DR Vojislav Seselj - Hasko Inaugurisanje Govora Mrznje

Dr vojislav [e{eq
Ha[ko inauguriSawe
govora mr@we
Srpski narod i novi svetski poredak

osmi tom
Srpska radikalna stranka

Beograd 2014.
Sabrana dela dr vojislava [e{eqa,
kwiga broj 158
Ha[ko inauguriSawe govora mr@we
recenzent
Dr Dejan Mirovi}
redakcija
IvanaBorac,VesnaMari},QiqanaMihajlovi},
MarinaRisti},ZlatijaSevi},Milica[e{eq
izdava~
Srpskaradikalnastranka
Trgpobede3
urednik izdawa
MarinaRisti}
[tampa
AMD“Sistem”
Za {tampariju
DragoqubKe{eq
Tira`
1.000primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
32:929 [e{eq V.
341.645.5
[E[EQ Vojislav, 1954- /
Ha{ko inaugurisawe govora mr`we. / Srpski
narod i novi svetski poredak. Tom 8 / Vojislav
[e{eq. - Beograd : Srpska radikalna stranka,
2014 (Beograd : AMD ”Sistem”). - 1.020 str. ; 25 cm.
- (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ;
kw. br. 158)
Tira` 1. 000.
ISBN 978-86-7886-118-5
a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) Ratni
zlo~ini - Sudski procesi - Jugoisto~na Evropa
COBISS.SR-ID 205748236
Ovu kwigu pOsve]ujem
pOtpukOvniku zvezdanu jOvanOvi]u,
zameniku kOmandanta
jedinice za specijalne Operacije,
kOji je srcem milO[a Obili]a
i sigurnOm rukOm gavrila principa
pOvratiO bar deO pOnOsa,
dOstOjanstva i samOpOuzdawa
srpskOg narOda
recenzija
Kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa “Ha{ko inaugurisawe govora mr-
`we” daje zna~ajan doprinos istraìvawu nove, postmodernisti~ke teori-
je u me|unarodnom pravu. Postmodernisti~ka teorija je nastala po~etkom
devedesetih godina pro{log veka na zapadu. Sudija Me|unarodnog suda
pravde (MSP) prof. dr Milenko Kre}a defini{e tu doktrinu kao postpo-
zitivizam ili postmodernizam (“kriti~ka teorija”). Postmodernizam u te-
orijskom i prakti~nom smislu karakteri{e negirawe zna~aja me|unarod-
nog javnog prava. Istovremeno (i kontradiktorno), delovi me|unarodnog
javnog prava kao {to su qudska prava, me|unarodno krivi~no pravo i huma-
nitarno pravo dobijaju na zna~aju.
Na osnovu ovakvih konstrukcija i postulata opravdavaju se i takozva-
ne humanitarne intervencije. Uloga dràve kao subjekta me|unarodnog jav-
nog prava slabi. Uru{ava se uticaj UN kao najva`nije me|unarodne organi-
zacije (regionalne i vojne organizacije poput NATO i EU preuzimaju to
mesto). Me|unarodni ugovori gube snagu kao izvori prava. Neformalna
praksa (koja se primewuje “od slu~aja do slu~aja”) zauzima mesto ugovora i
op{teprihva}enih obi~aja. Kona~no, ad hok sudovi, poput Me|unarodnog
suda za biv{u Jugoslaviju (Ha{ki tribunal), dobijaju prvenstvo nad stal-
nim Me|unarodnim sudom pravde.
Ta~nije, od sveobuhvatnog sistema modernog me|unarodnog prava (stva-
ranog i formulisanog vekovima, jo{ od Vestfalskog mira i Grocijusa u
XVII veku) ostala su, prema toj teoriji, navodno samo wegova dva dela: me-
|unarodno krivi~no pravo i qudska prava.
Dakle, postmodernisti~ka teorija je regresivna pojava u razvoju ove
grane prava. Ona je, u su{tini, samo slabo prikriveno opravdawe za upo-
trebu sile u me|unarodnim odnosima (Makijaveli je jo{ pre 500 godina
uo~io takvu pojavu kada je pisao da je merilo progresa u me|unarodnim od-
nosima po{tovawe zakona a nazadovawe primene sile). Postmodernisti~-
ka teorija prati i opravdava nezakonitu upotrebu sile i kr{ewe me|una-
rodnog prava.
Me|utim, u modernoj pravnoj teoriji ima malo autora koji se bave ovim
fenomenom na kriti~ki na~in. Pravnici u Srbiji kao da su zauzeli kon-
formisti~ku i intelektualno najlagodniju poziciju. Najve}i broj autora
(~ast izuzecima) koji se bave me|unarodnim krivi~nim pravom i me|una-
rodnim javnim pravom svoja istraìvawa zavr{ava sa Nirnber{kim pro-
cesom od pre skoro 70 godina. Daqe od toga ne idu. Sli~no postupaju i stra-
ni autori koji se bave {irim aspektom me|unarodnog javnog prava u svetu.
5
Dakle, te{ke anomalije u radu Ha{kog suda, kr{ewe qudskih prava
pritvorenika, zloupotreba UN i izmi{qawe krivi~nih dela poput govo-
ra mr`we, sve {to se sprovodi u najvulgarnijem maniru postmodernisti~-
ke teorije, ostaje van fokusa pravnika.
U tom kontekstu ovo delo prof. dr Vojislava [e{eqa dobija na zna~a-
ju. On je usmerio svoj nau~ni rad na ovu, nedovoqno istraènu oblast i za
to mu treba odati priznawe.
Samo retki autori poku{avaju da rasvetle zloupotrebe proistekle iz
prihvatawa postmodernisti~ke teorije. Jo{ mawe je autora poput prof. dr Vo-
jislava [e{eqa, koji pojave nastale iz primene postmodernisti~ke teori-
je mogu (i umeju) da stave u {iri kontekst novog svetskog poretka. Ono {to
ovu kwigu ~ini unikalnom a wenog autora jedinstvenim, je ~iwenica da on,
uprkos li~nim rizicima i nezabeleènom trajawu pritvora od preko dece-
niju, ima pravne (i li~ne) hrabrosti da se bavi ovom zna~ajnom temom. Za-
to je posebno dragocen deo kwige (nema sumwe da u ovom slu~aju ne treba ~e-
kati takozvanu istorijsku distancu da bi se dala takva ocena) u kojem autor
govori o li~nom su~eqavawu sa Ha{kim tribunalom.
Dok ve}ina srpskih i stranih autora zbog svog konformizma, oportu-
nizma ili straha da }e izgubiti privilegije na poslu i u karijeri zatvara
o~i nad ovako zna~ajnim temama, prof. dr Vojislav [e{eq postupa na su-
protan na~in, iako su rizici za wega, bez sumwe, daleko ozbiqniji od gubit-
ka akademske karijere.
U prvom delu kwige razmatraju se teorijski radovi i zakonske osnove
za inkriminisawe govora mr`we kao krivi~nog dela. Posebna pa`wa je
obra}ena na rad dr Jovana ]iri}a, direktora Instituta za uporedno pra-
vo iz Beograda, kao i na preporuke Saveta Evrope i zakonska re{ewa u za-
padnim dràvama. Profesor dr Vojislav [e{eq ve} na po~etku svoje stu-
dije isti~e da je apsurd da oni koji najvi{e govore o takozvanom govoru mr-
`we najmawe znaju o wemu (i da se ~esto taj pojam zloupotrebqava radi
ograni~avawa demokratskog prava na slobodu govora). Autor prime}uje i
da je govor mr`we u su{tini vrlo sli~an deliktu mi{qewa iz komunisti~-
kog doba. Detaqno analiziraju}i ]iri}evu studiju, prof. dr Vojislav [e-
{eq prime}uje da se u SAD Prvim amandmanom samo formalno {titi slo-
boda govora (i da su rasisti~ki sajtovi mnogo mawe cenzurisani nego u
Evropi). Sa druge strane, u praksi SAD se, upravo pod maskom fraze o ta-
kozvanoj politi~koj korektnosti, ta prava ukidaju.
Prof. dr Vojislav [e{eq tako|e prime}uje i da u srpskoj pravnoj na-
uci ima nedovoqno istraìva~kih radova na temu govora mr`we. Kao izu-
zetak navodi zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog u Bawa Luci 2010.
godine, pod nazivom “Kako prevazi}i govor mr`we”.
Zatim prof. dr Vojislav [e{eq navodi da nije mnogo boqe stawe ni
kada se radi o me|unarodnim pravnim izvorima. Jedini vi{estrani pravni
izvor u tom smislu je Preporuka R(97) 20 Komiteta ministara Saveta
Evrope iz 1997. (Preporuka posebno isti~e zna~aj ~lanova 10 i 17 Evrop-
ske konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda). Prof. dr
Vojislav [e{eq na osnovu prou~avawa ovih pravnih izvora zakqu~uje da
6
materiju govora mr`we prema me|unarodnim izvorima pre svega reguli{e
gra|ansko pravo, i to u vezi sa izve{tavawem medija, a ne govora politi~a-
ra. Ta~nije, u Preporuci Saveta Evrope iz 1997. se navodi da je govor mr-
`we “samo jedna manifestacija netolerancije”. Zatim se podse}a na to da
borba protiv rasizma i netolerancije treba da se uskladi s potrebom da se
za{tite ostala osnovna prava, me|u wima i sloboda izraàvawa. Kao pri-
mer se navodi presuda Evropskog suda za qudska prava u slu~aju Jersild pro-
tiv Danske od 23. septembra 1994. godine.
Autor prime}uje i da se u aneksu Preporuke povodom govora mr`we dr-
àvnih slu`benika (opravdavawe i raspirivawe rasne mr`we, ksenofobi-
ja, antisemitizam) isti~e da su u ovom slu~aju prikladne disciplinske
sankcije a ne krivi~no gowewe (jer i dràvni slu`benici imaju pravo na
punu za{titu u pogledu slobode govora, zagarantovane ~lanom 10).
Kona~no, autor prime}uje da se u obrazloèwu Preporuke R(97) 20 navo-
de rezultati rada Grupe stru~waka za medije i netoleranciju (MM-S-IN), za-
tim studija {vajcarskog Instituta za uporedno pravo (pravne mere za borbu
protiv rasizma i netolerancije u dràvama Saveta Evrope, Strazbur, 2. mart
1995. godine, dokument SRJ (95/2) sa~iwen pod pokroviteqstvom Evropske
komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije ECRI) i uporedna studi-
ja Katedre za novinarstvo i masovne komunikacije Univerziteta u Tampereu
u Finskoj – o eti~kom kodeksu koji se ti~e medija i netolerancije.
Prof. dr Vojislav [e{eq, kada se radi o takozvanom govoru mr`we,
analizira i praksu me|unarodnih krivi~nih tribunala za Ruandu (Nahima-
na) i biv{u Jugoslaviju (Kordi} i Br|anin). On precizno prime}uje da se
sudska ve}a u ovim tribunalima neta~no pozivaju na obi~ajno pravo kada sa-
movoqno pro{iruju definiciju krivi~nog dela progona. To je, bez sumwe,
jo{ jedno ispoqavawe postmodernisti~ke teorije i samovoqnog tuma~ewa
pravnih obi~aja u me|unarodnom pravu.
Autor podse}a i da je u wegovom slu~aju do{lo do izmene optu`nice.
Tako u modifikovanoj izmewenoj optu`nici pi{e da doktor Vojislav [e-
{eq navodno snosi individualnu krivi~nu odgovornost jer je svojim “govo-
rima” i “izjavama” doprineo da se kod izvr{ilaca “stvori odluka da po~i-
ne krivi~na dela”. Kako, i u kojem trenutku su izvr{ioci doneli odluku da
po~ine individualno krivi~no delo, tuìla{tvo ne obja{wava (niti je u
stawu to da uradi), podse}a autor.
Autor analizira i hrvatske izvore. U radu @arka Puhovskog o govoru
mr`we objavqenom 2004. godine, razmatra se zabrana propagande rata, ali
se postavqa pitawe da li ona vaì i za propagirawe samoodbrane. Puhov-
ski smatra da je trebalo samo restriktivno ograni~iti slobodu govora. U
suprotnom, ograni~ewe govora }e se pretvoriti u ograni~ewe demokrati-
je. Jo{ jedan hrvatski autor, Furio Radin je u svom radu o govoru mr`we na-
veo poznati primer Crvenih brigada i marksisti~ki orijentisanog profe-
sora Negrija, koji je morao da pobegne u Francusku (za{ti}en od strane ta-
kozvane Miteranove doktrine) zbog optu`bi da je u svojim govorima tokom
sedamdesetih podsticao akcije te organizacije. (Negri se tek 1997. godine
vratio u Italiju).
7
Prof. dr Vojislav [e{eq u svom delu analizira i pojedine tekstove
iz srpskih novina o govoru mr`we, pre svega onaj Mirjane Vasovi}. Ona
osu|uje politi~ku upotrebu tog pojma od strane prozapadnih politi~ara u
Srbiji, jer se on koristi u ciqu opasne satanizacije protivnika.
Kona~no, kada se radi o Srbiji, [e{eq analizira i pristup ovoj temi
od strane nevladinog sektora, finansiranog od zapadnih zemaqa. On za-
kqu~uje da je wihov pristup toj temi politi~ki motivisan i da se radi, u
su{tini, o la`nom predstavqawu i zameni teza opskurnih, dobro pla}enih
i odioznih osoba, poput Borke Pavi}evi}, Nata{e Kandi}, Sowe Biserko.
Sa aspekta me|unarodnog javnog prava veoma je interesantan deo o mir-
nom otcepqewu Irske i pore|ewu sa krvavim doga|ajima u biv{oj SFRJ.
Posebnu intelektualnu vrednost (i aktuelnost u odnosu na sada{we stawe
u Srbiji) ima podse}awe na zakqu~ke o Irskoj i Ircima najumnije Srpki-
we modernog doba Isidore Sekuli}.
Autor precizno analizira i stavove inostranih pravnika koji ospora-
vaju legalnost osnivawa Ha{kog tribunala (i koji na taj na~in kritikuju
postmodernisti~ku teoriju koja taj potez opravdava). Na primer, autor ana-
lizira rad profesora me|unarodnog prava Alferda Rubina, koji smatra da
Savet bezbednosti UN nije imao pravo da formira Ha{ki tribunal kao
svoj pomo}ni organ i da je u su{tini to bilo kr{ewe Poveqe UN (ili for-
sirawe primene me|unarodnog humanitarnog prava na {tetu drugih delova
me|unarodnog javnog prava). Prof. dr Vojislav [e{eq tako|e prime}uje i
da Daglas Lumis tvrdi da je osnivawe Ha{kog tribunala od strane SB UN
bilo kr{ewe Poveqe UN. Poveqa daje SB UN ovla{}ewa da re{ava spo-
rove izme|u dràva (pre svega glava VII), ali ne i da preuzima krivi~no go-
wewe pojedinaca, isti~e Daglas Lumis.
Posebno interesantni za pravnike u Srbiji su stavovi italijanskog
profesora me|unarodnog javnog prava Alda Bernadinija. Ovaj univerzi-
tetski profesor je postao svetski poznat kada je, 8. aprila 1999. godine,
uputio italijanskom premijeru Masimu D’ Alemi i ministru prosvete
Italije otvoreno pismo u kojem ih obave{tava da mu je onemogu}eno da pre-
daje me|unarodno javno pravo jer su Italija i weni partneri (“àndari”)
iz NATO uni{tili tu granu prava kada su zapo~eli agresiju protiv SRJ. U
tom kontekstu, prof. dr Vojislav [e{eq isti~e da Aldo Bernadini uo~a-
va selektivnost u primeni me|unarodnog prava od strane zapadnih zemaqa.
To je, naravno, jedna od karakteristika postmodernisti~ke teorije.
Tako|e, sa aspekta me|unarodnog humanitarnog prava ili prava oruà-
nih sukoba (koje postmodernisti~ka teorija poku{ava da odvoji od me|una-
rodnog javnog prava) prof. dr Vojislav [e{eq daje precizna i ta~na tuma-
~ewa @enevskih konvencija iz 1949. godine (zajedni~kog ~lana 3) i prate-
}ih Protokola I i Protokola II iz 1977. godine. Posebno je zna~ajna anali-
za prof. dr Vojislava [e{eqa kada se radi o definiciji unutra{wih su-
koba i doga|ajima u Vojvodini. On isti~e da mora postojati distinkcija iz-
me|u me|unarodnih i unutra{wih sukoba. Me|unarodno humanitarno pra-
vo ima ograni~eno dejstvo kada se radi o unutra{wim sukobima. Relevant-
ni su u takvim slu~ajevima i unutra{wi propisi, krivi~ni, i ustavni.
8
Zatim prof. dr Vojislav [e{eq isti~e i veoma va`nu distinkciju izme-
|u unutra{wih oruànih sukoba, pobuna i nemira. Ta~nije, gra|anski rat
unutar jedne dràve, oruàna pobuna velikih razmera sa jedne strane i de-
monstracije, nemiri i protesti sa druge strane, nisu sinonimi. U tom kon-
tekstu, precizno i ta~no, autor ponovo obara postmodernisti~ku teoriju
Ha{kog tribunala, ovaj put povodom Vojvodine, po kojoj je obi~ajno pravo
protekom vremena pro{irilo (u potpunosti) nadle`nosti @enevskih kon-
vencija iz 1949. godine i na unutra{we sukobe.
Autor prime}uje da je na osnovu takve postmodernisti~ke teorije izve-
dena i apsurdna optu`ba protiv wega za navodne ratne zlo~ine u Vojvodi-
ni. Ili za “ratne zlo~ine” na teritoriji SRJ, na kojoj nije bilo ratnih dej-
stava. [e{eq u tom smislu postavqa i logi~no pitawe: ako je postojao na-
vodni oruàni sukob u Vojvodini, ko su bile strane u sukobu? Dakle, autor
ne samo da na razloàn i pravno utemeqen na~in dokazuje da @enevske kon-
vencije i prate}i protokoli ne mogu biti primeweni povodom doga|aja u
Vojvodini (Hrtkovcima), ve} i dokazuje da nikakvog oruànog sukoba u toj
srpskoj pokrajini nije bilo. Shodno tome, autor dokazuje i da nije bilo ja-
snog neksusa izme|u rata u Hrvatskoj i situacije u Vojvodini. Zato ovaj deo
kwige ima i istorijsku vrednost.
[e{eq navodi i sudsku praksu u SAD povodom [estog amandmana, ko-
jim se garantuje pravo na li~nu odbranu. Autor podse}a da je wemu to pravo
bilo uskra}eno uprkos ~iwenici da je li~na odbrana garantovana Statu-
tom MKSJ i Evropskom konvencijom o qudskim pravima. On zatim taksa-
tivno navodi i koja su mu qudska prava bila uskra}ena. Na taj na~in on
uverqivo obara (nesno{qivu za zdrav pravni~ki razum) hipokriziju post-
modernisti~ke teorije povodom doktrine qudskih prava. Jer, zanemariva-
we celine me|unarodnog javnog prava se u postmodernisti~koj teoriji
opravdava potrebom za o~uvawem qudskih prava u me|unarodnoj praksi. Za-
to se brutalno bombarduju dràve, osniva MKSJ protivno Poveqi UN,
otima se Kosovo od Srbije, razaraju se dràve od Azije do Afrike. Me|u-
tim, u praksi postmodernisti~ke teorije ~iji je odiozni primer MKSJ, ni
qudska prava se ne po{tuju, dokazuje prof. dr [e{eq na svom slu~aju.
Istorijsko-pravnu vrednost ima i ~iwenica da autor hronolo{ki na-
vodi svoje podneske, dokazne materijale, intervjue, stenograme govora u Na-
rodnoj skup{tini i na mitinzima, kao i la`ne izjave svedoka tuìla{tva
(ve}ina wih je kasnije priznala da ih je dala pod pritiskom i ucenama Ha-
{kog tribunala) i na sve to daje precizne komentare i obja{wewa.
Interesantno za pravnike i za istraìva~e }e sigurno biti i pra}ewe
promena u prvobitnom Timu za odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa. Te
promene hronolo{ki prati ova kwiga. Za istraìva~e politi~kog i dru-
{tvenog ìvota u Srbiji nakon uvo|ewa vi{estrana~ja u periodu 1991-
2014. godine bi}e veoma zanimqivo da prate kako su se u svojim politi~kim
(ali i li~nim) pogledima transformisali sada{wi premijer Republike
Srbije Vu~i} i predsednik Narodne skup{tine Maja Gojkovi}. Na primer,
u kwizi se nalaze i svedo~anstva o tome kako je Maja Gojkovi} vi{e nego va-
treno i ostra{}eno po~etkom devedesetih traìla da rukovodstvo Srbije
9
i Jugoslavije “spre~i genocid” u Hrvatskoj. Zatim se iz hronologije podne-
saka moè videti da je Ha{ki tribunal sada{wem predsedniku Narodne
skup{tine Maji Gojkovi} pretio podizawem optu`nice za ratne zlo~ine
(kada je ona postala prvi pravni savetnik prof. dr Vojislava [e{eqa). Da
li je to bio presudni momenat za “osve{}ewe” Gojkovi}eve i wenu promenu
svesti u skladu sa takozvanim evropskim vrednostima (koje ona i Vu~i}
propagiraju ne mawe ostra{}eno i neukusno od propagirawa svog suprot-
nog stava devedesetih) bi}e zadatak koji }e morati da re{avaju budu}i is-
traìva~i srpskog politi~kog ìvota. U svakom slu~aju, ova kwiga im da-
je mnogo materijala za istraìvawe i to je jo{ jedna wena vrednost.
Na kraju, treba ista}i: pored metodolo{kog i teorijskog doprinosa,
prof. dr Vojislav [e{eq je uspeo da objedini jasan i razumqiv stil i vi-
soku pravnu argumentaciju. Nau~no delo nema upotrebnu vrednost ako je pi-
sano nerazumqivim jezikom. Sa druge strane, ono je banalizovano i na ni-
vou pamfleta ako se u wemu ne koriste uverqivi i precizni pravni argu-
menti. Sredina izme|u ove dve krajnosti daje nau~nom delu posebni kvali-
tet. Uslov za tu “ekstra-vrednost”, kako bi je definisali ekonomisti, je ve-
liki rad, temeqnost, poznavawe metodologije i teorije, ali najvi{e prav-
ni~ka hrabrost da se istraùju nove i vladaju}e doktrine u pojedinim gra-
nama prava. Naravno, kritika vladaju}e doktrine nikada nije donosila
kratkoro~nu korist. Me|utim, kad je utemeqena na pravnim argumentima,
ona nakon odre|enog vremena donosi i nau~nu slavu. Nema sumwe da }e ovo
delo – kritika primene postmodernisti~ke teorije u radu Ha{kog tribu-
nala, dovesti do takvog razvoja doga|aja.
U Beogradu, Doc. dr Dejan Mirovi}
19. maja 2014. godine Pravni fakultet
Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici
10
Predgovor
Sasvim je razumqivo da sam se svih ovih godina ha{kog utamni~ewa naj-
vi{e bavio sopstvenim predmetom. Bele{ke koje su tako nastale mogu bi-
ti sre|ene i sistematizovane u tri ili ~etiri toma, koji tematski pripa-
daju okvirima mog nau~noistraìva~kog i stru~nog projekta “Srpski na-
rod i novi svetski poredak”. Da li }u uspeti do kraja da realizujem taj pro-
jekat tek ostaje da se vidi, s obzirom da sada ve} aproksimativno procewu-
jem da bi on mogao da bude izloèn kroz ukupno dvanaest obimnih tomova,
po uzoru na tri ve} objavqena. Zato sam preliminarno iz beleàka koje se
ti~u procesa koji se protiv mene vodi tematski izdvojio materijal koji se
bazira na razmatrawu kqu~nog kriminalnog delikta koji mi je pripisan –
govora mr`we kao oblika krivi~nog dela progona koje se tretira kao zlo-
~in protiv ~ove~nosti. Moja detaqna analiza svih aspekata tog izmi{qe-
nog krivi~nog dela, koje je konstruisalo ha{ko tuìla{tvo a kvazipravnu
konstrukciju te vrste oberu~ke prihvatilo postupaju}e sudsko ve}e, izlo-
èna je u dva toma, koja objavqujem pod naslovima “Ha{ko inaugurisawe go-
vora mr`we” i “Govor mr`we kao zlo~in protiv ~ove~nosti”.
Kwiga koja je, evo, ve} pred ~itaocima, “Ha{ko inaugurisawe govora
mr`we”, sastoji se iz tri osnovna dela. U prvom delu iznosim sve ono do ~e-
ga sam do{ao prou~avaju}i relevantnu literaturu o pravnim aspektima
tretirawa govora mr`we kao krivi~nog dela, koja mi je bila dostupna na
srpskom jeziku. Pokazujem prvo kako je to krivi~no delo ustanovqeno na sa-
mom kraju dvadesetog i po~etkom dvadeset prvog veka, da bih do{ao do pre-
sude Nahimani i drugima Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu, u kojoj je
javno i direktno pozivawe na genocid, kao logi~no utemeqeno krivi~no de-
lo, ujedno tretirano i kao progon, jedan od oblika zlo~ina protiv ~ove~no-
sti. Objektivno i o~igledno protivpravni postupak jednog afri~kog ad
hok tribunala posluìo je ha{kom tuìla{tvu kao podloga za konstruisa-
we sli~nog dela u mom predmetu.
U kakvim procesnim okolnostima se to odvijalo u pripremnoj fazi su-
|ewa opisujem u drugom delu autenti~nim pisanim podnescima koje sam iz-
nosio u àru borbe da spre~im planirane ha{ke manipulacije u mom pred-
metu. Kqu~ni okr{aj vodio sam brane}i sopstveno pravo da se sam branim,
s obzirom da je Ha{ki tribunal na sve na~ina poku{avao da mi nametne
11
advokata po svom izboru, koji bi bio pod striktnom kontrolom tuìla{tva
i sekretarijata. Ta borba je trajala skoro punih pet godina i ticala se svih
aspekata, protivpravnog postupawa ha{kih sudija. U takvim okolnostima
je vr{eno inaugurisawe govora mr`we kao krivi~nog dela progona u mom
predmetu, s obzirom da nije bilo mogu}e uspostaviti bilo kakvu neposred-
nu korelaciju izme|u mojih postupaka i bilo kog stvarno izvr{enog ratnog
zlo~ina ili zlo~ina protiv ~ove~nosti.
Kompletan dokazni spis sam predstavio u tre}em delu. Op{irno sam
citirao moje javne nastupe i izjave kqu~nih svedoka optu`be u prethodnom
postupku, na kojima se zasnivaju sve ta~ke optu`nice, a posebno konstruk-
cija tuìla{tva kojom mi se pripisuje govor mr`we. Uz put sam pokazao
koliko je taj spis optere}en balastom jer skoro dve tre}ine dokaznih pred-
meta uop{te ne mogu biti relevantni za teze optu`be. To je smi{qena tak-
tika Ha{kog tribunala u skoro svim predmetima, da bi se stvarala {to ve-
}a zabuna i odbrani bitno oteào posao.
Upu{taju}i se u taj glomazni projekat konstituisao sam svoje prelimi-
narno stanovi{te u pogledu govora mr`we uop{te kao mogu}eg krivi~nog
dela. Mi{qewa sam da tu ne moè biti re~i o kriminalnom deliktu koji
se goni po slu`benoj du`nosti, osim kad je re~ o javnom pozivawu na geno-
cid, prema preciznim formulacijama Konvencije o genocidu. S druge stra-
ne, uveren sam da je sam “govor mr`we” u aktuelnom politi~kom vokabula-
ru odavno izgubio svoje izvorno pojmovno zna~ewe i postao floskula ko-
jom, u na{em konkretnom slu~aju, neprijateqi srpskog naroda unapred na-
stoje da elimini{u svaki o{triji odgovor na wihove nasrtaje. Istovreme-
no nas sa svoje strane obasipaju stvarnim govorima mr`we, koje predsta-
vqaju kao vrhunsku demokratsku tekovinu.
Kao novi termin u pravnom i politi~kom vokabularu “govor mr`we”
je vrlo rasprostrawen u javnom ìvotu, ali naj~e{}e oni koji ga intenziv-
no koriste nemaju pojma o wegovom stvarnom zna~ewu, pa ga i nestru~no tu-
ma~e. Taj termin ozna~ava pojam koji danas uglavnom u politikantske svrhe
koriste oni koji nisu u stawu da sagledaju wegovu sloènost i slojevitost,
nego im sluì za politi~ko etiketirawe i moralnu diskvalifikaciju
onih koji su neretko oklevetani da takvom govoru pribegavaju. Uglavnom je
danas formulacija “govor mr`we” najdelotvornije sredstvo suzbijawa slo-
bode govora i javnog izraàvawa. Kad kritikovani akteri negativnih ob-
lika dru{tvenog pona{awa nisu u stawu da argumentima odbrane navodnu
svrsishodnost i opravdanost svog javnog delovawa, onda im je najlak{e da
svoje kriti~are diskredituju tako {to }e izre~ene kritike okvalifikova-
ti kao govor mr`we.
Ono {to zaista ~ini govor mr`we su slojeviti i razli~itom ja~inom
javno izneseni izrazi, imena i jezi~ke konstrukcije pogrdnog zna~ewa, ko-
ji se upu}uju izvesnoj osobi zato {to ona navodno ima iste osobine kao i ce-
la dru{tvena grupa kojoj pripada. Te dru{tvene grupe uglavnom mogu biti
rasne, nacionalne, verske ili polne, ~iji se pripadnici apriorno vre|aju
i poniàvaju zbog odre|enih osobina koje im se mahom neistinito pripi-
suju. Rugawe, klevetawe, etiketirawe i ismevawe cele odre|ene dru{tvene
12
grupe da bi se {to vi{e ponizio i povredio pojedinac koji joj pripada, ma-
da obi~no na svoju pripadnost voqno nije mogao da uti~e osim u slu~ajevi-
ma denacionalizacije ili verske konverzije. Naj~e{}e se upotrebqene
imenice, pridevi, glagoli i stilske figure negativnog zna~ewa situiraju
u ve} postoje}e stereotipe, pa u ciqanoj javnosti nalaze plodnije tlo. U
tom sklopu se nekada pribegava upu}ivawu pretwi ~itavoj dru{tvenoj gru-
pi, wenom uslovqavawu i ucewivawu. Akter govora mr`we uvek ima neku
konkretnu nameru, bilo da je ona otvorena ili prikrivena. Raspon tih na-
mera se kre}e od vre|awa, poniàvawa i stigmatizacije do pretwi potpu-
nim obespravqivawem ili fizi~kim uni{tavawem ~itave grupe. Ono {to
je u ovom slu~aju s pravnog aspekta bitno jeste da se takve namere mogu
objektivno identifikovati kao o~igledne i nedvosmislene u svesti ve}i-
ne pripadnika ugroène grupe, pa to kod wih izaziva qutwu, strah ili mr-
`wu. Govor mr`we je uvek diskriminativne prirode, usmeren na podre|i-
vawe odre|ene dru{tvene grupe, a neretko pun netrpeqivosti i osvetni~-
kog raspoloèwa.
Neki govor mr`we smatraju generisawem, podsticawem i izazivawem
politi~kih sukoba koji potencijalno mogu biti nasilnog karaktera. Ciq
primene takve propagandne tehnike je izazivawe straha kod onih prema ko-
jima je govor mr`we usmeren. Me|utim, on moè da proizvede novu kontra-
mr`wu, ~ime se prakti~no zatvara za~arani krug me|usobne mr`we odre-
|enih dru{tvenih grupa. One su naj~e{}e predmet manipulacije, ali i ko-
lektivno nesvesne da su joj podvrgnute, pogotovo ako u odre|enoj grupi pre-
ovla|uju mawe obrazovani i u su{tinu sukoba neupu}eni qudi. Ono {to je
svojstveno najve{tije osmi{qenom govoru mr`we je uspe{na kombinacija
istinitih, poluistinitih i la`nih ~iwenica, ali uvek ona koja pojedinca
kleve}e, vre|a i poniàva na osnovu wegove pripadnosti odre|enoj dru-
{tvenoj grupi, koja se uglavnom nastoji diskvalifikovati predrasudama i
stereotipima, ali i obasuti osvetni~kim raspoloèwem i istorijskim re-
van{izmom.
Me|utim, svako organizovano suzbijawe govora mr`we, iza kojeg stoje
dràvne vlasti, predstavqa eliminisawe slobode mi{qewa i izraàva-
wa. Zato se govor mr`we u krivi~no-pravnom smislu mora tretirati kao
uvreda ili kleveta, osim u slu~aju da je re~ o podsticawu na genocid, koje
samo po sebi predstavqa me|unarodnim pravnim aktima konstituisano
krivi~no delo. A u svemu tome treba imati u vidu da, kad se pretera u è-
stini i intenzitetu govora mr`we, odnosno u plasirawu la`nih podataka
i kvalifikacija, u javnosti se govor mr`we ~esto vra}a kao bumerang i raz-
bija o glavu wegovih aktera i sledbenika. Elementarna subjektivnost i
prirodna pristrasnost qudskog mi{qewa mora biti dozirana i kanalisa-
na od strane samog emitera poruke, a ne od strane politi~kih autoriteta.
Borba protiv govora mr`we sve ~e{}i je izgovor autoritarnih vladaju}ih
garnitura da se suzbije svako kriti~ko mi{qewe o delovawu vlasti i we-
nih glavnih nosilaca. Zato sloboda govora mora biti potpuna, i to ne onog
govora kojim se iznose ve}inski prihvatqive ideje i vrednosti, nego prven-
stveno onog govora ~ije su ideje sasvim neprihvatqive ogromnom broju qudi,
13
koje te qude vre|aju ili nipoda{tavaju. Smisao za{tite slobode govora
kao vrednosti po sebi odnosi se upravo na one vrste govora koje izazivaju
najo{triju reakciju prete`nog dela javnosti. To je zato {to, kako insisti-
ra najve}i ìvi intelektualac savremenog sveta Noam ômski, sloboda go-
vora ne sme da zavisi od sadràja govora.
Takvo rezonovawe nas vra}a Dekartu, koji je napravio “kategori~ku di-
stinkciju” izme|u izre~enog govora i eventualno pokrenute akcije. Izre-
~eni govor, ma kakav da je, ne bi smeo biti predmet krivi~nog gowewa, ali
goniti se moè akcija koja je inspirisana takvim govorom, ako taj govor ni-
je predstavqao neposredno i direktno podsticawe. Eventualna inferior-
nost neke dru{tvene grupe nije izvorno bazirana na negativnom verbalnom
izraàvawu o toj grupi, nego na socijalnim, ekonomskim i politi~kim raz-
lozima nepovoqnog dru{tvenog situirawa te grupe. Zato je vrlo va`no na-
praviti duboku distinkciju izme|u govora mr`we kao propagandne tehni-
ke i podsticawa na vr{ewe konkretnog krivi~nog dela. U mom slu~aju, kom-
pletna politi~ka ideologija koju zastupam nastoji se predstaviti kao go-
vor mr`we, kako bi se mojom osudom zatrla u srpskoj javnosti. Da bi to po-
stigli, ha{ke sudije i tuìoci moju ideologiju nastoje da sistematski
okleve}u i dovedu u istu ravan sa nacisti~kom. Tada bi mogla biti podlo-
`na zabrani na isti onaj na~in na koji su u mnogim dràvama zabraweni na-
cisti~ka ideologija, veli~awe nacisti~kih vo|a, osnivawe politi~kih
partija i pokreta tog karaktera. Videlo se ve} da je to i za Ha{ki tribu-
nal bio suvi{e krupan zalogaj.
U Hagu, 12. marta 2014. godine Dr Vojislav [e{eq
14
Prvi deo
Pristupna razmatrawa
a. uvodne napomene
Moje prou~avawe ideologije i prakse Ha{kog tribunala nikako se ne
bi moglo kompletirati bez detaqnije analize nekoliko wegovih “origi-
nalnih” tvorevina kojima su pogaèni elementarni pravni principi, str-
pqivo razvijani decenijama i vekovima, pa i milenijumima unazad. Kqu~ne
tvorevine te vrste predstavqaju proklamacija koncepta udruènog zlo~i-
na~kog poduhvata kao oblika utvr|ivawa individualne krivi~ne odgovor-
nosti, inaugurisawe govora mr`we kao zlo~ina protiv ~ove~nosti i kraj-
we {iroko tretirawe na~ela komandne odgovornosti koje ru{i su{tinsku
pravnu sigurnost ~oveka i gra|anina. Problematikom udruènog zlo~i-
na~kog poduhvata i komandne odgovornosti op{irno sam se bavio u nekoli-
ko drugih studija. Ovde svoje napore baziram na potrebi sagledavawa pojma
i su{tine takozvanog govora mr`we koji je svojevoqnom tuìo~evom odlu-
kom promovisan u jedan od oblika progona kao zlo~ina protiv ~ove~nosti.
Ni za jednu od ovih tvorevina nikakvog upori{ta nema ni u statutar-
nim odredbama Ha{kog tribunala ni u me|unarodnom obi~ajnom pravu uop-
{te. Jedino je proces koji se protiv mene vodi su{tinski bio zasnovan na
ovako nakaradno shva}enoj su{tini govora mr`we, uz oslawawe na jednu od
presuda Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu. Tamo je ve} utvr|eno jav-
no i direktno pozivawe na izvr{ewe genocida progla{eno i za izvr{ewe
krivi~nog dela progona govorom mr`we. Ista radwa izvr{ewa je tako do-
bila dve kvalifikacije, ali je pri tom veoma bitna ~iwenica da je ovde
prag ovog oblika progona veoma visoko postavqen. Kao progon se tretira
jedan od oblika odgovornosti za genocid, nakon {to je kod po~inioca ve}
utvr|eno postojawe dolus specijalis za izvr{ewe genocida. Ja nikada ni-
sam optuìvan za genocid, ni u jednom od oblika izvr{ewa tog najteèg
krivi~nog dela, a u izvorima me|unarodnog krivi~nog prava, u konvencija-
ma ili deklaracijama ne postoji nikakav pravni osnov da se “govor mr`we”
tretira kao ratni zlo~in ili zlo~in protiv ~ove~nosti. Naravno, Ha{ki
tribunal je svoju antisrpsku prirodu ve} odavno vi{estruko dokazao. Tu su
skoro iskqu~ivo osu|ivani visoki srpski politi~ki funkcioneri, vojni
komandanti i policijske stare{ine. Ni jedan jedini Hrvat iz Hrvatske tu
15
nije pravosna`no osu|en, niti }e biti. Nijedan zna~ajan musliman iz Bo-
sne i Hercegovine nije osu|en na visoku zatvorsku kaznu. Uglavnom su oslo-
ba|ani, a trojica od wih su ka`weni simboli~nim kaznama u trajawu od jed-
ne do tri godine zatvora. Nijedan istaknuti pripadnik politi~kog ili voj-
nog rukovodstva kosovskometohijskih Albanaca tako|e nije osu|en. I {to
je jo{ gore, ha{ke sudije nastoje da preispitaju celokupnu srpsku istoriju
i da sa Hrvata skinu sve negativne hipoteke pro{losti.
1. kvazipravni koncept
udruènog zlo~ina~kog poduhvata
Konstrukcija u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, kao obliku
izvr{ewa krivi~nog dela, ustalila se kao praksa Ha{kog tribunala u sko-
ro svim procesima optuènim Srbima, iako za wu nema nikakvog statutar-
nog upori{ta. Jednostavno, Statut Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslavi-
ju ne poznaje takvu odrednicu. Ha{ke kadije su je konstruisale i promovi-
sale da bi kroz wu uvele na prikriven na~in princip objektivne odgovor-
nosti, koji je odavno odba~en u krivi~nom pravu civilizovanog sveta. Po-
red toga, ona sluì kao podloga da se kroz proces neretko sasvim slu~ajno
i nasumice odabranom pojedincu sudi ~itavoj grupi, nejasno uokvirenoj i s
proizvoqno prozvanim ~lanstvom. Da bi se grupa uop{te definisala, pro-
klamuje se neki zajedni~ki ciq ili poduhvat, pa se on dokazuje iskqu~ivo
posledicama ratnih razarawa, ~ija se tendenciozna identifikacija vr{i
krajwe selektivno i uvek na srpsku {tetu. Falsifikovawem istorijskih
~iwenica i sistematskim manipulisawem la`nim svedocima iz presude u
presudu bezo~no se insistiralo na tvrdwi da su Srbi glavni krivci za rat
i sve ono {to je rat sa sobom doneo. Progla{avano je da su oni namerno,
smi{qeno i planski vr{ili ratne zlo~ine da bi realizovali sopstvene
politi~ke i dràvotvorne ciqeve. To se tako uporno i brutalno radilo da
se do{lo do situacije u kojoj se bukvalno svaki Srbin, koji je na bilo kakav
na~in u~estvovao u srpskim ratnim naporima, moè sasvim jednostavno
proglasiti u~esnikom u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Kao u~esniku,
wemu se onda moè suditi za svaki zlo~in po~iwen sa srpske strane, bez ob-
zira da li je on uop{te ikad ~uo da se takav zlo~in negde desio ili pozna-
vao izvr{ioca. Nisu, dakle, uop{te va`ni sami izvr{ioci ili sau~esnici
konkretnih zabrawenih radwi, wihovi nalogodavci i jataci. Va`na je sa-
mo ~iwenica da su i zlo~inci u~esnici srpskih ratnih napora, makar im
objektivno i veliku {tetu nanosili. Po{to su neki u~esnici u ratnim na-
porima ~inili razli~ite zlo~ine, samim tim su krivi i svi ostali u~esni-
ci u ratnim naporima, bez obzira {to se oni sa zlo~inima nisu slagali ili
su se wihovom vr{ewu suprotstavqali. Uvodi se krivi~na odgovornost za
tu|e zabrawene postupke, s kojima optuèni nije imao nikakve veze. Od to-
ga do utvr|ivawa odgovornosti celog srpskog naroda samo je jedan korak.
Za konstrukciju udruènog zlo~ina~kog poduhvata nema nikakvog upori-
{ta u me|unarodnom krivi~nom pravu, ali ni u nacionalnim zakonodavstvima.
16
Statut Ha{kog tribunala tako|e je ne poznaje, a u wegovu praksu prvi put
je uvedena tek u drugostepenoj presudi Du{ku Tadi}u, koja je donesena 15. ju-
la 1999. godine. Potom je bilo mnogo lutawa u odre|ivawu su{tine takve
konstrukcije i dilema da li je re~ o zajedni~kom ciqu, planu, nameri ili
poduhvatu, {to nisu sinonimni termini, iako ih ha{ka sudska ve}a redov-
no poku{avaju takvim predstaviti. Iako se statutarnim normama iskqu~i-
vo insistira na individualnoj krivi~noj odgovornosti, konstrukcija udru-
ènog zlo~ina~kog poduhvata direktno uvodi na~elo kolektivne odgovor-
nosti, ~ime se vr{i i pro{irewe statutarne nadle`nosti Tribunala i
pro{irewe okvira odgovornosti optuènih. Za wenu primenu nije neop-
hodno da se dokaè da su navodni saizvr{ioci imali zajedni~ku nameru da
se ciq ostvari vr{ewem zlo~ina, a izvesni u~esnik je sa sve{}u da bi mo-
glo da do|e do takvih posledica voqno preuzeo taj rizik. Po{to takva mo-
gu}nost utvr|ivawa individualne krivice nije bila tretirana u relevant-
no vreme i na relevantnom prostoru u jedino primewivom jugoslovenskom
krivi~nom zakonodavstvu, nijedan od mogu}ih u~esnika koji nije bio u bilo
kom obliku izvr{ilac ili sau~esnik, nije mogao znati da ~ini neko kri-
vi~no delo. Kod wega nije postojala svest o zabrawenoj radwi. Ovakvom
konstrukcijom se kr{i princip nulum krimen sine lege i optuèni osu|u-
ju bez ikakve krivice. Mogu}nosti krivi~nog ka`wavawa su neograni~ene
i nepredvidive, a preduzimawe krivi~nog gowewa i procesuirawe zavisi
iskqu~ivo od proizvoqnog izbora i politi~kih potreba.
Ovakvom konstrukcijom Ha{ki tribunal je umesto vladavine prava
demonstrirao vladavinu pravnika, navodnih ili samozvanih stru~waka,
li{enih u toj meri moralnih skrupula i griè savesti, da su sebi dozvo-
lili da u toku krivi~nih postupaka kreiraju pravne norme sa zakonskom
snagom. Wihova samovoqa iskrivquje pravdu i pravi~nost pretvaraju}i
ih u wihovu suprotnost. I odgo|ena pravda je uskra}ena pravda, a ha{ki
procesi traju neverovatno dugo, bilo da je re~ o ~ekawu na po~etak proce-
sa, izvo|ewu dokaza ili àlbenom postupku. Ha{ke sudije su samoinicija-
tivno pro{irivale pojam komandne odgovornosti, ali i sopstvenu nadle-
`nost. Obja{wavali su te postupke krajwe arogantno, javno teraju}i inat
svim kriti~arima. Da bi konstrukcija udruènog zlo~ina~kog poduhvata
delovala {to ubedqivije, prihvatani su najprovidniji falsifikati kao
ubedqivi dokazi, izmi{qani ili preuveli~avani zlo~ini, vr{ena wiho-
va jednostrana selekcija da bi se prikrila zlodela srpskih ratnih protiv-
nika. Namera da se ostvare odre|eni ciqevi, kojima je prilepqen zlo~i-
na~ki epitet, dokazuje se iskqu~ivo naknadnim doga|ajima. Ha{kim pre-
sudama se namerno, smi{qeno i sistematski izvitoperuju istorijske ~i-
wenice, a “istina” kreira po èqi i potrebama protagonista novog svet-
skog poretka. Istorijski kontekst balkanskih ratnih zbivawa, uzroci i
posledice, zapravo nikog u Ha{kom tribunalu ne interesuju. Ha{ke sudi-
je bespogovorno sprovode ameri~ki diktat jer su bogato pla}eni da slu{a-
ju, a ne da razmi{qaju ili se bave eti~kim problemima. Svi ameri~ki zlo-
~ini izvr{eni u nekoliko vojnih intervencija supermodernom avijacijom
i bombama sa osiroma{enim uranijumom su kolateralna {teta humanitarne
17
realizacije vrhunske pravde, dok su ameri~ki protivnici generi~ki i ge-
netski zlo~inci.
Da bi konstrukcija udruènog zlo~ina~kog poduhvata bila primewiva
na Srbe – u~esnike u ratu, prethodno je izvr{eno sistematsko izokretawe
uzroka i posledica ratnih zbivawa. Antisrpske predrasude i stereotipi su
inaugurisani kao osnovno polazi{te ha{ke sudske politike i preliminar-
nog zakqu~ka da su Srbi glavni krivci za sve {to se desilo. Potom se vr-
{i pogodna selekcija ~iwenica kako bi se neprekidno podupirao takav za-
kqu~ak. Po{to relevantnih ~iwenica redovno nedostaje, pribegava se bez-
o~nim falsifikatima. Ako su realne istorijske ~iwenice u suprotnosti
sa ideolo{kim koncepcijama kreatora novog svetskog poretka, tim gore po
~iwenice. Vrednosni sudovi se ne osvr}u ni na istorijsku istinu ni na
eti~ka na~ela. Voluntaristi~ki na~in kreirawa procesnih pravila u to-
ku samih postupaka, podse}aju}i na preke i specijalne sudove, najupe~atqi-
viji je pokazateq totalitarnog obrasca pravni~kog razmi{qawa koji do-
minira sveukupnom delatno{}u Ha{kog tribunala. Uz to, mada bi teret do-
kazivawa krivice morao da bude na Tuìla{tvu, u praksi osu|eni mora da
dokazuje sopstvenu nevinost. Tamo gde se proklamuje da je postojao udruè-
ni zlo~ina~ki poduhvat na srpskoj strani, kao i da je optuèni u~esnik tog
poduhvata, ni{ta vi{e ne mora da se dokazuje. Koncept udruènog zlo~i-
na~kog poduhvata uveliko prevazilazi individualizaciju krivice i uspo-
stavqa kolektivnu odgovornost prokazane “zlo~ina~ke organizacije”, pod
koju se redovno podvodi srpska dràva.
Svaki dràvqanin Srbije, Republike Srpske ili Republike Srpske
Krajine moè biti optuèn i osu|en kao u~esnik u udruènom zlo~ina~-
kom poduhvatu ako je na bilo koji na~in u~estvovao u ratnim naporima sop-
stvenog naroda. Dakle, ako nije bio izdajnik i sluìo zapadwa~kim obave-
{tajnim agenturama u wihovim subverzivnim aktivnostima. Pravna nesi-
gurnost optuènih Srba je apsolutna, pa oni ~esto ne znaju ni za {ta su op-
tuèni, niti su u stawu da efektivno pobijaju navode optu`be. Umesto in-
dividualne krivi~ne odgovornosti, utvr|ene u postupku koji se temeqi na
punoj ravnopravnosti stranaka, Ha{ki tribunal je uveo tri nova, u moder-
nom krivi~nom pravu nedopustiva, oblika odgovornosti: objektivnu kri-
vi~nu odgovornost, odgovornost po analogiji i odgovornost na osnovu pret-
postavqene krivice. U pogledu proizvoqnog izbora onih koji }e biti op-
tuèni i su|eni, osnovni motiv su politi~ki interesi tuìla{tva, odno-
sno wemu zakulisno nadre|enih me|unarodnih faktora, koji sebe vole da
predstavqaju kao subjekte uspostavqawa i o~uvawa mira.
Osniva~i Ha{kog tribunala namerno i smi{qeno su izbegli da statu-
tarnim odredbama sankcioni{u zlo~in protiv mira, koji su po~inili ak-
teri nasilnog rasturawa Jugoslavije, iako je to bio najve}i, bazi~ni zlo-
~in, iz koga su proiza{li svi ostali zlo~ini. I glavni udruèni zlo~i-
na~ki poduhvat mogao je biti samo razbijawe jugoslovenske dràve, ~ije je
granice garantovao Zavr{ni akt Konferencije o evropskoj bezbednosti
i saradwi iz Helsinkija. Bez utvr|ivawa odgovornosti za izbijawe gra-
|anskog rata i procesuirawa ne samo doma}ih izvr{ilaca, nego i stranih,
18
prvenstveno nema~kih i vatikanskih podstreka~a i pomaga~a, deplasirano
je suditi onima koji su se suprotstavqali jednostranom cepawu jugosloven-
ske dràve po {avovima granica federalnih jedinica koje su svojevremeno
komunisti samovoqno i bez ikakvog legitimnog ili legalnog pravnog akta
povla~ili. Ha{ke sudije i tuìoci u svim dosada{wim procesima pa`qi-
vo i pedantno su vodili ra~una da svojim optu`nicama, iskazima svedoka,
dokumentima i presudama ne naru{e spoqnopoliti~ke interese zapadnih
sila ili, ne daj Boè, wihovu direktnu ume{anost u ratne zlo~ine. Utoli-
ko se vi{e s krajwe cini~nom maliciozno{}u hipertrofiraju kriminal-
ni postupci grupa i pojedinaca sa srpske strane, da bi im se ve{ta~ki pri-
pisalo planirawe unapred, sa najvi{eg nivoa civilne i vojne vlasti.
2. Protivpravni tretman govora mr`we

kao novokomponovanog krivi~nog dela
Govor mr`we kao krivi~no delo nikada nije postojalo u me|unarodnom
krivi~nom pravu, a u tom obliku ne poznaju ga ni nacionalna zakonodavstva.
Izuzetak je predstavqao britanski pravni sistem, u kome je tradicional-
no shvatawe demokratije i slobode govora dovedeno u pitawe 1976. godine
dono{ewem Zakona o rasnim odnosima, ~ije su odredbe inkorporisane u op-
{te krivi~no zakonodavstvo Velike Britanije tek 1994. godine. Formula-
cija “govora mr`we” kao predmeta inkriminacije odnosila se iskqu~ivo
na namerno izazivawe mr`we izme|u pripadnika razli~itih rasnih grupa-
cija. Kako zapaà jedan srpski komentator, “ova inkriminacija je obuhva-
tala i rasturawe – distribuciju rasisti~kog materijala u javnosti, ali
isto tako i dràwe zapaqivih govora, odnosno podstrekavawe zapaqivih
govora, glasina o odgovaraju}em pojedincu, odnosno etni~koj grupi, a sve sa
ciqem {irewa rasne netrpeqivosti. Britanski zakonodavac je ovde narav-
no “pokrio” i pravqewe rasisti~kih vebsajtova na internetu, ali ono {to
se ve} sasvim letimi~nim pogledom uo~ava, jeste to da objekt ovog krivi~-
nog dela ne mora biti samo grupa qudi, ve} ~ak i pojedinac, ako je pripad-
nik doti~ne grupe, pa ~ak i onda kada se samo {ire, odnosno podstrekavaju
zapaqive glasine o wemu. Sve u svemu, za na{e prilike i standarde, po na-
{em mi{qewu prili~no {iroko i neodre|eno sa, naravno, mogu}im pre-
{irokim i arbitrarnim tuma~ewima prilikom eventualne primene u
praksi.” (Jovan ]iri}: Govor mr`we, “Revija za kriminologiju i krivi~no
pravo” br. 3/2006., Beograd, kw. 44, str. 202.)
S obzirom da su ovim zakonom bili za{ti}eni samo pripadnici ra-
snih, ali ne i verskih zajednica, dvadeset pet godina su britanski muslima-
ni uzalud nastojali da se ovakva zakonska za{tita protegne i na wihovu re-
ligioznu grupaciju. Po{to je, posle Al-Kaidinih teroristi~kih napada na
Wujork i Va{ington od 11. septembra 2001. godine, naglo eskalirala anti-
muslimanska netrpeqivost u javnosti, britanska vlada je insistirala da se
inkriminacija navedenog zakona pro{iri i na govor mr`we religijskog
sadràja. Po ]iri}evom mi{qewu, “ne bi bilo, ~ini nam se, neopravdano
19
postaviti pitawe da li se ovim zakonskim odredbama, u stvari, vi{e htelo
da se za{tite muslimani od besa, osvete, mr`we nemuslimanske britanske
ve}ine, ili se zapravo htelo da se ve}ina pred pani~nim strahom od tero-
rizma, za{titi od propovedawa muslimanskog fundamentalizma i s tim u
vezi govora mr`we.” (str. 202.) Otpori su ipak u gorwem domu britanskog
parlamenta bili suvi{e veliki da se zakonom obuhvati i verski element.
Zato je takva izmena zakona usvojena tek 31. januara 2006. godine. Britanski
lordovi su uloìli “jedan vrlo vaàn amandman, kojim su se suzili okviri
predloène inkriminacije. U vladinom predlogu je, naime, stajalo da je ka-
`wiva svaka upotreba prete}ih re~i, koje su podobne da izazovu religio-
znu mr`wu. Lordovi su, me|utim, dodali i to da te prete}e re~i moraju bi-
ti izgovorene sa namerom izazivawa religiozne mr`we.” (str. 203.)
Slede}i primer iz uporednog prava Jovan ]iri} pronalazi u vaè}em
kanadskom krivi~nom zakoniku. Po wegovim odredbama, “zagovarawe geno-
cida ili podstrekavawe mr`we prema jednoj “prepoznatqivoj” grupi, jeste
krivi~no delo, za koje je predvi|ena kazna zatvora od dve do ~etrnaest go-
dina. Pod pojmom ... “prepoznatqiva grupa” treba podrazumevati bilo koji
deo populacije, koji se od drugih razlikuje po boji, rasi, religiji, etni~kom
poreklu ili seksualnoj orjentaciji. Ovde je tako|e vrlo problemati~no i
to {to se u ~lanu 319. kanadskog KZ-a ne govori ni{ta o nameri u~inioca
govora mr`we, da svoje slu{aoce ili ~itaoce podstrekne na vr{ewe nasi-
qa prema ovim grupama, ve} se, u stvari, izgovorene re~i tuma~e vrlo objek-
tivno, u smislu da li su one objektivno, bez obzira na nameru u~inioca, mo-
gle da izazovu, odnosno dovedu do nasiqa. U~inilac me|utim moè ne biti
osu|en... {to prakti~no treba tuma~iti da moè biti oslobo|en odgovor-
nosti, ali i ne da mora biti oslobo|en.” (str. 205.) S druge strane, po ~la-
nu 130. Krivi~nog zakona Nema~ke, kako navodi ]iri}, “ko na na~in koji je
podoban da naru{i javni red: 1. – podsti~e mr`wu protiv dela naroda ili
poziva na nasilne ili samovoqne mere protiv naroda; 2. – napada qudsko
dostojanstvo drugih, tako {to se pogrdno izraàva protiv dela naroda ili
ga zlonamerno izlaè preziru ili kleve}e; kazni}e se li{ewem slobode od
tri meseca do pet godina.” (str. 208.)
Na me|unarodnom planu istorijski prvi put se “govor mr`we” treti-
ra u nekom pravnom dokumentu 2001. godine. Wegovo promovisawe u inkri-
minaciju obavio je svojim preporukama Savet Evrope, a ]iri} taj postupak
ovako opisuje: “Treba pomenuti Preporuku HOR (97) 20, koji je prvi me|u-
narodni pravni dokument o govoru mr`we, ali isto tako i Preporuku 1543
(2001.) Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope, u kojoj se kaè da rasi-
zam nije mi{qewe, pa se samim tim na wega ne mogu primeniti postavke o
slobodi govora, nego da je tu u pitawu kriminal. Posebno je, me|utim, va-
`no pomenuti Dodatni protokol uz Konvenciju o sajber-kriminalu koja se
ti~e kriminalizacije radwi rasisti~ke i ksenofobi~ne prirode, u~iwe-
nih putem kompjuterskih sistema. Radi se, naime, o tome da je u Budimpe{ti
23. XI 2001. izglasana i usvojena od strane Saveta Evrope Konvencija o saj-
ber (kompjuterskom) kriminalu, a da je u Strazburu 28. 1. 2003. izglasan ovaj
dodatni protokol, koji predvi|a da se i za radwe rasisti~ko-ksenofobi~nog
20
karaktera (prakti~no onoga {to se naziva “govor mr`we”) uvede ka`wava-
we odgovaraju}om krivi~nom inkriminacijom. Ovaj protokol do sada je
potpisalo i samim tim na sebe preuzelo obavezu uvo|ewa u unutra{we za-
konodavstvo, ove ili odgovaraju}e sli~ne inkriminacije, ukupno 11 dràva.”
(str. 208.)
Me|utim, kriminalizacija “govora mr`we” na internetu, koja je izvr-
{ena ovim protokolom, odnosi se iskqu~ivo na evropski prostor, i to na
dràve koje su mu prilagodile svoje unutra{we zakonodavstvo. Po tom pi-
tawu postoji dubok raskorak izme|u evropskog i ameri~kog pristupa treti-
rawu govora mr`we. “Amerikanci naime”, kako zapaà ]iri}, “za razliku
od Evropqana, istrajavaju na pozicijama svog Prvog amandmana, koji govori
o slobodi govora, o pravu svakoga da slobodno izraàva svoje mi{qewe i
da pri tome ne bude ni~im ograni~en, te zbog toga na ameri~kim sajtovima
(a ameri~kih sajtova je, naravno, ubedqivo najvi{e) i nema nikakvih ogra-
ni~ewa ni po pitawu podstrekavawa diskriminacije po osnovu rase, boje ko-
è, etni~kog porekla, ili pak po verskom osnovu. U SAD tako|e ne postoje
nikakva zakonska ograni~ewa ni kad je re~ o holokaustu, negirawu, odnosno
minimalizaciji ili opravdavawu zlo~ina u~iwenih za vreme Drugog svet-
skog rata, a na ~emu se u evropskim zakonodavstvima posebno insistira.
Prakti~no, rasizam je, ma kako to nekome paradoksalno zvu~alo, u SAD za-
{ti}en odredbama o slobodi govora. U tom je smislu Savet Evrope izme|u
ostalog na{ao da je izme|u 2.500 i 4.000 rasisti~kih internet sajtova krei-
rano u SAD. Prema mi{qewima pojedinih pravnika, ovo moè voditi i svo-
jevrsnom sukobu kultura, koji }e biti prili~no te{ko razre{iti, jer, pro-
blemi u vezi sa YAHOO sajtovima koji dolaze iz SAD, a na kojima se propa-
gira govor mr`we, ve} su se doga|ali na relaciji Francuska – SAD, kada su
francuske vlasti bezuspe{no poku{ale da privole ameri~ke vlasti za za-
tvarawe takvih rasisti~kih sajtova. [panija je, me|utim, u tom smislu ve}
na~inila prve korake, pa je tako, na primer, nedavno usvojen zakon koji sudi-
jama daje ovla{}ewa da zatvore, odnosno blokiraju pristup ameri~kim saj-
tovima koji propagiraju rasizam i govor mr`we.” (str. 208-209.)
Ha{ki tribunal na veoma upro{}en na~in pristupa problematici go-
vora mr`we, nastoje}i taj pojam da instrumentalizuje u procesu dokaziva-
wa “krivice” optuènim Srbima kojima se, ina~e, nijedan konkretan zlo-
~in ne moè pripisati. On se iz pragmatskih razloga i s neprikrivenom
tendenciozno{}u ubacuje u okvir ratne propagande, koja se defini{e kao
{irewe ideja bez obzira da li su one istinite ili ta~ne, uz kori{}ewe
mentalnih predstava, simbola i slogana kojim se prora~unato deluje na
qudske emocije i predrasude u ciqu postizawa stawa svesti koji }e qude na-
voditi da poslate poruke usvoje kao sopstveno stanovi{te ili uverewe. U
pogodnim dru{tvenim okolnostima obi~ni qudi se podsti~u na u~e{}e u
kolektivnom nasiqu, masovnim ubistvima, genocidu i terorizmu voqom po-
liti~kog rukovodstva i dejstvom ideologije i propagande, koji to opravda-
vaju. Pogodne dru{tvene okolnosti ~ini postojawe stvarnog, neretko isto-
rijski trajnog sukoba rasnih, etni~kih i verskih grupa, koje se sudaraju po
pitawu dominacije, diskriminacije, teritorijalne prevlasti ili superi-
ornosti kolektivnog identiteta.
21
3. izno{ewe istorijske istine
ili svako ozbiqnije podse}awe na ideolo{ke
i politi~ke korene moderne hrvatske dràve
mora predstavqati govor mr`we
Pobeda jugoslovenske komunisti~ke revolucije poni{tila je sve oslo-
bodila~ke rezultate koje je srpski narod postigao u dva balkanska i tokom
Prvog svetskog rata. Komunisti~ka Jugoslavija je u samom startu izgra|i-
vana na antisrpskom principu tako {to su granice novouspostavqenih fe-
deralnih jedinica duboko zasecale u ìvo tkivo srpskog nacionalnog bi}a,
a tendenciozno su izmi{qane i nove, ve{ta~ke nacije, prvo crnogorska i
makedonska, a potom i muslimanska. âk ~etrdeset procenata Srba ostalo
je van granica srpske federalne jedinice, za razliku od 20 posto “Hrvata”
koji su se na{li van granica titoisti~ke Hrvatske. Ovi procenti uop{te
ne obuhvataju rimokatoli~ke i muslimanske Srbe, nego iskqu~ivo pravo-
slavne. Federalna Hrvatska obuhvatala je maksimum teritorije koji se uop-
{te mogao zamisliti nakon sloma usta{ke “nezavisne” dràve. Reìmska
ideologija sistematski je gradila ve{ta~ku simetriju usta{kih i ~etni~-
kih zlo~ina da bi se jednim potezom umawivala istorijska krivica hrvat-
skih klerofa{ista i politi~ki diskvalifikovali srpski borci za slobo-
du i antikomunisti. Tito je efikasnim merama spre~io svaki poku{aj ob-
navqawa Stare katoli~ke crkve, koju je Paveli} ukinuo, a wene vernike i
hramove nasilno ukqu~io u Rimokatoli~ku crkvu. Preostali nacionalno
svesni Srbi rimokatoli~ke veroispovesti egzistencijalno su ugroàvani
pri svakom poku{aju javnog manifestovawa svoje nacionalnosti, a nekoli-
ko decenija kasnije sli~nu sudbinu su doìveli Srbi islamske vere, pa ~ak
i najve}i me|u wima – Me{a Selimovi}.
Komunisti~kom Jugoslavijom skoro pola veka suvereno je vladao tri-
jumvirat u kome su bila dva Hrvata i jedan Slovenac – Josip Broz Tito,
Vladimir Bakari} i Edvard Kardeq. Titova voqa je bila neprikosnovena.
Srbiji su kao dodatna kost u grlu nametnute dve autonomne pokrajine, u ko-
jima je ona postepeno gubila svaku nadle`nost i ingerencije vlasti. Koso-
vo i Metohiju Tito je izri~ito obe}ao Albaniji kao zalogu albanskog pri-
stupawa federaciji, u ~ije ~lanstvo je projektovano i pristupawe Bugar-
ske. Mada su se komunisti zakliwali u jugoslovenstvo i nagla{avali da su
me|urepubli~ke granice ~isto provizorne, one su postepeno prerastale u
me|udràvne kako se Jugoslavija Titovom, Kardeqevom i Bakari}evom vo-
qom transformisala od ~vrste federacije u konfederaciju. Svako ispoqa-
vawe srpske nacionalne svesti je suzbijano, a tradicionalne nacionalne
vrednosti nipoda{tavane stalnim kampawama protiv navodnog velikosrp-
skog hegemonizma. Srpski komunisti su bili puke igra~ke u Brozovim dik-
tatorskim rukama, a on je me|u wima nepogre{ivo odabirao intelektualne
mizerije i moralne nakaze, kojima je poveravao funkcije vlasti i obasipao
ih privilegijama.
22
I ulazak nema~kih okupatorskih trupa u Zagreb i progla{ewe usta-
{ke dràve celi hrvatski narod je prihvatio i podrào u pravom frene-
ti~nom zanosu. Tu ~iwenicu {est decenija kasnije nedvosmisleno potvr|uje i
Tu|manov slu`beni istori~ar Du{an Bilanyi}. On pi{e: “Sam ~in pro-
gla{ewa NDH, u koji je uvr{tena i BiH, izazvao je eufori~no odu{evqewe
ve}ine hrvatskoga naroda. Oko nove vlasti okupili su se qudi iz razli~i-
tih dru{tvenih slojeva, spremni da grade svoju nacionalnu dràvu, uskrslu
nakon osam stoqe}a. Me|utim, na plimi tog odu{evqewa usta{e su od prvo-
ga dana forsirano uspostavqali dru{tveni sustav po uzoru na reìme na-
cisti~ke Nema~ke i fa{isti~ke Italije. Takva politika je mnoge rodoqu-
be postavila u najteù dilemu: kako biti lojalan ideji nacionalne dràve
kada ona svojim profa{isti~kim reìmom i uklapawem u novi Hitlerov
poredak dovodi u pitawe wezinu budu}nost. Proklamacija nacionalne dr-
àve prihva}ena je optimisti~ki, a u pojedinim krugovima i eufori~no. Ta
je eufori~nost potencirana i ~iwenicom da je nacionalna dràva do{la
bez qudskih `rtava, zahvaquju}i izbjegnutom ratu Jugoslavije sa silama oso-
vine. Zavladalo je i uvjerewe da }e Hrvatska odmah ostvariti golemu gospo-
darsku i kulturnu prednost vezivawem s Velikom Wema~kom, koja je posta-
vila temeqe za tisu}godi{wi “novi europski poredak”, kojemu se tada pri-
pisivala superiornost nad dekadentnim zapadnim kapitalizmom i bezbo-
`nim komunizmom. Glorificirali su se mladi “nacifa{isti~ki reìmi”
koji su odnijeli povijesnu pobjedu nad trulom zapadnom parlamentarnom de-
mokracijom, u kojoj vlada plutokracija.” (Du{an Bilanyi}: Hrvatska moder-
na povijest, “Golden marketing”, Zagreb 1999., str. 123.)
Bilanyi} Hitleru najvi{e zamera {to je jednim svojim nepromi{qe-
nim potezom ugrozio sopstveno hrvatsko dràvotvorno ~edo, u kome su bi-
li koncentrisani skoro svi apetiti nacionalne megalomanije. “Odluka
Wema~ke za rat protiv Rusije bio je bezumni ~in u kojemu se vojna, intelek-
tualna, politi~ka i duhovna elita te velike europske nacije pokazala in-
feriornom. Ne samo da su morali znati da nema te armije u svijetu koja mo-
è svladati trostruko brojniji narod na ~ijem nepreglednom prostranstvu
svaka strana vojska mora s vremenom nestati, ve} ni Britanija nije pokore-
na, a moralo se ra~unati i na SAD jer je predsjednik Ruzvelt ve} pripremao
svoju zemqu za angaìrawe u ratu. Veliku wema~ku naciju napustio je nor-
malan politi~ki um i ona se, umjesto da stane s osvajawem, odlu~ila na smr-
tonosnu ratnu avanturu s Rusijom.” (str. 120.) Dakle, tu wema~ku naciju ni-
je napustio normalan politi~ki um kad je u woj uspostavqen nacisti~ki re-
ìm, kad je krenula realizacija genocida nad Jevrejima i Ciganima, kad je
wena soldateska okupirala i opqa~kala skoro celu Evropu, kad je usposta-
vila hrvatsku genocidnu kvazidràvnu tvorevinu itd. Bezumni ~in je bio
samo napad na Sovjetski Savez jer je poraz u tom ratu okon~ao postojawe
Nezavisne Dràve Hrvatske u wenim maksimalnim granicama i spre~io
definitivno “re{avawe” srpskog pitawa na tom prostoru. A sve je moglo
biti u gotovo “idealnoj” formi obavqeno, samo da je Adolf Hitler na vre-
me stao u osvajawima.
Verovatno u celoj Evropi Hitler nije imao iskrenijeg, privrènijeg
i odanijeg saveznika od hrvatskog naroda. Me|u Hrvatima je veoma tanak
23
sloj komunista ili privrènika zapadnih sila. Gro naroda se identifiko-
vao sa nema~kim interesima i ciqevima, prihvataju}i ih kao sopstvene.
Preovla|uju}a i sveprisutna usta{ka ideologija, kako zapaà i Bilanyi},
“odbijala je bilo kakvu vezu s ju`noslavenskim narodima, posebno Srbima,
koje su {ovinisti~ki mrzili, nagla{avaju}i da hrvatski narod i geopoli-
ti~ki, i kulturno, i gospodarski i povijesno pripada sredwoevropskom
krugu naroda, koji predvodi nacisti~ka Wema~ka. Ukorijewenost te opci-
je me|u Hrvatima nije bila mala. Argument za tu tezu jest i ~iwenica da su
oruàne snage NDH do posqedwega dana rata bile jednako brojne kao i hr-
vatska partizanska projugoslovenska vojska i da su se predale tek 7 dana na-
kon {to je to u~inio Vermaht.” (str. 190.) Da ne bi bilo zabune, Bilanyi}
hrvatskom partizanskom vojskom naziva partizanske jedinice koje su delo-
vale u granicama Nezavisne Dràve Hrvatske, iako su u wihovom sastavu
prete`no bili Srbi. Hrvatska prevaga u vo|stvu Komunisti~ke partije Ju-
goslavije, koju je obezbe|ivao Tito, omogu}ila je Hrvatima da posle Drugog
svetskog rata glume pripadni{tvo antifa{isti~koj koaliciji.
Iako je cela ova, ina~e vrlo obimna Bilanyi}eva kwiga napisana u iz-
razito antisrpskom duhu i na vi{e od stotinu mesta u woj se potencira ve-
likosrpska opasnost, autor neretko otkriva su{tinsku poziciju hrvatskog
nacionalizma i wegovog separatisti~kog pokreta. Tako, pored konstataci-
je da je Tito bio glavni kreator hrvatske politike i antisrpskih predra-
suda, a Tu|man objediniteq Star~evi}evog i Radi}evog nacionalnog pro-
jekta, Bilanyi} potvr|uje da su usta{e imale zna~ajnu ulogu u uspostavqa-
wu Tu|manovog reìma 1990. godine. Po wegovim re~ima, “iako HDZ nije
programom otvoreno najavio razbijawe Jugoslavije i stvarawe samostalne
dràve, wegova je retorika bila dovoqno jasna da je upravo to glavni Tu|-
manov ciq. Tri sastavnice su tako plasirane da su privla~ile u pokret i
one koji su se u pro{losti nalazili na suprotnim barikadama, te je u po-
kretu bilo qudi i s centra i s qevice i s desnice, ukqu~uju}i i prousta{ke
elemente. U HDZ-u su se tako zajedno okupili i neki partizani i neki usta-
{e, odnosno wihovi potomci. Tu|manova ~uvena teza na Prvom op}em sabo-
ru HDZ-a 25. veqa~e 1990. u dvorani “Lisinski” kako “NDH nije bila samo
puka kvislin{ka tvorba i fa{isti~ki zlo~in, ve} i izraz povijesnih te-
`wi hrvatskog naroda”, sna`no je odjekivala kako u srcima onih koji su tu
dràvu stvarali i za wu ginuli kao i wihovih potomaka, tako i onih koji-
ma je san bio stvarawe nove samostalne hrvatske dràve.” (770-771.)
Uspostavqaju}i usta{ki hrvatski reìm u maksimalisti~kom terito-
rijalnom opsegu, Paveli} je odmah pokrenuo masovne pokoqe pravoslavnog
srpskog stanovni{tva, pqa~ku, spaqivawe sela, uni{tavawe sakralnih
objekata, razarawe kulturnih tekovina i proterivawa. Koristio je pri to-
me intenzivno kompletnu infrastrukturu Rimokatoli~ke crkve i zate~e-
nih paravojnih formacija Hrvatske seqa~ke stranke. Zlo~ini su ubrzo po-
primili stravi~ne razmere, da su se uàsavali ~ak i okupatorski ofici-
ri. Posle nekoliko meseci prvo su reagovali Italijani, stavqaju}i se u za-
{titu srpskog stanovni{tva i razoruàvaju}i najekstremnije usta{ke
formacije u svojoj okupacionoj zoni. Uspostavili su i prili~no korektnu
saradwu sa ~etni~kim odredima, {to je objektivno stavqalo javnosti do
24
znawa da su italijanski interesi na Jadranu komplementarniji sa srpskim
nego sa hrvatskim. Nemci su neprekidno bili netrpeqivi prema ~etnicima,
ali su sve vreme rata intenzivno razmi{qali o uspostavqawu neke druge
kvislin{ke garniture umesto Paveli}eve. U tom smislu, uglavnom posred-
stvom svog opunomo}enog komandanta generala Geze fon Horstenaua koke-
tirali su sa istaknutim Ma~ekovim sledbenicima i Paveli}evim disiden-
tima. Godine 1944., kada je ve} bio potpuno izvestan ishod rata, tim postpa-
veli}evskim kombinacijama se intenzivno prikqu~io zagreba~ki nadbi-
skup Stepinac. Wihov je ciq bio da se eliminisawem Paveli}a i reafir-
macijom Ma~eka, a uz svesrdnu pomo} vatikanskog faktora, spase Nezavi-
sna Dràva Hrvatska, makar kroz okvir svojevrsne podunavske katoli~ke
konfederacije. S druge strane, Nemcima je Paveli} u ideolo{kom smislu
bio sasvim po voqi, ali su na wega kivni {to je politikom potpunog istre-
bqewa sna`no motivisao Srbe na ~etni~ki ili partizanski ustanak, pa su
Nemci bili prinu|eni da ~itave divizije dovla~e sa drugih frontova da
bi kontrolisali bar strate{ki va`ne prostore.
Adolf Hitler je sve vreme bio svestan slabe borbene vrednosti hrvat-
ske vojske, i usta{kih i domobranskih jedinica. Paveli}a je ipak morao da
prihvati kao najodanijeg i, kako }e se kasnije videti, svog posledweg save-
znika. Mada je s Titom pravio strate{ki sporazum, a s pojedinim lokalnim
~etni~kim komandantima sporadi~ne, uvek je imao na umu da glavninu i
partizanskih i ~etni~kih snaga ~ine Srbi, osvedo~eni nema~ki neprijate-
qi. Srbe je na Balkanu najvi{e po{tovao i kad ih je maksimalno mrzeo, dok
se prema Hrvatima odnosio potcewiva~ki i s prezirom. Na jednom sastan-
ku sa svojim najvi{im vojnim komandantima, prema slu`benom zapisniku,
Hitler je izme|u ostalog konstatovao: “Hrvati nemaju nikakvu predstavu o
dràvnosti i ne}e je nikad ni mo}i imati. Onaj ko je 500 godina bio bez we,
ne moè se nikad ni razviti u dràvu. Kasnije jednom do}i }emo na to da
Hrvatsku inkorporiramo u Rajh ili da iz we napravimo protektorat. Da-
nas moèmo u najmawu ruku – a to u suprotnosti prema ostalim balkanskim
narodima – samo prividno i}i zajedno sa sada{wom hrvatskom vladom ... Sr-
bi su narod koji je odre|en da ima dràvu i koji je kao narod odràn. Wi-
hova ideologija je velikosrpska. U wima postoji bezobzirna otporna snaga.
Pri jednoj takvoj upotrebi, oni }e uvek zastupati velikosrpsku ideju. Ono
{to dolazi iz Beograda zna~i opasnost. Ja sam 1941. godine u~inio Srbima
ponudu koja je bila neuobi~ajena. Ja sam samo zahtevao da ostanu neutralni i
za to sam im obe}ao Solun. Ve}u cenu nisu mogli da dobiju. U stvarnosti je
me|utim do{lo do razvoja koji nikako ne odgovara toj velikodu{noj ponudi.
Uostalom, ukazujem na to da, ako danas ponovno uspravimo Srbiju, Hrvatska
propada... Za mene ne postoji sumwa u pogledu toga da }e Tito, kad taj èqe-
ni ciq jednom postigne (uspostavi komunisti~ku Jugoslaviju – prim. V. [.),
svu inteligenciju poubijati... Ako bi mi s na{e strane pristali na srpsku
ponudu (saradwu s ~etnicima – prim. V. [.), i ako bi im stavili na raspo-
lagawe oru`je i municiju, onda, dodu{e, verujem da }e se Srbi s uspehom bo-
riti protiv Tita. No isto tako sam ube|en da }e onda velikosrpska ideja
odmah ponovno da zaplamti na na{u {tetu. A to je nepodnosivo. Srbi se nikad
25
ne bi odrekli velikosrpske ideje.” (cit. pr. – Bogdan Krizman: Usta{e i
Tre}i rajh, kwiga druga, Paveli} – Hitlerov posledwi saveznik, “Globus”,
Zagreb 1986., str. 74-75.)
Najve}i izazov u sopstvenim redovima Paveli}u je u drugoj polovini
1944. godine predstavqala zavera ministra unutra{wih poslova Mladena
Lorkovi}a i ministra oruànih snaga Ante Zoki}a, koji su planirali
uklawawe poglavnika, raspu{tawe usta{kih jedinica i raspore|ivawe
wihovih pripadnika u domobranske, kao i reafirmisawe Hrvatske seqa~-
ke stranke u ciqu iznalaèwa dodirnih ta~aka sa zapadnim saveznicima.
Prema verodostojnoj dokumentaciji, Lorkovi} je u tom smislu razgovarao
i sa nema~kim generalom Horstenauom, znaju}i za wegov dosledan kriti~-
ki odnos prema neobuzdanom divqa{tvu usta{kog reìma. Paveli} je zave-
ru blagovremeno otkrio i glavne zaverenike pohapsio. Istraga je pokazala
da su oni Ma~eka planirali za novog predsednika hrvatske vlade. Tako je,
posle Kvaternikovih i Budakovih nastojawa, propao i ovaj plan da se ko-
zmeti~kim personalnim promenama stvore uslovi za o~uvawe kontinuira-
ne hrvatske nacionalne politike i wenih dotada{wih klerofa{isti~kih
tekovina. Postoje sna`ne indicije da su neuspeli pu~isti bili u dosluhu sa
Ivanom Me{trovi}em i preko wega Jurajem Krwevi}em, Ma~ekovim naj-
bliìm saradnikom i ministrom jugoslovenske emigrantske vlade. Po ras-
krinkavawu zavere, Paveli} je insistirao da se general Gleza fon Horste-
nau hitno smeni, pa je on pozvan u Berlin, gde ga je Hitler odlikovao i pen-
zionisao. Krizman je do{ao i do podataka da je sam Paveli} inicirao pro-
jekat tragawa za varijantom sporazumevawa sa zapadnim saveznicima, ali se
protiv aktera okrenuo onda kad su oni po~eli da govore o neophodnosti we-
gove eliminacije.
Ta i takva Hrvatska, sada predvo|ena novim usta{kim poglavnikom
Frawom Tu|manom, devedesetih godina dvadesetog veka predstavqala je me-
zim~e svih zapadnih sila. One su bez ikakvih skrupula direktno pomagale
Tu|manu da dovr{i Paveli}ev krvavi pir i uni{tewe kraji{kih Srba kao
remetila~kog faktora hrvatskih velikodràvnih pretenzija.
Ina~e, istorijska faktografija koju sam ovde vrlo koncizno izneo
predstavqa realnu ~iweni~nu podlogu svih mojih govora i drugih javnih
nastupa, ~iji se sadràj u aktima ha{kog tuìla{tva kvalifikuju kao go-
vor mr`we. Takvu kvalifikaciju konstrui{u oni koji uglavnom pojma ne-
maju o balkanskoj istoriji i etni~koj strukturi tamo{weg stanovni{tva.
S druge strane, moje inkriminisane re~i potpuno se izdvajaju iz istorij-
skog i politi~kog konteksta u kojem su izgovorene, a angaòvani la`ni
eksperti u svojim ve{ta~ewima potpuno ignori{u ekstremne politi~ke
govore izno{ene u isto vreme u hrvatskoj i muslimanskoj javnosti. Pravi
se fantasti~na slika stvarnosti u kojoj sam predstavqen kao neko ko svoje
protivpravne govore drì nezavisno od dru{tvenih okolnosti i stvarno-
sti rata koji se intenzivno na antisrpskoj strani planirao i pripremao,
ili ne{to kasnije ve} uveliko vodio. Tako se najefikasnije pred neupu}e-
nim posmatra~ima zamagquje ~iwenica da su skoro sve moje istrgnute re~e-
nice predstavqale direktan odgovor na zlo~ine kojima je srpski narod ve}
bio podvrgnut.
26
4. Studije Jovana ]iri}a o govoru mr`we
Problematikom teorijskog koncepta govora mr`we i wegovih prak-
ti~nih reperkusija nisam se bavio dok se ne na|oh u tamnici Ha{kog tri-
bunala. Spremaju}i se za svoju odbranu, prvo sam prou~io tri teksta nau~-
nog savetnika Instituta za uporedno pravo u Beogradu, dr Jovana ]iri}a.
Studiju “Govor mr`we” ]iri} je 2006. godine objavio u “Reviji za krimino-
logiju i krivi~no pravo”. Autor je bio toliko qubazan i susretqiv da mi
je ustupio na kori{}ewe i dva tada jo{ neobjavqena rada. Prvi je napisao
pod naslovom “Sloboda govora i govor mr`we – krivi~nopravna regulati-
va”, a drugi je naslovio kao “ACLU – Ameri~ka gra|anska civilna unija”.
U me|uvremenu su i ta dva teksta objavqena, ali sam ih ja tematski obradio
pre objavqivawa, pa sam preuzete citate ozna~io po paginaciji iz rukopi-
sa, kao i nekoliko onih iz prvog rada.
U prvoj studiji ]iri} svoja razmatrawa po~iwe konstatacijom da su
zapadwa~ki koncept govora mr`we i wegovo obrazloèwe samo preimeno-
vani nekada{wi komunisti~ki institut “neprijateqske propagande”, ko-
jim je u ~uvenom 133. ~lanu Krivi~nog zakona SFRJ inkriminisan verbal-
ni delikt. Celu jednu deceniju tada{wi srpski, hrvatski i slovena~ki di-
sidenti svih boja i orijentacija vodili su èstoku borbu za ukidawe ovako
formulisanog delikta mi{qewa i javnog istupawa. Me|utim, mnogi od ta-
da najistaknutijih disidentskih boraca, danas su vatreni pobornici inkri-
minacije “govora mr`we”, koji pod svojim {irokim pojmom obuhvata sve
ono {to predstavqa aktivno suprotstavqawe agresivnoj zapadwa~koj ide-
ologiji i propagandi, prvenstveno wenim otvorenim antisrpskim nasrta-
jima. Time se ponovo pledira na ograni~ewe slobode govora, uz zanemari-
vawe ~iwenice da ta sloboda ili postoji ili ne postoji, kao i da se nika-
kvim pravnim aktima ne sme ograni~avati. Danas je u javnosti sve prisut-
nije stanovi{te da ipak sloboda govora ne moè da bude apsolutno neogra-
ni~ena jer u protivnom preti da ugrozi slobodu drugog.
Po ]iri}evom mi{qewu, “danas je evidentno da je kod nas situacija
druga~ija nego {to je bila nekada, odnosno da su i granice slobode misli i
opredeqewa ipak znatno pro{irene. Ipak, pogre{no bi bilo re}i da smo
se tim “oslobo|ewem” javnog izraàvawa mi{qewa prikqu~ili Zapadu
(“okrenuli Evropi”). Zapad smo u rekordnom roku nadma{ili po koli~ini
i po grubosti li~nih prava, a sa druge strane, tom istom Zapadu se nismo ni
primakli po za{titnoj reakciji: iza svega ostaje tek zanemarqiv broj gra-
|ansko-pravnih sudskih postupaka. Zaboravqa se da neograni~ena sloboda
jednog pojedinca vrlo ~esto predstavqa ograni~avawe slobode nekog drugog
pojedinca, da ukoliko bismo bili slobodni da radimo {ta god bismo hteli,
tada naj~e{}e zapravo ne bismo bili slobodni uop{te, da radimo bilo
{ta. Doga|a se, odnosno nije tako retko, da isti autori, koji u jednoj situa-
ciji napadaju i kritikuju nedostatak slobode, wena (krivi~no) pravna ogra-
ni~ewa, u drugoj situaciji govore ne{to {to je gotovo sasvim suprotno,
{to predstavqa kritiku i napad na zloupotrebu slobode misli i govora,
27
bez obzira da li to nazivamo govorom mr`we ili na bilo koji drugi sli~an
na~in. Jasno je da sloboda jednog ~oveka i wegova qudska prava ne smeju
ozna~avati neslobodu i nepravo za nekoga drugoga. Balans i ravnoteù u
tome katkada nije tako lako uspostaviti, te je i pored svega, izgleda, nu`no
postojawe krivi~nopravne intervencije u sferi javno izgovorene re~i.
Danas se, me|utim, postavqa pitawe da li je uvo|ewe inkriminacije “govor
mr`we”... pravo re{ewe za uspostavqawe mere u tom balansu i ravnoteì
izme|u slobode govora, s jedne strane, i za{tite li~nosti od kleveta, laì,
uvreda i sl., s druge strane. Svet se danas, jednim delom i kao posledica
straha od terorizma, nalazi pred izazovima za neke oblike tradicionalnog
na~ina razmi{qawa u sferama kao {to su sloboda i demokratija, pa i slo-
boda govora.” (str. 2.)
Po{to je Velika Britanija Zakonom o rasnim odnosima iz 1974. godi-
ne kao krivi~no delo zabranila “namerno provocirawe mr`we izme|u ra-
snih grupa”, moralo je da pro|e vi{e od trideset godina, da bi 31. januara
2006. godine taj zakon bio noveliran zabranom prete}ih re~i koje se izgo-
varaju u nameri da izazovu versku mr`wu. Posle tolikog oklevawa u kri-
vi~nopravnom normirawu, kao da se klatno pomerilo u suprotnom pravcu.
Posebnu ]iri}evu pa`wu privukao je jedan stav usvojenog amandmana u ko-
me se kaè da “ovo krivi~no delo moè biti u~iweno na javnom ili privat-
nom mestu, ali ne postoji krivi~no delo, kada su re~i ili pona{awe upo-
trebqeni, odnosno pisani materijal izloèn, od osobe koja se nalazi u sta-
nu (mestu stanovawa) i nisu bile vi|ene ili ~ute od strane drugih osoba ko-
je se ne nalaze u tom ili nekom drugom stanu.” (str. 4.) Kriti~ki sagledava-
ju}i reperkusije takve odredbe, ]iri} posebno potencira da po wenom sa-
dràju i duhu, “~ak ni u svom stanu, odnosno mestu gde stanuje, jedna osoba ni-
je potpuno slobodna da upotrebqava re~i kakve god èli, ukoliko tim re-
~ima ta osoba moè izvr{iti “govor mr`we”. Odnosno, ukoliko bi, na pri-
mer, jednom anglikancu do{ao u posetu u stan jedan musliman, odnosno bel-
cu crnac, pa se wih dvojica posva|aju, i hri{}anin se muslimanu, tj. belac
crncu, obrati pogrdnim i prete}im re~ima, na scenu stupaju (odnosno, bo-
qe re~eno, mogu stupiti, mogu biti primewene) odredbe ovog zakona. Na-
ravno, potrebno je dokazati da je postojala namera da se izazove rasna ili
religiozna mr`wa, na ~emu su lordovi posebno insistirali, smatraju}i da
}e se time smawiti mogu}nosti arbitrernosti i zlonamernosti u tuma~e-
wu i primeni ove odredbe. Ali, uvek treba imati u vidu to da se namera la-
ko moè “u~itavati” i tamo gde je i kada je nema, jer “namera” nije objektiv-
na, ve} izrazito subjektivna kategorija.” (str. 4.) ]iri} ovde upozorava da
je jo{ problemati~niji naredni stav ovog amandmana u kome se precizira
da “policajac bez posebnog naloga moè uhapsiti jednu osobu ukoliko ima
razumnog osnova da veruje da ona ~ini krivi~no delo predvi|eno ovim za-
konom, a isto tako pa`wu zasluùju i druge odredbe koje policiji ipak
olak{avaju proceduru u vezi sa upadom u stan i pretresom prostorija, ~ak
i uz upotrebu sile, ukoliko postoji osnovana sumwa da se u tim prostorija-
ma nalaze odgovaraju}i materijali, pisani ili snimqeni, kojima se propa-
gira rasna i religiozna mr`wa.” (str. 4.)
28
U nastavku, ]iri} posebnu pa`wu posve}uje jednom od stavova usvoje-
nog amandmana kojim su uvedene restrikcije u pogledu izvo|ewa javnih po-
zori{nih predstava. On tu pravnu normu interpretira navode}i “da se kod
javnog izvo|ewa predstava u kojima se upotrebqavaju “prete}e” re~i ili
pona{awa, mogu proglasiti krivim po osnovama ovog zakona, sve osobe ko-
je izvode predstavu ili je reìraju. Daqe se kaè i to da, samim tim {to
u~estvuje u jednoj predstavi, jedna osoba se ne}e tretirati kao u~inilac
krivi~nog dela iz ovog zakona. Me|utim, osoba koja u~estvuje kao glumac
(izvo|a~) u priredbi koju reìra neko drugi, moè potpasti pod udar ovog
zakona, ako bez razumnog obja{wewa ta osoba glumi druga~ije nego {to su
instrukcije reìsera. Ovo su zaista vrlo interesantne odredbe i mi povo-
dom tih odredaba moèmo samo da zamislimo kakve bi sve reakcije ovakve
zakonske odredbe izazvale, na primer kod nas, kada bi u na{im uslovima, na
primer, bio donet jedan ovakav zakon, koji bi omogu}avao da se i krivi~no
ka`wavaju glumci koji odstupaju od instrukcija reìsera. Kako li bi tek
pro{ao u svoje vreme Zoran Radmilovi} u svom “Radovanu III” i da li bi i
wemu neko “u~itao”, tj. prona{ao nameru da nekim prete}im, zapaqivim re-
~ima, {iri nacionalnu, rasnu i religioznu mr`wu, ili ne{to sli~no tome.
Koji su to standardi slobode i demokratije, ukoliko policajci i tuìoci
preuzimaju ulogu i poziciju pozori{nih kriti~ara ili obrnuto?” (str. 4-5.)
âk je i u tim “vunenim” vremenima jugoslovenskog dru{tva pod komu-
nisti~kom diktaturom, kako ]iri} zapaà, “bilo isto, ako ne i vi{e slo-
bode, nego {to je, bar sude}i prema ovim zakonskim odredbama, danas ima u
Velikoj Britaniji.” (str. 5.) Takva konstatacija, po ]iri}evom mi{qewu,
“posebno se moè postaviti i povodom kazne predvi|ene za ovo krivi~no
delo, a koja moè iznositi ~ak i do sedam godina zatvora. U stvari, treba
re}i da se, verovatno pod uticajem odgovaraju}e ideolo{ke propagande, o
zapadnim zemqama i zapadnim demokratijama mislilo daleko boqe, u smi-
slu daleko {irih prostora slobode i liberalizma, nego {to je objektivno
bilo tako. Malo je poznato, na primer, da je u Velikoj Britaniji tek 1968.
godine, kada je donet i danas vaè}i zakon o pozori{tu, i formalno ukinu-
ta cenzura, ali da su i posle toga na pozori{nim daskama bile zabrawene
sve vrste razli~itih opscenosti i vulgarnosti. Mnogi se, me|utim, u Bri-
taniji danas, upravo povodom Zakona o rasnoj i religioznoj toleranciji,
pitaju i strepe da li }e se ponovo uvesti cenzura u Britaniji i kakva je slo-
boda umetni~kog stvarala{tva uop{te.” (str. 5.)
Ni{ta nije boqa situacija ni u Kanadi, u ~ijem krivi~nom zakonu ]i-
ri} pronalazi odredbe prema kojima “neko i za situaciju sasvim privatnog
razgovora u ~etiri oka moè biti doveden u vrlo neprijatnu situaciju, od-
nosno izveden pred krivi~ni sud, odnosno biti tuèn od strane dràvnog
tuìoca, ukoliko, na primer, nekome u nekom pogrdnom tonu kaè da je ho-
moseksualac. Zamislimo sada, dakle, tu istu situaciju u na{im uslovima –
kada god neko nekome kaè “pederu”, ili “usta{o”, ili “ciganine”, javni tu-
ìlac moè da reaguje, ~ak i ako se radi o sasvim privatnom razgovoru. Da
li bi javni tuìlac u takvim slu~ajevima, odnosno u na{im uslovima, uop-
{te radio bilo {ta drugo, osim upravo tog posla i uop{te, kako bi javnost
29
gledala na ~iwenicu da postoji na desetine nere{enih slu~ajeva ubistva
ili nekih drugih te{kih oblika privrednog kriminala, povezanog s priva-
tizacijom i name{tenim tenderima, povodom kojih javni tuìlac nije pre-
duzeo nikakve konkretne aktivnosti. Dakle, velike afere ostaju nere{ene
i niko ne biva ~ak ni optuèn, ali se za jedno “pederu!”, neko izvodi na sud.
Bilo bi to, naravno, besmisleno, a ~itava psiholo{ka atmosfera u vezi s
takvim eventualnim krivi~nim postupcima bila bi krajwe naelektrisana
i verovatno je da bi mnogi qudi u takvim situacijama pravili paralele, ako
ne ba{ sa staqinizmom, a ono bar s titoizmom i neslobodom koja je karak-
teristi~na upravo za ta dva dru{tvena sistema. To, me|utim nije ni staqi-
nizam ni titoizam; to je Kanada devedesetih godina dvadesetog veka i s po-
~etka dvadesetprvog veka”. (str. 6.) Karakteristi~an je i primer iz kanad-
ske sudske prakse, na koji ]iri} ovim povodom ukazuje. U procesu Kraqica
protiv Kigstra iz 1990. godine on pronalazi argumente po kojima se taj
predmet moè tretirati “kao vrlo zna~ajan i paradigmati~an po pitawi-
ma slobode govora na jednoj i govora mr`we na drugoj strani. Kigstar je bio
sredwo{kolski profesor iz kanadske provincije koji je u svojim predava-
wima nastupao sa antisemitskih stanovi{ta i tvrdio da su Jevreji izmi-
slili, odnosno preuveli~ali pri~u o holokaustu za vreme Drugog svetskog
rata. Slu~aj je zavr{io tako {to je doti~ni naravno ka`wen, odnosno su-
spendovan s posla, ali je uz to ka`wen nov~ano, pa mu je bila izre~ena i
sankcija dru{tveno-korisnog rada u trajawu od 150 dana.” (str. 6.)
Sudska praksa Sjediwenih Ameri~kih Dràva, utemeqena na Prvom
amandmanu su{ta je suprotnost navedenim primerima iz britanskog ili ka-
nadskog pravosu|a. Povodom takve ameri~ke prakse, ]iri} u svom radu da-
je interesantan osvrt slede}e sadrìne: “U SAD se, dakle, na problemati-
ku slobode govora i govora mr`we gleda na jedan ipak druga~iji na~in. U
krivi~nopravnom smislu, govor mr`we nije inkriminizovan u SAD, ali
zato mnogi univerziteti, pod pritiskom pojedinih grupa za borbu protiv
diskriminacije, usvajaju kodekse pona{awa koji zabrawuju govor koji dru-
gog vre|a po osnovu pripadnosti nekoj grupi, koja se od drugih razlikuje po
rasi, polu, etni~koj pripadnosti, religiji ili seksualnoj orijentaciji. Na-
suprot tome, jedna od uticajnijih ameri~kih nevladinih organizacija
ACLY – “Ameri~ka gra|anska slobodarska unija”, zastupa potpuno druga~i-
je stanovi{te u kojem se, izme|u ostalog, insistira da zabrana govora jed-
noj grupi qudi ili jednom pojedincu ugroàva sva~ije pravo, jer isti zakoni
ili propisi koji se koriste da u}utkaju govor mr`we, mogu biti iskori{}e-
ni za u}utkivawe svakoga. Odnosno, kako aktivisti ACLY-a kaù, “kada se
jednom od nas uskrati pravo na slobodu govora, svako od nas je uskra}en.”
(str. 8-9.)
]iri} ujedno pokazuje kakve mogu biti pravosudne reperkusije usposta-
vqawa ovakve, nove, dru{tvene prakse na ameri~kim univerzitetima. Pre-
ma wegovim re~ima, zasnovanim na ste~enim saznawima, “vi{e od 350 dr-
àvnih koleya i univerziteta u SAD, odnosno 2/3 dràvnih visoko{kol-
skih ustanova, usvojilo je razli~ite oblike regulisawa govora mr`we, od-
nosno razli~ite kodekse pona{awa u vezi s tim, kojima se zabrawuje, pre
30
svega, rasisti~ki govor mr`we, pod pretwom izbacivawa sa univerziteta
(koleya), odnosno kojima se ograni~ava sloboda govora. Re~ je o svojevrsnom
talasu cenzurisawa, koji se u dobroj meri krije i iza floskule o “politi~-
koj korektnosti”. U tom smislu nisu retki ni sudski sporovi u slu~ajevima
kada neki od studenata bude ka`wen zbog kr{ewa pravila govora. U najve-
}em broju slu~ajeva sudovi ipak staju na stanovi{te odbrane prava na slo-
bodu govora iz Prvog amandmana. Tako je, na primer, u jednom od slu~ajeva...
federalni sud konstatovao i da se pokazuje kako je vrlo opasno ograni~iti
slobodu govora da bi se time razre{ili neki drugi socijalni problemi, a
pre svega problemi rasne diskriminacije. Prakti~no je ameri~ko pravosu-
|e veoma retko uop{te prihvatalo mogu}nost da na bilo koji na~in ograni-
~i slobodu govora iz bilo kojeg razloga. Jedan od retkih izuzetaka je slu~aj
iz 1942. godine, âplinski protiv Wu Hemp{ira, kada je ameri~ki Vrhov-
ni sud utvrdio da su u tom slu~aju dru{tveni interesi reda i morala ipak
prete`niji od interesa slobode govora, a na {ta se mnogi zagovornici uni-
verzitetskih kodeksa govora, tj. zabrane govora mr`we, ~esto pozivaju. Sta-
novi{te Vrhovnog suda SAD je bilo takvo da ne moè biti re~i o govoru
koji direktno i momentalno, neposredno proizvodi, odnosno moè proiz-
vesti nasilni~ku reakciju ostatka javnosti, odnosno proizvesti nasiqe, a
na taj na~in {to }e druge qude direktno i neposredno podsta}i na preduzi-
mawe akata nasiqa.” (str. 9.) Na osnovu tih ~iwenica ]iri} zakqu~uje da
“ipak, u ovom trenutku nije ba{ sasvim izvesno kako }e se ~itava stvar u ve-
zi s govorom mr`we daqe razvijati u SAD, odnosno da li }e insistirawe
na liberalnom principu slobode govora, na neki na~in omek{ati i u SAD,
kao {to se to de{ava u nekim drugim “zapadnim demokratijama”, ali ono
{to je ovde interesantno jeste taj razli~iti evropski i ameri~ki pristup
slobodi govora i govoru mr`we, {to }e sa razvojem kompjutersko-inter-
netskih tehnologija, stvarati nove probleme i izazove za evropske dràve,
koje insistiraju na postavkama ve} pomiwane Konvencije o sajber-krimi-
nalu, odnosno wenog Dodatnog protokola.” (str. 9-10.)
Razgolitiv{i tako osnovne nedoumice koje postoje u zapadnim prav-
nim sistemima po pitawu su{tine i na~ina sankcionisawa govora mr`we,
]iri} prelazi na problematiku zlo~ina iz mr`we, koja je sve ~e{}e pri-
sutna u ozbiqnim krivi~nopravnim raspravama. Po~iwe izlagawem svog
preliminarnog mi{qewa o tom pitawu, koje glasi: “êsto se previ|a da re-
~i imaju, odnosno mogu imati ubila~ko dejstvo, jer stara latinska poslovi-
ca govori o tome da re~i samo lete. Odnosno, srpska varijanta te izreke go-
vori o psu koji laje, dok karavani prolaze – zapravo su{tinski o tome da se
re~ima ne moè posti}i mnogo. Sude}i po tome, re~ima se ne moè posti-
}i mnogo, re~i nisu delotvorne (na àlost), odnosno nisu ni toliko de-
struktivne, ubila~ke (na sre}u). Ali, ~ini se da ipak nije ba{ tako, ili bar
ne uvek tako. Ponekad i u pojedinim slu~ajevima i situacijama, re~i zaista
mogu predstavqati po~etak jednog socio-psiholo{kog procesa koji na kra-
ju rezultira nimalo bezazlenim nasiqem. Tako se, na primer, danas u svetu
veoma mnogo govori i istraùje o tzv. zlo~inima mr`we, ili kako to neki
mo`da preciznije kaù, zlo~inima koji su motivisani mr`wom, mr`wom
31
prema celoj jednoj grupi i svim wenim pojedina~nim pripadnicima, a zbog
~ega se i doga|a da na kraju to rezultira u individualnom nasiqu prema do-
ti~nom pojedincu. Ova tema i ovaj pojam, “zlo~ini mr`we”, veoma su popu-
larni na Zapadu, u SAD pogotovu, i o wima se posebno raspravqa, dok je ta
oblast, ta problematika, kod nas u prili~noj meri nova i nepoznata, iako
makar samo pojedina~ni slu~ajevi nasiqa, pre svega prema Romima od stra-
ne tzv. “skinhedsa” – nisu vi{e nepoznati ni kod nas. U svakom slu~aju, ove
dve kategorije – govor i zlo~ini mr`we – tesno su povezani, prosto zato
{to jednom takvom zlo~inu mr`we naj~e{}e prethodi govor mr`we, govor
koji inspiri{e i podstrekava na nasilni~ke akcije.” (str. 10.)
Izno{ewe ovakvih stanovi{ta otvorilo je priliku da se ]iri} pozo-
ve na kwigu “Priroda predrasuda” iz 1954. godine, koju je napisao poznati
ameri~ki psihoanaliti~ar Gordon Alport, ina~e jedan od utemeqiva~a
psihologije li~nosti kao posebne psiholo{ke discipline. U ovoj svojoj
kwizi Alport je publikovao svoju originalnu skalu diskriminacije, koja
je privukla posebnu ]iri}evu pa`wu. Kako ]iri} interpretira ovog
autora, ina~e harvardskog profesora, prvi stepen diskriminacije “jeste
ismevawe – prave se {ale i vicevi na ra~un mawinskih grupa na osnovu ste-
reotipova. Drugi stepen jeste izbegavawe kontakata i komunicirawa, kada
pripadnici ve}inske grupe izbegavaju pripadnike mawinske grupe, te se
ovi nalaze u izolaciji. Tre}i stepen prema ovoj skali jeste diskriminaci-
ja, odnosno uskra}ivawe prava i pruàwa usluga pripadnicima mawinskih
grupa, ~ime se ve} predrasude stavqaju u akciju. êtvrti su ve} fizi~ki na-
padi, kada se uni{tava pre svega imovina pripadnika mawinskih grupa,
ali, pojedina~no se napadaju i pojedinci – ~lanovi grupe. I na kraju, peti
stepen je istrebqivawe, odnosno poku{aj likvidacije ~itavih grupa qudi.
Naravno da je jasno da je ova Alportova {ema – skala u dobroj meri zasno-
vana na uàsnom istorijskom iskustvu nacisti~ke Nema~ke, jer je sasvim ja-
sno da je od Hitlerovih govora po zadimqenim nema~kim pivnicama, put
vodio do tzv. Kristalne no}i i na kraju i do samog Au{vica.” (str. 10-11.)
Osnovna ]iri}eva primedba na Alportovu skalu sadràna je u konsta-
taciji da u woj “nedostaje bar jo{ jedna stepenica koja bi, na primer, dola-
zila posle prve, posle viceva i ismevawa. Hitlerove antijevrejske govore
ipak ne bismo mogli da svrstamo u prvi stepen, jer ismevawe i vicevi su
ipak ne{to mnogo benignije, mnogo bezazlenije. Ho}emo zapravo da kaè-
mo da vicevi o Muji i Hasi, Crnogorcu, Piro}ancu, Lali, plavu{ama, ili
bilo {ta tome sli~no, bez obzira koliko ponekad ti vicevi bili i neuku-
sni i neprimereni, ne bi ipak nikako smeli da posluè kao osnov za pokre-
tawe krivi~nog postupka prema onome koji ih pri~a ili prepri~ava. Dru-
ga su stvar govori, na primer, hitlerovskog tipa. To nisu vicevi, to je ipak
ono {to bismo mi mogli okvalifikovati u smislu odredaba ~lana 317 KZ
Srbije (novi zakonik) – “{irewe nacionalne, rasne i verske mr`we i ne-
trpeqivosti”. Bilo bi ipak, ~ini nam se, besmisleno kada bismo i obi~ne
viceve tretirali na istovetan na~in, po istovetnim pravnim odredbama,
kao i ne{to {to je daleko ozbiqnije ili opasnije. Nemamo nameru, dakle,
da se sporimo sa Alportom i wegovom skalom, kada je u pitawu psihologija,
32
ali na terenu prava, ~ini nam se, ipak nedostaje jedna va`na me|ustepeni-
ca, a to je otvoreni i direktni poziv na diskriminisawe, ili ~ak i na neke
teè oblike nasiqa nad pripadnicima pojedinih (mawinskih) grupa.” (str.
11.) Posebnom napomenom ispod glavnog teksta ]iri} upozorava da je “pro-
blem kod ovog, kao i kod drugih sli~nih krivi~nih dela, u tome {to se te
inkriminacije prakti~no mogu primewivati tek prema onima koji jo{ ni-
su dospeli na vlast, odnosno prema onima koji su pali sa vlasti, a u stvari
je najopasniji govor mr`we koji dolazi od strane onih koji se nalaze na vla-
sti. Na primeru Hitlera je to dosta o~igledno – dok je bio u opoziciji, iz-
gledao je klovnovski sme{no, i tada je i mogao biti krivi~no gowen i osu-
|en, {to mu se, uostalom, i dogodilo, ali kada je do{ao na vlast, vi{e nije
bio nimalo sme{an. Tada, kada je zaista postao opasan, vi{e nije bilo mo-
gu}nosti da mu se stane na put; vi{e nije bilo mogu}nosti da mu se sudi zbog
govora mr`we, ~ak i da je takva inkriminacija tada uop{te postojala. (Jer
nije imao ko da mu sudi, po{to pod wegovom diktatorskom vla{}u nije ni
moglo da bude nekoga ko bi mu se suprotstavio, a kamoli sudio mu.) Ovo u su-
{tini pokazuje svu ograni~enost inkriminacije “govora mr`we”, jer pod
udar takvih inkriminacija, po pravilu, nikada ne}e dospeti onaj koji se na-
lazi na vlasti, a ~iji govor je najopasniji, ve} pod udar dolazi govor onoga
koji se ne nalazi na vlasti, ve} u opoziciji. To, naravno, otvara ogroman
prostor za zloupotrebe i obra~une s politi~kim neistomi{qenicima, mo-
gu}nosti da im se imputira govor mr`we i da se pod tim izgovorom oni za-
brawuju i zatvaraju.” (str. 11.)
a) medijska satanizacija Srba

Po ]iri}evom mi{qewu, “u svakom slu~aju nije nimalo sporno da go-
vor mr`we ~esto u vremenskom, pa i u svakom drugom (moralno-politi~-
kom) smislu predstavqa prethodnicu zlo~inima mr`we. Primer nacisti~-
ke Nema~ke je tu vi{e nego upe~atqiv, no na àlost, ni mi u Srbiji nismo
imali mnogo boqa iskustva u vezi najpre s govorom, a zatim i zlo~inima mr-
`we. Srbi su kao narod, kao grupacija, ali i kao pojedinci bili i te kakve
`rtve govora mr`we, satanizacije, {to je sve bila samo dobra medijska
priprema budu}eg doga|aja, koji neki nazivaju “humanitarna intervencija”,
drugi nazivaju “vazdu{na akcija”, tre}i “agresija”, a mi bismo ovde i na
ovom mestu, povodom teme o kojoj raspravqamo, to mogli nazvati tipi~an
govor mr`we. Medijska satanizacija Srba trajala je dugo, bila je veoma te-
meqna i sistemati~na, te je na kraju i morala dati rezultate kakve je dala.
Alportova {ema – skala dakle, kada su Srbi u pitawu, funkcioni{e, tj. po-
kazuje se kao sasvim validna. Pre nego {to je do{lo do fizi~kog uni{ta-
vawa qudi i imovine, na sceni je bio govor mr`we, govor obojen izrazito
rasisti~kim tonovima.” (str. 11.) ]iri} takvo svoje stanovi{te ilustruje
i potkrepquje brojnim primerima zapadwa~ke medijske i politi~arske ha-
range protiv srpskog naroda u celini. Srbi su u tom kontekstu prikaziva-
ni kao ru`ni, prqavi, zli i ìvotiwama sli~ni naopaki stvorovi. Treba
ih naterati da kle~e, podaviti u wihovom smradu, neutralisati ih kao tru-
le jabuke iz evropskog bureta. Srpsku populaciju treba bombardovati, ~ak
33
i atomskim bombama, jer su Srbi, kako je to govorio @ak [irak, “narod
razbojnika i terorista”, koji nema vere i ne razume {ta je to zakonitost.
Komentari{u}i tu bujicu najprqavijih epiteta i najmonstruoznijih
kvalifikacija srpskog naroda, koja po wegovom mi{qewu predstavqa svo-
jevrsnu antologiju govora mr`we, ]iri} predlaè duhovit, pomalo crno-
humorni eksperiment: “Zamenimo re~ Srbi sa re~ju crnci, Kinezi, Eskimi,
Arapi, muslimani, Jevreji, Romi, ili ~ak samo plavu{e, ili na primer ho-
moseksualci. [ta bi se dogodilo? Da li bi sve ostalo isto i nepromeweno,
ili bi se ipak ne{to dogodilo? Odnosno, da li bi bilo ko od ovih qudi ko-
ji su tako govorili o svim Srbima, o ~itavom narodu (ne o pojedincu, Mi-
lo{evi}u, na primer) bio pozvan na krivi~nu odgovornost zbog tzv. govora
mr`we, krivi~nog dela koje se u posledwe vreme uvodi u sve ve}em broju
evropskih zemaqa i koje se razli~itim konvencijama i preporukama Save-
ta Evrope name}e kao pravna i politi~ka obaveza dràvama ~lanicama?
Mi, naravno, verujemo da ovako, na ovakav na~in niti jedan evropski poli-
ti~ar ne bi govorio ni o jednom narodu, ni o homoseksualcima, pa ~ak ni o
ìvotiwama, a sve u strahu od reakcije mnogobrojnih dru{tava za za{titu
ìvotiwa. Verovatno da ni @ak [irak, ni Bernar Ku{ner, ni Klaus Kin-
kel, ni Helmut Kol, ne bi bili ba{ krivi~no goweni, prosto zato {to se
nalaze na takvim poloàjima, ali smo zato sigurni da oni iz razloga tzv.
politi~ke korektnosti ne bi ni pomislili da o bilo kome govore na takav
na~in na koji su govorili o Srbima. Mogu}e je da bi, na primer, zbog jedne
takve izjave o homoseksualcima, a pred protestima ove populacije i wiho-
vih organizacija, ovi politi~ari bili prinu|eni da podnesu ostavku. Time
u stvari dolazimo do jednog posebno interesantnog i problemati~nog pita-
wa, karakteristi~nog i za govor mr`we i za svaki drugi verbalni delikt,
a to je pitawe da li je nekima dozvoqeno da kaù ono {to drugima nije, ~i-
me se, naravno, u najozbiqnijoj meri diskredituju bazi~ni principi slobo-
de govora, liberalizma i demokratije. Uvek }e, naravno, biti onih povla-
{}enih pojedinaca, kojima }e ne{to biti dozvoqeno, {to drugima nije, ali
ovde, kod verbalnih delikata i govora mr`we to je posebno izraèno, a to
je i bilo ne{to {to su mnogi analiti~ari iznosili kao problem u vezi fa-
mozne inkriminacije “neprijateqska propaganda”. Izjava jednog pojedinca
moè biti tretirana kao opravdana i dozvoqena dru{tvena kritika i iz-
raàvawe slobodnog mi{qewa, a ista takva izjava nekog drugog pojedinca
kao “neprijateqska propaganda, ili kao dana{wim re~nikom re~eno “go-
vor mr`we”. Bilo kako bilo, mogli bismo zaista re}i da se na primeru Sr-
ba, wihovog medijskog satanizovawa i kasnijeg ubijawa osiroma{enim ura-
nijumom i drugim sli~nim ubila~kim oru`jem, potvr|uje ~itava pri~a o
povezanosti govora i zlo~ina mr`we.” (str. 13-14.)
Pritom, ]iri} upozorava da gu{ewe slobode govora vodi uspostavqa-
wu tiranije, koja moè poprimiti nove oblike, ali joj su{tina ostaje ista
u odnosu na ranije istorijske primere. On konstrui{e i konkretan primer
kojim dokazuje tezu da je laàn svaki rasni mir kome su stroge krivi~ne
sankcije bazi~na odbrana i za{tita. Po toj konstrukciji, kako ]iri}
iznosi, “zamislimo na primer situaciju jedne rasno me{ovite sredine sa
34
ve}inskim bela~kim stanovni{tvom, u kojem, radi uspostavqawa tobo-
`weg rasnog mira, jedan resor bude poveren ministru crncu. Da li bi tada
opoziciji izri~ito i pre}utno bilo zabraweno da (o{tro) kritikuje do-
ti~nog ministra i wegov rad, a sve pod izgovorom da bi to, takva kritika,
bila protuma~ena kao (rasisti~ki) govor mr`we. Su{tina je u stvari u to-
me da ipak treba biti krajwe obazriv kada se krivi~nim inkriminacijama
ograni~ava sloboda govora, pa makar to bio i govor mr`we.” (str. 14.)
Opravdavaju}i “ameri~ko insistirawe na principima iz Prvog amandma-
na, principima slobode govora, jer sloboda govora je vaàn korektiv samo-
voqe jedne vlasti” (str. 15.), ]iri} se poziva i na stanovi{te Averna Ko-
na, sudije Vrhovnog suda SAD, koji je, presu|uju}i u predmetu Do protiv
Mi~igenskog univerziteta, naglasio “da sloboda i jednakost ~esto stoje u
me|usobnom konfliktu, odnosno da izme|u dveju vrednosti, slobode govora
i rasne i svake druge jednakosti”, treba uvek poku{avati da se napravi jed-
na vrlo osetqiva ravnoteà.” (str. 14-15.)
Sloboda govora i medijskog izve{tavawa je osnovni preduslov uspe-
{ne borbe protiv korupcije i svih drugih oblika kriminala. Svako ogra-
ni~avawe slobode govora prvenstveno {titi aktuelnu vlast od radikalne
kritike wenih zloupotreba. Kako ]iri} obja{wava, “ponekad se pod for-
mom, tj. izgovorom, da se pojedinci i (mawinske) grupe {tite od govora mr-
`we, mogu {tititi i neke sasvim banalne stvari (ako su to banalne stva-
ri), kao {to je, na primer, pitawe i traèwe odgovora na pitawe o stranim
ulagawima u jednoj zemqi, odnosno da li su pojedinci iz te vlasti prekr{i-
li ustav i zakone, da li su po{teni ili korumpirani? Zna~i li to da, ako
“pederu” ne sme{ da kaè{ da je “peder”, zato {to je to govor mr`we, onda
ni “lopovu” ne sme{ da kaè{ da je “lopov”, a naravno, pogotovu ne da jed-
nom ministru kaè{ da je lopov? Onaj koji bilo {ta, ponekad i iz najbo-
qih i najplemenitijih namera, ne{to, bilo {ta, proglasi za tabu, za jedinu
i kona~nu istinu u koju se ne sme sumwati, rizikuje mnogo. Ili mo`da i ne
rizikuje, ili mo`da èli upravo to da ne rizikuje sa druga~ijim mi{qe-
wima, sa opozicijom sopstvenom stavu, ona mo`da èli da, proglasiv{i da
se zemqa ne okre}e, ustvari proglasi sebe za onoga oko kojeg se sve okre}e.
Ako postoji bilo {ta, bilo koje pitawe koje se ne sme ~ak ni postaviti –
izgovoriti, onda je to, bez svake sumwe, krajwe opasno, jedna krajwe zlona-
merna stvar. Na kraju se, da apsurd bude potpun, moè dogoditi da se borba
protiv govora mr`we, odnosno za{tita (ugroènih) mawina, sasvim neo~e-
kivano zavr{i upravo u svojoj su{tinskoj suprotnosti. Ne bi to bilo prvi
put da se takav jedan apsurd dogodi, jer, kada je Robespjer uzviknuo da nema
slobode za neprijateqe slobode, on mo`da jeste, a mo`da nije znao i slutio
da je to po~etak (wegove) tiranije, ali sigurno nije slutio da }e upravo ta
parola wemu samom vrlo brzo do}i glave. Istorija nas, dakle, uvek iznena-
di i, kada pomislimo da joj je stvarno jednom za svagda do{ao kraj, ona se
ipak ponovi, jer uistinu, “budu}nost nije samo ono {to }e do}i, mnogo {to-
{ta }e se jednostavno ponoviti”. Upravo zarad toga da se ta istorija ne bi po-
navqala, ponekad kao farsa, ponekad kao tragedija, kako bi to rekao Marks,
~ini nam se da se sa slobodom govora, pa ma {ta ta sloboda obuhvatala, mora
35
postupati krajwe oprezno i ona se ne sme, bez zaista krajwe nu`de, previ-
{e ograni~avati.” (str. 15-16.)
Imaju}i u vidu brojne negativne reperkusije striktne kriminalizaci-
je govora mr`we, ]iri} nudi jo{ konkretnih primera zami{qenih situa-
cija i dru{tvenih okolnosti: “Zamislimo u tom smislu jednu diktatorsku
vlast fa{isti~ke provenijencije. Da li bi toj i takvoj vlasti zabrana go-
vora mr`we predstavqala bilo kakvu ozbiqniju prepreku? Ko bi gonio i
sudio onima koji kr{e odredbe o zabrani govora mr`we, osim ako govor mr-
`we nije upu}en prema samoj toj vlasti i pojedincima iz we. Nasuprot to-
me, sloboda govora je ipak daleko ve}a prepreka za tu vlast. Postoje, dakle,
stroge sankcije za govor mr`we. I {ta }e uraditi jedan nedemokrata kada
se na|e (slu~ajno) na vlasti? On }e iskoristiti formalno postojawe ta-
kvih zakonskih odredaba da svakog onoga koji o wemu ne govori lepo, koji
mu se suprotstavqa, koji mu je opozicija, najstroè mogu}e kazni, pa ~ak
eventualno i zakonom zabrani. A onda kada zakonom zabrani kriti~are i
opoziciju, onda taj nedemokrata na vlasti moè da govori govorom mr`we
do mile voqe. Najlak{e je zabrawivati i ka`wavati, te time stvari neka-
ko “gurati pod tepih”, ali dokle i do kada i moè li se ponoviti ono {to
nam se u istoriji ve} dogodilo. Ka`wavani su oni koji su po kafanama pe-
vali nacionalisti~ke pesme, a onda su iznenada, preko no}i, iza{li iz ka-
fana i zaista se latili oru`ja uglavnom i najpre oni koji te pesme nisu ni
pevali, koji su u strahu od kazne }utali i pretvarali se sve vreme (ili ~ak
i sudili onima koji su pevali), oslobodiv{i iz sebe svu negativnu energi-
ju “ketmanovskog” potiskivawa svojih stvarnih misli i ose}awa i licemer-
nog lagawa, a po starom oprobanom sistemu: jedno misli, drugo govori, a
tre}e (}e sutra) da uradi. Ho}emo zapravo da kaèmo da time {to }e se za
govor mr`we strogo ka`wavati, ne zna~i da }e se tako ba{ mnogo toga re-
{iti i stvari dovesti u jednu zaista uravnoteènu, nimalo {izoidnu situ-
aciju u kojoj }e qudi, s jedne strane, zaista govoriti ono {to stvarno misle,
a s druge strane, ne}e ni misliti ono {to je zlo, ono {to je mr`wa. êslav
Milo{ ipak nije uradio ono {to je uradio jedan drugi nobelovac – Alek-
sandar Solèwicin. On nije mogao (misli se na Milo{a – nap. V. [.) ili
nije hteo da do|e do spoznaje da, osim isto~no-komunisti~kog postoji i ne-
ka vrsta zapadno-demokratskog totalitarizma, te da sa nestankom Berlin-
skog zida “ketmani” ipak nisu nestali. Naprotiv. Ono {to smo nekada na-
zivali oportunizam, a {to je imalo sasvim negativnu konotaciju, danas se
benignije i milozvu~nije naziva politi~ka korektnost, ali je socio-psiho-
lo{ka su{tina ipak ostala ista: ne àle}i se, ne govori ono {to stvarno
misli{, govori ono {to je poèqno govoriti, govori ono {to drugi od tebe
o~ekuju da ~uju. Jednom re~ju, budi ipak pomalo laòv, licemer, koji nika-
da ne govori pravu i potpunu istinu. Da li je to ideal kojem treba teìti?”
(str. 16-17.)
]iri} takva razmi{qawa dodatno potkrepquje napomenom da “svaka
vrsta potiskivawa energije moè biti vrlo opasna, poput nekakvog Pape-
novog pretis-lonca, ukoliko se naglo i nekontrolisano otvori. Vodena para
potisnuta u tom loncu, isto kao i energija misli, ose}awa, ose}awa mr`we,
36
qubavi ili bilo ~ega drugog, teì i traì da se kako-tako, kroz nekakav,
bilo kakav, ventil, ipak oslobodi. Ponekad, ako postoji ventil zvani slo-
boda govora, stvari se mogu dràti pod kontrolom, a ako tog ventila nema,
onda postoji realna opasnost da na kraju do eksplozije ipak do|e, te da ta-
da zaista zapo~ne ubijawe, samo sada vi{e ne prejakom re~i, ve} i sasvim
“slabim” oru`jem.” (str. 16.) ]iri} nas, uz to, obave{tava da “jedan broj
ameri~kih nevladinih organizacija koje se zalaù za striktno po{tovawe
slobode govora, zagarantovane Prvim amandmanom ameri~kog ustava, isti-
~u da je insistirawe na tzv. politi~koj korektnosti, vrlo opasan izazov ba-
zi~nim principima liberalizma i demokratije.” (str. 17.) Po ]iri}evom
mi{qewu, “u svakom slu~aju, kada bi se nekada za nekoga u vreme komunizma
reklo da je oportunista, onda je to bio za wega jedan negativan predznak u
smislu da je on ~ovek relativno slabih moralnih kvaliteta. Politi~ka ko-
rektnost se, me|utim, smatra danas pozitivnom, iako se su{tinski korekt-
nost ne razlikuje od oportunizma. Za oportunistu i politi~ki korektnog
~oveka zajedni~ko je i to {to oni nikada ne}e re}i ne{to {to je nepopu-
larno u tom trenutku. Me|utim, kada bi svi govorili samo ono {to je popu-
larno u tom trenutku i prema tada vaè}im uzusima, nikakvog napretka ne
bi bilo, ni u umetnosti, ni u nauci, niti u bilo kojoj drugoj sferi qudskog
delawa.” (str. 17.) Kod ]iri}a ne postoji nikakvo dvoumqewe kad nagla{a-
va da “mr`wa po svemu i nije mnogo razli~ita od qubavi, naro~ito ne po
svojoj unutra{woj su{tini i snazi. Mr`wa je u stvari samo druga strana,
drugi pol iste stvari – qubavi. Ili, druga~ije re~eno, verovatno da ni mr-
`we ne bi bilo kada ne bi bilo qubavi, kao {to ni dana ni svetlosti ne bi
bilo, kada ne bi bilo no}i i tame.” (str. 17.) Uostalom, postoje i vrlo prak-
ti~ni razlozi davawa prednosti slobodi misli i izraàvawa u odnosu na
potrebu suzbijawa govora mr`we. ]iri} takav stav koncizno i precizno
formuli{e na slede}i na~in: “Ponekad je upravo iz bezbednosnih razloga
boqe znati {ta misle oni koji mrze, koji su ophrvani iskqu~ivo{}u i mr-
`wom, nacionalnom, rasisti~kom, verskom, ideolo{kom, jer onda ih ipak
nekako moèmo dràti pod kontrolom, nego ukoliko }ute i pretvaraju se,
a onda nas iznenade.” (str. 18.)
I te kako u ]iri}evoj raspravi ima mesta i za ironiju, pogotovo kad on
upozorava da, “ako jednog dana zaista nastupi kraj istorije, te u skladu s tim
i raj na zemqi, postavqa se makar samo jedno pitawe – da li }e taj raj qudi-
ma uop{te prijati, ukoliko, kao i u onom prethodnom, biblijskom raju, qu-
di ne}e smeti da uberu jabuku, ili bilo koje drugo “zabraweno vo}e”, odno-
sno ne}e smeti da psuju, da slobodno i otvoreno izraàvaju svoje misli i
ose}awa, tj. ne samo da vole, nego i da mrze, pa i da govore govorom mr`we.
Sve u svemu, pretwa kaznom moè spre~iti govor, ali ne i “misli mr`we”,
a }utawe, neiskazivawe misli, moè na kraju, makar samo zbog frustrira-
nosti izazvane prisilnim }utawem, dovesti do toga da zatamwena misao,
“zarobqeni um”, na kraju nenadano eksplodira i u toj eksploziji proizvede
mnogo ve}e {tete nego {to je sam “govor mr`we”. Ne moè se sporiti da
govor mr`we moè proizvesti negativne posledice, ali, po mnogo ~emu
37
“zarobqeni um”, “zarobqena misao mr`we”, kada na kraju eksplodira, obi~no
proizvede jo{ gore i negativnije posledice. Ovde, na ovom mestu, treba sva-
kako ista}i i to da su ideolo{ko-politi~ki stavovi u principu vrlo “tvr-
di”, te da nisu tako lako podlo`ni promenama, ponekad ~ak uprkos vrlo
strogim kaznama. Od caristi~ke Rusije i tradicionalnog proterivawa u
Sibir, do velikog broja na{ih golooto~ana, koji ni po koju cenu nisu è-
leli da revidiraju svoje stavove, pa sve do savremenih terorista – fanati-
ka, zato~enici ideja mogli su eventualno samo da privremeno za}ute, ali ne
i da iskreno revidiraju svoje mi{qewe i ideolo{ki stav. ]utawe me|utim
nije ni odobravawe, ni sagla{avawe; }utawe je samo strah, strah od kazne,
strah koji, kada jednom ipak nestane, obi~no prerasta u jo{ daleko ve}u mr-
`wu.” (str. 17-18.)
Ovim upozorewem ]iri} posebno potencira sopstveno saznawe da je
“posebno va`no imati u vidu ukoliko se kao u~inioci krivi~nog dela “go-
vora mr`we” pojave mladi qudi, mladi, koji su u principu skloni ekstre-
mizmima svake vrste i svemu onome {to je zabraweno, jer je to {to je za-
braweno, nekonvencionalno, avangardno, u svakom slu~aju je privla~no i
izazovno. Mlad ~ovek je psiholo{ki uvek spreman na protest i prkos sva-
ke vrste, pa osuditi takvog mladog ~oveka na strogu kaznu (zatvora) zbog
iskazane re~i, izre~ene misli, ~esto zna da bude sasvim kontraproduktiv-
no, da proizvede sasvim suprotne efekte, da tako osu|enog ne navede na
razmi{qawe, na kajawe, na preispitivawe samog sebe i sopstvenih ideo-
lo{kih stavova; re~ju, to sve ne dovodi do prevaspitawa i resocijalizaci-
je, ve} sasvim suprotno, do ja~awa revolta, besa, do potpunog odbacivawa
etabliranih vrednosnih sudova i stavova inaugurisanih, tj. sadrànih u
izre~enoj krivi~noj sankciji. Sa kaznama dakle, i to bi mogao biti jedan
od zakqu~aka ~itavog ovog teksta, naro~ito kada se izri~u za i zbog re~i
i govora, pa makar to bio i govor mr`we, treba postupati vrlo obazrivo
i krajwe skrupulozno, ako ni zbog ~ega drugoga, a ono makar samo zato da
u~inilac jednog takvog dela u svojim sopstvenim, a pogotovo u o~ima svoje
okoline, svojih vr{waka, ne bi postao `rtva, mu~enik, ali i heroj koji je
“eto, imao hrabrosti da se suprotstavi sistemu i da iskaè ono {to i ja
ponekad pomislim, ali prosto nemam snage i hrabrosti da to javno izgovo-
rim.” Edukacija jeste dugotrajniji i zaobilazniji na~in uticawa na mlade
qude da promene svoje neprihvatqive ideolo{ke stavove, pri ~emu je po-
nekad sasvim neizvesno da li i koliko ona moè dati rezultata, ali, ~ini
se da se zaista mora re}i da su rezultati koje daje ka`wavawe na planu
spre~avawa govora mr`we, u jo{ ve}oj meri sporni. Problemi, pitawa i
dileme u vezi sa onim {to se danas naziva “govor mr`we” nisu ni jedno-
stavni, ni malobrojni. Ne postoje gotova re{ewa, ne postoje jednostavne
formule, ali, ~ini se da se ipak moè zakqu~iti jedna stvar – treba biti
krajwe obazriv sa zabranama i ka`wavawima, jer je sloboda misli i govo-
ra, ipak, ~ini nam se, najboqe i najefikasnije sredstvo za borbu protiv
svake totalitarne ideologije, pa i totalitarnog govora mr`we. Mr`wa i
govor mr`we u uslovima liberalizma i slobode imaju ipak najmawe {an-
si na uspeh.” (str. 18.)
38
b) krivi~nopravno suzbijawe govora mr`we
Kontroverze prakti~nog pravnog i politi~kog tretirawa “govora mr-
`we” i “politi~ke korektnosti” Jovan ]iri} jo{ detaqnije razmatra u
svojoj raspravi “Sloboda govora i govor mr`we – krivi~nopravna regula-
tiva”. Rasprava po~iwe definisawem osnovnog problema koji autor nasto-
ji da razre{i, pa u tom smislu ]iri} kaè: “Kada je Robespjer pre mnogo
godina uzviknuo da nema slobode za neprijateqe slobode, sasvim sigurno
nije slutio da }e upravo on zavr{iti na giqotini kao neprijateq slobode,
a jo{ mawe je mogao pretpostaviti da }e vi{e od dva veka posle wega pri-
~a o neprijateqima slobode biti i daqe aktuelna kroz pri~u o govoru mr-
`we. U krajwoj liniji, ni svi oni na{i “prvoborci” slobode, demokratije
i qudskih prava, koji su se u drugoj polovini osamdesetih godina zdu{no za-
lagali za ukidawe verbalnog delikta mi{qewa, neprijateqske propagan-
de, nisu mogli pretpostaviti da }e nedugo po ukidawu “neprijateqske pro-
pagande”, pri~a o slobodi govora i neprijateqskoj propagandi u drugom ob-
liku, obliku govora mr`we, biti aktuelna, mo`da ne toliko kod nas, koli-
ko u me|unarodnim razmerama. O govoru mr`we danas se govori, pre svega
u evropskim razmerama, Savetu Evrope, a govori se i u SAD, gde je sam po-
jam i nastao, uprkos tome {to se tamo prvenstveno insistira na slobodi go-
vora, na tzv. Prvom amandmanu, za koji se smatra da predstavqa jednu od te-
meqnih garancija slobode uop{te i ~itavog pravnog sistema SAD.” (str. 1.)
Posebnom napomenom ispod glavnog teksta ]iri} nas upozorava da
“pojam politi~ka (ne)korektnost jeste nastao u SAD, u politikolo{ko-so-
ciolo{kom smislu, ali ne i u pravnom smislu, jer tamo ne postoji sankcio-
nisawe politi~ke nekorektnosti i govora mr`we.” (str. 1.) Iskqu~ivo u
tom smislu, “pri~a o govoru mr`we nadovezuje se na pri~u o politi~koj ko-
rektnosti, “novom-starom” pojmu-terminu, koji se u zapadnom svetu, SAD
pre svega, u {iroj upotrebi nalazi od osamdesetih godina. O politi~koj ko-
rektnosti se u dobroj meri govori u jednom peòrativnom smislu, jer kri-
ti~ari ovog pojma isti~u da ovaj termin politi~ke korektnosti vu~e svoje
korene iz sasvim drugog politi~kog okruèwa, iz marksizma – lewinizma,
preciznije re~eno iz “Crvene kwiìce” Mao Ce Tunga. Prema shvatawima
mnogih istraìva~a savremene socijalne stvarnosti, politi~ka korekt-
nost predstavqa novi vid jedne vrlo opasne socijalne tiranije, putem koje
se pre svega ograni~ava pravo na slobodu govora. Potrebno je da se pojedi-
ne ideje, izraàvawa i pona{awa, koja su do tada bila dozvoqena, jednostav-
no zabrane, da se putem krivi~ne prinude qudi prisile da izbegavaju re~i
ili pona{awa koja bi mogla da uznemire neke kategorije qudi, homoseksu-
alce, ène, “ne-belce”, invalide, glupe, debele ili ru`ne. Sve to {to se na-
ziva “politi~ka korektnost” i s tim u vezi i “govor mr`we” izaziva veli-
ko podozrewe svih onih koji u prvi plan stavqaju ideje slobode i demokra-
tije, slobode govora, pre svega. Jer, ako proglasimo nekorektnim se ono {to
se nama, po nekom na{em vi|ewu stvari ne svi|a, onda uvodimo novi vid ne-
kakve, nazovimo to, neokomunisti~ke diktature i tiranije. U stvari, mogli
bismo re}i da svi oni koji su nekada odstupali od tvrde partijske linije
39
(Maove, Staqinove, Titove ili bilo ~ije sli~ne), a koje smo mogli nazva-
ti izdajnicima, neprijateqima, ili bilo kako sli~no, danas bi se mogli na-
zvati politi~ki nekorektnim. Politi~ka korektnost, koja podrazumeva
govor mr`we, tj. iskqu~uje “govor mr`we”, kako to neki isti~u, inauguri-
{e neku vrstu orvelovskog “novogovora” sa svim negativnostima, koje se sa-
me po sebi podrazumevaju, a pre svega u smislu komi~nog ruèwa govora i
ograni~avawa slobode govora. Biti politi~ki korektan su{tinski ne zna-
~i u stvari ni{ta drugo nego biti oportunista, odnosno pona{ati se “ket-
manovski”, kako bi to rekao êslav Milo{, a {to je ne{to za {ta su mno-
gi mo`da mogli misliti da je karakteristi~no za vremena komunisti~kog
jednoumqa. Su{tinski, ta tzv. politi~ka korektnost i govor bez mr`we
inauguri{u licemerje, {to je u jednom mislu, mo`da ~ak i negativnije ne-
go sam govor mr`we.” (str. 1-2.)
Tako ova op{irnija definicija predstavqa zapravo koncizan rezime
wegovog prethodnog rada. Generalna zamerka govoru mr`we i politi~koj
nekorektnosti je da proizvode uznemirewe javnosti ili bar pojedinih dru-
{tvenih grupa. To uznemirewe ]iri} smatra nejasnim i pre{irokim ter-
minom ~ije je zna~ewe promenqivo, a ujedno upozorava na reperkusije orga-
nizovanog potiskivawa i suzbijawa govora mr`we. Kako on rezonuje, “pose-
ban problem je me|utim i u tome {to ono {to qudi govore ne mora zna~i-
ti da u stvarnosti i misle, ve} upravo obrnuto, a sve po sistemu “jedno mi-
sli, drugo govori a tre}e radi”. To nas sve onda moè dovoditi u jednu {i-
zofrenu situaciju, u kojoj se ~ovek podvaja na dve li~nosti, onu koja zna {ta
je socijalno poèqno i govori upravo to, iako intimno misli druga~ije i
pona{a se druga~ije, ali svoje postupke i pona{awa uporno i ve{to pri-
kriva, sve do onog trenutka kada sve moè “prokqu~ati” i “eksplodirati”
u obliku nekih me|urasnih, me|uverskih, me|uetni~kih, politi~kih suko-
ba, koji nas onda toboè iznenade, jer nismo ni mogli imati predstavu o to-
me {ta qudi stvarno misle. Potvrdu svemu tome imali smo u nedavnoj isto-
riji na{ih balkanskih sukoba, gde to {to se strogo ka`wavalo i za neke
najbagatelnije re~i ili pesme, ipak, na àlost, nije moglo spre~iti da na
povr{inu isplivaju neke najniè strasti i da se od govora mr`we vrlo la-
ko do|e do zlo~ina mr`we. Prikrivawe govora, sakrivawe svojih misli,
kamuflirawe pravih ideja i stavova moè li~iti na jedan “pretis-lonac”,
koji na kraju “eksplodira” u jednu “eksploziju”, burniju i stra{niju nego
{to bi bila da se ono {to se zaista mislilo, slobodno i otvoreno govori-
lo. Upravo imaju}i sve to u vidu, kao i mnoge mogu}nosti zloupotreba u
funkciji gu{ewa slobode (re~i) i demokratije uop{te, ~itav niz pre sve-
ga ameri~kih, ali i zapadnoevropskih nevladinih organizacija, okupqenih
u zajedni~ku mreù, tzv. GILC (Svetska internetska slobodarska kampa-
wa) obratio se svojevremeno Valteru [vimeru, sekretaru Saveta Evrope
sa èqom i molbom da se izjasni o eventualnim restrikcijama slobode go-
vora na internetu, a u vezi sa akcijom Saveta Evrope o zabrani rasizma, kse-
nofobije i govora mr`we na internetu, 6. februara 2002. Ili, kako bi to re-
kli aktivisti jedne od najve}ih ameri~kih nevladinih organizacija ACLU
(Ameri~ka gra|anska slobodarska unija), svaki put kada pod izgovorom da,
40
zbog slobode, ukidamo nekom slobodu govora, mi smo sve bliè tome da na
kraju svakome ukinemo slobodu govora. Odnosno, kada se jednom od nas us-
krati pravo na slobodu govora, svako od nas je uskra}en.” (str. 2-3.)
Koliko treba biti oprezan po pitawu procene postojawa stvarnog go-
vora mr`we, ]iri} upozorava ukazivawem da je mogu} slu~aj da neki ~ovek
kome “su upu}ene odre|ene re~i”, te re~i “doìvqava kao govor mr`we”,
ali objektivno gledaju}i, to “uop{te ne mora biti istina.” (str. 3.) Ta li~-
nost, prema ]iri}evim re~ima, “moè biti preosetqiva, na primer, i mo-
è sve doìvqavati kao uvredu, kao govor mr`we.” (str. 3.) Zato su kqu~no
pitawe koje na{ autor postavqa i ujedno odgovor na to pitawe sadràni u
slede}em odlomku rasprave: “Da li postoji ne{to {to bi bila objektivna
istina kada je u pitawu govor mr`we? îni se da ne, a u svakom slu~aju, tu
je ~esto potrebno angaòvati ~itav niz ve{taka, istori~ara, psihologa,
lingvista, filozofa, ali ni tada ne moèmo biti sasvim sigurni, jer su wi-
hovi nalazi i mi{qewa krajwe subjektivni i zavise i od wihovog znawa
uop{te, ali, izme|u ostalog, i od toga kojoj grupi (rasnoj, nacionalnoj, re-
ligijskoj) oni sami pripadaju. Primera radi, kada govorimo o istoriji, dva
istori~ara o jednoj te istoj stvari, koja je bitna za odgonetawe da li se ra-
di o govoru mr`we mogu imati dijametralno suprotna stanovi{ta. I {ta
onda? Osim toga, da li se neka tako krupna pitawa kao {to su filozofska
pitawa, mogu re{avati kroz kratak kurs i kratke i nedvosmislene odgovo-
re koje daju ve{taci i u toku unakrsnog ispitivawa.” (str. 3.) Tu je veoma va-
àn i moralni aspekt, o kome ]iri} kaè: “Od Hrista pa do Kanta i do da-
nas, gotovo svi eti~ari su, na ovaj ili onaj na~in, tvrdili isto – nemoj ~i-
niti drugima ono {to ne èli{ da drugi tebi ~ine. Pa ako ne èli{ da
drugi o tebi govore govorom mr`we, nemoj ni ti o drugima govoriti govo-
rom mr`we. Jasno je, naravno, da nijedna sloboda ne moè biti sasvim neo-
grani~ena, te da krivi~no pravo, ma kako to paradoksalno zvu~alo, {titi
qudska prava putem negacije istih, ali, ako granice te slobode postavimo
sasvim neodre|eno, fluidno, netransparentno, onda postoji realna opa-
snost da se pod izgovorom za{tite prava jednog ~oveka negiraju prava ne sa-
mo nekog drugog, ve} i tog prvog, a to je, ~ini nam se, kod nejasno postavqe-
nih granica po sistemu – nema slobode za neprijateqe slobode – sasvim evi-
dentno. Drugim re~ima, da parafraziramo Hrista i Kanta, nemoj o drugi-
ma govoriti ono {to ne èli{ da drugi govore o tebi, ali isto tako, ili
mo`da jo{ ponajpre, ako ne èli{ da drugi tebi ograni~avaju slobodu go-
vora, nemoj ni ti drugima ograni~avati slobodu govora.” (str. 3.)
Po{to je u Americi sloboda javnog izraàvawa odnela ubedqivu pre-
vagu nad zahtevima da se suzbije govor mr`we, Evropa se uputila u suprot-
nom smeru. ]iri} podse}a da je “sloboda izraàvawa i po{tovawa religi-
oznih uverewa”, koju je u formi Rezolucije br. 1510 Savet Evrope usvojio
2006. godine, predstavqala direktno reagovawe na konkretna dru{tvena
zbivawa, za koja je proceweno da mogu imati nesagledive negativne posle-
dice. Kako to on interpretira, “u ovoj rezoluciji direktno se govori i o
“~uvenom” danskom crtanom filmu (karikaturi) o proroku Muhamedu, pa
se i u vezi s tim kaè da Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope poziva
41
zakonodavce da u zakonima predvide ka`wavawe izvrgavawa poruzi religi-
oznih uverewa, kako prakse, tako i dogmatskih sadràja. U toj rezoluciji se
isti~e da “blasfemija” ili “bogohuqewe”, tj. izvrgavawe poruzi na religi-
oznoj osnovi, ima vrlo dugu i negativnu istoriju u socijalnom, politi~kom
i svakom drugom smislu, a pre svega u smislu izgradwe dru{tvenih odnosa.
U istom tonu je i Preporuka Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope
1805 (2007.) – “Blasfemija, religiozne uvrede i govor mr`we protiv osoba
na bazi wihove veroispovesti”. Izme|u ostalog, ovde se preporu~uje da se
zabrani svaka otvorena debata o pitawima koja se ti~u religije i religij-
skih uverewa i da se ne privileguje nijedna religija; da se ka`wavaju izja-
ve koje pozivaju na to da jedna osoba ili grupa qudi budu predmet mr`we,
diskriminacije ili nasiqa na bazi wihove religije, kao i na bilo kojoj
drugoj osnovi; da se zabrane svi akti koji ciqano i ozbiqno unose uznemi-
rewe u javni red i mir, i pozivaju na javno nasiqe po pitawu religije; da se
ohrabre dràve ~lanice da potpi{u i ratifikuju Protokol 12 Evropske
konvencije o qudskim pravima; da dràve ~lanice iniciraju dono{ewe
prakti~nog vodi~a za nacionalna ministarstva pravde sa ciqem da se {to
uspe{nije primeni implementacija ove preporuke i isto to (vodi~) za mi-
nistarstvo obrazovawa.” (str. 5.)
U ovom kontekstu ]iri} jo{ upozorava da “takav razli~iti pristup
Evrope i Amerike onome {to se naziva “govor mr`we” otvara dodatne pro-
bleme, kada je re~ o internetu i komunikaciji putem interneta, a pre svega
na relaciji Evropa–SAD. U tom je smislu Savet Evrope izme|u ostalog na-
{ao da je izme|u 2.500 i 4.000 rasisti~kih internet-sajtova kreirano u
SAD. Prema mi{qewima pojedinih pravnika, ovo moè voditi i svojevr-
snom sukobu kultura, koji }e biti prili~no te{ko razre{iti jer proble-
mi u vezi sa Jahu sajtovima, koji dolaze iz SAD a na kojima se propagira go-
vor mr`we, ve} su se doga|ali na relaciji Francuska–SAD, kada su fran-
cuske vlasti bezuspe{no poku{ale da privole ameri~ke vlasti na zatvara-
we takvih rasisti~kih sajtova. [panija je, me|utim, u tom smislu ve} na~i-
nila prve korake, pa je tako, na primer, nedavno usvojen zakon koji sudijama
daje ovla{}ewa da zatvore, odnosno blokiraju pristup ameri~kim sajtovi-
ma koji propagiraju rasizam i govor mr`we. Ograni~avawe internet komu-
nikacije, dakle, ve} su po~ele da ~ine i neke od zemaqa koje su ina~e sprem-
ne da Kubi (Kastrovoj) i Kini spo~itavaju neslobodu, ograni~avawe slobo-
de govora i komunikacije putem interneta, te kao da se ponovo vra}amo u
vremena Robespjera – ima slobode, ali samo za one koji ne misle druga~ije,
koji nisu neprijateqi slobode, koji govore ono {to se nama svi|a. Ameri-
kanci su tu ipak, ~ini se i konzistentniji i ~istiji, a po sistemu – slobo-
de ima ili nema, nevezano za to da li nam se svi|a ili ne svi|a ta sloboda
i to {to i kako neko govori.” (str. 5-6.)
Po{to je u ovom tekstu dao jo{ op{irniji prikaz govora mr`we kome
je devedesetih godina pro{log veka bio izloèn celi srpski narod, ]iri}
izvodi jo{ direktniji i beskompromisniji zakqu~ak. Taj zakqu~ak glasi:
“Posle i{~itavawa svih ovih, a i mnogih drugih primera antisrpske hi-
sterije i “govora mr`we”, neko bi, naravno, mogao da kaè kako je zaista
neophodno da postoji inkriminacija “govor mr`we”, jer je nedopustivo da
42
se tako ne{to govori o bilo kom narodu, o bilo kojem pojedincu ~ak. Ali
za{to, za{to nam je potrebna jedna takva inkriminacija? Da li zato da qu-
dima samo zapu{imo usta ili zato da qude nateramo da ne mrze, nego da vo-
le. Usta (ne~ija) se zaista mogu zapu{iti, ali nekoga naterati da nekoga
drugog voli, to je veoma te{ko, gotovo nemogu}e. ]utawe uop{te, pa i }uta-
we o mr`wi, osim {to jeste licemerno, vodi u stvari jednom velikom (sa-
mo)zavaravawu. Varka i zabluda je bila {tititi “bratstvo i jedinstvo”, tj.
“me|unacionalnu qubav i slogu” inkriminacijama kakve su “neprijateqska
propaganda” ili “govor mr`we”. To se vrlo brzo i ubedqivo pokazalo onda
kada je budnost deùrnih “~ita~a” tu|ih misli i “tuma~a” “govora mr`we”
popustila. Tada se sa re~i vrlo brzo, uspe{no i delotvorno, pre{lo na de-
la. U su{tini ~ak, moglo bi se re}i da je i boqe (sa)znati kako i koliko nas
(vas) vole, nego do posledweg trenutka ~ekati i ìveti u la`nom uverewu
– samozavaravawu kako nema mr`we i kako nas (vas) vole. Zbog svega toga
smatramo da je i demokratskije i prakti~nije i na neki na~in “~istije” ame-
ri~ko re{ewe po pitawu “govora mr`we” i insistirawe na tzv. Prvom
amandmanu. Bez toga, bez te konzistentnosti po pitawima slobode govora,
uvek ostaje problem sa po~etka ovog rada – ima li slobode za neprijateqe
slobode? Sasvim pojednostavqeno, Amerikanci kaù da slobode ili ima
ili nema, dok “Evropqani” kao da èle da kaù da slobode ima, ali samo
donekle i pod nekim uslovima. Dokle i koji su to uslovi, ne moè se uvek
re}i ba{ sasvim precizno i to je ono nere{ivo pitawe.” (str. 11-12.)
v) Delovawe ameri~ke gra|anske slobodarske unije

Ameri~ka gra|anska slobodarska unija je vode}a ameri~ka nevladina
organizacija koja se bavi za{titom qudskih prava. Jovan ]iri} je u raspra-
vi pod istim naslovom detaqno objasnio prirodu wenog delovawa i dva ka-
rakteristi~na slu~aja kojima se ona bavila. Ova organizacija je formira-
na jo{ daleke 1920. godine i neprofitnog je karaktera. Kako ]iri} konsta-
tuje, “uticaj i zna~aj ove organizacije, naro~ito u smislu odgovaraju}ih za-
konodavnih inicijativa, svakako prevazilazi granice samih SAD, prosto
zato {to su aktivnosti i inicijative ove organizacije danas poprimile
univerzalni zna~aj i postale sastavni deo svetske kulturne ba{tine, naro-
~ito onoga {to bismo mogli nazvati kulturna ba{tina demokratije i qud-
skih prava. Odnosno, mnoge druge nevladine organizacije za qudska prava
iz razli~itih delova sveta, kao i pojedinci koji se bave ovom delatno{}u,
prihvatili su danas mnoge ideje, stavove, u~ewa i zakonska re{ewa, koja su
najpre bila samo deo zamisli aktivista ove organizacije, a danas, u dobroj
meri, na ovaj ili onaj na~in predstavqaju deo pozitivnog prava u mnogim ze-
mqama sveta.” (str. 1-2.) ACLU se finansira prilozima velikih fondaci-
ja, ~lanarina, advokatskih premija i pojedina~nih priloga. Dakle, nema ni-
kakvih prihoda od strane institucija vlasti, doma}ih ili stranih. “Ono
{to je ovde zna~ajno ista}i”, kako potencira ]iri}, “jeste i to da organi-
zacija ACLU ne prihvata bezrezervno pomo} i donacije od strane bogatih
pojedinaca, organizacija i grupacija, a sve zbog toga da bi se sa~uvala neza-
visnost u delawu ove organizacije.” (str. 2.)
43
Prvi karakteristi~ni slu~aj, koji detaqno prikazuje Jovan ]iri},
predstavqa angaòvawe ove organizacije u procesu Terminilo protiv î-
kaga iz 1949. godine. On nas prvo uvodi u problem na slede}i na~in: “Artur
Terminilo je bio katoli~ki sve{tenik, koji je kasnih ~etrdesetih godina
postao izraziti antikomunisti~ki aktivista i borac, koji je u svojim pro-
povedima veoma ~esto nastupao sa politi~kih stanovi{ta, a ono {to je za
wegovu okolinu tada bilo posebno intrigantno i iritantno u isti mah, bi-
lo je i to {to je u wegovim nastupima i govorima bilo veoma mnogo i anti-
semitizma, naro~ito u tom smislu {to je on tvrdio da je komunizam kao ide-
ja i tvorevina, u stvari, “jevrejska izmi{qotina” i kako su “Jevreji krivi
ne samo za ubistvo Hrista, ve} i za to {to su svetu doneli jo{ jednu stra-
{nu stvar, a to je”, po wegovom mi{qewu, “komunizam”. U ovim Terminilo-
vim istupima bilo je i direktne kritike na ra~un Eleonore Ruzvelt, udo-
vice biv{eg ameri~kog predsednika, koju je on nazivao raznim pogrdnim iz-
razima, a naj~e{}e je optuùju}i za prikriveni, ali i sasvim otvoreni ko-
munizam. Ovi wegovi nastupi karakteristi~ni su s jedne strane po tome
{to su nastali u vreme izrazite “antikomunisti~ke” hajke i mo`da se mo-
è upotrebiti izraz i histerije u SAD, ali istovremeno i u vreme koje je
bilo izrazito senzibilisano se}awima na tek zavr{eni Drugi svetski rat
i strahote holokausta. U tom je smislu Terminilo tokom 1949. godine odr-
ào jedan izrazito zapaqiv antikomunisti~ki i antisemitski govor u ka-
tedrali u îkagu, kada se ispred katedrale okupilo oko hiqadu gnevnih,
razjarenih qudi, na ~ije je emocije, u negativnom smislu naravno, ovaj govor
imao uticaj. Demonstranti su poku{ali da u|u u katedralu. To im je, od
strane lokalnih redara bilo onemogu}eno, izbili su neredi, kojom prili-
kom je do{lo do demolirawa ne samo prozora na katedrali, nego i prozora
na okolnim zgradama. Intervenisala je policija, sukobi su prekinuti i za-
vr{ili su se sa nekoliko povre|enih protestanata i policajaca, a Termi-
nilo je od strane ~ika{kog suda bio osu|en na globu od 100 dolara. Obra-
zloèwe od strane sudije je glasilo da je Terminilo svojim re~ima, svojim
govorom, izazvao bes kod prisutnih, da je podsticao mr`wu i da je svojim za-
paqivim govorom, on fakti~ki izazvao nerede.” (str. 4.)
Organizacija ACLU pomogla je da Terminilov slu~aj bude razmatran
u Vrhovnom sudu SAD, da bi se procenilo da li je tom sve{teniku uskra}e-
na sloboda govora. Sudija tog suda Daglas je povodom toga napisao svoje
pravno stanovi{te, koje je nakon toga mnogo citirano u pravnoj nauci i
stru~nim raspravama. Kqu~ni deo tog stanovi{ta, koji ]iri} citira, gla-
si: “Funkcija slobode govora u na{em sistemu je da izazove diskusije i da
dovede do rasprave i neslagawa, a ne do unisonog slagawa po svim pitawi-
ma i u svemu. Ta sloboda govora mo`da ponajboqe sluì svojoj svrsi kada
izaziva i dovodi do neslagawa, a {to uvek podrazumeva nezadovoqstvo po-
stoje}im dru{tvenim stawem, ali i izaziva nezadovoqstvo i bes druge stra-
ne. Ono po ~emu se mi razlikujemo od drugih jeste to {to, po cenu nezado-
voqstva slu{alaca, mi govornicima dajemo pravo da izraze nezadovoqstvo
postoje}im stawem stvari u dru{tvu. Osnovna razlika izme|u komunista i
slobodnog sveta jeste upravo u tome.” (str. 4-5.) U sudskom ve}awu ovakvo
44
stanovi{te je odnelo prevagu s jednim glasom razlike (pet naprema ~eti-
ri). Sli~an ovome je i predmet Skoki protiv Nacional-socijalisti~ke
partije iz 1978. godine. Kako nas ]iri} obave{tava, “radilo se tako|e o
îkagu, jevrejskom predgra|u u kojem su pripadnici ameri~ke nacisti~ke
partije bili organizovali mar{ u nacisti~kim uniformama, manifestu-
ju}i pritom na vrlo izrazit na~in antisemitsku ideologiju i retoriku.
Gradske vlasti su povodom toga donele jednu posebnu uredbu po kojoj su za-
branile takve vrste demonstracija, koje mogu izazvati nasiqe i nerede {i-
rih razmera. Sud je, me|utim, odbacio takvu uredbu i proglasio je neustav-
nom.” (str. 5.) U obrazloèwu te presude je istaknuto da je “boqe dozvoli-
ti onima koji propovedaju rasnu mr`wu da to svoje verovawe i ispoqe na
verbalan na~in, nego da budu primorani da to ispoqavaju na neki drugi,
mnogo opasniji na~in, a naro~ito je boqe to, nego dozvoliti vladi, vlasti-
ma da gra|anima odobravaju, odnosno odre|uju {ta gra|ani smeju, a {ta ne
smeju da misle i govore.” (str. 5.)
]iri} iz ovoga izvla~i poentu prema kojoj, “su{tinski uzev, interesi
javnog reda i mira, o kojima je govorio sudija Yekson, koji je ostao u mawi-
ni u slu~aju Terminilo, uvek se nalaze na neki na~in u sukobu, ili se bar
mogu na}i u sukobu sa interesom pojedinca i wegovim pravom na slobodu go-
vora – izraàvawa. S druge strane, upravo kako to danas isti~u pripadni-
ci ACLU-a, javnim redom i mirom se uvek moè manipulisati; javni red i
mir, javni interes, uvek je zgodna “po{tapalica” i paravan iza kojeg se mo-
gu sakrivati razne antidemokratske, totalitarne inicijative, koje su, ka-
ko to borci za (neograni~enu) slobodu govora isti~u, danas posebno aktu-
elne i zanimqive, kada je re~ o onome {to se naziva s jedne strane “poli-
ti~ka korektnost”, a s druge strane “govor mr`we”. Rasprave o tome, iako
je od vremena ovog ~ika{kog katoli~kog sve{tenika do danas proteklo ve-
oma mnogo vremena, ponovo su postale aktuelne, najpre u samim SAD, gde se
upravo zarad rasnog mira, naro~ito na univerzitetima, insistira na kodek-
su pona{awa, na kodeksu {ta se sme a {ta ne sme re}i, a naro~ito su aktu-
elne i na relaciji Evropa – SAD, jer u vrlo velikom broju evropskih, pa i
ne samo evropskih zemaqa, danas postoji inkriminacija “govor mr`we”, u
stvari verbalni delikt. To ponekad dovodi do nekih apsurdnih situacija,
jer su neki od internet sajtova, naro~ito onih sa nacisti~kim sadràjima,
zabraweni u Evropi, ali je prakti~no nemogu}e sprovesti u ìvot tu zabra-
nu, jer je najve}i broj takvih sajtova registrovan u samim SAD.” (str. 5-6.)
]iri} i ovom prilikom posebno nagla{ava da “kriti~ari ograni~ava-
wa slobode govora i onoga {to se popularno naziva “politi~ka korekt-
nost” u tom smislu isti~u da ovaj pojam... predstavqa vrlo veliku opasnost
za slobodu i demokratiju uop{te i bazi~ne principe ameri~kog dru{tva i
ameri~kog liberalizma. Ili, kako bi to rekli upravo aktivisti ACLU-a,
kada obrazlaù svoje stanovi{te da ne treba ka`wavati ni administrativ-
nim merama one koji upotrebqavaju govor mr`we, ve} da treba po{tovati
neograni~enu slobodu govora, svaki put kada pod izgovorom da zbog slobo-
de ukidamo nekome slobodu govora, mi smo sve bliì tome da na kraju sva-
kome ukinemo slobodu govora. Odnosno, “kada se jednom od nas uskrati pravo
45
na slobodu govora, svako od nas je uskra}en”. Tako je, na primer, Gregori
Yekson 1984. godine, predvode}i tzv. mlade komuniste u protestima odrà-
nim u Dalasu 1984. godine, zapalio ameri~ku zastavu, a zatim je u procesu
pred lokalnim sudom (Teksas protiv Yeksona iz 1989.) bio osu|en na jedno-
godi{wi zatvor. Zahvaquju}i, izme|u ostalog, i aktivnostima ACLU-a,
Vrhovni sud SAD je, glasaju}i 5:4, odbacio ovu presudu i oslobodio Yekso-
na. Ovakav na~in razmi{qawa i poimawa slobode govora koji je, mora se
priznati, sasvim dosledan, bez obzira da li nam se govor i govornikove re-
~i svi|ale ili ne svi|ale, sasvim je na tragu liberalne zapadne tradicije,
koja se oslawa na ono {to je u svoje vreme govorio Volter.” (str. 6.) Ovom
prilikom ]iri} interpretira ~uvenu Volterovu re~enicu: “Meni se, dra-
gi gospodine, gadi od va{ih re~i, ali }u uvek dosledno braniti va{e pravo
da slobodno govorite!” (str. 6.) Odmah zatim dodaje da su citirane Volte-
rove re~i “ne{to {to je sasvim suprotno od onoga {to je negde u isto vre-
me govorio i Robespjer.” (str. 6.) ûvena je Robespjerova krilatica da “ne-
ma slobode za neprijateqe slobode”, ali je, kako upozorava ]iri}, zavr{io
“na kraju i bez slobode i bez glave.” (str. 6.)
5. Tretman govora mr`we u srpskoj pravnoj nauci

Na srpskom jeziku dosad nije objavqeno nijedno sistematsko i sveobu-
hvatno delo o govoru mr`we, a moju pa`wu je privukao zbornik radova “Go-
vor mr`we”, u izdawu “Defendologija – centar za bezbjednosna, sociolo-
{ka i kriminolo{ka istraìvawa (Bawa Luka, 2010.). Zbornik obuhvata
referate i saop{tewa s Me|unarodnog nau~nog skupa na temu “Kako preva-
zi}i govor mr`we (nacionalne, vjerske, rasne i politi~ke) i netoleranci-
je”, koji je u aprilu 2010. odràn u Bawoj Luci. Kako glavni i odgovorni
urednik ove publikacije Du{ko Vejnovi} navodi u predgovoru, “autori su
na razli~ite na~ine, multidisciplinarnim pristupom, svestrano sagleda-
li pitawa govora mr`we, politi~kog nasiqa, paradigmi razli~itosti iz-
me|u nasiqa i tolerancije, pravno sankcionisawe govora mr`we, propa-
gandne stereotipe mr`we, me|ureligijski dijalog, politi~ku (ne) kulturu,
mr`wu kao mehanizam socijalne kontrole, govor mr`we u medijima, naci-
onalnu i vjersku mr`wu, bosanski govor mr`we, mir i pomirewe sa aspek-
ta pravoslavqa, politi~ke kampawe i parlamentarnih izbora u Republici
Srpskoj i Bosni i Hercegovini... i mnoga druga pitawa, teme i dileme.”
(str. 3.)
a) novine i elektronski mediji

kao izvor govora mr`we
Prema Vejnovi}u, “u govoru mr`we koriste se rije~i i simboli koji
vrije|aju pojedince, lidere, jednu etni~ku, religioznu, nacionalnu ili ra-
snu grupu u cjelini, ili koji vrije|aju pojedince pravqewem aluzije na
wihovo stvarno ili pretpostavqeno pripadni{tvo jednoj etni~koj, vjer-
skoj, nacionalnoj ili rasnoj grupi.” (str. 9-10.) Vejnovi} smatra da “govor
46
mr`we direktno vodi u politi~ko nasiqe. On je danas sofisticiraniji i
kamufliraniji. Posledice govora mr`we na dru{tvene odnose, politi~ke,
nacionalne, vjerske, kulturne, ekonomske, socijalne i moralne su velike,
nesagledive za obi~nost i prosje~nost. Wega uzrokuje neznawe, koje je bitan
determinator netolerancije. Mr`wa je negativna emocija. Govor mr`we je
u su{tini – antikomunikacija. Antipod mr`we je tolerancija.” (str. 10.)
Tome dodaje kao li~nu opservaciju da je “rije~ ubojitija od ma~a, a sloboda
govora podrazumijeva odgovornost.” (str. 10.) Kao pojava svakodnevnog po-
liti~kog ìvota, “govor mr`we koristi se kao sredstvo kojim se u mobili-
zatorske svrhe sluì jezik politike orjentisane na u}utkivawe ili od-
strawivawe oponenata. On ponajboqe uspijeva tamo gdje ima najmawe
istinske demokratije i velika je opasnost po dijalog i toleranciju. Ako je
dovoqna koli~ina govora mr`we, ~lanovi nipoda{tavane grupe mogu ~ak
i da se upla{e svakog u~estvovawa u javnom ìvotu, u demokratskoj politi-
ci. Zato je neophodno da u demokratskoj zajednici javna politika treba da
se uokviruje prema diskusijama u kojima su svi relevantni faktori zastu-
pqeni. Ona treba da se ~iwenicama suprotstavi govoru mr`we udruènom
s govorom laì, koji od odre|enih pojedinaca i grupa èli da hara javnom
scenom i tako naru{ava mir i bezbjednost svih gra|ana. îwenica je da go-
vor mr`we nimalo ne mari za istoriju, etimologiju, semantiku – on jezik
naprosto upotrebqava kao toqagu.” (str. 11.)
Za govor mr`we Vejnovi} isti~e da su mu “glavni krivci novine i
elektronski mediji. Iz visokih sfera geostrategije, politike, stranaka i
javnih glasila, govor mr`we pro{irio se na sva podru~ja qudske djelatno-
sti, na gotovo sve sastanke, pregovore i razgovore. Postoji bezbroj na~ina
da se izrekne mr`wa. Moè se napasti otvoreno i surovo, ali i prikrive-
no i zaobilazno. Govorom mr`we se mogu posluìti tek mo}nici, vo|e,
strukture, {efovi, upravqa~i, i to samo prema onima prema kojima su u
nadmo}nijoj dru{tvenoj poziciji. Govorom mr`we i vrije|awem po~iwe
nasiqe. On je opasan zato {to se wime inicira diskriminacija i u krajwoj
instanci nasiqe. Govor mr`we u medijima je bio podjednako proizvo|a~ ra-
tova kao {to su to bili ekonomija ili geopolitika. Treba se izboriti da
se prestane s govorom mr`we i da se uspostavi pristojnije i bezbjednije
dru{tvo u kome }e govor mr`we biti istisnut iz medija. Destruktivna ulo-
ga medija koji su izmakli bilo kakvoj dru{tvenoj kontroli i forsiraju na-
siqe kao dominantnu karakteristiku, nasiqe dovodi u funkciju udice za
potencijalne konzumente. Nau~no je dokazano da ~esto puta siroma{tvo ga-
ji ekstremizam, a mladi odrasli u atmosferi nasiqa, rata i bujawa krimi-
nala prijem~iviji su ekstremnim idejama.” (str. 13-14.)
Pored toga, kako nastavqa Vejnovi}, “govor mr`we i jezi~ke manipu-
lacije su jedne od najaktuelnijih tema u savremenoj svjetskoj sociolo{koj i
kriminolo{koj literaturi. Posebnu pa`wu posve}uje mu sociologija de-
vijantnosti. Radi se o fenomenu starom koliko i qudski rod. Me|utim, tek
u zadwih dvadesetak godina problem govora mr`we uvodi se u kriminolo-
{ku literaturu i krivi~na zakonodavstva pojedinih zemaqa kao posebna
vrsta kriminaliteta. Prisutan je deficit nau~nih radova o govoru mr`we
47
{to uzrokuje odre|ene teorijske te{ko}e u obja{wewu ovog fenomena. Do-
sada{wa istraìvawa o govoru mr`we nisu se bavila uticajem dru{tvenih
~inilaca na govor mr`we, odnosno uticajima promjena dru{tvene struktu-
re na govor mr`we. U pravilu, govor mr`we se sprovodi nad simbolima jer
su simboli objekat napada. Simbolima i wihovim zna~ewima posve}eni su
mnogi filozofski, sociolo{ki, psiholo{ki i drugi radovi, ali ne i ra-
dovi o zna~ewima i posledicama koje izaziva nasiqe nad simbolima. O mr`wi
i nasiqu mnogo je pisano kroz istoriju, {to zna~i da se uslovno moè pro-
tuma~iti da je istorija qudskog roda i istorija mr`we i nasiqa. Dakle, go-
vor mr`we, kao i zlo~ini mr`we, stari su koliko i qudski rod.” (str. 14.)
Po{to je u evropskim zemqama do{lo do ekspanzije ekstremizma i netrpe-
qivosti, pra}enih individualnim i grupnim nasiqem nad mawinskim dru-
{tvenim grupama, Vejnovi} nastoji da te pojave objasni na slede}i na~in:
“Oni su izraz shvatawa o nadmo}nosti sopstvene dru{tvene grupe nad dru-
gima. Napad na pojedinca ima karakter simboli~nog ataka na grupu kojoj on
pripada.” (str. 14.)
Vra}aju}i se ponovo na problematiku simbola, Vejnovi} insistira da
“povreda simbola kroz govor mr`we vrije|a kolektivnu svijest cijele dru-
{tvene grupe, nacije, naroda i tako daqe. Simboli su van granica iskustva,
prostorne i vremenske stvarnosti. Na{ svijet se sastoji od onog {to se vi-
di i od onog {to se ne vidi: vidqivo i nevidqivo tek zajedno ~ine stvar-
nost. Akt govora mr`we je tako|e simbol po sebi sa destruktivnim zna~e-
wem. Zna~ewa koje ima nasiqe nad simbolima za odre|enu dru{tvenu grupu
nisu golim okom vidqiva, nisu egzaktno mjerqiva i provjerqiva, ali i po-
sledice nasiqa nad simbolima su vidqive i mjerqive.” (str. 15.) U skladu s
takvim tuma~ewem je i konstatacija da se “sintagma – govor mr`we – kori-
sti s ciqem da se satanizuje neka etni~ka, nacionalna, rasna, konfesional-
na, socijalna ili politi~ka grupacija. Ovako odre|en, govor mr`we jeste
sredstvo kojim se u mobilizatorske svrhe sluì jezik politike orijentisa-
ne na u}utkivawe ili odstrawivawe oponenata. Iako govor mr`we po se-
bi, dakako, nije nova pojava, wegova ubojitost i opake posledice koje proiz-
vodi u punoj jasno}i se o~ituju tek s pojavom masovnih medija – {tampe, ra-
dija i naro~ito televizije.” (str. 16.)
Vejnovi} jo{ zakqu~uje da je jezik govora mr`we “sadràjno i izraàj-
no vrlo siroma{an. Tvorci tog jezika su fiksirali zna~ewa odre|enih ri-
je~i i izraza i pomo}u tzv. mehanizovawa rije~i koje u svakodnevnoj upotre-
bi imaju za ciq da pretvaraju qude u automate, da ih ukqu~uju u planirane
akcije, podre|uju autoritetima vo|e, partije, organizacije; stvorili su
stawe koje omogu}uje da se relativizuje, ~esto i potpuno izbri{e granica
izme|u ìvota i smrti, istine i laì, dobra i zla, lijepog i ru`nog. Govor
mr`we otupquje osje}awa qudi i pomra~uje im du{u i um, i tako ih, kad im
oslobodi voqu, pretvara u sledbenike zlo~ina~kih ideja i automate koji
bespogovorno izvr{avaju nare|ewa vo|a, ubica i psihopata.” (str. 16-17.)
Tako on upozorava da “oboqeli jezik i govor uvijek prethode oboqelim
dru{tvima: prve tamnice, prvi zlo~ini i prve grobnice pripremaju se u je-
ziku i govoru... Govor mr`we koristi se kao sredstvo i forma vladavine,
48
koristi se kao demagogija najgore vrste.” (str. 18.) Vejnovi} etiketirawe
smatra “osnovnim retori~kim sredstvom” kojim se sluì govor mr`we, pa
dodaje: “Uz etiketirawe, kao drugo va`no oru`je govora mr`we i s prvim
tijesno povezano, ide opawkavawe politi~kog suparnika, uz pribjegavawe
tra~evima kafanskog tipa i obilnu upotrebu laì.” (str. 18.)
Velibor Lali} spektar pojava, koje ome|uju nasiqe s jedne i toleran-
cija s druge strane, nastoji da sagleda kroz paradigmu razli~itosti “mi na-
spram oni”. On po~iwe konstatacijom da se “od po~etka qudske istorije
identitet nije gradio samo na sli~nostima, ve} i na razlikama. Drugi i
druga~iji, tjelesno ili kulturno, pobu|ivao je mr`wu i strah. êsto su ove
emocije vodile u individualne i kolektivne zlo~ine usmjerene na poni-
{tewe i uni{tewe drugog i druga~ijeg. Svi smo mi programirani da reagu-
jemo na razlike me|u qudskom vrstom sa strahom i gnu{awem i da postupa-
mo na jedan od tri mogu}a na~ina – da to ignori{emo, da opona{amo ukoli-
ko mislimo da je to dominantno, i da uni{timo ako smatramo da nam je pod-
re|eno.” (str. 23.) Wegova paradigma razli~itosti predstavqa svojevrsnu
“dihotomiju grupnih podela”, u kojoj smo “mi” suprotstavqeni “wima”. U toj
polarizaciji, kako smatra Lali}, “na{i su oni koji prihvataju dominantne
vrijednosti na{e grupe. Oni su pojedinci ili dru{tvene grupe koji se ne
uklapaju u na{ dominantan sistem vrijednosti. Te dru{tvene razlike su in-
stitucionalizovane u dru{tvenoj strukturi, ~ak i onda ukoliko su u for-
malno-pravnom smislu zabrawene, poput rasizma, ksenofobije, homofobi-
je. êsto su redovna praksa i dru{tvena svijest onih dru{tvenih grupa ko-
je imaju stvarnu mo} u dru{tvu i raspolaù strukturalnim mehanizmima
odràvawa dru{tvenog status kvoa. Svako ko se ne uklapa u dominantni si-
stem vrijednosti predstavqa potencijalnu pretwu, koja se mora kazniti, ka-
ko bi se uspostavio red u naru{enom, èqenom dru{tvenom poretku. Pro-
tagonisti idealisti~kog zla smatraju da su zli oni drugi. Qudsku agresiju
u daleko ve}oj mjeri pokre}u predstave a ne hormoni. Dve centralne pred-
stave su dobro i zlo..., i tu nu`no nastaju razlike izme|u nas i wih. Perci-
piramo svijet pomo}u pojmovnih parova, mi – oni, dobri – zli. Svijest i
praksa podjela na mi – oni, dobro – zlo, u teolo{kom smislu podsje}a na ma-
nihejski dualizam, kojeg vode}e monoteisti~ke religije uglavnom odbacuju.
Me|utim, taj manihejsko-dualisti~ki pogled na svijet koji dovodi do kate-
gori~ke postavke paradigme razli~itosti: mi – dobro, oni – lo{e, takva
tribalisti~ka polarizacija preìvjela je sve oblike dru{tvenih struktu-
ra, od roda i plemena, od naroda i dràve, pa sve do dana{wih dana.” (str. 26.)
Predrag Lazarevi} u svom prilogu isti~e da je govor mr`we zapravo
“izraz mr`we”, i kao takav, egzistira}e sve dok mr`wa traje... Govor mr-
`we moè se prevazi}i samo anulirawem mr`we, dok je wegovo formalno
prevazilaèwe, na ~emu insistira tzv. me|unarodna zajednica, odnosno
wen mawi dio, u stvari, opasnije i od same mr`we, jer “gurawem mr`we pod
tepih” ona postaje nekontrolisano àri{te novih sukoba.” (str. 32.) Dra-
gan Kokovi} i Du{an Risti} u svom zajedni~kom saop{tewu su ukazivali
da su nasiqe i mr`wa “obrasci normalizacije patolo{kog.” (str. 36.)
49
Po stanovi{tu Branka Moraita govor mr`we je “prejaka rije~ koja,
pored sna`nih emocija, pa i li~ne mr`we, mora biti protuma~ena i kvali-
fikovana kao izraz “dru{tveno relevantne mr`we”. Kako potvr|uju
ozbiqni socijalni teoreti~ari, “govor mr`we” ne pripada oblasti me|u-
individualnih, ve} me|ugrupnih odnosa. Ovaj se pojam u teoriji primjewu-
je za obja{wavawe odnosa (prvenstveno konflikata) izme|u velikih dru-
{tvenih grupa (rasa, nacija, klasa, velikih politi~kih grupacija), a ne sva-
kodnevnih razmirica izme|u dva ili vi{e pojedinaca. Zna~i da, za razliku
od individualne mr`we u li~nim odnosima, nije determinisana li~nim ka-
rakteristikama aktera, ve} wihovom pripadno{}u razli~itim socijalnim
grupama ili kategorijama koje takvo pona{awe dozvoqavaju, podsti~u i
ohrabruju. Iskazati li~nu netrpeqivost, etiketirati protivnika kao “fa-
{istu”, “mafija{a” i sl. je nekorektan i nemoralan postupak, ali te{ko se
moè kvalifikovati kao “govor mr`we”. “Govor mr`we” nije stvar pojedi-
na~ne i privatne, ve} op{te i javne moralnosti. “Govor mr`we” se ispoqa-
va prema pojedincima diferenciranim prema dru{tvenom kriterijumu kao
{to su nacionalnost, religija, socijalni status ili politi~ka pripadnost,
a ne li~nim osobinama. Posledice “govora mr`we” treba da poga|aju sve
pojedince kao ~lanove omraènih grupa, po pravilu “svi su isti i svi su lo-
{i”. S jedne strane {ire se negativni socijalni stereotipi i predrasude
prema svima drugima i druga~ijima i vr{i se socijalna diskriminacija.
Tek tada se nalazimo u okruèwu dru{tveno relevantne, {to zna~i i dru-
{tveno opasne mr`we kao sociopatolo{ke pojave.” (str. 46.)
Sagledav{i osnovne konture tolerancije kroz dosada{wu istoriju ~o-
ve~anstva, Ostoja \uki} pokazuje da “govor mr`we, prijetwe i uvrede dru-
gih strana ne mogu osigurati uspostavqawe tolerancije i mira me|u razli-
~itim etni~kim zajednicama i pripadnicima vjerskih uvjerewa.” (str. 61.)
Prevashodno se bave}i pitawem izvrgnu}a demokratije kao oblika poli-
ti~kog reìma, Nenad Ivi} defini{e govor mr`we “kao komunikaciju ko-
jom se pomo}u verbalnih i neverbalnih signala prenose poruke kojima se
druge osobe karakteri{u kao zlo, kao potencijalno opasne po neku vrijed-
nost koju po{iqalac poruke prikazuje kao ugroènu.” (str. 68.) Braco Ko-
va~evi} je pisao o propagandnim stereotipima mr`we i ukazao na pogubne
posledice “medijskog makijavelizma”, koji je nekada u tolikoj meri “bio iz-
raèn da su za svoje laì kojima su demonizovali i satanizovali jednu stra-
nu, a drugu prikazivali kao “`rtvu”, novinari i urednici dobijali “presti-
`ne” nagrade za “mir” i “humanost” iako su, kr{e}i profesionalnu etiku,
qudska prava i me|unarodno pravo, manipulisali javnim mwewem podsti-
~u}i rat i mr`wu.” (str. 81.)
b) govor mr`we u slu`bi socijalne kontrole

U zajedni~kom saop{tewu Ivan [ijakovi} i Nemawa \uki} su mr`wu
prou~avali kao “instrument” socijalne kontrole. Oni mr`wu tretiraju
kao manipulativni instrument kojim se postiè homogenizacija i integra-
cija odre|ene dru{tvene grupe. Mr`wa se pojavquje kada “odre|eni socijal-
ni subjekt (elita, vo|a, partija, grupa) po~iwe da traga za predmetom mr`we
50
na koji }e usmjeriti pa`wu, emocije i energiju grupe koju kontroli{e ili
namjerava da kontroli{e. Na ovaj na~in, mr`wa je vrlo pogodan element za
homogenizaciju grupe, usmjeravawe i vladawe grupom, jer je ona unutra{wi
sadràj ~ovjekove svijesti, odnosno podsvijesti. Mr`wa je nataloèna u
svakoj li~nosti i potrebni su joj podsticaji, razlozi, alibiji i druga
opravdawa da bi se ona ispoqila i postala borbena energija i sredstvo
borbe protiv drugoga. “Drugi”, druga~iji, “tu|i”, razli~it od “mene”, od
“nas” uvijek moè postati predmet mr`we. Potrebno je samo proizvesti
uslove, okolnosti, prona}i prostor i odrediti vrijeme, dakle konstruisa-
ti okvir i obrazac u kome }e mr`wa podsticajno i stimulativno djelovati
na grupu, atmosferu, okruèwe, dru{tvo. Stoga mr`wa vi{e nije negati-
van fenomen ({to bi trebala biti u “normalnim” uslovima), ve} postaje
legitimno sredstvo diferencijacije, homogenizacije i usmjeravawa poje-
dinca i grupe prema nekom ciqu koji se progla{ava prioritetnim, egzi-
stencijalnim i uslovom odràwa, bilo grupe, dru{tva ili nekog dru{tve-
nog stawa. Tako se mr`wa kroz normativnu perspektivu, koja ne mora nu-
`no biti vaè}a, ali koja se ipak uzima kao referencijalna, pretvara u in-
tegralni dio vrednosnog poretka. Ona vr{i odre|enu dru{tvenu funkciju
i odre|uje granicu vrednosno prihvatqivog. Predmet mr`we se pronalazi
u svim elementima dru{tvenog ìvota i svakom dru{tvenom prostoru. Ta-
ko predmet mr`we moè biti ~lan vlastite grupe koji nije potpuno loja-
lan grupi i odan ciqevima i interesima grupe, zatim neka suparni~ka gru-
pa (na primjer, kompanija na trì{tu), sportski rival za navija~e nekog
kluba, kulturna grupa sa kontrakulturnim ili tradicionalnim aktivno-
stima, etni~ka, rasna, nacionalna, politi~ka grupa, kao i stanovnici jedne
dràve ili neko dru{tvo. Mr`wa je aktivnost koja transformi{e rivala,
tamni~ara, suparnika i konkurenta u neprijateqa, a wihovu aktivnost u
opasnost. Neprijateqi se pronalaze ili stvaraju na svakom mjestu gdje ~o-
vjek djeluje; u svojoj grupi, u drugim grupama ili u uèm i {irem okruèwu.
Nosioci mr`we su nesigurni, frustrirani, nemo}ni, zlonamjerni, izgu-
bqeni qudi, qudi sa “te{kim” identitetom i bez identiteta, sebi~ni, usa-
mqeni, odba~eni, patologizovani ili lukavi i koristoqubivi qudi i gru-
pe pod wihovim uticajem.” (str. 88.)
Grupu koja svoje interese {titi mr`wom, najvi{e ugroàvaju jeretici
i apostate, koji se pretvaraju u mnogo omrznutije neprijateqe od onih pr-
vobitnih. O tome [ijakovi} i \uki} pi{u: “Mr`wa je provjereni i odav-
no praktikovani instrument homogenizacije grupe kroz mobilizaciju i po-
ziv na oprez, opasnost, sumwi~ewe, kritikovawe, kontrolu i potiskivawe
vlastitih neposlu{nih ~lanova ili drugih grupa i wihovih ~lanova koji
se ozna~avaju kao prijetwa za “na{e” interese i ciqeve, koji ugroàvaju
“na{e” vrijednosti, “na{e” norme, “na{u” kulturu ili ispoqavaju aspira-
cije na “na{” prostor. Mr`wom se povezuju ~lanovi neke grupe ili zajed-
nice, stvara se privremena ili trajnija bliskost, stvara se osje}aj iste po-
zicije, o~ekivawa i sudbine... Proizvodwa neprijateqa po~iwe od vlasti-
te grupe, tako {to se pronalaze ~lanovi koji predstavqaju pretwu harmo-
niji grupe, oni koji traè alternativu, druga~iji put i na~in za dostizawe
51
proklamovanog i ozna~enog ciqa grupe. Bez obzira {to podràvaju temeq-
ne vrijednosti ili osnovne ciqeve grupe, ~lanovi koji teè ne~em druga-
~ijem u vremenu kada to ne èli grupa, wen vo|a ili uticajni ~lan, “reme-
tilac” se progla{ava jeretikom ili “unutra{wim” neprijateqem. Kroz
razvoj qudskog dru{tva postoje brojni primjeri da su lojalni ili omiqeni
~lanovi grupe iznenada postajali neprijateqi i da se velika mr`wa usmje-
ravala prema wima... Mr`wa se usmjerava prema pripadniku vlastite gru-
pe ne zbog li~nih razloga, ve} zbog toga {to je ozna~en kao pretwa grupi;
to nije li~na mr`wa ve} kolektivna mr`wa. [to je ve}a bliskost ~lanova
grupe, to je ve}a mr`wa kada se naru{e principi i vrijednosti grupe... Re-
akcija grupe prema jeretiku ~esto je burnija i intenzivnija nego prema ~la-
nu tu|e grupe. Opasnost od jeretika se vidi u bojazni da on moè okupiti
pristalice, podijeliti grupu, stvoriti frakcije i sli~no. Zbog toga se mr-
`wa ka wemu brzo mobili{e i koncentri{e u jezgru grupe i {iri disperz-
no na cijelu grupu, ona se podsti~e, kontroli{e i usmjerava tako da joj in-
tenzitet ostaje uvijek visok. Tako se mr`wom ostvaruje dvostruka socijal-
na kontrola ~lanova jedne grupe: prvo, prate se ~lanovi grupe i podsti~e
wihova lojalnost i odanost grupi i drugo, prate se postupci jeretika i
spre~ava osnivawe rivalske grupe u okviru postoje}e grupe ili spre~ava
preobra}awe ~lanova grupe od istomi{qenika ka protivnicima... Mr`wa
prema jeretiku je specifi~no stawe svijesti, emocija, osje}awa i kolektiv-
ne lojalnosti grupnim normama i vrijednostima. To je vrsta autokontrole
koja moè biti proizvod vlastitog “kolektivnog” instinkta, “uslovnog re-
fleksa” ili je samo inicirana od strane drugog “svjesnog” i “opreznog” ~la-
na grupe. To nije kontrola koja je spoqa nametnuta, ve} poti~e iznutra, od
same li~nosti ~lana neke grupe.” (str. 88-90.)
Bitno je druga~ija situacija u slu~aju otpadni{tva, pa [ijakovi} i
\uki} o tome kaù: “Ako je rije~ o ~lanu grupe koji napu{ta grupu zbog ne-
slagawa sa promjenom pravila, normi i vrijednosti ili nezadovoqstva in-
tenzitetom, putevima i na~inom ostvarewa grupnih ciqeva, onda je inten-
zitet i smjer mr`we ne{to druga~iji nego u slu~aju jeretika. Napu{tawe
grupe smatra se otpadni{tvom, odricawem od uvjerewa i vrijednosti, napu-
{tawem na~ela grupe. Takvi ~lanovi su otpadnici, odnosno apostazici, te
intenzitet mr`we prema wima zavisi od stepena wihove ranije ukqu~eno-
sti i posve}enosti grupi... Prema apostazicima (otpadnicima), se usmjera-
va mr`wa, jer su napustili grupu i pri{li neprijatequ, oni postaju taj
“spoqa{wi” neprijateq pretvaraju}i i grupu koja mo`da prethodno nije
bila neprijateqska u neprijateqsku. Iako predstavqaju opasnost za jedin-
stvo grupe, prema otpadnicima se lak{e usmjerava otpor grupe, jer su odvo-
jeni od grupe, pa se ona moè lak{e homogenizovati i kontrolisati. In-
tenzitet mr`we prema apostaziku (apostazu) zavisi (ja smatram da je mno-
go prikladniji tradicionalni izraz “apostata” – prim. V. [.) od rivalstva
sa grupom kojoj je pristupio. Ako se grupa doìvqava kao ve}a opasnost i
ja~i neprijateq, onda }e i intenzitet mr`we prema otpadniku biti i ve}i
i obrnuto. Ovdje se kontrola pomo}u mr`we lak{e ostvaruje, jer je usmje-
rena u pravcu spoqa{weg neprijateqa, pa wen intenzitet ne mora uvijek
52
biti visok. Apostazici (otpadnici) su posebno ~esti kod vjerskih, nacio-
nalnih, ideolo{kih i politi~kih grupa i organizacija.” (str. 90.)
Postizawe homogenizacije sopstvene grupe kqu~ni je ciq i smisao go-
vora mr`we. Takvu socijalnu i politi~ku ulogu jedne specifi~ne vrste go-
vora [ijakovi} i \uki} obja{wavaju na slede}i na~in: “Da bi se mr`wa
koristila kao vaàn instrument socijalne kontrole, ona mora da bude re-
zultat komunikacije izme|u subjekta, nosioca mr`we i ~lanova grupe nad
kojima se kontrola praktikuje, primjewuje i ostvaruje. Najefikasnije i naj-
produktivnije sredstvo komunikacije u ovom slu~aju jeste jezik, odnosno go-
vor; “govor mr`we”, kako je u novije vrijeme ozna~en od strane politi~kih
i medijskih kreatora novog rje~nika. Mr`wa je unutra{we stawe svakog
~ovjeka, to je stawe svijesti i emocija pa mora biti pokrenuto, ispoqeno,
mora se aktivirati. Govorom mr`we se upozoravaju ~lanovi odre|ene gru-
pe na opasnosti koje im prijete, na potrebu jedinstva ili se podsje}aju na
velika djela, uspjehe i zna~aj vlastite grupe i tako pozivaju da slede ta ve-
lika djela i da budu na nivou svojih predaka, heroja i drugih zaslu`nih li~-
nosti. Tako se grupa ili zajednica drì stalno na okupu, stvara se utisak da
je to wena unutra{wa snaga, spremnost i mo}. Tragove takvog govora nala-
zimo kroz istoriju u vidu razli~itih proklamacija, borbenih pokli~a,
podsje}awa, upozorewa, stavova koji treba da izazovu ushi}ewe, zahvalnost
ili strah i mr`wu.” (str. 90-91.) [to je posebno va`no, govor mr`we “po-
kre}e, upozorava, podsje}a, hrabri i {iri strah.” (str. 91.) Iz svega toga se
raspoznaje da su “mr`wa i govor mr`we uvijek pogodni kao mehanizam i in-
strument za sticawe i odràwe identiteta, te za punu i efikasnu socijal-
nu kontrolu.” (str. 92.)
v) autodestrukcije mogu biti posledica govora mr`we

S obzirom da trajnu dispoziciju i intenzivno i periodi~no izazvano
emocionalno stawe smatra su{tinskim karakteristikama mr`we, Ostoja
Krsti} nagla{ava: “Primaran uslov za izazivawe ose}awa mr`we je prisu-
stvo omrznute osobe ili predmeta. Ose}awe mr`we se intenzivira prisu-
stvom drugih negativnih emocija u konkretnim prilikama i okolnostima.
Prepreke koje se pojavquju pri realizaciji ciqa kao {to su zavist, pretwa
i qubomora poja~avaju ose}aj mr`we. Sve negativne emocije u konkretnim
prilikama i okolnostima se usmeravaju prema jednom ciqu. Na ovaj na~in
osoba koja poseduje neke negativne karakteristike postaje objekt mr`we.
Elementarnu odluku emocije mr`we ~ini èqa da se objekt mr`we uni-
{ti. Prema tome, mr`wa nije samo prost zbir ose}awa nenaklonosti, aver-
zije i odvratnosti prema nekoj osobi ili nekom predmetu, jer bi takva ose-
}awa ostala na reakciji izbegavawa. Prirodno je da ~ovek ne èli da uni-
{ti ono {to ne voli i jednostavno ga izbegava. I suprotno, mr`wa je emo-
cija koja u sebi sadrì neodoqivu potrebu za pristupom objektu koji se mrzi.
Predmet mr`we se traì. Osobe sklone mr`wi nisu u stawu da se oslobode
opsesivnih misli o objektu mr`we, a wihov krajwi ciq je da ga uni{te. Omr-
znuta osoba preuzima centralnu ulogu u svakodnevnici onih koji su skloni
mr`wi... Osoba gaji kult svoje mr`we, neguje je i pothrawuje usmeravaju}i
53
centralnu pa`wu i napor prema objektu mr`we. Identi~no svakom drugom
motivu, i motiv mr`we se gasi realizacijom postavqenog ciqa. Kad se po-
stigne ciq i objekt mr`we uni{ti, u ne malom broju slu~ajeva, “pobednik”
ose}a neku vrstu gubitka. Predmet mr`we je postao neophodan objekat koji
osmi{qava svet neke jedinke, jer joj je doprineo da sistematizuje mno{tvo
stabilnih uverewa i stavova oko prethodne negativne vrednosti.” (str. 95-96.)
Mr`wa ~esto vodi i raznim oblicima autodestrukcije kod svojih ak-
tera. Pored toga, kako nastavqa Krsti}, “identi~no drugim emocijama pre-
ma qudima, mr`wa sadrì visok stepen tenzije. Osoba je aktivno motivi-
sana i poku{ava da realizuje motiv, dok mu na putu ka ostvarewu ciqa dru-
ga osoba ili grupa osoba pomaù ili uskra}uju mogu}nost za wegovu reali-
zaciju. Stoga mr`wu karakteri{e aktivnost, razdra`qivost i uznemire-
nost. Sastavnu komponentu mr`we ~ine i stavovi koji mogu biti pozitiv-
ni i negativni, a ti~u se procene drugih osoba, jer je re~ o permanentno per-
ceptivnim i afektivnim predispozicijama drugih osoba. Ose}awa nedopa-
dawa se po intenzitetu kre}u od najblaìh formi averzije do najdubqih
oblika mr`we.” (str. 96.)
Savremena krivi~nopravna teorija i kriminologija razvijaju vrlo
{irok spektar krivi~nih dela koja se vr{e zato {to su motivisana mr-
`wom i ona se nazivaju zlo~inima iz mr`we. Mile [ikman smatra da je ta
motivisanost zasnovana na odre|enim svojstvima `rtve, pa precizira da su
ta svojstva “zapravo ~inioci koji podsti~u na pokretawe aktivnosti poje-
dinaca; izazivaju odre|eno pona{awe, odràvaju ga i usmjeravaju ka nekom
ciqu. Mr`wa, kao motiv, prisutna je u wegova tri kqu~na elementa, odno-
sno mr`wa pokre}e izvr{ioca na izvr{ewe krivi~nog djela, mr`wa usm-
jerava tu aktivnost i mr`wa je odrìva. Na taj na~in ostvaruje se proces
svjesnog pokretawa i usmjeravawa aktivnosti ~ovjeka radi postizawa odre-
|enog ciqa – izvr{ewa krivi~nog djela motivisanog mr`wom.” (str. 106.)
Ne vodi svaka motivacija mr`wom izvr{ewu krivi~nog dela iz mr`we, ne-
go samo u slu~aju ako je `rtva “izabrana zbog neke za{ti}ene karakteristi-
ke.” (str. 106.) [ikman posebno isti~e da pristrasnost ima {ire zna~ewe
od mr`we, a za motiv pristrasnosti dovoqan je samo neki oblik predrasu-
de u vezi s li~nim karakteristikama. Pristrasnost je termin koji se kori-
sti za opisivawe tendencija ili preferencija prema posebnim karakteri-
stikama ili svojstvima. Pristrasnost ometa qudsku sposobnost da budu ne-
pristrasni, bez predrasuda i objektivni. Drugim rije~ima, pristrasnost se
uglavnom posmatra kao “jednostrana perspektiva. Izraz pristrasan kori-
sti se da opi{e stav, presudu ili pona{awe koje je pod uticajem predrasu-
da. Pristrasnost moè biti nesvjesno ili svjesno u svijesti. Pristrasan se
moè biti u vezi sa osobom ili nekom karakteristikom ili nekom idejom
(gde `rtva simbolizuje tu karakteristiku ili ideju).” (str. 107.)
Analizu komparativne prakse tragawa za ravnoteòm u nastojawu da se
paralelno za{tite pravo na slobodu izraàvawa i pravo na po{tovawe
privatnosti, Miodrag Simovi} i Marina Simovi}-Ni{evi} po~iwu izla-
gawem op{tih principa, koji proisti~u iz najrelevantnijih me|unarodno-
pravnih izvora. U tom okviru oni kaù: “^lan 10 Evropske konvencije za
54
za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda je strukturisan tako da prvi
stav defini{e za{ti}ene slobode, a drugi stav propisuje okolnosti pod
kojima javna vlast moè da se mije{a u uìvawe slobode izraàvawa. Za
~lan 10 Evropske konvencije je karakteristi~no da {titi izraàvawe ko-
je nosi rizik ugroàvawa, ili zaista ugroàva interese drugih. Ovaj ~lan
{titi ne samo informacije i ideje koje su primqene pozitivno, ili se
smatraju bezopasnim, ili prema wima nema stava, ve} i one koje vrije|aju,
{okiraju i uznemiravaju, a to je ono {to zahtijeva tolerantnost i plura-
lizam bez kojih nema demokratskog dru{tva... Ova sloboda, ipak, nije apso-
lutna i moè da bude ograni~ena zbog okolnosti i pod uslovima koji su na-
vedeni u ~lanu 10, stav 2 Evropske konvencije pod kojima javna vlast moè
da se mije{a u uìvawe slobode izraàvawa... Evropski sud je ukazao da
test “neophodnosti u demokratskom dru{tvu” zahtijeva da se kod odlu~iva-
wa da li je do{lo do kr{ewa odlu~i korespondira li “mije{awe” doma}ih
vlasti u ovu slobodu “hitnoj dru{tvenoj potrebi”, da li je proporcional-
no legitimnom ciqu koji se èli posti}i i da li su razlozi i opravdawa
koje su dali nadle`ni organi za takvo mije{awe relevantni i dovoqni.”
(str. 120-121.)
Smatraju}i ga izuzetno opasnim, Qubinko Mitrovi} zlo~in iz mr`we
defini{e “kao svako krivi~no djelo izvr{eno iz mr`we prema nekom li-
cu ili grupi lica zbog wegove rase, boje koè, pola, polne orijentacije, je-
zika, vjere, politi~kog ili drugog uvjerewa, nacionalnog ili socijalnog
porijekla, imovine, ro|ewa. Glavna karakteristika zlo~ina iz mr`we je-
ste motiv da se neko krivi~no djelo izvr{i iz mr`we zbog odre|enih svoj-
stava `rtve. Krivi~na djela protiv ne~ije rasne, nacionalne, etni~ke, re-
ligijske pripadnosti ili neke druge karakteristike, mogu dovesti do da-
qih konflikata i ugroziti sr` i osnovne vrijednosti dru{tva, koje se za-
snivaju na na~elu jednakosti.” (str. 135.) Posebno se ovaj autor osvr}e na
krivi~no delo izazivawa ili raspaqivawa nacionalne, rasne ili verske
mr`we, razdora ili netrpeqivosti, ali i {irewe ideja o superiornosti
jednog naroda nad drugim. On smatra da “izazivawe predstavqa stvarawe,
prouzrokovawe mr`we ili netrpeqivosti.” (str. 139.) Mitrovi} isti~e da
je “netrpeqivost ne{to blaì oblik osje}awa od mr`we”, pa dodaje da se
“izazivawe i raspaqivawe mr`we i netrpeqivosti mogu izvr{iti na bi-
lo koji mogu}i na~in jer je radwa izvr{ewa ovog djela zapravo definisana
kroz posledicu – bitno je da se takvom radwom èli izazvati mr`wa, raz-
dor, netrpeqivost, zavist, ponièwe. Naj~e{}a radwa izvr{ewa jeste pro-
paganda – govor, ali se kao ~esti oblik pojavquje i pisawe grafita, odno-
sno iskaza koji sadrè izlive mr`we i diskriminacije. Stav je sudske
prakse da se djelo moè izvr{iti i ~iwewem, ali i ne~iwewem, kao reci-
mo uskra}ivawem nekog zakonskog prava po nacionalnom, rasnom ili vjer-
skom principu. Posledica ovog krivi~nog djela sastoji se u povredi naci-
onalnih, rasnih ili vjerskih osje}awa qudi koji pripadaju tim grupama, ali
i stvarawu ili produbqivawu mr`we ili netrpeqivosti me|u zajednica-
ma, ve}inskim i mawinskim. Ovo krivi~no djelo moè biti izvr{eno samo
55
sa umi{qajem, {to zna~i da po~inilac mora biti svjestan da svojim postu-
pawem/nepostupawem izaziva/raspaquje mr`wu/netrpeqivost, da to ~ini
upravo na vjerskoj, nacionalnoj ili rasnoj osnovi, te da upravo to èli, od-
nosno na to pristaje.” (str. 139-140.) Komentari{u}i konkretna zakonska
re{ewa, Mitrovi} jo{ navodi da postoje kvalifikovani oblici ovog kri-
vi~nog dela na osnovu na~ina izvr{ewa “prinudom, zlostavqawem, ugroà-
vawem sigurnosti, izlagawem poruzi nacionalnih, etni~kih ili vjerskih
simbola, o{te}ewem tu|ih stvari, skrnavqewem spomenika, spomen-obi-
qe`ja ili grobova,... odnosno ukoliko je usled izvr{ewa ovog krivi~nog
djela do{lo do nereda, nasiqa ili drugih te{kih posledica za zajedni~ki
ìvot naroda.” (str. 139-140.)
Boro Tramo{qanin zastupa mi{qewe da govor mr`we prevashodno
“dovodi do netolerancije u me|unacionalnim odnosima. Glavni krivac za
sve nevoqe u dru{tvu i rastu}e nezadovoqstvo izazvano padom ìvotnog
standarda i naglim siroma{tvom se ne traì u svojoj sredini, nego u dru-
goj. Ovde je primijewena dobro poznata shema projektovawa objekta agresi-
je iz unutra{wosti na vawske grupe, koju su razvili Adorno, Brunsvik,
From, Rajh, Olport. Prema ovom modelu, dugotrajno akumulirana agresija
se ne upu}uje prema stvarnom izvoru nezadovoqstva, instaliranom u posto-
je}em birokratizovanom ekonomskom i politi~kom sistemu, ve} prema oni-
ma koji su iz drugih naroda. Oni se satanizuju za sve neda}e i probleme s ko-
jima se dru{tvo susre}e (mehanizmom projekcije traì se “`rtveni jarac”
u drugim narodima).” (str. 175.)
Bave}i se me|unarodnopravnim aspektima govora mr`we, Sla|ana Jo-
vanovi} i Nikolina Grbi}-Pavlovi} u zajedni~kom referatu iznose stano-
vi{te da “govor mr`we kod primalaca poruke izaziva strah, ali ~esto i
prezir, mr`wu i bijes prema po{iqaocima poruka i zato je govor mr`we
~esto recept za dru{tveni sukob, bilo simboli~ki ili fizi~ki. U tom
smislu, govor mr`we se posmatra i kao sredstvo za podsticawe ili izazi-
vawe dru{tvenih sukoba. Govor mr`we nije stvar pojedina~ne ili privat-
ne, ve} op{te i javne moralnosti. Da bi o woj uop{te mogli da govorimo,
ispoqena mr`wa i netolerancija moraju biti relativno op{te i dru{tve-
no relevantne pojave. To zna~i da se, prije svega, moraju oslawati na sistem
preovla|uju}ih vrijednosti i moralnih normi koje propisuju i ure|uju od-
nose pripadnika jedne prema pripadnicima drugih grupa, a ne na li~ni mo-
ral i li~ne odnose. Tako|e, da se ispoqavaju prema pojedincima diferen-
ciranim prema dru{tveno smislenim kriterijumima (kao {to su nacio-
nalnost, religija, socijalni status ili politi~ka pripadnost), a ne li~nim
osobinama. Najzad, one moraju, stvarno ili potencijalno, da imaju odre|e-
nih posledica po sve (a ne samo po neke) pojedince i to kao ~lanove omra-
ènih grupa. Tek kada se pojedincima, kao pripadnicima druge i druga~ije
grupe, nediskriminativno pripisuju negativne karakteristike, kada se u
odnosu na wih zagovaraju postupci diskriminacije, pa jo{ kada se to oprav-
dava odre|enom ideologijom koja je zajedni~ka ve}em broju qudi i ra{ire-
na u dru{tvu, moèmo sa sigurno{}u re}i da se nalazimo u predvorju dru-
{tveno relevantne, a to zna~i i dru{tveno opasne mr`we.” (str. 180.)
56
g) govor mr`we kao pravna i politi~ka kategorija
Svesne svih te{ko}a preciznog i potpunog definisawa pojma govora
mr`we, Jovanovi}eva i Grbi}-Pavlovi}eva prvo detaqno prikazuju isto-
rijske konotacije u kojima je on u novije vreme formulisan kao posebna
pravna i politi~ka kategorija. Kroz taj prikaz saznajemo: “Govor mr`we je
uistinu neprihvatqiv, jer {iri i emituje negativnu energiju i moè pod-
sticati na rasno-nacionalne sukobe, te zavre|uje moralnu i politi~ku osu-
du. O govoru mr`we danas se govori, prije svega u evropskim razmjerama, u
okviru Savjeta Evrope, a govori se i u SAD gde je pojam i nastao, uprkos to-
me {to se tamo insistira na slobodi govora, tj. Prvom amandmanu, za koji
se smatra da predstavqa jednu od temeqnih garancija slobode uop{te i ~i-
tavog pravnog sistema SAD. Pri~a o govoru mr`we nadovezuje se na pri~u
o politi~koj korektnosti, koja se u zapadnom svetu, u SAD, nalazi u {iroj
upotrebi od sredine osamdesetih. Politi~ka korektnost koja predstavqa
govor bez mr`we, inauguri{e neku vrstu orvelovskog novogovora sa svim
negativnostima, koje se same po sebi podrazumijevaju, a prije svega u smislu
komi~nog ruèwa govora i ograni~avawa slobode govora. Pod pojmom go-
vor mr`we, u wegovom izvornom, anglosaksonskom smislu, treba razumjeti
one oblike jezi~kog izraàvawa koji prema ovim aktima nisu dozvoqeni.
Sama ideja o ustoli~avawu jednog krivi~nog djela koje bi se zvalo govor mr-
`we vezuje se za SAD, za sredinu osamdesetih, za probleme u vezi s rasnim
sukobima i problemima koji su se doga|ali u ameri~kim univerzitetskim
kampusima. Mnogi univerziteti su tada iz razloga socijalne cjelishodnosti
i sigurnosti, radi spre~avawa potencijalnih socijalnih nemira, a pod pri-
tiskom onih koji su bili naj~e{}e `rtve govora mr`we, usvojili pravilni-
ke ili praksu koja zabrawuje govor koji povre|uje bilo koju grupu, po osnovu
pola, rase, etniciteta, religije ili seksualne orijentacije.” (str. 181-182.)
S druge strane, kako autorke nastavqaju ovaj prikaz, “u evropskim okvi-
rima, u okviru krivi~nog prava, postoji druga~ija situacija u vezi sa govo-
rom mr`we. Razlozi za uvo|ewe inkriminacije su politi~ke prirode, a
prije svega se radi o èqi da se preduprede rasni nemiri koje bi slobodan,
ni~im ograni~en, govor (mr`we) mogao izazvati. Takav razli~it pristup
izme|u Evrope i SAD otvara probleme kada se radi o internetu i komuni-
kaciji na relaciji Evropa – SAD. U tom smislu Savjet Evrope je na{ao da
je izme|u 2500 i 4000 rasisti~kih internet sajtova kreirano u SAD. U SAD
se zabrane govora mr`we te{ko mogu na}i u saveznom, dràvnom ili ~ak
lokalnom pravu. One se uglavnom nalaze u razli~itim vrstama pravilnika
o pona{awu na ameri~kim univerzitetima. Ovi pravilnici su, na Vrhov-
nom sudu SAD, skoro bez izuzetka progla{avani neustavnim. Osnovni raz-
log je za{tita slobode govora. Drugi razlog je ~iwenica da zabrane govora
mr`we jesu suvi{e {iroko postavqene i unose znatnu mjeru neodre|enosti
u pravo. S druge strane, samo osam saveznih dràva u SAD nemaju zakone ko-
ji zabrawuju krivi~na djela mr`we. To jasno govori da se u SAD pravi
o{tra razlika izme|u govora mr`we i krivi~nih djela mr`we. Za razliku
od SAD, evropski poredak vrijednosti polazi od pretpostavke da je neki
57
govor, sam po sebi, zbog pogleda koji se wime iznose, dovoqno opasan, i ako
iz wega ne slijedi ni najmawa naznaka nekog protivpravnog djelovawa. Kao
ishod ovog stawa zabrane govora mr`we u Evropi, u dobroj mjeri, duguju svo-
je porijeklo zabranama poricawa holokausta.” (str. 182-183.)
Sa svoje strane, autorke smatraju da se govor mr`we “moè najop{tije
definisati kao izraàvawe koje sadrì poruke mr`we i netrpeqivosti
prema nekoj nacionalnoj, etni~koj, vjerskoj grupi ili wenim pripadnici-
ma. Takav na~in izraàvawa ne obuhvata samo otvoreno izraàvawe mr-
`we, pozivawe na nasiqe ili diskriminaciju prema drugim grupama, nego
se ogleda i u ~itavoj intonaciji govora, koja se, izme|u ostalog, sastoji iz
laì, nacionalnih stereotipa i one~ovje~avawa pripadnika drugih grupa,
koji se, bez obzira na individualne razlike, predstavqaju kao bi}a koja ni-
su qudi ili kao qudi niè vrste. Tako se kod pripadnika sopstvene grupe
smawuje otpor prema wihovom zlostavqawu, pa ~ak i uni{tavawu, jer navod-
no nije rije~ o pripadnicima qudskog roda. U posledwe vrijeme, govor mr-
`we obuhvata i govor koji je usmjeren u ciqu proizvo|ewa mr`we i netr-
peqivosti prema polu i seksualnoj opredeqenosti, a sve ~e{}e ovaj pojam
obuhvata i netrpeqivost prema razli~itom politi~kom i drugom mi{qe-
wu, kao i nacionalnom i dru{tvenom porijeklu. Su{tinska pretwa u izra-
àvawu mi{qewa sa elementima govora mr`we je u tome {to poruka, koja
se ovakvim izraàvawem {aqe gra|anima, ima za ciq da izazove odre|ene
negativne posledice za odre|eno lice, odnosno grupu lica u zavisnosti od
wegovog/wihovog li~nog svojstva ili pripadnosti odre|enoj grupi. Ovo se
moè manifestovati kroz: stvarawe prezira prema odre|enom licu ili
grupi, stvarawe negativnog stereotipa prema odre|enom licu odnosno gru-
pi, podsticawe diskriminacije i neprijateqstva, osudu okoline prema od-
re|enom licu ili grupi, izazivawe osje}aja nesigurnosti i straha kod od-
re|enog lica ili pripadnika odre|ene grupe, nano{ewe fizi~kih i psi-
hi~kih bolova odre|enom licu odnosno pripadniku odre|ene grupe, upu}i-
vawe pretwi odre|enom licu odnosno grupi, podsticawe i izazivawe nasi-
qa prema odre|enom licu ili grupi, stvarawe osje}aja kod velikog broja
gra|ana da je takvo pona{awe prema odre|enom licu/grupi dru{tveno po-
èqno i opravdano, te izazivawe osje}aja kod {irokog kruga gra|ana da }e
takvo pona{awe biti tolerisano i da ne}e biti predmet odgovornosti.”
(str. 183-184.)
Autorke tome jo{ dodaju da “govor mr`we jeste bitan komunikacijski
fenomen, ali s druge strane, on intencionalno uni{tava svaku komunika-
ciju, svode}i objekte govora na objekte politi~kih i drugih obra~una.
Istovremeno, govor mr`we prvenstveno se oslawa na mobilisawe masov-
nih emocija, te je tako podoban za racionalnu analizu, ali ne i za racional-
no opovrgavawe. U smislu politi~ke teorije emocionalizacija javne sfe-
re zna~i da ne postoji mogu}nost za potpuno racionalnu raspravu, {to je
preduslov za proces dono{ewa odluka (individualnih, grupnih ili dru-
{tvenih). Govor mr`we karakteri{u osobine kao {to su: upotreba nega-
tivnih vrednosnih kvalifikacija, ukqu~uju}i uvredqive, klevetni~ke ri-
je~i i formulacije, za osobe, pojave, a posebno grupe s namjernim izbjegavawem
58
argumentacije za ovakve ocjene; upotreba emocionalno optere}enih termi-
na, naro~ito onih vezanih za nacionalisti~ku tradiciju predrasuda na-
spram etni~kih ili drugih grupa; izraàvawe posve negativnih èqa, na-
da ili pozitivno vrednovanih o~ekivawa koja se odnose na sam opstanak et-
ni~kih ili drugih kolektiva; upotreba teorije zavjere s namjerom da se na-
domjesti svaka interpretacija zbivawa o kojima je rije~, stvori privid va-
`nosti nacije, dràve, vladaju}e stranke itd. kao fenomena koji se mora
boriti protiv zavisti i sabotirawa prakti~no ~itavog svijeta; namjera
mobilisawa javnosti protiv neprijateqa i izdajica zajednice, temeqena na
apstraktnom poimawu zajednice i wenih interesa, ali s druge strane, na
konkretnom imenovawu “izdajica” ili “neprijateqa”; stvarawe javne netr-
peqivosti naspram ~ak i rudimentarnih poku{aja (ili ~ak planova) za mo-
gu}u liberalizaciju dru{tva, koja se temeqi na vjerovawu da su “na{e” na-
cionalne vrijednosti superiorne na me|unarodnoj sceni; demagogijska in-
terpretacija poloàja specifi~nih `rtvovanih grupa unutar jednog dru-
{tva (invalidi, prognani, izbjeglice, porodice `rtava rata) ili dràve u
cjelini shva}ene kao glavne `rtve, kako bi se “argumentovalo” protiv “iz-
dajica” i “neprijateqa.” (str. 184.)
Prema mi{qewu Ostoje Bara{ina, “mr`wa je stara koliko i qudsko
dru{tvo, imanentna je ~ovjeku i usmjerena prema ~ovjeku. Mr`wa moè da
se ispoqi neuvijeno, ponekad prili~no brutalno, ali veoma ~esto umije da
bude duboko prikrivena, tako da je ~ovjek ni sam nije svjestan. Bilo u otvo-
renom, bilo u preru{enom obliku, mr`wa je sna`na i strasna koliko i qu-
bav. Ogromna je razorna snaga mr`we. Ona truje, pusto{i i uni{tava ì-
vote, kako onih koji mrze, tako i onih na kojima se ispoqava. Koliko god
ona bila {tetna, mr`wa se ne moè prosto odstraniti voqnom odlukom,
nekom vrstom moralne hirur{ke intervencije. Mr`wa se ne uklawa nare-
|ewem i zabranom. Ona ima svoje uzroke i moè se prevazi}i tek kada se
ozbiqnije pozabavi uzrocima.” (str. 194.)
Miodrag Romi} je tematiku svog saop{tewa usredsredio na govor mr-
`we kao prvenstveno medijske pojave i zakqu~io: “Govor mr`we bi se mo-
gao definisati kao govor kojim se napadaju ili omalovaàvaju odre|ena
dru{tvena grupa ili pojedinac kao pripadnik te grupe. Uglavnom je usmje-
ren prema pojedincu ili grupi zbog wihove rasne, vjerske ili etni~ke pri-
padnosti, a vrlo ~esto i prema politi~koj orijentaciji pojedinaca ili gru-
pe. Medijsko generisawe govora mr`we u su{tini je proces medijskog {i-
rewa sadràja govora mr`we na veliki broj primalaca informacija. Go-
vor mr`we je postojao i davno prije pojave masovnih medija. Me|utim, we-
govo generisawe u postoje}em obimu bez masovnih komunikacija ne bi bilo
mogu}e. Nosioci govora mr`we su u masovnim medijima prona{li mo}nog
saveznika koji im omogu}ava pridobijawe pa`we velikog broja primalaca
informacija. U pristupu ovom problemu prioritet se, uglavnom, daje tele-
viziji kao najmo}nijem mediju, pri ~emu se neopravdano zanemaruje uloga
interneta kao idealnog medija za {irewe govora mr`we. Prednosti ovog
sredstva za generisawe govora mr`we su vi{estruke: anonimnost komuni-
cirawa, jednostavan i lak pristup, odsustvo cenzure ili nekog drugog oblika
kontrole, skoro ~itava svjetska populacija, vrlo mali tro{kovi odràvawa,
59
mogu}nost kombinacije teksta, slike, zvuka i “skidawa” sadràja, mogu}-
nost da se uti~e i na klasi~ne medije koji koriste internet kao izvor in-
formacija.” (str. 207.)
d) mogu}i uticaj jezika mr`we na bezbednost zemqe

Upu{taju}i se u raspravu kakav uticaj na javnost ima jezik mr`we koji
se plasira preko medija, Milovan Milutinovi} kaè da je “jezik mr`we sa-
dràn u emocionalnim posledicama wegovog kori{}ewa u medijima sa ci-
qem izazivawa netrpeqivosti, netolerancije, straha, neizvesnosti, zebwe,
nelagode ili qutwe koja }e proizvesti asocijalna i emotivna pona{awa.
Mr`wa u medijima zagovara podre|enost jedne grupe drugoj i netrpeqivost
prema pojedincima ili odre|enim grupama, posebno za vreme kriza i rata,
kada pozivaju na osvetu i nasiqe. Karakter medijskih poruka od zna~aja je
za percepciju protivni~ke grupe ka pomirewu i eliminisawu svih oblika
zloupotreba.” (str. 221.) Po Milutinovi}evom mi{qewu, “jezik mr`we se
zbog ciqeva i sna`nih efekata moè posmatrati kao tehnika propagand-
nog delovawa koja po~iwe izno{ewem poluistina ili laì o ciqnoj gru-
pi, sa omalovaàvawem grupe ili wenih pripadnika. Iz mr`we, prema ne-
kim psiholozima, progovara strah, {to zna~i – mrzimo one kojih se bojimo
jer nas ugroàvaju. Retko procewujemo qude na osnovu onog {to stvarno je-
su i {to ~ine, a ~e{}e to na osnovu predrasuda i stereotipa vodi povre|i-
vawu i izazivawu mr`we.” (str. 223.)
Milutinovi} uz to sugeri{e da se jezik mr`we moè “posmatrati sa vi-
{e aspekata, zavisno od stava autora, i sre}emo lingvisti~ki, komunikolo-
{ki, psiholo{ki i socijalni pristup. Lingvisti~ki pristup je elementa-
ran jer jezik mr`we u osnovi ~ine specifi~ne re~i, izrazi, nazivi i re~e-
nice u medijskim sadràjima. Tu sre}emo pogrdna imena i ocene koje su ute-
meqene na osobinama pojedinaca ili dru{tvenih grupa koje se kvalifikuju
poniàvaju}im i uvredqivim re~ima kojima pripisuju negativne osobine,
kleve}u ili ismejavaju grupe i poniàvaju li~nosti... Drugi ugao posmatra-
wa jezika mr`we je komunikolo{ki, jer pokazuje namere kreatora poruka
ili govornika kao i karakter poruka kojima se upu}uje mr`wa javnosti. Ciq
je da se povredi druga strana i omalovaì pripadnost neèqenoj dru{tve-
noj grupi ili ideji, usled ~ega se prenose poruke specifi~nih komunikolo-
{kih odre|ewa... Namere poruka mogu biti o~igledne i nedvosmislene ili
ve{to maskirane. Negativnim etiketirawem lica i rugawem zbog nacional-
ne, verske, partijske ili polne pripadnosti, jezik mr`we teì da izazove
psiholo{ku neravnoteù i emocionalne reakcije. Problem s tuma~ewem je-
zika mr`we je u svetlu psiholo{kih posledica koje izazivaju kod sagovorni-
ka nelagodu i qutwu na pona{awe strane.” (str. 224-225.) [to se ti~e socio-
lo{kog tuma~ewa ovog fenomena, Milutinovi} misli da se govor mr`we
“treba posmatrati kroz dru{tvene procese koji proizvode diskriminaciju
i nasiqe, gde je jezik mr`we prisutan i stvara nove ili poja~ava stare anta-
gonizme koji optere}uju multietni~ko dru{tvo i sloènu dràvu, sa demo-
kratskom participacijom gra|ana... U SAD se dozvoqava jezik mr`we, dok
ga evropsko i me|unarodno pravo zabrawuju i ka`wavaju.” (str. 225.)
60
Jo{ u ovom kontekstu Milutinovi} zapaà da “vr{ena istraìvawa
pokazuju da jezik mr`we ~ine izjave koje pla{e, omalovaàvaju ili uznemi-
ravaju pojedince ili grupe ili izjave koje pozivaju na nasiqe, mr`wu ili
diskriminaciju zbog razli~itosti. Jezik mr`we teì hu{kawu jedne stra-
ne protiv druge... Zbog razli~itih dru{tvenih okolnosti i suptilnog de-
lovawa aktera, jezik mr`we je te{ko prepoznati, jer mewa formu, retori-
ku, sadràje, naglaske, ciqeve, deluju}i na specifi~an na~in... Stvarnost
boje mediji, a s druge strane, ograni~ene su sposobnosti qudi da obrade sve
informacije, {to uzrokuje selekciju ~iwenica i podataka... ôvek je upu}en
na komunikaciju sa drugima i primoran da svoje predrasude prilagodi ko-
lektivnim predstavama grupe. Predrasude vremenom prelaze u stereotipe
usmerene protiv socijalnih grupa i sluè integrisawu ili razgrani~ewu sa
drugim grupama kroz potcewivawe drugih i veli~awu sebe; opravdavawu i
prilago|avawu; odbrani od neprijatnih ~iwenica poput agresije, nasiqa i
ne~ove~nih protivnika... Predrasude zavise od strukture li~nosti qudi i
obeleàvaju predstave koje sluè odre|enim interesima... Mediji deluju na
qudski um koji opaà informacije i usagla{ava ih sa ve} pohrawenim po-
dacima koji oja~avaju stereotipne obrasce mi{qewa.” (str. 226-227.) Na
osnovu ve}ih broja primera iz dru{tvene prakse Milutinovi} zakqu~uje
“da se mr`wa medijski ne posreduje samo kao emocionalna stawa qudi i
dru{tvenih grupa, ve} proizvodi kao ideologija kojom se destabili{e i
elimini{e sistem postoje}ih qudskih, civilnih i humanih vrednosti. Ele-
menti poruke mr`we temeqe se na ~iwenicama, koje mediji iznose na na~in
da proizvode odre|ene ideolo{ke matrice (nacionalne, verske, rasne, pol-
ne, partijske) pomo}u kojih se {iri mr`wa kao moralni surogat.” (str. 228.)
Pa`wu Dragana Radi{i}a prevashodno je okupirala me|unacionalna
mr`wa i netrpeqivost. Po wegovim re~ima, “nosioci mr`we i zla nemaju
sluha ~ak ni za osnovne egzistencijalne interese drugih naroda, zbog ~ega
se neprijateqski odnose prema wima, a pogotovo nemaju sluha za ostale sup-
tilnije interese drugih naroda u sferi wihove kulture, vere, obrazovawa,
ekonomije itd. Nosioci mr`we, netolerancije i zla slobodu za druge naci-
onalne, verske, kulturne i politi~ke grupacije doìvqavaju kao vlastiti
poraz, {to: (1) vodi ka patolo{kim mitologijskim i paranoi~nim oblici-
ma svesti i pona{awa: (2) komplikuje odnose me|u narodima i gra|anima;
(3) uzrokuje razne ekscese koji vode ka politi~kim sukobima i ratovima,
~ime se ugroàva mir i bezbednost za sve.” (str. 236.)
U zajedni~kom saop{tewu Uro{ Pena, Goran Amiyi} i Aleksandar
Sladojevi} analiziraju reperkusije koje govor mr`we moè imati po unu-
tra{wu i spoqnu bezbednost dràve. Prema wihovom mi{qewu, kad uzme
maha kao oblik individualnog i grupnog izraàvawa, “govor mr`we posta-
je motiv i generator mnogih zabrawenih radwi, odnosno delikata, koji po
svojoj su{tini predstavqaju radwe ugroàvawa vrijednosti za{ti}enih
bezbjednosnom funkcijom i sistemom. Kriminalitet, posebno nasilni~ki,
ru{ila~ke demonstracije, naru{avawe javnog reda i mira u ve}em obimu,
psiholo{ko-propagandna djelatnost i terorizam mogu se odrediti kao po-
javni oblici ugroàvawa bezbjednosti na kojima se efekti govora mr`we...
61
mogu najvi{e ispoqavati. U spoju s nacionalnim i vjerskim antagonizmom,
homofobijom i ostalim oblicima mr`we, govor mr`we moè se pojaviti
kao na~in vr{ewa zabrawenih radwi, zatim u funkciji nastanka motiva za
vr{ewe delikata, popratni ~inilac u destruktivnom pona{awu, nasiqu i
ru{ila~kim aktima, te kao sredstvo izazivawa straha kod pojedinaca ili
kolektiviteta. Izraàvawe mi{qewa s elementima govora mr`we moè
predstavqati prijetwu i opasnost zbog toga {to ono ima za ciq da izazove
odre|ene negativne posledice po odre|eno lice, odnosno grupu lica, u za-
visnosti od wihovog li~nog svojstva ili pripadnosti grupi. Govor mr`we
doprinosi stvarawu prezira ili negativnog stereotipa prema odre|enom
licu ili grupi, podsticawu diskriminacije i neprijateqstava, izazivawu
osje}awa nesigurnosti i straha kod pripadnika odre|ene grupe, upu}ivawu
pretwi odre|enom licu ili grupi, podsticawu i izazivawu nasiqa prema
odre|enim licima ili grupama, stvarawu osje}aja kod velikog dijela gra|a-
na da je neko pona{awe poèqno i opravdano ili da ne}e biti predmet od-
govornosti. Ovakve manifestacije predstavqaju posledice govora mr`we
koje su u neraskidivoj vezi s destruktivnim i bezbjednosno ugroàvaju}im
pojavama.” (str. 244-245.)
Ova trojica autora poseban akcenat pridaju psiholo{ko-propagandnom
aspektu ove problematike, pa kaù: “Psiholo{ko-propaganda djelatnost
stoji u neposrednoj vezi s govorom mr`we. Psiholo{ki aspekt djelatnosti
podrazumijeva koordinirano i smi{qeno kori{tewe propagande i drugih
oblika aktivnosti koji imaju za ciq da uti~u u èqenom pravcu na svijest,
mi{qewe, emocije i moral gra|ana, dok propagandni aspekt predstavqa or-
ganizovanu i smi{qenu aktivnost {irewa mi{qewa, ideja, raspoloèwa, s
namjerom da ih qudi usvoje i nadaqe postupaju u skladu s wima. Sadràj psi-
holo{ko-propagandne djelatnosti nesumwivo se ogleda i u ispoqavawu go-
vora mr`we u ciqu manipulacije. Posebno je zna~ajno da se govor mr`we u
vezi s psiholo{ko-propagandnom djelatno{}u moè pojaviti i biti opasan
u vidu zloupotrebe uticaja, funkcije ili poloàja. Sredstva javnog infor-
misawa (pisana i elektronska {tampa, radio i televizijski program) pred-
stavqaju najpogodnije instrumente za {irewe govora mr`we.” (str. 246.)
Pri tome je naro~ito zna~ajno da se ukaè na ~iwenicu da, ako je svrha pro-
pagande zavo|ewe i manipulacija svije{}u masa, jedna od osnovnih tehnika
te manipulacije jeste upravo proizvo|ewe, oblikovawe i plasirawe poseb-
ne vrste informacija namewenoj ciqnoj grupi – glasina.” (str. 247.) Autori
isti~u da su “naro~ito zna~ajne glasine koje izazivaju strah, a one se mogu ja-
vqati u kombinaciji s glasinama koje su sra~unate na izazivawe mr`we, na-
cionalne i vjerske. Krajwi efekat govora mr`we jesu negativne posledice
po moral i svijest ciqne grupe... Govor mr`we kao takav moè doprinijeti
izazivawu sumwe, podozrewa, nepovjerewa, razdora i otvorene mr`we, naro-
~ito me|u razli~itim nacionalnim i vjerskim grupama.” (str. 247.)
Procewuju}i op{tu dru{tvenu {tetnost govora mr`we, Zoran Peji-
~i} obja{wava da “pojedinci i razli~iti oblici interesnih grupa govor
mr`we plasiraju sa jasnim ciqem da wime postignu korist kod svojih sled-
benika. Bez obzira radi li se o prikrivenim fragmentarnim ili grubim
62
oblicima ispoqavawa govora mr`we, nesporno je da on postoji kao relikt
pro{losti, ali i dio svakodnevne dru{tvene prakse. Za wim naj~e{}e, u
nedostatku argumenata, politi~kog, pa i op{teg znawa, poseù gotovo svi
u~esnici komunikacione prakse, naj~e{}e politi~ari, zatim ih slede wi-
hovi saveznici novinari, razli~iti oblici vladinih i nevladinih udru-
èwa, do pojedinaca, naj~e{}e frustriranih gra|ana.” (str. 290.) Navode}i
da je govor mr`we zabrawen “u ve}ini civilizovanih zemaqa, autor zapa-
à da se uprkos tome “politi~ari i mediji gotovo svakodnevno koriste ne-
kim od oblika govora mr`we. Od suptilnih, gotovo neprepoznatqivih, do
agresivnih obrazaca. Paradoksalno je to {to oni, umjesto da doìve poli-
ti~ku ili profesionalnu smrt zbog takvog govora, naj~e{}e sti~u popu-
larnost kod svojih pokroviteqa i sledbenika i, {to je najopasnije, u javno-
sti.” (str. 290.) U skladu s tim, nastavqa Peji~i}, “koriste}i se jezikom mr-
`we u medijima, javnosti se nudi upakovana slika stvarnosti, zasnovana na
obrascima koji gra|anima, koji su politi~ki instrumentalizovani i naj~e-
{}e predstavqaju stvarne i politi~ke analfabete, omogu}uje “gutawe bez
prevelikog `vakawa”. To {to normalni èluci te{ko vare takve poruke...
postaje irelevantno. Ciq je da se postigne efekat kod sledbenika. Za to je
makijavelisti~ki pristup, prema kome ciq opravdava sredstvo, paradigma.
Pri tom, izgradwa civilnog dru{tva i demokratije, koji podrazumijevaju
toleranciju, qudska prava i kulturu dijaloga, ciqano postaju sporedna
stvar u odnosu na osvajawe politi~kih poena i pozicija. U ina~e problema-
ti~nom podnebqu gde je nekultura dijaloga, izme|u ostalog, dovela do prvih
ratnih varnica i gdje je jo{ te{ko povu}i granicu izme|u nekulture, nasil-
ni{tva i slobode izraàvawa i verbalnog vrije|awa, te{ko je jasno raz-
grani~iti gdje prestaje sloboda izraàvawa i informisawa, a po~iwe go-
vor mr`we. Tim prije {to on nerijetko obla~i suptilnije odore i vje{to
balansira izme|u slobode i neslobode.” (str. 290-291.)
Peji~i} iznosi mi{qewe da “jezik mr`we izvire iz pro{losti, mani-
pulativno je koristi i generi{e se u sada{wosti. Jezik mr`we, odnosno
wegovi protagonisti, vulgarizuju istoriju i mitove prelamaju}i ih kroz
prizmu svojih politi~kih ubje|ewa i frustracija, stvaraju}i za demokrat-
sko dru{tvo neodrìve stereotipe iz kojih vje{to generi{u predrasude, a
one opet mr`wu. Tako se krug zatvara. Budu}nost kao kategorija za one ko-
ji se koriste govorom mr`we ne postoji, {to je samo po sebi dovoqan raz-
log da se ova specifi~nost... detaqno istraì. Ignorisawe budu}nosti u
govoru mr`we otvara logi~no pitawe: da li nacionalne vo|e, politi~ki
lideri i vo|e, na primjer, navija~kih skupina, zavi~ajnih udruèwa i sli~-
nih dru{tvenih grupa i wihove produène ruke u politi~kim partijama i
asocijacijama, svojim sledbenicima i “podanicima” svjesno nude pro{lost,
izolaciju, odsustvo demokratije i qudskih prava i pri tom podsti~u nove
oblike mr`we i nasiqe koji se sa verbalnog preseqavaju u svakodnevni
dru{tveni ìvot?” (str. 292.) Autorov odgovor na to pitawe je potvrdan, a
uz to i dopuwen problematizacijom posledica govora mr`we ~iji akteri se
svesno upu{taju u “uskra}ivawe prava na budu}nost i ìvot po mjeri ~ovje-
ka” svojim sunarodnicima.
63
|) Suzbijawe govora mr`we i sloboda govora
Ovaj autor je u potpunosti svestan osnovne dileme izme|u striktnog
po{tovawa slobode govora i dru{tvene potrebe suzbijawa govora mr`we.
On povodom te dileme kaè: “Sloboda govora predstavqa jednu od najve}ih
vrijednosti dru{tva, a wene granice nerijetko zavise od specifi~nih
okolnosti u dru{tvu, podnebqa i nerijetko se odre|uju prema pojedina~-
nim slu~ajevima. To ~esto potvr|uje i Evropski sud za qudska prava, koji
isti~e da sloboda informisawa i govora ne podrazumijeva samo ideje i in-
formacije koje su u skladu s op{teprihva}enim vrijednostima i smatraju
se bezopasnim ili bezna~ajnim. Sloboda izraàvawa podrazumijeva i in-
formacije i stavove koji {okiraju, uznemiravaju i vrije|aju qude. Ovakav
stav proizilazi iz zahtjeva pluralizma, tolerancije i {irokogrudosti ko-
je nema bez demokratskog dru{tva. Na drugoj strani, istorija i svakodnev-
na praksa nas podse}aju na pogubne posledice tolerisawa zloupotrebe slo-
bode izraàvawa. Govor mr`we predstavqa prekora~ewe, zloupotrebu i
negirawe same slobode izraàvawa. Otuda i dilema: kako hirur{kim re-
zom napraviti jasnu distinkciju izme|u slobode govora i govora mr`we.
Postoji li recept i ko }e taj posao obaviti? Javnost, koja mu aplaudira, po-
liti~ari i drugi u~esnici u procesima komunikacije koji ga koriste, me-
diji, koji ga ~e{}e koriste nego osu|uju (bar {to se ti~e wihovih “dvori-
{ta i avlija”), doma}e i inostrane institucije i asocijacije, koje nerijet-
ko imaju pristrasan i nekriti~an odnos prema doma}oj stvarnosti. Dilema,
koja asocira na filozofsko pitawe da li je starija koko{ ili jaje, nudi
sli~an odgovor, koji se svodi na to da svi u~esnici mogu i moraju rje{ava-
ti problem govora mr`we, kao dru{tvenog zla, koje se nerijetko prelije na
{ire prostore prave}i pritom nepopravqive {tete. Odgovor je kompliko-
vaniji zbog same ~iwenice da se jezik mr`we sve ~e{}e kamuflira u kva-
zisuptilne varijante koje u sebi nose razaraju}e politi~ke i dru{tvene an-
tiporuke.” (str. 291.)
Nastoje}i da problematiku govora mr`we sagleda iz lingvisti~kog
ugla, Dijana Grahovac u svrhu posmatrawa i opisivawa tog dru{tvenog fe-
nomena precizira da takav govor predstavqaju “specifi~ne rije~i, izrazi,
nazivi i imena i re~ni~ke konstrukcije koje se koriste u govoru. Takve ri-
je~i su, na primjer, ru`na i pogrdna imena utemeqena na navodnoj osobini
koja se osobi pripisuje zbog pripadnosti nekoj dru{tvenoj zajednici, grupi
ili ideji, i koja (~esto u vokativu) kvalifikuju osobu ili grupu kojoj su
upu}ena, poniàvaju}e i uvredqivo. Dakle, lingvisti~ki gledano, jezik mr-
`we su izrazi rugawa osobi zbog wene pripadnosti odre|enoj grupi, zajed-
nici ili ideji (rasa, pol, nacionalnost, vjera, seksualno opredjeqewe, ide-
olo{ko opredjeqewe). To su rije~i koje odre|enoj grupi pripisuju neku ne-
gativnu osobinu; koje etiketiraju, kleve}u, kunu ili ismijavaju odre|enu
dru{tvenu grupu i nedvosmisleno poniàvaju osobu koja pripada toj grupi.
Pored rije~i koje etiketiraju osobu, kvalifikuju i rugaju joj se na osnovu
pripadnosti, govor mr`we se manifestuje i (uglavnom) neutemeqenim
tvrdwama koje, direktno ili indirektno, nekoj dru{tvenoj grupi, odnosno
64
osobi koja pripada toj grupi, pripisuju neku negativnost. Osim tvrdwi, ~e-
sti su i govorni ~inovi poput pretwi, koji mogu biti i prikriveni, u ob-
liku obe}awa, uslovqavawa i ucjewivawa.” (str. 394.)
Grahov~eva navodi komunikolo{ki aspekt kao drugi ugao posmatrawa
i opisivawa jezika mr`we, pa kaè da “takav pristup pretpostavqa posto-
jawe specifi~ne namjere govornika, sadràne u poruci koju upu}uje. Ako je
namjeravano zna~ewe poruke da stigmatizuje, povredi ili ponizi osobu na
osnovu wene pripadnosti nekoj grupi, zajednici ili ideji, onda se i takve
poruke mogu smatrati jezikom mr`we.” (str. 394.) Tre}i aspekt bi bio emo-
cionalni, o kome autorka iznosi slede}e stanovi{te: “Vrlo vaàn i {iro-
ko prihva}en ugao gledawa, odnosno kriterijum za obja{wewe govora mr-
`we je sadràn u emocionalnim posledicama takvog govora. Moèmo ga na-
zvati psiholo{kim. Ovakav pristup obja{wava govor mr`we kao onaj go-
vor koji sagovornika kvalifikuje na osnovu wegove pripadnosti (ili ne-
pripadnosti) grupi i takvim kvalifikacijama kod wega, odnosno kod oso-
ba kojima je upu}en, izaziva strah, zebwu, nelagodu ili qutwu. Takav govor,
u odre|enom dru{tvenom kontekstu, ~esto zagovara i nejednakost ili pod-
re|enost jedne grupe ili ~lana neke dru{tvene grupe ili zajednice u odno-
su na druge, te netrpeqivost i mr`wu prema pojedincu ili grupi, a nekad je
i poziv na osvetu i nasiqe prema pojedincu ili grupi. Govor mr`we kod
primalaca poruke izaziva strah, ali ~esto i prezir, mr`wu i bijes prema
po{iqaocima poruka i zato je govor mr`we ~esto recept za dru{tveni su-
kob, bilo simboli~ki ili fizi~ki. U tom smislu, govor mr`we se posma-
tra i kao sredstvo za podsticawe ili izazivawe dru{tvenih sukoba. Govo-
rom mr`we se najvi{e manipuli{e neobrazovanim, neukim i neupu}enim
osobama.” (str. 395.)
S ~etvrtog aspekta, prema autorki ovog saop{tewa, govor mr`we se
moè tretirati kao propagandna tehnika, koja sluì manipulisawu qudi-
ma. Ona kaè da “propagandisti koriste na prvom mjestu informativne me-
dije, odnosno qudsku potrebu za informacijom koja je naro~ito nagla{ena
u nesigurnim vremenima. Qudima jednostavno treba informacija u koju }e
lako povjerovati, i koja }e do}i do izvora kojem mogu vjerovati. Kaù da je
zlo~in po~iwen rije~ima jako te{ko dokazati. Ovu frazu koriste svi oni
koji tvrde da je to razlog za{to do sada niti jedan propagandista nije ka-
`wen, iako postoje zakonski okviri u doma}em, ali i u me|unarodnom pra-
vu, koji omogu}avaju sankcije za one koji hu{kaju na mr`wu i rat.” (str. 395.)
Osvetliv{i tako ta ~etiri ugla posmatrawa i obja{wavawa, Grahov~eva
smatra da se “protiv govora mr`we moramo boriti svi i na svakom mjestu:
snagom argumentovanog dijaloga, razvijawem sposobnosti za komunicira-
we, stvarawem prostora za ravnopravan razgovor, za razgovor u kome su raz-
li~itosti prihvatqive. Protiv govora mr`we treba se boriti i ukaziva-
wem na primjere govora mr`we, na infantilne osobine takvog govora, na
wegove su{tinske logi~ke nedostatke, na sirovost i zakr`qalost duha koji ga
izri~e, kao i na mogu}e posledice takvog govora na odnose me|u qudima.”
(str. 396.)
65
Prema mi{qewu Irine Kova~evi}, “govor mr`we podrazumijeva ne
samo poziv na obra~un, istrebqewe i diskriminaciju, nego i intonaciju go-
vora koja se sastoji u laìma, nacionalnim stereotipima i one~ovje~ewu
pripadnika drugih grupa, koji se predstavqaju kao bi}a koja nisu qudi ili
kao qudi niè vrste. Upravo, polaze}i od takvog ubje|ewa, kod pripadnika
sopstvene grupe se umawuje otpor prema wihovom zlostavqawu i uni{tava-
wu jer se doìvqavaju i tretiraju kao oni {to ne pripadaju qudskom rodu.
Sam uvod u dehumanizaciju predstavqa ve} ~in nazivawa pripadnika drugih
nacionalnih, rasnih i vjerskih grupa pogrdnim imenima.” (str. 404.) I Vi-
oleta Romi} smatra da je “odre|ivawe zakonske definicije govora mr`we
problemati~no s obzirom na mogu}nost da se propis koji ograni~ava slo-
bodu izraàvawa moè tuma~iti na na~in da je ograni~ava vi{e nego {to
je to neophodno. Pitawe je koliko daleko i}i s restriktivnim mjerama pro-
tiv govora mr`we, a da se pritom ne zadire u slobodu izraàvawa kao jed-
nog od temeqnih qudskih prava.” (str. 406.) Ona tome dodaje i stav da se “uz-
nemiravawe po nekom od zabrawenih osnova i podsticawe na diskrimina-
ciju veoma ~esto pojavquje u okviru govora mr`we, koji podsti~e, opravda-
va ili veli~a diskriminaciju na osnovu rase, etni~ke, polne, vjerske, jezi~-
ke ili neke druge razlike. U zavisnosti od okolnosti, govor mr`we moè
biti spre~en ili sankcionisan od strane pojedina~ne dràve, bez potrebe
angaòvawa me|unarodne zajednice, ali isto tako, postoje i drugi na~ini
borbe protiv netrpeqivosti, koji za ciq imaju ne samo sankcionisawe ne-
dozvoqenog oblika izraàvawa, ve} i promovisawe tolerancije kao pozi-
tivne obaveze dràve.” (str. 410.)
Gojko Pavlovi} u svom referatu saop{tava da je mr`wa “po definici-
ji izvjesno osje}awe odbojnosti, netrpeqivosti, raznih vidova ispoqavawa
agresivnosti prema drugoj osobi. Govorom mr`we se populari{u i ja~aju
predrasude, a on je nerijetko i prethodnica zlo~ina mr`we. Govor mr`we,
pokazali su i ratovi na prostorima biv{e Jugoslavije, jeste sna`no sred-
stvo za podsticawe lin~a, diskriminacije, nasiqa, neprijateqstava i svi-
repog pona{awa, ratnih zlo~ina i drugih anticivilizacijskih tekovina.
On je prisutan u dru{tvu na svim nivoima, gdje se uz kori{}ewe stereoti-
pa i predrasuda govori ~esto pogrdnim rije~ima. Poseban problem je name-
tawe govora mr`we kao patriotizma, tj. kao poèqnog i jedino prihvatqi-
vog pona{awa i doìvqaj govora mr`we od strane obi~nog svijeta kao vr-
hunskog ~ina patriotizma jer se putem wega brani sopstvena nacija od dru-
gih, koji su po pravilu zli i lo{e nam misle. Da bi o govoru mr`we uop{te
mogli da govorimo, ispoqena mr`wa i netolerancija moraju biti relativ-
no op{te i dru{tveno relevantne pojave. To zna~i da se, prije svega, mora-
ju oslawati na sistem preovla|uju}ih vrijednosti i moralnih normi koji
propisuju i ure|uju odnose pripadnika jedne prema pripadnicima drugih
grupa, a ne na li~ni moral i li~ne odnose. Tako|e, potrebno je da se ispo-
qavaju prema pojedincima diferenciranim prema dru{tveno smislenim
kriterijumima (kao {to su nacionalnost, religija, socijalni status ili
politi~ka pripadnost, a ne li~nim osobinama. Najzad, one moraju, stvarno
ili potencijalno, da imaju odre|enih posledica po sve (a ne samo po neke)
66
pojedince i to kao ~lanove omraènih grupa. Tek kada se i ako se pojedinci-
ma, kao pripadnicima druge i druga~ije grupe, nediskriminativno propisu-
ju negativne karakteristike (svi isti i svi lo{i), i u skladu s tim, u odno-
su na wih zagovaraju postupci diskriminacije (druga~ije i gore od svih dru-
gih), pa jo{ kada se to opravdava odre|enom ideologijom koja je zajedni~ka
ve}em broju qudi i ra{irena u dru{tvu, moèmo sa sigurno{}u re}i da se
nalazimo u predvorju dru{tveno relevantne, a to zna~i i dru{tveno opasne
mr`we. U prvom slu~aju, rije~ je o {irewu negativnih socijalnih stereoti-
pa i predrasuda, a u drugom o socijalnoj diskriminaciji.” (str. 423-424.)
e) govor mr`we kao predmet pravnih pravila

Na osnovu takvog polaznog stanovi{ta autor dolazi do preciznijeg od-
re|ewa govora mr`we, pa kaè da se takav govor “najop{tije moè defini-
sati kao izraàvawe koje sadrì poruke mr`we ili netrpeqivosti prema
nekoj rasnoj, nacionalnoj, etni~koj ili vjerskoj grupi ili wenim pripadni-
cima. U posledwe vrijeme, govor mr`we obuhvata i govor koji je usmjeren u
ciqu proizvo|ewa mr`we i netrpeqivosti prema polu i seksualnoj, opre-
djeqenosti, a sve ~e{}e ovaj pojam obuhvata i netrpeqivost prema razli~i-
tom politi~kom i drugom mi{qewu, kao i nacionalnom i dru{tvenom po-
rijeklu. Li~no svojstvo, odnosno pripadnost odre|enoj rawivoj grupi je od
su{tinskog zna~aja za odre|ivawe pojma govora mr`we. Poruka izraèna u
govoru mr`we usmjerena je uvijek na li~no svojstvo ili specifi~na svoj-
stva ugroène grupe. Ta li~na svojstva su: rasa; nacionalna ili etni~ka
pripadnost; vjeroispovijest; jezik; pol; seksualna opredjeqenost; politi~-
ko i drugo mi{qewe i uvjerewe; dru{tveno porijeklo ili neko drugo li~-
no svojstvo.” (str. 424.) Dakle, re~ je o li~nim ili grupnim svojstvima s ko-
jima se qudi ra|aju i nisu imali mogu}nost izbora, ali i o svojstvima za ko-
ja su se pojedinci i izvesne dru{tvene grupe samostalno i svojom voqom
opredelili. Kako nastavqa Pavlovi}, “kao pojam, govor mr`we je dru{tve-
na i individualna pojava koja, zbog svoje dru{tvene opasnosti postaje tako-
|e i predmet pravnih pravila. Ta pravila nalazimo u izvorima me|unarod-
nog prava i u propisima unutra{weg prava, kojima su inkriminisane rad-
we u ~ijem se bi}u nalazi i govor mr`we. Govor mr`we naj~e{}e ugroàva:
dostojanstvo ~oveka, jednakost qudi pred zakonom, pravo na privatnost, pra-
vo na slobodu mi{qewa, savjesti i vjeroispovijesti, pravo na slobodu izra-
àvawa. Zbog toga se u svim me|unarodnim dokumentima koji govore o qud-
skim pravima i slobodama, a samim tim i o potrebi borbe protiv rasizma i
rasne diskriminacije govori i o potrebi spre~avawa govora mr`we, jer go-
vor mr`we podsti~e, opravdava ili veli~a diskriminaciju na osnovu rasne,
etni~ke, polne, vjerske, jezi~ke ili neke druge razlike.” (str. 424-425.)
Posebnu pa`wu ovaj autor poklawa implikacijama govora mr`we na
psihi i emocijama onih protiv kojih je taj govor upu}en. Tako Pavlovi} uka-
zuje da “govor mr`we kod primalaca poruke izaziva strah, ali ~esto i pre-
zir, mr`wu i bijes prema po{iqaocima poruka i zato je govor mr`we ~e-
sto recept za dru{tveni sukob, bilo simboli~ki ili fizi~ki. U tom smi-
slu, govor mr`we se posmatra i kao sredstvo za podsticawe ili izazivawe
67
dru{tvenih sukoba. Su{tinska pretwa izraàvawa mi{qewa sa elementi-
ma govora mr`we, a koja moè imati reperkusije za bezbjednost dràve, je
u tome {to poruka koja se ovakvim izraàvawem {aqe gra|anima ima za
ciq da izazove odre|ene negativne posledice po odre|eno lice, odnosno
grupu lica u zavisnosti od wegovog, odnosno wihovog li~nog svojstva ili
pripadnosti odre|enoj grupi. Posqedice govora mr`we se mogu manife-
stovati kroz: stvarawe prezira prema odre|enom licu ili grupi; stvarawe
negativnog stereotipa prema ore|enom licu ili grupi; podsticawe diskri-
minacije i neprijateqstva; osudu okoline prema odre|enom licu ili gru-
pi; izazivawe osje}awa nesigurnosti i straha kod odre|enog lica ili pri-
padnika odre|ene grupe; nano{ewe fizi~kih i psihi~kih bolova odre|e-
nom licu odnosno pripadniku odre|ene grupe; upu}ivawe pretwi odre|e-
nom licu odnosno grupi; podsticawe i izazivawe nasiqa prema odre|enom
licu ili grupi; stvarawe osje}aja kod velikog dijela gra|ana da je takvo po-
na{awe prema odre|enom licu, odnosno grupi, dru{tveno poèqno i
opravdano i izazivawa osje}aja kod {irokog kruga gra|ana da }e takvo po-
na{awe biti tolerisano i ne}e biti predmet odgovornosti. Sve ove posle-
dice mogu se negativno reflektovati i na stawe bezbjednosti u dràvi.”
(str. 425.)
I na kraju, u Pavlovi}evom referatu se zakqu~uje da se “vrijednosti
koje se {tite od govora mr`we mogu svesti na dvije: s jedne strane javni red
i mir, a s druge strane ustavni poredak, bezbjednost dràve ili ~ovje~nost...
Vi{e pravnih i nepravnih na~ina mogu suzbijati govor mr`we. Me|u naj-
va`nijim su: mjere za{tite od govora mr`we, mjere zabrane govora mr`we
i kaznene mjere. Sve su one u isto vrijeme i preventivne mjere, ali u pred-
upre|ivawu govora mr`we veliku ulogu, tako|e, ima i politika obrazova-
wa qudi. Evropski poredak vrijednosti polazi od pretpostavki da je neki
govor, sam po sebi, zbog pogleda koji se wime iznose, dovoqno opasan, i ako
iz wega ne slijedi ni najmawa naznaka nekog protivpravnog djelovawa. Kao
ishod ovog stawa zabrane govora mr`we su ~este, uìvaju podr{ku i pri-
mjewuju se. U praksi, dakle, postoje dva pristupa rje{avawu govora mr`we:
(1) represivni, {to zna~i uvo|ewe zakonskih odredbi koje zabrawuju govor
mr`we i ka`wavaju izvr{ioca (bilo administrativnim zabranama, kri-
vi~nim ili prekr{ajnim sankcijama, odnosno naknadama {tete u gra|an-
skoj parnici); i (2) preventivni, promjenom vrednosnog sistema uz pomo}
jedne {ire prosvetiteqske aktivnosti, kako bi se suzbili svi oblici pre-
drasuda i stereotipa koji dovode do govora mr`we tako {to bi te pojave po-
stale dru{tveno neprihvatqive i marginalne, odnosno ekscesi a ne svako-
dnevni oblik komunicirawa. Osnovni problem koji kriti~ari isti~u ka-
da se govori o suzbijawu govora mr`we jeste taj da borba protiv govora mr-
`we u osnovi moè da ograni~ava slobodu izraàvawa, te u tom smislu za-
stupaju stav da ni najteì govor mr`we ne moè da na~ini takvu {tetu ka-
kvu moè da proizvede cenzura i ograni~avawe slobode izraàvawa. Da-
kle, problem govora mr`we otvara i kompleksne probleme u vezi s garan-
tovawem slobode mi{qewa i izraàvawa.” (str. 425-426.)
68
Slavko Mili} je nastojao da pruì obuhvatniju definiciju govora mr-
`we, smatraju}i da je to “najsloèniji i najintenzivniji jezi~ki izraz, sra-
~unat da nagovori, uvjeri, uzbudi, ponese i raspiri vjersku, rasnu, polnu, po-
liti~ku i svaku drugu netoleranciju, diskriminaciju, nerazumijevawe i ne-
sklad u ostvarivawu politi~kog ciqa... Pod govorom i aktima mr`we da-
nas u savremenom svijetu podrazumijeva se propagirawe, veli~awe ili
opravdavawe zlo~ina po~iwenog prema dru{tvenim grupama ili wihovim
pripadnicima usled wihove rase, boje koè, vjere, nacionalnog odnosno et-
ni~kog porijekla, pola, seksualne orijentacije, imovinskog, zdravstvenog
ili bra~nog stawa, roditeqskog statusa, politi~kog opredjeqewa, godina
ìvota ili drugih li~nih osobina ili podsticawa vr{ewa takvih zlo~i-
na; izno{ewe ili preno{ewe ideje o superiornosti ili pot~iwenosti jed-
ne dru{tvene grupe ili wenih pripadnika; kori{}ewe pozdrava, isticawe
simbola odnosno upotrebqavawe drugih sredstava koja mogu da prouzroku-
ju reme}ewe javnog reda i mira a koja podsti~u na mr`wu prema dru{tve-
nim grupama i wihovim pripadnicima i ispisivawe poruka ili simbola
diskriminatorne sadrìne na javnim mjestima... Govorom mr`we, ~ak i u
debatama, ima se za ciq da se onima kojima je usmjeren, prenese neka poru-
ka. Kakva }e to poruka biti, u vrednosnom smislu, zavisi od toga {ta se go-
vorom èli posti}i. Poznato je da se govor mr`we ne moè na}i u dobru,
ve} samo u slu`bi zla, neistine i laì.” (str. 432-433.)
`) retori~ke karakteristike govora mr`we

Poku{avaju}i da objasni strukturu govora mr`we, Mili} se bavio we-
govim retori~kim karakteristikama, smatraju}i da on ima specifi~ne
elemente. Po wegovim re~ima, “da bi neki govor imao snaàn efekat i uti-
caj na auditorijum, nije isto ko ga, kada i na koji na~in predstavqa mediji-
ma, okupqenim gra|anima, bira~ima ili politi~ki suprotstavqenim
strankama i neistomi{qenicima. Da bi govor imao snaàn uticaj na audi-
torijum on ne moè ostaviti isti efekat, npr. ako se s diskriminacijom i
netolerancijom po~ne odmah hraniti auditorijum ili ako se u govoru meto-
dolo{kim pristupom zainteresovani auditorijum snabdijeva o~ekivanim
informacijama. Naj~e{}e govorni{tvom mr`we u uvodnom dijelu, koji se
tako komponuje, koji predstavqa vaàn dio govora, auditorijum se u~ini ak-
tivnim slu{aocima i primaocima govorne poruke. To se postiè wegovim
efektivnim uvo|ewem u materiju govora. Uvodom se veoma malo dokazuje,
ali se wime bitno opredjequje {ta i kako }e se ne{to dokazivati. Govor
mr`we se koncipira tako da se rezolucijom govora, pojmovnim odre|ewi-
ma i izborom pokazateqa na precizan, jasan i izazovan na~in zaokupi pa-
`wa i interesovawe. Na~in na koji se govor kao takav izlaè predstavqa
logi~ko utemeqewe iskaza, opisa i navoda karakteristi~nih primjera, te
posebnim isticawem pojedinih (moralnih, socijalnih, psiholo{kih) aspe-
kata ili na iznenadan, {okantan, tj. korpus delikti ekspozantan na~in... Kod
ve}ine govora mr`we osnovna uloga je da se kroz utvr|ene pokazateqe citira
misao, uz kori{}ewe specifi~nih detaqa uspavane ili nezacijeqene rane,
69
misli ili ideje kako bi se postigao naj~e{}e dnevno-politi~ki ciq. Na
kraju svi govori mr`we imaju snaàn epilog i zavr{nicu.” (str. 434.)
Mili} jo{ upozorava da “posledice sistemskog tipa kod govora mr`we
mogu trajati veoma dugo, i vi{e generacija... Kad jednom postane uobi~ajen i
podrazumijevaju}i, kad se odoma}i, govor mr`we iz javnog ìvota te{ko se
povla~i.” (str. 435.) Sa lingvisti~kog aspekta posmatrano, kako Mili} pri-
me}uje, govor mr`we se sastoji od “specifi~nih rije~i, izraza, naziva i
imena i re~eni~kih konstrukcija koje se koriste u govoru. Takve rije~i su,
na primjer, ru`na i pogrdna imena utemeqena na navodnoj osobini koja se
osobi pripisuje zbog pripadnosti nekoj dru{tvenoj zajednici, politi~koj
partiji, grupi ili ideji, i koja (~esto u vokativu) kvalifikuju osobu ili
grupu kojoj su upu}ena, poniàvaju}e i uvredqivo. Pored rije~i koje ukazuju
na odre|enu osobu, kvalifikuju i rugaju joj se na osnovu pripadnosti, govor
mr`we se manifestuje i (uglavnom) neutemeqenim tvrdwama koje, direktno
ili indirektno, nekoj dru{tvenoj grupi, odnosno osobi koja pripada toj gru-
pi, pripisuju neku negativnost. Osim tvrdwi, ~esti su i govorni ~inovi po-
put pretwi, koji mogu biti i prikriveni u obliku obe}awa, uslovqavawa i
ucjewivawa. Lingvisti~ki je govor mr`we dosta zanimqiva, ali i neistra-
èna oblast, naprosto zato {to je zna~ewe komunikacijskih poruka uvijek
vezano za kontekst, a savremena lingvistika uglavnom izbjegava raspravu o
semanti~koj vezi izme|u teksta i konteksta.” (str. 435-436.)
Mili} posebno insistira da komunikolo{ki ugao posmatrawa govora
mr`we “pretpostavqa postojawe specifi~ne namjere govornika sadràne
u poruci koju upu}uje. Ako je namjeravano zna~ewe poruke da stigmatizuje,
povrijedi ili ponizi osobu na osnovu wene pripadnosti nekoj grupi, zajed-
nici ili ideji, onda se i takve poruke mogu smatrati jezikom mr`we (~ak i
kad ne sadrè izraze specifi~ne za jezik mr`we). Iako su kod pojedinih
poruka namjere o~igledne i nedvosmislene, ovo je dosta specifi~na oblast
u teoriji i praksi jezika mr`we jer odre|ene poruke je mogu}e tuma~iti na
razli~ite na~ine. Govor mr`we kod primalaca poruke izaziva strah, ali
~esto i prezir, mr`wu i bijes prema po{iqaocima poruka i zato je govor
mr`we ~esto recept za dru{tveni sukob, bilo simboli~ki ili fizi~ki. U
tom smislu, govor mr`we se posmatra i kao sredstvo za podsticawe ili iza-
zivawe dru{tvenih sukoba... Ukoliko postoji sadràj i jaka politi~ka ar-
gumentacija, rije~i }e do}i same po sebi, tada govor mr`we nije potreban;
time se u prevazilaèwu govora mr`we mora i}i samo jasnom argumentaci-
jom, politi~kom tolerancijom i razumijevawem. Bez jasnih misli, pravil-
nih zakqu~aka, govor je samo gomila praznih rije~i; time se onda qudi ko-
ji nemaju {ta da kaù sluè ksenofobi~nim izrazima kako bi privukli pa-
`wu na sebe, pa makar i trenutno... Kod govora mr`we, auditorijum ovi go-
vornici poku{avaju pridobiti time {to }e se sluìti poquqanim osje}a-
wima, ne~ijim interesima, lobirawem i time ste}i pa`wu javnosti... Pro-
tiv govora mr`we treba se boriti i ukazivawem na primjere govora mr-
`we, na infantilne osobine takvog govora, na wegove su{tinske logi~ke
nedostatke, na jalovost i zakr`qalost duha koji ga izri~e, kao i na mogu}e
posledice takvog govora na odnose me|u qudima.” (str. 436-437.)
70
Pored toga, Mili} procewuje da je retori~kom monologu koji predsta-
vqa govor mr`we “veoma prisutan osje}aj govornika da od wega zavisi ko-
liko }e biti uspje{an i kvalitetan govor. Kod ovih govora govornik se mo-
è pripremiti unaprijed, {to predstavqa jo{ ve}i pokazateq wegove
spremnosti da izrazi govorom netolerancije odre|enu namjeru koja u bit-
nom odre|uje krivi~no-pravnu odgovornost i bi}e djela. Ovi govori u ve}i-
ni ne mogu odisati smireno{}u i sigurno{}u jer ako bi odisali emocija-
ma, vjerovatno bi {kodili vi{e sebi nego uticali na uvjeravawe i ishod
govora.” (str. 437.) U skladu s tim, Mili} smatra da je “govor mr`we veoma
lako prepoznatqiv i ako je nekada, zbog razli~itih uslova pod kojima se od-
vija, prikriven. Naravno, samo kod jednog dijela auditorijuma. Wega veoma
~esto slu{aju i fanati~ni pobornici pravne i politi~ke filozofije i
logike koju on personifikuje, i wihovi èstoki protivnici.” (str. 438.)
Posebno je interesantno Mili}evo mi{qewe da je “dijalog tako|e veoma
podoban za raspirivawe govora mr`we, jer se, u skupu monologa u interak-
ciji, qudi koji razli~ito misle i imaju razli~ite ciqeve i interese nala-
ze jedni naspram drugih u raspravi. Kod dijaloga moè do}i do upotrebe go-
vora mr`we jer dijalog traì, ~ak i kada se kre}e u okvirima predvi|enog
od govornika, mnogo prestrojavawa i prilago|avawa situaciji i zavisi od
sposobnosti da se uvjerqivo odbrani neka ideja od poku{aja druge strane da
je ospori... Veoma ~esto “u nedostatku sopstvenih i osporavawu ideja, sta-
vova i sudova druge strane, dolazi do govora kojim se moè izazvati mr`wa
jer u bezizlaznosti situacije i nedostatku vje{tine pobijawa argumenata
dolazi kao krajwi ishod – govor mr`we, kao stvar najdubqeg osje}aja pri-
krivenog kod te vrste govornika.” (str. 438-439.)
Dragana Milijevi} i Svjetlana Dragovi} u svom zajedni~kom refera-
tu tako|e daju definiciju govora mr`we koja je su{tinski podudarna s
onim koje sam ve} ovde citirao. Ove autorke, izme|u ostalog, kaù: “Isto-
rija nas u~i o opasnosti tolerisawa zloupotrebe slobode izraàvawa, jer
govor mr`we je upravo to – prekora~ewe, odnosno zloupotreba te slobode.
Otuda je va`no sankcionisati govor mr`we, a da bi se ne{to sankcionisa-
lo, mora prethodno da se odredi, posebno imaju}i u vidu opasnost po slobo-
du izraàvawa. Govor mr`we moè se definisati kao takva vrsta izraà-
vawa kojom se {aqe gra|anima odre|ena poruka koja ima za ciq da izazove
negativne posledice po odre|eno lice ili grupu lica u zavisnosti od wi-
hovih li~nih svojstava ili pripadnosti odre|enoj grupi. Ovakva vrsta po-
na{awa naj~e{}e se ogleda u stvarawu prezira prema odre|enom licu, stva-
rawu negativnog stereotipa prema odre|enom licu (grupi), podsticawu
diskriminacije i neprijateqstva, osudi okoline prema odre|enom licu
ili grupi, izazivawu osje}aja nesigurnosti i straha kod odre|enih lica ili
pripadnika odre|ene grupe, upu}ivawu pretwi odre|enom licu (grupi),
podsticawu i izazivawu odre|enog nasiqa prema licu (grupi), nano{ewu
psihi~kih i fizi~kih bolova odre|enom licu ili pripadniku grupe, kao i
stvarawu osje}aja kod velikog dijela gra|ana da odre|eno pona{awe koje
predstavqa govor mr`we moè biti tolerisano i neka`wivo, te da je ta-
kvo pona{awe dru{tveno poèqno i opravdano. Ovakva pona{awa odavno
71
su prisutna u svim dru{tvima, dru{tvima koja su nastojala da izna|u na~i-
ne da im se suprotstave.” (str. 443.)
Gojko [etka i Dragana Vuji} u zajedni~kom saop{tewu ukazuju da je go-
vor mr`we “neodvojiv supstrat mr`we i diskriminacije”. Po wihovim re-
~ima, “kao socio-psiholo{ki konstrukt, on postaje kqu~no oru|e za uvo|e-
we novog sadràja u postoje}i stereotipni perceptivni model, te kao ta-
kav izaziva korjenitu promjenu stavova. Govor mr`we je nefizi~ki oblik
nasiqa koji dovodi do akumulacije nasiqa u zajednici. Govor mr`we je je-
dan od kqu~nih elemenata pojave manipulacije kolektivne percepcije i po-
tencijalne destabilizacije dru{tvenog poretka koja vodi masovnom fi-
zi~kom nasiqu... Govor mr`we moè do}i iz mnogih izvora, {to zahtijeva
razli~it stepen odgovornosti medija. Jedna vrsta odgovornosti je kada tre-
ba objaviti informacije koje sadrè govor mr`we, ~iji autor nije sama me-
dijska ku}a, ve} neki politi~ar ili druga javna li~nost. Drugu vrstu odgo-
vornosti imaju kada izvje{ta~i ne primijete i ne identifikuju govor mr-
`we u pozivima slu{alaca ili gledalaca u emisijama koje se emituju uì-
vo. Najve}u odgovornost mediji imaju kada wihovi izvje{ta~i svjesno, ~ak
namjerno, koriste govor mr`we, ~ime ga podràvaju i uzrokuju wegovo po-
navqawe i u~vr{}ivawe u dru{tvu.” (str. 455.) Autori posebno isti~u da
su u ratnom periodu mediji bili sredstva za manipulaciju, {irewe ratne
propagande, religijske netolerancije i {irewe straha. Sloboda izraàva-
wa je bila ugroèna i samim tim profesionalni standardi.” (str. 456.) U
takvim uslovima, govor mr`we “nije bio sloboda izraàvawa, ve} govor ko-
ji je podsticao na nacionalnu mr`wu, ubijawe itd.” (str. 456.)
Qiqana Komlenovi} se bavi ispisivawem grafita kao posebnim ob-
likom ispoqavawa govora mr`we, a Milan Gu`vica, Miroslav Miqu{ i
Mirko Tufegyija govorom mr`we koji se javqa na sportskim priredbama.
Anita Kuni} potencira ~iwenicu da “postoje nedoumice oko definisawa
pojma govor mr`we. S jedne strane, prisutna je namjera da se svaka vrsta
uvredqivog govora, javnog manifestovawa nekulture i netolerantnosti
prema druga~ijem, naj~e{}e politi~kom mi{qewu, okarakteri{e pojmom
govora mr`we, ~ime se jasno doprinosi obesmi{qavawu samog termina. S
druge strane, tipi~ni primjeri javnog govora mr`we u odre|enim krugovi-
ma percipiraju se kao sna`niji izlivi patriotizma i manifestacije “raz-
vijene” nacionalne svijesti. Pri tome, nerijetko dolazi do odbijawa pri-
govora o govoru mr`we pozivawem na pravo na slobodu govora. Prema ne-
kim autorima, nije sporno da sloboda govora predstavqa osnovno pravo,
ali, smatraju da se ne moè apsolutizovati do te mjere da se zloupotrebom
ove slobode ugroàvaju prava, slobode i fizi~ka bezbjednost drugih qudi,
dru{tvenih grupa i pojedinaca.” (str. 474.)
z) interesovawe za pravni tretman govora mr`we

U svom saop{tewu Kuni}eva na sopstveni na~in interpretira osnov-
nu dilemu koja se pojavquje u pogledu pravnog sankcionisawa govora mr-
`we, pa o tome kaè: “U posledwih nekoliko godina pove}alo se intereso-
vawe za pravni tretman govora mr`we kako u nacionalnim zakonodavstvima,
72
tako i na me|unarodnom planu. Posebno ùstra rasprava vodi se u domenu
krivi~nog prava i to onog wegovog dijela koji se ti~e ka`wavawa krivi~-
nih djela protiv me|unarodnog prava, odnosno onog korpusa krivi~noprav-
nih normi koji nazivamo me|unarodnim krivi~nim pravom. Jedna strana,
koja je prevashodno pod uticajem ameri~ke {kole, koja zagovara gotovo ap-
solutnu slobodu govora, uporno negira mogu}nost ka`wavawa govora mr-
`we ovom vrstom krivi~nopravnih normi. Wihov argument je u su{tini za-
snovan na ~iwenici da rije~i ne mogu da ubiju niti da direktno ugroze bi-
lo ~iju bezbjednost, te da zbog toga govor mr`we ne treba uop{te sankcio-
nisati, a naro~ito ne pravnim normama koje obuhvataju najteà krivi~na
djela poznata modernoj civilizaciji, odnosno genocid, zlo~ine protiv ~o-
vje~nosti i ratne zlo~ine. Druga strana insistira na inkriminaciji poje-
dinih oblika govora mr`we isti~u}i da je vr{ewe tako kompleksnih kri-
vi~nih djela kakva su genocid, ratni zlo~ini i zlo~ini protiv ~ovje~nosti,
gotovo nemogu}e bez dobro isplanirane i izvr{ene propagande mr`we.”
(str. 476-477.)
Kuni}eva zapaà da “zlo~in iz mr`we u pojedinim zemqama jeste kva-
lifikovani oblik svih krivi~nih djela sa elementima nasiqa. Su{tinska
prijetwa izraàvawu mi{qewa sa elementima govora mr`we je u tome {to
poruka, koja se ovakvim izraàvawem {aqe gra|anima, ima za ciq da iza-
zove odre|ene negativne posledice po odre|eno lice, odnosno grupu lica,
u zavisnosti od wegovog/wihovog li~nog svojstva i pripadnosti. Govor mr-
`we ~esto se mije{a sa ideolo{kim i politi~kim stavom ili mi{qewem.
Zato se ~esto ideolo{ki ili politi~ki stav progla{ava govorom mr`we
i kada on to zaista nije. Ideolo{ki i politi~ki razli~it stav u demokrat-
skom dru{tvu je jedan od osnovnih postulata demokratije pod uslovom da taj
stav ne podrazumijeva diskriminaciju i pozivawe na nasiqe zbog odre|e-
nih svojstava li~nosti ili pripadnosti grupi.” (str. 477-478.) I Kuni}eva
u svom saop{tewu pokazuje da je svesna da su “osnovni problemi kod prepo-
znavawa govora mr`we kao fenomena u podstrekavawu i {irewu diskrimi-
nacije i nasiqa opasnost od zadirawa u slobodu izraàvawa kao osnovnog
qudskog prava. Zato je potrebno naglasiti da pod govor mr`we ne treba
svrstavati ideolo{ki i politi~ki razli~it stav, klevetu i uvredu, koja ne-
ma kao motiv diskriminaciju ili poziv na nasiqe protiv neke od za{ti}e-
nih grupa, kriti~ki stav prema vlasti, politi~kim partijama, javnim li~-
nostima i sli~nom, koji tako|e nema prepoznatqiv motiv kojim karakteri-
{e govor mr`we (namjera da se podsti~e na nasiqe i diskriminaciju)...
Osnovni problem koji kriti~ari isti~u protiv govora mr`we je da govor
mr`we u osnovi ograni~ava slobodu izraàvawa, te da je u tom smislu veo-
ma opasno koristiti ga, jer ni najteì govor mr`we ne moè da na~ini ta-
kvu {tetu kakvu moè da proizvede cenzura i ograni~avawe slobode izra-
àvawa.” (str. 481.)
Posebno je zna~ajno da se ovde istakne da Kuni}eva upozorava da je
“krivi~no djelo javnog i neposrednog pozivawa na vr{ewe genocida jedi-
ni “verbalni delikt” koji je izri~ito propisan u me|unarodnim instru-
mentima i koje je mawe-vi{e potpuno nesporno.” (str. 479.) Anita Kuni}
73
tu formulaciju javnog i neposrednog pozivawa na vr{ewe genocida obja-
{wava na slede}i na~in: “Pozivawe mora da bude usmjereno prema navo|e-
wu na vr{ewe odre|enog djela genocida. Shodno tome, pozivawe mora da bu-
de usmjereno protiv jedne od ~etiri grupe za{ti}ene od zlo~ina genocida
(nacionalne, etni~ke, rasne ili vjerske). Kona~no, pozivawe mora da bude
usmjereno ka navo|ewu na izvr{ewe djela genocida u svrhu totalnog ili dje-
limi~nog uni{tewa jedne od gore navedenih grupa. Iz toga proizlazi da se
pozivawe na vr{ewe bilo kog drugog djela, koje ne spada u kategoriju djela
genocida, ne moè tretirati kao krivi~no djelo direktnog i javnog pozi-
vawa na genocid. Dvije su{tinske komponente ovog zlo~ina jesu javnost i
direktnost. Ispuwewe uslova direktnosti predstavqa zna~ajnu prepreku u
tretirawu svih oblika govora mr`we i propagande mr`we kao krivi~nog
djela javnog i direktnog pozivawa na genocid. Direktnost podrazumijeva da
govor, odnosno drugi oblici izraàvawa, moraju nedvosmisleno da poziva-
ju na izvr{ewe odre|ene radwe izvr{ewa genocida uz nazna~ewe ciqne
grupe i uputstvo da je svrha izvr{ewa pomenutih djela fizi~ko uni{tewe
konkretne ciqne grupe. Me|utim, element direktnosti nije identi~an s
pojmom eksplicitnosti. Direktni element podstrekavawa treba posmatra-
ti u svetlu wegovog kulturolo{kog i lingvisti~kog sadràja. To zna~i da
odre|en govor u nekoj zemqi moè da bude shva}en kao “direktan”, dok u
drugoj, u zavisnosti od slu{alaca, takva percepcija moè potpuno da izo-
stane. Iako element direktnosti nije isto {to i izri~ito pomiwawe ubi-
jawa i istrebqivawa pripadnika neke od za{ti}enih grupa, on se ne moè
poistovetiti ni sa uop{tenim govorom mr`we. Me|utim, sa stanovi{ta
prava, propaganda mr`we }e biti okvalifikovana kao podstrekavawe jedi-
no u onoj mjeri u kojoj ona eksplicitno ili implicitno, ali uvijek na na-
~in razumqiv slu{aocima, poziva na vr{ewe genocida. Javno i neposredno
pozivawe na genocid je nesvr{eno krivi~no djelo, odnosno ne zahtijeva i
fakti~ko izvr{ewe samog genocida. Krivi~no djelo je u~iweno onog mo-
menta kada su rije~i pozivawa na genocid izgovorene. Upravo u tome i jeste
razlika izme|u ovog konkretnog krivi~nog djela i podstrekavawa kao ob-
lika sau~esni{tva koje je primjewivo na sva krivi~na djela.” (str. 479-480.)
Prema mi{qewu Nevenka Vrawe{a, “govor ili jezik mr`we izdvaja,
poniàva i vrije|a pojedinca pripisuju}i mu negativne osobine kao pri-
padniku dru{tvene zajednice, grupe ili ideologije. S toga, izvrgavawe oso-
be ruglu zbog rase, pola, nacije, vjere, seksualne orijentacije, ideolo{kog
opredjeqewa i sl., predstavqa krivi~no djelo u zakonodavstvima demokrat-
skih sistema... Govor mr`we u {irem smislu predstavqa bilo kakvo pozi-
vawe na nasiqe, mr`wu i netrpeqivost, ili wihovo podsticawe i raspiri-
vawe, wihovo opravdavawe prema pripadnicima odre|ene grupe ili jasno
identifikovanim pojedincima upravo zato {to su pripadnici neke grupe,
bilo npr. nacionalne, religijske, rodne, te zbog seksualne orijentacije ili
politi~kog opredjeqewa, odnosno bilo kojeg obiqe`ja na koje oni nisu mo-
gli da uti~u ili su upravo to odlu~ili da budu.” (str. 484.)
I Tatjana Ponorac je nastojala da uobli~i jednu sveobuhvatniju defi-
niciju govora mr`we, isti~u}i da je takav govor “zastupqen u gotovo svim
74
sferama na{eg ìvota. Nalazimo ga u politici, obrazovawu, nauci, mediji-
ma, privatnom i dru{tvenom ìvotu, itd. On podrazumijeva proste, nepri-
stojne, vulgarne, pogrdne, uvredqive i provokativne rije~i, tj. rije~i koje
same po sebi nanose povredu ili imaju za ciq naru{avawe mira.” (str. 502.)
Uvredqive re~i, kojima se na pogrdan na~in tretiraju pripadnici neke ra-
se, nacije ili vere, “indirektno impliciraju omalovaàvawe i pot~iwe-
nost. One ne samo da vrije|aju, ve} ukazuju da je naru{ena i sigurnost poje-
dinca, grupe, pa ~ak i naroda, kao i pravo da pojedinac vjeruje da je siguran.
Sam govor naru{ava ovo pravo, a ~esto naru{ava i sam mir, ukoliko ugro-
àva sigurnost pojedinca. Iako postoji op{te vjerovawe da rije~i ne nano-
se zlo, one u kombinaciji sa drugim djelima i okolnostima mogu dovesti i
do fizi~kih napada. Jezikom govora mr`we uskra}eno je priznawe datog
pojedinca i ilustruje se da on ne posjeduje prava koja bi govornik trebalo
da po{tuje. [tavi{e, govornik wime iskazuje neprijateqstvo. Govor mr-
`we moè da dovede i do kr{ewa obaveza pojedinaca jednih prema drugim.
Na primjer, derawem na drugog na etni~koj ili rasnoj osnovi “vrati se oda-
kle si do{ao” direktno se implicira da je osoba kojoj su ove rije~i upu}e-
ne nepoèqna na odre|enom radnom mjestu ili u zajednici. Na ovakav na-
~in, govor mr`we uskra}uje status drugih kao ~lanova zajednice... Govor mr-
`we podrazumijeva emotivno obojene rije~i upu}ene drugom ili drugima u
ciqu nano{ewa bola, vrije|awa, emotivne patwe i poniàvawa.” (str. 503.)
Brzo i skoro neute{no, ovaj konglomerat citata iz saop{tewa i refe-
rata ve}eg broja autora spontano je izgradio mozaik kroz koji je prili~no
lako sagledati kako se govor mr`we tretira u srpskoj nau~noj javnosti. Na-
ravno, mnogi nau~ni poslenici, koji su napisali i objavili zapaène rado-
ve na tu temu, nisu u~estvovali na ovom simpozijumu. Me|utim, iz spiskova
kori{}enih kwiga i nau~nih ~lanaka koje su u~esnici priloìli svojim
radovima, vidimo da je konsultovano skoro sve {to je do sada na srpskom je-
ziku objavqeno o toj problematici. Izvesno je da su tome vrlo podudarna
gledi{ta i preokupacije autora iz drugih evropskih zemaqa. Utoliko je
upe~atqivija ~iwenica da nikome ozbiqnom, od akademskog autoriteta i
intelektualnog digniteta, nije palo na pamet da govor mr`we moè pred-
stavqati jedan od oblika progona kao zlo~ina protiv ~ove~nosti.
B. Preporuka Saveta evrope iz 1997. godine

Jedini sistematski izvor me|unarodnog prava o pitawu govora mr`we
predstavqa Preporuka br. R(97) 20 Komiteta ministara Saveta Evrope dr-
àvama ~lanicama, koju je taj komitet usvojio 30. oktobra 1997. godine na
607. sastanku zamenika ministara. Preporuka je usvojena na osnovu ~lana
15(b) Statuta Saveta Evrope. Ona je vrlo kratka po obimu, ali joj je prilo-
èn aneks kojim se detaqnije razra|uje poqe primene te preporuke putem
sedam na~ela. U obrazloèwu tog aneksa jo{ detaqnije se obja{wava ope-
rativni deo preporuke, poqe primene i smisao na~ela. [to se ti~e osnov-
ne preporuke, u woj je preambula neuporedivo op{irnija od glavnog teksta.
75
U preambuli se navodi da Komitet ministara upu}uje svoju preporuku
“imaju}i u vidu da je ciq Saveta Evrope postizawe ve}eg jedinstva izme|u
~lanica kako bi se o~uvali i promovisali ideali i na~ela koji su wihovo
zajedni~ko nasle|e; podse}aju}i na Deklaraciju {efova dràva i vlada dr-
àva ~lanica Saveta Evrope usvojenu u Be~u 9. oktobra 1993. godine; podse-
}aju}i da je Be~ka deklaracija ukazala na veliku zabrinutost u vezi sa oì-
vqavawem rasizma, ksenofobije i antisemitizma i razvojem klime netole-
rancije, i da je u woj istaknuta spremnost za borbu protiv svih ideologija,
politika i praksi koje imaju za ciq raspirivawe rasne mr`we, nasiqa i
diskriminacije, kao i svakog delovawa ili jezika koji moè da poja~a strah
i napetost me|u grupama razli~itog rasnog, etni~kog, nacionalnog, ver-
skog ili dru{tvenog porekla; potvr|uju}i duboku privrènost slobodi iz-
raàvawa i informisawa, onako kako je to utvr|eno u Deklaraciji o slo-
bodi izraàvawa i informisawa od 29. aprila 1982. godine; osu|uju}i, u
skladu s Be~kom deklaracijom i Deklaracijom o medijima u demokratskom
dru{tvu, usvojenom na êtvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o po-
litici masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994.), sve oblike izraàva-
wa koji raspiruju rasnu mr`wu, ksenofobiju, antisemitizam i sve oblike
netolerancije, budu}i da oni potkopavaju demokratsku sigurnost, kulturnu
povezanost i pluralizam; konstatuju}i da takvi oblici izraàvawa mogu
da imaju ve}i i {tetniji uticaj kada se {ire putem medija; ube|en da je po-
treba za borbom protiv takvih oblika izraàvawa hitnija u situacijama
napetosti i u vremenima rata i drugih oblika oruànih sukoba; ube|en da
je neophodno dati smernice za vlade dràva ~lanica o tome kako da se od-
nose prema ovim oblicima izraàvawa, priznaju}i u isto vreme da ve}ina
medija ne moè biti odgovorna za ovakve oblike izraàvawa; imaju}i na
umu ~lan 7, stav 1, Evropske konvencije o prekograni~noj televiziji, kao i
sudsku praksu organa Evropske konvencije o qudskim pravima u skladu s
~lanovima 10 i 17 ove konvencije; uzimaju}i u obzir Konvenciju Ujediwe-
nih nacija o ukidawu svih oblika rasne diskriminacije i Rezoluciju 68 (30)
Komiteta ministara o merama koje treba preduzeti protiv raspirivawa
rasne, nacionalne i verske mr`we; konstatuju}i da ovu konvenciju nisu
potpisale, ratifikovale i primenile sve dràve ~lanice posredstvom
svog nacionalnog zakonodavstva; svestan potrebe da se borba protiv rasi-
zma i netolerancije pomiri sa potrebom da se za{titi sloboda izraàva-
wa da bi se izbegla opasnost od podrivawa demokratije, pod izgovorom da
se ona brani; svestan potrebe da se u potpunosti po{tuju ure|iva~ka neza-
visnost i samostalnost medija.” (str. 1-2.)
1. na~ela preporuke Saveta evrope

Glavni deo preporuke koja je upu}ena vladama dràva ~lanica Save-
ta Evrope sadràn je u ~etiri vrlo koncizno formulisane ta~ke, kojima
se tim dràvama preporu~uje da: “(1) preduzmu odgovaraju}e korake u bor-
bi protiv govora mr`we na osnovu na~ela sadrànih u ovoj preporuci;
(2) obezbede da takvi koraci ~ine deo sveobuhvatnog pristupa ovoj pojavi,
76
koji je tako|e uperen protiv wenih dru{tvenih, ekonomskih, politi~kih,
kulturnih i drugih uzroka; (3) tome gde to nisu u~inile, potpi{u, ratifi-
kuju i ugrade u svoje doma}e zakonodavstvo Konvenciju Ujediwenih nacija o
ukidawu svih oblika rasne diskriminacije u skladu s Rezolucijom 68 (30)
Komiteta ministara o merama koje treba preduzeti protiv raspirivawa
rasne, nacionalne i verske mr`we; (4) preispitaju svoje doma}e zakonodav-
stvo i praksu da bi obezbedile wihovu podudarnost s na~elima sadrànim
u aneksu ove preporuke.” (str. 2-3.)
U pogledu poqa primene u ovom aneksu se prvo isti~e da se “na~ela ko-
ja slede odnose na govor mr`we, naro~ito na govor mr`we koji se {iri po-
sredstvom medija. Za potrebe primene ovih na~ela, izraz “govor mr`we”
podrazumeva sve oblike izraàvawa koji {ire, raspiruju, podsti~u ili
pravdaju rasnu mr`wu, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mr-
`we zasnovane na netoleranciji, ukqu~uju}i tu i netoleranciju izraènu
u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i ne-
prijateqstva prema mawinama, migrantima i qudima imigrantskog pore-
kla.” (str. 3.) Po{to je tako definisan mogu}i sadràj govora mr`we i
ozna~eni svi oni protiv kojih bi takav govor mogao biti usmeren, prvim na-
~elom se sugeri{e da se on prevashodno suzbije u dràvnim organima i in-
stitucijama. To na~elo glasi: “Vlade dràva ~lanica, organi vlasti i jav-
ne institucije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i dr-
àvni slu`benici, imaju posebnu odgovornost da se, naro~ito u medijima,
uzdrè od izjava koje mogu da se shvate kao govor mr`we ili kao govor koji
bi mogao da ima za posledicu pravdawe, {irewe ili podsticawe rasne mr-
`we, ksenofobije, antisemitizma i ostalih oblika diskriminacije ili
mr`we zasnovane na netoleranciji. Takve izjave treba da se zabrane i jav-
no osude kad god se pojave.” (str. 3.)
Drugim i tre}im na~elom formuli{e se pravni okvir kojim bi treba-
lo da se suzbija govor mr`we. U tom pogledu se kaè: “Vlade dràva ~lani-
ca treba da uspostave i odràvaju celovit pravni okvir, koji se sastoji od
odredaba gra|anskog, krivi~nog i upravnog prava o govoru mr`we i koji
omogu}ava dràvnim i sudskim vlastima da u svim slu~ajevima usklade po-
{tovawe slobode s po{tovawem qudskog dostojanstva i za{tite ugleda ili
prava drugih. U tom ciqu, vlade dràva ~lanica treba da razmotre na~ine
i sredstva kako bi: (a) stimulisale i koordinisale istraìvawe o efika-
snosti postoje}eg pravnog sistema i sudske i upravne prakse; (2) preispita-
le postoje}i pravni okvir da bi obezbedile da se on adekvatno primewuje
na razli~ite nove medije i komunikacione servise i mreè; (3) razvile
uskla|enu politiku krivi~nog gowewa zasnovanu na nacionalnim smerni-
cama koje po{tuju na~ela sadràna u ovoj preporuci; (4) na listu mogu}ih
krivi~nih sankcija dodale nalog za obavqawe dru{tveno korisnog rada;
(5) pove}ale mogu}nosti za borbu protiv govora mr`we kroz gra|ansko
pravo, dozvoqavaju}i zainteresovanim nevladinim organizacijama da pod-
nose gra|anske tu`be, omogu}avaju}i od{tetu `rtvama govora mr`we i
omogu}avaju}i sudske odluke koje `rtvama daju pravo na odgovor ili nalaù
ispravke; (6) upoznale javnost i medijske poslenike s pravnim odredbama
77
koje se odnose na govor mr`we. Vlade dràva ~lanica (ovom re~enicom po-
~iwe izlagawe tre}eg na~ela – nap. V. [.) treba da obezbede da, u pravnom
okviru pomenutom u na~elu 2, uplitawe u slobodu izraàvawa bude usko
ograni~eno i da se primewuje na zakonit i nearbitraran na~in, na osnovu
objektivnih kriterijuma. Osim toga, u skladu s osnovnim zahtevima vlada-
vine prava, svako ograni~avawe slobode izraàvawa ili uplitawe u wu mo-
ra biti podlo`no nezavisnoj sudskoj kontroli. Ovaj zahtev je posebno va-
àn u slu~ajevima kada sloboda izraàvawa mora da pomiri ideal slobode
s po{tovawem qudskog dostojanstva i za{tite ugleda ili prava drugih.”
(str. 3-4.)
êtvrtim na~elom se podrazumeva da “nacionalno zakonodavstvo i
praksa dràva ~lanica treba da omogu}e sudovima da imaju na umu da su kon-
kretni slu~ajevi govora mr`we toliko uvredqivi za pojedince ili grupe da
ne uìvaju stepen za{tite koji drugi vidovi izraàvawa uìvaju na osnovu
~lana 10 Evropske konvencije o qudskim pravima. To je slu~aj kada govor mr-
`we ima za ciq gaèwe prava i sloboda navedenih u Konvenciji ili wiho-
vo ograni~avawe u ve}em obimu od onog koje ona predvi|a.” (str. 4.) U skla-
du s tim, kako nalaè peto na~elo, “nacionalno zakonodavstvo i praksa tre-
ba da omogu}e nadle`nim organima gowewa da obrate posebnu pa`wu, koli-
ko to wihova diskreciona prava dozvoqavaju, na slu~ajeve govora mr`we. U
tom pogledu, ta tela treba posebno da razmotre slobodu izraàvawa osum-
wi~enog, uzimaju}i u obzir da uvo|ewe krivi~nih sankcija predstavqa
ozbiqno ograni~avawe te slobode. Prilikom nametawa krivi~nih sankci-
ja licima osu|enim za prekr{aj govora mr`we nadle`ni sudovi bi trebalo
da obezbede striktno po{tovawe na~ela proporcionalnosti.” (str. 4.)
Posebna pa`wa je u preporukama posve}ena medijskom preno{ewu go-
vora mr`we, o ~emu se govori u {estom na~elu. Ono glasi: “Nacionalno za-
konodavstvo i praksa u oblasti govora mr`we treba da uzmu u obzir ulogu
medija u preno{ewu informacija i ideja koje izlaù, analiziraju i razja-
{wavaju karakter konkretnih slu~ajeva govora mr`we i tu pojavu u celi-
ni, kao i pravo javnosti da prima takve informacije i ideje. U tom ciqu,
nacionalno zakonodavstvo i praksa treba da naprave jasnu razliku izme|u
odgovornosti autora govora mr`we, s jedne strane, i odgovornosti medija i
medijskih poslenika koji doprinose wegovom {irewu u okviru svog zadat-
ka da prenose informacije i ideje o pitawima od javnog interesa, s druge
strane.” (str. 4-5.) Sedmo na~elo je direktni nastavak {estog i wime se ne-
ke va`ne stvari dodatno preciziraju. Kako se u wemu kaè, “kao dopuna na-
~elu 6, nacionalno zakonodavstvo i praksa treba da uzmu u obzir ~iwenicu:
(a) da je izve{tavawe o rasizmu, ksenofobiji, antisemitizmu ili drugim
oblicima netolerancije u potpunosti za{ti}eno ~lanom 10, stav 1, Evrop-
ske konvencije o qudskim pravima i da se ono moè ograni~iti samo pod
uslovima koji se mogu na}i u stavu 2 te odredbe; (b) da standardi koje naci-
onalne vlasti primewuju za procewivawe neophodnosti ograni~avawa slo-
bode izraàvawa moraju da budu u skladu s na~elima sadrànim u ~lanu 10,
kako je ustanovqeno sudskom praksom organa Konvencije, uzimaju}i u obzir,
izme|u ostalog, na~in, sadràj, kontekst i svrhu izve{tavawa; (v) da po-
{tovawe novinarskih sloboda podrazumeva da sudovi ili organi vlasti ne
78
mogu medijima da name}u svoje poglede kada se radi o vrstama i tehnikama
izve{tavawa koje su novinari usvojili.” (str. 5.)
2. razlozi za usvajawe preporuke

Osnovnom tekstu preporuke i na~elima koja se odnose na osnovna poqa
wene primene sledi vrlo op{irno obrazloèwe, kojim se daje zna~ajan do-
prinos potpunijem razumevawu predmetne problematike. Uvodnim delom
obrazloèwa daju se detaqne informacije na koji na~in je do{lo do kon-
cipirawa i uobli~ewa ove preporuke. Taj deo po~iwe konstatacijom da je
“ova preporuka, zajedno s Preporukom br. R(97) 21 o medijima i promovisa-
wu kulture tolerancije, jedan od konkretnih rezultata me|uvladinog rada
Saveta Evrope u oblasti medija tokom 1995. i 1996. godine. Tolerancija i
po{tovawe jednakog dostojanstva svih qudskih bi}a predstavqa samu osno-
vu demokratskog i pluralisti~kog dru{tva. To obja{wava zbog ~ega je Sa-
vet Evrope oduvek pridavao najve}i zna~aj za{titi i ostvarewu tih ideala
i na~ela. Na samitu {efova dràva i vlada dràva ~lanica Saveta Evro-
pe, odrànom u Be~u 8. i 9. oktobra 1993. godine, izraèna je zabrinutost
zbog oìvqavawa rasizma, ksenofobije i antisemitizma, razvoja klime ne-
tolerancije, sve ~e{}ih akata nasiqa, naro~ito onih uperenih protiv imi-
granata i osoba imigrantskog porekla, kao i zbog razvoja novih vidova kse-
nofobije u obliku agresivnog nacionalizma i etnocentrizma. [efovi dr-
àva smatraju da te manifestacije netolerancije ugroàvaju demokratska
dru{tva i wihove osnovne vrednosti. Na be~kom samitu je usvojen Plan ak-
cije za borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netoleranci-
je. Plan akcije je ustanovio {irok niz mera za mobilisawe javnosti i po-
boq{awe i delotvornu primenu garancija i politike ~iji je ciq borba
protiv tih pojava. Mediji su jedna od oblasti obuhva}enih Planom akcije.
U stavu 5 Plana od medijskih profesija se traì “da izve{tavaju i komen-
tari{u dela koja spadaju u rasizam i netoleranciju na istinit i odgovoran
na~in i da nastave da razvijaju profesionalne eti~ke kodekse koji odraà-
vaju ove zahteve.” (str. 6.)
Da bi se naglasio zna~aj koji se pridaje medijima u borbi protiv rasi-
zma i netolerancije, ovde se citira i drugi stav Preporuke 1277 (1995.)
Parlamentarne skup{tine o migrantima, etni~kim mawinama i medijima.
U wemu stoji: “Prikazivawe tema vezanih za imigrante i etni~ke mawine
u medijima ima veliki uticaj na javno mwewe. Iako mediji predstavqaju va-
`no sredstvo u borbi protiv rasisti~kih i ksenofobi~nih pogleda, pred-
rasuda i predube|ewa, oni tako|e mogu imati ulogu u stvarawu ili poja~a-
vawu takvih pogleda.” (str. 6.) Tekst obrazloèwa se zatim nastavqa slede-
}im podse}awima: “U poruci upravnim komitetima i ad hok komitetima za
borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije (janu-
ar 1994.), Komitet ministara je pozvao te komitete da, prilikom izno{ewa
na~ela svog delovawa, uzmu u obzir stavove 4 i 5 Plana akcije i da u skladu
s tim istupaju, prilago|avaju svoje teku}e aktivnosti u pomenutim oblasti-
ma ili predlaù nove. Na êtvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji
79
o politici masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994. godine), ministri
dràva u~esnica osudili su u svojoj Deklaraciji o medijima u demokrat-
skom dru{tvu sve vidove izraàvawa koji podsti~u rasnu mr`wu, ksenofo-
biju, antisemitizam i sve vidove netolerancije, po{to to podriva demo-
kratsku sigurnost, kulturnu povezanost i pluralizam. Osim toga, Plan ak-
cije, kojim su ustanovqene strategije za promovisawe medija u demokrat-
skom dru{tvu i koji su ministri uputili Komitetu ministara Saveta
Evrope, zahteva od Saveta Evrope da “prou~i, u tesnoj saradwi sa medijskim
poslenicima i regulatornim organima, mogu}e smernice koje bi pomogle
medijskim poslenicima da se suprotstavqaju netoleranciji u svim wenim
vidovima” (ta~ka 6 Plana akcije).” (str. 7.)
Nakon ovoga se navodi da je “shodno tome, Upravni komitet za masovne
medije (CDMM) naloìo Grupi stru~waka za medije i netoleranciju
(MM-S-IN) da razmotri, izme|u ostalog, ulogu koju mediji mogu da igraju
u propagirawu rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije, kao i
doprinos koji bi mogli da daju u borbi protiv tih pojava. Analiziraju}i
ove oblasti, MM-S-IN je uzela u obzir postoje}e odredbe sadràne u me-
|unarodnim pravnim instrumentima (naro~ito Konvenciju Ujediwenih na-
cija o ukidawu svih oblika rasne diskriminacije, Evropsku konvenciju o
qudskim pravima i sudsku praksu nadzornih institucija pomenute konven-
cije), kao i u zakonodavstvu dràva ~lanica Saveta Evrope. [to se ti~e
ovog drugog, radu MM-S-IN umnogome je doprinela studija [vajcarskog
instituta za uporedno pravo (“Pravne mere za borbu protiv rasizma i ne-
tolerancije u dràvama ~lanicama Saveta Evrope”, Strazbur, 2. mart
1995. godine, dokument CRI (95) 2), sa~iwena pod pokroviteqstvom
Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI). Po-
red toga, MM-S-IN je naru~ila uporednu studiju Katedre za novinarstvo
i masovne komunikacije Univerziteta u Tampereu, u Finskoj, o eti~kom ko-
deksu koji se ti~e medija i netolerancije (dokument MM-S-IN (95) 21;
tako|e objavqena kao Kolehmainen/Pietilainen, Comparative Study on Codes of
Ethics Dealing with Media and Intolerance, u: Kaarle Nordenstreng (ed.), Reports
on Media Ethics in Europe, University of Tampere Series B 41, 1995).
Nakon organizacionog konsolidovawa i prou~avawa raspoloìvih na-
u~no-istraìva~kih projekata, “tokom svog rada MM-S-IN je do{la do za-
kqu~ka da ne bi bilo preporu~qivo pripremiti pravno obavezuju}e in-
strumente koji se ti~u pitawa medija i netolerancije pored postoje}eg me-
|unarodnog pravnog okvira (na najrelevantnije od wih upu}uje preambula
preporuke). S obzirom na poseban poloàj medija, kao i na kqu~ni zna~aj
slobode medija i na~ela ure|iva~ke nezavisnosti i samostalnosti, do{lo
se do zakqu~ka da je i poèqnije i svrsishodnije usredsrediti se na neoba-
vezuju}e pravne instrumente, naime na na~ela koja bi Komitet ministara
Saveta Evrope mogao da preporu~i vladama dràva ~lanica kao osnovu za
wihove zakonodavne i druge mere ili politiku na ovom poqu. Pored toga,
produbquju}i ta na~ela, MM-S-IN je stala na stanovi{te da je najva`nije
napraviti razliku izme|u: (1) uloge koju mediji mogu da imaju u propagira-
wu rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije i (2) mogu}eg do-
prinosa medija borbi protiv tih pojava. Bilo je neophodno napraviti ovu
80
razliku po{to se okvir delovawa i opravdanost nametawa pravno obavezu-
ju}ih mera veoma razlikuju u svakoj pojedina~noj oblasti. Kada je u pitawu
propagirawe rasizma i netolerancije, postoji, u na~elu, okvir za nametawe
pravno obavezuju}ih standarda bez kr{ewa slobode izraàvawa i na~ela
ure|iva~ke nezavisnosti. Me|utim, kada je u pitawu promovisawe pozitiv-
nog doprinosa medija, treba obratiti posebnu pa`wu da se ne naru{e ta na-
~ela. Ovo poqe vi{e zahteva mere podsticawa nego pravne mere. Iz tog
razloga, MM-S-IN i CDMM su odlu~ili da sa~ine dve odvojene preporu-
ke: ovu o “govoru mr`we” i drugu, o medijima i promovisawu kulture tole-
rancije (videti Preporuku br. R (97) 21). U razli~itim etapama sastavqa-
wa ovih preporuka, MM-S-IN se konsultovala sa razli~itim predstavni~-
kim organizacijama u oblasti medija, kao i sa zainteresovanim nevladinim
organizacijama da bi dobila wihove komentare o tekstovima u pripremi.
Ti komentari bitno su doprineli sadràju ova dva instrumenta. Tekst pre-
poruke je predat Komitetu ministara, koji ga je usvojio na 607. sastanku za-
menika ministara 30. oktobra 1997. i koji je odobrio objavqivawe obrazlo-
èwa.” (str. 7-8.)
Obrazloèwe operativnog dela preporuke zapravo konkretizuje sadr-
àj sve ~etiri ta~ke i delimi~no ih operacionalizuje, mada prava opera-
cionalizacija sledi kroz obrazloèwe sedam prihva}enih na~ela. Ovde se
saop{tava: “Stavovi 1 i 2 odraàvaju svest o tome da, iako je u borbi pro-
tiv govora mr`we nu`no preduzeti korake kroz pravne mere..., samo prav-
ne mere ne}e biti dovoqne u borbi protiv ovog zla ako se imaju na umu po-
treba za globalnim pristupom i ograni~ewa koja sloboda izraàvawa i
ure|iva~ka nezavisnost name}u delovawu dràve. Krajwi ciq nacionalnih
mera protiv govora mr`we treba da bude iskorewivawe rasizma i drugih
oblika netolerancije u dru{tvu. To ne moè da se postigne samo usredsre-
|ivawem na govor mr`we. U tom pogledu, govor mr`we se moè smatrati
samo jednom manifestacijom netolerancije (me|u ostale se mogu ubrojati,
na primer, rasno motivisano krivi~no delo, diskriminatorska praksa
itd.). Osim toga, ovo su manifestacije pojave (netolerancija) koja ima du-
bqe korene i koja je povezana s razli~itim dru{tvenim, ekonomskim, kul-
turnim, istorijskim i drugim faktorima. To ne zna~i da mere protiv govo-
ra mr`we mogu da se odbace, ve} samo ilustruje potrebu za ukqu~ivawem ta-
kvih mera u sveobuhvatniji pristup koji, osim pravnih mera, ukqu~uje i
usvajawe odre|ene strategije – na primer u oblasti obrazovawa i podizawa
svesti, kulture, socijalne politike, istraìvawa itd.” (str. 8-9.)
U logi~kom i tematskom skladu s tim, “stav 3 preporu~uje da one vlade
dràva ~lanica koje to jo{ nisu uradile potpi{u, ratifikuju (ili joj pri-
stupe) i efikasno sprovode Konvenciju Ujediwenih nacija o ukidawu svih
oblika rasne diskriminacije (CERD). U stvari, neke dràve ~lanice Sa-
veta Evrope jo{ uvek nisu postale potpisnice ove konvencije. CERD sadr-
ì nekoliko odredaba koje su va`ne kada je re~ o rasisti~kom govoru i ras-
pirivawu rasne mr`we. Naro~ito ~lan 4, izme|u ostalog, obavezuje drà-
ve potpisnice da zakonom sankcioni{u {irewe ideja zasnovanih na rasnoj
superiornosti i mr`wi, raspirivawe rasne diskriminacije, akte nasiqa i
81
navo|ewa na delovawe usmereno protiv bilo koje rase ili grupe osoba dru-
ga~ije boje koè ili druga~ijeg etni~kog porekla, kao i potpomagawe rasi-
sti~kih aktivnosti, ukqu~uju}i i wihovo finansirawe. – Ova obaveza je,
me|utim, uslovqena time {to dràve potpisnice moraju da vode ra~una o
na~elima sadrànim u Univerzalnoj deklaraciji o qudskim pravima i pra-
vima koja su izri~ito navedena u ~lanu 5 CERD. Osnovno pravo na slobodu
izraàvawa jedno je od onih prava koja su tako|e priznata ~lanom 19 Uni-
verzalne deklaracije. Potreba da se borba protiv rasizma i netoleranci-
je uskladi s potrebom da se za{tite ostala osnovna prava tako|e je nagla-
{ena u Rezoluciji (68) 30 Komiteta ministara o merama koje treba predu-
zeti protiv raspirivawa rasne, nacionalne i verske mr`we, o ~emu se go-
vori u stavu 3 preporuke. Konkretnije re~eno, Evropski sud za qudska pra-
va je u svojoj presudi u slu~aju Jersild protiv Danske od 23. septembra 1994.
godine (Serija A, tom 298, stav 30) zakqu~io da, prema ~lanu 10 Evropske
konvencije o qudskim pravima (sloboda izraàvawa), obaveze tuènog mo-
raju da se protuma~e, u najve}oj mogu}oj meri, kao spojive s wegovim obave-
zama na osnovu CERD.” (str. 9.)
3. govor mr`we ne moè se tretirati kao zlo~in

Poqe primene ove preporuke moè se uslovno podeliti na oblike go-
vora mr`we uop{te i {irewe govora mr`we putem medija posebno. U tom
pogledu se nagla{ava da u okviru poqa pripreme, “za potrebe ove preporu-
ke, ovaj odeqak defini{e izraz “govor mr`we”. Tu se tako|e razja{wava da
se ova preporuka primewuje na govor mr`we uop{te. Me|utim, neka od na-
~ela koja slede bave se konkretnije govorom mr`we koji se {iri kroz me-
dije (uporediti na~ela 1, 6 i 7). Treba naglasiti da ova preporuka nema na-
meru da uvede posebne pravne obaveze za medije. Razlog za stavqawe izve-
snog naglaska na govor mr`we koji se {iri posredstvom medija, suprotno
drugim vidovima izraàvawa, ne leì u tome {to su mediji posebno odgo-
vorni za {irewe govora mr`we. U stvari, kao {to je obja{weno u pream-
buli, najve}i broj medija ne moè da se optuì za {irewe takvih oblika iz-
raàvawa, iako su inicijative za obu~avawe medijskih poslenika korisne
da bi se izbegli nenamerni izrazi netolerancije. Pre se moè re}i da na-
~ela koja se konkretnije bave izraàvawem govora mr`we putem medija od-
raàvaju svest da poruke mr`we, kada se prenose putem medija, mogu da bu-
du poja~ane i nanesu ve}u {tetu, s obzirom da je uticaj medija na javno mwe-
we ve}i nego bilo koji drugi pojedina~ni oblik izraàvawa (uporediti na-
~elo 1). U tom pogledu, moè se re}i da lokalni ili mawi mediji s mawim
stepenom profesionalizma ~e{}e prenose netolerantne poruke. Potenci-
jalna {teta prouzrokovana porukama mr`we u medijima mo`da je ve}a u si-
tuacijama napetosti ili (~ak) oruànog sukoba. Stoga preambula nagla{a-
va hitnu potrebu za borbom protiv ovih oblika izraàvawa u takvim situ-
acijama. Osim toga, na~ela imaju za ciq za{titu medijskih sloboda, poseb-
no u pogledu izve{tavawa o rasizmu ili drugim oblicima netolerancije
(uporediti na~ela 6 i 7).” (str. 10.)
82
Dakle, tekstom preambule se potencira da je hitnija dru{tvena potre-
ba da se vodi borba radi spre~avawa ili suzbijawa govora mr`we “u situa-
cijama napetosti i u vremenima rata i drugih oblika oruànih sukoba”. U
ovom delu obrazloèwa odnosne preporuke isti~e se da se medijski plasi-
ranim porukama mr`we mo`da moè prouzrokovati ve}a potencijalna
{teta “u situacijama napetosti ili (~ak) oruànog sukoba”. S druge stra-
ne, sve oblike zlo~ina protiv ~ove~nosti mogu}e je izvr{iti i u mirno-
dopskim uslovima i u toku oruànog sukoba, bilo unutra{weg ili me|una-
rodnog. Me|utim, nijednim stavom ove preporuke ne moè se ni naslutiti
da su weni tvorci uop{te pomi{qali da se bilo kakav govor mr`we moè
kvalifikovati kao zlo~in protiv ~ove~nosti. To zna~i da se smatra da u
ciqu suzbijawa govora mr`we treba pribegavati prekr{ajnim i krivi~-
nim sankcijama, kao i propisivati mogu}nost naplate nov~ane od{tete u
gra|anskim parnicama. Ali ipak nikome ozbiqnom ne pada na pamet da i
krivi~no delo direktnog i javnog pozivawa na genocid tretira kao jedan od
oblika govora mr`we. Pozivawe i podstrekavawe na genocid po svojoj te-
ìni ne moè se upore|ivati ni sa kakvim govorom mr`we Zato je i drugo-
stepena presuda Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu u predmetu Nahi-
mana i drugi apsolutno protivpravna. Ako je ve} utvr|eno postojawe kri-
vi~nog dela direktnog i javnog pozivawa na genocid, onda se nikako ta ista
radwa nije mogla dodatno sankcionisati i kao progon kao zlo~in protiv
~ove~nosti. Ni u jednom izvoru me|unarodnog krivi~nog prava nema nika-
kvog osnova da se bilo koji oblik govora mr`we kvalifikuje kao progon,
odnosno kao sistematski ili rasprostraweni napad na civilno stanovni-
{tvo bez neposredne primene oruàne sile ili borbenih dejstava.
U obrazloèwu predmetne preporuke jo{ se u pogledu poqa primene
insistira da, “u principu, pojam netolerancije podrazumeva {irok obim
stavova i mi{qewa koji se odnose na isto tako {irok obim osnova na koji-
ma je mogu}e praviti diskriminaciju me|u qudima. Me|utim, mora se ima-
ti na umu da ova preporuka mora da se shvati u svetlu pomenute Be~ke de-
klaracije. Deklaracija o borbi protiv rasizma, ksenofobije, antisemiti-
zma i netolerancije sadrì neke korisne savete u tom pogledu. Oni su pre-
neti u definiciju govora mr`we sadrànu u ovom odeqku. Smatralo se da
je neophodno da se izbegne raspliwavawe teksta tako {to bi se razmotri-
li svi oblici netolerancije (na primer, netolerancije na osnovu pola, sek-
sualne orijentacije, godina, hendikepiranosti itd.). Moè se tako|e pri-
metiti da je, {to se ti~e medija, o toleranciji na osnovu pola bilo re~i u
Preporuci br. R (84) 17 o jednakosti izme|u èna i mu{karaca u medijima,
koju je Komitet ministara usvojio 25. septembra 1984. godine. Najzad, prepo-
ruka sadrì mnogobrojne za{titne mehanizme usmerene na za{titu slobode
izraàvawa koji mogu da stvore utisak da osnovni ciq ovog teksta nije bor-
ba protiv govora mr`we ili pomo} u iskorewivawu rasizma i netoleranci-
je, ve} pre unapre|ewe slobode izraàvawa. Me|utim, kako je razja{weno u
preambuli, borba protiv rasizma i netolerancije i za{tita slobode izra-
àvawa od su{tinskog su zna~aja za demokratsko dru{tvo i bilo bi nepri-
hvatqivo da se da prednost jednom na u{trb drugog. Osim toga, argument da
83
je suvi{e drakonska za{tita od netolerantnog govora, ne samo opasna, ve} i
kontraproduktivna, tako|e ima smisla. Preporuka je tako|e usmerena na to
da obezbedi elemente koji mogu da doprinesu da zakonodavna tela, upravni
organi i sudovi uspostave odgovaraju}u ravnoteù.” (str. 10-11.)
Za svako od iznetih sedam na~ela u aneksu preporuke ovde se daje i po-
jedina~no obrazloèwe. Tako se kaè da “na~elo 1 odraàva posebnu odgo-
vornost organa vlasti i javnih institucija na svim nivoima dràve da se,
naro~ito u medijima, uzdrè od usmenog ili pisanog izraàvawa koje bi
moglo da opravdava, raspiruje ili podsti~e rasnu mr`wu, ksenofobiju, an-
tisemitizam ili druge oblike diskriminacije ili mr`we zasnovane na ne-
toleranciji. Prva i najvi{a du`nost dràve jeste da spre~i da weni orga-
ni i weni slu`benici doprinose {irewu mr`we. ^lan 2, stavovi 1 i 4, stav
c, CERD sadrè izri~ite pravne obaveze u tom pogledu. Iako se ~ini da je
ovo na~elo samo po sebi o~igledno, bilo je, naàlost, skora{wih primera
u evropskim zemqama koji pokazuju da opasnosti od naru{avawa ovog na~e-
la jo{ uvek postoje. Tekst ne pomiwe ni{ta o prirodi sankcija koje treba
da se primene u slu~ajevima povrede ovog na~ela. O tome se govori u na~e-
lima 2 i 5. U ovom posebnom slu~aju mo`da su prikladne disciplinske sank-
cije, bilo same, bilo u kombinaciji sa drugim sankcijama. Budu}i da dràv-
ni slu`benici imaju pravo na punu za{titu u pogledu slobode govora zaga-
rantovane ~lanom 10 ECHR, svako ograni~avawe ove slobode mora da bude
u saglasnosti sa zahtevima sadrànim u ~lanu 10, stav 2, ECHR. Na~elo 2 i 5
pruàju dodatno uputstvo o ovom problemu.” (str. 11.)
Po{to mu je pruèno naj{ire obrazloèwe, saop{tava se da na~elo 2
nagla{ava potrebu da se u borbi protiv rasizma i netolerancije u konkret-
nim slu~ajevima sloboda izraàvawa uskladi s po{tovawem qudskog do-
stojanstva i za{titom ugleda ili prava drugih. ^lan 10 ECHR pruà
osnovni okvir za to. Relevantna sudska praksa organa Konvencije pokazuje
da, na pitawe da li je, u datom slu~aju, ograni~avawe slobode izraàvawa
“neophodno u demokratskom dru{tvu”, moè da se odgovori samo ako se ima-
ju u vidu sve konkretne okolnosti u doti~nom slu~aju. Iako takva pitawa
ne mogu da se re{avaju apstraktno, na nacionalnim zakonodavstvima je da
obezbede odgovaraju}e propise koji omogu}avaju doma}im sudovima i uprav-
nim organima da procewuju – imaju}i u vidu okolnosti svakog pojedina~nog
slu~aja – “potrebu” uplitawa u slobodu izraàvawa, kao i proporcional-
nost izme|u “formalnosti”, uslova, restrikcija i kazni koje se razmatraju
ili su nametnute, s jedne strane, i legitimnih ciqeva, s druge. Na~ela 4 i 7
daju daqa uputstva o faktorima koje treba uzeti u obzir prilikom proce-
ne neophodnosti takvih kr{ewa. Iako nacionalno zakonodavstvo treba da
ostavi dovoqno prostora za uspostavqawe ravnoteè izme|u slobode izra-
àvawa i za{tite drugih prava, ono ne treba da pruì neograni~eno dis-
kreciono pravo organima nadle`nim za primenu zakona. To bi bilo suprot-
no na~elu pravne sigurnosti i, jo{ konkretnije, zahtevu sadrànom u ~la-
nu 10, stav 2, ECHR, po kome ograni~ewa slobode izraàvawa moraju da bu-
du “propisana zakonom”. To, izme|u ostalog, zna~i da ograni~ewa treba da
imaju upori{te u nacionalnom zakonodavstvu i da ti zakoni moraju da budu
84
dovoqno dostupni i jasno i precizno formulisani (“predvidivost”). Ko-
mentar na~ela 4 pruà dodatne informacije u tom pogledu. Ovi zahtevi do-
bijaju poseban zna~aj kada je re~ o ograni~avawu slobode izraàvawa medi-
ja, po{to mediji ne treba da budu obeshrabrivani, iz straha od krivi~nih
ili drugih sankcija, da prenose informacije i mi{qewa o pitawima od
javnog interesa. Mogu}nosti za ograni~avawe slobode izraàvawa koje su
formulisane na neodre|en ili previ{e uop{ten na~in lako mogu da pro-
izvedu negativan efekat na slobodu medija.” (str. 11-12.)
4. nulum krimen sine lege, nula pena sina lege

Ovde pisci preporuke nisu propustili da dodatno objasne da su “ove na-
pomene zna~ajnije tamo gde krivi~ne sankcije mogu da se nametnu u svetlu
na~ela nulum krimen, nula pena sine lege, kao i na~ela da se krivi~no pra-
vo ne sme {iroko tuma~iti na {tetu optuènog, na primer analogijom. Ova
na~ela su deo garancije iz ~lana 7 ECHR i stoga proisti~e da ka`wivo de-
lo mora da bude jasno definisano zakonom... Na~elo 2 izri~ito navodi po-
{tovawe qudskog dostojanstva i za{titu ugleda ili prava drugih kao legi-
timne ciqeve za ograni~avawe slobode izraàvawa u oblasti govora mr-
`we... “Prava drugih” ukqu~uju pravo na fizi~ki i psihi~ki integritet
pojedinaca. Me|utim, takva ograni~ewa mogu u posebnim slu~ajevima da
imaju i druge ciqeve koje ~lan 10, stav 2, ECHR priznaje kao legitimne.
Sudska praksa Evropske komisije za qudska prava pokazuje da, u zavisnosti
od slu~aja do slu~aja, spre~avawe nereda i zlo~ina tako|e moè biti rele-
vantno. Na~elo 2 tako|e nabraja mere koje se vladama dràva ~lanica pre-
poru~uju za razmatrawe. Ve}ina wih razumqiva je sama po sebi.” (str. 12.)
Nekoliko od tih mera posebno je istaknuto, {to se vidi iz narednog
fragmenta obrazloèwa preporuke: “Mera koja se navodi pod drugom crti-
com predstavqa odgovor na nedavne primere u nekoliko dràva ~lanica ko-
ji su, na nesre}u, pokazali da poruke mr`we mogu tako|e da se prenose pu-
tem novih medija, servisa i mreà. Svaki pravni odgovor mora da bude ade-
kvatan, to jest da uzme u obzir razli~ite karakteristike takvih medija, ser-
visa i mreà, kao i razli~ite na~ine na koje ih javnost moè koristiti:
razli~ite vrste pristupa (slobodan pristup/pretplata, kodiran/nekodi-
ran itd.); wihovu upotrebu za privatnu ili javnu komunikaciju itd. U ovom
trenutku Savet Evrope razmatra ova pitawa u perspektivi koja je daleko
{ira od one koja se nalazi u ovoj preporuci. Mera koja se pomiwe pod ~e-
tvrtom crticom inspirisana je sve{}u da izricawe kazne zatvora ili nov-
~ane kazne licu osu|enom za govor mr`we moè u mnogim slu~ajevima bi-
ti neefikasno kada je re~ o promeni stavova i ideja tog lica. Sankcija dru-
{tveno korisnog rada, koja moè biti prilago|ena specifi~noj prirodi
prestupa (recimo, prinudni rad u zajednici koju je pojedinac uvredio), mo-
è da ima edukativne aspekte koji imaju ve}e izglede da promene stav i
shvatawa osu|ene osobe na taj na~in {to }e doprineti boqem razumevawu
i po{tovawu doti~ne grupe ili doti~nih grupa. Mere koje se pomiwu pod
petom crticom usmerene su na mobilisawe civilnog dru{tva i `rtava
85
govora mr`we u borbi protiv ove pojave. Ove mere imaju u vidu ~itav niz
pravnih instrumenata kojima se pove}avaju mogu}nosti predvi|ene gra|an-
skim pravom. Kako se navodi... krivi~no pravo ne mora uvek biti priklad-
no za konkretne slu~ajeve govora mr`we, dok gra|ansko pravo na~elno nu-
di ve}u fleksibilnost u tom pogledu. Ako to nacionalno zakonodavstvo do-
pu{ta, organizacije koje zastupaju `rtve govora mr`we treba da imaju pra-
vo da pokre}u gra|anske parnice.” (str. 12-13.)
Naredna tri na~ela vrlo su saèto obrazloèna: “Na~elo 3 nagla{a-
va ulogu sudova u obezbe|ivawu efikasne i nezavisne kontrole nad uplita-
wem izvr{nih organa u pravo pojedinca na slobodu izraàvawa. To odra-
àva zahteve vladavine prava koja predstavqa osnovno na~elo demokrat-
skog dru{tva... Isto tako, iz zahteva “propisano zakonom” i zahteva “neop-
hodnosti” iz ~lana 10, stav 2, ECHR proizlazi da nacionalno zakonodav-
stvo mora da obezbedi pravnu za{titu od samovoqnog uplitawa i odgovara-
ju}u za{titu od zloupotrebe. Tamo gde su ugroèni qudsko dostojanstvo i
osnovna prava, kao {to je sloboda izraàvawa, sudovi su pravo mesto za do-
no{ewe odluka na osnovu pa`qive procene razli~itih prava, vrednosti i
interesa. Na~elo 4 odraàva sudsku praksu organa Evropske konvencije ko-
ja se odnosi na ~lanove 10 i 17 Konvencije. Na~elo 5 nagla{ava da organi
gowewa moraju da ispoqe poseban oprez kad se bave slu~ajevima govora mr-
`we. U nekoliko evropskih zemaqa praksa je pokazala da moè biti veoma
te{ko da se dostigne nivo dokaza koje zahteva krivi~no pravo. Umesto sni-
àvawa tog nivoa, {to bi ozbiqno naru{ilo slobodu izraàvawa, predla-
è se da ti organi bri`qivo utvrde da li je prikupqeno dovoqno dokaza
pre nego {to naloè gowewe. To, naravno, zavisi od toga da li organi go-
wewa u dràvama ~lanicama uìvaju odre|eni stepen diskrecionih ovla-
{}ewa u tom pogledu. Bilo bi korisno usredsrediti napore na one proble-
mati~ne slu~ajeve u kojima }e se krivi~no gowewe najverovatnije zavr{i-
ti osudom. U oblasti govora mr`we postoji realna opasnost da osumwi~e-
ni sebe predstave javnosti kao “mu~enike” ili “`rtve”, ili da, u slu~aju
osloba|aju}e presude, ishod slu~aja predstave kao pobedu svojih stavova.
Preporu~uje se da se usvoje nacionalne smernice koje bi sluìle kao osno-
va za uskla|enu politiku gowewa u toj oblasti (videti na~elo 2, tre}a cr-
tica). Krivi~ne sankcije u ovoj oblasti treba striktno da po{tuju na~elo
proporcionalnosti, ne samo kao op{te na~elo prava koje reguli{e odme-
ravawe kazni, ve} i kao zahtev koji proisti~e iz ~lana 10, stav 2, ECHR.
Kazna zatvora za govor mr`we treba da bude izuzetak.” (str. 13-14.)
Iako se odmah na po~etku kaè da je {esto na~elo “u principu samo po
sebi razumqivo” i da se zasniva na presudi Evropskog suda za qudska pra-
va od 23. septembra 1994. godine, koja je doneta u predmetu Jersild protiv
Danske, to “razumqivo” se ipak vrlo detaqno obja{wava: “Tamo gde se, na
primer, govor mr`we opisuje ili je ~ak citiran u izve{tajima ili uvod-
nicima, pravna odgovornost medijskih poslenika je potpuno druga~ija od
odgovornosti autora tih izjava. Dok autor mora da snosi direktnu odgovor-
nost za sadràj svojih izjava, bez obzira na wihovo {irewe putem medija,
ako bi se mediji smatrali pravno odgovornim za puko preno{ewe takvih
informacija, to bi samo sputalo wihovu ulogu. Postoje dodatni uslovi koji
86
moraju da se ispune pre nego {to se pitawe takve odgovornosti pokrene, ka-
ko bi se izbeglo kr{ewe prava na slobodu izraàvawa. Ti zahtevi su sadr-
àni u na~elu 7. Ovo ne zna~i da mediji i medijski poslenici ne treba da
vode ra~una prilikom izve{tavawa o govoru mr`we ili netoleranciji, bu-
du}i da postoji rizik da publika wihov rad protuma~i kao izraz podr{ke
pogledima koji su za osudu. To je, me|utim, pitawe profesionalizma, naro-
~ito profesionalne etike, kojim treba da se pozabave sami mediji i medij-
ski poslenici, a ne organi vlasti. Po{tovawe profesionalnih pravila i
na~ela od strane medija nije stvar koju treba da reguli{u dràve ~lanice,
budu}i da bi to predstavqalo veliku opasnost za slobodu izraàvawa i
ure|iva~ku nezavisnost i samostalnost. Druga je stvar {to odre|ene odred-
be nacionalnog zakonodavstva koje ograni~avaju slobodu izraàvawa mogu
da odgovaraju izvesnim pravilima pona{awa kojih se pridràvaju medijski
poslenici.” (str. 14.)
Sledi i ponovno pozivawe na komparativnu studiju Katedre za novi-
narstvo i masovne komunikacije Univerziteta u Tempereu, kojom su prou~e-
ni evropski eti~ki kodeksi iz domena medija i netolerancije. Relevant-
nost te studije komentari{e se na slede}i na~in: “Prema tom nedavnom
pregledu eti~kih kodeksa koje su usvojili medijski poslenici u evropskim
zemqama, “zabrana diskriminacije na osnovu rasne ili nacionalne pripad-
nosti jedno je od najra{irenijih obele`ja profesionalnog eti~kog kodeksa”.
Od 31 kodeksa koji su trenutno na snazi, 26 sadrè takvu zabranu. Osim to-
ga, u ~lanu 7 Propisa Me|unarodne federacije novinara (usvojeni 1954. go-
dine i revidirani 1986.) kaè se da }e novinari – biti svesni opasnosti od
diskriminacije koju promovi{u mediji i da }e uraditi sve {to je u wiho-
voj mo}i da izbegnu potpomagawe takve diskriminacije zasnovane na rasi,
polu, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, politi~kim ili drugim mi{qe-
wima, i nacionalnom ili dru{tvenom poreklu. – Naravno, gorenavedena
razmatrawa koja se ti~u posebne odgovornosti medija u pogledu govora mr-
`we, za razliku od odgovornosti autora takvih izjava, ne primewuju se ako
govor mr`we poti~e direktno od samih medija ili medijskih poslenika
(to, jest, ako je govor mr`we posledica stavova novinara ili redakcije, a ne
samo izve{tavawa ili preno{ewa onoga {to su drugi rekli). U takvim slu-
~ajevima mediji ili medijski poslenici moraju se smatrati autorima poru-
ke mr`we u smislu navedenom u na~elu 6. Moglo bi se re}i da isto vaì i
kada medijski poslenici bezrezervno i aktivno podràvaju izjave koje se
svode na govor mr`we koje je izrekao neko drugi, iako to nije mogu}e lako
ustanoviti. Jo{ teè su situacije kada je stav medijskih poslenika izloèn
kritici zato {to nisu ekspresis verbis osudili prenete izjave ili im
obezbedili protivteù. Budu}i da postoji skala razli~itih mogu}ih sta-
vova, smatra se poèqnim da se oni razmotre u svetlu na~ela 7, koje pred-
stavqa reper za utvr|ivawe stepena odgovornosti medijskih poslenika.”
(str. 14-15.)
Sedmim na~elom se, kako stoji u obrazloèwu ove preporuke, razra|uje
prethodno na~elo i to “rezimiraju}i kqu~ne elemente koje organi vlasti,
naro~ito sudovi, moraju da uzmu u obzir kada se bave govorom mr`we koji
{ire mediji... Tekst pod prvom crticom podse}a da ~lan 17 ECHR ne treba
87
da igra bilo kakvu ulogu u pogledu pravnog pristupa novinarskom izve{ta-
vawu o rasizmu i netoleranciji, ukqu~uju}i mogu}e izve{taje i preno{e-
we izjava drugih osoba koje se svode na govor mr`we... Uslovi odre|eni ~la-
nom 10, stav 2, ECHR za bilo koje naru{avawe slobode izraàvawa, kako je
protuma~eno i sudskom praksom organa Konvencije, mogu da se rezimiraju
na slede}i na~in. Svako takvo naru{avawe mora da: (a) bude predvi|eno
potpunom i iscrpnom listom ograni~ewa odre|enih ~lanom 10, stav 2,
Evropske konvencije, koja mora usko da se tuma~i; (b) bude regulisano zako-
nom i formulisano jasnim i preciznim izrazima; (c) bude neophodno u de-
mokratskom dru{tvu i odgovara neodlo`noj dru{tvenoj potrebi; (d) bude
srazmerno ciqu kome se teì. U skladu s relevantnom sudskom praksom Su-
da, “neophodnost” naru{avawa slobode izraàvawa mora da bude dokazana
na ubedqiv na~in. Tekst pod drugom crticom nabraja odre|eni broj fakto-
ra koje nacionalne vlasti, naro~ito sudovi, moraju da uzmu u obzir prili-
kom procene da li je ograni~avawe slobode izraàvawa u toj oblasti “neo-
phodno u demokratskom dru{tvu”. Ovi faktori ne moraju uvek da budu jasno
predvi|eni pisanim pravom, pod uslovom da se primewuju u konkretnim
slu~ajevima. Sadràj nacionalnog zakonodavstva u toj oblasti treba da
obezbedi da upravni organi i sudovi budu u mogu}nosti da primene standar-
de koji su u skladu s na~elima sadrànim u ~lanu 10 ECHR. U slu~aju medij-
skog izve{tavawa o rasizmu i netoleranciji, bilo u obliku intervjua ili
nekom drugom obliku, kqu~ni faktor u proceni “neophodnosti” naru{ava-
wa slobode izraàvawa jeste da li je medijski izve{taj objektivno imao za
svrhu propagirawe rasisti~kih ili netolerantnih pogleda i ideja. Me|u
relevantnim faktorima koje je naveo sud u presudi Jersild mogu se pomenu-
ti: (a) na~in na koji je medijski izve{taj pripremqen: (b) sadràj izve{ta-
ja; (c) kontekst izve{taja (na primer, vrsta medija ili programa; duìna iz-
ve{taja i priroda publike kojoj je namewen); (d) svrha izve{taja (na pri-
mer, informisawe javnosti o stvarima od javnog interesa, kao {to je poja-
va ili stepen netolerancije ili nasuprot tome, stvarawe platforme za go-
vor mr`we).” (str. 15-16.)
I na kraju se jo{ ukazuje da, “{to se ti~e svrhe izve{taja, ona mora da
se procewuje, kao {to je gore navedeno, objektivno. Bez obzira na to, tamo
gde nema sumwe da ciq novinara odgovornog za izve{taj nije bio pruàwe
podr{ke rasisti~kim ili netolerantnim gledi{tima ili idejama, to }e se
uzeti u obzir kao relevantan faktor. Priroda sankcija koje mogu da se iz-
reknu predstavqa dodatni vaàn faktor za utvr|ivawe proporcionalno-
sti uplitawa u slobodu medija. Ve}a je verovatno}a da }e naro~ito sankci-
je predvi|ene krivi~nim pravom imati efekat odvra}awa i zato postoji
opasnost da obeshrabre medije da raspravqaju o pitawima od javnog intere-
sa. Takve sankcije moraju, stoga, da se primewuju s oprezom. Tekst pod tre-
}om crticom nagla{ava da se sloboda novinarskog izraàvawa odnosi ta-
ko|e na oblik u kome se informacije ili ideje prenose. Medijski posleni-
ci treba da imaju diskreciono pravo ne samo u pogledu na~ina na koji je iz-
ve{taj predstavqen, ve} i u pogledu procene vesti ili informacija koje su
u wemu sadràne.” (str. 16.)
88
v. govor mr`we u dosada{woj
me|unarodnoj krivi~no-pravnoj praksi
1. govor mr`we u optu`nici
koja je protiv mene podignuta
Prva optu`nica, koja je protiv mene podignuta u Ha{kom tribunalu u
februaru 2003. godine, pripisivala mi je neposrednu odgovornost za ratne
zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti u svim wihovim pojavnim oblicima.
Posle skoro dve godine, kada se uverilo da te{ko mogu biti direktno pove-
zan s bilo kojim izvr{enim krivi~nim delom, bez obzira da li se radi o od-
govornosti za planirawe, podsticawe, nare|ivawe, kao i pomagawe i podr-
àvawe planirawa, pripreme ili izvr{ewa krivi~nih dela, koja su pred-
vi|ena odgovaraju}im statutarnim odredbama, optu`nica protiv mene je
prera|ena i u oktobru 2004. godine podignuta nova, kojom mi je pripisano
da sam zlo~ine progona vr{io i govorom mr`we. Pritom su se pozvali na
prvostepenu presudu Nahimani i drugima od decembra 2003. godine, donese-
nu pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za Ruandu.
a) Primer me|unarodnog krivi~nog suda za ruandu

Nahimana je bio osniva~ jedne ruandske radio-stanice koja je vodila
organizovanu kampawu protiv plemena Tuci, nad kojim je izvr{en genocid.
Postupaju}e pretresno ve}e je smatralo da je nadle`no da otvori proble-
matiku medija u vr{ewu najteìh krivi~nih dela iz domena me|unarodnog
prava, koja nije sudski tretirana jo{ od Nirnber{kog procesa. Smatrali
su da mediji raspolaù atributima mo}i koja je u stawu da kreira i razvi-
ja glavne qudske vrednosti, ali i da ih razara, odnosno uni{tava. Ako do|e
do uni{tavawa tih vrednosti uz medijsku podr{ku, odgovornost bi morali
da snose oni koji su kontrolisali medije i wihovom upotrebom doprineli
proizvodwi {tetnih posledica, pa za to moraju da snose odgovornost. Po-
red Nahimane, za delatnost odnosne radio-stanice osu|en je i Barajagviza,
dok je tre}i optuèni, Nèze, progla{en krivim kao izdava~, glavni i od-
govorni urednik jednih novina. Komplet presuda koje tretiraju govor mr-
`we, a izre~ene su pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za Ruandu, detaq-
no sam obradio u svojoj kwizi “Ha{ki globalisti~ki obrazac totalitar-
nog pravosu|a”. Zato }u ovde samo rezimirati primewene principe i kri-
terijume. Delatnost ove trojice optuènih procewena je kao komplementa-
ran napor sa identi~nim ciqem koji je predstavqao promociju straha i mr-
`we, ali i mobilizaciju sopstvene socijalne grupe radi obra~una s protiv-
ni~kom. Inkriminisano je razvijawe prezira i mr`we prema identifiko-
vanom protivniku, rasplamsavawe besa i ozloje|enosti, kao i poruka da se
primene najteì oblici nasiqa. Prvo su izjedna~eni politi~ki interesi
sa etni~kim identitetom, a onda je usledilo pozivawe da se identifikova-
ni neprijateq uni{ti svim raspoloìvim sredstvima. Prezir i mr`wa su
89
promovisani po etni~kim stereotipima, uz pozivawe na oruànu akciju ra-
di eksplicitno izraènog ciqa uni{tewa neprijateqa. âk im je tada ak-
tuelni reìm prigovarao da preteruju u {irewu me|unacionalne mr`we i
propagandnih laì. S druge strane, kod sopstvene populacije {iren je
strah od eventualnih nastojawa i namera protivni~ke.
Barajagvizi je pripisano da je javno zagovarao poniàvawe i ubijawe
pripadnika suparni~kog plemena Tuci. Uz to je naoruàvao ma~etama i va-
trenim oru`jem lokalno stanovni{tvo, podsti~u}i ga na likvidaciju ci-
vila Tucija, ukqu~uju}i ène i decu. Nèze je distribuiraju}i oru`je upo-
zoravao da pre likvidacije treba prvo proveriti da li su `rtve zaista Tu-
ci, da ne bi gre{kom bio ubijen i neki pripadnik tada dominantnog pleme-
na Hutu. On je i li~no u~estvovao u sprovo|ewu i nadgledawu likvidacija,
a uz to se vozio kroz naseqena mesta i preko megafona sa vozila pozivao na
istrebqewe Tucija. Javni i direktni pozivi na istrebqewe ina~e su pri-
pisani svoj trojici osu|enika. Me|utim, najva`niji momenat u ovoj presu-
di predstavqa utvr|ivawe da je po~iwen genocid, kao i da su na izvr{ewe
genocida eksplicitno pozivali Nahimana, Barajagviza i Nèze. Tvrdi se
da im je dokazana i prethodna namera da se zaista izvr{i genocid. Vladaju-
}a partija, identifikovana radio stanica i pomenute novine svojim delo-
vawem su pokazali postojawe te genocidne namere, ali su sva trojica u svo-
jim pojedina~nim izjavama u toku sudskog postupka pruìli dodatni dokaz
o postojawu genocidne namere. Podstrekavawe na genocid je izvr{eno vi-
{estruko ponavqanim otvorenim i direktnim pozivawem na istrebqewe.
Me|utim, samo izraàvawe etni~ke mr`we u ovoj prvostepenoj presudi ni-
je inkriminisano. Napravqena je i nagla{ena vrlo precizna razlika izme-
|u govora mr`we kao takvog i posebnog govora mr`we kojim se izri~ito
pozivalo, javno i direktno, na ubijawe koje je okvalifikovano kao podsti-
cawe na genocid.
Me|utim, pored krivi~nog dela planirawa i podstrekavawa na geno-
cid, osu|enima je pripisano, na osnovu istih zabrawenih radwi, i krivi~-
no delo progona kao zlo~ina protiv ~ove~nosti. U ve} pomenutoj svojoj
kwizi “Ha{ki globalisti~ki obrazac totalitarnog pravosu|a” (“Komitet
za odbranu Vojislava [e{eqa”, Beograd 2012.) citirao sam nekoliko para-
grafa ove prvostepene presude koji se ti~u predmetne problematike. Mada
je u akademskom smislu uglavnom neprikladno samog sebe citirati, ovde to
ipak smatram neophodnim. Celi taj citat obeleì}u uglastim zagradama, a
u wima je samo jedna i po re~enica moj autorski tekst, a sve ostalo odgova-
raju}i segment presude: [Prema paragrafu 114 i 115 sudsko ve}e “smatra evi-
dentnim govor mr`we koji poga|a populaciju na etni~koj osnovi ili dru-
goj diskriminatorskoj osnovi dostiè do ovog nivoa gravitacije, konstitu-
i{e progon. Govor mr`we je diskriminatorska forma agresije koja uni-
{tava dignitet pripadnika grupe koja je napadnuta. On kreira niì status
ne samo u o~ima ~lanova grupe, ve} i u o~ima drugih koji ih opaàju i tre-
tiraju na nièm nivou od qudskog. Klevetawe osobe na osnovu etni~kog
identiteta ili pripadnosti drugoj populaciji, moè u~initi nepopravqi-
vu {tetu. Razli~ito od zlo~ina podstrekavawa, koji je definisan uslovima
90
namere, zlo~in progona je definisan u uslovima uticaja. Progon nije pro-
vokacija za uzrokovawe povrede. On je po sebi povreda ({teta). U skladu s
tim, ne mora biti poziva na akciju u saop{tewima koja ~ine progon. Iz
istog razloga ne mora biti veze izme|u progona i dela nasiqa. Ve}e zapa-
à da je Julius [trajher bio optuèn u Nirnbergu za progon zbog antise-
mitskih napisa koji su zna~ajno doprineli ~i{}ewu Jevreja 1940. U Ruandi,
virtuelni napisi “Kangure” (ime novina – nap. V. [.) i emisije RTLM
(skra}eni naziv kori{}ene radio stanice – nap. V. [.) funkcionisali su
na isti na~in uslovqavawem Hutu populacije i kreirawem klime prezira,
kao {to je zabeleèno u delima ~i{}ewa i genocida koji su usledili.
Sli~no tome, aktivnosti CDR, politi~ke partije koja je demonizovala Tu-
ci populaciju kao neprijateqa, generisale su strah i mr`wu, kreiraju}i
uslove za ~i{}ewe i genocid u Ruandi.”] (str. 677-688.)
U naredna ~etiri paragrafa postupaju}e sudsko ve}e je izloìlo sop-
stveno shvatawe kategorije “govora mr`we” i na~ina wegove implementa-
cije u uslovima nesumwivo po~iwenih masovnih zlo~ina: “Sloboda izraà-
vawa i sloboda od diskriminacije nisu inkompatibilna na~ela zakona. Go-
vor mr`we nije za{ti}en me|unarodnim pravom. Vlade po me|unarodnom
pravu imaju obavezu da zabrane bilo kakvo zastupawe nacionalne, rasne ili
verske mr`we koja ~ini podstrekavawe na diskriminaciju, neprijateqstvo
ili nasiqe. Veliki broj zemaqa {irom sveta, ukqu~uju}i i Ruandu, imaju
doma}e pravo koje zabrawuje zastupawe diskriminatorske mr`we i prepo-
znaje opasnost koju moè da predstavqa i {tetu koju uzrokuje. Ve}e smatra,
u svetlu ovih dobro ustanovqenih principa me|unarodnog i doma}eg prava
i jurisprudencije, da govor mr`we, koji izraàva etni~ke i druge oblike
diskriminacije, kr{i norme obi~ajnog me|unarodnog prava koje zabrawuje
diskriminaciju. U okviru ove norme me|unarodnog obi~ajnog prava zabra-
na zastupawa diskriminacije i podsticawa na nasiqe je neophodna, po{to
je mo} medija da u~ine {tetu poznata... Progon je op{tiji od direktnog i
javnog podstrekavawa, ukqu~uju}i zastupawe etni~ke mr`we prema drugim
grupama. Npr. “Kangura” – ~lanak “Buba{vaba ne moè da rodi leptira”
~ini progon. U ovom ~lanku Tuci su opisani kao biolo{ki druga~iji od
Hutua i ozna~eni kao zlobni i poro~ni. Wihovo oru`je je bilo definisa-
no u obliku èna i novca... Portret Tuci èna kao fatalnih i poruka da su
one podli neprijateqski agenti je bila ponavqana optu`ba od RTLM i
“Kangure.”] (str. 688.)
Podsticawe na izvr{ewe krivi~nog dela progona kao zlo~ina protiv
~ove~nosti u ovom slu~aju je definisano kao direktno i javno. Sli~no je
postupqeno jo{ 2000. godine u predmetu @or` Riì. Jo{ ranije, 1998. go-
dine, na isti na~in je definisano podsticawe u predmetu @an Pol Akaje-
si. Me|utim, najva`nija je ~iwenica da su Ferdinand Nahimana, @an Bo-
sko Barajagviza i Hasan Nèze, kao i Riì i Akajesu, prvenstveno osu|eni
zbog javnog i direktnog pozivawa na genocid, pa su im sve te radwe izvr{e-
wa dodatno okvalifikovane i kao progon, s obzirom da je naknadno u wima
prona|en element diskriminativne osnove, koji se ne traì kod genocida.
U drugostepenoj presudi Nahimani, Barajagvizi i Nèzeu iz 2007. godine
àlbeno ve}e je naglasilo jasnu razliku izme|u govora mr`we i podsticawa
91
na genocid. Govor mr`we, ma koliko bio teàk, ne mora uvek da bude di-
rektno podsticawe na izvr{ewe najteìh krivi~nih dela ako ne poziva pu-
bliku da deluje u tom pravcu. Tako ni omalovaàvawe i poniàvawe jedne
etni~ke grupe ne mora predstavqati podsticawe na izvr{ewe krivi~nog
dela, iako je ono u svakom slu~aju govor mr`we. Kod procene da li neki go-
vor sadrì obe karakteristike mora se voditi ra~una o lokalnom kultur-
nom i lingvisti~kom kontekstu. Ali podsticawe samo po sebi moè biti
direktno iako je u su{tini implicitno. Zato je va`na precizna identifi-
kacija poruke koja se {iri konkretnim govorom mr`we i procena kako su
taj govor mogli shvatiti oni koji su ga slu{ali, ~itali ili gledali. Pri
tome nije va`no da li bi neka druga publika na izvesnom drugom mestu po-
ruku upu}enu govorom mr`we eventualno smatrala dvosmislenom. “Nasu-
prot tome, ukoliko govor ostane dvosmislen, ~ak i onda kada je dati kon-
tekst uzet u obzir, onda se ne moè zakqu~iti van svake razumne sumwe da je
dati govor predstavqao direktno i javno podsticawe na po~iwewe genocida.”
(str. 735.)
U svemu ovome jedan od kqu~nih problema sadràn je u ~iwenici da su
radwe koje su okvalifikovane kao javno i direktno podsticawe na genocid
istovremeno tretirane i kao krivi~no delo progona, i to ~ak i u varijan-
ti po kojoj je i govor mr`we tretiran kao progon, odnosno jednim od vari-
jateta zlo~ina protiv ~ove~nosti. Radio-emisije, novinski ~lanci i par-
tijske aktivnosti, kako se procewuje, pozivali su na etni~ku mr`wu i pod-
sticali su nasiqe prema jednoj etni~koj populaciji. Re{avaju}i po podne-
tim àlbama na prvostepenu presudu, àlbeno ve}e je najpre moralo da od-
govori na pitawe moè li “govor mr`we” uop{te predstavqati aktus reus
krivi~nog dela progona kao zlo~ina protiv ~ove~nosti. Smatraju}i da mu
àlbeni podnesci odbrane i optu`be u tom smislu nisu dovoqni, ono je
imenovalo i specijalnog prijateqa suda. Wegov je zadatak bio da istraì
juristi~ku stranu ovog problema i ponudi odgovaraju}e na~elno stanovi-
{te, koje bi drugostepenoj sudskoj instanci pomoglo da se sna|e u dotad ne-
tretiranoj pravnoj situaciji, po kojoj u me|unarodnom obi~ajnom pravu ni-
je bilo kvalitetnih i ubedqivih precedenata. U tom smislu, u drugostepe-
noj presudi se najpre interpretiraju osnovni pogledi strana u postupku.
Na osnovu podnesaka odbrane apelaciono ve}e je najpre ustanovilo da
àlioci unisono tvrde da “govor mr`we” ni u kom slu~aju ne moè pred-
stavqati progon kao zlo~in protiv ~ove~nosti u bilo kom wegovom obli-
ku. Wihova podudarna stanovi{ta se rezimiraju na slede}i na~in: “(1) go-
vor mr`we se ne smatra zlo~inom u me|unarodnom obi~ajnom pravu (osim
ako dati govor ne predstavqa direktno i javno podsticawe na po~iwewe ge-
nocida) i osuditi àlioce za takve akte pod optu`bom progona bi predsta-
vqalo kr{ewe principa legalnosti (nulum krimen sine lege); (2) govor
mr`we ne ulazi u definiciju progona koji je sastavni deo zlo~ina protiv
~ove~nosti, po{to on u stvarnosti ne dovodi do realne diskriminacije i
nije toliko ozbiqan i teàk poput ostalih zlo~ina protiv ~ove~nosti,
kao {to je zakqu~eno u presudi “Kordi} i êrkez”; (3) prvostepeno ve}e je
pogre{ilo kada se oslonilo na presudu Riì kako bi zakqu~ilo da je, kada
92
je govor mr`we usmeren protiv neke odre|ene populacije zbog wene etni~-
ke pripadnosti, on dovoqno ozbiqan i teàk da bi mogao biti okarakteri-
san kao zlo~in protiv ~ove~nosti. Naime, proces Riì nije proces u pra-
vom smislu te re~i po{to je ve}e u tom procesu samo potvrdilo priznawe
krivice optuènog i sadràj dogovora koji je potpisao s tuìocem, a nije
bilo nikakve kontradiktorne debate; (4) me|unarodno krivi~no pravo ne
moè prihvatiti ekstenzivnu ({iroku) interpretaciju pojma “progon” ko-
ja se obi~no koristi u me|unarodnom pravu za prognana i raseqena lica, za-
to {to: (a) to bi bilo u potpunoj suprotnosti sa principom legalnosti; i
(b) u me|unarodnom pravu za prognana i raseqena lica pojam progona se ko-
risti u logici za{tite tih lica, dok je u me|unarodnom krivi~nom pravu u
pitawu logika represije. Mada, ~ak ni u me|unarodnom pravu za izbegla i
raseqena lica, sama ~iwenica da neko pripada grupi koja je meta govora ko-
ji pozivaju na mr`wu i nasiqe, nije dovoqna da bi wemu bio priznat status
izbeglice.” (str. 752-753.)
b) Stavovi me|unarodnog krivi~nog suda za ruandu

Dijametralno suprotno stanovi{te ima tuìla{tvo, koje, prema ovoj
interpretaciji, “odgovara da podsticawe na mr`wu i nasiqe protiv jedne
etni~ke grupe moè biti smatrano kao jedan oblik progona koji je sastav-
ni deo zlo~ina protiv ~ove~nosti. Ono tvrdi da prvostepeno ve}e nije po-
me{alo obi~nu rasnu diskriminaciju i progon kao zlo~in protiv ~ove~no-
sti. Pored toga, ono smatra da pozivawe na presude Kordi} i êrkez i Ku-
pre{ki} i ostali ni u ~emu ne potkrepquje argumentaciju àlioca, po{to:
(1) te presude ni u ~emu ne obavezuju Me|unarodni krivi~ni sud za Ruandu;
(2) pozicija koja je bila prihva}ena u predmetu Kordi} i êrkez je da, uko-
liko ne predstavqaju kriminalno podsticawe, kriminalni govori sami po
sebi nisu akti progona, ali u ovom konkretnom slu~aju kriminalni govor
je uzeo oblik direktnog i javnog podsticawa na po~iwewe genocida, i sa-
mim tim, saglasno principu iz presude Kordi}, predstavqa akt progona; i
(3) paragrafi iz presude Kupre{ki} i ostali, na koje se pozivaju àlioci,
ne govore o zapaqivim govorima ili o podsticawu na nasiqe kao aktima
progona, pa àlioci i ne dokazuju da je prvostepeno ve}e primenilo pojam
progona na na~in na koji je on definisan u me|unarodnom pravu za progna-
na i raseqena lica, i da je na taj na~in u{lo u direktnu suprotnost s onim
{to stoji u paragrafu 589 presude Kupre{ki} i ostali. Tuìlac tako|e
navodi da je prvostepeno ve}e definisalo progon u potpunom skladu s va-
è}om jurisprudencijom, te da je izvelo svoje zakqu~ke na bazi dokaza da
inkriminisane ~iwenice u potpunosti ispuwavaju sve kriterijume koji su
navedeni u datoj definiciji.” (str. 773-774.)
Pored toga, kako se daqe navodi, zastupnik optu`be “podse}a da akti
koji mogu predstavqati progon nisu pobrojani na nekoj zatvorenoj i nepro-
menqivoj listi, te da uop{te nije neophodno da akti progona moraju u isto
vreme biti smatrani infrakcijama (zlo~inima) od strane me|unarodnog
prava. Tuìlac smatra da je prvostepeno ve}e s pravom zakqu~ilo da go-
vor koji podsti~e na mr`wu i na nasiqe prema nekoj populaciji zbog wene
93
etni~ke pripadnosti, moè dosti}i isti nivo ozbiqnosti i teìne kao i
zlo~ini koji su navedeni u ~lanu 3 Statuta (~lan tri Statuta Me|unarod-
nog tribunala za Ruandu sankcioni{e zlo~ine protiv ~ove~nosti na podu-
daran na~in kao i ~lan pet Statuta Ha{kog tribunala za biv{u Jugoslavi-
ju – nap. V. [.), i tako predstavqati jednu vrstu progona. Po wemu, materi-
jalni element se sastoji od tog konstantnog, sistematskog i dugoro~nog pod-
sticawa na mr`wu i na nasiqe, kao i od u~e{}a u izgredima protiv civil-
ne Tuci populacije. On tako|e smatra da je prvostepeno ve}e s pravom za-
kqu~ilo da emisije RTLM-a, koje su napadale Tuci mawinu, predstavqaju
direktno nasrtawe na fundamentalna prava te populacije, kao {to su pra-
vo da ne budu diskriminisani, pravo na ìvot, na slobodu i na qudsko do-
stojanstvo. Povrh svega, on navodi da je efekat akumulacije tih govora, wi-
hovog konstantnog i upornog ponavqawa, dovoqno ozbiqan da bi oni mogli
biti okarakterisani kao progon. Tuìlac tako|e tvrdi da prvostepeno ve-
}e nije pogre{ilo kada je izvelo zakqu~ak da nije neophodno da postoji ve-
za izme|u progona i akata nasiqa. On smatra da je to i te kako bilo dokaza-
no ogromnim brojem dokaza koji su prezentovani pred prvostepenim ve}em.
Kona~no, kada je re~ o Barajagvizinom argumentu da me|unarodno obi~ajno
pravo ne zabrawuje diskriminaciju, tuìlac odgovara da izvori i jurispru-
dencija, koje je prvostepeno ve}e analiziralo u svojoj presudi ukazuju ba{
suprotno, tj. da takva zabrana postoji. On dodaje da ~ak i ukoliko bi se pret-
postavilo da me|unarodno obi~ajno pravo i ne poznaje tu zabranu, to ne bi
ukazivalo ni na kakvu gre{ku, po{to progon stvara diskriminaciju, ali u
isto vreme on predstavqa i uskra}ivawe nekog od fundamentalnih prava
koja su i te kako priznata i od strane me|unarodnog obi~ajnog i konvenci-
onalnog prava; u datom slu~aju je vi{e nego o~igledno da je do{lo do naru-
{avawa prava na ìvot, na slobodu, na qudsko dostojanstvo, kao i pravo ~o-
veka da ne bude diskriminisan, a sva ta prava su i priznata i za{ti}ena od
strane me|unarodnog obi~ajnog prava.” (str. 754.)
Imenovani amikus kurije bio je potpuno saglasan sa argumentima koje
je iznela odbrana. Kako je wegov podnesak shvatilo àlbeno ve}e, “amikus
kurije smatra da je prvostepeno sudsko ve}e pogre{ilo kada je osudilo à-
lioce na progon na osnovu govora mr`we koji ne podsti~e nasiqe. On naj-
pre sugeri{e da je interpretacija slu~aja [trajher od strane prvostepenog
ve}a potpuno pogre{na, po{to [trahjer nije osu|en za progon zbog antise-
mitskih tekstova koji poti~u iz perioda od pre 1940., tj. kada nije bilo eks-
terminacije Jevreja, ve} zbog toga {to je pozivao na ubijawe i ekstermina-
ciju, i to u trenutku kada su na Istoku Jevreji masakrirani pod stra{nim
okolnostima. Drugim re~ima, predmet [trajher ni u ~emu ne ukazuje na to
da i govor mr`we koji ne sadrì nikakav poziv na nasiqe moè predsta-
vqati progon, ve} ba{ suprotno od toga. Amikus kurie tvrdi da je takva in-
terpretacija predmeta [trajher u potpunosti potvr|ena ~iwenicom da je
Me|unarodni vojni tribunal u Nirnbergu oslobodio Fri~ea, zato {to we-
govi govori mr`we nisu imali za ciq da podstaknu Nemce da po~ine zver-
stva nad pobe|enim narodima. Ali, amikus kurije tako|e smatra da presu-
da Riì ni u kom slu~aju ne moè predstavqati progon, po{to se iz date
94
presude vidi da je kona~ni ciq tog govora uni{tewe ìvota, a to jeste pro-
gon iz okvira zlo~ina protiv ~ove~nosti. Kona~no, amikus kurije zamera
prvostepenom ve}u {to je ignorisalo presudu Kordi} i êrkez, u kojoj je iz-
veden jasan zakqu~ak da jedan obi~an govor mr`we ne moè predstavqati
progon.” (str. 754-755.)
Svojim odgovorom tuìlac se u potpunosti suprotstavio stanovi{tu
amikus kurije. Prema wegovom rezonovawu, kako mu reakciju sagledava àl-
beno ve}e, “nasuprot onome {to tvrdi amikus kurije, iz jurisprudencije
Tribunala jasno proizlazi da govor mr`we moè predstavqati progon, po-
{to taj govor kr{i jedno od fundamentalnih prava, a to je pravo na jedna-
kost, i to kr{ewe moè poprimiti ozbiqnost i teìnu koji su na istom
nivou kao i drugi zlo~ini protiv ~ove~nosti. Tuìlac precizira da nije
neophodno da se progon manifestuje putem fizi~kog nasiqa i dodaje da je
àlbeno ve}e jo{ ranije utvrdilo da uznemiravawe, poniàvawe i psiho-
lo{ko nasiqe mogu predstavqati akte progona. On tako|e tvrdi da presu-
da u predmetu [trajher nije definitivno i za ve~na vremena zatvorila
vrata kriminalizaciji govora mr`we, po{to su i na~in na koji se posma-
traju qudska prava i me|unarodno pravo evoluirali od Nirnberga, te bi
trebalo da Tribunal prizna da kr{ewe prava na jednakost moè predsta-
vqati vrstu progona. Kona~no, tuìlac isti~e da, ~ak i ukoliko se smatra
da samo govor mr`we koji podsti~e na nasiqe moè predstavqati progon,
onda je govor u datom slu~aju i te kako podsticao na nasiqe, i to nezavisno
od toga da li se dati govor analizira van svog konteksta, ili pak u kontek-
stu u kojem je nastao. Nahimana je u potpunosti saglasan sa argumentima
amikus kurije po kojima obi~an govor mr`we ne moè predstavqati pro-
gon. On prime}uje da amikus kurije na neki na~in sugeri{e da bi govor mr-
`we koji podsti~e na nasiqe mogao predstavqati aktus reus progona iz
zlo~ina protiv ~ove~nosti, ali on podse}a da me|unarodno krivi~no pra-
vo inkrimini{e jedino direktne pozive na eksterminaciju.” (str. 755.)
Razmotriv{i sva ta stanovi{ta, àlbeno ve}e je izvelo zakqu~ke koji
nemaju nikakvo upori{te u elementarnim pravnim principima, ali su mu
posluìli kao platforma koja bukvalno pruà mogu}nost sasvim proiz-
voqne i svojevoqne konkretizacije inkriminisanih akata. Taj segment dru-
gostepene presude glasi: “@albeno ve}e podse}a da se zlo~in progona sa-
stoji u nekom aktu, ili pak ne~iwewu akta koji je propisan krivi~nim pra-
vom, koji dovodi do diskriminacije de fakto, koji uskra}uje ili kr{i neko
fundamentalno pravo koje je priznato u me|unarodnom obi~ajnom ili kon-
vencionalnom pravu (aktus reus ili materijalni element zlo~ina), a koji
je po~iwen svesno i s namerom da dovede do diskriminacije po nekom od za-
brawenih motiva, kao {to su rasni, verski ili politi~ki razlozi (mens
rea ili intencionalni ili moralni element zlo~ina). No, svaki akt dis-
kriminacije ne predstavqa obavezno zlo~in diskriminacije: neophodno je
da ti akti koji ~ine zlo~in protiv ~ove~nosti, posmatrani izolovano ili
pak zajedno s drugim aktima, predstavqaju isti nivo ozbiqnosti i teìne
kao zlo~ini koji su navedeni u ~lanu 3 Statuta. Pored toga, nije neophod-
no da ti akti sami po sebi predstavqaju zlo~ine po me|unarodnom pravu.
95
Drugim re~ima, nije potrebno ni razmatrati argumente àlioca po kojima
obi~an govor mr`we ne predstavqa zlo~in u me|unarodnom krivi~nom
pravu. @albeno ve}e smatra da govor mr`we koji je usmeren protiv neke po-
pulacije zbog etni~kih ili drugih razloga diskriminatorne prirode, kr-
{i pravo na dostojanstvo ~lanova te grupe i predstavqa de fakto diskri-
minaciju.” (str. 756.)
v) kvazipravno shvatawe àlbenog ve}a

Time bi se apsolutno ukinula bilo kakva sloboda govora. To je dosled-
no izvedena krajwa logi~ka reperkusija ovakvog kvazipravnog shvatawa.
Kako se nastavqa tekst ove drugostepene presude, “pored toga, àlbeno ve-
}e smatra da govor mr`we, koji poziva na nasiqe prema nekoj populaciji
zbog etni~kih ili drugih diskriminatornih razloga, ozbiqno naru{ava
pravo na sigurnost ~lanova date grupe i predstavqa “de fakto” diskrimi-
naciju. No, àlbeno ve}e nije uvereno da govor mr`we, sam po sebi, moè
predstavqati kr{ewe prava na ìvot, na slobodu ili na fizi~ki integri-
tet. Naime, neophodna je intervencija drugih faktora da bi se takva kr{e-
wa konkretizovala: jedan govor ne ubija direktno ~lanove, niti ih pak sta-
vqa u zatvor, niti ih fizi~ki rawava. Drugo pitawe koje se postavqa je da
li je to naru{avawe i kr{ewe fundamentalnih prava (pravo na po{tova-
we qudskog dostojanstva, pravo na sigurnost) ozbiqno i te{ko koliko i
zlo~ini koji su nabrojani u ~lanu 3 Statuta. @albeno ve}e smatra da u da-
tom slu~aju nije neophodno procewivati da li obi~ni govori mr`we koji
ne podsti~u na nasiqe prema nekoj etni~koj grupi imaju teìnu koja je ekvi-
valentna teìni drugih zlo~ina protiv ~ove~nosti. Naime, kao {to je ve}
obja{weno ranije, nije neophodno da svaki akt progona, uzet izolovano i
sam po sebi, ima istu teìnu i ozbiqnost kao i drugi zlo~ini protiv ~o-
ve~nosti, po{to akti koji predstavqaju progon mogu biti uzeti u obzir za-
jedno, u celini. Taj kumulativni, udruèni efekat svih tih akata mora ima-
ti teìnu koja je ekvivalentna teìni drugih zlo~ina protiv ~ove~nosti.
Uzgred budi re~eno, kontekst u kojem su bili situirani ti akti izuzetno je
zna~ajan prilikom procene wihove ozbiqnosti i teìne.” (str. 756-757.)
^lan àlbenog ve}a Teodor Meron se direktno suprotstavio stanovi-
{tu ve}ine sudija i presudi priloìo svoje izdvojeno mi{qewe. U tom ak-
tu nepristajawa na protivpravno pona{awe ovog karaktera on je, izme|u
ostalog, rekao: “Moji prigovori osudi za progon su dvostruki: prvo, iz ~i-
sto pravne perspektive, àlbeno ve}e je nepravilno dozvolilo da govor
mr`we posluì kao osnova za krivi~nu osudu; drugo, àlbeno ve}e je pogre-
{no primenilo standard koji ono samo artikuli{e, time {to je propusti-
lo da direktno poveè podnosioca àlbe Nahimanu sa op{tim i sistemat-
skim napadom. Razja{wewa radi, kada pomiwem “obi~an govor mr`we”, pod
tim podrazumevam govor koji, ma koliko bio sporan, ne dostiè nivo koji
predstavqa direktnu pretwu nasiqem ili podstrekavawe na izvr{ewe ne-
posredno predstoje}e protivpravne radwe... Govor mr`we, po definiciji,
pogrdan je i gnusan, i ja ga li~no smatram odvratnim. Ali zato {to je slo-
bodno izraàvawe jedna od osnovnih li~nih sloboda, svako ograni~ewe
96
govora – a posebno svaka inkriminacija govora – mora da bude pa`qivo
ome|eno... Po obi~ajnom me|unarodnom pravu i Statutu Tribunala, obi~an
govor mr`we nije krivi~no delo. Pozivaju}i se na obavezu zabrane govora
mr`we po Me|unarodnom sporazumu o gra|anskim i politi~kim pravima
(ICCPR) i Konvenciju o uklawawu svih oblika rasne diskriminacije
(CERD), pretresno ve}e je zakqu~ilo da govor mr`we koji izraàva etni~-
ki ili drugi oblik diskriminacije kr{i normu me|unarodnog obi~ajnog
prava koja zabrawuje diskriminaciju. Iako se àlbeno ve}e ne bavi preci-
znim zna~ewem ove izjave, pretresno ve}e je to pogre{no protuma~ilo.”
(str. 773.)
g) me|unarodne konvencije
{tite slobodu mi{qewa i izraàvawa
Mnoge potpisnice Konvencije o uklawawu svih oblika rasne diskri-
minacije, poput Francuske ili Sjediwenih Ameri~kih Dràva, zadràle
su rezerve u odnosu na sprovo|ewe svih odredbi koje bi mogle da ugroze slo-
bodu mi{qewa i izraàvawa, odnosno slobodu udruìvawa i javnog oku-
pqawa. Za{tita politi~ke slobode, prema wihovom uverewu, iznad je in-
tencija ove konvencije. Meron isti~e da “ameri~ki ustav {titi ~ak i “po-
grdan” i “uvredqiv” jezik, koji se ne kvalifikuje kao “prava pretwa” nasi-
qem.” (str. 774.) Pored toga, Meron nagla{ava da “Konvencija o genocidu
zabrawuje samo govor koji nastavqa da direktno podstrekava na izvr{ewe
genocida; ni{ta ne govori o govoru mr`we koji ne prelazi taj prag. Nada-
qe, jedini presedan bilo kog me|unarodnog tribunala koji se odnosi ta~no
na ovo pitawe, beleì da govor mr`we nije zabrawen po relevantnom sta-
tutarnom, niti po obi~ajnom me|unarodnom pravu. Jezik presude Me|una-
rodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju u slu~aju Kordi} je in-
struktivan. Pretresno ve}e prime}uje da je optu`nica protiv Darija Kor-
di}a prva optu`nica u istoriji me|unarodnog tribunala u kojoj se govor
mr`we navodi kao zlo~in protiv ~ove~nosti. On nije pobrojan kao krivi~-
no delo nigde drugde u Statutu Me|unarodnog tribunala, ali najva`nije je
da on ne dostiè isti nivo teìne kao druga dela pobrojana u ~lanu 5. Na-
daqe, krivi~nopravna zabrana ovog dela nije dostigla status obi~ajnog me-
|unarodnog prava. Stoga bi osuda optuènog za to delo kao za progon, kako
se to u optu`nici navodi, povredila na~elo legaliteta.” (str. 774.)
Tuìla{tvo se uop{te nije àlilo na ovaj zakqu~ak iz prvostepene
presude u predmetu Kordi}, pa se ni àlbeno ve}e nije wime bavilo. Me-
ron smatra da je na osnovu svih navedenih argumenata “vi{e nego jasno da
nema usagla{ene norme obi~ajnog me|unarodnog prava kojim se inkrimini-
{e govor mr`we. Sli~no tome, blià tekstualna analiza pokazuje da Sta-
tut MKTJ ne zabrawuje obi~an govor mr`we. Ba{ tako i treba da bude jer
Statut kodifikuje ustanovqena na~ela me|unarodnog prava, ukqu~uju}i i
ona kojima se bavi Konvencija o genocidu. Da je druga~ije, Tribunal bi po-
vredio osnovna na~ela ravnopravnosti u~esnika u postupku i legaliteta.
@albeno ve}e smatra da zakqu~ak da govor mr`we moè da predstavqa
97
delo progona ne povre|uje na~elo legaliteta (sad je re~ o àlbenom ve}u u
predmetu Nahimana i drugi – nap. V. [.) s obzirom da je krivi~no delo pro-
gona po sebi dovoqno precizno odre|eno u me|unarodnom pravu. Nalazim
da je ova izjava zbuwuju}a. U me|unarodnom krivi~nom pravu odre|ewe mo-
ra da bude precizno, ne samo “dovoqno” precizno.” (str. 724-725.) Po Mero-
novom mi{qewu, “rezime amikus kurije ispravno zapaà da, nasuprot ve}i-
ni drugih zlo~ina protiv ~ove~nosti, “progon” je po svojoj prirodi otvo-
ren za {iroko tuma~ewe.” (str. 775.) Amikus kurije je bila me|unarodna ne-
vladina organizacija “Otvoreno dru{tvo – inicijativa za pravdu”. U we-
nom izve{taju se insistira da su, “budu}i svesni prate}ih razlika za prava
optuènog, me|unarodni sudovi nastojali da obezbede “pa`qiv i osetqiv
razvoj” zlo~ina progona u svetlu na~ela nulum krimen sine lege.” (str. 775.)
Kako Meron dodaje, slede}i osnovne postulate iz izve{taja prijateqa
suda, “Tribunal mora da nastavi sa najve}im oprezom kada primewuje nove
oblike progona zato {to je, od razli~itih zlo~ina protiv ~ove~nosti, pro-
gon jedan od najneodre|enijih. Postoje te{ko}e i sa samim nazivom, odno-
sno definicijom progona, a jo{ i vi{e sa nejasno}om wegovih konstitutiv-
nih elemenata. Kombinovani efekat ove neodre|enosti i èqe Tribunala
da se efikasno odnosi prema tako neodre|enom zlo~inu kao {to je progon,
gravitira ekspanziji posredstvom pravosudnih odluka. Ma koliko da je ta
tendencija razumqiva, ona moè do}i u sukob, kao u slu~aju pred nama, sa te-
meqnim na~elom legaliteta.” (str. 775.) Po{to ve}i broj pravnih stru~wa-
ka u svojim elaboratima dokazuju i obrazlaù svrsishodnost i neophodnost
za{tite govora mr`we, Meron i o tome daje svoj komentar: “Rasprava o to-
me da li je mudro {tititi govor mr`we odvija se ve} decenijama i ja ne pre-
tendujem da je ovde rezimiram. Dok neki nau~nici brane za{titu govora
mr`we po osnovu da tolerantna dru{tva moraju sama da predstavqaju pri-
mer tolerancije ili da je najboqi protivotrov za zlonamerni govor raci-
onalni kontraargument (pre negoli suzbijawe), moj ciq je ovde prakti~ni-
ji. Zbog stepena do kog su govor mr`we i politi~ki diskurs ~esto ispre-
pleteni, trebalo bi da se Tribunal posebno uzdràva od opravdavawa kri-
vi~ne sankcije za nepopularni govor. Iz eks post perspektive, sudovi i ko-
mentatori mogu ~esto do}i u isku{ewe da tvrde da nikakva {teta, a u stva-
ri mnogo dobrog, moè da proiza|e iz suzbijawa posebno odvratnih ideja.
Mnogi primeri govore da govor mr`we izgleda nema sposobnosti da dopri-
nese racionalnom politi~kom diskursu. U ~emu je, onda, wegova vrednost.
Razlog za za{titu govora mr`we po~iva u eks ante koristima. Za{tita go-
vora, ~ak i govora koji je uznemiravaju}i i neprijatan, va`na je radi omogu-
}avawa suprotnog politi~kog mi{qewa, posebno u demokratijama u razvo-
ju. Kao {to je to u~inio i prijateq suda u predmetnom slu~aju, Inicijati-
va za otvoreno dru{tvo skrenula je Tribunalu pa`wu na brojne primere u
kojima su reìmi suzbijali kritiku tvrde}i da wihovi protivnici vr{e
kriminalno podstrekavawe. Takvi poku{aji suzbijawa posebno su akutni
tamo gde politi~ke partije odraàvaju etni~ke podele. Kao rezultat, reì-
mi ~esto optuùju najzna~ajnije novinare i politi~ke protivnike za “pod-
strekavawe na pobunu” ili “podstrekavawe na mr`wu”. Pretwa krivi~nim
98
gowewem za legitimno neslagawe uznemiruju}e je ~esta, a zvani~nici u ne-
kim zemqama izri~ito su se pozivali na primer RTLM-a da bi gu{ili kri-
tikovawe vladaju}ih reìma.” (str. 775-776.)
U ovom izdvojenom mi{qewu autor jo{ jednom citira stanovi{te pri-
jateqa suda, kojim bi potkrepio svoju kqu~nu tezu, iznesenu na samom kraju
prethodnog segmenta. Upravo je prijateq suda upozoravao da “represivne
vlade u zemqama sa izvornim etni~kim problemima sve vi{e koriste pri-
mer RTLM-a kao izgovor za stroì odnos prema legitimnoj kritici u lo-
kalnoj {tampi i gra|anskom dru{tvu.” (str. 776.) Meron ide daqe u razra-
di ove konstatacije, pa joj dodaje procenu da su “pau{alno prepotentne de-
finicije onoga {to se konstitui{e u utuìvo podstrekavawe omogu}ile
vladama da prete, a ~esto i ka`wavaju, upravo onu vrstu istinoqubivog, ~e-
sto kriti~kog komentara o vladi koji je od vitalne va`nosti za slobodno
dru{tvo. Ukratko, suvi{e slobodna tuma~ewa podstrekavawa mogu da dove-
du, i dovode, do inkriminisawa politi~kog neslagawa. Slede}a eks ante ko-
rist od za{tite politi~kog neslagawa, posebno u demokratijama u nastan-
ku, sastoji se u tome da govornici uìvaju {iroke mogu}nosti javnog izno-
{ewa svojih gledi{ta, ma kako grubo ih predstavqali. âk i kada govor mr-
`we deluje kao da je od male ili nikakve vrednosti (takozvani “laki slu~a-
jevi”), inkriminacija govora kome nedostaju prave pretwe ili podstreka-
vawe rashla|uje legitimni politi~ki diskurs, kao {to su to mnoge zemqe
i uo~ile. U Ju`noj Africi, jednoj od nekoliko zemaqa koje su uklonile
obi~ni govor mr`we iz okvira ustavne za{tite, govor moè biti inkrimi-
nisan samo kada “predstavqa podstrekavawe na nano{ewe {tete”. Sli~no
tome, ameri~ki ustav ne {titi “prave pretwe” ili podstrekavawe usmere-
no na izazivawe ili koje }e verovatno izazvati neposredno predstoje}u
protivpravnu radwu. Me|utim, “vlada mo`da ne}e zabraniti izraàvawe
neke ideje samo zato {to dru{tvo smatra da je ta ideja po sebi uvredqiva
ili neprihvatqiva”. Statut MKTJ eksplicitno zabrawuje genocid ili
podstrekavawe na izvr{ewe genocida. Kada govor mr`we dostigne nivo
podstrekavawa na nasiqe ili drugu neposredno predstoje}u protivpravnu
radwu, takvo izraàvawe ne uìva za{titu. Ali iz gore obja{wenih raz-
loga, poku{aj da se pod naslovom progona inkrimini{e neukusan govor, ko-
ji ne predstavqa stvarno neposredno podstrekavawe, moè da ima te{ke i
nepredvi|ene posledice. Stoga, sudovi moraju sa~uvati budnost u odràwu
~esto nesigurne ravnoteè izme|u dve konkretne slobode.” (str. 776.)
Smatraju}i da je neodrìva Nahimanina osuda za progon zato {to je za-
snovana na “krajwe klimavim nogama”, Meron nagla{ava da je “àlbeno ve-
}e nedopustivo zasnovalo osudu na obi~nom govoru mr`we.” (str. 776.)
Osnovnu kontradiktornost u nastupu svojih kolega on sagledava u tome {to
ostali ~lanovi àlbenog ve}a propu{taju da objasne kako govor mr`we po
statutarnim odredbama moè biti tretiran kao aktus reus preuzetog kri-
vi~nog gowewa, ali ga ipak koriste kao “zna~ajan i odlu~uju}i faktor u
osu|ivawu za progon.” (str. 777.) Po Meronovom mi{qewu, “àlbeno ve}e
spaja u jedno govor mr`we koji podstrekava na nasiqe i izjavquje da obe vr-
ste govora predstavqaju progon.” (str. 777.) Meron pritom upozorava:
“Jedinstveni element progona je taj da postupci moraju biti deo op{teg
99
i sistematskog napada na civilno stanovni{tvo. Zbog Nahimanine odgo-
vornosti za emisije posle 6. aprila, jedino pitawe koje preostaje jeste da li
je postojao jedinstveni element progona. Mogli bismo dokazivati da su
emisije posle 6. aprila same po sebi dovoqne da ustanove postojawe op{teg
i sistematskog napada na civilno stanovni{tvo. @albeno ve}e prepoznaje
slabosti takvog zakqu~ka; da je druga~ije, analiza bi bila mnogo iskrenija
i ne bi zahtevala {timovawe pitawa govora mr`we. Jasno je, dakle, da je po-
stojawe obi~nog govora mr`we doprinelo zakqu~ku àlbenog ve}a o op-
{tem i sistematskom napadu.” (str. 777.)
Posebno Meron napomiwe da su ostali ~lanovi àlbenog ve}a ovaj
pristup branili “prime}uju}i da: (1) postupci na kojima se temeqi genocid
mogu biti skupno razmatrani i da (2) nije neophodno da postupci na kojima
se temeqi genocid budu krivi~na dela po me|unarodnom pravu. Po ovom
gledi{tu, govor mr`we, mada nije inkriminisan, moè se posmatrati zajed-
no sa drugim postupcima kako bi se ustanovilo da je podnosilac àlbe iz-
vr{io progon. Temeqni problem ovog pristupa je {to propu{ta da shvati
da je govor jedinstven – izraz koji nije inkriminisan za{ti}en je. Kao {to
je sudija Vendel Halis zapazio, “svaka ideja je podstrekavawe”. Ali, u slu-
~aju sloboda koje se sukobqavaju, ravnoteà mora da bude uspostavqena, a
govor koji pripada nekrivi~noj strani te ravnoteè uìva posebnu za{ti-
tu. Ovo stoji u krajwoj suprotnosti u odnosu na druga nekrivi~na dela koja
nemaju takav jedinstven status i zaista mogu da doprinesu zbirnim okolno-
stima koje sud moè da razmatra... @albeno ve}e, ~ak i bez odlu~ivawa da
li govor mr`we uzet zasebno moè da opravda osudu, ipak dozvoqava za{ti-
}enom govoru da posluì kao osnova osude za progon. Ovakav pristup uki-
da jedinstveni status priznat nekrivi~nom izraàvawu i, u su{tini, in-
krimini{e nekriminalni govor.” (str. 777.)
Po okon~awu rasprave o na~elnim i teorijskim problemima, Meron se
vratio konkretnom predmetu, rekav{i: “Nakon razmatrawa mojih prigovo-
ra na pravno pitawe koju ulogu, ako ikakvu uop{te, obi~an govor mr`we
moè da igra u opravdavawu osude za progon, prelazim sada na ~iweni~ni
problem. Pod opisom op{teg i sistematskog napada na civilno stanovni-
{tvo, koji mora da podupre osudu, àlbeno ve}e podrazumeva kampawu ka-
rakterisanu aktima nasiqa (ubistva, maltretirawa, silovawa) i uni{ta-
vawem imovine. Nigde u presudi, me|utim, àlbeno ve}e ne ustanovqava ve-
zu izme|u ovih zlodela i podnosioca àlbe Nahimane. Ako nema uzro~ne
veze izme|u postupaka optuènog i sistematskog napada kome su doprineli,
osuda za progon bila bi zasnovana na krivici po osnovu zdruìvawa. @al-
beno ve}e prime}uje da je obi~an govor mr`we “doprineo” drugim aktima
nasiqa i tako predstavqao podstrekavawe na progon. Ono tako|e prime}u-
je da se govor mr`we dogodio usred op{te kampawe progona protiv civil-
nog stanovni{tva Tuca. Dok je àlbeno ve}e, stoga, pravilno prepoznalo
potrebu ustanovqavawa uzro~ne veze izme|u Nahimaninih radwi i op{teg
i sistematskog napada, ono u tom pogledu nije podnelo nikakve dokaze.
Pretpostavqena veza ne po~iva ni na ~emu vi{e do na ipse diksit deklara-
cijama da je Nahimanin govor mr`we “doprineo” ve}em napadu. Istina je da
100
se Nahimanina odgovornost za emisije posle 6. aprila sme{ta u okvir
istog vremenskog i geografskog konteksta kao i genocid u Ruandi u {irem
smislu. Uop{tavawa o zverstvima koja su se dogodila, ipak, ne mogu pretvo-
riti Nahimaninu osudu za direktno i javno podstrekavawe na izvr{ewe ge-
nocida i u osudu za progon. Vrlo je mogu}e da postoji direktna veza izme|u
Nahimaninih postupaka i {ireg napada, ali nejasno pozivawe na razli~i-
ta ubistva, silovawa i druga zverstva neprihvatqivo je po normama lega-
liteta i postupka. Zakqu~ak je, onda, da dokaz Nahimanine veze sa op-
{tim napadom po~iva na samo dva izvora: prvo, na odre|enim emisijama
posle 6. aprila, koje je àlbeno ve}e i samo smatralo nedovoqnim, ako se
uzimaju zasebno, za dokazivawe takvog napada; i, drugo, na neinkrimisanom
govoru mr`we, za koji sam dokazivao da ne bi trebalo da obrazuje osnov, u
celini ili delimi~no, bilo kakve osude.” (str. 777-778.)
d) razli~iti stavovi sudija

me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju
Mada je odgovaraju}om statutarnom odredbom Ha{kog tribunala kri-
vi~no delo progona pobrojano kao prvo u nizu krivi~nih dela koja obuhva-
ta {iroka definicija zlo~ina protiv ~ove~nosti, postupaju}e sudije su se
u pojedinim predmetima nalazili pred ozbiqnim isku{ewem kako to delo
da tretiraju. Prisutna su shvatawa da je progon “krovno” krivi~no delo ko-
je inkorpori{e sve ostale zlo~ine protiv ~ove~nosti, stanovi{te da je
re~ o posebnom krivi~nom delu, kao i mi{qewe da se progonom mogu obu-
hvatiti sva druga krivi~na dela, koja dostiù teìnu zlo~ina protiv ~o-
ve~nosti iako nisu nabrojana u odnosnom ~lanu. Na primer, takva bi mogla
biti krivi~na dela silovawa ili prisilnog preme{tawa, ali je wih sudska
praksa podvela pod druge odrednice. Po{to mi je ovde jedan od glavnih ci-
qeva da osporim mogu}nost tretirawa “govora mr`we kao zlo~ina protiv
~ove~nosti, nekoliko va`nih argumenata u tom smislu prona{ao sam u do-
sada{woj sudskoj praksi Ha{kog tribunala.
U prvostepenoj presudi bra}i Zoranu, Mirjanu i Zlatku Kupre{ki}u,
Dragi Josipovi}u, Draganu Papi}u i Vladimiru [anti}u, od 14. januara
2000. godine, pretresno ve}e je uo~ilo nedefinisanost pojma krivi~nog de-
la progona u me|unarodnom obi~ajnom pravu. Prvo je konstatovalo da se u
“UNHCR priru~niku o procedurama i kriterijima za odre|ivawe izbe-
gli~kog statusa”, u paragrafu 51, kaè: “Ne postoji op{teprihva}ena de-
finicija “progona” i razni poku{aji da se formuli{e takva definicija
nisu urodili velikim plodom. Iz ~lana 33 Konvencije iz 1951. moè se
zakqu~iti da opasnost po ìvot ili slobodu zbog rase, vere, nacionalno-
sti, politi~kog mi{qewa ili pripadnosti odre|enoj dru{tvenoj grupi
uvek predstavqa progon. Druga te{ka kr{ewa qudskih prava – iz istih
razloga – tako|e bi predstavqala progon.” (str. 220.) Evropska konvencija
o qudskim pravima svojim tre}im ~lanom garantuje da “niko ne sme biti
podvrgnut mu~ewu ili ne~ove~nim ili degradiraju}im postupcima ili ka-
`wavawu.” (str. 220.) Po{to u ova dva kqu~na me|unarodnopravna izvora
101
nema definicije, ha{ke sudije u ovom predmetu podse}aju da su “Evropska
komisija i sud u nekoliko navrata zauzeli stav da izlagawe osobe opasno-
sti od progona u wegovoj/wenoj zemqi porekla moè predstavqati kr{ewe
~lana 3 Evropske konvencije o qudskim pravima. Ali, wihove odluke ne da-
ju daqe smernice za definiciju progona. U nastojawu da defini{u ko ispu-
wava uslove za status izbeglice, neki su nacionalni sudovi doneli odluke
o tome koja dela mogu predstavqati progon. Drugi slu~ajevi pokazuju da su
nacionalni sudovi, primewuju}i pravo o izbeglicama, {iroko definisali
progon, te da su zauzeli stav da on ukqu~uje i onemogu}avawe zapo{qavawa
ili obrazovawa, ili su uop{tenije zakqu~ili da postoji otvorena katego-
rija oblika pona{awa koji mogu predstavqati progon, i koji se moraju pro-
ceniti u svetlu Konvencije od slu~aja do slu~aja.” (str. 220.)
Prema mi{qewu postupaju}eg pretresnog ve}a, “ti slu~ajevi ne mogu
predstavqati osnovu za individualnu krivi~nu odgovornost. Bilo bi u su-
protnosti sa principom legaliteta kada bi neko bio progla{en krivim za
progon na osnovu definicije iz me|unarodnog prava o izbeglicama ili
prava o qudskim pravima. U tim korpusima prava najva`nije je utvrditi da
li se osoba koja traì status izbeglice ili za koju postoji verovatno}a da
}e biti proterana ili deportovana s razlogom boji da }e biti izloèna
progonu zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti odre|enoj dru-
{tvenoj grupi ili politi~kog mi{qewa. Naglasak je vi{e na stawu duha
osobe koja tvrdi da je izloèna progonu (ili da je u opasnosti od progona),
a mawe na ~iweni~nom nalazu da li je zaista do{lo do progona ili do we-
ga moè do}i. Nadaqe, umi{qaj progonioca nije relevantan. Rezultat je taj
da je mreà “progona” ba~ena mnogo {ire nego {to je pravno opravdano u
svrhe pripisivawa individualne krivi~ne odgovornosti. Definicija koja
poti~e iz me|unarodnog prava o izbeglicama i prava o qudskim pravima ne
moè se stoga primeniti ovde.” (str. 220-221.)
2. nesaglasje oko definicije

krivi~nog dela progona
U jednoj napomeni ispod glavnog teksta pretresno ve}e nas obave{ta-
va da je izvesni Mekhjuy, sudija australijskog Vrhovnog suda, godine 1989.,
re{avaju}i u predmetu ân protiv ministra za imigraciju i etni~ka pita-
wa, zakqu~io: “Dokle god osobi preti zlo, a to se zlo moè smatrati delom
sistematskog postupawa koje se iz razloga navedenih u Konvenciji sprovo-
di nad tom osobom kao pojedincem ili pripadnikom neke klase, ta je osoba
“progowena” u smislu Konvencije. Nadaqe, za postojawe “progona”, zlo ko-
jim se preti ne treba biti gubitak ìvota ili slobode. I drugi oblici zla
mawe od pretwi ìvotu ili slobodi mogu predstavqati “progon” u smislu
Konvencije i Protokola. Mere koje “ne po{tuju” qudsko dostojanstvo mogu
u odgovaraju}im slu~ajevima predstavqati progon... Progon zbog rase, vere
i politi~kog mi{qewa u istoriji je poprimao mnoge oblike dru{tvene, po-
liti~ke i ekonomske diskriminacije. Stoga onemogu}avawe zapo{qavawa,
102
sticawa profesije ili obrazovawa ili nametawe ograni~ewa sloboda ko-
je su tradicionalno zajam~ene u demokratskom dru{tvu, kao {to su slobo-
da govora, okupqawa, veroispovesti ili kretawa, moè predstavqati pro-
gon ako se name}u iz razloga predvi|enih Konvencijom.” (str. 220.) U ve}
pomenutom priru~niku specijalizovane organizacije za izbeglice Ujedi-
wenih nacija kaè se da se “zbog razlika u psiholo{kom ustrojstvu pojedi-
naca i u okolnostima svakog slu~aja, tuma~ewa o tome {ta zapravo pred-
stavqa progon nu`no razlikuju. Osim toga, podnosilac molbe mo`da je
bio podvrgnut raznim merama koje same po sebi ne predstavqaju progon
(npr., diskriminacija u raznim oblicima), u nekim slu~ajevima u kombina-
ciji sa drugim negativnim faktorima (npr. op{ta atmosfera nesigurnosti
u zemqi porekla). U tim situacijama, ti razni elementi mogu u svom tota-
litetu proizvesti takav efekat na um podnosioca koji moè razumno
opravdati pozivawe na opravdani strah od progona na kumulativnoj osnovi.”
(str. 221.)
Po{to u ovom slu~aju presude Ha{kog tribunala nije bila primewiva
definicija “progona” iz one oblasti me|unarodnog prava koja se bavi pro-
blemom izbeglica, ali i qudskih prava uop{te, postupaju}e pretresno ve-
}e je potraìlo druge pravne izvore, ma koliko oskudni oni bili. Prona-
{lo je u Nirnber{kim principima, sadrànim u Izve{taju Me|unarodne
pravne komisije Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija i podnesenom 29.
jula 1950. godine. U tim principima se navodi da je ~lan 6(c) Nirnber{ke
poveqe “razlikovao dve kategorije ka`wivih dela, a to su: prva, ubistvo,
istrebqewe, porobqavawe, deportacija i druga ne~ove~na dela po~iwena
nad bilo kojim civilnim stanovni{tvom, pre ili u toku rata, a druga, pro-
gon na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi.” (str. 21.) Pored toga, Komi-
sija za me|unarodno pravo je komentarisala Nacrt kodeksa 1991. godine i u
tom smislu saop{tila: “Progon na dru{tvenoj, politi~koj, rasnoj, verskoj
ili kulturnoj osnovi, koji ve} jeste krivi~no delo po Nacrtu kodeksa iz
1954., odnosi se na kr{ewa qudskih prava koja nisu obuhva}ena prethodnim
paragrafima, koja su sistematski ili u masovnim razmerama po~inili slu-
`beni organi vlasti ili grupe koji imaju de fakto vlast na odre|enoj te-
ritoriji i koji èle pojedincima ili grupama pojedinaca nametnuti takav
ìvot u kojem bi im neka od wihovih osnovnih prava bila privremeno ili
stalno uskra}ivana. Progon moè poprimiti mnogo oblika: npr. zabrane
da se vr{e odre|eni verski obredi, dugotrajno i sistematsko li{avawe
slobode pojedinaca koji predstavqaju politi~ku, versku ili kulturnu gru-
pu, zabranu kori{}ewa nacionalnog jezika, ~ak i u privatnom ìvotu, si-
stematsko uni{tavawe spomenika ili zgrada karakteristi~nih za odre|e-
nu dru{tvenu, versku, kulturnu ili drugu grupu. Takva dela mogla bi potpa-
dati pod ovaj ~lan ako su po~iwena na sistematski na~in ili su masovnih
razmera.” (str. 221.)
Pretresnom ve}u “nije jasno da li Komisija za me|unarodno pravo in-
terpretira progon ukqu~uju}i u wega druge podstavove ~lana o zlo~inima
protiv ~ove~nosti.” (str. 221.) Ta nedoumica ostaje, ali ona ne spre~ava
pretresno ve}e da izvede zakqu~ak prema kome “Nacrt kodeksa KMP-a o
103
zlo~inima protiv mira i bezbednosti ~ove~anstva ne daje posebne smerni-
ce za tuma~ewe pojma “progona”. Komisija za me|unarodno pravo, koja je is-
prva svoju definiciju zlo~ina protiv ~ove~nosti zasnivala na Nirnber-
{koj poveqi, od prvog nacrta je ukqu~ivala progon.” (str. 221.) Ista ta ko-
misija je i 1996. godine komentarisala Nacrt kodeksa, pa je tom prilikom
ponudila definiciju “progona”, koja glasi: “Ne~ove~no delo progona moè
poprimiti mnoge oblike, uz zajedni~ku karakteristiku uskra}ivawa qud-
skih prava i temeqnih sloboda na koje svaki pojedinac bez razlike ima pra-
vo, kao {to je potvr|eno u Poveqi Ujediwenih nacija (~l. 1 i 55) i MPGPP
(~l. 2). Ova odredba bi se primewivala na dela progona kod kojih ne posto-
ji konkretni umi{qaj potreban za zlo~in genocida.” (str. 222.)
U situaciji u kojoj jedna kqu~na kategorija me|unarodnog krivi~nog
prava nije dovoqno ispitana, rasvetqena, odnosno precizna i jasno defi-
nisana, pretresno ve}e u predmetu Kupre{ki}i i drugi moralo je da se
okrene tragawu za alternativnim pravnim izvorima. U tom smislu ono je
naglasilo: “Po{to ni pravo o izbeglicama ni nacrt KMP-a ne pruàju ko-
na~no re{ewe za ovo pitawe, u re{avawu spornih pitawa o dometu progo-
na pretresno ve}e mora se nu`no okrenuti me|unarodnom obi~ajnom pravu.
[tavi{e, u svakoj prilici kada Statut ne reguli{e odre|eno pitawe, a
Izve{taj generalnog sekretara se ne pokaè od pomo}i u tuma~ewu Statu-
ta, na Me|unarodnom je sudu da se posluì (1) pravilima me|unarodnog obi-
~ajnog prava ili (2) op{tim principima me|unarodnog krivi~nog prava;
ili, ukoliko ti principi ne postoje; (4) op{tim principima prava koji su
u skladu sa osnovnim zahtevima me|unarodne pravde. Mora se pretpostavi-
ti da je namera sastavqa~a bila da Statut bude zasnovan na me|unarodnom
pravu, pa se stoga sve eventualne praznine moraju ispuniti referisawem na
taj korpus prava.” (str. 222.)
Dilema je ovde o~igledna. Po{to krivi~no delo progona nikada nije
detaqno definisano u standardnim izvorima me|unarodnog prava, posebno
ne u vaè}im konvencijama, sasvim je logi~no da ni unutra{wi pravosudni
sistemi pojedinih dràva ni dosada{wa praksa me|unarodnih sudova nisu
pruìli jedinstvenu definiciju ovog krivi~nog dela koja bi se mogla pri-
hvatiti kao relevantna u daqim teorijskim naporima i prakti~nim poku-
{ajima izgradwe stalnog me|unarodnog krivi~nog pravosu|a. U famoznom
Rimskom statutu Me|unarodnog krivi~nog suda progon se ne pomiwe pri
nabrajawu pojedina~nih krivi~nih dela zlo~ina protiv ~ove~nosti. Me|u-
tim, odmah potom, pri poblièm odre|ivawu bi}a tih krivi~nih dela on se
pomiwe i kaè se da se progon “odre|uje kao namerno i ozbiqno li{avawe
osnovnih prava, suprotno me|unarodnom pravu, a koje se preduzima prema od-
re|enim licima samo zato {to ta lica pripadaju odre|enoj grupi.” (str. 521.)
Posle Statuta i Pravilnika o postupku i dokazima, Elementi krivi~nih
dela tre}i su po va`nosti pravni dokument stalnog me|unarodnog krivi~-
nog suda. Tu se, izme|u ostalog, kaè da progon kao zlo~in protiv ~ove~no-
sti postoji u situaciji u kojoj je izvr{ilac tog krivi~nog dela, “protivno
me|unarodnom pravu, ozbiqno li{io jedno ili vi{e lica osnovnih prava.
Izvr{ilac je ciqao takvo lice ili lica iz razloga identiteta grupe ili
104
kolektiviteta, ili je ciqao grupu ili kolektivitet kao takve. Takvo po-
stupawe je bilo zasnovano na politi~kom, rasnom, nacionalnom, etni~kom,
kulturnom, verskom, polnom osnovu... ili na nekom drugom osnovu koji je
univerzalno priznat kao nedozvoqen po me|unarodnom pravu”. (Sva tri
osnovna dokumenta Me|unarodnog krivi~nog suda detaqno sam predstavio
i komentarisao u svojoj kwizi “Ha{ki globalisti~ki obrazac totalitar-
nog pravosu|a, Beograd 2012.) Po ovim definicijama progona, apsolutno ne
postoji nikakva ozbiqna mogu}nost da se na pravno relevantan na~in i “go-
vor mr`we” uvrsti kao jedan od eventualnih oblika progona kao zlo~ina
protiv ~ove~nosti.
a) Pogre{no tuma~ewe Statuta Ha{kog tribunala

Prema stanovi{tu ha{kih sudija, mogu}i su razni oblici progona i
nije neophodno da oni sadrè fizi~ki element. Me|utim, statutarne od-
redbe insistiraju da je osnovni uslov postojawa progona kao zlo~ina pro-
tiv ~ove~nosti postojawe rasprostrawenog ili sistematskog napada pro-
tiv civilnog stanovni{tva, kao i da se progon vr{i po diskriminativnoj
politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi. Kako se isti~e u prvostepenoj presu-
di Kupre{ki}ima i drugim, “prema ~lanu 5 Statuta, kqu~ni konstitutiv-
ni element progona trebalo bi biti ~iwewe bilo kakvog zabrawenog dela,
usmereno protiv civilnog stanovni{tva i motivisano diskriminatornim
animusom (na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi). Me|utim, iza tih
kratkih opservacija krije se podosta nesigurnosti. Lai~ko ili “uobi~aje-
no” shvatawe progona tako|e vrlo varira. Na primer, u svom komentaru na
Nacrt kodeksa zlo~ina protiv mira i bezbednosti ~ove~anstva iz 1991., ko-
ji je sastavila Komisija za me|unarodno pravo, Sjediwene Ameri~ke Drà-
ve su napomenule da je re~ni~ka definicija glagola “progawati” – “dosa|i-
vati neprestanim ili upornim obra}awem, gwaviti”. Takva definicija
progona za potrebe su|ewa u krivi~nom postupku o~ito nije primewiva
pred ovim me|unarodnim sudom, budu}i da su zlo~ini protiv ~ove~nosti de-
la izuzetne teìne, a nipo{to trivijalna kr{ewa.” (str. 212-213.)
Pretresno ve}e je u ovom predmetu nastojalo da pruì zadovoqavaju-
}i odgovor na dva sporna pitawa: “(a) da li krivi~no delo progona mora
biti vezano uz neko drugo krivi~no delo iz Statuta ili moè stajati samo?;
(b) {ta je aktus reus progona i kako se moè definisati.” (str. 213.) Nasu-
prot stanovi{tu ranije sudske prakse koja se kolebala po tom pitawu, ovde
postupaju}e “pretresno ve}e je odbacilo ideju da se progon mora vezivati
za krivi~na dela obuhva}ena drugim odredbama Statuta Me|unarodnog su-
da.” (str. 217.) To bi zna~ilo da progon egzistira kao posebno krivi~no de-
lo zlo~ina protiv ~ove~nosti, poput istrebqewa, ubistva, porobqavawa,
deportacije, zatvarawa, mu~ewa, silovawa i drugih nehumanih dela. Tuì-
la{tvo je insistiralo da se krivi~no delo progona {iroko defini{e, ka-
ko bi obuhvatalo sva nabrojana krivi~na dela u okviru zlo~ina protiv ~o-
ve~nosti, ali i “brojna i razli~ita” dela koja statutarne odredbe ne pomi-
wu, ukoliko im se mogu pripisati diskriminatorne namere. Suprotstavqa-
ju}i se tom stanovi{tu, odbrana je zahtevala da se krivi~no delo progona
105
usko tuma~i da se ne bi kr{io princip legaliteta, da bi se moglo pouzda-
nije definisati i da tuìla{tvo ne bi pritom raspolagalo diskrecionim
pravom koje bi bilo izvor mogu}e zloupotrebe.
Pomiwu}i razne primere iz dotada{we sudske prakse, pogotovo one
koju je razvio svojevremeno Nirnber{ki vojni tribunal, pretresno ve}e je
zakqu~ilo da takva sudska praksa “odraàva i da je indikativna za pojam
progona, onako kako je on postavqen u me|unarodnom obi~ajnom krivi~nom
pravu. Pretresno ve}e stoga zakqu~uje da dela navedena u drugim podstavo-
vima ~lana 5 stoga mogu predstavqati progon. Progon je kori{}en da bi se
opisali neki od najteìh zlo~ina po~iwenih za vreme nacisti~ke vladavi-
ne. Usko tuma~ewe progona koje iskqu~uje ostale podstavove ~lana 5 stoga
nije dobar odraz pojma progona koji se formirao u me|unarodnom obi~aj-
nom pravu. Treba dodati da bi u Statutu Me|unarodnog suda postojala laku-
na kada bi se progon interpretirao tako usko da ne ukqu~uje krivi~na de-
la koja se nalaze u preostalim podstavovima ~lana 5. Ne bi bilo na~ina da
se konceptualizuju oni zlo~ini protiv ~ove~nosti koji su po~iweni iz dis-
kriminatornih razloga, ali koji, na primer, ne ispuwavaju uslove za geno-
cid, koji traì postojawe konkretne namere da se uni{ti, u celosti ili de-
limi~no, nacionalna, etni~ka, rasna ili verska grupa. Primer takvog zlo-
~ina protiv ~ove~nosti bilo bi takozvano “etni~ko ~i{}ewe”, pojam koji,
mada nije terminus tehnikus, ipak jeste posebno relevantan za rad Me|una-
rodnog suda. Iako aktus reus za progon moè biti identi~an drugim zlo~i-
nima protiv ~ove~nosti, zlo~in progona karakteri{e upravo to {to je po-
~iwen na diskriminativnoj osnovi. Pretresno ve}e stoga prihvata tvrdwu
tuìla{tva da je progon, koji se moè koristiti kako bi se teretilo za
sprovo|ewe etni~kog ~i{}ewa na diskriminatornoj osnovi, te{ko kri-
vi~no delo samo po sebi i za sebe opisuje postupke koje treba osuditi i po-
vrh i vi{e od ubistava bez elemenata diskriminacije predvi|enih ~lanom 5.”
(str. 227-228.)
Na osnovu izloènih kontradiktornih stanovi{ta optu`be i odbrane
po tom pitawu, pretresno ve}e je izvelo pet zakqu~aka na osnovu dotada-
{we sudske prakse kojim je potvrdilo tezu da progon moè da obuhvati i
ona dela koja nisu nabrojana u ~lanu 5 Statuta Ha{kog tribunala. Ti za-
kqu~ci su slede}i: “(a) Me|unarodno obi~ajno pravo ne podràva usku de-
finiciju progona. Sudovi opisuju progon kao {irok i osobito ozbiqan ge-
nus krivi~nih dela koja je nad jevrejskim narodom i drugim grupama po~i-
nio nacisti~ki reìm. (b) U svoju interpretaciju progona sudovi ukqu~u-
ju dela kao {to su ubistvo, istrebqewe, mu~ewe i druga te{ka dela protiv
fizi~kog integriteta, kao {to su ona koja su sada navedena u ~lanu 5.
(c) Progon moè obuhvatiti i razna druga dela diskriminacije koja ukqu-
~uju atake na politi~ka, dru{tvena i ekonomska prava. Pretresno ve}e }e
preciznije definisati domet tih dela u daqem tekstu. (d) Progon se obi~-
no koristi kako bi se opisao niz dela, a ne jedno zasebno delo. Dela progo-
na obi~no tvore deo politike ili barem prakse koja sledi odre|eni obra-
zac i moraju se posmatrati u svom kontekstu. U stvarnosti se dela progona
~esto vr{e u skladu s politikom diskriminacije ili rasprostrawenom
106
diskriminiraju}om praksom... (e) Kao korolar stavki (d), diskriminiraju-
}a dela za koja se tereti kao za progon ne smeju se posmatrati izolovano.
Neka od gore pomenutih dela mogu sama po sebi ne biti tako te{ka da pred-
stavqaju zlo~in protiv ~ove~nosti. Na primer, ograni~ewa koja se name}u
odre|enoj grupi kako bi se ograni~ila wihova prava u~estvovawa u odre|e-
nim aspektima dru{tvenog ìvota (kao {to su posete javnim parkovima,
pozori{tima ili bibliotekama) predstavqaju diskriminaciju, koja je sama
po sebi za javnu osudu; ali, ona same po sebi mo`da ne predstavqaju progon.
Ta se dela ne smeju posmatrati izolovano, ve} u svom kontekstu i mora se
proceniti wihov kumulativni efekt.” (str. 231-232.)
Nastoje}i da izvede pouzdaniju platformu na kojoj je mogu}e na rele-
vantan na~in procewivati koja krivi~na dela se mogu tretirati kao pro-
gon, iako nisu obuhva}ena odnosnom statutarnom odredbom, pretresno ve}e
je shvatilo da “mora dati jasan pojam progona kako bi moglo odlu~iti da li
zlo~ini za koje se tereti u ovom predmetu spadaju pod taj pojam. Taj pojam,
nadaqe, mora biti konzistentan sa op{tim principima krivi~nog prava
kao {to su princip legaliteta i odre|enosti krivi~nog dela.” (str. 228.) U
tom smislu, ono je prvo podsetilo na postupak svojih kolega u predmetu Ta-
di}, koje su zauzele “stav da je progon oblik diskriminacije na osnovu rase,
religije ili politi~kog mi{qewa sa namerom i rezultatom kr{ewa te-
meqnih prava pojedinaca. Nije nu`no postojawe zasebnog dela ne~ove~ne
prirode da bi postojao progon, ve} i sama diskriminacija ~ini delo ne~o-
ve~nim. Pretresno ve}e smatralo je da zlo~in progona obuhvata najrazli~i-
tija dela, ukqu~uju}i izme|u ostalog dela fizi~ke, ekonomske ili pravne
prirode kojima se kr{e osnovna ili temeqna prava pojedinca. Diskrimina-
cija mora biti sprovedena na jednom od navedenih osnova da bi predstavqa-
la progon... Radi se o {irokoj definiciji koja bi mogla ukqu~ivati dela ko-
ja su zabrawena u drugim podstavovima ~lana 5, zatim dela zabrawena drugim
~lanovima Statuta, te dela koja nisu obuhva}ena Statutom.” (str. 232.)
Me|utim, pretresno ve}e u predmetu Kupre{ki}i i drugi zauzelo je
“stav da nije dovoqno definisati sredi{wi skup dela i ostaviti perifer-
na dela u stawu nedefinisanosti da bi progon predstavqao zlo~in protiv
~ove~nosti. Moraju postojati jasno definisane granice vrsta dela koja se
mogu kvalifikovati kao progon. Iako je podru~je qudskih prava dinami~-
no i u {irewu, ne moè svako uskra}ivawe qudskih prava predstavqati
zlo~in protiv ~ove~nosti. Stoga se moè re}i da dela progona moraju bi-
ti u najmawu ruku jednako te{ka ili ozbiqna kao i druga dela nabrojana u
~lanu 5... Treba, me|utim, naglasiti da, ako se analiza zasnovana na ovom
kriterijumu odnosi samo na stepen ozbiqnosti dela, ona ne daje smernice
za to koje vrste dela mogu predstavqati progon. Kriterijum ejusdem gene-
ris moè se koristiti kao dodatni instrument, kako bi se utvrdilo da li
odre|ena dela koja uop{teno uzev{i potpadaju pod proskripcije u ~lanu
5(h) dostiù stepen teìne koji zahteva ova odredba. Jedini zakqu~ak koji
se moè izvu}i iz wegove primene jeste da samo gruba i flagrantna uskra-
}ivawa temeqnih qudskih prava mogu predstavqati zlo~ine protiv ~ove~-
nosti.” (str. 232-233.)
107
Imaju}i u vidu da statutarna odredba o zlo~inima protiv ~ove~nosti
pomiwe i “druga ne~ove~na dela”, postupaju}e pretresno ve}e “smatra da se,
u svrhu utvr|ivawa onih prava ~ije kr{ewe moè predstavqati progon,
~vr{}i parametri za definisawe dostojanstva ~oveka mogu prona}i u me-
|unarodnim standardima za qudska prava kao {to su oni u Univerzalnoj de-
klaraciji o qudskim pravima iz 1948., dva pakta Ujediwenih nacija o qud-
skim pravima iz 1966. i drugim me|unarodnim instrumentima o qudskim
pravima ili humanitarnom pravu. Oslawawem na razne odredbe u tim tek-
stovima postaje mogu}e utvrditi skup temeqnih prava koja pripadaju sva-
kom qudskom bi}u, grubo kr{ewe kojih moè, zavisno od okolnosti, pred-
stavqati zlo~in protiv ~ove~nosti. Progon se sastoji od te{kih akata na
ta prava i ciq mu je da se neko lice iskqu~i iz dru{tva na diskriminator-
noj osnovi. Pretresno ve}e stoga defini{e progon kao grubo i flagrant-
no uskra}ivawe na diskriminatornoj osnovi nekog osnovnog prava koje je
utvr|eno me|unarodnim obi~ajnim ili konvencionalnim pravom, a koje do-
stiè isti stepen teìne kao i druga dela zabrawena ~lanom 5. Kod utvr-
|ivawa da li odre|ena dela predstavqaju progon, pretresno ve}e èli po-
novo da naglasi da se dela progona moraju procewivati ne izolovano, ve} u
svom kontekstu, i to tako {to }e se sagledati wihov kumulativni efekt.
Iako pojedina~na dela mo`da nisu ne~ove~na, wihove sveukupne posledice
moraju na takav na~in predstavqati povredu ~ove~nosti da se mogu nazvati
“ne~ove~nim”. Ovo ograni~ewe tako|e zadovoqava princip legaliteta, po-
{to je jasno da su ne~ove~na dela zabrawena Statutom.” (str. 233-234.)
Pored toga, “pretresno ve}e ne smatra prikladnim da utvrdi koja pra-
va predstavqaju temeqna prava za utvr|ivawe progona. To ne bi sluìlo
interesima pravde, po{to bi se eksplicitno ukqu~ewe odre|enih osnov-
nih prava moglo protuma~iti kao implicitno iskqu~ewe drugih (ekspre-
sio unius est ekskluzio alterius). To nije pristup zlo~inima protiv ~ove~-
nosti u me|unarodnom obi~ajnom pravu gde kategorija “ostalih ne~ove~nih
dela” tako|e omogu}ava sudovima da budu fleksibilni u dono{ewu odluka
u predmetima u kojima sude zavisno od oblika koje mogu poprimiti napadi
na ~ove~nost, a koji se stalno mewaju i izvode se s naro~itom ingeniozno-
{}u. Stoga u svakom predmetu vaqa razmotriti sam meritum. U svojim pret-
hodnim zakqu~cima pretresno ve}e je primetilo da se izraz progon ~esto
koristi da bi se opisao niz dela. Ali, pretresno ve}e ne iskqu~uje mogu}-
nost da jedno jedino delo moè predstavqati progon. U takvom slu~aju mo-
raju postojati jasni dokazi diskriminatorne namere. Na primer, u biv{oj
Jugoslaviji neki je pojedinac mo`da u~estvovao u ubistvu jednog muslima-
na. Ako je o~igledno da je wegova namera bila da ga ubije jer je ovaj musli-
man, te ako se to dogodilo u okviru rasprostrawenog ili sistematskog pro-
gonila~kog napada na civilno stanovni{tvo, takvo jedno ubistvo moè
predstavqati progon. Ali, da bi se takvo krivi~no delo moglo okvalifi-
kovati kao progon, mora se dokazati diskriminatorna namera po~inioca.”
(str. 234-235.)
Uostalom, “iako su dela progona ~esto deo politike diskriminacije,
pretresno ve}e nalazi da nije neophodno pokazati da je optuèni u~estvovao
108
u kreirawu diskrimini{u}e politike ili prakse nekog organa vlasti...
Pretresno ve}e prime}uje da se, s obzirom na svoju {iroku definiciju pro-
gona, tuìla{tvo u izno{ewu svojih teza ne moè jednostavno oslawati na
op{tu optu`bu za “progon”. To bi se kosilo s pojmom legaliteta. Da bi se
po{tovao princip legaliteta, tuìla{tvo mora teretiti za konkretna
dela (a izgleda da je to i ura|eno u ovom predmetu). Za ta bi se dela treba-
lo teretiti s dovoqno detaqa kako bi optuèni mogli u potpunosti pri-
premiti svoju odbranu. Sve u svemu, optu`ba za progon mora da sadrì sle-
de}e elemente: (a) one elemente koji su potrebni za sve zlo~ine protiv ~o-
ve~nosti po Statutu; (b) grubo ili flagrantno uskra}ivawe temeqnog pra-
va koje dostiè isti stepen teìne kao i druga dela zabrawena ~lanom 5;
(c) diskriminatornu osnovu.” (str. 235-236.)
U pogledu me|unarodne sudske prakse koja tretira mens rea krivi~nog
dela progona, i optu`ba i odbrana su saglasne da se “element svesti za kri-
vi~no delo progona sastoji od diskriminatorne namere na osnovama pred-
vi|enim Statutom.” (str. 237.) Sa stanovi{ta pretresnog ve}a, “u razmatra-
wu nekih od gore navedenih primera progona, moè se uo~iti zajedni~ki
element: ciq svih tih dela bilo je izdvajawe odre|enih pojedinaca i napad
na wih na diskriminatornim osnovama, tako {to im se oduzimaju politi~-
ka, dru{tvena ili ekonomska prava koja uìvaju pripadnici {ireg dru-
{tva. Moè se re}i da uskra}ivawe tih prava ima za ciq uklawawe tih
osoba iz dru{tva u kojem ìve zajedno s po~iniocima, ili ~ak, na kraju, iz
~ove~anstva kao takvog... Za progon je potreban ve}i prag mens rea nego za
obi~ne zlo~ine protiv ~ove~nosti, ali mawi nego za genocid. U tom kon-
tekstu pretresno ve}e èli da naglasi da progon kao zlo~in protiv ~ove~-
nosti pripada istom genusu krivi~nih dela kao genocid. I progon i geno-
cid su zlo~ini koji se vr{e nad osobama koje pripadaju odre|enoj grupi i
koje su meta upravo zbog te svoje pripadnosti. U obe kategorije bitna je na-
mera da se izvr{i diskriminacija: da se osobe napadnu zbog wihovih etni~-
kih, rasnih ili verskih karakteritika (te, u slu~aju progona, zbog politi~-
ke pripadnosti). Dok kod progona diskriminatorna namera moè poprimi-
ti raznorazne ne~ove~ne oblike i manifestovati se u mnoìni dela, ukqu-
~uju}i i ubistvo, kod genocida ta namera mora biti propra}ena namerom da
se uni{ti, u potpunosti ili delimi~no, grupa kojoj pripadaju `rtve geno-
cida. Tako se moè re}i da je sa stanovi{ta mens rea genocid ekstreman i
krajwe ne~ove~an oblik progona. Drugim re~ima, kada progon eskalira u
ekstremni oblik hotimi~nih i smi{qenih dela kojima je ciq uni{tewe
grupe ili dela grupe, moè se smatrati da takav progon postaje genocid.”
(str. 237-238.)
b) Spektar pravnih pristupa

kriminalizaciji govora mr`we
U Ha{kom tribunalu vo|ena su do sada dva postupka u kojima je tuìla-
{tvo poku{avalo da nametne tretirawe govora mr`we kao zlo~ina protiv
~ove~nosti. Prvo je u izmewenoj optu`nici, podnetoj 30. septembra 1998. u
109
predmetu Kordi} i êrkez, navelo da je Dario Kordi} “ohrabrivawem, pod-
sticawem i promicawem mr`we (na ve{ta~kom hrvatskom jeziku “promi-
cawe” bi trebalo da zna~i “propagirawe” – nap. V. [.), nepoverewa i raz-
dora na politi~koj, rasnoj, nacionalnoj ili vjerskoj osnovi, putem propa-
gande, govora i na drugi na~in”, u~estvovao u kampawi rasprostrawenih
ili sistematskih progona muslimanskih civila. Prvostepenom presudom
od 26. februara 2001. godine i Kordi} i êrkez su osu|eni za ve}i broj kri-
vi~nih dela, od kojih su neka iz domena zlo~ina protiv ~ove~nosti. Ali,
optu`be za ohrabrivawe i propagirawe mr`we na politi~kim i drugim
osnovama u celosti su odba~ene, a tuìla{tvo se u svojoj àlbi drugoste-
penom sudskom ve}u uop{te nije bavilo tim pitawem. Odbacivawe je prvo-
stepena sudska instanca obrazloìla na slede}i na~in: “Pretresno vije}e
napomiwe da je optu`nica protiv Darija Kordi}a prva optu`nica u isto-
riji Me|unarodnog suda u kojoj je ovo djelo tere}eno kao zlo~in protiv ~o-
vje~nosti. Pretresno vije}e, me|utim, smatra da ovo djelo, onako kako je na-
vedeno u optu`nici, ne ~ini samo po sebi progon kao zlo~in protiv ~ovje~-
nosti. Ono nije drugdje u Statutu Me|unarodnog suda navedeno kao krivi~-
no djelo i, {to je najva`nije, ono ne doseè isti stepen teìne kao i druga
djela pobrojana u ~lanu 5. Nadaqe, krivi~na zabrana nije postigla status
me|unarodnog obi~ajnog prava. Stoga bi osuditi optuènog za takvo djelo, te-
re}eno kao progon, predstavqalo kr{ewe principa legaliteta.” (str. 57-58.)
U dvema fusnotama dato je mnogo detaqnije i op{irnije obja{wewe ta-
kvog stanovi{ta, uglavnom uz oslawawe na teorijska razmatrawa Manfre-
da Novaka u tekstu wegove kwige “Pakt Ujediwenih nacija o gra|anskim i
politi~kim pravima” iz 1993. godine. Iz fusnota vidimo da “pretresno vi-
je}e prihvata da je direktno i javno podsticawe na genocid krivi~no delo
po ~lanu 4(3)(c) Statuta, ali delo za koje se optuèni terete u ovom pred-
metu u velikoj mjeri je ispod razine tog krivi~nog djela... Krivi~no gowe-
we djela govora koja ne doseù razinu podsticawa ima slabu podr{ku u me-
|unarodnoj sudskoj praksi. U predmetu [trajher Me|unarodni vojni sud je
optuènog proglasio krivim za progon jer je podsticao nema~ki narod na
aktivni progon. MVS je zakqu~io da su wegova djela (objavqivawe ekstrem-
no antisemitskog ~asopisa) predstavqala podsticawe na ubistvo i progon.
Sli~no kao u prvostepenoj presudi u predmetu Akajesu, MKSR je presudio
da je optuèni kriv za direktno i javno podsticawe na po~iwewe genocida
iz ~lana 2(3)(c) Statuta MKSR-a. Nadaqe, jedino djelo govora koje je izri-
~ito kriminalizovano po Statutu Me|unarodnog vojnog suda, Zakonu broj
10 Kontrolnog savjeta, Statutu MKSJ-a, MKSR-a i MKS-a, jeste direktno
i javno podsticawe na po~iwewe genocida... O{tre opreke u konvencional-
nom pravu u odnosu na to podru~je pokazuju da se takav govor ne mora nu`no
smatrati krivi~nim djelom prema me|unarodnom obi~ajnom pravu. U me|u-
narodnoj konvenciji o eliminaciji svih vrsta rasne diskriminacije, na
primjer, stoji da strane obuhva}ene konvencijom “moraju proglasiti kri-
vi~nim djelom ka`wivim po zakonu svako {irewe ideja koje se temeqe na
rasnoj superiornosti ili mr`wi i podsticawe na rasnu diskriminaciju”.
^lan 20 MPGPP-a (zabrana ratne propagande) odre|uje “(1) da se svaka ratna
110
propaganda mora zabraniti zakonom; (2) da se svako zagovarawe nacional-
ne, rasne ili religijske mr`we koje predstavqa podsticawe na diskrimi-
naciju, sukob ili nasiqe, mora zabraniti zakonom”. Mada je prema prvobit-
nom nacrtu ~lana 20 podsticawe na rasnu mr`wu krivi~no djelo, po wego-
voj kona~noj formulaciji ono se mora zabraniti zakonom, ali ne krivi~-
nim zakonom.” (str. 58.)
Pretresno ve}e tu jo{ dodaje da je “veliki broj dràva priloìo ogra-
de ili izjave o tuma~ewu tih odredbi. [irok spektar pravnih pristupa za-
{titi i zabrani ohrabrivawa, podsticawa ili {irewa mr`we, nepovjere-
wa i nesuglasica na politi~kom, rasnom, nacionalnom ili vjerskom osno-
vu, propagandom, govorima ili na drugi na~in tako|e pokazuje da nema me-
|unarodnog konsenzusa o kriminalizaciji tog djela na razini me|unarod-
nog obi~ajnog prava. Wema~ka i Kanada su na suprotnim stranama tog spek-
truma, mada u mnogim drugim zemqama, ukqu~uju}i biv{u Jugoslaviju i Sje-
diwene Dràve, postoji neki vid regulacije govora kojim se {iri mr`wa.
Vidi npr. Ustav Ju`noafri~ke Republike (1996.), ~lan 16(c), (koji iskqu-
~uje zagovarawe mr`we koja je zasnovana na rasi, naciji, polu ili religiji,
i koja predstavqa podsticawe da se nanese {teta), Krivi~ni zakon Kanade,
stav 319(2) (koji zabrawuje izno{ewe tvrdwi koje svjesno {ire mr`wu pro-
tiv odre|enih grupa koje se razlikuju bojom, rasom, religijom ili nacio-
nalno{}u) i Krivi~ni zakon Francuske, ~lan 21 (“Oni koji putem neke pu-
blikacije ili na bilo koji drugi na~in izazivaju diskriminaciju, mr`wu
ili nasiqe prema nekoj osobi ili grupi osoba zbog wihovog porijekla ili
wihovog pripadawa ili nepripadawa nekoj etni~koj grupi, narodu, rasi ili
religiji bi}e ka`weni zatvorskom kaznom od godinu dana i nov~anom ka-
znom.”) ^lan 133 Saveznog krivi~nog zakona Jugoslavije zabrawuje objavqi-
vawe informacija koje bi mogle “naru{iti bratstvo i jedinstvo i ravno-
pravnost naroda”. Prema wema~kom krivi~nom zakonu ka`wavaju se oni ko-
ji poti~u na mr`wu, na nasiqe ili na proizvoqna djela protiv nekih gru-
pa stanovni{tva, ili vrije|aju, zlonamjerno degradiraju, ili kleve}u dio
stanovni{tva, na na~in za koji je vjerovatno da }e uznemiriti javni red i
mir... Sjediwene Dràve pak predstavqaju izuzetak u opsegu garancija slo-
bode govora. Govor koji {iri mr`wu za{ti}en je u ustavnom reìmu Sjedi-
wenih Dràva pod uslovom da ne doseè razinu “podsticawa”, {to je vrlo
visok prag u ameri~koj sudskoj praksi. (Vidi Ustav Sjediwenih Dràva,
1. amandman).” (str. 58.)
U prvostepenoj presudi Radoslavu Br|aninu od 1. septembra 2004. godi-
ne navodi se da mu je tuìla{tvo, izme|u ostalih krivi~nih dela, pripisi-
valo da je “igrao i vode}u ulogu u propagandnoj kampawi.” (str. 2.) Pretre-
sno ve}e je otvorilo raspravu o Br|aninovom u~e{}u u propagandnoj kam-
pawi i sagledalo ga na slede}i na~in: “Jedan od najzna~ajnijih doprinosa
optuènog provo|ewu Strate{kog plana bila je propagandna kampawa usm-
jerena protiv bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata koju je on provodio
prije, za vrijeme i nakon {to je bio na poloàju predsjednika Kriznog {ta-
ba ARK-a i ona zasluùje da se posebno razmotri. Pretresno vije}e se uvje-
rilo da je optuèni namjerno i sistematski davao podjariva~ke izjave na
111
radiju, televiziji i u {tampi i da je koristio sredstva javnog informisa-
wa kao sredstvo za provo|ewe Strate{kog plana.” (str. 128.)
U tom “zasebnom” razmatrawu u nastavku se precizira da je, “zahvaqu-
ju}i svojem poloàju vlasti, optuèni imao pristup medijima. Od rukovo-
dilaca na regionalnom nivou, upravo se on naj~e{}e pojavqivao u mediji-
ma. Zbog toga {to je bio na poloàju vlasti, wegove javne izjave su imale
ve}u teìnu, kako u o~ima Srba, tako i nesrba. Premda optuèni nije bio
jedini predstavnik SDS-a koji je u tom periodu koristio pogrdan i hu{ka~-
ki jezik, wega me|u rukovodiocima bosanskih Srba u Bosanskoj Krajini iz-
dvajaju kao onoga koji je zastupao i izraàvao najekstremnije stavove. Op-
tuèni je svojim javnim izjavama sijao strah i mr`wu izme|u bosanskih Sr-
ba na jednoj, te bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata na drugoj strani,
hu{kaju}i te nacionalne grupe jednu protiv druge. Optuèni je kontinui-
rano koristio pogrdne nazive za nesrbe, nazivaju}i ih “balijama” (musli-
mane), “usta{ama” (Hrvate), “[iptarima” (Albance), “gamadi”, “pogani”,
“nekrstima” i “qudima drugog reda”. Od po~etka aprila 1992. pa nadaqe, op-
tuèni je otvoreno i kontinuirano zagovarao da se bosanski muslimani i
bosanski Hrvati otpuste s rukovode}ih poloàja. Wegove javne izjave u ve-
zi s tim nisu bile ograni~ene samo na javnost uop{teno, nego su bile usm-
jerene protiv konkretnih pojedinaca koji su se nalazili na kqu~nim polo-
àjima u javnim preduze}ima i ustanovama. Dok je u nekim javnim izjavama
optuèni zagovarao otpu{tawe onih koji nisu lojalni Srpskoj Republici
BiH, na kraju je traìo da se qudi otpu{taju na ~isto nacionalnoj osnovi,
~ime je u~estvovao u procesu li{avawa bosanskih muslimana i bosanskih
Hrvata sredstava za ìvot, te ubrzao taj proces. Optuèni je, nedvosmisle-
no i na zastra{uju}i na~in, tako|e pozivao nesrpsko stanovni{tvo da ode
iz Bosanske Krajine. Konstantno je ukazivao na to da }e samo malom pro-
centu nesrba biti dozvoqeno da ostanu u novoj dràvi bosanskih Srba.
Prema optuènom, taj si}u{ni broj preostalih nesrba bio bi kori{}en
kao posluga i za fizi~ke poslove uop{teno. Premda se u dokazima koji se
odnose na javne izjave optuènog u kojima poziva nesrbe da napuste Bosan-
sku Krajinu ne navode konkretni datumi, pretresno vije}e se uvjerilo da su
te izjave odraàvale samu su{tinu propagandne kampawe optuènog i da ih
je on dao u isto vrijeme kad je javno zagovarao otpu{tawe nesrba s posla, da-
kle od po~etka aprila 1992. godine pa nadaqe, do kraja 1992., kada je proces
otpu{tawa s posla bio prakti~no dovr{en.” (str. 128-130.)
Na narednim stranama ta slika propagandnih govora dopuwuje se deta-
qima iz kojih se vidi da je Radoslav Br|anin “otvoreno govorio protiv mi-
je{anih brakova, a jednom prilikom je oti{ao tako daleko da je sugerisao
da djecu iz mije{anih brakova treba baciti u rijeku Vrbas i ona koja ispli-
vaju bi}e srpska djeca. [tavi{e, on je javno predloìo kampawu izravnava-
wa ra~una ubijawem, na nacionalnoj osnovi, izjaviv{i da }e za svakog ubi-
jenog Srbina u Sarajevu biti ubijena dva muslimana u Bawa Luci. Javne iz-
jave optuènog katastrofalno su djelovale na qude svih nacionalnosti.
One su podsticale bosanske Srbe da vr{e zlo~ine nad bosanskim muslima-
nima i bosanskim Hrvatima. Pretresno vije}e se uvjerilo da je optuèni
112
namjerno dao zna~ajan doprinos stvarawu klime u kojoj su qudi postali
spremni da toleri{u zlo~ine i da ih vr{e i u kojoj su dobronamjerni bo-
sanski Srbi bili odvra}ani od toga da pruàju bilo kakvu pomo} nesrbi-
ma. Nesrpsko stanovni{tvo Bosanske Krajine je javne izjave optuènog do-
ìvqavalo kao direktne pretwe kojima se tjeraju da napuste podru~ja pod
okupacijom bosanskih Srba, {to su mnogi od wih u strahu za vlastiti ì-
vot i u~inili. Vi{e svjedoka je posvjedo~ilo da su javne izjave optuènog
bile glavni razlog iz kojeg su oni oti{li s tog podru~ja. Pretresno vije}e
je uvjereno da ~iwenica da su javne izjave optuènog mogle biti, barem dje-
limi~no, motivisane wegovom èqom za li~nom promocijom i napredova-
wem u politi~koj karijeri ne umawuje ni wihovu teìnu, ni ~iwenicu da su
one nesumwivo bile namjerne, kao ni u~inak koji su imale i na srpsko i na
nesrpsko stanovni{tvo Bosanske Krajine.” (str. 130-132.)
Pa ipak, bez obzira na objektivnu teìnu tih re~i, postupaju}em pre-
tresnom ve}u nije padalo ni na kraj pameti da ovakve Br|aninove nastupe
proglasi “govorom mr`we” i uzdigne ih u rang zlo~ina protiv ~ove~nosti.
Br|aninu je krivi~no delo podsticawa pripisano u pogledu wegove poli-
ti~ke funkcije i poloàja vlasti koji je u relevantno vreme imao. Za sva-
ku inkriminaciju moralo se dokazivati da postoji “uzro~no-posledi~na ve-
za izme|u svih radwi podsticawa i djela koja su izvr{ili fizi~ki izvr{i-
oci, ~ak i kada su radwe podsticawa bile javne izjave optuènog.” (str. 139.)
Konkretizacijom tog principa mogao je biti izveden slede}i zakqu~ak:
“Obiqem dokaza je nesumwivo dokazano da je optuèni dao nekoliko podja-
riva~kih i diskriminatorskih izjava u kojima je, pored ostalog, zagovarao
da se nesrbi otpuste s posla, izjaviv{i da }e samo veoma malom broju nesr-
ba biti dopu{teno da ostanu na teritoriji ARK-a. S obzirom na razne po-
loàje vlasti na kojima se optuèni nalazio tokom cijelog predmetnog pe-
rioda, fizi~ki izvr{ioci su te wegove izjave mogli da protuma~e samo kao
neposredno pozivawe i podstrekavawe na vr{ewe zlo~ina. U tom kontek-
stu, pretresno vije}e se uvjerilo da je optuèni podsticao na ~iwewe ne-
kih od krivi~nih djela za koja se tereti u optu`nici.” (str. 139-140.)
Me|utim, kako se u nastavku saop{tava, “nisu izvedeni dokazi na osno-
vu kojih bi bilo mogu}e utvrditi da je optuèni naredio ili podsticao po-
~iwewe krivi~nog djela istrebqewa i/ili hotimi~nog li{avawa ìvota
za koje se tereti... Pretresno vije}e se nije uvjerilo da su izjave koje je op-
tuèni davao u javnosti, naro~ito wegove izjave o mije{anim brakovima i
izjave u kojima je najavqivao ubistva po nacionalnoj osnovi iz odmazde,
podstakle fizi~ke izvr{ioce da po~ine radwe za koje se on tereti..., budu-
}i da nije utvr|en neksus izme|u javnih izjava optuènog i po~iwewa do-
ti~nih ubistava od strane fizi~kih izvr{ilaca. [tavi{e, ni javne izjave
optuènog, ni odluke Kriznog {taba ARK-a, nisu dovoqno konkretne da bi
predstavqale uputstva koja bi optuèni davao fizi~kim izvr{iocima da
po~ine neko od ubistava za koja se on tereti.” (str. 173.) Tako|e, “pretresno
vije}e se nije uvjerilo da su izjave koje je optuèni davao u javnosti podsta-
kle fizi~ke izvr{ioce da po~ine neku od radwi u osnovi krivi~nog djela
mu~ewa za kojeg optuènog terete..., budu}i da nije utvr|en neksus izme|u
113
javnih izjava optuènog i po~iwewa doti~nih ubistava od strane fizi~kih
izvr{ioca. [tavi{e, ni javne izjave optuènog ni odluke Kriznog {taba
ARK-a nisu dovoqno konkretne da bi predstavqale uputstva optuènog
fizi~kim izvr{iocima da po~ine neku od radwi u osnovi krivi~nog djela
mu~ewa za koja se on tereti.” (str. 187.) Izvr{ewe svih krivi~nih dela za
koja je Br|anin naposletku osu|en direktno je vezano za obavqawe wegove
politi~ke funkcije vlasti, pa su u tom smislu wegove tematske izjave okva-
lifikovane kao podsticawe, pomagawe ili podràvawe.
U mom slu~aju, tuìlac je 22. oktobra 2004. godine podnelo zahtev da mu
se dopusti izmena optu`nice. Izme|u ostalog, u novoj varijanti se kaè da
sam “fizi~ki po~inio krivi~no delo progona, kori{}ewem protivzakoni-
tog “govora mr`we”, odnosno izvr{io “direktno i javno omalovaàvawe
hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru,
Zvorniku i Hrtkovcima putem govora mr`we, a na osnovu wihove nacio-
nalne pripadnosti”. Povodom toga se obja{wava: “Ove dopune u vezi s izvr-
{ewem progona putem govora mr`we zasnovane su na sudskoj praksi MKSR-a”.
Tu je usledio citat iz prvostepene presude Nahimani i drugima. Tako je do-
{lo do prvog velikog obrta u dugotrajnom sudskom procesu koji se protiv
mene vodi. Nekoliko godina sam prou~avao to pitawe i pripremio obimnu
studiju u dva toma. Prvi tom objavqujem pod naslovom “Ha{ko inaugurisa-
we govora mr`we”, a drugi pod naslovom “Govor mr`we kao zlo~in protiv
~ove~nosti”. Ako me zdravqe posluì, planiram da napi{em i tre}i tom,
u kome bih objasnio ukupne pravne reperkusije celog postupka, ali na tome
jo{ treba dosta da radim. Ovaj prvi tom se sastoji iz tri celine. Prvu ce-
linu predstavqa prethodna rasprava u kojoj analiziram pojam “govora mr-
`we” uop{te, kao i wegove savremene pravne i politi~ke aspekte. Drugu
celinu sam sklopio iz mojih reagovawa na podneske tuìla{tva ili sekre-
tarijata po raznim proceduralnim pitawima, kao i na pojedine sudske od-
luke. Tre}u celinu predstavqa prikaz kompletnog dokaznog spisa u mom
predmetu, s posebnim naglaskom na sve ono {to bi eventualno moglo pred-
stavqati podlogu za kakvo-takvo konstruisawe koncepta govora mr`we kao
zlo~ina protiv ~ove~nosti.
v) rasna diskriminacija
kao najopasniji oblik diskriminacije
Govorom mr`we u pravnom smislu re~i mogao bi se kvalifikovati sa-
mo onaj govor koji podsti~e, opravdava ili propagira pribegavawe diskri-
minaciji na osnovu rasnih, nacionalnih, verskih ili nekih drugih razlika.
Time se on direktno suprotstavqa afirmaciji osnovnih vrednosti savre-
mene civilizacije, koje predstavqaju sloboda, ravnopravnost, dostojanstvo
pojedinih qudi ili dru{tvenih grupa. Diskriminacija redovno vodi ne-
prijateqskim aktima i primeni nasiqa, kao i svim drugim vidovima neto-
lerancije. U me|unarodnom javnom pravu najvi{e je normativnih akata ko-
jima se nastoji suzbiti rasna diskriminacija kao wen najopasniji oblik.
Jo{ pre pola veka, Me|unarodnom konvencijom o ukidawu svih oblika rasne
114
diskriminacije, koju je 1965. godine usvojila Generalna skup{tina Ujedi-
wenih nacija, dràve potpisnice su se obavezale da }e kao krivi~no delo
tretirati svako {irewe ideja o rasnoj superiornosti ili inferiornosti,
kao i sponzorisawe rasisti~kih aktivnosti, kao i primenu nasiqa ili pod-
sticawe na nasiqe koje je motivisano rasnim razlikama i rasisti~kim pre-
drasudama. Ve}im brojem konvencija i deklaracija koje su nakon toga usvo-
jene dràve su se obavezale da suzbijaju etni~ku, versku i sve druge vrste
diskriminacije i netolerancije prema pojedinim dru{tvenim grupama i
wihovim pripadnicima. Me|utim, rasna diskriminacija je ostala general-
ni, ili kako se to u posledwe vreme koristi kao pomodni izraz, krovni po-
jam za sve oblike diskriminacije. Ta ~iwenica je realni indikator popri-
li~ne pojmovne i terminolo{ke zbrke koja se pojavquje u ovoj oblasti tako de-
likatnog ograni~avawa slobode govora pravnim, moralnim, politi~kim i
socijalnim ograni~ewima.
Upravo tim problemom bavio se zagreba~ki filozof @arko Puhovski
u raspravi “Govor mr`we kao komunikacijski problem” (Bilten br. 7-8 od
26. jula 2004. godine, koji izdaje Edukativno-informativni servis za prava
mawina i me|uetni~ku toleranciju u Splitu). Prema wegovim re~ima, “u
najve}em dijelu relevantnih me|unarodnih dokumenata desetqe}ima se re-
ciklira jedna indikativna gre{ka s dalekose`nim reperkusijama po kon-
stituciju me|unarodnog prava, jer je od 1945. zapravo prihva}eno Hitlero-
vo odre|ewe rasizma i progla{eno zlo~ina~kom pozicijom. Nije pritom
sporna potpuna neprihvatqivost rasizma, nego nu`na nepreciznost ovako
nastale odredbe; veoma ~esto smo u Hrvatskoj slu{ali pri~e o tomu da is-
kaz kojim se nekoga ozna~uje glupim Hercegovcem naprosto ne moè biti
rasisti~ki jer, o~ito, Hercegovci nisu rasa. No, ni @idovi nisu rasa, to je
Hitler uspostavio. Rije~ je, dakle, o pogre{nome terminu koji je nepovrat-
no u{ao u pravnu i politi~ku uporabu. Rasizam je, naime, danas poprimio
zna~ewe diskriminacije na osnovi kolektivnog identiteta, dapa~e: zbog
pripadnosti kolektivima iz kojih pojedinci, sve i da ho}e, ne mogu izi}i.
To se konzekventno odnosi i na seksizam, ali i ono {to se u novije vrijeme
zove “ageizm”, dakle diskriminirawe qudi zbog starosti ili mladosti, te,
naravno, na sve ove etni~ke i druge skupine o kojima se kod nas posebice ~e-
sto govori. Na ovo je bilo va`no upozoriti zato {to su termini rasa i ra-
sizam ~esto pogre{no tuma~eni, a kad ih se – u ovoj ili onoj antropologij-
skoj ina~ici – poku{a navodno objektivno ustanoviti, dolazi do dodatnih
pote{ko}a.” (str. 15.)
Podse}aju}i da je liberalizacija jugoslovenskog dru{tva osamdesetih
godina pro{log veka otvorila prostor erupciji govora mr`we, Puhovski
skre}e pa`wu na neodrìvost formulacije o zabrani ratne propagande jer
ona obuhvata i zabranu propagirawa odbrane u eventualnom ratu. On sma-
tra da u sferi razmatrawa su{tine i sankcionisawa govora mr`we “ima-
mo posla sa nedovoqno preciznim pravnim odredbama, {to za mene zna~i da
treba biti dodatno oprezan kada se govori o (u pravilu jasno formulirano-
me) inkriminirawu na osnovi norme koji po~ivaju na nejasnim pojmovima.
Ono {to je po mojem sudu mogu}i izlaz iz strukturnih problema zadanih
115
nazo~no{}u govora unaprijed prihva}enim granicama. Tim se, jednostavno
kazano, prihva}a to da se o nekim stvarima na odre|en na~in u javnosti ne
smije govoriti.” (str. 16.) Po mi{qewu Puhovskog, govor mr`we “ponajpri-
je ozna~uje onaj govor koji mobilizira visok stupaw emocija i stoga – {to
mi se ~ini posebno va`nim – govorniku prakti~ki u{te|uje bilo kakvu ar-
gumentaciju. Konstitutivno, rije~ je o nagla{eno negativnim emocijama,
koje – nije~u}i u konzekvencijama samu qudskost pojedinih skupina qudi –
izazivaju wihovu diskriminaciju, pa i progon, ili ~ak istrebqewe. Formu-
lacije koje sadràjno potpadaju pod oznaku govora mr`we koriste se prije
svega zato da se izbjegne argumentirawe za kolektivni progon, za nijekawe
jednoga od temeqnih tabua gotovo svih civilizacija, zabrane svjesnoga
o{te}ivawa, pa i ubijawa qudi.” (str. 16.)
Puhovski posebno insistira da je to, kako on kaè, “skra}ivawe argu-
mentacije naro~ito pogubno kada se odnosi na (realne ili predrasudom od-
re|ene) osobine koje qudi imaju pripadaju}i kolektivima. Razlikuju se, na-
ime, kolektivi po pripadnosti od kolektiva po ~lanstvu. Netko moè, re-
cimo, biti ~lanom ili ~lanicom stranke, sindikata i udruge uzgajiva~a
ptica pjevica, tropskih ribica ili egzota, a moè po voqi i napustiti
stranku, sindikat ili udrugu. No, po pretpostavci – ako ba{ nisam Ivo An-
dri} – moja je etni~ka pripadnost realno zadana ro|ewem. Rije~ju, u odre-
|enim sam egzistencijskim dimenzijama socijalno predodre|en i kada me se
na osnovu wih diskriminira ili dovodi na zao glas, zapravo, nemam nika-
kvu strategiju obrane, sam ne mogu ni{ta promijeniti. Prakti~ki ne mogu,
dakle, prestati biti mu{karac, ili – {to je ~e{}e problem – èna, ako me
se kao takvoga (ili takvu) javno napada, odnosno diskriminira, ne mogu,
uglavnom, prestati biti Hrvat, Rom, @idov itd., ako me se na osnovi toga
diskriminira. Ovakva je diskriminacija nebrawiva ~ak i kada se koristi
suèna (konzervativna) odbrambena strategija prema kojoj je neke te{ke
rije~i katkada nu`no koristiti kako bi se qude navelo na to da se promi-
jene. Posve je druga razina javnoga sukoba na djelu kada se napada qude zato
{to su liberali, komunisti ili desni~ari, jer se tu, u najmawu ruku, moè
pretpostaviti da se oni mogu promijeniti, ako ih uvjerite da je wihova po-
zicija pogre{na. Ne vjerujem, naravno, da se govorom mr`we bilo koga mo-
è uvjeriti, ali to sada ostavqam po strani. Jer, najuà definicija prema
kojoj se ni na koji na~in ne moè braniti ni{ta {to je vezano s govorom
mr`we jest upravo ona koja se odnosi na neizmjewive osobine napadanih
qudi. U {irem odre|ewu radi se pak o ve} spomenutom emocionalizirawu
javnosti koje ukida argumentaciju, zapravo: onemogu}uje racionalni razgo-
vor, a time i samu javnost.” (str. 16.)
Me|utim, Puhovski je svestan da postoji i ne{to {to on naziva nedvo-
smislenim “podjarivawem javnosti” i “fakti~kim” delovawem protiv qu-
di. U tom kontekstu on podse}a na “hu{ka~ko” delovawe televizije na svim
stranama koje su u~estvovale u jugoslovenskim ratnim sukobima devedese-
tih godina. Puhovski o tome kaè: “U takvoj situaciji se uvijek iznova po-
stavqa pitawe s kojim sam i po~eo, pitawe o mjeri do koje smijemo zastu-
pati ograni~ewe slobode javnog iskaza s obzirom na eventualno dokazane
116
neizdrìve konzekvencije govora mr`we. Postoji klasi~na presuda veli-
koga ameri~kog suca Olivera Vendela Holmsa u poznatome slu~aju u kaza-
li{tu u îkagu u kojemu je za vrijeme predstave netko po~eo vikati “Po-
àr!”, no vatre nije bilo. Qudi su u panici po~eli bjeàti, pa je nekoliko
qudi bilo pregaèno. Po~initeqa su uhvatili i on se branio pravom na
slobodu govora. Holms je u legendarnom obrazloèwu presude rekao da se
ta odbrana ne moè prihvatiti, naprosto zato {to se ovdje radi o neposred-
nom djelovawu, a ne o izraàvawu mi{qewa. Druk~ije re~eno, na~elna je
to~ka prijeloma i opet teorijski razmjerno lako ustanovqiva, ali u prak-
si }e svagda biti velikih pote{ko}a, prije svega zato {to se praksa i kod
nas i u Wema~koj, gdje se o tomu iz objektivnih razloga najvi{e raspravqa-
lo, previ{e ~esto vezivala uz simboli~ke, a ne uz djelatne znakove. Jedna je
ipak stvar to {to netko, kako je rekao jedan zastupnik u Saboru, na odre|en
na~in “pokazuje visinu kukuruza” u Slavoniji ili “pozdravqa rimskim po-
zdravom”, a druga je stvar to {to netko neposredovano iskazuje stav da Sr-
be, @idove, Rome, ène, itd., ne èli pu{tati u svoju gostionicu, emisiju,
udrugu, i sl.” (str. 16-17.)
Na kraju, Puhovski pledira “da bi se, s obzirom na osjetqivost svako-
ga ograni~ewa slobode, trebalo {to je mogu}e mawe koncentrirati na sim-
boli~ke sadràje. îni mi se da su ideje o zabrani simbola, pa i nacisti~-
kih simbola, zakonskim mjerama u osnovi pogre{ne. Dok mi se potpuno ja-
snim ~ini to da treba zabrawivati eksplicitno pozivawe na diskrimina-
ciju, povre|ivawe prava, progon i, eventualno, veli~awe nekada{wih pro-
gona. Da preciziram, smatram brawivom tezu da povijesna zbivawa treba
ostaviti izvan zakonskoga regulirawa nedopustivosti javne rije~i (kad-tad
}e vaqda i profesionalne asocijacije po~eti djelovati na na~in koji je go-
tovo posvuda uobi~ajen). Treba se usredoto~iti na {to je mogu}e uù odred-
bu o govoru mr`we, da ne bismo ulazili u razne tipove neproduktivnih po-
lemika. Treba problem reducirati na jasno zagovarawe nasiqa i diskrimi-
naciju na osnovi pripadnosti kolektivitetu u kojemu su qudi ro|eni. Zna-
~i, iskaz tipa “ne prihva}am Rome u svoju gostionicu” ili “o~istit }emo
zemqu od Srba” ili “ène izmi{qaju silovawe”, morao bi biti zabrawen,
jer je rije~ o pogroma{kim iskazima koji se konkretno orijentiraju protiv
postoje}ih skupina i o{te}uju, u najmawu ruku, wihovo pravo na ravnoprav-
nost. Sve bi drugo, ~ini se, vodilo komplikacijama, jer, primjerice, ako je
zabraweno nositi nacisti~ke znakove, {to je s petokrakom zvijezdom, pod
kojom je objektivno ubijeno vi{e qudi, a da se o kriù kao simbolu brojnih
progona i ne govori. Kona~no, poku{amo li odista nametnuti neku redak-
ciju na~ela politi~ke korektnosti, va`nijim se od zakonskih odredbi ~i-
ni svjesno samoograni~ewe javnih govornika i wihovih udruga, od novinar-
skoga dru{tva, preko drugih profesionalnih udruga i wihovih eti~kih ko-
deksa. Obveza javne korektnosti treba biti u osnovi moralne naravi, zatim
profesionalne i op{tedru{tvene, pa tek onda zakonske.” (str. 17.)
Ovaj, ovde vi{estruko citirani, tekst @arka Puhovskog zapravo pred-
stavqa wegovo izlagawe na okruglom stolu koji je 2004. godine odràn u
Splitu pod tematskim naslovom “Kako se boriti protiv govora mr`we i
117
rasno motiviranog nasiqa”. Na istom skupu govorio je i Furio Radin, ko-
ji je izme|u ostalog rekao: “Danas, kada slu{am rasprave o tome u kojoj mje-
ri bi trebalo zabrawivati i {to oko govora mr`we koji poti~e nasiqe,
govora prezira, diskriminacije, predrasuda, postavqa se pitawe moè li
se to zvati govor mr`we. Jako je dvojbena definicija mr`we, pogotovo za-
to {to se zna da ona nije antiteza qubavi. Mo`da je pojam “govor mr`we”
ne{to {to bi bilo boqe izbjegavati, a vi{e govoriti o govoru prezira,
predrasuda, diskriminacije i nasiqa. Moram re}i da se ne slaèm sa oni-
ma koji ipak pokazuju odre|enu toleranciju iz liberalnih i humanisti~kih
razloga i prema govoru mr`we, pa kaù: “Wega ne treba nikako zabrawiva-
ti”. Govor mr`we moè biti jako sofisticiran. Uzmimo primjer iz nedav-
ne povijesti. Prije tridesetak godina, kada je talijanski intelektualac To-
ni Negri samo pisao, govorio i nije poticao na nasiqe, ali je to {to je on
pisao bilo povod da se da ideolo{ka potpora Crvenim brigadama. Zato je
Toni Negri zavr{io u izgnanstvu, ìvi u Francuskoj. Nije nikada nikoga
udario, nije rekao ubijte ovoga ili onoga, ali je sofisticiranim govorom
ipak {irio govor mr`we. Normalno da moèmo re}i da je to bio povod da
se to itekako sankcionira, i s time su se tada i qevica i desnica u Itali-
ji sloìle. Dakle, postoji jedan sofisticirani oblik govora mr`we u sva-
kodnevnici, koji po~iwe od obiteqi, o kojem, ako djeluje na dru{tvo, mora
se povesti ra~una, pa i u obliku sankcija. Naravno, zabrawivawe govora mr-
`we ne}e rije{iti problem mr`we niti problem rasizma, ali ako je dobro
provedeno i pra}eno edukacijom o ne samo qudskim pravima, nego i protiv
rasizma, ksenofobije, diskriminacije razli~itih, o~ito je da bi to moglo
imati i dobar rezultat. Zna~i da bi trebalo raditi suprotno od ovog {to
radimo sada, da se ne sankcionira u praksi i da se ne provodi edukacija i
preventiva. Protivnik sam tolerancije govora mr`we u bilo kojem obli-
ku, jer ona donosi zlo. Ne bih htio govoriti previ{e o tome koje implika-
cije ima govor mr`we povezan uz nacionalizam kod nas, nego bih htio re}i
ne{to globalno, ali prije toga ipak htio bih spomenuti jedan drugi feno-
men, koji se donedavno de{avao u Hrvatskom saboru, koji bi se uvjetno mo-
gao nazvati i fenomenom “bodi lengviya”, a to je fenomen da se jedna stran-
ka redovito pojavqivala u crnim ko{uqama i to ne zato {to vole crne ko-
{uqe, nego zato {to su na taj na~in pokazivali ideolo{ko opredjeqewe.
Od tog opredjeqewa su se navodno distancirali i sad ~ekamo rezultate ta-
kvog distancirawa.” (str. 17-18.)
g) Hrvatski teoreti~ari o govoru mr`we

na osnovu stawa u sopstvenom dru{tvu
Davor Deren~inovi} zapaà da je nakon usvajawa Konvencije o kiber-
neti~kom kriminalu doneo i dodatni protokol kojim je inkriminisao ra-
snu diskriminaciju putem govora mr`we kroz kompjuterski internet si-
stem. To je obrazloèno dostupno{}u emitovanih poruka ogromnom broju
qudi, a Deren~inovi} smatra da takvo re{ewe “ograni~ava obvezu inkri-
minirawa samo na jedan segment vezano za govor mr`we. To je veli~awe, od-
nosno zna~ajno umawivawe ili minimizirawe zlo~ina. U sredi{tu govora
118
mr`we je, dakle, zlo~in. I to koji zlo~in? Genocid i zlo~in protiv ~o-
vje~nosti, ali ne bilo kakav zlo~in i bilo kakav genocid, ve} samo onog
zlo~ina za koji postoji pravomo}na presuda me|unarodnog kaznenog tribu-
nala, ukqu~uju}i i sve me|unarodne “ad hok” sudove koji su utemeqeni nakon
Drugog svjetskog rata.” (str. 19.) U pogledu hrvatskog slu~aja, ovaj autor kon-
statuje da “u trenutku kada Hrvatska odlu~i definitivno pristupiti tom
protokolu, a vjerojatno }e se to u skorije vrijeme dogoditi, ona }e biti u ob-
vezi uskladiti svoje zakonodavstvo s tim protokolom u tom segmentu i u tom
trenutku }e po~eti rasprava o tome da se taj aspekt iz protokola unese i u
hrvatsko kazneno zakonodavstvo. U ovom trenutku je to jedino {to je hrvat-
ska me|unarodnopravno preuzeta obveza. Drugo su preporuke, mi{qewa, sa-
vjeti, a ovo je jedina odluka me|unarodnopravne naravi koja nas, kada je ri-
je~ o ovakvoj koncepciji govora mr`we, zapravo obvezuje.” (str. 19.) Pored
toga, Deren~inovi} pledira da se krivi~no goni za govor mr`we davalac
neke javne izjave, kojom se grubo omalovaàva neko lice koje pripada odre-
|enoj dru{tvenoj grupi, samo “ukoliko se dokaè da je ta izjava smi{qena,
odnosno dana sa ciqem ne omalovaàvawa samo te osobe, ve} ako iz na~ina
izraàvawa drugih okolnosti biva posve jasno da je to bilo u~iweno sa ci-
qem omalovaàvawa ~itave jedne skupine. U tom trenutku jedna obi~na ver-
balna “injurija” postaje te{ko kazneno djelo u kojem jo{ uvijek nije do{lo
do diskriminacije, jo{ se uvijek ni{ta nije dogodilo, jo{ nikom nije uskra-
}eno neko bitno pravo koje mu pripada, ali je stvorena jedna, ako mogu re}i,
u kaznenom pravu opasna situacija. Radi se o deliktu apstraktnog ugroàva-
wa. Do{lo je do izjave, izjava je takva da mo`da nije ni do ~ega konkretno
dovela, ali je ona kao takva bila podobna da mo`da, uz splet okolnosti i
ostale situacije, dovede do takve diskriminacije.” (str. 19.)
U uvodnom referatu na ovom okruglom stolu Tena Erceg je, izme|u osta-
log, navela nekoliko primera govora mr`we u Hrvatskoj, kom pribegavaju
nosioci dràvnih funkcija i ostale javne li~nosti. Prvi primer predsta-
vqa govor me|imurskog ùpana Branka Leva~i}a, koji su 27. februara 2001.
godine prenele “@upanijske novine Me|imurja”. Leva~i} je rekao: “Osje}am
se ugroènim u svome gradu zbog toga jer me maltretiraju kad èlim negdje
popiti kavu, osje}am se ugroènim u svom lokalu jer maltretiraju mene i mo-
je kupce, osje}am se ugroènim kad do|em traìti medicinsku pomo} a oni,
jer su glasniji, galame i neugodniji su, imaju boqi tretman od mene. Osje}a-
ju se ugroèni i svi oni gra|ani me|imurske ùpanije ~ija djeca moraju bi-
ti i s romskom populacijom u razredu. Svi gra|ani Me|imurske ùpanije
moraju zadovoqiti zakonske uvjete, jedino se Romima stalno daju nekakvi
ustupci. Ako }e se nastaviti takvo stawe, problemi }e eskalirati! U Me|i-
murskoj ùpaniji, ne zato {to bi postojao rasizam ili nekakva druga teà
politi~ka kvalifikacija, zbog ovakvog pona{awa romske populacije u Me-
|umurju }e prije ili kasnije do}i do sukoba ve}ih razmjera. To su zakonito-
sti i to nitko ne}e mo}i zaustaviti! To su izuzetno veliki problemi, a qu-
di koji ìve u neposrednoj blizini }e se po~eti organizirati i po~et }e se
pona{ati na na~in da za{tite svoje civilizacijske tekovine. Do{lo je vri-
jeme da i mi po~nemo {tititi svoju vlastitu slobodu. Me|imurke i Me|i-
murci ne zasluùju ovakav tretman jedne marginalne skupine.” (str. 11.)
119
Prema mi{qewu Ercegove, “ovakav govor je izrazito opasan, jer se te-
meqi na forsirawu rasisti~ke dihotomije mi – oni, pri ~emu Leva~i} sam
nagla{ava da su u pitawu “civilizacijske” razlike, dakle uro|ena inferi-
ornost Roma... Inzistirawe na toj razlici Leva~i} ne samo da upotrebqa-
va kao temeq za izazivawe straha, nego ujedno i unaprijed opravdava mogu-
}e fizi~ke sukobe, okrivquju}i za to romsku populaciju.” (str. 11.) Prema
me|umurskom ùpanu zbog citiranih re~i nisu primewene nikakve sankci-
je, iako su one javno izgovorene, kako nas Ercegova obave{tava, usred “dugo-
godi{we krize u toj ùpaniji izazvane segregacijom Roma i drugim slu~a-
jevima rasne netrpeqivosti. Osim {to na tom podru~ju postoji ra{ireni
strah me|u ne-Romima da su Romi zbog svog na~ina ìvota na neki na~in in-
feriorni ostalima (u~estale su generalizacije i kvalifikacije da “nema-
ju higijenske navike”, da “prose umjesto da rade”, da kradu, te da zbog nedo-
statka radnih navika romska djeca ne bi trebala poha|ati {kolu zajedno sa
bijelom djecom), romska su djeca godinama izloèna i konkretnoj segrega-
ciji u {kolama. U ve}ini {kola ove ùpanije romska su djeca segregirana
na na~in da su prisiqavana na ulazak u {kole kroz posebni ulaz, te obave-
zno tu{irawe.” (str. 11.) Takvim stawem u Hrvatskoj pozabavio se Evropski
centar za prava Roma i upozorio “da je u pitawu segregacija romske djece u
{kolama, motivirana duboko ukorijewenim rasnim predrasudama.” (str. 11.)
Hrvatsku vladinu politiku ovaj centar optuùje za rasnu segregaciju, a u
tom smislu je i Odbor za ukidawe rasne segregacije Ujediwenih nacija “ta-
ko|er je izrazio zabrinutost zbog kontinuirane prakse segregacije romske
djece u obrazovnom sistemu, kao i izvje{taja o diskriminaciji Roma u pita-
wima zapo{qavawa, zdravstva, politi~ke zastupqenosti i prava na drà-
vqanstvo.” (str. 11.)
U pogledu tretmana srpskog naroda Tena Erceg iznosi “slu~aj Gordane
Dumbovi}, u~iteqice u osnovnoj {koli u Kostajnici, biv{e gradona~elni-
ce Petriwe, te ~lanice Hrvatske stranke prava”, odnosno wene izjave “u
sklopu predizborne kampawe za lokalne izbore u svibwu 2002. na radiju Pe-
triwa”. (str. 12.) Tom prilikom Dumbovi}eva je rekla: “Na{ ~ovjek je mu-
~enik, na{ ~ovjek je vjernik, na{ ~ovjek je svoj na svome. Onaj mawinac, ja-
dan Srbin koji se vratio iz maj~ice Srbije, niti je ~ovjek, niti je ìvoti-
wa. @ivotiwa ne zasluùje takvu usporedbu s wima. Niti jedan mawinac,
srpski ciganin, ne}e imati mira ni u Petriwi, niti bilo gdje, gdje su i jed-
na majka ili dijete zaklani ili ubijeni, a Hrvati i Hrvatice poklani.”
(str. 12.) Citat je Ercegova preuzela iz izve{taja objavqenog 23. decembra
2003. godine u “Jutarwem listu”. Ona procewuje da se ova izjava “moè ra-
zumjeti kao {irewe nacionalne mr`we, poticawe na nacionalnu diskri-
minaciju i nasiqe”, kao i da formulacija “da su Srbi gori nego ìvotiwe
predstavqa, u ciqu omalovaàvawa, javno izno{ewe zamisli o nadmo}no-
sti ili pot~iwenosti jedne etni~ke zajednice.” (str. 12.) Me|utim, unutar
hrvatskog pravosudnog sistema “Gordana Dumbovi} je u prosincu 2003., na-
kon vi{e od dvije godine od podizawa tu`be, nepravomo}nom odlukom op-
}inskog suda u Kutini oslobo|ena optu`bi za kazneno djelo izazivawa ra-
sne mr`we i netolerancije prema srpskom stanovni{tvu.” (str. 12.)
120
Pored karakteristi~nih primera javnih nastupa dràvnih funkcio-
nera i slu`benika, govor mr`we je duboko ukorewen u hrvatskom dru{tvu.
Ercegova to opisuje na slede}i na~in: “Kao posqedica nesankcionirawa
govora mr`we i ostalih oblika izno{ewa rasisti~kih stavova u javnosti,
u~estali su i verbalni i drugi na~ini izraàvawa takvih stavova na kon-
certima, stadionima i drugim javnim manifestacijama, te razli~iti gra-
fiti koji predstavqaju nacisti~ke, fa{isti~ke i usta{ke simbole na gro-
bqima, crkvama, {kolama i drugim javnim ustanovama, koji se u pravilu ne
uklawaju sa tih objekata. Istovremeno, odre|en broj mladih qudi sa takvim
ksenofobi~nim stavovima organizirani su unutar raznih navija~kih sku-
pina, te u neonacisti~koj organizaciji skinhedsa. Zagreba~ki skinhedsi
su, osim sve u~estalijih napada na strance i Rome, od po~etka ove godine
zapo~eli s izdavawem fanzina “SH – ZG”, koji je, prema pisawu tiska, pre-
pun nacisti~kih i rasisti~kih napisa, te se u wemu otvoreno poziva na na-
padawe stranaca, @idova i Srba. Prvi broj sadrì i nagradnu igru, tzv.
multikulturalni vodi~ kroz Zagreb, u kojoj se ~itateqi pozivaju na pro-
nalaèwe gej barova i klubova, pravoslavnih op}ina, kineskih restorana,
slasti~arnica, te raznih obrta koje ve}inom vode stranci (“Jutarwi
list”, 28. prosinca 2003.). Najvredniji u skupqawu adresa za nagradu bi tre-
bali dobiti originalnu bijelu kapuqa~u Kju-kluks-klana, te molotovqev
koktel i bejzbol palicu. S obzirom da se ovdje radi o o~itom raspar~avawu
materijala s rasisti~kim sadràjem, ali i o otvorenom pozivu na nasiqe,
zabrana ovog fanzina proizlazi kao logi~na posqedica iz svih me|unarod-
nih dokumenata o spre~avawu rasizma i diskriminacije. I u ovom slu~aju,
me|utim, Kazneni zakon Hrvatske ne omogu}ava kazneno procesuirawe oso-
ba umije{anih u izdavawe fanzina, pa }e po~initeqi, ako i budu prona|e-
ni, biti ka`weni samo po Zakonu o prekr{ajima. U mnogim zemqama Za-
padne Evrope, kao {to su Velika Britanija, Wema~ka i Francuska distri-
buirawe rasisti~kog materijala zabraweno je i ka`wivo ili nov~ano ili
kaznom zatvora, a isto se preporu~a i me|unarodnim dokumentima o spre-
~avawu rasizma.” (str. 12.)
Istovremeno, kako upozorava Tena Erceg, “u Hrvatskoj je uobi~ajeno i
izraàvawe rasisti~kih, nacisti~kih i drugih netolerantnih stavova pu-
tem grafita, odnosno napisa i simbola koji se u mnogim zapadnoeuropskim
zemqama tretiraju kao govor mr`we, te su zbog {tetnog djelovawa na dru-
{tvo i na qudska prava pojedinaca zakonski zabraweni i ka`wivi. Tako se,
na primjer, u mjestu Vrana u zadarskoj op}ini Pako{tane ve} duè vrijeme
nalazi veliki usta{ki grb i kratica “NDH”, a u blizini toga i dvije usta{ke
zastave. Na~elnik op}ine Pako{tane Milivoj Kurtov neuklawawe natpi-
sa objasnio je rije~ima da je natpis “boqe ignorirati nego mu pridavati ve-
}u pozornost”, dok dvije usta{ke zastave, koje bi prema Zakonu o zastavi,
himni i grbu policija trebala ukloniti, vise na kopqima u mjestu Vrana
ve} dvije godine (“Novi list”, 24. veqa~e 2004.). Po tom zakonu, naime, za-
stave bi se trebale ukloniti sa javnog mjesta, ali ne zbog simbolike zastave,
ve} zbog toga {to nije slu`bena hrvatska zastava, dok isticawe usta{kih
simbola, kao {to je ve} spomenuto, nije zabraweno Kaznenim zakonom.
121
Da se nacionalna netrpeqivost i prijetwe iskazane rije~ima i grafitima
ne zadràvaju uvijek na tome, te ih zbog toga treba shvatiti kao realnu pri-
jetwu, najboqe svjedo~i nedavni primjer iz sela Biqane Dowe i Li{ane
Tiwske u zadarskom zale|u. Mnogo prije samog spaqivawa i devastirawa
pet ku}a srpskih povratnika u tim selima, zidovi tih ku}a bili su ispisa-
ni rije~ima “Zaklat }u te, Du{ane, ne vra}aj se!”; “Ne}e{ dugo, êdo”;
“Platit }ete [kabrwu, bando ~etni~ka” i sli~nim (“Slobodna Dalmaci-
ja”, 12. veqa~e 2004.). Ovaj primjer zorno dokazuje da “govor mr`we” u ve}i-
ni slu~ajeva nije izolirana pojava, ve} odraz stawa u dru{tvu koji signali-
zira mogu}nost prelaèwa s rije~i na djela, a samim tim i nagla{ava po-
trebu sankcionirawa i prevencije. Ovo su samo neki od stotina primjera
isticawa nacisti~kih i fa{isti~kih simbola koje po Kaznenom zakonu
nije ka`wivo, ve} se smatra samo prekr{ajem, odnosno reme}ewem javnog
reda i mira. Stoga bi ih vlasti u skladu sa barem tim zakonom trebale
ukloniti, no kao u slu~aju verbalnog govora mr`we nadle`ne institucije
rijetko ili uop}e ne pokazuju voqu da iskoriste svoje ovlasti i time rade
na suzbijawu ovakvih pojava.” (str. 12-13.)
Kao poseban problem Ercegova iznosi slu~aj peva~a Tompsona, sa ko-
jim se detaqnije pozabavila na slede}i na~in: “Usprkos tome {to Marko
Perkovi} Tompson ve} godinama na svojim koncertima i drugim javnim is-
tupima propagira usta{ku ideologiju (pjesmama, ikonografijom, pozdra-
vom, odje}om), takozvani “slu~aj Tompson” pojavio se u hrvatskoj javnosti
tek nakon {to su mu u studenom 2003. zabrawena dva koncerta u Nizozem-
skoj, i to na inzistirawe Izraelskog informacijsko-dokumentacijskog
centra CIDI sa sjedi{tem u Hagu. Iako je Tompson redovito na svojim
koncertima pjevao pjesme koje glorificiraju usta{ke zlo~ine nad Srbima,
@idovima, Romima i drugima (“Evo Jure i Bobana” i “Jasenovac i Gradi-
{ka Stara”), ~ini se da je dio hrvatske javnosti ove pjesme doìvqavao kao
izraz domoqubqa, a ne “govor mr`we”, odnosno da se u hrvatskom dru{tvu
ovo dvoje jo{ uvijek ~esto doìvqava kao istovjetno. Hrvatska je televizi-
ja u udarnom ve~erwem terminu prikazala Tompsonov koncert u Splitu, us-
prkos tome {to se u javnosti govorilo o tim pjesmama i usprkos usta{koj
ikonografiji koja je bila prisutna i na tom koncertu. S obzirom na to da
Zakon o hrvatskoj radioteleviziji, koji je bio na snazi u vrijeme prikazi-
vawa koncerta, ... izri~ito zabrawuje emitirawe sadràja koji poti~u i
{ire nacionalnu, rasnu ili vjersku mr`wu, antisemitizam i ksenofobiju,
ili poti~u na diskriminaciju ili neprijateqstvo prema pojedincima ili
skupinama, bilo bi realno za o~ekivati da Hrvatska televizija, u skladu sa
zakonom, ne prikaè koncert pjeva~a koji ne krije sklonosti ka usta{koj
ideologiji, tim vi{e {to koncert, kao emisija zabavnog karaktera, ne nu-
di i kriti~ki osvrt na fenomen koji se prikazuje. Osim toga, Zakon o me-
dijima, Zakon o elektroni~kim medijima i Zakon o hrvatskoj radiotelevi-
ziji, koji su svi doneseni tijekom 2003. godine, tako|er sli~nom formula-
cijom zabrawuju sporne vrste sadràja, pa bi i daqwe prikazivawe takvih
koncerata bilo protivno ovim zakonima. Isto tako, ni Hrvatska glazbena
unija, ~iji je Perkovi} ~lan, ni wegova izdava~ka ku}a “Kroacia rekords”
122
jo{ uvijek se nisu slu`beno ogradile od ovakvog pona{awa. Nakon {to se
jedno vrijeme branio tvrde}i da su mu te pjesme “podmetnute”, Tompson je na
svojoj internet stranici ipak priznao da ih pjeva, obrazloìv{i to prvo
izrazom bunta protiv “~etni~ke agresije”, a zatim i “povampirenih komu-
nista”, odnosno biv{e vlasti. Zanimqivo je i to da je Tompson na kraju svog
pisma ustvrdio da, po{to “sada imamo hrvatsku vlast, nema vi{e potrebe
na taj na~in izraàvati nezadovoqstvo. O~ito je, dakle, da Perkovi} od
sada{we vlasti ne o~ekuje sudski progon zbog “govora mr`we”, a tome sva-
kako pridonosi i lo{e formulirana odredba iz Kaznenog zakona, pa osta-
je pri~ekati rezultate istrage koju je pokrenulo Dràvno odvjetni{tvo.
S druge strane, nije izostala podr{ka Tompsonu, pa je tako ùpan Split-
sko-dalmatinske ùpanije Kruno Perowa odbio zahtjev jednog ~lana ùpa-
nijskog vije}a da se povu~e priznawe koje mu je dodijelila ùpanija jer je,
kako je objasnio Perowa, “pjevao protiv bijelog praha, a za qubav prema Bo-
gu, domovini i hrvatskom narodu, te za mir me|u narodima” (“Slobodna Dal-
macija”, 27. veqa~e 2004.). Tompson je dobio podr{ku i od nekih braniteq-
skih udruga, pa su tako vukovarski braniteqi ustvrdili da je “nedopustivo
bla}ewe tog ~ovjeka dok se po Vukovaru ~uju ~etni~ke pjesme i vide kokar-
de” (“Jutarwi list”, 9. veqa~e 2004.). Ono {to je jo{ opasnije od podr{ke
predstavnika vlasti i interesnih skupina kao posqedica te podr{ke je
utjecaj “govora mr`we” na dru{tvo, pa su tako na maturalnoj ve~eri Obrt-
no-tehni~ke {kole u Splitu sredwo{kolci na sav glas pjevali pjesmu “Ja-
senovac i Gradi{ka Stara”, prilikom ~ega ni profesori ni roditeqi ni-
su reagirali (“Slobodna Dalmacija”, 23. veqa~e 2004.), dok se ravnateq
{kole ogradio tek nakon reakcije medija.” (str. 13-14.)
Sli~na je situacija i na hrvatskim internetskim “dru{tvenim mre-
àma”. Kako zapaà Ercegova, “U Hrvatskoj postoji vi{e internet stra-
nica (“francetic.net”, “crnalegija.com”, “antegotovina.com”, “herceg-bosna.org.”,
“ustasa.net.”, “kro-ustasa.net.”, “poglavnik.de”), na kojima se prakticira “govor
mr`we”. Na mnogima od wih veli~aju se optuènici i osumwi~enici za
ratne zlo~ine, te usta{ki zapovjednici. Ve}ina ih ve} i samim imenima
glorificira fa{isti~ke i nacisti~ke ideje i pojave iz hrvatske povije-
sti, a u~estale su i uvrede i prijetwe osobama ili skupinama na osnovu wi-
hove nacionalne pripadnosti ili politi~kog opredjeqewa. Na stranici
“www.crnalegija.com.” tako se veli~a usta{ki pokret op}enito, te jedinica
usta{kog zapovjednika Jure Franceti}a Crna legija i sam Franceti}. Ve}
spomenuti Dodatni protokol Konvenciji o kompjuterskom kriminalu, o
kriminalizaciji djela rasisti~ke i ksenofobi~ne prirode po~iwenih
kroz kompjutorske sisteme, koji je Hrvatska potpisala po~etkom 2003. godi-
ne, ali ga jo{ nije ratificirala, zabrawuje distribuirawe putem interne-
ta materijala koji pori~e, znatno umawuje, odobrava ili opravdava djela ge-
nocida ili zlo~ina protiv ~ovje~nosti, kako ih definira me|unarodno
pravo, pa bi, shodno tome, ovakva djela bila ka`wiva u mnogim zemqama za-
padne Europe, kao na primjer u Wema~koj, Velikoj Britaniji i Francuskoj,
koje u svojim kaznenim zakonima predvi|aju mjere za borbu protiv rasizma
na internetu.” (str. 14.)
123
Ovaj bilten objavquje i prilog Geze Stanti}a koji smatra da je govor
mr`we “fenomen diskursa, neka vrsta iskazivawa stawa svijesti i treba ga
razlikovati od dru{tvenog stawa ili aktivnosti s kojima korespondira...
On je usmjeren protiv skupine ili protiv pojedinca zato {to je pripadnik
kriti~ne skupine. Govor mr`we je uvijek intenciozan: ako ~iwenice ne od-
govaraju ciqu – tim gore po ~iwenice. On svoju snagu uveliko crpi iz emo-
cionalno nabijenog govora i manipulacije emocijama i niskim strastima,
iz bolesnih i pogrdnih rije~i, zamjene teza, uporabe stereotipa i predra-
suda umjesto podataka i ~iwenica. Govor mr`we naj~e{}e pripada u duhov-
no naslije|e desni~arskog ekstremizma, ali ne i nu`no: moè ga se na}i i
u retorici nacionalno-oslobodila~kih i socijalno-oslobodila~kih po-
kreta, pa i izvan jasnog ideolo{ko-politi~koga konteksta.” (str. 21.) Pre-
ma Stanti}evom mi{qewu, govor mr`we bi se mogao podeliti na aktivi-
sti~ki i posledi~ni, koji jo{ naziva “folklornim”. Prema takvoj klasi-
fikaciji, aktivisti~ki govor mr`we “prakticira se radi mobilizirawa
javnosti i postizawa mo}i, npr. u nekim politi~kim i crkvenim krugovi-
ma. (“Neka Srbi idu i neka slobodno ponesu zemqe koliko }e im se zalije-
piti za opanke”; “Slovenska vojska moè vje`bati topni~ko ga|awe u Slu-
wu samo ako cijevi usmjeri na Sv. Goru”; razne izvedenice iz uloge Hrvat-
ske kao predzi|a kr{}anstva – katoli~anstva).” (str. 21.) S druge strane,
posledi~ni govor mr`we, ili folklorni, kako ga Stanti} alternativno
naziva, “~ini mawe-vi{e spontano reproducirawe nagomilanih predrasu-
da i stereotipa. Novinske ankete ukazuju da danas u hrvatskoj populaciji
postoji izrazito socijalna distanca spram pojedinih etni~kih mawina
(Srbi, Romi...), da je stvorena masovna klima nesno{qivosti, pa otuda i mi-
litantni grafiti, euforija na Tompsonovim dernecima, odobravawe ili
ravnodu{nost spram skrnavqewa spomenika antifa{isti~kim borcima u
Sluwu i sli~no.” (str. 22.)
Ipak, ono {to je najinteresantnije u prilogu Geze Stanti}a jeste we-
gov prikaz rasprostrawenosti govora mr`we u ratnim i poratnim godina-
ma u Hrvatskoj. Rasprostrawenost takvog govora on smatra notornom ~iwe-
nicom, pa dodaje: “Sa stanovi{ta gospodara rata vi{e je nego razumqivo da
je prakticirawe govora mr`we ~inilo lavovski dio propagandne pripre-
me rata i propagande u samom ratu... Prevagu u tim danima imao je onaj tip
aktivisti~kog govora mr`we. U Srbiji i JNA u to su vrijeme postojale na-
slije|ene strukture u tajnim slu`bama, osposobqene za vo|ewe specijal-
nih, psiholo{kih operacija – me|u koje je spadao i govor mr`we (ravnogor-
ski emisari u Kninu, obnova usta{ko-~etni~koga “nadigravawa”). U novo-
stvorenim vladama, pa i u Hrvatskoj, po mome mi{qewu to se uglavnom im-
proviziralo. Podsjetit }u na paradigmati~an slu~aj na samom po~etku:
“Srbi su lud narod”. Srpski lider Ra{kovi} u povjerqivom razgovoru s
Tu|manom izvali biser, vaqda da bi impresionirao sugovornika; predsjed-
nikov savjetnik transkript prenese novinama i eto gra|e za nekoliko tje-
dana raspirivawa me|unacionalne mr`we. Manoli} je kasnije (1991. g.) do-
du{e formirao i neku nazovi-tajnu operativnu grupu sastavqenu od neko-
liko povjerqivih urednika vode}ih medija i nekoliko obavje{tajaca, koja
je trebala koordinirati postupke medija u ratu. Rezultati sa stanovi{ta
124
vlasti, po mome mi{qewu, bili su vi{e nego mr{avi, {to je s obzirom na
sastav grupe donekle i razumqivo: “stru~wak” za televiziju npr. u woj je
bio T. Mar~inko.” (str. 22.)
U tom smislu posebnu pa`wu Stanti} posve}uje hrvatskoj medijskoj sce-
ni iz tog vremena i kaè: “Iako u sje}awu suvremenika vjerojatno kao naj-
spektakularniji protagonist govora mr`we u tim danima figurira opskur-
ni “Slobodni tjednik”, kojega su, usput re~eno, pri osnivawu financirali
mutni tipovi iz galerije tajnih slu`bi SFRJ, a informacijama kasnije iz-
da{no opskrbqivali predsjednikovi savjetnici – glavninu toga posla odva-
lili su vode}i mediji (HTV, “Vjesnik”, “Globus”, “Slobodna Dalmacija”,
“Ve~erwak”. Dr S. Malovi} svoju je... analizu razdobqa “ni rata ni mira”
91-98. u~inio na temequ iskaza ~etrdesetak istaknutih novinara, koji su na
prvo mjesto govora mr`we stavili informativni program HTV-a. Uredni-
ci i pisci, koji su to (ne samo u HTV-u!) obavqali, u svoje su vrijeme ~ini-
li elitu hrvatskoga novinarstva ({to je i te kako indikativno za porijeklo
te rabote) ili su to bili – u najgorem slu~aju – qudi za specijalne zadatke.
Neki od wih su svoj grijeh kasnije platili slomom profesionalne karije-
re, ali ima i ne mali broj takvih koji su sa~uvali svoje komunisti~ke ili
voditeqske sinekure.” (str. 22.) Stanti} se poziva i na mi{qewe sociolo-
ga Hrvoja Turkovi}a, koji “smatra da u Hrvatskoj prije samih ratnih opera-
cija nije bilo prilike za solidniju propagandnu pripremu, da je u najboqem
slu~aju koncem 80-tih stanovni{tvo tek donekle navikavano na opciju rata
i neki borbeno-propagandisti~ki diskurs. On tako|er smatra da propagan-
da u Hrvatskoj nije bila samo dirigirana iz politike, ve} da je nastajala
spontano u redakciji kao odgovor novinara na anticipirano o~ekivawe jav-
nosti. Turkovi} pozivom na jedno britansko izvje{tavawe Bi-Bi-Sija o su-
kobu u Sj. Irskoj ([leziger, 1978.) ukazuje na stanovitu zakonomjernost ho-
mogenizirawa dru{tvenih stavova u ratnom vremenu, {to je i u slu~aju Bi-
Bi-Sija tada dovelo do odstupawa od norme nepristrasnosti. Stoga Turko-
vi} misli da su i u na{em slu~aju medijsko-politi~ke elite u prvom redu
prihvatile i iskoristile potrebu i o~ekivawe javnosti za pristrasno{}u
i izda{no je pothrawivale... Otpor govoru mr`we u tom je razdobqu goto-
vo getoiziran – ograni~en na mawa, neovisna glasila, na dio HVO, na djelo-
vawe nekih inozemnih radio-stanica i na onaj famozni kapilarni utjecaj
koji je u krajwoj liniji doveo i do smjene vlasti.” (str. 22-23.)
g. Tendencije zloupotrebe pojma i termina

“govor mr`we” u politi~ke svrhe
U politi~koj praksi ~esto dolazi do zloupotrebe kategorije govora
mr`we tako {to se taj pojam i termin neadekvatno pripisuju politi~kim
protivnicima. Tim problemom pozabavila se Mirjana Vasovi} u svom
~lanku “Govor mr`we” (“Prizma” – mese~ne politi~ke analize, septembar
2002.). Ona je po{la od konstatacije da je “ova zastra{uju}a sintagma, u ko-
joj je sadràna osnovna “teorija uzro~nosti” svih na{ih decenijskih patwi
125
i stradawa, postala u politi~kim krugovima najvi{e raubovan slogan
predizbornih zastra{ivawa. Onaj za kojim se najlak{e poseè u nedostat-
ku iole ubedqivijih politi~kih i ekonomskih argumenata i (osim uqa i
{e}era) dovoqno primamqivih predizbornih obe}awa. Gotovo da nema ni-
jednog govornika na predizbornim skupovima i {etwama koji nije optuìo
svog politi~kog protivnika da zastupa i {iri ideje primerene “govoru mr-
`we”, notornog borca za qudska prava koji nije upozorio da ovaj bauk (po-
novo) kruì Srbijom ili vi|enijeg komentatora nezavisnih medija koji se
nije oglasio tim povodom.” (str. 15.) Navode}i brojne tada aktuelne pri-
medbe, Vasovi}eva upozorava da se “u àru politi~kih (ne samo predizbor-
nih) nadmetawa svaki nastup, stav i izjava politi~kih protivnika olako
tuma~e, ìgo{u i pripisuju “govoru mr`we”. “Ksenofobija”, “nacionali-
zam”, “klerofa{izam”, samo su neke iz repertoara kvalifikacija koje se,
na op{te iznena|ewe spoqnih posmatra~a, bezobzirno koriste u poku{aju
me|usobnog diskreditovawa upravo istih, doju~era{wih, saveznika u bor-
bi protiv upravo istih ovih, nedemokratskih pojava.” (str. 15.)
Sa osetnom dozom ironije, Mirjana Vasovi} komentari{e pona{awe
nabe|enih demokrata i samoproklamovanih liberala u predsedni~koj iz-
bornoj kampawi 2000. godine, kada je s wihove strane intenzifikovana zlo-
upotreba pojma “govora mr`we”. Po wenim re~ima, ako su politi~ari tek u
procesu prirodne politi~ke diferencijacije otkrili mangupe u svojim re-
dovima, za osvedo~ene borce za demokratiju i protivnike srpskog naciona-
lizma iz redova novinarskih i nevladinih organizacija pojava “govora mr-
`we” u predizbornoj kampawi ne predstavqa nikakvo iznena|ewe. @ivot
(posebno onaj u Srbiji) ispunio je, ustvari, sva wihova o~ekivawa. Mada je
sam Milo{evi} isporu~en Hagu – po{to narod nije “denacifikovan”, niti
je wegova elita “lustrirana”, po{to kultura nije “dekontaminirana” – we-
gov duh opstaje u telima svih Srba i, koriste}i ih kao medijum, i daqe se
ogla{ava kroz wihova usta. Stoga je o~ekivano da se “posle kra}e pauze”, ka-
ko stoji u komentaru jednog poznatog novinara, “obnavqa jezik mr`we, ra-
sne, etni~ke, verske i druge netolerancije”, i to, pre svega, “iz â~ka, iz do-
bro poznate nacionalisti~ke kuhiwe” i “pod pre}utnim blagoslovom (!?)
jednog od glavnih pretendenata na ulogu predsednika svih gra|ana.” (str. 16.)
1. “Prqave” izborne kampawe

kao javno eksponirawe “govora mr`we”
U nastavku, Vasovi}eva precizno diferencira su{tinski pojam “govo-
ra mr`we” od wegovog karikirawa u najprizemnije politikantske svrhe.
Ona pokazuje koliko je va`no razlikovawe ispoqavawa raznih oblika mr-
`we od onoga {to je ve} uobli~eno kao teorijska, odnosno pravno-sociolo-
{ka kategorija govora mr`we. Prema wenim re~ima, u konkretnoj prediz-
bornoj kampawi koju je u ovom bitnom segmentu opservirala i komentarisa-
la, bez sumwe je “ispoqeno veoma mnogo mr`we – ali da o “govoru mr`we”
ovde nikako ne moè biti re~i. Jednostavno, kao {to se i predvi|alo, na po-
liti~koj sceni Srbije odvijala se negativna i (ako konac delo krasi) prqava
126
izborna kampawa (koja je, za~udo, bila tim prqavija {to se predstavqala
kao “gospodstvenija”) i to je za sada sve. Mada su kampawu pratili politi~-
ki govori puni psovki, uvredqivih metafora, bla}ewa i omalovaàvawa
protivnika, nepatvorenog prosta{tva, histeri~ne ironije i neodmerenih
kvalifikacija – potrebno je, ipak, dosta ma{te i “socijalne kreativnosti”
da bi se celom ovom politi~kom cirkusu pridao atribut “govora mr`we”.
Sre}om po nas. “Prejaka re~” mora, naime – pored zasi}enosti sna`nim emo-
cijama, animozitetima, pa i li~nom mr`wom – da zadovoqi jo{ neke va`ne
kriterijume da bi bila protuma~ena i ìgosana i kao izraz dru{tveno re-
levantne mr`we na koju se pomenuta sintagma, u su{tini, odnosi. Oni koji
je zloupotrebqavaju u dnevnopoliti~ke svrhe namerno zaobilaze ~iwenicu,
koju }e potvrditi svaki ozbiqan socijalni teoreti~ar, da “govor mr`we” ne
pripada oblasti me|uindividualnih, ve} me|ugrupnih odnosa.” (str. 16.)
Vasovi}eva u tom smislu dodatno nagla{ava da se pojam “govora mr-
`we” u savremenoj teoriji “primewuje za obja{wewe odnosa (pre svega kon-
flikata) koji postoje izme|u velikih dru{tvenih grupa (rasa, nacija, kla-
sa, velikih politi~kih grupacija), tj. onih na socijalnom nivou, a ne svako-
dnevnih razmirica izme|u dva ili vi{e pojedinaca. To je par ekselans ko-
lektivan fenomen, ~ak i kada se manifestuje kroz individualne postupke.
To zna~i da, za razliku od individualne mr`we u li~nim odnosima, nije de-
terminisan li~nim karakteristikama aktera, ve} wihovom pripadno{}u
razli~itim socijalnim grupama ili kategorijama koje takvo pona{awe do-
zvoqavaju, podsti~u i ohrabruju. Ne moè se svaka sva|a izme|u dve piqari-
ce (ili, kako bi slikovito rekao na{ premijer, tu~a dva vrapca u pra{ini),
pa ni svaki verbalni sukob dva predsedni~ka kandidata, okarakterisati
kao “govor mr`we” – ma koliko li~nih uvreda, moralnih diskvalifikaci-
ja ili ~ak {amara oni razmewivali. âk i kada neko od wih u tom duelu is-
poqi li~nu predrasudnost i netrpeqivost ili upotrebu stereotipije da bi
etiketirao suparnika (kao “fa{istu”, “nacionalistu”, “gra|anistu” ili
“mafija{a”), wegov postupak moèmo osuditi kao nekorektan i moralno ne-
dopustiv, ali te{ko da ga, bez ostatka, moèmo svrstati u “govor mr`we.”
(str. 16-17.)
Neprimerenom upotrebom termina “govor mr`we” obi~no akter na-
stoji da postigne ne~iju politi~ku diskvalifikaciju ili bar javno zgraà-
vawe nad li~no{}u politi~kog protivnika. Za fenomen “govora mr`we”
Vasovi}eva kaè da on “jednostavno nije stvar pojedina~ne i privatne, ve}
op{te i javne moralnosti. Da bi o wemu uop{te mogli da govorimo, ispo-
qena mr`wa i netolerancija moraju biti relativno op{te i dru{tveno re-
levantne pojave. To zna~i da se, pre svega, moraju oslawati na sistem preo-
vla|uju}ih vrednosti i moralnih normi koji propisuju i ure|uju odnose
pripadnika jedne prema pripadnicima drugih grupa, a ne na li~ni moral i
li~ne odnose. Tako|e, da se ispoqavaju prema pojedincima diferencira-
nim prema dru{tveno smislenim kriterijumima (kao {to su nacionalnost,
religija, socijalni status ili politi~ka pripadnost), a ne li~nim osobi-
nama. Najzad, one moraju, stvarno ili potencijalno, da imaju odre|enih po-
sledica po sve (a ne samo po neke) pojedince i to kao ~lanove omraènih
127
grupa. Tek kada se i ako se pojedincima, kao pripadnicima druge i druga~i-
je grupe, nediskriminativno pripisuju negativne karakteristike (svi isti
i svi lo{i), i u skladu s tim, u odnosu na wih zagovaraju postupci diskri-
minacije (druga~ije i gore od svih drugih), pa jo{ kada se to opravdava od-
re|enom “ideologijom” koja je zajedni~ka ve}em broju qudi i ra{irena u
dru{tvu – moèmo sa sigurno{}u re}i da se nalazimo u predvorju dru{tve-
no relevantne, a to zna~i i dru{tveno opasne mr`we. U prvom slu~aju re~
je o {irewu negativnih socijalnih stereotipa i predrasuda, a u drugom o so-
cijalnoj diskriminaciji. Sve drugo je “tu~a dva vrapca u pra{ini”. Neo-
pravdana zamena teza, tj. izvo|ewe zakqu~aka o postojawu dru{tvene pato-
logije – kakvu ~ini etni~ka, rasna ili ne znam koja druga vrsta mr`we i ne-
tolerancije – na osnovu incidenata koji se doga|aju u ograni~enom kontek-
stu li~nih stavova i me|uli~nih odnosa (pa bila to i prepucavawa poli-
ti~kih konkurenata u borbi za vlast) ne predstavqa ni{ta drugo do inte-
lektualno nepo{tewe ili grubu politi~ku zloupotrebu.” (str. 17.)
Moram priznati da je primer kojim Mirjana Vasovi} ilustruje prak-
ti~ne probleme sasvim umesan. Me|utim, kroz wega se ipak sagledava wena
naklonost prema jednom od predsedni~kih kandidata na izborima u septem-
bru 2002. godine. Re~ je o Vojislavu Ko{tunici, koji je nekom prilikom jav-
no napao Boìdara \eli}a, a ovaj zakme~ao da je izloèn govoru mr`we.
Vasovi}eva je prosto ismejavala \eli}a, poru~uju}i mu da “moè mirno da
spava: predsedni~ki kandidat Ko{tunica izrazio je, opravdano ili ne, sum-
wu u wegov dvojni moral (“sedeti na dve stolice”) i sposobnost, a ne u we-
govo dvojno poreklo. On, jednostavno, da upotrebim odgovaraju}i àrgon,
mrzi wega i wegove iz vlade, ali ne i sve druge qude drugog dràvqanstva,
vere, nacije ili stila ìvota. [tavi{e, èli da ih otera sa vlasti (ne i
iz zemqe), mada im, na~elno, ne osporava pravo na vlast. U tome vaqda i je-
ste smisao politi~kog pluralizma, konkurencije i parlamentarne demo-
kratije. Sve bismo ovo, naravno, mogli posmatrati kao deo predizbornog
folklora da se ozbiqnom analiti~aru ne name}e pitawe nije li upravo ta
i tolika halabuka koja se (videli smo) neopravdano diè oko preuveli~a-
ne opasnosti koja dru{tvu preti od “govora mr`we” – sam govor o “govoru
mr`we” – tako|e simptom nekih dubqih pojava i stawa politi~ke i dru-
{tvene svesti. Ovo pitawe name}e se tim pre ako se uporede koli~ine po-
liti~ke koristi (privremeno osvajawe toliko uticajnog politi~kog polo-
àja) i {tete (naru{en ugled zemqe i naroda u svetu) koje ovakva propa-
gandna strategija nekih pretendenata na vlast moè doneti. Ili, da upo-
trebim izraz koji bi nare~ena “grupa gra|ana” boqe razumela, ako se svede
kost-benefit saldo.” (str. 17-18.)
a) Dosmanlijska zloupotreba termina “govor mr`we”

Reperkusije takvog pona{awa mogu da budu dalekose`ne, a dosmanlije
su nastojale da ih dovedu do krajwih konsekvenci. Kako upozorava Vasovi-
}eva, “kada je o krugovima politi~ara re~, ta~nije o kruòku DOS, u~esta-
lo pomiwawe “govora mr`we” u obra~unu sa svojim politi~kim protivni-
cima moglo bi da se shvati samo kao sastavni deo arsenala crne propagande
128
kojom su se, ina~e, obilato sluìli u predizbornoj kampawi. Crne, zato
{to su joj ciqevi skriveni: iza brige za demokratiju, slobodu, toleranciju
itd. kriju se najuì interesi razli~itih stranaka i interesnih “grupa gra-
|ana”. “Govor mr`we” zgodna je propagandna floskula po{to ciqa tamo gde
je dru{tvo, tek iza{lo iz me|uetni~kog rata, jo{ najrawivije – strah od
agresivnog {ovinizma. Ustvari, to je poku{aj da se spre~i svaka kvalifi-
kovana kritika vlasti, zastupawe druga~ijih politi~kih interesa i alter-
nativnih vizija ure|ewa dru{tva. Krajwi ciq je eliminacija politi~ke
konkurencije, a to zna~i obezbe|ewe monopola politi~ke mo}i. Ono {to
zbuwuje posmatra~a dana{we politi~ke scene u Srbiji i navodi na ozbiq-
nija promi{qawa jeste velika doza iskqu~ivosti u stavovima upravo onih
koji se u tolikoj meri zalaù za toleranciju. Nepomirqivost je osobito iz-
raèna kada je re~ o neslagawima sa (i bukvalno) doju~era{wim istomi-
{qenicima i saveznicima u borbi protiv Milo{evi}a. Politi~ke ras-
prave, ~ak i oko minornih stvari, pra}ene su, po pravilu, salvama politi~-
kih napada, saop{tewa, “izama” i drugih diskvalifikacija, ideolo{kih
razapiwawa, neprimerenih pore|ewa i analogija, optu`bi na granici ve-
rovatno}e. Pa i u raspravama o ekonomskim reformama, do kraja ideologi-
zovanim, qudi tako sli~nih bazi~nih uverewa – demokratskih – me|usobno
koriste argumentaciju loma~e i pretwe svakom vrstom ostrakizma. Zlona-
merni bi zakqu~ili da je “govor mr`we” najvi{e rasprostrawen upravo u
krugovima demokrata. Ovu vrstu (demokratske) nepomirqivosti i netole-
rancije karakteri{e i to da puka promena stava ili uverewa nekoga ko je
odstupio “od linije” – nije dovoqna. Jedino {to moè da zadovoqi ove mo-
derne jezuite... jeste javno pokajawe prestupnika. Intelektualci koji su
na{li uhlebqewe na poreskim jaslama stanovnika drugih zemaqa zahteva-
ju, me|utim, i mnogo vi{e – javno pokajawe (pa i egzorcizam) celog jednog
naroda.” (str. 18.)
Iz nastavka ove vrlo interesantne rasprave vidimo da je autorka pot-
puno svesna la`nog ideolo{kog samopredstavqawa aktera petooktobar-
skog pu~a. Oni se zaglu{uju}om galamom reklamiraju kao vrhunski arbitri
u procewivawu {ta je zaista demokratsko a {ta nije, {ta je progresivno a
{ta konzervativno, {ta je primereno osnovnim qudskim i dru{tvenim
idealima a {ta nije. Sasvim je o~igledno da su dosmanlije brutalno gazile
i progawale sve svoje ozbiqnije oponente, naro~ito prete}i lustracijom
svojih politi~kih protivnika iz javnog ìvota. A glavnu re~ su u svim ras-
pravama po~eli da vode eksponenti tu|inskih, zapadwa~kih i antisrpskih
interesa, koji su redovno bili konfidenti stranih obave{tajnih slu`bi i
abonenti la`nih nevladinih organizacija me|unarodnog karaktera. Ne-
{to opreznije dijagnostikuju}i takvo dru{tveno stawe, Vasovi}eva nagla-
{ava da “ovakav scenario politi~kih su~eqavawa u postmilo{evi}evskom
periodu ne samo da budi neka istorijska se}awa, ve} neizbe`no name}e uti-
sak da sadràj stavova, uverewa ili izjava o kojima se vode sporovi i nije
toliko bitan. To su, uostalom, po logici petooktobarske revolucije, sve sa-
me demokrate. Stoga, ako èlimo da znamo {ta se ovde stvarno doga|a, uput-
nije je obratiti pozornost na stil politi~kog mi{qewa koji karakteri{e
129
na{e aktere. I tek tu dolazimo do su{tine same stvari. Postaje o~igledno
da ovaj u~estali govor o “govoru mr`we”, kome je toliko sklona na{a poli-
ti~ka i intelektualna elita (kao, uostalom, i fenomen predrasudnosti u
celini) nije ni{ta drugo do ~edo dogmatske misli.” (str. 19.)
Ta dogmatska misao vekovima je stvarala jednodimenzionalnog ~oveka
i podanika, a najvi{e je prezirala istinsku slobodu i kriti~ki duh qudske
li~nosti. I taj problem Vasovi}eva vrlo uspe{no razja{wava kroz kon-
stituisawe slede}eg svog stanovi{ta: “Kada su, svojevremeno, istraìva~i
predrasudnosti (pre svega, antisemitizma) tragali za karakteristikama
nedemokratske li~nosti (psiholo{kom osnovom predrasudnog i ekstrem-
nog politi~kog pona{awa), prigovoreno im je da ispitivawe samo desni-
~arske autoritarnosti (li~nosti “potencijalnog fa{iste”) zamagquje ne
samo pravu prirodu predrasudnosti, ve} i veliki deo same stvarnosti. Po-
kazalo se, naime, da svi vidovi predrasudnosti i ekstremizma (“levog” kao
i “desnog”) imaju ne~eg zajedni~kog, tj. da je ovde mawe vaàn sadràj uvere-
wa, a vi{e psiholo{ki stil mi{qewa. Za predrasudnost, koja je, ina~e, ne-
pogre{iva oznaka nedemokratske li~nosti, naime, “nije toliko va`no {ta
veruje{, nego kako veruje{”. Woj su, po pravilu, skloni qudi “zatvorenog
uma” ili dogmate, ~ijem je stilu mi{qewa zajedni~ko nekriti~no prihva-
tawe stanovi{ta ve}ine ili vi{ih autoriteta, formirawe iskqu~ivih
sudova o stvarnosti i, u sklopu toga, rigidna podela qudi, objekata ili ide-
ja na one koji se vole i prihvataju, odnosno mrze i odbacuju. Kako bismo mo-
dernim politi~kim jezikom rekli, grupama qudi se jednostavno prilepi
“etiketa” ili {ifra (“dobar” – “lo{”) i onda se o wima sudi nezavisno od
onoga {to zaista ~ine i {to stvarno jesu. Rigidnost mi{qewa, ili “mi-
{qewe u kodovima” (pokupqenim negde usput, u op{toj klimi, vladaju}em
trendu ili glavnoj struji) koje, zna~i, podrazumeva ozna~avawe i podelu qu-
di na samorazumqivo “dobre” i “lo{e” (u svom izvornom obliku oslobo|e-
no bilo kakvog specifi~nog ideolo{kog sadràja) – glavna je osobenost
dogmata. To prakti~no zna~i da u nekoj konkretnoj dru{tvenoj situaciji za
takvu osobu specifi~ni objekti ili mete animoziteta i mr`we i nisu bit-
ni, po{to su wihove `rtve “me|usobno zamenqive”. Ako ne postoje Jevreji,
oni }e ih izmisliti. âk i ako se “antisemitski” kod zameni nekim “anti-
burùjskim” kodom, ili ovaj nekim “progresivnim”, na primer, “antinaci-
onalisti~kim” kodom, ishod ne}e biti bitno druga~iji. Dogmatsko mi{qe-
we, “mi{qewe u kodovima”, ostaje su{tinsko ishodi{te wihovog dru{tve-
nog anga`mana. Ono je, ujedno, su{tinsko psiholo{ko ishodi{te svake dru-
{tveno relevantne mr`we.” (str. 19.)
Su{tinska autoritarnost i prikrivena averzija prema demokratiji
karakteri{u stil mi{qewa koji vodi sveobuhvatnoj diskvalifikaciji
protivnika najefektnijeg etiketirawa u datom momentu, a u posledwe vre-
me sve ~e{}e je to neadekvatna etiketa pribegavawa govoru mr`we. Prota-
gonisti tog stila prepuni su predrasuda i u svakom trenutku spremni da po-
krenu pravu hajku protiv svojih politi~kih neistomi{qenika. Pritom su
apsolutno poslu{ni svojim zapadwa~kim gazdama, finansijerima i in-
struktorima. Vasovi}eva uspe{no sagledava jo{ jedan aspekt ove pojave, pa
iznosi svoje opservacije: “îni se da upravo ovakva rigidnost politi~kog
130
mi{qewa odlikuje znatan deo aktera na na{oj politi~koj i dru{tvenoj
sceni. Generacije na{ih politi~ara i intelektualaca, naime, politi~ki
su socijalizovane (i odràvane u stawu “politi~ke budnosti”) na obrascu
o{trih podela na “progresivne” i “nazadne”, “narodne” i “nenarodne”,
“mra~wa~ke” i “slobodarske”, “nacionalisti~ke” i “kosmopolitske”, “iz-
dajni~ke” i “patriotske” snage i elemente. Mada su se manihejske dihotomi-
je mewale, taj dogmatski obrazac posmatrawa sveta u rigidnim kategorija-
ma zadrào se sve do danas. Logi~na posledica ovakve subjektivne, i u osno-
vi nerealne, predstave politi~kog sveta jeste stalna opsednutost demon-
skim neprijateqem, {to se svodi na stereotipizaciju svih politi~kih raz-
lika i satanizaciju svakog politi~kog protivnika. Politi~ki oponent se,
tako, nikada ne doìvqava jednostavno kao suparnik, pobornik druga~ijih
ideja, ve} kao sam Sotona ili, barem, wegov u~enik. Milo{evi}eva era je,
zato, bila ideal raja (ili pakla) za dogmate svih boja, opsednute “demon-
skom uzro~no{}u”. Za jedne je ona bila izvor neiscrpnih (i jedinih) inspi-
racija za intelektualna pregnu}a. Za druge, opravdawe neobi~no jake te-
`we ka mo}i, odnosno, bezobzirnog ~uvawa monopolske vlasti.” (str. 19-20.)
Dosmanlijski reìm je prakti~ne reperkusije takvih nastupa doveo do
wihovih krajwih konsekvenci. Prema Vasovi}evoj, “pripisivawe “govora
mr`we” sada{wim politi~kim oponentima, ina~e doju~era{wim savezni-
cima, samo je nastavak ovakvog procesa satanizacije. Kada je izvor poruke
satanizovan, predstavqen kao nosilac nazadwa{tva, fa{izma, {ovinizma,
izvori{te svekolikih zala – svaka wegova poruka je unapred obezvre|ena,
a “imunizacija” mogu}ih pristalica obezbe|ena. U tom ciqu, sada{we dog-
mate na vlasti, vitlaju}i Damoklovim ma~em “govora mr`we”, upu}uju gra-
|anima slede}u poruku: ako je politi~ki konkurent \avolov u~enik – a je-
ste – sve {to izlazi iz wegovih usta same su zmije, àbe i da`devwaci. U
ravni realpolitike, ovo je nastavak dokidawa politi~kog pluralizma, ko-
je je parlamentarnim zavrzlamama ve} odavno otpo~eto. Po krajwim konse-
kvencama, to je put ka ukidawu prava na slobodu govora i politi~kog mi-
{qewa. Pravu prirodu dogmatske misli otkriva wena sposobnost (svoj-
stvena svakom mitskom mi{qewu) da potire o~igledne razlike, razdvaja
celovito i ujediwuje nespojivo. Tako, kada diktat politi~ke celishodnosti
ponekad zahteva me{awe ili izme{tawe ustaqenih manihejskih kategori-
ja, to ne izaziva ni tra~ak konfuzije u dogmatskoj glavi. Dobar primer za
to su nekada{we komunisti~ke podele jugoslovenskih nacionalizama na
“mawe opasne” i “opasne”, odnosno skora{we bizarno pregrupisavawe po-
liti~kih, petooktobarskih, “saveznika” i “neprijateqa” u Skup{tini Sr-
bije. Samo dogmatska misao moè izjedna~iti gra|anski rat i holokaust.
Samo ona moè iz izolovanog vandalskog incidenta izvesti zakqu~ak o
“Vajmarskoj Srbiji”. Samo dogmate mogu izraziti ve}e zgraàwe nad usa-
mqenim ispadom jednog nacionaliste prema predsedni~kom kandidatu, ne-
go nad sistematskim napadima (“govor mr`we”?) wihovog politi~kog save-
znika na sve nacionalne institucije jednog naroda (za{to prema â~ku, a
ne prema ânku?). Samo u tom, dogmatskom mitskom kodu, Ko{tunica moè
biti isto {to i Milo{evi}, a Milo{evi} isto {to i Hitler.” (str. 20.)
131
Ovakvu minucioznu analizu Mirjana Vasovi} zavr{ava slede}im za-
kqu~kom: “Mada zagovornici tolerancije i protivnici “govora mr`we”,
bri`ni ~uvari demokratije “u postrevolucionarnom periodu” i “posma-
tra~i svih nas” smatraju da opreza nikad nije dovoqno, ovakvo raubovawe
pojmova kao {to su “{ovinizam”, “fa{izam”, “nacizam”, “ksenofobija” i
sli~no, u propagandne dnevnopoliti~ke svrhe, za jednokratnu upotrebu, no-
si sobom stvarnu dru{tvenu opasnost i osetqivost na dru{tvenu patologi-
ju na isti na~in i sa istim posledicama koje je imao uzvik “vuk!”, “vuk!” u
pri~i o seqanima i pastiru. Ako se i kada se zaista budu ponovo pojavili –
dru{tvo ih ne}e prepoznati niti }e pravovremeno reagovati. Da je to zai-
sta tako, govori i ~iwenica da upravo sada, pred nama, jedan vid “govora mr-
`we” sti~e pravo gra|anstva, a da ga mnogi ne prepoznaju niti se na wega
osvr}u. On se izraàva kroz stereotipe u kojima se sve kulturno nasle|e
jednog naroda svodi na to {to wegovi pripadnici (ovde Vasovi}eva citira
izjavu izvesnog D. Pavlovi}a od 15. avgusta 2002. godine – nap. V. [.) – nede-
qom ujutro idu u crkvu, slave svoje svece, jedu gibanicu i proju, pi{u }iri-
licom, vaspitavaju decu u pravoslavnom duhu, svakog avgusta idu na Sabor
draga~evskih truba~a i slu{aju Cecu Veli~kovi}.” (str. 20-21.)
Vasovi}eva jo{ podse}a na izjavu Nata{e Kandi} od 22. avgusta 2002.
godine, koja je insinuirala da je u Srbiji “zavladao govor zla kao prirodan
oblik komunicirawa”, kao i zahtevala “raspravu i utvr|ivawe odgovorno-
sti po~inilaca i naredbodavaca zlodela zbog kojih je Srbija postala sklo-
ni{te za ubice i grobnica za wihove `rtve.” (str. 21.) U sklopu jo{ neko-
liko karakteristi~nih primera, mo`da je najupe~atqivija izjava Sowe Bi-
serko od 8. avgusta 2002. godine, koja je tvrdila da “srbijansko dru{tvo ili
wegova elita, sve organizovanije ~ini napor da se zlo~in ne samo relati-
vizuje, ve} i destignifikuje. Na~in na koji se ta nova istina plasira jedna-
ko je totalitaran (sic!) kao i nacionalizam koji je svojevremeno pokrenuo
ratnu ma{ineriju.” (str. 21.) Pored toga, kako sugeri{e Vasovi}eva, govor
mr`we “prepoznajemo ~ak i u }utawu javnosti. Sama ~iwenica da ovda{wa
“javnost” nije reagovala na otvoreni rasizam sadràn u montiranom fal-
sifikatu izjave patrijarha Pavla, koji ve} duè vreme “krasi” {picu pro-
slavqene nezavisne TV stanice B-92: “Budimo qudi iako smo Srbi”, ukazu-
je na to da je srpski narod ve} i u sopstvenoj zemqi postao legitiman obje-
kat mr`we.” (str. 21-22.)
Svi ti oblici manifestovawa bolesnog stawa pojedina~nog i kolek-
tivnog duha prosto name}u dijagnozu koju precizira Mirjana Vasovi}: “Ma-
da se predstavqa u funkciji demokratizacije, ovakav diskurs, oja~avawem
negativnih socijalnih stereotipa i kolektivnog ose}awa krivice, poku-
{ava da odrì dru{tvo u stalnom vanrednom stawu (“budnosti”), u intere-
su “pacifikacije” samo jednog naroda, onoga kojem je “inherentna etni~ka
mr`wa”. Nema opro{taja! Dogmate k’o dogmate – i ovog puta biraju (za da-
tu epohu i datu svrhu) najpogodniju `rtvu. Onu koja je socijalnim konsenzu-
som (kulturnom tradicijom, ideologijom ili tek trenutnim odnosom poli-
ti~kih snaga) ve} “ozna~ena” kao grupa ~iji pripadnici vi{e ne potpadaju
pod domen op{te pravi~nosti i na koje se vi{e ne primewuju principi
132
uobi~ajene moralnosti. Koja je, zna~i, u datom dru{tvenom kontekstu, odre-
|ena za mawinsku ({to nema veze sa brojno{}u, ve} sa tretmanom kojem je
izloèna). Otuda i uverewe da takvo pona{awe ne}e biti osu|eno, a da ~ak
moè biti i nagra|eno. Na{e dogmate vi{e nisu “antisemiti”, ve} samo
“antisrbi”. Dogmatska misao, budu}i po prirodi “zatvorena”, zatvara tako
sopstveni krug. U èstokoj i trajnoj borbi protiv demona kapitalizma, na-
cionalizma, fa{izma i sl. upada u zamku sopstvene predrasudnosti: stal-
nog “kodirawa” qudi i ideja. Po{to se u takvom obrascu mi{qewa stvar-
nost opaà na subjektivan i iskrivqen na~in, borba dogmata protiv “de-
monskih uzro~nosti” unapred je osu|ena na propast. Kada se sve ovo ima u
vidu, ostaje sumwa da li je dana{wi “govor o govoru mr`we” u Srbiji zai-
sta u funkciji “demokratizacije” dru{tva. Ali, nema nikakvog razloga da
ne verujemo da je to, uistinu, u interesu wegove “pacifikacije”. Pacifika-
cije – do podani{tva.” (str. 22.)
D. Pristup izdajni~kog sektora

koji predstavqaju takozvane
nevladine organizacije
Organizacije koje rado sebe nazivaju “nevladinim” ali predstavqaju
instrument u rukama zapadnih vlada u borbi za suzbijawe srpskih nacio-
nalnih interesa, ni malo se ne ustru~avaju da uzmu {to ve}u koli~inu nov-
ca od stranih obave{tajnih slu`bi i subverzivnih fondacija za vo|ewe
specijalnog psiholo{kog rata. Uz to, one su godinama i na buyetskim jasla-
ma dosmanlijskog reìma, ali i aktuelnog oberizdajni~kog reìma koji
personifikuju Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}. Me|u wima, u zlo-
upotrebi pojma i termina “govor mr`we” u ciqu politi~kog diskvalifi-
kovawa svih javnih li~nosti izraène patriotske orijentacije predwa~i
“Komitet pravnika za qudska prava – JUKOM”. Taj “komitet” je u prvoj de-
ceniji dvadeset prvog veka objavio nekoliko publikacija, koje predstavqa-
ju podlogu wegovog propagandnog delovawa na ovom podru~ju. Osnovnu bro-
{uru te vrste predstavqa svojevrsni “Nacrt metodologije”, objavqen u av-
gustu 2007. godine u Beogradu, koji sadrì osnovne stavove izdava~a o tri
tematske celine koje ~ine: (1) “Govor mr`we i zlo~in mr`we kao institu-
ti me|unarodnog i doma}eg prava”; (2) “Osnovi metodologije i strategije za
borbu protiv govora mr`we i zlo~ina mr`we”; (3) “Nacionalna koalici-
ja za toleranciju protiv zlo~ina mr`we”.
Bro{ura po~iwe davawem definicije govora mr`we, koja je ne{to
potpunija od onih koje sam dosad predstavio, pa je citiram u celini: “Govor
mr`we se najop{tije moè definisati kao izraàvawe koje sadrì poru-
ke mr`we ili netrpeqivosti prema nekoj rasnoj, nacionalnoj, etni~koj
ili verskoj grupi ili wenim pripadnicima”. U posledwe vreme, govor mr-
`we obuhvata i govor koji je usmeren u ciqu proizvodwe mr`we i netr-
peqivosti prema polu i seksualnoj opredeqenosti, a sve ~e{}e ovaj pojam
133
obuhvata i netrpeqivost prema razli~itom politi~kom i drugom mi{qe-
wu, kao i nacionalnom i dru{tvenom poreklu. Su{tinska pretwa izraà-
vawu mi{qewa sa elementima govora mr`we je u tome {to poruka koja se
ovakvim izraàvawem {aqe gra|anima, ima za ciq da izazove odre|ene ne-
gativne posledice po odre|eno lice, odnosno grupu lica u zavisnosti od
wegovog/wihovog li~nog svojstva ili pripadnosti odre|enoj grupi, {to se
moè manifestovati kroz: (1) stvarawe prezira prema odre|enom licu ili
grupi; (2) stvarawe negativnog stereotipa prema odre|enom licu odnosno
grupi; (3) podsticawe diskriminacije i neprijateqstva; (4) osudu okoline
prema odre|enom licu ili grupi; (5) izazivawe ose}awa nesigurnosti ili
straha kod odre|enog lica ili pripadnika odre|ene grupe; (6) nano{ewe
fizi~kih i psihi~kih bolova odre|enom licu odnosno pripadniku odre|e-
ne grupe; (7) upu}ivawe pretwi odre|enom licu odnosno grupi; (8) podsti-
cawe i izazivawe nasiqa prema odre|enom licu ili grupi; (9) stvarawe
ose}aja kod velikog dela gra|ana da je takvo pona{awe prema odre|enom li-
cu/grupi dru{tveno poèqno i opravdano; (10) izazivawe ose}aja kod {i-
rokog kruga gra|ana da }e takvo pona{awe biti tolerisano i da ne}e biti
predmet odgovornosti.” (str. 2.) Pored toga, kaè se da “govor mr`we, po-
kazali su i ratovi na prostorima biv{e Jugoslavije, jeste sna`no sredstvo
za podsticawe lin~a, diskriminacije, nasiqa, neprijateqstava i svirepog
pona{awa, ratnih zlo~ina i drugih anticivilizacijskih tekovina i stere-
otipa koji su osnov krivi~nog dela “zlo~ina mr`we”... Li~no svojstvo od-
re|enog lica odnosno pripadnosti odre|enoj rawivoj grupi je od su{tin-
skog zna~aja za odre|ivawe govora mr`we. Poruka izraèna u govoru mr-
`we usmerena je uvek na li~no svojstvo ili specifi~na svojstva ugroène
grupe. Ta li~na svojstva su: (1) rasa; (2) nacionalna ili etni~ka pripadnost;
(3) veroispovest; (4) jezik; (5) pol; (6) seksualna opredeqenost; (7) politi~-
ko i drugo mi{qewe ili uverewe; (8) dru{tveno poreklo; (9) drugo li~no
svojstvo.” (str. 2.)
1. konzervativni stavovi nisu nu`no govor mr`we

Nakon detaqnog prikaza me|unarodnopravnih dokumenata koji vi{e
ili mawe eksplicitno tretiraju govor mr`we i komparativnopravnog
predstavqawa normativnih iskustava evropskih zemaqa u ovoj oblasti, u
bro{uri se obja{wava da je zlo~in iz mr`we kvalifikovani oblik svakog
krivi~nog dela u kome se ta mr`wa moè utvrditi kao sastavni deo moti-
vacije delikventa. Potom se poku{ava odrediti razlika izme|u govora mr-
`we, s jedne strane, i izno{ewa kriti~kih ideolo{kih i politi~kih sta-
vova s druge strane. Kako autori saop{tavaju, “govor mr`we ~esto se me{a
sa ideolo{kim i politi~kim stavom ili mi{qewem. Zato se ~esto ideo-
lo{ki ili politi~ki stav progla{ava govorom mr`we i kada on to zaista
nije. Ideolo{ki i politi~ki razli~it stav u demokratskom dru{tvu je je-
dan od osnovnih postulata demokratije pod uslovom da taj stav ne podrazu-
meva diskriminaciju i pozivawe na nasiqe zbog odre|enih svojstava li~-
nosti ili pripadnosti grupi. Pojedini ideolo{ki stavovi, naro~ito oni
134
koje moèmo nazvati konzervativnim, ~esto nisu govor mr`we. Rasprave u
kojima su zastupqeni ideolo{ki stavovi u vezi sa ukidawem prava na abor-
tus ili pravima lica pripadnika odre|enog pola ili odre|ene seksualne
orijentacije su sasvim legitimna u demokratskom dru{tvu, ali samo pod
uslovom da se wima ne podsti~e mr`wa, netolerancija, agresivni naciona-
lizam ili etnocentrizam, ne glorifikuju zlo~ini ili superiornost rase
ili nacije, ili negiraju ratni zlo~ini, genocid ili uspomena na lica koja
su izgubila ìvote u takvim doga|ajima. Razlog za to je to {to ideologije
zasnovane na pozivawu na mr`wu, nasiqe ili diskriminaciju, kao i pret-
we; ideologije o superiornosti, odnosno inferiornosti na osnovu rase, je-
zika, boje koè, religije, nacionalnosti ili etni~kog porekla; ideologije
zasnovane na javnom negirawu, omalovaàvawu, opravdavawu genocida, zlo-
~ina protiv ~ove~nosti i ratnih zlo~ina ili ~iji je ciq javno distribui-
rawe svih vrsta rasisti~kog materijala i stvarawe rasisti~kih grupa ne
predstavqaju postulate demokratskog dru{tva, te u tom smislu svaka drà-
va mora ustanoviti delotvoran pravni okvir kako bi takve ideologije bi-
le zabrawene. Sli~no se moè zakqu~iti i za politi~ki stav. Ma koliko
politi~ke kampawe, stavovi ili mi{qewa mogu biti prqavi i zasnovani
na uvredqivim re~ima, oni naj~e{}e u demokratskom dru{tvu spadaju u
krug legitimnih rasprava, osim u slu~aju kada se wima ne ugroàvaju osnov-
ni postulati demokratskog dru{tva, kao na primer zabrana diskriminaci-
je, rasizma ili ksenofobije; glorifikovawa genocida ili zlo~ina; super-
iornosti ili inferiornosti usled pripadnosti odre|enoj rasi, religiji,
nacionalnosti ili etni~koj pripadnosti i dr. Kada je re~ o kriti~kom sta-
vu prema vlasti, kao i politi~kim partijama i javnim li~nostima, i on je
dozvoqen ukoliko u wemu nema prepoznatqivog motiva za govor mr`we.”
(str. 7.)
U tom sklopu se sagledava da je osnovni problem “kod prepoznavawa go-
vora mr`we kao opasnog fenomena u podstrekavawu i {irewu diskrimina-
cije i nasiqa opasnost od zadirawa u slobodu izraàvawa kao osnovnog
qudskog prava. Zato je... pre svakog upu{tawa u ovu problematiku potrebno
naglasiti da pod govor mr`we ne treba svrstavati: (1) ideolo{ki i poli-
ti~ki razli~it stav (pod uslovom da taj stav ne podrazumeva diskriminaci-
ju i pozivawe na nasiqe zbog odre|enih svojstava li~nosti ili pripadno-
sti grupi); (2) klevetu i uvredu, koja nema kao motiv diskriminaciju ili po-
ziv na nasiqe protiv neke od za{ti}enih grupa; (3) kriti~ki stav prema
vlasti, politi~kim partijama, javnim li~nostima i sl., koji tako|e nema
prepoznatqiv motiv koji karakteri{e govor mr`we (namera da se podsti-
~e na nasiqe i diskriminaciju.” (str. 8.) U slu~aju Srbije autori smatraju
da je “posebno zna~ajno pitawe na koji na~in i kako regulisati negirawe ge-
nocida i zlo~ina, falsifikovawe ~iwenica radi pravdawa, pa ~ak i glo-
rifikovawa zlo~ina kao govora mr`we jer ta odredba, za razliku od ve}i-
ne evropskih zemaqa, ne postoji u na{em zakonodavstvu.” (str. 8.) Ono {to
u ovom kontekstu najvi{e zabriwava aktiviste i sponzore “Komiteta prav-
nika za qudska prava”, izraèno je na slede}i na~in: “Veliki broj javnih
iskaza u Srbiji koji su postali svakodnevni i uobi~ajeni, predstavqaju po
135
svim parametrima iskaze koji u sebi sadrè govor mr`we. Ovde posebnu te-
{ko}u predstavqa ~iwenica da bi kvalifikovawe prepoznatqivog i uobi-
~ajenog diskursa kao govora mr`we predstavqalo novi bumerang protiv
NVO koje se bave qudskim pravima i koje su ionako predstavqene u javno-
sti kao ekstremisti~ke organizacije, te bi zalagawe za kvalifikovawe op-
{teprihva}enog govora kao govora mr`we izazvalo novo optuìvawe
NVO da su protiv slobode izraàvawa i prava na razli~it stav. U ovakvim
situacijama je potrebno da se tuma~ewem socijalnog i politi~kog kontek-
sta obja{wava {ta je odre|eni govor prouzrokovao i {ta moè da prouzro-
kuje i da se u najve}oj mogu}oj meri izbegavaju kvalifikacije.” (str. 8.)
Za kriti~are pravnog instituta “govora mr`we” kaè se da oni sma-
traju da je osnovni problem wegove primene sadràn u ~iwenici da “govor
mr`we u osnovi ograni~ava slobodu izraàvawa, te da je u tom smislu veo-
ma opasno koristiti ga, jer ni najteì govor mr`we ne moè da na~ini ta-
kvu {tetu kakvu moè da proizvede cenzura i ograni~avawe slobode izra-
àvawa. U tom smislu postoje dva pristupa re{avawu govora mr`we: (1) re-
presivno, {to zna~i uvo|ewe zakonskih odredbi koje zabrawuju govor mr-
`we i ka`wavawe izvr{ilaca (bilo administrativnim zabranama, bilo
krivi~nim, bilo prekr{ajnim sankcijama, odnosno naknadama {tete u gra-
|anskoj parnici); (2) promena vrednosnog sistema uz pomo} jedne {ire pro-
svetiteqske aktivnosti, pre svega politi~ke elite, kako bi se suzbili svi
oblici predrasuda i stereotipa koji dovode do govora mr`we tako {to bi
te pojave postale dru{tveno neprihvatqive i marginalne, odnosno eksce-
si, a ne svakodnevni oblik komunicirawa.” (str. 8.)
I ovde ve} po~iwe isijavawe beskrajne mr`we prema politi~kim pro-
tivnicima i srpskim patriotama, koja je tako karakteristi~na za beograd-
ske izdajni~ke krugove, koncentrisane u takozvanim nevladinim organiza-
cijama, spoqa instrumentalizovanim medijima i prozapadnim politi~kim
partijama. Autori bro{ure isti~u da je “u dru{tvu i dràvi koja se nije ja-
sno odredila u odnosu na svoju pro{lost i u kojoj se `rtve progla{avaju za
yelate i obrnuto, gde je do{lo do kidnapovawa qudskih prava i mehaniza-
ma borbe za demokratiju i slobodu u ciqu promovisawa upravo onih pojava
koje su uzrok jedne vrednosne kontaminacije, ratnih zlo~ina i kriminali-
zacije dru{tva, nemogu}e o~ekivati da }e ista politi~ka elita bilo {ta
u~initi na prosvetiteqstvu u smislu marginalizacije predrasuda i stere-
otipa koji dovode do govora mr`we kad ih ona sama i stvara i glorifikuje
(najsveìji slu~aj Filaret). Ipak, re{ewe postoji, a ono se sastoji u per-
manentnom pritisku na dràvne organe da se prihvate vrednosti koje su de-
finisane u brojnim me|unarodnim dokumentima koje je i ova dràva rati-
fikovala i da se pitawe suzbijawa govora mr`we i diskriminacije izme-
sti sa terena koji se ovde jo{ uvek naziva pravo na stav. Naime, represiv-
nim merama koje je dràva du`na da usvoji, izbe}i }e se toliko omiqena te-
ma u srpskim TV i radijskim pri~aonicama, npr. za{to fa{isti ne mogu da
propagiraju svoju ideologiju, a na primer politi~ki korektni mogu (omi-
qena dilema u kultnom “Utisku nedeqe”). Primeri Nema~ke, Velike Bri-
tanije i Francuske jasno pokazuju kako visokorazvijene demokratske zemqe
136
nemaju strah da dru{tveno neprihvatqive ideologije koje su dovele do ve-
likih {tetnih posledica zabrane bez straha da }e biti progla{ene za an-
tidemokrate. Samo u Srbiji je jo{ uvek mogu}e da se bez ikakvih posledica
nosi bey Vojislava [e{eqa ili Ratka Mladi}a i da to nije samo izraz ne-
upu}enosti obi~nog stanovni{tva, nego i izraz poimawa demokratije od
strane najvi{ih predstavnika vlasti (Boris Tadi}, Vojislav Ko{tunica,
Rasim Qaji}). Ukratko, i po Paktu o gra|anskim i politi~kim pravima i
po Evropskoj konvenciji za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, slo-
boda izraàvawa trpi ograni~ewa kao i kazne, ukoliko su one propisane
zakonom i nu`ne u demokratskom dru{tvu, u interesu nacionalne bezbed-
nosti, teritorijalne celovitosti ili javne sigurnosti, za spre~avawe ne-
reda ili kriminala, za za{titu zdravqa ili morala, za za{titu ugleda ili
prava drugih.” (str. 8-9.)
a) Zaslepqenost mr`wom
“boraca” protiv govora mr`we
Nesputana i neprikrivena netrpeqivost prosto je zaslepila ove stra-
ne pla}enike, pa iako su u uvodnom delu bro{ure pokazali elementarnu
stru~nost, kod svake konkretizacije oni upadaju u kontradikcije i nebulo-
ze. Za{to bi bilo zabraweno da gra|ani nose beyeve s mojim ili likom Rat-
ka Mladi}a, kad nijedan od nas jo{ nije osu|en i {titi nas presumpcija ne-
vinosti kao jedan od osnovnih postulata krivi~nog prava. A sve i kada bu-
demo osu|eni, notorna ~iwenica da je Ha{ki tribunal nelegalan sud koji
besomu~no kr{i elementarne pravne principe daje za pravo protivnicima
tog tribunala da u znak protesta nose na{e beyeve. Po kojoj bi to pravnoj
normi, uostalom, moglo biti zabraweno i sankcionisano javno no{ewe
beyeva s likom onih koje su osvedo~eni srpski neprijateqi proglasili za
ratne zlo~ince? Da li no{ewe bilo kakvih beyeva moè predstavqati go-
vor mr`we? Mo`da bi trebalo razmisliti i o uvo|ewu kategorije “govora
}utawa”, “govora tela”, “govora na~ina obla~ewa” kao pravno nedozvoqe-
nih radwi po uzoru na sankcionisawe govora mr`we? Me|utim, posle sva-
kog zaletawa, autori kao da se malo primire, pa nude slede}e re{ewe:
“Iako je jasno da “govor mr`we” mora da bude regulisan zakonom jer promo-
vi{e diskriminaciju, ugroàva dostojanstvo pre svega ugroènih grupa,
ugroàva qudska prava, otvoreno ili prikriveno podsti~e nasiqe, ugro-
àva bezbednost i demokratiju, stalna dilema kako represivnim merama
suzbijati govor mr`we a ne ugroàvati fundamentalno qudsko pravo na
slobodu izraàvawa i daqe ostaje. Ona se najboqe moè re{iti defini-
sawem dru{tveno neprihvatqivih javnih iskaza kao {to je zabrana veli-
~awa zlo~ina, negirawa genocida, taksativnim nabrajawem grupa koje su
`rtve propagande i predrasuda i sl., kako bi se u najve}oj mogu}oj meri iz-
beglo pau{alno i arbitrirano presu|ivawe i ideolo{ko nametawe sop-
stvenih stavova.” (str. 9.)
Govor mr`we se redovno sagledava samo u redovima svojih politi~kih
protivnika, uglavnom me|u protivnicima globalizma kao novog svetskog
137
poretka. Kako daqe stoji u tekstu, “govor mr`we prisutan je u dru{tvu na
svim nivoima, od politi~kog, gde predstavnici svih grana vlasti (ukqu~uju-
}i i sudsku, gde se govor mr`we pojavquje i u presudama – videti presude za
govor mr`we: “Majn kampf” i sl., pozivawe na patriotizam, Veqa Ili}),
neretko veoma pogrdnim re~ima, uz nesputano kori{}ewe negativnih stere-
otipa i predrasuda govore naro~ito o Albancima nazivaju}i ih [iptarima
i to ne zbog toga, kako obja{wavaju, {to oni sami sebe tako zovu, nego s na-
merom da ih vre|aju (Simi}, savetnik premijera Ko{tunice). Govor mr`we
je veoma izraèn i u odnosu na gej i lezbejsku populaciju, ène, naro~ito ak-
tivistkiwe za qudska prava, NVO i stranke koje se zalaù za liberalno-de-
mokratske op{teprihva}ene evropske vrednosti, ali i u odnosu na male ver-
ske zajednice (sekte, kako se nazivaju, protiv kojih se vodi prava medijska ha-
ranga) i pojedine etni~ke zajednice u zavisnosti od politi~ke situacije. Ra-
sisti~ke predrasude obi~nog sveta su naro~ito izraène prema Romima
(primer Milan Antonijevi} i emisija na B-92). Kad su u pitawu rasisti~ke
predrasude prema Romima, prili~no je karakteristi~no da se one naj~e{}e
ne prepoznaju kao takve (primer B-92 i prilog o majkama Romkiwama koje
zloupotrebqavaju svoju decu za pro{wu) i da se npr. ne smatra rasizmom op-
{teprihva}eni doìvqaj Roma kao Cigana koji su dobri muzi~ari za zaba-
ve s pijankama, kojima je predodre|eno da ìve u kontejnerima jer tako vole
i koji vole da budu prqavi i da skitaju, da yepare i da kradu.” (str. 9.)
Tako se dolazi do su{tinskih zapaàwa i zamerki, koje su okosnica de-
lovawa prozapadnih nevladinih organizacija na ovom podru~ju: “Kao posle-
dica neprepoznavawa govora mr`we u javnom govoru vlasti i politi~ke
elite, a naro~ito nepreduzimawa adekvatnih mera, u Srbiji je mogu}e da se
neka`weno sprovodi akcija javnog oblepqivawa bulevara AVNOJ-a (koji je
preimenovan u Bulevar Zorana \in|i}a) u Bulevar Ratka Mladi}a i da to u
javnosti bude predstavqeno kao legitimna politi~ka borba izme|u dve naj-
ja~e stranke u Srbiji, Demokratske i Srpske radikalne stranke. Uzvikiva-
we i no{ewe parola na utakmicama i javnim predstavama “no` – ìca – Sre-
brenica”, grafiti sa slikom Ratka Mladi}a u uniformi, posteri, zna~ke
podr{ke ratnim zlo~inima, natpisi na zidovima “smrt [iptarima” i sl.,
samo su neminovna posledica nepostupawa vlasti po ratifikovanim me|u-
narodnim dokumentima, nesprovo|ewa sopstvenih zakona i ustava, neuvaà-
vawa preporuka i rezolucija merodavnih me|unarodnih organa i tela, a pre
svega nepostojawa politi~ke voqe da se uspostavi vrednosni sistem koji }e
zna~iti istinsku toleranciju i koji }e biti protiv diskriminacije i govo-
ra mr`we. Uzgred, ono {to je u Srbiji uobi~ajeno: izraàvawe rasisti~kih
i diskriminatorskih stavova putem grafita, zidnih napisa, na fudbalskim
utakmicama, u patriotskom zanosu prilikom slavqewa sportskih uspeha
srpskih sportista, na priredbama, koncertima, preko TV-a, u evropskim ze-
mqama je ka`wivo i zakonom ili nekim drugim aktima zabraweno. Isku-
stvo pokazuje da je od napisa na zidu, preko verbalne agresije, do otvorenog
nasiqa, kratak put. Tako je, neposredno pre poku{aja ubistva novinara De-
jana Anastasijevi}a i wegove porodice, on bio gost u radio emisiji povo-
dom koje je bilo dosta agresivnih i prete}ih reakcija.” (str. 10.)
138
Autori ove bro{ure, kao, uostalom, i strana agenturna organizacija
kojoj pripadaju, zastupaju stanovi{te da je “poseban problem nametawe go-
vora mr`we kao patriotizma od strane politi~kih elita kao poèqnog i
jedino prihvatqivog pona{awa i doìvqaj govora mr`we od strane obi~-
nog sveta kao vrhunskog ~ina patriotizma jer se putem wega brani sopstve-
na nacija od drugih, koji su po pravilu zli i lo{e nam misle. Ovo pretva-
rawe govora mr`we u patriotizam najizraènije je povodom re{avawa sta-
tusa Kosova, kada se svi srpski porazi prikazuju kao zavera neprijateqa Sr-
ba i Srpstva i veoma agresivno onemogu}ava svaki razgovor na temu uzroka
i posledica, a svi koji na bilo koji drugi na~in osim nametnutog patriot-
skog promi{qaju o situaciji, progla{avaju se za izdajnike i postaju otvo-
rena meta nasiqa. To se naro~ito odnosi na predstavnike NVO, mawinske
stranke, Liberalno-demokratsku partiju, Ligu socijaldemokrata Vojvodi-
ne i pojedine nezavisne intelektualce. Tako je u posledwe vreme vidqivo
da je, u strahu od harange koja se sprovodi kroz orkestrirane medije i razne
centre uticaja, diskusija o re{ewu statusa Kosova maltene zamrla, jer po-
stoji veliki strah od spontanih reakcija propagandom prethodno kontami-
niranog javnog mwewa. Ta horizontalna represija je najopasnija kada se
sprovodi preko pojedinih udruèwa `rtava, kao {to je Udruèwe nestalih
i kidnapovanih s Kosova koje predvodi Simo Spasi}, jer je op{ti stav em-
patije prema porodicama `rtava doveo do toga da se wihovim iskazima bes-
pogovorno veruje i da razobli~avawe umetnutih propagandnih poruka nije
mogu}e. Tako|e, jo{ jedan problem koji je povezan sa {irewem govora mr-
`we je i internet. Postoji nekoliko otvoreno pronacisti~kih sajtova ko-
ji bez ikakvih posledica direktno pozivaju na ubistva i nasiqe i koji se u
Srbiji ne doìvqavaju dovoqno ozbiqno. SMS poruke preko mobilnih te-
lefona su postale tako|e ozbiqno sredstvo za {irewe govora mr`we i
pretwe nasiqem. I pored postojawa zakona o medijskoj sferi koji zabrawu-
ju govor mr`we i podsticawe na nasiqe i diskriminaciju, svakodnevno se
i u {tampanim i u elektronskim medijima koristi govor mr`we. Radio sta-
nice s nacionalnom frekvencijom, kao {to je “Fokus”, otvoreno pozivaju
na nasiqe i u ime patriotizma na stub srama i liste izdajnika Srpstva i
Srbije stavqaju uvek iste grupe qudi, i to upravo one koji se zalaù za
evropske vrednosti i liberalno-demokratske ideje. Od Radiodifuznog sa-
veta, preko Udruèwa novinara i nadle`nih institucija, Ministarstva
kulture, maltene da nema reakcija na sve rasprostraweniji govor mr`we.
Uzroci nereagovawa su ili odobravawe govora mr`we kao nu`nog patrio-
tizma u odbrani Kosova i Srbije ili neprepoznavawe govora mr`we jer je
svakodnevna upotreba dovela i do wegove svojevrsne devalvacije. Voditeqi
radio i TV emisija ili ne reaguju na govor mr`we ({to je blaà varijan-
ta), ili ga odobravaju i podsti~u ({to je uobi~ajena varijanta)”. (str. 10.)
Ono {to Komitet pravnika za qudska prava sa svoje strane nudi kao
metodologiju suzbijawa govora mr`we sadràno je u slede}em: “Najve}u od-
govornost za medijsko suzbijawe govora mr`we trebalo bi da predstavqaju
akti samoregulacije kao {to su profesionalni i eti~ki kodeksi. U tom slu-
~aju najzna~ajniju ulogu bi trebalo da odigra Nezavisno udruèwe novinara
139
Srbije kao organizacija koja se dosledno zalagala protiv nacionalizma,
rata, za profesionalizam i protiv propagande i u Milo{evi}evo vreme
represije nad medijima i u vreme ratova. Oni bi trebalo da budu promote-
ri pozitivnih mera protiv rasizma i netolerancije u medijima. Jedna od
publikacija Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije
govori upravo o tim “dobrim praksama” evropskih medija u borbi protiv
rasizma. Tamo su opisane razli~ite metode kojima novine, radio stanice,
televizije, profesionalni sindikati i udruèwa promovi{u toleranciju,
te kriti~ki pristupaju problemima rasizma i netolerancije. Takve “dobre
prakse” postoje u gotovo svim zemqama Saveta Evrope, a ustanovqene su i
dve evropske nagrade za promovisawe tolerancije u medijima... Ciq je da se
predrasude, netolerancija, diskriminacija i govor mr`we svedu na eksce-
se i izolovane pojave. Jedan od najva`nijih zadataka prilikom utvr|ivawa
metodologije prepoznavawa govora mr`we je svakako razotkrivawe proce-
sa dehumanizacije kojem su `rtve govora mr`we izloène. Dehumanizacija
predstavqa proces koji treba da dovede do toga da osoba koja je prethodno
li{ena svog statusa qudskosti ne izaziva nikakav ose}aj moralne odgovor-
nosti za {tetu koja joj se u~ini. Na takve dehumanizovane li~nosti se ne
primewuju uobi~ajeni principi moralnog delovawa. Ako se grupa qudi
opaà u celini samo u smislu kategorije kojoj pripadaju (razne marginali-
zovane grupe), moralna ograni~ewa protiv nasiqa nad takvom grupom se la-
ko prenebregavaju. Dehumanizacija neprijateqa postoji u svakom ratu, ali
i u svim nerazvijenim demokratskim dru{tvima, jer u wima postoji dehuma-
nizacija odre|enih kategorija qudi koji su stigmatizovani i marginalizo-
vani. To su `rtvene grupe koje se formiraju u javnom mwewu na bazi pred-
rasuda i stereotipa.” (str. 10-11.)
b) Prozapadne agenture svaku kritiku

wihovog rada predstavqaju kao govor mr`we
Nakon objavqivawa ove bro{ure, “Komitet pravnika za qudska prava”
po~eo je da objavquje bilten “Govor mr`we u Srbiji”. Tematika prvog bro-
ja ovog biltena sadràna je u naslovu “Napadi na Sowu Biserko kao klasi-
~an primer govora mr`we prema braniteqkama qudskih prava”. U uvodnom
delu se obja{wava ovakav pristup i kaè: “Braniteqke qudskih prava go-
dinama su ve} mete konstantnih kampawa, zbog aktivnosti kojima se bave i
vrednosti za koje se zalaù. Direktni napadi protiv wih sprovode se od
strane i {tampanih i elektronskih medija, politi~ara, analiti~ara, a oni
se ~esto de{avaju i u samoj Narodnoj skup{tini, {to ima veliki uticaj na
formirawe stereotipa protiv wih u javnom mwewu. Najuticajnije NVO u
Srbiji uglavnom vode ène, koje se kroz aktivan i konstantan javni anga-
`man, hrabro bave goru}im temama koje optere}uju dana{we srpsko dru-
{tvo, kao {to su to na primer: ratni zlo~ini, tranziciona pravda, Koso-
vo, organizovani kriminal, korupcija i dr. Najzna~ajnije braniteqke qud-
skih prava na ~elu NVO su: Nata{a Kandi} (Fond za humanitarno pravo),
Sta{a Zajovi} (@ene u crnom), Sowa Biserko (Helsin{ki odbor za qudska
140
prava u Srbiji), Biqana Kova~evi}-Vu~o (Komitet pravnika za qudska
prava) i Borka Pavi}evi} (Centar za kulturnu dekontaminaciju). Napadi
na braniteqke qudskih prava ~esto predstavqaju direktne i indirektne
oblike govora mr`we. Govor mr`we je ~esto pra}en i nasiqem iz mr`we,
kako prema wima samima, tako i prema drugim ~lanovima navedenih nevla-
dinih organizacija. Metodologija ovih napada varira od direktnog fizi~-
kog nasiqa i otvorenih pretwi do stvarawa atmosfere mr`we prema bra-
niteqkama qudskih prava i do stvarawa ose}aja wihove nesigurnosti. Na
taj na~in vr{i se wihova stigmatizacija, a braniteqke qudskih prava su
izloène stalnoj i permanentnoj opasnosti.” (str. 1-2.)
U ovom konkretnom slu~aju potencira se stanovi{te da je protiv So-
we Biserko u to vreme vo|ena “sna`na kampawa” govora mr`we. Ta navod-
na kampawa se ovako opisuje: “Povod za ove, ne samo nekriti~ke, ve} i napa-
de koji obiluju govorom mr`we i nasiqem iz mr`we, otpo~eli su iz pera
jednog od politi~kih analiti~ara bliskog DSS-u, Slobodana Antoni}a,
koji je u listu “Pe~at”, 12. septembra 2008. godine, naveo ~itav niz stavova,
koji su u sebi sadràli “govor mr`we”, a sve povodom Izve{taja Helsin-
{kog odbora za qudska prava za 2007. godinu, u kojem se, izme|u ostalog, kri-
ti~ki govori o negativnoj ulozi srpske nacionalisti~ke elite, posebno
profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Tim povodom organizovana je
cela orkestrirana propagandna ma{inerija, koja se kroz sve medije, umesto
kriti~kog osvrta na Izve{taj, posvetila verbalnom progonu i hajci na
predsednicu Helsin{kog odbora za qudska prava Sowu Biserko, a Izve-
{taj Helsin{kog odbora progla{en je spiskom nepodobnih koje treba od-
straniti. Baziraju}i svoju “kritiku” na ovakvoj premisi koja unapred dis-
kvalifikuje svaki razgovor, otvoren je veliki prostor za govor mr`we i
pozivawe na nasiqe protiv Sowe Biserko. U ovoj masivnoj kampawi te{ko
je bilo izdvojiti sve tekstove protiv Sowe Biserko koji su bili plasira-
ni u srpskim medijima i koji su u sebi sadràli govor mr`we. Zato izdva-
jamo samo najkarakteristi~nije. Isti~emo i ~iwenicu da su svi mediji bi-
li ukqu~eni u ovu orkestriranu kampawu, s tim {to su u nekima od wih ovi
napadi bili vi{e sofisticirani i mawe brutalni.” (str. 2.)
Interesantno je da glavninu ilustracija o navodnoj hajci protiv Sowe
Biserko ovaj bilten nalazi u dnevnom listu “Pravda”, koji je objavqivan
pod apsolutnom kontrolom Aleksandra Vu~i}a. Potencirani su prevashod-
no tekstovi Koste âvo{kog, Isidore Bjelice i Milorada Vu~eli}a. Po-
{to taj segment biltena moram tako|e da prenesem u celini, stavi}u ga u
uglaste zagrade, da ne bi bilo zabune u pogledu kori{}enih znakova navoda
u originalu. On glasi: [U dnevnom listu “Pravda” od 24. septembra 2008. go-
dine akademik i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Kosta âvo{ki,
uporedio je Helsin{ki odbor sa inkvizicijom i naglasio da Sowa Biser-
ko ho}e novi Goli otok. Tako akademik âvo{ki “nije iznena|en {to u iz-
ve{taju Helsin{kog odbora postoji” rang-lista nepodobnih profesora,
pisaca i novinara”, a ni {to je on na tom spisku. “ûdi me da Sowa Biser-
ko nije oti{la korak daqe i preporu~ila iznova uspostavqawe koncentra-
cionih logora, poput Golog otoka, {to je najprakti~niji na~in izop{tewa
141
nepodobnih” – izjavio je âvo{ki i objasnio zbog ~ega je “Helsin{ki od-
bor gori od sredwevekovne inkvizicije”. Prema âvo{kom, “rimski papa
je polovinom XVI veka utvrdio indeks zabrawenih kwiga, pre svega onih
koje su smatrane jereti~kim. Dela Nikole Makijavelija su preko 300 godi-
na bila na tom indeksu. Me|utim, katoli~ka crkva je na taj spisak stavqa-
la samo kwige, a ne i qude. Za razliku od pape, Sowa Biserko, ba{ kao ne-
kad boq{evici i Titovi komunisti, ne zabrawuju kwige, ve} qude”. U
istom dnevnom listu, 26. septembra 2008. godine, Isidora Bjelica se u tek-
stu pod naslovom “Biserkini biseri”, prikqu~uje horskoj propagandi, ko-
riste}i sve postoje}e negativne stereotipe, uz dodatno omalovaàvawe sa-
me Sowe Biserko. Isidora Bjelica je multimedijalna “zvezda” koja na sva-
ku temu i uvek ima ne{to da kaè. Svoj tvrdi nacionalizam prikriva pre-
poznatqivom provokativno{}u, ekscentri~no{}u, a govor mr`we koji naj-
~e{}e koristi prikriva slobodoumno{}u. Prema Bjelici, Izve{taj Hel-
sin{kog odbora za qudska prava je “najnoviji popis osoba za odstrel” koji
“pre svega govori o stawu wenog mozga i o istinskom stawu qudskih prava
u dràvi gde polupismeni, totalitarni, paranoi~ni pamfleti mogu biti
publikovani, a da na wih ne reaguju dràvni organi zbog {irewa nacional-
ne mr`we, targetirawa qudi i pozivawa na wihovo uklawawe i cenzuru...
Da je drugarica Biserko opi~ila o ledinu, bilo je jasno svakome ko iole
prati wen rad. Boris Tadi} jo{ nije shvatio da ovo {to drugarica Biser-
ko radi najvi{e {teti wemu, a ne nama pobrojanim u ovom izve{taju za od-
strel i eliminaciju... Dok se u UN ~ine napori oko diplomatske ofanzive
borbe za KiM, drugarica Bisa na koricama svoje helsin{ke sapunice pri-
kazuje Srbiju kao gle~er bez Kosova i Metohije, {to je pre svega protivu-
stavno... Ovakav i ovoliki popis qudi za koje drugarica Biserko traì iz-
op{tewe i uklawawe, jeste pre svega dokaz te{kog paranoidnog stawa po-
menute drugarice, koja u svim tim qudima vidi teoriju i praksu zavere, {to
bi u svakom civilizovanom dru{tvu rezultiralo davawem adekvatne bes-
platne medicinske pomo}i od strane nadle`nog ministarstva... Veliko je
pitawe kako }e ova budala{tina biti primqena od strane nadle`nih do-
ti~ne drugarice – Soro{a i ostalih {krtih sponzora. Ako neko treba da
se zabrine za ovaj somnabulni iskaz te{ke paranoje, onda je to upravo pred-
sednik, jer ova kwiùrina je pre svega no` u le|a wemu”. U dnevnom listu
“Pravda” od 26. septembra 2008. godine Milorad Vu~eli}, biv{i general-
ni direktor Radio-televizije Srbije u vreme najja~e ratne propagande, u
tekstu pod naslovom “E, da su ìvi Ajhman, Himler i Paveli}”, izme|u
ostalog navodi: “Izgleda da su Srbi odavno oguglali na svaku antisrpsku
nepodop{tinu, a posebno na one koje dolaze od Sowe Biserko i wenih dru-
`benica, poznatijih kao “~etiri jaha~ice apokalipse”. San svih specijal-
nih slu`bi u pohodu na Srbiju je gotovo u potpunosti ostvaren kada su me-
diji u pitawu – po uzusima novog srpskog novinarstva `rtve imaju mawe
prava od nastavqa~a metoda inkvizicije i ~istki”. Tako Vu~eli} svoje na-
pade, u kojima svesno {iri netoleranciju i mr`wu prenosi i na druge pred-
stavnice nevladinog sektora, odnosno na braniteqe qudskih prava. Povo-
dom gostovawa Sowe Biserko u medijima, Vu~eli}, bez ve}ih pretenzija da
142
prikrije zavist i zlovoqu, kvaziironi~no napada Sowu Biserko kako joj ni to
nije dovoqno i kako se àli da je ima malo u medijima, a “jedino se na B-92, ra-
zumqivo, ne àli jer je ta televizija deo zdruènog odreda organizovanog
u ciqu zajedni~kog antisrpskog poduhvata. Oni su u tesnom sadejstvu na
istom poslu”. Tako|e, Vu~eli} isti~e: “Da se kojim slu~ajem osvetoqubivi
Jevreji nisu usudili i pogubili Ajhmana, on bi bio vi|en gost na{ih tele-
vizija i novina. Kakvu su priliku propustili Ante Paveli} i usta{a Qu-
bo Milo{, te usta{ki doajen Artukovi}, {to su skon~ali; oni se ne bi ski-
dali sa na{ih televizijskih ekrana. U Srbiji bi svi tvorci i egzekutori
Au{vica i Jasenovca bili prave medijske zvezde... Dobili bi priliku da ih
razumemo i da samo prihvatimo wihovu “argumentaciju”. Nije dobro da se
usta{e i gestapovci samo etiketiraju. Nedoklana pretekla `rtva i yelat!
A sve principijelno i profesionalno, da strana koja likvidira i koqe
ima mogu}nost i da obrazloì svoj stav... Medijska zvezda Sowe Biserko }e
uz wih (ratne zlo~ince) ne{to potamneti. Na srpskim televizijama i u
srpskim novinama mo}i }e oni na{iroko i naduga~ko da obja{wavaju i
obrazlaù za{to su ubijali, mu~ili, istrebqivali i klali Srbe, Jevreje i
Rome.” (str. 3-4.)
Odmah se vidi da u ovim citatima apsolutno nema nikakvog govora mr-
`we. Moè se opravdano pretpostaviti da troje autora zaista mrze Sowu
Biserko, ali to ne potpada ni pod jednu definiciju govora mr`we ili me-
|unarodni pravni akt koji tretira ovu problematiku. Nema sumwe da je So-
wa Biserko vi{estruko zasluìla da javno bude oblepqena govnima, ali ni
verbalno zalagawe da joj se to uradi, da se eventualno lin~uje ili kamenu-
je, ne moè predstavqati govor mr`we. Ni naknadni komentar u biltenu ne
nudi nikakav dodatni argument koji bi takav govor dokazao. Komentar za-
pravo predstavqa jadikovku {to je Sowi Biserko u medijima uzvra}eno
ravnom merom. To jadikovawe se ovako manifestuje: “Tako je Sowa Biserko
postala centralno mesto nekriti~kih napada svih, kako {tampanih, tako i
elektronskih medija. Posledweg dana septembra, stotinak pripadnika Na-
rodnog pokreta 1389. pro{etalo je od Trga Republike do prostorija Hel-
sin{kog odbora za qudska prava kako bi predsednici Odbora Sowi Biser-
ko “navodno” predali protestno pismo, kukasti krst i kartu Srbije. Uzvi-
kuju}i “Kosovo je Srbija, ne treba nam Unija”, uz salve zvi`duka i lupawe
po vratima Odbora, demonstranti su pozivali Biserko da iza|e i primi
“poklon”. Protestanti su se najpre, 71. dan zaredom, okupili na Trgu repu-
blike ispred transparenta podr{ke Radovanu Karayi}u i odràli pro-
testni govor u kom je Sowa Biserko nazvana “saradnikom okupatora” i “mr-
ziteqem svog naroda”. Time se ovaj protest, koji je bio prepun govora mr-
`we pretvorio i u zlo~in iz mr`we kroz neposrednu li~nu pretwu Sowi
Biserko, ali i ostalim ~lanovima Helsin{kog odbora za qudska prava.
Svi mediji, bez izuzetka, o ovom agresivnom napadu su izvestili kao o pro-
testu “bez incidenata.” (str. 4.)
Pored toga {to ni na ovim demonstracijama nije bilo govora mr`we,
nisu se desili ni bilo kakvi incidenti. Kako je sve to odudaralo od postu-
paka ideolo{kih istomi{qenika Sowe Biserko, koji su u vi{e navrata
143
imali krvave demonstracije na kojima su ginuli i demonstranti i policajci,
a uostalom, opqa~kali su i zapalili zgradu Savezne skup{tine. A kako su
ovi izdajnici reagovali na javno i verbalno suprotstavqawe wihovoj izdaj-
ni~koj raboti, vidimo u nastavku: “Ve} 30. septembra 2008. godine, JUKOM
i @ene u crnom su uputili pismo solidarnosti sa Sowom Biserko, kojeg je
istog dana podràlo vi{e od 30 nevladinih organizacija, povodom vandal-
skog napada na Helsin{ki odbor od strane nasilni~ke grupe koja sebe na-
ziva Pokret 1389. Traè}i prijem kod predsednika Srbije Borisa Tadi}a
i ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a, ove nevladine organizaci-
je su ih i podsetile da danima ne posustaje medijska haranga protiv Sowe
Biserko povodom Izve{taja o stawu qudskih prava Helsin{kog odbora za
2007. godinu, te da je Sowa Biserko bez ikakve reakcije i za{tite izloè-
na nevi|enom pritisku, diskriminaciji i {ovinisti~kim ispadima, te da
se Sowi Biserko, u harangi u ime tobo`we odbrane prava na stav, zapravo
negira pravo na sopstveni stav i poziva na direktan lin~ protiv we kao ot-
padnice od “homogenog Srpstva”, te da se, preko zastra{ivawa Sowe Biser-
ko, zastra{uju svi oni koji se se}aju i koji èle da obelodane ~iwenice i
zahtevaju odgovornost za zlo~ine po~iwene u ime svih nas tokom 90-tih, jer
je napad na wu poku{aj da se zata{kaju ~iwenice koje su iznesene u Izve-
{taju.” (str. 4.) A svi oni koji se suprotstavqaju ovim prozapadnim izdaj-
ni~kim grupacijama jednostavno moraju biti stavqeni van zakona, sudski
zabraweni. To se otvoreno zahteva narednim pasusom: “Nevladine organi-
zacije su tako|e pozvale dràvne organe da kona~no po~nu da po{tuju Ustav
i zakone ove zemqe i da prestanu da tretiraju pravna pitawa kao ideolo-
{ka i politi~ka i da u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemqe, {to pod-
razumeva i ratifikovane me|unarodne dokumente, kona~no po~nu da prime-
wuju odredbe koje se odnose na zabranu rada i delovawa onih organizacija
koje u svom radu promovi{u ideje mr`we, diskriminacije, rasizma i svih
drugih oblika netolerancije i mr`we, i to bez politikantskih kalkulaci-
ja i {pekulacija.” (str. 5.)
v) komitet za qudska prava optuùje

vu~i}eve novine za {irewe govora mr`we
Vaqda svesni koliko su im neargumentovane i neodrìve tvrdwe da je
Sowa Biserko izloèna govoru mr`we, autori ovog biltena se vra}aju ne-
suvislom dokazivawu dodaju}i ve}u koli~inu konkretnih informacija, po
uzoru na prethodnu gomilu. Mnogo vi{e istoga nije doprinelo argumenta-
ciji, ali je dodatno kompromitovalo i dezavuisalo stru~nu i moralnu po-
ziciju autora. Tako se navodi: “Tokom celog oktobra nastavqeni su napadi
i govor mr`we u medijima na Sowu Biserko, predsednicu Helsin{kog od-
bora za qudska prava. Jedan od najteìh napada objavqen je u nedeqniku “Ta-
bloid”, u tekstu “Skupqi borci za qudska prava” i “Lezbijka koja se sveti”,
“novinarke” Milice Grabe`, u kome se Sowa Biserko direktno optuùje da
je hrvatski {pijun, da napada i seksualno uznemirava pripadnice istog po-
la. U tekstu je javno objavqena i adresa wenog stanovawa, a weni bliski
144
ro|aci se progla{avaju pripadnicima hrvatskih vojnih jedinica iz ratova
tokom devedesetih godina. U dnevnom listu “Pravda” od 4. 10. 2008. godine,
u tekstu “Odbrana Sokratova i smrt”, kolumnistkiwa Olga Stojanovi} ko-
risti slu~aj Sowe Biserko da se obru{i na braniteqke qudskih prava, ko-
je su i do sada ~esto bile meta wenih komentara. Olga Stojanovi} izme|u
ostalog pi{e: – Dame su èlele prosperitet neslu}enih razmera i wima je
domovina postala mala, pa su prona{le veliku, nadaju}i se da }e u {ezdese-
tim sopstvenog ìvota biti slavne kao Simon de Bovoar. – Obru{avaju}i
se na one koji brane Sowu Biserko, Olga Stojanovi} navodi: – Kao da je
sporno kako }e {tampa i mediji, koje preziru na sebi svojstven na~in, ko-
mentarisati izve{taj, lik, delo, {lic na sukwi i nehelsin{ke atribute
ove odista zna~ajne, ali nedarovite ène komunistkiwe. Dodu{e, salonske.
Te se u takvom kontekstu, srpski Kundera, alijas Momo Kapor, naziva opa-
snim klovnom” (Biqana Kova~evi}) samo iz dva razloga: {to je upotrebio
termin “[iptar” i {to je uspeo da ostane duhovit i u poznim godinama i
negde napisao kako se “Sowa Biserko nikada ne}e probuditi lepa i pamet-
na!” Pitam se, kako je dopu{teno i legitimno da se ovaj “brend” srpskog li-
terarnog kozerstva i poetike urbane moderne sme nazivati “klovnom”, a
Sowi Biserko se ne sme ni u metafori osporiti ono {to je sporno, a to su:
pamet i lepota?! Me|utim, kad nekog brani Kova~evi} (lepa i pametna, a i
sluì se àrgonom) – onda je sve dopu{teno, pa i da se odstrele Vu~eli},
Tijani}, a afirmi{e svaki citat, “ibidem” i fusnota wenog klijenta Vla-
dimira Popovi}a. (str. 5.) Ina~e, autori biltena povodom ovog citata u
jednoj fusnoti obja{wavaju da je Milorad Vu~eli} “u vreme ratova u biv-
{oj Jugoslaviji bio generalni direktor Radio-televizije Srbije. Protiv
wega nikada nije vo|en krivi~ni postupak iako je ba{ u wegovo vreme RTS
bila najmonstruoznija propagandna ma{inerija. Obogatio se pod sumwi-
vim okolnostima i danas uìva ugled jedne od zna~ajnijih javnih li~nosti.”
(str. 5.) Za Aleksandra Tijani}a se u drugoj fusnoti kaè da je “bespogovor-
ni sluga svakog reìma. Bio ministar za informisawe u vreme Milo{evi-
}a, u vladi Mirka Marjanovi}a, savetnik za medije predsednika SRJ Voji-
slava Ko{tunice, sada generalni direktor javnog radiodifuznog servisa.”
(str. 5.) Tre}a fusnota u tom nizu posve}ena je “afirmisawu” lika i dela
Vladimira Bebe Popovi}a, za koga se iznosi podatak da je bio “blizak sa-
radnik premijera \in|i}a, u \in|i}evoj vladi bio sekretar Biroa za ko-
munikacije, nakon atentata na premijera proskribovan do te mere da mu je
bila ugroèna osnovna bezbednost. JUKOM je vodio wegov slu~aj kao stra-
te{ki slu~aj ugroàvawa osnovnih qudskih prava i bezbednosti.” (str. 5.)
S neskrivenom tugom se daqe nagla{ava da se “hajka protiv Sowe Bi-
serko nastavila. Ve} 6. oktobra 2008. godine, dnevni list “Kurir” objavqu-
je pismo prvooptuènog za ubistvo premijera Zorana \in|i}a pod naslo-
vom “Prozivka podguzne muve” u kojem Ulemek, pozivaju}i se na pravo na
stav, iznosi ~itav niz najvulgarnijih i najprimitivnijih kvalifikacija u
odnosu na Sowu Biserko, predsednicu Helsin{kog odbora za qudska prava
u Srbiji. I kad bi se ignorisale uvredqive re~enice i re~i koje imaju za
ciq da diskvalifikuju gospo|u Biserko, kao {to su na primer: “nepismena
145
larva”, “matora, ru`na, nedojebana, ohola”, “kada se ujutru pogleda u ogleda-
lo i vidi na {ta li~i, mrzi ceo svet, a ponajpre sebe”, ostalo bi ono {to je
mnogo opasnije u ovom pismu. Legija, ~ovek koji je osu|en vi{estruko za ne-
koliko politi~kih ubistava, ukqu~uju}i i za ubistvo premijera \in|i}a,
sasvim nedvosmisleno podstrekuje nasiqe protiv Sowe Biserko, optuùju-
}i je za nepatriotizam i za vre|awe crkve i ostalih institucija koje su, po
wemu, mera nacionalnog ponosa Srba i Srbije. Legija, kao ~ovek podzemqa
povezan sa Slu`bom dràvne bezbednosti, sigurno ovo pismo nije napisao
nadahnut zatvorskom atmosferom nakon analize Izve{taja Helsin{kog
odbora za qudska prava, nego sa ciqem da se Sowi Biserko nanese zlo i da
ona postane legitimna meta za odstrel od strane istih takvih patriota kao
{to je i on sam i kojih je prepuna duboko kriminalizovana Srbija. Tim po-
vodom, JUKOM se obratio specijalnom tuìocu za organizovani krimi-
nal, ministru unutra{wih poslova, BIA i ministru kulture u periodu od
6. do 9. oktobra 2008. godine. U zahtevu upu}enom MUP-u i BIA, traèna
je procena stawa bezbednosti Sowe Biserko. Napadi u dnevnom istu “Prav-
da” se tako|e nastavqaju. U tekstu pod naslovom “Predsednica Helsin{kog
odbora ponovo pquje po sopstvenoj zemqi”, “Pravda”, 24. oktobra 2008. go-
dine, predlaè proterivawe Sowe Biserko, jer je na me|unarodnoj konfe-
renciji koja je odràna u Pri{tini, po navodima “Pravde”, “savetovala ko-
sovsku “vladu” da pridobije Srbe za projekat nezavisnosti”. U ovom tekstu,
predsednik opozicione Nove Srbije, Velimir Ili}, po ko zna koji put na-
pada braniteqke qudskih prava i Sowu Biserko i izjavquje: – Krajwe je
vreme da se ne{to poradi kako pojedinci ne bi mogli da pquju po svojoj dr-
àvi i wenim institucijama. – Elena Boì}-Talijan, ~lanica Srpske ra-
dikalne stranke, isti~e: – Biserko zara|uje bla}ewem svoje dràve i srp-
skog naroda, i nagla{ava “da ni na pro{li izve{taj Helsin{kog odbora za
qudska prava, koji je bio fa{isti~ki, niko nije reagovao”, te “da je tragi~-
no da neko zara|uje bla}ewem svoje dràve i srpskog naroda”. Poslanik
DSS Dragan [ormaz pridruùje se napadima i zalaè za vladavinu prava
i demokratske principe, a ceo slu~aj prebacuje na netransparentno finan-
sirawe NVO (jedan od najklasi~nijih stereotipa protiv NVO). U antrfi-
leu ovog teksta, pod nazivom “Na{la primer u fa{izmu”, advokat Toma Fi-
la poru~uje Sowi Biserko da je pre takve izjave morala pre svega da “pogle-
da srpske grobove”, i dodaje da ideja nije wena i nije originalna (zavadi Sr-
be pa vladaj), jer je tako ne{to ura|eno za vreme Drugog svetskog rada sa
NDH. JUKOM se obratio Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA)
zahtevaju}i da BIA u skladu sa svojim nadle`nostima izvr{i procenu bez-
bednosti Sowe Biserko, kako bi se eventualno preduzele odgovaraju}e me-
re za{tite, s obzirom da je Sowa Biserko bila i `rtva direktne fizi~ke
pretwe. Na ovaj zahtev Bezbednosno-informativna agencija nikada nije od-
govorila, {to najvi{e govori o odnosu nadle`nih dràvnih organa i same
dràve u odnosu na humanu bezbednost kao osnovno qudsko pravo.” (str. 6-7.)
Nove fusnote ovde sluè da se Toma Fila diskvalifikuje da je bio “bli-
zak prijateq i saradnik @eqka Ra`natovi}a Arkana, branilac nekoli-
ko optuènika pred Ha{kim tribunalom i sada{wi specijalni savetnik
146
ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a”, kao i da se naglasi da je “te-
ma srpskih grobova veoma aktuelna jo{ od po~etka ratova na prostoru biv-
{e Jugoslavije, koju je na neki na~in instalirao akademik Dobrica ]osi},
vezuju}i srpski identitet i nacionalne interese za mesta gde se nalaze srp-
ski grobovi.” (str. 7.)
Drugi broj biltena Komiteta pravnika za qudska prava naslovqen je
“Govor mr`we u Srbiji kao reakcija na priznavawe nezavisnosti Kosova od
strane Crne Gore i Makedonije”. I ovoga puta vr{i se brutalna zloupotre-
ba samog instituta “govora mr`we”, jer se pod wega podvodi ne{to {to ni-
kako ne moè predstavqati govor mr`we. To se ve} u startu vidi iz uvod-
nog op{teg osvrta: “Nakon priznawa nezavisnosti Kosova od strane Crne
Gore i Makedonije, 9. 10. 2008. godine usledila je erupcija politi~ki
o{trih i neodmerenih izjava iz Srbije, i vlasti i opozicije, koje su u veli-
kom broju slu~ajeva sadràvale i elemente govora mr`we. Diskriminator-
ske reakcije gra|ana su bile samo logi~na posledica osnovne poruke koju je
poslala vlast. Pravdaju}i o{tre reakcije, posebno u odnosu na Crnu Goru
i Makedoniju (ambasadori tih zemaqa su proterani kao persone non grata),
dràvni vrh Srbije je posebno isticao da je to zbog toga {to su ove dve dr-
àve priznale nezavisnost Kosova samo dan po{to je “Srbija doìvela ve-
liki me|unarodni uspeh” odlukom Generalne skup{tine UN da se od Me|u-
narodnog suda pravde zatraì mi{qewe o zakonitosti progla{ewa neza-
visnosti Kosova, te je priznawe Kosova od strane nama susednih dràva
predstavqalo svojevrsnu izdaju, odnosno “zabijawe noà u le|a”, kako je iz-
javio ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremi}. Posebna o{trina
u izjavama bila je upu}ena Crnoj Gori, tako da se ~esto sticao utisak kao da
Srbija jo{ uvek nije svesna da je Crna Gora nezavisna dràva. Odluke vla-
sti o preduzimawu “uzvratnih mera” proizvele su i otvorile prostor medi-
jima za daqe {irewe atmosfere napetosti, pa i nasiqa, govora mr`we i
insistirawe na svim negativnim stereotipima koji su usmereni i prema
pojedinim politi~arima, ali i narodima u susednim dràvama. Pretwe ka-
znenim merama Srbije prema Crnoj Gori i Makedoniji, zatim i proteriva-
we crnogorskog i makedonskog ambasadora iz Srbije nakon {to su ove dve
dràve priznale nezavisnost Kosova, dovele su do toga da se u mnogim izja-
vama i novinskim tekstovima otvoreno manifestuje stigmatizacija i go-
vor mr`we protiv politi~kih lidera i naroda koji su nekada ìveli u is-
toj dràvi.” (str. 1.)
g) nevladine organizacije osu|uju za{titu

srpskih interesa na kosovu i metohiji
Sve zemqe koje su priznale nezavisnost Kosova izvr{ile su neprija-
teqski akt prema Srbiji i celom srpskom narodu. Nesposobni i izdajni~-
ki dosmanlijski reìm, koji se u to vreme zatekao u Beogradu, nije ni pomi-
{qao na jedinu primerenu i razumnu reakciju, koju bi predstavqalo momen-
talno prekidawe diplomatskih odnosa sa svim dràvama koje su priznale
jednostrano progla{eno otcepqewe ju`ne srpske pokrajine, zaposednute
147
albanskim separatistima i zapadwa~kim okupatorima. Najblaè mere ko-
je je reìm mogao primeniti bile su povla~ewe srpskih ambasadora iz su-
sednih dràva ~ije su vlade zabile no` u le|a srpskom narodu i otkaziva-
we gostoprimstva wihovim ambasadorima. E, da se malo na{alim, mo`da su
te susedne zemqe bile na taj na~in diskriminisane u odnosu na velike sile,
kojima se beogradski reìm nije usu|ivao ni da ozbiqnije prigovori. Sr-
bija je najmawe o~ekivala izdaju od strane Crne Gore i Makedonije. Crna
Gora je odvajkada srpska dràva s najizraènijom srpskom nacionalnom
sve{}u, a Makedonija bi i danas bila zapu{tena i depresivna turska pro-
vincija, da je srpska vojska, uz ogromne `rtve, nije oslobodila 1912. godine.
Uostalom, Makedonijom se danas naziva samo ona teritorija koju je srpski
vojnik oslobodio. Ono {to su oslobodili Grci i Bugari odavno je asimi-
lovano, odnosno jelinizovano i bugarizovano. To {to su Crna Gora i Make-
donija danas nezavisne dràve ne mora i po svoj prilici ne}e biti trajno
stawe. Me|utim, u srpskoj javnosti tim povodom nije bilo govora mr`we.
Koliko je besmislena argumentacija ovih srpskih izdajnika pokazuju
wihovi primeri, za koje tvrde da predstavqaju oblike manifestovawa go-
vora mr`we. Prvi je na udaru Vuk Jeremi}, za koga se u biltenu kaè: “Vuk
Jeremi}, ministar inostranih poslova Srbije, se u brojnim intervjuima i
izjavama koje je tih dana dao nije ustezao od prizemnih kvalifikacija, ne-
primerenog pokazivawa emocija, naro~ito besa, i wegov stav je bio daleko
od onoga {to bi jedan ministar inostranih poslova trebalo da predstavqa.
Vuk Jeremi} se pona{ao kao kolumnista tabloida i takvim pona{awem je
izazvao divqewe od strane pripadnika radikala, sada{wih napredwaka,
kao {to je Brana Crn~evi}, koji mu je u dnevnom listu “Kurir” posvetio ce-
lu kolumnu, preporu~uju}i i drugim politi~arima da slede wegov primer.
Izme|u ostalog, Vuk Jeremi} je u svojstvu ministra inostranih poslova iz-
javio i da Crna Gora nije suverena dràva i da je, odlukom da prizna Koso-
vo, samo dan nakon {to su UN to pitawe prosledile Me|unarodnom sudu
pravde, Crna Gora pokazala da ne vodi samostalno spoqnu politiku i da ni-
je u punom smislu suverena dràva. Karakteristi~no je i da je ministar
inostranih poslova Vuk Jeremi} za Crnu Goru koristio iskqu~ivo sintag-
me “reìm u Podgorici”, “crnogorski reìm” ili “reìm Mila \ukano-
vi}a”, {to je o~igledno bilo s namerom da pokaè da Crna Gora nije demo-
kratska dràva sa demokratski izabranim rukovodstvom, nego da se radi o
reìmu jednog ~oveka i o diktaturi protiv voqe gra|ana Crne Gore. – Re-
ìm u Podgorici je ovo uradio smi{qeno, samo dan posle na{e velike po-
bede u UN, i to po direktnom diktatu onih ~ije su ideje ubedqivo poraè-
ne prilikom glasawa u Generalnoj skup{tini... Reìm u Podgorici o~i-
gledno ho}e da pokida veze izme|u Srbije i Crne Gore, ~ime nanosi ogrom-
nu {tetu narodu koji stotinama godina ìvi zajedno. Mi smo dva bratska
naroda i ne}emo dozvoliti da nas iko posva|a. U~ini}emo sve da za{titi-
mo interese na{ih sunarodnika u Crnoj Gori, ali i svih ostalih gra|ana
Crne Gore. Oni ne}e trpeti posledice mera koje }e Vlada Srbije u skladu
sa zakonom preduzeti – izjavio je Jeremi}.” (str. 2.)
148
Prizemnih kvalifikacija, bar u ovim citatima, jednostavno nema.
Svuda u svetu politi~ari u odre|enim situacijama pokazuju emocije, pozi-
tivne ili negativne. Nedostaje obja{wewe za{to je takvo pokazivawe u Je-
remi}evom slu~aju bilo neprimereno i {ta u svemu ovome predstavqa we-
gov eventualni “bes”. Ovakav na~in pisawa koji karakteri{e autore bil-
tena, zapravo podse}a na stilski sklepane, logi~ki neuravnoteène i mo-
ralno problemati~ne napise kolumnista tabloida. U me|unarodnim odno-
sima je op{tepriznata ~iwenica da Crna Gora nije suverena dràva, nego
je privezak i instrument zapadnih sila u suzbijawu egzistencijalnih srp-
skih nacionalnih interesa, pa makar po cenu tolerisawa ~iwenice da je cr-
nogorska vlast pod kontrolom Mila \ukanovi}a jedini ~isto mafija{ki
reìm u Evropi. Autori biltena treba da se podsete da su godinama oni sa-
mi, wihovi saradnici i istomi{qenici, kao i zapadwa~ke gazde i instruk-
tori koristili sintagme “reìm u Beogradu”, “Milo{evi}ev reìm” ili
samog Milo{evi}a horski u medijima nazivali “balkanskim kasapinom”.
Crna Gora nikada kroz svoju istoriju nije bila demokratska dràva i bu-
kvalno nikada nije imala demokratski izabrano dràvno rukovodstvo. Je-
dan ~ovek, Milo \ukanovi}, tamo vlada ve} ~etvrt veka progone}i, zastra-
{uju}i i ucewuju}i svoje podanike, kao i falsifikuju}i izborne, referen-
dumske i rezultate popisa stanovni{tva. Mere koje je Vlada Srbije prime-
nila protiv Crne Gore i Makedonije bile su neverovatno blage u pore|e-
wu sa sistemom sankcija i blokada koje su devedesetih godina zapadne sile
nametale Srbiji i celom srpskom narodu. âk se u Jeremi}evoj izjavi izno-
si razumevawe za gra|ane Crne Gore, koji se ne mogu kriviti zbog \ukano-
vi}evog antisrpskog mahnitawa.
d) Tomislav nikoli} optuèn zbog govora mr`we

I ostali primeri, koji se u produètku iznose, sli~ni su Jeremi}evom,
{to se vidi iz slede}eg fragmenta: “Ministar unutra{wih poslova Milo-
{evi}evog SPS-a, Ivica Da~i} je ocenio “da }e verovatno sada morati da
se vr{i revizija guslarskih pesama, kwièvnosti, ~ojstva i juna{tva, jer su
se kroz ~itavu svoju istoriju Crnogorci borili protiv Turaka i osloba|a-
li Kosovo od turske i albanske okupacije, zajedno sa Srbijom. Dragan Mar-
kovi} Palma, nekada{wi Arkanov saveznik, a sada predstavnik vladaju}e
proevropske koalicije kao {ef Jedinstvene Srbije i gradona~elnik Jago-
dine, izjavio je ovim povodom: – Gra|ani Srbije vi{e ne treba da idu u Cr-
nu Goru na more! Onima koji imaju crnogorsko dràvqanstvo treba zabra-
niti da kupuju imovinu u Srbiji. Avioni za Crnu Goru treba da prestanu
da lete, a Milo \ukanovi} i Filip Vujanovi} treba da se proglase nepo-
èqnim osobama u Srbiji – ~ime je unapred izdiktirao niz “poèqnih me-
ra” koje bi Srbija trebalo da preduzme prema Crnoj Gori. Markovi} jo{
isti~e: – Za{to bi Srbi nosili pare u Crnu Goru, kada na samoj granici mo-
rate da platite taksu, otvore vam gepek, ne moète da nosite ni{ta od hra-
ne i tako daqe. Evo, ja {aqem poruku gra|anima Srbije: ne idite na more u
Crnu Goru, idite u neku drugu dràvu. – Velimir Ili} (Nova Srbija), biv-
{i ministar za infrastrukturu u Ko{tunicinoj vladi, kaè: – Priznawa
149
Makedonije i Crne Gore su nas, maltene, u srce udarila i svakog gra|anina
Srbije mnogo zabolela. Zato moramo da se slo`nije borimo, ujediwujemo,
mawe sva|amo i vi{e radimo da bismo opstali na ovim predivnim prosto-
rima. – Du{an Bajatovi}, generalni direktor javnog preduze}a “Srbijagas”
i predsednik pokrajinske organizacije Milo{evi}evih socijalista za Voj-
vodinu, izme|u ostalog izjavquje: – Vlada Crne Gore morala je da prizna ne-
zavisno Kosovo pod pritiskom me|unarodnih krugova, a Srbija mora da
{titi svoje interese svim pravnim i ekonomskim sredstvima. Nezavisnost
Kosmeta nije priznao crnogorski narod, ve} Vlada Crne Gore i don Milo
Korleone. – Zamenik {efa poslani~ke grupe Nove Srbije Miroslav Mar-
ki}evi} (stranka Nova Srbija Velimira Ili}a) izjavio je da je priznava-
we nezavisnosti Kosova najsramniji ~in u istoriji Crne Gore i Crnogora-
ca. Poru~ujemo Srbima u Crnoj Gori da Srbija ne}e zaboraviti svoje suna-
rodnike tamo, ali èlimo da poru~imo svim ~lanovima crnogorske vlade
da }e svi biti stavqeni na stub srama. – S druge strane, Srpska radikalna
stranka Vojislava [e{eqa i Demokratska stranka Srbije Vojislava Ko-
{tunice su bile mi{qewa da je Srbija preduzela suvi{e blage mere i da je,
izme|u ostalog, trebalo tuìti sve dràve koje su priznale nezavisnost
Kosova. [ef Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} je za skup{tin-
skom govornicom izjavio: – Situacija je veoma ozbiqna. Svi koji su do sada
priznali Kosovo nisu mogli da kaù da su srpska dràva, da su bili srpska
dràva pa nisu... Jedan deo srpskog ìvqa osu|en je da ìvi u dràvi koja je
priznala da u matici moè da postoji jo{ jedna nova dràva.” (str. 2-3.)
Crnogorski reìm i svi pojedinci i grupe koji mu pripadaju, osramo-
tili su i svoje pretke i svoje potomke. Pogazili su vi{evekovni etos juna~-
ke borbe za slobodu celog srpskog naroda i obnovu jedinstvene srpske dr-
àve. Za{to bi gra|ani Srbije odlazili na letovawe u Crnu Goru i tako
pomagali crnogorsku ekonomiju, ako je crnogorski reìm podmuklo zabio
no` u le|a Srbiji. Za{to bi crnogorski dràvqani mogli da kupuju ne-
kretnine u Srbiji, ako to ne mogu dràvqani bilo koje druge zemqe. Suve-
reno je pravo Srbije da donese takav propis, {tite}i svoje vitalne nacio-
nalne interese. Mila \ukanovi}a i Filipa Vujanovi}a treba proglasiti
nepoèqnima u Srbiji zato {to su ~elnici jednog nesumwivo mafija{kog
reìma, a i predvode mnoge pqa~ke i nare|uju ubistva po Srbiji. Uostalom,
kao minimum, za gra|ane Crne Gore koji ulaze u Srbiju treba propisati me-
re recipro~ne onima koje je crnogorska vlast propisala za gra|ane Srbije
u pogledu ulaska i boravka u Crnoj Gori. Po{to su Crnogorci i Makedon-
ci Srbi po etni~koj pripadnosti, Srbe u Srbiji je posebno te{ko pogodi-
la izdaja wihovih reìma. Nadimak Mila \ukanovi}a, don Milo Korleo-
ne, sasvim je prikladan za mafija{a tog kalibra. Na istorijski stub srama
su sami sebe privezali svi funkcioneri crnogorskog i makedonskog reì-
ma. Srpski radikali su bili sasvim u pravu {to su kritikovali reìm u
Beogradu {to je prema Crnoj Gori i Makedoniji preduzeo suvi{e blage
kontramere. [to se ti~e izjave Tomislava Nikoli}a, ona je toliko nebulo-
zna i idiotska da ne zasluùje nikakav komentar.
150
|) komitet za qudska prava hvali izdajnike
vuka Dra{kovi}a i êdomira Jovanovi}a
Za autore ovog broja biltena postoje i “pozitivni” primeri. To su ê-
domir Jovanovi} i Vuk Dra{kovi}, predsednici Liberalno-demokratske
partije i Srpskog pokreta obnove. U biltenu se beleì da su oni “izjavili
da se radi o histeri~noj i neumerenoj reakciji vlasti na odluku Crne Gore
o priznawu Kosova, {to, po wima, predstavqa potpuno kontraproduktivnu
meru, kojom se daqe uru{ava pozicija Srbije.” (str. 3.) Direktno se citira-
ju Jovanovi}eve re~i da “najve}i deo politi~ke elite jo{ ne razume ~iwe-
nicu da je Crna Gora nezavisna dràva.” (str. 3.) Dra{kovi} je bio mnogo
o{triji, s obzirom da je reagovao na slede}i na~in: “Ludilo je najblaà re~
za javne pretwe da niko od ~lanova crnogorske vlade ne}e biti bezbedan ni
na tlu ni na nebu Srbije, za zahteve da se iz srpskih bolnica izbace bole-
snici iz Crne Gore, da Srbija uvede ekonomsku blokadu te dràve, i sli~-
no.” (str. 3.) Dakle, samo izdajnici najteè kategorije, kakvi su, nesumwivo
ve} vi{e od dve decenije, Vuk Dra{kovi} i êdomir Jovanovi}, prema “eks-
pertima” Komiteta za qudska prava mogu biti primer za ugled gra|anima
Srbije. Oni isti koji se prosto nadme}u ko }e ve}u politi~ku i drugu {te-
tu naneti srpskom narodu, dodvoravaju}i se najgorim srpskim neprijateqi-
ma i za uzvrat primaju}i gomile krvavih dolara i evra. A u periodima dok
su se nalazili na raznim nivoima vlasti, dokazivali su se kao pohlepni
kriminalci i pqa~ka{i.
Posle te kratke ekskurzije, autori biltena se ubrzano vra}aju na pred-
mete svoje kritike i neprimerenog etiketirawa “govorom mr`we”. U tom
smislu kaù: “Nakon ovakvih izjava politi~ara, stigmatizacija i govor mr-
`we su se odmah pro{irili i razvili i u medijima, a naro~ito protiv Cr-
nogoraca, Crne Gore i crnogorskih vladaju}ih stranaka, posebno predsed-
nika crnogorske vlade Mila \ukanovi}a. Napadi su bili mnogo blaì u
odnosu na Makedoniju, koja je na neki na~in obezvre|ena i omalovaèna kao
sporedna i nebitna, {to se najboqe ogleda u izjavi poslanika u parlamen-
tu Srbije Borislava Pelevi}a, ina~e biv{eg saborca i ~lana Stranke srp-
skog jedinstva @eqka Ra`natovi}a Arkana, a sada{weg ~lana Srpske na-
predne stranke Tomislava Nikoli}a: – Makedonija nas toliko ne zanima;
to je ionako polu{iptarska dràva, ali bratska Crna Gora nam je zarila
no` u le|a. – Kao i u slu~aju napada na Sowu Biserko, mediji ne samo da su
nekriti~ki, ve} i kroz o~igledne primere “govora mr`we” prema crnogor-
skoj naciji i dràvnom vrhu, {irili netoleranciju i netrpeqivost i nagla-
{avali ugroèno Srpstvo u Crnoj Gori. Navedeni naslovi samo donekle
ilustruju atmosferu koja je tih dana vladala u Srbiji: “Kuku zasti|a”, “Cr-
wa Gora i Makedonija” – dnevni list “Pravda”, 11. 10. 08.; “O{tro – sankci-
je za Mila” – “Kurir” 11. 10. 2008.; “Glas javnosti” – “Ujeli nas oni koje smo
hranili” i dr. Najtvr|e izjave politi~ara, osim onih koje su ve} navedene,
objavqivane su u skoro svim medijima, redovno bez ikakve ograde i komen-
tara, u maniru: mediji su za trì{te a ovo je legitiman politi~ki stav.
Dnevni listovi “Kurir” i “Glas javnosti”, utrkuju se ko }e objaviti vi{e
151
ogavnosti protiv Crne Gore, “reìma” i Crnogoraca, koriste}i pri tome
ve} date izjave politi~ara. Tako se kao mantra prenosi izjava Miroslava
Marki}evi}a, poslanika Nove Srbije, u kojoj on otvoreno preti funkcio-
nerima Crne Gore: – Ni srpske zemqe ni srpsko nebo nisu sigurni za crno-
gorske politi~are... Crnogorski funkcioneri su neprijateqi na{eg naro-
da i dràve – i dr. Marki}evi} se tako|e zaloìo i za zamrzavawe wihove
imovine i imovine wihovih porodica u Srbiji, kao i za zabranu wihovog
ulaska u Republiku Srbiju. U medijima je omiqen i poslanik DSS Dragan
[ormaz, koji se zalaè za doìvotnu zabranu ulaska crnogorskih funkci-
onera u Republiku Srbiju, dok javnih li~nosti i politi~ara, predstavnika
NVO, kao i qudi koji se ne uklapaju u ovaj trend najvulgarnijeg diskursa
uop{te i nema. Prema pisawu medija, izgledalo je kao da je u Srbiji na de-
lu nova homogenizacija, ovoga puta protiv “izdaje” Crne Gore.” (str. 3-4.)
Mo`da su neke od citiranih izjava bile nesuvisle, nedostojne intelek-
tualaca i javnih delatnika, ali nijedna od wih, ni su{tinski ni po sadrà-
ju, nije predstavqala govor mr`we. Neprijateqi srpskog naroda su svi re-
ìmi na svetu koji su priznali nezavisnost Kosova, pa je ovde jedino logi~-
no problematizovawe za{to su tako blage uzvratne mere kratkotrajno pri-
mewene samo prema nekoliko susednih dràva, a ne prema svima. Ali i to
je daleko od bilo kakve stigmatizacije kakvu predstavqa ve} u pravnoj teo-
riji i praksi precizan pojam “govora mr`we”. U slu~aju Crne Gore autori-
ma biltena nije po voqi {to su èstoko u javnosti napadnuti crnogorski
reìm i vladaju}e partije, a u slu~aju Makedonije {to wen reìm i parti-
je koje ga ~ine nisu uop{te ili su samo ovla{ napadani, pa se to smatra svo-
jevrsnom diskriminacijom kroz obezvre|ivawe i omalovaàvawe. Da, cr-
nogorski reìm je na ovaj na~in, prema logici autora, proteìran a make-
donski diskriminisan. Srpstvo u Crnoj Gori je zaista ugroèno. Srbima je
onemogu}eno da se {koluju na srpskom jeziku, da se koriste svojom varijan-
tom }irili~nog pisma, a i wihova crkva je na stalnom udaru reìma. Sva-
ki ozbiqan istori~ar, etnolog i lingvista je apsolutno svestan da je “cr-
nogorska nacija” izmi{qena, ve{ta~ka, ali se taj pseudoistorijski ba-
stard i daqe nasilno odràva voqom crnogorske mafija{ke vrhu{ke.
Nisu u ovom biltenu ostali po{te|eni ni javno neeksponirani gra|a-
ni Srbije. Autori dodaju da i “komentari obi~nih ~italaca dodatno stva-
raju atmosferu mr`we i agresivnosti prema Crnogorcima.” (str. 4.) U pot-
krepu te tvrdwe daju se dva citata iz dnevnog lista “Glas javnosti”. U pr-
vom pismu anonimni ~italac, koji se potpisao kao “patriota” predlagao je
da “svim Crnogorcima treba otkazati boravak, osim studentima, kojima
treba izdati vizu na godinu dana kako bi zavr{ili godinu, a posle toga i
wima izdati izgon. Niko od tih Crnogoraca nije dobio stalni boravak, pa
prema tome, do{lo je vreme da odu. Tako to rade u zapadnim demokratijama,
a po{to Crnogorci tome teè, shvati}e da to tako mora da bude jer tako ~i-
ne i wihovi prijateqi. Naravno, ukidawe avionske linije je sasvim pri-
stojna mera i treba je ukinuti i Nemcima, Holan|anima, Francuzima i
ostaloj belosvetskoj gamadi. Crnogorski studenti vi{e ne mogu da studiraju
kao srpski studenti, nego kao strani. Po ~emu to mora crnogorski student
152
da ima popust, a onaj iz Sudana ili Alìra ne. Dosta bre vi{e te diskri-
minacije, stranci su stranci.” (str. 4.) Govorom mr`we u ovom pismu moglo
bi se okarakterisati samo nazivawe “gamadima” Nemaca, Francuza i Ho-
lan|ana. Zahtev koji se ti~e studenata iz Crne Gore je preteran, ali ne
predstavqa govor mr`we. Jedna pametna vlada u Beogradu bi morala svim
Srbima iz ostalih srpskih zemaqa da obezbedi uslove studirawa kao i gra-
|anima Srbije. Samo one koji se deklari{u kao “Crnogorci” treba treti-
rati kao i ostale strance.
Drugo citirano pismo potpisao je izvesni “Milenko”, koji je predlo-
ìo ~itav komplet konkretnih mera, koje bi, po wihovom mi{qewu, treba-
lo primeniti: “Napraviti spisak funkcionera partija na vlasti (svi ~la-
novi glavnih odbora stranaka sve do op{tinskih nivoa) i svima wima i wi-
hovim ~lanovima porodica zabraniti ulazak u Srbiju; zabraniti da im de-
ca studiraju u Srbiji; svu wihovu imovinu blokirati i staviti pod potpu-
ni embargo wen promet i prodaju; zabraniti im kupovinu nekretnina u Sr-
biji, kao i u~estvovawe wihovih firmi i ovih pojedinaca u bilo kakvim
finansijskim i komercijalnim aran`manima u Srbiji; svim firmama koje
su usko vezane za diktatore u CG zabraniti poslovawe sa Srbijom; wihovu
imovinu blokirati do daqweg; zabraniti sletawe avionima wihove kompa-
nije u Srbiju i uvesti carine od 30% za crnogorske i makedonske proizvo-
de, bez obzira na sve dosada{we preuzete obaveze o liberalizaciji jer je su-
verenitet zemqe iznad svega; uvesti vize za CG gra|ane kako bi se mogao
kontrolisati ulazak doti~nih malih Napoleona; direktno pomo}i prosrp-
ske partije u CG i direktno se me{ati u izbore u CG. Zapravo, raditi ona-
ko kako je USA radila protiv nas.” (str. 4.) Izdajnici srpskog naroda se sa-
da uàsavaju ovakvih mera, ali kada su Amerikanci te iste mere primewi-
vali prema Srbiji i Srbima, nijedna takozvana nevladina organizacija ni-
je protiv toga protestovala. âk naprotiv, zdu{no su podràvale sve za-
padwa~ke “sankcije” nametnute sopstvenom narodu i dràvi.
e) kritika mafija{kog diktatora

mila \ukanovi}a predstavqena kao govor mr`we
Da bi za{titili “lik i delo” crnogorskog mafija{kog diktatora i sa-
modr{ca Mila \ukanovi}a, autori biltena su vi{e nego spremni da za-
`mure pred svim wegovim kriminalnim aferama. Sve koji iznose konkret-
ne podatke koji takvu rabotu raskrinkavaju momentalno progla{avaju za
protagoniste govora mr`we. Tako se navodi jedan primer: “U “Kuriru”, u
tekstu “Heroinska nezavisnost”, odluka Crne Gore da proglasi nezavisnost
Kosova povezuje se sa trgovinom heroinom u kojoj je navodno aktivno u~e-
stvovao crnogorski premijer Milo \ukanovi} sa Albancima sa Kosova.
Prema mi{qewu advokata Marka Nicovi}a (ina~e policijski ekspert
i biv{i funkcioner Interpola, specijalizovan za borbu protiv trgovi-
ne narkoticima), vrlo je verovatno da je crnogorski premijer priznava-
wem nezavisnosti Kosova morao da plati neke stare dugove prema Alban-
cima, koji su, podse}a on, zdu{no podràli nezavisnost Crne Gore, odnosno
153
doprineli pobedi wegove ideje.” (str. 4.) Jo{ se direktno citira Nicovi},
koji je izme|u ostalog rekao: “Sada je do{ao trenutak za naplatu starog du-
ga. Se}ate se da je Milo i ranije imao kontakte, odnosno primao êkua, Ta-
~ija, pa i Rugovu. Dakle, ovo {to se desilo samo je o~ekivani sled doga|aja.”
(str. 4.) Dodaje se i da Nicovi} “podse}a da putevi {verca droge idu upra-
vo preko granice Kosova i Crne Gore.” (str. 4.) Zanimqivo je da autori bil-
tena nijednog trenutka nisu osporavali istinitost ovih podataka, ali je,
po wima, nedozvoqeno wihovo objavqivawe jer \ukanovi} jo{ uvek verno
sluì zapadwa~kim interesima, pa zato treba pre}utkivati sve dokaze o
wegovoj golemoj kriminalnoj kompromitaciji.
Do ~ega dovodi slepi bes i netrpeqivost ove srpske izdajnike govori
jo{ jedan navodni primer govora mr`we na koji se oni pozivaju: “Kao kla-
si~an primer “govora mr`we” na ovom mestu navodimo kolumnu objavqenu
u dnevnom listu “Pres” 27. 10. 2008., pod nazivom “Komentar dana”, u kojoj
kolumnista Milo{ Gari} podràva {trajk gla|u crnogorskog poslanika
sa Srpske liste Andrije Mandi}a zbog priznawa Kosova od strane Crne Go-
re, tako {to koristi najprimitivniji i neprikriveni jezik mr`we i dis-
kvalifikacija, trude}i se da ga vulgarnostima poja~a.” (str. 5.) Gari} je svoj
tekst naslovio kao “êgovi}” i u podnaslovu naveo: “Ima nade za Crnu Go-
ru. Ima nade. Jeste da se te{ki mrak nadvio nad “srpskom Spartom”, jesu se
namnoìle huqe, nesoji i nikogovi}i, ali jo{ po onim brdima dole hoda do-
sta ~estitog sveta.” (str. 5.) Iz samog teksta Milo{a Gari}a citira se sle-
de}i fragment: “Da je obraz va`niji od guzice i da u ìvotu postoji ne{to
vrednije od Versa}ea i Gabane, Crnogorcima je pokazao Andrija Mandi}.
êtrdesettrogodi{wi [avni~anin, otac dvoje dece, vo|a parlamentarne
opozicije, Srbin, gladovao je 14 dana protestuju}i zbog odluke crnogorske
vlade da Albancima prepi{e Kosovo. Borio se Mandi} onako kako je jedi-
no mogao. Nudio je Andrija svoje zdravqe i ìvot da bi poslao poruku da je
Kosovo srpsko, naravno i crnogorsko, i da iza potpisa \ukanovi}evih mi-
nistara ne stoji ni{ta osim krvavog novca i gole vlasti. Wegova dvone-
deqna glad hrani voqom i snagom srpski narod u Crnoj Gori, a ostaloj bra-
}i Crnogorcima poru~uje koliko je va`no da znaju ko su i {ta su... Ali, ne-
ka. Andrija Mandi} je svoje uradio. Nije pustio da bruka tek tako pro|e.
Ako ni{ta drugo, objasnio je nesre}nom Mi{ku Vukovi}u {ta zna~i biti
êgovi}. Mandi}eva deca, sve dok im otac bude ovakav, s ponosom }e nositi
svoje prezime i govori}e ~ija su. Za Vukovi}a tu nema dileme. Koliko je
blavor zmija, toliko je i Mi{ko ~ovek.” (str. 5.)
Ovo se mo`da moè nazvati panegirikom ili hvalospevom, ali nikako
ne moè predstavqati govor mr`we. Kad se na kraju Mi{ko Vukovi} pore-
di s blavorom, onda je to u svrhu wegovog li~nog izvrgavawa ruglu, a svaka
izdaja se mora javno ìgosati i to najteìm re~ima. Milo{ Gari} je zapra-
vo bio suvi{e blag prema crnogorskim ~elnicima koji su izdali Srpstvo.
Zato je i zavr{ni autorski komentar u ovom broju biltena sasvim besmi-
slen i ~ak zapawuju}i za svakog zdravorazumskog ~oveka. U wemu stoji:
“Slu~aj Crne Gore, ali i drugih susednih dràva, odnosno dràva biv{e Ju-
goslavije, o kojima }e biti vi{e re~i u slede}em broju ovog biltena, pokazuje
154
koliko je etika javnog govora u Srbiji na niskom nivou. Me|utim, ovo bi
predstavqalo samo politi~ki problem Srbije da standardi javne komuni-
kacije ne padaju tako nisko da se u re~ima politi~ara ponovo ne oìvqava-
ju ratni pokli~i, pretwe, diskreditacija i omalovaàvawe svih onih koji
nisu po meri i ukusu politi~kih èqa Srbije. Govor mr`we koji ide od naj-
vi{ih dràvnih organa do obi~nih gra|ana, koje svesrdno podràvaju me-
diji, zato predstavqa veoma opasan trend u Srbiji i dovodi ne samo do da-
qeg zatezawa odnosa u regionu, nego i do sve otvorenijeg nipoda{tavawa
standarda Evropske unije kojoj Srbija deklarativno i formalno stremi.
Ipak, najopasnije je za samu Srbiju, koja je frustrirana i optere}ena rat-
nom pro{lo{}u, da kontaminira javno mnewe koje ne}e biti sposobno ne
samo da kontroli{e vlast, nego i da bude onaj neophodan demokratski fak-
tor daqeg razvoja Srbije.” (str. 5-6.) Naravno, ovi srpski izdajnici podra-
zumevaju da srpsko javno mwewe najvi{e kontaminiraju srpski nacionali-
sti i antiglobalisti, qudi kojima su po{tewe, ~ast i ponos pre~i od snis-
hodqivosti, slugerawstva i poslu{nosti glavnim silama novog svetskog
totalitarnog poretka.
Tre}i broj biltena Komiteta pravnika za qudska prava posve}en je te-
matici koja je formulisana naslovom “Govor i akti mr`we u medijima i
protestima Pokreta 1389. zbog hap{ewa ha{kog optuènika Radovana Ka-
rayi}a.” S obzirom da su beogradske kvislin{ke vlasti 20. jula 2008. godi-
ne saop{tile da je uhap{en Radovan Karayi}, ovaj bilten prvo daje pregled
neposrednih reakcija u srpskoj javnosti na hap{ewe prvog predsednika Re-
publike Srpske i ha{kog optuènika koji je trinaest godina uspevao da
umakne hajka~ima. Taj pregled glasi: “U {tampanim medijima, koji se u Sr-
biji neosnovano nazivaju tabloidima, a zapravo se radi o propagandnom ma-
terijalu odre|enih centara mo}i, koji imaju veoma velik tira`, poput
“Pravde”, “Kurira”, “Glasa javnosti” i drugih, ve} 21. jula 2008. godine po-
javili su se napisi koji su glorifikovali zlo~ine za koje je Karayi} optu-
èn, kao i samog Radovana Karayi}a, a o na~inu Karayi}evog skrivawa naj-
ve}i deo medija je govorio sa ushi}ewem i krajwe afirmativno. Razlozi
zbog kojih je Radovan Karayi} optuèn, teìna zlo~ina koji mu se stavqa
na teret svesno je u potpunosti zanemarena i slu~aj Radovana Karayi}a je
iz ratno-zlo~ina~ke kriminalne sfere preba~en u patriotsku pri~u sen-
zacionalisti~kog karaktera sa primesama politikantstva.” (str. 1.) Ordi-
narna je la` da je tom prilikom ijedan srpski medij glorifikovao bilo ka-
kav ratni zlo~in. Sam Karayi} je afirmisan i eventualno glorifikovan
zbog svojih realnih zasluga u borbi srpskog naroda za slobodu i za formi-
rawe Republike Srpske. Vidi se i u ovom slu~aju da su beogradske zapadwa~-
ke agenture spremne da unapred jo{ neosu|ene qude progla{avaju za ratne
zlo~ince. Po wima, takvu kvalifikaciju zasluùje svako ko je optuèn
pred Ha{kim tribunalom, mada jo{ nijedan dokaz nije izveden, niti mu je
proces zapo~eo.
Ono {to ih najvi{e boli, srpski izdajnici su iskazali u ovom slu~aju
na slede}i na~in: “Napisi u ovim visokotira`nim medijima, bombasti~nih
naslova i kratkih senzacionalisti~kih sadràja, proizveli su o~ekivani
155
efekat. Mirno hap{ewe Radovana Karayi}a (koji se skrivao vi{e od deset
godina) po odredbama pozitivnih zakona proizvelo je tek naknadne tenzi-
je u srpskom dru{tvu koje su nesumwivo bile dirigovane, ali i nedovoqno
dobro kontrolisane od strane vlasti. Vlast se nije energi~no suprotsta-
vila protivzakonitom pona{awu odre|enih grupa koje su dovodile u pita-
we sam ~in zakonitog hap{ewa i izru~ewa Ha{kom tribunalu Radovana
Karayi}a, ne kriju}i da odobravaju zlo~ine za koje je Karayi} optuèn.
Tako su pojedini mediji, direktno ili kroz preno{ewe izjava pre svega
predstavnika Srpske radikalne stranke i ultradesni~arskih pokreta,
podsticali porast ne samo tenzija, nego su pozivali na pobunu protiv za-
konitih odluka vlasti, s tim {to su vlasti sasvim neadekvatno ovu pobu-
nu protiv zakona legitimisale kao “protest”. Tako su zapo~eli prvi “pro-
testi”, od strane ultradesni~arskih organizacija, koje je predvodila orga-
nizacija koja sebe naziva Narodni pokret 1389., a “protest” je nazvan “Za
obranu Srbije, protiv Haga”. Ve} ovi “protesti” su bili veoma nasilni
(prebijeno je nekoliko novinara i fotoreportera, od kojih je snimateq
TV B-92 zadobio te{ke telesne povrede), ali se nasiqe nije ispoqavalo
samo tako, nego i verbalno, slawem neskrivenih poruka mr`we, diskrimi-
nacije i netolerancije, pravdawem zlo~ina i pozivawem na nasiqe. Medi-
ji su ove “proteste” uglavnom pratili neutralno, u skladu sa dominantnom
politikom, kao da se radi o legitimnom negodovawu protivnika Ha{kog
tribunala, dok je nekoliko pisanih medija otvoreno podràvalo ove na-
silni~ke skupove.” (str. 1-2.)
`) komitet pravnika za qudska prava

u za{titi reìma Borisa Tadi}a
Hap{ewem Radovana Karayi}a, kao i kasnijim hap{ewem Ratka Mla-
di}a i Gorana Hayi}a, vlast je osramotila celi srpski narod i tako sama
proizvela dru{tvene tenzije. Uop{te nije bilo potrebe da se protesti di-
riguju s bilo koje strane, ali je sam reìm proizveo sukob izme|u polici-
je i protestanata, kako bi zastra{io {to vi{e gra|ana. Niko nije odobra-
vao zlo~ine koji su ha{kom optu`nicom pripisani Radovanu Karayi}u, ali
je srpski narod potpuno svestan i ube|en da Karayi} te zlo~ine nije izvr-
{io niti moè za wih biti odgovoran. Neki od pripisanih zlo~ina zaista
su se desili pa je trebalo otkriti inspiratore, organizatore i izvr{ioce.
S druge strane, neki od tih zlo~ina su potpuno izmi{qeni ili vi{estru-
ko predimenzionirani la`nim brojkama. Prave pobune protiv zakona go-
dinama su organizovale dosmanlijske stranke, sve do petooktobarskog ma-
fija{kog pu~a, ali su sve prozapadne nevladine organizacije te pobune zdu-
{no podràvale i aktivno u wima u~estvovale. Na protestnom mitingu po-
vodom Karayi}evog hap{ewa, koji je organizovala Srpska radikalna stran-
ka, zaista je bilo poruka mr`we i netolerancije prema ~elnicima izdaj-
ni~kog reìma Borisa Tadi}a, ali nije bilo govora mr`we i diskrimina-
cije. [to se medija ti~e, bilo je profesionalno i moralno da se ovaj i svi
drugi protesti prate neutralno i objektivno, a oni su zaista predstavqali
156
legitimno negodovawe protiv Ha{kog tribunala, koji je nelegalan, pri-
strasan, nestru~an i krajwe antisrpski usmeren sud.
Ina~e, Komitet pravnika za qudska prava svoju ulogu u ovim protesti-
ma sagledava na slede}i na~in: “Prate}i pojave govora mr`we, JUKOM je
odmah ukazao da napetost – koja je postajala sve evidentnija – moè da eska-
lira i u nasiqe, odnosno zlo~in iz mr`we kao posledicu govora mr`we iz-
no{enog i preno{enog putem medija. Najava odràvawa velikog mitinga
podr{ke Radovanu Karayi}u u organizaciji Srpske radikalne stranke bi-
la je, po mi{qewu JUKOM-a, razlog za alarm i za intervenciju od strane
dràve. Na najavqenom i odobrenom mitingu Srpske radikalne stranke 29.
jula 2008. godine, do{lo je i do nasiqa i do uni{tavawa imovine, ~emu su
nesumwivo doprineli “zapaqivi govori” u~esnika mitinga. Po oprobanom
obrascu od 21. februara 2008. godine (protestni skup povodom progla{ewa
nezavisnosti Kosova), odre|ene grupe razbijale su izloge, uni{tavale rad-
we i napadale policiju, nakon ~ega je i policija intervenisala. Nekoliko
nedeqa kasnije, jedan od u~esnika demonstracija preminuo je od posledica
povreda zadobijenih u obra~unu sa policijom, a bilans “protesta” je da je
povre|en 51 policajac i 23 demonstranta. JUKOM je po~etkom avgusta, za-
jedno s velikim brojem nevladinih organizacija, kao i politi~kih strana-
ka, o{tro osudio nasiqe, zahtevao od policije da podnese izve{taj o doga-
|ajima na mitingu, te da li je do{lo do prekomerne upotrebe sile i jo{ jed-
nom se javno zaloìo za uvo|ewe krivi~nih dela govora mr`we i zlo~ina
iz mr`we.” (str. 2.) Prava je istina da je ovaj protestni miting bio potpu-
no miran sve dok policija nije sasvim bezrazlo`no napala demonstrante.
Nakon surovog policijskog napada raspala se slu`ba obezbe|ewa Srpske
radikalne stranke i mitinga{e vi{e nije imao ko da kontroli{e. Kad je
razbijen miting, iskqu~ivo je policija bila u obavezi da za{titi radwe,
izloge i prisutne novinare.
U ovom broju biltena potka~en je i “Narodni pokret 1389.”, koji je za-
kulisno formirao Aleksandar Vu~i}, i danas ga finansira, a na wegovo ~e-
lo je doveo svog ~oveka od poverewa Mi{u Vaci}a. Iako pravog govora mr-
`we nije bilo ni na naknadnim mitinzima, ovaj komitet je, {to se vidi iz
nastavka teksta, u tim skupovima sagledavao veliku dru{tvenu opasnost. To
je u~iweno ovim re~ima: “I pored o~iglednog talasa nasiqa koji je pratio
miting radikala, organizacija koja se naziva Narodni pokret 1389., uz “bla-
goslov” Ministarstva unutra{wih poslova, nastavila je sa svakodnevnim
“protestima” u znak podr{ke ha{kom optuèniku Radovanu Karayi}u pod
nazivom “Za odbranu Srbije, protiv Haga”. Ti protesti se kontinuirano
odràvaju i danas (sva tri broja biltena JUKOM-a, koja sam ovde obradio,
{tampana su tokom 2008. godine, ali na wima nema nikakvih oznaka datuma
publikovawa – nap. V [.), a stav ne samo dràvnih organizacija, nego i ve-
likog broja nevladinih organizacija, pa i onih koje se bore za qudska pra-
va, je da ne treba obra}ati pa`wu na ovu marginalnu grupu qudi i pridava-
ti im zna~aj koji nemaju. Stoji ~iwenica da ova, sve mawa grupa qudi zaista
nema onu udarnu mo} koju je imala prilikom progla{ewa nezavisnosti Ko-
sova ili tokom velikog mitinga podr{ke Radovanu Karayi}u, kad je izbilo
157
nasiqe, ali stav je JUKOM-a da, bez obzira na brojnost, ova grupa svako-
dnevno maltretira sve one koji se po wima smatraju izdajnicima Srpstva i
srpskih nacionalnih interesa, te da u tom smislu na takvu vrstu agresije
treba reagovati bez obzira na broj. Iskustvo je pokazalo da taj broj, ukoli-
ko je potreban odre|enim centrima mo}i ili samoj dràvi, u odre|enom
trenutku moè da se pove}a i da ne treba stvarati iluziju da je protivzako-
nito pona{awe dozvoqeno, bez obzira koliki broj qudi ga podràva. Stav
JUKOM-a je da je govor mr`we opasan bez obzira koliko ga qudi praktiku-
je, kao i da se o govoru mr`we radi uvek kad se brani ratni zlo~in i kad se
oni koji se zalaù za ka`wivost progla{avaju moralnim otpadnicima dru-
{tva i demonizuju se do mere ugroàvawa wihove osnovne bezbednosti. Po-
sebno je opasno {to se ovi skupovi mr`we u ime demokratije i slobode is-
poqavawa stava obezbe|uju od strane policije, te se tako gra|anima {aqe
poruka da je dozvoqeno braniti zlo~in, te da je odbrana zlo~ina legitiman
politi~ki stav.” (str. 3.)
Autore biltena uop{te ne interesuje kako je do{lo do nasiqa i ko ga je
izazvao. Oni su ~vrsto na strani izdajni~kog Tadi}evog reìma i policije,
a vlast kritikuju samo zbog toga {to nije bila jo{ brutalnija i represivni-
ja prema demonstrantima. U odsustvu elementarnog morala, ~asti i po{te-
wa, u slu~aju uli~nih incidenata ranije su a priori kao krivce ozna~avali
Milo{evi}a i wegovu policiju, a po uspostavqawu izdajni~ke vlasti patri-
otske grupacije i pojedinci za sve su krivi. Iako priznaju da se broj demon-
stranata zna~ajno smawio posle glavnog mitinga i vi{e ne pomiwu bilo ka-
kvu incidentnu situaciju, oni se otvoreno zalaù da reìmski aparat nasi-
qa u korenu ugu{i svako izraàvawe suprotnog mi{qewa u javnosti. Sad im
je kriva policija zato {to obezbe|uje mirne mitinge umesto da svim raspo-
loìvim sredstvima krene na juri{ protiv nezadovoqnih gra|ana.
z) organizacija 1389 koju finansira

aleksandar vu~i} kao propagator govora mr`we
Jo{ se zapaà da se “na sajtu organizacije Srpski narodni pokret 1389.,
na kojem ne postoji impresum ili ime lica koje bi bilo odgovorno za rad
organizacije, poziva na svakodnevna okupqawa uz direktnu upotrebu govo-
ra mr`we.” (str. 3.) Da bi ilustrovali kako izgleda taj navodni govor mr-
`we, autori biltena citiraju jedan fragment javnog saop{tewa organiza-
tora protesta, koji glasi: “Organizacioni odbor akcije podr{ke Radovanu
Karayi}u poziva srpski narod i sve srpske prijateqe da se prikqu~e pro-
testima zbog sramnog i izdajni~kog hap{ewa prvog predsednika Republike
Srpske i Srpske demokratske stranke i jednog od simbola opstanka srpskog
naroda na prostorima Bosne i Hercegovine. Svojom juna~kom borbom srp-
ski narod je uspeo da dobije svoju republiku i obaveza svih nas je da tu zajed-
nicu sa~uvamo, odbranimo i jednog dana pripojimo matici. Moramo biti
potpuno svesni ~iwenice da se na{ narod nalazi u neprijateqskom okruè-
wu koje krajwe otvoreno pretenduje na srpske teritorije i koje je, naà-
lost, u velikoj meri potpomognuto upornom aktivno{}u raznih doma}ih
158
vladinih i nevladinih organizacija na uni{tavawu nacionalne sloge i
identiteta. Wihova je namera da narod dovedu u stawe apatije i na taj na-
~in kona~no razbiju Srbiju, a da ono {to od we ostane pretvore u mario-
netsku banana-republiku pod pla{tom Evropske unije.” (str. 3.)
Me|utim, nedostaje bilo kakvo obja{wewe {ta je u ovom citiranom
segmentu saop{tewa govor mr`we. Takav govor je ovde jednostavno nemogu-
}e identifikovati, ali je dovoqno da se pqunu politi~ki protivnici i po-
tom da im se prilepi etiketa. Mo`da bi bilo boqe da se prvo pqune etike-
ta, pa onda potraì pogodno ~elo u sopstvenim redovima za weno lepqewe.
Da li je hap{ewe Radovana Karayi}a bilo sramno – jeste! Da li je bilo iz-
dajni~ko – jeste! Karayi} je bio istinski simbol borbe za slobodu srpskog
naroda koji je prerastao u legendu sve dok nije uhap{en. Da nije sebi dozvo-
lio da ga uhapsi dosmanlijska policija, Karayi} bi ostao legenda za sva
vremena. Ovako je postao samo jedan u nizu ha{kih mu~enika. Republika
Srpska je zaista uspostavqena juna~kom borbom srpskog naroda i celo Srp-
stvo je mora braniti i ~uvati sve dok jednog dana ne uspemo da kona~no uje-
dinimo sve srpske zemqe. Ina~e, neprijateqsko okruèwe u kome se nala-
ze Srbija i srpski narod je realna ~iwenica, a izdajni~ki reìmi se me|u-
sobno prosto nadme}u koji }e se vi{e dodvoravati tradicionalnim srp-
skim neprijateqima i pristajati na wihove ucene. A prozapadne politi~-
ke partije i nevladine organizacije svim sredstvima nastoje da razore srp-
sku nacionalnu svest, onemogu}e srpsku slogu i jedinstvo, kao i da uni{te
vekovima izgra|ivani srpski nacionalni identitet. Srpski narod je ve}
doveden u stawe duboke apatije, a okoreli srpski izdajnici mu neposredno
i uporno serviraju la`ne pri~e o dobrobiti koju bi mu donelo ~lanstvo u
Evropskoj uniji.
U biltenu se konstatuje da se glorifikacija navodnih Karayi}evih
zlo~ina nastavqala i narednog meseca, pa se isti~e da su “u tome naro~ito
predwa~ili dnevni listovi “Kurir” i “Pravda”, a u “Ve~erwim novostima”
je, u periodu od 3. 8. do 16. 8. 2008. godine, izlazio krajwe afirmativni feq-
ton o Radovanu Karayi}u pod nazivom “Radovan Karayi} – od mita do Ha-
ga.” (str. 4.) Tome se jo{ dodaje slede}i komentar: “Nu`no je konstatovati
da za razliku od po~etka 2008. godine, kada je navedeni talas nasiqa bio
pravdan i podràvan ~ak i od ve}ine tada vode}ih srpskih politi~ara, s
obrazloèwem da je gnev naroda opravdan “kad se radi o otimawu srpske te-
ritorije” nakon formirawa nove vlade u julu 2008. godine, to se nije desi-
lo povodom slu~aja mitinga podr{ke Radovanu Karayi}u, koji je ve}ina
predstavnika novoformirane vladaju}e koalicije u Srbiji osudila. Me|u-
tim, vladaju}a koalicija je ne samo }utke prelazila preko ~iwenice da su
ovi skupovi pravno nedopu{teni jer se zalaù za protivzakonito pona{a-
we dràve, da imaju “nasilnu fizionomiju i karakter”, nego je i u o~igled-
nom neznawu ili nesnalaèwu, a u ime demokratije i slobode izraàvawa
stava, skupove uredno obezbe|ivala i obezbe|uje uz pomo} policije.” (str. 4.)
Dakle, ovi izdajnici, koji su se dve decenije busali u prsa kao istinske “de-
mokrate” i “liberali”, smatraju da gra|ani nemaju pravo ni da demonstri-
raju protiv postojawa pojedinih zakona niti da od vlasti zahtevaju da se od-
re|eni zakoni ne sprovode.
159
Ipak, ovi izdajnici su na{li i jedan “pozitivan” primer u redovima
tada{we vlasti, pa ga ovako opisuju: “Jedina reakcija koju su ovi skupovi
pristalica neka`wivosti za ratne zlo~ine izazvali od strane vlasti,
usledila je tek krajem novembra 2008. godine, kad se javnosti obratio gra-
dona~elnik Beograda Dragan \ilas, koji je negodovao jer se wima svako-
dnevno blokira Beograd i izaziva kolaps saobra}aja u prestonici. Tim po-
vodom, gradona~elnik Beograda je krajem novembra 2008. godine uputio pi-
smo Ivici Da~i}u, zameniku predsednika Vlade i ministru unutra{wih
poslova.” (str. 4.) Iz tog pisma izvu~en je naredni citat: “Ve} nekoliko me-
seci grupa qudi, ~iji broj retko prelazi trideset, svakodnevno blokira sa-
obra}aj u centralnim beogradskim ulicama. Po{to ih nema dovoqno ni da
pokriju celu {irinu ulice, saobra}aj blokiraju tako {to {etaju i svi za-
jedno nose jedan jedini transparent. Zbog toga stotine hiqada Beogra|ana
provodi dodatno vreme u kolima i vozilima javnog prevoza. Po{to polici-
ja ne reaguje na ovakvo pona{awe, dolazimo u apsurdnu situaciju da dvomi-
lionski grad postaje talac nekoliko desetina qudi.” (str. 4.) Ali, iznosi
se tu i jedna zamerka \ilasu, kad se kaè: “Gradona~elnik Beograda je pro-
pustio da pozove nadle`ne dràvne organe da zabrane i spre~e okupqawa
koja su suprotna tekovinama demokratskog dru{tva i koja su u vi{e navra-
ta dovela do nasiqa i pretwi nasiqem, kao {to je to bio slu~aj sa napadom
na Sowu Biserko i Helsin{ki odbor za qudska prava u Srbiji ili pretwa-
ma upu}enim agenciji Beta. Neimenovani organizatori svakodnevnih pro-
testnih {etwi u centru (odnosno neimenovani ~lanovi Narodnog pokreta
1389.) saop{tili su povodom ovog pisma gradona~elnika, da gradona~elnik
\ilas vr{i pritisak na MUP da zabrani te proteste, ali su dodali da }e
oni svoje proteste nastaviti.” (str. 4.)
i) Podr{ka \ilasu kada protestuje

ali i kada osu|uje proteste
Koga uop{te interesuje politi~ko mi{qewe gradona~elnika Beogra-
da. Tog, ipak samo lokalnog funkcionera, autori biltena tretiraju kao vr-
hunski politi~ki autoritet. A re~ je o onom istom Draganu \ilasu koji je
devedesetih godina bio profesionalni demonstrant, zakazuju}i proteste i
demonstracije kad mu se prohte i gde mu se prohte, i to bez prethodne zako-
nom propisane najave policiji. On je imao pravo da pravi kolapse u saobra-
}aju i masovne tu~e. Mene je ruqa pod wegovim liderstvom 1992. godine po-
ku{ala da lin~uje pred ulazom u Narodnu skup{tinu, pa je jedini na~in da
se odbranim bilo potezawe pi{toqa. \ilasu je ovog puta vaqda najve}i
problem {to vrlo mali broj demonstranata protestuje, a autori biltena
mu zameraju {to nije u prvi plan isturio politi~ku konotaciju. Ko je taj
vrhovni arbitar koji moè ispravno da proceni da li je neko politi~ko
okupqawe suprotno “tekovinama demokratskog dru{tva”? Takav arbitar
mogu vaqda da budu samo prevejani srpski izdajnici koji svoju izdaju, pla}e-
ni{tvo i podani{tvo zapadnim silama smatraju vrhunskom demokratijom.
Na primer, jedna od osnovnih tekovina demokratskog dru{tva u wihovoj
160
bolesnoj uobraziqi moè biti Sowa Biserko. Ili Nata{a Kandi}. Ili
Biqana Kova~evi}-Vu~o. Najpre }e to biti sve tri ove protuve zajedno.
S druge strane morala i iskrenosti u na{im uslovima naj~e{}e se po-
javquju oni koji su redovno na prodaju. Ko vi{e ponudi, wegovi su. A pro-
blem su samo oni koji misle svojom glavom i imaju neke ideale koji nisu za-
snovani na materijalnim interesima. Me|utim, i u~esnici protesta imali
su neke primedbe i zamerke, koje se u biltenu ovako predstavqaju: “Demon-
stranti su sa svoje strane bili nezadovoqni kako o wihovom “protestu” iz-
ve{tavaju mediji, pa su posebno svoje nezadovoqstvo izraàvali napadaju-
}i RTS kao javni TV servis i generalnog direktora RTS-a Aleksandra Ti-
jani}a. Prilikom jedne od tih protestnih {etwi (23. septembra 2008.) ge-
neralni direktor RTS-a Aleksandar Tijani} je ~ak i primio “delegaciju
protesta” i tom prilikom im je obe}ao da }e ova “gre{ka biti ispravqe-
na”, te da }e RTS preuzeti na sebe obavezu “pra}ewa” ovih “protesta”. Osim
protiv RTS-a, grupa koja sebe naziva Narodni pokret 1389. je ispred Pred-
sedni{tva Republike Srbije u vi{e navrata protestovala i protiv pred-
sednika Borisa Tadi}a, Kancelarije za pridruìvawe Evropskoj uniji,
Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva odbrane i sedi{ta poje-
dinih politi~kih stranaka. “Mete” protesta bile su i strane ambasade i
kulturni centri, novinske agencije i drugi mediji, ali i braniteqi qud-
skih prava. Svi su optuìvani za izdaju, antisrpstvo, antipatriotizam, fa-
{izam. JUKOM }e u ovom izve{taju posebnu pa`wu pokloniti napadima na
braniteqe qudskih prava i novinare, kao objekte napada ove samozvane pa-
triotske grupe, jer niti su mediji o tome izve{tavali, niti su dràvni or-
gani smatrali za shodno da pruè bilo kakvu vrstu podr{ke ili za{tite
onima koji su stalna meta napada jer ne pripadaju dominantnoj politi~koj
opciji i koji se zalaù za ka`wivost i pravdu za `rtve.” (str. 4-5.)
Zna~i, dràvna televizija ne bi smela da emituje bilo kakve afirma-
tivne ili neutralne informacije o javnim skupovima onih koji se suprot-
stavqaju “tekovinama demokratskog dru{tva”. S wihovim predvodnicima
uop{te ne treba razgovarati. Wih treba samo hapsiti, ka`wavati i zatva-
rati. Mora se spre~iti da protivnici prozapadnih politi~kih partija i
me|unarodnih organizacija protestuju pred zdawima dràvnih instituci-
ja. Pogotovo je nepodno{qivo da oni demonstriraju pred zapadwa~kim am-
basadama i kulturnim centrima, ali i pred sedi{tima pojedinih medija
ili samozvanim “braniocima qudskih prava”. Qudska prava mogu uìvati
samo oni koji su podobni zapadnim centrima mo}i i wihovim agenturama.
Ne sme im se re}i da su izdajnici iako su notorni izdajnici, niti prigovo-
riti zbog fa{isti~kih sklonosti iako i ova prva tri broja biltena svedo-
~e o fa{isti~kim aspiracijama la`nih slobodara i demokrata. Fa{izam
je po definiciji jedan od oblika totalitarizma, a u Srbiji apsolutno svi
strani pla}enici i nacionalni izdajnici zastupaju totalitarnu viziju
dru{tva i dràve.
I opet je usledila jadikovka jadnih i neza{ti}enih izdajnika. Oni na-
prosto ridaju i krokodilske suze rone nad svojom sudbinom progowenih:
“Prvi akt mr`we od strane ove grupe protiv braniteqa qudskih prava bio
161
je usmeren protiv Fonda za humanitarno pravo i Nata{e Kandi}, koju su
organizatori predstavili kao “agenta nacisti~kog Gestapoa”. U protestnoj
{etwi do prostorija Fonda, 15. avgusta 2008. godine, Nata{a Kandi} pred-
stavqena je kao zloglasni nacisti~ki vo|a Himler, operativni vo|a pro-
terivawa Jevreja pre i tokom Drugog svetskog rata. Uz parole “Imaju li Sr-
bi qudska prava”, kukaste krstove, slike Nata{e Kandi} u nacisti~koj uni-
formi, koju su nosili kroz ceo grad, organizatori skupa su do{li i do pro-
storija Fonda za humanitarno pravo. O ovom doga|aju mediji nisu izvesti-
li, tako da je rekonstruisan sa sajta Pokreta 1389. Posledweg dana septem-
bra 2008. godine, pedesetak pripadnika Pokreta 1389. organizovalo je “pro-
testnu {etwu” od Trga Republike do prostorija Helsin{kog odbora za qud-
ska prava kako bi predsednici Odbora Sowi Biserko predali protestno
pismo, kukasti krst i kartu Srbije. Uzvikuju}i “Kosovo je Srbija, ne treba
nam Unija”, uz salve zvi`duka i lupawe po vratima odbora, demonstranti su
pozvali Biserko da iza|e i primi “poklon”. “Protestanti” su se najpre, 71.
dan zaredom, okupili na Trgu republike ispred transparenta podr{ke Ra-
dovanu Karayi}u i “protestnog govora”, u kom je Sowa Biserko nazvana “sa-
radnikom okupatora”, i “mrziteqem svog naroda”. Time se ovaj protest, ko-
ji je bio prepun govora mr`we, pretvorio i u nasiqe iz mr`we kroz nepo-
srednu li~nu pretwu Sowi Biserko, ali i ostalim ~lanovima Helsin{kog
odbora.” (str. 5-6.)
[ta vi{e prili~i Nata{i Kandi}, Sowi Biserko i Biqani Kova~e-
vi} Vu~o od kukastih krstova. Jesu one uglavnom poreklom iz partizanskih
porodica, ali im nije nimalo te{ko da jedan totalitarni koncept zamene
drugim. Iz daqeg teksta biltena vidimo kako su ove izdajni~ke nevladine
organizacije reagovale na sopstveno raskrinkavawe: “Tim povodom, 30. sep-
tembra 2008. godine, JUKOM i “@ene u crnom” su uputili pismo solidar-
nosti sa Sowom Biserko, koga je istog dana podràlo vi{e od 30 nevladi-
nih organizacija, povodom vandalskog napada na Helsin{ki odbor od stra-
ne nasilni~ke grupe koja sebe naziva Pokret 1389. Traè}i prijem kod
predsednika Srbije Borisa Tadi}a i ministra unutra{wih poslova Ivice
Da~i}a, nevladine organizacije su tako|e pozvale dràvne organe da ko-
na~no po~nu da po{tuju Ustav i zakone ove zemqe i da prestanu da tretira-
ju pravna pitawa kao ideolo{ka i politi~ka i da u skladu sa Ustavom i za-
konima ove zemqe, {to podrazumeva i ratifikovane me|unarodne dokumen-
te, kona~no po~nu da primewuju odredbe koje se odnose na zabranu rada i de-
lovawa onih organizacija koje u svom radu promovi{u ideje mr`we, dis-
kriminacije, rasizma i svih drugih oblika netolerancije i mr`we, i to bez
politikantskih kalkulacija i {pekulacija. Povodom ovog doga|aja saop-
{tewem je reagovala Liberalno-demokratska partija, koja je tako|e pozva-
la dràvne organe da preduzmu mere protiv grupe nasilnika koji su upali
u prostorije Helsin{kog odbora za qudska prava u Srbiji.” (str. 6.) Kako
se citira deo tog saop{tewa, “ve} mesecima beogradskim ulicama teror
{iri grupa od nekoliko desetina pristalica Radovana Karayi}a, koji su
danas izvo|ewe neuspe{nih performansa pretvorili u otvoreno fizi~ko
nasiqe... Reakcija na napad treba da do|e od najvi{ih dràvnih organa,
162
politi~kih stranaka i medija.” (str. 6.) Pored toga, podse}a se da je “za-
{titnik gra|ana Republike Srbije, Sa{a Jankovi}, uputio ovim povodom
2. oktobra 2008. godine, upozorewe javnosti da su organizatori “protesta”
“Za odbranu Srbije, protiv Haga” pre{li liniju koja razdvaja sukob mi-
{qewa svojstven demokratiji od pretwi nasiqem.” (str. 6.)
ûdo da ove izdajnike nije podràlo i trista nevladinih organizaci-
ja, ili su mnoge od wih ve} zamrle, s obzirom da postepeno presu{uju zapad-
wa~ki finansijski izvori kojima je podràvana i podsticana wihova sub-
verzivna rabota. I ovde oni nedvosmisleno pokazuju da bi sve politi~ke
protivnike zabranili i jednostavno ukinuli. A uvek je lako da se protiv-
ni~ko ideolo{ko ili politi~ko mi{qewe etiketira kao promovisawe
ideja mr`we, diskriminacije i netolerancije. I ba{ se Sa{a Jankovi}
razume u to gde se nalazi linija koja deli sukob mi{qewa i pretwu nasi-
qem. Ako je iko koristio nasiqe u politi~koj borbi, onda je to bio êdo-
mir Jovanovi}, koga, uostalom, ~eka skora istraga o ulozi koju je imao u ubi-
stvu svog nekada{weg lidera i patrona Zorana \in|i}a. A nikome od ovih
izdajnika nije smetalo, niti su to smatrali govorom mr`we kada je êdo-
mir Jovanovi} na Trgu republike organizovao “performans” iskazivawa
radosti zbog smrti Slobodana Milo{evi}a, koji je ubijen u Ha{kom tri-
bunalu, u najmawu ruku nepruàwem adekvatne i blagovremene medicinske
pomo}i.
Sada su usledile lamentacije zbog napada na Evropsku uniju. Vidi se da
ove izdajnike srpskog naroda prosto uàsava svaki evroskepticizam, a ka-
moli otvoreno protivqewe ulasku u ovaj, sve o~igledniji êtvrti nema~-
ki rajh. U tom smislu se kaè: “I pored toga, svakodnevni mitinzi “Za od-
branu Srbije, protiv Haga” u organizaciji Pokreta 1389. su se nastavili.
Vremenom se broj u~esnika smawio na oko 30. Iako je policija svakodnevno
obezbe|ivala ovaj miting u pokretu, izme|u ostalog i zaustavqaju}i sao-
bra}aj u glavnim beogradskim ulicama, ~ime su maltretirani i gra|ani Be-
ograda, vremenom se stekao utisak da je policija ta koja {titi pripadnike
i u~esnike ovog mitinga, a ne one koji su neposredno ugroèni od samih de-
monstranata. U~esnici protesta govor mr`we prema braniteqkama qud-
skih prava ~esto nastoje da prikriju kroz svoj stav da Srbija ne treba da u|e
u EU, {to dodatno dovodi do zabune da se radi o legitimnom politi~kom
stavu, jer je pravo svakog da ima sopstveni stav i o EU i o ulasku Srbije u
Uniju. Zato treba naglasiti da evroskepticizam kao takav ne predstavqa
govor mr`we, ali ukoliko se za Evropsku uniju iznese da” (str. 7.), (ovde
sledi op{iran citat iz govora jedne u~esnice mitinga koja je nastupila 15.
oktobra 2008. godine, “onda to predstavqa govor mr`we koji se bazira na
najnegativnijim stereotipima i predrasudama pre svega o braniteqkama
qudskih prava koje se zalaù za ulazak u EU, a pre svega za po{tovawe stan-
darda i vrednosti na kojima se zasniva EU.” (str. 7.) Ina~e, taj citat u ce-
losti glasi: “EU funkcioni{e isto kao satanisti~ka ili sajentolo{ka
sekta – nema nikakve razlike! Da bi se izradio samo nacrt zakona u EU i
definisala wegova primena, angaùje se oko 62.000 qudi. To otkriva gde
se zapravo vr{i zakonodavstvo u EU: u komitetima, iza zatvorenih vrata,
163
daleko od o~iju javnosti. Zakone ne donose nacionalni predstavnici, ve}
tzv. “ekspertske i savetodavne grupe”, tzv. “komisijski komiteti” kao {to
je to kod nas npr. Helsin{ki odbor. Na taj na~in, politiku EU vodi mala
grupa qudi kojoj odgovaraju korumpirane i ucewene nacionalne elite (kao
{to je to kod nas ve} slu~aj), a tolika birokratska kompleksnost, toliki
broj angaòvanih qudi i navodnih stru~waka treba samo da zakomplikuju
proces dono{ewa zakona i odluka, da ga u~ine nejasnim i nedostupnim jav-
nosti. Realnu vlast u Srbiji imaju Sowa Biserko, Nata{a Kandi}, Biqana
Kova~evi}-Vu~o, Sowa Liht, ostalo je korupcija i strah na{ih politi~a-
ra za sopstveni ìvot i najobi~nija {minka!... Neprijateqski entitet ko-
jim upravqa korumpirana izdajni~ka klasa – to je danas EU!... EU vodi rat,
kulturni i demografski rat, s ciqem da uni{ti nacionalne dràve i za-
meni ih imperijom kojom upravqaju samopostavqene birokrate. Ovo podr-
àvaju lokalni politi~ari radi uve}awa sopstvene mo}i ili zbog ucene...
EU navodi nacionalne elite na izdaju naroda kojima su se zakleli da }e ih
{tititi... EU je diktatorska i imperijalna tvorevina koja svoje terori-
sti~ko delovawe projektuje u sve narode, grupacije i pojedince koji to ne
prihvataju i koji se tome suprotstavqaju brane}i slobodu! EU i NATO su
teroristi~ke tvorevine, i u tom kqu~u treba razumeti wihove optu`be nas
za nacionalizam i fa{izam – oni nas optuùju za svoja sopstvena nedela.
EU je tamnica naroda, birokratski monstrum, orvelovska dràva, koja ide-
je kao {to je “promovisawe mira” ili “slobodne trgovine” koristi kao pa-
ravan za golo preuzimawe vlasti, uni{tewe nacionalnih dràva i dikta-
turu! Zato ne EU!” (str. 7.)
Vaqda je normalno da policija {titi sve gra|ane, i one koji mitingu-
ju i one koji se na ulici susre}u s demonstrantima. Kori{}ewe gra|anskih
prava i slobode javnog okupqawa nigde u demokratskom svetu ne zavisi od
brojnosti ili masovnosti dru{tvene grupe koja demonstrira. Va`no je sa-
mo da se po{tuju zakonski propisi koji tretiraju na~in zakazivawa, orga-
nizovawa i realizovawa mitinga. A ovi zapadwa~ki agenti zabranili bi
politi~ke aktivnosti svima koji ne misle kao oni, a pogotovo pojedincima
i grupama koje im se otvoreno suprotstavqaju. Svaka istina koja se iznese
o ovim samozvanim “braniteqkama qudskih prava” smatra se govorom mr-
`we. Podse}am u tom kontekstu da sam pre vi{e godina objavio kwigu –
zbirku dokumenata pod naslovom “Evropska unija – satanisti~ka tvorevi-
na”, tako da ta kvalifikacija na ovim mitinzima nije predstavqala neku
novost. I sve ostalo {to je re~eno o Evropskoj uniji tako|e je ta~no. Ta
unija se ve} gu{i u sopstvenom birokratizmu. Ona demokratijom smatra me-
{etarewe raznih oficijelnih i nezvani~nih interesnih grupa i uzurpato-
ra glavnih poluga mo}i i odlu~ivawa. Nacionalne “elite” dràva ~lani-
ca sistematski su korumpirane i instrumentalizovane, a neretko smi{qe-
no kompromitovane i ucewivane. Prava poplava zakona i drugih propisa,
~iji se broj naprosto gomila geometrijskom progresijom jedino moè da u
kona~nom ishodu razori pravni poredak, umesto da ga razvija jednostavno-
{}u i primereno{}u pravnih re{ewa i normi. Evropska unija zaista uni-
{tava nacionalne dràve i podvodi ih pod sveobuhvatnu nema~ku hegemo-
niju i dominaciju. Pored toga {to je zaista diktatorska i imperijalna,
164
Evropska unija je prevashodno totalitarna tvorevina. Pri tome je i Sever-
noatlantski pakt teroristi~ka sila, ~iji e{eloni podse}aju na nekada-
{we nacisti~ke. Sasvim je umesno i podse}awe na orvelovsku viziju tota-
litarne dràve i motivacije za stalno vo|ewe ratova na ~iju istorijsku i
socijalnu besmislenost Orvel ukazuje.
O~igledno je da su ovi srpski izdajnici, strani pla}enici i provoka-
tori li~no i grupno upla{eni da bi jednog dana mogli ozbiqno da odgova-
raju za svoje antinacionalne i subverzivne aktivnosti. Taj svoj strah ovako
pokazuju: “U~esnici “protesta” u vi{e navrata su poku{ali da, uprkos po-
licijskoj za{titi na ulazu, nasilno u|u u prostorije novinske agencije Be-
ta sa zahtevom da novinari dolaze na wihova okupqawa i o wima izve{ta-
vaju. Me|utim, 25. oktobra 2008. policijski kordon koji je obezbe|ivao ulaz
ove novinske agencije propustio je delegaciju “protesta” koja je uspela da
u|e u prostorije Bete, pri ~emu su fotografisali zaposlene i predali pro-
testno pismo u kojem izraàvaju svoje nezadovoqstvo zbog na~ina na koji
agencija Beta izve{tava sa ovih “protesta”. Fond za otvoreno dru{tvo je
napadnut 5. novembra 2008. godine, kada su ispred prostorija Fonda izviki-
vane parole “fa{isti”, “fa{isti”, “idite iz Srbije” i dr., dok je prosto-
rije Fonda i zaposlene {titio, po priznawu samih u~esnika “protesta”,
“jak kordon policije”! – Ova fondacija je izvor mnogih zala u Srbiji. Ona
je ispostava deklarisanog neprijateqa Srbije i borca za nezavisno Kosovo
Yorya Soro{a. Iz ove fondacije se finansiraju sve druge antidràvne i
antisrpske NVO, poput Helsin{kog odbora za qudska prava Sowe Biser-
ko ili Fonda za humanitarno pravo Nata{e Kandi} – rekao je voditeq pro-
testa Igor Marinkovi}, nastavqaju}i da {iri govor mr`we prema brani-
teqkama qudskih prava. U~esnici “protesta” su 21. novembra 2008. godine,
u pratwi policije upali u dvori{te Centra za kulturnu dekontaminaciju
i “protestovali” protiv “antidràvnog” delovawa Borke Pavi}evi} i ove
organizacije. Po{to su prethodno uz vriske i buku prozivali Borku Pavi-
}evi}, ona je zapravo prinu|ena da komunicira sa u~esnicima “protesta”.
Posledwi u nizu “incidenata” grupe koja sebe naziva Narodni pokret 1389.
bila je i blokada zgrade u kojoj se nalaze prostorije Komiteta pravnika za
qudska prava, i u kojima su se u tom trenutku nalazili ~lanovi YUKOM-a.
Na sli~an na~in na koji je izvr{en napad na ostale organizacije za qudska
prava, 1. decembra 2008. godine, u pratwi policije, demonstranti su pred
prostorijama YUKOM-a uzvikivali parole mr`we i zastra{ivawa i na
kraju, u pratwi policije, pribili na vrata YUKOM-a pismo Komitetu
pravnika za qudska prava i Biqani Kova~evi}-Vu~o, optuùju}i ih za an-
tisrpstvo i izdaju.” (str. 8.)
j) Pretwe govorom mr`we

u slu`bi gu{ewa slobode medija
Policija je efikasno svojim kordonom za{titila sedi{te agencije
Beta. Agencija je mogla da primi ili odbije delegaciju demonstranata ko-
ju je policijski kordon propustio. Zate~eni ~elnici agencije su pristali
da razgovaraju sa delegacijom i prime protestno pismo zbog neobjektivnog
165
informisawa javnosti o ovim demonstracijama. I ni{ta tu nema sporno.
Da su nadle`ni u ovoj agenciji odbili razgovor sa delegacijom, policija je
bila du`na da svim raspoloìvim sredstvima za{titi i takav wihov even-
tualni stav. Policija je blagovremeno za{titila i prostorije Fonda za
otvoreno dru{tvo, a za{to masa pred kordonom, bez izazivawa tu~e s poli-
cijom, ne bi smela da skandira da su ~elnici tog fonda fa{isti i da treba
da odu iz Srbije. Nesporno je da je Fond za otvoreno dru{tvo pla}an od
strane Yorya Soro{a i da je wegova uloga bila da vr{i transfer novca za
finansirawe svih izrazito antisrpskih nevladinih organizacija i wiho-
vih subverzivnih aktivnosti. Demonstranti nisu imali nikakve potrebe da
“upadaju” u dvori{te Centra za kulturnu dekontaminaciju. Jednostavno, to
dvori{te je bilo potpuno otvoreno i svaki gra|anin je mogao sasvim slo-
bodno da u{eta na taj prostor. Radi svake eventualnosti, policijski kor-
don je {titio i ovu izdajni~ku filijalu, a Borka Pavi}evi} je sasvim slo-
bodno mogla da odlu~i ho}e li ili ne}e da razgovara s delegacijom demon-
stranata. Mo`da je ona na to pristala zbog straha od velike mase qudi, ali
to je wena privatna stvar. Sama se dovela u situaciju da narod bude ogor~en
wenim izdajni~kim pona{awem. A u ~emu je problem {to je na ulaznim vra-
tima Komiteta pravnika za qudska prava “pribijeno” pismo demonstranata?
Iz daqeg sadràja biltena moèmo sagledati kako su ovi izdajnici re-
agovali na sasvim opravdane proteste i opravdavali kori{}ewe odredni-
ce “govor mr`we” kao kvalifikacije za verbalne napade na wihovo izdaj-
ni~ko i subverzivno pona{awe. Tu vidimo slede}e: “Povodom ovih napada,
JUKOM u saop{tewu upu}enom medijima 2. decembra 2008. godine isti~e da
su “posetioci” posle polu~asovnog urlawa ostavili pismo koje bi navodno
trebalo da predstavqa podse}awe na prava Srba, uz nekoliko nasumice oda-
branih izjava Biqane Kova~evi}-Vu~o (uglavnom neta~nih, ali zato u pot-
punosti nepismenih, koje o~igledno treba da pokaù kreativni rukopis sa-
mih autora “citata”). U zakqu~ku pisma Pokreta 1389. ostavqenog JUKOM-u,
izme|u ostalog se navodi da “Kova~evi}-Vu~o uvek podràva par~awe srp-
ske dràve, te ne iznena|uje ~iwenica da Kosmet za wu ne predstavqa sve-
tu srpsku zemqu i srpske korene, ve} faktor destabilizacije u regionu. Da
li }e i Vojvodina postati jo{ jedan faktor kog se treba odre}i zarad sta-
bilnosti u regionu?”, zapitali su se neimenovani autori ovog pisma sa pot-
pisom grupe “1389”. Grupa huligana se zatim, predvo|ena policijom, razi-
{la. Zbog ove “posete”, JUKOM je od dràvnih organa zahtevao da kona~no
preduzmu adekvatne mere protiv nasilnika koji ve} mesecima maltretira-
ju gra|ane Beograda, a naro~ito predstavnice nevladinih organizacija ko-
je su ve} proskribovane u medijima “netransparentnih vlasnika” i “Poli-
tici”. Ministru unutra{wih poslova i premijeru Srbije JUKOM je posta-
vio pitawe za{to policija daje podr{ku ovim nasilnim i prete}im skupo-
vima koji se mesecima odràvaju pod za{titom dràve i to samo zbog toga
{to je dràva zakonito postupila i uhapsila Radovana Karayi}a, optuè-
nika za najmonstruoznije zlo~ine protiv ~ove~nosti. JUKOM }e o tome
obavestiti glavnog tuìoca Ha{kog tribunala, kao i relevantne me|una-
rodne organizacije, a protiv nasilnika i predstavnika vlasti koji im
166
obezbe|uju za{titu kako bi mogli da prete neistomi{qenicima – “izdaj-
nicima” – podne}e krivi~nu prijavu. Vreme je da se ova dràva upristoji,
uprkos Deklaraciji o pomirewu (re~ je o deklaraciji koju su usaglasile De-
mokratska stranka i Socijalisti~ka partija Srbije 2008. godine, povodom
formirawa koalicione vlade – nap. V. [.), zakqu~uje se na kraju saop{te-
wa. Pismo su podràli Helsin{ki odbor za qudska prava u Srbiji, Centar
za kulturnu dekontaminaciju i Inicijativa mladih za qudska p;rava. Povo-
dom ovog slu~aja advokati JUKOM-a podneli su 4. decembra 2008. godine
krivi~nu prijavu protiv NN lica i policajaca koji su “navodno” obezbe|i-
vali ovaj skup. Kako u Srbiji jo{ uvek nema krivi~nog dela zlo~ina iz mr-
`we kao kvalifikovanog oblika krivi~nih dela sa elementima nasiqa,
JUKOM je podneo krivi~nu prijavu za krivi~no delo nasilni~kog pona{a-
wa. Iako organizatori “protesta” na svom veb-sajtu stalno ukazuju da je re~
o “nenasilnim protestima”, ~esto sami sebe demantuju. Tako se na veb-sajtu
ove organizacije, povodom 134. dana ovih okupqawa, ta~nije 2. decembra
2008. godine, isti~e da su demonstranti oti{li do sedi{ta LDP-a u Simi-
noj ulici i uzvikivali parole “LDP fa{isti”, “Narko-mafija, êdina je
partija” i “Uhapsite êdu”, te da su “jake policijske snage spre~ile delega-
ciju “protesta” da u|e u zgradu, a niko od predstavnika LDP nije smeo da
iza|e napoqe, {to najboqe govori o demonstraciji mo}i i zastra{ivawa
koje “protestanti” izraàvaju prema drugima, a koji se nikako druga~ije ne
mogu ozna~iti nego kao akti mr`we. Sli~no se ponovilo i 3. decembra
2008. godine, kada su “protestanti” demonstrirali ispred ambasade Holan-
dije, zbog, kako kaù organizatori “protesta”, “u~estalih pretwi i ucena
Holandije da se uhapsi i isporu~i srpski heroj Ratko Mladi}”. Holandska
ambasada je odbila da primi delegaciju u~esnika “protesta”, a okupqeni
“protestanti” su uzvikivali parole “Fa{isti, fa{isti” i “Idite iz Sr-
bije”, koje se ne mogu okarakterisati nikako druga~ije nego kao glorifiko-
vawe zlo~ina i govor mr`we.” (str. 8-10.)
Kad im nije po voqi wihova ideolo{ka orjentacija, “demonstranti ur-
laju”, a kad su na istoj talasnoj duìni sa ovim izdajnicima iz takozvanih
nevladinih organizacija, onda oni “demokratski protestuju”. Nikada nije
bilo potrebe da se neka izjava Biqane Kova~evi}-Vu~o svojevoqno dopuwu-
je ili “kreativno doteruje”. Sve te izjave su oduvek bile izdajni~ke i anti-
srpske. To nikoga ne treba da ~udi jer ona poti~e iz izdajni~ke porodice.
Otac joj je bio Titov general Veqko Kova~evi}, a ro|eni stric poznati
ratni zlo~inac Sava Kova~evi}. Ina~e, sve ~etiri ovde tretirane srpske
“karakonyule” redovno su podràvale {iptarske separatisti~ke i terori-
sti~ke aktivnosti, a neke od wih su odlikovane od strane {iptarske kvi-
slin{ke vlasti u Pri{tini i hrvatske usta{ke vlasti u Zagrebu. Mirne i
patriotski orijentisane demonstrante one nazivaju “huliganima” i “ào”
im je {to ti huligani “maltretiraju” gra|ane Beograda. Policija nikada
nije podràvala ove demonstrante, ali je posle incidenta koji je prvi dan
sama reìrala, nastojala da spre~i daqe uli~ne sukobe i tako za{titi i de-
monstrante i ostale gra|ane. Demonstracije nisu bile ni nasilne ni pre-
te}e, ali su ove “karakonyule” odmah zapretile da }e sopstvenu dràvu
167
prijaviti neimenovanim me|unarodnim organizacijama i Ha{kom tribu-
nalu. Srpska dràva se jednostavno ne moè upristojiti dok ne elimini{e
ovakve izdajnike sa javne scene, ali i dok ne prestane da se dodvorava za-
padnim silama izdavawem srpskih nacionalnih interesa i isporu~uje za-
slu`ne Srbe srpskim neprijateqima, poput Ha{kog tribunala. U to da je
êdomir Jovanovi} fa{ista, narkoman i kriminalac, u srpskoj javnosti
odavno nema nikakve sumwe. Uostalom, i Holandija je ve} decenijama kraj-
we neprijateqski i agresivno nastrojena prema Srbiji, pa za{to onda srp-
ske patriote ne bi smele da demonstriraju pred zgradom holandske ambasa-
de u Beogradu?
Nakon ovako neubedqivih ilustracija navodnog govora mr`we u srp-
skom dru{tvu, autori biltena pokazuju i dalekose`nije pretenzije, pa ~ak
i intelektualne ambicije, formuli{u}i kona~ni zakqu~ak. Taj zakqu~ak
glasi: “Ovi “protesti” nemaju opravdawe u demokratskom dru{tvu, na {ta
ukazuju i brojni me|unarodni dokumenti koje je ratifikovala Srbija,
Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, kao i zakonske odredbe unutra{weg
prava, ali su pre svega opasni zbog toga {to svakodnevnom odbranom zlo~i-
na za koje je optuèn Radovan Karayi} oni kroz direktnu primenu govora
mr`we kroz ogoqenu propagandu ne samo {to glorifikuju zlo~in, nego
promovi{u diskriminaciju, netoleranciju i nasiqe. Univerzalna deklara-
cija o qudskim pravima predvi|a da se nijedna odredba Deklaracije ne mo-
è tuma~iti kao bilo kakvo pravo za neku dràvu, ali i grupaciju ili po-
jedinca, da obavqa neku delatnost ili vr{i neki akt u ciqu ru{ewa prava
i sloboda priznatih Deklaracijom, a govor mr`we i diskriminacija po bi-
lo kom osnovu ne spadaju u prava koja su priznata Deklaracijom. Pored to-
ga, ovakvi “protesti” ru{e vi{e prava pojedinaca i grupa koja su utvr|ena
i Paktom o gra|anskim i politi~kim pravima, kao na primer, pravo na slo-
bodu i bezbednost li~nosti, slobodu izraàvawa, slobodu misli, slobodu
mirnog okupqawa, slobodu udruìvawa. Ovi “protesti” grupe, koja sebe na-
ziva “1389.”, najpre ugroàvaju pravo na slobodu i bezbednost lica, nevla-
dinih organizacija, stranih predstavni{tava, ambasada, pa ~ak i politi~-
kih partija. Javno “hvaqewe” na veb-stranici ove grupe, kao na primer da
“niko nije smeo da iza|e iz zgrade”, dovoqno govori da je to pre svega zato
{to je ugroèna bezbednost onih koje navodni “protestanti” fizi~ki i
psihi~ki uznemiravaju svojim “mirnim protestima”. “Protest” se ne moè
smatrati i legitimnim izraàvawem misli odnosno ube|ewa, jer prema
Paktu, sloboda ube|ewa moè biti zakonom ograni~ena radi za{tite javne
bezbednosti, reda ili osnovnih prava i sloboda drugih lica. Kako je u kon-
kretnom slu~aju re~ o “protestu” usled legalnog i legitimnog postupawa
dràve – hap{ewe i izru~ewe ha{kog optuènika Radovana Karayi}a koji
je pred tim sudom optuèn za najteè zlo~ine protiv ~ove~nosti, ovakvo
“ube|ewe” se ne moè smatrati opravdanim sa stanovi{ta “demokratskog
dru{tva” i istovremeno svakako predstavqa ugroàvawe osnovnih prava i
sloboda drugih lica.” (str. 10)
Drugi deo zakqu~ka deluje kao da je prepisan iz nekog komunisti~kog
ideolo{kog priru~nika iz sedamdesetih ili osamdesetih godina pro{log
168
veka. Kad je re~ o tuma~ewu elementarnih gra|anskih prava i qudskih slo-
boda, ovi izdajnici prvenstveno pretenduju da budu vrhunski i nedodirqi-
vi arbitri. U tom smislu oni kaù: “Paktom je garantovana i sloboda mi-
{qewa i izraàvawa. Ali sloboda izraàvawa podrazumeva i mogu}a
ograni~ewa koja su izri~ito odre|ena zakonom a koja se, u vezi sa konkret-
nim “protestima” odnosi na kr{ewe po{tovawa prava ili ugleda drugih
lica i za{titu javnog reda. Tako|e, svaki poziv na nacionalnu, rasnu ili
versku mr`wu koji predstavqa podsticawe na diskriminaciju, neprijateq-
stvo ili nasiqe, zakonom je zabrawen, a to je upravo ono {to se svakodnev-
no de{ava od strane “u~esnika protesta”. Na prethodno navedene na~ine de-
rogira se i sloboda mirnog okupqawa. Izme|u ostalog, zato {to ova “oku-
pqawa” ~esto nisu “mirna”, a tako|e moraju biti i predmet ograni~ewa
neophodnih u demokratskom dru{tvu radi za{tite javnog reda i prava i
sloboda drugih lica. Sli~na ograni~ewa sloboda i prava, pre svega prava
na slobodu i bezbednost, slobode misli, savesti i veroispovesti, slobode
izraàvawa, slobode mirnog okupqawa i slobode udruìvawa kao i zabra-
ne diskriminacije, sadràna su i u Evropskoj konvenciji za za{titu qud-
skih prava i osnovnih sloboda. Ova konvencija tako|e sadrì i zabranu
zloupotrebe prava, kojom je predvi|eno da se ni{ta u ovoj konvenciji ne mo-
è tuma~iti tako da podrazumeva pravo bilo koje dràve, grupe ili lica
da se upuste u neku delatnost ili izvr{e neki ~in koji je usmeren na poni-
{tavawe bilo kog od navedenih prava i sloboda. I na kraju, ova qudska pra-
va i slobode sadràni su i u Ustavu Srbije, koji na sli~an na~in utvr|uje i
odre|ena ograni~ewa i odstupawa, vezuju}i ih za razloge utvr|ene zakonom
i neophodne u demokratskom dru{tvu. Ustav garantuje zabranu diskrimina-
cije, kao i pravo na slobodu i bezbednost, slobodu misli, savesti i veroi-
spovesti, slobodu mi{qewa i izraàvawa, slobodu mirnog okupqawa, slo-
bodu udruìvawa, zabranu izazivawa rasne, nacionalne i verske mr`we i
dr. Kako je u konkretnom slu~aju re~ o “protestu” usled legalnog i legitim-
nog postupawa dràve – hap{ewa i izru~ewa Radovana Karayi}a, ha{kog
optuènika, koji je pred Tribunalom optuèn za najteè zlo~ine protiv
~ove~nosti, i kako u~esnici “protesta” ~esto ugroàvaju osnovna prava i
slobode drugih lica, kao i javni red i mir, smatraju}i to opravdanim sa sta-
novi{ta postavqenog “ciqa” – za{tite lika i dela Radovana Karayi}a i
wegove “uloge” tokom ratova u procesu raspada biv{e Jugoslavije, pre sve-
ga na podru~ju Bosne i Hercegovine, kao i ~iwenici da su “protesti” pra-
}eni govorom mr`we i aktima mr`we prema odre|enim licima ili grupa-
ma, oni se u demokratskom dru{tvu ne mogu smatrati ni legalnim ni legi-
timnim, niti imaju bilo kakvu “dru{tvenu opravdanost”, te je dràva bila
du`na ne da ih legitimi{e, nego da preduzme sve zakonom i me|unarodnim
dokumentima utvr|ene mere.” (str. 11.)
U istinski demokratskom dru{tvu jedino nije mogu}e da, s blagoslo-
vom vlasti, nesmetano deluju strane agenture, instrumenti neprijateqskih
zemaqa koje su godinu-dve ranije bombardovale tu dràvu u kojoj agenture
deluju. Nijedan me|unarodni dokument ne zabrawuje demonstracije prote-
sta protiv nelegalnih i neregularnih tribunala, pa makar te tribunale
169
uspostavio i Savet bezbednosti. U svakoj demokratskoj zemqi narod masov-
no na ulicama i kroz medije izraàva svoj revolt zbog hap{ewa wegovih po-
liti~kih predvodnika, za koje zna ili ose}a da su potpuno nevini. Posebno
je taj revolt jak kad se pravi otvorena diskriminacija me|u sudski gowenim
qudima, kakvu provodi Ha{ki tribunal u odnosu na Slovence, Hrvate, Sr-
be, bosanskohercegova~ke muslimane, kosovskometohijske Albance i Make-
donce. A u srpskom narodu u protekle tri decenije nije zabeleèn nijedan
ozbiqan slu~aj glorifikacije ratnih zlo~ina ili zlo~ina protiv ~ove~-
nosti koji su eventualno izvr{eni sa srpske strane. Sve nevladine organi-
zacije, koje se finansiraju ameri~kim i zapadnoevrpskim novcem, predsta-
vqaju oblik ugroàvawa qudskih sloboda i gra|anskih prava u Srbiji.
170
Drugi deo
Li~no suo~avawe sa Ha{kim tribunalom
1. uvodne napomene
Srpski narod, kao jedna od prvih `rtava novog svetskog poretka, pored
bombardovawa i nasilnog cepawa sopstvene nacionalne teritorije, pod-
vrgnut je jo{ jednom stravi~nom eksperimentu, ~iji je ciq da mu se suzbije
nacionalna svest, kolektivna voqa, politi~ki ponos, tradicionalni mo-
ral i dràvotvornost. Re~ je o takozvanom Ha{kom tribunalu, potpuno ne-
legalnom i izrazito antisrpski orjentisanom me|unarodnom sudu, koji
kroz reìrane procese istaknutim srpskim politi~kim i vojnim lideri-
ma ve{ta~ki prekraja savremenu istoriju i Srbima poku{ava nametnuti
kolektivnu krivicu za raspad jugoslovenske dràve kroz krvavi gra|anski
rat i bestijalne zlo~ine koji su se nesumwivo u tom ratu desili. Po{to mi
je po~etkom 2003. godine napokon stigla dugo prièqkivana ha{ka optu-
`nica, imao sam prilike da li~no iskusim globalisti~ki obrazac totali-
tarnog pravosu|a kojim Amerikanci upravo eksperimenti{u u okviru rea-
lizacije novog svetskog poretka sveobuhvatne dominacije i hegemonije.
Ove bele{ke su nastale na osnovu li~nih zapaàwa pojedinih segmenata
funkcionisawa Ha{kog tribunala i u funkciji su pripremawa moje odbra-
ne od izmi{qenih optu`bi i flagrantnih falsifikata.
Optu`nica, koja mi je uru~ena, krajwe je neve{to i pravni~ki nepisme-
no sro~ena, prepuna sasvim nepotrebnih ponavqawa, nedovoqno odre|ena
po pitawu vremena i mesta izvr{ewa pripisanih zlo~ina, personalno i sa-
dràjno neprecizna. Tuìlac unapred demonstrira da ne moè da dokaè
nikakvu moju direktniju ili neposredniju vezu sa izvr{enim zlo~inima.
Verovatno je svestan da nisam bio u ulozi vojno nadre|enog lica, a ne moè
da prona|e relevantne dokaze da sam politi~ki podsticao na vr{ewe zlo-
~ina. Kako bi i mogao prona}i bar idejni osnov koji je motivisao nekog psi-
hopatu ili kriminalca da ubija, pqa~ka, siluje i uni{tava u ime ideje o Ve-
likoj Srbiji. O~igledno je da je tuìlac svestan mojih politi~kih ciqeva,
te`wi i stremqewa, kao i programskih opredeqewa Srpske radikalne
stranke. Simptomati~no je da me optu`nica ve} u uvodnom delu poku{ava
diskvalifikovati kao srpskog nacionalistu, afirmi{u}i ~ak progon ko-
jem me je svojevremeno komunisti~ki reìm podvrgavao. Tendenciozno se
171
iznosi da sam bio “vo|a” Srpskog slobodarskog pokreta, izmi{qa da sam
bio ~lan Srpske narodne odbrane, a imenovawe za srpskog ~etni~kog vojvo-
du tuma~i tako|e kao da sam imenovan za “vo|u”. Izraz “vojvoda” ne moè
ozna~avati “vo|u” u onom fa{isti~kom zna~ewu koje tuìlac insinuira,
nego u srpskoj tradiciji predstavqa jednog od narodnih knezova, politi~-
kih i vojnih predvodnika, dok u ~etni~koj tradiciji naj~e{}e odre|uje ko-
mandanta jedne ili nekoliko ~eta, izuzetno do nivoa divizije, kad je, na pri-
mer re~, o Mom~ilu \uji}u. Nije uop{te nu`no da ~etni~ki vojvoda koman-
duje nekom jedinicom, kao {to je to u slu~aju Dobroslava Jev|evi}a. Re~ je
o zvawu koje se sti~e na osnovu patriotskih i oslobodila~kih zasluga.
Optu`nicom mi se pripisuje individualna krivi~na odgovornost za
ratne zlo~ine ~iji se izvr{ioci uop{te ne znaju, pa se pokrivaju flosku-
lom “srpske snage, me|u wima i {e{eqevci”. Tek kad se identifikuju iz-
vr{ioci, moè se raspravqati o wihovim motivima, ideolo{kim usmere-
wima i politi~koj pripadnosti. Tek identitet izvr{ioca moè da ukazu-
je i na eventualnu, bar moralnu, odgovornost organizacije ili pokreta ko-
jima je pripadao. Ako je neko ~lan neke politi~ke partije i pokreta, mo-
gu}e izvr{ewe ratnih zlo~ina s wegove strane ne ukazuje automatski na
odgovornost predsednika stranke ili pokreta, dok se ne dokaè direktno
i neposredno podsticawe. U modernom pravu ne postoji kategorija objek-
tivne krivi~ne odgovornosti, a pogotovo je nedopustivo da se nekome sudi
za objektivnu odgovornost, a da se i ne zna identitet neposrednog izvr{i-
oca. I kod komandne odgovornosti mora da se ispituje da li je precizno i
jasno nare|eno izvr{ewe zlo~ina, ili je odgovornost implicitna, odno-
sno posledica ne~iwewa. To pitawe se nikako ne moè pravno supsumira-
ti pod preop{irnu konstrukciju “govora mr`we” jer je eventualno govor-
nika slu{ao neograni~eni broj qudi, pa se me|u wima na{ao jedan ili ne-
koliko ludaka koji su govor protuma~ili kao poziv na vr{ewe krivi~nih
dela, iako patriotski usmerena govornikova poruka to uop{te nije sadr-
àla.
Tuìlac uporno izbegava da precizira konkretne inkrimini{u}e
radwe optuènog, bez ~ega je nemogu}a adekvatna odbrana. Citirawe kom-
pletnog ~lana 7, stava 1. Statuta ni{ta ne govori, jer se tek kasnijem pro-
cesu prepu{ta opredeqivawe u pogledu definisawa zabrawene radwe. Ne-
verovatno je da u optu`nici stoji da je optuèni kriv za ovo, ili za ono,
ili za ne{to sasvim tre}e, {to svedo~i o tuìo~evom stawu svesti i zadat-
ku da se optuèni naprosto mora za ne{to optuìti, pa se sudskom ve}u ci-
tira celi repertoar oblika izvr{ewa krivi~nih dela obuhva}enih Statu-
tom i ~ak onih koji uop{te nisu obuhva}eni. Polazi se od predrasude da je
optuèni sigurno po~inio ne{to zabraweno i da je to verovatno mogu}e
dokazati, iako se u trenutku podizawa optu`nice ne raspolaè nijednim
relevantnim dokazom. U optu`nici bi zapravo moralo da stoji da je optu-
èni po~inio to i to, a ne to ili to. Kad je nemogu}e precizirati konkretnu
krivi~nu odgovornost pribegava se konstrukciji udruènog zlo~ina~kog
poduhvata. Ciq poduhvata je bio stvarawe Velike Srbije, wegovo ostvarewe
je podrazumevalo vr{ewe ratnih zlo~ina, zlo~ini su se zaista desili, pa je
172
kriv onaj ko je uop{te zagovarao Veliku Srbiju. Zato ha{kim tuìocima
uop{te nije vaàn identitet neposrednih izvr{ilaca zlo~ina, wihov men-
talni sklop, stawe svesti itd. Ne interesuje ih da li je to neko vr{io zbog
stawa ludila, iz koristoqubqa itd. Ne istraùju da li je neki zlo~inac
bio psihi~ki dementan ili manipulabilan, pa ga je mo`da neko naveo da vr-
{i zlo~ine pri~aju}i mu pri~u da je upravo to tradicionalna ~etni~ka
praksa.
U optu`nici se, pored ostalog, tvrdi da sam ja “imao svest i nameru po-
trebne za po~iwewe svakog tog zlo~ina” ili, alternativno, da su svi ti zlo-
~ini bili “prirodne i predvidive posledice ostvarewa ciqa udruènog
zlo~ina~kog poduhvata” u kome sam navodno u~estvovao i bio svestan da su
“takvi zlo~ini mogu}i ishod” wegovog ostvarivawa. Tuìla{tvo zapravo
priznaje da ne raspolaè nikakvim materijalnim ni misaonim dokazima o
mojoj krivici jer mi se maglovito pripisuje svest i namera da se ~ine zlo-
~ini, a uop{te se ne zna ko su bili neposredni izvr{ioci i kako se moja
svest na wih prenela. âk i da sam ja imao svest i nameru da se ~ine zlo~i-
ni, a ne moè se dokazati da sam zaista uticao na neposrednog izvr{ioca,
kako uop{te mogu biti ka`wen? U tom slu~aju ja mogu biti okvalifikovan
kao vidovit ~ovek, a ne kao krivac. Gomilaju}i proizvoqno imena nas za-
kletih me|usobnih politi~kih protivnika u glavne aktere udruènog zlo-
~ina~kog poduhvata, tuìlac upada u kontradikciju da su se na istom zabra-
wenom poslu na{li vatra i voda, ~etnici i zakleti anti~etnici, komuni-
sti i beskompromisni antikomunisti. A ono {to je meni i generalu Veq-
ku Kadijevi}u jedino moglo biti zajedni~ko to je u odre|enoj meri udovo-
qavawe ustavnopravnoj obavezi odbrane postoje}e dràve. Kako sam ja mo-
gao biti ideolog koga }e slu{ati i slediti Slobodan Milo{evi}, Veqko
Kadijevi}, Blagoje Ayi}, Jovica Stani{i}, @eqko Ra`natovi} Arkan i
drugi. Nama je iskqu~ivo bila zajedni~ka odbrana, da smo Srbi po nacio-
nalnosti i ni{ta vi{e od toga.
Nikada kroz istoriju ratnim zlo~inom se nije smatrao “govor mr`we”,
niti je to bilo me|unarodnim pravnim aktima zabraweno delo. Tako|e, ni-
kada pretenzije za posedovawem odre|ene teritorije, za hegemonijom i do-
minacijom ~ak, nisu podrazumevale voqu i nameru da se rasprostraweno i
sistematski ~ine ratni zlo~ini. Nije te{ko dokazati da su se neki zlo~i-
ni u ovim ratovima desili i na srpskoj strani, ali je nemogu}e dokazati da
je moje delovawe do wih dovelo. Ako sam i u~estvovao u “pruàwu finan-
sijske, materijalne, logisti~ke i politi~ke podr{ke” zapadnim Srbima u
wihovoj akciji u ciqu preuzimawa vlasti na odre|enim prostorima, preu-
zimawe vlasti samo po sebi nije me|unarodni zlo~in niti podrazumeva iz-
vr{ewe ratnih zlo~ina u svome sklopu. Pogotovo {ta moè predstavqati
finansijska pomo} svojim sunarodnicima da realizuju svoja nacionalna
prava, pa ~ak i ako su ta prava i prohtevi u koliziji s drugim pravima i ci-
qevima? Kako ekstremna nacionalna retorika i nacionalisti~ka indok-
trinacija sami po sebi mogu predstavqati ratni zlo~in ako ne predstavqaju
direktno i neposredno podsticawe na ~iwewe zlo~ina. U nedostatku bilo
173
kakvih konkretnih dokaza o mojoj ume{anosti u zlo~ine, tuìlac pribegava
politi~kim frazama i kvazipravnim konstrukcijama.
Slu~aj za sebe je tuìo~evo odre|ewe pripadnika srpskih snaga koje
naziva “{e{eqevcima”. Kako je uop{te nastao taj naziv i na koga se stvarno
odnosio, tuìlac beì od razja{wewa. S obzirom da to nije nikakav slu-
`beni naziv i da je u razli~itim situacijama mogao podrazumevati razne
pojedince i grupacije, tako prozvane ili samoprogla{ene, sam po sebi on
ne moè biti nikakav dokaz moje individualne odgovornosti za eventualne
ratne zlo~ine nekog “{e{eqevca”. Da bi se uop{te o tome moglo raspra-
vqati, tuìlac bi morao jasno i precizno odrediti na koga se konkretno
odnosi izraz “{e{eqevci”, kojim barata u optu`nici. Da li su to iz Srbi-
je na front upu}ivani dobrovoqci Srpske radikalne stranke ili lokalne
grupacije koje su se iz ko zna kog razloga nazivale “{e{eqevcima”.
Kako je mogu}e u optu`nici moju navodnu izjavu da “nijedan usta{a ìv
ne moè da iza|e iz Vukovara” protuma~iti kao na~in podsticawa na ubi-
jawe Hrvata? Ovo otvara i dodatno pitawe koliko uop{te iskazi nevojni~-
kih lica, ~ak opozicionih politi~ara, qudi koji nisu ni na kakvom ko-
mandnom poloàju, mogu biti tuma~eni kao nare|ivawe ratnih zlo~ina.
Kako vojnim jedinicama moè komandovati neko ko nema nikakvih ovla-
{}ewa u tom smislu? Ako je zona vojnih operacija bila pod punom ingeren-
cijom Jugoslovenske narodne armije, kako za zbivawa na tom terenu moè
biti odgovoran neko ko ne pripada wenim strukturama, a nije ni neposred-
ni izvr{ilac? Kako moè da se poistove}uje regrutovawe dobrovoqaca za
JNA i podstrekavawe na vr{ewe ratnih zlo~ina? Kako se mogu legalni i
legitimni politi~ki nastupi, ~ak i kad su vatreni ili “agresivni”, treti-
rati kao pozivawe na vr{ewe zlo~ina iako u wima tog odre|enog poziva
nigde nema? Iz svih mojih javnih nastupa, od kojih je veliki broj snimqen
i {tampan, o~igledno je da nikakvog hu{kawa na zlo~ine u wima nije bilo.
Nikakvog udruìvawa radi vr{ewa ratnih zlo~ina tako|e nije bilo, a ni
ja se nikad nisam nalazio na poloàju s kog bih mogao nekome narediti da
zlo~ina~ki deluje.
Krajwa politi~ka tendencioznost ove optu`nice potvr|uje ~iwenicu
da je celi Ha{ki tribunal instrument antisrpske politike novog svetskog
poretka. Wegovi istraìteqi su naj~e{}e profesionalni {pijuni, mahom
ameri~ki i engleski, koji rade za imperijalne interese svojih dràva, a
uop{te ih ne zanima utvr|ivawe materijalne istine. Mnogi od wih su se u
ranijim fazama pojavqivali kao akteri izazivawa ratnih sukoba. U toku
vo|ewa istra`nih radwi svojski se trude da ubede svedoke da daju poèqne
iako neistinite iskaze. Kada je nekom doga|aju prisustvovalo nekoliko
stotina svedoka, istraìteqi i tuìlac me|u wima izaberu samo jednog
ili dvojicu koji su spremni da svedo~e po wihovim instrukcijama. Uosta-
lom, Ha{ki tribunal je osnovan da bi postigao odre|ene politi~ke ciqe-
ve, i to se ne krije u wegovom osniva~kom aktu.
Neverovatno je divqa{tvo koje manifestuju pripadnici okupatorskih
snaga u Bosni i Hercegovini, posebno britanski specijalci, prilikom
izvr{avawa naloga Ha{kog tribunala o hap{ewu osumwi~enih za ratne
174
zlo~ine, i to iskqu~ivo onih koji su srpske nacionalnosti. Mnogi su bru-
talno pretu~eni, poput generala Radoslava Krsti}a, koji je odavno bez jedne
noge, ili generala Stanislava Gali}a, kome je batinawem trajno povre|e-
na ki~ma. Neki su ubijeni u organizovanim prepadima, mada pritom nika-
kav otpor nisu pruàli. Prvo je u julu 1997. godine u okolini Prijedora
ubijen Simo Drqa~a, dok je sa sinom provodio vreme pecaju}i i kupaju}i se
u reci. Izvr{ioci zlo~ina bili su britanski vojnici. Nepune dve godine
kasnije, na tre}i dan pravoslavnog Boì}a, 9. januara 1999. godine, francu-
ski pripadnici SFOR-a pucali su i ubili Dragana Gagovi}a, dok je u svom
privatnom automobilu vozio petoro dece u blizini Fo~e. Tako|e u Fo~i,
nema~ki okupatori su 13. oktobra 2000. godine u wegovoj ku}i ubili Janka
Jawi}a, dok je Jawi}ev brat Oliver tom prilikom te{ko rawen. Pravdaju-
}i to navodnom akcijom otkrivawa informacije gde se krije Radovan Ka-
rayi}, ameri~ki, italijanski i britanski vojnici su 1. aprila 2004. godine
no}u napali na nebrawenu ku}u paqanskog paroha u crkvenoj porti u cen-
tru Pala. Te{ko su ranili Jeremiju Starovlaha i wegovog sina Aleksan-
dra. Obojica su sve{tenici Srpske pravoslavne crkve. Dana 5. januara 2006.
godine italijanski vojnici su u akciji hap{ewa ranili Dragomira Abazo-
vi}a, a wegovu suprugu Radu pritom ubili i maloletnog sina te{ko povre-
dili. Pored toga, kad je po okupatorskom nalogu policija Republike Srpske
upala u ku}u optuènog Milana Luki}a 18. aprila 2004. godine u Vi{egra-
du, wega nije na{la, ali je pri tom ubila wegovog brata Novicu, koji nije bio
ni optuèn ni osumwi~en za bilo kakvo krivi~no delo. Ni u jednom slu~aju
`rtve nikakav otpor nisu pruàle niti su uop{te bile naoruàne. I {to
je najgore od svega, nikada nijedan okupatorski vojnik ili oficir nisu od-
govarali za ove sasvim bezrazlo`no, iz ~iste obesti, izvr{ene zlo~ine.
^lanovi porodica najtraènijih ha{kih optuènika tako|e se mal-
tretiraju na monstruozne na~ine. Sina Radovana Karayi}a okupatori su
hapsili i danima mu~ili rafiniranim psiholo{kim metodama. Od Ka-
rayi}eve supruge Qiqane iznudili su javni apel Karayi}u da se preda, ka-
ko bi tako za{titio svoju porodicu od daqih progona. Sinu Ratka Mladi-
}a uskra}eno je pravo da preuzima o~evu penziju, iako ima uredno ovla{}e-
we, a penzija je pravo koje kad se jednom na regularan na~in stekne, nikada
se nikome ne moè oduzeti. Ogroman broj qudi je maltretiran, hap{en ili
ekonomski onemogu}avan pod sumwom da pomaù qude sa me|unarodnih po-
ternica. Mnogi su otpu{teni sa posla, ako su se nalazili u javnim slu`ba-
ma i preduze}ima, a mnogi su tako prinu|eni na emigraciju, jer im je stal-
na presija, pra}ewe i maltretirawe postajalo nepodno{qivo.
U skoro svim procesima optuènim srpskim politi~kim i vojnim
predvodnicima redovna je pojava nedostatak voqe ha{kih sudija da se argu-
menti odbrane razmotre, procene i vrednuju u ukupnom kontekstu predmeta.
Stavom da sudsko ve}e ne mora o svemu da se izjasni i na sva pitawa da odgo-
vori do kraja se formalizuje sudski proces i tuìo~eva uloga ~ini super-
iornom. Voqa koja dominira u radu sudskih ve}a zasnovana je na predrasudi
da su optuèni svakako krivi i da po svaku cenu moraju biti osu|eni. Ako
to nije u skladu s relevantnim ~iwenicama, tim gore po ~iwenice. U obzir
175
}e biti uzete samo one sa kojima se moè bazirati osu|uju}a presuda, a za-
nemaruju se sve koje dovode u sumwu pretpostavku o krivici. O~igledno je
da osu|uju}e presude unapred naru~uju vansudski politi~ki faktori. Nije
bitno {to se sudi za trenutno izmi{qeno, novo krivi~no delo, poput “go-
vora mr`we”, koje uop{te nije bilo sankcionisano u vreme kad su se navod-
ni zlo~ini de{avali. Kad se ne sudi zakonito, tu nema ni re~i o pravom sud-
skom procesu. Na delu je pravno nasiqe i teror.
Ha{ki tribunal, i kad bi iskreno hteo, ne bi mogao da sluì pravdi
jer je nelegalno osnovan. Zato je nemo}an da po{tuje i sprovodi univerzal-
ne pravne principe i vrednosti, da deluje objektivno i nepristrasno. We-
govo osnivawe je otvoreno opravdano namerom da posluì izvesnom poli-
ti~kom ciqu svetskih mo}nika, pa je u situaciji da neka krivi~na dela i
zlo~ine goni, a neka opravdava. U tom smislu opravdavao je sve brojne i
monstruozne zlo~ine zapadnih sila, a wihovu politiku otvoreno tretira
kao sistem vrednosti na kojima se baziraju presude srpskim politi~kim i
vojnim liderima. Svetska pravda je mogu}a samo na uspostavqenoj ravnote-
ì snaga me|usobno suprotstavqenih sila, a ne nikako na hegemoniji i do-
minaciji jedne od wih. Globalizam negira pravdu jer stvara sistem sile i
mo}i u kome ne postoji relevantna snaga suprotstavqawa, konkurencija ili
protivteà. Glavni akteri globalizacije nisu pot~iweni nikakvoj kon-
troli, {to wihovu samovoqu ~ini bezgrani~nom i neprikosnovenom. Kada
je Yory Bu{ stariji 1990. godine proklamovao novi svetski poredak, nije
imao u vidu daqi razvoj demokratije, slobode i prava, nego trijumf vode}e
zapadne imperije u hladnom ratu protiv sovjetske komunisti~ke imperije.
Tom svetskom poretku dominacije neophodan je i adekvatan pravni sistem,
ali u prvom trenutku niko nije znao kako da se on koncipira i realizuje.
Pristupilo se raznim eksperimentima, a jedan od tih eksperimenata je i ad
hod Ha{ki tribunal, ~iji je osnovni zadatak da sudi Srbima {to su se dr-
znuli da se suprotstave superiornoj ameri~koj dràvi. Novi internacio-
nalni moralizam aprioristi~ki negira nacionalni suverenitet svih dr-
àva osim ameri~kog suvereniteta, kome je predodre|eno da preraste u
svetski nadsuverenitet.
Prostim pore|ewem sadràja optu`nice podignute protiv mene sa
tekstom onih koje su podignute protiv drugih srpskih politi~kih i vojnih
predvodnika, ustanovqeno da su ra|ene po jedinstvenom kalupu, protiv-
pravno, ~iweni~ki neutemeqene, diskriminatorske, da vrve od nacional-
nih predrasuda i ideolo{ke netrpeqivosti. Sve te optu`nice su pravo
ogledalo Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju; prvenstveno
sam taj tribunal optuùju pred svetskom javno{}u kao antisrpski sud mr-
`we i progona. Koji god objektivan i nepristrasan pravnik pro~ita te op-
tu`nice, ne}e zakqu~iti da ih jednostavno treba odbaciti, nego da komple-
tan sud, koji im je omogu}io cirkulisawe u pravnom prometu, mora {to pre
biti ukinut. Ve} se pojavilo i dosta nau~nih i stru~nih kwiga u kojima je
ta neophodnost meritorno dokazana. Ovde je izloèn sadràj samo wih ne-
koliko, samo kao ilustracija mi{qewa pravni~ke teorije i struke. Narav-
no, u kombinaciji sa ranije javno saop{tenom namerom, koju nikada nisam
176
krio, da kroz sopstveni proces dovedem u pitawe i sam sud, pokaza}e se ko-
liko je ova tvorevina novog svetskog poretka groteskna i neprikladna za
osnovne principe civilizovanog pravnog poretka.
2. Podsticawe kao oblik

izvr{ewa krivi~nog dela
U kwizi “Suo~avawa sa ha{kim inkvizitorima” (Srpska radikalna
stranka, Beograd 2003., str. 156-348.) objavio sam sopstvenu analizu svih do-
tada{wih presuda Ha{kog tribunala sa aspekta osporavawa wegove nadle-
`nosti i utvr|ivawa antisrpske pristrasnosti. Dostupne su mi bile 22
{to prvostepene, {to drugostepene presude. U me|uvremenu sam do{ao do
mnogih novih i nastavio da prou~avam elemente kvazipravne konstrukcije
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, falsifikovawa istorijskih ~iwenica
kroz izrazito antisrpski pristrasno predstavqawe op{tih politi~kih
okolnosti, kao i kr{ewe op{tih pravnih principa ili neujedna~en na~el-
ni pravni pristup sli~nim slu~ajevima u razli~itim procesima. Po{to
mi je ostala sudska praksa i daqe nedostupna, a i realno je nemogu}e da je-
dan ~ovek temeqito prou~i sve ha{ke procese, nisam se upu{tao u razma-
trawe konkretnih, stvarnih ili izmi{qenih krivi~nih dela niti u odme-
ravawe kazni. Ali, taj posao tek ~eka pedantne i strpqive istraìva~e, pa
sam li~no siguran da }e pravna teorija i profesija u bliskoj budu}nosti
nedvosmisleno ìgosati takozvani Me|unarodni sud za krivi~no gowewe
lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~i-
wena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao potpuno nelegal-
nu instancu, koja je obnovila najmra~nije inkvizitorske metode politi~-
kog obra~una kroz kvazipravnu procesnu formu.
Ovo prou~avawe ha{kih presuda direktno je u funkciji mojih pripre-
ma za sopstveno su|ewe, pa sam posebnu pa`wu posvetio definisawima i
tuma~ewima oblika individualne odgovornosti u slu~ajevima gde optuè-
ni nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela, nego ga terete za planira-
we, podsticawe, nare|ivawe, pomagawe i podràvawe. Karakteristi~no je
za Ha{ki tribunal da se ovim standardnim oblicima sau~esni{tva poku-
{ava krajwe {irokim tuma~ewem dati novi sadràj i smisao, kako bi se
pod udarom sankcija mogao prakti~no na}i svako ko je na bilo koji na~in
u~estvovao u oruànom sukobu ili imao i najpovr{nijeg dodira s tim suko-
bom. Kao polazni orjentir pri izlagawu na~ina na koji pojedina prvoste-
pena ili drugostepena ve}a Ha{kog tribunala tretiraju ove oblike odgo-
vornosti posluìo mi je rezime dosada{wih stavova pravne teorije i prak-
se po pitawu podsticawa, planirawa i pripremawa ratnih zlo~ina koji je
izloìo Aleksandar Igwatovi} u svojoj kwizi “Komandna odgovornost u
me|unarodnom krivi~nom pravu” (Vojnoizdava~ki zavod, Beograd 2002.).
Srpsko i jugoslovensko krivi~no pravo dosad nisu poznavali katego-
riju podsticawa kao element krivi~nopravne odgovornosti. “Radwa pod-
sticawa koju upotrebqava Statut Ha{kog tribunala najblià je po svom
177
zna~ewu radwi podstrekavawa, koju poznaje na{e zakonodavstvo, kao i mno-
ga druga zakonodavstva u svetu. Zbog toga }emo najpre, a radi {to boqeg
shvatawa radwe podsticawa, objasniti radwu podstrekavawa. Op{tepri-
hva}eno je shvatawe da je podstrekavawe oblik sau~esni{tva. Me|utim, po-
stoje razli~ite definicije – formulacije podstrekavawa. Mada one, u su-
{tini, imaju isti ili sli~an smisao, nave{}emo nekoliko definicija ka-
ko bismo {to boqe sagledali wihov odnos sa podsticawem i razliku. U jed-
noj od najstarijih definicija kod nas, koju je dao profesor Toma @ivano-
vi}, isti~e se da je “podstrekavawe navo|ewe izvesnog lica na izvr{ewe
jedne radwe, drugim re~ima izazivawe u wemu odluke da izvr{i tu radwu.
Ta radwa mora biti radwa izvr{ewa izvesnog krivi~nog dela.” (str. 82-83.)
Pored wegove, izme|u dva svetska rata u stru~nim krugovima je zapaèna
definicija Laze Uro{evi}a, prema kojoj, “podstrekavawe je, kako izaziva-
we odluke kod izvr{ioca da isto izvr{i, tako i navo|ewe istog na izvr{e-
we dela” (str. 83.) Igwatovi} smatra da ova definicija “najvi{e odgovara
radwi podsticawa koju koristi Statut Ha{kog tribunala, zbog toga {to u
sebi sadrì, pored verbalnog podstrekavawa, i realnu radwu – navo|ewa,
koja obuhvata podsticawe.” (str. 83.) Ina~e, u krivi~nopravnoj literaturi
autori iznose vi{e ili mawe originalne varijacije osnovne zakonske de-
finicije po kojoj je podstrekavawe “umi{qajno navo|ewe nekog lica na iz-
vr{ewe odre|enog krivi~nog dela.” (str. 83.) Tako se u poznatom uybeniku
krivi~nog prava, ~iji su autori Nikola Srzenti}, Aleksandar Staji} i
Qubi{a Lazarevi}, navodi da “podstrekavawe zna~i preduzimawe takve
radwe kojom se kod drugog lica s umi{qajem izaziva ili u~vr{}uje odluka
da preduzme protivpravnu radwu kojom }e ostvariti obele`ja nekog bi}a
krivi~nog dela.” (str. 83.) Tu je i definicija Sedmog kongresa Me|unarod-
nog udruèwa za krivi~no pravno, odrànog u Atini 1957. godine, po kojoj,
“podstreka~ je onaj koji sa umi{qajem navodi drugog da izvr{i krivi~no
delo.” (str. 83.)
Sve te definicije daju osnovne elemente podstrekavawa kao krivi~no-
pravnog instituta. Te elemente Igwatovi} obja{wava na slede}i na~in:
“Prvo, potrebno je da je preduzeta radwa podstrekavawa. Ona mora biti
preduzeta pre otpo~iwawa krivi~nog dela. Nema podstrekavawa ako je kod
izvr{ioca postojala ~vrsta odluka o izvr{ewu dela, a posebno ako je ve}
zapo~eta – preduzeta radwa izvr{ewa. Me|utim, ako je kod wega postojala
odluka, ali nedovoqno ~vrsta, to jest kolebqiva odluka, pa se takva odluka
u~vr{}uje – postoja}e podstrekavawe. Prema tome, podstrekavawe obuhva-
ta stvarawe ili u~vr{}ivawe odluke kod nekog lica da izvr{i odre|eno
krivi~no delo. U teoriji, pa i sudskoj praksi, iskristalisano je mi{qewe
i stav o tome {ta zna~i i kada postoji stvarawe, a kada u~vr{}ivawe odlu-
ke, tako da nije potrebno to posebno obja{wavati. Drugi element bi bio da
podstrekavawe mora biti usmereno prema jednom odre|enom licu ili odre-
|enom krugu lica. Ovo stoga {to se podstrekavawem izaziva odluka kod
drugog lica, pa podstreka~ treba da ima mogu}nosti da svojim delovawem
uti~e na stvarawe ili u~vr{}ivawe odluke upravo tog lica ili nekog lica iz
ta~no odre|enog kruga. Prema tome, nije neophodno da podstreka~ ta~no
178
zna lice koje }e izvr{iti krivi~no delo koje on podsti~e, ve} je dovoqno
da zna da }e neko lice iz odre|enog, wemu poznatog kruga lica, i to bilo ko,
izvr{iti krivi~no delo. Naravno da ne}e postojati podstrekavawe ako je
poziv za izvr{ewe jednog krivi~nog dela upu}en neodre|enom krugu nepo-
znatih lica, na primer, putem nekog napisa. Takvo pona{awe moè imati
obele`ja eventualno nekog drugog krivi~nog dela, na primer, vrbovawa
gra|ana, propagande ili druge nedozvoqene radwe, ali ne i podstrekavawa
kao oblika sau~esni{tva. Po{to se podstrekavawe odnosi iskqu~ivo na
izvr{ewe krivi~nog dela, to podrazumeva da nema podstrekavawa na poma-
gawe i pomagawa u podstrekavawu. U takvim slu~ajevima postoji odgovor-
nost za pomagawe. To je jedna vrsta posrednog pomagawa. Prema tome, onaj
ko podstrekava neku osobu da pruì pomo} izvr{iocu dela, odgovara}e kao
pomaga~ u tom delu. Kao tre}i bitan element isti~e se da podstrekavawe
mora biti usmereno na izvr{ewe individualno odre|enog krivi~nog dela,
a ne uop{teno na vr{ewe krivi~nog dela. U takvom slu~aju, eventualno, mo-
è postojati krivi~no delo propagande ili neko drugo krivi~no delo od-
nosno nedozvoqena radwa. Najzad, kao ~etvrti element za postojawe pod-
strekavawa potrebno je da se navo|ewe nekog lica na izvr{ewe odre|enog
krivi~nog dela ~ini sa umi{qajem, kao oblikom vinosti. Ovaj uslov je iz-
ri~ito zakonom propisan, dok je ostale izgradila sudska praksa, pa prema
tome ne moè biti ka`weno neko lice za podstrekavawe ako nije postupa-
lo sa umi{qajem. To podrazumeva da nehatno podstrekavawe, koje moè ì-
votno postojati u stvarnosti, ne podleè ni krivi~noj odgovornosti ni ka-
`wivosti. Dakle, na{ zakonodavac, kao ni mnogi drugi u svetu, nije èleo
da pro{iruje krivi~nu odgovornost, po svojoj proceni, preko granica
stvarnih potreba, naravno unutra{weg prava i pravnih odnosa. Sa tog sta-
novi{ta posmatrano, sasvim je ispravan stav doma}ih zakonodavaca. Su-
protno od ovoga zna~ilo bi pravnu nesigurnost, nepoverqivost, podozri-
vost i zaustavqawe ili usporavawe svake komunikacije, aktivnosti i kre-
ativnosti, jer bi se gra|ani pla{ili u svojim nastupima, posebno u izno-
{ewu svojih ideja, kako ne bi drugoga izazvali na izvr{ewe krivi~nih dela.”
(str. 84-85.)
Nakon toga Igwatovi} poku{ava odgovoriti na kqu~no pitawe da li
je “podsticawe” isto {to i “podstrekavawe”, ako nije – {ta je to {to ih raz-
likuje, odnosno koliko imaju zajedni~kih elemenata i {ta ti elementi sa-
drè. Po wegovom mi{qewu, ako bi se pravnotehni~ka formulacija iz
Statuta Ha{kog tribunala uporedila sa definicijama nacionalnih prav-
nih sistema, “pojam podsticawa bi, kao {to je ve} navedeno, asocirao na po-
jam podstrekavawa. To bi ujedno bio i najja~i argument. Me|utim, ovo samo
po sebi nije dovoqno, a time je i pogre{no. Kada je re~ o elementu podstre-
kavawa, tj. da je ono preduzeto s ciqem stvarawa (izazivawa) ili u~vr{}i-
vawa odluke, on je mo`da i najvi{e zastupqen kod podsticawa, ali opet sa
izvesnim razlikama. îni nam se da i kod podsticawa imamo stvarawe i
u~vr{}ivawe odluke, samo mo`da na ne{to druga~iji, odnosno konkretni-
ji, ja~i, o~igledniji i ubedqiviji na~in. Podsticawe ne samo da je “agresiv-
nije” i izraènije u napred navedenom smislu ve} je, {to je jo{ zna~ajnije,
179
trajnije i moè da se protegne i na vr{ewe, sve do samog izvr{ewa radwe
krivi~nog dela. To zna~i da podsticawe moè da se preduzima, da se podsti-
~e i u vreme preduzimawa radwe. Naravno, podsticawe ne sme da se pretvo-
ri u radwu pomagawa, a poznato je u teoriji, kao i u praksi koja, i kada jed-
na radwa – delatnost predstavqa pomagawe, odnosno wena razlika izme|u
radwe izvr{ewa i podstrekavawa, pa o tome ne bismo ovde govorili. Bit-
no je da podsticawe ostane u domenu verbalne ili na neki drugi na~in iz-
raène podr{ke i podsticaja, ali nikako ne i neke konkretne, realne, fi-
zi~ke radwe, koja bi pripremila elemente i u{la u zonu pomagawa. Narav-
no, ta linija je tanka, mreàsta, te{ko uo~qiva, ali ona ipak i te kako i
nesumwivo postoji i mora se uo~iti, jer je to mnogostruko i veoma zna~aj-
no, ne samo sa aspekta individualne krivi~ne odgovornosti i pravilne kva-
lifikacije, ve} i ka`wivosti, pa i kriminolo{kog aspekta i aspekta ge-
neralne prevencije.” (str. 85-86.)
Statut Ha{kog tribunala i na wemu zasnovana sudska praksa ostali su
nedore~eni, nejasni i neretko konfuzni po pitawu usmeravawa radwe pod-
sticawa, a u optu`nicama se ta radwa uop{te ne precizira. Kako nastavqa
Igwatovi}, po pitawu usmerewa “radwe podstrekavawa ili podsticawa
prema odre|enom licu ili odre|enom krugu lica, smatramo da su uslovi za
postojawe podsticawa daleko stroìji, jer iz same radwe podsticawa i we-
nog gramati~kog tuma~ewa proizlazi da se samo konkretno lice ili lica
mogu podsticati, dok se podstrekavati moè vi{e lica iz odre|enog kruga.
Da je tvorac propisa èleo da pojam podsticawa ima ovakav smisao, ukazu-
je ~iwenica da su, pored ove radwe izvr{ewa ili oblika sau~esni{tva, u
istom stavu navedene i druge brojne radwe izvr{ewa i oblici sau~esni-
{tva... S obzirom na to koja su sve krivi~na dela navedena u ~lanovima 2.
do 5. ovog statuta, kao i na wihovu prirodu, na~in i modalitete izvr{ewa,
te{ko je zakqu~iti da podsticawe, u smislu onoga {to je re~eno o wemu, mo-
ra da bude usmereno na izvr{ewe individualno odre|enog krivi~nog dela,
kao {to je slu~aj kod podstrekavawa, kod kojeg se skoro podrazumeva da bu-
de usmereno na izvr{ewe konkretnog krivi~nog dela, kako bi postojalo
podstrekavawe kao oblik sau~esni{tva. Jer, kao {to je re~eno, nema pod-
strekavawa ukoliko se navo|ewe ne odnosi na izvr{ewe odre|enog krivi~-
nog dela, ve} uop{te na vr{ewe krivi~nih dela. Kod podsticawa, sam Sta-
tut je sasvim druga~ije regulisao ovo pitawe, tako {to je odredio da “oso-
ba koja je... podsticala... u izvr{ewu nekog od zlo~ina navedenih u ~lanovi-
ma 2. do 5. ovog statuta, li~no je odgovorna za zlo~in.” Ako se ima u vidu da
su u ~lanovima 2. do 5. Statuta navedeni brojni zlo~ini, a posebno ako se
imaju u vidu wihove mnogobrojne radwe izvr{ewa, koje ~ine te zlo~ine, on-
da je jasno da se podsticawe ne mora unapred odnositi na odre|ena krivi~-
na dela, posebno ne na odre|enu zlo~ina~ku delatnost. Ono {to je re~eno
kod podstrekavawa, tj. da nema podstrekavawa ukoliko se ne odnosi na izvr-
{ewe konkretnog krivi~nog dela, ne vaì niti moè da se primeni kod
podsticawa. Podsticawa, u smislu navedenog ~lana Statuta, i krivi~nog
dela, pa i krivi~ne odgovornosti ima i ako se podsticawe odnosi na jedno
(odre|eno) krivi~no delo, a izvr{eno je drugo krivi~no delo – zlo~in iz
180
~lanova 2. do 5. Statuta. Najzad, kada je re~ o ~etvrtom – subjektivnom ele-
mentu potrebnom za postojawe podstrekavawa, on je neophodan i kod podsti-
cawa. Naime, kao {to je za postojawe podstrekavawa potrebno da se navo|e-
we nekog lica na izvr{ewe odre|enog krivi~nog dela ~ini sa umi{qajem,
isto tako je neophodan i umi{qaj na strani lica koje podsti~e na izvr{e-
we zlo~ina. Prema tome, ne moè biti, u smislu ~lana 7. stav 2. Statuta, ka-
`weno lice za podsticawe ako nije postupalo sa umi{qajem. To zna~i da,
kao {to nema nehatnog podstrekavawa, nema ni nehatnog podsticawa, jer,
kao {to smo videli, podsticawe se “proteè” i na radwu vr{ewa, pa i izvr-
{ewa krivi~nog dela, {to jo{ vi{e ukazuje da se sve to ne moè ostvariti
nehatnim postupawem, ve} naprotiv, najja~im stepenom umi{qaja – tj. di-
rektnim umi{qajem.” (str. 87-88.)
Povodom statutarnog sankcionisawa planirawa zlo~ina kao oblika
odgovornosti na osnovu sau~esni{tva u izvr{ewu krivi~nog dela, koji ne
poznaju mnogi nacionalni pravni sistemi, pa ni srpski, odnosno jugoslo-
venski, Igwatovi} prime}uje: “Nacionalna zakonodavstva uglavnom pozna-
ju klasi~ne oblike sau~esni{tva: podstrekavawe, pomagawe, udruìvawe
radi vr{ewa krivi~nih dela (zlo~ina~ko udruèwe), kao i jo{ neke obli-
ke, zavisno od zemqe, ali svakako ne poznaju planirawe izvr{ewa krivi~-
nih dela (zlo~ina). To se moè podjednako re}i i za mnoga me|unarodna do-
kumenta koja reguli{u pitawe nadle`nosti me|unarodnih sudova (kao {to
to ne ~ini ni Statut Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda) ili pak ka-
`wivosti pojedinih krivi~nih dela – zlo~ina (kao na primer Konvencija
o spre~avawu i ka`wavawu zlo~ina genocida). Zbog toga se s pravom moè
postaviti pitawe za{to je ba{ u Statut Ha{kog tribunala uneta ova rad-
wa izvr{ewa krivi~nih dela. Poznaju}i na~ine i principe pripremawa i
usvajawa ovakve vrste me|unarodnih dokumenata, ne bismo rekli da je u pi-
tawu nedovoqna promi{qenost, a jo{ mawe povr{nost ili pak slu~ajnost.
Dakle, inicijator i donosilac ovakvog propisa ta~no je znao za{to se
opredelio za ovakvo re{ewe. U nedostatku pouzdanijih izvora saznawa,
ostaje nam da svoje stavove o tome zasnivamo na nekim pretpostavkama, ali
koje bi ipak morale da imaju za osnovu pravne argumente i ìvotnu logiku.”
(str. 88-89.)
Jo{ ve}i problem se pojavquje kod odre|ivawa individualne krivi~ne
odgovornosti na osnovu pripremawa zlo~ina kao oblika sau~esni{tva.
“Upotrebqeni termin “osoba koja je planirala” upu}uje na to da se u vreme
pripremawa Statuta Ha{kog tribunala ra~unalo s tim da su doga|awa i de-
{avawa, a posebno zlo~ini na prostoru biv{e Jugoslavije, bili unapred
“prognozirani”, o~ekivani, predvi|eni, odnosno planirani, kako je re~eno
u Statutu, kao i da su se ve} odigrali. Na ovakav zakqu~ak upu}uje jo{ jed-
na potpuno nova radwa izvr{ewa navedena u stavu 1. ~lana 7. Statuta, a to
je radwa pripremawa ili, kako je to navedeno u Statutu, “priprema”. Pri-
prema kao jedna od mogu}ih delatnosti, po pravilu, ne ulazi u op{teprihva-
}ene stadijume izvr{ewa krivi~nog dela. Me|utim, postoje krivi~na dela
kod kojih se ka`wava i za pripremawe, tj. pripremne radwe, kao {to je na
primer kod krivi~nog dela falsifikovawa novca, gde se zabrawuje odnosno
181
ka`wava i nabavka odgovaraju}ih ma{ina i sredstava o~igledno potrebnih
za izvr{ewe krivi~nog dela. Poznato je da posebni kriminogeni razlozi i
dru{tvena opasnost krivi~nih dela zahtevaju i opravdavaju propisivawe
krivi~ne odgovornosti i ka`wivosti i za pripremne radwe. Svakako da je
to slu~aj i sa krivi~nim delima iz nadle`nosti Ha{kog tribunala, koja su
predvi|ena u ~lanovima 3. do 5. Statuta. Da podsetimo da se radi o zaista te-
{kim krivi~nim delima, koja se zbog toga smatraju zlo~inima, kao {to su:
te{ke povrede @enevskih konvencija iz 1949. godine, kr{ewe ratnih zako-
na i obi~aja, genocid i zlo~ini protiv ~ove~nosti.” (str. 89-90.)
Poseban problem predstavqa odre|ivawe korelacija izme|u planira-
wa i pripremawa. “Iako su obe nove radwe izvr{ewa navedenih krivi~nih
dela, planirawe i pripremawe po mnogo ~emu me|usobno sli~ne, a naro~i-
to u tome {to i jedna i druga prethode vr{ewu zlo~ina i ozna~avaju ne{to
{to prethodi wihovom vr{ewu, smatramo da je va`no re}i da i izme|u wih
postoji razlika. Ovo zbog toga {to je mogu}nost razlikovawa i ta~nog
identifikovawa radwi zna~ajna za ta~no ~iweni~no utvr|ewe i preciznu
pravnu kvalifikaciju, koja omogu}ava adekvatno utvr|ivawe krivi~ne od-
govornosti i kazne, {to je zna~ajno i za specijalnu i generalnu prevenciju.
Jedna od glavnih razlika izme|u navedenih radwi jeste u tome {to plani-
rawe podrazumeva u ve}oj meri intelektualne aktivnosti, razra|ivawe
ideja za pojedina~na ili, {to je ~e{}i slu~aj, masovna izvr{ewa krivi~-
nih dela (zlo~ina). Ponekad planirawe moè i}i dotle da predstavqa
osmi{qavawe, ne samo masovnog ve} i sistematskog i ne samo izvr{ewa,
ve} trajnijeg vr{ewa zlo~ina, kako bi “efekat” bio ve}i. Pripremawe pak
podrazumeva ve}u zastupqenost manuelnih – fizi~kih aktivnosti. Drugim
re~ima, pripremawe ~esto moè da zna~i realizaciju – sprovo|ewe u ì-
vot, u delo – radwe planirawa, ta~nije wenih po~etnih aktivnosti – kao
{to su nabavqawe sredstava, objekata, oru|a itd. za izvr{ewe zlo~ina. Iz
re~enog proizlazi da je planer idejni tvorac, a pripremiteq jedan od rea-
lizatora, i to me|u po~etnim, prvim realizatorima izvr{ewa krivi~nog
dela. U nekim situacijama bi ~ak... mogao da u|e u radwe izvr{ewa krivi~-
nog dela. Kada }e to biti, fakti~ko je pitawe koje se razre{ava upravo na
osnovu navedenih, ali i drugih parametara koji se utvr|uju od slu~aja do
slu~aja... Druga razlika izme|u planirawa i pripremawa name}e se sama po
sebi i proizlazi iz ve} iznetog, a to je da planirawe ne samo da prethodi
pripremnim radwama, ve} i podrazumeva mnogo {iru aktivnost koja, pored
pripreme kao va`ne, sadrì i niz drugih zna~ajnijih i sa krivi~noprav-
nog aspekta va`nijih delatnosti i radwi kojima se fakti~ki vr{e i izvr-
{avaju zlo~ini. Planirawe kao zlo~ina~ka aktivnost, u smislu navedene
odredbe Ha{kog tribunala, podrazumeva i organizovawe i koordinaciju
aktivnosti i drugih subjekata i sau~esnika u izvr{ewu krivi~nih dela.
Najverovatnije je da se zbog toga u ovom dokumentu uop{te ne pomiwe orga-
nizovawe udruèwa za izvr{ewe krivi~nih dela, kao pojam koji nalazimo
u doma}im zakonodavstvima i drugim me|unarodnim dokumentima. Kona~-
no, planirawe kao pojam i kao radwa u krivi~nopravnom smislu moè da
se tuma~i i shvati toliko {iroko u preduzetim aktivnostima i daleko u
182
vremenskoj distanci da obuhvata i radwe posle izvr{ewa krivi~nih dela
– prikrivawe izvr{enih zlo~ina. îni se da primeri iz prakse mogu po-
tvrditi ovakva zakqu~ivawa.” (str. 90-91.)
3. Prigovor na ha{ku optu`nicu

Po{to sam 17. marta 2003. godine od tuìoca, shodno ~lanu 66, stav (A),
ta~ka (1), dobio kopije propratnog materijala koji je bio priloèn uz op-
tu`nicu kad je ona podnesena na potvrdu, u skladu sa ~lanom 72 Pravilni-
ka o postupku i dokazima, u propisanom roku, u formi preliminarnog pod-
neska, dostavio sam prigovor na optu`nicu. U dve ta~ke prigovora, sam, kao
prvo, osporio nadle`nost, a kao drugo, izneo tvrdwu da optu`nica sadrì
formalne nedostatke, zbog kojih ne moè ostati u pravnom prometu niti
predstavqati osnov za vo|ewe sudskog postupka. Na osnovu ovoga, predlo-
ìo sam da sud odbaci optu`nicu.
a) osporavawe nadle`nosti
Optu`nicom u mom slu~aju je napravqen pravno nepodno{qiv prese-
dan, koji bi pod hitno morao biti odstrawen iz pravnog prometa. Re~ je o
delu optu`nice koji se odnosi na navodne zlo~ine protiv ~ove~nosti na
podru~ju Vojvodine. Vojvodina je autonomni entitet u sastavu Republike
Srbije. U woj od 1991. godine nikada nije bilo rata, niti bilo kakvog dru-
gog oruànog sukoba, a ne postoje ni me|usobno sukobqene strane. Nema ni
neksusa sa sukobom izme|u Republike Srpske Krajine i Republike Hrvat-
ske, s obzirom da su me|u wima neprijateqstva obustavqena Vensovim pla-
nom u januaru 1992. godine, a nedugo zatim Nema~ka i Vatikan su, kao prve
dràve, priznale nezavisnost Hrvatske. Doga|aji i postupci koji su mi
pripisani vremenski su situirani u maju 1992, kada je cela Republika Srp-
ska Krajina bila pod za{titom Ujediwenih nacija i nikakvi se oruàni su-
kobi nisu vodili. Srbi koji nisu nikada ìveli u Republici Srpskoj Kra-
jini, nego ih je Tu|manov reìm proterao iz Hrvatske (iz Zagreba, Grubi-
{kog poqa i mnogih drugih mesta) nastojali su da svoju imovinu zamene sa
vojvo|anskim Hrvatima. S obzirom da tu nije bilo ni rata ni oruànog su-
koba, ne postoji ni nadle`nost Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju, a
ako su ~iwena neka krivi~na dela, ona bi morala biti procesuirana po unu-
tra{wem pravosudnom sistemu. Uostalom, takvih slu~ajeva su|ewa je bilo
kad god bi neko kr{io zakon. Teritorijalna nadle`nost Ha{kog tribuna-
la na podru~ju Vojvodine mogla bi se uspostaviti samo kad bi bili utvr|e-
ni elementi stvarne nadle`nosti. Po{to stvarna nadle`nost ne moè da
se bazira ni na jednom jedinom elementu, svako pomiwawe Vojvodine i na-
vodnog kr{ewa bilo ~ijih prava u woj jednostavno mora biti odstraweno
iz optu`nice. Na to ukazuje me|unarodno obi~ajno pravo u celosti, a poseb-
no @enevska konvencija kao wegov glavni izvor u krivi~nopravnoj obla-
sti, ali, tako|e, i dosada{wa praksa Me|unarodnog suda.
183
@enevske konvencije kao osnovni i Ha{ka konvencija kao dopunski iz-
vor stvarne nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda svojim sadràjem
pokazuju da se optu`nicom koja je podignuta protiv mene uvode nova, nebu-
lozna, ve{ta~ka bi}a krivi~nih dela koje me|unarodno pravo jednostavno
ne poznaje. Zbivawa na podru~ju Autonomne Pokrajine Vojvodine ni u kom
slu~aju ne mogu biti predmet procesuirawa pred ovim tribunalom, niti se
mogu podvesti pod zlo~ine protiv ~ove~nosti u onom smislu u kom te zlo-
~ine defini{e me|unarodno pravo. Ali, iz sadràja ovih me|unarodno-
pravnih akata, koji su se u dosada{woj pravnoj praksi smatrali nepriko-
snovenim, ne moè se izvesti podloga, ni na osnovu stvarnih ~iwenica ni
na temequ nebuloznih i neretko stupidnih pretpostavki Tuìla{tva, da
se meni kao optuènom pripi{e da sam izvr{io bilo kakvo krivi~no delo
koje bi se moglo okvalifikovati kao kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa
ili zlo~in protiv ~ove~nosti. O~igledne su samo dve stvari: 1. da je Tuì-
la{tvo dobilo od kreatora i protagonista globalizma kao novog svetskog
poretka politi~ki zadatak da protiv srpskog vode}eg nacionaliste i anti-
globaliste digne optu`nicu kako bi za duì vremenski period bio elimi-
nisan sa srpske politi~ke scene kao gotovo nepremostiva prepreka potpu-
noj realizaciji antisrpske politike ameri~kih pla}enika na vlasti u Be-
ogradu; 2. Tuìla{tvo je svoj zadatak obavilo krajwe nestru~no i neuko, pa
bi moralo u najskorije vreme da napi{e novu optu`nicu.
b) Dosada{wa praksa Ha{kog tribunala

u pogledu ispuwewa uslova za utvr|ivawe
teritorijalne nadle`nosti u slu~aju pretpostavke
da su izvr{eni zlo~ini protiv ~ove~nosti
Prvostepenim i drugostepenim presudama, koje je do sada donosio Me-
|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju, redovno je potvr|ivan prin-
cip me|unarodnog obi~ajnog prava da se zlo~ini protiv ~ove~nosti mogu
izvr{iti samo u uslovima postojawa oruànog sukoba, kakvih u Vojvodini
uop{te nije bilo. Tako se u prvostepenoj presudi u slu~aju Tadi}, od 7. ma-
ja 1997. godine, kaè: “Svaki od relevantnih ~lanova Statuta, bilo na osno-
vu svoje formulacije ili na osnovu obi~ajnih pravila na koja se odnosi, za-
brawuje odre|ena djela kada su po~iwena u kontekstu oruànog sukoba.
^lan 2. Statuta upu}uje Pretresno vije}e na reìm te{kih povreda @e-
nevskih konvencija, koji se primewuje samo na oruàne sukobe me|unarod-
nog karaktera i na krivi~na djela po~iwena protiv lica ili imovine koji
se smatraju “za{ti}enim”, naro~ito civila u rukama one strane u sukobu
~iji nisu dràvqani. ^lan 3. Statuta upu}uje Pretresno ve}e na one izvo-
re obi~ajnog me|unarodnog humanitarnog prava koji obuhvataju “ratno pra-
vo ili obi~aje ratovawa.” ^lan 3. je op{ta odredba koja pokriva, pod odre-
|enim uslovima, sva kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava koja ne pot-
padaju pod ~lan 2. ili nisu obuhva|ena ~lanom 4. ili 5. Ovo ukqu~uje kr{e-
we pravila sadrànih u ~lanu 3. zajedni~kom za @enevske konvencije (“za-
jedni~ki ~lan 3.”), koja su primewiva na oruàne sukobe uop{te, za {ta se
184
optuèni tereti shodno ~lanu 3. Statuta. ^lan 5. Statuta upu}uje Pretre-
sno ve}e na zlo~ine protiv ~ove~nosti koji su zabraweni obi~ajnim me|u-
narodnim humanitarnim pravom. Na osnovu Statuta, ti zlo~ini se tako|e
moraju dogoditi u kontekstu oruànog sukoba, bilo da je me|unarodni ili
neme|unarodni po karakteru. Oruàni sukob postoji za potrebe primjene
~lana 5. ukoliko postoji za potrebe primjene bilo ~lana 2 ili ~lana 3.
Shodno tome, potrebno je pokazati, prvo, da je oruàni sukob postojao u sva-
ko relevantno vrijeme” na odre|enoj teritoriji i, “drugo, da su djela optu-
ènog po~iwena u kontekstu tog oruànog sukoba.” (str. 196-197.)
Sud ovde za odnosnu presudu insistira “da je oruàni sukob postojao u
svako relevantno vrijeme na teritoriji Republike Bosne i Hercegovine”,
{to bi u mom slu~aju glasilo “da je oruàni sukob postojao u svako rele-
vantno vreme na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji Autonom-
ne Pokrajine Vojvodine koja je sastavni deo Republike Srbije.” [to se ti-
~e samih elemenata postojawe oruànog sukoba, Pretresno ve}e ukazuje da
su kriteriji za utvr|ivawe sadràni u odluci @albenog ve}a, koju citira
u onom delu u kome stoji da “oruàni sukob postoji kad god se pribjegava
oruànoj sili izme|u dràva ili postoji oruàno nasiqe duèg trajawa
izme|u organa vlasti i organizovanih oruànih grupa ili izme|u takvih
grupa unutar dràve.” (str. 197.) Po pitawu same formulacije oruànog na-
siqa duèg trajawa izme|u vladinih snaga i organizovanih oruànih gru-
pa “kriterijum koji primewuje @albeno ve}e pri utvr|ivawu postojawa
oruànog sukoba s obzirom na pravila sadràna u zajedni~kom ~lanu 3.
usredsre|uje se na dva aspekta sukoba: intenzitet sukoba i organizaciju
strana u sukobu. U oruànom sukobu internog ili mje{ovitog karaktera,
ovi blisko povezani kriterijumi se koriste iskqu~ivo u ciqu da se, kao
minimum, napravi razlika izme|u oruànog sukoba i razbojni{tva, neor-
ganizovanih i kratkotrajnih pobuna, te teroristi~kih aktivnosti, koje ne
podleù me|unarodnom humanitarom pravu. Relevantnim faktorima za ovo
odre|ivawe bavi se “komentar Prve ènevske konvencije.” (str. 197-198.)
U Republici Srbiji, a posebno u wenoj Autonomnoj Pokrajini Vojvo-
dini, ni u jednom trenutku od 1991. godine, {to se u skladu sa statutarnim
odredbama smatra relevantnim vremenom, nisu postojale nikakve strane u
sukobu, pa se nije mogao ni odvijati nikakav oruàni sukob dovoqnog obi-
ma i intenziteta da bi se moglo primeniti me|unarodno pravo. Kako daqe
stoji u citiranoj presudi, “postojawe oruànog sukoba ili okupacije i pri-
mjewivost me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriju nisu dovoqni
za ustanovqavawe me|unarodne nadle`nosti nad svakim pojedina~nim te-
{kim zlo~inom po~iwenim na teritoriji biv{e Jugoslavije. Da bi zlo~in
potpadao pod nadle`nost Me|unarodnog suda, mora se uspostaviti odre|e-
na povezanost izme|u navedenog krivi~nog dela i oruànog sukoba koji ~i-
ni me|unarodno humanitarno pravo primewivim.” (str. 201-202.) U skladu s
tim, “da bi krivi~no delo predstavqalo kr{ewe me|unarodnog humanitar-
nog prava, ovo pretresno ve}e se mora uveriti da je svako od navedenih de-
la bilo tesno povezano sa neprijateqstvima. Bilo bi dovoqno dokazati da
je zlo~in po~iwen za vreme ili u okviru neprijateqstava u podru~ju koje je
kontrolisala jedna od strana ili prilikom wegove okupacije.” (str. 202.)
185
S obzirom da Me|unarodni krivi~ni sud ima nadle`nost da krivi~no
goni zlo~ine protiv ~ove~nosti samo kada su oni po~iweni u oruànom su-
kobu, pri ~emu nije od velikog zna~aja da mu je taj sukob me|unarodni ili
unutra{wi, kao i da su zlo~ini usmereni protiv civilnog stanovni{tva,
interesantno je kako su u slu~aju Tadi} Tuìla{tvo i odbrana odre|ivali
wegove elemente, kako su u predmetnoj presudi interpretirani: “Tuìla-
{tvo tvrdi da su elementi zlo~ina protiv ~ove~nosti slede}i: (1) da je op-
tuèni po~inio jedno od dela nabrojanih u ~lanu 5: (2) da su dela po~iwena
u toku oruànog sukoba; (3) da je u vreme kada su dela po~iwena, odnosno ka-
da je propu{teno da se deluje, bio u toku rasprostraweni ili sistematski
napad protiv civilnog stanovni{tva: i (4) da je optuèni znao ili je imao
razloga da zna da je svojim delima ili nedelovawem u~estvovao u napadu na
stanovni{tvo. Odbrana se najve}im delom slaè sa tim elementima, mada
iznosi da: (1) zlo~ini moraju biti po~iweni u oruànom sukobu; i (2) napad
mora biti i rasprostrawen i sistematski. Kako je detaqno izneseno u da-
qem tekstu, Pretresno ve}e je na slede}i na~in utvrdilo uslove primewi-
vosti: prvo, formulacija “kada su po~iweni u oruànom sukobu” zahteva
postojawe oruànog sukoba i povezanost izme|u dela i tog sukoba. Drugo,
formulacija “usmereni protiv bilo kog civilnog stanovni{tva” tuma~i
se tako da ukqu~uje {iroku definiciju pojma “civil”. Ovo odre|ewe daqe
zahteva da dela budu preduzeta na rasprostrawenoj i sistematskoj osnovi i
u svrhu izvr{avawa odre|ene politike. Izve{taj generalnog sekretara i
tuma~ewa nekoliko ~lanica Saveta bezbednosti otkrivaju dodatni zahtev
da sva relevantna dela moraju biti preduzeta na diskriminatornoj osnovi.
Kona~no, po~inilac mora poznavati {iri kontekst u okviru kojeg se wego-
vo delo doga|a.” (str. 230.)
Da bi se odredilo bi}e krivi~nog dela protiv ~ove~nosti, prethodno
se mora dokazati postojawe oruànog sukoba, pa onda utvrditi veza izme|u
krivi~no sankcionisanog dela ili nedelovawa, koje se optuènom stavqa
na teret, i dokazanog oruànog sukoba. Slede}e pitawe kojim se treba po-
zabaviti je povezanost koja treba da postoji izme|u dela i nedelovawa i
oruànog sukoba. Tuìla{tvo tvrdi da je za uspostavqawe povezanosti nu-
`no za kr{ewe ~lana 5. dovoqno pokazati da su zlo~ini po~iweni u nekom
trenutku za vreme ili tokom trajawa oruànog sukoba, ~ak i ako takvi zlo-
~ini nisu po~iweni u direktnoj vezi sa neprijateqstvima, okupacijom ili
drugim sastavnim aspektima oruànog sukoba, niti u okviru takvih aktiv-
nosti. Za razliku od toga, odbrana tvrdi da delo mora biti po~iweno u oru-
ànom sukobu... Pretresno ve}e prihvata, sa odre|enim rezervama, predlog
Tuìla{tva da je u slu~aju zlo~ina protiv ~ove~nosti dovoqno da se delo
dogodilo u toku ili za vreme trajawa oruànog sukoba. Prva takva rezerva,
koja je naizgled o~igledna, jeste da delo bude vezano geografski, kao i vre-
menski, za oruàni sukob.” Po tom pitawu doti~no pretresno ve}e se pozi-
va i na ~iwenicu da je àlbeno ve}e ve} utvrdilo da se “vremenski i geo-
grafski opseg kako unutra{wih, tako i me|unarodnih unutra{wkih suko-
ba prostire izvan ta~nog mesta i vremena neprijateqstava... Me|unarodno
humanitarno pravo primewuje se od zapo~iwawa takvih oruànih sukoba i
186
nastavqa se posle prekida neprijateqstava sve do op{teg zakqu~ewa mira;
ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, do ostvarewa miroqubivog re{ewa. Do
tog trenutka, me|unarodno humanitarno pravo i daqe se primewuje na celoj
teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju internih sukoba, na celoj teri-
toriji pod kontrololom strane u sukobu, bilo da se tu vode konkretne borbe
ili ne.” (str. 233-234.)
Element civilnog stanovni{tva u opisu zlo~ina protiv ~ove~nosti
“podrazumeva zlo~ine kolektivne prirode i time iskqu~uje pojedina~ne i
izolovana dela koja se, iako mo`da predstavqaju ratne zlo~ine ili zlo~i-
ne prema nacionalnom krivi~nom zakonodavstvu, ne izdiù do nivoa zlo-
~ina protiv ~ove~nosti.” (str. 238.) Prema decidno formulisanom mi{qe-
wu Komisije Ujediwenih nacija za ratne zlo~ine “izolovana krivi~na de-
la nisu potpadala pod pojam zlo~ina protiv ~ove~nosti. Po pravilu je bi-
la neophodna sistematska masovna akcija, naro~ito zvani~na, da se obi~an
zlo~in ka`wiv samo po unutra{wem pravu pretvori u zlo~in protiv ~o-
ve~nosti, te tako postane predmet interesovawa i me|unarodnog prava. Sa-
mo zlo~ini koji su, ili po svojim razmerama i okrutnosti ili po svojoj ma-
sovnosti ili po ~iwenici da je sli~an obrazac primewivan u razli~ito
vreme i na razli~itim mestima, ugrozili me|unarodnu zajednicu ili sabla-
znili savest ~ove~anstva, opravdavaju intervenciju drugih dràva osim
one na ~ijoj su teritoriji zlo~ini po~iweni, ili ~iji su podanici bili wi-
hove `rtve.” (str. 239.)
Prvostepenom presudom u slu~aju Aleksovski, od 25. juna 1999. godine,
izraàva se stav po pitawu postojawa dovoqne uzro~no-posledi~ne veze iz-
me|u dela pripisanih optuènom i oruànog sukoba: “Me|unarodno huma-
nitarno pravo ne primewuje se na sva protivzakonita dela po~iwena tokom
nekog oruànog sukoba. Ono se primewuje samo na ona protivzakonita dela
koja su dovoqno povezana sa vo|ewem neprijateqstava. Neophodno je doka-
zati da je delo, do koga je sigurno moglo da do|e i bez sukoba, po~iweno pro-
tiv odre|ene `rtve upravo zbog tog sukoba. Pretresno ve}e }e odlu~iti da
li postoji takva veza izme|u dela za koja se tereti optuèni i oruànog su-
koba.” (str. 17.) Sli~na formulacija se iznosi i u presudi u slu~aju Kupre-
{ki} i drugi, od 14. januara 2000. godine: “Postaviv{i zahtev da zlo~ini
protiv ~ove~nosti moraju biti po~iweni ili u unutra{wem ili u me|una-
rodnom oruànom sukobu, Savet bezbednosti je, uspostavqaju}i Me|una-
rodni sud, mo`da definisao krivi~no delo u ~lanu 5. uè nego {to je po-
trebno prema me|unarodnom obi~ajnom pravu. Ipak je za potrebe ~lana 5.
dovoqno da se delo dogodilo u vreme trajawa bilo kakvog oruànog sukoba.
Vrsta i priroda takvog sukoba – da li je me|unarodni ili unutra{wi, pre-
ma tome je nebitna. Moè se re}i da postoji oruàni sukob gde god se u od-
nosima izme|u dràva pribegne kori{}ewu oruàne sile ili gde izme|u
vlasti i organizovanih oruànih grupa, ili izme|u takvih grupa unutar
jedne dràve, duè vreme postoji oruàno nasiqe. Priroda neksusa koji se
traì u ~lanu 5. Statuta jeste naprosto to da delo mora biti geografski i
vremenski povezano sa oruànim sukobom.” (str. 202-203.) Skoro identi~an
je slu~aj s presudom u slu~aju Kvo~ka i drugi, od 2. novembra 2001. godine, u
187
kojoj stoji: “^lan 5, zlo~in protiv ~ove~nosti, zahteva postojawe oruànog
sukoba, bilo unutra{weg bilo me|unarodnog, te da su krivi~na dela za ko-
ja tereti optu`nica izvr{ena tokom tog oruànog sukoba.” (str. 38.) Sle-
di i presuda u slu~aju Kordi} i êrkez, od 26. februara 2001. godine, prema
kojoj “~lan 5. daje Me|unarodnom sudu nadle`nost da krivi~no goni zlo~i-
ne protiv ~ove~nosti kada su po~iweni u oruànom sukobu, bilo me|una-
rodnog, bilo unutra{weg karaktera... ^lan 5, me|utim, ne zahteva ni{ta
vi{e od postojawa oruànog sukoba u relevantno vreme i na relevantnom
mestu da bi Me|unarodni sud imao nadle`nost.” (str. 9.) Svi ovi relevant-
ni sudski stavovi su dodatni argument za moju tvrdwu da u Vojvodini nije
moglo biti krivi~nih dela ~ije je gowewe u nadle`nosti ovog suda.
v) Tvrdwa da optu`nica ima formalne nedostatke

Op{ti princip koji Pretresno ve}e II mora da primeni na osnovu Pra-
vilnika o postupku i dokazima je na~elo da svaka optu`nica mora da sadr-
ì nedvosmisleni relevantni ~iweni~ni i pravni navod koji mora da bude
potkrepqen dokaznim materijalom, koji istovremeno mora biti i dostupan
odbrani. Ako se ve}, na zgraàvawe svetske stru~ne pravni~ke javnosti,
kristali{e praksa pred ovim me|unarodnim krivi~nim tribunalom, da
stepen detaqnosti optu`nice ne treba da bude toliko visok kao {to je to
neophodno za optu`nicu u doma}im pravnim sistemima, ipak ta optu`nica
mora zadovoqiti osnovne standarde. Zahtevi vezani za formu optu`nice
precizirani su u okviru zna~ajnog broja dokumenata i sudske prakse me|u-
narodnog prava u najve}im pravnim sistemima, razvijanim na vekovnim tra-
dicijama komon loa i kontinentalnog prava.
Optu`nica podignuta protiv mene sadrì zaprepa{}uju}e mnogo neja-
sno}a i dvosmislenosti, koje su proizvod nepostojawa ozbiqne logike i
kriti~ke svesti, kao i proizvoqnog nestru~nog uop{tavawa pojmova, koje
pledira na obavezno tuma~ewe pojmova kroz kontekst i celovitost, ali to
podrazumeva izrazitu subjektivnost onoga koji tuma~i, {to je nedozvoqivo
u jednom ozbiqnom krivi~nom procesu. Ovakim uop{tavawem i neodre|e-
no{}u inkriminacija, optuènom se onemogu}ava da bude informisan o
onome {to mu se stavqa na teret, a name}e se pitawe da li uop{te postoji
konkretno bi}e krivi~nog dela koje mu se stavqa na teret. Koriste}i pro-
izvoqne i neodre|ene termine u optu`nici, tuìlac dovodi optuènog u
krajwe nepovoqan poloàj. Zato je potpuno ispravno moje insistirawe da
mi sud zaista garantuje pravo na fer i po{teno su|ewe, kako je to i propi-
sano Statutom Me|unarodnog krivi~nog suda za krivi~no gowewe osoba od-
govornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na
podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991. godine, usvojenim 25. maja 1993. godine,
a izmewenim i dopuwenim 13. maja 1998.
Na osnovu ovakve optu`nice, kao optuèni ja zaista nisam u mogu}no-
sti da ostvarim svoja neprikosnovena prava, zato {to mi se na teret sta-
vqaju inkriminacije i krivi~na dela koja su suvi{e nejasno opisana i pre-
terano uop{tena. Kao optuèni, ja ne mogu niti treba da istraùjem pri-
rodu svoje eventualne odgovornosti ako mi osporavanom optu`nicom nisu
188
pruène adekvatne pojedinosti. Svaka optu`nica, bilo da je bazirana na
principima i pravilima kontinentalnog ili anglosaksonskog prava, naj-
mawe mora da sadrì jasne i nedvosmislene ~iweni~ke podatke o radwi i
na~inu izvr{ewa krivi~nog dela, protivpravnosti, uzro~no-posledi~noj
vezi, objektivne i subjektivne elemente, neophodne za identifikaciju
pravnih elemenata krivi~nih dela, kao i podatke koji ukazuju na verovat-
no}u da je optuèni izvr{io krivi~no delo, te da je time sud pred kojim je
podignuta optu`nica nadleàn. Istovremeno, optuèni mora da bude do-
voqno obave{ten da bi bio svestan s ~ime }e se suo~iti na su|ewu. Tako je,
kod mene, pri postoje}oj optu`nici, stvorena svest da uop{te ne znam s ~im
}u biti suo~en na su|ewu. Pojedinosti koje su predo~ene u optu`nici, s ob-
zirom da kvalitativno i kvantitativno daleko zaostaju za optimalnom me-
rom u kojoj se zahteva da to u optu`nici bude u~iweno, onemogu}avaju mi da
adekvatno pripremim svoju odbranu.
U svakom slu~aju, optu`nica se mora sagledavati kao celina, ali ako tu
celinu sa~iwavaju konfuzni i neta~ni ~iweni~ki podaci, dvosmisleni,
uop{teni i alternativni pojmovi, onda celina ne dobija na druga~ijem kva-
litetu u odnosu na onaj koji name}u pojedina~ni detaqi. Kako Tuìla{tvo
ima obavezu da dokaè svaki od elemenata krivi~nog dela za koje tereti op-
tuènog, ono mora u optu`nici navesti i bitne elemente svakog dela,
ukqu~uju}i i objektivne i subjektivne elemente krivi~nog dela, sa potreb-
nom argumentacijom. Iz toga je ve} jasno da ~iweni~ki i pravni navodi, sa-
dràni u ovoj optu`nici, ne smeju biti dovoqni, da bi sa~iwavali pravni
osnov za nastavak krivi~nog postupka, koji se vodi protiv mene. Statut ni
Pravilnik ne propisuju detaqnije kako tuìlac treba da navodi optu`be.
Me|utim, iz sadràja ~lana 18 (4) Statuta i ~lana 47 (c) Pravilnika o po-
stupku i dokazima, proizilazi obaveza nabrajawa ~iwenica i krivi~nih
dela koja se optuènom stavqaju na teret. Ako Statut predstavqa fuziju i
sintezu dveju dominantnih pravnih tradicija, odnosno sistema komon loa
koji je uticao na zemqe engleskog govornog podru~ja, i sistema prava koji je
svojstven kontinentalnom delu Evrope, kao i s obzirom da je u svakom slu-
~aju su{tina tuma~ewa da se otkriju istinski ciq i namere zakonodavca
kod ovog ~lana Statuta i Pravilnika, onda nema nikakve dileme da optu-
`nica koju je podnelo ovo tuìla{tvo protiv mene ne zadovoqava osnovna
pravila prihva}ena od strane dveju dominantnih pravnih tradicija.
Dakle, pravilima i na~elima usvojenim u pravnoj nauci kontinental-
nog i anglosaksonskog prava, optu`nica najmawe mora da sadrì jasne, ne-
dvosmislene, ~iweni~ke podatke o radwi i na~inu izvr{ewa krivi~nog de-
la, protivpravnosti, uzro~no-posledi~noj vezi, objektivne i subjektivne
elemente neophodne za identifikaciju pravnih elemenata krivi~nih dela,
kao i podatke koji ukazuju na verovatno}u da je optuèni izvr{io krivi~-
no delo, te da je time sud pred kojim je podignuta optu`nica nadleàn. Na
taj na~in je optuèni minimalno obave{ten o zna~ewu ~itave optu`nice.
Time postaje svestan s ~ime }e se suo~iti na su|ewu. U suprotnom, bespo-
vratno se ru{i dignitet suda, jer se kod optuènog ne sme stvarati svest da
ne zna s ~ime }e biti suo~en na su|ewu. Svako odstupawe od formalnih i
189
materijalnih zahteva u pogledu sastava i sadrìne optu`nice i tolerisa-
we takve optu`nice od strane suda zna~i promenu zakona od strane pravo-
sudnih organa, {to je zapravo uzurpacija zakonodavne uloge od strane pra-
vosu|a, jer sudovi su ustanovqeni da utvrde i osnaè namere zakonodavca, a
ne da mewaju ili ograni~avaju voqu zakonodavca.
O~igledno je da optu`nica podignuta protiv mene, koja se odnosi na
Vojvodinu, ne sadrì ni precizne, jasne i nedvosmislene ~iweni~ne i prav-
ne navode i argumentaciju u vezi sa postojawem oruànog sukoba. U optu-
`nici nije jasno trajawe oruànog sukoba, a posebno izme|u koga je stawe
oruànog sukoba i ko su sukobqene strane. Ako tuìlac tvrdi da sve vre-
me na koje se odnosi ova optu`nica, u SRJ postoji stawe oruànog sukoba,
onda on mora i da objasni ko su strane u sukobu. Ovo je posebno va`no, jer
ako je u pitawu unutra{wi sukob, onda je to zna~ajno zbog pitawa primene
i sprovo|ewa u praksi fundamentalnih principa humanitarnog prava u si-
tuacijama koje se, pravno gledaju}i, formalno ne kvalifikuju za sveobu-
hvatnu primenu @enevske konvencije i Protokola. U skladu sa striktnim
pravnim tuma~ewem postoje}ih pravila, za{tita `rtava u unutra{wim
oruànim sukobima je su{tinski druga~ija od za{tite `rtava u me|una-
rodnim oruànim sukobima. Ako se prihvati stav da se sa @enevskim kon-
vencijama od ~istog me|udràvnog modela konvencije koje stvaraju prava i
obaveze recipro~nog karaktera na nivou univerzalnog me|unarodnog zako-
nodavstva, dolazi do pravila koja pruàju za{titu apsolutnog karaktera,
koja su primewiva u skoro svim okolnostima, i ako se ~ak i prihvati da ono
{to tako|e razlikuje @enevske konvencije od uobi~ajenih me|udràvnih
konvencija jeste da je wihov krajwi ciq i svrha za{tita pojedinaca, kao
krajwih korisnika humanitarne za{tite, ipak ostaje nedefinisanost i ne-
re{enost kada se do|e do nivoa unutra{wih sukoba.
Unutra{wi oruàni sukobi su, s pravne ta~ke gledi{ta, ono {to se u
humanitarnom pravu opisuje kao “neme|unarodni oruàni sukob”, u smislu
zajedni~kog ~lana 3 @enevske konvencije iz 1949. godine i Protokola II.
Jedna od glavnih karakteristika pravnog ure|ivawa unutra{wih oruà-
nih sukoba jeste, da nasuprot stawu karakteristi~nim za me|unarodne suko-
be, odnos izme|u zara}enih strana u su{tini je odnos vlade dràve o kojoj
je re~ i wenih sopstvenih dràvqana. Dakle, obaveza prema humanitarnom
pravu zara}ene vlade u odnosu na drugu zara}enu stranu su obaveze prema
wenim sopstvenim dràvqanima koji, u principu, potpadaju pod wenu is-
kqu~ivu nadle`nost. Bilo koja ograni~ewa }e zato biti u suprotnosti s
odre|enim konceptima dràvnog suvereniteta. Ujedno, karakteristika
pravne regulative je ograni~en broj pravila koja su dràve prihvatile kao
pravno obavezuju}e u me|unarodnim instrumentima koji se odnose na unu-
tra{we sukobe. Uz to, postoji i zavisnost humanitarnog angaòvawa na za-
{titi `rtava, posebno intervencije, od pristanka i dozvola vlade. Zajed-
ni~ki ~lan 3 uop{te ne sadrì, a Protokol II u vrlo ograni~enom obimu
sadrì, odredbe ratnog prava. U Protokolu II nema odeqka sli~nog onom u
Protokolu I o me|unarodnim oruànim sukobima. Samo se “metodi i sred-
stva ratovawa”, kao i “mere predostro`nosti”, u naznakama pomiwu u delu IV
190
Protokola II o civilnom stanovni{tvu. To su ograni~ena pravila koja se
odnose na vojne operacije. Ona se vi{e ti~u za{tite stanovni{tva od po-
sledica neprijateqstava nego od vo|ewa neprijateqstava.
Postupawe s licima pod vla{}u neprijateqa je komponenta qudskih
prava istaknuta i u zajedni~kom ~lanu 3 i u Protokolu II. Zajedni~ki ~lan
3 predvi|a da }e zara}ene strane u me|unarodnom oruànom sukobu “huma-
no” postupati s licima koja ne uzimaju aktivno u~e{}e u neprijateqstvi-
ma, ne samo s civilima, ve} i s pripadnicima oruànih snaga koje su polo-
ìle oru`je. Ako se prihvati pravni koncept da su pravila o humanom po-
stupawu svrstana u osnovna prava vezana za za{titu pojedinaca, pravila ko-
ja odre|uju minimalne garancije za postupawe koje se primewuje na lica li-
{ena slobode i sudske garancije, onda je preciznost optu`nice neophodni-
ja. Ovo kako zbog ~iwenice da poseban tretman imaju terorizam i terori-
sti~ke akcije, tako i zbog zabrane teroristi~kih akata (~lan 33. @enevske
konvencije IV) koje su tako|e dodate spisku zabrawenih postupaka iz zajed-
ni~kog ~lana 3. Ujedno humanitarna za{tita po Protokolu II ne obuhvata
zategnute situacije ili unutra{we nemire, kao i izolovane akte pobuna.
Odràvawe reda i mira, kao i javne sigurnosti, ovla{}uje generalno drà-
vu da preduzme sve vojne, policijske, upravne i druge mere kako bi, pre sve-
ga, obezbedila stanovni{tvo i vlastite trupe, a potom, zagarantovane vi-
{e-mawe redovne i bezbedne uslove svakodnevnog ìvota stanovni{tvu. I
kad je imovina u pitawu, iskqu~ivo je pravo dràve da zapleni svu pokret-
nu dràvnu imovinu kao i nov~ana sredstva koja mogu biti kori{}ena u
ratne svrhe.
S obzirom da se primena humanitarnog prava, od vremena usvajawa @e-
nevske konvencije 1949. godine, zasniva na osnovnoj razlici izme|u me|una-
rodnih i neme|unarodnih sukoba, i po doma{aju svoje primene i po sadrì-
ni, kao i s obzirom da primena pravila i wihova sadrìna zavise od pret-
hodne pravne klasifikacije i klasifikacije konfliktne situacije, to je
obaveza tuìoca da u optu`nici napravi takvu razliku i kvalifikaciju,
nesporna. Zakoni oruànih sukoba zasnovani su na bazi~noj razlici izme-
|u me|unarodnih i neme|unarodnih oruànih sukoba. Ovo razlikovawe je
duboko ugra|eno u @enevskoj konvenciji iz 1949. godine i odràvalo se, pa
~ak je i potvr|eno usvajawem Protokola iz 1967. godine. Precizirawe je
neophodno da stawe unutra{wih nemira ne bi moglo da iza|e iz okvira ka-
tegorije neme|unarodnih sukoba. Uostalom, i terminologija me|unarodnog
komiteta Crvenog krsta i humanitarnog prava, koji govore o unutra{wim
nemirima i zategnutostima, stvaraju potrebu za precizirawe u optu`nici
{ta zapravo tuìlac misli. Zajedni~ki ~lan 3 @enevskih konvencija i sa-
svim neodre|ena formulacija iz ovog ~lana mora se postaviti u kontekst
Protokola II koji ima znatno restriktivniji pristup unutra{wim suko-
bima i ~ak formalno iskqu~uje pojedine situacije u doma{aju primene za-
jedni~kog ~lana 3. Me|unarodni komitet Crvenog krsta, u svojim apelima
da se po{tuje humanitarno pravo u oruànim sukobima, skoro nikad ne po-
ziva na zajedni~ki ~lan 3 ili Protokol II u konkretnoj situaciji, ve} sa-
mo podvla~i neophodnost po{tovawa humanitarnih principa. I pored
191
tendencije politi~kih faktora, da se prevazi|e pravno razlikovawe izme-
|u me|unarodnih i neme|unarodnih sukoba u konvencijama i protokolima,
neophodno je ipak dràti se prava i odupreti se svo|ewu prava na politi~ke
èqe.
Ako je razlikovawe dve vrste situacija, koje se odnose na me|unarodne
i neme|unarodne sukobe, irelevantno {to se ti~e zlo~ina protiv ~ove~no-
sti, ono je osnovano u pogledu povreda ratnih sukoba i obi~aja (~lan 3. Sta-
tuta). Sistem te{kih kr{ewa @enevskih konvencija i Prvog protokola ne
primewuje se na unutra{we sukobe, u smislu ozbiqne povrede ratnih zako-
na i obi~aja, koje su obuhva}ene ~lanom 3 Statuta Tribunala. Zakqu~ak
ovog tribunala, u jednoj presudi, da su me|unarodna praksa i opinio juris
razvile stav da te postupke, ~ak iako su po~iweni u unutra{wem sukobu, do-
vedu, uz one konkretno pomenute u ~lanu 3, u kategoriju ratnih zlo~ina i ta-
ko u domen nadle`nosti me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslavi-
ju, ipak odstupa od op{teprihva}enih pravila me|unarodnog prava. Zako-
nitost u primeni me|unarodnog humanitarnog prava je imperativ. Zbog to-
ga je prevazilaèwe fundamentalne razlike izme|u me|unarodnih i neme-
|unarodnih oruànih sukoba pravno mogu}e tek po promeni u sadrìni za-
kona i pravila, jer nejednaka za{tita `rtava rata je ugra|ena u konvenci-
je i protokole. Ako ~itavim ratnim pravom dominiraju dva principa, na-
~elo nu`de koje, prema op{tem pravilu, opravdava upotrebu nasiqa u gra-
nicama u kojima je nasiqe neizbe`no da bi se postigao ciq rata, i na~elo
humanosti, onda naàlost, humanost u ratu ne moè postavqati ve}e zahte-
ve od onih koje dopu{ta ciq rata. Ako ni tuìlac ni Ujediwene nacije ni-
su blagovremeno i efikasno reagovali protiv onih koji su rat zapo~eli,
zbog zlo~ina protiv mira i ako se ovaj sud bavi humanizacijom jednog uni-
verzalnog zla kakvo je rat, kao duboko ne~ove~nog akta, onda se kroz taj pa-
radoks ne moè kriminalizovati nijedna odredba me|unarodnog humani-
tarnog prava samim ~inom davawa nadle`nosti nekom me|unarodnom sudu.
Me|unarodni sud samo identifikuje i primewuje postoje}e me|unarodno
obi~ajno pravo. Pripisivawe pojedina~ne krivi~ne odgovornosti za kr{e-
we zajedni~kog ~lana 3 predstavqa stvarawe eks post fakto zakona od stra-
ne ovog me|unarodnog suda.
Takva je praksa u suprotnosti sa osnovnim qudskim pravima koja su
progla{ena izme|u ostalog, Me|unarodnim paktom o gra|anskim i poli-
ti~kim pravima iz 1966. godine, kojim je garantovano da niko ne}e biti pro-
gla{en krivim za krivi~no delo zbog dela ili propusta koji u vreme kad je
po~iwen nije predstavqao krivi~no delo po nacionalnom ili me|unarod-
nom pravu. Svrha tog principa jeste da se spre~i krivi~no gowewe i ka-
`wavawe pojedinca za dela koja je u trenutku ~iwewa imao razumnog osno-
va da veruje da su zakonita i uz principe nulum krimen sine lege i nula pe-
na sine lege, koji su prihva}eni u svim velikim sistemima krivi~nog pra-
va na svetu, predstavqa temeqni princip pravi~nosti. Ovi obziri pred-
stavqaju deo temeqnih osnova na kojima po~iva princip zakonitosti. Ako
nisu zadovoqeni ovi principi, ne moè se provesti ni priznati nijedan
proces.
192
Ako tuìlac tvrdi da je optuèni “naredio”, “planirao” ili “podsti-
cao” na krivi~na dela u smislu ~lana 7 (1) Statuta, mora navesti u optu-
`nici i izneti jasne argumente da li je krivi~no delo po~inila osoba raz-
li~ita od optuènog, zatim, da li je ta druga osoba izvr{avala nare|ewe
ili zamisao koja je potekla od optuènog ili na koju je optuèni uticao
podsti~u}i je, zatim, da li je optuèni imao kriminalnu nameru, bilo da je
re~ o direktnoj ili indirektnoj nameri. Ako tuìlac tvrdi da je optuè-
ni nare|ivao, s obzirom da nare|ivawe podrazumeva odnos podre|enosti
izme|u naredbodavaca i izvr{ioca, neophodno je da optu`ba sadrì osnov-
ne podatke koji potkrepquju taj navod. A najmawe mora da sadrì podatke,
kome je i kada dao i kakvu naredbu. S obzirom da tuìlac tvrdi da sam pla-
nirao, odnosno u~estvovao u planirawu, a kako pojam “planirawe” pretpo-
stavqa da jedna ili vi{e osoba planiraju, smi{qaju ili organizuju izvr{e-
we materijalnog elementa krivi~nog dela, neophodno je da optu`nica sadr-
ì bar jedan jedini pokazateq koji se odnosi na to planirawe, od vremena,
na~ina, pa do rezultata toga plana. Ako tuìlac tvrdi da sam podsticao,
{to bi zna~ilo neku vrstu nagovarawa, od strane optuènog, neke druge
osobe da po~ine krivi~no delo ili “provocirawe druge osobe da po~ini
krivi~no delo”, nesporno je da je potrebno ponuditi argumente da postoji
uzro~no-posledi~na veza izme|u podsticawa i izvr{ewa objektivnog ele-
menta krivi~nog dela. Pri tome, minimalno je neophodno izneti podatke
kada, koga, gde i kako je podsticao. Ako tuìlac tvrdi da je optuèni poma-
gao i podràvao, a to bi moglo da zna~i ~ak i pruàwe pomo}i, odnosno
olak{avawe izvr{ewa nezakonitog dela, kroz zna~ajni u~inak na ~iwewe
nezakonitog dela, onda je tuìlac duàn da navede u optu`nici podlogu za
svoj stav.
S obzirom da je u pravnoj nauci i praksi nesporno da optu`nica mini-
malno mora da sadrì jasne, nedvosmislene, ~iweni~ke podatke o radwi i
na~inu izvr{ewa krivi~nog dela, protivpravnosti, uzro~no-posledi~noj
vezi, objektivne i subjektivne elemente, neophodne za identifikaciju
pravnih elemenata krivi~nih dela, kao i podatke koji ukazuju na verovat-
no}u da je optuèni izvr{io krivi~no delo, te da je time sud pred kojim je
podignuta optu`nica nadleàn, ovakvim svo|ewem optu`nice za najteà
krivi~na dela, kao {to se to radi u mom slu~aju, na naslu}ivawe, pretpo-
stavqawe, alternative, koje ima za posledicu i boravak u pritvoru, dovodi
celi ovaj krivi~ni postupak do nepremostivih kontradikcija i logi~ko-
pravnog apsurda i u odnosu na anglosaksonsko i u odnosu na kontinentalno
pravo, {to daqe vodi anomalijama i protivre~nostima koji nikako nisu
mogle biti namera zakonodavca. Ono {to se naziva civilizacijskim stan-
dardom, a plod je filozofskih, eti~kih, pravnih i drugih shvatawa, koja su
vladaju}a u evropskom dru{tvu, zahteva da se po{tuje na~elo zakonitosti.
Takav civilizacijski standard i osnovni princip modernih pravnih pore-
daka u skladu je i sa zahtevima i zabranama Me|unarodnog pakta o gra|an-
skim i politi~kim pravima, kojima su samo potvr|ena klasi~na na~ela
krivi~nog prava, koja su osnovna garancija za{tite neotu|ivih qudskih
prava na li~nu sigurnost i slobodu od proizvoqnog pona{awa, samovoqe i
zloupotrebe vlasti.
193
U me|unarodnom pravu do sada je bilo dominantno da je dràva ta koja
se pojavquje kao iskqu~ivi “krivac” ako je do povrede prava do{lo, a da po-
jedinac samo saglasno pravilima unutra{weg prava dràve u ~ije je ime de-
lovao, moè biti pozvan na odgovornost, te da je to stvar koja se re{ava iz-
me|u wega i dràve u ~iji pravni sistem su ugra|eni op{teprihva}eni
principi me|unarodnog prava i prihva|ene i ratifikovane me|unarodno-
pravne obaveze. Ako se sklopom nekih unapred nepredvidivih istorijskih
i politi~kih okolnosti pojedinac na|e pod vla{}u, bilo da je re~ o legal-
noj ili nelegalnoj nadle`nosti, nekog ad hok formiranog Me|unarodnog
krivi~nog tribunala, i tada je najva`nije po{tovawe na~ela zakonitosti
u wegovom su{tinskom zna~ewu, jer tu se fakti~ki prelama sve ono {to je
bitno za po{tovawe neotu|ivih prava ~oveka, za pravdu i pravi~nost. Ako
su realizacije prethodnih ad hok sudova protekle u znaku spora da li je sme-
lo da se dozvoli da se u mawoj ili ve}oj meri odstupi od na~ela zakonito-
sti, to ne sme biti savremena sudska praksa jer je civilizacijski zahtev sa-
vremenog sveta da se ne sme odstupati od na~ela zakonitosti.
Po{to mi se u vi{e navrata, u kumulativnoj formulaciji sa alterna-
tivnim izborom, pripisuje i nare|ivawe da se ~ine krivi~na dela zabrawe-
na me|unarodnim ratnim pravom, tuìlac bi morao u optu`nici, kada je u
pitawu komandna odgovornost, da iznese subjektivne elemente, kao i ponu-
diti direktnim dokazima i indicijama potkrepqeno realno znawe koje sam
eventualno imao o stvarnom ili o~ekivanom pona{awu mojih podre|enih,
ali i da prethodno jasno identifikuje kome sam to bio nadre|en u smislu
hijerarhijske subordinacije. Pored toga, tuìlac mora u optu`nici da iz-
nese elemente koji ukazuju na verovatno}u da nadre|eni moè imati mens
rea potrebnu za nastanak krivi~ne odgovornosti. Optu`nica ne sadrì ni
~iweni~ke podatke koji bi ukazali na verovatno}u o postojawu bitnog ele-
menta komandne odgovornosti, a to je uzro~no-posledi~na veza. Centralnu
ulogu u krivi~nom pravu ima princip uspostavqawa kauzalnog odnosa, pa je
on tradicionalno postavqen kao kondicio sine kva non za nametawe kri-
vi~ne odgovornosti nadre|enima za to {to nisu spre~ili ili kaznili kri-
vi~na dela koja su po~inili wihovi podre|eni.
Nema u optu`nici ni mentalnog elementa neophodnog za zlo~in pro-
tiv ~ove~nosti, a to bi moralo da pokaè da sam eventualno kao optuèni
bio svestan ~iwenica ili okolnosti u kojima bi moja ili tu|a dela po svo-
jim posledicama prerasla u zlo~ine protiv ~ove~nosti, niti se ukazuje na
nameru koja ukqu~uje potrebno saznawe. Tuìlac tako|e ne daje dovoqno
podataka koji se odnose na krivi~no delo “progona”, niti daje neophodne
~iweni~ke ni pravne elemente vezane za eventualne povrede telesnog i du-
{evnog integriteta i li{avawe slobode. Ne navode se elementi namere iz
koje i proizilazi specifi~nost tog dela. Isti nedostaci se zapaàju i kod
uni{tavawa imovine i razarawa gradova i sela i druge javne ili privatne
imovine koja pripada odre|enom civilnom stanovni{tvu, odnosno pusto{e-
we koje nije opravdano vojnom nu`dom, a koje se sprovodi u velikim razme-
rama na protivpravan, samovoqan i diskriminiraju}i na~in. Opravdano se
moè primetiti da odgovaraju}i ~lan ne predvi|a op{tu za{titu imovine,
194
imovine koja je ciqana ili ugroàvana, budu}i da se Konvencija ovde ogra-
ni~ila na to da organizuje za{titu na okupiranoj teritoriji. Samo je oku-
pacionoj sili zabraweno razarawe pokretne i nepokretne imovine, osim u
slu~aju kada su takva razarawa apsolutno nu`na zbog vojnih operacija. Da
bi predstavqala te{ku povredu, razarawa moraju da budu takva da nisu
opravdana vojnom nu`dom.
Tuìlac ne daje precizna obja{wewa, ni ~iweni~na ni pravna, u odno-
su na deportaciju ili prisilno preseqewe civila, preme{tawem osoba, is-
terivawem ili drugim prisilnim sredstvima, iz podru~ja gde se legalno na-
laze, i to iz pobuda koje nisu dozvoqene prema me|unarodnom pravu. Optu-
`nica mora navesti dovoqno materijalnih ~iwenica koje se odnose na na-
vodnu deportaciju, kao i onih koje se odnose na eventualnu diskriminaciju.
Nejasno je prema stavu optu`be da li sam kao optuèni hteo sve elemente
konteksta unutar kojih su po~iwena moja navodna krivi~na dela ili sam, sa-
mim funkcijama u javnom i politi~kom ìvotu dobrovoqno preuzeo kao,
{to vaqa naglasiti, iskqu~ivo opozicioni politi~ar, iskqu~ivo verbal-
no nastupaju}i u javnosti, svesno prihvatio rizik u~estvovawa u realiza-
ciji tog konteksta. Nedostaje u optu`nici obja{wewe i precizirawe da li
tuìlac tvrdi da je optuèni imao znawe o kriminalnoj politici, odno-
sno planu, smi{qenu voqu, direktni, indirektni ili eventualni dolus. Tu-
ìlac tvrdi da su dela po~iwena u kontekstu rasprostrawenih ili siste-
matskih kr{ewa, ali za takvu tvrdwu ne daje nijedan ~iweni~ni ni pravni
razlog. To je neophodno jer kao optuèni imam pravo da znam sve elemente
koji mi se stavqaju na teret. Nijedan od elemenata sistematskog karaktera
zlo~ina protiv ~ove~nosti tuìlac ne obja{wava ni ~iweni~no ni prav-
no, a to je duàn da uradi. On ne daje razlo`na obja{wewa ni podatke po pi-
tawu navodnog postojawa politi~kog ciqa, odnosno plana u skladu s kojim
se izvodi napad, ili ideologije u {irem smislu te re~i, koji idu za tim da
se uni{ti, progoni ili oslabi neka zajednica, niti oko ume{anosti viso-
kih vojnih ili politi~kih vlasti u definisawu i formulisawu osmi{qe-
nog plana. Ovde je posebno potrebno ista}i da dràvotvorni programi,
osim ako izri~ito plediraju za vr{ewe zlo~ina, sami po sebi ne mogu biti
element krivi~ne odgovornosti, iako nekada mogu dovesti do rata.
A iz op{tih istorijskih okolnosti i globalnog politi~kog okvira
razvoja doga|aja, op{teg sadràja politi~kih programa hrvatskih i musli-
manskih partija, propagande u wihovim medijima, intenzivnom formirawu
i organizaciji autonomnih vojnih struktura, mobilizacije i masovnog nao-
ruàvawa, vojnih ofanziva koje su vremenski i geografski koordinisane
uz pomo} inostranih faktora koji pripadaju vojnim i politi~kim struktu-
rama Severnoatlantskog pakta, wihovih kontinuiranih programskih ci-
qeva promene etni~kog sastava stanovni{tva pojedinih jugoslovenskih
federalnih jedinica na {tetu srpskog naroda, a o tome upe~atqivo svedo-
~i bezbroj provedenih administrativnih ograni~ewa za srpski narod, te
{iroke razmere po~iwenog nasiqa, a naro~ito ubistva i drugog fizi~kog
nasiqa, silovawa, samovoqnog zatvarawa, proterivawa, te uni{tavawe
imovine, naro~ito verskih objekata i svih srpskih nacionalnih obele`ja
195
i kulturnih spomenika, tuìla{tvo je moglo da je htelo da izvu~e suprotan
zakqu~ak od onog koje je èlelo da nametne u optu`nici. Pored toga, tuì-
lac u optu`nici ignori{e subjektivni element ne daju}i ni jedan jedini
podatak o tome kakvog kvaliteta je svest optuènog o tome da su se ta dela
doga|ala na rasprostrawenoj ili sistematskoj osnovi i ne iz ~isto li~nih
motiva, te da li je navodni napad na civilno stanovni{tvo izjedna~en sa
oruànim sukobom ili su to dva zasebna pojma. U me|unarodnom krivi~nom
pravu, kao i u unutra{wem, za odgovornost se traì ura~unqivost i odgo-
varaju}i psihi~ki odnos pojedinaca prema delu i posledici.
Ostaje nejasno iz optu`nice i to kako je tuìlac odredio kategoriju
civilnog stanovni{tva. Da li je neborbeni status populacije odre|ivao
prema ~iwenicama ili formalnostima, te da li je tim statusom obuhvatio
i osobe koje su ranije na bilo koji na~in u~estvovale u neprijateqstvima,
latile se oru`ja ili su spontano uzele oru`je radi u~estvovawa u nezako-
nitim napadima na pojedince i grupe druge nacionalnosti ili zakonite
snage reda u zemqi. A svako ko nosi oru`je, odnosno pripada na ovaj ili
onaj na~in nekoj od strana u sukobu, u datom trenutku postaje vlast. I to ap-
solutna vlast u odnosu na nenaoruànog. Humanizacija me|unarodnih prav-
nih obaveza ne zna~i da se daje podr{ka delovawu teroristi~kih organiza-
cija, grupa koje im daju fakti~ku podr{ku, koje su deo kontinuiranog pro-
cesa ugroàvawa ìvqa druge nacionalnosti. One nisu zami{qene da se
primewuju na kategorije lica na koje se ne mogu primewivati. Dakle, qud-
ska prava ne vaè selektivno, a ni norme se ne primewuju selektivno ve}
univerzalno. Za{tita civila i civilnih objekata koju garantuje savreme-
no me|unarodno pravo moè u potpunosti prestati, smawiti se ili suspen-
dovati kada civil zloupotrebi svoja prava. Zato su va`na precizirawa u
optu`nici kako bi mi se omogu}ilo da uop{te pripremim svoju odbranu. U
slu~aju kada civili o~igledno zloupotrebqavaju svoja prava, me|unarodna
pravila im uskra}uju za{titu koja bi im ina~e pripadala. Sli~no tome,
ukoliko se grupa civila naoruà i ukqu~i u borbu protiv organa reda, wih
organi reda legitimno mogu napasti, bez obzira na to ispuwavaju li oni
ili ne uslove postavqene u ~lanu 4(A) (2) @enevske konvencije III iz 1949.
godine. Time se mora jo{ u ovoj fazi praviti razlika izme|u oruànog su-
koba i eventualnog razbojni{tva, neorganizovanih i kratkotrajnih pobu-
na, kao i teroristi~kih aktivnosti, koje ne podleù me|unarodnom huma-
nitarnom pravu. Sve su ovo vrlo ozbiqni razlozi koji sugeri{u zakqu~ak
da optu`nica zbog svojih vrlo ozbiqnih nedostataka ne moè da daqe ~ini
pravni osnov za nastavak krivi~nog postupka protiv mene. A tih razloga
ima jo{, kako }e se videti iz nastavka teksta.
g) konkretni formalni nedostaci optu`nice

Optu`nica me tereti za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona
i obi~aja ratovawa, {to zna~i da formalno poku{ava da svoje inkrimina-
cije bazira na ~lanovima 3 i 5 Statuta. Ve} u prvom delu, koji se sastoji od
14 stavova i obuhvata davawe li~nih podataka, postavqawe individualne
krivi~ne odgovornosti i op{tih pravnih navoda. Svi stavovi vrve prosto
196
od neistina i nepreciznosti zbog kojih bi se, u najmawu ruku, optu`nica
morala ponovo pisati. Tako se u stavu 1. neta~no kaè da sam od 1981. do
1984. godine predavao politi~ke nauke kao asistent na Sarajevskom univer-
zitetu. U to vreme ve} uveliko nisam bio asistent nego docent i nau~ni sa-
radnik, {to je i prirodno za doktora nauka koji je prethodno uredno biran
u asistentska zvawa. Ako se ve} daju detaqi iz profesionalne biografije,
bilo je nu`no da se kaè i da sam bio vanredni profesor Pravnog fakul-
teta u Pri{tini i redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. To
ve} manir minimalne korektnosti nalaè Tuìla{tvu. U stavu 2. se kaè
da sam po~eo kao komunista! [ta je to – po~eo kao komunista? Kad sam 1984.
godine osu|en na osam godina zatvora za “kontrarevolucionarnu delatnost,
onda mi je Vrhovni sud Bosne i Hercegovine smawio kaznu na ~etiri, a Sa-
vezni sud na godinu i deset meseci, i to nakon prekvalifikovawa krivi~-
nog dela u “neprijateqsku propagandu”. Dakle, i ovde Tuìla{tvo operi-
{e neta~nim podacima, a isto tako i u stavu 3, gde navodi da sam nakon do-
deqivawa titule ~etni~kog vojvode putovao po Sjediwenim Dràvama, Ka-
nadi i Australiji. Putovao sam po tim zemqama pre dodeqivawa titule, a
titula mi je dodeqena kad sam se ve} uveliko vratio u Beograd. Koji su raz-
lozi da Tuìla{tvo u stavu 4. drsko laè da sam u junu 1990. godine osnovao
stranku Srpska narodna obnova, koja je navodno kasnije preimenovana u
Srpski ~etni~ki pokret. Nikada nisam osnivao stranku Srpska narodna
obnova niti sam ikada bio wen ~lan. Uostalom, ta stranka nije formirana
u junu 1990. godine, nego 6. januara te godine, a formirali su je Vuk Dra{ko-
vi} i Mirko Jovi}. Ja sam u Srpski ~etni~ki pokret preimanovao jedno
krilo Srpskog pokreta obnove, nakon razlaza sa Vukom Dra{kovi}em. Ni-
je Srpski ~etni~ki pokret uop{te u~estvovao na izborima u decembru
1990. godine, pa tako nije ni mogao da osvoji skoro 100.000 glasova. Te glaso-
ve ja sam osvojio sam, kandiduju}i se za predsednika Republike Srbije kao
kandidat grupe gra|ana. Vlasti SFRJ nikada nisu zabranile Srpski ~et-
ni~ki pokret, a najmawe posle ovih izbora, kako la`no navodi optu`nica.
Vlasti Srbije su u avgustu 1990. odbile wegovu registraciju kao politi~ke
partije, a Srpski ~etni~ki pokret nikada nije zabrawivan, pa je tokom
1990. i 1991. godine {tampao i svoje novine. Tuìla{tvo laè da sam na
svakodnevnim mitinzima 1991. godine i tokom predizborne kampawe pozi-
vao “na rat protiv istorijskih neprijateqa Srbije, odnosno protiv stanov-
ni{tva hrvatske, muslimanske i albanske nacionalnosti”. Uostalom, pisci
optu`nice ne raspolaù nijednim dokazom kojim bi ovu svoju la` makar de-
limi~no potkrepili.
U narednih sedam stavova tuìlac u ovoj optu`nici poku{ava da defi-
ni{e navodnu individualnu krivi~nu odgovornost optuènog, pozivaju}i
se na ~lan 7, stav 1 Statuta Me|unarodnog suda, la`no tvrdi da sam “plani-
rao, naredio, podsticao, po~inio” ili ~ije sam “planirawe, pripremu ili
izvr{ewe na drugi na~in pomagao i podràvao”. Formulacija iz Statuta
nastoji da bude sveobuhvatna, ali u optu`nici se sve mora konkretizovati:
{ta sam konkretno planirao, {ta i kome sam naredio, koga sam i na {ta
podsticao, {ta sam po~inio, kako sam i na koji na~in planirawe pomagao i
197
podràvao, pa tako isto za pripremu ili izvr{ewe. Pored toga, mora se
precizirati kojim sam to ta~no govorima, izjavama, radwama ili propusti-
ma “doprineo da se kod izvr{ilaca stvori odluka da po~ine navedena kri-
vi~na dela”. Najsme{nije deluje slede}a tvrdwa: “Re~ ’po~initi’ u ovoj op-
tu`nici ukqu~uje u~estvovawe Vojislava [e{eqa u udruènom zlo~ina~-
kom poduhvatu”. U ~lanu 3, kao ni u ~lanu 5, upori{ta za formulaciju “u~e-
stvovawe u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu” jednostavno nema, niti se
ono moè na}i u izvorima me|unarodnog krivi~nog prava, kad je re~ o kri-
vi~nim delima kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa ili zlo~ina protiv ~o-
ve~nosti. Samo u ~lanu 4 Statuta, mogu}e je inkriminisawe udruìvawa
radi izvr{ewa genocida, ali se optu`nica protiv mene ni delimi~no ne
zasniva na ~lanu 4, niti mi se genocid uop{te pripisuje. Zato formulaci-
ja o “udruènom zlo~ina~kom poduhvatu” jednostavno mora biti izba~ena
iz ove optu`nice.
Gde je ijedan dokaz za tvrdwu iz stava 6. da je optuèni u~estvovao u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu ~ija je navodna svrha da se ~iwewem zlo-
~ina ve}ina Hrvata, muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalno-
sti silom trajno ukloni sa odre|enih teritorija? Je li sam po sebi zlo~i-
na~ki poduhvat formirawe srpskih autonomnih oblasti i kasnije republi-
ka? Na ~emu se bazira tvrdwa iz stava 7. da sam imao svest i nameru potreb-
ne za po~iwewa svakog tog zlo~ina. Gde sam to izrazio tu svest i kako se ta
moja namera manifestovala? Po{to nije bilo nikakvog udruènog zlo~i-
na~kog poduhvata, onda je nemogu}e da sam mogao biti svestan da su zlo~ini
wegov mogu}i ishod. U stavu 8. se tvrdi da sam na ostvarewu ciqa takvog po-
duhvata radio u dogovoru sa vi{e pojedinaca, pa sam u tome svako odigrao
svoju ulogu. Svim gra|anima Srbije, pa i {ire, poznato je da sam sa Slobo-
danom Milo{evi}em ~e{}e bio u sukobu nego {to sam sara|ivao, a nekoli-
ko puta me je ~ak i u zatvoru drào. Generala Veqka Kadijevi}a nikada u
ìvotu nisam upoznao, niti sam se bilo kad o wemu pozitivno izrazio, ne-
prekidno sam ga u javnosti napadao najteìm politi~kim kvalifikacija-
ma, zahtevaju}i wegovu smenu s funkcije jugoslovenskog ministra odbrane.
Generala Blagoja Ayi}a sam samo jednom u ìvotu sreo, i to na nekom di-
plomatskom prijemu. Tako|e, dok je bio na funkciji na~elnika General-
{taba, o wemu sam govorio samo u negativnom kontekstu. Kadijevi} i Ayi}
su pripremali mitraqeska gnezda da bi se koncentrisanom paqbom suprot-
stavili o~ekivanom juri{u mojih politi~kih pristalica, 4. maja 1991. go-
dine, na mauzolej komunisti~kog diktatora Josipa Broza Tita. Generala
Ratka Mladi}a sam samo dva puta u ìvotu sreo, i to u Beogradu, sasvim slu-
~ajno i u prolazu, a za sve vreme wegovog sukoba sa Karayi}em, drào sam
Karayi}evu stranu. Sa Jovicom Stani{i}em sam neprekidno bio u sukobu,
s obzirom da je kao {ef Slu`be dràvne bezbednosti sistematski poku{a-
vao da razbije Srpsku radikalnu stranku. Franka Simatovi}a Frenkija ni-
kada u ìvotu nisam sreo, a bukvalno, otkad sam ~uo za wega javno sam ga na-
padao najteìm izrazima. Policijskog generala Radovana Stoj~i}a Bayu
sam vi{e puta javno napadao, dok me je on hapsio reìraju}i incidente na
politi~kim mitinzima. Sve vreme postojawa Srpske Krajine odvijao se
198
intenzivan sukob izme|u Milana Marti}a i Milana Babi}a, pri kome sam
uvek drào Babi}evu stranu, dok sam se s Marti}em izmirio tek polovinom
1994. godine. Sa Goranom Hayi}em sam neprekidno bio u sukobu, stalno ga
kvalifikuju}i kao kriminalca i izdajnika. Wegovi odnosi sa Radovanom
Karayi}em nikada nisu bili naro~ito bliski, dok su wegovi najbliì pri-
jateqi bili Vojislav Ko{tunica i Zoran \in|i}. Jedino sam sa Mom~i-
lom Kraji{nikom uvek imao korektne odnose. Biqanu Plav{i} nikada ni-
sam podnosio i poku{ao sam, 1996. godine, u toku razgovora koji je trajao vi-
{e ~asova, da ubedim Radovana Karayi}a da je ni po koju cenu ne kandiduje
za predsednika Republike Srpske, ali, naàlost, u tome nisam uspeo. Sa
@eqkom Ra`natovi}em Arkanom sam neprekidno, od 1986. godine, bio u jav-
nom sukobu najvi{eg intenziteta. Kako smo onda svi mi mogli biti udruè-
ni u zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat kad me|u nama nije bilo ni minimal-
nog poverewa. U Srbiji su to svima dobro znane ~iwenice, o kojima su svi
mediji godinama obave{tavali javnost. I gangsteri kad spremaju zlo~ina~-
ko udruèwe da bi opqa~kali neku banku insistiraju na visokom stepenu
me|usobnog poverewa. Kako je Tuìla{tvo moglo da Jugoslovensku narod-
nu armiju proglasi za zlo~ina~ko udruèwe kad je to bila jedina regular-
na dràvna vojna sila, a po otcepqewu nekoliko federalnih jedinica pre-
rasla je u Vojsku Jugoslavije. Vojska Republike Srpske Krajine i Vojska Re-
publike Srpske bile su regularne armije, najmawe u onoj meri u kojoj su bi-
le regularne hrvatska ili muslimanska vojska.
Slaèm se da je samo sadràj stava 9 istinit: “Ta~no je da sam nepre-
kidno zagovarao politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u jedinstvenu
srpsku dràvu – Veliku Srbiju, ~ija bi zapadna granica bila na liniji Kar-
lobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica, a to ~inim i danas i ~ini}u do kra-
ja ìvota. Ali, notorna je la` da sam ikada traìo da ta jedinstvena srp-
ska dràva bude homogena, bilo u nacionalnom, bilo u konfesionalnom po-
gledu. [to se ti~e stava 10, u podta~ki a) istinita je tvrdwa da sam u~estvo-
vao u regrutovawu i snabdevawu dobrovoqaca Srpske radikalne stranke,
delimi~no i u wihovom snabdevawu, ali nisam imao ~ime da ih finansiram,
nisam wima rukovodio u ratnim uslovima, a svi oni su bili ukqu~eni u re-
gularne snage Jugoslovenske narodne armije, Vojske Republike Srpske Kra-
jine, Vojske Republike Srpske, i u veoma malom broju slu~ajeva u lokalne
policijske snage. Nikada Srpska radikalna stranka nije imala nikakve sa-
mostalne vojne ili paravojne jedinice. Apsolutna je la` tvrdwa iz optu-
`nice da su ove dobrovoqa~ke jedinice bile osnovane i podràvane da bi
pomogle u izvr{ewu bilo kakvog udruènog zlo~ina~kog poduhvata putem
~iwewa zlo~ina. Mo`da sam, kako kaè podta~ka b, zaista drào hu{ka~-
ke govore, ali nikada nikakve snage nisam podsticao na izvr{ewe bilo ka-
kvog zlo~ina. Po pitawu podta~ke c, primena sile da bi se stvorila drà-
va, kao ni {irewe ratne propagande ne mogu biti ratni zlo~in. Kao {to
ve} rekoh, nikada nigde nisam izjavio da Velika Srbija treba da bude homo-
gena, niti sam raspirivao mr`wu prema nesrpskom stanovni{tvu. Mr`wu
sam pokazivao samo prema ratnim neprijateqima, zapadnim silama i ovom
tribunalu. Nikada, kako sugeri{e podta~ka d, nisam pozivao na proterivawe
199
bilo kakvih civila, a ni u~estvovao, kako stoji u podta~ki e., u planirawu
i pripremama za preuzimawe vlasti, {to uostalom i ne moè biti ratni
zlo~in, ali ni u kasnijem prisilnom uklawawu ve}ine nesrpskog stanovni-
{tva u Bosanskom [amcu i Zvorniku ili slavonskim selima, ako je tog
uklawawa uop{te i bilo. Sve {to sadrì podta~ka f. predstavqa nevero-
vatnu glupost. Ako sam i mogao pruìti neku logisti~ku i politi~ku po-
dr{ku preuzimawu vlasti, nisam sigurno mogao finansijsku ili materi-
jalnu. Najglupqa je tvrdwa da sam “tu podr{ku, uz pomo} Slobodana Milo-
{evi}a, obezbedio od srpskih vlasti i Srba iz inostranstva”, gde sam na-
vodno “prikupqao sredstva za podr{ku ostvarewu ciqa udruènog zlo~i-
na~kog poduhvata. Svojom nacionalisti~kom retorikom, koju ja nazivam ra-
dikalnom a Tuìla{tvo ekstremnom, indoktrinisao sam svoje politi~ke
pristalice, ali nikada u tom smislu kako bi oni “uzeli u~e{}a u prisil-
nom uklawawu nesrpskog stanovni{tva sa odabranih podru~ja putem ~iwe-
wa zlo~ina” iz ove optu`nice na naro~ito nasilan i brutalan na~in. Po-
sle tih deset potpuno proizvoqnih stavova bez ikakvih argumenata, zakqu-
~ak iz stava 11. da sam svesno i namerno u~estvovao u nekakvom udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu potpuno je pravno neutemeqen.
[to se ti~e op{tih pravnih navoda, oni su sadràni u tri stava. Sta-
vom 12. se tvrdi da je “sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, u Hrvat-
skoj i u Bosni i Hercegovini postojalo stawe oruànog sukoba”, ali se ten-
denciozno prenebregava ~iwenica da je sukob izme|u Republike Hrvatske
i Republike Srpske Krajine ve} bio okon~an Vensovim planom i stacioni-
rawem trupa Ujediwenih nacija, kad je po~eo oruàni sukob u Bosni i Her-
cegovini. Oba oruàna sukoba su predstavqali unutra{wi gra|anski rat.
Me|utim, ovde je bitno da ne moè biti neksus izme|u inkriminacija koje
se odnose na Hrvatsku i one koje se odnose na Vojvodinu, {to je ve} razja{-
weno u prvom delu, po pitawu nadle`nosti. “Sve vreme sam se striktno pri-
dràvao zakona i obi~aja koji reguli{u vo|ewe oruànih snaga. Naàlost,
nisam bio u situaciji da ba{ ja vodim oruàne sukobe, jer da sam ja imao tu
sre}u da komandujem srpskim oruànim snagama, ube|en sam da bi Srbi po-
bedili u svim ovim ratovima. Deplasirana je i tvrdwa iz stava 14. da su mo-
ji izmi{qeni zlo~ini protiv ~ove~nosti bili “deo sistematskog ili ras-
prostrawenog napada usmerenog protiv hrvatskih, muslimanskih i drugih
nesrpskih civila.”
Same optu`be protiv mene raspore|ene su u ~etrnaest ta~aka i obra-
|ene u ukupno osamnaest stavova. Prva ta~ka optu`bi pripisuje mi progo-
ne na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi kao zlo~in protiv ~ove~nosti,
ali osim ~iwenice da sam regrutovao dobrovoqce koji su u~estvovali u
oruànim borbama i od kojih dosad nijedan nije optuèn za bilo kakav rat-
ni zlo~in, iako ih je ukupno bilo oko deset hiqada, ne dokazuje nikakvu moju
vezu sa eventualnim konretnim zlo~inima. Uop{teno i proizvoqno mi se
pripisuje da sam “deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa poznatim i ne-
poznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao, nare-
dio, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao plani-
rawe, pripremu ili izvr{ewe progona hrvatskog, muslimanskog i drugog
200
nesrpskog stanovni{tva”, kako stoji u stavu 15. ili u stavu 16. “da su srpske
snage, a me|u wima i dobrovoqci koje je on regrutovao i podstrekavao, us-
postavile reìm progona smi{qen da se nesrpsko civilno stanovni{tvo
istera.” Ali moja navodna uloga u svemu tome uop{te nije konkretizovana
niti bilo kakvim pravnim argumentima potkrepqena. Stav 17. konkretizu-
je navodne zlo~ine, ali uop{te ne precizira kakva bi uloga optuènog mo-
gla biti u wima. Na koji sam to na~in u~estvovao u: a) istrebqewu ili ubi-
stvu mnogih hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, ukqu~uju-
}i ène i starije osobe; b) dugotrajnom i rutinskom zatvarawu i zato~ewu
hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila u zato~eni~kim objek-
tima; c) uspostavqawu i odràvawu nehumanih ìvotnih uslova za hrvat-
ske, muslimanske i druge nesrpske civile u pomenutim zato~eni~kim objek-
tima; d) stalnom mu~ewu, premla}ivawu i ubijawu zato~enih civila; e) na-
metawu dugotrajnog i ~estog prisilnog rada civila; f) seksualnom zlosta-
vqawu; g) uvo|ewu restriktivnih i diskriminacionih mera, poput ograni-
~avawa slobode kretawa, uklawawa s poloàja vlasti u lokalnim institu-
cijama dràvne vlasti i u policiji, otpu{tawu s posla, uskra}ivawu prava
na zdravstvenu za{titu i samovoqnom pretresu ku}a; h) mu~ewu, premla}i-
vawu i pqa~kawu hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila; i) de-
portaciji ili prisilnom preme{tawu; j) namernom uni{tavawu domova i
druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomeni-
ka i verskih objekata. Koje su to u svim ovim slu~ajevima bile konkretne
radwe, ~iwewe i ne~iwewe kao eventualna podloga za inkriminaciju. U ~e-
mu sam delovao pojedina~no, a u ~emu u dogovoru sa poznatim ili nepozna-
tim saradnicima, {ta sam i gde planirao, a {ta naredio? [ta sam li~no
po~inio i kako sam to podsticao druge, kojim radwama, sadràjem govora
itd? Koji zlo~in sam pomagao, a koji podràvao. Sve su to pitawa na koja
Tuìla{tvo nema nikakvog odgovora.
Ta~kom 2. mi se pripisuje istrebqewe kao zlo~in protiv ~ove~nosti,
ta~kom 3. ubistvo kao zlo~in protiv ~ove~nosti, a ta~kom 4. ubistvo kao
kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Te tri ta~ke su sadràne u narednih
{est stavova ili paragrafa, kako ih Tuìla{tvo naziva. U osamnaestom
paragrafu ponavqa se ona ranija naj{ira mogu}a inkriminacija kumula-
tivnog karaktera, prepisana direktno iz Statuta, a neprilago|ena kon-
kretnim okolnostima i preciznom bi}u eventualnog krivi~nog dela koje
mi se proizvoqno pripisuje. Uz to se navodi da su krivi~na dela po~iwena
u Vukovaru, Vo}inu, Zvorniku i Bosanskom [amcu. U devetnaestom, koji se
odnosi na Srpsku Autonomnu Oblast Zapadna Slavonija, navodi se da sam u
novembru 1991. godine posetio Vo}in, {to je ta~no, ali se tendenciozno
pre}utkuje da sam tada u nepuna tri dana obi{ao celu Zapadnu Slavoniju,
te da je moje zadràvawe u Vo}inu bilo veoma kratko. Potpuno je izmi{qe-
no da su, podstaknute mojim govorima, “dobrovoqa~ke jedinice, posebno
“{e{eqevci”, po~ele da pale ku}e hrvatskih gra|ana i da ubijaju hrvatske
civile”, kao i da su “i{li od ku}e do ku}e i ubijali svakog kog su na{li”.
Izme|u mog boravka u Zapadnoj Slavoniji i ubijawa civila pro{lo je skoro
mesec dana, {to tuìlac namerno pre}utkuje. Sasvim proizvoqno se kaè
201
da su “{e{eqevci” ubijali civile. Po proverenim informacijama, nije-
dan dobrovoqac Srpske radikalne stranke nije u~estvovao u ubijawu civi-
la, {to dobro zna i Tuìla{tvo, a to su utvrdili i nadle`ni organi bez-
bednosti JNA, koji su povodom toga vodili istragu. Tuìla{tvo sigurno
zna poimeni~no qude koji su ubijali civile, ali o tome }uti. Najgore je to
{to se uop{te ne navodi konkretan sadràj mojih govora jer bi me on u pot-
punosti ekskulpirao od svake odgovornosti.
Doga|aji u Vukovaru, kao gradu u Srpskoj Autonomnoj oblasti Slavoni-
ja, Barawa i Zapadni Srem, tretiraju se u dva stava. U paragrafu 20. se tvr-
di da sam u toku vukovarskih borbi 1991. godine “obi{ao grad i javno izja-
vio da “nijedan usta{a ne sme ìv da iza|e iz Vukovara”, podsti~u}i na taj
na~in ubijawe Hrvata”. Ja sam mnogo ranije bio u Vukovaru i sigurno nisam
u isto vreme bio u Vukovaru i u Vo}inu. Nijedan dobrovoqac Srpske radi-
kalne stranke nije u~estvovao u ubijawu civila u Ov~ari, a Tuìla{tvo
poimeni~no zna ko je u~estvovao, ali i taj podatak prikriva. Nedostaje i
podatak gde sam ta~no ne{to javno izjavio, nema nikakvog dokaza da sam re-
kao da nijedan usta{e ne sme ìv da iza|e iz Vukovara, a i da sam slu~ajno
tako rekao, to nije isto kao pozivawe da sve usta{e treba da budu ubijene.
Ako je neko rekao da usta{a ne smeju ìvi da iza|u, zna~i da treba da osta-
nu u gradu da bi im se sudilo za po~iwene zlo~ine. Ja nikada nisam u potpu-
nosti sve Hrvate izjedna~avao sa usta{ama, ali vidim da je tuìlac u tom
pogledu mnogo ekstremniji od mene pa su termin “usta{a” i termin “Hrvat”
za wega sinonimi. Usta{e su, ina~e, u toku Drugog svetskog rata, kao verni
Hitlerovi saveznici, bili pandam za nacisti~ke esesovce. Kad se slu~ajno
negde podvikne “smrt usta{ama”, to je potpuno identi~no uzviku “smrt ese-
sovcima”! Povodom stava 21, tvrdim da nijedan dobrovoqac Srpske radi-
kalne stranke nije u~estvovao ni u ubijawu ratnih zarobqenika kod “Vele-
prometa”, a Tuìla{tvo poseduje zvani~ni dokument po kome su svi dobro-
voqci Srpske radikalne stranke bili u sastavu Prve gardijske brigade
JNA, dok ja posedujem dokaze da su spadali u najdisciplinovanije i najhra-
brije borce.
îsta je la` da sam bilo kada na bilo kom mestu izjavio da }emo o~i-
stiti Bosnu od pagana. Na mitingu u Malom Zvorniku, Zvornik sam pomi-
wao samo u sklopu ubistva srpskog taksiste, saop{tavaju}i poimeni~no
imena kriminalaca koji su ga ubili. Dobrovoqci Srpske radikalne stran-
ke nikada nisu imali neposredno borbeno sadejstvo sa Arkanovim “tigro-
vima”. Me|u wima je uvek bila upadqiva distanca, uz prisutnu zna~ajnu do-
zu me|usobne netrpeqivosti. S druge strane, dobrovoqci Srpske radikal-
ne stranke su uvek bili u sastavu vojske Srpske Republike Bosne i Herce-
govine. O~igledno je da Tuìla{tvo nije u stawu da pouzdano identifiku-
je nijednog dobrovoqca Srpske radikalne stranke koji je eventualno u~e-
stvovao u navodnim ratnim zlo~inima u Zvorniku, a isto tako i u Bosan-
skom [amcu, na koji se odnosi stav 23. Tuìla{tvo apsolutno ne raspola-
è nijednim dokazom da sam bilo koga podstrekavao na ubistvo ili istre-
bqewe.”
202
Ta~ke od 5. do 9. optu`nice odnose se na navodno zatvarawe, mu~ewe i
nehumana dela kao zlo~ine protiv ~ove~nosti, te i mu~ewe i okrutno po-
stupawe kao kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Posle ponavaqawa op{te
formulacije inkriminisanih dela, opet bez ikakvih precizirawa kon-
kretne radwe koja se pripisuje optuènom, u stavu 24, u stavu 25. se la`no
tvrdi da su i dobrovoqci Srpske radikalne stranke u~estvovali u zaro-
bqavawu i zato~ewu stotine hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih
civila, koji su kra}e ili duè vreme dràni u zato~eni~kim objektima.
Nikakvi dokazi ne postoje za tu tvrdwu, niti ikada mogu biti pribavqeni.
Apsolutno nijedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke ne moè biti od-
govoran za eventualno surove uslove u zato~eni~kim objektima, navodno ne-
~ove~no postupawe, pretrpanost, gladovawe, prisilni rad, neadekvatnu le-
karsku negu, sistematsko fizi~ko i psihi~ko zlostavqawe, mu~ewe, pre-
mla}ivawe i seksualno nasiqe. Jednostavno, nikada nikakve veze nisu ima-
li sa takvim objektima, ukoliko su oni uop{te postojali, jer sasvim logi~-
ki zakqu~ujem, ako Tuìla{tvo o~igledno laè mnogo, osnovana je pretpo-
stavka da laè sve {to kaè. Ni{ta mu se ne moè verovati. Sazreli su svi
uslovi da se pred ovim sudom sudi pripadnicima Tuìla{tva jer svesno la-
`no optuùju i izmi{qaju krivi~na dela, za koja nemaju nikakve dokaze,
~ak ni indicije ili argumentovane pretpostavke, pa im nije ciq da se po-
stigne pravda nego da se elimini{u politi~ki protivnici mondijalizma i
predvodnici srpske nacionalne i patriotske svesti.
Ta~kom 10. mi se pripisuje deportacija, a ta~kom 11. nehumana dela
(prisilna preme{tawa), oboje kao zlo~ini protiv ~ove~nosti. Tuìla-
{tvo nema nijedan dokaz da sam “planirao, podsticao, po~inio ili na dru-
gi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe depor-
tacije ili prisilnog preme{tawa hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrp-
skih civila iz mesta wihovih zakonskih prebivali{ta”, {to mi pripisuje
u paragrafu 27, a kamoli za tvrdwu da su nesrpski civili deportovani i u
Srbiju i u Crnu Goru, kako stoji u paragrafu 28. Ni dobrovoqci Srpske ra-
dikalne stranke nikada u takvim delima nisu u~estvovali, bar se jo{ poi-
meni~no ni za jednog nije saznalo. [to se ti~e paragrafa 29, u prvom delu
ovog prigovora je dokazano da se nadle`nost Me|unarodnog suda nikako ne
moè pro{iriti na Vojvodinu, s tim {to se ovde mora demantovati krupna
la` tuìla{tva da sam u Hrtkovcima pozivao na proterivawe Hrvata i
~itao spisak onih koje treba proterati. Moja ideja, poznata u doma}oj jav-
nosti, bila je da ve} odavno proterani Srbi sa {ireg podru~ja Republike
Hrvatske, koje ne obuhvata teritoriju Republike Srpske Krajine, gde su vo-
|ene oruàne borbe (re~ je, dakle, o Srbima proteranim iz potpuno mirnih
podru~ja), mewaju svoje ku}e sa lokalnim Hrvatima. Nikakav spisak pritom
nisam ~itao. Jedan aktivista iz sela pro~itao je imena hrtkova~kih Hrva-
ta koji su po~etkom rata otputovali u Hrvatsku i prikqu~ili se Tu|mano-
voj paravojnoj formaciji “Zbor narodne garde”. Jo{ besmislenije zvu~i
kad se u ta~kama od 12. do 15, odnosno u paragrafima 31. i 32, tvrdi da sam
kr{io zakone i obi~aje ratovawa tako {to sam po~inio delo bezobzirnog
razarawa sela ili pusto{ewe koje nije opravdano vojnom nu`dom, delo
203
uni{tavawa ili namernog nano{ewa {tete ustanovama namewenim reli-
giji ili obrazovawu, kao i delo pqa~ke javne ili privatne imovine. Sve be-
smislenije od besmislenijeg, a nigde nijednog dokaza. Nesporno je da je Tu-
ìla{tvo ovu optu`nicu pisalo onako kako bi èlelo da ona izgleda, a ni-
malo se nije obaziralo {to svoje tvrdwe ni~im ne moè da potkrepi.
4. Zavr{ne teze o formalnim

nedostacima optu`nice
Do sada navedeni razlozi koji osporavaju optu`nicu podignutu protiv
mene, sasvim su dovoqni za odràvawe rasprave pred Pretresnim ve}em II
i odbacivawa ove optu`nice kao neprimerene osnovnim principima me|u-
narodnog prava. Ako je o~igledno da tuìlac ne raspolaè nikakvim rele-
vantnim dokazima o mojoj eventualnoj krivici, niti je u stawu da optuè-
nog informi{e od ~ega zapravo treba da se brani, za koji se konkretni zlo-
~in tereti. Zapravo, nesposoban je da identifikuje sadrìnu i pravno bi-
}e bilo kog pojedina~nog krivi~nog dela. Princip neophodnosti postoja-
wa jasne i precizne optu`nice kao podloge za vo|ewe krivi~nog postupka
odavno je usvojen u svim modernim i civilizovanim pravnim sistemima ko-
ji se rukovode na~elom vladavine prava. Obiqe neodre|enih formulacija
i kumulativno nabrajawe svega onoga {to pravna norma sankcioni{e, ume-
sto jasnog i nedvosmislenog identifikovawa izvr{ene ka`wive radwe.
Kako da optuèni priprema odbranu ako se na|e pred formulacijom da je
planirao, naredio, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podr-
àvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe zlo~ina protiv ~ove~nosti ili
krivi~nog dela kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa? Tuìla{tvo mora ta~-
no da odredi {ta je optuèni planirao i da ponudi dokaze, {ta je naredio
i potkrepi dokazima {ta je podsticao i to potkrepi argumentima, a pogo-
tovo {ta je li~no po~inio, u ~emu je pomagao i ~ije je konkretne postupke
podsticao ili pomagao. Sve te radwe moraju biti direktne, a ne pretposta-
vqene, naslu}ene ili podrazumevaju}e. Ja nikako nisam sve te radwe mogao
odjednom izvr{iti. Mo`da sam neke od wih i izvr{io, ali tuìlac mora
nedvosmisleno da se izjasni koje. âk su mi dostavqeni spiskovi ubijenih
qudi na odre|enim lokacijama, ali se ne nudi nikakav dokaz kakve ja di-
rektne veze imam sa tim ubijawima. Optu`nica je krajwe neozbiqna, ba{
kao i podupiru}i materijal koji mi je naknadno dostavqen u {est velikih
registratora. Optu`nica bez elementarne preciznosti ne moè biti zako-
nita, a pogotovo ona koja nije u stawu da ostvari distinkcije izme|u alter-
nativnog i kumulativnog navo|ewa svih mogu}ih krivi~nih dela u okviru
ta~ke 3. i ta~ke 5. Statuta Me|unarodnog suda, a da se uz to sasvim ignori-
{u principi specijaliteta, supsidijariteta ili konsumpcije.
Verovatno su zlo~ini koji su nabrojani u optu`nici zaista po~iweni.
To jo{ nije do kraja provereno. Ali, s obzirom da se uop{te ne moè sagle-
dati li~na, konkretna i direktna veza optuènog sa tim zlo~inima, apso-
lutno je neprimewiv ~lan 7. Statuta kojim se insistira na individualnoj
204
odgovornosti. On je samo optu`nicom obave{ten da su neki zlo~ini po~i-
weni, da je tuìlac optuìo wega i da se pri tome poziva na statutarne od-
redbe. Ovakva arbitrarnost te{ko da bi mogla imati presedane u savreme-
noj sudskoj praksi. Nezamislivo je da se u nekom evropskom ili ameri~kom
sudu pojavi tuìlac sa dokazom da su po~iweni zlo~ini, da privede osum-
wi~enog i optuènog, a da ne raspolaè ni sa jednim jedinim dokazom koji
bi upravo tog optuènog ~inio direktno odgovornim za konkretan zlo~in.
Proizvoqnost i neodre|enost formulacija dokaz su neozbiqnosti i neo-
snovanosti optu`nice, a o~igledna kontradiktornost izme|u ~iwenica
kojima Tuìla{tvo raspolaè i onoga {to bi èlelo da se zaista desilo
svedo~i o politi~koj motivaciji koja je nedopustiva u jednom serioznom
sudskom postupku. Ova vrsta pravne defektnosti optu`nice u ozbiqnom
pravnom poretku verovatno bi do{la pod udar, ako ne krivi~nih sankcija,
onda sigurno moralnih i profesionalnih, disciplinskih i cehovskih. Ako
sam regrutovao dobrovoqce, da li je to automatski dokaz da sam ih podstre-
kavao na bilo kakav zlo~in. Regrutovawe dobrovoqaca, moj nesumwivi srp-
ski nacionalizam i politi~ki projekat Velike Srbije, koga se ne odri~em,
ne mogu biti sami po sebi dokaz da sam u~estvovao u bilo kakvim progoni-
ma, istrebqewu, ubistvima, zatvarawima, mu~ewu, nehumanim delima,
okrutnom postupawu, deportaciji, prisilnom preme{tawu, bezobzirnom
razarawu sela ili pusto{ewu koje nije opravdano vojnom nu`dom, uni{ta-
vawu ili namernom nano{ewu {tete ustanovama namewenim religiji ili
obrazovawu, odnosno pqa~ki javne ili privatne imovine.
Na vi{e mesta u optu`nici se insistira da sam u~estvovao u navodnom
“zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu”, {to se u pravnoj teoriji naj~e{}e
naziva “zaverom” ili “zlo~ina~kom organizacijom”. Me|utim, Statut Me-
|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, predvi|a samo u okviru
krivi~nog dela genocida iz ~lana 4. ka`wavawe zbog poku{aja genocida. U
ostalim krivi~nim delima ne postoji ta vrsta odgovornosti, ne podrazume-
va se, a eventualno samovoqno insistirawe Tuìla{tva ili Suda na woj
bilo bi direktno suprotno na~elu individualne krivi~ne odgovornosti iz
~lana 7. Za krivi~na dela zlo~ina protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i
obi~aja ratovawa, ovaj Me|unarodni tribunal bi mogao biti nadleàn is-
kqu~ivo za utvr|ivawe pojedina~ne krivi~ne odgovornosti. Prilikom
usvajawa Statuta, u Izve{taju generalnog sekretara, koji je bio podloga za
raspravu u Savetu bezbednosti, stajalo je da “zlo~ina~ki ~inovi, koji su po-
stavqeni u ovom statutu, izvr{eni su od strane fizi~kih lica; takva lica
treba da budu podlo`na nadle`nosti Me|unarodnog tribunala bez obzira
na ~lanstvo u grupi.” Daqe se u tom izve{taju kaè da “generalni sekretar
veruje da su sve osobe koje u~estvuju u planirawu, pripremi ili izvr{ewu
ozbiqnih prekr{aja me|unarodnih zakona o ~ove~nosti u prethodnoj Jugo-
slaviji pojedina~no odgovorne za te prekr{aje.” Nigde ni generalni sekre-
tar ne govori o zaveri ili zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, “uprkos ~i-
wenici”, kako isti~e jedan komentator, “da su se va`ne zemqe ~lanice Uje-
diwenih nacija uporno zalagale da se zavera ukqu~i u oblike odgovornosti
koji se nabrajaju u Statutu Tribunala.”
205
Isti taj komentator detaqno razmatra ovaj problem, kritikuju}i stav
jednog sudskog ve}a koje je definisalo da zavera postoji, odnosno da je zajed-
ni~ki zlo~ina~ki poduhvat prisutan, “gde postoji razumevawe ili spora-
zum koji se svodi na sporazum izme|u dve ili vi{e osoba da }e po~initi
zlo~in.” Wegov komentar glasi: “U ~lanu 7. ne postoji odredba za odgovor-
nost za zaveru da se po~ine zlo~ini u ~lanovima 2. do 5. Zaista, ~lan 4. sa-
drì svoj specifi~an jezik koji zabrawuje zaveru da se po~ini genocid.
Ovaj jezik bi bio potpuno suvi{an da je zavera da se po~ine zlo~ini u ~la-
novima 2. do 5. ve} obuhva}ena u ~lanu 7(1)”. U kwizi koju su napisali neki
od onih koji su pomogli da se sa~ini nacrt Statuta Tribunala, stoji da
“principi pojedina~ne odgovornosti koje treba da primewuje Me|unarod-
ni tribunal ne ukqu~uju kontroverzan pojam zajedni~ke zlo~ina~ke odgo-
vornosti koja je zasnovana na ~lanstvu u zlo~ina~koj organizaciji. Pojam
zajedni~ke odgovornosti u smislu u~e{}a u zlo~ina~koj zaveri odraàva se
u definiciji zlo~ina genocida koja se nalazi u ~lanu 4. Statuta.” Iz toga
je o~igledno, “kada je jezik Statuta jasan, nema potrebe da se pribegava ana-
lizi doga|aja koji su doveli do wegovog dono{ewa... Jednostavan jezik ~la-
na 7(1) jasno ne ukqu~uje zaveru ili odgovornost za zajedni~ki zlo~ina~ki
poduhvat. Ipak, pribegavawe istoriji dono{ewa Statuta samo ponovo po-
tvr|uje stav da je namera Saveta bezbednosti svesno bila da se ne ukqu~i za-
vera kao oblik odgovornosti u Tribunalu. Pre dono{ewa Statuta Tribu-
nala traèni su komentari od zemaqa ~lanica Ujediwenih nacija. SAD,
Kanada, Francuska, Italija i Slovenija su predloìle da ~lan 7(1) ukqu-
~i zaveru kao oblik pojedina~ne odgovornosti. Ovi predlozi su odba~eni...
Statut Me|unarodnog suda za zlo~ine primer je kako, kad je namera kolek-
tivna odgovornost, to je jasno izraèno. ^lan 25(3) (d) posebno predvi|a da
}e osoba biti krivi~no odgovorna za zlo~in ako ta osoba “na bilo koji dru-
gi na~in (osim pruàwa pomo}i ili pomagawa na drugi na~in u izvr{ewu
zlo~ina) doprinosi izvr{ewu ili poku{aju izvr{ewa takvog zlo~ina od
strane grupe osoba koje delaju sa zajedni~kim ciqem.” Jo{ jedan takav pri-
mer je Me|unarodna konvencija za suzbijawe teroristi~kih napada, koju je
usvojila Generalna skup{tina Ujediwenih nacija samo ~etiri godine na-
kon Statuta Tribunala. Ovaj dokument posebno predvi|a odgovornost za
“zajedni~ki ciq” jezikom koji je veoma sli~an jeziku Me|unarodnog suda za
zlo~ine. âk i Nirnber{ka poveqa, koja je nastala pre vi{e od pola veka,
izri~ito koristi termin zavera u ~lanu 6, kad ustanovqava oblike odgo-
vornosti za koje namerava da budu pod nadle`no{}u tog suda. Pored toga,
kad se pogleda namera Saveta bezbednosti kad je donosio Statut Tribuna-
la, mora se zakqu~iti da je nameravao da nametne odgovornost za zaveru ili
zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat to bi izri~ito uradio.”
Po ovom pitawu postoji jo{ jedan veoma vaàn argument protiv optu-
`nice. “Tuma~ewe ~lana 7(1) na takav na~in da se ~lanstvo u zaveri ili za-
jedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu dopi{e u Statut kr{i princip in du-
bio pro reo.” Ve} je u sudskoj praksi ubedqivo odbacivana takva ve{ta~ka
konstrukcija, s obzirom da su pravna teorija i stru~na javnost odavno raz-
jasnile da “bilo kakva sumwa treba da se re{i u korist odbrane u skladu
206
sa principom in dubio pro rea.” Postoji i konkretna sudska presuda u ko-
joj je navedeno: “Gde dvosmislena re~ ili re~enica ostavqaju razumnu sum-
wu o wihovom zna~ewu koje ne razre{e principi konstrukcije, mawe treba
da se sumwa u predmet a vi{e u zakonodavstvo koje nije uspelo da objasni.
Zato dvosmisleni kriminalni statuti treba da se protuma~e kontra pre-
ferentom.” Kako citirani komentator isti~e, “zahtev da se statuti tuma-
~e u korist optuènih tako|e je priznat i primewen na Statut Me|unarod-
nog krivi~nog suda. ^lan 22(2) tog statuta predvi|a: “Definicija zlo~ina
bi}e strogo protuma~ena i ne}e se pro{iriti analogijom. U slu~aju dvo-
smislenosti, definicija }e biti interpretirana u korist osobe koja se is-
traùje, krivi~no goni ili koja je osu|ena.” U tom pogledu, “ovaj princip
mora da se primeni na pitawe da li ~lan 7(1) obuhvata zaveru ili odgovor-
nost za zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat”, s obzirom, “da bi primena ovog
principa imala za rezultat ograni~avawe Statuta na obi~no zna~ewe we-
govih termina.” Kako to komentator daqe analizira, “ovaj tribunal ~esto
koristi su|ewa u Nirnbergu kao principe uobi~ajenog internacionalnog
prava. Ipak, gde Statut Tribunala ne daje nadle`nost, principi uobi~aje-
nog internacionalnog prava se ne mogu koristiti da bi dali ono {to Sta-
tut nema. Uprkos tome, iskustvo sa Nirnbergom po pitawu zavere pruà va-
`nu istorijsku paralelu sa ovom situacijom. Nirnber{ka poveqa sadrà-
vala je op{tu odredbu koja potvr|uje odgovornost osoba koje su u~estvova-
le u zaveri da su po~inile bilo koji zlo~in koji se tamo spomiwe. Ipak,
Nirnber{ki tribunal je zakqu~io da ova op{ta odredba nije dovoqna da
bi se stvorio odvojen i razli~it zlo~in s obzirom na ratne zlo~ine ili
zlo~ine protiv ~ove~nosti. Smatrao je da je zavera samo odvojen zlo~in ako
je povezan sa zlo~inom agresije, ~ija je definicija izri~ito ukqu~ivala za-
veru da se po~ine takvi zlo~ini. Usvajawe sli~nog analiti~kog pristupa
Statutu Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju dovodi do za-
kqu~ka da je zavera samo odvojen zlo~in za genocid, ~ija definicija izri-
~ito ukqu~uje zaveru da se po~ini takav zlo~in. Neuspeh Statuta Tribuna-
la, u svetlu Nirnberga, da izri~ito ukqu~i zaveru u ~lan 7(1) moè se sa-
mo protuma~iti kao namera, po presedanu iz Nirnberga, da se ograni~i nad-
le`nost ovog tribunala na pojedince koji su zaista “planirali, naredili,
izvr{ili ili na drugi na~in pruìli pomo} u planirawu, pripremi ili
izvr{ewu zlo~ina.”
Desilo se ve} da je u jednom konkretnom slu~aju @albeno ve}e ovog su-
da “ustanovilo da pojedinac moè da bude odgovoran za u~estvovawe u zajed-
ni~kom ciqu koji dovodi do izvr{ewa zlo~ina koji je predvi|en Statutom.
Potvr|eno je da ovo pona{awe pada pod izraz “na drugi na~in pruèna po-
mo}” iz ~lana 7 (1). Ovaj aspekt mi{qewa o slu~aju..., koji je ponovo uspo-
stavio ta~ke za koje je optuèni bio oslobo|en, kritikovali su pravni ko-
mentatori. U kwizi “Nulum krimen sine lege i stvarna nadle`nost Me|u-
narodnog krivi~nog suda: genocidi, zlo~ini protiv ~ove~nosti, ratni zlo-
~ini”, Makteld But kaè: “Rezonovawe Apelacionog ve}a u stvari se svo-
di na kolektivnu odgovornost, i to pokre}e pitawe da li je Tribunal pre-
kora~io svoja ovla{}ewa koja su postavqena Statutom... Stoga bi se ~inilo
207
da je Apelaciono ve}e preduzelo korake koji su van termina Statuta u ovom
delu presude.” Istovremeno, u ~lanku pod naslovom “Presuda Me|unarod-
nog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju – Apelacionog ve}a o zakonskim
pravima”, objavqenom u Me|unarodnom pregledu Crvenog krsta 2000. godi-
ne, bele`nik Vrhovnog suda [vajcarske, Marko Sasoli, i delegat Me|una-
rodnog komiteta Crvenog krsta Loina Olson, ustanovili su da doktrina
zajedni~kog ciqa koja se koristi... “zasniva se na spornoj komparativnoj
analizi i na misterioznoj teoriji izvora, i stoga se moè osporiti prin-
cipom nulum krimen sine lege.”
Tuìla{tvo i ovaj sud sami su sebe zapetqali neumesnim i improvizo-
vanim insistirawem na odgovornosti za zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat,
pogotovo kad su razli~ita sudska ve}a po~ela svojim odlukama me|usobno
da se spore i da li je u tim slu~ajevima re~ o izvr{iocima ili sau~esnici-
ma koji na drugi na~in pruàju pomo}. Kako insistira citirani komenta-
tor, pri tome “nijedno apelaciono ve}e nije donelo odluku o validnosti te-
orije o odgovornosti za zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, i stoga nema pre-
sedana koji obavezuje sud po ovom pitawu. Sudsko ve}e I odlu~ilo je da je mo-
gu}e biti pojedina~no odgovoran po ~lanu 7 (1) za pruàwe pomo}i u zajed-
ni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, tako stvaraju}i odgovornost za pruàwe
pomo}i onome ko je pruào pomo} u drugim slu~ajevima. Sudsko ve}e I ta-
ko|e je smatralo da komandant koji nosi kriminalnu odgovornost po dok-
trini zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata kroz fizi~ke postupke svojih
podre|enih ima pojedina~nu odgovornost koja podvodi bilo kakvu nadre|e-
nu odgovornost po ~lanu 7 (3) – {to taj ~lan ~ini potpuno suvi{nim u Sta-
tutu. Pored sudskog haosa koji je nastao kao rezultat poku{aja da se u Sta-
tut Tribunala upi{e odgovornost za zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, raz-
granavawa javne politike ove sudske aktivnosti su kontraproduktivne.”
Komentator, o ~ijoj je solidnoj analizi ovde re~, ukazuje i na druge autore
koji imaju sli~no mi{qewe i isti~u u prvi plan realnu opasnost od samo-
voqnog uno{ewa tog oblika odgovornosti: “Zaista, sama osnova me|una-
rodnog krivi~nog prava i wegov civilizacijski doprinos primeni me|una-
rodnog prava jeste da je zlo~ina~ka odgovornost individualna... Ona poja-
{wava da grozne zlo~ine koji su se desili u ovom veku nisu kolektivno po-
~inili “Srbi”, “Nemci”, “Hrvati” ili “Hutu”, nego pojedinci zlo~inci.
Stoga je po na{em mi{qewu presudno da pojedini koncepti u me|unarod-
nom krivi~nom pravu, kao {to su doktrine zajedni~kog ciqa, ne treba da
dovedu do ponovnog sakupqawa krivice... Po na{em mi{qewu, ovo ne bi
trebalo da dovede do zlo~ina~ke odgovornosti koja je zasnovana na prostom
~lanstvu u grupi i saznawu o politici te grupe. Takav koncept bi u stvari
ublaìo zlo~ina~ku odgovornost stvarnih po~inilaca i wihovih vo|a, i
stvorio bi mreù solidarnosti oko wih. Ovo, kao posledica, ne bi pove}a-
lo za{titu `rtava, niti bi olak{alo stvarno sprovo|ewe me|unarodne
krivi~ne pravde.” I mnogi drugi kriti~ari od velikog stru~nog ugleda
tvrde “da je pravna tvorevina oblika odgovornosti koja nije ustanovqena u
Statutu i van nadle`nosti je ovog tribunala, nepametna.”
208
Zaprepa{}uju}e je kako non{alantno Tuìla{tvo, uprkos nespornoj
statutarnoj neutemeqnosti, barata formulacijom “zajedni~ki zlo~ina~ki
poduhvat”, a da se uop{te ne upu{ta u dokazivawe koji su to konkretni qu-
di sa~inili plan o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, kada je taj plan na-
pravqen, koja mu je sadrìna, da li je formulisan u pisanom ili usmenom
obliku, da li je javno publikovan ili se ~uva u strogoj konspiraciji itd.
Svaka tuìla~ka proizvoqnost mora biti neodrìva pred ozbiqnim su-
dom. Meni se uz to pripisuje da sam imao svest i nameru za ~iwewe zlo~i-
na, odnosno da su navodni zlo~ini prirodna i predvidiva posledica ostva-
rewa ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata ili da sam bio svestan da su
zlo~ini wegov mogu}i ishod. Ni samo Tuìla{tvo, zapravo, ne zna {ta bi
mi najradije pripisalo. Ono pretpostavqa da sam sigurno nekada ne{to
planirao, ali ne zna kada, gde, kako i s kim ta~no. Naga|a da sam podsticao,
ali sleè ramenima na pitawe kada, kako, gde i koga. Naslu}uje da mora da
sam nekada nekome ne{to naredio, ali nije u stawu da navede gde, kako, ka-
da i kome. Imputira mi da sam neki zlo~in i po~inio, ali nije u stawu da
izvede specifikaciju, niti da odredi koji ta~no zlo~in, gde, kada, kako i
~ime je on po~iwen. Pogotovo je problemati~no alternativno postavqawe
u formi “ili ~ije je planirawe, pripremu ili izvr{ewe na drugi na~in po-
magao i podràvao.” Mora obavezno da se kaè koji je to drugi na~in, gde,
kada, kako i ~ime je zlo~in izvr{en.
Kako je jedan drugi oponent takvog tuìla~kog manira znala~ki pri-
metio, “umesto navoda o tome ko, kada, gde i na koji na~in je sa~inio plan o
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, pa ovakvim pristupom poku{ava da
sopstvenu tvrdwu o postojawu tog navodnog poduhvata pretvori u navodnu
~iwenicu. Ve} ovakav na~in razmi{qawa i prezentovawa optu`be ~ini
tvrdwu tuìoca o navodnoj svrsi i ciqu toga poduhvata neprihvatqivom.”
Posebnu pri~u za sebe predstavqa nabrajawe nabe|enih u~esnika u navod-
nom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu ili wegovih saizvr{ilaoca, s pot-
puno neodre|enom i nepreciznom pretpostavqenom ulogom, da se jednostav-
no name}e pitawe za{to ba{ neki od wih, a za{to nekih imena nema. Isto-
vremeno, “tuìlac potpuno izbegava izri~itu obavezu da ozna~i ko je orga-
nizator, ko je rukovodilac, ko je u~esnik, ko je pomaga~, ko je nalogodavac,
a ko je izvr{ilac u navodnom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Niti je
mogu}e i realno izvodqivo da kod ve}eg broja u~esnika navodnog udruènog
zlo~ina~kog poduhvata wihove uloge budu iste, da wihovi doprinosi u pla-
nirawu, nastanku i realizaciji tog poduhvata budu jednaki, da wihovo vre-
mensko u~e{}e u tom poduhvatu bude jednako, kao {to nije mogu}e ni da wi-
hove eventualne odgovornosti u svemu tome budu iste. Ovako nepreciznim
i pau{alnim navo|ewem i imenovanih i neimenovanih u~esnika pomenutog
poduhvata, tuìlac je stavio na optuèni~ku klupu fakti~ki svakog gra-
|anina Jugoslavije, Srbije, Crne Gore i srpskih krajeva u Hrvatskoj i BiH,
~ime se tako|e objektivno onemogu}ava odbrana, sa jedne strane, a sa druge
strane, objektivno se ovaj krivi~ni postupak pretvara u postupak neodre-
|enog i neograni~enog trajawa.” Udruèni zlo~ina~ki poduhvat je postojao
samo u slu~aju nasilne secesije hrvatske i bosanskohercegova~ke federalne
209
jedinice iz sastava biv{e Jugoslavije i protiv izri~ite voqe srpskog na-
roda koji je u obe predstavqao ustavom proklamovani konstitutivni faktor.
Optu`nica koja je podignuta protiv mene predstavqa ideolo{ki pro-
dukt hrvatskog nacionalizma u wegovoj tradicionalnoj, u dvadesetom veku
jedino prisutnoj, fa{isti~koj varijanti, a istovremeno je i oblik povla-
|ivawa muslimanskom bosanskohercegova~kom separatizmu i kvazi-nacio-
nalnoj euforiji. Ciq joj je da Srbi budu iskqu~ivi krivci za rat i ve}inu
ratnih zlo~ina. Ratni zlo~ini su se objektivno de{avali u ovom gra|an-
skom ratu i ~iweni su sa sve tri strane. Ali, Tuìla{tvo je moralo da na-
vede ko su izvr{ioci prvih zlo~ina i koja je strana najvi{e zlo~ina po~i-
nila, potkrepiv{i to pouzdanim i poimeni~nim statisti~kim podacima o
`rtvama. Kako je to prethodni komentator jednom prilikom zapazio, tuì-
ocu su sve “op{tepoznate ~iwenice lako dostupne, a s obzirom da se bavi
upravo ovim periodom vremena i ovim politi~kim doga|ajima na prostoru
biv{e Jugoslavije, te su mu ~iwenice sigurno morale biti poznate. Me|u-
tim, s obzirom na na~in na koji se odnosi prema doga|ajima koje obuhvata
ova optu`nica, vi{e je nego o~igledno da realne ~iwenice za tuìoca ni-
su bitne, da tuìla{tvo vr{i sasvim o~iglednu selekciju ~iwenica, da
primewuje metod zamena teza, postupak inverzije, a sve sa ciqem da realne
doga|aje predstavi na na~in koji wemu odgovara, onako kako to ~ini u ovoj
optu`nici, a koji je daleko od bilo kakve veze sa stvarnim doga|ajima i sa
realnim uzrocima i posledicama.” Zato se i de{ava da, “umesto izno{ewa
~iwenica u optu`nici, umesto utvr|ivawa postojawa uzro~no-posledi~-
nih odnosa i veza, umesto utvr|ivawa ~iwenica, tuìlac u ovoj optu`nici,
i u napred nabrojanim paragrafima, poku{ava da metodom prostog nabra-
jawa bilo fakata, bilo doga|aja, bilo datuma, pokaè kako su navodi u ovoj
optu`nici osnovani.”
Kakve uzro~no-posledi~ne veze postoje izme|u mog u~estvovawa u re-
grutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu, pruàwu podr{ke i ru-
kovo|ewu srpskim dobrovoqcima i bilo kog konkretnog zlo~ina? Za{to
nije u optu`nici imenovan nijedan neposredni izvr{ilac? Zato je najbo-
qe posluìti se zapaàwem pronicqivog oponenta nakaradnoj tuìla~koj
logici, “tuìlac kori{}ewem metode prostog nabrajawa zamewuje sop-
stvenu obavezu prezentovawa ~iwenica, doga|aja i uzro~no-posledi~nih ve-
za, {to je samo nastavak u ovim primedbama ve} ozna~ene neprihvatqive
metodologije u izradi ove optu`nice koja se sastoji u prostom navo|ewu
tvrdwi od strane tuìoca, koje potom, u nastavku taj isti tuìlac, opet da-
qim navo|ewem novih tvrdwi, poku{ava da pretvori u ~iwenice. Tuìo-
~eva tvrdwa na opisani na~in u nastavku teksta optu`nice biva prezento-
vana kao nesumwivo utvr|ena ~iwenica.” Me|unarodni sud i optuèni na
ovaj na~in se dovode u krajwe sme{nu situaciju. “Primewena metoda od
strane tuìoca jeste krajwe jednostavna, ali i vrlo opasna, jer stvara zabu-
nu, unosi konfuziju, tvrdwe poku{ava da pretvori u zakqu~ke, a zakqu~ke u
dokaze, obavezu utvr|ivawa uzro~no-posledi~nih veza elimini{e samim
faktom nabrajawa ~iwenica i tako u krug.” Takvo pravni~ko ciqawe ruko-
vo|eno je svakako jasno raspoznatqivom politi~ko-ciqnom metodologijom.
210
Zapravo, “opisanom metodom tuìlac poku{ava da izbegne obavezu utvr|i-
vawa i dokazivawa ko, kada, gde, kako, s kim, na koji na~in je izvr{io bilo
koji od zlo~ina koji se pomiwu u ovoj optu`nici. Neposredni izvr{ilac
tih zlo~ina se ne navodi, niti tuìoca uop{te interesuje ta najzna~ajni-
ja okolnost od ~ijeg utvr|ivawa su{tinski zavisi kompletna ova optu-
`nica. Kao {to ne navodi ni neposrednog ili neposredne izvr{ioce even-
tualnih zlo~ina, tuìlac ne navodi dokaze, niti na bilo koji drugi na~in
poku{ava da utvrdi koja grupa qudi ili koja jedinica je eventualno u~e-
stvovala u ~iwewu takvih zlo~ina. Tuìlac uop{te ne poku{ava da utvr-
di konkretne okolnosti i konkretne uslove na licu mesta, pod kojima je
do{lo do stradawa qudi, te ne samo da ne poku{ava da prona|e i utvrdi
eventualne neposredne izvr{ioce, ve} ga, {tavi{e, uop{te ne interesuje
koji je bio razlog i motiv za po~iwawe bilo kog zlo~ina. Tek preciznim
i potpunim utvr|ivawem neposrednog izvr{ioca, okolnosti i na~ina iz-
vr{ewa, motiva i stepena odgovornosti svakog neposrednog izvr{ioca
zlo~ina, tuìlac bi eventualno mogao da bude u poziciji da razmi{qa o
tome da li neki konkretan ili svi zlo~ini imaju me|usobnu vezu, da li su
deo nekog dogovora ili plana, pa bi tek na osnovu toga bio u prilici da po-
ku{a da dokazuje da je sve to u~iweno u okviru nekog navodnog udruènog
zlo~ina~kog poduhvata.”
Stru~na i lai~ka javnost odavno su uverene da su skoro sve optu`nice
podignute pred Ha{kim tribunalom protiv srpskih politi~kih i vojnih
predvodnika ra|ene po potpuno istom kalupu. “Umesto izno{ewa svih
okolnosti od zna~aja za utvr|ivawe postojawa i na~ina izvr{ewa svakog
konkretnog zlo~ina, umesto navo|ewa koja su lica i eventualno koje su je-
dinice u~estvovale u izvr{ewu zlo~ina, umesto navo|ewa eventualnog po-
stojawa povezanosti pojedinih zlo~ina itd., pa onda potom dokazivawa po-
stojawa plana po kome bi ti pojedina~no utvr|eni zlo~ini bili u me|usob-
noj povezanosti, kao deo nekog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, tuìlac
primewuje logi~ku konstrukciju i tehniku pri izradi optu`nice koja bi
trebalo da ga oslobodi svih tih obaveza. Tuìlac, dakle, umesto predo~a-
vawa ~iwenica iznosi tvrdwe, te tvrdwe potom u narednim paragrafima
predstavqa kao ~iwenice, a {to nije mogu}e niti u bilo kom vidu prihva-
tqivo, pa onda kombinovawem tih sopstvenih tvrdwi sa pojedinim ~iweni-
cama gradi konstrukciju optu`nice na takav na~in da je po woj potpuno ne-
potrebno bilo kakvo su|ewe. Teìna ovakvog postupawa tuìoca postoji
upravo u napred navedenom na~inu razmi{qawa tuìoca koji je sadràn u
tuìo~evoj pretpostavci krivice, umesto u pretpostavci nevinosti, dok se
dokazima izvedenim na su|ewu ne utvrdi suprotno. Tuìlac ne priznaje
sopstvenu obavezu dokazivawa uzro~no-posledi~nih odnosa i veza; tuìlac
takvu svoju obavezu zamewuje prostim nabrajawem sopstvenih tvrdwi. Ako
se prethodno ne utvrdi individualna krivi~na odgovornost neposrednog
izvr{ioca, a podiè optu`nica protiv nabe|enog podstreka~a ili poma-
ga~a, onda je to “ne samo izbegavawe obaveza tuìoca striktno predvi|enih
Statutom i Pravilima, ve} i sasvim o~igledno nasiqe nad pravom i inte-
resima pravde.” Da problem bude ve}i, Tuìla{tvo uop{te i ne poku{ava
211
da na|e neposredne izvr{ioce za nabrojane zlo~ine u optu`nici protiv
mene. Wega ne interesuje ni stawe svesti ni stepen krivi~ne odgovornosti
neposrednih izvr{ilaca, niti identifikuje kojim su vojnim jedinicama
eventualno pripadali, kako bi se moglo proveriti ima li tu elemenata ko-
mandne odgovornosti wihovih direktno pretpostavqenih stare{ina. Tu-
ìlac ili zaista ne zna ko je neposredno izvr{io konkretne zlo~ine koji
su nabrojani, ili svesno, iz samo wemu znanih razloga, prikriva neposred-
ne izvr{ioce. Ali, bez utvr|ivawa li~ne krivi~ne odgovornosti nepo-
srednog izvr{ioca konkretnog krivi~nog dela nemogu}e je pozivati na od-
govornost wegovog pretpostavqenog podstreka~a. Kako bi rekao komenta-
tor koji se do sada najdubqe upustio u stru~no pravno secirawe tuìla~ke
metodologije, “ovakvo postupawe tuìoca predstavqa nastavak primene
istog metoda i iste tehnike pri formulisawu ove optu`nice koja, izbega-
vawem utvr|ivawa neposredne li~ne odgovornosti, samo na taj na~in poku-
{ava da u~ini verovatnim svoju tvrdwu o navodnom udruènom zlo~ina~-
kom poduhvatu.” Ina~e, komentator koga ovde u nekoliko navrata citiram
je advokat Milovan~evi}, koji mi je svojevremeno dostavio nacrt svog
prigovora na optu`nicu protiv Milana Marti}a. Iz tog prigovora sam
preuzeo uredno ozna~ene citate ali nisam mogao da navodim ime autora i
izvor, pa sam Milovan~evi}a nazivao komentatorom.
5. neodrìvost optu`nice za vojvodinu

Sudsko ve}e je 2004. godine, u drugom poku{aju podno{ewa prigovora,
prihvatilo moje navode koji se ti~u Vojvodine i naloìlo tuìla{tvu da
te delove odstrani iz optu`nice. Povodom toga mi je 28. juna 2004. godine
uru~ena àlba Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa ko-
jim se osporavaju nadle`nosti i forma optu`nice. Ja sam u propisanom ro-
ku podneo repliku na tu àlbu i osporio sve àlbene navode, ujedno zahte-
vaju}i od apelacionog ve}a da àlbu Tuìla{tva odbaci kao neosnovanu i
potvrdi odluku Pretresnog ve}a II kojom se Tuìla{tvu nalaè da, ukoli-
ko ne raspolaè dokazima da je u Vojvodini postojao oruàni sukob, izbri-
{e iz optu`nice sve optu`be vezane za Vojvodinu. Na tom mestu i u to vre-
me, koje potencira optu`nica, nije bilo nikakvog oruànog sukoba, ni me-
|unarodnog ni unutra{weg, niti se mogu definisati eventualne zara}ene
strane. Sve da su se na teritoriji Vojvodine i desila krivi~na dela koja tu-
ìlac pripisuje meni, wihovo gowewe apsolutno ne bi bilo u nadle`nosti
Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju, shodno odredbama iz Statuta koji
je usvojio Savet bezbednosti Ujediwenih nacija. U prilog mojim tvrdwama
i zahtevu da Tro~lano apelaciono ve}e odbaci àlbu Tuìla{tva kao
pravno neutemeqenu, va`no je sagledati i slede}e argumente:
1. Na podru~ju biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugosla-
vije, u periodu u kome je zasnovana vremenska nadle`nost Me|unarodnog su-
da, desilo se pet oruànih sukoba, me|usobno uglavnom potpuno odvojenih.
Op{ta im je karakteristika da su se svi ti sukobi vodili u procesu raspada
212
Jugoslavije ili kao direktna posledica tog raspada, pa im je to jedini za-
jedni~ki imeniteq. Svi ostali elementi tih oruànih sukoba su sasvim
specifi~ni.
a) Prvi oruàni sukob desio se u toku 1991. godine na teritoriji Slo-
venije, a sukobqene strane su bile Jugoslovenska narodna armija kao in-
strument Savezne vlade i paravojne formacije tada{weg separatisti~ki
orijentisanog rukovodstva Socijalisti~ke Republike Slovenije kao jugo-
slovenske federalne jedinice. Separatisti su politi~ki, vojno i finan-
sijski potpomagani iz inostranstva, a u ovom sukobu su po~inili te{ke
ratne zlo~ine nad pripadnicima JNA, ubiv{i oko pedeset vojnika, mahom
nenaoruànih. Oruàni sukob je re{en sporazumom Savezne vlade i slove-
na~kog secesionisti~kog rukovodstva o povla~ewu JNA sa teritorije ove
federalne jedinice. Nedugo potom Slovenija je proglasila nezavisnost i
usledilo je weno me|unarodnopravno priznawe. Indikativno je da Tuìla-
{tvo Ha{kog tribunala nikada do sada nije podiglo nijednu optu`nicu
zbog zverskog ubijawa golorukih vojnika JNA u Sloveniji.
b) Drugi oruàni sukob se desio tako|e 1991. godine na teritoriji So-
cijalisti~ke Republike Hrvatske kao federalne jedinice, nakon dolaska
na vlast Hrvatske demokratske zajednice, predvo|ene Frawom Tu|manom,
kao i wenim obnavqawem fa{isti~ke usta{ke ideologije i simbolike,
kao i otpo~iwawem sistematskog progona srpskog stanovni{tva. Na ve}i-
ni prostora gde su predstavqali ve}insko stanovni{tvo, Srbi su se orga-
nizovali i suprotstavili progonu, a ubrzo su sporadi~ni incidenti prera-
sli u oruàne sukobe. U sukob je uskoro u{la i JNA, nakon {to su hrvatske
paravojne formacije po~ele da blokiraju i napadaju wene kasarne. Na jed-
noj su strani u tom oruànom sukobu bili hrvatski separatisti, a na drugoj
lokalni Srbi i JNA kao instrument Savezne vlade. Oruàni sukob je
okon~an prvih dana januara 1992. godine prihvatawem Vensovog plana o po-
vla~ewu JNA i stavqawu Republike Srpske Krajine pod protektorat Uje-
diwenih nacija. Usledilo je raspore|ivawe trupa UNPROFOR-a i me|u-
narodno priznawe nezavisnosti Hrvatske.
v) Tre}i oruàni sukob izbio je na teritoriji Socijalisti~ke Repu-
blike Bosne i Hercegovine kao federalne jedinice SFRJ, u kojoj je na pro-
tivustavan na~in progla{ena nezavisnost, a odmah potom na protivpravan
na~in priznata od strane ve}eg broja zemaqa iako u tom trenutku central-
na vlast nije kontrolisala ni polovinu wene teritorije. Oruàni sukob je
izbio izme|u lokalnih Srba, Hrvata i muslimana, u wega je u prvo vreme bi-
la ukqu~ena i JNA, sve dok se u propisanom roku nije povukla sa te teri-
torije.
g) êtvrti oruàni sukob izbio je na podru~ju Kosova i Metohije, kao
autonomne pokrajine u sastavu Republike Srbije, kada je dugotrajna terori-
sti~ka delatnost albanskih separatista, uz direktnu podr{ku zapadnih si-
la, eskalirala 1998. godine u otvorenu oruànu pobunu. Kada su vladine
snage energi~nom akcijom suzbile oruànu pobunu, do{lo je do nezakonite
vojne intervencije Severnoatlantskog pakta i, posle tromese~nog bombar-
dovawa, okupacije celog podru~ja ove pokrajine. Simptomati~no je u pogledu
213
ocene stepena nepristrasnosti, ili, boqe re~eno, otvorene antisrpske
pristrasnosti Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, da je ha-
{ko Tuìla{tvo do sada podiglo optu`nicu protiv trojice Albanaca sko-
ro bezna~ajne ratne uloge, a da je uop{te odbilo da vodi istragu protiv po-
liti~kih lidera i vojnih komandanata agresorskih zemaqa Severnoatlant-
ske alijanse, iako su na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije si-
stematski bombardovani civilni ciqevi, izazvane velike civilne `rtve
i razarawa, a uz to je upotrebqavano oru`je koje je striktno zabraweno po
me|unarodnom ratnom pravu. Prvenstveno je tu re~ o bombama sa osiroma-
{enim uranijumom i kasetnim bombama.
d) Peti oruàni sukob je vo|en na podru~ju biv{e jugoslovenske Repu-
blike Makedonije izme|u vojnih i politi~kih snaga legalne i legitimne
makedonske vlade i albanskih separatisti~kih bandi. Iako je i u ovom su-
kobu izvr{en zna~ajan broj ratnih zlo~ina, interesantno je da me|unarod-
ni tuìlac jo{ nijednu optu`nicu nije podigao i verovatno ne planira da
to bilo kada uradi.
O~igledno je da je ovih pet sukoba odvojeno vo|eno i da me|u wima ne-
ma ni su{tinske ni vremenske podudarnosti. De{avalo se ~ak i to da, dok
su se Srbi i Hrvati konfrontirali, prvo vojno, a posle implementacije
mirovnog sporazuma politi~ki, na relaciji izme|u Republike Srpske Kra-
jine i Republike Hrvatske, na podru~ju Bosne i Hercegovine Srbi iz Repu-
blike Srpske ulazili su u neformalnu, ali vrlo efikasnu borbenu koali-
ciju sa Hrvatima iz Hrvatske zajednice Herceg-Bosna, oruàno se kon-
frontiraju}i sa vojnim snagama bosanskohercegova~kih muslimana.
2. Po prirodi stvari, ako ve} u Vojvodini nije bilo oruànog sukoba u
relevantno vreme, treba ispitati da li postoji teritorijalni i vremenski
neksus sa oruànim sukobom na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedini-
ce. Taj oruàni sukob se moè iskqu~ivo definisati kao unutra{wi rat,
a nikako ne moè biti me|unarodni. Po dolasku na vlast separatisti~kog
Tu|manovog reìma, sa otvoreno usta{kom ideologijom, koji je odmah ot-
po~eo sa antisrpskom propagandom i organizovanim progonima srpskog
stanovni{tva, Srbi su se suprotstavili i izrazili svoju nepodeqenu voqu
da i daqe ìve u Jugoslaviji, koja je sve vreme trajawa odnosnog oruànog
sukoba egzistirala kao jedina suverena i me|unarodno priznata dràva.
Oruàna dejstva su po~ela u prole}e 1991. godine sukobom teritorijalne
odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine, Srpske Autonomne Oblasti
Zapadne Slavonije i Srpske Autonomne Oblasti Isto~ne Slavonije, Ba-
rawe i Zapadnog Srema, s jedne strane, i hrvatske policije i paravojne for-
macije, protivpravno obrazovane, Zbora nacionalne garde, s druge strane.
U sukob je u toku leta 1991. u{la i Jugoslovenska narodna armija, nakon we-
nih bezuspe{nih poku{aja posredovawa izme|u zara}enih strana i nemogu}-
nosti da mirnim putem odblokira svoje kasarne. U me|uvremenu su se tri
srpske autonomne oblasti ujedinile u Republiku Srpsku Krajinu i od for-
macija teritorijalne odbrane obrazovale Srpsku vojsku Krajine. Republika
Srpska Krajina je bila samoprogla{ena dràva, ali je i Republika Hrvat-
ska u to vreme bila samoprogla{ena dràva, jer nijedna od tih republika
214
nije bila me|unarodno priznata i po Me|unarodnom pravu kompletan pro-
stor koji su zauzimale predstavqao je suverenu teritoriju SFR Jugoslavije.
Kada je oruàni sukob obustavqen potpisivawem Vensovog plana teri-
torija Republike Srpske Krajine je do{la pod pokroviteqstvo Ujediwe-
nih nacija i na woj su raspore|ene me|unarodne snage UNPROFOR-a. U ja-
nuaru 1992. godine Vatikan i Nema~ka su priznali Republiku Hrvatsku kao
nezavisnu dràvu, a usledilo je ubrzo posle toga priznawe od strane svih
~lanica tada{we Evropske zajednice i mnogih drugih dràva. U aprilu
1992. progla{ena je Savezna Republika Jugoslavija sa Srbijom i Crnom Go-
rom kao federalnim jedinciama, a odmah su je priznale Kina, Rusija i mno-
ge druge dràve. Pre}utno su je priznale i zapadne zemqe, jer su wihove am-
basade nastavile da funkcioni{u u Beogradu. Izme|u Savezne Republike
Jugoslavije i Republike Hrvatske nikada nije do{lo ni do kakvog oruà-
nog sukoba, pa se ni nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda ne moè po
pitawu wihovih odnosa zasnivati na periodu wihovog postojawa kao odvo-
jenih i nezavisnih dràva. Ta nadle`nost postoji samo u vremenu unutra-
{weg oruànog sukoba dok su Srbija, Crna Gora i Hrvatska bile sastavni
delovi SFR Jugoslavije. S obzirom da me|u wima oruànog sukoba nikada
nije bilo nakon progla{ewa i me|unarodnog priznawa nezavisnosti Hr-
vatske, niti u sferi wenih odnosa sa Saveznom Republikom Jugoslavijom,
nema elemenata za zasnivawe nadle`nosti Ha{kog tribunala, ne moè u
optu`nici, koja je protiv mene podignuta, opstati nijedna optu`ba vezana
za Vojvodinu.
Autonomna Pokrajina Vojvodina je autonomni entitet u sastavu Repu-
blike Srbije, ~iji je ustavnopravni poloàj identi~an sa statusom Auto-
nomne Pokrajine Kosova i Metohije pre okupacije od strane Severnoa-
tlantskog pakta. U Vojvodini od 1. januara 1991. godine do danas nikada ni-
je bilo oruànog sukoba, niti se mogu identifikovati bilo kakve me|usob-
no sukobqene strane. Tuìla{tvo poku{ava u optu`nici da inkrimini{e
sadràj mog govora na mitingu Srpske radikalne stranke u selu Hrtkovci,
6. maja 1992. godine, dakle kada nikakvog sukoba nije bilo izme|u Srbije i
Hrvatske, niti bilo kakvog unutra{weg oruànog sukoba u samoj Vojvodini.
Bez obzira na nesumwivu apsolutnu formalnu nemogu}nost opstajawa
optu`bi protiv mene, a vezanih za Vojvodinu, smatrao sam za potrebno da
ovde navedem da nije bilo nikakvog mog protivpravnog pona{awa na tom
mitingu, nijedan Hrvat nije deportovan iz Vojvodine, nijednom vojvo|an-
skom Hrvatu nije oteta imovina. Izvestan psiholo{ki pritisak je posto-
jao kao spontana posledica ~iwenice da je Tu|manov reìm razli~itim me-
rama {ikanirawa i maltretirawa proterao nekoliko stotina hiqada Sr-
ba, od kojih je ve}i deo uto~i{te potraìo u Vojvodini. To nisu bili Srbi
sa podru~ja Republike Srpske Krajine, jer su oni tada jo{ uìvali za{ti-
tu me|unarodnih snaga, nego Srbi iz gradova i sela u dubini Hrvatske, iz
Zagreba, Vara`dina, Grubi{nog Poqa i drugih mesta, koji nikada i nisu
imali dodire sa bilo kakvim oruànim sukobom. Ja sam tada, kao opozici-
oni politi~ar, javno iza{ao sa idejom da se bar deo tog problema re{i za-
menom ku}a i imovine sa vojvo|anskim Hrvatima. Ovde je najva`nije ista}i
215
da nijedna razmena nije obavqena dok se Hrvati nisu uverili da je srpska
imovina o~uvana. S obzirom na nesrazmeran broj proteranih Srba i zate-
~enih Hrvata, Hrvati su u toj zameni finansijski i materijalno uvek boqe
prolazili. Sve tvrdwe iz optu`nice da su vojvo|anski Hrvati etni~ki ~i-
{}eni, deportovani, {ikanirani, zastra{ivani, opqa~kani ili prisiqa-
vani na odlazak, najprqavija su izmi{qotina.
3. Pretresno ve}e II, dakle, u ovom slu~aju nije pogre{ilo u primeni
prava, pa se wegova odluka ne bi mogla proglasiti nevaè}om. Navodni
zlo~ini u vezi sa Vojvodinom, koje mi Tuìla{tvo pripisuje, nisu mogli
biti po~iweni u oruànom sukobu, s obzirom da nema nikakvog dokaza da su
izvr{eni negde na teritoriji pod kontrolom neke strane u sukobu u biv{oj
Jugoslaviji u vreme dok je taj sukob bio u toku. Pretresno ve}e II nije pri-
menilo pogre{an i neprimereno uzak standard kad je re~ o nadle`nosti,
jer u relevantnom vremenu nije bilo ni unutra{weg oruànog sukoba u sa-
moj Vojvodini, ni me|unarodnog oruànog sukoba izme|u Hrvatske, s jedne
strane, i Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije ili Vojvodine, s
druge strane. Ne samo da u ovom slu~aju nije bilo stvarnih neprijateqsta-
va, nego nema stawa oruànog sukoba ni u wegovom naj{irem mogu}em prav-
nom konceptu. S obzirom da nikako ne moè dokazati da je u Hrvatskoj sve
vreme, na koje se odnosi deo optu`nice u kom se tretiraju navodna zbivawa
u Vojvodini, postojao oruàni sukob, tuìlac ve{ta~ki poku{ava stvori-
ti neksus sa oruànim sukobom u Bosni i Hercegovini, iako je u to vreme
Bosna i Hercegovina bila me|unarodno priznata nezavisna dràva, koje se
uop{te ne ti~u me|usobna sporewa Srbije i Hrvatske, nevezana za bosan-
skohercegova~ko stanovni{tvo ili teritoriju. Zato àlba Tuìla{tva
ne ispuwava uslove iz pravila 72(D) Pravilnika o postupku i dokazima.
Ako bi se prihvatio stav Tuìla{tva da je dovoqan neksus sa oruànim su-
kobom postojawe oruànog sukoba u relevantno vreme na teritoriji Bosne
i Hercegovine, iako ta dràva nema nikakve veze sa ovda{wim predmetom
sporewa, zna~i li to da bi dovoqan neksus postojao i da je re~ o eventual-
nom oruànom sukobu u Makedoniji ili Sloveniji, da je i on postojao u re-
levantnom vremenu?!
^lan 5 Statuta je potpuno jasan i precizan i po wemu me|unarodni sud
je nadleàn da krivi~no goni osobe odgovorne za krivi~na dela ubistva, is-
trebqivawa, porobqavawa, deportacije, zatvarawa, mu~ewa, silovawa,
progona na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi i druga nehumana dela, even-
tualno izvr{ena u Vojvodini, ako su ona po~iwena u oruànom sukobu, bi-
lo me|unarodnog bilo unutra{weg karaktera, i usmerena protiv civilnog
stanovni{tva. Dakle, apsolutno je nemogu}e ustanoviti bilo kakvu objek-
tivnu vezu u geografskom i vremenskom smislu izme|u navodnog krivi~nog
dela izvr{enog u Vojvodini i oruànog sukoba. Uz to, pogotovo, nema ni su-
bjektivnog uslova, zasnovanog na eventualnom umi{qaju, {to po ovom pita-
wu nije naro~ito bitno. Ja, dakle, ne insistiram na tome da izme|u krivi~-
nih dela, koja mi se optu`nicom pripisuju u odnosu na Vojvodinu, i oruà-
nog sukoba nije bilo neksusa, nego tvrdim da samog oruànog sukoba u rele-
vantom periodu i na relevantnom mestu nije bilo.
216
Zaprepa{}uju}e je koliko uporno Tuìla{tvo poteè pravne argu-
mente koji su, zapravo, direktno suprotni wegovom nastojawu. Nema spore-
wa po pitawu primene me|unarodnog humanitarnog prava na celokupnoj te-
ritoriji zara}enih dràva, ali u relevantno vreme Srbija i Hrvatska uop-
{te nisu bile u me|usobnom oruànom sukobu. Nema nikakve sumwe da se
me|unarodno humanitarno pravo, u slu~aju unutra{wih sukoba, primewuje
na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode
li se tamo borbe ili ne. Me|utim, u relevantno vreme nigde u Vojvodini,
ni {ire u Srbiji, ni u celoj Saveznoj Republici Jugoslaviji nije bilo ni-
kakvih unutra{wih oruànih sukoba. Uostalom, da je uop{te postojao bi-
lo me|unarodni, bilo unutra{wi oruàni sukob, Tuìla{tvo bi bez pro-
blema moglo da defini{e zara}ene strane, kao {to je to uradilo u svim
drugim optu`nicama, koje su do sada podizane pred ovim Me|unarodnim su-
dom. Kad se ne zna koje su to zara}ene strane, onda se ne moè re}i ni koja
je to teritorija bila pod wihovom kontrolom. S obzirom da su u pravnom
pogledu ove stvari toliko jasne i ~iste, postaje o~igledna strategija tuì-
la{tva, da ovakvim àlbenim manevrima {to duè prolongira po~etak
sudskog procesa u postupku koji je pokrenut protiv mene.
6. irski primer otcepqewa

i formirawa nezavisne dràve
Dokazima koji potkrepquju tvrdwe o nenadle`nosti, formalnim nedo-
stacima optu`nice i uop{te, antisrpskoj prirodi ovog me|unarodnog suda,
apsolutno treba dodati, na osnovu analize istorijskih i pravnih ~iweni-
ca, slu~aj sticawa nezavisnosti Republike Irske kao me|unarodnopravnog
presedana na kome se moè temeqiti legalnost stvarawa Republike Srp-
ske Krajine i Republike Srpske, s obzirom da se “samozvanim” moè obele-
ìti onaj ko se otcepquje, a ne onaj ko po svaku cenu èli da ostane u sasta-
vu ve} postoje}e dràve.
Primer sticawa nezavisnosti Republike Irske najboqe nam moè po-
mo}i u rasvetqavawu pravne prirode hrvatskih i muslimanskih separati-
sti~kih akata koji su prethodili krvavom gra|anskom ratu. Ali, Irci ni-
su dobrovoqno svojevremeno u{li u Ujediweno Kraqevstvo, kao {to je to
slu~aj sa Hrvatima, nego je Irska vojnom silom osvojena, okupirana i pri-
silno dràna u engleskoj dràvi. Dugo se irski narod borio za elementar-
na nacionalna i qudska prava, ali tek u vreme premijera Gledstona, 1886.
godine, po~elo je ozbiqnije re{avawe ovog problema na bazi svojevrsne
autonomije. Prvi poku{aji su bili veoma neuspe{ni, ali su izazvali pa-
`wu velikog broja istaknutih svetskih intelektualaca koji su zdu{no sta-
li na stranu Iraca. Engleska perfidnost je i tada maksimalno dolazila do
izraàja, pa je wihova vlada neprekidno verbalno nudila autonomiju, a u
praksi se starala da zapravo ni do kakve autonomije nikada ne do|e, kako je
to jo{ 1912. godine zapazila istaknuta srpska kwièvnica Isidora Seku-
li}, objaviv{i u ~asopisu “Slu`ba” ~lanak “Irci i nacionalizam” i kri-
tikuju}i engleske poku{aje da se svaka ozbiqnija autonomija ve} u startu
217
obesmisli. Posmatraju}i tu nedovr{enu i oktroisanu autonomiju koju su
Irci s velikim nadama do~ekali i pripremili, Isidora Sekuli} zapaà
da Irci priqe`no grade svoju zemaqsku samoupravu, ali “sve {to zidaju na
pesku je, i sru{i se i u pesku ne ostavqa traga za sobom; i sve {to su podi-
gli nije veliko i nije tvrdo, i ne moè se tamo skloniti, i ne moè se oda-
tle braniti. Engleski su liberali nemilostivo izbu{ili zidove te zgra-
de, koju su upravo oni zidali, da bi u svako doba mogli videti {ta se u ku}i
radi, i da u slu~aju potrebe ku}u samu lak{e i brè raznesu.” (str. 104.)
Isto to se desilo i nakon raspada Jugoslavije, s novoformiranim dr-
àvicama koje neodoqivo podse}aju na sredweameri~ke “banana-republi-
ke”. Jedna ozbiqna dràva je sru{ena da bi se srpski narod pot~inio i u
okove okovao, a nastale su neozbiqne dràvne tvorevine sa marionetskim
reìmima. To je su{tinska karakteristika angloameri~ke politike {i-
rom sveta, gde god svojim tenkovima uvode demokratiju. “A sada, kakva iro-
nija i kakav unikum u hronici jednog podjarmqenog naroda! Englezi su opo-
zicija i oni demonstruju, a Irci su zadovoqni sa onim {to im Danajci da-
ju. – Irski nacionalci su karikature nacionalaca, a vo|a wihov Redmond je
gori nego Dodli iz engleske komedije, jer on sprema Irce da sa sve~anosti-
ma i u zadovoqstvu prime lendlorda, lendlorda koji }e biti vrsta engle-
skog komesara u Irskoj, koji po uputstvu britanske vlade ima pravo veta u
irskom parlamentu, ima pravo smetawa u egzekutivi i, najzad, po prakti~-
noj engleskoj politici, ima pravo da pusti da se ne{to u ime zakona izvede,
i da posle ka`wava Irce zbog r|avog zakona koji su Englezi inspirisali i
dali. Irski nacionalci }e dakle sve~ano do~ekati lendlorda, lendlorda
koji }e po svome poloàju i vlasti izazivati bolne reminiscence, poq-
skih, finskih, bosanskih i hrvatskih mizerija.” (str. 105.)
Kada ~itamo o tom engleskom guverneru – lendlordu kao da pred sobom
imamo visokog predstavnika sa potpunim guvernerskim ovla{}ewima u Bo-
sni i Hercegovini. Tamo su muslimani i Hrvati poku{ali da se odcepe od
Jugoslavije i steknu nezavisnost, dok su Srbi èleli da ostanu u jedinstve-
noj dràvi. Sada su i jedni, i drugi, i tre}i, pod okupacijom. Prou~avaju}i
tragi~ni poloàj Iraca po~etkom dvadesetog veka, Isidora Sekuli} izla-
è jo{ nekoliko pou~nih zapaàwa. U uslovima prividne autonomije i op-
{te rezigniranosti zbog neispuwewa dràvotvornih ambicija i spla{wa-
vawe nacionalnog poleta, “Irci su izgubili ose}awe za svoju egzistenciju,
izgubili su svoj nacionalni akcent, oni su narod, ali nisu nacija. Oni ne
ose}aju sebe, ne broje se sami, pa ih i drugi ne broje, i zato je mogu}e da wi-
hovu ve}inu poklapa mawina alsterskih Engleza. Irci su upravo tragi~ni,
jer oni pored sveg svog surevwivo ~uvanog katolicizma, religije radi koje su
zaboravili na nacionalnost, nemaju religije. A katolicizam je tako nenaci-
onalna, tako nepoliti~ka religija (Austrija, [panija), a istoriju su pravi-
li i pravi}e narodi sa religijama, sa nacionalnim religijama (Englezi, Ru-
si, Japanci). Naprotiv, gube i moraju gubiti svoju mo} narodi bez nacional-
nosti, bez nacionalne vere. Amerika, za koju se jo{ nedavno govorilo da }e
amerikanizirati ceo svet, ostala je apartna do danas, jer ona gomila emi-
granta iz svih bo`jih zemaqa, koja je bez uspomena, bez rase, bez tradicija, ta
218
je gomila anacionalna i uzaludan je i sme{an wen najnoviji poku{aj da kwi-
èvno{}u i dramom stvori i dokaè nacionalnost.” (str. 105-106.)
[to se ti~e konkretnog problema, i pitawe irske nacionalnosti i
autonomije veoma je zanimqiv i pou~an sukob. Irci, koji su mnogo vi{e na-
rod nego nacija, bore se protiv Engleza, koji su mnogo vi{e rasa nego na-
rod, kojima je more domovina, i koji drmaju u oba sveta, rade}i tako “da de-
sna polovina mozga nikad ne zna {ta se de{ava u levoj”. – I Irci su se u toj
borbi ru`no transformisali, i od wihove stare nacionalne misli ostali
su samo simboli i simptomi. Taj simpati~ni i otmeni narod, koji je isto-
rija stavila na ta~ku juna{tva i borbe, svaki dan je pli}i, i sve vi{e raz-
o~arava svojim buròaskim ose}awima i ambicijama u politici. Sve vi{e
imaju onu zapla{enu i izmu~enu fizionomiju Indijanaca, koje su Englezi
sasvim satrli.” (str. 106.) Op{teprisutna malodu{nost i skepticizam ko-
ji su ovladali irskim masama, bez obzira na izvesnu postignutu autonomi-
ju, ukazivali su da }e Englezi i ubudu}e upravqati irskom sudbinom, pa ~ak
i onda kad Irci steknu nezavisnost. “Po re~ima B. [oa, Irac mesto srca
ima fantaziju. I zbiqa, ti dobri katolici su senke, oni doìvqavaju sno-
ve i kritikuju snove; i sva ona krv koja iz srca ide, i koja moè da ideali-
zira, i moè da brutalizira narod, ali koja svakako daje snagu narodu, sva
ta nacionalna krv se rastawila kod Iraca, i oni ne umeju da mrze, i ne ume-
ju rat da vode, i ne umeju da budu neprijateqi. Irci, kao narod, veoma mno-
go misle, a narod mora da se bije. Misao razmek{ava snagu, demoralizira
nacionalnost, i narodi koji su trajali i ostavili za sobom traga, nisu svo-
ju sudbinu i samostalnost nikada izmislili, nego su je izvojevali, oteli
ili na~inili. I zato su Irci i u ovom trenutku, kad se uzima da oni ne{to
pozitivno dobijaju, naro~ito u finansijskom pogledu, dobijaju, ipak mizer-
ni i jadni. Irski houm rul trebalo je da su Irci sami na~inili ili oteli,
a irski houm rul koji Englezi poklawaju i daju ne moè vaqati.” (str. 106-107.)
Dakle, osnovna teza glasi da je na~in sticawa nezavisnosti Republike
Irske izvanredan me|unarodnopravni presedan na kome se moè temeqiti
na~elo legalnosti stvarawa Republike Srpske Krajine i Republike Srp-
ske. Sve razlike koje diktiraju specifi~nosti irskog i srpskog slu~aja su
dodatni argumenti, upotrebqivi u srpskom pravnom i politi~kom intere-
su. Irska je sticala nezavisnost relativno miroqubivim putem i na zako-
nit na~in, koji nije ru{io pravni poredak Britanske imperije. Slovenija
i Hrvatska nisu htele da se osamostaquju sporazumno, u dogovoru sa insti-
tucijama jugoslovenske savezne vlasti, iako im je to nu|eno. One su èlele
rat i za wega su se blagovremeno pripremale, a htele su i da nakon wihovog
izlaska Jugoslavija kao dràva sasvim propadne. Kad se Irska otcepqiva-
la, morala je da se odrekne Alstera, dela svoje tradicionalne teritorije
gde su u ve}ini ìveli engleski protestanti. Da se Hrvatska mirnim putem
otcepqivala, sigurno bi morala da se odrekne pretenzija na Srpsku Kraji-
nu, gde su u ve}ini ìveli pravoslavni Srbi. Upravo iz tog razloga hrvat-
sko rukovodstvo se opredelilo za ratnu opciju, uz pomo} zapadnih sila, kao
i za nasilno proterivawe tamo{weg srpskog stanovni{tva. Ne{to sli~no
se desilo u Bosni i Hercegovini, s tim {to tamo ni muslimani nisu izvorno
219
èleli nezavisnost, nego im je takva opcija spoqa nametnuta upravo da bi
se i na tom prostoru izazvao gra|anski rat. Po prirodi stvari, ne bi se
smelo dozvoliti da onaj ko se otcepquje ugrozi vitalne i egzistencijalne
interese naroda i gra|ana koji predstavqaju ubedqivu populacijsku ve}i-
nu, a èle da ostanu u dràvi u kojoj su i do tada ìveli, pa makar ona u te-
ritorijalnom pogledu bila smawena.
7. kr{ewe procesnih prava optuènih

a) nametawe branioca
Pretresno ve}e II, s potpisom predsedavaju}eg sudije Volfganga [om-
burga, mi je 6. marta 2003. godine, dostavilo nalog o prevodu dokumenata na
srpski jezik, koji jedino razumem, ali bez pravnih izvora, odnosno dodata-
ka. Povodom toga, izrazio sam protest i podneo ponovni zahtev da mi se svi
dokumenti koji se odnose na predmet u celosti, bez ikakve selekcije, neod-
lo`no dostavqaju li~no, na ruke i iskqu~ivo na srpskom jeziku. Neodrìv
je stav Pretresnog ve}a II, prema kome “prevo|ewe unapred ba{ svih doku-
menata na bosanski/hrvatski/srpski jezik (u daqem tekstu: BHS), mimo onog
{to nalaù Statut i Pravilnik, moè, zbog znatnog vremena i resursa ko-
je iziskuje prevod svih dokumenata, ozbiqno da ugrozi pravo optuènog na
ekspeditivno su|ewe.” Ve}e je upozoreno da je neuporedivo starije pravo
optuènog da se u toku krivi~nog procesa, koji se protiv wega vodi, upozna
blagovremeno sa svim dokumentima vezanim za predmet, od wegovog prava
na ekspeditivno su|ewe. Izjavio sam da vremena imam dovoqno, takore}i
na pretek, , te da je obaveza suda da obezbedi resurse. Tako|e, koriste}i re~
“qubazno”, zamolio sam ve}e da me vi{e ne optere}uje svojim problemima
po pitawu zadovoqavawa resursnih potreba. Preporu~io sam, da ako nema
novca u buyetu, smawe sudijske plate i primawa ostalog personala, pa da za-
posle ve}i broj prevodilaca. Ujedno, zahtevao sam da me ubudu}e ne vre|aju
nazivaju}i moj materwi jezik bosanski/hrvatski/srpski ili BHS. Izjavio
sam da se moj materwi jezik odvajkada zove srpski i samo pod tim nazivom
poznaje ga lingvisti~ka nauka. Objasnio sam da su se Hrvati polovinom de-
vetnaestog veka odrekli sopstvenog jezika i srpski prihvatili kao svoj
kwièvni jezik, mada je wihov izvorni do skoro identi~nosti blizak slo-
vena~kom. Nikada kroz istoriju nije postojao nikakav bosanski jezik.
S obzirom da me je istim aktom Pretresno ve}e II pozvalo da do 21. mar-
ta 2003. godine podnese odgovor na Zahtev optu`be za izdavawe naloga za
imenovawe branioca radi pruàwa pomo}i u vo|ewu odbrane, ja sam to u~i-
nio blagovremeno, ~ak dan ranije od propisanog roka, i detaqno, potenci-
raju}i sadràj odgovora na komentarisawe Zahteva u celini, dokazivawu
sopstvenog neotu|ivog prava na samostalnu odbranu, pobijawu pravne rele-
vantnosti tuìo~evih zamerki povodom mog, od ranije poznatog, politi~-
kog stava prema Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju i ap-
solvirawu mog prava na stru~no osporavawe juristi~ke prirode ovoga suda.
Stav da se sam branim ostao je definitivan, nepromewiv i, kako sam rekao;
220
Ni po cenu ìvota nikada ne bih pristao da prihvatim bilo kakvog brani-
oca koga bi eventualno Sud poku{ao da mi nametne. Brani}u se onako kako
najboqe znam i umem, ali i kako sam ube|en da najlak{e mogu oboriti ovu
tendencioznu i politikantsku optu`nicu, eventualne la`ne svedoke i
falsifikovane dokaze na kojima ona jedino moè po~ivati, pa tako u kraj-
wem ishodu pobediti i Me|unarodni sud. Kad vas pravnim argumentima i
istinitim ~iweni~nim stawem prinudim da donesete osloba|aju}u presu-
du, to }e biti moja ubedqiva pobeda, trijumf, rekao bih. Uostalom, ja sam
dobrovoqno do{ao u Hag u nameri da vas pobedim, a ne da kapituliram.
b) Stru~ni komentar zahteva

za imenovawe branioca
Zahtev tuìla{tva “da pretresno ve}e izda nalog kojim odbacuje zah-
tev optuènog da se sam brani i kojim }e naloìti da se imenuje branilac
koji }e pruìti pomo} optuènom u vo|ewu odbrane” je kao logi~ki non-
sens pravno potpuno deplasiran. Pomo} se moè ponuditi, ali se ne moè
nametnuti ako neko ne èli pomo} koja mu se nudi. Kakva je to pomo} pod
pretwom ili pomo} kao represivna mera, pomo} kao odmazda. To bi bilo od-
uzimawe prava na odbranu, da oni koji tuè i oni koji sude odlu~e ko }e da
brani optuènog i kakav }e biti koncept wegove odbrane. Tuìla{tvo se
o~igledno upla{ilo zato {to sam, po wihovom mi{qewu, “javno izrazio
nameru da naudim ovom Me|unarodnom sudu i da ovaj postupak iskoristim
kao podijum za odbranu srpskih nacionalnih interesa, a ne kao sredstvo da
se brani od optu`bi kojima se tereti. Stoga, u ovom slu~aju, optu`ba sma-
tra da nije u interesu pravde dopustiti optuènom da se sam brani.” Inte-
res pravde je da se eventualni krivac zasluèno kazni, a nevini oslobodi.
Neosporivo pravo optuènog je da naudi Me|unarodnom sudu, ako je u stawu
da to u~ini vaqanim pravnim sredstvima, da mu argumentovano ospori le-
galitet, legitimitet, stru~nu kompetentnost, nepristrasnost, objektiv-
nost itd. Zabrawen bi bio svaki poku{aj da se bespravno naudi sudu, a u tom
slu~aju sud ima na raspolagawu sredstva kojima u svakom takvom slu~aju mo-
è reagovati. Otkad sam dobrovoqno do{ao u Hag, ja nijednim aktom nisam
pokazao nameru da protivpravno delujem u odnosu na sud, ali isto tako
nisam odustao od nastojawa da uporno {titim svako svoje individualno
pravo. Naravno, da li }u ovaj postupak pri tom iskoristiti kao podijum za
odbranu srpskih nacionalnih interesa, to je moja stvar. Za srpske nacio-
nalne interese }e biti veoma zna~ajno ako uspem da oborim optu`nicu i ta-
ko pobedim ovaj sud. Tuìla{tvo bi trebalo da se potrudi da validnom
pravnom argumentacijom pobedi optuènog, i to tako da odustane od gole
sile, mr`we, netrpeqivosti i besa koje pokazuje u zapawuju}im koli~ina-
ma. Koga god biste mi eventualno imenovali za branioca, ja mu ne}u dozvo-
liti da mi u bilo ~emu pomaè, ~ak ni u prawu prqavog rubqa ili ~i{}e-
wu cipela. Ako je to na~in da izdejstvujete da mi sudite u odsustvu, bi}e vr-
lo interesantno da vidimo kako }e takav presedan delovati sa aspekta me-
|unarodnog obi~ajnog prava, ali i odgovaraju}ih dokumenata koji {tite
221
qudska prava. Nemogu}e je pravi~no su|ewe u kome bi meni bilo uskra}eno
pravo da se branim ako bi mojom odbranom komandovao sudski pla}enik.
Optuèni po ~lanu 21. Statuta ima pravo “da mu se sudi u wegovom pri-
sustvu i da se brani li~no ili putem pravnog zastupnika po sopstvenom iz-
boru; da se, ako nema pravnog zastupnika, obavesti o tom pravu; te da mu se,
kad god to zahtevaju interesi pravde, dodeli pravni zastupnik, a da pritom
ne snosi tro{kove odbrane ako za to nema dovoqno sredstava.” Poenta je u
ovom stavu da optuèni ima pravo da se brani li~no ili da sam izabere
pravnog zastupnika. [to se ti~e interesa pravde da mu se dodeli pravni za-
stupnik, to je mogu}e samo ako se optuèni sloì, jer bi ina~e stajala for-
mulacija odredi ili, jo{ stroè, nametne pravni zastupnik, umesto “dode-
li”. Kad se nekom ne{to dodequje, onda to nikako ne moè da se uradi mi-
mo wegove voqe. Kazna se izri~e, a nagrade, odlikovawa i druga priznawa
se dodequju. [ta bi se tek desilo u slu~aju da sud optuènom nametne prav-
nog zastupnika, a ispostavi se da optuèni ima dovoqno sredstava da pla-
ti advokatske usluge. Vaqda bi se u tom slu~aju vr{ila prinudna naplata.
Besplatno se pravni zastupnik moè dodeliti samo u slu~aju da je optuè-
ni bez dovoqno novca. Takav tro{ak povodom odbrane ne moè mu se namet-
nuti, jer on ima pravo da odlu~i da ne rasipa sopstveni novac na odbranu
pred sudom, s obzirom da smatra kako je optu`nica zasnovana na veoma sla-
bim argumentima i da se lako od we moè odbraniti. Uostalom, i pravna
praksa ovog Tribunala izrazila je identi~an stav, jer je Pretresno ve}e u
toku pretpretresnog postupka u predmetu Milo{evi} konstatovalo da bi
eventualno nametawe pravnog zastupnika optuènom “predstavqalo kr{e-
we stavova iz me|unarodnog obi~ajnog prava.” Takva praksa se ne moè od
slu~aja do slu~aja mewati.
Tuìla{tvo se u svom zahtevu poziva na nepostoje}e norme me|unarod-
nog prava, la`no tvrde}i pri tome da “u me|unarodnom obi~ajnom pravu ne
postoji pravna norma kojom se zabrawuje nametawe branioca optuènom
koji èli sam da se brani.” Krajwe je sme{no kad se u produètku kaè:
“Iako u zemqama s anglosaksonskim pravnim sistemom optuèni ~esto ima
pravo da se sam brani, to pravo nije apsolutno i moè se ukinuti kad se op-
tuèni namerno neprimereno pona{a i opstruira rad.” [ta je to u mom do-
sada{wem pona{awu bilo neprimereno i {ta je opstruiralo rad. Na pr-
vom pojavqivawu pred sudom samo sam koristio svoja prava, a striktnim ko-
ri{}ewem sopstvenih prava nikome se ne {kodi. Uostalom, postupaju}i su-
dija Volfgang [omburg nijednom me nije opomenuo zbog bilo kog postupka.
Sasvim proizvoqno se Tuìla{tvo poziva na fusnotu 46. iz presude Fare-
ta protiv Kalifornije, prenebregavaju}i ~iwenicu da zapravo ta presuda
predstavqa kompletnu studiju dokazivawa neprikosnovenosti prava optu-
ènog da se sam brani. U toj fusnoti stoji: “Re~eno nam je da mnogi optuè-
ni za krivi~no delo koji sami sebe zastupaju mogu koristiti sudnicu za na-
merno reme}ewe wihovog su|ewa. Me|utim, pravo na sopstveno zastupawe
je priznato od samih po~etaka od strane federalnog zakona i od strane ve-
}ine saveznih dràva, i time nikada nije bilo ovakvog rezultata. Pored to-
ga, sudija koji vodi su|ewe moè da okon~a sopstveno zastupawe optuènog
222
koji se namerno pona{a tako da izazove ozbiqnu opstrukciju su|ewa.” Tu-
ìla{tvo je moralo prvo da objasni kako se to optuèni pona{ao, i onda
kojim je to konkretnim postupcima ozbiqno opstruisao su|ewe. Postupa-
ju}i sudija Volfgang [omburg obra}ao mi se s po{tovawem, kao i ja wemu.
Problematizovao sam samo neka pitawa proceduralne prirode na sudijino
insistirawe. Na moje primedbe sudija Volfgang [omburg strpqivo je od-
govarao. Pravo optuènog je da se sudu obra}a sede}i ili stoje}i, kako je to
jo{ sudija Mej javno saop{tio na po~etku procesa u slu~aju Milo{evi}. U
~emu je onda problem. Nikome nisam upadao u re~, nijedan ruàn izraz
nisam upotrebio, nikakvih uvreda nije bilo. Ali sam pravnom argumenta-
cijom osporavao sve {to sam smatrao vrednim osporavawa. Kako tako|e
stoji u pomenutoj fusnoti, “pravo na sopstveno zastupawe nije dozvola za
zloupotrebu digniteta sudnice. Ono nije dozvola za nepo{tovawe rele-
vantnih pravila proceduralnog i materijalnog prava. Na taj na~in, {tagod
drugo {to se moè, ili ne mora, otvoriti pred wim prilikom àlbenog po-
stupka, optuèni koji odabere da sam sebe brani ne moè kasnije da se à-
li da je kvalitet wegove sopstvene odbrane bio jednak odbijawu efektivne
pomo}i pravnog zastupnika.”
Neumesno je u ovom slu~aju i pozivawe Tuìla{tva na praksu koja je
normirana u sistemima kontinentalnog prava. Tuìla{tvo kaè: “U si-
stemima kontinentalnog prava, zakonodavstvo ~esto zahteva da se optuè-
nom nametne branilac. Na primer, u Francuskoj, osoba koja je optuèna za
te{ko krivi~no delo mora ili da izabere branioca ili mu ga treba dode-
liti i na pretresima ga mora zastupati branilac. U Belgiji je sli~na situ-
acija. U Nema~koj je zastupnik obavezan ukoliko je optuèni optuèn za
te{ko krivi~no delo. U Danskoj je branilac obavezan u izvesnim krivi~-
nim postupcima. Zna~ajno je da je u Saveznoj Republici Jugoslaviji brani-
lac obavezan u slu~aju kad optuènom moè biti izre~ena kazna od vi{e od
deset godina ili jo{ teà kazna.” Me|utim, Tuìla{tvo namerno prene-
bregava ~iwenicu da u sistemima kontinentalnog prava u kojima se moè
imenovati branilac po slu`benoj du`nosti, i taj branilac je duàn da ko-
rektno sledi koncepciju odbrane optuènog, da optuènom zbog imenova-
wa branioca u samom procesu ne moè biti oduzeto nijedno procesno pra-
vo, a nijedan sudski dokument se ne moè uru~iti braniocu umesto optuè-
nom. Optuèni i wegov branilac paralelno primaju sve sudske dokumente.
Branilac tu, dakle, moè da pomogne i ako se optuèni odlu~i da se sam
brani, ali ne moè da odmogne. Kako to u praksi izgleda, obja{wava redov-
ni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Zagorka Jeki} u uybeniku
“Krivi~no procesno pravo”, Beograd 1998, slede}im re~ima: “Prava koja
branilac okrivqenog ima u postupku nisu izvorna. Ona u stvari pripadaju
okrivqenom, a branilac je tu samo da pomogne okrivqenom da lak{e zado-
voqi pravne zahteve odbrane. To proizlazi ne samo iz op{te norme po ko-
joj je branilac ovla{}en da u korist okrivqenog preduzima sve radwe koje
moè preduzeti okrivqeni (~l. 75, st. 1), nego i svih procesnih odredaba
posebnog karaktera u kojima su navedena wegova pojedina~na prava. Me|utim,
ovo op{te pravo branioca moè biti fakti~ki ograni~eno, {to zakon i
223
predvi|a, protivqewem okrivqenog za preduzimawe nekih krivi~nopro-
cesnih radwi, kako branilac ne moè podneti prigovor protiv optu`nice
uprkos voqi okrivqenog, odnosno branilac ne moè protiv voqe optuè-
nog uloìti pravni lek na presudu prvostepenog suda. U pogledu prve za-
brane nema izuzetaka, a u pogledu druge postoji jedan izuzetak kada brani-
lac i druga ovla{}ena lica mogu i protiv voqe okrivqenog izjaviti àl-
bu protiv presude kojom mu je izre~ena smrtna kazna (~l. 60, st. 6). Dosled-
no po{tovawe voqe optuènog ogleda se i u tome {to on moè odustati od
àlbe koju je izjavio wegov branilac ili drugo ovla{}eno lice, osim ako
je izjavqena àlba zbog izre~ene smrtne kazne (~l. 361, st. 4). Zajedni~ki ra-
cio legis za oba instituta je da se sa~uva autenti~nost voqe optuènog u
krivi~nom postupku kao jednog od wegovih najva`nijih prava.” (str. 190.)
Najbesmislenije od svega je to {to Tuìla{tvo ulazi u polemiku sa
mojim politi~kim stavovima izre~enim u javnom politi~kom procesu u
Srbiji, pre mog dolaska u Hag. Tuìla{tvu je problem moj politi~ki i
pravni stav o ovom sudu. Kako sam tada rekao, zbog toga moè da pukne od
muke, ali moj stav ne moè da promeni. Pitawe je, ~ime je takav moj stav do-
veo u pitawe proces koji upravo po~iwe pretpretresnim radwama. Tuìla-
{tvo govori o mojim namerama, ali i ja mogu da govorim o namerama Tuì-
la{tva, pogotovo kad pred sobom imam ovu krajwe nestru~no i neuko sa~i-
wenu optu`nicu. Ali je krajwe sme{na tvrdwa da “sloènost ovog predme-
ta, javni interes da se obnovi mir u biv{oj Jugoslaviji i interes da se ovaj
predmet dovede do kraja” dovode do toga da se “vidi da interesi pravde na-
laù dodelu pravnog zastupnika.” Ja od optu`bi ne}u da se branim, nego }u
dokazati da su la`ne i pravno neutemeqene, a ube|en sam da }e moja uspe-
{na odbrana do kraja obesmisliti postojawe ovog suda. Tuìla{tvo se naj-
vi{e boji da mogu dokazati da mi se u Hagu sudi samo zato {to sam srpski
nacionalista, a posebno ga boli moja politi~ka najava da sam spreman da
branim srpski nacionalizam pred celim svetom i da ukaèm na sve zlo~i-
ne koje je me|unarodna zajednica po~inila nad srpskim narodom. Uostalom,
sve to, ako je problemati~no, Tuìla{tvo je moglo da obuhvati optu`ni-
com, a ne ovim zahtevom. Procesna pitawa ove vrste mogu se razmatrati sa-
mo na osnovu onoga {ta se de{ava u sudnici i povodom samog su|ewa, a ne
na temequ toga {ta je ko najavqivao, {ta ko intimno misli i {ta je ~iji
li~ni ciq. Krajwe je neozbiqno insistirawe zastupnika optu`nice, pre-
ma kome, “ako optuènom bude dopu{teno da se sam brani, od svega bi mogla
da ispadne, da upotrebimo re~i optuènog, “predstava”. Po{to optuèni
namerava da se usredsredi na svoje politi~ke ciqeve, a ne na optu`be za
krivi~na dela za koja se tereti, ovaj postupak }e postati “predstava”, a ne
ozbiqno su|ewe za krivi~na dela, {to }e naneti trajnu {tetu integritetu
ovog me|unarodnog suda.”
Predstava je ve} po~ela neozbiqnim pona{awem Tuìla{tva koje je
o~igledno upla{eno zbog svoje slabe optu`nice, krajwe nesigurno u pogle-
du ishoda procesa. To sam objasnio na primerima: “Glavni tuìlac Karla
del Ponte demonstrira krajwi bezobrazluk izjavquju}i za novine u Brise-
lu 6. marta 2003. godine: “[e{eq je u [eveningenu, a wegov odlazak nije
224
izazvao ja~e potrese i sada je vreme da se optuèni za ratne zlo~ine uhapse
i isporu~e Hagu.” Kakve je to potrese o~ekivala Karla del Ponte? Ko bi
to mogao biti potre{en kad je op{tepoznato da je predsednik Srpske radi-
kalne stranke dobrovoqno do{ao u Hag? I samo sam ja potre{en jer mi jo{
nije nov~ano nadokna|ena cena avionske karte koju sam platio u Beogradu.
Kako ona moè takve politi~ke izjave da daje o meni dok sam ja u zatvoru.
[ta je tek o meni pisala portparol Tuìla{tva Florens Artman u kwi-
zi “Dijagonala Laufera.” Kako se usu|uje Tuìla{tvo da napi{e u ovom
zahtevu: “Optuèni [e{eq ìvi od izazivawa skandala, zavera i publici-
teta.” O~igledno je da u Tuìla{tvu nema ni dobrih pravnika ni ~asnih
qudi. Ovi ne~asni idu daqe u svojim prqav{tinama, pa kaù: “Ratoborne
izjave koje je u javnosti davao o optu`nici i budu}em “su|ewu” ukazuju na na-
meru optuènog [e{eqa da ovo pretresno ve}e iskoristi kao svoju poli-
ti~ku pozornicu i izvor medijske pa`we. Na primer, na mitingu koji je or-
ganizovan ve~e uo~i wegovog odlaska iz Beograda u Hag, optuèni [e{eq
je rekao da }e on da sudi “Americi, Ha{kom tribunalu i NATO-u.” Nakon
{to je podignuta optu`nica, optuèni [e{eq je za {tampu izjavio: “Uveren
sam da sam u stawu da pobedim Ha{ki tribunal i da pobijem zapadne optu`be
na ra~un srpskog naroda. Idem da se borim protiv Ha{kog tribunala”.” Re-
kao, pa {ta? Moète samo da me mrzite zbog ovih izjava.
Koliko je tek gluposti skoncentrisano u samo jednoj re~enici iz ovog
tuìo~evog zahteva: “Optuèni [e{eq zaista je otpo~eo svoju “borbu”
protiv ovog Me|unarodnog suda ~ak pre nego {to je protiv wega podignuta
optu`nica.” Pa zar je nekim zakonom zabrawena borba protiv Me|unarod-
nog suda, pogotovo kad se ima u vidu da je on protivpravno osnovan kao po-
mo}ni organ Saveta bezbednosti, ina~e vojno-politi~kog egzekutivnog or-
gana Ujediwenih nacija. Takvih tuìo~evih nebuloza ima jo{. I ova je ka-
rakteristi~na: “Na konferenciji za {tampu 9. februara 2003. godine optu-
èni [e{eq je izneo u javnost poverqive bele{ke razgovora sa svedokom
optu`be koji treba da svedo~i protiv Milo{evi}a. Optuèni [e{eq je
na slede}i na~in pretio ovom i drugim potencijalnim svedocima: “Vidite
koliko je ~oveku stalo da bude izdajnik, mada nema pojma o doga|ajima koji
su se zbivali, o kojima bi èleo da svedo~i, ali toliko je jak wegov unutra-
{wi poriv da se dokaè kao izdajnik, da je i u ovo bio spreman da se upu-
sti”.” [ta je u ovoj izjavi pretwa? U woj ima samo politi~kih kvalifika-
cija. Kad se daqe kaè: “Za razliku od Slobodana Milo{evi}a, takve pro-
vokativne javne pretwe i govori protiv nesrba puni mr`we su uobi~ajena
praksa optuènog [e{eqa jo{ od ranih godina sukoba u biv{oj Jugoslavi-
ji”, a prenebregava se ~iwenica da je Nenad ânak, kao svedok o kome je re~,
Srbin, na nesre}u srpskog naroda.
Tuìla{tvo bi da me po svaku cenu spre~i da u jo{ jednoj prilici da-
jem takve hu{ka~ke izjave. Ali, kako }e me spre~iti da obja{wavam ranije
hu{ka~ke izjave? Da ironija bude ve}a, nakon prethodnog pozivawa na prak-
su kontinentalnog prava da sud imenuje branioca po slu`benoj du`nosti u
slu~aju te{kih krivi~nih dela, Tuìla{tvo bi da odstrani su{tinu koju
taj institut sobom donosi, pa insistira: “Budu}i da su postupci pred ovim
sudom u su{tini akuzatornog tipa, u ovom izuzetnom predmetu bi bilo
225
problemati~no u postupak uneti bez ikakvih ograda praksu koja ina~e spa-
da u kontinentalno pravo, koja optuènom omogu}ava direktnu ulogu u po-
stupku, ~ak i kad mu je dodeqen branilac.” Tu i samo Tuìla{tvo priznaje
da “na primer, u nema~kom Zakonu o krivi~nom postupku, ~lan 240. propi-
suje da predsedavaju}i sudija mora dozvoliti optuènom da vr{i direktno
ispitivawe svakog svedoka. Isto tako, ~lan 318. Zakona o krivi~nom po-
stupku SRJ dopu{ta optuènom da ispituje svedoke. Obi~no se to ~ini pre-
ko predsedavaju}eg ve}a. Me|utim, ~lan 331. dopu{ta optuènom i da di-
rektno ispituje svedoka uz odobrewe predsedavaju}eg sudije.” Tuìla{tvo
bi po potrebi da bira {ta bi preuzelo, a {ta izostavilo iz kontinental-
nih pravnih sistema, pa bi optuènom dobrodu{no ostavilo mogu}nost da
“i daqe u ograni~enoj meri, uz odobrewe ve}a, mogao direktno da u~estvuje
u postupku, pod uslovom da ne ometa normalno vo|ewe postupka.” Najboqe
bi bilo da samo Tuìla{tvo pripremi sve {to bi optuèni mogao da izgo-
vori u procesu, kako bi {to boqe potkrepio navode optu`nice.
Najsme{nije ipak deluje slede}a tvrdwa Tuìla{tva: “Optuèni je
izrazio nameru da brani srpski nacionalizam kao i ~itav srpski narod, a
ne sebe. Me|utim, ovaj me|unarodni sud je, izme|u ostalog, osnovan kako bi
razbio mit o kolektivnoj krivici za zlo~ine i podrào na~elo individu-
alne krivi~ne odgovornosti za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog
prava. Strategija odbrane optuènog [e{eqa bi, okretawem ove ideje na-
glava~ke, naru{ila rad i reputaciju ovog me|unarodnog suda.” Ovaj me|una-
rodni sud nikada nije uìvao reputaciju me|u uglednim pravnicima kao le-
galan, objektivan i nepristrasan tribunal. On je izrazito antisrpska in-
stitucija, instrument u rukama Sjediwenih Dràva i Severnoatlantskog
pakta, ~iji je ciq da se dodatno ugroze srpski nacionalni interesi i dove-
de u pitawe dràvna samostalnost i integritet srpskog naroda. Da je to za-
ista tako kako ja tvrdim, upe~atqivo svedo~i ~iwenica da se danas u zatvo-
ru [eveningen nalazi zato~eno 34 Srbina, 7 Hrvata, 2 muslimana i 3 Al-
banca. Ovaj podatak ima jo{ drasti~nije zna~ewe i predstavqa me|unarod-
ni skandal prvog reda kad se ima u vidu da se ovde sudi najvi{im srpskim
dràvnim, vojnim i partijskim funkcionerima, a kad je re~ o Hrvatima,
muslimanima i Albancima, radi se o tre}erazrednim li~nostima bez zna-
~ajnije politi~ke i vojne uloge, koji su ovde dovedeni i prakti~no `rtvo-
vani da bi se postigao makar si}u{ni privid objektivnosti i nepristra-
snosti. Uz to se samo Srbima u optu`nicama na protivpravni na~in pripi-
suje navodno “zlo~ina~ko udruìvawe”, mada su se oni borili za o~uvawe
jugoslovenske dràve, a svi ostali za weno rasturawe, slepo slede}i sop-
stveni separatisti~ki program.
v) me|unarodno pravo i sudska praksa

o pravu optuènog da se sam brani pred sudom
Ve}i broj me|unarodnih konvencija i paktova o qudskim pravima ga-
rantuju pravo optuènog da upravqa svojom sopstvenom odbranom i to ima
upori{te u pravnom, za pravnu istoriju i savremenu praksu ve} ~uvenom,
slu~aju Fareta protiv Kalifornije iz 1975. godine. U sudskoj odluci od
226
30. juna, dati su su{tinski razlozi za principijelni stav da je pravo optu-
ènog da se sam brani neprikosnoveno, ako on tako èli. Kako se kaè:
“[esti amandman koji se primewuje na savezne dràve na osnovu êtrnae-
stog amandmana garantuje da tuèna strana u krivi~nom su|ewu u nekoj sa-
veznoj dràvi ima nezavisno ustavno pravo da sama sebe zastupa i da moè
pristupiti sopstvenoj odbrani bez pravnog zastupnika kada dobrovoqno i
razborito odabere da tako postupi; a u ovom predmetu su sudovi dràve po-
gre{ili time {to su naterali predlaga~a da protiv svoje voqe prihvati
javnog branioca koga je dràva odredila i {to je odbijen wegov zahtev da
sam sebe brani.” Tom prilikom je sudija Stjuart dodatno potkrepio stano-
vi{te suda slede}im re~ima: “[estim i ~etrnaestim amandmanom na{eg
ustava garantuje se licu kome se sudi u bilo kojoj saveznoj dràvi ili u Fe-
deralnom sudu da mu se mora omogu}iti pravo na pomo} pravnog zastupnika
pre nego {to lice bude vaqano progla{eno krivim i ka`weno kaznom za-
tvora. Ovo jasno ustavno pravilo je proisteklo iz ~itavog niza predmeta o
kojima je odlu~ivano tokom proteklih 50 godina. Prvo pitawe koje je sada
pred nama jeste da li tuèna strana u nekom krivi~nom su|ewu u saveznoj
dràvi ima ustavno pravo da u tom postupku nastupa bez pravnog zastupni-
ka kada ona to dobrovoqno i razborito izabere da tako postupi. Drugim re-
~ima, pitawe je da li neka dràva moè na bazi ustava nekoga dovesti u kri-
vi~ne sudove i tamo mu prisilno dodeliti advokata, ~ak i kada to lice in-
sistira da èli da samo vodi svoju odbranu. Ovo nije lako pitawe, ali smo
mi zakqu~ili da nije po Ustavu da dràva tako postupa.”
U Faretinom slu~aju se desilo da je optuèni u krivi~nom postupku
zahtevao da se sam brani, da ima visoko{kolsko obrazovawe i da ne èli da
ga brani javni branilac. Sud mu je to uslovno odobrio, a onda je postupaju-
}i sudija zakqu~io da Fareta nije sposoban da se sam brani, pa mu je namet-
nuo branioca. Optuèni je osu|en na kaznu zatvora, Apelacioni sud je po-
tvrdio kaznu, a Vi{i sud Kalifornije odbio zahtev za reviziju. Vrhovni
sud Sjediwenih Ameri~kih Dràva je presudio da se izvr{i revizija kom-
pletnog postupka upravo iz tog razloga {to je protivustavno uskra}eno
pravo optuènom da se sam brani. U toj presudi se daqe kaè: “U saveznim
sudovima je pravo na sopstveno zastupawe za{ti}eno zakonom od samih po-
~etaka na{e nacije. ^lan 35. Zakona o sudstvu iz 1789. godine, 1 stat. 73, 92,
koji je doneo Prvi kongres i koji je potpisao predsednik Va{ington jedan
dan pre nego {to je [esti amandman bio predloèn, predvi|ao je da u svim
sudovima u SAD strane mogu da se brane i da vode sopstvene slu~ajeve li~-
no ili uz pomo} pravnog zastupnika. Ovo je pravo suda kodifikovano u
28U.S.C. 1654. Uz nekoliko izuzetaka, svaka od nekoliko saveznih dràva
tako|e daje tuènoj strani pravo da sama sebe zastupa u bilo kom krivi~-
nom predmetu. Ustavi 36 saveznih dràva su izrazili stav da ovo pravo ta-
ko|e podràva i Ustav SAD. Ovaj sud je u vi{e navrata iznosio isto mi-
{qewe. U predmetu Adams protiv Sjediwenih Dràva, Sud je priznao da
pravo iz [estog amandmana implicitno u sebi sadrì korelativno pravo
da se odbije pomo} advokata. Tuèna strana u tom slu~aju, optuèna za kr-
{ewe propisa zbog malverzacije sa federalnom po{tom, insistirala je da
227
se sama brani i da ne koristi usluge pravnog zastupnika. Tako|e je traìo
su|ewe pred sudskim ve}em bez prisustva porote i potpisao je da odustaje
od svog prava na su|ewe uz prisustvo porote. Tuìlac je pristao da se odu-
stane od prisustva porote, i sud je prihvatio ovo odustajawe. Tuèni je bio
progla{en krivim, me|utim, Apelacioni sud je preobratio kaznu na osno-
vu stava da lice optuèno za teè krivi~no delo ne moè biti kompetent-
no da se odrekne prava na su|ewe u prisustvu porote, osim na osnovu saveta
advokata. Ovaj sud je preobratio i vratio u prvobitno stawe kaznu smatra-
ju}i da optuèni pravqewem slobodnog i razboritog izbora i uz razmotre-
no odobrewe suda moè da odustane od su|ewa uz prisustvo porote, i da na
isti na~in moè da kompetentno i razborito odustane od svog ustavnog pra-
va na pomo} pravnog zastupnika.”
Dakle, i u slu~aju Adams sud je smatrao da ustavne odredbe spre~avaju
nametawe silom advokata tuènoj strani i afirmisao pravo optuènog na
sopstveno zastupawe. “Pravo na pomo} pravnog zastupnika i korelativno
pravo da se ne primi pomo} advokata nisu pravni formalizmi. Oni po~i-
vaju na konsideracijama koje zadiru u su{tinu poloàja optuènog pred za-
konom... Ono {to je zami{qeno kao za{tita za optuènog ne treba da se
pretvara u okove. Uskra}ivawe optuènom izbora procedure u okolnosti-
ma u kojima je on, mada laik, isto toliko sposoban da kao i bilo koji advo-
kat napravi razborit izbor jeste umawivawe vrednosti velikih ustavnih
za{tita time {to se tretiraju kao prazni verbalizmi.” I u ~itavom nizu
drugih sudskih procesa potvr|ivano je ustavno pravo optuènog da sam se-
be zastupa u krivi~nom procesu. “Na primer, u predmetu [najder protiv
Masa~usetsa, sud je smatrao da klauzula o suo~avawu iz [estog amandmana
daje optuènom pravo da bude prisutan u svim fazama postupka gde bi pra-
vilnost mogla biti ugroèna wegovim odsustvom. Ovo pravo na prisustvo
je bilo zasnovano na pretpostavci da bi se odbrana mogla u~initi lak{om
ukoliko se optuènom dozvoli da prisustvuje ispitivawu porotnika ili
rezimirawu pravnog zastupnika jer }e on imati pravo, ako je prisutan, da
daje savete ili sugestije ili da ~ak zameni svoje advokate u potpunosti i da
sam vodi odbranu. U predmetu Prajs protiv Yonsona sud je, smatraju}i da
lice osu|eno na kaznu nema nikakvo apsolutno pravo da osporava sopstve-
nu àlbu, konstatovao da je ovakav stav u potpunoj suprotnosti sa wegovom
priznatom privilegijom da sam sebe brani na su|ewu.”
Isto tako, ukazuje se da je “stav apelacionih sudova u SAD vi{e puta
bio da je pravo na sopstveno zastupawe za{ti}eno Deklaracijom o pravi-
ma. U predmetu SAD protiv Pletnersa, Apelacioni sud za Drugi okrug je
naglasio da [esti amandman pruà optuènom pravo na suo~avawe, obave-
zan poziv za svedoke u wegovu korist, i pomo} pravnog zastupnika kao mi-
nimalne proceduralne zahteve u federalnim sudskim postupawima. Sud je
zakqu~io da je intencija prava na pomo} pravnog zastupnika dodatak osta-
lim pravima tuène strane, a ne ugroàvawe apsolutnog i primarnog pra-
va da se tuèni li~no brani. Sud je prona{ao podr{ku za svoju odluku u tek-
stu saveznog zakona iz 1789, u zakonima i pravilima koji ure|uju krivi~ni
postupak, u Federalnom pravilu o krivi~nom postupku, u mnogim ustavima
228
saveznih dràva koje izri~ito garantuju sopstveno zastupawe, i u priznava-
wu ovog prava od strane ovog suda u predmetima Adams i Prajs. Na osnovu
ovoga, apelacioni sudovi su smatrali da ono {to je implicitno sadràno
u garantovawu propisanog zakonskog procesa u Petom amandmanu, a {to je
tako|e implicitno sadràno u garanciji prava na pomo} pravnog zastupni-
ka iz [estog amandmana, predstavqa pravo optuènog da sam upravqa i vo-
di svoju odbranu u krivi~nom predmetu.”
Identi~ni stavovi sudske prakse nalaze se u predmetima SAD protiv
Maldonera, odnosno Dena, Mekien protiv Elisa, SAD protiv [terimana,
Louv protiv SAD, SAD protiv Varnera, Haslam protiv SAD, SAD protiv
Dogertija, Braun protiv SAD, itd. “Pravo na sopstveno zastupawe koje je
ovaj sud u pro{losti priznao, Vrhovni sud koji smatra da ovo pravo ima
ustavnu dimenziju i ustavi saveznih dràva koji ukazuju na fundamentalnu
prirodu ovog prava ~ine konsenzus koji se ne moè olako ignorisati. Kako
je sudija Yekson primetio jednom prilikom, sama ~iwenica da je put utrt
jeste ubedqiv razlog da wime treba i}i. Mi se ovde suo~avamo sa skoro uni-
verzalnim ube|ewem, i kod na{ih qudi i kod na{ih sudova da prisilno na-
metawe advokata tuènoj strani koja to ne èli jeste suprotno wenom
osnovnom pravu da se sama brani ukoliko ona to istinski èli da u~ini.”
Po ovom pitawu, dakle, u ameri~koj sudskoj praksi postignut je konsenzus na
vrlo zdravim stru~nim osnovama jer pravo na sopstveno zastupawe ne pro-
isti~e samo iz [estog amandmana, nego je utemeqeno i “u engleskoj i kolo-
nijalnoj op{toj teoriji prava iz koje je ovaj amandman proistekao.” Uz to je
ovaj princip ugra|en u jezgrovitu konstataciju prava koja su potrebna za
potpunu odbranu u [estom amandmanu: “U svim krivi~nim gowewima optu-
èni }e imati pravo da bude obave{ten o prirodi i uzroku optu`bi; da se
suo~ava sa svedocima protiv wega; da ima prinudno pozivawe na sud radi
pribavqawa svedoka u wegovu korist i da ima pomo} pravnog zastupnika
wegove odbrane.” U skladu s tim, “po{to su ovo osnovna prava za na{ optu-
`ni sistem krivi~ne pravde ona su deo propisanog zakonskog procesa koji
je garantovan êtrnaestim amandmanom tuènim stranama u krivi~nim su-
dovima saveznih dràva. Pravo na obave{tavawe, su~eqavawe i prinudno
pozivawe na sud, kada se zajedno uzmu, garantuju da se na krivi~nu optu`bu
moè odgovoriti na na~in koji se sada smatra fundamentalnim za pravi~-
no sprovo|ewe ameri~ke pravde – kroz pozivawe i ispitivawe pogodnih
svedoka, unakrsno ispitivawe svedoka optu`be i uredno izvo|ewe dokaza.
Ukratko, ovaj amandman konstitucionalizuje pravo da se u optu`nom kri-
vi~nom su|ewu odbrana vr{i kako je mi poznajemo. Ne radi se samo o tome
da [esti amandman predvi|a vo|ewe odbrane za optuènog; on daje pravo
li~no optuènom da se sam brani. Upravo je to optuèni, a ne pravni za-
stupnik, koji mora biti informisan o prirodi i uzroku optuèwa, koji se
mora suo~iti sa svedocima protiv wega, i kome se mora pruìti prinudno
pozivawe na sud radi pribavqawa svedoka u wegovu korist. Mada se to u
amandmanu ne kaè velikim brojem re~i, pravo na sopstveno zastupawe –
pravo da se optuèni sam brani – je na taj na~in nu`no implicirano struk-
turom Amandmana. Pravo na odbranu je direktno dato optuènom; jer je on
taj koji trpi posledice ukoliko odbrana propadne.”
229
S druge strane, “obezbe|ivawe pravnog zastupnika dopuwava ovaj kon-
cept. Govori se o “pomo}i” advokata, a pomo}nik, makako da je stru~wak, je
samo pomo}nik. Jezik i duh [estog amandmana imaju u vidu da pravni za-
stupnik, kao i druga oru|a odbrane koja Amandman garantuje, treba da budu
pomo} tuènoj strani koja je voqna da ih prihvati – a ne neki organ drà-
ve koji se umetnuo izme|u tuène strane koja nije voqna da ga prihvati i
wenog prava da se li~no brani. Nametawe pravnog zastupnika optuènom,
protivno wegovoj razmotrenoj voqi, kr{i na taj na~in logiku ovog amand-
mana. U takvom slu~aju, pravni zastupnik nije pomo}nik ve} gazda; a pravu
na li~nu odbranu je oduzet li~ni karakter na kome Amandman insistira.
Istina je da kada neka tuèna strana odabere da ima advokata koji }e vodi-
ti i prezentovati wegov slu~aj, da zakon i tradicija mogu dati ovom prav-
nom zastupniku ovla{}ewe za dono{ewe obavezuju}ih odluka o strategiji
su|ewa na mnogim podru~jima. Me|utim, davawe ovakvog ovla{}ewa moè
jedino biti opravdano ako je to uz pristanak tuène strane, na samom po-
~etku, da prihvata pravnog zastupnika da ga zastupa. Neèqeni pravni za-
stupnik “predstavqa” tuènu stranu samo kroz slabu i neprihvatqivu
pravnu fikciju. Osim ako se optuèni ne pomiri sa ovakvim zastupawem,
odbrana koja se prezentuje nije odbrana koju mu Ustav garantuje jer, u veoma
realnom smislu, to nije wegova odbrana.”
Ovom prilikom sud je na{ao za shodno da stru~no ismeva jedan stari
pravni kuriozitet. “U dugoj istoriji britanske krivi~ne jurisprudencije
postojao je samo jedan sud koji je ikada usvojio pravilo nametawa u krivi~-
nom postupku pravnog zastupnika optuènoj strani koja to ne èli. Taj sud
je bio Star êmber. Ova neobi~na institucija, koja je cvetala u 16. i po~et-
kom 17. veka, imala je pome{an izvr{ni i sudski karakter i karakteristi~-
no je odudarala od tradicija obi~ajnog prava. Iz tih razloga, i zbog toga
{to je bio specijalizovan za su|ewa “politi~kim” prekr{ajima, Star
êmber je vekovima bio simbol za nepo{tovawe osnovnih individualnih
prava. Sud Star êmber ne samo da je dozvoqavao, ve} je i zahtevao od tuè-
nih strana da imaju pravnog zastupnika. Odgovor tuène strane na optu-
`nicu nije se prihvatao ukoliko ga nije potpisao pravni zastupnik. Kada
bi pravni zastupnik odbio da potpi{e odgovor, iz bilo kog razloga, sma-
tralo se da je tuèna strana izvr{ila priznawe.” U Istoriji krivi~nog
prava Engleske, objavqenoj 1883. godine, Y. Stiven kaè za ovakav pravni
postupak: “Postoji ne{to {to je posebno odvratno za pravdu kada koristi
pravila prakse na na~in kojim se zatvoreniku uskra}uje mogu}nost da se sam
brani, posebno kada je proklamovani predmet tih pravila koja se tako ko-
riste da mu se obezbedi odbrana.” Ina~e, ova karikatura su|ewa koju oli-
~ava Star êmber, kao i sam sud, likvidirani su revolucionarnim merama
Dugog parlamenta, pa se tako iz engleskog pravnog sistema uop{te elimi-
nisao koncept obaveznog pravnog zastupnika. âk naprotiv, mnogo duè
istorijski se odràla praksa zabrane da optuèni za te{ka krivi~na dela
uop{te ima pravnog zastupnika, nego je bio obavezan da se sam brani.
Duga reforma engleskog krivi~no-procesnog prava je zapo~eta Zakonom
o izdaji iz 1695. godine, koji je predvi|ao “imenovawe pravnog zastupnika od
230
strane suda, ali samo ukoliko je to optuèni èleo. Na taj na~in, kako su
se nova prava razvijala, optuèni je zadrào svoje ustanovqeno pravo da da-
je izjave kakve èli. Na pravo na pravnog zastupnika se gledalo kao na ga-
rantovawe izbora izme|u zastupawa preko pravnog zastupnika i tradicio-
nalne prakse sopstvenog zastupawa... Kasnije je Parlament predvideo da sud
imenuje pravnog zastupnika u teìm krivi~nim slu~ajevima, ali samo na
zahtev optuènog. Ni u jednom trenutku ovog procesa reforme u Engleskoj
pravni zastupnik nije silom nametan tuènoj strani. Pravilo obi~ajnog
prava, jezgrovito izneseno u predmetu Kraqevstvo protiv Vudvorda, iz
1944. godine, o~igledno je uvek bilo da se nijednom licu optuènom za kri-
vi~no delo ne moè silom nametati pravni zastupnik protivno wegovoj vo-
qi.” [to se ti~e ameri~kih kolonija, u wima je “insistirawe na pravu sop-
stvenog zastupawa bilo, ako ni{ta drugo, jo{ è{}e nego u Engleskoj. Ko-
lonisti su sobom doneli po{tovawe vrlina sopstvenog zastupawa i tradi-
cionalno nepoverewe u sudije. Kada su se prve kolonije nastanile, advokat
je bio sinonim za ulizi~ke dràvne tuìoce krune i samovoqne sudije Kra-
qevskog suda, koji su svi nastojali da optuè one koji su se suprotstavqali
prerogativima kraqa i koji su iskrivqavali zakon da bi obezbedili osude.
Ovo ne zna~i da su kolonije bile spore u priznavawu vlastitog prava zastu-
pawa u krivi~nim slu~ajevima... Me|utim, istovremeno, osnovno pravo na
sopstveno zastupawe nikada nije dovedeno u pitawe. Nismo prona{li nije-
dan primer da je neki kolonijalni sud traìo da tuèna strana u nekom
krivi~nom slu~aju prihvati da ga zastupa neèqeni advokat. U stvari, ~ak
i tamo gde se pravni zastupnik dozvoqavao, op{ta praksa je i daqe bila
sopstveno zastupawe. Pravo na sopstveno zastupawe je bilo garantovano u
mnogim kolonijalnim poveqama i deklaracijama prava. Na osnovu ovih do-
kumenata ovo pravo na pravnog zastupnika za koloniste je zna~ilo pravo iz-
bora izme|u odbrane preko advokata i sopstvene odbrane. Posle Deklara-
cije o nezavisnosti pravo na sopstveno zastupawe, zajedno sa drugim pravi-
ma koja su osnovna za vo|ewe odbrane, u{lo je na vrlo pomodan na~in u no-
ve ustave novih dràva. Jasno se smatralo da pravo na pravnog zastupnika
treba da dopuni primarno pravo optuènog da sebe brani, kori{}ewem
li~nih prava na obave{tavawe, su~eqavawe i prinudno pozivawe na sud. I
kada su kolonije ili novoformirane nezavisne dràve predvidele zako-
nom, a ne ustavom, da sud imenuje pravnog zastupnika u krivi~nim slu~aje-
vima, one su tako|e precizno sadràle pravo optuènog da se li~no brani.
Takva praksa je nastavqena narednih godina, decenija i vekova. U vreme ka-
da je Yems Medison izradio nacrt [estog amandmana, neki ustavi saveznih
dràva garantovali su optuènom pravo da bude saslu{an od strane sebe
samog i od strane pravnog zastupnika; neki drugi su predvi|ali da optuè-
nom treba dozvoliti pravnog savetnika. Predlozi razli~itih saveznih dr-
àva za Deklaraciju o pravima imali su sli~ne varijacije u terminologi-
ji. Me|utim, u svakom pojedina~nom slu~aju obezbe|ivawe pravnog zastup-
nika bilo je ugra|eno u tekst prava na podru~ju odbrane koja se li~no daju
optuènom. Ne postoji nikakva indikacija da su razlike u terminu koji se
koristi za pravnog zastupnika odràvale bilo kakve principijelne razlike
231
u pogledu sopstvenog zastupawa. Nijedna dràva ili kolonija nikada nije
silom nametala pravnog zastupnika optuènom; nijedan zvani~ni tuma~
stavova nikada nije nagovestio da bi se takva praksa tolerisala, a jo{ ma-
we savetovala. Ako je iko mislio da [esti amandman, onako kako je izra-
|en u nacrtu, nije uspeo da za{titi dugo vremena {ti}eno pravo na sopstve-
no zastupawe, onda bi nesumwivo do{lo do nekakve debate ili komentara
po ovom pitawu. Me|utim, ni{ta se od toga nije dogodilo. Sve u svemu, ne-
ma nikakvog dokaza da su kolonisti ili pisci predloga (zakona) ikada sum-
wali u pravo na sopstveno zastupawe ili da su pomi{qali da bi se ovo pra-
vo moglo smatrati inferiornim u odnosu na pravo na pomo} pravnog za-
stupnika. Sasvim suprotno, kolonisti i kreatori predloga (zakona) su
uvek, poput wihovih engleskih predaka, smatrali da je pravo na pravnog za-
stupnika “pomo}” za optuènog koja treba da se koristi po wegovom izbo-
ru, prilikom wegove odbrane. Kreatori predloga [estog amandmana su u
wemu odabrali onu vrstu re~i koje neposredno impliciraju pravo na sop-
stveno zastupawe. Ovaj zakqu~ak podràvaju vekovi konzistentne istorije.
Ta~no je da nekada optuèni moè sebi naneti {tetu samostalno preuzima-
ju}i sopstvenu odbranu i da bez pomo}i stru~nog advokata ne moè imati
pravi~no su|ewe, me|utim, jedna je stvar smatrati da svaki tuèni, bogat
ili siroma{an, ima pravo na pomo} pravnog zastupnika, a sasvim je druga
stvar re}i da neka dràva moè da prisili tuènu stranu da prihvati
advokata koga ne èli. Ne radi se o tome da osniva~i nisu cenili vrednost
pravnog zastupnika koje je imenovala dràva, ali ipak pojam prisilnog
pravnog zastupnika im je bio potpuno stran. I sve drugo {to bi se moglo
re}i o onima koji su pisali Deklaraciju o pravima, svakako da ne moè bi-
ti nikakve sumwe da su oni razumeli neprocewivu vrednost slobodnog iz-
bora. Nesporno je da bi se u ve}ini krivi~nih gowewa tuèna strana mogla
boqe braniti uz smernice dobijene od pravnog zastupnika nego {to bi to
mogli sami neve{to da u~ine. Me|utim, tamo gde optuèni ne èli dobro-
voqno da prihvati da ga brani pravni zastupnik, potencijalna prednost
stru~nosti i iskustva advokata se moè realizovati, ako uop{te moè, i
to ne na savr{en na~in. Silom nametawe advokata optuènom moè jedino
u~initi da on poveruje da je pravo skovano protiv wega. Pored toga, nije ne-
zamislivo da bi u nekim retkim slu~ajevima optuèni mogao, u stvari, da
svoj slu~aj predstavi efektnije time {to }e sam sebe braniti. Li~ne slo-
bode nisu ukorewene u zakonu proseka. Pravo na odbranu je li~no. Optuè-
ni }e, a ne wegov advokat ili dràva, snositi li~no posledice osude. Zbog
toga optuèni mora biti taj ko ima li~nu slobodu da odlu~i da li }e u we-
govom konkretnom slu~aju pravni zastupnik predstavqati za wega pred-
nost. I mada on moè voditi svoju odbranu tako da to na kraju bude na we-
govu {tetu, wegov se izbor mora po{tovati iz onog po{tovawa koje se uka-
zuje pojedincu {to je ìvotna krv prava... Kada optuèni vodi sopstvenu
odbranu on se odri~e, kao ~isto fakti~ko pitawe, mnogih tradicionalnih
beneficija koje su povezane sa pravom na pravnog zastupnika. Iz ovog raz-
loga, da bi sebe zastupao, optuèni mora znala~ki i razborito da se li{i
tih beneficija kojih se odrekao. Mada optuèni ne mora sam da poseduje
232
znawe i iskustvo jednog advokata da bi kompetentno i razborito odabrao da
sam sebe zastupa, wega treba upozoriti na opasnosti i na mane sopstvenog
zastupawa, tako da }e ostati zabeleèno da on zna {ta radi i da je izbor na-
pravio otvorenih o~iju.”
U predmetu Karter protiv Ilinoisa, sud je jo{ jezgrovitije potvrdio
ovo neotu|ivo pravo: “Ni istorijska koncepcija propisanog procesa ni vi-
talnost koju on izvla~i iz progresivnih standarda pravde ne oduzima ne-
kom licu pravo da samo sebe brani ili da prizna krivicu. Pod odgovaraju-
}im okolnostima Ustav zahteva da pravni zastupnik bude ponu|en; on ne
traì da pod svim okolnostima pravni zastupnik bude nametnut optuè-
nom.” Jo{ 1777. godine Ustav Yoryije je regulisao “da wegove odredbe koji-
ma se zabrawuje neovla{}eno bavqewe pravom nemaju za ciq da oduzmu bi-
lo kom ~oveku tu privilegiju koja je svojstvena svakom slobodnom ~oveku,
slobodu da brani svoj slu~aj.” Re~ je jednostavno o prirodnom pravu svakog
~oveka, o ~emu je pisao 1777. godine Tomas Pejn, podràvaju}i Deklaraciju
o pravima Pensilvanije, koja je done{ena prethodne godine: “I jedna i dru-
ga strana ima prirodno pravo da brani sopstveni slu~aj; ovo je pravo kon-
zistentno sa bezbedno{}u, zbog toga je zadràno; me|utim, strane mo`da
ne}e biti u stawu da to ~ine; zbog toga je gra|ansko pravo na odbranu preko
opunomo}enika, t.j. pravnog zastupnika, dodatak prirodnom pravu na sop-
stveno zastupawe.” Nikada se nije desilo da se imenovawe pravnog zastup-
nika obavilo nasuprot protivqewu optuènog. U predmetu Yems protiv
Strenya sud je smatrao, 1974. godine, da “svaki optuèni, u svakom krivi~-
nom postupku, moè insistirati da sam sebe brani, bez obzira koliko je iz-
gleda da su|ewe moè biti sloèno, a bez obzira i na to koliko povr{na
moè biti motivacija optuènog.”
[to se ti~e glavnih izvora me|unarodnog prava po ovom pitawu, me|u-
narodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, u ~lanu 14, stav 2, ta~ka
g), kaè za svako lice koje je optuèno za krivi~no delo, da ima, izme|u
ostalog, garantovano pravo “da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili
da ima branioca koga je izabralo; ako nema branioca, da bude obave{teno o
svom pravu da ga ima i, svaki put kad to zahtevaju interesi pravde, da mu se
dodeli branilac po slu`benoj du`nosti besplatno, ako nema mogu}nosti da
ga nagradi.” O~igledno je da se branilac dodequje samo onda ako to optuè-
ni èli, a nema novca da ga plati po sopstvenom izboru. Sli~na je formu-
lacija u Evropskoj konvenciji za za{titu qudskih prava i osnovnih slobo-
da u ~ijem ~lanu 6, stav 3, ta~ka v) stoji da je jedno od minimalnih prava sva-
kog ko je optuèn za krivi~no delo “da brani sebe li~no ili putem brani-
oca koga sam izabere, ili, ako nema dovoqno sredstava da plati branioca,
da mu se odredi besplatno, kada interesi pravde tako zahtevaju.” Ameri~ka
konvencija o qudskim pravima, usvojena na konferenciji Organizacije
ameri~kih dràva u San Hozeu, 22. novembra 1969. godine, u ~lanu 8, stav 2,
ta~ka g), tako|e kao minimalnu garanciju, izme|u ostalih, garantuje “pravo
optuènog da se brani li~no ili uz pomo} kvalifikovanog branioca koga
sam odabere, kao i da slobodno i nasamo bude u vezi sa svojim braniocem.”
Pored toga, u ta~ki g) garantuje se i “neotu|ivo pravo na branioca koga
233
obezbe|uje dràva, pla}enog ili nepla}enog, a prema odredbama doma}eg
zakona, ukoliko se optuèni ne brani li~no, ili ako nije angaòvao svog
branioca u roku odre|enom u zakonu.”
g) Pitawe nepristrasnosti sudija

Problem objektivnosti sudije Pretresnog ve}a II, Nemca Volfganga
[omburga nametnulo se od samog po~etka, od trenutka kada se pojavio u mom
slu~aju. Na moju zvani~nu reakciju nije trebalo dugo ~ekati, jer sam je 19.
maja 2003. godine uputio zvani~an zahtev za wegovo izuze}e. Istovremeno,
uputio sam i zahtev za izuze}e sudija Florans Ndpele Mvalande Mumba i
Karmela A. Agiusa.
Stavom (A) pravila 15. Pravilnika o postupku i dokazima predvi|eno je
da “sudija koji ima li~ni interes u predmetu ili koji s tim predmetom ima
ili je imao ikakve veze koja bi mogla uticati na wegovu nepristrasnost ne
sme da u~estvuje u su|ewu ili àlbenom postupku u tom predmetu. On }e se u
takvom slu~aju povu}i, a predsednik }e imenovati drugog sudiju koji }e ga za-
meniti u postupku.” Ja sam utvrdio da sve troje imenovanih sudija imaju veo-
ma izraèn li~ni interes u mom predmetu, a i oni sami ve} su pokazali veo-
ma visok stepen pristrasnosti i li~ne netrpeqivosti prema meni.
Stavom (B) istog pravila propisano je da “svaka od strana moè zatra-
ìti od predsedavaju}eg sudije pretresnog ve}a da se sudija tog ve}a izuzme
i povu~e iz prvostepenog ili àlbenog postupka iz gore navedenih razlo-
ga. Predsedavaju}i sudija }e saslu{ati mi{qewe sudije ~ije se izuze}e tra-
ì, te }e, ako je potrebno, odluku o tome doneti Kolegij. Ako Kolegij pri-
hvati zahtev, predsednik imenuje drugog sudiju umesto sudije koji je izuzet.”
O~igledno je da u ovom pravilu postoji pravna praznina, jer je utvr|en sa-
mo postupak podno{ewa zahteva za izuze}e jednog od ~lanova sudskog ve}a.
Postupak kad se traì izuze}e predsedavaju}eg pretresnog ve}a nije preci-
ziran, pa je u tom slu~aju nu`no logi~ko tuma~ewe, odnosno tuma~ewe ana-
logijom. Bilo bi besmisleno da se zahtev za izuze}e predsedavaju}eg pretre-
snog ve}a uputi wemu samom i da on sam svoje mi{qewe povodom toga saslu-
{a. Logi~no je da se takav zahtev uputi predsedavaju}em vi{e sudske instan-
ce, a to je u ovom slu~aju @albeno ve}e, kome predsedava predsednik Me|u-
narodnog suda. U ovom slu~aju takvo tuma~ewe je jo{ primerenije, s obzi-
rom da se traì izuze}e svih ~lanova Pretresnog ve}a II, ne zbog kolektiv-
nih, nego individualnih elemenata pristrasnosti koje sam ustanovio za
svakog od wih ponaosob. Zato je obavezno da se saslu{a mi{qewe svakog od
ovih sudija na okolnosti koje su prezentovane, a da se potom zahtev za wiho-
vo izuze}e prosledi Kolegijumu.
Sudija Volfgang [omburg je Nemac. Nema~ka je tradicionalno nepri-
jateqska dràva prema Srbiji i srpskom narodu. Srbi imaju i poslovicu
“mrzi nas kao Nemac”, jer je bezgrani~na nema~ka mr`wa Srbima prouzro-
kovala neverovatne istorijske tragedije, ~ak i da zanemarimo prve geno-
cidne akcije koje su Nemci u ranom sredwem veku proveli prema balti~kim
Srbima, gde je bila postojbina srpskog naroda. Izme|u 620. i 640. godine ot-
prilike polovina Srba se preselila na Balkan, a polovina je ostala na
234
podru~ju isto~nih delova sada{we Nema~ke. Genocid je u~inio svoje, pa su
ti takozvani Luì~ki Srbi prisutni danas samo u tragovima.
Moderna istorija prepuna je vrlo upe~atqivih primera. U Prvom
svetskom ratu Nemci su, potpomognuti Ma|arima, Hrvatima, êsima, Buga-
rima i Albancima, ubili pola mu{ke populacije Srbije, a za vreme trogo-
di{we okupacije masakrirali su desetine hiqada èna, dece i staraca. U
Drugom svetskom ratu srpska tragedija je, usled nema~ke nacisti~ke agresi-
je i okupacije, bila jo{ krvavija i stravi~nija. Sami Nemci su neposredno
pobili nekoliko stotina hiqada srpskih civila, ali su pri tom zdu{no in-
strumentalizovali Hrvate, ~iju su prvu fa{isti~ku dràvu tada i formi-
rali, da Srbe ubijaju sistematski, uz zverstva koja su teà od onih iz
Au{vica, tako da je broj ubijenih Srba dostigao milion. Nemci su Srbe
uvek ubijali zato {to su Sloveni, pravoslavci, ponosan i nepokoran narod.
Po~etkom devedesetih godina dvadesetog veka Nemci su podsticali, naoru-
àvali i obu~avali hrvatske separatisti~ke bande, pomogli im u ru{ewu
Jugoslavije, a prvi su, uz Vatikan, priznali nezavisnost nove hrvatske fa-
{isti~ke dràve. Uz to, Nemci su zdu{no pomagali i albanske separati-
sti~ke pobuwenike, naoruàvali ih i finansirali. Nema~ka je u~estvova-
la i u agresiji Severnoatlantskog pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Kad god vidim Volfganga [omburga ja se setim Au{vica, Mauthauzena i
Jasenovca. S wim u ha{ku sudnicu ulazi zadah krematorijuma i gasnih ko-
mora. I Nemac da sudi Srbinu za ratne zlo~ine? Zar je ne{to tako mogu-
}e? Nepristrasan sudija bi mogao biti samo onaj koji nije Nemac, ~ija ma-
ti~na zemqa nije ~lanica Severnoatlantskog pakta i ~iji narod nikada ni-
je vr{io agresiju na Srbiju.
Sudija Florans Ndpele Mvalande Mumba i sudija Karmel A. Agius su
vatreni i revnosni katolici. Ovde nisu interesantna teolo{ka pitawa, a
ni ja, kao {to je op{tepoznato, nikada nisam bio verski netrpeqiv. Bitna
je ~iwenica da je Rimokatoli~ka crkva sa sedi{tem u Vatikanu jedna od naj-
opasnijih internacionalnih zlo~ina~kih organizacija. Nema potrebe du-
bqe zalaziti u istoriju i obja{wavati o velikim zlo~inima krsta{kih ra-
tova, inkvizicije i konkvistadora. Vekovima Rimokatoli~ka crkva provo-
di agresivini prozelitizam u ciqu unija}ewa i pokatoli~avawa Srba, pre-
pun jezivih zlo~ina i {ikanirawa. U Drugom svetskom ratu mnogi rimoka-
toli~ki sve{tenici i biskupi li~no su i neposredno u~estvovali u masov-
nim ubijawima Srba, a posle rata Vatikan je takozvanim “pacovskim kana-
lima” sistematski organizovao bekstvo nacista i usta{a u Latinsku Ame-
riku. O zlo~inima Rimokatoli~ke crkve objavqeno je mno{tvo kwiga, pa
je dovoqno skrenuti pa`wu na poznatog autora Gavru Manhetna i wegovu
kwigu “Budi katolik ili umri”, izvorno objavqenu na engleskom, a kasnije
prevedenu na mnoge druge svetske jezike. Dobro bi bilo da u svrhu infor-
misawa o neverovatnim razmerama rimokatoli~kih zlo~ina ha{ke sudije
pro~itaju i kwigu “Magnum krimen” koju je napisao vrhunski hrvatski in-
telektualac i vrlo ~astan ~ovek Viktor Novak. Vatikan je svojom perfid-
nom politikom presudno doprineo uni{tewu Jugoslavije, otpo~iwawu i
rasplamsavawu gra|anskog rata.
235
Iz svega ovoga jasno sledi da je nemogu}e da mi sude Nemci ili katoli-
ci, a da su|ewe iole bude objektivno i nepristrasno.
Tako sam 19. maja 2003. godine podneo predsedniku Me|unarodnog suda
zahtev za izuze}e iz mog predmeta predsedavaju}eg Pretresnog ve}a II, sudi-
je Volfganga [omburga. Razlog je iznet odmah, kratko i jasno – zato {to je
Nemac i nema~ki dràvqanin, a Nema~ka ve} tradicionalno, uporno i si-
stematski vodi izrazito antisrpsku politiku, dok je uz to i ~lanica Sever-
noatlantskog pakta. U ovom naknadnom podnesku sam dostavio dopunsku ar-
gumentaciju koja se ti~e istaknute nema~ke uloge u razbijawu Jugoslavije i
agresije svih zapadnih sila na srpski narod. Tako sam dodatno potkrepio
sopstvenu tezu da je nemogu}e da mi sudi nema~ki dràvqanin ili dràvqa-
nin bilo koje druge zemqe ~lanice Severnoatlantskog pakta, a da to su|ewe
bude pravedno, objektivno, po{teno i nepristrasno. Odmah na po~etku, po-
zvao sam se na svedo~ewe nekada{weg nema~kog ambasadora u Beogradu Ral-
fa Hartmana, a u nastavku na kwigu istaknutog ameri~kog intelektualca
Majkla Parenta.
d) kr{ewe Statuta neizvo|ewem optuènog

pred kompletno Pretresno ve}e
Kako sam se, 25. marta 2003. godine, pred Me}unarodnim krivi~nim su-
dom za biv{u Jugoslaviju, izja{wavao o krivici koja mi se pripisuje podig-
nutom optu`nicom, nakon {to mi je ta optu`nica 26. februara javno pro-
~itana prilikom prvog pojavqivawa pred sudom, nakon izja{wavawa, pred-
sedavaju}i sudija [omburg mi je dostavio uputstvo o duìni podnesaka, ko-
je je potpisao predsednik Me|unarodnog suda Klod @orda. U ta dva navra-
ta flagrantno su prekr{ene relevantne odredbe Statuta Me|unarodnog
suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog
humanitarnog prava po~iwenih na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991. go-
dine. Zahtevao sam da àlbeno ve}e, u skladu sa Statutom, naloì da se po-
novo zakaè moje prvo pojavqivawe pred sudom, ~itawe optu`nice i izja-
{wavawe o krivici, kao i da se preduzmu odgovaraju}e mere da se potpuno
nelegalno uputstvo o duìni podneska povu~e iz pravnog prometa. Oba zah-
teva ovde su detaqno obrazloèna, a svoje upori{te nalaze u pozitivnom
pravu i elementarnoj pravnoj logici.
^lanom 11. Statuta Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju, u pogledu
pitawa organizacije, precizirano je da “Me|unarodni sud ~ine slede}i or-
gani: (a) sudska ve}a, koja se sastoje “od tri Pretresna ve}a i jednog @albe-
nog ve}a; (b) tuìlac, i (c) sekretarijat, koji opsluùje i sudsko ve}e i tu-
ìoca”. O~igledno je iz ove odredbe da sudija pojedinac ne moè biti or-
gan suda. Sudija je sudija samo kada radi u sastavu nekog od pretresnih ve}a
ili u okviru @albenog ve}a. Van ve}a, sudija pojedinac ne moè obavqati
nikakve poslove koji se ti~u nekog predmeta ili procesa, osim pregledawa
optu`nice, potvr|ivawa i izdavawa naloga za hap{ewe i sve ono {to je u
vezi tog hap{ewa. U tom pogledu ~lan 19. Statuta je sasvim jasan: “Optu-
`nicu pregleda sudija Pretresnog ve}a kojem je ona dostavqena. Ako se uveri
da je tuìlac utvrdio da postoje osnove prima facie, sudija }e potvrditi
236
optu`nicu. Ako se u to nije uverio, optu`nica se odbacuje. Nakon {to je
optu`nica potvr|ena, sudija moè na zahtev tuìoca izdavati sudske nalo-
ge i naloge za hap{ewe, pritvor, predaju ili transfer osoba, kao i sve dru-
ge naloge potrebne za vo|ewe su|ewa”. Veoma je va`no da se to sve odnosi
na radwe do prvog pojavqivawa optuènog pred sudom. Kad se otpuèni
uhapsi i dovede u Me|unarodni sud, po~etak i vo|ewe sudskog postupka re-
guli{e ~lan 20 Statuta, u ~ijem stavu 3. stoji: “Pretresno ve}e }e pro~ita-
ti optu`nicu, uveriti se da se po{tuju prava optuènog, potvrditi da op-
tuèni razume optu`nicu i uputiti optuènog da se izjasni o krivici.
Pretresno ve}e }e zatim utvrditi datum po~etka su|ewa”.
U mom slu~aju, u dva navrata, tokom prvog pojavqivawa i tokom izja-
{wavawa o eventualnoj krivici, ali i statusne konferencije koja je u pro-
duètku nastavqena, ja uop{te nijsam izveden pred pretresno ve}e, nego sa-
mo pred wegovog predsedavaju}eg, sudiju [omburga. Pretresno ve}e mi ni-
je ~italo optu`nicu, nego slu`bnik suda. Da je osniva~ ovog me|unarodnog
suda èleo da se tako radi on bi to propisao u Statutu. Po{to ve}e nije bi-
lo na okupu, nije se ni moglo uveriti da li optuèni razume ili ne razume
optu`nicu. Tako|e, ono me nije ni uputilo na izja{wewe o krivici. Sudi-
ja [omburg se povodom moje intervencije po tom pitawu pozvao na ~lan 62.
Pravilnika o postupku i dokazima, u kome stoji da, “nakon dovo|ewa optu-
ènog u sedi{te Suda, predsednik }e odmah dodeliti wegov predmet jednom
od pretresnih ve}a. Optuèni }e bez odlagawa biti doveden pred pretre-
sno ve}e ili stalnog sudiju tog pretresnog ve}a gde }e biti formalno op-
tuèn. Pretresno ve}e ili sudija }e: (1) uveriti se da je po{tovano pravo
optuènog na branioca, (2) pro~itati ili naloìti da se optuènom pro-
~ita optu`nica na jeziku koji govori i razume, i uveriti se da je optuèni
razumeo optu`nicu”; itd. O~igledno je da je Pravilnik o postupku i doka-
zima u koliziji sa Statutom. U svakom slu~aju kolizije mora se primeniti
Statut, jer je to op{ti pravni akt koji je doneo osniva~ ovog Me|unarod-
nog suda, a Pravilnik o postupku i dokazima je izvedeni pravni akt koji do-
nosi sam sud na osnovu Statuta, pa je zato sasvim deplasirana ~ak i pretpo-
stavka da bi se pravilni~kim odredbama mogle mewati statutarne. Ovo ni-
je ~isto formalno pitawe, nego su{tinsko jer je optuènom veoma va`no
da sudsko ve}e ~ita optu`nicu. Iz na~ina ~itawa on ve} moè pa`qivim
posmatrawem naslutiti pravni stav sudije prema argumentaciji koja se iz-
nosi. Izja{wavawe optuènog o eventualnoj krivici pred celim sudskim
ve}em jo{ je sna`nije, jer tom prilikom svaki od sudija sti~e preliminar-
ni utisak da li je optuèni kriv ili nevin, koliko je ubedqiv u izja{wa-
vawu, da li se drì nesigurno ili prosto isijava samopuzdawe, kao i da li
je non{alantan, upla{en itd.
|) kr{ewe Statuta samovoqnim

propisivawem duìne podnesaka i zahteva
Na pomenutoj statusnoj konferenciji, mi je uru~eno, u formi op{teg
pravnog akta, Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva, koje je 5. marta 2002.
godine doneo predsednik Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju. U uvodnom
237
delu Uputstva tvrdi se da je ono done{eno u skladu sa Pravilnikom o po-
stupku i dokazima “da bi se odredila duìna pismenih podnesaka i zahteva
u prvostepenom i àlbenom postupku”. Me|utim, uop{te se ne kaè na ko-
ji ~lan Pravilnika se Klod @orda konkretno poziva, a analiza Pravilni-
ka pokazuje da se u wemu za takav akt ne moè prona}i pravno utemeqewe.
Istina, u pravilu 19, stav (5), kaè sa da “predsednik moè, s vremena na
vreme, posavetovav{i se prethodno s Kolegijumom, sekretarom i tuìo-
cem, izdavati uputstva za rad koja su u skladu sa Statutom i pravilnikom, a
u kojima se razra|uju detaqni aspekti vo|ewa postupka pred Me|unarod-
nim sudom”.Uputstva za rad, po pitawu elementarnih prava optuènog, ni-
kako ne mogu biti restriktivnija od Statuta i Pravilnika, po{to oni ne
predvi|aju nikakvo ograni~ewe duìne pismenih podnesaka i zahteva.
Da bi to uputstvo, vaqda, {to grotesknije izgledalo, predsednik Me|u-
narodnog suda, pre prelaska na odre|ivawe duìne, posvetio se propisiva-
wu dimenzija papira, formata i veli~ine slova, pa kaè da se podnesci i
zahtevi podnose “na papiru formata A4, da na wemu margine moraju biti
“najmawe 2,5 santimetara sa sve ~etiri strane”, da “sve stranice moraju bi-
ti numerisane, sa izuzetkom naslovne strane”, da veli~ina slova treba da
bude “12 ta~aka, a razmak izme|u redova 1,5” kao i da “jedna strana u prose-
ku treba da ima mawe od 300 re~i”. Uop{te nisam pokazao nameru da se to-
ga pridràvam. Svi moji podnesci pisani u pritvoru ispisivani su iskqu-
~ivo rukom, margine su mi redovno bile mnogo mawe od propisanih, veli-
~ina slova je uvek zavisila od trenutnog raspoloèwa, razmak izme|u re-
dova {to mawi radi u{tede papira, a dvoumio sam se da li ubudu}e da pi-
{em i na pole|ini. Oti{ao sam i korak daqe nagovestiv{i: “Postara}u se
da {to pre prona|em papir formata B3. I uveren sam da me u tome ne mo-
ète spre~iti, niti mi zbog takvih postupaka sankcije izricati. Uosta-
lom, to vredi i da se proveri.”
Neverovatan je bezdu{ni birokratski manir Kloda @orde kad po pita-
wu duìne podneska, u prvoj ta~ki, koja se ti~e àlbe o meritumu, propisu-
je: “(a) àlbeni postupak àlioca na kona~nu presudu Pretresnog ve}a ne
sme da bude duì od 100 strana, odnosno 30.000 re~i, koje god je ve}e: 1) ako
tuìlac, kao podnosilac àlbe, podnosi zaseban podnesak za svakog àli-
oca, ili podnosi konsolidovan podnesak, ukupan broj strana ne sme da pre-
|e 100 ili 30.000 re~i, koje god je ve}e, za jednog àlioca; i daqih 35 strana
ili 10.000 re~i, koje god je ve}e, za svakog dodatnog àlioca; 2) pod uslovom
da rok za podno{ewe takvog konsolidovanog podneska po~iwe da te~e od da-
na podno{ewa posledwe najave àlbe. (b) Odgovor respondenta na àlbu na
kona~nu presudu Pretresnog ve}a ne sme da bude duì od 100 strana odno-
sno 30.000 re~i, koje god je ve}e, pod uslovom (a)(1) da se to primewuje muta-
tis mutandis na svaki odgovor tuìoca i pod uslovom da rok za podno{ewe
konsolidovanog odgovora po~iwe te}i od dana podno{ewa posledweg àlbe-
nog podneska. (c) Replika àlioca u postupku àlbe na kona~nu presudu
Pretresnog ve}a ne sme da bude duà od 30 strana 9.000 re~i, koje god je ve}e:
(1) ako tuìlac podnosi repliku za vi{e od jednog àlioca, bilo podno{e-
wem zasebnog podneska za svakog àlioca, bilo podno{ewem konsolidovanog
238
podneska, ukupan broj strana ne sme da pre|e 30 strana ili 9.000 re~i, koje
god je ve}e za jednog àlioca i daqih 10 strana ili 3.000 re~i, koje god je ve-
}e, za svakog dodatnog àlioca; (2) pod uslovom da rok za podno{ewe takvog
konsolidovanog podneska po~iwe te}i od dana podno{ewa posledweg odgo-
vora àlioca”. Na ovu koli~inu bolesne pedanterije svojstvene najokore-
lijim birokratama, odgovorio sam protivotrovom: “Po{to sam ja pouzdano
saznao da ste presudu u mom slu~aju ve} odavno planirali, ovom prilikom
vas obave{tavam da }e moja àlba na kona~nu presudu Pretresnog ve}a iz-
nositi nekoliko hiqada strana, a vi je onda apriori odbacite zato {to ni-
je saobraèna sa odredbama ovog uputstva. Takav va{ potez bi bio veoma
dragocen za pravnu istoriju, a u pore|ewu s tim moja li~na sudbina je sasvim
irelevantna.”
[to se ti~e interlokutornih àlbi, koje se reguli{u ta~kama 2 uput-
stva, nepodno{qiva je i sama pomisao da optuèni od bilo koga prethodno
traì dozvolu za ulagawe àlbe, kako je to na krajwe poniàvaju}i na~in
po optuènog propisano u pravilu 72 i pravilu 73 Pravilnika o postpuku
i dokazima. Ali sadràj ta~ke 2. je veoma upe~atqivo svedo~anstvo sitne
du{e, birokratske svesti i odsustva profesionalnog pravni~kog dostojan-
stva. Tu se kaè: “(a) Dozvole za ulagawe àlbe: (1) Zahtev strane koja tra-
ì dozvolu da uloì interlokutornu àlbu u skladu s pravilom 72 ili 73
ne sme da bude duì od 15 strana odnosno 4.500 re~i, koje god je ve}e. (2) Od-
govor na zahtev za dozvolu za ulagawe àlbe ne sme da bude duì od 15 stra-
na odnsno 4.500 re~i, koje god je ve}e. (3) Replika na taj odgovor ne sme da bu-
de duà od 7 strana ili 2.100 re~i, koje god je ve}e (b) Meritum interloku-
torne àlbe: (1) Podnesak àlioca koji ulaè interlokutornu àlbu ne
treba da bude duì od 30 strana ili 9.000 re~i, koje god je ve}e. (2) Podne-
sak korespondenta u interlokutornoj àlbi ne treba da bude duì od 30
strana ili 9.000 re~i, koje god je ve}e. (3) Replika àlioca u interlokutor-
noj àlbi ne treba da bude duà od 10 strana ili 3.000 re~i, koje god je ve-
}e”. Ina~e, ovo stalno ponavqawe “koje god je ve}e”, nevi|eni je biser prav-
nog anahronizma i arhaizma, koji vredi zabeleìti i potencirati, jer je ve-
rovatno neponovqiv u dana{wem vremenu.
Daqe se ta~kom 3. reguli{e da “pretpretresni podnesci ne treba da bu-
du duì od 50 strana ili 15.000 re~i”, ta~kom 4. da “zavr{ni podnesci ne
treba da budu duì od 200 strana ili 60.000 re~i”, a ta~kom 5. da “zahtevi,
odgovori i replike pred sudskim ve}em ne treba da budu duì od 10 strani-
ca ili 3.000 re~i”. I ovde se u svakoj ta~ki ponavqa taj famozni izraz “ko-
je god je ve}e”. Ta~ka 6. defini{e materijale koji nisu obuhva}eni ograni-
~ewem broja stranica ili re~i: “Naslovi, fusnote i citati se ra~unaju u
gorenavedena ograni~ewa broja re~i i stranica. Adendum sa doslovnim ci-
tatima iz Statuta ili Pravilnika Me|unarodnog suda ne ura~unava se u
ograni~eni broj strana. Prilog ili kwiga pravnih izvora ne treba da sa-
drì pravne ili ~iweni~ne argumente, ve} samo reference, materijale ko-
ji su sluìli kao izvor, stvari iz zapisnika, dokazne predmete i drugi re-
levantni materijal u kojem se ne iznose argumenti. Prilog treba da bude
razumne duìne, a to je obi~no tri puta vi{e od broja stranica dozvoqenog
239
za tu vrstu zahteva ili podneska (na primer, za podnesak koji je gorenavede-
nim uputstvom ograni~en na 30 strana, prilog treba da bude ograni~en na
90 strana), iako se podrazumeva da }e duìna priloga da varira vi{e od du-
ìne podnesaka”. U ta~ki 7. ostavqena je i mogu}nost da se u izuzetnim slu-
~ajevima dozvoli odstupawe od ograni~ewa broja stranica: “Stranka mora
unapred da traì odobrewe od sudskog ve}a da prekora~i ograni~ewe bro-
ja stranica iz ovog uputstva i mora da pruì obrazloèwe o izuzetnim
okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podneska”.
Posle ovakve argumentacije, za ha{ke pravnike najboqe bi bilo da
uputstvo o duìni podneska i zahteva povuku, pre nego {to {irom sveta, u
stru~nim pravni~kim krugovima izbije jo{ ve}a bruka, jer je trenutno ve-
oma mali broj pravnika koji su upu}eni da ovakav op{ti pravni akt uop{te
postoji. Na kraju, sam dodao svoj li~ni pe~at: “[to se mene li~no ti~e, u
slu`benim saobra}aju sa ovim sudom pona{a}u se kao da takav propis i ne
postoji, dok }u svaku priliku iskoristiti da ga u javnosti {to o{trije
ìgo{em.”
e) kolizija Statuta i Pravilnika

Iako sam temeqito osporio na~in formirawa ovog Me|unarodnog
tribunala, sudsko ve}e je pokazalo da uop{te nema nameru da u|e u raspra-
vu po tom pitawu, smatraju}i je irelevantnom. Zato je rasprava o problemu
nestatutarnosti funkcionisawa Suda, a posebno pravnoj neutemeqnosti
Pravilnika o postupku i dokazima, jednostavno neizbe`na. Ovaj Sud ni~im
nije stekao ovla{}ewe da niìm op{tim pravnim aktima koje sam donosi
mewa Statut kojim je ustanovqen, a u praksi to odavno ~ini i, {to je najgo-
re, niko povodom toga institucionalno ne reaguje. Statut Me|unarodnog
krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju vrlo je ograni~enog obima, tretira
pitawe nadle`nosti, sudsku organizaciju i vrlo uop{teno osnovna pitawa
sudskog procesa. On u svom sadràju ne poseduje nijednu odredbu koja bi su-
{tinski dovodila u pitawe zate~eno materijalno i procesno pravo biv{e
Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, osim isticawa sop-
stvenog primata nad nacionalnim sudovima i obavezivawa dràva da ispo-
ru~e optuène ~ak i ako je re~ o wihovim sopstvenim dràvqanima. Nig-
de nijednom odredbom nije predvi|eno formirawe novog pravnog sistema,
sui generis, samovoqnom kombinacijom kontinentalnog i anglosaksonskog
prava. Sva krivi~na dela iz domena kr{ewa me|unarodnog humanitarnog
prava bila su predvi|ena Krivi~nim zakonom SFRJ. Tvorci Statuta zado-
voqili su se malim brojem konciznih odredbi, jer su o~igledno pokazali
nameru da bitno ne zadiru u osnovne principe jugoslovenskog krivi~no-
procesnog prava. Zato se Pravilnik o postupku i dokazima morao bazira-
ti na Zakonu o krivi~nom postupku SFRJ, ~ime bi se zadovoqila dva su-
{tinska krivi~no-pravna principa, “nulum krimen sine lege” i “nulum pe-
na sine lege”, bez kojih se jednostavno ne moè ni zamisliti moderan prav-
ni poredak. Sudije ovog Suda krenule su u sasvim suprotnom pravcu samo-
voqno pripisuju}i sebi pravo da izgrade pravni sistem kakav nikada nigde
nije postojao, ne prezaju}i ni od flagrantnog kr{ewa sopstvenog Statuta
240
i uzdiù}i sudsku samovoqu u rang osnovnog pravnog postulata, a postiza-
we apsolutne pravne nesigurnosti optuènih u vrhovni juristi~ki prin-
cip. Ove probleme ni kao doktor pravnih nauka, ni kao civilizovan ~ovek,
jednostavno nisam imao prava da pre}utim “Ja ni po koju cenu ne}u dozvoli-
ti da me onemogu}ite da ih neprekidno pokre}em. Ne mogu, naravno, u okvi-
ru jednog podneska sva relevantna pitawa raspraviti, ali }u to u~initi po-
stepeno, u vi{e podnesaka koje }u sudskim instancama upu}ivati razli~i-
tim povodima. O~igledno je to osnovni razlog {to me se otvoreno priboja-
vaju i sudije i tuìoci, pa, kad ve} u argumentovanoj pravnoj raspravi nisu
u stawu da mi adekvatno pariraju, jednostavno nastoje da mi zatvore usta ta-
ko {to }e me na protivpravan na~in spre~iti da se sam branim. Po{to je
Pretresno ve}e II u odluci koju ovde osporavam naglasilo kao veliki pro-
blem moje nepo{tovawe normi iz Pravilnika o postupku i dokazima, ja i
daqe insistiram na tome da Statut ima primat nad Pravilnikom i da me
niko ne moè naterati da po{tujem one pravilni~ke odredbe koje su u o~i-
glednoj suprotnosti sa statutarnim. U slu~aju bilo kakve kolizije statu-
tarnih i pravilni~kih normi neporecivi pravni princip hijerarhijskog
klasifikovawa op{tih pravnih akata, na osnovu wihove pravne snage, na-
laè da se direktno primene statutarne.” Na ovom mestu izne}u ve}i broj
o~iglednih pravilni~kih kr{ewa Statuta, a da je ovom sudu zaista stalo do
integriteta, odmah bi pokrenuo inicijativu kako bi te protivre~nosti bi-
le eliminisane upravo u interesu pravde i pravi~nosti, ali i na~ela zako-
nitosti. Slede najgrubqa kr{ewa Statuta:
a) ^lanom 33. Statuta kao radni jezici Me|unarodnog suda propisani
su engleski i francuski, a pravilom 3. oni su protivstatutarno podignuti
u rang slu`benih jezika. Statusna razlika je ovde vrlo bitna. Postojawe
radnih jezika ne dovodi u pitawe zvani~nost sudskih spisa koji su na nekom
drugom jeziku, a uvo|ewe kategorije slu`benih jezika pretpostavqa da }e se
slu`benim smatrati samo onaj sudski dokument, odnosno verzija, koji su na-
pisani ili prevedeni na engleski ili francuski jezik. Nedopustivo je da
se stavom (c) uskra}uje pravo braniocima da se sluè vlastitim jezikom,
~ak i ako je taj jezik srpski, pa da mu tek na wegovu molbu predsedavaju}i
sudskog ve}a moè odobriti, ali i ne mora, da se sluì materwim jezikom.
b) Pravno je nedopustivo ono {to stoji u pravilu 6, da predloge za iz-
mene i dopune Pravilnika o postupku i dokazima mogu podnositi sudije, tu-
ìlac i sekretar, a to pravo nigde nije predvi|eno za branioce, iako tuì-
oci i branioci pred ovim sudom bukvalno u svemu moraju biti ravnoprav-
no tretirani.
v) Pravilo 11 bis, koje predvi|a da pretresno ve}e moè odre|eni
predmet proslediti vlastima dràve na teritoriji na kojoj je krivi~no de-
lo izvr{eno radi vo|ewa krivi~nog postupka, nema nikakvo upori{te u
Statutu i pogotovo se ne moè odnositi na dràvqane druge zemqe koje je
mati~na dràva u dobroj veri isporu~ila Me|unarodnom sudu, a sud ih pro-
sledi dràvi s kojom je prethodno bila u ratnom neprijateqstvu, pogotovo
ako se ima u vidu da ustavne odredbe i jedne i druge zabrawuju pod bilo ka-
kvim uslovima ekstradiciju sopstvenih dràvqana bilo kojoj drugoj dràvi.
241
g) Pravilo 23 bis, koje predvi|a postojawe Koordinacionog ve}a u ~i-
jem su sastavu predsednik suda, tuìlac i sekretar u suprotnosti je sa ~la-
nom 16, stav 2. Statuta kojim se propisuje da tuìlac deluje nezavisno kao
zasebni organ Me|unarodnog suda, pa ne sme biti ~lan institucionalizo-
vanog tela kojim predsedava bilo koji sudija.
d) S obzirom da su sve sudije na~elno ravnopravne pravno je nepodno-
{qiva odredba iz pravila 26 da na plenarnim sednicama Me|unarodnog su-
da, u slu~aju jednakog broja glasova, predsednik ili sudija koji vr{i du-
`nost predsednika ima odlu~uju}i glas.
|) Rotacija sudija izme|u pretresnih i @albenog ve}a, propisana pra-
vilom 27, u direktnoj je koliziji sa ~lanom 11, ~lanom 12 i ~lanom 14 Sta-
tuta, s obzirom da je re~ o prvostepenoj i drugostepenoj instanci u okviru
jedinstvenog pravnog sistema, gde drugostepena instanca kontroli{e prvo-
stepenu na osnovu prava preispitivawa wenih presuda. Uostalom, ne posto-
ji nijedan nacionalni pravosudni sistem u kome se periodi~no me|usobno
rotiraju sudije op{tinskih i okru`nih, odnosno sudije okru`nih i vrhov-
nih sudova. Takva praksa, u najmawu ruku, uvela bi preveliku familijar-
nost u odnose sudija prvostepenih i drugostepenih sudskih instanci.
e) Nigde u Statutu nema upori{ta za obavezu branioca iz pravila 44
da govori jedan od dva radna jezika Suda (ovde se bar ispravno govori o rad-
nom, a ne o slu`benom jeziku kao u ranije osporavanom pravilu, ali je i ne-
ujedna~enost pojmovne terminologije, koja se o~igledno pojavquje, vaàn
problem ~ije je re{avawe urgentno), kao ni za obavezu da branilac mora bi-
ti ~lan “udruèwa advokata koji deluju pred Me|unarodnim sudom prizna-
tog od strane sekretara Suda.” Sekretar Suda nikako ne moè imati ovla-
{}ewe da priznaje advokatsko udruèwe. Tu nadle`nost bi mogao imati
predsednik ili plenum svih sudija, ali samo u pogledu konstatacije da su se
svi advokati, koji zastupaju optuène, udruìli i provere da svoje pred-
stavnike biraju na demokratski na~in. Stav (b) ovog pravila je u direktnoj
koliziji sa stavom (d) pravila 3, jer ono {to je ranije navedeno kao nadle-
`nost predsedavaju}eg pretresnog ve}a, sada se defini{e kao ovla{}ewe
sekretara kroz normirawe da, “na zahtev osumwi~enog ili optuènog i kad
je to u interesu pravde, sekretar moè prihvatiti branioca koji ne govori
niti jedan od dva radna jezika Suda, ali govori materwi jezik osumwi~enog
ili optuènog”, kao i da “sekretar moè odrediti uslove koje smatra pri-
merenim.” [ta je to zaista “u interesu pravde” kompetentan je da proceni
iskqu~ivo sud, a ne bilo koji sudski ~inovnik, pa ni onaj najvi{eg slu`be-
ni~kog ranga. Nedopustivo je i apsolutno protivstatutarno da sekretar
Suda donosi uputstvo o dodeqivawu branioca.
`) Sekretar ne moè imati pravo da dodequje branioca, jer to, po pri-
rodi stvari, moè biti pravo samo sudskog ve}a ili predsednika suda. Ne
sme branilac biti sveden u status ~inovnika, pot~iwenog sekretaru.
z) Nedopustivo je da se pravilom 46 sankcioni{e eventualno nedoli~-
no pona{awe branioca, a uop{te ne postoje paralelne norme kojima bi se
na sli~an na~in sankcionisalo nedoli~no pona{awe tuìoca.
242
i) Pravilo 62 je u suprotnosti sa ~lanom 20 Statuta, {to sam ve} u tri
navrata detaqno obrazloìo.
j) Pravno je nedopustiva odredba iz pravila 65 o obavezi sudskog ve}a
da prethodno zatraì izja{wewe zemqe-doma}ina pre nego odlu~i o izda-
vawu naloga da se optuèni privremeno pusti na slobodu. Mi{qewe, vaq-
da, slu~ajno izabrane zemqe-doma}ina, o bilo kom optuènom za ovaj sud
moralo bi biti potpuno irelevantno. Istovremeno, bilo kakvo tro~lano
àlbeno ve}e je instanca ~ije postojawe uop{te statutarnim normama ni-
je predvi|eno.
k) Svedo~ewe putem video-konferencijske veze iz pravila 71 bis ugro-
àva princip neposrednosti vo|ewa sudskog postupka.
l) Pravno je nedopustivo da pretresno ve}e izdaje potvrdu, zapravo do-
zvolu, kako je to predvi|eno pravilom 72, da bi se na wegove odluke mogla
podneti interlokutorna àlba. Nikada ne moè odlu~ivawe o pravu pod-
no{ewa àlbe biti u nadle`nosti onoga protiv ~ije bi se odluke àlba
podnela. Isto tako, ne moè se podnesak kojim se osporava nadle`nost sve-
sti iskqu~ivo na osporavawe nadle`nosti, s obzirom da je, kako smo videli,
vrlo mogu}e da i pretresno ve}e svojim odlukama prekora~i nadle`nosti.
q) Iz sli~nih razloga protivpravno je i pravilo 73, gde se potvrda pre-
tresnog ve}a traì u svakom slu~aju nameravanog podno{ewa svih drugih
podnesaka u kojima se zahteva dono{ewe bilo kakvih odluka od strane @al-
benog ve}a u formi pravnog leka povodom odluke tog istog pretresnog ve}a.
m) Pravilom 77 nedozvoqeno se propisuju nova krivi~na dela i veoma
stroge zatvorske i nov~ane sankcije za nepo{tovawe Me|unarodnog suda,
{to Statut ne poznaje, mada je taksativno nabrojao sva krivi~na dela za ko-
ja uop{te moè da se sudi pred ovim tribunalom. Iz istih razloga je pro-
tivstatutarno i pravilo 77 bis.
n) Pravno je nedopustivo unutar jednog pravosudnog sistema u civili-
zovanom svetu stvarati mogu}nost da se izre~ene kazne izdràvaju konseku-
tivno ili uporedno, jer se tako primewuje razli~it ar{in prema osu|eni-
cima, koji na~elno moraju biti ravnopravni. Samo tre}a mogu}nost, izri-
cawe jedinstvene kazne, saobraèna je jugoslovenskom pravnom sistemu.
w) Pravilom 39, sudskom ve}u je data preterana sloboda u proceni re-
levantnosti u prihvatawu dokaza, pa se dolazi do toga da se dokazom smatra-
ju i proizvoqne policijske bele{ke i nelegalno prislu{kivani razgovo-
ri. Neodrìvo je da se propi{e da sudsko ve}e “nije vezano nacionalnim
pravilima o dokazima.”
o) Pravilom 91 protivstatutarno se normira krivi~no delo davawe
la`nog iskaza nakon davawa sve~ane izjave. Ne osporavam nu`nost ka`wa-
vawa za la`ne iskaze, ali, s obzirom da se po statutarnim odredbama to ne
moè posti}i pred ovim me|unarodnim sudom, krivi~no gowewe bi se mo-
ralo ostvariti u okviru nacionalnog pravosudnog sistema kome pripada
izvr{ilac ovog krivi~nog dela.
p) Pravilom 92 bis kr{i se ~lan 21 Statuta, koji garantuje pravo optu-
ènog da ispita svedoke koji ga terete, tako {to se prihvata mogu}nost pri-
hvatawa dokaza “u obliku pismene izjave svedoka umesto usmenog svedo~ewa,
243
kad se wima dokazuje ne{to drugo, a ne dela i pona{awe optuènog za koje
se on tereti u optu`nici.” [ta god drugo da se dokazuje, to moè imati bit-
nog uticaja na docnije izricawe presude, pa se na osnovu principa kontra-
diktornosti mora omogu}iti optuènom da ispita autore te izjave, ma {ta
da ona sadrì, pa i kad se u woj govori o relevantnom istorijskom, politi~-
kom ili vojnom kontekstu, odnosno o karakteru optuènog.
r) Pravilom 94 se suvi{e apstraktno odre|uje kategorija op{tepozna-
tih ~iwenica i protivpravno omogu}uje formalno primawe na znawe “~i-
wenica o kojima je presu|eno ili pismeni dokazni materijal iz drugih po-
stupaka pred Me|unarodnim sudom koji se odnose na pitawa od va`nosti za
teku}e su|ewe.” Nijedna od tih ~iwenica ne moè biti neosporiva i optu-
ènom se mora omogu}iti da ih osporava ako to on èli.
s) Pravilom 101 se kr{i ~lan 24 Statuta koji nalaè pretresnom ve}u
da prilikom odre|ivawa kazne ima “u vidu op{tu praksu izricawa zatvor-
skih kazni na sudovima biv{e Jugoslavije.” Statut uop{te ne dovodi u pi-
tawe princip “nula pena sine lege”, odnosno, nema kazne bez zakona. Po
krivi~nom zakonu SFRJ maksimalna propisana vremenska kazna za najteà
krivi~na dela iznosila je petnaest godina zatvora, a u izuzetno te{kim
slu~ajevima mogla se izre}i i kazna od dvadeset godina. Tolika kazna se mo-
gla izre}i i kao zamena za smrtnu kaznu.To su odredbe zakona koje su vaì-
le u vreme izvr{ewa krivi~nih dela za ~ije procesuirawe je poverena nad-
le`nost Me|unarodnom tribunalu. Moderni pravni poredak je odavno na-
~isto sa prihvatawem apsolutnog na~ela da princip pravne sigurnosti mo-
ra vaìti i za najgore kriminalce. Sasvim je mogu}a pretpostavka da se ne-
ki izvr{ilac upustio u ratne zlo~ine imaju}i u vidu da maksimalno moè
biti ka`wen sa dvadeset godina zatvora i svesno prihvataju}i taj rizik.
Isto tako je mogu}a varijanta prema kojoj, da je znao da mu preti kazna od ~e-
trdeset godina zatvora ili doìvotna robija, nikada se u takva krivi~na
dela ne bi upu{tao. Ovaj princip je apsolutan i Pravilnikom se ne sme kr-
{iti. [to se prakse jugoslovenskih sudova ti~e, re~ je o kaznenoj politi-
ci koja se vodila u rasponu kazni od petnaest dana do dvadeset godina i to
ne bi moralo da bude obavezuju}e za Me|unarodni sud. Me|utim, apsolutno
je protivpravna svaka kazna iznad dvadeset godina zatvora.
t) S obzirom da ~lan 24 Statuta predvi|a da pretresna ve}a samo “mo-
gu naloìti povrat eventualne imovine i imovinske koristi ste~ene kri-
minalnim postupawem, ukqu~uju}i i sredstvima prisile, pravim vlasnici-
ma”, protivstatutarno je kad se pravilom 106 nalaè sekretaru da nadle-
`nim dràvnim vlastima prosledi presudu kako bi se vodio postupak za na-
knadu {tete uz odredbu da je presuda Me|unarodnog suda “kona~na i obave-
zuju}a u odnosu na krivi~nu odgovornost osu|enog za tu {tetu.”
Kolika je zaista monstruoznost ovog Me|unarodnog suda, upe~atqivo
svedo~i ~iwenica da nijednim op{tim pravnim aktom nije predvi|ena na-
knada {tete licima koja su u statusu osumwi~enih ili optuènih odre|e-
no vreme provela u pritvoru, da bi se nakon toga odustalo od krivi~nog go-
wewa, optu`nica bila povu~ena ili sud doneo pravosna`nu osloba|aju}u
presudu. Nigde nije propisana ni obaveza svakog sudskog ve}a da u svim svojim
244
pojedina~nim pravnim aktima, bilo da je re~ o presudama, odlukama i re{e-
wima, ugrade i pouku o pravnom leku. S druge strane, uveliko je ra{irena
praksa da se na krajwe protivstatutaran na~in optuènim Srbima pripi-
{e i udruìvawe u zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat da bi im se svaka
ozbiqna odbrana unapred obesmislila. Tuìlac to op{tom frazom unese
u optu`nicu, sud automatski i nekriti~ki prihvati, advokati naj~e{}e
pre}ute, a onda to postaje temeq za osu|uju}u presudu u nedostatku konkret-
nih dokaza o eventualnoj krivici. Ali, za{to se u takvo kr{ewe Statuta i
Pravilnika nikada nije u{lo u predmetima gde se sudi Hrvatima, muslima-
nima ili Albancima?
Kako se u praksi odraàvaju ve} uhodana kr{ewa Statuta, pokazao sam
na nekoliko primera: “Pre nego {to je advokat Maja Gojkovi} za sebe rekla
da je moj pravni savetnik, ja sam tu ~iwenicu pismeno saop{tio Sekreta-
rijatu Suda. U zatvor su do{le dve sudske slu`benice da po tom pitawu sa
mnom razgovaraju. Dao sam im osnovne podatke o mom pravnom savetniku
advokatu Maji Gojkovi} iz Novog Sada i pravnom pomo}niku advokatu
Slavku Jerkovi}u iz Beograda, ~ak i brojeve mobilnih telefona. One su
posle zvale i Gojkovi}evu i Jerkovi}a, saop{tavaju}i im da bi mogle da im
po{aqu odre|ene sudske dokumente, ali i od wih dvoje zatraìle da Sekre-
tarijatu suda dostave potvrde o ~lanstvu u Advokatskoj komori. Po mojim
informacijama, Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} su te ponude dostavili.
Posle toga, Maja Gojkovi} je zatraìla, ako joj se {aqu neki dokumenti kao
pravnom savetniku, da to bude na srpskom jeziku. Nevi|ena glupost je kad se
povodom toga Pretresno ve}e II poziva na pravilo 44, prema kome je na~el-
no branilac kvalifikovan samo ako govori jedan od dva radna jezika ovog
Tribunala. Pravni savetnik i pravni pomo}nik nisu branioci, pa ih ~ak
ni Pravilnik ne obavezuje na znawe engleskog ili francuskog jezika. Oni
me ne}e braniti, nego }e me savetovati i pomagati mi u vo|ewu odbrane. Is-
kqu~ivo }u se sam braniti, pa branioca u ovom procesu nikada ne}u imati.
Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva, koje je doneo predsednik Suda, ni
po kom osnovu me ne moè obavezivati niti postoji sankcija koja bi mi mo-
gla biti izre~ena zbog nepo{tovawa. Moète povodom toga da me samo jo{
intenzivnije mrzite, ako slu~ajno va{a mr`wa i animozitet prema meni
nisu dostigli maksimum. Ina~e, 18. aprila 2003. godine, nisam podneo neki
obi~ni podnesak, nego rukom pisani prigovor na optu`nicu, obima 116
strana. Vaqda je bilo vreme da se Tuìla{tvo pismeno izjasni povodom tog
mog prigovora. Kad bih nekim nesre}nim slu~ajem predsedniku ovog Suda
priznao pravo da mi propisuje duìnu sudskih podnesaka, wemu bi moglo
pasti na pamet da donese nova uputstva, kojima bi me prisiqavao da pi{em
latinicom, da koristim laptop ili da svakog dana obla~im {kotski kilt.
[to ne ide ne ide. Statut jo{ nikada nisam prekr{io, a Pravilnik o po-
stupku i dokazima samo u onoj meri u kojoj je on u koliziji sa statutarnim
normama i op{tim pravnim principima. Ne kr{im ni zatvorske norme po-
na{awa, bar za sada. Nesuvislo je da me pozivate da sledim ostale va{e nor-
mative, niti imate mogu}nosti da mi povodom toga neke sankcije izrekne-
te. Moj prigovor na optu`nicu jednostavno morate uzeti u razmatrawe i
245
odlu~iti po tom pitawu, sve i kad bi se sastojao od 1.600, a ne samo 116 ru-
kom pisanih strana teksta. Dana 24. aprila 2003. godine sam, jezikom veoma
primerenim jednom pravnom dokumentu, odbio da primim pismo va{eg sud-
skog savetnika zato {to je ono bilo na engleskom jeziku, a po pravilu 3 ja
imam pravo u ovom procesu da se sluìm srpskim jezikom i iskqu~ivo srp-
skim jezikom }u se do kraja sluìti. Tu moju rukom pisanu predstavku sam
zapravo uputio sekretaru Me|unarodnog suda i u woj nisam iznosio “razne
neozbiqne zahteve”, kako s vrlo ru`nom neodmereno{}u i netrpeqivo{}u
konstatuje Pretresno ve}e II, nego sam, pored ve} po ko zna koji put pono-
vqenog zahteva da mi se sva sudska dokumenta dostavqaju iskqu~ivo na srp-
skom jeziku, zahtevao da me sekretar obavesti koliko jo{ postoji op{tih
pravnih akata ovog Tribunala s ~ijom sadrìnom nisam upoznat, zahtevao
sam da mi se {to pre dostavi nov i kvalitetan video-plejer i priru~ni mag-
netofon (a i jedna polica za kwige odavno mi je neophodna) da bih napokon
mogao da pregledam i preslu{am video i audio kasete koje su mi u ogromnim
koli~inama dostavqene 17. marta, a ni do danas nisam bio u stawu da se upo-
znam sa wihovom sadrìnom i eventualnom vezom sa inkriminacijama iz
optu`nice. Pored toga, zahtevao sam da mi se dostavi na srpskom jeziku
transkript mog prvog pojavqivawa pred ovim sudom i prve statusne konfe-
rencije, s obzirom da }e mi ti i takvi transkripti predstavqati osnovnu
dokumentaciju u procesu, bez kojih je ozbiqno vo|ewe odbrane jednostavno
nemogu}e. Na kraju, podsetio sam sekretara da mi jo{ nisu dostavqeni nor-
mativni akti kojim se reguli{e na~in odevawa sudija, tuìlaca, branila-
ca i administrativnih slu`benika u sudnici, kao i sporazum Ujediwenih
nacija sa zemqom doma}inom Me|unarodnog suda, uz zavr{nu konstataciju
da mi nije ispla}ena cena avionske karte od Beograda do Amsterdama. Di-
rektno pitam vas, ~lanove @albenog ve}a, da li su ovo bili “razni neo-
zbiqni zahtevi”. Ako nisu, a siguran sam da nisu, ko je onda ovde neozbiqan,
ja ili ~lanovi Pretresnog ve}a II?”
24. Posebna pri~a su manipulacije srpskim jezikom, na {ta sam izuzet-
nu osetqivost pokazao i odlu~no stao u odbranu svog materweg jezika. Sva-
kodnevno masakrirawe srpskog jezika od strane prevodilaca Hrvata, stva-
ralo mi je ne samo velike tehni~ke probleme, nego i daleko ve}e, emocio-
nalne. Na kraju, morao sam da reagujem, i zarad sebe i zbog svog naroda koji
isto tako te{ko doìvqava hrvatke jezi~ke vratolomije. Uostalom, kao po-
sebnu uvredu Srbi i danas isti~u uvredqivo otimawe svog jezika nekakvim
kolonijalnim, kilometarskim izmi{qotinama: Ja zaista razumem samo
srpski jezik u onoj meri koja je potrebna za nesmetano pra}ewe su|ewa, an-
lizu i komentarisawe sudskih dokumenata, kao i pisawe podnesaka. Vi ne-
mate pravo da srpski jezik nazivate bosansko-hrvatsko-srpskim, jer time
negirate osnovne rezultate lingvisti~ke nauke po tom pitawu. O~igledno
je da Pretresno ve}e II uop{te ne razume srpsko-hrvatski jezi~ki problem,
a nije se ni potrudilo da ga bar delimi~no stru~no prou~i ili se oslawa
na mi{qewe nekompetentnih qudi. Srbi i Hrvati su dva stara slovenska
naroda koja su se na Balkan, prema verodostojnim podacima Konstantina
Porfirogenita, doselila izme|u 620. i 640. godine na poziv vizantijskog
246
cara Iraklija, s obzirom da su prethodno Avari u potpunosti opusto{ili
zapadni deo Balkanskog poluostrva. Ve} tada su se Srbi i Hrvati lingvi-
sti~ki poprili~no razlikovali, s obzirom da Srbi pripadaju isto~noslo-
venskom etni~kom stablu, zajedno sa Rusima, Belorusima, Ukrajincima, Bu-
garima i Makedoncima, dok Hrvati pripadaju zapadnoslovenskom etni~kom
stablu i sli~ni su Poqacima, êsima, Slovacima i Slovencima. Izvorni
hrvatski jezik danas se govori samo u oblasti Gradi{te u Austriji, nado-
mak Be~a. U prvoj polovini devetnaestog veka, na inicijativu agenata be~-
kog carskog dvora i Vatikana, hrvatski intelektualci, suo~eni s potpunim
nedostatkom kwièvnosti na narodnom jeziku i uop{te zakr`qalo{}u tog
jezika u lingvisti~kom smislu, s obzirom da se u intelektualnim krugovi-
ma iskqu~ivo govorio latinski, nema~ki ili ma|arski, odlu~ili su da ve}
uveliko razvijeni i bogatom literaturom afirmisani srpski jezik prihva-
te kao hrvatski kwièvni jezik. Potom je usledila sistematska akcija Ri-
mokatoli~ke crkve, koja je decenijama trajala, da se oko milion Srba kato-
lika privoli na identifikovawe s pripadno{}u hrvatskom nacionalnom
korpusu. To je jedan od glavnih korena srpsko-hrvatske me|unacionalne mr-
`we i netrpeqivosti. Nakon prihvatawa srpskog kwièvnog jezika kao
sopstvenog, hrvatski lingvisti~ki stru~waci su uporno i sinhronizovano
krenuli da izmi{qaju {to vi{e ve{ta~kih re~i i izraza kako bi se for-
siralo stvarawe jezi~ke varijante, sve razli~itije od izvorne. Taj proces
ve{ta~kog stvarawa novog hrvatskog jezika na bazi srpskog gotovo da je sli-
~an ve{ta~koj proizvodwi esperanta na podlozi {panskog jezika, a on i da-
nas traje pa ga ni ve}ina Hrvata ne moè sasvim uspe{no pratiti. Dakle,
nije re~ o razli~itim srpskim i hrvatskim jezi~kim varijantama, nego o na-
silnom kvarewu srpskog jezika {to uvek iritira u{i wegovog dobrog po-
znavaoca. Moje osnovno insistirawe na jezi~koj ~isto}i prevoda u toku
procesa motivisano je mojom èqom da se potpuno koncentri{em na sam
proces, a ne da mi se ta koncentracija razbija mojim neizbe`nim emotiv-
nim reagovawem na ve{ta~ko kvarewe srpskog jezika. Me|utim, tu su mogu-
}i i mnogo ozbiqniji problemi od kojih se jedan ve} pojavio. Re~i pogan i
paganin nisu samo hrvatski i srpski izraz za jedan pojam. Kod Hrvata posto-
ji, mo`da, samo poganin. Ali, u srpskom jeziku kotiraju oba izraza i imaju
sasvim razli~ito pojmovno zna~ewe. Pagani su pripadnici neke mnogobo-
à~ke religije i taj izraz nikada nema pogrdnu konotaciju. Me|utim, izraz
pogan i pogani ima izrazito negativno zna~ewe. Pogan zna~i qudski ili
ìvotiwski izmet ako je re~ o imenici. Ako je re~ o pridevu, on ozna~ava
pokvarenog, podmuklog, opakog i moralno uop{te prqavog ~oveka. Vero-
vatno je Tuìla{tvo negde do{lo do podatka da sam poganima nazvao agre-
sivne muslimanske separatiste, ali ih sigurno nisam nazivao paganima, jer
kao poprili~no obrazovan ~ovek sebi nikada ne bih mogao dozvoliti da
pripadnike izrazito monoteisti~ke islamske religije nazovem paganima.
Ova ilustracija trebalo bi da vam bude dobar razlog da mnogo vi{e ra~u-
na vodite o kvalitetu prevo|ewa, jer je vrlo lako mogu}e da do|e i do dru-
gih zabuna. Ali, ni razlog koji se temeqi na ~iwenici da mene psiholo{ki
iritira ve{ta~ko i tendenciozno kvarewe srpskog jezika za vas ne bi smeo
247
biti zanemarqiv. Nije vaqda vama ciq da me u toku procesa namerno iriti-
rate i tako psihi~ki mu~ite?
25. Obja{wavaju}i sa kolikim znawem engleskog jezika raspolaèm,
dokazao sam jednu mnogo bitniju ~iwenicu; da je kompletna ma{inerija Ha-
{kog tribunala povr{na, inertna i u su{tini nezainteresovana za posao
koji ovim birokratama donosi bogate nagrade: Pretresno ve}e nema apso-
lutno nikakvog ozbiqnog razloga da veruje da ja razumem engleski jezik, bar
ne u onoj meri koja bi mi omogu}ila da bez problema pratim stru~an prav-
ni govor ili ~itam sudska dokumenta. Engleski jezik poznajem onoliko ko-
liko sam mogao da nau~im u osnovnoj {koli i gimnaziji, kao i na nekoliko
ve~erwih kurseva na radni~kim, odnosno narodnim univerzitetima. A to je
upravo dovoqno za sporazumevawe sa zatvorskim straàrima ili povr{no
pra}ewe akcionih filmova na televiziji. Krajwe je neozbiqno da se Pre-
tresno ve}e II povodi za novinarskim izve{tajima kako sam navodno nakon
doktorirawa jednu godinu predavao na Univerzitetu Mi~igen u Sjediwe-
nim Ameri~kim Dràvama. Ja nikada nisam odrào ni jedno jedino preda-
vawe ni na jednom ameri~kom univerzitetu, niti sam bilo gde u inostran-
stvu ikada boravio duè od tri meseca. Univerzitet Mi~igena u En Arbu-
ru posetio sam samo jednom, 1978. godine, i tamo se svega dva do tri sata za-
drào u wegovoj biblioteci koja je tada bila poznata kao najve}a svetska
biblioteka u ~ijoj ~itaonici posetioci mogu slobodno da {etaju izme|u
polica i sami biraju kwige. Zapadni mediji su uvek mnogo lagali i to im je
osnovna karakteristika, ali sam zaprepa{}en da sudije Ha{kog tribunala
primaju zdravo za gotovo ono {to objave zapadni novinari. Pa mogli su jed-
nostavno telefonom da pozovu Univerzitet Mi~igena i pitaju da li sam
ikada tamo bio gostuju}i profesor ili u bilo kom drugom svojstvu.
26. Sve do sada navedeno dokazuje opstruktivno pona{awe Pretresnog
ve}a II, wegovu zlonamernost, mr`wu i netrpeqivost koja je jednostavno ne-
dostojna i provincijskih nosilaca sudijske funkcije. ôvek koji je do sada
li~no, rukom, za svega tri meseca, napisao 400 strana teksta u svrhu {to
efikasnijeg u~e{}a u sudskom procesu nikako se ne moè optuìti za op-
struktivno pona{awe.
27. Eventualnim “dodeqivawem” u formi nametawa “branioca u pri-
pravnosti” nije nikakav na~in da se o~uvaju moja prava kao optuènog i
istovremeno zadovoqe interesi pravde, nego krajwe podmukli metod smi-
{qen da se ometa moja odbrana i ona u krajwem ishodu onemogu}i.
28. Pravo da se sam branim bitno je ugroèno ve} samom ~iwenicom da
sam toliko vremena i energije morao da potro{im suprotstavqaju}i se na-
merama suda da mi protiv moje voqe nametnete advokata po slu`benoj du-
`nosti. Neko koga bi sud odabrao i pla}ao sigurno ne moè delovati na
strani optuènog, a pravi~no i ekspeditivno su|ewe najvi{e zavisi od su-
dija i tuìoca. Sud zadugo nije bio u stawu ni da zapo~ne to su|ewe, jer je
ve}e potpuno svesno da tuìlac jo{ ne poseduje ni jedan jedini relevantan
dokaz kojim bi iole uverqivo mogao da potkrepi krajwe proizvoqne inkri-
minacije iz optu`nice. U nekoliko navrata sam bezuspe{no podnosio zah-
teve da mi se odobri privilegovani odnos sa mojim pravnim savetnikom i
pravnim pomo}nikom, koji rukovode timom od trideset istraìteqa, koji
248
su ve} obezbedili mno{tvo dokaza i svedo~ewa kojim se ubedqivo opovrga-
vaju svi tuìo~evi navodi, dok mi sudsko ve}e umesto toga nudi privilego-
vani odnos sa wihovim braniocem u pripravnosti s kojim kao optuèni jed-
nostavno nemam o ~emu da razgovaram ili se dopisujem.
29. Minimalno pravo optuènog je da se sam brani, ~ak i pred ovim tri-
bunalom, ako on tako èli. Punomo}je za pravnog savetnika ili pravnog po-
mo}nika uop{te nije potrebno. Po jugoslovenskom ili srpskom pravnom
sistemu nije formalna punomo} potrebna ni za branioca. Dovoqno je da op-
tuèni istra`nom ili pretresnom sudiji usmeno saop{ti kog advokata
imenuje za svog branioca, a sudija onda to unosi u slu`beni zapisnik i stvar
je zavr{ena. Ometawe na bilo koji na~in ili uskra}ivawe prava optuè-
nom da se sam brani moè da zna~i samo to da je sud odlu~io da potpuno one-
mogu}i wegovu odbranu.
30. Poku{ao sam da {to agumentovanije poistovetim ulogu nametnutog
branioca sa tuìocem: “Ja nikada od va{eg eventualno nasilno postavqenog
branioca u pripravnosti ne}u zatraìti da mi pomaè u pripremi odbrane
u pretpretresnoj fazi. Nikada od wega ne}u zatraìti da mi pomaè u pri-
premi i vo|ewu moje odbrane na su|ewu. Nikada se ne}u sloìti da on pri-
ma kopije svih sudskih dokumenata, podnesaka i obelodawenog materijala ko-
je ja primim ili koji mi budu dostavqeni. Taj va{ eventualni “branilac u
pripravnosti” ne moè prisustvovati su|ewu na mestu koje je predvi|eno za
odbranu, ali nemam ni{ta protiv da sedi zajedno sa tuìocima, po{to im je
uloga ista. Nikada taj va{ branilac u pripravnosti ne}e mo}i da se aktiv-
no angaùje u pripremi odbrane, ne}u se saglasiti sa bilo kakvim wegovim
u~e{}em u postupku, niti }u prihvatiti da tokom su|ewa od mene preuzme od-
branu. Nikada ne}u od branioca u pripravnosti zahtevati da se obra}a sudu,
niti }u priznati wegovo eventualno obra}awe na zahtev sudskog ve}a. Nika-
da va{ eventualni branilac u pripravnosti ne}e imati nikakvu priliku da
me po bilo kom pitawu savetuje ili da mi daje bilo kakve predloge. Nikada
va{ branilac u pripravnosti ne}e mo}i da u moje ime ispituje svedoke. Kraj-
we je bezobrazno od ovog pretresnog ve}a da unapred prognozira slu~ajeve
mog eventualnog uvredqivog pona{awa, ometawa rada ili udaqivawa iz sud-
nice. Qudi koji se tako zlonamerno ophode prema optuènom, ne zasluùju
da obavqaju sudijsku funkciju na bilo kom tribunalu.”
Iz svih ovih navedenih razloga potpuno je racionalan moj zahtev da
àlbeno ve}e ukine odluku Pretresnog ve}a II o dodeli branioca u pri-
pravnosti, te da se reafirmi{e moje pravo da se sam branim ili da ve}e po-
ni{ti ovu odluku i naloì Pretresnom ve}u II da ovo pitawe ponovo raz-
motri i tim povodom sazove posebnu statusnu konferenciju.
`) kr{ewe Pravilnika
izmi{qawem novih institucija
Pretresno ve}e II, pozivaju}i se na ~lan 21. Statuta Me|unarodnog
krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, odmah je i prekr{ilo ovaj ~lan, pre-
kora~uju}i svoju nadle`nost, “Odlukom po zahtevu optu`be za izdavawe na-
loga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri
249
vo|ewu odbrane” kojom mi je kao optuènom “dodeqen branilac u priprav-
nosti”, odnosno “stend baj advokat”. Kategoriju “branioca u pripravnosti”
ili “stend baj advokata” ne poznaje ni Statut Me|unarodnog krivi~nog su-
da za biv{u Jugoslaviju, ni Pravilnik o postupku i dokazima, ni bilo koji
drugi op{ti pravni akt. Prvostepeno ve}e nema pravo da izmi{qa sasvim
nove institucije kojima }e mewati pravni poloàj optuènog u krivi~nom
postupku, bitno mu oteàvaju}i ili onemogu}avaju}i odbranu. A upravo to
je uradilo svojom odlukom koja je donesena 9. maja 2003. godine od strane pred-
sedavaju}eg Pretresnog ve}a II sudije Volfganga [omburga, i ~lanova, sudi-
je Florans Ndpele Mvalande Mumba i sudije Karmela A. Agiusa, dok je meni
prevod na srpski jezik uru~en 19. maja. Oni su za ovo protivzakonito preko-
ra~ewe nadle`nosti imali i li~ne motive, koji su obja{weni u prethodnom
tekstu, u zahtevu predsedniku Me|unarodnog suda za wihovo izuze}e.
Sudije prvostepenog suda su se u odluci, koju sam kao optuèni pobijao
zbog nenadle`nosti, pozvale na pravilo 54. Pravilnika o postupku i doka-
zima koje u celosti glasi: “Na zahtev bilo koje strane ili proprio motu, su-
dija ili pretresno ve}e mogu izdavati naloge, sudske pozive, sub pena, nalo-
ge za hap{ewe i dovo|ewe i druge naloge koji su potrebni za vr{ewe istra-
ge ili pripremu i vo|ewe su|ewa.” Dakle, re~ je iskqu~ivo o nalozima, a
ne o odlukama. Nalozima se ne{to nalaè pod pretwom prinude, ali se na-
lozima ne moè ne{to dodeliti protiv voqe onog kome se dodequje. Na
primer, ovo Pretresno ve}e je moglo naloìti da se optuènom dodeli na-
grada zbog uspe{nog osporavawa legitimiteta ovog Me|unarodnog suda, a
da on odbije da primi dodeqenu nagradu i potpuno ignori{e nov~ani iznos
u koverti sa memorandumom Ujediwenih nacija. Zna~i li to da bi mu se na-
grada prinudno dodelila. Ne postoji prinudna dodela, osim u slu~aju malo-
umnosti ili maloletstva. Malo je verovatno da bi se neko od sudija odva-
ìo da me proglasi maloletnim, ali bi me mogli proglasiti maloumnim,
pa mi na osnovu toga dodeliti i starateqa i branioca. Odluka o dodeli
branioca u pripravnosti nikako se ne moè podvesti pod odrednicu “dru-
gi nalozi” iz pravila 54.
Nijedno sudsko ve}e nema nadle`nost, pa ni Kolegijum sudija u celini,
da mewa sadrìnu ili opovrgne pravo optuènog iz ~lana 21. Statuta, stav
~etiri, ta~ka (d), da mu se, kao prvo, sudi u wegovom prisustvu i da se brani
li~no ili putem pravnog zastupnika po wegovom vlastitom izboru, i to je
najpre~e wegovo pravo koje je neprikosnoveno. Kao drugo, ako optuèni ne-
ma pravnog zastupnika, du`nost je bilo kog sudskog ve}a ili sudske admini-
stracije da ga obavesti o pravu da ima branioca. Kao tre}e, pravo je optu-
ènog, ako nema pravnog zastupnika, da zahteva da mu se on dodeli, a sud je
duàn da mu pravnog zastupnika dodeli po zahtevu optuènog, na osnovu we-
govog prava, ako proceni da interesi pravde zahtevaju da mu se branilac do-
deli, kao i da ne mora sam da pri tome snosi tro{kove odbrane ako za to ne-
ma dovoqno sredstava. Ono {to je pravo optuènog, ne moè mu se namet-
nuti, osim u slu~aju prava na ìvot, {to zna~i kad bi eventualno poku{ao
da izvr{i samoubistvo, svi prisutni bi bili du`ni da ga spre~e u granica-
ma svojih mogu}nosti i ako to zna~i da sami sebe pri tome ne bi izlagali
250
riziku. Citirani deo ~lana 21. Statuta je sasvim jasan, {to se moè vide-
ti i iz posledwih re~i, koje se odnose na slu~aj da se optuènom prihvati
zahtev za dodelu, “a da pritom ne snosi tro{kove odbrane ako za to nema do-
voqno sredstava.” Potpuno se podrazumeva da ako optuèni ima dovoqno
novca da }e on sam pla}ati i dodeqenog branioca. A {ta bi se desilo da sud-
sko ve}e nekome nametne advokata, a posle toga sudska administracija pro-
ceni da optuèni ima dovoqno novca da sam finansira svoju odbranu? Op-
tuèni bi onda morao da pla}a advokata koji mu je protiv wegove voqe na-
metnut.
Iz nekih dosada{wih procesa sasvim je jasno da u ovom sudu ima mnogo
priu~enih sudija koji su krajwe nesposobni za obavqawe pravni~ke profe-
sije jer ne znaju da tuma~e ni najjednostavnije pravne norme. Ali, za{to bi
optuèni to trpeo, i za{to bi to wemu li~no {tetne posledice proizvo-
dilo? Kod svakog prekora~ewa nadle`nosti vi{a sudska instanca mora
hitno da reaguje i ukine osporavani pravni akt. Zato je logi~an zahtev
prof. dr Vojislava [e{eqa, u skladu sa ve} iznesenim argumentima i ar-
gumentacijom koja je izneta u obrazloèwu zahteva, da se utvrdi da je Pre-
tresno ve}e II u ovom slu~aju zaista prekora~ilo svoje nadle`nosti i da we-
gova odluka o nametawu “branioca u pripravnosti” ne moè ostati u prav-
nom prometu. Obrazloèwe ovog zahteva izloèno je u trideset ta~aka,
slede}i tako sadràj osporavane odluke i pobijaju}i detaqno razloge koji
se u woj iznose, a koji su neodrìvi sa aspekta realnih ~iwenica i elemen-
tarne pravne logike.
1. Upozorio sam Pretresno ve}e II na statusnoj konferenciji da je “zah-
tev optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa po-
mo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane” o~igledno u suprotnosti sa
odredbama Statuta Me|unarodnog suda i Pravilnika o postupku i dokazi-
ma, pa je zato bilo nu`no preduzeti odgovaraju}e mere prema Tuìla{tvu
zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa. Sud se oglu{io o ovaj zahtev, a i
samo wegovo neizja{wavawe predstavqa podràvawe nezakonitih postupa-
ka Tuìla{tva. Sud i Tuìla{tvo su saveznici, saradnici u provo|ewu
udruènog kriminalnog poduhvata ~iji je zlo~ina~ki ciq da se onemogu}i
moja odbrana.
2. Moja odluka da se sam branim je izraz neprikosnovenosti moje voqe
i su{tinski element same koncepcije odbrane. Kao doktor pravnih nauka,
~ija je specijalnost ustavno pravo i politi~ki sistem, i kao redovni pro-
fesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (sa fakulteta sam u me-
|uvremenu oteran protivzakonitim aktom novog prozapadnog kriminalnog
i mafija{kog reìma), formalno sam maksimalno kvalifikovan da li~no
rukovodim sopstvenom odbranom, a su{tinski sam kompetentnost ve} doka-
zao stavqaju}i i Tuìla{tvo i Pretresno ve}e II pred nere{ive pravne
probleme iz kojih }e im jedini izlaz u doglednoj budu}nosti (kroz nekoli-
ko godina) biti povla~ewe optu`nice, jer ona o~igledno ne sadrì nijednu
konkretnu inkriminaciju, niti je potkrepqena dokazima da sam u~estvovao
u bilo kakvom krivi~nom delu za koje je nadleàn ovaj me|unarodni tribu-
nal. Zato je ekskluzivitet mog li~nog pojavqivawa kao jedinog zastupnika
251
sopstvene odbrane za mene od vitalnog zna~aja. Niko moju odbranu ne moè
da vodi boqe od mene samog, ~ak ni qudi od wegovog maksimalnog poverewa,
kao {to su pravni savetnik i pravni pomo}nik. Svako strano lice, advokat
koga bi mu sud nametnuo, koji bi bio pla}enik ovog me|unarodnog tribuna-
la, ometao bi i onemogu}avao moju odbranu, ru{e}i wenu osnovnu koncep-
ciju. Ina~e, moj odgovor na tuìo~ev zahtev podnet je dan pre isteka propi-
sanog roka, i naravno da nije moj problem {to je prevodiocima trebalo dva-
naest dana za prevo|ewe. Kao {to rokovi optuènog za podno{ewe àlbi
ili prigovora, i interlokutornih, odnosno preliminarnih podnesaka, i
kardinalnih àlbi na presude, po~iwu te}i od dana kad mu se pobijani akt
dostavi na srpskom jeziku, tako i rokovi sudskog ve}a i tuìoca teku od da-
na kada im je on neki podnesak uputio na srpskom jeziku, a ne od dana kad je
prevodila~ka slu`ba uspela da wegov podnesak prevede na engleski jezik.
Uostalom, prosto je nepodno{qivo da se u fusnoti ove ta~ke sudske odluke
isti~u mawkavosti prevoda pismenog izja{wewa optuènog povodom zah-
teva da mu se nametne pravni zastupnik, uz obja{wewe da su u pitawu “izve-
sne male i verovatno bezna~ajne praznine” zbog ne~itkosti pojedinih delo-
va wegovog rukopisa. Jedan ozbiqan sud sebi nikada ne bi dozvolio da skr-
{tenih ruku samo konstatuje praznine u va`nom sudskom podnesku, kao ni
da ih naziva “malim” i “verovatno bezna~ajnim”. Ovo malo sudsko ve}e u po-
gledu pravnog formata svojih ~lanova i verovatno bezna~ajno sa aspekta
wihovih profesionalnih i moralnih karakteristika, bilo je u obavezi da
naloì prevodiocima da optuènog slu`beno konsultuju po pitawu svake
mogu}e nejasno}e, pogotovo ako se ima u vidu da on li~no u toku statusne
konferencije izrazio spremnost da im u tome pomogne, a iz sadrìne we-
govog podneska je jasno da nijednu re~ nije namerno ne~itko napisao.
3. Tuìla{tvo ni~im nije ovla{}eno niti je kompetentno da podnosi
zahtev da se izda nalog o imenovawu branioca, pogotovo {to bi uloga tog
branioca morala da bude da pruì optuènom pomo} u vo|ewu odbrane, a ne
da mu u tome odmaè, oteàva ili onemogu}ava odbranu. Po ~emu je moj
predmet sloèn? Ni po ~emu! Ovaj predmet je veoma jednostavan i lak za vo-
|ewe odbrane. Optu`nica je konstruisana na la`nim inkriminacijama, tu-
ìlac o~igledno ne raspolaè ni sa jednim relevantnim dokazom kojim bi
ga mogao teretiti, a ja sam ve} ubedqivo pokazao i dokazao stru~nu prav-
ni~ku i intelektualnu superiornost u odnosu na zastupnike optu`be i ~la-
nove sudskog ve}a koji se spremaju da mi sude. Sasvim je razumqivo da Tuì-
la{tvu nije u interesu da se meni pruì bilo kakva pomo} u vo|ewu odbra-
ne, nego da me prinudno u tom poslu zameni sudski pla}enik koji bi se uklo-
pio u nameru da se obezbedi da mi se putem la`nih svedoka i falsifikova-
nih ~iwenica izrekne osu|uju}a presuda, a da ja u toku procesa budem sve-
den na status idiota, kao {to je to ura|eno u svim drugim predmetima, osim
Milo{evi}evog. Sr` je u slede}em: “Srpske nacionalne interese }u uvek,
svuda i na svakom mestu energi~no, uporno, istrajno i efikasno {tititi
sve dok imam daha, i u tome me niko ìv ne}e spre~iti, a pogotovo vi koji
ste protivpravni instrument novog svetskog poretka ~iji je ciq da se srp-
ski narod politi~ki obezglavi, a Srbi svedu u status poslu{nih robova
252
globalizma kao usavr{ene varijante totalitarizma, kome bi zbog perfid-
nosti i podmuklosti mogli pozavideti wegovi fa{isti~ki i komunisti~-
ki ideolo{ki rodona~elnici. Kako vi mene moète spre~iti da naudim
Ha{kom tribunalu? Pa, ja ne samo da sam vam ve} naudio, nego sam vas pot-
puno rasturio i upropastio gvozdenom logikom mojih podnesaka i nepriko-
snovenom pravnom argumentacijom. Ubedqivo sam pokazao i dokazao da je
ovaj Me|unarodni tribunal nelegalan i nelegitiman prevashodno zbog ~i-
wenice da ga je formirao nenadle`ni organ Ujediwenih nacija, i to na
krajwe neregularan na~in, kao i da je procedura koja se ovde sprovodi neve-
rovatan pravni bastard koji predstavqa sramotu za ~ove~anstvo i civili-
zaciju. I da vas ute{im, ja nemam nameru da vas tu~em ili ubijam, nego }u i
daqe koristiti svaku priliku da vam naudim besprekorno formulisanim
pravnim stavovima, teorijskim elaboracijama i dosledno logi~ki izvede-
nim wihovim prakti~nim konsekvencama, zbog ~ega se sudija [omburg ve}
poprili~no preznojavao u na{a dva dosada{wa su~eqavawa.
[to se samog su|ewa ti~e, ono vam je ve} poprili~no haoti~no, ali ne
mojom, nego va{om krivicom. Dozvolili ste da tuìlac podigne optu`ni-
cu, a da protiv mene nije raspolagao ni jednim jedinim ubedqivim dokazom
za inkriminacije koje mi pripisuje. Dobio sam ve} {est registara besmi-
slene dokumentacije. Ne date mi video-plejer, kasetofon i policu za kwi-
ge i fascikle, ne odràvate obe}awa o dostavqawu zahtevanih op{tih
pravnih akata, ali mi i pre}utno zabrawujete privilegovane telefonske
razgovore sa mojim pravnim savetnikom i pravnim pomo}nikom. [ta za tu-
ìoca uop{te zna~i neophodnost obezbe|ewa sprovo|ewa pravde? Za vas je
pravedno da me u startu apsolutno onemogu}ite da se branim i odbranim.
Pa, za{to mi onda odmah ne izreknete presudu? Imam ideju! Izrecite mi
za ~etrnaest ta~aka optu`nice ~etrnaest doìvotnih robija i sve je goto-
vo. Za{to da se zamarate cirkuskom predstavom u kojoj }e defilovati la-
`ni svedoci, biti predo~avani falsifikovani dokazi, a la`ni branilac
ispuwavati sve va{e èqe i naloge, dok }u ja biti nemi posmatra~. Mnogo
ste nau~ili od va{ih uzora, rimokatoli~kih inkvizitora, ali ste ih uve-
liko i prevazi{li. Inkviziciji svojevremeno takve ideje nisu padale na
pamet. Ona se priklawala fizi~kom mu~ewu, a vi ste izmislili psihi~ko
koje optuènom mnogo ve}u patwu izaziva. Da me spre~ite da sam sebe bra-
nim, pa radije bih umro. Ne dolazi u obzir ni po cenu ìvota. I {ta zna~i
teza da je u interesu javnosti da se obnovi mir u biv{oj Jugoslaviji? Pa
vaqda ste taj mir obnovili sada kad su sve te dràve pod ~vrstom okupaci-
jom Severnoatlantskog saveza. Srpski, a i ostali narodi, sada imaju mir,
ali su izgubili slobodu. [ta je va`nije, mir ili sloboda? Za nas Srbe slo-
boda je uvek bila najva`nija, neuporedivo va`nija i od mira i od ìvota.
Vi to ne razumete, i nikada ne}ete shvatiti. @elite da mi sudite, a pani~-
no se bojite tog su|ewa. Pa odlu~ite {ta }ete da radite. Ne moète mi i
suditi i spre~iti me da se sam branim.
4. U interpretirawu tuìo~evog pore|ewa razli~itih okolnosti u ko-
jima se Slobodan Milo{evi} i ja sami branimo, kao jedini takvi slu~ajevi
pred Ha{kim tribunalom, ovo sudsko ve}e neve{to prikriva neverovatan
253
tuìo~ev bezobrazluk iz zahteva da se meni nametne branilac. Pre}utkuje
se kqu~ni stav iz ta~ke jedanaest sadràja u kome se Milo{evi} hvali, a
[e{eq kudi, kao wegov svojevrsni kontrast. O tome sam rekao: “Ne znam
kako }e Milo{evi} na to reagovati kad sazna, ali meni je veoma drago da
me Tuìla{tvo napada, a bilo bi mi krajwe neprijatno da me slu~ajno zbog
ne~eg pohvali. Ali, sudsko ve}e je moralo da reaguje i bar upozori tuìo-
ca da je takvo wegovo pona{awe nedopustivo, pogotovo kad se ima u vidu da
sam na prvoj statusnoj konferenciji upozorio sudiju [omburga na tu okol-
nost.” Naime, optu`ba u ovom podnesku navodi: “Pretresno ve}e u predme-
tu Milo{evi} nije moralo da se bavi okolnostima kakve postoje u ovom
predmetu, a ipak, {to je zna~ajno, ostavqa otvorenu mogu}nost da u naro~i-
tim okolnostima nametne branioca. Kao biv{i {ef dràve, optuèni
Milo{evi} nema potrebe da remeti ili opstrui{e postupak, ili da izazi-
va skandale kako bi zadrào pa`wu javnosti. Stoga, iako on ne priznaje Me-
|unarodni sud kao takav, kao ni wegova ovla{}ewa, Milo{evi}evo dosada-
{we u~e{}e u su|ewu je ve}im delom bilo primereno. Od optuènog [e-
{eqa treba o~ekivati suprotno. Optuèni [e{eq ìvi od izazivawa
skandala, zavera i publiciteta.” Nema tog civilizovanog pravnog poretka
u kome bi bilo dozvoqeno da javni tuìlac na ovako neprimeren na~in jav-
no i slu`beno poredi karakterne osobine dva optuènika iz potpuno odvo-
jenih sudskih procesa. Na ovu tuìo~evu zbrku prava i li~nih opservacija,
sam odgovorio jezikom pravne nauke: “Kakve sam ja to skandale nagovestio
i da li sam neki izazvao? Kori{}ewe li~nih prava i insistirawe na wi-
ma ne moè biti skandalozno. Ali je nevi|eni skandal va{e nastojawe da
mi oduzmete pravo da se sam branim. îme sam to remetio postupak? Tako
{to sam postavqao za vas krajwe neprijatna, ali pravno ubedqivo potkre-
pqena pitawa i daqe problematizovao ve} postoje}e probleme nelegalno-
sti i nelegitimnosti. Od samog po~etka svog delovawa Ha{ki tribunal je
jedna groteskna politi~ka pozornica, a ja nisam nimalo kriv {to je to za-
ista tako. Ja imam mnogo mawu medijsku pa`wu nego tuìlac, a ne raspola-
èm ni wegovim manipulatorskim mogu}nostima. Sudija [omburg je izbe-
gao da se izjasni i o konkretnom slu~aju zloupotrebe tih mogu}nosti od
strane glavnog tuìoca Karle del Ponte. Iz fusnote uz ovu ta~ku po prvi
put saznajem da je podnesak Tuìla{tva bio propra}en izvesnim prilozi-
ma. Ti prilozi meni nikada nisu uru~eni. Zar sama ta ~iwenica nije ve}
prevelik skandal. O~igledno je da sudija Volfgang [omburg i glavni tu-
ìlac Karla del Ponte ìve od izazivawa skandala, zavera i publiciteta,
a mene poku{avaju pretvoriti u `rtvu svog skandaloznog i zavereni~kog
pona{awa.”
5. U Statutu Me|unarodnog suda i Pravilniku o postupku i dokazima
nigde ne stoji da se optuènom moè nametnuti branilac, ~ak i kad bi in-
teresi pravde zaista tako nalagali. Ta {iroko formulisana kategorija
“interesi pravde” ovde se zloupotrebqava, jer je i tuìocu i sudskom ve}u,
a verovatno i celom Ha{kom tribunalu, nepodno{qiva i sama pomisao da
se lider srpskih nacionalista i poznati antiglobalista sam brani, da se
uspe{no i argumentovano suprotstavi optu`nici i da pobedi, u krajwem
254
ishodu. Moja pobeda }e zaista predstavqati krah ovog me|unarodnog suda,
trijumf pravde i katastrofalan politi~ki poraz onih koji su ga nelegal-
no uspostavili, ne kao instituciju, nego kao meru. îtav taj sud, sa svim za-
poslenima, je protivzakonita mera Saveta bezbednosti.
6. Po ~emu je moj predmet izuzetan? Po tome {to sam odlu~io da se ne
predajem na milost i nemilost tuìocima, sudijama, pa i braniocima kao
ostali optuènici, nego da se borim, da se aktivno suprostavqa optu`bi,
ali i smelo ukazujem na sve ono {to je u na~inu konstituisawa, strukturi i
procesu delovawa ovog me|unarodnog suda neregularno. O~igledno je da ha-
{kim inkvizitorima od svega najvi{e smeta moja direktna uloga u postup-
ku, ali bez ove direktne uloge pravog postupka ovde uop{te ne bi ni bilo.
I to nikako ne moè biti u ograni~enoj meri, nego upravo u onoj istoj me-
ri u kojoj u~estvuje Tuìla{tvo, jer se mora obezbediti ravnopravnost
strana u procesu. Ometawe “normalnog” vo|ewa postupka mogu}e je i od
strane tuìoca i od strane optuènog. Do sada je samo Tuìla{tvo ometa-
lo postupak, a Pretresno ve}e II po tom pitawu apsolutno ni{ta nije pred-
uzimalo.
7. O pravoj diverziji od strane suda, po pitawu odgovora na zahtev bra-
nioca za nametawe branioca, o{tro sam i bez uvijawa, u svom poznatom sti-
lu, izjavio: “Pretresno ve}e II podlo i perfidno laè da sam u svom odgo-
voru na tuìo~ev zahtev na ukupno 93 stranice teksta konkretnom spornom
pravnom pitawu posvetio samo 13. Moj podnesak je iznosio 103 gusto rukom
pisane stranice i u celosti je bio posve}en osporavawu tuìo~evog zahte-
va. U wemu sam detaqno obradio upravo sva pitawa koja je tuìlac pokre-
nuo. Prvo sam izvr{io analizu teksta podnesenog zahteva od strane Tuì-
la{tva i ukazao na sve wegove pravne mawkavosti i nagla{enu politi~ku
tendencioznost. Zatim sam op{irno citirao relevantne me|unarodne
pravne akte kojim se optuènom garantuje pravo da se sam brani i potkre-
pio ih najupe~atqivijim primerima iz sudske prakse anglosaksonskog
pravnog sistema i praksom jugoslovenskih sudova po tom pitawu, uz navo|e-
we konkretnih zakonskih odredbi. Usledilo je detaqno stru~no argumento-
vawe mog pravnog i politi~kog stava prema Ha{kom tribunalu, s obzirom
da je optu`ba nametnula tu problematiku, pa je morala da bude raspravqe-
na. Pri tom sam ukazao kako je Savet bezbednosti brutalno prekr{io Po-
vequ Ujediwenih nacija osnivawem ovakvog suda, a onda sam izvr{io de-
taqnu analizu sadrìne Statuta i Pravilnika o postupku i dokazima, po-
rede}i ih sa najva`nijim odredbama Rimskog statuta stalnog Me|unarod-
nog krivi~nog suda. Dakle, drào sam se iskqu~ivo komentarisawa sadrì-
ne tuìo~evog podneska i izlagawa sopstvenog mi{qewa o svim pokrenu-
tim pitawima. Pretresno ve}e II jo{ beskrupuloznije laè kada u fusnoti
ove ta~ke tvrdi da sam se, sa izuzetkom trinaest stranica, ostalim delovi-
ma svoga odgovora bavio “neozbiqnim napadima na prevodila~ku slu`bu
Me|unarodnog suda.” Samo sam u uvodnom delu, bukvalno iskqu~ivo na pr-
voj stranici, izneo primedbu {to mi se sudski dokumenti ne dostavqaju is-
kqu~ivo na srpskom jeziku, nego me neprekidno maltretiraju dostavqaju}i
mi englesku verziju, pa kad ja to odbijem i vratim, isti dokument mi na srp-
skom stiè sa vi{e od nedequ dana zaka{wewa. Tako|e sam protestovao
255
{to se moj jedini materwi, srpski, jezik naziva b-h-s jezikom, jer nije mi po-
znato da je u me|uvremenu Ha{ki tribunal pribavio i nadle`nost kompe-
tentnog lingvisti~kog instituta, koji poseduje stru~ni i pravni kapacitet
da mewa nazive savremenih jezika. Ja napisah 103 stranice prave stru~ne
rasprave, a sudija [omburg nije imao vremena i strpqewa ni da pro~ita sve
{to sam napisao. Ali, pisa}u i daqe jer se drìm principa da sve {to je
napisano trajno ostaje, ~itali vi ili ne ~itali. îta}e nekada neko sve ove
spise pa }e biti u stawu, s vremenske distance, da objektivno i nepristra-
sno prosu|uje i o vama i o meni, i o svemu onome {to se pred ovim nelegal-
nim tribunalom de{avalo.”
8. Moj ranije poznat i javno vi{e puta izno{eni stav o Ha{kom tribu-
nalu je moja privatna stvar i niko nema pravo da mu u toku ovog sudskog pro-
cesa i u wegovom sklopu to slu`beno zamera. Ujedno, otvorio sam o~i ha-
{kim pravnicima po pitawu wihove popularnosti: “Budite sigurni, onaj
ko vas voli i podràva nije ~astan ~ovek. Svi svetski pravnici od ugleda
svesni su va{e nelegalnosti i nelegitimnosti, a o tome i sve otvorenije go-
vore i pi{u. Moj politi~ki stav prema ovom sudu ne moè i ne sme da mi
bude bilo kakva oteàvaju}a okolnost, a ja }u ga upravo onoliko puta pona-
vqati koliko puta mi vi svojom nepromi{qeno{}u tu temu budete nameta-
li. Moju definitivnu odluku da se sam branim u ovom procesu nikada ni-
~im ne moète promeniti, ali me moète i daqe maltretirati do mile vo-
qe. Uspevao sam ja da izdrìm i mnogo teà {ikanirawa od va{ih. I opet
ponavqam, da nikada ne}u pristati ni na kakvog branioca koga vi poku{a-
te da mi nametnete, a vi sada razmislite vredi li va{ inat poniàvawa bi-
lo kog advokata koga vi eventualno imenujete kao stend baj branioca ili u
bilo kom svojstvu, a on nai|e na moju apsolutnu odbojnost, otvoreni prezir,
a uz to jo{ bude stavqen na moralni ìg srama javnosti kojoj }e biti jasno
da je wegova uloga da spre~i moju odbranu i ni{ta vi{e od toga. Odbrana
bez mog aktivnog i direktnog u~e{}a ne}e biti nikakva odbrana. A ja apso-
lutno zabrawujem da bilo ko pred ovim sudom nastupa ili govori u moje ime,
da bilo kakve radwe preduzima umesto mene ili sudu podnosi àlbe i pred-
loge. Ako nekoga imenujete, ja nikada s wim nikakav kontakt ne}u ostvari-
ti, kao ni moji pravni savetnici i pravni pomo}nici. Takav ~ovek za mene
jednostavno ne}e postojati, pa neka vas brani.”
9. I pravni propisi i dosada{wa praksa Ha{kog tribunala po pitawu
prava optuènog da se sam brani su nedvosmisleni, a sud u mom slu~aju sad
moè da izmi{qa {ta god ga je voqa. U slu~aju Milo{evi}, iako je tuì-
la{tvo tako|e insistiralo da se optuènom nametne branilac, postupaju-
}e pretresno ve}e bilo je dovoqno oprezno da se u tako ne{to ne upusti,
iako je nesumwivo da i wegovi ~lanovi intimno prièqkuju takvu soluciju.
10. Stavovi koje sam zastupao po ovom pitawu su potpuno pravno uteme-
qeni i ja sam ih izneo detaqno u svom izja{wewu. Statut mi garantuje pra-
vo da se sam branim, kao i sve relevantne norme me|unarodnih paktova o
pravima ~oveka. Pravna teorija je tako|e u ovom slu~aju na strani optuè-
nog. âk u jugoslovenskom i srpskom pravnom sistemu u kojima se primewu-
ju na~ela kontinentalnog prava, iako je za te{ka krivi~na dela obavezan
branilac, on je duàn da striktno sledi uputstva optuènog i u sudnici je
256
optuèni taj koji vodi glavnu re~ u ime odbrane, a ne branilac. Sledi ob-
ja{wewe kako }u reagovati ako sud ipak posegne za ovom sileyijskom me-
rom: “Ja nikada ne}u prisustvovati su|ewu u kome }e neki va{ imenovani
pla}enik predstavqati moju odbranu, pa makar se ubio ili {trajkovao gla-
|u do smrti. Ukoliko se ne okanete namere da mi uskratite pravo na li~nu
odbranu, deset dana pred po~etak su|ewa po~e}u {trajk gla|u i bi}u nespo-
soban da pratim su|ewe. Pitawe prava da se sam branim za mene je pitawe
ìvota ili smrti. Pretpostavqam da vam je sasvim jasno da se ne igram ova-
ko ozbiqnim re~ima i da bi moj daqi ìvot bio sasvim besmislen kad bih
vam popustio po pitawu prava da se sam branim, kad sam ve} ovako katego-
ri~ki javno saop{tio svoj definitivni stav. U svemu ovome najgore su va-
{e proizvoqne kombinacije elemenata sistema kontinentalnog i anglo-
saksonskog prava. Oba sistema su vrlo konzistentna i koherentna i te{ko
da ijedan wihov element moè da opstane bez ostalih iz sistemske struktu-
re. Kao {to o~igledno nemate nameru da iz jednog i drugog pokupite samo
ono {to je najpovoqnije za optuènog, tako isto ne moète od slu~aja do
slu~aja, kad vam se prohte i kad mislite da }ete tako najlak{e onesposobiti
optuènog da se brani i odbrani, birati i kombinovati samo ono {to je naj-
nepovoqnije i {to bi na~ela pravnog poretka vratilo u mra~ni sredwi vek.”
11. Neverovatno je da Pretresno ve}e II ispravnim citirawem statu-
tarnih odredbi dolazi do neispravnog zakqu~ka. Poenta je na pravi~nom i
ekspeditivnom su|ewu i punom po{tovawu prava optuènog, kao i na bri-
zi o za{titi `rtava i svedoka. Eventualne `rtve i svedoke koje tuìlac
bude pozivao, {to sam vi{e puta ponovio, nikada nisam imao nameru da na
bilo koji na~in ugroàvam, ali isto tako ne}u prihvatiti da bilo ko ugro-
zi moja prava, prevashodno pravo da se sam branim. Po ~lanu 20, obavezno je
da se postupak vodi u skladu s pravilima o postupku i dokazima, s tim {to
je vaqda za svakog pravnika nesporno da se podrazumeva da ta pravila mora-
ju biti u skladu sa statutarnim odredbama. Me|utim, ne{to docnije, vide-
}emo da postoji ve}i broj pravila kojima se kr{e norme Statuta ili se na
pravno nedozvoqen na~in pro{iruju ovla{}ewa. Osnovna minimalna ga-
rancija koju optuènom nudi Statut je pravo da mu se sudi u wegovom pri-
sustvu i da se brani li~no. [to se ti~e dodele pravnog zastupnika, ono do-
lazi u obzir samo tada ako optuèni za tako ne{to qubazno zamoli sud i
pri tome sudskom ve}u dokaè da bi to bilo u interesu pravde. I za{to se
ovde ~lanovi Pretresnog ve}a II pozivaju na neku odredbu Pravilnika o po-
stupku i dokazima Me|unarodnog suda za Ruandu? Pogotovo ako se ima u vi-
du da i u ovom ha{kom pravilniku ima mnogo nestatutarnih odredbi. Jasno
je da ~lan 21. Statuta ne iskqu~uje mogu}nost da se optuènom ponudi po-
mo} dodeqenog branioca ukoliko to iziskuju interesi pravde. Ali, na po-
nudu suda kategori~ki sam odgovorio – hvala, ne treba. Ponuditi pomo} do-
deqenog branioca ili nametnuti branioca, to su dve dijametralno razli-
~ite stvari. Svima je jasno da se iz nepredvi|enih razloga moè pojaviti
potreba da se za{tite interesi optuènog i obezbedi pravi~an i ekspedi-
tivan postupak, ali, bar u mom slu~aju, takve nepredvi|ene okolnosti se ni-
su pojavile. Za{to ih unapred izazivati i prizivati. Kako sam predvi|ao
257
razvoj doga|aja u ha{koj sudnici, o tome sam rekao: “Ja vam garantujem da ni-
kakvih lo{ih nepredvi|enih okolnosti s moje strane ne}e biti ako se oka-
nete svoje namere da mi onemogu}ite odbranu. Uvek }u prema Me|unarodnom
sudu biti radikalno kriti~an, bespo{tedno }u koristiti sve raspoloìve
pravne argumente i ~iweni~ne fakte, ali su|ewe ne}u ometati. Pa ja sam
ovo su|ewe ve} deset godina èqno i{~ekivao i sa rado{}u do~ekao vest
o podizawu optu`nice. I sad da mi oduzmete to zadovoqstvo da se sam bra-
nim. Ja sam u Hagu ve} tri meseca i ni~im nisam ugroàvao ili usporavao
sudski postupak. Samo mene sekretar Suda usporava u pripremawu odbrane,
jer je neaùran u ispuwavawu obaveza koje ima prema svakom zato~eniku.
Dobro bi bilo, uostalom, da ne ostavqate utisak u javnosti da vi zapravo
èlite komplikacije u ovom sudskom postupku.”
12. Kako moè Ha{ki tribunal jedan ar{in da primewuje u slu~aju
Slobodana Milo{evi}a, a drugi u mom slu~aju? Jasno da u Hagu ni svi zato-
~enici nisu ravnopravni. Neko ima vi{e, a drugi mawe prava. Kod Milo-
{evi}a je postupaju}e pretresno ve}e odbacilo zahtev da se optuènom na-
metne branilac, jer to nije uobi~ajeno u akuzatornom postupku, uz ostavqa-
we mogu}nosti da ponovo razmatra to pitawe, a u mom slu~aju donosi odlu-
ku o imenovawu stend baj advokata. Kako je to mogu}e? U Milo{evi}evom
slu~aju primewuje se akuzatorni sistem, a u mom slu~aju inkvizitorski. Ka-
ko moè “stend baj” advokat da bilo {ta uradi bez mog uputstva? U Milo-
{evi}evom slu~aju optuèni slobodno kontaktira sa dvojicom svojih prav-
nih saradnika, a meni se onemogu}uju privilegovani telefonski razgovori
iako sam uredno prijavio osnovne podatke o svom pravnom savetniku i prav-
nom pomo}niku, koji su profesionalni advokati.
13. Simptomati~no je da u mom slu~aju Pretresno ve}e II nije ni razma-
tralo mogu}nost imenovawa amikus kurije, jer se vaqda upla{ilo da bi ih
i amikus kurije mogao upozoriti na neprikladan tretman kome je predsed-
nik Srpske radikalne stranke ovde izloèn, pre svega poku{ajem da mu se
nametawem branioca u celosti onemogu}i bilo kakva odbrana.
14. Potpuno je neprimereno svako pore|ewe mog slu~aja sa predmetom
Barajagviza u sudskoj praksi Me|unarodnog suda za Ruandu. Ja nikada nisam
odbijao da se pojavim na su|ewu. I ne samo to. Ja sa velikom rado{}u i{~e-
kujem svako pojavqivawe na sudu. I to {to sam doleteo u Hag hitro, odmah
po obelodawivawu optu`nice, vaqda je dokaz da mi nikada nije padalo na
pamet da bojkotujem su|ewe. Ali, vas mu~i moja èqa i namera da vas na
pravno kvalifikovan na~in pobedim u ovom procesu i ~vrstim argumenti-
ma primoram da donesete osloba|aju}u presudu. Zato bi vam bilo najpogod-
nije da se uop{te ne branim, da me va{a birokratska ma{inerija prosto sa-
meqe. Branilac u pripravnosti je upravo imenovan Barajagvizi, jer je on
bojkotovao su|ewe odbijaju}i da se pojavi na pretresima. Vi ~inite ne{to
obrnuto. Tragate za toliko nepovoqnom i nezakonitom varijantom koju }e-
te nametnuti u mom slu~aju da biste me prosto naterali da i ja bojkotujem
su|ewe.
15. Ni ve}e, ni tuìla{tvo ne poseduje nijedan pouzdan dokaz da sam se
neprimereno pona{ao i opstruiisao proces. Ja sam zapravo hiperaktivan
258
u ovom procesu i zato me nequdski maltretiraju. S obzirom da ne}u prihva-
titi apsolutno nikakav kontakt sa nametnutim “braniocem u pripravno-
sti”, ~ak ni o lepom vremenu ne}u s wim da razgovaram, name}e se pitawe
ko }e onda zapravo da kontroli{e moju odbranu i wom rukovoditi. I kad
optuèni ima dva advokata naj~e{}e se zna ko je od wih dvojice glavni. [ta
se de{ava u slu~aju kolizije stavova i mi{qewa dva krila odbrane – optu-
ènog i neèqenog branioca? Apsolutno ni za kakvo delovawe “branilac
u pripravnosti” od mene ne bi dobio odobrewe.
16. Svako pozivawe Pretresnog ve}a II na kontinentalno pravo je ne-
primereno. Odredbe raznih zakona da se optuènom moè odobriti da una-
krsno ispituje svedoke u praksi zna~e da mu se to obavezno odobrava ako je
o~igledno da je optuèni dovoqno sposoban da to ~ini. Branilac po slu-
`benoj du`nosti u takvom pravnom sistemu ima obavezu da zaista pomaè
optuènom, a ne da mu oteàva ili onemogu}ava odbranu. Uostalom, nacio-
nalni pravni sistemi koji primewuju kontinentalno pravo u procesu su
prilago|avawa odredbama Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~-
kim pravima, pa je besmisleno pozivati se na pravnu praksu dràva koje u
tome poprili~no kasne. Krajwe je vreme da pretresna ve}a Ha{kog tribu-
nala po~nu da po{tuju sopstveni statut, a ne da svaki put kad im se iz poli-
ti~kih razloga ukaè potreba da zaobi|u, ignori{u ili pogaze statutarne
norme, pravno upori{te za svoje postupke traè prekopavaju}i po sudskim
arhivama raznolikih nacionalnih pravnih poredaka, pa ~ak, kako se vidi
iz nekih presuda i drugih dokumenata, pozivaju se na zakonodavna re{ewa
iz sudske prakse {panskog frankisti~kog (fa{isti~kog) ili ju`noafri~-
kog rasisti~kog reìma.
17. Sasvim je pogre{no pozivawe Pretresnog ve}a II na krivi~ni po-
stupak Savezne Republike Jugoslavije jer, kako je to detaqno pokazano u do-
kumentu koji sudija [omburg uporno ignori{e, branilac po slu`benoj du-
`nosti u jugoslovenskom i srpskom pravnom sistemu ni{ta ne moè da ura-
di, nijedan podnesak ne moè da sudu uputi, bez saglasnosti ili protivno
voqi optuènog, osim u slu~aju izricawa smrtne kazne, {to je nedavno ta-
ko|e kao mogu}nost ukinuto, s obzirom da je smrtna kazna ukinuta. Bar ja
imam mnogo iskustva u tom pravosudnom sistemu jer mi je ko zna koliko pu-
ta su|eno, uvek kao politi~kom protivniku reìma, a nikada za klasi~na
kriminalna dela.
18. Statutarna norma iz ~lana 21. u potpunosti je saglasna sa odredba-
ma Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, pa je sasvim
besmisleno da ovaj sud vodi isprazne kvazi-pravne, ponekad skolasti~ke
rasprave o primerenosti ukidawa prava na samoodbranu. Tome u prilog ide
i stav Komiteta za qudska prava da optuèni ima pravo da se sam brani ~ak
i u slu~aju kad mu je pravna pomo} u sudskom zastupawu normativno propi-
sana. Ovde je najbitnije da se optuènom ne sme uskratiti mogu}nost da sam,
neposredno, u~estvuje u sudskom postupku, a u tom slu~aju pravna pomo} ni-
je na~in da mu se uskrati pravo na odbranu nego moè biti dragocena ~ak i
u slu~aju da je optuèni vrstan pravnik. U predmetu koji se protiv mene vo-
di, ve} sam angaòvao dva advokata, jednog u svojstvu pravnog savetnika, a
259
drugog u svojstvu pravnog pomo}nika, pa mu sudski pla}enici ni u kom slu-
~aju nisu potrebni. Zato je i bilo opravdano moje upozorewe: “Upozoravam
vas da ne smete da gazite Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim
pravima, jer to, bar u prvoj fazi postojawa, nije ~inio sud ni u hitlerov-
skom nema~kom reìmu. âk tamo gde je sam Adolf Hitler bio li~no zain-
teresovan da se la`no okrivqeni Georgi Dimitrov osudi za paqevinu Raj-
hstaga, koju su nacisti podmetnuli, Dimitrov je imao mogu}nost da se bra-
ni i briqantno odbrani pred nacisti~kim sudom. Nije vam vaqda namera
da u pravnoj istoriji Ha{ki tribunal ostane zapam}en kao mnogo gori od
Hitlerovih nacisti~kih sudova.”
19. O~igledno je da i Evropska konvencija o qudskim pravima garantu-
je pravo optuènog da se sam brani, pa je sasvim neprimereno pozivawe
Pretresnog ve}a II na jedan slu~aj pred Evropskim sudom za qudska prava
gde je vo|ena rasprava o postupku nema~kog suda koji je optuènom sa dva
sopstvena dodelio i jednog slu`benog branioca. To nije slu~aj u kome je op-
tuèni insistirao na pravu da se sam brani, a i druge okolnosti procesa su
bitno razli~ite od ovog koji se vodi protiv mene.
20. Samo pravne neznalice mogu da tvrde da pravo optuènog iz ~lana
21. Statuta da se sam brani nije apsolutno. Ono je upravo u apsolutnoj for-
mi definisano, a optuènom se branilac moè i ne mora dodeliti samo u
slu~aju da on to izri~ito zahteva. Ponovno pozivawe, ne na Statut, nego na
Pravilnik o postupku i dokazima Me|unarodnog suda za Ruandu je stvarno
prevr{ilo svaku meru, jer je vaqda o~igledno da se tim pravilnikom jo{
vi{e kr{i Statut, nego u slu~aju Pravilnika o postupku i dokazima Me|u-
narodnog suda za biv{u Jugoslaviju.
21. Izraz “u interesu pravde” sadrì dva osnovna, primarna elementa.
Prvi je individualno pravo optuènog kao ravnopravnog ~lana dru{tvene
zajednice na pravilno su|ewe. U procesu ovoga tipa to podrazumeva pravo
da se optuèni sam brani i adekvatno parira tuìla{tvu, a uz to uìva
tretman na principu prezumpcije nevinosti sve dok se krivica ne dokaè
i pravosna`nom presudom utvrdi. Drugi element je kolektivno pravo dru-
{tva da se za{titi od kriminalnog pona{awa kao najteè vrste socijalne
destruktivnosti tako {to }e na pravno regulisan na~in goniti izvr{ioce
krivi~nih dela i primerno ih ka`wavati. Odbrana legitimiteta ovog me-
|unarodnog suda ne moè biti osnovni interes pravde. Osnovni interes
pravde je da se neprekidno kriti~ki i argumentovano preispituje legiti-
mitet i legalitet ovog suda, pa koji argumenti prevagnu, koji dokazi budu
ubedqiviji. Evo kako sam to detaqno obrazloìo: “Upravo u interesu prav-
de ja sam u obimnom odgovoru na zahtev da mi se nametne branilac i jo{
obimnijem prigovoru na optu`nicu, zbog nenadle`nosti i nedostatka prav-
ne forme, detaqno izneo sopstveno mi{qewe i stavove najpoznatijih srp-
skih pravnih stru~waka po pitawu nelegalnosti i nelegitimnosti Ha{kog
tribunala, a o~igledno je da ~lanovi Pretresnog ve}a II to jednostavno ni-
su ni pro~itali. Tada iznesenu argumentaciju upravo u ovom podnesku kom-
pletira}u citatima iz stru~nih elaborata nekih najuglednijih svetskih
pravnika koji su veoma konkretno, korektno, temeqito i bespo{tedno
260
kritikovali na~in osnivawa i delovawa ovog me|unarodnog krivi~nog su-
da. Meni su veoma jasni razlozi zabrinutosti Pretresnog ve}a II, kao i svih
drugih sudija Ha{kog tribunala, jer je ovakav ad hok me|unarodni krivi~-
ni sud neverovatan i mo`da do sada najve}i presedan u me|unarodnom pra-
vu uop{te. Rasprave o stalnim me|unarodnim krivi~nim sudovima dugo su
vo|ene, ali je tek nedavno takav sud konstituisan, a na~in wegovog konsti-
tuisawa je upravo najo{trija, najradikalnija kritika nelegalnosti ovog
suda pred kojim se meni sudi i zbog ~ega je Ha{ki tribunal velika sramota
za planetarni pravni poredak. Jo{ kada je 1948. godine usvojena Konvenci-
ja o spre~avawu i ka`wavawu zlo~ina genocida, u wenom {estom ~lanu je
propisana nadle`nost sudova dràva u kojima su se zlo~ini desili ili
“Me|unarodnog krivi~nog suda koji }e biti osnovan ugovorom dràva koje
}e prihvatiti wegovu nadle`nost.” Potom je Generalna skup{tina Ujedi-
wenih nacija naloìla Komisiji za me|unarodni krivi~ni sud, predvi|a-
ju}i da se takav sud osnuje konvencijom, kojoj bi dràve pristupile po stan-
dardnoj proceduri i potpisivawem prihvatale wegov osniva~ki akt i nad-
le`nosti. Trebalo je pola veka da takav sud zaista bude formiran. Indika-
tivno je da su se wegovom osnivawu najvi{e suprotstavqale one velike si-
le koje su nametnule Savetu bezbednosti formirawe nelegalnih ad hok
krivi~nih tribunala za Jugoslaviju i Ruandu.”
z) argumenti svetske stru~ne javnosti

koje je sistematizovao miodrag miti}
Ovde se odmah name}u dva osnovna pitawa. Prvo, za{to Sjediwene
Ameri~ke Dràve ne prihvataju stalni Me|unarodni krivi~ni sud i za-
{to pod èstokim pritiscima insistiraju na bilateralnim sporazumima
sa dràvama osniva~ima da se one obaveù da nikada ameri~ke vojnike, i
uop{te ameri~ke dràvqane, ne}e isporu~ivati tom sudu? Drugo, “ako je
Savet bezbednosti imao ovla{}ewa i mogao da osnuje ad hok krivi~ne sudo-
ve za Jugoslaviju i Ruandu, za{to onda nije mogao da osnuje i stalni me|una-
rodni sud univerzalne nadle`nosti upravo za ista krivi~na dela i za iste
situacije – kada Savet bezbednosti utvrdi da postoji pretwa miru, povreda
mira ili akt agresije?” Iako mu to nije konstitucionalno ovla{}ewe, Sa-
vet bezbednosti je protivpravno za sebe prigrabio nadle`nost za osniva-
we i vr{ewe krivi~ne jurisdikcije. (U ovom delu teksta svi citati su iz
kwige Miodraga Miti}a, “Me|unarodno pravo u jugoslovenskoj krizi”,
“Slu`beni list SRJ”, Beograd 1996, prvi cit. str. 33.) Sud koji on osnuje
kao svoj pomo}ni organ nikada ne moè biti nezavisan i nepristrasan, a, s
druge strane, taj isti sud, kad mu se nasilno pripi{e prioritetna i iskqu-
~iva jurisdikcija, ru{i osnovni princip sudske suverenosti dràva ~la-
nica. Po{to se Savet bezbednosti svojevoqno proglasio zakonodavcem
usvajaju}i Statut, Ha{ki tribunal kre}e wegovim stopama, pa umesto da
Pravilnikom o postupku i dokazima striktno sledi statutarne norme, on
ih svojevoqno mewa, prekraja i protivpravno pro{iruje sopstvene nadle-
`nosti. Kako je to ispravno primetio jedan nema~ki parlamentarac u toku
261
rasprave u Bundestagu 1995. godine, “ovo duboko zadirawe u jurisdikciju i
pravo o ekstradiciji svih dràva ne moè se opravdati pozivawem na Gla-
vu VII Poveqe. Savetu bezbednosti su tamo date kvazi-policijske funkci-
je. On moè protiv neke dràve preduzimati mere za o~uvawe i ponovno us-
postavqawe mira. Me|utim, Savet bezbenosti ne moè, i to tamo nije utvr-
|eno, nastupati kao zakonodavac i – posredno – kao sudija protiv lica. To
Poveqa UN ne daje. Drugo, stvarawe ad hok sudova je uvek diskutabilno, pre
svega zato {to je nu`no selektivno. Izabrani postupak iskqu~uje da pro-
tiv voqe jednog stalnog ~lana Saveta bezbednosti moè postojati me|una-
rodni tribunal.” (str. 47.)
S obzirom na ~iwenicu da je veoma mali broj zemaqa, na prste se sigur-
no mogu prebrojati, zaista prilagodio svoje zakonodavstvo sadrìni Rezo-
lucije 827 Saveta bezbednosti i Statutu ovog me|unarodnog suda, vi{e je
nego o~igledno {ta u stvari cela me|unarodna zajednica misli o Ha{kom
tribunalu i agresivnoj politici zapadnih sila. “Presedan osnivawa Me|u-
narodnog suda odlukom Saveta bezbednosti, nametawa me|unarodne krivi~-
ne jurisdikcije samo pojedinim izabranim dràvama i wihovim gra|anima,
pitawe je koje daleko prevazilazi problematiku uspostavqawa mira i
spre~avawa i ka`wavawa po~inilaca zlo~ina na prostorima prethodne Ju-
goslavije i Ruande, ve} je i mogu}nost da se u odre|enom politi~kom trenut-
ku do katastrofalnih granica ugrozi suverenitet svake dràve u me|una-
rodnoj zajednici, osim stalnih ~lanova Saveta bezbednosti i nekoliko dru-
gih koji svojom mo}i i uticajem mogu da spre~e da budu `rtve tog preseda-
na.” (str. 60-61.) Pored mnogo drugih pravnih stru~waka koji su to kritiko-
vali, ~ak se i Ameri~ka advokatska asocijacija javno suprotstavila statu-
tarnoj odredbi da sudije ovog me|unarodnog tribunala samostalno donose
pravilnik o postupku i dokazima, dok su, s druge strane, vode}i univerzi-
tetski profesori prvenstvo davali osporavawu na~ina konstituisawa su-
da, s obzirom i da je jedini raniji presedan na evrpskom prostoru, Nirnber-
{ki tribunal, formiran jednim me|unarodnim ugovorom, i to Londonskim
sporazumom savezni~kih sila. Pa ipak, najbrojniji su oni koji èstoko za-
meraju iskqu~ivawe zlo~ina protiv mira sa spiska najteìh krivi~nih de-
la za koja se sudi pred me|unarodnim sudom, vide}i u tome kqu~ni dokaz da
je ovaj ad hok tribunal delo politi~ke manipulacije, a ne unapre|ewe svet-
skog pravosu|a i afirmacija principa pravde i pravi~nosti.
Ugledni nau~nik Alfred P. Rubin, profesor me|unarodnog prava
Fle~er fakulteta prava i diplomatije Toft univerziteta, prigovaraju}i
prvenstveno zbog konfuznosti i kontradiktornosti statutarnih odredbi,
1994. godine postavqa pitawe “koji je obim ovla{}ewa Saveta bezbednosti
po Glavi VII Poveqe da osnuje jednu instituciju ~ija delatnost ugroàva
unutra{wu organizaciju jedne “ratuju}e” ili stvarno deluju}e vlade jedne
dràve. Zna~i li to da su dràve, kad su pristupale Poveqi Ujediwenih na-
cija, imale u vidu da ponovo stvaraju Svetu alijansu, sa pobednicima iz Dru-
gog svetskog rata kao modernom ekvivalentu platonskih za{titnika i hu-
manitarno pravo rata kao korpus su{tinskih pravila, ~ije prihvatawe od-
re|uje ko }e vladati jedinicama koje ~ine me|unarodni pravni poredak...
262
Ako ja razumem pravilno, to zna~i da tuìlac, sa odobrewem jednog nepo-
liti~kog sudije, ne samo da ima ovla{}ewe, ve} i “odgovornost” da obezgla-
vi jednu armiju, jedan pregovara~ki tim ili jednu civilnu vlast ~ak i pre
nego {to je krivi~no delo dokazano.” (str. 72.)
Ukazuju}i na nesagledive probleme koji nastaju kad organi Ujediwenih
nacija sebi pripi{u ovla{}ewe da gone pojedine gra|ane suverenih drà-
va, C. Daglas Lumis, profesor politi~ke filozofije na Tsuda fakultetu
u Tokiju pi{e, 1994. godine, da “ako Ujediwene nacije preuzmu ovla{}ewe
da gone, sude i zatvaraju pojedince, one uzimaju suverena prava rezervisana
za dràve... Gde su Ujediwene nacije dobile ovla{}ewe da gone pojedince?
Me|unarodni tribunal osnovan je rezolucijom Saveta bezbednosti, ali to
ne pruà nikakav odgovor. Pravna je fikcija da ovla{}ewe izvire iz Gla-
ve VII Poveqe UN. Glava VII ovla{}uje Ujediwene nacije da angaùju oru-
àne snage dràva ~lanica za operacije odràvawa mira. Rastegnite re~i
koliko èlite, ali ne moète ubediti da Ujediwene nacije imaju vlast da
stavqaju qude u zatvor pod krivi~nim optu`bama. Nasuprot tome, Poveqa
koju su pisali predstavnici dràva qubomornih na svoju snagu “ru{i se” u
insistirawu da Ujediwene nacije ne mogu nikada da uzurpiraju suverena
prava dràva.” (str. 75.) Isti autor u svojoj teorijski temeqito fundira-
noj raspravi, kao zavr{ni stav, kaè za osnivawe i rad Me|unarodnog suda
za biv{u Jugoslaviju: “To je skandal savremenog me|unarodnog prava, ne za-
boravite da dok “neograni~eno razarawe gradova i sela” predstavqa ratni
zlo~in ve}eg zna~aja, bombardovawe gradova iz aviona prolazi ne samo ne-
ka`weno, ve} stvarno i bez optu`bi. Vazdu{no bombardovawe je dràvni
terorizam, terorizam bogatih. On je spalio i uni{tio vi{e nevinih u pro-
{lih {est dekada nego svi antidràvni teroristi koji su ikada ìveli.
Ne{to je li{ilo na{u svest te realnosti. U SAD mi ne bismo smatrali
pogodnim za predsednika ~oveka koji je nekada bacio bombu u prepun resto-
ran, ali smo sre}ni da izaberemo ~oveka koji je nekada bacao bombe iz avi-
ona, koje nisu uni{tile samo restorane, nego i zgrade u kojima su oni bili
i susedstvo koje ih je okruìvalo. I{ao sam u Irak posle Golfskog rata i
video sam {ta su bombe u~inile: “neograni~eno razarawe” je upravo izraz
za to. Zamislimo na momenat da postoji Stalni me|unarodni krivi~ni sud.
Moè li on da po~ne od vrha, kako su to Nirnber{ko i Tokijsko su|ewe ~i-
nili i povu~e Yorya Bu{a, Normana [varckopfa i Kolina Pauela na
sud? To bi bilo malo te{ko za UN, organ koji treba da to u~ini, jer su Uje-
diwene nacije ovlastile wihove akcije. Zalu|uju}e odsustvo bilo kakvog
otpora Me|unarodnom tribunalu za prethodnu Jugoslaviju od strane kon-
zervativnih ~lanova Kongresa pokazuje da su oni u najmawu ruku sigurni da
Me|unarodni tribunal ne moè da se razvije u oru`je koje bi jednog dana
moglo biti upotrebqeno protiv SAD... Jasno, u ovoj jednostranosti, pokret
da se ustanovi me|unarodni tribunal za prethodnu Jugoslaviju (a mo`da i
stalni sud) je pravo nasle|e Nirnberga i Tokija... Kada su bacani tepisi
bombi, zapaqivih i atomskih bombi na naseqene reone, u to vreme to nije
ogor~ilo savest ameri~kog naroda, tako to nisu bili zlo~ini po defini-
ciji. Sli~no, Me|unarodni tribunal za prethodnu Jugoslaviju je tako|e in-
stitucionalizacija selektivnog ogor~ewa... Ono {to je ovde ustanovqeno
263
nije, posle svega, nova svetska superdràva, nego front za politiku novog
svetskog poretka – drugim re~ima pravilo G7. Moèmo da budemo uvereni
da }e samo granice sredwih i malih dràva pokazati “novu pravnu propu-
stqivost.” To su iste zemqe ~ije su granice bile uvek “propusne” kroz ~i-
tavu eru kolonijalizma i evropskog kontinentalnog imperijalizma, zemqe
tre}eg sveta i isto~ne Evrope. Me|utim, mnogo dobrog bi se moglo u~ini-
ti, recimo, da norve{ki i nigerijski odràvaoci mira {tite prava ~ove-
ka u Los An|elesu ili Detroitu; to verovatno nije ne{to {to bismo sko-
ro mogli da vidimo.” (str. 76-77.)
Kategori~ki izraàvaju}i stav da Poveqom Ujediwenih nacija nije
pruèna nijedna mogu}nost da Savet bezbednosti formira bilo kakav sud,
italijanski profesor me|unarodnog prava Aldo Bernardini insistira da
Savet bezbednosti “nema ni jus puniendi u odnosu na pojedince, odnosno in-
ternu vlast dràva. Ni na koji na~in se ne bi moglo ozbiqno pomisliti da
Me|unarodni tribunal vr{i funkcije Saveta bezbednosti.” (str. 79.) Za-
pravo, kako kaè ovaj autor, zbog ovakvog nezakonitog postupka “prestaju
obaveze dràva ~lanica Ujediwenih nacija da izvr{avaju obaveze Saveta
bezbednosti.” (str. 78.) Isto tako, on tvrdi da se nategnutom konstatacijom
povrede mira i agresije, odnosno ugroàvawa mira i me|unarodne bezbed-
nosti prelazi “sa apsolutnom drsko{}u preko elemenata gra|anskog rata i
ve{ta~ke internacionalizacije. Presko~iv{i ovu prepreku koja, po mom
mi{qewu, obesnaùje intervenciju Saveta bezbednosti u jugoslovensko pi-
tawe, zapo~eta je jedna eskalacija takvih razmera koja kopira, sa svim kon-
kretnim razlikama, ira~ku paradigmu.” (str. 79.) U pona{awu zapadnih si-
la, uostalom, uo~ava se odavno “vrlo evidentna selektivnost u izboru situ-
acija koje se smatraju opasnim po me|unarodni mir i bezbednost, a posebno
onih koje povre|uju humanitarno pravo i pogodne su da uzbude dezinformi-
sana ili lo{e informisana javna mwewa od strane sredstava masovne ko-
munikacije.” (str. 79.) Nakon sveobuhvatne i detaqne analize, Bernardini
izvla~i jedini mogu}i logi~ki zakqu~ak: “Smatram da treba da bude odbra-
wena suverenost dràva u kojima se na razli~ite na~ine, bez obzira na de-
vijacije, otelotvoruje i samo moè da se otelotvori suverenost naroda,
protiv ~ega su tendencije kr{ewa suverenosti koje izlaù narode domina-
ciji anonimnih, neodgovornih i prividno bezli~nih, izraz jedne ekonomske
mo}i koja izmi~e, u svojoj su{tini, svakoj demokratskoj kontroli.” (str. 80.)
Istaknuti poqski nau~nik i profesor Var{avskog univerziteta Ka-
rol Karski, ubedqivo i argumentovano osporavaju}i legitimnost odluke
Saveta bezbednosti o uspostavqawu ovog Me|unarodnog tribunala i posto-
jawe bilo kakvog pravnog osnova za wegovo ustanovqewe na temequ Glave
VII Poveqe, kaè: “Simptomati~no je pozivawe na jednu od glava, pri ~emu
se ne navode konkretni ~lanovi. Ta glava je jedina koja u Poveqi daje Save-
tu bezbednosti pravo da donosi odluke obavezne za sve dràve, bez wihove
saglasnosti. Ona odre|uje mere koje ovaj organ moè preduzeti u slu~aju
ugroàvawa mira, wegovog naru{avawa i akta agresije. Ako bi se ~ak pri-
hvatilo da su nabrojane mere date samo kao primer, mora se priznati da je
odluka Saveta bezbednosti o uspostavqawu Me|unarodnog tribunala za ka-
`wavawe fizi~kih lica daleko od intencija autora Poveqe... Poznato je,
264
me|utim, da niko ne moè prenositi na druge vi{e prava nego {to sam po-
seduje. Prema tome, ako sam Savet ne moè suditi fizi~kim licima, on ne
bi smeo taj zadatak da poverava svom pomo}nom organu.” (str. 80.)
Timoti L. H. Mek Kornik i Yeri Simpson u “Holandskoj reviji za me-
|unarodno pravo” upozoravaju da su “ad hok institucije obrazovane da sude
za zlo~ine eks post fakto ~esto doìvqene kao diskriminatorske, poli-
ti~ki motivisane, nekonzistentne i nefer.” (str. 81.) Dok Matijas J. Hard-
gen poziva na osporavawe “obavezuju}ih odluka ovih sudskih i kvazi-sud-
skih organa pred Me|unarodnim sudom pravde, i to po osnovu nepostojawa
ustavnosti, validnih ovla{}ewa ili, u najmawu ruku, prekora~ewa manda-
ta postavqenog od Saveta bezbednosti”, (str. 81.), Pol de Vart, ina~e pro-
fesor me|unarodnog prava Slobodnog univerziteta u Amsterdamu, iznosi
kako “jo{ nije zabeleèn slu~aj da krivi~ni sud ustanovqen od strane Uje-
diwenih nacija moè da sudi jednom pojedincu”, kao i da je ovo “prvi pri-
mer da Ujediwene nacije direktno interveni{u u pravnu sferu jedne indi-
vidue.” (str. 81.) S obzirom da nisu ustanovqeni ni ugovorom ni zakonom, da
nikako ne mogu biti nezavisni i nepristrasni, “povremeni me|unarodni
sudovi nemaju mnogo smisla... Kao i pomenuti me|unarodni vojni sudovi, ta-
ko je i ovaj me|unarodni krivi~ni sud za ratne zlo~ine po~iwene u pret-
hodnoj Jugoslaviji ustanovqen tek posle preìvqenih patwi. Pored toga,
oni su rezultat sile biv{ih saveznika iz Drugog svetskog rata, posebno
Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Maska Saveta bezbednosti ovo ne moè
oku da sakrije.” (str. 81.) Ugledni pravnik Metju Kupferberg ukazuje kako
je delovawe Ha{kog tribunala “optere}eno politi~kim i pravnim elemen-
tima. Tribunal se suo~ava sa ogromnim i dugotrajnim zadatkom selektira-
wa pravno kompetentnog i sa politi~ki primewivim sudstvom: usposta-
vqawe pravila postupka i razvoj primenqive {eme.” (str. 86.) Ameri~ki
profesor me|unarodnog prava Vilijam [reder pi{e: “Po{to je nadle-
`nost Tribunala ograni~ena na krivi~na dela u~iwena u prethodnoj Jugo-
slaviji posle 1991. godine, rezolucija o wegovom osnivawu kr{i osnovne
principe jednake pravde. Me|utim, najve}i broj nacija koje su osnovale ovaj
tribunal i ~iji }e dràvqani sedeti kao sudije, ukqu~uju}i Sjediwene
Ameri~ke Dràve, imaju malo moralnog ugleda da presu|uju drugima u sve-
tlu svojih sopstvenih istorija.” (str. 86.) Karl Hohkamer skre}e pa`wu ka-
ko je va`no “priznati da jednoglasna odluka Saveta bezbednosti, ovla{}u-
ju}i mere koje se odnose na pretwu ili ugroàvawe mira ne zna~i nu`no da
su te mere pravilne i pravedne.” (str. 89.) Hans Korel se pita, “ako mi osnu-
jemo jedan tribunal u ovom slu~aju, tj. za prethodnu Jugoslaviju, ne moramo
li osnovati sli~an sud za svaki drugi sukob?” (str. 90.) Uz to, on je blago-
vremeno upozoravao ako Savet bezbednosti “sam odlu~i da osnuje sud, bi}e
odgovoran za dva razli~ita elementa u odluci: on mora da ustanovi sudsku
vlast i pravo koje }e ta vlast primewivati. Ovaj zadwi deo odluke bio bi
ravan preuzimawu uloge zakonodavca od strane Saveta bezbednosti.” (str. 90.)
Pitaju}i se retorski “kako su slu~ajno akcije Saveta bezbednosti uvek
odgovarale namerama ameri~ke politike”, profesor Bernard Grefrat sa
Berlinskog univerziteta, ukazuje na sumwiv pravni osnov formirawa jednog
265
ovakvog tribunala, upozoravaju}i da takva praksa “otvara Savetu bezbed-
nost mogu}nost za prakti~ne neograni~ene zahvate u dràvni suverenitet,
za koje u Poveqi nema nikakve pravne osnove.” (str. 95.) Sli~no rezonuje i
nema~ki advokat i nau~ni saradnik Ustavnog suda Tomas Trautvajn, insi-
stiraju}i na zakonitosti ustanovqavawa bilo kakvog me|unarodnog suda.
“Pod pojmom zakon prema jedinstvenom gledi{tu moè biti samo jedan op-
{teapstraktni parlamentarni zakon. Kao {to je pokazano, Savet bezbed-
nosti upravo nije nikakav parlament”, zbog ~ega “postoje jako ozbiqne sum-
we u me|unarodnopravni konformitet Me|unarodnog tribunala za gowe-
we ratnih zlo~ina u prethodnoj Jugoslaviji.” (str. 98.) Oto Trifterer, pro-
fesor Univerziteta u Salcburgu, poentu stavqa na ~iwenicu da “Savet bez-
bednosti nije nikakav pravosudni organ i zato ne moè da per delegacion
prenosi pravosudne nadle`nosti... Za me|unarodno krivi~no pravo nema
nikakve zakonodavne nadle`nosti, kao {to je iz ~lana 38. Statuta Me|una-
rodnog suda pravde vidqivo.” (str. 103.) Dejvid Terns, profesor Univerzi-
teta u Liverpulu, razmatraju}i kvazi-pravnu prirodu tribunala za Jugosla-
viju i Ruandu, isti~e kako je “najva`nija ta~ka kod oba tribunala, osim wi-
hove privremene prirode, da nisu uop{te legalna tela.” (str. 104.) Martin
Gize, francuski pravnik, zapaà da, “~ak i ako se prihvati da je Savet bez-
bednosti prekora~io svoje nadle`nosti, Poveqa UN ne predvi|a nikakav
sistem ustavne kontrole; Me|unarodni sud pravde se do sada pokazao malo
odlu~nim da koriguje odluke Saveta bezbednosti.” (str. 106.) Profesorka
Evropskog univerziteta u Firenci, Lujza Vjaru~i, prime}uje “da se Tribu-
nal koristi praksom nepoznatom normalnim sudovima: da za jedno isto de-
lo postavi u optu`nici nekoliko kvalifikacija, tako da se stekne utisak
da je re~ o vi{e krivi~nih dela.” (str. 107.) Ameri~ko udruèwe pravnika,
jo{ u avgustu 1993, izrazilo je stav da je u slu~aju Rezolucije 827 Saveta bez-
bednosti i Izve{taja generalnog sekretara re~ “o samom negirawu onoga
{to bi trebalo da bude nezavisan i nepristrasan sud” i “{to je jo{ ozbiq-
nije, Savet bezbednosti prekora~uje svoje funkcije i to na u{trb funkci-
ja Generalne skup{tine.” (str. 111.) Kako je naglasio predstavnik tog udru-
èwa Titelbaum, “privremeni karakter nekog suda {teti wegovoj nezavi-
snosti i wegovoj nepristrasnosti. [tavi{e, ograni~ena nadle`nost suda
– u vremenu i prostoru – kakvu je predvideo Savet bezbednosti, daje mu sve
karakteristike vanrednog suda.” (str. 111.) U svemu tome, po wegovom mi-
{qewu, najproblemati~nije je stvarati sud u formi prinudne mere i u
funkciji pomo}nog organa Saveta bezbednosti.
Ameri~ko advokatsko udruèwe iznelo je mno{tvo primedbi na sadr-
àj Statuta ovog Me|unarodnog suda, vrlo argumentovano problematizuju-
}i ~iwenicu da sudije samostalno donose pravila procedure, postojawe
krajwe nepreciznih izraza poput formulacije “drugi nehumani akti”, itd.
Veliki broj drugih uglednih pravnika vrlo ubedqivo je osporavao pojedi-
ne segmente op{tih pravnih akata Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju, ali bi izlagawe su{tine wihovih stavova, makoliko koncizno
bilo, zauzelo previ{e prostora, a javnost je ve} uverena koliko ha{ke su-
dije mrzi da bilo {ta ozbiqno pro~itaju.
266
Ovde se ~ini zna~ajnim da se navede da je i Sveti arhijerejski sabor
Srpske pravoslavne crkve, 25. juna 1996. godine, izrazio “duboku zabrinu-
tost zbog nepravednog i nejednakog odnosa predstavnika me|unarodne zajed-
nice prema stranama – u~esnicama u nesre}nom gra|anskom ratu na tlu biv-
{e Jugoslavije... Prvi put u istoriji sudi se na Ha{kom tribunalu za rat-
ne zlo~ine mawe-vi{e samo ~elnicima i predstavnicima u~esnika gra|an-
skog rata jedne, srpske, strane i time se, u stvari, izvodi pred sud ~itav je-
dan narod. Politi~ka instrumentalizacija pravde i me|unarodnog prava u
Hagu, ako se sprovodi do kraja, osta}e kao tamna mrqa na licu savremenog
sveta.” (str. 117.)
Najugledniji srpski stru~wak za me|unarodno javno pravo i profesor
Pravnog fakulteta u Beogradu, Smiqa Avramov, za Ha{ki tribunal kaè
da je sastavni “deo jednog, u biti duboko protivpravnog procesa razarawa
dràve, pruàwa legitimiteta secesiji, stvarawa satelitskih mini-drà-
va itd.” Uostalom, taj sud “formiran je kontra legem, rezolucijom Saveta
bezbednosti, ~ime je naru{ena institucionalna struktura odlu~ivawa i
doveden u pitawe pravni sistem UN. Prekr{eno je elementarno pravilo o
odnosu izme|u zakonodavnih i izvr{nih funkcija, temeqno na~elo Pove-
qe o podeli nadle`nosti izme|u predstavni~kih i izvr{nih organa. Osta-
je kqu~no pitawe: {ta se zapravo èlelo posti}i formirawem takve jedne
ustanove, na na~in na koji je to sve izvedeno. Za{to se jedan op{ti, goru}i
problem me|unarodne zajednice, o odgovornosti za zlo~ine po~iwene u se-
riji ratova, redukovao iskqu~ivo na teritoriju Jugoslavije, u biti na jedan
periferni region? Formirawe suda putem rezolucije Saveta bezbednosti
ima iskqu~ivo politi~ki karakter, u pravnoj optici to predstavqa ap-
surd, farsu.” (str. 119.)
i) [to se grdno rodi vreme ne ispravi

22. Svetska stru~na i nau~na pravna literatura ve} je oboga}ena ogrom-
nim brojem kwiga u kojima se Ha{ki tribunal kvalifikuje kao veoma opa-
san me|unarodni presedan kojim se negiraju elementarni pravni postulati.
Sa posebnom èstinom se kritikuje i procesna procedura, a nema sigurno
nijednog uglednog nau~nog ~asopisa koji nije mnoge svoje stranice posvetio
objavqivawu studija, rasprava, komentara, eseja, osvrta i prikaza. Svi su
oni, uz retke i sigurno zanemarqive izuzetke, kriti~ki intonirani, odi-
{u zabrinuto{}u i nepomirqivo{}u sa ovako nakaradnim zidawem novog
svetskog pravnog poretka koji sve vi{e poprima izrazito totalitarni ka-
rakter i predstavqa apsolutno negirawe bilo kakve pravne sigurnosti qu-
di–pojedinaca i ~itavih dràva. Na osnovu ovih poznatih ~iwenica, ko-
na~no sam, a i podrugqivo poru~io ha{kim sudijama: “Iz svega ovoga se za-
pravo vidi da sam ja svoj prvi ciq da temeqitim osporavawem legaliteta i
legitimiteta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju izrazito
pravnim argumentima pobedim ovaj tribunal, ve} postigao. To je moja prva
velika pobeda, a vi je niste ni svesni, jer ovde niko od sudija, izgleda, ne ~i-
ta moje podneske, ili ih ne ~ita u celosti. Na dokaze koje sam ja izneo ospo-
ravaju}i vas, vi naprosto nemate nikakve validne kontraargumente, pa zato
267
sudija [omburg poku{ava da ih lakonski, jednom re~ju, proglasi irelevant-
nim. Ali, va{ problem je, pre svega, u tome {to }e i moje podneske i va{e
odluke ~itati ve}i broj stru~nih pravnika profesionalaca, a bi}e dostup-
ni i {iroj javnosti, pa }e se vrlo brzo ~uti i nepristrasni sudovi ko je ko-
ga u svemu ovome nadigrao. Mo`da ova moja borba deluje kao sukob izme|u
Davida i Golijata, ali ja sam David koji nije bez ikakve {anse. Uostalom,
koliko je meni poznato, jo{ se niko od vas, sudija Ha{kog tribunala, nije
javno isprsio i rekao da je ovaj va{ sud potpuno legalan i legitiman. Zna-
te vi svi wegove slabosti, ali }utite o wima i svim sredstvima nastojite
da optuène i wihove advokate po tom pitawu u}utkate. U mom slu~aju,
u}utkati me moète samo ako me ubijete. Mnogo sam vam sa ova tri podne-
ska naudio. Pravno sam vas potpuno uni{tio, a vi nemate nikakve mogu}no-
sti da moje ve} podnete podneske elimini{ete iz sudskih spisa.
Moète da budete zabrinuti do mile voqe. I ja bih se mnogo brinuo da
sam, ne daj Boè, na va{em mestu. A moja pravna pobeda, briqantna i ube-
dqiva, nad vama i va{im tuìocima, sigurno }e mi doneti i veliki poli-
ti~ki uspeh. S tim najozbiqnije ra~unam. Pa ne mislite vaqda da ste me ve}
toliko upla{ili da bih se na pre~ac odrekao svih politi~kih ambicija.
Moje politi~ke ambicije su, zapravo, danas mnogo ve}e nego {to su bile pre
dolaska u Hag. Ja jo{ nisam ni po~eo da koristim va{e “dragocene sudske
resurse”, jer za ova nepuna tri meseca nailazio sam samo na ignorisawe,
maltretirawe i ometawe priprema za efikasnu odbranu. A ekspeditivnost
su|ewa samo Tuìla{tvo ugroàva. Ja sam ve} odavno potpuno spreman za
proces i su|ewe bi, {to se toga ti~e, ve} sutra moglo da po~ne. Ali, Tuì-
la{tvo je potpuno nespremno. Onih {est debelih registratora, prepunih
bezvrednih papira, koji uglavnom nikakve veze nemaju sa inkriminacijama
iz moje optu`nice, najboqi su dokaz tuìo~eve nespremnosti. Iz vrlo po-
uzdanih izvora saznajem da je istraga zapo~eta tek mesec dana po mom dola-
sku u Hag i da se veoma te{ko i mu~no odvija. Tuìla{tvo je u panici, jer
ve} u vazduhu ose}a svoj predstoje}i katastrofalni pravni poraz. [to se
ti~e duìne, obima i sloènosti mog predmeta, okanite se bilo kakvih mi-
stifikacija. Predmet je toliko jednostavan da jednostavniji ne moè biti.
S jedne strane la`na optu`nica, s druge moja ubedqiva odbrana i negirawe
adekvatnim dokazima svih tuìo~evih navoda. Znam, pro}i }e jo{ mnogo
vremena, verovatno ~itave godine, dok moj proces ne po~ne. Ali, nisam ja za
to kriv, nego ovi va{i nesposobni tuìoci. Ali, kad jednom su|ewe zaista
zapo~ne, ube|en sam da }e se vrlo brzo okon~ati. A mo`da i tuìlac pre to-
ga odustane od optu`nice, jer je ve} svima jasno da nema nikakvih {ansi da
postavqene nategnute inkriminacije bilo ~ime dokaè. Uostalom, skoro
svi dosada{wi predmeti ubedqivo su obimniji od mog, a {to se sloèno-
sti ti~e, izgleda da sam vam ja li~no najsloènija pojava. Rado biste da me
u}utkate, ali ne znate kako. Dovijate se na sve mogu}e na~ine, ali to kod mene
ne pali. Ja zapravo ose}am svu va{u slabost i nesposobnost, pa me taj ose}aj
ispuwava dodatnom superiorno{}u. S druge strane, s velikim, ogromnim
nestrpqewem prièqkujem da su|ewe {to pre po~ne. To {to sam ja u pri-
tvoru, kako sudije prvostepenog ve}a navode u ta~ki 21, nimalo ne ugroàva
268
moju stru~nu kompetentnost i pravne kvalifikacije, a {to se ti~e pristu-
pa svim potrebnim sredstvima, samo ste mi vi to do sada ometali na krajwe
neprimeren na~in. Uostalom, i pritvor ste vi meni nametnuli, jer ste vaq-
da smatrali da sam suvi{e opasan. Na meni je bilo, ~im sam dobio optu`ni-
cu, da {to pre dojurim u Hag. Ube|en sam da sam u tome neprikosnoveni re-
korder. Avionsku kartu sam kupio pre nego {to je optu`nica obelodawena
i u Beograd poslata. To {to sam ja u pritvoru za vas ne moè biti nikakav
argument da mi nametnete advokata. Moji pravni savetnici, pomo}nici i
istraìteqi ve} rade punom parom na pronalaèwu osloba|aju}ih dokaza
i prikupqawu verodostojnih svedoka. ûdom }ete se ~uditi kad po~nu kroz
Ha{ki tribunal da defiluju. Ja sam ~ovek koji nikada ni{ta u ìvotu ni-
je prepu{tao slu~ajnosti. îm god sam se bavio, to sam radio temeqito, s
velikom voqom i energijom. Iz mojih podnesaka ve} ste mogli da se uveri-
te da za mene nema naro~ito sloènih pitawa vezanih za pravo, dokaze i po-
stupak, a tek kad mi dostavite sve dosada{we va{e presude pa ih temeqito
prou~im, gde }e mi biti kraj. Stvarno, ima li ikakvog smisla da ni za tri
meseca va{e stru~ne slu`be nisu stigle da mi to kompletiraju, iako sam u
nekoliko navrata na tome insistirao. Ispostavilo se da ja mnogo brè ~i-
tam i analiziram prvostepene i drugostepene presude nego {to mi ih va{i
slu`benici donose. Najboqe je da se ne me{ate uop{te u moju odbranu, ali
i da mi ne uskra}ujete moja prava pristupa sudskoj arhivi i tehni~kim po-
magalima, poput video-projektora, kasetofona i police za kwige. Vidite
koliko sam skroman u prohtevima, a jo{ ni to nisam dobio. Ako mi jo{ za
koji dan ne dostavite, bi}u prinu|en da vam vratim sve ove silne video-ka-
sete koje su mi pre vi{e od dva meseca dostavqene uz registre sa navodnim
dokaznim materijalom. I, ni{ta ne brinite, moje jedino oru`je u ovom pro-
cesu bi}e pravni argumenti i istinito, ~iweni~no stawe, koje }u gvozde-
nom logikom povezivati.”
23. U ovoj raspravi nastojao sam da argumentovano vratim situaciju u
realno stawe. Svojim la`nim tvrdwama Pretresno ve}e II poku{alo je da
dokaè kako je optuèni taj koji pokazuje sve ve}u sklonost ka opstruktiv-
nom pona{wu. Ustvari, sud je ta strana koja opstrui{e ~itav proces: “Na
mom prvom pojavqivawu pred Sudom, sudija Volfgang [omburg mi je li~no
obe}ao da }e mi biti uru~eni sporazum Ujediwenih nacija sa dràvom do-
ma}inom i op{ti pravni akt kojim se reguli{e na~in odevawa sudija, tu-
ìlaca, advokata i sudskih ~inovnika u toku procesa, kao i jo{ neke prav-
ne dokumente, ali ni do danas to nisam dobio. Ko se onda ovde opstruktiv-
no pona{a? Kako uop{te moj rukom pisani “Odgovor na zahtev optu`be da
mi se nametne branilac protiv moje voqe” moè biti previ{e duga~ak?
[ta to uop{te zna~i kad se za neki sudski podnesak kaè da je previ{e du-
ga~ak? Gde to ima? Vaqda je uvek sudski podnesak duga~ak upravo onoliko
koliko je potrebno da se kroz wega izraze svi relevantni stavovi stranaka
u postupku i wihovo obrazloèwe, ni mawe ni vi{e. Meni, koji sam sve to
svojom rukom pisao i velike ùqeve na prstima pri tome stvorio, nije bi-
lo previ{e duga~ko, ali je previ{e duga~ko sudiji [omburgu, koji nije sti-
gao ni sve to da pro~ita. Pa vaqda je uvek ~itawe lak{e od pisawa. A da su
269
ga kojim slu~ajem, on i wegove koleginice iz sudskog ve}a, pro~itali, nika-
da se ne bi usudili da tvrde da mi je podnesak ve}im delom irelevantan. Vi-
deli bi da sam upravo kroz taj podnesak pravnim argumentima mnogo naudio
Me|unarodnom sudu, da bih ga kroz prigovor na optu`nicu prosto dotukao.
Treba ~itati, ~itati, stalno ~itati. I nikada ne treba potcewivati ono-
ga ko je u stawu u jednom dahu, takore}i, da napi{e stotinu stranica, pa ma
kakav bio wegov tekst, makar rukom pisao i uz to se sluìo vama zapadwa-
cima tako mrskom }irilicom. Ono {to ja s punim pravom traìm da mi da-
te od tehni~kih pomagala i sudske dokumentacije, uporno mi ne dajete, a ~u-
dite se kad vam ja na benigno duhovit na~in odbijem da mi date one tehni~-
ke aparate koje nisam ni traìo. Gde to ima da sudija optuènom samoini-
cijativno nudi laptop i pisa}u ma{inu? Ube|en sam da takav primer sudi-
ja [omburg ne moè na}i ni u celokupnoj dosada{woj nema~koj sudskoj
praksi. I {ta }e mi laptop? Da mi tuìlac odmah uru~i gomilu disketa sa
najbesmislenijim sadràjima, pa da ja tragam za onim {to bi eventualno
moglo da bude u vezi sa mojim predmetom, kao {to je postupqeno u nekim
drugim slu~ajevima? Ne, svi sudski dokumenti moraju prevashodno da budu
na papiru. I pisani dokazi tako|e. A s papirima se najboqe snalazim. I ni-
kakvi virusi ne mogu papire da mi ugroze, kao kompjuterski virusi diskete.
A iz papira ne moè ni struja da me strese. Kompjuterska tehnologija, ma
koliko bila razvijena, ne moè da zameni klasi~ne sudske spise, jer omogu-
}ava neslu}ene mogu}nosti falsifikovawa. Dok ona nije uznapredovala,
postojalo je mikrofilmovawe, ali se ono iz istih razloga koristilo is-
kqu~ivo za adaktirawe, ali ne i za aktuelne spise. Prema tome, ja insisti-
ram samo na minimumu prava, da mi se svi sudski dokumenti dostave na pa-
piru, a ne odbijam da odre|ene dokaze primim i na video kasetama, a ujedno
ne èlim da me bilo ko ubudu}e pou~ava o prednostima tehnolo{kog na-
pretka. Nisam ja ovde zbog tehnologije, nego zbog la`no pripisanih kri-
vi~nih dela.
Svuda u civilizovanom svetu optuèni, i uop{te gra|anin, na sudu ima
pravo da na svaku prvostepenu presudu ili sudsku odluku, odnosno re{ewe,
uloì àlbu ili prigovor drugostepenoj sudskoj instanci, bez ikakvih
prepreka i uslovqavawa, u okviru kori{}ewa redovnog pravnog leka. Svi
moji dosada{wi podnesci bili su rukom pisani, i sve budu}e }u rukom pi-
sati, jer jo{ nikada nisam ni pomi{qao da pi{em nogom ili nekim drugim
delom tela. Zato je besmisleno da mi se povodom toga bilo kakve primedbe
upu}uju. U proceduri pred svim svetskim sudovima optuèni ima pravo da
svoje podneske, àlbe i prigovore pi{e rukom i takvi wegovi akti imaju
ravnopravan tretman sa onima kucanim pisa}om ma{inom ili sloènim i
prelomqenim na kompjuteru. Moja predstavka @albenom ve}u, od 27. marta
2003. godine, ima status prigovora o nenadle`nosti kao preliminarnog
podneska koje reguli{e pravilo 72. Zato je @albeno ve}e du`no da se u ro-
ku od {ezdeset dana po tom pitawu izjasni. Uo~i izja{wavawa o krivici,
25. marta 2003. godine, upozorio sam predsedavaju}eg sudiju Volfganga
[omburga da kao sudija pojedinac nije nadleàn da me pozove da se izjasnim
povodom ta~aka optu`nice koje sadrè inkriminacije. Podsetio sam ga na
270
~lan 20, stav 3. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda po kome “pretresno
ve}e }e pro~itati optu`nicu, uveriti se da se po{tuju prava optuènog,
potvrditi da optuèni razume optu`nicu i uputiti optuènog da se izja-
sni o krivici. Pretresno ve}e }e zatim utvrditi datum po~etka su|ewa.”
Uz to, saop{tio sam mu da se nikakvim pravilnikom, kao niìm op{tim
pravnim aktom, ne mogu mewati statutarne odredbe. Sudija [omburg se
oglu{io o moje re~i i ni{ta nije bilo normalnije i pravno regularnije ne-
go da se obratim @albenom ve}u prigovorom o nenadle`nosti sudije poje-
dinca. Naveo sam da jo{ nikad nisam ni izveden pred Pretresno ve}e II, ko-
je je odlukom predsednika Suda odre|eno da sudi u mom slu~aju, niti su mi
sudije ~itale optu`nicu, nego sudski ~inovnik. Zahtevao sam od @albenog
ve}a da kao drugostepeni organ ukine samovoqni akt ~itawa optu`nice i
izja{wavawa o krivici pred sudijom pojedincem koji jednostavno za to ni-
je nadleàn, pa da onda naloì obnovu mog prvog pojavqivawa pred Pretre-
snim ve}em II u punom sastavu, ponovno ~itawe optu`nice, ovog puta od
strane sudija ~lanova ve}a, wihovo uveravawe da sam zaista razumeo sadr-
àj optu`nice i moje izja{wavawe o krivici pred svima wima. Po ~emu je
to ovaj moj postupak nedopu{ten ili protivpravan? @albeno ve}e je du`no
da u propisanom roku odlu~i po mom preliminarnom podnesku.”
Drugi prigovor, sadràn u istom podnesku, ticao se nenadle`nosti
predsednika Me|unarodnog suda da propi{e op{ti pravni akt pod nazivom
“Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva”, s obzirom da on nijednom odred-
bom Statuta ili Pravilnika o postupku i dokazima nije na tako ne{to
ovla{}en. Re~ je o najobi~nijoj samovoqi koja nikog ìvog ne moè da oba-
vezuje. Po prirodi stvari, predsednik bilo kog suda moè da donosi pra-
vilnike ili uputstva kojima }e regulisati obaveze sudija, raspore|ivati
wihove poslove ili efikasnije upravqati sudskim ~inovni~kim persona-
lom. Nijednim svojim aktom on nema pravo da bilo {ta nalaè optuènom
u pogledu kori{}ewa wegovih prava u postupku. Krajwe je apsurdno propi-
sivati duìnu bilo kakvih podnesaka. Zato je i moja reakcija potpuno o~e-
kivana: “Zbog toga takvoj samovoqi jednostavno ne}u da se povinujem, a od
@albenog ve}a o~ekujem da se izjasni o tom pitawu o~igledne nenadle`no-
sti. Uostalom, oba ova pitawa nenadle`nosti prethodno su pokretana pred
prvostepenim ve}em, a ja nisam nimalo kriv {to ono u dva navrata nije za-
sedalo u punom sastavu. Dodu{e, podnesci su tada bili usmeni, ali i usme-
ni i pismeni moraju biti ravnopravni u tretmanu, a po{to se ti~u pitawa
nadle`nosti, za moju interlokutornu àlbu nije ni po Pravilniku neop-
hodna potvrda pretresnog ve}a.”
Na kraju krajeva, besmisleno je da predsednik ve}a pi{e navodno op-
{teobavezna uputstva, a na raspolagawu mu ne stoji nikakva sankcija koju
bi mogao da primeni protiv onih koji se ne pridràvaju wegovih uputsta-
va. Nijedan podnesak ne moè biti odbijen, nijedna àlba odba~ena zato
{to se podnosilac nije pridràvao Uputstva o duìni podnesaka i zahte-
va, Uputstva o postupawu prilikom podno{ewa pismenih podnesaka u àl-
benom postupku pred Me|unarodnim sudom ili Uputstva o formalnim
uslovima za podno{ewe àlbe na presudu. Ukoliko bi ipak neko iz ovih
razloga bio odbijen ili mu àlba odba~ena, ve}e bi prekr{ilo sopstveni
271
Statut. Jedino {to Hagu stoji na raspolagawu protiv onoga ko ne po{tuje
ovakva uputstva, jeste potencirawe li~ne ili grupne mr`we prema wemu
koja }e se iskazivati re{ewem po wegovom zahtevu s mnogo ve}om strogo-
{}u nego ina~e. Vaqda bi, prirodno je pretpostaviti, ha{ki pravnici od
renomea, morali da budu svesni koliko je protivpravna, na primer, odred-
ba iz ta~ke 17 Uputstva o postupawu prilikom podno{ewa pismenih podne-
saka u àlbenom postupku koje je predsednik Ha{kog tribunala, Klod @or-
da, doneo 7. marta 2002. godine, a u kojoj stoji: “Ako strana ne po{tuje uslo-
ve iznesene u ovom uputstvu ili ako je neki pismeni podnesak nejasno ili
dvosmisleno sastavqen, @albeno ve}e moè, na osnovu svog diskrecionog
ovla{}ewa, odlu~iti o primerenim sankcijama, odnosno izdati nalog za
poja{wewe ili podno{ewe novog podneska. @albeno ve}e moè tako|e da
ne odobri zavo|ewe u spise takvog podneska ili podnesaka ili u wemu iz-
nesenih argumenata.” Zato je najboqe da i ovu nebulozu {to pre povuku iz
pravnog prometa. Sve {to moè u slu~aju nejasno}a ili dvosmislenosti da
uradi @albeno ve}e, jeste da pozove podnosioca da pismeno ili usmeno ob-
jasni pojedine delove svog podneska. Zavo|ewe u spise podnesaka ne odobra-
va @albeno ve}e. Svaki podnesak mora biti zaveden u spis i propisno pro-
tokolisan. To pravilo vaì otkad postoje sudovi u modernom smislu re~i.
Zato, sadràj ovakvih predsedni~kih uputstava u najboqem slu~aju moè da
predstavqa preporuku, a nikako ne moè biti op{teobavezno pravilo.
j) mere obezbe|ewa u sudskoj zgradi

Skandalozne odredbe Uputstva o duìni podnesaka i zahteva su alarm
za detaqno prou~avawe i ostalih op{tih pravnih akata koje je jednostrano
doneo Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju. Posle sveobuhvat-
ne nau~ne analize mogu} je samo jedan zakqu~ak; pravna logika zahteva da se
oni u celosti ili u pojedinim odredbama prilagode me|unarodnom pravu,
posebno onim wegovim izvorima kojima se ustanovqavaju i garantuju uni-
verzalna gra|anska prava i qudske slobode.
Odmah po dolasku u [eveningenski zatvor, pritvorenicima se uru~uje
nepotpisan dokument koji nema obele`ja op{teg pravnog akta formalne
prirode, ali su{tinski to predstavqa, iako se u uvodnom delu kaè da je on
“iskqu~ivo informativne prirode” i da ne uti~e na zakonska prava optu-
ènih, kao i da zakonska pravila i procedura “uvek imaju prednost u odno-
su na informacije iznete u ovom dokumentu”. Iz daqeg sadràja vidi se da
je ovo zapravo dokument o suptilnom mu~ewu pritvorenika kroz opisane
procedure i postupke “kojih se svi optuèni moraju pridràvati prili-
kom dolaska u zgradu Me|unarodnog suda. Svrha tih pravila i procedura”,
navodno je, “za{tita i bezbednost svih u~esnika u svakodnevnom odvijawu
rada..., ukqu~uju}i optuène, pripadnike obezbe|ewa..., zaposlene, medije i
posetioce”, kako to stoji u prvoj ta~ki. Druga ta~ka je odredba koja se ti~e
obla~ewa pancirnih bluza uhap{enim licima. Ona u celosti glasi: “Po
dolasku (obi~no 30 minuta pre po~etka rada sudnice), na ulazu za vozila do-
~eka}e vas ekipa radnika obezbe|ewa UN-a. Oni }e biti uz vas sve vreme
va{eg boravka u zgradi. Prvo zaustavqawe bi}e u prostoru za prijem pored
272
garaè. Tu }e biti uklowena oprema kori{}ena tokom prevoza i za{titni
prsluci, a lisice zamewene novima. Svi predmeti koje donesete sa sobom
(kao {to su aktenta{ne, jakne ili hrana) propusti}e se kroz rendgenski
ure|aj”. Za{to za{titne prsluke ne nose zatvorski ili sudski straàri,
odnosno policajci koji optuène dovode iz zatvora? Ako slu~ajno optuè-
nog neko napadne i oni }e biti podjednako ugroèni. Od ~ega {tite te pan-
cirne bluze? Iskqu~ivo od pi{toqskih i revolverskih metaka, i to ne od
svih kalibara. Ko bi to pucao na ulici, iz pi{toqa u auto koji se kre}e
normalnom brzinom? Niko. U slu~aju atentata automobil se ga|a snajpe-
rom, automatskom pu{kom, bombom, eksplozivom ili ru~nim raketnim ba-
ca~em. Pancirna bluza u tom slu~aju apsolutno ne koristi. Uostalom, za-
{to takve bluze ne nose sudije i predstavnici tuìla{tva. U [eveninge-
nu postoji te{ka i laka varijanta tih za{titnih prsluka, {to zna~i da se
i one primewuju po nekom subjektivnom kriterijumu, od slu~aja do slu~aja.
Zato, nema nikakve sumwe, pancirne bluze, kao obavezni deo preocedure
prevoza iz zatvora u sud, smi{qene su da budu prili~no efikasno sredstvo
fizi~kog mu~ewa, zlostavqawa i maltretirawa, kojim se vre|a qudsko do-
stojanstvo pritvorenika i wegova elementarna prava ugroàvaju. Posebno
poniàvaju}e deluju lisice pri~vr{}ene za pojas, koje ~oveka potpuno
imobili{u, pa mu najve}a opasnost preti od benignijeg saobra}ajnog udesa.
Ta~kom 3. pritvoreniku se saop{tava: “Po okon~awu prvog pregleda
bi}ete odvedeni u }elijski prostor, gde }e vam opet skinuti lisice. Posle
toga }e vas pretraìti. Pretres }e biti temeqan, od glave do pete. Ovde }e
vam tako|e, ako ste pu{a~, oduzeti upaqa~ i odloìti ga na sigurno mesto.
Ukoliko kasnije, u nekom primerenom trenutku, budete èleli da pu{ite,
moète se obratiti radniku obezbe|ewa (u sudnici se, me|utim, ne pu{i).
Iako je uobi~ajeno da vas radnici obezbe|ewa pretraè dva puta dnevno,
imajte na umu da je ekipa radnika obezbe|ewa ovla{}ena da vas u svakom
trenutku odmah pretraì ako bilo koji radnik obezbe|ewa primeti da se
doga|a ne{to sumwivo”. êmu sluì tako detaqan pretres ako se optuè-
ni dovodi direktno iz zatvora? [ta bi on to od opasnih stvari mogao iz za-
tvora da donese u sud i tamo nekog ugrozi na taj na~in? Ako bi se ve} neka-
ko mogao razumeti pretres pri dovo|ewu u sudsku zgradu, ~emu uop{te slu-
ì pretres po okon~awu sudskog zasedawa, ako optuèni nijednog sekunda
nije bio u prilici da se odvoji od nekoliko svojih ~uvara? Za{to mu pre-
gledaju usta i pre i posle su|ewa? Za{to mu dva puta skidaju cipele? Ako
su mu cipele detaqno kontrolisali pri dolasku, {ta je on to u me|uvreme-
nu mogao u wih da sakrije pod budnim straàrskim okom? Uostalom, pose-
ban problem moè da predstavqa {to straàri svojim osetqivim prstima
prilikom pretresa uznemire erogene zone optuènika u visini prepona.
To, po ulasku u sudnicu, proizvodi neke neo~ekivane efekte. Optuèni zve-
raju po dvorani, gledaju}i u prisutne ènske osobe, umesto da se koncentri-
{u na problematiku pretresa.
U ~etvrtoj ta~ki ovog dokumenta dolazi do neverovatne banalizacije,
s obzirom da u woj doslovno pi{e: “Po okon~awu ovog prvog pretresa i za-
visno od toga u kojoj sudnici }ete tog dana prisustvovati su|ewu, mo`da }e
273
vas odvesti u prostoriju za razgovore kako biste mogli da se sastanete sa
svojim braniocem. Pet minuta pre zakazanog po~etka ro~i{ta, va{ brani-
lac }e biti zamoqen da ode kako biste mogli da se pripremite za odlazak u
sudnicu. U blizini svake od sudnica nalaze se WC-i, i ako budete èleli u
WC moète se obratiti nekom od radnika obezbe|ewa. Molimo da to bude
na vreme kako ne biste zakasnili u sudnicu”. Nedostaje samo da se navede ko-
jom vrstom toalet-papira raspolaù radnici obezbe|ewa, da li }e vrata
biti otvorena kako bi se direktno nadziralo obavqawe nu`de, kao i da li
iza klozetske {oqe stoji pripremqena fla{a vode za one optuènike ko-
jima je to neophodno iz wihovih posebnih kulturno-civilizacijskih navika.
Sadràj ta~ke 5. saop{tava: “U sudnici }e uz vas biti radnici obezbe-
|ewa. Oni }e vam pomo}i da se sluìte ure|ajem za prevod i slu{alicama
(kako biste su|ewe mogli pratiti na svom jeziku). Oni }e vam tako|e obja-
sniti {ta treba da uradite kad u|e sudija i kad vam se obrati”. Na kom je-
ziku }e mi radnici obezbe|ewa sve to obja{wavati? Za o~ekivati je od wih
da dobro govore srpski. Ako je wihova uloga u tome da pomaù optuènom
da se sluì ure|ajem za prevod i slu{alicama, onda u istim tim poslovima
treba da pomaù i tuìla~koj strani, kako bi se dosledno po{tovao prin-
cip ravnopravnosti stranaka u postupku. Posle toga, po ta~ki 6. ponavqa
se prethodna procedura: “Po zavr{etku sednice, bi}ete odvedeni iz sudni-
ce i ima}ete priliku da ponovo na nekoliko minuta razgovarate sa svojim
braniocem. Posle toga }e vas pripremiti za povratak u Pritvorsku jedi-
nicu UN-a. Opet }e vas temeqito pretraìti (isto kao i pre), a onda }e vas
ponovo odvesti u gara`ni prostor, gde }e vam opet biti stavqen za{titni
prsluk i pojas. Smesti}e vas u vozilo kojim }ete biti preba~eni nazad u
Pritvorsku jedinicu”. Maltretirawa, maltretirawa, u dugom i beskrajnom
nizu izmewuju se razni oblici besmislenog maltretirawa.
Pitawe eventualnog uzimawa lekova reguli{e se ta~kom 7. u kojoj se
navodi: “Ako tokom dana koji }ete provesti na sudu budete morali da uzi-
mate lekove, Pritvorska jedinica }e o tome unapred obavestiti na{e rad-
nike obezbe|ewa. Transportna policija }e nam dati va{e lekove i mi }emo
ih ~uvati do trenutka kad vam budu potrebni. Ta~ka 8. se odnosi na mogu}e
opasne situacije: “Ako tokom su|ewa do|e do neke opasne situacije, bi}ete
odvedeni iz sudnice u prostor sa }elijama, gde }ete biti ~uvani ili, po po-
trebi, evakuisani. Nema mesta panici, po{to su radnici na{eg obezbe|e-
wa dobro obu~eni za nepredvi|ene situacije u zgradi”. Taj nedefinisani
dokument, koji se zove “Mere obezbe|ewa”, zavr{ava se ta~kom 9. u formi
svojevrsnog podsetnika u pet podta~aka: “a) Sa svojim braniocem moète
razgovarati tokom ~itavog dana, ali morate imati na umu da je na{a du-
`nost da obezbedimo da do|ete na vreme u sudnicu, kao i da se pravovreme-
no vratite u Pritvorsku jedinicu. b) Dopu{teno vam je da u zgradu Me|u-
narodnog suda ponesete akten-ta{nu sa svim dokumentima vezanim za va{
predmet. Dopu{teno je da unesete i novine ako su u aktenta{ni. Ova ak-
tenta{na bi}e propu{tena kroz rendgenski ure|aj kako bi se proverilo
da li sadrì neke opasne predmete. Svaki predmet koji vo|a tima pratwe
smatra opasnim bi}e uklowen i na kraju dana vra}en u Pritvorsku jedinicu.
274
c) Dokumente smete da dajete iskqu~ivo svom braniocu i da ih od wega pri-
mate. Sve druge predmete (kao {to su video-trake) koje primate od svog bra-
nioca on }e morati da donese sam direktno u Pritvorsku jedinicu. d) Dok
se budete nalazili u zgradi Me|unarodnog suda, ne smete razgovarati ili
na bilo koji drugi na~in stupati u vezu sa bilo kojim drugim optuènim.
e) Kon~no, ali ne i mawe va`no, svi radnici obezbe|ewa }e se prema vama
uvek pona{ati korektno i nepristrasno. Od vas, zauzvrat, o~ekujemo da na
isti na~in sledite wihova uputstva”. Sve ovo mo`da i ne izgleda kao neko
preterano maltretirawe optuènih, dok se wihov predmet nalazi u pret-
pretresnoj fazi, pa se retko pojavquju pred sudskim ve}em. Ali, postaje bu-
kvalno nepodno{qivo kad po~ne glavni proces, kad se optuèni svakog
radnog dana pojavquje u sudskoj zgradi, tokom vremenskog perioda koji, ka-
ko nas iskustvo u~i, moè trajati i duè od dve godine. Ako ni{ta drugo,
a ono zbog ugleda Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, bilo
bi dobro da ove mere “bezbednog” maltretirawa uhap{enih i optuènih
lica budu svedene na minimum.
k) Problem neadekvatnog prevo|ewa na srpski jezik

U svim dosada{wim pojavqivawima optuènih Srba pred sudom prevo-
|ewe na srpski jezik je bilo lo{e i nerazumqivo. Do sada sam reagovao sa-
mo ja, a problem je nastao, s mojim prvim pojavqivawima pred sudom, zato
{to je jedan od prevodilaca koristio previ{e ve{ta~kih jezi~kih izraza,
takozvanih kroatizama, neprimerenih duhu i smislu srpskog jezika, ali se i
za wih ne moè re}i ni da izvorno pripadaju hrvatskom jeziku. Re~ je o no-
vokomponovanim izrazima i terminima koje oficijelni hrvatski kvazi-
lingvisti ve} decenijama sistematski izmi{qaju ne bi li stvorili jezi~ku
varijantu koja bi se zna~ajno razlikovala od srpskog jezika, koji su, ina~e,
wihovi preci polovinom devetnaestog veka prihvatili kao sopstveni kwi-
èvni jezik, s ozbirom da u to vreme hrvatski narodni jezik nije bio stan-
dardizovan niti je na wemu nastala bilo kakva literatura. Hrvatski inte-
lektualci su do tada pisali na latinskom, nema~kom ili ma|arskom jeziku.
Registar Ha{kog tribunala je 26. februara 1999. godine, postupaju}i
shodno pravilni~koj odredbi da tuma~i i prevodioci moraju da svoje du-
`nosti izvr{avaju verno, nezavisno, nepristrasno i sa izraènim po{to-
vawem prema du`nosti i poverqivosti, propisao i izdao Eti~ki kodeks tu-
ma~a i prevodilaca zaposlenih u Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u
Jugoslaviju, teè}i da wegov predmet “predstavqa integralni atribut po-
ziva tuma~a i prevodioca koji rade u sudskom okruèwu”, a imaju}i pri to-
me u vidu da su oni “zaposleni pod razli~itim uslovima i da, kao deo wiho-
vih funkcija, izvr{avaju razli~ite zadatke i u okviru tri konstitutivna
dela Me|unarodnog suda”. Taj dokument optuènima u Hagu uop{te nije slu-
`beno dostavqen, pa se mora uloìti veliki napor da se do wega do|e
neslu`benim kanalima, kako bi mu prou~ili sadrìnu i s dodatnom argu-
mentacijom potkrepili eventualni zahtev da im se obezbedi besprekorno
prevo|ewe svih izgovorenih re~i u toku procesa i svih sudskih dokumena-
ta na ispravan srpski jezik.
275
Ve} je preambulom ovog kodeksa izraèn kategori~ki stav da “tuma~ i
prevodioci treba da odrè visoke standarde profesionalnog pona{awa”,
obavqaju}i svoju funkciju “verno, nezavisno, nepristrasno i sa du`nim po-
{tovawem prema obavezi tajnosti”, s tim {to wihove sudske du`nosti i od-
govornosti “nastavqaju da postoje i posle isteka ili zavr{etka wihovog
zaposlewa”, pa oni “mogu biti smatrani odgovornim za svako kr{ewe oba-
veza, ukqu~uju}i, ali ne ograni~avaju}i se samo na to, upu}ivawe na wiho-
vo respektivno nacionalno ili me|unarodno udruèwe”. To podrazumeva
neophodnost “da ta lica budu svesna tih du`nosti i odgovornosti”. Prvim
~lanom se defini{u kqu~ni pojmovi Kodeksa i vrste ugovora koji se skla-
paju sa tuma~ima i prevodiocima, uz napomenu da se sve odredbe moraju tu-
ma~iti i primewivati, “tako da se na najefikasniji na~in ostvare ciqevi
i potvrde vrednosti koje su izraène u preambuli”. Drugim ~lanom se od-
re|uje datum stupawa na snagu, koji se podudara sa danom dono{ewa Kodek-
sa, dok se ~lanom 3. defini{e svrha kao “obezbe|ewe standarda pona{awa
od strane tuma~a i prevodioca, kojeg sva lica, zaposlena u Sudu u tom svoj-
stvu, moraju po{tovati”, ali i upozorava da }e, pored toga, rukovode}e oso-
bqe Suda, tuma~i i prevodioci biti obavezni da po{tuju prava i propise
rukovode}eg osobqa Ujediwenih nacija, kao i relevantna uputstva admini-
stracije. Narednim ~lanovima se precizira {ta podrazumeva profesio-
nalno pona{awe. Tako se ~lanom 4. kao op{ti standard pona{awa odre|u-
je u~tivost, qubaznost i dostojanstvenost, kao i profesionalna nepristra-
snost. “Tuma~i }e u radu sa sudijama, sudskim slu`benicima, svedocima,
advokatima i drugim osobama unutar sudnice uvek zadràvati profesiona-
lan stav”. ^lanom 5. se nalaè tuma~ima i prevodiocima da uvek zadrè
svoj profesionalni integritet, dostojanstvo i nezavisnost, a posebno su
obavezni da “ne}e dozvoliti da se bilo kakav li~ni ili drugi interes me-
{a sa izr{avawem wihove du`nosti”, da “ne}e, pri re{avawu svojih du`no-
sti, traìti ili primati bilo kakve napojnice ili neke druge protivuslu-
ge, nadoknade ili koristi bilo kakve vrste”, te da, ne}e vr{iti pritisak
ili uticaj na svoje slu{aoce ili ~itaoce”. Pored toga, ~lan 6. od tuma~a i
prevodioca zahteva pouzdanost. Oni se moraju “pridràvati zadatog vreme-
na i rokova ili }e se posavetovati sa svojim nadzornikom kako bi potreban
posao bio obavqen”, a uz to, “tuma~i }e, u radu u sudnici, obave{tavati su-
dije o bilo kakvoj sumwi koja proistekne iz neke mogu}e leksi~ke prazni-
ne ciqnog jezika”. Prevodioci koji ne znaju dovoqno srpski jezik na optu-
ène vr{e nepodno{qiv stru~ni i psiholo{ki pritisak u sudnici. U mom
slu~aju skandal svoje vrste predstavqala je zamena termina pogan i pagani
u optu`nici. U srpskom jeziku pogan zna~i izmet, a taj izraz se u peòra-
tivnom, pogrdnom, diskvalifikuju}em smislu moè primeniti na qude bez
moralnih skrupula, pa i u mnoìni – pogani qudi. Pagani su, na srpskom je-
ziku, mnogobo{ci. Hrvatski lingvisti su, verovatno ne razmi{qaju}i du-
bqe o tome, propisali da su pogani mnogobo{ci, {to je stravi~an oblik
kvarewa srpskog jezika. Tim povodom, dodatno sam provocirao: “îni mi se,
dao bih sve na svetu da se Hrvati napokon okanu srpskog jezika i wegovog
izvitoperivawa, pa da se vrate svom izvornom. Mo`da je to bio i ilirski,
276
kako su se poku{avali identifikovati u jednoj od faza svoje velike krize
identiteta i odsustva racionalnih oblika kolektivne svesti.”
^lanom 7. Kodeksa se poverqivost, a ~lanom 8. nepristrasnost odre|u-
ju kao op{te obaveze tuma~a i prevodilaca. Za wih se rezolutno kaè: (a) “
da }e ispoqavati krajwu diskreciju u svim predmetima koji se odnose na
wihove funkcije i nikada ne}e saop{tavati medijima ili bilo kojoj insti-
tuciji, osobi, vladinoj ili nevladinoj organizaciji ili drugom organu iz-
van Suda, bilo kakvu informaciju koja nije saop{tena javnosti i koja im je
postala poznata tokom obavqawa wihove du`nosti”; (b) “ne}e saop{tava-
ti bilo kakvu informaciju koja im je bila poverena na poverqiv na~in, ko-
ja im je postala poznata kroz wihove funkcije, ili koju su na drugi na~in
saznali kao poverqivu bilo kojem licu unutar Suda, {to se ne odnosi na
one osobe koje treba da znaju te informacije radi obavqawa svojih du`no-
sti ili uz saglasnost nadzornika”; (v) “ne}e razgovarati o ~iwenicama
bilo kojeg predmeta koji se nalazi pred Sudom, osim predmeta profesio-
nalne prirode” unutar Uslu`nog odeqewa Suda za konferenciju i jezik”;
(g) “ne}e ostvarivati bilo kakvu li~nu korist ili dobit iz bilo koje po-
verqive informacije sa kojom se mogu upoznati tokom izvr{avawa svojih
du`nosti”; (d) “Prevedena dokumenta ostaju u vlasni{tvu Suda za sva vre-
mena i ne}e biti pokazana ili objavqena od strane tuma~a ili prevodioca
tre}oj osobi bez izri~itog odobrewa wihovog nadzornika ili na osnovu na-
loga Suda”. Po pitawu podele informacija, “u slu~ajevima gde se traì
timski rad, i uz saglasnost svog nadzornika, mo`da }e tuma~ima i prevodi-
ocima biti potrebno da obaveste ostale tuma~e ili prevodioce iz tima sa
kojima rade na odre|enom zadatku. U tim okolnostima, eti~ka obaveza po-
verqivosti }e se pro{iriti na sve ~lanove tima”. Posebno se potencira
privilegovani odnos izme|u advokata i klijenta, po kom pitawu, “podaci do
kojih tuma~i i prevodioci do|u tokom konsultacija ili razgovora izme|u
osumwi~enih ili optuènih i wihovih zakonskih predstavnika su za{ti-
}eni po pravilu pravne profesionalne privilegije i ne smeju biti otkri-
veni bilo kojoj drugoj osobi bez izri~ite saglasnosti osumwi~enog ili op-
tuènog i wegovog ili wenog savetnika”. Istovremeno, “obaveza profesi-
onalne tajnosti }e se nastaviti posle isteka ili okon~awa zaposlewa tu-
ma~a ili prevodioca u Sudu”. Pored obaveze na najstroù nepristrasnost
pri obavqawu svoje du`nosti, “tuma~i i prevodioci ne}e davati pravne sa-
vete bilo kojoj osobi, bilo pravniku ili ne, niti }e savetovati osumwi~e-
ne ili optuène da uzmu nekog posebnog branioca”, a uz to }e “iskreno ot-
kriti svome nadozorniku svaki aktuelni ili jasan sukob interesa do kojeg
moè do}i tokom izvr{avawa wihovih du`nosti”.
U pogledu stru~ne kompetentnosti od tuma~a i prevodilaca se devetim
~lanom traì da prihvataju “samo one zadatke koje su sposobni da izvr{e”,
s tim {to, “tokom rada na nekom zadatku, ako tuma~ima i prevodiocima po-
stane jasno da se traì ekspertiza izvan wihovih tehni~kih ili jezi~kih
sposobnosti, oni }e ponuditi svoje povla~ewe sa zadatka. Tuma~i i prevo-
dioci snose odgovornost u pogledu obezbe|ewa da uslovi pod kojima rade
olak{avaju komunicirawe. U slu~aju da neki spoqni element – ukqu~uju}i
277
tehni~ke smetwe, kao {to su lo{ kvalitet zvuka i ne~itke fotokopije –
spre~ava ta~nost ili kompetentnost wihovog tuma~ewa ili prevo|ewa,
oni }e o tome odmah izvestiti svoje slu{aoce ili ~itaoce. Pored toga, una-
pred }e “proveriti {ta se od wih moè o~ekivati tokom izvr{avawa zada-
taka, pa }e izvr{iti potrebne pripreme”. Deseti ~lan im nalaè preci-
znost prevo|ewa. Prvim stavom se insistira na istinitosti i kompletno-
sti, pa se kaè da }e tuma~i i prevodioci “sa najve}om verno{}u i preci-
zno{}u i najve}om neutralno{}u prenositi formulacije koje koriste oso-
be koje oni tuma~e ili prevode. Tuma~i }e prenositi ~itavu poruku, ukqu-
~uju}i vulgarne ili uvredqive primedbe, uvrede i neverbalne indicije, kao
{to su ton glasa i emocije govornika, {to moè olak{ati razumevawe wi-
hovih slu{alaca”. Pri tome, oni “ne}e ulep{avati, propustiti ili redi-
govati bilo {ta iz wihovog zadatog rada”, a “ukoliko o~igledne gre{ke
ili neistine budu izgovorene ili napisane, tuma~i ili prevodioci }e ta~-
no preneti onako kako je to prezentovano”. Po pitawu eventualne nesigur-
nosti u prenosu i shvatawu, “tuma~i i prevodioci }e odmah priznati i is-
praviti svaku gre{ku u wihovom tuma~ewu i prevo|ewu”, a u slu~aju bilo
kakvih nejasno}a, oni “}e zatraìti ponavqawe, refrazirawe ili obja-
{wavawe”. U pogledu jasno}a prenosa, “tuma~i }e obezbediti, tamo gde je to
prakti~no mogu}e, da slu{aoci jasno ~uju i razumeju wihov glas”. Posled-
wim ~lanom 11. tuma~i i prevodioci su obavezni na profesionalni razvoj,
usavr{avawe i profesionalnu solidarnost, {to prevashodno zna~i da }e
oni “odràvati i stalno poboq{avati svoje tuma~ke i prevodila~ke ve-
{tine i {iriti svoje poznavawe sudskih procedura i tehni~kog re~nika sa
kojima se mogu susresti tokom vr{ewa svojih du`nosti”. Obavezni su i “da
podràvaju i ohrabruju profesionalni razvoj svojih kolega”, kao i da “pru-
è svojim kolegama, kada je god to mogu}e, svako profesionalno znawe do
koga do|u, a koje moè biti korisno pri izvr{avawu wihovih du`nosti”.
Osnovni problem koji u svemu ovome postoji, a Kodeks ga uop{te ne
tretira, je veoma izraèna pristrasnost Me|unarodnog suda u odnosu na
Hrvate i muslimane, kao i proporcionalno tome netrpeqivost prema Sr-
bima. To malo Hrvata i muslimana koji su procesuirani, sluè samo za za-
mazivawe o~iju svetske javnosti i neve{to prikrivawe ~iwenice da je Me-
|unarodni sud za biv{u Jugoslaviju formiran da bi tradicionalni srpski
neprijateqi sudili srpskom narodu i srpskoj dràvi, srpskoj nacionalnoj
svesti, ponosu i istorijskim tradicijama. Normalno bi bilo da je nacio-
nalna struktura ukupnog broja angaòvanih tuma~a i prevodilaca propor-
cionalna broju procesuiranih slu~ajeva iz reda Srba, muslimana i Hrvata.
Me|utim, zapawuju}e deluje ~iwenica da je me|u prevodiocima ogromna ve-
}ina lica hrvatske nacionalnosti, pa ~ak od ukupno tri prevodioca u [e-
veningenskom zatvoru dvoje je Hrvata i jedan Albanac. Prostim uvidom u
dosada{we sudske procese lako se dokaè da se, barem do kraja marta 2003.
godine, ni u jednom slu~aju, nije pojavio neko ko govori ekavsku varijantu
srpskog jezika. Koja to eti~ka pravila dozvoqavaju ovakvu situaciju po pi-
tawu angaòvawa tuma~a i prevodilaca?
278
l) Ponovo o uputstvu o duìni podnesaka
Dana 27. maja 2003. godine dobio sam pismo vi{eg sudskog savetnika
Pretresnog ve}a II Hermana fon Hebela, kojim me upozorava da moj prigo-
vor od ukupno 116 strana rukom pisanog teksta prekora~uje ograni~ewe iz
Uputstva o duìni podnesaka i zahteva koje je 5. marta 2002. godine doneo
predsednik Me|unarodnog suda, pa da iz toga razloga ne}e biti uzet na raz-
matrawe. Uz pismo je bio priloèn i originalni tekst prigovora, ali sam
kategori~ki odbio da ga preuzmem i naloìo zatvorskom straàru da ga
vrati Sudu.
Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva najobi~niji je akt beskrupulo-
zne samovoqe tada{weg predsednika Me|unarodnog suda Kloda @orde, a
pravno se ne temeqi ni na Statutu ni na Pravilniku o postupku i dokazi-
ma. Uostalom, u tom uputstvu uop{te i nije predvi|ena sankcija za nepo-
{tovawe wegovih odredbi. âk i da je propisana bilo kakva kazna, wome ne
bi smelo da mi bude uskra}eno tako va`no procesno pravo kao {to je mo-
gu}nost podno{ewa preliminarnog prigovora na optu`nicu. Prigovor na
optu`nicu je neprikosnoveno pravo optuènog u svim modernim pravnim
porecima.
Uputstva ove vrste mogu imati samo snagu preporuke, saveta, qubaznog
insistirawa da se tako postupi da bi sudsko ve}e koje re{ava po tom pod-
nesku steklo povoqniji utisak o podnosiocu, i to je sve. Kad bi postojala
bilo kakva sankcija za nepo{tovawe Uputstva o duìni podnesaka i zahte-
va, wu bi mogli da izreknu samo nadle`no pretresno ili @albeno ve}e, a
nikako ne bi mogao to da uradi “vi{i sudski savetnik”. Obra}aju}i se su-
diji Volfgangu [omburgu, maksimalno sam objasnio svoj stav: “Po{to
ipak nikakva sankcija nije propisana, a o~igledno je da ja namerno kr{im
odredbe Uputstva, sve {to vam protiv mene u ovom slu~aju stoji na raspola-
gawu jeste da prilikom razmatrawa mog prigovora na optu`nicu imate u
vidu da sam na sve vas jo{ lo{iji utisak ostavio kr{ewem ovog samovoq-
nog predsedni~kog akta. [ta }ete vi o meni misliti, mene uop{te ne inte-
resuje. Ma koliko nepovoqan stav imate o meni, to je sigurno suvi{e bla-
go u odnosu na ~iwenicu koliko lo{e mi{qewe ja o vama imam.
Pozivam vas da disciplinujete va{eg vi{eg sudskog savetnika i upozo-
rite ga da ubudu}e ne prekora~uje ovla{}ewa jednog sudskog ~inovnika. Za
moje pravo ne}u ni ubudu}e nikoga da molim. Kad god imam razloga i vaqa-
nog pravnog osnova da nekoj sudskoj instanci podnesem prigovor, predstav-
ku ili àlbu, ja }u to u~initi, i to u onom obimu koji sam procenim pri-
kladnim. Uostalom, na {ta bi to li~ilo kad bi vam u Nema~koj neki sudski
~inovnik vratio podnesak, bez sudskog izja{wavawa, sa obrazloèwem da
je preop{iran? A na ~iwenicu da sudije ovog suda uveliko kr{e Statut i
ubudu}e }u vam ukazivati. Sada ~ekam da se izjasnite o mom prigovoru na op-
tu`nicu, a nije vam jo{ mnogo dana ostalo, 17. jun samo {to nije stigao.
Koristim ovu priliku da vas upozorim da jo{ nisam dobio tekst Spo-
razuma sa zemqom doma}inom i op{ti pravni akt kojim se reguli{e na~in
odevawa sudija, tuìlaca, advokata i sudskih ~inovnika u toku procesa, a
279
vi li~no ste mi obe}ali da }u to dobiti. Iako je pro{lo vi{e od dva mese-
ca kako mi je, u kompletu tuìo~evih dokaza, uru~ena ogromna koli~ina vi-
deo i audio kaseta, jo{ nisam dobio video-plejer i kasetofon kako bih to
mogao da pregledam i preslu{am. Iako sam u nekoliko navrata traìo da
mi se nabavi jedna polica za kwige, kakvima zatvor ina~e raspolaè, jer mi
je neophodna za ve} nagomilanu dokumentaciju, s obzirom da se sam branim,
jo{ to nisam dobio. Iz nerazumqivih razloga uskra}eno mi je i pravo na
privilegovanu komunikaciju sa mojim pravnim savetnikom i pravnim po-
mo}nikom. Smatram da su ve} sazreli svi uslovi da po svim ovim konkret-
nim pitawima li~no interveni{ete.”
Na osnovu pravila 72, stav (B) ta~ka (1) Pravilnika o postupku i doka-
zima, podneo sam interlokutornu àlbu povodom preliminarnog podneska
kojim sam osporavao nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju i odbijawa Pretresnog ve}a II da se o tom prigovoru izjasni.
Ovaj preliminarni podnesak podneo sam 18. aprila 2003. godine, na
osnovu pravila 72, stav (A), ta~ka (1) i (2), a u wemu osporavao nadle`nost
Me|unarodnog suda i tvrdio da optu`nica sadrì formalne nedostatke.
Ovaj podnesak je ispuwavao sve uslove iz Pravilnika, {to zna~i da je bio
u pismenom obliku i podnesen najkasnije trideset dana nakon {to mi je tu-
ìlac obelodanio sav materijal i izjave koji su bili priloèni uz optu-
`nicu kad je ona podnesena na potvrdu. Pretresno ve}e II je moralo ovaj pri-
govor da re{i najkasnije {ezdeset dana nakon podno{ewa, ali ga u tom ro-
ku nije re{ilo.
U me|uvremenu, 27. maja mi je uru~eno i pismo vi{eg sudskog savetnika
Hermana fon Hebela u kojem se kaè da je moj podnesak duì od deset stra-
nica ili tri hiqade re~i, a kako nisam traìo odobrewe da prekora~im
ograni~ewe broja stranica, na osnovu Uputstva o duìni podnesaka i zah-
teva, on ne}e biti uzet u razmatrawe. Pomenuto uputstvo je protivpravan
akt, koji nema utemeqewa ni u Statutu ni u Pravilniku, nego predstavqa
puku samovoqu predsednika Me|unarodnog suda, pa ni optuèni nije duàn
da ga po{tuje. Uostalom, nigde nije ni predvi|ena nikakva sankcija za ne-
po{tovawe Uputstva o duìni podnesaka i zahteva, a najmawe bi bilo koji
vi{i sudski savetnik mogao biti sudska instanca nadle`na za izricawe
sankcija. Pretresno ve}e II je moralo u svakoj varijanti da razmotri ovaj
prigovor, pa onda eventualno da ga odbaci, zbog formalnih ili su{tinskih
nedostataka. ]utawe nadle`nih sudskih instanci i obrazlagawe sudskih
~inovnika za{to sud uop{te nije odlu~ivao o odre|nom pitawu nedostojno
je bilo kog civilizovanog suda. Ako su ispuweni pravni uslovi za negati-
van ishod podneska, Pretresno ve}e II je moralo doneti formalnu, propi-
snu odluku u kojoj }e navesti da je prigovor blagovremeno podnesen, ali da
u wemu nije po{tovan taj i taj relevantni propis, pa se zbog toga odbija.
Kad je re~ o prigovoru kojim se osporava nadle`nost, optuèni je imao i
neprikosnoveno pravo da se àli drugostepenoj sudskoj instanci.
Na statusnoj konferenciji, odrànoj 3. jula 2003. godine, ponovo sam
potencirao ovo pitawe, ali je sudija Volfgang [omburg izbegao da se di-
rektno izjasni o podnesku, govore}i, otprilike, da optuèni mora biti
svestan da nepo{tovawem pravnih normi sam sebi {kodi. êkao sam skoro
280
mesec dana, da posle te usmene, a i ranije pismene urgencije, dobijem odlu-
ku po svom preliminarnom podnesku, pa kako mi ona nije dostavqena ni dva-
deset dana nakon posledwe statusne konferencije, a u Statutu i Pravilni-
ku postoji pravna praznina, jer pisci pravila verovatno nisu ni sawali da
bi neko sudsko ve}e na ovako brutalan na~in moglo da prenebregne svoje
obaveze, odlu~io sam se na postupawe shodno propisima o }utawu admini-
stracije iz srpskog upravnog prava. Taj princip podrazumeva da ako se od
dràvnog organa traì neka dozvola, upis u registar i sli~no, a organ }u-
ti vi{e od mesec dana, smatra se da je zahtev pozitivno re{en. Ako se tra-
ì ukidawe nekog akta, eliminisawe neke pojave ili problema, a dràvni
organ }uti, smatra se da je zahtev negativno re{en. U ovom slu~aju postupio
sam kao da mi je zahtev negativno re{en, a po{to nikakav sudski akt po tom
pitawu nisam dobio, nisam ni vezan nikakvim prekluzivnim rokovima za
podno{ewe àlbe vi{oj sudskoj instanci.
Svojim àlbenim zahtevom zatraìo sam da se Apelaciono ve}e izja-
sni o }utawu Pretresnog ve}a II, pa onda, ulaze}i u meritum prigovora usvo-
ji moj àlbeni osnov, odbaci postoje}u optu`nicu ili naloì da se ona
preformuli{e tako {to }e se odbaciti sve inkriminacije vezane za zbi-
vawa u Vojvodini, jer tamo uop{te nije vo|en rat niti su postojale suko-
bqene strane. Tako|e, neophodno je da se elimini{e konstrukcija u~e{}a
u navodnom “udruènom zlo~ina~kom poduhvatu”, s obzirom da ono nema ni-
kakvog utemeqewa u Statutu Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugo-
slaviju ni u takozvanom Rimskom statutu stalnog Me|unarodnog krivi~nog
suda. Pogotovo {to se ta konstrukcija iskqu~ivo primewuje u su|ewu Sr-
bima. Istovremeno, Apelaciono ve}e bi moralo da se izjasni i povodom ar-
gumenata s kojim sam osporavao optu`nicu sa aspekta wenih formalnih ne-
dostataka, s obzirom da ni u jednoj ta~ki optuèwa nije navedeno koju sam
to konkretnu radwu po~inio, naredio, podstrekavao, pomagao, planirao
ili podràvao bilo kakvo krivi~no delo. U optu`nici se samo konstatuje
da su neka te{ka krivi~na dela na odre|enim mestima izvr{ena, uz tvrdwu
da sam na neki na~in sigurno u to ume{an, ali tuìlac ne zna na koji.
Shodno svemu izloènom, na kraju sam izjavio: “Do kraja ovog procesa,
koji se protiv mene vodi, ja }u zadràti moje iskonsko pravo da potpuno sam
odlu~ujem koliki }e po obimu biti moji podnesci, kao i àlba na prvoste-
penu presudu, koju ve} pripremam, jer sam blagovremeno obave{ten {ta se
zakulisno sprema u mome slu~aju. Ako nastavite da se ovako pona{ate dove-
{}u vas u situaciju da odbijete da moju àlbu na prvostepenu presudu ne raz-
matrate zbog preop{irnosti i pisawa rukom, pa neka i ta ~iwenica ostane
za pravnu istoriju.”
q) naru{avawe elementarnih qudskih prava

Problemi i statusna pitawa sa kojima sam se suo~io nakon statusne kon-
ferencije, odràne 3. jula 2003. godine, svrstani su u narednih {est ta~aka.
1. Ha{ki sud se grubo oglu{io o moje verske potrebe, iako je pravilom
70, stavom (A) Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àl-
beni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga
281
pritvorena po ovla{}ewu ovog suda od 22. novembra 1999. godine, propisa-
no: “Nijednom pritvoreniku ne sme se onemogu}iti kontakt s predstavni-
kom bilo koje vere, a primewuju se samo ona ograni~ewa i uslovi koji su
predvi|eni pravilom 63”. Prema pravilu 66, stav (A), “tuìlac moè od se-
kretara, ili u hitnom slu~aju od upravnika, zatraìti da zabrani, reguli-
{e ili odredi uslove za kontakte izme|u pritvorenika i bilo koje osobe
ukoliko tuìlac ima razumnog osnova za verovawe: (1) da je svrha tog kon-
takta poku{aj organizovawa bega pritvorenika iz pritvorske jedinice;
(2) da bi taj kontakt mogao na{koditi ili na drugi na~in uticati na ishod:
(a) postupka protiv pritvorenika; ili (b) bilo koje druge istrage; (3) da bi
taj kontakt mogao {tetiti pritvoreniku ili bilo kojoj drugoj osobi; ili
(4) da bi pritvorenik taj kontakt mogao iskoristiti da prekr{i nalog za
neobelodawivawe koji je izdao sudija ili ve}e u skladu s pravilom 53 ili
pravilom 75 Pravilnika o postupku i dokazima”.
Od trenutka kada sam pritvoren u februaru, do kraja avgusta 2003. go-
dine, nisam imao kontakte ni sa jednim sve{tenikom, a da bi mogao ispuni-
ti svoje verske du`nosti ispovedawa grehova kao pravoslavni hri{}anin,
moram imati puno poverewe u sve{tenika pred kojim se ispovedam. Zato
sam izrazio èqu da me poseti i na odgovaraju}i na~in moje duhovne potre-
be zadovoqi molitvom, ispove{}u i pri~e{}em istaknuti arhijerej Srp-
ske pravoslavne crkve, wegovo preosve{tenstvo vladika Filaret. Gospo-
din Filaret je episkop mile{evski, {to je za pravoslavne Srbe od poseb-
nog zna~aja, jer je on po toj svojoj visokoj funkciji ujedno ~uvar groba najve-
}eg srpskog svetiteqa Svetog Save, koji se nalazi u manastiru Mile{eva.
Episkop Filaret je tako|e izrazio èqu da me poseti. S wim bi mo`da do-
{li i neki drugi sve{tenici, me|utim, problem je u tome {to je ovog srp-
skog verskog velikodostojnika Evropska unija stavila na spisak lica koji-
ma je zabrawen ulazak na teritoriju dràva ~lanica. Po{to nijedan od raz-
loga koji su motivisali stavqawe wegovog imena na ovu krajwe necivili-
zovanu crnu listu nije podudaran sa onim {to predvi|a pravilo 66, zahte-
vao sam da sud izda nalog holandskoj ambasadi u Beogradu da gospodinu Fi-
laretu odobri vizu za ulazak u zemqu, s obzirom da dolazi iskqu~ivo zbog
mojih verskih potreba, a ne zbog eventualnog organizovawa bekstva iz za-
tvora, ometawa istrage i sudskog postupka, da bi se ne~im nekome na{kodi-
lo ili da uz wegovu pomo} kr{im naloge za neobelodawivawe odre|enih
dokumenata.
Svoja li~na ose}awa saèo sam ovako: “Kao iskrenog vernika Srpske
pravoslavne crkve, mene duboko vre|a ovakav postupak prema episkopu Fi-
laretu, pogotovo ako se ima u vidu da se nikakve sankcije ne preduzimaju
prema najve}em ratnom zlo~incu iz ovog posledweg balkanskog rata, rimo-
katoli~kom papi Jovanu Pavlu Drugom. Iako je Jovan Pavle Drugi nespor-
ni zlo~inac, jo{ protiv wega nije podignuta ha{ka optu`nica, niti mu je
zabrawen ulazak na teritoriju bilo koje dràve ~lanice Evropske unije.
(Dràva Vatikan nije ~lanica Evropske unije). Episkop Filaret ni~im
nije doprineo da do ovog rata do|e, niti moè biti odgovoran za bilo ka-
kav zlo~in, ali je srpskim zapadnoevropskim neprijateqima predstavqao
282
trn u oku kao glavni organizator prikupqawa materijalne pomo}i za ugro-
èno srpsko civilno stanovni{tvo.”
2. Tre}eg i ~etvrtog avgusta 2003. godine istra`ni sudija Okru`nog su-
da iz Beograda, zamenik javnog tuìoca, uz prisustvo mojih advokata Maje
Gojkovi} i Slavka Jerkovi}a, saslu{avali su me u sklopu istrage koja je vo-
|ena povodom ubistva predsednika srpske vlade Zorana \in|i}a. Tom pri-
likom sam hteo svojim advokatima, koje sam vi{e puta Me|unarodnom sudu
prijavio kao svoje pravne savetnike, da preda video kasete i registre doku-
menata koje mu je uru~ilo Tuìla{tvo kao potkrepqewe optu`nice. To
sam uredno saop{tio ~inovnicima suda koji su ga posetili uo~i saslu{a-
wa. Naknadno su mi odgovorili, da mi je zabraweno da svojim pravnim sa-
vetnicima predam bilo kakve dokumente, iako su oni prihvatili sve obave-
ze koje slede iz odluke o neobjavqivawu nekih od wih. Time se bitno oteà-
valo pripremawe moje odbrane. Istovremeno sam u Beogradu angaòvao i
dvadesetak eksperata na prikupqawu kontradokaza, koji su u tom momentu
uveliko radili na preliminarnom saslu{avawu svedoka odbrane. Sasvim je
jasno da nisam mogao sam, pogotovo {to sam u pritvoru, da obavim sve te po-
slove, pa sam s pravom zahtevao da se Pretresno ve}e II izjasni za{to mi se
onemogu}ava normalna komunikacija sa pravnim savetnicima i oteàva wi-
hov rad na pripremawu odbrane.
3. Na statusnoj konferenciji sam zahtevao da mi se uredno i blagovre-
meno dostavqaju stenogrami svih pretresa i to na srpskom jeziku. Predse-
davaju}i sudija Volfgang [omburg tom prilikom mi je saop{tio da }u do-
bijati video-kasete sa snimkom kompletnog procesa. Nije nikakvo iznena-
|ewe {to jo{ nijednu takvu kasetu nisam dobio, ali to sad nije ni bitno,
jer je ovde problemati~nije pitawe stenograma, odnosno transkripata.
Sledstveno svim propisima i sudskom praksom ovog tribunala, jasno je da
nakon eventualne osu|uju}e presude, u àlbenom postupku, pri pisawu àl-
be odbrana mora da se koristi transkriptima procesa, posebno saslu{ava-
wa svedoka, i jo{ da precizno nazna~ava stranice transkripta na koje se po-
ziva i koje posebno potencira. To }e optuènom biti nemogu}e ukoliko ne
raspolaè svim transkriptima, slu`beno prevedenim na srpski jezik. U
ciqu elementarne regularnosti ovog su|ewa, sud mora da obezbedi kom-
pletne transkripte na srpskom jeziku. Vaqda su sudije svesne da video-kase-
te ne mogu biti adekvatna zamena transkriptima.
4. Pravilo 18 Pravilnika o pritvoru, glasi: “Pritvorska jedinica mo-
ra u svako vreme ispuwavati sve zdravstvene i higijenske uslove, a du`na
pa`wa mora se posvetiti klimatskim uslovima, svetlu, grejawu i ventila-
ciji”. Ovo pravilo tako|e nije po{tovano, jer je u mojoj }eliji svetlo bilo
toliko slabo da je bilo nemogu}e bilo kakvo no}no ~itawe ili pisawe, po-
gotovo s obzirom da su dani postajali sve kra}i, {to je za mene sa velikom
dioptrijom predstavqalo sve ve}i problem.
5. Jedan naizgled banalan tehni~ki problem moè izazvati daleko ve-
}e pravne. Dana 24. jula 2003. godine uputio sam Apelacionom ve}u prigo-
vor na 305 rukom pisanih strana zbog odbijawa Pretresnog ve}a II da se u
propisanom roku izjasni o mojoj àlbi na optu`nicu. S obzirom da nisam
283
dobio obe}anu policu za kwige; “sva moja dokumentacija, spisi, nau~na i
stru~na literatura nalaze se u prili~no haoti~nom stawu, pa sam tako i
privremeno zagubio jedan ispisan list papira, koji bi predstavqao stranicu
prigovora 92a. Tu stranicu vam ovom prilikom dostavqam veruju}i da }ete
sudskim ~inovnicima naloìti da to dodaju ve} podnesenom prigovoru, a
vaqda }ete jednog dana i da mi re{ite problem nedostatka police za kwige.”
m) Sabotirawe pripreme odbrane

Na statusnoj konferenciji, odrànoj 14. juna 2004. godine, pretpretresni
sudija Karmel Agijus sugerisao mi je da u pisanoj verziji dostavim pregled
problema s kojima sam se suo~io u sklopu priprema sopstvene odbrane. Sve te
probleme naveo sam taksativno, po~ev{i od ishoda mog zahteva u pet ta~aka,
podneskom broj 30, upu}enog Sekretarijatu Me|unarodnog suda 27. januara
2004. godine. Ovaj podnesak upu}en je Sekreterijatu me|unarodnog suda:
“S obzirom da ste po ~lanu 21, stav 4, alineja (b) du`ni da mi obezbedi-
te odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane, upu}ujem vam slede}e zahte-
ve, bez ~ijeg hitnog udovoqavawa ne bih bio u stawu da uspe{no pripremim
odbranu u svom predmetu:
1. Zahtevam da mi odmah dostavite na srpskom jeziku: a) drugostepenu
presudu u slu~aju Kupre{ki}i, b) prvostepenu presudu u procesu {ama~koj
grupi, v) prvostepenu presudu Milomiru Staki}u, g) drugostepenu presudu
u predmetu Krnojelac, d) prvostepenu presudu Momiru Nikoli}u, |) prvo-
stepenu presudu Draganu Nikoli}u, e) prvostepenu presudu generalu Gali-
}u, `) prvostepenu presudu Obrenovi}u, z) prvostepenu presudu Banovi}u.
2. Zahtevam da mi odmah dostavite precizne podatke koliko je novca
Me|unarodni sud isplatio za finansirawe odbrane u svim predmetima ko-
ji su vo|eni ili se jo{ vode pred wim, i to za svaki konkretni slu~aj poje-
dina~no.
3. Zahtevam da mi odmah dostavite sve izjave svedoka, u svim predmeti-
ma, koji su pomiwali moje ime u bilo kom kontekstu, u toku saslu{awa pred
tuìocem ili svedo~e}i pred sudskim ve}em.
4. Zahtevam da mi odmah dostavite na srpskom jeziku sve podneske koje
su svi advokati u svim predmetima dosad podnosili, tuìla~ka reagovawa
na te podneske i sudske odluke.
5. Zahtevam da mi odmah dostavite na srpskom jeziku sve dosad podne{e-
ne àlbe na prvostepene presude. To mi je potrebno kako bih svestrano iz-
u~io sudsku praksu ovog Tribunala.
[ta se desilo sa odgovorom na ovu kratku notu, obja{wavam u prvoj
ta~ki:
1. “Jedan od osnovnih problema moje komunikacije sa sudskom admini-
stracijom je neverovatna neaùrnost ~inovni~kog aparata, {to se ovde naj-
boqe moè sagledati iz ~iwenice da na moj kratak podnesak sa oko pola
stranice teksta, zamenik sekretara suda, David Tolbert, odgovara tek deve-
tog juna, {to zna~i posle ~etiri i po meseca. Ube|en sam da i to predsta-
vqa smi{qeni oblik oteàvawa moje odbrane i ignorisawe mojih optuè-
ni~kih prava.
284
2. Za ovih godinu i po dana pritvora nastojao sam na razne na~ine da do-
|em do svih dosada{wih prvostepenih i drugostepenih presuda, kako bih se
blagovremeno upoznao sa pravnom praksom. Sekretarijat je samo delimi~-
no udovoqavao mojim pisanim i usmenim zahtevima, pa sam bio prisiqen da
tekstove nekih presuda nabavqam u Beogradu, posredstvom mojih pravnih
savetnika, a neke da pozajmqujem od osu|enika koji su se slu~ajno sa mnom
na{li u istom zatvorskom bloku. U januaru sam traìo jo{ devet presuda
koje su mi nedostajale, a sudski ~inovnici su mi dostavili samo {est, dok
zamenik sekretara, Tolbert, u svom pismu tvrdi da drugostepene presude u
predmetima Kupre{ki} i Krnojelac, kao i prvostepena izre~ena Obreno-
vi}u, jo{ nisu dostupne na srpskom jeziku. Mo`da je to zaista ta~no u slu-
~aju Obrenovi}a i Krnojelca, koji su nedavno presu|eni, ali je sigurno ne-
istina u predmetu Kupre{ki}, s obzirom da je wima drugostepena presuda
izre~ena jo{ pre tri godine. U me|uvremenu su izre~ene drugostepene pre-
sude generalu Radoslavu Krsti}u i Mitru Vasiqevi}u, kao i prvostepene
presude Miodragu Joki}u, Miroslavu Derowi}u, Darku Mr|i i Ranku ê-
{i}u, ~iji mi tekstovi tako|e nisu stavqeni na raspolagawe, pa zahtevam
da se to {to pre u~ini. Pored toga, insistiram da mi se i ubudu}e, {to je
pre mogu}e, dostavqaju sve izre~ene presude, a da ne moram to posebno ni da
traìm, jer se moje pravo na uvid u wihov sadràj podrazumeva.
3. Povodom mog zahteva da mi se dostave precizni podaci o iznosima
koje je ovaj sud isplatio za finansirawe odbrane u svim predmetima koji su
vo|eni ili se jo{ vode pred wim, David Tolbert me u svom odgovoru upu}u-
je na pismo Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora od 2. juna 2004. go-
dine. Me|utim, u tom pismu koje je potpisao vr{ilac du`nosti zamenika
{efa Slu`be, Sebastijan van de Vlit, stoji da Sekretarijat ne moè u pot-
punosti udovoqiti mom zahtevu jer, navodno, “podaci o tro{kovima veza-
nim za finansirawe konkretnih timova odbrane nisu javni”. Upravo ti po-
daci moraju biti dostupni kako bi javnost mogla da kontroli{e kako se
tro{i novac Ujediwenih nacija. Te`wa da se ovi oblici finansijskog po-
slovawa proglase tajnim najboqi je indikativ da se tu radi o sumwivim
radwama i mogu}im nov~anim mahinacijama i malverzacijama. Zato ja i da-
qe insistiram da mi se svi traèni podaci u~ine dostupnim, a upozoravam
~lanove Sekretarijata me|unarodnog suda da }e kad-tad morati da javno
obrazlaù svaki potro{eni dolar. Enormne razlike, merene milionima
dolara, koje se pojavquju u finansirawu odbrane dva potpuno sli~na slu~a-
ja dovoqan su razlog za pokretawe krivi~ne istrage, pogotovo ako se ima u
vidu da je i prethodnik Hansa Holcijusa na sekretarskom poloàju bio ume-
{an u finansijsku aferu, koja je na jedvite jade zata{kana. Ina~e, Van de
Vlit u svom pismu navodi da je priloìo, u obliku posebnih dokumenata,
“Sveobuhvatan izve{taj o radu Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Ju-
goslaviju na reformi svog sistema pravne pomo}i od 12. avgusta 2003.” i
“Politiku Sekretarijata suda o pla}awu naknade braniocima, a nedavno
donetim izmenama i dopunama (pau{alna isplata u pretresnoj fazi).” To je
bezo~na la`, jer mi ti dokumenti nikada nisu uru~eni, {to sam u obliku
primedbe konstatovao na potvrdi o uru~ewu pisma.
285
4. Povodom mog zahteva da mi se odmah dostave sve izjave svedoka, u svim
predmetima, koji su pomiwali moje ime u bilo kom kontekstu, u toku saslu-
{awa pred tuìocem ili svedo~e}i pred sudskim ve}em, David Tolbert od-
govara da to ne spada u nadle`nost Sekretarijata nego Pretresnog ve}a II.
Odgovaraju}i na taj zahtev, Tuìla{tvo je u podnesku od 13. aprila, pored
isticawa obaveze da se obezbedi za{tita i bezbednost `rtava i svedoka,
zahtevalo da se “izda nalog kojim se optuèni upu}uje da materijal za obe-
lodawivawe prihvati u elektronskom formatu umesto na papiru ili vi-
deo-traci”. Takvo tuìla~ko insistirawe je potpuno besmisleno i ~ist gu-
bitak vremena, jer ja sigurno nikada ne}u prihvatiti da bilo kakav materi-
jal primim u elektronskom obliku, i insistiram iskqu~ivo na papiru ili
video-trakama. I nema tog naloga koji bi me mogao naterati da promenim
stav. Sav materijal mi mora iskqu~ivo biti obelodawen na srpskom jeziku,
koji jedino razumem, i uop{te me ne interesuje da li }e se prevo|ewem ba-
viti Tuìla{tvo ili Sekretarijat. Ja u svoje ruke ne}u primiti ni{ta
{to nije na srpskom jeziku i po tom pitawu svaki razgovor smatram zavr-
{enim.
Pored toga, sama ~iwenica da je moje ime pomenuto u bilo kom kontek-
stu u sklopu istrage ili sudskog procesa u nekom drugom predmetu, dovoqan
je dokaz da su traèni predmeti od su{tinske va`nosti za pripremu odbra-
ne. A {to se ti~e “lova u mutnom”, kako se krajwe nepristojno i primitiv-
no izraàva vi{i zastupnik optu`be Hildegard Uertz-Reclaff, takvom vr-
stom lova ovde se bave samo tuìoci, a ja nikad nisam. Ni svedoci ni izvo-
ri tu ne mogu biti tako osetqivi, da bi se wihov identitet i adrese mogli
od mene sakrivati, jer postoji mogu}nost da neke od wih pozovem i kao sve-
doke odbrane, a ako }e ih ta mogu}nost da se pred sudom pojave po mom zah-
tevu obeshrabriti, onda je to wihov li~ni problem, a ne moj. Ne slaèm se
da se u slu~aju “insajdera i drugih osetqivih osoba”, koje tuìlac ne}e po-
zivati da svedo~e u mom procesu, meni obelodane samo oni delovi izjava za
koje optu`ba proceni da li su od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane
optuènog. [ta je tu zaista od su{tinske va`nosti ja }u procewivati. Ta-
ko|e su mi neophodni svi delovi sudskih transkripata sa poluzatvorenih i
zatvorenih sednica sa celovitim svedo~ewima, a ne samo oni za koje bi tu-
ìlac sopstvenim, redovno malicioznim i zlonamernim, kriterijumima
procewivao da su od su{tinske va`nosti za pripremu moje odbrane. Kraj-
we je bezobrazno kad tuìlac kaè da preko interneta ja sam mogu priba-
viti svedo~ewa data na javnim sednicama. Meni je svejedno da li }e mi to
dostaviti tuìlac ili sekretar, ali insistiram da mi se {to pre dostavi.
Komentar iz ta~ke 13. tuìo~evog podneska svedo~i da je tuìoca ve}
“udarila struja”, jer se takav bezobrazluk ne bi mogao na drugi na~in razlo-
`no objasniti. I neka mi se tuìlac vi{e ne jada zbog gubitka vremena i
velikih tro{kova, jer }e na kraju ipak morati da mi sve dokumente dostavi
na papiru, jer sam siguran da na celom svetu ne postoji sud koji bi optuè-
nog prisilio da sudske dokumente i dokazni materijal primi na kompjuter-
skim disketama. A {to se ti~e mog prava na ekspeditivno su|ewe, nad ko-
jim tuìlac roni krokodilske suze, neka uop{te ne brine. Preda mnom je
286
jo{ najmawe pedeset godina ìvota i ja imam dovoqno vremena. Pogotovo
kad se ima u vidu cini~na tuìo~eva primedba da bi bilo potrebno mnogo
vremena i resursa za prevod svih dokumenata na srpski jezik, pa bi i to
ugrozilo ekspeditivno su|ewe. Pa i ja sam siguran da bi su|ewe bilo mno-
go ekspeditivnije i sasvim u skladu s tuìo~evim nastojawem, ako bih ja
kao optuèni, koji se definitivno sam branim, bio spre~en da ostvarim
uvid u dokumentaciju, jer ona nije dostavqena na papiru ili prevedena na
srpski jezik. E, mora}ete sve da prevedete i sve da {tampate. Nikakav even-
tualni nalog da prihvatim materijale, koji se obelodawuju na osnovu pra-
vila 65 ter, 66(A)(II), 66(B) i 68, u elektronskom obliku ili na stranom je-
ziku ne primam, a usled mog neprihvatawa te varijante optu`ba ne moè bi-
ti oslobo|ena nijedne pravilni~ke obaveze obelodawivawa.
5. Odbijaju}i da udovoqi mom zahtevu da mi se odmah dostave na srpskom
jeziku svi podnesci koje su svi advokati u svim predmetima dosad podnosi-
li, tuìla~ka reagovawa na te podneske i sudske odluke (a sad bih dodao: i
tuìla~ke podneske i replike odbrane), David Tolbert tvrdi da to nije ni
prakti~no ni razborito, jer bi Sekretarijat morao da mi dostavi hiqade
dokumenata koji bi brojali desetine hiqada stranica. Kada se ima u vidu od
kolikog je zna~aja dosada{wa sudska praksa u svim pretresnim i àlbenim
ve}ima, aktima tuìlaca i branilaca, moj je zahtev krajwe prakti~an i ve-
oma razborit. Kako bih ja mogao sam sebe da branim ako nemam na raspola-
gawu kompletnu sudsku praksu i mogu}nost samostalnog tragawa za prece-
dentima? Do kraja }u uporno insistirati na ovom zahtevu i on mi mora bi-
ti bezuslovno ispuwen, jer u protivnom moja }e odbrana biti sasvim onemo-
gu}ena, a do drasti~nih razmera pove}a}e se nesklad izme|u resursa kojim
raspolaù tuìlac i optuèni.
6. Sekretarijat mi iz istih razloga mora dostaviti sve dosad podnese-
ne àlbe na prvostepene presude, kao i sve prate}e podneske, i to na srp-
skom jeziku, bez obzira na kom su one jeziku podnesene. Uostalom, obaveza
strana u postupku da àlbe na presude podnesu na engleskom ili francu-
skom jeziku kao zvani~nim, za mene ne vaì, jer vam ja odmah najavqujem da
}u àlbu na prvostepenu presudu podneti na srpskom jeziku i rukom pisa-
nu, a postupaju}e @albeno ve}e mora}e u tom obliku da je primi i savesno
razmotri. Ne mogu mene obavezivati u konkretnom slu~aju neprimenqive
pravilni~ke odluke, jer zvu~e tako groteskno kao kad bi me neko terao da
po celi dan dubim na glavi ili gutam ìlete, a glumim da mi ìleti pri-
jaju. I u ovom slu~aju pitawe prevo|ewa na srpski jezik je problem ovog su-
da, a ne moj li~ni kao optuènog.
7. Koliko je ve} ozbiqan problem mog nepoznavawa dosada{we sudske
prakse Ha{kog tribunala svedo~i sadràj dosada{wih tuìo~evih podne-
saka i sudskih odluka u mom predmetu. U Zahtevu optu`be za izdavawe nalo-
ga o neobelodawivawu propratnog materijala od 10. marta 2003. godine tu-
ìlac se pozivao na Odluku po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere u
predmetu Br|anin od 2. jula 2000. godine, Odluku po zahtevu tuìoca ko-
jim se traè za{titne mere za svedoka R u predmetu Tadi} od 31. jula 1996.
godine, a i pre toga, u Zahtevu optu`be za izdavawe naloga za imenovawe
287
branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ u vo|ewu odbrane od 28.
februara 2003, pored ukazivawa (sasvim nestru~nog) na ogroman broj pri-
mera iz svetske pravne prakse, tuìlac navodi primere iz transkripta su-
|ewa u predmetu Milo{evi} od 30. avgusta 2001, 20. februara, 28. februa-
ra, 8. marta, 14. marta i 9. aprila 2002. godine. Zatim, u ovom drugom zahte-
vu sledi pozivawe na Presudu po zahtevu Republike Hrvatske za preispiti-
vawe odluke Pretresnog ve}a II u predmetu Bla{ki} od 18. jula 1997. godi-
ne, dok u Nalogu o prevodu dokumenata od 6. marta 2003, koji je potpisao
Volfgang [omburg, sudija se poziva na Odluku po zahtevu za prevod svih
dokumenata u predmetu Qubi~i} od 20. novembra 2002. godine. U Odluci po
zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa
pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane, koju je Pretresno ve}e II
donelo 9. maja 2003, sudije na vi{e mesta insistiraju na pravnim stavovima
iznesenim u predmetu Milo{evi}, ukazuju}i na transkript su|ewa od 18.
decembra 2002. i Obrazloèwe odluke po predlogu tuìoca za dodelu bra-
nioca od 4. aprila 2003. godine, Nalog kojim se poziva na odre|ivawe ami-
kus kurie od 30. avgusta 2001. godine i Nalog koji se odnosi na amici kurie
od 11. januara 2002. godine. Odluka po zahtevu za izuze}e sudija koju je doneo
Kolegijum 10. juna 2003. sadrì pozivawe na Odluku Kolegija od 4. maja
1998. u predmetu Kordi} i êrkez, kao i na Odluku po Blagojevi}evom zah-
tevu za poja{wewe od 27. marta 2003. u predmetu Blagojevi}. Tuìlac se u
Zahtevu da pretresno ve}e odobri prekora~ewe ograni~ewa duìne podne-
saka na deset stranica od 25. jula 2003. poziva na Odluku po zahtevu Tuì-
la{tva za izricawe privremenih za{titnih mera u skladu s pravilom 69.
od 19. februara 2002. u predmetu Milo{evi}. Daqe, u Zahtevu optu`be za
neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(A)(II) i 68
i za za{titne mere za svedoke tokom pretrpretresne faze, tuìlac se ta-
ko|e poziva na jedan pravni akt iz predmeta Milo{evi}, i to na odluku po
zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih mera na osnovu
pravila 69, od 19. februara 2002. godine, zatim na Odluku po zahtevu Tuì-
la{tva za za{titne mere od 3. jula 2000. u predmetu Br|anin i Tali}, Po-
verqivu odluku po drugom zahtevu Tuìla{tva za izricawe za{titnih me-
ra od 29. novembra 2000. u predmetu Dragan Nikoli}, Prvu odluku po zahte-
vu optu`be da se odrede za{titne mere za svedoke koji su osetqivi izvor
informacija od 24. maja 2002. u predmetu Kraji{nik i Plav{i}, Prvu olu-
ku po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke koji su osetqivi iz-
vor informacija od 3. maja 2002. u predmetu Milo{evi}, kao i jo{ dva na-
loga iz predmeta Milo{evi}, Nalog po zahtevu Tuìla{tva za izuzimawe
iz naloga Pretresnog ve}a od 21. januara 2002, dones{en 25. januara 2002, i
od 26. februara 2002. Nalog za podno{ewe daqih podnesaka u vezi sa zahte-
vom da se iz naloga Pretresnog ve}a od 21. januara 2002. izuzmu izjave svedoka.
Odgovorom na moj podnesak broj 23, tuìlac se 10. novembra 2003. kao
na uzore iz dosada{we pravne prakse poziva na Odluku po zahtevu optu`be
za preispitivawe odluke Pretresnog ve}a u vezi sa jednom humanitarnom
organizacijm ili za potvrdu àlbe na odluku od 4. aprila 2003. u predmetu
Milo{evi} i na Odluku o izdavawu potvrde za ulagawe àlbe na odluku
288
Pretresnog ve}a po zahtevu da se poni{ti poverqiva subpena za svedo~ewe
od 19. juna 2002. u predmetu Br|anin i Tali}. U odgovoru Tuìla{tva na
moju àlbu povodom odluke Pretresnog ve}a II po mom podnesku broj 19, tu-
ìlac se poziva na drugostepenu presudu od 17. septembra u predmetu Krno-
jelac, koju ni do danas nisam dobio. Izja{wavaju}i se 29. januara 2004. na moj
prigovor na optu`nicu, tuìlac se poziva na izdvojeno mi{qewe sudije
Sidva povodom Odluke po interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost
suda, zatim na Odluku po preliminarnim prigovorima odbrane u predmetu
Stani{i} i Simatovi} od 14. novembra 2003. godine. îni mi se posebno
va`nim da se u tom podnesku poziva i na Drugostepenu presudu u predmetu
Kupre{ki} od 23. oktobra 2001. godine, do koje ja ve} {esnaest meseci po-
ku{avam da do|em i bezuspe{no se ve} u nekoliko navrata pismeno obra-
}am sekretaru. Predmet pozivawa na precedentno pravo ovde je i Odluka o
formi optu`nice od 25. oktobra 2002. u predmetu Derowi}, kao i Odluka
po preliminarnim podnescima odbrane o formi optu`nice od 12. aprila
1999. i Odluka po prigovorima odbrane na izmewenu optu`nicu od 8. no-
vembra 1999. u predmetu Kvo~ka i drugi. Sledi ukazivawe na Odluku Ras-
pravnog ve}a I po zahtevu odbrane koji se odnosi na formalne nedostatke
optu`nice od 19. juna 1997. u predmetu Aleksovski, Odluku po molbi odbra-
ne za dozvolu ulagawa àlbe od 30. novembra 2001. u predmetu Gali}, Odlu-
ku po zahtevu optu`be za odobrewe za izmenu i dopunu konsolidovane op-
tu`nice od 4. marta 2002. u predmetu Kraji{nik i Plav{i}, Odluku po
preliminarnom podnesku zbog prigovora na formu izmewene optu`nice
od 11. februara 2000. u predmetu Krnojelac, Odluku po preliminarnom pod-
nesku odbrane o formi izmewene optu`nice od 28. januara 2000. u predme-
tu Krsti} itd. Odgovaraju}i 13. aprila 2004. na moj podnesak broj 30, i pod-
nose}i zahtev da mi se izda sudski nalog da prihvatim materijal za obelo-
dawivawe u elektronskom obliku tuìlac ukazuje na pravno mi{qewe iz
Odluke po zahtevu optuènog Zejnila Delali}a za obelodawivawe dokaza
od 26. septembra 1996. u predmetu Delali} i drugi, Naloga kojim se odbija
zahtev za obelodawivawe dokumenata od 10. juna 1998. u predmetu Tadi}, Od-
luke po zahtevu za o~uvawe i obezbe|ewe dokaza od 22. aprila 1999. u pred-
metu Delali} i drugi, Odluke po zajedni~kom zahtevu odbrane za pristup
poverqivom propratnom materijalu, podnescima, transkriptima i doka-
znim predmetima od 15. septembra 2003. u predmetu Raji}, Odluke po zahte-
vu odbrane za pristup transkriptima i dokumentima od 20. oktobra 2003. u
predmetu Simatovi} i Stani{i}, Javne verzije poverqive odluke o navod-
noj pravnoj neutemeqnosti pravila 70, od 6. maja 2002., u predmetu Br|anin
i Tali}, Jedinstvene odluke po zahtevima u vezi s dostavqawem dokaznog
materijala od 12. decembra 2002. u predmetu Blagojevi} i drugi.
U odluci Pretresnog ve}a II od 26. maja 2004. godine, izme|u ostalog,
povodom mog prigovora kojim sam osporavao nadle`nost ovog suda i formu
optu`nice, sudije se pozivaju na Odluku o formi optu`nice od 19. juna
2003. u predmetu Mrk{i} i drugi, Odluku o formi optu`nice od 7. decem-
bra 2002. u predmetu Hayihasanovi} i drugi, Odluku po prigovoru Momira
Tali}a na formu izmewene optu`nice od 20. februara 2001. u predmetu
289
Br|anin i Tali}, Odluku po prigovoru Radoslava Br|anina na formu iz-
mewene optu`nice od 23. februara 2001. u predmetu Br|anin i Tali}, Od-
luku o formi optu`nice od 25. oktobra 2002. u predmetu Derowi}, Odluku
po preliminarnom podnesku zbog prigovora na formu izmewene optu`ni-
ce od 11. februara 2000. u predmetu Krnojelac, Odluku o formi dodatno iz-
mewene optu`nice i zahtevu Tuìla{tva za izmenu optu`nice od 26. juna
2001. u predmetu Br|anin i Tali}, Odluku o formi druge izmewene optu-
`nice od 11. maja 2000. u predmetu Krnojelac, Odluku po preliminarnom
prigovoru odbrane koji su podneli branioci Nikole [ainovi}a od 27. mar-
ta 2003. u predmetu Milutinovi} i drugi, Odluku o formi ~etvrte izmewe-
ne optu`nice od 23. novembra 2001. u predmetu Br|anin i Tali}, Odluku po
prigovoru Dragoquba Ojdani}a na nenadle`nost – udruèni zlo~ina~ki
poduhvat od 21. maja 2003. godine u predmetu Milutinovi} i drugi, Odluku
po molbi odbrane za dozvolu ulagawa àlbe od 30. novembra 2001. u predme-
tu Gali}, Odluku po preliminarnom prigovoru odbrane u vezi sa formom
optu`nice od 28. juna 2002. u predmetu Strugar i drugi. Ovde sam se trudio
da ne ponavqam nazive sudskih odluka na koje su se sudska ve}a ili tuìlac
pozivali u vi{e odluka ili podnesaka, kao ni one na koje se u jednom podne-
sku nekoliko puta ukazuje. Nisam navodio ni pozivawe na prvostepene i
drugostepene presude u koje sam ve} ostvario uvid, dobro ih prou~io i pri-
premio se da ih koristim.
8. Nemogu}nost da ostvarim uvid u ogroman broj kori{}enih sudskih
odluka, kojima su raspolagali sudije i tuìoci, a meni su bile nedostupne,
spre~ila me je da podnesem repliku na bilo koji tuìo~ev podnesak, kao i
da najavim i podnosim àlbe na sudske odluke. Ukoliko mi u najkra}em vre-
menskom roku ne dostavite bukvalno sve podneske tuìlaca i odbrane u
svim zavr{enim ili teku}im procesima, me|usobne replike i sudske odlu-
ke, àlbe i presude, i to iskqu~ivo na srpskom jeziku, ozbiqno priprema-
we moje odbrane i ravnopravno u~e{}e u pretpretresnim radwama jedno-
stavno nisu mogu}i. Pored toga, primetio sam da se Tuìla{tvo ~esto po-
ziva na sudsku praksu Me|unarodnog tribunala za Ruandu, kao i na novin-
ske ~lanke, izjave raznih politi~ara, izve{taje pojedinih nevladinih or-
ganizacija. Zahtevam da sud naloì postupaju}em tuìocu da mi svaki put,
u slu~aju takvih pozivawa, u prilogu podneska dostavi kompletan tekst od-
luke sudskih ve}a za Ruandu, kompletan ise~ak iz novina ili izve{taj, i to
sve na srpskom jeziku. U protivnom, ako je nemogu}e da mi se sve to dostavi,
da se Tuìla{tvu zabrani da se poziva na materijal koji ne moè u celo-
sti da priloì, jer istrgnuti citat ~esto moè da stvori la`nu sliku o
celini teksta, pogotovo ako je tendenciozno odabran, {to je ovde radovna
praksa. U slu~aju da tuìlac citira neku kwigu ili nau~no saop{tewe iz
~asopisa, zahtevam da mi u prilogu odmah dostavi celu tu kwigu ili ~aso-
pisni separata, prevedene na srpski, ako su na nekom drugom jeziku obja-
vqeni. Predmet razmatrawa pred ovim sudom, u procesu koji se protiv me-
ne vodi, ne moè biti ni jedan jedini materijal koji nije meni dostupan na
mom materwem jeziku.
290
9. Vi{i zastupnik optu`be, Hildegard Uertz-Reclaff, u pismu od 4. sep-
tembra 2003. godine izrazila je èqu da Tuìla{tvo sa mnom obavi infor-
mativni razgovor u vezi navoda iz optu`nice koja je protiv mene podignu-
ta, ujedno rezervi{u}i termin i pogodnu prostoriju za period od 24. do 26.
septembra, dostavqaju}i mi kratak pregled op{tih tema koje bi bile pred-
met razgovora. Odgovorio sam 8. septembra podneskom broj 20. da prihvatam
razgovor neograni~enog trajawa i da sam spreman da odgovorim na sva pita-
wa koja mi tuìlac postavi, vezuju}i termin odràvawa razgovora za peri-
od nakon hirur{ke operacije koja je upravo trebala da mi bude zakazana.
Insistirao sam da celom toku razgovora prisustvuju moji pravni savetni-
ci, advokati Slavko Jerkovi} i Maja Gojkovi}, a da im Tuìla{tvo ili Me-
|unarodni sud finansira putne tro{kove, kao i tro{kove wihovog borav-
ka u Hagu, s obzirom da ja nemam mogu}nosti da im to platim. Usledilo je no-
vo pismo Hildegard Uertz-Reclaff od 11. septembra, u kome vi{i zastupnik op-
tu`be saop{tava da Tuìla{tvo ne pristaje na prisustvo Maje Gojkovi}
tokom informativnog razgovora, da nema ni{ta protiv da razgovoru pri-
sustvuje Slavko Jerkovi}, ako ga u me|uvremenu Sekretarijat Me|unarod-
nog suda prizna kao ~lana tima mojih branioca, ali ni u tom slu~aju ne bi
platilo wegove putne tro{kove ni tro{kove boravka u Hagu. Na kraju, kao
vrhunski bezobrazluk, “Tuìla{tvo preporu~uje da Va{ pravni savetnik
u pripravnosti – gospodin Aleksandar Lazarevi} – bude prisutan tokom
informativnog razgovora”. Tuìla{tvo mi je sve te stavove ponovilo i u
pismu od 23. septembra. Na posledwe pismo vi{eg zastupnika optu`be od 1.
decembra 2003. godine u vezi odràvawa informativnog razgovora i pred-
loènih termina ni do danas nisam odgovorio, jer je u wemu ponovqeno ne-
slagawe sa prisustvom Maje Gojkovi}. Ja vam ponovo saop{tavam da sam
spreman na intervju sa tuìocem, da sam voqan da odgovorim na sva tuìo-
~eva pitawa, ali se pozivam na moja prava koja proisti~u iz pravila 63 o
ispitivawu optuènog Pravilnika o postupku i dokazima, u ~ijem prvom
stavu stoji: “Ispitivawe optuènog od strane tuìoca, i nakon prvog stu-
pawa pred sud, ne smije se voditi bez prisustva wegovog branioca, osim ako
optuèni nije dobrovoqno i izri~ito pristao na to da se ispitivawe vr-
{i bez prisustva branioca. Ako optuèni naknadno izrazi èqu da brani-
lac bude prisutan, ispitivawe se odmah nakon toga prekida i nastavqa tek
kad branilac optuènog bude prisutan”. S visokim procentom pouzdanosti
ustanovio sam da se ni u jednom dosada{wem slu~aju ispitivawa osumwi~e-
nih, optuènih ili svedoka nije desilo da se Tuìla{tvo suprotstavi da
saslu{awu prisustvuje branilac koga potpuno slobodnom voqom izabere
ispitivana osoba. O~igledno je, zapravo, da Tuìla{tvo sistematski izbe-
gava intervju sa mnom i da u svrhu izbegavawa izmi{qa nebulozne razloge
i konstrui{e nepostoje}e prepreke. Ja u ovom slu~aju samo insistiram da
se po{tuje pravilni~ka odredba, jer }u se mnogo prijatnije ose}ati ako is-
pitivawu prisustvuju meni pouzdani svedoci, kako bi tuìlac bio blago-
vremeno osuje}en u eventualnoj nameri da se falsifikuje video snimak ili
transkript saslu{awa. I mojim pravnim savetnicima bi bilo dragoceno
prisustvo tom saslu{awu, jer bi na osnovu toga mogli izvesti preciznije
291
zakqu~ke na ~emu }e se zasnivati koncept moje odbrane i koje su ~iwenice
u opticaju izme|u mene i tuìla~ke strane. Uostalom, ja sam punih osam me-
seci nedvosmisleno insistirao na takvom razgovoru, a vi{i zastupnik op-
tu`be ga je uporno izbegavala sve do septembra pro{le godine.
10. Na prvom pojavqivawu pred sudom, povodom mog izri~itog zahteva,
sudija [omburg je izjavio da }u sva sudska dokumenta i materijal Tuìla-
{tva dobijati li~no i ekskluzivno na srpskom jeziku. U to se moète uve-
riti uvidom u video-snimak ili transkript mog prvog pojavqivawa od 26.
februara. Kako je onda mogu}e, posle tog izri~itog obe}awa i zvani~ne po-
tvrde mojih prava, da Tuìla{tvo ve} skoro godinu i po dana zamajava i
Pretresno ve}e II i mene li~no neprekidnim zahtevima da mi se deo mate-
rijala dostavi na engleskom jeziku i na kompjuterskim diskovima. Uzgred,
da napomenem, na tom istom pojavqivawu sudija [omburg mi je decidno obe-
}ao da }e mi dostaviti kopiju pravila o ode}i sudskog personala, koja su na-
vodno donesena na plenarnoj sednici ovog suda, ali to obe}awe, uprkos
stalnom ponavqawu mog insistirawa, nikada nije ispuweno. Ina~e, Sekre-
tarijat suda je u vi{e navrata poku{avao da mi dostavi materijal na engle-
skom ili francuskom jeziku, {to sam ja odmah vra}ao natrag po{iqaocu, o
~emu svedo~i sadràj mojih podnesaka, i to broj 2. od 28. februara, broj 3. od
4. marta, broj 4. od 12. marta, broj 5. od 14. marta 2003. godine, kao i nekoli-
ko narednih.
Nekoliko dana po dolasku u Hag obavestio sam Me|unarodni sud da sam
za svog pravnog savetnika imenovao advokata Maju Gojkovi} iz Novog Sada,
a za pravnog pomo}nika advokata Slavka Jerkovi}a iz Beograda. Na pri-
medbu sudije [omburga, izre~enu na statusnoj konferenciji od 4. jula 2003.
godine, odlu~io sam da wihova zvawa, radi izbegavawa eventualne zabune,
izjedna~im, tako da su mi oboje sada pravni savetnici, koji mi pomaù u
pripremawu odbrane, zajedno sa ekspertskim timom istraìteqa. Podne-
skom broj 11, od 5. maja 2003. godine, zahtevao sam od sekretara Me|unarod-
nog suda da mi se omogu}i privilegovana telefonska komunikacija sa Ma-
jom Gojkovi} i Slavkom Jerkovi}em, a to je pravo koje imaju svi pritvore-
nici u [eveningenu. Dostavio sam i brojeve telefona mojih pravnih savet-
nika. Takva komunikacija mi je }utke onemogu}ena, o ~emu sam sekretara
upozorio 14. maja podneskom broj 12. Sekretar Hans Holcijum me zatim pi-
smeno izve{tava da je neophodno, kako bih stekao pravo na privilegovanu
komunikaciju, da Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} sekretaru dostave mojom
rukom potpisano punomo}je i sa svoje strane da potpi{u garanciju da }e po-
stupati u skladu s Profesionalnim kodeksom branilaca koji postupaju
pred ovim Me|unarodnim sudom i merodavnim pravilima i odredbama.
Usledilo je pismo zamenika {efa Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pri-
tvora Monike Martinez, da moji pravni savetnici moraju ispuwavati
uslov o znawu engleskog ili francuskog jezika. Podneskom broj 17, od 15. ju-
la 2003. godine, ukazao sam da moji pravni savetnici ispuwavaju sve propi-
sane uslove, a da im znawe engleskog i francuskog jezika nije ni potrebno,
jer oni nisu branioci koji se pojavquju u sudnici, ili bi u moje ime kontak-
tirali sa sudskim organima i primali dokumentaciju. Da bi mene ispravno
292
savetovali, ne samo da im engleski jezik nije potreban, nego bi im predsta-
vqao smetwu. Dana 8. septembra 2003. vi{i zastupnik optu`be Hildegard
Uertz-Reclaff uputila je interni memorandum Slu`bi za pravnu pomo} i pi-
tawe pritvora u kome se izjasnila da optu`ba nema ni{ta protiv toga da
Slavko Jerkovi} postane ~lan odbrane u bilo kojoj funkciji, ali se proti-
vi da Maja Gojkovi} bude ukqu~ena u moj tim odbrane, jer je smatra osumwi-
~enim, ~ak mogu}im saizvr{iocem optuènog, s obzirom da je sve inkrimi-
nisano vreme bila potpredsednik Srpske radikalne stranke.
Podneskom broj 21, upu}enim 20. oktobra 2003. godine, @albenom ve}u
II zahtevao sam da moji pravni savetnici Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi}
prisustvuju pored mene svim pretpretresnim i procesnim radwama u mom
predmetu, kako bi na licu mesta mogli da mi pruè pravne savete po bilo
kom pitawu. Reaguju}i na taj podnesak, vi{i zastupnik optu`be u svom od-
govoru od 23. oktobra izjavquje da se protivi takvom mom zahtevu sve dok se-
kretar po pravilu 44 Pravilnika o postupku i dokazima ne imenuje Maju
Gojkovi} i Slavka Jerkovi}a za moje branioce. Kao da sam ja uop{te traìo
da oni budu moji branioci i kao da pravni savetnici ne mogu da prisustvu-
ju pretpretresnim radwama i sudskom procesu, dok tuìla~ku stranu redov-
no zastupa ~etiri do pet qudi. Tuìla{tvo ovde ponavqa svoj klevetni~-
ki stav da bi Maja Gojkovi} mogla biti osumwi~eni ili moj mogu}i saizvr-
{ilac krivi~nih dela, kao i protivqewe da joj se obelodawuje osetqivi
materijal. Zamenik {efa Slu`be za pravnu pomo} i pitawe pritvora, Mo-
nika Martinez, pismom od 31. oktobra izvestila me je da su Maja Gojkovi}
i Slavko Jerkovi} “dostavili svoje rezimee i potpisali izjave kojima se
obavezuju da }e postupati u skladu sa svim merodavnim pravilima i odred-
bama Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i Profesionalni kodeks branilaca ko-
ji postupaju pred Me|unarodnim sudom”. Me|utim, ona daqe pi{e da Sekre-
tarijat ne moè da prihvati angaòvawe Maje Gojkovi} kao mog pravnog sa-
vetnika i kao pripadnika tima odbrane u bilo kom drugom svojstvu, jer se
tome protivi tuìlac s obrazloèwem da postoji mogu}nost da se u ovom
predmetu Maja Gojkovi} pojavi kao osumwi~eni saizvr{ilac ili da je Tu-
ìla{tvo pozove u nekom trenutku kao svedoka. [to se ti~e Slavka Jerko-
vi}a, Sekretarijat se ne protivi wegovom angaòvawu u timu odbrane, ali
on ne}e imati pravo da sa mnom razgovara ili da me pose}uje na privilego-
vanoj osnovi, a wegov pristup poverqivom materijalu zavisi}e od stava
Pretresnog ve}a II ili Tuìla{tva. Apsolutno je sigurno da Tuìla{tvo
nema nameru da podiè optu`nicu protiv Maje Gojkovi}, a to {to je treti-
ra kao eventualno osumwi~enu samo je providna pokvarena igra da se ona
elimini{e iz moje odbrane, s obzirom da u wene moralne i stru~ne kvali-
tete imam potpuno poverewe. Sama ~iwenica da od vremena podizawa optu-
`nice do danas Maja Gojkovi} neprekidno sa mnom kontaktira i u~estvuje
u pripremawu odbrane iskqu~uje svaku mogu}nost da se ona u bilo kojoj fa-
zi procesa pojavi kao tuìo~ev svedok. Tuìla{tvo bi to moralo da zna;
nije vaqda dotle do{lo da ga ja podu~avam pravnim principima.
11. Podneskom broj 21, od 20. oktobra 2003. godine, obavestio sam Pre-
tresno ve}e II da nemam dovoqno novca za finansirawe sopstvene odbrane
293
i da zahtevam da mi Me|unarodni sud stavi na raspolagawe odgovaraju}i iz-
nos, saobraèn teìni i sloènosti mog slu~aja, koji je od istorijskog zna-
~aja po saglasnom mi{qewu sudija, tuìlaca i mom li~nom. Pozvao sam se
na ~lan 21, stav 4, ta~ku (b) Statuta Me|unarodnog suda za biv{u Jugosla-
viju, u kome stoji da kao na minimalnu garanciju imam pravo na odgovaraju-
}a sredstva za pripremu odbrane, s ~im je saglasna i dosada{wa sudska prak-
sa. Sekretaru suda sam takav zahtev uputio podneskom broj 24, dana 31. okto-
bra 2003. godine. U me|uvremenu sam ispunio propisani upitnik, prijavio
uredno svu svoju li~nu imovinu i obavio razgovor sa slu`benicima Sekre-
tarijata. Ni do danas nikakva odluka po tom pitawu nije done{ena, a prav-
ni savetnici su mi ve} ispostavili ra~un u iznosu od dvesta hiqada ame-
ri~kih dolara za svoj rad na pripremawu moje odbrane u toku 2003. godine.
Mada sektretar jo{ nije registrovao wihov status, oni su mi pripremili
ve}i broj podnesaka i koncept moje posebne odbrane, koji sam dostavio Tu-
ìla{tvu na skoro trista gusto kompjuterski sloènih strana. Pored
advokata Maje Gojkovi} i Slavka Jerkovi}a, ~lanovi ekspertskog tima ko-
ji priprema moju odbranu su Tomislav Nikoli}, Zoran Krasi}, Vjerica Ra-
deta, Aleksandar Vu~i}, Elena Boì}-Talijan, Ogwen Mihajlovi}, Vesna
Mari}, Marina Ragu{, Nikola [e{eq, Dragan Todorovi}, Gordana Pop-
Lazi}, Zlata Radovanovi}, Momir Markovi}, Jadranko Vukovi}, Nemawa
[arovi}, Brankica Terzi}, Qiqana Mihajlovi}, Marina Toman, Igor
Mirovi}. Kad budem nameravao da im obelodanim poverqivi materijal do-
stavi}u vam wihove adrese, a po potrebi mogu to i odmah u~initi, kao i sve
ostale podatke o wima.
12. Kad naloìte da mi se dostavi sva neophodna dokumentacija za pro-
u~avawe dosada{we sudske prakse Ha{kog tribunala, moè se pojaviti
problem nedovoqnog prostora u mojoj zatvorskoj }eliji. Brzo i jednostav-
no se taj problem moè re{iti. Ve} sam se 15. juna 2004. godine, podneskom
broj 35, obratio upravniku Pritvorske jedinice Timoti Mekfadenu zahte-
vom da me preseli u }eliju 103, na istom spratu na kome se sada nalazim. Ta
velika }elija je nastala spajawem dve uobi~ajene, trenutno je prazna i uop-
{te se ne koristi otkako je iz we Biqana Plav{i} upu}ena na izdràva-
we kazne. Ukoliko bi mi upravnik obezbedio jo{ nekoliko ormana za kwi-
ge i registratore sa dokumentima, ovim preme{tawem bili bi do kraja pro-
cesa re{eni svi prostorni problemi pripremawa moje odbrane. Preostaje
onda da mi se, kao i svim drugim pritvorenicima, kojima to pravo nikada
nije dovo|eno u pitawe, omogu}e privilegovani telefonski kontakti sa
~lanovima ekspertskog tima odbrane, prvenstveno pravnim savetnicima,
kao i razmena poruka faksom. Na kraju ovog podneska ukazao bih vam na jo{
jedan problem. Na moju zatvorsku adresu prispeo je jedan video snimak, sa
promocije moje kwige “Ideologija srpskog nacionalizma”, koji mi je potre-
ban za pripremu odbrane, ali ga je upravnik zaplenio. Pretpostavqam da je
mogu}e da su mi jo{ neke po{iqke zaplewene, pa zahtevam da mi se odmah
isporu~i sve ono {to mi je neophodno za odbranu, a da se upravnik obaveè
da budem, u slu~aju svake zaplene po{iqke, pismeno obave{ten o kakvoj je
po{iqci re~ i od koga poti~e.”
294
n) odbijawe zahteva za finansirawe odbrane
Iako sam, od dobrovoqnog dolaska u Hag, zahtevao od suda da mi obezbe-
di, shodno ~lanu 21 Statuta, odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane,
meni ta sredstva nikada nisu odobrena. Tim povodom se, 31. oktobra 2003.
godine, jo{ jednom obratio sekretaru Me|unarodnog suda i nekoliko dana
potom popunio propisani formular izjasniv{i se detaqno o sopstvenom
materijalnom stawu i obavio usmeni slu`beni razgovor sa sudskim ~inov-
nikom Qubomirom Jovanovi}em. Od tada je pro{lo vi{e od jedne godine,
da bi mi {ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Sebastijan van
de Vlit 19. novembra 2004. uru~io pismo s odre|enim primedbama, na koje
sam se izjasnio 7. decembra 2004. godine:
1. Sebastijan van de Vlit mi se àli da Sekretarijat nije u mogu}no-
sti da okon~a razmatrawe moje izjave o imovinskom stawu, jer je moja poro-
dica odbila da sara|uje. Ne postoji nijedan propis koji bi mogao naterati
~lanove moje porodice da po bilo kom pitawu sara|uju sa ovim nelegalnim
sudom. Izvesna dobra voqa da pristanu na razgovor s va{im ~inovnicima
kod wih je postojala sve dok mi na potpuno protivpravan na~in niste uskra-
tili bilo kakvu komunikaciju sa spoqa{wim svetom. Posle tog sedmome-
se~nog perioda nepodno{qivog psihi~kog mu~ewa moje dece i unuka, moje
supruge, majke i sestre, ~lanovi moje porodice sve vas zaposlene u Me|una-
rodnom sudu smatraju odvratnim zlo~incima i govnima u qudskom obliku.
Mojoj supruzi Jadranki [e{eq je najodvratniji bio va{ ~inovnik Qubo-
mir Jovanovi}, odvratan ve} kao pojava, pogotovo kad je ~ula da je Srbin sa
slovena~kim dràvqanstvom, pa ga je bukvalno najurila sa dvori{ne kapi-
je. Stav ~lanova moje porodice da nikada i ni pod kakvim uslovima ne pri-
hvate razgovore sa slu`benicima Ha{kog tribunala je definitivan i ja,
ba{ kad bih to i èleo, ne bih po tom pitawu mogao ni{ta da promenim.
2. îwenica da vlasti Srbije i Crne Gore jo{ nisu u potpunosti odgo-
vorile na va{a pitawa u vezi sa mojim slabim imovnim stawem mene se uop-
{te ne ti~e, jer ne samo {to na wihovo pona{awe ni~im ne mogu uticati,
nego te vlasti sistematski ometaju moju odbranu. Poltronski odmah tr~e da
Tuìla{tvu dostave svu mogu}u dokumentaciju, a na izri~it zahtev izbega-
vaju da te iste dokumente dostave mojim pravnim savetnicima i ~lanovima
Stru~nog tima koji mi pomaù u pripremi odbrane. Uostalom, te vlasti su
izbegle i da mi izdaju garanciju povodom zahteva da se branim sa slobode,
jer iz istih onih razloga ne èle moje prisustvo u Beogradu, koji su moti-
visali va{e Tuìla{tvo da me la`nom optu`nicom i hap{ewem, kao i
prolongirawem su|ewa u nedogled, elimini{e iz srpskog politi~kog ì-
vota. Iste zapadwa~ke globalisti~ke gazde upravqaju, kao sa svojim instru-
mentima, i srpskim dràvnim zvani~nicima i ha{kim sudijama, tuìoci-
ma i ~inovnicima, pa vi taj problem saradwe ili nesaradwe razre{ite u
va{em porodi~nom krugu. Imate iste sisteme vrednosti i identi~ne poli-
ti~ke ciqeve u okviru izrazito antisrpske politike koju vodite.
3. Kolika su to odgovaraju}a sredstva za moju odbranu moè se utvrdi-
ti samo pore|ewem s podacima koliko je Ha{ki tribunal imao tro{kova
295
za odbranu u svim drugim slu~ajevima, kao i pore|ewem mog imovnog stawa
sa stawem ostalih optuènih. Pored toga, neophodni su podaci koliko je
Tuìla{tvo ukupno novca potro{ilo rade}i na mom predmetu, koliko je
slu`benika i istraìteqa angaòvalo itd. Na moj direktni zahtev da mi
se dostave podaci o tro{kovima drugih optuènih ili ve} osu|enih lica
pred Ha{kim tribunalom, Sekretarijat mi je pismeno odgovorio da su ti
podaci poverqive prirode pa ih ne mogu dobiti. Ti podaci ni po kakvom
osnovu ne mogu biti poverqive prirode i o wima se detaqno mora upozna-
ti svetska javnost, jer je re~ o novcu Ujediwenih nacija. Na poverqivosti
insistira iskqu~ivo sekretar ovog suda Hans Holcijus da bi uspe{nije
prikrio svoje finansijske mahinacije i malverzacije. Ja nikada ne}u odu-
stati od zahteva da mi se dostavi detaqan advokatski tro{kovnik u svim ha-
{kim predmetima jer se bez toga ne moè na egzaktan na~in proceniti {ta
zna~i statutarni izraz “odgovaraju}a sredstva za pripremu dobrane” u mom
slu~aju, koji je, ina~e, po nepodeqenom mi{qewu ha{kih sudija i tuìoca
veoma delikatan, teàk, komplikovan i od velikog istorijskog zna~aja.
4. Moja majka Danica, kao vlasnik ku}e u kojoj ìve moja supruga Jadran-
ka, sinovi Nikola, Aleksandar, Mihailo i Vladimir, snaha Milica i unu-
ci Vojislav i Qubomir, nikada vam ne}e dostaviti katastarski vlasni~ki
list, kupoprodajni ugovor, procenu trenutne trì{ne vrednosti objekta
od strane lokalnog suda zaduènog za ve{ta~ewe po gra|evinskim pitawi-
ma ili bilo kakav drugi dokument koji traìte. Ne pada joj ni na kraj pa-
meti da tu ku}u proda i tako u~estvuje u finansirawu moje odbrane. Odlu-
~ila je da je testamentom ostavi u nasle|e svojim unucima i praunucima, a
{to se mene ti~e, s obzirom da sam ve} pre{ao pedesetu godinu ìvota i
prakti~no se naìveo, {teta je da se za moju odbranu ulaù sredstva koja
zna~e da bi mi se deca i unuci ostavili bez krova nad glavom. Moja majka da-
qe smatra da, s obzirom da ni u jednom mom ratnom zlo~inu nije u~estvova-
la, nema nikakvog razloga da solidarno u~estvuje u finansirawu moje od-
brane. Istina, ne zamera ona meni {to sam mo`da u~estvovao u nekim rat-
nim zlo~inima, nego mi ne moè oprostiti {to te eventualne zlo~ine ni-
sam boqe prikrivao, kako ih niko nikada ne bi mogao istraìti i dokaza-
ti. Uzgred, moram ovde da se osvrnem i na ~iwenicu da ste ispali nevero-
vatno sme{ni operi{u}i podatkom da odnosna ku}a vredi 909 dolara po
kvadratnom metru. Po toj ceni nikada niko u beogradskom najdaqem pred-
gra|u, Batajnici, nije uspeo da proda stambeni prostor niti }e u bliskoj bu-
du}nosti uspeti, pa makar mu ku}a bila pozla}enih krovova. Sme{ni su i
pripadnici dosmanlijskog beogradskog reìma koji su vam iz ~iste zlobe
takve podatke dostavili.
5. Ni moja supruga Jadranka [e{eq nikada vam ne}e dostaviti kata-
starski vlasni~ki list, kupoprodajni ugovor i procenu trenutne trì{ne
vrednosti ku}e koju je kupila novcem svoga oca Vu~ka Pavlovi}a, uz u~e{}e
moje sestre Dragice, a u kojoj ìve moja majka Danica, sestra Dragica, tet-
ke Mara i Vida. @ivela je tu i moja tetka Stana, koja je umrla u junu ove go-
dine. Jadranka [e{eq ne}e da vam dostavi ni potvrdu iz mati~ne kwige
ven~anih niti pristaje na bilo kakav drugi kontakt ili saradwu. Ona nije
296
spremna da bilo koji deo svoje li~ne imovine `rtvuje radi finansirawa
moje odbrane. Jednostavnije bi joj bilo da se ponovo uda, nego ovako, kao ne-
zaposlena i bez ikakvog socijalnog i zdravstvenog osigurawa, da proda ne-
{to bez ~ega bi ona i deca ostali da gladuju i smrzavaju se na vetru, ki{i i
snegu. Pri tome ima u vidu da je Ha{ki tribunal nelegalni antisrpski sud
koji presude donosi kr{ewem svih relevantnih pravnih principa, na osno-
vu la`nih svedoka, izmi{qenih krivica i falsifikovanih dokaza, pa je po
wenom mi{qewu svaka odbrana pred takvim sudom besmislena. Ina~e, u
tim ku}ama nikada nije bilo nikakvih umetni~kih zbirki, stilskog name-
{taja, porodi~nog nakita, zbirki oru`ja ili numizmati~kih zbirki. Po-
stoje samo moja dva registrovana pi{toqa.
6. I daqe sam vlasnik motornog vozila “Tojota-korola 1300 XL lift-
bek”, proizvodwe 1990. godine, kao i vozila “Volvo 850 GTL” iz 1995. godi-
ne. Po proceni glavne beogradske filijale osiguravaju}eg dru{tva DDOR
Novi Sad Tojotino vozilo vredi 65.401,80 dinara, {to je mawe od hiqadu do-
lara, dok Volvo vredi 417.905,70 dinara, {to iznosi 5.000 evra. U prilogu
ovog podneska dostavqam vam originalne procene vrednosti.
7. Moja supruga Jadranka [e{eq kategori~ki odbija da vam dostavi po-
datke o svojim bankovnim ra~unima, kao i bilo kakav drugi dokument. [to
se ti~e mojih ra~una, situacija se delimi~no promenila u odnosu na pro-
{logodi{wu, i sada je slede}a:
a) [tedni ulog od 42.000 kanadskih dolara sam povukao sa depozita u
Rojal bank of Kanada i tim novcem sam izdràvao moju brojnu porodicu to-
kom 2004. godine, kao i vratio sve dugove iz 2003.
b) Prijavio sam vam da u beogradskoj Komercijalnoj banci imam {ted-
ni ulog od aproksimativno 25.000 evra. Me|utim, morao sam da isplatim
oko 20.000 evra istraìteqima koje sam angaòvao da ispitaju finansijske
malverzacije Hansa Holcijusa i grupe beogradskih advokata, predvo|enim
Tomom Filom, {to je ukqu~ivalo i putovawa u Makedoniju, prikupqawe
informacija o tamo{wem boravku Sandi Grubi}, wenim susretima sa To-
mom Filom, kao i prikupqawe kompromituju}ih podataka vezanih za li~-
nost advokata Aleksandra Lazarevi}a i ~lanove wegove porodice, kako bih
ga {to efikasnije kompromitovao kao nametnutog branioca u pripravno-
sti. U tome sam potpuno uspeo, ali, kao {to vidite, taj veliki posao pri-
li~no skupo me je ko{tao. Na mom deviznom ra~unu u Komercijalnoj banci
sada imam ne{to vi{e od dve hiqade kanadskih, dve hiqade ameri~kih do-
lara i tri hiqade evra, o ~emu prilaèm potvrdu banke. O tome vam dosta-
vqam detaqnu bankovnu dokumentaciju. Skre}em vam pa`wu da je pristigli
iznos od 42.729,59 kanadskih dolara od 1. jula 2004. godine prenos sa zatvo-
renog kanadskog ra~una.
v) U Nacionalnoj {tedionici imam staru deviznu {tedwu od oko dve i
po hiqade australijskih, dve hiqade kanadskih i dvadeset tri hiqade ame-
ri~kih dolara, ali tim novcem sada ne mogu da raspolaèm jer je dràva
propisala da se on u godi{wim ratama ispla}uje do 2016. godine. I o tome
vam dostavqam odgovaraju}u potvrdu.
297
g) Na bankovnom ra~unu Siti korp u Wujorku posedujem sedamdeset hi-
qada dolara. Podneo sam zahtev da se taj novac prebaci na moj ra~un u Beo-
gradu, ali je postupak veoma spor.
I daqe ostajem pri stavu da sam spreman trideset posto svog novca ulo-
ìti u sopstvenu odbranu, a ostatak mi je neophodan za izdràvawe malo-
letne dece. U iznos izdvojen za tro{kove odbrane smatram i novac koji sam
potro{io prikupqaju}i informacije za moralno diskreditovawe Alek-
sandra Lazarevi}a.
7. Nisam imao nikakvog razloga da vam ne dam ta~ne podatke o registro-
vawu i osniva~kom ulogu privatnog preduze}a “Velika Srbija A.D.” Moj
udeo je zaista bio pet hiqada dolara, a u trenutku popuwavawa upitnika,
nemaju}i pri ruci adekvatna dokumenta, mislio sam da je re~ o pet hiqada
maraka. Razlika nije naro~ito velika, bar sude}i po sada{wem kursu dola-
ra. Dostavqam vam kompletan registracioni materijal i detaqne podatke
o prihodima i rashodima ovog preduze}a za 2003. i 2004. godinu iz kojih se
moète uveriti da ono bukvalno ìvotari kako mu se firma ne bi ugasila.
Privatno preduze}e “Velika Srbija A.D.” nema nikakve nepokretne ili
pokretne imovine, osim male koli~ine novca koja se trenutno nalazi na
wegovom ra~unu.
8. Niko od ~lanova mog doma}instva nema nikakve prihode, osim snahe
Milice koja je, sa vi{om stru~nom spremom, zaposlena u Srpskoj radikal-
noj stranci, a odbija da mi dostavi podatke o svojoj plati jer s gnu{awem
gleda na Ha{ki tribunal i prezire sve qude koji za wega rade. Od Saveta
ministara Srbije i Crne Gore ja primam mese~no dvesta evra, {to se nere-
dovno ispla}uje. Od zatvorske uprave dobijam nedeqno petnaest evra, {to
iznosi malo vi{e od dva evra dnevno, mada portparol kancelarije Ha{kog
tribunala u Beogradu, Aleksandra Milenov, laè srpsku javnost da pritvo-
renici u [eveningenu dobijaju po pet evra dnevno. Uz to treba imati u vi-
du da nas zatvorska kantina naprosto pqa~ka. Namirnice koje u woj kupuje-
mo ~esto su tri do ~etiri puta skupqe od istovetnih koje se prodaju u ha-
{kim prodavnicama. Tako jedna zelena paprika (samo jedan komad) ko{ta
jedan evro i ~etrdeset centi. Pla}amo i holandski porez na promet, mada
bi zatvor Ujediwenih nacija morao da uìva eksteritorijalni status. Tog
poreza su ina~e oslobo|eni sudije, tuìoci i ~inovnici Ha{kog tribunala
za sve nabavke koje se obavqaju preko suda. Samo se robija{ima dere koà.
9. Komitet za odbranu dr Vojislava [e{eqa je kod dràvnih vlasti
uredno registrovano udruèwe gra|ana, u obliku takozvane nevladine or-
ganizacije, koje prikupqa dobrovoqne priloge radi finansirawa svojih
programskih ciqeva. Osnovni programski ciqevi Komiteta za odbranu dr
Vojislava [e{eqa su slede}i:
a) da pred srpskom i me|unarodnom javno{}u raskrinkava nelegalnost
i nelegitimnost, odnosno totalnu protivpravnost osnivawa i delovawa
Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju;
b) da pravno argumentovano i po svim pravilima politi~ke propagan-
de dokazuje da je ovaj takozvani sud izrazito antisrpskog karaktera, {to se
vidi iz nacionalne strukture optuènih i sadràja dosada{wih presuda,
298
pogotovo onih wihovih delova u kojima se na krajwe tendenciozan i laàn
na~in interpretiraju op{te politi~ke i istorijske okolnosti oruànih
sukoba;
v) da propagandnim sredstvima dokazuje javnosti da je osnivawe ovakvog
izrazito antisrpskog tribunala, izme|u ostalog, sastavni deo zlo~ina~ke
cionisti~ke zavere, u koju su najaktivnije ukqu~eni weni vode}i eksponen-
ti Medlin Olbrajt, Eli Vizel, Yory Soro{ i Teodor Meron, kao i otvo-
reno cionisti~ki inspirisani vode}i svetski mediji, poput “Wujork taj-
msa” i televizijske mreè Si-En-En. Cionisti~ki zaverenici su|ewem
Srbima za mahom izmi{qene krivice i progla{avawem srpskog naroda
kao najodgovornijeg za nedavno vo|ene balkanske ratove poku{avaju pa`wu
javnosti preusmeriti sa poluvekovne izraelske genocidne politike pro-
tiv palestinskog naroda. Cionisti imaju i svoje beogradske dou{nike, kao
{to su prqavi agenti Mosada Filip David i Avram Izrael;
g) da se bori za striktno po{tovawe mojih qudskih prava kao optuè-
nog i uhap{enog, koja mi birokratski aparat Ha{kog tribunala, uz pre}ut-
nu podr{ku wegovih sudskih instanci, sistematski kr{i i uskra}uje, kao i
da se u tom smislu obra}a relevantnim me|unarodnim pravnim i humani-
tarnim institucijama;
d) da organizuje nau~ne i stru~ne pravni~ke simpozije na kojima }e se
raspravqati o svim aspektima procesa koji se protiv mene vodi, kao i prav-
nim slabostima, nelogi~nostima, neutemeqenosti i neodrìvosti Ha{kog
tribunala kao oblika ugroàvawa osnovnih na~ela me|unarodnog prava
uop{te. Prvi takav simpozijum odràn je 21. decembra 2003. godine, a sle-
de}i se planira za 23. januar 2004. i za u~e{}e na tom simpozijumu ve} se
prijavquju istaknuti nau~nici, profesori, advokati itd.;
|) da finansira specijalna izdawa lista “Velika Srbija” kojima }e se
propagirati odbijawe bilo kakve saradwe srpskih dràvnih organa sa ne-
legalnim i antisrpskim Ha{kim tribunalom;
e) da finansira {tampawe kwiga sudskih i medijskih dokumenata koji
se ti~u moga su|ewa, kako bi stru~noj pravni~koj javnosti bili dostupniji
dokazi da je protiv mene podignuta la`na optu`nica, motivisana iskqu~i-
vo antisrpskim politi~kim ciqevima. Do sada su {tampane ~etiri kwige
tog tipa, svaka od po hiqadu strana teksta. Wihovi naslovi su: “êtni~ki
vojvoda pred ha{kim tribunalom”, “Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima”,
“Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca” i “Pocepana ha{ka inkvizi-
torska ode`da”. Ve} su u pripremi kwige: “U ~equstima Kurve del Ponte”,
“Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron” i “Ha{ko bajramsko prase”;
`) da javno raskrinkava finansijske mahinacije i kra|u novca Ujedi-
wenih nacija koju sistematski vr{e sekretar Ha{kog tribunala Hans Hol-
cijus, wegov donedavni zamenik David Tolbert, wihova “sveta krava” San-
di Grubi}, kao i mnoge sudije, tuìoci i advokati;
z) da adekvatno parira sistematskoj proizvodwi laì i kleveta koju
produkuje Ha{ko tuìla{tvo i preko svoje televizijske agencije “Sense”
plasira u svetskoj javnosti, posebno javnosti podru~ja koja su bila u sasta-
vu nekada{we jugoslovenske dràve;
299
i) da svake nedeqe drì redovne konferencije za {tampu na kojima }e
doma}u i svetsku javnost informisati o svim zbivawima koja se ti~u mog
slu~aja, kao i delatnosti Ha{kog tribunala uop{te, posebno detaqno pa-
riraju}i saop{tewima i izjavama portparola Ha{kog suda i Tuìla{tva,
izdajni~kim stavovima srpskih politi~ara, pa i {irewu medijskih laì
kojima pribegavaju novine, radio i televizijske stanice ~iju delatnost fi-
nansiraju zapadwa~ke vladine i nevladine agencije;
j) da blagovremeno srpsku javnost upozorava na sve antisrpske poteze i
podvale vlada zapadnih zemaqa, Severnoatlantskog pakta i Evropske uni-
je, kao i drugih srpskih neprijateqa, ~iji je ciq da se uni{ti srpska drà-
va i razbije srpska nacija;
k) da sara|uje sa svim antiglobalisti~kim partijama, organizacijama i
pokretima {irom sveta, razmewuje iskustva i informacije, kao i u~estvu-
je u masovnim politi~kim akcijama protiv globalizma kao moderne i najo-
pasnije varijante totalitarizma;
l) da javno raskrinkava perfidnu i podmuklu praksu ha{kih sudija i
tuìlaca koji prave nagodbe sa notornim ratnim zlo~incima, poput Miro-
slava Derowi}a i Milana Babi}a, izri~u}i im male kazne kako bi se oni,
zauzvrat, pojavqivali kao la`ni svedoci na procesima montiranim protiv
najistaknutijih srpskih politi~kih i vojnih lidera;
q) da proizvodi i distribui{e majice s mojim likom, zastave i poste-
re, kao i {tampa plakate s natpisom “Prkos, sloboda, [e{eq” i drugim an-
tiha{kim parolama;
m) da javno raskrinkava ratne zlo~ine Zorana \in|i}a, izvr{ene po-
sredstvom wegovog potpredsednika, odnosno predsednika \in|i}eve Demo-
kratske stranke za Republiku Srpsku, Qubi{e Savi}a Mauzera. Mauzer je
bio komandant paravojne formacije koja je operisala pod nazivom “Garda –
Panteri”, a na ubijawa i pqa~ku civila li~no ga je \in|i} podsticao, u~e-
stvuju}i i u podeli ratnog plena;
n) da javno raskrinkava ratne zlo~ine Vuka Dra{kovi}a koji je 1991.
godine li~no osnovao paravojnu formaciju pod nazivom “Srpska garda”, ~i-
je je pripadnike regrutovao iz reda najozlogla{enijih beogradskih krimi-
nalaca. Dra{kovi}evi gardisti su vr{ili zlo~ine na mnogim rati{tima,
a komandanti “Srpske garde” su bili \or|e Boòvi} Gi{ka, Branislav
Lainovi} Dugi, Zvonko Osmajli} i Borivoje Anteq. Tim povodom posebno
}e se raskrinkavati na~in na koji Karla del Ponte u~estvuje u prikrivawu
ratnih zlo~ina svog beogradskog prijateqa i saveznika Vuka Dra{kovi}a,
kako se nedavno li~no izrazila o Dra{kovi}u.
Kao {to moète iz ovoga videti, nijednim svojim programskim ci-
qem nevladina organizacija Komitet za odbranu dr Vojislava [e{eqa
nije orijentisana na finansirawe moje odbrane u sudskom procesu pred
Ha{kim tribunalom. Ja nisam ~lan tog Komiteta i ne mogu bitno utica-
ti na wegove odluke, ali se u potpunosti slaèm sa ciqevima wegovog
osnivawa, pa sam zato dao saglasnost da Komitet u svom zvani~nom nazi-
vu koristi moje ime.
300
10. Kao dokumentarni prilog ovom podnesku dostavqam vam slede}e
zvani~ne akte, potvrde i bankovne izvode:
a) Uverewe Slu`be za katastar nepokretnosti Republi~kog geodetskog
zavoda Srbije iz kog se vidi da u katastarskom registru na moje ime nema
upisanih nepokretnosti;
b) Uverewe Poreske uprave Ministarstva finansija i ekonomije kojim
se potvr|uje da nemam nikakvih prihoda na osnovu li~nih primawa, od po-
qoprivrede i {umarstva, od samostalne delatnosti, od autorskih prava,
patenata i tehni~kih unapre|ewa, od kapitala, od nepokretnosti, od kapi-
talnih dobitaka ili bilo po kom drugom osnovu. U napomeni se navodi da
sam zaduèn porezom na oru`je i da sam taj porez izmirio za 2004. godinu;
v) Procenu vrednosti vozila “Volvo”, proizvedenog 1995. godine;
g) Procenu vrednosti vozila “Tojota”, proizvedenog 1990. godine;
d) Potvrdu Nacionalne {tedionice – banke a.d. o stawu moje stare de-
vizne {tedwe;
|) Potvrdu Komercijalne banke a.d. Beograd o stawu na mom deviznom
ra~unu i svim promenama od 15. aprila 2002. godine;
e) Kopije svih dokumenata o registrovawu i poslovawu Akcionarskog
dru{tva za proizvodwu, izdava~ku delatnost, trgovinu i usluge “Velika
Srbija” – ukupno 31 list, neki s jednostranim, a neki s dvostranim tekstom;
`) Re{ewe Ministarstva za qudska i mawinska prava Srbije i Crne
Gore o registrovawu Komiteta za odbranu Vojislava [e{eqa kao udruè-
wa gra|ana, kao i pregled kompletnog poslovawa te nevladine organizaci-
je, svim uplatama i isplatama sa wenog dinarskog i deviznog ra~una – ukup-
no 96 strana, raspore|enih u pet ko{uqica.
w) ostala kr{ewa prava optuènog

naredne stranice hronolo{ki sloènih podnesaka u stvari su odgo-
vor na najrazli~itije opstrukcije iz neverovatnog arsenala koji je na ras-
polagawu svim zaposlenim ha{kim radnicima od sudija, preko tuìlaca,
pa sve do slu`benika sekreterijata, udruènim u jedinstvenom ciqu, da
onemogu}e moju odbranu. Sve je dozvoqeno u toj borbi, banalne zabrane fo-
tokopirawa, zabrane poseta, ukidawe komunikacije sa spoqnim svetom (na-
ro~ito sa timom koji mi pomaè u pripremi odbrane) i jo{ mnogo drugih
podlosti koje su po prvi put vi|ene ba{ u mom slu~aju. Jo{ ako me pri tom
zlostavqaju, mrcvare ili makar maltretiraju, jo{ boqe, to je vrlo poè-
qan nusprodukt ovog specijalnog rata kojeg nelegalni Ha{ki tribunal
javno i naka`weno vodi protiv predsednika Srpske radikalne stranke. u
su{tini, sva ta svakodnevna kr{ewa elementarnih qudskih prava, smi-
{qena su samo kao odvra}awe pa`we, jer je kqu~ni udarac trebalo da zada
nametnuti branilac. odbranio sam se krajwim sredstvom, pribegao {traj-
ku gla|u kojim sam doveo svoj ìvot u pitawe, ali jo{ i vi{e samo posto-
jawe Ha{kog tribunala. uostalom, postoji li optuèni, bilo gde u svetu,
koji je u o~ekivawu su|ewa proveo toliko vremena u pritvoru.
301
Zato sve naredne re~enice, u svakom od mojom rukom pisanih podnesa-
ka, osim detaqnog uvida u nepravdu kojoj sam izloèn, istovremeno duboko
potkopavaju temeqe ove institucije primerene sredwem veku.
1. u neravnopravnu borbu na terenu neprijateqa, u Hagu, upustio sam
se svojim podneskom od 25. februara 2003. godine, gde sam doslovno u tri sa-
ète re~enice pokazao kakav }e biti moj stav prema Ha{kom tribunalu.
Podnesak je upu}en Sekreterijatu suda:
“Obave{tavam vas da sam odlu~io da se sam branim u procesu koji mi
pripremate.
Zahtevam da mi sva sudska dokumenta i materijale tuìoca dostavqate
li~no i iskqu~ivo na srpskom jeziku.
P.S. Zahtevam da mi odmah isplatite 438 ameri~kih dolara, koliko je
ko{tala avinska karta od Beograda do Amsterdama, koju sam sam kupio, ~im
sam saznao da je protiv mene podignuta optu`nica.”
2. Dana 28. februara 2003. godine, uputio sam predstavku Sekreterija-
tu suda u kojem sam ukazao na apsolutnu nezainteresovanost suda na proble-
me na koje sam ve} ukazivao, kao i na probleme sa kojima se suo~ava moja po-
rodica:
“1. Upozorio sam vas 25. februara da mi sva sudska dokumenta i materi-
jale tuìoca dostavqate iskqu~ivo na srpskom jeziku. I pored toga, za-
tvorske vlasti su ju~e poku{ale da mi uru~e neke dokumente na engleskom
i francuskom jeziku, {to sam kategori~ki odbio. Takvo va{e pona{awe
predstavqa kr{ewe mojih gra|anskih i qudskih prava. Odlu~no }u se tome
suprotstaviti i do kraja procesa primati dokumenta samo na srpskom jezi-
ku i to na papiru, bez kompjuterskih diskova.
2. Nasilno navla~ewe te{ke pancirne bluze prilikom odvo|ewa u sud-
nicu (sudsku zgradu) predstavqa fizi~ko mu~ewe i zlostavqawe i zahtevam
da od takvih mera odustanete.
3. ^lanovi moje uè porodice i najbliì prijateqi èle {to pre da
me posete u [eveningenskoj tamnici, ali su obave{teni da prethodno tre-
ba da pribave holandske vize. Oni to kategori~ki odbijaju, po{to sam ja u
tamnici Ujediwenih nacija sa eksteritorijalnim statusom, pa zahtevam da
im se izdaju vize Ujediwenih nacija ili na drugi prikladan na~in omogu}i
dolazak bez holandskih viza. Kao razlog vi{e navodim ~iwenicu da Holan-
dija nema vizni reìm sa svim dràvama, pa neki zato~enici imaju privi-
legiju da ih rodbina pose}uje bez viza. Svi robija{i moraju biti potpuno
ravnopravni u pogledu po{tovawa wihovih elementarnih qudskih prava.
4. Zahtevam da mi odmah dostavite transkript sa mog prvog pojavqiva-
wa pred sudom, tako|e na srpskom jeziku.
5. Upozoravam vas da ste, u skladu sa osnovnim principima administra-
tivnog i sudskog prava koji vaè u svim civilizovanim dràvama sveta, du-
`ni da mi na svaki moj pisani zahtev pismeno odgovorite u propisanom ili
razumnom roku.”
3. Dana 4. marta 2003. godine, ponovo sam zatraìo od Sekreterijata su-
da da prestane da me zatrpava materijalom na jeziku koji ne razumem:
“I pored mojih vi{estrukih upozorewa da }u primati sudske akte i
materijale tuìla{tva iskqu~ivo na srpskom jeziku, i ju~e su zatvorske
302
vlasti poku{ali da mi uru~e nekoliko dokumenata na engleskom jeziku.
Po mojoj okvirnoj proceni radilo se o ukupno oko 200 strana materijala.
Kategori~ki sam odbio da to primim, a vama postavqam pitawe dokle }e-
te mi takvim postupcima uskra}ivati pravo na odbranu?
Koristim ovu priliku da podnesem zahtev da mi {to pre dostavite sve
dosada{we prvostepene i drugostepene presude Ha{kog tribunala, kako
bih se delimi~no mogao upoznati sa dosada{wom sudskom praksom.”
4. u podnesku Sekretarijatu Suda od 12. marta 2003. godine, usprotivio
sam se neverovatnoj praksi Ha{kog tribunala:
“Sino} oko 20,30 ~asova, pred samo zakqu~avawe, vra}aju}i se iz sobe
za dnevni boravak, u svojoj zatvorskoj }eliji zatekao sam dva sudska doku-
menta na engleskom jeziku. Pretpostavqam da je te dokumente neko gre-
{kom ubacio u moju }eliju, s obzirom da sam vas ve} u nekoliko navrata oba-
vestio o mom kategori~nom stavu da svu dokumentaciju primam iskqu~ivo
na srpskom jeziku, s obzirom da engleski i francuski ne razumem dovoqno
da bih na tim jezicima mogao pratiti sudske spise. Pri tom vas podse}am da
sam u ovom sudskom procesu odlu~io da se sam branim, a vi ste, pretposta-
vqam, svesni da mi to pravo niko ne moè uskratiti. Zato vam dokumenta
ozna~ena slu`benim brojevima D 3118 i D 3120 vra}am i zahtevam da ih od-
mah prevedete na srpski, pa onda dostavite.
Ujedno zahtevam da mi odmah dostavite na srpskom jeziku tekst navod-
nog Sporazuma Ujediwenih nacija i zemqe doma}ina, kako bih imao pola-
zni osnov da se borim za po{tovawe mog prava na redovne posete ~lanova
porodice, najbliìh prijateqa, kao i pravnog savetnika i pravnog pomo}-
nika, koje sam ve} imenovao.
Izraàvam uverewe da je va{e uporno slawe dokumenata na engleskom
jeziku jednostavno stvar nesmotrenosti va{eg slu`benog personala, a ne
namernog {ikanirawa i provocirawa.”
5. Podnesak od 14. marta 2003. godine govori da su ha{ke metode ve}
prevr{ile meru:
“Deluje mi to ve} kao neverovatan na~in upornog maltretirawa i {i-
kanirawa, kojima me izlaète, va{im neprekidnim dostavqawem sudskih
dokumenata na engleskom jeziku. Danas mi je upravo uru~en dokument pod
brojem D 3129, koji vam odmah vra}am jer nisam u mogu}nosti da ga pro~i-
tam. Pretpostavqam da vam je namera da me na ovaj na~in li{ite zna~ajnih
procesnih prava, a da ja i ne saznam blagovremeno o ~emu se radi. Va{im od-
bijawem da mi sva sudska dokumenta dostavqate iskqu~ivo na srpskom jezi-
ku, koji jedini govorim i razumem, vi ste ve} doveli u pitawe regularnost
celokupnog sudskog procesa koji protiv mene vodite. Nadam se da nema po-
trebe da vas posebno uveravam da }u do kraja ostati dosledno pri svom zah-
tevu i da apsolutno ne postoji na~in da me u tome pokolebate.”
6. Podnesak od 15. aprila 2003. godine pa`qivom ~itaocu, koji ~ak i ne
mora biti pravnik po obrazovawu, otkriva da sam o stvarima u kojima }u
u~estvovati boqe obave{ten preko televizije, nego od strane tribunala:
“S obzirom da su me pojedini funkcioneri vlasti u Beogradu u nekoli-
ko navrata javno prozivali za eventualnu ume{anost u nedavno ubistvo
303
glavnog {efa srpskog mafija{kog i kriminalnog reìma Zorana \in|i}a,
posredstvom svojih prijateqa saop{tio sam javnosti da sam tim povodom
spreman da razgovaram sa istra`nim sudijom i javnim tuìocem, pod uslo-
vom da se taj razgovor u celosti snima, po{to opravdano sumwam da bi u
protivnom reìmski istraìteqi mogli wegov sadràj da falsifikuju.
Sino} je Beogradska televizija prenela izjavu srpskog ministra unu-
tra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}a da }e istra`ni sudija i javni tuì-
lac do}i u Hag da bi me saslu{ali i da su ve} postigli saglasnost Ha{kog
tribunala po tom pitawu.
Ako je to zaista tako, onda zahtevam da me bar tri dana ranije obavesti-
te o wihovom dolasku, kako bih se temeqito pripremio za razgovor i, {to
je najva`nije da obezbedite video snimawe kompletnog razgovora, pa da mi
posle saslu{awa predate dve kopije video snimka. Ukoliko mi blagovreme-
no pismeno garantujete uredno snimawe i uru~ivawe video snimka, smatraj-
te da sam saglasan da se taj razgovor odvija. U slu~aju da iz bilo kog razlo-
ga ne pristanete na snimawe ovog saslu{awa i uru~ivawe snimka, odbi}u
bilo kakav razgovor sa reìmskim istraìteqima.”
7. Podnesak od 24. aprila 2003. registruje jo{ nekoliko sitnih sabota-
à pripremawa moje odbrane koje se mogu podvesti pod inerciju birokra-
tije, {to je samo opravdawe ako optuèni reaguje:
“1. Ju~e sam ponovo dobio sudski dokument D 3335, datiran 22. aprila
2003. godine na engleskom jeziku, iako sam vas ve} nekoliko puta upozora-
vao da nikada nijedan dokument ne}u primiti ako nije iskqu~ivo na srp-
skom jeziku. Zato vam vra}am ova tri lista papira sa potpisom izvesnog
Yona Hokinga i zahtevam, ako ste u stawu, da ih prevedete na srpski jezik,
a ako niste, onda }u smatrati da taj dokument uop{te ne postoji, kao ni svi
ostali koji mi nisu dostupni na materwem jeziku.
2. Uz ovaj dokument dobio sam i nekoliko normativnih akata Me|una-
rodnog suda, od kojih mi je ve}ina ranije uru~ena, ali dva od wih vidim prvi
put. Re~ je o “uputstvu o postupawu prilikom podno{ewa pismenih podnesa-
ka u àlbenom postupku pred Me|unarodnim sudom” i “uputstvu o formal-
nim uslovima za podno{ewe àlbe na presudu”. Ovom prilikom mogu i zane-
mariti ~iwenicu da je re~ o samovoqnim aktima predsednika Ha{kog tri-
bunala koji ni~im nije ovla{}en da donosi ovakva obavezna uputstva i pre-
ti sankcijama u slu~aju nepostupawa u skladu sa wihovim odredbama, jer }u
se uskoro po tom pitawu direktno obratiti donosiocu. Vama postavqam pi-
tawe koliko ovaj sud ima jo{ normativnih akata s kojima me niste upoznali?
3. Zahtevam da mi {to pre dostavite nov i kvalitetan video-plejer, kao
i priru~ni magnetofon, kako bih mogao u zatvorskoj }eliji da pregledam i
preslu{am video i audio kasete koje ste mi u ogromnoj koli~ini dostavili.
4. Ponovo zahtevam da mi se dostave transkripti mog prvog pojavqiva-
wa pred ovim sudom i nedavno odràne statusne konferencije, s obzirom da
oni imaju funkciju podsetnika za sve u~esnike u sudskom postupku, a ja ne
mogu da se neprekidno podse}am preslu{avaju}i audio kasetu.
5. Podse}am vas da mi jo{ niste dostavili normativni akt kojim se re-
guli{e na~in odevawa sudija, tuìlaca, branilaca i administrativnih
304
radnika u sudnici, kao ni sporazum Ujediwenih nacija sa zemqom doma}inom.
Niste mi isplatili 438 ameri~kih dolara na ime avionske karte za let od
Beograda do Amsterdama.”
8. Jo{ jedan vid specijalnog rata protiv mene vidqiv je u mom podne-
sku od 5. maja 2003. godine. ovaj put su na udaru moje komunikacije, {to di-
rektnim oteàvawem, {to uno{ewem zabune:
“1. Obave{tavam vas da sam sa svojim pravnim savetnikom advokatom
Majom Gojkovi} i pravnim pomo}nikom advokatom Slavkom Jerkovi}em do-
govorio da intenzifikujemo me|usobnu telefonsku komunikaciju, kako bi
mi pruìli efikasniju pomo} u pripremawu odbrane. Pri tome }emo kori-
stiti mogu}nost privilegovanih telefonskih razgovora, pa }u iz [eve-
ningenskog zatvora pravnog savetnika advokata Maju Gojkovi} zvati na broj
381 21 613 448, wene advokatske kancelarije u Novom Sadu, a pravnog pomo}-
nika advokata Slavka Jerkovi}a na broj 381 11 199-291, wegove advokatske
kancelarije u Beogradu. Sa advokatom Jerkovi}em ve} sam dogovorio da ga
zovem u utorak, 6. maja 2003. godine izme|u 18 i 19 ~asova, pa se nadam da u
tome ne}e biti nikakvih smetwi.
2. Pro{le nedeqe moj pravni savetnik Maja Gojkovi} me je obavestila
da ste joj poslali neki sudski dokument koji uop{te meni nije uru~en. Su-
gerisao sam joj da vam odmah taj dokument vrati jer ona je moja pravna savet-
nica a ne va{a. S obzirom da sam definitivno odlu~io da se sam branim u
ovom montiranom politi~kom procesu, nijednog momenta moj pravni savet-
nik ili pravni pomo}nik ne mogu u moje ime i umesto mene ostvarivati bi-
lo kakvu komunikaciju sa Ha{kim tribunalom.
3. Pre ne{to vi{e od mesec dana, na moj zahtev, dostavili ste mi neko-
liko sudskih presuda i to prvostepene presude u slu~aju Tadi}, Erdemovi},
Furunyija, Aleksovski, Jelisi}, Kupre{ki} i ostali, Kvo~ka i ostali, De-
lali} i ostali, Krsti}, Kordi} i êrkez, Todorovi} i Krnojelac. Kod To-
dorovi}a je to samo presuda o kazni. Od drugostepenih presuda dostavili
ste mi samo jednu, i to u slu~aju Tadi}. S obzirom da sada intenzivno prou-
~avam prvostepene i drugostepene presude kako bih {to boqe stru~no
ovladao pravnom praksom ovog tribunala, zahtevam da mi odmah dostavite
i sve ostale presude. Pored toga potreban mi je pouzdan spisak svih lica
koja su bilo kada optuèna pred ovim tribunalom, sa osnovnim podacima,
kao i spisak prvostepenih i drugostepenih presuda.”
9. nere{eni tehni~ki problemi i uporno dostavqawe dokumenata na
neprijateqskom jeziku, glavne su ta~ke podneska od 14. maja 2003. godine:
“1. Uprkos mojim brojnim upozorewima da mi vi{e ne {aqete nikakva
sudska dokumenta na engleskom jeziku, ju~e sam ponovo dobio jedan od wih,
zaveden pod brojem D3357. Va{ neverovatni bezobrazluk zapravo je najbo-
qa ilustracija ne~ove~ne prirode ovog suda i potvrda moje teze da je sam
akt o formirawu Ha{kog tribunala jedan od najve}ih me|unarodnih zlo~i-
na. Ja vam taj dokument vra}am, pa radite s wim {ta god ho}ete. Za mene su
pravno relevantni iskqu~ivo oni sudski dokumenti koji mi se uru~e na
srpskom jeziku.
2. Podneskom broj 11, od 5. maja, obavestio sam vas o brojevima tele-
fona preko kojih bih obavqao privilegovane razgovore sa mojim pravnim
305
savetnikom advokatom Majom Gojkovi} i pravnim pomo}nikom advokatom
Slavkom Jerkovi}em. Ju~e sam poku{ao u poslepodnevnim ~asovima da oba-
vim jedan od takvih razgovora, ali sam iz neobja{wivih razloga bio spre-
~en. O~igledno je da na sve mogu}e na~ine ometate moju odbranu pred ovim
nelegalnim i nelegitimnim sudom. Uporno nastojite da, pored prislu{ki-
vawa svih mojih privatnih razgovora, prislu{kujete i moje konsultacije s
pravnim savetnikom i pomo}nikom.
3. Pored toga, jo{ mi niste dostavili video i audio plejer da bih mo-
gao da pregledam gomilu kaseta koje su mi dostavqene kao materijal na ko-
me se temeqi optu`nica. Niste mi isplatili 438 ameri~kih dolara, koli-
ko iznosi cena avionske karte od Beograda do Amsterdama, koju sam sam pla-
tio. Niste mi dostavili transkripte mog prvog i drugog pojavqivawa na su-
du, na srpskom jeziku. Jo{ mi niste dostavili sve prvostepene i drugostepe-
ne presude koje su do sada done{ene pred ovim sudom. Niste mi dostavili
Sporazum Ujediwenih nacija i zemqe doma}ina Ha{kog tribunala, kao ni
op{ti pravni akt kojim se reguli{e na~in odevawa sudija, tuìlaca, bra-
nilaca i sudskog osobqa u toku procesa.
4. Zbog ogromne koli~ine kwiga koje }u koristiti kao dokazni materi-
jal u toku su|ewa ili kao stru~ne priru~nike, odnosno nau~nu dokumenta-
ciju za pripremu podnesaka, kao i zbog velike koli~ine registara sa doku-
mentima, video i audio kaseta, zahtevam da mi hitno obezbedite jednu ve}u
policu za kwige koja bi bila sme{tena u mojoj zatvorskoj }eliji.”
10. Podnesak od 15. jula 2003. godine uputio sam Slu`bi za pravnu po-
mo} i pitawa pritvora:
“U dva navrata, u petak 11. jula i u ponedeqak 14. jula 2003. godine, do-
bio sam pismo Monike Martinez, zamenika {efa Slu`be za pravnu pomo}
i pitawa pritvora, koja se u uvodnom delu pozivala na neko svoje pismo od
15. maja. Pretraìo sam kompletnu svoju dokumentaciju, {to mi nije bilo
nimalo lako ni jednostavno, s obzirom da jo{ nisam dobio obe}anu policu
za kwige, pa mi bukvalno sve kwige, stru~na pravna i istorijska literatu-
ra, kao i dokumenta, stoje na gomili! Me|utim, nigde nisam uspeo da prona-
|em pismo Monike Martinez od 15. maja. S tim terminom datirano na{ao
sam samo pismo Hansa Holthuisa, sekretara Me|unarodnog suda, pa pretpo-
stavqam da je upravo na taj tekst mislila gospo|a Martinez, obra}aju}i mi
se sada u roku od nekoliko dana s dva pisma potpuno identi~ne sadrìne.
Do sada sam u vi{e navrata pisanim podnescima, u prvom pojavqivawu
i na obe statusne konferencije, jasno i rezolutno saop{tio da }u se sam
braniti u ovom procesu koji se protiv mene vodi pred Me|unarodnim kri-
vi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju. Naravno da mi je potrebna pomo} prav-
nih savetnika i istraìteqa, koje sam ve} odredio. Moji glavni pravni sa-
vetnici, odnosno pravni pomo}nici su advokati Maja Gojkovi} i Slavko
Jerkovi}. Slu`benici Ha{kog tribunala su u ve} nekoliko navrata s wi-
ma kontaktirali, nakon {to sam im dao brojeve telefona mojih savetnika.
Advokat Maja Gojkovi} je ~lan Advokatske komore Srbije i Advokatske ko-
more Vojvodine, a wena advokatska kancelarija se nalazi u Novom Sadu.
Advokat Slavko Jerkovi} je ~lan Advokatske komore Srbije i Advokatske
306
komore Beograd, gde mu se i nalazi advokatska kancelarija. Oba ova advo-
kata su me ve} u vi{e navrata zastupali u sudskim procesima u Srbiji.
U procesu koji se protiv mene vodi pred Ha{kim tribunalom advoka-
tima Maji Gojkovi} i Slavku Jerkovi}u nije potrebno znawe engleskog ili
francuskog jezika, s obzirom da se oni ne}e pojavqivati u sudnici, niti }e
podnositi sudske podneske, ali ne}e ni u moje ime primati sudske dokumen-
te direktno od sudske administracije. U sudnici }u iskqu~ivo ja sam svoju
odbranu zastupati, kao i sudsku dokumentaciju primati, i to iskqu~ivo na
srpskom jeziku, kako sam vas ve} vi{e puta obave{tavao, a vi ste obavezni
da mi sva sudska dokumenta koja se ti~u mog procesa prevedete na srpski. Ja
ovog puta odustajem od distinkcije izme|u pojmova pravnog savetnika i
pravnog pomo}nika, pa izjedna~ujem status Maje Gojkovi} i Slavka Jerkovi-
}a kao mojih pravnih savetnika.
Advokati Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi}, kao moji pravni savetni-
ci, u potpunosti }e po{tovati obaveze izloène u Profesionalnom ko-
deksu branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom, kao i u svim dru-
gim pravima i odredbama koji se odnose na rad pravnih savetnika, a u tom
smislu su spremni da potpi{u odgovaraju}i akt ili izjavu, koju im ponudi-
te. Oni su ve} u nekoliko navrata dostavqali Sekretarijatu Suda dokaze
da imaju dozvolu za vr{ewe advokatske prakse u Srbiji, a ako vam slu~ajno
neki papir nedostaje moète ih odmah kontaktirati telefonom ili fak-
som, kako bi vam traèni dokument dostavili. Maja Gojkovi} i Slavko Jer-
kovi} su upoznati sa sadràjem Statuta Me|unarodnog suda i Pravilnika
o postupku i dokazima, a posebno }e se striktno dràti obaveze neobeloda-
wivawa dokumenata za koje Sud ili Tuìla{tvo odrede da se privremeno
ili trajno ne mogu obelodawivati. Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} ve} ra-
de na pripremi dokaznih dokumenata odbrane, koje }emo na jesen da dostavi-
mo Tuìla{tvu, organizuju rad mojih istraìteqa na terenu i pronalaze
potencijalne svedoke odbrane i od wih uzimaju preliminarne pismene iz-
jave. Taj rad se ve} intenzivno odvija.
Advokati Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} bi trebalo ovih dana da do-
|u u Hag sa istra`nim sudijom i javnim tuìocem iz Beograda, jer sam pri-
stao da budem saslu{an u vezi jednog drugog krivi~nog procesa, pa je to pri-
lika da ja i moji pravni savetnici u neposrednom kontaktu sa ovla{}enim
licem sudske administracije razjasnimo i razre{imo sve druge eventualne
nedoumice.”
11. Sve javno i sve po redu i zakonu, su{tina je podneska od 8. septem-
bra 2003. godine, adresovanog na tuìla{tvo:
“Dana 7. septembra 2003. godine dobio sam pismo Hildegard Uerc-Reclaf,
vi{eg zastupnika optu`be, kojim se predlaè da Tuìla{tvo sa mnom oba-
vi informativni razgovor izme|u 24. i 26. septembra i prilaè kratak
pregled op{tih tema koje bi bile predmet razgovora.
Povodom toga vas obave{tavam da prihvatam razgovor neograni~enog
trajawa sa predstavnicima Tuìla{tva i da sam spreman da odgovorim na
sva pitawa koja mi postavite. Insistiram da celom toku razgovora prisu-
stvuju moji pravni savetnici, advokat Maja Gojkovi} i advokat Slavko Jer-
kovi}, koje sam angaòvao da mi pomognu u pripremawu odbrane. Ujedno,
307
zahtevam da Tuìla{tvo ili Me|unarodni sud finansira putne tro{kove
mojih pravnih savetnika, kao i tro{kove wihovog boravka u Hagu, s obzi-
rom da ja nemam mogu}nosti da im to platim.
Prihvatam i ponu|eni termin odràvawa razgovora ukoliko se do ta-
da izvede hirur{ka operacija kojoj treba da budem podvrgnut, a ve} je indi-
cirana od strane lekara zatvorske bolnice i prethodne preglede sam obavio.”
12. Dana 20. oktobra 2003.godine uputio sam podnesak @albenom ve}u
II, u kojem jo{ jednom potvr|ujem da sam odlu~io da se branim sam, te obja-
{wavam koja }e biti funkcija mojih pravnih savetnika
“O~ekuju}i da zakaète narednih dana novu statusnu konferenciju, ko-
ju morate po ~lanu 65bis Pravilnika o postupku i dokazima sazvati najka-
snije do 31. oktobra, s obzirom da je prethodna statusna konferencija odr-
àna 3. jula 2003. godine, obave{tavam vas o nekim ~iwenicama i mojim od-
lukama koje se ti~u statusnih pitawa u pretpretresnom postupku koji se
protiv mene vodi pred ovim Me|unarodnim sudom.
1. Odlu~io sam da moji pravni savetnici, odnosno pravni pomo}nici,
Maja Gojkovi}, advokat iz Novog Sada, i Slavko Jerkovi}, advokat iz Beo-
grada, prisustvuju pored mene svim pretpretresnim i procesnim radwama u
mom predmetu, kako bi na licu mesta mogli da mi pruè pravne savete po
bilo kom pitawu. Zato je neophodno da ih obavestite i pozovete na narednu
statusnu konferenciju.
2. S obzirom da sam odlu~io da se sam branim, a da po ~lanu 21, stav 4,
ta~ka (b), kao na minimalnu garanciju imam pravo na odgovaraju}a sredstva
za pripremu odbrane, obave{tavam vas da nemam dovoqno novca za finan-
sirawe sopstvene odbrane i zahtevam da mi Me|unarodni sud stavi na ras-
polagawe odgovaraju}i iznos, saobraèn teìni i sloènosti mog slu~aja,
kao i dosada{woj sudskoj praksi. Napomiwem da je Tuìla{tvo Me|una-
rodnog suda do sada u vi{e navrata javno nagla{avalo da je moj slu~aj veo-
ma sloèn.
3. S obzirom da mi je na pro{loj statusnoj konferenciji Tuìla{tvo,
shodno pravilu 68, obelodanilo deo potencijalno osloba|aju}eg materija-
la, obave{tavam vas da sam pripremio da na narednoj statusnoj konferen-
ciji, shodno pravilu 67, stav (A), ta~ka (II), alineja (b) pismeno obavestim
tuìoca o elementima posebne odbrane, na osnovu elaborata mojih pravnih
savetnika na 294 gusto kompjuterski sloènih strana teksta, uz dodatak od
70 pravno relevantnih dokumenata, odnosno kwiga, kojima se na ubedqiv na-
~in dokazuje moja nevinost, pa }e to verovatno uticati na Tuìla{tvo da
optu`nicu povu~e pre po~etka glavnog pretresa.”
13. Dokle ide drskost zatvorskih vlasti, vidi se iz podneska od 27. ok-
tobra 2003. godine, a koji je upu}en upravniku Pritvorske jedinice:
“Dana 20. oktobra 2003. godine straàr koji radi na prijemu paketa oba-
vestio me je da mi je jedan moj prijateq doneo video kasetu i reklamni po-
ster promocije moje kwige “Ideologija srpskog nacionalizma” u Subotici,
u Srbiji. Uru~io mi je poster, ali mi je pri tom rekao da kasetu ne mogu do-
biti, jer je dozvoqen unos samo onih video kaseta koje se odnose na sudski
proces.
308
Kako je mogu}e da obi~ni zatvorski straàr ima pravo da procewuje sa-
dràj video kaseta sa aspekta wegove povezanosti za sudski proces. Pa ja se
ovde i nalazim na osnovu optu`nice koja inkrimini{e moje pona{awe kao
najve}eg ìvog ideologa srpskog nacionalizma.
Zato zahtevam da mi kasetu odmah uru~ite, jer je direktno vezana za moj
predmet koji je jo{ u fazi pretpretresnog postupka. A vama vra}am reklam-
ni poster, ako vam to ne{to zna~i i ako ba{ morate po svaku cenu da mi ne-
{to zaplenite.
Zahtevam da ubudu}e nijedan straàr nema mogu}nosti da samostalno
procewuje da li se neka video kaseta ili pisani tekst (kwiga, bro{ura, no-
vine) odnose na sudski proces, jer zatvorski straàri nigde na svetu za ta-
kav posao nisu kompetentni.
Imam informaciju da mi je isti straàr ranije plenio i sredstva za
li~nu higijenu, pa ako je to zaista ta~no, zahtevam da mi ih odmah preda jer
je iskqu~ivo re~ o sasvim bezopasnim i bezalkoholnim dezodoransima i
losionima za brijawe.”
14. Podnesak od 30. oktobra 2003. godine, adresiran na Pretresno ve}e
II, otkriva zanimqivu vezu nekih uglednih beogradskih advokata sa Ha-
{kim tribunalom:
“Povodom pitawa koja su pokrenuta na Tre}oj statusnoj konferenciji,
odrànoj 30. oktobra 2003. godine, upu}ujem vam slede}e zahteve:
1. Zahtevam da mi, u skladu s pravilom 73, izdate potvrdu da mogu ulo-
ìti àlbu na odluku Pretresnog ve}a II, od 30. septembra 2003. godine, ko-
je je odbilo moj zahtev iz podneska broj 19. da mi se omogu}i poseta jednog od
najuglednijih velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve, episkopa mile-
{evskog gospodina Filareta, kako bi na osnovu Evropske konvencije o qud-
skim pravima imao priliku da zadovoqim svoje duhovne potrebe. Ovaj zah-
tev baziram na pravilu 73 Pravilnika o postupku i dokazima, s obzirom da
se odluka, koju nameravam da osporavam pred @albenim ve}em, ti~e pitawa
koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe po-
stupka ili ishod su|ewa, sa aspekta o~uvawa mog du{evnog zdravqa.
2. Zahtevam da mi, na osnovu ~lana 7, odobrite da prekora~im ograni-
~ewe broja stranica moje interlokutorne àlbe na optu`nicu, koje je pro-
pisano Uputstvom o duìni podnesaka i zahteva, a da potom uzmete u postu-
pak razmatrawa moj prigovor na optu`nicu, u sklopu koga }ete kao jedin-
stven tekst tretirati moj podnesak broj 8, od 18. aprila 2003. godine, na 116
rukom pisanih strana, i moj podnesak broj 18, od 24. jula 2003. godine, na 306
rukom pisanih strana. Dobro bi bilo da u tom kontekstu konsultujete i sa-
dràj mog podneska broj 6, od 20. marta, kao i tekst prigovora koji sam @al-
benom ve}u uputio povodom nelegalne odluke o imenovawu stend baj advo-
kata. Nadam se da }e vas u prilog prihvatawa ovog mog zahteva motivisati
i ~iwenica da je apsolutno pravno nedopustivo da se bilo kom optuènom
uskrati pravo na podno{ewe prigovora na optu`nicu zato {to mu je pri-
govor preop{iran.
3. Zahtevam da na osnovu pravila 77, stav (C) uputite tuìoca da istraì
osnove sumwe da su Hans Holcius, Sandi Grubi}, Toma Fila i Aleksandar
309
Lazarevi} krivi za nepo{tovawe suda, jer su svojim podmuklim kriminal-
nim korupciona{kim radwama svesno i namerno ometali sprovo|ewe prav-
de. Uveren sam da postoji dovoqan osnov za postupak zbog nepo{tovawa su-
da, tako da bi Pretresno ve}e II, shodno stavu (C) istog pravila Pravilni-
ka o postupku i dokazima, moglo odmah uputiti tuìoca da preduzme kri-
vi~no gowewe u toj stvari.
Ve} vi{e godina sekretar Me|unarodnog suda, Hans Holcijus, rukovo-
dilac slu`be za angaòvawe advokata Sandi Grubi} i advokat Toma Fila
me|usobnim kriminalnim dogovorom obezbe|uju angaòvawe advokata iz
Filine kancelarije u velikom broju postupaka pred Me|unarodnim sudom,
da bi zajedni~ki delili novac kojim se iz sudskog buyeta finansira odbra-
na i tako direktno pqa~kaju imovinu Ujediwenih nacija. Hans Holcijus sve
vi{e smetwi pravi optuènim u vezi wihovog zahteva da ih brani advokat
po sopstvenom izboru, argumentuju}i to ~iwenicom da èqeni advokati ne
znaju engleski ili francuski jezik, a u drugim slu~ajevima nimalo se ne
ustru~ava da imenuje srpske advokate koji ne znaju dobro ni srpski jezik,
ili u najmawu ruku nikad nisu ~uli {ta je to stilistika i kultura govora.
Takvim Holcijusovim me{etarewem i zakulisnim kriminalnim dogovori-
ma Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju do{ao je u situaciju da
je ukupno 21 advokat preko Filine advokatske kancelarije angaòvan u 15
predmeta koji se vode pred ovim Tribunalom i obi~no su to najnekvalitet-
niji branioci.
Ove godine Sandi Grubi}, neposredni izvr{ilac kriminalnih aran-
`mana Hansa Holcijusa i Tome File, letovala je u ku}i Tome File na
Ohridskom jezeru u Makedoniji i tom prilikom je dogovoreno da se meni za
nametnutog branioca imenuje advokat Aleksandar Lazarevi}, koji je ina~e
bio Filin advokatski pripravnik kad je Toma Fila, 1993. godine, zastupao
glavnog mafija{kog bosa @eqka Ra`natovi}a Arkana u sudskom procesu
protiv mene.”
15. obra}awem sekretaru me|unarodnog suda, 31. oktobra 2003.godine,
poku{ao sam jo{ jednom da ukaèm na hitnost re{avawa mog statusnog pi-
tawa:
“Smatraju}i da je krajwe vreme da reguli{ete moja statusna pitawa, ko-
ja su u va{oj nadle`nosti, podnosim vam slede}e zahteve:
1. Zahtevam da Me|unarodni sud finansira moju odbranu, jer mi to pra-
vo garantuje kao minimalno ~lan 21 Statuta, u formi jemstva da imam sred-
stva za pripremu odbrane, s obzirom da sam ne raspolaèm novcem koji bi
u tu svrhu mogao upotrebiti.
2. Zahtevam da napokon reguli{ete sve formalnosti oko angaòvawa
mojih pravnih savetnika, odnosno pravnih pomo}nika, advokata Maje Gojko-
vi} i advokata Slavka Jerkovi}a kako bi oni mogli da mi efikasnije poma-
ù u pripremi odbrane. Obave{tavam vas da ih je Tuìla{tvo ve} na im-
plicitan na~in priznalo, jer je na Tre}oj statusnoj konferenciji, od 29.
oktobra 2003. godine, primilo pisani elaborat na 294 gusto kompjuterski
sloène strane teksta koji su sa~inili upravo Maja Gojkovi} i Slavko
Jerkovi}, {to je na naslovnoj strani elaborata jasno nazna~eno. Ina~e,
310
tim elaboratom ja obave{tavam tuìoca o svojoj nameri da iznesem poseb-
nu odbranu u smislu pravila 67(A)(II) Pravilnika o postupku i dokazima.
3. Zahtevam da mi odmah platite na moj zatvorski ra~un nadoknadu za
deo izdataka koje sam imao, ra~unaju}i i cenu avionske karte od Beograda
do Haga i cenu kwiga koje sam uz elaborat predao Tuìla{tvu, odnosno Me-
|unarodnom sudu. Predao sam osamdeset kwiga po ceni od 10 evra i 3 kwige
po ceni od 20 evra, {to ukupno iznosi 860 evra. Punu cenu izrade elabora-
ta jo{ ne znam, pa }u vas o woj naknadno izvestiti.
4. Zahtevam da odmah obustavite naplatu holandskih poreza i taksi na
cenu namirnica koje pritvorenici kupuju u zatvorskoj kantini i da svim za-
tvorenicima vratite pun iznos napla}enih da`bina, s obzirom da se po
~lanu 10 Sporazuma izme|u Ujediwenih nacija i Kraqevine Holandije o se-
di{tu Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka
kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava na podru~ju biv{e Jugoslavije
takav porez nikako ne sme napla}ivati.”
16. i fotokopirawe je problem, kada to ja traìm. Podnesak je upu}en
upravniku Pritvorske jedinice:
Jutros sam zatraìo od deùrnih zatvorskih straàra da mi fotoko-
piraju 127 rukom pisanih stranica teksta, koji mi je potreban u svrhe teme-
qite pripreme moje odbrane. Uskoro je do{ao wihov {ef smene koji mi je
rekao da fotokopirawe nije mogu}e, jer je re~ o prevelikom broju strana i
da ste Vi li~no tako naredili.
S obzirom da ranije nisam imao nikakvih problema te vrste, a da su mi
u nekoliko navrata qubazno fotokopirani i mnogo obimniji tekstovi,
kao i na ~iwenicu da ja imam apsolutno pravo na takav vid tehni~ke pomo-
}i, pogotovo imaju}i u vidu ~iwenicu da se sam branim, jasno mi je da pre-
ma meni primewujete osvetni~ki restriktivni reìm za koji niste ovla-
{}eni.
To {to Vas je o~igledno pogodila ~iwenica da sam sekretara Me|una-
rodnog suda na posledwoj statusnoj konferenciji nazvao kriminalcem i
mafija{em i takvu tvrdwu efikasno dokazao, ne sme predstavqati upori-
{te za maltretirawe i {ikanirawe koje vi prema meni primewujete. Mo-
ète slobodno da me mrzite do mile voqe, ali vi morate fotokopirati
moj materijal, a istovremeno mi nabaviti policu za kwige i isporu~iti
video kasete koje su mi protivzakonito zaplewene, o ~emu sam vas izvestio
u prethodnoj predstavci, mada mi jo{ na wu niste odgovorili. Uzgred Vas
obave{tavam da }u s jo{ ve}im entuzijazmom nastaviti da raskrinkavam
kriminalno delovawe Hansa Holcijusa i Sandi Grubi} sve dok oboje ne
odu u zatvor.
17. Pretresnom ve}u II sam,14. novembra 2003. godine, uputio prigovor
zbog redigovawa transkripta statusne konferencije. razlog je bio trivi-
jalan, izbacivawe imena Sandi grubi}, slu`benice suda koja je letovala sa
Tomom Filom:
“Dana 14. novembra 2003. godine uru~ena mi je Odluka o redigovawu
transkripta statusne konferencije odràne 29. oktobra 2003, u kojoj Pre-
tresno ve}e II, pozivaju}i se na pravilo 54 Pravilnika o postupku i dokazima,
311
izdaje nalog da se rediguje transkript, prihvataju}i tako zahtev iz inter-
nog memoranduma zamenika sekretara od 31. oktobra.
Odluka je u potpunosti protivpravna, jer pravilo 54 u celosti glasi:
“Na zahtev bilo koje strane ili proprio motu, sudija ili Pretresno ve}e
mogu izdavati naloge, sudske pozive, subpene, naloge za hap{ewe i dovo|e-
we i druge naloge koji su potrebni za vr{ewe istrage ili pripremu i vo-
|ewe su|ewa”. Iz priloènog materijala je o~igledno da je transkript sta-
tusne konferencije redigovan, zapravo falsifikovan, na taj na~in {to je
iz wega na ~etiri mesta izba~eno ime Sandi Grubi} u vezi moje tvrdwe da
je ona ove godine letovala u ku}i advokata Tome File u Ohridu, u Makedo-
niji, i da je tamo u dosluhu sa Hansom Holcijusom ugovarala personalni iz-
bor stend baj advokata u mome predmetu. Prema tome, weno ime se nikako
nije moglo izbaciti iz transkripta, a za ovakvo falsifikovawe nema ni-
kakvog upori{ta u Pravilniku o postupku i dokazima.
Zato, na osnovu pravila 5, ulaèm ovaj prigovor zbog nepo{tovawa
Pravilnika o postupku i dokazima, jer sam to nepo{tovawe dokazao, a uko-
liko se osporena odluka ne promeni, ona bi mi mogla prouzrokovati zna~aj-
nu {tetu, jer je upravo falsifikovan deo mog izlagawa na posledwoj statu-
snoj konferenciji.
Uostalom, pre dono{ewa bilo kakve odluke morali ste me upoznati sa
zahtevom koji je u tu svrhu podnesen i pruìti mi priliku da se i ja o ta-
kvom zahtevu i wegovom obrazloèwu izjasnim, a vi mi to niste dozvolili.
S druge strane, i ne vredi vam da na ovako sme{an na~in nedoli~no {titi-
te Sandi Grubi}, jer }u ja o wenim kriminalnim radwama i sprezi sa Han-
som Holcijusom i Tomom Filom do kraja ìvota govoriti i tu informaci-
ju {iriti kroz javnost. Spre~iti me moète jedino ako me odmah ubijete.”
18. u podnesku od 24. novembra 2003. godine zahtevao sam od àlbenog
ve}a da mi omogu}i posetu episkopa Filareta:
“Na osnovu pravila 73 Pravilnika o postupku i dokazima Me|unarod-
nog suda za biv{u Jugoslaviju i Odluke o potvrdi za ulagawe àlbe i o pro-
duèwu roka za podno{ewe izvesnih preliminarnih podnesaka, koja je do-
ne{ena 18. novembra, a meni uru~ena 20. novembra 2003. godine, podnosim
àlbu na Odluku po podnesku broj 19, koju je Pretresno ve}e II donelo 30.
septembra 2003. godine.
Najva`niji deo mog podneska broj 19. je ta~ka 1, u kojoj sam zahtevao da
mi se omogu}i poseta uglednog velikodostojnika Srpske pravoslavne cr-
kve, episkopa mile{evskog gospodina Filareta. Pretresno ve}e II je deli-
mi~no odobrilo svojom odlukom samo zahtev koji se odnosi na tre}e pokre-
nuto pitawe iz toga podneska, dok po prvom pitawu nema decidnog stava,
osim {to se u preambuli osporavane odluke kaè da je uzeto u obzir “da op-
tuèni ima pravo na kontakt sa predstavnikom svoje vere, i da je to pravo
propisano i u pravilu 68 i daqe Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju
na su|ewe ili àlbeni postupak”, kao i da je uzeto u obzir “da ovo pravo ni-
je neograni~eno i da svakako ne podrazumeva pravo optuènog da sam izabe-
re predstavnika Srpske pravoslavne crkve, ve} da mu omogu}ava da stupi u
kontakt sa “nekim od sve{tenika ili duhovnih savetnika zatvora doma}ina”,
312
kako je propisano relevantnim pravilima”. Osnov mog osporavawa ovakve
odluke je slede}i:
1. Pravno je nedopustivo da sudsko ve}e, odlu~uju}i po bilo kom zahte-
vu, ostane bez decidnog i precizno formulisanog stava koji bi glasio “zah-
tev se prihvata”, “zahtev se odbija” ili “zahtev se delimi~no prihvata”. De-
silo se da po mom podnesku broj 19 Pretresno ve}e II u izreci odluke saop-
{ti da se tre}i moj zahtev delimi~no prihvata, dok se o ostalim zahtevima
ne kaè ni{ta.
2. Interpretacija odredbi Pravilnika o pritvoru u osporavanoj odlu-
ci nije pravno korektna, jer se na nedozvoqen na~in prenebregava pravilo
70, stav (A) prema kome se nijednom pritvoreniku ne sme “onemogu}iti kon-
takt s predstavnikom bilo koje vere, a primewuju se samo ona ograni~ewa i
uslovi koji su predvi|eni pravilom 64”. Pretresno ve}e II nije ustanovilo
da je ispuwen bilo koji uslov iz pravila 63, kao ni iz pravila 66, na koje
prethodno pravilo upu}uje. Prema tome, ne postoji nijedan relevantan
objektivni razlog da mi se uskrati poseta episkopa Filareta.
3. Episkop Filaret je ve} dobio saglasnost Svetog arhijerejskog sino-
da Srpske pravoslavne crkve, kao svojevrsne crkvene vlade, da me poseti, kao
i druge ha{ke pritvorenike koji to èle. Do{av{i u Hag, episkop Filaret
bi nas Srbe pravoslavce posetio zajedno sa nadle`nim parohom Vojislavom
Bilbijom u redovnom terminu za pravoslavno bogosluèwe, kao {to su ha-
{ke pritvorenike pose}ivali drugi ugledni arhijereji Srpske pravoslavne
crkve, poput mitropolita crnogorsko-primorskog i skenderijskog gospodi-
na Amfilohija ili episkopa zapadnoevropskog gospodina Luke.
4. Episkop Filaret bi verovatno ve} odavno posetio ha{ke pritvore-
nike, da mu Evropska unija iz iskqu~ivo politi~kih razoga nije zabranila
ulazak na svoju teritoriju. Politi~ke odluke Evropske unije nikako ne bi
smele predstavqati osnov za uskra}ivawe bilo kakve posete bilo kom ha-
{kom pritvoreniku, jer Me|unarodni sud Ujediwenih nacija i wegova pri-
tvorska jedinica moraju biti eksteritorijalni. Smetwu moè predstavqa-
ti samo neki od taksativno pobrojanih razloga iz Pravilnika o pritvoru,
a ovde oni ne postoje.
Stoga zahtevam da preina~ite odluku Pretresnog ve}a II, koju ospora-
vam, te da zatraìte od nadle`nih holandskih dràvnih organa da se izda
ulazna viza episkopu Filaretu, kome bi se potom po standardnoj zatvorskoj
proceduri koja je predvi|ena za vr{ewe verskih obreda omogu}ilo da pose-
ti sve pritvorenike srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti
koji to èle, a ja bih bio posebno zadovoqan ako mi se omogu}i i odvojeni
susret s wegovim preosve{tenstvom. Takva odluka bi bila striktno u sa-
glasnosti sa odredbama Pravilnika.”
19. Dana 27. novembra 2003. godine obavestio sam Pretresno ve}e IIda
upravnik zatvora Timoti mekfeden ima aktivnu ulogu u onemogu}avawu
moje odbrane:
“Obave{tavam vas da mi upravnik zatvora, Timoti Mekfeden, onemo-
gu}ava podno{ewe sudskih podnesaka i tako bitno ometa moju odbranu, sve-
te}i mi se zbog mojih izjava na posledwoj statusnoj konferenciji.
313
Dana 24. novembra 2003. godine poku{ao sam podneskom broj 27. da Ape-
lacionom ve}u uloìm àlbu na odluku Pretresnog ve}a II od 30. septem-
bra, za {ta sam dobio va{u potvrdu od 18. novembra. Moj podnesak je bio
obima od dve rukom pisane stranice teksta. Pismeno sam se obratio uprav-
niku zatvora sa zahtevom da mi se omogu}i da prethodno te dve strane fo-
tokopiram u dva primerka, kako bih tako imao dokaz o predaji podneska za-
tvorskim straàrima, a i raspolagao kopijom wegovog sadràja radi daqih
radwi u procesu. I do danas nemam nikakvog odgovora.
U Obave{tewu o kr{ewu pravila prigovora, od 14. novembra 2003. go-
dine, upravnik mi je saop{tio da mi vi{e ne}e fotokopirati nikakav ma-
terijal, iako su mi to ranije uvek radili. Uputio me je da nabavim indigo
papir, {to smatram cinizmom najgore vrste i svesnim iìvqavawem nad
nemo}nim robija{em. Tom prilikom mi je zapretio ka`wavawem zbog zlo-
upotrebe prava na komunikaciju s medijima iako nijednim ~lanom bilo kog
pravilnika pritvoreniku nije zabraweno da daje izjave za {tampu, osim ako
ne kr{i pravila o neobelodawivawu dokumenata ili za{titi svedoka.
Napomiwem da mi je jo{ 14. novembra zatvorska straà odbila uop{te
da primi podnesak broj 26. Pretresnom ve}u II na svega jednoj stranici tek-
sta, kad su ~uli da traìm da mi se napravi fotokopija. Taj podnesak je
ostao nepredat.
Odlu~io sam da ovaj podnesak broj 28. prepi{em, pa original ostavim
na straàrski sto. Zahtevam da donesete odluku kojom }ete naloìti
upravniku zatvora da se po mom zahtevu fotokopiraju svi moji rukom pisa-
ni materijali i sudski dokumenti, jer se sam branim i nemam drugih mogu}-
nosti na raspolagawu, kao i da mi rokovi za ulagawe prigovora i traèwe
saglasnosti na sve va{e odluke od 18. novembra po~nu te}i od dana kad mi
slu`beno odobrite fotokopirawe, jer je u protivnom besmisleno da ih
uop{te pi{em.”
20. upravnika Pritvorske jedinice me|unarodnog suda, 15. juna 2004.
godine, upoznao sam sa onim {to èlim da izjavim predstavnicima me|u-
narodnog komiteta Crvenog krsta:
“Povodom va{eg obave{tewa – internog memoranduma od 14. juna 2004.
godine – da }e predstavnici Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta od po-
nedeqka do ~etvrtka, 14. do 17. juna 2004. godine, posetiti Pritvorsku jedi-
nicu Ujediwenih nacija, kao i da oni unapred èle da znaju ko s wima traì
da razgovara, obra}am vam se sa zahtevom da mi omogu}ite takav razgovor.
Predstavnicima Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta èlim da se
poàlim na dugotrajno i sistematsko maltretirawe, {ikanirawe i mu~e-
we kome sam izloèn u Pritvorskoj jedinici, nezakonitim odlukama sekre-
tara Me|unarodnog suda da mi se uskrate svi kontakti sa porodicom, prija-
teqima i pravnim savetnicima. Li~no se ose}am kao da sam zatvoren u ame-
ri~koj vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi.”
21. nedostatak prostora je problem sa kojim se suo~ava optuèni koji
se brani sam, to je jasno iz podneska koji je 15. juna 2004. upu}en upravniku
Pritvorske jedinice:
“Na ju~era{woj statusnoj konferenciji sam obave{ten da }e mi u najsko-
rije vreme Tuìla{tvo dostaviti ogromnu koli~inu dokaznog materijala po
314
pravilu 66, pravilu 68 i pravilu 92, a ujedno sam zahtevao da me Sekretari-
jat Me|unarodnog suda {to pre snabde kompletnom dokumentacijom dosada-
{we sudske prakse. S obzirom da je standardna }elija u kojoj sam sada sme-
{ten suvi{e tesna za sme{tawe tolikih dokumenata i wihovo pregledno
raspore|ivawe, zahtevam da me preselite u }eliju 103 na istom spratu, koja
je nastala spajawem dve uobi~ajene }elije. Ta }elija je prazna i uop{te se
ne koristi od kada je iz we Biqana Plav{i} upu}ena na izdràvawe za-
tvorske kazne. Ovim preme{tajem bili bi do kraja procesa re{eni svi pro-
storni problemi pripremawa moje odbrane, a vama je verovatno poznato da
sam ja odlu~io da se sam branim i da je moja odluka definitivna, a niko je
na pravan na~in ne moè dovesti u pitawe.”
22. Podnesak od 16. juna 2004. ghodine, koji je upu}en predsedniku me-
|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju, u stvari je sublimat svega onoga ~e-
mu sam bio izloèn u dotada{wem tamnovawu. Sistematski sprovo|en,
ovaj pritisak je samo rastao i mewao svoje oblike po potrebi, onako kako
sam uspevao da presko~im sve suptilno osmi{qene metode mu~ewa i sabo-
tirawa odbrane:
“Obra}am vam se povodom problema s kojima ste, siguran sam, ve} odav-
no upoznati, a odnose se na neverovatnu samovoqu koju pokazuju sekretar
Me|unarodnog suda Hans Holcijus i wegov zamenik David Tolbert. Posle-
dice wihove samovoqe su sistematsko {ikanirawe, maltretirawe i mu~e-
we kome sam ve} vi{e od {est meseci izloèn onemogu}avawem telefon-
skih kontakata sa porodicom, prijateqima i pravnim savetnicima, kao i
spre~avawem svih poseta. Iako ste blagovremeno informisani o tim fla-
grantnim kr{ewima mojih elementarnih qudskih prava u Pitvorskoj jedi-
nici, vi do sada nikada niste intervenisali da se to protivpravno mu~ewe
obustavi, pa ja ni sada ni{ta naro~ito od vas ne o~ekujem. Obra}am vam se
samo zato da bi ostalo zabeleèno da sam podnosio i pismeni podnesak
predsedniku Me|unarodnog suda, kako se nikada nikome ne biste mogli
pravdati obrazloèwem da niste znali da me ovako surovo mu~e. [to se me-
ne li~no ti~e, spreman sam da izdrìm i doìvotnu apsolutnu izolaciju,
pa makar ona podrazumevala i transport u Gvantanamo na Kubi, ali me ni-
kada ne moète slomiti i spre~iti da se odlu~no i argumentovano suprot-
stavqam onoj la`noj optu`nici, protiv mene podignutoj iskqu~ivo iz po-
liti~kih razloga, kao {to ne}ete uspeti da me onemogu}ite u raskrinkava-
wu kriminalne afere Holcijusa i Tolberta, koji na krajwe perfidan na-
~in kradu novac Ujediwenih nacija, me{etare}i s potkupqivim braniocima.
Hronologija zbivawa koju }u ovde izloìti, uostalom, predstavqa najboqi
dokaz da je Ha{ki tribunal izrazito politi~ki sud ~iji je osnovni ciq da
se ugroze srpski nacionalni interesi, bar u onoj meri u kojoj su suprotsta-
vqeni interesima zapadnih sila i Vatikana, kao najve}e svetske terori-
sti~ke i zlo~ina~ke organizacije.
1. Krajem novembra meseca 2003. godine podneo sam uredno, na propisan
na~in, zahtev da mi se omogu}i poseta mojih najbliìh prijateqa i najvi-
{ih funkcionera Srpske radikalne stranke, i to Tomislava Nikoli}a, za-
menika predsednika, Dragana Todorovi}a, predsednika Izvr{nog odbora i
315
Aleksandra Vu~i}a, generalnog sekretara. Uprava Pritvorske jedinice mi
je na uobi~ajen na~in odobrila tu posetu, pa sam 24. novembra dobio u pisa-
noj verziji Obavest o poseti i raspored da }e me Nikoli}, Todorovi} i Vu-
~i} posetiti u ponedeqak 8. decembra od 9 do 13 ~asova u posetila~koj so-
bi 6, u utorak 9. decembra od 13 do 16,45 ~asova u posetila~koj sobi 2, u sre-
du 10. decembra 2003. godine od 9–13 ~asova u posetila~koj sobi 6. Napomi-
wem da sam, kako bi upravi zatvora u{tedeo termine, u iste te dane zakazao
posetu moje supruge Jadranke, pa dolazak Nikoli}a, Todorovi}a i Vu~i}a
nikako nije mogao da ugrozi prava drugih pritvorenika, s obzirom na ogra-
ni~ene zatvorske “resurse i kapacitete”, kako se docnije Sekretarijat su-
da o tome izrazio.
2. Ve} dogovorena i zakazana poseta mojih najbliìh prijateqa spre~e-
na je bez vaqanog pravnog razloga. Vr{ilac du`nosti zamenika {efa Slu-
`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora, Sebastian van de Vlit, uputio je
3. decembra pismo Tomislavu Nikoli}u upozoravaju}i ga da zbog ograni~e-
nih resursa i kapaciteta Sekretarijat moè da dozvoli da me posete samo
osobe “koje pokaù legitiman interes za dolazak”. Sledi neverovatna re-
~enica u kojoj se kaè: “Iako je Sekretarijat u principu voqan da delega-
ciji Srpske radikalne stranke odobri posetu gospodinu [e{equ, on bi è-
leo da bude siguran da su osobe u sastavu te delegacije zaista ovla{}ene da
predstavqaju Srpsku radikalnu stranku”. Za{to bi te osobe trebale da bu-
du zaista ovla{}ene da predstavqaju Srpsku radikalnu stranku, kao da se ja
spremam za neke zvani~ne pregovore sa tom strankom, pa su partijskim
predstavnicima neophodni formalni akreditivi. U zahtevu za posetu ja
sam Nikoli}a, Todorovi}a i Vu~i}a predstavio kao li~ne i najbliè pri-
jateqe, a tek potom kao partijske funkcionere, navode}i wihove funkcije
kao profesiju. Podrazumeva se da su oni, kao i svi drugi posetioci, du`ni
da po{tuju pravila i propise o nadzoru poseta, kao uostalom {to se to pod-
razumevalo kad su me svojevremeno pose}ivala dva prijateqa iz Berlina,
koji nisu strana~ki funkcioneri. Sekretarijat se sada dosetio da me iz
Srpske radikalne stranke mogu pose}ivati samo dva ~lana, a vaqda sad tre-
}eg treba da odbacim. Za{to nikada pre toga nijednom posetiocu bilo kom
drugom pritvoreniku nisu traìli da unapred dostavi pismeno uverewe da
}e se pridràvati merodavnih pravila i propisa. I jo{ se traì moja pi-
smena saglasnost sa posetom, kao da je ja nisam ve} izrazio u zahtevu da me
Nikoli}, Todorovi} i Vu~i} posete. Povrh svega toga, Sekretarijat insi-
stira da mu se dostave detaqne informacije o strukturi i organizaciji
Srpske radikalne stranke, ukqu~uju}i partijski Statut ili akt o osniva-
wu. Kako sad Tomislav Nikoli} moè da postupi po ovom nalogu kad sam ja
kao predsednik stranke, koriste}i svoja statutarna ovla{}ewa, izri~ito
zabranio da se bilo kome, ko nije partijski ~lan, dostavqaju Statut, osni-
va~ki akt i detaqne informacije o strukturi i organizaciji. O~igledno je
da je ovo pismo u celini bilo samo neve{t poku{aj da se maskira ~iweni-
ca da je Sekretarijat odlu~io da mi definitivno spre~i posetu mojih naj-
bliìh prijateqa i najvi{ih funkcionera Srpske radikalne stranke.
316
3. Dana 12. decembra 2003. godine zamenik sekretara David Tolbert do-
stavio mi je odluku koja nije zasnovana na bilo kom vaè}em pravilniku,
odnosno konkretnoj pravilni~koj odredbi, pa se zbog toga pozvao na ~iwe-
nicu da su Ujediwene nacije krajwe odgovorne za sve aspekte pritvora na
osnovu Pravilnika o pritvoru, ali prenebregavaju}i ~iwenicu da nijed-
nim ~lanom sekretaru suda nije dato pravo da se pona{a samovoqno i me{a
u politi~ke procene ili povla~i politi~ki oportune poteze. Wemu je sme-
tala ~iwenica da sam bio kandidat svoje partije na parlamentarnim izbo-
rima u Srbiji i da sam davao izjave nekim novinarima. Kandidovao sam se
sasvim legalno, i regularno sam potpisao saglasnost da se moje ime na|e na
izbornoj listi, na formularu koji mi je u Pritvorsku jedinicu li~no do-
neo konzul Srbije i Crne Gore u Holandiji Miroslav Prcovi}. Nijednom
odredbom bilo kog pravilnika optuèniku nije zabraweno da kontaktira
sa sredstvima javnog informisawa, a pogotovo meni to ne moè biti zabra-
weno imaju}i u vidu da sam ja sam sebi advokat u svom procesu. Ako moè
Me|unarodni sud da ima svog portparola, kao i Tuìla{tvo, ako sudije i
tuìoci mogu slobodno da daju novinarima izjave u pogledu procesa koji se
vode ili pripremaju, za{to to ne bi mogao optuèni. Uostalom, i mnogi
advokati nesmetano daju izjave u {tampi, a sam Toma Fila do sada je dao vi-
{e od stotinu intervjua povodom procesa u kojima se on pojavqivao kao
branilac, ili neki drugi advokat iz wegove kancelarije. Sekretar ima pra-
vo samo da onemogu}i ulazak u Pritvorsku jedinicu posetiocu za koga veru-
je da mu je ciq pribavqawe informacija, koje bi potom publikovao. Zato
iz takve odredbe ne moè da proiza|e tuma~ewe “da se komunikacija izme-
|u optuènog i drugih lica moè zabraniti ako ima razloga da se veruje da
}e takva komunikacija za posledicu imati objavqivawe izjava pritvoreni-
ka u sredstvima javnog informisawa, a naro~ito ako je posledica takvih iz-
java podrivawe mandata ovog Me|unarodnog suda da doprinese ponovnom us-
postavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji”. Pritvor ne sme da
predstavqa dubok bunar iz koga optuèni ne}e mo}i da ima kontakt sa spo-
qa{wim svetom. Kao optuènog {titi me prezumpcija nevinosti, pa niko
ne bi smeo da me spre~ava da pomaèm tada aktuelnu kampawu za parlamen-
tarne izbore u Srbiji. Ne moè se u Pritvorskoj jedinici obezbediti do-
brobit optuènog ako se, pored spre~avawa bekstva ili nezakonitog uti-
caja na svedoke i dokaze, apsolutno spre~i wegovo bavqewe ìvotnom pro-
fesijom, a mogu}nost komunikacije sa novinarima mu je najpotrebnija upra-
vo da bi se efikasnije suprotstavqao sudskoj, tuìla~koj ili administra-
tivnoj samovoqi. [to je najva`nije, Sekretarijat suda nije nikakva sudska
instanca, pa ne moè biti tuma~ izvorne voqe sudskih osniva~a, ve} tu ulo-
gu tuma~a imaju samo prvostepena i drugostepena sudska ve}a. Predmetnom
odlukom Sekretarijat suda mi je zabranio svaku telefonsku komunikaciju,
osim sa ~lanovima uè porodice, pravnim savetnikom i diplomatskim
predstavnicima. Da ironija bude ve}a, taj isti Sekretarijat ve} godinu i
po dana odbija da registruje pravne savetnike koje sam imenovao, pod obra-
zloèwem da ne znaju engleski ili francuski jezik, {to je uslov koji Pra-
vilnik propisuje iskqu~ivo za branioce, a moji savetnici nisu branioci.
317
3. Dana 25. decembra 2003. godine nazvao sam sedi{te Srpske radikalne
stranke u Beogradu i telefonski izdiktirao moju predizbornu poruku. U
ponedeqak 29. decembra pre podne, zamenik upravnika Pritvorske jedini-
ce Klaus Hansen pismeno me je obavestio da mi je, prema usmeno izre~enoj
naredbi Hansa Holcijusa, do daqweg zabraweno obavqawe bilo kakvih te-
lefonskih razgovora, s obzirom da mi privilegovani nikada nisu ni dozvo-
qavani, jer mi pravni savetnici jo{ nisu registrovani. Sutradan, 30. de-
cembra, uru~ena mi je u pisanom obliku odluka Hansa Holcijusa da mi se do
10. januara zabrani svaka telefonska komunikacija sa drugim osobama, osim
sa pravnim savetnikom (ukoliko ga imam) i diplomatskim ili konzularnim
predstavnicima. S obzirom da je stalno pomiwawe pravnih savetnika u
ovim odlukama samo jedna podla ironija i podmukli cinizam Hansa Holci-
jusa i Davida Tolberta, a da mi kontakti sa konzularnim predstavnicima
uop{te nisu zna~ajni, radi u{tede u prostoru u daqem komentarisawu to }u
zanemarivati. Dakle, zabrawena mi je bilo kakva komunikacija sa supru-
gom, moja ~etiri sina, majkom, sestrom, snajom i unu~etom. Na svetu ne po-
stoji nijedan pravni propis kojim se takva komunikacija moè zabraniti,
ali se Hans Holcijus i David Tolbert pona{aju kao da su nadzornici i mu-
~iteqi iz nacisti~kog koncentracionog logora Au{vic.
4. Devetog januara 2004. godine uru~ena mi je nova odluka, s potpisom
Davida Tolberta, u ~ijoj se srpskoj verziji ~ak pro{iruje optu`nica podig-
nuta protiv mene, pa se tvrdi da sam optuèn i za genocid, {to je ~ista la`.
Uz to se saop{tava da moje u~e{}e u predizbornoj kampawi predstavqa si-
tuaciju koja }e verovatno omesti Me|unarodni sud da doprinese ponovnom
uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji. Ono {to najvi{e
boli i zabriwava Tolberta, jeste ~iwenica da je Srpska radikalna stran-
ka, na ~ijem se ~elu nalazim, na izborima 28. decembra osvojila 82 od ukup-
no 250 mesta u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. “Uzimaju}i u obzir
da }e aktivnosti u predizbornom periodu verovatno dovesti do toga da po-
liti~ka stranka i pristalice optuènog zatraè wegovo daqe angaòva-
we u postizbornim politi~kim aktivnostima povezanim sa parlamentar-
nim izborima u Srbiji”, zabrawena mi je i u narednih trideset dana svaka
komunikacija sa drugim osobama. Moja supruga je imala zakazanu posetu 13,
14. i 15. januara, o ~emu sam slu`beno i pismeno izve{ten od strane Upra-
ve Pritvorske jedinice, ali je upravnik zatvora 10. januara nazvao moju su-
prugu Jadranku [e{eq i saop{tio joj da je poseta zabrawena, kao i da su za-
braweni svi moji telefonski kontakti sa porodicom.
5. Devetog februara mi je uru~ena nova odluka s potpisom Davida Tol-
berta, sa gotovo identi~nim obrazloèwem, ali sa ne{to blaòm izrekom,
jer je kontakt sa uòm porodicom dozvoqen pod uslovom da se “nadgleda
onako kako odredi upravnik Pritvorske jedinice”. Upravnik Timoti Mek-
faden mi je tom prilikom rekao da kontakt s porodicom mogu ostvarivati
telefonski iz wegove kancelarije dva puta nedeqno po deset minuta. Even-
tualne posete nije ni pomenuo. S prezirom sam odbio takav poku{aj diskri-
minacije u odnosu na druge pritvorenike. Ina~e, u odluci o zabrani stoji
kao jedan od motiva da se zabrane kontakata produè za jo{ trideset dana,
318
da je David Tolbert imao “naro~ito u vidu da optuèni i daqe pokazuje
sklonost da prkosi u vezi sa ovim pitawem, te da to i daqe izaziva zabri-
nutost”. Slede}a odluka mi je uru~ena 9. marta za narednih trideset dana
restrikcije, s gotovo nepromewenim obrazloèwem.
6. Odlukom od 8. aprila obrazloèwe je promeweno, pa se ona donosi za
narednih trideset dana zabrane svake komunikacije, “imaju}i u vidu da su
predsedni~ki izbori u Srbiji zakazani za 13. juni 2004”, kao i “uzimaju}i u
obzir da }e politi~ka stranka i pristalice optuènog verovatno traìti
wegovo direktno ili indirektno angaòvawe u politi~kim aktivnostima
vezanim za predsedni~ke izbore od 13. juna”. Hans Holcijus pritom zakqu-
~uje da “velika pa`wa sredstava javnog informisawa i izve{taji o tome da
je optuèni u poziciji da bez te{ko}a pomaè kampawu za predsedni~ke iz-
bore u Srbiji podrivaju mandat ovog Me|unarodnog suda da doprinese po-
novnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji”. Karakteri-
sti~no je za ovu odluku da sekretar suda i wegov zamenik sada deo odgovor-
nosti prebacuju i na upravnika Pritvorske jedinice odre|ewem da zabra-
na komunikacija vaì “ukoliko upravnik Pritvorske jedinice ne odredi
druga~ije”. Tu je napomena da se pri dono{ewu odluke uzima u obzir “da se
upravnik Pritvorske jedinice 6. aprila 2004. raspitivao o tome {ta optu-
èni misli o merama vezanim za pravo na komunikaciju unutar Pritvorske
jedinice i da je reakcija optuènog ukazivala na to da on ne èli da sara-
|uje kad je re~ o navedenim merama i o Pravilniku o pritvoru osoba koje
~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz
nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda”. To je najgnusni-
ja la`. Ja sam odbio da sara|ujem u sekretarovoj samovoqi, a Pravilnik o
pritvoru nijednom odredbom ne zabrawuje pritvoreniku kontakt s javno-
{}u, ~ak i kad je re~ o wegovom predmetu (osim u pogledu identiteta za{ti-
}enih svedoka i dokumenata s naznakom da nisu za obelodawivawe), a kamo-
li o sasvim privatnim ili op{tim politi~kim pitawima. Uostalom, za
ovih godinu i po dana vodila se protiv mene prava hajka u beogradskim re-
ìmskim i proreìmskim medijima, pa su me ~ak la`no optuìvali za u~e-
{}e u ubistvu premijera \in|i}a, a sekretar misli da ja nemam pravo na to
da odgovorim. Ne mogu da odgovorim i kad me je u nekoliko navrata glavni
tuìlac Karla del Ponte javno napadala nastupaju}i u {tampi ili daju}i
intervju za Hrvatsku televiziju.
7. U odluci koja mi je 7. maja dostavqena s potpisom Davida Tolberta,
izraàva se “zabrinutost” zbog pisma “koje je optuèni 15. aprila 2004.
uputio Tomislavu Nikoli}u, zameniku predsednika stranke optuènog, ob-
javqeno u {tampi 21. aprila 2004. godine, u kojem optuèni iznosi tvrdwe
o nedoli~nom pona{awu slu`benika Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i sudi-
je, slu`benike Tuìla{tva i Sekretarijata, od kojih su neki navedeni po
imenu”. Tu smo dakle. To su pravi motivi ovih kriminalaca i lopova, Han-
sa Holcijusa i Davida Tolberta, da me spre~e da kontaktiram sa spoqa-
{wim svetom. Hteli bi {to pre da zata{kaju veliku aferu sa kra|om nov-
ca Ujediwenih nacija koju sam po~eo da raskrinkavam u oktobru pro{le go-
dine. Dok to pitawe nisam sna`nim argumentima pokrenuo, nije im smetalo
319
{to dajem izjave za {tampu i svakodnevno kontaktiram s rukovodstvom
Srpske radikalne stranke, sna`no na taj na~in uti~u}i na srpski politi~-
ki ìvot. David Tolbert je ovom prilikom odlu~io da se svaka komunika-
cija izme|u mene i drugih osoba zabrani “tokom perioda od 10. maja 2004. do
13. juna 2004. godine, kada }e se odràti predsedni~ki izbori, nakon ~ega }e
se ova odluka preispitati”. O~igledno je da bi se preispitivala u skladu
sa izbornim rezultatima.
8. Posledwa odluka te vrste uru~ena mi je 9. juna, tako|e s potpisom Da-
vida Tolberta, a s wom je zabrana komunikacija produèna “tokom perioda
od 13. juna 2004. do 1. jula 2004. godine”, i to “imaju}i u vidu da }e se predsed-
ni~ki izbori u Srbiji odràti 13. juna 2004. i da postoji mogu}nost da }e
se drugi krug izbora odràti 27. juna 2004. godine”. I tako }e biti u nedo-
gled ako neko ne zaustavi ove sadisti~ki nastrojene kriminalce Hansa
Holcijusa i Davida Tolberta. U Srbiji se u septembru mesecu planiraju lo-
kalni i pokrajinski izbori, do decembra se najavquju vanredni parlamen-
tarni, a po~etkom 2005. godine, po Ustavnoj poveqi, moraju se odràti iz-
bori za Skup{tinu Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.
Mada neopisivo veliku du{evnu patwu preìvqavam zbog nedostatka
bilo kakve komunikacije sa porodicom, imam i satisfakciju zbog ~iweni-
ce da su ovakvim protivpravnim zabranama, pored nastojawa da zata{kaju
svoje kriminalne radwe, Holcijus i Tolbert dokazali da je ovo izrazito po-
liti~ki sud. Ja nisam u Hagu zato {to sam eventualno izvr{io neki ratni
zlo~in. Op{tepoznato je da sam po tom pitawu apsolutno nevin. Doveden
sam u Hag i utamni~en u [eveningenu zato {to sam na srpskoj politi~koj
sceni silno smetao svim srpskim neprijateqima, posebno Sjediwenim
Ameri~kim Dràvama, Evropskoj uniji i Severnoatlantskom paktu, koji su
u celosti instrumentalizovali Ujediwene nacije, pretvaraju}i ih u repre-
sivni aparat totalitarnog novog svetskog poretka, koji se nemilosrdno, og-
wem i ma~em, gradi pod firmom globalizma. Me|utim, moj politi~ki uti-
caj na gra|ane Srbije i srpski narod u celini vi nikako ne moète suzbi-
ti, pa makar me odmah streqali ili obesili. Premnogo je sna`na politi~-
ka ideologija ~ijem sam razvoju doprinosio proteklih decenija, da bi je qu-
di bez karaktera i morala mogli razoriti. Uostalom, do sada su moje broj-
ne kwige {tampane u preko 180 izdawa i ne vredi vam da ih sada od Srba
otimate i na loma~ama spaqujete. Globalizam }e uskoro da propadne poput
fa{izma, nacizma i komunizma. Ono {to nije uspelo Napoleonu i Hitle-
ru, sigurno ne}e uspeti ni wihovim dana{wim bednim sledbenicima, zvali
se oni Bu{, Klinton, @ak [irak ili Toni Bler. I papa Jovan Pavle Dru-
gi, da tog rimokatoli~kog zlikovca ne zaboravim.
Kad sam se ve} nakanio da vam pi{em, dugo se kolebaju}i oko procene
da je to za mene ~isto gubqewe vremena, izne}u vam jo{ nekoliko vrlo
ozbiqnih problema koji te{ko optere}uju pritvorenike Ha{kog tribuna-
la. O kra|i novca Ujediwenih nacija koja se vr{i organizovano, pod ruko-
vodstvom Hansa Holcijusa i Davida Tolberta, ve} su svi u Hagu obave{teni.
To nije nikakva tajna, nego notorna ~iwenica. Optuèni nemaju pravo da se-
bi angaùju advokata po sopstvenoj voqi, nego moraju da traè saglasnost od
320
sekretara. Ako se neko opredeli za advokata iz svoje zemqe, ~ije se ime ni-
je na{lo na prethodno utvr|enom sekretarovom registru, sekretar meseci-
ma i godinama oteè sa wegovim imenovawem, vr{e}i pritisak na optuè-
nog da se ipak opredeli za nekoga koga Sekretarijat ponudi, pod pravilni~-
kim izgovorom da branilac, po pravilu, mora da govori engleski ili fran-
cuski jezik. Advokati s te liste imaju prethodni dogovor sa Hansom Holci-
jusom i Davidom Tolbertom da dele novac od zaista ogromnih honorara. U
takvim slu~ajevima, odbrana u nekim predmetima je Me|unarodni sud ko-
{tala ponekoliko miliona dolara. îm sam do{ao u Hag, pismeno sam se-
kretara obavestio da }u se sam braniti, a da }e mi pravni savetnici, odno-
sno pravni pomo}nici, biti advokati Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi}. Se-
kretar je zvani~no odbio da ih registruje pod izgovorom da oni ne znaju en-
gleski. A {ta }e mojim pravnim savetnicima znawe engleskog? Ve}e je po-
tom donelo nezakonitu odluku da mi se odredi stend-baj branilac, pa nalo-
ìlo sekretaru da takvog prona|e, pod uslovom da te~no govori sprski je-
zik. Pro{lo leto Sandi Grubi}, referent Sekretarijata za poslove prav-
ne pomo}i i bliska saradnica Hansa Holcijusa, letovala je u ku}i Tome Fi-
le na Ohridskom jezeru u Makedoniji. Tu su se dogovorili da se za mog bra-
nioca u pripravnosti odredi Filin prijateq i nekada{wi pripravnik
advokat Aleksandar Lazarevi} iz Beograda. Ina~e, do sada je iz Filine
kancelarije ili wegovim posredstvom u petnaest sudskih predmeta imeno-
van 21 advokat. Fila moè sebi da dozvoli da nastupi na raznim televizi-
jama i objavi stotiwak novinskih intervjua, komentari{u}i zbivawa u svo-
jim i tu|im predmetima, a da ga niko u tome nije ni poku{ao da spre~i, jer
je on vrlo aùran u isplati Hansu Holcijusu odre|enog procenta od autor-
skih honorara. Ja sam 30. oktobra 2003. godine podneskom broj 23. zahtevao
od Pretresnog ve}a II da pokrene krivi~ni postupak protiv Hansa Holci-
jusa, Sandi Grubi}, Tome File i Aleksandra Lazarevi}a. Me|utim, kad mi
je dostavqena kopija mog podneska s prevodom na engleski, iz obe verzije ne-
ko je protiv moje voqe izbrisao ime Sandi Grubi}. Odlukom Pretresnog
ve}a II, od 18. novembra 2003. godine, moj predlog je odbijen jer navodno ni-
sam pruìo ni trunku dokaza kako bi potkrepio svoje izuzetno ozbiqne op-
tu`be. A za{to je onda Sandi Grubi} bila u ku}i Tome File na Ohridskom
jezeru? Je li to uobi~ajeni oblik komunicirawa sudskih ~inovnika i anga-
òvanih branilaca? Zar nije dovoqan indikator kriminalnih radwi ve}
i sam broj angaòvanih advokata posredstvom Tome File? Za{to je iz ofi-
cijelnog transkripta statusne konferencije od 29. oktobra svuda izba~eno
ime Sandi Grubi}, gde god sam ga pomenuo? Kada sam moralno diskvalifi-
kovao advokata Aleksandra Lazarevi}a kao branioca u pripravnosti, pro-
tivno izri~itom uslovu iz odluke Pretresnog ve}a II, od 9. maja 2003. godi-
ne, Van der Spul je imenovan za novog stend-baj advokata, iako on uop{te ne
zna srpski jezik. To {to ne ispuwava nezamewivi uslov nije va`no, ali je
presudna ~iwenica {to je Van der Spul li~ni dugogodi{wi prijateq Han-
sa Holcijusa, pa mu je sekretar Me|unarodnog suda priu{tio veliki mese~-
ni honorar, a da Spul zapravo nema ni{ta da radi, jer ja nikada u ìvotu s
wim ne}u ni razgovarati, a kamoli mu poveriti da mi pomaè u mojoj odbrani.
321
Sve u svemu, vi{e je nego o~igledan li~ni interes Hansa Holcijusa u pred-
metu u kome sam jedini optuèni, a nesporna je ~iwenica da on svojim po-
na{awem nedvosmisleno pokazuje da s tim predmetom ima ili je imao izve-
sne veze koje bi mogle uticati na wegovu nepristrasnost, pa ne bi smeo da
u~estvuje ni u jednoj fazi postupka, a pogotovo ne bi mogao da suvereno od-
lu~uje ho}e li moji pravni savetnici biti registrovani ili ne}e. Da je re~
o sudiji, ja bih mogao na osnovu pravila 15, stav (A) Pravilnika o postup-
ku i dokazima Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju da podne-
sem zahtev da se u pretpretresnom postupku u procesu koji se protiv mene
vodi, kao i u eventualnom kasnijem prvostepenom i apelacionom postupku,
izuzmu sekretar suda Hans Holcijus i wegov zamenik David Tolbert iz svih
poslova pomagawa u radu Pretresnog ve}a II. Nema nikakve sumwe da su obo-
jica flagrantno prekr{ili obavezu iz sve~ane izjave da }e poverene du-
`nosti izvr{avati odano, poverqivo i savesno, te da }e se u potpunosti
pridràvati svih odredbi Statuta i Pravilnika o postupku i dokazima.
Naàlost, Pravilnik nije predvideo mogu}nost podno{ewa zahteva za iz-
uze}e sekretara i wegovog zamenika, ali je va{a nesporna obaveza kao pred-
sednika Me|unarodnog suda da se ova dva lopova, koja kradu novac Ujediwe-
nih nacija, {to pre strpaju u zatvor.
Na statusnoj konverenciji, odrànoj 29. oktobra 2003. godine, poku{ao
sam da se poàlim na zatvorske uslove i kad sam po~eo da govorim, predse-
davaju}i sudija Karmel Agijus me je prekinuo, rekav{i da nemam pravo da
iznosim stvari koje se ti~u drugih sudskih predmeta, naloìv{i da se sve
ono {to sam ve} izrekao bri{e iz sudskih transkripata i video zapisa. Me-
|utim, ja uop{te nisam imao nameru da se me{am u tu|e procese, nego sam
hteo da ukaèm na nepodno{qivu atmosferu u Pritvorskoj jedinici u [e-
veningenu, gde su zajedno sme{teni po grupama normalni qudi, bez obzira
na koje su zlo~ine osu|eni, kao i moralne nakaze koje ulaze u nagodbe sa Tu-
ìla{tvom, kako bi la`no svedo~e}i protiv drugih postigli za sebe niù
kaznu za zlo~ine koje su priznali. Re~ je o qudima bez ~asti i obraza, poput
Milana Babi}a, admirala Miodraga Joki}a, Obrenovi}a, Mr|e i drugih.
Najupe~atqiviji primer svakako je Miroslav Derowi}, veliki zlo~inac,
odgovoran za ubistvo 65 muslimana u selu Glogovi kod Bratunca. Derowi}
je kao predsednik ratnog {taba bratuna~ke op{tine garantovao punu bez-
bednost tim muslimanima, pod uslovom da predaju oru`je. Kad su muslima-
ni, veruju}i na re~, predali oru`je, Derowi} je uputio ve}u grupu krimina-
laca da pobiju sve ìvo u Glogovi, selo opqa~kaju i spale. Derowi} nika-
ko nije mogao opovr}i svoju direktnu odgovornost, iako je dugo nastojao da
kqu~ne dokaze prikrije. Kad mu je Tuìla{tvo saop{tilo da je utvr|eno
wegovo u~e{}e i u srebreni~kom masakru, te da mu preti doìvotna robi-
ja, Miroslav Derowi} je pristao na nagodbu, da prizna zlo~in u Glogovi i
da mu se za taj zlo~in izrekne kazna od deset godina zatvora, da Tuìla{tvo
odustane od wegovog gowewa za zlo~in u Srebrenici, a zauzvrat da Derowi}
pristane da se kao la`ni svedok optu`be pojavi u mnogim procesima, po-
sebno da la`no optuì Radovana Karayi}a. Bio sam mesecima o~evidac i
pa`qivi posmatra~ svih faza Derowi}evog psihi~kog slamawa, a pre nego
322
{to je slomqen poverio mi se i ispri~ao {ta sve od wega traè, koga sve
da optuì neistinito prikazuju}i zbivawa u kojima je u~estvovao. Mada se
u javnim nastupima upravnik Pritvorske jedinice Timoti Mekfeden tru-
di da situaciju u zatvoru predstavi normalnom i odnose me|u svim pritvo-
renicima korektnim, u stvarnosti postoji izrazita polarizacija izme|u
~asnih qudi, s jedne strane, i la`nih svedoka i nagodbewaka, s druge, bez ob-
zira na nacionalnu ili versku pripadnost. Svakodnevni susreti sa la`nim
svedocima i denuncijantima meni su bili psihi~ki nepodno{qivi, pa sam
hteo na statusnoj konferenciji da zahtevam razdvajawe, kako bi se nagodbe-
waci izolovali od normalnih qudi. Mada mi to sudija nije dozvolio do kra-
ja da izrazim, nakon statusne konferencije upravnik me je preselio na za-
tvorski sprat na kome nema pritvorenika koji su ulazili u prqave nagodbe
sa Tuìla{tvom, da bi sopstvenu koù spasavali prebacivawem krivice i
la`nim optuìvawem drugih qudi. Ina~e, mada vam skre}em pa`wu na na-
petu situaciju, meni li~no je drago {to sam bio u poziciji da izbliza po-
smatram, na Derowi}evom slu~aju, kakvim se pokvarenim, podlim i podmu-
klim metodama sluì Tuìla{tvo u konstruisawu la`nih optu`bi i po-
stizawu precedenata na osnovu neistina, na koje se u drugim procesima uka-
zuje kao na dokazane ili nesporne ~iwenice.
I na kraju, moram da vam skrenem pa`wu na nepodno{qivo pona{awe
uredni{tva TV Sens, koju finansira Ha{ki tribunal, a neposrednu ure|i-
va~ku politiku kontroli{e Tuìla{tvo. Ta televizija je po neobjektiv-
nosti, pristrasnosti i tendencioznosti ve} uveliko prevazi{la poznate
{pijunske radio stanice “Glas Amerike”, “Sloboda” i “Slobodna Evropa”
iz najteìh dana hladnog rata. TV Sens je sredstvo vo|ewa specijalnog psi-
holo{kog rata protiv ha{kih optuènika. Vi{e puta sam se na sopstvenom
slu~aju uverio koliko su weni izve{ta~i zlonamerni i maliciozni u izve-
{tavawu sa mojih statusnih konferencija. Me|utim, vrhunac se desio u Ha-
{koj hronici od 12. juna 2004. godine, u bloku koji je bio posve}en poterni-
ci za nekada{wim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karayi}em.
Ne ~udi me {to je u toj emisiji sam Karayi} vre|an, nipoda{tavan i najne-
pristojnijim izrazima obasipan. Urednici emisije tom prilikom su vre|a-
li celi srpski narod, srpska sela, srpsku nacionalnu tradiciju, narodne pe-
sme, ~ak i gusle kao nacionalni instrument i slobodarski simbol. U svrhu
tog iìvqavawa angaòvan je najgori srpski {qam i olo{, otpad srpskog
naroda, nacionalni izrodi, intelektualne mizerije i moralne nakaze kao
{to su Jevrem Brkovi} i Marko Ve{ovi}. âk su javno Karayi}evu supru-
gu nazvali “karakonyulom”, {to je mitsko bi}e, po karakteristikama ne-
{to izme|u ve{tice i vampira. Zahtevam da odmah pregledate snimak te
emisije, kaznite wene urednike i prekinete daqe emitovawe.”
23. Podnesak od 23. septembra 2004. godine, upu}en Sekreterijatu suda,
ustvari je spisak svega onoga {to mi sud nije odobrio:
“S obzirom da sam definitivno odlu~io da se sam branim u procesu ko-
ji se protiv mene vodi u ovom sudu, neophodno mi je da hitno angaùjem ad-
ministrativnog pomo}nika koji bi bio zaposlen u Sekretarijatu i puno
radno vreme radio na poslovima koje bih mu ja odredio, iskqu~ivo iz domena
323
mog predmeta, a pored toga bi predstavqao oficira za vezu izme|u mene i
administrativnih sudskih organa. U tom smislu odlu~io sam da angaùjem
Jovanu Todorovi}, ro|enu 1981. godine u Beogradu, sa zavr{enom gimnazi-
jom, sredwa stru~na sprema, koja dobro govori engleski jezik i solidno ru-
kuje kompjuterom, a {to je najva`nije, u potpunosti uìva moje poverewe,
pa moè biti ~lan tima moje odbrane.
Zahtevam da Jovanu Todorovi} odmah zaposlite u Sekretarijatu Me|u-
narodnog suda, sa svim pravima iz radnog odnosa, kako bi ona mogla po~eti
da u moje ime elektronski pretraùje zbirke predmetnog materijala koje
tuìlac ima u svom posedu, na osnovu odgovaraju}eg kompjuterskog progra-
ma, shodno novoizmewenom pravilu 68, ta~ka 2. Pravilnika o postupku i do-
kazima. Po{to se ja li~no ne sluìm kompjuterom i do kraja ìvota nemam
nameru da se time bavim, ovo je jedini na~in da svoje procesno pravo samo-
stalnog pretraìvawa tuìo~evih zbirki realizujem.
Podneskom broj 41, od 6. septembra, obavestio sam vas da sam odredio
Dragana Todorovi}a i Gordanu Pop Lazi} da me pose}uju kao predstavnici
Srpske radikalne stranke. Zahtevam da se u skladu s tim prva poseta Dra-
ganu Todorovi}u omogu}i 7, 8. i 9. oktobra 2004. godine, u istim terminima
koji su ve} odre|eni za posetu moje supruge Jadranke i sina Vladimira, o ~e-
mu sam ve} obavestio zatvorsku upravu.
24. Podneskom od 3. novembra 2004. godine, od suda sam zatraìo mate-
rijale koji su mi neophodni za pripremawe odbrane i ujedno protestvovao
zbog nedostavqawa materijala iz izmewene optu`nice:
“Dana 2. novembra 2004. godine uru~en mi je “Zahtev Tuìla{tva za do-
pu{tewe da izmeni optu`nicu uz poverqivi i eks parte propratni mate-
rijal”, datiran 22. oktobra 2004. Me|utim, “eks parte i poverqivi” pro-
pratni materijal iz nerazumqivih razloga jo{ mi nije dostavqen.
Po pravilu 50, stav (A), podstav (1), ta~ka (c), pre nego {to Pretresno
ve}e II donese odluku o tom zahtevu, du`no je da saslu{a strane.
S obzirom da sam odlu~io da se sam branim, da bih mogao da se izjasnim
o ovom zahtevu Tuìla{tva, neophodno je da se prethodno upoznam u celi-
ni i na srpskom jeziku sa slede}im dokumentima, na koje se Tuìla{tvo u
svom zahtevu poziva:
1. Presuda u predmetu “Tuìlac protiv Ferdinanda Nahimana, @an-
Boska Barajagvize i Hasana Ngeze” pred Me|unarodnim sudom za Ruandu,
broj ICTR-99-52-T, od 3. decembra 2003.
2. Presuda i kazna u predmetu “Tuìlac protiv Yorya Rugiua” pred
Me|unarodnim sudom za Ruandu, broj ICTR-97-32-I, od 1. juna 2000.
3. Presuda u predmetu “Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a” pred Me-
|unarodnim sudom za biv{u Jugoslaviju, broj IT-95-14-A, od 29. jula 2004.
4. Odluka o formi optu`nice u predmetu “Tuìlac protiv Derowi}a”
pred Me|unarodnim sudom za biv{u Jugoslaviju, broj IT-02-61-PT, od 25.
oktobra 2002.
Tri dana po primitku ova ~etiri dokumenta bi}u u mogu}nosti da se iz-
jasnim o zahtevu Tuìla{tva.”
324
25. naravno da nisam mogao dozvoliti da me brani neki nametnuti, su-
du odani advokat, a najmawe onaj koji istovremeno treba da brani {iptar-
skog teroristu. To je predmet podneska od 25. novembra 2004. godine, upu}e-
nog Pretresnom ve}u II:
“Dana 26. oktobra 2004. godine uputio sam vam “Zahtev optuènog da se
preispita odluka Pretresnog ve}a II da se optuènom dodeli branilac u
pripravnosti” u formi podneska broj 45, koji je pripremio Stru~ni tim
koji pomaè moju odbranu. U me|uvremenu su se pojavile dve nove okolno-
sti koje dodatno potkrepquju argumente iznesene u mom zahtevu, posebno
one koje se ti~u stru~ne, moralne i profesionalne problemati~nosti li~-
nosti koja mi je na protivpravan na~in nametnuta za branioca u priprav-
nosti.
1. Stru~ni tim, koji pomaè moju odbranu, obratio se, 25. oktobra 2004.
godine, Advokatskoj komori Holandije zahtevom za pokretawe postupka i
preduzimawe mera iz nadle`nosti te komore protiv wihovog ~lana Tjarde
Eduarda van der Spula zbog kr{ewa osnovnih elemenata advokatske etike
prihvatawem da, bez moje prethodne saglasnosti, bude nametnuti branilac
u pripravnosti u procesu koji se protiv mene vodi. Zahtev je potpisao {ef
Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane Tomislav Nikoli}, pa vam wegov
tekst sa originalnim potpisom dostavqam u prilogu ovog podneska. Ujedno
vas obave{tavam da u trenutku podno{ewa podneska broj 45. nisam raspola-
gao kopijom ovog pisma, pa vam je nisam mogao odmah proslediti. U me|uvre-
menu sam usmeno informisan da je Advokatska komora Holandije ve} reago-
vala tako {to je pismom uputila ~lanove Stru~nog tima kojoj regionalnoj
holandskoj advokatskoj organizaciji treba, po osnovu nadle`nosti iz wi-
hovog osniva~kog akta, da preusmere odnosni zahtev, {to je ve} u toku.
2. Dana 24. novembra 2004. godine uru~ena mi je kopija odluke zamenika se-
kretara Me|unarodnog suda Yona Hokinga, od 18. novembra, broj IT-03-67-PT
D2-1/6150 ter, po kojoj je, na zahtev optuènog Be}e Be}aja, advokat iz Ro-
terdama Tjarda Eduard van der Spul imenovan za wegovog glavnog branio-
ca. U odluci stoji da je Be}a Be}aj, 16. novembra 2004, potpisao izjavu da ne-
ma ni{ta protiv toga da Van der Spul zastupa dva klijenta, ali ja takvu iz-
javu nisam potpisao i energi~no se protivim da Van der Spul ostane i moj
nametnuti branilac u pripravnosti. U odluci, tako|e, stoji da nema suko-
ba interesa izme|u ta dva naimenovawa u ovim predmetima, ali ja insisti-
ram, mada mi jo{ elementi kosovskometohijskog sukoba nisu ugra|eni u op-
tu`nicu, da sukob interesa postoji, jer smo se Be}a Be}aj i ja u tom oruà-
nom sukobu, svako na svoj na~in, borili na suprotstavqenim stranama.
Ponavqam zahtev da kroz proces preispitivawa ukinete odluku o na-
metawu branioca u pripravnosti, kao i da mi u svakom slu~aju omogu}ite da
se otarasim Tjarde van der Spula.”
26. Dana 25. novembra 2004. godine, Pretresnom ve}u II, uputio sam
energi~an protest zbog novih uvreda tuìla{tva:
“Povodom mog “Zahteva da se zatraì savetodavno mi{qewe Me|una-
rodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju”, podnesenog 26. oktobra 2004. godine u formi
325
podneska broj 47, dana 22. novembra uru~en mi je odgovor Tuìla{tva, da-
tiran 17. novembra. U okviru roka propisanog odgovaraju}im odredbama
Pravilnika o postupku i dokazima dostavqam vam repliku na iznesene sta-
vove Tuìla{tva.
Vi{i zastupnik Tuìla{tva, Hildegard Uerc-Reclaf, u drugoj ta~ki
svog odgovora poku{ava izvr{iti zamenu teza iznose}i da su odre|ene in-
stance Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju zakqu~ile da je wihov sud
zakonito osnovan, pa da stoga legalnost i nadle`nost toga suda ne mogu bi-
ti predmet rasprave. Jedno je od najstarijih pravnih pravila da niko ne mo-
è biti merodavan i nepristrasan sudija u sopstvenom slu~aju. Nema nika-
kvog spora da Me|unarodni sud za biv{u Jugoslaviju za sebe tvrdi da je le-
galan, ali mora postojati neko ko je objektivan i kompetentan da to nepri-
strasno proceni, a takva institucija moè biti samo Me|unarodni sud
pravde, formalno potvr|en samom Osniva~kom poveqom Ujediwenih naci-
ja. Do sada, koliko je meni poznato, nijedan optuèni svojim interlokutor-
nim podneskom nije zahtevao da se zatraì savetodavno mi{qewe najvi{e
me|unarodne pravosudne instance o legalnosti formirawa ad hok Tribu-
nala za biv{u Jugoslaviju. Ukoliko vi odbijete da ovako ne{to zatraìte
bi}e upe~atqivo jasno da se zapravo pribojavate takvog savetodavnog mi-
{qewa.
Na krajwe uvredqiv na~in tuìlac tvrdi da moj zahtev predstavqa jo{
jedan obestan postupak. Obesno se, zapravo, pona{a Tuìla{tvo {to je
protiv mene podiglo krajwe proizvoqnu i neutemeqenu optu`nicu ne ras-
polaù}i nijednim vaqanim dokazom da sam po~inio bilo kakvo krivi~no
delo. Ono sledi politi~ke ciqeve antisrpski orijentisanih zapadnih si-
la kojima mnogo smeta moje prisustvo u srpskom politi~kom ìvotu i sve
ve}a snaga politi~ke partije koju predvodim.
Koristim ovu priliku da uputim energi~an protest {to me Tuìla-
{tvo i na takav na~in vre|a i omalovaàva, da je za zastupawe u procesu ko-
ji se protiv mene vodi odredilo sigurno najglupqeg tuìoca iz svojih re-
dova – Hildegard Uerc-Reclaf. Ujedno vam dostavqam elaborat Stru~nog
tima za pomagawe moje odbrane o pravnim elementima nelegalnosti ovog
suda kao dopunu argumentacije koju sam ve} izneo.
27. Povodom zahteva za normalizaciju uslova za pripremu odbrane, pod-
nesenog 26. oktobra 2004. godine, u petak, 26. novembra 2004. godine, nakon
osamnaest ~asova, uru~eno mi je izja{wewe Tuìla{tva broj D 3-1/6164
ter od 25. novembra 2004. Ta~no vreme uru~ewa je bitno navesti da bi svi-
ma bila jasna standardna praksa Sekretarijata me|unarodnog suda, bar u
mom slu~aju, kako bi mi se na sve mogu}e na~ine vremenski smawili roko-
vi za adekvatno reagovawe. Tako su mi dokumente uru~ivali i subotom i ne-
deqom. ovaj podnesak podnet je 29. novembra 2004. godine, a adresiran je na
Pretresno ve}e II:
“Imam vrlo sna`nu i krajwe razlo`nu potrebu da vam, povodom tuì-
o~evog odgovora na moj zahtev, uputim repliku, ali mi je to nemogu}e sve dok
mi na srpskom jeziku ne dostavite “Odluku po àlbi Tuìla{tva u vezi s rje-
{avawem sukoba interesa advokata Jovana Simi}a”, koju je @albeno ve}e
326
donelo 6. oktobra 2004. u predmetu br. IT-02-65-AR73.1, par. 7. Tuìlac
protiv Mejakovi}a i drugih. U me|uvremenu sam ustanovio da je i naziv
predmeta pogre{no naveden kako bi se kod mene stvorila zabuna jer nije
re~ o Mejakovi}u nego Meaki}u. Bez tog dokumenta ja nisam u stawu da ade-
kvatno pariram tuìo~evom stavu, pa je nu`no i da odredite da mi rok za
podno{ewe replike po~iwe te}i od dana uru~ewa citirane odluke.
Povodom toga zahtevam i da Pretresno ve}e II donese generalnu odluku
kojom }e obavezati Tuìla{tvo da svaki put kad preda neki podnesak u pro-
ceduru dostavi meni sva dokumenta i eventualno pravnu literaturu na ko-
joj se u podnesku poziva, i to uredno prevedeno na srpski jezik, koji jedino
razumem. Takvim postupawem moralo bi sudsko ve}e i sebe da obaveè, jer
jedino tako mogu efikasno sam sebe da branim u procesu koji se protiv me-
ne vodi.”
28. u podnesku od 30. novembra 2004. godine, upu}enom Pretresnom ve-
}u II,zahtevao sam da mi se dostave dokumenta na koje se pozvao tuìlac u
svom odgovoru:
“Dana 29. novembra, nakon 18 ~asova, u Pritvorskoj jedinici uru~en mi
je Odgovor Tuìla{tva na “Zahtev optuènog da se obelodawivawe mate-
rijala Tuìla{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku”. U svrhu
za{tite mojih procesnih prava i u interesu pravde je da podnesem repliku
na taj odgovor. Me|utim, vi{i zastupnik Tuìla{tva Hildegard Uerc-
Reclaf u ovom odgovoru se poziva na nekoliko dokumenata iz dosada{we
sudske prakse Ha{kog tribunala, iz drugih predmeta. Dok ne steknem uvid
u ta dokumenta ja nisam u stawu da adekvatno reagujem i napi{em ozbiqnu
repliku. Zato zahtevam da mi se {to pre dostave na srpskom jeziku slede}i
dokumenti:
1. Odluka po zahtevu odbrane za podno{ewe dokumenata na jeziku optu-
ènog od 25. septembra 1996. u predmetu br. IT-96-21-T Tuìlac protiv Zej-
nila Delali}a i drugih;
2. Transkripta sa usmenom odlukom od 30. jula 2004. godine u predmetu
broj IT-00-39-T Tuìlac protiv Mom~ila Kraji{nika;
3. Odluka po zahtevu odbrane koja se odnosi na prevod svih dokumenata
od 18. oktobra 2001. u predmetu broj IT-98-34-T Tuìlac protiv Mladena
Naletili}a zvanog Tuta i Vinka Martinovi}a zvanog [tela;
4. Odluka po zahtevu branioca za prevod svih dokumenata od 20. novem-
bra 2002. u predmetu broj IT-00-41-PT Tuìlac protiv Pa{ka Qubi~i}a;
5. Odluka po zahtevu Zorana @igi}a za prevod dokumenata u predmetu
broj IT-98-30/1 Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, od 27. novem-
bra 2002.
Tako|e zahtevam da Pretresno ve}e II donese odluku da mi se rok za pod-
no{ewe replike, shodno odgovaraju}oj odredbi Pravilnika o postupku i
dokazima, ra~una od dana urednog dostavqawa svih ovih traènih dokume-
nata na srpskom jeziku.
Koristim ovu priliku da vas podsetim da sam podneskom broj 59. tako|e
zahtevao da donesete generalnu odluku koja }e obavezivati i tuìoca i sve
ostale sudske organe da mi se uz sve podneske i druga pravna akta obavezno
327
dostavqaju svi dokumenti i relevantna pravna literatura na koju se auto-
ri ovih spisa pozivaju, razume se, uredno prevedeni na srpski jezik.”
29. Podnesak koji tretira sli~an problem uputio sam 1. decembra 2004.
godine, tako|e Pretresnom ve}u II:
“Dana 1. decembra 2004. godine uru~en mi je u Pritvorskoj jedinici Od-
govor Tuìla{tva na zahtev optuènog da se preispita odluka o dodeli
branioca u pripravnosti. Tuìla{tvo se suprotstavqa mom zahtevu i pri
tome se poziva na neka dokumenta iz dosada{we sudske prakse Ha{kog tri-
bunala u koja nikad dosad nisam ostvario uvid, jer mi nisu ni stajala na ras-
polagawu.
Zato zahtevam, da bih mogao podneti repliku na odgovor Tuìla{tva,
da mi {to pre dostavite slede}e dokumente na srpskom jeziku:
1. Odluka po interlokutornoj àlbi na odluku Pretresnog ve}a o dode-
li branioca, od 1. novembra 2004. godine, u predmetu broj IT-02-54-AR73.7
Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a.
2. Interlokutorna àlba nametnutog Milo{evi}evog branioca na
osnovu koje je donesena citirana odluka.
Podrazumeva se da je neophodno da mi rok za podno{ewe replike, na
osnovu odgovaraju}e odredbe Pravilnika o postupku i dokazima, ra~unate
od dana urednog dostavqawa traènih dokumenata.”
30. u podnesku od 8. decembra 2004. godine, koji sam uputio Pretresnom
ve}u II, vidi se kako sudske ujdurme sluè za skra}ivawe rokova za odgovore:
“Dana 7. decembra 2004. godine uru~ena mi je Odluka po zahtevu za pod-
no{ewe replike i produèwe roka za weno podno{ewe, koju je Pretresno
ve}e II donelo 3. decembra. Na osnovu pravila 73. Pravilnika o postupku i
dokazima, stav (B) zahtevam da mi izdate potvrdu kako bih mogao uloìti
àlbu Apelacionom ve}u, s obzirom da se odluka, koju nastojim da osporim
i pobijem, ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i eks-
peditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa, te bi promptno re{ewe Ape-
lacionog ve}a su{tinski pospe{ilo postupak.
Svojom odlukom Pretresno ve}e II je bitno ugrozilo moja procesna pra-
va jer mi rok za podno{ewe replike nije vezalo za datum eventualnog uru-
~ewa traènih dokumenata iz dosada{we sudske prakse Ha{kog tribunala.
Ono me upu}uje da se obra}am direktno Sekretarijatu Me|unarodnog suda
ukoliko mi je potreban prevod neke odluke ili naloga na srpski jezik. Me-
|utim, Sekretarijat se u vi{e navrata do sada ili potpuno oglu{io o moje
zahteve da mi se dostave odre|eni dokumenti iz dosada{we sudske prakse,
ili mi je te dokumente dostavqao sa ogromnim zaka{wewem. U svakom slu-
~aju, kad je re~ o dokumentima na koje se poziva sudsko ve}e ili tuìlac, ne-
ma {ansi da ih dobijem dok traje propisani rok za moj odgovor, àlbu ili
repliku, pa je zato neophodno da mi se redovno uru~uju uz akt na ~ije pobija-
we imam pravo. Svakim logi~kim ili smisaonim tuma~ewem Statuta Me|u-
narodnog suda ili Pravilnika o postupku i dokazima podrazumeva se, pogo-
tovo u situaciji ako je optuèni odlu~io da se sam brani, da mu se svi rele-
vantni dokumenti moraju uru~iti na jeziku koji razume, a ja razumem iskqu-
~ivo srpski jezik. To se podjednako odnosi na dokumente nastale neposredno
328
u procesu koji se protiv optuènog vodi, kao i dokumente koje sudska ve}a
i tuìoci citiraju u svojim aktima, slede}i obi~aje sistema precedentnog
prava.
Istovremeno, zahtevam da mi se rok za podno{ewe replike na odgovor
Tuìla{tva povodom mog zahteva za normalizaciju uslova za pripremu od-
brane produì ili preformuli{e tako {to }e iznositi sedam dana od da-
na uru~ewa odluke Apelacionog ve}a po mojoj uloènoj àlbi. U me|uvre-
menu, meni je dostavqen traèni dokument, ali je va`no da se ovaj problem
na~elno re{i za sve budu}e slu~ajeve jer dostavqawe dokumenata iz dosada-
{we sudske prakse ne sme biti samo stvar dobre voqe Sekretarijata.”
31. Sekreterijat me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju
nametnuo se kao sudska instanca, umesto da se pona{a kao tehni~ka struk-
tura, {to i jeste. To je o~igledno u podnesku upu}enom, 8. decembra 2004. go-
dine, Pretresnom ve}u II.
“Naosnovupravila126bisiodobrewaPretresnogve}aII iz Odluke
po zahtevu za podno{ewe replike i produèwa roka za weno podno{ewe,
ulaèm repliku na Odgovor Tuìla{tva na zahtev optuènog za normali-
zaciju uslova za pripremu odbrane.
1. Tuìla{tvo zahteva da se odbaci moj zahtev da se registruju ~lanovi
stru~nog tima za pomagawe moje odbrane tvrde}i da taj registar nije pred-
vi|en nijednim normativnim aktom Me|unarodnog suda, mada ja ve} u prvom
pasusu zahteva iznosim da je to neophodno kako bih tim mojim pomaga~ima
mogao dostavqati poverqivi materijal i ostvarivati s wima nesmetane
kontakte. Do sada sam najvi{e po tom pitawu onemogu}avan da radim na sop-
stvenoj odbrani. Sekretarijat je jo{ pro{le godine inate}im tonom odbio
da registruje moje pravne savetnike, pa mi je ~ak zabranio da im predam tu-
ìo~evu dokumentaciju kojom se podupire optu`nica i dostavqeni osloba-
|aju}i materijal, na kojima je bilo jasno nazna~eno da su dostupni javnosti.
Tek 3. decembra 2004. godine ne{to se po tom pitawu promenilo, pa mi je
omogu}eno da iz {eveningenskog zatvora svojim pomaga~ima dostavim i ma-
terijal koji nije dostupan javnosti. Izgleda da je po pitawu stru~nog tima
koji pomaè moju odbranu Sekretarijat u me|uvremenu unekoliko korigo-
vao svoj stav.
2. Pretresno ve}e je odgovaraju}e mesto za razmatrawe svih statusnih
pitawa optuènog, pa i problema na koje on nailazi zbog protivpravnog
pona{awa Sekretarijata, pogotovo ako se ima u vidu da Sekretarijat nije
nikakva sudska instanca nego ~inovni~ki aparat sa tehni~kim ovla{}ewima.
3. Jo{ uvek mi se onemogu}ava privilegovana komunikacija sa ~lanovi-
ma stru~nog tima za pomagawe moje odbrane tako {to se prislu{kuju svi na-
{i telefonski razgovori, nemam mogu}nosti da im {aqem pisma poverqi-
ve sadrìne, uskra}eno mi je pravo da bez zatvorske kontrole sadràja tek-
stova primam podneske koje mi spremaju, dokazni materijal do koga svojim
intenzivnimi marqivim radom dolaze itd. Poseban problem mi predsta-
vqaju smetwe, koje postavqa Sekretarijat, povremenim posetama ~lanova
stru~nog tima, kako bi na{a komunikacija bila {to neposrednija. Upravo
zbog ovih konkretnih pojedinosti koje moji stru~ni saradnici nisu navodili
329
u podnesku broj 46. izneo sam vam u podnesku broj 59. da imam vrlo sna`nu i
krajwe razlo`nu potrebu da uputim repliku povodom tuìo~evog odgovora
na moj zahtev da mi se normalizuju uslovi za pripremu odbrane. Uz to, i iz
dokumenta sudske prakse, koji ste mi na moj zahtev dostavili, potvr|uje se u
ta~ki 10, da “Pretresno ve}e ima inherentno ovla{tewe da osigura da su-
|ewe optuènim bude pravi~no”’.
32. u podnesku od 15. decembra 2004. godine, upu}enom Sekretarijatu
me|unarodnog suda elaborirao sam probleme koje mi u odbrani pravi upra-
vo sekreterijat:
“Povodom va{eg pisma od 7. decembra 2004. godine, koje je potpisao
{ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Sebastijan van de Vlit,
saop{tavam vam slede}e:
1. Moj zahtev za normalizaciju uslova za pripremu odbrane od 9. novem-
bra nije upu}en Sekretarijatu Me|unarodnog suda, nego Pretresnom ve}u II
i u wemu se problematizuje ~iwenica da Sekretarijat kao ~inovni~ki apa-
rat ve} skoro dve godine sistematski ometa sve moje poku{aje da adekvatno
pripremim odbranu u procesu koji se protiv mene vodi.
2. Od Sekretarijata nikada nisam traìo da imenuje stru~ni tim koji
}e pomagati pripremawe moje odbrane, nego zahtevam od nadle`nog sudskog
ve}a da naloì Sekretarijatu da registruje ~lanove mog stru~nog tima ko-
je sam ja sam ve} odavno imenovao, kako bi se oni mogli redovno upoznavati
sa poverqivim dokumentima kojima se potkrepquje optu`nica ili pred-
stavqaju osloba|aju}i materijal, a Tuìla{tvo ih meni dostavi na osnovu
obaveze iz relevantnih odredbi Pravilnika o postupku i dokazima. Uz to,
ta registracija je neophodna kako bi se realizovalo moje pravo na slobod-
ne posete ~lanova mog stru~nog tima za pripremu odbrane, uzajamnu cirku-
laciju poverqivih dokumenata i na privilegovane telefonske razgovore.
3. Ja nikada od Sekretarijata nisam traìo da mi dodeli pravnu pomo},
ali }e Me|unarodni sud morati da u~estvuje u finansirawu moje odbrane,
shodno statutarnim odredbama i bez ikakve diskriminacije u odnosu na
tro{kove odbrane u drugim procesima koji su pred ovim sudom vo|eni ili
se jo{ uvek vode.
4. Ne moè Sekretarijat da ograni~ava broj mojih pravnih saradnika.
Stru~ni tim za pomagawe moje odbrane sastoji se prvenstveno od Pravnog
saveta ~iji je {ef advokat Slavko Jerkovi}, a ~ine ga diplomirani prav-
nici, sa i bez advokatskog ispita, Gordana Pop Lazi}, Zoran Krasi}, Alek-
sandar Vu~i}, Vjerica Radeta, Maja Gojkovi} i Nemawa [arovi}. Za privi-
legovane komunikacije sa mnom odre|ujem Slavka Jerkovi}a, Aleksandra
Vu~i}a i Zorana Krasi}a. Pored Pravnog saveta, stru~ni tim ima i Ekipu
istraìteqa ~iji je {ef Elena Boì} Talijan, a ~ine je Zlata Radovano-
vi}, Ogwen Mihajlovi}, Marina Ragu{, Vesna Mari}, Nikola [e{eq, Mo-
mir Markovi}, Jadranko Vukovi}, Igor Mirovi}, Qiqana Mihajlovi},
Marina Toman, Branko Nadoveza, Brankica Terzi}, Amyad Migati i Mir-
ko Blagojevi}. Po potrebi }u dopuwavati i Pravni savet i Ekipu istraì-
teqa. Moji pravni saradnici }e mi pomagati u vo|ewu odbrane, a ne}e me
ni na koji na~in zastupati.
330
5. Po{to moji pravni saradnici ne}e biti pravni zastupnici, nije po-
trebno da imaju dozvolu za advokatsku praksu ili da su univerzitetski pro-
fesori prava. Nikada moj pravni saradnik ne moè da postane neko ko se
dobro sluì pismeno i usmeno engleskim ili francuskim jezikom. Moji
pravni saradnici nikada ne}e biti ~lanovi udruèwa advokata koje pri-
znaje sekretar Me|unarodnog suda. Moji pravni saradnici su uglavnom ve}
ka`wavani u raznim krivi~nim postupcima koje su nedemokratski reìmi
protiv wih vodili, pa ih upravo ta ~iwenica dodatno kvalifikuje da sara-
|uju u pripremawu moje odbrane. Ne~asnom pona{awu koje diskredituje
branioca odaju se samo advokati u koje Hans Holcijus ima poverewe. Pri-
mer takvog ne~asnog advokata koji moralno diskredituje svoju profesiju je-
ste advokat Tjarda van der Spul, koji je protiv moje voqe pristao da mi ga
nametnu za “branioca u pripravnosti”.
6. Slavko Jerkovi} je advokat iz Beograda i poslanik Skup{tine Sr-
bije i Crne Gore. Zoran Krasi} je diplomirani pravnik i poslanik Narod-
ne skup{tine Republike Srbije. Aleksandar Vu~i} je diplomirani prav-
nik i poslanik Narodne skup{tine Republike Srbije. To su vam dovoqni
wihovi biografski podaci, a mogu vam jo{ dostaviti brojeve wihovih te-
lefona posredstvom kojih bismo obavqali poverqive telefonske razgovo-
re. Dostavqawe detaqnije wihove biografije smatram suvi{nim, jer ni vi
meni nikada niste dostavili detaqnu biografiju pripadnika Tuìla{tva
koji postupaju u procesu koji se protiv mene vodi.
7. Uop{te nemam nameru da vam dostavqam bilo kakve potvrde niti po-
stoje nadle`na stru~na tela koja bi potvr|ivala profesionalnu kvalifi-
kaciju mojih pravnih saradnika, niti }u vam dostavqati podatke o eventu-
alnim disciplinskim postupcima protiv wih vo|enim. To se isto odnosi
na dokaze da nisu progla{avani krivim u krivi~nim postupcima i dokaze
da dobro vladaju engleskim ili francuskim jezikom. Posebno je glupo {to
od mene traìte da vam dostavim “imena i adrese dve osobe sa iskustvom iz
oblasti krivi~nog prava, me|unarodnog humanitarnog prava, me|unarod-
nih normi o qudskim pravima ili me|unarodnog krivi~nog prava, koje su u
mogu}nosti da sekretaru pruè informacije o stru~noj osposobqenosti
pravnih saradnika za navedene oblasti”. Va{oj gluposti i pokvarenosti
prosto nema granica.
8. Apsolutno ne dolazi u obzir da prihvatim imenovawe pomo}nika iz
va{eg Sekretarijata koji bi mi pruào tehni~ku podr{ku, jer u va{e qude
nemam nikakvo poverewe.
Uzgred, zahtevam da mi {to pre dostavite pre~i{}en tekst Pravilnika
o postupku i dokazima, s obzirom da su ove godine vr{ene brojne izmene, a ja
sam samo delimi~no o tome informisan. Vaqda vam ne treba posebno nagla-
{avati da taj pre~i{}eni tekst mora biti iskqu~ivo na srpskom jeziku.”
33. Podnesak upu}en Pretresnom ve}u II,15. decembra 2004. godine, kon-
statuje da se u odnosu sekreterijata prema meni nije ni{ta promenilo:
“U utorak, 14. decembra 2004. godine, uru~en mi je pretpretresni pod-
nesak Tuìla{tva, datiran 28.oktobra. U podnesku je na posebnim strani-
cama nazna~eno da postoji dodatak A i dodatak B, ali mi ti dodaci nisu
331
uru~eni. To zna~i da ovaj pretpretresni podnesak nije kompletan. S obzi-
rom da je sasvim neizvesno kada }e mi Tuìla{tvo dostaviti spisak svedo-
ka i spisak dokaznih predmeta, blagovremeno vas upozoravam da mi je, za
podno{ewe mog pretpretresnog podneska, neophodno da se upoznam sa kom-
pletnom dosada{wom pravnom praksom ovog suda. Ve} sam vas upozorio da
se na bilo koji podnesak tuìoca ne mogu izjasniti dok mi se uredno, na srp-
skom jeziku, ne dostave svi dokumenti na koje se Tuìla{tvo poziva. U Od-
luci po podnesku broj 60. i podnesku broj 61. optuènog za podno{ewe re-
plike i produèwe roka za weno podno{ewe, Pretresno ve}e II me upu}uje
da se, kad mi je potrebna neka odluka ili nalog iz dosada{we prakse, di-
rektno obratim Sekretarijatu. Me|utim, ja sam se Sekretarijatu ve} pi-
smeno obra}ao sa zahtevom da mi se dostave sva dokumenta dosada{we prav-
ne prakse i Sekretarijat je taj zahtev odbio. Traène dokumente Sekreta-
rijat mi je do sada dostavqao uglavnom po nalogu postupaju}eg sudskog ve}a
ili pretpretresnog sudije. Kad dobijem neki podnesak Tuìla{tva ili
sudsku odluku koju treba da osporavam pred vi{om instancom uglavnom je
ve} kasno da se obra}am Sekretarijatu radi dostavqawa citiranih dokume-
nata ili pravnih precedenata, jer su rokovi za moje izja{wewe, replike
ili àlbe striktno ograni~eni. S obzirom da mi se sve odluke i podnesci
svakako prosle|uju preko Sekretarijata, neophodno je da sekretaru izdate
op{ti nalog da mi obavezno uz dokument iz mog procesa koji mi se uru~uje,
uredno dostavi i sve citirane dokumente na srpskom jeziku, koji jedino raz-
umem. Bez toga ja jednostavno nemam mogu}nosti da se branim.
[to se ti~e ovog pretpretresnog podneska Tuìla{tva, da bih mogao
da ga detaqno prou~im i kontriram mu mojim pretpretresnim podneskom
neophodno je da mi, pored kompletnih izjava svedoka i podataka o wima, kao
i dokaznih predmeta, {to pre dostavite slede}e dokumente:
1. Naredbu o preuzimawu i ~uvawu naoruàwa i municije na~elnika Ge-
neral{taba Oruànih snaga SFRJ od 14. maja 1990. godine.
2. Stenografske bele{ke sa 4. sednice Skup{tine srpskog naroda u
BiH odràne 21. decembra 1991. godine.
3. Izve{taj ve{taka Eve Tabeau u predmetu br. IT-02-54-T, pod nazivom
“Etni~ki sastav, interno raseqena lica i izbeglice iz 47 op{tina sa pod-
ru~ja Bosne i Hercegovine u periodu od 1991. do 1997. godine”, od 4. aprila
2003. godine.
4. Izve{taj ve{taka Ivesa Tomi}a.
5. Prvostepenu presudu u predmetu Nahimana od 3. decembra 2003. godi-
ne Me|unarodnog suda za Ruandu.
6. Izve{taj ve{taka Antonija Ober{ala.
7. Presudu u procesu protiv te{kih ratnih zlo~inaca pred Me|una-
rodnim vojnim sudom u Nirnbergu iz 1946. godine.
8. Bele`nicu Radovana Karayi}a.
9. Pismo general-pukovnika Qubomira Domazetovi}a General{tabu
Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu od 15. aprila 1992. godine.
10. Kwigu Fostera i Sula “Pravosudni sistem i zakon u Nema~koj”.
332
11. Odluku Skup{tine op{tine Knin o osnivawu i konstituisawu za-
jednice op{tina Severne Dalmacije i Like od 27. juna 1990. godine.
12. Deklaraciju o suverenosti i autonomiji srpskog naroda u Hrvat-
skoj.
13. Izve{taj o provo|ewu izja{wavawa srpskog naroda u Republici
Hrvatskoj o srpskoj autonomiji od 30. septembra 1990. godine.
14. Odluku o usvajawu i Statut Srpske Autonomne oblasti Krajina iz
decembra 1990. godine.
15. Odluku o prisajediwewu Srpske Autonomne Oblasti Krajina Repu-
blici Srbiji od 1. aprila 1991. godine.
16. Izve{taj Centralne komisije za sprovo|ewe referenduma na pod-
ru~ju SAO Krajine od 14. maja 1991. godine.
17. Saop{tewe o progla{ewu Republike Srpske Krajine od 19. decem-
bra 1991. godine.
18. Amandmane na Ustav Republike Srpske Krajine i Odluku o progla-
{ewu od 26. februara 1992. godine.
19. Odluku o imenovawu predsednika, potpredsednika i ministara u
vladi Srpske Autonomne Oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni Srem od
25. septembra 1991. godine.
20. Odluku o imenovawu {taba za regionalizaciju SDS BiH od 25. sep-
tembra 1991. godine.
21. Odluku Skup{tine Zajednice op{tina Isto~ne i Stare Hercego-
vine o formirawu SAO Hercegovine od 14. septembra 1991. godine.
22. Odluku o progla{ewu Autonomne Oblasti Krajina kao neodvojivog
dela savezne dràve federativne Jugoslavije i sastavnog dela federalne
jedinice BiH od 16. septembra 1991. godine.
23. Odluku o progla{ewu Srpske Autonomne Oblasti Severna Bosna
kao neodvojivog dela dràve Jugoslavije od 4. novembra 1991. godine.
24. Odluku o verifikaciji progla{enih srpskih autonomnih oblasti
u Bosni i Hercegovini od 21. novembra 1991. godine.
25. Zapisnik sa 8. zajedni~ke sednice ve}a Skup{tine SRBiH od 10, 11.
i 14. oktobra 1991. godine.
26. Bele{ke sa sednice Saveta SDS od 15. oktobra 1991. godine.
27. Transkript razgovora izme|u Slobodana Milo{evi}a i Radovana
Karayi}a od 24. oktobra 1991. godine.
28. Uputstvo o organizovawu i delovawu organa srpskog naroda u van-
rednim okolnostima.
29. Ustavni zakon Republike Srpske i sve ostale slu`bene dokumente
Republike Srpske na koje se Tuìla{tvo poziva.
30. Zapisnike o ispitivawu Blagoja Simi}a, Dragana \or|evi}a Cr-
nog i Slobodana Miqkovi}a Lugara pred Vojnim sudom u Bawa Luci.
31. Odluke i naredbe Kriznog {taba Bosanskog [amca.
32. Prvostepenu presudu u predmetu Tuìlac protiv @an Pol Akaje-
sija od 2. septembra 1998. godine.
33. Kwigu Ota Triftera “Komentar Rimskog statuta Me|unarodnog
krivi~nog suda: Zapaàwa komentatora, ~lan po ~lan”.
333
34. Drugostepenu presudu u predmetu Bla{ki}.
35. Prvostepenu presudu u predmetu Tuìlac protiv @orà Rugia od
1. juna 2000. godine.
36. Presudu Jozefu Alstoteru i drugima.
37. Objediweni odgovor Tuìla{tva na podnesak respodenta Darija
Kordi}a i podnesak respodenta Marija êrkeza u kojem se iznose argumen-
ti od 25. septembra 2001. godine.
38. Prvostepenu presudu u predmetu Klementa Kari{eme i Obeda Ru-
zindane od 21. maja 1999. godine.
39. Prvostepenu presudu u predmetu Bla{ki}.
40. Prvostepenu presudu u predmetu Tuta i [tela.
Pored toga, radi sticawa boqeg uvida u dosada{wu pravnu praksu Ha-
{kog tribunala, zahtevam da mi dostavite na srpskom jeziku sve dosada{we
pretpretresne podneske odbrane u okon~anim i procesima koji jo{ traju.”
34. Podnesak upu}en Sekretaru suda, 21. decembra 2004. godine, je dokaz
da sam zaista imao poseban tretman u Hagu, u negativnom smislu naravno.
Jo{ jednom, naravno da mi nije ispla}en nijedan dinar (a kamoli dolar) za
pripremawe odbrane. To {to su novac dobili mnogi drugi optuènici, ko-
ji su u znatno boqoj finansijskoj situaciji, nije nikakav ar{in za ha{ke
kadije.
“Zahtevam da mi Me|unarodni krivi~ni sud stavi na raspolgawe iznos
od 797.400,00 USD za 2004. godinu, {to je u skladu sa ~lanom 21. Statuta ko-
ji mi pruà minimalnu garanciju i pravo na odgovaraju}a sredstva za pri-
premu odbrane.
Stru~ni tim koji mi pomaè u odbrani dostavio mi je tro{kovnik sa
specifikacijom aktivnosti za 2004. godinu u ukupnog iznosu od 797.400,00
USD, a kako ne raspolaèm sredstvima koja bi mogao upotrebiti u svrhu
pripreme odbrane zahtevam da {to hitnije odlu~ite o mom zahtevu i stavi-
te mi na raspolagawe traèna sredstva koja bi mi pomogla da svoje obaveze
prema stru~nom timu blagovremeno izvr{avam i time poboq{am kvalitet
u pripremi odbrane.
Prilog: Tro{kovnik stru~nog tima koji pomaè odbranu sa specifi-
kacijom aktivnosti.”
35. Bastard velikih sila, eto to je jo{ jedan ugao gledawa na Ha{ki
tribunal. ovo je obrazloèno u podnesku od 24. decembra 2004. koji je upu-
}en Pretresnom ve}u II:
“U petak, 17. decembra, uru~ena mi je va{a Odluka po zahtevima optu-
ènog za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde, datirana 15. de-
cembra, a iz Sekretarijata otpremqena 16. decembra.
Zahtevam da mi u skladu sa pravilom 73 Pravilnika o postupku i dokazi-
ma izdate potvrdu da se va{a odluka ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uti-
calo na pravilno i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa, kako bih
Apelacionom ve}u mogao blagovremeno podneti interlokutornu àlbu.
Nemogu}e je zamisliti pravilno i ekspeditivno vo|ewe postupka ako
postoji obiqe pouzdanih dokumenata da Me|unarodni sud za biv{u Jugosla-
viju nije legalno formiran sa stanovi{ta Me|unarodnog javnog prava. Sud
~ija se legalnost dovodi u pitawe ne moè ni u kom slu~aju biti nepristrasni
334
arbitar u sopstvenoj stvari, pa ~iwenica da je Apelaciono ve}e u jednoj od
svojih ranijih odluka konstatovalo nadle`nost Tribunala kome pripada
pravno ni{ta ne zna~i. Jedna stara srpska narodna poslovica glasi: “Niko
ne}e priznati da je kurvin sin”. I u ovom slu~aju re~ je o me|unarodnom ba-
stardu velikih sila i Saveta bezbednosti ~iju legalnost svi ugledni svet-
ski pravnici jednodu{no osporavaju, pa samo Me|unarodni sud pravde mo-
è biti nepristrasni arbitar.”
36. nastavio sam da uporno zahtevam od suda dokumente koji su mi neo-
phodni za pripremawe odbrane, iako su se sudske vlasti na sve dotada{we
zahteve oglu{ile. To je predmet podneska od 29. decembra 2004. godine, upu-
}enog Pretresnom ve}u II.
“DanassumidostavqeneOdlukapozahtevuTuìla{tvazapreispiti-
vawenalogaPretresnogve}adaseoptuènomdostavipropratnimateri-
jaliOdlukapozahtevuTuìla{tvazaza{titnemerezasvedoketokom
pretpretresnefaze.ObeodlukePretresnove}eII jedonelo16.decembra
2004.godine,anawimajenazna~enodasuuSekretarijatuMe|unarodnogsu-
dazavedene21.decembra.Oddanazavo|ewadouru~ewapro{lojepunih
osamdana,{topredstavqapotpunonerazumqivoineprihvatqivoka{we-
we,kakvosede{avaloiuranijimslu~ajevima. Nema nikakvog razloga da
mi se svi sudski dokumenti ne dostavqaju istog dana kad su zavedeni, s obzi-
rom da sam svakodnevno na dohvat ruku Sekretarijata, u Pritvorskoj jedi-
nici Ujediwenih nacija.
Ukoliko Pretresno ve}e II nije u stawu da natera Sekretarijat kao ~i-
novni~ki aparat Me|unarodnog suda da mi se sva dokumenta dostavqaju
istog dana kad su zavedena u protokol, zahtevam da mi se rokovi za podno{e-
we àlbi ili odgovora ra~unaju u ovim slu~ajevima od dana dostave, kako
se to radi u svim civilizovanim dràvama. Ako se rok ra~una od dana zavo-
|ewa ova dva dokumenta, onda ja ve} danas ne bih imao pravo da po pravilu
73. podnesem zahtev za potvrdu radi ulagawa àlbe, {to je pravno neodrìvo.
Zahtevam da mi Pretresno ve}e II izda potvrdu da se obe danas uru~ene
odluke ti~u pitawa koja bi u zna~ajnoj meri uticala na pravilno i ekspe-
ditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa, kako bih shodno pravilu 73.
Pravilnika o postupku i dokazima mogao Apelacionom ve}u podneti in-
terlokutornu àlbu.
Da bih mogao da napi{em i adekvatno argumentujem interlokutorne
àlbe, zahtevam da mi {to pre dostavite sve dokumente dosada{we sudske
prakse Ha{kog tribunala na koje se u va{im odlukama pozivate, i to:
1. Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere od 3. jula 2000. u
predmetu Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a;
2. Odluka po zahtevu tuìoca za izricawe za{titnih mera za svedoke
za su|ewe (Bosna) od 30. jula 2002. u predmetu Tuìlac protiv Slobodana
Milo{evi}a;
3. Odluka po tre}em zahtevu tuìoca za za{titne mere od 8. novembra
2000. u predmetu Tuìlac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a;
4. Odluka po zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih
mera u skladu s pravilom 69. od 19. februara 2002. u predmetu Tuìlac pro-
tiv Slobodana Milo{evi}a;
335
5. Odluka po molbi tuìoca od 17. oktobra 1996. kojom se traè za-
{titne mere za `rtve i svedoke od 5. novembra 1996. u predmetu Tuìlac
protiv Tihomira Bla{ki}a;
6. Odluka po prigovoru tuìoca kojim se zahtevaju za{titne mere za `r-
tve i svedoke od 10. avgusta 1995. u predmetu Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a.
Skre}em vam pa`wu da ste se ve} brutalno oglu{ili na skoro sve moje
prethodne zahteve za dostavqawe dokumenata iz dosada{we sudske prakse,
na koje se, ina~e, tako rado pozivate. Uz to, Sekretarijat Me|unarodnog su-
da je kategori~ki odbio moj pisani zahtev da mi se stavi na raspolagawe, na
srpskom jeziku koji jedino razumem, sva dosada{wa sudska praksa. Ti po-
stupci za mene su dodatni dokazi da vi sistematski ometate i onemogu}ava-
te moju odbranu pred ovim politi~ki motivisanim i izrazito antisrpski
orijentisanim nelegalnim sudom, a i sami se bojite da svoju “legalnost”
stavite na ispit pred Me|unarodnim sudom pravde.
Uzgred vas jo{ jednom upozoravam da nisam u stawu da pismeno odgovo-
rim na zahtev Tuìla{tva za izmenu optu`nice jer mi jo{ nisu dostavqe-
ni ni dokumenti iz sudske prakse na koje se Tuìla{tvo poziva u tom svom
zahtevu, pa je i besmislen rok od ~etrnaest dana koji ste mi ostavili za od-
govor u va{oj odluci od 16. decembra. Uostalom, po{to mi je odluka tek da-
nas dostavqena, Sekretarijat je ve} pojeo osam dana od toga roka, pa je me-
ni preostalo samo {est dana.”
37. u podnesku upu}enom sekreterijatu suda, 5. januara 2005. godine, uka-
zao sam da i daqe ne funkcioni{e veza sa timom koji mi pomaè u odbrani:
“Zahtevam da mi omogu}ite posetu mog pravnog savetnika Aleksandra
Vu~i}a 7, 9, 10. i 11. februara 2005. godine. Kao ~lan stru~nog tima koji po-
maè moju odbranu, pored redovnih poslova u sklopu pripremawa moje od-
brane pred ovim sudom, Aleksandar Vu~i} je od mene dobio i specijalni za-
datak da mi od raspoloìvog filmskog materijala i video-zapisa o mom
u~e{}u u ratu za odbranu Republike Srpske Krajine i Republike Srpske
uradi i montira jedan film u ukupnom trajawu od tri sata (dva puta po sat
i po), koji planiram da prikaèm u sudnici u sklopu izlagawa uvodnog de-
la moje odbrane.
S obzirom da samo ja znam gde je taj filmski materijal pohrawen neo-
phodno je da ostvarim neposredni kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em, kako
bih ga u to uputio i dao mu osnovne sugestije o konceptu filma. To bi bila
prilika da preko wega prenesem instrukcije i ostalim ~lanovima stru~-
nog tima koja pitawa da budu teì{te wihovog daqeg rada, s obzirom da sam
definitivno odlu~io da se sam branim u procesu koji se protiv mene vodi
pred Me|unarodnim sudom.”
38. u podnesku Pretresnom ve}u II, od 17. januara 2005. godine, pozvao
sam se na odluku me|unarodnog suda pravde koji se proglasio nenadle`nim
da re{ava po tu`bi Savezne republike Jugoslavije protiv grupe zemaqa
~lanica Severnoatlantskog pakta zbog agresije i genocida iz 1999. godine:
“Dana 14. januara 2005. godine dostavqen mi je Odgovor Tuìla{tva na
zahtev optuènog za izdavawe potvrde za interlokutornu àlbu na odluku
Pretresnog ve}a u vezi sa savetodavnim mi{qewem Me|unarodnog suda
336
pravde. Na osnovu pravila 126 bis Pravilnika o postupku i dokazima zah-
tevam da mi Pretresno ve}e II omogu}i podno{ewe replike na odgovor Tu-
ìla{tva.
Ukoliko mi se omogu}i podno{ewe replike, da ne bih pisao novi pod-
nesak, ovde vam odmah iznosim i sadràj te replike koji mi ujedno sluì
kao argumentacija zahteva za podno{ewe.
Prvo, osporavam uop{te pravo Tuìla{tva da odgovara na moj zahtev
za izdavawe potvrde Pretresnog ve}a II za ulagawe interlokutorne àlbe
jer se tom potvrdom ne ulazi u meritum pitawa nego se samo procewuje, u
skladu sa pravilom 73, da li se osporavana odluka ti~e pitawa koje bi u zna-
~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod
su|ewa, te ako bi promptno re{ewe @albenog ve}a su{tinski pospe{ilo
postupak. Neophodno je da se osporavana odluka ti~e upravo tog pitawa.
Drugo, nije uop{te bilo neophodno da u zahtevu za izdavawe potvrde iz-
nesem na kojim osnovama }e se temeqiti àlba koju sam ve} pripremio i u
svakom trenutku sam spreman da je uloìm. Me|utim, ja to uop{te ne izbe-
gavam, pa vam uz ovu repliku, kao poseban prilog, dostavqam Ekspertsku
platformu na kojoj }e se bazirati interlokutorna àlba protiv odluke
Pretresnog ve}a II kojom su odbijeni moji zahtevi da se zatraì savetodav-
no mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti formirawa Me|una-
rodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju.
Ovaj Me|unarodni sud, pred kojim se vodi krivi~ni proces protiv me-
ne, kompetentan je da odlu~uje o svojoj nadle`nosti jer ona proisti~e iz we-
govog osniva~kog akta, ali ne moè re{avati po pitawu osporavawa sop-
stvene legalnosti, jer to moè da radi samo stalna pravosudna institucija
koja je hijerarhijski iznad wega.
U me|uvremenu se pojavio i novi momenat. Nedavno se Me|unarodni
sud pravde proglasio nenadle`nim da re{ava po tu`bi Savezne Republike
Jugoslavije protiv grupe zemaqa ~lanica Severnoatlantskog pakta zbog
agresije i genocida iz 1999. godine, oceniv{i da Savezna Republika Jugo-
slavija od osnivawa, 27. aprila 1992. do 2000. godine, nije bila dràva-~la-
nica Ujediwenih nacija. S obzirom na to, ni Ujediwene nacije nemaju pra-
vo da, putem svojih sudova, sude wenim gra|anima za eventualno izvr{ene
ratne zlo~ine od 27. aprila 1992. godine, kad je i formalno prestala da po-
stoji biv{a Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija, a weni
raniji delovi, Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina ve}
su tada postali punopravni ~lanovi Ujediwenih nacija.
39. Sledi podnesak ~ija je sadrìna, naro~ito wegov kraj, vrlo dobro
poznat svim Srbima, pa i drugima, biv{im kom{ijama. ovi antologijski
redovi poslati su sekreterijatu suda 7. februara 2005. godine, a javno sam
ih pro~itao ne{to kasnije, 6. septembra iste godine. To sam uradio kao sve-
dok odbrane u procesu Slobodanu milo{evi}u, po{to je tada{wem tuì-
ocu, homoseksualcu Yefri najsu, navodno bilo neugodno da to sam u~ini.
Sutradan ujutro, mnogi mobilni telefoni u Srbiji osvanuli su sa ovom re-
~enicom umesto klasi~nog zvuka zvona:
“Obave{tavam vas da sam ponovo zakazao posetu mog pravnog savetni-
ka Aleksandra Vu~i}a, ovog puta za 8., 9., 10. i 11. mart 2005. godine, a vi mu
337
moète opet zabraniti da me poseti, pa ponovo pokazati koliki ste krimi-
nalci i govna u qudskom obliku.
Ipak, kad-tad mora}ete mi omogu}iti posetu Aleksandra Vu~i}a, jer ja
bez wega ne mogu podneti uvodni deo moje odbrane, s obzirom da }e mi Vu-
~i} montirati tro~asovni dokumentarni film na osnovu video-materija-
la kojim raspolaèm i po mojim instrukcijama.
Aleksandar Vu~i} ne dolazi da me poseti u svojstvu ~lana Srpske ra-
dikalne stranke, nego kao moj prihva}eni pravni savetnik. Ja sam ga prihva-
tio kao mog pravnog savetnika, a vi, svi pripadnici Sekretarijata Ha{kog
tribunala, moète samo da prihvatite da mi pu{ite kurac.
Moji pravni savetnici nisu branioci i zato ne moraju da ispuwavaju
pravilni~ke uslove koji su predvi|eni za branioce. Oni samo moraju da is-
pune one uslove koje im ja propi{em, a vi samo daqe ometajte pripreme mo-
je odbrane, pa }ete na kraju morati da pojedete sva govna koja ste izasrali.
Jebem vam majku svima, po~ev{i od Hansa Holcijusa pa nadaqe, ukqu~u-
ju}i i onu bitangu Tjardu van der Spula.”
40. upravnika pritvorske jedinice obave{tavam, 16. februara 2005.
godine, da su me pokrali zatvorski ~uvari:
“Razumqivo mi je da je va{ li~ni interes i interes Sekretarijata Ha-
{kog tribunala bio da me iz pritvorske zgrade Ujediwenih nacija preme-
ste u iznajmqeni holandski zatvorski objekat, u kom }elije imaju vrlo sla-
bo dnevno osvetqewe, pa je elektri~na svetlost neophodna u bilo koje doba
dana ako ~ovek èli da ~ita i pi{e. Ja sam to i shvatio kao novi oblik ome-
tawa i onemogu}avawa moje odbrane, jer se vi o~igledno nadate da }u u ta-
kvim uslovima obnevideti, a dobro vam je poznato da sam u protekle dve go-
dine u proseku svakog dana ~itao i pisao izme|u osam i deset sati. Ali, ako
i oslepim, ja }u za sve vas i me|unarodnu mafiju koja je formirala ovaj la-
`ni sud ostati suvi{e tvrd orah.
Me|utim, slede}i va{e naloge o preseqewu, va{i zatvorski straàri
su, ili dobili nalog da mi dodatno sa svoje strane napakoste, ili su to u~i-
nili iz ~istog koristoqubqa, ukrali moju gimnasti~ku spravu za ve`bawe
trbu{nih mi{i}a. Tu spravu sam legalno nabavio po{to mi je hirurg posle
pro{logodi{we operacije preporu~io specifi~ne vrste ve`bi. Spremaju-
}i se za preselewe tu spravu sam stavio na transportna kolica, na vrh osta-
lih stvari. Prisutni straàri su rekli da je treba staviti pored kolica da
ne bi pala. Ali, na kraju su kolica odvezli a spravu ukrali. Zahtevam da od-
mah istraìte ko je odgovoran za tu kra|u, da mi gimnasti~ku spravu vrati-
te u ispravnom stawu, kako sam je i ostavio, a da krivce strogo kaznite.
Ukoliko se oglu{ite o ovaj moj zahtev, bi}u prinu|en da se obratim re-
levantnim me|unarodnim organizacijama za za{titu qudskih prava, kao i
da tuìm Ujediwene nacije radi nadoknade materijalne {tete.”
41. Jo{ jedan vid zloupotrebe kojim se sluì tuìla{tvo, obelodawen
je u podnesku od 9. marta 2005. godine, upu}enom Pretresnom ve}u II:
“Na osnovu pravila 73 Pravilnika o postupku i dokazima zahtevam da
mi izdate potvrdu da se va{a odluka od 1. marta 2005. godine, kojom se odbija
moj zahtev za normalizaciju uslova za pripremu odbrane, ti~e pitawa koje
338
bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravilno i ekspeditivno vo|ewe postupka
ili ishod su|ewa, kako bih u propisanom roku mogao podneti interloku-
tornu àlbu. Odbijaju}i moj zahtev Pretresno ve}e II je prenebreglo ~iwe-
nicu da na pravno nedopu{ten na~in ve} dve godine Sekretarijat Me|una-
rodnog suda onemogu}ava pripremawe moje odbrane, uz tvrdwu da je to pita-
we jo{ u procesu razmatrawa, pa je navodno moj zahtev preurawen. Ako je
moje elementarno pravo, s obzirom da se sam branim, da samostalno odabe-
rem pravne savetnike koji }e mi u tome pomagati, onda bi za svaki sud bio
veoma krupan problem situacija u kojoj sudska administracija uporno one-
mogu}ava moje regularne kontakte sa pravnim savetnicima.
Istovremeno, zahtevam od Pretresnog ve}a II da mi dostavi u celosti
odgovor Tuìla{tva na moj podnesak 74, jer po prirodi stvari nema nika-
kvih uslova da se taj dokument Tuìla{tva tretira eks parte. Insistira-
ju}i da je re~ o osetqivom materijalu koji “ne moè podeliti” sa mnom, po
ovom sasvim konkretnom pitawu koje se ti~e elementarnog prava na moju
odbranu, Tuìla{tvo flagrantno zloupotrebqava svoja procesna prava i
na krajwe nedopu{ten na~in samovoqno ih pro{iruje.”
42. Jedinstvenim podneskom od 21. marta 2005. godine, izjasnio sam se
povodom reagovawa Tuìla{tva na moje ranije podneske i, ujedno, Pretre-
snom ve}u II , uputio slede}e zahteve:
“1. Povodom Odluke po zahtevu optuènog da se preispita odluka o do-
deli branioca u pripravnosti od 1. marta 2005. godine, ~ija mi je ispravka
dostavqena 14. marta, pa od tog datuma ra~unam rok propisan Pravilnikom,
upu}ujem vam zahtev za izdavawe potvrde da se odluka koju ste mi dostavili
ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditivno
vo|ewe postupka ili ishod su|ewa, kao i da bi promptno re{ewe @albenog
ve}a su{tinski pospe{ilo postupak – shodno pravilu 73(B). Umesto da kon-
statuje da je Sekretarijat Me|unarodnog suda prekr{io odredbe Odluke o
dodeqivawu branioca u pripravnosti i na osnovu toga pokrene disciplin-
ski postupak protiv sekretara Hansa Holcijusa, Pretresno ve}e II je na-
knadno promenilo svoju odluku i prilagodilo je sekretarovom prekr{aju,
{to je neverovatan postupak ~ak kad se radi i o ovom nelegalnom sudu. Po-
red toga, nasilno dodeqivawe branioca u pripravnosti nema nikakvog
pravnog upori{ta u Statutu Me|unarodnog suda ili Pravilniku o postup-
ku i dokazima, a moja blagovremeno podnesena àlba uop{te nije razmatra-
na jer nije podnesena u skladu sa uputstvom predsednika suda o duìni pod-
nesaka, iako to uputstvo nikako za optuènog ne moè biti op{teobavezu-
ju}i pravni akt.
2. Zahtevam da mi istovetnu potvrdu izdate kako bih pred @albenim ve-
}em mogao da osporavam va{u Odluku po zahtevu za izdavawe naloga Sekre-
tarijatu, jer je iz we o~igledno da je Pretresno ve}e II sau~esnik sekretaru
Hansu Holcijusu u sistematskom ometawu i onemogu}avawu pripremawa mo-
je odbrane. To ve}e je na potpuno neshvatqiv na~in prihvatilo odgovor Tu-
ìla{tva kao “poverqiv i eks parte” iako je to potpuno nedopu{teno, jer
se poverqivost i status eks parte po Pravilniku moè uspostaviti samo u
pogledu dokumenata koji potvr|uju krivicu ili svedoka u pretpretresnoj
339
fazi i samom postupku. Pored toga, ovo sudsko ve}e prihvata protivpravni
stav Sekretarijata koji insistira da moji pravni savetnici kao pomaga~i
u samostalnoj odbrani moraju ispuwavati sve uslove koji su propisani za
profesionalne branioce. Film koji pripremam mogu da napravim samo uz
pomo} Aleksandra Vu~i}a, zato {to ne poznajem nikog drugog ko je sposo-
ban da obavi taj posao, a u Vu~i}a imam dovoqno poverewa da mu kaèm gde
sam sakrio veliku koli~inu dokumentarnog video materijala koji predsta-
vqa autenti~no svedo~anstvo o mojoj ulozi u ratovima iz kojih se izvode in-
kriminacije koje mi Tuìla{tvo pripisuje. Ne mislite vaqda da bih u tom
smislu mogao imati poverewa u onu intelektualnu mizeriju i moralnu na-
kazu Tjarda van der Spula? Kojim je to op{tim pravnim aktom propisano
da optuèni moè da ima privilegovanu komunikaciju s najvi{e tri oso-
be? I u ovom slu~aju Pretresno ve}e II protivpravno sankcioni{e sekre-
tarevu samovoqu.
3. Imam ogromnu potrebu da se izjasnim povodom Odgovora Tuìla-
{tva na zahtev optuènog da Pretresno ve}e II zatraì od Me|unarodnog
suda pravde da se izjasni da li Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugosla-
viju moè da sudi dràvqanima Savezne Republike Jugoslavije za navodne
ratne zlo~ine izvr{ene u vreme kada Savezna Republika Jugoslavija nije
bila ~lanica Ujediwenih nacija. Me|utim, to mi nije mogu}e jer se Pretre-
sno ve}e II redovno oglu{ivalo o moje zahteve da budem upoznat sa komplet-
nom dosada{wom sudskom praksom ovog Tribunala, kao i da obaveè Sekre-
tarijat da mi uvek uredno dostavqa na srpskom jeziku sve pravne akte i sud-
ske presedane, na koje se u svojim podnescima poziva.
4. Povodom Odgovora Tuìla{tva na moj podnesak broj 85, skre}em vam
pa`wu da je Tuìla{tvo sasvim neovla{}eno da reaguje na moje zahteve
Pretresnom ve}u II za izdavawe potvrda na osnovu pravila 73(B) Pravil-
nika o postupku i dokazima.”
43. upravnik zatvora ponovo koristi fotokopirawe kako bi {to vi-
{e zagor~ao moj ìvot i omeo odbranu. Podnesak povodom toga sam uputio
3. maja 2005. godine.
“U sklopu priprema posebnog oblika odbrane, u skladu sa pravilom 67.
stav (A), ta~ka (ii), podta~ka (b), u procesu koji se protiv mene vodi, prou-
~avam obimnu istorijsku literaturu i pravim bele{ke na osnovu kojih }u
u dogledno vreme sa~initi odgovaraju}i podnesak. Tih beleàka trenutno
imam oko 500 rukom pisanih strana, a neophodno je da ih po{aqem ~lanovi-
ma ekspertskog tima za moju odbranu, kako bi organizovali wihovo ukuca-
vawe na kompjutersku disketu i dostavili mi sloèn tekst na papiru, radi
eventualne dorade i ispravki.
Zahtevam da mi omogu}ite da mi zatvorsko osobqe fotokopira taj ru-
kopis, kako bih fotokopije mogao da po{aqem u Beograd, jer su mi origi-
nali svakodnevno neophodni u daqem radu.”
44. u podnesku sekretarijatu suda od 13. juna 2005. vidi se, izme|u osta-
log, da na fotokopirawe ~ekam vi{e od mesec dana, te da sam preba~en u ne-
uslovne prostorije iako sam hroni~ni bolesnik:
“Obave{tavam vas da sam promenio sopstvenu odluku u pogledu li~nosti
koje }e me kao slu`beni predstavnici Srpske radikalne stranke povremeno
340
pose}ivati u Pritvorskoj jedinici Ha{kog tribunala. To su Tomislav Ni-
koli}, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i Dragan Todoro-
vi}, predsednik Izvr{nog odbora. Draganu Todorovi}u sam ve} zakazao po-
setu po~etkom jula, a posetu Tomislava Nikoli}a planiram u avgustu mese-
cu ove godine. Podse}am vas da je Tomislav Nikoli} ujedno {ef Ekspert-
skog tima za pomagawe moje odbrane, a Dragan Todorovi} zamenik {efa.
Koristim ovu priliku da ponovim slede}e zahteve:
A) Zahtevam da mi hitno dostavite, prevedene na srpski jezik, slede}e
presude Me|unarodnog suda za Ruandu:
1. Tuìlac protiv Ferdinanda Nahimane, @an-Bosko Barajagvize i
Hasana Ngeze, predmet br. ICTR-99-52-T, presuda od 3. decembra 2003. godine;
2. Tuìlac protiv @orà Rugiua, predmet br. ICTR-97-32-I, presuda
i kazna od 1. juna 2000. godine.
B) Zahtevam da mi hitno dostavite slede}e presude Me|unarodnog suda
za biv{u Jugoslaviju, tako|e na srpskom jeziku:
1. Drugostepenu presudu Anti Furunyiji;
2. Drugostepenu presudu Zlatku Aleksovskom;
3. Drugostepenu presudu Dariu Kordi}u i Mariu êrkezu;
4. Drugostepenu presudu Miroslavu Kvo~ki, Milojici Kosu, Mla|i Ra-
di}u, Zoranu @igi}u i Dragoqubu Prca}u;
5. Prvostepenu presudu generalu Pavlu Strugaru;
6. Prvostepenu presudu Vidoju Blagojevi}u i Draganu Joki}u;
7. Prvostepenu presudu Be}i Be}aju za nepo{tovawe suda;
8. Prvostepenu presudu Kosti Bulatovi}u za nepo{tovawe suda.
V) Podse}am vas da mi jo{ niste dostavili pre~i{}eni tekst Pravil-
nika o postupku i dokazima, a ustanovio sam da me niste uredno obave{ta-
vali o wegovim izmenama.
G) Pre vi{e od mesec dana pismeno sam zahtevao od upravnika Pri-
tvorske jedinice da mi omogu}i fotokopirawe oko 500 rukom pisanih stra-
na teksta koji spremam za dostavqawe Tuìla{tvu kao poseban oblik svo-
je odbrane. Po{to mi upravnik nikada nije odgovorio, zahtev ponavqam vama.
D) Zahtevam da me zbog zdravstvenih razloga hitno premestite iz iz-
najmqene zgrade holandskog zatvora u zgradu Ujediwenih nacija.”
45. u podnesku od 25. jula 2005. godine, upu}enom Pretresnom ve}u II,
registrujem jo{ jednu podvalu Hansa Holcijusa:
“Pre nekoliko dana uru~ena mi je kopija zahteva koji vam je uputio se-
kretar Me|unarodnog suda da mu produìte rok za podno{ewe izve{taja ve-
{taka od 19. jula 2005. godine, traè}i dodatne tri nedeqe. U obrazloèwu
vas Hans Holcijus bezo~no laè kad tvrdi da je lekar specijalista “uspeo da
pregleda optuènog bez odlagawa, ali da bi podneo izve{taj mora da sa~eka
rezultate”. Do 19. jula uop{te me nije pregledao nikakav lekar po va{em na-
logu, pa ni lekar specijalista. Lekaru specijalisti sam odveden tek 21. jula,
o ~emu se moète uveriti na osnovu zatvorske dokumentacije o transportu u
odre|enu bolnicu u Amsterdamu ili na osnovu izve{taja holandske polici-
je koja me je transportovala. Na to vam skre}em pa`wu iz jednostavnog raz-
loga da ova Holcijusova drska la` ne bi ostala nezabeleèna.
341
Pored toga, Hans Holcijus vam pi{e da je kao sekretar “usled sezone
letwih odmora imao problema u zakazivawu termina za proveru kvaliteta
vazduha unutar roka od tri nedeqe”. Wegovi razlozi su sasvim druge priro-
de. Hansu Holcijusu je vrlo dobro poznato da je moja bolest plu}ne astme za-
snovana na polenskoj alergiji, odnosno visokoj alergi~nosti na polen tra-
ve, ~ija sezona zavr{ava krajem jula meseca. Da je na vreme nadle`ni stru~-
wak ispitivao kvalitet vazduha, ustanovio bi veliko prisustvo polena
trave u }elijama iznajmqene holandske zgrade i vrlo nisko prisustvo u }e-
lijama zgrade Ujediwenih nacija. U prvim se otvaraju prozori, a u drugim
se, bez otvarawa prozora, neprekidno ubacuje suvi i pre~i{}eni vazduh,
{to bi za moju hroni~nu bolest bilo daleko povoqnije. Dok sam se nalazio
u zgradi Ujediwenih nacija, uz redovnu terapiju nisam imao nikakvih pro-
blema sa astmom.
Podse}am vas da ste prvi nalog te vrste sekretaru izdali jo{ 3. maja,
povodom mog podneska i mesec dana pre posledwe statusne konferencije, i
tada vam je Holcijusov zamenik Yon Hoking zahtevao produèwe roka, pod-
neskom od 27. maja. I on vas je tom prilikom slagao navode}i: “Najve}a raz-
daqina od }elije do tu{a je 26 metara. U slu~aju optuènog, ona je mnogo
mawa”. Moja }elija je najdaqa!
Zahtevam da ubudu}e spre~ite sekretara Me|unarodnog suda Hansa
Holcijusa i wegovog zamenika Yona Hokinga da iznose la`ne ~iwenice u
slu`benim dokumentima, bar kad se o mom slu~aju radi.”
46. neaùrnost, sistematsko pre}utkivawe informacija za priprema-
we odbrane i ve~iti tehni~ki problemi, tema su podneska od 25. jula 2005.
godine, upu}enog sekreterijatu suda:
“Nalogom o rasporedu Pretresnog ve}a III od 20. jula 2005. godine, koji
je potpisao predsedavaju}i sudija Patrik Robinson, obave{ten sam da je jo{
13. juna odbrana Milana Marti}a podnela odgovor na zahtev Tuìla{tva za
spajawe postupka, a 29. juna i odbrana Jovice Stani{i}a i odbrana Franka
Simatovi}a. Zahtevam da mi hitno dostavite kopije tih podnesaka na srp-
skom jeziku, kao i da me uredno ubudu}e informi{ete o svim drugim podne-
scima sli~ne vrste, bilo da poti~u od tuìoca ili od branioca, sve dok se
pravosna`no ne okon~a inicijativa za spajawe. Moj je neprikosnoveni prav-
ni interes da o svemu tome blagovremeno i detaqno budem obave{ten.
Po nalogu sudije Agiusa, sudski savetnik Suzan Malmstorm me je 3. ju-
na zvani~no obavestila da je tog dana Pretresno ve}e II donelo poverqivu
i eks parte odluku kojom je odbijen zahtev Tuìla{tva da mu se izda nalog
o sprovo|ewu istrage o mogu}em nepo{tovawu suda. Zahtevam da mi odmah
dostavite tekst tuìo~evog zahteva, sudsku odluku i sve prate}e dokumen-
te, naravno, na srpskom jeziku, a ja izjavqujem da }u sa~uvati wihov karak-
ter poverqivosti. Zaprepa{}en sam, kako je uop{te bilo mogu}e da se ta-
kav postupak vodi a da ja nisam obave{ten, niti mi je omogu}eno da se izja-
snim o tuìo~evom zahtevu.
Ovom prilikom vas podse}am na moje zahteve iz podneska broj 97, od 13.
juna 2005. godine, o ~ijem ishodu me jo{ niste izvestili, a ja se posebno su-
o~avam s problemom va{e neaùrnosti u pogledu blagovremenog dostavqawa
342
prvostepenih i drugostepenih presuda Ha{kog tribunala, kao i zahtevanih
presuda Me|unarodnog suda za Ruandu, sve na srpskom jeziku. Bez toga je ne-
mogu}e uspe{no pripremawe moje odbrane.
Iz medija sam saznao da je Tuìla{tvo zahtevalo pro{irewe optu`ni-
ce protiv Jovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a. Zahtevam da mi odmah
dostavite kompletan tekst predloène pro{irene optu`nice na srpskom
jeziku.
Po{to sam apsolutno izolovan od spoqa{weg sveta i nisam u stawu da
samostalno nabavim potreban kancelarijski materijal, zahtevam da mi hit-
no dostavite jedan ris papira za fotokopirawa i 20 Parkerovih uloàka
za olovku – Roller ball minen – medium.”
47. Podnesak od 25. jula 2005. godine, koji je upu}en Pretresnom ve}u
III, pisan je u vreme kada je prekinuta svaka moja komunikacija sa spoqnim
svetom, a u wemu sam naveo pravne razloge koji osporavaju tuìo~ev zahtev
za spajawe mog sudskog procesa sa procesima milanu marti}u, Jovici Sta-
ni{i}u i Franku Simatovi}u:
“Nalogom o rasporedu koji ste uputili 20. jula, ostavqen mi je rok od
14 dana po zavo|ewu zahteva za spajawe postupka za eventualni odgovor. S
obzirom da mi je u me|uvremenu zabrawena svaka komunikacija sa spoqa-
{wim svetom, ukqu~uju}i moju porodicu i ~lanove Stru~nog tima za moju
odbranu, nemam nikakvih mogu}nosti da konsultujem pravne savetnike o sa-
dràju teksta odgovora. Zato zahtevam da mi rok podno{ewa odgovora pro-
duìte na ~etrnaest dana po okon~awu blokade telefonskih komunikacija.
Ina~e, zamenik sekretara Yon Hoking, 23. juna 2005. godine doneo je od-
luku da mi se na {ezdeset dana zabrani svaka komunikacija pod sumwom da
sam jednim telefonskim razgovorom od 18. juna ove godine izvr{io krivi~-
no delo nepo{tovawa suda. Po{to je sada situacija pravno mnogo ~istija
nego pre nepune dve godine, kada mi je nezakonito i iz potpuno politi~kih
razloga zabraweno da kontaktiram sa spoqa{wim svetom, ukqu~uju}i i
~lanove najbliè porodice, o~ekujem da }e mi do 22. avgusta biti pokrenut
postupak za nepo{tovawe suda, a ja se ve} spremam za odbranu. Ukoliko do
tog roka iz bilo kog razloga takav postupak ne bude pokrenut, bi}e to ne-
prikosnoven dokaz apsolutno nedozvoqive samovoqe zamenika sekretara,
Yona Hokinga, i upravnika Pritvorske jedinice Timotija Mekfedena, po-
tvrda svih mojih ranijih prigovora da me nelegalno i sistematski {ikani-
raju, maltretiraju i onemogu}avaju pripremu odbrane. Naravno, u svemu to-
me u~estvuje i sekretar Me|unarodnog suda Hans Holcijus.
O tome vas ovako detaqno informi{em jer nemam mogu}nosti da se na
postupke sekretara i upravnika àlim predsedniku Ha{kog tribunala Te-
odoru Meronu. Kada sam mu pro{le godine uputio àlbu zbog sli~nog pro-
blema, izvesni vi{i sudski savetnik mi je tekst àlbe vratio s obrazloè-
wem da je nisam uputio preko Sekretarijata. Malo je re}i da sam time bio
zaprepa{}en. Za ove dve i po godine, koliko se nalazim u pritvoru Ujedi-
wenih nacija, uputio sam ravno stotinu pravnih podnesaka i svaki put is-
kqu~ivo preko Sekretarijata, jer drugog na~ina za slawe jednostavno ne-
mam. Svaki podnesak predam straàrima, straàri ga proslede zatvorskoj
343
upravi, a uprava Sekretarijatu. Sekretarijat onda organizuje prevo|ewe na
engleski jezik i tekst {aqe naslovqenom sudskom organu, bilo da je re~ o
Pretresnom ve}u, @albenom ve}u, predsedniku suda ili tuìocu.
Predostro`nosti radi, u slu~aju da moj zahtev za produèwe roka iz
bilo kog razloga odbijete, ovde }u navesti nekoliko kqu~nih argumenata na
osnovu kojih se suprotstavqam zahtevu Tuìla{tva za spajawe postupaka u
mom predmetu i predmetu Milana Marti}a, odnosno Jovice Stani{i}a i
Franka Simatovi}a. To zna~i da, ako mi ne odredite novi rok od ~etrnaest
dana po prestanku blokade telefonskih komunikacija, zahtevam da upravo
ovaj moj podnesak uzmete u proceduru kao moj odgovor na tuìo~ev zahtev.
Tuìo~evom zahtevu se suprotstavqam iz slede}ih razloga:
1. Tuìo~ev zahtev ne moè se bazirati na pravilu 48 Pravilnika o po-
stupku i dokazima, jer Milan Marti}, Jovica Stani{i}, Franko Simato-
vi} i ja nismo optuèni za ista krivi~na dela ili razli~ita dela izvr{e-
na tokom iste transakcije i vrlo bi te{ko bilo protiv nas formulisati
jednu optu`nicu i voditi jedinstven postupak. To se tako|e odnosi i na op-
tu`nicu protiv Gorana Hayi}a, za koga tako|e tuìlac planira spajawe
postupka ako u me|uvremenu bude uhap{en. S obzirom na prirodu na{ih od-
nosa proteklih godina, ispuwenih neprekidnim, vi{e ili mawe, o{trim
sukobima, nemogu}e je da smo Marti}, Stani{i}, Simatovi}, Hayi} i ja
imali zajedni~ku op{tu zamisao, strategiju ili plan po bilo kom pitawu.
Jedinstveno su|ewe kome bismo bili podvrgnuti nepodno{qivo bi oteà-
lo dokazni postupak, a mi bismo bili vi{estruko optere}eni koli~inom
sudskih materijala, brojem svedoka u toku veoma dugog i komplikovanog
procesa.
2. Zahtev Tuìla{tva se bar u mom slu~aju odnosi na optu`nicu koja
vi{e ne postoji u pravnom prometu. Protiv mene je u me|uvremenu podignu-
ta izmewena optu`nica ~iju sam modifikovanu verziju dobio 12. jula 2005.
godine. Sada mi predstoji izja{wavawe o krivici, a po dostavqawu potkre-
pquju}eg materijala za nove optu`be, koje se odnose na navodne zlo~ine u
Mostaru, Nevesiwu, Sarajevu, Bijeqini i Br~kom, podne}u preliminarni
podnesak kojim }u osporavati nadle`nost i ukazivati na formalne nedo-
statke optu`nice. Nakon odluke nadle`nog pretresnog ve}a o mom podne-
sku, imam i mogu}nost ulagawa àlbe, a tek potom bi se optu`nice eventu-
alno mogle spajati.
3. Izme|u baze zlo~ina koji se pripisuju Milanu Marti}u i baze zlo-
~ina koji se pripisuju meni, nema apsolutno nikakvih dodirnih ta~aka. Kad
je re~ o Stani{i}u i Simatovi}u, s jedne, i mene, s druge strane, retke su
dodirne ta~ke. Teza da smo sva ~etvorica u~estvovali u istom udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu je puka konstrukcija Tuìla{tva koja bi po svojim
proizvoqnim kriterijumima mogla da obuhvati barem milion Srba. Dugo-
godi{wi sukobi u koje smo javno ulazili stvorili su me|u nama nepremo-
stiv sukob interesa. Pored toga, za navodne zlo~ine na podru~ju Vojvodine
samo sam ja optuèn, a za sva pripisana krivi~na dela tuìlac me tereti
po ~lanu 7(1) Statuta, dok se Marti} goni i po 7(1) i po 7(3).
344
4. Milan Marti}, Jovica Stani{i} i Franko Simatovi} se brane po-
sredstvom angaòvanih advokata koji, shodno odgovaraju}im odredbama
Pravilnika o postupku i dokazima, moraju znati engleski ili francuski
jezik, a i sluè se kompjuterom. Po{to sam ja definitivno odlu~io da se
sam branim u postupku koji se protiv mene vodi, a ne znam ni engleski ni
francuski jezik, niti se sluìm kompjuterom, i sud i Tuìla{tvo }e mo-
rati apsolutno sve dokumente da mi dostavqaju u papirnoj verziji i iskqu-
~ivo na srpskom jeziku. Takva neujedna~enost odbrane veoma bi kompliko-
vala objediweni sudski proces, a i ozbiqna saradwa izme|u Marti}evih,
Stani{i}evih i Simatovi}evih advokata, s jedne strane, i mene kao sop-
stvenog branioca, s druge strane, bila bi nemogu}a.
5. U svakom slu~aju, eventualno spajawe na{ih optu`nica i sudskih po-
stupaka bilo bi suprotno interesima pravde i pravi~nosti, a posebno bi
izvo|ewe svedoka odbrane celi proces u~inilo nepodno{qivim, jer bi wi-
hovo svedo~ewe zapravo predstavqalo na{e stalno me|usobno optuìvawe
i kontraoptuìvawe. Ni dosada{wa praksa Me|unarodnog suda za biv{u
Jugoslaviju ne poznaje dosad nijedan slu~aj spajawa ovako raznovrsnih optu-
`nica. Li~no sam ube|en da je bar u mom slu~aju sve ovo smi{qeno kako bi
mi se onemogu}ila bilo kakva ozbiqna odbrana. Kad bi se argumenti Tuì-
la{tva prihvatili, onda bi se logi~no nametnulo pitawe za{to nije bu-
kvalno svim Srbima, optuènim pred Ha{kim tribunalom, su|eno u jedin-
stvenom sudskom procesu. To {to bi mo`da sud i Tuìla{tvo kroz spajawe
na{ih postupaka postigli izvesne finansijske u{tede, svoje vreme ekono-
mi~nije koristili i izbegli da se neki svedoci tri puta pojavquju u sudni-
ci, moè biti ura|eno samo kr{ewem elementarnih qudskih prava optu-
ènih. Uz to bi se vrlo brzo pokazalo da jedinstvenim su|ewem nije mogu-
}e upravqati i zbog razli~itog zdravstvenog stawa ~etvorice optuènih.
Ono bi moglo rezultovati skorim izdvajawem postupka protiv nekog od
wih i nakon po~etka procesa. U svakom slu~aju, bilo bi mno{tvo razli~i-
tih razloga za stalno odlagawe su|ewa, a optuèni }e se svakako narednih
meseci mnogo vi{e baviti suprotstavqawem prete}em objediwavawu, nego
pripremi sopstvene odbrane. Po{to me|u nama postoji toliko starih ani-
moziteta, neprekidno }emo se nalaziti u stresnoj situaciji, psiholo{ki
nepodno{qivom negativnom raspoloèwu i napetosti.
Zbog svega toga interesi pravde zahtevaju da se {to pre definitivno
odbaci zahtev Tuìla{tva za spajawem, i ja li~no zahtevam da mi proces
{to pre po~ne, jer se neopravdano ve} dve i po godine nalazim u pritvoru.”
48. kako se zabrana komunikacija odrazila na pripremu bitnih doku-
menata odbrane, najboqe se vidi iz podneska Pretresnom ve}u II, od 29. av-
gusta 2005. godine:
“Dana 15. jula 2005. godine Tuìla{tvo Me|unarodnog suda dostavilo
mi je modifikovanu izmewenu optu`nicu. Ja sam ve} ranije naloìo
Stru~nom timu koji pomaè moju odbranu da mi izradi tekst preliminar-
nog podneska kojim }u, shodno pravilu 72 Pravilnika o postupku i dokazi-
ma, osporiti nadle`nost i ukazati da optu`nica sadrì formalne nedo-
statke. Po pravilu 50. imao sam novi rok od trideset dana da prigovor pod-
nesem, po~ev{i od dana uru~ewa.
345
Me|utim, upravnik Pritvorske jedinice i zamenik sekretara suda su
mi, krajwe protivpravno, zabranili svaku komunikaciju u roku od {ezdeset
dana. Sa mojim pravnim savetnicima u tom vremenu nisam mogao da ostva-
rim nikakav kontakt. Oni su mi ipak u toku jula meseca specijalnom po-
{tom dostavili tekst prigovora, ali je upravnik zatvora zabranio da mi se
taj o~igledno slu`beni dokument, veoma vaàn za sudski proces, ne preda
sve do 22. avgusta.
U me|uvremenu sam, bez svoje krivice, propustio rok od trideset dana
za predaju podneska. Zato zahtevam da mi taj rok produìte do 29. avgusta
2005. godine, a ja vam odmah danas, kao podnesak broj 102, dostavqam moj pri-
govor na modifikovanu izmewenu optu`nicu.”
49. u podnesku od 12. septembra 2005. godine, obave{tavam sekreteri-
jat suda o promenama u svom stru~nom timu i traìm od suda da se izjasni,
ho}e li mi ikada dostaviti traèna dokumenta:
“S obzirom da je u toku jula meseca protiv mene podignuta pro{irena
optu`nica i do kraja septembra o~ekujem da mi bude, verovatno u toku re-
dovne statusne konferencije, zakazano izja{wavawe o krivici, a povodom
moje neopozive odluke da se branim sam, obave{tavam vas da je do{lo do ne-
kih promena u sastavu Stru~nog tima koji pomaè moju odbranu.
[ef Stru~nog tima je Tomislav Nikoli}, a wegov zamenik Dragan To-
dorovi}. U tom svojstvu oni me ne}e pose}ivati u Pritvorskoj jedinici
Ujediwenih nacija, jer sam ih prijavio Sekretarijatu kao stalne predstav-
nike Srpske radikalne stranke, koji }e mi dolaziti u odre|enim vremen-
skim intervalima, kako bi neposredno odràvao kontakte sa Strankom.
Portparol Stru~nog tima je Aleksandar Vu~i} i wegov je zadatak da redov-
no, svake nedeqe, odràva konferencije za {tampu i saop{tava javnosti
stavove Stru~nog tima po aktuelnim pitawima. Ina~e, Stru~ni tim koji
pomaè moju odbranu sastoji se od Pravnog saveta i ekipe istraìteqa.
[ef Pravnog saveta Stru~nog tima je diplomirani pravnik Zoran
Krasi}, a ~lanovi su advokat Slavko Jerkovi}, Gordana Pop-Lazi}, Alek-
sandar Vu~i}, Vjerica Radeta, advokat Petar Joji} i advokatski priprav-
nik Nemawa [arovi}. Svi ~lanovi Pravnog saveta su diplomirani prav-
nici. [ef Ekipe istraìteqa je Elena Boì} Talijan, a ~lanovi su Og-
wen Mihajlovi}, Marina Ragu{, Momir Markovi}, Zlata Radovanovi}, Ja-
dranko Vukovi}, Vesna Mari}, Branko Nadoveza, Qiqana Mihajlovi}, Ma-
rina Toman, Brankica Terzi}, Amyad Migati, Mirko Blagojevi}, Vesna
Zobenica, Filip Stojanovi} i Novak Savi}.
Razre{io sam, u me|uvremenu, tri dosada{wa ~lana Stru~nog tima ko-
ji pomaè moju odbranu iz slede}ih razloga: 1. Maju Gojkovi} je Tuìla-
{tvo Ha{kog tribunala okvalifikovalo kao potencijalnog sau~esnika u
navodnim zlo~inima, koji mi se optu`nicom pripisuju; 2. Igora Mirovi}a
}u pozvati za svedoka odbrane u procesu za nepo{tovawe suda, za koji o~e-
kujem da uskoro bude pokrenut, s obzirom da je kao osnov inkriminacije uzet
snimak mog telefonskog razgovora sa Mirovi}em iz juna ove godine; 3. Ni-
kola [e{eq je oti{ao na odsluèwe redovnog vojnog roka.
Iz sastava Stru~nog tima za moje zvani~ne pravne savetnike imenujem
Zorana Krasi}a, Aleksandra Vu~i}a i Slavka Jerkovi}a. Oni }e me u tom
346
svojstvu pose}ivati i povremeno ovde u Hagu pomagati moje spremawe i iz-
vo|ewe odbrane. Iz wihovih biografija je o~igledno da sva trojica ispu-
wavaju stru~ne uslove da budu pravni savetnici. Oni ne ispuwavaju uslove
za branioce, ali meni branioci nisu ni potrebni jer se sam branim. Zahte-
vam da hitno registrujete Krasi}a, Vu~i}a i Jerkovi}a kao moje pravne sa-
vetnike kako bih mogao da s wima ostvarujem privilegovanu telefonsku ko-
munikaciju i od wih primam poverqiva dokumenta.
Ovom prilikom vas podse}am da mi jo{ niste dostavili sve prvostepe-
ne i drugostepene presude Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju, {to
sam u nekoliko navrata traìo. Zahtevao sam da mi dostavite i presude Me-
|unarodnog suda za Ruandu na srpskom jeziku, i to sve one na koje se Tuìla-
{tvo poziva u pretpretresnim i ostalim podnescima u mom predmetu. Jed-
nu takvu presudu svojevremeno ste poku{ali da mi uru~ite na engleskom je-
ziku, {to sam ja kategori~ki odbio jer razumem samo srpski jezik. Sada je
vaqda krajwe vreme da se definitivno izjasnite da li uop{te imate name-
ru da mi dostavite relevantne presude Me|unarodnog suda za Ruandu ili ne?
Jo{ mi niste dostavili ni pre~i{}en tekst Pravilnika o postupku i
dokazima, {to mi predstavqa zna~ajan problem u sklopu priprema mojih
podnesaka. Niste se ni izjasnili povodom mog zahteva da mi zatvorsko oso-
bqe fotokopira obiman rukom pisani materijal, ~iju bi kopiju morao da
dostavim Stru~nom timu koji pomaè moju odbranu.
U prilogu ovog podneska dostavqam vam biografije Zorana Krasi}a,
Aleksandra Vu~i}a i Slavka Jerkovi}a na ukupno pet strana.
50. u obra}awu Pretresnom ve}u II, od 19. septembra 2005. godine, ospo-
rio sam zahtev postupaju}eg tuìoca Hildegard uerc-reclaf da sud ne
primi moj preliminarni podnesak:
“Zloupotrebqavaju}i procesno pravo na podno{ewe odgovora povodom
mog podneska 101, koji predstavqa zahtev za produèwe roka podno{ewa
prigovora na Modifikovanu izmewenu optu`nicu, postupaju}i tuìlac
Hildegard Uerc-Reclaf traì da Pretresno ve}e II odbije da primi moj
preliminarni prigovor i naloì mi da sastavim novi podnesak “primere-
ne duìne”. Takav wen zahtev predstavqa manifestovawe elementarnog
pravnog neznawa i sklonost da se brutalnim administrativnim nasiqem
negiraju osnovna qudska prava optuènog. Pretresno ve}e II bi moralo wen
odgovor da odbaci iz slede}ih razloga:
1. Pretresno ve}e II je ve} odavno primilo oba moja podneska, o ~emu
svedo~i i wihov prevod na engleski jezik, koji je naknadno i meni dosta-
vqen. Ukoliko podnesci sadrè bitne formalne nedostatke, onda }e ih su-
dije odbaciti uz navo|ewe o kojim je nedostacima re~. Jedan od takvih for-
malnih nedostataka mogao bi biti, na primer, nepo{tovawe nekog preklu-
zivnog roka.
2. Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva, koje je izdao predsednik su-
da, ne moè biti op{teobavezuju}i pravni akt, a pogotovo ne akt kojim bi
se dovelo u pitawe neko su{tinsko i neprikosnoveno pravo optuènog, u
koje svakako spada pravo podno{ewa prigovora na optu`nicu, jer je tu re~
o jednom elementu op{teg prava na àlbu.
347
3. Ta~kom 3. Uputstva o duìni podnesaka i zahteva, koje je tada{wi
predsednik Me|unarodnog suda Klod @orda izdao 5. marta 2002. godine,
propisano je da pretpretresni podnesci “ne treba” da budu duì od 50 stra-
na, a ta~kom 2. da interlokutorna àlba “ne treba” da bude duà od 30 stra-
na. Dakle, koristi se izraz “ne treba”, a tu nigde nema izraza “mora” ili
“obavezno”. Me|utim, nigde se ne govori koliko mogu biti duga~ki preli-
minarni podnesci, kojima se, kao u mom slu~aju, osporava nadle`nost ili
tvrdi da optu`nica sadrì formalne nedostatke. Ako interlokutorna
àlba na prvostepenu odluku po tom prigovoru moè da iznosi trideset
strana, logi~no je da prvobitni prigovor moè biti duì. Ina~e, pripre-
maju}i moj prigovor na modifikovanu izmewenu optu`nicu, moji pravni
savetnici su imali u vidu da mi je Pretresno ve}e II odobrilo 2003. godine
da podnesem preliminarni prigovor na prvobitnu optu`nicu duìne do
pedeset strana.
4. Po{to ovaj moj prigovor ima ta~no pedeset strana, ja nemam nameru
da na tim stranama brojim koliko re~i sadrè, a ni Pretresno ve}e II mi
nikada do sada nije primedbu te vrste upu}ivalo, iako sam mu se veoma ~e-
sto obra}ao raznovrsnim podnescima, od kojih je svaki iznosio ta~no deset
strana, ukoliko su ga pripremali moji pravni savetnici. Podnesci koje sam
sam pisao naj~e{}e su bili na samo jednoj strani.
5. Zahtev tuìoca da mi se odredi novi rok za podno{ewe prigovora
sra~unat je iskqu~ivo na wegovoj te`wi da {to vi{e dobije na vremenu, jer
nije spreman za po~etak mog su|ewa.
6. Moje je neprikosnoveno pravo da uporno osporavam legalnost osni-
vawa Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, a sam sud
nije u stawu da prosu|uje da li je legalno formiran ili ne. To moè u~ini-
ti samo neka druga, od wega vi{a instanca, poput Me|unarodnog suda prav-
de. Zato }u i ubudu}e redovno taj problem potencirati.
7. Tako|e je moje pravo da zahtevam preispitivawe stava @albenog ve-
}a po pitawu nadle`nosti ovog suda za doga|aje u Vojvodini, jer pravo na
pravi~no su|ewe zahteva i obezbe|uje korekciju gre{aka i u pretpretre-
snoj fazi i u toku samog su|ewa. Princip pravi~nosti ultimativni je ko-
rektiv formalnih i materijalnih gre{aka, a neophodno je svakom optuè-
nom za{tititi interes pravne sigurnosti i predvidqivosti. Zato se i od
prethodnih odluka @albenog ve}a moè odstupiti ako je to u interesu
pravde i ako je o~igledno da su one donesene na osnovu pogre{nog pravnog
principa. U prilog ovakvom stavu navodim dve notorne ~iwenice: 1. U svim
postupcima koji su do sada vo|eni pred ovim Me|unarodnim sudom preli-
minarno je utvr|ivano da li se na relevantnom mestu u relevantno vreme
odvijao bilo kakav oruàni sukob; 2. Od 1945. do 2005. godine, dakle u vre-
menskom razmaku od {ezdeset godina, u Vojvodini nije bilo apsolutno ni-
kakvog oruànog sukoba. Zato elementarna pravna logika i razlozi ekono-
mi~nosti postupka nalaù da se ve} u preliminarnoj fazi iz optu`nice
odstrane sve inkriminacije vezane za Vojvodinu, a ne da se tek u toku sud-
skog postupka utvr|uju nesumwivo notorne ~iwenice.”
348
51. Podneskom od 3. oktobra 2005. godine, obratio sam se Pretresnom
ve}u IIpovodom odluke po preliminarnom podnesku na osnovu pravila 72,
koju je sudija karmel agius doneo 23. septembra 2005. godine, a koja mi je
dostavqena 27. septembra, i to sa dva paralelna zahteva:
“Prvo, zahtevam da mi na osnovu pravila 73(B) izdate potvrdu da se Agi-
usova odluka ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i eks-
peditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa, kako bih mogao Apelacionom
ve}u, u odgovaraju}em roku, podneti interlokutornu àlbu. Drugo, zahtevam
da mi se produì rok za podno{ewe eventualnog prigovora na Modifiko-
vanu izmewenu optu`nicu do dostavqawa na srpskom jeziku odgovaraju}ih
presuda Me|unarodnog suda za Ruandu, na koje se Tuìla{tvo poziva kao
pravne precedente. Oba zahteva obrazlaèm slede}im argumentima:
1. Moj preliminarni podnesak broj 102, kojim sam osporavao Modifi-
kovanu izmewenu optu`nicu, uputio sam Pretresnom ve}u II, a ne sudiji
Karmelu Agiusu, pa sudija Agius kao pojedinac, makar bio i na funkciji
pretpretresnog sudije u mom predmetu, nije imao pravo da donese odluku ko-
jom “odbija da primi podnesak”. On nema pravo da samostalno preuzme nad-
le`nosti prvostepenog sudskog ve}a. Podnesak je primqen ~im sam ga ja
uredno predao zatvorskim straàrima, a u me|uvremenu je i preveden na en-
gleski jezik, pa mi je i uru~ena kopija prevoda. Pretresno ve}e II ne moè
da odbije da primi moj podnesak, ali je moglo da ga odbaci kao prigovor na
optu`nicu ako sadrì bitne formalne nedostatke, kao, na primer, ako ni-
je blagovremeno podnet, nije napisan na papiru, nije ga mogu}e pro~itati
itd. Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva, koje je izdao predsednik Me|u-
narodnog suda, ne moè biti op{teobavezuju}i pravni akt ~ije bi kr{ewe
prouzrokovalo negirawe osnovnih procesnih prava optuènog. Uostalom,
sudija Agius se poziva na Uputstvo IT-184/Rev. 2, od 16. septembra 2005. go-
dine, koje je izdato nakon podno{ewa mog prigovora, a ~iji tekst ja ni do
danas nisam dobio, iako je obaveza Sekretarijata Me|unarodnog suda da me
blagovremeno obavesti o svim op{tim normativnim aktima i wihovim
eventualnim izmenama. Bez toga je moja adekvatna odbrana prosto nemogu-
}a. Uputstvo IT/184/Rev. 1, koje je vaìlo u vreme podno{ewa mog prigovo-
ra, uop{te ne reguli{e pitawe duìne prigovora na optu`nicu. Prigovor
na optu`nicu je fundamentalno procesno pravo optuènog, po zna~aju sko-
ro ravno pravu na àlbu na prvostepenu presudu, pa se on nikako ne moè
svrstati u op{tu odrednicu “zahteva, odgovora i replika pred sudskim ve-
}em”. Sudija Agius je svoju odluku da odbije da primi moj prigovor na optu-
`nicu doneo na osnovu zahteva Tuìla{tva, {to u svojoj odluci i pomiwe,
ali se iz teksta odluke nigde ne vidi da je uop{te razmatrao ili uzeo u ob-
zir moju blagovremeno podnesenu repliku na odgovor Tuìla{tva, koju sam
kao podnesak broj 110 uputio 19. septembra. Iz svih tih razloga moj zahtev
da mi se izda potvrda za ulagawe interlokutorne àlbe je opravdan.
2. Ne o~ekuju}i, iskreno, da }ete mom prvom zahtevu udovoqiti, imaju-
}i u vidu svoje dosada{we iskustvo, zahtevam da mi odredite novi rok za
podno{ewe prigovora na Modifikovanu izmewenu optu`nicu, koji }e iz-
nositi trideset dana od dana dostavqawa na srpskom jeziku prvostepene i
349
drugostepene presude u Predmetu Nahimana, prvostepene presude u Pred-
metu Akajesu, presude i kazne u Predmetu Rugiu, presude u predmetu Kari-
{ema i Ruzindana Me|unarodnog suda za Ruandu. Po{to se Tuìla{tvo ne-
prekidno na wih poziva u pretpretresnom i ostalim svojim podnescima, a
optu`nicu protiv mene uglavnom zasniva na takozvanom “govoru mr`we”
kao obliku podsticawa na izvr{ewe krivi~nih dela, bez temeqitog uvida
u ove presude kao skoro jedine pravne presedane, ja nisam u stawu da napi-
{em vaqan prigovor na Modifikovanu izmewenu optu`nicu niti da se
adekvatno pripremim za odbranu u procesu koji sledi. Za pisawe prigovo-
ra neophodno mi je trideset dana po prijemu ovih presuda na srpskom jezi-
ku. Posebno napomiwem, smatraju}i i to va`nom ~iwenicom, da ja ve} dve
godine bezuspe{no insistiram da mi Sekretarijat Me|unarodnog suda za
biv{u Jugoslaviju dostavi na srpskom jeziku tekstove navedenih presuda
Me|unarodnog suda za Ruandu.”
52. Podneskom od 3. oktobra 2005. godine, zahtevao sam od sekreterija-
ta suda da se zvani~no izjasni za{to mi ne dostavqa snimke statusnih kon-
ferencija:
“Pre vi{e od dve godine Pretresno ve}e II je odlu~ilo, s obzirom da se
svi transkripti procesa iskqu~ivo vode na engleskom jeziku, da mi se bla-
govremeno dostavqaju video-snimci svih statusnih konferencija, kao i ka-
snije sudskog procesa kad on po~ne, na srpskom jeziku, koji jedino razumem.
Mada su mi ranije te video-kasete s ve}im ili mawim zaka{wewem dosta-
vqane, snimci statusnih konferencija od 30. maja i 26. septembra nikada mi
nisu uru~eni. Po tom pitawu intervenisao sam na posledwoj statusnoj kon-
ferenciji u ponedeqak 26. septembra, pa mi je sudija Agius obe}ao da }u sve
to dobiti do kraja nedeqe. S obzirom da mi ni do danas te snimke niste po-
slali, zahtevam da se zvani~no izjasnite za{to mi uskra|ujete jedno od mo-
jih osnovnih procesnih prava.
Ujedno zahtevam da mi {to pre dostavite video-snimke mog kompletnog
svedo~ewa u procesu Slobodanu Milo{evi}u, s obzirom da je wihov sadr-
àj nesumwivo veoma vaàn za pripremawe odbrane u procesu koji se pro-
tiv mene vodi.
Skre}em vam pa`wu da me upravnik pritvorske jedinice bez ikakvog
obja{wewa spre~ava da Stru~nom timu koji pomaè moju odbranu dosta-
vqam sudske dokumente koji su dostupni javnosti, mada sam im pro{le godi-
ne dostavqao i one koji nisu dostupni javnosti, pa povodom toga nije bilo
nikakvih problema.
53. Dana 17. oktobra 2005. godine obavestio sam tuìla{tvo da mu vra-
}am dokumente koji su na meni nerazumqivom jeziku:
“Dana 13. oktobra 2005. godine uru~en mi je 21 dokument po pravilu 68
Pravilnika o postupku i dokazima (osloba|aju}i materijal), popisan na
Potvrdi 15.
Naknadno sam ustanovio da su slede}i isporu~eni, odnosno obelodawe-
ni dokumenti na engleskom jeziku:
1. Izjava Jasmina Odoba{i}a data Sarajevskoj kancelariji MKSJ 7. i
17. juna 2005. godine,
350
5. DNK rezultati Me|unarodne komisije za nestale osobe,
21. Odgovor Me|unarodne komisije za nestale osobe u vezi tvrdwi koje
je Jasmin Odoba{i} naveo u svojoj izjavi.
S obzirom da sam vas blagovremeno obavestio da ja ne znam ni engleski
ni francuski jezik, niti sam u stawu da se na bilo koji na~in sluìm tim
jezicima u procesu koji se protiv mene vodi, vra}am vam te materijale i
upozoravam vas da }u ubudu}e ve} prilikom samog poku{aja uru~ewa odbi-
jati da primim sve dokumente na engleskom jeziku, pa ne}e biti mogu}e ni
uru~ewe onih koji su eventualno na srpskom zbog jedinstvene potvrde uz ko-
ju se prilaù. To je podlost da mi uru~ujete kombinovane i materijale na
srpskom i materijale na engleskom.
Usput, vra}am vam i engleske verzije primqenih dokumenata na srp-
skom jer zbog nedostatka prostora u }eliji nemam gde da ih skladi{tim, pa
se nadam da me ubudu}e tim balastom ne}ete optere}ivati.”
54. Podnesak od 17. oktobra 2005. godine, upu}en Pretresnom ve}u II,
otkriva inovacije u sferi ometawa odbrane, kao {to je zatrpavawe nepo-
trebnim materijalom ili super-tajne oznake koje ne dozvoqavaju da doku-
mente pro~itaju ni oni kojima su upu}eni:
“S obzirom da i daqe zatvorska uprava odbija da mi fotokopira slu-
`bene dokumente, nisam u stawu da vam se o raznim pitawima izja{wavam
razli~itim podnescima, pa to s vremena na vreme ~inim jedinstvenim pod-
neskom, koji sam primoran da ru~no prepi{em pre predaje, kako bih uvek
jednu kopiju imao u svojoj arhivi. Ovom prilikom vam se obra}am povodom
slede}a tri pitawa:
1. Po pravilu 68 Pravilnika o postupku i dokazima tuìlac je duàn
da mi {to je mogu}e pre obelodani sve materijale koji bi mogli ukazivati
na moju nevinost, ublaìti eventualnu krivicu ili uticati na verodostoj-
nost tuìo~evih dokaza koji podupiru optu`nicu. Tuìlac koji postupa u
mom predmetu ve} 32 meseca sistematski izbegava da izvr{i tu svoju obave-
zu. Istina, ve} u petnaest navrata isporu~ivao mi je neke dokumente, ~ita-
vu gomilu, od kojih su vrlo retki relevantni za proces koji se protiv mene
vodi. Da bih vam to {to uverqivije dokazao, dostavqam vam spisak dokume-
nata iz potvrde broj 15, koji su mi dostavqeni 13. oktobra 2005. godine. Ni-
jedan od tih dokumenata nema apsolutno nikakve veze sa mojim predmetom,
jer je re~ o nekim ekshumacijama le{eva u op{tini Prijedor, koja se uop-
{te ne pomiwe u mojoj optu`nici. Zahtevam da naloìte tuìocu da
striktno po{tuje svoju obavezu obelodawivawa osloba|aju}eg materijala i
da ga upozorite da je ovakvo izigravawe te obaveze pravno nedozvoqeno.
2. Protivim se zahtevu tuìoca za neobelodawivawe neredigovanih
verzija izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija, koji mi je uru~en
6. oktobra, jer sam se u me|uvremenu uverio da se, bar u mom predmetu, pod
“za{ti}enim” svedocima redovno tretiraju la`ni svedoci.
3. Povodom podneska Sekretarijata kojim se izraàva wegov stav o
spre~avawu da fotokopiram sopstvene dokumente, zahtevam da mi se dosta-
ve zapaàwa upravnika Pritvorske jedinice, na koja se zamenik sekretara
351
poziva, jer je sasvim neprimereno da se taj dokument ozna~ava tolikim ste-
penom poverqivosti, da ~ak i meni bude nedostupan.”
55. u podnesku od 24. oktobra 2005. godine, po ko zna koji put, obja{wa-
vam Pretresnom ve}u II da pravni savetnici nisu isto {to i branioci. Ta-
ko|e, ukazujem i da se nastavqa maltretirawe od strane upravnika zatvora
Timoti mekfedena:
“Dana 21. oktobra 2005. godine, sekretar Me|unarodnog suda, Hans Hol-
cijus, obavestio me je o odbijawu mog zahteva iz podneska broj 107, od 12. sep-
tembra, kojim sam traìo registraciju mojih pravnih savetnika kako bi se
bar delimi~no normalizovali uslovi za pripremu odbrane. Sekretarovi
argumenti su pravno neodrìvi, pa zahtevam da mu Pretresno ve}e II nalo-
ì da registruje moje pravne savetnike i ~lanove Stru~nog tima za pomaga-
we odbrane, kako bi oni mogli nesmetano da razmatraju sudske dokumente sa
oznakom poverqivosti, odnosno dokumente koji nisu dostupni javnosti.
Moji pravni savetnici nisu moji branioci, pa ne moraju ispuwavati
nijedan uslov propisan pravilom 44 Pravilnika o postupku i dokazima.
Dovoqno je da imaju diplomu Pravnog fakulteta, da ih ja smatram dovoqno
stru~nim i sposobnim, kao i da uìvaju moje poverewe. Moji pravni savet-
nici ne moraju imati dozvolu za advokatsku praksu u bilo kojoj dràvi ili
biti univerzitetski profesori prava, ne moraju ni pismeno ni usmeno vla-
dati ni engleskim ni francuskim jezikom; ne moraju dokazivati da nisu
krivi~no ili disciplinski ka`wavani. Najmawe je Hans Holcijus kompe-
tentan da procewuje da li su oni ne~asni ili moralno diskreditovani. S
druge strane, osnovna je du`nost mojih pravnih savetnika da mi prikupqa-
ju, sistematizuju i obra|uju relevantne dokaze kojim }u u javnosti naru{i-
ti poverewe u ovaj nelegalni me|unarodni sud i sporiti bilo kakav wegov
ugled u stru~nim pravni~kim krugovima. To je sastavni deo koncepta moje
odbrane.
Insistiram da mi se omogu}i privilegovana komunikacija sa mojim
pravnim savetnicima, {to zna~i da s wima obavqam telefonske razgovore
koji se ne}e prislu{kivati i primam ih u posete koje zatvorsko osobqe ne-
}e specijalno nadgledati. Moji pravni savetnici ne}e neposredno primati
nikakve dokumente od Sudskog ve}a, Tuìla{tva ili Sekretarijata. Takve
dokumente }u im samo ja dostavqati kad smatram da je to svrsishodno. Oni
ne}e ostvarivati pristup sudskoj bazi podataka niti sistemu za elektron-
sko obelodawivawe, a spremni su da potpi{u obavezu da }e se pridràvati
obaveza iz op{tih pravnih akata Me|unarodnog suda.
Detaqne biografije mojih pravnih savetnika dostavio sam Sekretari-
jatu. Nikada ne}u dostaviti dokaze da imaju dozvolu za advokatsku praksu, da
su univerzitetski profesori prava ili da nisu progla{eni krivim u ne-
kom krivi~nom postupku. Nikada me|u mojim pravnim savetnicima, istra-
ìteqima i uop{te ~lanovima Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane
ne}u imati qude koji govore ili se na bilo koji na~in sluè engleskim ili
francuskim jezikom. Jednostavno, me|u qudima u koje ja imam poverewe, ta-
kvi ne postoje.
352
Aleksandar Vu~i} }e i ubudu}e biti moj pravni savetnik, smatrao ga
Sekretarijat nepodobnim ili ne smatrao. On nema nikakvog interesa da
javnosti obelodawuje tuìo~eve i sudske dokumente sa oznakom poverqivo-
sti, ali }e obelodawivati poverqive informacije do kojih do|u moji is-
traìteqi, o ~emu samo ja odlu~ujem. Stru~ni tim za pomagawe moje odbra-
ne ima potrebu za portparolom koji }e dràti konferencije za {tampu, po
uzoru na ha{ko tuìla{tvo i wegovog portparola.
Uz ovo pismo, Hans Holcijus mi je dostavio tekst Pravilnika o postup-
ku i dokazima u kome su kao posledwe obuhva}ene izmene i dopune od 11. fe-
bruara 2005. godine. To su bile 31. po redu izmene i dopune, a po mojim in-
formacijama trenutno je na snazi 36. verzija Pravilnika. Kako sam privat-
nim kanalima obave{ten, posledwe izmene i dopune Pravilnika o postup-
ku i dokazima izvr{ene su 8. avgusta 2005. godine, ali ja nemam pojma {ta
one sadrè.
Sekretar je ovom prilikom izri~ito odbacio svaku mogu}nost da mi se
na srpskom jeziku dostave relevantne prvostepene i drugostepene presude
Me|unarodnog suda za Ruandu, bez ~ega je ozbiqno spremawe moje odbrane
apsolutno nemogu}e.
Koristim ovu priliku da vas obavestim da se nastavqa maltretirawe
i {ikanirawe kome me sistematski podvrgava upravnik Pritvorske jedi-
nice Timoti Mekfeden. Spre~io me je da, preko ~lanove svoje porodice,
prilikom redovne posete, Stru~nom timu za pomagawe moje odbrane dosta-
vim oko hiqadu strana sudskih dokumenata dostupnih javnosti, mada sam im
ranije sasvim legalno slao i dokumenta sa oznakom poverqivosti, pa oni
nikada pravila poverqivosti nisu prekr{ili. Kada sam prilikom posled-
we posete poku{ao da po{aqem sve dosada{we presude kojim raspolaèm,
kako bi moji pravni savetnici ostvarili uvid u wih, upravnik je te presu-
de protivpravno zaplenio, pa mi ~ak ni moje putne torbe ni do danas nije
vratio. I daqe zatvorsko osobqe, po upravnikovom nalogu, odbija da mi fo-
tokopira bilo kakav materijal, iako se to radi za druge optuène.
56. mutne fotokopije originalnih fotografija, primitivno na{ara-
ne skice i opet gomile neprevedenog materijala, sve sam to vratio tuìla-
{tvu. o tome ih obave{tavam u svom podnesku od 11. novembra 2005. godine:
“Dana 9. novembra 2005. godine dostavili ste mi, po potvrdi 16, pro-
pratni materijal za modifikovanu izmewenu optu`nicu u tri registrato-
ra. Iz tog materijala vra}am vam slede}e dokumente:
1. Sve verzije izjava svedoka na engleskom jeziku. Ja ne znam engleski je-
zik, a wime se ne sluì nijedan moj pravni savetnik, pa ~ak nijedan ~lan
Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane. Ina~e, nemam nameru da bilo kad
u krug svojih saradnika ukqu~im qude koji bi mogli ~itati sudske materi-
jale na engleskom jeziku. Pored toga, moja zatvorska }elija je suvi{e tesna
da bih to mogao u woj da skladi{tim. U toku celog procesa koji se protiv
mene vodi pred ovim Me|unarodnim sudom smatra}u relevantnim samo one
dokumente koji mi se uru~e na srpskom jeziku. Sve {to je na engleskom ili
francuskom jeziku za mene jednostavno ne postoji.
2. Zadrào sam sve kopije materijala na srpskom jeziku, ali sam otkrio
da dva dokumenta uop{te nisu prevedena, pa vam ih vra}am odvojene od
353
ostalih, zahtevaju}i da mi {to pre dostavite wihove verzije na srpskom,
kako bih mogao da ih koristim u okviru priprema moje odbrane. Re~ je, po
svemu sude}i, o izvesnoj izjavi datoj Vi{em sudu u Zenici i delu nekog mog
intervjua.
3. Vra}am vam fotokopije svih uz materijal dostavqenih fotografija,
uz zahtev da mi dostavite profesionalno ura|ene kopije fotografija, a ne
fotokopije, na kojima se ne moè ni{ta razaznati. Kao Tuìla{tvo Me-
|unarodnog suda morali biste bar delimi~no pratiti tehnolo{ki razvoj i
ne sluìti se primitivnim tehnikama kopirawa.
4. Vra}am vam sve rukom crtane {ematske prikaze eventualnih lokaci-
ja navodno po~iwenih zlo~ina, jer predstavqaju oblik krajwe neozbiqnog
pristupa problemu. Skice te vrste mogu praviti samo stru~ni eksperti, a
ne priprosti, primitivni i neretko nepismeni pojedinci. Ovakve, kakve su
mi dostavqene, ne mogu biti predmet tretirawa nijednog ozbiqnog suda.”
57. u podnesku od 11.novembra 2005. godine, traìo sam od sekreterija-
ta suda odgovor na pitawe kako je to mogu}e da ista stvar jednom bude do-
zvoqena, a drugi put zabrawena. Tako|e sam zahtevao da mi se dostavi, na
srpskom jeziku, kompletan lekarski materijal i prate}i dokumenti o mom
zdravstvenom stawu:
“Pre nego {to preduzmem odgovaraju}e mere kod Pretresnog ve}a II i
eventualno se obratim predsedniku Me|unarodnog suda, zahtevam da se iz-
jasnite po slede}im pitawima:
1. Za{to mi je zabraweno izno{ewe iz Pritvorske jedinice sudskih
dokumenata koji su dostupni javnosti, a koje sam poku{ao da dostavim mo-
jim pravnim savetnicima?
2. Kako }u mojim pravnim savetnicima dostaviti podupiru}i materi-
jal za pro{irenu optu`nicu, na kom stoji klauzula da nije dostupan javno-
sti? Napomiwem da sam sli~an materijal, koji mi je pre skoro tri godine
uru~en uz prvobitnu optu`nicu, bez ikakvih smetwi i po propisanoj pro-
ceduri dostavio mojim pravnim savetnicima, a oni su se sa svoje strane
striktno dràli obaveze da te dokumente ne ~ine dostupnim javnosti. Isto
se odnosi i na poverqivi osloba|aju}i materijal.
3. Za{to sam od strane zatvorske uprave spre~en da svojim pravnim sa-
vetnicima po{aqem sve dosada{we prvostepene i drugostepene presude
Me|unarodnog suda, koje sam ja ve} pro~itao, mada na wima nema nikakve
klauzule poverqivosti i predstavqaju najjavnije sudske dokumente?
4. Za{to mi jo{ niste dostavili slede}e sudske presude, iako su one do-
nesene pre nekoliko godina:
a) Drugostepena presuda Goranu Jelisi}u,
b) Presuda Predragu Banovi}u,
v) Prvostepena presuda Mladenu Naletili}u Tuti i Vinku Martino-
vi}u [teli,
g) Prvostepena presuda Tihomiru Bla{ki}u?
5. Za{to mi niste dostavili na srpskom jeziku kompletan lekarski ma-
terijal i prate}e dokumente o mom zdravstvenom stawu, posle leto{wih
pregleda po nalogu sudskog ve}a?”
354
58. Podnesak, uru~en 14. novembra 2005. godine Pretresnom ve}u II, ob-
ja{wava {ta onemogu}ava moju àlbu apelacionom ve}u:
“Na osnovu pravila 73 Pravilnika o postupku i dokazima, zahtevam da
mi odobrite ulagawe interlokutorne àlbe na Odluku po podnescima br.
110 i br. 111, koju ste doneli 9. novembra 2005. godine, s obzirom da se ta od-
luka ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspedi-
tivno vo|ewe postupka.
Odlukom, koju nameravam da pobijem pred Apelacionim ve}em, uskra-
}eno mi je jedno od mojih fundamentalnih prava – pravo na podno{ewe pri-
govora na modifikovanu pro{irenu optu`nicu. Prvobitni prigovor na
pedeset strana pretpretresni sudija mi je vratio s obrazloèwem da je pre-
op{iran i u suprotnosti s Pravilnikom o duìni podnesaka, koje je u vidu
uputstva doneo predsednik Me|unarodnog suda. Podneskom broj 111. zahte-
vao sam da mi Pretresno ve}e II odredi novi rok za podno{ewe prigovora
na optu`nicu, koji }e iznositi trideset dana od dana dostavqawa nekih
presuda Me|unarodnog suda za Ruandu na srpskom jeziku, od kojih su mi naj-
va`nije prvostepena i drugostepena presuda u predmetu Nahimana.
Pretresno ve}e II je u celini odbilo moj podnesak broj 111, {to zna~i
da mi je uskra}eno pravo na odre|ivawe novog roka za podno{ewe prigovo-
ra na modifikovanu pro{irenu optu`nicu.
Pored toga, u tekstu ove odluke se kaè da Me|unarodni sud nije oba-
vezan da mi dostavqa prevode spisa bilo kog drugog suda. Me|utim, Me|u-
narodni sud za Ruandu je osnovan na isti na~in kao i Me|unarodni sud za
biv{u Jugoslaviju, pa iako su to formalno dva odvojena organa, su{tinski
su delovali jedinstveno, godinama su imali istog tuìoca i potpuno iste
sudije im i danas ulaze u sastav àlbenih ve}a.
Ja nemam nikakve mogu}nosti ni da na|em ni da organizujem prevod zah-
tevanih presuda, a po ~lanu 21 Statuta u okviru mojih minimalnih prava
kao optuènog garantuju mi se odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane.
Prvostepena i drugostepena presuda u predmetu Nahimana predstavqaju ne-
zamewiva sredstva za pripremawe moje odbrane i Ha{ki tribunal mi ih
jednostavno mora dostaviti na srpskom jeziku. Odbijawe Pretresnog ve}a II
da mi se ti dokumenti dostave i odbijawe produèwa roka za podno{ewe
prigovora predstavqa}e osnovne elemente moje àlbe Apelacionom ve}u.”
59. istog dana, 14. novembra 2005. godine, sekreterijatu suda uputio sam
ponovqeni zahtev za dostavu video-snimaka:
“Ve} u nekoliko navrata primetio sam da uporno izbegavate da mi bla-
govremeno dostavqate video-snimke statusnih konferencija u procesu koji se
protiv mene vodi, iako je to va{a obaveza po odluci Pretresnog ve}a II.
Tako mi jo{ uvek niste dostavili video-snimke mog ponovqenog prvog
pojavqivawa pred Sudskim ve}em od 3. oktobra i ponovqenog izja{wavawa
o eventualnoj krivici od 3. novembra 2005. godine. Zahtevam da mi te snim-
ke hitno dostavite i da se ujedno pismeno izjasnite za{to ste ovoliko dugo
kasnili.
Ovom prilikom ponavqam moj ve} ranije pismeno podneseni zahtev da
mi dostavite komplet video-snimaka celokupnog mog svedo~ewa u procesu
355
Slobodanu Milo{evi}u. Iskazi koje sam tom prilikom dao nesumwivo su
vrlo zna~ajni i za proces koji se protiv mene vodi.
Kada su me 2003. godine u va{oj sudskoj dvorani saslu{avali istra`ni
sudija i javni tuìlac Okru`nog suda u Beogradu, uverio sam se da posedu-
jete tehni~ke mogu}nosti da mi video kasete uru~ite neposredno po okon-
~awu saslu{avawa. Ovoliko ka{wewe pri dostavqawu video-snimaka sta-
tusnih konferencija i drugih mojih pojavqivawa, prema tome, o~igledno je
dodatni vid maltretirawa i {ikanirawa kojima me ve} tri godine siste-
matski podvrgavate.”
60. Jo{ jednom, bezuspe{no, u podnesku od 3. januara 2006. godine, zahte-
vao sam od sekreterijata suda da pokrije tro{kove tima koji mi pomaè u
odbrani:
“Zahtevam da mi Me|unarodni krivi~ni sud stavi na raspolagawe iz-
nos od 1,342.000 USD za 2005. godinu, {to je u skladu sa ~lanom 21 Statuta
koji mi pruà minimalnu garanciju i pravo na odgovaraju}a sredstva za
pripremu odbrane.
Stru~ni tim koji mi pomaè u odbrani dostavio mi je tro{kovnik sa
specifikacijom aktivnosti za 2005. godinu u ukupnom iznosu od 1.342.000
USD, a kako ne raspolaèm sredstvima koja bih mogao upotrebiti u svrhu
pripreme odbrane, zahtevam da {to hitnije odlu~ite o mom zahtevu i stavi-
te mi na raspolagawe traèna sredstva koja bi mi pomogla da svoje obaveze
prema stru~nom timu blagovremeno izvr{avam i time poboq{am kvalitet
u pripremi odbrane.
Pored toga, obave{tavam vas da je potrebno hitno postupiti po mojim
zahtevima da mi se na raspolagawe stave sredstva potrebna za pripremu od-
brane koje sam podneo za 2003. i 2004. godinu, jer moj dug prema stru~nom ti-
mu za pripremu odbrane do sada iznosi 2.339.400 USD, zbog ~ega su me ~la-
novi stru~nog tima obavestili da su se stekli svi uslovi za uskra}ivawe
pomo}i u pripremi odbrane. Naime, stavqeno mi je do znawa uskra}ivawe
pomo}i od strane stru~nog tima koji mi pomaè u pripremi odbrane uko-
liko hitno ne isplatim dug i time bih doveo sebe u jo{ nepovoqniji polo-
àj u odnosu na tuìoca kao stranu u postupku koji se protiv mene vodi.
Prilog: Tro{kovnik stru~nog tima koji pomaè u pripremi odbrane
sa specifikacijom aktivnosti; Obave{tewe stru~nog tima o nameri da mi
se uskrati pomo} u pripremi odbrane.”
61. Sekreterijatu Suda dostavio sam 3. januara 2006. godine Sporazum o
neobelodawivawu informacija i podataka poverqive prirode koji sam
sklopio sa svim ~lanovima Stru~nog tima koji mi pomaù u pripremawu
odbrane:
“Svaki od ~lanova Stru~nog tima podrobno je upoznat sa svim svojim
obavezama koje proisti~u iz odredbi op{tih pravnih akata Me|unarodnog
suda i svesni su ka`wivosti wihovog eventualnog kr{ewa.
Povodom toga zahtevam da mi omogu}ite:
1. Da Stru~nom timu dostavqam blagovremeno sve dokumente Tuìla-
{tva i suda, na kojima je nazna~eno da nisu dostupni javnosti.
356
2. Da u odre|enim terminima primam u radnu posetu ~lanove Stru~nog
tima i s wima obavqam razgovore koji se ne}e prislu{kivati, niti }e ih
zatvorski slu`benici, odnosno sudski ~inovnici nadzirati.
3. Da od ~lanova Stru~nog tima dobijam poverqive dokumente, koje za-
tvorski slu`benici ne}e smeti da ~itaju, a eventualno }e mo}i iskqu~ivo
u mom prisustvu da kontroli{u da li se u kovertama nalazi i ne{to drugo,
osim ispisanih ili {tampanih papira.
4. Da sa ~lanovima Stru~nog tima obavqam poverqive telefonske raz-
govore, u okviru propisane privilegovane komunikacije optuènih i bra-
nilaca, i to na dva telefona: a) telefon sedi{ta Stru~nog tima u Beogra-
du (sledi ta~an broj – prim. red.) b) telefon mog pravnog savetnika Slavka
Jerkovi}a broj (sledi ta~an broj – prim. red.).
5. Da mi povremeno omogu}avate prijem dokumenata putem faksa, kao i
slawe dokumenata s moje strane na faks (sledi ta~an broj – prim. red.) u Be-
ogradu, koji koristi Stru~ni tim za pomagawe moje odbrane.
Podse}am vas da mi jo{ niste odgovorili na nekoliko zahteva koje sam
vam uputio u posledwa dva meseca, pa }u morati da se povodom toga obratim
Pretresnom ve}u II sa àlbom da sistematski ometate pripremawe moje od-
brane.
62. istog 3. januara 2006. godine, opomiwem Pretresno ve}e II da se uop-
{te nije izjasnilo o mojoj tvrdwi da su odavno pro{li svi razumni roko-
vi za po~etak su|ewa:
“Na osnovu pravila 127 Pravilnika o postupku i dokazima, zahtevam da
mi do danas, 3. januara 2006. godine, produìte rok za podno{ewe zahteva
Pretresnom ve}u II radi izdavawa odobrewa za ulagawe àlbe na va{u od-
luku po mom podnesku broj 116, koju ste doneli 12. decembra 2005. Shodno to-
me, zahtevam da mi se do dana{weg dana produì i rok za ulagawe odnosne
àlbe Apelacionom ve}u. Uz ovaj zahtev kao vaqane razloge navodim ~iwe-
nicu da sam u proteklih mesec dana imao ozbiqnih problema u komunika-
ciji i saradwi sa ~lanovima Stru~nog tima koji pomaè pripremu moje od-
brane, ~ije sedi{te je u Beogradu. Tako sam pripremqen tekst àlbe, koju
nameravam uloìti, dobio tek posledwih dana decembra.
Ukoliko mi odobrite produèwe rokova, ovim podneskom ujedno zahte-
vam, na osnovu pravila 73, da mi izdate odobrewe za ulagawe àlbe, s obzi-
rom da se osporavana odluka ti~e pitawa koja bi u zna~ajnoj meri uticala
na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili na ishod su|ewa. Odbija-
ju}i moj zahtev iz podneska broj 116, u svojoj odluci od 12. decembra 2006. go-
dine Pretresno ve}e II se uop{te nije izjasnilo o mom su{tinskom argu-
mentu da su ve} odavno pro{li svi razumni rokovi za po~etak su|ewa. U
ovom slu~aju po~etak su|ewa nikako ne moè biti samo administrativno
pitawe. Pored toga, Pretresno ve}e II iznosi neistinitu tvrdwu da je u po-
stupku koji se protiv mene vodi Tuìla{tvo podnelo pretpretresni pod-
nesak, spisak svedoka i spisak dokaznih predmeta. Tuìla{tvo je te doku-
mente podnosilo povodom prvobitne optu`nice, ali povodom pro{irene
modifikovane optu`nice jo{ ni{ta u tom pogledu nije uradilo. Sasvim je
neizvesno kada }e to da uradi.
357
U prilogu ova dva zahteva dostavqam vam tekst moje eventualne àlbe
@albenom ve}u, kako bi ga Sekretarijat odmah mogao uzeti u proceduru,
ukoliko mi produìte rokove po pravilu 127 i izdate odobrewe po pravi-
lu 73. Moju interlokutornu àlbu sam obeleìo kao podnesak broj 127.”
63. Sa naznakom “hitno”, 18. januara 2006. godine, uputio sam pretpre-
tresnom sudiji karmelu agiusu podnesak slede}e sadrìne:
“Dana 17. januara dobio sam nalog o rasporedu kojim je redovna statusna
konferencija u procesu koji se protiv mene vodi zakazana za utorak, 24. ja-
nuar 2006. godine s po~etkom u 12,00 ~asova. Ja uop{te ne osporavam pravnu
zasnovanost takvog naloga na odredbama Pravilnika o postupku i dokazima.
Me|utim, postoje moji privatni razlozi zbog kojih zahtevam da se po-
~etak statusne konferencije pomeri za 9,00 ili ~ak 8,00 ~asova ujutro, s ob-
zirom da je i takav termin prisutan u praksi Me|unarodnog suda.
Pravilnik o postupku i dokazima propisuje da se statusne konferen-
cije moraju zakazivati u najduèm vremenskom razmaku od 120 dana. Praksa
je pretpretresnog sudije bila u ove tri godine, bar u mom slu~aju, da se kon-
ferencija zakazuje nekoliko dana pre krajweg roka; nekada samo jedan dan,
a nekada i desetak dana pre. Imaju}i to u vidu, ja sam jo{ u decembru mese-
cu zakazao posetu moje supruge Jadranke [e{eq za utorak 24. januara i na-
redna tri dana, s obzirom da su ti dani u nedeqi najpovoqniji s aspekta ras-
poloìvih linija, odnosno reda vo`we srpske avio-agencije. Zakazana sta-
tusna konferencija mi prakti~no taj dan onemogu}ava posetu ili je svodi
na veoma kratko vreme. Ukoliko mi po~etak statusne konferencije pome-
rite na jutarwe ~asove, moj }e problem biti u potpunosti re{en.”
64. Podneskom od 2. februara 2006. godine, opomiwem Pretresno ve}e
II da su mi, od strane sekreterijata, ugroèna prava koja mi garantuje Sta-
tut me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju:
“Danas mi je uru~en odgovor Sekretarijata Me|unarodnog suda, dati-
ran 31. januara 2006. godine, na moj zahtev za izdavawe naloga za odobravawe
tro{kova pripreme odbrane. Mada postupawe u ovakvim slu~ajevima nije
precizno regulisano Pravilnikom o postupku i dokazima, ja ulaèm repli-
ku na taj odgovor, da bih skrenuo pa`wu postupaju}em sudskom ve}u da se Se-
kretarijat ve} tri godine drskom zamenom teza na ignorantski na~in opho-
di prema mom statutarnom pravu.
Ja nikada nisam traìo da mi se dodeli branilac po slu`benoj du`no-
sti. Moje pravo da se sam branim je neprikosnoveno po Statutu Me|unarod-
nog suda, evropskim i ameri~kim konvencijama o qudskim pravima, pa ~ak
i po jedinom uslovnom presedanu za uspostavqawe va{e institucije, Statu-
tu Me|unarodnog vojnog suda koji je zasedao u Nirnbergu.
U predmetnom zahtevu ja se iskqu~ivo pozivam na moje pravo iz ~lana
21, stav 4, alineja b Statuta, u kome stoji da mi je jedna od minimalnih ga-
rancija pravo “na sredstva za pripremu odbrane”. S obzirom da je moj slu~aj
u tom smislu prvi u dosada{woj praksi, nu`no je da Pretresno ve}e II pro-
tuma~i {ta to obuhvata pojam “sredstva za pripremu odbrane”. U svakom slu-
~aju to, po logici stvari, mora obuhvatiti i finansijska sredstva. Naredno
pitawe je – kolika sredstva. Da bih vam to olak{ao, ja sam Sekretarijat
358
informisao o kompletnoj imovini kojom raspolaèm. âk i pod uslovom
da celom imovinom finansiram sopstvenu odbranu, to je zanemarqiv iznos
u odnosu na realne tro{kove. Neophodno je da va{e slu`be procene koli-
ki su zaista tro{kovi moje odbrane, koliko sam u wima mogu da u~estvujem,
a koliko je Me|unarodni sud duàn da snosi. Pri tome treba imati u vidu
sloènost krivi~nog predmeta, tro{kove Me|unarodnog suda u finansi-
rawu odbrane u svim drugim slu~ajevima, kao i realne tro{kove koje je Tu-
ìla{tvo imalo u mom predmetu.
Posebno insistiram na tome da Sekretarijat samovoqno i protiv-
pravno progla{ava tajnim podatke o tro{kovima odbrane u drugim predme-
tima, koje je snosio Me|unarodni sud.”
65 upravniku Pritvorske jedinice ujediwenih nacija uputio sam pod-
nesak 27. februara 2006. godine:
“Ve} u nekoliko navrata va{i slu`benici bez ikakvog razloga prave
mi probleme u poku{aju da video-kasete i sudske dokumente, sa oznakom da
su dostupni javnosti, po{aqem pravnim savetnicima i ~lanovima Stru~-
nog tima za pomagawe moje odbrane preko ~lanova moje porodice koji mi do-
laze u redovne posete.
Posledwi put se to desilo u ~etvrtak, 23. februara 2006. godine, kada
mi je zaplewena jedna video-kaseta snimka posledwe statusne konferencije i
sedam video-kaseta snimaka svedo~ewa u procesu Slobodanu Milo{evi}u.
Zahtevam da mi pismeno odgovorite za{to va{i slu`benici tako po-
stupaju, svesno ometaju}i pripremawe moje odbrane, kako bih se daqe mogao
obra}ati sekretaru i predsedniku Me|unarodnog suda.
Istovremeno vas obave{tavam da mi je u me|uvremenu Sekretarijat
uru~io deset novih video-kaseta sa snimcima mog svedo~ewa u procesu Slo-
bodanu Milo{evi}u, a neophodno mi je da svom Stru~nom timu i pravnim
savetnicima hitno dostavim oko 1000 strana sudskih dokumenata koji nisu
dostupni javnosti i oko 300 strana sudskih dokumenata koji su dostupni jav-
nosti. Planirao sam da to u Beograd po{aqem posredstvom moje supruge Ja-
dranke [e{eq, koja mi dolazi u ve} planiranu posetu od 28. do 31. marta
2006. Zato mi je va`no da me {to pre obavestite da li }ete mi i po tom pi-
tawu praviti smetwe.
Podse}am vas da sam pre nepune dve godine mojim pravnim savetnicima
sasvim legalno poslao oko 2000 strana dokumenata i tridesetak video-ka-
seta koji nisu dostupni javnosti. Obaveze neobelodawivawa moji pravni sa-
vetnici su se dosledno dràli i ni u jednom slu~aju je nisu prekr{ili.
66. Podneskom od 13. marta 2006. godine, Pretresnom ve}u II, izrazio
sam svoje protivqewe da se u dokazni spis uvrste transkripti iz drugih
predmeta, pismene izjave koje nisu prevedene na srpski jezik i izjave lica
koja su u me|uvremenu umrla:
“Dana 8. marta 2006. godine uru~en mi je “Zahtev Tuìla{tva za prihva-
tawe transkripata i pismenih izjava na osnovu pravila 92 bis umesto svedo-
~ewa uìvo”, kome je bilo priloèno 14 registratora raznih dokumenata i
nekoliko kompakt diskova. Od svega toga sam zadrào oko ~etiri stotine
stranica – sve ono {to je bilo na srpskom jeziku koji jedino razumem – ukupno
359
oko 5odsto dobijenih dokumenata. Sve ostalo sam vratio Tuìla{tvu jer je
bilo na engleskom jeziku, kao i prate}e fotografije jer su one kao dokazi
neupotrebqive bez odgovaraju}eg opisa zbivawa na srpskom jeziku. Ve} tri
godine ja uporno insistiram da mi se svi dokumenti dostavqaju iskqu~ivo
na srpskom jeziku. To je moje apsolutno pravo koje mi nikada i ni pod kojim
uslovima ne moète ukinuti. Tako|e sam vratio sve kompakt diskove jer se
ja uop{te ne sluìm kompjuterom, a moje je apsolutno pravo da sve dokumen-
te dobijem na papiru, jer je odvajkada u pravom smislu re~i dokument doku-
ment samo ako je u papirnoj formi. Kao dokaze spreman sam da prihvatim
fotografije i video-zapise na video-kasetama, ali me kompjuterska tehni-
ka, kao najsavr{enije sredstvo manipulisawa, uop{te ne interesuje. Ve} ova
dva razloga su vi{e nego dovoqni formalni argumenti da vi kao sudsko ve-
}e odbacite tuìo~ev zahtev i naloìte mu da mi sve dokumente dostavi is-
kqu~ivo na srpskom jeziku i u papirnoj formi. Uop{te me ne interesuju teh-
ni~ki i finansijski problemi koje }e takav va{ nalog prouzrokovati tuì-
la~koj strani.
U podnesku broj 138, koji sam Tuìla{tvu uputio 9. marta 2006. godine
na pet gusto pisanih strana teksta, detaqno sam precizirao koji sam pri-
mqeni materijal zadrào, a koji sam vratio i iz kog razloga, pa se i Pre-
tresno ve}e II moè s tim upoznati, ako vas uop{te ti detaqi interesuju. I
pored toga {to tuìo~ev zahtev ve} apriori mora biti odba~en zbog for-
malnih nedostataka, odlu~io sam da ovde iznesem i neke najva`nije materi-
jalne razloge zbog kojih se protivim wegovom prihvatawu:
1. Protivim se uvr{}ewu u dokazni spis trideset dva transkripta iz
drugih predmeta, vo|enih pred ovim Me|unarodnim sudom. Ti svedoci uop-
{te nisu saslu{avani sa aspekta sadrìne moje optu`nice, a u slu~ajevi-
ma kad su ih saslu{avali advokati koje pla}a Sekretarijat, unakrsna ispi-
tivawa su redovno krajwe neozbiqno i nestru~no vo|ena, sve u nameri da se
obilato pla}eni “branioci” ne zamere tuìocu. Zahtevam da mi se dostave
kompletni transkripti saslu{awa tih svedoka i to iskqu~ivo na srpskom
jeziku, a potom da se meni omogu}i da ih unakrsno ispitam kad po~ne proces
protiv mene, i to u vremenu kojim raspolaè tuìlac. Kratkim pregledom
rezimea wihovog ranijeg svedo~ewa uverio sam se da su svi oni la`no sve-
do~ili.
2. Protivim se uno{ewu u dokazni spis dvadeset tri pismene izjave dok
se sve one ne prevedu na srpski jezik i dok mi se ne omogu}i da sva ta lica
unakrsno ispitam, jer sam se uvidom u kratke rezimee wihovih izjava pou-
zdano uverio da je re~ o la`nim svedocima.
3. Protivim se da se u dokazni spis unesu izjave dva umrla lica, jer je
re~ o krajwe la`nim svedocima. Ja nisam kriv za wihovu smrt niti sam
kriv {to moje su|ewe nije po~elo u razumnom roku. U pravnom sistemu mo-
je zemqe krajwi rok za po~etak su|ewa je {est meseci od dana hap{ewa. Da
je pred ovim sudom u tom roku po~elo moje su|ewe, mogli su biti ispitani
i Zoran Tot, umro 9. marta 2004. godine, i [efkija Smajlovi}, umro 31. ja-
nuara 2005. godine. Kad tako uporno odugovla~ite po~etak procesa protiv
mene, pitam se koliko }e vam jo{ svedoka poumirati. Ve} ste ostali i bez
360
glavnog, jer se u me|uvremenu, 5. marta 2006. godine, Milan Babi} obesio u
{eveningenskom zatvoru. Ni prihvatawe bilo kakvih wegovih izjava i
transkripata ne dolazi u obzir bez unakrsnog ispitivawa.
Ukoliko biste u ovim slu~ajevima bilo koji tuìo~ev zahtev prihva-
tili, direktno biste pogazili moja elementarna prava kao optuènog. Ne
moè se toliko godina oklevati sa po~etkom procesa, a onda, kako to ~ini
tuìlac Hildegard Uerc-Reclaf u svom podnesku, navesti da u mom slu~aju
“postoji izuzetan interes da su|ewe bude ekspeditivno”, (str. 7.), kao i da
postoji “dominantan interes javnosti da su|ewe bude ekspeditivno” (str. 7.).’
67. Podnesak sa oznakom “hitno”, od 21. marta 2006. godine, a koji je upu-
}en Sekretarijatu me|unarodnog suda, indirektno otkriva da je holandska
advokatska komora pokrenula raspravu povodom mog zahteva da se protiv
advokata Tjarde Sebastijana van der Spula preduzmu disciplinske mere:
“Povodom mog zahteva da profesionalna holandska advokatska asocija-
cija preduzme disciplinske mere protiv advokata Tjarde Sebastijana van
der Spula zbog kr{ewa advokatskog kodeksa prihvatawem da protiv moje iz-
ri~ite voqe bude na protivpravan na~in instalisan za “branioca u priprav-
nosti”, u procesu koji se protiv mene vodi pred Me|unarodnim sudom, slu-
`beno sam obave{ten da }e se javna rasprava odràti u ponedeqak, 3. apri-
la 2006. godine u holandskoj Advokatskoj komori u Hagu. Zvani~no sam pozvan
da radi u~e{}a u toj javnoj raspravi po{aqem svoje pravne zastupnike.
Za pravne zastupnike, koji }e u~estvovati u moje ime i sa propisanim
punomo}jem u toj javnoj raspravi, odredio sam moje pravne savetnike i ~la-
nove Stru~nog tima koji pomaù moju odbranu, diplomirane pravnike Zo-
rana Krasi}a i Aleksandra Vu~i}a.
Po{to je re~ o izuzetno za mene va`nom pravnom pitawu, zahtevam da
mi omogu}ite da me Zoran Krasi} i Aleksandar Vu~i} posete u Pritvor-
skoj jedinici Ujediwenih nacija 3. aprila, od 9,00 do 14,00 ~asova, dakle pre
javne rasprave, kao i u utorak 4. aprila od 9,00 do 17,00 ~asova, dakle posle
rasprave. Uo~i rasprave neophodno je da im dam sve potrebne instrukcije,
a posle rasprave o~ekujem da mi podnesu detaqan izve{taj o wenom toku.
Podse}am vas da je za moj pravni poloàj ova rasprava mnogo va`nija od sa-
slu{awa pred beogradskim istra`nim sudijom i javnim tuìocem 2003. go-
dine, kad ste mi omogu}ili, pre i posle saslu{awa, konsultacije s mojim
pravnim savetnicima.”
68. u podnesku od 22. marta 2006 godine, upu}enom Pretresnom ve}u II,
o{tro sam protestovao zbog direktnog uvo|ewa u sudski spis izve{taja ve-
{taka antonija ober{ala, bez ispitivawa od strane odbrane. Bio je to je-
dan od klasi~nih i konstantnih poku{aja da se bez re~i protivqewa optu-
ènog me|u dokaze optu`be svrsta i jedno ovako tendenciozno sastavqeno
nedelo:
Dana 21. marta 2006. godine dostavqen mi je prevod na srpski jezik do-
kumenta “Podno{ewe izve{taja ve{taka Antonija Ober{ala od strane
Tuìla{tva”, koji je ina~e datiran 17. januara 2006.
Izve{taj tog navodnog “ve{taka” ne prihvatam jer je antisrpski pri-
strasan, politi~ki tendenciozno sa~iwen, zasnovan na la`nim tezama i
361
~iwenicama, a u stru~nom pogledu diletantski napisan. Energi~no se pro-
tivim da se taj izve{taj uvede u spis bez li~nog svedo~ewa “ve{taka”.
Zahtevam da mi se u sklopu sudskog procesa omogu}i da detaqno unakr-
sno ispitam Antonija Ober{ala o svim okolnostima i kompletnom sadr-
àju wegovog izve{taja. Ober{alov izve{taj }u osporavati u celini, u
svim wegovim detaqima i u pogledu proma{enosti metodolo{kog postup-
ka koji je pri wegovoj izradi primewen.
69. Podneskom od 29. maja 2006. godine, adresiranim na Pretresno ve}e
II, odgovorio sam na Drugi zahtev Tuìla{tva za izdavawe naloga za ime-
novawe branioca radi pruàwa pomo}i u vo|ewu odbrane s poverqivim
dodacima, koji mi je uru~en 22. maja 2006. godine. Zahtevu sam se suprotsta-
vio u celosti, a pobio sam i svaki pojedina~ni tuìo~ev nalog, iznose}i
argumentaciju paralelno sa paragrafima tuìo~evog podneska:
“1. U Statutu Me|unarodnog suda i Pravilniku o postupku i dokazima
nema nikakvog pravnog osnova za imenovawe branioca koji }e pomagati op-
tuènom ako sam optuèni to ne zahteva, a pogotovo je takav nalog nemogu-
}e legalno izdati ako mu se optuèni energi~no suprotstavqa. Moje je le-
gitimno pravo da pravnim argumentima naudim Me|unarodnom sudu, a po-
sebno kad kao u ovom slu~aju raspolaèm obiqem relevantnih dokaza da taj
sud nije legalno ustanovqen. Svako mesto na kome se pojavim, bilo da je re~
o zatvoru, zatvorskom dvori{tu, sportskoj dvorani, policijskom vozilu
ili sudnici objektivno je mesto promovisawa srpskog nacionalizma jer
sam ja jednostavno celokupnom svojom li~no{}u prototip ube|enog i do-
slednog srpskog nacionaliste. Misija Me|unarodnog suda morala bi se
koncentrisati na postizawe pravde, dok je doprinos pomirewu na prostoru
biv{e Jugoslavije bio deklarisani motiv Saveta bezbednosti Ujediwenih
nacija prilikom ustanovqewa ovog suda. Svojevremeno imenovawe branio-
ca u pripravnosti predstavqalo je flagrantno kr{ewe mojih procesnih
prava jer nijednim op{tim normativnim aktom Me|unarodnog suda ta mo-
gu}nost nije predvi|ena. Tu je re~ o najobi~nijoj sudijskoj samovoqi, koja je
nedopustiva i ka`wiva u civilizovanom svetu. Vreme i resurse Me|una-
rodnog suda rasipa samo Tuìla{tvo, zasipaju}i me ogromnom koli~inom
potpuno nerelevantnih dokumenata i sistematski onemogu}avaju}i da mi
proces po~ne u razumnom roku. Nikada sudnicu nisam koristio kao poli-
ti~ku govornicu, niti podnosio “frivolne” zahteve i podneske. Svi moji
navodi su istiniti; napadam protivpravno pona{awe; svedoke nikada ni-
sam vre|ao, zastra{ivao niti im pretio, ali sam argumentovano osporavao
wihov kredibilitet; sudije nisam vre|ao, tuìocu sam samo blago odgova-
rao na uvrede koje mi je upu}ivao, a vre|ao sam slu`benike Sekretarijata
koji su brutalno gazili moja elementarna qudska prava, pa ih i danas siste-
matski negiraju. Svojim pona{awem sam i te kako dokazao da sam sasvim
sposoban i spreman da se sam branim na razborit na~in, o ~emu upe~atqi-
vo svedo~i i mojih 160 dosad upu}enih podnesaka. Problem je {to se tuì-
ocima, sudijama i sudskim ~inovnicima ne svi|a moja odbrana. Ekspeditiv-
no su|ewe u mom slu~aju odavno je nemogu}e jer je odavno prekora~en svaki
razuman rok za wegovo po~iwawe. Interesi pravde i moj interes da imam
362
pravi~no su|ewe iziskuju da mi se ni na koji na~in ne ometa moje nepriko-
snoveno pravo da se sam branim.
2. Ja nikada nisam ugroàvao nijednog za{ti}enog svedoka, a eventual-
no imenenovawe branioca protiv moje voqe za{titilo bi samo nebuloznu
i neargumentovanu optu`nicu, jer bi me onemogu}ilo da wene navode uspe-
{no pobijam. Ako mi se slu~ajno nametne branilac to samo zna~i da }e se
su|ewe odvijati bez mog ikakvog u~e{}a, pa i prisustva.
3. Po{to Tuìla{tvo nije unapred, shodno ~lanu 7 Uputstva o duìni
podnesaka i zahteva, traìlo odobrewe od sudskog ve}a da prekora~i ogra-
ni~ewe broja stranica iz ovog uputstva i pruìlo obrazloèwe o izuzet-
nim okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podnesaka, to ni ja ne
~inim. Ako tuìlac koji postupa u predmetu protiv mene moè da prekr-
{i vrlo jasnu odredbu odnosnog Uputstva, vaqda to mogu i ja. Zato, s obzi-
rom na izuzetne okolnosti ovog odgovora na tuìo~ev zahtev, i ja traìm u
samom tekstu podneska da mi sudsko ve}e odobri prekora~ewe dozvoqenog
broja re~i. Eventualno nametawe branioca ekstremno bi ugrozilo moja
procesna prava i onemogu}ilo pravovaqano, pravi~no i ekspeditivno vo-
|ewe su|ewa, pa je to, uz prethodno tuìo~evo prekora~ewe, izuzetna okol-
nost koja potkrepquje moj zahtev.
4. Pravo na samozastupawe je neprikosnoveno i garantovano Evrop-
skom i Ameri~kom konvencijom o qudskim pravima, kao i Statutom Ha-
{kog tribunala. Ta~no je da u nacionalnoj praksi ve}eg broja dràva ima
zna~ajnog odstupawa, ali se ono pojavquje zato {to wihovo unutra{we za-
konodavstvo jo{ nije usagla{eno sa odnosnim me|unarodnim konvencijama.
[to se ti~e me|unarodne prakse, pre formirawa ovog suda, wu je iskqu~i-
vo ~inila praksa Me|unarodnog vojnog suda u Nirnbergu. Po statutarnim
odredbama tog suda optuèni su imali pravo da se sami brane ili da izabe-
ru za branioca advokata iz bilo koje dràve, samo pod jednim uslovom – da
je u toj dràvi upisan u advokatski registar. Pored toga, optuèni su ima-
li apsolutno pravo da im se svaki dokument dostavi na nema~kom jeziku.
Svojevremeno oduzimawe prava Slobodanu Milo{evi}u da se sam brani
pred ovim Me|unarodnim sudom izvedeno je u sklopu sistematskih nastoja-
wa da se Milo{evi} na podmukao na~in ubije pre okon~awa procesa, s ob-
zirom da su o~igledno nedostojala bilo kakva pravna i ~iweni~na upori-
{ta za izricawe osu|uju}e presude. U sistemima kontinentalnog prava, po-
put jugoslovenskog ili srpskog, zakon zaista propisuje dodelu branioca po
slu`benoj du`nosti, ali taj branilac ne moè preduzeti nijednu procesnu
ili vanprocesnu radwu bez izri~ite saglasnosti optuènog, osim {to je
mogao nekada izjaviti àlbu na eventualnu smrtnu kaznu. Statut i Pravil-
nik odredbom o pravu optuènog da se sam brani direktno spre~avaju postu-
paju}e sudsko ve}e da mu u bilo kom obliku nametne branioca.
5. Za eventualno ugroàvawe za{titnih mera odre|enih za `rtve i sve-
doke Pravilnikom su propisane stroge sankcije, pa je sasvim neprimereno
preventivno optuènom oduzeti pravo da se sam brani pod pretpostavkom
da bi on mogao ugroziti `rtve ili svedoke. Ovaj Me|unarodni sud je s odu-
govla~ewem po~etka procesa od skoro ~etiri godine, pokazao u mom slu~aju da
363
mu nije legitimni interes da se moje su|ewe odvija na vreme, bez prekida,
odga|awa ili reme}ewa. Tuìla{tvo se svojom la`nom optu`nicom is-
kqu~ivo bavi klevetawem, a ovaj, Me|unarodni sud bitno doprinosi {ire-
wu etni~ke mr`we krajwe neravnopravnim tretmanom srpskih optuèni-
ka u odnosu na optuène drugih nacionalnosti. U mojim podnescima nema
nikakvih kleveta ni mr`we, ali je istina koju iznosim veoma bolna i za su-
dije i za tuìoce.
6. Ja ostajem pri tome da nikada ne}u prihvatiti nametnutog branioca
niti s wim sara|ivati ili bilo kakav kontakt ostvarivati. A ako mi ipak
branioca nametnete, to zna~i da u mom procesu ne}e biti nikakve odbrane.
7. Tuìla{tvo Ha{kog tribunala je suvi{e razmaèno licemerstvom
i snishodqivo{}u ve}ine advokata u mnogim procesima, koji svojom poli-
tikom nezamerawa direktno {tete svojim klijentima, a iskqu~ivo brinu
da ne ostanu bez zaista velike nov~ane naknade koju im Sekretarijat ispla-
}uje. Opstruktivnim pona{awem tuìlac u mom slu~aju naziva pedantno
osporavawe optu`nih predloga i dovo|ewe u pitawe kredibiliteta la-
`nih i ve} profesionalizovanih svedoka.
8. Ta~no je da sam ja odrastao i studirao u Bosni i Hercegovini, ali ta-
mo se nikada nije govorio nikakav B-H-S jezik. U Bosni i Hercegovini se
odvajkada govorio iskqu~ivo srpski jezik, a od Be~kog dogovora istaknutih
srpskih i hrvatskih kwièvnika iz 1850. godine taj jezik se nazivao “srp-
sko-hrvatski kwièvni jezik”. Nikada nikakav “bosanski” jezik nije posto-
jao, iako je u nekoliko godina austrougarske okupacije, krajem devetnaestog
veka, bilo poku{aja tu|inske vlasti da se on ve{ta~ki inauguri{e. “Bo-
sanski” jezik su pre nekoliko godina proklamovali islamski fundamenta-
listi, {to je potpuno neodrìvo sa lingvisti~kog aspekta. Kovanicu “B-
H-S” izmislio je Me|unarodni sud za biv{u Jugoslaviju, vaqda shvataju}i
da wegova misija “postizawa i o~uvawa mira” podrazumeva i izmi{qawe
novih jezika. Me|unarodni sud poznaje samo kategoriju slu`benih jezika
(to su engleski i francuski), dok kategorija “radnog” jezika jednostavno ne
postoji. Ja mogu da govorim i pi{em srpskim jezikom, ali ne prihvatam da
se on u slu`benoj komunikaciji naziva “B-H-S” jezikom. Nikada mi niko ne
moè propisati obavezu upotrebe elektronskih ure|aja. Sam materijal za
obelodawivawe mora mi biti dostavqen na papiru i iskqu~ivo na srpskom
jeziku, i na tome }u do kraja insistirati. Statut i Pravilnik naj~e{}e kr-
{e tuìoci, ali neretko i razna sudska ve}a, a ne ja.
9. Ja uìvam samo u seksu, a nikada nisam uìvao u pravqewu skandala
i zavere, niti sam uìvao u izazivawu publiciteta. Publicitet mi je jed-
nostavno bio neophodan zbog profesije profesionalnog politi~ara kojom
sam se decenijama bavio, a “skandal-majstorom” me u uvredqivoj formi pre
tri godine nazvala vi{i zastupnik optu`be Hildegard Uerc-Reclaf. Ni-
kada ni u kakvoj zaveri nisam u~estvovao, a kamoli u tome uìvao. Ko to u
celom svetu moè da mi zabrani da se svim legalnim sredstvima borim pro-
tiv ovog Me|unarodnog suda u ciqu wegovog ukidawa? Zaista je moj poli-
ti~ki interes da se dokaè da je ovaj sud protivpravno ustanovqen i anti-
srpski pristrasan. A ova optu`nica podignuta protiv mene iskqu~ivo se
364
bazira na tuìo~evoj potrebi gowewa i sankcionisawa moje nacionali-
sti~ke ideologije, koju naziva “govorom mr`we”.
10. Sve {to sam ikada iznosio protiv sudija, tuìlaca, sudskih slu`be-
nika i zatvorskog osobqa bilo je potpuno istinito.
11. Jedan od oblika {ikanirawa kojima sam izloèn svakako je i odbi-
jawe nekoliko mojih podnesaka s obrazloèwem da sadrè uvredqive izra-
ze, a niko se nije ni potrudio da eventualne uvredqive izraze taksativno
nabroji i objasni u ~emu se sastoji wihova uvredqivost. âk se uvredqivim
smatra kad ja argumentovano tvrdim da tuìlac ili pojedini svedoci laù
u sasvim konkretnom pitawu.
12. Odluke bilo kog sudskog ve}a, kojom se kr{e moja elementarna sta-
tusna i qudska prava, za mene nikada ne mogu biti definitivne i neprekid-
no }e biti predmet mog osporavawa. Ode}a koju nose sudije, tuìoci i osta-
li slu`benici u sudnici izvorno je inkvizitorska, pa je po totalitarnosti
rimokatoli~ke totalitarne ideologije, kojoj je inkvizicija bila glavni
politi~ki i pravosudni instrument, direktni pandam SS-ovskoj i gesta-
povskoj. Nikakva procedura imenovawa ne propisuje da moji pravni savet-
nici moraju ispuwavati uslove predvi|ene za branioce koji neposredno na-
stupaju pred Me|unarodnim sudom. Tuìlac svesno i tendenciozno laè
kad kaè da ja povodom osporavawa nadle`nosti ovog Me|unarodnog suda
zahtevam da se zatraì mi{qewe Me|unarodnog suda pravde. Ja insistiram
da se takvo mi{qewe zatraì po pitawu legalnosti a ne nadle`nosti. To
su dva bitno razli~ita pojma, a kad mu bilo koja strana u postupku ospori
legalnost, Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju, da je savesno
postupao, i sam je po slu`benoj du`nosti morao zatraìti savetodavno mi-
{qewe Me|unarodnog suda pravde po tom pitawu.
13. Nikada ni u sudnici i ni u jednoj svojoj kwizi nisam obelodanio in-
formacije, dobijene od sudskog ve}a ili tuìoca, koje su imale klauzulu
poverqivosti.
14. Me|unarodnom sudu sam naudio iznose}i argumente o wegovoj nele-
galnosti i dokaze o protivpravnom pona{awu wegovih instanci. Ja ovde
nisam taj koji kleve}e, nego sam redovno `rtva tuìo~evog, sekretarevog
ili sudijskog klevetni~kog pona{awa, a za ove tri i po godine razne sudske
instance i organi se prosto nadme}u ko }e mi vi{e statusnih i qudskih
prava uskratiti, a moji podnesci obiluju dokazima koji takav moj navod
potkprequju.
15. Posle troipogodi{weg odugovla~ewa i prekora~ewa svakog razum-
nog roka za po~etak su|ewa, tuìlac sada izraàva bojazan da }e su|ewe bi-
ti mnogo duè s obzirom da se sam branim. Tuìoci ovog suda su jednostav-
no navikli na protivpravnu kooperativnost korumpiranih advokata, koji,
zarad ~uvawa sopstvene enormne zarade, redovno `rtvuju interese klijena-
ta. îweni~na i pravna pitawa u procesu koji se protiv mene vodi apsolut-
no je nemogu}e odvojiti od politi~kih i istorijskih, jer sam ja sva eventu-
alna krivi~na dela koja mi se pripisuju mogao izvr{iti iskqu~ivo bavqe-
wem politikom. Drugog na~ina izvr{ewa jednostavno ne moè biti. Ja ni-
kada nisam zlostavqao i vre|ao nijednog svedoka, ali }u za sve tuìo~eve
la`ne svedoke i dokazati da su instrumentalizovani laòvi.
365
16. Punih petnaest godina ja uporno javno napadam i Aleksandra Vasi-
qevi}a i Nenada ânka zbog obiqa wihovih ne~asnih i kriminalnih ak-
tivnosti, pa u tom pogledu wihove dodirne ta~ke s Me|unarodnim sudom su
samo sitnica u odnosu na sve ono negativno {to im pripisujem.
17. U svom podnesku broj 55 izneo sam iskqu~ivo istinite ~iwenice,
potkrepqene brojnim dokazima. Ako istina nekoga zastra{uje i ugroàva,
onda to nije moj problem. Tuìla{tvo sasvim olako moje tvrdwe naziva la-
ìma i klevetama, a da redovno nije u stawu da ih argumentovano pobije.
Omiqeni tuìo~ev metod, bar u mom slu~aju jeste etiketirawe optuènog,
preispitivawem negativnih karakternih osobina.
18. Nikada nisam svojim saradnicima iz Srpske radikalne stranke do-
stavqao poverqive informacije o svedocima, kako bi ti svedoci bili iz-
lagani napadima i pretwama. Slu~aj koji tuìlac pomiwe predstavqa zlo-
namernu konstrukciju sekretara i zatvorske uprave. Dana 18. juna 2005. go-
dine pozvao sam telefonom Igora Mirovi}a, koji je tada bio ~lan Stru~-
nog tima za pomagawe moje odbrane, a ujedno i direktor najva`nijeg grad-
skog javnog preduze}a u Novom Sadu, u kome ina~e vladaju srpski radikali.
Mirovi}u sam za jednog ~oveka rekao da je kriminalac i ratni profiter, a
po{to sam saznao da je u prethodnom mandatu razgranao poslove sa gradskom
vla{}u tada vladaju}ih prozapadnih stranaka, sugerisao sam da se s wim
prekinu svi poslovi i da se on onemogu}i u sklapawu novih. Dodatno sam mu
rekao da sam ~uo da je re~ o la`nom svedoku koji u dogovoru s Tuìla{tvom
treba da svedo~i u nekoliko ha{kih procesa. Tu informaciju sam dobio na
osnovu govorkawa me|u ha{kim optuènicima, a nikada ime tog ~oveka ili
bilo koji podatak, vezan za wega, nisam dobio ni od tuìoca ni od sudskog
ve}a, pa u tom slu~aju s moje strane nema nikakvih pokazateqa da sam prekr-
{io pravilni~ku normu o nepo{tovawu suda. Potpuno protivpravno, bez
vo|ewa bilo kakvog disciplinskog postupka, izre~ena mi je zabrana bilo
kakvih telefonskih razgovora ili poseta, ~ak i s najuòm porodicom, a s
obrazloèwem da se tu mo`da radi o nepo{tovawu suda. Mada sam insisti-
rao da se povede postupak za nepo{tovawe suda, tuìlac je to izbegao jer
mu je bilo jasno da s moje strane nije prekr{ena nijedna pravna norma. âk
sam, u me|uvremenu, Igora Mirovi}a oslobodio ~lanstva u Stru~nom timu,
kako bi mogao da nastupi kao moj svedok u eventualnom postupku. Ta prole-
to{wa zbivawa su svakako jedan od najupe~atqivijih primera flagrantnog
i sistematskog kr{ewa mojih osnovnih qudskih prava.
19. U mom podnesku broj 145 nije izre~ena nikakva pretwa, a da tuìo-
ci vr{e pritiske i ucewuju mnoge svedoke notorna je ~iwenica koju lako
mogu potkrepiti. Uostalom, zahvaquju}i nemoralnom pona{awu ha{kog tu-
ìla{tva, tu se razvila i posebna profesija “la`nih svedoka, koji defi-
luju iz procesa u proces”, imaju}i veoma veliki materijalni interes da se
time bave.
20. U protekle tri godine sam vi{e nego upe~atqivo dokazao da sam u
stawu da se sam branim i nijedan ha{ki advokat mi nije dorastao u pogledu
stru~nosti i sposobnosti.
21. îwenica da je Tuìla{tvu trebalo pet meseci da prevede doku-
ment od 479 strana dodatno pokazuje koliko je ono neefikasno. Upravo ta
366
zbirka mojih citata najdirektnije opovrgava tuìo~eve navode da sam “go-
vorom mr`we” po~inio krivi~na dela ratnih zlo~ina. Ina~e, svi moji pod-
nesci su i te kako relevantni za postupak koji se protiv mene vodi i to je
glavni razlog {to postupaju}i tuìlac tako uporno tri i po godine insi-
stira da mi se uskrati pravo samozastupawa.
22. Za{to tuìoca toliko brine ~iwenica da su neki moji podnesci od-
bijani zbog prekora~ewa dozvoqenog broja re~i? To samo zna~i da sam ih
uzaludno pisao, ali pri tom tuìo~eve resurse nisam tro{io. Ina~e, ja }u
nastaviti da dokazujem da Uputstvo predsednika suda ne moè biti op{te-
obavezuju}i pravni akt, zbog ~ijeg kr{ewa se optuènom moè uskratiti
tako fundamentalno pravo, kao {to je, na primer, pravo ulagawa àlbe na
optu`nicu. Uostalom, upravo u ovom slu~aju tuìlac demonstrira da on ni-
je duàn da to uputstvo po{tuje jer mu podnesak sadrì vi{e od dozvoqe-
nog broja re~i, a nije prethodno traìo dozvolu za prekora~ewe.
23. Moje odbijawe da prihvatim materijal dostupan elektronskom pre-
tragom ni u kom pogledu ne ograni~ava moju sposobnost da delotvorno pri-
premam i organizujem svoju odbranu, niti potkopava moje pravo na ekspedi-
tivno su|ewe. Moje pravo na ekspeditivno su|ewe nepovratno je i brutal-
no pogaèno, a ako mi se oduzme pravo na odbranu su|ewe nikako ne moè
biti pravi~no.
24. Moja sposobnost da vodim svoju odbranu je maksimalna, a u tome me
ometaju samo protivpravna {ikanirawa kojima me sistematski izlaù se-
kretar, tuìlac i postupaju}a sudska ve}a. I sa svojih 160 podnesaka ja sam
uveliko pokazao koliko mi je od ìvotnog interesa pravovaqano i pravi~-
no su|ewe.
25. Eventualno imenovani branilac nikada u procesu ne}e uìvati mo-
je poverewe niti }u s wim sara|ivati. Takva odluka sudskog ve}a moè da
zna~i jedino to da ja u procesu onda uop{te ne}u ni u~estvovati. Niko u mo-
je ime ne moè da dostavqa bilo kakve podneske, niti prihvatam da moji
podnesci prethodno prolaze kroz cenzuru nametnutog branioca. Ako mi se
oduzme pravo direktnog dostavqawa podnesaka sudskim ve}ima, u tom slu-
~aju nikakve podneske ubudu}e ne}u ni ulagati.
26. Ja nikada pred ovim Me|unarodnim sudom ne}u imati nikakvog
pravnog zastupnika, a ako se vama ne svi|a moja li~na odbrana, onda vam je-
dino preostaje da mi sasvim protivpravno sudite u odsustvu.
27. Svi ostali tuìo~evi navodi u tretiranom zahtevu su zaista ispod
svakog stru~nog i intelektualnog nivoa, pa se ne}u na wih ni osvrtati. Ko-
liko tuìlac ina~e zloupotrebqava mogu}nost primene klauzule poverqi-
vosti ilustruje i podatak da je poverqivim proglasio integralni tran-
skript konferencije za {tampu Aleksandra Vu~i}a, u svojstvu portparola
Komiteta za odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, odràne 14. novembra
2004. godine i zvani~no prezentovane na internet-sajtu Srpske radikalne
stranke. Uostalom, kompletan tekst te konferencije odavno je objavqen i u
jednoj od mojih kwiga. Pored toga, poverqivim, sasvim nepotrebno, tuìlac
prikazuje mno{tvo citata iz mog javnog svedo~ewa u procesu Slobodanu Mi-
lo{evi}u, mojih konferencija za {tampu, novinskih izjava, televizijskih
367
intervjua i sudskih podnesaka, {to je sve odavno publikovano u mojim kwi-
gama. To su sve, po tuìo~evom mi{qewu, primeri mog navodnog opstruk-
tivnog pona{awa, zastra{ivawa i pretwi svedocima.
Ako Pretresno ve}e I smatra da zaista pretim i zastra{ujem svedoke,
zahtevam da protiv mene povede postupak za nepo{tovawe suda, kako bih
mogao da se jednom zauvek odbranim od tih optu`bi i spre~im tuìoca da
ih ubudu}e neprekidno ponavqa, bar {to se ti~e dosada{wih zbivawa. [to
se merituma ti~e, zahtevam, pored odbacivawa tuìo~evog zahteva za izda-
vawe naloga za imenovawe branioca, koji bi mi “pruào pomo}” u vo|ewu
odbrane, da se skine oznaka poverqivosti sa dodatka A i dodatka B1. Na
kraju, o~ekujem da postupaju}e sudsko ve}e upozori vi{eg zastupnika optu-
`be Hildegard Uerc-Reclaf da je weno pona{awe opstruktivno i da je ne-
dozvoqivo da daqe tako ometa pripremawe moje odbrane.
70. Sekretaru Ha{kog tribunala 31. avgusta 2006. godine uputio sam
podnesak slede}e sadrìne:
“Dana 30. avgusta 2006. godine zatvorska straà mi je slu`beno uru~i-
la dokument na srpskom jeziku, upu}en od strane Sekretarijata pod brojem
D 3-1/13487 ter i datiran dan ranije. Naziv dokumenta je “Zahtev za odobre-
we, na osnovu pravila 73(B), za ulagawe àlbe na odluku Pretresnog ve}a
od 21. avgusta 2006. da optuènom dodeli branioca” i wegov potpisnik je
Tjarda Eduard van der Spul. Ja nikada nisam ovlastio Tjardu Eduarda van
der Spula da u moje ime uloì taj ili bilo koji drugi podnesak. Nikada s
wim nisam pristao na susret ni razgovor i nikada ga ne}u prihvatiti kao
branioca. Niko nema pravo da, bez moje saglasnosti, u moje ime ulaè bilo
kakav podnesak ili preduzima bilo kakvu radwu postupaju}i u ime moje od-
brane. Zato taj podnesak u pravnom smislu smatram apsolutno nepostoje}im
i ne}u prihvatiti bilo koju posledicu koju bi wegovo ulagawe eventualno
moglo proizvesti.
Po{to je Pretresno ve}e I jednostrano obustavilo svaku slu`benu ko-
munikaciju sa mnom, a priori mi vra}aju}i sve moje podneske, a po pravilu
33(A) Pravilnika o postupku i dokazima vi ste nadle`ni da sluìte kao
sudski komunikacijski kanal, ovaj podnesak upu}ujem vama sa zahtevom da o
wegovoj sadrìni informi{ete koga vi smatrate za potrebno. Ovim putem
obave{tavaju}i vas, smatram da sam uredno obavestio sve nadle`ne sudske
instance. Koristim ovu priliku da vam skrenem pa`wu da je proteklih me-
seci zatvorska straà poku{ala da mi uru~i ve}i broj dokumenata iskqu-
~ivo na engleskom jeziku. Zahtevam da odmah prekinete s tim oblikom psi-
hi~kog iritirawa i maltretirawa, jer ja nikada ne}u primiti nijedan pa-
pir na kome tekst nije iskqu~ivo na srpskom jeziku.”
71. narednog dana, 1. septembra 2006. godine, sekretara sam tako|e
obavestio o novoiskrslim okolnostima:
“Ju~e mi je uru~en podnesak pod naslovom “Zahtev odbrane za odga|awe
postupka ili, alternativno, za produèwe roka”, koji se sasvim nelegitim-
no nalazi u pravnom predmetu. Wegov podnosilac je Tjarda Eduard van der
Spul, koji se la`no predstavqa kao moj branilac. Uop{te se sa mnom ni-
je konsultovao niti dobio moju saglasnost za podno{ewe takvog podneska.
Sadràj podneska je apsolutno protivan mojoj voqi i suprotan mojim inte-
368
resima. Zato zahtevam da nadle`nu sudsku instancu obavestite o mom insi-
stirawu da se taj podnesak povu~e iz pravnog prometa i ubudu}e spre~i ula-
gawe bilo kakvih podnesaka u moje ime, a bez moje prethodne izri~ite sa-
glasnosti.
Na propratnim formularima Sekretarijata, uz dokumente koji mi se
slu`beno dostavqaju, od ju~e se, pored Van der Spulovog, nalazi i ime izve-
snog Dejvida Hupera, koji je la`no predstavqen kao moj branilac. Dejvid
Huper nikada ne}e biti moj branilac i nema pravo da u moje ime preduzme
bilo koju procesnu radwu. Pored uru~ivawa ~etiri slu`bena dokumenta,
~iji prijem uvek uredno svojim potpisom potvr|ujem ukoliko su na srpskom
jeziku, ju~e mi je zatvorski straàr predao u zatvorenom i neozna~enom slu-
`benom kovertu privatno pismo Dejvida Hupera. Na to pismo ne}u odgovo-
riti niti prihvatiti bilo kakvu komunikaciju sa Huperom. U sredu, 30. av-
gusta, zatvorska uprava mi je slu`beno zakazala Huperovu posetu. Odbio
sam da se s wim susretnem. Vas ovog puta upozoravam da bi bilo veoma pa-
metno i promi{qeno sa va{e strane da bri`qivo spre~avate bilo kakav,
makar slu~ajni ili spontani susret izme|u mene, s jedne strane, i Hupera,
van der Spula ili bilo kog tre}eg lica koje bi protiv moje voqe oni ime-
novali u la`ni tim odbrane. Smatram da sam vas blagovremeno upozorio i
zato }ete iskqu~ivo vi biti odgovorni za sve lo{e posledice ako do tog su-
sreta ipak u nekoj prilici do|e.”
72. Dana 14. septembra 2006. godine morao sam ponovo da pi{em se-
kretaru, obave{tavaju}i ga:
“Ju~e mi je zatvorska straà dostavila srpski prevod podneska koji je
upu}en 8. septembra 2006. godine Pretresnom ve}u I pod naslovom “Odgovor
odbrane na sedmi i osmi zahtev tuìla{tva za za{titne mere za svedoke to-
kom pretpretresne i pretresne faze postupka”. Autor tog podneska je izve-
sni Dejvid Huper, koji se la`no predstavqa kao moj branilac. Zahtevam da
{to pre nadle`ne sudske instance obavestite da to nije podnesak moje od-
brane, da wegov sadràj ne izraàva moju voqu i u suprotnosti je sa osnov-
nim konceptom moje odbrane. U interesu je pravde da se taj la`ni podnesak
povu~e iz pravnog prometa.
P.S. Koristim ovu priliku da vas podsetim da mi jo{ niste dostavili
prvostepenu presudu u predmetu Qimaj, Musliju i Baqa, kao ni drugostepe-
ne presude u predmetima: 1. Dario Kordi} i Mario êrkez; 2. Milan Babi};
3. Miroslav Derowi}. Po{to je pro{lo mnogo meseci od izricawa tih
presuda, krajwe je vreme da mi dostavite wihove slu`bene prevode na srp-
ski jezik.
73. Pre definitivne odluke da otpo~nem {trajk gla|u zato {to mi je
oduzeto pravo na odbranu, jo{ sam 14. septembra 2006. godine pisao àlbe-
nom ve}u:
“U sredu, 13. septembra 2006. godine, posredstvom zatvorske straè do-
stavqen mi je dokument pod naslovom “@alba na odluku Pretresnog ve}a o
dodeli branioca”, ~iji je autor izvesni Tjarda Eduard van der Spul, koji se
la`no predstavqa kao vr{ilac du`nosti mog branioca. Van der Spul ni-
kada od mene nije dobio saglasnost za ulagawe te àlbe, a wen sadràj ne
369
izraàva moju voqu i bitno je suprotstavqen osnovnom konceptu moje od-
brane. Zato zahtevam da tu àlbu ve} iz formalnih razloga odbacite zbog
nedostatka pravne legitimacije wenog podnosioca. Alternativno, ukoli-
ko ne prihvatate prethodni moj zahtev – obave{tavam vas da povla~im àl-
bu koju je Van der Spul neovla{}eno podneo u moje ime. Vaqda je jedno od
mojih osnovnih procesnih prava da sam odlu~im da li }u se àliti ili se
ne}u àliti na izvesnu odluku. Ako ne uvaìte moju odluku o blagovreme-
nom povla~ewu Van der Spulove àlbe, to }e zna~iti da me na protivpra-
van na~in tretirate kao ludaka ili maloumnika, kome je oduzeta poslovna
sposobnost i nametnut starateq, odnosno tutor. Podse}am vas da je progla-
{avawe bilo kog ~oveka poslovno nesposobnim nemogu}e bez prethodnog
temeqitog medicinskog ve{ta~ewa.”
370
Tre}i deo
Dokazni spisi predmeta
I.Dokazni predmeti tuìla{tva
1. video-insert mog govora na mitingu u Jagodwaku odrànog 21. apri-
la 1991. godine uvr{ten je u dokazne predmete ~ak {est puta. U ovoj kwizi
taj govor kompletno je naveden u okviru dokaznog predmeta pod brojem 153.
2. video-insert iz emisije Tv novi Sad “Bez reza i bez anestezije” iz
1991. godine, u kojoj sam, odgovaraju}i na voditeqeva pitawa, izme|u osta-
log rekao: “Ja sam srpski ~etni~ki vojvoda. U tradiciji je srpskog ~etni-
{tva da najstariji ìvi srpski ~etni~ki vojvoda ima pravo da progla{ava
nove vojvode. Ne samo da je najstariji ìvi po zvawu, nego je i jedini ìvi
srpski ~etni~ki vojvoda, vojvoda Mom~ilo \uji}. On me je na Vidovdan
1989. godine u manastiru Libertvil kod îkaga proglasio za novog srpskog
~etni~kog vojvodu, a pro{le godine wegovo preosve{tenstvo, vladika dr
Firmilijan, vladika Srpske pravoslavne crkve, me je i miropomazao za
srpskog ~etni~kog vojvodu... U Srbiji je srpski narod pre svega ugroèn
ovom gadnom ekonomskom krizom kojoj zadugo jo{ leka ne}e biti. Ali van
dana{we suène Srbije, srpski narod je ìvotno ugroèn. Novi usta{ki
poglavnik, general Frawo Tu|man, je isukao usta{ku kamu i metnuo je pod
grlo srpskom narodu. Srpski qudi i ène tamo spasavaju gole ìvote. Oba-
veza je svih Srba da im pomognu u odbrani od pomahnitale usta{ke zveri.
Mi radimo u okviru svojih skromnih mogu}nosti, sve {to se moè uraditi
da im pomognemo u toj za{titi. Ali oni pre svega svojom hrabro{}u, svo-
jim heroizmom pokazuju da su spremni da se `rtvuju za odbranu Srpstva, za
odbranu srpske zemqe, srpskih granica, i oni su danas ponos svih Srba...
Srpski ~etni~ki pokret organizuje slawe dobrovoqaca, srpskih ~etnika,
tamo gde je Srpstvo najugroènije. Mi smo ve} dosta, ja vam ne mogu re}i broj
srpskih dobrovoqaca, ~etnika, poslali u razli~ite krajeve po zapadnim
srpskim zemqama, u Slavoniju, Barawu, Zapadni Srem, Dalmaciju, Liku, Ba-
niju i Kordun”.
3. Druga dopuna tuìla{tva izve{taju ve{taka antonija ober{ala
od 30. januara 2007. sa 156 dodatnih primera mojih javnih istupawa.
371
4. Dopuna tuìla{tva izve{taju ve{taka antonija ober{ala od 30.
aprila 2006. godine.
5. Podno{ewe izve{taja ve{taka antonija ober{ala od strane tuì-
la{tva 17. januara 2006.
6. video-insert mog intervjua za slovena~ku televiziju. Ovaj insert
uvr{ten je i u dokazni predmet pod brojem 385, gde ga kompletno navodim.
7. video-insert iz mog intervjua u kome kaèm: “Ja smatram da smire-
wa ne}e biti do definitivnog razgrani~ewa izme|u Srba i Hrvata. Mi i
Hrvati ne moèmo vi{e zajedno ìveti u jednoj dràvi, pod uslovom da ta
dràva bude demokratska. I smatram da je napokon svim Srbima to jasno. A
{to se ti~e na{ih zapadnih granica, one su na liniji Karlobag-Ogulin-
Karlovac-Virovitica, i smatram da ni tu ne treba biti nikakvih uzmicawa”.
8. video-insert mog intervjua na Tv “Politika” od 25. jula 1992.
godine, u kome obja{wavam {ta to zna~i – amputira}emo Hrvatsku. Ovaj
intervju kompletno je naveden u okviru dokaznog predmeta 1181.
9. video-insert iz intervjua na Tv “Politici” u kome sam na novinar-
sku konstataciju da se Tu|man àlio generalima Jna da je izgubio kontro-
lu nad situacijom u Sloveniji i pitawe kako to daqe re{avati, odgovorio:
“Pa normalno da je izgubio kontrolu nad svim srpskim krajevima. Ne moè,
srpski narod ne}e nikada priznati usta{ku vlast, Tu|manovu strahovladu.
Srpski narod je oslobodio, gotovo oslobodio svoje krajeve. Tamo je fakti~-
ki formirana srpska vlast. Srpska vlast je formirana u Srpskoj Krajini.
Tamo Srbi imaju svoju vladu, svoja ministarstva, svoju vojsku, svoju polici-
ju. Srpska vlast je formirana na podru~ju Slavonije, Barawe i Zapadnog
Srema. Tamo je formirana tako|e srpska vlada”.
10. video-insert nastavka istog intervjua, u kome odgovaram na jo{ tri
novinarska pitawa. Prvo pitawe se ticalo zaplene libanskog broda u Lu-
ci Bar s trideset tona oru`ja nepoznate namene, na {ta ja dajem komentar:
“Oru`je verovatno ide u Hrvatsku. Hrvati oru`je nabavqaju na sve strane
sveta. Ovaj embargo Evropske zajednice nije ba{ dovoqno efikasan. Ali,
Hrvati ne znaju da upotrebe to oru`je. To je wihov glavni problem, u voj-
ni~kom smislu. Kada se pojave naoruàni Srbi, Hrvati beè glavom bez ob-
zira. Tamo gde imaju fantasti~nu broj~anu nadmo}nost, oni nisu u stawu da
pobede”. Novinar na to sugeri{e da smo vi{e decenija “ìveli u sasvim
drugim uverewima, ube|ewima, bratstvu i jedinstvu”, a ja nastavqam: “@i-
veli smo pod komunisti~kom indoktrinacijom. Danas se mi osloba|amo i
Srbi su ponovo postali svesni svoje snage. Svoje stare slave. Nema Srbina
koji je pobegao s bojnog poqa na podru~ju Slavonije, a pogotovo na podru~-
ju Srpske Krajine. Znate, kada po~ne borba, ako neko beì, beè samo Hr-
vati. To je svugde slu~aj... u ovim zbivawima”.Tre}e pitawe je bilo da li ve-
rujem da “ne}e biti sukoba ve}ih razmera”, na koje odgovaram: “Ne}e biti
sukoba ve}ih razmera, ali }e se jo{ krv prolivati, proli}e se krvi. Pa{}e
372
jo{ mnoge `rtve. Ne}e biti rata u pravom smislu re~i i ako Armija bude u
stawu da parira ovim aktivnostima hrvatskih predstavnika u saveznoj vla-
sti, ako Armija bude u stawu da odrì pod kontrolom svoje jedinice, svoje
naoruàwe, onda do pravog gra|anskog rata ne}e do}i. Hrvati nisu u stawu
da u|u u taj gra|anski rat”.
11. video-insert iz emisije na Tv “novi Sad”, u kojoj na pitawe gleda-
oca kako vidim sutra{wost Jugoslavije i kakav je moj odnos prema “naro-
dima koji ~ine Srbiju”, odgovaram: “Pa ja ne vidim nikakvu budu}nost Ju-
goslavije. Smatram da su po tom pitawu mogu}e dve varijante. U svakom slu-
~aju Jugoslavija }e nestati, po mom dubokom ube|ewu. Po prvoj varijanti
mogu}e je da }e se Jugoslavija raspasti na tri dràve: Veliku Srbiju, malu
Sloveniju i jo{ mawu Hrvatsku, a po drugoj varijanti, ako se ova prva Hr-
vatima ne dopadne, mi }emo Srbi na}i zajedni~ki jezik sa Italijanima, pa
}emo uspostaviti srpsko-italijansku granicu na liniji Karlobag-Ogulin-
Karlovac-Virovitica, a i pravedno je da se Italijanima vrati ono {to je
wihovo. Moèmo da razgovaramo i sa Ma|arima, i sa Austrijancima;
Austrija je zainteresovana za izlazak na Jadransko more, preko Austrije i
Nema~ka, i bilo bi verovatno pravedno da se to Austriji priu{ti, a pogo-
tovo Ma|arima, jer Ma|ari polaù neka istorijska prava. Hrvati su svoje-
dobno sami predali svoju dràvu u ruke Ma|arima, a Ma|ari su u pro{lom
veku podigli veliku luku na Jadranskoj obali koja se zove Rijeka, pa bi mo-
`da bilo pravedno da se Rijeka vrati Ma|arima. To sve zavisi od pona{awa
ovih na{ih susednih dràva. Wihovo pona{awe do sada nije bilo nimalo
dobro. Austrijanci, vidite, podràvaju na{e neprijateqe. Ma|ari su u~e-
stvovali u naoruàvawu Hrvatske. Wihove vlade su kratkovide, da ne ka-
èm neki gori izraz. A Srbi su wihovi prirodni saveznici ako èle neke
ciqeve da ostvare. Oni, Ma|ari, recimo, nikad ni komad Vojvodine ne mo-
gu da dobiju. To treba da im bude jasno. Ono {to bi oni mogli da dobiju, to
je tamo na Zapadu. To je, preko hrvatskog Zagorja na Rijeku, da iza|u na Ja-
dransko more. A jedino im Srbi mogu biti ozbiqni saveznici u tome. I za-
to malo treba da promisle o svojoj politici. Ako Ma|ari i Austrijanci ne
promene svoj stav, mi }emo se dogovoriti sa Italijom, pa posle neka se oni
kaju vekovima.”
12. video-insert iz iste emisije, u kome kaèm: “nisam odgovorio na
ovo drugo pitawe – kako vidim narode koji ~ine dana{wu Srbiju. Dana{wu
Srbiju ~ini srpski narod, a u Srbiji ìve i nacionalne mawine i svi ti
pripadnici nacionalnih mawina, po mom mi{qewu, treba da uìvaju sva
gra|anska prava i pune slobode, punu gra|ansku ravnopravnost, pod uslovom
da ni~im ne dovode u pitawe srpski dràvni suverenitet i teritorijalni
integritet, to jest da se pona{aju kao lojalni ravnopravni gra|ani dràve
u kojoj ìve. Oni koji dovode u pitawe srpski dràvni suverenitet i teri-
torijalni integritet, poput ve}ine [iptara, wima ne}e biti mesta u gra-
nicama Srbije”.
13. video-insert iz intervjua koji sam dao za Tv novi Sad u prole}e
1991. godine. Deo ovog intervjua uvr{ten je i u dokazni spis pod brojem 354.
373
14. video-insert dela mog govora u Jagodwaku u aprilu 1991. godine.
15. Duplika antonija ober{ala na moj odgovor povodom wegovog izve-
{taja, od 11. decembra 2007. Dokazni predmet koji je prvo ozna~en radi
identifikacije, a onda nije prihva}en na osnovu odluke pretresnog ve}a od
24. januara 2008.
16. video-insert sa sednice narodne skup{tine republike Srbije i
prate}i komentar televizijskog reportera koji saop{tava: “Smatraju}i da
rasprava ne ide u dobrom smeru, ponovo se javio [e{eq, ~ija bi se disku-
sija ovog puta mogla najkra}e opisati kroz predlog da, ako Hrvati isteru-
ju Srbe iz Zagreba, {ta onda Hrvati jo{ ~ekaju u Beogradu i Srbiji. To, po
wemu, predstavqa normalnu razmenu qudi po principu retorzije, ili, kako
je objasnio, odmazde. Na ovo su reagovali Mahmut Memi} i Antun Skende-
rovi}, koji je rekao da su [e{eqevi stavovi poznati, ali da je dobro da je
on to ovog puta rekao za skup{tinskom govornicom, i time ozna~io Hrva-
te u Srbiji kao taoce. Daqe u replici, [e{eq je napomenuo da je ovaj re-
ìm previ{e blag prema Hrvatima, i da }e posle narednih izbora svi oni
biti proterani, a da vi{e ni ovi koji ìve u Srbiji ne}e imati miran san
dok se ne isele. “Po istom pravu po kome je Tu|man proterivao Srbe, mi }e-
mo proterati Hrvate”, rekao je [e{eq i dodao da èli da razbije jo{ jed-
nu iluziju o lojalnom pona{awu Hrvata prema Srbiji jer su, dodao je, i u
ovom ratu pomagali usta{ama”.
17. video-snimak – upis dobrovoqaca u kancelariji Srpske radikal-
ne stranke 6. novembra 1991. Po~iwe novinarskim komentarom mojih re~i
da se vodi zajedni~ka borba srpskih dobrovoqaca “sa Jugoslovenskom na-
rodnom armijom za kona~no oslobo|ewe Vukovara. Na pitawe da li }e se
uputiti dobrovoqci na Grubi{no poqe, jedan od zamenika komandanata
dobrovoqa~kih odreda je odgovorio da je Vukovar prioritet, a tek posle
ostali krajevi”. U razgovoru sa izvesnim Brankom Vasiqevi}em novinar
saznaje da on ima 58 godina, da je ro|eni Ni{lija koji je po{ao da pomog-
ne bra}i u ratu, kao i da ima dva sina, od kojih je jedan dobrovoqac u Boro-
vu, a drugi u Kninu, gde su oti{li pre desetak-petnaest dana. Jo{ dodaje:
“Stric mi je bio komandant, pa krv voda nije”. Onda se daje deo mog obra-
}awa postrojenim dobrovoqcima: “Pomoz’ Bog junaci! Bra}o Srbi, juna~-
ki srpski ~etnici, danas idete u rat. Danas idete da oslobodite srpski Vu-
kovar i da odbranite srpsku Slavoniju. Idete da se prikqu~ite stotina-
ma, hiqadama na{ih dobrovoqaca. Idete iz svih delova dana{we suène
Srbije da vratite slavu srpskom oru`ju. Sadejstvova}ete sa jedinicama Ju-
goslovenske armije, jer je to na{a armija. Ona je pre svega srpska armija po
svom stare{inskom kadru i po svojoj borbi za spas srpske zemqe i srpskih
teritorija”. Novinar taj svoj izve{taj ovako okon~ava: “Gospodin [e{eq
je zavr{io re~ima: “Sre}no momci, vidimo se u Vukovaru!” Da li ove re~i
[e{eqa zna~e i wegovo prikqu~ivawe dobrovoqcima Srpske radikalne
stranke, ostaje da se vidi”.
374
18. video-insert reportaè o poseti rukovodstva Srpske radikalne
stranke Bawaluci, 13. maja 1993. godine, u kome prvo novinar govori: “me-
|u Srbima nema granica” naziv je javne tribine Srpske radikalne stranke
koja je ve~eras prire|ena u prepunoj sportskoj dvorani “Borik” u Bawa Luci.
Pa`wu posetilaca posebno je izazvao govor dr Vojislava [e{eqa, pred-
sednika srpskih radikala, koji je u svom obra}awu podsetio da su Republi-
ka Srpska i Republika Srpska Krajina ponos vaskolikog Srpstva. Srpski
narod zapadno od Drine je pobednik na bojnom poqu, ali ne sme izgubiti
bitku za zelenim pregovara~kim stolom kako bi to hteli i èleli wegovi
neprijateqi i belosvetski me{etari. Narod u Republici Srpskoj ne treba
da se pla{i ni~ijih pretwi, a Drina nikada ne}e biti granica jer je Drina
reka koja te~e kroz centar Srbije, poru~io je vojvoda [e{eq”. Prilog se
zavr{ava mojim re~ima koje su date uìvo: “Drina nikada ne}e biti grani-
ca. Drina je reka koja te~e kroz centar Srbije. Muslimani i Hrvati nam
odavno nikakvu opasnost ne predstavqaju. Samo, bra}o Srbi i sestre Srp-
kiwe, slede}i put u obra~unima ne sme biti stajawa, ~ekawa, ni primirja –
gde udare, treba ih dotu}i da vi{e nikad ne udare”.
19. video-insert reportaè o mitingu Srpske radikalne stranke u Lo-
znici. Prvo se daju moje re~i uìvo: “Mi srpski radikali jo{ jednom se ov-
de pred vama zakliwemo da ne}emo dozvoliti da Drina bude granica, da }e
Drina biti reka koja te~e kroz centar Srbije. Bra}o Srbi i sestre Srpki-
we, zajedni~kim snagama, na{om slogom, na{im jedinstvom mi }emo ujedi-
niti srpske zemqe i stvoriti Veliku Srbiju. A sad odmah, bra}o Srbi i se-
stre Srpkiwe, idemo mirno, ponosno do srpske Drine, do [epa~kog mosta”.
Potom novinar okon~ava prilog: “I na kraju treba re}i, danas je narod
imao ~ast da ga upravo na mostu na Drini obezbe|uju jake policijske snage
– uistinu prava narodna milicija”.
20. insert iz dokumentarnog filma “vukovar 1991” vesne Peti}. No-
vinarka se obra}a dobrovoqki i kaè da je malo neuobi~ajeno da devojke
idu na front. Dobrovoqka odgovara: “Mislim da nije i da treba svi da se
odazovemo ovom pozivu. I ja sam majka dvoje maloletne dece”. Na daqa pita-
wa odgovara da je iz Pirota, da ima trideset tri godine i lakonski saop-
{tava kako se odlu~ila da ide na front: “Pa eto, kad gledam televiziju i
vidim {ta se radi, èlim da pomognem i vredi se `rtvovati za ovu na{u
Srbiju”.
21. Tri video-inserta iz dokumentarnog filma “grad izgubqenih du{a”.
Prvo nepoznati ~etnik govori: “Iz Ni{a, ~etnik, ~etni~ka stranka, [e-
{eqeva stranka, ako ste ~uli. Mi osloba|amo, a JNA ni{ta, qudi”. Zatim
se javqa Miroslav Vukovi} êle: “Mi smo bili ìvo topovsko meso, dobro-
voqce, tj. ~etnike slali su u najgore akcije, kad je trebalo. Oni se u datom
momentu povuku. Mi ostanemo sami na boji{tu, zajedno s me{tanima”. Uba-
cuje se opet nepoznati ~etnik: “Ovo je bila oduvek Srbija”. Drugi nepozna-
ti ~etnik dodaje: “Ovo je oduvek bila srpska zemqa”. Prvi ~etnik se kao ma-
lo qutnuo: “êkaj, brate. A komunisti su udarali granice ’45. i oni su sada
375
krivi za sve ovo. Titovi generali su ovo. Tu|man je Titov general, Antun
Tus isto”. Jo{ jednom Miroslav Vukovi} êle: “Na{ ciq je bio odbrana
Srpstva, pravoslavqa. [to su mene pitali oni iz Ha{kog tribunala i no-
vinari, ba{ taj Bujma, {to se preziva… Pitali su me da li bih opet, i opet
bih branio Srpstvo i pravoslavqe. To su neki vi{i ciqevi od mog jednog
ìvota. Srbi su tamo bili izloèni genocidu tokom Drugog svetskog rata.
Vukovar je pri~a za sebe”. U jednom insertu se ~uje samo: “êtnik, ~etnik, za-
pamtite!” U tre}em insertu nepoznata èna–~etnik govori: “Bi}e srpsko,
na{e. Ne}e vi{e biti usta{a ovde. Ne}e vi{e biti fa{izma. Ne dajemo vi-
{e to. Pedeset godina smo mi trpeli i }utali, ~ekali, i mrzeli su nas. Do-
sta je bilo vi{e. Kraj”. Nepoznati ~etnik kaè: “Mi jedino moèmo da se
borimo s wima (ovde se ~uje novinarska upadica – za{to? – nap. V. [.). Za-
{to? Zato {to oni ubijaju na{e qude. Ubijaju na{u decu. Vi nikada niste
videli dete staro dve godine s glavom; glava deteta je na sviwi, znate, a svi-
wska glava je na detetovom telu. Znate {ta to zna~i? Da li ste to ikada vi-
deli? Ne? Da sa takvim qudima mi diskutujemo? Nikada! Ostaje nam samo da
se borimo do kraja, do posledweg metka – do posledweg usta{e! Da li znate?
To je sve”.
22. Fotokopija vojne kwiìce svedoka optu`be gorana Stopari}a, iz-
data 21. januara 1985. godine, u kojoj se vide pe~ati vojnih po{ta Br~ko i
Bubaw potok. Podaci o u~e{}u u ratu su upisani prvo za 1993., pa tek onda
za 1992. godinu, dok u~e{}e u borbama u Vukovaru 1991. nigde nije upisano.
23. (poverqivo) Dokument ratnog {taba Srpske radikalne stranke, s
potpisom Qubi{e Petkovi}a, upu}en 9. novembra 1991. godine komandantu
odreda “Leva supoderica”, kojim se on obave{tava da se svi dobrovoqci
SrS stavqaju pod wegovu komandu i “za{titu To vukovar, kao i da je rat-
ni {tab za komandanta dobrovoqaca imenovao Slobodana kati}a. U pismu
jo{ stoji: “Molim vas da u zajedni~koj saradwi odredite i imenujete koman-
dira odeqewa, uz preporuku da se Vaki} Branislav iz Ni{a imenuje za ko-
mandira voda dobrovoqaca Ni{a, Leskovca i okoline. Komandantu dobro-
voqaca, kao i komandirima voda i odeqewa ne odobravaju se samostalne ak-
cije bez saglasnosti komandanta odreda. Ratni {tab SRS obavezuje koman-
danta odreda da svim dobrovoqcima izda potvrdu o vremenu provedenom na
rati{tu i nagradi ih sa po dva dana. Svim borcima izdati po dve potvrde;
jedna odmah prilikom stupawa u jedinicu na kojoj se uvodi datum dolaska sa
datumom do daqweg, a druga prilikom povratka, do odre|enog datuma. Napo-
miwemo da su samo va{e potvrde merodavne za pravdawe odsustva s radnog
mesta. Za borce koje ste vratili zbog nediscipline ili bilo kog drugog raz-
loga, kao i borce koji su pokazali izuzetnu hrabrost, molim vas da nas pi-
smeno obavestite. Svi borci redovno }e primati pisma od rodbine, a isti
to mogu u~initi preko na{ih veza. Svim borcima èlimo dobro zdravqe i
povratak, kada oslobodite Vukovar, prestonicu Srpske oblasti Slavonije,
Barawe i Zapadnog Srema”.
24. (poverqivo) Spisak ~lanova ratnog {taba SrS od 5. decembra 1991.
godine s potpisom Qubi{e Petkovi}a.
376
25. (poverqivo) molba ~etni~kog komandanta za vukovar kapetana
Slobodana kati}a, s pe~atom op{tinskog {taba Teritorijalne odbrane
vukovara, da se za {est lica, svi iz vukovara, uputi predlog za unapre|ewe
zbog ratnih zasluga. Pismo je datirano 9. decembra 1991. godine.
26. karta Jugoslavije sa ucrtanim granicama velike Srbije.
27. Politi~ki program Srpskog ~etni~kog pokreta iz 1990. godine, iz
kog su tri ta~ke interesantne za ovaj proces. U prvoj ta~ki se kao osnovni
politi~ki ciq Srpskog ~etni~kog pokreta odre|uje “obnavqawe slobodne,
nezavisne i demokratske srpske dràve na Balkanu, koja }e obuhvatiti ce-
lokupno Srpstvo, sve srpske zemqe, {to zna~i da }e u svojim granicama
imati, pored sada{we oktroisane srbijanske federalne jedinice, srpsku
Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski
Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju,
srpsku Slavoniju i srpsku Barawu”. U tre}oj ta~ki kao osnovni ciq se od-
re|uje “postizawe punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i
politi~kog jedinstva srpskog naroda, kao i me|usobnog razumevawa i soli-
darnosti Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba katolika i Srba pro-
testanata. To podrazumeva i definitivno okon~awe gra|anskog rata koji su
komunisti pre pola veka nametnuli Srbima”. Jedanaestom ta~kom se pred-
vi|a “postavqawe pitawa odgovornosti za genocid i ratnu {tetu naroda
~iji su pripadnici u toku Drugog svetskog rata masovno u~estvovali u po-
ku{aju istrebqivawa Srba. To iziskuje detaqan i sveobuhvatan popis `r-
tava i identifikaciju zlo~inaca, posebno u uslovima u kojima je do{lo do
obnavqawa “Nezavisne Dràve Hrvatske” i pojave novog usta{kog poglav-
nika, te sveobuhvatnu za{titu srpskog ìvqa koji se trenutno na{ao ugro-
èn novom genocidnom politikom”.
28. izve{taj o poginulim i rawenim borcima Srpskog dobrovoqa~kog
odreda “Dragi Lazarevi}” u Podvele`ju, koji su 3. avgusta 1993. godine pot-
pisali komandant tog odreda kapetan milenko ke{eq u~o i komandant
nevesiwske brigade pukovnik novica gu{i}. U zaglavqu dokumenta stoji
oznaka “Srpski ~etni~ki pokret”, a u wemu se opisuje kako je {esnaest pri-
padnika tog odreda “iz Trebiwa do{lo u Nevesiwe kao ispomo} doma}im
snagama u borbi protiv usta{ko-muslimanskih snaga, probijawu wihovih
linija i ~i{}ewu sela podru~ja Podvele`ja od ovih formacija”. Izve{taj
sadrì opis borbenih dejstava i pokazuje da su na tom podru~ju musliman-
ske snage bile dobro naoruàne, pa su Srbima nanele te{ke gubitke. Tu se
obja{wava kako su pojedini dobrovoqci poginuli i raweni.
29. milenko ke{eq u~o je 15. maja 1995. godine potpisao dopunu pret-
hodnog izve{taja, u kome se navodi na koji na~in je raweno devet dobrovo-
qaca prilikom ~i{}ewa pravca kruàw-Sviwarina-Jelovac u Podvele`ju.
30. insert video-snimka mog intervjua za serijal “Smrt Jugoslavije”,
u produkciji Bi-Bi-Sija. Ovaj serijal tuìla{tvo naveliko eksploa-
377
ti{e kao izvor dokaza protiv mene, tako da je iz wega izvelo ~ak osam
dokaznih predmeta (pod brojevima 62-69). Ovaj dokazni predmet bi bio
deveti a u stvari je samo duplikat dokaznih predmeta 65 i 66.
31. Transkripti mog svedo~ewa kao svedoka odbrane u procesu Slobodanu
milo{evi}u 2005. godine. Ina~e, sav taj materijal sam objavio u mojoj kwizi
“Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu” (dr Vojislav
[e{eq: Sabrana dela, tom 61., Srpska radikalna stranka, Beograd 2005.).
32. moj intervju “Promocija predsedni~kog kandidata” na Tv Beograd
6. decembra 1990. godine, objavqen kasnije u kwizi “Sizifovska sudovawa”.
Tu sam, izme|u ostalog, rekao: “Mi, srpski ~etnici, smatramo da su Jugosla-
vija i jugoslovenstvo jedna velika socijalno-istorijska bolest koja je na-
grizala srpski narod u ovom dvadesetom veku, poput one druge bolesti – ko-
munisti~ke, i da mi Srbi moramo napokon da shvatimo da u Jugoslaviji ne-
mamo vi{e {ta da traìmo, moramo da shvatimo da nam ni Hrvati ni Slo-
venci nikada ni bra}a ni prijateqi nisu bili i da moramo {to pre od wih
da se razi|emo, s wima da se razi|emo. [to se Slovenaca ti~e, na svu sre}u
nemamo nikakvih nere{enih teritorijalnih pitawa i srpski narod bi tre-
balo sada sve snage da uloì da se Slovencima pruì puna podr{ka u wi-
hovoj te`wi za otcepqewem i formirawem samostalne dràve ili pri-
kqu~ewem nekoj drugoj dràvi, to vi{e nas ne treba da interesuje. Za nas
Srbe, to pre svega zna~i milion i petsto hiqada ogor~enih neprijateqa
mawe u granicama jedinstvene dràve. Ima nekoliko nere{enih spornih
pitawa. Recimo, Slovenci bi trebalo da snose odgovaraju}i deo ukupnog ju-
goslovenskog duga, trebalo bi da plate fabrike koje su posle rata preseqe-
ne odlukom tiranina i diktatora Josipa Broza Tita iz Srbije u Sloveniju,
i to bi bilo sve. Oni mogu odmah da idu. A {to se Hrvatske ti~e, mi, srpski
~etnici, neprekidno poru~ujemo novom usta{kom poglavniku Frawi Tu|-
manu i novoj usta{koj vlasti u Hrvatskoj, da se ne igraju sa srpskim naro-
dom koji ìvi na podru~ju dana{we improvizovane hrvatske dràvne zajed-
nice. To je srpska teritorija na kojoj ìvi srpski narod, i nikada ne}emo
dozvoliti da ona bude odvojena od matice zemqe. Mogu Hrvati da se izdva-
jaju iz Jugoslavije, mogu dakle da imaju samostalnu dràvu, da se prikqu~u-
ju nekom drugom, ali moraju uvek znati da ni po koju cenu, po cenu novih re-
ka krvi, ne}emo dozvoliti da nam odvajaju nijednu teritoriju na kojoj se na-
laze srpska sela, srpska masovna grobqa, srpske klanice, srpske jame, srp-
ski logori, srpski Jasenovci, srpske poru{ene crkve – to nikada ne}emo
dozvoliti. Ali mi, srpski ~etnici, se tako|e zalaèmo da se obnovi pita-
we odgovornosti hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine u Drugom svetskom
ratu, polaze}i od ~iwenice da su Hrvati kao narod zdu{no podràvali
usta{ki Paveli}ev reìm sve do kraja 1943. godine, do kapitulacije Ita-
lije, kada je ve} svima bilo jasno ~ijom }e se pobedom okon~ati ratna dej-
stva u tom ratu. Umesto da hrvatski narod posle rata odgovara za usta{ke
zlo~ine – Hrvati su za to nagra|eni. Do{li su u sastav te improvizovane
Titove hrvatske dràve”.
378
U tom trenutku u re~ mi je upala voditeqka emisije Branka Kerkez:
“Pa nije vaqda ceo hrvatski narod?” Nastavio sam sa izlagawem: “Nije ceo,
ali ti izuzeci su toliko zanemarqivi da ih nije potrebno posebno ovde po-
miwati. Znate, nisu ni svi Nemci bili za Hitlera i naciste. Bilo je Ne-
maca koji su stradali u Hitlerovim logorima, koji su ubijani, koji su mora-
li da beè u emigraciju, ali bila ih je velika mawina – a nema~ki narod je
ka`wen za Hitlerove zlo~ine u Drugom svetskom ratu bez obzira {to svi
Nemci nisu bili nacisti. Kako je nema~ki narod ka`wen? Bila je ve}ina
Nemaca za nacisti~ki reìm i Nemci su primerno ka`weni jer je Nema~ka
kao dràva izgubila ogromne teritorije: Isto~nu Prusku, [lesku, mnoge
druge teritorije. Zatim, podeqena je voqom sila pobednica na tri mawe dr-
àve: Isto~nu i Zapadnu Nema~ku i Austriju. Trebalo je da pro|e gotovo
pola veka da se steknu uslovi za ponovno ujediwewe Isto~ne i Zapadne Ne-
ma~ke, a pitawe je kad }e i wen tre}i konstitutivni deo – Austrija, mo}i da
se ujedini s nema~kom celinom. Nemci su zatim morali da pla}aju izvesne
reparacije. Nemci su bili pod tutorstvom velikih sila, a za razliku od ne-
ma~kog slu~aja, mada su Hrvati proporcionalno svojoj brojnosti mnogo te-
è ratne zlo~ine po~inili, hrvatski narod i ta improvizovana hrvatska dr-
àva kao da su za to nagra|eni. U svoj sastav dobili su teritorije koje nika-
da kroz istoriju nisu bile hrvatske, kao recimo, jedan Dubrovnik, koji je
tradicionalno srpski grad i u kome su vekovima ìveli Srbi katolici. Mi
smatramo da to pitawe odgovornosti hrvatskog naroda treba da se obnovi.
Razume se, mi nemamo nameru da se Hrvatima svetimo na taj na~in {to bismo
uzvra}ali “oko za oko – zub za zub”, za svaku srpsku glavu da skidamo hrvat-
sku glavu. Ne. Mi Srbi smo tradicionalno vite{ki narod i ruke na{eg na-
roda nikada nisu bile umazane krvqu nevinih civila, èna, dece i staraca.
Mi Srbi smo ratnici na bojnom poqu i kad pobedimo protivnika, mi ga vi-
{e daqe ne mrcvarimo niti se na wemu iìvqavamo. Mi se vite{ki odno-
simo i prema samom protivniku. Zato hrvatski narod ne treba da strepi od
neke srpske osvete tog tipa, tog karaktera. Mi to ne}emo da ~inimo. Mi }e-
mo ostati vite{ki dostojanstveni narod i u svojoj budu}nosti – ali Hrvati
moraju da budu ka`weni, treba da budu ka`weni na onaj na~in na koji se ina-
~e u civilizovanom svetu ka`wavaju narodi i dràve za zlo~ine koje po~i-
ne u ratnim uslovima wihovi reìmi – a to je gubitak teritorija”.
Usledilo je op{irnije voditeqkino pitawe i zahtev za razja{wewe ne-
kih segmenata prethodnog odgovora: “Vi ste malo~as govorili o va{em pro-
gramu, o programu zapravo ~etni~kog pokreta, i rekoste da, kad sam ja rekla
da su mnogi stradali od ~etnika, vi ste opovrgli tu tvrdwu donekle. Zar ne
mislite da mo`da preterujete s tim da bi trebalo hrvatski narod da odgo-
vara za ono {to je u~inio, jer rekli ste, koliko sam ja stekla utisak, da se
vi zalaète za nacionalno pomirewe Srbije, jel’ tako? Pa {ta mislite o
tom pitawu u Hrvatskoj, izme|u Srba i Hrvata?” Odgovorio sam: “Ja sma-
tram da se mi Srbi nikada s Hrvatima ne moèmo pomiriti dok ìvimo u
granicama jedinstvene dràve. Istorija dosada{we Jugoslavije, bilo Kra-
qevine Jugoslavije, bilo komunisti~ke Jugoslavije, pokazala je da ta Jugo-
slavija jednostavno ne moè egzistirati kao demokratska dràva upravo
379
zbog hrvatskih te`wi, neprekidnih separatisti~kih te`wi. Hrvati Jugo-
slaviju nikada nisu iskreno èleli ili prihvatali. Oni su je shvatili samo
kao privremeno, prelazno, prolazno re{ewe u tragawu za nekom boqom op-
cijom. Nakon Prvog svetskog rata Hrvati su na neki na~in bili prinu|eni
da u|u u dràvni savez sa Srbima da bi spasli neke svoje zapadne teritori-
je pred italijanskim apetitima. I Srbi, smatraju}i Hrvate svojom bra}om,
iskreno kao i uvek, naivno, kao {to su ~esto kroz svoju istoriju ~inili,
u{li su u tu dràvnu zajednicu ne znaju}i kakvi su krajwi ciqevi hrvat-
skih politi~ara. A {to se ti~e na{ih ciqeva, mi smo…”
Na tom mestu voditeqka me je ponovo prekinula re~ima: “Izvinite, da
li to zna~i, vi smatrate da Jugoslavija ne treba da postoji?” Dao sam jo{
direktniji i celovitiji odgovor: “Ne treba da postoji. Mi se borimo za ob-
novu slobodne i nezavisne srpske dràve na Balkanu, koja }e obuhvatati sve
srpske zemqe, {to zna~i, pored dana{we suène srbijanske federalne je-
dinice, a mi je smatramo suènom i kad obuhvata Vojvodinu, Kosovo i Me-
tohiju, da u sastav srpske dràve treba ponovo da u|u srpska Makedonija,
srpska Crna Gora, srpska Bosna, srpska Hercegovina, srpski Dubrovnik,
srpska Dalmacija, srpska Lika, srpski Kordun, srpska Banija, srpska Sla-
vonija i srpska Barawa. Bez i jednog od ovih konstitutivnih delova, za nas
nema celovite i jedinstvene srpske dràve. A {to se ti~e nacionalnog po-
mirewa me|u samim Srbima – mi, srpski ~etnici, smo pristalice nacio-
nalnog pomirewa, ali to ne zna~i da nismo za revan{izam. Mi smo i za re-
van{izam. Mi smatramo, pre svega, da borbom za istinu o na{oj novijoj pro-
{losti, dolazimo u situaciju da objasnimo narodu za{to je do{lo do uspo-
stavqawa komunisti~ke diktature, ko je kome kumovao i ko je od najve}ih
srpskih izdajnika, izdajnika srpskog naroda – krivac za takvo stawe. Mi
smatramo da ne moèmo izbe}i bilo kakav revan{izam u toj politici na-
cionalnog pomirewa. Moramo, recimo, svim Titovim borcima, generali-
ma, visokim partijskim i dràvnim ~inovnicima – uskratiti sve privile-
gije, sve beneficije koje su uìvali zahvaquju}i svom poloàju unutar dr-
àvnog aparata, guraju}i zemqu u propast. To je vid na{eg revan{izma. A
mi, srpski ~etnici, smo vrlo efikasno dokazali da smo zaista pristalice
politike nacionalnog pomirewa. U vreme, uo~i balkanskih, u toku balkan-
skih, u vreme Prvog svetskog rata – ~etnici su bili gerilska organizacija.
U vreme Kraqevine Jugoslavije su bili nadstrana~ka organizacija. U Dru-
gom svetskom ratu od ~etni~kog pokreta je izrasla Jugoslovenska kraqev-
ska vojska u otaybini. Mi, dana{wi srpski ~etnici, nastavqaju}i tradici-
je dr Slobodana Jovanovi}a, generala Draè Mihailovi}a, Dragi{e Vasi-
}a, Stevana Moqevi}a – odloìli smo oru`je u stranu u unutra{wim po-
liti~kim borbama me|u Srbima. Mi smo se danas transformisali u demo-
kratsku politi~ku stranku koja upra`wava iskqu~ivo miroqubiva sred-
stva politi~ke borbe. Mi smo stranka demokratskog karaktera i po svojoj
unutra{woj strukturi i po na~inu dono{ewa odluka, i po metodu delova-
wa i po svom strana~kom programu. Samim tim {to upra`wavamo iskqu~i-
vo miroqubive metode politi~ke borbe – mi smo pokazali svoju spremnost
380
za nacionalno pomirewe. Ne prihvatamo teze nekih drugih politi~ara da
nacionalno pomirewe podrazumeva da svi Srbi misle jednom glavom, na
isti na~in, da pripadaju jednoj stranci, da se okupqaju oko samo jednog
programa, itd. Onda opet na{a dràva ne bi bila demokratska, opet bismo
ìveli pod reìmom jednoumqa. Mi moramo da ìvimo kao drugi civili-
zovani demokratski narodi u Zapadnoj Evropi i u svetu, dakle, narodi unu-
tar kojih }e se uvek odvijati politi~ke borbe, u kojima }e uvek biti suko-
bqenih suprotnosti, ali }e se politi~ke borbe odvijati kroz mirnodopski
parlamentarni politi~ki ìvot”.
Posle jedne ekskurzije u viziju srpskog postizbornog politi~kog ì-
vota, voditeqka se opet vratila na dijalog o nacionalnim temama, upitav-
{i: “Da se vratimo va{em odre|ewu Velike Srbije. Recite nam kako biste
vi do{li do te Velike Srbije, kako biste je stvorili; vi ste rekli koje te-
ritorije bi ona obuhvatala.” Kao da sam imao spreman detaqan odgovor:
“Pa, evo, nas, srpske ~etnike, neprekidno optuùju da prizivamo gra|anski
rat i bratoubila{tvo… To nije istina. Mi nismo nikakvi zagovornici
gra|anskog rata, a ube|eni smo da ne postoje nikakvi uslovi da u dana{woj
Jugoslaviji neko povede gra|anski rat protiv srpskog naroda. Ne znam ko
bi taj rat protiv srpskog naroda, recimo, vodio. Slovenci nikada kroz svo-
ju istoriju nikakvu dràvu nisu imali, niti su ratove vodili. Kako oni on-
da sa Srbima da ratuju? Hrvati ve} devetsto godina nikakve dràve nemaju,
niti ratove vode. Hrvati su u~estvovali u tu|inskim ratovima kao strani
najamnici i tu su se na bojnom poqu redovno pokazivali kao slabi vojnici,
sluìli su kao pomo}ne, posadne trupe u austrijskoj, ma|arskoj i nekim dru-
gim vojskama. Nije nimalo slu~ajno, s obzirom da su se toliko isticali u
{ikanirawu nevinog civilnog stanovni{tva da je u ju`nim nema~kim po-
krajinama jo{ sa~uvana poslovica: “Bog me sa~uvao kuge i Hrvata”. Kad bi
oni mogli za Srbe predstavqati opasnost? Da se opet pojavi nekakva Hi-
tlerova ili Musolinijeva soldateska kojoj bi se prikqu~ili, pa se pod we-
nom za{titom upustili u teror nad Srbima, u novi genocid. Ina~e, drugog
na~ina da oni vode gra|anski rat – nema. Neka od ovih izmi{qenih nacija
da vodi gra|anski rat protiv Srba, tako|e je nezamislivo. Panislamisti
da vode rat protiv Srba i ova {a~ica makedonstvuju{~ih s juga Srbije; da
[iptari vode rat protiv srpskog naroda – sasvim je iluzorno. [iptari ni-
kada nikakve dràve ne bi imali – Albanija ne bi postojala da nije nasta-
la kao kompromisno re{ewe velikih sila nakon balkanskih ratova. [ip-
tari nikad ni ratovali nisu, pored toga {to dràve nisu imali. Oni su tur-
skoj vojsci sluìli kao ba{ibozluk – to su neregularne trupe koje su {i-
kanirale nevino civilno stanovni{tvo, pqa~kale mrtvace i rawenike na
bojnom poqu, a nikada u nekom ozbiqnijem sudaru sa srpskom ili nekom dru-
gom evropskom vojskom nisu imali {ansi na uspeh. Dakle, protiv Srba ne-
ma ko da vodi gra|anski rat. Mogu}a je samo jedna nesre}na okolnost da se,
mi Srbi, opet sami me|usobno pokoqemo. Mi, srpski ~etnici, po svaku ce-
nu to nastojimo izbe}i. Zato smo odlu~no protiv upotrebe oru`ja u me|u-
sobnim srpskim politi~kim borbama. Borbe moraju da budu, politi~ke
borbe, ali iskqu~ivo miroqubive. Mora se po svaku cenu izbe}i gra|anski
381
rat me|u Srbima. I zato smo se konstituisali kao politi~ka stranka de-
mokratskog karaktera s miroqubivim metodima politi~ke borbe, a iskqu-
~ili smo oruàna sredstva kao metod obra~unavawa u ovim politi~kim
borbama koje vodimo s komunistima i drugim strankama, za koje smatramo
da ne zastupaju istinske interese srpskog naroda, odnosno da su svojom po-
litikom suprotstavqeni tim interesima”.
I posledwe pitawe, koje se u ovom intervjuu ticalo nacionalnih tema,
ako izuzmemo kosovskometohijske, koje nisu predmet ha{ke optu`nice pro-
tiv mene, glasilo je: “Da li to {to ste malo~as ispri~ali zna~i da mislite da
bi svi mirno pristali na promene granica unutar Jugoslavije?” Tu je odgo-
vor bio prili~no kratak i decidan: “Unutar Jugoslavije od svih naroda je-
dino Srbi imaju me|unarodno zagarantovane i priznate granice. Sve gra-
nice isto~ne Jugoslavije su me|unarodno priznate srpske granice. Makedo-
nija, odnosno Ju`na Srbija, bila je u sastavu Srbije pre stvarawa Jugosla-
vije i osta}e u sastavu Srbije i posle prestanka postojawa Jugoslavije. Ta-
ko|e, Vojvodina, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, a na{e zapadne granice
odre|ene su Londonskim paktom iz 1915. godine. Prema tome, tu nemamo s
kim {ta da dokazujemo; po me|unarodnom pravu sve je jasno. Na{e je da se po-
trudimo da se pomogne Slovencima da se {to pre otcepe. Onaj ko bude imao
vlast u Beogradu, taj }e postavqati uslove. A kad se otcepe jednom Sloven-
ci, za dve-tri godine, izvr{i}emo amputaciju Hrvatske. Razume se, da}emo
Hrvatima samo ono {to je wihovo, a to je linija Karlobag–Ogulin–Karlo-
vac–Virovitica, dakle zapadni obronci Slavonije, Hrvatsko zagorje, Za-
greb, Istra, Kvarner – pa neka Hrvati vide {ta je, i ~ije je to, nek’ se dogo-
varaju s Ma|arima, Austrijancima, Italijanima, da li je to wihovo ili aus-
trijsko, ma|arsko, italijansko. Nemojmo mi da brinemo tu|e brige. Mi mo-
ramo napokon kao narod da se okrenemo sami sebi, jer smo suvi{e energije,
posebno u ovom veku, prosuli re{avaju}i tu|e probleme i bore}i se za dru-
ge, a danas smo do{li na rub opstanka”.
33. ovaj dokazni predmet sadrì pismo koje smo 1991. godine maja goj-
kovi}, kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke, i ja, u svojstvu
predsednika te stranke, uputili Predsedni{tvu Socijalisti~ke Federa-
tivne republike Jugoslavije i Programsku deklaraciju Srpske radikalne
stranke od 3. marta 1991. godine. U pismu smo rezolutno saop{tili: “Po-
vampirena usta{ka vlast u novouspostavqenoj “Nezavisnoj Dràvi Hrvat-
skoj” otpo~ela je novi genocid nad srpskim narodom. [ta vi ~ekate? Poka-
zali ste potpunu neozbiqnost i neodgovornost. Ni{ta ozbiqno niste u~i-
nili da tome stanete ukraj. Odlu~no zahtevamo da odmah preduzmete sve me-
re da sru{ite sa vlasti novog usta{kog poglavnika i Titovog generala
Frawu Tu|mana i usta{ki reìm u dana{woj Hrvatskoj, da razoruàte sve
usta{ke formacije i pohapsite pojedince i grupe koji su organizovali i
pripremali pokoqe Srba. Ukoliko to odmah ne u~inite, srpski narod }e
vas smatrati za glavne krivce i snosi}ete kompletnu odgovornost za sve
eventualne tragi~ne posledice. Zahtevamo da armija odmah za{titi sop-
stveni narod i da pohapsi sve generale koji su se do sada tome suprotstavqa-
li. Budete li i trenutak oklevali, pozva}emo srpski narod da definitivno
382
preuzme sopstvenu sudbinu u svoje ruke, stvori Srpsku armiju, prvo se s vama
obra~una i sa kapitulantskim generalima, a zatim i sa usta{kim poretkom
u Hrvatskoj”. Od ukupno 25 ta~aka Programske deklaracije relevantne bi,
uslovno re~eno, mogle biti tri ta~ke. Prema prvoj, kao jedan od osnovnih
ciqeva navodi se “obnavqawe slobodne, nezavisne i demokratske srpske dr-
àve na Balkanu koja }e obuhvatati celokupno Srpstvo, sve srpske zemqe,
{to zna~i da }e u svojim granicama imati, pored sada{we oktroisane srbi-
janske federalne jedinice, srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bo-
snu i srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Li-
ku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Barawu”. Pre-
ma {esnaestoj ta~ki, planirali smo “postavqawe pitawa odgovornosti za
genocid i ratnu {tetu naroda ~iji su pripadnici u toku Drugog svetskog ra-
ta masovno u~estvovali u poku{aju istrebqivawa Srba. To iziskuje deta-
qan i sveobuhvatan popis `rtava i identifikaciju zlo~inaca, posebno u
uslovima u kojima je do{lo do obnavqawa “Nezavisne Dràve Hrvatske” i
pojave novog usta{kog poglavnika, te sveobuhvatnu za{titu srpskog ìvqa
koji se trenutno na{ao ugroèn novom genocidnom politikom”. Petom
ta~kom zalagali smo se za “postizawe punog nacionalnog, duhovnog, kultur-
nog, ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda, Srba muslimana,
Srba katolika i Srba protestanata. To podrazumeva i definitivno okon-
~awe gra|anskog rata koji su komunisti pre pola veka nametnuli Srbima”.
U zavr{noj odredbi jo{ isti~emo: “Bore}i se za {to efikasnije i celovi-
tije ostvarivawe ove programske deklaracije, zalaèmo se za saradwu i je-
dinstvo svih srpskih nacionalnih demokratskih organizacija, a posebno
podràvamo politi~ke napore Srpske demokratske stranke na podru~ju da-
na{we Hrvatske, Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine i Na-
rodne stranke Crne Gore, smatraju}i ih istinskim i dostojnim zastupnici-
ma interesa srpskog naroda na teritorijama na kojima deluju. Svesrdno po-
dràvamo nastojawa Srpske Krajine i Srpskog nacionalnog ve}a da se ta-
mo{wi srpski narod izvede van kontrole i zuluma novouspostavqene usta-
{ke vlasti”. Oba dokumenta objavqena su u mojoj kwizi “Srpski ~etni~ki
pokret” iz 1994. godine.
34. intervju koji je sa mnom vodila verica mili}evi} i pod naslovom
“êtni~ka osveta bi}e slepa!” objavila u listu “on” 24. maja 1991. godine,
a tuìla{tvo ga je preuzelo iz moje kwige “Politika kao izazov savesti”.
Intervju je po~eo pitawem o mom nedavnom boravku na Palama i susretu s
Radovanom Karayi}em. O tome sam dao {iru informaciju: “Ja sam ve} ra-
nije zakazao neke skupove u Sarajevu i okolini i najavio sam u~e{}e na
\ur|evdanskom uranku na Romaniji, kod pe}ine Starine Novaka, a nakon
toga sam se dogovorio s Mirjanom Bobi} da gostujem u wenoj emisiji “Umi-
je}e ìvqewa”. Na uranku sam se na{ao s Radovanom Karayi}em. SRS podr-
àva politiku SDS u Bosni i Hercegovini. Karayi} je istinski vo|a ta-
mo{weg srpskog naroda i uìva nepodeqeno poverewe. U~estvovao sam u
formirawu ~etni~ke komande na Romaniji i imao konsultativni sastanak
s ~etni~kim komandantima iz isto~ne Hercegovine i Bosanske krajine. TV
emisija “Umije}e ìvqewa” otkazana je zbog pretwi i demonstracija musli-
manskih fundamentalista. Kasnije sam saznao da su fizi~ki napali Mirjanu
383
Bobi} i Aleksandra Tijani}a. Meni je vrlo ào {to je do{lo do napada
na Mirjanu Bobi}, kao jednu damu i novinarku, a {to se samog Tijani}a ti-
~e, kaù o~evici da se toliko upla{io da se sav tresao. Mo`da mu to nije
lo{a lekcija, ako ve} nema nekih teìh posledica, po{to se on toliko raz-
metao svojim doprinosom bosanskoj demokratiji i slobodnom novinarstvu,
pa neka i on sada malo mu}ne svojom glavom. Verovatno }e razumeti u kakve je
besmislene vode zaplovio. Mene niko nije napao. Niko mi nije nijednu ru-
`nu re~ uputio, mada sam se toga dana {etao Sarajevom. Dodu{e, imao sam
ve}u pratwu. Mo`da mi je neki pogled mr`we bio upu}en, ali to je sve. A i
znali su ti potencijalni napada~i, da su poku{ali napad, da bi se krv pro-
lila, i to velika krv, ulicama Sarajeva. Moji pratioci i ja bili smo do zu-
ba naoruàni i spremni na sve. U tim demonstracijama nije u~estvovao ni-
jedan pripadnik uglednih muslimanskih porodica Sarajeva. Me|u wima su
prepoznati muslimani, doseqenici iz Sanyaka. Do{qaci. Mi imamo kom-
pletan snimak demonstracija i trenutno traje prepoznavawe pojedinih u~e-
snika, a organi Srpskog ~etni~kog pokreta done}e odluku kako }e biti ka-
`weni svi oni koji su skandirali “zakla}emo [e{eqa”. êtni~kom vojvo-
di se ne mogu takve pretwe neka`weno upu}ivati”.
Naredno pitawe je bilo odakle toliki strah od mog nastupa na bosan-
skohercegova~koj televiziji, pa sam rekao: “Wima je jasno da mi nikakvim
argumentima ne mogu parirati, da mi se ne mogu argumentovano suprotsta-
viti, kao {to nisu mogli ni nekoliko godina ranije, pa im jedino preosta-
je da me iskqu~e iz javnosti. Nisu to stari ra~uni. Oni se boje aktuelnih
zbivawa u na{oj zemqi. Na{a politi~ka pozicija ih zabriwava i pla{i.
I s razlogom pla{i sve te islamske fundamentaliste, jer wihovi snovi o
muslimanskoj dràvi Bosni osta}e samo pusti snovi. Od wene realizacije
ne}e biti ni{ta. Mi }emo se tome vrlo uspe{no suprotstaviti”. Ne{to ka-
snije usledilo je novinarsko pitawe: “Zar je ve} dotle do{lo, kako ju~e re-
koste na konferenciji za {tampu, da ukoliko po~ne likvidacija golorukih
Srba – ne preostaje ni{ta drugo do akcije ’oko za oko’?” Moj odgovor je bio
potvrdan: “Jeste! Mi smo ve} rasporedili nekoliko ~etni~kih grupa u Za-
grebu i nekim drugim gradovima u Hrvatskoj, koje su obu~ene za diverzant-
sko-teroristi~ka dejstva i, ako do|e do masakrirawa srpskog civilnog sta-
novni{tva, ~etnici }e udariti iz sve snage po Zagrebu i drugim koncentra-
cijama Hrvata. A znate, kada se sprovodi odmazda, osveta je slepa. Bi}e tu i
nevinih `rtava, ali, {ta se tu moè. Neka prvo Hrvati razmisle. Mi ne}e-
mo prvi udariti, ali ako oni udare, mi ne}emo gledati koga udaramo. I ako
vojska pod hitno ne razoruà usta{e, bi}e mnogo krvi”.
Novinarka, posle izvesne digresije, ide daqe: “Za situaciju u Hrvat-
skoj o~ito se moè re}i da je dolaskom HDZ-a na vlast – “metastazirala”.
Ako biste bili odre|eni za hirurga, {ta biste uradili, a da karcinomom
inficiranog bolesnika spasite?” Ovog puta sam bio kratak: “Ja bih najpre
naredio Armiji da povu~e trupe i naoruàwe s podru~ja dana{we Slove-
nije i omogu}i otcepqewe Slovenije. Zatim bih naredio amputaciju Hr-
vatske i povla~ewe Armije i naoruàwa na liniju Karlobag-Ogulin-Kar-
lovac-Virovitica. Ukinuo bih sve organe savezne vlasti i formirao komi-
tet srpskog nacionalnog spasa, koji bi imao sve ingerencije u vanrednom
384
stawu do izbora za ustavotvornu skup{tinu, a izbori bi se zakazali do kraja
godine”. Novinarka mi tu upada u re~: “Da li bi to ba{ bilo bezbolno?
Spremno sam reagovao: “To bi bilo vrlo bezbolno, jer bi se Hrvati posa-
krivali u mi{je rupe. To je kukavi~ki narod. U genima su kukavice”. Novi-
narka je uporna u suprotstavqawu: “Ne bih se tu sloìla s Vama!” Ja sam,
izgleda, jo{ uporniji: “Pa, ovde u Zapadnom Sremu 22 Srbina su potukli vi{e
od 300 usta{kih specijalaca. Zna~i, 15 Hrvata na jednog Srbina nije dovoqno
da oni pobede. A boqe su naoruàni, boqe opremqeni. U Splitu su znali
da je armija dobila nare|ewe da ne sme da puca. I dave golorukog vojnika, a
on ne sme da upotrebi oru`je. Da je vojska po~ela da puca, videli biste ka-
ko bi se razbeàli”. Novinarka tu otvara jo{ jedan problem: “A {ta kaè-
te za onu grupu Srba u Splitu koja je dala podr{ku i izrazila lojalnost
Tu|manu i vrhovni{tvu?” Ni to pitawe me nije iznenadilo: “Pa, me|u Sr-
bima se uvek na|e izdajnika. To je mala grupa izdajnika, kakvih se uvek na-
|e. Za celo vreme Drugog svetskog rata, Ante Paveli} je imao Srbina Be-
sarevi}a kao svog doglavnika, dok je trajao Jasenovac, dok su trajali poko-
qi, jame, pqa~ke. Pod raznim pritiscima, ucenama, nagovorima, nekada i
kupovinom za novac, na|e se Srba izdajnika. Imamo mi Srba izdajnika i u
Beogradu. Eto, imamo jednog Vuka Dra{kovi}a. Kud }e ve}i izdajnik od wega.
Prodao se Anti Markovi}u, prodao se Tu|manu, prodao se stranim obave-
{tajnim slu`bama i sve {to radi, radi suprotno interesima srpskog naroda”.
Objasnio sam i za{to se u isti ko{ ne mogu trpati Milo{evi}ev i
Tu|manov reìm, a novinarka je zatraìla da komentari{em izjavu Marka
Veselice, predsednika Hrvatske demokratske stranke, koju je dao nekim po-
vodom u to vreme, prema kojoj: “Ako do|e do rata, Hrvatska }e dobiti po no-
su. Ja mislim da sam time sve rekao”. Usledila je nova serija kratkih pita-
wa, od kojih je prvim novinarka traìla da objasnim kako sam do{ao do od-
re|ewa srpsko-hrvatskih granica. Rekao sam da su to “granice najbliè sa-
obraène odredbama Londonskog pakta iz 1915. godine. A Londonski pakt
je jedini me|unarodni pravni dokument kojim se reguli{u pitawa zapadnih
srpskih granica. Ono {to je isto~no od linije Karlobag-Ogulin-Karlo-
vac-Virovitica, to je srpska zemqa, a ono {to je zapadno od te linije je
Italija, a mo`da, pod nekim uslovima, Austrija ili Ma|arska”. Novinar-
ka prelazi na drugu temu: “A {ta je s Bosnom, a i da ne govorim daqe o dru-
gima?” Odgovor se sam po sebi nametao: “Bosna je neosporno srpska, a kome
se to od muslimanskih fundamentalista ne svi|a, mora}e da pakuje kofere
na vreme i da se seli”. Novinarka opet zakera: “Ali, tu je ve}insko stanov-
ni{tvo muslimansko”. Ja ostajem nepokolebqiv: “Pa {ta! Ako budu lojal-
ni gra|ani Srbije, ima}e sva gra|anska prava i qudske slobode. Ako ne bu-
du, mora}e da se pakuju!” Novinarka kao da ne veruje u takvo re{ewe: “Da li
}e to Evropa mirno posmatrati?” Ja ostajem miran i hladnokrvan: “A kako
bi to Evropa mogla zabraniti? Da li bi Evropa bila spremna da ratuje da
bi to spre~ila? Ja ne verujem!” Novinarka kao da malo provocira: “Vi sma-
trate da je srpski narod spreman da ratuje?” Ja se na eventualne provokaci-
je ne osvr}em: “Ja smatram da je srpski narod samim svojim genetskim bi}em
uvek spreman za ratovawe. Svaki Srbin kad se rodi, rodi se kao vojnik, a to
385
zna i Evropa. Mnogi su ovde na Balkanu platili gorka iskustva zato {to su
podcewivali srpski narod. Ne verujem da }e se neko na}i tako brzo da nam
nasilno name}e neka re{ewa koja nisu u skladu s na{im nacionalnim in-
teresima”. Novinarka kao da je malo zabrinuta zbog takvog odgovora: “A da
li se do re{ewa moè do}i hladnih glava i odloènih pu{aka?” Ja ne ha-
jem za wenu zabrinutost: “A kako sa usta{ama da pregovarate? Pa jeste li
se danas uverili da je hrvatski narod u celini usta{ki? Malo ima izuzetaka.
âst stanovnicima Istre, Rijeke i Kvarnera. Oni se ~asno drè u ovoj si-
tuaciji i wima nikakva opasnost od Srba ne preti. To uvek treba isticati
kao primer. A ovi {to luduju, ove usta{e, to }emo za~as pomlatiti. Ja vam
garantujem, s jednom divizijom od deset hiqada ~etnika da bi za 48 sati do
Zagreba doprli. Razume se, zabranio bih ~etnicima da ulaze u Zagreb, jer
bih se bojao da se ne izgube po zagreba~kim ulicama. Ipak je to ve}i grad”.
Jo{ dva pitawa iz ovog obimnog intervjua mogla bi se dovesti u vezu sa
sadràjem protiv mene podignute ha{ke optu`nice. Prvo se odnosilo na
moje kontakte s vojvodom Mom~ilom \uji}em, pa sam iskoristio priliku
da {iru javnost o tome obavestim: “Mi smo u stalnom kontaktu i ube|eni
smo da }e se vrlo skoro stvoriti uslovi za wegov povratak. Pre dva meseca,
od strane Centralne otaybinske uprave Srpskog ~etni~kog pokreta i Cen-
tralne uprave Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore u slobodnom svetu for-
miran je Vojvodski savet kao Vrhovna komanda ~etni~kih odreda u otaybi-
ni. Predsednik Vojvodskog saveta je vojvoda Mom~ilo \uji}, a sekretar Vo-
jin Vuleti}. Vojvoda Mom~ilo \uji} u~estvuje u svim na{im planirawima
~etni~kih aktivnosti u otaybini. Mi smo u stalnom kontaktu. Nekada sva-
kodnevno, a najmawe jednom nedeqno ~ujemo se telefonom. Povodom velike
srpske pobede u Borovu Selu vojvoda \uji} je izdao naredbu kojom se za za-
sluge u toj borbi odlikuju svi u~esnici. Komandant ~etni~kog odreda Mi-
ladin Todosijevi} unapre|en je u ~in ~etni~kog majora, wegov zamenik u
~in ~etni~kog kapetana, a svi ~etnici u~esnici bitke dobili su oficir-
ske ~inove”. Drugim pitawem novinarka je zatraìla od mene da komenta-
ri{em odluku Predsedni{tva SFRJ od 8. maja 1991. godine. Rekao sam joj da
“nisam odluku pro~itao u celosti, ali sam slu{ao u vestima. Smatram da je
ona opet nedovoqna, isuvi{e kompromisna. Sama ~iwenica da je jednogla-
sno usvojena govori da ona nije dovoqna kao re{ewe i da }e se morati pre-
duzimati radikalnije mere. Mislim da bi morala vojska odmah da sru{i
usta{ku vlast u Hrvatskoj, da se uhapse Tu|man i Stipe Mesi} i svi ~elni-
ci usta{kog pokreta, ne samo HDZ-a, da se tamo zavede vanredno stawe, da
se razoruàju sve usta{e, a onda da vidimo {ta }emo daqe. Ako vojska kre-
ne ozbiqno u tu akciju razoruàvawa usta{a, mi }emo narediti svim ~et-
nicima da se vrate i razoruà}emo ih”.
35. Dokazni predmet koji sadrì dva dokumenta, objavqena u mojoj kwizi
“Horvatove usta{ke fantazmagorije”. Prvi je moje anonimno pismo o ci-
qevima srpske opozicije, koji je 1988. godine kao letak {tampao Srpski
kulturni klub “Sveti Sava” u Wujorku. U letku sam, izme|u ostalog, napi-
sao: “Sedamdesetogodi{wi razvoj jugoslovenske dràve pokazao je da je
srpskom narodu nemogu} zajedni~ki ìvot sa Slovencima i Hrvatima, a
386
da ta dràva bude demokratska… Srbi sa Slovencima nemaju nerije{enih
teritorijalnih problema, tako da bi Sloveniji trebalo omogu}iti da se,
kad god zaèli, izdvoji iz jugoslovenske federacije u sada{wim granicama
slovena~ke federalne jedinice. S Hrvatima postoje nerije{ena teritori-
jalna pitawa. Granice budu}e srpske dràve obiqeìo je sam Paveli} jama-
ma i gubili{tima na kojima je stradalo oko 1.500.000 Srba. Nijedno masov-
no srpsko grobqe iz Drugog svjetskog rata ne bi smjelo ostati van granica
srpske dràve. To zna~i da bi Srbija obuhvatila i Makedoniju, Kosovo, Me-
tohiju, Crnu Goru, Bosnu, Hercegovinu, veliki dio Dalmacije, Liku, Kor-
dun, Baniju, Slavoniju i Barawu”. Drugi dokument predstavqa moj prediz-
borni govor u Rakovici 4. juna 1991. godine. U tom govoru sam izneo i sle-
de}e stavove: “Srpska radikalna stranka se razlikuje od svih drugih poli-
ti~kih stranaka koje deluju u dana{woj suènoj Srbiji pre svega po tome
{to mi ne}emo nikakvu Jugoslaviju i nikakvo jugoslovenstvo. Napokon, mo-
ramo sami sebi priznati da je Jugoslavija bila velika srpska zabluda, da je
od samih po~etaka bila tamnica srpskog naroda i preti da preraste u ma-
sovnu srpsku grobnicu, a jugoslovenstvo velika istorijska i socijalna bo-
lest koja nas je u ovom dvadesetom veku napala poput komunizma i paralel-
no s komunizmom, pa je danas te{ko oceniti {ta nam je ve}e zlo, ve}u nesre-
}u donelo, da li komunizam ili jugoslovenstvo… Danas, kad se osloba|amo
komunisti~kih okova, kada di{emo slobodnim plu}ima, kada smo osetili
{ta zna~i sloboda, {ta je to kad ~ovek moè svojom glavom misliti, ono
{to misli saop{tavati i delovati u skladu sa svojim li~nim sklonostima,
èqama i htewima, mi imamo posebnu i posledwu istorijsku {ansu da se
otarasimo i Jugoslavije. Ako tu {ansu sada ne iskoristimo ona nam se ne}e
nikada vi{e ukazati i na{em narodu preti jedan dugotrajan period istorij-
skog truqewa u kome }emo definitivno izgubiti sve {to smo imali: svoju
dràvnost i svoje teritorije. Srpski narod }e ostati definitivno pocepan
i podeqen, a wegovi delovi suprotstavqeni jedni drugima. Zato, Srpska ra-
dikalna stranka se bori za obnovu nezavisne i slobodne srpske dràve koja
}e u svom sastavu imati sve srpske zemqe: koja }e se sastojati od dana{we su-
ène Srbije pod kojom podrazumevamo Vojvodinu i Kosovo i Metohiju, srp-
ske Makedonije, srpske Crne Gore, srpske Bosne, srpske Hercegovine, srp-
skog Dubrovnika, srpske Dalmacije, srpske Like, srpske Banije, srpskog
Korduna, srpske Slavonije i srpske Barawe. Bez ijednog od ovih konstitu-
tivnih delova danas nema celovite Srbije i na{a borba ne}e prestati”.
U nastavku govora, polemisao sam s protivnicima Srpske radikalne
stranke odgovaraju}i na wihove javne napade: “Optuùju nas neki da zagova-
ramo gra|anski rat. To nije istina iz jednostavnog razloga {to protiv nas
Srba u granicama dana{we Jugoslavije nema ko da ratuje… Zar bosanski pa-
nislamisti da ratuju s nama Srbima? Mi smo im nedavno poru~ili: nemoj-
te dozvoliti da muslimani velikim delom predstavqaju oru|e u zlo~ina~-
kim hrvatskim rukama kao {to su to bili u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Vodite ra~una i ne me{ajte se u srpsko-hrvatski sukob. Ako vas Hrvati
opet upotrebe, srpska }e osveta biti stra{na, a vi se ni do Anadolije zau-
staviti ne}ete. Zar su Hrvati u stawu da ratuju s nama Srbima? Pa oni ve}
387
900 godina nikakvu dràvu nisu imali niti su ratove vodili. Hrvati su sa-
mi svoju dràvu ugovorom Pakta konventa iz 1102. godine predali u ruke
Ma|arima, nakon pogibije posledweg hrvatskog kraqa 1097. godine na pla-
nini Gvozdu. Dodu{e, i oni su u~estvovali u nekim tu|inskim ratovima. Re-
cimo, u Tridesetogodi{wem evropskom ratu. I tamo su se redovno pokazi-
vali kao kukavice na bojnom poqu, pa su ih raspore|ivali kao posadne trupe
na ve} okupiranim teritorijama, gde su se dokazivali {ikanirawem nevinog
civilnog stanovni{tva, èna, dece i staraca. I nije nimalo slu~ajno {to
je do dana dana{weg u ju`nim nema~kim pokrajinama sa~uvana poslovica:
Bog nas sa~uvao kuge i Hrvata. Nije nimalo slu~ajno {to je na{ veliki pe-
snik Jovan Du~i}, 1942. godine, u kabinetu ameri~kog predsednika Ruzvel-
ta, obra}aju}i se grupi hrvatskih politi~kih predstavnika, koji su poku-
{ali da zata{kaju usta{ke zlo~ine, rekao: “Vi Hrvati ste najhrabriji na-
rod na svetu, ali ne po tome {to se ni~ega ne bojite, nego zbog toga {to se
ni~ega ne stidite”. Nemamo mi principijelno ni{ta protiv da novi usta-
{ki poglavnik i Titov general Frawo Tu|man planira nezavisnu dràvu
Hrvatsku, ali ga neprekidno upozoravamo da nikada, ni po koju cenu, ne}e-
mo dozvoliti da u granice te dràve, te zlo~ina~ke tvorevine, odnese i ko-
madi} srpske teritorije. Ne damo ni deli} zemqe na kojoj se nalaze srpska
sela, poru{ene crkve, masovne grobnice, logori, Jasenovci. Ako bismo to
dozvolili, bili bismo nedostojni na{ih slavnih predaka, morali bi da se
stidimo pred svojim potomcima. Nemamo ni{ta protiv eventualne hrvat-
ske dràve, ali pod uslovom da se ona proteè zapadno od linije Karlo-
bag–Ogulin–Karlovac–Virovitica”.
Nakon zalagawa za reviziju Osimskih sporazuma i vra}awa Italijani-
ma onog {to je wihovo, nastavio sam govor: “Naoruà}e se Hrvati. Novi
usta{ki poglavnik Frawo Tu|man danas ima 80.000 do zuba naoruànih
usta{kih specijalaca. Nikakva to snaga nije za nas Srbe. Kolike su kukavi-
ce ti hrvatski specijalci videli smo u Borovom Selu. Trista usta{kih
specijalaca nije bilo u stawu, ~ak i uz pomo} faktora iznena|ewa, da sa-
vlada 22 Srbina: 14 srpskih ~etnika, dva predstavnika SNO i {est me{ta-
na. Na{i su ~etnici primili borbu dok se selo konsolidovalo i obra~una-
lo s napada~ima. To govori da 15 usta{a nije u stawu jednog Srbina da sa-
vlada. Za{to? Zato {to se Srbi ra|aju kao ratnici, a vojni~ke ve{tine u
kolevci savla|uju. Mi }emo i daqe upisivati srpske dobrovoqce i upu}i-
vati tamo gde je najpotrebnije. Ciq nam je da se za{titi svako srpsko selo,
svaki srpski kraj… Na{i neprijateqi nama Srbima ni{ta ne mogu. Juna~-
ka Srpska Krajina pokazuje primer svekolikom Srpstvu kako se brani rod-
na gruda. Srpska radikalna stranka podràva odluku naroda Srpske Kraji-
ne o direktnom prikqu~ewu Srbiji i mi smatramo da je to prvi korak ka
ujediwewu srpskih zemaqa”.
36. ovaj dokazni predmet sadrì identi~ne dokumente kao i prethodni.
Gre{ka je verovatno napravqena u predmetu Milo{evi}, gde je ovaj isti
materijal prihva}en kao dokazni predmet 877. i dokazni predmet 910., a svi
dokazni predmeti koji su tamo usvojeni uz moje svedo~ewe, prihva}eni su u
sudski spis mog procesa, uz transkripte tog svedo~ewa.
388
37. moj intervju slovena~koj televiziji od 18. juna 1991. godine. U tom
intervjuu ube|ujem Slovence da se {to pre otcepe od Jugoslavije i proglase
nezavisnost. U tom sklopu, na jednom mestu kaèm: “Hrvatska se ne moè ot-
cepiti tako lako, zapravo ne toliko lako kao Slovenija. Slovenci su najve-
}u gre{ku napravili {to su dozvolili da budu sredstvo u hrvatskim rukama.
Hrvati neprekidno sputavaju Slovence poku{avaju}i da svoju situaciju
predstave identi~nom sa slovena~kom. A to nije isto, jer ono {to sputava
Hrvatsku, ne sputava Sloveniju. Vi imate {ansu da se otcepite. Hrvati ne-
maju, bar ne u sada{wim granicama”. Kako je razgovor daqe odmicao, ukaza-
la mi se prilika da saop{tim svoje mi{qewe da je nemogu}e da do|e do ra-
ta, “zato {to s nama Srbima nema ko da ratuje. Kako bi Slovenci mogli ra-
tovati sa Srbima? Kako bi Hrvati mogli da ratuju? Makedonci? [iptari?
Nema ko da ratuje sa Srbima. Mogu} je jo{ neki oruàni okr{aj s Hrvati-
ma, ali to je sve. I Hrvati }e opet dobiti po nosu kao {to su dobili u Bo-
rovu Selu i gotovo”. Posle izvesnog vremena, na novinarsko pitawe ko je
najve}i srpski neprijateq, bez dvoumqewa odgovaram da su to Hrvati, a na
potpitawe da li bi oni mogli da fizi~ki ugroze Srbe, isti~em: “Ne mogu,
ali su neprijateqi. Oni su poklali milion Srba u Drugom svetskom ratu;
oni bi bili spremni, da im se ukaè {ansa, da opet pokoqu milion Srba.
Oni su genocidan narod. Uostalom, ako ne iza|ete uskoro iz Jugoslavije, u
stawu su i vas da ugroze. Vi ste za wih Alpski Hrvati, ne zaboravite to”.
Kako je do{lo do pore|ewa s nema~kim primerom genocidnosti, objasnio
sam da je Nema~ka ka`wena gubitkom ogromnih teritorija, a da “Hrvatska
ni~im nije ka`wena; ona je ~ak nagra|ena za usta{ke zlo~ine”. Napomenuo
sam da o Mesi}u mislim isto {to i o Tu|manu, a na pitawe “ko u Hrvatskoj
nije usta{a”, sleèm ramenima: “Mo`da nekog ima, ali ja jo{ takvog nisam
upoznao… Za{to se taj narod nije nikad pokajao za zlo~ine iz Drugog svet-
skog rata, za milion ubijenih Srba. Oni sada ru{e i ovaj spomen-kompleks
Jasenovac. To je zlo~ina~ki narod. Uostalom, i Ruzvelt je traìo da se Hr-
vati stave pod starateqstvo Ujediwenih nacija, kao divqa~ki narod”.
38. Posledwa kolorna strana jednog broja “velike Srbije” iz 1990. ili
1991. godine, s kartom Srbije koja obuhvata sve srpske zemqe. Tu su i paro-
la “Od Ohrida do jadranske plaè, svud su straè generala Draè!”, kao i
poruka: “Srbine, brate, ne zaboravi! Ovo su srpske zemqe!”
39. ovaj dokazni predmet po slu`benom spisku sadrì tekst mog jul-
skog intervjua u nema~kom nedeqniku “Der [pigel”, prenesenom u inter-
noj publikaciji “Tanjug pres” 8. avgusta 1991. U tom intervjuu, na pitawe
{ta bih u~inio da sam srpski predsednik, izjavio sam: “Odmah bih mobili-
sao sve Srbe, muwevitim ratom amputirao Hrvatsku, a zatim me|unarodnu
zajednicu informisao o novim srpskim granicama… Srbiji bi pored po-
krajina Vojvodine i Kosova morale pripasti i republike Bosna i Herce-
govina, Makedonija i Crna Gora, a uz to i Srbima nastawena podru~ja Hr-
vatske s granicom Karlobag-Karlovac-Virovitica”. Pore|ewem s mojim
intervjuima na izvornom srpskom jeziku o~igledno je da je ovde novinarska
interpretacija mojih re~i prili~no proizvoqna. Na naredno pitawe, prema
389
kome bi to “zna~ilo da bi Hrvatska bila redukovana na oko tre}inu svoje
dosada{we teritorije”, izjavio sam: “Na onoliko koliko se vidi s torwa
zagreba~ke katedrale. Ako Hrvatima to nije dosta, uze}emo im sve. Onih
200 hiqada Srba koji ìve u Zagrebu i 30 hiqada iz Rijeke moramo, narav-
no, da preselimo”. Slede}e pitawe je bilo: “Muslimanima iz Bosne ste za-
pretili osvetom ukoliko u|u u koaliciju s tamo{wim Hrvatima. Ne bi li
otpor srpskoj okupaciji bio potpuno razumqiv?” Na wega sam ovako odgo-
vorio: “Muslimani u Bosni su islamizovani Srbi, a i deo takozvanih Hr-
vata su Srbi katoli~ke vere. Tito je nakon rata milion Srba katoli~ke ve-
re u ~itavoj Jugoslaviji prinudio da se izjasne kao Hrvati”. Na novinarsko
potpitawe {ta “ako se muslimani suprotstave poku{aju da im se oduzme
status nacije?”, odgovorio sam: “U tom slu~aju }emo ih proterati iz Bosne,
… u Anadoliju”. Na provokaciju “kako da osvojite svoje budu}e veliko car-
stvo”, izneo sam stanovi{te da, nakon {to se Slovenija otcepila, “Armija
sada mora da se povu~e i iz Zagreba, do onog grani~nog poteza do koga ìve
Srbi i na kome }e biti na{a zapadna srpska granica”. Novinar se kao ma-
lo ~udi: “Hrvatske vojno-policijske snage, koje broje sto hiqada pripadni-
ka, vas ne onespokojavaju?” Kakvo je bilo pitawe, takav i odgovor: “Pa vi-
dite kako Hrvati masovno ginu. To su kukavice. Mi smo ja~i. U Borovu Se-
lu je 22 Srba pobedilo 300 Hrvata”. Naredna dva pitawa su bila da li mr-
zim Hrvate i {ta mislim o wihovom predsedniku Tu|manu, a u odgovorima
stoji: “Hrvati nisu nikakav istorijski narod… Hrvati su jedan iskvaren
narod. Jo{ nisam sreo pristojnog Hrvata… Tu|manov reìm se quqa. On
bi uskoro mogao da padne, budu}i da na svim frontovima gubi. Pravi broj
`rtava do sada nije objavqen”. Novinar se sada malo slaè (koliko me se-
}awe sluì, ovaj intervju je vodila novinarka Renata Flotau): “Me|u wi-
ma navodno ima i puno stranaca”. Nastavqam: “Pre svega Albanaca s Koso-
va. Natrag se, me|utim, ve}inom vra}aju samo mrtvi. Tu|man pla}enicima
daje po 1500 maraka, to je puno novca. Moja plata kao poslanika u parlamen-
tu je mawa. Za Tu|manovu gardu se, sem toga, bore i Kurdi, Ma|ari, Poqaci
i Nemci”. Interesantno je bilo jo{ jedno pitawe: “Vi ste glavnokomandu-
ju}i sopstvene dobrovoqa~ke vojske. Kakva je Va{a strategija?” Sude}i po
novinarskoj reakciji, moj odgovor je bio o~ekivan: “Ja sam vojvoda. Ovu ti-
tulu mi je dao najstariji ~etni~ki vo|a, koji je jo{ uvek u ìvotu, Mom~i-
lo \uji} iz Kalifornije. Organizujem intervencije na{e gerilske orga-
nizacije, odre|ujem ciqeve za napad i ta~ke koje treba osvojiti”. Negirao
sam da moje snage napadaju i ~isto hrvatska sela, isti~u}i da one brane sa-
mo srpska sela, kao i da je moja vojska dovoqno jaka. Pomiwu}i i naoruà-
we koje smo koristili, ilustrovao sam veliki kalibar i udarnu snagu met-
ka iz ameri~kog automata “tompson” iz Drugog svetskog rata: “U Borovu Se-
lu je jedan usta{a iz ovog oru`ja bio tako nesre}no pogo|en da su mu isko-
~ila oba oka. Hrvati su zatim tvrdili da smo mi osakatili le{”.
Mada se to nigde u spisku dokaznih predmeta ne navodi, uz ovaj doku-
ment i pod istim brojem priloèni su jo{ fotokopija intervjua @eqka
Ra`natovi}a Arkana iz “Ekspres Politike” od 27. septembra 1991. godine,
prene{en iz lista “On”, kao i moj intervju u “Osmici” od 20. avgusta 1991.
390
pod naslovom “Nisam silovan”. U jednom antrfileu Arkanovog intervjua
Arkan je govorio o meni: “[e{eq i ja smo bili do skoro u sva|i. Razlog je
– “Crvena zvezda”. Gospodin [e{eq je svojevremeno hteo, kao i drugi lide-
ri, da navija~e “Crvene zvezde” stavi pod svoju kontrolu. To je jedini raz-
log {to je do{lo do konflikta. Me|utim, kao {to vidimo, on je jedan do-
bar Srbin, a ja ne mogu da budem protiv dobrog i po{tenog Srbina. Sada
smo se pomirili, tako da sam ga i u~lanio u Srpsku dobrovoqa~ku gardu”.
U intervjuu koji je sa mnom vo|en rekao sam da su Frawo Tu|man i Stipe
Mesi} usta{e, a Hrvati “otpad evropskih naroda. Oni i nisu narod u pra-
vom smislu re~i. Velike su kukavice. Nisu bespotrebno sli~no mislili
Marks i Engels. O tome postoje i pisani tekstovi, koji se mogu videti u ne-
ma~kim bibliotekama”. Negirao sam i mogu}nost budu}eg zajedni~kog ì-
vota Srba i Hrvata, izjaviv{i: “Sa wima vi{e nikada nema zajedni~kog i
mirnog ìvota. Mora do}i do razmene stanovni{tva. Srbi koji ìve u me-
stima gde su ve}ina Hrvati treba da do|u da ìve u Srbiji i obratno. Sr-
bin pod hrvatskom vla{}u bi ubudu}e bio samo rob, poniàvan, maltreti-
ran, ubijan, bez prava glasa. To Srbi vi{e ne}e nikada da toleri{u”. Sle-
de}e pitawe je glasilo: “I pored zvani~nog primirja, oruàni sukobi iz-
me|u Srba i Hrvata ne prestaju. Ho}e li, i kada, biti jo{ ve}ih okr{aja iz-
me|u zava|enih strana, koji bi mogli da prerastu u pravi rat {irih razme-
ra?” Izneo sam procenu da “ne mislim da }e se voditi rat u pravom smislu
te re~i. Do}i }e do ve}ih oruànih sukoba, u kojima }e pasti mnoge qudske
`rtve. Ali, to ne}e biti klasi~an rat, jer Hrvati niti umeju niti smeju da
ratuju protiv nas Srba. Do{lo je vreme da se kona~no obra~unamo, da snose
posledice svog genocidnog pona{awa za vreme Drugog svetskog rata. Ne}e-
mo im se svetiti u smislu – da za milion ubijenih Srba mi sad ubijamo isto
toliko Hrvata. Krajwe je vreme da plate za svoje zlo~ine gubqewem teri-
torija koje su prisvojili”.
Na dopunsko pitawe da li uop{te vidim Hrvatsku kao nezavisnu drà-
vu, istakao sam: “Ja nemam ni{ta protiv da ona bude samostalna dràva, ili
u okviru neke druge dràve, pod uslovom da ne mogu vi{e polagati pravo na
one teritorije na kojima se nalaze srpska naseqa, srpske crkve i grobqa.
Nikad vi{e ne}e biti hrvatsko ni{ta {to se nalazi isto~no od linije
Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. To je zapadna granica srpske dr-
àve i ona }e biti definitivna”. Kako je novinara interesovalo {ta }e
sve ~initi teritoriju budu}e srpske dràve, precizirao sam: “Granice sa
Albanijom, Gr~kom, Bugarskom, Rumunijom i Ma|arskom bi}e sada{we ju-
goslovenske granice. Uostalom, to su me|unarodno priznate srpske grani-
ce posle balkanskih i Prvog svetskog rata. Ostatak Jugoslavije ~ini}e fe-
deracija s pet federalnih jedinica. U wenom sastavu bi bili Srbija, koja
bi obuhvatala teritoriju sada{we suène Srbije i teritorije Slavonije,
Barawe i zapadnog Srema, zatim teritorije Srpske Krajine, koja bi obu-
hvatala Dalmaciju, Liku, Baniju i Kordun, kao i Bosansku krajinu. U okvi-
ru budu}e Srbije trebalo bi da budu i srpska Makedonija, srpska Crna Go-
ra, srpska Hercegovina, Dubrovnik”. Nakon {to sam se vrlo pohvalno iz-
razio o Milanu Babi}u, Milanu Marti}u i Radovanu Karayi}u, odgovorio
391
sam i na pitawa o tendencijama podele i islamizacije Bosne i Hercegovi-
ne: “Bosna je stara srpska teritorija, koja je formirana pre Ra{ke i Zete.
Kraq Tvrtko se krunisao u manastiru Mile{evo, kao srpski kraq, i svom
imenu dodao prezime Stefan, koje su nosili sredwovekovni srpski vlada-
ri iz loze Nemawi}a. Na Hercegovinu kaù: “Hercegovina – Svetog Save
dedovina. Nemawi}i su poreklom iz Hercegovine. Tamo su postojale srpske
dràve – Zahumqe, Travunija, Neretqanska kneèvina. U Bosni danas ìve
Srbi – Srbi pravoslavci, Srbi katolici i Srbi muslimani”.
40. u selu Pavletina na êmerniku, u op{tini Crna Trava, 27. avgusta
1991. godine govorio sam na sahrani prvog poginulog dobrovoqca Srpske
radikalne stranke i tom prilikom, izme|u ostalog, rekao: “Danas, dragi
na{ gradimire, kad se posledwi put od tebe opra{tamo, moèmo da pono-
vimo onu na{u srpsku i ~etni~ku zakletvu – ne}e{ ostati neosve}en! Du-
{mani }e osetiti kaznu srpskog naroda. Ne}emo vi{e opra{tati kao po-
sle Prvog i Drugog svetskog rata. Do{lo je vreme da izmirimo i stare ra-
~une, do{lo je vreme da osvetimo sve srpske `rtve i da ujedinimo sve srp-
ske zemqe… Danas, opra{taju}i se od brata Gradimira, mi izraàvamo i
svoju odlu~nost da borbu ne prekidamo dok ne oslobodimo sve srpske ze-
mqe, dok ih ne ujedinimo i dok se potpuno ne rastanemo od onih koji nam ni
bra}a ni prijateqi nikada nisu bili. Jo{ }e mnoge majke biti ucveqene.
Jo{ }e mnogi sinovi poginuti, ali mi }emo ih osvetiti! Na{u borbu dove-
{}emo do pobede”.
41. Strogo poverqivo nare|ewe pukovnika mileta mrk{i}a, kao ko-
mandanta operativne grupe “Jug”, u okviru regulisawa pitawa pretpot~i-
wavawa i vra}awa u mati~ni sastav, datirano 21. novembra 1991. godine, ko-
jim se, izme|u ostalog, nare|uje da se toga dana izvu~e dobrovoqa~ki odred
“Leva supoderica” i uputi u sastav 12. pmbr/12. k. Ispod teksta, navode}i
kome je sve ovo nare|ewe upu}eno, Mrk{i} pomenuti odred naziva “{e{e-
qevcima”.
42. Tekst duplog intervjua sa mnom i s Draganom vasiqkovi}em, obja-
vqenog u “Dugi” 4. januara 1992. Iz celog intervjua moè se videti koliko
je bio nepremostiv sukob izme|u mene i tog la`nog “kapetana” Dragana. Me-
|utim, samo jedan kratak odlomak mogao bi biti relevantan za proces koji
se protiv mene vodi. Po~iwe voditeqskim pitawem {ta ja ose}am kad moji
borci navodno pevaju “Aoj Vojo [e{equ, {aqi nam salate, bi}e mesa – kla-
}emo Hrvate”. Ja na to reagujem iznena|eno: “Ja to jo{ nikada nisam ~uo! Gde
ste vi ~uli tu pesmu?” Citirala je u novinama ono {to pi{e za “Mladinu”.
“Ona se i ranije toliko nalagala kad je radila intervjue sa mnom, da je ne
vredi pomiwati!” Na potpitawe da li bih odbacio tu pesmu i qude koji je
pevaju, ako ona zaista postoji, odlu~no sam saop{tio: “Na{i ~etnici niko-
ga nisu zaklali, nisu klali ni Hrvate. Oni su ubijali Hrvate, ali iskqu-
~ivo Hrvate koji su sa oru`jem u rukama i{li na srpska mesta. Na{i ~et-
nici nisu ubili nijednog hrvatskog starca. Ja to garantujem! A o tome mogu
da svedo~e i armijski oficiri, koji su komandovali na{im dobrovoqcima”.
392
43. intervju koji je sa mnom radila Branka ûqi} i objavila u “osmi-
ci” 22. aprila 1992. pod naslovom “Za{to bih proterao Hrvate”. Razgovor
po~iwe pitawem: “Va{a izjava da Hrvate treba proterati iz Srbije podi-
gla je veliku pra{inu. Kakvi su va{i motivi za tako drasti~an ~in? Za{to
biste, kona~no, proterivali Hrvate?” Odgovorio sam slede}e: “Hrvate bih
proterao iz vi{e razloga. Prvi i osnovni je taj {to su Hrvati krajwe ne-
lojalni kao stanovnici Srbije, {to je ogromna ve}ina wih u ~lanstvu HDZ-a,
ili u funkciji wegovih spoqa{wih saradnika, {to sve ~ine da destabili-
zuju unutra{we prilike u Srbiji. Hrvati su se zatim pokazali kao nepo-
sredni saradnici usta{a, omogu}avali su im prebacivawe iz Vukovara za
Ma|arsku, preko Ba~ke, Daqa. Moramo primeniti mere retorzije prema
Hrvatima, jer je Tu|man proterao 160.000 Srba. Toliko je zvani~no regi-
strovano, mada pretpostavqamo da je taj broj duplo ve}i, jer se mnogi nisu
prijavqivali kao izbeglice, nego su se sme{tali kod ro|aka i prijateqa.
Mnogo je uz to Srba iz Hrvatske izbeglo u inostranstvo. Te Srbe moramo
negde smestiti, udomiti, zaposliti i ìvotno obezbediti. Nemamo dovoq-
no novca da podièmo nove zgrade i ~itava naseqa, da otvaramo pogone, rad-
na mesta i sli~no. Ako je ve} Tu|man tako uradio sa Srbima, {ta ~ekaju Hr-
vati u Srbiji? Hrvatima ovde nema mesta. Tre}i moj razlog je taj {to je naj-
ve}i broj Hrvata, koji danas ìve u Srbiji, Ante Paveli} u toku Drugog
svetskog rata naselio pre svega u Zemunu, Slankamenu i jo{ nekim mesti-
ma. To su bile najgore usta{e iz zapadne Hercegovine. Naseqavawem tih
Hrvata Paveli} je obeleàvao granice NDH”.
Naredno pitawe je glasilo: “I da je sve tako, to {to predlaète nije
demokratsko re{ewe”. Moj odgovor je bio jo{ detaqniji nego prethodni:
“Za{to ne bi bilo demokratsko? Takva re{ewa smo susretali i ranije kroz
istoriju. Uostalom, Poqaci su posle Drugog svetskog rata proterali sve
Nemce sa svoje teritorije. Tako su isto uradili êhoslovaci, tako je ura-
dila Jugoslavija s nema~kom nacionalnom mawinom. Pre rata je, kaù, ì-
velo izme|u 300 i 500 hiqada Nemaca ovde. Mnogi me optuùju da je taj moj
stav i zahtev fa{isti~ki. To tako|e nije ta~no, jer sli~ne mere retorzije
su primewivale i druge demokratske nacije i narodi. Recimo, Amerikanci
su u toku Drugog svetskog rata dràli sve Japance, gra|ane SAD, u logori-
ma, jer su sumwali, osnovano ili neosnovano, da bi oni mogli posluìti
kao peta kolona. To je odgovor onima koji smatraju da nema kolektivne kri-
vice i kolektivne odmazde. Ima. Ovo nije fa{isti~ka ideja. Ovo je jedno-
stavna primena principa dràvnog razloga u situaciji u kojoj je dràva u
krajwoj opasnosti. I taj princip dràvnog razloga se svugde u svetu prime-
wuje. Recimo, mnoge demokratske dràve su preme{tale pripadnike nekih
nacionalnih mawina, koji su se nalazili uz dràvne granice, dubqe u unu-
tra{wost teritorije, ne bi li ih spre~ili da posluè kao peta kolona i
sli~no. Daqe, bez obzira {to je mali broj Hrvata u Srbiji, oni u Beogradu
vode odlu~uju}u re~ u vitalnim, dràvnim ustanovama i institucijama.
Uporedite koliki je procenat Hrvata u Beogradu kao gra|ana, i procenat
Hrvata zaposlenih u JAT-u, na radiju, televiziji i nekim drugim vitalnim
dràvnim institucijama. Vide}ete kako su se oni ~itavim sistemom veza,
393
privatnih kanala, poluzvani~nih i zvani~nih, zapo{qavali na te istaknu-
te funkcije. Oni tamo deluju s pozicija koje su suprotne interesima srpskog
naroda. Uostalom, ti Hrvati su pripadnici Reformisti~ke stranke, ujdijev-
ci, prili~an broj wih je u Demokratskoj stranci. Oni nam ovde propovedaju
mirotvorstvo i sli~no. Ve}i broj Hrvata koji su obavqali neke istaknute
dràvne i savezne funkcije i Hrvata oficira ostao je u Beogradu. Oni su
uvek bili ovde u funkciji realizovawa prinudne uprave nad Srbijom. Do-
bili su dobre stanove koje su sada otkupili za bagatelnu cenu. Budimir
Lon~ar u~estvuje ovde u nazovi mirotvornim pokretima. [to ne ide u Za-
greb, pa da tamo pali sve}e? Mi tu petu kolonu jednostavno moramo suzbi-
ti. Radili bismo to na krajwe human na~in, ne bi ubijali kao {to to radi
Tu|man. Jednostavno bi hrvatskim porodicama dali adrese pod pritiskom
i prinudom napu{tenih srpskih stanova i ku}a u Hrvatskoj i rekli: sad vi
idite tamo da stanujete, a ovde dolaze porodice koje su otuda proterane. To
su jednostavna, ~ista i krajwe humana re{ewa, jer, ne moèmo mi biti hu-
mani prema Hrvatima, a nehumani prema sopstvenom narodu.”
Po{to je novinarka po~ela da me upozorava da bi takav potez, za koji
se javno zalaèm, “izazvao burnu reakciju Evrope i sveta” i da su tamo “ta-
kve stvari nezamislive”, energi~no sam uzvratio: “[ta god mi da uradimo,
taj svet je protiv nas. Velika je zabluda da mi treba da se udvaramo tom sve-
tu, da glumimo jo{ ve}e demokrate nego {to zaista jesmo, jer taj svet u su-
{tini nije demokratski. Da smo mi Srbi najboqi qudi na svetu, najbezazle-
niji, kao ze~evi recimo, opet bi nas svet optuìvao da smo agresori, da smo
ovakvi ili onakvi. Vidite li koliko se puta dosad desilo da Hrvati masa-
kriraju Srbe, a nema~ka televizija prikazuje te srpske `rtve kao hrvatske!
Prikazuju te ubijene i osaka}ene qude, unakaène le{eve, kao Hrvate. To
je sad uradila italijanska televizija prikazuju}i Srbe iz Kupresa kao po-
bijene, izmasakrirane Hrvate. Za{to onda da se mi obaziremo {ta }e taj
svet re}i? Taj svet je protiv nas, jer je Vatikan protiv nas, jer je Nema~ka
protiv nas. I Amerika }e sve u~initi da Srbiju svede na granice beograd-
skog pa{aluka i da sru{i ovaj reìm u Srbiji. Oni to samo formalno ra-
de u ime demokratije. U su{tini, oni gawaju neke svoje zlo~ina~ke intere-
se. Interese Vatikana da se Srbi uni{te, jer su osnovna brana prodoru ka-
toli~anstva na Istok. Vatikan radi stotinama godina unapred, planira.
[ta radi Amerika? Ona je podràvala decenijama komunisti~ki Titov re-
ìm, pri tome se nije rukovodila demokratskim principima. Nije vaqda
Broz bio demokrata? Sada joj je u interesu da ovaj reìm u Srbiji sru{i.
Ona }e ga nazivati komunisti~kim, fa{isti~kim, autokratskim, totali-
tarnim. Kakve god poèli etikete }e mu prilepqivati, a osnovni je ciq da
ga sru{i, jer taj reìm {titi interese srpskog naroda”.
Jedno od narednih novinarskih pitawa bila je zapravo konstatacija da
je Beograd “oduvek otvoren grad” i da “tu svoju veliku prednost ne bi smeo
da izgubi” jer bi to bila “bolna operacija”. Na tu konstataciju ovako sam
reagovao: “Ti za koje bi to bila bolna operacija najboqe bi bilo da pose-
daju, neki su se ve} dobrovoqno javqali, u autobuse i vozove, pa da idu za-
jedno u Zagreb s Hrvatima. Neka zajedno s wima tuguju. Beogradu bi to
394
predstavqalo veliko olak{awe, re{io bi tako masu svojih problema, ka-
drovskih, socijalnih i ostalih. Beograd bi odjednom postao jedna mnogo
zdravija sredina nego {to je sada. Uostalom, mi govorimo samo o pripadni-
cima hrvatske nacionalne mawine u Srbiji, striktno odvajamo Hrvate od Sr-
ba katolika, poput Buwevaca, [okaca i sli~nih. Oni su lojalni gra|ani
Srbije, na{a bra}a druge veroispovesti, i oni ne dolaze u pitawe. Uosta-
lom, na{a stranka intenzivno sara|uje s Buwevcima i [okcima u Vojvodi-
ni. Buwevaca i [okaca katoli~ke veroispovesti imamo me|u na{im do-
brovoqcima na frontu”. Za muslimane sam uzgred rekao da su oni samo ver-
ska zajednica i da “ta muslimanska nacija nigde u svetu ne postoji, pa ne mo-
è da postoji ni u Srbiji”.
44. Stenogram televizijskog duela s mirkom Jovi}em, koji je vodila
Svetlana Zrili} 30. oktobra 1992. na Televiziji Beograd, a publikovao
sam ga u kwizi “aktuelni politi~ki izazovi” 1993. godine. I nakon dva na-
knadna ~itawa ovog duela nisam u tekstu prona{ao ni{ta {to bi bilo re-
levantno za ha{ku optu`nicu koja je protiv mene podignuta. Ovo je samo
svedo~anstvo su{tinskog politi~kog i ideolo{kog neslagawa izme|u Srp-
ske radikalne stranke i Srpske narodne obnove.
45. intervju koji su sa mnom radili miroslav mikuqanac i Cvijetin
milivojevi} i objavili pod naslovom “u Hag }u putovati s milo{evi-
}em”, preuzet iz moje kwige “Crveni tiranin s Dediwa”, Beograd 1993. Pr-
vo relevantno pitawe je moglo biti slede}e: “Jedna od krunskih optu`bi
SPS-a na Va{ ra~un jeste da ste organizovali paravojne formacije. Sada,
pak, biv{i potpredsednik SRS, dodu{e u drugom kontekstu, tvrdi da je dr-
àva organizovala dobrovoqa~ke jedinice”. Ja potvr|ujem i dopuwujem tu
informaciju: “Naravno. Koja je bila na{a uloga u svemu tome? Mi smo pri-
kupqali qude, pre svega na{e ~lanove, dovodili ih u Beograd, odvodili u
Bubaw Potok, gde su dobijali uniforme i naoruàwe, tu su dolazili auto-
busi i odvozili ih na rati{te. Nekad su prevoèni i avionima, na Udbinu
ili za Bawaluku, recimo. Ja sam helikopterima i{ao u nekoliko navrata
na rati{ta, u obilazak dobrovoqaca”. U skladu s ovim mojim odgovorom
formulisano je naredno pitawe: “Organizovawe dobrovoqaca, iz dana-
{weg ugla, bio je, izgleda, nedozvoqen, “antisrpski” posao”. Opet sam imao
spreman odgovor: “Socijalisti su sad po~eli to da govore, zato {to im je
ugroèna vlast. Se}ate se da mi nikada nismo podràvali SPS, osim po
pitawu patriotizma i nacionalne politike. Neprekidno smo kritikovali
sve wihove zakonske projekte, kada je predstavnicima drugih opozicionih
stranaka, jednostavno, bilo dosadno da sede u sali. Ali, SPS je tada bila
patriotska stranka, borila se za osloba|awe srpskog naroda i po tom pita-
wu je izme|u nas postojala odre|ena veza, ali – jedina. Me|utim, kad su po-
~etkom ove godine krenuli s kapitulantskom politikom, prestao je svaki
osnov za na{u toleranciju prema wima na vlasti. îtava ova godina ispu-
wena je na{im sukobima”.
Ina~e, celi ovaj intervju predstavqa upe~atqivo svedo~anstvo èsti-
ne tada{weg sukoba izme|u Milo{evi}evog reìma i Srpske radikalne
395
stranke u drugoj polivini 1993. godine. Bilo je tu re~i i o Arkanu, posle
novinarske konstatacije: “Pre nekoliko godina ste bili u sukobu sa Arka-
nom, posle su ti odnosi popravqeni!” Opisao sam potanko o ~emu se tu ra-
di: “Da. On je u dva navrata dolazio u na{u stranku. Mi nikad nismo imali
neke posebne odnose. Arkan je u ovom ratu bio vrlo hrabar borac i borio
se za srpski narod – to niko ne moè sporiti. Ali, to je jedna strana meda-
qe. Me|utim, wegova jedinica je bila pod direktnom kontrolom policije i
Centar za obuku u Erdutu formirao je Radovan Stoj~i} Baya, sada{wi za-
menik ministra unutra{wih poslova Srbije, a Arkan je samo sluìo za po-
krivawe. Silos u Br{adinu, jedno od najja~ih usta{kih upori{ta, osvojio
je Baya sa svojim qudima, a onda je utr~ao Arkan, slikao se, pripisao sebi
to. Sluìo je, dakle, i za takve stvari. Drugo, ogroman ratni plen polici-
ja je izvla~ila iz RS i RSK, {leperima. U tome je i Arkan u~estvovao. De-
{avalo se da su i na{i dobrovoqci pojedina~no ne{to uzimali, ali mi ni-
{ta nismo sistematski iznosili”. Na to se direktno nadovezalo novo pi-
tawe: “[ta ste preduzimali protiv ~lanova SRS za koje ste utvrdili da su
se bavili ratnim kriminalom?” Odgovor je bio odse~an: “Iskqu~ivali smo
ih. Recimo, ovaj @u}o, koji je bio na{ dobrovoqac do septembra devedeset
prve u Slavoniji, kada smo ga uhvatili u nekoj kra|i i oterali. On je posle,
pod pokroviteqstvom policije, formirao grupaciju “@uti mravi”, koja je
pqa~kala, otimala i ~inila razne druge stvari na podru~ju Zvornika. Po-
licija vojske RS ih je uhapsila i sprovela u bijeqinski zatvor. Mi smo od-
mah podràli hap{ewe tih 36 kriminalaca, a u wihovu odbranu je ustao sa-
mo onaj psihopata Sini{a Vu~ini}. Ali, li~no su Bora Jovi} i MUP in-
tervenisali da ovi, bez su|ewa, budu pu{teni iz zatvora. Sad su @u}o i we-
gov brat uhap{eni u Beogradu”.
Novinari su me pitali da li sam i ja li~no sara|ivao s vojskom i poli-
cijom, a ja sam dao kompletniji odgovor: “Sara|ivali smo po pitawu rata na
podru~ju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Od wih smo dobi-
jali naoruàwe. Dobijali smo i od vojske, ali mnogo vi{e od policije ne-
go od vojske. Zatim, na{i su se dobrovoqci borili u specijalnim jedinica-
ma policije odavde, pod komandom Kertesovom u Isto~noj Slavoniji, a na
podru~ju Republike Srpske pod komandom Radovana Stoj~i}a Baye. Na{i
su osloba|ali sva podru~ja oko Srebrenice. Zatim s Frankom Simatovi-
}em Frenkijem, koji je na~elnik obave{tajne uprave SDB Srbije, tako|e
smo se borili na mnogim rati{tima. Sve je to ra|eno preko Qubi{e Pet-
kovi}a, ali su ga oni usput i vrbovali. Kad je prestalo na{e neposredno an-
gaòvawe u ratu i delovawe u specijalnim jedinicama MUP-a, Petkovi} je
nastavio da radi za wih. Ja sam se susretao s tim qudima i u Kninu, i u Is-
to~noj Slavoniji, i u Republici Srpskoj”. Jedan od novinara postao je pro-
vokativniji u nastupu: “Mo`da su i Vas poku{ali da vrbuju pre osnivawa
SRS?” Reagovao sam mirno: “Ne, tada nikakve kontakte nisam s wima ni
imao, osim ono kad bi me, s vremena na vreme, hapsili i privodili zbog za-
brawenih kwiga, u~e{}a na javnim skupovima i tako daqe. Na{a saradwa
poti~e iz vremena neposredno uo~i bitke za Borovo Selo, kad su iz MUP-a
do{li prvi “tompsoni” za Borovo Selo. Kad je rasformirana Teritorijalna
396
odbrana, MUP je preuzeo celo weno zastarelo naoruàwe i otuda “tompso-
ni”, zastareli karabini, ruski “{pagini”.”
Negirao sam u nastavku da je Srpska radikalna stranka opasna po pri-
padnike bilo koje nacionalne mawine u Srbiji i tvrdio da nikada nijednu
mawinu nismo ugroàvali. Kad su se novinari pozvali na ~iwenicu da se u
nekom izve{taju “Helsinki vo~a” druga~ije govori, rekao sam da su oni “sva-
{ta izmi{qali, ~ak da sam kod Br~kog pobio tri hiqade Hrvata i musli-
mana”. Na to je usledilo: “Kako }ete reagovati ako Milo{evi} odlu~i da vas
isporu~i Me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine?” Non{alantno sam uzvra-
tio: “[to se mene ti~e, ja nemam ni{ta protiv. Odavno nisam putovao u ino-
stranstvo i to bi bilo ba{ lepo s wihove strane. Ali, ne verujem da bih ja
tamo mogao da idem bez Milo{evi}a. Morao bi i on da krene sa mnom”.
46. Strogo poverqive stenografske bele{ke s pro{irene sednice Sa-
veta za usagla{avawe stavova o dràvnoj politici od 21. januara 1993. go-
dine, kojom je predsedavao Dobrica ]osi} kao predsednik SrJ. Sednica je
odràna radi dogovora o u~e{}u na novoj rundi ènevskih pregovora radi
re{avawa krize u Bosni i Hercegovini i rasprave o elementima nacrta
Vens-Ovenovog plana. Sednici su prisustvovali: Slobodan Milo{evi},
Momir Bulatovi}, Radoje Konti}, Svetozar Stojanovi}, Milo \ukanovi},
@ivota Pani}, Radovan Karayi}, Nikola Koqevi}, Mom~ilo Kraji{nik,
Ratko Mladi} i drugi. Nisam prisustvovao toj sednici, koja je trajala puna
tri sata, niti je bilo ko na woj pomenuo moje ime ili Srpsku radikalnu
stranku.
47. moj intervju u emisiji “gost radio-indeksa” od 12. maja 1993. godi-
ne, koji sam posle {tampao u kwizi “kroz politi~ki galimatijas”, iste go-
dine. Glavninu intervjua predstavqa moje suprotstavqawe Vens-Ovenovom
planu. Najavio sam i progla{ewe novih srpskih ~etni~kih vojvoda na Ro-
maniji. Jedno pitawe slu{alaca ticalo se ~etni{tva i na wega sam ovako
odgovorio: “[to se ti~e ~etnika, mi ne samo da nismo blatili wihovo ime
i raniju istorijsku ulogu, nego su se i dana{wi srpski ~etnici pokazali
kao najve}i junaci u oslobodila~koj borbi srpskog naroda, pojavili su se
svuda tamo gde je Srpstvo najugroènije i za na{e dobrovoqce moète ~u-
ti samo lepe re~i pohvale i od komande armije Republike Srpske i od ko-
mande armije Republike Srpske Krajine. Uostalom, vi{e od 3.000 na{ih do-
brovoqaca prvi su prisko~ili u pomo} srpskom narodu Srpske Krajine ka-
da ih je usta{ka Hrvatska napala krajem januara ove godine. Jedino smo mi
poslali svoje dobrovoqce i to je u~inilo Udruèwe Srba sa prostora biv-
{e Hrvatske preko predstavni{tva Republike Srpske Krajine ovde u Beo-
gradu. I niko drugi”. Re~ je o urgentnom slawu na{ih dobrovoqaca da bi se
suprotstavili hrvatskoj agresiji na Miqeva~ki plato.
48. Sadràj konferencije za {tampu koju sam odrào 22. jula 1993. i
objavio u kwizi “na~elnik general{taba na kolenima”. Na konferenciji
sam èstoko napao predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hayi}a
zbog korupciona{kih afera. Jedan novinar je insistirao na pitawu da li
397
je Milan Marti} “odbio dobrovoqce u Krajini”. Povodom toga sam saop-
{tio: “Nikada Milan Marti} nije odbio pomo} dobrovoqaca u Srpskoj
Krajini! … Mi smo imali koordinaciju s Milanom Marti}em u vreme
napada na Krajinu. U dogovoru s Glavnim {tabom i generalom Miletom No-
vakovi}em i s ministrom unutra{wih poslova Milanom Marti}em, mi smo
poslali tri hiqade dvesta dobrovoqaca za svega 3-4 dana, i nikada nije bi-
lo problema s na{im dobrovoqcima i nikada Milan Marti} nije izjavio
da na{i dobrovoqci ne treba tamo da idu… Milan Marti} je do{ao u su-
kob sa @eqkom Ra`natovi}em Arkanom i s wegovim odredom, a to ne tre-
ba me{ati ni sa kakvim wegovim odnosima s dobrovoqcima u celini”. Bi-
lo je tu i pitawe kako vidim daqi razvoj srpsko-hrvatskih me|udràvnih
odnosa, na {ta sam izneo mi{qewe: “Ja smatram da se kriza na Balkanu jo{
duè vreme ne}e razre{iti, i da }emo mi tek imati velikih problema s Hr-
vatima. [to se Srpske radikalne stranke ti~e, mi bismo rado prihvatili
normalizaciju srpsko-hrvatskih i odnosa izme|u Savezne Republike Jugo-
slavije i Republike Hrvatske, ali pre svega da se potpuno razre{i pitawe
Republike Srpske Krajine kao suverene dràve, stvorene voqom srpskog
naroda koji tamo ìvi. Ako Hrvatska zaista èli mir, ona mora priznati
Srpsku Krajinu, mora priznati pravo srpskog naroda na samoopredeqewe
do otcepqewa i na stvarawe svoje samostalne dràve. Ako ne èle mir, ako
se opredele za ratnu opciju, mi }emo imati jo{ mnogo krvavih isku{ewa u
odnosima s Hrvatima”.
49. iz iste kwige fotokopirana moja konferencija za {tampu od 11.
novembra 1993. godine. Kako je do{lo do iskqu~ewa Qubi{e Petkovi}a iz
Srpske radikalne stranke jer smo ustanovili da mu je Slu`ba dràvne bez-
bednosti dala na kori{}ewe i slu`beni automobil, novinarima sam ovog
puta pokazao falsifikovane dokumente da je re~ o vozilu Republike Srp-
ske Krajine koje je samo fiktivno registrovano na MUP Srbije. Izveo sam
zakqu~ak da je to “najboqi dokaz kakvim se falsifikatima sluì polici-
ja i najboqi dokaz za na{u tvrdwu da je policija preuzela visok stepen kon-
trole nad nekim dràvnim organima Republike Srpske Krajine, posebno
nad wihovim biroom u Beogradu. A vi ve} znate {ta sve rade u Isto~noj
Slavoniji i Barawi. Crvene beretke operi{u kao paravojna organizacija
Slu`be dràvne bezbednosti Srbije pod komandom Mihaqa Kertesa,
Franka Simatovi}a Frenkija i nekih drugih iz Ministarstva unutra-
{wih poslova Srbije”. Ipak, najva`niji deo mog izlagawa na toj konferen-
ciji tek je predstojao: “Vodi se i daqe beskrupulozna kampawa protiv Srp-
ske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta. Optuùju nas da smo
imali paravojne organizacije. Mi nikada nismo imali nikakvu paravojnu
organizaciju! Svi su znali da su se na{i dobrovoqci borili u jedinicama
biv{e Jugoslovenske narodne armije, Teritorijalne odbrane, Srpske vojske
Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i srpske policije te dve
srpske republike. Ono {to javnost nije znala je to da su se na{i dobrovoq-
ci borili i u sastavu specijalnih jedinica policije iz Srbije i Vojske Ju-
goslavije koje su iz Srbije prelazile preko Drine, preko Dunava i u~estvo-
vale u oruànim borbama. Ovde je gospodin Vaki}, ~lan Srpske radikalne
398
stranke i istaknuti komandant na{ih dobrovoqaca, koji je od specijalne
Jedinice za posebne namene Ministarstva unutra{wih poslova Srbije do-
bio zahvalnicu, koja glasi: “Komandantu Dobrovoqa~kog odreda Stare
Srbije, vojvodi Vaki} Branislavu iz Ni{a za uspehe u saradwi u toku bor-
benih dejstava u borbi za slobodu srpskog naroda u Republici Srpskoj”.
Ovo je izdato u Bajinoj Ba{ti 25. maja 1993. godine, nakon okon~awa bitke
kod Skelana. Potpisao je Franko Simatovi}, zvani Frenki. Danas je {ef
obave{tajne uprave Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. To je original
dokumenta. Imamo i ~itav niz drugih dokumenata, od kojih smo danas done-
li nekoliko, da se vidi kako su na{i dobrovoqci sasvim slu`beno ulazili
u borbu, da su na regularan na~in zaduìvali oru`je, municiju i drugu voj-
nu opremu i da su to regularno razduìvali”.
Nastavio sam da to obja{wavam: “Recimo, ovde je dokaz da je specijalna
jedinica Ministarstva unutra{wih poslova dobila od na{ih dobrovoqa-
ca kod Skelana ratni plen, ta~no je navedeno. Jedan MB 60 milimetara, je-
dan od 83 milimetra, zatim broj metaka, broj drugih tipova i oblika naoru-
àwa. Ovo moète da pogledate, tako|e, posle konferencije za {tampu, s
pe~atom jedinice za specijalne namene. Potvrde o vra}awu naoruàwa, ta-
ko|e dobrovoqaca koji su se vratili s fronta. Sve to svedo~i da se nikako
za dobrovoqce Srpske radikalne stranke ni u jednoj varijanti ne moè re-
}i da su pripadali paravojnim organizacijama. Wihovi komandanti na ra-
ti{tima, glavni komandanti bili su Obrad Stevanovi} kod Skelana, na
drugim rati{tima, recimo u Isto~noj Slavoniji, Mihaq Kertes, jedan od
glavnih {efova Crvenih beretki, koji danas zavode strahovladu u Isto~-
noj Slavoniji i poku{avaju sakriti dokaze o te{kim krivi~nim delima ko-
rumpiranih pripadnika reìma, na primer Gorana Hayi}a. Zatim, Radovan
Stoj~i} zvani Baya, sada zamenik ministra unutra{wih poslova Srbije,
ranije komandant specijalaca i komandant centra u Erdutu, kojem je @eq-
ko Ra`natovi} Arkan samo sluìo za pokrivawe. I Franko Simatovi}
zvani Frenki. Mi }emo i druge podatke vrlo brzo saop{titi javnosti. Mi
ovo nikada ne bismo saop{tili da se danas ne hapse dobrovoqci Srpske ra-
dikalne stranke, da se kod nekih od wih i na|e neki komad naoruàwa koji
su svojevremeno dobili od Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, kao
recimo kod Milenka Petri}a iz [ida. On je automatsku pu{ku dobio u
vreme kada je vlast u Srbiji naoruàvala stanovni{tvo pograni~nih obla-
sti u Sremu, Sanyaku i na Kosovu i Metohiji. I ~itav niz drugih gra|ana
je dobio naoruàwe na revers, pa i Milenko Petri}. Hiqade qudi je na taj
na~in dobilo naoruàwe. A sada hapse Milenka Petri}a. Ministarstvo
unutra{wih poslova Srbije pokazuje naoruàwe na dràvnoj televiziji iz
svog arsenala. Ogromne koli~ine naoruàwa. To isto oru`je pokazuju i ka-
da hapse albanske i muslimanske teroriste, a videli ste, u dva navrata pri-
kazan je snimak tog naoruàwa s jednim velikim pe~atom na kome se jasno
razaznaje {ahovnica. To su metode kojima se sluì reìm”.
Uskoro sam opet imao priliku da govorim o nekoliko Arkanovih kri-
minalnih afera u Srbiji, pa sam tome dodao: “Taj Arkan drì pod straho-
vladom ~itavu Isto~nu Slavoniju i Barawu. On je u~estvovao u borbama, on
399
je bio hrabar borac, ali je vi{e sluìo za pokrivawe specijalnih jedini-
ca MUP-a Srbije. Recimo, li~no je Radovan Stoj~i} Baya sa svojim speci-
jalcima zauzeo silos u Br{adinu; nekoliko sati po zauzimawu uleteo je
Arkan sa svojima, snimao kamerama i glumio borbu, kao da su oni to uradi-
li. Takvih slu~ajeva je bilo vi{e. A ono {to je najgore, {leperima je iz-
vla~en ratni plen od strane jedinica MUP-a i od strane Ra`natovi}eve
Srpske dobrovoqa~ke garde. [leperima je taj plen izvla~en i preprodavan
ovde u Srbiji. Uostalom, odakle Arkanu zlatara u centru Beograda? I oda-
kle to zlato koje je prodavano. Na|ite ijedan dokument da je to neko uvozio
ili da je ovde proizvedeno zlato! To je zlato iz ratnog plena. Za{to je po-
licija dala Qubi{i Petkovi}u tri kilograma srebrnog nakita, da pokaè
kao da je to od mene dobio? Zato {to su zlato odavno prodali, pa vi{e ni-
su imali zlatnog nakita da to bude ubedqivije. Samo, mene iznena|uje {to
mu nisu dali i nekoliko kilograma heroina, pa da kaè da je to od mene do-
bio da daqe proda. I koliko je to bilo ubedqivo? Znate, Qubi{u Petko-
vi}a su stra{no pritisli u policiji, zato {to je ovde pred kamerama tele-
vizije “Politika” i Studija B odao svoje veze sa Slu`bom dràvne bezbed-
nosti i ~iwenicu da smo od Slu`be dràvne bezbednosti dobijali naoru-
àwe za na{e dobrovoqce. Toliko su ga pritisli da je on u strahu zabora-
vio sve instrukcije koje su mu dali za tu konferenciju za {tampu i zato je
ispao tako neubedqiv”.
Novinar Bi-Bi-Sija me je upitao da li se pla{im da }u biti optuèn
za ratne zlo~ine, a ja sam uzvratio: “Ja se uop{te toga ne pla{im. Ja sam ve}
pre nekoliko dana rekao da bi mi bilo drago da uskoro putujem i u Hag, jer
odavno nisam putovao u inostranstvo. Ali, ne vidim kako bih ja mogao tamo
putovati a da ne putuje Slobodan Milo{evi}. To bi trebalo neko da mi ob-
jasni”. Ne zna se koji je novinar postavio naredno pitawe, a sadràj pita-
wa, zbog lo{eg snimka, nije mogao da bude zabeleèn. Moglo se razaznati
samo to da se u pitawu pomiwu dobrovoqci. Zato je moj odgovor bio potpu-
no jasan: “Prvo, to nije bila nikakva tajna za strane obave{tajne slu`be.
Oni su uvek te podatke imali od svojih agenata na terenu. To je bila samo
tajna za javnost u Srbiji. Po{to je reìm u stvarnoj panici po~eo da hapsi
dobrovoqce Srpske radikalne stranke, da im pripisuje krivi~na dela koja
nikada nisu po~inili, mi }emo u~initi sve da na{e dobrovoqce spasemo od
te hajke i od tog progona. Mi }emo sa svom istinom iza}i na videlo”. Ni
slede}e pitawe nije uredno snimqeno i reprodukovano zbog udaqenosti na
kojoj je sedeo novinar u sali za konferencije, ali se iz odgovora moglo shva-
titi da se odnosilo na dokazivawe mojih tvrdwi. Odgovor je glasio: “[to
se ti~e samog Milo{evi}a, mi nemamo papire. Ali imamo papire za wego-
ve najvi{e doglavnike. Recimo, za ~elnike Ministarstva unutra{wih po-
slova Srbije; imamo papire za {efa obave{tajne uprave Slu`be dràvne
bezbednosti Franka Simatovi}a Frenkija. Tu su ti papiri; sada sam vam ih
pokazao. Wegov potpis! Tu vam je gospodin Vaki}, koji se borio pod koman-
dom visokih funkcionera Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Papiri se
ne mogu za sve na}i, ali za mnoge stvari mogu”.
400
Jedno od pitawa je bilo da li sam sve to znao i pro{le godine, kada sam
podràvao Milo{evi}a. Odgovorio sam: “Slobodan Milo{evi} je pro{le
godine vodio iskrenu patriotsku politiku. Nisam znao za sve vidove kri-
minala. Ako se se}ate, mi smo otvarali pro{le godine neke afere; ali tokom
~itave ove godine smo otvarali razne afere koje su se ticale Slobodana
Milo{evi}a. îtavo leto mi smo vodili borbu sa Slobodanom Milo{evi-
}em oko smene onih korumpiranih generala i na~elnika General{taba @i-
vote Pani}a. I jo{ nije prihva}en izve{taj dràvne komisije od strane
Vrhovnog saveta odbrane, jer @ivota Pani} Milo{evi}a zbog ne~ega ima
u {akama. Jednostavno su zajedno delili ratni plen. Samo u Vukovaru, @i-
vota Pani} je zaplenio sedam miliona dolara u banci u devizama. Gde su ne-
stale te pare, to niko ne zna. Pro{le godine Milo{evi} je istupao kao pa-
triota, pomagao srpskom narodu u srpskim krajinama, a ove godine je po~eo
da vodi kapitulantsku politiku i mi smo to raskrinkavali. Prvo, prihva-
taju}i Vens-Ovenov plan, zatim omogu}avaju}i qudima iz svoje partije, po-
sebno Radmilu Bogdanovi}u i Savezu komunista – pokretu za Jugoslaviju,
gde glavnu ulogu igra wegova supruga, i Slu`bi bezbednosti Vojske Jugosla-
vije da rovare po srpskim krajinama. Dogovarao se s Tu|manom da se izda
Dalmacija, Lika, Banija i Kordun, kako bi se Tu|man odrekao Isto~ne Sla-
vonije i Barawe; da se izvr{i takva preraspodela. Zbog toga je do{lo do
pokoqa srpskog naroda jer je posebno iz Beograda do{la naredba da se raz-
miniraju minska poqa, da se uklone protivtenskovske prepreke, da tenkovi
ostanu bez goriva, sva vozila bez akumulatora i tako je poku{an udar na
Srpsku Krajinu. Milo{evi} je stao iza pu~a u Bawaluci, to je vaqda svima
bilo jasno. Mi jo{ nismo wegovo ime prozivali, ali smo prozivali wego-
ve najbliè saradnike na sednici Savezne skup{tine. Milo{evi} je poku-
{ao da spase jednu korumpiranu vladu i na taj na~in Milo{evi} je sam se-
bi odsekao granu na kojoj sedi. Po{to se toliko identifikovao s vladom
Nikole [ainovi}a, on }e morati da podeli wegovu sudbinu”.
Jedno pitawe mi je bilo postavqeno na engleskom jeziku, ali nije kva-
litetno snimqeno, pa se wegov sadràj moè pretpostaviti samo na osno-
vu odgovora koji sam dao. Ticalo se prvenstveno nekih optu`bi koje je ta-
da{wi ameri~ki ministar inostranih poslova Lorens Iglberger javno
protiv mene izneo, a taj deo mog odgovora, kako se vidi, bio je najva`niji:
“A {to se ti~e Iglbergera, on je najobi~niji laòv. Ja sam to ve} rekao ka-
da sam raskrinkavao wegove laì. On se vi{e nikada posle toga nije ogla-
sio. Ja sam wegove laì raskrinkao preko ameri~ke televizije, preko Ka-
nala “60”. [to se ti~e tih optu`bi, one su krajwe neistinite. Ja nikada ni-
kakav ratni zlo~in nisam po~inio, niti sam podstrekavao na ratne zlo~i-
ne. [ta su ratni zlo~ini? Ratni zlo~ini su ubijawe civila, maltretirawe,
fizi~ko zlostavqawe civila, ubijawe ratnih zarobqenika i fizi~ko zlo-
stavqawe ratnih zarobqenika. Ja nikada nikoga nisam ni ubio, niti mal-
tretirao, niti sam nekome drugom naredio da to ~ini, niti sam propagirao
da se to ~ini. Za to nema nikakvih dokaza, a {to se ti~e ha{kog su|ewa, ja
jo{ nikakav poziv, na àlost, nisam dobio. Ali, za{to se vi brinete? Ja }u
dobrovoqno tamo oti}i”.
401
50. êtvrti nastavak feqton-intervjua “vojislav [e{eq: svedok
istorije”, koji je sa mnom radio Toma Yayi} i pod naslovom “optuùjem
milo{evi}a” objavio u nin-u od 12. novembra 1993. godine. Intervju po-
~iwe pitawem: “Va{ ~ovek je, gospodine [e{eq, prvi put uhap{en jo{ 20.
oktobra, a posledwih dana policija masovno zatvara ~lanove va{e stranke
{irom Srbije: da li je vreme da iznesete sve dokaze na sto, ili }ete jo{ da
taktizirate?” Na to sam izjavio: “Neke dokaze ve} iznosimo na sto. Vi{e
puta sam rekao da nismo imali nikakvih paravojnih formacija, ali ono
{to vam nisam rekao je to da su na{i qudi ratovali i u sastavu armijskih
jedinica, i u sastavu jedinica MUP-a Srbije, na skoro svim rati{tima. Sa-
mi – nikada do sada. I nalazili su se ~esto pod komandom Mihaqa Kertesa,
Radovana Stoj~i}a Baye, Frenkija, ~ije ime trenutno sad nemam ovde, ali je
on {ef obave{tajne uprave Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Na{im
dobrovoqcima se ne moè pripisati nikakav ratni zlo~in, a ovi koji su
uhap{eni – nisu svi ~lanovi SRS. Ima mnogo radikala i ima ih sve vi{e.
Danas, 8. novembra, bilo je hap{ewa u [apcu, ali jo{ nemam ta~an izve{taj
o tome”. Yayi} nastavqa: “Na osnovu dosada{we akcije MUP-a, reklo bi se
da su samo ~lanovi va{e stranke naoruàni, i to dobro.” Nisam se sloìo:
“Kod na{ih ~lanova uglavnom nisu na{li nikakvo oru`je. Na{li su kod
Milenka Petri}a iz [apca jednu automatsku pu{ku, koju je on dobio na re-
vers od MUP-a Srbije u vreme kada je naoruàvano pograni~no stanovni-
{tvo u Sremu, u Sanyaku i na Kosovu i Metohiji”. Novinar ne odustaje: “Je
li to jedino naoruàwe koje je na|eno kod va{ih ~lanova?” Ja sam potpuno
non{alantan: “Na|eno je jo{ nekoliko primeraka oru`ja, ali vrlo malo.
Ovo {to oni prikazuju na televiziji, to su wihovi policijski arsenali.
Mogli ste neko ve~e videti i grb sa {ahovnicom me|u tim oru`jem”. I da-
qe je Yayi} uporan: “Da li znate koliko je va{ih ~lanova uhap{eno i ko-
liko je naoruàwa kod wih na|eno?” Moje samopouzdawe ipak ne moè da
pokoleba: “To ne znamo ta~no, ali na|eno je vrlo malo naoruàwa kod na-
{ih ~lanova. Ne znamo ni ta~an broj na{ih uhap{enih ~lanova, jer neke
uhapse pa ih u toku dana puste. Dva odbornika iz Sremske Mitrovice su nam
hapsili, ~ak su ih maltretirali u zatvoru i onda pustili u toku dana”. Bi-
lo je to i za iskusnog Tomu Yayi}a previ{e, jer je morao da se pomiri s tim
da su mi svi odgovori konzistentni i koherentni. Ali, ipak je poku{ao s
jo{ jednom poluprovokacijom: “Ni za jednog drugog uhap{enog nisu rekli
da je pripadnik neke druge stranke, sem Srpske radikalne stranke”. Ja na-
stavqam bez qutwe: “Jeste, ali dvojica uhap{enih u Beogradu su pripadni-
ci formacije “@uti mravi”. Nisu na{i ~lanovi. To su izvesni @u}a i we-
gov brat, to su Du{an i Vojin Vu~kovi}. Zatim, dvojica iz Malog Zvorni-
ka nisu na{i ~lanovi. Predstavqaju ih kao na{e. Dvojica uhap{enih iz Le-
skovca su Bokanovi. Bokanova organizacija “Belih orlova” bila je pod kon-
trolom kontraobave{tajne slu`be i svojevremeno je general Ne|o Bo{ko-
vi} dao Bokanu i jednu vilu na raspolagawe na Dediwu za potrebe organi-
zacije “Belih orlova”. Nakon Gi{kinog ubistva je pod kontrolom kontra-
obave{tajne slu`be i Srpska garda Branislava Lainovi}a Dugog. Brani-
slav Lainovi} je u~estvovao u ubistvu Gi{ke i to uop{te nije bilo na prvoj
402
liniji fronta. Gi{ka je ubijen da bi se preuzela kontrola nad Srpskom gar-
dom. To je izvela kontraobave{tajna slu`ba”.
Nakon kra}e digresije, Yayi} me je pitao za{to jo{ ne otkrivam moje
dokaze. Rekao sam: “Ovih dana otkrivam mnoge tajne. Prvo oko angaòvawa
u ratu, da su policijske jedinice iz Srbije u~estvovale aktivno tamo u rat-
nim dejstvima i da su one najvi{e pqa~kale. One su ratni plen izvla~ile
{leperima iz podru~ja Semberije, iz podru~ja Zvornika, a i drugih podru~-
ja”. Yayi} mi upada u re~: “Gde je zavr{io taj ratni plen?” Po~iwem s od-
govorom: “U wihovim trezorima, u wihovim {akama itd.” Yayi} dobacuje –
“dràvnim?”, a ja nastavqam: “Ne dràvnim, sve to ide u privatne yepove.
Kakva dràva! Dràva i daqe propada. Dràvu pqa~kaju kroz primarnu
emisiju, a kamoli ovo da ide u dràvne yepove”. Na potpitawe u ~ije yepo-
ve to ide, dodajem: “U yepove najistaknutijih dràvnih funkcionera, i te
mafije koja vlada”. Yayi} traì da pomenem neko ime, a ja pomiwem glav-
no: “Ukqu~uju}i i Slobodana Milo{evi}a, i sve ostale! Ogroman su novac
izneli na Kipar i u druge strane banke. Taj novac se uglavnom nalazi u ino-
stranstvu na privatnim ra~unima qudi koji su wima veoma bliski, koji su
im odani”. Jo{ je jedno pitawe bilo interesantno: “Kad ste otkrili prvi
put da me|u svojim saradnicima imate saradnike tajne policije?” Dajem o
tome iscrpnu informaciju: “Recimo, jo{ pre godinu dana. Potpredsednik
SRS Qubi{a Petkovi} odavno je sumwiv i ja sam svojim najbliìm sarad-
nicima skretao pa`wu da ni{ta ne sme pred wim da se pri~a. To zna Dra-
gan Todorovi}, to zna Tomislav Nikoli}, to zna Maja Gojkovi} i jo{ neki.
Po{to smo saznali dijapazon interesovawa Qubi{e Petkovi}a. za nas je
to bio najboqi indikator {ta interesuje Dràvnu bezbednost o zbivawi-
ma unutar stranke. Zatim, Qubi{a Petkovi} je ponekad sluìo Dràvnoj
bezbednosti da nas snabde la`nim informacijama. Mi smo, me|utim, preko
Qubi{e Petkovi}a wima slali la`ne informacije. Zatim, zaplenili smo
automobil za koji sad oni tvrde da je vozilo Srpske Krajine. Nikakve veze
sa Srpskom Krajinom to nema. Evo, u saobra}ajnoj dozvoli pi{e: MUP Sr-
bije!” Usledilo je jo{ desetak pitawa, od kojih su tri za ove svrhe najva`ni-
ja. Prvo je bilo sadràno u slu`benoj informaciji da su “vozila Srpske
Krajine registrovana na ime policije i vojske”. Jedini mogu}i odgovor je
bio da su “sva slu`bena vozila Srpske Krajine registrovana u Srpskoj Kra-
jini. Kad policija Srpske Krajine po bilo kom osnovu dolazi u Srbiju, ona
prethodno traì dozvolu za to”. Drugo pitawe je predstavqalo konstataci-
ju: “Petkovi} vas optuùje da ste ga vi li~no poslali u policiju po ta kola
i da ste vi tamo sredili da ih dobije”. Nije bilo te{ko da to ubedqivo de-
mantujem: “To je vrlo sme{na optu`ba, ali se na taj na~in potvr|uje da mu
je policija dala kola i on je u tome kontradiktoran”. I na kraju, kako kaè
Yayi}, “Petkovi} tvrdi da ima dokaza da ste nameravali nasilno da sru{i-
te i samog predsednika Milo{evi}a”. Reagovao sam ovako: “To je sme{no!
Prvo, zaista sam nameravao da ga sru{im i jo{ uvek nameravam da ga sru-
{im, i formirao sam politi~ku stranku da bih ga sru{io s vlasti, ali de-
mokratskim, parlamentarnim putem. Nikakvim nasilnim”.
403
U ovaj dokazni predmet ukqu~en je i peti nastavak ovog feqton-inter-
vjua, od 19. novembra 1993. godine. Sadràj se prete`no odnosi na tada aktu-
elan èstoki sukob izme|u radikala i socijalista, mene i Milo{evi}a,
ali ima i nekih potencijalno relevantnih pitawa. Tako Yayi} pita: “Ka-
ko se, gospodine [e{equ, ose}ate kada slu{ate kako vas u vestima, kao ovo
sada na televiziji, progla{avaju za ratnog zlo~inca zajedno sa Arkanom i
Bokanom?” Ja reagujem izaziva~ki: “Meni se ne svi|a dru{tvo u kome me po-
miwu, ni Arkanovo ni Bokanovo. Arkan je poznati kriminalac, a Bokan je
jedan teàk psihopata. Me|utim, sama ~iwenica da me neprijateqi moga na-
roda progla{avaju za ratnog zlo~inca, meni mnogo imponuje. Za ratnog zlo-
~inca me progla{avaju samo oni koji ~itav srpski narod smatraju genocid-
nim i zlo~ina~kim, i oni koji su isposlovali sankcije protiv Srbije i srp-
skog naroda, koji su krivi za ubijawe na{ih beba, u nedostatku lekova, u ne-
dostatku hrane itd.” Yayi} bi na ovo da malo ispadne i duhovit: “Onda mno-
go neprijateqa imate i vi, a imaju i Srbi uop{te?” Ja ipak nastavqam ra-
zlo`no: “Pa, imamo mnogo neprijateqa, ali imamo i dosta prijateqa i onih
koji nas simpati{u. Recimo, Kina nam je prijateqski naklowena, ali ona
nije u stawu, ona se ne usu|uje ba{ da stisne petqu i da se otvoreno suprot-
stavi Amerikancima, po{to wima preti ista opasnost kao nama, samo u ne-
koj slede}oj fazi, ali u svakom slu~aju su na{e simpatije tamo veoma pri-
sutne. Zatim, Indija je veoma naklowena na{oj zemqi, i mnoge druge drà-
ve”. Yayi} je uporan: “Mislite da nema nijednog razloga da vas optuè za
ratne zlo~ine?” Kategori~no sam tvrdio: “Nema nijednog razloga. Onaj ko
je ratni zlo~inac, zna se, taj je ubijao civile ili mu~io, fizi~ki zlosta-
vqao ili ih pqa~kao. Onaj ko je ratni zlo~inac, taj je ubijao ratne zaro-
bqenike ili ih zlostavqao ili ih pqa~kao, ili je podstrekavao na sve ove
radwe, ili je organizovao te radwe, ili je nare|ivao”. Yayi} se postavqa
izaziva~ki: “Vi mislite da niste podstrekavali na zlo~ine?” Moje re~i iz-
raàvaju sigurnost: “Ne, na zlo~ine nikada nisam podstrekavao”. Yayi}
ipak ne odustaje: “Kako ste onda mislili da moè da se ostvari va{a ideja
– deoba sa Italijom na grani~noj liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Viro-
vitica?” Ne odustajem ni ja: “Ja sam mo`da podstrekavao na rat. âk nisam
ni to. Ja sam mislio i bio sam ube|en, i danas sam ube|en, da tada nije bilo
izdaje u armijskom vrhu, da smo imali sposobno dràvno rukovodstvo, da bi-
smo to zavr{ili jednim potezom bez rata. Da se armija odmah povukla iz
Slovenije, kada sam na mitingu na Trgu Republike traìo da se povu~e iz
Hrvatske do linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, sve bi se za-
vr{ilo odmah. Ne bi bilo rata”. Opet }e Yayi}: “Mnogo ste govorili pro-
tiv qudi drugih nacionalnosti i o otpu{tawu s posla i o progonu tih qu-
di.” Lakonski reagujem: “Pa to nije ratni zlo~in”! Yayi} nastavqa u istom
smeru: “Ali, va{a intonacija je mogla da navede mnoge qude na to da ~ine
ratne zlo~ine”. Ni ja ne odustajem: “Ne, mogla je navesti qude da mrze”.
Yayi} provocira: “A od mr`we do zlo~ina put je kratak”. Kao da sam bio
pripremqen za takvu provokaciju: “Ja mrzim mnoge qude, ali nisam poku-
{ao zato, da ih zbog toga ubijem”. Yayi} bi jo{ da spekuli{e: “Zato {to
mo`da niste bili u takvoj situaciji. Da ste bili u ratu i da je neko stajao
404
pred vama goloruk…” Nastojim da prekratim takve spekulacije: “Bio sam u
ratu i saslu{avao sam ratne zarobqenike. Recimo, u kninskom zatvoru, re-
cimo u Borovu Selu, na nekim drugim mestima, ne}ete na}i ni jednog jedi-
nog ratnog zarobqenika (svi su oni posle razmeweni) koji moè da kaè da
sam ga o{amario, da sam ga udario ili da sam mu pretio”. Yayi} ve} postaje
bezobrazan: “Ne moè ni za Hitlera da se na|e nijedan dokumenat da je na-
redio da se ubijaju Jevreji”. Mene to nimalo ne zbuwuje: “Postojale su na-
redbe, makar iz uha u uho, makar izjave svedoka. Pa, postojala je konkretna
posledica. Postojao je konkretan ~in. Za ~in je odgovoran onaj ko je vlast u
toj dràvi. Ja nikad ni u jednoj dràvi nisam bio vlst. Opet }e Yayi}: “Bi-
li ste vrlo bliski vlastima, to ne moète da poreknete”. Sad ja wega pro-
vociram: “[ta to zna~i – vrlo blizak vlasti?” Yayi} odgovara: “Zna~i ve-
oma uticajan ~ovek”. Ja prelazim u protivnapad: “Kako se ogledao taj uti-
caj?” Yayi} je o~igledno izgubio u ovom duelu, pa je nastavio s praznom pri-
~om da sam bio uticajan jer sam pokazao da sam “vidovit” politi~ar, da sam
bio blizak Milo{evi}u i vi|ao se s wim svakog meseca.
51. intervju koji sam dao nTv Studio B 12. decembra 1993. i koji sam
posle pod naslovom “radikali su za selo, grad i po{ten rad” publikovao u
kwizi “Brankovi} je ustao iz groba” 1994. godine. Celi intervju predsta-
vqa odlu~ni predizborni politi~ki obra~un s vladaju}om Socijalisti~-
kom partijom Srbije pred vanredne parlamentarne izbore. Milo{evi}ev
reìm sam tim povodom napao i zbog politi~kog me{etarewa po zapadnim
srpskim dràvama, rekav{i: “Srpski narod se definitivno izborio za svo-
je zapadne teritorije. Niko mu ih ne moè oteti. Ve}a opasnost Republici
Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini preti od reìma iz Beograda, to je
pokazao poku{aj pu~a u Bawaluci, kao i reìmska za{tita koju je uìvao
Goran Hayi} kao najve}i kriminalac u Srpskoj Krajini. Prema tome, kako
najboqe pomo}i srpskim krajinama – obarawem socijalisti~ke vlasti u Be-
ogradu. Pustiti i Radovana Karayi}a i sada novoizabranog predsednika Re-
publike Srpske Krajine, ko god da bude, da oni sami pregovaraju o sudbini
svojih gra|ana i svoga naroda. Da se oni sami bore za me|unarodno-pravno
priznawe. Uostalom, danas je Republika Srpska me|unarodno-pravno pri-
znatija od Savezne Republike Jugoslavije. To je realna ~iwenica”.
Tada{wu vlast sam ne{to kasnije napao zato {to je dozvolila inter-
nacionalizaciju jugoslovenske krize i {to se pokazala krajwe nesposob-
nom u wenom re{avawu. Posebno mi je u tom momentu na tapetu bilo Pred-
sedni{tvo SFRJ. Rekao sam za wegove ~lanove: “Oni su krivci {to nam je
i{lo lo{e te 1991. godine. Oni su krivci {to je pala Zapadna Slavonija.
Oni su krivci {to nije oslobo|en srpski Dubrovnik. Oni su krivci {to
nisu oslobo|eni srpski Osijek, srpski Vinkovci i mnoga druga srpska me-
sta. Oni su za to glavni krivci. Wihova politika, komandovawe armijom:
kreni – stani. Potpisivali su 12 primirja. Kada je trebalo da se oslobodi
srpski Zadar, komanda iz Beograda: stani, vrati trupe na polazni poloàj.
Jedan oficir je skoro zauzeo Dubrovnik, a onda komanda iz Beograda: vra-
ti se na po~etni poloàj; kada se popeo na Sr|, samo {to nije u{ao u Du-
brovnik i zamalo zbog toga da ga kazne. Disciplinski postupak je protiv
405
wega vo|en. îtav niz sli~nih stvari se de{avao. A ~itave 1990. i 1991. go-
dine, posebno 1991. godine, glavna preokupacija General{taba i Ministar-
stva odbrane je bila formirawe Saveza komunista – pokreta za Jugoslaviju”.
Raspalio sam tom prilikom i po Socijalisti~koj partiji Srbije i we-
nim ~elnicima: “Socijalisti~ka partija nikada nije imala neku posebnu
viziju. Ona je pomogla srpski narod Srpske Krajine i Republike Srpske, to
je ~iwenica. Mi joj to nikada ne}emo osporiti. To }e ostati zapisano u
istoriji. Mi smo svedoci da su oni pomagali. Nisu pomagali uvek dovoqno,
nisu uvek koliko su mogli. To pruàwe pomo}i ~esto su koristili za raz-
ne {pekulacije, za pronevere itd. I o tome }e istorija progovoriti, i o to-
me }emo svedo~iti. Oni su bili voqni da stvore jedinstvenu srpsku drà-
vu, ali nisu znali kako to da urade. U svemu su kasnili. Kasnili su s povla-
~ewem vojske iz Slovenije… Sloveniji je tada trebalo omogu}iti da se ot-
cepi, sve bi nam bilo lak{e. Promenio bi se odnos snaga u Predsedni{tvu
Jugoslavije; sa Slovencima je trebalo traìti zajedni~ki jezik. [ta Slo-
venci imaju s Hrvatima, na kraju krajeva. Wima je u interesu da se oni ot-
cepe, a ba{ ih briga za Hrvate. A reìm je ovde dozvolio da se Slovenci i
Hrvati udruè u tom poku{aju otcepqewa i doveli su nas u mnogo teù po-
ziciju na taj na~in. Dok je Hrvatska jo{ mirovala, vagala, dok nije imala ja-
snu koncepciju, jasnu strategiju, trebalo je Slovencima omogu}iti otce-
pqewe. Traìli smo 1990. i 1991. godine da se armija odmah povu~e iz Slo-
venije. Da se povu~e iz Hrvatske do linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Vi-
rovitica. Da se Vara`dinski korpus povukao u Zapadnu Slavoniju, na Pa-
puk, Zapadna Slavonija bi bila neosvojiva tvr|ava za NATO pakt, a kamo-
li za hrvatske usta{ke jedinice. Oni su sve ~ekali. Oni su ~ekali da ih Hr-
vati opkole. Imali su nesposobnog komandanta Vara`dinskog korpusa. Iz
Beograda nije dobijao nikakve jasne naredbe, nije dobio potporu kada je za-
trebalo i palo je oko 150 najmodernijih tenkova u hrvatske ruke. Koliko je
kompozicija s vojnom opremom iz Slovenije palo tako|e u hrvatske ruke,
kada se Armija povla~ila iz Slovenije. Sve nas je to do~ekalo nespremne i
neko za to mora sudski odgovarati! Za{to su svi ovi poku{aji su|ewa gene-
ralima propali? Zato {to jo{ niko nije pokucao na prava vrata. Ko su
glavni krivci? Glavni krivci su Veqko Kadijevi}, Branko Mamula, Stane
Brovet, ali i Milo{evi} tako|e”.
Po{to nije bilo nikakvih novinarskih upadica, nastavqao sam kao u
jednom dahu: “[to se ti~e koncepcije ujediwewa srpskih zemaqa, 1991. go-
dine socijalisti su se nadali da }e do toga relativno lako do}i. Oni su bi-
li pristalice koncepcije skra}ene Jugoslavije. Mi smo tako|er ra~unali
da to nije lo{a koncepcija ukoliko postoje realne mogu}nosti da se ona re-
alizuje. I tada su socijalisti pregovarali sa Izetbegovi}em i sa Gligoro-
vim. Izetbegovi}u su obe}ali, ako prihvati tu skra}enu Jugoslaviju, da }e
biti prvi predsednik Jugoslavije. Izetbegovi} je pristao, pa posle odustao
na nagovor zapadnih sila jer moè imati nezavisnu dràvu. A obe}ali su
mu i podr{ku u uspostavqawu i ~uvawu te nezavisne dràve. Tako su ga za-
pravo obmanuli. Na tome je Izetbegovi} propao. Za muslimane nije bilo
boqe varijante od te skra}ene Jugoslavije. U woj bi svi muslimani bili u
406
jednoj dràvi. A ovako su u{li u gra|anski rat; ovako su u tom gra|anskom
ratu poraèni. Sada su izloèni preziru i mr`wi doju~era{wih suseda.
Ni Srbima, ni Hrvatima ne pada na pamet da sada ponovo zajedno ìve s mu-
slimanima u jednoj dràvi. Sada su muslimani, zapravo, sve izgubili. Ostaje
im samo nada u neku stranu vojnu intervenciju. Onda te 1992. godine dolazi
do nekih preloma kod socijalista. Socijalisti su se upla{ili strane in-
tervencije, tada prvi put i krenuli su na stvarawe ove najskra}enije Jugo-
slavije. Jugoslavije od Srbije i Crne Gore, ra~unaju}i da za neku daqu per-
spektivu treba ostaviti ujediwewe s Republikom Srpskom i Republikom
Srpskom Krajinom. Tada jo{ Republika nije bila ni progla{ena. I tu su se
donekle prevarili. Oni su mogli 1991. godine da ome|e ono {to je srpsko i
da to proglase srpskom dràvom. Mnogo bi nam tada bilo lak{e da odoli-
mo stranim pritiscima, blokadama, pretwama itd., nego danas. Vreme nije
za nas radilo. Vreme je radilo za na{e neprijateqe. I zato je trebalo po-
vla~iti brze poteze. A oni nisu bili dovoqno hrabri i pametni, ni sposob-
ni za te brze poteze”.
Nakon kratkog osvrta na makedonsko pitawe, svoj osnovni napad na Mi-
lo{evi}a i socijaliste sam nastavio: “Ove godine su odlu~ili da odustanu
i od Srpske Krajine i od Republike Srpske, toliko su se upla{ili. Posle
fijaska s Vens-Ovenovim planom, i u vreme kada su vr{ili pritisak da se
prihvati Vens-Ovenov plan, na dràvnoj televiziji su izbacili termin Re-
publika Srpska, nego su govorili: srpska stranka u Bosni; vo|a bosanskih
Srba Radovan Karayi} umesto predsednik Republike Srpske Radovan Ka-
rayi} itd. Prihvatili su bili varijantu da Srpska Krajina u|e u sastav
Hrvatske, pod izvesnom autonomijom. To je bilo dogovoreno. I zbog toga se
desilo ono {to se desilo, kao i usta{ka ofanziva u septembru, koja je opet
Srbe zatekla ne samo nespremne, nego im je pre toga neko poslao nalog iz
Beograda da se uklone minska poqa, da se uklone protivtenkovske prepre-
ke itd.” Voditeqka je u ovom momentu otvorila novu temu razgovora: “Po-
{to su danas izbori u Srpskoj Krajini, gra|ani Srbije su svedoci da je pro-
mociji Milana Marti}a pruèn ve}i prostor nego promocijama nekih par-
tija u Srbiji. Da li mislite da je to direktno me{awe u izborne aktivno-
sti naroda koji nije u sastavu Srbije? Moè li jednostavno takav pristup
da iziritira, recimo, Savet bezbednosti ili mislite da je mo`da ne{to
tre}e u pitawu?” Rastuma~io sam detaqno i ovaj problem: “Mene ne intere-
suje nikakvo iritirawe Saveta bezbednosti. Mislim da to ima najgore mo-
gu}e reperkusije na na{u unutra{wu politi~ku scenu. Taj Milan Marti}
je svojevremeno optuìvao Gorana Hayi}a za sve ono za {ta smo ga mi rani-
je optuìvali, za kriminal oko nafte iz \eletovaca, za pqa~ke, za sve mo-
gu}e pronevere. Bila je velika gu`va u Belom Manastiru na Skup{tini,
kada je do{lo do sukoba izme|u Arkana i Marti}a. Marti} je Arkana svo-
jevremeno proterao iz Kninske krajine zbog svega onoga {to je Arkan tamo
radio, zbog svih krivi~nih dela, zbog maltretirawa qudi, boraca, zbog
pqa~ki i svega ostalog. [tampa je pisala da ga je proterao. Me|utim, soci-
jalisti su suvi{e dugo istrajavali na podr{ci Goranu Hayi}u, jer su neki
iz vrhova Socijalisti~ke partije ume{ani u wegove pqa~ke. A onda su
407
shvatili da s Goranom Hayi}em vi{e ni{ta ne mogu da postignu, da im je Go-
ran Hayi} vodeni~ni to~ak oko vrata i odlu~ili su da ga `rtvuju. To jo{
ne zna samo Goran Hayi}, izgleda da samo on jo{ toga nije svestan. I zaigra-
li su na kartu Milana Marti}a. Traìli su nekog pogodnijeg ~oveka i ni-
su uspeli da ga prona|u. Mnogi qudi su bili u opticaju – \or|e Bjegovi},
Borislav Mikeli} iz Petriwe i neki drugi. Zakqu~ili su da je najpogod-
niji Milan Marti}, iz dva razloga. Prvo, {to je u narodu popularan kao
ministar unutra{wih poslova, koji je u~estvovao u mnogim borbama i ima
realne zasluge. Drugo, Marti} je jedan od retkih kraji{kih funkcionera
koji nije ogrezao u kriminal, za koga nema dokaza da je ~inio krivi~na de-
la i da se li~no bogatio u ovom ratu. To je ono {to se Marti}u mora pri-
znati i {to smo mi uvek govorili. Mi od toga ne odustajemo. E, onda su tra-
ìli na~in da Marti}a {to vi{e veù za sebe. Marti} je bio mnogo bli-
zak srpskim radikalima i s wima se solidarisao u pokretawu svih tih fi-
nansijskih afera, otkrivawa malverzacija i sli~no”.
Novinarka mi tu upada u re~: “I utoliko je vi{e iznenadilo ono pi-
smo?” Obradovalo me je postavqawe tog pitawa jer mi je pruìlo priliku
da jo{ neke va`ne stvari razjasnim: “Da. Pismo je napisano u kabinetu Slo-
bodana Milo{evi}a. Milo{evi} je sazvao Marti}a, Hayi}a, Bjegovi}a i
Mileta Novakovi}a i naterao ih da potpi{u to pismo. Hayi}a nije imao
{ta da tera; on je odmah potpisao. Bjegovi} je, tako|e, vrlo vezan za reìm
Socijalisti~ke partije i sada je on u toj Srpskoj partiji socijalista koju
je odavde reìm formirao u Krajini, koja nema nikakvog upori{ta u naro-
du, ali ima direktnu reìmsku podr{ku odavde. Mile Novakovi} je posle
ova svoja dva fijaska, posebno ovog iz septembra, vrlo uzdrmane pozicije u
Krajini. Govorili su o wegovom smewivawu i ve} je sve bilo spremno za we-
govo smewivawe. Trebalo je da general Mile Mrk{i} ode na wegovo mesto
na~elnika Glavnog {taba Srpske vojske. I on u takvoj jednoj situaciji ta-
ko|e potpisuje. Milan Marti} se kolebao. Malo se suprotstavqao. Me|u-
tim, kako je Milo{evi} ultimativno nastupio i zapretio mu, on je potpi-
sao. îm je to potpisao, on je bio kupqen za sva vremena. On vi{e nije imao
kud. Narod u Krajini je taj wegov potez osudio kao krajwe nemoralan. Mno-
gi qudi posle toga nisu hteli s wim ni da se pozdrave, iako im je bio pri-
jateq. Ostao je definitivno vezan za ovaj reìm i wegovu sudbinu. A re-
ìm, kada nekog ~oveka iskompromituje javno, ima ga u {akama, moè na we-
ga da ra~una, i tako su krenuli s wegovom kandidaturom za predsednika Re-
publike. Zatim su mu dali nevi|enu podr{ku odavde. U udarnom televizij-
skom dnevniku, na dràvnoj televiziji, emitovali su wegove propagandne
spotove, davali mu maksimalan publicitet, ~inili sve da obezbede wegovu
pobedu na izborima. A to je bilo krajwe neukusno, vulgarno, rekao bih, i ni-
je se svidelo narodu u Krajini”.
Nakon jo{ nekoliko komentara, vratio sam se osnovnoj temi: “Socija-
listima je sada jasno da }e ipak do}i do ujediwewa srpskih zemaqa. Sada su
po~eli intenzivno za to da se spremaju. Po~etkom godine su izgubili svaku
nadu da je to mogu}e i ve} bili spremni da to `rtvuju, da samo traè ne{to
{to bi im eventualno spaslo obraz. Recimo, da Srbima velike sile garantuju
408
autonomiju u Hrvatskoj, i u Republici Srpskoj na osnovu Vens-Ovenovog
plana, da Srbi zadrè poziciju konstitutivnog naroda. Oni su mislili da
im to spasava politi~ki obraz. Ovde bi opet propagandnim sredstvima to
naduvali kao veliku srpsku pobedu, kao eto, Srbi su se za to i borili. Mi-
lo{evi}eva tvrdwa je bila da su hteli ovo {to je dao Vens-Ovenov plan i
da su se za to borili. Nisu oni hteli svoju dràvu, nisu hteli otcepqewe!
To su pokazali nastupi Milo{evi}a, ]osi}a i Bulatovi}a na Palama, na
zasedawu Srpske skup{tine. Sada je druga~ija situacija. S druge strane, so-
cijalisti su shvatili da im je ovo kolebawe oko nacionalnog pitawa, kole-
bawe po pitawu patriotizma, nanelo veliku politi~ku {tetu i ogroman
udarac zadalo, pa sada opet mewaju nastup. Sada su opet oni najizrazitiji
patrioti. Samo su oni patrioti, umesto da u ovoj predizbornoj kampawi idu na
ono zbog ~ega je i do{lo do poku{aja obarawa Vlade Nikole [ainovi}a”.
Novinarka jo{ insistira da se izjasnim da li imaju osnova naga|awa u
javnosti da je Milo{evi} samo igrao igru kad je na Palama vr{io priti-
sak na srpske poslanike da prihvate Vens-Ovenov plan, pa ~ak i da postoje
stenogrami koji o tome svedo~e. I tu sam bio izri~it: “Ne postoje nikakvi
stenogrami; da je to bila igra – to su izmi{qotine. To je bila ozbiqna na-
mera da se kapitulira po pitawu za{tite srpskih nacionalnih interesa.
Uostalom, da je sve to bila igra, onda ne bi bilo poku{aja pu~a u Bawalu-
ci. Ne bi bilo poku{aja ubistva Radovana Karayi}a. Zami{qeno je bilo da
likvidiraju Karayi}a. Poku{ali su ga namamiti da do|e u Bawaluku.
Spremni su bili qudi da ga ubiju. Na{li su ili Hrvata ili nekog muslima-
na da ga ubije, pa da to prikaù kao wegov revan{izam, kao antisrpsku mr-
`wu itd. To zna Radovan Karayi}… U prvom trenutku mi nismo znali ko
stoji iza pu~a. I poverovali smo da je u pitawu socijalni bunt vojnika, jer
zaista je bio bedan wihov socijalni poloàj. Tamo vojnici primaju mese~-
no marku-dve platu. Krajwe bedno ìve. U vrlo oskudnim uslovima; nemaju
ode}e, nemaju hrane, nemaju ni{ta. I ~im je do{lo do tog pu~a, prvog dana
ja sam zvao {tab pobuwenika i savetovao ih, vrlo lepo s wima razgovarao
da se toga okanu. Socijalni zahtevi su vam opravdani; o tome treba razgova-
rati. Prvo, ne smete dovesti do bilo kakve pucwave, do krvoproli}a. Mo-
rate povu}i vojnike. To nije na~in da se re{avaju sporovi, da se re{avaju
problemi. Morate imati poverewa u Karayi}a, ipak je ratno stawe, Ka-
rayi} je nesporni vo|a, bez obzira {to smo mu mi politi~ki konkurenti,
Karayi} se sada mora podràti. Na neki na~in sam imao utisak da su bili
skloni da me poslu{aju. Ja sam razgovarao i sa tim Zecom, s wegovom supru-
gom i s nekim profesorom ~ije sam ime zaboravio, i on je bio u tom najuèm
krugu pu~ista, sa svima koji su se tada zatekli u {tabu. Me|utim, sutradan
je stvar eskalirala. Sutradan do mene do|u informacije {ta je u stvari iza
toga. Tada sam ih opet zvao i zapretio im da }u se svim sredstvima s wima
obra~unati ukoliko odmah ne puste iz zatvora uhap{ene qude. Me|u wima
je bio i potpredsednik na{e stranke. Do{lo je do vrlo ù~nog dijaloga me-
|u nama i ja sam svoju pretwu sutradan ostvario i krenuo u napad. Ovde sam
saznao da iza toga stoji Socijalisti~ka partija Srbije, da je glavni organi-
zator Radmilo Bogdanovi}, da stoji Savez komunista – pokret za Jugoslaviju,
409
u kome glavnu ulogu igraju Milo{evi}eva supruga Mira Markovi} i Slu-
`ba bezbednosti Vojske Jugoslavije. I odmah sam krenuo s tim podacima u
javnost. Odmah nakon toga pu~ je splasnuo”.
Novinarka je zatraìla da pobliè objasnim svoje tvrdwe da se u srp-
skim redovima desila izdaja kad su hrvatske snage napale na Divoselo. Iz-
neo sam skoro sve informacije kojima sam do tada raspolagao: “To je svesna
predaja teritorija, za koju je nalog do{ao iz Beograda. To je dogovoreno s
Tu|manom da bi Tu|man eventualno na nekim drugim poqima popustio. U
jednom trenutku su socijalisti to ovde smislili. To je bila Milo{evi}e-
va ideja, da se poku{aju s Tu|manom nagoditi. Da mu predaju Dalmaciju, Li-
ku, Baniju, Kordun i Zapadnu Slavoniju, a da se Tu|man odrekne potraìva-
wa za Barawom, Isto~nom Slavonijom i Zapadnim Sremom. I Tu|man je to-
me bio sklon. I da bi pokazali dobru voqu prema Tu|manu, a da bi se malo
dodvorili Vensu i Ovenu, oni su bukvalno predali prostor oko Masleni~-
kog mosta, Zemunik i nekoliko srpskih sela tamo sve do Novigrada. Tu istu
stvar su ponovili u septembru mesecu. Nije slu~ajno {to do usta{ke ofan-
zive dolazi u istom trenutku kada i do Bawalu~kog pu~a. Bawalu~ki pu~ je
bio smi{qen da se onemogu}i Vojska Republike Srpske da prisko~i u po-
mo} Srpskoj Krajini. I {ta se desilo kod Divosela? Poginulo je vi{e od
stotinu Srba… Tenkovi su ostali bez goriva, kao i u januaru mesecu. I u ja-
nuaru su ostali bez goriva. Mi smo odmah optuìli Gorana Hayi}a da je go-
rivo iz tenkova prodato. Kada su tenkovi sme{teni u skladi{ta pod kqu-
~eve UNPROFOR-a i srpske vlasti, u svakom rezervoaru je do vrha bilo
napuweno gorivom, u svakom. Svo gorivo iz tenkovskih rezervoara izvu~e-
no je i prodato. Oko Divosela, Po~iteqa i îtluka tenkovi su ostali bez
goriva, sva vozila su ostala bez akumulatora, uklowene su protivtenkovske
prepreke, uklowena minska poqa. Obja{wavali su na Skup{tini na Pli-
tvicama da su protivtenkovske prepreke i minska poqa ukloweni jer su Sr-
bi spremali ofanzivu. Gde su onda te jedinice koje bi krenule u ofanzivu?
[to one nisu primile usta{ki udar? Za{to je goloruko stanovni{tvo
ostalo neza{ti}eno?”
Jo{ jednom sam se osvrnuo na pitawe \eletovaca: “Republika Srpska
Krajina proizvodi preko 300.000 tona sirove nafte godi{we, na izvori-
{tima kod \eletovaca. Bio sam tamo, u \eletovcima, jo{ dok je rat trajao.
Ta nafta netragom nestaje! Vlada Srpske Krajine izjavquje i na Skup{ti-
ni da nemaju pojma, da nemaju nikakve evidencije gde ta nafta odlazi. A
300.000 tona sirove nafte – to je vi{e od ukupnih godi{wih potreba Srp-
ske Krajine. Srpska Krajina moè biti izvoznik nafte. Ona nema potrebe
da moqaka ovde da joj se pomogne u isporukama nafte. Nema nikakve potre-
be. Mogu da je prebace u Pan~evo, mogu nekom koli~inom nafte da plate ra-
finerijske usluge i imaju nafte i za izvoz. Niko ne zna! Zna se gde nestaje
nafta. Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije, @eqko Ra`natovi}
Arkan i Goran Hayi} kradu tu naftu i pare odlaze u privatne yepove. A on-
da, s vremena na vreme, do|u predstavnici srpske vlasti iz Like, iz Banije,
s Korduna, iz Dalmacije i Barawe i mole ovde da im se pomogne u nafti, da
im se po{aqe neka cisterna. Takve se stvari de{avaju… Uostalom, najve}i
410
dokaz je taj da nafta nestaje. Nafta se vadi, eksploati{e se, zna se da se pro-
izvede vi{e od 300.000 tona; a gde je nafta – nema je. Treba dati odgovor na
to pitawe. Gde je nafta? Zna narod ovde u Isto~noj Slavoniji; u Barawi,
zna kako se pona{a @eqko Ra`natovi} Arkan. Evo, izgleda, posle sukoba s
vojnicima UNPROFOR-a zabranili su mu da odlazi tamo. Ne pojavquje se;
tako mi bar kaù na{i qudi iz Slavonije. Kako se tamo pona{a? Sve ì-
vo opqa~ka. Sve izvu~e. Iz Bijeqine je sve opqa~kao {to mu je do{lo pod
ruke. Iz Zvornika je sve opqa~kao. Za{to je do{ao u sukob s generalom
Mladi}em? Zato {to mu Mladi} nije dozvolio pqa~ku. Sukobili su se pre
svega zbog pqa~ke. Zatim, sukobili su se zbog toga {to Arkan poniàva ta-
mo srpske oficire. Kao kabadahija se tamo postavi, nastupa sa oreolom ~o-
veka koji ima podr{ku vlasti iz Beograda i ~ini {ta mu je voqa. Maltre-
tira civilno stanovni{tvo, tu~e vojnike. To isto je radio i u Krajini. Za-
to ga je Milan Marti} oterao. Nema vi{e Arkan gde da se pojavi na prosto-
ru Republike Srpske. Ne moè ni u Krajini. E, sada su shvatili u Beogra-
du da ih isuvi{e kompromituje i u Slavoniji i u Barawi, pa mu ni tamo ne
daju da ide. Gde se god pojavio, samo pqa~ka u beskrajnom nizu. Ja ne mogu da
sporim da je hrabar borac. U~estvovao je u nekim borbama, ali je najvi{e
sluìo za pokrivawe akcija drugih formacija”.
U tom kontekstu pomenuo sam Bayu i objasnio: “Zna se ko je Baya. To
vaqda zna ~itava Srbija. On je zamenik ministra unutra{wih poslova Sr-
bije. Radovan Stoj~i} zvani Baya je ranije bio komandant specijalnih jedi-
nica policije. Baya je vodio kamp u Erdutu. Arkan je sluìo samo za pokri-
vawe. Kako moè Arkan biti {ef nekog centra za obuku? Taj ~ovek ne zna
ni pet re~enica smisleno da izgovori. Nije tri kwige u ìvotu pro~itao.
Uostalom, Milomir Mari}, glavni urednik “Duge”, dobio je batine u resto-
ranu “Maèstik” zato {to se pro~ulo da ima nameru da izda specijalno iz-
dawe lista “Duga” pod naslovom “Arkan kao mislilac” i da tu objavi sve
Arkanove govore iz Narodne skup{tine Srbije. Ja sam bio u Erdutu u tom
centru za obuku, kada je Baya komandovao, a Arkan, onako, maltretirao ne-
ke dobrovoqce koji su bili pod wegovom kontrolom. Na{e nije mogao, na-
{i nikada nisu imali direktnu vezu sa wim. Recimo, qudi ve~eraju, on ula-
zi u kuhiwu i komanduje “mirno” i “molitva”. Po svim pravilima slu`be, u
svim civilizovanim armijama na svetu, kada vojnik sedne da jede, niko ga ne
sme uznemiravati, ne ustaje se nikakvom oficiru osim ako nije data uzbu-
na, ako nije napad. Zna se kada je uzbuna. Zna~i, u svim drugim slu~ajevima
ako vojnik jede ne treba ni da ustaje, ni da salutira, ni da stoji mirno. On
jede! Niko ga ne sme uznemiravati u tome. On komanduje: “molitva”! To je to-
liko bedno izgledalo da jednostavno vi{e nisam hteo da odem”.
U nastavku razgovora novinarka je pomenula da se moje ime nalazi na
nekom spisku ratnih zlo~inaca. I o tome sam se izjasnio: “To {to se nala-
zim na spisku ratnih zlo~inaca, to nije nikakav zvani~an spisak. To je
Iglbergerov spisak. Iglberger je ve} biv{i, a ja jo{ nisam biv{i, pa je to
ve} neka prednost. To stavqawe na spisak nam je koristilo pro{le godine
u predizbornoj kampawi. Ja se toga ne pribojavam. Sada su nas socijalisti
optuìli za ratne zlo~ine, za kriminal, za fa{izam, posebno mene li~no
kao ratnog zlo~inca, kriminalca i fa{istu. Videli ste, ni jedan jedini
411
dokaz nisu uspeli da na|u. Kopali su, ekipe stru~nih qudi iz Ministar-
stva unutra{wih poslova su slali u Bawaluku, na sva rati{ta u Republici
Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, kopali, kopali, ne bi li na{li bi-
lo kakav dokaz da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke i Srpskog ~et-
ni~kog pokreta, koje smo mi upu}ivali, po~inili bilo kakvo krivi~no de-
lo. Ni{ta nisu na{li! Kopali su po biografijama najuèg rukovodstva
Srpske radikalne stranke. Traìli da se negde ne~im nismo kompromito-
vali; da nismo neko krivi~no delo po~inili; da nema ne{to kompromitant-
no u na{oj pro{losti i uop{te u pro{losti ~lanova na{ih porodica. Ni-
{ta nisu na{li, apsolutno ni{ta. Trudili su se iz petnih ìla. Koji su do-
kaz dali za tvrdwu da smo fa{isti? Nijedan!”
Postavqeno je i pitawe Srpskog ~etni~kog pokreta, pa je novinarka u
tom kontekstu navela da se “mnogim gra|anima u Srbiji diè kosa na glavi
od pomena samog imena – ~etnik”. O tome sam se ovako izjasnio: “Ja ne znam
koji su to gra|ani kojima se diè kosa na glavi. Srpski ~etnici su se poka-
zali kao junaci i u ovom oslobodila~kom ratu srpskog naroda, kao {to su
to i u ranijim ratovima bili. Oni su nastavili slavne tradicije. Kada smo
~etni~ke barjake razvili po svim srpskim zemqama 1990. godine, to nismo
~inili da bismo obnovili gra|anski rat unutar srpskog naroda, nego da bi-
smo se spremili za suprotstavqawe svim srpskim neprijateqima. Mi smo
jedini ose}ali kakvi se doga|aji pribliàvaju, kakav }e biti daqi sled
istorije na na{im prostorima. Jedini smo tada shvatili opasnost koja pre-
ti srpskom narodu u zapadnim srpskim zemqama i blagovremeno smo se za ta
isku{ewa spremali. I 1991. godine, kada je napadana Jugoslovenska narod-
na armija, stupili su na scenu srpski ~etnici, dobrovoqci Srpske radikal-
ne stranke i na svim frontovima, u prvim borbenim redovima, osvetlali
obraz srpskog naroda, srpske ratni~ke tradicije.”
Srpski radikali, koji neguju srpske ~etni~ke tradicije, najefikasnije
su ugrozili socijalisti~ku vlast u Srbiji, pa sam pokazao kako su se soci-
jalisti ne~asno i protivzakonito na nas obru{ili: “Socijalisti sada tra-
è bilo {ta da nas diskvalifikuju u javnosti. Uhapsili su jedan broj na{ih
~lanova. Uhapsili su i neke qude koji nisu na{i ~lanovi, pa su ih prikazi-
vali kao da jesu, a uhapsili su i neke na{e ~lanove. Ukupno 12 na{ih ~lano-
va je bilo uhap{eno. Prikazivali su na televiziji arsenale policijskog
naoruàwa tvrde}i da je to kod na{ih zapleweno. A nije. To isto oru`je
oni prikazuju i kada uhapse neku albansku separatisti~ku grupu, neku mu-
slimansku teroristi~ku bandu itd. Tvrdili su da su kod jednog na{eg ~la-
na iz In|ije na{li velike koli~ine deviza i zalihe hrane, deteryenata.
Ispostavilo se da je ta velika koli~ina deviza 1.200 maraka, a od toga 100
maraka su na{li u fijoci, u de~joj sobi wegovog sina, kome je deda za ro|en-
dan poklonio 100 maraka. Ispostavilo se da je otac tog na{eg ~lana iznaj-
mio svoj magacinski prostor trgovcu iz Beograda, pa je taj trgovac iz Beo-
grada tamo drào zalihe svoje robe, sve sa urednim papirima! Za svo oru`-
je koje je na|eno kod na{ih ~lanova u [idu postoji uredna dokumentacija.
Dobili su oru`je na policijski revers u vreme kada je policija naoruàvala
pograni~no stanovni{tvo u tim neuralgi~nim zonama u [idu, Sanyaku, na
412
Kosovu i Metohiji itd. Sve je regularno. Sve su na{e ~lanove pustili osim
jednoga, osim Petra @ivkovi}a iz [ida, a wega terete da je navodno neke
druge qude, koji nisu na{i ~lanovi, podstrekavao na krivi~na dela, {to je
krajwe sme{no. Ni protiv jednog na{eg ~lana nemaju nikakvih dokaza, ni
jednog jedinog dokaza. I tiho su ih pustili na slobodu. S velikom pompom
uhapsili, a kada su ih pustili na slobodu, nema ni izviwewa, nema ni obja-
{wewa, nema novog saop{tewa Ministarstva unutra{wih poslova, da ka-
ù – ào nam je, pogre{ili smo. Ni{ta nema. Samo se }uti. Nema vi{e ni
optu`bi protiv Srpske radikalne stranke. Mo`da }e opet dva dana uo~i
samih izbora krenuti s nekom novom serijom optu`bi, jer tada nema vi{e
vremena da se odgovori. To su oni radili i ranije, pa to i sada o~ekujemo.
Ne}e nas iznenaditi time”.
52. geografska karta republike Srpske krajine i specijalni prilog
lista “vojska” iz marta 1994. godine, posve}en rSk.
53. video-insert mog govora u Jagodwaku kod Belog manastira od 21.
aprila 1994. godine, u kome kaèm: “nama je mnogo sada teè da upu}ujemo
dobrovoqce nego {to je to bilo 1991., 1992. i 1993. godine. Kad smo onda upu-
}ivali dobrovoqce, imali smo dobru saradwu sa Slobdanom Milo{evi-
}em. On nam je davao uniforme, oru`je, autobuse, kasarnu ~itavu, Bubaw
Potok je dao na raspolagawe Srpskoj radikalnoj stranci. Svu tehni~ku
opremu koja je bila potrebna. I to je mnogo boqe funkcionisalo”.
Ovaj dokazni predmet je ~ist primer koliko je tuìla{tvo traqavo
obavilo svoj posao. Ovog dana, i ako je bilo nekog mitinga u Jagodwaku, ja
nisam mogao odràti govor jer sam tada u Beogradu odrào konferenciju
za {tampu, koji sam objavio u svojoj kwizi “Su~eqavawe sa sedmom silom”.
Ovo je video insert iz emisije na Televiziji Republike Srpske od 13.
maja 1995. godine. Bar to bi tuìla{tvo moralo da zna jer je identi~an
insert dalo u jo{ dva dokazna predmeta, pod brojevima 299 i 344.
54. intervju ~etni~kog vojvode Branislava vaki}a u “Telegrafu” od
28. septembra 1994. godine, pod naslovom “general Peri{i} dao nam je uni-
forme, vojska naoruàwe, a specijalci muP Srbije su nas obu~avali i za-
jedno s nama ratovali”, s nadnaslovom “Branislav vaki}, ~etni~ki vojvoda
i savezni poslanik Srpske radikalne stranke: vlast u Srbiji je do ju~e ob-
u~avala ~etnike i slala ih na rati{ta u krajine, a danas nas hapse kao rat-
ne zlo~ince” i podnaslovom “u borbama od Skelana do Srebrenice borili
smo se zajedno sa specijalnim snagama muP-a Srbije, pod komandom obra-
da Stevanovi}a, tre}eg ~oveka u srpskom muP-u. Imali smo odli~nu sa-
radwu, on je imao {tab u Bajinoj Ba{ti, a ja sam iz Skelana dolazio kod we-
ga na dogovor. Obra}ao sam mu se za sve {to mi je bilo potrebno, a on je iz-
davao nare|ewe gde treba da se krene”.
55. ^lanak “ratni put Branislava vaki}a”, objavqen u listu “velika
Srbija”.
413
56. insert iz video-snimka iz dokumentarnog serijala produkcije B-92,
gde se prikazuje moj govor u skup{tini iz 1991. godine. Ovaj dokazni pred-
met se ponavqa i u predmetima pod brojevima 334 i 1258. U dokaznom pred-
metu pod brojem 1258 se vidi da je ovaj moj skup{tinski govor odràn na
Drugom vanrednom zasedawu, 27. septembra 1991. godine, i tu se nalazi ceo
stenogram.
57. insert video-snimka intervjua s arnautom van Lindenom po pita-
wu vukovara. Van Linden, uz sporadi~ne prekide, govori: “Oko bolnice se
{iri zadah smrti. I vojnici uskoro otkrivaju za{to… Mrtva~nica na
otvorenom gde se nalaze oni koje bolni~ko osobqe nije imalo vremena da
sahrani… I nakon pada, Vukovar otkriva mra~ne tajne svog rata: svoje pu-
teve, mrtve koji nikada nisu do{li do bolnice ili koji – krv je jo{ sveà
– su o~igledno ubijeni. A me|u ovim strahotama, postoji i nadrealna kon-
tradikcija – slavqe. Pripadnici srpskih ekstremnih paravojnih formaci-
ja, mu{karci i ène pobedni~ki poziraju za fotografiju koja prikazuje
kraj bitke, nakon ~ega se vra}aju jutarwem slavqu uz muziku i smeh, stimu-
lisani alkoholom… Moto na wihovoj zastavi je “Sloboda ili smrt” i oni
se zavetuju da }e nastaviti da se bore”. Potom Van Linden pita nepoznatog
borca: “[ta, po tebi, Srbi trebaju da osvoje pre nego {to se rat zavr{i?”
On odgovara: “Rat }e biti gotov kada budemo imali granicu Karlobag-Kar-
lovac-Ogulin-Virovitica. Sva mesta gde ìvi srpski narod moraju biti
slobodna, znate. Moramo ra{~istiti s Hrvatima”.
58. video-insert na kome se vidi grupa vojnika kako mar{ira i peva “Bi-
}e mesa, bi}e mesa, kla}emo Hrvate”. Emitovao Martin Bel iz Bi-Bi-Sija.
59. video-snimak u kome mi novinar postavqa pitawe: “Da li su va{i
dobrovoqci, da li je to legalna vojska ili su deo legalne vojske ili spada-
te, pod navodnicima, u one paravojne formacije?” Odgovaram: “Mi ne for-
miramo nikakve paravojne formacije ovde u ovoj suènoj Srbiji. Mi ovde
prikupqamo dobrovoqce i upu}ujemo tamo gde je potrebno – u srpsku Sla-
voniju, Barawu, Zapadni Srem i Srpsku Krajinu, i ti dobrovoqci se tamo
stavqaju pod komandu mesnih komandanata, Srba koji tamo ìve, i izvr{a-
vaju nare|ewa koja se ti~u wihovog delovawa na bojnom poqu. Mi, dakle, ni-
kakve paravojne formacije ovde ne osnivamo i protiv smo bilo kakvih pa-
ravojnih formacija”. Usledila su dva dodatna pitawa, “da li sam ja koman-
dant svih tih snaga i da li imam kontrolu nad situacijom”. Potvr|ujem da
sam zaista komandant tih dobrovoqa~kih snaga koje se nalaze na ratnom po-
pri{tu i nagla{avam: “Imam kontrolu. Do sada sam uvek imao kontrolu
nad situacijom. Ti na{i dobrovoqci su izuzetno disciplinovani; nema ni-
kakvih problema s wima. Kod nas je zabrawen svaki alkohol, kod nas su sa-
mo qudi koji su sposobni za borbu, koji su disciplinovani, koji izvr{ava-
ju zadatke bez pogovora i koji se pre svega vite{ki odnose i prema neprija-
tequ. I vi ne}ete na}i nijednog Hrvata koji se moè poàliti na srpski
nekorektan odnos ako nije imao oru`je u rukama i i{ao na srpska sela, a
pogotovu ne moète na}i nijednu hrvatsku ènu ili dete koji bi se mogli
414
poàliti da su od strane Srba {ikanirani, {to nije slu~aj s Hrvatima, jer
Hrvati se opet isti~u stra{nim zlo~inima protiv civilnog srpskog sta-
novni{tva”. Novinar je posle ovog odgovora pre{ao na drugu temu: “Za{to
ste se vi odlu~ili da pokrenete novi ~etni~ki pokret?” Ja obja{wavam:
“Pa, ja sam prvi ~ovek u Jugoslaviji koji se otvoreno deklarisao kao antiko-
munista u vreme kad je to bilo vrlo opasno. Zatim, jedan od prvih koji je po-
~eo da obnavqa ~etni~ke tradicije, da javno raskrinkava komunisti~ke la-
ì o ~etni~kom pokretu i generalu Mihailovi}u. I 1989. godine jedini ì-
vi srpski ~etni~ki vojvoda, koji se nalazi u emigraciji u Americi i {ef je
srpske emigracije na Zapadu, Mom~ilo \uji}, proglasio me je za novog ~et-
ni~kog vojvodu”. Po{to me je novinar pitao i o mojim odnosima s vojvodom
\uji}em, rekao sam: “Mi smo u vrlo bliskim odnosima. On je predsednik Voj-
vodskog saveta, ja sam komandant svih ~etni~kih odreda u otaybini i gotovo
svakodnevno sara|ujemo u svim ovim zbivawima u Srbiji i u Jugoslaviji”.
60. video-insert mog verbalnog duela s “kapetanom” Draganom vasiq-
kovi}em iz novembra 1991. na prvoj liniji fronta kod Benkovca. Posebno
sam ga napao {to podbuwuje vojsku protiv legalnog predsednika Vlade Kra-
jine Milana Babi}a. Nakon {to je Vasiqkovi} oti{ao, ostao sam u razgo-
voru s borcima. Posebno insistiram da vojska ne treba da se me{a u poli-
tiku i da moraju da se pomire Milan Marti} i Milan Babi}. Suprotsta-
vqam se tvrdwi da je JNA jo{ uvek komunisti~ka i ukazujem na primer Vu-
kovara: “Armijski oficiri komanduju na{im ~etnicima. Skoro sve smo
{lemove prefarbali… Na {lemovima smo nacrtali dvoglavog srpskog be-
log orla i oficir armijski, kapetan, major, komanduje na{im qudima. Ka-
meni, na{ glavni komandant u Vukovaru, sadejstvuje s armijskim majorom: na-
ve~e planiraju akciju, sutra je izvode. Armija nije imala dovoqno qudstva
zbog dezerterstva da ona osvaja ku}u po ku}u, pa su to na{i radili. I armi-
ja udari tenkovima, udari minobaca~ima, udari haubicama, a na{i ku}u po
ku}u osvajaju. I nemoj mi re}i sad da je to komunisti~ka armija. Oni su peto-
krake skinuli, a od nas ne traè da skinemo kokarde”. Jedno od daqih pita-
wa je bilo za{to mi Srbi ne napravimo svoju armiju. Odlu~no sam reagovao:
“Pa zato {to ne moèmo sa srpskom armijom iza}i van granica dana{we Sr-
bije! Ho}e{ “Pustiwsku oluju” ovde? Ho}e{ Amerikanci da ti se iskrcaju?
Kakva srpska armija? Ja bih streqao svakog ko traì srpsku armiju danas!
Ja, ~etni~ki vojvoda, glavni srpski nacionalista, dràvni neprijateq broj
jedan! Milo{evi} me je drào u zatvoru pro{le godine. Ho}e{ srpsku ar-
miju? Ho}e{, kad se dràva bude zvala Srbija, onda. A sad gledamo dokle }e
nam biti granice, i diplomatska pozicija nam je jaka zato {to smo rekli –
ho}emo Jugoslaviju, ali bez Hrvata i Slovenaca! I nemojte, ne vaqa vojska
da se bavi politikom”. Ne{to kasnije dodajem: “Kad vojska po~ne da se bavi
politikom, ni{ta opasnije nema. A kad su ratni uslovi, niko nema pravo na
politiku. Nijedna nam stranka ne treba. Jedina stranka je na{a otaybina
Srbija, i da se borimo za tu Srbiju na najpametniji na~in, tako da ona bude
{to ve}a i da obuhvati sve srpske zemqe. I zva}emo tu Srbiju “skra}ena Ju-
goslavija” dok imamo interesa da bude skra}ena Jugoslavija”. Nastavak
video inserta se nalazi u dokaznom predmetu pod brojem 335.
415
61. neverovatan postupak sudskog ve}a. Pod ovim brojem se nalazi sa-
mo prevod na engleski kratkog inserta iz prethodnog dokaznog predmeta, u
kome opisujem na~in saradwe na{ih dobrovoqaca sa armijskim oficirima.
62. kra}i inserti mojih izjava iz dokumentarnog filma “Smrt Jugo-
slavije”: (1) “Srpstvo je u samim korenima ugroèno. Usta{ke horde ataku-
ju na srpska sela, na srpske ène i decu. Usta{ke horde nastoje da dovr{e
onaj genocid nad srpskim narodom”. (2) “1991. godine po~iwemo masovnije
da organizujemo dobrovoqce i da ih upu}ujemo na ve} formirane fronto-
ve, posebno u Isto~nu Slavoniju”. (3) “Borovo Selo je traìlo da jedan broj
na{ih dobrovoqaca tamo ostavimo da budu u stalnom obezbe|ewu. Oru`je
smo dobijali od Milo{evi}eve policije”. (4) Ovo je najja~e usta{ko upori-
{te. Kad padne Vukovar, usta{e nemaju {ansi i, razume se, onaj ko je do{ao
ovde dobrovoqno da se bori, taj zna zbog ~ega je do{ao i za{to se bori i we-
ga ne treba ube|ivati da ide u borbu”. (5) “Vrlo brzo smo stekli to povere-
we i onda nam je reìm dao i kasarnu u Bubaw Potoku. îtava jedna kasar-
na je bila samo za dobrovoqce Srpske radikalne stranke. I mi smo dobro-
voqce okupqali u Beogradu. Tu smo dobijali uniforme za wih, oru`je za
wih, autobuse za prebacivawe na frontove i tako daqe”.
63. insert iz video-snimka mog govora u glini krajem marta 1995. go-
dine: “Trebali smo milo{evi}u i 1991. i 1992. godine. Uostalom, Slobodan
Milo{evi} je tada pomagao zapadne srpske zemqe, i Srpsku Krajinu i Re-
publiku Srpsku. Uz wegovu pomo} uspostavqene su Srpska Krajina i Repu-
blika Srpska. Uostalom, nama srpskim radikalima, dao je oru`je za 30.000
dobrovoqaca koje smo upu}ivali na skoro sve frontove, gde je bilo najpo-
trebnije. Pa nam davao autobuse, uniforme, celu kasarnu u Bubaw Potoku
stavio na raspolagawe Srpskoj radikalnoj stranci, za dobrovoqce. I mi mu
to nismo zaboravili. Pa smo prvih dana rata, posle bitke u Borovu Selu,
preko Dunava prebacivali no}u, splavovima, oru`je u Isto~nu Slavoniju,
oru`je koje smo dobijali iz policijskih magacina i magacina Teritorijal-
ne odbrane Srbije uz Milo{evi}evu naredbu. I oduìli smo se Milo{e-
vi}u. Podràli smo ga kad mu je bilo najteè. Plan Z-4, Zagreb-4. Pa ve} u
startu ponièwe za srpski narod! Kakve veze Zagreb ima s nama Srbima?
Ako je to plan Z-4, nek’ se primeni u Zagrebu. Nek’ Zagreb cepaju i dele! Ne
moè nijedan plan sa srpske strane biti prihva}en, koji predvi|a integra-
ciju Srpske Krajine u Hrvatsku. Pa mi smo, srpski radikali, 3.500 dobrovo-
qaca uputili na zapad Like, kod Divosela, îtluka i Po~iteqa”. U nastav-
ku se nesumwivo govori o Tu|manu, jer posle prekida stoji: “On }e verovat-
no da udari na Zapadnu Slavoniju, ako se odlu~i na to. Ili mo`da na Sluw,
da se poveè s Petim korpusom, ako Srbi prethodno ne uni{te Peti kor-
pus. Ali, ako sad udari, treba mu zadati takav udarac, da se vi{e nikad ne
oporavi… da vratimo i ono {to nismo uspeli ’91. Onda da dovr{imo oslo-
ba|awe svega onoga {to je na{e, i Zadra i Karlobaga, i kona~no s Gospi}em
da zavr{imo jer tu posebne motive imamo, da oslobodimo i Karlovac koji
je uvek bio ve}inski srpski, da oslobodimo ~itavu zapadnu Slavoniju do
Virovitice. Nema druge. Moèmo da trgujemo, ali uvek s teritorijama iste
416
vrednosti. Ako je Tu|manu toliko va`na Maslenica, da mu damo Masleni-
cu, a on nama Dubrova~ko primorje, recimo, Dubrovnik. Samo tako moèmo
da trgujemo. Ho}emo srpsku Viroviticu, ho}emo Grubi{no Poqe, ho}emo
celi Pakrac. Na takav na~in pametni politi~ari jedino mogu da trguju.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe! Mi Srbi }emo pobediti. Mi ne moèmo da
izgubimo, mi ne smemo da izgubimo. Ono {to sad sa~uvamo kao srpsko, zau-
vek }e ostati srpsko. Ako sad izgubimo par~e svoje teritorije, to vi{e ni-
kad ne}e biti srpsko. Srpska Krajina nije hrvatska! Srpska Krajina nikad
ne}e biti hrvatska. Ali, treba odmah pristupiti prvoj fazi ujediwewa: di-
rektnom, neodlo`nom ujediwewu Republike Srpske i Srpske Krajine u je-
dinstvenu dràvu, Zapadnu Srbiju s prestonicom u Bawa Luci. Ne smemo
dozvoliti da nas neko cepa i deli. Srbija je ve~na, dok su joj deca verna! @i-
vela Velika Srbija!” U stenogramu je nazna~eno svaki put kad bi se na snim-
ku ~uo aplauz.
64. kratak insert iz serijala “Smrt Jugoslavije”. Lora Silber me pita:
“Ako moète da opi{ete trenutak kada ste se vi razi{li s Milo{evi}em
i SPS-om, kad je puklo u nekom sporazumu?” Potvrdno odgovaram: “Da. Pu-
klo je povodom Vens-Ovenovog plana, jo{ u aprilu 1993. Milo{evi} me je
vi{e puta zvao na razgovore i u wegov kabinet u Predsedni{tvu Srbije, i
u dràvnu vilu u Boti}evoj ulici, i u Sava-centru pred onu propalu Sve-
srpsku skup{tinu i tako daqe. Poku{ao je da me ubedi; to nije mogao nika-
ko da uradi i tu smo se mi prakti~no ve} razi{li. Sve ovo ostalo je bilo,
eto tako, poku{aj da se zakrpi taj razdor… I mi smo mislili da je mogu}e
da se Milo{evi} vrati, ipak, na odlu~nu nacionalnu politiku, pa da mu se
pruì neka {ansa. I to sve je trajalo do poku{aja pu~a u Bawaluci. I Ka-
rayi} je na to ra~unao, da je mogu}e da se Milo{evi} ipak vrati, da napra-
vi prelom, da ne}e srqati do kraja u toj politici. I ne zaboravite, Milo-
{evi} je uvek ovde na izborima pobe|ivao samo na nacionalnoj liniji, ni
na ~emu drugome”.
65. insert iz istog serijala, gde ja govorim: “Devedesete godine nismo
nabavqali oru`je. Samo smo upisivali dobrovoqce i eventualno smo ih
slali, ako je to bilo potrebno s vremena na vreme, ali su to bile vrlo ma-
le grupe. Devedeset prve godine po~iwemo masovnije da organizujemo do-
brovoqce i da ih upu}ujemo na ve} formirane frontove, posebno u Isto~-
nu Slavoniju, ovde na istoku Republike Srpske Krajine. Na{i dobrovoqci
su se posebno pokazali u borbi u Borovu Selu, koja je bila 2. maja 1991. go-
dine, i tada su porazili ja~e hrvatske snage – hrvatske policijske ili para-
policijske snage. Oru`je smo dobijali od Milo{evi}eve policije, prvo od
tada{weg ministra unutra{wih poslova Radmila Bogdanovi}a, pa kad je on
smewen, od wegovog naslednika. I dobijali smo staro naoruàwe iz skladi-
{ta Teritorijalne odbrane. To su bile stare ameri~ke pu{ke tipa “tomp-
son”, koje su odavno povu~ene iz upotrebe; tu su bile stare pu{ke M-48, ta-
kozvane “tanyare”. Dakle, sve ono {to je bilo zastarelo, {to je vojska odav-
no izbacila iz upotrebe, {to su dràli ponegde u skladi{tima Teritori-
jalne odbrane, eto, bilo im je ào da se to definitivno uni{ti. Samo su nam
to dali. Ali s tim oru`jem mi smo pobedili moderno naoruàne Hrvate”.
417
66. insert iz istog serijala. Lora Silber me pitala da li su na{i do-
brovoqci naoruàwe dobili s Milo{evi}evim saznawem. Moj odgovor je
bio precizan: “To je bilo sve s Milo{evi}evim saznawem. Tu nema nikakve
sumwe. Kqu~ni qudi iz policije, s kojima smo tada ostvarili saradwu, bili
su Radmilo Bogdanovi}, Mihaq Kertes i drugi; Franko Simatovi}, zvani
Frenki, koji je komandovao Crvenim beretkama posle, i tako daqe. Zatim,
iz General{taba, najvi{e smo sara|ivali s generalom Domazetovi}em, koji
je bio zamenik na~elnika General{taba u to vreme i {ef Personalne upra-
ve, ako me se}awe dobro sluì. Ali tu je onda bilo i kontakata s oficiri-
ma i niìh ~inova i tako daqe, zavisno od potrebe i zavisno od situacije.
Na{i dobrovoqci su dolazili u Beograd, u kasarnu u Bubaw Potoku. Tamo
su obla~ili uniforme, tamo su dobijali naoruàwe, autobuse na raspolaga-
we i i{li su tamo gde je trebalo. I bili su pod komandom Jugoslovenske na-
rodne armije ~im se Jugoslovenska narodna armija ume{ala u sukobe”.
67. insert iz istog serijala. Lora Silber me pita da li sam ja 1992. go-
dine bio u Zvorniku ili moje jedinice. Ja joj kaèm: “Da, na{i su dobrovoq-
ci bili u Zvorniku. U~estvovali su i Arkanovi dobrovoqci i bila je jo{
neka formacija, ovoga @u}e, koji je bio pod komandom policije, a sad mu su-
de za ratne zlo~ine”. Silberova nastavqa: “I kako je to sve i{lo? Kako ste
odlu~ili da idete, da li ste dobili nare|ewe od Beograda? Da li ste dobi-
li molbu od Republike Srpske?” Ja joj obja{wavam: “Da, mi nikada nismo
dobijali nare|ewa. Uvek je to bila molba. Zamoli nas Milo{evi}, zamoli
nas Radmilo Bogdanovi}, zamoli nas neki general, recimo Domazetovi}
ili neko drugi, pa kaè – treba toliko i toliko dobrovoqaca, za to i to me-
sto. I mi skupimo toliko dobrovoqaca. Kad kaù – trebaju najiskusniji; mi
uzmemo najiskusnije. Kad kaù – mogu i oni koji nisu s velikim iskustvom,
jer nije ne{to posebno opasno; onda i druge upu}ujemo. Uvek je to tako bi-
lo”. Silberova postavqa potpitawe ko nas je tada zamolio da po{aqemo
dobrovoqce, ali ja nastavqam da vezem svoju pri~u: “U maju mesecu 1992. go-
dine, ja po~iwem intenzivno da se vi|am s Milo{evi}em i tada je svaki put
direktno Milo{evi} traìo da se upu}uju dobrovoqci. Mislim, to nas ni-
je trebalo ube|ivati mnogo. Mi smo to shvatali kao svoju du`nost, kao svo-
ju obavezu. Jedino oko tog rasporeda, gde su najpotrebniji, jer su bili na gla-
su kao najhrabriji i najsposobniji i najdisciplinovaniji…” Silberova me
prekida: “Konkretno, ako moète da nam onda ispri~ate jedan razgovor u
vezi bilo kojeg mesta gde ste i{li ili slali va{e jedinice. Kako je i{ao
razgovor s predsednikom Milo{evi}em u vezi toga, ako moète navesti?”
Ja sam potanko ispri~ao: “To su uvek sve bili brzi dogovori. Recimo, kad je
Tu|man 1993. godine napao Po~iteq, Divoselo i îtluk, Milo{evi} je
imao tu neke dogovore s wim, ali ih se izgleda Tu|man nije drào do kraja.
Neka je tu mu}ka bila wihova. I tu je Milo{evi} bio razo~aran Tu|mano-
vim pona{awem i u posledwi trenutak onda odlu~io da se upute dobrovoq-
ci. Zvao me je. Ja sam odmah do{ao kod wega. Kaè – treba tri do ~etiri hi-
qade dobrovoqaca da se uputi na podru~je Divosela, îtluka i Po~iteqa.
Za dva dana mi smo imali 3.000, oko 3.500 dobrovoqaca, i oko 300 je Arkan
418
odveo sa sobom tamo. Za dva dana je bukvalno to iz Beograda upu}eno. Tu ni-
kad problema nije bilo. Tu smo se vrlo brzo sporazumevali. Uvek je bilo to
u nekoliko re~i. Treba da se ide? Ide se”.
68. insert iz istog serijala. Silberova se vra}a na pitawe ko nam je
rekao da idemo u Zvornik, ali ja izbegavam da joj dam konkretan odgovor:
“Vidite, u maju 1992. godine, Milo{evi} definitivno preuzima apsolutnu
kontrolu nad Jugoslovenskom narodnom armijom. Tada je progla{en novi
Ustav Savezne Republike Jugoslavije i tada je on postao i formalno, i
stvarno, i su{tinski glavni ~ovek u dràvi – ~ovek koji o svemu odlu~uje.
I ta zvorni~ka operacija je planirana u Beogradu. U woj su u~estvovale
snage bosanskih Srba i one su bile brojnije. Me|utim, specijalne jedinice
i najborbenije jedinice, do{le su sa ove strane. Tu su bile direktno jedini-
ce policije, takozvane Crvene beretke. To su specijalne jedinice Slu`be
dràvne bezbednosti Srbije. Tu su bili dobrovoqci Srpske radikalne
stranke, tu su bili Arkanovi dobrovoqci, i tu je bila jo{ neka mawa gru-
pa dobrovoqaca koja je tako|e bila pod kontrolom policije. Vojska se ma-
lo angaòvala u toj operaciji. Uglavnom je negde artiqerijsku podr{ku da-
vala gde je trebalo. Operacija je dugo smi{qana, dugo spremana, tako da ni-
je ni{ta bilo u nekoj nervozi, da se zove – hajde hitno, treba ovo, treba ono.
Sve je bilo dobro organizovano i dobro izvedeno do obustave samih nepri-
jateqstava. Posle, kad je krenula pqa~ka, to vi{e niko nije mogao da kon-
troli{e”.
69. insert iz istog serijala. Silberova nastupa s novim pitawem: “I u
to doba, kakav je bio odnos izme|u Karayi}a i Milo{evi}a?” Ja joj obja-
{wavam: “Milo{evi} je mnogo pomogao Karayi}u, i tu nema nikakve sum-
we. I da nije bilo Milo{evi}eve pomo}i, ko zna kako bi sve izgledalo i s
Republikom Srpskom i s Republikom Srpskom Krajinom. Ali mnoge stva-
ri su se jo{ 1991. izmicale Milo{evi}evoj kontroli. On je uvek ko~io: ko-
~io progla{ewe republike, ko~io progla{ewe autonomije Srpske Kraji-
ne i tako daqe. On je ko~io i po pitawu Bosne i Hercegovine; ko~io pro-
gla{ewe posebne republike, ko~io mnoge druge inicijative koje su tamo
i{le. I mnoge stvari nije uspeo da zaustavi. Me|utim, pomo} je davao, po-
mo} je neprekidno pruào i to je ~iwenica. I da nije bilo Milo{evi}eve
pomo}i, ko zna kako bi to sve izgledalo. Me|utim, Milo{evi} se uvek tru-
dio da instali{e i svoje qude na kqu~nim mestima, da bi lak{e kontroli-
sao. Wemu se nikada nije svi|ao Karayi}ev nacionalizam, obnavqawe srp-
skih tradicija i tako daqe; i uvek je to poku{avao da spre~i”.
70. insert iz mog govora u Jagodwaku 21. aprila 1991. godine, komplet-
no naveden u okviru dokaznog predmeta 153.
71. insert iz radio emisije na “B-92”, koji je izva|en iz moje kwige
“ve{tica iz Tolstojeve ulice”, objavqene 1994. godine. I ovaj insert se
ponavqa i u dokaznom predmetu pod brojem 1239, te ga ovde ne}u posebno
navoditi.
419
72. izva|ena samo jedna stranica iz moje kwige “Srpski bra~ni par â-
u{esku”, iz jednog intervjua datog 19. oktobra 1994. godine. Relevantan bi
tu mogao biti samo odgovor na pitawe: “Strani mediji pi{u da Vas Slobo-
dan Milo{evi} priprema za Hag?” Odgovorio sam: “Ja sam se za Hag pripre-
mio mimo Milo{evi}a. Moète li zamisliti slede}u scenu na ha{kom
procesu: sedim na optuèni~koj klupi i neprekidno jednu praznu stolicu
drìm pored sebe; rezervi{em je za Milo{evi}a. Kako da me Milo{evi}
uputi u Hag, a da prethodno tamo ne po{aqe Radmila Bogdanovi}a, Mihaqa
Kertesa, Jovicu Stani{i}a, Radovana Stoj~i}a Bayu, Franka Simatovi}a
Frenkija i druge?”
73. insert iz dokumentarnog serijala “Smrt Jugoslavije”, u kome go-
vorim: “ovo je najja~e usta{ko upori{te. Kada padne Vukovar, usta{e ne-
maju {ansi. Razume se, onaj ko je do{ao ovde dobrovoqno da se bori, taj zna
zbog ~ega je do{ao i za{to se bori i wega ne treba ube|ivati da ide u bor-
bu. Vrlo smo brzo stekli to poverewe i onda nam je reìm dao i kasarnu u
Bubaw Potoku. îtava jedna kasarna je bila samo za dobrovoqce Srpske
radikalne stranke i mi smo dobrovoqce okupqali u Beogradu. I tu smo do-
bijali uniforme za wih, oru`je za wih, autobuse za prebacivawe na fron-
tove itd.”
74. kratak odlomak iz mog govora na promociji Srpskog ~etni~kog po-
kreta u malom Zvorniku 4. avgusta 1990. godine, u kom sam izjavio i slede-
}e (~esto prekidan aplauzima): “nije palo anti markovi}u na pamet da
ide u Hrvatsko zagorje ili u usta{ke krajeve da tamo promovi{e tu svoju
nazovijugoslovensku stranku, nego ide u krajeve gde je ~isto srpski ìvaq
naseqen. [ta mu je ciq? Ciq mu je da se Srbi {to vi{e podele. Ciq mu je
da mobili{e {to vi{e srpskih glasova, kako bi i on iz potaje mogao da po-
maè ostvarewe Tu|manovih ciqeva. Zato pozivamo celokupni srpski na-
rod da na predstoje}im izborima iskqu~ivo glasa za srpske nacionalne
stranke. Mi, kao Srpski ~etni~ki pokret, imamo razvijenu politi~ku sa-
radwu sa srpskim nacionalnim strankama u sada{woj suènoj Srbiji. Reci-
mo, sa Srpskom narodnom obnovom i sa Srpskom svetosavskom strankom. Mi
imamo vrlo dobre odnose sa Srpskom demokratskom strankom na podru~ju
dana{we Hrvatske, s Narodnom strankom na podru~ju Crne Gore. Mi sma-
tramo da i te stranke u uslovima u kojima ìve i deluju tamo{wi Srbi, po-
stiù maksimalne rezultate. Lako je nama u Srbiji srbovati, Srpstvom se
di~iti i otvoreno istupati. Tamo, pod vla{}u usta{a u Hrvatskoj ili u
drugim delovima na{e zemqe, gde jo{ uvek postoji tu|inska, komunisti~ka
vlast, tamo je jo{ uvek te{ko Srbin biti! Meni je vrlo jasno da su danas i
na ovaj skup samo najhrabriji do{li, posebno kad je re~ o na{oj bra}i s one
strane Drine. Mi, srpski ~etnici, po cenu svojih ìvota nikada ne}emo do-
zvoliti da Drina bude granica srpske dràve. Za nas je Drina reka koja pro-
ti~e kroz centar Srbije. Mi nikada ne}emo dozvoliti da na{a bra}a, Sr-
bi Pre~ani s one strane Drine, Save ili Vrbasa, budu taoci u ne~ijim ru-
kama. Ne}emo o wihovoj sudbini da se cewkamo. Ne}emo da ih izdamo ili pro-
damo, kao {to su to radili srpski komunisti od rata naovamo! Mi nemamo
420
ni{ta protiv toga da Hrvati formiraju novu albansku dràvu na terito-
riji dana{we Jugoslavije, ali pod uslovom da je formiraju u Hrvatskom za-
gorju. Kosovo i Metohija su sveta srpska zemqa. Srpski narod je vi{e puta
kroz svoju istoriju ratovao za Kosovo i Metohiju, prolio reke krvi i more
qudskih ìvota. I mi, dana{wi Srbi, zna}emo da to cenimo i proli}emo
nove reke krvi ako bude trebalo, ali }e Kosovo i Metohija ostati srpska
zemqa. Mi, srpski ~etnici, nemamo ni{ta protiv da se bilo ko u ovoj ze-
mqi izja{wava bilo kakvim nacionalnim pripadni{tvom. Moè neko da
se izja{wava i kao Makedonac, i kao Japanac, i kao Marsovac”.
75. moj govor od 1. aprila 1992. godine u narodnoj skup{tini Srbije,
preuzet iz kwige “Poslani~ke besede”. Razmatran je predlog zakona o izbe-
glicama i nakon mnogih kriti~kih primedbi zbog uskra}ivawa statusnih
prava prognanim Srbima, zalagao sam se da Srbija prvenstveno svim raspo-
loìvim sredstvima pomogne da se izbeglice trajno nasele na podru~jima
Republike Srpske Krajine. Govor sam zavr{io slede}im zalagawem: “Ako
Hrvati ovako masovno isteruju Srbe iz wihovih domova, pa {ta ~ekaju Hr-
vati ovde u Beogradu, {ta ~ekaju Hrvati po Srbiji. Razmena stanovni{tva;
koliko je Tu|man isterao Srba iz Zagreba, toliko mi Hrvata iz Beograda.
Koja srpska porodica do|e iz Zagreba, lepo na adresu Hrvata u Beograd, pa
mu da svoje kqu~eve, idi tamo u Zagreb, razmena”. Reagovao je predsednik De-
mokratske zajednice Hrvata u Srbiji Antun Skenderovi} i zapo~eo pole-
miku: “Mislim da gospodin [e{eq ima dvostruka mjerila. S kojim pravom
se moè zalagati, vr{iti i odobravati oruàni pritisak i napad na hrvat-
ski narod u Republici Srbiji da se iseqava? Ako se to traì s ove govor-
nice, onda se to na neki na~in i potvr|uje i odobrava. Oni gra|ani, koji po-
{tuju zakone ove dràve, koji se nisu ogre{ili o zakone ove dràve, imaju
pravo tu ìvjeti, jer su tu oduvjek, jer su svoj na svome. S jedne strane se go-
spodin [e{eq zalaè da svako ima pravo da ìvi i da se kre}e gde ho}e, a
s druge strane to isto pravo osporava Hrvatima. To mi znamo da je tako i da
on tako misli i tako se pona{a i takvu praksu sprovodi. Ali, dobro je {to
je to za ovom govornicom rekao, da se to zna i javno”. Nastupio sam kao da
sam jedva ~ekao tu polemiku: “Gospodin Skenderovi} bi trebalo da zna da u
me|unarodnom pravu postoji princip retorzije, odnosno sprskim jezikom
re~eno, odmazde. Ako jedna dràva istera pripadnike nacionalne mawine
sa svoje teritorije u drugu dràvu, gde ìvi ve}inski deo tog proteranog
naroda, po me|unarodnom pravu dozvoqeno je primeniti tu odmazdu i izvr-
{iti kontraproterivawe nacionalne mawine one dràve koja je ve} prote-
rivala. Uostalom, te razmene stanovni{tva nisu ni{ta novo u svetu. Ako
smo imali osnova da posle rata proteramo ne znam koliko stotina hiqada
Nemaca zbog wihove kolaboracije i zbog wihovog sluèwa fa{isti~koj
Nema~koj, Hrvati imaju mnogo vi{e razloga da budu proterani, jer one zlo-
~ine, koje su ~inili Hrvati, Nemci nisu mogli ni sawati. I ne zaboravi-
te, gospodine Skenderovi}u, ovaj sada{wi reìm u Srbiji je suvi{e blag
prema vama. Posle slede}ih ili nekih drugih izbora, kada se promeni vlast
u Srbiji, ne}e biti pardona, po istom onom pravu po kome je Tu|man pro-
terao Srbe iz Hrvatske, mi }emo proterati Hrvate iz Srbije. I ne}emo
421
dozvoliti da Hrvati, kao danas u Slankamenu, svoje stare, razru{ene ku}e,
ku}e pretvorene u {tale nude Srbima izbeglicama u zamenu za vile na ja-
dranskoj obali, koje su ovi morali da napuste. Hrvati u Slankamenu, Zemu-
nu i drugim mestima ne}e imati miran san, dok se ne presele, jer mi srpske
izbeglice iz Zagreba, Rijeke, Vara`dina i drugih hrvatskih mesta moramo
udomiti, moramo im na}i krov nad glavom i moramo im nadoknaditi onu
{tetu, koju su pretrpeli kada su isterivani iz svojih domova”.
Antun Skenderovi} se jo{ jednom pojavio za parlamentarnom govorni-
com: “Ja sam siguran u jedno: da je protiv osnovnog prirodnog prava da se qu-
di isteruju sa svojih ogwi{ta. To je meni prirodno i logi~no i ako je neka
pravna dràva, onda mislim da to treba osigurati… Mi ìvimo u Republi-
ci Srbiji i ovo je dràva ~ije zakone mi priznajemo. To pravo retorzije mo-
`da je postojalo nekada, ali ja sam uvjeren da u dana{we vrijeme ima neko
pravo koje je starije od tog prava i da to ne moè biti prihva}eno. Ali, ako
ova skup{tina to prihva}a, ja bih molio da se izjasni; to je vrlo delikatno
pitawe. A {to vi nas optuùjete? Mi smo onda tu i taoci, koji treba da is-
pa{tamo grehe. Ja se s vama ne slaèm i ne o~ekujem da se vi sa mnom sloì-
te. Vi ostajete pri svojem, ja pri svojem. Slaèm se da nema replike, ali do-
bro bi bilo izjasniti se principijelno”. Replike je ipak bilo i Skendero-
vi} me nije mogao spre~iti da mu jo{ jednom predo~im: “Ovo pravo na re-
pliku }u iskoristiti da jo{ jednu iluziju i sa ove govornice razbijem, ilu-
ziju o navodnom lojalnom pona{awu pripadnika hrvatske nacionalne ma-
wine u Srbiji. Prvo, va{a stranka nije lojalna prema dràvi Srbiji, jer
su i predstavnici va{e stranke nedavno u~estvovali na ovom savetovawu u
Balatonu. Jeste li podràvali Tu|mana? Jeste li pomagali usta{ama da se
preko Dunava prebacuju u Ma|arsku preko podru~ja Ba~ke? I {ta ste sve
jo{ radili, dugi su spiskovi. Ja vam jo{ jednom ponavqam: po istom onom
pravu, po kome je Tu|man proterivao Srbe, i mi }emo proterati Hrvate, a
vi u Zagrebu istraùjte koje je to pravo bilo; kada ve} do sada nijedan glas
protesta niste javno uputili protiv Tu|manovih zlo~ina, protiv proteri-
vawa Srba i svega onoga {to se de{ava na podru~ju usta{ke Hrvatske, pre
svega genocida nad srpskim narodom. Mi genocidne radwe ne}emo primewi-
vati, jer to nama Srbima nije u krvi. Ne}emo vas ubijati, razume se, ali }e-
mo vas lepo spakovati u kamione i vozove, pa se snalazite lepo u Zagrebu.
Dobi}ete ~ak i adrese napu{tenih srpskih domova, ku}a, stanova i uselite
se u te domove; tamo je i name{taj ostao i sve. A vi odavde moète poneti
sve {to vas je voqa, sve {to je potrebno”.
Na slede}oj skup{tinskoj sednici od 7. aprila 1992. reagovao sam na ne-
ke glasnije proteste u javnosti na moj prethodni govor: “Ova bura koja se di-
gla u ~a{i vode nakon zahteva, mog li~nog i Srpske radikalne stranke, da
se primene mere retorzije i Hrvati isele iz Srbije zbog ~iwenice da je
ogroman broj Srba pod pritiskom morao da napusti Hrvatsku, jo{ me je vi-
{e u~vrstila u uverewu da je zahtev bio krajwe ispravan. Sama ~iwenica da
su na to najù~nije reagovale izdajni~ke politi~ke stranke u srpskoj javno-
sti, dodatno me u tome utvr|uje, a {to se tih izdajni~kih politi~kih stra-
naka i wihovih rukovodstava ti~e, poput jednog od wihovih predstavnika
422
koji je malopre govorio, pa mo`da }e biti najboqe re{ewe, kad toliko à-
le Hrvate, da jednostavno s wima u autobuse i kamione posedaju, pa s wima u
Zagreb. Tamo je demokracija. Tamo }e im lepo biti, a {ta ovde vi{e traè
u srpskoj javnosti. O~igledan je stav srpskog naroda, o~igledno je wegovo
mi{qewe, o~igledno je odu{evqewe s kojim je do~akan ovaj predlog, pa za-
{ta }e im takva Srbija, kad ih takva Srbija ne}e? Za{to }e im takva Sr-
bija, kad ih ona ne shvata? Lepo, idite Tu|manu!” Na jedan delikatniji na-
~in, vaqda pribojavaju}i se da u|e u direktan obra~un sa mnom, predsednik
Narodne skup{tine Aleksandar Bako~evi} suprotstavio se mom zalagawu
na prethodnoj sednici, rekav{i: “Ja bih zamolio poslanike da ne koriste i
ne zloupotrebqavaju govornicu Narodne skup{tine Republike Srbije za
nadahnuta me|ustrana~ka sporewa. Mesta za tu vrstu dijaloga ili sporova
zaista ima na drugim stranama. Svaka stranka zakazuje svoje konferencije
za {tampu i na drugi na~in obezbe|uje da javnost upozna sa svojim pogledi-
ma. Poslanik [e{eq na pro{loj sednici, na kojoj ja nisam bio, ali sam
pro~itao stenogram i stenogram sam video, traè}i re~ da ostvari repli-
ku izgovorio je slede}i tekst i ja èlim da ga pro~itam zato {to se on ce-
lovito ne prikazuje pred licem javnosti. Citiram: – Hrvati u Slankamenu,
Zemunu i drugim mestima ne}e imati miran san, dok se ne presele, jer mi
srpske izbeglice iz Zagreba i Rijeke, Vara`dina i drugih hrvatskih mesta
moramo udomiti, moramo im na}i krov nad glavom i moramo im nadoknadi-
ti onu {tetu koju su pretrpeli kada su isterivani iz svojih domova. – Po-
slanik [e{eq nije predlagao amandman, da bi se o wemu Skup{tina izja-
snila. Ovo izja{wavawe je izja{wewe poslanika Vojislava [e{eqa, we-
gov stav i najverovatnije stav wegove stranke. Mislim da je ova skup{tina
bezbroj puta dokazala na kojim je opredeqewima. Bezbroj puta je dokazala
da je ona na opredeqewima Ustava na{e republike, Ustava koji garantuje
jednakost i slobodu za sve gra|ane Republike Srbije. Ova skup{tina nije
nikada prihvatala bilo po kom osnovu diskriminaciju po nacionalnoj ili
verskoj pripadnosti. Vi se se}ate da smo i ranije u raspravi imali prili-
ke da upozorimo (upravo sam i ja dva puta to ~inio sa pozicije predsedava-
ju}eg i predsednika Skup{tine), da ova skup{tina uvaàva stav, da je ona
du`na da se bori za zakonitost i ustavnost, da ova skup{tina uvaàva prin-
cip pune ravnopravnosti i ne deli gra|ane po nacionalnoj ili verskoj pri-
padnosti. Vi se se}ate da je takav stav prihvatan kao stav na{e skup{tine.
@elim da kaèm da li~no zaista nikada ne}u mo}i da prihvatim stavove
koji idu protiv ravnopravnosti gra|ana Republike Srbije, a to zna~i pro-
tiv Ustava ove republike”.
76. video-insert s delom nekog mog televizijskog nastupa. Tuìla{-
tvo je ovaj deo mog govora pred odlazak u Hag uvrstilo u svoje dokazne pred-
mete i pod brojem 300, te ga ovde ne}u navoditi.
77. izvod iz moje kwige “milo{evi}ev zajam za preporod kipra”, koja
predstavqa zbirku intervjua. Jedno od pitawa odnosilo se na beznade`nu
situaciju u kojoj su se nalazile srpske izbeglice, bukvalno ostavqene bez
krova nad glavom. Izneo sam svoje ve} poznate stavove: “Mi smo se zalagali
423
za jednu civilizovanu razmenu stanovni{tva u Hrvatskoj. Ako se se}ate, mi
smo pune dve godine na tome insistirali. Zahvaquju}i na{em zalagawu, naj-
vi{e na{em zalagawu, i do{lo je do te razmene stanovni{tva. Hrvati iz
Hrtkovaca su se iselili u Hrvatsku, a tamo su se uselili Srbi koje je Tu|-
man prethodno prognao iz Hrvatske. Zatim u Kukujevcima, u Petrovaradi-
nu, u Slankamenu, u Be{koj (mada, ne do kraja) i mnogim drugim mestima.
Znate, mi smo opoziciona politi~ka stranka i mi smo, ~ini mi se, posti-
gli maksimum na tom planu. Kroz sve to Srbi su prolazili lo{ije nego Hr-
vati. U toj razmeni imawa, Hrvati su mnogo vi{e dobijali u Hrvatskoj ne-
go Srbi ovde od onoga {to su Hrvati wima ostavqali u zamenu. [to se ti-
~e izbeglica, jedan broj izbeglica }e ostati stalno ovde i integrisa}e se u
ovda{we dru{tvene tokove. To je o~igledna ~iwenica i najlak{e se inte-
gri{u one izbeglice koji su uspeli da iznesu deo svog bogatstva, svoje imo-
vine, neki svoj kapital, gotov novac, koji su na vreme to spasli. Najve}i
problem je s onim izbeglicama koji su bukvalno ostali besku}nici bez igde
i~ega. Dosta izbeglica }e mo}i da se vrati na podru~je Republike Srpske i
Republike Srpske Krajine. Tamo ima jo{ mnogo nenaseqenih mesta, mesta
u kojima ima dosta praznih ku}a i stanova. Recimo, Drni{ jo{ nije naseqen
na podru~ju Republike Srpske Krajine, na podru~ju Republike Srpske Roga-
tica i neka druga mesta. Bi}e jo{ prostora za wihovo naseqavawe, narav-
no, kada se prekinu ratna dejstva, kada se utvrde granice i kada ne bude vi-
{e neposredne opasnosti za ène i decu koji treba da se usele u te ku}e i
stanove. Tamo gde je malo daqe od prvih borbenih linija, recimo u Bijeqi-
ni, u Zvorniku i u Bawaluci, tamo je ve} ogroman broj izbeglica, tamo je sav
prostor zauzet. U svakom slu~aju, mi za{titi i obezbe|ewu izbeglica pri-
dajemo veliki zna~aj i na tome }emo se maksimalno i ubudu}e angaòvati”.
Naredno pitawe je bilo: “Kaù da je trebalo odavno insistirati na tom
tzv. humanom preseqavawu. Do{lo bi do mawih stresova i tragedija”. Po-
tvr|ujem to: “Jeste. To je sve trebalo na jo{ civilizovaniji na~in vr{iti
nego {to je vr{eno, ali u svakom slu~aju, mi smo zadovoqni i ovim rezul-
tatima koji su postignuti. Hiqade srpskih porodica su ipak sme{tene ko-
liko-toliko, dobili su ku}e i stanove u Hrtkovcima (sada{wim Srbi-
slavcima), zatim u Kukujevcima, u Be{koj, u Slankamenu, u Petrovaradinu
i drugim mestima. A ni Hrvati nisu ni{ta o{te}eni. Oni su ~ak i vi{e
dobili. Oti{li su u svoju zemqu i tamo su dobili boqe ku}e od onih koje
su ostavili”.
78. Zahtev ha{kog tuìla{tva vladi Srbije i Crne gore da mu se do-
stavi kompletna dràvna dokumentacija koja se odnosi na Srebrenicu
1995. godine. Za{to je to une{eno u moj sudski spis, nemam pojma. Zahtev je,
s potpisom Yefri Najsa, upu}en 17. novembra 2003. godine.
79. Pismo ministarstva spoqnih poslova Srbije i Crne gore kance-
lariji za vezu ha{kog tuìla{tva od 5. maja 2004. godine, uz koje je dosta-
vqeno 9 dokumenata koji se odnose na 1995. godinu i apsolutno nemaju nika-
kve veze sa mnom.
424
80. izve{taj komande Prve armije od 13. 4. 1995. o stawu i doga|ajima
na dràvnoj granici.
81. Sli~an dokument Prve armije od 7. juna 1995. o pregledu grani~nih
incidenata.
82. Periodi~ni izve{taj o stawu i doga|ajima na dràvnoj granici
koji je 17. jula 1995. komanda 2. armije uputila general{tabu vojske Ju-
goslavije.
83. izve{taj o radu posmatra~ke misije koji je 9. avgusta 1995. koman-
da uì~kog korpusa uputila general{tabu.
84. informacija o aktuelnoj vojno-politi~koj i bezbednosnoj situaci-
ji koju je 21. avgusta 1995. sa~inila uprava za informisawe general{taba.
85. Periodi~ni izve{taj o stawu i doga|ajima na dràvnoj granici,
koji je 16. oktobra 1995. komanda Druge armije uputila general{tabu.
86. Dnevni izve{taj 10. kontraobave{tajne grupe od 15. jula 1995. godi-
ne, upu}en upravi bezbednosti general{taba.
87. video-insert koji pokazuje generala radoslava krsti}a kako uru-
~uje zastavu Desetom diverzantskom odredu, bez oznake datuma.
88. Zahtev Yefri najsa od 19. jula 2003. godine, upu}en vladi Srbije i
Crne gore za dostavu dokumenata koja se ti~u predmeta milo{evi}.
89. Pismo ministarstva spoqnih poslova tuìo~evoj kancelariji za
vezu od 4. novembra 2004. godine.
90. moj intervju za list “Svet”, koji je objavqen 13. januara 1995. godi-
ne pod naslovom “Svaku no} sawam kako na Dediwu streqaju Slobu i miru
i kako Desimira To{i}a pro`dire divqi vepar”. Ovaj moj intervju je
izgleda tuìla{tvu posebno interesantan jer ga je uvrstilo u dokazne
predmete ~ak tri puta. Najop{irnije je dat u dokaznom predmetu 1402, te ga
pod tim brojem objavqujem u celosti.
91. osam novinskih ~lanaka Jovana Dulovi}a u listu “Politika eks-
pres”, u kojima vrlo afirmativno opisuje ratne napore motorizovane gar-
dijske brigade, teritorijalaca i dobrovoqaca u borbi za vukovar.
92. Pismo radovana karayi}a Sadako ogata i korneliju Samarugi od
8. decembra 1992. godine sa zahtevom da se omogu}i civilima iz Sarajeva da
slobodno napuste grad ako to èle.
93. re{ewe okru`nog suda u Beogradu od 13. novembra 2000. godine da
se Jugoslavu Petru{i}u i miloradu Pelemi{u i drugima ukine pritvor.
94. insert iz emisije holandske televizije o doga|ajima u Srebrenici.
425
95. Deo mog intervjua “rada Trajkovi} – pro{lost u Srpskoj radikal-
noj stranci” od 23. novembra 1998. godine, {tampanog u kwizi “Srbija pod
ameri~kim bombama” iz 2002. godine. U tom televizijskom intervjuu obja-
{wavam su{tinu nekada{wih sukoba radikala i socijalista i na~in wiho-
vog prevazilaèwa.
96. Deo mog intervjua “Za vlast po{tenih qudi” od 10. marta 1998. go-
dine, koji je preuzet iz kwige “mo} argumenata” iz 2000. godine. Tu tako|e
obja{wavam prirodu sukoba s Milo{evi}em, pa kaèm: “îm je promenio
svoju politiku, polovinom 1993. godine, mi smo krenuli u èstok obra~un
sa Slobodanom Milo{evi}em, i taj obra~un traje i danas, mada je u posled-
we vreme poprimio ne{to civilizovanije forme, jer su splasnule repre-
sivne mere reìma u Srbiji. îm splasnu represivne mere, na{a retorika
je sasvim druga~ija. Mi se vi{e bavimo argumentima nego jakim re~ima, pa-
rolama, ili napadamo li~nost onako u ~elo, {to bi na{ narod rekao”.
97. Delovi mojih intervjua “Duboki koreni radikalizma” od 24. maja,
“ekonomski programi politi~kih stranaka” od 28. maja 1998. godine i
“vlada se suo~ava s velikim pote{ko}ama, ali dobro funkcioni{e” od 14.
jula 1998. godine, preuzeti iz moje kwige “vlada nacionalnog jedinstva” iz
2001. godine. Tu tako|e obja{wavam prirodu sukoba s Milo{evi}em, ali
nema relevantnog materijala za ha{ku optu`nicu protiv mene.
98. Deo mog intervjua “Ja iz zatvora ne pi{em pokajni~ka pisma”, pre-
uzet iz kwige “Bez dlake na jeziku”, a emitovanog na Tv kragujevac 31. av-
gusta 1997. godine. Tematika je ista kao u prethodnim intervjuima.
99. Predgovor moje kwige “Peti otaybinski kongres” iz 2005. godine i
deo govora koji sam na Trgu republike odrào pred odlazak u Hag. Tom pri-
likom sam, izme|u ostalog, rekao: “Misle oni da meni sude u Hagu. Ja }u su-
diti i Amerikancima i NATO-u i Ha{kom tribunalu… Ne}e mi biti ni-
malo te{ko u Hagu. Znam da imam podr{ku svih vas, znam da }u tamo govo-
riti ono {to svi vi mislite. Znam da ono {to }u tamo raditi ne}e biti uza-
ludno. Znam da }e na{a nacionalna ideja trijumfovati, da ne}e uspeti da
nam uni{te srpsk u dràvotvornost, da }emo uspostaviti jedinstvenu srp-
sku dràvu, sve agresorske sile slomi}emo, osvojiti slobodu i demokrati-
ju za sopstveni narod i za sve gra|ane Srbije. Pozivamo vas, bra}o i sestre,
u mar{ trijumfa i ponosa ulicama Beograda. @ivela Velika Srbija”. Tu je
i moj uvodni ekspoze na Petom otaybinskom kongresu Srpske radikalne
stranke, odnosno onaj wegov deo u kome sam rekao: “Te{ko je odoleti zapad-
nim laìma koje se lansiraju preko instrumentalizovanih medija. Slaù
da su Srbi ga|ali pijacu Markale u Sarajevu, pa se posle mesec dana sazna
da je to bila velika la`, ali nama, u me|uvremenu, uvedo{e zlo~ina~ke
sankcije. Slagali su i mnoge druge stvari. Oni su organizovali preko svo-
jih prijateqa iz Francuske obave{tajne slu`be ubijawe oko hiqadu musli-
mana u Srebrenici, da bi se to pripisalo Srbima. A sad znamo da su vrbo-
vali i neke srpske kriminalce, srpske zlo~ince da obave prqav posao da bi
426
se sve svalilo na le|a srpskom narodu i da bi srpski narod bio progla{en
za genocidni narod u svetskoj {tampi, u svetskim medijima”.
100. Deo mog intervjua “nastavak agresije zapadnih sila” od 8. decem-
bra 1999. godine, objavqen u mojoj kwizi “Dok patriote obnavqaju, izdajni-
ci razaraju”. Tu sam detaqnije objasnio podmetawa zapadnih sila povodom
zlo~ina u Srebrenici.
101. izvod iz mog intervjua “republika Srpska pod naTo okupaci-
jom” od 25. jula 2001. godine, preuzet iz moje kwige “Dosmanlijski zulum nad
Srbijom”. Tu govorim o slu~aju le{eva u hladwa~i prona|enoj u Dunavu i
zlo~inu u Srebrenici, ali i o Radovanu Karayi}u, odgovaraju}i na novi-
narsko pitawe da sam do 1993. s wim imao dobre odnose: “To su relativno do-
bri odnosi. Ja se Karayi}a nikada ne}u odre}i. Ja mislim da je on istaknu-
ti srpski nacionalni borac i ja izraàvam veliko po{tovawe prema wego-
voj li~nosti i ulozi, ali dosta je bilo neslagawa me|u nama, ~ak s vremena
na vreme i sporadi~nih politi~kih sukoba, ne ba{ spektakularno u javno-
sti, ali na terenu. Rivalitet izme|u Srpske radikalne stranke i Srpske de-
mokratske stranke je uvek postojao… Srpska demokratska stranka je uvek
èlela da potisne Srpsku radikalnu stranku, da je {ikanira na terenu, da
nas onemogu}ava u sticawu strana~kih prostorija, u politi~kom delovawu.
Godine 1996. ja sam podrào, ispred Srpske radikalne stranke, sna`no Bi-
qanu Plav{i} kao kandidata SDS-a na izborima, a oni su nas blokira-
li u medijima Republike Srpske, pogotovo na televiziji. Imali smo oko 40
mitinga, oni su samo s jednog ili s dva mitinga dali kratke informacije na
televiziji. To je su{tina. Me|utim, 1993. godine je bilo osnovno neslaga-
we. Ja sam o tome govorio i javno u vi{e televizijskih emisija. Ima to ob-
javqeno u mojim kwigama iz tog vremena. Kada je, 1993. godine, do{lo do su-
koba izme|u muslimana i Hrvata, i Milo{evi} i Karayi} su smatrali da
Srbi treba da naprave sporazum s Hrvatima, ja sam se zalagao da Srbi prave
sporazum s muslimanima, jer da je uspeo sporazum Srba i muslimana, Hrvati
bi bili po~i{}eni u Bosni i Hercegovini, bili bi poraèni; wihova voj-
ska bi bila po~i{}ena, oterana. A tu je i regularna vojska Republike Hrvat-
ske u~estvovala u sukobima. Ja sam smatrao tada da Srbi i muslimani treba
da na|u zajedni~ki jezik, da se razgrani~e i da obnove prijateqstvo, da ìve
na tom podru~ju u nekom relativnom prijateqstvu. Znate, te{ko je ratne ra-
ne tako lako prevazi}i, ali je trebalo da znaju svi politi~ari sa srpske i svi
politi~ari s muslimanske strane da su nam Hrvati zajedni~ki neprijateqi”.
Set pitawa koja se ti~u Bosne i Hercegovine po~eo je insistirawem
novinara da mu objasnim odnose izme|u Srpske radikalne stranke u Jugo-
slaviji i Srpske radikalne stranke Republike Srpske. Odgovorio sam na
to i ~itav niz narednih pitawa, a moj odgovor se sveo, uz izvesna skra}ewa,
na slede}e: “To je ista stranka, nema ni formalne razlike. Mi imamo jedin-
stveno strana~ko rukovodstvo. Dr Nikola Popla{en je potpredsednik
Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke i predsednik
stranke za Republiku Srpsku… Republika Srpska je srpska zemqa; za nas
nema granica me|u srpskim zemqama. Mi smo za jedinstvenu srpsku dràvu
427
koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. Drugo, ja sam ro|en u Sarajevu; ja sam
Bosanac po ro|ewu, a Hercegovac po poreklu. Moji su i otac i majka iz Her-
cegovine. Kakvo je to uplitawe? U {ta se ja upli}em? Ni u {ta se ja ne
upli}em. Ja se na isti na~in pona{am na politi~koj sceni Republike Srp-
ske, kao i na politi~koj sceni Srbije, s tim {to mi je od 1998. godine oku-
pator zabranio ulazak. Prvo, ja nikada nisam priznao Bosnu i Hercegovi-
nu kao zasebnu dràvu, niti }u je priznati, niti Bosna i Hercegovina mo-
è da postoji kao ozbiqna i nezavisna dràva. Ne moè da postoji… zato
{to Srbi nikada ne}e da se pomire da ìve u stranoj dràvi, da nisu sa
ostatkom srpskog naroda, sa srpskom maticom. Srbi su izazvali Prvi svet-
ski rat da bi ìveli u jedinstvenoj dràvi. Srbi su te{ko stradali u Dru-
gom svetskom ratu da bi opstali u jedinstvenoj srpskoj dràvi i oni se ni-
kada s tim ne}e pomiriti. Ne mogu wima, iako su i muslimani Srbi, ali su
druge vere, drugog kulturnog kruga i pre svega Srbi kojima je prili~no od-
umrla srpska nacionalna svest, mo`da u posledwe vreme potpuno odumrla
srpska nacionalna svest; ne mogu im biti bliì od onih Srba koji su sa~u-
vali srpsku nacionalnu svest. Ako muslimani ne èle da budu Srbi, ja ne-
}u ni{ta u~initi da bih ih na silu terao da budu Srbi, jer ja mislim da je
toliko lepo biti Srbin da mi ne pada ni na kraj pameti da nekoga prisiqa-
vam da bude Srbin. Ja mogu da àlim i ja iskreno àlim {to je kod musli-
mana zamrla srpska nacionalna svest, nekom nesre}nom istorijom, istorij-
skim okolnostima, jer nekada je bila jaka sva feudalna vlastela u Bosni i
Hercegovini 19. veka, srpski se ose}ala. Svi najve}i muslimanski kwièv-
nici, poput Me{e Selimovi}a, Skendera Kulenovi}a, ]amila Sijari}a i
drugih, za sebe su govorili da su Srbi, bili su veliki Srbi”.
102. op{iran stenogram pod naslovom “amerika èli da uni{ti Sr-
biju”, objavqen 1999. godine u “Zemunskim novinama” br. 74. U nadnaslovu
se obja{wava: “15. januara 1999. godine – potpredsednici Vlade Republike
Srbije dr Vojislav [e{eq, prof. dr Milovan Boji}, prof. dr Ratko Mar-
kovi} i predsednik Privremenog izvr{nog ve}a AP Kosova i Metohije
Zoran An|elkovi} gosti emisije RTV Pri{tina”.
103. reportaà iz istih novina “vlada narodnog jedinstva postoji zbog
kosova i metohije”.
104. moj intervju na radio metohiji 4. jula 1998. godine, pod naslovom
“kosovo i metohija se po svaku cenu moraju sa~uvati”, {tampan u kwizi
“vlada nacionalnog jedinstva”, iz 2001. godine.
105. odlomci iz moje kwige “ideologija srpskog nacionalizma” iz
2002. godine, u kojim pi{em o dràvotvornom projektu velike Srbije pri-
kazuju}i kwige ernesta Denija i vladimira ]orovi}a; koncept Srpskog
kulturnog kluba i ravnogorski velikosrpski koncept.
106. apel vuka Dra{kovi}a od 7. septembra 1990. godine i wegov govor
u udruèwu kwièvnika Srbije od 17. septembra 1990., objavqeni u “Srp-
skoj re~i” br. 16.
428
107. govor vuka Dra{kovi}a “rat bez ratnog ciqa”, objavqen u “Srp-
skoj re~i” br. 30., od 14. oktobra 1991. godine.
108. Tekst vuka Dra{kovi}a “Dole vlada i knez komunista” iz “Srpske
re~i” od 1. aprila 1991. godine.
109. govor vuka Dra{kovi}a na Saboru Srpskog pokreta obnove od 5.
novembra 1990. godine, objavqen u “Srpskoj re~i”.
110. moja otvorena pisma Stanetu Dolancu od 7. decembra 1987. i 6.
aprila 1988. godine, u kojima arkana raskrinkavam kao profesionalnog
policijskog ubicu, a preuzeta iz kwige “Hajka na jeretika”.
111. moje izlagawe na me|unarodnom oktobarskom susretu pisaca u
udruèwu kwièvnika Srbije od 18. do 20. oktobra 1988. godine, u kome ta-
ko|e govorim o Dolancu i arkanu.
112. krivi~na prijava koju sam 6. aprila 1988. podneo protiv Staneta
Dolanca, preuzeta iz moje kwige “Hajka na jeretika” iz 2000. godine.
113. izvod iz moje kwige “ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi-
}a”, koji obuhvata saslu{awe radeta markovi}a.
114. Pismo britanskog predstavnika Savetu bezbednosti ujediwenih na-
cija od 12. marta 1998. godine, koje se odnosi na kosovskometohijsku situaciju.
115. Pismo ameri~kog predstavnika sa sli~nom tematikom, upu}eno 27.
marta 1998. godine.
116. Pismo italijanskog predstavnika Savetu bezbednosti od 30. apri-
la 1998. godine sa sli~nom tematikom.
117. Pismo britanskog predstavnika generalnom sekretaru ujediwe-
nih nacija od 24. juna 1998. godine.
118. Pismo nema~kog predstavnika od 9. jula 1998. godine, upu}eno gene-
ralnom sekretaru.
119. Pismo britanskog predstavnika predsedniku Saveta bezbednosti
od 29. januara 1999. godine.
120. rezolucija 1160 Saveta bezbednosti od 31. marta 1998. godine.
121. (poverqivi dokument) Zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Du-
{ka i vojina vu~kovi}a, koji je okru`no javno tuìla{tvo u [apcu pod-
nelo 9. novembra 1993. godine.
122. reportaà s konferencije za {tampu gorana mati}a koju je, 12.
februara 2000. godine, objavila “Politika” pod naslovom “masakr kod
Srebrenice reìrali francuski i muslimanski obave{tajci”.
429
123. Sli~an izve{taj istog dana u “Politici ekspres”.
124. Sli~an izve{taj u “Borbi”.
125. izjave gorana mati}a, objavqene u “Politici ekspres” i “ve~er-
wim novostima” od 14. februara 2000. godine.
126. nekoliko izjava gorana mati}a u “ve~erwim novostima”.
127. Centralna tribina Srpske radikalne stranke u Zemunu, 27. febru-
ara 1999. godine, ~iji je sadràj, pod naslovom “ne damo kosovo i metohiju ni
po koju cenu”, objavila “velika Srbija” broj 606., od marta 1999. godine.
128. konferencija za {tampu potpredsednika vlade, pod naslovom
“Cia dejstvuje preko vilijama vokera”, ~iji je sadràj objavqen u “veli-
koj Srbiji” broj 606/1999.
129. Tekst ivana kristana “ustavnopravni poloàj autonomnih po-
krajina u SFrJ”, objavqen u ~asopisu “Socijalizam” br. 10/1981.
130. izvodi iz ~etiri kwige o “mu~enicima” ovk 1998. i 1999. godine,
priloèni na engleskom jeziku.
131. video-snimak sve~anosti “Crvenih beretki” iz 1996. godine, kojoj
prisustvuju milo{evi}, Simatovi}, Stani{i} i kertes.
132. informacija organa bezbednosti Prve armijske oblasti o aktiv-
nostima Srpske dobrovoqa~ke garde u erdutu od 18. oktobra 1991. godine.
133. insert iz televizijske emisije “Pad milo{evi}a”, u kome govo-
rim o srpskom odbijawu sporazuma u rambujeu.
134. izve{taj o ekshumaciji le{eva u izbici od 2. juna 1999. godine,
SuP-a kosovska mitrovica.
135. izve{taj o sahrani 18 le{eva u selu nevoqane, od 5. juna 1999. go-
dine, SuP-a kosovska mitrovica.
136. kriminalisti~ko-tehni~ka dokumentacija kTu 382-99, fotogra-
fije prona|enih le{eva – odnosi se na kosovo i metohiju.
137. moj nau~ni rad “Pravna i politi~ka analiza kosovskometohijske
krize sa aspekta nastojawa zapadnih sila da uni{te dràvu srpskog naro-
da” iz kwige “Srpski narod i novi svetski poredak”, objavqene 1999. godine.
138. Potpuno isti novinski ise~ak kao u dokaznom predmetu 122.
139. krivi~na prijava Centra resora dràvne bezbednosti novi Sad
protiv Draèna erdemovi}a od 6. marta 1996. godine.
430
140. Proglas Srpskog ~etni~kog pokreta od 18. februara 1991. godine,
s mojim potpisom, u kome se, izme|u ostalog, kaè: “oìvqavaju}i juna~ke
tradicije srpskih boraca za slobodu i nastavqaju}i napore na{ih slavnih
prethodnika: generala Draè mihailovi}a, Dragi{e vasi}a i dr Stevana
moqevi}a, ponovo razviv{i ~etni~ke zastave po svim srpskim zemqama,
Srpski ~etni~ki pokret }e ove godine odràti skupove srpskih patriota
povodom 13. maja, poluvekovnog jubileja Tre}eg srpskog ustanka pod vo|-
stvom generala mihailovi}a i 17. jula, pedesetogodi{wice mu~eni~ke
smrti generala Draè mihailovi}a”.
141. odlomak iz kwige milana vesovi}a i koste nikoli}a “ujediwe-
ne srpske zemqe – ravnogorski nacionalni program”, objavqene 1996. godi-
ne u Beogradu. Re~ je o “projektu Stevana Moqevi}a od 30. juna 1941. godine
o granicama, dru{tvenom ure|ewu i spoqnoj politici “Velike Srbije” u
obnovqenoj Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata”.
142. mapa ~etni~ke Srbije, objavqena u bro{uri “na{ put” 1941. godine.
143. mapa SFrJ iz 1991. godine, koju je anotirao ve{tak iv Tomi} u
sudnici.
144. mapa SFrJ iz 1991. godine, bez obeleàvawa.
145. mapa br. 9 iz izve{taja ve{taka iva Tomi}a – mapa teritorijal-
nih pregovora za Londonski ugovor 26. aprila 1915. godine, koju je Tomi}
anotirao.
146. iste mape kao u dokaznom predmetu 145., ali bez Tomi}evih anota-
cija.
147. ista mapa s Tomi}evim anotacijama velike Srbije, iz koje je is-
pustio celu Slavoniju.
148. karta velike Srbije iz lista “velika Srbija” br. 2/1990.
149. odlomak iz kwige \ure Stanisavqevi}a “Pojava i razvitak ~et-
ni~kog pokreta u Hrvatskoj 1941-1942. godine”, strane 96-97., gde se govori
o ulozi divizije u stvarawu velike Srbije.
150. intervju koji su sa mnom vodili igor mekina i Svetlana vasovi}
i pod naslovom “Spremte se, spremte…” objavili u “mladini” od 8. avgusta
1990. godine, a pre{tampano u mojoj kwizi “Politika kao izazov savesti”.
Ovde pomiwem srpsku granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i
podràvam otcepqewe Slovenije.
151. karta velike Srbije objavqena u listu “Tajms” 1993. godine.
152. mapa velike Srbije, objavqena u listu “velika Srbija”.
431
153. Tekstovi preuzeti iz moje kwige “Srpski ~etni~ki pokret”. Tu je
ponovo “Proglas srpskom narodu” od 18. februara 1991. godine, Osniva~ka
skup{tina Srpske radikalne stranke u Kragujevcu 23. februara 1991. godi-
ne, gde sam u svom govoru rekao: “Ne}emo, razume se, nikada ulaziti u situ-
aciju da se cewkamo oko sudbine srpskog naroda. Nijednu srpsku teritori-
ju, nijednu srpsku zemqu ne}emo pretvoriti u monetu za potkusurivawe. I
zato }emo mi, iz Srpske radikalne stranke, teìti saradwi sa svim srp-
skim nacionalnim demokratskim snagama, po svim srpskim zemqama bez iz-
uzetka. A u prvo vreme, ve} danas, moèmo izraziti podr{ku na{oj bra}i
na podru~ju dana{we Hrvatske, na podru~ju Bosne i Hercegovine. Mi podr-
àvamo tamo{we srpske demokratske stranke, koje izraàvaju nacionalne
te`we tamo{weg stanovni{tva. Nastoja}emo da im uvek pomognemo onoli-
ko koliko mi to moèmo. Poku{a}emo da mobili{emo vaskoliko Srpstvo
u odbranu svojih teritorija, u obnovi svojih duhovnih vrednosti. Danas, ka-
da komunizam propada, kada se le~imo od te opasne istorijske bolesti, mi
ne}emo vi{e da tela i krv srpskih sinova i k}eri bacamo pod to~kove Ju-
goslavije. Jugoslavija je velika srpska zabluda, koju napokon moramo pri-
znati. Krv koja je prolivena za Jugoslaviju je uzaludno data srpska krv i mi
ne smemo vi{e dokazivati da ta krv nije uzaludno prolivena, time {to }e-
mo novu krv prolivati. Mi smo spremni i na krvoproli}e ako bude potreb-
no, ali iskqu~ivo za srpske zemqe, za srpske teritorije i za srpski narod.
Zato neka Slovenci idu iz Jugoslavije {to pre, a niko nema prava da ih u
ime srpskog naroda u tome spre~ava. Neka nam plate ono {to nam duguju, ne-
ka idu, a mi da zaboravimo da smo ikada bili zajedno. A {to se usta{ke vla-
sti u Hrvatskoj ti~e i novog usta{kog poglavnika Frawe Tu|mana, uvek }e-
mo mu stavqati do znawa da se ne moè igrati ìvotima Srba koji ìve na
podru~ju dana{we Hrvatske. Nikada mu ne}emo dozvoliti ni pedaq srpske
zemqe da izvede u sastav Nezavisne Dràve Hrvatske”.
Tu su i brojna pisma, saop{tewa i ~lanci, strana~ki program i statut,
ponovo Programska deklaracija itd. Samo nekoliko tekstova bi tu moglo
biti relevantno. Tako, na primer, “Poruka Srbima juna~ke Srpske Kraji-
ne” od 27. februara 1991. godine, koju sam potpisao i u kojoj stoji: “Bra}o
Srbi i sestre Srpkiwe, danas, kada donosite jednu istorijsku odluku od ko-
je zavisi budu}nost na{eg naroda i otaybine, celokupno Srpstvo je s vama.
Vi morate istrajati u prvim linijama borbe za obnovu srpskog nacional-
nog ponosa i dostojanstva, za pobedu slobode i demokratije nad silama zla
i mraka koje nam, ponovo, prete genocidom. Srpska Krajina je ponos Srp-
stva i svi Srbi }e je, do posledweg daha, ~uvati i braniti. Spremni smo da
vam, u svakom trenutku, prisko~imo u pomo}. Va{a sudbina je i na{a sudbi-
na, sudbina nas iz, danas, suène Srbije. êstitamo vam slobodu i samostal-
nost, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, a Srpskom nacionalnom ve}u i wego-
vom umnom predsedniku dr Milanu Babi}u èlimo mnogo uspeha u po`r-
tvovanom dràvni~kom radu”.
U ~lanku “Barawski psalmi” Sini{e Aksentijevi}a, iz “Velike Srbi-
je” br. 9/1991., objavqen je u celosti moj govor na mitingu u Jagodwaku, 21.
aprila 1991. godine. Tom prilikom sam, izme|u ostalog, rekao: “Bra}o Srbi
432
i sestre Srpkiwe, srpski narod srpske Slavonije, Zapadnog Srema i Bara-
we doneo je odluku, posredstvom svog Srpskog nacionalnog ve}a, o direkt-
nom prikqu~ewu sada{woj Republici Srbiji i ta odluka srpskog naroda je
neprikosnovena. Na àlost, neki krugovi, reìmski i opozicioni, u Beo-
gradu oklevaju da je podrè, ali ona je prihva}ena od vaskolikog Srpstva i
vi{e je niko nikada ne moè promeniti. Tu je do{la do izraàja neposred-
na narodna voqa koja je bacila pod noge, u prah i pepeo, zlo~ina~ke Titove
avnojevske odluke. Srpski narod danas, s probu|enom nacionalnom sve{}u,
~a{}u i odgovorno{}u za svoju budu}nost i budu}nost narednih generacija,
vi{e ne}e ni s kim da ulazi ni u kakve kompromise po pitawu teritorija
srpske zemqe. Novi usta{ki poglavnik i titov general Frawo Tu|man i
nova usta{ka vlast u Hrvatskoj ponovo su srpskom narodu podneli zlo~i-
na~ku kamu pod grlo, ali mi vi{e nikada ne}emo dozvoliti da se obnovi ge-
nocid. Ako poku{aju s novim genocidom nad srpskim narodom, poru~ujemo
im: osveti}emo svaki srpski ìvot, a ispostavi}emo im ra~un za zlo~ine u
novijoj pro{losti. Ni{ta ne}e ostati neka`weno. Mi ne}emo dozvoliti
da se posledice okupacije nad srpskim zemqama i srpskim narodom sankci-
oni{u. Sada{we stawe u Jugoslaviji, sada{wa administrativna podela na
republike i pokrajine posledica je okupacije; prvo fa{isti~ke pa onda ko-
munisti~ke. Te granice nisu odre|ene nikakvim legitimnim pravnim ak-
tom i srpski narod ih ne}e priznati. Srpski narod ne}e nikada prihvatiti
i nikakvo konfederalno ure|ewe Jugoslavije, nikakvu konfederaciju.
Sada{wa vlast u Hrvatskoj se dosetila, po{to joj je sasvim jasno da protiv
slo`nih i jedinstvenih Srba ni{ta ne moè posti}i, da unutar Srba raz-
vija rasprave, raskole i sukobe. Uvek su oni u stawu da na|u nekolicinu, {a-
~icu srpskih izdajnika, poput ovog \ure \uki}a, pomo}nika usta{kog mi-
nistra policije, koji je formirao novu Srpsku narodnu stranku sa iskqu-
~ivim ciqem da se Srbima podmetne kukavi~je jaje. Ne}e ta stranka nikada
imati uspeha u srpskom narodu. Uostalom, ve} je usta{ki poglavnik Pave-
li} imao jednog doglavnika Srbina, Besarevi}a, u toku Drugog svetskog ra-
ta, kada je trajao genocid u kome je stradalo milion Srba. Uvek }e biti ta-
kvih izdajnika, ali mi }emo ih na vreme prepoznati i ìgosati. Ovde, kod
vas u Barawi, pojavio se sli~an izdajnik Vojislav Vuk~evi}, koga je srpski
narod ve} prozreo. [ta je ciq tih izdajnika? Oni se danas verbalno zala-
ù za kulturnu autonomiju Srba u Hrvatskoj, ali se tako|e zalaù da sada-
{wa Hrvatska ostane u granicama koje joj je darovao zlikovac i zlo~inac
Josip Broz. Hrvatska vlast je danas spremna da Srbima da bilo koji oblik
autonomije; i kulturnu i politi~ku i teritorijalnu, {ta god Srbi poèle,
osim otcepqewa, a da za uzvrat dobiju konfederaciju. [ta je wihov ciq?
Sada{we unutra{we granice u Jugoslaviji, me|u pojedinim republikama,
su ~isto administrativne i nisu za{ti}ene nijednom normom me|unarod-
nog prava. Mi ih moèmo mewati po sopstvenoj voqi, odnosno onoliko ko-
liko nam to na{a politi~ka snaga dozvoli, i svet se ne sme me{ati”.
Objasnio sam kakvu opasnost konfederalna opcija krije: “Ako prista-
nemo na konfederaciju, odjednom te granice postaju me|unarodne i za{ti-
}ene su normama me|unarodnog javnog prava i vi{e se nikada ne mogu mewati.
433
Da bi te granice postale me|udràvne, konfederalne, Hrvati }e sad Srbi-
ma dati {ta god poèle, da bi posle 4-5 godina Hrvatski sabor jednostavno
doneo odluku da se ukida srpska autonomija. Srbi ne bi imali nikakvog na-
~ina da se tome suprotstave. Mi iz “suène Srbije” ne bismo mogli da se
ume{amo, jer bi to bilo me{awe u unutra{we stvari druge suverene drà-
ve, pa bi se ume{ala me|unarodna zajednica, Ujediwene nacije, velike sile
i susedne zemqe i mi bi tu bitku unapred izgubili. Zato, kad smo ve} pro-
zreli tu igru, nikada, ni po koju cenu, nikakva konfederacija. Hrvati, {to
se nas ti~e, mogu da iza|u iz Jugoslavije kad god im je voqa, kad god poèle;
samo im otvoreno stavqamo do znawa da ni pedaq srpske teritorije ne}e iz-
neti. Nijedan komadi} zemqe na kojoj se nalaze srpska sela, poru{ene cr-
kve, srpske jame, klanice, srpski logori, Jasenovci; i ako bi to dozvolili,
bili bi nedostojni svojih slavnih predaka i morali bi da se stidimo pred
svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu dràvu, ali samo za-
padno od linije Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica. Sve {to je is-
to~no od te linije, srpsko je! Mi ne}emo dozvoliti da Hrvati manipuli{u
i Srbima [okcima i Srbima Buwevcima. To su Srbi katolici i nadamo se
da }e, uskoro, i oni progledati, da }e shvatiti kakvu su im ulogu namenili
Vatikan i usta{ko vrhovni{tvo protiv srpskog naroda”. Obru{io sam se
i na Antu Markovi}a zbog vo|ewa izrazito antisrpske ekonomske politi-
ke i nastavio: “Znao je da nova usta{ka vlast uvozi oru`je, znao je sve to.
Ni{ta nije u~inio da to spre~i, ni{ta nije u~inio ni da se usta{ki speci-
jalci razoruàju, a pozvao je Srbe da to u~ine. Sada napada Srpsku Krajinu,
napada srpsku politiku na Kosovu. To danas radi Ante Markovi}. Gledali
smo ga na televiziji i ~uli {ta je sve izjavio po pitawu Srpske Krajine. E,
nema tog Ante Markovi}a i nema tog Frawe Tu|mana koji }e uni{titi
Srpsku Krajinu, jer smo mi Srbi, iz svih srpskih zemaqa, spremni da je do
posledweg daha branimo i svoje ìvote za wu poloìmo! Ne}e Srbi, u tim
prvim najisturenijim linijama odbrane Srpstva, ostati usamqeni i neza-
{ti}eni. Mi ne}emo dozvoliti da se nove reke srpskih izbeglica slivaju u
ovu suènu Srbiju. Srpstvo je danas progledalo. Najva`nije je da sa~uvamo
slogu i jedinstvo, posebno u ovih nekoliko narednih meseci, kada se o~eku-
je definitivni rasplet jugoslovenske krize. Ne sme vi{e ni kap srpske kr-
vi da padne u me|usobnim obra~unima, ne sme i ne}emo to dozvoliti”.
Tu je i Aksentijevi}eva reportaà “U srpskim zemqama” iz “Velike
Srbije” br. 9/1991. Re~ je o mojoj poseti srpskim selima Isto~ne Slavonije
9. marta 1991. godine. Aksentijevi} je u reportaì citirao delove mojih go-
vora, u kojima sam potencirao: “Usta{ka kama i maq ne}e Srbima, nikada
vi{e, u~initi zlo. Ako i jedna srpska glava padne, mi }emo oti}i u Zagreb
po Tu|manovu glavu. Ovo je srpska zemqa. Ne}emo dati nijedno srpsko stra-
ti{te, jamu, grob, crkvu, selo i sve {to nam, po biblijskom pravu nasle|a,
pripada. Srbi se vra}aju starozavetnom zakonu – oko za oko, zub za zub i
nikada vi{e ne}e okretati i drugi obraz. Samo slo`ni moèmo da se od-
upremo naletu hrvatskih usta{a ~iji predstavnik Mesi} ~eka 15. maj da
bude ustoli~en u Beogradu. Mi to ne}emo nikada dozvoliti… Moramo bi-
ti jedinstveni duhom i htewima i suprotstaviti se, svim raspoloìvim
434
sredstvima, Hrvatima koji su genetske kukavice i, kao takvi, hrabri samo u
gomili ili pod skutom neke velike sile… Mi ~uvamo snagu Srbije i pomo-
}i }emo vam svojim ìvotima. U svakoj bici bi}emo s vama… Kada se budu
sveli ra~uni na teritoriji dana{we Jugoslavije osta}e Velika Srbija, ma-
la Slovenija i jo{ mawa Hrvatska”. U jednom od tih govora citirao sam re-
~i Jovana Du~i}a: “Vi Hrvati ste najhrabriji narod na svetu, ne zbog toga
{to se ni~ega ne bojite, ve} zato {to se ni~ega ne stidite”.
Dat je i tekst Aleksandra Stefanovi}a “Vojvoda [e{eq u slobodnom
svetu”, u kome je opisao moju posetu Srbima Zapadne Evrope u januaru 1991.
godine. U Saop{tewu za javnost Srpske radikalne stranke, koje je s mojim
potpisom objavqeno u istom broju “Velike Srbije”, stoji i slede}e: “Ostav-
ka dr Borislava Jovi}a na funkciju predsednika Predsedni{tva SFRJ sa-
mo je posledwi u nizu dokaza da je nama Srbima nemogu} zajedni~ki ìvot
s Hrvatima u granicama jedne dràve pod uslovom da ta dràva bude demo-
kratska. Pod poluvekovnom titoisti~kom komunisti~kom diktaturom Hr-
vati su uspeli materijalizovati rezultate genocida koji su u toku Drugog
svetskog rata primewivali nad Srbima. Uspeli su izbe}i svaku odgovor-
nost za svoje zlo~ine i dobili u posed teritorije koje nikad kroz istoriju
nisu bile u sastavu hrvatske dràve, koje su etni~ki ~isto srpske ili je na
wima srpski narod masakriran. Nakon {to su izgubili svaku mogu}nost
odràwa totalitarne prinudne uprave nad Srbijom i vladavine antisrpske
koalicije, komunisti~ko ure|ewe i kult zlikovca i zlo~inca Josipa Bro-
za Tita, na kojima su dosledno istrajavali; za wih vi{e nije bilo svrsishod-
no, pa su se preorjentisali na obnovu Nezavisne Dràve Hrvatske. Na vlast
u komunisti~kom samovoqom oktroisanoj Hrvatskoj do{ao je novi usta{ki
poglavnik i Titov general Frawo Tu|man, isukav{i ponovo “bratsku” ka-
mu i prete}i je podnev{i pod grlo tamo{weg srpskog ìvqa. Slovencima
i Hrvatima, kao neistorijskim narodima, Jugoslavija u kojoj vi{e ne mogu
ekonomski dominirati, nije interesantna, pa se preusmeravaju na stvarawe
nezavisnih nacionalnih dràva. Hrvati poku{avaju izneti sve zaposednu-
te teritorije, reflektuju}i ~ak i na Bosnu, Hercegovinu, Sanyak, Srem i
Ba~ku. Postavqaju maksimalisti~ke zahteve, ra~unaju}i da }e dobro pro}i
i ako ostvare minimum zaokruèn Titovim granicama posleratne Hrvat-
ske. Pri tome nastoje izazvati {to ve}u pometwu u nesporno srpskim ze-
mqama izda{no i svesrdno pomaù}i sve druge srpske neprijateqe, poput
[iptara, makedonstvuju{}ih i panislamista, nakon {to su definitivno
potu~eni vojvo|anski autonoma{i i crnogorski zelena{i. I u ovoj suè-
noj Srbiji nalaze saveznike u otvorenim izdajnicima srpskog naroda, orga-
nizovanim u Savez reformskih snaga i UJDI, stranke koje na politi~koj
povr{ini ve{ta~ki odràva Vuk Dra{kovi}, ~ija je izdajni~ka rabota bar
trenutno bez premca.
Navedeno je jo{ da je “strate{ki hrvatski ciq u prvoj fazi konfede-
ralizacija Jugoslavije, koja bi obezbedila da dana{we ~isto administra-
tivne me|urepubli~ke granice prerastu u dràvne, za{ti}ene po me|una-
rodnom pravu. U tom smislu ih je i sam Vuk Dra{kovi} pre nekoliko da-
na javno podrào prihvataju}i koncept konfederacije i uslovqavaju}i ga
435
garantovawem srpske autonomije na podru~ju dana{we Hrvatske. Igra je
krajwe perfidna. Hrvati }e glumiti da Dra{kovi}u prave ustupke, hvale-
}i ga ujedno kao jedinog trezvenog i kompetentnog sagovornika, pa }e pri-
hvatiti svaki oblik srpske autonomije da bi dobili konfederalizacijom
priznawe sada{wih granica kao dràvnih. Kad to postignu, niko ih kroz
pet ili deset godina ne moè spre~iti da ukinu srpsku autonomiju”. U ovom
saop{tewu je izneto i jedanaest konkretnih zahteva, od kojih su za ovaj pro-
ces potencijalno va`ni zahtev “da se odmah izvr{i amputacija dela jugo-
slovenske teritorije zapadno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Viro-
vitica i o tome obaveste Ujediwene nacije, velike sile i vlade Italije,
Austrije i Ma|arske”, kao i zahtev “da se odmah iz vojne slu`be otpuste svi
oficiri i podoficiri slovena~ke nacionalnosti, kao i stare{ine hrvat-
ske i {iptarske nacionalnosti koji se izjasne protiv ovih mera”. Ovom ma-
terijalu dodati su i tekstovi Dejana An|usa “Prilozi za biografiju Vuka
Dra{kovi}a” i “Novi prilozi za biografiju Vuka Dra{kovi}a, po zanima-
wu ~etnika iz Bulaji}evih filmova”.
154. intervju “[e{eqevi i Jovi}evi dobrovoqci” iz “revije 92” od 31.
maja 1991. godine, pre{tampan u mojoj kwizi “razarawe srpskog nacional-
nog bi}a” (samo deo koji se odnosi na mene). Na provokativna novinarska
pitawa i tezu da je re~ o militarizaciji politi~kih stranaka, ovako sam od-
govarao: “Nisu to nikakve vojne, ni paravojne formacije i nismo formirali
nikakve jedinice ovde u suènoj Srbiji. Mi smo ovde samo prikupqali do-
brovoqce. Ti dobrovoqci upu}ivani su odmah tamo gde je bilo potrebno, a
oru`je im je stizalo naknadno. Nabavili smo ga u inostranstvu. Poznate su
na{e pu{ke “tompson”, koje su povu~ene iz upotrebe u nekim evropskim ar-
mijama, proizvedene 1942. godine, a pokazale su se vrlo efikasne. Nabavqa-
li smo i druge vrste oru`ja. Formacije smo formirali na licu mesta. For-
miraju se odredi ili neke druge jedinice tamo gde ~etnici treba da deluju
i gde su to od nas traìli. Mi nigde nismo do{li protiv voqe srpskog sta-
novni{tva. Dobrovoqa~ke odrede imamo i po raznim krajevima Srpske
Krajine, Zapadnog Srema i Barawe. Ili smo ih poslali odavde, iz ove su-
ène Srbije ili iz ~etni~ke organizacije na terenu, od Srba koji tamo ì-
ve. Recimo, u Bosni i Hercegovini nije bilo potrebe da {aqemo ~etnike
iz Srbije. Imamo ~etni~ku komandu na Romaniji, jak ~etni~ki pokret u se-
veroisto~noj Bosni i isto~noj Hercegovini. Imamo, naravno, i vrhovnu ko-
mandu, a ja sam vrhovni komandant. A to da li nas toleri{u – pa nema nika-
kvog pravnog osnova da nas gone. Uostalom, ovo i nije pravna dràva”. Po-
menuo sam i primer ~etni~ke pobede u Borovom Selu, gde je u tom trenutku
bilo svega petnaest dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, “jer se ~inilo
da se smawuje napetost, da sve vodi ka smirivawu. Neki nisu bili kod svojih
ku}a po 20-30 i vi{e dana, pa smo ih poslali. To su Hrvati nameravali da
iskoriste. Mislili su da }e lako iza}i na kraj s tom {a~icom qudi. To,
me|utim, pokazuje {ta zna~i kvalitet. Tih 15 qudi je bilo dovoqno i do-
voqno dobro obu~eno, da primi na sebe borbu dok se za pola sata celo se-
lo nije diglo na noge. Da wih nije bilo, mupovci bi u{li u Borovo Selo
i ne bi bilo odbraweno. Zna se da je tamo glavni komandant odbrane bio
436
[o{ko}anin. Na{ komandant primao je nare|ewa od wega. Ni{ta oni ta-
mo nisu sami radili”.
[to se ti~e dejstava ~etni~kih dobrovoqaca, rekao sam da ih mi “samo
organizujemo i onda su oni tu da budu, ako treba, u prvim borbenim redovi-
ma”. Na provokaciju da se u javnosti ~uje da na{i “~etni~ki odredi sluè
za zastra{ivawe Hrvata”, mirno sam reagovao: “Mi sluìmo srpskom naro-
du. Smatramo da su posledice na{eg sluèwa srpskom narodu pozitivne za
interese tog naroda. A to {to nas se Hrvati pla{e, to je wihova – hrvatska
odlika”. Kad se pre{lo na pitawe odnosa ~etnika i srpskih radikala pre-
ma muslimanima, objasnio sam: “Jedan deo muslimana opet sebi dozvoqava
da bude oru|e u hrvatskim rukama kao {to su to ~inili u Prvom i Drugom
svetskom ratu. Mi smo im poru~ili da se mnogo s tim ne igraju. Ovog puta
ne}e biti opro{taja. Mi ih upozoravamo da ostanu po strani srpsko-hrvat-
skih sukoba. O~igledno, Izetbegovi} i ovaj êngi} to odbijaju, naàlost.
Opredelili su se i suo~i}e se s posledicama”. Novinar je na taj stav doba-
cio: “Nije li re~ o otvorenim pretwama, odmazdi?” Me|utim, ja sam bio
precizan: “Ako se desi slu~ajno da Hrvati po~nu da provode genocid protiv
Srba, tamo gde mi ne moèmo da interveni{emo sa svojim ~etnicima, mi }e-
mo se svetiti u Zagrebu. Ako bude trebalo, rekli smo, napa{}emo i Kr{ko.
I jedan oficir u Zagrebu je rekao da }e, ako mu ugroze porodicu, uzleteti
avionom i bombardovati Kr{ko. Mi imamo dosta iskustva s Hrvatima i s
drugima. Ja ne verujem da je mogu}e `rtvovati Srbe u Krajini i da }e ikada
biti `rtvovani. Kad bi neko i hteo da ih `rtvuje, ne moè”. Dodao sam jo{
da }e od Jugoslavije biti formirane “tri dràve: Velika Srbija, mala
Slovenija i jo{ mawa Hrvatska (novinar je ovde gre{kom ili namerno na-
pravio inverziju Hrvatske i Slovenije – nap. V. [.). O srpskim zapadnim
granicama }emo razgovarati direktno s Italijanima. A Makedonija? Pa,
ona je uvek bila srpsko podru~je. Cela”.
155. Tabela III – rezultati i analiza izbora u Saveznoj republici Ju-
goslaviji od 1990. do 1998. godine.
156. Tabela V.
157. Tabela VI.
158. Tabela VIII.
159. Tabela IX.
160. Tabela X.
161. mapa po vens-ovenovom mirovnom planu.
162. Programska orijentacija Srpske radikalne stranke republike
Srpske, objavqena u listu “Zapadna Srbija” u julu 1993. Orijentacija je
usvojena na strana~koj skup{tini 20. marta 1993. u Bawaluci.
437
163. moj intervju listu “Pogledi” od 31. maja 1991., pre{tampan u kwi-
zi “Politika kao izazov savesti”. Jedno od prvih novinarevih pitawa bi-
lo je: “Nedavno je pola Sarajeva demonstriralo povodom Va{eg najavqenog
gostovawa u jednoj televizijskoj emisiji?” Moj odgovor bio je iscrpan: “Ja
sam drugim povodom i{ao u Bosnu. Bio sam pozvan na \ur|evdanski uranak
na Romaniji. Imao sam posla oko organizacije Srpske radikalne stranke i
Srpskog ~etni~kog pokreta u Bosni. U me|uvremenu, Mirjana Bobi}-Moj-
silovi} me je pozvala da gostujem u toj emisiji koja je bila zakazana ba{ na
\ur|evdan. ûli ste ve} kako se sve to odvijalo u Sarajevu. Emisija je ski-
nuta s programa, a odràne su te panislamisti~ko-usta{ke demonstracije
u centru Sarajeva, gde su napadnuti Mirjana Bobi} i Aleksandar Tijani}.
Ja sam taj dan bio u Sarajevu. [etao sam gradskim ulicama i niko mi nije
nijedne ru`ne re~i uputio. Dodu{e, imao sam veliku i dobro naoruànu
pratwu. To su panislamisti sigurno znali, pa im nije padalo na pamet da me
diraju. Wihova hrabrost se pokazala u napadu na dvoje neza{ti}enih novi-
nara. [to se samih demonstranata ti~e, tu je bilo najvi{e sanya~kih mu-
slimana, usta{a i sarajevske ~ar{ijske fukare. Oni isti koji su 1914. go-
dine izvr{ili pravi pomor nad srpskim stanovni{tvom nakon ubistva
Franca Ferdinanda, i koji su 1941. godine, nakon kapitulacije Jugosloven-
ske vojske, opqa~kali sve srpske i jevrejske radwe i izvr{ili masovni po-
koq srpskog i jevrejskog ìvqa. Me|u ovim panislamistima nije bilo pri-
padnika najuglednijih sarajevskih muslimanskih porodica, jer oni su svesni
kuda bi takvi potezi vodili. [to se ti~e svih ovih zbivawa, mi smo poru-
~ili Aliji Izetbegovi}u i Muhamedu êngi}u da se ne igraju glavom i ne
dozvoqavaju sebi da opet budu oru`je u hrvatskim usta{kim rukama. Rekli
smo im da moraju da izvuku neke pouke iz prethodnih ratova, jer ako dozvo-
le da se istorija ponovi, moraju da znaju da }e ona ovog puta biti fatalna
po muslimane, jer mi Srbi vi{e ne}emo ni da zaboravqamo ni da pra{ta-
mo. Na{a }e osveta biti stra{na ako muslimani dozvole da budu sredstvo
u hrvatskim rukama”. Na to novinar pomiwe ne{to {to je u to vreme bilo
najaktuelnije: “Pre neki dan odjeknula je vest da su muslimani iz Sanyaka
organizovali neku svoju vojsku?” Bio sam odlu~an: “Kakva wihova vojska? S
jednim bataqonom ~etnika }emo raspr{iti tu wihovu vojsku. Bi}e im gore
nego na Kumanovu. Samo neka krenu. U svom beàwu ne}e se ni do Anadoli-
je zaustaviti”.
Nakon toga, novinar otvara pitawe konspirativnosti i ilegalnosti
~etni~kih aktivnosti u tradiciji tog pokreta, a ja sam bio nedvosmislen:
“I na{i ~etnici izvr{avaju akcije. Mi smo morali da obelodanimo kako
su se doga|aji ta~no odvijali u Borovu Selu, jer je u javnosti bilo razli~i-
tih verzija. Kao, da je bilo stotine i stotine srpskih dobrovoqaca, kao, da
su u~estvovali pripadnici biv{e rumunske Sekuritatee, pa drugi neki
pla}enici i sli~no. Mi smo jednostavno to morali demistifikovati.
Najva`nije je da i Hrvati znaju pravo stawe stvari, jer je wihov {pijun na-
pustio Borovo Selo dan uo~i bitke. Oni znaju poimeni~no sve ~etnike ko-
ji su tamo bili. To je i jedan od razloga {to su tako grlom u jagode upali u
neza{ti}eno selo. U prvom trenutku u borbi je u~estvovalo 14 ~etnika,
438
2 dobrovoqca Mirka Jovi}a i SNO i 6 me{tana. Razume se, na{i qudi su
odmah primili borbu, bez obzira {to ih je bilo malo. To je trajalo pola sa-
ta, dok se selo konsolidovalo. Kad je celo selo ustalo na noge, usta{e nisu
imale {anse. Bitno je da je u prvom trenutku primqen napad, jer da su usta-
{e uspele, seqaci vi{e ne bi imali vremena da pruàju otpor”. Novinara
je jo{ ne{to interesovalo: “Koliko je trenutno qudi pod oru`jem?” Sad
sam mu uzvratio ravnom merom: “I sami ste malopre rekli da su tradicio-
nalno ~etnici radili konspirativno. I ovi tako|e rade konspirativno, a
samo ono {to je najnu`nije damo za javnost. Mi ne èlimo da se busamo u pr-
sa s ovim na{im ~etnicima u Borovu Selu. Tako je i sa svima ostalima. Mi
se dokazujemo tek kada do|e do bitke. Tek tada pokazujemo koliko vredimo.
Borovo Selo je pravi primer na{e dobre organizacije i spremnosti za bor-
bu. Hrvatske usta{e dobile su lekciju koju }e, uveren sam, dugo pamtiti”.
Bilo je tu prilike i da ponovo upotrebim dosko~icu da su “tompsoni”
“strahovito efikasni u borbi s Hrvatima. Nema tog pancira koji oni ne
probijaju, a kad u ~elo pogode, oba oka iska~u”. Po{to je novinara intere-
sovalo da li na neuralgi~na podru~ja odlazimo na poziv tamo{weg stanov-
ni{tva, morao sam da dopunim svoja prethodna obja{wewa: “Ovamo gde ima-
mo ve}i broj qudi, odlazili smo na poziv. Stanovnici Borova Sela su tra-
ìli pomo} iz Srbije. Mi ne èlimo da umawimo doprinose drugih, ali naj-
efikasnija pomo} je stigla s na{e strane. Svaka je pomo} dragocena. I ovi
koji pomaù materijalno tako|e su va`ni. Pomo} se prikupqa u Beogradu i
unutra{wosti, naro~ito u sanitetskom materijalu. Srpska radikalna
stranka vrlo aktivno u tome u~estvuje. Zbriwavamo ène i decu, i ovde u
Beogradu i po Vojvodini, tako da smo se angaòvali u svim vidovima pru-
àwa pomo}i. Ali jo{ ne{to treba imati u vidu. êtni~ka delatost nije
samo sadràna u slawu qudi iz ovog suènog dela Srbije tamo gde je Srp-
stvo ugroèno. Mi imamo razgranatu ~etni~ku organizaciju i u tim kri-
ti~nim regionima. U Srpskoj Krajini imamo vrlo jak ~etni~ki pokret sa
sedi{tem u Kninu. Predsednik tog regionalnog odbora je Todor Lazi}. Oni
su vrlo aktivni, vrlo sna`ni i vrlo dobro deluju. Po Slavoniji, Barawi i
Zapadnom Sremu imamo tako|e jaka upori{ta i dobro organizovano qud-
stvo, ali sada nije umesno da iznosim wihova imena. Znate, Srpska Krajina
je ve} slobodna srpska dràva i oni tamo deluju sasvim regularno. Niko ne
spre~ava wihove aktivnosti. Oni drè javne promocije, osniva~ke skupove
po mestima, ali u ovim drugim krajevima, koje sam naveo, moramo ipak da ih
pri~uvamo. [to se ti~e Bosne i Hercegovine, sada za vreme mog boravka u
Bosni, na Romaniji smo formirali ~etni~ku komandu, a imali smo i kon-
sultativni sastanak sa ~etni~kim komandantima iz isto~ne Hercegovine i
Bosanske Krajine. U severoisto~noj Bosni ve} odavno imamo vrlo jako upo-
ri{te i Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta”. Novinar
se povodom ovog jo{ ne~eg dosetio: “Nedavno je u Bosni i, ~ini mi se, u Hr-
vatskoj raspisana poternica za Vama?” Ja ostajem non{alantan: “Jeste, sa-
mo sam ja ube|en da }u ja pre biti u stawu da uhapsim Tu|mana, Mesi}a i An-
tu Markovi}a nego svi oni mene”.
439
Povela se re~ i o pravima nacionalnih mawina u budu}oj Velikoj Srbi-
ji, koja sam ja garantovao s izuzetkom nelojalnih [iptara. Novinar je bio di-
rektan: “Da li }e u toj Velikoj Srbiji ìveti Hrvati?” Opet sam obja{wa-
vao: “Hrvati }e ìveti u toj “jo{ mawoj Hrvatskoj”. U Srbiji }e ìveti Sr-
bi rimokatoli~ke veroispovesti. @ive}e [okci, Buwevci i ostali. Pre ra-
ta u Jugoslaviji je ìvelo milion Srba katolika. Kada se oslobode usta{ke
svesti i pritiska, sami }e znati da u popisu napi{u {ta su po nacionalnosti”.
164. izve{taj ve{taka iva Tomi}a “ideologija velike Srbije u XIX
i XX veku”.
165. mapa Hrvatske i Bosne i Hercegovine sa ucrtanim op{tinama.
166. mapa etni~ke strukture Hrvatske 1991. godine, sa ucrtanim grani-
cama republike Srpske krajine.
167. mapa Sao Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema.
168. mapa republike Srpske krajine sa ucrtanim deklarisanim grani-
cama i granicama fakti~ke kontrole teritorije.
169. Program i Statut Srpske demokratske stranke od 17. februara
1990. godine.
170. Brionska deklaracija.
171. Pismo Srpskog nacionalnog ve}a Sao SBZS Predsedni{tvu
SFrJ od 28. maja 1991. godine.
172. Deklaracija evropske zajednice o situaciji u Jugoslaviji od 28.
oktobra 1991. godine.
173. odluka o izboru ~lanova vlade Sao SBZS iz “Slu`benog glasni-
ka Srpske oblasti” br. 1, od 19. decembra 1991. godine.
174. ^lanak ivice Da~i}a u listu “epoha” od 7. januara 1992. godine.
175. mapa u prilogu Da~i}evog ~lanka.
176. Spisak partija, udruèwa, pokreta i organizacija u~esnika konven-
cije za novu Jugoslaviju od 3. januara 1992. godine, iz istog broja “epohe”.
177. video-insert mog intervjua iz filma “Smrt Jugoslavije”. Moja
pri~a je isprekidana intervencijama naratora, koje dajem u zagradama: “Bo-
rovo Selo je traìlo da jedan broj na{ih dobrovoqaca tamo ostavimo da
budu u stalnom obezbe|ewu. Oru`je smo dobijali od Milo{evi}eve poli-
cije. (Srbi su u predgra|u Vukovara uhvatili dva hrvatska policajca. Hrva-
ti su uzvratili udarac.) Do{li su svojim autobusima u centar sela, Hrva-
ti. (Hrvatski policajci su sa dva autobusa samouvereno u{li u srpsko selo,
pravo u zasedu.) I bilo je, dakle, kriti~no tih prvih pola sata otpora koji
440
su pruìli na{i dobrovoqci dok se celo selo diglo na oru`je; i onda su
Hrvati bitku izgubili. (Dvanaest hrvatskih policajaca je ubijeno, dvade-
set i dva povre|eno.).”
178. insert mitinga Srpske radikalne stranke ispred Savezne skup-
{tine od 15. maja 1991. godine, u kome se daju isprekidani delovi mog govora.
Kad je snimak prikazivan u sudnici, ostalo mi je u se}awu, da su se mogli ra-
zaznati jo{ neki ovde nezabeleèni delovi. Ovde sam skandirawe mase, u
toku govora, stavio u zagrade: “Poraène su hrvatske usta{e! Otpor u Bo-
rovu Selu je vodio Vuka{in [o{ko}anin, i nisu mu usta{e… (Osveta!
Osveta – i tako dvanaest puta) Suvi{e je… Mi se moramo vratiti jer nam
preti novi genocid. Moramo se vratiti starostavnim… usta{ke politike
Stjepana Mesi}a. (Ubi}emo Mesi}a! Ubi}emo Mesi}a!) Ante Markovi}…
(Ante usta{a! – pa jo{ tri puta; Tito usta{a! – pa jo{ tri puta) srpskog na-
roda, dr Milanom Babi}em… da Srbi iz Srpske Krajine ne}e ostati usa-
mqeni i neza{ti}eni. (Tako je! – i jo{ tri puta) Stotine hiqada… u sva-
kom trenutku… mi smo rekli, pa tek onda da odlaze, a Srbija da ostane de-
finitivno osaka}ena. Nikada srpski narod ne}e pristati ni na kakvu kon-
federaciju. Mi u Jugoslaviji… koji je iznad interesa srpskog naroda”. Tu je
dodat jo{ jedan insert iz nekog mog govora, ali sigurno iz drugog vremena,
nepoznatog porekla i lokacije: “Ovo priznawe Bosne i Hercegovine di-
rektni je uvod u taj rat i podsticawe ratnog sukoba. Srpski narod Bosne i
Hercegovine nikad ne}e priznati nezavisnost te nove yamahirije i ne}e
dati svoje teritorije. On }e ih ome|iti i sa~uvati. To je za wega pitawe op-
stanka – biti ili ne biti. [to se ti~e ovog navodnog ukidawa sankcija pre-
ma Srbiji, ja smatram da one ustvari nisu ni ukinute. To je samo neko obe-
}avawe ukidawa sankcija ukoliko Srbija pristane na nove ultimatume”.
179. kompletan stenogram mitinga u Jagodwaku od 1. aprila 1991. godi-
ne, iz koga je moj govor ve} ranije dat kao poseban dokazni predmet. Steno-
gram je u dokaznom predmetu prekinut pri kraju govora Milana Paro{kog.
180. kratki insert mog govora od 15. maja 1991. godine ispred Savezne
skup{tine: “Ta vlast nikakvim demokratskim izborima nije konstituisana.
Ona je direktni produètak Titove despotije i tiranije. I tu vlast poseb-
no oli~ava drugi veliki, zakleti neprijateq srpskog naroda – Ante Mar-
kovi}”: Publika skandira: “Ante usta{a! Ante usta{a!”
181. izve{taj [taba Teritorijalne odbrane Zapadne Slavonije od 16.
oktobra 1991. godine o strukturi wenih jedinica i komandi, upu}en mini-
starstvu odbrane Srbije. Nema ni{ta relevantno za optu`nicu.
182. geografska karta Zapadne Slavonije.
183. Pismo komiteta Hjuman rajts vo~ Slobodanu milo{evi}u i Bla-
goju ayi}u o kr{ewu qudskih prava u Hrvatskoj od 21. januara 1992. godine.
Pismo ima ukupno 35 strana. Na drugoj i tre}oj strani pisma se navodi: “Sr-
bijanska vlada je pre{la preko i, u nekim slu~ajevima, podràla stvarawe
441
najmawe tri paravojne formacije u Srbiji koje deluju u Hrvatskoj. îni se
da je najbrutalnija od wih grupa koju vodi Vojislav [e{eq, lider Srpske
radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta. [e{eqeva grupa paravoj-
nika naziva sebe “~etnicima” i deluju u celoj Hrvatskoj. Drugim paravoj-
nim snagama komanduje @eqko Ra`natovi} Arkan, dok tre}u grupu predvo-
di Mirko Jovi}. Kako Arkanove, tako i Jovi}eve snage su u ogromnoj meri
prisutne u regionu isto~ne Slavonije u Hrvatskoj. Tako|e, mnoge srpske pa-
ravojne grupe je organizovao i formirao takozvani kapetan Dragan, kojega
je “Va{ington post” opisao kao polusrpskog pla}enika sa australijskim
dràvqanstvom koji odbija da da svoje pravo ime. Jugoslovensku narodnu ar-
miju, JNA i federalnu jugoslovensku vladu drìmo odgovornima tako|e i
za pona{awe ovih snaga, po{to je JNA sprovela vojne operacije u kojima je
komandovala neredovnom vojskom ili je delovala zajedno sa/ili u koordina-
ciji s wima. JNA je naoruàla kako lokalnu neredovnu vojsku, tako i para-
vojne snage stacionirane u Srbiji, ili direktno ili indirektno, i opskr-
bila ih vojnim uniformama, a mogu}e je i vojnim obave{tajnim informa-
cijama”. Ne{to daqe stoji: “îni se da su srpske pobuweni~ke snage odgo-
vorne za izvansudske egzekucije najmawe 200 civila i razoruànih vojnika
u najmawe 14 odvojenih incidenata u pet meseci, po~iwenih u oblastima gde
su ove snage imale iskqu~ivu vojnu kontrolu ili su delile kontrolu s JNA.
U nekoliko slu~ajeva `rtve su mu~ene pre nego {to bi bile ubijene. Neki
od wih su bili zato~eni jer nisu bili u mogu}nosti da pobegnu pred srpskom
neredovnom vojskom usled starosti ili fizi~ke nesposobnosti”.
Opisani su navodni zlo~ini u Benkovcu, Strugi (op{tina Dvor), Daqu
(Osijek), Lovincu (Gra~ac), Pecki (Petriwa), êtekovcu, ôjlugu i Balin-
cima (Podravska Slatina), [irokoj Kuli (Gospi}), Grubi{nom Poqu, Bog-
danovcima (Vukovar), Vukovaru, [kabrwi (Zadar), Nadinu (Benkovac), Jo-
{evici (Glina). Tako se do{lo do Huma i Vo}ina u op{tini Podravska
Slatina, za koje se pi{e: “U avgustu, srpski pobuwenici su preuzeli kon-
trolu u nekoliko sela u Zapadnoj Slavoniji, oblasti u Hrvatskoj, ukqu~u-
ju}i prete`no srpska sela Hum (245 stanovnika) i Vo}in (1.558 stanovni-
ka). Navodno je to podru~je dràno bez ikakve podr{ke JNA. Nakon {to su
hrvatske snage izvr{ile ofanzivu da bi povratile izgubqenu teritoriju u
Zapadnoj Slavoniji po~etkom decembra, preko 20.000 srpskih civila i ne-
utvr|eni broj pripadnika paravojnih snaga napustili su tu oblast. Prili-
kom povla~ewa iz sela, srpske snage su ubile 43 Hrvata i spalile brojne hr-
vatske ku}e i u Humu i u Vo}inu. Katoli~ka crkva u Vo}inu, koja je Srbima
sluìla kao skladi{te za municiju, potpuno je uni{tena nakon {to su je
pripadnici paravojnih snaga digli u vazduh da ne bi pala u ruke Hrvatima.
Svedoci o~evici tvrde da su ~lanovi paravojne grupe Beli orlovi odgovor-
ni za masakr i razarawe. Jedan svedok izjavquje: – Srpske paravojne snage iz
Vaqeva i drugih delova Srbije do{le su u na{e selo autobusom 1. decembra.
Koristili su iste autobuse da evakui{u Srbe iz na{eg sela; navodno su ih
prvo odvezli do Bosne, a potom za Beograd. êtnici (pripadnici paravoj-
ne grupe koju predvodi Vojislav [e{eq) dolazili su malim kamionima na-
tovarenim vre}ama za le{eve. Po selu su se {irile glasine da su Hrvati
442
masakrirali na stotine Srba u Podravskoj Slatini i da }e se oni (Srbi)
osvetiti.”– Tu su daqe navodni zlo~ini u Jasenicama i Zatonu Obrova~kom
(Obrovac) i Bru{koj (Benkovac). Pomiwu se i neki zarobqeni~ki logori,
artiqerijska dejstva po civilnim objektima itd., obarawe helikoptera
Evropske zajednice, pqa~kawe, iseqavawe, napadi na novinare itd.
184. moja fotografija iz vukovara, u uniformi, s oru`jem, u dru{tvu
gardijskog majora Borivoja Trajkovi}a i grupe vojnika.
185. Ponovo (kra}a verzija) video-inserta mog razgovora s dobrovoq-
cima i vojnicima u Benkovcu, koji je ve} unesen u sudski spis.
186. mapa republike Srpske krajine sa ozna~enim lokacijama navod-
nih zlo~ina.
187. krivi~na prijava organa bezbednosti vojne po{te 4022 Bawa Lu-
ka protiv samozvanog kapetana prve klase Jovana kuli}a i jo{ deset novo-
sadskih dobrovoqaca, podneta 23. marta 1992. godine. Svi su bili ukqu~eni
u sastav JNA u okviru vojne po{te 8316, a me|u wima nema nijedan dobrovo-
qac Srpske radikalne stranke.
188. Lista krivi~nih dela s potpisom o{te}enih i prijavqenih lica
odseka za ratne zlo~ine republike Hrvatske u vo}inu od 4. oktobra 1994.
godine. Na spisku od 78 prijavqenih nema nijedan dobrovoqac Srpske ra-
dikalne stranke.
189. Pismo milana marti}a komandi unProFor-a u Zagrebu od 29.
septembra 1992. zbog prete}e hrvatske agresije.
190. vensov plan.
191. kurikulum vita rejno Tunensa, ve{taka optu`be.
192. ustav SFrJ iz 1974. godine.
193. Zakon o op{tenarodnoj odbrani SFrJ od 13. aprila 1982. godine.
194. uybenik “rukovo|ewe i komandovawe” s vojnih akademija Jna.
195. Zapovest za blokadu i napad od 1. oktobra 1991. godine, s potpisom
mileta mrk{i}a, komandanta gardijske motorizovane brigade.
196. kwiga veqka kadijevi}a “moje vi|ewe raspada –vojska bez dràve”,
“Politika”, Beograd 1993. godine.
197. Spisak 27 sastanaka koji se pomiwu u izve{taju ve{taka Tunensa.
198. Delovi kwige Borisava Jovi}a “Posledwi dani SFrJ – izvodi iz
dnevnika”, “Politika”, Beograd 1995. godine.
443
199. odluka o produèwu napadne operacije “vukovar” od 29. oktobra
1991. godine, s potpisom mileta mrk{i}a.
200. ustav republike Srbije od 28. septembra 1990. godine.
201. Zakon o odbrani republike Srbije od 18. jula 1991. godine.
202. uredba o upisu dobrovoqaca u Teritorijalnu odbranu vlade repu-
blike Srbije od 14. avgusta 1991. godine.
203. uputstvo o prijemu dobrovoqaca u Jugoslovensku narodnu armiju,
koje je 13. septembra 1991. doneo veqko kadijevi}, savezni sekretar za na-
rodnu odbranu.
204. naredba o angaòvawu dobrovoqaca u oruànim snagama SFrJ za
vreme neposredne ratne opasnosti, koju je Predsedni{tvo SFrJ donelo 10.
decembra 1991. godine.
205. neka saznawa o Danijelu Snedenu (dràvqanin australije, alijas
“kapetan Dragan”), koja je kao strogo poverqivu informaciju 28. avgusta
1991. godine sastavio na~elnik Tre}eg odeqewa uprave bezbednosti
SSno pukovnik milorad Bo{kovi}.
206. Statut Srpske radikalne stranke iz 1994. godine.
207. Statut Srpske radikalne stranke iz 1991. godine.
208. (poverqivo) Pismo Qubi{e Petkovi}a, predsednika gradskog od-
bora SrS i kriznog {taba, muP-u Palilula od 19. aprila 1991. godine.
209. informacija o zna~aju progla{ewa neposredne ratne opasnosti
komande Prve vojne oblasti od 7. oktobra 1991. godine, koju je potpisao ge-
neral-major vidak vukovi}. Informacija zapravo predstavqa uputstvo o
pozitivnom tretmanu dobrovoqaca kako bi se postigao wihov masovni od-
ziv. U toj informaciji, izme|u ostalog, stoji: “Prisustvo dobrovoqaca se
mora iskoristiti za izgradwu i ja~awe morala jedinice, jer sam ~in dobro-
voqnog odziva predstavqa visok moralni i patriotski ~in, pretpostavqa
maksimalnu motivisanost za borbu i druga povoqna moralna svojstva. Sa-
mo pravilnom organizacijom, pripremom i upotrebom jedinice ta svojstva
i kvaliteti pojedinaca mogu biti maksimalno iskori{}eni”.
210. Zapisnik sa sastanka kriznog {taba SrS od 1. oktobra 1991. godi-
ne, na kome je on preimenovan u ratni {tab. (poverqivi dokazni predmet)
211. Jedna stranica iz nekog zapisnika sa sastanka kriznog {taba SrS
na kome je ukupno deset ~lanova podeqeno u ~etiri operativne grupe. Prva
grupa je zaduèna za organizovawe slawa dobrovoqaca; druga za prikupqa-
we hrane, lekova, sanitetskog materijala, ode}e, obu}e i obilazak raweni-
ka; tre}a za posebna zaduèwa; ~etvrta za vo|ewe dokumentacije, arhiva,
444
kartoteke i evidencije dobrovoqaca. U zapisniku jo{ stoji: “Razmatrana je
mogu}nost formirawa slu`be koja bi otkrivala razli~ite {iptarske,
usta{ke, muslimanske i druge organizacije koje rade protiv Srbije, spre-
~avala diverzantske akcije u Beogradu i sli~no. Ova slu`ba nema ovla{}e-
wa da hapsi i privodi bilo koga, ve} samo moè osumwi~ene osobe da pre-
daje nadle`nim organima”.
212. ovla{}ewe koje je Qubi{a Petkovi} 13. decembra 1991. godine
izdao nikodimu âvi}u iz Bawaluke “da moè bez posebne saglasnosti vr-
{iti upis i upu}ivawe dobrovoqaca iz republike Bosne i Hercegovine, a
na osnovu pismenih zahteva i potpisa ovla{}enih lica, odnosno komanda-
nata teritorijalnih odbrana. Imenovani je obavezan da vr{i selekciju
prijavqenih i da u dobrovoqce prijavqene za upu}ivawe na front ne {a-
qe qude sklone raznim narkoti~kim sredstvima, kra|i, alkoholu, kao i li-
ca koja nisu odsluìla vojnu obavezu”. (poverqivi dokazni predmet)
213. Deseta glava iz kwige “vojislav [e{eq u objektivu Sini{e ak-
sentijevi}a – Filipike ~etni~kog vojvode”, Beograd 1994. U uvodu, Aksen-
tijevi} se osvr}e na kampawu u glasilima pod kontrolom Socijalisti~ke
partije Srbije, koja su tvrdila “da su srpski dobrovoqci ratni zlo~inci,
profiteri, zlo i napast koje treba iskoreniti”. Aksentijevi} iznosi stav
da su socijalisti “prevrnuli }urak i sada se odri~u qudi koji su se odazva-
li pozivu upravo wihovih ratnih bubweva. Kao Pilati peru ruke, nastoje
da se dodvore UN-mo}nicima i krivicu za sve svaquju na dobrovoqce. Na-
padaju}i vrednije od sebe, sik}u i pquju kao jerusalimska ruqa u Via Dolo-
rose (Ulica bola kroz koju je, nose}i krst, pro{ao Isus Hrist). Ne uzbu|uje
ih {to su ti najboqi Srbi ostali bez delova tela, zdravqa, mladosti, bez
socijalne i zdravstvene za{tite i bez budu}nosti. Za Milo{evi}a i wego-
ve mediokritete igra je zavr{ena, a najboqih Srba, koji su ratne more i bu-
nila izneli na svojim ple}ima, treba se otarasiti kao upotrebqene amba-
laè”. Pitawe koje je meni postavio glasilo je: “Srpski dobrovoqci su
odavno na meti socijalista, koji su na pre~ac postali mirotvorci i paci-
fisti. Vi ste druga strana, ~ije re~i se ne ~uju od zaglu{uju}e dreke dràv-
nih medija. Ko su, u stvari, srpski dobrovoqci?” Odgovorio sam: “O srp-
skim dobrovoqcima je dosta re~eno. Ne bih se ponavqao. Najmerodavniji
sud o wima izrekao je narod na ~ijim su se teritorijama borili. Na posled-
wim izborima u Republici Srpskoj Krajini kandidati Srpske radikalne
stranke, iz ~ijih redova su uglavnom regrutovani dobrovoqci, ubedqivo
najvi{e glasova dobili su u krajevima gde su “profitirali” i “vr{ili rat-
ne zlo~ine”! Ta ~iwenica ili je u sukobu s logikom ili socijalisti, po obi-
~aju, laù! Srpski dobrovoqci koji su na rati{te odlazili u organizaci-
ji Srpske radikalne stranke pridràvali su se “Pravila”, neke vrste sta-
tuta, koja je pod nazivom “Osnove vojne organizacije dobrovoqaca Srpske
radikalne stranke” usvojio Glavni odbor stranke u junu 1991. godine”. Tu ne-
dostaje napomena da su “Pravila” vaìla do septembra 1991. godine, kada je
dogovoreno da na{i dobrovoqci na rati{te odlaze iskqu~ivo u sastavu Ju-
goslovenske narodne armije. Tekst “Pravila” u celosti glasi: 1. Dobrovoqci
445
Srpske radikalne stranke su svi punoletni Srbi i ostali gra|ani, oba po-
la, koji dobrovoqno, bez zakonskih obaveza i prisile, iz ~asnih patriot-
skih pobuda stupe u organizaciju i dobrovoqno pristupe osposobqavawu i
u~e{}u u borbenim dejstvima i ostalim aktivnostima u oruànoj borbi,
pruàwu pomo}i stanovni{tvu u prirodnim i drugim nesre}ama i pripre-
mi gra|ana za pruàwe otpora neprijatequ, radi za{tite i odbrane inte-
resa srpstva na svim srpskim prostorima. 2. Dobrovoqcima su Srpstvo i
srpski nacionalni interesi iznad strana~kih, klasnih, politi~kih, reli-
gioznih, materijalnih, avanturisti~kih i ostalih pobuda. Svesna disci-
plina, po{tewe, moral, hrabrost, dobro~instvo i patriotizam su osnovne
odlike wihove ~asti i ponosa, bez obzira na sve `rtve i odricawa. 3. Do-
brovoqci Srpske radikalne stranke nastavqaju ~asnu patriotsku tradici-
ju: dobrovoqaca i ~etnika u srpskim oslobodila~kim pobunama, ustancima
i ratovima do kraja 1918. godine; ~etni~ke organizacije 1902-1918. godine;
srpskih ~etnika u Drugom svetskom ratu i srpskih dobrovoqaca i ~etnika
u ratu 1991-1994. godine na srpskim prostorima u biv{oj Socijalisti~koj
Federativnoj Republici Jugoslaviji. 4. Vojna organizacija dobrovoqaca
Srpske radikalne stranke uspostavqa se na osnovu nau~nih i proverenih
iskustvenih znawa o konstituisawu vojnih organizacija za vo|ewe borbe-
nih dejstava i ostalih aktivnosti u ~etni~kom ratovawu i gerili (malom
ratu) i uz jedinice regularnih vojski Srpstva. Osnovni princip organizo-
vawa su: jednakost uvaàvawa i zajedni~kih interesa, ~asni srpski patrio-
tizam, sposobnost i zalagawe. Rukovode}a struktura se uspostavqa saglasno
osnovnim konstituentima rukovode}ih organa. 5. Osnovni ~inioci vojne
organizacije su vojnici, stare{ine, jedinice i komande. Stare{inski sa-
stav sa~iwavaju dobrovoqci koji imaju ~in ili znawe sa ratnim ili osta-
lim iskustvima zna~ajnim za organizaciju, proverenim i dokazanim spo-
sobnostima za rukovo|ewe jedinicama u borbenim dejstvima i ostalim ak-
tivnostima, kao i poverewem organizacije i dobrovoqaca. Stare{ine su:
a) kaplari – komandiri borbenih grupa (3-5 dobrovoqaca); b) podnaredni-
ci – komandiri odeqewa (10-15 dobrovoqaca); v) narednici – komandiri
odeqewa, administrativno-pozadinskih organa itd; g) potporu~nici – za-
menici komandira vodova; d) poru~nici – komandiri vodova (25-35 dobro-
voqaca); |) kapetani – komandiri ~eta, baterija (70-120 dobrovoqaca), za-
menici komandanata bataqona itd; e) majori – komandanti bataqona, odre-
da, diviziona (250-300 dobrovoqaca) i zamenici komandanata brigada;
`) pukovnici – komandanti brigada (1200-2500 dobrovoqaca); z) vojvode – ko-
mandanti krupnijih jedinica (sastava) ili oblasti. U stare{inski sastav
se ukqu~uju sve{tenici u rangu kapetana (odred, bataqon, divizion) i ma-
jora (brigada). Verifikacija ste~enih ~inova, proizvodwa u ~inove i una-
pre|ewa regulisa}e personalni organi u otaybinskoj komandi prema po-
sebnom Uputstvu. 6. Jedinice dobrovoqaca Srpske radikalne stranke su deo
oruànih snaga Srpstva organizovan u jedinstvenu celinu radi efikasnije
upotrebe u miru i ratu, lak{eg rukovo|ewa, izvo|ewa obuke, snabdevawa i
zbriwavawa itd. Dele se na borbene i neborbene, rodovske i zdruène. Po-
puwavaju se po utvr|enom kriterijumu, pri ~emu se obra}a posebna pa`wa
446
na specijalnosti iz Jugoslovenske narodne armije ili Vojske Jugoslavije,
psihofizi~ke osobine, zdravstveno stawe, godine starosti, borbeno isku-
stvo, ste~eni ~in itd. Neborbene jedinice su: grupa, odeqewe, vod i ~eta.
Borbene jedinice su: grupa, odeqewe, vod, ~eta-baterija, bataqon-odred, di-
vizion, brigada. a. Redovne borbene jedinice su: odeqewe, vod, ~eta-bateri-
ja. b. Zdruène borbene jedinice su: bataqon (odred)-divizion, brigada. Or-
ganizacijsko-formacijska struktura jedinica utvr|uje se posebno. Naoru-
àwe, municiju, opremu i ostala sredstva organizacije dobrovoqaca obez-
be|uju od vojski Srpstva i od vojski prijateqskih dràva i dràva savezni-
ca, u skladu sa konkretnim dogovorima. Specijalnu opremu organizacija do-
brovoqaca moè samostalno obezbe|ivati. 7. Jedinice dobrovoqaca Srp-
ske radikalne stranke angaùju se za borbena dejstva i ostale aktivnosti u
oruànoj borbi, samostalno ili u sklopu odgovaraju}e jedinice Vojske Ju-
goslavije, Vojske Republike Srpske i Vojske Republike Srpske Krajine u
skladu sa planovima komandi navedenih vojski. U tim vojskama jedinice do-
brovoqaca se angaùju samo kao celine i pod komandom stare{ina dobro-
voqaca, uz mogu}e izuzetke po dogovoru. Pri tome se u konkretnu komandu
obavezno delegira stare{ina dobrovoqaca koji usagla{ava mogu}nosti,
zahteve, potrebe, na~in upotrebe, obezbe|ewa dobrovoqa~kih jedinica sa
potpunim ovla{}ewima i odgovorno{}u. 8. Ozna~avawe jedinica vr{i se
pomo}u brojeva i imenovawem. Odeqewa i vodovi ozna~avaju se arapskim
brojevima u okviru formacijske strukture ~ete: prvo, drugo itd. odeqewe
ili vod. ête-baterije nose ime op{tine u kojoj su formirane ili sedi{ta
op{tine. Bataqoni (odredi)-divizioni nose ime okruga u kome su formi-
rani. Brigade nose ime ve}ih ili zna~ajnijih reka na prostoru formirawa.
Ve}i dobrovoqa~ki sastavi nose ime ve}ih ili zna~ajnijih planina na pro-
storu formirawa. 9. Teritorijalna podela i imenovawe brigada i brigad-
nih sastava dobrovoqaca vr{i se prema imenima zna~ajnih reka: Dunavska,
Savska, Moravska, Ni{avska, Drinska, Zetska, Labska itd. Teritorijalna
podela i imenovawe ve}ih sastava dobrovoqaca vr{i se imenima zna~ajni-
jih srpskih oblasti i prostora na kojima se formiraju. 10. Neborbene jedi-
nice dobrovoqaca Srpske radikalne stranke su: nastavne, radne i ostale
pomo}ne jedinice. a. Nastavne jedinice za osposobqavawe vojnika i stare-
{ina organizuju se namenski u nastavnom centru (kampu) ili se upu}uju u
postoje}e nastavne centre vojski Srpstva. Osnovne organizacijske celine
su odeqewa, vodovi i ~ete-baterije. Nastavom u sopstvenom nastavnom cen-
tru rukovodi (planira, organizuje i realizuje) komanda centra. Ako se do-
brovoqci upu}uju na osposobqavawe u nastavne centre vojski Srpstva,
predstavnik komande dobrovoqaca je najvi{i po ~inu stare{ina koji je od-
govoran za realizaciju nastave po prethodno usagla{enom dogovoru. b. Spe-
cijalisti~ko osposobqavawe (diverzanata, ronilaca, snajperista, obave-
{tajaca itd.) organizuje se u skladu sa potrebama i mogu}nostima u sopstve-
noj organizaciji (angaòvawem nastavnika specijalista) ili upu}ivawem
u centre organizacija koje se time profesionalno bave. v. Provera osposo-
bqenosti stare{ina (komandiri odeqewa, vodova, ~eta-baterija) pre po-
stavqawa na du`nost vr{i se obavezno na rati{tu, staìrawem za sve
447
kandidate koji nemaju prethodno odgovaraju}e vojno obrazovawe i koji nisu
u~estvovali u borbenim dejstvima. g. Radne i ostale pomo}ne jedinice or-
ganizuju se na nivou naseqa i op{tina. Popuwavaju se dobrovoqcima mla-
|ih i starijih godi{ta, koji su zdravstveno i fizi~ki nesposobni za ve}e
napore. Wihov delokrug rada, namenski zadaci i upotreba, posebno se odre-
|uju. 11. Komande dobrovoqaca Srpske radikalne stranke organizuju se kao
organi za rukovo|ewe svim snagama dobrovoqaca, wihovim jedinicama i
wihovim borbenim dejstvima. Formiraju se analogno rukovode}oj struktu-
ri organa stranke. Otaybinska komanda, komande vojnih podru~ja i koman-
de jedinica. 12. Me|usobni odnosi vojnika i stare{ina zasnivaju se na pot-
punoj subordinaciji i apsolutnoj disciplini, zasnovanim na svesnom i svo-
jevoqnom opredeqewu svakog dobrovoqca da sve razumno postavqene zadat-
ke izvr{ava maksimalnim angaòvawem, bez obzira na napore i ostale
okolnosti, u korist ostvarewa op{teg ciqa Srpstva. 13. Svi dobrovoqci
Srpske radikalne stranke obavezni su na zakletvu srpskom narodu ~iji se
tekst i na~in polagawa posebno utvr|uju. 14. Ve}e jedinice dobrovoqaca
(brigade-odredi) imaju zastavu koja predstavqa najve}u svetiwu jedinice i
svakog dobrovoqca. Dobrovoqci nose posebnu oznaku i oznaku Vojske srp-
stva u ~ijem sastavu se bore. 15. Svim dobrovoqcima Srpske radikalne
stranke zabraweno je no{ewe oru`ja na prostoru Savezne Republike Jugo-
slavije, osim li~nog naoruàwa za koje poseduju dozvolu. 16. Dobrovoqci u
svim srpskim dràvama se ne smeju upotrebqavati za nasilno obarawe le-
galno i legitimno izabrane dràvne vlasti”.
Ina~e, u toj glavi kwige u celosti je objavqen i Sporazum o koaliciji
Srpske demokratske stranke Krajine i Srpske radikalne stranke, koji smo
Milan Babi} i ja potpisali 2. februara 1994. godine, nakon {to su odrà-
ni prvi kraji{ki op{ti izbori. U nastavku razgovora sa Aksentijevi}em
ja se zalaèm za ujediwewe Republike Srpske Krajine i Republike Srpske
sa Republikom Srbijom i to detaqno obrazlaèm. Aksentijevi}a je intere-
sovalo pitawe tretmana nesrba u toj ujediwenoj dràvi, a ja sam mu obja-
snio: “Re~ je o neizbe`nom formirawu gra|anske dràve, dakle dràve Sr-
ba kao i ravnopravnih (lojalnost se podrazumeva) gra|ana pripadnika dru-
gih nacija i nacionalnih mawina i etni~kih grupa. Ako bi se formirala
takva dràva, u woj druge nacije, nacionalne mawine i etni~ke grupe ne bi
smele da prelaze 8% ukupnog stanovni{tva, niti bi u bilo kom ve}em nase-
qenom mestu, regionu, administrativnoj jedinici mogli pre}i pomenuti
procenat, niti bi mogla postojati mogu}nost da se natalitetom ovaj proce-
nat izmeni. To je bitan razlog da se granice odrede uz puno po{tovawe ovog
nema~kog standarda. Dakle, dràva bi morala da bude miroqubiva, demo-
kratska, s vi{epartijskim politi~kim sistemom i trì{nom ekonomijom!”
U ovom intervjuu ja posebno upozoravam na islamisti~ku ekspanziju u
Evropi uop{te, a na Balkanu posebno, pa potenciram ugroàvawe srpskih
interesa koje ta ekspanzija sobom donosi: “Nastanak islamske (musliman-
ske) dràve suprotno je interesima i Srba i Hrvata, ali je opasnije po Sr-
be i Jugoslaviju zbog orjentacije inostranog faktora. Opasnost po Srbe i
Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu izraàva
448
se: (1) kroz smawivawe teritorije na kojoj ìve Srbi; (2) kroz razbijawe et-
ni~ke povezanosti Srba; (3) kroz stalne te`we za prisvajawem ekonomski
najrazvijenijih i najatraktivnijih teritorija; (4) kroz te`wu za stalnim
{irewem, socijalnim i teritorijalnim; (5) po natalitetu; (6) po stalnoj
spremnosti na secesiju, pobunu, etni~ko ~i{}ewe, falsifikate i na skla-
pawe sporazuma i saveza sa svim neprijateqima srpskog interesa u svakom
trenutku. Istorija, tradicija i religija su dobra osnova za takvu orjenta-
ciju. Formirawe muslimanske dràve, bez obzira na etni~ko poreklo sta-
novni{tva je posledica delovawa antisrpskih snaga i muslimanska dràva
je po svim obele`jima trajno neprijateqska jer je trajna baza za neprija-
teqsko delovawe prema srpskim interesima… Stvarawe muslimanske dr-
àve se moglo spre~iti ili sistematskim preventivnim delovawem ili
potpunom vojnom pobedom nad muslimanima i Hrvatima u ratu koji je morao
da bude kratkotrajan. Sada je muslimanska dràva izvesnost kojoj su dopri-
neli u prvom redu Hrvati i Evropska unija i SAD, ali i Srbi svojim pona-
{awem, neodlu~no{}u i nedoslednostima. Odbrambeni ciqevi Srba – Ju-
goslavije, Srbije i Crne Gore diktiraju slede}a nastojawa: (1) svo|ewe mu-
slimanske teritorije samo na deo Bosne; (2) onemogu}avawe povezanosti te-
ritorija, odnosno stvarawa vi{e delova u okruèwu srpskim teritorijama;
(3) odvajawe teritorija muslimanske dràve od glavnih saobra}ajnica kao
{to su morske luke, aerodromi, direktni prikqu~ci èleznica s me|una-
rodnim èleznicama i drumskim saobra}ajnicama, kao i onemogu}avawe di-
rektne povezanosti sirovinske baze i prera|iva~kih kapaciteta. U obrazo-
vawu teritorije veoma je va`no da teritorija ne bude podesna za dovoqnu
proizvodwu hrane, vode i energije prema broju stanovnika; (4) ne dozvoliti
neposrednu teritorijalnu povezanost teritorija muslimanske dràve s te-
ritorijama naseqenim muslimanima i [iptarima u Srbiji, Hrvatskoj, Cr-
noj Gori. U tom smislu neophodno je presecawe “zelene transverzale” dugo-
ro~nim i kratkoro~nim, hitnim merama; (5) politikom prema musliman-
skoj dràvi ve} u vreme nastanka, koja }e podsticati: (a) emigraciju musli-
mana iz Srbije i Crne Gore u muslimansku dràvu, i iz muslimanske dr-
àve u svet, uz spre~avawe useqavawa muslimana u srpske krajeve; (b) eko-
nomsku izolaciju svo|ewem ekonomskih i drugih odnosa na nu`ni mini-
mum; (c) koncipirati sopstveni razvoj tako da muslimanska dràva, uz po-
mo} islamskih zemaqa, ne moè ekonomski, politi~ki i vojno da ugrozi
Jugoslaviju”.
Aksentijevi} je traìo i obja{wewe kako bi se ovaj koncept mogao re-
alizovati, a ja sam nastojao da budem {to precizniji: “Za uspe{nu realiza-
ciju ovog koncepta neophodna je veoma intenzivna i ve{ta me|unarodna ak-
tivnost. Istovremeno, neophodno je razvijati odgovaraju}u sposobnost u
sferi odbrane i bezbednosti. Veoma je va`no sagledati stvarno zna~ewe i
mogu}nosti zahteva za profesionalnom vojskom i odre|enim sastavom po-
licije, kao i mogu}nosti samoodbrambene sposobnosti naroda, imaju}i u vi-
du podatke da su muslimani uspostavili ravnoteù u vojnoj tehnologiji i
mo}i. Istovremeno, treba izraditi odgovaraju}u vojnu strategiju i u okviru
we vaqan sistem planova, pri ~emu treba projicirati i: (a) mogu}nosti
449
i vreme odlaska UNPROFOR-a; (b) me|unarodne snage za o~uvawe mira;
(c) izvesne nepredvi|ene situacije, kao {to su socijalni i drugi nemiri;
(d) uloga i orjentacija Fikreta Abdi}a. Ujediwene srpske dràve, odnosno
Srbi u jednoj dràvi, neposredno su suprotstavqena nadmo}nija snaga koja
onemogu}ava dominantnu ulogu islamske dràve. Sa svojih 15 miliona sta-
novnika, odnosno 12 miliona Srba, onemogu}ava i apsolutnu dominaciju
Nema~ke i SAD. Me|utim, da bi to zaista mogla da nosi uspe{no, mora da
obezbedi odgovaraju}i izlaz, ta~nije izlaze na more Republici Srpskoj i
RSK, koji bi bili konkurenti svim ostalim lukama i koji bi bili terito-
rijalno povezani sa zale|em odgovaraju}im komunikacijama koje ne bi mogle
da budu ometane. Za RS je mo`da mogu}e lak{e na}i, ali bi zahtevalo ogrom-
ne investicije, za koje sada nismo sposobni (npr. obala ju`no od Neretve,
bez Dubrovnika). Jedina izgra|ena luka malih kapaciteta koja bi se lako
mogla pro{iriti je Dubrovnik, a u luku, novu i relativno zadovoqavaju}u,
mogu}e je pretvoriti Molunat. Ako bi muslimani dobili Plo~e, bila bi
pod uslovom da to bude muslimanska teritorija, hrvatska teritorija prese-
~ena… Pitawe muslimanske ({iptarske i muslimanske) mawine treba raz-
re{avati u toku konstituisawa dràve: (a) razmenom teritorija; (b) razme-
nom stanovni{tva; (c) pravnim merama u vezi s dràvqanstvom i krivi~no-
pravnim propisima; (d) politikom stimulisawa odre|enog pona{awa. Tre-
ba imati u vidu me|unarodne standarde o mawinama i wihovu primenu”.
214. (poverqivo) Predlog koji je 18. juna 1992. na~elnik {taba Posav-
ske brigade, major Sre}ko radovanovi}, uputio komandantu ratnog {taba
Srpske radikalne stranke s predlogom unapre|ewa. U tekstu stoji: “Prate}i
rad, pona{awe i stepen vojne obu~enosti, predlaèm da se u ~in poru~ni-
ka unaprijede ]ulibrk Sa{a, Miti} Nenad i Miqkovi} Radmilo, koji se
nalaze na du`nosti komandira voda u kragujeva~kom ~etni~kom odredu Srp-
ske radikalne stranke. Dosada{wim radom, hrabro{}u i ume{no{}u u ko-
mandovawu SRS {irom rati{ta Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema i sa-
da u Bosni i Hercegovini, smatram da su se stekli svi uslovi za vanredno
unapre|ewe predloènih u ~in poru~nika SRS”.
215. (poverqivo) Potvrda koju smo ja, kao predsednik SrS i Qubi{a
Petkovi} kao na~elnik ratnog {taba izdali 4. decembra 1991. godine: “Po-
tvrda da je Branislav gavrilovi} Brne, ro|en 7. 1. 1964. godine u Sarajevu,
broj paso{a EXP 341493, izdat od SuP-a Sarajevo, bio komandant dobro-
voqaca na teritoriji Srpske oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni Srem,
od 4. juna do 2. decembra 1991. godine”.
216. (poverqivo) identi~na potvrda izdata miroslavu vukovi}u êletu.
217. naredba br. 124. o progla{ewu srpskih ~etni~kih vojvoda, datira-
na 13. maja 1993. godine, koju sam ja potpisao u svojstvu ~etni~kog vojvode i
predsednika Centralne otaybinske uprave Srpskog ~etni~kog pokreta.
“Kao jedini srpski ~etni~ki vojvoda koji je neposredno angaòvan u sada-
{wem oslobodila~kom pokretu srpskog naroda, slede}i tradiciju srpskih
450
~etnika, za izvanredne zasluge u ovom ratu, veliko juna{tvo i pokazanu rat-
nu ve{tinu najistaknutijih ~etni~kih komandanata, progla{avam: 1. Alek-
si} (Ilije) Slavka u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Slavko Aleksi} ro-
|en je 1. septembra 1956. godine u selu Bogda{i}i kod Bile}e. Pristupa
Srpskom ~etni~kom pokretu i Srpskoj radikalnoj stranci od samog osni-
vawa, da bi aktivno u~estvovao u organizovawu i {irewu ideja Srpskog
~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke u Sarajevu i okolini. Kada
muslimanske paravojne jedinice po~iwu da vr{e teror nad srpskim ì-
vqem, odmah organizuje, uve`bava i li~no predvodi u svim akcijama dobro-
voqa~ke jedinice Srpskog ~etni~kog pokreta. Postavqen je za komandanta
Novosarajevskog ~etni~kog odreda. Izuzetno hrabar, svojim li~nim prime-
rom daje ogroman doprinos u ratnim akcijama, obezbe|ewu teritorija i
qudstva. 2. Blagojevi} (Triva) Mirka u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode.
Mirko Blagojevi} je ro|en 1. avgusta 1956. godine u Bresnici. Pristupa
Srpskom ~etni~kom pokretu pri samom osnivawu. Organizuje i {iri po-
kret po Semberiji, gde svojim li~nim primerom u~vr{}uje rad Srpskog
~etni~kog pokreta. Aktivno u~estvuje i komanduje ~etni~kim jedinicama u
Bijeqini, Zvorniku, Br~kom, Srebrenici, na Ozrenu i u Benkovcu. Jedini-
cama kojima komanduje {titi srpski narod na ugroènim teritorijama,
progoni i uni{tava neprijateqe Srpstva. Svojim li~nim primerom, hra-
bro{}u i juna{tvom uspe{no izvr{ava sve ratne operacije. 3. Vaki} (Qu-
bomira) Branislava u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Branislav Vaki}
ro|en je 21. oktobra 1951. godine u Ni{u, ~etni~ki major. Bio je aprila me-
seca 1991. godine u Borovu Selu. U~estvovao je u osloba|awu Vukovara, gde
je bio zamenik komandanta dobrovoqa~ke jedinice “Leva Supoderica”. Ta-
ko|e je komandovao srpskim ~etni~kim jedinicama u srpskoj Hercegovini
u maju i junu 1992. godine. Aktivno u~estvovao u borbama u Klepcima, Tasov-
~i}ima i Mostaru, a zatim uspe{no komandovao jedinicama Srpskog ~et-
ni~kog pokreta u Skelanima. U~estvovao u zavr{nim operacijama za Br~-
ko, @itni} i Drni{. Odlikuje se izuzetnom hrabro{}u i sposobno{}u vr-
snog organizatora na terenu. 4. Vidakovi} (Milana) Nedeqka u zvawe srp-
skog ~etni~kog vojvode. Nedeqko Vidakovi} ro|en je 27. novembra 1966. go-
dine. Pristupio je Srpskom ~etni~kom pokretu od samog osnivawa. Orga-
nizuje jedinice Srpskog ~etni~kog pokreta u Trebiwu i okolini, li~no ih
predvodi u svim ratnim operacijama. Odlikuje se sposobno{}u vrsnog or-
ganizatora i pravog predvodnika u akcijama protiv neprijateqa srpskog
naroda. Li~nim primerom daje ogroman doprinos u oruànim akcijama, ~u-
vawu neja~i i teritorija. Komandant je bobanskog ~etni~kog odreda. Poseb-
no se isti~e hrabro{}u i juna{tvom, uspe{no izvodi sve ratne operacije.
5. Vukovi} (Milomira) Miroslava u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Mi-
roslav Vukovi} – êle ro|en je 23. septembra 1952. godine u â~ku. Pristu-
pa Srpskom ~etni~kom pokretu od samog osnivawa. Na rati{tu je od juna
1991. godine u Trpiwi, gde je zamenik komandanta jedinica Srpskog ~etni~-
kog pokreta i Srpske radikalne stranke za Slavoniju, Barawu i Zapadni
Srem. U aprilu 1992. godine li~no priprema i predvodi ~etni~ke odrede za
isto~nu Bosnu. Prvi put rawen u septembru 1991. godine na Trpiwa~koj cesti,
451
a 25. maja 1992. godine u Podgorici od bombe koja je ba~ena u atentatu na voj-
vodu dr Vojislava [e{eqa. [utira je pod automobil i tako onemogu}ava
atentatora u zlo~ina~koj nameri, a on biva rawen. Odlikuje se hrabro{}u
i juna{tvom. 6. Gavrilovi} (Milana) Branislava Brneta u zvawe srpskog
~etni~kog vojvode. Branislav Gavrilovi} – Brne ro|en je 7. januara 1964.
godine u Sarajevu, ~etni~ki pukovnik. Pristupa Srpskom ~etni~kom po-
kretu od samog po~etka. Organizuje ~etni~ke jedinice u Sarajevu i okoli-
ni. Aktivno u~estvuje i uspe{no komanduje ~etni~kim jedinicama u isto~-
noj Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu. Ogroman doprinos daje u borba-
ma oko Sarajeva, gde li~nim primerom vrsnog komandanta osloba|a veliki
deo teritorija. Bio je dva puta rawavan. Posebno se isti~e komandovawem.
U akcijama ispoqava veliku hrabrost i juna{tvo. Li~nim primerom uti~e
na uspe{no izvo|ewe ratnih operacija.
7. Da~evi} (Rado{a) Miliku – êka u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode.
Milika Da~evi} – êko ro|en je 16. februara 1957. godine u Nik{i}u, ~et-
ni~ki major. U~estvuje u ratnim operacijama u Negoslavcima, Orioliku i
Beraku. Na Petrovoj gori iskazao veliku hrabrost i juna{tvo. U~estvuje u
osloba|awu Vukovara, gde biva rawen, a naro~ito se istakao u borbama oko
Radni~kog naseqa. Ratuje u [idskim Banovcima. Organizuje i {iri ~et-
ni~ki pokret u Pqevqima i okolini. Komanduje ~etni~kim jedinicama u
âjni~u, zatim u Gora`du i oko Fo~e. Hrabro se bori na ~elu ~etni~kih je-
dinica u okolini Kalinovika. Sa svojim jedinicama je prisutan i aktivno
u~estvuje u borbama oko Vi{egrada i Rudog. Odlikuje se izuzetnom hrabro-
{}u i juna{tvom. 8. Draìlovi} (Danila) Zorana – î~u u zvawe srpskog
~etni~kog vojvode. Zoran Draìlovi} – î~a ro|en je u selu Ranovac kod
Petrovca na Mlavi, ~etni~ki major. Jedan od osniva~a Srpskog ~etni~kog
pokreta. Od prvih dana aktivno u~estvuje na omasovqavawu i {irewu ~et-
ni~kog pokreta po srpskim zemqama. Postavqen je za zamenika na~elnika
Ratnog {taba i zamenika komandanta pozadine u oktobru 1991. godine, da bi
u junu 1992. godine bio postavqen za na~elnika Ratnog {taba Srpske radi-
kalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta. Sposobno{}u vrsnog koman-
danta organizuje i {aqe ~etni~ke jedinice na ugroène teritorije Repu-
blike Srpske i Republike Srpske Krajine. Stara se o wihovom redovnom
snabdevawu, obilazi i kontroli{e rad jedinica na terenu. Posebno se is-
ti~e u starawu o rawenicima, kao i o starawu o porodicama poginulih do-
brovoqaca – srpskih junaka. 9. Lazi} (Du{ana) Todora u zvawe srpskog ~et-
ni~kog vojvode. Todor Lazi} ro|en je 15. marta 1964. godine u selu Rombane
kod Knina. Pristupa Srpskom ~etni~kom pokretu od samog osnivawa. Or-
ganizuje i omasovqava odbore u Kninu i {ire. Kada su hrvatske paravojne
snage izvr{ile agresiju nad srpskim narodom u biv{oj Hrvatskoj, stvara
~etni~ke jedinice po Kninskoj krajini, koje li~no uve`bava i vodi u akci-
je. Sa uspehom organizuje i upu}uje humanitarnu pomo} na ugroène tere-
ne. Odlikuje se izuzetnom hrabro{}u i juna{tvom, kao i ume}em organi-
zovawa i komandovawa jedinicama Srpskog ~etni~kog pokreta. 10. Lan~u-
ànin Milana – Kamenog u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Milan Lan-
~uànin – Kameni ro|en je 14. maja 1963. godine u Vukovaru. Pristupa
452
Srpskom ~etni~kom pokretu od wegovog osnivawa i svojim angaòvawem
daje veliki doprinos {irewu ideja Srpskog ~etni~kog pokreta u Vukovaru
i {ire. Kao vrsni komandant dobrovoqa~ke jedinice Srpske radikalne
stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta “Leva Supoderica” u~estvuje u svim
borbama za oslobo|ewe Vukovara, da bi kao prvi me|u prvima, sa svojim naj-
hrabrijim dobrovoqcima, istakao srpsku zastavu i zastavu Srpskog ~etni~-
kog pokreta na tek oslobo|eni Vukovar. 11. Maksimovi} (Boìdara) Mi-
tra – Mandu, u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Mitar Maksimovi} – Man-
da, ro|en je 10. oktobra 1963. godine u Zabr|u kod Ugqevika. Pristupio je
Srpskom ~etni~kom pokretu od wegovog osnivawa i stavio se pod oru`je na
samom po~etku rata, kada je u~estvovao u organizovawu dobrovoqa~kih ~et-
ni~kih jedinica. Svojom hrabro{}u i ume}em komandovawa isti~e se u bor-
bama za Benkovac i Br~ko, a posebnu hrabrost i juna{tvo pokazao je u bor-
bama na Majevici, gde uni{tava jedinice neprijateqa srpskog naroda. Li~-
nim primerom daje ogroman doprinos u akcijama, obezbe|ewu teritorija i
qudstva. 12. Nikoli} (Radomira) Tomislava, u zvawe srpskog ~etni~kog voj-
vode. Tomislav Nikoli} ro|en je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu. Je-
dan je od osniva~a i utemeqiva~a Srpske radikalne stranke, a kao potpred-
sednik Srpske radikalne stranke li~nim primerom pokazuje kako se brani
Srpstvo. U po~etku organizuje i oprema dobrovoqa~ke jedinice Srpske ra-
dikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta, predvodi i aktivno u~estvuje
u borbama u Slavoniji, gde ispoqava veliku hrabrost i juna{tvo. Hrabar je,
odan i iznad svega pravi~an. Neprekidno organizuje i upu}uje humanitarnu
pomo} na krizna podru~ja. 13. Ostoji} (Alekse) Jovu, u zvawe srpskog ~et-
ni~kog vojvode. Jovo Ostoji} ro|en je 3. januara 1952. godine u Prigrevici.
Pristupa u Srpski ~etni~ki pokret od samog osnivawa, da bi organizovao
i pripremao dobrovoqa~ke ~etni~ke jedinice po Ba~koj, a zatim ih li~no
predvodio u ratom zahva}enom podru~ju Slavonije, Barawe i zapadnog Sre-
ma. Naro~ito se isticao komandovawem i uspe{nim izvo|ewem ratnih ope-
racija kod Dervente, na Kupresu, Jezeru kod Jajca, Rajlovcu. Na planini
@u~ i planini Ravno sa ~etni~kim jedinicama kojima komanduje razbija da-
leko nadmo}nije neprijateqske formacije i u brzim akcijama izvr{ava po-
stavqeni zadatak. Rawavan dva puta. 14. Petkovi} (Du{ana) Qubi{u u zva-
we ~etni~kog vojvode. Qubi{a Petkovi} je ro|en 29. novembra 1952. godi-
ne u mestu Derowe kod Oyaka. Jedan je od osniva~a Srpske radikalne stran-
ke i wen potpredsednik. Po~etkom aprila 1991. godine postaje na~elnik
Kriznog {taba Srpske radikalne stranke. Kao na~elnik Kriznog {taba,
organizuje prihvat i sme{taj izbeglica po ~itavoj teritoriji Srbije. Or-
ganizuje i upu}uje humanitarnu pomo}. Najve}e zasluge ima na organizova-
nom upu}ivawu dobrovoqaca na krizna podru~ja. Prerastawem Kriznog
{taba u ratni, kao na~elnik Ratnog {taba direktno je u~estvovao u pripre-
mi operacija za osloba|awe Borova Sela, Mirkovaca, Vukovara, [amca,
Kupresa, Skelana i Srebrenice. 15. Radovanovi} (Ilije) Sre}ka u zvawe
srpskog ~etni~kog vojvode. Sre}ko Radovanovi} je ro|en 5. januara 1949. go-
dine u Aran|elovcu, ~etni~ki pukovnik. Pristupa Srpskom ~etni~kom po-
kretu od samog osnivawa. Aktivno organizuje i osposobqava dobrovoqa~ke
~etni~ke jedinice da bi ih kao vrsni komandant predvodio u operacijama
453
od jula 1991. godine u [odolovcima, Koprivi, Petrovoj Slatini, Adi, Ka-
rayi}u. Li~nim primerom, hrabro{}u i juna{tvom uspe{no izvodi sve rat-
ne operacije. Na poloàju strog, disciplinovan, pravi~an. Od aprila 1992.
godine neprestano je na terenu Pelagi}eva, [amca, Br~kog, Modri~e, gde
uspe{no u~estvuje u svim ratnim operacijama, a naro~ito se isti~e kod
[amca, gde biva i rawen, kod Br~ka i Modri~e. Postavqen je za komandan-
ta Druge posavske brigade. 16. Cvetinovi} (Radomira) Dragana u zvawe srp-
skog ~etni~kog vojvode. Dragan Cvetinovi} ro|en je 21. jula 1956. godine u
Loznici. Pristupio je Srpskom ~etni~kom pokretu u samom osnivawu. Or-
ganizuje, priprema i li~no predvodi dobrovoqce od oktobra 1991. godine.
Kao izvrstan borac ubrzo biva postavqen za komandanta ~etni~ke jedini-
ce iz Loznice. Svojim li~nim primerom uti~e na uspe{no izvo|ewe rat-
nih operacija, a svojom hrabro{}u u~vr{}uje snagu ~etni~kih dobrovoqa~-
kih jedinica Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta na
ugroènim podru~jima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Za
vaskrs slobodne Srbije! S verom u Boga – za otaybinu, slobodu i demokra-
tiju! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Sloboda ili smrt – Ravna gora
pobediti mora!”
218. naredba br. 425. od 20. marta 1994. godine, kojom tako|e dodequ-
jem vojvodsko zvawe: “Kao najstariji, po vremenu provedenom u zvawu, srp-
ski ~etni~ki vojvoda koji je neposredno angaòvan u sada{wem oslobodi-
la~kom pokretu srpskog naroda, slede}i tradiciju srpskih ~etnika, za iz-
vanredne zasluge u ovom ratu, veliko juna{tvo i pokazanu ratnu ve{tinu
najistaknutijih ~etni~kih komandanata, progla{avam: 1. Vidovi} (Jovo)
Vasilija u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Vasilije Vidovi} ro|en je 27.
oktobra 1954. godine u Sarajevu. Pristupa Srpskom ~etni~kom pokretu od
osnivawa, da bi aktivno u~estvovao u {irewu ideja Srpskog ~etni~kog po-
kreta. Aktivno u~estvuje u ratu protiv usta{a i muslimanskih fundamen-
talista. U~estvuje u ratnim operacijama na kninskom rati{tu od 17. maja
1991. godine, gde ostaje do 25. septembra 1991. godine. Bori se za slobodu srp-
skog naroda na ratom zahva}enim terenima Kijeva, Hrvaca, Ota{i}a, Veli-
ke glave, Kakwa i Drni{a. Prebacuje se, 25. septembra 1991. godine, na ben-
kova~ko-obrova~ko rati{te, gde ostaje do 25. februara 1992. godine. Krajem
februara 1992. godine prelazi na sarajevsko-ilija{ko rati{te, gde se i da-
nas nalazi. U borbama pokazuje izuzetno juna{tvo i hrabrost, gde svojim
li~nim primerom podiè moral, kako kod srpskih boraca, tako i kod ci-
vilnog stanovni{tva. 2. Radovana (Obrena) Radovi}a u zvawe srpskog ~et-
ni~kog vojvode. Radovan Radovi} ro|en je 29. januara 1961. godine u Lipqa-
nu, Kosovo. U oktobru 1991. godine organizuje ~etu bile}kih dobrovoqaca
– ~etnika i odlazi na dubrova~ko rati{te. U aprilu 1992. godine odlazi sa
svojom jedinicom u dolinu Neretve, da bi se u Mitrovdanskoj ofanzivi
1992. i 1993. godine juna~ki borio u odbrani Nevesiwa. U~estvuje na Sto-
la~kom rati{tu. Kr~e}i put slobode, stao je u odbranu srpskog naroda, is-
takao se juna{tvom i vojni~kim dràwem, a iznad svega svojom hrabro{}u,
po{tewem i omiqeno{}u, kako u jedinici, tako i u narodu. U okr{aje sa
454
muslimanima i usta{ama unosi svu svoju snagu, vojni~ko znawe i qudsku voqu.
3. Popla{en (Ilije) Nikolu u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Nikola
Popla{en ro|en je 15. decembra 1951. godine u Stani{i}u kod Sombora. Ra-
dio na organizovawu i naoruàvawu srpskog naroda Republike Srpske. Od
maja 1992. godine vr{ilac du`nosti predsednika Srpske radikalne stran-
ke za Republiku Srpsku. Od marta 1993. godine na Osniva~koj skup{tini
izabran je za predsednika Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku.
Ukqu~en je u dràvne organe Republike Srpske od aprila do decembra 1992.
godine. Aktivno u~estvovao i komandovao u ni{i}koj brigadi od maja 1992.
do juna 1992. godine, da bi pre{ao u interventnu jedinicu Vogo{}anske bri-
gade. Godine 1993. radi na organizovawu i ja~awu Srpske radikalne stranke,
a ujedno po potrebi odlazi na front. 4. Tripkovi} (Trifuna) Miodraga u
zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Miodrag Tripkovi} ro|en je 8. oktobra
1954. godine u Zemunu. Kao zamenik komandanta dobrovoqa~kih jedinica
S^P i SRS, na Papuk odlazi 12. novembra 1991. godine i bori se protiv
usta{a do 24. decembra 1991. godine. Na hercegova~ko rati{te odlazi 4.
aprila 1992. godine i aktivno u~estvuje u ratnim operacijama kao koman-
dant diverzantske jedinice u vojsci RS na terenu Stoca, âpqine, @ito-
misli}a, a u toku ratnih operacija u dolini Neretve pokazao izuzetno ju-
na{tvo, gde je svojim li~nim primerom podizao moral kod srpskih boraca.
Prilikom oslobo|ewa leve obale Neretve iskazuje plemenitost u za{titi
civilnog stanovni{tva. Te{ko je rawen 14. juna 1992. godine u borbama za
Mostar. 5. Baret (Darinke) Oliver–Denisa u zvawe srpskog ~etni~kog voj-
vode. Oliver-Denis Baret ro|en je 1969. godine u Zemunu, ~etni~ki major. Je-
dan od osniva~a Srpskog ~etni~kog pokreta. Aktivno u~estvuje u ratu pro-
tiv usta{a i muslimanskih fundamentalista. Nalazi se u Borovu Selu od
2. aprila do 10. maja 1991. godine, zatim u selu Trpiwe od 15. juna do 5. jula
1991. godine. U selo Sila{ dolazi 10. jula, gde ostaje do 31. jula 1991. godi-
ne, da bi se prebacio u selo Tewa i ostao do 15. avgusta 1991. godine. Za Oku-
~ane odlazi 13. decembra i ostaje do 23. decembra 1991. godine. Odlazi na
hercegova~ki front 4. aprila 1992. i aktivno u~estvuje u borbi za Trebi-
we-Stolac-âpqinu-Mostar sve do 31. jula 1992. godine, a zatim odlazi na
teren Fo~a-êlebi}-Kalinovik 10. avgusta i ostaje do 13. septembra 1992.
godine. Odlikuje se hrabro{}u i juna{tvom. 6. ûbrilo (Isaka) Radoslava
u zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Radoslav ûbrilo-Rade ro|en je 15. jula
1954. godine u selu Lipar kod Kule. Dana 28. maja 1990. godine osniva se Ve-
lebitski ~etni~ki odred i ve} prvog dana po osnivawu, a pod komandom Ra-
doslava ûbrila, po~iwe sa prvim akcijama protiv MUP-a Hrvatske, orga-
nizuje i u~estvuje na barikadama prema Gospi}u. Kasnije je Velebitski ~et-
ni~ki odred pro{iren u Meda~ki bataqon, bataqon kojim i daqe do apri-
la 1992. godine komanduje Radoslav ûbrilo. Dvanaestog aprila 1992. godi-
ne kod manastira Lazarica, Kosovo kninsko formira ~etni~ki puk “Petar
Mrkowi}” i ukqu~uje se u ratne operacije u Lici, Dalmaciji i Republici
Srpskoj. Na Velebitu 27. maja 1993. godine te{ko je rawen. Posle oporavka
planira i organizuje ~etni~ke jedinice po Krajini. Bio je poslanik u
455
Skup{tini Republike Srpske Krajine. Posebno se isti~e hrabro{}u i
juna{tvom u uspe{nom izvo|ewu svih ratnih operacija. Za vaskrs slobodne
Srbije! S verom u Boga – za otaybinu, slobodu i demokratiju! Srbija je ve~-
na dok su joj deca verna! Sloboda ili smrt – Ravna gora pobediti mora!”
219. naredba br. 156. od 20. aprila 1994. godine, kojom oduzimam vojvod-
sko zvawe: “Kao po zvawu najstariji ìvi srpski ~etni~ki vojvoda u
Otaybini, slede}i tradiciju boraca za slobodu srpskog naroda, srpskih
~etnika, odlu~io sam da, zbog nepo{tovawa i neizvr{avawa odluka Cen-
tralne otaybinske uprave; ru{ewa ugleda Srpske radikalne stranke i Srp-
skog ~etni~kog pokreta; gubqewa ~asti i po{tewa; nepo{tovawa kodeksa
~etni~kih vojvoda; izdaje Srpske radikalne stranke, Srpskog ~etni~kog po-
kreta i srpskog naroda u celini, vrbovawa od strane Slu`be dràvne bez-
bednosti i MUP Srbije, donesem odluku o oduzimawu zvawa srpskog ~et-
ni~kog vojvode: 1. Miroslavu (Milomira) Vukovi}u, zvanom êle, ro|enom
23. septembra 1952. godine u â~ku. 2. Miliki (Rado{a) Da~evi}u, zvanom
êko, ro|enom 16. februara 1957. godine u Nik{i}u. 3. Qubi{i (Du{ana)
Petkovi}u, ro|enom 29. novembra 1952. godine u selu Derowe kod Oyaka i
4. Slavku (Mla|ena) Crni}u, ro|enom 1. aprila 1947. godine u selu êlinci
kod Bawa Luke. Za vaskrs slobodne Srbije! S verom u Boga – za otaybinu,
slobodu i demokratiju! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Sloboda ili
smrt – Ravna gora pobediti mora!”
220. Pravni akt kojim je 1. oktobra 1991. godine Predsedni{tvo utvr-
dilo postojawe neposredne ratne opasnosti u Socijalisti~koj Federativ-
noj republici Jugoslaviji.
221. (poverqivo) izve{taj zamenika komandanta, kako pi{e, {taba do-
brovoqa~kih odreda Zorana ranki}a od 2. septembra 1991. godine o slu~a-
jevima nediscipline me}u dobrovoqcima na nekim podru~jima, koja nisu
obuhva}ena optu`nicom.
222. ratni izve{taj o aktivnostima srpske dobrovoqa~ke vojske od 19.
jula 1991. do 4. septembra 1991. godine, koji je podneo 13. septembra 1991. ko-
mandir dobrovoqa~ke ~ete Sre}ko radovanovi} u svojstvu komandanta od-
brane sela [odolovci, koprivna i Petrova Slatina, podru~ja koja ni te-
ritorijalno ni vremenski nisu obuhva}ena optu`nicom.
223. (poverqivo) ovla{}ewe koje je 24. oktobra 1991. godine zamenik
na~elnika ratnog {taba SrS Zoran ranki} uputio [tabu To Podravska
Slatina: “ovla{}uje se u ime dobrovoqa~kih jedinica SrS, komandir no-
va~i} radovan da moè u ime SrS koordinirati sa {tabom To Podravska
Slatina, kao i [tabom oblasti Zapadne Slavonije, po pitawima vezanim
za odbranu, qudstvo i ostale potrebe u saradwi sa [tabom SrS. Opoziv
komandira se obavqa na intervenciju Ratnog {taba SRS iz Beograda”.
224. (poverqivo) nare|ewe na~elnika ratnog {taba SrS Qubi{e
Petkovi}a od 18. novembra 1991. godine, u kome stoji: “nare|ujem da se
456
svi dobrovoqci upu}eni u Zapadnu Slavoniju stave pod komandu nova~i}
radovana iz Loznice, a u sastavu Teritorijalne odbrane. Dobrovoqci koji
samostalno napuste jedinicu ili otkaù komandu tretira}e se kao odmet-
nici, a Srpska radikalna stranka ne}e ih uzimati u za{titu. Ovo nare|e-
we pro~itati svim borcima i odmah izvr{iti”.
225. (poverqivo) ovla{}ewe koje je 10. decembra 1991. godine izdao na-
~elnik ratnog {taba Qubi{a Petkovi}, koje glasi: “radi uspostavqawa
reda i mira, kao i kontrole na podru~ju Zapadne Slavonije, ovla{}uje se
milan Dobrilovi} iz Beograda, Pere ]etkovi}a br. 40, ro|en 13. januara
1963. godine u Beogradu, l. k. broj X-12698, SuP Beograd, da u saradwi s ko-
mandantom Teritorijalne odbrane, pukovnikom Jovanom Trbojevi}em mo-
è vr{iti nadzor nad svim dobrovoqcima”.
226. (poverqivo) Zahtev za ispomo} u qudstvu – dobrovoqcima, koji je
12. oktobra 1991. godine op{tinski {tab Teritorijalne odbrane Podrav-
ske Slatine uputio Srpskoj radikalnoj stranci.
227. (poverqivo) odgovor zamenika na~elnika ratnog {taba Zorana
ranki}a 16. oktobra 1991. godine na to pismo, ~iji sadràj je slede}i: “Po-
{tovana bra}o! Potpuno razumemo i shvatamo probleme s kojima se suo~a-
vate, ali da bi mogli da vam pomognemo, neophodno je da nam obezbedite od-
re|ene uslove tehni~ke prirode: 1. prihvat, ishrana i sme{taj qudstva; 2.
formacijsko naoruàwe i raspored qudstva na terenu; 3. koordinacija s
komandom na{e jedinice. Molimo vas da nas hitno o tome izvestite, kako
bi {to pre po~eli s realizacijom dogovora”.
228. (poverqivo) novo pismo op{tinskog {taba od 19. oktobra 1991.
godine, kojim se prihvataju svi uslovi, osim nabavke ode}e i obu}e.
229. informacija o novijim saznawima o paravojnom organizovawu u
organizaciji pojedinih srpskih i crnogorskih opozicionih stranaka, bez
zaglavqa, pe~ata, datuma, potpisa ili bilo kakve druge oznake. Samo je na
vrhu prve strane rukom ispisan datum 19. 10. 1993. Ovo je svakako najupe~a-
tqiviji pokazateq ~ime se sve sluè ha{ki tuìoci i {ta kao dokazni ma-
terijal prihvata Ha{ki tribunal. Zato je potrebno tu informaciju u ce-
losti predstaviti javnosti, a sve do 24. aprila 2008. godine ona je imala po-
verqivi status. “Organi bezbednosti VJ su rade}i na zadacima kontraoba-
ve{tajne za{tite oruànih snaga do{li do vi{e indikativnih podataka i
saznawa o postojawu paravojnih formacija na teritoriji Srbije i Crne Go-
re koje su formirale pojedine opozicione partije. Paralelno sa formira-
wem paravojnih jedinica u biv{im jugoslovenskim republikama i u toku
ratnih dejstava, na prostoru Jugoslavije je u okviru nekih od opozicionih
i stranaka ekstremne nacionalisti~ke orijentacije formirano vi{e ra-
znih paravojnih sastava, a taj proces se nastavqa (omasovqavawem, donao-
ruàvawem i sl.). Neki od wih su iz patriotskih razloga, ali i radi ostva-
rivawa iskqu~ivo politi~kih interesa stranaka, bili ili su i sada anga-
òvani na rati{tima u RS i RSK, dok su jedan broj ovih sastava formirali
457
ekstremisti i kompromitovane li~nosti, okupiv{i oko sebe uglavnom
kriminalce i ratne profitere, koji se nastalom situacijom koriste za ost-
varivawe li~nih interesa. Raspoloìvi podaci ukazuju na to da pojedini
paravojni sastavi i wihove vo|e pretenduju da postanu jezgra budu}ih srp-
skih oruànih snaga i da su u funkciji destabilizacije unutra{wih pri-
lika, ru{ewa legalnih organa vlasti i razbijawa Vojske Jugoslavije. Eks-
tremisti iz opozicionih partija u Srbiji i Crnoj Gori pravdaju angaòva-
we na formirawu i naoruàvawu strana~kih oruànih formacija potre-
bom “za{tite Srba” i {ire glasine o nejedinstvu u vojnom vrhu, o tome da
se VJ pokazala neefikasnom i da predstavqaju najve}i balast dràve, da
sluì samo interesima stranke na vlasti, i isti~u zahteve da se u procesu
transformacije VJ iz we odstrane sve stare{ine nesrpske nacionalnosti
i formira srpska vojska. Pored toga, formiraju, naoruàvaju i obu~avaju
strana~ke paravojne sastave (pojedinci nastoje da izdejstvuju odobrewe da
se wihovi ~lanovi i simpatizeri obu~avaju u kasarnama VJ), vr{e pripre-
me za napade na vojne objekte i za akcije radi ru{ewa legalne vlasti, odvra-
}aju vojne obveznike da se odazivaju na pozive vojnih organa, podsti~u pri-
padnike mirnodopskog i rezervnog sastava da u jedinicama VJ deluju sa
strana~kih pozicija i poku{avaju da u VJ stvore svoje pozicije i oslonce.
Jedan broj pripadnika ovih formacija je naoruàn, uglavnom streqa~kim
naoruàwem i minsko-eksplozivnim sredstvima koja su sme{tena u tajna
skrovi{ta i bi}e upotrebqena po nare|ewu strana~kih vo|a. Sve ove aktiv-
nosti u ve}oj meri uti~u na slabqewe odbrambene mo}i zemqe. 1. Paravojni
sastavi na prostoru Republike Srbije – A) Paravojni sastavi koje je orga-
nizovao SPO: Prema raspoloìvim operativnim podacima, SPO ima oko
1.000 naoruànih i vojno organizovanih lica, od kojih je ve}ina boravila na
rati{tima u RSK i RS, {to je iskori{}eno za obu~avawe, sticawe ratnog
iskustva i naoruàvawe. Ova stranka navodno {irom Srbije ima formira-
ne odrede (na papiru) koje planira da aktivira u odre|enom trenutku radi
ru{ewa legalne vlasti.1) Svojevremeno je na sastanku Glavnog odbora SPO
zauzet stav da se ~lanstvo ove stranke ne odaziva na eventualnu vojnu mobi-
lizaciju (op{tu) i da, ako do we do|e, pristupi onesposobqavawu vozila
namewenih za popunu ratnih jedinica. Organi bezbednosti VJ raspolaù
operativnim podacima o paravojnim sastavima SPO: Odred srpske dobro-
voqa~ke garde “Hajduk Veqko” formiran je juna 1991. godine u Zaje~aru pod
komandom Du{ana Vu~kovi}a i u~estvovao je u borbenim dejstvima u Hrvat-
skoj i Bosni. Odred broji oko 200 qudi, uglavnom ~lanova i simpatizera
SPO i poznatih ekstremista i kriminalaca sa podru~ja Zaje~ara, Bora,
Kwaèvca i Negotina. Po~etkom ove godine, deo odreda sa komandom bora-
vio je na hercegova~kom rati{tu (u rejonu Kowica), gde su izvodili obuku
u pozadini Vojske RS i po~etkom marta se vratili u Zaje~ar i doneli ve}u
koli~inu streqa~kog naoruàwa, municije i ru~nih bombi (sa ovim podat-
kom raspolaù i organi SDB Zaje~ar). Komandi odreda “Hajduk Veqko”
pot~iweno je i vi{e vodova i udarnih grupa Srpske dobrovoqa~ke garde
koji su formirani u ve}im mestima jugoisto~ne Srbije (Ni{, Zaje~ar, Bor,
Kwaèvac, Sokobawa, Svrqig), koji imaju zadatak da se angaùju za nasil-
no zauzimawe va`nijih vojnih objekata, objekata MUP-a i infrastrukture,
458
kao i za pokretawe ~lanova i simpatizera na {iru oruànu pobunu u datom
trenutku radi preuzimawa vlasti. S tim u vezi prikupqali su podatke o
stare{inama i jedinicama VJ na ovom prostoru. Centrala SPO navodno
planira da navedene sastave iskoristi kao jezgro za formirawe “Timo~kog
korpusa” (govore da ve} imaju 2.500-3.000 qudi), a angaòvao bi se, izme|u
ostalog i za napade na vojne objekte i likvidacije stare{ina. Odred SDG
na prostoru Petrovca na Mlavi, sastava ~etiri voda, sa oko 200 qudi, do-
bro naoruàn lakim oru`jem, formirao je mesni odbor SPO sredinom
1992. godine. Qudstvo je do sada u~estvovalo u borbenim dejstvima, a zada-
tak odreda je napad na objekte VJ u datom trenutku. Predsednik mesnog od-
bora SPO za ovu op{tinu insistirao je vi{e puta na kontaktu sa koman-
dantom garnizona Poàrevac radi wegovog pridobijawa za prelazak u SDG.
Odred SDG u Kikindi, na ~elu sa Petrom Veselinovi}em i Milanom Ko-
va~evi}em, formiran u novembru 1992. godine, navodno broji oko 50 naoru-
ànih ~lanova i ve}i broj simpatizera SPO. Zadaci odreda su: (1) upu}i-
vawe qudstva na rati{te u BiH, (2) za{tita srpskog ìvqa na prostoru od
Subotice do N. Kneèvca i (3) obra~un sa nesrpskim ìvqem na podru~ju
Kikinde. Od komandanta 12. gb su zahtevali da im omogu}i izvo|ewe obuke
u kasarni za wihovih 30-40 pripadnika. Odred SDG u Beogradu, pod koman-
dom Dragoquba Bokana, navodno broji oko 200 ~lanova i simpatizera SPO,
od kojih je oko 100 u~estvovalo u borbenim dejstvima u BiH. Planirano je
da se u datom trenutku ovaj odred angaùje na Kosovu. Jedinica SPO na pod-
ru~ju Rume, pod komandom Mite Trni}a, formirana je krajem 1992. godine,
navodno sa zadatkom da na signal iz gradskog odbora SPO za Rumu blokira
kasarne u ovom gradu, zauzme objekte MUP-a i PTT i ostale va`nije objekte
infrastrukture. Sastav raspolaè sa 17 automatskih pu{aka, dva sanduka
ru~nih bombi, 20 ru~nih raketnih baca~a “zoqa”, 70 kg eksploziva i neutvr-
|enom koli~inom municije, a odmah po formirawu obuka je izvedena sa 40
qudi. Jedinice (grupe) SPO na podru~ju op{tina [abac, Vladimirci, Va-
qevo, Poèga i â~ak, ja~ine su od po 5-7 qudi (vi{e takvih u svakoj op-
{tini), naoruàne lova~kim i lakim streqa~kim naoruàwem, sa zadat-
kom likvidacije istaknutih li~nosti i pripadnika VJ koji su “nedemokrat-
ski opredeqeni”, blokirawa kasarni i dr. “Ravnogorski odred” SPO na
podru~ju Gorweg Milanovca neutvr|ene je ja~ine, a sa~iwavaju ga mili-
tantni ~lanovi SPO koji su do sada u vi{e navrata poku{avali da ispro-
vociraju pripadnike VJ. Ciq im je nasilno ru{ewe vlasti u Srbiji. Izvo-
dili su ga|awe na streli{tu u selu Svra~kovci kod Gorweg Milanovca.
[tab za formirawe, naoruàvawe i obu~avawe formacija SPO u rasin-
skom kraju (sa sedi{tem u Kru{evcu) broji 12 ~lanova ove stranke. Posedu-
ju mawe koli~ine streqa~kog naoruàwa i municije. Za instruktora za
obuku odre|en je rezervni major Radoje Milo{evi}. Jedinica SPO na pod-
ru~ju op{tine Zubin Potok neutvr|ene je ja~ine, a na wenom ~elu je Milo-
rad [urbatovi}, zaposlen u kombinatu “Trep~a”. On je ujedno komandant i
svih jedinica koje na Kosovu formira SPO. Jedinica SPO na podru~ju
Sjenice, na ~elu sa Vukomirom Duni}em, ja~ine je oko 50 qudi naoruà-
nih lakim streqa~kim naoruàwem. Qudstvo je uglavnom iz sela Gorwe,
a organizatori (Dragan Savkovi} i Mla|o Tripkovi}) nastoje da pridobiju
459
stare{ine VJ vi{ih ~inova. Vi{e formacija SPO na prostoru Prijepo-
qa formirali su navodno Milinko Bujak i Neboj{a Babi}, a naoruàni
su delom oru`ja koje je podelilo Ministarstvo odbrane i MUP Srbije
srpskom stanovni{tvu na prostoru Sanyaka (navodno oko 600 pu{aka do-
{lo je u ruke pripadnika ovih formacija). Ima podataka da su i u Pan~e-
vu ekstremisti SPO po~etkom 1993. godine otpo~eli sa vrbovawem ~la-
nova i simpatizera ove stranke radi formirawa vojnih formacija. Jedan
od nosilaca ovog zadatka je Dragan Kesi}, radnik “Utve”. B) Paravojni sa-
stavi koje je organizovala SRS: Vi{e formacija koje je formirala ova
stranka u~estvovalo je ili u~estvuje u borbenim dejstvima u RS i RSK, me-
|utim u posledwe vreme iz sastava ove stranke poku{ava da se izdvoji eks-
tremno krilo – Srpski ~etni~ki pokret i formira svoje paravojne sasta-
ve sa ciqem stvarawa uslova za preuzimawe vlasti (sve se pravda potre-
bom za{tite Srpstva). Ispoqavaju nezadovoqstvo u vezi sa transforma-
cijom VJ i najavquju da }e uz pomo} svojih pozicija u VJ blokirati kasar-
ne (u Somboru, Batajnici i dr.) i odstraniti iz wih stare{ine nesrpske
nacionalnosti; nastoje da izdejstvuju odobrewe da se wihovi ~lanovi i
simpatizeri obu~avaju u kasarnama VJ, da se skinu sa ratnog rasporeda i
dr. Ima podataka da SRS planira formirawe krupnijih sastava objediwa-
vawem formacija – mawih sastava na teritorijalnom principu (navodno
radi na formirawu “[umadijsko-vaqevske ~etni~ke brigade”). Glavni od-
bor SRS je nakon otvorenog sukoba sa SPS uputio direktivu op{tinskim
odborima ove stranke da formiraju jedinice ja~ine od voda do ~ete – ba-
terije po rodovskom principu (poseban zna~aj daje se oklopno-mehanizo-
vanim i artiqerijskim sastavima i vezi), kao i da unaprede pojedine “za-
slu`ne” borce u stare{inske ~inove, {to je u nekim sredinama i realizo-
vano.2) Vojni~ki i stare{inski potencijal za ove formacije regrutuje se
iz kontigenta ratnih jedinica VJ, ~ime se ozbiqno dovodi u pitawe for-
mirawe i borbena gotovost ovih sastava na prostoru Vojvodine. Ima po-
kazateqa da su izjave nekih ~lanova SRS da }e ove jedinice biti pod ko-
mandom VJ samo maska i poku{aj obmane. Rukovodstvo SRS u Vojvodini ra-
di na formirawu tri vojvodstva S^P: (1) be~ejsko-ba~kog, (2) dowesrem-
skog i (3) banatskog. Za be~ejsko-ba~kog ~etni~kog vojvodu imenovan je
Dragan Stoji}, biv{i milicioner, koji je radi oruànog suprotstavqawa
ekstremistima DZVM navodno ve} formirao ratni {tab i okupqa dobro-
voqce u Be~eju.3) Krajem pro{le i po~etkom ove godine formirani su voj-
ni sastavi ja~ine odreda na podru~ju Rume (2), Apatina i Iriga. Jedan od-
red sa prostora Rume nalazi se u selu Hrtkovci, ja~ine oko 300 qudi pod
komandom Radeta ânka, a drugi, neutvr|ene ja~ine, u samoj Rumi, pod ko-
mandom Du{ana êlebi}a. Qudstvo ovih formacija je do sada uglavnom
bilo angaòvano na rati{tima u RS i RSK. U Zrewaninu je formiran vod
SRS ja~ine 30 qudi, a navodno imaju jo{ oko 300 qudi spremnih za organi-
zovawe u vojne formacije (~eta tenkista i ~eta minobaca~lija). Veliki
broj lica ukqu~enih u navedene formacije je naoruàn, uglavnom stre-
qa~kim naoruàwem, koje je iz skladi{ta biv{e JNA, VJ, MUP-a i Mi-
nistarstva odbrane Srbije masovno deqeno dobrovoqa~kim sastavima
angaòvanim na rati{tima u Hrvatskoj i BiH, a u ve}ini slu~ajeva nije
460
vra}eno. Deo naoruàwa za ove sastave unet je sa ratom zahva}enih pod-
ru~ja raznim kanalima u SRJ.
Odred “Stara Srbija”, na ~elu sa Milenkom Ke{eqom iz Vaqeva, ja~i-
ne je oko 90 ~lanova SRS (S^P) sa prostora vi{e op{tina Srbije. Odred
je bio angaòvan u borbenim dejstvima u isto~noj Bosni. Odred SRS u Pi-
rotu ima oko 50 ~lanova SRS – dobrovoqaca koji su do sada bili angaòva-
ni na rati{tima. Od komandanta garnizona u ovom mestu zahtevano je da se
omogu}i u kasarni obuka pripadnika ove formacije, kao i da im se obezbe-
di uniforma. Odred SRS u Leskovcu ja~ine je oko 50 qudi, od kojih je ve}i
broj u~estvovao u borbenim dejstvima. Rukovodstvo SRS je komandantu Le-
skova~kog korpusa predlagalo da qudstvo iz sastava wihovih formacija bu-
de primqeno na slu`bu u VJ po ugovoru.4) Formacija SRS u selima Te{i}
i Luàne, SO Aleksinac ja~ine je voda na ~elu sa Srbom âki}em. Qudstvo
je naoruàno lova~kim oru`jem i pi{toqima. Odred SRS na prostoru op-
{tine Trgovi{te neutvr|ene je ja~ine, a na ~elu mu je Miodrag Popovi} iz
sela Kozji Do. Odred je formiran radi pomo}i srpskom narodu u srpskim
krajinama i u Makedoniji, a qudstvo nije naoruàno. Na teritoriji Kragu-
jevca formiran je Komitsko-~etni~ki pokret “Vojvoda Vuk” na ~elu sa No-
vicom Ran|elovi}em i radi na formirawu odreda u svim ve}im gradovima
Srbije. Navodno su ve} nabavili izvesnu koli~inu oru`ja. Iz okru`nog od-
bora SRS u Kru{evcu traìli su od komandanta garnizona pomo} u opre-
mawu pripadnika wihovih formacija angaòvanih na rati{tu u RS. I ko-
mandant ratnog {taba S^P u Ni{u u vi{e navrata je od na~elnika {taba
3. armije traìo pomo} u naoruàvawu i opremawu pripadnika wihovih
formacija. Vi{e paravojnih sastava SRS je formirala i na Kosovu. Baki}
Mi{a, zvani ]ale, {ef obezbe|ewa u hotelu “Grand” u Pri{tini, formi-
rao je sastav ja~ine oko 30 qudi, sa kojima no}u organizuje punktove u gra-
du. Poku{ava da pridobije i pojedine stare{ine i vojnike VJ i interesuje
se za mogu}nost nabavke oru`ja i municije iz vojnih skladi{ta. Nudio je da
wegovi qudi u~estvuju u obezbe|ewu vojnih objekata u Pri{tini. Ovaj sa-
stav je sada preuzeo @eqko Ra`natovi} Arkan, {to je poznato organima
MUP-a Srbije. Ima indicija da je na podru~ju Bujanovca formiran odred
i za wegovog komandanta postavqen Jovica Stojmenovi}. Oficiru VJ iz
garnizona Pe} je ponu|eno mesto komandanta paravojnih sastava SRS na
podru~ju op{tina Pe} i De~ane i traèno da sa ovim sastavima izvodi voj-
nu obuku. Vi{e operativnih i drugih relevantnih podataka ukazuje na to da
je SRS nakon otvorenog sukoba sa SPS intenzivirala aktivnosti na for-
mirawu paravojnih sastava i wihovom naoruàvawu i obu~avawu. Upu}iva-
we dobrovoqaca za za{titu Srba u krajinama SRS sluì kao maska za na-
bavku ve}ih koli~ina oru`ja i municije i preno{ewe na teritoriju Srbi-
je. Ima podataka da se ve}e koli~ine hrane, opreme i oru`ja sklawaju na si-
gurna mesta. C) Paravojne formacije ostalih stranaka: U organizaciji Na-
rodne stranke krajem 1992. godine u Senti je formirana paravojna jedini-
ca ja~ine oko 150 qudi na ~elu sa Milanom Ivo{evi}em. Qudstvo je naoru-
àno lova~kim i streqa~kim naoruàwem. Stevan Albuq, potpredsednik
ove stranke, traìo je da komanda OG “Banat” obezbedi naoruàwe i voj-
nu opremu za 1.500-3.000 boraca, wihovih ~lanova. U organizaciji Srpske
461
narodne odbrane u selu Jazak, SO Ruma, formirana je paravojna formacija
ja~ine oko 100 qudi – tzv. “Fru{kogorski odred”. Odred je formiran po
principu odreda “Du{an Silni”. D) Odred SNG pod komandom @eqka Ra-
`natovi}a, sa sedi{tem u Erdutu, broji oko 150 qudi, dok stalni sastav ~i-
ni 25 qudi, koji su svi osu|ivani kao kriminalci. Radi se na omasovqava-
wu sastava, koji bi trebalo da predstavqa jezgro elitnih jedinica srpske
vojske. Odred raspolaè ve}om koli~inom razli~itog naoruàwa, borbe-
nim i motornim vozilima i dr. Stare{ine iz odreda nastoje da obuku svo-
jih pripadnika vr{e u nastavnim centrima VJ.5) Na podru~ju Sjenice (MZ
[tavaq) od pripadnika SNG koji su zavr{ili obuku u Erdutu formirana
je jedinica (25 qudi) namewena za terorisawe muslimanskog stanovni{tva
radi podsticawa na iseqavawe. 2. Paravojni sastavi na prostoru Republi-
ke Crne Gore: I u okviru pojedinih opozicionih stranaka i stranaka eks-
tremne nacionalisti~ke orijentacije koje okupqaju pripadnike srpske i
crnogorske nacionalnosti u Crnoj Gori formirano je vi{e paravojnih
formacija. Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori oformila je po jedan
odred “Srpske garde” u Bijelom Poqu (na ~elu Dragi} Bulatovi}) i u Pqe-
vqima (na ~elu Milika Da~evi}). Odredi su ja~ine od po nekoliko deseti-
na uglavnom problemati~nih lica, koji su do sada vi{e puta izazivali eks-
cese i zagovaraju obarawe aktuelne vlasti u Crnoj Gori. Qudstvo je dobro
naoruàno razli~itim vrstama naoruàwa. I u Tivtu je ova stranka nao-
ruàla vi{e svojih ~lanova radi odbrane od eventualnih napada iz hrvat-
skih naseqa. U organizaciji Narodne stranke Crne Gore u severnom delu
ove republike, Radowa Zekovi}, rezervni oficir iz Bijelog Poqa, radi na
vojnom organizovawu i naoruàvawu crnogorskog stanovni{tva. Deo qud-
stva je naoruàn. Ima podataka da je u organizovawu i naoruàvawu ovih
formacija angaòvan i MUP Crne Gore, a zadaci ovih sastava nisu pozna-
ti. U Bijelom Poqu Srpska narodna obnova formirala je odred “Beli or-
lovi”, ja~ine 20 qudi, na ~ijem ~elu je Pero Kqajevi}. Neki podaci ukazu-
ju na to da i LSCG radi na paravojnom organizovawu i da je u tome direkt-
no angaòvan Slavko Perovi}, predsednik ove stranke. Stranka poseduje
spisak svih AVL i ~lanova wihovih porodica na teritoriji Crne Gore.
Negiraju SRJ i VJ i rade na obarawu legalne vlasti u Crnoj Gori.
Fusnote:
1) Predsednik SPO za ju`ni Banat isti~e da rukovodstvo ove stranke
ocewuje da postoje tri mogu}nosti za wihov dolazak na vlast: (1) da ih stra-
ni faktor, nakon vojne intervencije na SRJ, dovede na ~elo zemqe, (2) da to
ostvare organizovawem op{tih nemira, pri ~emu posebno ra~unaju na po-
dr{ku privatnog sektora i (3) izazivawem {irih sukoba izme|u SRS i
SPS (nagla{ava da imaju dobre pozicije me|u mla|im stare{inama VJ).
2) U Apatinu je 22. avgusta 1993. godine u ku}i Milana ]opi}a u prisu-
stvu ~etni~kog vojvode Jovana Ostoji}a iz Prigrevice i oko stotinu zvani-
ca, u ~in ~etni~kog podoficira i oficira (od narednika do pukovnika)
unapre|en jedan broj “zaslu`nih” pripadnika S^P, {to se proverava. Tom
prilikom Ostoji} je, izme|u ostalog, optuìvao SPS da stvara policijsku
dràvu i da je gurnula narod u bedu, da }e do nove godine biti sprovedeni
462
vanredni izbori i da }e SRS, ako na wima ne pobedi, nasilno preuzeti
vlast, da je perspektiva celog Srpstva u SRS i S^P i sl.
3) Na nedavno odrànom sastanku predstavnika SRS, Narodne stranke,
Svetosavske stranke, Partije rojalista, Stranke mlade Srbije i Srpske
omladine – ogranak Narodne stranke, doneta je odluka da se radi ostvari-
vawa zajedni~kog ciqa (stvarawe monarhije) sve vojne formacije pripad-
nika i simpatizera ovih stranaka u Vojvodini objedine u S^P i organizu-
ju na regionalnom principu.
4) Lideri novoformirane stranke “Srpski otaybinski savez” poseti-
li su komandanta leskova~kog korpusa i ponudili ukqu~ivawe “dve svoje
brigade” u sastav korpusa radi oja~awa granice prema BJR Makedoniji. Sa
sli~nim predlogom kod biv{eg komandanta leskova~kog korpusa pojavqi-
vao se i potpredsednik [e{eqeve “vlade u senci” dr Borivoje Kosti}.
5) Po tom osnovu su 27. 4. o.g. u Nastavnom centru OMJ u Vr{cu bora-
vila dvojica stare{ina iz Erduta, a 6. 5. o.g. po~ela je obuka 50 dobrovoqa-
ca, {to je prekinuto nare|ewem komandanta 1. armije.
230. (poverqivo) Potvrda ratnog {taba od 14. marta 1993. godine sa
potpisom olivera Bareta, “kojom se potvr|uje da je Petar (marko) Petro-
vi}, sa stanom u Svetislava risti}a 3/a, kalu|erica, razduìo automatsku
pu{ku br. 678706, koju je zaduìo 27. 2. 1993. godine u kasarni Bubaw Potok.
Uz pu{ku je razduìo i tri okvira sa 85 metaka 7,62”.
231 (poverqivo) Pismo na~elnika ratnog {taba Qubi{e Petkovi}a
od 12. novembra 1991. godine, upu}eno Teritorijalnoj odbrani ugqevik Bi-
jeqina (!?), u kome stoji: “molimo vas da za potrebe Srpske radikalne
stranke, mesni odbor Borogovo, obezbedite izvesnu koli~inu naoruàwa,
prema zvani~nim formacijama za jednu ~etu. U ime Ratnog {taba ovla{}u-
je se gosp. Vasiqevi} Mile iz Borogova, op{tina Kalesija, br. l.k. 423/85
SUP Kalesija, da moè preuzeti naoruàwe i da po broju zaduì svakog po-
jedinca ponaosob.
232. (poverqivo) Pismo Qubomira Domazetovi}a, na~elnika Tre}e
uprave general{taba, upu}eno 15. aprila 1992. intendantskoj upravi
SSno, koje glasi: “molimo da nam za na{u grupu dobrovoqaca izdate no-
vih 50 (pedeset) kompleta {arenih uniformi, preko k-nde stana SSno-a.
Po uniforme bi do{ao Petkovi} Qubi{a, vo|a dobrovoqaca”.
233. (poverqivo) Pismo na~elnika kabineta na~elnika general{taba
pukovnika ivana Todorovi}a, upu}eno 13. aprila 1992. intendantskoj
upravi SSno, u kome stoji: “molimo da se za potrebe dobrovoqaca, preko
komande stana SSno, obezbedi 52 (pedesetdve) {arene uniforme. Uni-
forme su namewene za potrebe dobrovoqaca – specijalaca. Navedenu koli-
~inu uniformi }e izuzeti Petkovi} Qubi{a”.
234. (poverqivo) revers za 780 oznaka za beretku, koji je potpisao Qu-
bi{a Petkovi} iz ugqevika – Bijeqina.
463
235. (poverqivo) nedatirano obave{tewe koje je izdao na~elnik rat-
nog {taba Qubi{a Petkovi}, slede}e sadrìne: “obave{tavamo sve do-
brovoqce da }e se isplata za u~e{}e u borbenim dejstvima u Zapadnoj Sla-
voniji (zona odgovornosti 5. korpusa) izvr{iti 26., 27. i 28. 3. 1992. godine
u kasarni “4. juli” u Beogradu, u vremenu od 13 do 17 ~asova. Naknadu mogu
podi}i i ~lanovi porodice uz potvrdu i li~ni dokumenat dobrovoqca i
sopstvenu li~nu kartu”.
236. (poverqivo) Pismo potpredsednika SrS Qubi{e Petkovi}a mi-
nistarstvu za odnose sa Srbima izvan Srbije od 4. novembra 1991. godine, u
kome stoji: “molimo vas da na ime jednokratne pomo}i odobrite nov~anu
pomo} od 50.000 dinara za mirovi} aleksandra, poginulog 2. 11. 1991. godi-
ne u vukovaru. Imenovani se nalazio kao dobrovoqac raspore|en u TO Vu-
kovar, a ìveo je u Beogradu, u Ulici Wego{evoj br. 31b”.
237. (poverqivo) Potvrda ratnog {taba od 25. 11. 1991. godine, koju su
potpisali rajko vrane{ i Qubi{a Petkovi}, u kojoj stoji: “ovim se po-
tvr|uje da je na ime jednokratne pomo}i majci poginulog dobrovoqca, Dra-
ga vrane{a, ro|enog 8. 4. 1968. godine u Pqevqima, ispla}eno 50.000 (pede-
set hiqada) dinara. u ime majke poginulog, milice vrane{, novac je pre-
uzeo Rajko Vrane{, br. l.k. I46201, iz Beograda, Ulica Jedanaeste kraji{ke
divizije 53”.
238. (poverqivo) Pismo na~elnika ratnog {taba Qubi{e Petkovi}a,
upu}eno 20. februara 1992. ministarstvu za veze sa Srbima, koje glasi: “mo-
limo ministarstvo da zbog mogu}ih zloupotreba pojedinih dobrovoqaca ne
vr{i nikakve isplate ukoliko ne raspolaù s dokazima. Ovo se posebno
odnosi na dobrovoqce koje je na ratom zahva}eno podru~je uputila Srpska
radikalna stranka”.
239. (poverqivo) Zahtev komandanta [taba To novska, poru~nika
Slobodana grbi}a, upu}eno 25. novembra 1991. ministarstvu za Srbe izvan
Srbije, ratnom {tabu SrS i meni li~no, sa zahtevom za urgentno slawe do-
brovoqaca.
240. (poverqivo) Zahtev [taba To oku~ani ratnom {tabu SrS za sla-
we dobrovoqaca.
242. (poverqivo) molba kriznog {taba Botajica i Dugo Poqe, upu}e-
no 21. 4. 1992. ratnom {tabu SrS, za pruàwe pomo}i u qudstvu radi odbra-
ne sela.
242. Zahtev za pomo} u qudstvu, koji je 5. avgusta 1992. godine 2 mtb “voj-
voda mi{i}” 327. brigade vrS uputio ratnom {tabu SrS.
243. mapa Bosne i Hercegovine koju je u sudnici anotirao Tunens.
244. mapa prve etape druge faze oruànog sukoba u Hrvatskoj, koju je
Tunens napravio na osnovu podataka iz kadijevi}eve kwige.
464
245. geografska karta rSk iz Tunensovog izve{taja.
246. Bilten informativne slu`be Saveznog sekretarijata za narodnu
odbranu od 5. oktobra 1991. godine.
247. Pismo na~elnika general{taba oS SFrJ generala Blagoja
ayi}a, upu}eno 12. oktobra 1991. godine upravi za moralno vaspitawe.
okosnica pisma je stav da se Jna ne}e povla~iti s teritorija naseqenih
Srbima, a pismo se zavr{ava ovako: “Svi oruàni sastavi, bilo da se radi
o Jna, To ili dobrovoqcima moraju dejstvovati pod jedinstvenom koman-
dom Jna. Pona{awe i rad moraju se odvijati po propisima koji vaè za voj-
nu organizaciju, uz puno po{tovawe vojne discipline, subordinacije, voj-
nih zakona i propisa u svim uslovima ìvota, rada i borbenih dejstava”.
248. nare|ewe komandanta Prve vojne oblasti generala @ivote Pani-
}a od 18. novembra 1991. godine da og “Jug” 19. novembra zauzme bolnicu i
oslobo|ene delove vukovara o~isti od preostalih usta{kih snaga. Izme|u
ostalog, nalaè se da se jedinice moraju “u svemu pridràvati @enevske
konvencije o ratnim zarobqenicima”. Pored toga, “svaka jedinica u svojoj
zoni odgovornosti u potpunosti mora da vlada celokupnim stawem na teri-
toriji, za {ta ~inim odgovornim komandante svih nivoa. Ratni zakoni ni-
su stupili na snagu, pa samim tim, a i ina~e, niko nema pravo na odmazdu i
druge oblike osvete, kao {to su to vr{ile neke jedinice mesne TO. Ubudu-
}e, za ovakve i sli~ne postupke vinovnike hapsiti i preduzimati odgovara-
ju}e zakonske mere”.
249. Sporazum Jna i republike Hrvatske, mkCk, Lekara bez granica
i malte{kog krsta o evakuaciji vukovarske bolnice, sklopqen 18. novem-
bra 1991. godine.
250. odluka [taba To vukovar od 18. oktobra 1991. godine o legaliza-
ciji jedinice odred “Leva Supoderica”.
251. Telegram koji je niì nivo komandovawa uputio komandi 1. vojne
oblasti 23. oktobra 1991. godine. Obimni telegram je potpisao pomo}nik
komandanta 1. pg.md (verovatno je re~ o 1. pe{adijsko-gardijskoj motorizo-
vanoj diviziji, koja nema direktne veze sa Motorizovanom gardijskom bri-
gadom pod komandom Mileta Mrk{i}a) potpukovnik Milan Eremija. U jed-
nom segmentu telegrama se kaè da se u zoni borbenih dejstava te divizije
“nalazi vi{e grupa raznih paravojnih formacija iz Srbije, od ~etnika,
preko odreda “Du{an Silni” i raznih samozvanih dobrovoqaca kojima ni-
je osnovni motiv borba protiv neprijateqa, ve} pqa~ka narodne imovine i
iìvqavawe nad nedu`nim stanovni{tvom hrvatske nacionalnosti. Pri-
likom zarobqavawa 80 me{tana hrvatske nacionalnosti u selu Lovas od
strane TO Lovas i odreda “Du{an Silni”, vr{eno je fizi~ko zlostavqa-
we nad istima, nakon ~ega je ubijeno 4 me{tana sela Lovas. Nakon dolaska
odreda “Vaqevo” u selo Lovas, zarobqeni me{tani su kori{}eni za ~i-
{}ewe minskih poqa, kojom prilikom je ubijeno 17 me{tana. Povre|enim
465
me{tanima je odbijeno pruàwe medicinske pomo}i od strane medicin-
skog osobqa Doma zdravqa [id”. Kao jedna od kqu~nih mera, predloènih
za poboq{awe stawa morala u jedinicama, navodi se: “Da se organizovano
pristupi razoruàwu paravojnih formacija, posebno odreda “Du{an Sil-
ni”, “~etnika” i “Arkanovih vojnika” i da se u tu akciju ukqu~e organi vla-
sti i organi Republike Srbije”.
252. Periodi~ni operativni izve{taj organa bezbednosti gardijske
motorizovane brigade, upu}en 7. novembra 1991. upravi bezbednosti
SSno, koji je potpisao pomo}nik na~elnika kabineta za bezbednost pot-
pukovnik Dragoqub Duki}. U izve{taju se, izme|u ostalog, navodi: “U vezi
s “vukovarskom operacijom” ozbiqne razmere poprima srpsko-nacionali-
sti~ka i ~etni~ka propaganda, koja po svojoj {irini daleko prevazilazi
u~inak u borbi dobrovoqa~kih grupa i pripadnika paravojnih formacija.
Neopravdano se toleri{u nacionalisti~ki i ideolo{ki simboli, nacio-
nalisti~ke pesme, govori Vojislava [e{eqa, likvidacije ratnih zarobqe-
nika od strane ~etnika i sl. Ukazujemo na tendenciju da se pre}utno prizna-
je legitimitet ~etni~kih “stare{ina”, egzistirawe srpskih dobrovoqa~-
kih grupa kao formacijskih celina, pa ~ak i zahtevi da se takvim sastavi-
ma odre|uje poseban pravac i zadatak. U spre~avawu ovakvih pojava OB
Gmtbr je dobio odre|ena usmerewa, ali su u vezi s tim potrebne i {ire me-
re koje prevazilaze na{e mogu}nosti. U sredstvima javnog informisawa
medijski se podràva formirawe srpskih paravojnih formacija i wihovo
teatralno upu}ivawe na “vukovarski front”. Arkan je vi{e puta javno iz-
nosio “kompetentne” ocene o vukovarskoj operaciji i davao obe}awa “da }e
osloboditi Vukovar”, a neopravdano je istaknuto i wegovo prisustvo sahra-
ni generala Brati}a”.
253. “ratne akcije kragujeva~kog ~etni~kog odreda” – izve{taj Sre}ka
radovanovi}a, komandira ~ete Srpske dobrovoqa~ke vojske, objavqen u
“velikoj Srbiji” u februaru 1992. godine. Ovaj izve{taj je ranije ve} uvr-
{}en u spis kao poseban dokazni predmet.
254. informacija o preduzetim merama protiv lica koja su naru{ava-
la borbeni moral komande 5. korpusa, od 19. januara 1992. godine, koji je
potpisao pomo}nik komandanta pukovnik milutin vukeli}. Opisuju se po-
stupci u trinaest slu~ajeva, ali nema ni{ta {to bi bilo relevantno za op-
tu`nicu.
255. video-insert iz emisije Srpske televizije o polagawu zakletve
novoprogla{enih srpskih ~etni~kih vojvoda na kneìni. Tekst zakletve
je glasio: “Zakliwem se kao srpski ~etni~ki vojvoda, zakliwem se Bogom i
Svetim Savom, da }u se svim svojim snagama boriti za slobodu srpskog na-
roda i obnovu jedinstvene srpske dràve na Balkanu, koja }e obuhvatiti sve
srpske zemqe. Tako mi Bog pomogao”. Na kraju reportaè novinar saop{ta-
va da sam se uputio na Pale, “na razgovor s predsednikom Republike Srpske
dr Radovanom Karayi}em”.
466
256. video-insert iz dokumentarnog filma “krvava Bosna” megi
o’kejn, od 7. aprila 1994. godine. Prvo se daje moja izjava: “Nikada srpski
radikali ne}e odustati od te zapadne srpske granice i jednog dana }emo
Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica kao srpsku granicu sigurno rea-
lizovati”. Potom se pokazuje ~etni~ki vojvoda i predstavqa jedan dobrovo-
qac, Srbin iz Wujorka, koji se borio na jevrejskom grobqu. I Aleksi} i we-
gov borac u nastavku izraàvaju odlu~nost za borbu i uverewe u pobedu.
257. Zakqu~ci iz procene stawa na prostoru BiH u zoni odgovornosti
2. vojne oblasti, koje je general milutin kukawac 20. marta 1992. uputio
na~elniku general{taba oS SFrJ. Izve{taj je detaqan, ali u wemu nema
ni{ta {to bi moglo biti relevantno za optu`nicu.
258. (poverqivo) izve{taj ve{taka Tima vojnih analiti~ara rejno
Tunensa “Dobrovoqci SrS/S^P i sukob u Hrvatskoj i BiH”, iz marta
2006. godine.
259. (poverqivo) Tre}i deo izve{taja rejno Tunensa iz maja 2007. godine.
260. (poverqivo) korigendum izve{taja rejno Tunensa iz maja 2007. go-
dine.
261. redigovani izve{taj ve{taka rejno Tunensa, koji je dostupan jav-
nosti.
262. redigovana verzija drugog i tre}eg dela Tunensovog izve{taja.
263. Tabela s uporednim brojevima strana u Tunensovom izve{taju. Ni-
je prihva}ena.
264. molba za slawe dobrovoqa~kih jedinica koju je 2. decembra 1991.
[tab To op{tine oku~ani uputio ratnom {tabu SrS. U molbi, koju je
potpisao komandant tog {taba, kapetan prve klase Radoslav Naran~i}, ka-
è se da bi optimalan broj dobrovoqaca bio 5.000.
265. naredba na~elnika Personalne uprave SSno generala gojka kr-
sti}a da se pukovnik Jovan Trbojevi} i potpukovnik milan mutavyi} upu-
te u [tab Teritorijalne odbrane Srpske autonomne oblasti Zapadna
Slavonija od 20. septembra 1991. godine.
267. List s pseudonimom i osnovnim podacima za{ti}enog svedoka
Zdenka novaka.
268. izjava za{ti}enog svedoka vS-021, Zdenka novaka, na osnovu pra-
vila 92ter od 4. marta 2008. godine. Ovaj svedok je ratni zarobqenik koji je
pobegao sa Ov~are. U izjavi nigde ne pomiwe ni mene ni dobrovoqce SRJ,
a ~etnici su za wega “Beli orlovi”.
269. Fotografija vukovarske bolnice.
467
270. Foto-album vukovar-ov~ara-velepromet.
271. Spisak `rtava sa ov~are s novakovim anotacijama.
272. Deo mape vukovara.
273. Fotografija civila okruènog trojicom vojnika, od kojih su dvo-
jica u standardnim uniformama Jna, a tre}i sa {ubarom.
274. Fotografije istog civila.
275. video-insert pobedni~kog slavqa. Jedan vojnik kaè: “Rat }e biti
gotov kada budemo imali granicu karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica.
Sva mjesta gdje ìvi srpski narod moraju biti slobodna, znate. Moramo
ra{~istiti s Hrvatima”.
276. Fotografija ov~are, snimqena iz vazduha.
277. Fotografija civila u vukovaru.
278. izjava svedoka Dragutina Berghofera po pravilu 92ter, od 6. marta
2008. godine. Svedok je pu{ten sa Ov~are, a u izjavi nigde ne pomiwe ni mo-
je ime ni dobrovoqce SRS.
279. Fotografija vukovarske bolnice.
280. Fotografija vukovarske kasarne.
281. Spisak qudi koje je svedok Berghofer video na ov~ari.
282. Fotografija “veleprometa” snimqena iz vazduha.
283. Fotografija mosta na reci vuki.
284. kratak insert video-snimka [qivan~anina u vukovaru.
285. Fotografija “veleprometa”.
286. Fotografija ispra}aja dobrovoqaca iz Pri{tine za vukovar, ko-
ju je tuìla{tvo dobilo od nata{e kandi} 1. aprila 1996. godine.
287. video-insert pada vukovara, gde izvesni goran mili~evi} kaè:
“i dolazi komanda, pu{tajte stare qude – dolaze ~etnici. Slu{ajte, {to
smo vas mi gledali, gledali smo vas – dolaze ~etnici – mi ne garantujemo”.
288. video-snimak arkana i kamenog u vukovaru.
289. video snimak nepoznatog ~oveka koji je sre}an {to su on i wegov
sin ìvi i zdravi, iako su tri meseca proveli u podrumu u vukovaru.
290. video-snimak dva “{e{eqevca”, vojislava @ivkovi}a i ranka
Dragani}a. @ivkovi} kaè: “Mi smo dobrovoqci, ali u sadejstvu sa armijom.
468
Mi od armije dobijamo sve komande. Ne ratujemo sami na svoju ruku. Armi-
ja je s kojom se borimo... wihova komanda je”. Novinar jo{ pita: “Zna~i, ne
zastupate ovde sada ciqeve stranke, nego naredbe i ciqeve Jugoslovenske
narodne armije i celokupnog srpskog naroda?” @ivkovi} potvr|uje: “Ba{
tako. I mi nerado govorimo da smo [e{eqevi, jer sada nije vreme da se go-
vori o tome. Ima vremena, kada pro|e ovo, onda moèmo da pri~amo, a sada,
trenutno, borimo se za srpsku zemqu”.
291. video-snimak izjave veselina [qivan~anina neposredno nakon
osloba|awa vukovara, koji kaè da se “sve jedinice bore pod jedinstvenom
komandom operativne grupe “Jug” i pod komandom Jugoslovenske narodne
armije”. To ukqu~uje sve dobrovoqce koji se rame uz rame bore s vojnicima.
292. video-snimak [qivan~aninove izjave: “Svi vojnici operativne
grupe “Jug”, posebno gardijske brigade, svi dobrovoqci, zatim jedinice Te-
ritorijalne odbrane vukovar, odred “Leva Supoderica”, koji su u~estvova-
li zajedno, rame uz rame s na{im vojnicima i bili pod jedinstvenom koman-
dom jedinica Jugoslovenske narodne armije, dràli su se pravo herojski i
pravo juna~ki. Mi i bez tih dobrovoqaca, i bez tih teritorijalnih (neraz-
govetno), bez tog teritorijalnog odreda grada Vukovara, gde je naàlost bi-
lo mawe nego {to smo o~ekivali, ali to malo {to je bilo, bilo je pravo i
hrabro, i pomogli bi, pomogli su nam mnogo, ne bismo izvr{ili taj zadatak.
I zato i daqe iskqu~ivo mislim, i zato i stalno nagla{avam da smo mi za-
ista Jugoslovenska narodna armija, i da smo mi armija naroda, i da mi bez
naroda ne moèmo, i da moramo onda se boriti sada, u sada{wem vremenu da
stvorimo novu dràvu, i novu zemqu u kojoj }e nas narod priznavati, po{to-
vati i voqeti, i da sluìmo interesima tog naroda”.
293. video-snimak Slobodana milivojevi}a Topole, koji je u jednoboj-
noj vojni~koj uniformi, s opasa~em i uprta~ima bele boje, {to govori da
pripada vojnoj policiji, sa {lemom na glavi, na kome se vidi crvena peto-
kraka. On drì automatsku pu{ku u rukama i nadzire grupu hrvatskih zaro-
bqenika, koji leè na zemqi, i komentari{e izjavu jednog zarobqenika ko-
ji tvrdi da nigde nije bio i da je sve vreme proveo u podrumu. Topola kaè:
“La`, ordinarna la`. To su ubice i kasapi. Lezite dole! Lezite dole vi{e!
S vama nemamo {ta da razgovaramo”. Snimak je emitovan u emisiji “Vuko-
var – posledwa re~”, ne zna se koje televizije. Vidi se da izvesni Josip Bla-
èvi} govori da je èleo da ga snimi televizija jer }e se videti da je tada
bio ìv. Blaèvi} je komentarisao i Topolu: “U pancirki, sa {qemom, vi-
soki bradowa {to je vikao: “Lezite dole, to su ubice i kasapi”. To je reì-
rano bilo. Reìser je s televizije wemu govorio. Sedam puta je snimano. Go-
vorio mu je {ta treba re}i. Ovaj nije znao ponoviti {ta mu je rekao, i on-
da mu je rekao: “Hajde, govori {ta ho}e{”.”
294. insert Jutelove reportaè o proslavi prve godi{wice pada vu-
kovara. Daje se moj govor, pri kraju prekidan uzvicima “Tako je!” Prvo je no-
vinar rekao: “Buru aplauza izazvala je pojava predsednika Srpske radikalne
469
stranke Srbije, dr Vojislava [e{eqa, koji uìva veliki ugled u Vukovaru”.
Onda sam ja govorio: “Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, do~ekasmo godi{wi-
cu slobode juna~kog srpskog Vukovara, godinu srpskog ponosa, sloge i dosto-
janstva, ali i godinu velike tuge za junacima koji su svoje ìvote ugradili
u temeqe juna~kog Vukovara, koji su pali za wegovu slobodu. Kao u svakom
ratu, u ovom oslobidila~kom ratu zapadnih Srba pali su oni najboqi me|u
nama, najhrabriji, najjuna~kiji, pali su oni koji su Srpstvu bili najvredni-
ji. Danas, kada je najve}im delom srpska Slavonija, srpska Barawa, srpski
zapadni Srem, srpska Dalmacija, Lika, Banija i Kordun, zapadna Slavoni-
ja – kada su najve}im delom slobodni, mi Srbi imamo razloga da se ponosi-
mo. Pritisle su nas velike sile sa svih strana. Svi neprijateqi Srpstva
udruìli su se posledwih meseci da nam do|u glave. Jasno im je – osnovni
izbor na{e snage je Srbija i hteli bi Srbiji ki~mu da polome. Blokiraju
je, zavode sankcije, okruùju sa svih strana. Hteli bi da Srbija padne na ko-
lena i onda da zapadne srpske zemqe budu prepu{tene na milost i nemilost
na{im tradicionalnim neprijateqima. Ali Srbiji se ki~ma ne moè slo-
miti! Srbija se ne moè oboriti na kolena, i Srbija vas nikada ne}e osta-
viti na cedilu, nikada ne}e izneveriti Republiku Srpsku Krajinu, ni Re-
publiku Srpsku! Nama Srbima nije do rata. Mi ni ovaj rat nismo hteli i
nismo èleli, ali postoji ne{to {to je vrednije i svetlije od mira – to je
sloboda i demokratija. Mi ne}emo dozvoliti da nad srpskim narodom neko
ponovo provodi genocid. Ne}emo dozvoliti da Srbe vezanih ruku vode u ja-
me, na klanice, na gubili{ta. Srbin je ovoga puta spremno do~ekao ono {to
su mu pripremali wegovi neprijateqi, i ovoga puta Srbin se nije dao. Znao
je da ~uva i osloba|a svoje. Mi Srbi ho}emo mir. Nama je najvi{e stalo do
mira od svih susednih naroda jer smo najvi{e izginuli u ovom 20. veku, u
oslobodila~kim ratovima. Ali, mi Srbi ne damo svoje. @ivimo slobodni
i ponosni na tradicionalnim srpskim zemqama. Ne damo ni pedqa tih ze-
maqa! Ho}emo mir, ali ho}emo definitivno da se razgrani~imo sa Hrvati-
ma i drugim srbomrscima. Ne}emo vi{e nikada u jedinstvenu i zajedni~ku
dràvu. Mi ho}emo mir, ali ne}emo da pregovaramo dok traju sankcije, dok
traje blokada. Dok su nam vezane ruke, ne sme biti razgovora ni sa kim. Bra-
}o Srbi i sestre Srpkiwe, vas najvi{e brine {to se na ~elu Savezne Repu-
blike Jugoslavije nalazi izdajni~ka vlada Milana Pani}a. Milan Pani}
je podvaqen srpskom narodu, ali on ne}e dugo opstati. On ne}e nijednu svo-
ju izdajni~ku zamisao realizovati jer mi Srbi to ne damo – ni Srbi iz Sr-
bije, ni Srbi iz Crne Gore, ni Srbi iz Srpske Krajine, ni Srbi iz Repu-
blike Srpske. Wemu su dani odbrojani. Ove zime nijednom Srbinu, nijed-
nom srpskom detetu ne sme biti hladno, i niko ne sme biti gladan. To smo u
stawu da obezbedimo, a za ostalo }emo se zajedno pobrinuti, zajedni~kim
snagama odoleti svim isku{ewima. Srpsku Krajinu niko nam ne moè ote-
ti dok ste vi jedinstveni i slo`ni, i dok je Srbija spremna da vam prisko-
~i u pomo}, a ve~ito }e biti spremna, Srpska Krajina ostaje na{a. @iveli,
i s tradicionalnim srpskim pozdravom – Srbija je ve~na dok su joj deca verna.
@iveli!”.
470
295. video snimak Srpske televizije krajine – izve{taj o marti}e-
vom susretu s dobrovoqcima iz SrJ, koji se bore na linijama fronta u Ben-
kovcu, pod komandom Jove ostoji}a.
296. video-insert – snimak izjave koju sam 1994. godine dao Srpskoj te-
leviziji u Hayi}ima. Prvo se ~uje spiker: “Danas je zapadni deo srpskog Sa-
rajeva posetio doktor Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne
stranke. [etaju}i ulicama srpskog Sarajeva, obilaze}i prve borbene lini-
je, druè}i se sa gra|anima i borcima, doktor Vojislav [e{eq je i ovaj put
istakao da Srbi isto~no od Drine misle i suose}aju sa narodom u Republi-
ci Srpskoj i podràvaju oslobodila~ku borbu srpskog naroda na ovim pro-
storima”. Zatim ja govorim: “Vrlo sam radostan, pre svega, zbog veoma, veo-
ma visokog morala srpskih boraca koji su odlu~ni da dovr{e ovu oslobodi-
la~ku borbu, da zavr{e ovaj oslobodila~ki rat potpunom srpskom pobedom.
I danas sam vi{e nego ikada ube|en da }e celo Sarajevo kona~no biti srp-
sko. Evo sad smo ovde u srpskim Hayi}ima, Hayi}ima koji su od prvog dana
rata odolevali èstokim muslimanskim udarima, ali Hayi}ima koji su
trijumfovali u ovom ratu, koji su uspeli da sa~uvaju sve ono {to je srpsko.
âk je i ceo Igman bio oslobo|en, pa su posle muslimani se vratili pod za-
{titom UNPROFOR-a, ~ime je UNPROFOR pokazao zapravo na ~ijoj je
strani u ovom ratu. Igman }e i ostati srpski. Ja sam u to tako|e ube|en, zbog
snage srpskih boraca, zbog wihove vere u Srpstvo, zbog wihove vere u Veli-
ku Srbiju. Ovde je narod stvorio dràvu. Dràva je jaka. Ona dobro funk-
cioni{e. I bez obzira na siroma{tvo, na teàk ìvot, srpski narod Repu-
blike Srpske }e trijumfovati, on }e pobediti. A sudbina Srpske Krajine
je vezana pre svega za Republiku Srpsku, a ne za one age i dizdare sa Dediwa.
I budu}nost srpskog naroda Srpske Krajine je u ujediwewu sa Republikom
Srpskom. Ujediwewe odmah. Ujediwewe koliko sutra”. Na kraju opet spi-
ker: “Na kraju svoje posete srpskom Sarajevu doktor Vojislav [e{eq je po-
ru~io gra|anima i borcima da istraju u pravednoj borbi i da }e srpski ra-
dikali, koliko je u wihovoj mo}i, pomo}i da srpski narod u Republici Srp-
skoj do|e do kona~ne pobede i do slobode”.
297. video-insert izjave koju sam dao nakon sklapawa sporazuma izme|u
Hrvata i muslimana u Bosni. Ostalo je nepoznato kog datuma i kojoj tele-
viziji sam dao tu izjavu, pa je ona 20. marta 2008. u sudnici ozna~ena radi
identifikacije. Dijalog izme|u mene i novinara ovako je izgledao: “Voji-
slav [e{eq: “... srpsku vojsku da udari po svim muslimanskim ciqevima i
da udari sada i po civilnim ciqevima po{to su Amerikanci bombardova-
li srpske civilne ciqeve”. Novinar: “Da li to zna~i krvolo~no ubijawe
civila?” Vojislav [e{eq: “Pa svaki je rat krvolo~an, i u ovom ratu ni-
je bilo ne{to posebno krvolo~no u odnosu na ostale ratove. Ovaj rat je
bio mawe nehuman, mawe krvolo~an u svakom slu~aju od ratova koje su vo-
dili Nemci u ovom veku”. Novinar: “A za{to ba{ na muslimane, za{to
ne na Hrvate?” Vojislav [e{eq: “Zato {to su Amerikanci ovoga puta
stali na stranu muslimana u ovom ratu. Ne moèmo... Oni su interveni-
sali na strani muslimana, i nemamo razloga da sada udaramo po Hrvatima”.
471
Novinar: “Da tu uzmemo na primer Gora`de, {ta }e, {ta mislite, {ta }e
da se desi sa Gora`dem?” Vojislav [e{eq: “Ja mislim da Gora`du nema
spasa. Da }e Gora`de pasti u srpske ruke”. Novinar: “A muslimani u Gora-
`du?” Vojislav [e{eq: “A muslimani iz Gora`da }e verovatno da pre|u u
Arizonu, Kaliforniju, u Novi Meksiko, i tako... pod ameri~ku za{titu”.
Novinar: “Da li sa va{im odobrewem, ili }ete ih poku{ati spre~iti?”
Vojislav [e{eq: “Koga da spre~imo?” Novinar: “Muslimane da odu”. Voji-
slav [e{eq: “Ne, po{to su oni veoma dragi Amerikancima, ja mislim da je
to na obostranu korist. Amerikanci jedva ~ekaju da prime te muslimane,
muslimani jedva ~ekaju da odu u Ameriku, a i mi jedva ~ekamo da se muslima-
nima u~ini neko dobro delo”.
298. video-insert izjave koju sam dao u vukovaru i u woj obja{wavam
zna~aj osloba|awa vukovara. Ve} je uvr{ten u spis kao dokazni predmet.
299. insert iz televizijske emisije na Palama, od 13. maja 1995. godine.
Ovaj insert je dat i u dokaznom predmetu pod brojem 344, pa ga nema svrhe
ponavqati.
300. izjava koju sam dao na konferenciji za {tampu pred polazak u Hag
2003. godine, u kojoj kaèm: “Druga stvar, {to se ti~e ovoga {to navode u
optu`nici, oni laù i ja }u dokazati da laù. Ja u Hrtkovcima nisam pro-
zivao Hrvate koje treba proterati, nego sam pro~itao spisak Hrvata iz
Hrtkovaca koji su oti{li u Hrvatsku i sluìli u usta{kom Zboru nacio-
nalne garde. Proterivawa nije bilo, a {to se ti~e mojih izjava, ja ih nisam
iznosio kao ~ovek vlasti, nego ~ovek opozicije. Ne mogu ja kao opozicio-
nar podstrekivati Milo{evi}a na ne{to. Ili Milo{evi}eve qude iz
vlasti. Razumete? To je besmisleno. Kao kad opozicija napadne Toni Blera
u parlamentu, {to mu god kaè opozicionar, ne moè taj opozicionar da od-
govara {to je podstrekavao premijera”.
301. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vS-1013 ediba omerovi}a
25. marta 2008. u sudnici.
302. mapa Zvornika koja “upu}uje na bazu zlo~ina”. (poverqivo)
303. Fotografija Fabrike obu}e “Standard” u Zvorniku.
304. Fotografija “ekonomije” u karakaju kod Zvornika. (poverqivo)
305. (poverqivo) Crte` svedoka ediba omerovi}a na kome se vidi
zgrada “Standarda” i prostorije u kojoj je on bio zato~en.
306. Pripadnici grupa koje je navodno edib omerovi} video u Zvorniku,
s nekoliko nerazumqivih ru~nih intervencija u tekstu. “Lozni~ka grupa:
FNU Gogi} je bio u ranim tridesetim i otprilike 175 cm visok, sredwe
gra|e, ali mi{i}av, sa kratkom tamnom kosom, ~e{qao se na jednu stranu i
bio glatko obrijan. Rawen je za vreme zasjede u Kamenici nakon zauzimawa
Kamenice. Pre rata je bio poznati bokser na takmi~ewima, majka Srpkiwa,
472
otac musliman. @eqko LNU “[tuka” je bio izme|u 30-32 godine, 186 ili
187 cm visok, teàk 90 kilograma, sna`ne gra|e. Imao je svetlosme|u kosu
koja mu je pokrivala u{i i ~e{qao se na jednu stranu. Glatko obrijan. Imao
je ro{avo lice koje se moè smatrati ru`nim i veoma dug nos (odatle nadi-
mak [tuka, {to zna~i riba sa dugim nosom). Dejan LNU je bio izme|u 20-22
godine, otprilike 180 cm visok, teàk oko 70 kg, vitak i mi{i}av. Tamne
kose, kratko o{i{ane, sa zaliscima i plave o~i. Tako|e je bio bokser. “La-
le” je bio izme|u 35-40 godina, visok 177 ili 178 cm, sredwe gra|e, teàk
oko 80 kg. Svetlo sme|e kose, kratke, pro}elav. Plave o~i. Glatko obrijan.
Vozio se u “zastavi 101” crvene boje, a ime ène je Sneà. “Prqe” je bio iz-
me|u 33-35 godina, otprilike 173 cm visok, teàk oko 100 kg, veoma snaàn
i debeo. Imao je kratku crnu kosu i tamne o~i. Glatko obrijan. Imao je ve-
liki mlade` na desnom obrazu. Bio je lopov i kriminalac pre rata. Nadimak
“[anin”. Video sam ga samo jednom u “Standardu” i ne se}am se kako je iz-
gledao. Bio je vlasnik kafane u Loznici zvane “Leptir”. Mile LNU “Rogo-
wa” je bio 32 ili 33 godine, otprilike 183 cm visok i teàk oko 90 kg. Imao
je kratku crnu kosu. Ne se}am se boje wegovih o~iju. Bio je glatko obrijan.
Imao je veliki nos i mislim da su mu izba~ene kosti sa svake strane ~ela
dale nadimak (zna~i Rogowa). Mo`da je imao istetovirane ruke. Nisam vi-
deo da je tukao zatvorenike. “Brko Ma~ak” (nadimak zna~i ma~ka sa brkovi-
ma) je navodno bio policajac iz Novog Sada, izme|u 37 i 40 godina, visok 172
ili 173 cm, a teàk oko 100 kg. [irokih ramena i velikog stomaka. Kosa i
o~i su mu bili crni, a imao je guste i velike crne brkove potkresane iznad
usta. “Kardeq” je bio 32 ili 33 godine, visok 167 ili 168 cm, a teàk oko 60
kg. Bio je kratak, mr{av i taman. Imao je kratku crnu kosu, crne o~i i bio
glatko obrijan. Imao je zeleni “audi 80C” ili “audi 100C”. “Sarma” je bio
34 ili 35 godina, otprilike 180 cm visok i veoma jake gra|e, teàk oko 85
ili 90 kg. Imao je kratku kosu svetlo sme|e boje i svetle o~i. Imao je guste
sme|e brkove koji su mu se spustili do usta. Imao je ùtu “ladu”. Pripad-
nik Lozni~ke grupe ~ijeg imena ne mogu da se setim, bio je veoma velik ~o-
vek od oko 34 ili 35 godina. Bio je 177-180 cm visok i veoma jak, {irokih ra-
mena i velikih ruku. Imao je kratku sme|u kosu, po~e{qanu na stranu i tam-
ne o~i. Bio je izbrijan. Imao je slomqen bokserski nos i tetovaù na obe
ruke u dowem delu. “Roki” se doimao kao stru~wak za borila~ke ve{tine.
Prvi put kad sam video Rokija, imao je kosu do ramena svetlo sme|e boje ko-
ja je bila kovryava kao da je stavqao trajnu. Kasnije je imao veoma kratku
crnu kosu. (Dopisano rukom: mr{av, 186 cm visok, crnu kosu, crne brkove,
vozio je moped. Bio iz Borine, okolina Loznice. 24. 3. 2008.) [e{eqevci:
Vojvoda “êle” je bio vo|a grupe {e{eqevaca iz Kraqeva. On je bio u ra-
nim ~etrdesetim u to vreme. Bio je 172 ili 173 cm visok, imao je oko 100 kg
i imao je veliki stomak. Imao je crnu kosu do ramena koju je poneki put
spleo u male pletenice. Imao je tamne o~i i dugu crnu bradu koja mu se spu-
{tala do sredine gorweg dijela tijela. Nosio je dugi no` bez korica za po-
jasom. Major Dragan “Toro” je tako|e bio iz Kraqeva. U to vreme je imao
oko 37 godina, bio je oko 195 cm visok i imao oko 90 kg. Bio je jak, ali ne ja-
ko mi{i}av. Imao je svetlo sme|u kosu, gotovo plavu koja je bila kratka i
473
kovryava i bio je pro}elav. O~i su mu bile plave. Bio je izbrijan. Navodno,
bio je stru~wak za yudo i imao je veze sa JNA. Imao je vojnu iskaznicu crne
boje kojom se identifikovao kao ~lan [e{eqeve armije. “Pufta” je tako|e
bio iz Kraqeva. Mislim da je imao ~in kapetana [e{eqeve armije. Ro|en
je 1947. Bio je oko 184 cm visok, imao je oko 100 kg i bio je debeo. Wegova sto-
pala su bila nenormalno velika. Mislim da je nosio cipele broj 45 ili 46.
Imao je sme|u kosu koja je }elavila i zabacivao ju je na stranu da sakrije }e-
lavicu. Imao je tamne o~i, bio je izbrijan i imao je mlade` na jednoj strani
lica. Ponekad je vozio sportski “nisan kupe” koji je bio vlasni{tvo Draga-
na Tora. Ivan, prezime nepoznato, zvani “Zoks” je bio oko 177 ili 178 cm vi-
sok i imao je oko 75 kg. Imao je crnu, kovryavu kosu koja je bila pozadi duà.
Imao je vrlo tamne o~i i bio je izbrijan. Reklo bi se da je bio lep. “Sa{a”
je imao oko 30 godina u to vreme. Bio je oko 176 cm visok i imao je oko 85 kg.
Imao je sme|u kosu, }elavio je i ~e{qao se na stranu, imao je plave o~i i bio
je izbrijan. Hvalio se da se borio u Legiji stranaca. “Sava” je imao oko 23
ili 24 godine, bio je oko 190 cm visok, imao izme|u 80 i 85 kg. Nije bio jake
gra|e. Imao je kratku kosu i plave o~i. Bio je izbrijan”.
307. Fotografija zgrade ciglane “novi izvor” u karakaju kod Zvornika.
308 (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka Fehima Dautovi}a koji je
svedo~io pod {ifrom vS-1015.
309. Potvrda da je srpska stanica rezervnog sastava milicije u Tr{i-
}u oduzela lova~ku pu{ku od vlasnika Fehima Dautovi}a. (poverqivo)
310. Lekarski izve{taj o uzroku smrti i potvrda o smrti za Dautovi}e-
vog oca. (poverqivo)
311. Potpis za{ti}enog svedoka milana Dobrilovi}a koji je svedo~io
pod {ifrom vS-033. (poverqivo)
312. geografska karta Slavonije.
313. Spisak dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u zapadnoj Slavo-
niji s datumom dolaska i odlaska. Na spisku su imena ukupno 274 dobrovoqca.
314. rukom pisani dokument s imenima i telefonskim brojevima.
315. Fotografija Zorana Draìlovi}a.
316. Fotografija Branislava gavrilovi}a Brneta.
317. Fotografija na kojoj su milika êko Da~evi} i miroslav vuko-
vi} êle. Vidi se da Vukovi} nije debeo, da ima plavu kosu i kratku bradu.
318. Fotografija Qubi{e Petkovi}a, Slavka aleksi}a i Zorana Dra-
ìlovi}a.
319. Fotografija Slavka aleksi}a.
474
320. “Fotografija nekoliko mu{karaca”, ve} uzeta pod brojem 315.
321. “Fotografija nekoliko mu{karaca”!?
322. “Fotografija nekoliko mu{karaca”!?
323. “Fotografija nekoliko mu{karaca” – ve} uzeta pod brojem 318.
324. (poverqivo) Putni radni list na ime radovana nova~i}a i mila-
na Dobrilovi}a, koji je izdao op{tinski {tab To Podravske Slatine.
325. video-insert dela mog govora iz 1989. godine, verovatno u Hamil-
tonu. “Vratimo se malo na ovaj nacrt srpskog nacionalnog programa. Daqe
smatram da na{a dràva mora da bude konstituisana na demokratskim
principima, mora da bude demokratska dràva, parlamentarna demokrati-
ja sa vi{epartijskim sistemom koji }e garantovati sva gra|anska prava i
demokratske slobode. Daqe smatram da u na{oj dràvi mora biti usposta-
vqen moderan pravni poredak koji podrazumijeva legitimnost vlasti i le-
galnost wenih odluka. [ta to zna~i? Legitimnost vlasti podrazumijeva da
svaka vlast u svakom trenutku mora uìvati punu podr{ku i povjerewe svo-
ga naroda i da je narod u mogu}nosti da smjeni svaku onu vlast koja vi{e ne
uìva wegovo povjerewe, a to isto tako zna~i da je svaka vlast du`na da naj-
mawe jednom u ~etiri ili pet godina izlazi na slobodne i tajne parlamen-
tarne izbore i provjerava da li i daqe uìva narodno povjerewe. Ako se is-
postavi da ga ne uìva, da je spremna da se povu~e i ustupi mjesto novoj vla-
sti i po narodnoj voqi. A legalnost wenih odluka izme|u ostalog zna~i da
je svaka vlast du`na da se i sama pridràva zakona i pravnih normi koje ona
donosi, a ne kao u Titovoj Jugoslaviji, gde su se zakoni i pravne norme do-
nosili i odnosili samo na gra|ane, na dràvne podanike, dok su najvi{i dr-
àvni velikodostojnici bili sasvim li{eni obaveze da ih po{tuju, pa ~ak
{tavi{e bili su sasvim slobodni da ulaze u razne korupciona{ke afere i
razne mahinacije i malverzacije, u otvorene pqa~ke, koje su na{u dràvu
dovele do prosja~kog {tapa. Ali, prije nego {to pristupimo ovim funda-
mentalnim politi~kim pitawima, mi Srbi kao narod moramo da se oprede-
limo po pitawu Jugoslavije i wene eventualne budu}nosti. S obzirom da je
srpski narod najvi{e krvi prolio za Jugoslaviju, da su u Jugoslaviju ugra-
|eni milioni srpskih ìvota, smatram da mi Srbi ne bismo smjeli da bu-
demo prvi narod koji }e otvoreno dovesti u pitawe daqe postojawe Jugosla-
vije. Ali to {to smo mi Srbi eventualno za Jugoslaviju, ne zna~i da smo za
Jugoslaviju po svaku cijenu. Ubje|en sam da se srpski narod vi{e ne}e slo-
ìti sa postojawem bilo kakve jugoslovenske dràve pod komunisti~kom
diktaturom ili bilo kojom drugom diktaturom ili pod vladavinom anti-
srpske koalicije. Srpski narod vi{e ne}e prihvatati nikakvu jugoslovensku
dràvu u kojoj }e biti poniàvan, vrije|an, dijeqen, cijepan, u kome }e dije-
lovi srpskog naroda biti me|usobno suprotstavqani, suprotstavqani jedni
drugima. Mislim da mi Srbi nismo a priori ni protiv federalnog ure|ewa
Jugoslavije, ali mi moèmo biti samo za onu jugoslovensku federaciju koja
475
}e se sastojati iz najvi{e tri federalne jedinice, Srbije, Hrvatske i Slo-
venije. Postavqa se sada pitawe, a koje bi to bile granice srpske federal-
ne jedinice u Jugoslaviji ili ako Jugoslavija prestane postojati, a to da za-
visi samo od voqe te na{e navodne sjeverne bra}e Hrvata i Slovenaca, da
mi postavimo uslove pod kojima smo mi za Jugoslaviju, a ako oni to ne èle,
da imaju punu slobodu otcepqewa i samoopredeqewa, posebno Slovenci, s
kojima mi Srbi nemamo nikakvih nere{enih pitawa, posebno ne teritori-
jalnih pitawa. Smatram da granice srpske dràvnosti unutar Jugoslavije
ili izvan Jugoslavije, ukoliko Hrvati i Slovenci odlu~e da Jugoslavija
prestane postojati, mogu biti samo one granice koje su me|unarodno pri-
znate. A jedine me|unarodno priznate granice srpske dràvnosti su grani-
ce propisane Londonskim paktom iz 1915. godine, kojim su zapadni save-
znici srpskom narodu garantovali teritorijalno pro{irewe, ujediwewe
svih srpskih zemaqa i vaskolikog Srpstva imaju}i u vidu ogroman srpski
doprinos op{tesavezni~kim naporima u Prvom svjetskom ratu. A to zna~i
da se u granicama srpske federalne jedinice ili srpske dràve moraju na-
}i ne samo teritorija dana{we takozvane uè Srbije, nego i Vojvodina,
Kosovo, Metohija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Dubrov-
nik, Dalmacija, Lika, Banija, Kordun, Isto~na Slavonija i Barawa. Uosta-
lom, granice srpske dràvnosti ve} je obiqeìo i sam Ante Paveli}. Obi-
qeìo ih je srpskim masovnim grobqima, srpskim klanicama, srpskim ja-
mama, srpskim logorima, spaqenim selima i poru{enim crkvama. A sveti
je amanet srpskog naroda da nikad ni po koju cijenu ne dozvoli da se i jedno
srpsko masovno grobqe, i jedna srpska klanica, srpski logor, srpska jama,
spaqeno selo ili poru{ena crkva na|u van granica srpske dràve. Ako bi-
smo to dozvolili, bili bismo nedostojni svojih predaka i morali bi da se
stidimo pred svojim potomcima. Uostalom, mi Srbi moramo napokon da po-
stavimo sasvim otvoreno pitawe odgovornosti hrvatskog naroda za usta-
{ke zlo~ine u Drugom svjetskom ratu. Razumije se, ja ne mislim da su svi Hr-
vati bili usta{e, ali ogromna ve}ina Hrvata su podràvali zdu{no usta-
{ki reìm sve do 1943. godine, do kapitulacije Italije, kada je ve} svima
bilo jasno ~ijom }e se pobjedom zavr{iti Drugi svjetski rat. I zato, po{to
su takav reìm podràvali, oni snose i krivicu i mora da im se postavi pi-
tawe odgovornosti za usta{ke zlo~ine. Razumije se, mi Srbi nemamo namje-
ru da se svetimo Hrvatima. Mi Srbi ne}emo Hrvatima uzvra}ati ravnom
mjerom. Srbi na pokoqe ne}e uzvra}ati pokoqima. Da bude jasno, ratni zlo-
~ini nikada ne zastarjevaju, pa tako ni hrvatski zlo~ini ne mogu zastariti.
Ali mi im se ne}emo svetiti. Ali to {to im se ne}emo svetiti ne zna~i da
}emo oprostiti ili zaboraviti. Mi oprostiti ne moèmo, jer na to nemamo
pravo. Niko od onih koji su preìveli nema pravo da opra{ta u ime zakla-
nih. Oprostiti eventualno mogu samo zaklani, i to na onom drugom svijetu.
Na ovom svijetu opro{taja za takva djela ne moè biti. A zaboraviti ne
smijemo, jer bismo na taj na~in osramotili svoje potomke i bili nedostoj-
ni svoga srpskog imena i svoje nacionalne ~asti i dostojanstva. Postavqa
se sada pitawe, ako mi Srbi ne}emo Hrvatima da se svetimo, na koji na~in
da postavimo pitawe wihove odgovornosti i kako oni da budu ka`weni za
476
usta{ke zlo~ine. Oni treba da budu ka`weni, da odgovaraju na onaj na~in na
koji se u civilizovanom svijetu i ina~e ka`wavaju narodi i dràve za rat-
ne zlo~ine koje po~ine wihovi reìmi. Pogledajmo to kako se to radi na
primjeru wema~ke dràve i wema~kog naroda. Ni svi Nemci nisu bili na-
cisti. Bilo je Nemaca koji su se politi~kim sredstvima suprotstavqali
Hitleru, koji su zbog toga stradali u Hitlerovim logorima, streqani od na-
cisti~kog reìma. Bilo je Nemaca koji su izbjegli u emigraciju”.
326. video-snimak, ozna~en radi identifikacije, sigurno iz 1989. godi-
ne, jer sam do tada govorio ijekavski. Prvo mi nepoznati mu{karac iz pu-
blike postavqa pitawe, a onda ja odgovaram: “Pitawe: “Vi ste spomenuli
malopre Londonski ugovor. Ja sam malo ve} zaboravio istoriju, davno sam
u~io, ali koliko rekoste Vi, da bi granica bila, ovaj, Srbija, ako bi Srbija
bila dràva da bi obuhvatila Dalmaciju, Liku, Kordun, Baniju, isto~nu
Slavoniju i Barawu. Moje pitawe... poznaju}i dana{wu situaciju u Evropi,
koliko bi to bilo politi~ki realno? Broj jedan, ako bi Srbija bila kao po-
sebna dràva i ~ak i ako bi bila u sklopu jugoslavenske federacije, koli-
ko bi bilo realno da bi Srbi to mogli da postignu? Moje drugo pitawe je
ovo: po{to sam i{ao u {kolu u Jugoslaviji, bio sam u Splitu, posle sam
i{ao u Beograd... Jedna od najve}ih opasnosti za srpski narod u Hrvatskoj
je tiha asimilacija, zato {to jednostavno, mi smo tamo u mawini, na{e pi-
smo je zapostavqeno, a, ovaj, na{a vera je bila, ovaj, potla~ena. Sada je ve-
rovatno situacija druga~ija, i ja verujem da je to jedan od najve}ih problema
i ono {to bi trebalo da se obrati pa`wa tamo. Jer dok mi ne postanemo deo
ve}e srpske zajednice, mi smo ostavqeni mawe-vi{e na cedilu. Hvala”. Od-
govor: “Dobro... [to se ti~e va{eg drugog pitawa, vi ste odmah dali i odgo-
vor, ja se u osnovi sa vama tu slaèm. A {to se ti~e prvog pitawa: koliko
je to realno da se ostvare granice Srbije garantovane Londonskim ugovo-
rom, ja smatram da nam je danas maksimalno odgovaraju}a spoqnopoliti~ka
situacija u Evropi, jer nam ne prijeti mogu}nost strane vojne intervenci-
je ni sa istoka, ni sa zapada. Sovjetski Savez i wegovi saveznici su zaoku-
pqeni svojim unutra{wim problemima, i pretpostavqam da im ne pada na
pamet da vojno interveni{u u Jugoslaviji, bez obzira {ta kod nad da se de-
si. Sovjetski Savez je bio prinu|en i da se povu~e iz Avganistana. Isto ta-
ko smatram da u ovom trenutku ne prijeti opasnost ni od oruàne interven-
cije zapadnih sila, tako da smo mi na svu sre}u, svi koji ìve u ovoj Jugosla-
viji, prepu{teni sami sebi ipak, pa {ta nam Bog da i sre}a juna~ka u tom
odmjeravawu, vide}emo.”
327. kratak insert iz video-snimka dela mog govora, ne zna se gde i ka-
da odrànog. Pretresno ve}e ga je ozna~ilo radi identifikacije. “Mi ni-
smo a priori ni protiv federalnog ure|ewa Jugoslavije, ali Jugoslavija
kao federativna, savezna dràva, moè biti sastavqena iz najvi{e tri fe-
deralne jedinice: Srbije, Hrvatske i Slovenije (aplauz). [to se ti~e gra-
nica srpske federalne jedinice, one su utvr|ene kao granice srpske drà-
ve Londonskim paktom (sic) – granicama koje su zapadni saveznici ga-
rantovali Srbiji za wen ogroman doprinos u pobedi nad silama Osovine,
477
odnosno nad silama centralnog pakta. A te granice srpske dràve po Lon-
donskom ugovoru obuhvataju ne samo sada{wu uù Srbiju kao ne{to pro{i-
reni Beogradski pa{aluk, nego i Vojvodinu, Kosovo, Metohiju, Makedoni-
ju, Crnu Goru, Bosnu, Hercegovinu, Dubrovnik, Dalmaciju... (aplauz) Liku,
Baniju, Kordun, isto~nu Slavoniju i Barawu (aplauz).”
328. Deo verovatno istog video-snimka. Tako|e je ozna~en radi identi-
fikacije. Ja tu govorim o svom vi|ewu re{avawa kosovskometohijskog pi-
tawa, {to nema nikakve veze sa optu`nicom.
329. video-snimak nekog mog govora. Ono {to bi moglo biti relevant-
no, tu govorim koje bi sve teritorije morala da obuhvati obnovqena, slo-
bodna i nezavisna srpska dràva.
330. video-snimak nekog mog govora, odnosno intervjua. Tu govorim o
raspadu Jugoslavije na tri dràve ili o uspostavqawu srpsko-italijanske
granice na ~uvenoj liniji.
331. insert video-snimka mog nastupa na konferenciji za {tampu u
Pri{tini. Vreme se moè odrediti prema aktuelnosti pomenutih doga|a-
ja. Prvo novinar prepri~ava moje re~i: “Predsednik Srpske radikalne
stranke dr Vojislav [e{eq pozdravio je progla{ewe i obnovu Dubrova~-
ke Republike, uspostavqawe wene vlade i odluku da ostane u sastavu Jugo-
slavije. Na konferenciji za novinare u Pri{tini [e{eq je izjavio da
Srpska radikalna stranka pozdravqa odluku Predsedni{tva Jugoslavije da
pozove plave {lemove, ali zahteva da oni budu postavqeni na liniji Kar-
lobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a nikako na granicama avnojske Tito-
ve Jugoslavije. [e{eq je i ovom prilikom apelovao da sve srpske patrio-
te idu na front, pogotovo u Zapadnu Slavoniju. On, me|utim, smatra da ta-
mo ne treba slati dobrovoqce s Kosova i Metohije”. Zatim je pu{ten moj
govor uìvo: “Kosovsko-metohijski Srbi moraju ovde ostati, u {to ve}em
broju, treba da budu dobro organizovani, naoruàni i osposobqeni da od-
mah u korenu ugu{e eventualni ustanak albanskih separatista. Srpska ra-
dikalna stranka tako|e upozorava sve pripadnike {iptarske nacionalne
mawine i pripadnike hrvatske mawine na podru~ju Kosova i Metohije, da
one porodice ~iji su pripadnici na slu`bi u usta{kim vojnim snagama,
Ministarstvu unutra{wih poslova ili Zboru nacionalne garde, da im ne-
ma opstanka na podru~ju Kosova i Metohije”. Na kraju inserta novinar opet
interpretira moje re~i: “Srpska radikalna stranka podràva i odluku da
Ante Markovi} bude smewen i zalaè se za formirawe privremene jugo-
slavenske vlade, rekao je Vojislav [e{eq, koji je danas posetio Jawevo kod
Pri{tine, u kome prete`no ìve Hrvati”.
332. insert video-snimka nekog mog intervjua u leto 1991. godine, u ko-
me kaèm: “a {to se ti~e na{ih dobrovoqaca, sad smo to potpuno objedi-
nili. Znate, sad su to jedinstveni dobrovoqa~ki odredi koji idu pod patro-
natom Udruèwa Srba iz Hrvatske, i sad oni nemaju nikakva strana~ka obe-
le`ja. Ti dobrovoqa~ki odredi imaju svoje uniforme i svoje oznake, razume
478
se, bez ikakve petokrake – te su oznake srpsko ~etiri “S” s krstom, i na ka-
pi i na rukavu, i ovde na bluzi... i te jedinice }e, jednoobrazno obu~ene, de-
lovati, a me|u wima }e biti i pripadnici Srpske radikalne stranke i êt-
ni~kog pokreta, i Srpske narodne obnove, i Srpske demokratske stranke, i
Narodne stranke, i drugi dobrovoqci iz drugih stranaka. Tu nikakvu raz-
liku ne pravimo; ~ak i oni koji nisu strana~ki organizovani, svi oni, da-
kle, koji su spremni da se bore za ove osnovne na{e patriotske ideale”.
333. Televizijska reportaà s konferencije za {tampu Srpske radi-
kalne stranke iz jula 1991. godine, u kojoj novinar interpretira moje re~i:
“Za sve {to se de{avalo u toj republici, kaè [e{eq, okrivqujemo antu
markovi}a, jer to {to se de{avalo u Sloveniji nova je podvala srpskom na-
rodu, smi{qena da baci qagu na srpsko oru`je, optuì srpski narod. Osu-
|uje potez da se devetnaestogodi{waci {aqu u vojne operacije takvog tipa
koje su primewene u Sloveniji. Otuda Srpska radikalna stranka duboko
àli zbog nevino prolivene krvi. Vojislav [e{eq se pita za{to je armi-
ja intervenisala u Sloveniji, a ne u Hrvatskoj, {to je po wemu bilo logi~-
no jer je u Hrvatskoj konstituisana usta{ko-fa{isti~ka vlast gde se zapo-
~iwe genocid. Ante Markovi}, smatra [e{eq, namerno je hteo da po{te-
di svoju republiku. [e{eq osu|uje i srpsko rukovodstvo {to je pristalo
na uslove i ultimatume. Srpska radikalna stranka nikada ne}e priznati
Stipu Mesi}a za predsednika Predsedni{tva Jugoslavije, a kako re~e, ve-
ruje da ne}e ni srpski narod. Odgovaraju}i na mnogobrojna pitawa novina-
ra, Vojislav [e{eq, izme|u ostalog, kaè da Srpska radikalna stranka u
uòj Srbiji nema dobrovoqa~ke odrede, ali }e nastaviti da pomaè Srbe
u Krajini, Slavoniji, Barawi i Sremu, ne samo materijalno. Sla}emo do-
brovoqce, kaè [e{eq, tamo gde je najpotrebnije. Za 17. jul zakazan je ve-
liki komemorativni skup povodom godi{wice smrti generala Draè Mi-
hailovi}a pred spomenikom Knezu Mihajlu u Beogradu”.
334. insert video-snimka mog skup{tinskog govora od 27. septembra
1991. godine. Kompletan stenogram ovog govora nalazi se u dokaznom pred-
metu pod brojem 1258.
335. video-snimak mog intervjua iz 1991. godine, koji dajem u unifor-
mi, verovatno u Benkovcu. Tu su moji odgovori na tri novinarska pitawa:
“Veoma sam sretan {to su Srbi ovde slo`ni i jedinstveni, {to su ovako od-
lu~ni da istraju u ovoj pravednoj borbi koju vodimo protiv pomahnitale
usta{ke zveri. Sretan sam {to ste ovde, na krajwim me|ama odbrane Srp-
stva, bili ponos, ~ast i dostojanstvo srpskog naroda. Sretan sam {to ovi
Srbi ne}e posustati u toj borbi i {to }e srpski Zadar opet biti u srpskim
rukama. Sa~uvajte slogu i jedinstvo. Ne dajte da vas bilo ko pokoleba, da vas
bilo ko deli i cepa. Mi }emo pomo}i koliko god bude trebalo i koliko mo-
èmo u sadejstvu sa armijom, i na{i dobrovoqci, srpski ~etnici, i va{i te-
ritorijalci, ~itav srpski narod }e trijumfovati jer Hrvati nisu u stawu
da sa nama iza|u na kraj. Ono {to oni znaju, to su zlo~ini. Oni nisu nikada
u~ili da pobe|uju vite{ki na bojnom poqu... Nije ovo vreme za politi~ka
479
previrawa, sukobe, razmimoilaèwa. Nije ovo vreme razdora i podela.
Slo`ni i jedinstveni moramo istrajati, a kad pobedimo, ko kako pro|e na
demokratskim izborima. Ko izgubi – izgubi. Ko mu je kriv {to je izgubio!
Ali, dok ne pobedimo, niko nema pravo da svoje posebnosti za svoj parcijal-
ni interes stavqa iznad interesa srpskog naroda. Ja sam ube|en i da }e va-
{i glavni politi~ki prvaci, dr Milan Babi} i Milan Marti}, na}i zajed-
ni~ki jezik, da }e bratski zajedno dokraj~iti ovu borbu koju su wih dvojica
i zapo~eli, i da }e svojom slogom i jedinstvom dati primer svim ostalim
Srbima... Nema mesta usta{ama ni u srpskom Zadru, ni u srpskom [ibeni-
ku. To su srpske teritorije, tu ìvi srpski narod, a ja se nadam da }u idu}e
godine letovati na srpskom moru, u srpskom Zadru”.
336. insert video-snimka konferencije za {tampu koju je 1991. godine
drào Qubi{a Petkovi}. Govori o poginulim i rawenim dobrovoqcima
na Milovom brdu u Vukovaru, zapadnoj srpskoj granici, konsolidaciji JNA
i napada Antu Markovi}a.
337. insert s moje konferencije za {tampu, u kojoj prvo novinar op-
{irno interpretira moje re~i, na trenutak me pu{ta uìvo, pa opet nasta-
vqa interpretaciju: “novinar: “Srpska radikalna stranka ne}e ni po koju
cenu dozvoliti nikakvu nezavisnu ili samostalnu dràvu Bosnu i Herce-
govinu u sada{wim granicama, poru~io je sa konferencije za {tampu vo-
jislav [e{eq. Po wegovom mi{qewu, za tu republiku postoje dve mogu}-
nosti: da ostane federalna jedinica u skra}enoj Jugoslaviji, ili da bude po-
deqena izme|u naroda koji u woj ìve, i to po principu ve}inske domina-
cije na odre|enim teritorijama. Srpska radikalna stranka ne}e priznati
nikakav ishod referenduma, a daqe insistirawe bosansko-hercegova~kog
rukovodstva na tome moglo bi dovesti, tvrdi [e{eq, do mnogo ve}eg pro-
livawa krvi nego {to je bilo ono na rati{tima u Hrvatskoj i krajinama.
[e{eq je pozvao Srbe u Bosni i Hercegovini da bojkotuju referendum, a
isto je predloìo i muslimanima kako ne bi, po mi{qewu [e{eqa, u~e-
stvovali u avanturizmu i megalomaniji B-H rukovodstva. [e{eq je osudio
savezne vlasti zbog pona{awa u vezi sa deviznom {tedwom gra|ana i pre-
neo zahtev svoje stranke da federacija celokupnom svojom imovinom garan-
tuje {tedne uloge gra|ana. Vladi Srbije [e{eq je zamerio {to nije dozvo-
lila otvarawe slobodne zone u Srbiji, a povodom odluke o zamrzavawu ce-
na i plata, [e{eq smatra da takvo re{ewe ne moè doneti ni{ta dobro u
ekonomskom pogledu. O dolasku “plavih {lemova” ~elnik Srpske radikal-
ne stranke je rekao: “Vojislav [e{eq: “Mi nismo kategori~ki protiv wi-
hovog razme{tawa na srpskoj teritoriji. Mi smo kao stranka u principu
prihvatili Vensov plan jer smatramo da je to mnogo mawe zlo od interven-
cije Evropske zajednice i da u svakom slu~aju taj Vensov plan obezbe|uje da
Srpska Krajina nikada vi{e ne bude u sastavu dràve Hrvatske, nezavisne
dràve Hrvatske, da nezavisna dràva Hrvatska vi{e nikada ne}e biti u
stawu da srpske krajine dovede pod svoju kontrolu...” Novinar: “Povodom
najavqenih demonstracija dobrovoqaca u Beogradu, [e{eq je bio katego-
ri~an – ukoliko budu u~estvovali u demonstracijama, dobrovoqci, ~lanovi
480
Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta, bi}e iskqu~eni iz
stranke, odnosno pokreta”.
338. Televizijska reportaà s mog mitinga u Prijedoru u novembru
1991. godine. Dva novinara naizmeni~no interpretiraju moje re~i i vrlo
kratko me pu{taju uìvo: “Novinar 1: I u nastavku sa politi~ke scene. Od-
govor na sve pritiske na Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu je-
ste ujediwewe ove dve zapadne srpske dràve u Zapadnu Srbiju, rekao je iz-
me|u ostalog na mitinzima Srpske radikalne stranke u Prijedoru i Kninu
wen lider dr Vojislav [e{eq”. Novinar 2: “Na putu do Knina i najzapad-
nije srpske zemqe, dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne
stranke, svratio je jutros u Prijedor, gde ga je na platou ispred robne ku}e
“Patria” bu~nim aplauzima i odobravawem do~ekalo vi{e hiqada Prije-
dor~ana. Iako pomalo zate~en i iznena|en tako srda~nom dobrodo{licom,
popularni vojvoda se nije dao zbuniti”. Vojislav [e{eq: “Danas smo samo
u proputovawu kroz juna~ki srpski Prijedor na putu za Srpsku Krajinu, ko-
ja je trenutno najugroènija srpska zemqa. Budu}nost Srpske Krajine je u
sjediwewu sa Republikom Srpskom, u stvarawu jedinstvene srpske dràve,
Zapadne Srbije... Zapadne Srbije sa prestonicom u Bawa Luci”. Novinar 2:
“Ako padne Knin, pa{}e i Republika Srpska, pa{}e i Srbija, a mi to ne}e-
mo dozvoliti, osnovna je poruka sa dana{weg mitinga Srpske radikalne
stranke u Kninu, na kojem je, pored Vojislava [e{eqa, prisustvovalo i we-
no najuè rukovodstvo iz Srpske Krajine i Republike Srbije. Lider srp-
skih radikala, Vojislav [e{eq, pred nekoliko hiqada gra|ana okupqenih
na centralnom gradskom trgu uputio je re~i podr{ke narodu Srpske Kraji-
ne i wenom predsedniku Milanu Marti}u. “Velike sile èle da otmu ono
{to ste vi u krvi stvorili, a jedan od na~ina je i poku{aj da se promeni
mandat mirovnih snaga”, rekao je [e{eq, “ali nema tog Srbina koji moè
da prihvati izlazak UNPROFOR-a na granicu izme|u Srpske Krajine i
Republike Srpske. Oni mogu da raspore|uju mirovne snage po ~itavoj teri-
toriji Hrvatske”, nastavio je [e{eq, “ali Republika Srpska Krajina nije
Hrvatska i nikada ne}e biti wen sastavni deo”. Okupqenim gra|anima
obratili su se i drugi funkcioneri Srpske radikalne stranke, koji su ta-
ko|e govorili o agresivnim namerama Hrvatske, isti~u}i potrebu zajed-
ni~kog delovawa svih patriotskih stranaka i u Republici Srpskoj i Srp-
skoj Krajini”.”
339. reportaà sa skupa na kome sam govorio pred po~etak mar{a na
Plitvice u aprilu 1991. godine. Ovde su novinarevi komentari kra}i, a pu-
{ta i vi{e mojih izvoda uìvo. “Novinar: “U ovakvoj atmosferi zapo~eo
je svoj govor ve} na po~etku mitinga najavqeni vojvoda [e{eq”. Publika:
“Vojo! Vojo! Srbija! Srbija! Srbija! Srbija! Srbija! Srbija!” Vojislav
[e{eq: “Ovde ìvi srpski narod, ovo je zemqa srpska, i zauvek }e ostati
srpska”. Publika: “Tako je! Tako je!” Novinar: “Po{to je odluku o osniva-
wu Srpske Autonomne Oblasti Krajine nazvao historijskom, [e{eq je re-
kao”. Vojislav [e{eq: “Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe! Vi se nalazite u pr-
vim linijama borbe za odbranu Srpstva, srpskih dràvnih granica. Vama je
481
najteè, i vi ste ponos celokupnog Srpstva”. Novinar: “On im je obe}ao da
ne}e ostati usamqeni, te da svi Srbi u Hrvatskoj imaju samo jednu partiju,
a to je Srpska demokratska stranka”. Vojislav [e{eq: “Vi ovde imate um-
no i hrabro rukovodstvo, predvo|eno juna~kim dr Milanom Babi}em”. No-
vinar: “One koji dijele srpski narod nazvao je izdajicama”. Vojislav [e-
{eq: “Samo pla}enici Ante Markovi}a i stranih obave{tajnih slu`bi
danas smatraju da ima va`nijih problema od va{e odbrane, od va{e za{ti-
te. Oni vas nude Tu|manu. Oni bi vas prodali. Vi ne}ete biti prodati, ni
izdani!” Novinar: “Umjesto smirivawa, [e{eq je, na kraju, okupqenom na-
rodu poru~io: Vojislav [e{eq: “Poru~ujemo novom usta{kom poglavniku,
i usta{kom reìmu u Hrvatskoj – pale su srpske glave u Srpskoj Krajini od
usta{ke ruke. Pala je i srpska glava i u srpskom zapadnom Sremu i Slavo-
niji – osveti}emo srpsku krv”. Publika: “Ho}emo!” Novinar: “I, kada je na-
kon [e{eqeva govora izgledalo da pozivi na osvajawe Plitvica ne}e na-
i}i na odaziv, deo sudionika mitinga krenuo je prema pripadnicima Jugo-
slovenske narodne armije, koji su blokirali prolaz. Unato~ upozorewa
oficira JNA da ne}e dopustiti prolaz, i da }e upotrebiti vatreno oru`-
je, nekoliko tisu}a sudionika mitinga pro{li su pored tenkova u pravcu
Plitvica”.”
340. Stenogram govora radovana karayi}a u Skup{tini Bosne i Her-
cegovine 15. oktobra 1991. godine. Karayi} obja{wava suverenitet tri na-
roda u BiH, upozorava da se ne kr{i Ustav progla{avawem nezavisnosti i
ne vr{i nasiqe nad srpskim narodom usvajawem protivpravnih akata. Vr-
hunac upozorewa je bio: “Nemojte da mislite da ne}ete odvesti Bosnu i
Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod mo`da u nestanak, jer musliman-
ski narod ne moè da se odbrani ako bude rat ovdje”.
341. video-snimak dela nekog mog intervjua s kraja 1993. godine, u kome
dajem ve} poznato obja{wewe motiva milo{evi}evog reìma da hapsi do-
brovoqce Srpske radikalne stranke.
342. kratak insert intervjua s Jovanom Dulovi}em, u kome kaèm da
smo uputili 30.000 dobrovoqaca na sva boji{ta, a da nas je milo{evi}
opremao oru`jem, municijom, vojnim uniformama, dao nam kasarnu i obez-
be|ivao prevoz.
343. obra}awe novinarima na Palama, posle sastanka s karayi}em na
Palama: “novinar: “Predsednici republike Srpske i narodne skup{tine,
doktor radovan karayi} i mom~ilo kraji{nik, razgovarali su ve~eras u
Predsedni{tvu republike sa delegacijom Srpske radikalne stranke, koju je
predvodio wen predsednik, doktor vojislav [e{eq. Obra}aju}i se novina-
rima, nakon razgovora, [e{eq i Karayi} su istakli: Vojislav [e{eq:
“Delegacija Srpske radikalne stranke na najvi{em nivou u poseti je Repu-
blici Srpskoj. Do{li smo da izrazimo solidarnost Srpske radikalne
stranke sa na{om bra}om s ove strane Drine, u ovom odsudnom momentu wi-
hove borbe za slobodu. Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje blokadu
482
koju je reìm u Beogradu zaveo protiv Republike Srpske i mi }emo sa svo-
je strane sve u~initi da ta blokada {to pre padne. Ta blokada je neuporedi-
vo okrutnija i o{trija od blokade kojoj su izloène Srbija i Crna Gora i
utoliko ona mora pre pasti, a da se ne govori o wenoj nemoralnosti, da se
ne govori o wenoj nequdskosti, da se ne govori o ~iwenici da ovako ne{to
uop{te nikada u istoriji srpskog naroda nije zabeleèno. Srpska radikal-
na stranka je i do sada uvek podràvala borbu na{e bra}e s ove strane Dri-
ne, Srba iz Republike Srpske, i mi cenimo da }e se wihova borba uskoro
privesti pobedonosnom ishodu, pobedonosnom kraju, i da }e srpstvo trijum-
fovati bez obzira na sve probleme, na sve te{ko}e, na sva isku{ewa s ko-
jima nas suo~avaju velike sile, a odnedavno i reìm u Beogradu. Srpska ra-
dikalna stranka je uvek do sada podràvala i rukovodstvo Republike Srp-
ske, jer smo cenili wihov patriotizam i wihovu po`rtvovanost u slu`bi
svome narodu”. Radovan Karayi}: “Mi smo imali zadovoqstvo da imamo po-
sjetu delegacije Srpske radikalne stranke na najvi{em nivou, i to je za nas
dragocjeno, posebno s obzirom na trenutak u kome se nalazimo. Dragocjeno
je sa stanovi{ta o~uvawa sveukupnog jedinstva srpskog naroda, dragocjeno
je sa stanovi{ta podr{ke koju imamo i koja je u ovom trenutku dragocjeni-
ja nego u nekom mirnom ili neutralnom trenutku. Mi smo uvijek imali do-
bre odnose i, {to je najva`nije, nismo bili u prilici da se borimo za vlast,
a ~ini mi se i kad bismo bili, da nikad ne bismo `rtvovali nacionalne in-
terese za puku borbu za vlast. Nama je, kaèm, posebno dragocjen svaki glas
u Srbiji koji nas razumije, posebno kad je tu u pitawu parlamentarna, i to
uticajna, stranka, i u tom pogledu mi smo sre}ni {to je do{lo do ove posje-
te i najavile su nam se i neke druge stranke sa svojom posjetom i sa svojom
solidarno{}u.”
344. intervju na Televiziji republike Srpske na Palama, od 13. maja
1995. godine, iz koga je izva|eno jedno novinarsko pitawe i moj odgovor:
“voditeqka: “kada smo objavili da ste vi ve~eras gost, vi i gospodin Po-
pla{en gosti, bilo je dosta poziva i dosta pitawa, ali jedno je bilo naj-
brojnije. Svodilo se na dobrovoqce, pripadnike i simpatizere Va{e
stranke, koji su od prvog dana rata na prostorima biv{e Hrvatske, biv{e
Bosne i Hercegovine prisutni kao dobrovoqci. Me|utim, gledaoci, ~ini
mi se da je to ne{to u posledwe vreme splasnulo, kao da deo qudi, i Va{ih
pripadnika i Va{ih simpatizera, vi{e nije zainteresovan za sudbinu Sr-
ba u Republici Srpskoj. Da li je to tako i da li su Va{i dobrovoqci i da-
qe tu, i da li ste, da li su spremni, ovaj...?” Vojislav [e{eq: “To je lo{ uti-
sak. Prvo, na{ih dobrovoqaca i daqe ima. Ima ih kod ~etni~kog vojvode
Slavka Aleksi}a na Jevrejskom grobqu, kod vojvode Vaska u Ilija{u, kod
vojvode Mande Maksimovi}a na Majevici... Tu je i jedan broj dobrovoqaca
sa vojvodom Brnetom na Iliyi, zatim kod vojvode Radovi}a na Podvele`ju
i tako daqe. Ima ih, ali bilo bi ih mnogo vi{e onoga trenutka kad koman-
da srpske vojske zatraì da dobrovoqce po{aqemo. Nama je sada mnogo te-
è da upu}ujemo dobrovoqce nego {to je to bilo 1991., 1992. i 1993. godine.
Kad smo onda upu}ivali dobrovoqce, imali smo dobru saradwu sa Sloboda-
nom Milo{evi}em. On nam je davao uniforme, oru`je, autobuse, kasarnu
483
~itavu u Bubaw Potoku je dao na raspolagawe Srpskoj radikalnoj stranci,
svu tehni~ku opremu koja je bila potrebna i to je mnogo boqe funkcioni-
salo. Zbog izdaje Slobodana Milo{evi}a danas se Srpska radikalna stran-
ka susre}e sa velikim te{ko}ama kod upu}ivawa i opremawa dobrovoqaca.
Na{i dobrovoqci sada odlaze u civilnim odelima, pa tamo gde ih pozovu
odre|ene komande srpske vojske, danas najvi{e u Srpsku Krajinu {aqemo
dobrovoqce i to u zapadni deo Srpske Krajine, na prostore koji su slabo
naseqeni i gde je na{a pomo} najpotrebnija, i ti dobrovoqci prolaze auto-
busima kroz koridor, preko Bawa Luke, i tako. Tamo, tamo{wim Srbima je
to ve} poznato. Ne moèmo govoriti o brojkama, naravno. Sad nam je mnogo
teè obezbediti recimo autobuse, neku osnovnu opremu koja ide sa dobro-
voqcima. Dobrovoqci dobijaju oru`je tamo gde do|u i tamo se obla~e, do-
bijaju uniforme, obu}u i sve ostalo. Utoliko je na{a situacija kompliko-
vana, i utoliko je duì taj proces priprema za odlaske dobrovoqaca. Ali u
svakom slu~aju, onoliko koliko komanda srpske vojske zatraì, mi smo u
stawu da po{aqemo dobrovoqaca”.”
345. kratak insert iz emisije “Bez reza i bez anestezije” na Tv novi
Sad iz 1991. godine, koji je u ovoj kwizi ve} navden pod rednim brojem 2.
346. kratak moj televizijski intervju tokom posete Borovu Selu u le-
to 1991. godine: “novinar: “Borovo Selo danas je posetio i dr vojislav [e-
{eq, predsednik Srpske radikalne stranke”. Vojislav [e{eq: “Narod,
ovaj srpski, koji se nalazi u najugroènijim podru~jima, on treba da izdr-
ì, on treba da pokaè i {to vi{e strpqewa i voqe, jer na wihovim le|i-
ma se sve prelama. Od wihove snage, od wihove hrabrosti, wihove uporno-
sti i najvi{e toga zavisi”. Novinar: “Da li su i jedinice Va{e stranke
spremne da u ovom momentu pomognu?” Vojislav [e{eq: “Mi nemamo nika-
kve strana~ke jedinice. Ono {to mi radimo, to je da upisujemo dobrovoqce
po Srbiji i upu}ujemo tamo gde je potrebno i oni se pojavquju u onim seli-
ma gde ih traè srpski seqaci i oni se tamo odmah ukqu~uju u jedinice me-
{tana i stavqaju se pod komandu seoskih {tabova. Dakle, mi nikakve svoje
posebne jedinice na ovim prostorima nemamo, niti ima potrebe za tim, i
mi smo danas svi Srbi, bez obzira na strana~ku pripadnost. Uop{te stra-
na~ke podele ne priznajemo dok ne obezbedimo granice Srbije”. Novi-
nar: “Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke se susreo
sa vladikom osje~ko-poqskim Lukijanom koji je, pored ostalog, rekao: “Svi
Srbi moraju sada da budu slo`ni jer je to u wihovom interesu. Dosta je bi-
lo sa podelama”.”
347. kratak insert mog intervjua za bawalu~ku televiziju iz 1994. go-
dine: “novinar: “vid vukeli} iz Bawa Luke, mjesna zajednica Lau{, pita
da li su radikali i koliko su spremni da pomognu bra}i sa ove strane Dri-
ne u slu~aju è{}e neprijateqske ofanzive”. Vojislav [e{eq: “Spremni
smo u svakom trenutku, kad zatreba, u stawu smo da po{aqemo odre|eni broj
dobrovoqaca. Mi i sada imamo nekoliko grupa koje dejstvuju na prostoru
Republike Srpske. Na Majevici, vojvoda Manda Maksimovi} od po~etka rata
484
se nalazi sa svojom grupom... Slavko Aleksi}, vojvoda tako|e, na Jevrejskom
grobqu u Sarajevu... jedna grupa u Hercegovini; tamo je nedavno poginuo voj-
voda Nedeqko. A, upu}ivali smo grupe boraca prema potrebi na Srebreni-
cu, na Olovo, u Vogo{}u... Jednu grupu imamo sa vojvodom Vaskom u êkr~i-
}ima od prvog dana rata, kod Ilija{a, i tako daqe. Onoga trenutka kad za-
treba, mi }emo opet slati. Ovoga puta }e to biti mnogo lak{e, ovaj, mnogo
teè nego ranije. Ranije smo imali pomo} Slobodana Milo{evi}a i wego-
vog reìma, pa nam je davao i oru`je, i uniforme, i autobuse, i kasarnu u
Bubaw Potoku. Ovoga puta }e na{i qudi morati da dolaze u civilnim ode-
lima, ali i ovoga puta mi }emo upu}ivati dobrovoqce koliko bude treba-
lo i gde bude trebalo”.
348. Segment iz reportaè neke strane televizije iz Bijeqine, dan na-
kon {to je tamo poru{eno pet yamija. novinar prvo komentari{e snimke
buldoèra koji ra{~i{}avaju ru{evine. Kaè da su ru{ewe izveli pri-
padnici naoruàne grupe “Panteri” Qubi{e Savi}a Mauzera. Mauzer je
zahtevao da do 15. aprila muslimani napuste Bijeqinu. Predsednik op{ti-
ne Jovan Vojinovi} izraàva tugu i àlost zbog tog ru{ewa, koje nikome
dobra ne}e doneti. Pod Mauzerovim pritiskom muslimani su naj~e{}e od-
lazili u Be~.
349. insert video-snimka nekog mog govora, verovatno iz 1989. godine,
u kome izlaèm program re{avawa kosovskometohijskog problema.
350. kratak insert video-snimka mog intervjua iz maja 1991. godine u
emisiji “Bez reza i bez anestezije”. S obzirom da je tuìla{tvo ovaj insert
navelo i u dokaznom predmetu pod brojem 1177, ovde ga ne}u citirati.
351. insert iz video-snimka nekog govora mirka Jovi}a u kome Jovi}
govori o meni: “Svi oni koji su ve{tim podvalama i svojim slugama u sred-
stvima informisawa na{eg ~estitog vojvodu proglasili “crvenim vojvo-
dom”, neka svi oni, neka svi oni kro~e samo jednom nogom preko Dunava pa
}e videti koliko je veliki trud, i koliko je tog truda uloìo na{ doktor
vojislav [e{eq u posledwih mesec dana pomaù}i Srbima Slavonije, Ba-
rawe, Srpske krajine”.
352. kratak insert video-snimka nekog mog govora nakon bitke u Boro-
vu Selu, u kome kaèm: “mi se ne {alimo i usta{ki poglavnik Frawo Tu|-
man napokon zna da se mi ne {alimo. Sve {to smo odredili kao svoj poli-
ti~ki ciq, mi }emo ostvariti, i to garantujemo svojim ìvotima. Srpski
narod nije mogla ni turska imperija da poniàva, ni austro-ugarska, ni fa-
{isti~ka Nema~ka, a kamoli ova {aka jada neistorijskih Hrvata. Napada-
ju goloruke qude, desetine srpskih mladi}a su pretukli u policijskim sta-
nicama. Udaraju ène i decu, a srpski borci za slobodu pucaju i udaraju sa-
mo onoga usta{u koji nosi oru`je. Nema tog Hrvata koga su golorukog Sr-
bi napali, nema te hrvatske ène, ni hrvatskog deteta koje moè prstom po-
kazati na Srbina. Mi }emo svima onim Hrvatima koji nose oru`je i idu na
srpska sela do}i glave – nijedan preìveti ne}e!”
485
353. insert iz mog govora od 6. maja 1991. godine na \ur|evdanskom
uranku na romaniji u kome kaèm: “na{i neprijateqi sa Zapada poku{a-
vaju novi genocid nad srpskim narodom izvesti. Bra}o Srbi i sestre Srp-
kiwe, na{e je da tome stanemo u kraj, a neprijateqima poru~ujemo ne samo
da sada{we `rtve ne}e biti neosve}ene, nego }emo im ispostaviti ra~une
i za sve one ranije, kad su se ve} tako odvaìli da ponovo usta{ku kamu pod
srpski vrat podnesu. Iz srpske Bosne, iz juna~ke srpske Hercegovine, ne do-
zvolite da, posebno vas, iko deli i cepa. Vi imate jednu politi~ku stranku,
Srpsku demokratsku stranku, imate svoje vo|stvo... (aplauz) koje se dokaza-
lo na delu, u prvim redovima, koje je osvetlalo obraz vaskolikog Srpstva.
Broj~ano nadmo}nije usta{e. Pokazali su im da srpsko juna{tvo jo{ nije
zamrlo. Srpski ~etni~ki odredi delova}e i na svim drugim podru~jima za-
padne Srbije, i u Srpskoj Krajini, srpskoj Slavoniji, Barawi, zapadnom
Sremu. Mi ni pedaq srpske zemqe ne}emo dati. (aplauz, odobravawe) Nek’
idu Slovenci iz Jugoslavije, nisu nam nikada ni bra}a ni prijateqi bili.
Nek’ idu i Hrvati, nek’ otcepquju Hrvatsku, ali mi ne damo ni pedaq teri-
torije isto~no od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica”.
354. Deo intervjua koji je milorad Crwanin sa mnom vodio krajem ma-
ja ili po~etkom juna 1991. na Tv novi Sad: “Crwanin: “Bilo je malo poru-
ka, ali dobro, idemo daqe. Ilija, Srbin iz Novog Sada – ju~e je u hrvatskom
Saboru doneta odluka da }e u toku meseca juna pasti Kninska krajina. To je
bilo na radiju danas u 15 ~asova, ja nisam slu{ao, ne znam da li ste ~uli. Ka-
ko reagujete na tu odluku, {ta kaète?” [e{eq: “Pa, ja da vam iskreno ka-
èm, li~no èqno i{~ekujem taj hrvatski napad. Izgleda da im nije bila
dovoqna lekcija u Borovom Selu, pa }e tamo da dobiju mnogo è{}u lekci-
ju”. Crwanin: “Da li }e u Belom Manastiru, i da li je ve} organizovao ~et-
ni~ki odred? Kada }e to biti gotovo?” [e{eq: “Da, da. Ima i odbor Srp-
skog ~etni~kog pokreta, odbor Srpske radikalne stranke za Barawu i ima
dosta ~etnika”. Crwanin: “Kako komentari{ete svoju izjavu u “Pogledi-
ma”, pita vas Du{an Jandri} iz Futoga – Uhapsi}u Tu|mana – i kakve su to
pu{ke koje sa 1.500 metara pogode slovo U na glavi hrvatskih MUP-ovaca?”
[e{eq: “Pa, ja sam rekao da }u pre uhapsiti i Tu|mana i Mesi}a i Antu
Markovi}a, nego oni mene. Znate, u Hrvatskoj je za mnom raspisana poter-
nica, i u Bosni i Hercegovini, ali to me mnogo ne sekira. Ja se, uostalom,
i ne kre}em po Hrvatskoj, ja idem u srpske zemqe – u srpsku Krajinu, srpsku
Slavoniju, srpsku Barawu, srpski zapadni Srem. A srpski ~etnici imaju da-
nas vrlo dobre pu{ke, dodu{e mnogo stare “tompsone”, proizvedene 1942.
godine, ali se pokazuju kao vrlo efikasne. Znate, kada je ~etnik dobar stre-
lac i iz “tompsona” pogodi Hrvata u ~elo, Hrvatu oba oka iska~u, ili kada
ga rafal sase~e preko vrata, i glavu mu bukvalno otkine. Tako, to su vrlo
dobre pu{ke. Razume se, ga|amo samo one Hrvate koji sa oru`jem u rukama
juri{aju na srpska sela. Nijednog nenaoruànog do sada nismo ga|ali”.”
355. kratak insert video-snimka nekog mog govora, u kome kaèm: “Du-
{man }e da oseti kaznu srpskog naroda. Ne}emo vi{e pra{tati kao posle
486
Prvog i Drugog svetskog rata. Do{lo je vreme da izmirimo i stare ra~une.
Do{lo je vreme da osvetimo sve srpske `rtve i da ujedinimo srpske zemqe”.
356. kratak insert iz jednog mog govora iz 1991. godine, kome pretho-
di... “novinar: “u prepunoj hali Doma sportova u kosovskoj mitrovici
odràna je promocija Srpske radikalne stranke na kojoj je u~estvovao i
wen lider dr vojislav [e{eq. Nakon intonirawa himne “Boè pravde” i
par uvodnih napomena ~elnika ove stranke za Kosovo i Metohiju, prisutni-
ma se obratio vojvoda [e{eq”. Vojvoda [e{eq: “Za srpski narod do{ao je
trenutak odluke, sudbonosne odluke. Pred nama su samo dve mogu}e varijan-
te: da prihvatimo ucenu Evropske zajednice, ultimatum belosvetskih hoh-
{taplera, da kleknemo na kolena; i druga varijanta, da se mu{ki suprotsta-
vimo, da se suo~imo sa svim izazovima, da taj ultimatum odbacimo kao {to
su Srbi 1914. godine odbacili austrougarski ultimatum”.”
357. kratak insert iz nekog intervjua vladike mile{evskog, gospodi-
na Filareta: “otac Filaret: “usta{e su do{le u srpsko jedno selo, tu kod
kukuruzara, i uhvatili su maloga iliju i na o~igled majke su ga zaklali, i
odnijeli tako. Majka mu se zove Milica”. Novinar: “To je bilo na wegov ro-
|endan?” Otac Filaret: “Na ro|endan, ro|endan 2. avgusta ove godine. I
majka je tr~ala za wima, da barem mrtvo joj dijete daju. Nisu joj dali dijete,
odneli su ga i posle su ga spalili. Od toga svega samo je ostala lobawa. Ne
bi ni tu lobawu na{la da jedna èna druga, koja je ovako rimokatolkiwa,
ali koliko-toliko imala u sebi nekog qudskog osje}aja, kazala: “Ja znam gde
su vam spalili dijete, i ja }u vam kazati gde je wezin grob, od djeteta”. I oti-
{la je tamo, i od svega toga {to je moglo da se na|e, na|ena je lobawa”.”
358. geografska karta Zvornika.
359. ista karta s konotacijama Fadila kopi}a.
360. Crte` Fadila kopi}a.
361. Crte` Fadila kopi}a.
362. izjava svedoka Fadila kopi}a po pravilu 92ter, potpisana 14. ju-
la 1997. godine. Kopi} opisuje kako je s grupom muslimana uhap{en na putu
za Kalesiju i odveden u zgradu SUP-a Zvornik. Odatle su odvedeni u jednu
sobu na farmi “Ekonomija”. U jednom vrlo kratkom delu izjave pomiwe mo-
je ime i dovodi me u vezu s Belim orlovima. Taj deo glasi: “Otprilike dva
sata nakon na{eg dolaska na “Ekonomiju”, u sobu je u{la grupa vojnika ko-
ji su rekli da su Beli orlovi. Nosili su maskirne uniforme koje su izgle-
dale nove i bili su dobro naoruàni: svaki od wih je imao bar tri pi{to-
qa ili revolvera, automatsku pu{ku i no` u ~izmi. Po~eli su da nam pri-
jete, vrije|aju nas i psuju nas i na{eg predsjednika, ~ak su psovali i pred-
sjednika Milo{evi}a i veli~ali svog vo|u Vojislava [e{eqa. Uskoro su
po~eli da nas tuku, gaze nogama i udaraju kundacima. Neki zatvorenici su
od batina padali u nesvijest, pa su ih polijevali vodom da ih osvijeste. Beli
487
orlovi su bili iz Kraqeva”. Tu on identifikuje Tora, Zoksa, Puftu, Repi-
}a i druge, od kojih su neki su|eni u Beogradu. Tu su bili i Ni{ki i Pivarski.
363. Potpis za{ti}enog svedoka vS-1062 Safete Bilali}. (poverqivo)
364. (poverqivo) Fotografija ubijenog supruga Safete Bilali}.
365. (poverqivo) Fotografija dvojice ubijenih sinova Safete Bilali}.
366. Spisak trinaest mu{karaca koje su arkanovci izveli iz skloni-
{ta u nasequ Hrid i streqali.
367. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vS-007 \or|a neznano-
vi}a.
368. (poverqivo) Potvrda [taba narodne odbrane mesne zajednice
“Tewa” da \or|e neznanovi} moè 15. septembra 1991. da putuje u rumu.
369. moja fotografija iz vukovara, ve} jednom uvr{}ena u spis. Na
woj je Neznanovi} ozna~io Kamenog.
370. geografska karta isto~ne Slavonije, ozna~eni Tewa, [id i To-
varnik.
371. Plan dela vukovara.
372. Fotografija kapetana miroslava radi}a.
373. video snimak vojnika u vukovaru koji te{i ènu i dete da se ne
boje jer su sad na sigurnom.
374. Potvrde Srpske op{tine Srebrenica da je \or|e neznanovi} bio
u jedinici To Sase od 2. do 14. jula 1992. godine. (poverqivo)
375. (poverqivo) Potvrda vojne po{te rudo da je \or|e neznanovi}
bio u~esnik u ratu od 17. do 31. oktobra 1992. i daqe.
376. (poverqivo) vojna kwiìca \or|a neznanovi}a.
377. geografska karta vojvodine sa ozna~enom rumom i Plati~evom.
378. (poverqivo) Fotografija \or|a neznanovi}a u uniformi s pu-
{kom.
379. (poverqivo) Fotografija neznanovi}a s drugim vojnicima u uni-
formi i s oru`jem. Na dopunskom papiru stoji da je to specijalna brigada
milicije MUP-a Republike Srpske.
380. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vS-1065 Huseina atli}a.
381. (poverqivo) Spisak zvorni~kih `rtava koji je sastavio atli}.
488
382. Fotografija zgrade Doma kulture u êlopeku kod Zvornika.
383. Fotografija restorana i prodavnice u êlopeku.
384. Dve fotografije Du{ana vu~kovi}a repi}a.
385. video-insert nekog mog televizijskog intervjua, u kome se izme|u
novinara i mene odvija slede}i dijalog: “novinar: “Za{to ne? Mislim, pi-
tawe je dva-tri meseca?” Vojislav [e{eq: “Slu{ajte! Jugoslavija je bila
pod Titom ve{ta~ka dràva, nakaradno stvorena i nasa|ena. Ona vi{e ni-
kad ne moè takva postojati. Ona je takva mogla biti samo pod komunisti~-
kom diktaturom. U prirodnim uslovima, onaj ko je ve}i i ja~i, on }e domi-
nirati. Tako je svugde u svetu. Slede}a Jugoslavija je mogu}a samo pod srp-
skom dominacijom”. Novinar: “Pa dobro, ako Slovenija sad spada pod ne-
ma~ku dominaciju”. Vojislav [e{eq: “Pa vi sad odaberite {ta vam je bo-
qe, nema~ka ili srpska dominacija. Vi{e }e vam prijati nema~ka, ja mi-
slim. Ako ni{ta, boqe }ete ìveti, jer vama je to najva`nije. Uostalom, vi
svi znate nema~ki jezik i nije vam to te{ko”. Novinar: “Dobro, to se mo-
è...” Vojislav [e{eq: “Vi }ete biti nema~ko more”. Novinar: “A gde }e-
te vi imati more?” Vojislav [e{eq: “[to se nas ti~e, mi imamo srpsko
more, od Ulciwa do Karlobaga”. Novinar: “A Dubrovnik, kao {to je...” Vo-
jislav [e{eq: “Dubrovnik je srpski grad”. Novinar: “I koji jo{, recimo?”
Vojislav [e{eq: “Split, [ibenik, Zadar. Sve su to srpski gradovi”. No-
vinar: “Ja mislim da }e to biti te{ko”. Vojislav [e{eq: “Samo vi misli-
te da je to te{ko i samo se vi radujte tu|em zlu. Ako je va{ osnovni ciq da
Srbima oteàte, vi }ete nam ovo oteàti, ali nas te{ko}e posebno inspi-
ri{u. Mi }emo opet uspeti da ostvarimo svoje ciqeve, a onda }emo se okre-
nuti prema vama i naplatiti ra~une {to ste nam oteàvali. Dakle, nemoj-
te da vam osnovna preokupacija bude da oteàte Srbima i da olak{ate Ma-
kedoncima, Hrvatima, [iptarima, muslimanima. Vodite ra~una iskqu~i-
vo o svojim interesima ako èlite ne{to da postignete”.”
Verovatno je tu re~ o intervjuu za slovena~ku televiziju, koji je ve}
uveden u spis u celosti.
386. insert video-snimka nekog mog televizijskog intervjua: “vojislav
[e{eq: “... a s druge strane, stvari }e se razvijati u sasvim suprotnom
pravcu od onoga koji o~ekuje Slobodan milo{evi} i od onoga koji o~eku-
je alija izetbegovi}. Ne}e ni{ta biti od muslimanske dràve na prosto-
ru biv{e Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina }e biti podeqena na
srpski i hrvatski deo. Ja vam mogu sada i skicirati granicu na kojoj }e se
to izvesti. To je planina Zvijezda u centralnoj Bosni, pa negde do Zavido-
vi}a. Ne bih vam mogao precizno re}i da li }e Zavidovi}i biti na srpskoj
ili na hrvatskoj strani. Otprilike tu, linija Olovo-Maglaj }e biti potpu-
no u srpskim rukama i granica sa Hrvatskom }e biti, dakle, oko Travnika i
onda }e i}i na ovu liniju dodira sa severa izme|u Republike Srpske i Her-
ceg-Bosne. Sa juga }e jo{ biti komplikacija, naravno, oko doline Neretve
i izlaza na Jadransko more, ali mogu}e je da }e se te stvari u pregovorima
489
razre{iti. Od muslimanske dràve ne}e ni{ta ostati, jer Evropa ne èli
muslimansku dràvu na svom teritoriju i pokaza}e se da su muslimani naj-
ve}e `rtve ovoga rata. Sve zbog svoje gluposti, zbog vere da bi neko spoqa
bio spreman da im stvara dràvu”. Novinar: “Poruka srpskom narodu u Re-
publici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini. Nas gledaju i u Splitu, i u
Zagrebu, i u Tuzli”. Vojislav [e{eq: “Poruka je onakva kakvu su ve} upu-
}ivali srpski radikali svome narodu: da bude sloàn, jedinstven, uporan,
da istraje u ovoj borbi, pobeda }e biti na{a. Mi }emo Veliku Srbiju stvo-
riti, formirati, sve srpske zemqe }e biti ujediwene u jednoj jedinstvenoj
dràvi. Dakle, treba izdràti, iza nas su godine odlu~ne borbe”.”
387. kratak video-insert moje izjave za srpsku televiziju u maju 1993.
godine, pred odlazak sa grbavice: “novinar 2: “gospodine [e{eq, napu-
{tate grbavicu, je li imate neku poruku za ovaj narod?” Vojislav [e{eq:
“Pa, danas je srpski narod Republike Srpske i srpskog Sarajeva iza{ao na
referendum. Ja sam ube|en da su jednodu{no odlu~ili da odbace Vens-Ove-
nov plan. I neka znaju zapadne sile da se Srbin ovde predati ne}e, da nikad
ne}e kapitulirati. Srpski narod je za mir. Mi insistiramo i na primirju,
i na mirovnom sporazumu, ali onaj ko èli iskreni mir mora se sloìti da
se granice razgrani~ewa postave na linijama frontova, jedino na taj na~in.
A do|e li do strane vojne intervencije, ovde }e stradati hiqade i hiqade
intervencionisti~kih vojnika, a mi }emo hiqade dobrovoqaca prebaciti
s druge strane Drine, dovesti i na{u bra}u ruske dobrovoqce, i na juri{
osloboditi Sarajevo”.”
388. kratak insert iz nekog mog televizijskog intervjua: “novinar:
“Da vas pitam, da li su radikali odustali od linije karlobag-karlovac-
virovitica-ogulin?” Vojislav [e{eq: “Nikada srpski radikali ne}e od-
ustati od te zapadne srpske granice i jednog dana }emo Karlobag-Ogulin-
Karlovac-Virovitica kao srpsku odbranu sigurno realizovati”.
389. insert televizijskog intervjua mirka Blagojevi}a u kome on ob-
ja{wava kako je do{lo do sukoba u Bijeqini.
390. Ponovo snimak mirka Blagojevi}a. Verovatno je to nastavak
istog intervjua. Izme|u ostalog, on tu kaè da Velika Srbija, za koju se mi
radikali borimo, ve} postoji i da su wene granice na linijama dostignutih
frontova.
391. video-snimak ispra}aja dobrovoqaca sa izjavama Qubi{e Petko-
vi}a i vesne Peti}. Tu Petkovi} kaè da su svi na{i dobrovoqci u sasta-
vu TO i u sadejstvu s JNA. Re~ je o Zapadnoj Slavoniji.
392. Snimak izjava nekoliko dobrovoqaca prilikom ispra}aja. Svi go-
vore o li~nim motivima odlaska.
393. video-insert nekog intervjua u kome sam detaqno obja{wavao ka-
ko bismo mi srpski radikali re{ili kosovskometohijski problem.
490
394. vrlo kratak insert neke moje izjave u kojoj pozivam Jna da razo-
ruà paravojne usta{ke formacije, a upozoravam: “ili }e oni to uraditi
u najskorije vreme, ili }emo mi, srpski ~etnici, po~eti da razoruàvamo
Hrvate, a tada }e se sigurno mnogo vi{e krvi proliti nego ako ih bude ar-
mija razoruàvala”.
395. kratak insert nekog televizijskog intervjua u kome se zalaèm za
podelu makedonije, a za BiH kaèm: “Bosna i Hercegovina nikada ne}e bi-
ti nezavisna ni suverena dràva. Pre }e se kupati u rekama krvi”.
396. u drugom insertu govorim u istom tonu: “ovo priznawe Bosne i
Hercegovine direktni je uvod u taj rat i podsticawe ratnog sukoba. Srpski
narod Bosne i Hercegovine nikad ne}e priznati nezavisnost te nove yama-
hirije i ne}e dati svoje teritorije. On }e ih ome|iti i sa~uvati. To je za
wega pitawe opstanka – biti ili ne biti. [to se ti~e ovog navodnog uki-
dawa sankcija prema Srbiji, ja smatram da one u stvari nisu ni ukinute. To
je samo neko obe}avawe ukidawa sankcija ukoliko Srbija pristane na nove
ultimatume”.
397. insert iz neke televizijske emisije iz koje se daju moji odgovori
na dva novinarska pitawa: “voditeq: “Zar ne mislite... zar ne mislite da
ona ikonografija koja se videla pre nekoliko dana, kada je odràn para-
stos |eneralu Draì mihailovi}u, sa crnim zastavama, mrtva~kim glava-
ma, dugim kosama... zar ta ikonografija – kaù neki – ne odbija qude od...
posebno te mla|e, ili one koji su ve} preìveli...? Treba ipak imati u vi-
du da SUBNOR, ili ta organizacija boraca broji 600-700 hiqada qudi, da su
qudi sve to ve} jednom preìveli”. [e{eq: “Pa da, i ta organizacija bora-
ca se izgleda neprekidno uve}ava, nikako da izumru, stalno ih sve vi{e i
vi{e ima i ne znam dokle }e to trajati, a {to se ti~e te ikonografije, ja
smatram da ne treba nikome da smeta. Prvo, crni barjaci su osnovno obe-
le`je ~etni~kog pokreta jo{ iz vremena...” Voditeq: “To znam, da, da...” [e-
{eq: “To je nasle|eno od srpskih (nerazumqivo) jedinica i sli~no, a uosta-
lom, to je vrlo efikasno, znate, kad ti ~etni~ki odredi s crnim barjacima
se pojave na mestima gde se nalaze usta{e, usta{e beè glavom bez obzira.
Tamo gde se pojavi 50 ~etnika, Hrvati misle da ih ima 10.000, i odmah se da-
ju u pani~an beg. Recimo, jedna... jedna mawa grupa ~etnika se pojavila u ne-
kom selu nadomak Zadra, pre jedno dva meseca otprilike, i proneo se Za-
drom glas da se i ja nalazim s tom jedinicom... da smo odlu~ili da te no}i za-
uzmemo Zadar, i nave~er, nekim pukim slu~ajem nestane struje u Zadru. Pa-
nika je zavladala, sve ovo usta{ki orijentisano stanovni{tvo se pokupilo
iz svojih ku}a, krenulo prema luci, ukrcavalo se u brodove, u ~amce... ko ni-
je imao motorni ~amac – u ~amac na vesla, samo da se otisnu na pu~inu, o~e-
kuju}i da dolaze ~etnici. Prema tome, prvo Hrvati pokazuju kako im je sa-
vest ne~ista, a s druge strane, ~etni~ka tradicija, koja odi{e juna~kim de-
lima, juna~kim podvizima, je vrlo efikasna i u ovom ratu koji se vodi pro-
tiv nove usta{ke dràve”.”
491
398. video-snimak na kome se vidi kako jedan novinar pita Slavka
aleksi}a: “Politika je napravila u ovom ratu granice. Mo`da je tako tre-
balo da bude, mo`da i nije – istorija }e suditi. Me|utim, narod je te grani-
ce izbrisao”. Slavko Aleksi} odgovara: “Da, za qude sa ove i sa one strane
Drine nikada nije bilo granica. Drina treba da bude ki~ma srpskog naro-
da. Na nama je da dovr{imo ono {to je zaiskrilo odmah po usekovawu glave
besmrtnog kneza Lazara na Kosovu poqu, iz koje iskre je buknuo Prvi srp-
ski ustanak – nacionalno osve{}ewe, ujediwewe. Krajwi ciq svega treba
da bude stvarawe srpske nacionalne dràve i kona~no re{ewe, trajno i
vje~no, srpskog nacionalnog pitawa. Poklik sa kojim su srpske patriote
odlazile u smrt bio je “Ujediwewe ili smrt”, ili wegov parwak “Sloboda
ili smrt”. Bez ujediwewa i slobode osta}e samo ono “ili”, a to zna~i smrt
– nacionalna i sveop{ta. A {ta se sada de{ava? Odgovor Hrvatske na srp-
sko nacionalno pitawe znate kakav je bio... i slovena~ki i muslimanski i
makedonski. Srbija sa zebwom ~eka {iptarski odgovor, {iptarski nacio-
nalni odgovor na srpsko nacionalno pitawe. Nada se da }e nacionalni od-
govor Crnogoraca na srpsko nacionalno pitawe biti pozitivan. Sve do
onog momenta dok Srbi ne obrazuju jedinstvenu srpsku dràvu na kompakt-
noj srpskoj teritoriji i dok ne rije{e srpsko nacionalno pitawe, bojim se
da }e stradati u ovakvim ratovima, da }e biti isparcelisani i tako daqe.
Mi jesmo mali narod, ali smo u svojoj istoriji imali mnogo prilika da po-
stanemo veliki. Naàlost, ni{ta nismo iskoristili. Drugi su uz na{e
`rtve i na{u pomo} stvarali svoje dràve. Sjetimo se samo 1918. godine i
zavr{etka Prvog svetskog rata i Londonskog sporazuma i granica srpske
dràve na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Me|utim, pre-
vagnule su romanti~arske èqe na{ih pjesnika i politi~ara o trojednom
narodu. Taj romantizam Ante Paveli} je zaklao u Jasenovcu. Usta{kom ka-
mom iscrtao je srpske granice preko srpskih vratova i ome|io ih Jadovni-
ma, Golubwa~ama, Jasenovcima, i tako daqe. Ja, kao ~etni~ki vojvoda, i svi
koji su sa mnom, nikada ne}emo odustati od granica srpske zemqe na liniji
Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Francuzi su 47 godina ~ekali da
im Nijemci vrate Alsas i Loren i do~ekali su. Mi nismo ni Knin, ni za-
padnu Slavoniju, ni isto~nu Slavoniju, ni Srem izgubili na pu{ku. Izgu-
bili smo je u miru. Neko je dao, neko je poklonio. Isto se de{ava i sa srp-
skim Sarajevom. Morao sam da iselim moje iz srpskog Sarajeva, i ja se ipak
nadam da }emo se jednog dana, mo`da to ja ne}u do~ekati, vratiti u srpsko
Sarajevo, u svoje Sarajevo”.
399. Pravni priru~nik za komandire, Jna 1976.
400. Pravila brigada, Jna 1984.
401. Zakon o slu`bi u oruànim snagama SFrJ od 13. februara 1985.
godine.
402. odlomak Strategije op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza-
{tite, SSno, Beograd 1987. godine.
492
403. naredba o preimenovawu general{taba Jugoslovenske narodne
armije u general{tab oruànih snaga SFrJ od 1. oktobra 1987. godine, ko-
ju je donelo Predsedni{tvo SFrJ. Drugim stavom ove naredbe propisuje se
da je General{tab u sastavu SSNO.
404. Bro{ura “Propisi o primeni pravila me|unarodnog ratnog prava
u oruànim snagama SFrJ, SSno 1988. godine.
405. Privremeno pravilo korpusa kopnene vojske, general{tab oru-
ànih snaga SFrJ 1990. godine.
406. Zakon o unutra{wim poslovima republike Srbije od 17. jula 1991.
godine.
407. Bilten br. 80 SSno od 19. novembra 1991. godine.
408. Zakon o ministarstvima Srpske oblasti Slavonija, Barawa i Za-
padni Srem od 25. septembra 1991. godine.
409. ustav Srpske republike Bosne i Hercegovine od 28. februara
1992. godine.
410. Zakon o unutra{wim poslovima Srpske republike Bosne i Her-
cegovine od 28. februara 1992. godine.
411. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o op{tenarodnoj odbrani od
15. maja 1991. godine.
412. Bro{ura “Posmatra~ka misija evropske zajednice na Balkanu,
bez oznake datuma, ali prikazuje rad ove misije do decembra 1992. godine.
413. krivi~ni zakon SFrJ iz 1990. godine.
414. Pravilo slu`be organa bezbednosti u oruànim snagama SFrJ iz
1984. godine.
415. Pravilo slu`be vojne policije oruànih snaga SFrJ iz 1985. go-
dine.
416. Zakon o vojnim sudovima SFrJ iz 1977. godine.
417. Zakon o vojnom tuìla{tvu SFrJ iz 1977. godine.
418. Pravilo bataqona, SSno 1988. godine.
419. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vS-002 gorana ivanko-
vi}a.
420. mapa vukovarskog podru~ja.
421. mapa vukovara koju je anotirao svedok ivankovi}.
493
422. neki video-insert ~ijeg transkripta nema u spisu.
423. (poverqivo) Fotografija vojnika sa {ubarom koju je anotirao
ivankovi}.
424. (poverqivo) ista fotografija s novom anotacijom.
425. (poverqivo) Fotografija izlaska starca iz skloni{ta, na kojoj je
ivankovi} anotirao vojnika sa {ubarom.
426. (poverqivo) ista fotografija s anotacijom vojnika sa {lemom.
427. (poverqivo) Fotografija ve} anotiranog vojnika sa {ubarom.
428. (poverqivo) Fotografija grupe vojnika Sa{e radaka, na kojoj je
ivankovi} anotirao svako lice ponaosob.
429. Lekarski izve{taj o povredama policajca Darka Boì~kovi}a od
23. avgusta 1991. u Podravskoj Slatini.
430. naredba op{tinskog {taba To Podravska Slatina od 27. sep-
tembra 1991. godine o formirawu podru~nih odelewa Stanice milicije
vo}in.
431. Lekarski izve{taj za voza~a kre{imira Dori}a od 23. septembra
1991. godine.
432. Spisak boraca Zve~evskog odreda od 14. novembra 1991. godine; tre-
bovawe ode}e za grupu boraca; popis zaposlenih u vojnoj bolnici “Papuk”
na Bu~ju od 9. novembra 1991. godine.
433. Popis vojnika specijalne jedinice dobrovoqaca iz Srbije; nema
nikakvih oznaka, ali se verovatno radi o Zapadnoj Slavoniji.
434. Spisak Hrvata izbeglica iz vo}ina.
435. video-insert ~ijeg transkripta nema u spisu.
436. video-insert ~ijeg transkripta nema u spisu.
437. video-insert ~ijeg transkripta nema u spisu. Sva tri inserta su
uvr{tena u spis 14. maja 2008. godine u toku svedo~ewa \ure Matovine.
438. Shematski prikaz strukture policijske stanice u Zvorniku, koji
je nacrtao svedok asim ali}.
439. Skice {est zvorni~kih policijskih stanica.
440. Fotografija dvanaest qudi na kojoj je ali} jedno lice anotirao.
441. video-insert – “@ute ose”: anotacija jednog zlo~ina, ~ijeg tran-
skripta nema u spisu.
494
442. ista fotografija s broja 440, s novom ali}evom anotacijom.
443. video-insert, prihva}en 15. maja 2008. godine u toku ali}evog sve-
do~ewa, bez transkripta u spisu.
444. Fotografija sru{ene yamije s anotacijama ve{taka ridlmajera.
445. Fotografija Sevri Hayi Hasanove yamije.
446. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vS-51 Bogdana vuji}a.
447. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vS-1111 mirzeta repuha.
448. anotirana mapa – anotacija mirzeta repuha.
449. (poverqivo) Crte` plana Qe{eva koji je nacrtao repuh.
450 (poverqivo) Spisak `rtava iz Qe{eva ~ija je imena prepoznao repuh.
451. (poverqivo) Tri spiska isplata pripadnicima To u ilija{u.
452. (poverqivo) Foto-dokumentacija ekshumacije, obdukcije le{eva u
Qe{evu kod ilija{a.
453. Slu`beni izve{taj od 8. juna i slu`bena bele{ka od 11. juna 1996.
godine o ekshumaciji 22 le{a u Qe{evu (poverqivo)
454. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka Halida masnopite.
455. razne ~etni~ke oznake na uniformama – fotoalbum.
456. re{ewe o imenovawu komisije za popis zaliha u preduze}u “Trgo-
promet” u ilija{u od 26. maja 1992. godine.
457. (poverqivo) Fotografija Plawine ku}e u Svrakama kod Semizovca.
458. Fotokopija identifikacione karte Perice koblara, koju je iz-
dao muslimanski {tab To novo Sarajevo.
459. uverewe o rawavawu Perice koblara, izdato 12. aprila 1999. go-
dine.
460. mapa lokacije zlo~ina na igmanu koju je anotirao koblar.
461. Potvrda me|unarodnog komiteta Crvenog krsta od 28. marta 1994.
godine o pose}ivawu Perice koblara kao zato~enika u Butmiru.
462. Potvrda Dràvne komisije za traèwe nestalih osoba BiH od 13.
aprila 1999. godine da je Perica koblar pobegao iz zarobqeni{tva.
463. izve{taj o useqavawu Srba u muslimanske ku}e i preostalim slo-
bodnim ku}ama u Svrakama.
495
464. Bilten odjeqewa zatvora Srpske op{tine vogo{}a od 29. avgusta
1992. godine, iz koga se vidi da je osam muslimanskih zatvorenika izvedeno
zbog izvo|ewa radova na mestu @u~.
465. Potpis za{ti}enog svedoka vS-1012 mehmedalije gojki}a. (pover-
qivo)
466. Crte` hangara koji je gojki} anotirao u sudnici. (poverqivo)
467. (poverqivo) Spisak `rtava iz karakaja koje je gojki} poznavao.
468. (poverqivo) Spisak identifikovanih le{eva 2000. godine u Do-
wim grabovcima kod Zvornika.
469. (poverqivo) Spisak isplata u 2. karakajskom bataqonu Zvorni~ke
brigade iz 1992. godine.
470. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka aleta Lizalovi}a,
vS-1060.
471. Fotografija Slavka aleksi}a.
472. mapa Sarajeva na kojoj je Lizalovi} ozna~io grbavicu.
473. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vS-1064 abdulkadira
Beganovi}a.
474. mapa na kojoj je Lizalovi} ozna~io Zvornik i kosijerovo. (pover-
qivo)
475. Fotografija Doma kulture u Driwa~i.
476. Spisak zarobqenih muslimana od 30. maja 1992. godine u selima ko-
sijerovo, Driwa~a, Sopotnik i \evawe. (poverqivo)
477. Spisak 155 muslimana, ~ija su tela do 21. decembra 2000. godine
ekshumirana i identifikovana, iz masovne grobnice ramin grob u glumi-
ni kod Zvornika. (poverqivo)
478. (poverqivo) medicinska dokumentacija o rawavawu svedoka ab-
dulkadira Beganovi}a od 20. jula 1992. godine.
479. mapa mostara sa oznakama reyepa kari{ika.
480. mapa mostara i nevesiwa.
481. @rtve koje je identifikovao kari{ik.
482. Potpis za{ti}enog svedoka [efike maksumi} vS-1051. (pover-
qivo)
496
483. (poverqivo) Deo izjave [efike maskumi} po 92ter, od 21. i 22.
aprila 2004. godine. Tu se nigde ne pomiwu ni moje ime ni dobrovoqci SRS.
484. (poverqivo) Fotografija Bora~kog jezera.
485. (poverqivo) Dokumenti koji se odnose na smrt ~lanova porodice
]ati}.
486. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka Yemala ]ati}a.
487. (poverqivo) izjava svedoka Yemala ]ati}a po pravilu 92ter od
24. i 25. aprila 2004. godine. Nigde se u izjavi ne pomiwu moje ime ili do-
brovoqci SRS.
488. mapa dela mostara, koju je ozna~io svedok Fahrudin Bili}.
489. Potpis za{ti}enog svedoka Fikreta ma{i}a vS-1112.
490. (poverqivo) Predlog Slu`be dràvne bezbjednosti – sektor Sa-
rajevo, od 8. maja 1991. godine za primenu mere prislu{kivawa telefon-
skih razgovora Branislava gavrilovi}a, koje }e voditi pod pseudonimom
Jakuza. Za takvu meru su izneseni slede}i razlozi: “Raspolaèmo provjere-
nim podacima da je imenovani u bliskoj vezi s Vojislavom [e{eqem, te da
je prilikom [e{eqevog boravka u Sarajevu angaòvan kao wegov tjelohra-
niteq. S obzirom na pomenuta saznawa o kontaktima [e{eqa sa istim, te
sa pojedinim bezbednosno interesantnim licima na na{em podru~ju, te na
saznawa o zagovorima i podsticawu pojedinaca od strane [e{eqa na eks-
tremisti~ka i druga ispoqavawa usmerena na ugroàvawe Ustavom utvr|e-
nog poretka, te formirawe paravojnih formacija, a u ciqu daqeg pra}ewa
i dokumentovawa wihove aktivnosti, predlaèmo primjenu navedene mje-
re”. Predlog je potpisao na~elnik sektora Munir Alibabi}. Istog dana
ministar unutra{wih poslova Alija Delimustafi} je doneo re{ewe o
primeni operativno-tehni~ke mere prislu{kivawa, i to re{ewe je tako|e
priloèno pod ovim brojem dokaznog predmeta. (poverqivo)
491. (poverqivo) Sli~an predlog od 10. maja 1991. godine za Darka Pe-
{i}a, koji je potkrepqen slede}im razlozima: “Pe{i} Darko je u bliskoj
vezi s vojislavom [e{eqem i angaòvan je kao tjelohraniteq istog to-
kom wegovog boravka na na{em podru~ju. Prema saznawima dobijenim od
jednog izvora, Pe{i} je prilikom posqedweg [e{eqevog boravka u Sara-
jevu izjavio da je nedavno boravio u Borovu Selu i da mu je poznato da su “ne-
kakvi legionari iz Srbije pre{li u Hrvatsku i obra~unali se s pripadni-
cima MUP-a Hrvatske”, te da je “me|u wima bilo i Rumuna”. S obzirom na
na{a provjerena saznawa da [e{eq preko organizovanih grupa poziva i
radi na ru{ewu Ustavom utvr|enog poretka zemqe, kao i na saznawa da isti
radi na organizovawu naoruànih paravojnih formacija, predlaèmo pri-
mjenu navedene mjere, kako bismo bili u toku wegovih kontakata s Pe{i}em”.
I ovaj predlog ministar Delimustafi} je prihvatio re{ewem od 13. maja.
497
Darko Pe{i} je vo|en pod {ifrom “Samuraj”, a s obzirom da je uskoro vr-
bovan da radi za Slu`bu dràvne bezbednosti, ve} 21. avgusta 1991. godine
podnet je predlog za ukidawe mere prislu{kivawa.
492. Predlog za primenu operativno-tehni~kih mera za jedanaest sara-
jevskih Srba, meni nepoznatih, koji je podnet 17. aprila 1992. godine. (po-
verqivo)
493. (poverqivo) re{ewe ministra Delimustafi}a od 17. aprila 1992.
godine za primenu operativno-tehni~kih mera prema licu koje se vodi pod
{ifrom “Pekar”.
494. (poverqivo) Predlog od 3. maja 1992. godine da se te mere primene
protiv jo{ 21 lica, s kojima je “Pekar” bio u telefonskom kontaktu.
495. (poverqivo) Delimustafi}evo re{ewe od 8. aprila 1991. godine
da se takve mere primene protiv lica pod {ifrom “Zoran”.
496. (poverqivo) Delimustavi}evo re{ewe od 23. avgusta 1991. godine
da se mere prislu{kivawa telefona, stana, radnih prostorija itd. prime-
ne prema licu pod {ifrom “Latas”, {to je zapravo policijski pseudonim
za radovana karayi}a.
497. Transkript prislu{kivanog telefonskog razgovora od 8. septem-
bra 1991. godine, vo|enog izme|u radovana karayi}a i Jovice Stani{i}a.
Najve}im delom razgovarali su o hap{ewu Milana Marti}a u Bosanskoj
Krupi i o Izetbegovi}evim poku{ajima da se internacionalizuju bosan-
sko-hercegova~ki problemi.
498. Transkript prislu{kivanog telefonskog razgovora izme|u rado-
vana karayi}a i Slobodana milo{evi}a, ali nije naveden datum kad je raz-
govor vo|en. i ovaj razgovor je po~eo povodom marti}evog hap{ewa, po-
sebno zbog opasnosti da ga muslimani isporu~e Hrvatskoj, ~iji reìm je
milo{evi} nazvao totalitarno {ovinisti~kim.
499. Telefonski razgovor izme|u Biqane Plav{i} i izvesnog “rusa”,
koji je u transkriptu predstavqen kao arkanov “posilni”, vo|en 23. apri-
la 1992. godine. Plav{i}eva pita da li Arkan moè da do|e na neku loka-
ciju, da li je poslao “robu” i kako je Pejo u Zvorniku.
500. Prislu{kivani telefonski razgovor izme|u mi}e Stani{i}a i
nedjeqka @up~i}a u maju 1992. godine. @up~i} govori da je na Iliyi do-
{lo “poja~awe od Gagovi}a i do{li su malo arkanovci, malo {e{eqevci”.
501. Popisna lista prislu{kivanih telefonskih razgovora koje je
autentifikovao Fikret ma{i}, kao za{ti}eni svedok.
502. Prislu{kivani telefonski razgovor izme|u gojka \oga i rado-
vana karayi}a od 12. oktobra 1991. godine. Karayi} kaè da su Izetbegovi}
498
i wegovi potpuno ludi i da }e poku{ati da ratuju. Govore i da bi bilo do-
bro da se Milo{evi} distancira od svoje stranke. \ogo u jednom trenutku
kaè za Milo{evi}a: “I on, on se, ovaj, on se, moram da ti kaèm, on se tu
malo oslawa na ovu [e{eqevu varijantu ovo-ono, koja je u jednom trenutku
simpati~na, a to wega moè tako krvavo lupiti po glavi”. Karayi} zbuwe-
no reaguje: “Ma da, ma i nije to, nije to...” \ogo dodaje: “To }e se pretvoriti
u tvoju suprotnost”.
503. Prislu{kivani telefonski razgovor radovana karayi}a i Luki-
}a od 13. februara 1992. godine.
504. Prislu{kivani telefonski razgovor Slobodana milo{evi}a i
radovana karayi}a od 24. oktobra 1992. godine.
505. Prislu{kivani telefonski razgovor mom~ila mandi}a i mi-
lanka mu~ibabi}a od 26. maja 1992. godine.
radovana karayi}a od 8. jula 1991. godine. U jednom trenutku Milo{evi}
govori: “Da ti kaèm ne{to, ~ak je i ovaj ludi [e{eq, jebo je mater ju~e
opoziciji”. Karayi} potvr|uje: “Video sam. ûo sam”. Milo{evi} nasta-
vqa: “Zna{ {ta im je rekao. Kaè, pa zar ste sad, kaè, kada JNA treba da
brani srpski narod, re{ili da napadate JNA”. Karayi} po~e da odgovara:
“Da, da. To je...” Milo{evi} mu ne da da do|e do re~i: “[to onaj, kaè, {to
ima kravatu Cimermanovog kelnera”. Karayi} ostaje na samo “da”, “da”, a
Milo{evi} ide daqe: “I da je i wemu jasno...” Karayi} dodaje: “Jasno, jasno,
sigurno”. Milo{evi} }e opet: “A ovim izdajnicima nije jasno”. Karayi} bi
da prekine razgovor na tu temu: “Vidio sam to, vidio sam”.
507. Prislu{kivani telefonski razgovor izvesnog Duvwaka, prvo s Da-
nilom veselinovi}em, a potom s radovanom karayi}em, 9. jula 1991. godine.
508. Prislu{kivani telefonski razgovor radovana karayi}a s vuki-
}em, 2. novembra 1991. godine.
radovana karayi}a, 20. decembra 1991. godine.
512. Prislu{kivani telefonski razgovor Darka Pe{i}a i Zorana
ranki}a, 28. jun 1991. godine.
513. Prislu{kivani telefonski razgovor izme|u mene i Branislava
gavrilovi}a, koji me obave{tava da je na{ih osamnaest dobrovoqaca ostalo
499
opkoqeno (u Hrasnom), a da je i on rawen u nogu. Ja wemu kaèm: “Slu{aj,
ja sam sad zvao Pale; ne mogu Radovana nikako da na|em i niko ga ne moè
na}i... Ali sam poru~io, ako te na{e ne izvuku, da }emo povu}i sve na{e qu-
de sa svih frontova i da vi{e ne}emo slati nikad... Molim te da ìvce ne
gubi{ ti..., da ne dolazi{ na pre~ac u neke sukobe sa svojima, nego samo {to
vi{e qudi da se na|e da se ovi izvla~e, zna{? ... A te }emo stvari posle
ra{~i{}avati, kad bude mirnije”.
514. Prislu{kivani telefonski razgovor mom~ila mandi}a i izvesnog
igora, 21. aprila 1992. godine. U jednom trenutku Mandi} kaè: “A reci mi,
dole su onaj, bolan, re~e mi, neki [e{eqevi momci u okruèwu, kod “Pal-
me”. Pa moè li im se pomo}i? Spusti dole, neki na{i teritorijalci to, re-
ci tamo, prenesi, da se qudi izvuku, jebi ga. Sad zove [e{eq iz Beograda”.
515. Prislu{kivani telefonski razgovor Branislava gavrilovi}a i
Darka Pe{i}a, 19. maja 1991. godine.
izvesnog [iqegovi}a, 6. juna 1991. godine.
517. Prislu{kivani telefonski razgovor radeta risti}a i izvesnog
ilije u aprilu 1992. godine. Ilija u jednom trenutku kaè: “Stigli su nam
i ovi momci iz Beograda, ovi, Brne, {e{eqevci ovi stigli su... Ali izne-
nada su ovi (misli se na muslimane) bili krenuli tako da, ma vra}eni su od-
mah, to je polomqeno tamo, onda ovi, ova grupa jedna oti{la ovih {e{eqe-
vaca tamo ih vratila, otjerala ih sto metara preko tamo”.
519. Prislu{kivani telefonski razgovor radomira Peji~i}a i nepo-
znate mu{ke osobe u junu 1992. godine. Peji~i} u jednom trenutku kaè: “Vo-
za~ Peji~i} Radomir ovde, {to je povukao ove [e{eqeve, znate, pa sam
ostao u kvaru... Ovde u Tilavi. Prvo su majstori napravili dole na aerodro-
mu, navodno moè, sve je u redu. Do{ao do Tilave, opet ista stvar, ne mogu
nigdje. Pa mogu li da po{aqu dva auta, ako moè kombi, imaju stvari, ili
autobus veliki... Imam [e{eqeve ove, vozim, s autobusom “Sanosom”, veli-
kim... za Zvornik, pa sam ostao u kvaru, ostalo je stvarni puno, znate”. Tila-
va je mesto u Sarajevu, a Zvornik posledwe mesto u Republici Srpskoj na pu-
tu od Sarajeva ka Beogradu.
520. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vS-1105 Himzo Tuli}.
521. (poverqivo) izjava Himze Tuli}a po 92ter. Tuli} detaqno opisu-
je svoje zato~ewe u Tehni~koj {koli u Karakaju. Za mene daje potpuno la`ne
podatke: “Poznato mi je da je [e{eq proveo jednu no} u Zvorniku; bilo je
to 15 ili 30 dana prije rata. Prespavao je u ku}i Bo{ka ]erani}a (svedo-
~e}i u sudnici priznao je da je to izmi{qotina – nap. V. [.). Bo{kova ku-
}a se nalazila u centru grada. Mislim da se ulica zvala Bra}e Stefanovi-
}a, ali nisam siguran. Bo{ko ]erani} je bio poslovo|a u prodavnici na-
me{taja koja se nalazila odmah do wegove ku}e. Prodavnica se zvala “Bra}a
500
Jerkovi}”. Bo{ko je uvijek govorio da nije ~lan nikakve stranke, ali su se
svi politi~ki sastanci odràvali u wegovoj ku}i. Bio je star oko 50 godi-
na i bio je oèwen; imao je dva sina i k}erku. K}erka je bila sudija, a jedan
od sinova je radio s wim u prodavnici. SRS (Srpska radikalna stranka) ni-
je zvani~no imala svoju podru`nicu u Zvorniku. Bilo je nekih pristalica
SPO (Srpski pokret obnove) Vuka Dra{kovi}a, ali ve}ina Srba su bili
~lanovi SDS (Srpska demokratska stranka). Me|utim, kada je izbio rat,
gotovo svi mjesni Srbi prikqu~ili su se [e{eqevim formacijama. @u}i-
ni “@uti mravi” tako|e su bili jedna od [e{eqevih jedinica. Bila je i
jedna jedinica koja se zvala “Du{an Silni”, ~iji je komandant bio Milan
Ili}. To znam jer sam po povratku ku}i 20. aprila 1992. godine, nakon {to
sam jedanaest dana bio u bolnici u Zvorniku, vidio da mi je cijeli stan uni-
{ten. Tamo sam zatekao jednog ~etnika koji je do{ao po svoje oru`je. Upi-
tao sam ga za{to mi je uni{tio stan, a on mi je odgovorio da je Milan Ili}
koristio moj stan, kao {tab svoje jedinice “Du{an Silni”. Dok sam posli-
je ~istio stan na{ao sam dijelove nekog dokumenta Okru`nog suda u [ap-
cu. Bila je to optu`nica protiv Milana Ili}a, ro|enog u Sasama, pokraj
Srebrenice. Uz svoju izjavu prilaèm kopiju tog dokumenta, sa oznakom A.
Mislim da su svi pripadnici jedinice “Du{an Silni” bili iz Srebreni-
ce, jer je po zidovima u mome stanu bilo napisano ne{to poput “Ovo je Sr-
bija”, “Srbi iz Srebrenice”, “Balije, zakla}emo vas”, i sli~ne stvari. [e-
{eqevci su nosili maskirne uniforme i imali su znak bijelog orla na ka-
pama. Kape su bile crne, pletene potkape ili {iqaste kape. U Zvorniku je
ìvio ~ovjek koji se zove Drago Krstanovi}. On je vr{io obuku {e{eqe-
vaca prije rata, a zatim je postao komandant mjesnih Srba u Zvorniku. Ra-
dio je kao kwigovo|a u bolnici u Zvorniku. Wegov otac Ilija je bio major
u partizanima. Drago je bio star oko 40 godina i bio je oèwen. Wegova su-
pruga Zora radila je kao babica u bolnici u Zvorniku. Glavni komandant
{e{eqevaca bio je, naravno, [e{eq u Srbiji. Me|utim, sve te paravojne
jedinice na podru~ju Zvornika, koje su se nazivale {e{eqevci, u stvari ni-
su bile organizovane kao jedinstvena formacija. êsto su se me|usobno su-
kobqavale. Nekada su ~ak i ubijali jedni druge zbog neke opqa~kane robe.
Me|utim, svi su najvi{e po{tovali @u}u, jer je on bio komandant najve}e
jedinice. Znam sve ove informacije jer sam li~no mogao da posmatram neke
od wih. Pero Jovi} iz Malog Zvornika me isto tako detaqno informisao
o tome {ta se de{avalo na tom podru~ju. On je bio policajac u Zvorniku,
ali je i pjevao sa mnom u folklornoj grupi (KUD – kulturno-umjetni~ko
dru{tvo). Bili smo prijateqi deset godina prije rata. Dolazio je kod mene
u stan nekoliko puta, kada nisam bio u zatvoru. On i sada ìvi u Malom
Zvorniku. Imao je oko 35 godina, bio je oèwen i imao je k}erku i sina”. Tu-
li} je ovu izjavu dao 16., 20. i 21. septembra 1996. godine.
522. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vS-1022 – Jasminka Plo-
ski}.
523. (poverqivo) Spisak zarobqenih muslimana u Jasenovom dolu na
veleù i spisak identifikovanih le{eva iz Tele}e Lastve i Dubravice,
501
koje je 8. oktobra 2007. u mostaru sa~inila Federalna komisija za nestale
osobe.
524. izjava ibrahima kujana po pravilu 92ter. Opisuje kako je on vi-
deo doga|aje u Nevesiwu, napade na neka sela, pa kaè: “Snage koje su vr{i-
le te napade bile su lokalna policija, pripadnici jedinice “Kara|or|e”,
~etnici iz Srbije i Crne Gore i Arkanove i [e{eqeve jedinice, koje su u
Nevesiwe stigle krajem 1991. godine. Li~no sam ih vidio. Druìli su se sa
Savi}em, na~elnikom policije. Imali su posebne oznake. Nosili su crve-
ne beretke i imali oznake s bijelim orlovima”.
525. Dodatak X optu`nice koja je protiv mene podignuta, na kome je ku-
jan identifikovao spisak `rtava.
526. izjava svedoka neboj{e Stojanovi}a od 17. i 18. avgusta 2004. godine.
Na po~etku izjave Stojanovi} iznosi: “Kada je po~eo sukob u Jugoslaviji, ja
sam ìveo i radio u Vrawu, na jugu Srbije. U to vreme je u Srbiji zaìveo
vi{estrana~ki ìvot, i u Vrawu je, u okviru izborne kampawe, odràn ve-
liki miting SRS (Srpske radikalne stranke) preko puta starog muzeja u
Vrawu. To je bilo posle po~etka sukoba u Borovu Selu maja 1991. godine. Do-
{ao je Vojislav [e{eq i wegovi saradnici, me|u kojima sam li~no prepo-
znao Vaki}a, ~ije ime ne znam, iz Ni{a. Na tom mitingu, Vojislav [e{eq
se hvalio s govornice da su proradili radikalski “tompsoni” i da su pobi-
jene usta{e u Borovom Selu. Tom prilikom je pomenuo i granicu Velike
Srbije Karlobag-Vara`din-Virovitica, i da svako, ko èli i ko ima u se-
bi srpskog patriotizma, treba da ode u Hrvatsku i pomogne bra}i Srbima
u odbrani srpske zemqe. Ja sam, kao tada{wi simpatizer SRS, prisustvovao
mitingu i dobro se se}am wegovih re~i. Mitingu su prisustvovali advokat,
~ije ime i prezime ne znam, zvani Mita Vo, kao predsednik SRS u Vrawu,
Bo{ko Mihailovi} zvani Talimat, kao potpredsednik SRS u Vrawu, Sla-
voqub zvani Grof, ~ije prezime ne znam, i lice s nadimkom Gana, ~ije ime i
prezime ne znam, iz Zlatokopa u okolini Vrawa, koji se po povratku 1995-
96. hvalio da je dosta qudi ubio i tada je imao dosta novca. Uve~e, posle mi-
tinga, Vojislav [e{eq, Vaki} i rukovodstvo SRS iz Vrawa, oti{li su u
piceriju “Grof” u Vrawu, gde je odràn sastanak op{tinskog odbora SRS,
kome sam i ja prisustvovao. Tu su Vojislava [e{eqa do~ekali qudi iz Bu-
janovca, Pre{eva i Trgovi{ta koji su èleli da odu na rati{te, a on im je
rekao da }e predsednik SRS u Vrawu, advokat zvani Mita Vo, da im izda po-
tvrde za putovawe, a da }e ih Vaki} iz Ni{a ~ekati u Bubaw Potoku u Be-
ogradu, gde }e im se dati oru`je i oprema i odakle }e biti upu}eni na rati-
{te. Ja sam li~no ~uo Vojislava [e{eqa da ovo kaè. Znam da je SRS po-
slala nekoliko grupa dobrovoqaca za Vukovar, Oku~ane, Bosanski Brod.
Znam da je me|u tim dobrovoqcima bio i Goran Krsti}, koji je rawen u ru-
ku i trajni je invalid, a koji danas stanuje u nasequ Ledene Stene u Vrawu,
i Neboj{a Veli~kovi}, koji je poginuo”.
On daqe opisuje kako je mobilisan kao rezervista “Gardijskog motorizo-
vanog oklopnog puka”, pa svoje pute{estvije do Erduta, gde je s jo{ nekoliko
502
rezervista gre{kom upu}en, pa nisu mogli da do|u do ju`nog dela Vukova-
ra, gde se nalazila wihova jedinica. Tamo je video Arkana, pa govorio o we-
govim dejstvima, pa nastavqa s mojim dolaskom u Erdut: “Dok sam bio u Er-
dutu, u Erdut je do{ao Vojislav [e{eq i doveo sa sobom tri velika zglob-
na autobusa s dobrovoqcima, mahom iz Pazove. Ja sam to li~no video. Do-
brovoqci koji su do{li s Vojislavom [e{eqem su bili potpuno neuredni,
nosili su brade i imali kokarde na glavama. Nisu bili naoruàni. Voji-
slav [e{eq se javio @eqku Ra`natovi}u Arkanu i rukovao se s wim. Odr-
àna je smotra dobrovoqaca i @eqko Ra`natovi} Arkan je naredio da oni
koji ho}e da ostanu moraju da se obriju i upristoje, ako ne}e, vrati}e ih za
Srbiju. Tome je prisustvovao i Goran Hayi}. Ja sam sve ovo li~no video. Ve-
}ina [e{eqevih dobrovoqaca je odlu~ila da ostane i obrijali su se. Wih
dvadesetak, otprilike 10 posto od ukupnog broja, vratilo se autobusima ko-
jima su do{li. Nakon {to su oti{li, Vojislav [e{eq je odrào govor do-
brovoqcima koji su ostali. Izme|u ostalog je rekao da su srpski ~etnici
dali ìvote u odbrani Borova Sela, kada je hrvatska policija u{la u Bo-
rovo Selo u maju. Tako je rekao da, gde god se usta{e nalaze, treba ih ubiti
i proterati, jer je sve ovo Srbija. O Srbiji je govorio u granicama Karlo-
bag-Vara`din-Virovitica. On je jo{ govorio, ali ne mogu da se setim sve-
ga {to je rekao. Dobrovoqcima je oru`je na revers izdao glavni magacio-
ner SDG, Stole, ~ije ime i prezime ne znam. Nakon tri dana obuke, ovi [e-
{eqevi dobrovoqci su upu}eni na front u Borovo Selo”.
Kombinuju}i istinu i neistinu u svojoj pri~i, Stojanovi} je do{ao do
Lipova~ke {ume kod [ida, kako kaè, gde su se okupqali dobrovoqci, ali
se posle dva dana s oru`jem zaputio u Vrawe. Tamo je uhap{en i oduzeto mu
je oru`je. Potom se vratio u Lipova~ku {umu, i s grupom dobrovoqaca upu-
}en na Petrovu goru. Kako on sam govori: “Ja i grupa rezervista koji su do-
{li sa mnom, prikqu~ili smo se rezervistima i dobrovoqcima, ali nismo
imali komandira JNA. Dobrovoqcima i rezervistima je na liniji fronta
komandovao Kameni, ~ije ime ne znam, pod okriqem TO Vukovar. Koordi-
naciju aktivnosti ove jedinice je vr{ila JNA, koja je ovu jedinicu i snab-
devala oru`jem, municijom i hranom... Po{to sam ja bio slabog zdravqa,
bio sam odre|en da ~uvam ku}e koje su rezervisti i dobrovoqci osvojili u
akcijama ~i{}ewa terena. Rezervisti i dobrovoqci su svakog drugog dana
imali ovakve akcije. Prilikom osloba|awa Milovog brda, dobrovoqci su
pqa~kali sve ku}e, kako Srba, tako i Hrvata, jer nisu znali ~ija je ~ija ku-
}a. [ta nisu mogli da ponesu, oni su lomili. To je ve} bilo vreme kada je
Vukovar trebalo da se preda od strane ZNG. Kameni je izdao nare|ewe da se
ubiju svi Hrvati koji su nosili oru`je. Dobrovoqci koji su vr{ili akcije
~i{}ewa terena govorili su nam da na licu mesta ubijaju Hrvate koje zatek-
nu, naoruàne ili ne, jer nemaju vremena da ih vode u “Velepromet”, gde je
bio sabirni centar i zatvor. Kameni je li~no na{oj grupi, koja je ~uvala
ku}e, naredio da na licu mesta streqamo sve Hrvate koje zateknemo. U bli-
zini zavr{etka Milovog brda i kraja Wego{eve ulice nalazila se benzin-
ska pumpa. Dan-dva pre pada Vukovara, nedaleko od te benzinske pumpe, ja
sam li~no video da su [e{eqevi ~etnici iz grupe Kamenog tukli i zaklali
503
~etiri-pet hrvatskih civila, mu{karaca, koji su se predali. Tome je prisu-
stvovalo oko trideset qudi. Komanda tada{we JNA je tada reagovala i po-
zvala na razgovor Kamenog i Kineza, wegovog bliskog saradnika, ~ije ime
ne znam. Me|utim, oni nisu uhap{eni i sutradan je Kameni pri~ao kako sva-
ki zarobqenik mora da se preda komandi ili po{aqe u “Velepromet”. To je
na mene delovalo toliko potresno da sam zatraìo da me vrate na Petrovu
goru, ali su me umesto toga poslali u “Velepromet”.”
Tako je Stojanovi} do{ao do moje posete Vukovaru: “Dok sam bio na po-
loàju na Milovom brdu, dobro se se}am da je jednom prilikom Vojislav
[e{eq do{ao da obi|e poloàje na Milovom brdu, u vojnoj uniformi s ko-
kardom na glavi. S wime su bili wegovi saradnici, me|u kojima je bio i Va-
ki} iz Ni{a, Kameni i wegovi qudi, me|u kojima je bio i Kinez. S Vojisla-
vom [e{eqom je bio i neko iz komande, ne se}am se ko, ali sam siguran da
je morao biti neko, jer Vojislav [e{eq nije mogao bez odobrewa JNA da
do|e na prvu liniju fronta. Posle toga, u komandi u Novoj ulici, gde se na-
lazio Gardijski puk, Vojislav [e{eq je imao sastanak sa oficirima ko-
mande, navodno radi dogovora o zajedni~koj akciji JNA i dobrovoqaca u za-
vr{nim operacijama u Vukovaru. Vojislav [e{eq se tamo zadrào pola sa-
ta – sat. Vojislav [e{eq je istog dana oti{ao iz Vukovara. Ina~e, s jednog
oklopnog vojnog vozila se sa ogromnog zvu~nika svakog dana pu{tala ~et-
ni~ka muzika i snimak [e{eqeve poruke da se Hrvati mirno predaju jer }e
JNA i dobrovoqci kad-tad osloboditi Vukovar, a da im se garantuju ìvoti.
Ja nisam video Vojislava [e{eqa da komanduje dobrovoqcima u Vukovaru;
wegova uloga je bila da ih organizuje i podigne im moral”. Zatim Stojano-
vi} iznosi svoja zapaàwa o zbivawima u “Veleprometu”, operi{u}i s mno-
{tvom izmi{qenih detaqa, pa i s ovim: “Jednom je neki dobrovoqac Kame-
nog iz [apca, ~ije ime ne znam, izvukao jednog Hrvata iz “Veleprometa” i
ubio ga na licu mesta. Ja sam to li~no video i na osnovu toga pretpostavqam
da su i ostali odvedeni Hrvati bili ubijeni. Jedne no}i su izveli iz zatvo-
ra u “Veleprometu” jednog Hrvata, ~ije ime ne znam, i optuìli ga da je on
snajperista. Tukli su ga toliko da su od udaraca u glavu slomili kundak pu-
{ke M-48, a zatim mu je gorepomenuti Kinez pucao krateòm pu{ke u gla-
vu. Taj ~ovek je odmah preminuo, a Kinez i wegova grupa su oti{li iz “Ve-
leprometa”. Oficir bezbednosti Zoraja, ~ije ime ne znam, koji je bio u Vu-
kovaru, bio je tako|e upoznat s ovim, ali JNA nije ni{ta preduzela povo-
dom tog konkretnog slu~aja, niti povodom ~iwenice da se tokom no}i Hr-
vati odvode u nepoznatom pravcu”. Pri kraju izjave kaè da je po padu Vu-
kovara Kamenog video u vukovarskoj bolnici, pa da je onda nestao na neko-
liko dana. “Posle nekoliko dana vratio se Kameni i, po re~ima wegovih sa-
radnika, hvalio se da su Hrvati iz bolnice odvedeni na neko mesto gde
slu{aju kako trava raste. Ja sam iz toga shvatio da su oni streqani. Po
padu Vukovara ose}ala se tenzija, ose}alo se da Srbi Vukovar~ani misle
da sve u bolnici treba pobiti, zbog ~ega je JNA obezbedila taj objekat”.
Ovoj izjavi dodati su: (1) re{ewe filijale Republi~kog fonda za penzij-
sko i invalidsko osigurawe zaposlenih o utvr|ivawu posebnog staà Ne-
boj{i Stojanovi}u za vreme provedeno na rati{tu; (2) intervju Veselina
504
[qivan~anina “Mi nismo ~inili zlo~ine”, objavqen u “Vrawskim novi-
nama” 29. februara 1996. godine; (3) intervju navodnog dobrovoqca Slobo-
dana Mi{i}a “Topa” pod naslovom “Dolaze mi u san”, objavqen u “Vraw-
skim novinama” od 6. novembra 1997. i u wemu se Mi{i} hvali ubijawima
koja je izvr{io, ali se iz teksta vidi da nije imao nikakve veze s dobrovoq-
cima SRS; (4) komentar Vuka{ina Obradovi}a, iz narednog broja ovih no-
vina, o Mi{i}evoj ispovesti, pod naslovom “Kolektivna krivica”. Tu su i
drugi komentari Mi{i}eve izjave i tekst o wegovom hap{ewu; (5) dve fo-
tografije, Arkanova i grupe wegovih dobrovoqaca sa zarobqenom {ahov-
nicom”.
527. izjava neboj{e Stojanovi}a od 17. novembra 2004. godine, koja bi
trebalo da predstavqa dodatno obja{wewe nekih delova prethodne izjave.
On tu zapravo, uz asistenciju ha{kih istraìteqa, dopuwuje optu`be, iz-
re~ene protiv mene: “(1) Izjavio sam da je, nakon sukoba u Borovu Selu, ko-
ji su se dogodili po~etkom maja 1991. godine, Vojislav [e{eq sudjelovao
na politi~kom skupu u Vrawu, te da sam ja prisustvovao doga|aju. Sje}am se
da je [e{eq izjavio da je Vaki} (ime nepoznato) komandovao grupom dobro-
voqaca SRS-a (Srpska radikalna stranka), koji su izvr{ili operaciju u
Borovu Selu. [e{eq je tako|er rekao da su dobrovoqci SRS-a branili
Srbe u Borovu Selu. Pobornici SPO-a (Srpski pokret obnove) su isto bi-
li prisutni na skupu u Vrawu i uzvikivali su ime Vuka Dra{kovi}a. Sje-
}am se da je tijekom skupa do{lo do nekih sukoba izme|u dobrovoqaca SRS-a
i SPO-a koji su prisustvovali skupu. Skupu je prisustvovalo tri do ~etiri
tisu}e qudi. [e{equ nije puno trebalo da zapali gomilu i namjerno je spo-
menuo da Srbi u Hrvatskoj trebaju za{titu. Na neki na~in je [e{eq gur-
nuo qude da uzmu oru`je, a poznavaju}i temperament Srba, nije potrebno
mnogo da ih se izazove. Odmah nakon skupa se desetak qudi, ukqu~uju}i i me-
ne, prijavilo za dobrovoqce SRS-a, i nedugo nakon toga smo oti{li na
front. Rezultat [e{eqeva govora bio je taj da sam postao dobrovoqac
SRS-a... (2) Ja sam bio prvi dobrovoqac SRS-a iz Vrawa koji je oti{ao na
front. Za Borovo Selo sam se vozio vlakom, autobusom i na splavi s jo{
jednim ~ovjekom iz Ni{a. Dobio sam ispravu od predsjednika podru`nice
SRS-a u Vrawu, zvanog Mita (ime i prezime nepoznato), kako bih mogao pu-
tovati bez karte. Sje}am se da sam u Borovo Selo stigao na splavi koja se
koristila za prijelaz preko Dunava. Kada sam stigao u Borovo Selo, sje}am
se da je mnogo oru`ja, uz ostale dobrovoqce, pristiglo iz Srbije. Tako|er
se sje}am da je komandant mjesne TO u Borovom Selu, izvjesni Vuka{in [o-
{ko}anin, bio ubijen nekoliko dana prije moga dolaska. Na tom podru~ju
sam se zadrào ~etiri dana, nakon ~ega sam se vratio u Vrawe. Sje}am se da
su na srpskoj obali Dunava, nasuprot Borovu Selu, bile raspore|ene broj-
ne snage JNA, a svi dobrovoqci su imali neka pisma, koja su zaprimili dje-
lomi~no od SRS-a i koja su im omogu}ila da kroz podru~je pro|u bez pro-
blema. (3) Da se vratim na skup u Vrawu, sje}am se da je u to vrijeme {ef
MUP-a bio Zoran Jawi}, i bilo je o~igledno da su radikali imali punu po-
dr{ku MUP-a s obzirom da je policija, koja je bila prisutna za vrijeme sku-
pa, tijekom sukoba s prista{ama SPO-a dràla stranu radikala... izjavio
505
sam da je ve~er nakon skupa organizirana ve~era u piceriji “Grof”, gdje je
odràn sastanak. @elim pojasniti da je to bio sastanak pro{irenog Op-
{tinskog odbora, i tkogod je htio uìvo vidjeti [e{eqa, mogao je u}i u re-
storan. U to je vrijeme mnogo qudi smatralo [e{eqa srpskim herojem. To
nije bio pravi sastanak Op{tinskog odbora, pa je do{lo mnogo qudi. Svr-
ha ovog sastanka je bila privu}i qude u SRS, te pokazati da je sve vrlo do-
bro organizirano i da dobrovoqci nisu sami morali i}i na front. Drugim
rije~ima, ovaj sastanak je trebao pokazati da je SRS bila dobro organizi-
rana. U to je vrijeme SPS (Socijalisti~ka partija Srbije) bila na vlasti,
i oni koji su se javili dobrovoqno nisu htjeli dati svoj potpis u javnosti i
bilo im je to ugodnije uraditi u restoranu. U restoranu je [e{eq ponovio
one iste stvari koje je rekao tijekom skupa. Rekao je da }e svaki Srbin do-
biti “tompson” s metkom za jednog Hrvata. Dopustite mi da kaèm da sam ja
bio jedan od prvih ~lanova SRS-a u Vrawu, ali sam kasnije protjeran iz
stranke zato {to sam se suprotstavio [e{equ jer je napustio ideju monar-
hije. [e{eqeva glavna ideja je bila da Hrvatska, koju spomiwe kao srpsku
zemqu, bude etni~ki o~i{}ena. To je poruka koju sam shvatio nakon {to sam
~uo [e{eqeve rije~i, i siguran sam da su je i drugi qudi tako shvatili. Ve-
}ina dobrovoqaca SRS-a su bili olo{, i na front su i{li samo zbog te-
{ke ekonomske situacije u zemqi, pa su mislili da se mogu brzo obogatiti
pqa~kaju}i. [e{eq je bio jedina opozicija s takvim stavom, on je povezi-
vao ovu ~etni~ku ideju s nekim drugim stvarima. Pri~ao je o povijesti i
granicama Srbije. [e{eq je rekao da je Srbija jaka zemqa, ali da ima Srba
koji trebaju na{u (SRS) za{titu, i boqe je ako se puca po tu|em dvori{tu
nego po na{em. O tim stvarima sam ~uo tijekom skupa u Vrawu, ali to su
stvari koje je [e{eq ponavqao tijekom svojih javnih pojavqivawa. [e{eq
je bio veoma vje{ti manipulator, koji je koristio krizu u ekonomiji, in-
flaciju i ~iwenicu da qudi nisu imali prava zaposlewa, da napravi da se
qudi osje}aju korisnim brane}i zemqu. Mediji su radili wemu u korist, qu-
di su mogli konstantno ~uti izvje{taje o incidentima u Mirkovcima ili
o tome {to se doga|a u Predsjedni{tvu, ~iji ~lan je bio Stipe Mesi}. Qu-
di bi konstantno slu{ali da su Srbi u Hrvatskoj ugroèni. To smo ja i dru-
gi qudi osje}ali u tom razdobqu ìvota. Iz razgovora u kafi}ima moglo
se osjetiti kako SRS sve vi{e ja~a i kako je mnogo qudi bilo pod utjecajem
[e{eqa. Zapo~elo se s distribucijom ~asopisa “Velika Srbija” Op{tin-
skom odboru SRS-a u Vrawu. (4) U vojarni u Bubaw Potoku sam vidio neke
~lanove SRS-a kako koordiniraju distribuciju uniformi i dobrovoqce
SRS-a kako odlaze na front. Nisu mi poznata imena ~lanova SRS-a koji su
bili u Bubaw Potoku... Kada sam bio u Vinariji u Erdutu i vidio ostale do-
brovoqce, shvatio sam da ve}ina wih nije bila ni odsluìla vojni rok, te
da su ve}inom bili psihopati i lu|aci, i ja nisam vjerovao tim qudima. Za-
to sam se radije htio pridruìti jedinici JNA nego da budem s tim qudi-
ma, iako su moje ideje bile radikalne i u potpunosti odane SRS. Dobrovoq-
ci, koje sam vidio u Erdutu, do{li su na front pqa~kati, ali to nisu javno
izjavili jer nisu imali povjerewa jedni u druge. Ti dobrovoqci su bili s
dna dru{tva. Te dobrovoqce sam prosudio po wihovom pona{awu. Bili su
506
strastveni pu{a~i, konstantno su pili. Ubili su neke pse koji su bili pri-
vezani na uzicu. Shvatio sam da to nije moje okruèwe. Bila je nekolicina
wih koji su bili u redu, posebice oni koji su pristigli s dokumentima, od-
nosno pozivima za vojsku. (5) @elim napraviti razliku izme|u dobrovoqa-
ca SRS-a i dobrovoqaca. Dobrovoqci SRS-a su ~inili samo jedan dio do-
brovoqaca. Stigli su na organiziran na~in, imali su potvrde, dok ostali
dobrovoqci to nisu imali. Qudi bi postali dobrovoqci iz razli~itih
razloga. Nakon {to je oslobo|en most u Bogojevu, qudi su znali da mogu la-
ko do}i do Erduta kroz Borovo Selo i Daq. Mnogo onih koji su prvobitno
oti{li tamo, samo su oti{li, pqa~kali, a onda se vratili u Srbiju istoga
dana iz razloga {to su znali da nije postojala kontrola, i o tome se ve} bi-
lo pro~ulo. Dobrovoqci, koje je organizirala SRS, su bili tamo kako bi
{titili srpski narod, ali ve}ina wih se nalazila tamo kako bi pqa~kala.
Vidio sam dobrovoqce SRS-a kako nakon pada Vukovara kradu stereo, vi-
deo opremu iz ku}a u Vukovaru. U Vukovaru postoji podru~je koje se zove De-
sna Supoderica, gdje su se nalazile lijepe i dobro namje{tene ku}e. Hrva-
ti su svoje vrijedne predmete dràli u podrumima svojih ku}a, jer su znali
da }e se, po wihovom odlasku, vjerojatno izvr{iti pretres istih. Dobro-
voqci su provalili u te podrume, i vidio sam jednog kako iz jednog od po-
druma uzima kolekciju kovanog novca. Vidio sam da su neki obavili nu`du
na namje{taju u tim ku}ama. Znao sam da su to dobrovoqci SRS-a jer kada je
[e{eq do{ao u Vukovar, okupio je svoje qude oko sebe... [e{eq je do{ao
u Erdut unutar razdobqa od 20 dana koje sam ja proveo u Vinariji u Erdutu.
Osobno sam vidio [e{eqa, wegov dolazak su organizirali iz Beograda, s
obzirom da su pristigli u onim crvenim autobusima beogradskog prijevo-
znog poduze}a pod nazivom GSP (Gradsko saobra}ajno poduze}e). Vidio sam
@eqka Ra`natovi}a, zvanog Arkan, kada je pozdravio [e{eqa, nakon ~ega
je [e{eq postrojio svoje dobrovoqce koji su bili do{li s wim iz Beogra-
da. [e{eq je, izme|u ostalog, rekao da usta{e treba ubiti i protjerati, jer
je to srpski teritorij. Ovdje potvr|ujem da sam shvatio da je [e{eq pod
usta{ama podrazumijevao cjelokupni hrvatski narod. Kasnije u ìvotu, ~i-
taju}i [e{eqeve kwige i programe wegove stranke, shvatio sam da je [e-
{eq stvorio mnogo problema srpskom narodu, te da nije bio {ovinist ne-
go ne{to jo{ gore, ~ovjek bolesnog uma. (6) Potvr|ujem da sam, po dolasku u
Vukovar, stavqen pod komandu Kamenog (ime i prezime nepoznato), koji je
bio komandant rezervista i dobrovoqaca. Kameni je bio ~ovjek koji je odr-
àvao kontakte s JNA. Prisustvovao je sastancima s majorom Veselinom
[qivan~aninom, kapetanom Miroslavom Radi}em i kapetanom Qubomi-
rom Stojanovi}em. Kamenom je bio podre|en na{ komandant, koji je bio
mje{tanin sela Berak, blizu Vukovara. Ne mogu se sjetiti kako se taj ko-
mandant zvao. Moja grupa je imala zadatak nadzirati ulice u Vukovaru koje
su prethodno bile o~i{}ene od Hrvata. Bili smo u poziciji vidjeti {to je
bilo u~iweno. Ime Slobodan Kati} mi zvu~i poznato, ali ga ne mogu pove-
zati s nijednom osobom iz jedinice “Leve Supoderice” iz Vukovara... Po-
tvr|ujem da je Kameni dao nare|ewe na{oj grupi da ubije Hrvate, bez obzi-
ra jesu li naoruàni ili ne. Sada se isto sje}am da su dobrovoqci SRS-a u
507
Vukovaru zarobili i ubili pet Hrvata, koji su se bili predali i koji su bi-
li predali oru`je. Taj doga|aj sam vidio na svoje o~i, kao i ostalih 20 do-
brovoqaca. Ubijawe ovih pet Hrvata dovodim u vezu s onim {to sam rekao,
tj. da je naredba Kamenog bila jasna, da se zarobqenici ne vode u “Velepro-
met”, jer za to nije bilo vremena tijekom sukoba, nego da umjesto toga budu
likvidirani. Sje}am se da su ti Hrvati doslovno bili zaklani; grkqani su
im bili prerezani velikim noèvima, a vri{tawe koje smo ~uli je bilo ne-
zamislivo i jezivo. Nisam prepoznao nijednog izvr{iteqa u ovom inciden-
tu. Nedugo prije pada Vukovara, ~ak je i Komanda postala opu{tenija u smi-
slu da uop}e nije bilo kontrole nad dobrovoqcima, koji su mogli raditi
{togod su htjeli. (7) [e{eq se nalazio u Vukovaru nakon {to su srpske
snage preuzele Milovo brdo, i rekao bih da se to dogodilo otprilike mje-
sec dana prije pada Vukovara, ali bih mogao biti u krivu. Osobno sam vidio
[e{eqa, i bio sam u blizini kada je imao sastanak u Komandi u Novoj uli-
ci, gdje je gardijski put bio smje{ten, ali samom sastanku nisam prisustvo-
vao. [e{eq nije mogao do}i u Vukovar, a da vojska to ne bi znala. Postoja-
lo je jedno vozilo na kojem je bio instaliran zvu~nik i vrtila se kaseta sa
[e{eqevim glasom pozivaju}i Hrvate da se predaju, da predaju svoje oru`-
je jer su opkoqeni, te da im nitko ne}e u~initi naào. Kaseta se tijekom
[e{eqeva posjeta pu{tala na ulicama Vukovara... Ispitivawe hrvatskih
zarobqenika je provedeno u “Veleprometu”. Ispitivawa su provodili mje-
{tani koji su poznavali Hrvate koji su bili zatvoreni u “Veleprometu”.
Zarobqenici su uglavnom bili civili, koji su bili naoruàni i koji su
sudjelovali u borbama. I civili su isto bili zatvoreni u “Veleprometu”.
U “Veleprometu” je bio i jedan krupan momak koji je pripadao jedinici Ka-
menog; taj momak je bio visok, tamne puti, imao je bradu, ra{~upanu kosu i
bio je ja~e gra|e. Taj momak se brutalno odnosio prema tim qudima koji su
privedeni radi ispitivawa. To sam vidio iz daqine, taj momak je imao ve-
liki no` zvani kama. Ne znam da li je nadimak ovom ~ovjeku bio Topola.
Sje}am se da bi i u no}nim satima ~etni~ki dobrovoqci dolazili u “Vele-
promet” kako bi li{ili zatvorenike wihovih vrijednih predmeta. To sam
vidio, i znam da su dobrovoqci imali propusnicu da izlaze no}u van. Ovim
dobrovoqcima je bilo dopu{teno kretati se no}u tako {to bi pokazali te
propusnice vojnicima JNA... U “Veleprometu” se nalazila prostorija gdje
su se odvijala ispitivawa, a unutar te prostorije su bile video-kasete o
propagandi HDZ-a koje su prikazivale Hrvate, koji su onda mogli biti
identificirani me|u zatvorenicima “Veleprometa”. Za sastanak koji se
odrào u vukovarskoj bolnici ~uo sam od jednog od dobrovoqaca Kamenog,
koji je bio stalni straàr oko bolnice, jer je bolnica bila kompletno za-
tvorena. Nisam upitao tog dobrovoqca kako mu je ime. Dobrovoqac mi je
rekao da ve}ina qudi u bolnici nisu pacijenti, ve} pripadnici ZNG-a
(Zbor narodne garde) koji su se tamo skrivali. Ne sje}am se da li mi je taj
dobrovoqac rekao i{ta o odlukama koje su donesene tijekom sastanka u bol-
nici, a kojem su prisustvovali major Veselin [qivan~anin, kapetan Qu-
bomir Stojanovi} i Kameni... Potvr|ujem da su neke kolege Kamenog, ~i-
ja imena ne znam, rekli da im je Kameni bio rekao da su zatvorenici iz
508
bolnice likvidirani. Nisu spomenuli imena onih koji su sudjelovali u li-
kvidaciji zatvorenika, niti su spomenuli nazive jedinica. Me|utim, vidio
sam autobuse koji su prevozili zatvorenike u smjeru Negoslavaca, a primi-
jetio sam da su u predwem dijelu autobusa sjedili naoruàni dobrovoqci
koji su nosili maskirne uniforme i pratili zatvorenike. Siguran sam da
su doti~ni u autobusima bili dobrovoqci, jer su vojnici JNA bili puno
mla|i u odnosu na dobrovoqce”.
528. izjava neboj{e Stojanovi}a od 21. juna 2006. godine, data po pra-
vilu 89f. Drugo poglavqe izjave je naslovqeno “Po~etak sukoba u Jugosla-
viji i aktivnosti Vojislava [e{eqa”. Ono je raspore|eno u deset paragra-
fa, ali ih ovde donosim bez tih oznaka: “Kada je po~eo sukob u Jugoslaviji,
ja sam ìveo i radio u Vrawu, na jugu Srbije. U to vreme je u Srbiji zaì-
veo vi{estrana~ki ìvot, i u Vrawu je, u okviru izborne kampawe, odràn
veliki miting SRS (Srpske radikalne stranke) preko puta starog muzeja u
Vrawu. To je bilo posle po~etka sukoba u Borovom Selu maja 1991. godine.
Do{ao je Vojislav [e{eq i wegovi saradnici, me|u kojima sam li~no pre-
poznao Vaki}a, ~ije ime ne znam, iz Ni{a. Na tom mitingu, Vojislav [e-
{eq se hvalio sa govornice da su proradili “radikalski tompsoni” i da su
pobijene usta{e u Borovom Selu. “Tompson” je bio mitraqez iz Drugog
svetskog rata. Kada je rekao “usta{e”, [e{eq je mislio na sve Hrvate. Tom
prilikom je pomenuo i granicu Velike Srbije Karlobag-Vara`din-Viro-
vitica, i da svako ko èli i ko ima u sebi srpskog patriotizma, treba da ode
u Hrvatsku i pomogne bra}i Srbima u odbrani srpske zemqe. Ja sam, kao
tada{wi simpatizer SRS, prisustvovao mitingu i dobro se se}am wegovih
re~i. Sje}am se da je [e{eq izjavio da je Vaki} (ime nepoznato) komando-
vao grupom dobrovoqaca SRS-a (Srpska radikalna stranka), koji su izvr-
{ili operaciju u Borovu Selu. [e{eq je tako|er rekao da su dobrovoqci
SRS-a branili Srbe u Borovu Selu. Pobornici SPO-a (Srpski pokret ob-
nove) su isto bili prisutni na skupu u Vrawu i uzvikivali su ime Vuka Dra-
{kovi}a. Sje}am se da je tijekom skupa do{lo do nekih sukoba izme|u do-
brovoqaca SRS-a i SPO-a koji su prisustvovali skupu. Skupu je prisustvo-
valo tri do ~etiri tisu}e qudi. [e{equ nije puno trebalo da zapali gomi-
lu, i namjerno je spomenuo da Srbi u Hrvatskoj trebaju za{titu. Na neki na-
~in je [e{eq gurnuo qude da uzmu oru`je, a poznavaju}i temperament Sr-
ba, nije potrebno mnogo da ih se izazove. Odmah nakon skupa se desetak qu-
di, ukqu~uju}i i mene, prijavilo za dobrovoqce SRS-a, i nedugo nakon toga
smo oti{li na front. Rezultat [e{eqeva govora bio je taj da sam postao
dobrovoqac SRS-a. Sje}am se da je u to vrijeme na~elnik MUP-a u Vrawu
bio Zoran Jawi}, i bilo je o~igledno da su radikali imali punu podr{ku
MUP-a. Tokom sukoba s prista{ama SPO-a, policija, koja je bila prisut-
na za vreme skupa, je dràla stranu radikala. Mitingu su prisustvovali
advokat, pokojni Miomir To{i} zvani Mita Vol, kao predsednik SRS u
Vrawu, Bo{ko Mihajlovi} zvani Talimat, kao potpredsednik SRS u Vra-
wu, Slavoqub zvani Grof, ~ije prezime ne znam, i lice sa nadimkom Gana,
~ije ime i prezime ne znam, iz Zlatokopa u okolini Vrawa, koji se po po-
vratku sa rati{ta 1995-96. hvalio da je dosta qudi ubio i tada je imao dosta
509
novca. Uve~e, posle mitinga, Vojislav [e{eq, Vaki} i rukovodstvo SRS
iz Vrawa, oti{li su u piceriju “Grof” u Vrawu, gde je odràn sastanak Op-
{tinskog odbora SRS, kome sam i ja prisustvovao. Tu su Vojislava [e{e-
qa do~ekali qudi iz Bujanovca, Pre{eva, Surdulice i Trgovi{ta koji su
èleli da odu na rati{te. [e{eq im je rekao da }e predsednik SRS u Vra-
wu, advokat zvani Mita Vol, da im izda potvrde za putovawe, a da }e ih Va-
ki} iz Ni{a ~ekati u Ni{u i ispratiti ih u kasarnu JNA u Bubaw Poto-
ku kod Beograda. Dobrovoqcima }e se dati oru`je i oprema u Bubaw Poto-
ku i odakle }e biti upu}eni na rati{te u autobusima. Ja sam li~no ~uo Vo-
jislava [e{eqa da ovo kaè. To je bio sastanak pro{irenog Op{tinskog
odbora, i tkogod je htio uìvo vidjeti [e{eqa, mogao je u}i u restoran. U
to je vrijeme mnogo qudi smatralo [e{eqa srpskim herojem. To nije bio
pravi sastanak op{tinskog odbora, pa je do{lo mnogo qudi. Svrha ovog sa-
stanka je bila privu}i qude u SRS, te pokazati da je sve vrlo dobro organi-
zirano i da dobrovoqci nisu sami morali i}i na front. Drugim rije~ima,
ovaj sastanak je trebao pokazati da je SRS bila dobro organizirana. U to je
vrijeme SPS (Socijalisti~ka partija Srbije) bila na vlasti, i oni koji su
se javili dobrovoqno nisu htjeli dati svoj potpis u javnosti i bilo im je to
ugodnije uraditi u restoranu. U restoranu je [e{eq ponovio one iste stva-
ri koje je rekao tijekom skupa. Rekao je da }e svaki Srbin dobiti “tompson”
s metkom za jednog Hrvata. Dopustite mi da kaèm da sam ja bio jedan od pr-
vih ~lanova SRS-a u Vrawu. Me|utim, kasnije sam protjeran iz stranke za-
to {to sam se suprotstavio [e{equ jer je napustio ideju monarhije. [e{eqev
glavni ciq, kao i glavni ciq SRS-a, je bio da se povrate srpske teritori-
je koje su pripale Hrvatskoj posle Drugog svetskog rata i da se stvori Ve-
lika Srbija. Kao dobrovoqac SRS/S^P-a, ja sam verovao u ovaj ciq. Kao je-
dan od na~ina da se stvori Velika Srbija, jedan od [e{eqevih ciqeva je da
etni~ki o~isti delove Hrvatske, za koje je on smatrao da su srpske zemqe.
To je poruka koju sam shvatio nakon {to sam ~uo [e{eqeve rije~i, i sigu-
ran sam da su je i drugi qudi tako shvatili. Ve}ina dobrovoqaca SRS/S^P
su bili neobrazovani i primitivni qudi koji nisu imali dovoqno prili-
ka u ìvotu. Ove osobe su ~esto i{le na front samo zbog te{ke ekonomske
situacije u zemqi. Mislili su da se mogu brzo obogatiti pqa~kaju}i. Po-
nekada su qudi koji su prisustvovali SRS mitinzima govorili o “osloba-
|awu” srpskih teritorija koje su izgubili tokom Drugog svetskog rata.
“Osloba|awem” ovih teritorija, dobrovoqci SRS/S^P bi pomogli Srbi-
ma koji ìve na ovim teritorijama da povrate svoja prava. Me|utim, u prak-
si “osloba|awe” ovih teritorija zna~i da }e Hrvati i muslimani koji tamo
ìve biti proterani. To je bio program. To je bilo zaduèwe i dobrovoq-
ci SRS/S^P su znali {ta treba da rade. [e{eq je bio jedina opozicija s
takvim stavom, on je povezivao ovu ~etni~ku ideju s nekim drugim stvarima.
Pri~ao je o povijesti i granicama Srbije. [e{eq je rekao da je Srbija ja-
ka zemqa, ali da ima Srba kojima treba na{a (SRS) za{tita, i boqe je ako
se puca u tu|em dvori{tu nego u na{em. O tim stvarima sam ~uo tijekom sku-
pa u Vrawu, ali to su stvari koje je [e{eq ponavqao tijekom svojih javnih
pojavqivawa. [e{eq je bio veoma vje{ti manipulator, koji je koristio
510
krizu u ekonomiji, inflaciju i ~iwenicu da qudi nisu imali prava zapo-
slewa da napravi da se qudi osje}aju korisnim brane}i zemqu. Mediji su ra-
dili wemu u korist. Qudi su mogli konstantno ~uti izvje{taje o inciden-
tima u Mirkovcima ili o tome {to se doga|a u Predsjedni{tvu, ~iji ~lan
je bio Stipe Mesi}. Qudi bi konstantno slu{ali da su Srbi u Hrvatskoj
ugroèni. To smo ja i drugi qudi osje}ali u tom razdobqu na{eg ìvota. Iz
razgovora u kafi}ima moglo se osjetiti kako SRS sve vi{e ja~a i kako je
mnogo qudi bilo pod utjecajem [e{eqa. Zapo~elo se s distribucijom ~aso-
pisa stranke, “Velika Srbija”, op{tinskim odborima SRS-a u celoj Srbi-
ji. Znam da je SRS poslala nekoliko grupa dobrovoqaca za Vukovar, Oku~a-
ne, Bosanski Brod. Znam da je me|u tim dobrovoqcima bio i Goran Krsti},
koji je rawen u ruku i trajni je invalid, a koji danas stanuje u nasequ Lede-
ne stene u Vrawu, i Neboj{a Veli~kovi}, koji je poginuo. Ja sam bio prvi
dobrovoqac SRS-a iz Vrawa koji je oti{ao na front. Za Borovo Selo sam
se vozio vlakom, autobusom i na splavi s jo{ jednim ~ovjekom iz Ni{a. Do-
bio sam ispravu od predsjednika podru`nice SRS-a u Vrawu, Miomira To-
{i}a zvanog Mita Vol, kako bih mogao putovati bez karte. Sje}am se da sam
u Borovo Selo stigao na splavi koja se koristila za prijelaz preko Duna-
va. Kada sam stigao u Borovo Selo, sje}am se da je mnogo oru`ja, uz ostale
dobrovoqce, pristiglo iz Srbije. Tako|er se sje}am da je komandant mjesne
TO u Borovom Selu, izvjesni Vuka{in [o{ko}anin, bio ubijen nekoliko
dana prije mog dolaska. Na tom podru~ju sam se zadrào ~etiri dana, nakon
~ega sam se vratio u Vrawe. Sje}am se da su na srpskoj obali Dunava, nasu-
prot Borovu Selu, bile raspore|ene brojne snage JNA, a svi dobrovoqci su
imali neka dokumenta, koja su im pomogla da putuju kroz tu oblast bez pro-
blema. SRS je svojim dobrovoqcima izdavala takve dokumente”.
U tre}em poglavqu Stojanovi} daje novu verziju opisa svog dolaska u
Erdut: “Jula ili avgusta 1991. godine, kao rezervista Gardijskog motorizo-
vanog oklopnog puka, dobio sam poziv za vojnu ve`bu od VP 4795, preko
uobi~ajenog vojnog pozivara. Na pozivu je pisalo da treba da se sa punom
ratnom opremom javim u Bubaw Potok, odakle me je deùrni oficir upu-
tio u Bogojevo, severno od Vukovara. U Bubaw Potoku sam video veliki
broj dobrovoqaca koji su tu ~ekali zaduèwa uniformi i oru`ja i koji su
odatle slati na rati{te. U vojarni u Bubaw Potoku sam vidio neke ~lano-
ve SRS-a kako koordiniraju distribuciju uniformi i dobrovoqce SRS-a
kako odlaze na front. Nisu mi poznata imena ~lanova SRS-a koji su bili u
Bubaw Potoku. Kada sam stigao na autobusku stanicu u Bogojevu, na autobu-
skoj stanici su me uputili u SO Bogojevo. Tamo sam se susreo sa jo{ neko-
liko rezervista Gardijskog motorizovanog oklopnog puka, uglavnom iz Be-
ograda, koje nisam poznavao. Najverovatnije smo zakasnili na sastanak, pa
su nas iz SO Bogojevo poslali u Erdut, severno od Vukovara. U Erdutu, u
Vinariji, nalazila se komanda lokalne TO i mi smo se tamo javili koman-
dantu Bo{ku Boli}u. Boli} je nekada bio na~elnik SUP-a Osijek, a tada
je bio na~elnik SUP-a Erdut. Goran Hayi} je bio komandant celokupne
TO SBZS. Kada smo stigli u Erdut, shvatili smo da smo gre{kom tamo
upu}eni, jer se na{a jedinica nalazila ju`no od Vukovara. Kako iz komande
511
TO SBZS nisu bili u prilici da nas po{aqu da se pridruìmo na{oj je-
dinici, rekli su nam da tu ostanemo. Istovremeno je komanda TO SBZS
prikupqala dobrovoqce iz Srbije kako bi oformila novu jedinicu. Rekli
su nam da se prikqu~imo toj jedinici, {to smo mi odbili, jer smo hteli da
budemo u na{oj jedinici, jedinici JNA. Sve jedinice koje su bile raspore-
|ene u Erdutu su stavqene pod celokupnu kontrolu TO SBZS, kojom je pred-
vodio Goran Hayi}, koji je izdavao operativne zadatke svakoj od ovih jedi-
nica. Arkan i wegove jedinice su bile pot~iwene Goranu Hayi}u. Kada sam
bio u Vinariji u Erdutu i vidio ostale dobrovoqce, shvatio sam da ve}ina
wih nije bila ni odsluìla vojni rok, te da su ve}inom bili psihopati i
lu|aci, i ja nisam vjerovao tim qudima. Zato sam se radije htio pridruì-
ti jedinici JNA nego da budem s tim qudima, iako su moje ideje bile radi-
kalne i u potpunosti odane SRS. Dobrovoqci, koje sam vidio u Erdutu, su
do{li na front pqa~kati, ali to nisu javno izjavili jer nisu imali povje-
rewa jedni u druge. Ti dobrovoqci su bili s dna dru{tva. Te dobrovoqce
sam prosudio po wihovom pona{awu. Bili su strastveni pu{a~i, konstant-
no su pili. Ubili su neke pse koji su bili privezani na uzicu. Shvatio sam
da to nije moje okruèwe. Bila je nekolicina wih koji su bili u redu, po-
sebno oni koji su pristigli s dokumentima o mobilizaciji. U Erdutu smo
ostali dve nedeqe do 20 dana i u tom periodu smo mogli da posmatramo {ta
se u Erdutu de{ava. Prvog dana, kad smo do{li, primili smo instrukcije od
Bo{ka Boli}a, a slede}ih dana smo dobijali instrukcije od predstavnika
lokalne vlasti, ministara u vladi SBZS, ~ijih se imena ne se}am, sve do do-
laska @eqka Ra`natovi}a Arkana. Kada je do{ao @eqko Ra`natovi} Ar-
kan, on je preuzeo kontrolu nad Vinarijom i wenim objektima, i onda smo
dobijali instrukcije od wega. Po dolasku @eqka Ra`natovi}a Arkana, Go-
ran Hayi} i ministri vlade SBZS, koji su tokom dana radili u Daqu, pro-
vodili su no}i u Erdutu, u Centru za obuku Srpske dobrovoqa~ke garde
(SDG). Ja sam znao kako Goran Hayi} izgleda, jer sam ga video preko medija.
@elim napraviti razliku izme|u dobrovoqaca SRS-a i ostalih dobrovo-
qaca. Dobrovoqci SRS-a su ~inili samo jedan dio dobrovoqaca. Stigli su
na organiziran na~in, imali su kod sebe potvrde, izdate od strane SRS, dok
ostali dobrovoqci to nisu imali. Qudi bi postali dobrovoqci iz razli-
~itih razloga. Nakon {to je oslobo|en most u Bogojevu, qudi su znali da
mogu lako do}i do Erduta kroz Borovo Selo i Daq. Mnogo onih koji su pr-
vobitno oti{li tamo, samo su oti{li, pqa~kali, a onda se vratili u Srbi-
ju istoga dana iz razloga {to su znali da nije postojala kontrola, i o tome
se ve} bilo pro~ulo. Dobrovoqci, koje je organizirala SRS, su odlazili na
linije fronta jer su verovali da treba da {tite srpski narod, ali ve}ina
wih se nalazila tamo kako bi pqa~kala. Na primer, vidio sam dobrovoqce
SRS-a kako nakon pada Vukovara kradu stereo, video opremu iz ku}a u Vu-
kovaru. Nakon {to je oslobo|en most u Bogojevu, Goran Hayi} je naredio da
“arkanovci” proveravaju dokumente svih dobrovoqaca, koji su poku{avali
da pre|u srpsku granicu sa Hrvatskom. Goran Hayi} je hteo da bude siguran
da svi dobrovoqci dolaze organizovano u Hrvatsku, sa dokumentima izda-
tim od strane politi~kih stranaka, kao {to je SRS. To je bilo Goranu
512
Hayi}u bitno, zato {to se brinuo za svoju li~nu sigurnost. Zbog toga su
“Arkanovi tigrovi” proveravali dokumente svih dobrovoqaca koji su pre-
lazili most kod Bogojeva. Arkan je bio zaduèn za bezbednost Gorana
Hayi}a i ministara iz wegove vlade. U Vukovaru postoji podru~je koje se
zove Desna Supoderica, gdje su se nalazile lijepe i dobro namje{tene ku}e.
Hrvati su svoje vrijedne predmete dràli u podrumima svojih ku}a jer su
znali da }e se, po wihovom odlasku, vjerojatno izvr{iti pretres istih. Do-
brovoqci su provalili u te podrume, i vidio sam jednog kako iz jednog od
podruma uzima kolekciju kovanog novca. Vidio sam da su neki obavili nu-
`du na namje{taju u tim ku}ama. Znao sam da su to dobrovoqci SRS-a, jer
kada je [e{eq do{ao u Vukovar, okupio je svoje qude oko sebe”.
êtvrto poglavqe se odnosi na Arkana i aktivnosti wegovih “tigro-
va”, pa onda sledi nova verzija opisa mog dolaska u Erdut i dovo|ewa dobro-
voqaca: “Dok sam bio u Erdutu, u Erdut je do{ao Vojislav [e{eq i doveo
sa sobom tri velika crvena autobusa iz Gradskog saobra}ajnog preduze}a
Beograd sa dobrovoqcima, mahom iz Pazove. Ja sam to li~no video. Dobro-
voqci koji su do{li s Vojislavom [e{eqem su bili potpuno neuredni, no-
sili su brade i imali kokarde na glavama. Nisu bili naoruàni. Vojislav
[e{eq se javio @eqku Ra`natovi}u Arkanu i rukovao se s wim. Odràna
je smotra dobrovoqaca i @eqko Ra`natovi} Arkan je naredio da oni koji
ho}e da ostanu, moraju da se obriju i upristoje, ako ne}e, vrati}e ih za Sr-
biju. Tome je prisustvovao i Goran Hayi}. Ja sam sve ovo li~no video. Ve}i-
na dobrovoqaca SRS/S^P je odlu~ila da ostane i obrijali su se. Wih
dvadesetak, otprilike 10 posto od ukupnog broja, vratilo se autobusima ko-
jima su do{li. Nakon {to su oti{li, Vojislav [e{eq je odrào govor do-
brovoqcima koji su ostali. Izme|u ostalog je rekao da su srpski ~etnici
dali ìvote u odbrani Borova Sela, kada je hrvatska policija u{la u Bo-
rovo Selo u maju. Tako je rekao da, gde god se usta{e nalaze, treba ih ubiti
i proterati, jer je sve ovo Srbija. O Srbiji je govorio u granicama Karlo-
bag-Vara`din-Virovitica. On je jo{ govorio, ali ne mogu da se setim sve-
ga {to je rekao. Dobrovoqcima je oru`je na revers izdao glavni magacio-
ner SDG, Stole, ~ije ime i prezime ne znam. Nakon tri dana obuke, ovi
SRS/S^P dobrovoqci su upu}eni na front u Borovo Selo. [e{eq je do-
{ao u Erdut unutar razdobqa od 20 dana koje sam ja proveo u Vinariji u Er-
dutu. Osobno sam vidio [e{eqa. Wegov dolazak su organizirali iz Beo-
grada, s obzirom da su pristigli u onim crvenim autobusima beogradskog
prijevoznog poduze}a pod nazivom GSP (Gradsko saobra}ajno poduze}e). Vi-
dio sam @eqka Ra`natovi}a, zvanog Arkan, kada je pozdravio [e{eqa, na-
kon ~ega je [e{eq postrojio svoje dobrovoqce koji su bili do{li s wim
iz Beograda. [e{eq je, izme|u ostalog, rekao da usta{e treba ubiti i pro-
tjerati, jer je to srpski teritorij. Ovdje potvr|ujem da sam shvatio da je [e-
{eq pod usta{ama podrazumijevao cjelokupni hrvatski narod. Kasnije u
ìvotu, ~itaju}i [e{eqeve kwige i programe wegove stranke, shvatio sam
da je [e{eq stvorio mnogo problema srpskom narodu, te da nije bio {ovi-
nist nego ne{to jo{ gore, ~ovjek bolesnog uma”.
513
U petom poglavqu Stojanovi} opet opisuje svoj dolazak u [id, a u {e-
stom daje novu, naru~enu verziju onoga {to je video na Milovom brdu u Vu-
kovaru: “Ja sam se na Petrovoj gori zadrào samo jednu no} i tamo jo{ uvek
nisam na{ao svoju jedinicu. Traìo sam da nas odvedu u na{u komandu, koja
se nalazila u Novoj ulici u Vukovaru. Sutradan su nas odveli do na{e ko-
mande Gardijskog motorizovanog oklopnog puka, gde sam zatekao poru~nika
Stojanovi}a, ~ije ime ne znam, i jednu grupu podoficira JNA. Re~eno nam
je, po{to smo pripadali rezervnom sastavu, da moramo da se prikqu~imo
dobrovoqcima na prvoj liniji fronta i da ~uvamo naseqe Bo{ko Buha, od-
nosno Milovo brdo. Drugu stranu, suprotno od kasarne JNA u Vukovaru, ko-
ja gleda na Mitnicu do vodotorwa i centra, gde se nalazi Bugarsko grobqe,
dràla je redovna jedinica Gardijskog puka. Ja i grupa rezervista koji su do-
{li sa mnom, prikqu~ili smo se rezervistima i dobrovoqcima, ali nismo
imali komandira JNA. Dobrovoqcima i rezervistima je na liniji fronta
komandovao Kameni, ~ije ime ne znam, pod okriqem TO Vukovar. Koordi-
naciju aktivnosti ove jedinice je vr{ila JNA, koja je ovu jedinicu i snab-
devala oru`jem, municijom i hranom. U grupi u kojoj sam se nalazio bilo je
troje qudi iz Beograda, me|u kojima i Zoran @. Vu~i}, koji je sada pomo}-
nik u Ministarstvu zdravqa Srbije, jedan u~iteq iz Bobote, jedan ~ovek iz
Trpiwe. Po{to sam ja bio slabog zdravqa, bio sam odre|en da ~uvam ku}e
koje su rezervisti i dobrovoqci osvojili u akcijama ~i{}ewa terena. Re-
zervisti i dobrovoqci su svakog drugog dana imali ove akcije. Prilikom
“osloba|awa” Milovog brda, dobrovoqci su pqa~kali sve ku}e, kako Srba,
tako Hrvata, jer nisu znali ~ija je ~ija ku}a. [ta nisu mogli da ponesu, oni
su lomili. To je ve} bilo vreme kada je Vukovar trebalo da se preda od stra-
ne ZNG. Me|u dobrovoqcima koji su pqa~kali ku}e, prepoznao sam Gorana
Tasi}a iz Bujanovca, sada{weg aktivnog ~lana SPO u Bujanovcu. Potvr|u-
jem da sam, po dolasku u Vukovar, stavqen pod komandu Kamenog (ime i pre-
zime nepoznato), koji je bio komandant rezervista i dobrovoqaca. Kameni
je bio ~ovjek koji je odràvao kontakte s JNA. Prisustvovao je sastancima
s majorom Veselinom [qivan~aninom. Kamenom je bio podre|en na{ ko-
mandant, koji je bio mje{tanin sela Berak, blizu Vukovara. Ne mogu se sje-
titi kako se taj komandant zvao. Moja grupa je imala zadatak nadzirati uli-
ce u Vukovaru koje su prethodno bile o~i{}ene od Hrvata. Bili smo u po-
ziciji vidjeti {to je bilo u~iweno. Ime Slobodan Kati} mi zvu~i pozna-
to, ali ga ne mogu povezati s nijednom osobom iz jedinice “Leve Supoderi-
ce” iz Vukovara. Kameni je izdao nare|ewe da se ubiju svi Hrvati koji su no-
sili oru`je. Dobrovoqci koji su vr{ili akcije ~i{}ewa terena govorili
su nam da na licu mesta ubijaju Hrvate koje zateknu, naoruàne ili ne, jer
nemaju vremena da ih vode u “Velepromet”, gde je bio sabirni centar i za-
tvor. Kameni je li~no na{oj grupi, koja je ~uvala ku}e, naredio da na licu
mesta streqamo sve Hrvate koje zateknemo. Potvr|ujem da je Kameni dao na-
re|ewe na{oj grupi da ubije Hrvate, bez obzira jesu li naoruàni ili ne.
Sada se isto sje}am da su dobrovoqci SRS-a u Vukovaru zarobili i ubili
pet Hrvata, koji su se bili predali i koji su bili predali oru`je. Taj doga-
|aj sam vidio na svoje o~i, kao i ostalih 20 dobrovoqaca. Ubijawe ovih pet
514
Hrvata dovodim u vezu s onim {to sam rekao, tj. da je naredba Kamenog bila
jasna, da se zarobqenici ne vode u “Velepromet”, jer za to nije bilo vreme-
na tijekom sukoba, nego da umjesto toga budu likvidirani. Sje}am se da su ti
Hrvati doslovno bili zaklani; grkqani su im bili prerezani velikim no-
èvima, a vri{tawe koje smo ~uli je bilo nezamislivo i jezivo. Nisam pre-
poznao nijednog izvr{iteqa u ovom incidentu. Nedugo prije pada Vukova-
ra, ~ak je i komanda postala opu{tenija u smislu da uop}e nije bilo kontro-
le nad dobrovoqcima, koji su mogli raditi {togod su htjeli. U blizini za-
vr{etka Milovog brda i kraja Wego{eve ulice nalazila se benzinska pum-
pa. Dan-dva pre pada Vukovara, nedaleko od te benzinske pumpe, ja sam li~-
no video kako nekoliko dobrovoqaca SRS/S^P tuku i koqu ~etiri-pet hr-
vatskih civila, mu{karaca, koji su se predali. Tome je prisustvovalo oko
trideset qudi. Komanda tada{we JNA je tada reagovala i pozvala na razgo-
vor Kamenog i Kineza, wegovog bliskog saradnika, ~ije ime ne znam. Me|u-
tim, oni nisu uhap{eni i sutradan je Kameni pri~ao kako svaki zarobqe-
nik mora da se preda komandi ili po{aqe u “Velepromet”. To je na mene de-
lovalo toliko potresno da sam traìo da me vrate na Petrovu goru, ali su
me umesto toga poslali u “Velepromet”.”
Sedmo poglavqe predstavqa interesima ha{kih istraìteqa prila-
go|ena verzija mog dolaska u Vukovar: “Dok sam bio na poloàju na Milo-
vom brdu, dobro se se}am da je jednom prilikom Vojislav [e{eq do{ao da
obi|e poloàje na Milovom brdu u vojnoj uniformi, sa kokardom na glavi.
Sa wime su bili wegovi saradnici, me|u kojima je bio i Vaki} iz Ni{a, Ka-
meni i wegovi qudi, me|u kojima je bio i Kinez. Sa Vojislavom [e{eqem je
bio i neko iz komande, ne se}am se ko, ali sam siguran da je morao biti ne-
ko, jer Vojislav [e{eq nije mogao bez odobrewa JNA da do|e na prvu li-
niju fronta. [e{eq se nalazio u Vukovaru nakon {to su srpske snage pre-
uzele Milovo brdo, i rekao bih da se to dogodilo otprilike mjesec dana
prije pada Vukovara, ali bih mogao biti u krivu. Osobno sam vidio [e{e-
qa, i bio sam u blizini kada je imao sastanak u komandi u Novoj ulici, gdje
je Gardijski puk bio smje{ten, ali samom sastanku nisam prisustvovao. [e-
{eq nije mogao do}i u Vukovar, a da vojska to ne bi znala. Postojao je jedan
oklopni transporter JNA na kojem je bio instaliran zvu~nik i vrtila se
kaseta sa [e{eqevim glasom pozivaju}i Hrvate da se predaju, da predaju
svoje oru`je jer su opkoqeni, te da im nitko ne}e u~initi naào. Kaseta se
tijekom [e{eqeva posjeta pu{tala na ulicama Vukovara. Posle toga, u ko-
mandi u Novoj ulici, gde se nalazio Gardijski puk, Vojislav [e{eq je imao
sastanak sa oficirima komande, navodno radi dogovora o zajedni~koj akci-
ji JNA i dobrovoqaca u zavr{nim operacijama u Vukovaru. Vojislav [e-
{eq se tamo zadrào pola sata-sat. Vojislav [e{eq je istog dana oti{ao
iz Vukovara. Ina~e, sa jednog oklopnog vojnog vozila se sa ogromnog zvu~-
nika svakog dana pu{tala ~etni~ka muzika i snimak [e{eqeve poruke da
se Hrvati mirno predaju jer }e JNA i dobrovoqci kad-tad osloboditi Vu-
kovar, a da im se garantuju ìvoti. Ja nisam video Vojislava [e{eqa da ko-
manduje dobrovoqcima u Vukovaru, wegova uloga je bila da ih organizuje i
podigne im moral”.
515
I doga|aji u “Veleprometu” su morali da dobiju novu verziju u osmom
poglavqu: “U “Veleprometu” je svakog dana 1.000 do 2.000 qudi, kako Srba,
tako Hrvata, prolazilo kroz odre|ene pretrese i ispitivawa. Od Hrvata
koji su prolazili kroz takve procedure oduzimali su sva dokumenta i dra-
gocenosti. Srbima je bilo dozvoqeno da zadrè svoja dokumenta i dragoce-
nosti. êsto se de{avalo da su oni Srbi koji su se nalazili u “Veleprome-
tu” fizi~ki maltretirali Hrvate, kao i wihove porodice, jer su to pre ra-
ta bile kom{ije i imali su nera{~i{}ene odnose. Jedan deo “Veleprome-
ta” je bio zatvoren. Pola “Veleprometa” je bio mu{ki, a pola ènski za-
tvor. Ispitivawe hrvatskih zarobqenika je provedeno u “Veleprometu”.
Ispitivawa su provodili mje{tani koji su poznavali Hrvate koji su bili
zatvoreni u “Veleprometu”. Zarobqenici su uglavnom bili civili, koji su
bili naoruàni i koji su sudjelovali u borbama. I civili su isto bili za-
tvoreni u “Veleprometu”. U “Veleprometu” je bio i jedan krupan momak ko-
ji je pripadao jedinici Kamenog; taj momak je bio visok, tamne puti, imao je
bradu, ra{~upanu kosu, i bio je ja~e gra|e. Taj momak se brutalno odnosio
prema tim qudima koji su privedeni radi ispitivawa. To sam vidio iz da-
qine, taj momak je imao veliki no` zvan kama. Ne znam da li je nadimak
ovom ~ovjeku bio Topola. Sje}am se da bi i u no}nim satima ~etni~ki do-
brovoqci dolazili u “Velepromet” kako bi li{ili zatvorenike wihovih
vrijednih predmeta. To sam vidio, i znam da su dobrovoqci imali propusni-
cu da izlaze no}u van. Ovim dobrovoqcima je bilo dopu{teno kretati se
no}u tako {to bi pokazali te propusnice vojnicima JNA. Ministar in-
formacija Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, Qubinko Stojanovi},
imao je kancelariju u “Veleprometu” i bio je ~esto tamo prisutan i mogao
je da vidi {ta se tamo de{ava. U “Veleprometu” se nalazila prostorija gdje
su se odvijala ispitivawa, a unutar te prostorije su bile video-kasete o
propagandi HDZ-a koje su prikazivale Hrvate, koji su onda mogli biti
identificirani me|u zatvorenicima “Veleprometa”. No}u su Srbi, a pre
svega pripadnici TO Vukovar, Vukovar~ani, izvodili Hrvate iz “Velepro-
meta” i vodili ih u nepoznatom pravcu. Ja sam bio prisutan kada se ovo de-
{avalo. Na primer, u “Veleprometu” su bila dva brata blizanca koji su ne-
stali tokom no}i i kasnije sam saznao da su ubijeni. Jednom je neki dobro-
voqac iz jedinice Kamenog iz [apca, ~ije ime ne znam, izvukao jednog Hr-
vata iz “Veleprometa” i ubio ga na licu mesta. Ja sam to li~no video, i na
osnovu toga pretpostavqam da su i ostali odvedeni Hrvati bili ubijeni.
Jedne no}i su izveli iz zatvora u “Veleprometu” jednog Hrvata, ~ije ime ne
znam, i optuìli ga da je on snajperista. Tukli su ga toliko da su od udara-
ca u glavu slomili kundak pu{ke M-48, a zatim mu je gorepomenuti Kinez
pucao krateòm pu{ke u glavu. Taj ~ovek je odmah preminuo, a Kinez i we-
gova grupa su oti{li iz “Veleprometa”. Ja sam sutradan obavestio tzv. ko-
mandanta “Veleprometa”, Qubinka Stojanovi}a (koji je posle pada Vukova-
ra bio ministar za informisawe SAO SBZS), o ovom incidentu, i rekao
mu da se ovakvi incidenti de{avaju no}u. Oficir bezbednosti Zoraja, ~ije
ime ne znam, koji je bio u Vukovaru, bio je tako|e upoznat sa ovim, ali JNA
nije ni{ta preduzela povodom tog konkretnog slu~aja kako bi istraìla te
516
incidente i kaznila one koji su odgovorni. Me|utim, nakon {to sam obave-
stio JNA o ovim incidentima, JNA je po~ela da transportuje civile, Sr-
be i Hrvate, iz “Veleprometa” u [id, u Republici Srbiji”.
Vrhunac je opet predstavqala Ov~ara, ali sad s vi{e izmi{qenih de-
taqa: “U tom periodu se ose}alo i dosta govorilo da se bliì pad Vukova-
ra. Po{to se o~ekivalo da }e qudi masovno krenuti da izlaze iz podruma u
Vukovaru, JNA je izdala naredbu da regularni i rezervni sastav JNA obra-
te pa`wu da ne pobegnu oni koji su navodno okrvavili ruke zlo~inima pro-
tiv Srba. Se}am se da su Qubinko Stojanovi} i jo{ nekoliko vi|enijih Vu-
kovar~ana oformili komisiju koja je u “Veleprometu” ispitivala Hrvate
koji su izlazili iz podruma. Oni su imali video-kasetu sa promocije HDZ-a
iz 1990. u dvorcu Elca u Vukovaru, i koga bi prepoznali sa te kasete, on bi
bio streqan u Vukovaru. Tako|e su imali puno drugih dokumenata o radu
HDZ-a u Vukovaru pre rata, kao i informacije o pona{awu Hrvata pre i
tokom rata. Na dan pada Vukovara, 18. 11. 1991. godine, u Vukovaru je vladao
haos. Policijska stanica je bila zapaqena, ali je JNA ~uvala vukovarsku
bolnicu i pripadnicima TO i dobrovoqcima je pristup bolnici bio zabra-
wen. U centar Vukovara je stigla oklopno-mehanizovana jedinica iz Ni{a
iz pravca Trpiwske ceste i u blizini bolnice su se spojili sa Gardijskim
pukom. Tog dana sam video Veselina [qivan~anina. On i cela komanda su
imali sastanak u bolnici. Sastanku Komande JNA u bolnici je prisustvo-
vao i Qubomir Stojanovi}, oficiri koji su u~estvovali u akcijama u Vuko-
varu, kao i predstavnici ~ete iz Ni{a. Bio je tu i Kameni, koji je bio zadu-
èn za rezerviste i dobrovoqce. Na sastanku se navodno dogovaralo {ta da
se radi sa qudima iz bolnice. Ja ovom sastanku nisam prisustvovao i kasni-
je sam ~uo za taj sastanak i {ta se na wemu pri~alo. Za sastanak koji se odr-
ào u vukovarskoj bolnici ~uo sam od jednog od dobrovoqaca Kamenog, ko-
ji je bio stalni straàr oko bolnice, jer je bolnica bila kompletno zatvo-
rena. Nisam upitao tog dobrovoqca kako mu je ime. Dobrovoqac mi je re-
kao da ve}ina qudi u bolnici nisu pacijenti, ve} pripadnici ZNG-a (Zbor
narodne garde) koji su se tamo skrivali. Ne sje}am se da li mi je taj dobro-
voqac rekao i{ta o odlukama koje su donesene tijekom sastanka u bolnici,
a kojem su prisustvovali major Veselin [qivan~anin, kapetan Qubomir
Stojanovi} i Kameni. Rezervisti su 18-19. 11. 1991. do{li ispred Komande
JNA u Novoj ulici i zahtevali da im se isplate dnevnice jer se znalo da se
JNA sprema da se vrati za Beograd. Tamo je do{ao i Kameni i rekao da }e-
mo biti ispla}eni, a onda je nestao na nekoliko dana. U periodu 19-21. 11.
1991. godine, ja sam iz bezbednosnih razloga spavao u “Veleprometu” i u
tom periodu sam svojim o~ima video jednog jutra, rano, kako tri vojna auto-
busa puna qudi u bolni~kim uniformama i piyamama prolaze putem pored
“Veleprometa” u pravcu Negoslavca. U autobusima je bilo naoruànih qu-
di u maskirnim uniformama. Ne znam {ta se desilo sa tim qudima. Posle
nekoliko dana vratio se Kameni i, po re~ima wegovih saradnika, hvalio
se da su Hrvati iz bolnice odvedeni na neko mesto gde slu{aju kako trava
raste. Ja sam iz toga shvatio da su oni streqani. Po padu Vukovara ose}ala
se tenzija, ose}alo se da Srbi Vukovar~ani misle da sve u bolnici treba
517
pobiti, zbog ~ega je JNA obezbedila taj objekat. Potvr|ujem da su neke ko-
lege Kamenog, ~ija imena ne znam, rekli da im je Kameni bio rekao da su za-
tvorenici iz bolnice likvidirani. Nisu spomenuli imena onih koji su su-
djelovali u likvidaciji zatvorenika niti su spomenuli nazive jedinica.
Me|utim, vidio sam autobuse koji su prevozili zatvorenike u smjeru Ne-
goslavaca, a primijetio sam da su u predwem dijelu autobusa sjedili naoru-
àni dobrovoqci koji su nosili maskirne uniforme i pratili zatvore-
nike. Siguran sam da su doti~ni u autobusima bili dobrovoqci jer su voj-
nici JNA bili puno mla|i u odnosu na dobrovoqce. Ja sam za masakr u Ov-
~ari saznao nekoliko dana nakon masakra, od jednog Vukovar~ana, voza~a
autobusa na liniji Vukovar-[id-Vukovar, ~ije ime ne znam. On je rekao da
su svi streqani u Ov~ari i da je to problem Vukovar~ana. Ja sam iz toga
shvatio da je ubistvo Hrvata Vukovar~ana na Ov~ari bilo osveta Srba Vu-
kovar~ana”.
529. Potpis za{ti}enog svedoka vS-061, pijanog hrtkova~kog ùpnika
nike kraqevi}a. (poverqivo)
530. Spisak od 31. imena koji je sa~inilo tuìla{tvo, a koji se nalazi
u registru sekretarijata, sastavqen na osnovu spiska koji je napisao niko
kraqevi}. (poverqivo)
531. matica ven~anih od 1949. do 1975. godine, koju je vodio rektorat
ùpe Hrtkovci rimokatoli~ke crkve. (poverqivo)
532. matica kr{tenih rimokatoli~ke ùpe Hrtkovci od 1949. do 1963.
godine. (poverqivo)
533. matica kr{tenih rimokatoli~ke ùpe Hrtkovci od 1964. do 2000.
godine. (poverqivo)
534. “Prognane obiteqi iz Hrtkovaca” – spisak lica kojima je izdata
kr{tenica ili izvod iz mati~ne kwige ven~anih, koji je sastavio niko
kraqevi}, a objavio marko kqaji} u svojoj kwizi. (poverqivo)
535. (poverqivo) izve{taj o pastoralnim prilikama ùpe Hrtkovci u
1993. godini, koji je 10. marta 1994. niko kraqevi} sastavio i dao slede}e
komentare: (1) “U god. 1999/93. nije uop}e bilo vjeronauke, jer roditeqi iz
straha ne {aqu djecu”; (2) u pogledu migracija pomiwe “prisilne i dobro-
voqne” odlaske u Hrvatsku; (3) {to se ti~e poroka u ùpi – “na poroke se i
ne misli, jer su muke velike. ûva se goli ìvot – jedva se preìvqava i ì-
vi”; (4) tu je i “opaska” – “u velikom strahu, {to }e biti sutra?!”
536. (poverqivo) u narednom izve{taju \akova~koj biskupiji za 1994.
godinu, u pogledu migracija niko kraqevi} pi{e: “Ratno stawe je 2/3 Hrt-
kov~ana udaqilo iz wihovih domova. Mnogi se jo{ spremaju na odlazak i to
u strane zemqe – N. Z. – JAR – Kanada – Australija”.
518
537 (poverqivo) Pastoralni izve{taj “Srijemsko-mitrova~kom” de-
kanatu za 1997. godinu od 3. marta 1998. godine. Niko Kraqevi} tu navodi da
ùpno pastoralno ve}e “ne postoji, jer su oti{li u Hrvatsku” i kaè: “Kod
nas nije bilo rata, ali je bilo pqa~ki – pusto{ewa. @upni ured je sav opu-
sto{en, a ùpnik je punih sedam godina u iznajmqenom stanu. Trebala bi
nam materijalna pomo} Biskupije, ali znamo da ima prioriteta u na{oj na-
pa}enoj biskupiji. Ipak, u nadi smo i i{~ekujemo barem i najmawu pomo}”.
Opisuju}i posledice rata, ùpnik Kraqevi} kaè da je ùpna crkva “pet
puta provaqivana – sakristija zapaqena, odne{ene slike Kri`nog puta.
Ulazna i sakristijska vrata dva puta obnavqana... Iz ùpskog stana sav in-
ventar rasturen – dosta odne{eno – ne{to spa{eno”. Na otvorenom prosto-
ru “jedan kri` iz temeqa izva|en – u Lewinovoj ulici. U crkvenoj porti
kri` zamazan, ali smo ga obnovili... @upnik, osma godina ne stanuje u ùp-
nom domu, sva situacija je ordinariju poznata”.
538. (poverqivo) matica vjen~anih rimokatoli~ke ùpe u Hrtkovci-
ma od 1975. do 2000. godine.
539. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka Zorana Petrovi}a vS-038.
540. (poverqivo) Dva spiska za isplatu Specijalnoj jedinici “Pivar-
ski” za april 1992. godine.
541. (poverqivo) Spiskovi @u}ine jedinice iz aprila i maja 1992. go-
dine (ukupno tri) i spisak od {est rawenih i jednog poginulog pripadni-
ka te jedinice.
542. (poverqivo) Slu`bena bele{ka uprave za suzbijawe kriminali-
teta od 4. avgusta 1992. godine, sa~iwena u Bijeqini, o informativnim raz-
govorima s pripadnicima paravojnih formacija koji su uhap{eni u Zvor-
niku. Na spisku su i Stojan Pivarski i Zoran Petrovi}, a u zavr{nom de-
lu bele{ke se kaè: “U informativnom razgovoru s navedenim licima do-
{lo se do sqede}ih podataka. Naime, ve}ina od navedenih lica pod kontro-
lom je srpskih oruànih snaga u komandi Zvornik i od prvog dana, odnosno
od postavqawa barikada, preko straà u selima, te po~etkom rata i u akci-
jama. Ve}ina navedenih je pod komandom, odnosno u izvi|a~kom i protivdi-
verzantskom vodu kojim komanduje Pivarski Stojan. Dio gore navedenih li-
ca, koji je bio pod komandom Vu~kovi} Vojina, stupio je u tu jedinicu u zad-
wih nekoliko dana prije hap{ewa i nije u~estvovao u kriminalnim radwa-
ma niti u borbenim akcijama. Kosti} i Savi}, lica koja nisu u~estvovala u
formacijama, zate~eni su u prolazu na ulici i privedeni zajedno sa ostali-
ma”. Na spisku je ukupno 21 lice.
543. Dva spiska za isplatu pripadnicima specijalnog voda Pivarskog
za maj 1992. godine. (poverqivo)
544. (poverqivo) Potvrda privremene vlade Srpske op{tine Zvornik da
je Stojan Pivarski primio novac za trinaest pripadnika svoje jedinice za
specijalne namene za maj 1992. godine. Potvrda je izdata 10. juna 1992. godine.
519
545. (poverqivo) Spisak za isplatu za maj 1992. godine, koji je podneo
Stojan Pivarski i koji verovatno prethodi gorwoj potvrdi. Tu je jo{, ko
zna iz kojih razloga, neki spisak za plate za mesec maj, koji je ispred vojno-
teritorijalne komande potpisao major Marko Pavlovi}. Na spisku je se-
dam qudi, od kojih su svi me{tani Zvornika ili obli`wih sela.
546. (poverqivo) Slu`bena bele{ka koja je 4. avgusta 1992. godine sa-
~iwena na osnovu razgovora sa ivanom kora}em, zvanim “Zoks”, iz kraqe-
va. U woj Kora} govori u prvom licu: “Ja sam do{ao u Zvornik 11. 4. 1992. go-
dine zajedno s Pivarski Stojanom preko Srpskog udruèwa iz BiH, koje se
nalazi u prostorijama u Beogradu, na Terazijama br. 3. Tada nas je, ta~nije,
autobusom do{lo oko 13 dobrovoqaca u Zvornik. U Zvorniku nas je sa~ekao
i primio poru~nik Sekani}. Nakon {to nas je primio, odveo nas je u krug
fabrike “Standard”, gdje smo boravili zaduìv{i naoruàwe i opremu.
Isti poru~nik nam je rekao da }emo mi po potrebi obezbe|ivati tvornicu
Glinice, a ako se ukaè potreba, i}i i u akcije. Po~etkom jula ove godine
bio sam rawen od gelera bombe na rati{tu u Kostijerevu. Nakon {to sam
prezdravio, ponovo sam se vratio u jedinicu u krug fabrike “Standard” u
Zvorniku. Negdje polovinom jula ove godine dobio sam kqu~ od jednog sta-
na na sedmom spratu u Zvorniku. Kqu~ mi je dao jedan momak koga sam znao
po nadimku “Toro”, koji je bio pripadnik vojne policije u kasarni, a nakon
toga isti je oti{ao za Kraqevo. Boravio sam u tom stanu i jednoga jutra, ka-
da sam izlazio iz lifta iz zgrade, bio sam uhap{en od strane pripadnika
specijalne policije, nakon ~ega sam li{en slobode i priveden u SJB Bije-
qina. Ja ne poznajem nikoga od pripadnika “@u}ine” jedinice, niti mi je
poznato zbog ~ega su oni uhap{eni, kao ni ja”.
547. “@ivotni zna~aj majskih izbora”, kompletan stenogram promoci-
je Srpske radikalne stranke od 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima, preuzet
iz moje kwige “\avolov {egrt, zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Dru-
gi” iz 2005. godine. U stenogramu stoji: “Milan @uti}: Dragi ~lanovi i
simpatizeri Srpske radikalne stranke, pomaè Bog! Zdravo vam i sre}no
|ur|evdansko popodne u danas srpskim Hrtkovcima! Vi ste danas zajedno sa
odborom i ~lanovima Srpske radikalne stranke u Mesnoj zajednici Hrt-
kovci. To je zamajac koji }e pokrenuti usnulu srpsku ma{inu, zamajac koji
}e izdvajati nas od svih zabluda i laì, i staviti nas u funkciju dinamike,
za boqe i sre}nije sutra svakog Srbina na ovim srpskim prostorima. Me-
sto na kome se danas nalazite je zloglasna zavojeva~ka kuhiwa austrougar-
skih, nema~kih i usta{kih hegemona, koji danas, po tre}i put u ovom veku,
na ovim prostorima vide svoj zna~ajan ~as. To je mjesto gde se, naravno, ne
ogra|uju od svoje bra}e u matici, koji ~ine nezapam}en egzodus i genocid
nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, koje ve}ina vas ovde moè
da svedo~i. Na desetine devojaka i mladi}a, mladih qudi, samo po~etkom ra-
ta u biv{oj SFRJ, ta~nije na prostorima avnojevske Hrvatske, pobegli su
od obaveza, od gra|anskih du`nosti prema mati~noj republici, prema zavi-
~aju, u nama neprijateqske zemqe, zemqe zapadne Evrope. Svi smo u toku
zbivawa, svi znamo da ih gospoda De Mikelis, Mok, Gen{er, Antal ili Van
520
der Bruk nisu primili kao turiste. Od ovoga zla iz ove sredine se iznedri-
lo jo{ ve}e zlo. Desetine mladi}a, bra}a Grdi}, bra}a Stepi}, bra}a Sin-
dri}, Ra{o Mladen, Marku{ Mata, [o{tari} Ivica, gospoda Fortnet i
Nemet i drugi, i pored obaveze egzistencije, opredelili su se u MUP i
Zbor narodne garde Republike Hrvatske. Odavde juri{aju usta{kom kamom.
Odnos me{tana Hrvata i Ma|ara prema izbeglicama Srbima je nehuman,
nekorektan, tako da je ovde samo jedna hrvatska familija primila porodi-
cu srpskih izbeglica. Ovde, u ovoj mesnoj zajednici, ima oko stotinu pra-
znih domova koji mogu primiti najmawe stotinu porodica srpskih izbegli-
ca. Pre{li su iz Zapadne Slavonije, a to je traèno, no me{tani su se o to
gostoprimstvo oglu{ili. Ali nisu se oglu{ili i ogradili od katoli~kog
ùpnika, gospodina Nikole Kraqevi}a i srbomrsca Ilije Grizeqa, kada su
skupqali pomo} za usta{e iz Kolareva, koja je iznosila preko trista “ti-
su}a” wema~kih maraka. Te iste usta{e, znamo, svakodnevno mitraqiraju i
bombardiraju srpsku Petriwu. Gospodin ùpnik Kraqevi} indigniran je
na pomo} srpskih izbeglica, ali im je odbio pod izgovorom da ne moè us-
postaviti vezu sa sjemeni{tem u \akovu. A ovakva vatikanska kuhiwa je Sr-
bima poznata jo{ sa po~etka ovoga veka, posebno u ratnim prilikama, ali
nam nedostaje adekvatan odgovor. Taj odgovor moramo dobiti. Nepoznata
èna: Uz svesrdnu pomo} hegemona, Gen{erove Evrope, na{a zemqa, zemqa
srpskih grobova, ]ele-kule i raznih srpskih jama, prva je `rtva te sive
eminencije, tih jeresi i ateista, kojima nije ni{ta sveto. Taj veliki svet
koji sebe naziva demokrati~nim, duboko gazi preko etike ìvota, gazi ne-
milosrdno preko nas Srba kao preko horde razbojnika, dok brani Tu|mano-
vu Hrvatsku i wihova krvava dela. Zbog trnovog venca na svakoj srpskoj gla-
vi, nijedan Srbin svoju krv ne moè da zaboravi i mirno da stoji po strani.
Ovo su po nas Srbe najsudbonosniji dani, od Kosovske bitke do danas. Danas
se pravoslavqe i Srpstvo brani. Ciq Srpske radikalne stranke, na ~elu sa
na{im vo|om, gospodinom dr Vojislavom [e{eqem, jeste da se dogovori
sav srpski narod, a ideal nam je Draà Mihailovi} i ~asni srpski barjak
koji je na Ravnoj gori pobio Draà Mihailovi}, sin srpskih planina, koji
je u najstra{nijim danima srpske istorije bez predomi{qawa proveo srp-
ski goloruki narod kroz krvavo pri~e{}e i pokazao celom svetu da posto-
ji samo jedna ku}a, da se otaybina najvi{e voli onda kada se svesno gine. Po-
sle 45 godina taj barjak, prvi se usudio da visoko iznad na{ih glava digne
ponovo gospodin Vojislav [e{eq. Na{ narod mora da sledi korake srp-
skih velikana i da oseti {ta je dobro, a {ta zlo. Svi moramo slediti na{e
velikane, one mrtve i ove ìve. Gospodski duh Draè Mihailovi}a nadah-
nuo je du{u dr Vojislava [e{eqa. Takvom du{om, bez komunista i stranih
zulum}ara, opet }e Srbin biti slobodan i slavan. Srpski neprijateqi è-
le da poraze kosovski mit, da nam otmu i uprqaju legendu, ~ast, slavu i slo-
bodu. U ovim te{kim danima, taj mit za nas mora biti Jevan|eqe, koje }e nas
objediniti do kona~ne pobede, do Vaskrsa srpskog. Zakleti srpski du{ma-
ni govore – ne daj Boè da se Srbi sloè. Na{ dobri i napa}eni narod
mora da teì samo za slogom, kao jedinim mogu}im izlazom iz pakla, gde
smo na silu gurnuti. Tako }emo za sve srpske glave izdejstvovati pravo na
521
samoopredeqewe suverenog naroda sa jedinim ciqem – svi Srbi u jednoj dr-
àvi. Za taj ideal treba nam hod po mukama, strpqewe, razum i vreme, pa ako
treba i borba do sudweg dana. Ako i sad nismo jedno srce i jedna du{a, on-
da, verujte, nismo dostojni da se zovemo Srbi. Kako su pregalniku Srpstva,
dr Vojislavu [e{equ, sekunde duè od ve~nosti, jer je sav utkan u mreù
odbrane srpske nacionalne svesti i ùdwe za slobodom svih Srba, èlim
da vas pozdravim, a svi zajedno da pozdravimo na{eg dragog gosta i da mu se
zahvalimo {to se odazvao na{em pozivu. U va{e i u moje ime hvala. Dr Vo-
jislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe (po{to nam ovo ozvu~ewe ni-
je dobro, ja predlaèm da uklonite te konopce, ne znam za{to je to i posta-
vqeno), Srpska radikalna stranka se bori za obnovu nezavisne i slobodne
srpske dràve koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. To je na{ dugoro~ni i
glavni ciq, da se Srbija sastoji ne samo od ove dana{we suène Srbije i
Crne Gore, Savezne Republike Jugoslavije, nego i od srpskog Dubrovnika,
srpske Dalmacije, srpske Like, srpske Banije, srpskog Korduna, srpske Sla-
vonije, srpske Bosne, srpske Hercegovine i srpske Makedonije. Pa ipak, mi
smo prihvatili ovaj koncept skra}ene Jugoslavije, jer smatramo da je to u
vitalnom i egzistencijalnom interesu srpskog naroda. Na{i neprijateqi
spoqa, Evropska zajednica, Nema~ka, Amerika, i doma}i izdajnici, Srpski
pokret obmane pre svega, poku{ali su nas naterati i privoleti da progla-
simo nezavisnu i suverenu srpsku dràvu, kao da smo toliko glupi da pro-
glasimo nezavisnu srpsku dràvu, pa da ona ostane u sada{wim suènim gra-
nicama, i da na {alteru Evropske zajednice traìmo da nam priznaju neza-
visnost i suverenitet; pa da nam postavqaju uslove: da se odreknemo i Srp-
ske Krajine i srpske Bosne i Hercegovine, da damo [iptarima autonomiju
kakvu su imali po Ustavu iz 1974. godine, da damo kantone Ma|arima u Voj-
vodini, da damo autonomiju muslimanima u Sanyaku i da omogu}imo Slo-
vencima i Hrvatima da slobodno prodaju svoju tehni~ku robu po Srbiji, da
nas i daqe eksploati{u, kako su to pola veka ~inili pod zlikovcem i zlo-
~incem, Josipom Brozom Titom. Na vreme smo to shvatili i zato smo se svi
Srbi okupili oko tog koncepta skra}ene Jugoslavije, kao prelaznog re{e-
wa. I reìm i opozicija u Srbiji su stali iza tog koncepta, i vladaju}a So-
cijalisti~ka partija Srbije i glavna opoziciona, Srpska radikalna stran-
ka. Ovi izdajnici su i danas protiv toga, pa neka im bude. Oni }e postojati
dok su Amerikanci i Nemci spremni da dre{e kesu i da ih finansiraju.
Onoga momenta kad prestane finansirawe sa Zapada, nesta}e i tih izdaj-
ni~kih stranaka na srpskoj politi~koj sceni. Sa~uvali smo me|unarodno-
pravni kontinuitet jugoslovenske dràve. Nemci i Amerikanci se qute,
prete, me|utim, kontinuitet su nam priznali i Kina i Rusija, i Indija, i
Egipat, i Meksiko, pola ~ove~anstva prakti~no. Ne mogu nas udaqiti iz
Ujediwenih nacija, a ho}e li iz KEBS-a i drugih evropskih foruma, to nas
i ne interesuje, mi smo u stawu da izdrìmo i mnogo ja~e blokade i da odo-
limo mnogo ve}im izazovima i pretwama, jer srpski narod je danas ipak
sloàn i jedinstven. Mi moramo o~uvati taj kontinuitet Jugoslavije, jer je
onda mnogo lak{e i Srbima Srpske Krajine i srpske Bosne i Hercegovine
da se prikqu~e Jugoslaviji, kao federalne jedinice, nego {to bi bilo da
522
smo proglasili Srbiju, pa da se posle prikqu~uju Srbiji. Jer oni kad se
prikqu~uju Jugoslaviji, oni jednostavno mogu da kaù – pa, mi iz te Jugosla-
vije nikad nismo ni izlazili. I zato im je pozicija mnogo ja~a na me|una-
rodnoj sceni. Pro{le godine smo vodili rat za slobodu Srpske Krajine, za
spas srpskog naroda. U tom ratu mi smo pobedili. Nismo oslobodili sve te-
ritorije, ali jesmo najve}i deo, oko 80 procenata. Na{a granica nije Kar-
lobag, ali jeste obala biv{eg Masleni~kog mosta i Novigradsko more. Na-
{a granica nije Virovitica, ali jeste Pakrac. Oslobodili bi mi, bra}o
Srbi i sestre Srpkiwe, i sve druge srpske teritorije, da na ~elu armije ni-
je bio izdajni~ki general Veqko Kadijevi}, ameri~ki {pijun. U Americi
je zavr{io vojnu {kolu, a ko je dve godine proveo na ameri~koj vojnoj akade-
miji, taj se nije mogao vratiti a da ne bude vrbovan za ameri~ku obave{taj-
nu slu`bu. I sve je u~inio da armiju iznutra razbije. Predavao je kasarne i
skladi{ta oru`ja i municije Hrvatima i Slovencima, slao na{e goloruke
mladi}e bez municije da zauzimaju grani~ne prelaze u Sloveniji. Sve je
u~inio da se {to vi{e armijskih jedinica na|e u okruèwu, da armiju za-
hvati defetizam, da se pojavi dezerterstvo, da qudi izgube veru u pobedu.
Trebalo je samo nekoliko sati da dovr{imo osloba|awe srpskog Dubrovni-
ka, Zadra, [ibenika, Gospi}a, Karlovca, Virovitice, Osijeka, Vinkovaca,
i onda je Kadijevi} nare|ivao – stani, vrati se nazad. Samo zbog toga mi ni-
smo sve oslobodili. Ali, i ovo {to smo oslobodili pruà nam razloga za
zadovoqstvo. Iskoristi}emo mi slede}u priliku da oslobodimo i ono {to
je preostalo. A samo pre dve godine niko od nas nije mogao ni sawati da }e-
mo tako brzo imati i najve}e delove srpske Dalmacije, Like, Banije, Kor-
duna, Slavonije i Barawe u srpskim rukama, i da }e to definitivno biti
oslobo|eno od usta{ke vlasti. Ko je to od nas znao, ko je to od nas i pretpo-
staqao? Zna~i, uspeli smo. Pristali smo na dolazak plavih {lemova po
Vensovom planu. Nije to optimalna varijanta za nas Srbe. Najboqe bi bi-
lo da su oni do{li na liniju prekida vatre, na liniju razgrani~ewa, ali u
politici nikada ne moète ostvariti sve idealno zami{qeno. Politika
je... (prekid na traci) I u ovom selu, Hrtkovcima, i u ovom mestu srpskog
Srema nema mesta Hrvatima. Kojim Hrvatima samo ima mesta me|u nama?
Samo onim Hrvatima i wihovim porodicama koji su zajedno sa nama krva-
rili na frontovima. Uostalom, wih su samo nazivali Hrvatima. Kod wih je
ve} oslobo|ena svest da su, u stvari, Srbi katolici. Bilo ih je nekoliko i
me|u na{im dobrovoqcima. Oni }e ostati me|u nama, a svi ostali moraju
napoqe iz Srbije. I ovi odavde iz Hrtkovaca, koji su zakqu~ali svoje ku}e
i oti{li, ra~unaju}i vaqda da }e se jednog dana vratiti, mi im poru~ujemo
– nemaju gde da se vrate. U wihove ku}e }e se useliti srpske izbeglice. Bra-
}o Srbi i sestre Srpkiwe, ako je Tu|man proterao vi{e od dvesta hiqada
Srba, jedan deo }e se vratiti na podru~je Srpske Krajine, ali jedan deo ne
moè tamo da se smesti. Mi tim Srbima moramo dati krov nad glavom i
gladna usta moramo nahraniti. Mi nemamo novca da podièmo nove ku}e i
stambene zgrade. Mi nemamo mogu}nosti da otvaramo nova radna mesta za
wih. E lepo, kad nemamo mogu}nosti, onda treba svakoj izbegloj srpskoj po-
rodici da damo adresu jedne hrvatske porodice. Da}e milicija, milicija }e
523
raditi onako kako vlast odlu~i, a mi }emo uskoro biti vlast. Lepo, sve iz-
begle srpske porodice }e do}i na hrvatska vrata i zate~enim Hrvatima da-
ti svoje adrese u Zagrebu i u drugim hrvatskim mestima. Ho}e, ho}e. Bi}e
dovoqno autobusa, izve{}emo ih na granicu srpske zemqe, odatle pe{ke ne-
ka produè, ako sami ne odu. Neki izdajnici srpskog naroda u Beogradu, pri-
padnici Srpskog pokreta obmane, demokrate, reformisti, ujdijevci i ra-
zni mirotvorci, vojvo|anski autonoma{i, optuùju nas da nismo demokra-
te, da smo fa{isti. Mi smo se za demokratiju borili onda kad su se oni vr-
lo visoko kotirali u komunisti~kom reìmu. A ako im je ào ovda{wih
Hrvata, lepo }e s wima u autobuse posedati, zajedno s wima u Hrvatsku, pa
neka u Zagrebu protestuju zbog nedostatka demokratije, pa neka se tamo à-
le na svoju sudbinu, neka tamo jadikuju za bratstvom i jedinstvom. Bra}o Sr-
bi i sestre Srpkiwe, izdajnici srpskog naroda ne miruju. Jasno je i zapad-
nim silama, i Americi i Nema~koj, da nama Srbima ne mogu ni{ta na boj-
nom poqu. Ovo malo oficira iz ove suène Srbije povu}i }e se iz Bosne,
ali oni ne}e oru`je i tehniku povu}i, to ostaje srpskom narodu. Armija je i
tako od Srba sastavqena. Nemaju Amerikanci, sve i kad bi hteli da se iskr-
caju, nemaju ni oni, ni Nemci, trista hiqada spremnih vojnika, bez ~ega ne-
ma pacifikacije Bosne, srpskih delova Bosne. Oni znaju {ta Bosna geo-
grafski zna~i i kakvi Srbi tamo ìve. Mi se za Bosnu ne bojimo. Bra}o Sr-
bi i sestre Srpkiwe, zato su se dosetili, ti na{i neprijateqi, stare srpske
boqke, unutra{we nesloge i nejedinstva. Oni }e sve u~initi da nas ekonom-
ski pritisnu, da izazovu {to ve}e nezadovoqstvo u narodu, {trajkove na sve
strane, radni~ke, socijalne buntove, {ta im god padne na pamet. Mi na to
moramo efikasno odgovoriti. Ono malo {to imamo, moramo {to ravno-
mernije podeliti, kako niko ne bi bio gladan. I sve ovo moramo izdràti.
Sve socijalne nemire, {trajkove, sve ostalo moramo ostaviti za ono vreme
koje dolazi, posle ujediwewa srpskih zemaqa i posle obezbe|ewa na{ih
granica. Ni{ta {to nas iznutra deli, cepa, ne sme biti razlog unutra{we
srpske nesloge. Mi }emo neprekidno pritiskati reìm da ~ini sve {to mo-
ra ~initi, da se narodno nezadovoqstvo smawuje, da se narodne potrebe za-
dovoqe koliko je to mogu}e. I seqacima, i radnicima, i intelektualcima,
i nezaposlenima, i omladini, i studentima, svima treba da se na|e neko
prikladno re{ewe za ovo krizno vreme, za ovo krizno stawe. Znaju na{i ne-
prijateqi da nam u tom slu~aju ni{ta ne}e mo}i, pa su na{li svoje agente
me|u demokratama i SPO-ovcima. Mi na osnovu izjava ~elnika ovih izdaj-
ni~kih stranaka uvek unapred znamo {ta smeraju Nemci, {ta smeraju Ame-
rikanci. Nedavno je Vuk Dra{kovi}, gledali ste to na televizijskim ekra-
nima, nedavno je optuìo Srbiju za agresiju, srpske vojnike za agresore. A
gledali ste i to na televizijskim ekranima, nudio je Ma|arima kantone u
Vojvodini, nudio je [iptarima podelu Kosova i Metohije, nudio je musli-
manima autonomiju Sanyaka, i nije ga slu~ajno Sulejman Ugqanin hvalio
kao najboqeg Srbina. Pro{le godine je Dra{kovi} Izetbegovi}a hvalio
kao ~asnog, po{tenog i humanog ~oveka. êstitao je Tu|manu pobedu na iz-
borima. Pro{le godine na leto se udvarao i Stipi Mesi}u. Svi su mu srp-
ski neprijateqi dobri, samo mu ne vaqaju Srbi i Srbija. Pa, {ta traì u
524
Srbiji? Ako mu ne vaqa, kad wemu i wegovim, kad drugim izdajnicima ne va-
qa srpski narod, neka potraè neki drugi narod koji }e ih hteti na svom ~e-
lu, koji }e im ukazati poverewe. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, nas ~ekaju
31. maja lokalni i savezni izbori. Srpska radikalna stranka izlazi na te
izbore. Mi pozivamo i sve druge politi~ke partije da iza|u na te izbore.
Onaj ko izbore bojkotuje u sada{woj te{koj istorijskoj situaciji, taj je iz-
dajnik Srpstva. Bez obzira ko }e pobediti, nama su ti izbori od ìvotnog
zna~aja, jer moramo imati legitimitet vlasti, i na lokalnom i na saveznom
nivou. Moramo imati vlast koja je na demokratski na~in, slobodnim, vi{e-
strana~kim izborima konstituisana, jer sve dok nemamo takvu vlast, osta-
vqamo na{im neprijateqima na Zapadu argumente da nas napadaju da nismo
demokratska dràva. Zbog toga izbore moramo {to pre obaviti. Mi optu-
ùjemo postoje}i reìm, i u Srbiji i u ovoj skra}enoj Jugoslaviji, {to to
davno nisu zakazali. A ovi izdajnici, poput demokrata, hteli bi izbore za
ustavotvornu Skup{tinu ove suène Srbije. Kad kaèmo suèna, za nas je
suèna Srbija i kad ima Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Za nas je sve suè-
na Srbija dok nam zapadne granice ne budu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Vi-
rovitica. Ovi bi izdajnici izbore za Ustavotvornu skup{tinu. Za{to? Pa,
ako bi sad sazvali izbore za Ustavotvornu skup{tinu ove suène Srbije, wu
bi progla{avali nezavisnom dràvom, i ostala bi definitivno u sada-
{wim granicama i morala bi da traì priznawe od Zapada, da traì ~lan-
stvo u Ujediwenim nacijama, sve ono {to pruà priliku na{im neprijate-
qima da nas ucewuju. E, to }emo mi izbe}i. To je jasno srpskom narodu i ni-
ko se za tim poganim parolama ne}e povesti. Kuda se sve orijenti{e ta iz-
dajni~ka politi~ka aktivnost ovih stranaka? Prvo, ve{ta~ki nam forsi-
raju dilemu monarhija ili republika, kao da je nama Srbima danas do toga,
i kao da je uop{te va`no je li nam dràva monarhija ili republika, ako je
ona zaista demokratska. Nemamo ni{ta protiv, jednog dana, kad re{imo sve
ekonomske i socijalne probleme, ujedinimo srpske zemqe i obezbedimo svo-
je granice, kad nam bude toliko dobro da od dosade ne budemo znali {ta }e-
mo sa sobom, da i to pitawe stavimo na dnevni red, pa na referendum, ko je
za monarhiju, ko je za republiku. Ali, do tada sve ono {to bi moglo biti iz-
vor novih unutarsrpskih deoba, mi moramo odbaciti, ostaviti po strani.
Pa, nismo vaqda toliko glupi i naivni da dozvolimo da nas danas neko po-
deli na republikance i monarhiste, pa da se oko toga cepamo, da energiju
tro{imo u me|usobnim sukobima. Ne}emo. Uostalom, sve i kad bismo danas
hteli monarhiju, onaj izdajni~ki princ Aleksandar Kara|or|evi} ne moè
biti na{ kraq. Ne moè biti na{ kraq, jer nikada ni{ta nije uradio da
pomogne srpskom narodu. Odavno ga je sva srpska emigracija odbacila, osim
qoti}evaca, a mi znamo ko su qoti}evci. Znamo da su posle rata i nema~ku
dràvnu penziju dobijali za svoje sluèwe Hitleru. E, takvi nam ne}e do-
voditi kraqa na presto. Uostalom, taj izdajni~ki princ Aleksandar je ~e-
stitao Tu|manu na izborima, hvalio slovena~ku i hrvatsku demokratiju, op-
tuìvao Srbe i Srbiju za boq{evizam i komunizam, govorio da wegova de-
ca vole petokraku na jugoslovenskoj zastavi, a u prvodecembarskom pro-
glasu 1988. godine izjedna~io je ratnu ulogu usta{a i ~etnika. Dovedo{e
525
ga nedavno ovi izdajnici srpskog naroda u Beograd, dado{e mu na beograd-
skom aerodromu da pase travu, a zbog toga nije morao ni dolaziti, to je mo-
gao u Londonu da uradi, verovatno bi mu engleska trava bila so~nija i uku-
snija od ove na{e prosta~ke, seqa~ke, srpske. Zadrào se nekoliko dana u
otaybini, nije mu palo na pamet da obi|e frontove, da ode u Srpsku Kraji-
nu, u Bosnu i Hercegovinu, na Kosovo i Metohiju, da ide tamo gde je srpskom
narodu najteè, gde krvari, gde ga progone. Ne, zadrào se nekoliko dana u
ovoj suènoj Srbiji, vratio se na Zapad, i u Francuskoj dade izjavu kako ga
je iznenadilo {to je u Srbiji... (prekid na traci) ... kad je to bilo opasno,
kad se zbog toga u zatvor odlazilo, bez posla ostajalo, kad su nam kwige za-
brawivali, kad smo batine dobijali u zatvorskim samicama i policijskim
stanicama, kad se bez glave moglo ostati. A oni koji su nas do ju~e kao naj-
gori komunisti progonili, danas nas u~e kako se vodi antikomunisti~ka
borba. E, to ne}e mo}i. Jer, da pogledamo prvo koliko ovi izdajnici imaju
godina zatvora pod komunisti~kim reìmom. Wima je pod komunizmom
uvek bilo najboqe. Imali su sve privilegije i beneficije, vrlo su se viso-
ko kotirali u komunisti~kom establi{mentu, i Dra{kovi}, i Komneni}, i
Jovan Marjanovi}. Jovan Marjanovi} zamalo nije bio predsednik pokrajin-
skog komiteta Saveza komunista Vojvodine. Stanove su ogromne dobijali
od komunisti~kog reìma, odli~ne plate imali, putovali po inostranstvu
i sli~no. Sve su imali {to su poèleli, a sad vode antikomunisti~ku bor-
bu. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi komunizam shvatamo kao veliku soci-
jalnu i istorijsku bolest, kojoj je u jednom trenutku podlegla ve}ina Srba.
Dva miliona danas ìvih Srba bili su nekada ~lanovi Saveza komunista u
svom ìvotu. Pa i Vuk Dra{kovi}, i Milan Komneni}, i Dragoqub Mi}u-
novi}, i Zoran \in|i}, i Kosta âvo{ki, i Nikola Milo{evi}, i Dragan
Veselinov, i ja, nekad smo bili ~lanovi Saveza komunista. Pa, ako smo mi
bili u stawu da se izle~imo od komunizma, za{to to ne bi mogli i svi osta-
li Srbi. Pa, vaqda nam je u interesu da se svi Srbi izle~e, a ne da nepre-
kidno jednu grupu teramo da budu i ostanu komunisti, kako bi imali protiv
koga antikomunisti~ku borbu da vodimo. Za{to oni to rade? Pa, da bi za-
padnom javnom mwewu dali jo{ jedan argument za optuìvawe Srbije i srp-
skog naroda za komunizam i boq{evizam i pravdawe svoje podr{ke hr-
vatskoj i slovena~koj i sada ovoj yamahirijskoj islamskoj demokratiji. To
im je ciq. Kaù – izbori 1990. godine su bili falsifikovani. Mi smatra-
mo da je srpski narod te 1990. godine glasao za Socijalisti~ku partiju iz
jednostavnog razloga, {to nije imao za koga drugog glasati. Ne daj Boè da
je srpski narod u ve}ini ukazao poverewe Srpskom pokretu obmane i Demo-
kratskoj stranci, mi rata sigurno ne bismo imali, ali oni bi prodali Srp-
sku Krajinu i Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju, i Vojvodinu, i
Sanyak. Oni su spremni Srbiju da svedu i na Adu ciganliju, pod uslovom da
se na|u na wenom ~elu. A {ta bi se onda desilo? Ostali bi bez tih zapad-
nih srpskih zemaqa, bez velikih delova Srpstva, a onda bi tri miliona srp-
skih izbeglica, umesto dvesta ili trista hiqada, pritisli ovu suènu Sr-
biju, gladna usta ne bi imao ko da nahrani, ovde bi se ti Srbi iznutra ugu-
{ili, potonuli bi kao preoptere}eni brod. To im je bila namera. @ali se
526
Vuk Dra{kovi} i time dokazuje ko je i kakav je. Vidi narod s kim ima po-
sla, i zato za wega nije mogao glasati. Kaè – ne vaqa dràvni radio i dr-
àvna televizija. Mi se slaèmo da ne vaqaju radio i televizija, ali kako
da promenimo tamo stawe? Pa, ako jednog dana pobedimo na izborima, od-
mah }emo posmewivati sve direktore i urednike televizije i radija i dove-
sti na{e qude, za koje smatramo da su ozbiqni, po{teni, objektivniji, pa-
metniji i sposobniji. A do tada ne moèmo vladati radijom i televizijom.
Nema tog reìma na svetu koji bi dozvolio da mu neko s ulice osvoji radio
i televiziju na juri{. Branili bi to i Amerikanci i Englezi, i Francuzi
i Nemci pogotovo, i tenkovima i mitraqezima. Kaù – kriva im televizi-
ja {to su izgubili izbore, a setite se te 1990. godine, nismo mogli oka otvo-
riti od Mi}unovi}a i Dra{kovi}a i drugih, svakog dana smo ih gledali na
televizijskim ekranima. Kaè Dra{kovi} – kriva mu televizija, a dobio
sat i po da promovi{e sopstvenu politi~ku partiju, pa srpskom narodu po-
nudio u okviru socijalnog programa besplatan mrtva~ki sanduk po glavi
stanovnika. I ~udi se {to mu je stranka poraèna. Dobio sat vremena da se
predstavi kao predsedni~ki kandidat, pa ga voditeqica pita: “A kakav je
va{ ekonomski program?” Svi znamo, politi~ar koji se ne razume u ekono-
miju, nema {ta da traì u politici. Ekonomija je su{tina. (…) svaki post,
sreda, petak ili tako ne{to. I kako je izgledao wegov post? Namazala mu
baka kajmak na hleb i posula {e}erom. Je li neko od vas nekad jeo kajmak sa
{e}erom? Pa kako, zar za takvog laòva da glasa srpski narod? Kako da mu
Srbija ukaè poverewe? Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, vi }ete za koji dan
dobiti propagandni materijal Srpske radikalne stranke, na{ politi~ki,
ekonomski, socijalni program. Vide}ete {ta planiramo u sferi privrede,
poqoprivrede, socijalne za{tite. I do sada ste o tome, pretpostavqam,
mnogo slu{ali, ~itali, gledali kroz skup{tinske debate, na{e konferen-
cije za {tampu i sli~no. Mi od vas ne traìmo da glasate za kandidate Srp-
ske radikalne stranke, mi od vas traìmo da glasate za najboqe kandidate,
bez obzira kojoj politi~koj partiji pripadaju. I kad se izbori zavr{e, bez
obzira ko pobedi, to ne sme biti razlog neke unutarsrpske mr`we. Ove
stranke koje su sejale mr`wu, koje su stalno neku unutarsrpsku kavgu traì-
le, politi~ki su propale. Bez obzira kojoj politi~koj stranci pripadate,
vi ste bra}a i sestre i ne sme strana~ka pripadnost biti uzrok me|usobnih
razdora, unutra{wih sukoba. Strana~ka pripadnost, to je za strana~ke sku-
pove, sastanke, mitinge, tribine, za izbore, za partijsku {tampu i sli~ne
stvari, a u obi~nom ìvotu mi smo svi samo Srbi, odani otaybini, odani
Srpstvu, verni svojoj zemqi i sopstvenom narodu. Na{a predizborna paro-
la je bila i osta}e “Neka najboqi pobe|uju”, a ko je zaista najboqi, jedino
je srpski narod na tajnim izborima kompetentan da prosudi, i mi }emo na-
rodnu voqu uvek po{tovati i do kraja sprovoditi. Ube|en sam da }ete i vi,
Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini, znati da sa~uvate me|usobnu
slogu i jedinstvo, da }ete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u va-
{em selu i okolini, da }ete znati da cenite plodove slobode i demokra-
tije, da }emo slo`ni i jedinstveni pobediti, ujediniti sve srpske zemqe,
iza}i iz ekonomske i socijalne krize, na kraju dana{we promocije Srpske
527
radikalne stranke ja vas pozdravqam tradicionalnim srpskim pozdravima
“Sve za Srpstvo, a Srpstvo niza{ta”, “Srbija je ve~na dok su joj deca verna”.
@iveli!”
548 (poverqivo) Slu`bena bele{ka koju je 11. maja 1992. godine sa~i-
nio operativni radnik Slavko kolunyi} iz odseka ruma, Centra resora
dràvne bezbednosti Sremska mitrovica, koja u celosti glasi: “Dana 6. 5.
1992. godine u Hrtkovcima, So ruma, odràn je miting od odbora Srpske
radikalne stranke kojem je prisustvovao i predsednik Srpske radikalne
stranke, vojislav [e{eq. Mitingu na otvorenom prostoru prisustvovalo
je oko 700 simpatizera i znatièqnih gra|ana sa teritorije rumske i in-
|ijske op{tine. Oko 60% simpatizera Srpske radikalne stranke su izbe-
gla lica sa teritorije Hrvatske (Podravska Slatina, Slavonska Poèga,
Virovitica). Ciq i svrha ovog mitinga je vr{ewe psiholo{kog pritiska
na gra|ane Hrtkovaca koji su hrvatske narodnosti, sa zahtevom za wihovo
iseqavawe kako bi se stvorio prostor za sme{taj izbeglih Srba. Miting je
otvorio @ili} Milan, izbeglica iz Zagreba, privremeno sme{ten u Hrt-
kovcima, sekretar pododbora SRS u Hrtkovcima. U kontekstu svog izlaga-
wa @ili} je izneo da se iz sela hrtkova~ke sredine iznedrilo jo{ ve}e zlo,
da je 10 mladi}a: bra}a Grdi}, bra}a Stepi}, bra}a Cindri}, Bra{o Mla-
den, Marku{ Mata, [o{tari} Ivica, gospoda Portner, Nemeti i drugi i
pored obezbe|ene egzistencije opredelili su se za MUP i ZNG Republike
Hrvatske. Prema wegovim re~ima, mladi Pu{kari} je navodno poginuo u
usta{koj raciji u selu @ujevcu na Baniji. Navodno se iz sela niko nije
oglu{io o traèwu RKC sve{tenika, Kraqevi} Nikole i Ilije Grizeqa
za pomo} za usta{e iz Komareva, kojima je sakupqeno preko 300.000 DM. U
daqem izlagawu je izneo da se u selu, i pored svega navedenoga, ni{ta ne pre-
duzima jer Ma|ari i Hrvati drè konce u svojim rukama, jer je vlast pod wi-
hovom kontrolom. Ekonomsko-socijalnu politiku u selu vode Hrvatica –
{ef mesne kancelarije, Hrvat – sekretar MZ i Hrvat – direktor DIRO
“Sava”, dok je predsednik MZ, iako je Srbin, potpuno asimiliran sredinom
u kojoj ìvi. Politi~ki ìvot Srbije je u blokadi i jedina sila koja moè
ne{to politi~ki da izmeni je Srpska radikalna stranka na ~elu sa vojvo-
dom Vojislavom [e{eqem. @ili}evo izlagawe je propra}eno povicima i
skandirawem: “Usta{e, napoqe”, “Hrvatima nije mesto u Srbiji”, “Ovo je
Srbija” itd. Nakon @ili}evog izlagawa re~ je uzela Marija Pa~anin iz
Rume, predsednik Mesnog odbora Srpske radikalne stranke, koja je nakon
predstavqawa dala re~ Vojislavu [e{equ. U svom izlagawu [e{eq je iz-
neo da u Hrtkovcima, koji pripadaju srpskom Sremu, nema mesta Hrvatima,
koji nema {ta da traè u Srbiji, jer je Tu|man proterao vi{e od 200.000 Sr-
ba iz Hrvatske. Po wemu, mogu ostati samo oni Hrvati i wihove porodice
koji su zajedno sa Srbima krvarili na frontu jer oni i nisu Hrvati, po{to
im je oslobo|ena svest, ve} su Srbi katolici. Poru~uje da svi Hrvati mo-
raju napoqe iz Srbije, pa i oni koji su zakqu~ali svoje ku}e i oti{li ne}e
imati gde da se vrate, jer }e se u wihove ku}e useliti srpske izbeglice. Da-
qe iznosi da }e se jedan deo Srba vratiti na podru~je Srpske Krajine, a
onom delu koji ne moè tamo da se smesti da}e se adresa hrvatske porodice
528
koja }e biti wihova budu}a adresa. Napomiwe da ni milicija to ne}e mo}i
da spre~i, jer }e raditi onako kako vlast odlu~i, a SRS }e uskoro biti
vlast. Hrvatima koji su ovde, izbegle srpske porodice }e dati svoje adrese
u Zagrebu, Rijeci i drugim mestima, smesti}emo ih u autobuse i izvesti na
granicu srpske zemqe odakle }e pe{ke produìti. Ukoliko pripadnicima
SPO-a, demokrata, reformistima, ujdijevcima bude ào ovda{wih Hrvata,
sa wima }emo ih smestiti u autobuse, pa neka u Zagrebu protestuju zbog ne-
dostatka demokratije. Daqe je izneo da }e uskoro dobiti propagandni mate-
rijal Srpske radikalne stranke, ekonomski i socijalni program, iz ~ega }e
se videti planovi iz poqoprivrede, socijalne za{tite, na osnovu ~ega tre-
ba da se izjasne na izborima, za najboqeg kandidata jer je predizborna paro-
la SRS “Neka najboqi pobe|uje”. Apeluje na srpsku slogu i me|usobno je-
dinstvo sa nadom da }e se ovda{wi Srbi vrlo brzo otarasiti preostalih
Hrvata i da }e slo`ni i jedinstveni pobediti i ujediniti sve srpske zemqe,
te iza}i iz ekonomske i socijalne krize. [e{eqevo izlagawe je propra}e-
no skandirawem “Usta{e, napoqe”, “Hrvati u Hrvatsku” i “Ovo je Srbija”.
Navodi iz @ili}evog govora su mahom dezinformacije, koje negativno de-
luju pospe{uju}i uznemirenost gra|ana hrvatske i ma|arske nacionalno-
sti i izazivaju}i strah kod istih da je stav politike Srbije da moraju da se
isele sa ovih podru~ja.”
549. novinski ~lanak o zboru gra|ana u Hrtkovcima, objavqen 18. avgu-
sta 1992. godine u novosadskom “Dnevniku” pod naslovom “ostoja preti iz-
dajnicima”. Nigde se ne pomiwe moje ime.
550. reportaà vilbura Londrija “grad u Srbiji koji je nekad bio uje-
diwen, sada je razoren mr`wom”, objavqena 2. avgusta 1992. godine u “Tajms
pabli{ing kompani – St. Petersburg tajms”, ~iji tekst prenosim u celo-
sti. “Frawo i Jelica Kala~ su se mjesecima opirali uqezima koji su poku-
{avali da im otmu ku}u; ali ne vi{e. Ne, nakon onoga {to se desilo wiho-
vom sinu Mirku u srijedu uve~e u kafi}u “Feniks”. “Traìm uto~i{te {to
je mogu}e daqe odavde, pa ~ak i u Novom Zelandu”, rekao je Frawo Kala~,
rezervni kapetan u Jugoslovenskoj vojsci. Vi{e od 2 miliona qudi je pobje-
glo iz svojih domova, zbog rata koji je bjesnio kroz republike koje su nekad
sa~iwavale Jugoslaviju. U Bosni i Hercegovini, gradovi su pod opsadom i
razoreni. Ku}e su spaqene. A ovdje u ovom gradi}u u pokrajini Srbije – Voj-
vodini, de{ava se jo{ jedna ratna tragedija. Srbi, Hrvati, Ma|ari i osta-
lih skoro 20 mawina su godinama ìvjeli zajedno u Hrtkovcima. Ali sve se
to promijenilo 6. maja, na \ur|evdan, kada je sa strane do{ao ~ovjek koji je
ovaj grad pretvorio u mjesto bez reda i mira. Wegovo ime je Vojislav [e-
{eq. On je bio vo|a ekstremisti~ke Srpske radikalne stranke i ~lan
Skup{tine Srbije, kao i Skup{tine Jugoslavije. I on je odrào govor. Svi
Hrvati i Ma|ari koji nisu bili lojalni u proteklim godinama rata izme-
|u Srbije i Hrvatske, }e morati oti}i, rekao je on. Jedan od wegovih pri-
stalica je izvadio spisak na kome je navodno bilo 17 imena qudi koji su pr-
vi trebali (oti}i). Mje{tani su vrlo brzo shvatili da je [e{eq mislio
da svi nesrbi moraju napustiti ovaj grad od 3.000 qudi, od ~ega je bilo 70%
529
Hrvata. Ve}ina qudi koji su bili na tom prvom spisku su ubrzo oti{li.
Me|utim, pojavili su se novi spiskovi. Kada je u srijedu u kafi}u “Feniks”
gradona~elnik i{amarao dvadesetogodi{weg Mirka Kala~a, to je mo`da
bio odlu~uju}i faktor u borbi wegovih roditeqa da ostanu (u ovom gradu).
U toku Drugog svetskog rata, Hrtkovci su bili dio pronacisti~ke mario-
netske dràve Hrvatske, te je mogu}e da je to razlog {to je u ovom gradu bio
ve}i procenat Hrvata, ~ak i nakon {to je ovaj grad postao dio srbijanske
pokrajine Vojvodine, u kojoj Srbi sa~iwavaju ve}inski dio stanovni{tva.
A mogu}e je da su upravo zbog te pro{losti u periodu Drugog svjetskog ra-
ta, kada su pronacisti~ki orijentisani Hrvati dobili ime usta{e – koje je
postalo uvreda, Hrtkovci bili jedno od prvih mjesta u koje su do{le srpske
izbjeglice koje su pobjegle iz Hrvatske, da bi u toku pro{le godine potra-
ìle nove domove u zamjenu, kao {to su rekli, za svoje domove – stvarne ili
izmi{qene – koje su ostavili za sobom. Prvi talas izbjeglica je stigao u
septembru. Mje{tani svih nacionalnosti su ih prihvatili u svoje domove.
Kada je stigao drugi talas, prije dva ili tri mjeseca, vi{e nije bilo mjesta
za wih, a vlada Srbije jo{ uvijek nije bila pruìla nikakvu pomo} za orga-
nizaciju wihovog smje{taja. A nakon govora koji je odrào [e{eq, do{lo
je do razvoja doga|aja. Polovina stanovnika – starosjedioca je oti{la, osta-
lo je samo oko 400 Hrvata, rekla je Jelica Kala~, èna od 42 godine, ~ije ru-
ke su drhtale, dok je sjedila u dvori{tu uredno omalterisane ku}e sa crve-
nim krovom, koju su ona i wen suprug do sada uspjevali da odbrane od srpskih
izbjeglica koje su poku{avale da je otmu. Ona je Srpkiwa, objasnila je, ali
kao i mnogi drugi u Hrtkovcima, bila je u braku sa Hrvatom, a wen suprug
je rezervni kapetan. Kada je pro{le godine mobilisan od strane Jugoslo-
venske vojske, borio se u Hrvatskoj na srpskoj strani. Bez obzira na to, oni
su bili meta, zato {to je on Hrvat. Nepoznati qudi su po~eli da dolaze u
ku}e u gradu, govore}i da su te ku}e na spisku ku}a koje trebaju biti “razmi-
jewene” za ku}e u Hrvatskoj, koje su srpske izbjeglice morale da napuste. Ka-
da bi to bilo odbijeno, rekla je, “koristili su i fa{isti~ke metode”. U po-
~etku bi “svaki dan i no}” telefon zvonio i neko bi pitao kada odlaze. Ili
bi nepoznati qudi kucali na vrata i postavqali to isto pitawe. Ponekad
su ~ak dolazili i u dvori{te. Ona je rekla da krivi svog supruga Frawu, za-
to {to nije ku}i donio makar pi{toq, jer je u vojsci bio raspore|en da di-
jeli oru`je. Ona je po~ela da drì sjekiru pored vrata, kada wen suprug ne
bi bio kod ku}e. Ponekad bi se, rekla je, 30 ili vi{e osoba skupilo ispred
jedne od ku}a koje su bile meta, pri ~emu bi uzvikivali: “Usta{e, pokla}e-
mo vas! Napoqe usta{e!” Jelicu Kala~, srpsku u~iteqicu koja je u Hrtkov-
cima ìvjela 20 godina su nazivali “usta{kom kurvom”. Ona je oti{la u po-
liciju. Rekli su joj da nemaju naredbu da interveni{u. Ona i ostali su sla-
li telegrame Ministarstvu unutra{wih poslova, traè}i pomo}. Kona~-
no, dodu{e prije dvije sedmice, policajci koji su bili tu su ukloweni, a do-
vedeni su novi. Me|utim, do tada su izbjeglice zaposjele oko 50 ku}a, a wi-
hovi vlasnici su popustili pod pritiskom i oti{li. Ostali svjedoci su
pri~u popunili dodatnim detaqima. Prvobitni gradona~elnik, koji je po-
ku{ao da pomogne onima koji su progawani od strane Srba, zamijewen je,
530
skoro na silu, drugim gradona~elnikom po imenu Ostoja Sibin~i}, uz podr-
{ku naoruànih qudi u uniformama. Opisan kao grub ~ovjek koji je izba-
~en iz vojske, on je bio taj koji je i{amarao Mirka Kala~a u kafi}u “Fe-
niks”. Dok je trajala kampawa da se izbace Hrvati, Ma|ari i neki od Srba
koji su bili nastrojeni protiv vlade, uqezi su djeci prijetili oru`jem
pred wihovim majkama. Na vratima su noèm prikucavane poruke. Psi ku}-
ni qubimci su bili ubijani. Jedan Hrvat je tako|e ubijen, iako u izvje{ta-
jima nije bilo navedeno na koji na~in je to izvr{eno. Ostali su napadani i
prebijani. U sqede}ih nekoliko dana, po nekim izvje{tajima, gradona~el-
nik i wegove novopristigle pristalice }e da promijene ime Hrtkovci u
ime Srbislavci, {to zna~i “Srpska slava”. Aleksa Eji} je srpski bizni-
smen koji je predsjednik lokalne Stranke srpske obnove, koji se protivio
ratu sa Hrvatskom. On je poku{ao da za{titi svoje kom{ije koji nisu Sr-
bi, protiv prijetwi o protjerivawu od strane novoprido{lica, koji tvrde
da zbog toga {to su oni protjerani iz svojih ku}a u Hrvatskoj, oni sada ima-
ju pravo da “razmijene” svoje ku}e za ovda{we hrvatske ku}e. Dvadesetpetog
jula, Eji} je sazvao okrugli sto sa lokalnim uglednicima i vo|ama svih
stranaka, u ciqu poku{aja pronalaèwa na~ina da se tu ostvari zajedni~-
ki ìvot. Svi su se izjasnili. Od strane mjesnog lidera [e{eqeve Srp-
ske radikalne stranke, upu}en je jedan protest, a on je }utke sjedio do kra-
ja sastanka, nakon ~ega je ustao i uputio protest. “Iako se ni{ta ne moè
u~initi da se vrate oni koji vi{e nisu sa nama, ja sada vjerujem da }emo us-
pjeti u ostvarivawu dijaloga”, kasnije nam je rekao Eji}. “Nadam se da mo-
èmo organizovati ìvot koji }e i ukqu~iti stanovnike – starosjedioce
i novoprido{lice, te izvr{iti pritisak na vladine organizacije da djelu-
ju u skladu sa zakonom”. Wegova supruga, koja je Ma|arica je, me|utim, vrti-
la glavom. U tom momentu je zazvonio telefon. Na liniji je bila Jelica Ka-
la~, koja je nazvala da prijavi {ta se desilo wenom sinu Mirku i ~etvori-
ci wegovih prijateqa, u srijedu uve~e u kafi}u “Feniks”. Eji} je mene i jo{
jednog novinara odveo da je posjetimo. Popularni beogradski pjeva~ Bora
\or|evi}, sa nadimkom ôrba, boravio je u gradu, rekla je Jelica Kala~, i
Mirko i wegovi prijateqi su oti{li da ga slu{aju u “Feniksu”. Mirko je
znao ôrbu od ranije, te nakon {to je zavr{io s pjevawem, ôrba je sjeo sa
Mirkom i wegovim prijateqima, koji su svi imali 20 do 21 godinu. Dok su
razgovarali, novi gradona~elnik je do{ao do stola i rekao ôrbi da do|e
do wegovog stola i sjedne sa “pravim qudima”. Kada ga je pjeva~ izignori-
sao, gradona~elnik je po~eo da {amara Mirka, a gomila srpskih izbjeglica
je napala qude, pri ~emu je jedan od wih, Sa{a Fekete, ~iji je otac Ma|ar,
ozbiqno pretu~en. U ~etvrtak ujutro, policija je do{la da traì Mirka i
ostala, te su ih odveli u obli`wi grad Rumu, na ispitivawe. Frawo Kala~,
Mirkov otac, oti{ao je da vidi da li je s wima sve u redu. Upravo kada je Je-
lica zavr{avala pri~u, on i Sa{a su se vratili da kaù da se vra}aju ku}i
(kao u originalu). Sa{ine usne su bile nate~ene, a po le|ima je imao gadne
crvene masnice. Momci, rekao je, nisu ni{ta uradili niti rekli {to bi is-
provociralo gradona~elnika kada je po~eo da {amara Mirka. Oni su ubrzo
shvatili da moraju oti}i iz “Feniksa”, ali su napadnuti. Sa{a je udaren
531
stolicom s le|a, nakon ~ega je izgubio svijest. Frawo je rekao da on i wego-
va porodica sada èle oti}i. On je bio ogor~en na vladu i vojsku u kojoj se
borio, jer ga nisu za{titili. Ali, gdje oti}i? Oni nisu mogli oti}i u Hr-
vatsku. On tamo ne bi bio ni{ta vi{e dobrodo{ao nego ovdje – kao Hrvat,
jer se borio na strani Jugoslovenske vojske. Imao je rodicu u Kanadi, ali
ona je ve} primila ~lanove porodice, te nije mogla vi{e nikoga da primi.
Htio je da ide u Novi Zeland, ali je smatrao da ne}e mo}i dobiti vizu. Oni
nisu bili dobrodo{li u svojoj ku}i, gdje su ìvjeli ve}i dio svog ìvota, a
niti su bili dobrodo{li bilo gdje drugo. Ovakvih dramati~nih de{avawa
ima {irom pokrajine, rekao je Nenad ânak, liberalni Srbin nastrojen
protiv vlade, koji je predsjednik Socijalne demokratske stranke Vojvodi-
ne. On smatra da Srbija i Hrvatska imaju tajni dogovor da razmjene hrvat-
sko i srpsko stanovni{tvo u pokrajini. Nisu samo Hrvati i Ma|ari `rtve,
rekao je, nego i Srbi koji se protive srpskoj vladi, na ~ijem ~elu je pred-
sjednik Slobodan Milo{evi}. Prilikom napu{tawa ku}e porodice Ka-
la~, Eji}, srpski mirotvorac, vi{e nije bio optimisti~an kao ranije. On
bi sada da po~ne nositi oru`je”.
551. (poverqivo) Slu`bena bele{ka Centra resora dràvne bezbedno-
sti Sremska mitrovica od 4. juna 1992. godine, koja u celosti glasi: “vi{e
puta smo informisali o raznim vrstama pritisaka koje vr{e izbegla lica
srpske nacionalnosti iz republike Hrvatske na na{e podru~je, kao i da je
ta pojava najvi{e izraèna na podru~ju Hrtkovaca, nikinaca i Plati~e-
va, op{tina ruma, Be{ke i novog Slankamena, op{tina in|ija, vojke i
golubinaca, op{tina Stara Pazova i kukujevaca, op{tina [id. Pritisci
se vr{e na razne na~ine, po~ev od anonimnih telefonskih pretwi, otvore-
nih pretwi – pa ~ak i fizi~kom likvidacijom, nasilnog ulaska i useqava-
wa u ku}e pripadnika hrvatske nacionalnosti, bacawem bombi i drugih
eksplozivnih naprava na wihove ku}e i drugim vrstama napada na wihovu
imovinu. Registrovani su i slu~ajevi dolazaka naoruànih pripadnika TO
sa podru~ja Slovenije, Barawe i Zapadnog Srema i drugih paravojnih for-
macija, koji ilegalno odvode lica sa na{eg podru~ja, vr{e pretrese wiho-
vih ku}a, pokazuju interesovawa za izbegla lica na na{e podru~je – navod-
no pripadnike ZNG, oduzimaju im razne predmete, pri ~emu pokazuju razne
vrste legitimacija, naloga za privo|ewe i sli~no. U nekim slu~ajevima,
pojedinci se predstavqaju kao pripadnici DB. Gra|ani se ne suprotstavqa-
ju niti prijavquju ove postupke, bilo iz straha ili iz uverewa da se radi o
pripadnicima legalnih organa vlasti ili pripadnicima vojne policije i
JA i specijalnih jedinica MUP-a Republike Srbije. Tako je dana 21. janua-
ra 1992. godine u {tab civilne za{tite u Sremskoj Mitrovici do{la Kr-
~eli} Vesna iz La}arka, SO Sremska Mitrovica i predstavila se kao ofi-
cir bezbednosti {taba TO Vukovar. Izjavila je da radi na potragama za iz-
beglim pripadnicima ZNG, pa joj je omogu}eno da izvr{i uvid u evidencije
{taba civilne za{tite. Pokazala je i spisak sa imenima od 50 lica – na-
vodno pripadnika ZNG koji su izbegli iz Vukovara na osnovu la`nih po-
tvrda, izjavila je da traga za Hornung Stevanom iz Sremske Mitrovice – na-
stawenim od 1980. godine u Petrovcima kod Vukovara. Pokazala je i neko-
532
liko fotokopija kartona o izdatim li~nim kartama od strane MSUP-a
Sremska Mitrovica, ali nam nije poznato kako je do{la do istih. Pored
potraga, izjavila je da radi i na privo|ewu takvih lica i pokazala nalog za
privo|ewe jednog lica – overen pe~atom {taba TO Vukovar. Bila je odeve-
na u maskirnu uniformu JNA sa oznakama TO Vukovar, a do{la je u pratwi
lica naoruànog automatskom pu{kom. Dana 15. 4. 1992. godine u La}arak,
SO Sremska Mitrovica, do{li su Uro{evi} Slobodan i Mirosavqevi}
Nikola – pripadnici TO iz Gabo{a, sada SO Mirkovci i odveli Vukoli}
Zdenka i Miroslava – izbeglice iz Jarmine, SO Vinkovci, u Gabo{. Rodi-
teqima su obrazloìli wihovo odvo|ewe potrebom davawa podataka o ras-
poredu hrvatskih vojnih formacija na tom podru~ju. U Gabo{u su saslu{a-
vani uz prisustvo predstavnika SUP-a iz Marku{ice i jednog poru~nika
JNA. Posle dva dana, Zdenko i Miroslav su vra}eni u La}arak. Dana 15. ma-
ja 1992. godine, u Hrtkovce, SO Ruma, do{li su Jovanovi} Zvezdan iz Ilo-
ka, Le{i} Slobodan iz Mirkovaca i Bra{i} Miodrag iz Rume i u{li u ku-
}u Fumi} Marka iz Hrtkovaca, a po na{oj oceni i wegove likvidacije. Li-
ca su bila obu~ena u maskirne vojni~ke uniforme i naoruàna sa dva pi-
{toqa, jednim pi{toqem “{korpion” i jednom automatskom pu{kom. Po-
{to su bila prime}ena od strane gra|ana, lica su uhap{ena i protiv wih
odre|en pritvor od strane SJB. Me|utim, po isteku pritvora i saslu{awa
istih od strane istra`nog sudije Op{tinskog suda u Rumi, pu{tena su na
slobodu. S obzirom da dva lica ne ìve na podru~ju Republike Srbije, ilu-
zorno je o~ekivati wihovo pojavqivawe na su|ewu u Rumi – s obzirom da je
protiv wih podneta krivi~na prijava. U sprezi sa wima je bio i Sibin~i}
Ostoja iz Hrtkovaca (nalazi se u rukovodstvu MO SPO), koji im je i dao
podatke o “ekstremnim” Hrvatima u Hrtkovcima. I kod wega je prona|ena
snajperska pu{ka, ali prema wemu nije ni odre|ivan pritvor – navodno
zbog straha od reagovawa izbeglih lica iz Hrvatske u Hrtkovce. Dana 11.
maja 1992. godine grupa naoruànih i uniformisanih lica je kidnapovala
iz Nikinaca, op{tina Ruma – izbeglice iz Zvornika – Kari} Jasmina, \u-
sa i Huriju i odvela ih u nepoznatom pravcu. Najverovatnije da su kidnapo-
vani od strane pripadnika SDG. Iseqena lica srpske nacionalnosti iz Re-
publike Hrvatske ne po{tuju odluke dràvnih organa, pa ~ak ni nadle`nih
sudova, o iseqewu iz nasilno zauzetih objekata, ve} se suprotstavqaju izvr-
{ewu istih. Tako su dana 1. juna 1992. godine izbeglice, uz podr{ku pripad-
nika SRS, postavili barikadu na regionalnom putu u In|iji, kako bi spre-
~ili izvr{ewe re{ewa Op{tinskog suda u In|iji o iseqewu Pjevalo Sa-
ve – izbeglica iz Hrvatske, koji se nasilno uselio u ku}u Kurtovi} Marka
iz In|ije. Ova lica nisu postupila po naredbi milicije za uklawawe ba-
rikada sve do dolaska predsednika Op{tinskog suda u In|iji i postupaju-
}eg sudije u ovom slu~aju. Tek kada je sudija odloìo izvr{ewe re{ewa, gra-
|ani su se razi{li. Kod supruge Pjevalo Save je prona|ena ru~na bomba, ko-
ju bi verovatno upotrebila da je milicija primenila silu. Pored ovog, vo-
di se jo{ nekoliko sudskih postupaka u vezi prinudnog iseqewa izbeglih
lica iz nasilno zauzetih ku}a. Ocewujemo da }e prilikom izvr{ewa sud-
skih re{ewa izbegla lica pruìti otpor i da }e se okupqati u ve}em broju u
533
ciqu spre~avawa slu`benih lica u vr{ewu slu`bene radwe. Izbeglice
primewuju taktiku isturawa u prve redove dece roditeqa poginulih na ra-
ti{tima u Hrvatskoj, ène i starce, pa primena sile moè izazvati nega-
tivne posledice. S druge strane, tolerisawe protivzakonitih radwi izazi-
va nepoverewe kod gra|ana u funkcionisawe pravne dràve i u organe vla-
sti. Ve} su registrovani dolasci stranih novinara, koji su pokazali inte-
resovawe za konkretna lica na koja se vr{e pritisci za iseqavawe, a wi-
hovi napisi mogu izazvati reagovawe me|unarodne javnosti i nove vrste
pritisaka na Republiku Srbiju. Tako|e, dolasci pripadnika raznih para-
vojnih formacija na podru~je, pripadnika TO SRK, upadawa u ku}e pripad-
nika hrvatske nacionalnosti, vr{ewa pretresa i nasilnog odvo|ewa, iza-
zivaju nesigurnost kod gra|ana i nepoverewe u organe vlasti Republike Sr-
bije. Zbog toga smo mi{qewa da treba upozoriti nadle`ne dràvne i voj-
ne organe u RSK da takvi postupci ne}e biti tolerisani na podru~ju Repu-
blike Srbije. Tako|e, mi{qewa smo da organi pravosu|a treba da efika-
snije re{avaju predmete kada se radi o postojawu pritisaka na iseqavawe,
nasilnog useqavawa u ku}e, posedovawe vatrenog oru`ja i sli~no. Efika-
snost bi bila obezbe|ena odre|ivawem pritvora u drasti~nijim slu~ajevi-
ma vr{ewa pritisaka. Institucije koje se bave zbriwavawem izbeglih li-
ca moraju preduzimati efikasnije mere na planu zakonitog re{avawa wi-
hovih problema, {to bi smawilo postoje}e tenzije i napetosti kod izbe-
glih lica i wihove protivzakonite radwe. Poseban problem je pona{awe
pripadnika SDG, koji ne po{tuju zakonske propise, nare|ewa pripadnika
milicije, ve} ispoqavaju bahatost, drskost i spremnost da se suprotstave i
vatrenim oru`jem. Na{ je utisak da pripadnici milicije na ovom podru~-
ju smatraju da SDG uìva za{titu MUP-a Republike Srbije, za {ta su na-
vodili konkretne slu~ajeve intervencija. Isti~emo slu~aj pona{awa pri-
padnika SDG prilikom wihovog prolaska kroz [id krajem maja 1992. godi-
ne, koji su i{li vozilom marke “mercedes”, reg. oznake RU 580-87 i autobu-
som reg. oznake MK-00-04. U “mercedesu” se vozio komandant SDG i drsko se
pona{ao prilikom poku{aja vr{ewa kontrole”.
552. Potvrda o privremeno oduzetim stvarima prilikom pretresa stana
ostoje Sibin~i}a od 21. avgusta 1992. godine. Prona|ene dve ru~ne bombe i
ne{to municije.
553. Potvrda o privremeno oduzetim stvarima prilikom pretresa stana
radeta âkmaka od 21. avgusta 1992. godine. Prona|en jedan pi{toq, jedan
no`, jedna sabqa i ne{to municije razli~itih kalibara.
554. Zapisnik o glavnom pretresu i izre~enoj presudi ostoji Sibin~i-
}u i radetu âkmaku od 5. maja 1993. godine u op{tinskom sudu u rumi.
555. Tekst “mirna savest, oja|ena du{a” i tekst “muk”, objavqeni u
nin-u od 22. maja 1992. godine. Autor prvog teksta je Jovan Areìna, a dru-
gog B. Ivani{evi}. Podnaslov prvog teksta glasi: “Program dr Vojislava
[e{eqa o iseqavawu nesrpskog ìvqa iz Srbije po~iwe da se ostvaruje”.
534
U prvom tekstu stoji: “U centru Hrtkovaca Mesna kancelarija je preko pu-
ta katoli~ke crkve. Slu`benica u kancelariji ima pune ruke posla: uvodi
u kwige pristigle izbeglice. @upnik Nikola Kraqevi} izdaje katolici-
ma dokumenta za selidbu. Prozori Mesne kancelarije na~i~kani oglasima:
Mijewam ku}u u Virovitici, novogradwa. Obratiti se... Mijewam dvije ku-
}e u Bjelovaru i na selu, 10 jutara zemqe i ostatke gospodarske zgrade... Mi-
jewam oko 50 seoskih imawa u selu Kula 20 km od Slavonske Poège za sli~-
no... Ku}u od 200 kvadratnih metara u Osijeku mewam za doma}instvo u Hrt-
kovcima... I tako daqe. Na prozorima Mesne kancelarije tako|e: “Otvore-
no pismo me{tanima Hrtkovaca. Po{teni gra|ani, saznaju}i o nemilim
doga|ajima koji su se dogodili u protekloj nedeqi i koji se i daqe doga|a-
ju, me{tanima hrvatske i ma|arske nacionalnosti izraàvamo iskreno à-
qewe. Apelujemo na va{u svest i razum... Predsednik mesnog odbora SPO
i gra|anin Hrtkovaca Eji} Aleksa”. Pored: “SPS vr{i upis novih ~lano-
va svakog dana u Mesnoj kancelariji Hrtkovci”. Prvi ~ovek koga sre}emo
je Jerotije Jeroti}, mesni milicionar u penziji: “Sve je po~elo posle govo-
ra gospodina [e{eqa u selu. Naglo su po~ele da dolaze izbeglice, da ula-
ze u dvori{ta, prete, provaquju u ku}e. âk su i mene pitali da li }u se se-
liti. Mi smo ve} zbrinuli oko dvesta izbeglica po sporazumu. Ovi {to sa-
da dolaze prete: ’Ako se ne iseli{, lete}e{ u vazduh’. Ve} je dosta qudi na-
pustilo selo. Ima jedno dvadesetak porodica koje su dobrovoqno mewale
ku}e. âk su nam i doktora iz sela, ~iji su preci do{li sa Kosova a ne iz
Hrvatske, isterali samo zato {to je Hrvat”. Pored “oglasne table” Radivo-
je Vorkapi} iz Vinkovaca. Neispavano, izmu~eno lice: “Imao sam ku}u od
140 kvadrata. Dva puta sam bio prebijen. Bio sam kondukter. Sin mi je ostao
bez noge u ratu, eno ga u Rumi. Obe}ali su mi stan. Imam i papire od Skup-
{tine Srbije. Ve} {est meseci ni{ta. Stalno me pitaju kad }u sina da vo-
dim iz bolnice, a ja nemam gde. Do{ao sam u ovo selo da na|em ku}u. Ima tu
jedna ku}a, dvesta metara odavde, koja bi mi odgovarala”. Vodi nas Radivoje
do odabrane ku}e. Ku}a odista lepa, na sprat. Sva u zelenilu. Iza okna pro-
ma~e neko lice. Radivoje pla~e. “Ho}u ovu ku}u. Mu` i sin te ène su u zen-
gama. Tako su mi rekli. Ne bih àlio poginuti, samo sutra da do|e [e{eq
i da ih sve isteramo. Jedini nam je on pomogao od svih rukovodilaca”. Fra-
wo Kala~, po zanimawu zemqoradnik a po struci ekonomista, tako|e kroz
suze kaè: “Vlast nema mo}i da re{i ni problem izbeglica, ni nas me{ta-
na. Mi moramo da ustupimo mesto onima koji odande beè. Moja èna, pro-
fesor u {koli, Srpkiwa po nacionalnosti, doìvqava neprijatnosti zato
{to je udata za usta{u”. Rumena Sremica riba}om ~etkom trqa po zidu na
kome pi{e: “Jedi govna usta{o”. “Ja obri{em, a oni preko no}i ponovo na-
pi{u. Ja sam Srpkiwa. Volim svog muà Hrvata nego sto Srba. Tako smo le-
po ìveli, a sad ovi sa strane do{li da nas...” Pa opsova. Kod crkve grupa
mladi}a. Dvojica u uniformama JNA. Pustile ih stare{ine na dopust “da
brane ku}e”. Hrvati. Jedan kaè da je iz svog topa ispalio hiqadu granata
na Vukovar i Nu{tar. “Gde }u ja sad? U Hrvatskoj me ~eka logor”. Pitam da
li bi im {kodilo ako pomenem wihova imena. Ja sam Matija Kalac. Ja sam
Antun Mari}. Obajdin Petar: “Imam osam sestara, i u Hrvatskoj, i u Bosni, i
535
u Nema~koj, i ho}u da sklonim ènu i osmomese~no dete, a ja sa dedovine ne
idem makar glava pala”. Dok razgovaramo, jedna “izbegli~ka patrola” je po-
setila uglednog me{tanina Musu Ja{arevi}a. Predvodnik Boro je vadio
pi{toq, drmusao Musu za revere, pokazivao spisak. Milicija je interveni-
sala i zakqu~ila da Boro ima vaqan oru`ni list. Pla~u i Musa i èna mu
Branka. On Albanac, ona Srpkiwa. Deset godina su radili u Nema~koj. Ona
se naprala nema~kih klozeta. Sve su uloìli u tu ku}u. “Ja sam se iz Srbi-
je doselio u Srbiju”, kaè Musa Ja{arevi}, koji je kao stru~wak na glasu
pre{ao iz beogradskog “Kluza” u fabriku u Rumi. Branka nas vodi u spava-
}u sobu. Pored kreveta vile. Time }e braniti svoju ku}u. Idemo da upozna-
mo Boru. On je u broju osam u Ulici Ive Lole Ribara. I to je prelepa ku}a.
Na sprat. Vlasnici rade u [vajcarskoj. Pre neki dan su dojurili u selo, kad
su im javili da se Boro uselio, i kroz prozor, preko puta, motre i i{~eku-
ju {ta }e se dogoditi sa wihovom ku}om. Boro je energi~an i lak na “poka-
zivawu” pi{toqa, izbeglica iz Hrvatske. Na kapiji nam pregleda dokumen-
ta. “Imre Sabo – ti ne moè{ da slika{ zato {to si Ma|ar. Areìna, mo-
è razgovor, ali ako mi pomene{ puno ime i prezime ja }u te prona}i”. U
kuhiwi nekoliko mu{karaca i jedna èna. Izbeglica. Dvojica upravo do-
{la sa grupom od 12.000 Srba izbeglih iz Bosanskog Broda. Boro nare|uje
da se skuva kafa i izviwava se {to nema pi}a. Iz friìdera vadi jedine
dve fla{e piva. Pitam {ta bi mi radio kad bih mu pomenuo ime. Mudro od-
govara: “Srbi nisu osvetoqubivi”. Nare|uje mi da zaustavim magnetofon.
Ide u spava}u sobu da na kasetofonu, ugra|enom u uzglavqe belog bra~nog
kreveta, preslu{a traku. Bri{e delove koji mu se ne dopadaju. Zati~e nas
patrola milicije. Boro je skru{en: “Ja moram zbrinuti svoju porodicu, è-
nu i decu”. Milicionar za Boru i nas novinare: “Srbija je pravna dràva.
Ne moè to tako. Ja razumem va{u muku, ali ne ide ovako. Ako su vam po-
trebne ku}e, idite na Kosovo”. “Ja ne}u na Kosovo”, kaè Boro. “Meni se
ova ravnica svi|a”. Milicija je izbacila Boru. “[vajcarci” Vera i Mati-
ja Kojadin pretr~avaju preko ulice u svoju ku}u. On Hrvat, ona Srpkiwa.
Izjasnili se na popisu kao Jugosloveni. Dali 5.000 franaka za zajam Srbi-
ji. Boje se za decu. Idu iz prostorije u prostoriju. Nedostaju mnoge stvari.
Po~iwu oboje da pla~u kad su ugledali slomqen de~ji automobil~i}. Jo{
malo }e da posede u svojoj ku}i, do sumraka, a da zano}e ne smeju. U me|uvre-
menu u Mesnoj kancelariji po~iwe vaàn sastanak funkcionera Okruga
sremskog. Na~elnik @ikica Drowak izbacuje novinare. Da}e saop{tewe.
Dok ~ekamo, konferenciju za {tampu u svojoj kuhiwi drì Ostoja Sibin-
~i}, nedavno demobilisani oficir JNA. Doskora sekretar SPO, od koga
su se ogradili. Sada simpatizer SRS. Pravi istorijski uvod o stradawu
srpskog naroda, izdaji i sasvim odre|eno kaè: “Sve }e se srediti kada se
svi oni isele iz sela”. Na spisku za seobu je i Dobrosav Markovi}, predsed-
nik Skup{tine mesne zajednice. “Nesre}ni Srbin”, kaè za wega Ostoja
Sibin~i}. “Asimilirao se sa Hrvatima”. Dobrosav, nemo}no: “@eleo bih
da u mome selu ostane kakav-takav mir, da ne do|e do prolivawa krvi. Svi-
ma je te{ko – i onima koji su do{li, a nemaju krov nad glavom, i onima ko-
ji moraju da odu”. Stiè i izjava na~elnika Okruga sremskog @ikice
536
Drowka: “Mi kompleksno sagledavamo ove probleme, u smislu zakona drà-
ve Srbije. Situacija je vrlo te{ka, ali ja procewujem da }emo uspeti da je
prebrodimo”. Pripremaju za slede}u nedequ jedan ozbiqan sastanak i Dro-
wak veruje da }e mir u Sremu biti sa~uvan. Na tom zatvorenom razgovoru
u~estvovao je i Frawo [amo, Ma|ar sa spiska za selidbu, direktor pilane,
ugledan i, kaù, omiqen me|u Hrtkov~anima. Ve} se spakovao, samo insi-
stira da dràvna komisija pregleda kwige o poslovawu, pa da mirne savesti
i oja|ene du{e ode. @ena je posle mesec dana primetila da je wen mirni ~o-
vek Frawo nabavio pi{toq: “To je da ubijem tebe i sebe ako te budu silo-
vali”. U drugom tekstu stoji: “I nedequ dana nakon {to je javnost saznala
za doga|aje u Hrtkovcima, osamnaest profesora i saradnika Novosadskog
univerziteta ostaju jedini koji su se tim povodom oglasili. Me|u potpi-
snicima protesta lako je prepoznati imena iz reformisti~ko-ujdijevskog
miqea, {to }e re}i “slabe Srbe”, ili ~ak “antisrbe”, kako ih ve} “od mi-
qa” zovu. Problem je, izgleda, u tome {to su se posledwih godina stvorila
dva potpuno suprotstavqena bloka (“nacionalni” i “nepatriotski”), od ko-
jih nijedan nije spreman da istupi na na~in koji se smatra svojstvenim onom
drugom. Takvo javno istupawe smatralo bi se trijumfom “protivni~kog”
bloka. Tako je, i nakon prve izjave Vojislava [e{eqa o proterivawu Hrva-
ta, bilo uo~qivo da predstavnici vladaju}e stranke i dela “nacionalne in-
teligencije” s mukom traè re~i kojima }e – kad su ve} pitani – osuditi voj-
vodu, a da pri tome ne daju povoda “neprijateqima Srbije” da se raduju. A ovi
bi se, po pretpostavci, radovali jer, eto, istup lidera jedne stranke, za ko-
ju se ne moè re}i da je marginalna, potvr|uje tezu o fa{izaciji Srbije.
Zato su “osude” [e{eqa tih dana vi{e delovale kao novo isticawe super-
iornosti srpskog naroda, nego kao istinsko gnu{awe nad fa{isoidnom
idejom, mirno saslu{anom u parlamentu. Govorilo se, na primer, da mi ne-
}emo terati Hrvate jer je strano tradiciji srpskog naroda da tako ne{to
~ini. Vi|eniji socijalisti ukazivali su da re{ewe koje [e{eq predlaè
ne bi bilo u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a neki (dr Jovan Striko-
vi}) osudili su ne vojvodu, ve} one koji ga (“jednoumno”) osu|uju. Ovakvo is-
ticawe srpske posebnosti i pozivawe na papir moglo je samo stimulativno
delovati na [e{eqa, sledbenike i tihe simpatizere. Rezultati su ve} tu.
I opet – muk. Taj muk svedo~i, u najboqem slu~aju, o ravnodu{nosti prema
drugima, ~ak i kada ti drugi o~igledno trpe teror. Ali, muk bi – ~ak i ako
se prihvati logika kojom se “}utolozi” rukovode – mogao biti poguban. Na-
ime, pre}utkivawe doga|aja poput ovih iz Hrtkovaca ohrabruje teror u toj
meri da }e on ubrzo postati deo svih nas. “Na{i neprijateqi”, dakle, tek
}e imati razloga da se raduju”.
556. reportaà Branislava gulana “Pola sela pakuje kofere”, obja-
vqena u “Borbi” od 14. maja 1992. godine, opremqena nadnaslovom i podna-
slovom u kojima stoji: “reporter “Borbe” u Hrtkovcima, sremskom selu iz
kojeg se pod pritiskom iseqavaju me{tani koji nisu Srbi. Nevoqe ìte-
qa ovog vi{enacionalnog sela su po~ele na \ur|evdan posle govora Voji-
slava [e{eqa. Po selu vr{qaju nepoznati qudi, maltretiraju “nepoèq-
ne”, upadaju u ku}e, pqa~kaju. Nadle`ni organi }ute iako su se za pomo}
537
obratili i predsedniku Republike i predsedniku vlade”. U reportaì sto-
ji: “U pitomo sremsko selo Hrtkovce, izme|u [apca i Rume, gde ve} vekovi-
ma zajedno ìvi vi{e od 20 nacionalnosti, uvukao se “crv” razdora. Za se-
lidbu pod prinudom priprema se polovina ìteqa, uglavnom Hrvata, ali i
drugih koji nisu Srbi. Sve nevoqe ìteqa ovog vi{enacionalnog sela po-
~ele su na \ur|evdan, kada je Vojislav [e{eq u centru sela odrào govor,
jasno rekav{i da tu vi{e nema mesta za one koji nisu Srbi. Od tada, svako-
dnevno, po selu vr{qaju nepoznate grupe qudi, maltretiraju doma}ine, upa-
daju im u ku}e i pqa~kaju. Izbeglice iz Hrvatske i Bosne opet se nasilno
useqavaju u ku}e Hrvata, Ma|ara, ali i Srba koji im daju podr{ku. Istovre-
meno, dok strah vlada u selu, qudi koji se pakuju isti~u da nemaju kud. Ve}i-
na wih su, kao rezervisti JNA pro{lu godinu proveli na rati{tu, uglav-
nom u Vukovaru. Zato i isti~u, da ih Hrvatska i tamo{wa vlast ne intere-
suju. Qudi su se povukli u ku}e. Dolaskom sumraka spu{taju se roletne, se-
lom je zavladao neobjavqeni “policijski ~as”. Ne zna se {ta }e doneti no}
i da li }e svi do~ekati zoru. Nepoznate grupe qudi dolaze no}u, po unapred
utvr|enim spiskovima, kod doma}ina i saop{tavaju im da su nepoèqni.
Ide se dotle da se qudima prvo puca pod prozorima, a kasnije nare|uje da
“usta{e i wihove pristalice” moraju oti}i jer je ovo Srbija. – Ja sam Ma-
kedonka, udata za Hrvata i ovde ìvim ve} vi{e od dve decenije – pri~a Ma-
rija Lo{. – Suprug je bio tri i po meseca na rati{tu u Vukovaru, i mi ne-
mamo sad kud odavde, niti ho}emo da idemo. U selu je samo za posledwa dva-
tri dana obijeno {est ku}a, dok su se nepoznati qudi u tri nasilno useli-
li. Najboqi primer je Andrija êrge. Staru ku}u gde mu je nekad ìvela
majka, dao je izbeglicama. Sad su mu nepoznati qudi oteli i novu. Ovih da-
na je obijena i ku}a Vlade Paki}a, a nepoznati qudi su upali u dom stari-
ce Rozalije Caki} i maltretirali je. Na spisku nepoèqnih je i Frawa
[amo, direktor pilane. On je odmah ponudio ostavku, ali je nisu prihvati-
li radnici, koji traè da ostane na ~elu kolektiva koji dobro vodi. Kofe-
re pakuje i Frawo Bari~evi}, zaposlen u mesnoj kancelariji. No}u, kada mu
telefonom nare|uju selidbu, nepoznati ~ak pitaju: “Koje dete vi{e vo-
li{”. Na po~etku rata u Hrvatskoj u ovom selu je uto~i{te na{lo vi{e od
230 Srba izbeglica. Neki od wih su i sad u selu jer su dobili ku}e. Za pro-
teklih godinu dana iz sela su oti{le 22 porodice i oni su uglavnom mewa-
li ku}e sa qudima koji su do{li ovde. U selu ìvi 1.079 Hrvata, 558 Srba,
516 Ma|ara, 452 Jugoslovena, ~etiri Makedonca, a ima i Slovaka, Rusina,
Albanaca, Crnogoraca, Roma – saznajemo u mesnoj kancelariji. Me{tani se
me|usobno izuzetno dobro slaù, ali su svi u strahu. – Svi smo u strahu, a
nemo}ni smo. Traìmo pomo} od Republike, a kao da su svi gluvi na sulude
ideje [e{eqa – pri~a za “Borbu” Du{an \uri}, aktivista SPS u selu. –
Svi me{tani ovde su dali pomo} za izbeglice. Da li je sad ovo kazna {to su
lojalni vlastima u Srbiji. Nepoèqni su svi koji nisu Srbi. Na spisku ne-
poèqnih koji je javno ~itan za vreme [e{eqevog govora, nalazi se i An-
te Grizeq, direktor zemqoradni~ke zadruge. Teraju ga samo zato {to nije
Srbin. Sli~no govori i Dragutin Trifunovi}, direktor Osnovne {kole
“Vladimir Nazor”. Iako je Srbin, po{to podràva Hrvate u nastojawima
538
da ostanu u selu, pronela se vest “da mu je sin u ZNG, a on je na radu u Nema~-
koj”. – Ne biraju se sredstva da se iz sela oteraju najugledniji qudi – kaè
Trifunovi}. – Najboqi primer je lekar Branimir Vuksanovi}, Hrvat,
oèwen Srpkiwom, koji se tako|e na{ao na listi nepoèqnih. âk se pri-
~a da je ve} dolazio drugi lekar kojem odgovaraju Vuksanovi}eva ku}a i po-
sao. Qudi koji dolaze ne biraju sredstva da oteraju sve koji nisu Srbi. ê-
sto u pomo} pozivamo i miliciju, ali ne mogu oni sve re{iti. To kao da je
ne~ija politika, ali ona ne vodi ka dobru. Dok sedimo u osnovnoj {koli, u
kancelariju direktora Trifunovi}a, uplakani dolaze \ura i Du{anka Ko-
ler. – Do{li su nam u ku}u sa pi{toqima i pajserima. Teraju nas iz na{e
ku}e, prete da }e nas pobiti. A dve i po decenije smo u Be~u na radu saku-
pqali novac kako bi sagradili tu ku}u. Ja sam Ma|ar, a ona Srpkiwa. Kuda
mi da idemo? Kaù nam da smo usta{e. Nas Tu|man ne interesuje. Ovo je na-
{a zemqa i ne}emo iz we – pri~aju \ura i Du{anka. Direktor {kole Tri-
funovi} im obe}ava za{titu, ali dokle – ni sam ne zna. Dobrosav Marko-
vi}, predsednik Skup{tine mesne zajednice, tvrdi da svo zlo me{tanima do-
nose qudi sa strane. – Ovde me|u me{tanima nema problema – kaè Marko-
vi}. – Po~elo je kada su neki, nazovi izbeglice, mada ima i wih, po~eli da
traè najboqe ku}e od qudi koji se nalaze na radu u Austriji, Nema~koj.
Pola sela sad pod pritiskom mora da se seli. Qudi su krivi samo zato {to
nisu Srbi. Ne samo Hrvati i Ma|ari, ve} i drugi koji ho}e mirno da ì-
ve. Tvrdim da se sve to radi organizovano i da je to ~ak ~ista politika. Svi
koji teraju qude iz ku}a naoruàni su do zuba. Do{li su izgleda samo s tim
ciqem i zadatkom. Narod nije za{ti}en, jer se ovde sprovodi zvani~na [e-
{eqeva politika. Ukoliko se hitno, za dan-dva, sve to ne re{i, narodu tre-
ba re}i da se seli, ina~e }e do}i do krvoproli}a. Ovo je java{luk i bezvla-
{}e, a najgore od svega je }utawe nadle`nih organa. Eto, i ja sam, iako Sr-
bin, spreman da odem. – To vi{e nije politika, ve} teroristi~ko divqawe
– tvrdi Aleksa Eji}, predsednik SPO u Hrtkovcima. – Ako vlast ostane
slepa onda }e Hrvati, Srbi, Ma|ari i ostali ovde sami morati {tititi
svoje selo. Silom ne}e biti mogu}e, pa ne znam {ta }emo. Seoski ùpnik
Nikola Kraqevi} je samo za jednu no} ovih dana izdao 40 dokumenata ìte-
qima katoli~ke veroispovesti – da mogu da se isele. – Do sada sam dao do-
kumenta za 170 porodica. Qudi to traè, da imaju kod sebe, a oti}i }e iz se-
la tek ako moraju. Ali, ni sami ne znaju kuda, kada su ovde ìveli wihovi
preci vekovima – veli ùpnik. Odlazimo iz Hrtkovaca. Selo je pusto. Tek
poneko na ulici. @ivi se u strahu, no}u odjekuju pucwi. êka se pomo} iz
Beograda. Obratili su se i predsedniku Republike i predsedniku Vlade.
Kaù kako je re~eno da u Saveznoj Republici Jugoslaviji niko ne}e biti
iseqen pod silom, ili zato {to nije Srbin. A evo, moraju da idu svi koji
nisu Srbi, pa i Srbi koji drugima daju podr{ku za ostanak i opstanak”.
557. reportaà mirjane radeti} u “novostima” od 6. jula 1992. godine,
pod naslovom “Pretwe s plakata”. U nadnaslovu i podnaslovu stoje slede-
}e re~enice: “Me{tani sela Hrtkovci u Sremu proìvqavaju te{ke dane.
Mada niko od zvani~nika ne èli da govori, iz mesta se posledwih meseci
iselilo 60 odsto hrvatskog ìvqa pod pritiskom. Organizovane izbegli~ke
539
grupe upadaju u hrvatske ku}e, prete, pa i fizi~ki izbacuju doma}ine “jer su
i oni odnekud izba~eni”. Muku izbeglih Srba razumeju samo Srbi – kaù
oja|ene sremske izbeglice”. Tekst reportaè glasi: “Na prozoru mesne za-
jednice u sremskom selu Hrtkovci osvanulo je ovih dana otvoreno pismo
Alekse Eji}a, predsednika mesnog odbora SPO, kojim apeluje na svest i ra-
zum izbeglica da ne iskaquju svoj bes na lokalnom hrvatskom stanovni{tvu.
“Razumem va{e patwe i va{ gnev prema hrvatskoj vlasti, ali nemojmo pri-
mewivati wihove metode ovde” – moli Eji}, odbacuju}i svaku sumwu da iza
maltretirawa, ucena i pretwi prema Hrvatima stoji ova politi~ka stran-
ka. Samo nekoliko metara daqe, na banderi ispred katoli~ke crkve, zale-
pqen je na vidno mesto proglas Hrvatima, u kome im se poru~uje da je wiho-
vo mesto “u lijepoj wihovoj” i da im je posledwi voz ve} odre|en. “Moète
mirno da napustite Srbiju, zar ~ekate limun – poru~uje im u potpisu Crna
ruka – S^P – nemojte da vam vra}amo milo za drago. Boqe postupite po
ovom proglasu...” I da nije bilo ubistva Mijata [tefanca, me{tanina hr-
vatske nacionalnosti ~ije je telo pre nekoliko dana na|eno u poqu u Ni-
kincima, ve} ova dva pisma dovoqan su nagove{taj da se u ovom sremskom se-
lu doga|aju vanredne stvari. Na to ne upu}uje samo poja~ano prisustvo orga-
na reda koji su ovde otvorili i posebno odeqewe, ve} i neuobi~ajena pometwa
u centru mesne zajednice. Tu je proradila berza razmene ku}a na relaciji
Hrtkovci – Hrvatska, gde papiri idu iz ruke u ruku uz vidnu nervozu pri-
sutnih. Neki bi, o~igledno, da {to pre odu, drugi odlaze nerado, neki su ve}
stigli. Na zgradi mesne zajednice stotine papiri}a – ponuda s opisom i
skicom ostavqenih ku}a i {tala. Poku{aj da se u zvani~nim organima vlasti
dobije bilo kakva informacija o ovoj velikoj seobi (a ona uveliko te~e sad
ve} i na drugu stranu) ostaje bez uspeha. Niko u selu “nije nadleàn” da bi-
lo {ta kaè o otvorenim optu`bama pojedinih stranaka da se ona sprovo-
di pod pritiskom. Pa ipak, me{tani potvr|uju da se iz ovog mesta odseli-
lo blizu 60 odsto hrvatskih doma}instava, i da ona koja odolevaju – proì-
vqavaju te{ke trenutke. Gotovo nema dana da milicija ne interveni{e. Sa-
mo za jedno pre podne (pro{log petka) patrola je pozvana u ~etiri hrvatske
ku}e kojima stiù pretwe. Jedna od wih je i ku}a starog Stjepana Bali{a,
kojeg su izbeglice bukvalno izgurale na ulicu sa ènom u invalidskim ko-
licima. Nije pristao da potpi{e ugovor o zameni ku}a. – Dolaze dawu i no-
}u, preska~u ogradu i vi~u “pu{taj nas unutra” – veli starica Cveta Relo-
ta, vidno zapla{ena. – Pitam gde da ih pu{tam kad imam samo sobu i kujnu,
a oni prete da }e mi baciti minu pa ne}u ni morati da otvaram. Ne bavim
se politikom, ne diram nikoga, ìvim sama i ne znam za{to ja, stara i bo-
lesna, nekome smetam. Vi{e no}u ne spavam: sedim u mraku i ~ekam {ta }e
da me sna|e. îm milicija ode, ponovo se vra}aju. Me{tani Hrtkovaca ka-
ù da se isterivawem Hrvata ne bave me{tani Srbi niti sve izbeglice, ve}
organizovane izbegli~ke grupe koje rukovode i doseqavawem i odseqavawem.
Tako Paulina Budi} (ina~e Srpkiwa) veli da neretko upadaju odreda, “da
provere {ta je srpsko”. Milicija svaki put postupa korektno, ali – uka-
zuje Tereza Fa}ko, koju tako|e ne ostavqaju na miru – ne moè milicija
ve~ito da deùra ispred hrvatskih ku}a. U qude se uvukao strah jer selom
540
cirkuli{u spiskovi Hrvata koji moraju da odu (“neki su pravqeni i sa
strane”), lepe se plakate sa zastra{uju}im porukama, atmosfera je krajwe
napeta. Pri~a se da }e one koji ne odu milom, “{e{eqevci” silom istera-
ti. – @etva je po~ela, a qudi sede kod ku}a i straàre – veli radnik Zdrav-
ko Renduli}. Ta~no je, bilo je u selu qudi koji su podràvali HDZ i nor-
malno je da oni idu. Za{to bi, me|utim, i{li i qudi lojalni srpskim vla-
stima? Ja sam, recimo, jedan od 460 hrvatskih mladi}a iz sela koji su se u
sastavu JNA borili na hrvatskom rati{tu, i da mi neko preti da moram da
odem. Razumem muku onih Srba koji su ovde pobegli, ali, mora li se taj bes
iskaqivati na nedu`nim qudima? Srpsku muku razumeju samo Srbi – kaù
sremske izbeglice, podse}aju}i na podatke o kojima Hrvati ovde nerado go-
vore: da su Hrtkovci nekad bili jako usta{ko upori{te, da je u selu saku-
pqeno ~ak 490.000 maraka za pomo} HDZ, da su se mnogi odmah prikqu~ili
Zboru narodne garde. Jedan od wih je i sin ubijenog Mijata [tefanca. U
selu je javna tajna prousta{ka aktivnost biv{eg direktora ovda{we ze-
mqoradni~ke zadruge, Ante Grizeqa, koji u slavonskom Jak{i}u postavqa
rokove Srbima do kad da napuste ku}e. – Odlazak Srba iz Hrvatske po sve-
mu je bio krvav, a Hrvati ovde ipak imaju {anse da izaberu u koju }e srpsku
ku}u tamo – veli izbeglica iz Slavonskog Broda Du{ko Jokanovi}. – Ta~-
no je da Srbi idu po selu i pitaju da li neko od Hrvata èli da se mewa,
ali raspitivawe samo po sebi nije greh. Negde moramo da se skrasimo pred
noèm zbog kojeg su mnogi zavijeni u crno. Mene su, recimo, hapsili ~eti-
ri puta pod optu`bom da sam ~etnik: posledwi put je to bilo u pola jedan
no}u i moje je dete vri{talo, a ja sam morao negde da sklonim to svoje dete
koje ima samo pet godina i koje je majka Hrvatica ostavila da bi se borila
u zloglasnoj 108. brigadi. Prema pri~ama Hrvata o fizi~kim napadima,
izbegli Srbi iskazuju rezervu, ~ak i sumwaju da su one ta~ne, ali ne pori-
~u da je narod prili~no zapla{en. Hrvati zaziru od revan{izma onih ko-
ji su izgubili sve, jer se te{ko “baciti hlebom” na u~iweno zlo. Da se po-
jedini od wih i daqe prikrivaju, izbeglica Du{ko Vidakovi} iz Bosan-
skog Broda ilustruje ~estim no}nim pretwama. – Zovu me telefonom i pi-
taju da li znam gde sam do{ao i {ta traìm na hrvatskoj zemqi – veli Vi-
dakovi}. Pri~a se da Hrvati koji odavde odu postaju u svojoj zemqi najcr-
wi ekstremisti. Nikome nije lako – ni onima koji pristiù, ni onima ko-
ji odlaze, sve je to nesre}a ovog rata kojoj se ne nazire kraj. Nekad je, ~ini
se, pozadina teà od – fronta”.
U antrfileu stoji: “U ku}i koju sam dobio – a pripadala je izvesnom
Stjepanu Rolandu – na{ao sam debelu usta{ku dokumentaciju, sa slikama,
spisima, pesmama o Paveli}u i sli~no. On je bio {ef vatrogasnog doma gde
je u fiokama otkriven spisak od tri srpska imena za likvidaciju. [ta bi
Hrvati radili da je ne{to sli~no na|eno kod Srbina? Ne moè ovde ni da
bude mesta za svakoga – kaè Du{ko Jokanovi}.”
558. anotirani i dopuweni spisak navodnih izbeglica iz Hrtkovaca sa
728 imena. Ina~e, osnovni spisak predstavqa Dodatak XI protiv mene po-
dignute optu`nice.
541
559. ^lanak reja moslija “Sileyije po nacionalnom osnovu terori{u
nesrpsko stanovni{tvo u gradu”, objavqen u “îkago tribjunu”, 31. jula
1992. godine. Tekst ~lanka je slede}i: “Vojislav [e{eq, srpski politi~ar
sklon hu{kawu, kojeg ve}ina wegovih protivnika smatra fa{istom, do{ao
je na politi~ki miting u ovo selo me{anog srpskog, hrvatskog i ma|arskog
stanovni{tva, kako bi uputio jezovitu poruku. Svi “nelojalni” Hrvati mo-
ra}e da odu, izjavio je on. Potom je jedan od wegovih sledbenika ustao i pro-
~itao spisak s imenima sedamnaest porodica koje su [e{eq i wegova Srp-
ska radikalna stranka odredili za progon. Neke od tih porodica po~ele su
da strepe nakon mitinga od 6. maja, pa su skoro smesta oti{le. Za one koji
su ostali, od kojih mnogi nisu bili na spisku, po~ela je vladavina terora.
Nije po{te|en ni Frawo Kala~, star 42 godine, hrvatski poqoprivrednik
oèwen Srpkiwom, iako se tokom nedavnog rata borio protiv Hrvatske
kao kapetan jugoslovenske vojske. “Dosta qudi, koji su nam bili nepoznati,
po~eli su dolaziti na{oj ku}i sa spiskovima imena i ku}nih brojeva”, re-
kla je wegova supruga Jelica Kala~, stara 42 godine, nastavnica u osnovnoj
{koli. “Govorili su da svi koji su krivi treba da idu. Znala sam da nismo
ni za {ta krivi. Jedina moja krivica bila je u tome {to mi je mu` Hrvat.
Zatim su danono}no zvali telefonom, kucali nam na vrata ili ispred ku}e
vikali – Usta{e, pobi}emo vas! Usta{e, napoqe! “Usta{e” je naziv kori-
{}en za pronacisti~ku organizaciju koja je vladala Hrvatskom tokom Dru-
gog svetskog rata i koja je pobila na hiqade Srba. Danas je mnogim Srbima
naziv usta{a prakti~no sinonim za Hrvate. “Nazivali su me usta{kom kur-
vom”, kaè gospo|a Kala~. “Po~ela sam da drìm sekiru iza vrata da bih se
odbranila. Kritikovala sam muà {to s fronta nije doneo nikakvo oru`-
je”. Ona daqe kaè da se svakodnevno àlila policiji. Svaki put bi joj re-
kli da nisu ovla{}eni da bilo {ta u~ine. Aleksa Eji}, lokalni srpski po-
liti~ki vo|a koji saose}a s patwama tamo{wih Hrvata, kaè da kampawu
izvode srpske izbeglice iz Hrvatske koje su zbog rata nagnane da napuste
svoje domove. Kampawa je po~ela ovde, ali se nakon toga ra{irila po zajed-
nicama {irom Srema, u pokrajini Vojvodina, kaè Nenad ânak, predsed-
nik opozicione stranke Demokratska liga Vojvodine. Prema wegovoj pro-
ceni, dosad je iz svojih domova u Sremu proterano skoro 8.000 Hrvata, Ma-
|ara i Srba koji su protivnici srpskih vlasti. Ta prisilna uklawawa Sr-
bi naj~e{}e nazivaju “etni~kim ~i{}ewem”. Me|utim, ânak smatra da se
u ovom slu~aju pre moè re}i da ona predstavqaju politi~ko ~i{}ewe, po-
ku{aj predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a da iz Vojvodine ukloni
svoje politi~ke protivnike, bez obzira na wihovu nacionalnost. Selo
Hrtkovci, 26 miqa zapadno od Beograda, imalo je 3.800 stanovnika kad su
po~eli problemi. Oko 2.600 su bili Hrvati. Problemi u Hrtkovcima su na-
stali kad je u selo u dva talasa do{lo ukupno oko 1.000 srpskih izbeglica
iz Hrvatske. Prvu grupu su me{tani iz Hrtkovaca bez ikakvih pote{ko}a
smestili u svojim domovima. Me|utim, kad je stigla druga grupa, prema Eji-
}u, za wih vi{e nije bilo mesta. Neki od prido{lica po~eli su da prova-
quju u prazne ku}e qudi koji su radili u inostranstvu, po Zapadnoj Evropi, i
useqavali se u wih. Lokalno stanovni{tvo se àlilo vlastima, ali se ni{ta
542
nije de{avalo do pre dve nedeqe, kad su vlasti primorale neke od tih koji
su provalili da se isele, rekao je Eji}. Kampawa zastra{ivawa, koja je po-
~ela 6. maja, nije jewavala. Mijat [tefanac, Hrvat, ubijen je u svom domu.
Marka Fumi}a, tako|e Hrvata, napala su u dvori{tu ispred wegove ku}e
trojica mu{karaca koji su poku{ali da ga zadave, ali su susedi pozvali po-
liciju, koja je uhapsila tu trojicu. Oni su zatim oslobo|eni, a da nije po-
krenut krivi~ni postupak. U ku}e Hrvata i Ma|ara dolazili su naoruà-
ni qudi, upadali u wih i upozoravali uku}ane da }e ih ubiti ako ne odu. U
nekim slu~ajevima su im ubijali pse. Predsednik op{tine Dobrosav Mar-
kovi} imao je razumevawa za Hrvate i Ma|are, pa su izbeglice i wihove
prista{e organizovali nove izbore i na wegovo mesto postavili Ostoju
Sibin~i}a. Prema izjavama lokalnog stanovni{tva, Sibin~i}, biv{e voj-
no lice, otpu{ten je iz vojske jer se iìvqavao nad qudima kojima je koman-
dovao. Sibin~i} i drugi lokalni zvani~nici najavili su da }e ime sela
Hrtkovci uskoro promeniti u Srbislavci. To novo ime zna~i ’oni koji sla-
ve Srpstvo’. Nakon {to je Sibin~i} stupio na du`nost, veliki broj upla-
{enih Hrvata i Ma|ara je izgubio svaku nadu i oni su po~eli da se odseqa-
vaju. Od 2.600 Hrvata, koliko ih je tamo ìvelo, ostalo je samo oko 500. “Qu-
di su odlazili u ti{ini, ne pozdraviv{i se sa susedima, toliko su bili
upla{eni”, rekla je Jelica Kala~. Prema wenim re~ima, jo{ oko 50 qudi je
prisilno oterano iz svojih domova, {to je policija gledala s ulice ne pre-
duzimaju}i ni{ta. Pro{log vikenda je Eji}, predsednik mesnog odbora
opozicione stranke Srpski pokret obnove, organizovao okrugli sto s lo-
kalnim zvani~nicima i politi~kim liderima. Nije jasno naveo {ta je
postignuto, ali je izjavio da je optimisti~an, sad kad je dijalog otpo~eo, te
da }e selo prevazi}i svoje probleme. Zatim je u sredu uve~e Kala~ev sin
Marko, star 20 godina, s jo{ ~etvoro prijateqa oti{ao u kafe “Feniks”,
gde je nastupao popularni beogradski peva~ Bora \or|evi} zvani ôrba.
Posle koncerta je \or|evi} pri{ao mladi}ima i seo s wima. Sibin~i} je
bio u publici. Prema re~ima jednog od prijateqa Marka Kala~a, Sa{e Fe-
ketea, starog 21 godinu, Sibin~i} je traìo od peva~a da do|e i sedne s “pra-
vim” qudima. Zatim je Sibin~i} po~eo da {amara Marka Kala~a i da vi~e
“Usta{e, pobi}u vas!” Oko 15 mu{karaca je sko~ilo na noge, kaè on, i po-
~elo da udara ovu petoricu mladi}a. Trojica su istr~ali, ali su Sa{a i jo{
jedan mladi} ostali zarobqeni u kafi}u. Prema Sa{inim re~ima, neko je
dohvatio stolicu i udario ga u le|a, od ~ega se on sru{io. Pokazao je le|a
pokrivena podlivima. Drugi mu{karci su po~eli da ga udaraju po licu i
vratu, a zatim se onesvestio. Nakon toga, roditeqi Marka Kala~a delova-
li su skrhano, a wihova re{enost da ostanu u svom rodnom selu je napokon
slomqena. “Psihi~ki su nas ubili”, kaè gospo|a Kala~, dok joj ruke drhte.
“Ovo je mo`da gore nego da vas pogode na rati{tu”. Wen suprug deluje na-
tmureno. “Traìm egzil”, kaè on. “@elim da odem {to je mogu}e daqe – u
Kanadu, na Novi Zeland, nije mi va`no gde. Ostanak ovde bi}e nemogu}. To-
kom rata sam ~etiri i po meseca proveo na liniji fronta, a sad ovako pre-
ma nama postupaju”.
543
560. optu`nica koju je 15. septembra 1992. podiglo op{tinsko javno
tuìla{tvo u rumi protiv ostoje Sibin~i}a, radeta âkmaka i jo{ tro-
je lica.
561. reportaà Jasmine Teodosijevi} “Hrtkovci: iseqavawe se nasta-
vqa – [ta sam, ostoja, zgre{ila”, objavqena u listu “vreme” od 13. jula
1992. godine: “Promocija Srpske radikalne stranke bila je 6. maja. Bio je i
[e{eq. Pro~itan je i neki spisak sa 17 qudi kojima “nije mesto u selu”. Od
tada po~iwe iseqavawe – milom ili silom. Ovo drugo zna~i: do|u ti u gru-
pi, jedan poturi papir da potpi{e{ da mewa{ svoju staru rodnu ku}u za ku-
}u negde u Hrvatskoj, ne zna{ ni da li je ima. Nema{ pravo da ponese{ te-
levizor, traktor, ni{ta vredno, najmawe novac. Na ulazu u Hrtkovce... Sa-
zrele prve diwe na sto~i}ima ispred ku}a, jedna roda na krovu – reklo bi
se, mirno nedeqno popodne u beri}etnom u{orenom sremskom selu, kroz ko-
je smo toliko puta prolazili kada sa auto-puta kod Rume skrenemo ka [ap-
cu i Loznici. êtvoro~lana milicijska patrola podse}a nas na to za{to
smo do{li. Qubazno pitaju ko smo, kod koga idemo, {ta ho}emo. Na pitawa
ne odgovaraju; za to je krizni {tab, tamo u Rumi, radi non-stop. Voqnije za
razgovor nalazimo usred sela, nekada sa skoro 3000 du{a, 17 naroda i narod-
nosti i oko 70 posto Hrvata, tu od davnina. A sada? “Odselilo se ve} 50 do
60 posto, a do{li drugi”, kaè Nedeqka [amu. “@ivot ovde vi{e i nije ì-
vot”, dodaje Jelica Kala~. “Zvala sam na~elnika SUP u Rumi da po{aqe
vojsku da nas sve poubija, pa da prekratimo ovu agoniju”. “Za mene je pojam
smrt nekada bio stra{an, a sad ne predstavqa ni{ta”, dovr{ava Radmila
@emberi. “Jedino {to znam jeste da iz svoje ku}e ne}u iza}i ni pod kakvim
pritiskom!” Procedura iseqewa: Nedeqka, Jelica i Radmila su Srpkiwe
udate za Hrvata ili Ma|ara. U telefonskim pozivima i dobacivawima na
ulici postale su “usta{ke kurve” ili “nikakve Srpkiwe”, i {ta jo{ ne. Ni-
su jedine sa kojima smo razgovarali, a svi pri~aju sli~no. Promocija Srp-
ske radikalne stranke bila je 6. maja. Bio je i [e{eq. Pro~itan je i neki
spisak sa 17 qudi kojima “nije mesto u selu”. Od tada po~iwe iseqavawe –
milom ili silom. Ovo drugo zna~i: do|u ti u grupi, jedan poturi papir da
potpi{e{ da mewa{ svoju staru rodnu ku}u za ku}u negde u Hrvatskoj, ne
zna{ ni dal’ je ima. Nema{ pravo da ponese{ televizor, traktor, ni{ta
vredno, najmawe novac. êtrdesetak ku}a je tako iseqeno, ostali su oti{li
sami. Uglavnom po{to im se napravi “dosije” da su pomagali Hrvatsku ma-
terijalno, ili slali oru`je, ili da imaju sinove u “zengama” “Dok nije do-
{ao red na nas, gotovo smo i verovali. Sada, kada i o nama pri~aju isto, a
znamo da to nije istina, shvatamo da nije bilo istina ni za one koji su pre
nas oti{li”, kaè jedna èna. “Moj mu` je i{ao pro{log utorka u Kerte-
sov kabinet u Beograd da se àli”, pri~a Nedeqka [amu. Posle dva dana do-
{ao ~ovek, rekao da se zove Triva Ivani}, da je iz ’Solidarnosti’ i da je do-
bar Kertesov prijateq. Razgovarali smo tri sata. Probala sam da mu obja-
snim {ta se de{ava. Prvo je govorio da }e stawe da se smiri, a posle da ni-
{ta ne razumem, da je ovo usta{ko selo. A odavde je na front u JNA oti-
{lo 300 rezervista i nije bilo dezertera. Ja sam kao medicinska sestra
544
tri nedeqe bila pred Osijekom”. ûjemo: mladi Tibor Mago~ bio je prote-
kle sedmice pretu~en nasred ulice, tek {to se vratio sa mostarskog rati-
{ta. A za Milana [tefanca se zna: ubijen tupim i o{trim predmetima, na-
|en u jarku daleko od sela, sahrawen, po èqi porodice, bez svedoka. U po-
re|ewu sa wima, V. P. je dobro pro{ao. Do{la su u nedequ 28. juna kod we-
ga petorica, pa jo{ nekolicina. Traìli da potpi{e da mewa ku}u za jednu
u Slavonskom Brodu. Onda su oti{li na drugi kraj sela, u Lewinovu, kod
oca mu. Bilo ih je dvadesetak, lupali su, morao je da otvori. Prvo su mu uze-
li pare. Posle pretili, rekli da }e i decu poklati. A èninom ocu zavrta-
li nogu, gu{ili ga. Wegov otac dotr~ao prestra{en, seli su u kola i oti-
{li. V. P. se sutradan vratio. Dvadesetorica su mu bila u dvori{tu. Jedan
je davao blanko papir na potpis, hvatao se za no` za pojasom, nije pro{lo
bez {amara. Na kraju su mu dozvolili da uzme iz ku}e li~ne stvari. Dok je
uzimao, bila je prisutna i rumska milicija – napravili su zapisnik, ali re-
agovali nisu. Istini za voqu, V. P. je nekoliko dana posle “provale”, kako
me{tani zovu ove upade u ku}e, vra}en u svoj dom. Dok je bio odsutan, do{li
su “specijalci” (me{tani, opet, tako zovu poja~awe iz republi~kog SUP),
useqene isterali, wega vratili. Slu~aj V. P. je jedan od tri koji su pro{le
sedmice razre{eni na taj na~in. Znak da se ne{to ipak mewa? Me{tani mi-
sle da je to zbog republi~kog SUP i promene vlasti u Rumi. Ali jo{ stra-
huju. Od koga, pitamo. “Ne znamo te qude. Kaù da su izbeglice, da dolaze iz
Bosne, Hrvatske. A i ja sam iz Zvornika udajom do{la ovde. Moji su Srbi
tamo ~asni, nije to ovaj svet, ne bi oni ovako, na silu”, kaè Nedeqka [a-
mu. “Ovi su pqa~ka{i i vandali”, dodaje Radmila @emberi. “Prave izbe-
glice, svoj narod, ja pomaèm. Imam i sad dvoje dece iz Gora`da u ku}i. I
wih, pred pretwama, moram da krijem zajedno sa svojom”. “Nisu sve izbegli-
ce crne”, ukqu~uje se Milorad @arkovi}, koga je sa porodicom tako|e pri-
mila Radmila @emberi. Inèwer je strojarstva, do{ao iz Pakraca, ovde
se svio. Istina, ne radi ba{ kao nekada, kada je imao 170 svojih radnika. Sa-
da nosi vre}e da decu prehrani. Ali kaè: “Ne znam kako }u se ovim qudi-
ma oduìti!” A o iseqavawu iz Hrtkovaca misli da tu ima propagande i sa
srpske i sa hrvatske strane. Nasilni{tvo ne opravdava, ali dodaje da je bi-
lo i puno Hrvata koji su se selili svojom voqom, pa tamo u Hrvatskoj izi-
gravali `rtve. “Radim sa nekoliko po{tenih hrvatskih de~kija ovde u se-
lu, pa su i oni sad u dilemi da li da odu”. Duhovna korozija: Stari me{tani
jo{ pomiwu i novu mesnu vlast i predsednika mesne zajednice Ostoju Si-
bin~i}a, pa izbore sa kojih su ih “izbeglice” gotovo oterale, pomiwu i ne-
kog “komandanta mesta” Radeta âkmaka. A oni ba{ u tom trenutku i stiù
u mesnu zajednicu, sa jo{ desetak novih me{tana. Na{oj maloj grupi novi-
nara Sibin~i} traì akreditive za boravak u selu, pa za razgovor sa me-
{tanima, onda i novinarske legitimacije. Pristaje na razgovor, ali uveren
da }emo, kao i prethodnici, “sve iskriviti”. Za situaciju u mestu kaè da je
“sasvim normalna”, da se iseqavaju samo Hrvati pritisnuti dokazima da su
pristalice politike HDZ”, “oni usta{oidni”. Za prisilno iseqavawe ne
zna, osim za jedan slu~aj. Zna samo jednog iseqenog Ma|ara. Za “specijalce”
prvi put ~uje. Na pitawe da li zna da je u wegovom mestu izbeglica iz Kule
545
kod Slavonske Poège, koji ima uredan ugovor o zameni ku}e, ali ne moè
da se useli jer je u woj drugi nezakoniti useqeni (mislimo na Trivuna Sa-
vi}a, koji je posle Uskrsa, po nagovoru, svoju dva puta granatom udarenu ku-
}u mewao za onu Rolandovih, pa ga je sad oja|enog kod sebe primio Hrvat Ni-
kola Petrovi}), odgovara: “Meni se ova pitawa ne dopadaju! Moète li da
postavite neka lep{a?!” Tvrdi da me{tani koji su sa nama razgovarali i ne
znaju u kakvom su usta{oidnom okruèwu ìveli, da }e im se sve prosvetli-
ti kad im objasni. Starcima kojima deca ìve u Holandiji, Nema~koj,
Austriji ne veruje – “svi su oni na rati{tima protiv Srba”. Neke je i sam
video kako su na grobqu pakovali oru`je za Hrvatsku. Video je oru`je i kod
mesnog ùpnika Kraqevi}a, jedan pu{komitraqez u kuhiwi, ba{ u uglu.
Pitam za{to oru`je nije prijavio SUP. Kaè da je imao nameru da se ka-
snije vrati, mo`da sa jo{ dvojicom, i da ga uzme za sebe, da se brani. @upni-
ku crkve, ~ija zvona ve} deset dana ne zvone, zamera i to {to je “podsticao
Hrvate na majorizaciju”. U mesnoj zajednici doskora je bilo 11 Hrvata, 4
Ma|ara i jedan Srbin. Sve dok on i wegovi nisu uzeli stvar u svoje ruke,
skupili potpise i napravili smenu vlasti. Sada je tu 12 Srba i dva Hrvata
(a i ta dvojica su se odselila). Zanima nas i “komandant sela” Rade âkmak,
ali Sibin~i} kaè da ta funkcija ne postoji, da je doti~ni bio komandant
TO, ali u svom Grubi{nom Poqu. Ustaje i sam âkmak; kaè, za{to pitate
za katoli~kog popa, svi su oni isti! “A {ta sam ja, Ostoja, zgre{ila kod te-
be, ti si moj {kolski drug?” pita do tada tiha Julijana Molnar. “Evo, ovaj
Nikola, izbeglica kome sam pomagala, dolazio da pita za{to ne odlazim!”
“Kad sam to rek’o, j.... ti me|eda?! – ~udi se Nikola. Pit’o sam da mi proda{
traktor!” Sibin~i} sve smiruje tvrdwom da je “Julijana du{evni bole-
snik”, ali ni sam ne ostaje miran do kraja. Sad nama upu}uje: “Vi zaista ni-
ste pravi novinari. Ja bih vama odmah dao otkaz! Ne da sumwam u va{u eti-
ku, nego znam da je nemate. Da je imate, bili biste negde drugde! Vi ste du-
hovna korozija. Imate sre}e da ste do{li u demokratsku sredinu, pa vam se
ne}e ni{ta desiti!” Neko jo{ dobacuje da smo svi mi (kolege iz “Borbe” i
Studija B, te “stranci” iz AFP, EFA i ja) u stvari tu organizovano, mo`da
od neke stranke, SPO, {ta li!? Na izlasku upoznajem i sekretara mesnog
odbora SRS Milana @ili}a, izbeglog iz Hrvatske. Wegova stranka, kaè,
nije kriva za ovo {to se de{ava. Ovima koji se odavde iseqavaju ne fali ni
dlaka s glave, niko nije dobio “~ak ni ~vrgu”, a tamo u Hrvatskoj je to krva-
vo. Pri~ama o pokoqima i rati{tima pridruùju se i drugi. Tu je i plavi
momak, kako re~e “zamenik {efa kabineta Vojislava [e{eqa”, ovde “pri-
vatno kod @ili}a na ro{tiqawu”. @ili} jo{ kaè: Do|ite da vidite gde
mi sada ìvimo, u kakvim {upama, a oni, Hrtkov~ani, u lepim ku}ama”.
Wih, Hrtkov~ana, vi{e nije bilo na ulici. Nastavnica Jelica Kala~ oti-
{la je da spava sa vilama kraj uzglavqa. No} je dok napu{tamo mesto koje
sve vi{e postaje paradigma ovog na{eg haosa i zajedni~ke more. Na putu nas
sustiè patrola milicije. Jo{ jednom precizno zapisuju imena, {panskog
kolegu pitaju za ime oca, pa`qivo proveravaju adrese. Vra}amo se u Beo-
grad sa nadom da nas, na tim adresama, niko nezvan ne}e traìti”.
546
562. Sedmi deo kwige “Filipike ~etni~kog vojvode”, koja predstavqa
intervju koji je 1994. godine Sini{a aksentijevi} vodio sa mnom. Jedno od
wegovih pitawa je glasilo: “Da li u dràvnoj zajednici po va{oj meri ima
mesta i za nacionalne mawine? Neki prepoznatqivi izdajnici u svojoj ar-
gumentaciji protiv Srpske radikalne stranke, koja im je najve}a prepreka
na putu izdaje, isti~u nacionalnu netrpeqivost i etni~ka ~i{}ewa koja je
ona zagovarala i sprovodila. Da li su te optu`be osnovane ili je istina
’negde izme|u’? Ja sam odgovorio: “Kategori~ki tvrdim, sa punom moralnom
i materijalnom odgovorno{}u, da nacionalnih progona, tzv, etni~kih ~i-
{}ewa, pod pokroviteqstvom ili u organizaciji Srpske radikalne stran-
ke, nikada i nigde nije bilo i ne}e ih biti! Pla}eni svedoci koji nas, po za-
datku, optuùju, nemaju, niti mogu imati, bilo kakvog dokaza protiv nas. Ne-
ka kaù imenom, mestom i datumom gde su srpski radikali nekoga zlosta-
vqali, progonili ili ubili samo zato {to nije srpske nacionalnosti! I u
famoznim, medijski predimenzioniranim, Hrtkovcima, koji se ve} dugo po-
vla~e kao “krunski” dokaz na{ih navodnih tortura, nije bilo nikakvih ubi-
stava na nacionalnoj osnovi. Bilo je jedno ubistvo iz koristoqubqa, ubije-
ni je, sticajem okolnosti, bio Hrvat ali su ubice uhva}ene i odgovara}e za
taj zlo~in. Bilo je, dodu{e, i nekih iseqavawa iz sela ali su Hrvati to po
svojoj voqi radili. Niko ih na to nije prisiqavao, a pogotovo ne ~lanovi
na{e stranke. Oni su dobrovoqno, po svom izboru, zamewivali imawa i ku-
}e sa Srbima iz Hrvatske i u tim transakcijama, u organizaciji katoli~ke
crkve, obi~no boqe prolazili. Ali Hrtkovci se i daqe koriste kao “do-
kaz” da je i na teritoriji SR Jugoslavije bilo etni~kih ~i{}ewa! Tome do-
prinose i mnogi na{i izrodi koji se {uwaju po svetu, politi~ki prostitu-
i{u i laù po nalogu svojih imu}nih gazda, graditeqa novog svetskog
poretka. Oni ~ak i u Beogradu neka`weno privi|aju srpske zlo~ine, zago-
varaju odmazde i bombardovawa prestonice, provociraju, pakoste i uzbuwu-
ju javnost! [to se ti~e nacionalnih mawina, mi o wima imamo svoje stavo-
ve, uskla|ene sa me|unarodnim pravom i ne mislimo da ih mewamo. “Nepo-
voqan” i “podre|eni” poloàj nacionalnih mawina je stalni izgovor Za-
pada za uplitawe u unutra{we poslove SR Jugoslavije. La`ne optu`be da
se ovde kr{e qudska i gra|anska prava nacionalnih mawina su jedan od de-
ùrnih razloga za neprestani pritisak na na{u izolovanu zemqu i iznu|i-
vawe od we raznih ustupaka. Srpska radikalna stranka smatra da svim na-
cionalnim mawinama treba obezbediti prava u skladu sa najvi{im me|una-
rodnim standardima i praksom. Wihova prava moraju zavisiti i od wiho-
vog odnosa prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. Poloàj nacionalnih
mawina mora biti regulisan i bilateralnim ugovorima koji obezbe|uju re-
cipro~ne odnose. Uspostavqawe nekakvih autonomija kojima zapadni “hu-
manisti”, izme|u ostalog, uslovqavaju ukidawe sankcija, je unutra{we,
ustavno, pitawe Srbije u koje se oni, ni na koji na~in, ne mogu me{ati. Da-
qe, u skladu sa tim, neophodne su dugoro~ne i sveobuhvatne mere za otkla-
wawe uslova secesionisti~kih i drugih destabilizacionih aktivnosti ko-
je se de{avaju na podru~jima sa ve}om koncentracijom pojedinih nacional-
nih mawina. Te mere podrazumevaju veoma razvijenu i osmi{qenu politiku
547
razvoja tih krajeva, imigracionu i emigracionu politiku i informativnu
i kulturno-obrazovnu politiku. Na kraju, smatramo da treba napustiti jo{
vaè}e definicije naroda i narodnosti i jasno sociolo{ki, politi~ki,
ekonomski, pravno, geografski i religijski definisati nacionalne mawine”.
563 (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka marka kali}a vS-1134.
564. (poverqivo) izjava marka kali}a data po pravilu 92ter od 27.
septembra 2002. godine. U wegovoj izjavi, izme|u ostalog, stoji: “Prema po-
sqedwem popisu stanovnika, provedenom negdje 1987. ili 1989. godine, u
Hrtkovcima je ìvjelo oko 3.700 qudi, od toga 70% Hrvata, 20% Srba, a
ostalo su bili Ma|ari. U Hrtkovcima je ìvjela jedna albanska obiteq,
bili su vlasnici slasti~arnice. Odnosi izme|u Srba i Hrvata bili su pri-
li~no dobri, bilo je mije{anih brakova, i nije bilo problema. Problemi
su po~eli 6. svibwa 1992. godine, a dotad je sve bilo u redu. Oko 1991. godi-
ne, politi~ke stranke koje su imale svoje podru`nice u Hrtkovcima bile
su DSHV (Demokratski savez Hrvata Vojvodine), SRS (Srpska radikalna
stranka) i SPO (Srpski pokret obnove), ~iji su vo|e bili Bela Tonkovi},
Vojislav [e{eq i Vuk Dra{kovi}. Na lokalnoj razini u Hrtkovcima vo-
|e su bili Ilija Grizeq za DSHV, Ostoja Sibin~i} za SRS i Aca Eji} za
SPO. U nekom trenutku SPO se raspao i mislim da su wegovi ~lanovi pri-
stupili SRS-u; Ostoja Sibin~i} ostao je vo|a SRS-a. ûo sam za S^P
(Srpski ~etni~ki pokret); mislim da se ~lanstvo tog pokreta razvijalo
uporedo u sklopu SRS-a. No budu}i da se nisam bavio politikom, ne mogu
to~no govoriti o takvim stvarima. Mislim da je S^P bio ilegalni pokret.
SRS i S^P bili su aktivni i prije 6. svibwa, ali mislim da je wihova glavna
funkcija aktivirana tek poslije tog datuma protjerivawem Hrvata iz Hrt-
kovaca i iz drugih dijelova Vojvodine. Negdje u studenom ili prosincu
1991. i veqa~i 1992. godine mobiliziran sam u JNA. U to se vrijeme u Hr-
vatskoj ve} ratovalo naveliko. Bojao sam se da bi me poslali na Vojni sud
da nisam oti{ao. Bio sam voza~, zaduèn za prijevoz projektila za vi{eci-
jevne raketne baca~e osobnim automobilom. Bio sam stacioniran na far-
mi blizu Marinovca u Hrvatskoj, izme|u Erduta i Osijeka. U to sam vrije-
me ve} znao za Hrvate koji su zamijenili ku}e sa Srbima. Primjerice, jedan
Hrvat iz Slankamena odselio je u Viroviticu jer su Srbi zapo~eli zamje-
nu stanovni{tva iz Vojvodine. U JNA sam u sklopu mobilizacije proveo
dvaput po 45 dana. Negdje u jesen 1991. i proqe}e 1992. godine, velik broj
srpskih izbjeglica stigao je u Hrtkovce. Tim je Srbima SRS rekao da u Hrt-
kovcima za wih ima praznih ku}a. Dolazak tih srpskih izbjeglica organi-
zirao je SRS. To je jama~no organizirao netko na vi{oj razini iz Beogra-
da, jer nije mogu}e da bi Ostoja Sibin~i} uspio sve to sam organizirati.
Kad kaèm netko na vi{oj razini, mislim na Slobodana Milo{evi}a i Vo-
jislava [e{eqa. Mislim da [e{eq nije to mogao u~initi bez Milo{evi-
}eva odobrewa. Po~etkom 1992. godine vidio sam naoruàne grupe ~etnika
kako ulaze u kafi} u sredi{tu Hrtkovaca, gdje je nekad radio Nikola Ugr-
~i}. Nikola Ugr~i} bio je iz Knina i ~etnici su ga smatrali ’dobrim Sr-
binom’. Meni su ti ~etnici izgledali jezivo, nosili su automatske pu{ke
548
i noève. Imali su {ajka~e s kokardama sprijeda. Psiholo{ki pritisci na
Hrvate po~eli su kad su qudi po~eli vi|ati ~etni~ke dobrovoqce kako se
motaju po selu. Prije [e{eqeva govora u Hrtkovcima, dana 6. svibwa 1992.
godine, dogodili su se mawi incidenti. Bilo je praznih ku}a Hrvata koji su
ìvjeli u inozemstvu. Ostoja Sibin~i} dodijelio je neke od tih ku}a srp-
skim izbjeglicama. U tim ku}ama nitko nije ìvio, ali nisu bile napu{te-
ne, i bile su namje{tene. Po mome mi{qewu, dodijela tih ku}a bila je pro-
tuzakonita. [e{eq je do{ao 6. svibwa 1992. godine. Javno je pro~itao po-
pis i bilo je re~eno da }e Hrvati morati oti}i samo s ’plasti~nim vre}i-
cama’ u rukama. Ja nisam bio na skupu na kojem je govorio [e{eq, ali su mi
drugi rekli da je [e{eq imao popis s imenima uglednih Hrvata koje je tre-
balo protjerati. Tako|er sam ~uo da je u svom govoru [e{eq rekao da djecu
iz mije{anih brakova treba pobiti. Susjedi su mi rekli da su Frawa Bari-
~evi} i Josip Tkalac bili me|u onima koji su slu{ali [e{eqev govor.
Koliko je meni poznato, i Frawa Bari~evi} je bio na tom popisu jer je ra-
dio u odsjeku za vodoinstalacije i Srbi su se bojali da bi on mogao otrova-
ti vodu kojom se selo opskrbqivalo. Od tog trenutka, Hrvati u Hrtkovci-
ma na{li su se u neprijateqskom ozra~ju. Hrvatima se prijetilo ubojstvom
ukoliko ne napuste svoje ku}e. Nekim se osobama prijetilo telefonom.
Grupe od pet ili {est qudi maltretirale bi mje{tane i poku{avale ih
uvjeriti da napuste i zamijene svoje ku}e. Grupe od po dvadeset Srba izba-
civale su Hrvate iz wihovih ku}a. Primjerice, Stjepan Roland je jedan od
onih kojima su Srbi oduzeli ku}u. I Tomislav Dogan i Marijan Ku~eni}
tako|er su ostali bez ku}a na isti na~in kao i Roland. Povrh svega toga, po-
licija bi {titila po~initeqe dok bi provaqivali u ku}e. Bile su u~estale
i prijetwe bacawem ru~nih bombi, ali nitko nije o{tetio te ku}e jer ih se
trebalo dati izbjeglicama. Srpske bi izbjeglice oti{le u ku}e u kojima su
ìvjeli Hrvati i rekli wihovim ìteqima da ih se odreknu. Ali su u Hrt-
kovce dolazili i neki ~etnici iz [apca i s drugih podru~ja i pqa~kali ku-
}e. Osobno nikad nisam vidio te po~initeqe u akciji, ali su mi drugi mje-
{tani za to rekli. Jedan moj prijateq, Zvonko Grdi}, koji ìvi u Gospi}u u
Hrvatskoj, imao je ku}u u Hrtkovcima. Tu je ku}u prisvojio neki [ap~anin
koji ju je potom iznajmio nekom srpskom izbjeglici. Grdi} je nedavno oti-
{ao u Hrtkovce i rekao Srbinu koji ìvi u wegovoj ku}i da prestane pla-
}ati stanarinu tom [ap~aninu. U no}i 28. lipwa 1992. godine, mog poluuja-
ka Mijata [tefanca, poznatog u selu kao Milan Pir{i}, tada starog 41 go-
dinu, oteli su ispred kafi}a u sredi{tu Hrtkovaca tri ili ~etiri ~etni-
ka u “mercedesu” vaqeva~kih registarskih oznaka. Mog su ujaka odveli do
èqezni~kog prijelaza i ubili nekim tupim predmetom. Ne znam imena mo-
gu}ih svjedoka koji su vidjeli otmicu. Tijelo mu je na|eno sutradan u Nikin-
cima. Ne znam tko je na{ao wegovo tijelo, nisam i{ao na mjesto zlo~ina,
vidio sam tijelo samo u mrtva~nici u Novom Sadu, gdje sam oti{ao iden-
tificirati le{. Na le{u je bilo rana na predwem dijelu glave i mawkao
je dio lica. Nisam ba{ pa`qivo zagledavao tijelo, samo sam ga ovla{ po-
gledao. Po~initeqi su na|eni kako spavaju u automobilu nedaleko od mje-
sta zlo~ina. Uhapsili su ih pripadnici SUP-a iz Rume, ali ne znam je li
549
po~initeqima su|eno, samo sam ~uo da su ubojice osu|ene na dva mjeseca za-
tvora. Ne znam imena ubojica, niti znam jesu li pripadali SRS-u. Moj je
ujak vjerojatno ubijen jer je bio Hrvat i sam ìvio u ku}i, pa je to bio do-
bar na~in da se prepla{i qude i u Hrtkovcima i u Nikincima. Ujutro to-
ga dana kad mi je ubijen ujak, jedan moj, sad ve} pokojni susjed, @arko ~ijeg
se prezimena ne sje}am, Rom, rekao mi je da je vidio da je Dule Jawanin na-
vodno nasmrt prebio mog ujaka. Dule je bio izbjeglica kojemu je moj ujak
pruìo uto~i{te u svojoj ku}i. Dana 29. lipwa 1992. jedan mi je policajac
rekao da je moj ujak oti{ao na policiju zatraìti za{titu i da ga je on do-
pratio do ku}e. Moj je ujak uzeo svoje stvari i mislim da se èlio odseli-
ti ro|aku u Rumu. Onaj je policajac dovezao mog ujaka do sredi{ta Hrtko-
vaca, do mjesta gdje je otet. Ne sje}am se imena tog policajca. Pet ili {est
dana nakon ubojstva mog ujaka, oti{ao sam po izvod iz mati~ne kwige umr-
lih u Nikince. Tom sam prigodom sreo ènu koja je bila predsjednica op-
}ine Ruma. Rekla mi je da mora u Hrtkovce da smiri situaciju, te da }e do-
vesti specijalce, a ne policiju. Otprilike tjedan dana potom ispunila je
svoje obe}awe, nakon ~ega se situacija popravila. Policija je postavila
barikade na obje strane sela te pregledavala automobile prilikom ulaska
i izlaska iz sela. Budu}i da mi je ujak bio mrtav, moji su najbliì susjedi
ve} zamijenili ku}e, a ja sam ìvio izme|u dva Srbina, odlu~io sam oti}i
iz Hrtkovaca, zajedno s roditeqima. Spakirali smo stvari i oti{li u Hr-
vatsku. Zavr{ili smo u Jak{i}u, gdje sam ugovorio zamjenu ku}e s jednim
Srbinom, Jovom Wem~evi}em, koji jo{ ìvi u Hrtkovcima. On nije morao
oti}i, samo je èlio ìvjeti u Srbiji i biti bliè svojoj djeci u Beogra-
du. Mislim da Hrvati nisu prisiqavali Srbe da odlaze iz Hrvatske, a to
mogu dokazati ~iwenicom da je donedavna moj poslodavac ovdje u Hrvatskoj
bio Srbin. Nisam dobio nikakve dokumente prigodom odlaska iz Hrtkova-
ca, samo sam oti{ao u op}inu u Hrtkovcima zajedno sa zetom osobe koja je
trebala useliti u moju ku}u. Kad sam do{ao u op}inu, rekao sam da odlazim
iz sela. Tamo nisam potpisao nikakav dokument. Ostoja Sibin~i} bio je
glavni organizator te tzv. ’zamjene stanovni{tva’ u Hrtkovcima. Time è-
lim re}i da bi srpske izbjeglice prilikom dolaska u selo odlazile k Si-
bin~i}u po adrese ku}a koje su trebale zauzeti. Vidio sam da bi Sibin~i}
tim izbjeglicama dao potrebne informacije kako da na|u ku}u i istjeraju
wezine hrvatske stanare. Bilo je o~ito da se izbjeglice obra}aju Sibin~i-
}u jer sam vidio automobile s hrvatskim registarskim oznakama ispred
Sibin~i}eve ku}e. Nikad nisam ~uo da bi Sibin~i} u Hrtkovcima odrào
javni govor. Budu}i da sam oko Sibin~i}eve ku}e vi|ao bradate ~etnike,
pretpostavqam da je Sibin~i} poticao i nagovarao izbjeglice da se sluè
silom u izbacivawu Hrvata iz ku}a. Nazo~nost tih ~etnika po meni je zna-
~ila da Sibin~i} nema miroqubivih namjera. Stanovito sam vrijeme vi-
|ao Radu âkmaka u blizini Ostoje Sibin~i}a. Mislio sam da mu je tjelo-
hraniteq. Tako|er smatram da je âkmak davao upute Sibin~i}u kako da
postupa u vezi s protjerivawem Hrvata. Sibin~i} nije postigao ni{ta va-
`no u ìvotu, pa sam se pitao kako takva osoba moè biti pametna. Rade
âkmak je bio civil, rodom iz Slavonije, a u Hrtkovce je stigao negdje
550
1992. godine. Nikad nisam ~uo da bi se ikome obra}ali kao vojvodi, jedino
sam ~uo za vojvodu [e{eqa”.
565. “iseqavawe Hrvata i drugih nesrba iz sela Hrtkovci, vojvodina, 1992.
godine” – izve{taj ve{taka tuìla{tva eve Tabo od 29. juna 2006. godine.
566. izmeweni dodatak a izve{taju eve Tabo – “Spisak osoba koje su
napustile Hrtkovce usled doga|aja koji su se odigrali u periodu od maja do
avgusta 1992.” Spisak sadrì 86 imena.
567. Profesionalne kvalifikacije eve Tabo – 8. oktobar 2008. godine.
568. Pojedina~ni spiskovi izbeglica u vojvodini – prihva}en kao do-
kazni predmet pod uslovom da tuìla{tvo dostavi informacije o izvoru
i datumu dokumenta.
569. Spisak “prognanih” Hrvata iz Hrtkovaca iz kwige marka kqaji-
}a, koji sadrì 280 porodica, odnosno 805 lica.
570. (nije prihva}eno kao dokazni predmet, ali se nalazi u spisu i za-
uzima redni broj.) “Podaci o prognanim obiteqima iz Hrtkovaca”, bez
oznake ko je autor tog dokumenta ili datuma izrade.
571. Zahtevi za kr{tenicama po godinama podno{ewa i po mesecima
1992. godine, po izve{taju eve Tabo.
572. etni~ki sastav Hrtkovaca prema popisima stanovni{tva iz 1991.
i 2002. godine.
573. Bro{ura “analiza o demografskoj situaciji u autonomnoj Po-
krajini vojvodini po popisu stanovni{tva 2002. godine, novi Sad 2003.
574. informacija o kretawu broja pripadnika hrvatske nacionalne
mawine u aP vojvodini u periodu 1991-2002. godine, koju je 20. septembra
2003. godine sa~inio Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i naci-
onalne mawine.
575. informacija o kretawu broja pripadnika ma|arske nacionalne
mawine u aP vojvodini u periodu 1991-2002. godine.
576. informacija o kretawu broja pripadnika slova~ke nacionalne
577. informacija o kretawu broja pripadnika rumunske nacionalne
578. informacija o kretawu broja pripadnika romske nacionalne ma-
wine u aP vojvodini u periodu 1991-2002. godine.
579. informacija o kretawu broja pripadnika rusinske nacionalne
551
580. izjava svedoka Jelene rado{evi} po pravilu 89F od 30. maja i 1.
jula 2001. godine. Ona opisuje situaciju u Zapadnoj Slavoniji pre po~etka
rata i u Vo}inu na po~etku, pa dolazi do dobrovoqaca, za koje kaè: “Po-
~etkom listopada 1991. godine, ispred zgrade Komande (biv{a zgrada podu-
ze}a “[umarija”) vidjela sam sedam autobusa. Bili su to autobusi beograd-
skog poduze}a “Lasta”. Vidjela sam natpise tog poduze}a na autobusima. Na
predwoj strani autobusa bile su zastave. Vidjela sam da na jednoj zastavi pi-
{e “Beli orlovi”. Na drugoj je pisalo “Lete}i odred Du{ana Silnog”. Vi-
djela sam zastave s dvoglavim orlom, ali se ne sje}am jesu li bile na jednom
ili vi{e autobusa. Vidjela sam i zastavu s mrtva~kom glavom i dvije pre-
kriène kosti. Ne znam je li ta zastava bila na jednom ili vi{e autobusa.
Zastave s dvoglavim orlom i mrtva~kom glavom su bile crne. Vidjela sam
da neki qudi iz autobusa nose {ubare na glavama, s kokardama, a neki su no-
sili redenike. Svi su nosili SMB uniforme. Znam da su svi vojnici koji
su stizali u autobusima bili dobrovoqci. To znam jer su se tako predsta-
vqali. Nekoliko puta sam pri~ala s wima. Dobrovoqa~ke postrojbe su bi-
le smje{tene na Lageru u Sekulincima, osnovnoj {koli u Vo}inu i motelu
u Vo}inu. Ti vojnici su imali razli~ite oznake na rukavima i razli~ite
zastave. [to se ti~e zastava, jedna zastava je bila crna, s mrtva~kom glavom
i dvije prekriène kosti ispod we, kao gusarska zastava. Druga je bila cr-
vena s bijelom pticom, a tre}a je imala kokardu (tj. dvoglavog orla). Upra-
vo iste takve zastave su bile na autobusima. Istraìteq Arne Kristian-
sen mi je pokazao fotokopije nekoliko oznaka i prepoznala sam oznake
“Srpske dobrovoqa~ke garde” i “Belih orlova”. Par dana nakon wihovog
dolaska sam razgovarala sa zapovjednikom dobrovoqa~kih jedinica. Do{ao
je u dje~ji vrti} u koji su sada dovozili pacijente kojima je trebala wega
(stacionar). Pitala sam ga kako se zove, a on se predstavio kao Radovan No-
va~i} iz Loznice. Imao je oko 35 godina. Rekao je da je zapovjednik jedne od
dobrovoqa~kih jedinica i da je do{ao u stacionar posjetiti svoje vojnike.
ûla sam da ga vojnici zovu “vojvoda”. Mislim da je bio zapovjednik [e{e-
qevih dobrovoqaca. Wegovi vojnici su bili smje{teni na Lageru u Seku-
lincima. To mi je on rekao. On je jedini zapovjednik kojeg sam upoznala i s
kojim sam razgovarala. Nedugo nakon dolaska dobrovoqaca, jedan mladi} je
do{ao u stacionar u Vo}inu, gdje sam radila. Bio je do{ao zbog ùtice.
Zvao se Ivan, ne sje}am se prezimena. Bio je vrlo mlad. Na rukavu je imao
oznaku “Srpska dobrovoqa~ka garda”. Sigurna sam da je na oznaci pisalo
“Srpska dobrovoqa~ka garda”. Ime mu je bilo na popisu na{eg stacionara.
Vidjela sam da se zove Ivan i da je ro|en 1972. godine. Pitala sam ga odakle
je, a on je rekao da je iz Pan~eva (Srbija). Govorio je ~istom ekavicom. Pi-
tala sam ga: “Zna~i, ùticu si donio iz Pan~eva?”, a on je odgovorio: “Ne,
dobio sam je u Bawoj Luci, gdje smo bili neko vrijeme dok smo ~ekali ras-
pored”. Mislim da je rekao da je tamo proveo 14 dana. Pitala sam ga kako je
krenuo u borbu tako mlad. Odgovorio je da nije odsluìo zatvorsku kaznu i
rekao: “Do{ao sam vama, sestro, na rati{te, jer za svakih mjesec dana na ra-
ti{tu sluìt }u ~etiri mjeseca mawe u zatvoru”. Bila sam vrlo prepla{e-
na i nisam ga vi{e ni{ta pitala. Dva ili tri dana kasnije po wega je do{ao
552
Radovan Nova~i} jer stacionar nije bio opremqen za zarazne bolesti. Ne
znam kamo su ga poslali. Vojnici iz Teritorijalne obrane koji su bili ra-
weni slani su u bolnicu u Bu~je. Ne znam kamo su slali dobrovoqce. U sta-
cionaru smo imali nekoliko slu~ajeva dobrovoqaca zaraènih ùticom.
Po sve wih do{ao je Radovan Nova~i}. I s nekim drugim dobrovoqcima sam
razgovarala. Oni su na rukavima imali oznaku s bijelom pticom. Tokom stu-
denog 1991. wih 14 do{lo je u stacionar. Svi su bili mla|i od 25 godina. Do-
{li su po Davora Jusufovi}a, pripadnika HOS-a, koji je bio rawen u rame.
Bio je uhva}en i doveden u stacionar. Tih 14 pripadnika paravojnih po-
strojbi u{li su i rekli: “Hej, sestro, ~uli smo da je ovdje jedan usta{a. Ho-
}emo ga isje}i na komadi}e”. Davor je sjedio pored vrata. Odgovorila sam
da je istina da je jedan mladi} uhi}en, ali je nosio civilnu odje}u i odveden
je u Bu~je. Rekla sam im da idu sami hvatati zatvorenike. Bili su quti. Go-
vorili su srbijanskim naglaskom. Oti{li su tek nakon {to je interveni-
rao moj kolega, medicinski tehni~ar Mihailo Jari}, zvani Mile. Tom pri-
likom jedan dobrovoqac je ~ak slu~ajno ispalio metak u pod, koji se odbio
i odletio u strop. Ja im nisam dopustila da vide Davora. Bili su veoma gru-
bi. Ja sam ih se veoma bojala i pla{ila sam se da }e povrediti Davora. Par
dana kasnije, tokom no}i, vojnici iz vojne slu`be bezbjednosti su odveli Da-
vora i rekli mu da }e biti razmjewen. Me|utim, studenog 1995. godine, kada
sam ja li~no bila zatvorena i ispitivana od strane Hrvata, saznala sam da
nije bio razmjewen ve} ubijen. Kasnije sam sretala i neke druge dobrovoqce.
Ne sje}am se koje su oznake nosili. Dolazili su u ku}u mojih roditeqa u Vo-
}inu u kojoj sam ìvjela i traìli rakiju. Bili su stariji, do 35 godina. Pi-
tala sam ih odakle su i rekla da nemamo rakije ve} samo ~aja. Nisu puno htje-
li razgovarati. Samo su rekli da su Jovi}evi qudi. Nisam znala na kog Jo-
vi}a se to odnosilo. Neki od wih su nosili civilnu odje}u, a neki sivoma-
slinaste uniforme JNA”.
Rado{evi}eva govori i o mojoj poseti Zapadnoj Slavoniji: “Vojislav
[e{eq je Vo}in posjetio krajem studenog 1991. ili na prva dva dana pro-
sinca 1991. godine. Jednom sam i{la u pekarnu i vidjela gomilu qudi i ne-
koliko automobila ispred zgrade gdje je bila vojna komanda. Pitala sam ne-
koga jesu li opet stigli dobrovoqci iz Srbije, a netko je rekao da je [e-
{eq u zgradi komande. Ispred zgrade sam vidjela vojnu policiju u plavim
uniformama i bijelim remenima. Na tim bijelim remenima pisalo je “Voj-
na milicija”. Sigurna sam u to. To ve~e mu` mi je rekao da je u Vo}in sti-
gao Vojislav [e{eq. Mislim da su mnogi od onih koji su se okupili ispred
zgrade mislili da }e im [e{eq pomo}i da obrane Vo}in i da }e mjesto
ostati pod srpskim nadzorom. ûla sam da je gospodin [e{eq posjetio La-
ger Sekulinci, Lisi~ine i ]eralije. Od pripadnika TO-a ~ula sam da je
[e{eq u posjetu svojim vojnicima koji su bili smje{teni u gore navedenim
mjestima. Nisam sigurna tko mi je to rekao, ali najvjerojatnije sam tu in-
formaciju ~ula od svojeg muà i drugih qudi koji su ga vidjeli. Dobrovoq-
ci iz Srbije bili su pomije{ani s mjesnim pripadnicima Teritorijalne
obrane (TO) i prisutni na svim kontrolnim to~kama. To sam ~ula od pri-
padnika TO-a. Lokalni pripadnici TO-a imali su svoje zapovjednike, a
553
dobrovoqci su imali svoje zapovjednike. Mislim da je slu`beni razlog po-
sjeta gospodina [e{eqa bio da dobrovoqcima podigne moral. Ne znam je
li gospodin [e{eq nare|ivao zlo~ine. Moj mu` i Mladen Kuli} su mi re-
kli da na{ TO i [e{eqevi dobrovoqci nisu mogli sura|ivati. Dobro-
voqci nisu htjeli slu{ati i radili su {to su htjeli. Nisu slu{ali nared-
be zapovjednika na{eg TO-a, Rajka Boji~i}a. Nisam ga smatrala dobrom
osobom. Vi|ala sam ga pijanog u Vo}inu. Ne znam je li [e{eq nare|ivao
ubojstva civila u Vo}inu. Me|utim, nakon wegova posjeta dobrovoqci su
postali arogantniji i po~elo je ubijawe hrvatskih civila. Iako je nekoli-
ko Hrvata bilo ubijeno ili je nestalo prije [e{eqeva posjeta, ve}ina Hr-
vata ubijena je u dva tjedna nakon wegova posjeta Vo}inu. Nakon posjeta po-
rasle su napetosti. Mislim da je [e{eq u Vo}in do{ao da bi podigao na-
petost me|u mjesnim Srbima s ciqem da ubrza proces wihova odlaska iz tog
podru~ja. Mislim da je ve} znao da JNA ne}e do}i u pomo} stanovnicima
Vo}ina. Isto se dogodilo u Oku~anima prije operacije “Bqesak”. [e{eq
je posjetio Oku~ane ~etiri ili pet dana prije po~etka operacije. Politi-
~ari, ukqu~uju}i i [e{eqa, uvek su govorili o Velikoj Srbiji. [e{eq je
govorio o liniji Karlobag-Karlovac-Virovitica. Me|utim, ubrzo nakon
wegove posjete postali smo izbeglice. ûla sam da je [e{eq oko 1995. go-
dine bio ukqu~en u prodaju zemqe u Srbiji velikom broju srpskih izbjegli-
ca iz Hrvatske. Vjerujem da mu je ciq dobiti politi~ku podr{ku tih qudi.
On ni{ta ne radi za povratak srpskih izbjeglica iz Hrvatske. Dobrovoq-
ce sam jo{ jednom srela 2. prosinca 1991. godine. Sje}am se toga jer je tada
zapaqena prva hrvatska ku}a u Vo}inu. Bila je to ku}a obiteqi Vendal. Bi-
lo je oko 23 sata. Vra}ala sam se ku}i iz stacionara s Mladenom Kuli}em.
Wih trojica su nas zaustavili. Nosili su sivomaslinaste uniforme i auto-
matsko oru`je. Vidjeli su da Mladen nosi sivomaslinastu uniformu s ~i-
nom kapetana. Mladen ih je upitao tko su, a oni su rekli da su Jovi}evi do-
brovoqci koji su nas do{li braniti. Ne sje}am se koje su oznake imali jer
je bio mrak. Mislim da su ti dobrovoqci do{li u Vo}in da nas isele. Vje-
rujem da su oni odgovorni za sve zlo~ine koji su se dogodili. To vjerujem jer
su negdje iza 2. prosinca 1991. godine, na Prevendi, dijelu Vo}ina gdje su ì-
vjeli uglavnom Hrvati, zaklana tri Hrvata. Sqede}e jutro, kad sam pro{la
pored skupine Jovi}evih dobrovoqaca u sredi{tu Vo}ina, ~ula sam kako
razgovaraju. Iz razgovora sam shvatila da su no} prije u ne~emu sudjelova-
li. ûla sam kako govore da su u jednoj ku}i na{li dobru rakiju i da su se
dobro proveli. Kad sam stigla u stacionar, ~ula sam da je prethodnu no}
ubijeno nekoliko Hrvata. Tom je prilikom ubijeno dvoje starijih Hrvata i
jedna mentalno zaostala osoba. Bili su to Veronika Amend, wezin mu` i
wihov unuk. Ja ne znam imena ostalih `rtava. Mislim da su ubijeni 3. pro-
sinca 1991. godine, ali ne mogu to sa sigurno{}u tvrditi. Istog dana, 3.
prosinca 1991. godine, ubijena su ~etiri mladi}a. Ti su qudi bili u tako-
zvanoj radnoj grupi. Bili su to Goran Sala~, Ivica Bon i druga dva mladi-
}a. Ne sje}am se imena te druge dvije osobe. Ti mladi qudi nisu niza{to bi-
li krivi. U to vrijeme morali su se javqati svako jutro civilnoj komandi
u biv{oj zgradi “[umarije”. Mislim da su se javqali Stanku Dobrojevi}u
554
i Boì Plav{i}u. Od wih bi dobili zaduèwa za taj dan. Dana 3. prosinca
1991. godine, majka Gorana Sala~a po~ela se raspitivati za svog sina, koji
se nije bio vratio ku}i. Do{la je u stacionar i ja sam razgovarala s wom.
Mislim da sam nazvala Mladena Kuli}a i on je do{ao u stacionar. Mladen
i Goranova majka su oti{li u komandu da se raspitaju o tome gdje je Goran
Sala~. Znam da su tijela ~etvorice nestalih prona|ena kasnije, ali bilo je
to nakon {to sam napustila Vo}in. Govorilo se da su ih ubili neki dobro-
voqci. Ne znam tko je ubio tu ~etvoricu, ali vjerujem da su ih ubili neki
dobrovoqci. Do tada ti mladi}i Hrvati su radili za civilni sektor, cepa-
li su drva za bolnicu ili obavqali poqske radove. Znam da je to bio prvi
put da su bili dodijeqeni skupini dobrovoqaca. Ovi dobrovoqci su vjero-
jatno saznali da su Hrvati i ubili ih. Dobrovoqci su bili nedisciplino-
vani i vulgarni. Bili su grubi i uvek su traìli da ne{to popiju. Redovi-
to sam ih vi|ala pijane na ulici. Dana 8. prosinca 1991. godine, u stacionar
je doneseno sedam ili osam tijela. Sva su bila u starim sivomaslinastim
uniformama JNA. Ti qudi nisu bili unakaèni, ve} jednostavno ubijeni.
Kako je bila zima, tijela su bila uko~ena. Pitala sam kolegu Milorada Bo-
sanca poznaje li te qude. Odgovorio je da su to dobrovoqci iz Srbije koji
su ubijeni u Klisi kod Miokovi}eva (\ulovac). ûla sam da su ih u stacio-
naru oprali i obukli im nove uniforme. Vidjela sam vojni kamion kako je
odvezao tijela iz stacionara, ali ne znam kamo su odvezena. Tog istog jutra
ja sam oti{la kod djece u Beogradu. Jednom prilikom su dobrovoqci, dok su
se vra}ali iz akcije, pucali u zrak. Molila sam Rajka Boji~i}a da im kaè
da prestanu pucati. Boji~i} mi je odgovorio da im ni{ta ne moè, jer ga ne
slu{aju. Kad su ubijena ~etiri mladi}a iz radne grupe, na{a komanda TO je
bila bespomo}na. Ni{ta nisu mogli u~initi da ih prona|u. Na{a komanda
se bojala dobrovoqaca. Dobrovoqci su imali druga~iji pristup tome kako
treba ratovati. Bili su veoma agresivni. TO nije bila dio dobrovoqa~kih
jedinica. Mislim da su dobrovoqci krivi za ubijawe jer su sva ubojstva Hr-
vata u Vo}inu po~ela nakon wihova dolaska iz Srbije”.
581. Spisak masakriranih `rtava iz vo}ina i obli`wih sela, koji je
19. decembra 1991. sa~inio odjel za patologiju medicinskog fakulteta u
Zagrebu. Sadrì 43 imena.
582. Lekarski izve{taj o premla}ivawu izvesnog antuna [imi}a od
19. avgusta 1991. godine.
583. amblem “Belih orlova”.
584. amblem sa srpskim grbom.
585. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka Spasoja Petkovi}a [tu-
ke vS-016.
586. Struktura Prvog juri{nog odreda operativnog sektora Jug, koju
je nacrtao Spasoje Petkovi} [tuka. (poverqivo)
555
587. (poverqivo) izjava svedoka vesne Bosanac po pravilu 92ter od 23.
septembra 2008. godine. U izjavi nigde ne pomiwe ni moje ime ni dobrovoq-
ce SRS.
588. Telefaks vesne Bosanac od 21. oktobra 1991. godine, upu}en
evropskoj posmatra~koj misiji.
589. Bele{ka vesne Bosanac o avionu koji je navodno 31. oktobra 1991.
godine bacio dve bombe na vukovarsku bolnicu.
590. Telefonska poruka vesne Bosanac od 2. novembra 1991. godine.
591. Telefaks vesne Bosanac kristoferu Beseu iz “Lekara bez grani-
ca” od 20. oktobra 1991. godine.
592. Telefaks vesne Bosanac evropskoj posmatra~koj misiji od 22. ok-
tobra 1991. godine.
593. Telefaks vesne Bosanac evropskoj posmatra~koj misiji od 27. ok-
tobra 1991. godine.
594. Telefaks vesne Bosanac admiralu Stanetu Brovetu od 2. novem-
bra 1991. godine.
595. Telefaks vesne Bosanac od 3. novembra 1991. godine – ne vidi se
kome je upu}en.
596. Telefaks koji je vesna Bosanac 9. novembra 1991. godine uputila
Posmatra~koj misiji evropske zajednice.
597. Sporazum o evakuaciji rawenika i bolesnika iz vukovarske bolnice,
sklopqen 18. novembra 1991. godine izme|u Jna, republike Hrvatske, me|u-
narodnog komiteta Crvenog krsta, Lekara bez granica i malte{kog reda.
598. (poverqivo i pod pe~atom) Pore|ewe evidencije prijema vukovar-
ske bolnice i spiskova `rtava, preuzet iz predmeta mrk{i} i drugi.
599. Spisak odvedenih iz vukovarske bolnice ~ija se sudbina ne zna.
Preuzeto iz predmeta Mrk{i} i drugi. Tu je i spisak identifikovanih ra-
wenika iz vukovarske bolnice koji su ekshumirani sa Ov~are sa “potvrdom
o stradavawu” za svakog od wih.
600. Popis 193 lica koja su ekshumirana i identifikovana na ov~ari.
601. Spisak od 97 rawenika iz vukovarske bolnice koji su prona|eni na
ov~ari.
602. Spisak `rtava sa ov~are iz priloga optu`nice, na kome je vesna
Bosanac ru~no stavqala oznake.
556
603. redigovana verzija izjave vesne Bosanac od 23. septembra 2008. go-
dine.
604. izjava svedoka milorada vojnovi}a po 92ter, od 11. septembra
2008. godine. U toj izjavi, na jednom mestu, kaè: “Znam osobu po imenu Mi-
lan Lan~uànin, koga su zvali nadimkom Kameni. On je pripadao “jezgru”
koje je ostalo. ûo sam da ga je [e{eq unapredio u ~in vojvode. [e{eqa
sam prvi put sreo na proslavi prve godi{wice oslobo|ewa Vukovara, 18.
novembra 1992. godine. ûo sam da je obi{ao Vukovar u novembru 1991. go-
dine. Imali smo informaciju da je Kameni bio me|u onima koji su zaduè-
ni za TO-dobrovoqce. Kamenog sam prvi put sreo posle pada grada. Kao voj-
nik je bio uredan, obrijan i s nama je sara|ivao. Ina~e poti~e iz jedne imu}-
ne i ugledne porodice iz Vukovara... Kratko pre svog odlaska, Mrk{i} je
naredio smotru dobrovoqaca i lokalne TO i naredio je da se oni integri-
{u u jedan odred od otprilike 30 do 40 qudi i stave pod komandu 80. brigade”.
Vojinovi} kaè da na Ov~ari nije video Milana Lan~uànina Kamenog.
605. izve{taj o ubistvu tri pripadnika Teritorijalne odbrane vuko-
vara od 22. decembra 1991. godine.
606. nare|ewe milorada vojnovi}a od 22. novembra 1991. godine o re-
gulisawu pitawa uspostave vojne vlasti i bezbednosne za{tite jedinice i
komandi.
607. nare|ewe mileta mrk{i}a od 20. novembra 1991. godine o prepot-
~iwavawu.
608. izjava svedoka Julke mareti} od 12. februara 2001. i wena dopun-
ska izjava od 6. septembra 2002. godine. nigde u izjavi ne pomiwe ni mene
ni dobrovoqce SrS.
609. izve{taj ve{taka Davora Strinovi}a – odgovori na pitawa koja
mu je postavilo tuìla{tvo.
610. Drugi Strinovi}ev izve{taj – nije prihva}en kao dokazni predmet.
611. Serija fotografija sa ekshumacije na ov~ari od kraja 1992. do po-
~etka 1993. godine.
612. ^lanak “ima li ìvih bi}a u mraku ov~are?”, objavqen u “novom
vjesniku” 28. oktobra 1992. godine.
613. izve{taj organizacije “Lekari za qudska prava” od 13. januara
1993. godine o preliminarnom istraìvawu lokaliteta masovne grobnice
u blizini vukovara.
614. Fotografije ekshumacije na ov~ari 1996. godine.
615. Tabela o uzrocima smrti ekshumiranih lica na ov~ari.
557
616. Spisak le{eva ekshumiranih na ov~ari.
617. izve{taj o obdukciji od 11. novembra 1996. godine.
618. indeks obdukcionih izve{taja `rtava sa ov~are.
619. Fotografije obdukcije Josipa Baloga, `rtve sa ov~are.
620. izve{taj o obdukciji na ov~ari 22. novembra 1996. godine.
621. izve{taj o obdukciji istog datuma kao prethodni.
622. Tabela mesta ekshumacije u vo}inu i podataka o uzrocima smrti.
623. Fotografija le{a Stojana nenadovi}a iz vo}ina.
624. ve{ta~ewe telesnih ozleda ekshumiranih le{eva u vo}inu, Boka-
nima i Humu.
625. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka ilije kapiyi}a vS-1093.
626. Spisak lica u politi~kom i vojnom rukovodstvu Zvornika
1991/1992. godine.
627. karta Zvornika s kapiyi}evom anotacijom.
628. ista karta sa dodatnom anotacijom.
629. karta etni~kih ve}ina u BiH 1997. godine.
630. Formulari hrvatske komisije za zato~ena i nestala lica.
631. ugovor o zameni nekretnina izme|u Dragutina [piri}a iz Dugog
Sela i mileta i katice Pauli} iz Hrtkovaca, sklopqen 4. juna 1992. godine.
632. izve{taj ve{taka ane marije radi} o prognanom stanovni{tvu
republike Hrvatske 1991. godine.
633. izjava svedoka aleksandra Stefanovi}a od 6., 7. i 12. februara
2003. godine. Nakon op{irnog izno{ewa svojih biografskih podataka i
sopstvene verzije aktivnosti u Srpskoj radikalnoj stranci, Stefanovi} je
dao li~no vi|ewe uloge Srpskog ~etni~kog pokreta, Srpske radikalne
stranke i moje personalno u ratnim zbivawima: “S^P je 1990. godine, dok
jo{ nije bilo rata, bio najpre politi~ka stranka. Dana 23. februara 1991.
godine Srpski ~etni~ki pokret i jedan ogranak Narodne radikalne stran-
ke sjedinili su se da bi oformili SRS. Sve do 23. februara 1991. godine ni-
je bilo rata i dosta seqaka i neobrazovanih qudi iz êtni~kog pokreta je
iskqu~eno kada je osnovan SRS, ali su ostali kao neka vrsta nezvani~nog
ekstremnog krila SRS-a. Jedan deo ~lanstva u okviru samog SRS-a tako|e
je pripadao S^P-u. [e{eq je bio zvani~ni vo|a stranke, a tako|e i vo|a
S^P-a, i imao je rang vojvode, {to je zna~ilo da je on vo|a svih ~etnika.
558
Nije postojala zvani~na odluka o imenovawu [e{eqa za vo|u S^P-a, me-
|utim, wega je izabrao Odbor S^P-a i ~etnici su ga prihvatili kao svog
vo|u. Od 15. jula 1990. godine bio sam potpredsednik S^P-a, a izabrao me je
Odbor S^P-a. Na toj funkciji sam bio do 23. februara 1991. godine kada
smo, kao {to sam rekao, osnovali SRS. Dok sam bio potpredsednik S^P-a
i{ao sam, zajedno sa [e{eqem, na put po Evropi, Austriji, Francuskoj,
[vajcarskoj, Nema~koj i Engleskoj. Tamo smo imali susrete sa Srbima ko-
ji su radili u tim zemqama, a na{a namera je bila da prikupimo finansij-
ska sredstva za osnivawe odbora S^P-a. Na{e putovawe trajalo je 45 dana
i prikupili smo 50.000 DEM. Novac je dobijen prodajom obele`ja S^P-a,
kao {to su zastave, kokarde, itd. Od 1990. do 1994/1995. godine bio sam di-
rektor ~asopisa “Velika Srbija”. Nisam ja pokrenuo taj ~asopis i nisam
bio urednik. Petar Dimovi}, Sini{a Aksentijevi} i Ogwen Mihajlovi}
su, uz ostale, bili trojica urednika koji su nasle|ivali jedan drugog izme-
|u 1990. i 1995. godine, mada je glavni urednik bio Vojislav [e{eq, koji je
bio i jo{ uvek je vlasnik tog ~asopisa. Uloga direktora ~asopisa nije ni-
kada bila definisana. Ja sam verovatno bio izabran da bih kontrolisao
finansije, i zaista, mislim da sam “Veliku Srbiju” samo ~itao. Godine
1992. i 1993. [e{eq je doveo izvestan broj qudi u Sokolac, Bosna, i napra-
vio od wih vojvode. Moram da nazna~im jednu osnovnu stvar: rat je bio pod
kontrolom KOS-a – kontraobave{tajne slu`be (vojna kontraobave{tajna
slu`ba) i SDB-a. Po{to ja nisam bio pod wihovom kontrolom, od mene su
krili sve vojne aktivnosti. Nisam mogao u to da se ukqu~im jer sam video
da kriju stvari od mene. Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli}, Qubi{a
Petkovi} i Zoran Draìlovi} nisu me ukqu~ivali u svoj krug i nisam bio
obave{ten o ratnim pitawima”.
Potom je pre{ao na delatnost Ratnog {taba SRS: “U okviru SRS-a po-
stojao je Ratni {tab, koji je bio osnovan posle incidenta koji se dogodio
maja 1991. godine u Borovu Selu. Ne se}am se kada je ta~no uspostavqen Rat-
ni {tab. Qubi{a Petkovi} je bio na ~elu Ratnog {taba, a Zoran Draìlo-
vi} je bio wegov zamenik. Petkovi} je bio direktno odgovoran predsedni-
ku SRS-a Vojislavu [e{equ. Uloga Ratnog {taba bila je da regrutuje do-
brovoqce i da ih u ime JNA {aqe na front, iako meni nije poznato da je
postojao bilo kakav zvani~ni sporazum izme|u JNA i SRS-a. [to se ti~e
smene Qubi{e Petkovi}a sa mesta {efa Ratnog {taba SRS-a, mogu da iz-
javim da sam, kada se to desilo, bio u Berlinu, a mislim da je to bilo 1994.
godine, ali nisam u to siguran. Iskreno govore}i, nikada nisam pitao [e-
{eqa da li je on smenio Petkovi}a. Pretpostavqam da se sve to moglo de-
siti istog trenutka kada je [e{eq doveo Petkovi}a pred TV kamere i po-
kazao ga kao saradnika DB-a koji je radio po nare|ewu DB-a. Nisam siguran
da li je [e{eq zamenio Petkovi}a Zoranom Draìlovi}em. Ne znam {ta
se doga|alo u Borovom Selu, ali znam da je dràva, mislim SDB, oformi-
la jedinicu od oko 50 qudi koji su bili iz êtni~kog pokreta, ali tako|e i
iz SNO-a Mirka Jovi}a i SPO-a Vuka Dra{kovi}a. Ta grupa qudi je oti-
{la u Borovo Selo da osigura selo protiv napada hrvatske policije. Dana
2. maja u selu je ostalo samo 15 do 16 ~lanova ove grupe, jer se ve}ina wih
559
vratila u Srbiju. Jedna va`na pojedinost koju èlim da pomenem jeste da je,
kada se dogodio incident u borovu Selu, Maja Gojkovi} pozvala Mihaqa
Kertesa, koji je bio zamenik {efa saveznog DB-a, da bi se re{ile odre|e-
ne stvari. Ovo sam ~uo od Maje Gojkovi} tek 1994. godine. Dana 9. marta 1991.
godine, [e{eq i ja smo bili u takozvanoj isto~noj Slavoniji, kojom prili-
kom je on drào govore u devet sela. Se}am se da smo oti{li u Borovo Se-
lo, ali se ne se}am ko su bili qudi s kojima smo se susreli. Tom prilikom
nismo se susreli s Vuka{inom [o{ko}aninom. Moram da kaèm da se ne
se}am dobro imena qudi i mesta koja smo posetili tokom tog putovawa. [e-
{eq je poku{avao da ohrabri srpski narod da ne dozvole da Hrvati preu-
zmu vlast. [e{eq je rekao da je Slavonija srpska zemqa i da ne}e nikada
pasti u ruke hrvatske vlade. Da su Hrvati prihvatili plan Z-4, a bilo je re-
alno da ga prihvate, {to je zna~ilo autonomiju Republike Srpske, srpski
narod bi ostao na tom podru~ju i ja mislim da bi to bilo pravi~no. Ja sam
istori~ar i smatram da nikoga ne bi trebalo isterati i progawati zbog ra-
sne i verske razli~itosti. [e{eq se povinovao Milo{evi}u i to je raz-
log za sve ove aktivnosti. [e{eq je uvek bio u kontaktu s Milo{evi}em.
Ja sam samo jednom video Milo{evi}a, na koktelu u Skup{tini. [e{eq je
bio veoma ve{t u prikrivawu svojih kontakata sa Milo{evi}em, a ja sam to
jednostavno ose}ao. Kada sam po~eo da se bavim politikom, mislio sam da
je moj i [e{eqev ciq da se oslobodimo komunizma i stvorimo demokrati-
ju. Godine 1990. intelektualci su napisali jedan dokument, me|u wima Dra-
{kovi}, [e{eq i jo{ nekolicina, a ja sam bio prisutan kada su ga pisali.
Taj dokument je napisan u Klubu kwièvnika i bio je javna objava muslima-
nima. Dokument je po~iwao sa: “Muslimanska bra}o”, a zatim se u wemu go-
vorilo o odnosima izme|u Srba i muslimana koji su ìveli na tom podru~-
ju i da ne treba da bude nikakvog sukoba izme|u pravoslavne i muslimanske
vere. Pomenuo sam ovaj dokument jer je taj dokument relevantan za razume-
vawe [e{eqevih politi~kih stavova pre nego {to je pao u ruke Milo{e-
vi}u, {to se desilo 1991. godine. [to se ti~e [o{ko}anina, mogu da izja-
vim da ga nisam li~no poznavao pre susreta 14. maja 1991. godine u Mioni-
ci, Srbija. Tog dana su Srbi oti{li na Ravnu goru radi obeleàvawa 13. ma-
ja 1941. Odrào sam govor, a [o{ko}anin je bio prisutan. Kratko sam raz-
govarao sa [o{ko}aninom. Ne znam da li je on zvani~no bio ~lan SRS-a,
ali mislim da se slagao s politikom SRS-a. Neko me je upoznao sa [o{ko-
}aninom dok sam bio na Ravnoj gori. Slede}eg dana [o{ko}anin je poginuo
u jednoj nesre}i. Wegova smrt mi nikada nije bila jasna, ali zvani~no je re-
~eno da je [o{ko}anin ispao iz ~amca na Dunavu i udavio se. Nije mi po-
znato da li je [o{ko}anin bio povezan sa [e{eqem, ~ak mi ni [o{ko}a-
ninova uloga nije jasna. Negde u prole}e 1991. godine oti{ao sam zajedno sa
[e{eqem, Majom Gojkovi} i Milanom Paro{kim u Jagodwak u Hrvatskoj.
Maja Gojkovi} i ja smo putovali drugim kolima, a [e{eq je putovao s osta-
lim qudima. Paro{ki je vozio svoja kola. U delegaciji za Jagodwak bilo je
oko 50 qudi. Ne se}am se da li je Qubi{a Petkovi} tada s nama putovao. Na
tom skupu sam govorio ja, [e{eq i Paro{ki i nekoliko mesnih seqana.
[e{eq tamo nije govorio o cve}u. [e{eq je, kao i uvek, po~eo svoj govor
560
ovako: “Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe”. Rekao je narodu da se za{titi i re-
kao im je da su pre 30 godina (kao u originalu) usta{e ubijale Srbe samo za-
to {to su Srbi i opomiwao je qude da ne dozvole da se ta pri~a ponovi. Ne
se}am se ta~no re~i koje je [e{eq izgovorio u svom govoru. Naàlost, [e-
{eq je rekao istinu. Paro{ki je tako|e odrào govor i govorio je o isto-
rijskim doga|ajima. Ne se}am se da li je u svom govoru Paro{ki podsticao
qude na nasiqe. Paro{ki je imao svoju sopstvenu stranku, koja se zvala Na-
rodna stranka i koja je bila bliska ideologiji SRS-a. Ne znam da li se Pa-
ro{ki docnije prikqu~io SRS-u, mislim da nije, ali nisam siguran. Na po-
vratku u Srbiju, u kolima smo bili Maja Gojkovi} i ja, i po{to smo Maja i
ja usput stali da naberemo cve}e, stigli smo na most preko Dunava kasnije
od ostalih. Tu su na{a kola opkolili uniformisani hrvatski policajci i
civili i uperili svoje pu{ke u na{a kola. Policajci i civili Hrvati ve}
su stavili [e{eqa u jedan kombi i Maja je izvadila svoju me|unarodnu
advokatsku legitimaciju i izjavila da je ~lan jedne me|unarodne advokatske
komore i da prema me|unarodnoj konvenciji moè da pomogne Vojislavu
[e{equ na hrvatskoj teritoriji. Civili su je uhvatili i rekli: “Ti, kur-
vo, ti }e{ da mu pomogne{!”, a zatim su stavili Maju u kombi sa [e{eqem.
Jedan civil mi je pri{ao i uperio svoju pu{ku u mene i rekao mi da se ne
mrdam s mesta na kome sam. Oko kombija je grupa civila Srba vodila razgo-
vor s pripadnicima hrvatske policije. Grupa civila Srba je pokazivala na
mene, a onda mi je pri{ao jedan civil. To je bio Josip Rajhl Kir, {ef hr-
vatske policije u Osijeku. Slede}i uputstva dobijena preko radio-veze od
ministra Unutra{wih poslova Hrvatske Josipa Boqkovca, Kir nam je svi-
ma odobrio da nastavimo svoje putovawe za Srbiju. Da se vratim na Ratni
{tab SRS-a i na aktivnosti vezane za regrutovawe dobrovoqaca. @elim da
kaèm da je SRS ve} u aprilu 1991. godine regrutovala dobrovoqce. Sigur-
no je Ratni {tab po~eo da regrutuje dobrovoqce posle doga|aja u Borovom
Selu. Slaèm se da politi~ka stranka ne treba da ima ratni {tab, a stva-
rawem ratnog {taba regrutovawe dobrovoqaca je, na neki na~in, postalo
jedna od aktivnosti SRS-a. Zvani~no, Ratni {tab je bio nezavisan od SRS-a,
ali prakti~no Ratni {tab je stvorila stranka SRS. Sve vo|e Ratnog {ta-
ba bili su ~lanovi SRS-a. Da bi skupio dobrovoqce, Ratni {tab je kori-
stio infrastrukturu SRS-a. Mnogo puta kada bih ujutru do{ao da radim,
nailazio bih na veliku gomilu qudi koji su i{li na front. Te dobrovoq-
ce odvodili su u park preko puta zgrade u kojoj su se nalazile prostorije
SRS-a i tu bi im [e{eq odrào govor. [e{eq je bio veoma oprezan u svom
govoru. Li~no nisam nikada ~uo [e{eqa da podsti~e qude na ubijawe ne-
prijateqa. On je to uvek ponavqao (kao u originalu). Dobrovoqci su se oku-
pqali u zgradi SRS-a u Ohridskoj ulici br. 1. Odatle su autobusima odvo-
|eni u kasarnu JNA u Bubaw Potoku, gde su im davali uniforme i oru`je,
a zatim ih odvodili na front. Nikada nisam bio tamo, samo pretpostavqam
da su dobrovoqci opremani u Bubaw Potoku. Kada bi stigli na front, do-
brovoqci su stavqani pod komandu mesnog TO-a. Vojnu opremu obezbe|iva-
la je JNA. Nije mi poznato da li su dobrovoqci imali neku vojnu obuku, ni-
ti da je penzionisani general Peki} u Oku~anima osnovao centar za obuku.
561
Ne znam da li su se dobrovoqci javqali za front zato {to su bili motivi-
sani onim {to su ~uli u [e{eqevim govorima. Ne znam da li su dobrovoq-
ci dobijali bilo kakvu platu, ali mislim da nisu. Godine 1991. i 1992. bili
su izbori. Ja sam radio na pripremi izbora i radni dan mi je po~iwao u 7.30
ujutru i trajao do 11.00 uve~e. @iveo sam u Vaqevu i puno sam putovao po ze-
mqi, tako da ne znam o tim stvarima, jer nikada nisam u{ao u kancelariju
Qubi{e Petkovi}a i nikada nisam prisustvovao razgovorima izme|u Pet-
kovi}a i [e{eqa. Petkovi}ev rad se uglavnom odvijao u tajnosti, i nisam
mu pomagao u vezi s ratnim pitawima. Ohridska ulica br. 1 je verovatno sa-
mo godinu dana bila kancelarija SRS-a i Ratnog {taba SRS-a. Negde kra-
jem 1992. godine, ali nisam siguran kog datuma, SRS se preselio u Francu-
sku ulicu (verovatno) br. 21, a Ratni {tab je ostao u Ohridskoj ulici. Na-
kon {to je kancelarija SRS-a preseqena, nikada se nisam vratio u Ohrid-
sku ulicu. Te dve ulice su udaqene jedna od druge oko dva kilometra. Nika-
da nisam video da u [e{eqevu kancelariju dolaze qudi u uniformama. Mo-
`da je neko u uniformi dolazio, ali ja to nikada nisam video. Ne znam da
li su pripadnici vojske, bilo JNA ili VJ ili neke druge, pose}ivali [e-
{eqa u wegovoj kancelariji”.
Prave klevete tek po~iwu: “[e{eq je imao va`ne kontakte s Milo{e-
vi}em i DB-om, ali [e{eq mi nijednog trenutka nije dozvolio da o tome
bilo {ta saznam. Kao ~ovek koji posmatra, koji razmi{qa, ja sam uvideo da
je to slu~aj. Te{ko je to dokazati, ali siguran sam da je [e{eq bio izvr{i-
lac nare|ewa koja je izdavao Milo{evi}, koji je istovremeno davao [e{equ
sredstva da to sprovede. Znam da je [e{eq ~esto razgovarao telefonom sa
Radmilom Bogdanovi}em, ali ne znam {ta je bio sadràj wihovih razgovo-
ra. [e{eq je svoje kontakte drào u tajnosti i uvek je sam odlazio na sa-
stanke s qudima iz dràvnih struktura. [e{eq je bio izuzetno oprezan ka-
da se radi o ~uvawu poverqivih kontakata, a ja sam bio wegov najbliì sa-
radnik u politi~kim aktivnostima. Po{teno, iskreno govore}i, [e{eq
mi nikada nije rekao da Hrvate i muslimane treba pobiti, ali je stalno po-
navqao, a i daqe govori, da Zagreb treba bombardovati. [e{eqev ciq je
bio da bude mo}an da dobije glasove za Skup{tinu i da ima uticaja na samu
Skup{tinu. [e{eq je vi{e zainteresovan za novac nego za politiku ili
porodicu i to je jedina istina. [e{eq se nije fanati~no vezivao za bilo
kakvu ideju, bez obzira na wegove govore. [e{eq je koristio svoju propa-
gandu u projektu “Velike Srbije” samo kao sredstvo za politi~ke ciqeve,
mada je mogu}e da je [e{eqeva propaganda uticala na hiqade qudi koji su,
na kraju krajeva, dobrovoqno oti{li na front. Ne mislim da je [e{eq
èleo da dobije vlast nasilnim putem. O tome sam razgovarao sa [e{eqem
mnogo puta. Razgovarali smo o mogu}nosti da se smakne Milo{evi}, ali
[e{eq nije nikada rekao: “Ubi}emo Milo{evi}a da bismo dobili vlast”.
Godine 1993. i 1994. imao je va`ne kontakte sa DS-om i DSS-om i SPO-om
sa ciqem da formira vladu. [e{eq sa mnom nikada nije razgovarao o raz-
meni stanovni{tva, ali to je bilo pitawe o kome je [e{eq diskutovao u
Skup{tini. Mislim da je to bila propagandna operacija. O pitawu raz-
mene stanovni{tva ~uo sam u Hrtkovcima i ~uo sam o tom ~oveku, Ostoji
562
Sibin~i}u, ali nemam neposredne informacije o tome {ta se tamo stvar-
no dogodilo. ûo sam da je nesrpsko stanovni{tvo isterano iz Hrtkovaca,
ali nikada nisam pomislio da je to u~inio [e{eq ili drugi ~lanovi SRS-a.
Izbori su trebali da se odrè 29. maja 1992. godine i ja sam intenzivno pri-
premao izbore i bavio se tom izbornom aktivno{}u. Dana 11. juna 1992. go-
dine izabran sam za potpredsednika Savezne skup{tine i postao sam jo{
vi{e angaòvan na politi~kim problemima. Decembra 1992. godine pono-
vo su bili izbori, republi~ki i savezni, i ja sam se u to vreme bavio stra-
na~kim poslovima i nisam tro{io svoju energiju i vreme na druge aktivno-
sti. [to se ti~e odluka da se dobrovoqci po{aqu i da u~estvuju u ratu, [e-
{eq me nikada nije pitao za mi{qewe o tome, to se jednostavno desilo. Da-
}u jedan primer da bih pokazao kakav sam imao stav o ratu. Moj brat je ì-
veo u Sloveniji i kada je 1991. godine po~ela kriza u Sloveniji, ja sam sre-
dio dokumenta da moj brat promeni srpsku nacionalnost u slovena~ku. Ni-
sam {ovinista, ja sam nacionalista i nisam do{ao u politiku niotkuda.
Dao sam svoj doprinos demokratiji i prihvatio demokratske principe za-
padnog sveta. Nisam odrastao u uslovima mr`we prema drugim narodima.
Isto ose}am za Hrvate i za [ve|ane. Moje ideje su bile, a i daqe su, u o~i-
glednoj suprotnosti sa [e{eqevom propagandom. Kao {to sam ve} izjavio,
u{ao sam u [e{eqevu stranku jer sam èleo da stvorim demokratsku naci-
ju, oslobo|enu komunizma, a [e{eq je predstavqao pravu alternativu za
ostvarivawe tog plana, jer smo obojica bili antikomunisti. Godine 1990.
nije bilo rata i [e{eq nije govorio o masakrima i nasiqu. Nisam mogao
da predvidim da }e on podràvati ratnu opciju. Svestan sam toga da su Mi-
lo{evi} i [e{eq stvorili najve}i problem srpskom narodu, {tetu koja se
ne moè ispraviti zato {to je desetine hiqada Srba izgubilo svoje domo-
ve i svoje porodice i {to su stvorili veliki problem za samu Republiku
Srbiju. âk i danas sumwam da su Tu|man i Milo{evi} imali dogovor, a da
je [e{eq odigrao veliku ulogu u svemu tome. [e{eq je otvoreno nastupao
u prilog Srba u RSK – Republici Srpskoj Krajini – ali je rezultat toga
bio poguban. [e{eq je verbalno podràvao stvarawe SNZS – Slavonije,
Barawe i Zapadnog Srema. Godine 1941. i 1945. postojao je taj plan Stevana
Moqevi}a, prema kome su etni~ke granice Srbije bile definisane na li-
niji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a [e{eq je oìveo taj plan.
On je definisao zapadne granice Srbije du` te linije i to je “hiqadu pu-
ta” rekao. Godine 1995. me|unarodna zajednica je predstavila plan “Z-4” ko-
ji je bio vrlo sli~an sa grani~nom linijom Karlobag-Ogulin-Karlovac-
Virovitica. Podràvao sam plan “Z-4”, ali ga RSK – Republika Srpska
Krajina – i wen predsednik Milan Marti} nisu prihvatili. [e{eq je od
po~etka 1992. godine podràvao RSK. Kada govorim o RSK mislim na Knin,
a [e{eq je ovu inicijativu podràvao putem politi~ke propagande. Ne
znam da li je [e{eq poslao svoje dobrovoqce u Knin, ali mislim da nije.
Dobrovoqci su slati u zapadnu i isto~nu Slavoniju, podru~ja koja su bila
naseqena Srbima. Godine 1991. u Kninu je bio jedan ~ovek koji se zvao To-
de Lazi} i on je bio predstavnik SRS-a u Kninu. Docnije je predsednik po-
stala jedna èna, zubarka iz Vojni}a ~ijeg imena se ne se}am. Docnije je
563
predsednik SRS-a u SBZS bio Rade Leskovac, a nakon toga i za celu RSK.
Ne znam za kontakte izme|u [e{eqa i Gorana Hayi}a. Tu osobu sam video
samo jednom u ìvotu”.
Ni to nije bilo dovoqno, pa takve laì sada dostiù vrhunac: “[e{eq
je bio i ostao opasna osoba. Na srpskoj politi~koj sceni ne postoji osoba
koja je elokventnija od [e{eqa. On je jako obrazovan, diplomirao je pra-
va, i svaku situaciju upotrebi u svoju korist. ûo sam pri~e da je zaradio ve-
liku sumu novca i da je oko sebe okupio najiskusnije borce sa fronta i da
ih koristi za svoje telohraniteqe. Kad kaèm opasan, ne mislim samo u ne-
gativnom smislu, nego i u pozitivnom, u smislu da je veoma sposoban, i ja ne
poznajem boqeg politi~ara od wega. Da su se izbori odràli ju~e, on bi po-
bedio. [e{eq je kontrolisao buyet SRS-a, on je drào blagajnu u stranci.
Ve}inu novca stavqao je u “vlastiti yep”, a samo bi deo koristio za stran-
ku. Ne se}am se da li je odràvao sastanke po pitawu buyeta, koji je bio ve-
oma ograni~en. SRS je koristio deo sredstava iz buyeta za reklamne panoe,
letke za izbore, {tampawe strana~kih novina “Velika Srbija” i za {tam-
pawe [e{eqevih kwiga. Aktivnosti SRS-a finansirali su wegovi boga-
ti ~lanovi. U po~etku su najve}i finansijeri SRS-a bili Novak Savi} iz
Loznice, Slobodan Stanki} iz Beograda, Stevan Vukajlovi} iz Beograda,
Boìdar Vu~urovi} iz Beograda, êdomir Vasiqevi} iz [apca. Poznato
mi je da je SRS imao ra~un kod SDK – Slu`be dru{tvenog kwigovodstva. Ja
sam tako|e potpisivao neke naloge za ulagawe i podizawe novca i mogu da
garantujem da na tom ra~unu nije bilo mnogo novca i siguran sam da novac
nije kori{}en u ratne svrhe. Ne se}am se broja tog ra~una, niti ga imam ne-
gde zabeleènog. Ra~un je otvoren na ime SRS-a, a ja sam drào taj ra~un,
tako da sam ja bio lice ovla{}eno za potpisivawe. I mesni ogranci SRS-a
imali su svoje bankovne ra~une kod SDK, ali ja nisam imao kontrolu nad
tim. Mesni predsednici SRS-a su bili zaduèni za te ra~une. Nikada ni-
sam ~uo za neku firmu koja se zove “Radikal”. [to se ti~e rata, Qubi{a
Petkovi} i Zoran Draìlovi} bili su kqu~ne osobe koje su znale za ratne
aktivnosti SRS-a. Oni su imali kqu~ od prostorije sa arhivom koja je sa-
dràvala li~ne podatke o dobrovoqcima. Sumwam da se arhiva jo{ uvek na-
lazi u kancelariji SRS-a. Petkovi} je bio potpredsednik SRS-a i potpred-
sednik Skup{tine Srbije. Iznenada je dobio tako zna~ajnu ulogu da ja ni-
sam mogao da mu nare|ujem. Draìlovi} je bio vojni oficir u penziji. Mno-
go godina pre 1990. imao je jedan udes sa helikopterom i jedino je on preì-
veo pad helikoptera. Mislim da Zoran Draìlovi} jo{ uvek ìvi u Beo-
gradu u Ustani~koj ulici. Kao {to sam rekao, Petkovi} je bio na ~elu Rat-
nog {taba. Koristio je strana~ku infrastrukturu da regrutuje dobrovoq-
ce i imao je kontakte s SDB-om i vojnim strukturama. Pre svega, video za-
pis kada je [e{eq doveo Petkovi}a pred kameru i kada Petkovi} prizna-
je da je bio agent SDB-a. Na tom video zapisu Petkovi} izjavquje da je ra-
dio za SDB i vojne strukture. Petkovi} je imao kola koja mu je izdao SDB
i za koja je uzimao benzin na pumpi SDB-a. Ne mislim da je SDB ubacio
Petkovi}a u strukture SRS-a da bi pratio [e{eqeve aktivnosti, jer
[e{eq je imao kontakte sa pripadnicima SDB-a na veoma visokom nivou.
564
Poznato mi je da je [e{eq imao tajne sastanke s Jovicom Stani{i}em, ma-
da ja nikada nisam video Stani{i}a. Mnoge zna~ajne stvari su se odigrale
zato {to je [e{eq pravio incidente i zbog toga je i{ao u zatvor. Te situ-
acije kada je on i{ao u zatvor bile su name{tene. [e{eq se pretvarao da
je u konfliktu sa Milo{evi}em, a u stvari, on mu je bio blizak. Prvi put
sam posumwao da je [e{eq u vezi s SDB-om 2. avgusta 1990. godine, kada smo
[e{eq i ja oti{li u manastir Prohor P~iwski, koji se nalazi na grani-
ci sa Makedonijom, kako bismo sa manastirskih zidova skinuli neka make-
donska obele`ja da bi se porekla makedonska dràvnost. Prve ve~eri [e-
{eq je sa mnom do{ao u stan dr \or|a Nikoli}a, gde je bio prisutan i Sr-
|an Glamo~anin. Tu je [e{eq izvadio par~e papira, okrenuo broj koji je
bio na tom papiru i pozvao manastir. Ne znam ko je [e{equ dao taj broj te-
lefona. [e{eq je razgovarao telefonom i ja sam ~uo kada je upitao: “Da li
je sve spremno za sutra?” Po{to je zavr{io telefonski razgovor, [e{eq
je rekao prisutnima da na|u jedan autobus i pozovu 30 do 40 qudi da te ve~e-
ri do|u u manastir. Seli smo u autobus i oti{li. Stigli smo u manastir 2.
avgusta u 05.00 sati, {to zna~i slede}eg dana. Kod manastira su bile jake po-
licijske snage, wih oko stotinu, a spavali su u {atorima. Iza{li smo iz
autobusa i pro{li pored policajaca, koji nam nisu pri{li. Prema uobi~aje-
noj praksi, trebalo je da nas policajci zaustave, jer je veliki broj qudi iz Be-
ograda na tom mestu trebalo da izazove sumwu. îtava grupa, bilo nas je oko
30 do 40, predvo|ena [e{eqem, u{la je u manastirsko dvori{te i po~ela ~e-
ki}em da uni{tava te simbole. Posle toga smo krenuli nazad prema autobu-
su. Kada smo stigli do autobusa, troje qudi u civilu je pri{lo na{oj grupi
i zapitalo ko je vo|a te grupe. [e{eq je odgovorio da je on vo|a. Ta tri ~o-
veka su rekla [e{equ da po|e sa wima. Stavili su [e{eqa u jedno civil-
no vozilo i oti{li. Ja sam ostao tamo kao vo|a grupe. Neki qudi iz grupe
ve} su se bili napili i imao sam problema da ih ponovo smestim u autobus.
Qudi iz moje grupe hteli su da isprovociraju sukob s policajcima, ali su
ovi bili veoma mirni, a kada smo uspeli da krenemo, policija je ispratila
na{ autobus. Stigli smo u Beograd. [e{eq nije bio tamo i tada smo ~uli
da ga je istra`ni sudija zadrào u Bujanovcu i da je osu|en na mesec dana za-
tvora. Gledano spoqa, izgledalo je da je sve u redu. [e{eq se vratio u Beo-
grad istog dana po{to je pu{ten. Sazvao je konferenciju za {tampu i opi-
sao kako je uni{tio makedonska obele`ja na manastiru. [e{eq je pokazao
i sudsku odluku kojom je osu|en na mesec dana zatvora i da su u àlbenom po-
stupku optu`be protiv wega odba~ene. Tada sam prvi put poverovao da [e-
{eq ima kontakte sa SDB-om i bilo mi je jasno da je [e{eq izveo svoj za-
datak po nalogu SDB-a. Izgledalo je kao da se sve stvarno desilo, mada je sve
to bila jedna predstava. Da se vratim na Qubi{u Petkovi}a. Mislim da je
[e{eq wime manipulisao, a Petkovi}u se svi|alo to {to radi, ose}ao se
va`nim i verovatno je dobijao neki novac za svoje aktivnosti. Nikada ni-
sam mnogo obra}ao pa`wu na Petkovi}a, on je bio ~ovek sa malim koefi-
cijentom inteligencije, po{to je [e{eq wime manipulisao. Moji kontak-
ti s Petkovi}em bili su ograni~eni na “zdravo za zdravo”. Na neki na~in,
Petkovi} se moè smatrati odgovornijim od [e{eqa, jer on je slao na
565
front veliki broj dobrovoqaca. S druge strane, znam da to nije bila wego-
va èqa da {aqe te dobrovoqce, odluke je donosio [e{eq. Jedina osoba
koja to moè da potvrdi je Qubi{a Petkovi}. [to se ti~e organizacione
strukture stranke, èlim da kaèm da su postojala dva subjekta, S^P i
SRS. Dana 23. februara 1991. godine NRS i S^P su oformili SRS. U tre-
nutku kada su qudi formirali stranku, oni nisu bili naoruàni, jer jo{
uvek nije bilo rata. Od formirawa S^P-a do formirawa SRS-a pro{lo je
sedam do osam meseci. Koliko sam razumeo, vas interesuje {ta je bilo sa
S^P-om posle 1. maja 1991. godine”.
Ima u ovoj izjavi i raznih pretpostavki: “Moja pretpostavka je da je
Ratni {tab bio pod nazorom SDB-a i KOS-a. Vojislav [e{eq je bio oba-
ve{ten o aktivnostima wegovih dobrovoqa~kih jedinica angaòvanih na
frontu. [e{eq i Petkovi} bi se zakqu~avali u svoje kancelarije i pover-
qivo razgovarali. Ja nikada nisam prisustvovao wihovim sastancima, jer
mi to nije bilo dozvoqeno. Budu}i da je [e{eq de fakto bio {ef ratnog
{taba, pretpostavqam da je izdavao nare|ewa Petkovi}u, ali to mogu samo
da pretpostavqam, zato {to nikada nisam prisustvovao sastancima [e{e-
qa i Petkovi}a. Ako sam se nalazio u [e{eqevoj kancelariji, a Petkovi}
bi do{ao da razgovara sa [e{eqem, ja bih tada napu{tao kancelariju. Rat-
ni {tab je imao sekretaricu i weno ime je bilo Du{ica Nikoli}. Ona je
po~ela da radi u Ratnom {tabu 1992. godine. Pre toga je bila dobrovoqac
SRS-a, Hrvati su je uhapsili u Oku~anima, Zapadna Slavonija. Posle pu-
{tawa, postala je poslanik SRS-a u Skup{tini Srbije. Godine 1991. Ratni
{tab SRS-a imao je kontakte sa Udruèwem Srba iz Hrvatske. Kada me je
stranka poslala u wihovu kancelariju, tamo sam razgovarao s penzionisa-
nim generalom Du{anom Peki}em, koji me je, tokom razgovora koji je tra-
jao 15 minuta, pitao za neke qude iz Slavonije. Po{to o tome nisam mnogo
znao, mislim da mi je Peki} rekao da }e razgovor nastaviti s Qubi{om
Petkovi}em. Godine 1991. radio sam mnogo na razvoju stranke i od ujutru do
kasno uve~e putovao sam u razna mesta radi osnivawa mesnih odbora SRS-a
u Srbiji. Godine 1991. bio sam u Vaqevu i nisam imao pravu sliku o tome
gde je i kada putovao [e{eq. Verovatno su [e{eq i Petkovi} putovali
zajedno. Godine 1992. postao sam potpredsednik Skup{tine Srbije i moje
du`nosti nisu imale nikakve veze s ratnim pitawima. Po~ev od 1993/1994.
godine SRS je imao sopstvenu obave{tajnu strukturu. Znam dvojicu qudi
koji su radili kao vojni obave{tajni organi. Bili su to oficiri visokog
~ina, sa visokim vojnim obrazovawem. Ta dva lica formalno su bila neka
vrsta [e{eqevih politi~kih savetnika. Jedan od wih je bio profesor Jo-
van Marjanovi}, profesor na Fakultetu politi~kih nauka Beogradskog
univerziteta, a drugi je bio general-pukovnik Boìdar Stevanovi} zvani
Mika [prajc. Tokom rata, negde 1994. godine oti{ao sam dva puta u Bosnu,
jednom u Fo~u, i vratio sam se u Beograd istog dana jer je NATO bombardo-
vao. Jednom sam oti{ao da dovedem [e{eqevu sestru iz psihijatrijske bol-
nice na Sokocu u Beograd. Jednom sam bio u Borovom Selu i vratio se po-
sle sat vremena, tako da nisam imao veze s frontom. Bojao sam se da }e me
ubiti na putu za tamo. Svoju ulogu sam video kao ulogu politi~ara i to sam
566
i bio. Nisam pravio veliku opstrukciju u stranci, zato {to bi to ugrozi-
lo popularnost stranke. Nikada nisam poku{ao da ubedim bilo kog dobro-
voqca da bilo gde ide. Sa svog poloàja nisam imao pojma kako SRS imenu-
je svoje komandante. Pretpostavqam da ih je imenovao Vojni {tab SRS-a.
Tako|e pretpostavqam da su komandanti imali direktne kontakte sa [e-
{eqem, iako je zvani~no osoba za kontakt bio Qubi{a Petkovi}. [e{eq
i ja smo bili nerazdvojni pet godina, ali nikada nismo bili prijateqi, bi-
li smo samo politi~ki partneri. [e{eq je to ~ak javno rekao. Rekao je da
sam ja dobar politi~ki organizator i da ne treba da se me{am u stvari ko-
je me se ne ti~u. Nije mi poznato da li su komandanti dobrovoqa~kih jedi-
nica SRS-a imali direktne kontakte sa [e{eqem. Nisam imao kontakte s
komandantima u vezi s ratnim pitawima, ali znam ko su oni bili. Znam da
su sve slede}e osobe, izuzev Aleksi}a, za koga nisam siguran, bile ~lanovi
SRS-a i mislim da su bili vojvode: Qubi{a Petkovi}, Zoran Draìlovi},
Zdravko Abramovi}, Jovo Ostoji}, Tomislav Nikoli}, Slavko Aleksi},
Sre}ko Radovanovi} zvani Debeli, Tode Lazi}, Branislav Vaki}, Mirko
Blagojevi}, Branislav Gavrilovi}, osoba zvana Manda (ime i prezime ne-
poznato). Polovina ovih vojvoda nikada nije do{la u stranku. Ne znam da
li su imali direktne kontakte sa [e{eqem. Nisam prisustvovao inaugu-
raciji mesnog ogranka SRS-a u Vukovaru, maja 1992. godine. U Srbiji su se
krajem maja odràvali izbori i bio sam zauzet oko toga. Nisam i{ao u Vu-
kovar ni pre ni tokom rata. Nikada nisam ~uo za osobu koja se zove Milan
Lan~uànin, zvani Kameni. Kao {to sam ve} rekao, [e{eq sa mnom nije
razgovarao o ratnim pitawima, tako da ne znam da li je [e{eq bio upoznat
sa eventualnim ratnim zlo~inima koje su izvr{ili dobrovoqci SRS-a.
[e{eq je bio osoba koja mnogo vi~e i ja sam ga dva ili tri puta ~uo kako
vi~e iz svoje kancelarije, ali ne znam da li je wegovo vikawe bilo u vezi s
tim. On je stalno ponavqao da su dobrovoqci SRS-a pod kontrolom mesnih
vlasti. Video sam da je [e{eq zabrinut zbog aktivnosti dobrovoqaca
SRS-a i da poku{ava da dokaè da on nije odgovoran za akcije koje su izve-
li dobrovoqci na frontu. Ne znam da li je [e{eq poku{ao da spre~i even-
tualne zlo~ine i kazni dobrovoqce SRS-a koji su na frontu izvr{ili zlo-
~ine. Za lokacije na kojima su bili angaòvani dobrovoqci SRS-a saznao
sam tek vi{e godina posle tih doga|aja. Godine 1998. bio sam u Bosanskom
[amcu i tamo sam od me{tana ~uo da su dobrovoqci SRS-a bili tamo i da
je i Sre}ko Radovanovi} zvani Debeli bio tamo sa dobrovoqcima SRS-a,
ali nemam informaciju o tome {ta je on tamo radio. Znam da je SRS imao
dobrovoqce u zapadnoj Slavoniji, zato {to je sekretarica Ratnog {taba,
Du{ica Nikoli}, bila tamo kao dobrovoqac. Nije mi poznato da li su do-
brovoqci SRS-a bili angaòvani u Podravskoj Slatini i ne znam gde je
to. Ne se}am se da li je izme|u oktobra i decembra 1991. godine [e{eq
i{ao u Vo}in. Ja li~no nikada nisam bio tamo. SRS je imao kontakte sa
SDS-om – Srpskom demokratskom strankom u Hrvatskoj. Znao sam profe-
sora Jovana Ra{kovi}a i li~no sam poznavao Milana Babi}a, ali nisam
imao kontakte sa wima (nejasan original). [e{eq je imao kontakte sa wi-
ma i sa SDS-om, ali kada je [e{eq oti{ao u RSK – Republiku Srpsku
567
Krajinu – radi kampawe za izbore, nisam oti{ao s wim. Nije mi poznato
da li se SDS bavio regrutovawem dobrovoqaca. [e{eq je imao kontakte
s vo|ama SDS-a, ali ne znam koju vrstu saradwe je [e{eq imao sa SDS-om.
Kada bi oti{ao na sastanak s vo|ama SDS-a, nisam imao pojma o ~emu }e s
wima da razgovara. Rade Leskovac, koji se docnije prikqu~io SRS-u i ne-
gde 1993. ili 1994. godine postao predsednik SRS-a u RSK, bio je ~lan
SDS-a u Vukovaru. Na pitawe da li poznajem Iliju Sa{i}a, odgovaram da
znam Iliju Sa{i}a, on je advokat u Beogradu. Nisam znao da je iz Podrav-
ske Slatine, znam samo da me je prevario za iznos od 60 ili 70 hiqada DEM
za zajam koji sam uzeo u ime jedne osobe, a Sa{i} je garantovao za tu tran-
sakciju. Sa{i}a sam prvi put upoznao kao advokata, u Beogradu 1999. godi-
ne. Ne znam ni{ta o wegovoj protekloj politi~koj karijeri, niti sam o to-
me s wim razgovarao”.
634. izjava aleksandra Stefanovi}a od 12., 15. i 16. juna 2006. godine,
s komentarima na prislu{kivane telefonske razgovore i pokazane video-
inserte.
maje gojkovi} od 25. maja 1991. godine.
636. Prislu{kivani telefonski razgovor Darka Pe{i}a i nepoznate
ène 24. jula 1991. godine. Nije prihva}en kao dokazni predmet.
637. Prislu{kivani telefonski razgovor Darka Pe{i}a i aleksan-
dra Stefanovi}a od 2. avgusta 1991. godine. Nije prihva}en kao dokazni
predmet.
638. Prislu{kivani telefonski razgovor Darka Pe{i}a i koste od 6.
avgusta 1991. godine. nije prihva}en kao dokazni predmet.
639. Prislu{kivani telefonski razgovor izme|u Darka Pe{i}a i û-
brila od 10. avgusta 1991. godine. Nije prihva}en kao dokazni predmet.
640. Prislu{kivani telefonski razgovor izme|u Darka Pe{i}a i
aleksandra Stefanovi}a od 10. avgusta 1991. godine. Nije prihva}en kao
dokazni predmet.
641. Prislu{kivani telefonski razgovor Darka Pe{i}a i Pani}a od
12. avgusta 1991. godine. Nije prihva}en kao dokazni predmet.
642. Prislu{kivani telefonski razgovor mirka Jovi}a i Jovana Tin-
tora od 8. septembra 1991. godine. Nije prihva}en kao dokazni predmet.
643. Prislu{kivani telefonski razgovor izme|u Qube grkovi}a i
radovana karayi}a od 22. februara 1992. godine. Nije prihva}en kao doka-
zni predmet.
644. video-snimak mog intervjua za serijal “Smrt Jugoslavije”. Nije
prihva}en kao dokazni predmet.
568
645. video-snimak koji je ve} prihva}en kao dokazni predmet optu`be
255., pa ovde nije prihva}en.
646. ovla{}ewe koje je Qubi{a Petkovi} 10. decembra 1991. godine
izdao milanu Dobrilovi}u. Nije prihva}eno kao dokazni predmet.
647. Dokument koji je ve} prihva}en kao dokazni predmet optu`be 208.,
pa ovde nije prihva}en.
648. Zahtev za pomo} u qudstvu koji je 26. marta 1993. godine komanda
Druge posavske pe{adijske brigade u [amcu uputila glavnom odboru SrS,
sekciji S^P i meni li~no za pomo} u qudstvu.
649. Dokument koji je prihva}en kao dokazni predmet optu`be 888., pa
ovde nije prihva}en.
650. izve{taj komande Devete motorizovane brigade iz gra~aca Srp-
skoj radikalnoj stranci u ni{u, s pohvalama na ra~un angaòvanih dobro-
voqaca u pogledu pona{awa i izvr{avawa zadataka.
651. Zahtev komande 43. prijedorske motorizovane brigade, upu}en rat-
nom {tabu SrS, za nabavku municije i vojne opreme. Nije prihva}en kao
dokazni predmet.
652. Zahtev [taba odbrane srpskog naroda iz Dervente, upu}en 11.
aprila 1992. godine ratnom {tabu SrS za pomo} u qudstvu.
653. Priznanica s potpisom Qubi{e Petkovi}a da je 31. marta 1992. go-
dine primio 20.000 dinara od vojne po{te 1122-12 Beograd.
654. Pismo kabineta predsednika vlade republike Srpske, 17. aprila
1993. godine upu}eno na~elniku Javne bezbednosti ministarstva unutra-
{wih poslova. Nije prihva}eno kao dokazni predmet.
655. Zahtev za slawe pomo}i u qudstvu, koji je 19. marta 1992. godine
op{tinski odbor Srpske demokratske stranke u Zenici uputio Srpskoj
radikalnoj stranci u Beograd. Nije prihva}en kao dokazni predmet.
656. originalna potpisana izjava svedoka aleksandra Stefanovi}a
data tuìla{tvu 12., 15. i 16. juna 2006. godine.
657. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka admira Balabana vS-1068.
Potpis pod pe~atom.
658. Zapisnik sa izjavom admira Balabana, datom 18. marta 1995. godi-
ne Centru slu`bi bezbjednosti u mostaru. On govori o zbivawima od 1992.
godine, ~iji je u~esnik bio, pa na jednom mestu kaè: “@elim da istaknem i
to da je Zurovac Sa{a bio pripadnik ~etni~kih formacija i da je u~estvo-
vao u pqa~ki muslimanske imovine, a istu je svojim plavim “mercedesom”
odvozio u nepoznatom pravcu. Zajedno sa Sa{om stalno je bio Grahovac Goran
569
iz Zalika, star oko 23 godine, tako|er pripadnik ~etni~kih formacija.
Wih dvojica su nekoliko puta dolazili u skloni{te i pri~ali mi kako da-
ju liniju kod Carinskog mosta. Jednom prilikom su mi ispri~ali kako u
Sjevernom logoru ima grupa od deset djevojaka, pripadnica “[e{eqeve voj-
ske”, koje su bile “specijalizirane” za klawe civila. Po wima sam vidio da
se dive wima i wihovim “sposobnostima”. On, ina~e, opisuje zlo~in u Su-
tini i sve srpske vojnike naziva ~etnicima. (poverqivo i pod pe~atom)
659. izjava admira Balabana data 13. juna 2004. godine ha{kom tuì-
la{tvu. Balaban je u prethodnoj izjavi govorio o dolasku ekipe TV Novi
Sad 20. maja, u ~ijoj “pratwi je bilo {est pripadnika “Bijelih orlova” iz
Srbije. Navodno je tom prilikom izdvojeno dvoje muslimana, jedan Hrvat i
jedan Albanac, koji su bili “primorani da pri~aju kako se tu ìvi normal-
no i bez ikakvih represalija”. U ovoj novoj izjavi ha{kim istraìteqima
je “objasnio” da je u tom delu prethodne izjave mislio ne{to sasvim drugo:
“Za “Bijele orlove” iz Srbije mislio sam “{e{eqevci”. Imali su na sebi
maskirne uniforme, oznake “Bijeli orlovi” na rukama i kokarde na beret-
kama. Govorili su srpskim naglaskom. Zapravo, “srpski narod” je èlio po-
kazati kako su se lijepo odnosili prema nesrbima. To je bila samo propa-
ganda. Intervjuirali su ène koje su bile iz skloni{ta i pitali ih “da li
se prema vama dobro odnose, da li vas netko maltretira?” itd. Kada su sni-
mali, mi nismo smjeli i}i tamo. Kasnije su nam ène rekle da su oni bili
iz TV Novi Sad”. Dao je i kratki komentar povodom navoda o {e{eqevci-
ma iz prethodne izjave, rekav{i da su “Sa{a Zurovac i Goran Grahovac do-
{li u skloni{te i rekli nam za 10 djevojaka {e{eqevki koje su bile spe-
cijalizirane za rezawe vratova civila. Spomiwali su i druge {e{eqevce,
no ne sje}am se {to su govorili. Vi{e su voqeli pri~ati o tih 10 {e{e-
qevki”. Opisuju}i sopstveno mu~ewe, Balaban je u prethodnoj izjavi pome-
nuo nepoznatog vojnika, pripadnika “Belih orlova”, koji je u{ao u sobu gde
se on nalazio. Sada, sigurno po instrukcijama ha{kih istraìteqa, doda-
je: “Mislim da je bio [e{eqev “Beli orao”. Imao je kamu. Po~eo me tu}i,
a ostali su mu se pridruìli. Onda je uzeo kamu, pritisnuo mi je na grlo i
rekao da }e mi, ukoliko ne progovorim kad se vrati, iskopati o~i, odsje}i
u{i i prerezati grkqan”.
660. (poverqivo i pod pe~atom) Dodatak IX, par. 26 3. izmewene optu-
`nice – spisak koji je anotirao admir Balaban.
661. rezime osnovnih podataka i kurikulum vite svedoka Fadila Bawa-
novi}a.
662. Proglas mesne zajednice kozluk gra|anima kozluka od 5. aprila
1992. godine, koji je potpisao Fadil Bawanovi}.
663. Spisak gra|ana kozluka koji su predali oru`je i municiju.
664. Spisak lica koja se organizovano iseqavaju iz kozluka, sa~iwen
26. juna 1992. godine i s potpisom Fadila Bawanovi}a.
570
665. Spisak lica koja se organizovano iseqavaju iz sela Sko~i}a, koji
je tako|e 26. juna 1992. godine potpisao Fadil Bawanovi}.
666. Pismo marka Pavlovi}a organima Sr Jugoslavije s molbom da
omogu}e bezbedan i organizovan prolazak muslimana koji èle da se isele
prema ma|arskoj.
667. Dozvola komesarijata za izbeglice republike Srbije da 1.822 li-
ca iz kozluka svojom voqom i bez pritiska napuste teritoriju Jugoslavi-
je i otputuju u zemqe zapadne evrope. Dozvola datirana 26. 6. 1992. godine.
668. Dva originalna paso{a koje je izdao muP republike Srbije 29. ju-
na 1992. godine.
669. mapa etni~ke ve}ine u BiH 1991. godine.
670. odluka komande grada gradskog odbora Stranke demokratske akci-
je od 13. aprila 1992. godine o formirawu jedinice za “odbranu” grada, ko-
joj je priloèn i spisak od 212 muslimana u ulozi “samoorganizovanih gra-
|ana Bosanskog [amca u funkciji odbrane grada”.
672. Fotografija razorenog mosta u Bosanskom [amcu.
673. nare|ewe na~elnika SJB Bosanski [amac Stevana Todorovi}a
od 4. avgusta 1992. godine, kojim se zabrawuje grupisawe tri ili vi{e mu-
slimana i Hrvata na javnim mestima.
674. video-insert “genocid u Bosanskom [amcu” – deo intervjua Sulej-
mana Tihi}a – nema bliìh podataka.
675. izjava Sulejmana Tihi}a i Filipa karaule britanskoj ekipi Tv
vesti viS wus u zatvoru u Sremskoj mitrovici.
676. reportaà “obi~ni ostaju za kraj”, koja je napravqena u zatvoru u
Sremskoj mitrovici i objavqena u “Borbi” od 13. avgusta 1992. godine.
677. Potvrda hrvatskog ministarstva odbrane da je Sulejman Tihi} bio
zato~en u logoru Sremska mitrovica od 18. aprila do 14. avgusta 1992. godine.
678. amblem “Sivih vukova”.
679. Fotografija zgrade To u Bosanskom [amcu.
680. izvod iz zapisnika sa osniva~ke skup{tine Srpske autonomne
oblasti Sjeverna Bosna, odràne u Doboju 4. novembra 1992. godine.
681. Li~ne bele{ke Sulejmana Tihi}a pod naslovom “Sje}awa”.
682. intervju koji sam dao za “Svet” od 28. aprila 1995. godine, koji je
objavqen pod naslovom “vi{e me ne optuùju za ratne zlo~ine po{to su
571
strane obave{tajne slu`be otkrile da sam nevin. arkan je, me|utim, zbog
toga ostao vodeni~ni kamen o milo{evi}evom vratu”. Preuzeto iz moje
kwige “Srpski bra~ni par âu{esku”. Nekoliko pitawa se ticalo navod-
nog etni~kog ~i{}ewa, logora i ratnih zlo~ina u Republici Srpskoj. Moj
sinteti~ki odgovor ovako je izgledao: “Ja mislim da tu nije bilo nikakvog
sistematskog etni~kog ~i{}ewa od strane vlasti Republike Srpske... Li~-
no znam da su sami muslimani iz Vlasenice traìli da se kolektivno ise-
le. Muslimani iz Zvornika su prvo svi oti{li kad je Zvornik oslobo|en,
pa su se na poziv vlasti vratili, pa su onda opet oti{li... Stvari su jedno-
stavne, svaka ptica teì svome jatu. S tim {to su Srbi uvek pu{tali sve
muslimane da se isele, a muslimani su Srbe zadràvali i jo{ ih zadràva-
ju, ne daju da iza|u iz Sarajeva, Tuzle, Zenice... Slu~aj Vojkana \urkovi}a
se pojavio u avgustu pro{le godine kad je Milo{evi} zaveo blokadu na Dri-
ni. Odjednom je \urkovi} po~eo da proteruje muslimane, ~ak i one koji su
se borili u srpskoj vojsci. Znam, ja sam ih sretao, bilo ih je i kod ~etni~-
kog vojvode Mande Maksimovi}a na Majevici. Vojvoda Manda je neke od wih
spasao kad je \urkovi} hteo da ih isporu~i za Tuzlu. Milo{evi} je to smi-
slio kako bi sva beogradska i sva strana {tampa o tome pisale i kako bi
bio optuèn Radovan Karayi}. Svi misle da je major \urkovi} major srp-
ske vojske, a to nije istina; wega je Arkan proglasio majorem i on nema ni-
kakvu zvani~nu funkciju u RS, niti se ta wegova agencija finansira iz dr-
àvnog buyeta RS. Arkan nema tamo nikakav uticaj. On je samo 29 qudi
doveo u Bijeqinu. Bijeqinu su oslobodili Bijeqinci i tu se najvi{e anga-
òvao na{ vojvoda Mirko Blagojevi}. Na{i dobrovoqci su tamo prvi do-
{li do oru`ja, prvi se organizovali i sve operacije izveli... Arkan je sve
opqa~kao: i robnu ku}u, po{tu, banku, ko zna {ta sve jo{. Uzeo je neki naj-
savremeniji kamion za ga{ewe poàra, koji vredi milion i po maraka. Pr-
vo ga je odvezao u Erdut, a posle mu se trag gubi, ko zna gde je to prodao. Za-
tim, priveo je nekoliko najimu}nijih muslimana i rekao im koliko para
moraju da mu daju. On je samo pqa~kao tamo i to tamo{wi narod zna”. Naj-
zna~ajnije pitawe koje mi je u ovom intervjuu postavqeno, glasilo je: “U po-
sledwih nekoliko meseci Va{e ime se sve re|e pomiwe u zapadnim mediji-
ma u kontekstu ratnih zlo~ina, Haga i sl. Jeste li imali neke kontakte sa
zapadnim diplomatama, po{to je evidentno da niste vi{e u takvoj nemilo-
sti?” Odgovorio sam: “Ja sam jedini Srbin koji je javno u zapadnim mediji-
ma izjavqivao da }u onoga trenutka kad me optuè u Hagu sam tamo dobro-
voqno da putujem i ja ostajem pri tome – to nije nikakva fraza. Spreman sam
da idem i pred ameri~ki kongres i pred bilo koji sud u stranoj zemqi... To
je sve posledica moje otvorenosti, mirne savesti i saznawa stranih obave-
{tajnih slu`bi, koje sve znaju {ta se ovde de{ava, da ja nisam nikakve zlo-
~ine ~inio. Od wih se ne moè ni{ta sakriti. A evo, za Arkanom se pono-
vo izdaju poternice Interpola. @eqko Ra`natovi} Arkan je vodeni~ni
kamen na vratu Slobodana Milo{evi}a. Da li }e taj kamen da mu slomi
vrat ili }e ga se on na neki na~in re{iti, ja to sada ne znam”.
683. Fotografija ène koja stoji iznad ubijenog ~oveka u Bijeqini.
572
684. Fotografija jednog “arkanovca” kako nogom udara rawene qude u
Bijeqini.
685. Stenogrami mojih konferencija za {tampu 26. marta, 2. aprila, 9.
aprila, 12. aprila i 16. aprila 1992. godine, preuzeti iz moje kwige “milan
Pani} mora pasti”: 26. mart 1992. godine: “[e{eq: Srpska radikalna
stranka najo{trije osu|uje pona{awe rukovodstva Stranke demokratske
akcije u Bosni i Hercegovini i sada{we vladaju}e garniture u toj jugoslo-
venskoj federalnoj jedinici, koja olako gazi sve ono {to je prethodno dogo-
vorila uz prisustvo stranih emisara na zajedni~kom sastanku sa predstav-
nicima hrvatskog i srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Takvo pona{a-
we mi ocewujemo avanturisti~kim, kao pona{awe koje moè dovesti do ve-
likog krvoproli}a na podru~ju Bosne i Hercegovine. Srpska radikalna
stranka i ovoga puta upozorava i Aliju Izetbegovi}a i sve ostale islamske
fundamentaliste da nikada ne}emo dozvoliti ni po koju cenu, da se islam-
ska vlast pro{iri na tamo{wi srpski ìvaq. Srpski narod Bosne i Her-
cegovine sa~uva}e sve svoje etni~ke prostore. Ne}e dozvoliti proteriva-
we sa svojih ogwi{ta. Ne}e dozvoliti, da ga neko odvaja od wegove bra}e.
Nezavisnost Bosne i Hercegovine moè se posti}i, ali na grobqima, kr-
vqu do kolena, na podru~ju teritorije za koju je srpski narod vitalno zain-
teresovan. Srpska radikalna stranka }e u okvirima svojih mogu}nosti u~i-
niti sve da se maksimalno pomogne tamo{wim Srbima. S tim u vezi, kao
predsednik stranke, sutra odlazim u Isto~nu Hercegovinu, u obilazak svih
neuralgi~nih ta~aka. Srpska radikalna stranka }e sve svoje aktivnosti na
podru~ju Bosne i Hercegovine prilagoditi voqi, te`wama i interesima
tamo{weg srpskog naroda i maksimalno }e sara|ivati sa Srpskom demo-
kratskom strankom, koju smatramo istinskim reprezentantom tamo{weg
srpskog naroda. Srpska radikalna stranka smatra da srpskom narodu nema
opstanka na podru~ju usta{ke Hrvatske. Sve one teritorije koje nisu pod
kontrolom srpskih snaga, danas su krajwe nesigurne za srpski narod. I mi
smatramo da {to pre treba izna}i metode da se {to vi{e Srba preseli sa
podru~ja isto~ne Hrvatske u srpske zemqe. Srpska radikalna stranka je i
do sada ukazivala na neophodnost naseqavawa Isto~ne Slavonije, Srpske
Krajine, Barawe, Dubrova~kog primorja. Mi smatramo da postoji mogu}-
nost da se kompletna sela, recimo iz Gorskog kotara, presele na podru~je
Kosova i Metohije. I to smatramo toliko zna~ajnim {to Srbi koji ìve,
recimo na podru~ju Gorskog kotara, mogu nastaviti da ìve sa doju~era-
{wim kom{ijama, ro|acima, poznanicima itd., sa kojima su porodi~no ì-
veli nekoliko stotina godina. U tom smislu bi trebalo angaòvati sve
faktore u Srbiji koji su u mogu}nosti da pruè pomo} (u gra|evinskom ma-
terijalu i svim drugim vidovima). U tom smislu bi trebalo ve} po~eti sa
odre|ivawem odgovaraju}ih parcela i odgovaraju}ih podru~ja na Kosovu i
Metohiji koji su najpogodniji za takav projekat... Mi se nikada nismo odri-
cali Zapadne Slavonije, ne odri~emo se ni danas. Vaqda ste dobro ~uli, ja
sam govorio o Gorskom kotaru. Gorski kotar je uvek bio van tih granica za
koje smo se zalagali. Nama je jasno, mi smo realisti u politici, da ni u jednoj
573
varijanti ne bismo mogli da obezbedimo da se narod iz Srpskih Moravica
na|e na podru~ju Srpske Krajine, na podru~ju skra}ene Jugoslavije, na pod-
ru~ju Velike Srbije. Mi ostajemo pri onim na{im ambicijama koje su mak-
simalisti~ke, to je o~igledno. Mislim na maksimalni zahtev Karlobag-
Ogulin-Karlovac-Virovitica. Kada vidite gde se nalazi Gorski kotar i
gde se nalaze Srpske Moravice, vide}ete da su izvan tih granica. Mi se Za-
padne Slavonije ne odri~emo i smatramo da srpskom narodu ide u prilog
razme{tawe trupa Ujediwenih nacija na tom podru~ju. A pod za{titom tru-
pa Ujediwenih nacija o~ekujemo da }e biti mogu}e da se Srbi vrate na svo-
ja ogwi{ta. Ujedno ukazujemo na ~iwenicu da su Hrvati poru{ili najve}i
broj srpskih ku}a u Zapadnoj Slavoniji. To su u~inili na svim teritorija-
ma koje oni danas kontroli{u. Mi ne priznajemo Predsedni{tvo Bosne i
Hercegovine. Mi priznajemo i pozdravqamo konstituisawe srpske vlasti
u srpskim delovima Bosne i Hercegovine, zapravo srpsku Bosnu i Hercego-
vinu. Mi o~ekujemo da u toku dana{weg dana Srpska Bosna i Hercegovina,
odnosno Skup{tina srpskog naroda, donesu i Ustav. Vlada je ve} formira-
na, koliko smo obave{teni, verovatno }e to danas biti i zvani~no prokla-
movano. Alija Izetbegovi} moè biti predsednik, moè biti {ef samo
svojim muslimanima, a srpski narod ga ne priznaje i ne prihvata... Musli-
mani bi hteli ~itavu Bosnu i Hercegovinu, a to je neostvarivo. Mi smo im
nudili dve varijante. Prva je varijanta Bosna i Hercegovina u sastavu skra-
}ene Jugoslavije, kao ravnopravna federalna jedinica. Druga je mogu}a
varijanta podela Bosne i Hercegovine i eventualna konfederalizacija.
Tako da bi srpski narod bio svoj na svome, da bi ostvarivao sopstvenu vlast
na srpskim teritorijama. Srbi nikada ne}e dozvoliti da se islamska yama-
hirija protegne nad wihovim narodom”.
2. april 1992. godine: “[e{eq: Srpska radikalna stranka pozdravqa
formirawe Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Pozdravqa konstitu-
isawe wene vlade, kao {to je ranije pozdravila i konstituisawe Skup{ti-
ne. Smatram da je ona jedini dostojni reprezentant politi~kih interesa i
voqe tamo{weg srpskog naroda. Mi pozivamo rukovodstvo Srpske Republi-
ke Bosne i Hercegovine da odmah izvr{i razgrani~ewe srpske teritorije,
da na woj uspostavi srpsku dràvnu vlast i sve funkcije sistema, ukqu~uju-
}i odbrambene i bezbednosne {to zna~i da bi srpska vlast trebalo odmah
da proklamuje sopstvenu teritorijalnu odbranu i sopstvenu policiju, na
svim teritorijama koje drì pod kontrolom a ujedno i da oslobodi one ko-
ji eventualno nisu pod srpskom kontrolom, a pripadaju srpskom teritori-
jalnom korpusu.
*** Savi}, Radio Beograd: Gospodine [e{eq, povodom va{eg ju~era-
{weg istupawa u Skup{tini Srbije, kada ste govorili o poloàju Hrvata
u Srbiji, bilo je razli~itih reagovawa. Vi na kraju niste ponovo replici-
rali, da li biste danas imali ne{to da dodate?
[e{eq: Ju~e sam replicirao nekoliko puta i onda kada sam dao obe}a-
we da vi{e ne}u, da sam preterao, onda su se neki javili o~ekuju}i vaqda da
na to wihovo ne moè biti odgovora, ali u principu sam rekao sve {to sam
imao. Rekao sam da treba primeniti pravni institut retorzije, odnosno
574
odmazdu u me|unarodnim odnosima. Za isti broj Srba koji su proterani sa
podru~ja Hrvatske proterati toliko Hrvata iz Srbije. I da treba ove pro-
terane Srbe, pre svega, naseqavati u ku}e i stanove Hrvata, kojima ne bi bi-
lo vi{e mesta u Srbiji.
*** Da li li~no ocewujete da bi to izjedna~ilo (ako bi to bilo na ni-
vou nekog zakona ili uredbe) poloàj vlasti u Srbiji sa poloàjem vlasti
u Hrvatskoj?
[e{eq: Prvo, nikakvog izjedna~avawa ne bi bilo, bez obzira kakva je
priroda hrvatskog reìma. Vi vidite, on ima mnogo boqe pozicije u ino-
stranstvu nego srpski reìm, bez obzira {to se srpski reìm uzdràvao
od bilo kakvih nedemokratskih mera i trudio se da ovde stvori uslove ko-
jima se predwa~i u odnosu na svetske standarde po pitawu prava nacional-
nih mawina, u ovom slu~aju po pitawu prava hrvatske mawine. Me|utim, sam
princip razmene stanovni{tva nije suprotan elementarnim demokratskim
principima. Razmena stanovni{tva vr{ena je vi{e puta kroz istoriju ta-
mo gde nije mogu}e na}i zajedni~ki jezik, gde nije bilo mogu}e konsolido-
vati dràvu zbog prevelike mr`we izme|u nekih etni~kih zajednica. U
ovom slu~aju, mr`wa izme|u Srba i Hrvata je zaista dostigla toliki ste-
pen da je svaki zajedni~ki ìvot nemogu}. I za{to bi onda Hrvati koji ì-
ve u Srbiji bili daleko privilegovaniji u odnosu na Srbe koji su ìveli
na podru~jima Hrvatske, na onim podru~jima koja su neosporno hrvatska.
Oni koji su mi odgovarali na sednici Narodne skup{tine, nakon {to sam
obe}ao da se vi{e ne}u javqati za re~, imali su nejednake kriterijume. Oni
su protiv principa “oko za oko i zub za zub”, protiv principa odmazde. Zna-
~i, oni mogu neprekidno Srbe i ubijati i progawati i sve ostalo, a ne daj
boè da Srbi odgovore istom merom. To je princip retorzije, jedan od uobi-
~ajenih principa u me|unarodnom pravu, po wemu se ravnaju sve dràve”.
9. april 1992. godine: “[e{eq: Srpska radikalna stranka pozdravqa
nezavisnu dràvu Srpsku Bosnu i Hercegovinu i u~ini}e sve {to je u we-
noj mo}i da pomogne wenoj unutra{woj stabilizaciji, administrativnoj,
politi~koj i ekonomskoj izgradwi i, pre svega, wenoj odbrani od usta{ko-
panislamisti~kih hordi. Srpska radikalna stranka smatra da je srpski na-
rod Bosne i Hercegovine sam gospodar sopstvene sudbine, i da se priznawe
Evropske zajednice nezavisnosti islamske yamahirije u Bosni i Hercego-
vini, jednostavno ne ti~e srpskog naroda. Evropska zajednica moè prizna-
ti nezavisnost i suverenitet samo onim teritorijama na kojima u ve}ini
ìve Hrvati ili muslimani, a nas te teritorije ne interesuju. Srpska ra-
dikalna stranka pozdravqa borbu srpskog naroda za slobodu i demokratiju.
I ovoga puta zahtevamo od rukovodstva Jugoslovenske armije da prekine po-
litiku ~ekawa, politiku neme{awa. Pozivamo rukovodstvo da, shodno iz-
raènoj iskqu~ivoj èqi srpskog naroda, armija ostane na wegovoj terito-
riji i da se pona{a kao armija Srpske Bosne i Hercegovine, koja je jedina
odlu~ila da ostane u sastavu Jugoslavije. Armija vi{e i nema pravnog osno-
va da se smatra muslimanskom ili hrvatskom. Zahtevamo od rukovodstva Ar-
mije da odmah, do kona~ne deobe, preuzme kontrolu nad Sarajevom i ne do-
zvoli vr{qawe islamskih i usta{kih bandi po glavnom gradu doju~era{we
575
Bosne i Hercegovine. Smatramo da Sarajevo treba podeliti na srpski i mu-
slimanski deo. Srpska radikalna stranka }e pruìti sve vrste pomo}i srp-
skom narodu Bosne i Hercegovine, i do sada je ve} pruàla. Na dana{woj
konferenciji za {tampu prisutan je predsednik Regionalnog odbora Srp-
ske radikalne stranke za severoisto~nu Bosnu i predsednik tamo{weg
Srpskog ~etni~kog pokreta i komandant Srpskih dobrovoqaca Mirko Bla-
gojevi} – komandant srpskih dobrovoqaca Srpske radikalne stranke i Srp-
skog ~etni~kog pokreta, koji su prvi otpo~eli borbe za oslobo|ewe Bije-
qine, i koji su u tim borbama dali presudan doprinos. Ako imate pitawa,
moète u toku konferencije i wemu da ih postavite.
Tanjug: Interesuje me va{e mi{qewe o ameri~koj izjavi da }e se pri-
znavati hrvatski zakoni i hrvatski zakoni o krajinama i granice pre suko-
ba svih republika koje su priznate.
[e{eq: Prvo, ne mogu se priznavati hrvatski zakoni, jer hrvatski za-
koni ne postoje. Hrvatska jo{ nije priznata kao faktor me|unarodnog pra-
va. Zato se mogu priznavati samo jugoslovenski zakoni, jer je Jugoslavija je-
dina me|unarodno priznata dràva na ovim prostorima. Tek eventualnim
prijemom Hrvatske u Ujediwene nacije i eventualnim priznawem od ve}i-
ne ve} priznatih dràva na svetu, moglo bi se govoriti o postojawu hrvat-
ske dràve. Od tog momenta bi weni zakoni imali pravnu snagu na ovim te-
ritorijama koje fakti~ki kontroli{e hrvatska vlada. To {to Amerikan-
ci i Evropska zajednica kr{e sve norme me|unarodnog prava, to }e se pre
svega wima o glavu razbiti. Wima }e me~ka na vrata zakucati. Mi pretpo-
stavqamo da bi do separatisti~kih tendencija sli~ne vrste moglo do}i ~ak
i na teritoriji Amerike. Ali, u svakom slu~aju, mi vi{e nikakvom priti-
sku ne bismo smeli da podleèmo. Otuda i nastojawa Srpske radikalne
stranke i zahtevi sada{woj vlasti u Srbiji i svim politi~kim faktorima
u srpskom narodu da se ne popu{ta ni pred kakvim ultimatumom Zapada.
Uostalom, moè neko i proklamovati to da se zakoni Hrvatske provode, ali
nijedan Srbin te zakone ne}e po{tovati. Kako ga silom naterati da to po-
{tuje? Lokalna vlast na podru~ju Srpske Krajine sva je u srpskim rukama.
I mi }emo te srpske krajine sa~uvati ako se na wihove prostore vrati do-
voqno srpskih izbeglica. Za nas postoji jedna jedina opasnost da izgubimo
Srpsku Krajinu, ako se nastavi proces iseqavawa Srba, pa taj prostor osta-
ne prazan. Ujediwene nacije se ne mogu povu}i bez plebiscita tamo{weg
naroda, koji }e odlu~iti u kakvoj }e, i u kojoj }e dràvi ìveti. I zato mi
neprekidno apelujemo na sve izbeglice da se naseqavaju na podru~ju Srpske
Krajine, na podru~ju Dubrova~kog primorja, na tim srpskim teritorijama
koje treba sa~uvati, koje se mogu sa~uvati samo ako na wima bude ìvelo do-
voqno Srba.
*** To za granice vaì jednako i za Bosnu i za Hrvatsku?
[e{eq: Za granice vaì isto. Mi zahtevamo od sada{weg reìma u
Srbiji da izbeglicama pomaè na licu mesta, na podru~jima Srpske Kraji-
ne i Dubrova~kog primorja. Da sve izbeglice tamo dobijaju li~ne karte, ta-
mo budu upisani u mati~ne kwige dràvqana, gra|ana i sli~no.
576
RTV Beograd: Gospodine [e{eq, da li smatrate da je zahtev da se na te-
ritorijama krajina uspostavi hrvatska vlast vra}awe na po~etak?
[e{eq: Amerikanci bi po svaku cenu, zajedno sa Evropskom zajedni-
com, da Srbiju svedu na granice Beogradskog pa{aluka. Slede}a faza je in-
sistirawe na pitawu Kosova i Metohije i {iptarske nacionalne mawine.
Postavi}e pitawe Vojvodine, i mi smo na to sve spremni. Ali, to treba iz-
dràti. Mi smatramo da je srpski narod u stawu da to izdrì. Nas najvi{e
brine sejawe defetizma i dezerterstva u Srbiji, delovawe izdajni~kih po-
liti~kih faktora, koji su na stranom platnom spisku i kojima je ciq desta-
bilizacija Srbije, sejawe unutra{weg haosa”.
12. april 1992. godine, Leskovac: “Cvetkovi}, TV Beograd: Da li dozvo-
qavate ne{to da pitam, po{to je gospodin [e{eq gost dana. Malo~as ste
govorili na promociji o toliko potrebnom zamahu privatizacije u Srbiji.
Nalazimo se, konkretno, na jednom novom objektu koji obe}ava mnogo i do-
prinosi tezi da Srbija ne samo da moè sebe da hrani, nego i da profitira
na drugima. Na farmi smo koja moè da proizvede 50 vagona hrane godi{we,
{to je veoma dobro. Da li je to model o kome ste govorili na promociji, ko-
ji moè da nas izvu~e i spase jednim delom iz krize u kojoj se nalazimo?
[e{eq: Ako se se}ate na{ih ranijih nastupa i izjava Srpske radikal-
ne stranke, najvi{e poverewa imamo u samonikli privatni kapital. U sa-
monikle privatne preduzima~e.
*** Obra}aju}i se danas Leskov~anima, Vi ste se nekoliko puta pozva-
li i pomenuli demokratiju. A istovremeno, ne direktno, pomenuli ste... Ja
bih èleo kao lojalni podanik dràve i kao gra|anin, a ne kao pripadnik
ove ili one nacionalne skupine, ili neke politi~ke stranke, da vas pitam
da li zaista smatrate da je pozivawe na … zaista u skladu sa...
[e{eq: Jeste u skladu.
*** Gde je to primeweno?
[e{eq: Primeweno je u slu~aju Nemaca u Jugoslaviji, u Poqskoj, u ê-
hoslova~koj. A Hrvati su po srpskim zemqama mnogo teè ratne zlo~ine
po~inili nego Nemci, pa ne samo da nisu proterani, da nisu ka`weni za te
zlo~ine, nego su ~ak i nagra|eni. Dobili su u sastav Hrvatske federalne je-
dinice i one ~isto srpske teritorije koje nikada nisu bile hrvatske. Mi se
za princip retorzije izja{wavamo iskqu~ivo u slu~aju Hrvata i hrvatskog
naroda. To je po prirodi genocidan narod. I uprite mi prstom u jednog Hr-
vata koji ìvi u Beogradu, a osudio je usta{ke zlo~ine, ili se distancirao
od Tu|manove vlasti ili se suprotstavio. To je {to se toga ti~e. Ja ne znam
kojoj vi nacionalnosti pripadate.
*** Muslimanskoj.
[e{eq: Prvo, to za nas nije neka nacionalnost. Vi ste, pretposta-
vqam, Srbin muslimanske veroispovesti, a mi smo stranka koja je sekulari-
sti~ka. Zalaèmo se za striktnu odvojenost crkve od dràve i za princip
da je ispovedawe vere privatna stvar svakog ~oveka. Prema tome, ne vidim
kako se vi ose}ate li~no pogo|enim. [to se ti~e muslimana, ja sam danas
bio sasvim jasan. Deo muslimana iz Sanyaka, zadojenih panislamizmom, ko-
ji èle da se otcepe od Srbije, da formiraju svoju yamahiriju i sli~no, sa
577
wima }emo se obra~unati. A {to se ti~e muslimana lojalnih dràvi Srbi-
ji, oni su, kao i svi ostali Srbi, potpuno ravnopravni pred zakonom. Kao
Srbi pravoslavci, kao Srbi protestanti, kao Srbi katolici – imamo i ta-
kve. Imamo [okce, imamo Buwevce u Vojvodini. Wih niko ne dovodi u pi-
tawe, ~ak naprotiv, isti~emo potrebu da im {to vi{e pruìmo, da ih {to
vi{e integri{emo u srpsko dru{tvo danas. Mislim da je to krajwe jasno.
Vidite, uostalom i na{i ~etnici priska~u u pomo} i muslimanskim izbe-
glicama iz Bosne, ima muslimana koji su ugroèni od fundamentalista.
Imamo u na{em ~etni~kom pokretu muslimane. Tamo je Sulejman Spaho, on
je unuk Mehmeda Spahe, koji sada ìvi u Loznici, ina~e je ~lan Centralne
otaybinske uprave Srpskog ~etni~kog pokreta. Imamo u Srpskoj radikal-
noj stranci muslimane. Draà Mihailovi} je imao potpredsednika Nacio-
nalnog komiteta – muslimana, Mustafu Mulali}a. Bio je jedan ~etni~ki
vojvoda musliman, Ismet Pupovac i 2.000 muslimana ~etnika koji su se hra-
bro borili u Drugom svetskom ratu.
*** Kako vi komentari{ete trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovi-
ni, i {ta predlaète da bi srpski narod mogao kona~no mirno da ìvi?
[e{eq: Podela Bosne i Hercegovine je nu`nost. Srpska Hercegovina
sa granicom na Neretvi, srpska Romanija, srpski Ozren, srpsko Podriwe,
srpska Semberija, srpska Bosanska krajina. Centralna Bosna muslimanska.
Zapadna Hercegovina hrvatska. To je najboqe re{ewe. I Cazinska krajina
je tako|e muslimanska. Nemamo interesa da je drìmo.
*** Zalagali ste se za zapadne granice Srbije Karlobag-Ogulin-Kar-
lovac-Virovitica, me|utim, nedavno ste na jednoj televizijskoj tribini iz-
javili da ste prihvatili kontinuitet Jugoslavije radi interesa srpskog na-
roda. Mislite li da }e taj kontinuitet obezbediti sigurnost Srbima koji
ìve u Krajini?
[e{eq: Mislim da }e obezbediti. Plavi {lemovi se ne}e mo}i povu-
}i bez plebiscita i ako tamo bude ìvelo dovoqno Srba mi }emo sa~uvati
te teritorije. Ako se nastavi proces wihovog iseqavawa, onda }emo ih iz-
gubiti, samo zato {to ne}e biti tamo dovoqno Srba da se na referendumu
opredele u kakvoj }e dràvi ìveti. [to se ti~e tog pravnog kontinuite-
ta, on je nama danas nuàn, a za 5 ili 10 godina, moèmo promeniti ime dr-
àve u Srbija. Ove zapadne granice koje smo proklamovali su na{i maksi-
malni ciqevi i mi ostajemo pri wima. Ko zna, za 20 godina, za 30 godina mo-
`da }e se opet ukazati {ansa da ih realizujemo. Ako Hrvati oteraju plave
{lemove, ako opet udare na srpske krajine, ukaza}e nam se {ansa da dovr-
{imo osloba|awe na{e teritorije.
*** Kako vi komentari{ete to {to Skup{tina Srbije nije priznala
Srpsku Krajinu?
[e{eq: Pa, Skup{tina Srbije i ne moè da se pojavquje kao dràva u
me|unarodnim odnosima, po{to postoji Jugoslavija. Jugoslavija ima me|u-
narodno pravni legitimitet, subjektivitet i ako neko treba da priznaje ne-
zavisnost dràve, onda to treba da radi Jugoslavija”.
16. april 1992. godine: “[e{eq: Glavni odbor Srpske radikalne stran-
ke sa velikim ogor~ewem, indignacijom, osu|uje otvorene agresivne akte
578
ameri~ke vlade uperene protiv Srbije i srpskog naroda. Ameri~ka admini-
stracija je napokon pokazala svoje pravo lice. Do sada je primewivala stra-
tegiju posrednog nastupawa, sa krajwim ciqem da se Srbija svede na grani-
ce nekada{weg Beogradskog pa{aluka. Da se uni{ti, da se srpski narod
onemogu}i u ostvarivawu elementarnih qudskih prava i sloboda. Da se svi
Srbi sateraju na jedan krajwe uzak prostor, kako bi nestali u bedi i nema-
{tini. Ameri~ka vlada je u prethodnom periodu to ostvarivala strategi-
jom posebnog nastupawa, koja je jo{ {ezdesetih godina razra|ivana u Pen-
tagonu. Amerikanci su se formalno dràli po strani, a pu{tali su svoje
pione da deluju protiv srpskog naroda. Prvo su podsticali nekoliko godi-
na Antu Markovi}a, Budimira Lon~ara i izdajni~kog generala Veqka Ka-
dijevi}a da Srbiju ekonomskim, politi~kim i vojni~kim merama obaraju na
kolena. Kada su neslavno krahirali Ante Markovi}, Veqko Kadijevi} i
Budimir Lon~ar, Amerika je smatrala da Evropska zajednica moè ne{to
realizovati na balkanskim prostorima, a da se ameri~ka vlada suvi{e ne
eksponira. Kada se videlo da je krahirala i aktivnost Evropske zajednice
sra~unata na cepawe i deqewe srpskog naroda i srpskih zemaqa, o~i su bi-
le uperene u izdajni~ke politi~ke stranke koje su radile po nalozima stra-
nih obave{tajnih slu`bi. One su svoju {ansu videle u reprizi 9. marta ove
godine. Kada se videlo da te izdajni~ke politi~ke stranke, poput Srpskog
pokreta obmane, Demokratske stranke, reformista, ujdijevaca i sl. nemaju
nikakvog upori{ta u srpskom narodu, Amerikanci su procenili da je do{ao
~as da se otvoreno ume{aju i otvoreno nasrnu na Srbiju i na Srbe, da bi ih
saterali u konc-logor na teritoriji biv{eg Beogradskog pa{aluka. Ame-
rikanci danas otvoreno podràvaju sve srpske neprijateqe. Podràvaju us-
postavqawe islamske yamahirije na prostoru Bosne i Hercegovine. Podr-
àvaju hrvatsku genocidnu politiku. Podràvaju otcepqewe makedonskih
bugara{a. Podràvaju neki zami{qeni ustanak [iptara na Kosovu i mu-
slimana na podru~ju Sanyaka. Srpskom narodu je postavqeno, ovoga puta u
najotvorenijoj formi, pitawe biti ili ne biti. [ta u~initi? Srpski na-
rod nema mnogo varijanti koje bi mogao odabrati. Amerikanci mu ne pru-
àju nikakvu eventualnu odstupnicu. Srpskom narodu je ostalo da se opre-
deli izme|u dve alternative: da prihvati uslove ameri~kog ultimatuma, i
da se u ovu suènu Srbiju sliju svi Srbi sa podru~ja Srpske Krajine, sa pod-
ru~ja Bosne i Hercegovine, sa podru~ja Sanyaka, Kosova i Metohije i da ova
Srbija podse}a na brod na koji se ukrcalo suvi{e mnogo putnika i zato po-
tone. Srbija, i kada bi htela, ne bi mogla spre~iti dolazak tolikih srpskih
izbeglica na ovu suènu teritoriju. A kada do|u te izbeglice, gladna usta
ne}e imati ko da nahrani. To je scenario po kome treba sru{iti sada{wu
vlast u Srbiji i uspostaviti prinudnu upravu od izdajnika srpskog naroda.
Druga je varijanta, ako se Srbija tome usprotivi, da Amerikanci zavedu to-
talnu ekonomsku blokadu, koja opet moè izazvati glad, koja moè izazvati
najteà ekonomska isku{ewa koja smo imali u istoriji. Ako se treba opre-
deliti izme|u ove dve mogu}e varijante, dve alternative, onda smo ube|eni
da }e srpski narod odabrati da se bori. Jer ako se bori, onda moè i pobe-
diti. Ako u startu kapitulira, onda }e sigurno doìveti katastrofalni
poraz. Mi apelujemo na sve Srbe da shvate koliko je nu`na unutra{wa sloga
579
i jedinstvo, koliko je nu`no da se spre~i da nam bilo ko iznutra podriva
unutra{wu dru{tvenu stabilnost. Apelujemo na sada{wi reìm da u~ini
sve {to je u wegovoj mo}i da se sve socijalne tenzije ublaè, da se popravi
socijalni poloàj najugroènijih slojeva stanovni{tva, kako bismo {to
spremnije do~ekali sve izazove totalne ameri~ke ekonomske blokade. U sa-
da{woj situaciji srpski narod mora da odgovori onako kako su wegovi pre-
ci odgovarali na sve ultimatume, na sve pretwe i na sve ucene. Srpski na-
rod mora pokazati da je dostojan svojih slavnih predaka i da je spreman da
se bori za slobodu, nezavisnost, za svoje qudsko i nacionalno dostojanstvo.
Da ne prihvata da mu bilo ko kroji unutra{wu politiku, da wegove reì-
me smewuju Amerikanci i Nemci, ili druge velike sile.
*** Da li i vi mislite da zvani~na Srbija nije reagovala na vreme? Da
nije prezentirala istinu u svetu?
[e{eq: Prvo, svet vrlo dobro zna istinu! îtava Nema~ka je znala da
su Srbi, koje su prikazali kao ubijene i masakrirane Hrvate, pripadnici
srpskog naroda, ali nikada nema~ka televizija nije htela da demantuje ovu
la`nu informaciju dobijenu posredstvom HTV. Nedavno je italijanska jav-
nost obave{tena da su masakrirani Hrvati kod Kupresa, pa su prikazali
snimke pobijenih Srba, predstavqaju}i wih kao pobijene Hrvate. Zapad vr-
lo dobro zna sve {to se ovde de{ava, ali Zapad zatvara o~i i zapadna sred-
stva javnog informisawa su pod velikim uplivom politi~ara Evropske
zajednice i Vatikana i oni vode smi{qenu propagandu protiv Srbije i srp-
skog naroda. Nije to vi{e pitawe unutra{weg reìma u Srbiji, to je pita-
we svih Srba i ~itave Srbije i svih srpskih zemaqa.
*** Da vas pitam ne{to u vezi ovog {trajka – ~itaju}i nedeqnu “Bor-
bu”, videli smo da je skoro ~itava posve}ena va{oj izjavi u parlamentu da
sve Hrvate treba proterati. Verovatno ta va{a izjava, po va{im re~ima,
nije dobro protuma~ena. Moète li da date neko tuma~ewe te izjave? [ta
ste hteli time da kaète u parlamentu i {ta biste poru~ili Hrvatima?
[e{eq: Ta izjava je odli~no protuma~ena. Poru~ili smo Hrvatima da
nemaju {ta da traè u Beogradu i da treba {to pre da se sele. Svi Hrvati
treba da se sele iz Srbije, osim onih – ima izuzetaka – koji su se odmah oda-
zvali pozivu na mobilizaciju i koji su u~estvovali u na{im ratnim napo-
rima i time posvedo~ili svoju lojalnost srpskoj dràvi, ali takvih je za-
nemarqiv broj. Razume se, treba izuzeti sve Srbe katolike, koji nisu Hrva-
ti ali su u Beogradu navikli da ih nazivaju Hrvatima. Recimo, [okce i Bu-
wevce koji su Srbi katolici, koji su lojalni gra|ani dràve Srbije. Oni
treba da uìvaju punu gra|ansku ravnopravnost i mi se kao Srbi zalaèmo
za pluralisti~ku dràvu u kojoj }e biti odvojena vera od politike i u kojoj
se ne}e postavqati pitawe ko kojoj veroispovesti pripada. [to se ti~e Hr-
vata, jednostavno }emo im dati adrese prognanih Srba iz Zagreba i drugih
hrvatskih gradova da odu, da se usele u wihove stanove i ku}e, a prognani Sr-
bi }e se useliti ovde u hrvatske stanove.
*** Zar to nije represija?
[e{eq: Nema nikakve represije, mi smo protiv bilo kakve represije.
To je ~isto administrativna mera, to je u stvari zamena stanova i ku}a pod
izvesnom prinudom. Gde da uselimo te Srbe? Mi nemamo novca da podièmo
580
nove zgrade, ~itava naseqa... Gde da ih zapo{qavamo? Ne. Neka se oni usele
u hrvatske domove ovde, a Hrvati neka idu u wihove ku}e tamo. To je prese-
qewe naroda, a po{to je re~ o dva naroda koji se intenzivno mrze, ~ija je
mr`wa beskrajna, moè se slobodno re}i da nema druge nego “da svaka pti-
ca leti svome jatu”.
*** Savi}, Radio-Beograd: Mislim da postoji alternativa s obzirom na
politiku SAD, da se prihvati ultimatum koji oni daju ili da se ne prihva-
ti, u kom slu~aju bi verovatno do{lo do ekonomske blokade. Ja bih vas molio
da tezu razradite daqe. Kaète da srpski narod treba i daqe da se bori...
[e{eq: Zvani~na Srbija, i kada bi htela, ne bi mogla da sputava oslo-
bodila~ke napore Srba iz Bosne i Hercegovine. Niti je ta oslobodila~ka
borba inicirana iz ove suène Srbije, niti je presudno odavde pomagana.
Ako je i bilo ne{to materijalne pomo}i od strane zvani~ne Srbije, to je
sve. Tamo{wi srpski narod, pre svega, svojim snagama se suprotstavio pani-
slamistima i usta{ama i izvojevao velike pobede. Panika koja je nastupi-
la u muslimanskom i usta{kom rukovodstvu najboqe svedo~i kolike su srp-
ske pobede. I sama èstina ameri~ke reakcije svedo~i da je i Amerikanci-
ma jasno da se Srbi ne mogu na silu zadràti u granicama islamske yamahi-
rije. Srpski narod Bosne i Hercegovine je u stawu sam sebe da oslobodi. Mi
}emo im, kao stranka i kao Srpski ~etni~ki pokret, u tome intenzivno
pomagati, kao i do sada. Oficijelna Srbija u to niti se me{ala, niti tre-
ba da se me{a, ali ona ne sme prihvatiti ameri~ki ultimatum. Ube|eni smo
da nema nikakvog pravnog osnova za “Balkansku oluju”. U slu~aju Iraka bi-
lo je pravnog osnova, jer je Irak okupirao jednu nezavisnu dràvu, ~lanicu
Ujediwenih nacija. U slu~aju Bosne i Hercegovine nema re~i ni o kakvoj
okupaciji. Tamo je Jugoslovenska vojska bila zate~ena u trenutku kada su
Evropska zajednica i Amerika priznale Bosnu i Hercegovinu – to prizna-
we jo{ uvek nema me|unarodno-pravni zna~aj. Sve dok Bosnu i Hercegovi-
nu ne prizna ve}ina svetskih dràva i UN, a s druge strane – i ako je svi
priznaju – opet se moè raspravqati o uslovima eventualnog povla~ewa ar-
mije. Ako je srpski narod tamo èli, niko je ne moè naterati na povla~e-
we. U svakom slu~aju, ~ak i ako Amerikanci krenu na tako agresivne akci-
je prema Srbiji i srpskom narodu, u Savetu bezbednosti ra~unamo da bar
Kina ne}e glasati za takvu odluku, da }e uloìti veto i da to ne}e pro}i
kroz Savet bezbednosti. Kini je jasno, ako popusti u ovom slu~aju, i ako
omogu}i ameri~ku intervenciju, da na taj na~in stvara jedan opasan prese-
dan i da bi Amerikanci onda mogli, po istom osnovu, da interveni{u jed-
nog dana i na podru~ju Kine.
*** Malopre ste rekli da va{a stranka brani Srbe u BiH. Sino} go-
spodin Milo{evi} na pres-konferenciji sa Vensom kaè da ne postoje ni-
kakve paravojne formacije u Bosni...
[e{eq: Ne postoje nikakve paravojne formacije, tamo postoje Jugo-
slovenska armija i teritorijalna odbrana srpskog naroda. Srpska radikal-
na stranka nema nikakve svoje paravojne formacije.
*** Zna~i, vi ne}ete direktno odavde i}i tamo. Da li su to lokalni...
[e{eq: Slu{ajte, ja sam ro|en u Sarajevu i kada zatreba, ja }u biti ta-
mo. S druge strane, ako dobrovoqci iz Srbije bez znawa srpske vlasti do|u
581
u Bosnu i Hercegovinu, ko to moè spre~iti? Ako se oni ukqu~e u tamo{wu
teritorijalnu odbranu srpskog naroda, ko to moè spre~iti? Ali mi nema-
mo na{e odrede, mi nemamo na{e jedinice, mi moèmo samo pomagati wi-
hovu teritorijalnu odbranu. A ta teritorijalna odbrana deluje tamo sa-
svim regularno i podudara se sa zahtevima Srpske Republike Bosne i Her-
cegovine. Zna~i, nikakvih paravojnih jedinica nema.
686. Statut Srpskog ~etni~kog pokreta.
687. ^lanak “vo|a Zvezdinih delija pristupio Srpskom ~etni~kom po-
kretu”, “velika Srbija” br. 2, od avgusta 1990. godine.
688. izjava svedoka Jovana glamo~anina od 26., 27., 28. i 30. maja 2003. go-
dine. Na sedam strana on daje detaqno svoje biografske podatke, politi~-
ko angaòvawe i na kraju delovawe u Srpskoj radikalnoj stranci. Potom
prelazi na rad Ratnog {taba i angaòvawe dobrovoqaca: “Ratni {tab
SRS-a bio je deo centralne organizacione strukture stranke. Vojislav [e-
{eq je bio na vrhu hijerarhije Ratnog {taba. Qubi{a Petkovi} i Zoran
Draìlovi}, zvani î~a, bili su {efovi. Na mesnom nivou ~lanovi S^P-a
koordinirali su rad Ratnog {taba. Skoro svi ~etnici su bili ~lanovi
SRS-a. U svakom op{tinskom odboru postojalo je lice koje se bavilo pita-
wima ~etni~kih dobrovoqaca. @elim da kaèm da su se ogranci SRS-a, ka-
da sam preuzeo funkciju oktobra 1991. godine, ve} bavili ~etni~kim dobro-
voqcima. SRS je po~eo da se bavi ~etni~kim dobrovoqcima od prvog mo-
menta kada su osnovani op{tinski odbori, tj. u prole}e 1991. godine. U sko-
ro svim op{tinskim odborima postojao je, u okviru ogranka SRS-a, jedan
ogranak S^P-a. S^P je imao paralelnu strukturu sa SRS-om, ali je bio
pod istim rukovodstvom, mislim pod Vojislavom [e{eqem. Postupak je
bio takav {to bi Ratni {tab u Beogradu poslao zahtev op{tinskom koor-
dinatoru za pitawa dobrovoqaca, na primer dokument kojim se traì odre-
|eni broj dobrovoqaca za slawe na odre|ene lokacije. Posle toga bi koor-
dinator za dobrovoqce, kao {to je, na primer, u Pan~evu bio Stevan Gru-
banov, organizovao regrutovawe na lokalnom nivou. Koliko znam, [e{eq
je bio u vezi sa politi~kim rukovodstvom RS i RSK. Imao je kontakte sa
Radovanom Karayi}em, Milanom Marti}em i drugima. [e{eq je stalno
bio u kontaktu sa onim vo|ama koji bi od wega traìli da po{aqe dobro-
voqce. To znam zato {to je to bio deo strana~ke politike SRS-a, a i zato
{to bi [e{eq o tome govorio preko medija ili na Glavnom odboru SRS-a,
~iji sam ja bio ~lan. Po mom mi{qewu, [e{eq je imao komandu i kontro-
lu nad dobrovoqa~kim jedinicama. Bio je obave{ten o aktivnostima do-
brovoqaca na frontu. [e{eq je dobijao informacije od ~etni~kih koor-
dinatora u granicama SRS-a i od ~etni~kih komandanata na terenu. ûo
sam [e{eqa kako govori da }e ~etni~ki dobrovoqci svaki put kad idu da
se bore na frontu u Hrvatskoj i Bosni biti raspore|eni u okviru struktu-
ra srpske vojske, bilo u JNA ili TO, a docnije VRS (Vojske Republike Srp-
ske) i VRSK (Vojske Republike Srpske Krajine). [e{eq je ovo govorio
pred Glavnim odborom SRS-a i pred Centralnom otaybinskom upravom.
582
Imao sam jednom priliku da vidim stawe na frontu, a to je bilo krajem ja-
nuara 1993. godine. Bio sam u delegaciji SRS-a koja je posetila Knin. Na ~e-
lu delegacije bio je Rade Leskovac koji je bio predsednik SRS-a za RSK. Bi-
li smo prisutni kada su na{i dobrovoqci iz Srbije stigli tamo. Bilo je
izme|u pet i {est hiqada dobrovoqaca. Svi su do{li u civilnoj ode}i, a
stigli su civilnim autobusima koje je obezbedio Ratni {tab SRS-a. Dobro-
voqci su do{li u centar Golubi}a, gde su dobili oru`je, uniforme iz
VRSK, i kao specijalne jedinice ukqu~eni su u strukturu VRSK. Ti dobro-
voqci u~estvovali su u ratnim operacijama protiv hrvatske vojske, koja je
u to vreme napala Krajinu. Tom prilikom [e{eq nije bio prisutan. Na{a
delegacija je bila tamo zato {to smo morali da damo moralnu podr{ku na-
{im dobrovoqcima. Kada sam bio tamo, upoznao sam pukovnika ili genera-
la Novakovi}a, koji je bio ministar odbrane RSK. Novakovi} je govorio o
ratnoj situaciji na tom podru~ju i o tome da hrvatske snage napadaju srpske
poloàje. Nisam ni{ta ~uo o platama za dobrovoqce, ~ak ne znam ni da li
su dobrovoqci dobijali platu. Dok sam bio u Kninu, ~uo sam od tamo{wih
qudi sa su i Arkanovi qudi angaòvani na istom podru~ju. Da se vratim na
regrutovawe na mesnom nivou. Znam da je u Pan~evu mesni ~etni~ki koor-
dinator Stevan Grubanov prikupqao li~ne podatke o svakom dobrovoqcu i
organizovao angaòvawe dobrovoqaca na frontu i wihov povratak. Ne
znam koji su drugi qudi u okviru op{tinskih odbora SRS-a bili zaduèni
za aktivnosti dobrovoqaca, zato {to su te osobe bile direktno podre|ene
Ratnom {tabu SRS-a u Beogradu. Ratni {tab je bio deo SRS-a i wegov prvi
{ef bio je Qubi{a Petkovi}, koga je docnije zamenio Zoran Draìlovi}
zvani î~a. Vojislav [e{eq, kao predsednik SRS-a i ~etni~ki vojvoda,
bio je na vrhu hijerarhije Ratnog {taba. Ratni {tab SRS-a bio je glavni or-
gan S^P-a, a svi dobrovoqci bili su ~etnici. Sve aktivnosti odbora
S^P-a bile su u vezi sa dobrovoqcima. Na ~elu S^P-a bio je Vojislav [e-
{eq i ostale vojvode. Ipak, kada se radi o ~etnicima, moram da kaèm da
nisam bio ba{ dobro upoznat sa wima i sa problemima kojima su se oni ba-
vili. Znam da je [e{eq bio ~elnik, a znam i za Petkovi}a i Draìlovi-
}a. Neosporno je da je [e{eq bio {ef Ratnog {taba. Nikada nisam ~uo
[e{eqa da izdaje nare|ewa Petkovi}u i Draìlovi}u, ali na osnovu or-
ganizacione strukture stranke, zakqu~ujem da im je [e{eq bio pretposta-
vqeni. Aleksandar Stefanovi} je osoba koja moè dosta da kaè o aktiv-
nostima Ratnog {taba, s obzirom na to da je on bio sa [e{eqem od samog
po~etka i da se [e{eq veoma mnogo oslawao na Stefanovi}a. Kao vojvoda
i glavni komandant ~etnika, a i kao predsednik SRS-a, [e{eq je imao ko-
na~nu re~ u vezi sa svakom odlukom koju bi usvojio Ratni {tab. Iako to ni-
sam video, pretpostavqam, mada nisam siguran, da je [e{eq stavqao svoj
potpis na odluke koje je donosio Ratni {tab. I Petkovi} je potpisivao te
odluke, a zatim direktno izve{tavao [e{eqa. Na primer, u Pan~evu, Ste-
van Grubanov nije bio odgovoran meni, bio je direktno podre|en Ratnom
{tabu u Beogradu. Grubanov mi nikada nije pokazao bilo kakav dokument ko-
ji je dolazio iz Ratnog {taba ili je bio upu}en Ratnom {tabu, niti sam ja tra-
ìo da mi ga pokaè. Iako nisam bio ukqu~en u aktivnosti dobrovoqaca,
583
budu}i da sam bio predsednik Regionalnog odbora SRS-a za Banat, moja oba-
veza je bila da Grubanovu obezbedim neophodna sredstva za izvr{avawe we-
govih poslova. Obezbedio sam jednu kancelariju za rad Grubanova, a wegova
plata ispla}ivana je iz doprinosa drugih ~lanova SRS-a. Dosijei koji su sa-
dràvali li~ne podatke o dobrovoqcima dràni su u kancelariji SRS-a u
Pan~evu, a kopije tih dosijea slati su Ratnom {tabu u Beogradu. Budu}i da
sam bio potpredsednik SRS-a, mnogo sam pomogao kada bi dobrovoqci bi-
li raweni ili ubijeni. Na{i dobrovoqci bili su jako lo{e organizovani;
svu brigu o rawenim i ubijenim dobrovoqcima preuzimali su op{tinski
odbori. Dobrovoqci iz Pan~eva nisu nikada imali nikakvo le~ewe u bol-
nicama JNA/VJ. Grubanov je jedini koordinator S^P-a ~ije ime znam. Znam
wegovo ime zato {to je bio u Pan~evu. Grubanov nije vi{e ~lan SRS-a, jer
je napustio stranku najmawe pre tri-~etiri godine. Koliko mi je poznato,
ìvi u Pan~evu i ne bi bilo te{ko da se ustanovi gde je. Kancelarija Rat-
nog {taba u Beogradu bila je u istim prostorijama u kojima je bila SRS i
[e{eqeva kancelarija. Ne se}am se imena osobqa koje je radilo u Ratnom
{tabu, ne se}am se imena. Ana Latkovi}, ali sada kada ste pomenuli ime Du-
{ica Nikoli}, se}am se da je ta osoba bila ~etni~ki dobrovoqac, da je
uhva}ena na frontu u Hrvatskoj i da je docnije postala poslanik SRS-a u
Skup{tini Republike Srbije. Du{ica Nikoli} je radila kao sekretar
Ratnog {taba. Pored osoba koje sam pomenuo, u aktivnostima Ratnog {taba
tako|e je u~estvovao Aleksandar Stefanovi}, kao i Tomislav Nikoli} i
Maja Gojkovi}. Ne znam ta~no {ta su oni radili za Ratni {tab. Te osobe su
uvek bile sa [e{eqem, a ponekad je Stevan Grubanov, iz pan~eva~kog odbo-
ra S^P-a, razgovarao ili komunicirao sa Stefanovi}em, Nikoli}em i
Gojkovi}kom. Maja Gojkovi} bila je predsednik Regionalnog odbora SRS-a
za Ba~ku, koji je bio podeqen na tri okruga: Severna Ba~ka sa sedi{tem u
Subotici, gde je predsednik bio Boìdar Vuji} zvani Bo{ko; Ju`na Ba~ka
sa sedi{tem u Novom Sadu, gde je predsednik bio Milorad Crwanin, i Za-
padna Ba~ka sa sedi{tem u Somboru, me|utim ne se}am se imena predsedni-
ka za taj okrug. Ne znam ko je bio koordinator za aktivnosti dobrovoqaca
u Regionalnom odboru S^P-a za Ba~ku, za to je mo`da mogla biti zaduèna
Maja Gojkovi}. Se}am se osobe po imenu Jovo Ostoji}, on je bio koordina-
tor na podru~ju Sombora. Tako|e se se}am osobe koja se prezivala Avramo-
vi} (ime nepoznato), a koja je bila aktivna kao jedan od vo|a S^P-a na
istom podru~ju kao i Ostoji}. Se}am se da je Milan Stojanovi} bio vo|a do-
brovoqaca S^P-a u suboti~kom regionu. Stojanovi} je bio aktivan na or-
ganizacionom planu, ali ne znam da li je bio angaòvan i na frontu. Stoja-
novi} je ìveo u Novom @edniku. Poznavao sam ga, jer i ja sam poreklom iz
Subotice. Stojanovi} je bio u kontaktu s Vojislavom [e{eqem, ~ak bi od-
lazio u Beograd da se s wim vidi, kao {to bi i [e{eq odlazio u Novi @ed-
nik da se vidi sa Stojanovi}em. Ne se}am se sastanka sa [e{eqem koji je
odràn 1991. godine u Stojanovi}evoj ku}i u Novom @edniku. Nisam bio
prisutan kada je [e{eq u jesen 1991. godine javno govorio u Subotici. Ni-
sam u~estvovao na mitingu koji su SRS i [e{eq odràli 6. maja 1992. go-
dine u selu Hrtkovci, po{to je tog dana bila slava i ja tada nikada ne izlazim.
584
Nisam prisustvovao sastanku u Stojanovi}evoj ku}i pre odràvawa mitin-
ga u Hrtkovcima. U Stojanovi}evu ku}u bih odlazio samo kada sam i{ao u
Suboticu na sednice op{tinskog i okru`nog odbora SRS-a. Osim toga, moja
snaja je iz Novog @ednika, i kada bih odlazio da posetim wu ili wene ro-
diteqe, svra}ao bih i kod Stojanovi}a. U Novom @edniku je tako|e ìveo
predsednik Op{tinskog odbora SRS-a za Suboticu, \or|ija Leki}. Pose-
}ivao sam Leki}a ~e{}e nego Stojanovi}a. Koliko se se}am, nikada nisam
odrào miting u Novom @edniku. Bio sam u~esnik neformalnih okupqa-
wa sa Leki}em i Stojanovi}em. Leki} je poslovan ~ovek u Subotici, napu-
stio je stranku ubrzo posle mene. Poznajem novinara koji ìvi u selu Ba-
~ince, op{tina [id. Ime mu je Nikola Vidi}. On nije ~lan nijedne poli-
ti~ke stranke, a radio je za TV Politiku. Mislim da je on izve{tavao o do-
ga|ajima u Hrtkovcima. Se}am se da su sve TV stanice izve{tavale o govo-
ru koji je [e{eq odrào u Hrtkovcima, ali se ne se}am datuma niti godi-
ne kada je to bilo. I TV Novi Sad je izve{tavala o doga|ajima u Hrtkovci-
ma; TV Novi Sad je bila i jo{ uvek je deo TV Srbije. Govor je odràn u jed-
noj sali, a tema je bila razmena stanovni{tva izme|u Srba i Hrvata. TV je
tvrdila da je razmena dobrovoqna. Prikazali su, na primer, jednog seqaka
Hrvata koji je razgovarao s TV novinarom i rekao da je prona{ao jednog Sr-
bina iz Slavonije i da bi on razmenio svoju ku}u sa tim Srbinom. O pita-
wima vezanim za razmenu stanovni{tva [e{eq je razgovarao samo sa neko-
licinom qudi. Ja nisam bio me|u tim qudima sa kojima je [e{eq razgova-
rao. Ne znam mnogo o doga|ajima u Hrtkovcima. U kontekstu tih doga|aja se
ne se}am osobe po imenu Ostoja Sibin~i}, niti poznajem osobu koja se zove
Rade âkmak. [e{eq mi nikada nije govorio o stawu u Hrtkovcima. Mi-
slim da je [e{eq razgovarao s Tomislavom Nikoli}em, Majom Gojkovi},
Aleksandrom Stefanovi}em i mo`da Qubi{om Petkovi}em i Zoranom
Draìlovi}em. Znam Milana Jerinki}a, zato {to je on javna li~nost. On
je bio {ef SUP-a u Subotici. Sreo sam ga samo jednom u Saveznoj skup{ti-
ni, bio je zamenik Mihaqa Kertesa kada je Kertes bio {ef Odbora. Bilo
je to po~etkom 1995. godine. Jerinki} je pripadao Kertesovom krugu, a doc-
nije je Jerinki} u{ao u JUL. Mislim da je Kertes promovisao Jerinki}evu
politi~ku karijeru. Ne poznajem osobu koja se zove Nikola Ivo{evi}. Ne
se}am se osobe koja se zove Radovan Kneèvi}. Od [e{eqa sam dobio in-
strukcije da unapredim rad SRS-a, jer je to bila moja obaveza. Nikada ni-
sam rekao ~lanovima SRS-a u Subotici kako da se ophode sa nesrpskim ì-
vqem. Nikada ne bih rekao qudima da sa radnih mesta otpu{taju nesrpski
ìvaq da bi ga zamenili izbeglicama Srbima. U organizacionoj struktu-
ri SRS-a, sremski region nije bio podeqen na okruge. Od po~etka 1991. do
jeseni 1993. godine predsednik Regionalnog odbora SRS-a za Srem bio je
Miroslav Jovanovi} iz Stare Pazove. U odre|enom momentu, Jovanovi} je
traìo da ga zamene zbog poslovnih obaveza; bio je vlasnik privatnog tran-
sportnog preduze}a “Sava”, ~ije sedi{te je bilo u Staroj Pazovi. Jovano-
vi}a je zamenio Vasi} (ime nepoznato), ekonomista iz Rume, koji je bio po-
slanik u Skup{tini Srbije. Jovanovi} je napustio SRS u isto vreme kao
i ja. Se}am se da smo obojica napustili stranku istog dana i oformili
585
poslani~ki klub pod nazivom “SRS Nikola Pa{i}”. Milenko Petri}, zva-
ni î~a, bio je predsednik Op{tinskog odbora SRS-a [id i potpredsed-
nik Regionalnog odbora SRS-a za Srem. Petri} je bio taksista i znao je sve
o sremskom regionu. Petri} je bio veoma aktivan i sposoban ~ovek. Petri}
je radio sa ~etni~kim dobrovoqcima, uvek je govorio o dobrovoqcima.
Uglavnom je govorio o problemima dobrovoqaca, brinuo je o wima i o wi-
hovim porodicama. Petri} nije nikada govorio o nare|ewima koja je dobi-
jao od [e{eqa. Pri~ao bi mi pri~e o wegovim kontaktima sa [e{eqem:
kako bi zajedno uìvali u pi}u ili jurewu èna. Mislim da je Petri} sada
u sedamdesetim godinama. Ne znam da li je Petri} bio uhap{en tokom veli-
ke operacije koju je pred izbore 1993. godine izvela policija pod Milo{e-
vi}evim reìmom i tokom koje su ~etnici bili pohap{eni. Mogu}e je da je
Petri} bio ume{an, s obzirom na to da je on bio ume{an u sve {to je bilo
u vezi sa aktivnostima radikala i ~etnika. Predsednik Op{tinskog odbo-
ra SRS-a za Rumu bio je Tihomir Boroja. On je bio u rukovodstvu stranke.
Postojala je osoba koja se zvala Srboqub Kneèvi}. Mogu}e je da je on bio
zaduèn za SRS u Sremu. To je moglo biti nakon {to sam ja oti{ao. ûo sam
da se Kneèvi} u odre|enom momentu pridruìo Mirku Jovi}u, koji je u to
vreme bio lider SNO-a (Srpske narodne obnove). Kneèvi} danas radi u
kompaniji “Intersilver” u Zemunu, Beograd, i ~lan je Demohri{}anske
stranke, ~iji je predsednik Vladan Bati}. Dok sam bio potpredsednik SRS-a,
od 1992. do negde 1994. godine, predsednik Skup{tine op{tine Stara Pazo-
va bio je ~lan SRS-a. Ne se}am se imena te osobe. Predsednik Izvr{nog od-
bora Skup{tine op{tine Stara Pazova tako|e je bio ~lan SRS-a, a izme-
|u 1992. i 1994. godine predsednik je bio Rodi} (ime nepoznato). Ove dve
osobe mogle bi biti dobar izvor informacija u vezi s aktivnostima SRS-a u
sremskom regionu”.
Posle toga, Glamo~anin je govorio o svom vi|ewu na~ina finansirawa
Srpske radikalne stranke i moje li~ne imovine: “Godine 1992. osnovao sam
u Subotici Klub privrednika SRS. Klub je imao za ciq zajedni~ku organi-
zaciju poslova tako kako bi deo dobiti koja bi se ostvarila od tih poslova
i{ao SRS-u. Ovo sam radio sa \or|ijem Leki}em i èleo sam da osnujem
ove klubove u svakom gradu u Srbiji. Postojalo je jedno udruèwe privat-
nika u Pan~evu i deo rukovodstva tog udruèwa u{ao je u SRS. Jedan od ~la-
nova tog udruèwa, Dragan Milenkovi}, izabran je za saveznog poslanika
SRS-a. Klubu privrednika prikqu~io se [andor Ki{, kao vlasnik jedne
kompanije ~ijeg imena se ne se}am, kao i Goran Vlahovi} sa svojom kompa-
nijom ~ijeg imena se tako|e ne se}am. Leki} bi svakako mogao dati boqe in-
formacije o tome. Bra}a \or|evi} sa svojom kompanijom, tako|e su se pri-
kqu~ila klubu, ali se ne se}am imena wihove kompanije. Klubu se tako|e
prikqu~ila kompanija za proizvodwu alkohola “Spas”, ~iji vlasnik je bio
Eji}, ime nepoznato. @elim da napomenem da su preduze}a koja sam iznad na-
veo bila iz Subotice. Klub privrednika nije bio jedini izvor za dobijawe
finansijske podr{ke za SRS. [e{eq je imao svoje sponzore. Na primer,
po~etkom 1992. godine li~no sam obezbedio [e{equ sponzora, Branka
\uki}a, koji je bio vlasnik ogromne benzinske pumpe u selu Drugovi}i,
586
op{tina Lakta{i, koja se nalazi na podru~ju Bawe Luke, RS. \uki} je fi-
nansirao izbornu kampawu tako {to je isporu~ivao SRS-u onoliko goriva
koliko mu je trebalo. Najva`niji finansijer bila je kompanija SRS-a koja
je bila utkana u Beogradski gradski odbor, tj. Gradski odbor SRS za Beo-
grad. Osnovna aktivnost ove kompanije bila je trgovina gorivom. Posao se
sastojao iz kupovine i uvoza nafte iz raznih zemaqa, kao {to su Makedoni-
ja, Bugarska i Rumunija, uz zaobilaèwe sankcija nametnutih od strane Uje-
diwenih nacija. Nafta je, zatim, uno{ena na jugoslovensko trì{te. Ne se-
}am se naziva te kompanije SRS-a. Verovatno je [e{eq bio na ~elu tog po-
sla, s obzirom na to da je bio predsednik stranke. Jedan ~lan SRS-a, tvrdo-
korni radikal Petar Vujasinovi}, radio je, i jo{ uvek radi za tu kompani-
ju SRS-a. Vujasinovi} ìvi u selu Jabuka kod Pan~eva. Vujasinovi} je bio
taj koji je za [e{eqa kontrolisao posao sa naftom; on je izvr{avao [e-
{eqeve zadatke. Aleksandar Stefanovi} je, pored ostalih poslova koje bi
obavqao za stranku, obavqao za SRS i posao sa naftom. Stefanovi} je oba-
vqao sve poslove vezane za finansirawe SRS-a. Ne mogu da budem ba{ pre-
cizan, ali znam da je Stefanovi} putovao u Australiju, [vajcarsku i druge
zapadne zemqe. Prikupqao je novac za na{u dijasporu od srpske emigraci-
je (kao u originalu), a za sebe bi zadràvao 10%. To znam zato {to mi je Ste-
fanovi} to rekao. Bilo je to u momentu kada je Stefanovi} imao nastup
iskrenosti, i tada mi je to poverio. Stefanovi} mi je otkrio glavne izvo-
re finansirawa stranke. Ta informacija je napisana u mojoj kwizi pod na-
slovom “Kako su komunisti Milo{evi} i [e{eq porazili Srbe”. Stefa-
novi} je rekao da je [e{eq dobijao novac od Milo{evi}evog reìma. [e-
{eq je po~etkom 1993. godine dobio milion DEM za finansijsku potporu
izborima za saveznu vladu na ~elu sa premijerom Radojem Konti}em. Nisam
siguran u datume, ali mislim da je Konti} zamenio Milana Pani}a. Kon-
ti} je bio ~lan DPS-a – Demokratske partije socijalista Crne Gore. DPS
je bila stranka u Crnoj Gori koja je bila u koaliciji sa Milo{evi}evim
SPS-om – Socijalisti~kom partijom Srbije. U to vreme SPS-u i DPS-u su
bili potrebni glasovi poslanika SRS u Skup{tini da bi na saveznom ni-
vou mogli da formiraju vladu. Drugi izvor finansirawa SRS-a bili su po-
slovi mewawa stranih valuta koji su se obavqali na crnom trì{tu. Jedan
od [e{eqevih telohraniteqa, Petar Pani}, zvani Pana, imao je kontro-
lu nad uli~nim dilerima koji su vr{ili zamenu valute u Francuskoj ulici,
u blizini sedi{ta SRS-a u Beogradu. Ne znam da li je [e{eq deo finan-
sijske pomo}i davao za ratne aktivnosti ~etni~kih dobrovoqaca. Mislim
da su privatna i dràvna preduze}a besplatno obezbe|ivala autobuse za
prevoz dobrovoqaca SRS-a, ukoliko se to moè smatrati finansijskom po-
dr{kom. [e{eq je u potpunosti kontrolisao sve izvore finansirawa
SRS-a. U SRS-u nije bilo ni kwigovodstva ni ra~unovodstva. Jedino je Ste-
fanovi} imao pristup finansijama. Stefanovi} mi je tako|e rekao da je
[e{eq, uz Milo{evi}ev blagoslov, dobio od SPS-a milion DEM kao fi-
nansijsku podr{ku za izbor vlade Nikole [ainovi}a u Skup{tini Srbi-
je. Ne se}am se datuma kada se to dogodilo. Stefanovi} mi je tako|e rekao
da je isti izvor, tj. SPS, dao [e{equ tri miliona DEM kako bi kupio
587
podr{ku SRS-a za izbor Milo{evi}a za predsednika Srbije. To je bilo ka-
da je Milo{evi}ev protivkandidat bio Milan Pani}, mislim u decembru
1992. godine. Postoji jedno veoma osetqivo pitawe koje bih hteo da dodam
na temu finansija. U jesen 1995. godine, kod mene je do{ao jedan ~ovek, Zo-
ran Todorovi}, zvani Kundak, predsednik stranke JUL – Jugoslovenske
udruène levice – i ponudio mi milion DEM da sa svojim poslani~kim
klubom “SRS Nikola Pa{i}” pristupim JUL-u. Ja sam to odbio. Todorovi}
je udvostru~io sumu, a ja sam ponovo odbio. Tada mi je Todorovi} rekao da
sam lud, jer je [e{eq, po~ev od 1992. ili 1993. godine, ve} primio od SPS-a
deset miliona DEM. Kategori~ki sam odbio Todorovi}evu ponudu. Todoro-
vi} je kasnije ubijen, nemam pojma ko ga je ubio, to je eventualno mogla da
uradi Dràvna bezbednost. Nije mi poznata kompanija pod nazivom “Radi-
kal komerc” koju je osnovala SRS i koja je registrovana kod Slu`be dru-
{tvenog kwigovodstva. Glavni [e{eqevi finansijeri bili su wegovi fi-
nansijeri dugo vremena i proveli su u zatvoru vi{e godina. To su qudi ko-
ji su se bavili prevarama i sli~nim. Jedan od wih je bio Slobodan Petri-
~evi} iz Pri{tine, koji je bio na izdràvawu zatvorske kazne od oko 10 go-
dina. Petri~evi} je umro pre tri-~etiri godine. Novak Savi} iz Loznice,
Srbija, koji je izdràvao zatvorsku kaznu od tri i po godine. Slobodan
Stanki} iz Beograda bio je na izdràvawu zatvorske kazne od oko tri godi-
ne zbog silovawa jedne maloletnice. Jo{ jedan finansijer bio je êdomir
Vasiqevi} iz [apca, koji se bavio nezakonitim poslovima vezanim za na-
bavku autobusa od kompanije “7. juli”. Vasiqevi} nije oti{ao u zatvor zato
{to je bio pod [e{eqevom mo}nom za{titom. Ti qudi koje sam upravo po-
menuo finansirali su [e{eqa od 1991. godine nadaqe, a finansijska po-
dr{ka sastojala se u tome {to su [e{equ davali kola, gorivo ili su pla-
}ali ra~une. Sve te osobe bile su savezni poslanici i razgovarali su sa
mnom i zato ja znam te pri~e. Stanki} me je vozio do [e{eqa, na razne pro-
mocije stranke u Vojvodini, i imali smo priliku da razgovaramo. Mislim
da bi trenutno [e{eqeva imovina mogla iznositi oko 50 miliona USD.
Javna je tajna da je [e{eq dobio novac da u|e u vladu u koaliciji sa SPS-om.
[e{eqeva supruga, Jadranka [e{eq, poseduje jednu uvozno-izvoznu kompa-
niju ~ijeg naziva se ne se}am. Ona je imala dozvolu za uvoz razne robe zato
{to je [e{eq bio potpredsednik Vlade Srbije. To je jo{ jedan izvor [e-
{eqevog bogatstva. [e{eq je imao svoju tarifu za izglasavawe predloga
odre|enih zakona koje je usvajala Skup{tina Srbije, i zato je SPS morao
da plati tu cenu. Ne znam da li [e{eq ima ra~une u inostranim bankama,
ali sam skoro siguran da ih ima. To kaèm zato {to poznajem [e{eqa i
znam da mu je novac najva`niji. Socijalisti i Milo{evi} su uvek bili sprem-
ni da plate [e{equ, kao {to bi, da bi ostali na vlasti, platili i drugim
strankama”.
Pretposledwi deo Glamo~aninove izjave ti~e se mog uticaja na vo|e i
~lanstvo Srpske radikalne stranke: “[e{eq je imao potpunu vlast nad
SRS-om i bio je najuticajniji ~lan stranke. To govorim iz svog iskustva u
stranci, a tako|e i na osnovu sednica op{tinskih i okru`nih odbora na ko-
jima smo razgovarali o [e{eqevim predlozima, kojima smo uvek morali da
588
se povinujemo. Na sednicama Glavnog odbora i Centralne otaybinske upra-
ve, [e{eqevi predlozi su morali biti prihva}eni. Ako bi se neko uspro-
tivio [e{equ, ta osoba bi bila poniàvana, vre|ana, ili jo{ gore, nazi-
vana pogrdnim imenima. Ma ko da se suprotstavio [e{eqevim predlozima
ili mu suprotstavio druga~ije mi{qewe, [e{eq bi rekao da je taj ili sa-
radnik DB-a, ili izdajnik. Ako bi se bilo ko suprotstavio [e{eqevim na-
re|ewima ili nare|ewima Glavnog odbora, koji je on predstavqao kada je
bio u poseti op{tinskim ili okru`nim odborima, [e{eq bi mu zapretio
da }e biti izba~en i smewen. Kada je [e{eq smenio Qubi{u Petkovi}a i
druge ~lanove stranke, on je te qude optuìo da su bili saradnici DB-a i
izdajnici. Slobodan Jovi}, predsednik Gradskog odbora SRS-a Beograd, Ra-
dovan Vuk~evi}, predsednik Glavnog odbora SRS-a za Crnu Goru i potpred-
sednik SRS-a Du{an Bo{kovi}, koji je bio u rukovodstvu SRS-a u Crnoj Go-
ri i savezni poslanik, izba~eni su i smeweni jer su se suprotstavili [e-
{equ. Supruga Slobodana Jovi}a, Paska, ubijena je, mislim krajem 1994. go-
dine, za vreme pqa~ke izvr{ene u wenoj kwiàri u Beogradu. Po svemu su-
de}i, za vreme pqa~ke kwiàre supruga Slobodana Jovi}a je prvo silova-
na, a zatim ubijena noèm na uàsan na~in. Jovi} mi je rekao da sumwa na
[e{eqeve qude. Zajedno sa Jovi}em oti{li smo kod ministra unutra{wih
poslova Jugoslavije, Vuka{ina Jokanovi}a, da ga zamolimo da se taj slu~aj
pomno istraì, a ja sam oti{ao i u SUP Beograda da svojim autoritetom
dobijem podr{ku. Slobodan Jovi} je poginuo novembra 2002. godine u suda-
ru automobila. ûo sam da je wegov automobil udaren spreda i sa strane, a
te okolnosti navode na pomisao da je re~ o ubistvu. Jovi} je bio saradnik
DB-a Srbije i nije bio oprezan, jer je ~esto govorio da zna mnogo toga o [e-
{equ. Da se vratim na [e{eqevo autoritarno pona{awe. @elim da kaèm
da nije postojao razlog zbog koga bi Qubi{a Petkovi} i Zoran Draìlo-
vi} mogli da odbiju izvr{ewe nekog nare|ewa koje je izdao [e{eq. [e-
{eq je Qubi{i Petkovi}u i Zoranu Draìlovi}u izdavao nare|ewa i di-
rektive vezane za aktivnosti Ratnog {taba i dobrovoqaca SRS-a. Svoju te-
oriju zasnivam na poloàju koji je [e{eq imao u SRS-u i na wegovom po-
na{awu i na wegovom na~inu opho|ewa prema wemu podre|enima. [e{eq
je bio harizmati~ni vo|a SRS-a, i kada je [e{eq drào govore, ~lanovi
stranke su bili veoma prijem~ivi. ^lanovi stranke su smatrali da je [e-
{eq neki bog, govorili bi kako je [e{eq pametan i tome sli~no. [e{eq
je imao isto tako veliki uticaj na dobrovoqce SRS-a. Dobrovoqci su ve}
bili raspoloèni da idu na front, ali je [e{eq re{avao dileme onih do-
brovoqaca koji su bili neodlu~ni u pogledu toga kako da idu i s kim da idu
na front. Mogli su da odlu~e da idu s Mirkom Jovi}em ili sa Vukom Dra-
{kovi}em. [e{eq je bio najuverqivija osoba za one dobrovoqce koji su se
pridruìli ~etni~kim jedinicama. Dobrovoqci su bili spremni da idu na
front, ali bi na kraju, pod uticajem [e{eqeve propagande, odlu~ili da
idu kao ~etnici. [e{eq je pose}ivao svoje dobrovoqce na frontu. Jednom
sam oti{ao sa wim u Bosnu, u stvari RS. Oti{li smo u Doboj, a to je bilo,
ako se dobro se}am, po~etkom 1993. godine. Bila je to velika delegacija i
wu su sa~iwavali i drugi ~lanovi rukovodstva SRS-a. Izme|u ostalih, bio
589
je prisutan i Tomislav Nikoli}. Bili smo gosti predsednika Gradske skup-
{tine Doboja, ~ijeg imena se ne se}am. Informaciju o stawu na frontu do-
bili smo od komandanta VRS, ~ijeg imena se ne se}am. [e{eq je potom oti-
{ao da obi|e borbene linije, ne pozvav{i nikoga od nas da po|e s wim. Oti-
{ao je zajedno s oficirima VRS-a da obi|e ~etni~ke dobrovoqce i druge
jedinice koje su bile angaòvane na planini Ozren. Verovatno je svojim do-
brovoqcima rekao da moraju dobro da se bore. Tom prilikom nisam ~uo da
je [e{eq govorio ~etni~kim dobrovoqcima da ubijaju muslimane i nika-
da nisam ~uo da je [e{eq govorio takve stvari u mom prisustvu. Nikada ni-
sam ~uo [e{eqa da govori o ratnim zlo~inima koje su izvr{ili ~etni~ki
dobrovoqci na raznim frontovima. Nije mi poznato da je neki ~etni~ki
dobrovoqac izvr{io ratni zlo~in, ali to se moglo desiti. [e{eq je odr-
ào mnoge govore u kojima je govorio o ratnim pitawima o{trim tonom.
Svrha wegovih govora je bila da ~etnici moraju da pobede u ratu. Na neki na-
~in, [e{eq je motivisao dobrovoqce da ubiju i poraze neprijateqa. Nika-
da mi nije rekao da ~etni~ki dobrovoqci moraju da ubijaju civile na fron-
tu. Doìvqavao sam [e{eqeve govore kao wegov na~in da dobije vi{e gla-
sova, a mislim da je on bio svestan toga kako ti govori uti~u na ~etnike koji
su se dobrovoqno javili da idu na front. [e{eq je znao koje su posledice
wegovih podstreka~kih govora, jer je on brilijantan i inteligentan ~ovek
i svestan onoga {to govori i radi. [e{eq nije postao vo|a radikala i ~et-
nika zbog svoje ideologije, ve} zato {to je mogao da postigne najve}i poli-
ti~ki uspeh kao vo|a ~etnika i radikala. [e{eq je verovao u “Veliku Sr-
biju”. Wegovo stanovi{te je bilo da Srbi imaju pravo na Srbiju, Crnu Go-
ru, RS i RSK. Govorio je i o jednom delu Makedonije koji treba da bude srp-
ska zemqa. [e{eq je bio ube|en da albanski emigranti koji su ìveli na
teritoriji Kosova, a koji su ilegalno u{li za vreme fa{isti~kog reìma
u Albaniji tokom Drugog svetskog rata, moraju odmah biti proterani nazad
u Albaniju. Postojala je neka procena da 360.000 albanskih imigranata i
wihovih potomaka treba da se protera iz srpske pokrajine Kosovo. U tom
smislu je postojala jedna platforma SRS-a po kojoj 200.000 Srba koji su
proterani od 1945. do 1988. godine treba da se vrati na Kosovo i Metohiju.
Od 1941. do 1945. godine proterano je 100.000 Srba. Ta platforma je usvoje-
na na jednoj od osniva~kih sednica SRS-a ili, ~ini mi se, na jednoj od sed-
nica Glavnog odbora SRS-a. Ta platforma ukqu~uje povratak tih alban-
skih imigranata u Albaniju. Sloìo sam se s tim planom, pod uslovom da je
to prihvatqivo za me|unarodnu zajednicu. Nacrt platforme sa~inila je
SRS, a [e{eqeva namera i namera stranke bila je da se ona predloì
Skup{tini Srbije i SRJ. Verovao sam u ideju o “Velikoj Srbiji” ~iji za-
~etnik je bio [e{eq, ali pod uslovom da je prihvati me|unarodna zajedni-
ca i pod uslovom da se ne ostvari ratom, ve} politi~kim re{ewem. Napu-
stio sam [e{eqa zbog wegovog stava o RS i RSK – da te teritorije treba
braniti bez obzira na broj `rtava. U to vreme bilo je poznato mi{qewe
Biqane Plav{i} da na Balkanu ima 12 miliona Srba i da, ukoliko bi nas
{est miliona poginulo, odbranili bismo svoje pravo da ìvimo u jednoj ze-
mqi. To je suludo stanovi{te, jer da je pobijeno {est miliona Srba, bilo
590
bi i drugih {est. To bi bio genocid ne samo za Srbe, ve} i za ostale nacije
u sukobu. Bojao sam se da je [e{eq mo`da bio spreman na to da Srbija bude
`rtva. Znao sam da postoji diplomatsko re{ewe i ispostavilo se da sam
bio u pravu. Plan Zagreb 4, poznat kao plan Z-4, bio je odli~no re{ewe za
Srbe u Hrvatskoj. Tim planom bi se Srbima garantovala nezavisnost na ve-
likom delu hrvatske teritorije gde su Srbi bili u ve}ini. Plan je po~et-
kom 1995. godine predstavila me|unarodna Kontakt grupa na ~elu s ameri~-
kim ambasadorom u Zagrebu Robertom Galbrajtom, i to Slobodanu Milo{e-
vi}u, koji je odbio da o wemu razgovara. Razgovarao sam sa [e{eqem o to-
me kako treba braniti srpsku zemqu. Napustio sam ga pre sloma RSK. Sva-
ki put kad sam razgovarao sa [e{eqem, rekao bih mu da se ni{ta ne moè
u~initi bez intervencije me|unarodne zajednice. [e{eq bi uvek govorio
da moramo da se branimo ratom, mada je èleo da se problemi re{e poli-
ti~kim putem. [e{eq je bio za odbranu dràve Srbije i ukoliko ne bi po-
stojalo mirno re{ewe, on bi bio za rat sa celim svetom”.
Na kraju izjave Glamo~anin se izjasnio o svom vi|ewu uloge nekih dru-
gih li~nosti: “Bila je javna tajna da je Kertes ~ovek iz DB-a. Bio je {ef
DB-a SRJ negde 1992. godine, dok je Jovica Stani{i} bio {ef DB-a Srbije.
Mislim da je Kertes bio {ef tima koji je pratio aktivnosti ~etni~kih do-
brovoqaca. Govorilo se da }e Kertes obi}i linije fronta i to se govorilo
javno i u Saveznoj skup{tini. Mislim da je Kertes manipulisao [e{eqem.
To kaèm zato {to je Milo{evi}ev reìm preko DB-a osigurao da ~etni~-
ki dobrovoqci ne postanu suvi{e jaki i izmaknu kontroli vlasti. Ne znam
da li je DB manipulisao vojnim operacijama ~etni~kih dobrovoqaca, ali
zasigurno znam da, kada bi se ti dobrovoqci vratili s fronta, DB bi po-
traìo svakog od wih. To sam saznao od jedne novinarke, Ranke î~ak, koja
je radila za DB Jugoslavije i koja ìvi u Vlajkovi}evoj ulici u Beogradu.
Posle nekoliko pi}a, Ranka î~ak je volela da pri~a o svemu. Mo`da je, kad
je pri~ala, preterivala u pogledu svoje uloge, ali sam siguran da je govori-
la istinu. Ranka î~ak je rekla da se qudi iz Milo{evi}evog reìma boje
da bi jedna prava opoziciona stranka mogla da sakupi 50.000 ili 100.000 do-
brovoqaca, antikomunista, i svrgne Milo{evi}ev reìm. Na primer, do-
brovoqa~ke jedinice Vuka Dra{kovi}a poslate su na front da poginu. Ko-
munisti iz obave{tajne slu`be JNA obave{tavali bi usta{e o prisustvu
Dra{kovi}evih dobrovoqaca kako bi usta{e mogle da ih uhvate u klopku.
Smatralo se da je Dra{kovi} lider opozicije koji bi mogao da iskoristi
dobrovoqce za svrgavawe Milo{evi}evog reìma. [e{eq nije predsta-
vqao pretwu za Milo{evi}ev reìm, zato {to, po wihovom mi{qewu, on
ne bi mogao da sakupi 100.000 dobrovoqaca, dok bi Dra{kovi} mogao. U to
vreme, u Srbiji je mnogo studenata i mladih qudi bilo raspoloèno da se
prikqu~i dobrovoqa~kim jedinicama, i mogla se formirati dobrovoqa~-
ka jedinica od 100.000 qudi na jednoj antikomunisti~koj i monarhisti~koj
osnovi i za borbu protiv usta{a. Ne znam da li je Milo{evi} podràvao
[e{eqeve dobrovoqce, ali je istina da se bez Milo{evi}evog odobrewa do-
brovoqci ne bi prikqu~ili JNA. Oni qudi koji su spre~avali da se u okvi-
ru opozicije organizuju dobrovoqci jesu qudi koji su radili za komuniste u
591
starom reìmu i tih qudi je bilo u DB-u i u vojnoj bezbednosti. Na primer,
Radoje Konti} je bio jedan od tih komunista na istaknutom poloàju. Komu-
nisti~ki reìm je angaòvao Arkana za rat i poku{ao da ga u~ini mo}nim
da bi se zaustavile druge potencijalne snage koje bi mogle nauditi komuni-
sti~kom reìmu. Drugim re~ima, Milo{evi}ev reìm je uni{tavao svoje
potencijalne protivnike. Vojislav [e{eq bi ~esto govorio da ima kon-
takte u vojnom i policijskom vrhu i me|u vladinim ministrima. Konkret-
no, [e{eq je morao imati te kontakte da bi za{titio dobrovoqce. Treba-
lo je dozvoliti svakom dobrovoqcu da pre|e granicu Srbije da bi stigao na
front. Dobrovoqci su mogli da pre|u granicu samo uz dozvolu policije i
grani~nih organa. [e{eq mi se nikada nije poveravao o kontaktima koje je
imao, bio je veoma konspirativan kada se radilo o ratnim pitawima i nov-
cu. [e{eq bi razgovarao u zatvorenom krugu, konkretno s Tomislavom Ni-
koli}em, Majom Gojkovi}, Aleksandrom Stefanovi}em i, u ranijem perio-
du, s Qubi{om Petkovi}em i eventualno Zoranom Draìlovi}em. Kontak-
ti koje sam ja imao s DB-om datiraju jo{ od 1998. godine, jer su me uhapsili,
a {to se ti~e ostalog, nisam ih voleo, tako da nisam ni na koji na~in sa wi-
ma sara|ivao. Govorkawa o meni kao saradniku DB-a bila su [e{eqeva in-
sinuacija, jer [e{eq je jedan licemer – sara|ivao je sa DB-om, a onda bi op-
tuìvao druge. Ne znam za Jovicu Stani{i}a, ali jasno je da je [e{eq bio
u kontaktu s Radmilom Bogdanovi}em, koji je za vreme rata bio ministar
unutra{wih poslova Srbije. [e{eq je na sastancima rukovodstva stranke
govorio o svojim kontaktima s Bogdanovi}em. Dva-tri puta sam ~uo [e{e-
qa kako kaè da je kontaktirao Radmila Bogdanovi}a. Nikada nisam ~uo
[e{eqa da govori o Franku Simatovi}u, zvanom Frenki. Ni od drugih qu-
di nisam ni{ta ~uo o [e{eqevim navodnim kontaktima i saradwi sa Si-
matovi}em. Qudi iz Ratnog {taba i dobrovoqci smatrali su me politi~a-
rem i nisu me mnogo voleli, te zbog toga nisam imao pristup osetqivim in-
formacijama. Dobrovoqci su se hvalili svojim komandantima na frontu,
ali nikada nisam ~uo da govore o stavqawu dobrovoqa~kih jedinica pod ko-
mandu Crvenih beretki. [e{eq se tokom rata sastajao s Milanom Marti-
}em, kada je ovaj bio predsednik RSK, kao i sa Radovanom Karayi}em. [e-
{eq je nama, rukovodstvu SRS-a, govorio o svojoj saradwi s Marti}em i Ka-
rayi}em. Govorio je da se ta saradwa ticala stranke i angaòvawa dobro-
voqaca na frontu i vojnih pitawa u vezi s tim. Moj sin, Sr|an Glamo~anin,
sada star 37 godina, bio je predsednik Mladih ~etnika u Srbiji. On se ot-
cepio od [e{eqa pre formirawa SRS-a. Posle toga moj sin vi{e nije bio
aktivan u ~etnicima. Bio je, ali ne zadugo, na frontu u Bosni. Moj sin je an-
tikomunista i on nije prihvatio nikakvu saradwu s Milo{evi}evim reì-
mom. Hteo je da se bori protiv Milo{evi}evog reìma, dok je [e{eq è-
leo da se bori samo za mo}. Iz tog razloga moj sin je mrzeo [e{eqa. Nisam
u kontaktu sa svojim sinom od sredine 1996. godine. Nemam brata po imenu
Mom~ilo Glamo~anin. Imam bra}u, ali oni se ne bave politikom. Nikada
nisam ~uo za generala JNA Stefanovi}a (ime nepoznato). Pre i za vreme
rata, Ratni {tab je imao posebnu prostoriju za dokumentaciju u kojoj su
592
dràni dosijei dobrovoqaca i druga vojna dokumenta. Ta prostorija za do-
kumentaciju postojala je i u zgradi SRS-a u Ohridskoj i, docnije, u Francu-
skoj ulici. Dve ili tri osobe iz Ratnog {taba imale su pristup prostori-
ji sa dokumentacijom. Pretpostavqam da su to bili Qubi{a Petkovi},
Zoran Draìlovi}, Vojislav [e{eq i verovatno Aleksandar Stefano-
vi}. U zgradi Okru`nog odbora SRS-a u Pan~evu postojala je posebna pro-
storija, koja se nalazila na prvom spratu, u kojoj je Stevan Grubanov drào
dosijee ~etni~kih dobrovoqaca. Arhivu o aktivnostima dobrovoqaca dr-
ào je op{tinski nivo stranke, {to zna~i da su op{tinski odbori imali
kontakte s Ratnim {tabom u Beogradu, a ne okru`ni odbori. Op{tinski od-
bor SRS-a i Okru`ni odbor SRS-a, kao i prostorija za dokumentaciju o do-
brovoqcima, nalazili su se, i jo{ uvek se nalaze, na Trgu Kraqa Petra u
Pan~evu. Mada nisam svojim o~ima video, mislim da je [e{eq osetqive
dokumente mogao dràti sakrivene u svojoj ku}i u Batajnici, ali mislim da
je mogu}e da ta dokumenta, po{to je on oti{ao u Hag, mo`da nisu vi{e ta-
mo. Tokom 1993. godine li~no sam nekoliko puta bio u [e{eqevoj ku}i ra-
di odlaska s wim na promociju stranke. @elim da naglasim da [e{eq i ja
nikada nismo bili bliski prijateqi. Krajem 1994. godine napustio sam
SRS, a da nisam obavestio [e{eqa, jer je on u to vreme bio u zatvoru. Ni-
sam napisao nikakvu ostavku SRS-u, jednostavno sam oti{ao i oformio po-
slani~ki klub. Posle mog odlaska iz SRS-a, [e{eq je po~eo da vodi medij-
sku kampawu protiv mene sve do svog odlaska u Hag. [e{eq je ~esto pona-
vqao da sam izdajnik, da sam nesposoban i sli~ne stvari. [e{eq me je op-
tuìo da su me socijalisti kupili i da sam od Milo{evi}a dobio trosoban
stan. U stvari, u to vreme ja sam ìveo u iznajmqenom stanu u Zmaj Jovinoj
ulici u Beogradu, a moju stanarinu je pla}ao republi~ki poslanik SRS-a,
pokojni Stevo Vukajlovi}. Po~etkom 1995. godine, ~lanovi SRS-a, predvo-
|eni Zoranom Draìlovi}em, do{li su s nekoliko automobila pred moj
stan u Beogradu, koji se nalazio u ulici Branka Krsmanovi}a, i na ulici op-
kolili moju suprugu. Poku{ali su da uvuku moju suprugu u automobil. Jedan
moj kom{ija branio je moju suprugu od napada~a i spasao je. Ovo su mi uradi-
li zato {to je [e{eq èleo da me kazni zbog ~iwenice da sam napustio
stranku. U to vreme sam imao ~etiri telohraniteqa koje su pla}ali moji
sponzori, u stvari neki srpski poslovni qudi. Angaòvao sam telohranite-
qe zato {to sam se ose}ao ugroènim od [e{eqa, koji je bio, i jo{ uvek je,
veoma opasna osoba. [e{eq je bio stra{no qut na mene zato {to sam mu
stao na put s poslani~kim klubom koji sam oformio. Nisam ~uo pri~e o rat-
nom plenu koji je dostavqen SRS-u i nije mi poznato da je bilo kakvo srebro
pokradeno u Bosni i uru~eno Qubi{i Petkovi}u kao {efu Ratnog {taba.
O srebru sam ~uo od [e{eqa kada je izbacio Qubi{u Petkovi}a iz stran-
ke. [e{eq je laòv, ali ne znam da li je pri~a o srebru istinita”.
689. Potpis za{ti}enog svedoka esada Dagovi}a vS-1000. (poverqivo)
690. (poverqivo) izjava svedoka esada Dagovi}a po 92ter, data 29. ok-
tobra 2008. godine. Nigde u izjavi ne pomiwe ni moje ime, ni dobrovoqce
Srpske radikalne stranke.
593
691. Pismo Slobodana miqkovi}a Lugara Slu`bi dràvne bezbedno-
sti kragujevac. (poverqivo) Nije prihva}eno kao dokazni predmet.
692. Fotografija dvori{ta s parkiranim policijskim vozilima iz
Bosanskog [amca.
693. (poverqivo) Potvrda Hrvatskog vije}a obrane Bosanskog [amca,
izdata 6. novembra 1992. godine esadu Dagovi}u da je bio u srbo~etni~kom
zarobqeni{tvu.
694. re{ewe okru`nog suda u Beogradu od 28. juna 2004. godine o ukida-
wu pritvora Boì Latinovi}u, zvanom “Boro kraji{nik”, jer je postao
svedok saradnik. (poverqivo)
695. Potpis za{ti}enog svedoka milana radovi}a vS-1087. (poverqivo)
696. (poverqivo) izjava svedoka milana radovi}a po 92ter od 10. no-
vembra 2008. godine. Govori o sahrawivawu muslimanskih `rtava u Zvorni-
ku, ali nigde ne pomiwe ni mene ni dobrovoqce SRS.
697. (poverqivo) video-insert, koji je ve} u{ao u spis, u kome kaèm
da je Zvorni~ka operacija planirana u Beogradu. Re~ je o dokumentarnom
serijalu Bi-Bi-Sija “Smrt Jugoslavije”.
698. video-insert ekshumacije na lokaciji ramin grob u glumini kod
Zvornika. (poverqivo)
699. (poverqivo) video-insert ekshumacije na istoj lokaciji.
700. otisak palca za{ti}enog svedoka nenada \ura{kovi}a vS-008.
(poverqivo)
701. (poverqivo) Zahtev nenada \ura{kovi}a od 2. decembra 2002. go-
dine, upu}en Bora~koj slu`bi So vr{ac radi priznavawa prava na li~nu
invalidninu.
702. Potvrda Dobrovoqa~kog odreda Srpske radikalne stranke “Dragi
Lazarevi}” da je nenad \ura{kovi} razduìo automatsku pu{ku. (pover-
qivo)
703. (poverqivo) Sli~na potvrda da je \ura{kovi} boravio u obrov-
cu od 27. februara do 2. marta 1993. godine.
704. do 732. obdukcioni zapisnici iz Zvornika, koje je podneo ve{tak
optu`be Zoran Stankovi}.
733. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka ekrema rami}a vS-1035.
734. (poverqivo) rami}ev crte` centra Bijeqine u svrhu pokazivawa
lokacija na kojima su kupqeni le{evi.
594
735. (poverqivo) Crte` Bijeqine koji je anotirao ekrem rami}.
736. (poverqivo) rukom pisana bele{ka mirka Blagojevi}a da se
oru`je dostavi Branislavu Filipovi}u [umaru.
737. video-insert koji prikazuje mirka Blagojevi}a.
738. Propusnica ratnog predsedni{tva Br~kog iz maja 1992. godine za
slobodno kretawe Branislava Filipovi}a.
739. Fotografija sru{ene yamije u ahmayi}ima.
740. Fotografija sru{ene yamije u Jawi.
741. informacija Centra slu`bi bezbjednosti Bijeqina od 29. jula
1992. godine o uspostavqawu vlasti i zakonitosti, koje je najvi{e naru{a-
vala arkanova Srpska dobrovoqa~ka garda.
742. Fotografija arkana s Biqanom Plav{i} u Bijeqini.
743. Snimak Biqane Plav{i} u Bijeqini i nekoliko wenih izjava –
kompletan transkript emisije o borbi za Bijeqinu – Tv novi Sad.
744. Spisak muslimanskih sela koja su potpisala lojalnost novim srp-
skim vlastima Bijeqine, sa~iwen 16. aprila 1992. godine.
745. video-insert o poseti Biqane Plav{i} Bijeqini.
746. do 753. izve{taji o ekshumacijama i upitnici o nestalim osobama
u vukovaru.
754. kurikulum vite ve{taka optu`be vi{we Bili}.
755. uredba vlade republike Hrvatske o osnivawu komisije za postu-
pawe sa osobama zarobqenim u oruànim sukobima iz septembra 1991. go-
dine.
756. uredba o osnivawu komisije za traèwe osoba nestalih u ratnim
djelovawima u republici Hrvatskoj od decembra 1991. godine.
757. uredba o osnivawu komisije za zato~ene i nestale iz maja 1993. go-
dine.
758. odluka o imenovawu predsjednika i ~lanova komisije za zato~ene
i nestale iz maja 1993. godine.
759. uredba o uredu vlade republike Hrvatske za zato~ene i nestale
iz jula 2001. godine.
760. Poslovnik me|uresornih radnih skupina pri uredu vlade repu-
blike Hrvatske za zato~ene i nestale iz marta 2001. godine.
595
761. do 807. uredbe, odluke, sporazumi, upitnici, ekshumacije, analize
podataka o nestalim i zato~enim, identifikacija masovnih grobnica, po-
pisi `rtava itd., koji su predo~eni prilikom svedo~ewa vi{we Bili}.
808. do 817. Podaci o traènim osobama.
818. Pismo kristine Dal vi{wi Bili} od 11. jula 2008. godine.
819. izve{taj ve{taka vi{we Bili}.
820. Potpis za{ti}enog svedoka Fedahije Hasanovi}a vS-1066. (pover-
qivo)
821. Fotografija Tehni~ke {kole u karakaju.
822. Crte` Fedahije Hasanovi}a. (poverqivo)
823. isti crte` s Hasanovi}evim anotacijama. (poverqivo)
824. Fotografija gerine klanice u Zvorniku.
825. novi Hasanovi}ev crte`, anotiran u sudnici. (poverqivo)
826. Spisak muslimana iz [eti}a zato~enih u hangaru Tehni~ke {ko-
le u karakaju od 1. do 5. juna 1992. godine. (poverqivo)
827. (poverqivo) Pregled izvr{enog prevoza izbjeglica po nalogu Pri-
vremene vlade Srpske op{tine Zvornik i [taba To od 8. juna 1992. godine.
828. karta Zvornika sa anotacijama.
829. Potpis za{ti}enog svedoka almira Seferovi}a vS-2000. (pover-
qivo)
830. Spisak muslimana ~ija je razmena traèna, koji je sa~inio Sefe-
rovi}.
831. Dnevni izve{taj republi~kog centra za obave{tavawe ministar-
stva odbrane republike Srbije od 20. aprila 1992. godine, u kome izme|u
ostalog stoji: “Mali Zvornik je 13. 3. 1992. godine posetio narodni posla-
nik Vojislav [e{eq, koji se posle kra}eg razgovora uputio prema Qubo-
viji”.
832. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka vinka Tufekovi}a
vS-1010.
833. Fotografija skladi{ta u Crkvini.
834. Fotografija skladi{ta u Crkvini iz neposredne blizine.
835. Fotografija unutra{wosti skladi{ta u Crkvini.
596
836. izjava svedoka matije Bo{kovi}a od 18., 19. i 20. novembra 2003.
godine, uzeta po pravilu 92kvater. U izjavi me vi{e puta pomiwe, a prvi
put povodom mitinga Srpskog ~etni~kog pokreta u Malom Zvorniku u avgu-
stu 1990. godine. On tu pogre{no kaè da je miting bio 1991, i to u Zvorni-
ku. U wegovoj verziji stoji: “U avgustu 1991. godine prisustvovao sam mitin-
gu u Domu kulture u Zvorniku, na kom je govorio [e{eq. Kad smo odlazili
sa mitinga, ~ekalo nas je oko 2.000 muslimana, koji su nas kamenovali i pqu-
vali. Video sam mnogo svojih prijateqa i {kolskih kolega, koji su me zva-
li “~etnikom”. Pla{ili smo se da iza|emo iz sale. Posle toga sam bio pri-
stalica Srpske radikalne stranke. Nisam obra}ao previ{e pa`we na sadr-
àj govora jer sam bio op~aran ~etni~kim zastavama, kokardama i {ubara-
ma. Tada sam prvi put video te oznake i one su za mene predstavqale Srp-
stvo. Bilo mi je drago da ih vidim jer su one zna~ile ne{to dobro, naro~i-
to nakon {to su nas muslimani onako do~ekali. Negde u junu ili julu 1992.
godine postao sam ~lan SRS, kada je stranka osnovana u Malom Zvorniku.
Bio sam jedan od osniva~a. Zoran Suboti} i advokat zvani Homeini iz zvor-
ni~kog ogranka stranke, pomogli su nam u osnivawu ogranka SRS u Malom
Zvorniku. Mislim da smo uveli ~lanske karte nakon {to smo otvorili kan-
celariju negde sredinom ili krajem juna 1992. godine. Dao sam novac za za-
kup prostorija i platu sekretarice”.
Opisuje zatim napetost u Zvorniku nakon muslimanskog plebiscita za
nezavisnost i kako se pojavio na srpskim barikadama u Karakaju. Tamo se
prikqu~io arkanovcima. Zatim pravi digresiju i govori o mobilizaciji
koju je 1991. godine JNA sprovodila u Zvorniku i rezerviste upu}ivala u
Kninsku krajinu. Za neki spisak, koji su mu istraìteqi pokazali, kaè:
“Moj kum Branislav Gari} je na tom spisku. Kad je osnovan ogranak SRS Ma-
li Zvornik, svi su postali wegovi ~lanovi, izuzev Luke Vu~eti}a i Bori-
sa Bor{nera. U vreme kad sam pristupio jedinici, svi su bili [e{eqeve
pristalice, ali ne znam da li su bili i ~lanovi SRS... @u}u i Repi}a znam
samo po nadimcima. Nikad nisam bio pripadnik wihove jedinice. Nisam
siguran, ali verovatno su bili ~lanovi S^P, a ne SRS. Ne znam da li su bi-
li u nekoj vezi sa SRS u Beogradu. Ne znam preko koga su Vojin Vu~kovi}
zvani @u}a i wegov brat Repi} do{li u Zvornik. Mo`da preko DB Jugosla-
vije... Poznavao sam neke pripadnike “@utih osa”, ali ne sve. Poznavao sam
Topolu, koji je bio iz Topole. Mislim da su neki pripadnici “@utih osa”
na po~etku, kad su do{li u Zvornik, pripadali “Belim orlovima”. Desetak
dana kasnije, @u}o je osnovao “@ute ose”, kojima su pristupili neki pri-
padnici “Belih orlova”. ûo sam da su “Beli orlovi” bili u Snagovu. Ne-
mam saznawa o ume{anosti SRS iz Beograda sa dobrovoqcima u Zvorniku.
Nije bilo nekih posebnih grupa SRS/S^P – sve su to bile srpske dobrovo-
qa~ke jedinice. Ve}ina dobrovoqaca do{la je iz Srbije. U to vreme ve}i-
na jedinica preuzimala je imena mesta iz kojih su bili wihovi pripadnici,
kao {to su bili “Vaqevski ~etnici” iz Vaqeva ili “Ni{ki ~etnici” iz
Ni{a. Na po~etku je me|u dobrovoqcima bilo mo`da samo pet Srba iz
Zvornika, ali su kasnije dolazili qudi iz susednih sela. Qudi su se druì-
li jedni sa drugima i tako pristupali nekoj grupi. Svako je mogao da osnuje
597
jedinicu i da se stavi pod komandu TO. Teritorijalna odbrana je primala
sve grupe. Ne znam je li Pivarski imao ikakve veze sa SRS u Beogradu. Na
samom po~etku Pivarski nije imao nikakvu posebnu jedinicu, kao ni Vojin
Vu~kovi}. Postavili su se na ~elo jedinice i postali deo vojske. Svi voj-
nici su nosili kokarde”.
Nakon opisa svog ratnog pute{estvija, Bo{kovi} detaqno govori o ne-
koj prilici kad je navodno bio pripadnik mog obezbe|ewa. O tome kaè: “U
avgustu 1992. godine pruào sam obezbe|ewe [e{equ. Tada ga nisam li~no
poznavao. Sreo sam ga kad je SRS osnovan u Malom Zvorniku. U ime stran-
ke, ja i jo{ neki qudi organizovali smo obezbe|ewe za wega na tom podru~-
ju, izme|u ostalog i put po Bosni. O wegovoj poseti i lokalnom obezbe|ewu
razgovarali smo na sastancima ogranka SRS Mali Zvornik. U to vreme sam
bio ~ovek od uticaja u SRS Mali Zvornik, a pored toga sam i finansirao
stranku. Bilo je normalno da ogranak SRS Mali Zvornik organizuje [e-
{eqev put u Bosnu, po{to put za Bosnu prolazi kroz Mali Zvornik. Pored
toga, imao sam ku}u u Bosni, u kojoj sam drào oru`je i uniforme i tu opre-
mu sam mogao da koristim za obezbe|ewe. Na tom putu za Bosnu, mi iz Ma-
log Zvornika pratili smo [e{eqa jednim kolima. U timu su bili slede}i
qudi: ja, Dragi{a Vitomir, Aleksandar Nikoli} i jo{ jedan ~ovek ~ijeg se
imena ne se}am. [e{eq je bio u svojim kolima sa telohraniteqem. U wego-
vim kolima bila su jo{ dva momka iz Loznice – Novak i jo{ jedan ~ovek.
Koliko znam, Novak je bio [e{eqev li~ni prijateq i predsednik Op-
{tinskog odbora Loznica. Kad smo pre{li u Bosnu, oti{li smo u Saraje-
vo. Na sarajevskom podru~ju smo proveli dve no}i. Prvog dana smo obi{li
podru~je Iliye, Ilija{a i Vogo{}e. On je pregledao linije fronta i po-
setio predsednike op{tina i vojne komandante. Sa sigurno{}u mogu re}i
da se sastao sa Prstojevi}em, predsednikom op{tine Iliya, jer doti~nog
poznajem. Pored toga, se}am se da smo obi{li Brninu jedinicu stacionira-
nu na podru~ju Iliye. Na podru~ju Ilija{a smo na putu sreli Vasketa, ko-
ji nas je odveo komandantu jedinice u Ilija{u. Prvu no} smo proveli u So-
kocu. Drugog dana smo oti{li na Grbavicu, gde je oti{ao u sestrin stan.
Preno}ili smo na Jahorini. Oti{li smo i na Pale, gde se [e{eq pojavio
u jednoj televizijskoj emisiji koja je trajala 4-5 ~asova. Na putu za Pale, [e-
{eq se na desetak minuta sastao sa Mom~ilom Kraji{nikom u wegovoj pri-
vatnoj rezidenciji. Potom smo se odvezli natrag u mali Zvornik. U pokoqu
u Skelanima ubijeno je 32 Srba. Sa [e{eqem smo oti{li na sahranu u Ba-
jinu Ba{tu. Godine 1992. bili smo u pratwi [e{eqa tokom mitinga u Hrt-
kovcima. Godine 1994. smo ja i neki qudi iz Zvornika pruàli obezbe|ewe
[e{equ za vreme mitinga u Zvorniku, Mili}ima i Vlasenici. Pored to-
ga, oti{li smo u Zemun u Beogradu, gde je [e{eq 1996. ili 1997. godine iza-
bran. Tamo smo i{li da vr{imo obezbe|ewe zgrade za vreme mitinga. Ime
Zorana Ranki}a mi je poznato, ali ga ne poznajem. Kao zakqu~ak ovog razgo-
vora hteo bih da kaèm da pre osnivawa stranke u Malom Zvorniku nisam
bio aktivni ~lan SRS. Kad smo oti{li u Zvornik, moja grupa nije imala
neko posebno ime. Zvali smo se ~etnici. Mislim da nas je DB odveo u Bosnu.
598
Komandant policije Mali Zvornik je bio povezan sa DB. Neki Mi{a je do-
{ao iz Beograda i odveo nas u Bosnu. On bi dolazio i odlazio. Shvatio sam
samo da je verovatno rodom iz Sarajeva, jer dobro poznaje grad. U dva navra-
ta je do{ao u moj kafi} u Malom Zvorniku sa Markom Pavlovi}em i Pe-
jom. Pored toga, mislite da su u to vreme qudi iz S^P mogli da do|u u Bo-
snu? To se moglo uz pomo} Srbije i Milo{evi}a. Moète li da zamislite
da bih ja, ~etnik, navodno Milo{evi}ev neprijateq, mogao da hodam Srbi-
jom sa oru`jem? Me|utim, kad smo osnovali SRS u Malom Zvorniku i po-
stali konkurencija Milo{evi}u, uhap{eni smo zbog posedovawa oru`ja, a
na{e ku}e su pretraène. Morate da znate da, pored toga {to smo bili na
platnom spisku u Zvorniku, primali smo platu od TO Mali Zvornik za
obezbe|ewe elektrane, odnosno pla}ala nas je Srbija. Ne znam da li su SRS
i weni ogranci bili ume{ani u regrutovawe dobrovoqaca za vreme kon-
flikta. Naravno da sam ~uo stvari o dobrovoqcima koji su dolazili u {tab
SRS u Beograd i prijavqivali se za odlazak u Hrvatsku, ali kao {to sam
ve} rekao, u to vreme (1992) nisam bio aktivan. Iako sam ~uo o Ratnom {tabu
SRS, nikad nisam poznavao nikog iz Ratnog {taba. Ne znam ko je bio na ~e-
lu Ratnog {taba. Po{to smo osnovali SRS u Malom Zvorniku, ja sam pozi-
vao qude kad je za to postojala potreba u Bosni i odvodio ih tamo gde su bi-
li potrebni. Ponavqam, moj kafi} u Malom Zvorniku bio je veoma poznat.
U wega su dolazili qudi odasvud. Sluìo je kao neko sastajali{te za qude
iz Bosne i Srbije, a kroz razgovor sa tim qudima bio sam u toku onog {to
se de{avalo u Bosni. Kad su krenule glasine da treba jo{ dobrovoqaca,
uglavnom su se javqali qudi iz SRS. Regrutacija nije vr{ena na nivou
stranke, na zvani~nim sastancima stranke. îwenica da ti qudi nisu pri-
padnici SRS bila je stvar wihovog li~nog politi~kog opredeqewa. Po-
red toga, mnogi qudi iz Zvornika dolazili su u Mali Zvornik da se prija-
ve za operacije u Bosni. Tako se, koliko je meni poznato, organizovala re-
grutacija do 1994. godine. Krajem 1993. i po~etkom 1994. godine muslimani
su zauzeli selo Ni{i}i. Zbog toga {to sam poznavao Legendu, vo|u “Vuko-
va sa Drine”, pristupio sam wegovoj jedinici i ostao sa wima do kraja ra-
ta. Nisam bio stacioniran u wegovoj kasarni, ve} bih im se pridruìo za
posebne operacije. Ina~e sam bio u Zvorniku i vodio kafi} koji sam tamo
otvorio”.
837. Spisak dobrovoqaca iz malog Zvornika koji su bili angaòvani
u Zvorniku od 6. aprila do 30. aprila 1992. godine. Tu je ukupno {esnaest
imena. Me|u wima su Matija Bo{kovi} i Janko Laki}. Re~ je o zvani~nom
spisku Srpske op{tine Zvornik, sa~iwenom 7. maja 1999. godine i s potpi-
som majora Marka Pavlovi}a.
838. Spisak isplata za maj 1992. godine pripadnicima ove jedinice u
okviru Teritorijalne odbrane, s pove}anim brojem lica do 22.
839. Potvrda za dva privremeno oduzeta vozila na kontrolnom punktu
u karakaju.
599
840. izjava svedoka muje Yafi}a od 11. i 14. juna 2004. godine, uvr{}e-
na po pravilu 92kvater. Yafi} kaè da je u Ilija{u mobilisan sa svim za-
poslenim u wegovoj radionici i dodeqen u jedinicu Vaska Vidovi}a. Ovu
izjavu tuìla{tvo je koncipiralo kao dopunu izjave koju je Yafi} dao 22.
maja 1996. godine muslimanskoj bezbednosnoj agenciji AID u Sarajevu. Na
ono {to bi, po mi{qewu ha{kih istraìteqa u pogledu relevantnosti mo-
glo biti najva`nije za optu`nicu, u izjavi stoji: “[to se ti~e zlo~ina ko-
ji su po~inili Vasilije Vidovi} i wegova jedinica, ~uo sam slede}e: Vaske
i wegova grupa su u~estvovali u masakru muslimanskog stanovni{tva u se-
lu Qe{evu. @elim da dodam: {to se ti~e ovog masakra, ja nisam bio li~no
prisutan, ~uo sam za masakr od nekih Vasketovih dobrovoqaca koji su do-
{li nazad nakon ubistava po~iwenih u Qe{evu. Ne se}am se vi{e ta~nog
datuma kada su se ova ubistva odigrala. Oni su rekli da su svi stanovnici
pobegli, a da su oni koji su ostali prona|eni i ubijeni. Setio sam se da je
oko 20 civila ubijeno u Qe{evu. Jedan moj kom{ija, Srbin, rekao mi je da
su svi ubijeni oko wihovih ku}a i da nisu mogli da pobegnu od Vasketovih
vojnika. Tako|e sam ~uo da su Vasketovi vojnici ubili 8 do 10 ~lanova po-
rodice Fazli} u Qe{evu”. Daqe o tome Yafi} kaè: “Rekao sam: ~uo sam
od Mitra \uri}a iz êvqanovi}a ili iz sela \uri}a Potok kako govori
slede}e stvari nekom Zoranu, ~ije prezime ne znam. @elim da dodam: Mitar
\uri} je bio moj kom{ija i ~uo sam ga kako govori Zoranu, ~ije prezime ne
znam, da su Vaske i wegova jedinica odgovorni za ubistva po~iwena u Qe-
{evu. Na osnovu onoga {to je Mitar rekao, Vasketova jedinica je postroji-
la civile iz Qe{eva i ubila ih. Mitar mi nije rekao koliko civila je ubio
Vaske. Mitar mi je rekao da su Vasilije Vidovi} zvani Vaske i Marinko
Vidovi} (nisu u srodstvu) qudi odgovorni za ubistva u Qe{evu... Rekao sam:
ûo sam od Mileta \oki}a da su ~etnici zarobili 10 vojnika Vojske BiH
i da ih je Vaske svih deset ubio u blizini kafea “Bor” u Ni{i}ima nakon
zauzimawa Crne Rijeke. @elim da dodam: Ja nisam bio svedok ovim ubistvi-
ma. Pri~a koju sam ~uo od Mileta \oki}a je slede}a: Vasketovi ~etnici su
u borbi zarobili ovih jedanaest (11) vojnika BiH koji su bili iz jedne jedi-
nice iz Tuzle. Vaske je li~no ubio wih deset (10), a posledweg je pustio da
ode da bi mogao svima da govori {ta }e se desiti onome ko se bori protiv
“Vasketovih ~etnika”... Rekao sam: Nekoliko puta nakon povratka sa fron-
ta u Ni{i}ima Vaske i wegove ubice su donosili qudske glave koje su na-
bijali na ko~eve ili klinove ispred ku}e u kojoj je on spavao na glavnoj uli-
ci u Ilija{u. @elim da dodam: Video sam samo dve (2) glave na ko~evima is-
pred ku}e u kojoj su spavali “Vasketovi ~etnici”. Ne znam ko je doneo te gla-
ve tamo, niti ko ih je ubio. ûo sam da su to bili civili muslimani koje je
Vaske ubio i odrubio im glave”.
Yafi} je o~igledno bio spreman i na dalekose`nije la`ne izjave: “Re-
kao sam: on je u~estvovao u genocidu po~iwenom nad muslimanima u Mlina-
ma, Starom Ilija{u, Bio~i, Svrakama, Ahatovi}ima i drugim selima. Ni-
su mi poznati detaqi u vezi sa zlo~inima koje je on po~inio tokom ovih ak-
cija, ali sam ~uo da je u~estvovao u zlo~inima po~iwenim nad Mirzom Mo-
ranki}em, bra~nim parom Suadom i Avdom Suyuka i bra}om Beri{a, koje
600
je po~inio ~ovek zvani Mi}o êtnik. @elim da dodam: o ovome sam tako|e
~uo od drugih qudi. Kao {to je ranije spomenuto, ~uo sam “Vasketove ~etni-
ke” kako razgovaraju me|u sobom pri posetama radionici. Oni su se hvali-
sali ovim akcijama i pomiwali kako su po~inili ove zlo~ine. @elim da
pomenem da je Mi}o êtnik pripadao ~etnicima Vasilija Vidovi}a u Ili-
ja{u. On je nosio civilno odelo kada je dolazio u moju radionicu. Nisam
znao odakle je. ûo sam od drugih Srba koji su radili sa mnom u radionici
da mu je to bio nadimak. Po wihovom mi{qewu, on je bio jedan od najgorih
koqa~a u toj grupi. Bio je prose~ne visine, mo`da je bio malo debqi. Rekao
sam: kao komandant jedne ~etni~ke jedinice, Vaske je tako|e bio ~lan {ta-
ba Ratka Ayi}a. Svakog dana je i{ao u {tab Ratka Ayi}a da podnese izve-
{taj. @elim da dodam: Vasilije Vidovi} zvani Vaske i wegovi dobrovoqci
su bili ~lanovi Radikalne stranke. Wihova jedinica je sigurno bila jedini-
ca {e{eqevaca. Ayi} je tada bio predsednik op{tine Ilija{, i ja sam za-
kqu~io da je Vaske morao biti pod wegovom komandom, ali nisam 100 posto
siguran u to... Rekao sam: Vasketova jedinica je bila jedinica za specijalne
namene, interventna jedinica. U {irem smislu nalazila se pod [e{eqe-
vom komandom i zvali su ih [e{eqevi ~etnici. @elim da dodam: i ove in-
formacije sam dobio od Vasketovih dobrovoqaca. Kada su dolazili u radi-
onicu, slu{ao sam ih kako razgovaraju o vojnim intervencijama u kojima su
u~estvovali. Poznato mi je da se Vojislav [e{eq, kada je dolazio u Ili-
ja{, odmah sastajao sa Vasilijem Vidovi}em zvanim Vaske i pripadnicima
wegove jedinice {e{eqevaca. [e{eq bi donosio cigarete i davao novac
Vasketovim dobrovoqcima. Puno puta su mi qudi iz Vasketove jedinice go-
vorili da su pripadali jedinici {e{eqevaca. [e{eqevci su uvek dobija-
li besplatne cigarete kada je Vojislav [e{eq dolazio u Ilija{ da ih po-
seti... Rekao sam: Vaske je i{ao u Beograd da se sastane i razgovara sa [e-
{eqem. U jednom intervjuu koji je dao Televiziji Srna (Srpska novinska
agencija), [e{eq je rekao da ima nekoliko dobrih komandanata koji dobro
obavqaju poslove u Bosni. Naglasio je da ima svog komandanta u Ilija{u,
Vasilija Vidovi}a, koji je do tada dobro obavqao poslove. @elim da dodam:
ja sam li~no video Vojislava [e{eqa na televiziji kako govori ovo {to
sam ranije pomenuo. [to se ti~e toga da je Vasilije Vidovi} posetio [e-
{eqa u Beogradu, on to jeste radio, ali ne znam kada. Kada sam video Voji-
slava [e{eqa na televiziji on je bio sam, Vaske nije bio sa wim... Rekao
sam: [e{eq je posetio Vasketa u Ilija{u vi{e puta. @elim da dodam: znam
da je [e{eq posetio Vidovi}a u Ilija{u najmawe dva (2) puta koliko je
meni poznato. Nisam ga nikada li~no video, ali sam ~uo od Vasketovih do-
brovoqaca o tome. Ne znam gde su se sastajali, kod Vasketa, u kafeu ili ne-
gde drugde. Nikada nisam video [e{eqa na televiziji kada je bio u Ilija-
{u. Uvek bih ~uo posle da je Vojislav [e{eq posetio Ilija{ i sastao se
sa Vasketom... Rekao sam: on (Vaske) je i{ao i u druge krajeve kao {to su
Gora`de i Glamo~. @elim da dodam: ~uo sam od wegovih ~etni~kih dobr-
ovoqaca kada su dolazili u radionicu, da Vaske kupi dobrovoqce i odla-
zi na vojne operacije svuda po Bosni. Nekada bi pro{lo vi{e dana da ne
vidim Vasketa, tada bi mi bilo jasno da je oti{ao na neku operaciju u Bosni.
601
Vasketov zamenik je bio Nadan Andri}. On je bio zaduèn za Vasketovu je-
dinicu u Vasketovom odsustvu. On je zauzeo Vasketovu poziciju kao koman-
dant Vasketove ~etni~ke jedinice. Kada Vaske nije bio prisutan, ja sam ra-
dio za Andri}a... Rekao sam: Vaske je uni{tio sve verske objekte u Ilija-
{kom kraju (yamije i crkve). @elim da dodam: yamija je bila udaqena oko 1
km od radionice i jednog dana sam ~uo veliku eksploziju, narednog dana sam
video da je yamija Stari Ilija{ sru{ena. Vasketovi ~etnici su ponovo do-
{li u radionicu i razgovarali me|u sobom o tome kako su sru{ili yamije
Stari Ilija{ i Miso~a... Rekao sam: Vaske je voleo da rukuje eksplozivima.
Smatrao se velikim ekspertom za ru{ewe. @elim da dodam: radili smo sa
razli~itim tipovima eksploziva u radionici. Proizveli smo dve do tri
hiqade bombi napravqenih od plinskih boca; trebalo nam je otprilike dva
(2) meseca da obavimo posao na ovim bocama, {to je podrazumevalo odseca-
we vrha boce i instalirawe mehanizma za paqbu unutar cilindra. Imali
smo i stru~waka za “pravqewe bombi” koji nam je govorio kako da to uradi-
mo. Svi ovi cilindri su bili iz kompanije INA. Vaske i wegovi dobro-
voqci uzimali su sve {to im je bilo potrebno iz kompanija u ilija{kom
kraju bez obaveze pla}awa... Rekao sam: mi smo servisirali i popravqali
vozila iz wegovog voznog parka. @elim da dodam: svi automobili koje je
imala Vasketova jedinica bili su ukradeni od hrvatskih ili muslimanskih
porodica. Ovi automobili su kori{}eni u privatne i vojne svrhe. Vaske i
wegovi ~etnici su imali jo{ dodatnih 20 (kamiona i automobila) za vojne
potrebe. Se}am se da smo jednom obi~an “opel” automobil pretvorili u
oklopno vozilo... Rekao sam: montirali/tovarili smo vi{ecevne topove na
kamione, vi{ecevne PAT-ove (flakove). @elim da dodam: Napunili smo
tako 30 kamioneta, ovo su bili kamioni ukradeni od muslimana i Hrvata iz
ilija{kog kraja. Trebalo nam je desetak dana da montiramo vi{ecevni. To-
pove nam je dala VRS, a neke smo dobili od TO. Kada bi montirali kamion,
Vaske ili jedan od wegovih qudi bi ga odvezli i testirali ({to zna~i pu-
cali iz wih da vide da li su u redu – da li rade). Svi ovi kamioni koje smo
montirali bili su samo za Vasketove ~etnike. Jedino je ova grupa {e{eqe-
vaca rukovala vi{ecevnim PAT-ovima... Rekao sam: na taj kamion Vaske je
montirao baca~ raketa. Motore za rakete nabavio je u Rajlovcu. @elim da
dodam: ovaj baca~ raketa je dobio od VRS, oni su imali kasarnu u Rajlovcu.
Kada bi ovo oru`je bilo montirano na kamion, on je odvoèn i parkiran
ispred zgrade op{tine u Ilija{u... Rekao sam: Vaske ima nekoliko tran-
sportera u wegovoj jedinici i jedan od wih je bio UN transporter. @elim
da dodam: ne znam gde je Vaske nabavio UN transporter, ali morao je biti
ukraden ili zaplewen iz konvoja UN-a u tom kraju. Rekao sam: Vaske mi je
rekao da je po nare|ewu Ratka Ayi}a pustio vojnike Ivice Raji}a da pro|u
kroz ~etni~ku teritoriju nakon masakra u Stupnom Dolu. @elim da dodam:
Ja sam samo ~uo za ovaj masakr, jedino {to znam o tome je da su ga po~inili
Hrvati, ne znam ni{ta vi{e. Jedino znam da je Vaske pustio Hrvate koje je
predvodio Ivica Raji} da pro|u kroz ~etni~ku teritoriju. To je bio neka-
kav dogovor izme|u Vasketa i Raji}a. Rekao sam: pre nego {to su oti{li iz
Ilija{a, Vaske i wegovi ~etnici su u~estvovali u pqa~kawu kompanija u
602
Ilija{u. Po{to je imao mogu}nosti da organizuje prevoz, opqa~kao je fa-
briku monta`nih ku}a, ~eli~anu, MIK i druge kompanije. Odvezao je ve}i
broj prikolica u pravcu Zvornika i Mili}a. @elim da dodam: ovo se desi-
lo pred kraj rata (oko mesec dana), Vasketova jedinica je po~ela da pqa~ka
sve ~ega su se do~epali. Jednog dana sam video kamion kako staje ispred ra-
dionice, Vaske i voza~ su bili u kamionu. Vaske mu je govorio gde da ide sa
stvarima koje su bile u kamionu. Video sam da su stvari bile ukradene iz
kompanija pomenutih u mojim ranijim izjavama, jer su to bila jedina mesta
na kojima se mogla na}i takva oprema. Ne znam na koliko ovakvih putova-
wa su oti{li Vaske i wegovi ~etnici, ali oni su bili zaduèni za ovaj kraj
i mogli su da urade {ta god su hteli. Znaju}i da se bliì kraj rata, Vaske
je iskoristio priliku i opqa~kao sve {to se nalazilo u okolini... Rekao
sam: moram da kaèm da smo svi mi koji smo radili u Vasketovoj radionici
bili u stalnoj opasnosti od Vasketa i wegovih ~etnika. Na{i ìvoti su
konstantno visili o koncu. Morali smo da izvr{avamo wegova nare|ewa
bez pogovora. Bili smo wegovi zarobqenici. @elim da dodam: ja sam uvek
na to mislio dok sam obavqao “prinudni rad” za Vasketa i wegove {e{e-
qevce. Od trenutka kada sam stavqen pod kontrolu Vasilija Vidovi}a zva-
nog Vaske, nisam mogao ni{ta da uradim bez Vasketovog pristanka. Ja i
ostali u radionici bili smo wegovi zatvorenici. Bili smo prinu|eni da
radimo satima i uvek smo bili u opasnosti da budemo ubijeni ukoliko ne
izvr{imo Vasketovo ili nare|ewe wegovih qudi. Mnogo puta bi Vaske i
wegovi qudi dovezli automobile u sred no}i i morali smo odmah da ih po-
pravqamo. Govorili su nam da posao mora biti dobro obavqen ili }e nas
ìve spaliti. Uvek su nam pretili da }e nas ubiti ako ne poslu{amo wiho-
va nare|ewa. Morali smo da radimo za Vasketa i wegove {e{eqevce svakog
dana u nedeqi bez odmora. U mom slu~aju ovo je trajalo dok se nisam povre-
dio... Povredio (opekao) sam se jula 1993. godine. @elim da pomenem da sam
se vratio u radionicu po~etkom slede}e godine, a ne kako je re~eno u mojoj
prethodnoj izjavi, “u drugoj polovini 1994”. Vaske i wegova grupa {e{eqe-
vaca su jo{ uvek bili tamo kada sam se vratio 1994. i ostali su do kraja ra-
ta. @elim da kaèm da je i moj sin morao da obavqa “prinudne poslove” za
Vasketa i wegove qude. Iako je moj sin Faruk povre|en tokom jedne eksplo-
zije 1993. godine, on je ostao u radionici i radio za Vasketa i wegove qude”.
841. vojna kwiìca Jna, ~iji je vlasnik mujo Yafi}. U rubrici
“U~estvovao u ratu” pi{e da je bio u vojnoj po{ti 1491 Ilija{ i da je u~e-
stvovao u ratu od 4. aprila 1992. do 25. januara 1996. godine. Dakle, bio je re-
gularni vojnik Vojske Republike Srpske.
842. Li~na karta republike Srpske, izdata 16. februara 1992. godine
na ime muje Yafi}a.
843. izjava svedoka Zorana Tota od 15. i 16. januara 2004. godine, pri-
hva}ena po pravilu 92kvater. Tot je bio iz Novog Sada i nakon osnovnih bi-
ografskih podataka, obja{wava kako je 1991. postao dobrovoqac Srpske ra-
dikalne stranke: “Hteo sam da se raspitam kako mogu da se u~lanim u SRS,
603
pa sam oti{ao u [id, gde je bila stacionirana JNA i jedinice SRS-a. Bi-
li su stacionirani u centru [ida, blizu po{te. U sedi{te SRS-a sam oti-
{ao zajedno sa svojim drugovima Ratkom Vasi}em, Sr|anom \uri}em i Jo-
vanovi}em (ime nepoznato). Tamo smo upoznali jednog ~oveka kojem je ime
Oliver, a prezime mu ne znam, i on nas je uputio u sedi{te u Beogradu. Oli-
ver nam je rekao da nas, budu}i da smo ve} tu, moè angaòvati za obezbe|e-
we [e{eqa, koji je tog dana trebao da do|e u posetu [idu. Odveo nas je do
ulice kojom je [e{eq trebao da pro|e. Dobili smo zadatak da stojimo du`
ulice i spre~imo svakoga ko ho}e da mu pri|e. U~inili smo {to nam je re-
~eno... U ranim poslepodnevnim satima [e{eq je do{ao u sedi{te u [idu
i tamo se zadrào otprilike sat i po. Odatle je nastavio za Vukovar. S wim
je bio i wegov telohraniteq. To je bio moj prvi kontakt sa SRS-om i nije
mi poznato ko je bio [e{eqev telohraniteq. Sa [e{eqem nisam razgova-
rao, jer smo tamo bili samo kao wegovo obezbe|ewe. Nikada nisam s wim
li~no kontaktirao... Kad je [e{eq oti{ao, re~eno nam je da odemo u sedi-
{te SRS-a u Beogradu. Nismo dobili ime osobe kojoj tamo treba da se javimo.
Samo nam je re~eno da odemo tamo kako bismo se prijavili... Sa adresom do-
bivenom iz {idskog sedi{ta, Ratko Vasi}, Sr|an \uri} i ja oti{li smo u
Beograd da se u~lanimo u SRS. Nisam bio ~lan S^P-a... Oruàni sukob je
izbio u aprilu 1991. godine. U Srpsku radikalnu stranku (SRS) sam se u~la-
nio u septembru 1991. godine. Sedi{te stranke se nalazilo u Ohridskoj uli-
ci u Beogradu. To je bio glavni centar SRS-a za regrutovawe dobrovoqaca,
koji su se odatle slali na zadatke... Razlozi zbog kojih sam hteo da postanem
~lan SRS-a seù u vreme Drugog svetskog rata, kada su usta{e ubile mnoge
~lanove moje porodice. Slede}i razlog je taj {to je u maju 1991. godine mog
ujaka-tetka Mirka Paladu u Hrvatskoj ubio jedan Hrvat, zato {to je bio Sr-
bin... Postupak dobrovoqnog pristupawa SRS-u bio je veoma jednostavan.
Regrutovan je mogao biti svako ko je odsluìo vojsku. Postojao je jo{ jedan
uslov – da nisi jedinac. Tako|e se u nekoj meri nastojalo da se ne primaju al-
koholi~ari i narkomani. Tamo su bila dvojica straàra koji bi qude po-
gledali i, ako im se ~inilo da je sve u redu, propustili bi ih da odu da se
prijave. Ne znam kako su se ta dvojica zvala, jer smo tamo bili prvi put.
Prepisali su podatke s moje li~ne karte i ispunili jedan formular... Stra-
na~ku iskaznicu, naàlost, vi{e nemam, jer sam je tokom rata izgubio. Re-
grutaciju je vodio neki Petkovi}. înilo se da ima visoku funkciju u se-
di{tu... Grubo re~eno, ako je bilo 50 prijavqenih dobrovoqaca, odmah su
slani na front. Ako ih nije bilo dovoqno, vra}ani su ku}ama, sa uputstvom
da se jave kasnije, sve dok ih se ne bi skupio dovoqan broj za slawe na front.
Okupili bismo se u Ohridskoj ulici i postrojili pred autobusom. Na uli-
ci su bili postavqeni zvu~nici i pu{tale su se srpske nacionalisti~ke
pesme. [e{eq bi obi~no li~no odrào govor. Ako nije bio prisutan, tu bi
bio Petkovi}. [e{eq bi pre polaska odrào kra}i govor. Rekao bi “Po-
moz’ Bog, junaci” i “Srbija treba da se brani u Hrvatskoj, a ne u Zemunu”...
U periodu od septembra do novembra 1991. godine dobrovoqci su dobivali
oru`je i uniforme na frontu. Jednom smo dobili uniforme od JNA iz Be-
ograda, a oru`je iz glavnog skladi{ta oru`ja JNA u Bubaw Potoku. Odatle
604
smo dobili svi municiju i oru`je. Morali smo samo da potpi{emo. Uni-
formu sam iz Beograda dobio jednom, a oru`je iz Bubaw Potoka dvaput... Na
po~etku rata 1991. godine {e{eqevci su dobivali uniforme JNA. Jedini-
ce JNA i [e{eqeve jedinice razlikovale su se po tome {to su pripadni-
ci JNA morali po{tivati sva pravila, a [e{eqevi dobrovoqci nisu. No-
sili smo razli~ite zna~ke i oznake... Prave maskirne uniforme dobili
smo u prole}e 1992. godine. [e{eqevci su na rukavu svojih uniformi ima-
li oznaku SRS-a, a na kapama kokarde. Nismo imali nikakvih oznaka ~ina.
Oznake SRS-a i kokarde smo dobivali iz sedi{ta SRS-a u Beogradu... Na
podru~jima gde su bili [e{eqevi dobrovoqci nije bilo pripadnika “Be-
lih orlova”. Oni nisu imali prave uniforme. Bavili su se iskqu~ivo
pqa~kom. Pripadnici S^P-a imali su druga~ije oznake, ali ne se}am se ka-
ko su izgledale. Nastojali smo da ne budemo s wima u kontaktu i da se ne me-
{amo. Nikada nismo bili zajedno na nekom mestu”.
Tako je Tot pri~u doveo do odlaska u Oku~ane u septembru 1991. godine:
“U septembru 1991. godine poslan sam u Karayi}evo, u Hrvatskoj, koje je
~etiri kilometra udaqeno od Osijeka. Po dolasku se ispostavilo da nismo
potrebni, budu}i da je stanovni{tvo ve} bilo oti{lo, iz straha od dolaska
JNA, koja je sa svog poloàja imala kontrolu nad gradom. Nakon toga smo se
vratili u sedi{te stranke u Beogradu, gde smo preno}ili, a sutradan nas je
Petkovi} poslao u Oku~ane, u Hrvatskoj. Sa [e{eqem nismo imali mnogo
kontakta, osim pri odlasku... Po dolasku u Oku~ane zvani~no smo registro-
vani kao pripadnici JNA. Podeqeni smo u tri grupe. U mojoj grupi su bi-
la dva ili tri komandira. Moj komandir je bio Dragan Kraji{nik. Jedan od
druge dvojice zvao se Beli. (Belog nisam video u Bosanskom [amcu.) S dru-
ge dve grupe nismo imali mnogo kontakta, jer smo bili na frontu, gde se
mnogo pucalo... Stacionirali smo se u osnovnoj {koli u Oku~anima. Ne
znam ko je komandovao jedinicama JNA koje su se tamo nalazile. Izdane su
nam uniforme i oru`je. JNA nam je davala dnevnice, u istom iznosu kao i
svojim vojnicima, te cigarete. Ne znam gde je JNA bila stacionirana u
Oku~anima, ali znam gde je bio poloàj wenih jedinica na frontu, budu}i
da se nalazio odmah do na{eg. U osnovnoj {koli smo ostali dva dana...
Oru`je je dopremqeno u osnovnu {kolu. Dva dana kasnije oti{li smo na
front, {est kilometara daqe od Oku~ana, u pravcu Slavonskog Broda...
Na{ poloàj na frontu bio je do poloàja jedinica JNA. Izme|u nas (Hr-
vata s jedne strane i JNA i {e{eqevaca s druge strane) postojala je linija
razdvajawa – minsko poqe u kukuruzi{tima. Pucalo se svakodnevno, ali mi
nije poznato da li je na protivni~koj strani bilo `rtava, jer s wima nismo
imali nikakvog fizi~kog kontakta. Imali smo dva minobaca~a i ja sam ru-
kovao s oba. Domet minobaca~a kalibra 60 mm je dva kilometra, dok je do-
met minobaca~a kalibra 82 mm otprilike ~etiri kilometra. Tokom ta tri
meseca ve}inu vremena smo provodili na frontu. Do osnovne {kole smo od-
lazili ako nam je ne{to trebalo. U tom periodu na front nije dolazio ni-
ko od visokih funkcionera. Krajem decembra jedan strana~ki funkcioner
izdao nam je nare|ewe da napustimo Oku~ane, pa smo se vratili u Beograd.
Pretpostaqam da je izme|u stare{ina JNA i SRS-a do{lo do sukoba, ali
605
nisam bio u situaciji da znam {ta je posredi. Kad smo odlazili iz Oku~a-
na, JNA nas je razoruàla. Ne znam kako je bilo sa stare{inama, ali mi do-
brovoqci nismo imali kontakta sa sedi{tem u Beogradu. Nije mi poznato
na koji na~in je moj komandir komunicirao sa beogradskim sedi{tem SRS-a”.
O dolasku u Mostar krajem februara 1992. godine, Tot kaè: “Iz Beo-
grada smo oti{li ne znaju}i gde idemo. Bila su tri autobusa. Bilo je otpri-
like 140-150 dobrovoqaca. Za autobuse je bio zaduèn moj komandir Mi}a
Pan~evac, koji je bio [e{eqev telohraniteq. Prvo smo stigli u Trebiwe.
Bili smo stacionirani izvan Trebiwa, na jednom brdu gde je policija iz
Huma imala poligon za obuku. Niko iz moje grupe nije tamo pro{ao nika-
kvu obuku. Poligon je sluìo za obuku policije, ali tamo za na{eg boravka
nije bilo nikoga. Nismo videli nijednog policajca. Ostali smo ~etiri-pet
dana. (U izjavi koju sam dao AID-u navodi se 15 dana, {to je pogre{no.)
Oru`je koje smo tom prilikom imali poneli smo iz Srbije. Ja sam unifor-
mu imao odranije, a ne se}am se odakle su drugi dobrovoqci dobili svoje.
Komandir te grupe bio je Mi}a Pan~evac. Bilo je dobrovoqaca koji nisu
imali iskustva i wima je dozvoqeno da ve`baju ga|awe. Pet dana kasnije
smo postrojeni i re~eno nam je da je hitno potrebno 50 qudi za obavqawe
jednog zadatka. Bio sam izabran, budu}i da sam jedini umeo da rukujem mino-
baca~em. Kasnije smo ~uli da je ostatak dobrovoqaca poslan u pravcu Du-
brovnika. S wima nismo imali nikakvog kontakta i nisam znao ko je wihov
komandir, niti su mi bile poznate ikakve druge pojedinosti. Dubrovnik se
nalazi u suprotnom smeru od Trebiwa. Dva sata kasnije krenuli smo u Mo-
star. Putem za Mostar oti{li smo u Bunu. Buna je otprilike 10 do 15 kilo-
metara udaqena od Mostara. U odmarali{tu u Buni, gde je bio sme{ten
{tab Prve nevesiwske brigade, ostali smo dve no}i. I mi smo bili regi-
strovani kao pripadnici te brigade. U sastavu Prve nevesiwske brigade
bili su dobrovoqci SRS-a, te jedinice JNA i TO-a. Tom prilikom smo do-
bili lako naoruàwe iz Bubaw Potoka u Srbiji. Ne znam ko je bio koman-
dant Prve nevesiwske brigade niti znam ko je bio komandant dobrovoqa~-
ke jedinice TO-a. Moj komandir je bio [e{eqev telohraniteq Mi}a Pan-
~evac. U Buni sam upoznao Van~u Petkovskog, zvanog Vrawanac, koji je bio
~lan SRS-a, ali nije bio u na{oj grupi. Vrawanac je ~uo da je do{la jedna
grupa dobrovoqaca SRS-a, pa je do{ao da vidi da li koga zna. Tako sam ga
upoznao. Bio je iz Vrawa, u Srbiji, a verovatno je do{ao s jednom od rani-
jih SRS-ovih grupa iz Beograda. Nije mi poznato ko je komandovao Vrawan-
~evom grupom, ali znam da to nije bio Vrawanac. Vrawanac mi je u jednom
od na{ih razgovora ispri~ao da je ~lan SRS-a i da je u Bunu poslan iz beo-
gradskog sedi{ta stranke, ali nije pomenuo ko ga je poslao. Ne pamtim da
mi je rekao kada je pristupio stranci. Nije mi poznat broj {e{eqevaca i
pripadnika JNA koji su se tamo nalazili, ali motel je bio pun dobrovoqa-
ca i vojnika JNA. [e{eqevih dobrovoqaca smo po dolasku zatekli otpri-
like 100. [e{eqevaca je ukupno bilo otprilike 150. Vrawanac nam je re-
kao da ima mnogo pi{toqa i da }e svakome ko mu dovede ìvog Hrvata dati
po pi{toq. Tako|e mi je rekao da }e se za te Hrvate pobrinuti, jer voli da
se sluì svojim noèm (kamom). I od drugih ~lanova SRS-a koji su bili u
606
Buni sam ~uo da je svojim noèm (kamom) zaklao mnogo Hrvata, koje je potom
bacao u reku Bunu. Ne se}am se ko mi je to ispri~ao. Tamo nisam video ni-
jednog pripadnika Crvenih beretki. Iz Mostara sam oti{ao 26-27. maja
1992. godine i ne znam za masovno pogubqewe koje je tamo izvr{eno 13. juna
1992. godine”.
Posle te digresije, Tot prelazi na doìvqaje iz marta 1992. godine:
“Dva dana nakon toga moj komandir Mi}o nam je rekao da idemo u Mostar.
Bili smo stacionirani u praznim hrvatskim ku}ama, u naseqima Bjelu{i-
ne i [ehovina. U tom delu Mostara nije bilo Hrvata i muslimana, jer su
oni to podru~je napustili, tako da su sve ku}e bile prazne. U Mostaru ni-
smo morali da se registrujemo, budu}i da smo se ve} registrovali u Buni. U
Mostaru su postojale dve kasarne JNA – “Ju`ni logor” i “Severni logor”.
Vojskom u tom podru~ju komandovao je general Mom~ilo Peri{i}, ali ne
znam ko su bili komandanti te dve kasarne. Mi smo bili stacionirani u bli-
zini, na jednom breùqku koji se uzdizao odmah iznad Neretve. “Ju`ni logor”
i “Severni logor” povezivao je jedan jako vaàn glavni put (magistrala),
koji se nastavqao prema Buni i Nevesiwu. Hrvati su dràli poloàj s dru-
ge strane glavnog puta. Me|utim, sve dok smo mi, Srbi, kontrolisali glav-
ni put, JNA je lako mogla da transportuje robu iz severne i ju`ne kasarne.
Na{oj grupi je glavni zadatak bio da obezbe|uje glavni put. Moj minobaca~
je bio na poloàju 300 metara udaqenom od glavnog puta. Nikada nisam vi-
deo da je moj komandir Mi}o i{ao u Beograd. Ne znam na koji na~in je kon-
taktirao [e{eqa ili glavno sedi{te u Beogradu. [e{eq nikada nije do-
{ao u obilazak, a nije mi poznato da li je dolazio u Mostar. Morala je po-
stojati neka veza s beogradskim sedi{tem, ali ne znam ko ju je uspostavqao
ni kako. Tokom na{eg boravka u Mostaru dobili smo nekoliko zadataka.
Dobili smo informaciju da se mitraqeski i artiqerijski poloàji Hrva-
ta nalaze u zatvoru i na èlezni~kom kolodvoru, pa smo te zgrade ga|ali.
Mi}o bi do{ao da nam donese informacije, a mi bismo potom postupili po
wegovom nare|ewu. On je bio u izravnoj vezi s JNA. Kad god bi nam zatre-
balo oru`ja ili municije, rekli bismo Mi}i i kasnije bismo ih dobili.
Mi}a je, pretpostavqam, svoja nare|ewa dobivao izravno od nekog koman-
danta JNA, ne znam od kojeg, a potom bi nas obave{tavao koje ciqeve da ga-
|amo. Od JNA smo dobivali i municiju. Imali smo nare|ewe da, ako Hrva-
ti zapucaju, uzvratimo vatru. To se doga|alo svakodnevno. Sr|an \uri} iz
na{e grupe, koji je tako|e bio ~lan [e{eqeve stranke, odlazio bi no}u sa
dva do ~etiri ru~na baca~a raketa (zoqe) i ga|ao minaret yamije. Yamija
se nalazila blizu grobqa, odmah ispod glavnog puta. I{ao je no}u, jer je mo-
rao na}i boqi poloàj za ga|awe, a da je to poku{ao u~initi dawu, Hrvati
bi ga primetili i pucali na wega. Nije mi poznato da je imao ikakvo nare-
|ewe da to ~ini. To je radio na svoju ruku. Nisam ~uo da mu je iko naredio
da to radi. Kasnije mi je pri~ao da je ga|ao samo minaret, a nije mi rekao u
kojoj meri je uspeo da ga o{teti, nego samo da ga je “sredio”. Neretva je du-
boka otprilike 70 do 80 metara. Uz reku postoji mnogo pe}ina i udubqewa
i to je podru~je poznato pod imenom Pe}ine. Te su pe}ine Hrvati navodno
koristili kao skladi{ta municije. U wima su se tako|e navodno dawu krili
607
i prelazili Neretvu radi diverzantskog dejstvovawa protiv srpskih jedi-
nica. U Mostaru nije bilo pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P-a).
Da sam ih video, prepoznao bih ih po wihovim oznakama. Na oznakama S^P-
a bila je mrtva~ka glava, dok je na oznakama SRS-a bio dvoglavi orao. U Mo-
staru je bilo pripadnika Crvenih beretki, ali ne znam ko je bio wihov ko-
mandant. Otprilike izme|u 16. i 18. maja 1992. godine dobili smo direkti-
vu od JNA da obustavimo vatru, jer je iz Ni{a trebalo da stigne padobran-
ska jedinica za posebne namene radi ~i{}ewa podru~ja Pe}ina. To je zatra-
ìo general Mom~ilo Peri{i} li~no. Meni je to nare|ewe izdao jedan ka-
petan JNA. Bio mi je predstavqen, ali ne se}am se kako se zvao. No}u smo
~uli neku buku, {to je zna~ilo da ni{ka jedinica izvr{ava svoj zadatak. Su-
tradan ujutro kapetan me obavestio da je operacija zavr{ena i da moèmo
da nastavimo sa svojim redovnim aktivnostima. O tome me je obavestio za-
to {to sam bio zaduèn za minobaca~ku jedinicu. Dana 19. ili 20. maja moj
komandir Mi}o mi je rekao da po|em s wim. Poveo me na jedno mesto koje se
zove Kula ili Konak, kojim se ranije sluìla JNA u Mostaru, ali u vreme
odràvawa sastanka tamo nije bilo vojnika JNA. Bilo je rano posle podne.
Nije mi bilo re~eno kakav }e to sastanak biti. Tamo se nalazilo otprili-
ke 10-15 qudi. Ve}inu tih qudi nisam poznavao, ali sam kasnije ~uo da su za-
duèni za razli~ite jedinice JNA. Pripadnici Crvenih beretki nisu
prisustvovali sastanku. Sude}i po broju prisutnih, mogu}e je da je Mom~i-
lo Peri{i} odrào sastanke i s drugim jedinicama, jer su qudi okupqeni
na tom sastanku bili zaduèni samo za jedan mali deo fronta. General
Mom~ilo Peri{i} je na sastanku bio u uniformi JNA. Stajao je nekoliko
metara daqe od mene. Rekao mi je: “No}as u 2.00 ~asa uni{ti}emo Mostar.
Ako trebate municije i oru`ja, uzmite ih sada. Ako vam ih ponestane, sno-
si}ete odgovornost. Nijedan ~ovek ne sme da bude bez zadatka”. Zatraìo
sam jedan bestrzajni top kako bi wime rukovala dvojica mojih qudi koja ni-
su imala zadatak. Peri{i} je rekao da }e se vatra obustaviti tek kad on to
naredi. Zatraìo sam jedan kamion s projektilima kalibra 60 mm i jedan
kamion s projektilima kalibra 82 mm, te 10 artiqerijskih projektila. Ka-
da sam pitao imamo li neki konkretan ciq ili zadatak, odgovorio je da ne-
mamo i da moramo pucati po ~itavom gradu. Morali smo sve da pripremimo
kako bismo bili spremni za napad. Napad je zapo~eo, kako je general Mom-
~ilo Peri{i} naredio, u 2.00 ~asa. Imali smo {est minobaca~a. Postavio
sam ih na odre|enoj udaqenosti jedne od drugih. Minobaca~ima su rukova-
la nas trojica, pri ~emu smo, s obzirom na nare|ewe da ne obustavqamo va-
tru, morali voditi ra~una da se wihove cevi ne zagreju do usijawa. U cevi
smo sipali vodu da ih rashladimo. U Kuli je uspostavqena neka vrsta pri-
vremenog komandnog centra. Nama koji smo imali neka komandna zaduèwa,
izdane su motorole kako bismo raportirali u komandni centar. Mi}o je od-
veo ostatak vojnika i rasporedio ih na razli~ite lokacije. Pred sam napad,
u {tab je stigao jedan mladi} iz Beograda, ~ije je ime bilo Oliver, a pre-
zime mu ne znam, koji je tamo ostao sve vreme izvo|ewa operacije. Pretpo-
stavqam da je u komandni centar bio poslan iz sedi{ta SRS-a u Beogradu
kako bi koordinirao dejstva dobrovoqaca SRS-a i JNA na terenu. Oliver
608
je imao dugu kosu, bio je visok otprilike 170 cm, star otprilike 25 godina,
pristalog izgleda. Mislim da je bio iz Srbije. Pre nego {to je otpo~eo na-
pad na Mostar, Mi}o i ja smo oti{li u komandni centar po motorole i {i-
fre za na{u grupu. Olivera sam upoznao tom prilikom u komandnom centru.
Upoznao nas je Mi}o. Re~eno mi je da }emo tokom operacije sara|ivati s
Oliverom. On je do{ao iz beogradskog sedi{ta SRS-a. Ne znam wegovu
strana~ku funkciju. Nikad ga nisam video u sedi{tu stranke. Napad je tra-
jao 30 sati. Nare|ewe za prekid vatre dobio sam od Olivera. Vatra je obu-
stavqena sutradan, otprilike u 8.00 ~asova. Oliver je po zavr{etku napada
oti{ao iz Mostara. Nisam se raspitivao da li smo uspeli i{ta pogoditi,
jer tom prilikom, kao {to se ~esto doga|alo i ranije, nismo imali konkre-
tan ciq. U Mostaru smo se zadràli jo{ pet-{est dana, a onda smo, 27. ma-
ja 1992. godine, oti{li. Vojska se nakon napada povla~ila iz Mostara, pa
smo i mi re{ili da se vratimo. Budu}i da smo od JNA dobivali svu logi-
sti~ku podr{ku, bez wihove podr{ke nismo mogli tamo da ostanemo. JNA
nam nije obezbedila nikakav prevoz za povratak. Tamo je poginulo vi{e od 30
{e{eqevaca, a mi ostali smo napustili Mostar u desetak ukradenih auto-
mobila. Nismo ih morali vratiti u sedi{te. Zadràli smo ih i kasnije
prodali. Tokom boravka u Mostaru nismo bili pla}eni, ali nam je JNA
obezbedila hranu, cigarete i uniforme. Proveo sam dva dana u bolnici u
Vrap~i}ima, ali nisam ~uo ni za kakve incidente niti ubistva na podru~-
ju Bora~kog jezera. U mojoj grupi nije bilo lokalnih dobrovoqaca SRS-a.
Grupa se sastojala iskqu~ivo od dobrovoqaca iz Beograda. Nakon toga sam
se jedno vreme odmarao kod ku}e, a potom sam krajem juna 1992. godine oti-
{ao u Bosanski [amac”.
Svoje doìvqaje iz Bosanskog [amca, Tot ovako opisuje: “Oti{ao sam
u sedi{te SRS-a u Beogradu da se raspitam da li je formirana grupa za od-
lazak na front. U sedi{tu sam sreo Petkovi}a. On mi je rekao da grupa jo{
nije formirana. Savetovao me da odem pravo u Bosanski [amac, pa sam, za-
jedno sa Draganom Kraji{nikom zvanim Hans i Sr|anom \uri}em, koje sam
zatekao u sedi{tu, tako i uradio. Dragan Kraji{nik i ja smo, ustvari, rani-
je bili jedno vreme zajedno u Oku~anima. Petkovi} nam je rekao da su na{i
qudi ve} tamo i da im se trebamo javiti. Uputio nas je da odemo u fabriku
tekstila “[it”, koja se nalazila u centru Bosanskog [amca, i da se tamo
raspitamo za ~lanove SRS-a. Nije nam dao nikakva imena. Putem smo vide-
li mnogo spaqenih hrvatskih i muslimanskih ku}a. Putem za Bosanski [a-
mac do{li smo do jednog kontrolnog punkta postavqenog na ulazu u Bijeqi-
nu, koji su dràli arkanovci. Oni su nas samo pregledali i propustili.
Oti{li smo pravo u fabriku “[it”. Srbi su kontrolisali ~itav grad. Do-
bili smo informaciju da je deo ~lanova SRS-a u Crkvini, a deo u Pelagi-
}evu (u pravcu Bijeqine). Oti{li smo u Pelagi}evo. ^lanovi SRS-a sme-
stili su se u jednoj ku}i, koja je sluìla kao komandni centar. Mislim da je
u Bosanskom [amcu bilo vi{e od 100 ~lanova SRS-a. Svi [e{eqevi dobr-
ovoqci u Bosanskom [amcu bili su registrovani kao pripadnici Prve po-
savske brigade. Ta nam je brigada u Bosanskom [amcu izdala oru`je. Ne
znam ko je bio komandant te jedinice. S wim nisam imao li~nog kontakta.
609
Poslani smo u selo Brvnik, koje se nalazi na otprilike 10 kilometara uda-
qenosti od [amca, blizu Save. Tamo je bila stacionirana jedna jedinica
JNA kojoj je trebalo da se javimo. Nije mi bilo poznato ko komanduje jedi-
nicom JNA u Brvniku. U Brvnik su nas poslali qudi iz sedi{ta SRS-a u
Pelagi}evu, zato {to su u selu postojali minobaca~i kojima niko nije umeo
da rukuje. U selu su bila tri minobaca~a. Mene su zaduìli za minobaca~-
ku grupu koja je wima rukovala. Dragan Kraji{nik je bio taj koji je stupio
u kontakt sa sedi{tem SRS-a u Pelagi}evu. Tokom boravka u Brvniku, na-
{i ciqevi su bili Domaqevac, Bok i O{tra Luka. Nisam primio nikakva
nare|ewa od JNA ili {taba u Pelagi}evu. S Pelagi}evom nismo imali ni-
kakav izravni kontakt. Ciqeve sam saznao od seqana. Imao sam kartu i vr-
{io sam svoju du`nost. Municiju smo dobili od jedinice JNA u Brvniku. S
pripadnicima JNA nismo uop{te razgovarali o na{im ciqevima. Oni su
imali svoje vlastite ciqeve i nare|ewa. S vremena na vreme odlazili smo
do Bosanskog [amca. Zalazili smo u jedan kafe, ~ijeg se imena ne se}am. U
tom kafeu u Bosanskom [amcu vi|ao sam Lugara i Debelog. To je bio jedini
kafe u Bosanskom [amcu i bio je prepun. îni mi se da je Lugar bio Debe-
lom pretpostavqeni. Mislim da je Lugar bio komandant dobrovoqaca SRS-a
koji su ve} bili u Bosanskom [amcu kad smo mi do{li. Ja nisam bio u we-
govoj grupi. Moja grupa je bila stacionirana u Pelagi}evu, ali ne se}am se
ko je bio moj komandant. Ne znam ko su Avram, Traqa, Zemunac i Ceca. Ni-
sam ~uo ni za koje od tih imena. U taj kafe su zalazili svi pripadnici pa-
ravojnih jedinica. Pozdravqali smo se, jer smo svi bili ~lanovi SRS-a.
Bilo je leto i nismo nosili prave uniforme. Kad smo i{li u Bosanski [a-
mac, nismo nosili uniforme i stoga nije bilo mogu}e razlikovati pripad-
nike razli~itih dobrovoqa~kih jedinica. Dragan Kraji{nik je voleo da
vozi, pa smo se odvezli u Crkvinu. On je upoznao neke me{tane koji su bili
srda~ni prema ~lanovima SRS-a. Nisam bio u skladi{tu poqoprivredne
zadruge u Crkvini. Nisam ~uo da je iko od ~lanova SRS-a pomenuo incident
u Crkvini. Lugar, Debeli i Beli bili su ~lanovi SRS-a. U Bosanski [a-
mac su poslani iz beogradskog sedi{ta SRS-a. To su mi oni sami rekli. Ni-
sam ~uo ni{ta o zato~eni~kim centrima. Samo sam ~uo da su pripadnici lo-
kalne policije odvodili Hrvate i muslimane u policijsku stanicu i da su
ih mu~ili. Nisam ~uo ni{ta o zato~ewu Hrvata i muslimana u sredwoj {ko-
li i osnovnoj {koli u Bosanskom [amcu. U junu 1992. godine oti{li smo u
Novi Milo{evac radi proboja posavskog koridora. Operacija je trajala
dva dana i otprilike pet-{est dana kasnije vratili smo se u Brvnik. Iz Bo-
sanskog [amca smo oti{li krajem avgusta i vratili se u Novi Sad. Mogli
smo oti}i kad god smo hteli. Niko mi nije naredio da se vratim, nego sam
u Novi Sad oti{ao na svoju ruku. Javio sam se u komandni centar u Pela-
gi}evu kako bih ih obavestio da odlazim, a oni su mi izdali putnu ispra-
vu, u kojoj su bili navedeni moji li~ni podaci i odredi{te. Nisam stupio
u kontakt sa ~lanovima SRS-a ni u Beogradu ni u Novom Sadu. Nisam imao
nikakvog kontakta sa {ama~kim rukovodiocima. Mogu}e je da sam ih video
u kafeu, ali nisam znao kako izgledaju. U Bosanskom [amcu sam od Prve
posavske brigade dobio platu za mesec dana. Ne se}am se iznosa koji sam
610
primio. Moj drug Sr|an \uri} poginuo je negde izme|u Milo{evca i Ga-
revca u Bosni”.
Na red je potom do{ao odlazak 1993. godine u Srpsku Krajinu: “Pono-
vo sam se odmarao kod ku}e, otprilike pet meseci, a onda sam putem medija
saznao da je Hrvatska otpo~ela veliku ofanzivu u Kninskoj krajini. Oti-
{ao sam u sedi{te SRS-a u Novom Sadu. Tamo je bio jedan ~ovek koji se pre-
zivao Jovanovi} i on mi je rekao da pri~ekam dan-dva. Dva dana kasnije, 22.
januara 1993. godine, ponovo sam oti{ao u novosadsko sedi{te stranke. Ta-
mo je bio jedan autobus pun qudi, otprilike 45 dobrovoqaca. Grupom je ko-
mandovao Jovanovi}, koji je po{ao s nama. Trebalo nam je otprilike 45 sa-
ti da iz Novog Sada stignemo do Knina. Ovog puta smo uniforme, oznake,
oru`je i municiju dobili od vojske Krajine. Dobili smo wihove oznake i
uniforme, ali smo smeli nositi kokarde. Sme{teni smo u kasarni u centru
Knina. Registrovani smo kao pripadnici Vojske Krajine. Bili smo u Bere-
tama, mestu ~etiri kilometara udaqenom od Gospi}a. Tamo smo oti{li po
direktivi, ali budu}i da nije bilo borbi, samo smo pazili da Hrvati ne bi
napali Srbe s le|a. Od vojske Krajine smo dobili hranu i odre|enu svotu
novca. Ne se}am se koji sam iznos primio. Tamo su bili i arkanovci, koji su
u~estvovali u operacijama. Nije mi poznato pod ~ijom su komandom arka-
novci bili. ûo sam da se tada tamo nalazio i Arkan, ali ga nisam video.
Ostali smo ne{to mawe od mesec dana. Ofanziva je zavr{ila i vratili smo
se u Novi Sad. îm sam se vratio iz Knina, raskinuo sam vezu sa SRS-om. Ra-
dikalna stranka se pokazala potpuno druga~ijom od onoga {to sam zami-
{qao i o~ekivao. Kad je u Srbiji uveden vi{estrana~ki sistem, o~ekivao
sam da }e SRS napraviti zna~ajne promene u dràvi i time poboq{ati kva-
litet ìvota gra|ana, ali se ispostavilo da je to nacionalisti~ka stran-
ka, koja nas je samo jo{ dubqe uvukla u rat. SRS sam napustio u februaru
1993. godine. U julu 1994. godine oti{ao sam u Biro Republike Srpske u Be-
ogradu da se raspitam kako mogu da se prikqu~im VRS-u. Ispostavilo se da
se regrutovawem dobrovoqaca bavi jedna druga sekcija. Oti{ao sam na to
mesto i tamo sam upoznao majora \ogu, ~ije ime ne znam. Dao sam mu svoje
li~ne podatke. Rekao sam mu da sam ve} bio na rati{tu kao ~lan SRS-a. Ta-
ko|e sam mu dao podatke o svojem ranijem ratnom rasporedu. Major mi je dao
jednu zatvorenu kovertu, koju sam trebao odneti u Han Pijesak. Nije mi po-
znato da li su postojali neki uslovi za prikqu~ivawe VRS-u, ali budu}i da
sam odsluìo rok u JNA i da sam imao iskustvo s rati{ta, ja sam mogao pri-
stupiti. Tog istog dana oti{ao sam u Han Pijesak. Tamo je sedeo jedan ofi-
cir VRS-a, kojem sam predao kovertu, a on je zabeleìo moje li~ne podatke
u kompjuter i uputio me da se javim u kasarnu “Slavi{a Vajner î~a” u Lu-
kavici, u Sarajevu. Javio sam se kapetanu Ne|i Batini}u, koji je bio koman-
dir minobaca~ke jedinice. Imali su minobaca~e kalibra 60, 82 i 120 mm,
ali ja nisam bio obu~en za rukovawe minobaca~ima od 120 mm. Me|utim, za
minobaca~e od 120 mm nije bio zaduèn Batini}. Tokom mog boravka u Luka-
vici nije bilo minobaca~kih dejstava. Imali smo razli~ite zadatke. For-
mirane su grupe od po pet qudi, ~ije su smene trajale po 15 dana. Oti{li smo
na Treskavicu, gde je bio front. Tamo su bili postavqeni minobaca~i.
611
Nare|ewa smo primali iz {taba. Komandanti u {tabu su se od vremena do
vremena mewali. Tamo je bila raspore|ena Prva sarajevska brigada, kojom
je komandovao general Milo{evi}. Woj je bila pot~iwena oklopno-meha-
nizovana brigada pod komandom pukovnika Stojanovi}a. Moj komandant,
Batini}, bio je pot~iwen pukovniku Stojanovi}u. O ciqevima se odlu~i-
valo u {tabu, a mi smo izvr{avali nare|ewa. Nakon 15 dana, odlazili smo
u kasarnu i tamo ostajali narednih mesec dana. U kasarni je uvek postojao
jedan tim u rezervi. U tom periodu nisam imao nikakva konkretna zaduè-
wa, osim deùrstva. Za mog boravka u kasarni u Lukavici nije otvarana va-
tra iz artiqerijskog oru`ja. Posle mesec dana vra}ali smo se na Treskavi-
cu. Tako smo se mewali do kraja maja 1995. godine. U maju 1995. preme{ten
sam u mehanizovanu jedinicu. Jedinica je bila raspore|ena u Ozrenskoj uli-
ci, koja je najduà ulica u Sarajevu. Imala je tri oklopna vozila i dva mi-
nobaca~a. Minobaca~ima je do mog dolaska rukovao jedan lokalni pripad-
nik VRS-a koji se zvao Nikola Rajili}. Ja sam ga zamenio. S tom jedinicom
sam ostao do kraja. Jedinicom je komandovao major \uri}, ~ijeg se imena ne
se}am. On je bio zaduèn za oklopna vozila i minobaca~e. Budu}i da tada
nije otvarana artiqerijska vatra, povremeno smo se preme{tali na Treska-
vicu. Vatru sam otvorio samo jednom, i to krajem avgusta 1995. u sarajevskom
nasequ Grbavica. Tada sam bio u izravnoj vezi s na{om pe{adijom. Major
\uri} je primio nare|ewe iz {taba, koje nam je prosledio, a mi smo ga iz-
vr{ili. Ga|ali smo muslimansku pe{adiju koja je napadala snage na fron-
tu. U izjavi koju sam dao AID-u, u desetom paragrafu na drugoj strani sto-
ji: “Ispalio sam vi{e projektila od 60 mm na Hrasno brdo, na poloàj mi-
nobaca~kih baterija Armije BiH u Vara`dinskoj ulici, blizu izlaza na za-
obilaznicu i u okolinu rezervoara vode na Hrasnom brdu”. Ta re~enica
treba da glasi: “Nisam ispaqivao projektile na Hrasno brdo, na poloàj
minobaca~kih baterija Armije BiH u Vara`dinskoj ulici, blizu izlaza na
zaobilaznicu i u okolinu rezervoara vode na Hrasnom brdu”. U jedanaestom
paragrafu na drugoj strani moje izjave AID-u navode se imena qudi iz mo-
je grupe, koji su bili pod komandom Srpka Pandurevi}a i nisu bili ~lano-
vi SRS-a. Borili su se u sastavu minobaca~ke baterije na Prqavom brdu i
rukovali minobaca~ima kalibra 120 i 82 mm.
Slede}e tri strane izjave sadrè opis Totovog u~e{}a u ratu na pod-
ru~ju Sarajeva. On tu daje i komentare svoje ranije izjave, date AID-u, po-
{to je jedno vreme bio u muslimanskom zarobqeni{tvu. Zatim govori o
sporadi~nim susretima sa ~lanovima SRS na Grbavici: “Na Grbavici je bi-
lo ~lanova SRS-a, a tamo se nalazio i wihov {tab. Komandant je bio Slav-
ko Aleksi} zvani Vojvoda. Na Grbavici je bilo otprilike 100 ~lanova
SRS-a. Nisu bili pod komandom VRS-a, nego su delovali samostalno. S
Aleksi}em sam se vi|ao, ali nismo bili drugovi. ^lanovi SRS-a su se sa-
stajali u kafeu “LM”. Razgovarali smo o na{im ratnim iskustvima. Imena
koja sam naveo u svojoj izjavi AID-u su imena qudi s kojima sam razgovarao.
Razgovarao sam sa Sr|anom Mi{i}em zvanim ]enta iz Beograda i @arkom
zvanim Dupli. Slobodana \urkovi}a dobro poznajem. Oni su bili lokalni
~lanovi SRS-a. O likvidaciji muslimanskog i hrvatskog stanovni{tva na
612
Grbavici i na Vracama ~uo sam od tih qudi s kojima sam razgovarao u kafeu
“LM”. Mogu}e je da su Papi}, ]enta, @arko zvani Dupli, Ma|ar i Tri{a
u~estvovali u likvidaciji Hrvata i muslimana, ali to nisam video. Svi su
bili ~lanovi grbavi~kog SRS-a. Svi ostali podaci koje sam naveo u izjavi
AID-u su ta~ni. Tokom dve godine nismo primili nikakvu platu. Dobiva-
li smo samo komad papira na kojem je pisalo da }emo biti pla}eni posle ra-
ta. Nisam ~uo nikakve podatke o incidentu u vezi s Jevrejskim grobqem.
Nije mi poznato da su pripadnici jedinica SRS-a na Grbavici po~inili
ikakav zlo~in, ubistvo ili pqa~ku. Ne znam ni za kakva druga ubistva koja
je navodno po~inio Aleksi} ili wegova jedinica. Ne znam za ubistvo dva
~lana muslimanske porodice Pecar u junu 1992. godine, koji su bili progna-
ni iz svojih ku}a na Grbavici, a kasnije su ubijeni u unakrsnoj vatri izme-
|u bosanskih Srba i ABiH. Nisam ~uo da je u julu 1992. godine na Grbavici
ubijena muslimanska porodica Imamovi}. Nisam video da je Vojislav [e-
{eq ili neko od vo|a SRS-a ili S^P-a iz Beograda posetio Grbavicu. Ne
bih mogao razlikovati pripadnike S^P-a i SRS-a. Morao bih prvo s wima
(pripadnicima S^P-a) da razgovaram. Da su u uniformi, mogao bih ih raz-
likovati po oznakama. Nisam ~uo da je Sr|an Mi{i} u jesen 1995. godine za-
klao jednog zarobqenog vojnika Armije BiH na brdu iznad mosta u Ilovi-
ci. Nisam bio pozvan ni na jedan sastanak u beogradskom ili novosadskom
sedi{tu SRS-a, jer sam bio samo dobrovoqac. @iveo sam u stanu (u ulici
Bratstva i jedinstva) koji sam dobio od VRS-a. Dana 1. februara 1996. godi-
ne bio sam u jednom kafeu s drugovima i napio sam se. Putem ku}i odjednom
sam shvatio da sam na muslimanskoj strani. Kad sam do{ao do muslimanskog
kontrolnog punkta, tamo sam pretu~en. Dva civila su me odvela u kancela-
riju AID-a. Dva-tri dana kasnije morao sam da dam izjavu. Svakodnevno su
mi postavqana razli~ita pitawa. Izjava koju ste mi pokazali mnogo je kra-
}a od zavr{ne verzije one koju sam potpisao. Tamo sam proveo mesec dana.
Nakon toga sam preme{ten u sredi{wi zatvor u Sarajevu. U zatvoru sam
bio pritvoren, ~ini mi se, dva i po meseca. Protiv mene je podignuta optu-
`nica za ratne zlo~ine zbog ispaqivawa projektila od 82 mm na civile u
Vrbovskoj ulici. Tom prilikom, konkretno, niko od civila nije poginuo, a
otprilike devet ih je raweno. Ja s tim nemam nikakve veze, jer sam, kad se to
dogodilo, bio u Lukavici. Jedno ve~e mi je straàr rekao da se spremim da
iza|em. Dobio sam pismeno re{ewe sudije. Nakon toga sam odveden u ~eka-
onicu, gde su bili pripadnici ènevskog Crvenog krsta. Uzeli su mi li~ne
podatke i pitali me gde èlim da me odvedu. Rekao sam da èlim da me od-
vezu na Pale. Napoqu me ~ekao jedan ameri~ki yip, u kojem su bila dvojica
vojnika i jedan diplomata. Taj mi se ~ovek predstavio, ali nisam mu zapam-
tio ime. Raspitivao se o mom zdravqu i situaciji. Odveli su me u kancela-
riju Predsedni{tva RS-a na Palama. Tamo su me do~ekale TV ekipe i Mom-
~ilo Kraji{nik. Neko vreme sam ~ekao, jer su Kraji{nik, taj diplomata i
neki drugi funkcioneri imali sastanak, me|utim, nisam pratio o ~emu
razgovaraju. Kasnije sam odveden u hotel “Panorama”. Do~ekalo me ~etvoro
qudi koji su sprovodili istragu o ratnim zlo~inima. Ne se}am im se ime-
na. I{ao sam autobusom, s jednim od Kraji{nikovih qudi, budu}i da nisam
613
imao nikakve isprave. Taj mi je ~ovek pomogao da pre|em granicu. Mislim
da je to bila samo razmena zarobqenika”.
844. (poverqivo) Delovi transkripta svedo~ewa Josipa ôvi}a u pro-
cesu miletu mrk{i}u i drugima, prihva}eni po pravilu 92kvater. ôvi}
opisuje svoje angaòvawe u hrvatskoj “odbrani” Vukovara, pa na direktno
pitawe da li ne{to zna o kori{}ewu razglasa “u borbi protiv vukovarskih
braniteqa”, on odgovara: “Jesam, znao sam i ~uo sam, i to je bio direktan
razglas ovaj... i glas [e{eqa, ovaj, ~etnika [e{eqa. Mi smo zvali [e{eq
po prezimenu i on se kretao i to su i braniteqi wih vidjeli i rekli su, a
mi smo i pre, mi smo ga prepoznali po glasu. On se kretao od vojarne do na-
seqa Petrova gora i onda je pozivao obi~no usta{e da se svi predaju i ~ak
na, od wega smo ~ak prvi puta saznali da je na{ Blago Zadro poginuo i da
}emo biti pobijeni isto kao Blago Zadro ako se ne predamo”. ôvi} tvrdi
da je na “Veleprometu” ubijeno vi{e qudi nego na Ov~ari, a kad ga je tuì-
lac pitao ko je zarobqenike “odvodio u ciglanu da ih tamo ubiju?”, ôvi}
je odgovorio: “Ovaj, odvodili su ih {e{eqevci, ~etnici”. Ostatak wegovog
svedo~ewa odnosi se na zarobqeni~ke logore u kojima je boravio. U unakr-
snom ispitivawu na jednom mestu je jo{ pomenuo da su JNA, teritorijalci
i {e{eqevci zajedno napadali.
845. Dve karte vukovara i dve fotografije “veleprometa” koje su uz
ôvi}evo svedo~ewe preuzete iz predmeta mrk{i} i drugi.
846. Dopuna izjave koju je Zoran Tot dao 12. februara 1996. godine u Sa-
rajevu agenciji za istrage i dokumentaciju (aiD). Detaqi su uglavnom po-
dudarni s delovima izjava datim ha{kim istraìteqima, a na jednom mestu
kaè: “Poznato mi je da je jedinica “~etnici” pod komandom vojvode Alek-
si} Slavka, sastavqena od dobrovoqaca i pod direktnom su komandom Srp-
ske radikalne stranke, a u pojedinim akcijama {irih razmjera pod koman-
dom Glavnog {taba VRS i generala Milo{evi}a. Wihov zadatak je bio
uglavnom ~i{}ewe terena i tiha likvidacija, i brojala je oko 100. Bilo je
dobrovoqaca iz inostranstva, i to: 1 Japanac, 1 Bugar, 2 êha, 2 Rusa, 1 [ve-
|anin, 1 Ma|ar, te dobrovoqaca s Grbavice i iz Srbije”.
847. (poverqivo) izjava svedoka osmana kadi}a od 25. aprila 2004. go-
dine, data ha{kim istraìteqima.
849. (poverqivo) mapa grada mostara.
850. (poverqivo)
851. (poverqivo) kratak video-insert, verovatno snimak ekshumacije
u uborku, na kome se ~uje novinar koji govori: “ispod sru{enog Carinskog
mosta voda je izbacila ovaj le{, o~ito svezanog ~ovjeka i vjerojatno ~et-
ni~ke `rtve za vrijeme wihovog boravka u Bijelom poqu. Tu su prona|ene
i masovne grobnice na smetli{tu Uborak, gdje su ~etnici zakopavali nevi-
no pobijene civile”.
614
851. (poverqivo) identifikovani le{evi s lokaliteta uborak.
(Ponavqawe broja 851 je gre{ka tuìla{tva, koje je dva dokazna predmeta
navelo pod istim brojem – prim. V. [.)
852. (poverqivo) medicinski izve{taj osmana kadi}a.
853. (poverqivo) Zvani~ni izve{taj Centra slu`bi bezbednosti mo-
star o identifikaciji 88 le{eva lica sa uborka, “koja su ubili ~etnici”.
854. (poverqivo) izjava svedoka esada Fazli}a od 13., 23. i 25. septem-
bra 1996. godine, prihva}ena po pravilu 92kvater. On govori kako su ga 12.
maja 1992. godine arkanovac Ni{ki i dva Srbina me{tanina prinudno od-
veli na Staru ekonomiju kod Zvornika. Sve vreme opisuje mu~ewa kojima su
zato~eni muslimani izlagani od strane arkanovaca. Samo na jednom mestu
kaè: “Jednog drugog dana, ne se}am se ta~no kada je to bilo, u prostoriju su
do{la ~etvorica ili petorica {e{eqevaca. Bego Bukvi} je zbog bola kle-
~ao na koqenima, a jedan od {e{eqevaca ga je upitao za{to tako sjedi. Re-
kao mu je da nije u yamiji. Zatim su naredili Begi da ustane i iza|e iz pro-
storije. Uz veliki napor uspio je iza}i. ûli smo kako mu nare|uju da tr~i.
Nismo mogli vidjeti da li on tr~i ili ne, ali ja sam ~uo dva pucwa. Neko-
liko minuta kasnije, odvukli su ga natrag i poku{ali da ga postave da sto-
ji na ulazu. Na le|ima su mu noèm urezali krst, a na nogama ispod oba ko-
qena je imao dvije rane. Bego nije mogao sam stajati, tako da su ga ti Srbi
pridràvali. Tako|e sam vidio da mu je desna slomqena (ta ruka mu je visi-
la). Jedan ~etnik je rekao drugom da mu Bego nije htio pruìti ruku. Taj dru-
gi ~etnik probo je Begu noèm ispod desne ruke, tako da je prokrvario. U
tom trenutku, drugi ~etnik pucao je Begi u potiqak iz {korpiona. Metak
je pro{ao Begi kroz glavu i iza{ao na tjeme zajedno s krvqu i komadima mo-
zga. Bego je pao na le|a. êtnici su bili veoma fascinirani velikom ru-
pom na Beginoj glavi. Jedan od ~etnika prevrnuo je nogom le{ na stomak. Je-
dan od wih je stao na le{ jednom nogom, a drugu nogu je stavio pod wegovu
bradu i podigao je tako da glava bude prislowena uz stopalo. Ostavili su
ga u tom poloàju. Le{ je pao na stranu. Nekoliko sati kasnije, neki ~etni-
ci su iznijeli le{ iz prostorije”. Fazli} jo{ na nekoliko mesta govori o
~etnicima, ali vi{e nikada ne pomiwe {e{eqevce.
855. Deo transkripta svedo~ewa za{ti}enog svedoka vS-1063 esada
Fazli}a u predmetu milo{evi} 29. oktobra 2003. godine (poverqivo) i to
je prihva}eno po 92kvater. U uvodnom rezimeu wegove pismene izjave tuì-
lac, izme|u ostalog, kaè: “Tokom slede}a ~etiri dana i no}i razli~ite
grupe dolazile su u zgradu i tukle sve zato~enike. Me|u wima su bili arka-
novci, {e{eqevci, “@ute ose”, “Beli orlovi” i drugi”. Obja{wavaju}i u
unakrsnom ispitivawu kako je prepoznavao te razli~ite grupe, Fazli} je
rekao: “Ti qudi koji su nas tukli, kad nas tuku kaù nama – “Vidite kako tu-
ku {e{eqevci”. Drugi kad do|u da tuku, pitaju nas – “Znate li ko su “Beli
orlovi”?” Po tome smo prepoznavali ko su oni. Sami su se odavali”.
615
856. (poverqivo) rezime li~nih podataka esada Fazli}a.
857. (poverqivo) izjava aleksandra Filkovi}a od 1., 24., 26. i 27. jula
2003. godine, prihva}ena po pravilu 92kvater. Filkovi} je bio Hrvat, ofi-
cir i pripadnik 51. mehanizovane brigade JNA. Opisuje prve dane oruà-
nog sukoba. Prvi put dobrovoqce SRS pomiwe na ~etvrtoj strani izjave u
slede}em kontekstu: “Jedno ve~e, polovinom jula, nai{ao je autobus prevo-
zni~kog preduze}a “Lasta” sa oko 50-60 nenaoruànih qudi, koji su na sebi
nosili ~etni~ka obele`ja. Na autobusu je bila istaknuta ~etni~ka zastava
sa mrtva~kom glavom. Jedan od qudi iz autobusa je bio moj li~ni poznanik
Savo Senadinovi} iz Zrewanina, tada{wi potpredsednik SRS-a (Srpska
radikalna stranka) u Zrewaninu. On je tu zaustavio autobus da mi se javi. U
razgovoru mi je rekao da oni odlaze ~amcima preko, ali no}u, da nama malo
pripreme teren za na{ dolazak. Nije rekao ko ih je poslao. JNA tada nije
imala veze sa wima, ili bar taj nivo komandovawa gde sam se ja nalazio ni-
je sa wima imao veze. Do{ao je major Gluvi}, moj pretpostavqeni, jedan od
zamenika komandanta bataqona, i strogo mi rekao: “Filkovi}u, {ta }e ~et-
nici u logoru JNA?”. Ja sam odgovorio da mi je to poznanik i da }e odmah
oti}i da bih se oslobodio neprijatnosti. Kasnije sam od navedenog Save
Senadinovi}a doznao da su te grupe odlazile u Prigrevicu, gde je postojao
centar Srpskog ~etni~kog pokreta za wihovo ilegalno prebacivawe u srp-
ska sela u Hrvatskoj. O tome je pisala i {tampa”.
O dobrovoqcima op{irnije govori tek na desetoj strani izjave: “Iz-
me|u 20. i 25. 10. 1991. godine, major iz komande brigade, ~ijeg se imena ne se-
}am, doveo je kod komande ~ete dva autobusa qudstva za popunu. Meni je pre-
dao 40 mu{karaca i dve devojke, a ostalih 40 mu{karaca je poslao na popu-
nu u 2. mehanizovanu ~etu, koja je tada bila stacionirana u selu Aqma{. Po
preuzimawu qudstva, saznao sam da su oni u JNA do{li kao dobrovoqci
upisom preko filijala SRS. Po partijskoj pripadnosti, nisu svi bili ~la-
novi SRS-a, ali su se za u~e{}e u ratu prijavili preko ove stranke. Po{to
su na taj na~in prikupqeni, proveli su sedam dana u jednoj kasarni JNA u
Novom Sadu. Tu su zaduìli uniforme JNA i imali kratku obuku, izme|u
ostalog i bojevo ga|awe. Ovo je bila prva grupa dobrovoqaca koja je do{la
u moju jedinicu. Nakon ovoga, ja sam li~no primio u svoju ~etu jo{ jednu gru-
pu dobrovoqaca krajem novembra 1991. godine, ali su oni pobegli u roku od
dva dana. Druge jedinice iz moje brigade su od tada tako|e primale grupe do-
brovoqaca, a pri komandi bataqona je postojala jedna stalna grupa dobro-
voqaca. Pored radikala, bilo je i dobrovoqaca koji su se po drugoj liniji
prikqu~ivali JNA, ali ne znam na koji na~in je to bilo organizovano. Na-
vedeno qudstvo sam primio u jedinicu i po ustaqenoj praksi ih zaduìo
pripadaju}im li~nim naoruàwem (automatska pu{ka ili pu{komitraqez
sa 5 okvira, odnosno 150 metaka, i jedna do dve ru~ne bombe). Svakom dobr-
ovoqcu je tako|e podeqen po jedan {lem i za{titna maska. Tako|e su mogli
da koriste ru~ne raketne baca~e tipa “zoqa”, koje smo imali u velikom bro-
ju. Popuna gorenavedenim dobrovoqcima je izvr{ena po standardnoj proce-
duri kojom je i ranije vr{ena popuna jedinice rezervnim sastavom. Obi~no
616
bih od strane nekog od stare{ina iz komande bataqona bio pozvan na neku
obli`wu lokaciju gde su autobusi dovozili qudstvo. Stare{ine iz koman-
de bataqona su raspore|ivali qudstvo za popunu ~eta. Na licu mesta, pre-
uzimao bih meni dat broj qudi, a zatim ih razvrstavao po vodovima prema
potrebama svoje jedinice. Podela oru`ja i municije spadala je u prvi red
hitnosti pri izvr{ewu popune. Dobrovoqci su tokom prijema tretirani
isto kao rezervisti. Popuna jedinice qudstvom preko SRS bila je rezultat
vrlo tesne saradwe SRS i rukovode}ih struktura JNA. Ne znam da li su ovi
dobrovoqci SRS imali kontakte sa SRS po dolasku u jedinice JNA. Svr-
ha ovakve popune je bila ta da se dobije qudstvo koje }e hteti da ide napred,
jer rezervisti nisu hteli da se bore. Sporedni efekti su se ogledali u dra-
sti~nom padu discipline, jer oni u su{tini nisu priznavali postoje}u ko-
mandnu strukturu na terenu. Smatrali su da, samim tim {to su tu dobrovoq-
no, ne moraju da se uklapaju u norme. Po{to su se tada u aktivnom sastavu je-
dinice nalazili vojnici drugih nacionalnosti osim srpske, tu se stvorila
sloèna situacija, s obzirom na ekstremne stavove koje su radikali imali
o nacionalnom pitawu. Dotada{wa zvani~na obele`ja na vojnim unifor-
mama, a tu mislim na petokraku, izgubila su na zna~ewu, po{to su radikali
uglavnom nosili {ajka~e i {ubare sa kokardama. Tako|e, propis iz Pravila
slu`be o obaveznom brijawu je potpuno izgubio na bilo kakvom zna~ewu, jer
je veliki broj dobrovoqaca iz SRS vrlo rado nosio duga~ke brade i kose i
uporno odbijao da to promeni. S obzirom na sve navedeno, utisak koji bi ne-
ko spoqa dobio o ovakvoj jedinici, ~iji su sastav pored radikala ~inili i
aktivni vojnici i rezervisti, bio bi izuzetno negativan, jer je jedinica
odavala sliku koja pre podse}a na “razbojni~ku druìnu” nego na regular-
nu vojsku. Moja ~eta je konkretno brojala oko 150 vojnika, od ~ega je najma-
we bilo aktivnih vojnih lica. Recimo da je od ukupnog broja bilo 40 dobr-
ovoqaca i 70 rezervista. Posle 25. 10. 1991. godine, komandant bataqona,
major Milenko Luki}, na~elnik {taba brigade potpukovnik Zoran Jovano-
vi}, komandir tenkovske ~ete kapetan Tomislav Mr~ela, komandir minoba-
ca~ke baterije 120 mm kapetan @eqko Nagli} i ja, odlazimo u selo Br{a-
din na silos gde se nalazila artiqerijska osmatra~nica i IKM Novosad-
skog korpusa JNA. Sa silosa smo osmatrali Borovo naseqe, koje su dràle
hrvatske snage i koje je trebalo da bude ciq predstoje}eg napada. Pri pome-
nutom odlasku nisu dobijeni nikakvi konkretni zadaci, izuzev {to je meni
od strane na~elnika {taba brigade, potpukovnika Zorana Jovanovi}a nare-
|eno da u predstoje}em napadu obavezno povedem Vladicu Tomi}, radnicu iz
Temerina staru 25-26 godina, devojku dobrovoqca SRS koju sam pomenuo, ka-
ko bi svojim prisustvom u napadu uticala na to da mu{karci ne po~nu da be-
è. Na IKM su bili visoki oficiri JNA iz Novosadskog korpusa. Me|u
wima je bio i na{ na~elnik brigadne artiqerije koji je komandovao vatr-
om. Tada se ve} 24 sata dnevno bombardovalo. Na {irem podru~ju okruèwa
Borova naseqa i Vukovara su bili raspore|eni delovi te{ke artiqerijske
brigade iz Rume koji su prakti~no 24 sata bombardovali”.
617
Op{irno potom govori o Arkanovom angaòvawu i wegovoj saradwi s
JNA, pa se opet vra}a na dobrovoqce SRS: “Radikali koji su bili pod mo-
jom komandom po~eli su da zalaze u hrvatske ku}e u nasequ i pqa~kaju. To su
uglavnom bili qudi koji su pripadali marginama dru{tva. Wihov obrazov-
ni nivo je bio veoma nizak i uglavnom su bili nezaposleni. Ja sam na pqa~-
ku upozorio komandanta Milenka Luki}a, na {ta mi je odgovoreno da im se
ne treba suprotstavqati, jer i tako nemamo nikog ko }e da ide napred, tako
da je zauzet stav da ih ne treba stavqati pod strogu vojnu disciplinu”.
Radikale pomiwe i u slu~aju predaje skloni{ta preduze}a “Borovo ko-
merc”: “Na predaji su glavnu ulogu imali radikali okupqeni oko Branka
Avramovi}a, po{tanskog slu`benika iz Kosova Poqa. Branko Avramovi}
se u periodu posle 10. 11. 1991. godine nametnuo majoru Milenku Luki}u i
nalazio se u wegovoj blizini kao osoba od nekog posebnog poverewa. Iz
skloni{ta je ukupno iza{lo oko 1.500 qudi. Rawenika je bilo oko 200. Ope-
raciju predaje je direktno organizovao major Milenko Luki}, sprovodio je
Branko Avramovi}, a kontrolisali su je ostali radikali. Prilikom pre-
daje, iz skloni{ta su izlazile osobe svih starosnih doba. Bilo je beba od
par meseci, ro|enih u skloni{tu, do jako starih qudi. Pri izlasku je izvr-
{ena trijaà – u jednoj koloni su bili ène, deca i starci, a u drugoj mu-
{karci. Prema mojim saznawima, ène i deca sa predaje su utovareni u
autobuse i preko Bosne preba~eni za Hrvatsku. Sa rawenicima ne znam {ta
je bilo, niti sam ikad saznao. Pre zavr{etka utovara rawenika, Branko
Avramovi} je po~eo sa svojom grupom radikala i sa nekim lokalnim Srbi-
ma koji su se tu pojavili da tu~e zarobqenike mu{karce. Branko Avramo-
vi} ih je tukao par~etom debelog konopca. Kapetan Tomislav Mr~ela je ta-
ko|e u~estvovao u premla}ivawu zarobqenika. Upozorio sam da se zaro-
bqenici ne tuku, ali me nije niko poslu{ao. Posle izvesnog vremena, nai-
{ao je major Milenko Luki} i pitao me za{to se tuku zarobqenici. Po{to
sam bio revoltiran, ja sam mu drsko odgovorio da ih tuku wegovi qudi, te
da sam ja naredio da se ne tuku. On je umirio situaciju i upozorio radikale
i ostale koji su se tu zatekli da sam ja li~no odgovoran za zarobqenike”.
858. (poverqivo) Prilog sa ispravkama koje je Filkovi} dao na tekst
svoje izjave.
859 . (poverqivo) Transkript svedo~ewa aleksandra Filkovi}a u pro-
cesu Slobodanu milo{evi}u od 27. novembra i 2. decembra 2003. godine. U
celom transkriptu skoro da nema ni{ta vredno pomena, osim {to je prija-
teq suda Branislav Tapu{kovi} na zatvorenoj sednici zatraìo da objasni
jedan segment svoje pisane izjave: “Rekli ste ovde, da je tih dana po~etkom
novembra Mile Risti}, radikal iz [apca, tako ste ga nazvali, dobrovoqac,
odsekao u{i koje ste pomenuli, doneo ih na poloàj va{e ~ete i nabio ih je
na {tap, {to ga je naizgled u~inilo vrlo ponosnim. “Ja sam mu naredio”, ka-
ète, “da zakopa te u{i. Jedan od vojnika po ugovoru, ~ijeg se imena ne se-
}am je po~eo da povra}a kada je video te odse~ene u{i, a ostali prisutni ra-
dikali su mu se smejali”. Da li je to ta~no?” Filkovi} je odgovorio potvrdno,
618
ali na daqa uporna Tapu{kovi}eva insistirawa za{to taj slu~aj nije pri-
javio nadle`nim vojnim organima, Filkovi} nije bio u stawu da pruì bi-
lo kakav ozbiqniji odgovor.
860. (poverqivo) Zapisnik o primopredaji du`nosti od 4. aprila 1991.
godine, iz koga se vidi da je kapetan aleksandar Filkovi} preuzeo du-
`nost komandira 1/2. mb.
861. (poverqivo) grafi~ki prikaz mirnodopske strukture 51. motori-
zovane brigade.
862. (poverqivo) Zapovest za mar{ komandanta 2. mb od 1. jula 1991. go-
dine, koju je izdao komandant bataqona potpukovnik mirko Bro}eta.
863. (poverqivo) Zapovest za mar{ i odbranu od 27. jula 1991. godine sa
istim potpisom.
864. (poverqivo) novinski ~lanak “Zastava – garancija mira” s Fil-
kovi}evom fotografijom, u kome stoji da su aleksandar Filkovi} i voj-
nik Boban Dimov u erdutu, “s napu{tene tvr|ave skinuli {ahovnicu i po-
stavili jugoslovensku zastavu”.
865. (poverqivo) re{ewe o dvostrukom trajawu radnog staà aleksan-
dru Filkovi}u od 28. juna do 2. oktobra 1992. godine. Re{ewe izdato 4. apri-
la 1994. godine.
866. naredba od 13. aprila 1994. godine o prestanku profesionalne voj-
ne slu`be aleksandru Filkovi}u.
867. Fotografija raznih artiqerijskih sistema.
868. (poverqivo) Transkripti svedo~ewa za{ti}enog svedoka vS-027
Jovana Dulovi}a u procesu Slobodanu milo{evi}u od 18. oktobra 2002. go-
dine. U glavnom ispitivawu Dulovi} je prepoznao moju fotografiju, pa po-
tom fotografiju Miroslava Vukovi}a êleta, za koga kaè da je u Zvorni-
ku bio komandant jedne oruàne grupe {e{eqevaca. Za Kamenog tako|e ka-
è da je {e{eqevac, kao i za Mi}u Teodosijevi}a, zvanog “Mi}a [rafci-
ger”, za koga jo{ tvrdi da je bio jedan od mojih vojvoda. Za Vojina Vu~kovi-
}a @u}u kaè da je “bio instruktor za borila~ke ve{tine u Saveznom
SUP-u, kako je sam meni pri~ao”. I ovom prilikom je pri~ao standardnu la-
`nu pri~u o mom sastanku s grupom oficira Gardijske motorizovane bri-
gade u ku}i Stanka Vujanovi}a. Povodom toga je recitovao ve} napamet na-
u~enu pesmicu o onome {ta sam ja rekao na tom sastanku, a on zapisao: “[e-
{eq je rekao doslovce ovo: – Svi smo mi jedna armija. Ovaj rat je veliki is-
pit za Srbe. Ko poloì ispit, taj je pobednik. Dezerteri ne mogu da pro|u
neka`weno. Nijedan usta{a iz Vukovara ne sme da iza|e ìv. Prihvatili
smo, mi smo prihvatili koncept savezne vojske, tako da nema nikakvog
osnova da se strane sile ume{aju u na{ sukob. Vojska se bori protiv pobu-
wenih Hrvata. Vojska je pokazala da moè da o~isti svoje redove i mi imamo
619
jedinstvenu vojnu komandu u kojoj su stru~waci koji znaju {ta rade”. – To je
ono {to sam ja zapisao”. Na tuìo~evo pitawe kako je shvatio moje navod-
ne re~i da je vojska pokazala da moè da o~isti svoje redove, Dulovi} obja-
{wava: “Shvatio sam tako {to me to uputilo na zakqu~ak da vojska bude sa-
mo i iskqu~ivo srpska, sastavqena od vojnika srpske nacionalnosti”.
Iz daqeg iskaza vidi se da se Dulovi} intenzivnije druìo s vojnikom
gardijske brigade Spasojem Petkovi}em [tukom, da su i{li zajedno u vuko-
varsku bolnicu, a za 21. novembar ujutro kaè da je u ku}u u kojoj je spavao
do{lo nekoliko qudi: “Me|u wima je bio i jedan ~ovek s bradom koji je pri-
padao [e{eqevoj ekipi, odnosno tog Kamenog, kako ga zovu. On je, koliko
sam ja saznao, iz Smedereva. On je pri~ao {ta je radio prethodne no}i i {ta
su radili, zapravo, prethodne no}i... Pri~ao je samo taj o kome vam kaèm,
taj s bradom, ri|, rekao je da je iz Smedereva, da ima dva brata, ali tom pri-
likom je pri~ao vrlo konkretno da su prethodne no}i na Ov~ari, od 17.00
do 1.00 streqali Hrvate izvedene iz vukovarske bolnice... Kazao je: cvile-
li su i plakali i molili da ne budu ubijeni, jer oni nisu pucali ni na ko-
ga”. Za izvesnu Dragicu je jo{ na po~etku rekao da je bila “u sastavu teri-
torijalne jedinice koju je vodio Stanko Vujanovi}”. Sada Dulovi} za wu ka-
è da je i wu video ujutro 21. novembra i nastavqa: “Ona mi je isto ispri-
~ala, meni je pri~ala. Ovaj prvi je to govorio celom skupu, {est, sedam qudi
zajedno sa mnom, koliko je bilo, a Dragica je meni pri~ala samom potvr|u-
ju}i ovu pri~u, rekla je da je i ona pucala. Ona je ina~e vaìla kao hrabar
borac; i da je ona ubila nekoliko qudi, ali da to nije dobro {to ovaj pri~a
javno da svi ~uju... Rekla mi je da [qivan~anin nije bio tad s wima, ali da
je ostavio poruku da ne pobiju sve, nego da ostave nekoliko tih zarobqeni-
ka kako bi na wima isprobao svoje oru`je. Napomiwem da je jedino [qi-
van~anin oko vrata imao automat koji nije bio “kala{wikov”, nego prera-
|ena automatska pu{ka kalibra 5,56 milimetara, zna~i ne “kala{wikov”,
automatska pu{ka, nego automat. To je verzija jedne od neuspelih kombina-
cija i poku{aja da se napravi automat prera|uju}i automatsku pu{ku”. Dra-
gica mu je tom prilikom navodno rekla da su te qude nakon ubijawa “buldo-
èrom zatrpali na Ov~ari”. Daqe, Dulovi} pri~a da je ispod neke nadstre-
{nice video nabacana maskirna odela i pantalone, krvave do pola listo-
va. Tome dodaje da je u jednom trenutku pitao Stanka Vujanovi}a “za{to se
to tako pri~a javno, a on je rekao da nije imao dovoqno qudi, nego da je uzeo
ove pijane {e{eqevce koji sad brbqaju i napomenuo da to ne}e biti dobro”.
U celu pri~u Dulovi} je uvukao i gardijskog kapetana Miroslava Radi-
}a, kod koga je cela ha{ka optu`nica bila zasnovana na onome {to je Dulo-
vi} rekao da je od wega ~uo. Po{to je u procesu Mrk{i} i drugi u celosti
odba~eno Dulovi}evo svedo~ewe kao nepouzdano, u Radi}evom slu~aju je do-
neta osloba|aju}a presuda. Dulovi} kaè: “U dvori{tu ku}e Stanka Vuja-
novi}a susreo sam Radi}a, kapetana Radi}a, i pitao ga isto ono {to i Stan-
ka Vujanovi}a, odnosno nisam pitao, nego sam rekao kako se pri~a, da su
streqali zarobqenike iz bolnice. On mi je odgovorio, odmahnuo mi je ru-
kom ovako i otprilike je rekao to {to i ovaj, i Stanko Vujanovi}, napomi-
wu}i i on da to ne}e biti dobro. Nije pomiwao da su morali da uzmu ove
620
pijane {e{eqevce, kako kaè Vujanovi}, nego je rekao jednu onako, opsovao
i rekao da to {ta je bilo, bilo je otprilike tako”.
Pripovedaju}i o navodnim zbivawima u Zemunu, na jednom mestu Dulo-
vi} tvrdi da mu je major Marko Pavlovi} pri~ao kako je {e{eqevac êle
upao u wegovu kancelariju i prislonio mu pi{toq na glavu. “êle je mi-
slio, ali da li je to ta~no, ne znam, da i major Pavlovi} u~estvuje u tome
{to êle sa svojim qudima i plenom ne moè da pre|e, i oru`jem, pre|e
preko mosta, jer su s druge strane bile srpske snage koje nisu dozvoqavale
da se unese oru`je i plen”. Kako nastavqa sa interpretacijom Pavlovi}e-
vih re~i, u transkriptu stoji: “Rekao mi je da je zvao Radmila Bogdanovi}a
i [e{eqa i da mu je [e{eq odgovorio da su se êle i wegova jedinica otr-
gli kontroli i da nemaju veze s wim. S Bogdanovi}em {ta je razgovarao, ja
ne znam. Nije mi rekao”. Nakon {to je napustio Pavlovi}evu kancelariju
(potvr|uju}i da je Pavlovi}evo pravo ime Branko Popovi}), Dulovi} je na-
vodno sreo êleta i taj susret ovako opisuje: “Nedaleko odatle susreo sam
êleta, koji je bio u pratwi dvojice tako|e naoruànih mladi}a. On me je pre-
poznao, jer smo se, izgleda, videli negde svojevremeno u Borovom Selu ili u
nekom selu oko Borova Sela... Ja sam ih prvo ugledao, pa oni mene. I{li smo
jedni prema drugima i morali smo da se susretnemo. Onda me on prepoznao, ra-
{irio ruke i predstavio ovoj dvojici, mene, kao najve}eg srpskog novinara. Ja
sam prihvatio razgovor s wim, iako ga se nisam se}ao... Imao je na sebi re-
denike s municijom, bombe za pojasom, maskirnu uniformu, {ajka~u, srpsku
kapu s kokardom, bradu dosta veliku. Ono {to mi je palo u o~i, na nogama
nije imao ni cipele ko`ne, ni patike, nego neku vrstu papu~a od mekog ma-
terijala, od {tofa, nalik na patike, ali nisu patike, {to je bilo ~udno.
Nije se uklapalo u ono {ta je nosio na sebi. Pretpostavio sam da je imao
neke probleme s nogama”. Na dodatno tuìo~evo pitawe, Dulovi} kaè da
je êle na boku za pojasom imao no`, “kamu jednu duga~ku, karakteristi~nu
{to je na vrhu dr{ke bila kruna”.
Dulovi} tvrdi da ga je êle vodio u neku kafanu na ru~ak, pa zatim:
“Odveo me je tamo gde je bila ova wegova jedinica, u neku, ja sam to tada pr-
vi put video i nisam ni znao da postoji, jedna velika nalik kao fabrika. Ve-
rovatno i jeste fabrika koja se zvala “Alhos”... On mi je pokazao sanitet-
sku ekipu u jednoj velikoj sobi koja je bila pored par kreveta, puna televi-
zora, video rekordera, muzi~kih stubova i ostale neke tehnike... Prvo {to
sam shvatio i uo~io je da ni{ta od toga nije novo, nego je ve} kori{}eno, a
i videlo se da nije bilo upakovano u one kutije; goli televizori, jedan na
drugom, video rekorderi nare|ani kao kwige”. Ina~e, “sanitetsku ekipu”,
kako je ona navodno Dulovi}u predstavqena, ~inila je grupa devojaka u mi-
ni sukwama, kratkim”. Opisao je Dulovi} i razgovore koje je s êletom vo-
dio tokom vi{e~asovnog ru~ka, rekav{i: “On mi je pri~ao o uspesima svo-
je jedinice u ~i{}ewu, kako je kazao, u ~i{}ewu terena. Ja do tada nisam
imao pojma {ta zna~i pojam “~i{}ewe terena”. To sam shvatio iz wegove
pri~e... da, “~i{}ewe terena zna~i osloba|awe od muslimanskog stanovni-
{tva”. Prema Dulovi}evoj pri~i, upravo je takva jedna akcija bila zavr{ena:
“Rekao mi je da su celu no} ~istili teren i da nisu ispalili nijedan metak,
621
nego da su radili “na hladno”, {to sam ja shvatio {ta ho}e da kaè tim. A
i on je tada “na hladno” lupio se rukom po onom noù. Toga se vrlo upe~a-
tqivo se}am. Onda sam ga pitao “da li sve?”, i pokazao sam rukom ovako, i
na decu. On je kazao: “Da, da se nikada ne vrate”. To je ne{to {to se pamti
zauvek... To zna~i da su pobijena i deca, po onome kako je rekao. Ja sam tako
razumeo, jer kaè: “da se nikad vi{e ne vrate”. Takav ru~ak je Dulovi}u si-
gurno prijao, a kad su vi{esatnu gozbu zavr{ili, razgovor je nastavqen:
“Pitao me je da li znam Vojislava [e{eqa. Rekao sam da znam ko je, ali da
ne znam gde je i {ta je i kako bih stupio s wim u vezu. Onda mi je on dao te-
lefone koje sam ja zabeleìo, od ku}e i od posla”. Govori daqe Dulovi} da
je preko wega êle meni poruku poslao, koja je glasila: “Pet posto stanov-
ni{tva Zvornika u~lani}e se u Radikalnu stranku i ~ekam daqa uputstva”.
U sudnici je u toku Dulovi}evog svedo~ewa prikazan i kratak insert in-
tervjua koji je on svojevremeno sa mnom vodio, u kome govorim o bliskoj sa-
radwi s Milo{evi}em i opremawu dobrovoqaca. Taj insert je ve} primqen
u dokazni spis.
Moje ime je u nekoliko navrata pomiwano i u unakrsnom ispitivawu, a is-
takao je i pismo koje sam faksom uputio Milo{evi}u demantuju}i laì De-
jana Anastasijevi}a i Jovana Dulovi}a. Dulovi} je ponovo govorio o dobro-
voqcima Srpske radikalne stranke: “Kad se govori o vojsci i dobrovoqcima,
ho}u da vam kaèm da sam to istraìvao i apsolutno pouzdano znam da su se
pripadnici Srpske radikalne stranke gospodina [e{eqa javqali kao do-
brovoqci. Javqali su se u svojim mesnim odborima Radikalne stranke. Tu
su pravqeni spiskovi sa imenima. Ta imena su slata u republi~ku polici-
ju, republi~ki MUP na neku proveru. Ja ne znam {ta se proveravalo, da li
imaju dosijea, da li su kriminalci ili ne{to drugo. Ti spiskovi su se po-
tom vra}ali u op{tinske odbore, koji su sad slali pozive dobrovoqcima
koji su prihva}eni. Posle toga, ti dobrovoqci su i{li na jedan vojni poli-
gon pored Beograda, Bubaw Potok, gde su jedno vreme obu~avani u borila~-
kim... kao vojnici. Zatim su odatle odlazili, dràva ih je odatle transpor-
tovala do mesta gde su bili potrebni kao vojnici, a potom su dobijali oru`-
je. Ono {to sam ja video, to je na primer, doga|aj u Vukovaru gde je bio taj
Kameni, {ef jedne takve jedinice koja je bila tu blizu, ali je imala svoju
komandu, odnosno vo|u, ali su po potrebi i oni uzimani za neke operacije,
{to nikako ne zna~i da nisu samostalno i{li prili~no bez kontrole ika-
kve, vojske na primer, i radili to {to su radili... Zaboravio sam malopre
da kaèm da nikakav lekarski pregled ti qudi nisu prolazili, nisu bili
na pregledima. Tako da sam ja vi|ao, siguran sam u to, qude koji su blizu, od-
nosno ne bi nikako u{li u neki redovni sastav na osnovu nekog psihijatrij-
skog pregleda. Bilo je tako”.
869. (poverqivo) Potpis za{ti}enog svedoka Dragana Spasojevi}a
vS-037.
870. odluka Skup{tine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini od 12.
maja 1992. godine o strate{kim ciqevima srpskog naroda u Bosni i Herce-
622
govini, s potpisom mom~ila kraji{nika i objavqena u “Slu`benom gla-
sniku republike Srpske od 26. novembra 1993. godine. U toj odluci se kaè:
“Strate{ki ciqevi, odnosno prioriteti srpskog naroda u Bosni i Herce-
govini su: (1) Dràvno razgrani~ewe od druge dve nacionalne zajednice. (2)
Koridor izme|u Semberije i Krajine. (3) Uspostavqawe koridora u doli-
ni reke Drine, odnosno eliminisawe Drine kao granice izme|u srpskih dr-
àva. (4) Uspostavqawe granice na rekama Uni i Neretvi. (5) Podela gra-
da Sarajeva na srpski i muslimanski deo i uspostavqawe u svakom od delo-
va efektivne dràvne vlasti. (6) Izlaz Republike Srpske na more”.
871. uputstvo o organizovawu i djelovawu organa srpskog naroda u Bo-
sni i Hercegovini u vanrednim okolnostima, koje je 19. decembra 1991. go-
dine doneo glavni odbor Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine.
872. Zakqu~ci sa sastanka op{tinskog odbora SDS Zvornik, odrà-
nog 22. decembra 1991. godine.
873. odluka o osnivawu Srpske op{tine Zvornik od 27. decembra 1991.
godine.
874. odluka o zabrani prometa nepokretnosti, koju je Skup{tina Srp-
ske op{tine Zvornik donela 15. marta 1992. godine.
875. Fotografija Slobodana milo{evi}a i Franka Simatovi}a
Frenkija sa sve~anosti u kuli. Na drugoj fotografiji vide se Milorad
Vu~eli} i general Aleksandar Dimitrijevi}, na~elnik Uprave bezbedno-
sti VJ.
876. Teleks pomo}nika ministra muP BiH mom~ila mandi}a o obra-
zovawu centara slu`bi bezbednosti u pet srpskih autonomnih regija i
oblasti. Teleks je na vi{e adresa upu}en 31. marta 1992. godine.
877. izjava svedoka miroslava Derowi}a od 25. novembra 2003. godine,
prihva}ena po pravilu 92kvater. Izjava je u mom spisu redigovana, bazira
se na obja{wewu na~ina naoruàvawa bosanskohercegova~kih Srba, a nig-
de se ne pomiwu ni moje ime, ni dobrovoqci SRS.
878. Prihva}eni delovi transkripta svedo~ewa miroslava Derowi}a
u predmetu milo{evi} od 26. i 27. novembra 2003. godine, po pravilu 92kva-
ter. Derowi} tu obja{wava situaciju u Podriwu, na podru~jima Bratunca
i Zvornika po~etkom 1992. godine, pa kaè: “U takvoj situaciji, po~etkom
aprila 1992. godine na to podru~je stiù odre|ene vojne formacije, pozna-
te kao dobrovoqci, Arkanova garda, [e{eqevi dobrovoqci i tako daqe,
da ne nabrajam, stiù u Podriwe i u neke druge, u neka druga podru~ja u Bo-
sni i Hercegovini i izazivaju sukobe... Dolazak tih qudi je, zna~i, predsta-
vqao ne{to {to su bili, ne{to {to su bila tajna sredstva u ostvarivawu
ovih planova i ja kaèm da jedan izvestan broj qudi, ne mogu da govorim ta~-
no koliko, u rukovodstvu samom SDS-a nije znao za takve planove. Ono {to
623
se kasnije odvijalo, po meni, predstavqa samo uzro~no-posledi~ne odnose
na tom terenu. Najprostije re~eno, ti dobrovoqci kada dolaze i te jedini-
ce iz Srbije kada dolaze na te prostore, po~iwu ubijati qude, pqa~kati,
stvarati paniku u tim op{tinama u ionako naru{enim me|unacionalnim
odnosima; izazivaju jednu atmosferu straha, panike, bjekstva qudi, prete-
`no muslimana, s tih terena”.
879. video-insert JuTeL-ove reportaè o situaciji u nevesiwu u le-
to 1991. godine, kada su postavqane barikade na putevima. Na jednoj od ba-
rikada, jedan od aktera prkosno poru~uje novinarima: “Recite tamo, mi pri-
znajemo Marti}a i [e{eqa i ni{ta vi{e”.
880. (poverqivo) izjava vojislava Dabi}a od 10., 11., 12. i 13. novembra
2000. godine (stavqeno pod pe~at). Na prvih jedanaest strana najvi{e govo-
ri o odredu “Kara|or|e” pod komandom Arsena Grahovca, pa tu pomiwe i
moje ime: “Bili su naoruàni automatskim oru`jem i nisu bili zamaskira-
ni. Otvoreno su pri~ali o tome ko su i kako podràvaju Karayi}a, [e{e-
qa, Marti}a i wihova nastojawa. Rekli su na televiziji da im se dvoje qu-
di odbilo zaustaviti, da su pucali na wih i ubili ih”. Na osamnaestoj stra-
ni Dabi} govori o maju 1992. godine u Mostaru, pa kaè: “Na ulazu u grad vi-
dio sam kontrolni punkt na kojem su bili [e{eqevi qudi. Bili su do zu-
ba naoruàni i nosili su kokarde”. Jo{ na jednom mestu, ne{to kasnije, Da-
bi} kaè da je na podru~ju Nevesiwa bilo oko stotinu “[e{eqevih qudi”.
I to je sve u izjavi od 37 strana.
881. (poverqivo i pod pe~atom) izjava vojislava Dabi}a ha{kim is-
traìteqima od 9. i 10. juna 2004. godine. Tu je Dabi} ve} instruisan da me-
ne la`no optuùje. Prvo kaè da je Arsen Grahovac bio ~lan SRS, kao i da
je jedan od osniva~a Srpskog ~etni~kog pokreta, pa dodaje: “Potpuno sam si-
guran da se Arsen u Beogradu sastajao sa [e{eqem, ali ne mogu to da potvr-
dim”. Zatim kaè: “U Mostaru se nalazila jo{ jedna ~etni~ka jedinica ko-
ja je brojala oko 50 pripadnika. Nosili su ~etni~ke oznake (kokarde, dvo-
glave orlove itd.) i svi smo znali da su to [e{eqevi dobrovoqci iz Srbi-
je”. On jo{ dodaje da su {e{eqevci “u Bunu stigli posle rezervista JNA.
Komandant {e{eqevaca bio je me{tanin po imenu Bovan, ime nepoznato,
zvani Mana, koji je tako|e bio ~lan SDS-a (predsednik SDS-a za Bunu). Ti
{e{eqevci su stigli dva ili tri dana nakon dolaska rezervista JNA. Ni-
je ih bilo mnogo (20-30 qudi), bili su iz Srbije, kako sam ~uo iz â~ka, i no-
sili su maskirne uniforme. Znam da su u Buni ubili jednog uglednog Hrva-
ta. Prezivao se Gagro, ime nepoznato, i siguran sam da su to uradili po na-
re|ewu Bovana, ime nepoznato, ali nemam dokaza za to”. Po{to je u pret-
hodnoj izjavi naveo da su na kontrolnom punktu na ulazu u Mostar bili {e-
{eqevci, Dabi} ovde dodaje slede}e: “Taj kontrolni punkt sam video 20. ma-
ja 1992. godine. To znam zato {to sam se sa svojim prijateqem iz vojne poli-
cije JNA vozio iz Nevesiwa. Nai{li smo na kontrolni punkt i on mi je re-
kao da na tom kontrolnom punktu ju`no od Mostara deùraju {e{eqevci
iz Srbije. Mogu}e je da su na tom kontrolnom punktu ve} deùrali oko de-
624
set dana. Znam da je wihov komandant bio ~ovek po imenu Kina ili Kinez.
Kina je tog dana bio tamo, imao je kratku kosu i nosio je na sebi ode}u koja
mi je izgledala kao uniforma hrvatske vojske, na glavi je imao traku i bio
naoruàn mitraqezom AP-72, a za pojasom je nosio pi{toq. Drugi put sam
ga video 13. juna u nevesiwskoj bolnici i tog dana bio je s Gordanom ôvi-
lo i Gordanom Jawi}, kao i s ~ovekom zvanim Medo, a svi oni okupili su se
tu jer je jedan od wihovih qudi bio rawen u borbi i nalazio se u bolnici.
Na povratku sam 20. maja na kontrolnom punktu video jednog drugog ~oveka
zvanog Medo, a s wima je bila i devojka koja je tako|e nosila maskirnu uni-
formu. Na kontrolnom punktu bilo je wih 10 do 15 i svi su nosili ~etni~-
ke oznake (kokarde, dvoglave orlove itd.). Devojka (Gordana ôvilo) koju
sam poznavao bila je iz Nevesiwa. Bilo je tu i me{tana, a ostali su bili iz
Srbije. Znam da su kroz kontrolni punkt mogli da pro|u samo oni kojima je
Mom~ilo Peri{i} izdao propusnicu. Kina je sa svojom grupom tako|e od-
vodio qude na stranu i oduzimao im automobile, ali samo onima koji su
imali dobre automobile. Na levoj strani kontrolnog punkta video sam iz-
vestan broj automobila koje je ta grupa oduzela. Svi u toj grupi izgledali
su prili~no mladi. Znam da se Kina oènio nekom devojkom iz Mostara, de-
voja~ko prezime joj je Jawi}, a sada ìve u Zrewaninu, u Vojvodini... Tokom
tog perioda koji sam proveo u svojoj “mostovskoj” jedinici nisam video da
su {e{eqevci po~inili ijedan zlo~in. Znam za osobu zvanu Vrawanac, on
je bio jedan od {e{eqevaca dok sam ja bio u Mostaru i Nevesiwu. Nikada
ga nisam upoznao. Nije mi poznato da li je on po~inio neki zlo~in ili ne.
U Mostaru sam video pripadnike Crvenih beretki i ~uo da su u~estvovali
u ~i{}ewu Bijelog Poqa koje je izvr{eno 19. maja 1992. godine. Posle to-
ga, povukli su se na Bora~ko jezero kod Kowica. Napad na Bijelo Poqe iz-
veden je 19. maja 1992. godine, u vreme kad sam bio u Nevesiwu i znam da su u
napadu u~estvovali {e{eqevci i Crvene beretke. Bilo je to op{te pozna-
to, a ja sam od qudi u Mostaru doznao da su oni u~estvovali u toj akciji. Po-
znajem osobu po imenu Petar Divqakovi}, on sada ìvi u Novom Sadu, Sr-
bija i Crna Gora, koji je bio profesionalni ubica tokom rata. On je sada
veoma bolestan (bubrezi) i okrenuo se Bogu. Mislim da je poludeo. On je
bio pripadnik Crvenih beretki i bio je veoma blizak Stani{i}u. Bio je i
u Vukovaru, ali nikada nije i{ao na Kosovo. Tokom rata ga nikada nisam vi-
deo, ali ~uo sam da je tokom rata po~inio zlo~ine. U Bijelom Poqu ubio je
dvojicu bra}e Rosi}... Ja li~no znam da su u ubistva u Uborku bili ume{ani
me{tani, ali ne znam da li su u tome u~estvovali {e{eqevci ili Crvene
beretke. Znam da su {e{eqevci bili pod Kandi}evom kontrolom barem u
jednoj prilici, kada je 19. maja 1992. godine o~i{}eno Bijelo Poqe”. I za
ubistvo dvadeset civila u Vrap~i}ima Dabi} kaè da su to “po~inili me-
{tani, ona ista grupa koja je po~inila ubistva u Uborku, tako|e sam ~uo od
drugih vojnika. Nije mi poznato da li su u tim ubistvima u~estvovali pri-
padnici Crvenih beretki i {e{eqevci”. Po{to je na jednom mestu govo-
rio o dolasku oko 100 [e{eqevih qudi i oko pedeset naoruànih dobro-
voqaca, Dabi} dodaje: “Tokom leta 1993. ti qudi su do{li u Nevesiwe u dva
autobusa iz Srbije, bili su pripadnici Srpske dobrovoqa~ke garde (to
625
jest, {e{eqevci) i pripadnici SPO-a koji je vodio Vuk Dra{kovi}. Na
autobusima su imali fotografije Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a.
Komandant im je bio Zvonko Osmajli}. On je kasnije poginuo, a u jednom pe-
riodu bio je telohraniteq Vuka Dra{kovi}a. Po dolasku, pristupili su
Crvenim beretkama i Drugoj lakoj brigadi, koja je ina~e bila brigada JNA,
~iji je komandant tada bio Boro Anteq. Zamenik komandanta Osmajli}a
bio je Branislav Lainovi} zvani Dugi”. Dabi} sada navodi da su masakr u
Tele}oj Lastvi izvr{ili {e{eqevci i Crvene beretke, mada toga nema u
wegovoj prvoj izjavi. Crvenim beretkama, ~lanovima SPO-a i {e{eqevci-
ma Dabi} pripisuje i ubijawe 100 qudi u Sopiqi ispod Veleà. “[e{eqe-
vi dobrovoqci bili su pripadnici grupe “Kara|or|e”, a vo|a im je bio Ar-
sen Grahovac”. I daqe kaè: “Godine 1995. [e{eq je oti{ao u Nevesiwe,
bilo je to u leto, otprilike nakon {to je muslimanska diverzantska jedini-
ca zapo~ela ofanzivu. Vojislav [e{eq je do{ao u Nevesiwe na inicijati-
vu dobrovoqaca iz Bile}e. Do{ao je s dva vojna kamiona, tri ili ~etiri
automobila s beogradskim registarskim tablicama i zastavom SRS-a. Ima-
li su kameru i snimali su taj doga|aj. Iz Nevesiwa su oti{li u Prijeku Gr-
mu, udaqenu 12 do 13 kilometara prema Mostaru, gde se nalazilo istureno
komandno mesto Nevesiwske brigade. Komandant je bio Zoran Purkovi}, a
Zdravko Kandi}, u to vreme major, bio je operativac Nevesiwske brigade.
Radovan Radovi} bio je tada sa [e{eqem. On je ~etni~ki vojvoda iz Bile-
}e, a vojvodom ga je proglasio Vojislav [e{eq. Kad su stigli tamo, [e{eq
je èleo da obi|e front. Tamo je bio parkiran jedan tenk i neki vojnik mu
je rekao da u|e u tenk i ga|a Mostar ako èli. Me|utim, bio je predebeo da
u|e u tenk. Umesto toga, uzeo je mitraqez “broving” i pucao na Mostar. Ne-
koliko dana kasnije taj doga|aj je prikazan na trebiwskoj televiziji”.
882. izjava vojislava Dabi}a Timu koji pomaè moju odbranu od 11. ma-
ja 2007. godine, overena u op{tinskom sudu u novom Sadu. Ovom izjavom Da-
bi} povla~i obe izjave koje je 2000. i 2004. godine dao ha{kim istraìte-
qima, jer su navodi u wima neprovereni, pau{alni i neta~ni.
883. op{irna izjava koju je Dabi} dao 7. juna 2007. godine Timu koji po-
maè moju odbranu, overiv{i svoj potpis u op{tinskom sudu u novom Sa-
du. Tu detaqno obja{wava kako su ga privoleli na la`no svedo~ewe, uz ko-
ri{}ewe pritisaka, pretwi i obe}awa.
884. izjava koju je Dabi} mom timu dao 14. avgusta 2008. godine. Tu po-
miwe jo{ ~etiri izjave kojih nema u sudskom spisu: od 27. decembra 2007., 12.
februara, 3. aprila i 1. jula 2008. godine.
885. Borbeni izve{taj komandanta Hercegova~kog korpusa pukovnika
radovana gruba~a, upu}en 20. juna 1992. godine glavnom {tabu vrS.
886. video-insert JuTeL-ove reportaè o situaciji u nevesiwu i
kontrolnim punktovima oko wega. Re~ je o kra}em razgovoru sa Arsenom
Grahovcem.
626
887. ista reportaà, ve} ranije uvr{}ena u sudski spis.
888. Potvrda komande nevesiwskog korpusa pukovnika novice gu{i-
}a od 28. juna 1992. godine da je “Branislav vaki} sa 19 qudi u~estvovao u
osloba|awu Podvele`ja i razbijawu prve linije neprijateqa na pravcu
Bawdol-[ipovac-Sveta gora”.
889 Stenografske bele{ke s Prve sednice Drugog redovnog zasedawa
narodne skup{tine republike Srbije, odràne 12. oktobra 1993. godine,
preuzete iz moje kwige “Pada vlada kao klada”. U tim bele{kama za ovaj
predmet se smatra najrelevantnijim izlagawe narodnog poslanika Brani-
slava Vaki}a, koji je rekao: “Gospodo poslanici, ve} vi{e dana se odvija jed-
na èstoka kampawa socijalista protiv lidera najja~e opozicione stranke
gospodina Vojislava [e{eqa, nazivaju}i wega i stranku koju vodi fa{i-
sti~kom, a srpske dobrovoqce svrstavaju u red kriminalaca i izdajnika.
Zar ste, drugovi socijalisti, zaboravili na doga|aj iz 1991. godine. Tada ste
dali punu podr{ku ustoli~ewu predsednika Jugoslavije gospodinu fa{i-
sti Stipi Mesi}u, koji se i tada zalagao za razbijawe Jugoslavije. Srpski
radikali su bili protiv toga ~ina i organizovali veliki protestni mi-
ting ispred Skup{tine Jugoslavije. Zar ste zaboravili na doga|aj ispred Ku-
}e cve}a, gde i danas leì fa{ista u najlep{em delu Beograda. Tada smo ima-
li skup, gde smo javno traìli od vlasti da se iseli smrtni neprijateq srp-
skog naroda. Misle}i, vaqda, da }emo juri{ati na Memorijalni centar, vi
ste, da biste za{titili objekat i pokojnika, angaòvali vojsku i policiju.
Po okolnim zgradama su bili snajperisti, a Ku}u cve}a ste za{titili bo-
dqikavom ìcom. Ja sam bio tamo. Setite se decembarskih izbora 1991. go-
dine, kada ste uhapsili gospodina [e{eqa, iako je tada bio jedan od kandi-
data za predsednika Srbije, tako da je celu predizbornu kampawu proveo u
zatvoru. Od kada smo mi srpski radikali izneli u javnost da smo formira-
li vladu u senci, trpimo neverovatan napad Socijalisti~ke partije preko
sredstava informisawa. Gospoda – tako treba – drè vlast, koju su nespo-
sobni da vr{e, a ne daju opoziciji da s razlogom kritikuje nesposobnu vla-
du, mada za to ima milion razloga. Ipak, nisam o~ekivao da bez ikakve ar-
gumentacije iznesu ne{to {to, verujem, ne bi ni srpski neprijateq kazao.
Posebno se to odnosi na mladog, golobradog socijalistu, Ivicu Da~i}a, ko-
ji bez griè savesti kaè da smo mi radikali formirali paravojne jedini-
ce, da smo ratni profiteri, da smo krivi za genocid nad muslimanima, Hr-
vatima, pa ~ak i Srbima. Gde su vam dokazi, gospodine Da~i}u? Da li to mi-
{qewe ima samo vrh socijalista, da li tako misli i va{e ~lanstvo? Da li
time èlite da ponovite istoriju, da posva|ate Srbe, da brat na brata pu-
ca? Zar su vam potrebne podele danas, kad toliko neprijateqa kidi{e na
na{ narod? Do ju~e ste nam govorili da smo stranka patriota, da se zalaè-
mo za jedinstvo srpskog naroda i da smo stranka koja ide pravim putem u za-
{titi i odbrani srpskog naroda i srpskih interesa. Samo zbog mogu}eg gu-
bqewa vlasti, nas srpske radikale nazivate profiterima, zlo~incima,
nad, kako vi kaète, sopstvenim narodom. Gde vam je po{tewe i ~ast, dragi
socijalisti. Zar ste zaboravili pozive za pomo}, koje ste upu}ivali preko
627
sredstava informisawa, kada je bila napadnuta Srpska Slavonija i Srpska
Republika? Setite se prvih napada fa{ista na srpska sela, kada su me{ta-
nima pomogli jedino srpski dobrovoqci. Tada je biv{a JNA bila locira-
na po kasarnama, nije mrdnula prstom da odbrani narod od razularenih pa-
ravojnih usta{kih jedinica. Setimo se Zapadne Slavonije i izdaje od stra-
ne vojnog vrha: Mamule, Kadijevi}a, Jurijevi}a i Tusa i ostalih, kada je po-
bijeno vi{e stotina Srba, me{tana i dobrovoqaca od usta{a. U razgovoru
sa tamo{wim komandantima, stekao sam utisak da bez dobrovoqaca taj pro-
stor ne bi bio odbrawen i da bi usta{e veoma brzo napale i Srbiju. Kaè-
te da smo ratni profiteri. To treba dokazati, gospodo socijalisti. Ako ne-
ko moè da profitira u ratu, onda je to vlast, a nikako dobrovoqac na pr-
voj liniji fronta. Za{to ste postavili grani~ne rampe i karaule sa ove i
sa one strane Drine, kada i ovde i tamo ìvi jedan, srpski narod? Za{to se
zakliwete da branite na{ srpski narod sa one strane Drine, kada karaula-
ma i pu{kama spre~avate dolazak tih qudi u Srbiju. Svuda tamo gde smo
upu}ivali dobrovoqce i svuda na terenu gde sam ih ja kao komandant pred-
vodio, dobijali smo priznawa i pohvale od naroda i tamo{wih vlasti. Ja }u
ih priloìti, rizikuju}i da i oni budu od vas, gospodo socijalisti, progla-
{eni profiterima i ratnim zlo~incima. Mogu odgovorno da tvrdim, da mi
srpski radikali nismo imali paravojnih formacija i to mogu da dokumen-
tujem. Postavqam pitawe gospodi socijalistima, da li je potrebno ovako
nisko udariti po nama radikalima? Da li znate koliko je stranih pla}eni-
ka bilo na strani na{ih neprijateqa i kakvo su zlo~instvo oni po~inili?
Da li ste ~uli da ih je usta{a Tu|man nekada optuìo za to? Wima je dra-
go, pozivaju dobrovoqce i pla}enike iz celog sveta, a kada srpski dobro-
voqci stanu na stranu svoje bra}e, za vas postaju ratni hu{ka~i, zlo~inci,
profiteri i paravojne formacije, ~iji je ciq da ubijaju sopstveni narod.
Da li znate koliko se [iptara bori na strani muyahedina i usta{a i da li
je aktuelna vlast odgovorna za to, jer su i oni gra|ani Republike SRJ? Ko-
me }ete vi odgovarati za wihove zlo~ine? Da li vam je poznato koliko je
tih, kako vi kaète, zlo~inaca, paravojnika i profitera, a za nas branio-
ca srpskog naroda, poginulo i raweno od ruku tih istih [iptara? Da li
vam je poznato da je me|u srpskim dobrovoqcima bilo i Ma|ara, Bugara,
Cigana i muslimana i ostalih i da su mnogi od wih i poginuli brane}i ze-
mqu koju ose}aju kao svoju? Kako }ete objasniti deci, ènama, majkama, se-
strama i bra}i palih dobrovoqaca to {to pi{ete po novinama? Smete li
to wima u lice da kaète? Pitam vas, da li su wihove ène, ène udovice
ratnih zlo~inaca? Pitam vas, da li su wihova deca, deca palih ratnih pro-
fitera, ili deca palih junaka? Porodice i prijateqi palih dobrovoqaca
svakodnevno odnose cve}e na wihove grobove, ali ko se pla{i cve}a i ruà,
kaète vi. Nemojte se ni vi toga pla{iti, ali se ponekad i wih setite. Ako
ne èlite da pomognete wihovim porodicama, bar im u rane ne dirajte.
Marta meseca 1991. godine, ta~nije 9. marta, pojedine, da kaèm, srpske ne-
patriote su ru{ile Beograd. Ja sam se tada nalazio u Srpskoj Slavoniji i
zajedno sa na{im predsednikom obilazio srpska sela. Tada je narod govo-
rio: potrebna nam je pomo}, izgleda, ali oni ne}e da pomognu, na àlost.
628
“[tab odbrane srpskog sela, potvr|uje se da se imenovani Vaki} Branislav
sa grupom dobrovoqaca nalazi kao dobrovoqac na terenu od 16. septembra
1991. godine”. Vi znate razvoj doga|aja u Borovu Selu u maju mesecu, znate
kakav je ishod bio tada kada sam ja bio. Tada je komandant TO bio pokojni
Vuka{in [o{ko}anin, koji je vodio srpske dobrovoqce, a zamenik je bio
Marko Lon~arevi}. Zna~i, pod komandom TO Borova Sela. “Republika
Srpska, Ministarstvo odbrane, Odeqewe Vukovar – potvrda, kojom se po-
tvr|uje da je grupa dobrovoqaca iz Ni{a u~estvovala u ratnoj operaciji za
oslobo|ewe Vukovara od 1. 11. 1991. godine do 1. 12. 1991. godine u sastavu TO
Vukovar u svojstvu dobrovoqaca. Potvrda se izdaje radi ostvarewa prava...”
itd. “Na~elnik odeqewa”, to sada nije bitno ko je, ali, kaèm, ovde to sto-
ji. Pod komandom JNA zadatak je bio osloboditi srpski Vukovar. Srpska
republika Bosna i Hercegovina, Skup{tina op{tine Trebiwe, ratni
{tab – na osnovu odluke o stavqawu svih paravojnih jedinica pod jedinstve-
nu komandu Srpske republike, tada Bosne i Hercegovine donosimo od stra-
ne predsednika Srpske republike odluku o stavqawu dobrovoqa~kog odre-
da “Dragi Lazarevi}” pod jedinstvenu komandu Hercegova~kog korpusa. U
potpisu – predsednik Boìdar Vu~urevi}. Nikakva paravojna formacija,
molim vas. Tada smo jednu jedinicu poslali na trebiwsko rati{te u Popo-
vo poqe, branili smo srpska sela Hum, Dikli}e, Poqice, Grmqane i Ora-
hov Do, mesto ro|ewa na{eg predsednika [e{eqa. Komandant je pukovnik
taj i taj, nije bitno. To su komandanti TO Trebiwe. Daqe, potvrda kojom se
potvr|uje od strane VP 4470 Drvar da je dobrovoqa~ka jedinica “Vladan
Luki}” iz Ni{a (u~estvovala u sastavu TO Drvar), na êlebi}ima. Potvr-
da kojom se potvr|uje od strane op{tinskog odbora TO Trebiwe da je dobr-
ovoqa~ka jedinica “Vladan Luki}” sa kapetanom Qubom Ivanovi}em, na
àlost poginuo je na Bora~kom jezeru, izvodila borbena dejstva na terenu
Mostar, âpqina u vremenu od 10. 5. 1992. godine. Srpska radikalna stran-
ka – rad grupe dobrovoqaca, izve{taj dostavqa komandant, pukovnik taj i
taj. Divoselo 26. 1. 1993. godine, tada kada su bili srpski dobrovoqci nisu
pala ta sela, konkretno Divoselo, u usta{ke ruke. Komanda, pona{awe za-
dovoqava, kao i izvr{avawe postavqenih zadataka na prvoj borbenoj lini-
ji. Grupu dobrovoqaca iz Ni{a predvodi komandant Yoni. S tim u vezi iz-
raàvamo zahvalnost na u~iwenoj pomo}i, koja nam je i daqe potrebna...
Ovo je veoma bitno. Srpska autonomna oblast Hercegovina, op{tina Neve-
siwe. Srpska radikalna stranka Ni{ u sastavu srpske vojske Hercegova~-
kog korpusa na rati{tima prema Mostaru u jedinici kojom komanduje No-
vica Gu{i}, stavila se pod komandu jedinica srpskih dobrovoqaca ispred
Srpske radikalne stranke Ni{ itd. Predsednik op{tine Vukan Brati}.
Potvrda 7.640, kojom se potvr|uje da je Branislav Vaki} sa 19 qudi u~estvo-
vao na osloba|awu Podvele`ja i razbijawu prve linije neprijateqa na
pravcu Blagaj-[ipovac-Sveta gora. Komandant Novica Gu{i}, dana 28. 6.
1992. godine. Molim vas, tu sam izgubio tri borca od 19 qudi, {est raweno.
Desetkovana je jedinica. Skelansko rati{te od 15. januara do 25. 5. 1993. go-
dine. Bili smo prisutni na tom rati{tu. Bilo je napadnuto Skelane i Ba-
jina Ba{ta. Odmah smo se odazvali na poziv me{tana Skelana i bili tu
629
prisutni. Ovde je dokument, gde kaè da smo zaduìli naoruàwe u TO Ske-
lani, ukupno 80 boraca. Zahvalnica Skelana gospodinu Branislavu Vaki}u,
~etni~kom majoru i wegovoj jedinici Srpske radikalne stranke iz Ni{a.
Dodequje se poveqa Srpskoj radikalnoj stranci, Okru`nom odboru u Ni-
{u, za pruènu pomo} srpskom narodu – Republika Srpska, srpska op{tina
Skelani. U pravu je gospodin predsednik, kada je u Bojniku kazao da mi ne-
}emo da ma{emo raznim potvrdama. Ta~no je, ali je razlika velika. Vi so-
cijalisti dajete dràvni novac iz buyeta i pomaète taj srpski narod ta-
mo, dok mi sami iz svog yepa dajemo taj novac i pomaèmo srpski narod. Tu
je ogromna razlika. Republika Srpska, srpska op{tina Iliya, zahvalnica
vojvodi Branislavu Vaki}u – u ime srpske op{tine Iliya, predsednik op-
{tine Iliya, 3. 9. 1993. godine itd. Crveni krst Srbije. Srpski dobrovoq-
ci, koji se vra}aju sa rati{ta, u~estvovali su u humanitarnoj akciji, u Ni-
{u, dobrovoqnih davalaca krvi. Tridesetak qudi na ~elu sa na{im posla-
nicima su dali krv. Zar su to profiteri, zar su to fa{isti? Ovo je zahval-
nica Srpskoj radikalnoj stranci u Ni{u. Zahvaqujem se na va{oj pa`wi.
(Aplauz poslanika opozicije)”.
Slede}i interesantan govor odràla je narodni poslanik Du{ica Ni-
koli}: “Uz sve slike ovoga rata, emitovane na TV i druèwe sa dobrovoq-
cima SRS i S^P, posetu rati{tima osetila sam kao svoju obavezu da dam
svoj doprinos za o~uvawe svete srpske zemqe. Zar vi to smatrate fa{i-
zmom? U zimu 1991. godine, zajedno sa ~etnicima SRS krenula sam na zapad-
noslavonsko rati{te i Oku~ane. Da li smo mi dobrovoqci zaista paravojna
formacija, ako smo nosili istu uniformu kao JNA, imali isto oru`je kao
JNA, bili zajedno na istom kazanu i primali iste vojni~ke plate? Iz Oku-
~ana, preba~eni smo u Ma{i}ku [agovinu, selo na prvoj borbenoj liniji u
tzv. “Potkovicu”. Svakodnevno su ginuli me{tani, dobrovoqci SRS i
S^P. Sve do Mihoqdana, kada su usta{e sa izuzetno jakim snagama udarile
na neja~ i starce. Odbrana je dobro organizovana sve do trenutka kada je ko-
mandant Petog bawalu~kog korpusa, general Nikola Uzelac, naredio po-
vla~ewe JNA. I dan-danas se pitam, za{to je izdato nare|ewe za povla~e-
we i za{to je izdato nare|ewe da se civili ostave na nemilost usta{ama.
Sa narodom su ostali samo dobrovoqci SRS u devetosatnoj borbi, sa ukup-
no 63 poginula i mno{tvom rawenih boraca u totalnom okruèwu usta{a.
Borili smo se dok je bilo municije i na kraju, te{ko izrawavani, zarobqe-
ni smo. Ipak smo izdràli, dok i posledweg civila nismo prebacili na si-
gurnu teritoriju. Od nas dvadesetak te{kih rawenika preìvelo je svega
troje, ostali su streqani. I opet smo fa{isti. Odvedeni smo u zatvor No-
va Gradi{ka, a kasnije u Kerestinac, gde smo proveli punih pet meseci. Za
sve vreme na{eg zato~eni{tva, vojvoda Vojislav [e{eq i radikali iz rat-
nog {taba su poku{avali da nas stave na spisak za razmenu. Naàlost, JNA
je bila totalno nezainteresovana za dobrovoqce i svim snagama su poku{a-
vali da izvuku pojedine oficire koji nisu ~ak bili ni zarobqeni, nego su
se ne~asno i sramno predali, zajedno sa svim na{im teritorijama. Pitam se
gde su danas ti oficiri i volela bih da ih pogledam u o~i kao onda u Novoj
Gradi{ki i Kerestincu, da ih pitam za{to se ne oglase na napade SPS da
630
smo bili paravojne formacije, kada odli~no znaju kao i vi, gospodo socija-
listi, da smo uvek bili u sastavu wihovih jedinica i iskqu~ivo pod wiho-
vom komandom. Konkretno, moja jedinica se nalazila u sastavu Petog bawa-
lu~kog korpusa. Obra}am se vama, gospodo socijalisti, s pitawem: da li su
grobovi srpskih dobrovoqaca grobovi fa{ista, ubica i koqa~a i si-
leyija? Kakvima nas prikazujete? Da li su majke na{ih poginulih, na{e
srpske bra}e, majke ratnih profitera, kriminalaca i ubica, a penzije svo-
jih poginulih sinova ostvaruju od dràve Srbije? Pomislite kako se ovih
posledwih dvadesetak dana ose}aju majke na{ih poginulih Dragija, Saveta,
\ura|a, kako se ose}am ja. Moj ratni profit su usta{ki kazamati, muka,
maltretirawe, tu~a i neprospavane no}i. Da, profitirala sam svoju mla-
dost. Profit su mi geleri i rane po celom telu. Pet slomqenih rebara,
kqu~na kost i svojih 42 kilograma, koje sam dovukla ku}i, jer bukvalno ni-
sam mogla ni hodati. Zato na kraju odgovorno tvrdim da nijedan dobrovoqac
SRS i S^P nikada i nigde nije bio paravojnik, ni u Borovu Selu, Tewi, Vu-
kovaru, Mirkovcima, Oku~anima, Podravskoj Slatini, Papuku, Pakracu,
Benkovcu, Obrovcu, Drni{u, Mostaru, Trebiwu, Skelanima, Modri~i, Br~-
kom, Mili}ima, Bratuncu, Ozrenu, Doboju i mnogim drugim rati{tima, gde
su vojsku Republike Srpske i vojsku Republike Srpske Krajine izme|u osta-
lih sa~iwavali i sa~iwava}e dobrovoqci SRS i S^P. (Aplauz)”.
Zna~ajan je i deo govora narodnog poslanika Zorana Draìlovi}a:
“Nazivate nas krajwe primitivnim {ovinistima jer }ete toboè time ski-
nuti izolaciju Srbije. Naravno, mi po va{em mi{qewu oteàvamo napore
za uspostavqawe mira na prostorima biv{e Jugoslavije. Govorite kako
podsti~emo ratnohu{ka~ku atmosferu, a zamislite, posebno izazivamo i
stvaramo mr`wu i sukob prema gra|anima nesrpske nacionalnosti i obrat-
no. Prosto se u va{im izjavama utrkujete u izno{ewu neistina. Govorite o
formirawu paravojnih formacija na podru~ju Republike Srpske i Repu-
blike Srpske Krajine i pomiwete nekakve zlo~ine koje su navodno u~ini-
li dobrovoqci Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta, za-
mislite, nad civilima muslimanskog, hrvatskog, pa ~ak i srpskog stanovni-
{tva. Kao da vam je scenario za ovu la` li~no napisao reìser Bulaji}, za-
jedno sa vrhu{kom Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju. Ti komunisti
izazivaju gra|anski rat u Drugom svetskom ratu i tim ~inom stavqaju se u
slu`bu neprijateqa srpskog naroda. Ne bi oni bili pobednici da nije bi-
lo izdaje saveznika, êr~ila i Engleske i velike vojne pomo}i SSSR-a. Za-
rad vlasti, zaboravili ste kom narodu pripadate. Prodali ste veru za ve~e-
ru. Zaboravili slave va{ih pradedova. Udarili ste no` u le|a svom naro-
du. Prevarom ste uni{tili prvi gerilski pokret u Evropi protiv Hitle-
rovih fa{ista. Ubili ste velikog vo|u tre}eg srpskog ustanka |enerala
Draù Mihailovi}a i veliki broj wegovih saradnika i boraca za srpska
prava. U pedesetogodi{woj komunisti~koj diktaturi pogre{no ste u~ili
generacije i generacije laìma o svetom ~etni~kom pokretu. Savez komu-
nista Jugoslavije, a zatim Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju zajedno
sa vama socijalistima, svojim aktivnim me{awem na frontu Republike
Srpske i Republike Srpske Krajine upravo ponavqate u potpunosti svoju
631
ne~asnu rabotu. Fabrikujete i podme}ete, kako samo to vi znate, podlo i
podmuklo u kriznoj situaciji, da bi iz toga izvukli korist. U jednoj prav-
noj dràvi i vi{epartijskom sistemu niko nema prava da blati drugog, a da
taj nema mogu}nost da replicira. Poku{ali ste podmuklim ubistvom dva
srpska junaka, Zorana Doderovi}a i Simeona ]uka na Belom bregu u junu
pro{le godine, da iscenirate sukob dobrovoqaca Srpske radikalne stran-
ke i Srpskog ~etni~kog pokreta sa Vojskom Republike Srpske. Navodno,
zbog tog sukoba bi morali da se prepuste poloàji usta{ama u Hercegovi-
ni. Na{i komandanti su imali jasna nare|ewa i za takve prilike i nisu na-
seli krajwe perfidnoj i podmukloj igri pukovnika Beare, koji je li~no na-
redio i vodio tu operaciju. Taj pukovnik Beara kukavi~ki beì iz Splita
da bi ga zatim za wegove vojni~ke vrline izdajni~ki generali postavili za
komandanta bezbednosti Boke Kotorske. Zatim, Savez komunista – Pokret
za Jugoslaviju, zajedno sa vama ili bez vas, svejedno, dovodi belosvetskog
prevaranta i sa velikom reklamom, koja je i danas prisutna na dràvnoj te-
leviziji i u {tampi, stvara junaka Kninske krajine, pa su ~ak i stripovi o
wemu pisani, a koji krajwe perfidnim i kriminalnim radwama, pomenuo
bih i ubistvo devojke u wihovim prostorijama, a u ime SKJ – Pokret za Ju-
goslaviju pqa~ka velike koli~ine novca, lekova, hrane i drugu humanitar-
nu pomo}, a re~ je o tzv. kapetanu Draganu. E pa, gospodo socijalisti, narav-
no mislim na one koji ne znaju, zbog va{e informisanosti izne}u nekoli-
ko podataka o tzv. paravojnim jedinicama. U aprilu mesecu 1991. godine or-
ganizovano se {aqu dobrovoqci SRS u odbranu Borovog Sela. Pored velikog
broja dobrovoqaca koje sa~iwavaju Srbi, nalaze se zajedno sa nama Ma|ari
i Hrvati, a da bi se za oslobo|ewe Barawe, Slavonije i zapadnog Srema, ra-
me uz rame sa Srbima, borili muslimani i [iptari. U oktobru, novembru
i decembru 1991. godine odlazi veliki broj dobrovoqaca, organizovano, da
se brani Srpstvo i pravoslavqe u Zapadnoj Slavoniji, gde u krvavim bor-
bama ginu zajedno i Srbi, [iptari i muslimani. Va{ veliki prijateq
Yakula, koji je nedavno uhap{en, uz va{ blagoslov daje zvani~nu izjavu za
{tampu. Citiram: “Zbog kukavi~kog dràwa dobrovoqaca SRS i Srpskog
~etni~kog pokreta, pao je deo Zapadne Slavonije”. Misli se na Podravsku
Slatinu, Papuk, Vo}in i sve do Oku~ana, a zaboraviv{i, namerno ili ne, da
spomene izdaju komunisti~kih generala biv{e JNA. Zaboravio je tako|e da
spomene da je u tim borbama protiv usta{a pao veliki broj dobrovoqaca
SRS i S^P, brane}i narod Zapadne Slavonije. Na poziv bra}e Srba iz
Hercegovine, dobrovoqci SRS odlaze tako|e organizovano u aprilu 1992.
godine da se hrabro bore protiv usta{a, hrvatskih i muslimanskih armada.
Na{i dobrovoqci su na Majevici, Ozrenu i Sarajevu, nalaze se u najè-
{}im bitkama du` Drine u Posavini, zapravo tamo gde se krvavo tuklo
protiv neprijateqa srpskog roda i pravoslavqa. U januaru 1993. godine, na
poziv naroda iz Kninske Krajine, odlazi tako|e organizovano veliki broj
dobrovoqaca SRS i S^P, da bi svojim ogromnim doprinosom doprineli
osloba|awu cele Kninske Krajine. To su, gospodo socijalisti, junaci i srpski
vitezovi. Nisu to, gospodo socijalisti, pripadnici paravojnih jedinica,
ve} dobrovoqci koji su organizovano stali na raspolagawe srpskom narodu u
632
Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, a bili su u sastavu teri-
torijalne odbrane, zatim biv{e JNA do 19. 5. 1992. godine, da bi se posle to-
ga stavili na raspolagawe i pod komandu Vojske Republike Srpske i Vojske
Srpske Krajine. Raspitajte se, gospodo socijalisti, da bi vam savest bila
mirna, a obraz ~ist. Raspitajte se zbog majki, siro~i}a, poginulih i rawe-
nih dobrovoqaca SRS i S^P, srpskih vitezova. Nazivate fa{istima nas,
koji smo dali veliki doprinos za srpski narod Republike Srpske i Repu-
blike Srpske Krajine. Ovih dana, u jeku va{e kampawe izno{ewa neistina
o SRS i wenom predsedniku dr Vojislavu [e{equ, zvale su me majke, supru-
ge, sestre poginulih dobrovoqaca i pitaju – zar je mogu}e da su na{i najmi-
liji, na{ dragi \ura|, Dejan, Aleksandar, Quba, Zora, poginuli kao fa{i-
sti? Svima sam odgovorio – ne, drage majke, drage sestre, dragi siro~i}i,
va{i najmiliji su poginuli kao srpski junaci, srpski vitezovi, poginuli su
kao Milo{ Obili}, Stevan Sin|eli}, narednik Milutin, kao Sima i De-
roko. Gospodo socijalisti, ne dirajte dobrovoqce, srpske ~etnike, ne diraj-
te rawene i poginule srpske vitezove, ne nazivajte nas fa{istima, profi-
terima i ratnim zlo~incima. Pitam vas, gospodo socijalisti, ako su dobr-
ovoqci SRS paravojne jedinice, za{to wihove porodice primaju penzije,
za{to invalidi primaju invalidninu? A kada smo kod penzija i invalidni-
na, alal vam vera, i tu ste se pokazali. Vlada ni{ta nije u~inila za trajno
re{ewe za porodice poginulih i rawenih u ratu 1991-1993. godine, sem {to
je dala jednokratnu pomo}, sanduk, krst, venac i to je sve. Ko }e da plati
ostale tro{kove sahrane, ko pla}a podizawe spomenika? Ne}ete vaqda re-
}i, kao direktor jedne banke, kada je supruga poginulog borca oti{la da po-
digne uloèni novac, da je podizawe spomenika luksuz? [etkate porodice
poginulih i rawenih od Vlade Republike Srbije do biroa Vlade Republi-
ke Srpske i Republike Srpske Krajine – “brigo moja pre|i na drugoga”, {to
bi rekao Raka. îja su nadle`nost te porodice i rawenici? Dogovorite se
kona~no. Porodice poginulih i rawenici su {okirani i oja|eni va{im
pona{awem i neradom. Tvrdite da nema granice na Drini i prema Crnoj Go-
ri, a ~emu onda mitraqeska gnezda i rampe, ~emu kamioni sa humanitarnom
pomo}i koji ~ekaju vi{e dana da bi pre{li i odneli pomo} u Republiku
Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu? Za{to onemogu}avate slobodan pro-
tok robe, qudi i kapitala, kako bi radnici u saobra}ajnoj delatnosti ost-
varili svoje pravo na rad? Tako ne treba, gospodo socijalisti”.
890. izjava ve{taka Zorana Stankovi}a od 8. jula i 1. oktobra 2003. go-
dine.
891. informacija o djelovawu pripadnika tzv. paravojnih formacija
na podru~ju Sao Hercegovine Centra slu`bi bezbjednosti Trebiwe, od
30. jula 1992. godine, ~iji je propratni akt potpisao krsto Savi}. U spisu
se nalazi pod klauzomom – ozna~eno radi identifikacije, ali nema nika-
kvih podataka da je prihva}ena kao dokazni predmet. Kompletan tekst te
informacije glasi: “Od po~etka ratnih dejstava na na{em podru~ju eviden-
tirani su dolasci pripadnika raznih naoruànih tzv. paravojnih formacija
u ve}im ili mawim grupama, koji su u po~etku zajedno sa vojskom, uglavnom,
633
izvr{avali zadatke u zoni ratnih dejstava. Me|utim, u posledwe vrijeme,
naro~ito u toku jula mjeseca, djelovawe pojedinih naoruànih grupa ili
preostalih dijelova ve}ih formacija, u zna~ajnoj mjeri uslo`wava bezbjed-
nosnu situaciju na terenu. Ovo je naro~ito izraèno na podru~jima op{ti-
na Nevesiwe i Stolac (u mjestu Berkovi}i, gdje je sada sjedi{te ove op{ti-
ne). Poku{aji djelovawa ovih formacija registrovani su i u op{tinama
Bile}a i Trebiwe, ali su oni pravovremenim poduzimawem adekvatnih mje-
ra, prije svega radnika milicije ovih SJB, dosta uspje{no i u kontinuite-
tu spre~avani i onemogu}avani u svojim namjerama. Na podru~ju op{tine
Qubiwe nije bilo uop{te dolazaka grupa paravojnih formacija, dok ne
raspolaèmo za sada podacima o ovoj problematici na teritoriji op{ti-
na u staroj Hercegovini. Op{ta je karakteristika da prisutne grupe fak-
ti~ki ne pripadaju bilo kojoj regularnoj jedinici srpske vojske, a svoje ak-
tivnosti preduzimaju samoinicijativno i samovoqno van zone ratnih dej-
stava. Radi se najvi{e o grupama “{e{eqevaca”, “Bijelih orlova”, mawim
grupama “arkanovaca”, te drugim samozvanim grupama pod razli~itim nazi-
vima. Najizraènije djelovawe do sada identifikovanih grupa (“{e{eqev-
ci”, “paklena djeca”, samozvani “padobranci”, “izvi|a~i” itd.) je u Nevesi-
wu. Brojnost pripadnika se kre}e od 10 do 15 ~lanova, izuzev “{e{eqeva-
ca”, kojih prema nekim saznawima i navodima vo|e grupe ima oko 80-90. U
posledwe vrijeme u~estale su pojave reme}ewa javnog reda i mira, ~iji su
glavni akteri pripadnici ovih grupa, me|u kojima predwa~i “Vrawanac”,
vo|a grupe “{e{eqevaca”. Wihovo delovawe ogleda se u povremenom
blokirawu prilaza gradu, uspostavqawu tzv. “svojih punktova”, zlostavqa-
wu i omalovaàvawu ovla{tenih slu`benih lica, uglavnom radnika mili-
cije, vojne policije, kao i gra|ana, provokativnom blokirawu i prijetwi
napadom na stanicu milicije, pqa~ki imovine u dru{tvenoj i privatnoj
svojini, zaposjedawu ku}a, stanova i hotelskih prostorija za svoje potrebe,
apsolutnom nepo{tovawu policijskog ~asa, do maltretirawa pojedinih
~lanova porodica ~iji su sinovi na rati{tu. Ovakvo pona{awe izaziva
ogor~ewe ukupnog gra|anstva iz razloga {to pripadnici ove grupe rijetko
ili nikako ne odlaze na rati{te, a stalno se predstavqaju kao dobrovoqci
i iskusni ratnici koji su do{li da pomognu borcima Nevesiwa. Stvarawem
raznih ekscesnih situacija, ponekad i me|usobno, uporno nastoje kod gra|a-
na stvarati uvjerewe o nesposobnosti radnika SJB da obezbjede javni red i
mir, osiguraju za{titu li~ne imovine i sigurnosti gra|ana i obavqaju svo-
ju funkciju uop{te, isti~u}i osporavawe legaliteta zvani~ne vlasti i we-
nih organa. Imaju}i u vidu da u redovima ovih formacija ima odre|en broj
lica iz Nevesiwa i Mostara, neka od wih od ranije sklona vr{ewu krivi~-
nih djela i prekr{aja, a koja su se prikqu~ila ovim grupama radi izbjega-
vawa u~e{}a na rati{tu, onda to dovoqno govori koliko ovakvo wihovo
djelovawe negativno uti~e na stabilnost fronta. Po izbijawu ratnih suko-
ba na podru~ju op{tine Stolac, u Berkovi}e je do{la grupa od oko 20 “{e-
{eqevaca”. Zahtijevali su odmah da se ukqu~e u rad stanice milicije, ~ak
da SM radi pod wihovom komandom. (Radi se o SM sa veoma malim brojem
634
milicionara). U dogovoru sa nadle`nom komandom vojske sprije~eni su u
svojoj namjeri u navedenom pogledu. Me|utim, pripadnici ove grupe su sa-
moinicijativno organizovali “obuku” dvadesetak gra|ana vojnika, pri ~e-
mu su remetili javni red i mir, pijan~ili, maltretirali civilna i uni-
formisana lica, vr{ili oduzimawe razne imovine gra|ana, naro~ito
automobila itd. Polovinom jula mjeseca u Berkovi}e je stigla grupa od 5-6
lica koji se predstavqaju kao “arkanovci”, koje predvodi Samaryi} Jovo,
lice rodom sa ovog podru~ja, a sa stalnim mjestom boravka u Beogradu.
Automatsko naoruàwe su dobili od vojske, gdje su im obezbjedili i hranu,
a u jednoj osnovnoj {koli su organizovali obuku oko 20 vojnika, uglavnom
mje{tana. Evidentirane su u~estale prijave gra|ana da pripadnici ove gru-
pe obilaze i sela, kradu stoku, uni{tavaju usjeve, svakodnevno pucaju, {to
sve izaziva uznemirewe i strah kod stanovni{tva. Trojica pripadnika ove
grupe su upala u prostorije skup{tine op{tine u Berkovi}ima, gdje su pu-
cawem kroz prozor prijetili prisutnima na sastanku. Tako|e su samovoq-
no u{li u prostorije stanice milicije, vrije|ali i maltretirali prisut-
ne milicionare, zahtijevaju}i da oni vr{e isle|ewe privedenih lica itd.
Naoruàne grupe “{e{eqevaca” kra}e vrijeme su bile prisutne i na pod-
ru~ju Bile}e, dodu{e u mawem broju. Nudili su vr{ewe pojedinih poslova
iz nadle`nosti javne bezbjednosti – kontrolu saobra}aja, legitimisawe i
kontrolu lica, pretresa ku}a itd. Wihovo djelovawe na ovom planu je dosta
uspje{no sprije~eno od strane SJB Bile}a, me|utim, i kasnije povremeno
navra}aju, zadràvaju}i se uglavnom u prolazu. Od strane pojedinaca od
ovih grupa, kojima se u nekim slu~ajevima pridruùju i pojedina izbjegla
lica, registrovani su napadi i na imovinu, pogotovo lica muslimanske na-
cionalnosti u Bile}i, u vidu ulazaka u porodi~ne ku}e, stanove, oduzima-
wa vozila, otu|ivawa vrijednih stvari itd. Sli~na je situacija bila i na
podru~ju Trebiwa, gdje su pojedine oruàne grupe tako|e namjeravale uspo-
staviti svoje punktove i kontrolu nad odràvawem reda u gradu, ali su efi-
kasnim i pravovremenim mjerama ove SJB onemogu}eni. âk je jedna ve}a
grupa (petnaestak ~lanova) sprovedena i vra}ena na podru~je Crne Gore,
nakon {to se prethodno eksponirala kroz razli~ite vidove nezakonitog i
nedoli~nog pona{awa, {to je izazivalo izraènije reagovawe gra|ana. Do-
sada{we aktivnosti stanica javne bezbjednosti na planu spre~avawa neza-
konitog djelovawa ovih naoruànih grupa bile su uglavnom usmjerene na
dogovore sa nadle`nim komandama vojske da se pripadnici pojedinih grupa
po{aqu na rati{te pod komandu vojnih jedinica, pri ~emu su u nekim sre-
dinama postignuti odre|eni rezultati. U vi{e navrata su obavqani razgo-
vori sa vo|ama prisutnih grupa u ciqu izbjegavawa i spre~avawa incident-
nih situacija sa teìm posqedicama, kako bi se ovaj problem rije{io na
{to mirniji na~in. Me|utim, u nekim sredinama (Nevesiwe, Berkovi}i)
nisu postignuti èqeni efekti, prije svega iz razloga {to su u pitawu po-
jedinci sumwivih psihi~kih karakteristika koji su, po pravilu, stalno pod
dejstvom alkohola. Tako|e je, po na{oj procjeni, izostalo aktivnije i do-
sqednije angaòvawe i nadle`nih vojnih organa, prije svega vojne policije,
635
koji uporno tvrde da je u pitawu problem kojeg treba da rje{ava Ministar-
stvo unutra{wih poslova, po{to se radi o naoruànim grupama koje ne
pripadaju jedinicama srpske vojske. Analiziraju}i strukturu i pona{awe
ovih grupa, cijenimo da bi odstrawivawem wihovih ~elnika i upu}ivawem
“doma}ih” lica koja su im se pridruìla, u jedinice vojske, u zna~ajnoj mje-
ri do{lo do raspada ovih grupa, pa u tom pravcu planiramo usmjeriti na{e
daqwe aktivnosti na terenu”.
892. moji govori u narodnoj skup{tini republike Srbije od 1. i 7.
aprila 1992. godine, preuzeti iz moje kwige “Poslani~ke besede” iz 1993.
godine. Ve} je uvr{}eno u sudski spis direktno iz skup{tinskog stenograma.
893. kompletan tekst ovog dela sednice sa govorima svih narodnih po-
slanika koji su u~estvovali u debati.
894. Potvrda op{tine Skelani od 3. februara 1993. godine da je vladi-
mir ômor tamo bio na rati{tu od 14. januara do 4. marta 1993. godine.
895. odluka o osnivawu i konstituisawu Zajednice op{tina Sjeverne
Dalmacije i Like, koju je 27. juna 1990. godine donela Skup{tina op{tine
knin, s potpisom milana Babi}a.
896. Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda, objavqe-
na na Srpskom saboru u Srbu 25. jula 1990. godine.
897. izve{taj od 30. septembra 1990. godine o provo|ewu izja{wavawa
srpskog naroda u republici Hrvatskoj o srpskoj autonomiji.
898. Status Srpske autonomne oblasti krajine od 21. decembra 1990. go-
dine.
899. Pismo Srpskog nacionalnog vije}a od 21. januara 1991. godine, upu-
}eno predsedniku republike Srbije, s potpisom milana Babi}a.
900. izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora Sektora SDB
ni{ od 7. marta 1991. godine. Prislu{kivan je razgovor Branislava Vaki-
}a i Vojina Vuleti}a.
901. re{ewe ministra pravde od 12. marta 1991. godine o registraciji
Srpske radikalne stranke.
902. naredba izvr{nog vije}a Sao krajina od 1. aprila 1991. godine
da se izvr{i mobilizacija Teritorijalne odbrane i dobrovoqa~kih jedi-
nica radi odbrane slobode svih gra|ana i radi za{tite wenog teritorijal-
nog integriteta. Naredba sadrì i zakqu~ak da se od Vlade Srbije zahteva
da pruì svu tehni~ku i kadrovsku pomo} SUP-u SAO Krajina.
903. odluka izvr{nog vije}a Sao krajina od 1. aprila 1991. godine o
prisajediwewu Sao krajina republici Srbiji.
636
904. Predlog Tre}eg odelewa uSDB Beograd, od 20. aprila 1991. godi-
ne, za zavo|ewe operativne obrade nad Zoranom Draìlovi}em. Draìlo-
vi} se kvalifikuje kao “jedan od najekstremnijih srpskih nacional-{ovi-
nista koji svoju destruktivnu delatnost ispoqava kroz rad neregistrova-
nog Srpskog ~etni~kog pokreta”. Kaè se jo{ da se Draìlovi} kre}e u
krugu lica koja su “poznata po izvr{ewu velikog broja krivi~nih dela i
prekr{aja, kao {to su kra|e, provale, razbojni{tva, tu~e, nasilni~ko po-
na{awe, prekr{aji protiv javnog reda i mira i sli~no”. Navode se i neka
imena tih lica i za wih se tvrdi da su se, instruisana s moje strane, “vi{e
puta nemilosrdno i surovo obra~unavala s neistomi{qenicima unutar i
izvan stranke, pri ~emu je dolazilo do te{kog povre|ivawa, pa i rawavawa
vatrenim oru`jem”. Isti~e se i da je Draìlovi} “nedavno boravio zajed-
no sa V. [e{eqem na teritoriji Slavonije, tj. u Borovom Selu, u kojem je
sme{ten “[tab ~etni~ke komande”. Po povratku iz Slavonije, prema na-
{im saznawima, Draìlovi} je po~eo s preduzimawem neophodnih mera
usmerenih na organizovano upu}ivawe pripadnika S^P-a u Borovo Selo i
druga mesta u Slavoniji, pri ~emu }e isti biti snabdeveni najmodernijim
naoruàwem. Imaju}i u vidu navedenu delatnost Zorana Draìlovi}a,
predlaèmo da se nad imenovanim zavede operativna obrada zbog postoja-
wa osnovane sumwe da se bavi neprijateqskom i destruktivnom delatno{}u
sa pozicija srpskog nacional-{ovinizma”.
905. Predlog za zavo|ewe operativno-tehni~ke mere tajne kontrole te-
lefona rosvite Topolac od 18. aprila 1991. godine, s vrlo sli~nim obra-
zloèwem kao u Draìlovi}evom slu~aju.
906. izve{taj o sprovedenom referendumu na teritoriji Sao kraji-
ne od 14. maja 1991. godine.
907. informacija o ilegalnom naoruàvawu i stvarawu paravojnih
formacija od strane S^P, upu}ena 14. maja 1991. godine Tre}em odelewu
uSDB za Beograd.
908. informacija iste slu`be od 10. juna 1991. godine, kojom se identi-
fikuje kqu~na uloga rosvite Topolac u nabavci oru`ja.
909. informacija iste slu`be od 16. juna 1991. godine, prema kojoj je
oliver Baret samoinicijativno po~eo da okupqa dobrovoqce za odlazak u
Trpiwu.
910. Deklaracija o ujediwewu Zajednice op{tina Bosanska krajina i
Sao krajina od 27. juna 1991. godine.
911. informacija ve} pomiwanog organa SDB, od 1. jula 1991. godine, o
ekstremnim nacionalistima iz S^P koji “preduzimaju konkretne mere na
formirawu, naoruàvawu i upu}ivawu dobrovoqa~kih jedinica na pod-
ru~je Hrvatske”.
637
912. novinski ~lanak iz sarajevskog “oslobo|ewa” od 9. jula 1991. go-
dine o mom suspendovawu uz predlog za iskqu~ewe iz Filozofskog dru-
{tva Srbije, s obrazloèwem da sam “u vi{e navrata, zastupaju}i stanovi-
{te militantnog {ovinizma, otvoreno propagirao nasiqe i nacionalnu
mr`wu kao sredstva koja toboè vode ostvarewu nacionalnog interesa
srpskog naroda”.
913. Prislu{kivani telefonski razgovor izme|u radovana karayi}a
i mom~ila kraji{nika od 18. jula 1991. godine.
914. informacija pomiwanog organa SDB od 19. jula 1991. godine o upu-
}ivawu grupe dobrovoqaca u Slavoniju.
915. (poverqivo) Pismo Qubi{e Petkovi}a od 25. jula 1991. godine
Centru za obuku u Prigrevici o slawu tri dobrovoqca.
916. Pismo muP-a Sao krajina od 18. avgusta 1991. godine, upu}eno
policijskim upravama u Splitu i kijevu, kao i mesnoj zajednici kijevo, sa
ultimatumom da se iz kijeva povu~e hrvatska policija, uz pretwu napadom.
917. odluka Skup{tine zajednice op{tina od 16. septembra 1991. godi-
ne o progla{ewu autonomne oblasti krajine kao neodvojivog dijela save-
zne dràve, Federativne Jugoslavije, i sastavnog dijela federalne jedini-
ce BiH, s potpisom voje kupre{anina.
918 Slu`bena bele{ka od 18. septembra 1991. godine, standardnog organa
SDB, o obavqenom informativnom razgovoru sa Qubi{om Petkovi}em, pot-
predsednikom Srpske radikalne stranke. U toku razgovora, “Petkovi} je na-
veo da SRS na kriznim podru~jima uvek ima izme|u 500 i 1.000 dobrovoqaca”.
919. naredba radovana karayi}a od 22. septembra 1991. godine, upu}e-
na svim sekretarijatima za narodnu odbranu, ~iji tekst glasi: “U presud-
nom trenutku za srpski narod nare|ujem: (1) da na{e oslobodioce – jedini-
ce iz Srbije i Crne Gore pomognete ukqu~ivawem na{ih dobrovoqaca, da
ih materijalno i moralno podrìte u wihovoj misiji stvarawa Saveza Srp-
skih Dràva; (2) da u SNO SAO Krajina, Romanija i Sjeveroisto~na Bosna
iz svojih redova elimini{ete usta{oidne i druge muslimanske elemente
koji ometaju uspostavqawe pravedne srpske vlasti u svesrpskim zemqama.
U slu~aju suprotstavqawa ovim pravednim i humanim te`wama srpskog na-
roda budite nemilosrdni (oko za oko – zub za zub). U vezi s tim aktivirajte
formirane prijeke sudove”.
920. odluka gradskog odbora SDS Sarajeva od 25. septembra 1991. o
imenovawu {taba za regionalizaciju.
921. informacija organa bezbednosti Pozadinskog sektora Jna od 1.
oktobra 1991. godine o delatnosti @eqka ra`natovi}a arkana. Pored
istinitih podataka o wegovim kriminalnim radwama, iznosi se i apsolut-
no la`na tvrdwa da sam ja dolazio kod Arkana 25. septembra.
638
922. nacrt zapisnika sa 143. sednice ~lanova Predsedni{tva SFrJ od
1. oktobra 1991. godine.
923. nare|ewe predsednika Predsedni{tva Crne gore od 1. oktobra
1992. godine (momir Bulatovi}) da se izvr{i mobilizacija Posebne jedi-
nice milicije snage oja~ane pe{adijske ~ete radi izvr{ewa borbenih za-
dataka oruànih snaga na granici republike Crne gore i republike Hr-
vatske.
924. upozorewe [taba vrhovne komande oruànih snaga SFrJ od 1.
oktobra 1991. godine, upu}eno predsedniku republike i vladi Hrvatske,
kao i glavnom stoèru Hrvatske vojske.
925. nacrt zapisnika sa 144. sednice ~lanova Predsedni{tva SFrJ od
926. izjava saveznog sekretara za narodnu odbranu veqka kadijevi}a
od 3. oktobra 1991. godine.
927. odluka Sabora republike Hrvatske od 8. oktobra 1991. godine o
raskidu dràvno-pravne veze unutar SFrJ i progla{ewu Hrvatske kao su-
verene i samostalne dràve.
928. Zabele{ke sa sednice Saveta SDS od 15. oktobra 1991. godine.
929. mapa sa ucrtanim granicama rSk, objavqena u listu “epoha” od
930. ^lanak “kako }emo se razgrani~avati” iz istog broja “epohe”.
931. Stenografske biqe{ke konstituiraju}e sednice Skup{tine srp-
skog naroda u Bosni i Hercegovini od 24. oktobra 1991. godine.
932. informacija o pruàwu pomo}i srpskim oblastima u Hrvatskoj,
koju je ministarstvo odbrane 1. novembra 1991. godine uputilo vladi re-
publike Srbije.
933. odluka o progla{ewu Srpske autonomne oblasti Sjeverna Bosna
kao neodvojivog dijela dràve Jugoslavije, donesena 4. novembra 1991. godine.
934. Prislu{kivani telefonski razgovor Jovice Stani{i}a i rado-
vana karayi}a od 14. decembra 1991. godine. Izme|u ostalog, razgovaraju o
srpskom egzodusu iz Zapadne Slavonije. U jednom trenutku Karayi} govori:
“Kaè mi pukovnik Tali} da su ovi {e{eqevci se borili fantasti~no, a
onda su po~eli da siju defetizam i da govore kako je Srbija izdala, {ta oni
imaju tu da ~ekaju, to }e biti izgubqeno i pobili (ili podigli) su ih u pi~-
ku materinu”. Stani{i} se ne slaè: “Ne doktore, nemojte... nemojte nase-
dati... Sad krivo 50 {e{eqevaca ili 100 {e{eqevaca... Kad lo{e ide, sa-
mo su im krivi {e{eqevci”.
639
935. Zakqu~ak br. 19 Skup{tine srpskog naroda u Bosni i Hercegovi-
ni od 21. novembra 1991. godine da se podrì Jna u odbrani zajedni~ke dr-
àve Jugoslavije i da se podrì provo|ewe mobilizacije.
936. redovni borbeni izve{taj komande og “Jug” od 22. novembra 1991.
godine s potpisom mileta mrk{i}a.
937. ^lanak iz “velike Srbije” broj 11, pod naslovom “odbrana Srbi-
je kroz Slavoniju, Barawu i Zapadni Srem”. Osnovu ~lanka predstavqa in-
tervju s Branislavom Gavrilovi}em Brnetom.
938. informacija Prve uprave SDB muP-a Srbije od 6. decembra
1991. godine o stawu na rati{tu Zapadne Slavonije. U informaciji se, iz-
me|u ostalog, kaè: “Za sada se na Zve~evu nalazi oko 300 dobrovoqaca SRS
pod komandom Nova~i} Radovana i 60 dobrovoqaca TO Novi Sad. Dobro-
voqci su disciplinirani i hrabri borci, ne drè poloàje ali u~estvuju
u svim akcijama. Oko 40 dobrovoqaca SRS koji nisu hteli pod komandu No-
va~i}a, nalaze se u Oku~anima. Nakon promocije stranke u Bawa Luci, Vo-
jislav [e{eq je do{ao na na{e podru~je i izvr{io smotru svojih boraca.
Kod boraca TO i preostalog stanovni{tva dobro je primqen, a popular-
nost mu osjetno raste i na ovom podru~ju. U razgovoru sa politi~kim ruko-
vodstvom SAO Zapadne Slavonije zalagao se za jedinstvo srpskog naroda,
~vr{}e povezivawe svih... i podr{ci JNA”.
939. Potvrda vrhovnog {taba To Sao Slavonija, Barawa i Zapadni
Srem da se Slobodan miqkovi} nalazi kao dobrovoqac u sastavu jedinica
To. Potvrdu je potpisao Radovan Stoj~i}.
940. mi{qewe o pravu na samoopredjeqewe srpskog naroda u Bosni i
Hercegovini, koje je 19. decembra 1991. godine usvojila Skup{tina srpskog
naroda BiH.
941. Stenografske biqe{ke 4. sjednice Skup{tine srpskog naroda
BiH od 21. decembra 1991. godine.
942. Zahtev [taba To Sisak rSk od 29. decembra 1991. godine ratnom
{tabu SrS za upu}ivawe dobrovoqaca.
943. odluka o progla{ewu Srpske skup{tine op{tine iliya od 3. ja-
nuara 1991. godine.
944. Stenografske biqe{ke 5. sjednice Skup{tine srpskog naroda u
BiH, odràne 9. januara 1992. godine.
945. Deklaracija o progla{ewu republike srpskog naroda Bosne i
Hercegovine od 9. januara i Zakqu~ci Skup{tine od 26. januara 1992. godine.
946. Pismo ministra milana marti}a ministru Zoranu Sokolovi}u
od 10. februara 1992. godine.
640
947. ^lanak “most za krajine” iz “Derventskog lista” od 13. februara
1992. godine.
948 izve{taj o asanaciji boji{ta i sanaciji prostora vukovara i dru-
gih ugroènih rejona od 20. februara 1992. godine, koji je komanda Prve
vojne oblasti uputila Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, s potpi-
som general-pukovnika @ivote Pani}a.
Bosni i Hercegovini od 25. februara 1992. godine.
950. amandmani na ustav republike Srpske krajine, progla{eni 26.
februara 1992. godine.
Bosni i Hercegovini od 18. marta 1992. godine.
952. Stenogram 12. sjednice Skup{tine srpskog naroda u Bosni i Her-
cegovini od 24. marta 1992. godine.
953. izve{taj o stawu u zoni odgovornosti 17. korpusa od 6. aprila
1992. godine.
954. Telegram izeta mehinagi}a od 8. aprila 1992. godine, upu}en gene-
ralu Savi Jankovi}u, komandantu Tuzlanskog korpusa Jna, s upozorewem
da stanovni{tvu Zvornika preti opasnost od masakra od strane arkana.
955. Dnevni izve{taj operativnog centra Prve uprave general{taba
oruànih snaga SFrJ od 10. aprila 1992. godine.
956. Borbeni i operativni izve{taj komande 2. vojne oblasti od 10.
aprila 1992. godine.
957. izvod iz uputstva za rad kriznih {tabova srpskog naroda u op{ti-
nama od 26. aprila 1992. godine, koji je potpisao Branko \eri}, predsednik
vlade Srpske republike Bosne i Hercegovine.
958. Zapisnik sa sjednice Savjeta za nacionalnu bezbjednost i vlade
Srpske republike Bosne i Hercegovine, odràne 27. aprila 1992. godine.
959. Bilten Srpske op{tine Zvornik br. 2, iz maja 1992. godine.
960. Zapisnik sa sastanka kriznog {taba op{tinskog odbora SDS Tr-
novo od 29. aprila 1992. godine.
961. (poverqivo) Potvrda vojnog odseka Palilula od 30. aprila 1992.
godine da se Qubi{ko Petkovi} od 20. septembra 1991. do 30. aprila 1992.
godine nalazio u sastavu oruànih snaga SFrJ na rati{tu.
962. nalog Privremene vlade Srpske op{tine Zvornik od 4. maja 1992.
godine da se isplati naknada tro{kova Specijalne jedinice – dobrovoqaca
iz Loznice. Na kraju pi{e: “Novac }e preuzeti komandant jedinice @u}a”.
641
963. kopija potpuno istog naloga kao i prethodni dokazni predmet.
964. Dva spiska i jedna potvrda od 7. maja 1992. godine u vezi dobrovo-
qaca iz malog Zvornika.
965. Dva spiska iz aprila i jedan od 7. maja 1992. godine koji se odnose
na dobrovoqce iz Loznice.
966. Zapisnik sa 16. sjednice Skup{tine srpskog naroda u Bosni i Her-
cegovini od 12. maja 1992. godine, odràne u Bawaluci.
967. odluka vr{ilaca du`nosti predsednika republike od 2. juna 1992.
godine o povratku iseqenih lica na teritoriju Srpske republike Bosne i
Hercegovine.
968. informacija odjeqewa nacionalne bezbjednosti iliya od 4. juna
1992. godine u kojoj, izme|u ostalog, stoji: “Srpskoj stanici javne bezbjed-
nosti Iliya stiù dojave gra|ana u kojima se àle zbog pqa~ki i nasilnog
iseqavawa gra|ana muslimanske nacionalnosti iz Iliye, koje su po~ini-
li “{e{eqevci”. Me|utim, kada je u Srpskoj stanici javne bezbjednosti
zakqu~eno da u tim slu~ajevima treba intervenisati, predsjednik biv{eg
Kriznog {taba Iliya Nedeqko Prstojevi} (i wegov zamjenik Radislav Un-
kovi}) tome su se usprotivili, isti~u}i da “sa {e{eqevcima ne treba za-
kuvavati, odnosno da oni to ~ine u ime wih dvojice, jer su im Prstojevi} i
Unkovi} dali taj zadatak”.
969. odluka kriznog {taba Srpske op{tine Bosanski [amac i op{ti-
ne Pelagi}evo u osnivawu od 13. juna 1992. godine o uvo|ewu posebnog rat-
nog poreza.
970. izve{taj romanijskog korpusa od 7. juna 1992. godine o borbenim
dejstvima u Dobriwi, u kome se, izme|u ostalog, navodi da je muP iliya u
borbu uveo “deo dobrovoqaca SrS, koji su pod wihovom komandom”.
971. Slu`bena bele{ka Tre}eg odseka Centra rDB vaqevo od 4. jula
1992. godine o informativnom razgovoru s vladimirom Sam~evi}em o de-
latnosti “Belih orlova” u Zvorniku. Najvi{e govori o zlodelima arkano-
vaca, a na jednom mestu pomiwe da je Radovan Nova~i} pristupio “Belim or-
lovima”, pa dodaje: “Nova~i} je jedno vreme imao u Beogradu agenciju za
obezbe|ewe objekata i li~nosti, koju su sa~iwavali wegovi saborci iz
Slavonije. Izvoru je poznato da je Nova~i} jedno vreme obezbe|ivao zgra-
du “Borbe” u Beogradu, a wegove usluge je koristio i Vojislav [e{eq, po
~ijem nalogu su wegovi qudi ubili 4-5 lica, a ~iji mu razlog nije poznat.
Nova~i} je jedno vreme bio ~lan S^P, ali je u me|uvremenu ovu stranku na-
pustio. Izvoru nije poznato gde se Nova~i} nalazio u toku borbi za oslo-
bo|ewe Zvornika. U Zvorniku se pojavio u maskirnoj uniformi po oslobo-
|ewu Kule Grada”.
642
Potom je Sam~evi} govorio o svom vi|ewu pona{awa dobrovoqaca
Srpske radikalne stranke, iznev{i: “Na zvorni~kom rati{tu nalazila se
jedna grupacija od 30-40 dobrovoqaca SRS iz Loznice, koju je predvodio Su-
boti} Zoran, predsednik SRS iz Loznice. Za Suboti}a je rekao da je kari-
jerista i da se ne razume u ratnu ve{tinu, {to mu je i li~no predo~avao u
nekoliko navrata. Sem nekoliko izuzetaka, izvor smatra da su dobrovoqci
iz Loznice, me|u kojima su dominirali kriminalci, u~estvovali u kra|a-
ma, ucenama muslimana, a pojedinci u zlostavqawu, mu~ewu i ubistvima gra-
|ana muslimanske nacionalnosti u Zvorniku, te da su to radili kao mili-
cioneri SUP-a Zvornik. Pre dve nedeqe, dobrovoqci koji su se nalazili
u Zvorniku kao milicioneri, oterani su jer su po~eli da maltretiraju i
pqa~kaju i srpske ku}e u Zvorniku. Pred izbijawe ratnih sukoba u Zvorni-
ku, dobrovoqci iz Loznice nalazili su se u selu Male{i}i kod Zvornika,
gde su pred izbijawe sukoba trebali da odvrate pa`wu muslimanskih eks-
tremista od Zvornika, tako {to su u~estvovali u borbama u Bukoviku, pri
~emu su se dobrovoqci rasuli i razbeàli. U prostorijama DP “Alhos” u
Zvorniku, analizirano je pona{awe lozni~kih dobrovoqaca, pri ~emu je u
prisustvu rukovodstva SRS iz Loznice (Savi} Novak, predsednik regio-
nalnog odbora SRS, Panteli} Slobodan, zv. Homeini, potpredsednik SRS
i ~lan ratnog {taba) i Marka Pavlovi}a, kritikovano pona{awe Suboti}a
jer je pogre{no vodio qude u borbama kod Bukovika i Zvornika. Kao inte-
resantne dobrovoqce iz Loznice, izvor je naveo Mitrovi} @eqka, zvanog
[tuka, Adamovi} Ivana, zvanog [anin, Mila \uri}a, zvanog Rogowa, Sta-
ni} Radenka, zvanog ]imita, Prqi} Milorada, zvanog Prqa, i izvesni Ma-
~ak iz Gorweg Dobri}a, SO Loznica. Kao milicionari SUP-a Zvornik,
navedena lica su svakodnevno vr{ila mu~ewa i maltretirawa muslimana
koji su se nalazili sme{teni u prostorijama Tehni~kog {kolskog centra u
Karakaju. Prilikom mu~ewa, do{lo je i do vi{e ubistava. Od 1.200 dovede-
nih muslimana, preìvelo ih je samo nekoliko stotina. Neposredno pred
udaqavawe Lozni~ana iz Zvornika, Mitrovi} je kod svoje prijateqice mu-
slimanske nacionalnosti na{ao jednog dobrovoqca srpske nacionalnosti,
koga je izbacio iz stana, a potom u zgradi gde mu se nalazi prijateqica, iz-
vr{io zlo~in nad 11 gra|ana muslimanske nacionalnosti, me|u kojima je
bilo 8 èna, dvoje dece i jedan mu{karac. Zbog toga je organizovan uvi|aj
od strane Panteli} Milo{a, komandira SUP-a Zvornik, penzionisanog
radnika MUP RS. U ekipi za uvi|aj nalazio se \uri}, koji je udavio u ka-
di jednu muslimanku, koju je prethodno ranio Mitrovi}, radi uklawawa sve-
doka zlo~ina. Za Prqi}a i Ma~ka izvor kaè da su ubijali muslimane od
Kozluka do Zvornika i da je to sa wima radio Petrovi} Milan, zvani Pu-
sula iz Rasto{nice, kod Zvornika, za koga je rekao da je koqa~. Ma~ak je ko-
ristio metalnu cev od dva cola, a zlo~ine je ~inio tako {to je {ipkom gra-
|anima razbijao glave. Za Prqi}a je izneo da je povremeno nosio periku.
Prqi} i Ma~ak i daqe prelaze na zvorni~ko podru~je, gde obla~e maskir-
ne uniforme i nastavqaju sa ranijom aktivno{}u. Ve}ina dobrovoqaca iz
Loznice, sa zvorni~kog podru~ja doneli su ve}u koli~inu skupocenih stvari,
deviza, automobila i oru`ja. U Loznici se trenutno nalazi 18 dugih cevi,
643
koje su donete iz Zvornika, a koje se prodaju po ceni od 600 nema~kih mara-
ka. Tako|e, nalazi se i 7-8 heklera, tipa 3 i 7 koji su izneti iz Batajnice, a
koji pripadaju ratnom vazduhoplovstvu. O pona{awu lozni~kih dobrovo-
qaca, izvor je uputio na Aleksi} Zorana iz Dowe Borine, SO Mali Zvor-
nik, koji je kao vojnik u~estvovao u obezbe|ewu DP “Standarda” u Karaka-
ju i drugih objekata u kojima su se nalazili privedeni gra|ani muslimanske
nacionalnosti. Izvor pretpostavqa da je u kriminalne radwe Lozni~ana
upleten i Suboti} Zoran, {to ne moè da dokaè, za koga je rekao da je odo-
bravao i tolerisao ukupno pona{awe svojih dobrovoqaca. Poznato mu je da
je Suboti} od svojih dobrovoqaca uzimao po 100 nema~kih maraka, te da mu
to nije hteo dati on i dobrovoqac pod nadimkom Dabar. Izneo je da o lo-
zni~kim dobrovoqcima po Hrvatskoj i Bosni, gde su se borili, kruè pri-
~e kao o dobrim borcima, zbog ~ega se mnogi Suboti}u obra}aju za pomo},
kao {to su slu~ajevi dolazaka iz Ilija{a, Dobriwe i drugih mesta. Subo-
ti} se u kontaktima i razgovorima na rati{tu predstavqao da je u tesnoj
vezi sa dràvnom bezbednosti, a to je ~inio i Dragan Cvetinovi}, istra-
`ni sudija Op{tinskog suda u Loznici, koji je na podru~je dolazio samo-
stalno ili u dru{tvu sa Suboti}em ili Tomi} Goranom, milicionarom
OUP Loznica. Cvetinovi} je lozni~ke dobrovoqce ~esto predstavqao kao
svoje dobrovoqce. Tako|e, Cvetinovi}a je izvor ~esto vi|ao i u dru{tvu
majora Marka Pavlovi}a. Govore}i o drugim interesantnim dobrovoqci-
ma sa ovog podru~ja, izvor je rekao da su se na zvorni~kom rati{tu nalazi-
li Lazi} Milojko, zvani Vrabac iz Pecke, i Jovanovi} Milovan, zvani
Eki, kockar iz Vaqeva. Poznato mu je da se Lazi} bavi {vercom oru`ja,
automata za poker, automobila i kamiona sa rati{ta, te da mu se trenutno
u Loznici nalaze ~etiri automobila. Za Jovanovi}a je ~uo da je u Zvorniku
otkupqivao oru`je po minimalnim cenama, a potom prevozio u Srbiju u
preprodavao. Kao {vercera oru`ja naveo je izvesnog Peru iz êlopeka, SO
Zvornik, koji na lozni~kom podru~ju ima otvorene prodavnice, me|u koji-
ma je naveo i prodavnicu u Klupcima, {to bliè nije komentarisao. Pored
navedenih, na zvorni~ko podru~je dovodili su dobrovoqce i Vu~kovi} Vo-
jin, zvani @u}o sa Umke i lica pod nadimcima Ni{ki, Pivarski i êle. Za
Vu~kovi} Vojina, izvor je rekao da ga poznaje sa slavonskog rati{ta, gde je
trebao da bude i streqan zbog odre|enih propusta. Prema podacima koje je
dobio od Ranki}a, jednog od vojnih rukovodilaca SRS, Vu~kovi} je trebalo
da bude postavqen za komandanta dobrovoqaca u Zvorniku, koji bi brojali
oko 150 qudi, ali se zbog otvarawa rati{ta broj prepolovio. Prvog dana
izazivawa konflikata u Zvorniku, Vu~kovi} je, zajedno sa wegovim bratom
Du{kom, zvanim Repi}, i licima pod nadimcima Legija i Miki iz Poà-
revca, bio zarobqen od strane pripadnika muslimanskog SUP-a Zvornik,
koji su i istog dana pobegli uz pomo} dva pripadnika S^P-a Zvornik. Po-
red Vu~kovi} Vojina, izvor ima pozitivno mi{qewe za Legiju. Posle hap-
{ewa u Malom Zvorniku, Vu~kovi} Du{ka od strane pripadnika MUP-a
Republike Srbije, Vu~kovi} Vojin se odmetnuo sa jednom grupom od 40-45
dobrovoqaca i, po saznawima izvora, treba da se nalazi na podru~ju sela
Caparci, kao i da treba da u~estvuje u borbama za ponovno osloba|awe
644
Kalesije. Za Vu~kovi} Du{ka, izvor iznosi da je sklon drogirawu, da se na
terenu kre}e sa jednim licem iz Tuzle koje ima nadimak Bomba i jednim
mladi}em iz Vi{egrada, kome ne zna bliè podatke, a za koga je rekao da je
psihopata. Du{ko sa svojom grupom vr{i zlodela, ali izvor u razgovoru
nije naveo nijedan slu~aj. Za Vu~kovi} Vojina, izvor je rekao da je ranije
pripadao dobrovoqcima S^P, da mu wegovo sada{we strana~ko opredeqe-
we nije poznato, ali da se isti na terenu pribliìo pripadnicima “Belih
orlova”. Govore}i o drugim grupama, izvor je ukazao da se u Zvorniku nala-
zi i grupa izvesnog ]ela iz â~ka, za koga je rekao da je prevarant, da je ra-
nije bio dobrovoqac S^P, a da se sada predstavqa kao predstavnik Udru-
èwa Srba iz Republike BiH u Beogradu. Sa wim u grupi nalaze se i izve-
sni Mikin i Mi{ko. Za Mi{ka izvor zna da ìvi na splavu u Maki{u i
da se na rati{tu nalazio sa suprugom. Za Ni{kog je rekao da je ranije pri-
padao SDG, da je borave}i u Borovu Selu sluìo za podsmeh i {alu, da je
oèwen [okicom i da na zvorni~kom podru~ju masovno vr{i pqa~ke nad
muslimanima. Za Pivarskog je rekao da ima jednu grupu, da se ona nalazi u
blizini DP “Glinice” u Karakaju, te da mu wegovo pona{awe nije pozna-
to. Na kraju razgovora, izvor je negativno govorio o vojnim i politi~kim
kadrovima u SRS (Aleksandar Stefanovi}, Ranki} i sl.) i ukazao da je on
li~no u~estvovao u odre|enim akcijama u Beogradu i {ire od interesa za
stranku. Pri tome je rekao da je u~estvovao u izno{ewu dokumentacije
SPO koju je ~uvala gospo|a Gruba~, koja se odnosi na proneveru strana~-
kih deviznih sredstava od strane Danice Dra{kovi}. Izvor se hvalio da
je u~estvovao u obezbe|ewu gospo|e Gruba~ i da je prilikom predaje izuze-
te dokumentacije izvr{io fotokopirawe jednog dela, pretpostavqaju}i
da “kum ne}e napasti kuma”. Pravdaju}i se da je neispavan i nekoncentri-
san u razgovoru, izvor je rekao da bi u narednih nekoliko dana mogao pri-
kupiti detaqnije podatke. U vi{e navrata postavio je pitawe {ta on
prakti~no dobija od ovog razgovora, podse}aju}i da je isteran iz S^P-a
(16 neopravdanih izostanaka sa posla), da je hap{en i privo|en od strane
vojne policije i milicije MUP RS i da je do sada bio najuspe{niji u zani-
mawu ratovima. Predo~io je da je ranije bio u dobroj vezi sa Stuparom,
biv{im na~elnikom Uprave SDB Beograda, te da se sada kre}e u krugu li-
ca iz beogradskog podzemqa”.
972. Slu`bena bele{ka Centra rDB ni{ od 9. jula 1992. godine. U woj
se navodi da je u nekoliko navrata Branislav Vaki} dovozio u Ni{ ve}e ko-
li~ine oru`ja i municije, sklawaju}i to na mesta koja je smatrao sigurnim.
Govori se i o tehni~koj robi navodno pokradenoj na rati{tu, pa kaè: “Od
tehni~ke robe Vaki} je sa svojim dobrovoqcima tada uneo dva televizora,
jedan video rekorder, kao i jedan kasetofon”. Jo{ se na jednom mestu u be-
le{ci dodaje: “Operativnim putem dobijena su saznawa da su pripadnici
S^P-a koji su bili sme{teni u mestu Grab iznad Trebiwa, pored pqa~ki
koje su vr{ili po muslimanskim selima i srpskim ku}ama, do{li i u otvo-
reni sukob sa JA, tako da je ve}ina pobegla u Srbiju. Za mnogima su raspi-
sane i poternice, dok se Vaki} optuùje za nestanak 20 {korpiona”.
645
973. nare|ewe general-potpukovnika ratka mladi}a od 28. jula 1992.
godine o razoruàvawu paravojnih formacija. Samo ovla{ pomenuti dobr-
ovoqci SRS.
974. informacija uprave za obave{tajno-bezbednosne poslove o para-
vojnim formacijama na podru~ju Srpske republike BiH, s potpisom na-
~elnika pukovnika Zdravka Tolimira. Tekst ove informacije u celosti
glasi: “Jedna od zna~ajnih karakteristika rata na tlu biv{e Jugoslavije su
paravojne formacije i sastavi. Na prostorima SR BiH paravojne forma-
cije imaju posebne identifikacione oznake kao npr. “arkanovci”, “{e{e-
qevci”, “komandosi kapetana Dragana”, “komandosi kapetana Olivera”,
“~arlijevci”, “jovi}evci”, “Beli orlovi”, “Vukovi”, “Suva rebra” i sli~no,
a sa raznovrsnom ikonografijom u rasponu od pravoslavnih ornamenata i
simbola do simbola ~etnika i Vijetnamskog rata. Wihove osnovne karak-
teristike su: (1) Sastavqene su u ve}ini od lica niskih moralnih kvalite-
ta, a u dosta primjera od lica koja su ranije bila prekr{ajno i krivi~no go-
wena i sudski ka`wavana zbog krivi~nih djela ubistava, razbojni{tava,
pqa~ki i sli~no. êsti su primjeri da se u tim jedinicama nalaze i pato-
lo{ki slu~ajevi koje je ratno stawe i stawe op{teg bezvla{}a izbacilo na
povr{inu. (2) Slabo koheziono jedinstvo u wihovim redovima, tako da te
formacije nemaju skoro nikakvu borbenu vrijednost. (3) U svim paravojnim
formacijama vlada zakon ja~eg. (4) Mnogobrojne su u smislu da ima mnogo
sitnih grupa (20-30 qudi). (5) Kod mnogih formacija tog tipa izraèna je
mr`wa prema nesrpskom narodu i slobodno se moè ocijeniti da su nosi-
oci genocidnosti u srpskom narodu. (6) Motiv za ogromnu ve}inu paravoj-
ski je ratni profit i pqa~ka, osim za vrlo mali broj ~asnih izuzetaka ko-
ji znaju i prihvataju ciqeve borbe srpskog naroda. (7) Vrlo ~esta poveza-
nost paravojski sa korumpiranim rukovodstvima ili dijelovima rukovod-
stva. (8) Nijedna od paravojnih formacija ne izraàva politi~ku pripad-
nost vladaju}oj stranci – SDS-u, ve} su, naprotiv, sve sa politi~kim pred-
znacima opozicionih stranaka iz Srbije (SPO, SNO, SRS i drugih). Da bi
se u potpunosti sagledao i ocijenio karakter paravojnih formacija, u ob-
zir se moraju uzeti svi aspekti dru{tvenog, politi~kog i sociolo{kog sta-
wa u kom se srpski narod nalazi od po~etka nametnutog mu rata. Vrlo je va-
`no ista}i da je osnovni uslov za postojawe i djelovawe paravojnih forma-
cija nefunkcionisawe civilne i vojne vlasti sa svim svojim elementima.
Na{a dosada{wa iskustva govore da, gdje su funkcionisale upravna, sudska
i izvr{na vlast, nije bilo paravojnih formacija ili te formacije nisu
mogle uhvatiti korijen. Naprotiv, u rejonima i mjestima gdje vlasti nema,
paravojne formacije vrlo brzo dolaze na to podru~je, sna`no zaìvqavaju
i kasnije ih je vrlo te{ko iskorijeniti, {to zna~i da se funkcionisawe
vlasti na jednom podru~ju moè u velikoj mjeri ocijeniti recipro~no mje-
ri postojawa i djelovawa paravojnih formacija. Ve}ina ovih grupa zakla-
wa se iza zvani~ne vlasti i to kad je ta vlast korumpirana, ogrezla u kri-
minalu i odvojena od naroda, pa joj je potrebna paravojska kao za{tita, kao
i iza vladaju}e stranke, zloupotrebqavaju}i demokratiju kroz mehanizam
646
“afirmisawa zabrawenog iz pro{log sistema”. Tako povezani sa zvani~-
nim vlastima svojim kriminalnim djelatnostima i u gotovo svim slu~aje-
vima izbjegavawa borbe, ru{e ugled vlasti i vladaju}e stranke, a kod naro-
da stvaraju dojam da je vladaju}a stranka pro~etni~ka i da su oni weni eks-
ponenti. Me|utim, detaqnijom analizom ovih formacija, pouzdano se utvr-
|uje da wihovi lideri i jezgra, pa i cijeli sastavi pripadaju opozicionim
strankama (SPO, SNO, SRS). Djelovawem strana~ke paravojske sti~e se
dojam da Srpska demokratska stranka gubi svoju ulogu i pozicije u srpskom
narodu, te da je uop{te nema. Javno eksponirawe strana~kih vojski ru{i
ugled vladaju}e stranke – SDS, koja je probudila srpski narod na prostori-
ma srpskih krajina i pripremila ga za borbu protiv fa{izma. Dio paravoj-
nih formacija se formira i u tzv. ~etni~ke sastave s ciqem da svima oni-
ma koji bi se suprotstavili wihovoj kriminalnoj djelatnosti spo~itavaju
da se sa wima sukobqavaju zbog ideolo{kih razlika iz pro{losti, zloupo-
trebqavaju}i pri tom i izvornu srpsku tradiciju, kulturu i simbole kao za-
{titni paravan za pqa~ke, razbojni{tva, masovna ubistva i sli~no. Izraz
paravojne formacije u potpunosti odgovara wihovom “vojnom u~inku” na
bojnom poqu. Za sve paravojne formacije karakteristi~no je da uop{te ne
u~estvuju u direktnom okr{aju sa neprijateqem, ve} se kre}u iza regular-
nih jedinica Vojske Srpske Republike BiH, pri ~emu pqa~kaju, pale imovinu
i ubijaju nedu`no stanovni{tvo. Jednom rije~ju, kako bi to na{ narod rekao,
koko{are. Wihov negativan odnos prema oruànoj borbi srpskog naroda je
dobro poznat narodu i nailazi na o{tre osude. Za paravojne formacije je
karakteristi~no da se na odre|enom podru~ju zadràvaju toliko dugo dok
imaju interesa, a zatim odlaze na nova podru~ja. Me|utim, nije rijetka po-
java da paravojne formacije, nakon {to im na odre|enom podru~ju ponesta-
ne “ratnog plijena”, po~iwu i sa pqa~kawem imovine Srba, useqavawem u
wihove stanove i ku}e, pa ~ak i ubijawem. Trenutno na teritoriji Srpske
Republike Bosne i Hercegovine egzistira oko 60 paravojnih sastava, ukup-
ne ja~ine oko 4-5.000 qudi, od kojih navodimo najzna~ajnije: (a) Na podru~ju
Zvornika locirana je paravojna jedinica ja~ine oko 170 qudi pod komandom
izvjesnog samozvanog majora @u}e (Vu~kovi} Vojin iz Umke kod Beograda).
Ta paravojna jedinica je locirala jedno vrijeme na Crnom vrhu, vojni~ki ve-
oma zna~ajnom objektu, te je @u}o pregovarao sa “Zelenim beretkama” da im
proda taj objekat za 500.000 DM, kako bi “Zelene beretke” nesmetano mogle
izbiti u rejon Zvornika. Dana 24. 7. 1992. godine li~no je Vu~kovi} istje-
rao jednog rawenog borca koji je voèn na operaciju na VMA i oteo auto-
mobil “reno-5”. No}u 25/26. 7. wegova grupa je napala jedinicu Vojske SR
BiH u Zvorniku s namjerom da opqa~kaju ve}u koli~inu bakra. (2) Na pod-
ru~ju srpske op{tine Skelani formiran je kamp tzv. Crvenih beretki ko-
jim rukovodi Pupovac Nikola, jedan od u~enika “kapetana Dragana”. Pre-
ma neprovjerenim saznawima, ova grupa se priprema za obarawe i preuzi-
mawe vlasti u srpskoj op{tini Skelani. (3) Sa podru~ja Srebrenice i Ske-
lana paravojne jedinice predvo|ene u po~etku @eqkom Ra`natovi}em Ar-
kanom, zatim “kapetanom Draganom”, a u zadwe vrijeme na ~elu sa izvjesnim
Pekijem, ukrale su robu i materijalna dobra vrijednosti 30-40 miliona DM
647
(npr. oko 10 tona srebra, 3-4 tone cinka, apoteku lijekova itd.), {to je sve
preba~eno u Srbiju. (4) Na podru~ju Zvornika do{lo je ~ak do toga da nele-
galni {tab TO koji pod svojom komandom ve} ima neke paravojne jedinice,
zahtijeva da se zvorni~ka brigada Vojske SR BiH stavi pod wihovu koman-
du. (5) Srpska radikalna stranka SR BiH formirala je ratni {tab u Bawa
Luci na ~elu sa komandantom âvi} Nikodinom, advokat iz Bawa Luke.
Znatan dio formacija ~ine dobrovoqci iz Srbije. Formirani su ratni
{tabovi: za Modri~u sa sjedi{tem u Korpivini, na ~ijem ~elu se nalazi To-
{i} Du{an zvani Luis, dobrovoqac iz Vr{ca kojeg je âvi} imenovao za
komandanta ~etni~kih snaga za sjevernu Bosnu i Semberiju. (6) U [ipovu je
formirana grupa (oko 40 qudi) pod rukovodstvom Vuji} Zorana. Pripadni-
ci ove grupe su ranije bili u sastavu “marti}evaca”. Iza grupe stoje ~elni-
ci SDS-a i op{tinske vlasti u [ipovu (Medi} S., \uki} D.). (7) Na pod-
ru~ju sela Gole{ (Komar) formirana je grupa pod rukovodstvom Mi}uno-
vi} Vuka, koja broji dvadesetak istomi{qenika. Proteklog mjeseca organi
milicije i vojne policije uhapsili su i nakon kra}eg zadràvawa pustili
jedan broj pripadnika ove grupe. Grupom neposredno rukovodi Gudalo Zo-
ran zvani Centa, a pored wega izdvajaju se po ekstremnosti Buzan~i} Dani-
lo zvani Danko, Sari} Pane zvani Pajo, Mari} Nedeqko zvani Crtani,
doktor [arenovi} Geza i [ari} Mi{o. (8) Na podru~ju Koprivice u bli-
zini Bugojna djeluje grupa na ~elu sa Bari{i} Zoranom, zvanim Arkan.
Bari{i} se sa svojom grupom formalno nalazi u sastavu 1/19. brigade, a od
prethodne i ove grupe komandi 19. brigade stiù stalne prijetwe. (9) Na
podru~ju SO Mrkowi} Grad ima poku{aja formirawa paravojnih grupa od
sada{wih ~lanova SDS-a. Za sada su se deklarisali kao ~etnici, predvo-
|eni Jaslar Stankom i Tomi} Zdravkom i ne èle da se stave pod komandu
Vojske SR BiH. Najja~e upori{te imaju u predsjedniku SDS-a ôli} Luki.
(10) Na podru~ju SO Kqu~ prisutno je oìvqavawe paravojnih formacija.
Jedinicama formiranim na toj teritoriji komanduje samozvani vojvoda Ke-
vac Jovo, koji je krajem aprila izazvao pobunu u nastavnom centru Stri~i-
}i i onemogu}avao upu}ivawe 117. v/o i rezervnih starje{ina u ratne jedi-
nice 1. KK, u kqu~ki bataqon koji je angaòvan na izvr{avawu borbenih
zadataka u rejonu sela Maglaja. (11) U zoni 1. kbr, 30. kr. divizije djeluje gru-
pa 13 pripadnika na ~elu sa [krbi} @eqkom. Po instrukcijama Rakita
\ure (SJB Jajce) pomenuta grupa je naoruàna i opremqena najsavremeni-
jim sredstvima iz 2. skl. pog. goriva u Kamenici, a zatim se odmetnula i jed-
ne no}i poku{ala likvidaciju komande skladi{ta i zauzimawe samog
objekta. Da bi izbjegao odgovornost, [rkbi} se formalno prikqu~io u sa-
stav 30. Kraji{ke divizije. (12) Na podru~ju Prijedora djeluje vi{e samo-
zvanih grupa kao {to su: “Ma~kova grupa” iz sela Mi{evi}i sa vo|om Vra-
~ar Stojanom, “Zoqina grupa” pod vodstvom Slijep~evi}a zvanog Zoqe i
“Cigina grupa” koju predvodi Radunovi} zvani Cigo iz Omarske. Na pod-
ru~ju Bosanskog Novog djeluje razbojni~ka grupa “Suva rebra”. (13) Na pod-
ru~ju Bosanske Gradi{ke u selu G. Podgradci djeluje jedinica pod komandom
Jawetovi} Mile, vlasnika kafane “Vo`d”. Jedinica se formalno nalazi u
sastavu 16. pmtbr ali djeluje samostalno i u stalnom je sukobu sa civilnom
648
milicijom na tom podru~ju. (14) Odred Veqka Milankovi}a iz Prwavora
broji oko 150 qudi i od nedavno formalno je pod komandom 1. KK. Pripad-
nici ovog odreda masovno se bave pqa~kom, a nedavno su izvr{ili napad na
KM TG-3 i pri tom uhapsili jednog pukovnika Vojske SR BiH. (15) Srpske
odbrambene snage (SOS) iz Bawa Luke pod komandom Stevandi} Nenada,
koji je ujedno predsjednik Srpskog sokolarskog dru{tva. Znatan uticaj na
SOS imaju privatni biznismeni i neki rukovodioci iz SJB i SNB u CSB
Bawa Luka, a SOS-u se prikqu~ilo dosta poznatih bawalu~kih kriminala-
ca. Dio formacije SOS-a (SOJ je zvani~no raspu{ten) u{ao je u formaci-
ju specijalnog odreda milicije CSB Bawa Luka, ali se ne nalazi pod stvar-
nom kontrolom komande odreda i CSB. Jedan dio pripadnika SDS-a ukqu-
~io se u TO Bawa Luka. Dio te grupe na ~elu sa Pala~kovi} Brankom nala-
zi se u istra`nom zatvoru. (16) Na teritoriji op{tine Tesli} formirana
je takozvana specijalna ~eta koja se formalno nalazi u sastavu Tesli}ke
srpske brigade, a prakti~no je pod uticajem pojedinaca iz op{tinskih
struktura vlasti op{tine Tesli}. êta broji 80 qudi uglavnom krimina-
laca pod komandom Joci} Draèna. U sastav ~ete je u{ao i vod tzv. Srpske
garde. Pripadnici ove ~ete su zavr{ili devetodnevnu obuku koju su orga-
nizovale Crvene beretke sa Ozrena. Ova ~eta izvodi “specijalne zadatke”
na liniji odbrane bez znawa komande brigade. (17) Na podru~ju teritorije
op{tine Doboj u selu Stanari formirana je specijalna jedinica milicije
pod komandom izvjesnog Kujunyi}a, ja~ine oko 80 qudi, koji su teì{no an-
gaòvani na formirawu punktova, {to koriste za svoje kriminalno djelo-
vawe. (18) Srpska nacionalna garda u Bijeqini koja je formalno u{la u sa-
stav tzv. specijalne brigade. Srpsku nacionalnu gardu je formirao SDS
Bijeqina, a Predsjedni{tvo SO Bijeqina je donijelo odluku da je to vojska
Bijeqine koja }e braniti Bijeqinu u slu~aju napada i za komandanta posta-
viti samozvanog majora Savi} Qubi{u, zvanog Mauzer. Jo{ uvijek iza gar-
de stoji ve}i dio op{tinske vlasti Bijeqina. (19) êta formirana pod
okriqem TO Ugqevik, ~iji je komandant Maksimovi} Mitar zvani Mando,
samozvani kapetan, formalno je u sastavu Prve majevi~ke brigade i smje-
{tena je u posebnim prostorijama u Ugqeviku. Samostalno izvodi borbena
dejstva i samoinicijativno se povla~i sa fronta kada odlu~i Mando da su
dovoqno bili na frontu i isto tako biraju na koji }e dio linije fronta da
idu. Iza wegovih postupaka stoje Miladin Stjepanovi}, predsjednik Skup-
{tine SAO SiM, Vinko Lazi}, na~elnik SM Ugqevik i Pe}anac Zdravko,
biv{i komandant TO Ugqevik. (20) Jedinica koju je sam formirao i kojom
komanduje Petrovi} Mile zvani Pusula, samozvani pukovnik (privatni
autoprevoznik), locirana u selu Rasto{nica, SO Zvornik, formalno je
pod komandom Druge majevi~ke brigade. Jedinicu je formirao Petrovi} i
isti stoji iza we, finansira se od pqa~ke, {verca i drugih ne~asnih rad-
wi. Zbog samovoqe Pusule, isti je samoinicijativno odveo jedinicu u sa-
stav zvorni~ke brigade, ali formalno. (21) Na podru~ju Br~kog egzistira
specijalna milicija Krajine na ~ijem ~elu je @ivojin Ivanovi} Crnogo-
rac, sastava 45 qudi. Nije se stavio pod komandu br~anske brigade, navodno
je poslat iz RSUP Srbije. (22) U zoni odgovornosti Isto~no-bosanskog
649
korpusa i pored zabrane, jo{ uvjek funkcioni{e Op{tinski krizni {tab
u Bijeqini i pojedini krizni {tabovi u mjesnim zajednicama. Isti su po-
vezani sa radio-vezom, u koju vezu je povezan i centar veze tzv. garde. U kri-
znim {tabovima su ve}inom angaòvane pristalice garde koji se, koriste-
}i svoj poloàj, bave vrlo ne~asnim radwama. Postojawe i djelovawe para-
vojnih formacija ima dvostruko negativan uticaj u srpskom narodu: (1) gu-
bi se vjera u vlast i wenu snagu da se obra~una sa ratnim profiterima, kri-
minalcima i masovnim ubicama i (2) u ogromnoj mjeri demorali{e pripad-
nike Vojske SR BiH za borbu, {to ~esto rezultira napu{tawem poloàja.
Svaki naoruàni Srbin na podru~ju SR BiH mora biti pod jedinstvenom
komandom Vojske SR BiH, u protivnom ga treba razoruàti i preduzeti za-
konske sankcije”.
975. Spiskovi zatvorenika i nestalih muslimana u Srpskoj op{tini
vogo{}a, razne op{tinske odluke, me|u kojima i Zakqu~ak ratnog povje-
reni{tva od 30. jula 1992. godine, prema kome: “vojno-politi~ka situacija
opredjequje ratno povjereni{tvo da cijeni da su vojnici odreda “[o{a”,
pod rukovodstvom majora ostoji}a Jove, nedvosmisleno nu`ni za uspje{nu
odbranu Srpske op{tine vogo{}a i da je neophodno izna}i sredstva za wi-
hovo pla}awe”. Republi~ki poverenik Nikola Popla{en je potpisao ve}i-
nu ovih odluka.
976. Pismo Sekretarijata unutra{wih poslova vukovar ministar-
stvu unutra{wih poslova republike Srpske krajine od 3. avgusta 1992. go-
dine.
977. informacija o aktivnostima muP-a na rasvjetqavawu krimi-
nalne djelatnosti paravojne formacije “@ute ose” na podru~ju Srpske op-
{tine Zvornik.
978. Potvrda od 21. avgusta 1992. godine da Slobodan miqkovi} ima
pravo da vrati opremu Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, koju je kori-
stila Posavska brigada u Bosanskom [amcu.
979. Slu`bena bele{ka Centra rDB ni{ od 23. septembra 1992. godi-
ne o hap{ewu Branislava vaki}a zbog nedozvoqenog posedovawa oru`ja.
980. vanredni izve{taj obave{tajnog organa komande isto~no-bosan-
skog korpusa od 29. septembra 1992. godine, upu}en na~elniku obave{tajno-
bezbjednosne uprave glavnog {taba vrS.
981. izve{taj Centra rDB ni{ o rezultatu primene mere tajne kon-
trole telefonskih razgovora Branislava vaki}a od 6. oktobra 1992. godi-
ne. Informacija u celosti glasi: “Na osnovu re{ewa ministra unutra-
{wih poslova Republike Srbije sp. br. 3210/1 od 24. 5. 1991. godine, prime-
wuje se operativno-tehni~ka mera TKTR, koje sa telefona broj 22-584 u Ni-
{u obavqa Vaki} Branislav, ro|en 21. 10. 1951. godine u Ni{u, od oca Qu-
bomira i majke Marije, Srbin, dràvqanin SRJ, po zanimawu taksista,
650
stalno nastawen u Ni{u, ul. Somborska br. 53/13. Primenom ove mere u pe-
riodu od 25. 9. do 6. 10. 1992. godine dobijeni su bezbednosno interesantni
podaci koji zasluùju daqu pa`wu u sagledavawu ekstremne aktivnosti Va-
ki} Branislava, za koga se kod RDB Ni{ vodi OO. Dana 25. 9. 1992. godine
Vaki} Branislav je bio u vezi sa Vojislavom [e{eqom, kojom prilikom je
od strane [e{eqa bio upozoren na svoju neopreznost kada je u pitawu po-
sedovawe dugog oru`ja, kao i bahatog pona{awa, zbog ~ega je i bio desetak
dana u pritvoru. Ovom prilikom [e{eq mu je rekao da je intervenisao kod
najvi{ih nadle`nih republi~kih organa pravosu|a kako bi isti bio oslo-
bo|en, s obzirom da je za to krivi~no delo predvi|ena kazna od tri godine
zatvora. Tako|e je preneo Vaki}u da upozori sve ~lanove S^P-a, odnosno
dobrovoqce koji poseduju dugo oru`je kako bi isto dobro sakrili ili vra-
tili organima bezbednosti, s obzirom da za nikoga vi{e ne}e intervenisa-
ti. Napomenuo je da je do sada pomogao êki Da~evi}u, za koga smatra da je
slu~aj name{ten, kao i Pani}u, Pe|i, Sr|anu Glamo~aninu i Miladinu. Za
Miladina je rekao da }e ga izbaciti iz pokreta s obzirom da je isti odao
wihovog ~oveka kome je prodao automat. Ovom prilikom je i upozorio Va-
ki}a da ne prave nikakve probleme kada je u pitawu Nikola Dini}, jer ga je
Glavni odbor postavio za potpredsednika regiona, odnosno Vaki}evog za-
menika, a samom Vaki}u preneo da }e uskoro biti unapre|en u ~in pukovni-
ka S^P, dok bi se na predstoje}im izborima pojavio na proporcionalnoj
listi za republi~kog ili saveznog poslanika. Nakon ovog razgovora Vaki}
je bio u kontaktu sa Kosi} Bobanom iz @itora|e, kojom prilikom mu je Kosi}
preneo da je bio u vezi sa Tasi} Zoranom zvanim Avion~e iz Prokupqa, ka-
da su se na~elno dogovorili da Tasi} ode kod Sa{e Drobwaka i ako treba
na silu oduzme oru`je i municiju koju su Vaki} i Kosi} kod Drobwaka osta-
vili 4. 7. 1992. godine po povratku sa rati{ta. U tom smislu Vaki} je upo-
zorio Kosi}a da za sada u vezi sa tim ni{ta ne preduzimaju dok on sam ne
obavi razgovor sa Tasi}em. Ovakva ekstremna aktivnost Vaki}a nastavqa
se i po wegovom izlasku iz pritvora, pa je tako 5. 10. 1992. godine u razgovo-
ru sa Du{kom N. iz Temerina, koji obavqa funkciju predsednika S^P, re-
kao da }e svoje obe}awe ispuniti i istom doneti oru`je i pored toga {to su
mu oduzeta dva automata. (Prilikom pretresa stana kao i vikendice Vaki}a
nije ni{ta prona|eno, sem dve automatske pu{ke, {to govori o lo{e ura|e-
nom pretresu, s obzirom da Resor raspolaè podacima koji ukazuju da isti
na vi{e mesta skriva, kako municiju, tako i oru`je doneto sa rati{ta –
prim. op. radnika). U razgovoru Du{ko je preneo Vaki}u da je pre izvesnog
vremena bio u Bosni na terenu Majevice, gde su nosili odre|enu pomo}, pri
~emu je naglasio da pojedinci i grupice pripadnika S^P pqa~kaju i ubija-
ju kako srpsko, tako i muslimansko stanovni{tvo, o ~emu Vojislavu [e{e-
qu nisu hteli da pri~aju prilikom pro{lonedeqnog boravka u Beogradu.
[to se ti~e same situacije u Temerinu i Subotici, nagla{ava da S^P pre-
uzima sve ve}u inicijativu na progonu Ma|ara i Hrvata, i da }e ovakvu ak-
tivnost nastaviti i daqe. U ovakvoj ekstremnoj delatnosti u mnogome im po-
maè i Milenkovi} Dragan zvani Musa iz Ni{a, koji je u nekoliko navra-
ta boravio na terenu Temerina, Zrewanina i Novog Sada, zbog ~ega je u dva
651
navrata hap{en, a tokom jula meseca 1992. godine SUP Zrewanin je od istog
oduzeo pi{toq nepoznatog kalibra koji je posedovao nelegalno, zbog ~ega
mu je podneta krivi~na prijava. I pored upozorewa od ~elnika pokreta, Va-
ki} nastavqa sa ekstremnim radom, pri ~emu mu je osnovna orijentacija da
svoje ~lanove upozori kako bi isti sakrili oru`je i municiju koju su od ra-
nije doneli sa rati{ta. Prema dosada{wim saznawima, u narednom periodu
zajedno sa Kosi} Bobanom iz @itora|e, kao i Tasi} Zoranom iz Prokupqa
poku{a}e da od Sa{e Drobwaka uzmu tri automatske pu{ke, kao i tri san-
duka municije, {to }e od strane Resora biti intenzivno pra}eno i po potre-
bi preduzete adekvatne mere na presecawu ovakve ekstremne delatnosti”.
982. Pismo stalnog predstavnika SaD u uredu ujediwenih nacija u
@enevi od 5. avgusta 1992. godine, upu}eno generalnom podsekretaru za qud-
ska prava, povodom izve{taja o stawu qudskih prava na teritoriji biv{e
Jugoslavije, koji je podneo Tadeu{ mazovjecki.
983. Slu`bena zabele{ka s razgovora predstavnika vlade rSk s pred-
sednikom Slobodanom milo{evi}em od 5. decembra 1992. godine.
984. izve{taj Centra rDB ni{ od 18. novembra o rezultatima prime-
ne tajne kontrole telefonskih razgovora Branislava vaki}a.
985. redovni borbeni izvje{taj glavnom {tabu vrS, koji je 18. novembra
1992. godine podneo komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa pukovnik
Stanislav gali}. U izve{taju na jednom mestu stoji: “Na prostoru Rakovi-
ce djeluje paravojna formacija kojom komanduje Gavrilovi} Branislav zva-
ni Brne, a ista broji oko 25 qudi. Radi se o grupi kriminalaca koja svojim
pona{awem me|u stanovni{tvom na ovom prostoru nanosi {tetu ugledu
Vojske Republike Srpske”.
986. informacija muP-a rS od 19. novembra 1992. godine o stawu u
SJB Bosanski [amac, hap{ewu na~elnika SJB od vojnih organa i zatvara-
wu koridora “krajina-SrJ”. U informaciji na jednom mestu stoji: “Pred
ratna zbivawa na podru~ju SO [amac glavni odbor SDS-a u [amcu pred-
loìo je tada{wem komandantu TG-17 Stevanu Nikoli}u da uz prijateq-
sko-poznani~ke veze pojedinih ~lanova SDS-a u [amcu sa MUP-om Repu-
blike Srbije na ovom ratnom podru~ju angaùju \or|evi} Dragana zvanog
Crni i Radovanovi} Sre}ka zvanog Debeli s grupom od 30 qudi iz SR Jugo-
slavije. Navedenoj grupi iz SRJ pridodato je 18 dobrovoqaca iz [amca ko-
ji su bili na obuci u Iloku. Svi napred navedeni su naveli da grupa pod ko-
mandom \or|evi} Dragana zvanog Crni je stavqena odmah od po~iwawa
ratnih dejstava pod komandu tada{weg 4. odreda TG17”. Na drugom mestu u
tekstu ove informacije nalazi se slede}e: “Nakon hap{ewa Crnog od stra-
ne vojnih organa (razlozi nam nisu poznati), isti je s grupom bio proteran
za SRJ. Me|utim, krajem septembra i po~etkom oktobra Ratno predsedni-
{tvo op{tine [amac na sjednici odrànoj 4. oktobra 1992. godine donelo
je odluku o u~e{}u dobrovoqaca iz Republike Srbije (uz prethodno dobije-
nu saglasnost) u operacijama oslobo|ewa teritorije op{tine Ora{je, kao
652
i uslove pod kojima }e dobrovoqci u~estvovati u ovoj operaciji. Nakon do-
no{ewa ove odluke, na podru~je op{tine [amac je do{ao Sre}ko Radova-
novi} zvani Debeli i ponudio se da }e dovesti grupu dobrovoqaca iz SRJ,
ali da mu se pre dolaska “pokloni” ma{ina za prèwe kafe i kiosk i da }e
isti dovesti preko 100 dobrovoqaca. Istom je udovoqeno od strane Ratnog
predsjedni{tva i izvr{en je transport iste ma{ine i kioska u KG, gdje
imenovani ìvi. Zbog ovoga dolazi do sukoba Crnog i Debelog, tako da qu-
di iz sastava grupe Debelog se stavqaju Crnom pod komandu, koji ponovo do-
lazi na ovo podru~je s grupom od 20-tak dobrovoqaca koji se s dobrovoqci-
ma ponovo stavqa pod komandu Druge posavske brigade, tj. udarni bataqon,
gde je Crni postavqen za komandanta”.
987. magnetofonski snimak s 22. sjednice narodne skup{tine repu-
blike Srpske, odràne 23. i 24. novembra 1992. godine.
988. informacija komande 2. posavske pje{adijske brigade o nekim
pojavama koje doprinose naru{avawu morala me|u borcima i dovode do
uslo`wavawa bezbjednosno-politi~ke situacije u okviru brigade i op-
{tine [amac, datirana 1. decembra 1992. godine. Na punih deset gusto ot-
kucanih strana uglavnom se govori o kriminalnim radwama Dragana \or-
|evi}a Crnog i wegove grupe, ali se nigde ne pomiwe moje ime niti iznosi
tvrdwa da je re~ o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke.
989. izvje{taj o radu Centra slu`bi bezbjednosti Trebiwe od 4. apri-
la do 31. decembra 1992. godine, datiran 13. januara 1993. godine i potpisan
od strane krste Savi}a.
990. Bezbednosno-obave{tajni organ glavnog {taba Svk obave{tava
20. februara 1992. godine istureno komandno mesto o informacijama koje
je dobio od uprave bezbednosti vojske Jugoslavije: “raspolaèmo podaci-
ma da se me|u dobrovoqcima odreda SrS “Dragi Lazarevi}” na velebitu
nalazi ve}i broj li~nosti devijantnog pona{awa spremnih na klawe, silo-
vawe i kra|u. Pripadnici ovog odreda nisu se stavili pod komandu SVK. S
tim u vezi, me|u borcima i mesnim stanovni{tvom prisutan je strah zbog
bahatog pona{awa ekstremista SRS u wihovim redovima”.
991. Slu`bena bele{ka Centra rDB ni{ od 25. februara 1993. godi-
ne, s informacijama da je navodno Branislav vaki} po~eo da prikupqa naj-
ekstremnije pripadnike Srpskog ~etni~kog pokreta i formira grupu za
posebne namene po principu “crnih trojki”.
992. analiza borbene gotovosti i aktivnosti vojske republike Srp-
ske u 1992. godini, koju je sa~inio glavni {tab u aprilu 1993. godine.
993. odluka ratnog predsjedni{tva Srpske op{tine iliya od 4. apri-
la 1993. godine o zabrani povratka muslimana i Hrvata na podru~je ove op-
{tine “iz razloga bezbjednosti, kao i zbog toga {to se za wihov povratak
nisu stekli potrebni uslovi”.
653
994. Slu`bena bele{ka Centra rDB ni{ od 7. aprila 1993. godine o
delatnosti Branislava vaki}a, u kojoj izme|u ostalog stoji da je vaki}:
“Dana 29. marta 1993. ostvario kontakt s Petkovi} Qubi{om iz Beograda,
kojom prilikom mu je izloìo detaqno situaciju na skelanskom rati{tu
i pritom obavestio istog da }e ispo{tovati raniji dogovor oko uklawawa
pojedinih lica s tog terena. Ovom prilikom Petkovi} je Vaki}u decidira-
no naredio da prilikom prvog odlaska u Skelane, odnosno na rati{te, od
izvesnog Frenkija i Obrada, koji se tamo nalaze u funkciji organa bezbed-
nosti Srpske vojske, izuzme tri lica i ista bez obrazloèwa odvede na pr-
vu liniju, gde bi ih streqao. Pritom je upozorio Vaki}a da ne koriste no-
ève, ve} iste pobiju s le|a. Vaki} ga je uveravao da o tome ni{ta ne brine
i da takve stvari ne radi prvi put... Jedno od lica koje bi ovog puta Vaki}
s grupom likvidirao je i Gizela Kowa, Ma|arica, koja se duè vremena na-
lazi na rati{tu... [to se ti~e ratnog plena, Petkovi} je preneo Vaki}u da
u Skelanima organizuju sabirni centar, odnosno magacin gde bi ova roba
ulazila, s tim {to bi prema zaslugama svaki dobrovoqac iz redova S^P-a
dobio pone{to (televizor, plejer, ma{ine)”.
995. informacija Centra rDB ni{ od 15. jula 1993. godine o vaki}e-
vim aktivnostima na konsolidaciji postoje}ih i formirawu novih ratnih
{tabova na teritoriji Stare Srbije. U tom sklopu se iznosi: “Prilikom
obilaska ovog terena dogovoreno je da se pripadnici S^P obu~avaju u jednoj
od kasarni u Ni{u, s tim {to je Vaki} zaduèn da o svemu ovome obavesti
generala Peri{i}a, kako bi od istog dobio odobrewe za ovakve aktivnosti”.
996. Slu`bena bele{ka Centra rDB ni{ od 31. avgusta 1993. godine o
aktivnostima Branislava vaki}a.
997. informacija Centra rDB vaqevo od 17. oktobra 1993. godine, u
kojoj, izme|u ostalog, stoji: “neposredno pred izbijawe ratnih sukoba u
biv{oj republici BiH, dobrovoqci iz redova Srpske radikalne stranke
iz Loznice i malog Zvornika predvo|eni Zoranom Suboti}em, iz Lozni-
ce, sada narodni poslanik u Skup{tini Srbije, boravili su na podru~ju
zvorni~ke op{tine. Do kraja aprila 1992. godine grupa od 15-20 dobrovoqa-
ca SRS delovala je u okviru TO Zvornika, a isti su bili naoruàni i opre-
mqeni od strane TO Mali Zvornik. Po~etkom maja 1992. godine, dobrovoq-
ci SRS sa podru~ja Loznice bili su angaòvani kao specijalna jedinica od
strane SUP Zvornik. Sa kra}im prekidom (zbog pona{awa izba~eni iz sa-
stava SUP Zvornik) na podru~ju Zvornika ova formacija je ostala do kra-
ja jula 1992. godine, kada je razoruàna i proterana u sklopu {ire akcije od-
strawivawa paravojnih formacija sa tog podru~ja. Svi pripadnici ove pa-
ravojne formacije nosili su uniforme sa oznakom “milicija”, kao i oru`-
je kojim su zaduèni u SUP Zvornik. Kao pripadnici ove paravojne for-
macije sa podru~ja Loznice do sada su identifikovana slede}a lica: (1) Go-
gi} Milorad, ro|en 28. 1. 1963. godine u Zaja~i, SO Loznica, od oca Muha-
meda i majke Danice Vasiqevi}, limar, nezaposlen, nastawen u Loznici,
ul. 26. septembar broj 19. Imenovani je bio neposredni rukovodilac ove
654
paravojne grupacije. (2) Mitrovi} @eqko, zvani [tuka, ro|en 6. 10. 1965.
godine u Bijeqini, SO Bijeqina, od oca Pere i majke Ivanke, devoja~ko
Stojanovi}, metalostrugar, sklon kriminalnom pona{awu, nezaposlen, na-
stawen u Loznici, ul. Gu~evska br. 24. (3) Adamovi} Ivan, zvani [anin, ro-
|en 6. 2. 1961. godine u Loznici, SO Loznica, od oca Milo{a i majke [ane,
devoja~ko Trnini}, nezaposlen, KV radnik, sedam puta osu|ivan, nastawen
u Loznici, ul. Gu~evska br. 119. (4) Prqi} Milorad, zvani Prqa i Mi{ko,
ro|en 14. 3. 1966. godine u Loznici, SO Loznica, od oca Stanoja i majke Mi-
lice, devoja~ko Dimitrijevi}, nezaposlen, elektrovarilac, ~etiri puta
osu|ivan, stalno nastawen u Loznici, ul. Luke Stevi}a br. bb. (5) Nikoli}
Zoran, zvani Ma~ak, ro|en 17. 1. 1958. godine u Loznici, SO Loznica, od
oca Tomislava i majke Milanke, devoja~ko \uranovi}, automehani~ar, ne-
zaposlen, osu|ivan ~etiri puta, nastawen u Gorwem Dobri}u, SO Loznica.
(6) Stani} Radenko, zvani Cimita, ro|en 1. 9. 1958. godine u Bradi}u, SO
Loznica, od oca Jugoslava i majke Soke, devoja~ko Radulovi}, gra|evinski
radnik, nezaposlen, osu|ivan dva puta, stalno nastawen u Loznici, [aba~-
ki put broj 450. (7) \uri} Mile, zvani Rogowa, ro|en 6. 6. 1957. godine u Ko-
reniti, SO Loznica, od oca Pavla i majke Ivane, devoja~ko \ur|evi}, KV
radnik, su|en ~etiri puta, stalno nastawen u Dowoj Plo~i, SO Loznica. U
delu akcija na podru~ju zvorni~ke op{tine aktivnost ove grupacije koor-
dinirali su Suboti} Zoran iz Loznice, narodni poslanik u Skup{tini Re-
publike Srbije i Cvetinovi} Dragan, zvani Stene, biv{i istra`ni sudija
iz Loznice, koga je [e{eq za wegove zasluge proglasio vojvodom i posta-
vio na mesto zamenika ministra za saobra}aj i vezu u Vladi SRS u senci.
Kao pripadnici snaga SUP-a Zvornik, navedena lica su svakodnevno vr{i-
la mu~ewa i maltretirawa muslimana koji su bili sme{ten i u zgradi Teh-
ni~kog {kolskog centra u Karakaju, kod Zvornika, kojom prilikom su izvr-
{ili vi{e ubistava. Nikoli} Zoran je vr{io ubistva metalnim predme-
tom, razbijaju}i glave gra|anima muslimanske nacionalnosti. Pored Ni-
koli}a, u ovom objektu ubistva je vr{io i Radakovi} Momir zvani Robe, iz
Malog Zvornika, simpatizer SRS (u akcijama u~estvovao u civilu). Pored
zlo~ina u Tehni~kom {kolskom centru, zlo~ini su vr{eni, od strane ove
grupacije, i u drugim sabirnim centrima na podru~ju Zvornika. Do ovih po-
dataka do{lo se u razgovoru sa Sam~evi} Vladimirom, dobrovoqcem iz Lo-
znice, koji se angaòvao u borbama za oslobo|ewe Zvornika. Napomiwemo
da je Sam~evi} jedno vreme bio ~vrsta veza Zorana Ranki}a iz Beograda, ko-
mandanta i koordinatora snaga SRS u biv{oj BiH. Jula meseca 1992. godi-
ne (neposredno pred udaqavawe sa zvorni~kog podru~ja) zlo~ine na tom
podru~ju vr{ili su Mitrovi} @eqko, zvani [tuka, i \uri} Mile, zvani
Rogowa. Navedena lica su izvr{ila zlo~in u Zvorniku nad 11 lica musli-
manske nacionalnosti, me|u kojima je bilo 8 èna, dvoje dece i jedan mu-
{karac. Po izvr{enom zlo~inu, prilikom vr{ewa uvi|aja \uri}, koji je
bio u uvi|ajnoj ekipi, sklonio je tragove zlo~ina, kada je u kadi sa vodom
udavio jednu preìvelu muslimanku – svedoka zlo~ina. Do navedenih poda-
taka se tako|e do{lo u razgovoru sa Sam~evi}em. Kao svedok u ovom slu~a-
ju moè se koristiti Panteli} Milo{, na~elnik SUP Zvornik, ina~e
655
biv{i radnik MUP-a Republike Srbije u Loznici. Izvr{ioci ovog zlo~i-
na su se o istom javno hvalili u Loznici. Pored navedenog, Mitrovi} @eq-
ko, zvani [tuka, je kao pripadnik milicije SUP-a Zvornik, dana 25. 7. 1992.
godine oko 21.30 ~asova, na magistralnom putu Zvornik-[abac, u selu Gor-
wa Koviqa~a, SO Loznica, izvr{io razbojni{tvo nad Zagorac Markom,
ro|en 1959. godine u selu Zagorci, SO Kalesija, sa prebivali{tem u Iri-
gu, radnik na privremenom radu u [vajcarskoj, tako {to ga je uz pretwu pi-
{toqem zaustavio, izvr{io premeta~inu automobila i od istog prisvojio
1.130 {vajcarskih franaka, 70 DM. Zbog izvr{enog krivi~nog dela iz ~la-
na 168 KZ RS, OUP Loznica je protiv Mitrovi}a podneo krivi~nu prija-
vu OJT [abac, KI-br. 1052/92 od 26. 7. 1992. godine. Pored navedene grupa-
cije sa podru~ja Loznice, na zvorni~kom podru~ju delovala je i paravojna
formacija pod neposrednom komandom Vojina Vu~kovi}a, zvanog @u}a, iz
Umke, SO Obrenovac. Vu~kovi}eva grupacija je jedno vreme delovala pod
patronatom SRS, da bi se kasnije odvojila i delovala samostalno. Ova for-
macija je nosila maskirne uniforme dobijene od TO Zvornik. Zbog izmi-
cawa kontroli i po~iwenih zlo~ina, ova paravojna formacija je 28. jula
1992. godine, na ~elu sa Vu~kovi}em, razoruàna i uhap{ena. Hap{ewe su
izvr{ile specijalne snage MUP Republike Srpske. Nad pripadnicima ove
grupe vo|ena je istraga u Bijeqini. Vu~kovi}eva grupacija je bila sasta-
vqena od dobrovoqaca iz Srbije, a delom od dobrovoqaca iz Republike
Srpske”.
998. Stenogram Tre}eg otaybinskog kongresa Srpske radikalne stran-
ke, odrànog u Beogradu, 30. januara 1994. godine. U svom uvodnom ekspozeu
sam govorio i o doprinosu na{e stranke srpskim ratnim naporima: “Te
1991. godine dolazi do prvih ozbiqnih ratnih dejstava, dolazi do gra|an-
skog rata na prostoru biv{e hrvatske federalne jedinice i, napokon, do
ukqu~ivawa jedinica Jugoslovenske narodne armije u odbranu srpskog na-
roda. Tada dolazi do dubokog raskola na srpskoj politi~koj sceni. Neke po-
liti~ke partije su zauzele izrazito patriotski stav. Me|u wima je predwa-
~ila Srpska radikalna stranka. Mi smo sve u~inili da pomognemo srpskom
narodu: i upu}ivawem dobrovoqaca, i slawem svih vidova materijalne po-
mo}i, i sme{tawem srpskih izbeglica ovde u Beogradu i {irom Srbije.
Srpska radikalna stranka je po~ela prva da sme{ta izbeglice iz Tu|mano-
ve Hrvatske. Te 1991. godine neke politi~ke stranke poku{avaju iznutra da
rasture Jugoslovensku narodnu armiju, kaù: Armija je komunisti~ka, tre-
ba je uni{titi. A mi smo rekli: jeste, Armija je bila komunisti~ka, jo{ je
uvek komunisti~ka, ali qudi koji su u woj su Srbi. Iako je komunizam bo-
lest, i ako smo se mi koji smo bili po vi{e godina ~lanovi Saveza komuni-
sta uspeli izle~iti od te bolesti, onda se i svaki drugi Srbin moè izle-
~iti. Treba mu pruìti {ansu i treba ga nau~iti kako, a ne uni{tavati deo
svog nacionalnog bi}a iz ideolo{kih razloga u isto vreme kada hrvatske
usta{e kidi{u na srpski narod. Srpska radikalna stranka, pored toga {to
je upu}ivala svoje dobrovoqce, u~estvovala je i u prikupqawu boraca iz
razbijenih armijskih jedinica, u poboq{awu mobilizacije, u spre~avawu
rasula tamo gde smo to mogli da uradimo i gde smo umeli da do toga do|emo.
656
Te 1991. godine, uprkos svim izazovima i sputavawima ovde iz Srbije, upr-
kos me{etarewu stranih obave{tajnih slu`bi i ogromnog novca koji je dat
na raspolagawe onima koji su podrivali srpske ratne napore, mi smo uspe-
li. Oslobodili smo skoro sve srpske teritorije na prostoru biv{e Hrvat-
ske. Nismo ba{ sve, ali jedno 70 odsto. Oslobodili bismo i sve ostale srp-
ske zemqe, imali smo snage, imali smo mogu}nosti, ali ovde u dràvnom vr-
hu je bilo najve}ih problema i najve}ih smetwi. Nesposobno dràvno ruko-
vodstvo, izdajni~ki generali, predvo|eni Veqkom Kadijevi}em i drugima,
~lanovi Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju, spre~ili su srpski na-
rod da oslobodi sve svoje teritorije na prostoru biv{e Hrvatske federal-
ne jedinice. Nisu to spre~ili Hrvati, usta{e, to su spre~ili generali i
dràvno rukovodstvo odavde iz Beograda. I oni }e jednog dana zato odgova-
rati. Sve ono {to je najboqe u srpskom narodu, najhrabriji i najpo{teniji
sinovi Srbije i Crne Gore, tada{we Bosne i Hercegovine, pohrlili su u
redove dobrovoqaca Srpske radikalne stranke i borili se na svim fron-
tovima. Za na{e dobrovoqce uvek su svi govorili da su najhrabriji, najdi-
sciplinovaniji i najodlu~niji u borbi za slobodu svoga naroda. Mnogi do-
brovoqci Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta ostavi-
li su svoje ìvote na svim boji{tima na kojima je Srpstvo vojevalo, nadam
se posledwi put u istoriji, i nakon tog vojevawa nadam se da }e Srpstvo de-
finitivno zaokruìti sopstvenu dràvu. Godine 1992. dolazi do primirja
na frontu izme|u Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Ali, te{ka cena
je pla}ena za to primirje. Napu{tena je Zapadna Slavonija i to je na{a ra-
na neprebolna. Mesec dana pre evakuacije Zapadne Slavonije bili smo ta-
mo i svojim se o~ima uverili da se Zapadna Slavonija mogla braniti i od-
braniti. Mogli su je odbraniti Srbi koji su tamo ìveli i dobrovoqci ko-
je smo mi tamo poslali. I odbranili bi je da nije bilo izdaje u vrhu i kod
Yakule i wihovih saradnika da nije bilo izdaje ovde u Beogradu i tajnih
pregovora sa Tu|manom da mu se ustupi Zapadna Slavonija kako bi on pot-
pisao Vens-Ovenov plan. Vensov plan je bio koristan za srpski narod kada
je ve} Zapadna Slavonija izgubqena. Za{to? Omogu}io je srpskom narodu
izvestan predah. Do{lo je do obustave globalnih ratnih dejstava bar za iz-
vesno vreme. Nije on bio idealan za Srbe, ali pokazalo se da je mnogo nepo-
voqniji za Hrvate. Za{to je Zapad prihvatio Vensov plan ako je on povoq-
niji za Srbe nego za Hrvate? Zato {to je Zapad o~ekivao da }e se priznava-
wem nezavisnosti Bosne i Hercegovine prekinuti veza izme|u Srbije i
srpske Dalmacije, Like, Banije, Korduna i Zapadne Slavonije, i da }e to
jednostavno otpasti i do}i u {ake Tu|manovih usta{a. E tu se Zapad preva-
rio, jer srpski narod iz biv{e Bosne i Hercegovine to nije prihvatio i ni-
je dozvolio da profunkcioni{e kao nezavisna dràva. Ako neko èli mu-
slimansku yamahiriju, ako je nekome potrebna muslimanska yamahirija, ne-
ka je formira u Kaliforniji, u Arizoni, u Pomeraniji, bilo gde, ali ne na
srpskim etni~kim prostorima. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke bo-
rili su se na svim frontovima i na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine.
Tamo je srpski narod trijumfovao i oslobodio skoro sve srpske teritori-
je. Ostalo je ne{to neoslobo|eno, ali mnogo mawe nego na podru~ju biv{e
657
hrvatske federalne jedinice. Ostala je dolina Neretve u usta{kim ruka-
ma, Srebrenica, Gora`de i @epa u rukama panislamista, ostalo je jo{ ne-
kih izrazito srpskih prostora van na{e kontrole. Ali Srbi su nudili
mir. Nudili su Srbi i ustupke. Muslimani nisu prihvatali. E, vreme je da
Srbi vi{e ne nude nikakve ustupke. Ako muslimani ipak èle mir, onda je
mir mogu}e posti}i jedino na liniji frontova, danas dostignutih fronto-
va. Ako im se to svi|a, mi smo za mir odmah spremni. Ali mi ne damo srp-
ski Ozren, srpsko Jajce, srpski Kupres, i ni jedan drugi srpski prostor na
kome se danas nalaze srpski vojnici. Mi razumemo da je Radovan Karayi}
vodio jednu ozbiqnu diplomatsku bitku i da je bio veoma uspe{an u toj bi-
ci. Ali, sada kada je bitka napokon zavr{ena, on vi{e nema {ta da ~eka i
{ta da okleva. Wemu preostaje jedino da proglasi nezavisnost Republike
Srpske i da je prikqu~i Srbiji i Crnoj Gori u jedinstvenu srpsku dràvu.
I mi verujemo da on ne}e podle}i nijednom novom pritisku iz Beograda da
se sa srpske strane daju dodatni ustupci muslimanima. Nema vi{e. Opozi-
vaju se i oni stari, a kamoli da se daju novi. Sa srpskim teritorijama nema
niko pravo da se cenka”.
999. intervju Branislava gavrilovi}a Brneta pod naslovom “Srbi-
ja mora u rat”, objavqen u “Zapadnoj Srbiji”, u broju za jul-avgust 1994.
godine.
1000. intervju Branislava gavrilovi}a Brneta, objavqen u “velikoj
Srbiji” br. 83.
1001. intervju ~etni~kog vojvode Zdravka abramovi}a, pod naslovom
“Ba~ka ravna gora”, objavqen u “velikoj Srbiji” br. 89.
1002. intervju, koji sam 13. avgusta 1999. godine dao Tv Trstenik, i na-
knadno {tampao pod naslovom “ako ode Crna gora, izgubi}emo i kosovo”.
Jednog momenta voditeq je pomenuo moju izjavu da mi je ào {to nisam na
optu`nici Ha{kog tribunala, a bilo je re~i i o smeni generala Mom~ila
Peri{i}a s funkcije na~elnika General{taba. Izme|u ostalog, tom pri-
likom sam rekao: “Znam sve {to se de{avalo u Mostaru i {to se de{avalo
u Zadru itd. Velike grupe na{ih dobrovoqaca su bile pod Peri{i}evom
komandom u Mostaru... Vi znate, mi smo veliki broj dobrovoqaca upu}iva-
li na sve frontove gde se branilo Srpstvo. I oni su se zaista odli~no po-
kazali u ovom ratu i ni jedan jedini na{ dobrovoqac nije nigde prozivan
za ratne zlo~ine... Oni ìve u raznim delovima Srbije; i daqe su na raspo-
lagawu otaybini. Svi koji su pozvani na mobilizaciju u toku ovog rata, oda-
zvali su se. Nemamo nijedan slu~aj ~lana Srpske radikalne stranke da se ni-
je odazvao na mobilizaciju. A mnogi su se javqali dobrovoqno u vojne jedi-
nice i borili se za otaybinu. [to se ti~e generala Peri{i}a, on ima je-
dan veliki problem psiholo{ke vrste, mo`da i politi~ke. On je biv{i.
On je progovorio tek kada je smewen. A {ta je ranije radio? [to nije kri-
tikovao?”
658
1003. video-insert dela mog govora od 6. maja 1991. godine na \ur|ev-
danskom uranku na romaniji pri susretu s radovanom karayi}em. Ovaj
video insert nalazi se i pod brojem 353, te ga ovde ne}u ponavqati.
1004. video-snimak govora radovana karayi}a u Skup{tini Bosne i
Hercegovine od 15. oktobra 1991. godine.
1005. video-snimak obra}awa javnosti Slobodana milo{evi}a u pro-
le}e 1991. godine, povodom duboke jugoslovenske krize.
1006. mapa {est strate{kih ciqeva republike Srpske.
1007. odluka o radu i na~inu odlu~ivawa Predsedni{tva SFrJ za vre-
me postojawa neposredne ratne opasnosti, doneta 3. oktobra 1991. godine.
1008. redovni operativni izve{taj komande nevesiwske brigade, do-
stavqen 3. juna 1992. godine komandi Hercegova~kog korpusa, s potpisom
komandanta potpukovnika velimira Jovanovi}a. U tom izve{taju se pomi-
we da su poginula dva i rawena dva “pripadnika jedinice V. [e{eqa”.
1009. magnetofonske bele{ke s 4. sednice vrhovnog saveta odbrane
SrJ, odràne 31. jula 1992. godine.
1010. Stenografske bele{ke s 5. sednice vrhovnog saveta odbrane SrJ,
odràne 7. avgusta 1992. godine.
1011. Stenografske bele{ke s 12. sednice vrhovnog saveta odbrane
SrJ, odràne 23. i 25. avgusta 1993. godine.
1012. Stenografske bele{ke s 10. sednice vrhovnog saveta odbrane
SrJ, odràne 5. jula 1993. godine.
1013. Potvrda muP rS rDB, Beograd 4. jula 1992. godine, s potpisom
milorada Budimira kao izdavaoca robe i Qubi{e Petkovi}a kao prima-
oca, da je Petkovi} primio 10 ru~nih radio stanica, 20 baterija, jedan
grupni puwa~ za pet i jedan za deset baterija.
1014. (poverqivo) Zajedni~ki podnesak za razmatrawe sporazuma o iz-
ja{wavawu o krivici izme|u Stevana Todorovi}a i tuìla{tva, od 29. no-
vembra 2000. godine.
1015. (poverqivo) Spisak imena i predmeta koji }e se koristiti u to-
ku svedo~ewa Stevana Todorovi}a.
1016. (poverqivo) Tabela s prikazom odnosa qudi i ustanova pomenu-
tih u svedo~ewu Stevana Todorovi}a.
1017. (poverqivo) Zapisnik o ispitivawu okrivqenog Dragana \or|e-
vi}a Crnog od 25. novembra 1992. godine pred istra`nim sudijom vojnog su-
da u Bawa Luci. \or|evi} je u svojoj izjavi pomiwao i dobrovoqce Srpske
659
radikalne stranke i to u slede}em kontekstu: “Po~etkom aprila jedna grupa
Radikalne stranke oti{la je na obuku u Obu~ni centar kod Iloka, u mjesto
Pajzo{. U taj centar dolazi i grupa od 18 qudi na obuku iz [amca. U centru
sam bio i ja kao instruktor, mada sam radio neke druge poslove. Konkretno,
ja ove qude nisam obu~avao. Po zavr{etku obuke ovi qudi se vra}aju u [a-
mac i kao poja~awe s wima ide i 30 qudi iz Srbije. Sa ovim dobrovoqcima
bio sam i ja i Aleksandar Vukovi}, koji je poginuo; i kao dobrovoqci krenu-
li smo za [amac. Mi smo krenuli iz patriotskih razloga, da pomognemo u
borbi i srpskom narodu. Kompletna grupa dolazi 11. 4. 1992. godine helikop-
terima JNA u selo Batku{a. Cijela grupa uz odluku vlade [amca i uz odo-
brewe potpukovnika Stevana Nikoli}a, komandanta 17. takti~ke grupe,
pripaja se vojsci, da bi 17. 4. 1992. godine pod komandom Vojske Republike
Srpske u{li u [amac, i to nas negdje oko 50-60 boraca. Ovu jedinicu su sa-
~iwavali radikali iz Srbije, qudi iz [amca koji su bili u Obu~nom cen-
tru i jo{ neki koji su nam pridodati. Nakon osloba|awa [amca i ~i{}e-
wa okolnih sela, pojavquje se potreba da se formira jedan bataqon za po-
sebne namjene... Ja sam odre|en za komandanta tog bataqona i taj bataqon
nakon formirawa ide u probijawe koridora prema Br~kom”. Uskoro je na-
redbom pukovnika Nikole Den~i}a, komandanta Tuzlanskog korpusa, \or-
|evi} postavqen za komandanta 2. posavske brigade. Po{to je do{lo do su-
koba s nekim oficirima JNA, \or|evi} se vratio u Srbiju, pa daqe pri~a:
“Dok sam bio kod ku}e, Ratni {tab op{tine [amac je raznim dopisima i
telefonskim pozivima i od strane pukovnika Salapure, a i pukovnika No-
vice Simi}a, preko Dràvne bezbjednosti Srbije su traìli da se ja vra-
tim u Bosnu i da dovedem sa sobom {to vi{e qudi, kao i jednu specijalnu je-
dinicu. Ja pristajem i po~etkom oktobra dolazim u [amac. Po dolasku od-
lazim kod majora Berowe, komandanta 2. posavske brigade, koji je na tome
mjestu nasledio mene. On odlu~uje da se ponovno formira udarni bataqon
i da za komandanta toga bataqona odre|uje mene i prepu{ta mi formirawe
i organizaciju tog bataqona. Ja pristajem i insistiram da tu bude {to vi-
{e qudi koji su ranije bili u tom udarnom bataqonu. Nikakve uslove nisam
postavqao, mada sam ~uo, u stvari znam da su neki qudi traìli odre|ene
vrste naknade, kao {to je Sre}ko Radovanovi} zvani Debeli za sebe traìo
kiosk i prìonicu kafe da bi doveo qude na rati{te. Debeli se sada nala-
zi u Kragujevcu i znam da se bavi poslovima oko slawa radikala u Bosnu na
rati{te”. U op{tim generalijama na po~etku zapisnika stoji da je Dragan
\or|evi} Crni radnik SUP-a Srbije.
1018. Zapisnik o ispitivawu Slobodana miqkovi}a Lugara od strane
istra`nog sudije vojnog suda u Bawa Luci, od 25. novembra 1992. godine. Na
samom po~etku iskaza Miqkovi} je izjavio: “Prije moga odlaska na rati-
{te u Bosansku Posavinu, ja sam bio u Isto~noj Slavoniji, gdje sam jedno
vrijeme obavqao poslove milicije, ~ak sam bio zamjenik komandira stani-
ce milicije u selu Koprivna. Nakon ovoga smo oti{li na obuku u Pajzo{ i
Leìmir i nakon obuke preba~eni smo helikopterima u Bosansku Posavi-
nu, u selo Batku{a. Prije dolaska u Posavinu bilo je kontakata s na~elni-
kom Stanice javne bezbednosti [amca Stevanom Todorovi}em i pao je do-
govor da grupa radikala do|e u pomo} borcima Posavine. Nakon 7-8 dana po
660
dolasku u Posavinu i{li smo u prvu akciju i to na grad [amac i oslobodi-
li ga za 38 minuta. Ja sam tada bio komandir Jedinice za specijalne namje-
ne. Nakon osloba|awa [amca imali smo nekoliko akcija na ~i{}ewu sela
oko tog grada. Poslije ovih akcija moja grupa i ja smo oti{li nazad ku}i. I
dok smo bili ku}i, nekoliko puta je po nas slat autobus da se vratimo na ra-
ti{te u Posavinu. Dva puta je dolazio autobus s qudima koji su nudili ugo-
vore da mi potpi{emo da }emo i}i u rat u Posavinu, a za uzvrat cijeli rat-
ni plijen, koji mi uzmemo, pripada nama i da ne}e nikakvih problema biti
oko transporta tog plijena za Jugoslaviju. Ja sam to obadva puta kategori~-
ki odbio, da bi tek tre}i put, na poruku od Crnog da do|em, oti{ao s gru-
pom sa oko tridesetak qudi”. (poverqivo)
1019. (poverqivo) Pismo Srpske op{tine [amac od 12. maja 1992. go-
dine, upu}eno “Bratskom srpskom narodu vrawa”. Pismo ovako po~iwe:
“Srpski narod Srpske op{tine Bosanski [amac uspeo je da odbrani teri-
toriju ove op{tine od hrvatsko-muslimanskih paravojnih formacija i us-
postavi svoju vlast. U te{kim borbama za opstanak srpskog naroda ovog
kraja, nemjerqivu pomo} pruìo je i pokazao izuzetnu hrabrost va{ sugra-
|anin, a sada miqenik srpskog naroda na{eg kraja, Dragan \or|evi} Vra-
wanac. Na{ srpski narod ovim putem èli izraziti i zvani~nu zahvalnost
narodu Vrawa {to je dao takvog sina”. Re~ je o Crnom.
1020. (poverqivo) ovla{}ewe predsednika kriznog {taba [amca
Blagoja Simi}a od 7. juna 1992. da vidoje nikoli} iz Beograda moè orga-
nizovati slawe obu~enih qudi i pomo}i Srpskoj op{tini [amac.
1021. Sli~no Simi}evo ovla{}ewe Slavoqubu nikoli}u, istog datu-
ma. (poverqivo)
1022. optu`nica od 5. januara 1993. godine, podignuta pred vojnim su-
dom u Bawoj Luci protiv Dragana \or|evi}a Crnog, Slobodana miqkovi-
}a Lugara i jo{ osam lica zbog krivi~nog dela protivpravnog li{avawa
slobode na svirep na~in. @rtve su bili pripadnici VRS, od kojih osam
pravoslavaca i ~etiri muslimana. (poverqivo)
1023. (poverqivo) izjava Blagoja Simi}a od 14. decembra 1992. godine
kod istra`nog sudije vojnog suda u Bawa Luci. Simi} je bio predsednik
Ratnog predsedni{tva [amca i rekao je da mu je poznato da je “Crni po pr-
vi put do{ao u Posavinu 10. aprila ove godine zajedno sa udarnom grupom
iz Srbije koja se helikopterima spustila u selo Batku{a. to je vrijeme ka-
da je postojala JNA i oni su poslani od strane MUP-a Srbije i zajedno s na-
{ih 18 qudi koji su bili na obuci u Pajzo{u, odnosno u Srbiji, i ti qudi
su ~inili udarni bataqon, koji je s velikim uspjehom izvr{avao sve posta-
vqene zadatke”.
1024. (poverqivo) izjava potpukovnika mileta Berowe od 14. decem-
bra 1992. godine pred istra`nim sudijom vojnog suda u Bawa Luci. Izjavu
je po~eo slede}im re~ima: “Ja sam do{ao na du`nost komandanta 2. posavske
661
brigade dana 24. avgusta 1992. godine i tu sam na tome mjestu zamijenio Sre}-
ka Radovanovi}a zv. Debeli – radikala iz Kragujevca. General Tali} me je
pismenom naredbom postavio za komandanta te brigade. Po dolasku u bri-
gadu zatekao sam nered, haoti~no stawe i totalnu anarhiju. Odmah sam izvr-
{io podjelu resora i organizovao komandu. Sre}ka Radovanovi}a sam upo-
znao 15 dana prije dolaska za komandanta 2. posavske brigade i to u Oyaku,
a s wim je tada zajedno bio i predsjednik op{tine [amac Blagoje Simi}.
Tada se Debeli zauzimao kod pukovnika Ili}a, tada{weg komandanta IBK
da ja do|em za komandanta 2. posavske brigade. Kada sam preuzeo komandu su-
gerisano mi je ispred cijele vlade Bosanskog [amca, i to predsjednika op-
{tine, predsjednika Izvr{nog odbora, na~elnika SJB [amac, da angaù-
jemo dobrovoqce iz Srbije. Ja sam pozvao Sre}ka Radovanovi}a da do|e i on
mi je potvrdio da moè da dovede 250-300 qudi da izvr{e zadatak i da se na-
kon toga vrate za Srbiju. Tada je Debeli zahtijevao da se svakom borcu kojeg
on dovede isplati po 50.000 DM, {to u novcu, {to u plijenu. Ja sam se tome
usprotivio, ali su mi qudi iz [amca, iz {ama~ke vlasti, govorili da se na
to pristane, ali ja sam to bio odbio, pa sam predloìo da se ta cifra ne
stavqa u ugovor, a o cijeni da se dogovore kada se iza|e na liniju Ora{je-
Domajevac. U tom se javqa Dragan \or|evi} zv. Crni i s wim je obavqen
razgovor. On je tom prilikom rekao da je Debeli uba~en da rovari i nakon
ovog razgovora sa Crnim on odlazi za Srbiju. U me|uvremenu, mene naziva
Debeli i govori mi da ima problema i da Lugar prijeti qudima koji ho}e
da idu u Posavinu. Tada Crni ponovno dolazi i nudi 350-400 qudi i govori
da to sve ide preko generala Baji}a, pukovnika Jeremi}a i MUP-a Srbije.
Ja sam pristao da oni do|u i dva dana po razgovoru dolazi jedna grupa od oko
dvadesetak qudi, me|u kojima je i Lugar”.
1025. (poverqivo) izjava komandanta isto~nobosanskog korpusa no-
vice Simi}a od 14. decembra 1992. godine, data pred istra`nim sudijom
vojnog suda u Bawa Luci.
1026. (poverqivo) odabrane stranice svedo~ewa Stevana Todorovi}a
u procesu Slobodanu milo{evi}u 30. juna i 1. jula 2001. godine. Todorovi}
je rekao: “Dragan \or|evi} zvani Crni je ~lan Srpske radikalne stranke i
ujedno ~lan specijalnih jedinica DB, Slu`be dràvne bezbjednosti i neko
vreme je, tako|e, bio brigadni komandir u mojoj oblasti”. Za Sre}ka Rado-
vanovi}a Debelog iznosi da je “tako|e bio ~lan Radikalne stranke. Bio je
u grupi koja je do{la u ovaj kraj i neko vreme je bio na~elnik brigade”. Za
kamp u Pajzo{u kaè da ga je dràla SDB Srbije, a grupa od 30 qudi, koja je
do{la s helikopterima, bila je povezana sa Frenkijem Simatovi}em. Sa
Simatovi}em se on i sastajao u Beogradu, oti{av{i tamo s \or|evi}em. I
za Slobodana Miqkovi}a Lugara kaè da je bio komandir jedne mawe gru-
pe pripadnika specijalnih jedinica SDB Srbije.
1027. (poverqivo) izjava za{ti}enog svedoka vojislava Jeki}a od 20.
i 22. novembra 2002. godine, prihva}ena po pravilu 92kvater.
662
1028. (poverqivo) izjava vojislava Jeki}a od 1., 10. i 11. februara
2003. godine.
1029. (poverqivo) odabrane stranice svedo~ewa vojislava Jeki}a u
procesu Slobodanu milo{evi}u 22. maja 2003. godine. Za ubistvo 740 mu-
slimana u Tehni~koj {koli u Karakaju kaè da mu je Brano Gruji} rekao da
su to izvr{ile “@ute ose”. Pored “@utih osa”, kaè da su postojale jo{ je-
dinice Pivarskog i Ni{kog. Kaè da je visoki op{tinski funkcioner
Stevo Radi} doveo “@ute ose” u Zvornik.
1030. (poverqivo) izvor iz sistematizacije poslova u muP-u Srbije
sa Jeki}evim anotacijama.
1031. (poverqivo) ^lan 54 nekog neozna~enog propisa, verovatno Zako-
na o muP-u, koji se odnosi na inspektorat za kontrolu zakonitosti.
1032. (poverqivo) kratki biografski podaci o vojislavu Jeki}u.
1033. (poverqivo) uporedni podaci o angaòvawu Posebnih jedinica
milicije, Specijalne antiteroristi~ke jedinice i Jedinice za specijalne
operacije. Za prve dve se kaè da su osnovane 1986. i 1985. godine, a za JSO
da je 1991. osnovana u tajnosti. Za jedinicu kapetana Dragana se kaè da je s
JSO “u po~etku imala kontakte, ali su kasnije prekinuti”. Za Arkana se ka-
è da je sara|ivao sa SAJ i JSO.
1034. Spisak telefonskih brojeva muP-a Srbije, republi~kih i save-
znih organa. (poverqivo)
1035. (poverqivo) nare|ewe ministra muP republike Srpske od 17.
jula 1992. godine da se svaki dan dostavqaju obave{tajni podaci.
1036. (poverqivo) nare|ewe na~elnika general{taba vJ generala
@ivote Pani}a od 1. avgusta 1992. godine da se spre~i delovawe paravojnih
formacija.
1037. nare|ewe zamenika komandanta Prve armije generala nikole
mandari}a od 2. avgusta 1992. godine da se razoruàju sve paravojne forma-
cije. (poverqivo)
1038. (poverqivo) izve{taj muP republike Srpske od 1. oktobra
1992. godine.
1039. (poverqivo) organizaciona shema DB Srbije i Zvornika.
1040. video-snimak sahrane Slobodana Joki}a, koji je poginuo u Laslo-
vu kod osijeka kao pripadnik arkanove jedinice, a bio je i ~lan Srpske ra-
dikalne stranke, pa smo na sahrani bili i arkan i ja.
1041. ^lanak “êkaju}i metak” iz lista “nezavisna svetlost” od 13. av-
gusta 1998. godine. Lugar kaè da je u rat u Slavoniju oti{ao kao pripadnik
663
Srpske radikalne stranke. Novinar povodom kasnijeg Lugarevog odlaska u
Republiku Srpsku pi{e: “Jedinica koju je predvodio Slobodan Miqkovi}
Lugar bila je deo dobrovoqaca koje je u Hrvatsku i Bosnu slala Srpska ra-
dikalna stranka iz Kragujevca. Tada{wi predsednik Op{tinskog odbora
SRS Tomislav Nikoli} demantovao je pri~e da su radikali organizovali
prelazak Miqkovi}evih dobrovoqaca preko granice SRJ. “Grupa o kojoj je
re~ i{la je i ranije na rati{ta u Barawi, Zapadnom Sremu, Slavoniji i
Bosni. Ovoga puta su oti{li samoinicijativno, jer su smatrali da imaju ve-
liku obavezu prema tom narodu tamo, iako sam im ja skrenuo pa`wu da ih sa-
da mogu lako i na{e vlasti uhapsiti”.
1042. Fotografija na kojoj se vidi kako goran Jelisi} u Br~kom puca
u jednog muslimana.
1043. Fotografija na kojoj se vidi da je Jelisi} ubio tog muslimana.
1044. izve{taj ve{taka andra{a ridlmajera “uni{tavawe kulturne
ba{tine Bosne i Hercegovine”.
1045. Dodaci izve{taju andra{a ridlmajera.
1046. kurikulum vite ve{taka andra{a ridlmajera.
1047. Dve fotografije razorene yamije kod rajlovca.
1048. Slajdovi andra{a ridlmajera.
1049. (poverqivo) izjava svedoka Branimira vuksani}a vS-053 od 15.
juna 2004. godine. U izjavi, izme|u ostalog, kaè o zbivawima u Hrtkovci-
ma: “Do sredine 1992. godine nisam bio svestan etni~kih napetosti u Hrt-
kovcima, a problemi su zapo~eli kada su po~ele pristizati srpske izbegli-
ce iz Hrvatske i kada je Vojislav [e{eq 6. maja 1992. u Hrtkovcima odrào
skup. Ne znam kako su te izbeglice stigle u Hrtkovce, pretpostaqam da su
pobegli pred ratnim doga|awima iz Hrvatske i Bosne. Bili su to naoruà-
ni, poludivqi i nasilni qudi, ulazili su u hrvatske i ma|arske ku}e i go-
vorili qudima da moraju da odu. Radi jasno}e moram re}i da meni li~no ni-
ko nije pretio. Qudi koji su mi ulazili u ku}u bili su relativno pristoj-
ni, pitali su me èlim li da zamenim svoju ku}u za wihovu ku}u u Hrvat-
skoj. U nekoliko navrata dolazili su drugi qudi kad nisam bio kod ku}e i
supruga mi je rekla da su ti qudi bili opasni i naoruàni. Moja porodica
zna vi{e o tim doga|ajima zato {to sam 13. maja 1992. bio u Hrvatskoj poku-
{avaju}i da prona|em neku srpsku porodicu s kojom bih zamenio ku}u. Pu-
tovao sam iz Srbije u Hrvatsku i natrag. Kao {to sam ranije rekao, niko mi
nije pretio, ali po Hrtkovcima se pri~alo da sam Hrvatskoj poslao kami-
on s lekovima i novac, {to apsolutno nije istina. Bilo je glasina i o tome
da su mi ruke umrqane srpskom krvqu, dakle da sam ubijao srpske pacijente.
Ne znam {ta bi to drugo zna~ilo jer sam zlo mogao nanositi jedino kao le-
kar, a ne oru`jem. Ne znam ko je {irio takve glasine, niti sam to ikada po-
ku{ao doznati. Smatrao sam da je to toliko besmisleno da ne treba o tome
664
niti da razmi{qam. Vi{e se nisam ose}ao sigurno, porodica mi se pla{i-
la da }e ne{to da nam se dogodi. K}erka mi je tada bila u {koli u Sremskoj
Mitrovici i primetila je da su je drugi srpski u~enici izolovali. Neki
od tih u~enika proveli su neko vreme u mojoj ku}i. Prestao sam da radim 13.
maja 1992. godine i toga dana sam direktoru svog Doma zdravqa rekao da vi-
{e ne mogu da radim. Rekao sam mu da se moja porodica i ja pla{imo da osta-
nemo u Hrtkovcima i da }emo brzo da odemo. Direktor je bio Srbin, ne se-
}am mu se vi{e imena, ali se}am se da mi je ponudio slu`bu na nekom dru-
gom mestu i poku{ao da me odgovori od davawa otkaza. Znam da su u Hrtkov-
cima pretukli neke Hrvate i Ma|are i proterali ih iz ku}a. Pla{io sam
se da }e se to dogoditi i meni i mojoj porodici. Nisam prisustvovao [e{e-
qevom govoru u Hrtkovcima, ali oni koji jesu rekli su mi da je Hrvatima
boqe da odmah idu i zamene svoje ku}e sa Srbima nego da idu u planine samo sa
plasti~nim kesama. Ne taj put, ve} kasnije, kad je u Hrtkovce do{la delega-
cija iz Beograda, u kojoj je bila i Vesna Pe{i}, doznao sam da se moje ime
nalazi na spisku qudi koji treba da odu. Nikada nisam ~uo da su me prozva-
li, niti sam video spisak s imenima. Neki qudi su videli taj spisak i po-
menuli da sadrì i moje ime. Qudi su mi rekli da je spisak pro~itan tokom
[e{eqevog skupa u Hrtkovcima, ali da verovatno nisu pro~itana sva ime-
na. To mi je ispri~ao jedan moj poznanik koji je bio na [e{eqevom skupu.
Situacija je bila haoti~na, sve se brzo odvijalo, pripreme za put i dobiva-
we paso{a. Zdenko Bari{i} bio je predsednik mesne zajednice Hrtkovci i
tako|e se nalazio na popisu Hrvata koji su morali da idu. Na kraju smo 13.
maja zajedno oti{li da potraìmo ku}e u Hrvatskoj. Nismo ni{ta prona-
{li, pa smo se vratili u Hrtkovce, a na kraju je Bari{i} sa svojom porodi-
com oti{ao u Slatinu u junu 1992. godine, dva-tri dana pre nego {to sam ja
oti{ao sa svojom porodicom. @eqka Tkalca su tako|e proterali, mislim
da on sada ìvi u blizini Bjelovara. Tkalac je bio na popisu onih koji su
morali da idu i nalazio se u zaista neprijatnoj situaciji. Wemu su u ku}u
dolazili neki naoruàni qudi i pretili wegovoj porodici. ûo sam da je
i Marko Fumi} bio na popisu. Fumi} je imao preduze}e za proizvodwu pla-
sti~nih folija i ambalaè. ûo sam da neko planira da ukloni Fumi}a,
ali on je to na vreme doznao. Fumi} je na kraju bio prisiqen da napusti svo-
ju ku}u i nastani se u Slatini, gde je pre otprilike dve godine umro. Ne
znam da li se Frawa Bari~evi} nalazio na popisu, ali pretpostavqam da
jeste. Bari~evi} je radio u op{tini i bio zaduèn za vodovod. Wega i we-
govu porodicu su naterali da odu i on sada ìvi u Kuli, u Hrvatskoj. Koli-
ko mi je poznato, niko od qudi sa spiska onih koje je trebalo smesta prote-
rati nije bio hrvatski ekstremista. Karlo Toma{ bio je predsednik suda u
Rumi i ~uo sam da se i wegovo ime nalazilo na popisu, tako da je i on oti-
{ao sa svojom porodicom. [e{eqev govor shvatili smo veoma ozbiqno jer
smo znali {ta se dogodilo u Vukovaru. Veoma precizno smo znali {ta se do-
godilo u Vukovaru, pa nije bilo razloga da ne verujemo [e{eqevim re~i-
ma. [e{eq je bio taj koji nam je direktno nagovestio {ta se de{ava, a po-
ga|alo me i izve{tavawe beogradskih medija. Mediji su bili krvoèdni
i objavqivali laì. [to se ti~e [e{eqa, mislim da je on ubrzao proces
665
odlaska Hrvata iz Vojvodine jer je tamo i do{ao s tom namerom. [e{eq i
~lanovi SRS èleli su da Hrvati odu, a [e{eqevo mi{qewe bilo je veo-
ma jasno i nije bilo sumwe u vezi s tim {ta misli o Hrvatima u Vojvodini.
[e{eqev govor u Hrtkovcima definitivno je pogor{ao situaciju u selu.
Do tada je veoma mali broj Hrvata razmi{qao o preseqewu, ali nakon we-
govog govora iseqavawe je postalo masovno. Nisam bio na [e{eqevom sku-
pu jer mi je bilo dovoqno ono {to sam gledao na televiziji i bio sam pot-
puno zga|en onim {to se doga|alo. Nisam shvatao da se qudi dele na naci-
onalnoj ili verskoj osnovi, {to je bio deo [e{eqeve propagande. Koliko
mi je poznato, Ostoja Sibin~i} bio je jedan od {e{eqevaca u Hrtkovcima
koji je koordinirao akciju proterivawa Hrvata iz Hrtkovaca. Sibin~i} je
razgovarao sa srpskim izbeglicama koji su stigli u Hrtkovce o tome koje
ku}e da preuzmu i na koje Hrvate da izvr{e pritisak. Ne znam mnogo o
Sibin~i}u. Poznato mi je da je bio poreklom iz Hrtkovaca, da je bio u JNA
i da je iz nekog razloga izba~en iz armije. Mislim da je Sibin~i} bio men-
talno zdrav, ali je istovremeno bio ekstremni nacionalista i {ovinista.
Nije mi poznato da su Sibin~i}a bili uhapsili i da je kratko vreme bio u
pritvoru, a istraìteq Pastore Stoki je prva osoba od koje sam to ~uo. Ra-
de âkmak je bio srpski izbeglica iz Zapadne Slavonije i poznato mi je da
je zajedno sa Sibin~i}em bio aktivan u kampawi protiv Hrvata. Ma|ari su
tako|e bili meta napada, ali u mawoj meri, i na kraju je u Hrtkovcima osta-
lo vi{e Ma|ara, a nekoliko stotina Hrvata je oti{lo. Qudima su preti-
li, fizi~ki ih zlostavqali i tukli, terali iz ku}a. ûo sam da u hrvatska
dvori{ta bacaju ru~ne granate, ali nisam to video. Nisu nanosili {tetu
ku}ama jer su bile potrebne izbeglicama. Mog ujaka Antuna Pep~i}a su
srpske izbeglice iz Hrvatske isterale iz wegove ku}e, pa je ìveo u ku}i
svoje k}erke u susednom selu. Moj ujak je bio veoma upla{en, a prilikom is-
terivawa su ga pretukli. Srpske izbeglice su mu opqa~kale ku}u i zapali-
le privatnu biblioteku, u kojoj je bilo i mojih kwiga. Tri meseca kasnije
vratili su mu ku}u, ali tek nakon intervencije policije. Bio je spreman da
napusti Hrtkovce, ali se na kraju predomislio i rekao da nema razloga da
ide. Umro je u Hrtkovcima oko 1994. godine u svojim sedamdesetim godina-
ma. Policiju iz Novog Sada i Ni{a poslali su Hrtkovce da poku{a da dr-
ì situaciju pod kontrolom. Uradili su ne{to i zahvaquju}i policiji deo
Hrvata uspeo je da povrati svoje ku}e. S druge pak strane, policija iz Rume
uradila je malo ili gotovo ni{ta. Dana 14. maja 1992. godine ja sam zajedno
sa svojim prijateqem Antunom Plivari}em, koji je ve} ìveo u Zagrebu, po-
setio Tu|manovu kancelariju i sastao se sa wegovim savetnicima u Zagre-
bu. Preko beogradske ambasade zatraìli smo da Hrtkovce posete strani
posmatra~i ili novinari nezavisnih novina. Poku{ali smo da svetu poka-
èmo {ta se de{ava u Hrtkovcima. Nadali smo se da }e prisustvo stranih
novinara pomo}i da se spre~e zlo~ini protiv Hrvata i wihov progon. Me-
|unarodni mediji stigli su u stvari ve} sutradan i supruga mi je rekla da su
na{u ku}u posetili novinari “Le Monda”. Li~no sam razgovarao s jednim
francuskim novinarom, nekim finim ~ovekom, ali ne se}am mu se imena
niti za koje je radio novine. Li~no ne vidim da postoji bilo kakav o~igledan
666
razlog da ja budem meta: verovatno su jedini razlog bile glasine o mojim na-
vodnim prohrvatskim aktivnostima koje sam pomenuo. Kao {to sam rekao,
nisam nacionalista, svakih deset godina izjasnim se kao Hrvat, ali nikad
u stvari nisam mario za nacionalnost qudi. Jedan ~lan stranke Vuka Dra-
{kovi}a ponudio mi je oruànu za{titu. To je bio Aleksa Eji}, koji mi je
rekao da }e mi svakoga dana slati dva straàra da mi {tite ku}u 24 ~asa
dnevno. Pretpostavqam da su poku{avali da me za{tite jer nisam bio “ve-
liki Hrvat”, a mo`da i zato {to sam bio seoski lekar i {to sam im tamo
bio potreban. Srbi iz susednog sela Plati~eva èleli su da me za{tite jer
sam i wih le~io – ukupno sam imao 7.500 pacijenata. Rekao sam tim qudima
da to vi{e nema smisla jer sam ve} bio zavr{io poslove u vezi sa zamenom
svoje ku}e. Osoba s kojom je trebalo da zamenim ku}u posetila me je u mojoj
ku}i u Hrtkovcima i dala mi adresu svoje ku}e u Slatini. Bio je to korektan
~ovek, zvao se Milutin îp~ija, a wegov tast do{ao je iz Slatine u Hrt-
kovce sa malim koferom u ku}u mog oca. Otac mi je rekao da je taj ~ovek do-
{ao s pi{toqem kojim je udario po stolu i rekao: “Useqavam se ovde”. ô-
vek se zvao Marko, prezime nepoznato. Nazvao sam Mladena Grbi}a, li~nog
prijateqa iz Rume koji je ranije tamo bio na~elnik SUP-a. On je pravnik,
pa sam ga pitao za savet i moè li nam pomo}i da tog ~oveka izbacimo iz
o~eve ku}e. Marko, prezime nepoznato, je bio prisutan kad sam nazvao svog
prijateqa u SUP-u, pa mi je rekao da ne moram zvati policiju i dodao da }e
oti}i, ali da }e, kad ode, drugim izbeglicama re}i za na{u ku}u. Odlu~io
sam da ne idem u policiju. Grbi} je organizovao da Milutin îp~ija i ja za-
menimo ku}e po zakonu. Posedujem dokumente o zameni svoje ku}e i preda}u
ih MKSJ-u. Se}am se da je dogovor bio korektan, iako nisam nameravao da
napustim Hrtkovce. Nije mi poznato da li je postojala organizacija koja se
bavi razmenom imovine u Hrtkovcima i mislim da se sve to pojedina~no
obavqalo. Se}am se da su se javni zborovi na kojima se diskutovalo o pita-
wima vezanim za tu situaciju odràvali u Domu kulture u Hrtkovcima. Bio
sam prisutan kad se tu pojavio neko iz Novog Sada i poku{avao da smiri si-
tuaciju. Hteo sam ne{to da kaèm, ali nakon govora tog politi~ara iz No-
vog Sada, do{lo je do napetosti i qudi su po~eli da vi~u. Ja sam u tom tre-
nutku odlu~io da ni{ta ne govorim, iako su qudi o~ekivali da ne{to ka-
èm. Odgajali su me kao veoma tolerantnu osobu, ali video sam da su qudi u
Hrtkovcima puni mr`we, {to me je odvratilo od govora. Na zboru je bilo
mnogo qudi iz sela, ali me|u wima je bilo i onih koji su tvrdili da su srp-
ske izbeglice. Tragedija je kada vam srpstvo i hrvatstvo postanu najvredni-
ji aspekti dru{tvenog ìvota. Sve {to se doga|alo u Hrtkovcima ura|eno
je u ime srpstva. Moj prisilni odlazak iz Hrtkovaca imao je veoma drama-
ti~an uticaj na moj ìvot; cela ta pri~a ostavila mi je gorak ukus neprav-
de. Izgubio sam posao, rodno selo, dom, korene. To je uticalo na moje zdra-
vqe, postao sam depresivan, oslabio, izgubio snagu, imam problema s angi-
nom i uzimam antidepresante. Do tada nikada u ìvotu nisam bio bolestan,
nikada nisam imao ni najobi~niju prehladu. Bio sam veoma snaàn, mogao
sam da radim bez spavawa i po 48 sati. Pre dvanaest godina, kad sam do-
{ao u Hrvatsku, dijagnosticirali su mi rak ù~i, ali sre}om, radilo se
667
o pogre{noj dijagnozi. Oti{ao sam na operaciju, a mojoj supruzi su rekli
da mi ostaje izme|u tri i {est meseci ìvota. Nikada vi{e nisam prona-
{ao posao nakon dolaska u Hrvatsku, zbog ~ega sam bio veoma nesre}an i {to
je jedan od uzroka moje depresije. U Hrtkovcima sam bio cewena osoba, vero-
vatno zbog svoje uloge u dru{tvu. Ambulantu u kojoj sam radio izgradio je moj
deda i bio sam sentimentalno vezan za tu instituciju. Smatrali su me za do-
brog lekara i godi{we sam imao po 18 do 19 hiqada pacijenata, gotovo 80 do
90 dnevno. Hrtkovce sam napustio 29. juna 1992. godine, a toga dana u Hrtkov-
cima je ubijen Mijat [tefanac. ûo sam da su ga na smrt pretukli metalnim
{ipkama, ali nemam nikakvih informacija o tome ko je to uradio. Nikada
se vi{e nisam vratio u Hrtkovce, gde ìve tri moje ro|ake i jo{ neki daq-
wi ro|aci. Na moju porodicu to je uticalo isto kao i na mene, tj. veoma lo-
{e. Moj otac i majka, stari 86 i 83 godine, morali su da odu zajedno sa mnom
i mojom porodicom i to kroz {to su pro{li te{ko ih je traumatizovalo, a
sada ìve sa mnom. Uprkos svemu, nikoga ne mrzim i ne prezirem”.
1050. Dodatak izjavi svjedoka Branimira vuksani}a u skladu s pravi-
lom 92ter 22. novembra 2006. godine. Vuksani} tu neke stvari dodatno obja-
{wava: “Brojke o kojima govorim, tj. o strukturi stanovni{tva Hrtkovaca,
se temeqe na mojoj gruboj procjeni i na razgovorima s drugim qudima koji
su zasnovani na popisu stanovni{tva. Etni~ka pripadnost qudi u selu ni-
je me se ticala, tako da nisam nikad bio optere}en tim brojkama. Negdje na
po~etku 1992. godine, iako se ne sje}am to~no, po~eo sam primje}ivati kako
u Hrtkovce stiù izbjeglice. Bilo je to u veqa~i, mo`da u oùjku 1992., te
tako|er u travwu 1992. godine, sje}am se kako nije bilo vi{e hladno, pa sam
oti{ao u Hrvatsku u svibwu, tako da je to moralo biti prije mog odlaska.
Ne znam koliko je bilo izbjeglica, samo se sje}am da su qudi spomiwali 200
do 300 izbjeglica koje su bile smje{tene uglavnom u poqoprivrednim zgra-
dama ili skladi{tima. Ne sje}am se od koga sam ~uo koliko je tada bilo iz-
bjeglica, ali pretpostavqam od qudi koji su raspolagali to~nim brojkama
o tome. Tako|er se sje}am kako se za izbjeglice skupqala hrana i donacije.
Problemi u Hrtkovcima su po~eli negdje krajem travwa ili po~etkom
svibwa 1992. godine. Izbjeglice su po~ele hodati po selu poku{avaju}i is-
tjerati qude iz wihovih domova i rade}i stvari o kojima govorim u ostat-
ku moje izjave. Osim ovih stvari o kojima sam govorio, ne znam za niti jedan
drugi incident. Mogu samo dodati kako je broj izbjeglica rastao svaki dan.
Ne vjerujem kako su sve izbjeglice imale oru`je, ali osobno sam vidio neke
s naoruàwem. Izbjeglice koje su bile naoruàne, imale su pi{toqe.
Osobno nisam razgovarao sa niti jednim od wih, tako da ne znam odakle su
bili, osim s jednom gospo|om koja je zatraìla lije~ni~ku pomo}, ona je bi-
la iz Duge Rese, Karlovac, Hrvatska. Ja osobno nisam nikad doìvio da mi
netko prijeti ili stavqa pi{toq pod bradu, ali sam ~uo od drugih qudi ka-
ko su sve izbjeglice vi{e ili mawe bile jako nasilni. ûo sam to od drugih
mje{tana koji su uglavnom bili nesrbi (Hrvati i Ma|ari), koji su imali
takvo op}e stajali{te kako su sve izbjeglice bile nasilne. Izbjeglice ni-
su ulazile u srpske ku}e. Nikad mi nije izravno re~eno ili u lice kako mo-
ram oti}i iz Hrtkovaca. Me|utim, qudi su do{li u moju ku}u kao {to sam
668
izjavio i moja supruga mi je rekla kako nisu uputili konkretne prijetwe i
kako nije bilo uporabe oru`ja, no wihovo dràwe je bilo prijete}e i iz na-
~ina na koji su se obra}ali mojoj supruzi, ona je shvatila kako moramo oti-
}i. Ne mogu parafrazirati ili citirati {to su rekli mojoj supruzi, no po-
ruka je bila da postoje konkretne ponude da se na{a ku}a zamijeni s wiho-
vima ili naznaka kako }emo biti istjerani iz na{e ku}e ionako. Dobili
smo kona~nu ponudu da na{u ku}u zamijenimo s jednom u Slavonskoj Poè-
gi. Prva posjeta tih qudi se dogodila nakon skupa koji je [e{eq odrào 6.
svibwa 1992. godine. Posjetili su nas nekoliko puta, mo`da 7, 8 ili 10 puta,
ali wihov dolazak bi se dogodio kad ne bih bio kod ku}e. Prilikom tih po-
sjeta dolazili su razli~iti qudi. Ove posjete bile su izravan pritisak ka-
ko moram oti}i. Jednom prigodom, sredinom lipwa 1992. godine, bio sam kod
ku}e kad je do{ao jedan Srbin kod mene i ponudio mi svoju ku}u u Hrvatskoj
da zamijeni s mojom. To je bila ku}a koju sam na kraju zamijenio sa mojom.
Sje}am se kako sam nakon 13. svibwa oti{ao prvi put u Zagreb, Hrvatska,
nakon {to su po~eli problemi. Nedugo nakon toga stigli su wezina bra}a
i otac iz Titovog Uìca, Srbija, te su ostali s wom. Dva ili tri dana na-
kon toga, stigli su otac i brat moje supruge. Oti{ao sam dva ili tri puta u
Hrvatsku kako bih poku{ao zamijeniti ku}u i ta putovawa su bila izme|u
13. svibwa 1992. i 29. lipwa 1992. godine. U tom razdobqu, nasiqe se i daqe
doga|alo u Hrtkovcima, izbjeglice su odlazile do ku}a qudi, a ru~ne bom-
be su bile bacane u dvori{ta ku}a koje su bile u vlasni{tvu nesrba. Kad
bih se vratio sa svojih putovawa, moja obiteq bi mi ispri~ala {to se do-
ga|alo. Tako|er mi je moj ro|ak Vlado Paki} rekao kako ga je grupa izbje-
glica fizi~ki prisilila da napusti svoju ku}u. Vjerujem kako su upotrije-
bili oru`je, ali to ne znam sigurno. Mislim da se to dogodilo negdje kra-
jem svibwa 1992. godine. Odmah nakon politi~kog skupa koji je odrào [e-
{eq, odlu~io sam napustiti Hrtkovce. Mogu re}i kako se to dogodilo na
isti dan kad je odràn skup. îwenica da se Vukovar ve} bio dogodio, da su
se neke uàsne stvari ve} dogodile u Bosni, moram re}i da sam negdje dubo-
ko u sebi bio svjestan kako }emo morati oti}i prije ili kasnije nakon sku-
pa. Osjetio sam se vitalno ugroèn. Nisam bio na skupu jer sam bio prili~-
no siguran o ~emu }e [e{eq govoriti. Poslije su mi qudi prenijeli sadr-
àj wegovog govora, a najva`nija re~enica koja me je ponukala da donesem
odluku je bila kako moèmo iskoristiti tu priliku sada i kako jo{ moè-
mo zamijeniti ku}e ili }emo morati oti}i s na{im stvarima u plasti~nim
vre}icama. Kad sam odlu~io oti}i, odmah sam odlu~io zamijeniti svoju ku-
}u. Odlu~io sam zamijeniti svoju ku}u jer sam smatrao da su moj ìvot i ì-
voti ~lanova moje obiteqi u opasnosti i da izbjegnem ono {to je [e{eq
rekao o odlasku s plasti~nim vre}icama u rukama. Deset dana nakon [e{e-
qevog govora saznao sam za popis s imenima. Nikad nisam saznao da li je mo-
je ime bilo na tom popisu, a qudi koji su vidjeli taj popis rekli su mi kako
je moje ime bilo na tom popisu. Ne sje}am se tko mi je rekao kako je moje ime
na popisu. Mislim da su mi to mogli re}i nesrbi koji su bili ~lanovi mje-
sne zajednice i tako|er sam to ~uo od nekoliko drugih nesrpskih izvora. Ti-
jekom skupa bili smo upla{eni, znali smo dobro {to se dogodilo u Vukovaru
669
i Bosni. Od qudi iz Hrtkovaca koji su bili regrutirani u Jugoslavensku
armiju i poslani da se bore u Vukovaru i od onih koji su se borili u Vuko-
varu, saznao sam o onome {to se dogodilo u Vukovaru. U vezi toga {to se do-
godilo u Vukovaru i [e{eqevog govora, osjetio sam kako je neizbje`no da
}e se dogoditi ne{to lo{e. U vezi Bosne, ~ovjek koji je do{ao u ambulantu
po pomo} ispri~ao mi je o poginulima i ru`nim stvarima koje su se doga|a-
le u Bosni. JUTEL je emitirao vijesti iz Bosne i ~uo sam kako su se ru`ne
stvari doga|ale na tom podru~ju, tako da nije bilo razloga da ignoriram
ono {to je [e{eq rekao u Hrtkovcima. Kako bih zamijenio svoju ku}u, oti-
{ao sam kod odvjetnika koji je napravio ugovor. U Hrtkovcima sam imao po-
znanike i prijateqe da mi pomognu, no nisu bili od velike pomo}i. ^lano-
vi moje obiteqi i prijateqi koji su ve} bili u Hrvatskoj su mi pomogli, me-
|utim, nije postojao nikakav slu`beni predstavnik zaduèn za razmjene.
Ne sje}am se to~no kad su po~ele kolati glasine o meni, no one su po~ele
prije [e{eqevog govora. Vjerujem kako su Srbi bili ti koji su {irili te
pri~e koje sam ~uo od pacijenata nesrba i medicinskih sestara koje su re-
kle da su ih ~ule negdje. Incidenti koje sam opisao gore ti~u se Hrvata i
Ma|ara za koje sam rekao kako su bili pretu~eni u Hrtkovcima. Kako bih
se pripremio za odlazak, oti{ao sam kod oca Nikole, sve}enika u Hrtkov-
cima koji izdao kr{tenicu za mene i moju suprugu iako nije bila kr{tena.
Sve}enik je izdao potvrdu mojoj èni kako bi ona u{la u Hrvatsku zajedno
sa mnom. Odveo sam svoju k}erku da je krstim kod sve}enika u Nikince. Oti-
{ao sam kod ovog sve}enika jer sam mislio kako se otac Nikola krio u to
vrijeme, a jer vjerujem da je ~ak mo`da bio pretu~en. Ja sam nabavio doku-
mente, nije postojao nikakav du`nosnik zaduèn za te stvari. Za nekoliko
dana nabavio sam paso{. Mislim da je Vesna Pe{i} bila ~elnica neke de-
mokratske stranke u to vrijeme i wezina gledi{ta su bila razli~ita od
onih iz Socijalisti~ke i Radikalne stranke. Delegacija koja je do{la u
Hrtkovce do{la je svojom voqom. Tada nisam bio u Hrtkovcima, to je bilo
negdje nakon skupa, ali moja supruga mi je rekla kako je neka delegacija do-
{la u selo. Poznavaju}i politi~ka gledi{ta gospo|e Pe{i}, mislim kako
je ona do{la pomo}i sprije~iti da se dogode ru`ne stvari koje su se zbile
poslije. Nakon govora, vidio sam vi{e Hrvata kako napu{taju Hrtkovce.
Prije govora, mislim da su samo jedna ili dvije osobe oti{le iz Hrtkova-
ca. Lavina osoba koje su oti{le iz Hrtkovaca po~ela je nakon govora. Zden-
ko Bari{i}, kojeg spomiwem ovdje, bio je Hrvat, @eqko Tkalac je Hrvat.
Gospodin Tkalac mi je rekao kako su naoruàni qudi do{li kod wega ku}i
i prijetili mu. Marko Fumi} je Hrvat i on mi je sam rekao kako su mu pri-
jetili neki nepoznati qudi i kako su ga oni poku{ali likvidirati. Mar-
ko Fumi} i ja smo vjerovali kako su ti qudi bili izbjeglice koje su do{le
u Hrtkovce. Vjerujem kako je Bari~evi} bio na popisu kao {to mi je i re-
kao da je wegovo ime bilo na popisu koji je pro~itan na skupu. Ne sje}am se
da mi je Bari~evi} rekao kako je moje ime bilo na popisu. Tom Tama{ je Ma-
|ar. Pod “hrvatskim ekstremistima”, mislim na qude s hrvatskim naciona-
listi~kim idejama. Poznavao sam mnogo qudi u selu i, koliko znam, u Hrt-
kovcima nije bilo hrvatskih nacionalista. Koliko znam, qudi koji su bili na
670
popisu bili su svi iste nacionalnosti, bili su Hrvati. Ako netko izvana
uzme u obzir taj popis, on je sadràvao imena qudi koji su bili na istaknu-
tim poloàjima. Kad kaèm kako je [e{eqev govor ubrzao proces depopu-
lacije u Hrtkovcima, mislim na isto {to sam rekao prije, jer [e{eqeva
izjava sa skupa u svezi odlaska s plasti~nim vre}icama u rukama dala nam
je naznaku kako }emo biti protjerani. Ta izjava nije bila upitna za nas.
Znam da je [e{eq odrào skup u Rumi i u Sremskoj Mitrovici, no ne znam
kad je odràn ovaj u Rumi, ali vjerujem da je bio prije onoga u Hrtkovcima.
Ruma je samo 16 kilometara udaqena od Hrtkovaca, tako da sam to ~uo od
drugih qudi i mislim da je ~ak bio prijenos skupa na radiju, koji nisam slu-
{ao. Moj otac nije bio na skupu, ali mi je on rekao kako je [e{eq izjavio
na skupu kako treba iskopati o~i Hrvatima sa zahr|alim `licama. Nisam
bio na skupu u Sremskoj Mitrovici, ali se sje}am kako mi je moj ro|ak, koji je
tada ìvio u Sremskoj Mitrovici, rekao kako je [e{eq dao komentar o
300.000 srpskih izbjeglica na skupu. Taj broj izbjeglica smatrao sam nevje-
rojatnim. Ovaj skup je odràn ne{to prije mog odlaska iz Hrtkovaca u lip-
wu 1992. godine, ali prije skupa u Hrtkovcima. Kad kaèm da su [e{eq i
~lanovi SRS-a èqeli da Hrvati odu i da nije bilo dvojbe {to su [e{e-
qeve ideje, bio je to neizbjeàn zakqu~ak koji sam izvukao nakon wegove iz-
vedbe u Hrtkovcima. Vidio sam isje~ke [e{eqevog govora u novinama i
~uo sam wegove govore na radiju. U wegovim govorima, [e{eq bi govorio
o svojoj ideologiji, Srbija je tamo gdje su Srbi odrasli i on bi govorio ka-
ko su granice Virovitica, Karlovac, Ogulin, Karlobag. Sje}am se kad sam
prvi put pro~itao i ~uo [e{eqeve govore negdje 1988-1989. i od tada nada-
qe, ukqu~uju}i 1991. i 1992. godinu. ûo sam za televizijske prijenose koji
su sadràvali [e{eqevu propagandu i ostalih intelektualaca i gadilo
nam se to neprestano bombardirawe s istom informacijom o Srbiji. Pre-
stao sam gledati televiziju i slu{ati radio negdje prije skupa u Hrtkovci-
ma i to je vjerojatno bio razlog za{to nisam oti{ao na skup. Znam da je
Ostoja Sibin~i} bio jedan od [e{eqevih qudi i da se izjasnio simpatize-
rom Radikalne stranke. On je bio taj koji je organizirao prihvat srpskih
izbjeglica iz Hrvatske i rije~ je bila poslana da je on bio taj koji je slao
qude u odre|ene ku}e u Hrtkovcima. Svatko zna da je Sibin~i} ~inio takve
stvari jer je bio vi|an cijelo vrijeme sa izbjeglicama. Ne znam da li su oni
stvarno bili izbjeglice, jer ih je netko drugi mo`da organizirao kako bi
pokrenuli odlazak nesrba iz Hrtkovaca. Sa Ostojem Sibin~i}em sam sa-
mo... Kaèm da je Sibin~i} nacionalista jer sam ~uo od drugih qudi u selu
da je on rekao kako svi Hrvati i nesrbi moraju biti protjerani. Koliko
znam, Ostoja Sibin~i} nije imao ured u selu. Znam da je Rade âkmak bio
aktivan sa Ostojom Sibin~i}em jer su qudi govorili kako su ih vidjeli za-
jedno i kako zajedno djeluju. Ne sje}am se ni~eg od onog {to sam spomenuo u
ovim paragrafima {to se dogodilo prije skupa u svibwu 1992. godine. U
Hrtkovcima su radila samo dva policajca. Policajci koji su stigli su bi-
li vjerojatno iz Rume, a drugi su bili vjerojatno iz Novog Sada. Policajci
iz Novog Sada nisu bili u Hrtkovcima kad sam ja bio tamo. Moj ujak je iz-
ba~en iz svoje ku}e nakon {to sam oti{ao iz Hrtkovaca. Iz Hrtkovaca sam
671
oti{ao 29. lipwa 1992. godine. To sam saznao od wegove k}erke, koja je moja
ro|akiwa. Mislim da je policija intervenirala kako bi pomogla mom uja-
ku da povrati ku}u, no o tome nemam to~nih informacija. Policajci u Hrt-
kovcima su mo`da sprije~ili ubojstva qudi, no nisu sprije~ili wihovo
protjerivawe. Znam to zbog onoga {to sam vidio dok sam bio u Hrtkovcima
i nakon {to sam oti{ao. Ja osobno nikad nisam oti{ao na policiju dok sam
bio u Hrtkovcima jer sam to smatrao izli{nim budu}i da sam mislio kako
oni nisu mogli u~initi ni{ta da nam pomognu. Mislim da su policajci iz
Rume i Novog Sada do{li nakon na{eg sastanka sa Tu|manovim savjetnici-
ma. Prije nego li sam oti{ao, vidio sam u Hrtkovcima policajce iz Rume,
a kasnije sam ~uo da su tamo bili i policajci iz Novog Sada, no ne sje}am se
da li su oni bili nazo~ni dok sam ja bio tamo. Na taj sastanak sa Tu|mano-
vim savjetnicima oti{ao sam sa svojim prijateqem Antunom Pliveli}em
(wegovo prezime je napisano krivo u mojoj originalnoj izjavi) i sa drugim
odvjetnikom, za kojeg mislim da je bio iz Vojvodine, no nisam siguran oda-
kle je bio to~no. Ne znam da li su policajci iz Novog Sada i Rume tretira-
li stvari razli~ito nakon {to su stigli. Znam samo da su qudi nastavili
pristizati u selo i to je bilo nakon {to sam ja oti{ao iz Hrtkovaca. Milu-
tin îp~ija, osoba s kojom sam zamijenio svoju ku}u, bio je Srbin. U isto vri-
jeme, zamijenio sam ku}u, moj otac je zamijenio svoju ku}u sa tastom Miluti-
na îp~ije, wegovo ime i prezime nepoznato. Moj otac i majka su oti{li iz
istih razloga kao i ja. Na prvi skup u Dom kulture sam oti{ao negdje krajem
svibwa ili po~etkom lipwa 1992. godine. Ne sje}am se kad su odràni drugi
skupovi i koliko ih je to~no bilo uz ovaj na koji sam oti{ao. Ve}ina mje-
{tana iz Hrtkovaca i stranaca koje smo nazvali izbjeglicama, do{li su na
skup. Ne sje}am se kako se zvao politi~ar iz Novog Sada. To je bio mu{ka-
rac i mislim da je bio ~lan politi~ke stranke Nenada ânka. Osobe koje su
po~ele stvarati tenziju i vikati na skupu su bile srpske izbjeglice koje su
plakale i vikale kako bi trebali ìvjeti u hrvatskim ku}ama”.
1051. izjava za{ti}enog svedoka rinalda kova~evi}a vS-1067 od 2.
marta 2004. godine. U izjavi, Kova~evi} navodi: “[estog i sedmog aprila
1992. godine paravojne snage iz Srbije do{le su u Bjelu{ine u Mostaru. Lo-
kalno stanovni{tvo, me|u wima i ja, sjedilo je u vrtovima jer je vrijeme bi-
lo toplo i ugodno. Dva (2) kamiona JNA sa 60 do 70 qudi zaustavilo se i par-
kiralo u blizini. Ti qudi su nam bili nepoznati. Jedan od wih, koji se
predstavio kao Mi}o Draì}, i bio zapovjednik te grupe, rekao nam je da
ne bi trebali tako sjediti okolo nego ustati i boriti se. Primijetili smo
da su on i wegovi qudi govorili ekavicom, tipi~nom za qude iz Srbije. Ti
qudi su nosili maskirne uniforme JNA bez oznaka i crne beretke s kokar-
dama. Tokom vremena koje sam proveo u Mostaru primijetio sam da su na ra-
menima imali obojene trake koje su redovito mijewali. Bili su naoruàni
automatskim pu{kama, mitraqezima i pi{toqima. Odmah su oti{li do
Slobodana Zupca koji je bio ~lan SDS. Tu su podigli oru`je koje je bilo
pohraweno u wegovoj ku}i u ulici Partizanski put u Bjelu{inama i podi-
jelili ga lokalnim Srbima. Tako|er su uzeli ne{to oru`ja i za sebe. Ja sam
tako|er oti{ao u wegovu ku}u i htio dobiti oru`je, ali mi je rekao da ja
672
nisam pravi Srbin. Vidio sam veliku koli~inu oru`ja koje je bilo u ori-
ginalnim zelenim JNA kutijama. Me|u oru`jem sam vidio automatske pu-
{ke, municiju i ru~ne granate. Re~eno nam je da su oni ~lanovi SRS i da im
je glavni zapovjednik Vojislav [e{eq. Tako|er su rekli da, gdje ima Srba,
treba biti i SRS. Nakon nekog vremena postavili su bazu u dvije velike mu-
slimanske ku}e koje su bili zauzeli u centru Bjelu{ina. Znam da su bili
~lanovi SRS zato {to sam kasnije vidio neke od wihovih plavih ~lanskih
kwiìca u kojima su bili takvi {tambiqi. I fotografije vlasnika su bi-
le u tim ~lanskim iskaznicama. Sqede}eg dana ta je grupa oti{la u selo To-
pola. Vidio sam kad su u{li u selo, otjerali stanovni{tvo i opqa~kali ku-
}e, koje su kasnije zapalili. Nakon toga sam vidio kada su se vratili s ka-
mionima natovarenim ku}anskom robom, a mnogo ukradenih vozila bilo je
kori{teno od strane nekih ~lanova grupe. Istovarili su robu u svojoj ba-
zi. Nekoliko dana kasnije vidio sam kada je roba ponovo natovarena na ka-
mione i odvezena. Zamjenik komandanta te grupe bio je Sla|an (prezime ne-
poznato), a Draì} mu je pokazao dozvolu u kojoj je stajalo da on (Draì})
smije odvesti robu iz Nevesiwa u Ni{. Ne znam to~no tko je potpisao tu
dozvolu, no to mora da je bio Mom~ilo Peri{i}. On je bio jedina osoba ko-
ja je mogla imati takve ovlasti i davati takve dozvole jer je bio vojni zapo-
vjednik JNA u Mostaru u to vrijeme. Ve}ina lokalnih Srba u tom podru~ju
bojala se {e{eqevaca. Pili su alkohol i drogirali se. Nedoli~no su se po-
na{ali i maltretirali su i poniàvali koga su htjeli. Jednom prilikom
su ubili jednog svojeg ~ovjeka, Sla|ana, slu~ajno, dok su pili. No, neki od
lokalnih Srba pridruìli su im se vlastitom inicijativom, kao npr. iz-
vjesni Cvele i @arko Vukojevi}. Oni su bili ~lanovi te grupe od prvog da-
na do wihovog odlaska u avgustu 1992. godine. Nije bilo nikakve kampawe za
upisivawe novih ~lanova u SRS i u ovu grupu. Dana 13. juna 1992. godine, oko
19 sati, oti{ao sam na nogometni stadion Vrap~i}i da bih se raspitao o
Neyadu Benca, mojem starom prijatequ, za kojeg sam ~uo da je tamo zato~en.
Nikada prije nisam bio tamo i to podru~je mi nije bilo poznato. Dok sam
se tamo sva|ao sa {e{eqevcima i lokalnim straàrima, vidio sam da oko
dvadeset qudi izlazi iz svla~ionica, te da ih ukrcavaju na dva vojna kami-
ona i odvode. Nisam vidio Bencu me|u wima. Nakon nekoliko minuta napu-
stio sam stadion u svojem autu, zajedno s Borislavom Jawi}em, koji je bio
moj prijateq i koji je intervenirao tokom prepirke. Tek {to smo krenuli,
~uo sam pucwavu u daqini i vidio sam bqeskove oru`ja iz kojeg je pucano na
otpadu Uborak. Bili smo na udaqenosti od oko 250 do 300 metara kada je
pucwava po~ela. Nastavili smo voziti i nismo stali. Kada smo do{li bli-
è, na udaqenosti od oko 30 metara, vidio sam tijela otprilike 20 civila
kako leè nepomi~no na zemqi. Zakqu~io sam da su mrtvi. Iz auta sam vi-
dio grupu lokalnih qudi, koje sam poznavao, kako blokiraju ulaz na otpad.
To su bili oni koje sam imenovao u svojoj prvoj izjavi. Tako|er sam vidio
mawu grupu {e{eqevaca na otpadu. Bilo ih je oko 10 do 15 i me|u wima sam
prepoznao Divqaka i Sre}ka (prezime nepoznato). S obzirom da je jo{ uvi-
jek bilo qeto, moglo se vidjeti {to se doga|a bez obzira {to je bilo kasno
uve~er. No, ja ne mogu re}i tko je pucao jer sam bio udaqen oko 250 do 300
673
metara. Ipak, siguran sam da je streqawe izvr{ila grupa {e{eqevaca jer
je grupa lokalnih qudi bila na ulazu. Neko vrijeme nakon tog incidenta
pri~ao sam s Borislavom Miskinom, zvanim Yinya, Damirom Anteqom i
Rajkom Jawi}em. Oni su mi opisivali i hvalili se kako su ubili neke ci-
vile na tom smaknu}u. Tako|er su mi rekli da su im pomogli neki od {e{e-
qevaca. Htio bih razjasniti neke informacije iz moje prve izjave u vezi
ubojstva 79 osoba u {umi izme|u Zijemqe i Nevesiwa. Ti qudi nisu ubije-
ni na cesti kako pi{e na stranici sedam (7), nego uz cestu koja vodi k pla-
nini Brasina. Htio bih dodati da su te qude ubili pripadnici vojne poli-
cije kojima je zapovijedao Milenko Savi} zvani ôva. Poznajem osobu zva-
nu Vrawanac, koji je iz Vrawa u Srbiji. Ne znam wegovo pravo ime, no on se
oènio Zdravkom Tamin|ija, djevojkom iz Nevesiwa, i oni su se odselili u
Vrawe. Zasigurno znam da je bio {e{eqevac jer je do{ao u Bjelu{ine s qu-
dima iz Srbije po~etkom aprila 1992. godine. êsto je bio s Cveletom i Vu-
kojevi}em i hvalio se silovawima, ubojstvima i pqa~kom koje su izvr{ili.
Sje}am se da je Vrawanac imao oko 32 ili 33 godine, da je bio visok oko 175
cm, mr{av, s dugom crnom kosom i punom bradom. Ukoliko mi se pokaè we-
gova fotografija, lako }u ga prepoznati. Poloàj koji u svojoj pro{loj iz-
javi nazivam “kota 690” je mjesto gdje sam nastavio s vojnom aktivno{}u u
septembru 1992. godine. Me|u dobrovoqcima koje spomiwem kao dio jedini-
ce bilo je oko 15 vojnika iz Srbije. Bili su u redovnim vojnim uniforma-
ma. Wih nismo zvali {e{eqevcima nego “Srbijancima”, jer se nikad nisu
mje{ali sa {e{eqevcima. Na{ zapovjednik je bio major Pejanovi} (Mo-
mir) iz Nevesiwa. Prije rata su [e{eq i wegova politi~ka stranka uglav-
nom bili nepoznati u Mostaru, i nije bilo sjedi{ta Srpske radikalne
stranke (SRS). Prvi takav ured je osnovan u Bile}i po~etkom rata. Tako-
|er sam vidio da je ured SRS bio osnovan u Nevesiwu. Prvi vo|a SRS na
podru~ju Bile}e bio je Qubo Kapor, koji je bio takozvani vojvoda, no on je
ubijen u avgustu 1992. godine. Sqede}i vo|a SRS na tom podru~ju bio je Ra-
de Radovi}, koji je kasnije postao vojvoda. Ve} 1991. godine ova je grupa su-
djelovala u napadu na Dubrovnik iz Trebiwa, a vojnici su ve} u to vrijeme
bili ~lanovi SRS s pravim ~lanskim iskaznicama. Prvo je Kapor, a kasni-
je Radovi} zapovjedao tom grupom dobrovoqaca SRS i oni su bili ukqu~e-
ni u razne akcije u Mostaru i Nevesiwu. ^lanovi te grupe su mi rekli da su
izgubili 109 qudi tokom ~itavog rata. ^lanovi grupe su mi rekli da je Ra-
dovi} redovito i{ao u sjedi{te SRS u Beograd kako bi dogovorio logi-
sti~ku i financijsku podr{ku toj grupi dobrovoqaca u Bile}i. Tako|er
znam da bi, nakon povratka iz Beograda, donio novac za opremu za svoju je-
dinicu. Ne znam to~no tko je osiguravao pla}e za ~lanove te jedinice, no
oni su uvijek imali novac. Stoga pretpostaqam da ih SRS nije samo opre-
mao, nego i pla}ao. Srpski ~etni~ki pokret u Nevesiwu osnovan je 1990. go-
dine. Ve}ina ~lanova je boravila u Nevesiwu i wihov je zapovjednik bio
Arsen Grahovac. On je bio vojvoda i imao je kafi} u Nevesiwu. Ta je grupa
organizirala kontrolne punktove u maju 1991. godine na cesti izme|u Ne-
vesiwa i Mostara. Ta je grupa, od oko 200 mu{karaca, èqela preuzeti voj-
sku, a Grahovac je htio postati zapovjednik Nevesiwske brigade. Pukovnik
674
Novica Gu{i} mi je rekao da prvo moraju zauzeti planinu Ro{ca. U augustu
1992. godine ta je grupa izvela napad koji je zavr{io tako da je 45 od wih bi-
lo ubijeno, a 60 do 70 wih raweno”.
1052. izjava koju je rinaldo kova~evi} dao ha{kim istraìteqima 18.
i 19. avgusta 1998. godine. U woj, izme|u ostalog, kaè: “Dana 7. aprila uju-
tro paravojne trupe Vojislava [e{eqa su stigle u Bjelu{ine. Tada sam ih
vidio. ûo sam da su bili stigli prije toga, ali to je bio prvi put da sam ih
vidio. Glasine su kruìle da su bili u{li u Bosnu u martu i da su vr{ili
obuku u Popovom Poqu. Bilo ih je oko 50 ili 60. Pitali su nas da li èli-
mo da im se pridruìmo. Nosili su maskirne uniforme JNA i bili vrlo
dobro naoruàni. Imali su automatsko naoruàwe, minobaca~e i tenkove.
Svu opremu koju su imali dobili su od JNA. U to sam se li~no uvjerio. Srbi
koji su ìvjeli u Bjelu{inama bi napravili spiskove naoruàwa koje im
je trebalo i {e{eqevci bi oti{li u kampove i pokupili kakvu god opre-
mu su htjeli. Ja i moji prijateqi smo znali da su oni bili tu da bi ubijali
qude i da bi krali imovinu. Znali smo da su oni uglavnom bili kriminal-
ci. Mali broj mu{karaca im se pridruìo. Ja i grupa prijateqa smo misli-
li da, ako se moramo boriti, ako nemamo izbora, bori}emo se u redovnoj voj-
sci, u JNA. Oti{li smo u sjeverni kamp i dobrovoqno se prijavili za slu-
`bu. Bilo nas je petorica, ukqu~uju}i i mene. Nismo se èqeli pridruì-
ti, ali smo se osje}ali obaveznim da radije to uradimo, nego da se moramo
pridruìti paravojsci”.
Nakon opisa drugih doga|aja i svog kretawa, Kova~evi} se ponovo vra-
}a na {e{eqevce i tvrdi: “Kada sam se vratio u Mostar, istog dana sam vi-
dio kako se ne{to desilo u ulici Bra}e Feji}a. Bilo je kasno popodne. Vi-
dio sam da je ~ovjek uhap{en od strane {e{eqevaca. Krv mu je tekla na sve
strane. Poku{avali su da dobiju neke informacije od wega. Tukli su ga u
zgradi Narodnog pozori{ta. U{ao sam u zgradu i ugledao ovo. Udarali su
ga pesnicama, nogama i pu{kama. Iza{ao sam iz zgrade. Oko 15 minuta ka-
snije ~uo sam detonaciju koja je dolazila iza ugla ove zgrade. Razgovarao sam
sa {e{eqevcima i rekli su mi da su ga spustili u {aht i da su bacili gra-
natu unutra. Pet dana kasnije prolazio sam tuda i vidio sam neke qude da
vade tijelo ~ovjeka iz {ahta. Onda mi je neko rekao da je jedan od mojih pri-
jateqa muslimana pokupqen i odveden u Vrap~i}e. Ime te osobe je bilo
Neyad Benca. I{li smo u {kolu zajedno. Sjeo sam u auto i odvezao se u
Vrap~i}e da ga vratim nazad. Ima samo 3 ili 4 kilometra, pa mi nije tre-
balo dugo. Traìo sam od ~uvara da mi daju Bencu, ali su mi oni traìli
papire od Kandi}a ovla{}uju}i me da ga vodim. Tada su stigle neke [e{e-
qeve trupe i rekli su – gledajte heroja {to brani Turke! Skinuli su pu{ku
sa mene i htjeli su da me stave u grupu koju su tamo dràli. Dok sam tamo
stajao i sva|ao se sa wima, grupa od dvadeset mu{karaca, koje su tamo drà-
li, bila je izvedena iz svla~ionica. Ovih dvadeset mu{karaca je stavqeno
na vojni kamion. Odvezli su ih na smetli{te na Uborku koje je udaqeno ne
vi{e od tristo metara. Sa ovim qudima je oti{ao izvjestan broj srpskih
vojnika koje sam poznavao. Neki od {e{eqevaca su oti{li sa wima. Oni
koje sam poznavao bili su Rajko Jawi} zvani Diki, Damir Anteq, Borislav
675
Miskin, [e{ Pejak, Slavko Milovanovi}, Dragan Anteq, Miroslav An-
teq, Mile Anteq, Slobodan Umi}evi}, Novica Anteq i Bo{kajlo Kova-
~evi}. Qudi s kojima sam se prepirao su htjeli da me stave na kamion i da i
mene odvedu na smetli{te. Bilo je o~igledno da }e tih dvadeset biti ubi-
jeno. Jedan od mojih prijateqa, Borislav Jawi}, intervenisao je i pustili
su me. Nikada mi nisu vratili moju pu{ku. Vratio sam se nazad u auto i vi-
dio ih kako izvode te qude iz kamiona na smetli{te. I onda sam ~uo svu
pucwavu. Sa mjesta na kojem sam se nalazio mogao sam vidjeti i bqesak od
oru`ja. Odvezao sam se i morao sam pro}i pored smetli{ta. Dok sam pro-
lazio pored, vidio sam Rajka Jawi}a kako upravqa buldoèrom. Po~eo je
zgrtati zemqu preko tijela. Vidio sam sva tijela na zemqi. Vratio sam se u
Zalik. Kasnije sam razgovarao s Rajkom Jawi}em. Rekao mi je da su ubili 88
qudi na smetli{tu i da ih je jo{ 30 ubijeno u {umi blizu VTI, to je bio
vojni institut u Vrap~i}ima. Svi ti qudi su bili ubijeni tog istog dana.
Jawi} je prokomentarisao da je samo izvr{avao naredbe da ubije te qude.
Sve je to u~iweno po nalogu Kandi}a. Tako|e mi je rekao da su skupili 79
qudi u {umi izme|u Zijemqa i Mostara. Tridesetoro su bili ène i djeca,
a 49 su bili vojno sposobni mu{karci. Rekao mi je da ih je Kandi} podije-
lio. @ene i djeca su bili dràni u zgradi {kole u selu Zijemqa, a mu{kar-
ci su bili odvedeni putem prema Nevesiwu i ubijeni su na putu”.
1053. izjava za{ti}enog svedoka nenada miti}a vS-1058, od 22. apri-
la 2004. godine. (poverqivo): Po~etkom aprila 1991. godine u moj kafi} su
do{li neki gosti koji nisu bili uobi~ajene mu{terije. Ne se}am se wiho-
vih imena, ali su sigurno bili iz Smedereva. Ovi qudi su razgovarali o ne-
mirima u Hrvatskoj i doga|ajima koji su se odvijali u Borovom Selu. U isto
vreme smo na televiziji gledali vesti o ovim doga|ajima. Ovi qudi su govo-
rili o tome kako se organizuju grupe dobrovoqaca sa ciqem da se spre~i
prodor hrvatskih policajaca u sela, kao {to se desilo u Borovom Selu. Ne-
ki od qudi iz ove grupe su mi rekli da su ~lanovi Srpske radikalne stran-
ke (SRS). Mene su ovi qudi pozvali da se prikqu~im nekoj dobrovoqa~koj
grupi i rekli mi da je uslov za to pristupawe SRS. Smatrao sam da qudima
u Slavoniji i Krajini treba pomo}i i nisam bio za to da se biv{a Jugosla-
vija podeli. Odlu~io sam da pristupim jednoj od ovih grupa i SRS. Ti qudi
su mi rekli da posetim restoran “Kasina” u Smederevu i da traìm Pecni-
ka, ne znam mu ime, koji bi me ukqu~io u SRS i stavio na spisak za pristu-
pawe jednoj od dobrovoqa~kih grupa. Ja nisam ni{ta znao o partijskom pro-
gramu SRS osim onoga {to mi je bilo predo~eno preko medija. Slu{ao sam
Vojislava [e{eqa kada je govorio na televiziji. Iz wegovih govora sam
razumeo da bi, u slu~aju da se Jugoslavija raspadne, Srbija imala pravo da
preuzme teritorije koje naseqavaju Srbi i da stvori “Veliku Srbiju”. Ta-
ko|e sam razumeo da bi ovaj ciq bio ostvaren upotrebom sile i oru`ja. U
principu sam verovao wegovim idejama. Nekoliko dana kasnije sam oti{ao
u restoran “Kasina” u Smederevu, gde sam prona{ao Pecnika. Pitao sam ga
za ~lanstvo u SRS i platio sam ~lanstvo, to je bila zanemarqivo mala su-
ma novca. Onda mi je on dao ~lansku kartu na kojoj je bilo navedeno da sam
~lan SRS, ali se ne se}am ~iji potpis se nalazio na kartici. Onda sam se
676
raspitao kod wega za te dobrovoqa~ke grupe koje se formiraju i za koje sam
ranije ~uo. On je potvrdio da se takve grupe organizuju u Smederevu i u dru-
gim gradovima tako|e. Rekao je da SRS organizuje te dobrovoqa~ke grupe i
da je on wihov predstavnik u Smederevu. Rekao mi je da }e stupiti u kontakt
sa mnom kasnije, kada grupe budu oformqene. Nakon nekih deset (10) dana
Pecnik me je kontaktirao telefonom i naloìo mi da se javim ispred zgra-
de suda u Smederevu slede}eg jutra. Rekao mi je da }e tamo biti jedan auto-
bus koji }e mene i ostale dobrovoqce odvesti u Beograd. Nije precizirao
{ta }emo raditi u Beogradu, ali mislim da mi je rekao da }emo biti posla-
ti u Slavoniju. Kada sam stigao do zgrade suda slede}eg dana, zatekao sam ci-
vilni autobus i samo sedam (7) mu{karaca koji su ~ekali. ûo sam da se ot-
prilike 100 qudi prijavilo da pristupi dobrovoqa~kim grupama. Znam da
sam kada sam se sreo sa Pecnikom u tom restoranu, bio ~etrdeseta ili pede-
seta osoba koja se prijavila. Na kraju je ovih nekoliko dobrovoqaca oti-
{lo iz Smedereva u dva (2) privatna vozila, a autobus je ostao. Nisam po-
znavao nijednog od tih qudi koji su i{li sa mnom za Beograd osim Pecni-
ka, koji je vozio jedno od vozila. Kada smo stigli u Beograd, Pecnik nas je
odveo u jednu zgradu koja se nalazila iza zgrade Skup{tine. Mislim da se
ulica zove Milo{a Boji}a, i tu nas je uveo u jedan veliki stan. Kada smo
u{li unutra, video sam otprilike 15 nepoznatih mu{karaca. Predstavili
smo se koriste}i samo nadimke, kao {to nam je Pecnik rekao pre nego {to
smo napustili Smederevo. Ostali smo u tom stanu tri (3) dana i tokom tog
vremena Vojislav [e{eq nas je posetio nekoliko puta u pratwi telohra-
niteqa. Prepoznao sam ga sa medija i znao sam da je on vo|a SRS. On je stu-
pio u li~ni kontakt sa qudima koji su bili tamo i raspitivao se o tome oda-
kle smo i ko smo. Tako|e nam je odrào politi~ki govor i izloìo ideolo-
giju koja sigurno poti~e iz partijskog programa SRS. [e{eq nam je rekao
da su dobrovoqa~ke jedinice organizovane sa ciqem da se bore za srpski na-
rod i da se stvori “Velika Srbija”. To je bilo isto kao i ono {to sam ~uo
da govori na televiziji. Rekao nam je da }e ovaj ciq biti ostvaren putem è-
stokih akcija u koje }e biti ukqu~eni dobrovoqci SRS zajedno sa drugim
vojnim snagama. Rekao nam je da }emo pruàti podr{ku JNA i da }e dobro-
voqci SRS raditi ono {to oni ne mogu da rade. Ne se}am se da li je [e-
{eq dao neki konkretan primer ovakvih akcija. Koliko je meni poznato, on
nije rekao {ta }e se dogoditi sa Hrvatima i muslimanima koji su protiv
ovakvih ideja. Nije me posebno interesovala politika, ali je bilo te{ko
ne slu{ati ono o ~emu je govorio, jer sam tada bio u stanu. Tokom svojih po-
seta, [e{eq je podizao moral me|u dobrovoqcima i ja sam ga video kao svog
budu}eg vo|u. Na~in na koji je govorio je sigurno ostavio jak utisak na qu-
de koji su bili u stanu. Oni su svi bili dobrovoqci i samo im je bio potre-
ban neko da im da podr{ku. Se}am se da su drugi predstavnici SRS iz Beo-
grada tako|e dolazili u posetu tokom tog vremena. Nisam im znao imena u
to vreme, ali sam kasnije saznao da se zovu Zoran Ranki} i Qubi{a Petko-
vi}. Oni su nas obavestili da }e nas poslati u jedan mali kamp za obuku gde
}e nam izdati opremu i uniforme. Oru`je nije bilo pomiwano i qudi su se
pobunili. Onda su nam rekli da }e nam “tamo” biti dato i oru`je, ali nam
677
nisu rekli ta~nu lokaciju. Ne se}am se ta~no datuma, ali nakon tri dana
provedena u tom stanu, svi qudi koji su tu boravili su odvedeni u Prigre-
vicu civilnim autobusom, zajedno sa qudima koji su ve} bili u autobusu ka-
da je stigao. Nisam pitao te qude odakle dolaze. Mislim da je ukupan broj
od 30-35 qudi putovao tada ovim autobusom do Prigrevice. U Prigrevici
smo bili sme{teni na jednoj sto~noj farmi gde je jedna velika hala pretvo-
rena u spavaonicu. Bili smo primqeni od strane nekoliko nepoznatih mu-
{karaca obu~enih u civilna odela. Izdate su nam nove vojne maskirne uni-
forme sa crnim beretkama i neko staro oru`je radi obuke. Ja sam bio do-
neo moj li~ni “{majser”, mitraqez koji sam kupio na tzv. “crnom trì{tu”
davno pre toga. Ova grupa dobrovoqaca SRS je otprilike dve (2) nedeqe ob-
u~avana na ovoj farmi. Obuku su dràla tri (3) nepoznata mu{karca koji
su izgledali kao profesionalni vojnici. Oni su nosili iste uniforme kao
te koje su bile izdate ~lanovima na{e grupe, ali nisu imali ni {e{ire ni
kape i nisu imali nikakve oznake ni ~inove. Nikada nismo saznali ko su
oni bili niti odakle; predstavili su se svojim nadimcima. Sada se ne mogu
setiti tih nadimaka. Tokom na{eg boravka na farmi Zoran Ranki}, iz {ta-
ba SRS u Beogradu, je do{ao u Prigrevicu. Bio je u civilu i doneo nam je
neka sredstva kao {to su cigarete, alkohol i boqa hrana. Raspitivao se ka-
kvi su nam uslovi na farmi i obavestio nas da }emo biti upu}eni u Borovo
Selo. Nisam znao kako se zove ni na kom poloàju je bio u to vreme, ali to-
kom jedne sahrane u Beogradu, u avgustu 1991. godine, razgovarao sam sa tim
~ovekom i saznao da se zove Zoran Ranki}. Jedan od ta dva ~oveka koji su bi-
li sahraweni bio je Mirko Lavadinovi}. Nekoliko dana nakon Ranki}eve
posete uzeo sam slobodan dan i napustio poligon u Prigrevici. Kada sam se
vratio, rekli su mi da su neki politi~ari posetili farmu tokom mog odsu-
stva. Re~eno mi je da su posetioci bili Paro{ki, ne znam mu ime, general
u penziji, i neki drugi, ~ijih se imena ne se}am. Nisam bio obave{ten o raz-
logu wihove posete, niti o ~emu se razgovaralo tokom wihove posete. Dan
nakon ove posete ~itava grupa dobrovoqaca SRS je odvedena u Borovo Se-
lo civilnim autobusom. U to vreme, grupa je imala oko 35 qudi. Kada smo
stigli, preba~eni smo u civilne kamione i odvedeni u Marku{icu, gde smo
sme{teni u susednom selu Ada. Komandant TO [odolovci, ~ijeg imena ne
mogu da se setim, podelio nam je staro naoruàwe JNA. Nakon jedno mesec
dana provedenih u Adi, pola grupe, i ja sa wima, pre{lo je u [odolovce, dok
je druga polovina ostala u Adi. U to vreme ja sam izabran da budem vo|a mo-
je grupe. Krajem juna ili po~etkom jula 1991. godine, jedna grupa dobrovoqa-
ca SRS iz Kragujevca stigla je u [odolovce. Komandant TO mi je predsta-
vio vo|u ove grupe i rekao da ga zovu Debeli. Tada mi ovaj ~ovek nije bio po-
znat, ali sam kasnije saznao od ~lanova wegove grupe da se zvao Sre}ko Ra-
dovanovi}. Tako|e sam saznao da je dugo vremena bio policajac u Kragujev-
cu i da je bio ~lan SRS-a. On mi nikada nije potvrdio da je ~lan SRS, ali
kada je Ranki} posetio dobrovoqce SRS u [odolovcima i izvr{io kontro-
lu jedinice Debelog, to mi je bio pokazateq da on jeste bio ~lan. Pre te po-
sete, ja sam ve} bio upoznao neke od ~lanova ove grupe, ukqu~uju}i Slobo-
dana Miqkovi}a zvanog Lugar. Ova grupa od otprilike 30 qudi nosila je
678
razli~ite uniforme. Neki od wih su nosili stare uniforme JNA, a osta-
li su imali razli~ite maskirne uniforme. Neki od wih su nosili vojne
(ameri~ki stil) bejzbol kape, neki crne, a neki zelene beretke. Ova grupa
je imala staro oru`je JNA, sli~no onome koje smo i mi dobili. Oni su bi-
li sme{teni u [odolovcima tako|e, ali na drugoj strani sela. Nakon ne-
koliko nedeqa provedenih u [odolovcima, ja sam bio preba~en u Kopriv-
nu zajedno sa jednom malom grupom (otprilike 25) dobrovoqaca SRS. U~e-
stvovali smo u prvom napadu na Laslovo, koji se desio negde krajem jula/po-
~etkom avgusta 1991. godine. Tokom ove akcije, na{a grupa je dejstvovala u
saradwi sa grupom kojom je komandovao Debeli i jednom jedinicom Arkano-
vaca. Ja mislim da je i JNA bila ukqu~ena u ovu akciju, jer sam ~uo tenkov-
sku paqbu, ali nisam video vojnike JNA da su aktivno u~estvovali u borbama
zajedno sa nekom paravojnom formacijom. Grupe SRS su imale tri (3) gubit-
ka tokom te operacije. Nakon ove operacije, ja sam preba~en u Mlaku zajed-
no sa nekoliko drugih dobrovoqaca. Ja sam rawen 25. oktobra 1991. godine
tokom operacije u Tordincima, u blizini Mlake, kada mi je metak pro{ao
kroz levu nogu. Bio sam odveden u vojni zdravstveni centar u Novi Sad ra-
di le~ewa. Tokom ove operacije dobrovoqci SRS su dejstvovali zajedno sa
JNA i TO. Verujem da je SRS imala osam (8) gubitaka i bilo je nekoliko ra-
wenih. Sredinom novembra 1991. oporavio sam se i vratio svojoj grupi do-
brovoqaca SRS u Mlakama. Kako sam ja bio jedini dobrovoqac koji je po-
znavao taj kraj, pitali su me da pristupim 505. Mo{tani~koj brigadi, koja
je delom bila sme{tena u selu Antin. Pitali su me da pruìm pomo} wi-
hovoj jedinici za izvi|awe. U januaru 1992. godine ova jedinica se povukla
u Mo{tanicu, u Srbiji, i ja sam se vratio u Smederevo. Nakon nekoliko da-
na provedenih kod ku}e vratio sam se svojoj grupi dobrovoqaca SRS, koja se
tada nalazila u Koprivni. Ostalo je bilo samo 4-5 qudi u toj grupi, ali smo
ostali u Koprivni do dolaska Debelog i wegove grupe. Oni su stigli u Ko-
privnu krajem januara ili po~etkom februara 1992. godine. Pitao me je da
pristupim wegovoj grupi i rekao mi da }e predloìti da me unaprede u ~in
poru~nika, ali mi nije rekao kome }e dati predlog za moje unapre|ewe. Ni-
je pomiwao SRS. Ja sam mislio da }e policija SBZS (Slavonije, Barawe i
Zapadnog Srema) da odobri unapre|ewe. Tako|e mi je rekao da }u biti zadu-
èn za 3. odred. Prihvatio sam wegovu ponudu i pridruìo se grupi. Ne
znam {ta se desilo sa ostalim qudima iz moje stare grupe SRS. Tokom ovog
razgovora dat mi je dokument koji nosi oznaku ERN 0339-4967-0339-4967, na
kojem se nalazi predlog za moje unapre|ewe u ~in poru~nika, koji je potpi-
sao Debeli. Adresiran je na SRS-komandanta ratnog {taba. Datum doku-
menta, a to je 18. 6. 1992. godine, nema nikakvog smisla, jer sam ja bio unapre-
|en kako sam vam prethodno opisao. Grupa koju je predvodio Debeli nosila
je plave maskirne uniforme sa plavim beretkama novoosnovane policije
SBZS. Na levom rukavu nalazila se jedna (1) okrugla oznaka sa srpskom za-
stavom i jedna (1) oznaka na kojoj je pisalo “Milicija”. Na desnom rukavu na-
lazila se oznaka na kojoj je pisalo “Milicija”. Kada sam pristupio ovoj gru-
pi, tako|e sam dobio istu uniformu. Tokom vremena koje sam proveo sa ovom
grupom dobijao sam platu koja je bila ne{to ve}a od one koju sam prethodno
679
dobijao tokom slu`be u 505. mo{tani~koj brigadi. Teorijski govore}i, u
ovo vreme sam prestao o sebi da govorim kao o dobrovoqcu SRS. Otprili-
ke 2-3 nedeqe mi smo obavqali uobi~ajene aktivnosti policijske patrole,
ukqu~uju}i no}ne patrole, kada smo kontrolisali rovove. Tokom vremena
provedenog sa ovom grupom u Koprivni, zvani~nici SRS iz Op{tinskog
odbora Kragujevac posetili su grupu. Meni ova poseta nije bila ~udna jer
je ve}ina pripadnika ove grupe bila rodom iz Kragujevca. Nedequ dana na-
kon ove posete, Debeli nas je obavestio da }emo napustiti taj kraj sa ciqem
da se pripremimo za akcije u Bosni. Iz tog razloga odvedeni smo u jedan mo-
tel u Leìmiru, u blizini Sremske Mitrovice, u Vojvodini, gde smo ima-
li fizi~ku obuku 3-4 dana. [est (6) instruktora koji su bili zaduèni za
obuku bili su pripadnici srpske policije. Nisu mi poznata wihova imena jer
smo im se obra}ali jedino sa re~ju “instruktor”. Nakon ove obuke odvedeni
smo u Pajzo{, u okolini Iloka, gde su nam izdate nove maskirne uniforme
(iste kao one koje koristi ameri~ka vojska danas) i standardne automatske
pu{ke. Uniforme su imale oznake na levom rukavu, sivi vuk i ~etiri (4)
slova S napisana }irili~nim pismom. Ova lokacija je bila biv{a Titova
rezidencija, a ne pravi poligon. Imali smo fizi~ku obuku, obuku u rukova-
wu oru`jem i vojnoj taktici koju su dràli neki instruktori iz Leìmi-
ra i neki novi instruktori za koje smo mislili da su tako|e srpski poli-
cajci. Ovi instruktori, su nosili maskirne uniforme sa oznakama na koji-
ma su bili braon vukovi i crvene beretke. Instruktori su nam rekli da }e-
mo dobiti crvene beretke sa uniformama, ali da ih magacin nije imao na
lageru. Stoga su nam izdate maskirne kape, iste koje koriste ameri~ki voj-
nici. Nakon otprilike dve nedeqe obuke u Pajzo{u, Franko Simatovi}
zvani Frenki je do{ao na poligon. Odrào je sastanak i rekao je grupi da
}emo biti poslati u Bosanski [amac helikopterima i da je na{ zadatak da
obezbedimo Bosanski [amac i okolna srpska sela. Tako|e je rekao da }e za-
datak biti teàk i da su na{e {anse da se vratimo ìvi prili~no male
ukoliko ne budemo uspe{ni. Onda se raspitivao da li iko èli da napusti
grupu u toj fazi, ali niko nije èleo. Ja nisam znao ni{ta o Frenkiju pre
ovog sastanka, ali sam ~uo od ostalih koji su bili prisutni tokom tog sa-
stanka da je on bio komandant Brigade za posebne namene MUP-a Srbije.
Ostali qudi koji su bili prisutni tokom sastanka bili su Debeli i Ste-
van Todorovi}. Se}am se da je Debeli tako|e govorio tokom sastanka, ali
se ne se}am na koju temu. Ne se}am se da je Todorovi} preneo bilo kakvu po-
ruku. Ja sam video Todorovi}a kada nas je posetio u Pajzo{u tokom obuke,
ali mu u to vreme nisam znao ime. Saznao sam od ostalih tokom tog sastan-
ka kako se on zove i znam da je kasnije postao {ef SUP-a u Bosanskom [am-
cu. Ja ne poznajem nijednu osobu po imenu Mi}o Ivanovi}. Ne se}am se ta~-
no, ali ~vrsto verujem da je Crni bio prisutan na sastanku. On nije u~estvo-
vao u celom treningu kao Debeli, ali se pojavio pred kraj na{eg boravka.
Moja je pretpostavka u to vreme bila da je Debeli bio pot~iwen Crnom,
jer je Crni izdavao nare|ewa i direktive u vezi sa ovom grupom. Ja mislim
da je Simatovi} bio pretpostavqen Crnom, jer je on drào sastanak pre
na{eg odlaska u Batku{u. Narednog dana na{a grupa je poslata u Batku{u
680
helikopterima JNA. Wime je upravqala vojna posada, bio je standardne si-
vomaslinaste boje i imao je crvenu zvezdu. To je bio MI-8, ruske proizvod-
we. Uzleteli smo sa lokacije koja je bila blizu motela u Leìmiru. Na{a
grupa je bila raspore|ena u tri (3) leta, jer je samo odre|en broj qudi mo-
gao da se smesti u helikopter odjednom. Ja sam leteo tre}im letom. Razme-
{taj je po~eo rano ujutro i zavr{en je do kasno posle podne. Neki ~lanovi
grupe koji su leteli helikopterom tog dana bili su Aleksandar Vukovi}
zvani Mali Vuk (pokojni), Dragan \or|evi} zvani Crni, Student, Zlaja,
Avram, Musa, @ika Stra{ni i Mali Ne{a (pokojni). Svi su nosili iste
uniforme, ali su Crni, Mali Vuk i Debeli imali crvene beretke. Ja ne
znam da je ijedan od ~lanova ove grupe nosio sa sobom li~nu kartu. Debeli
nam je posebno naglasio da ne nosimo sa sobom nikakve li~ne identifikaci-
je. Jedine oznake za identifikaciju koje su mogle biti prona|ene na pripad-
nicima ove grupe bile su metalne plo~ice za identifikaciju vojnika koje
se nose na lancu oko vrata. Posle leta od oko 30 minuta, stigli smo na to
podru~je i sleteli na teren fudbalskog stadiona u Batku{i i smestili se
u svla~ionice. Kada smo sleteli, primetio sam jednu veliku grupu qudi, i
civila i vojske, i stekao sam jasan utisak da su nas o~ekivali. Video sam è-
ne u folklornim uniformama i neke rezerviste JNA, ali ne znam da li je
bilo nekih visokih vojnih predstavnika ili nekih politi~ara koji su nas
primili. Ja nisam obratio mnogo pa`we na okolinu jer sam bio zauzet obez-
be|ewem opreme koju smo doneli. Mo`da su qudi koji su nas do~ekali bili
prisutni samo tokom prvog leta kojim je stigao Debeli. Nisam siguran ka-
da se odigrao ovaj razme{taj, ali mislim da je to bilo tokom prvih dana
aprila 1992. godine. Ni{ta se posebno nije de{avalo tokom prvih dana,
osim {to su delovi grupe u~estvovali u patrolirawu rovova i pozicija u
rejonu Batku{e, koje je ve} dràla TO. Ja nisam u~estvovao u ovim patro-
lirawima, ali mi je poznato da su izvo|ena zajedno sa pripadnicima lokal-
ne TO. Nisam siguran koji je datum bio kada smo zauzeli Bosanski [amac,
ali je bilo negde sredinom aprila 1992. godine. Dan pre zauzimawa, Debeli
i Kriger, koji je bio komandant 17. takti~ke grupe, odràli su detaqan
brifing. Mislim da je Kriger imao ~in potpukovnika. Na{a grupa je ima-
la poseban zadatak, da zauzme Dom kulture u Bosanskom [amcu i da uhapsi
bilo koga ko pri|e zgradi. Ovo je trebalo obaviti ne~ujno i tako da niko
ne primeti. Savetovano nam je da obratimo posebnu pa`wu na naseqe “Lu-
ka” i na most iza tog naseqa, da bi osmatrali hrvatske jedinice u slu~aju da
otkriju na{e aktivnosti. Ovaj sastanak je bio jedini sastanak kome smo
prisustvovali pre preuzimawa. Jedna dobrovoqa~ka jedinica koja je bila
prisutna tokom tog sastanka bila je grupa od otprilike deset (10) lokalnih
qudi koji su pro{li obuku zajedno sa nama u Iloku. Ne znam da li su bili
~lanovi SRS. Tako|e su bili razme{teni iz Leìmira helikopterom
istog dana kao i mi. Tako|e je bio prisutan i komandant grupe od otprili-
ke deset (10) qudi iz Br~kog. Ne znam da li je ova grupa imala veze sa SRS.
Jedini civil za koga se se}am da je bio prisutan tokom sastanka bio je Mi-
lan Simi}, koji je kasnije postao predsednik op{tine Bosanski [amac.
No} nakon ovog sastanka ja sam komandovao grupom od jedanaest vojnika koja je
681
kamionima odvedena do kontrolnog punkta izvan Bosanskog [amca. Od tog
punkta smo i{li pe{ke 300-400 metara uz pomo} lokalnog vodi~a koji nas
je odveo do zgrade Doma kulture. Tamo je bio jedan ~ovek koji je ~ekao na nas,
otvorio nam je vrata i zgrada je osvojena bez borbe. Osim pucwave koja se tu
i tamo ~ula iz daqine, no} je pro{la bez incidenata. Slede}eg dana stigla
je JNA da zameni na{u grupu. Nare|eno nam je da se premestimo ka zgradi
SUP-a. Kada smo stigli do SUP-a Debeli, koji je bio rawen tokom no}i,
rekao nam je da se moèmo odmoriti u zgradi preko puta ulice. Nisam sigu-
ran koja jedinica je bila u zgradi SUP-a tada, ali mislim da je bila grupa
kojom je komandovao Lugar i grupa lokalnih dobrovoqaca. Na{ zadatak je
zatim bio da pretraìmo grad u potrazi za oru`jem. Pre nego {to smo to
uradili, nare|ewe je izdato preko razglasa da stanovni{tvo preda svoje
oru`je i da ih stave ispred ku}a. Prona{li smo mawu koli~inu lova~kih
pu{aka na ulicama, ali su druge grupe na{le ve}i broj pi{toqa i automat-
skih pu{aka koje su bile predate. Ja nisam ~uo da je prona|eno oru`je u ne-
koj od ku}a. ^vrsto verujem da je Kriger bio taj koji je komandovao svim je-
dinicama koje su u~estvovale u preuzimawu Bosanskog [amca. Ovo zasni-
vam na informacijama koje sam dobio i ~iwenici da nikada nisam ~uo ni za
jednu drugu osobu koja je pomenuta kao glavni komandant. Tokom ove akcije
na{a jedinica je sara|ivala sa JNA u smislu da su nas oni smewivali kada
bi mi obezbedili odre|ene objekte ili pozicije, ali oni nisu izvodili
borbena dejstva zajedno sa nama, tj. Crvenim beretkama. Mi nismo imali ni-
kakve veze sa policijskim jedinicama. Jedino smo primetili da su se nala-
zili u rejonu u to vreme. Ostali smo u gradu nekoliko dana i poznato mi je
da su tokom tog vremena neki pripadnici Crvenih beretki i pripadnici
TO maltretirali zarobqenike u logoru ispred zgrade SUP-a. Bio sam pri-
sutan dva (2) puta kada se to de{avalo. Zatvorenici su bili uglavnom mu-
slimani i Hrvati obu~eni u civilna odela. Uhap{eni su jer su bili pri-
padnici neprijateqskih vojnih jedinica na osnovu spiskova koji su bili
prona|eni u zgradi TO Bosanski [amac i u stanu jednog zvani~nika jedne
politi~ke partije. Nije mi poznato da je i jedan zarobqenik nastradao kao
posledica ovakvog tretmana. Nakon na{eg boravka u gradu bili smo razme-
{teni u Obudovac preko Batku{a, gde smo ponovo bili sme{teni u objek-
tima lokalnog fudbalskog stadiona. Kao borbena jedinica, ova grupa Cr-
venih beretki u~estvovala je u brojnim borbenim dejstvima u rejonu Bosan-
skog [amca, ali ne mogu da se setim svih. Neka od sela kojih se se}am su Vi-
dovice, koje smo osvojili krajem aprila/po~etkom maja 1992. godine uz po-
mo} voda Vojne policije iz 17. takti~ke grupe JNA i Grebnice, gde sam bio
rawen u glavu 27. maja 1992. godine. Po~etkom maja 1992. godine nalazio sam
se u Crkvini kada je ubijeno 5-7 mu{karaca. Toga dana sedeo sam u restora-
nu na putu od Bosanskog [amca do Crkvine. Lugar je ugledao moj auto i pri-
{ao mi u restoranu. Rekao mi je da mu je nare|eno da obavi jedan posao i pi-
tao me da li bih ja po{ao sa wim. Oti{li smo u Crkvine gde sam video oko
30-35 mu{karaca u civilu kako stoje pore|ani uz dva zida. Onda sam video
kako Lugar i Traqa pucaju na ove mu{karce i ubijaju wih 5-7. Nisam sigu-
ran da li je Debeli Musa tako|e u~estvovao u pogubqewu ovih qudi, ali je
682
bio prisutan. Ja sam odmah oti{ao i ne znam {ta se dogodilo sa preostalim
zarobqenicima. Dan pre ovog doga|aja saznao sam da su ovi qudi bili pri-
padnici HVO koji su bili uhva}eni u autobusu kada su poku{ali da pobeg-
nu u Ora{je. Krajem maja 1992. godine Debeli i neki od wegovih qudi su na-
pustili region i oti{li na odmor. Ja sam bio kod ku}e i oporavqao sam se
posle rawavawa; istovremeno puno jedinica se povla~ilo iz Bosne. Otpri-
like mesec dana kasnije ja sam se javio na du`nost u vojnoj komandi u Pela-
gi}evu, nakon {to sam se oporavio od povrede glave. U to vreme Debeli je
bio postavqen za komandanta TO Bosanski [amac. Ja sam bio razme{ten u
centar veze u Obudovcu, gde je Crni bio glavni. Nakon nekoliko dana pre-
ba~en sam u Br~ko, gde sam bio dodeqen novopristigloj grupi Crvenih be-
retki od oko 40 qudi, kojom je komandovao @ika. On je bio iz sela Futog, u
blizini Novog Sada. Jedan od ~lanova ove grupe bio je Vaso Mijovi} koji je
postao policajac u Beogradu nakon rata. Mijovi} nije u~estvovao u borba-
ma, ali je ~esto putovao u Beograd, odakle bi donosio oru`je, municiju i go-
rivo u jedinicu. Tako|e je pruào ove usluge VRS kada je imao vi{ak robe.
U ovoj jedinici sam bio zaduèn da primam radio-poruke, da ih dekodiram
i prosledim preko kurira. Nakon 3-4 nedeqe na ovoj poziciji bio sam po-
slat na farmu Barice u Obudovcu, gde se nalazila grupa koja se zvala In-
terventni vod novooformqene VRS. Kao pripadnik ove grupe u~estvovao
sam u neuspeloj akciji u selu Omeragi}i. Onda sam bio raspore|en u centar
veze u Obudovcu. Kada sam stigao, Vojna policija Bijeqinskog korpusa VRS
i Crni su uhapsili mene i jo{ neke qude koji su bili prisutni u zgradi u
to vreme. Odveli su nas u Ugqevik i pritvorili bez obja{wewa za{to nas
hapse. Proveo sam mawe od mesec dana u zatvoru. Ispitivao me je jedan is-
traìteq o raznim vozilima koja su ilegalno odvoèna u Srbiju. Rekao sam
mu da sam bio u bolnici tokom perioda koji ga je interesovao, tako da sam
narednog dana bio pu{ten i istraìteq me je odveo do granice. Nisam ni-
kada zvani~no optuèn ni za jedan zlo~in i pu{ten sam bez ikakvog obja-
{wewa ili dokumenata. Nakon ovog doga|aja, oti{ao sam u Ilok po~etkom
septembra 1992. godine, gde sam pristupio jedinici Crvenih beretki, ~iji
sam ~lan bio pre toga. Kasnije, u septembru ili po~etkom oktobra 1992. go-
dine, vratio sam se u Obudovac i bio sam pridruèn Interventnom vodu
VRS koji sam pomenuo prethodno u mojoj izjavi. U to vreme vod je imao ot-
prilike 30 qudi i ja mislim da sam ja bio jedina osoba iz Srbije. Koman-
dant ove jedinice je bio ~ovek koga su oslovqavali Tica. On je bio lokalac
i nije imao nikakav ~in, niti ga je iko oslovqavao po ~inu. On nije bio pro-
fesionalni vojnik, ali je bio postavqen na mesto komandanta jer je bio
sposoban ~ovek. Otprilike u isto vreme kada sam pristupio Interventnom
vodu, Lugar i wegova grupa dobrovoqaca SRS stigla je u Pelagi}evo. Bili
su stavqeni pod komandu VRS. U to vreme general Momir Tali} (Bawalu~-
ki korpus) bio je komandant za celi region. Na po~etku, ova grupa je bila
sme{tena u Pelagi}evu, a kasnije u zaseoku izme|u Grebnice i Bosanskog
[amca. Zajedno sa Lugarevom grupom, u~estvovao sam u nekoliko vojnih
operacija, ali ne mogu da se setim imena sela u kojima smo dejstvovali ni-
ti mogu da se setim pojedina~nih operacija. Ostao sam sa ovom grupom do
683
novembra 1992. godine, kada su hrvatske snage napale Vidovice. Pripadni-
ci Bawalu~kog korpusa su ve} bili raspore|eni tamo i sprovodili su naj-
ve}e operacije. Na{a grupa je izvr{avala neke sporedne zadatke. Negde u
novembru 1992. godine trebalo je da po~ne napad na Ora{je, ali je operaci-
ja prekinuta u po~etnom stadijumu. Razlog je bio to {to su ~lanovi Izvi-
|a~ke jedinice Bawalu~kog korpusa poveli krajinske vojnike u zasedu. De-
set (10) vojnika je uhva}eno, jedna osoba je poginula i neki su bili raweni.
Lica koja su uhap{ena provela su nekoliko meseci u zatvoru. Nekoliko da-
na kasnije, oti{ao sam u jednu ku}u u Dowim @abarima gde su se okupqali
i druìli vojnici iz razli~itih grupa bez ikakvih problema. Tog dana Lu-
gar je obavestio prisutne da je dobio nare|ewe od Berowe, ime nepoznato,
komandanta TO u rejonu Bosanskog [amca, da se uhapse svi pripadnici
Izvi|a~ke jedinice. U to vreme, Ma~ak i Zlaja, koji su bili pripadnici te
jedinice, bili su prisutni u ku}i. Ova dvojica su uhap{ena i zadràna u ku-
}i dok smo mi ~ekali na vozilo da ih preveze do zatvora. Ma~ak je traìo
da ide u toalet i to mu je bilo dozvoqeno u pratwi Studenta i Zlatana. Ka-
da su bili ispred ku}e, ~uo sam jedan pucaw i za wime rafalnu paqbu. Ni-
sam video {ta se dogodilo jer sam sa Zlajom bio unutra u ku}i. Student mi
je rekao da je Ma~ak uspeo da izvu~e pi{toq i da su oni bili prinu|eni da
ga ubiju. Kasnije u toku ve~eri stigao je Lugar i raspitivao se za incident.
Rekao nam je da su ostali pripadnici grupe ve} bili uhap{eni na drugim
lokacijama. Nakon nekoliko dana odmora u Srbiji, vratio sam se u Bosan-
ski [amac. Bilo mi je re~eno da je grupa koja je pripadala Lugaru uhap{e-
na i da treba da napustim taj rejon jer je izdat nalog za moje hap{ewe. Me-
|utim, mene je ubrzo uhapsila Vojna policija. Prvo su me odveli u Pelagi-
}evo, a onda su me prebacili u vojne barake u Br~kom. Nekoliko dana kasni-
je, odveden sam u Bawa Luku, gde su me zatvorili u centralnom vojnom zatvo-
ru i tu sam proveo oko mesec dana. Dok sam bio u pritvoru u Bawa Luci, is-
traìteq me je jednom pozvao na razgovor u zgradi suda. Nisam bio obave-
{ten o razlogu za hap{ewe, ali mislim da je hap{ewe bilo podstaknuto ~i-
wenicom da smo ja i ostali bili iz Srbije. Ja nisam zvani~no okrivqen ni
za jedan zlo~in pre nego {to sam pu{ten zajedno sa drugim ~lanovima gru-
pe. Ne se}am se datuma kada smo pu{teni, ali mislim da je bilo pred sam
kraj decembra 1992. godine. Posledwi put sam posetio Obudovac u februa-
ru/martu 1993. godine, ali nisam u~estvovao u vojnim akcijama. U februa-
ru/martu 1995. godine, oko 70 vojnika VRS je bilo opkoqeno kod repetito-
ra na Majevici. Mislim da je u okviru ove grupe bilo 10-15 policajaca iz
Br~kog. Grupa od 20-25 dobrovoqaca SRS je oformqena u Smederevu sa ci-
qem da pruì pomo} ovim qudima i ja sam pristupio ovoj grupi. Putovali
smo do Ugqevika u civilu i civilnim autobusom. Komandant ove grupe je
bio [vaba iz Smedereva. Bili smo sme{teni u radni~kim barakama jednog
starog preduze}a u okolini Ugqevika. Oru`je i uniforme smo dobili od
VRS i stavili smo se pod wihovu komandu. Pridruìli smo se opkoqenoj
grupi rano ujutro tako {to smo se kri{om provukli kroz neprijateqske
linije uz pomo} vodi~a koji poznaje planinu. Do{li smo do ove grupe zajed-
no sa jo{ 25 qudi iz Ugqevika i okolnih sela. Kao pripadnik Majevi~ke
684
brigade u~estvovao sam u nekim operacijama u tom rejonu tokom 1995. godi-
ne. Posledwa operacija u kojoj sam u~estvovao bila je kada je NATO bom-
bardovao repetitor na Majevici. To se dogodilo u septembru ili oktobru
1995. godine. Brigadu sam napustio u januaru 1996. godine. Posle toga sam ra-
dio za razne qude kao telohraniteq. Tako|e sam pripadao [e{eqevom
obezbe|ewu tokom izborne kampawe 1996-1997. godine. Jednom prilikom,
kada je drào miting u Velikoj Plani, ja sam bio zaduèn za bezbednost na
licu mesta. Na osnovu mog iskustva kao dobrovoqca SRS u Hrvatskoj i Bo-
sni, SRS kao partija, a posebno [e{eq, bili su veoma popularni. Mnogi
pripadnici SRS, tj. dobrovoqci, smatrali su da je `rtva koju prinose deo
borbe za srpski narod i ciqa stvarawa Velike Srbije. ^vrsto su verovali
u [e{eqev politi~ki program i retoriku. ûo sam da je bilo slu~ajeva da
se dobrovoqci SRS pona{aju na na~in koji bi pod normalnim okolnosti-
ma imao pravne posledice, ali sada ne mogu da se setim pojedina~nih pri-
mera. Nikada nisam ~uo za neki slu~aj da SRS ili [e{eq prekore, tuè
i/ili kazne neke od ovih qudi. Ube|en sam da su i partija, a i wen lider, bi-
li upoznati sa operacijama koje su izvr{avali dobrovoqci SRS na terenu,
kao i wihovim pona{awem”.
1054. izjava nenada miti}a od 20. septembra 2006. godine (poverqivo).
Izjava je skoro u potpunosti ista kao prethodna, od 21-22. aprila 2004. go-
dine. Izmene su zaista neznatne.
1055. (poverqivo) izjava isaka ga{ija od 11. decembra 2008. godine,
prihva}ena po pravilu 92ter. Ga{i op{irno opisuje prilike u Br~kom pre
rata i neko vreme nakon po~etka ratnih dejstava. Tek u 42. paragrafu pomi-
we Srpsku radikalnu stranku: “Se}am se da sam vidio kako straàr hvata
Ibrahima Levi}a i noèm mu na ~elo urezuje krst. Taj vojnik je bio ~etnik
u maskirnoj uniformi. Ibrahim je sjedio odmah do mene. êtnik je Ibrahi-
ma jednom rukom dohvatio za vrat, dok mu je drugom u ~elo urezivao krst.
êtnik se zvao Enver. Imao je duga~ku plavu kovryavu kosu koja mu je pada-
la na ramena i imao je visoke zaliske; bio je pjegav, visine oko 169 centi-
metara, jake gra|e i kratkog vrata. U hangar je redovito navra}ao. Vidio
sam kako {amara druge zatvorenike. Predstavqao se kao ~lan Srpske radi-
kalne stranke (SRS) iz Bijeqine. Lokalni vo|a SRS-a je bio Mirko Bla-
gojevi}, koga su zvali vojvoda. Mirka Blagojevi}a sam vidio jednom u logo-
ru Luka kada je do{ao u pratwi svojih qudi i drào nam predavawe o tome
kako muslimani i Srbi pripadaju istom narodu, ali da su nas Turci islami-
zirali tokom svoje vladavine Bosnom prije 600 godina, i tome sli~no. On i
qudi u wegovoj pratwi predstavqali su se kao srpski ~etnici i radikali.
Wegovi qudi su dolazili u logor vi{e puta i maltretirali i tukli zatvo-
renike. Osim ~etnika iz SRS-a, u logor su navra}ali i pripadnici drugih
paravojnih jedinica. Svi odreda su zlostavqali i maltretirali nas zaro-
bqenike. Iz logora Luka pu{ten sam 7. juna 1992. godine; pomogli su mi ka-
petan JNA Rade Boì} i Kapetan Dragan, sa kojima su u vezu stupili moja
èna i moji prijateqi iz Beograda. Dok me izvodio iz logora Luka, 7. juna
1992. godine, kapetan JNA Rade Boì} rekao mi je da je on 30. aprila 1992.
685
godine izdao nare|ewe da se dva mosta na Savi koji povezuju Br~ko sa Hr-
vatskom dignu u zrak. Kad smo do{li do carinske zone u Br~kom, primije-
tio sam na fasadi zgrade hangara nekoliko natpisa: “Specijalna jedinica
MUP-a Srbije”, ispred kojeg su bila parkirana vozila ove jedinice. Zatim
natpis “Arkanovi tigrovi” ispred kojeg su, po mojoj pretpostavci, bila
parkirana vozila ove jedinice. Tre}i natpis je glasio: “Radikalna stranka
– ~etnici”, ispred kojeg su bila parkirana vozila ove jedinice. Kapetan
Boì} mi je rekao da je Kapetan Dragan na ~elu Crvenih beretki,
“Kninya”, te da on stoji iza mog osloba|awa. On mi je tako|e rekao da su u
zgradama u carinskoj zoni smje{teni radikali i ~etnici iz Srbije, ali i
arkanovci. Prije nego {to su me odveli u Beograd, u Zvorniku sam se susreo
sa Kapetanom Draganom”.
1056. (poverqivo) izjava za{ti}enog svedoka aleksandra gaji}a od 24.
i 25. maja, kao i 1., 2., 3., 4., 7., 8. i 9. juna 2004. godine. U wegovoj izjavi, izme-
|u ostalog, stoji: “Nisam u~estvovao u politi~kim aktivnostima osamdese-
tih godina i nikada nisam bio komunista. Politikom sam se po~eo baviti
po~etkom devedesetih godina, u vreme kad su Vuk Dra{kovi}, Mirko Jovi}
i Vojislav [e{eq osnovali SNO – Srpsku narodnu odbranu, koja se kasni-
je raspala. Pridruìo sam se Srpskom ~etni~kom pokretu (S^P) po~et-
kom devedesetih direktno preko Zorana Draìlovi}a, zvanog î~a, u vre-
me kad je u S^P-u bilo svega nekoliko nas. Prvi sastanak S^P-a odràn je
u kafani “Ruski car” u centru Beograda. Vojin Vuleti} bio je jedan od naj-
istaknutijih ~lanova S^P-a i najcewenijih qudi koje sam tamo poznavao,
ali na kraju je po~inio samoubistvo. Aleksandar Stefanovi} bio je glav-
ni sekretar S^P-a, a Vojislav [e{eq bio je osniva~ i vo|a S^P-a. Zoran
Ranki} je tako|e bio ~lan S^P-a. Postojala je i sekretarica, Ana, prezi-
me nepoznato, koja je s nama radila godinu dana. Du{ica Nikoli} bila je
~lan S^P-a i ona je kasnije uhap{ena u Oku~anima, na frontu u Zapadnoj
Slavoniji. Kasnije 1991. godine, u Kragujevcu je osnovana SRS (Srpska ra-
dikalna stranka) – NRS (Narodna radikalna stranka) i S^P spojili su se
u SRS. SRS je osnovao Vojislav [e{eq. Qubi{a Petkovi} pojavio se ni-
otkuda i pridruìo se stranci. Petkovi} mi je bio kom{ija, a ranije je bio
taksista. Na lokalnim izborima u Srbiji predloìo me je kao kandidata za
~lana skup{tine u op{tini Palilula u Beogradu. Nisu me izabrali, ve} je
na to mesto izabran Boji} ili Bojovi}, ime nepoznato, kandidat SPS-a
(Socijalisti~ke partije Srbije). U me|uvremenu sam radio na obezbe|ewu
Ratnog {taba SRS-a i S^P-a, sme{tenog u Ohridskoj ulici. Bio sam jedan
od pripadnika obezbe|ewa Qubi{e Petkovi}a zajedno sa Zoranom Ranki-
}em, Vaki}em, ime nepoznato, iz Ni{a, i mo`da Simom (nadimak). Vojislav
[e{eq imao je svoje li~no obezbe|ewe i jedan od ~lanova wegovog obezbe-
|ewa bio je Petar Pani}, zvani Pana, i êr~il (nadimak), kriminalac sa
Zvezdare u Beogradu. Zoran Ranki}, Zoran Draìlovi} i ja bili smo u Rat-
nom {tabu SRS-a i svaki put kad bi Petkovi}u bilo potrebno li~no obez-
be|ewe, i{ao bih s wim. Petkovi}eva vrata bila su uvek otvorena, on je
bio civil i bio je dobrodo{ao u glavnom {tabu JNA, te u republi~kom i
saveznom MUP-u. Mislim da se Petkovi} sa oficirima srpske Dràvne
686
bezbednosti sastajao u zgradi saveznog MUP-a u Ulici kneza Milo{a. Pet-
kovi} je sigurno imao kontakte sa slu`bom srpske Dràvne bezbednosti i
u vezi s tim èlim da kaèm da je jednom 1993. godine pozvao mog prijateqa
Milana Dobrilovi}a i mene da odemo u kamp za obuku Crvenih beretki na
Tari. Petkovi} je organizovao da se dobrovoqci iz Crvenih beretki heli-
kopterima prevezu u RS. Dobrovoqci SRS-a raspore|eni su u jedinice Cr-
venih beretki. Crvene beretke se tada jo{ nisu zvale JSO. Petkovi} nam je
rekao da odluku o tome ho}e li se dobrovoqci SRS-a, me|u ostalima Dobri-
lovi} i ja, slati na liniju fronta RS, donose Jovica Stani{i} i Franko Si-
matovi}, zvani Frenki. Dobrilovi} i ja rekli smo Petkovi}u da smo voqni
da idemo u komandu Crvenih beretki, ali nismo to uradili jer nas Petkovi}
nije zvao i nisu nas vi{e kontaktirali. Siguran sam da su dobrovoqce SRS-a
prevozili u RS helikopterima zajedno s jedinicama RS-a. Se}am se da smo
Dobrilovi} i ja bili u Petkovi}evom stanu kad je on nazvao nekog iz DB-a
da dogovori raspodelu dobrovoqaca SRS-a u Crvene beretke. Petkovi} nas
je tom prilikom, nakon telefonskog razgovora, pitao èlimo li da idemo.
Poznajem jednog dobrovoqca SRS-a, po imenu Vojkan, prezime nepoznato,
zvani Pacov, koji je oti{ao u RTS sa Crvenim beretkama. Pacov, koji je se-
be zvao majorom Vojkanom, jo{ uvek radi na obezbe|ewu SRS-a u Beogradu.
Se}am se da se Pacov jednom pojavio sa crvenom beretkom na koncertu koji
je organizovao S^P Palilula sa Humanitarnim fondom za srpske dobro-
voqce. Nepristojno se pona{ao i isprovocirao incident, pa smo ga pretu-
kli. Znam da je jedan drugi dobrovoqac SRS-a, Zoran ili Slavko Mi{i} sa
Umke, tako|e oti{ao u RS s jedinicama Crvenih beretki. Mi{i} je sam sebe
prozvao vojvodom i borio se u Zapadnoj Slavoniji, na podru~ju Papuka i Oku-
~ana. Mi{i}a su zbog zlo~ina~kog pona{awa izbacili iz redova dobrovoqa-
ca SRS-a u Zapadnoj Slavoniji pod komandom Radovana Nova~i}a. O pona-
{awu Mi{i}a u Zapadnoj Slavoniji moè vam vi{e re}i Milan Dobrilo-
vi}. Dva ili tri puta sedmi~no i{ao sam sa Petkovi}em da posetim qude
iz pomenutih institucija. Nikada nisam prisustvovao Petkovi}evim sa-
stancima jer bi me ostavio pred vratima kancelarija qudi koje je pose}i-
vao. Se}am se da je jednom u mom prisustvu Petkovi} nazvao generala Ste-
vanovi}a, na~elnika ratnog vazduhoplovstva. Nazvao ga je jer su u Slavon-
skom Brodu na{i dobrovoqci i vojska imali problema u vezi s prelaskom
mosta, pa je traìo da se most radi deblokade podru~ja bombarduje i tako
dobrovoqcima i vojsci omogu}i da ga pre|u. Na kraju je most bombardovalo
jugoslovensko vazduhoplovstvo. To je jedan od dokaza da je [e{eq imao ve-
lik uticaj na pojedine pripadnike vojske. U Ratnom {tabu SRS-a i na fron-
tu sve se radilo uz [e{eqevo znawe jer ga je Petkovi} o svemu izve{tavao.
Dobrovoqci s terena obave{tavali bi Petkovi}a ko }e podneti izve{taj
[e{equ, koji je onda daqa nare|ewa izdavao Petkovi}u. Nikada nisam bio
prisutan kad je [e{eq izdavao nare|ewa Petkovi}u, ali bilo je o~ito da
je [e{eq najve}i autoritet u SRS-u i Ratnom {tabu. êsto sam bio prisu-
tan kad su dobrovoqci obave{tavali Petkovi}a o situaciji na terenu. [e-
{eq je sve kontrolisao uprkos tome {to su dokumente potpisivali Petko-
vi} i Draìlovi}. On je bio glavni pokreta~, veoma je inteligentna osoba,
687
sve kontroli{e i uveren sam da ga je neko ovlastio da osnuje svoju li~nu voj-
sku. [e{eq je imao dobre veze sa vojskom i policijom u Srbiji, kao i veze
s RS-om i vojskom RSK-a, te TO-om, a naro~ito je dobro koordinisao odno-
se sa vo|ama kao {to su Milan Babi}, Milan Marti}, Mom~ilo Kraji-
{nik i Biqana Plav{i}. Bio je harizmati~an i qudi su vi{e slu{ali we-
ga nego vojsku. Nisam video kako gorepomenute osobe pose}uju SRS, ali se-
}am se da sam video Gorana Hayi}a kad je 1992. godine posetio [e{eqa. Kao
dokaz tvrdwe da je [e{eq imao svoju li~nu vojsku i da je bio ~vrsto povezan
s rukovodstvom DB-a i vojskom, preda}u vam na kraju svoje izjave veoma po-
verqive dokumente koje sam tajno uzeo iz Ratnog {taba SRS dok sam jo{ bio
tamo. Qubi{a Petkovi} bio je na~elnik general{taba Ratnog {taba SRS-
a, zbog ~ega se ose}ao veoma va`nim i voleo da ima takve dokumente kako
bi pokazao svoju va`nost, te svoje i [e{eqeve sna`ne veze s gorepomenu-
tim dràvnim organima. Naàlost, Milan Dobrilovi} je dao Qubi{i
Petkovi}u neke dokumente o prodaji oru`ja Hrvatima i muslimanima u ko-
joj je u~estvovao Vojislav [e{eq. Na kraju su ti dokumenti nestali. Tim
dokumentima dokazalo bi se da je [e{eq osoba koja se brine jedino za svoj
li~ni profit, a ne borac za srpski nacionalni interes. Video sam te doku-
mente, ali ne se}am se {ta oni ta~no sadrè. Ako èlite vi{e doznati o sa-
dràju tih dokumenata, najboqe bi bilo da razgovarate s Qubi{om Petkovi-
}em i Milanom Dobrilovi}em”.
Nakon {to je dao svoje vi|ewe mog vo|stva u Srpskoj radikalnoj stran-
ci i razgranatih kontakata Qubi{e Petkovi}a, Gaji} je nastojao da objasni
moj uticaj na dobrovoqce: “Uloga ~etnika od 1941. godine nije nikada razja-
{wena, komunisti su pobedili u Drugom svetskom ratu i proglasili ih iz-
dajnicima i neprijateqima. [e{eq je tradiciju i emocije qudi koristio
za svoje li~ne interese. Po~etkom devedesetih godina sprovo|ena je veli-
ka medijska propaganda i mediji su javili da je po~eo usta{ki genocid pro-
tiv srpskog naroda, {to je [e{eq direktno upotrebio da u S^P privu~e
{to je mogu}e ve}i broj qudi. Tako je [e{eq u tu stranku privukao mnogo
qudi, me|u ostalima i mene, koji su se prijavili kao dobrovoqci za “kla-
nicu” (ratni front) bez ikakvog iskustva i znawa. Postojala su tri tipa
dobrovoqaca: prvi, koji su i{li na front radi Srpstva; drugi, koji su
i{li da haraju i pqa~kaju `rtve i da se obogate; i tre}a kategorija bili su
dobrovoqci koji su po~inili ratne zlo~ine jer su psihopate. Na frontu je
bilo svega, i na hrvatskoj i na srpskoj strani. Po~iweni su zlo~ini jer me-
|u srpskim snagama nije bilo stvarne jedinstvene komande. Mislim da je pr-
va akcija sprovedena u Borovom Selu u maju 1991. godine, u vreme kada je ve}
postojao Vojni {tab, koji je, se}am se, bio sme{ten u Ohridskoj ulici. Ope-
raciju u Borovom Selu sproveli su dobrovoqci S^P-a. [e{eq je u Boro-
vo Selo poslao grupu dobrovoqaca. Komandant TO-a bio je Vuka{in [o-
{ko}anin, koji je do{ao u SRS i traìo pomo} za razoruàvawe hrvatskog
ZNG-a. Nisam u~estvovao u operaciji u Borovom Selu, ali bio sam u Ratnom
{tabu kad je [o{ko}anin do{ao u SRS i zatraìo podr{ku vojske. [o-
{ko}anin se direktno obratio [e{equ, ~emu smo prisustvovali Draì-
lovi}, Vuleti}, Petkovi} i ja. Bile su prisutne i druge osobe, ali ne se}am
688
se ko. [e{eq je iste no}i poslao deset ~etnika koji su do{li nenaoruà-
ni i dobili oru`je po dolasku. Planirano je da se akcija sprovede sutradan,
tokom operacije razoruàvawa koje je trebalo da sprovedu Hrvati. @elim
da naglasim da [o{ko}anin nije oti{ao Milanu Marti}u ili Milanu Ba-
bi}u ili Radovanu Stoj~i}u zvanom Baya da traì pomo}, oti{ao je di-
rektno Vojislavu [e{equ, koji se zatim za to pobrinuo. Ne se}am se ime-
na onih koji su oti{li u Borovo Selo. Kad je, krajem leta 1991. godine za-
po~eo sukob, bio sam u Ratnom {tabu i pored toga {to sam tamo obavqao
svoj posao obezbe|ewa, bio sam zaduèn za preuzimawe qudi koji su se pri-
javili kao dobrovoqci u SRS. Dobrovoqcima smo po dolasku fotokopira-
li li~ne karte i vojne kwiìce, ako su ih imali. Ja sam proveravao doku-
mente, a Zoran Draìlovi} je registrovao dobrovoqce. Dobrovoqce bi
registrovali bez provere wihove psihi~ke spremnosti i bez ikakve lekar-
ske potvrde. Nakon {to bi ih registrovali, dobrovoqce su slali u Bubaw
Potok, u kasarnu “4. juli” ili Ko{utwak. Ustvari, slali su ih na razna me-
sta gde su mogli da dobiju uniforme i oru`je od JNA. Koliko mi je pozna-
to, nisam video da [e{eq drì govore dobrovoqcima pre wihovog odla-
ska na front. On uop{te nije mario za svoje dobrovoqce. Se}am se da jed-
nom prilikom, kad je poginuo neki dobrovoqac u Borovom Selu, nije hteo
da primi udovicu koja je do{la u stranku da traì pomo}. Ja sam morao da
primim tu ènu i izrazim na{e sau~e{}e. Se}am se jedino da je [e{eq
bio na sahrani Olivera Bareta, ~etnika koji je poginuo u Beogradu 1993. go-
dine. ûo sam [e{eqa kako drì politi~ke govore u kojima je ~esto pomi-
wao svoju ideju o Velikoj Srbiji. Obi~no je pomiwao zami{qenu granicu
na pravcu Karlobag-Karlovac-Virovitica i Ogulin. Jedini meni poznat
govor koji je [e{eq odrào dobrovoqcima bio je govor u Vukovaru, kojem
sam prisustvovao”.
Gaji} je bio u Vukovaru, pa je na slede}i na~in predstavio svoje vi|ewe
tamo{wih doga|aja: “Li~no sam bio na frontu u Vukovaru u julu i avgustu
i krajem jula ili po~etkom avgusta rawen sam i vratio sam se u Beograd. U
septembru sam ponovo oti{ao u Vukovar, gde sam ostao do decembra 1991. go-
dine. U julu su ~etiri ili pet civilnih autobusa punih dobrovoqaca SRS-a
napustili Beograd i oti{li u Vukovar. Sve je organizovao Ratni {tab
SRS-a. Na frontu je bilo svih vrsta samoosnovanih naoruànih grupa ko-
je nisu bile pod kontrolom vojnih vlasti niti policije. Sre}om, poznavao
sam Radovana Stoj~i}a, zvanog Baya, tako da se moja grupa na po~etku pri-
druìla policijskoj jedinici. Na frontu u Vukovaru nailazio sam na qu-
de kao {to je Slobodan Milivojevi}, zvani Topola, Milan Lan~uànin,
zvani Kameni, Belgija (nadimak), Spaske (nadimak), î~a (nadimak) iz
Kru{evca i Slobodan Kati}. Slu`beno je grupa kojoj sam pripadao bila
pod komandom Baye. Pod wegovom komandom bilo je oko dvadeset dobrovo-
qaca. Druge grupe dobrovoqaca stavqene su pod komandu vukovarskog TO-a.
Komandant TO-a u Vukovaru bio je Miroqub Vujovi}, a wegov zamenik bio
je Stanko Vujanovi}. Kameni je bio komandant dobrovoqaca SRS-a u Vuko-
varu. Jedinica Kamenog zvala se “Leva Supoderica” i mogu}e je da su koman-
danti podjedinica bili qudi poput Topole ili Kati}a ili neko drugi iz
689
iste grupe. Grupa kojoj sam ja pripadao trebalo je da bude pod komandom Ka-
menog, ali mi smo direktno bili odgovorni Bayi, jer se nisam slagao s tim
da budem podre|en ~etni~kim komandantima, bez obzira na to {to smo ta-
mo oti{li sa S^P-om kao ~etnici. Nisam se s tim slagao, zato {to nisam
èleo da mi komanduje neko ko se sam prozvao vojvodom ili neke druge bu-
dale. Velik broj dobrovoqaca poginuo je zbog prekomernog uìvawa alko-
hola. U mojoj jedinici alkohol je bio zabrawen. Kamenog sam li~no pozna-
vao, ali nisam s wim bio dobar. Ne znam da li je Petkovi} znao da smo mo-
ja grupa i ja bili pod Bayinom komandom, mislim da ga to nije zanimalo.
Kameni i Baya nisu bili u dobrim odnosima. Kameni je o~igledno bio qu-
bomoran i frustriran {to ne moè da nam komanduje. Moj zadatak u Vuko-
varu bio je da se bavim eksplozivnim napravama i minirawem. U to me je
uputio jedan ~ovek koji je ranije bio pripadnik protivteroristi~ke jedi-
nice JNA. U oktobru i novembru 1991. godine bilo je mnogo uni{tenih
zgrada, a policija i vojska imale su prioritet nad netaknutim zgradama, ta-
ko da su dobrovoqci dobijali ono {to je preostalo. Tako smo mi zavr{ili
u jednoj {koli i po dolasku u woj zatekli pripadnike “Leve Supoderice”
koji su se vratili sa izvr{ewa zadatka. Prvi je do{ao Topola i nakon raz-
govora s wim posumwao sam da su Topola i wegovi qudi iz zasede napali hr-
vatsku diverzantsku jedinicu. Do{ao je î~a, iz kojeg se {irio miris krvi
i ne mogu da objasnim {ta sam ose}ao kad sam video î~u. Se}am se da je î-
~a rekao da on i wegovi qudi idu da se odmore i da se nakon toga ponovo vra-
}aju na rati{te. Do{ao je Spaske s nekim pripadnikom ZNG-a starim 18
ili 19 godina. Pripadnik ZNG-a bio je voqan da sara|uje, èleo je da ot-
krije poloàje ZNG-a, ali Spaske je uzeo svoju automatsku pu{ku, otvorio
iz we vatru i pred nama ubio tog Hrvata. Tu je bilo oko nas desetoro, zatim
su do{li Topola, î~a i Spaske, nakon ~ega se î~a vratio u podrum da ta-
mo zakoqe nekog drugog Hrvata – ne znam da li je on bio pripadnik ZNG-a.
Do{ao je Kameni i pozvao moju grupu od nas desetorice da idemo u zgradu u
kojoj su bili drugi zatvorenici. Rekao nam je da }emo mi da pobijemo te za-
tvorenike. Nismo se s tim slagali i posva|ali smo se s Kamenim, koji je za-
jedno sa svojim qudima napustio objekat. Kasnije sam od Topole doznao da
su zatvorenike ubili, pretpostavqam da je on bio prisutan. Ne znam da li
su te zatvorenike ubili u “Veleprometu” ili na nekom drugom mjestu. Ni-
kada nisam u{ao u “Velepromet”, prolaze}i Vukovarom samo smo prolazi-
li pored wega. Ovaj incident nisam prijavio niti jednom organu vlasti jer
se u toj ludnici niste imali kome obratiti. U Vukovaru je sve bilo dopu-
{teno, i na hrvatskoj i na srpskoj strani. Qubi{a Petkovi} imenovao je
Kamenog, pa su dakle Petkovi} i [e{eq bili direktno odgovorni za ono
{to se doga|alo u Vukovaru. Ni{ta se nije moglo dogoditi bez znawa Pet-
kovi}a i [e{eqa. Ako bismo uporedili Vukovar i Zapadnu Slavoniju, Mi-
lan Dobrilovi} je bio odgovoran za pona{awe dobrovoqaca SRS-a u Za-
padnoj Slavoniji, a na taj poloàj postavio ga je Qubi{a Petkovi}. U Vu-
kovaru su Slobodan Kati} i verovatno Zoran Ranki} imali izvesna ovla-
{}ewa u pogledu pona{awa dobrovoqaca SRS-a. Mislim da je uloga Kati-
}a bila imaginarna, jer de fakto nad dobrovoqcima nije bilo kontrole.
690
Znam da su Ranki}, Petkovi} i [e{eq bili u sukobu jer Ranki} nije bio
zadovoqan pona{awem dobrovoqaca SRS-a u Vukovaru i jer je sumwao da je
Petkovi} povezan s DB-om. Ne znam da li je Ranki} izve{tavao [e{eqa o
situaciji u Vukovaru, jedino znam da se on u vreme doga|awa u Vukovaru suko-
bio sa [e{eqem. [to se ti~e Kamenog, on je bio podre|en i JNA i TO-u. Ka-
meni se sam proglasio vo|om i u velikoj meri manipulisao oficire JNA i
TO-a u Vukovaru. Kad je Qubi{a Petkovi} proglasio Kamenog komandantom
~etnika u Vukovaru, Kameni je zloupotrebio taj komandni poloàj da radi
sve {to èli. Za to mogu direktno da optuìm [e{eqa i Petkovi}a, jer
stvarno ne shvatam prema kojem kriterijumu su [e{eq i Petkovi} Kamenog
ovlastili da sprovodi takva morbidna dela. Pouzdano znam da je Kamenog na
taj poloàj postavio ratni {tab SRS-a jer niko, osim Petkovi}a i [e{eqa,
nije mogao da imenuje komandanta. Kameni nije imao pristupa mestu gde je
bila sme{tana moja grupa. Baya nije bio u Vukovaru sve vreme, bio je tamo
samo u novembru, kad je u Vukovaru bila Gardijska brigada. Bilo je to nepo-
sredno pre nego {to je oslobo|en Vukovar. To ne umawuje odgovornost JNA,
jer JNA je znala {ta rade qudi Kamenog i ni{ta nije uradila da spre~i te
zlo~ine. Javnost je doznala {ta se dogodilo na Ov~ari mnogo vremena na-
kon {to su pripadnici vukovarskog TO-a zajedno s pripadnicima jedinice
Kamenog po~inili pokoq. Pripadnici TO-a hteli su da se osvete zato {to
su im Hrvati ubili rodbinu. U izvo|ewu Hrvata iz vukovarske bolnice u~e-
stvovali su arkanovci. Siguran sam da su qudi Kamenog u~estvovali u po-
koqu na Ov~ari i li~no sam doznao za taj doga|aj deset ili petnaest dana
nakon {to se Ov~ara desila. Bio sam u dobrim odnosima s Topolom i on mi
je rekao da su u pokoqu na Ov~ari, zajedno s pripadnicima TO-a, u~estvova-
li slede}i pripadnici jedinice “Leva Supoderica”: Topola, Kameni, Spa-
ske, Belgija, î~a iz Kru{evca, drugi î~a iz Vinkovaca, koji je kasnije
ubijen, Milan Buli} iz Novog Sada i Nada Kalaba iz Novog Sada ili mo-
`da [ida. Potpuno sam siguran da su to bili ti qudi, ali Topola mi je po-
menuo i druga imena, kojih se vi{e ne se}am. Ne se}am se da li je Topola po-
menuo i Vujovi}a i Vujanovi}a me|u po~initeqima zlo~ina. Nije pomenuo
da su u tom pokoqu u~estvovali pripadnici JNA. Nije mi ispri~ao detaqe
o tom doga|aju, rekao je da su uhapsili usta{e i odlu~ili o wihovoj sudbi-
ni. Nije pomenuo da li su `rtve bili ratni zarobqenici ili civili. Topo-
lu je bosanski sud osudio zbog ratnih zlo~ina, za ubistvo 87 lica iz Zvor-
nika 1992. godine, gde se nalazio kao dobrovoqac SRS-a. Topola je poginuo
pro{le godine u saobra}ajnoj nesre}i, vozio je traktor sa drvima koji se
prevrnuo i Topola je poginuo. Znam da }e sada oni koji su uhap{eni na Ov-
~ari optuìti Topolu, zato {to on vi{e ne moè da govori. Potpuno sam
siguran da je Topola mrtav, jer sam podatak dobio iz jednog pouzdanog izvo-
ra. Ne znam da li je [e{eq obave{ten o Ov~ari, izve{taje od Kamenog
obi~no bi dobivao Qubi{a Petkovi}. Ne znam da li je Kameni izve{taje
podnosio direktno Petkovi}u i [e{equ u Beogradu, ali znam da su u Vu-
kovar radi prikupqawa informacija odlazile druge osobe. To je mogao da
bude bilo ko, jer je na rati{tu bilo mnogo qudi. Qubi{a Petkovi} bio je
blisko povezan sa na~elnikom vukovarskog TO-a i wegovim zamenikom.
691
Na~elnika vukovarskog TO-a imenovao je Qubi{a Petkovi} u saradwi s
DB-om Republike Srbije. To potvr|uju moji dokumenti. U “Slu`benom li-
stu” Socijalisti~ke Republike Srbije od 24. decembra 1985. godine, doku-
mentu o saradwi obezbe|ewa TO-a i upravnih tela zaduènih za unutra{we
poslove (Slu`ba dràvne bezbednosti, Slu`ba javne bezbednosti), TO se
ovla{}uje da imenuje qude odgovorne za TO. Qubi{a Petkovi} je bio povezan
sa pomenutim slu`bama i u svojoj kancelariji u ratnom {tabu imao je taj, kra-
jwe poverqiv vojni “Slu`beni list”. Predajem danas dokument istraìtequ
MKSJ-a Paolu Pastoreu Stokiju, koji ga je ozna~io sa PPS-VS034-DT-01.
Oko septembra ili oktobra 1991. godine, se}am se da je bilo ve} prili~no
hladno, [e{eq je posetio Vukovar. JNA je organizovala prevoz i obezbe|e-
we Vojislava [e{eqa. Svi rezervisti JNA, TO-a i dobrovoqci bili su ve}
dva dana ranije obave{teni o [e{eqevoj poseti. Naàlost, [e{eqa se ta-
da doìvqavalo kao srpskog heroja i ve}ina dobrovoqaca SRS-a, TO-a i re-
zervista JNA smatrala ga je nekom vrstom boga. Niko nije imao ni{ta pro-
tiv wegovog dolaska i JNA i policija poèleli su mu dobrodo{licu, {to
je dokaz toga da su vojska i policija, ustvari DB i vlada, bile i te kako po-
vezane. Vlada je javno napala [e{eqa zbog wegovih politi~kih ideja, ali
ne u pogledu rati{ta. Me|utim, sve je to bila farsa. Za tu priliku [e{e-
qu su sa{ili maskirnu uniformu JNA koju su obi~no nosili visoki ofici-
ri. Dobio je kacigu koja mu je bila premalena. Dobrovoqci, TO i rezervi-
sti JNA su se postrojili i [e{eq im je salutirao. Prisustvovao sam tome,
nalazio sam se deset do petnaest metara od [e{eqa, bo~no u stroju. [e{eq
se obratio vojnicima i rekao da treba proterati usta{e, a srpsku zemqu
osloboditi. Rekao je da na teritoriji Srbije ne treba ostaviti niti jednog
usta{u. Ne se}am se da li je [e{eq rekao da u Vukovaru ne treba ostaviti
niti jednog ìvog usta{u ili da niko od usta{a ne treba da ostane na srp-
skoj zemqi. Dobrovoqci su [e{equ odgovorili ~etni~kim pesmama. Dobr-
ovoqci su pevali: “Oj, Hrvati, al’ }emo vas klati, malo klati malo psima
dati”. Od drugih sam ~uo i to da je [e{eq pro{ao pored tela mrtvih Hrva-
ta, ali ne znam da li je i{ta o tome rekao. Se}am se da je wegovoj poseti pri-
sustvovao Slavko Dokmanovi}, ali ne se}am se da li su bili prisutni i ma-
jor [qivan~anin i kapetan Radi}. Znam da pukovnik Milan Mrk{i} nije
do~ekao [e{eqa jer nisu bili u dobrim odnosima. Nakon podizawa optu-
`nice razgovarao sam sa Mrk{i}evom suprugom. Znala je da sam bio u Vuko-
varu kao dobrovoqac i do{la da sa mnom razgovara. Rekla je da je JNA jedi-
na legitimna snaga koja je trebala da drì situaciju pod kontrolom. Mrk-
{i}eva supruga i ja radili smo u istom preduze}u “Savremena administra-
cija”. Ne se}am joj se imena. [e{eq je pri{ao mojoj grupi, po~eo da galami
i prigovara da nismo zavr{ili na{ posao proterivawa Hrvata. Do{lo je do
sukoba i na{i qudi su u [e{eqa i wegove qude uperili oru`je. [e{eq je
shvatio da smo razo~arani i frustrirani i oti{ao. Sada mi je ào {to ni-
smo u wega pucali. Druga prilika za koju mi je ào {to [e{eq nije ubijen
bila je kada su Milan Dobrilovi}, Radovan Nova~i} i jo{ petoro drugih
qudi oti{li u stranku u Beograd s namerom da poku{aju da ubiju [e{eqa.
[e{eq je napustio Vukovar ubrzo nakon posete”.
692
Posle toga, Gaji} je navodno i{ao u Zvornik i on o okolnostima tog od-
laska ovako svedo~i: “Nakon vukovarske kampawe SRS je svoje dobrovoqce
poslala u Zapadnu Slavoniju, ali ja sam se vratio u Beograd i tamo me nisu
nikada poslali. Topolu, Kamenog, Slavka ili Zorana Mi{i}a, Vojkana Si-
mi}a i druge poslali su u Oku~ane u Zapadnoj Slavoniji. Mene su poslali
u Jagodwak u blizini Belog Manastira, gde mi je ìveo stric/ujak. Bio sam
tamo s grupom dobrovoqaca SRS-a, ukupno nas je bilo oko 25 do 30. Odmah
pored sela bilo je cigansko naseqe i Cigani su se okupqali oko reke Dra-
ve. Jedne no}i u selo je u{la jedna diverzantska grupa i ubila izvestan broj
Cigana. Stigli smo u selo nakon masakra koji su po~inili Hrvati, a tamo
su nas poslali da za{titimo lokalno srpsko stanovni{tvo. Arkanov cen-
tar za obuku nalazio se u Erdutu, nedaleko od Jagodwaka, i trebalo je da
arkanovci obezbe|uju ovo podru~je, ali to nije bio slu~aj. U Jagodwaku sam
ostao oko mesec dana i posle toga sam se vratio u Srbiju. Bilo je to negde u
martu ili aprilu 1992. godine i kancelarija stranke jo{ uvek se nalazila
u Ohridskoj ulici br. 1 u Beogradu. Godine 1992. po~eo je tihi sukob izme|u
~etni~kih dobrovoqaca koji su oti{li da brane Srbe u Hrvatskoj i stra-
na~kog vodstva SRS-a. Milan Dobrilovi} organizovao je skup protiv Vo-
jislava [e{eqa u Beogradu na kojem se izvikivalo: “Nismo psi rata”. Ose-
}ali smo se izdanima, a izdao nas je [e{eq. Stranka ~iji je vo|a bio [e-
{eq nikada nije pomogla dobrovoqcima koji su u~estvovali u ratu. [e{eq
nikada nije niti finansijski, niti bilo kako druga~ije pomagao rawene.
Poku{ao je ~ak i da se distancira od S^P-a, nazivaju}i ga “odeqewem”
umesto “pokretom”. S^P se odcepio od [e{eqa i osnovao Humanitarni
fond za srpske dobrovoqce. Iako je uzrok sukoba tamo jo{ uvek bila komu-
nikacija izme|u ~etni~kog odeqewa i vo|stva stranke SRS, dobrovoqci su
i daqe odlazili u rat preko SRS-a. Rat u Hrvatskoj razlikovao se od rata
u Bosni. U Hrvatskoj se rat vodio uglavnom u gradovima, a u Bosni na brdo-
vitim podru~jima i na granici izme|u Srbije i Bosne, gde su qudi ve} bi-
li organizovali odbranu, ali SRS je jo{ uvek slao dobrovoqce u Bosnu.
Sredinom 1992. godine, nakon {to je na pograni~nom podru~ju u blizini
Malog Zvornika i Skelana izbio prvi sukob, na liniju fronta oti{la je
prva grupa dobrovoqaca SRS-a. Jo{ uvek sam bio u Ratnom {tabu SRS-a kad
su dobrovoqci oti{li tamo. Pre zauzimawa Zvornika u Skelane i Zvor-
nik su oti{li Predrag Milojevi} zvani Kinez, Marko Quboja zvani Ma-
re, \or|e [o{i} zvani î~a, Slobodan Milojevi} zvani Topola, i Belgi-
ja. Ta grupa qudi i drugi oti{li su u Zvornik i Skelane zajedno sa “@utim
osama”. “@ute ose” vodili su @u}a i Repi} Vu~kovi} i ja sam ~uo u stran-
ci da ih je u Zvornik doveo Zoran Ranki} iz Ratnog {taba SRS-a. “@ute
ose” u~estvovale su zajedno s dobrovoqcima SRS-a u zauzimawu Skelana i
Zvornika. Grupa dobrovoqaca SRS-a i “@ute ose” ubili su veliki broj mu-
slimana u Zvorniku, u Domu kulture êlopek, u ciglani i na ekonomiji Teh-
ni~ke {kole. To mi je rekao Topola; ispri~ao mi je o Domu kulture i rekao
da je, uprkos tome {to je vojska branila zgradu, do{ao Repi} i tamo ubio qu-
de. [to se ti~e ostalih, na drugoj lokaciji î~a, Kinez i Topola takmi~i-
li su se ko moè da zakoqe vi{e qudi – to mi je Topola ispri~ao. Zvu~i
693
~udno, ali Topola i ja smo na neki na~in bili u dobrim odnosima i on je sa
mnom otvoreno i neposredno razgovarao. Ne se}am se da je pomiwao fabri-
ku cipela “Standard”, Gerinu klanicu i zgradu “Novog izvora”. Kad se gru-
pa vratila iz Zvornika i kad su do{li u stranku u Beograd, izvestili su
stranku koliko balija je ubijeno u Zvorniku. Te dobrovoqce su u prostori-
jama stranke primili Vojislav [e{eq, Zoran Draìlovi} i Qubi{a
Petkovi}. Bio sam prisutan tamo, to nije bio zvani~an sastanak, ve} samo
okupqawe i slavqe za dobrovoqce koji su se smatrali herojima i oslobo-
diocima Zvornika i Skelana. Nemam detaqnih informacija o Skelanima.
Ne mogu da potvrdim da li je Zoran Ranki} prisustvovao dolasku dobrovo-
qaca u stranku. On je ~esto putovao izme|u Zvornika i Beograda. Se}am se
da su Kinez, î~a i Milan Buli} zvani Buliya, i ~ovek kog su zvali ili se
prezivao ûbrilo rekli da su pro~istili balije (muslimane). [e{eq ni
drugi nisu ni{ta na to rekli. [e{eq ih je samo pozdravio i oti{ao daqe
svojim poslom. Qubi{a Petkovi} je neko vreme ostao s wima, ne{to su po-
pili i zatim oti{li. [to se ti~e bra}e Vu~kovi}, ~uo sam da je jedan od
bra}e kasnije, ~etiri ili pet godina nakon doga|aja u Domu kulture, zbog
toga uhap{en. Sudilo mu se u [apcu i nakon {to je osu|en, poslali su ga da
sluì kaznu u zatvoru Zabela. Vojislav [e{eq oti{ao je u Zvornik nakon
zauzimawa grada i nisam siguran da li je bio tamo pre tih doga|awa. Mi-
slim da su Milan Pani} zvani Pana i Branislav Vaki} oti{li u Zvornik
zajedno sa [e{eqom i voza~em zvanim Yambas ili Buca. To je sve {to znam
o Zvorniku i Skelanima. Znam da je Ciganin Vladimir ômor oti{ao u
Skelane kao dobrovoqac SRS-a i kao dokaz tome predajem danas istraì-
tequ Paolu Pastoreu Stokiju potvrdu koju je 3. februara 1993. godine iz-
dalo odeqewe op{tine Skelani Ministarstva odbrane Republike Srpske.
U dokumentu se navodi da je Vladimir ômor bio sme{ten u VP 2465/6 (voj-
na po{ta) fronta u Skelanima. Na dokumentu je bio pe~at gorenavedenog
ministarstva, a potpisao ga je na~elnik odeqewa Bogoqub Simi}. Uzeo sam
dokument iz Ratnog {taba SRS-a, bez znawa Qubi{e Petkovi}a. ômoru je
taj dokument bio potreban da bi dobio neku pomo} od dràve, ali nikada mu
ga nisu izdali”.
Gaji} se izgleda obreo i u Tesli}u: “Krajem avgusta 1992. godine, SRS
me je poslao na liniju fronta u Tesli} u centralnoj Bosni. Pripojili su
nas smesta Vojsci RS – VRS-u (Vojska Republike Srpske) sa tesli}kom bri-
gadom. Sje}am se Borisa Maksi}a iz Doboja, ali ne sje}am se da je bio ko-
mandant tesli}ke brigade. Ja sam bio vo|a grupe od 15 dobrovoqaca SRS-a,
a kasnije se grupi pridruìo i Topola. Ratko Mladi} je bio na~elnik {ta-
ba VRS-a i kad je po dolasku u Tesli} vidio da dobrovoqci na {ajka~ama
nose kokarde, uzeo je nekom {ajka~u, bacio je na zemqu i zgazio. Nakon to-
ga, Mladi} je rekao da ne èli takve qude tu. Neko je intervenisao i rekao
mu da }e kokarde postati zvani~ne oznake VRS-a, dràvni simboli. Sve
oruàne snage stavqene su pod komandu VRS-a. DB Republike Srbije pri-
hvatila je specijalne zadatke. Svaki put kad VRS i wihove jedinice nisu
mogle da preuzmu zadatke, to bi uradile Crvene beretke iz DB-a Republike
Srbije. Za deset do petnaest dana upoznali bismo se s terenom i sastali s
694
lokalnim stanovni{tvom. Dana 15. septembra 1992. godine na podru~ju Ku-
`nog grobqa, na planini Crni vrh u Tesli}u, grupu vojnika VRS i dobro-
voqaca SRS-a napali su iz zasede i zarobili muyahedini (muslimanski
borci). Prema informacijama kojima raspolaèm, muyahedine je na to me-
sto dovela neka mlada muslimanka. Oti{ao sam na mesto gde su iz zasede na-
pali moje dobrovoqce i vojnike zajedno s deset dobrovoqaca i dva ili tri
vojnika VRS-a i poku{ao da ih oslobodim. Taoce su dràli u {umi. Po do-
lasku tamo video sam da su trojici vojnika VRS-a odsekli glavu i da je do-
brovoqac Vlado Vida~ek bio jo{ uvek ìv iako mu je bio rasporen stomak.
Ostali su bili zavezani, ali jo{ uvek ìvi i spremni da ih prvo mu~e i na
kraju i ubiju. Jedna grupa muyahedina uspela je da pobegne i odvede grupu voj-
nika VRS-a u Te{aw kao taoce. Napali smo pet muyahedina koji su bili tu
u {umi i nakon pucwave i borbe ubili ih. Opisu te akcije mogu da dodam i
to da se se}am da smo, nakon {to smo locirali muyahedine, poku{ali da ih
opkolimo. ûli smo kako s mesta gde su bili dopiru vrisci – bili su to na-
{i dobrovoqci koje su mu~ili. Kako je nas bilo svega ne{to vi{e od dese-
toro, nismo mogli da potpuno opkolimo tih pet muyahedina, pa su nam po-
begli. Pucalo se dok smo prilazili tom podru~ju i to je potrajalo nekoli-
ko minuta, nakon ~ega smo stigli do muyahedina. Bacili su pu{ke na zemqu,
ali nisu se predali. Krenuli su na nas velikim noèvima jer im je filozo-
fija bila borba na ìvot ili smrt, tako da iz te situacije nije bilo izla-
ska. Borili smo se i na kraju ih sve ubili bajonetima i noèvima. Ta na{a
posledwa bitka trajala je oko 30 minuta i mi nismo imali gubitaka. Tela
muyahedina ostala su na zemqi. Nismo poku{ali da ih identifikujemo,
ali se}am se da su nosili me{avinu vojne uniforme i tradicionalne muya-
hedinske ode}e, na glavi su nosili neku vrstu turbana. Imali su automat-
ske pu{ke, ru~ne granate i velike noève. Na mesto doga|aja do{la su dvo-
jica ili trojica visokih oficira VRS-a, se}am se da je jedan od wih bio
oficir bezbednosti. Tri oficira VRS-a odlu~ila su da tela muyahedina
treba tamo ostaviti. Oficiri VRS-a iz Tesli}ke brigade podneli su izve-
{taj u kojem su naveli da su srpske snage pretrpele gubitke. O toj akciji ni-
smo obavestili ni Branislava Gavrilovi}a, zvanog Brne, ni Ratni {tab
SRS-a u Beogradu. Jedini koji je preìveo mu~ewe od strane muyahedina
bio je Vlada Vida~ek, koji je te{ko rawen i prevezen je u bolnicu u Bawa
Luci i zatim helikopterom u centar za hitne intervencije u Beogradu, gde
je tri meseca kasnije umro. Oti{ao sam sa Milanom Dobrilovi}em da ga
posetim 6. decembra 1992. godine. Bio je na samrti i pitao nas je moèmo li
da mu ispunimo posledwu èqu, da “baci ne{to” na yamiju. Vlada Vida~ek
je istog tog dana umro. Da se vratim na doga|awa u Te{wu – na kraju smo spa-
sili tri dobrovoqca, a ostali koje su muyahedini odveli u Te{aw prona-
|eni su mrtvi kasnije, nakon oslobo|ewa Te{wa. U Te{wu smo prona{li
osaka}ena tela deset do petnaest dobrovoqaca SRS-a i vojnike VRS-a. Na-
kon oslobo|ewa Te{wa video sam da su glave tih vojnika i dobrovoqaca na-
bili na kolce. Oficir VRS-a prona{ao je video kameru prona|enu ~ak u
Jasenovu, kojom su muyahedini snimali mu~ewe zarobqenih dobrovoqaca
i vojnika VRS-a. Istraìtequ Paolu Pastoreu Stokiju predao sam tri
695
fotografije objavqene u novinama, koje se odnose na doga|awa koja sam
upravo opisao... Nakon Tesli}a, u novembru 1992. godine oti{ao sam u Voj-
kovi} nedaleko od Sokoca, RS. Oti{ao sam tamo preko SRS-a s grupom od
15 dobrovoqaca. Milan Dobrilovi} je imao ro|ake u Vojkovi}u i Sokocu
i poznavao je podru~je, tako da nam je bio veoma koristan. U Vojkovi}u i So-
kocu je bio i vojvoda Branislav Gavrilovi}, zvani Brne. Topola je s nama
bio kratko vreme, stigao je s Brnetom, Vujom Zlatarom i Borom Kraji{ni-
kom, koji su tako|e bili dobrovoqci SRS-a. Na podru~ju se nisu vodile
borbe, pa smo ostali tamo do kraja novembra i s tom grupom se vratili u Be-
ograd. Dana 7. decembra 1992. godine do stranke u Preradovi}evoj ulici u
Beogradu, u odeqewe S^P-a do{ao je Vojkan Simi}. Kako je [e{eq znao
da }emo mi to da uradimo, poslao je Vojkana Simi}a da nam prenese poruku da
treba da obavimo pokoq. Znaju}i da se Milan i ja razumemo u eksplozivne
naprave i da muslimanske molitve po~iwu u 18.00 sati, trebalo je da na ulaz
u yamiju postavimo eksploziv i tako ubijemo {to ve}i broj muslimana. Tre-
balo je da ubijemo i one koji bi preìveli eksploziju. Simi} je rekao da }e-
mo biti bezbedni ako to uradimo, te da policija ne}e da interveni{e. Iz-
bacili smo Simi}a napoqe i rekli mu da, ako èli to da uradi, moè da to
uradi sa [e{eqom. Simi} je ìv i mislim da je pripadnik obezbe|ewa
stranke SRS-a”.
Ovaj la`ni svedok nastojao je da mi pripi{e i ume{anost u napad na
beogradsku yamiju: “Dana 8. decembra 1992. godine Milan Dobrilovi} i ja
postavili smo eksploziv u dvori{te yamije u Beogradu. U eksploziji su po-
pucali prozori i malo su o{te}ene okolne ku}e. Tu akciju smo sproveli u
~ast pokojnog Vlade Vida~eka. Milan i ja smo 19. aprila 1996. godine uhap-
{eni zbog minirawa yamije. Uhap{ene su jo{ dve osobe, taksista koji nas
je odvezao do yamije i neki nebitan ~lan S^P-a, Dragan êpi}, ali oboji-
ca su nakon hap{ewa pu{teni. Hap{ewe su u Beogradu obavile antitero-
risti~ka grupa i jedinice specijalne policije. Uhapsili su nas qudi iz
Krajine i se}am se imena dvojice – Stupara, ime nepoznato, i Bjela{a, ime
nepoznato. Nakon hap{ewa, jedan od policijskih inspektora doneo je na{e
li~ne dosijee iz S^P-a, preuzete iz stranke SRS-a. Policijski inspektor
pokazao nam je dosijee dobrovoqaca S^P-a i ispitivao nas o wima. Nisu
imali dokaza protiv nas i mislim da je neko iz SRS informisao policiju.
Sumwam da se to dogodilo zato {to smo Milan i ja odbili da masakriramo
muslimane u Beogradu, jer je to bilo [e{eqevo nare|ewe. Na kraju smo Mi-
lan i ja optuèni (kao u originalu) na tri godine zatvora. Kasnije }u da de-
taqno opi{em svoje hap{ewe i trogodi{we zato~eni{tvo. U prole}e
1993. godine vratio sam se na liniju fronta u Palama i Sarajevu preko
S^P-a/SRS-a. Slavko Aleksi} drào je liniju na @idovskom grobqu u Sa-
rajevu zajedno s dobrovoqcima SRS-a. Tamo sam video Brnu, Topolu, Boru
Kraji{nika i Vuju Zlatara. Aleksi}u je [e{eq u prole}e 1993. ve} bio
dodelio titulu vojvode. Meni i jo{ desetorici dobrovoqaca iz Beograda
komandant je bio Aleksi}, a zajedno s nama pod wegovom komandom je bila
i jedinica dobrovoqaca iz RS-a. Svi mi bili smo pod komandom VRS-a, ali
ne znam ko je bio komandant VRS-a iznad Aleksi}a, ali vojvoda Aleksi}
696
smatran je nekom vrstom boga, tako da mislim da nije bio podre|en drugi-
ma. Aleksi} nas je poslao na podru~je Srpskog Sarajeva, gde smo dràli naj-
opasnije poloàje. Se}am se da nam se pridruìla jedna naoruàna devoj-
ka, dobrovoqac iz Sarajeva po imenu Milena. Se}am se da je Milena bila
spremna da ubija jer su je na po~etku rata zajedno sa wenom porodicom mu-
slimani zatvorili u Sarajevu, silovali je i ubili joj oca. Bila je dobar sna-
jperista. Kratko sam s wom razgovarao i ona mi je rekla da bih po{ao s wom
da imam hrabrosti. Krenuo sam s wom, pewala se po krovovima poput ma~-
ke. Stigli smo do granice izme|u dela Sarajeva koji su kontrolisali Srbi
i dela pod kontrolom muslimana. Milena je traìla mu{ke `rtve, nije ma-
rila da li su oni civili ili vojska. Video sam kako sa povi{enih poloà-
ja puca i ubija mu{karce, prilazila je ciqevima {to je bliè mogla. Vi-
deo sam kad je pucala u pet mu{karaca civila sa krova zgrade na podru~ju
pijace. Pucala je u `rtve sa udaqenosti od oko 150 do 200 metara i video
sam da je pro{la dobru obuku. Bila je hladna i nije pokazivala nikakve emo-
cije. Pozvala me je da pucam, ali nisam to uradio. Samo jednom sam i{ao s
wom i tada me je pogodio neki muslimanski snajperista, nakon ~ega smo se
povukli uz pomo} dobrovoqaca i vojnika. I Milena je bila pod komandom
vojvode Aleksi}a. Aleksi} je znao da }e Milena da puca u qude, bila je pod
wegovom komandom i Aleksi} je bio potpuno svestan da je ona snajperista
i da puca u civile. Nisam mogao da verujem da Aleksi} to ne zna, se}am se
da je govorio kako niko ne ubija balije sa takvom precizno{}u kao Milena.
Govorio bi da je ona boqi snajperista od nekog muslimanskog snajperiste
angaòvanog na muslimanskoj strani koji je ranije bio u nacionalnom timu
biv{e Jugoslavije i bio priznat {ampion Balkana. Govorio bi tako|e da
smo mi, ostali dobrovoqci, deca u pore|ewu sa Milenom. Se}am se da je iz-
gledala kao poznata hrvatska peva~ica Doris Dragovi}, bila je vitka, ima-
la je crnu kovryavu kosu, bila je visoka oko 170 cm, nosila je maskirnu uni-
formu i patike. Bila je veoma lepa devojka, stara do 25 godina, bledog lica
i hladnog, bezose}ajnog izraza. Aleksi} je rekao da je Vojislav [e{eq po-
setio Sarajevo, ali ja ga nisam video u gradu dok sam bio tamo. Ostao sam
tamo tri meseca, ta~no do kraja decembra 1993. godine. Za vreme svog borav-
ka tamo u~estvovao sam u drugim akcijama, mislim da sam bio u selu Srpske
Kuke ili Srpska Kuka pod kontrolom muslimana. Selo se nalazilo na pod-
ru~ju izme|u Sarajeva i Podromanije. Aleksi} je od nekog iz VRS-a primio
nare|ewe da se sprovede akcija u Srpskim Kukama/Srpskoj Kuki. Tu smo bi-
li vojvoda Aleksi}, vojvoda Brne, ja i moji dobrovoqci i Topola sa svojom
grupom dobrovoqaca. Sa Topolom su bili i ~ovek zvani A`daja i \or|e
[o{i}, zvani î~a. Stigla je grupa iz Stare ili Nove Pazove, koju su po-
slali Dragoslav Bokan i Vinko Pandurovi}, a wegova jedinica nam se ka-
snije, kad smo stigli na to podru~je, pridruìla. Pandurovi} je bio koman-
dant MUP-a RS-a iz Sokoca, koji je sada jedan od optuènih MKSJ-a. Boka-
nova grupa zvala se “Beli orlovi” i wen vo|a je bio Goran Stojkovi} iz
predgra|a Beograda. Stojkovi} mi je rekao da im je Bokan obe}ao da }e im
dati od{tetu i da }e svaki dobrovoqac dobiti “folksvagen golf II” iz
Sarajeva ako uspe{no izvedu zadatak – osloba|awe teritorije Srpskih
697
Kuka/Srpske Kuke. Bokan se pojavio pred kraj akcije, nosio je crnu unifor-
mu i izgledao kao oficir Gestapoa. Bokan nije odrào svoje obe}awe, pa su
“Beli orlovi” hteli da ga ubiju i on je pobegao u Beograd. U Beogradu su
dvaput poku{ali da ga ubiju. Na podru~ju Srpskih Kuka/Srpske Kuke tri
ili ~etiri sela dràli su redovna muslimanska vojska i naoruàni musli-
manski civili. Me|u muslimanima bilo je i starijih, èna i dece koji ni-
su bili naoruàni. Zadatke je delio glavni komandant Pandurovi}, a zame-
nici su mu bili Slavko Aleksi} i Branislav Gavrilovi}, zvani Brne. Pr-
vo je na sela otvorena artiqerijska vatra, nakon ~ega smo po~eli opkoqa-
vati podru~je. Moji dobrovoqci, “Beli orlovi” i Topolina grupa imali su
zadatak da u|u u sela. Bili smo navikli da obavqamo najriskantnije akci-
je. Civili, uglavnom stariji mu{karci i ène, po~eli su da beè, ali jedi-
nica Vinka Pandurovi}a ih je u tome spre~ila. Mogu}e je da su ti civili
pre toga u~estvovali u bici, jer su neki od wih vi|eni odeveni u me{avinu
uniforme i obi~ne ode}e. îwenica je da nisu bili naoruàni. Kasnije je
stiglo nekoliko kamiona VRS-a. Pandurovi} i wegovi qudi rekli su civi-
lima da ne brinu i da }e ih odvesti na neko bezbedno mesto. Kasnije su re-
kli da civile odvode u Trnopoqe. Niko od nas nije znao {ta je to Trnopo-
qe i {ta se tamo nalazi. Kasnije sam doznao da se tamo nalazio zato~eni~-
ki logor. Tamo su odvezli dva kamiona puna civila, {to sam li~no video.
Tre}u grupu civila smestili su u tre}i kamion i odvezli u nepoznatom
pravcu i ne znam {ta se s wima dogodilo. Po ulasku, u selu Srpske Ku-
ke/Srpska Kuka zatekli smo muslimanske snage, tako da smo se s wima suko-
bili i bilo je postradalih na obe strane. Rawenika je bilo u mojoj grupi i
u grupi Stojkovi}a. Topolina grupa u{la je iz drugog pravca. Po ulasku, u
selu smo nai{li na ~oveka kako visi s drveta obe{en za noge. Bio je mrtav
i bila mu je oguqena koà kao opomena drugim Srbima da ne prilaze tom
podru~ju. Kasnije smo doznali da je taj ~ovek bio Srbin i da je bio predsed-
nik sela Srpske Kuke/Srpska Kuka, kojim su ranije upravqale srpske vla-
sti. Velik broj muslimanskih boraca uspeo je da se povu~e i pobegne iz Srp-
skih Kuka/Srpske Kuke. Iz sela nisu uspeli da pobegnu svi civili. Lokal-
ni Srbi koji su preìveli ispri~ali su Topolinoj grupi da su u to vreme
selo preuzeli muslimani, da je jedan muslimanski civil, hoya (muslimanski
sve{tenik) silovao mlade Srpkiwe, nevine devojke od 12 do 16 godina. De-
set do petnaest muslimanskih civila zajedno s hoyom jo{ uvek su se nalazi-
li u Srpskim Kukama/Srpskoj Kuki. Neko je oti{ao Pandurovi}u da ga pi-
ta {ta da rade sa tim civilima i on je odgovorio: “Radite {ta ho}ete, va-
{i su”. Me{tani sela rekli su da im treba uraditi isto {to se radilo i
srpskim `rtvama, krv za krv. Aleksi}, Topola, Brne i ostali rekli su sta-
novnicima sela da idu. Topolina grupa, Aleksi} i Brne izveli su civile iz
podruma jedne ku}e, odveli ih na neko drugo mesto i streqali ih. Nalazio
sam se blizu wih i posmatrao streqawe sa udaqenosti od oko 100 metara.
Moja grupa, Goran Stojkovi} i ja protivili smo se streqawu, jer su civili
mogli da se zamene. Aleksi} i Brne su rekli da smo postali “premekani”.
Hoyu nisu streqali zajedno s grupom civila, pritvorili su ga tamo gde smo
se mi nalazili. Molio je Aleksi}a, Brneta, Topolu i druge da ga po{tede,
698
govore}i im da }e da im da novac ili wegove tri prekrasne k}eri. Po~eli
su da ga zavitlavaju i pitali ga kako }e da im po{aqe novac ili ostalo.
Aleksi} i ostali prona{li su neku zar|alu bu{ilicu i kiselinu iz aku-
mulatora traktora. Moja grupa i grupa Gorana Stojkovi}a spremila se da se
bori s Aleksi}em i ostalima, jer smo smatrali da bi bilo boqe da hoyu raz-
menimo. Odustali smo od borbe, smatraju}i da nema potrebe da se borimo za
muslimana. Hoya je nastavio da moli, ali zavezali su ga za stolicu. Opirao
se, a ~etvoro qudi da je dràlo. Topola je uzeo bu{ilicu i po~eo da mu bu-
{i kolena, pa su zatim drugi uzeli bu{ilicu i uradili isto. Rane su poli-
li kiselinom. Hoya se nekoliko puta onesvestio, a oni su poku{avali da ga
odrè pri svesti. Polili su ga vodom. Naterali su ga da peva ~etni~ke pe-
sme. Ubrzo nakon toga, ustrelili su ga, {to nisam video, ali bio sam u bli-
zini, oko 20 do 30 metara daqe, i ~uo pucaw. Po rawenike su do{la kola
hitne pomo}i i nekoliko minuta kasnije po tela streqanih muslimana i
hoyino telo stigao je civilni kamion. Osloba|awe Srpskih Kuka-Srpske
Kuke i incident koji sam opisao dogodili su se krajem decembra 1993. godi-
ne. Iste ve~eri, kada smo oslobodili Srpske Kuke/Srpsku Kuku, jedinice
su se razdvojile i nekoliko dana kasnije vratio sam se u Beograd sa svojom
grupom, gde se vratila i Topolina grupa, ali nisu stigli s nama. Aleksi} i
Brne vratili su se u Sarajevo. Otada Topola i ja vi{e nismo bili u dobrim
odnosima. Aleksi} je nosio {ubaru (~etni~ku kapu) sa ogromnom kokardom
i maskirnim prslukom ispod kojeg je nosio neku vrstu yempera. Uvek je no-
sio poluautomatsku pu{ku i kamu. Imao je plavu bradu, svetlosme|e o~i,
bio je sredwe gra|e, visok 180 cm i u to vreme imao je tridesetak godina.
Branislav Gavrilovi}, zvani Brne, bio je otprilike moje visine, rekao bih
185 cm, bio je ne{to ja~i od mene i delovao je zapu{teno. O~i su mu izgle-
dale kao da je stalno drogiran i video sam da je narkoman. Bio je u poznim
dvadesetim godinama, nosio je maskirnu uniformu i {ajka~u i bio naoru-
àn automatskom pu{kom, revolverom i noèm. Nisam i{ao u Bosanski
[amac, ali pretpostavqam da su dobrovoqci SRS-a i{li tamo, jer nije bi-
lo mesta u koje dobrovoqci nisu i{li”.
Gaji} je svemu tome dodao jo{ mnogo detaqa, kombinuju}i istinite i
potpuno izmi{qene ~iwenice: “Znam da je na podru~ju Bratunca izvr{en
masakr. To se dogodilo nakon doga|aja u Zvorniku i Skelanima 1992. godi-
ne. Muslimansko stanovni{tvo je proterano i vojnici JNA i dobrovoqci
SRS-a pobili su vojno sposobne mu{karce od 18 do 60 godina. VRS jo{ ni-
je bila osnovana, pa je za tu akciju angaòvana JNA. Nisam i{ao u Bratu-
nac i tu informaciju sam dobio od Topole, koji je bio tamo s ~etni~kim do-
brovoqcima. Ratni {tab SRS-a je znao za to jer se se}am da je Topola do{ao
u Ratni {tab i o tome razgovarao s Qubi{om Petkovi}em, koji je onda o to-
me obavestio [e{eqa. U periodu od 1990. do 1993. godine, kada je po~iwen
najve}i broj zlo~ina, politi~ko i vojno rukovodstvo SRS-a obave{tavano
je o svemu od trenutka kad su dobrovoqci poslani na teren do wihovog po-
vratka. Topolu i wegovu grupu, deset do petnaest qudi, SRS je poslao na
podru~je Bratunca. Ne znam da li je [e{eq ikada posetio Bratunac. Na-
kon doga|aja u Vi{egradu, mislim da je to bilo 1992. godine, ratni plen od
699
500 kilograma srebra trebao je da se raspodeli me|u ~lanovima SRS-a, {to
je trebalo da bude stroga tajna. ûo sam da je izme|u [e{eqa, Petkovi}a i
dobrovoqaca koji su doneli ratni plen izbio sukob. Ne znam {ta je bio re-
zultat toga, ni ko je uzeo ratni plen, ali na kraju je Qubi{a Petkovi} iz-
ba~en iz stranke. Dobrovoqci koji su doneli ratni plen bili su quti i na
[e{eqa i na Petkovi}a. Ta epizoda odraàva prirodu [e{eqevih aktiv-
nosti u stranci. Za ratni plen sam doznao dva ili tri dana nakon {to je u
SRS-u do{lo do sukoba. Ratni plen stigao je iz Vi{egrada – muslimani su
èleli da spasu svoje ìvote nude}i dobrovoqcima dragocenosti i tako je
taj ratni plen sakupqen. U Bijeqini su muslimani poku{ali da se spasu na
isti na~in, nude}i arkanovcima dragocenosti. Tako|e mi je poznato da su u
jednom trenutku dobrovoqci u stranku doneli sef sa dragocenostima. Me-
|utim, nisam to video. Samo sam ~uo za to. Jedino {to znam jeste da je to jedan
od razloga gorepomenutog sukoba. Se}am se da je jedan od dobrovoqaca koji
su se vratili sa fronta iz op{tina u kojima su bili razme{teni dobrovoq-
ci Qubi{i Petkovi}u poklonio pi{toq. Arkan je imao privilegiju i bi-
lo mu je dopu{teno da uz blagoslov Dràvne bezbednosti Republike Srbi-
je u Erdutu otvori kamp za obuku. Imali su najboqe oru`je i najboqe uni-
forme, pro{li odli~nu obuku i wihov zvani~ni naziv bio je Srpska dobr-
ovoqa~ka garda, ali nezvani~no su bili pod DB-om Srbije. Znam da su 1991.
godine zbog Jovice Stani{i}a Franko Simatovi} zvani Frenki i Mihaq
Kertes posetili Erdut. To im je rekao kapetan Pejovi}, jedan od komanda-
nata Srpske dobrovoqa~ke garde. Pejovi} mi je tako|e rekao da su Arkano-
ve jedinice bile direktno podre|ene DB-u i u vezi s tim Pejovi} mi je sa-
vetovao da pristupim Srpskoj dobrovoqa~koj gardi, {to ja nisam uradio.
Arkanove formacije nikome nisu morale da odgovaraju, nikada nisu bile
podre|ene niti jednoj vojsci niti policiji RS-a, bile su potpuno nezavi-
sne. Slobodan Maksimovi}, zvani Brzi, bio je i verovatno je jo{ uvek pri-
padnik SRS-a i S^P-a. Poznajem ga zato {to je ìveo u zgradi u kojoj ì-
vi majka Milana Dobrilovi}a. Godine 1992. i 1993. Maksimovi} je ~esto
bio u kancelariji stranke u Beogradu i pri~ao pri~e o zatvoreni~kom lo-
goru na podru~ju Vi{egrada ili Fo~e, gde je bio straàr. Maksimovi} je
pri~ao o muslimankama koje su u pritvoru sistematski silovane. Hvalio se
da je s drugim pripadnicima dobrovoqa~kih jedinica SRS-a i on u~estvo-
vao u silovawima. Me|u imenima koje je pomenuo bili su Vojkan Simi} i
Slavko Mi{i} sa Umke. Qubi{a Petkovi} i Vojislav [e{eq znali su za
zlo~ine po~iwene u zatvoreni~kom logoru jer se Maksimovi} hvalio s tim
preda mnom i pred drugim ~lanovima stranke. U prostorijama stranke na-
lazilo se 20 do 30 qudi kad je Maksimovi} pri~ao o logoru u Vi{egradu ili
Fo~i. Nikada nisam ~uo da je iko od wih, mislim na [e{eqa ili Petkovi-
}a, nekoga kritikovao ili optuìo za zlo~ine koje su na frontu po~inili
~etni~ki dobrovoqci, izme|u ostalog i za masakr na dobru Ov~ara. Za to
izvanredno pona{awe na frontu SRS je Maksimovi}u dao stan u Beogradu.
Nisu mi poznati detaqi o tome da li je to bio iznajmqen stan ili je bio
registrovan na wegovo ime, kao wegovo vlasni{tvo. Ne raspolaèm da-
qim detaqima o zlo~inima po~iwenim u logoru u Vi{egradu ili Fo~i.
700
Za zato~eni~ki logor na podru~ju Sombora ~uo sam u stranci, ali mnogo ka-
snije, otprilike 1994. godine, kad smo se nalazili u Preradovi}evoj ulici
i kad se S^P otcepio od [e{eqa. ûo sam to od qudi koji su jo{ uvek bi-
li deo SRS-a, ali su bili lojalni ~etnicima i pose}ivali na{u kancela-
riju. Prema informacijama koje sam dobio, komandant logora bio je Jovo
Ostoji}, a uz Ostoji}a, u komandi logora bili su vukovarska TO ili vuko-
varski radikali. Prema informacijama koje sam dobio, u logoru su dràli
hrvatske civilne zato~enike koje su fizi~ki zlostavqali i mu~ili. Nije
mi poznato da li je tamo bilo i ubistava. Kao {to sam izjavio u svojoj rani-
joj izjavi, vukovarski TO sa~iwavali su uglavnom dobrovoqci SRS-a.
Ostoji}a sam nekoliko puta video u prostorijama SRS-a kad sam do{ao da
razgovaram sa [e{eqom i Petkovi}em. Moje informacije su pouzdane i
sto posto sam siguran da se logor nalazio u Somboru i da su zato~enike zlo-
stavqali. Postoje dokazi o tome, ali u ovoj fazi ne èlim da pomiwem ime-
na osoba koje bi mogle to da potvrde, re}i }u vam ih kada za to do|e vreme.
[e{eq, srpska vojska, policija i DB znali su za logor u Somboru. Gledao
sam na televiziji reportaù na kojoj su prikazali zlostavqawe zato~eni-
ka u somborskom logoru i izjave koje su novinarima dale `rtve. Ne se}am
se koja televizija je prikazala tu reportaù. Javna verzija pri~e bila je da
su ratni zarobqenici odvo|eni u zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde se na-
lazio zatvor za strance. Upravnik u Sremskoj Mitrovici bio je Trifun
Ivkovi}, kojeg smatram psihopatom. ûo sam da su zatvorenike podvrgava-
li specijalnom tretmanu, Ivkovi} je imao svoju metodu zlostavqawa qudi.
Rekli su mi da je pretio zato~enicima koji bi dobili kratkoro~ne dozvo-
le za napu{tawe zatvora da }e, ukoliko se ne vrate, po wih poslati svoje
qude da ih traè. ûo sam da je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici bilo pasa
koji bi zatvorenike koji bi poku{ali da beè rastrgali na komade, a stra-
àri ne bi ni poku{ali da ih u tome spre~e. Znam za to, jer su mi to ispri-
~ali zatvorenici koje su iz Sremske Mitrovice prebacili u zatvor Zabe-
la, gde sam proveo tri godine. Nemam podataka o tome da li su dobrovoqci
SRS-a neovla{}eno dolazili u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Obi~no smo
dolazili do fronta civilnim autobusima, a ponekad i autobusima srpskog
MUP-a. Prevoz je organizovao SRS. Prilikom odlaska u Vukovar vozili
smo se iz Beograda do Bubaw Potoka, gde smo od JNA preuzeli uniforme i
oru`je. Zatim smo produìli prema Vukovaru. Druge grupe dobrovoqaca
SRS-a sa podru~ja Srema i Ba~ke dolazile su iz [ida i Negoslavaca, gde su
se nalazili regrutni centri. Prevoz dobrovoqaca SRS-a u [idu je organi-
zovao Milenko Petri}, predsednik lokalnog odbora SRS-a za Srem. ûo
sam tako|e da je i Golub bio ~lan SRS-a u Sremu. Ne znam da li su dobro-
voqci dobijali oru`je i uniforme u [idu ili direktno po dolasku u Vu-
kovar. Prevoz na front u Bosnu organizovao se na razne na~ine. SRS je
imao popis lokacija na koje je trebalo slati dobrovoqce. Predsednici lo-
kalnih op{tina i kriznog {taba traìli su da se dobrovoqci {aqu na od-
re|ena podru~ja. Politi~ko vodstvo RS-a, naro~ito Biqana Plav{i}, zah-
tevalo bi od dobrovoqaca SRS-a, “Belih orlova” i specijalnih jedinica
DB-a Srbije, kao {to su npr. Crvene beretke, da u~estvuju u operacijama.
701
Zahtev bi se prenosio preko DB-a i dobrovoqci bi se u saradwi sa Qubi-
{om Petkovi}em slali u centre za obuku u hotelu “Tara” na planini Tara,
gde su se sme{tale specijalne jedinice. Civili nisu imali pristup kampu
za obuku. To nije bila uobi~ajena procedura jer dobrovoqce SRS-a nisu
uvek slali pod komandom Crvenih beretki. Dogovore sa DB-om uvek je skla-
pao Qubi{a Petkovi}. U to vreme komandant Crvenih beretki bio je
Franko Simatovi}, zvani Frenki. Milorad Lukovi} Ulemek, zvani Legija,
pristupio je Crvenim beretkama kasnije i tako|e je bio na frontu u Bosni.
Prvo je pristupio Arkanovim gardistima, a zatim Crvenim beretkama. Le-
gija je do{ao iz francuske Legije stranaca. Poznato mi je kako je funkci-
onisao sistem jer imam ro|aka koji je bio visoki oficir DB-a u Republi-
ci Srpskoj, na Kosovu. Ro|ak mi je detaqno objasnio da dobrovoqce SRS-a
{aqu na front preko DB-a i ukazao na veze izme|u SRS-a i DB-a. Rekao
mi je da [e{eq i Slobodan Milo{evi} odli~no sara|uju i da je wihov su-
kob samo farsa. Ro|ak mi je tako|e savetovao da ne idem na front i rekao
mi da kao garanciju svoje bezbednosti uzmem iz prostorija SRS-a neke kom-
promituju}e dokumente. Rekao mi je tako|e da je Slobodan Jovi}, biv{i
predsednik beogradskog odbora SRS-a, saradnik DB-a. Wegovu suprugu Pa-
sku Jovi} ubili su navodno ~lanovi SRS-a u wenoj kwiàri. Slobodan Jo-
vi} direktno je optuìo [e{eqa za ubistvo svoje supruge. Sprovedena je
istraga, ali predmet je na kraju zatvoren. Ne se}am se kog datuma je ubijena
Paska Jovi}. Slobodan Jovi} poginuo je pre par godina u saobra}ajnoj ne-
sre}i. Ne èlim da pomiwem ime svog ro|aka jer ne znam kako bi reagovao.
Ostale dobrovoqce SRS-a obi~no su slali na front na podru~je RS u Bo-
sni civilnim autobusima. Pod teritorijom RS mislim na Srpsko Saraje-
vo, Bawa Luku, Prijedor i Sokolac. Nakon {to smo pre{li granicu izme-
|u Srbije i RS, preuzela nas je VRS ili Krizni {tab bez ikakve grani~ne
kontrole. Nakon prelaska granice ve} bismo nosili uniforme i bili nao-
ruàni. Ponekad bismo oru`je dobijali direktno na liniji fronta, ali
odluka o tome donosila se ovisno o lokaciji. Obi~no bismo dobijali oru`-
je od VRS-a. Oru`je koje smo dobijali po dolasku na front nismo morali
vra}ati, ve} bismo ga zadràli. Jednom me je u Staroj Pazovi zaustavila po-
licija, a ja sam imao punu vre}u oru`ja, eksploziva i prigu{iva~a. Se}am
se da mi tada ni{ta nisu uradili. Dozvola za no{ewe oru`ja u RS-u mogla
se koristiti i u Srbiji, pa je tako veliki broj dobrovoqaca imao {korpi-
one i druge vrste automatskog oru`ja. Platu u Bosni ispla}ivali su nam na
razne na~ine: ako je dobrovoqac bio zaposlen u nekom preduze}u, dobijao bi
platu na osnovu potvrde koju bi mu izdala VRS i na osnovu vojne kwiìce.
U tom slu~aju dobrovoqac bi dobijao platu od poslodavca. Ako dobrovoqac
nije bio zaposlen, dobijao bi platu od srpske vojske JNA/VJ nakon {to bi
se podnela potvrda SRS-a. Dobrovoqci su imali i druge povlastice, npr.
besplatnu struju, besplatni odmor, praznike u Igalu, u Crnoj Gori. Povla-
stice bi se dobijale nakon {to bi se predo~ila ta ista potvrda SRS-a. Ja
sam li~no za kampawu u Bosni dobijao pet meseci platu od “Savremene admi-
nistracije”.”
702
Da bi se {to boqe kvalifikovao za dragocenog omnibus-svedoka, Gaji}
je lagao i o doga|ajima u Hrtkovcima: “Bio sam u kancelariji SRS-a u
Ohridskoj ulici kad su Ostoja Sibin~i} i Rade âkmak do{li da posete
Vojislava [e{eqa. Bilo je to u prole}e 1992. godine, ali ne mogu da kaèm
kojeg ta~no datuma su do{li u stranku. Sibin~i} i âkmak razgovarali su
sa [e{eqem i ~uo sam kako su na odlasku rekli da su dobili “zeleno sve-
tlo”, {to zna~i da im je [e{eq izdao nare|ewe da proteraju Hrvate iz
Hrtkovaca. Bilo je tu jo{ qudi koji su bili prisutni kad su Sibin~i} i
âkmak rekli da im je [e{eq dao “zeleno svetlo”, me|u ostalima i Zoran
Draìlovi}, zvani î~a, a mo`da i Qubi{a Petkovi}. Niko od tih qudi
ne}e nikada da potvrdi ovo {to sam rekao o “zelenom svetlu”, jer ne èle
da svedo~e protiv [e{eqa. U stvari, prognani su starci, ène i deca, da-
kle qudi koji nisu bili vojno sposobni. Kasnije su Sibin~i}a i âkmaka
~ak i uhapsili zbog nacionalne mr`we, ali bilo je to hap{ewe samo radi
javnosti i wima u stvari ni{ta nisu uradili. Koliko mi je poznato, i
Sibin~i} i âkmak bili su ~lanovi SRS-a. Bilo je o~igledno da je posto-
jao plan da se iz Hrtkovaca proteraju Hrvati, ali ni{ta nisam video napi-
smeno u SRS-u. Svi, po~ev{i od najniìh “kancelarijskih pacova”, koji su
radili u op{tini, pa do predsednika op{tine, a koji su bili pripadnici
SRS-a, bili su direktno podre|eni [e{equ. U SRS-u je postojala diktatu-
ra i diktator je bio [e{eq. Ni{ta nije moglo da se uradi bez [e{eqevog
odobrewa i znawa. [e{eq je imenovao i smewivao te predsednike strana~-
kog odbora. Niko nije mogao da se imenuje bez wegovog odobrewa. ^lanovi
lokalnog odbora SRS-a u Hrtkovcima direktno su u~estvovali u antihr-
vatskoj kampawi. Policija nije intervenisala da za{titi hrvatsko stanov-
ni{tvo. U Hrtkovcima je svakako sprovedeno etni~ko ~i{}ewe mawih raz-
mera i sve su to uradili lokalni radikali. Nikada nisam i{ao u Hrtkov-
ce, znam da je [e{eq tamo 1992. odrào govor, ali ne znam ko je i{ao tamo
s wim, niti {ta je [e{eq rekao u tom govoru. [e{eq je druga~ije govorio,
ali pretpostavqam da je privatno govorio o{tro. Nikada nisam sa [e{e-
qom razgovarao licem u lice i nikada nisam u~estvovao u slu`benim sa-
stancima Ratnog {taba SRS-a. Znam da je [e{eq u~estvovao u radu sasta-
naka Ratnog {taba i znam da bez wega ni{ta nije moglo da se uradi. [e{eq
je bio vo|a, pokreta~ i organizator stranke i imao je svoju li~nu vojsku”.
Svoj boravak u zatvoru Gaji} ovako opisuje: “Dana 19. aprila 1996. godi-
ne uhapsili su me u Beogradu dok sam bio kod ku}e. Ne{to kasnije istoga da-
na uhapsili su i Milana Dobrilovi}a. Mene su uhapsili ujutro, a Milana
uve~e. Do{le su specijalna antiteroristi~ka i specijalna interventna je-
dinica jer su mislili da }u da odgovorim oru`jem. Se}am se da su me grubo
uhapsili. Nisu mi objasnili za{to me hapse i tek petnaest sati kasnije su
mi rekli da me hapse zbog podmetawa eksploziva u dvori{te yamije u Beo-
gradu. Pokazali su mi nalog za hap{ewe tek dva dana nakon hap{ewa i pre-
da mnom ga otkucali. êtvrtoga dana dopustili su mi da nazovem advokata i
svoju porodicu. Prva ~etiri dana psihi~ki su me zlostavqali, smestili su
me u }eliju sa improvizovanim VC-om i sa mnom unutra smestili nekakav
olo{, narkomane i silovateqe. Nisu mi davali hranu, ve} samo povremeno
703
vodu. Prva dva dana oficiri iz Krajine, Goran Stupar i Bjela{, ime nepo-
znato, poku{avali su da me nateraju da kaèm da je u tom doga|aju u~estvo-
vao [e{eq, ali tre}ega dana do{ao je neki vi{i oficir i rekao da nika-
ko ne smemo da kaèmo da je u tom doga|aju u~estvovao [e{eq. Mora da je
neko intervenisao iz SRS-a ili iz politi~kih krugova kako bi se spre~i-
lo {irewe glasina o [e{eqevoj ume{anosti. Bilo je jasno da je postojala
veza sa SRS-om jer je, kao {to sam ranije rekao, policija obezbedila li~ne
dosijee ~etni~kih dobrovoqaca. Na kraju je, 28. juna 1996. godine, Milanu
Dobrilovi}u i meni po~elo su|ewe i osu|eni smo na tri godine zatvora.
Mediji su nas osudili jer su èleli da mi posluìmo kao primer. Mediji
su mnogo negativnije reagovali na taj incident nego na neka mnogo ozbiq-
nija doga|awa. Su|ewe je obavqeno iza zatvorenih vrata i se}am se da je su-
dija Dragoqub \or|evi} bio pravi~an. Tokom su|ewa imam Jusufspahi}
postavqao je neke o{tre zahteve i sudija ga je izbacio iz sudnice. Nakon
{to nam je odre|ena kazna, prebacili su me u zatvor Zabela u Poàrevcu, gde
sam proveo tri godine. Oslobodili su me 26. novembra 1999. godine. Mila-
na Dobrilovi}a poslali su na sluèwe kazne u Sremsku Mitrovicu, a za-
tim u Padinsku Skelu, odakle je pobegao i zavr{io u Zabeli. Tokom mog za-
to~eni{tva po~etkom aprila 1999. godine, deset, petnaest dana nakon {to
je NATO zapo~eo kampawu bombardovawa, osu|eni koji su izdràvali ka-
znu u Zabeli preba~eni su u zatvor Dubrava u Istoku, u pokrajini Kosovo.
U zatvor Dubrava preba~eni su ne samo qudi iz zatvora Zabela, ve} i oni
zatvoreni u Sremskoj Mitrovici i Ni{u. Slu`beni razlog zbog kojeg su za-
tvorenike slali u Dubravu jest da su zatvorenici uglavnom bili kosovski
Albanci, pa su èleli da Srbe {aqu da obavqaju du`nosti poput kuvawa i
odràvawa zatvorskih objekata kako bi se izbegla eventualna sabotaà od
strane kosovskih Albanaca. Ja sam se dobrovoqno javio, ali nisu mi dopu-
stili da idem. Mislim da je ministar pravde Republike Srbije u to vreme
bio Dragoqub Jankovi}. Upravnik zatvora u Zabeli bio je Stipe Maru{i}.
Svi upravnici zatvora i sam ministar pravde bili su ~lanovi SPS-a, vo-
de}e stranke u zemqi. Poverovao bih u pri~u da su èleli da izbegnu sabo-
taù u Dubravi da nije bilo jedne ~iwenice. U zatvoru Zabela pojavila se
jedna osoba, bio je to ~ovek po imenu Sini{a Petri}, zvani Zenica, ina~e
jedan od arkanovaca. Petri} je bio osu|en za vi{estruko ubistvo i izdrà-
vao je kaznu u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Odjednom su ga premestili u
Zabelu sa drugim zatvorenicima koji su stigli iz zatvora u Ni{u. Petri}
je bio ~lan zlo~ina~ke grupe “Magda”, koja je devedesetih godina ubila u
Vojvodini velik broj qudi. Bio je me|u onima koje su premestili u zatvor
Dubrava, {to je bilo malo ~udno, tako da sam to komentarisao s drugim za-
tvorenicima u Zabeli. Slobodan Glumac i Li{~i}, ime nepoznato, tako|e
su preba~eni iz Zabele u Dubravu. Znam da je oko 20 zatvorenika iz Dubra-
ve preba~eno u Zabelu, ali ~uo sam da je oko stotinu zatvorenika preba~e-
no u Dubravu iz drugih zatvora. Nije mi poznat ta~an datum kad su zatvor u
Dubravi pogodile bombe NATO-a, ali znam da je poginuo zamenik upravni-
ka zatvora u Dubravi, Albanac s Kosova. Jedne no}i osu|eni kosovski Al-
banci, koji su preìveli, odvedeni su u Zabelu autobusom. Jova, prezime
704
nepoznato, zvani Zmija, zatvorski straàr u Zabeli koji mi je odobrio ak-
ciju podmetawa eksploziva u beogradskoj yamiji, rekao mi je da su osu|ene
kosovske Albance u Zabelu uveli no}u, kroz bo~ni ulaz, te da su ih straà-
ri èstoko pretukli, a jedan je zatvorenik ~ak i umro. Jova je bio ~astan ~o-
vek i to mi je ispri~ao u poverewu. Ono {to me je iznenadilo bilo je to da
su se osu|eni Srbi i straàri iz zatvora Dubrava vratili u Zabelu sa auto-
matskim pu{kama, a imali su ih i Petri} i Aca Jovanovi}, straàr iz za-
tvora Dubrava. Imalo je smisla da straàri imaju oru`je, ali bilo je veo-
ma neobi~no da ga imaju i osu|enici. Po dolasku u Zabelu oduzeli su im
oru`je. Znam da su imali oru`je jer sam to video. Obavqao sam administra-
tivne poslove u zatvorskoj upravi i kao zatvorenik imao odre|enu slobodu
i mogao da vidim odre|ene stvari. Bez obzira {to sam radio u zatvorskoj
upravi, nisu me oslobodili gra|evinskih radova, pa sam s ostalim zatvore-
nicima radio u “Bambilendu” i u diskoteci “Madona”, ~iji je vlasnik bio
Marko Milo{evi}, sin Slobodana Milo{evi}a. Se}am se da su nas terali
da radimo i no}u, a i tokom vazdu{nih napada NATO-a. Marko Milo{evi}
bi se s vremena na vreme pojavio, s oru`jem i u crnoj uniformi. Kada su se
osu|enici i straàri vratili iz Dubrave u Zabelu, Sini{a Petri} mi je
rekao da su im po dolasku u Dubravu dali oru`je i da su oni zajedno s ~lano-
vima JSP-a ubili sve [iptare (Albance) koji bi poku{ali da pobegnu iz
zatvora. Petri} mi je rekao da su [iptari poku{ali da pobegnu kad su po-
godili zatvor, pa su ih zato pobili. Petri} je tako|e pomenuo da je u zatvo-
ru Dubrava video Milorada Lukovi}a-Ulemeka, zvanog Legija, dok je zajed-
no s JSO u~estvovao u streqawu {iptarskih zatvorenika. Petri} mi nije
rekao ko im je dao oru`je. Iako je bio osu|enik i zatvoren, imenovali su ga
za voza~a Ace Jovanovi}a. Siguran sam da je Dragoqub Jankovi} bio direkt-
ni po~inilac doga|awa u zatvoru Dubrava i da mora da su mu promenu sta-
tusa osu|enika odobrili vi{i organi vlasti. Otprilike mesec dana nakon
{to su zatvorenici preba~eni u Zabelu, izme|u glavnog ulaza i ulaza za
obezbe|ewe bio je parkiran izvestan broj autobusa. Jedan od straàra mi je
rekao da se priprema prebacivawe zatvorenika kosovskih Albanaca u dru-
ge zatvore. Bila je to slu`bena verzija, ali prava pri~a jeste da je deo za-
tvorenika kosovskih Albanaca ubijen na jednom mestu u Batajnici i na dru-
gim mestima, {to je vezano za slu~aj sa hladwa~om u reci Dunav. Ne se}am
se imena zatvorskog straàra koji mi je to ispri~ao”.
Na kraju izjave ha{ki istraìteqi su opet Gaji}a naveli da mene oba-
spe laìma: “@elim da dodam da Vojislava [e{eqa optuùjem zato {to je
osnovav{i S^P zloupotrebio svetu tradiciju, hrabrost i smelost qudi
koji su tokom turske okupacije Srbije, prvo kao gerilci, a posle kao ~etni-
ci, dali neprocewiv doprinos osloba|awu Srbije od turskog ugwetavawa,
i kasnije, u periodu od 1941. do 1945. godine u borbi protiv fa{izma i ge-
nocida koji su po~inili usta{e i komunisti. Uz pomo} saveznika dali su
svoje ìvote za Srbiju i spasili ìvote velikom broju oborenih pilota i
drugih qudi. Vo|eni tom tradicijom, a i zbog ogromne medijske propagande,
veliki broj qudi pristupio je na po~etku rata u biv{oj SFRJ S^P-u da
brane Srpstvo. Na àlost, tokom svih tih doga|awa, odre|eni pojedinci i
705
grupe iz S^P-a, a kasnije i SRS-a, po~inili su uz blagoslov [e{eqa, Pet-
kovi}a i drugih strana~kih zvani~nika, te{ke ratne zlo~ine. Tako|e je po-
znato da je [e{eq bio tvrdokorni komunista i da se kasnije preobukao u
nacionalistu, ali wegova saradwa s neokomunistima, Milo{evi}em, Mi-
rom Markovi} i zvani~nicima tada{weg DB-a – Jovicom Stani{i}em,
Frenkijem Simatovi}em i uskim krugom visokih oficira JNA, otkrivala
je wegovu pravu prirodu. Potvrda te izjave su dokumenta koja mogu da budu
na raspolagawu samo najvi{im dràvnim telima, politi~kim i bezbedno-
snim organima, a ja sam ih uzeo iz prostorija stranke. Tako se stvaralo pra-
vo kriminalisti~ko dru{tvo, ne sa ciqem da se odbrani srpski narod, ve}
da se izazove veliko krvoproli}e me|u Srbima, Hrvatima i muslimanima,
te obezbedi politi~ka i finansijska mo} [e{eqa i pojedinaca iz stranke
tako {to se koriste tela poginulih, pale i uni{tavaju teritorije, uz bez-
broj raseqenih lica, patwe i tragedije pojedinaca i zajednica. Tim delima
naneo je ogromnu {tetu ne samo nesrbima, ve} direktno srpskom narodu, jer
na svim mestima gde je [e{eq “branio Srpstvo” vi{e nema Srba. Takozva-
ne “paravojne formacije” nikada nisu predstavqale ono {to se èlelo da
one budu, one su se sistematski okupqale, naoruàvale i angaòvale preko
[e{eqa uz svaku vrstu pomo}i koju bi im obezbedili zvani~nici DB-a i
JNA. Veliki broj ~asnih dobrovoqaca izgubio je ìvote ne shvativ{i da
ih [e{eq {aqe u klanice. ôvek od najve}eg poverewa i ~ovek koji je
predstavqao vezu sa DB-om i JNA bio je Qubi{a Petkovi}, amater bez ika-
kvog vojnog ili policijskog znawa sa titulom na~elnika vojnog {taba. We-
gova uloga u svim doga|awima bila je tako|e ogromna jer je on, zajedno sa
[e{eqom, imenovao takozvane glavne komandante i druge qude iz stranke
koji su po~inili najstra{nije zlo~ine. Ima dokaza za ovu izjavu, a ja sam u
tome bilo direktno, bilo indirektno u~estvovao, u Vukovaru (Leva Supo-
derica, Velepromet, Ov~ara), Zvorniku, Skelanima, Bratuncu, Vi{egradu,
Sarajevu, Hrtkovcima, itd. [e{eq je potezao oru`je na srpske studente i
taksiste u samom centru Beograda, otkrivaju}i tako svoj pravi karakter,
~esto je bio nasilan i javno iskazivao mr`wu prema Hrvatima i muslima-
nima u Vukovaru, Hrtkovcima i Bosni. Ovim ne èlim da amnestiram Hr-
vate ili muslimane koji su tako|e po~inili stra{ne zlo~ine nad pripad-
nicima srpskog naroda. Na kraju, ako se od mene bude traìlo da svedo~im,
znam da }e to da izazove bes i mr`wu i proglasi}e me izdajnikom srpskog
naroda, ali istina je istina, bez obzira kako ona bila bolna za sve nas, to
je upozorewe da se takve stvari vi{e nikad ne dogode”.
1057. (poverqivo) Po svemu sude}i, svoju drugu izjavu od 3. i 4. avgusta
2005. godine gaji} je dao na sopstvenu inicijativu: “izme|u 24. maja i 9. ju-
na 2004. godine, kancelariji tuìoca sam predao zvani~nu izjavu u vezi ~i-
wenica koje sam doìveo za vreme oruànog sukoba u biv{oj Jugoslaviji
od 1992. godine, pa nadaqe. Nakon {to sam pro~itao svoj ratni dnevnik, do-
{ao sam ovde danas da dam novu izjavu, u kojoj èlim da dodam ~iwenice ko-
je nisam rekao u prvom razgovoru i da pojasnim neke stvari koje sam tada na-
veo i za koje bih sa vi{e preciznosti hteo dati dodatne informacije. Vo-
jislav [e{eq je osnovao S^P 18. juna 1990. godine. Sr|an Glamo~anin je
706
postao vo|a êtni~kog podmlatka. Prvi potpredsednici S^P su bili Mi-
lorad Vukosavqevi} i Aleksandar Stefanovi}. Vojin Vuleti} je bio gene-
ralni sekretar S^P, doktor \or|e Nikoli} blagajnik, a Zoran Draìlo-
vi} zvani î~a je bio jedan od istaknutijih ~lanova. Veoma kratko vreme u
okviru S^P postojalo je udruèwe koje se zvalo êtni~ke sestre i wihov
predsednik je bila advokat Olivera Jelki}, koja je kasnije izba~ena iz
S^P. S^P je prestao da postoji krajem 1990. godine zbog toga {to nije mo-
gao biti registrovan kao politi~ka partija. Dana 23. februara 1991. godi-
ne, u Kragujevcu je osnovana Srpska radikalna stranka (SRS). Iako S^P
vi{e nije postojao, dobrovoqci koji su kasnije oti{li na rati{te pod
okriqem SRS, tamo su oti{li kao ~etnici. U avgustu 1990. godine, Voji-
slav Ko{tunica i ostali takozvani demokrati, podràvali su Vojislava
[e{eqa i S^P. Vojislav [e{eq je izbacio Oliveru Jelki} iz S^P zbog
slede}eg razloga: dana 4. avgusta 1990. u Malom Zvorniku, u Domu kulture
êlopek, odràvala se promotivna kampawa S^P. Nakon promocije, [e-
{eq i grupa qudi su oti{li u Bawu Koviqa~u da to proslave. Na tom sla-
vqu se nekoliko qudi napilo i proslava se pretvorila u veliku zbrku u ko-
joj je pona{awe nekih ~etnika, kao i samog Vojislava [e{eqa, vrlo uzne-
mirilo Oliveru Jelki}. Olivera je otvoreno kritikovala [e{eqa i po-
sledica toga je bila da ju je on izbacio iz S^P. Dana 2. avgusta 1990. godine
smo skupa sa [e{eqem oti{li u manastir Prohor P~iwski, koji se nala-
zi na granici izme|u Srbije i Makedonije, mislim na makedonskoj terito-
riji. Svi qudi iz S^P koje sam gore naveo prisustvovali su ovom skupu u
manastiru. Tom prilikom je [e{eq poku{ao da ~eki}em razbije spomen-
plo~u koja je stajala na jednom zidu van manastira sa natpisom na makedon-
skom jeziku kog je [e{eq nazvao “paganskim jezikom”. Kasnije, 4. avgusta
1990. godine, u Malom Zvorniku, za vreme promocije S^P, umesto da izne-
se program S^P, [e{eq je iskoristio priliku da napadne Makedonce, mu-
slimane, Albance, Slovence i Hrvate. Bio sam u Malom Zvorniku i se}am
se da je [e{eq rekao da Makedonija ne postoji kao nacija, da je to izmi-
{qena nacija jer su jedini narodi koji postoje u Makedoniji – Srbi i Buga-
ri. Nakon govora u Malom Zvorniku, 4. avgusta 1990. godine, [e{eq je od-
mah napustio grad i ostavio nas da se suo~imo sa protestom lokalnih musli-
mana sa kojima smo se i sukobili. U Malom Zvorniku [e{eq je uvredio mu-
slimane rekav{i da su oni Srbi islamske veroispovesti. Istom prilikom,
[e{eq je uvredio i Hrvate i Slovence, rekav{i da su Hrvati usta{e i ku-
kavice koji se ne mogu boriti protiv Srba. Rekao je da }e Srbi uni{titi
usta{e. To su bili prvi znaci [e{eqevog pona{awa i opho|ewa. On je ~e-
sto drào takve govore mr`we. U avgustu 1990. godine, nakon okupqawa u
Malom Zvorniku, mawa grupa ~lanova S^P osnovala je ogranak nazvan
“Crna ruka” nameravaju}i da izglasaju izbacivawe [e{eqa iz S^P. Na-
kon te odluke, 1. septembra 1990. godine u restoranu “Indeks” u Beogradu
dogodila se velika tu~a. [e{eq je do{ao sa grupom qudi i bejzbol palica-
ma su pretukli dva ~lana “Crne ruke” i izbacili ih iz restorana. Ja sam tu
bio prisutan i u~estvovao sam u premla}ivawu. Tom prilikom je [e{eq
rekao: “Oni koji glasaju protiv mene mogu odmah da kupe vence, jer su na
707
spisku za odstrel”. Ve} u toku 1990. godine bilo je nekih nemira na podru~-
ju Knina i na Kosovu, pa je [e{eq po~eo da organizuje svoje dobrovoqce.
Dana 18. i 19. avgusta 1990. godine, S^P je organizirao prvo registrovawe
dobrovoqaca za Knin i Kosovo. Dobrovoqci nisu bili poslani u Knin i na
Kosovo zato {to vlasti nisu obezbedile autobuse, a policija je zaplenila
spisak sa imenima dobrovoqaca. To je bilo prvo javno registrovawe ~et-
ni~kih dobrovoqaca. U martu mesecu 1991. godine, u Beogradu je osnovano
Ve}e vojvoda kao vrhovna komanda ~etni~kih jedinica. Mom~ilo \uji} je
bio predsednik Ve}a, Vojin Vuleti} je bio generalni sekretar, a Vojislav
[e{eq je sebe proglasio komandantom ~etni~kih operativnih jedinica. U
svojoj prvoj izjavi zaboravio sam spomenuti nekoliko detaqa. Prvo, raspo-
re|en sam u jedinicu koja se zvala “Crnogorac”, ~iji komandant je bio po-
kojni Radovan Stoj~i} zvani Baya. Drugo, ostale jedinice bile su raspore-
|ene u Vukovar. Jedna se zvala “Vasilije Mijovi}” i ta jedinica je bila pod
komandom antiteroristi~kog bataquna srpske policije. Jedinica Mirka
Jovi}a zvana “Du{an Silni”, i “Beli orlovi” pod komandom Dragoslava
Bokana su tako|er bile prisutne u Vukovaru. @elio bih naglasiti da pri-
~a kako su sve ove jedinice trebale biti pod komandom JNA nije to~na, jer
su one djelovale nezavisno i bile odgovorne za odre|ena podru~ja, dok je
JNA samo promatrala, kao u slu~aju “Veleprometa”. Nakon pada Vukovara,
ako se dobro sje}am, 29. novembra 1991. godine [e{eq je dao intervju za ~a-
sopis zvan “Pogledi”. Za vrijeme intervjua [e{eq je izjavio da ne postoji
nikakav dokaz da su ~etni~ke jedinice negdje ikad po~inile nekakav zlo~in.
U stvari, u to vrijeme ve} se pri~alo o zlo~inima koje su po~inili SRS i
~etni~ki dobrovoqci u Vukovaru. Znam da je [e{eq oti{ao u Mali Zvor-
nik tijekom rata u martu 1992. godine. Iako nisam bio tamo, znam {to je
[e{eq rekao. Nakon posjete [e{eqa Malom Zvorniku razgovarao sam sa
drugim qudima u stranci koji su mi rekli da je tom prilikom [e{eq po-
zvao na rat protiv muslimana. [e{eq se obratio lokalnim Srbima rije-
~ima: “Bra}o Srbi, vrijeme je da se borimo protiv muslimana”. ûo sam to
od [e{eqevih tjelohraniteqa Zorana Ranki}a, Miroslava Vukovi}a zva-
nog êle, Petra Pani}a zvanog Pana, i Branislava Maksimovi}a zvanog
Brzi. Maksimovi} je bio straàr u logoru za ène u Zvorniku 1992. godi-
ne, gdje su muslimanke bile silovane. Sje}am se da je vojvoda Branislav Va-
ki} bio ~etni~ki komandant za sve ~etni~ke dobrovoqce u Hercegovini.
Godine 1992. postojala su ~etiri SRS ogranka u Bosni i Hercegovini: po je-
dan za Bosansku Krajinu, Isto~nu Bosnu, Romaniju i Sredwu Bosnu. Centra-
le ova ~etiri SRS ogranka su bile u Bawaluci, a Miladin âvi} je bio za-
duèn za wih. Vladislav Gavrilovi}, kojeg treba razlikovati od Branisla-
va Gavrilovi}a zvanog Brne, bio je glavni za ogranak SRS-a Romanija. Dr
Nikola Popla{en bio je predsjednik SRS-a u Republici Srpskoj u januaru
1992. godine. U septembru 1992. godine, Vojislav [e{eq je oti{ao posjeti-
ti poloàje koje su dràli srpski dobrovoqci i snage VRS-a u Sarajevu i
okolici. [e{eq je posjetio slijede}e poloàje: Grbavica, Zlati{te, Vr-
bawa Most, Vogo{}a, Ilija{, Hayi}i i Iliya. Nisam bio tamo kad je [e-
{eq posjetio poloàje jer sam bio angaìran na drugom podru~ju. Poslije,
708
kad sam sreo neke od dobrovoqaca koji su bili na ovim poloàjima, ~uo sam
da je [e{eq odrào jedan od svojih uobi~ajenih govora gdje je rekao qudi-
ma da se bore protiv “balija” i sli~no. Nemam nikakvih podataka o doga|a-
jima koji su se zbili u Mostaru i Nevesiwu. @elio bih ispraviti ono {to
sam rekao u svojoj prija{woj izjavi u vezi djevojke koja je bila snajperista
pod komandom vojvode Slavka Aleksi}a. Ona se zvala Ana, a ne Milena, i
bila je iz Alipa{inog poqa, iz Sarajeva. U proqe}e 1993. godine, sarajev-
ska pravoslavna crkva u Marindvoru bila je na crti razdvajawa izme|u Sr-
ba i muslimana. Muslimani su kontrolirali slijede}a podru~ja: stari dio
Sarajeva (Stari grad), centar, Vojni~ko poqe, Alipa{ino poqe, Mojmilo,
Ciglane, Ko{evo, Ko{evsko brdo, Bemba{a, Veliki park i {iri centar
Sarajeva. Svi ovi dijelovi Sarajeva bili su pod srpskom (na{om) vatrom.
Tako|er bih htio dodati da se na planini Ozren nalazila paravojna jedini-
ca zvana “Preslica”, koja je bila pod komandom majora Milovana Stanko-
vi}a, koji je bio iz tog kraja. Stankovi} je napustio VRS i formirao para-
vojne jedinice sa dobrovoqcima iz Srbije i lokalnim dobrovoqcima. Go-
dine 1992., dok sam jo{ bio u SRS, uzeo sam neki materijal iz ureda SRS-a.
Materijal kojeg danas predajem istraìtequ Ureda tuìla{tva Paolo Pa-
store Stokiju uzet je iz SRS ureda Vojislava [e{eqa koji se nalazi u
Ohridskoj ulici u Beogradu i iz ureda Ratnog {taba SRS-a koji se nalazi
u istoj ulici. Ve}ina dokumenata je uzeta iz ureda Qubi{e Petkovi}a, ko-
ji je u to vrijeme bio na~elnik Ratnog {taba”.
1058. (poverqivo) Tre}a izjava, koju je aleksandar gaji} dao ha{kim
istraìteqima 14. i 19. juna 2006. godine. Ova izjava u su{tini predstavqa
sintezu prethodne dve, ali su u woj neke stvari izba~ene, pojedine re~eni-
ce promewene, a dosta je novih tvrdwi dodato. Karakteristi~ni delovi do-
datog teksta su slede}i: “Ve} u toku 1990. bilo je nekih nemira na podru~ju
Knina i na Kosovu, pa je [e{eq po~eo da organizira svoje dobrovoqce.
S^P je 18. i 19. avgusta organizirao prvo registrirawe dobrovoqaca za
Knin i Kosovo. Dobrovoqci nisu bili poslani u Knin i na Kosovo zato
{to vlasti nisu obezbedile autobuse, a policija je zaplenila spisak sa ime-
nima dobrovoqaca. To je bilo prvo javno registrirawe ~etni~kih dobrovo-
qaca... U vreme kada sam davao svoju prethodnu izjavu MKTJ, nisam mogao da
se setim imena qudi koji su oti{li u Borovo Selo, kao ni detaqa o samim
doga|ajima. Me|utim, u skorije vreme do{ao sam do dodatnih informacija
o doga|ajima u Borovu Selu i pojedincima koji su u~estvovali u ovim doga-
|ajima. Petnaest dobrovoqaca S^P i 2 pripadnika “Du{an Silni”, jedi-
nice SNO Mirka Jovi}a, bili su sme{teni u Borovu Selu ve} 2. aprila
1992. godine. Konflikt je po~eo 2. maja. Komandant TO u Borovu Selu je bio
doktor Jovi}. Incident u Borovu Selu je po~eo blizu kafane “Slon”. Hr-
vatska policija je bila upu}ena u selo, a dobrovoqci i lokalni me{tani su
ih iz zasede napali i ubili. Tela su ba~ena u ìtno poqe u oblasti pod ime-
nom Savuqa. Znam imena dobrovoqaca S^P-a i jedinice “Du{an Silni”
koji su iz zasede napali hrvatske policajce. Predstavnicima MKTJ dajem
kopiju svojih beleàka sa ovim informacijama. Predstavnici MKTJ su
ozna~ili dokument kao “Aneks I” ove izjave. Ne èlim da otkrijem imena
svojih izvora ovih informacija zbog wihove bezbednosti”.
709
Gaji} kaè da se po dolasku u Vukovar, kao dobrovoqac SRS, sa svojom
grupom prikqu~io policijskoj jedinici pod Bayinom komandom, pa dodaje:
“Ostale jedinice bile su raspore|ene u Vukovar. Jedna od jedinica je bila
pod komandom Vasilija Mijovi}a i ta jedinica je bila pod komandom anti-
teroristi~kog bataquna srpske policije. Jedinica Mirka Jovi}a zvana
“Du{an Silni” i “Beli orlovi” pod komandom Dragoslava Bokana su tako-
|er bile prisutne u Vukovaru. @elio bih naglasiti da pri~a kako su sve ove
jedinice trebale biti pod komandom JNA nije ta~na. Dobrovoqa~ke jedi-
nice su delovale nezavisno i bile odgovorne za odre|ena podru~ja, dok je
JNA samo promatrala, kao u slu~aju “Veleprometa”. Po mom mi{qewu, naj-
ve}i krivci za zlo~ine po~iwene u Vukovaru su ~lanovi JNA jer nisu spre-
~ili zlo~ine ili uhapsili bande u Vukovaru koje su po~inile zlo~ine. Ove
bande su sa~iwavali ~lanovi SRS-a, S^P-a, Arkanovih jedinica, jedinica
Mirka Jovi}a i lokalno stanovni{tvo. Prema zakonima koji su bili vaè}i
u to doba, JNA je bila jedina legitimna vojska. Zbog te{ko}a koje je vojska
imala da popuni svoje jedinice, JNA je dozvolila qudima kao {to su [e-
{eq i Arkan da {aqu svoje qude na linije fronta gde su oni ~inili zlo-
~ine. Kada su SRS dobrovoqci stigli na linije fronta u Isto~noj Slavo-
niji, dobili su oru`je i ostalu opremu od lokalnih teritorijalnih odbra-
na, kao i od SRS punkta u [idu. Prema tada{wem zakonu, TO je bila pod-
re|ena JNA, ali su zakoni bili samo mrtvo slovo na papiru... Nakon pada
Vukovara, ako se dobro se}am, 29. novembra 1991. godine, [e{eq je dao in-
tervju za ~asopis zvani “Pogledi”. Za vreme intervjua [e{eq je izjavio da
ne postoji nikakav dokaz da su ~etni~ke jedinice negde ikad po~inile neka-
kav zlo~in. U stvari, u to vrijeme ve} se pri~alo o zlo~inima koje su po~i-
nili SRS i ~etni~ki dobrovoqci u Vukovaru”.
U ranijim verzijama izjave stajalo je da sam Vukovar posetio “oko sep-
tembra ili oktobra 1991. godine”, a na sugestiju ha{kih istraìteqa, u
tre}oj verziji Gaji} kaè da je to bilo 13. novembra. Za ènu snajperistu u
jedinici Slavka Aleksi}a ranije je u oba slu~aja rekao da se zove Milena,
a sada je naziva Anom. U ranijim verzijama je napisano da Gaji} ne raspola-
è “daqim detaqima o zlo~inima po~iwenim u logorima u Vi{egradu ili
Fo~i, a sad je i to promeweno, da s takvim detaqima ne raspolaè “o zlo-
~inima po~iwenim u logoru u Malom Zvorniku”. Iako ne zna {ta sam re-
kao u govoru u Hrtkovcima, Gaji} je ovde dodao: “Svestan sam da je u drugim
situacijama, kao u Narodnoj skup{tini, [e{eq koristio govor mr`we
prema nesrpskom stanovni{tvu”. Od novih “podataka” koje Gaji} iznosi, pa-
`wu jo{ privla~e slede}i: “Se}am se da je vojvoda Branislav Vaki} bio ko-
mandant za sve SRS/S^P dobrovoqce u Hercegovini... U septembru 1992.
godine, Vojislav [e{eq oti{ao je posetiti poloàje koje su dràli srp-
ski dobrovoqci i snage VRS-a u Sarajevu i okolici. [e{eq je posetio sle-
de}e poloàje: Grbavica, Zlati{te, Vrbawa-most, Vogo{}a, Ilija{,
Hayi}i, Iliya. Nisam bio tamo kad je [e{eq posetio poloàje jer sam
bio angaìran na drugom podru~ju. Kasnije kad sam sreo neke od dobrovoqa-
ca koji su bili na ovim poloàjima, ~uo sam da je [e{eq odrào jedan od
710
svojih uobi~ajenih govora gde je rekao qudima da se bore protiv “balija” i
sli~no... Tako|e, danas predajem predstavnicima MKSJ fotokopiju moje
originalne ~lanske karte S^P-a. Ova karta je izdata 1991. godine, potpi-
sana od strane Zorana Draìlovi}a i ozna~ena brojem 003. Original ~lan-
ske karte su fotokopirali predstavnici MKSJ-a i priloèna je kao pri-
log br. 3”.
1059. Pismo Qubi{e Petkovi}a, bez datuma, upu}eno potpukovniku
milosavqevi}u u kasarni “4. juli”, sa spiskom od pet dodatnih dobrovoqa-
ca za koje treba obezbediti uniforme.
1060. Pismo Qubi{e Petkovi}a od 4. jula 1991. godine, upu}eno koman-
di garnizona u Loznici, uz koje se {aqe neki naoruàni dezerter, koji je
èleo da se vrati u jedinicu. Ime rezerviste je Goran Popovi}.
1061. Pismo iste sadrìne i poslato istog datuma, koje se odnosi na de-
zertera radovana nova~i}a.
1062. Pismo iste sadrìne i poslato istog datuma, koje se odnosi na de-
zertera an|elka Trnini}a.
1063. nalog ministra za veze sa Srbima izvan Srbije od 31. oktobra
1991. godine preduze}u “Jugopetrol” u Beogradu da se izda gorivo za vozilo
To vukovar.
1064. Pismo komandanta To oku~ani rajka naran~i}a od 22. novembra
1991. godine, upu}eno ratnom {tabu SrS sa zahtevom za upu}ivawe bar hi-
qadu dobrovoqaca.
1065. ovla{}ewe kojim je 26. novembra 1991. godine Qubi{a Petkovi}
ovlastio @eqka Boì}a iz [taba To oku~ani da po potrebi moè preu-
zeti dobrovoqce iz jedinice radovana nova~i}a, komandanta srpskih ~et-
nika za Zapadnu Slavoniju.
1066. molba Biroa vlade Zapadne Slavonije u Beogradu od 9. decembra
1991. godine, upu}eno autosaobra}ajnom preduze}u “Putnik” za obezbe|e-
we prevoza izbeglica za Zapadnu Slavoniju s dva autobusa, ~iji bi se voza-
~i javili u ohridsku ulicu br. 1/I. Na toj adresi se nalazilo sedi{te Srp-
ske radikalne stranke, koja se ne pomiwe u molbi.
1067. ostavka zamenika komandanta ratnog {taba SrS Zorana ranki-
}a, podneta 12. decembra 1991. godine “zbog totalne konfuzije i neorgani-
zovanosti u radu ratnog {taba SrS, kao i u celokupnoj stranci”.
1068. Putni radni list vojne po{te 1122-12 Beograd, izdat na ime Qu-
bi{e Petkovi}a, koji vaì od 15. januara 1992. godine.
1069. Potvrda za ulazak na vojni aerodrom Batajnica, izdata Qubi{i
Petkovi}u, koji je 4. februara 1992. godine putovao vojnim avionom za Biha}.
711
1070. Zahtev ministra za veze sa Srbima izvan Srbije od 8. aprila 1992.
godine, upu}en SSno radi odobrewa “tri autobusa za prevoz izbeglica iz
Beograda za Trebiwe, Bile}e i nevesiwe”.
1071. Faks kojim Lazar Jawi}, predsednik regionalnog odbora SrS i
S^P za Posavinu, obave{tava 26. marta 1993. godine da je on zaduèn za
“sve kontakte i daqwe dogovore ispred komandi jedinica vrS na ovom pod-
ru~ju”.
1072. Potvrda Qubi{e Petkovi}a od 26. avgusta 1991. da je aleksandar
gaji} kao dobrovoqac SrS boravio od 16. jula do 25. avgusta 1991. na isto~-
noslavonskom rati{tu.
iC-00011 – Potpis za{ti}enog svedoka mirsada Juki}a. redni broj
ovog dokaznog predmeta je vrlo ~udan, ali po{to ne postoji dokument pod
brojem 1074, verovatno ovaj potpis zauzima mesto pod tim brojem.
1074. izjava Zorana ranki}a od 13. juna, 18. i 19. septembra 1996. godi-
ne. U izjavi se uglavnom iznosi slede}e: “Da bi vam bilo jasnije za{to sam
se u~lanio u S^P, èleo bih da napomenem da je to bio jedini pokret koji
je reìm zabranio. Tek sam kasnije saznao kakve su se prqave igre vodile
iza kulisa. Slu`ba dràvne bezbednosti se ve} infiltrirala u sve opozi-
cione stranke i tamo postavila svoje qude. Ja to, naravno, tada nisam znao.
Da}u vam primer sposobnosti Milo{evi}eve vlade da infiltrira poli-
ti~ke partije, uze}u [e{eqa kao primer. Dana 9. marta 1991. godine Dra-
{kovi} je organizovao prve antikomunisti~ke demonstracije. Rekao sam
[e{equ da nameravam da odem tamo i da dam svoju podr{ku Dra{kovi}u.
On je odgovorio da se prvo moramo boriti sa Hrvatima. [e{eq mi je rekao
da, ako odem na te demonstracije, vi{e ne}u biti dobrodo{ao. Od tada je
[e{eq svim svojim potezima iskazivao podr{ku Slobodanu Milo{evi}u.
[e{eq je podr{ku davao nezvani~no; u javnosti su oni bili u politi~kom
konfliktu. Jedan od takvih primera jeste podr{ka koja je data Milanu Ba-
bi}u u vreme sukoba u rukovodstvu kraji{kih Srba. [e{eq je dotada podr-
àvao Babi}a, ali je nakon jednog Milo{evi}evog javnog nastupa u kome je
on kritikovao Babi}a, [e{eq rekao da podr{ku ubudu}e treba davati Mi-
lanu Marti}u. Po{to sam bio me|u prvih 100 osoba koje su se prikqu~ile
S^P, postao sam ~lan prve COU (Centralna otaybinska uprava), a to je
bio najvi{i rukovodni organ S^P. [e{eq je bio predsednik COU. U to
vreme, u Centralnoj otaybinskoj upravi bilo je oko 20 osoba. Po{to je [e-
{eq imao neograni~ena prava i autoritet u S^P, mogao je da primi ili iz-
baci ~lanove COU u bilo kom momentu. U to vreme, ja sam se slagao sa pro-
gramom S^P. On je obuhvatao slede}e ciqeve: (1) Obnavqawe slobodne, ne-
zavisne i demokratske srpske dràve na Balkanu koja }e obuhvatiti celo-
kupno Srpstvo, sve srpske zemqe, ukqu~uju}i Republiku Srbiju, srpsku Ma-
kedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Du-
brovnik, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i
srpsku Barawu; (2) Definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita;
712
(3) Obnova slobodne trì{ne privrede; (4) Postavqawe pitawa odgovor-
nosti za genocid i ratnu {tetu naroda ~iji su pripadnici u toku Drugog
svetskog rata masovno u~estvovali u poku{aju istrebqivawa Srba. To izi-
skuje detaqan i sveobuhvatan popis `rtava i identifikaciju zlo~inaca,
posebno u uslovima u kojima je do{lo do obnavqawa “Nezavisne Dràve
Hrvatske” i pojave novog usta{kog poglavnika, te sveobuhvatnu za{titu
srpskog ìvqa koji se trenutno na{ao ugroèn novom genocidnom politi-
kom; (5) Obnova srpske nacionalne duhovnosti, zasnovane na svetosavqu; i
(6) Gu{ewe svim sredstvima albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i u
Metohiji, a da bi recidivi te pobune bili nemogu}i, zalaèmo se da se hit-
no sprovedu slede}e mere (izme|u ostalih): da se efikasno onemogu}i uspo-
stavqawe bilo kakvog oblika politi~ke i teritorijalne autonomije na
Kosovu i Metohiji; da se odmah protera 360.000 albanskih emigranata i
wihovih potomaka; da se spre~i svako dràvno finansijsko dotirawe al-
banske nacionalne mawine i ranije tome namewivana sredstva preusmere
iskqu~ivo na finansirawe povratka Srba na Kosovo i u Metohiju; da se na
Kosovu i u Metohiji proglasi ratno stawe i zavede vojna uprava koja bi tra-
jala najmawe deset godina; i ne odràvati nikakve skup{tinske izbore na
toj teritoriji dok se etni~ka slika stanovni{tva ne dovede u odnos koji je
postojao 6. aprila 1941. godine. Podrazumevalo se da bi do uspostavqawa
“Velike Srbije” opisanog pod ciqem br. (1) gore, do{lo milom ili silom.
Doga|aji su se brzo smewivali. Krajem 1990. godine, mislim da je to bilo u
decembru, reìm je uhapsio Vojislava [e{eqa, a kako je to bilo u vreme
prvih vi{estrana~kih izbora u Srbiji, time je [e{eq uklowen s politi~-
ke scene. U februaru 1991. godine [e{eq je pu{ten iz zatvora. Naravno,
na prvim vi{estrana~kim izborima koji su se odràli u decembru 1990. go-
dine pobedio je Milo{evi}, i to velikom ve}inom glasova. Se}am se da su
COU kasnije pristupili Rade Leskovac, Slobodan Stanki} ([e{eqev
kum) i drugi. Dok je [e{eq bio u pritvoru, COU je odrào samo jedan sa-
stanak, na kojem je doneta odluka o odràvawu mitinga podr{ke [e{equ.
U normalnim okolnostima, sastanci COU su se odràvali otprilike jed-
nom u dva meseca. U februaru 1991. godine COU se sastao u [e{eqevoj ku-
}i u Batajnici. Tom sastanku je prisustvovala ve}ina ~lanova. [e{eq je
pre tog sastanka stupio u kontakt sa ~lanovima i dao im direktivu da gla-
saju za osnivawe Srpske radikalne stranke (SRS). Mene su o tome obavesti-
li neki ~lanovi koji su tako|e poku{ali da me nagovore da glasam za osni-
vawe nove politi~ke partije. Tokom sastanka, [e{eq je predloìo (mada
bi bilo boqe re}i da je naredio, budu}i da je autokrata po naravi) da se od
delova raspu{tene stranke NRS (Narodna radikalna stranka) i S^P for-
mira SRS. [e{eq je objasnio da }e ta nova stranka, s obzirom na to da je
S^P zabrawen, mo}i da nastavi politi~ke aktivnosti na srpskoj sceni.
Se}am se da smo Draìlovi}, Drecun, Vuleti}, ja i jo{ jedan, peti ~lan,
glasali protiv osnivawa te nove partije, ali je predlog izglasan. Te dve
stranke su se spojile u Kragujevcu. Status S^P je o~uvan, ali vi{e u smi-
slu tradicionalnog vojnog krila budu}e SRS. U to vreme je izbio sukob u
Jugoslaviji. U principu, nije bilo velike razlike izme|u ciqeva SRS-a i
713
ciqeva S^P-a. Statut Srpske radikalne stranke navodi da }e S^P biti
kolektivni ~lan SRS. Srpski ~etni~ki pokret je postao vojno krilo SRS-a
i nije imao politi~ki uticaj. Qubi{a Petkovi}, Maja Gojkovi}, Tomislav
Nikoli}, Mirko Vuji~i} i Bo{kovi} formirali su SRS iz NRS i posta-
li ~lanovi rukovodstva SRS. S^P je kao zaseban organ pridruèn SRS.
Zoran Draìlovi}, zvani î~a, ja i ostali i daqe smo bili ~lanovi samo
S^P. Taj strate{ki potez èleo je [e{eq. Sve je bilo planirano, ni{ta
nije bilo slu~ajno. U stranci se forme radi odràlo glasawe nakon kojeg
je [e{eq postao predsednik SRS-a. Bilo je nekoliko potpredsednika, ali
je i to bilo forme radi, jer je [e{eq zapravo bio autokrata i odluke do-
nosio nezavisno. Me|u potpredsednicima su bili i Qubi{a Petkovi} i
Aleksandar Stefanovi}. Pokojni Vojin Vuleti} bio je sekretar SRS zadu-
èn za S^P. Jovan Glamo~anin je tako|e bio me|u istaknutim ~lanovima
SRS i bio je predsednik regionalnog odbora SRS za Banat u Pan~evu. Ta-
ko|e je bio ~lan Centralne otaybinske uprave i tokom izvesnog perioda i
poslanik u Saveznoj skup{tini Jugoslavije. Osnovni ciq SRS bio je da po-
maè materijalni, umni i moralni napredak srpskog naroda. Osnovni po-
liti~ki ciqevi partije objavqeni su u “Manifestu Srpske radikalne
stranke”, izdatom 3. marta 1991. godine, od strane Glavnog odbora SRS-a.
SRS je tako|e podràvala nastojawa Srba koji ìve van Srbije da se bore
za interese srpskog naroda. Na primer, u toj istoj gorepomenutoj “Program-
skoj deklaraciji Srpske radikalne stranke” Glavni odbor SRS kaè: “sve-
srdno podràvamo nastojawa Srpske Krajine i Srpskog nacionalnog ve}a
da se tamo{wi srpski narod izvede van kontrole i zuluma novouspostavqe-
ne usta{ke vlasti”. Jedan od osnovnih ciqeva SRS bilo je uspostavqawe
Velike Srbije, jedne dràve u kojoj bi ìveli svi Srbi. Vojislav [e{eq
je ~esto govorio o zna~aju formirawa Velike Srbije sa granicama du` li-
nije koja povezuje gradove Karlobag-Karlovac-Viroviticu, koji se trenut-
no nalaze u Hrvatskoj. Vojislav [e{eq je uvek govorio da nesrpsko stanov-
ni{tvo moè da nastavi da ìvi u srpskoj dràvi ukoliko ostanu lojalni
srpskim vlastima. Osobe drugih nacionalnosti koje ne èle da ìve u srp-
skoj dràvi mogu da odu. Svaki ~lan S^P dobio je ~lansku kartu sa Vuleti-
}evim potpisom. Posle Vuleti}eve smrti, do koje je do{lo u sumwivim
okolnostima, zamenio ga je Zoran Draìlovi}. Nadaqe je on potpisivao
~lanske karte S^P. Vuleti} je umro negde u jesen 1991. godine, navodno od
sr~anog udara. Bio je to dosta mlad ~ovek i izgledao je zdrav. Imao sam sum-
wi u pogledu Vuleti}eve smrti, jer je on bio desni~arski i monarhisti~ki
nastrojen, i bio je veliki protivnik zbliàvawa sa komunisti~kim reì-
mom. Ja sam tada postavqen za nadle`nog ili kao obezbe|ewe kancelarije
SRS u ulici Milutina Boji}a u Beogradu. U septembru 1991. godine prese-
lili smo kancelariju u Ohridsku ulicu”.
U nastavku, Ranki} je govorio o Ratnom {tabu SRS i angaòvawu dobr-
ovoqaca: “Negde u aprilu 1991. godine uspostavqen je Krizni {tab SRS.
Funkcija Kriznog {taba bila je da okupqa dobrovoqce, sakupqa finansij-
sku pomo} i da sve to {aqe u podru~ja naseqena Srbima u kojima se ve} vo-
dio oruàni sukob izme|u Srba i hrvatskih snaga. Sve je po~elo incidentom
714
u Borovu Selu. Na{i dobrovoqci su u Borovo Selo oti{li jo{ u aprilu
1991. godine. Vojislav [e{eq je odlu~io da po{aqe dobrovoqce u Borovo
Selo. Usmeno nare|ewe je dao Qubi{a Petkovi}, ali je sigurno da je Pet-
kovi}u to nare|ewe dao [e{eq. Bilo bi potpuno nemogu}e da Petkovi}
takvu odluku donese bez [e{eqevog odobrewa ili nare|ewa. Zvani~no,
Qubi{a Petkovi} je bio na~elnik Kriznog {taba. Zapravo, on mi je samo
prosle|ivao nare|ewa koja je dobijao od [e{eqa. Kasnije je Krizni {tab
postao Ratni {tab, 1. septembra 1991. godine. Razlog tome je bio {to se si-
tuacija u Hrvatskoj promenila: sporadi~ni incidenti pretvorili su se u
pravi oruàni sukob. Odluku da se formira Ratni {tab doneo je [e{eq,
koji je jednostavno odlu~io da }e Qubi{a Petkovi} biti na~elnik Ratnog
{taba, da }u mu ja biti zamenik, a Zoran Draìlovi} je zaduèn za logisti-
ku. Funkcije {taba su u su{tini ostale iste, jedino {to je mogu}e da su pre-
nete na nekoliko novih ~lanova, ~ijih se imena ne se}am. Nikada nisam vi-
deo primerak “Programa Ratnog {taba”, ako je on uop{te i postojao. Ak-
tivnosti Ratnog {taba su bile intenzivnije, ali su zadaci ostali isti. Qu-
bi{a Petkovi} je bio zaduèn za kontakte sa ustanovama poput Ministar-
stva odbrane Srbije, na ~ijem se ~elu tada nalazio Tomislav Simovi}, i
Ministarstva za odnose sa Srbima van Srbije na ~ijem se ~elu tada nalazio
Cvijan (ime nepoznato). Cvijana sam li~no video jer sam kod wega i{ao dva
puta. Sastali smo se radi koordinacije razme{taja dobrovoqaca na zara}e-
na podru~ja. Ministarstvo je imalo vi{e informacija u pogledu potrebe
za qudstvom na terenu. Ti sastanci su odràni ubrzo nakon formirawa
Ratnog {taba. Kod Cvijana sam i{ao sa Qubi{om Petkovi}em. Od septem-
bra pa nadaqe, sve informacije i direktive dobijao sam od Qubi{e Pet-
kovi}a, po{to mi je on bio direktno nadre|en. Petkovi} je znao re}i: “Raz-
govarao sam sa Vojom i treba da se uradi to i to”. U nekoliko navrata sam
bio prisutan kada je [e{eq direktno Qubi{i Petkovi}u nare|ivao {ta
da radi. To je uvek radio povi{enim tonom. SRS i S^P su imale ogranke
na op{tinskom nivou {irom Srbije. Priliv dobrovoqaca je i{ao kroz
centralnu kancelariju stranke u Beogradu. Dobrovoqci bi se prvo javili
op{tinskom odboru, a zatim bi ih oni poslali u centralnu kancelariju
stranke, gde bi dali li~ne podatke, koji su potom arhivirani. Nismo ima-
li elektronske arhive, sve se stavqalo u registratore. Dobrovoqce bi po-
tom slali gde god je to bilo potrebno. Predsednici op{tinskih odbora
SRS bili su u kontaktu s Ratnim {tabom SRS. Zahtevi za slawe dobrovo-
qaca dolazili su od lokalne Teritorijalne odbrane (TO). Nakon {to bi
dobio zahtev od TO, Qubi{a Petkovi} bi se obratio ili Ministarstvu za
odnose sa Srbima van Srbije ili Ministarstvu odbrane Srbije, jer su oni
imali boqe informacije o situaciji u datim podru~jima. Tek posle tih sa-
stanaka, ako je bilo potrebe za dobrovoqcima, SRS bi dobila autobuse za
prevoz dobrovoqaca do fronta. De{avalo se i da se na{i zahtevi za prevoz
odga|aju, ali bi razlog tome bio ~isto tehni~ke prirode: ili nije bilo go-
riva za autobuse ili vlada nije imala raspoloìvih autobusa. Kada bi do-
bio odobrewe gorepomenutih ministarstava, Petkovi} bi se obratio op-
{tinskim odborima SRS da proveri ima li dovoqno dobrovoqaca i, ako bi
715
ih bilo, poru~io bi im da se prijave u sedi{te SRS u Beogradu. Ova koor-
dinacija nije obavqana na saveznom nivou. Savezna ministarstva ili Save-
zna vlada su bili u raspadu tada. Savezna vlada je postojala samo formal-
no, ali nije imala nikakvih funkcija. Dobrovoqci su donosili svoje vojne
kwiìce. Na osnovu informacija sadrànih u vojnim kwiìcama odlu~i-
vali smo u koju jedinicu da ih stavimo. Na samom po~etku, kada se pravio
uì izbor, odlu~ivali smo ko ide, a ko ne ide. O tome smo odlu~ivali ja,
Petkovi} i Draìlovi}. Tako su, na primer, u vreme Vukovara, dobrovoq-
ci poslati na Lipova~u, izleti{te na periferiji [ida, na dodatnu obuku
od nekoliko dana. To je bilo u programu Ratnog {taba. To je odlu~eno jer je
bilo dosta qudi koji su odsluìli vojni rok pre dvadesetak godina, a vojna
se oprema brzo razvija, {to zna~i da oni kada su bili u vojsci, nisu imali
priliku da vide automatsku pu{ku ili raketni baca~ (zoqu). Ratni {tab
SRS vodio je evidenciju za svakog dobrovoqca. Se}am se da smo imali sli-
ku i li~ne podatke za svakog dobrovoqca. Dve ili tri devojke su bile zapo-
slene u administraciji Ratnog {taba. One su bile ~lanovi SRS i obavqa-
le su administrativne poslove. Te slu`benice bile su tesno povezane sa
Qubi{om Petkovi}em, a gotovo da uop{te nisu imale kontakt sa [e{e-
qem. [e{eq je imao zasebnu kancelariju i prostoriju za sastanke. Mi (Rat-
ni {tab) smo, naravno, znali gde su na{i dobrovoqci slani. Povremeno
sam obilazio zone borbenih dejstava, gde sam razgovarao sa komandantima
dobrovoqa~kih jedinica (i ponekad sa komandantima JNA i TO), kao i sa
op{tinskim politi~kim vlastima, i dobijao informacije iz prve ruke o
situaciji u tim oblastima. Moji izve{taji za Ratni {tab SRS-a su pokri-
vali razvoj politi~ke, dru{tvene i vojne situacije na terenu. U pojedinim
situacijama sam tako|e dobijao izve{taje od komandanata putem telefona.
Ponekad sam ove informacije prenosio direktno [e{equ. U nekim dru-
gim situacijama, prosle|ivao sam ove informacije Qubi{i Petkovi}u, a
on je to daqe prosle|ivao [e{equ. Odràvali smo sastanke Ratnog {taba
jednom nedeqno. êtni~ki komandanti bi dolazili na te sedmi~ne sastan-
ke Ratnog {taba u Beogradu da dostave izve{taje sa terena. U slu~aju da ko-
mandanti SRS nisu prisustvovali sastanku, bili su du`ni da koji dan ka-
snije do|u da podnesu izve{taj. Do wihovog izostanka je moglo do}i zbog si-
tuacije na rati{tu. Izve{taji su se obi~no podnosili usmeno i o wima ni-
je postojao nikakav pisani trag. Prisustvovao sam tim nedeqnim sastanci-
ma Ratnog {taba. Koliko se ja se}am, [e{eq je sastancima Ratnog {taba
prisustvovao dva puta. Mislim da je to bilo negde u novembru ili decembru
1991. godine. Mislim da nije postojao neki poseban razlog za to, mo`da se
desilo da je na{ao slobodnog vremena u svom programu rada. âk i ako [e-
{eq nije bio prisutan, znam da ga je Qubi{a Petkovi} obave{tavao o ~e-
mu se govorilo na sastancima. To mi je li~no rekao Petkovi}, s kojim sam
bio u svakodnevnom kontaktu. [e{eqa je Petkovi} redovno izve{tavao o
situaciji na frontu. [e{eq je Petkovi}u naredio da ga obave{tava o zbi-
vawima. Bio sam prisutan kada je [e{eq zatraìo od Petkovi}a da ga
obave{tava o sadràju sastanaka Ratnog {taba i situaciji na terenu. Lan-
~uànin je bio jedan od na{ih komandanata koji je sa rati{ta direktno
716
zvao [e{eqa. To znam jer sam bio prisutan kada je Lan~uànin zvao [e-
{eqa. Isto tako bi ga sa linije fronta zvali i Branislav Gavrilovi} zva-
ni Brne, i Miroslav Vukovi} zvani êle. [to se linije fronta ti~e, mo-
è se re}i da je [e{eq bio dobro informisan. Me|u dobrovoqcima je bi-
lo i èna, ali samo nekoliko. Nismo traìli zdravstvena uverewa. Odoka
smo procewivali fizi~ku i mentalnu podobnost. Sa svakim dobrovoqcem
bismo obavili kra}i razgovor. U toku tih pola sata razgovora mogli smo
da procenimo kakvo je mentalno stawe dobrovoqaca. De{avalo se da neke
dobrovoqce odbijemo. Odbijali smo i pijanice. Dobrovoqci nikada nisu
dobijali ~lanske karte. U periodu koji sam proveo u Kriznom {tabu SRS-a
nisam dobio poziv za mobilizaciju od JNA. Bilo je dosta dobrovoqaca ko-
ji su pozvani na mobilizaciju, ali su se radije nama prikqu~ili. Nisam u
to siguran, ali mislim da je Qubi{a Petkovi} obavestio JNA da su neki do-
brovoqci, nakon {to su dobili poziv, re{ili da se radije nama prikqu~e.
Za JNA to nije problem, jer su ionako i{li na rati{te, a s druge strane,
JNA je imala dosta problema i bila je gotovo u raspadu. Nikada nismo pro-
veravali da li su dobrovoqci ranije ka`wavani. Verovali smo im na re~.
De{avalo se da qudi na terenu doìve nervni slom, a znalo se i da su vla-
sti u tom periodu pustile dosta qudi iz zatvora. [to }e re}i, {to vi{e
kriminalaca pogine na rati{tu, mawe }e ih biti u Srbiji. Me|u [e{eqe-
vim prioritetima, prvi je bio publicitet, potom kvantitet, a na kraju kva-
litet. [e{eq nikada nije davao preporuke o tome kakve dobrovoqce tre-
ba da prihvatamo. Jedino {to ga je interesovalo bilo je da imaju preko 18
godina. [e{eq nama iz Ratnog {taba nikada nije rekao da upoznamo dobr-
ovoqce sa odredbama @enevskih konvencija. Ja nikada nisam ~uo [e{eqa
da govori o @enevskim konvencijama dobrovoqcima SRS ili tokom bilo
kog javnog obra}awa. Koliko se se}am, niko iz Ratnog {taba nije nikada dao
bilo kakva uputstva u pogledu postupawa sa ratnim zarobqenicima, mada
sam im ja li~no rekao da sa civilima humano postupaju. [e{eq bi dobro-
voqcima, pre nego {to odu autobusima, odrào govor. Dobrovoqci bi se
postrojili, a uglavnom bi tu bio i neki predstavnik {tampe. Sve bi bilo
unapred pripremqeno, a [e{eq bi dobrovoqcima govorio: “Budite juna-
ci, pobijte usta{e, borite se za Veliku Srbiju”. Po mom mi{qewu, govori
koje je [e{eq drào mogli su podsta}i mr`wu prema neprijatequ i podi-
}i im adrenalin. [e{eq je budala, ali je inteligentna budala. Bio je pot-
puno svestan posledica svojih javnih govora. [e{eq je znao da wegovi go-
vori i javni istupi mogu navesti qude da u~ine neke stvari koje ina~e ne bi
u~inili. [e{eq je jako voleo da se hvalisa. Imao je veoma jak uticaj na qu-
de. Bio je veoma dr~an i u to vreme bio je drugi po popularnosti u Srbiji
posle Slobodana Milo{evi}a. [e{eq bi se jednom nedeqno pojavqivao
na RTS, srpskoj nacionalnoj televiziji, na konferencijama za {tampu itd.
Celokupno [e{eqevo pona{awe, svi wegovi javni istupi bili su sra~una-
ti na to da probude duhove nacionalizma u narodu. Vi znate da su u to vre-
me mediji bili veoma jaki, i {ta god bi se objavilo, ve}ina qudi u Srbiji
bi to prihvatila. Kod dobrovoqaca se moglo videti nekoliko razli~itih
stavova. Neki su se ose}ali izdanim, i tih je bilo dosta. Ve}ina wih su bili
717
po{teni qudi, pravi nacionalisti koji su na rati{te i{li iz patriot-
skih razloga. Kada bi dobrovoqci stigli na linije fronta i shvatili da
mogu biti osaka}eni ili ubijeni, oni su shvatali da je stvarni ìvot dru-
ga~iji od onog {to su im pri~ali [e{eq, Milo{evi} ili RTS. Me|u wi-
ma je bio i izvestan broj kriminalaca kojima su glavni motiv za odlazak u
dobrovoqce bili pqa~ka i lopovluk. Hteli su da steknu {to je mogu}e vi-
{e za posle rata. Kombinacija vi{e faktora navela je mnoge od tih dobr-
ovoqaca da po~ine zlo~ine na liniji fronta. Posebno zna~ajnu ulogu u po-
dizawu nivoa adrenalina i stvarawu te euforije imao je RTS. Ve}ina do-
brovoqaca bi rekla da su odgovorili na [e{eqev poziv da brane Srpstvo.
Razo~arewe je do{lo kasnije, kada su shvatili da je stvarnost druga~ija od
propagande. Poznato mi je i da su neki dobrovoqci imali mentalnih pro-
blema. S^P/SRS prilikom regrutacije nije od dobrovoqaca traìo da
predo~e medicinsku dokumentaciju. U tri (3) ili ~etiri (4) slu~aja odbili
smo neke qude koji su poku{ali da se prijave jer je u wihovim vojnim kwi-
ìcama stajalo da su mentalno bolesni. Kada su regrutovani dobrovoqci
sa mentalnim problemima, na rati{tu im se ~esto pogor{avalo mentalno
stawe i odmetali su se od svake komande. Mislim da su upravo oni po~ini-
li najgore zlo~ine”.
Navodne sastanke sa mnom, Ranki} ovako opisuje: “Jednom ili dva puta
sam imao sa [e{eqem razgovor kojem je prisustvovala samo nekolicina
odabranih. To je bilo kada smo imali probleme sa pona{awem nekih dobr-
ovoqaca u Vukovaru i Zvorniku. Imao sam slu~aj jednog dobrovoqca koji je
ubio pet ili {est zarobqenika. Nadimak mu je bio Topola, a mislim da se
zvao Slobodan. Dobili smo informacije da je napravio neku glupost i [e-
{eq je to znao. To je bilo krajem novembra 1991. godine, nakon pada Vukova-
ra. Pod pritiskom komande JNA brigade, Milan Lan~uànin, zvani Kame-
ni, do{ao je u na{u kancelariju u Beogradu zajedno sa Slobodanom Kati-
}em. Lan~uànin i Kati} su nam opisali okolnosti u kojima se desio taj
incident. Topola je navodno odveo pet ili {est hrvatskih zarobqenika ko-
ji su se u to vreme nalazili u sabirnom centru u “Veleprometu”. Informa-
cija je bila da ih je Topola ubio. Na tom sastanku smo bili [e{eq, Petko-
vi}, Kati}, Lan~uànin i ja. Zapravo smo mi, Ratni {tab, bili o tome ob-
nave{teni i nakon toga smo pozvali Lan~uànina i Kati}a da do|u u na{u
kancelariju. Tu informaciju nam je dostavio ili neko iz TO ili iz Gardij-
ske brigade. Najverovatnije nam je tu informaciju prosledio neko iz TO.
Izgleda da je Topola svojevoqno po~inio taj zlo~in. Ne se}am se ta~no, ali
mi se ~ini da smo saznali da je uz Topolu jo{ jedna osoba u~estvovala u po-
gubqewu tih qudi. Glavno u celoj toj pri~i je da je [e{eq, kada je ~uo {ta
je bilo, i kada smo ga pitali {ta da radimo, rekao: “[ta ja sad tu mogu? Raz-
oruàjte ~oveka i vratite ga ku}i, umoran je”. [e{eq nam nije dao uput-
stvo da Topolu prijavimo vojnim vlastima. [e{eq ni{ta vi{e nije rekao,
ali se podrazumevalo da bliski saradnici Ratnog {taba treba da }ute o
tom incidentu. Koliko ja znam, [e{eq o tom incidentu nije obavestio vla-
sti kako bi kaznile Topolu. Narednog dana sam oti{ao u Vukovar da poku-
pim Topolu. Nisam siguran je li Kati} bio sa mnom. Vratio sam Topolu u
718
Beograd, odakle je autobusom oti{ao za Topolu (op{tina Kragujevac). Ne
znam da li je s tim u vezi vo|ena ikakva istraga. Pitao sam Topolu za taj do-
ga|aj, ali mi ni{ta nije rekao, samo je rekao da o tome ne èli da razgova-
ra. Imao sam ose}aj da je taj Topola na neki na~in mentalno poreme}en. Ne
znam da li su Lan~uànin ili Kati} videli tela tih hrvatskih `rtava. Ja
nisam bio u poloàju da pokre}em bilo kakvu istragu ili da o tome nekoga
izvestim. [e{eq je bio vlast; on je bio drugi na vlasti, odmah iza Milo-
{evi}a. Ne znam da li je Petkovi} o tome izvestio neke od organa vlasti.
Topola je ogroman, tamnoput, tamnosme|e kose, preko dva metra visok, sna-
`ne gra|e i ogromnih {aka. Topola je tada nosio duga~ku bradu i bio je
sredwih tridesetih godina. Ne znam da li je Topola bio ~lan SRS, ali si-
gurno je bio ~lan S^P. Nije mi poznato da li je iskqu~en iz SRS/S^P. Me-
|utim, to bi bila du`nost lokalnog odbora S^P/SRS koji ga je regrutovao.
Kasnije sam od jednog drugog dobrovoqca ~uo da je oti{ao u Bosnu kao ~lan
SRS/S^P. Drugi put sam sa [e{eqem i nekolicinom probranih imao sa-
stanak krajem maja 1992. godine, nakon jednog incidenta u kojem su u~estvo-
vali dobrovoqci SRS. Dana 2. ili 3. aprila 1992. godine, kancelarija SRS
u Beogradu je faksom primila zahtev srpske op{tine Zvornik za slawe do-
brovoqaca. Dobrovoqci su poslati kako bi pomogli u osloba|awu Zvorni-
ka. Prilikom svoje prve posete Zvorniku sastao sam se sa Zoranom Paì-
nom, koji je tada bio komandant TO (na wegovo mesto je dva-tri dana kasni-
je postavqen Marko Pavlovi}), gradona~elnikom Branom Gruji}em i ne-
kim drugim predstavnicima zvorni~kih vlasti, kojima nisam predstavqen.
U vreme napada na Zvornik, komandant TO je bio Marko Pavlovi}. Wego-
vo pravo ime bilo je Branko Popovi}. S wim sam se sastao najmawe tri pu-
ta. Razgovarali smo o aktuelnoj situaciji. Nakon toga, dana 4. ili 5. aprila
odveo sam grupu dobrovoqaca SRS pod komandom Gorana Vu~kovi}a zvanog
@u}a (komandir “@utih osa”) u Karakaj. Bra}a Vu~kovi} i wihova grupa su
oti{li iz Srbije kao dobrovoqci SRS. Kasnije nas je komandant TO u Zvo-
rniku Marko Pavlovi} (Branko Popovi}) obavestio da jedna grupa dobro-
voqaca SRS pod komandom @u}e ne priznaje nijednu komandu. Marko Pa-
vlovi} se li~no àlio na tu grupu zbog wihovog pona{awa u Zvorniku. Pu-
kovnik Mi}o Petkovi}, komandant Zvorni~ke brigade VRS (Vojske Repu-
blike Srpske) potvrdio je tu informaciju. Prema toj informaciji, @u}a
i wegovi qudi samovoqno su se pona{ali. Prema informaciji TO, @u}a
je zaustavqao i Srbe i muslimane i napla}ivao im pravo na putovawe ili
oduzimao vozila. Su{tina je bila u tome da nisu po{tovali nikakvu nadre-
|enu vlast. To je bila grupa od oko 80 qudi koje nije bilo lako razoruàti.
Ja sam bio prvi u Ratnom {tabu SRS koji je saznao za pona{awe @u}ine
grupe. Oti{ao sam u Beograd i pitao [e{eqa {ta da radim. On mi je re-
kao: “Idi tamo i probaj da ih ubedi{ da idu u Skelane, tamo qudima treba
pomo} jer ih napadaju muslimani iz Srebrenice”. Ja sam naravno oti{ao ta-
mo, i dugo razgovarao sa @u}om i “@utim osama”. Jedna polovina je prihva-
tila da ode u Skelane, a druga nije htela ni{ta sa mnom da ima, i bili smo
jako blizu toga da potegnemo oru`je jedni na druge. Ta je druga polovina
ostala sa @u}om u Zvorniku. Rekli su mi da ih ne interesuju ni [e{eq ni
719
SRS. Nije mi poznato da li je ijedan pripadnik ove grupe i zvani~no izba-
~en iz partije. @u}a i wegov brat Du{an Vu~kovi}, zvani Repi}, po~inili
su zlo~in u êlopeku. Za vreme doga|aja u êlopeku, bio sam u Skelanima.
Tek kada sam se krajem juna 1992. godine vratio u Beograd, ~uo sam da je jedan
Repi}ev prijateq poginuo na liniji razdvajawa izme|u srpske i musliman-
ske zone. Repi} je dobio nervni slom i zbog toga je upao u Dom kulture i po-
bio oko 20 do 30 zatvorenika. Mislim da sam informacije o ovom doga|aju
dobio od Brane Gruji}a, gradona~elnika Zvornika. Nakon tog incidenta u
êlopeku, [e{eq je negirao da su u toj grupi predvo|enoj @u}om bili do-
brovoqci SRS i javno se ogradio od wih da ne bi izgubio poene na politi~-
koj sceni. Razlog tome bio je jedan incident u êlopeku i kasniji negativ-
ni prikazi u {tampi, kao i ~iwenica da je @u}a odbio da izvr{i [e{eqe-
vo nare|ewe i pre|e u Skelane. Dok sam bio u stranci, nikada nisam ~uo da
se [e{eq javno ogradio od @u}e i wegove jedinice. To je u~iweno samo
unutar rukovodstva stranke. Ja sam protestovao protiv [e{eqeve izjave da
pripadnici @u}ine grupe nisu pripadnici SRS, jer sam ih ja li~no odveo
u Zvornik. To je bio vrhunac mog sukoba sa [e{eqem, koji je otpo~eo kada
se on zbliìo sa Milo{evi}em i odustao od monarhije itd. [e{eq je s eks-
tremne desnice pre{ao u ekstremnu levicu. Podneo sam ostavku na poloàj
zamenika na~elnika Ratnog {taba i napustio S^P. Mislim da je ceo Rat-
ni {tab znao za taj incident, jer su od mene dobili tu informaciju. Zakqu-
~ak ove pri~e je da mi [e{eq nikada nije naredio da tu grupu dobrovoqa-
ca vratim u Srbiju, ve} mi je jednostavno naredio da ih premestim iz Zvor-
nika na drugu lokaciju u Bosni, kao da }e se oni negde drugde druga~ije po-
na{ati. [e{eq je bio obave{ten o pona{awu tih qudi i nije ni{ta u~i-
nio kako bi ih spre~io da po~ine zlo~ine. Na kraju je Pavlovi} (Popovi})
uklowen sa poloàja komandanta zvorni~kog TO. Navodno je ukrao neki no-
vac. Brano Gruji}, koji je u to vreme bio gradona~elnik Zvornika, rekao mi
je da je Pavlovi} (Popovi}) bio pripadnik Slu`be bezbednosti, DB-a (Dr-
àvne bezbednosti) Srbije. Jedan od na{ih dobrovoqaca je potvrdio ovu
informaciju. On se zove Vlada, a nadimak mu je Slon, i iz Loznice je. Slon
mi je rekao da je bio sa Pavlovi}em kada se Pavlovi} predstavqao u SAO
Krajini kao Branko Popovi}. Nije mi poznato da li se [e{eq ikada li~-
no sreo sa Pavlovi}em (Popovi}em). Sredinom aprila 1992. godine, u Ma-
lom Zvorniku je odràn miting SRS i znam da mu je [e{eq prisustvovao.
Mogu}e je da su se Pavlovi} (Popovi}) i [e{eq videli na tom mitingu,
ali to ne mogu da potvrdim jer nisam bio prisutan. U Zvorniku nije posto-
jao ogranak S^P/SRS, ali je jedan ogranak postojao u Malom Zvorniku. Mi-
slim da je taj ogranak osnovan krajem 1990. ili po~etkom 1991. godine. Ne
znam ko je bio predsednik tog ogranka, ni ko su bili wegovi ~lanovi, jer sa
wima nikada nisam bio u li~nom kontaktu. Nemam nikakvih saznawa o od-
nosu Brane Gruji}a i [e{eqa, ali bio sam prisutan kada su jednom prili-
kom razgovarali. To je bilo nakon 9. aprila 1992. godine. Se}am se da je Bra-
no Gruji}, u mom prisustvu, pozvao [e{eqa telefonom iz Zvornika”.
Posebno se Ranki} u ovom intervjuu bavio doga|ajima u Borovom Se-
lu: “Hronolo{ki gledaju}i, prva grupa dobrovoqaca koju smo poslali u
720
ugroèna podru~ja u Isto~noj Slavoniji oti{la je otprilike u aprilu
1991. godine, kada je oko 20 dobrovoqaca poslato u Borovo Selo. U Borovom
Selu je bilo povremenih okr{aja izme|u Srba i HDZ. Hrvatske snage su op-
kolile to selo i ono je bilo u izolaciji. Oti{ao sam u Borovo Selo zajed-
no sa tom grupom dobrovoqaca. Na{li smo se sa Jovom Ostoji}em u Bogoje-
vu, na srpskoj obali Dunava. Iz Bogojeva smo oti{li do Borovog Sela mo-
tornim ~amcem jer zbog hrvatskog MUP-a, koji je patrolirao tim podru~-
jem, nismo mogli koristiti mostove. Hrvati su imali i re~nu patrolu, ta-
ko da smo morali da sa~ekamo pravi trenutak da pre|emo reku. Komandant
TO u Borovom Selu bio je pokojni Vuka{in [o{ko}anin, koji je pogo|en s
le|a i ubijen sredinom maja 1991. godine. [o{ko}anin se jednom susreo sa
[e{eqem kada je [e{eq posetio Borovo Selo. [o{ko}anin je bio ~lan
SDS-a. [o{ko}anina je na mestu komandanta TO Borovog Sela zamenio iz-
vesni Koji} (ime nepoznato). Li~no smatram da je SDB Srbije dirigovala
incidentom u Borovu Selu u kojem je 2. maja 1991. ubijeno 12 pripadnika hr-
vatskog MUP. Snage hrvatskog MUP su 2. maja 1991. u{le u to selo iz prav-
ca Vukovara i izvr{ile napad iz pravca Daqa. Srbi u Borovu Selu su bi-
li naoruàni, ali su imali samo zastarelo oru`je i nisu imali nikakvog
iskustva. Ali ja nemam dokaza za ume{anost DB. Pri~a je tekla ovako: iz-
vesni Mili}, Srbin iz sela Mionica kod Vaqeva, tamo je slu~ajno ubijen.
Mili} nije bio ~lan SRS. Pripadnici hrvatskog MUP su ga ubili na pra-
gu kancelarije Mesne zajednice. Mili} nije bio naoruàn. Sedeo je ispred
kancelarije i ~itao novine. Pri~alo se da su onda Hrvate opkolili pri-
padnici TO Borovog Sela, u ~ije su se redove ve} ranije infiltrirali
agenti Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Nemam vi{e nikakvih infor-
macija o tom incidentu u Borovom Selu. [e{eq je pomalo egzibicionista
i voli da se hvali stvarima koje nije u~inio. Zato je i izjavio da su opera-
ciju u Borovom Selu vodili wegovi dobrovoqci. [e{eq voli da po svaku
cenu bude u centru pa`we. [e{eq tada jo{ nije bio toliko mo}an. To je po-
stao tek kasnije. Tek kasnije smo poslali dobrovoqce u Prigrevicu jer je
tamo osnovan sabirni centar. I ja sam bio u Prigrevici, ali je Jovo Osto-
ji} sve organizovao jer je bio iz Prigrevice. Dobrovoqi su sme{teni na
farmu pe~uraka koja je adaptirana za prihvat dobrovoqaca. Iz Prigrevi-
ce su dobrovoqci slati u Isto~nu Slavoniju. Ostoji} je bio ~lan SDS. Ne
znam da li je tako|e bio i u S^P. On je kasnije postao ~lan SRS. Du{an Pe-
ki}, general JNA u penziji, obezbedio je oru`je za obuku na{ih dobrovoqa-
ca. No, iskreno govore}i, to je bilo ve} zastarelo i otpisano oru`je. Na-
{im dobrovoqcima date su pu{ke M-48. Peki}u je bilo nemogu}e da iznese
oru`je iz skladi{ta JNA. Neko vrlo mo}an iz vlade stajao je iza tog Peki-
}a, koji je bio predsednik Udruèwa Srba van Srbije. Milo{evi}ev reìm
je bio protiv ~etnika, oni su jedva do~ekali da po{aqu dobrovoqce na pr-
vu liniju kako bi ih se re{ili. Milo{evi}ev reìm, koji je bio prokomu-
nisti~ki, nije èleo konkurenciju u vidu nacionalisti~ke partije kao {to
je SRS. U svrhu razja{wewa saradwe izme|u Milo{evi}evog reìma i
[e{eqa, rekao bih da su odnosi izme|u [e{eqa i Milo{evi}a bili sve
boqi i boqi kako je JNA propadala. Ne znam je li Peki} imao direktnih
721
kontakata sa [e{eqem, ali je imao kontakte sa mnom i sa Qubi{om Pet-
kovi}em. Taj ~ovek je do{ao i ponudio oru`je. Oru`je je isporu~eno u sa-
birni centar u Prigrevici. Dobrovoqci su bili obu~avani u sabirnom
centru. Dva instruktora su se predstavila kao biv{i oficiri JNA. Imaj-
te na umu da se DB ve} infiltrirala u opozicione stranke, stoga je mogu}e
da su i ovi qudi bili agenti Dràvne bezbednosti. Nisam siguran da li su
instruktori u Prigrevici bili pripadnici JNA ili DB, jer su svi nosili
regularne vojne uniforme. Se}am se da je jedan od wih rekao da je ranije bio
u 63. padobranskoj brigadi u Ni{u. Jednom od instruktora nadimak je bio
Miza. Te je instruktore obezbedio Peki}. Uniforme su podeqene u Pri-
grevici. U Prigrevici sam proveo mesec i po dana i pro{ao vojnu obuku.
Obuka je obuhvatala rukovawe oru`jem, fizi~ku pripremu, zauzimawe zgra-
da i no}na borbena dejstva. Nakon obuke sam poslat na liniju fronta, gde
sam ostao od kraja maja do kraja jula 1991. godine. Tri grupe iz Prigrevice
poslate su u Isto~nu Slavoniju, u Tewu, Trpiwu i Marku{icu. S izuzetkom
Tewe, nikada nisam u~estvovao u borbama jer pravih borbi i nije bilo. Spo-
radi~no se pucalo, uglavnom u vazduh. U Novoj Tewi nalazila se tampon-zo-
na izme|u s jedne strane hrvatskog MUP-a i ZNG (Zbor narodne garde), i
lokalnog srpskog TO, s druge strane. Dobrovoqci su pomagali srpski TO
kojim je komandovao Jovo Rebra~a. Sporadi~na pucwava trajala je otprili-
ke dva dana, a onda je do{la JNA, koja je imala ulogu tampona izme|u nas.
Bilo je `rtava, ali ne me|u dobrovoqcima. Pripadnici lokalnog TO su
poginuli. Nakon povratka u Beograd, nastavio sam da radim u Kriznom {ta-
bu SRS. Od septembra 1991. godine samo sam do~ekivao dobrovoqce i potom
ih pratio do razli~itih odredi{ta. U septembru i oktobru 1991. godine
bio sam prisutan kada je [e{eq naredio Qubi{i Petkovi}u da skupi do-
brovoqce za slawe u Vukovar. Po uputstvima Qubi{e Petkovi}a, oti{ao
sam u Lipova~u kod [ida, gde smo dobili neke prostorije; ne znam ko ih nam
je dao. Mogu samo pretpostaviti da nam ih je dodelio neki od ministara iz
srpske vlade. Milenko Petri}, taksista iz [ida i ~lan SRS-a, bio je zadu-
èn za prihvat dobrovoqaca. Kada smo u{li u te prostorije, primetio sam
da u wima nije bilo ni~ega osim ne{to sitnog inventara, a kasnije sam kroz
neke neslu`bene razgovore saznao da su te prostorije pripadale srpskom
MUP. U Lipova~u sam oti{ao jer je jedan od mojih zadataka bio da dobro-
voqce vodim na liniju fronta. Dobrovoqci su iz [ida preba~eni u Vuko-
var i ja sam ih pratio. Dobrovoqci su preba~eni civilnim autobusima.
Autobuse je obezbedilo Ministarstvo za odnose sa Srbima van Srbije. Za
kontakte sa tim Ministarstvom bio je zaduèn Qubi{a Petkovi}. Po~ev
od septembra 1991. godine odveo sam oko 350 dobrovoqaca SRS u Vukovar i
oko 1.000 u Zapadnu Slavoniju. Kasnije je @eqko Markovi} odveo oko 100-
200 qudi u Zapadnu Slavoniju. Ekspedicija do Vukovara bila je veoma lo{e
organizovana. Uniforme i oru`je obezbedio je u Vukovaru TO Petrova go-
ra. Dobio sam pismeno nare|ewe od Qubi{e Petkovi}a. Imao sam spisak
sa imenima dobrovoqaca koji su bili sa mnom. Kada sam stigao u Vukovar,
taj dokument sam predao Milanu Lan~uàninu, zvanom Kameni, i Stanku
Vujanovi}u, kao i Stankovoj èni Nadi, jer je ona bila sekretarica TO.
722
Sedi{te TO nalazilo se u Novoj ulici u vukovarskom nasequ Petrova go-
ra, u privatnoj ku}i Stanka Vujanovi}a. Ne znam da li je komandant TO Pe-
trova gora bio Stanko Vujanovi} ili Miroqub Vujovi}. Milan Lan~uà-
nin zvani Kameni je bio ~etni~ki komandant u Vukovaru, i na{i dobrovoq-
ci su stavqeni pod wegovu komandu i integrisani u TO. TO je, administra-
tivno i operativno, bio pod Gardijskom brigadom JNA, a komandant wiho-
vog {taba je bio pukovnik Mile Mrk{i}, a tu su bila i dva oficira, major
Veselin [qivan~anin i kapetan Miroslav Radi}. Komandant dobrovoqa-
ca SRS Kameni dobijao je nare|ewa od TO, a TO je dobijala nare|ewa od
JNA. Lan~uànin je operativno bio na istom nivou kao i TO. Postojala je
zajedni~ka operativna komanda, a dobrovoqci, TO i JNA su usko sara|iva-
li. Me|utim, JNA (Gardijska brigada) je bila svima wima nadre|ena. Vuko-
var je bio podeqen na dva sektora. Reka Vuka je delila Vukovar na sektore
Jug i Sever. Sektor Sever je drào Novosadski korpus JNA, a sektor Jug je
bio pod operativnom komandom Gardijske brigade JNA. Komandant sekto-
ra Jug bio je Mile Mrk{i}, major [qivan~anin je bio operativni oficir
sektora zaduèn za TO. Komandant sektora Sever bio je general Andrija
Bior~evi}. TO i dobrovoqci pripadali su sektoru Jug. Jedan od ~etni~kih
komandanata koji je delovao pod Lan~uàninom bio je Slobodan Kati}, ko-
ji je doputovao sa mnom iz Beograda istim autobusom. To je bila jedinica od
350 qudi, podeqena na tri ili ~etiri ~ete. Tako su komandanti tih ~eta bi-
li pod Lan~uàninovom komandom. Na{i dobrovoqci su sme{teni u obli-
`we napu{tene ku}e u ulici Novoj, u Levoj Supoderici, i drugim obli-
`wim ulicama. “Leva Supoderica” je bilo ime jedinice kojom je komando-
vao Lan~uànin. Ja sam ukupno tri ili ~etiri puta pratio dobrovoqce u
Vukovar. Procedura je uvek bila ista: oti{ao bih u Vukovar, stavio na{e
dobrovoqce pod komandu TO i potom se vratio u Beograd. Iz tehni~kih
razloga bih se nekada u Beograd vratio dan-dva kasnije”.
Govorio je Ranki} i o mojim obilascima frontova: “Dok sam bio akti-
van u SRS i S^P, samo sam dva puta i{ao sa [e{eqem u obilazak dobro-
voqaca na liniji fronta. To je bilo krajem juna ili po~etkom jula 1991. go-
dine u Borovom Selu, Trpiwi i Tewi. U Trpiwi i Tewi [e{eq se obra-
tio dobrovoqcima i tom prilikom ponovio uobi~ajene stvari: “Budite ju-
naci, budite hrabri, proterajte te usta{e sa srpskih teritorija”. Drugi
put sam i{ao sa [e{eqem do linije fronta sredinom novembra 1991. godi-
ne, pre pada Vukovara. Prvo smo se zaustavili u centru u Lipova~i, a oda-
tle smo oti{li za Vukovar. Iz Vukovara smo oti{li za Mirkovce (kraj
Vinkovaca), jer smo i tamo imali dobrovoqce. Odatle smo se vratili u
[id. Ja sam ve} bio u Lipova~i kada je [e{eq stigao. Tu je bio i Zoran
Draìlovi}. Krenuli smo iz Lipova~e za Vukovar. Sa [e{eqem je kre-
nula i jedna grupa dobrovoqaca. [e{eq je bio u jednom od vojnih tran-
sportera koje je obezbedila vojska. Tih vozila je bilo ~etiri. Neki niì
oficiri iz Gardijske brigade sa~ekali su nas izme|u [ida i Tovarnika,
na administrativnoj granici. I{li smo preko Negoslavaca, a konvoj se za-
ustavio kod {taba Gardijske brigade, gde su kapetan Miroslav Radi}, major
Veselin [qivan~anin i pukovnik Mile Mrk{i} pozdravili [e{eqa.
723
Pozdravqawe je trajalo pet minuta, a onda smo produìli za Vukovar. Ta-
mo se nalazila grupa novinara koje je [e{eq pozvao i mediji su pokloni-
li veliku pa`wu tome. [e{eq je i{ao u Vukovar samo da bi bio u sredi-
{tu pa`we javnosti. Produìli smo za Vukovar. [qivan~anin je bio na
~elu konvoja; oti{li smo pravo u ulicu Novu, gde se nalazila Lan~uàni-
nova komanda. Ova komanda se nalazila dve ku}e daqe od komande TO. Kada
smo stigli, Miroqub, Stanko, Lan~uànin i Stankova èna Nada su nas do-
~ekali. U{li smo u ku}u i seli da se osveìmo i popijemo kafu i pi}e. Pod
“mi” podrazumevam da je i [e{eq u{ao u ku}u. Kao {to sam ve} rekao, do-
brovoqa~ki {tab se nalazio dve ku}e daqe od komande TO. Nakon 10-15 mi-
nuta produìli smo pe{ice, pro{li pored supermarketa na putu do Teh-
ni~ke {kole, koja se nalazila na samoj liniji razdvajawa. Hrvatske snage su
bile na oko 200 metara udaqenosti od {kole. Kako je bilo opasno i}i da-
qe, [qivan~anin je savetovao [e{equ da daqe ne ide. U na{oj grupi je bi-
lo izme|u 50 i 100 qudi. [qivan~anin je nastavio da [e{equ obja{wava
situaciju na liniji fronta. [qivan~anin je izjavio da }e biti potrebno
jo{ nekoliko dana da se slomi otpor hrvatskih snaga i da }e onda pobeda bi-
ti na{a. [e{eq je rekao da se na{e snage moraju juna~ki dràti i izdrà-
ti do kraja. Izve{ta~i, novinari, kamere, svi su tu bili. [e{eq je nosio
{lem i pancirni prsluk. Ako pogledate video-zapis tog doga|aja, vide}ete
me kako stojim odmah iza [e{eqa. U to vreme su Slobodan Milo{evi} i
[e{eq bili u tesnoj vezi, i [qivan~anin je izve{tavao [e{eqa jer je
[e{eq, na osnovu brojnih istraìvawa i ispitivawa javnog mwewa, bio
druga osoba po va`nosti u Srbiji. Major [qivan~anin je uvaàvao [e{e-
qa i oslovqavao ga je sa “predsedni~e”. Bilo je logi~no da on izve{tava
[e{eqa, koji je bio drugi ~ovek od uticaja u Srbiji u to vreme. Drugi raz-
log zbog koga je major [qivan~anin uvaàvao [e{eqa je taj {to se na{a
jedinica borila u Vukovaru i dala zna~ajan doprinos. Mislim da je bio pri-
sutan i kapetan Radi}, kao i poru~nik Zirojevi}, mada ne znam u kojem je
svojstvu on tamo bio. I{li smo od dobrovoqa~kog {taba pored supermar-
keta do Tehni~ke {kole. Iz Tehni~ke {kole smo se pe{ke vratili u koman-
du TO. Ispred komande TO bila su parkirana vozila, automobili, oklop-
ni transporteri. [e{eq je ne{to rekao kada smo se zaustavili na nekom
od tih mesta. Ne se}am se gde je to ta~no bilo, ali se se}am {ta je [e{eq
rekao: “Nijedan usta{a ne sme ìv iza}i iz Vukovara”. Ne znam {ta je [e-
{equ bilo na pameti, na {ta je ta~no mislio, ali ja mislim da se izraz
“usta{a” odnosi na uniformisanog i naoruànog neprijateqa. Ne znam
{ta je taj naziv “usta{a” mogao predstavqati dobrovoqcima, jer oni nisu
imali iste intelektualne sposobnosti. Tu je re~enicu svako mogao protu-
ma~iti kako ho}e. Najmawe je 50 osoba bilo prisutno kada je [e{eq to iz-
govorio. Me|u wima su bili dobrovoqci, pripadnici TO i oficiri Gar-
dijske brigade, tj. [qivan~anin, Radi} i ostali. Siguran sam da su Lan~u-
ànin i Slobodan Kati} bili prisutni. Nisam siguran da li je Topola bio
prisutan. Okolnosti su bile potpuno druga~ije tamo, vladala je op{ta
euforija, pucalo se u vazduh u znak odobravawa i podr{ke. Moram re}i da
sam primetio da je atmosfera bila ne{to druga~ija od atmosfere koja je
724
vladala na [e{eqevim mitinzima u Beogradu. Primetio sam da su na{i
qudi u Vukovaru bili ti{i nego na [e{eqevim mitinzima. Mo`da zato
{to smo bili na liniji fronta gde se moè poginuti, ali je sasvim sigur-
no da su [e{eqeve re~i nai{le na dobar prijem kod dobrovoqaca. Tako|e
se se}am da je [e{eq, kada smo se zaustavili kraj Tehni~ke {kole, preko
megafona rekao: “Usta{e, opkoqeni ste, predajte se, jer vam nema izlaza”.
[e{eq je to ponovio tri-~etiri puta. Dobrovoqci su [e{eqa smatrali
svojim vojnim komandantom i vrhovnim komandantom SRS i S^P. Nakon
razme{tawa na teren, dobrovoqci SRS su bili pod komandom JNA/TO i
postupali su po wihovim nare|ewima. Operativna nare|ewa se nikada ni-
su izdavala u {tabu SRS u Beogradu. Me|u oficirima JNA i pripadnici-
ma TO bilo je dosta simpatizera SRS i S^P, iako ve}ina wih nije bila
u~lawena ni u SRS, ni u bilo koju drugu stranku. U prvoj polovini decem-
bra 1991. godine, [e{eq i ja smo oti{li u zasebne obilaske Zapadne
Slavonije. To je bilo u periodu od 20. novembra do sredine decembra, kada
smo koncentrisali qudstvo kako bismo prebacili dobrovoqce u Zapadnu
Slavoniju. Tokom te posete imao sam pratwu pripadnika MUP RSK (Repu-
blika Srpska Krajina). Ako je MUP obezbedio pratwu za mene, onda su je
sigurno obezbedili i za [e{eqa. Dok sam ja obilazio Zapadnu Slavoniju,
[e{eq je oti{ao na liniju fronta da obi|e svoje dobrovoqce i tamo se
slika u propagandne svrhe. [e{eq je oti{ao u Oku~ane, Zve~evo i Vo}in.
Nisam sto posto siguran, ali mislim da je tokom tog obilaska Zapadne Sla-
vonije, sa [e{eqem bio Zoran Draìlovi}. Sigurno je da su prilikom te
posete sa [e{eqem bili wegov telohraniteq Petar Pani} zvani Pana, i
drugi momci iz obezbe|ewa. Prilikom tog obilaska Zapadne Slavonije,
[e{eq se susreo sa komandantima dobrovoqaca SRS u podru~ju planine
Papuk, Radovanom Nova~i}em i Slavkom Mi{i}em. Tada nisam bio prisu-
tan, ali se logi~ki moè pretpostaviti da se [e{eq sreo i sa komandan-
tima TO. Preciznosti radi, navodim da je Nova~i} bio komandant dobro-
voqcima SRS na podru~ju Vo}ina i Zve~eva, a to spada u sektor Sever.
Slavko Mi{i} je bio dobrovoqa~ki komandant u sektoru Jug sa bazom u
Oku~anima. Komandant TO u Oku~anima bio je Radoslav Naranyi}, aktiv-
ni kapetan prve klase JNA. Komandant TO u sektoru Sever bio je aktivni
potpukovnik JNA Trbojevi} (ime nepoznato). Nisam i{ao sa [e{eqem u
Mali Zvornik nakon zauzimawa Zvornika. Koliko se se}am, [e{eq je oti-
{ao tamo da odrì miting nakon zauzimawa Zvornika. Mogu}e je da je to bi-
lo sredinom aprila 1992. godine. Ja sam tada bio u Karakaju. Na{i dobro-
voqci su obezbe|ivali [e{eqa. Na{i dobrovoqci su pre{li most na
Drini i oti{li u Mali Zvornik da obezbe|uju [e{eqa. Nismo mogli osi-
gurati obezbe|ewe za [e{eqa u martu, jer je prva grupa dobrovoqaca sti-
gla sa mnom u aprilu, kao {to sam ve} ranije rekao. [to se ti~e toga {ta je
[e{eq navodno rekao na mitingu, mogu da kaèm da, iako nisam bio tamo,
prepoznajem tipi~nu [e{eqevu retoriku. (Primedba istraìteqa: istra-
ìteq citira [e{eqev govor iz paragrafa 22, stranica 8 optu`nice pro-
tiv Vojislava [e{eqa)”.
725
Tako je Ranki} do{ao i do sopstvenog proizvoqnog opisa izmi{qenih
ili stvarno po~iwenih zlo~ina: “U vezi sa doga|ajima na Ov~ari, moram da
kaèm da tokom boravka u Vukovaru nikada nisam ~uo za taj incident. Po-
sledwi put sam u Vukovaru bio tri dana pred wegov pad. To je bilo u vreme
kada smo po~eli da prebacujemo na{e dobrovoqce u Zapadnu Slavoniju. S
operativne ta~ke gledi{ta, Vukovar nas vi{e nije interesovao. Sve in-
formacije sam dobio kasnije u neslu`benim razgovorima sa qudima koji su
se vratili iz Vukovara. Kada sam se kasnije tamo vratio, krajem novembra,
to je bilo zbog onog slu~aja s Topolom koji sam ve} pomenuo. U Vukovaru sam
ostao jedan dan jer sam radio na slu~aju Topola. Ipak sam u vezi sa Ov~arom
~uo pri~e da su arkanovci tamo odveli neke Hrvate i pogubili ih. U neslu-
`benim razgovorima sa dobrovoqcima nisam ~uo ni{ta o navodnoj ume{a-
nosti Kamenog ili nekih drugih dobrovoqaca u doga|aje na Ov~ari. Krajem
decembra 1991. godine dobio sam informaciju da su na{i dobrovoqci ne-
{to napravili u Vo}inu. To su mi rekli neki dobrovoqci koji su se vratili
sa rati{ta. Oni su izbegavali da o tome govore, pa sam pri~u ~uo samo u
glavnim crtama. ûo sam da su prilikom povla~ewa iz Vo}ina ubijeni ne-
ki civili. [e{eq je o tom doga|aju obave{ten preko nekih dobrovoqaca.
Svi mi u Ratnom {tabu smo dobili tu informaciju. Moram re}i da niko ni-
je pomenuo imena po~inilaca. Koliko znam, [e{eq nije naredio da se
sprovede istraga me|u dobrovoqcima, niti je to u~inio Petkovi}. Nama je
bilo te{ko da sami sprovedemo bilo kakvu istragu, jer su hrvatske snage
ve} bile u{le u to podru~je. Koliko ja znam, ni Ratni {tab, ni [e{eq o
tome nisu izvestili vojne vlasti. Imaju}i u vidu da su 1. januara 1992. godi-
ne me|unarodni posmatra~i stigli u Zapadnu Slavoniju, ja u to podru~je vi-
{e nisam vodio dobrovoqce i postalo je nemogu}e sprovesti istragu o to-
me. Na{i dobrovoqci su se povukli krajem decembra 1991. godine. Koliko
znam, pripadnici “Belih orlova” su bili u Vo}inu otprilike u isto vreme
kad i na{i dobrovoqci. Oni sigurno nisu i{li na liniju fronta sa na{im
dobrovoqcima. “Beli orlovi” su delovali u okviru TO. Iskqu~ujem mogu}-
nost da je Nova~i} bio komandant “Belih orlova”. Vo|a te jedinice bio je
Dragoslav Bokan i on je sa wima bio u Vo}inu. Tu informaciju sam dobio
od nekih na{ih dobrovoqaca. Nemam nikakvih informacija o zlo~inima
koje su po~inili Bokan i wegova jedinica na podru~ju Vo}ina. Nakon doga-
|aja u Vo}inu, pitao sam na{e dobrovoqce o tome i oni su krivicu pripi-
sali “Belim orlovima”. Pripadnici “Belih orlova” su krivili na{e do-
brovoqce. Bokan i Ratni {tab SRS prebacivali su odgovornost jedni na
druge. [to se doga|aja u Bosanskom [amcu ti~e, moram re}i da ja tamo ni-
kada nisam bio i da nemam nikakvih informacija o tamo{wim doga|ajima.
Nije mi poznato da su Krizni {tab Bosanski [amac ili tamo{we op{tin-
ske vlasti podneli zahtev za slawe dobrovoqaca SRS. Bilo je puno zahteva
od raznih op{tina, tako da ne mogu da se setim tog konkretnog slu~aja”.
Ha{ke istraìteqe su posebno interesovale eventualne informa-
cije o mojim vezama s navodnim pripadnicima UZP, a Ranki} se trudio da
im ugodi: “[e{eq je bio sve bliì Milo{evi}u jer je podràvao poli-
tiku vlade i zvani~nu politiku. Uvek smo imali izvanrednu saradwu sa
726
ministarstvima – Ministarstvom odbrane i Ministarstvom za odnose sa
Srbima izvan Srbije. Sa MUP Srbije nije bilo nikakvih problema u vezi
sa razme{tawem dobrovoqaca. Nemam nikakvih saznawa o wihovim direkt-
nim ili indirektnim kontaktima. S obzirom na ~iwenice koje sam malo-
pre pomenuo, neki kontakt je morao postojati. A ako je kontakt odràvan,
najlogi~nije bi bilo da je to i{lo preko Petkovi}a. U vezi sa saradwom iz-
me|u Ratnog {taba SRS i Arkana, ja sam dva puta i{ao u obilazak Arkano-
vog centra za obuku u Erdutu zajedno sa srpskim rukovodstvom Isto~ne Sla-
vonije. Prvi put krajem avgusta 1991. i drugi put sredinom septembra 1991.
godine. I{ao sam sa Borom Bogunovi}em, koji je tada bio ministar unutra-
{wih poslova SBZS (Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema) i Ilijom Ko-
ji}em, koji je bio komandant TO SBZS. Da pojasnim, mi smo delovali odvo-
jeno da bismo izbegli konflikte, ali smo sara|ivali i koordinirali ak-
tivnosti sa Arkanom, posebno u Zvorniku, Bijeqini i drugim podru~jima.
Stoga je za mene bilo normalno da odem da vidim Arkana kako ne bismo
duplirali prisustvo na terenu. I Qubi{a Petkovi} je imao kontakte sa
Arkanom iz tih istih razloga koje sam naveo. Nikada nisam video Arkana
u Ratnom {tabu SRS u Beogradu. [e{eq nije bio u dobrim odnosima sa Ar-
kanom, iako su sara|ivali u operacijama na terenu. U Ratni {tab su dola-
zili i Goran Hayi}, predsednik Vlade Slavonije, Barawe i Zapadnog Sre-
ma, i Milan Marti}. Ja sam ih li~no video tamo. Obojica su traìli da se
po{aqu dobrovoqci u razna podru~ja Hrvatske. Nisam prisustvovao sa-
stanku Hayi}a i Ratnog {taba. Znam da je Hayi} imao taj sastanak, ali sam
ja iz nekog razloga tog dana bio odsutan iz kancelarije. Bio sam prisutan
kada je Ratni {tab primio Milana Marti}a krajem 1991. ili po~etkom
1992. godine. Nakon zajedni~kog sastanka, Marti} je imao privatni sasta-
nak sa [e{eqem u [e{eqevoj kancelariji. Tada je izme|u Milana Babi}a
i Marti}a postojao sukob o tome ko }e preuzeti glavnu ulogu. Mogu}e je da
su Marti} i [e{eq razgovarali o tom sukobu tokom ovog privatnog sa-
stanka. Nikada nisam video Milana Babi}a u Ratnom {tabu, a [e{eq i Ba-
bi} su bili u sukobu. Krajem novembra 1991. godine predstavnici Vlade Za-
padne Slavonije do{li su sa zahtevom da po{aqemo dobrovoqce u ispomo}.
Se}am se da su do{li Veqko Yakula, Savo Vukeli} i drugi. Yakula je tada
bio predsednik Vlade Zapadne Slavonije i direktno je, pred celim Ratnim
{tabom i [e{eqem, koji je tako|e bio tu, zatraìo da mu se po{aqu dobr-
ovoqci. Mi smo, naravno, odgovorili na Yakulin zahtev za slawe dobrovo-
qaca. Yakula je bio istaknuti ~lan SDS u Hrvatskoj. Ve}ina zahteva za
slawe dobrovoqaca u Vukovar dolazila je od Milana Lan~uànina zvanog
Kameni, koji je tako|e bio ~lan SRS i na{ tamo{wi kontakt. Kamenog je
postavio [e{eq i Kameni je povremeno dolazio u Beograd da se sastane sa
wim. Vlada SBZS u Daqu, ~iji predsednik je u to vreme bio Goran Hayi},
slala nam je odluke o razme{tawu na{ih dobrovoqaca. Mi bismo na{e do-
brovoqce poslali u Daq, u TO, gde bi dobili uniforme i oru`je, a potom
bi ih TO razmestio po mestima gde su bili potrebni. U to vreme su oni do-
bijali svakojake uniforme, SMB, maskirne itd. U vezi sa kontaktima iz-
me|u Ratnog {taba SRS i predstavnika Dràvne bezbednosti Srbije, ja sam
727
predstavqen osobi po imenu Branko Stani{i}, ako mu je to uop{te bilo
pravo ime. On je do{ao u Ratni {tab zajedno sa Qubi{om Petkovi}em. Jed-
nom prilikom smo Petkovi} i ja oti{li da ga vidimo u wegovoj kancelari-
ji u SUP Stari grad. Razlog za taj sastanak je bio taj {to je Petkovi} mo-
rao da re{i neka administrativna pitawa u vezi sa dobrovoqcima, ali ne
znam o ~emu se ta~no radilo jer je sastanak otkazan i odràn je kasnije.
Hteo bih da dodam da je Branko Stani{i} izjavio da je daqi ro|ak Jovice
Stani{i}a. MUP Srbije je sara|ivao sa Ratnim {tabom SRS. Policijski
kontrolni punktovi nalazili su se sa srpske strane Dunava. Na{i dobro-
voqci prebacivani su na drugu stranu Dunava, u Isto~nu Slavoniju. De{a-
valo se da tokom tog prebacivawa do|e do sukoba izme|u grupa dobrovoqa-
ca i policajaca. Policajci i dobrovoqci su se sva|ali. Tako bi, na primer,
neki na{i dobrovoqci nazvali policajce komunistima, a ovi wih ~etnici-
ma, itd. Koliko znam, mi nismo imali dobrovoqaca pod komandom MUP
Srbije, ali je uglavnom postojala saradwa na svim nivoima. Koordinisali
smo rad sa svima koji su bili prisutni na terenu, i vojskom, i TO, i Arka-
nom i policijom. Nemam nikakvih informacija o eventualnim kontaktima
izme|u [e{eqa i Jovice Stani{i}a i/ili Franka Simatovi}a. Mogu}e je
da je [e{eq i{ao da ih vidi, ali ne i obrnuto. [e{eq je tada poku{avao
da prikrije svoju saradwu sa dràvom. Nikada nije bilo problema pri pre-
lasku granica kada su na{i dobrovoqci prebacivani na front u Bosnu.
Imao sam kod sebe dokument od tri-~etiri stranice formata A4. Na jednoj
stranici je bio zahtev TO-a na terenu sa potpisom komandanta lokalnog
TO. Na drugoj je bilo odobrewe/odluka Ratnog {taba SRS sa potpisom Qu-
bi{e Petkovi}a sa spiskom dobrovoqaca u prilogu. Na dokumentu sa Pet-
kovi}evim potpisom stajalo je da je g. Zoran Ranki}, zamenik na~elnika
Ratnog {taba, ovla{}en da putuje u ratnu zonu i okolinu, da preda dobro-
voqce u skladu sa zahtevom TO, te da izvr{i wihov razme{taj na terenu. Na
primer, ako se radilo o teritoriji Bosne, onda je odredi{te bilo navede-
no u dokumentu. Ta se procedura primewivala za svako na{e putovawe. Ni-
kada nismo imali nikakvih problema sa policijom. Kontakti Qubi{e
Petkovi}a su u tom smislu dobro funkcionisali. On se za dozvole za puto-
vawe obra}ao svojim kontaktima u Ministarstvu za odnose sa Srbima izvan
Srbije i Ministarstvu odbrane Republike Srbije”.
Posebno poglavqe izjave odnosi se na na~in finansirawa i pruàwa
logisti~ke podr{ke: “U vezi sa finansirawem SRS, moram da kaèm da sam
se setio imena Aleksandra Ace Stefanovi}a, koji je bio jedan od potpred-
sednika SRS i generalni sekretar, a sada je u Demohri{}anskoj stranci sa
ministrom pravde Vladanom Bati}em. Stefanovi} je bio zaduèn za sku-
pqawe finansijske i drugih vrsta pomo}i od Srba koji su ìveli u ino-
stranstvu. Tada smo u stranci imali dosta bogato ~lanstvo. Mislim na qu-
de koji su ìveli u Srbiji i sponzorisali stranku. Tre}i izvor prihoda za
na{u stranku bile su ~lanarine. Zakoniti izvori prihoda bili su i ~aso-
pis “Velika Srbija”, koji je izlazio dva puta mese~no, i [e{eqeve kwige.
Nikada nisam ni ~uo, ni video, da je neko iz Ratnog {taba dobio pare za slawe
dobrovoqaca na front, ali ne pori~em da je to bilo mogu}e. Ukupni tira`
728
“Velike Srbije” iznosio je otprilike 10.000 do 20.000 primeraka. Jedan deo
tih primeraka se dostavqao op{tinskim odborima S^P/SRS u Srbiji, a
drugi se prodavao u centru Beograda. Za marketing i finansije bio je zadu-
èn Aleksandar Stefanovi}, koji je bio odgovoran i za te novine. [e{eq
je bio direktno izve{tavan o pitawima koja su se ticala tog ~asopisa i od-
lu~ivao je o wegovom sadràju. To su bile wegove vlastite novine i imao je
punu kontrolu nad wihovim sadràjem. [e{eq je sa nama u stranci razgo-
varao o mo}i medija. Hteo je da se {to je mogu}e vi{e pojavquje u medijima
i SRS je imao vlastiti marketin{ki odbor koji je bio zaduèn za to. Tro-
{kovi za dobrovoqce obuhvatali su tro{kove za hranu i pi}e od Beograda
do odredi{ta. Nismo imali nikakvih drugih tro{kova u pogledu aktivno-
sti dobrovoqaca. Dobrovoqcima su izdavane uniforme JNA svaki put ka-
da su odlazili u Zapadnu Slavoniju. To se obavqalo u kasarni “Vasa âra-
pi}” u Beogradu, blizu VMA (Vojno-medicinske akademije). Radi se o pet
ili {est grupa dobrovoqaca koje su ukupno brojale vi{e od 1.100 qudi. Raz-
log za dobijawe uniformi JNA bio je taj {to se u Zapadnu Slavoniju moglo
i}i samo preko Bosne. Da su dobrovoqci izgledali kao ~etnici, okr{aji
bi bili neizbe`ni. S obzirom da je u to vreme JNA jo{ uvek bila jedina
zvani~na vojska u Bosni, konvoj redovnih vojnika JNA nije privla~io nika-
kvu pa`wu. Putovali smo no}u, a da bismo izbegli probleme, dobrovoqci
su nosili uniforme JNA. Jedna ili dve grupe su krenule iz Beograda iz ka-
sarne JNA u Bubaw Potoku. To se desilo u tom istom periodu, odnosno no-
vembru i decembru 1991. godine. Izvan Zapadne Slavonije, ve}ina dobrovo-
qaca je uniforme i oru`je dobijala od lokalnog TO. Iskreno govore}i, iz-
bor je pao na kasarne JNA zbog wihove snabdevenosti. Oficiri JNA bili
su zaduèni za izdavawe uniformi. Sve je bilo unapred pripremqeno. Ja
nisam jedini koji je pratio dobrovoqce u Zapadnu Slavoniju. S vremena na
vreme za wihovu pratwu je bio zaduèn i @eqko Markovi} iz Oku~ana. Od-
govorno tvrdim da nikada nisu dobili oru`je iz kasarne “Vasa ârapi}”.
Oni su oru`je dobijali u Bawoj Luci od Bawalu~kog korpusa JNA. Koliko
ja znam, a i na osnovu onoga {to mi je rekao @eqko Markovi}, oru`je nisu
dobili ni u Bubaw Potoku. Nemam predstavu o tome gde su dobrovoqci mo-
gli da ostave oru`je pre povratka u Srbiju. Mogu}e je da su neki oru`je
ostavqali u Oku~anima, a da su drugi oru`je donosili u Srbiju, jer nije bi-
lo nikakvih kontrola. Mogli su se videti qudi kako sa pu{kama i bomba-
ma {etaju centrom Beograda. Ostavku u Ratnom {tabu sam u stvari podneo
u decembru 1991. godine, ali sam zvani~no ostao na svom poloàju do juna
1992. godine. To se desilo iz razloga {to je S^P tvrdio da ne moè da pro-
na|e zamenu. Na kraju sam iz S^P oti{ao u oktobru 1992. godine. Glavni
razlozi za moj odlazak bili su: politi~ko i ideolo{ko neslagawe sa [e-
{eqem; nedovoqna briga o dobrovoqcima na terenu; [e{eqev nedostatak
po{tovawa za mene li~no i druge u stranci, te ~iwenica da sam zanemario
vlastitu porodicu, zbog ~ega smo zapali u te{ku finansijsku situaciju. Na-
kon {to sam napustio S^P i Ratni {tab, sreo sam jednog biv{eg policaj-
ca koji je bio vlasnik privatne detektivske agencije “Magnum” u Beogradu,
u Vlajkovi}evoj ulici. Zaposlio sam se u toj agenciji i za wih radio dve i
729
po godine. Godine 1995. u~lanio sam se u NRS (Narodna radikalna stranka)
u èqi da ostvarim svoj stari ideal, a to je ru{ewe Milo{evi}evog reì-
ma, u ~emu me je ranije [e{eq spre~io. I daqe sam ~lan NRS. Predsednik
te stranke je Miroslav Trifunovi}, gradona~elnik Mionice kod Vaqeva.
Po~etkom 1992. godine odvodio sam dobrovoqce SRS u neke op{tine u is-
to~noj Bosni, konkretno u Zvornik, Skelane i Bratunac. Slede moja se}a-
wa vezana za to iskustvo”.
Ranki}eva “se}awa” tako|e su bila veoma ma{tovita: “Po~etkom apri-
la 1991. godine, pet (5) ~lanova SRS, ukqu~uju}i i mene, oti{lo je u Zvor-
nik da razgovara o pitawu slawa dobrovoqaca. Osim mene, drugi predstav-
nici SRS bili su Vojin Vu~kovi} zvani @u}a, wegov brat Du{an Vu~kovi}
zvani Repi}, Miroslav Bogdanovi} zvani Miki, jedan ~lan Ratnog {taba
SRS i jedan drugi mladi} iz stranke kao pratwa. Mislim da se on zvao Aca.
Bra}a Vu~kovi} i Aca su bili ~lanovi SRS. Po dolasku smo se sastali sa
predstavnicima op{tinskih vlasti u hotelu “Jezero” u Malom Zvorniku.
Me|u wima su bili komandant TO Zvornik Zoran Paìn, gradona~elnik
Brano Gruji}, Marko Pavlovi} (Branko Popovi}) i jedan komandir srpske
policije iz Zvornika ~ijeg imena ne mogu da se setim. Na tom sastanku smo
razgovarali o pitawu slawa dobrovoqaca SRS koji su trebali da pomognu
TO. Oni su od nas traìli da po{aqemo dobrovoqce u op{tinu Zvornik
odmah. Objasnili su nam da se nalaze u okruèwu i da se, zbog ~iwenice da
ve}inu stanovni{tva ~ine muslimani, ose}aju ugroèno. Mi smo se raspi-
tivali o prakti~nim pitawima, npr. oru`ju, uniformama i sme{taju, ali
predstavnici lokalnih vlasti su nas uveravali da }e se za sve to pobrinu-
ti. Sa strane zvorni~ke op{tine glavnu re~ je vodio Gruji}. Re~eno nam je
da bi dobrovoqci SRS zvani~no bili registrovani kao pripadnici Teri-
torijalne odbrane (TO), ali da bi im isto tako bilo omogu}eno da deluju sa-
mostalno i da ne bi bili razdvajani nego dràni na okupu kao jedna jedini-
ca. Razgovor nije potrajao duè od sat vremena, nakon ~ega smo oti{li u fa-
briku “Alhos” u Karakaju. U Karakaju su nam predstavnici lokalnih vlasti
i Pavlovi} pokazali fabriku i kancelariju dobrovoqaca. Obi{li smo i
fabriku “Standard” udaqenu oko 300-400 metara, gde je trebalo da budu sme-
{teni dobrovoqci SRS. Na kraju obilaska, odvedeni smo na prvu liniju od-
brane u selu Cer. U Karakaju smo proveli ukupno sat vremena, a zatim smo
se vratili u Beograd. Po povratku sam izvestio {tab SRS o situaciji i
svojoj poseti Zvorniku. [e{eqa sam li~no obavestio o zahtevu za slawe
dobrovoqaca i on je pristao da ih po{aqemo. Tako|e je rekao da bismo o to-
me mogli da porazgovaramo sa Qubi{om Petkovi}em i Ratnim {tabom. Na-
kon referisawa, Petkovi} mi je naloìo da obavestim Op{tinski odbor
SRS u Loznici da je doneta odluka o regrutovawu dobrovoqaca, budu}i da
je Loznica op{tina najblià Zvorniku. Dva dana nakon toga, oti{ao sam u
Zvornik sa prvom grupom od 40 dobrovoqaca SRS iz Loznice. Komandant
te prve grupe dobrovoqaca SRS bio je Vojin Vu~kovi} zvani @u}a. Na taj
poloàj ga je postavio SRS u Beogradu. Znao sam da su on i wegov brat ~la-
novi SRS. Da nisu bili ~lanovi stranke, ne bi bili u toj grupi. Ta je gru-
pa, kao {to sam ve} objasnio, nakon 9. aprila po~ela da deluje samostalno i
730
[e{eq mi je naloìo da taj problem re{im. Istovremeno, on nije hteo da
ima ni{ta sa wima. Sveukupni komandant dobrovoqaca SRS u Zvorniku
bio je @u}o. Mislim da je u po~etku komandant druge grupe dobrovoqaca
bio Zoran Suboti}. Suboti} mi je rekao da ga je za komandanta jedne jedini-
ce dobrovoqaca SRS postavio TO srpske op{tine Zvornik. Prili~no br-
zo je oti{ao nakon {to je shvatio da je @u}u postavio {tab SRS u Beogra-
du. Ne mogu da se setim imena svih ratnih komandanata SRS u Zvorniku, ali
~ini mi se da su me|u wima bili Pivarski, Gogi} i Suboti}. Mislim da je
moralo biti i drugih, ali sam wihova imena zaboravio. Se}am se imena Pi-
varski, ali ne mogu da se setim ko je to bio, niti i~ega o wemu. Imena Ivan
Kora} i Zoks mi nisu poznata. @u}ina jedinica “@ute ose” bila je do sre-
dine maja 1992. godine u sastavu SRS. Ta jedinica se u po~etku zvala “Igor
Markovi}”. Bio sam u Zvorniku 9. aprila 1992. godine, dok je taj grad zauzi-
man. Dobrovoqci SRS su bili razme{teni u [amlije na periferiji Zvo-
rnika. Jedan deo dobrovoqaca je bio na poloàjima iza Arkanovih jedinica,
koje su ~inile glavne snage. Neki dobrovoqci SRS i arkanovci su se u Zvo-
rniku borili zajedno. Kada je u tom gradu slomqen svaki otpor, dobrovoq-
ci SRS koji su bili razme{teni u [amlijama u{li su u Zvornik. Dok sam
bio u Zvorniku, podnosio sam izve{taje Ratnom {tabu SRS, kao i samom
[e{equ. Izve{tavao sam ga o stawu na rati{tu i o tome kako su se poka-
zali dobrovoqci SRS. Tada se u Zvorniku nalazila jedna grupa dobrovoqa-
ca SRS iz Loznice. Wom je komandovao Milorad Gogi} i bila je prisutna
u vreme napada na Zvornik. U pomenutoj grupi je bilo 20-30 qudi. Ne se}am
se imena 35-40 dobrovoqaca SRS koje sam iz Zvornika doveo u Skelane.
Pamtim da je jedan ~ovek iz Bajine Ba{te po imenu Buca bio ili zamenik
komandanta TO ili sam komandant TO. Kada sam do{ao u Skelane, negde u
maju 1992. godine, stupio sam u kontakt sa Bucom i predstavio mu dobrovoq-
ce koje sam doveo iz Zvornika. Ti dobrovoqci su preko wega bili registro-
vani kao ~lanovi TO. Nakon toga su sme{teni u fabriku ambalaè u Ske-
lanima, ~ijeg se imena ne se}am. U Skelanima sam proveo samo jednu no}, a
zatim sam se vratio u Beograd. Ne znam ni{ta o razme{taju te grupe, jer je
odluku o tome doneo TO. SRS nije bio obave{ten o toj odluci. Znam da je
Buca bio u Skelanima tokom maja i juna 1992. godine, a ~ini mi se, i tokom
jula 1992. godine. Podnosio mi je izve{taje o doga|awima u vezi sa dobro-
voqcima SRS, koje sam prenosio Ratnom {tabu i [e{equ. Informacije
koje sam dobijao ukqu~ivale su obave{tewa operativnog karaktera, npr. o
`rtvama i razvoju situacije na liniji fronta. Te izve{taje sam dobijao
usmeno i na isti na~in ih prosle|ivao Ratnom {tabu i [e{equ. Koman-
danti SRS na terenu nisu ni meni ni Ratnom {tabu ni [e{equ prosle|i-
vali nikakve izve{taje u pismenom obliku. Svi izve{taji su podno{eni
usmeno, bilo na privatnim sastancima, bilo telefonom. Od Buce nisam do-
bio nikakav izve{taj o ubistvu muslimana u Skelanima. Kada sam, krajem
maja ili po~etkom juna 1992. godine, po drugi put oti{ao u Skelane, obave-
{ten sam da su muslimani izvr{ili napad na Skelane, koji su, me|utim, voj-
nici iz Srbije odbili. Nisam dobio informacije ni o kakvim zato~eni~-
kim centrima u Skelanima. Dok sam bio u Skelanima, nisam video Mirka
731
Jovi}a, ali budu}i da sam tamo boravio samo jedan dan, mogu}e je da se on ta-
mo nalazio, a da ja to nisam znao. Negde u oktobru 1992. godine sastao sam se
sa komandantom Zvorni~ke brigade VRS pukovnikom Te{i}em. Izvesni
Milo{evi}, komandant Kravice, i Jovan zvani Joca, ~lan lokalnog TO, re-
kli su nam da je situacija u Kravici te{ka i da je Srba malo u pore|ewu sa
muslimanima, koji ih konstantno napadaju iz pravca Kowevi} Poqa. Vra-
tio sam se u Beograd, zajedno sa Milojkom Lazi}em iz Petke, i podneo izve-
{taj u sedi{tu SRS. Qubi{a Petkovi} je na to rekao da se situacija u Is-
to~noj Slavoniji smiruje i da, budu}i da dobrovoqci tamo vi{e nisu bili
potrebni, treba da stupim u kontakt sa Milanom Lan~uàninom zvanim
Kameni i da sa wim razgovaram o prebacivawu dobrovoqaca iz Isto~ne
Slavonije u Bratunac. Stoga sam oti{ao u Vukovar, gde sam se sastao sa Ka-
menim i nekim drugim qudima. U Bratunac smo i{li u dva vozila. Stigli
smo uve~e. Sastali smo se sa Milo{evi}em, Te{i}em i Jocom. Doneta je od-
luka da Kameni treba da donese ocenu situacije. Iste ve~eri sam se vratio
u Beograd. Sutradan sam od Qubi{e Petkovi}a saznao za doga|aje koji su se
odigrali to ve~e. Grupa koju smo upravo bili ostavili u Bratuncu, upala je
u muslimansku zasedu na putu u Kravicu. Dvojica qudi su poginula, a dvoji-
ca rawena. Nisu mi poznata imena rawenih i poginulih. Ubrzo nakon tog
doga|aja prekinuo sam kontakt sa [e{eqem i SRS. Iz Vukovara je u Bra-
tunac preba~eno samo 10-15 dobrovoqaca SRS. U Bratuncu pre oktobra
1992. godine zvani~no nije bilo dobrovoqaca SRS. Da ih je bilo, verovat-
no bih znao da su tamo razme{teni. Mogu}e je da su neki dobrovoqci tamo
oti{li samoinicijativno. Koliko znam, komandant dobrovoqaca SRS u
Bratuncu je bio Kameni. Koliko mi je poznato, Sreten Radi} nije bio po-
vezan sa SRS, nego je bio oficir JNA i imao ~in kapetana. ûo sam da je je-
dan ~ovek po imenu Milan Luki} bio komandant dobrovoqaca SRS u Vi{e-
gradu, ali ne znam ni{ta o wemu niti o wegovim aktivnostima. Wegovo ime
se po~elo ~esto pomiwati u medijima nakon {to su ga oteli muslimani, ali
pre toga nisam za wega nikada ~uo. Koliko znam, on nije bio ~lan SRS 1992.
godine. Poznato mi je da je Mirko Blagojevi} bio predsednik SRS/S^P za
Semberiju i severoisto~nu Bosnu. On je bio ~lan S^P od samog po~etka.
Ne znam koliko je dobrovoqaca poslato u Bijeqinu, ali znam da je Blagoje-
vi} izve{taje podnosio direktno [e{equ, mimo Ratnog {taba. [e{eq i
on su znali imati sastanke u Beogradu iza zatvorenih vrata, s tim da je Bla-
gojevi} [e{equ podnosio izve{taje i telefonom. Mislim da su bili li~-
ni prijateqi. Za ~oveka koji se zove Branislav Filipovi} i nadimak mu je
[umar sam ~uo, ali ne znam ni{ta o wemu. Nije mi poznato ime Goran Jeli-
si}. Jedini dobrovoqac SRS iz Bijeqine za koga znam je Milan Novakovi}.
Znam da su ~lanovi SRS u Bijeqini regrutovani lokalno. Li~no poznajem
Branislava Vaki}a iz Ni{a i Olivera Bareta (kasnije je ubijen iz zlo~i-
na iz strasti), jer ih je na poloàje na tom podru~ju postavio SRS. Dobro-
voqci SRS su na tom podru~ju regrutovani preko Beograda. Ne se}am se
Arsena Grahovca, ali mi to prezime zvu~i poznato. Boìdar Vu~urovi} je
bio predsednik SDS za to podru~je i do{ao je u sedi{te SRS u Beogradu da
traì dobrovoqce. Prvi put sam ga video u prole}e 1992. godine. Na wegov
732
zahtev, SRS je na to podru~je poslao 100-200 dobrovoqaca. Prvi komandant
dobrovoqaca SRS na tom podru~ju bio je Baret, a kasnije je na wegovo me-
sto do{ao Vaki}. Ti komandanti su izve{taje podnosili direktno [e{e-
qu, ~esto mimo Ratnog {taba. Izve{taji su u principu podno{eni perio-
di~no, ali otprilike jednom sedmi~no. Izve{taje su mimo Ratnog {taba
podnosili Branislav Gavrilovi} zvani Brne iz Sarajeva, Miodrag Vuko-
vi} zvani êle iz â~ka, koji je prvo bio u Zapadnoj Slavoniji, a kasnije u
Br~kom, i Kameni. Komandantima na terenu osobe za kontakt u Ratnom
{tabu bili smo ili ja ili Zoran Draìlovi}, ili Qubi{a Petkovi}. Mi
smo svi podnosili izve{taje Petkovi}u jer je on bio predsednik Ratnog
{taba. On bi, zatim, izve{taje podnosio [e{equ. Ja sam ponekad infor-
macije prosle|ivao direktno [e{equ. [e{eq je, bilo preko ~lanova Rat-
nog {taba, bilo preko samih komandanata na terenu, bio obave{ten o svim
va`nim doga|ajima u vezi s dobrovoqcima. On nikako ne moè da tvrdi da
nije znao {ta se doga|a na terenu. Za ~oveka po imenu Mitar Maksimovi}
zvani Manda nisam ~uo pre nego {to je 1993. godine imenovan za vojvodu. U
Bosanskom [amcu je bilo dobrovoqaca SRS, ali ne znam koliko. Nije mi
poznato ko je bio wihov komandant, ali mogu}e je da je to bio Jovo Ostoji},
za koga znam da je bio ~lan SRS. Nemam saznawa o aktivnostima dobrovo-
qaca SRS na tom podru~ju. ûo sam za ~oveka po imenu Slobodan Miqko-
vi} zvani Lugar, ali ne se}am se ni~ega u vezi sa wim. Nije mi poznato da je
bio poslat u Bosanski [amac zajedno sa nekim drugim dobrovoqcima. Ni-
su mi poznati nadimci Debeli, Crni i Beli. Znam da je Sre}ko Radovano-
vi} iz Kragujevca 1991. godine bio ~lan S^P i da je bio u Isto~noj Slavo-
niji. Za S^P u Sarajevu je bio zaduèn Branislav Gavrilovi} zvani Brne.
I on je izve{taje podnosio direktno [e{equ, mimo Ratnog {taba. To znam
zato {to sam ga vi|ao kako se sastaje sa [e{eqem u kancelariji SRS u Be-
ogradu. Ponekad mu je izve{taje o doga|ajima podnosio telefonom. Brne je
doveo jednu grupu dobrovoqaca SRS iz Isto~ne Slavonije u Sarajevo, ali
ona je brojala mawe od 50 qudi. [e{eq se pojavqivao u medijima ako bi mu
i kada bi mu to vlada dopustila. Ne znam koliko ~esto se to de{avalo, ali
ne mislim da je bilo ~esto, mo`da jednom sedmi~no. Tanjug je bio pod kon-
trolom Milo{evi}a i, kada im je trebalo da se [e{eq pojavi u medijima,
on bi se pojavio. Milo{evi} nije hteo da [e{equ, kao potencijalnom po-
liti~kom protivniku, daje preveliki publicitet. [e{eq je imao pristup
nekim lokalnim radio stanicama i novinama u Vojvodini. Milo{evi}u ni-
je bilo stalo do lokalnih medija jer su oni pokrivali samo lokalna podru~-
ja. U vezi sa dokumentom koji mi je predo~en u toku ovog razgovora, mogu da
potvrdim da je to jedan od izve{taja koje sam tada podneo Qubi{i Petko-
vi}u. Siguran sam da ga je on u neko doba pokazao [e{equ. Me|utim, na taj
izve{taj mi nije odgovoreno. Ratnom {tabu sam podneo mo`da dva (2) ili
tri (3) izve{taja sli~nog sadràja. U tom izve{taju se uglavnom govori o
nedisciplini me|u dobrovoqcima SRS. Na takve izve{taje je nekoliko pu-
ta odgovoreno, ali su preduzete mere obi~no bile blaè nego {to sam o~e-
kivao. Kao primer mogu da pomenem jednu Petkovi}evu odluku, naime ka-
da je odlu~io da smeni Brneta u Trpiwi, Isto~noj Slavoniji, zbog wegove
733
nediscipline i nediscipline pripadnika wegove jedinice. Na wegovo me-
sto je trebalo da bude postavqen Oliver Baret, me|utim, Brne je odbio da
postupi po nare|ewu. Kasnije sam video Brneta u sedi{tu SRS u Beogradu,
gde se li~no sastao sa [e{eqem. Nakon toga je ostao komandant te iste je-
dinice i ni{ta se nije promenilo. Za general-pukovnika Domazetovi}a
sam samo ~uo od Qubi{e Petkovi}a, koji se sa wim sastajao. Nije mi pozna-
to za{to se Petkovi} sa wim sastajao. Nikada mi nije pomiwao o ~emu su
razgovarali. Mislim da je general-pukovnik Domazetovi} ranije radio u
Ministarstvu odbrane. Nikada nisam sa Petkovi}em ili drugim ~lanovi-
ma Ratnog {taba i{ao na sastanke sa general-pukovnikom Domazetovi}em
ili @ivotom Pani}em. Nikada nisam ~uo za general-majora ]opi}a”.
1075. Dodatak izjavi Zorana ranki}a, dat 17. i 18. oktobra 2006. godine
u skladu s pravilom 89 (F). Svi Ranki}evi dodaci odnose se na pojedine pa-
ragrafe, a ovde su dati zbirno, uz izvesna skra}ewa. Ranki} kaè: Napustio
sam SNO u leto 1990. godine jer su se razli~ite politi~ke partije tada
registrovale, po{to su izbori bili u pripremi. Srpske vlasti registro-
vale su sve partije osim Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P). Po{to me je
najvi{e privla~io S^P, napustio sam SNO i prikqu~io se S^P-u. U jav-
nosti, [e{eq, Dra{kovi} i Jovi} nisu sara|ivali posle 1990. godine. Po-
{to je po~eo rat, dobrovoqci SRS-a, Dra{kovi}evog SPO-a i Jovi}evih
“Belih orlova” nisu direktno sara|ivali. Ali ipak, sve dobrovoqa~ke je-
dinice bile su stavqene pod Teritorijalnu odbranu (TO) JNA... Obja{wa-
vam da sam posumwao u Milo{evi}eve motive kada je qudima Jugoslavije
ponudio novi vi{epartijski sistem. Sumwao sam da je Milo{evi} ve}
imao te nove “opozicione” partije pod svojom kontrolom ili da je svoje qu-
de infiltrirao u te nove partije... Prema statutu S^P-a, lokalni S^P od-
bori trebalo je da nominuju ~lanove Centralne otaybinske uprave. Ali u
realnosti, [e{eq je koristio svoju mo} i uticaj da obezbedi da budu posta-
vqeni qudi koje je on èleo. [e{eq je tako|e koristio svoju mo} da sklo-
ni ~lanove Centralne otaybinske uprave koji mu nisu odgovarali... Linija
koja spaja gradove Karlobag, Karlovac i Viroviticu, {to je sada u Hrvat-
skoj, bila je sli~na unutra{woj granici Srbije navodno ustanovqenoj u
okviru Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije preimenovane u Kra-
qevinu Jugoslavije) na kraju Prvog svetskog rata. Mogu}e da je zato [e{eq
uvek spomiwao ovu liniju kao budu}u granicu “Velike Srbije”... Qubi{a
Petkovi} je bio prvi na~elnik SRS kriznog {taba. Ja sam bio wegov zame-
nik. Zoran Draìlovi} bio je zaduèn za logistiku. Bilo je jo{ nekoliko
osoba koje su bile zaduène za administraciju. Bio je jedan ûbrilo, koji je
radio na obezbe|ewu. Bile su dve devojke koje su radile u administraciji,
ali ne mogu da se setim wihovih imena. Petkovi} je bio zaduèn za komuni-
kaciju sa ministarstvima u Vladi Srbije: Ministarstvom odbrane, unutra-
{wih poslova i za odnose sa Srbima van Srbije. Moje du`nosti kao zame-
nika na~elnika ukqu~ivale su odràvawe komunikacije u oblastima gde su
Srbi imali krizne {tabove. Tako|e sam li~no odlazio u te oblasti i pisao
izve{taje o onome {to sam video. U to vreme, dobrovoqci jo{ nisu bili
masovno slati na linije fronta... Spomenuo sam da je [e{eq uvek govorio
734
povi{enim tonom glasa. To je bila wegova navika i deo wegove autokratske
prirode... Ni MUP Srbije ni DB (Slu`ba dràvne bezbednosti) nisu bi-
li direktno ukqu~eni u organizovawe i transport dobrovoqaca na linije
fronta. Ipak, osim nekih minornih problema ranije u toku rata, dobro-
voqci nikad nisu imali problema pri prelasku granice iz Srbije u Hrvat-
sku i iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu. Ovo je moglo da se de{ava samo uz
kooperaciju policije Srbije. Bilo je pojedina~nih slu~ajeva dobrovoqaca
koji su sami oti{li na linije fronta i inkorporirali se u dobrovoqa~ku
jedinicu... Dobrovoqci SRS/S^P koji su ìveli blizu granice sa Hrvat-
skom ili Bosnom i Hercegovinom ne bi obavezno putovali do kancelarije
SRS u Beograd pre wihovog raspore|ivawa na linije fronta. Mislim na
dobrovoqce iz gradova kao {to je [id, Palanka i Sremska Mitrovica. Ne-
kad bi ovi dobrovoqci odlazili direktno na linije fronta... [e{eq je
imao {efa kancelarije koji se bavio wegovim dnevnim rasporedom. On se
zvao Mirko Vuji~i}. Koliko se se}am, gospodin Vuji~i} vodio je kwigu
[e{eqevog rasporeda. [e{eq je bio zastupqen u medijima onoliko ~esto
koliko mu je to dozvoqavao Milo{evi}ev reìm. On je povremeno davao
izve{taje srpskim medijima, a isto tako i predstavnicima me|unarodnih
medija. Obi~no je [e{eq sazivao pres-konferencije... Nije postojalo ta-
ko ne{to kao {to bi bila “~lanska karta dobrovoqaca”. Ratni {tab SRS
vodio je dosijee za svakog dobrovoqca koji je registrovan u SRS. Ako bi ne-
ko pristupio SRS, dobio bi ~lansku kartu SRS. Tako|e bi dobio ~lansku
kartu ako bi pristupio S^P... Kada su dobrovoqci do{li na linije fron-
ta, shvatili su da je realnost druga~ija od onoga {to su ~uli od [e{eqa,
Milo{evi}a i iz medija. Ovo znam jer sam tako|e odlazio na linije fron-
ta da vidim kakva je tamo situacija i pri~ao sam sa dobrovoqcima koji su
bili tamo i video sam da su neki od wih bili zbuweni, razo~arani i upla-
{eni. Znao sam da su neki dobrovoqci odlazili na front da bi pqa~kali,
zato {to bi se nekad komandant lokalne TO jedinice ili komandant
SRS/S^P jedinice àlio na dobrovoqce koji su pqa~kali... Nekada bi se
dobrovoqci sa mentalnim problemima slomili pod pritiskom situacije
na frontu i ~inili zlo~ine. To je bio slu~aj sa dobrovoqcem SRS/S^P
zvanim Topola u Vukovaru i sa dobrovoqcem Du{anom Vu~kovi}em zvanim
Repi}, u Zvorniku... Spomiwem da sam ~uo od dobrovoqaca da je Topola oti-
{ao u Bosnu kao dobrovoqac SRS/S^P. Koliko mi je poznato, Topolu SRS
nije povukao sa fronta u Bosni. Nisam znao da li je Topola u Bosni. Dobr-
ovoqci su i{li sa jednog fronta na drugi... U to vreme znao sam za Vojina
Vu~kovi}a. Bio je komandant dobrovoqa~ke jedinice SRS/S^P u Isto~noj
Slavoniji u toku 1991. godine. Kada sam upoznao Vojina Vu~kovi}a u Hrvat-
skoj 1991. godine, izgledao je u redu, potpuno normalno. Ali situacija je mo-
gla da se kasnije promeni u sekundi. Takve su bile okolnosti u to vreme. Bio
je rat i dobrovoqci su bili izloèni traumati~nim doga|ajima. Qudi su
razli~ito reagovali na takve doga|aje... Nisam rekao da je DB Srbije “diri-
govala” incident u Borovu Selu. Rekao sam da mislim da je DB bila ume{a-
na. Proveo sam neko vreme u Borovu Selu. Znam da Srbi tamo nisu bili do-
bro naoruàni. Imali su staromodno oru`je. Nema logike u razmi{qawu
735
da je ova grupa jadno naoruànih Srba odbila napad hrvatske policije bez
i~ije pomo}i... Jedno vreme, 1991. godine interesi SRS i SDS bili su jako
sli~ni. Tako da nije bilo bitno {to je Jovo Ostoji} tada bio ~lan SDS. Ka-
snije, on je postao ~lan SRS... Situacija za Srbe bila je najteà u Zapadnoj
Slavoniji, zato je toliko mnogo dobrovoqaca bilo poslato tamo. Hrvatski
MUP i ZNG su tamo bili koncentrisani u velikom broju. I na toj velikoj
teritoriji bilo je vrlo malo srpskih jedinica. Milan Dobrilovi} je bio
osoba zaduèna za komunikaciju izme|u Ratnog {taba SRS i SRS/S^P je-
dinica u Zapadnoj Slavoniji. Dobrilovi}ev nadimak bio je Mi}o Senka.
Imao sam nekoliko kontakata sa wim. On je uglavnom izve{tavao o situa-
ciji u Zapadnoj Slavoniji. Dobrilovi} je bio jedan od zamenika Radovana
Nova~i}a. Slavko Mi{i} je tako|e bio u Zapadnoj Slavoniji... Slobodan
Kati} bio je iz Beograda i Ratni {tab SRS poslao ga je u Vukovar. U Vuko-
varu, Kati}u je bio nadre|en Milan Lan~uànin Kameni, koji je bio na ~e-
lu odreda “Leva Supoderica”. U to vreme Kameni je bio ~lan SDS, ne SRS.
Tako da je Kati} sluìo kao veza izme|u odreda “Leva Supoderica” i Rat-
nog {taba SRS... Za mene, usta{a je bio naoruàn Hrvat od 18 do 65 godina.
Ipak, proveo sam dosta vremena sa dobrovoqcima SRS/S^P i u kancelari-
ji SRS u Beogradu i na frontu i poku{ao sam da razumem wihova iskustva.
Neki od dobrovoqaca koji su ~uli [e{eqa kako govori stvari kao npr. “is-
terajte te usta{e sa srpskih teritorija” mogli su da protuma~e termin
“usta{a” kao vojno sposobni Hrvat, bez obzira da li je naoruàn ili ne...
Razli~ite dobrovoqa~ke jedinice u Zapadnoj Slavoniji bile su sve podre-
|ene lokalnim TO. Ove razli~ite dobrovoqa~ke jedinice sigurno su koo-
rdinirale svoje operacije. Se}am se da je izme|u 10. i 15. decembra 1991. go-
dine, pre povla~ewa srpskih dobrovoqaca iz Zapadne Slavonije, Milan
Dobrilovi} do{ao u Ratni {tab SRS i àlio se da je odre|eni broj
SRS/S^P dobrovoqaca nepotrebno ostalo sa Slavkom Mi{i}em. Dobri-
lovi} se mo`da tako|e àlio da su neki od ovih dobrovoqaca koji su osta-
li sa Slavkom Mi{i}em bili nedisciplinovani. Dobrovoqci SRS/S^P
povukli su se iz oblasti Vo}in u Zapadnoj Slavoniji oko 20. decembra 1991.
godine. Predstavnici kancelarije tuìoca pokazali su mi dokument koji
ima ERN 0339-4933. Mislim da mi je poznat ovaj dokument. Ovaj dokument
pokazuje da je kao odgovor na àlbe koje je dobio Ratni {tab SRS, Ratni
{tab dao ovla{}ewe Dobrilovi}u da ispita dobrovoqce SRS/S^P u Za-
padnoj Slavoniji. Qubi{a Petkovi} imao je zaduèwe da obavesti [e{e-
qa o ovakvim situacijama, ali ne mogu zasigurno da tvrdim da je [e{eq bio
obave{ten... U mojoj ranijoj izjavi pi{e: “Iskqu~ujem mogu}nost da je No-
va~i} bio komandant Belih orlova”. Ovo je gre{ka u kucawu. Ova re~enica
trebalo bi da glasi: “Ne iskqu~ujem mogu}nost da je Nova~i} bio koman-
dant Belih orlova”... SRS je slala dobrovoqce u oblast Krajine. Nikad ni-
sam oti{ao tamo za vreme rata. U Golubi}u je postojao lokalni S^P {tab
i oni su koordinisali raspore|ivawe SRS/S^P dobrovoqaca u toj obla-
sti. Dobrovoqci su mo`da i{li u Krajinu autobusom iz Beograda ili iz
drugih oblasti... U ratnim okolnostima, na{e SRS/S^P jedinice tako|e
su bile u koordinaciji sa dobrovoqa~kim jedinicama ostalih politi~kih
736
partija koje su bile raspore|ene na linijama fronta. To je bilo normalno...
Poznavao sam komandanta dobrovoqa~ke jedinice SRS/S^P u Isto~noj
Hercegovini pod nadimkom [vaba. Ta oblast obuhvatala je Mostar i Neve-
siwe. Bio je iz Zemuna. Branislav Gavrilovi} nije vodio grupu dobrovoqa-
ca iz Isto~ne Slavonije u Sarajevo. Gavrilovi} (koji je iz Sarajeva) doveo
je grupu dobrovoqaca iz Sarajeva u Isto~nu Slavoniju. Verujem da je Slav-
ko Aleksi} bio aktivan u Sarajevu. Kada je Gavrilovi} oti{ao u Isto~nu
Slavoniju, Aleksi} je preuzeo wegove du`nosti u SRS u Sarajevu. Kasnije,
kada je u Bosni i Hercegovini izbio rat, i Gavrilovi} i Aleksi} bili su
aktivni u Sarajevu. Pre vi{e od dvadeset godina, u doba komunisti~kog re-
ìma u biv{oj Jugoslaviji, optuèn sam da sam falsifikovao voza~ku do-
zvolu i izre~ena mi je uslovna kazna. Ova optu`ba je bila la`na. Osoba ko-
ja je otkucala moju voza~ku dozvolu je napravila gre{ku u datumu i ispravi-
la je tu gre{ku. Izgledalo je kao da sam ja prekucao datum, i vlasti su me op-
tuìle da sam falsifikovao dozvolu. Predstavnici Tuìla{tva su me
prethodno pitali da li imam krivi~ni dosije i ja sam rekao “ne”. Rekao sam
“ne” zato {to je pro{lo puno godina od tog problema sa voza~kom dozvolom,
i ja sam pretpostavio da krivi~ni dosije protiv mene vi{e ne postoji”.
1076. Dodatak izjavi Zorana ranki}a od 1., 6., 7., 9. i 10. novembra 2006.
godine, dat po pravilu 89 (F). Dodatak zapravo predstavqa Ranki}eve ko-
mentare na dodatne dokumente koji su mu prezentovani.
1077. izjava nenada Jovi}a od 10., 11., 14., 15. jula i 28. septembra 2003.
godine. U izjavi, izme|u ostalog, stoji: “Pridruìo sam se Srpskom ~etni~-
kom pokretu negdje u maju 1990. godine. Otprilike u isto vrijeme [e{eq je
do{ao u Zvornik da promovira Srpski ~etni~ki pokret u Malom Zvorni-
ku u hali Doma omladine. Nisam prepoznao nikoga od qudi koji su do{li sa
[e{eqem. Vidio sam [e{eqa po prvi put. Sutradan su me ~lanovi S^P
koji su bili u Malom Zvorniku na{li i pozvali me da se pridruìm S^P.
Neki od ovih qudi bili su Aleksandar Despotovi} zvani Aco i Janko La-
ki}, predsjednik i tajnik S^P za Mali Zvornik. Despotovi} i Laki} su me
pitali da se pridruìm S^P. Dobio sam od wih od{tampanu potvrdu sa za-
glavqem S^P i drugim ~etni~kim oznakama kao: “S vjerom u Boga, za kra-
qa i otaybinu”. Tada sam ja potpisao potvrdu i predao je Aleksandru Despo-
tovi}u, koji je bio u redovitom kontaktu telefonom sa [e{eqem. Sve po-
tvrde su bile kod Ace, i on bi ih onda odnio [e{equ u Beograd. Nikada ni-
sam bio prisutan tokom tih razgovora telefonom, no Despotovi} bi nam
rekao koji su bili na{i zadaci. Tako|er nam je rekao da je dobio te instruk-
cije direktno od [e{eqa. Upute su bile sqede}e: (1) sakupiti {to je vi{e
~lanova mogu}e; (2) opskrbiti ih literaturom, posebno s “Velikom Srbi-
jom”; i (3) prodavati i raspar~avati kokarde svojim ~lanovima. Cijena ko-
karde bila je otprilike 100 dinara u to vrijeme. Negdje 1990. godine prisu-
stvovao sam na dva zabrawena skupa S^P u Beogradu. Obadva puta sam se
osobno susreo s Vojislavom [e{eqom. Sjedili smo u restoranu “Ruski car”
u Beogradu s jo{ 10 do 15 ~lanova iz Loznice, Qubovije, Malog Zvornika
itd. U obje prilike [e{eq nam je rekao da nastavimo sa svojim poslom i da
737
je ugodno iznena|en uspjesima koje smo postigli u vidu broja ~lanova koje
smo uspjeli privu}i. U julu 1991. godine, Aco i vodstvo su nam rekli da ne-
tko mora i}i na hrvatsko boji{te. Mjesni odbori S^P iz Vaqeva i Lozni-
ce su ve} sudjelovali u ratu u Borovom Selu. Sada je bio red na nas iz Ma-
log Zvornika da idemo na rati{te. Imali smo jedan poku{aj da idemo na
rati{te koji je zapravo propao. Tokom prve polovice jula 1991. godine na-
zvala me [e{eqeva tajnica ili asistentica, gospo|a Rosvita Topolac te-
lefonom iz Beograda. Dala mi je svoju privatnu adresu u Novom Beogradu
(op}ina Novi Beograd), gdje sam proveo no}. Sqede}eg jutra autobus iz Va-
qeva, kojeg je organizirao Krizni {tab S^P, do{ao me pokupiti u Beo-
grad. Autobus je bio pun dobrovoqaca iz Vaqeva. Ukupno je bilo oko 30 do-
brovoqaca iz Vaqeva i 20 iz Beograda. Odvedeni smo u {tab S^P-a u Fran-
cuskoj ulici u Beogradu. Primijetio sam da su se neki od tih dobrovoqaca,
otprilike wih 10, poznavali iz prija{wih bitaka u Hrvatskoj. Oslovqava-
li su jedni druge s “majore” ili “pukovni~e” ili sli~nim ~inovima. Kada
smo stigli u {tab, sjeli smo sa [e{eqem. Vodili smo mawe-vi{e opu{ten
razgovor. Rekao je da }e nam slati lijekove, cigarete, uniforme, te da }e nas
svakako do}i obi}i. Oslovqavali smo ga s vojvodo i gledali na wega kao na
vrhovnog komandanta ~etni~kih jedinica. Ja sam ga oslovqavao samo s voj-
vodo, nikada s Vojislave ili ne{to sli~no, jer sam ga smatrao svojim zapo-
vjednikom. Tom prilikom nismo razgovarali o borbenim aktivnostima.
[e{eq je bio vojvoda i samo je on, zajedno sa svojim pomo}nicima, mogao
odlu~iti o na{em rasporedu i drugim pitawima. U Francuskoj ulici [e-
{eq nam je rekao da }e se S^P brinuti za nas, transportirati rawenike u
bolnicu, te da }e se S^P pobrinuti za na{e zdravstveno i socijalno osi-
gurawe. Gospo|a Rosvita Topolac je zapisala na{e adrese i brojeve telefo-
na kako bi mogla biti u kontaktu s na{im obiteqima. Proveli smo tri da-
na u Beogradu ~ekaju}i na (osobu za) kontakt i na dokumente, nakon ~ega smo
poslani u Hrvatsku. Osoba za kontakt se nikad nije pojavila. Kada smo sti-
gli u Francusku ulicu u Beogradu, vidio sam Qubi{u Petkovi}a, zapovjed-
nika Kriznog {taba S^P, po prvi put. Kada je ~uo da Qubi{a nije uspio
dobiti kontakt osobu, major iz na{e grupe zgrabio je Qubi{u Petkovi}a
rekav{i: “Jebo majku, mi mu~imo vlastite qude, a ti nam ne moè{ dogovo-
riti niti kontakte u Hrvatskoj”. Nakon toga vratili smo se ku}ama. Dana
29. jula 1991. godine Rosvita Topolac me nazvala telefonom i pozvala da po-
novo do|em u Beograd. Upozorila me da je taj poziv vezan za put u Hrvatsku
i da se moram pozdraviti sa svojom obiteqi. Iste ve~eri sam otputovao
vlakom za Beograd. U Francuskoj ulici sam se sastao s ostalim dobrovoq-
cima iz Vaqeva i Beograda. To nije bila ista grupa kao i prvi put. Tada sam
prvi put vidio Zorana Ranki}a. Zoran Ranki} je bio aktivist S^P iz Be-
ograda koji je bio zaduèn za to da nas dovede u Vajsku. [e{eq je ~itavo
vrijeme bio prisutan. On je davao naredbe Zoranu Ranki}u, Rosviti, Qubi-
{i Petkovi}u i nekim drugim ~lanovima S^P, i on je nadgledao rad tih
qudi. Moj je utisak bio da on ima potpunu kontrolu nad qudima u sjedi{tu
S^P u Beogradu. Nakon toga mi smo poslani u Vajsku, blizu Ba~ke Topole
u Srbiji. Iz Vajske su nas odveli na jednu napu{tenu farmu negdje u poqima
738
na srpskoj strani. Morali smo ~ekati na kontakt osobu. Ne znam ime voza-
~a, niti se sje}am imena drugih dobrovoqaca u autobusu. U to vrijeme, u ju-
lu 1991. godine, Srpska radikalna stranka (SRS) je priznata. Tom prili-
kom, za vrijeme moje druge posjete sjedi{tu S^P u Beogradu, svi su dobro-
voqci, ukqu~uju}i i mene, formalno pristupili stranci SRS. Svi smo
potpisali potvrde SRS. [e{eq nam je rekao da S^P nikada ne bi bio for-
malno registriran, da je to ime iritiralo druge stranke, te da je to bio je-
dini na~in da S^P u|e u parlament kroz SRS. Povrh toga, rekao nam je da
smo mi elitna jedinica SRS i da zato moramo potpisati SRS potvrde. Za
mene je bila logi~na odluka da potpi{em pristupnicu SRS, jednostavno za-
to {to sam htio nastaviti s ~lanstvom u S^P. Dana 31. jula 1991. godine,
svi dobrovoqci, ukqu~uju}i i mene, ukrcali su se na autobus i krenuli za
Vajsku. Zoran Ranki} je bio s nama u istom autobusu. On je bio neka vrsta vo-
di~a. U Vajskoj nas je do~ekao Golub, ~ije je prezime najvjerojatnije Golubo-
vi}, koji je posjedovao radionicu za popravak guma u Tewi u Slavoniji. Golub
je bio predstavnik {taba Teritorijalne odbrane sela Tewa. Ne znam je li
Golub bio ~lan S^P ili SRS; no Ranki}a je dobro poznavao. Volio bih do-
dati da nas policija niti jednom nije zaustavila na putu za Vajsku i nismo
trebali platiti cestarinu. To zna~i da je na{ put u Vajsku bio dobro orga-
niziran. Zaboravio sam re}i da su neki od dobrovoqaca ponijeli pi{toqe
i noève sa sobom. U svakom slu~aju, [e{eq nam je rekao da }e nam oru`je
biti izdano u Tewi. Tako|er bih volio dodati da je [e{eq igrao izuzetno
va`nu ulogu u mojoj odluci da se prikqu~i S^P. Wegovi hrabri govori i
pojavqivawa u javnosti protiv vlade i Slobodana Milo{evi}a, wegovi go-
vori o svrgavawu reìma doprinijeli su mojem pristupawu S^P, te kasni-
je SRS. U po~etku rata u Slavoniji srpska dràvna televizija i ostali srp-
ski dràvni mediji {irili su jaku propagandu o stradavawu i mukama srp-
skog stanovni{tva u Slavoniji. Mediji su izvje{tavali o klawu srpske dje-
ce i sli~nim stvarima. To je bio jedan od glavnih razloga {to sam se ja pri-
druìo dobrovoqcima S^P/SRS u Slavoniji. @elio sam sprije~iti krvo-
proli}e srpskog naroda u Slavoniji. Neki drugi dobrovoqci bili su eks-
tremniji i vjerovali su u projekt Velike Srbije i istjerivawe nesrpskog
stanovni{tva u Slavoniji. Ne sje}am se wihovih imena u ovom trenutku, no
ti qudi su bili pripadnici istih jedinica kojima sam ja pripadao. Stigli
smo u Tewu 2. avgusta 1991. godine ujutro oko 5 sati. Bilo nas je otprilike
30 do 35 dobrovoqaca. Zoran Ranki} nas je doveo do splava na rijeci Dunav.
U tom trenutku stigao je Golub i preveo nas s dokumentima koji su imali
na{a prava imena i la`ne ku}ne adrese. Ranki} i Golub su nam naredili da
sakrijemo na{e prave osobne iskaznice. Nismo smjeli biti identificira-
ni ni od koga u Hrvatskoj. U tom trenutku Ranki} je oti{ao praznim auto-
busom u Beograd, a Golub nam je dao dokumente s na{im imenima i la`nim
ku}nim adresama. Ti dokumenti su zapravo bili iskaznice TO Tewa sa
{tambiqem i potpisom Jove Rebra~e, zapovjednika obrane sela Tewa. Svr-
ha tih dokumenata bila je da dokaù kako smo mi navodno posjetili na{e
obiteqi, izbjeglice u Srbiji, te da se vra}amo svojim ku}ama. Druga svrha
bila je da, u slu~aju da nas zarobe ili ubiju hrvatske neprijateqske snage, te
739
iskaznice mogu dokazati kako smo mi zapravo stanovnici Tewe. Ostavili
smo svoje izvorne dokumente u ku}i, zapravo vije}nici za lokalna vjen~awa,
u kojoj smo bili smje{teni. Ta je ku}a pripadala jednom Hrvatu, koji nije
bio tamo i ~ije ime ne znam. Nakon toga smo morali poùriti u skladi{te
jednog poqoprivrednog poduze}a, blizu zgrade op}ine i tamo su nam ~lano-
vi lokalne TO, ~ijih se imena ne sje}am, izdali oru`je. Oru`je koje nam je
izdano bilo je sqede}e: tompsoni, poluautomatske pu{ke i stare pu{ke M-48.
Ja sam osobno dobio automatsku pu{ku tompson. Odmah nakon toga morali
smo poùriti na na{e poloàje u Zagreba~koj ulici, liniji razdvajawa iz-
me|u Stare Tewe i Nove Tewe. Stara Tewa bila je u srpskim rukama, a No-
va Tewa u hrvatskim. Svi dobrovoqci u mojoj jedinici su bili u civilnoj
odje}i. [e{eq nam je obe}ao da }emo dobiti uniforme, no to se nikada ni-
je dogodilo. Moram dodati da su, osim lokalnih srpskih policajaca koji su
nosili plave uniforme s oznakama SAO Krajina, sve dobrovoqne jedini-
ce, ukqu~uju}i lokalno stanovni{tvo i lokalne jedinice TO, nosili ci-
vilnu odje}u. Ve}ina dobrovoqaca iz moje i ostalih jedinica imali su ka-
pe s ~etni~kim kokardama. Druga jedinica koja je sudjelovala u akcijama u
Tewi se sastojala od otprilike 10 ~lanova Arkanovih jedinica, ukqu~uju-
}i i samog Arkana. To je bilo otprilike u avgustu 1991. godine. Zapovjednik
moje jedinice u Tewi bio je odre|eni Mom~ilo, ~ije prezime ne znam. Re~e-
no mi je da je on pogrebnik iz Vaqeva. Moja je jedinica imala oko 30 dobro-
voqaca i nije imala ime. Zapovjednik moje jedinice, kao i ostalih dobrovo-
qa~kih jedinica, primao je naredbe od Jove Rebra~e, zapovjednika lokalne
TO. Ne znam od kuda su stizale naredbe Jovi Rebra~i”.
Uskoro je Nenad Jovi} napustio dobrovoqce SRS i to ovako opisuje:
“Otprilike 10 dana nakon na{eg dolaska u Tewu, Zoran Ranki} nas je do{ao
posjetiti zajedno s jo{ dvije osobe koje nisam poznavao. Ranki} je donio ne-
{to cigareta, no nije donio lijekove, uniforme, opremu i druge stvari ko-
je je [e{eq obe}ao. Otprilike istoga dana upoznali su me s Lainovi}em,
zvanim Dugi, ~ijeg se imena ne sje}am. Kasnije sam preko medija saznao da je
on bio zapovjednik neke vrste dobrovoqa~ke garde u Tewi. Tako|er znam da
je ubijen u Novom Sadu prije pada Milo{evi}evog reìma. Drugi zapovjed-
nik ~etni~kih dobrovoqa~kih jedinica u Tewi bio je Drecun (prezime), ~i-
jeg se imena sada ne sje}am. Lainovi} mi se predstavio kao zapovjednik gar-
de. Nije izgledao kao zapovjednik. Bio je vrlo zapu{ten. Oti{li smo u we-
govu ku}u i imao je oru`je i municiju. Imao je vojni snajper i municiju za
tompsone. Oko 18. avgusta 1991. godine, zbog ~iwenice da nisam vi{e èlio
sluìti kao ~lan moje prvobitne dobrovoqa~ke jedinice, odlu~io sam pro-
mijeniti jedinicu i oti{ao sam do Jove Rebra~e. Prihvatio me kao ~lana
TO i poslan sam na rati{te kraj farme Orlovwak. Oko 25. avgusta 1991. go-
dine, moja prvobitna ~etni~ka jedinica oformila je kontrolni punkt u Tr-
piwskoj cesti, na glavnoj cesti izme|u Trpiwa i Vukovara. Uskoro nakon
toga, saznao sam da su oni istjerani iz sela Tewa, najverojatnije od strane
TO. Negdje oko kraja kolovoza i po~etka rujna oti{ao sam na slobodne da-
ne u Beograd. I{ao sam direktno u sjedi{te SRS da vidim [e{eqa. U
uredu sam na{ao [e{eqa, Petra Pani}a ([e{eqevog tjelohraniteqa) i
740
nekoliko qudi koje nisam poznavao. Jedna od tih osoba bio je brat ~etni~-
kog dobrovoqca koji je bio rawen 2. avgusta 1991. godine kad je bio s nama.
Rekao sam [e{equ da nikada nismo primili uniforme i da sam napustio
jedinicu. [e{eq mi je rekao da su uniforme na putu. Tako|er mi je rekao
da se mogu pridruìti boqim ~etni~kim jedinicama. Rekao sam mu da sam
na dopustu i oti{ao sam. Sastanak nije trajao duqe od 10 minuta. Vratio
sam se ku}i na dopust i nakon 10 do 15 dana, sredinom septembra 1991. godi-
ne, vratio sam se u sjedi{te TO u selu Tewa u Slavoniji. Ostao sam u {ta-
bu TO oko 10 do 15 dana i tada se ponovo vratio ku}i. Sqede}i put kad sam
poku{ao pre}i preko granice na Dunavu nije mi bilo dopu{teno da pro-
|em. Vojska je blokirala cestu i moglo se pro}i preko granice samo ako si
bio ~lan vojnih snaga. Ja sam bio samo ~lan rezervnog sastava, {to nije bi-
lo dovoqno. Nisam se pridruìo vojsci. Vratio sam se ku}i, ovaj put sre-
dinom oktobra 1991. godine. Bio sam kod ku}e otprilike do kraja oktobra
1991. godine. Janko Laki}, tajnik op}inskog êtni~kog pokreta me posjetio
i zatraìo da se pridruìm grupi mladih mu{karaca iz Republike Srpske,
u Bosni i Hercegovini, s obzirom da sam imao iskustva. Put u Barawu tre-
bao je organizirati Dragan Spasojevi} i mi smo trebali ostati tamo ot-
prilike 20 dana, tako da bi mladi qudi mogli ste}i iskustvo. Dragan Spa-
sojevi} je organizirao taj put. Tada sam prvi puta vidio Dragana Spasojevi-
}a. Janko Laki} me predstavio Draganu Spasojevi}u u hotelu “Jezero” u Ma-
lom Zvorniku kao ~ovjeka koji je iz Hrvatske i koji }e i}i s grupom iz Bo-
sne u Barawu. Kad smo krenuli za Barawu hidroelektrana nam je dala dva vo-
za~a i dva slu`bena auta, a neki qudi su i{li svojim privatnim autima. Je-
dan od voza~a prezivao se A}imovi}, a drugome je nadimak bio î~ak. Pri
povratku iz Barawe krajem novembra 1991. godine, autobus je osigurala hi-
droelektrana. Putovali smo u Dardu, selo blizu Belog Manastira u Bara-
wi. Bili smo smje{teni u prizemqu zapovjedne zgrade TO. Zapovjednik je
bio Dragi{a (prezime nepoznato), koji radi u Novom Sadu, u rafineriji
nafte. êkali smo na oru`je oko 5 dana. Kada je oru`je kona~no stiglo, pre-
ba~eni smo i postavqeni na du`nost u rovovima blizu rijeke Drave. Oru`-
je i maskirne uniforme su nam donesene na mjesto gdje smo bili smje{teni.
Dragi{in voza~ je donio oru`je. Prije toga Dragi{a nas je izvijestio da }e
oru`je i uniforme biti obezbje|eni. Rijeka je razdvajala na{u liniju i hr-
vatsku liniju i nije bilo borbenih aktivnosti. No, bilo je artiqerijske
vatre. Otprilike oko 20. novembra 1991. godine, oko tjedan dana prije nego
{to smo oti{li iz Barawe, ponovo sam se na{ao s Draganom Spasojevi}em
u Barawi. Vra}ali smo se iz rovova, bili smo prekriveni blatom i morali
smo pro}i kroz poqa da bi do{li do rovova. Zaustavili smo se ispred zgra-
de kako bi se poku{ali o~istiti. Stigao je tamno crveni BMV. Dragan
Spasojevi} je bio u tom BMV zajedno s civilom koji mi je u to vrijeme bio
nepoznat, a sada znam da je ta osoba Rade Kosti}. Kosti} mi je pri{ao i pi-
tao me èlim li se preseliti u policiju Darde. Imali smo kokarde, a po-
licija je imala zna~ke sa srpskom zastavom. Zna~ka sa srpskom zastavom
predstavqala je srpsku policiju iz Republike Srbije. Kosti} je htio da
prestanem nositi ~etni~ki simbol i da stavim zna~ku srpske policije.
741
Uvjet je bio taj da onima koji su prihvatili skidawe kokardi bude dozvoqe-
no primawe u policiju, a oni koji su htjeli ostati ~etnici i zadràti ko-
karde budu poslani ku}i. Nitko nije htio pristupiti policiji i svi su oti-
{li ku}i. Dragan Spasojevi} rekao je Kosti}u: “Treba mi Ne{o”, i Kosti}
je to prihvatio. Dragan Spasojevi} mi je rekao da mu se prijavim kad se vra-
tim ku}i. Vratili smo se ku}i oko 27. novembra 1991. godine. Odmorio sam
se nekoliko dana i tada sam oti{ao u ured Dragana Spasojevi}a u SUP u
Zvorniku u Bosni i Hercegovini. Rekao mi je da mu se javim svakog jutra u
10 sati. On je u to vrijeme bio zapovjednik policije u Bosni i Hercegovi-
ni. [ef policije u to vrijeme bio je musliman, ali mu se ne sje}am imena,
nisam razgovarao s wim. Ja nisam bio ~lan bosansko-hercegova~ke polici-
je, ja sam bio osobni ~uvar Dragana Spasojevi}a. Primao sam pla}u od
stranke SDS. Primao sam potvrde o pla}awu od strane SDS, na kojima je
pisalo da primam “socijalnu pomo}” od stranke. Ne znam za{to nisu jedno-
stavno napisali da sam Spasojevi}ev ~uvar, no tajnik stranke bio je brat
Dragana Spasojevi}a i Dragan mu je jednostavno rekao da radi isplate na ta-
kav na~in. Nisam provodio ~itave dane kod Dragana Spasojevi}a nakon {to
bi se vidio s wim u 10 sati. Podnio bih mu izvje{taj i onda bih se vratio u
ured tajnika SDS. Sjedio bih tamo i ~ekao da me Dragan Spasojevi} pozove
da po|em s wim. Vr{io sam tu ulogu za Dragana do kraja novembra 1991. go-
dine, do po~etka sukoba. Pa ipak to se nije doga|alo svaki dan, nekada sam
sjedio kod ku}e 20 dana i on me ne bi pozvao da do|em. U po~etku me oko 15
dana traìo da mu svaki dan podnosim izvje{taj, ali onda kada je vidio da
se ni{ta ne doga|a i da me ne treba, rekao mi je da mogu ~ekati kod ku}e i
da }e me zvati ako }e me trebati. Od decembra 1991. do po~etka marta 1992.
godine i{li smo tri puta u Barawu. Tako|er me na dan napada na Zvornik
poslao u Loznicu da pokupim neke lijekove. Jednom me zvao i ja sam bio raz-
o~aran jer nije do{ao. U martu 1992. godine znao sam da su u toku pripreme
za rat i da je naoruàvawe po~elo. êkao sam da me netko pozove da se pri-
druìm jedinicama policije jer se o~ekivao napad od strane muslimana. U
to vrijeme bio sam razo~aran ~etni~kim pokretom. Pridruìo sam se ~et-
ni~koj jedinici u Dardi zato {to sam znao da je zapovjednik policije Dra-
gan Spasojevi} pitao za mene. Bio sam razo~aran ~etni~kim pokretom jer
nisu odràvali svoja obe}awa. Vo|e su nam rekle da }emo dobiti unifor-
me i da }e nas posje}ivati. Qudi s kojima sam bio bili su pijanci i lopovi
i bili su neodgovorni. Vidio sam da oni nisu dobro dru{tvo za mene. Ja ne
pijem i ne kradem. Po~etkom rata u Bosni, u aprilu 1992. godine, moj zapo-
vjednik bio je Dragan Spasojevi}. Kada je sukob zapo~eo, {ef koji je bio mu-
sliman napustio je Zvornik i Dragan Spasojevi} je postao zapovjednik po-
licije, no ostao je na toj poziciji samo 15 do 20 dana. Bio sam s Draganom
Spasojevi}em ~itavo vrijeme. Tako sam saznao da su muslimani i Srbi bi-
li razdvojeni u policiji. Svi Srbi su oti{li u Karakaj, a muslimani su
ostali u Zvorniku. Dana 3. aprila 1992. godine, u Zvorniku su muslimani po-
stavili barikade izvan grada na cesti prema “Standardu”. Srbi su u~inili
isto i barikade su bile 200 metara udaqene jedne od drugih. Srbi su kori-
stili “Boksitove” kamione za prijevoz ugqena za barikade. Nakon toga oti{ao
742
sam u {tab u Karakaj i vidio da velik broj srpskih porodica odlazi. Boja-
li su se onoga {to se doga|alo u susjednim op}inama. Ne znam kada je {tab
u Karakaju osnovan, ali bio je pripremqen prije rata. Do{ao sam u Zvor-
nik s Draganom i bio je decembar ili januar 1992. godine. U to vrijeme je
tajnik SDS-a bio Nikola Spasojevi}, brat Dragana Spasojevi}a. Primije-
tio sam da su se razli~iti sastanci odràvali u uredu SDS-a i nekad sam
im prisustvovao. Nekoliko puta sam tamo vidio razne vrste dokumenata.
Neki od dokumenata su se odnosili na osnivawe brigade u toj op}ini. Srp-
sko stanovni{tvo iz okolnih sela: Bo{kovi}i, [amlija, Zeliwe, Driwa-
~a, Tr{i}, Lokaw, êlopek i ostalih bi do{li tamo i traìli da im se iz-
da oru`je. Oru`je je bilo izdavano tokom no}i. Izdavali su oru`je samo
kad je muslimanska policija bila u patroli, tako da nas ne bi mogli primi-
jetiti. ^lanovi SDS-a i Dragan Spasojevi} bili su ti koji su organizira-
li distribuciju oru`ja u Zvorniku. Oru`je je bilo izdavano u zgradu Zvor-
niku tako|er. Dobio sam svoj prvi pi{toq od Brane Gruji}a, koji je bio
predsjednik zvorni~kog SDS-a u to vrijeme. U dokumentima je izdavawe
oru`ja bilo zavedeno kao izdavawe bra{na, s obzirom da je Brano Gruji}
bio pekar. Nisam siguran je li se {ifra s vremena na vrijeme mijewala ili
ne. Zapravo smo imali dvije vrste pu{aka: automatske i poluautomatske pu-
{ke. Samo sam jednom i{ao u ku}u Brane Gruji}a da bih dobio pu{ku. Bra-
no Gruji} je donio pu{ku i dao mi je. Svako selo imalo je svojeg predsjedni-
ka SDS-a i oni bi zatraìli oru`je od Brane Gruji}a, te bi pod nadzorom
Dragana Spasojevi}a Brano Gruji} izdavao oru`je u skladu sa zahtjevom. U
po~etku nisam znao za{to sam se morao javqati Draganu Spasojevi}u svaki
dan, no kasnije sam shvatio za{to. Dragan Spasojevi} je i{ao pokupiti
oru`je u Dardu u Beli Manastir (Hrvatska) sa 4 ili 5 kamiona iz Zvorni-
ka. Ve}ina kamiona pripadala je poduze}u “Inèwering”, a neki od wih bi-
li su u privatnom vlasni{tvu. Natovarili bi drvo na kamione kao pomo}
za Srbe u Hrvatskoj. Bosanski Srbi bi nam dali drvo na “poklon”. Stavili
bi natpise na kamione “Pomo} srpskoj bra}i”. Tako da nismo imali proble-
ma pri prelasku granice iz Srbije u Hrvatsku iz Bezdana u Batinu (Srbi-
ja). Kad smo pre{li most, uklonili smo natpise sa kamiona. Poslali bi dr-
vo za prodaju i Dragan Spasojevi} bi uzeo profit. Oru`je bi bilo istova-
reno u ku}i Dragana Spasojevi}a, koja je bila oko 500 metara od mosta Ka-
rakaj, preko puta kasarne JNA, koja je bila u Srbiji. U ovoj operaciji Dra-
gan Spasojevi} i ja bi putovali privatnim autom Radislava Kosti}a. U Be-
lom Manastiru bi oti{li u policijsku stanicu. Pokojni Radislav Kosti}
bi nas tamo do~ekao. Nekad bi ostavili voza~e u kantini, a policajci bi vo-
zili kamione. Tamo je bila neka vrsta hangara u kojem je oru`je bilo poslo-
èno. Bilo je svih vrsta oru`ja. Radislav Kosti} i Dragan Spasojevi} bi
dogovorili koli~inu oru`ja koju smo trebali uzeti, ali ja nisam prisu-
stvovao tim razgovorima i ne mogu vam dati nikakve informacije o tom pi-
tawu. Mogli smo uzeti koliko smo htjeli i mogli smo birati koje smo oru`-
je htjeli uzeti. U to vrijeme u Hrvatskoj je bio rat i zatvorenici iz logora
su tovarili svo oru`je na na{e kamione. Pretpostavqam da su zatvoreni-
ci koji su tovarili na kamione bili iz zatvora u SUP-u. Jednom prilikom
743
sam ~uo razgovor izme|u Dragana Spasojevi}a i Radislava Kosti}a. Dragan
je zatraìo vi{e oru`ja, a Radislav je odgovorio da nema vi{e, ~ime je Dra-
gan bio iznena|en: “Kako to, Radmilo Bogdanovi} nam je obe}ao vi{e!” Pr-
vi put kad sam i{ao u Barawu s Draganom Spasojevi}em, rekao mi je da }u
vidjeti generale u mjestu u koje sam i{ao. Rekao je: “Sve {to vidi{, mora{
dràti u tajnosti, samo budi tih i prati me”. Nisam vidio generale tamo,
ali smo se svaki put susreli s Radetom Kosti}em. Tako|er smo vidjeli i
druge qude u civilnoj odje}i, no ne znam tko su oni bili. Jednom je bio sa-
stanak u restoranu u Dardi, smje{tenom prema kraju sela na lijevoj strani
na prilazu Belom Manastiru. Jedan Ma|ar je drào restoran, ja sam ~uvao
vrata. Svi tjelohraniteqi su bili ispred vratiju. Unutra je bilo sedam ili
osam qudi i Ma|ar koji je s wima bio u prijateqskim odnosima i koji ih je
sluìo. Prisutni su bili Rade Kosti}, Marko Pavlovi}, Dragan Spasoje-
vi} i tri ili ~etiri druge osobe. Mislim da je Kosti} osoba koja je vodila
taj sastanak. Bio sam u Belom Manastiru tri puta s Draganom Spasojevi}em.
To je bio prvi put da sam vidio Marka Pavlovi}a. On se nije predstavio.
Kasnije taj dan i{li smo u Sombor, u Srbiji, kako bi prisustvovali promo-
ciji neke stranke. To je bila neka vrsta komunisti~ke partije i Budimir
Ko{uti} je tako|er bio prisutan. Dragan Spasojevi} i ja bili smo u jednom
autu, a Kosti} i Pavlovi} su putovali zajedno u drugom autu. Ta promocija
stranke odràla se u zgradi op}ine u Somboru. Budimir Ko{uti} je drào
govor. Bilo je toliko dosadno da sam zaspao. Marko Pavlovi} me probudio,
pa smo zajedno iza{li van da popri~amo i zapalimo cigaretu. On se pred-
stavio kao Marko Pavlovi}. Kasnije mi je rekao da mogu oti}i spavati u
auto. Prije toga u Somboru, Dragan je rekao Marku da sam ja wegov voza~.
Moja pretpostavka je da su Marko Pavlovi} i Dragan Spasojevi} bili na
jednakoj razini, a da je Kosti} bio nadre|en obojici. Marko i Dragan bili
su jednako po{tivani, ali bili su u razli~itim situacijama. Dragan je tre-
bao pomo} kako bi dobio oru`je, a Marko Pavlovi} mu je bio spreman po-
mo}i. Pretpostavqao sam da je Kosti} drào vi{u poziciju zato {to je vo-
zio auto Dràvne bezbjednosti – tamnocrveni BMV s policijskim tabli-
cama koje su po~iwale s M 99. Marko Pavlovi} je u to vrijeme imao dva ime-
na. Wegovo drugo prezime je bilo Popovi}. îni mi se da mu je Popovi} bi-
lo pravo prezime. Nakon rata radio je u tvornici jestivog uqa. Jedini put
da sam razgovarao s Markom Pavlovi}em bilo je kad me probudio na promo-
ciji stranke. Nakon {to je rat po~eo, vi|ao sam ga ~esto u Zvorniku. Vidio
bih ga oko dva puta na tjedan nakon {to je rat po~eo. Kada sam preba~en u
policiju radio sam na mostu i on je prelazio granicu. Samo je wemu bilo do-
zvoqeno da prelazi pje{a~ki most autom. Prisustvovao sam sastanku na ko-
jem je on izdavao naredbe policiji, jednom prilikom koju }u opisati doqe.
Spavao sam u autu i Dragan Spasojevi} me probudio. Odvezli smo se u ho-
tel. Pavlovi} i Kosti} su oti{li svojim autom i ne znam gdje su i{li. Dra-
gan Spasojevi} i ja proveli smo no} u hotelu u Somboru. Sqede}eg jutra pu-
tovali smo natrag u Beli Manastir da pokupimo kamione. Oru`je je ve} bi-
lo natovareno i krenuli smo na poqoprivredno dobro u Hrvatskoj koje je
bilo blizu Manastira. Na poqoprivrednom dobru dobili smo {e}er i vino
744
i ponekad bra{no. Natovarili smo vre}e sa {e}erom preko oru`ja, a vino
bi bilo istovareno u ku}i Dragana Spasojevi}a u Srbiji. Kosti} bi se po-
javio dok smo tovarili vre}e sa {e}erom i vino. Prije toga bismo stavili
znak na kamion, na kojem je pisalo “Pomo} za bra}u”. Do{li bismo do ku}e
Dragana Spasojevi}a u Malom Zvorniku u Srbiji bez ikakvih kontrola na
granici. Kosti} nije putovao s nama u Mali Zvornik i on je ostao tamo.
Brat Dragana Spasojevi}a, Nikola, koji je bio tajnik SDS-a, organizirao
bi da odbori mjesnih zajednica tamo ~ekaju da bi istovarili oru`je. Tada
bi sve bilo odne{eno u ku}u Dragana Spasojevi}a. U to vrijeme ku}a nije
bila dovr{ena i oru`je je bilo pohraweno u woj. Vjerojatno je netko ~uvao
ku}u tokom no}i. Nisam sudjelovao u transportu oru`ja od ku}e Dragana
Spasojevi}a do ku}e Brane Gruji}a. No, ~uo sam da je transportirano malim
kamionima. Nikada nisam i{ao preko mosta. Druga grupa je bila zaduèna
za to. Ne znam tko su bili qudi koji su u to bili ukqu~eni. Kosti} i Pa-
vlovi} su bili prisutni svaki put u Belom Manastiru. Nekad bismo mi
~ekali na wega, a nekad bi on ~ekao na nas. Kosti} bi s vremena na vrijeme
posjetio Zvornik. Ku}e Dragana Spasojevi}a i Ratka Vidovi}a u Malom
Zvorniku su udaqene (jedna od druge) samo 30 metara. Nisam ih vidio zajed-
no tokom rata. No, vidio sam Ratka Kosti}a i Dragana u hotelu “Jezero” u
maloj dvorani za sastanke. Bilo je drugih qudi s wima, dva stola su bila
spojena, no ne mogu se sjetiti tko je jo{ bio tamo. To je bilo negdje u zimu
1992. godine. Djelovalo je kao neka vrsta proslave. Kada sam bio ~etnik, ~uo
sam da nas je jedan ~ovjek, kojemu je ime bilo Jeki}, gonio zajedno sa Ratkom
Vidovi}em. Ratko i wegova policija su me obi~avali pretraìvati na ne-
kim cestama. ûo sam da je Jeki} iz Dràvne bezbjednosti i on je traìo
~etnike. To je bilo prije rata, kada nismo bili registrirani. Gonili su nas
i poku{avali uni{titi na{u grupu. Bio je jedan ~ovjek koji se zvao Drago
[uka. On je bio u Dràvnoj bezbjednosti i bio je zaduèn da radi na ~etni-
cima. Mi smo ga iritirali. Prislu{kivali su na{e telefonske razgovore”.
Zatim Jovi} opisuje po~etak oruànog sukoba u Zvorniku: “Prije na-
pada na Zvornik predstavnici SDS i SDA su se pristali na}i u hotelu u
Malom Zvorniku u Srbiji kako bi razgovarali o podjeli Zvornika. Poslao
me Dragan Spasojevi} iz {taba u Karakaju da idem u hotel “Jezero” i uhap-
sim sve predstavnike. Zarobio sam ~etiri ~ovjeka. Bili su to Abdulah Pa-
{i} i tri druge osobe, ~ija imena ne znam. Saznao sam Pa{i}evo ime u raz-
govoru koji je on kasnije vodio s Arkanom. Dragan Spasojevi} mi je rekao da
ih zatvorim u hotelsku sobu broj 101. Re~eno mi je da zatvorim sve predstav-
nike i da ~ekam da netko do|e. Nisam znao tko je Srbin, a tko je musliman.
No, kad sam ih zarobio, mogao sam zakqu~iti po wihovim pogledima tko je
Srbin, a tko musliman. Srbi su bili opu{teniji, a dvojica muslimana su
djelovali napeto. Poku{ao sam biti qubazan i pri{ao sam im i rekao da
idemo u sobu 101, te da to ~inimo radi wihove sigurnosti. U tom trenutku
Abdulah Pa{i} je vidio Dragana Spasojevi}a koji se poku{ao skloniti iz
vidokruga. Pa{i} mu je viknuo: “[to je ovo? [to se doga|a? To se nismo do-
govorili!” Spasojevi} je pobjegao i sakrio se negdje u hotelu. Zapravo je so-
ba broj 101 stalno bila rezervirana za Marka Pavlovi}a i Kosti}a. To
745
znam zato {to me je Dragan Spasojevi} jednom prilikom poslao da vidim da
li su Pavlovi} i Kosti} tamo. Kada sam pitao direktora Zlatka Voji}a, iz
sela Sakar, mogu li oti}i do sobe 101, bio je {okiran jer je to trebala bi-
ti tajna. Kada sam do{ao do sobe 101 rekao sam im da sjednu na krevete, a ja
sam sjeo na stolac preko puta wih. Rekao sam im da budu tihi i da se nemaju
~ega bojati. Nisam im prijetio nikakvim oru`jem. Rekao sam im da }e ne-
tko do}i. Pola sata kasnije vrata su otvorena udarcem i pojavio se Arkan.
O{amario je svakoga od wih i po~eo vikati: “Tko ste vi da dijelite Zvor-
nik, zajebavate srpski narod! Kako se usu|ujete dijeliti Zvornik? Zvornik
je srpski grad!” Rekao mi je da ~ekam vani ispred vratiju. To nije trajalo du-
go, samo nekih pet minuta. Arkan je u{ao u sobu sa dvojicom svojih qudi u
maskirnim uniformama. Izvana sam samo mogao ~uti buku i tada je Arkan
iza{ao iz sobe i rekao mi da odvedem predstavnike u zgradu op}ine u Mali
Zvornik. Tako sam i u~inio. Odveo sam ih predsjedniku op}ine i Arkan nas
je slijedio. Svi su u{li u ured, a ja sam ~ekao izvan sobe. Oko 20 minuta
kasnije svi su iza{li van. Kasnije sam ~uo da ih je Arkan i tamo sve i{ama-
rao. U to vrijeme Arkan je bio sa dva svoja ~ovjeka. Ne znam wihova imena.
Kada su iza{li van, Abdulah Pa{i} je pitao Arkana: “Mogu li znati s kim
sam razgovarao?” Arkan je odgovorio: “Moje ime je @eqko Ra`natovi} i
nemam ni{ta protiv muslimana i zapravo su neki muslimani u mojoj ku}i
upravo sada, ali vi morate napustiti Zvornik do 6 sati ujutro jer }emo u 7
mi u}i u grad”. Na Bajram 1992. godine, rano ujutro oko 6 sati, Zvornik je na-
padnut. Dan prije Bajrama {ef policije iz Malog Zvornika je odlu~io
ukloniti barikade sa mosta, tako da ène i djeca koji nisu nosili oru`je
mogu oti}i u Srbiju. Kroz medije i nadre|ene saznali smo da su muslimani
te{ko naoruàni. To je bio razlog za prisutnost puno specijalnih jedini-
ca u Zvorniku. Arkanova jedinica je tako|er bila prisutna u gradu. U na{oj
grupi bilo je oko 40 arkanovaca, oko 15 srpskih policajaca iz BiH, a osta-
tak su bili [e{eqevi ~etnici. Prije rata Dragan mi je dao policijsku
uniformu i ja sam je nosio samo dva dana. U to vrijeme nosio sam maskirnu
uniformu s policijskom zna~kom na ruci. Dragan Spasojevi} nije sudjelo-
vao u napadu jer je u to vrijeme bio rawen. Oko 10 dana prije napada Dragan
je odveo Arkana u Radaqsku bawu i wegovi su qudi bili smje{teni u hote-
lu “Radaqska Bawa” u Srbiji. To je bilo blizu moje ku}e i vidio sam ih ka-
ko prolaze u maskirnom kombiju. Svi Arkanovi qudi do{li su od tamo u
{tab u Karakaju te no}i. Jednog dana hodao sam po ulici i Dragan je zausta-
vio svoj auto kraj mene. Bio je s jednim oficirom s kojim su me kasnije upo-
znali, pa sam saznao da mu je ime Peja. Oti{li smo u Radaqsku bawu. Po pu-
tu mi je Dragan govorio da bih ja trebao zavr{iti obuku u trajawu od tri
dana u hotelu u Radaqskoj bawi. Dragan je vozio, a Peja je sjedio pokraj we-
ga. Nisu puno pri~ali. Oficir koji je trebao voditi obuku, ~iji nadimak je
bio Puki, nije bio tamo i nije se pojavio niti sqede}i dan, tako da ja nikad
nisam tamo pro{ao nikakvu obuku. Dragan i Peja nisu odsjeli u Radaqskoj
bawi. Putovali su svaki dan. Obojica su puno putovala. Arkan nije bio ta-
mo u to vrijeme i ja mislim da je Peja i{ao provjeriti Arkanove qude. Ar-
kanovi qudi su bili smje{teni tamo zato {to su planirali napasti Zvornik.
746
To nije bio kamp za obuku, nego su samo bili tamo smje{teni. Dan prije Baj-
rama, nave~er, bilo je oko 100 do 120 prisutnih u {tabu u Karakaju kako bi
se me|usobno upoznali. Bilo je oko 5 tenkova na mostu na srpskoj strani.
^vrsto sam vjerovao da je Dragan Obrenovi} bio zaduèn za tenkovsku jedi-
nicu. Sve su naredbe dolazile iz {taba “Alhosa”. U {tabu na katu bili su
prisutni @u}o, Dragan Spasojevi}, Legija i Ma~ak. Arkan i Peja su do{li
tokom no}i. Na dan napada na Zvornik, rano ujutro, Arkanovi qudi su zapo-
~eli granatirati s mjesta udaqenog oko 500 metara od mosta Karakaj u tra-
jawu od dva sata. O~ekivali smo da }e nas napasti muslimani, imali smo in-
formaciju da su bili te{ko naoruàni, no to se nije dogodilo. Svi smo se
sakupili na mjestu gdje su bile postavqene barikade. Arkan je i{ao s nama
do barikade. Svih 120 qudi je bilo podijeqeno u grupe od 5. Neke od grupa
sastojale su se od po 5 arkanovaca. Prvu liniju grupe zauzeli bi Arkanovi
qudi, onda bi tamo bio red od petorice iz druge grupe, na primjer, polici-
ja ili ~etnici. Arkanovi qudi su bili naprijed, oni su bili obu~eni, a druga
grupa bi ih slijedila i radila sve {to je Arkanova grupa radila. Tr~ali
smo u redovima od pet qudi, jedni iza drugih. Grupe od pet qudi sastojale su
se od lokalnih policajaca, @u}inih qudi, lokalnih qudi i ~etnika. Ot-
prilike smo imali 24 grupe. Bio sam otprilike 15. vojnik u redu dok smo tr-
~ali prema barikadama. Tr~ali smo uzdu` rijeke Drine, pucalo se na nas s
druge strane rijeke i mi smo mislili da muslimani pucaju na nas zato {to
je tamo bilo muslimansko naseqe. Kasnije smo saznali da je na nas pucano
iz “lade nive” koja je pripadala Malom Zvorniku, da su na nas pucali ~la-
novi TO Mali Zvornik. Komandir TO u to vrijeme bio je Milan Despoto-
vi}. Uspio sam u}i 500 metara u grad. Tokom tih 500 metara vidio sam dvoje
Roma sa svojom djecom. Bili su upla{eni. Pucao sam u zrak nekoliko puta
i rekao im da idu u podrum. U ku}i u koju sam u{ao vidio sam tijelo Draga-
na Da{i}a iz sela Brezojevice, Crna Gora. Ime wegovog oca bilo je Kri-
sto. Nosio sam ga na le|ima. Bio je vrlo teàk. Nosio sam ga dok nisam do-
{ao na teren za u~ewe vo`we. Onda sam ga odveo u bolnicu. Nave~er sam mo-
rao patrolirati u ulici i vidio sam tijela mrtvih muslimana. Bilo je oko
200 do 300 tijela mrtvih muslimana koji su bili ubijeni u napadu na Zvor-
nik. Lokalni Srbi su sakupili sva tijela tokom idu}eg dana, i nekoliko da-
na kasnije tako|er, zato {to su neki qudi bili ubijeni dva ili tri dana na-
kon napada. Dragan Spasojevi} je izdao naredbu da se obezbjedi pratwa oni-
ma koji su sakupqali tijela po gradu. Meni je tako|er re~eno da to radim,
i ja sam osobno pratio jedan kamion na koji su tijela bila natovarena, kako
bih se uvjerio da su po{teno obavili svoj posao. Dragan Spasojevi} me po-
zvao i rekao mi da qudi koji su trebali istovarivati tijela iz kamiona ni-
su èqeli raditi taj posao. On im je zaprijetio da }e poslati jednog od ar-
kanovaca koji }e ih ubiti ukoliko ne}e slu{ati wegove naredbe. To sam za-
pravo bio ja, iako nisam bio arkanovac. Tada mi je Dragan Spasojevi} dao
svoj slu`beni policijski auto da pratim kamion. Bilo je jedno mjesto zva-
no “Ulice”, gdje je tvornica cigli “Glinica” kopala rupe za zemqu koju su
trebali za pravqewe plo~ica. Bilo je puno rupa, i mi nismo trebali ni-
{ta kopati, to je bilo dobro mjesto da se zakopaju sva tijela. Ozna~io sam
747
mjesto na mapi koju mi je istraìteq pokazao. Pratio sam ih tri puta. Bi-
lo je oko 40 do 50 tijela svaki put. Pratio sam ih dok nisu istovarili tije-
la i onda bismo se vratili natrag pokupiti jo{ tijela. Bilo je jo{ qudi ko-
ji su sakupqali tijela. Dragan Spasojevi} je i wima naredio da sakupe 7 do
8 tijela iz “Alhosa” i odveo ih na isto mjesto. Jedan od voza~a kamiona bio
je iz Tri{i}a u Bosni. On je vozio svoj kamion i prije rata. Bio je voza~ ka-
miona iz “Standarda”. Dragan je ponudio automatske pu{ke bilo kojem do-
brovoqcu za tovar tijela jer nitko nije htio raditi taj posao. Iza nas bi-
la je vatrogasna cisterna koja je ~istila cestu. Na dan napada oko 4 ili 5
popodne Dragan Spasojevi} mi je naredio da na|em 4 ili 5 odgovornih qu-
di za pratwu pet tenkova do Crnog Vrha u Bosni. Oti{li smo na Crni vrh,
koji je bio na cesti prema Tuzli, “opel omegom” koja je pripadala tvornici
“Glinica”. Ne znam za{to je Dragan htio transportirati pet tenkova na
Crni vrh. Na{ je posao bio samo da ih pratimo i kad smo stigli tamo, moja
grupa se vratila u Zvornik. Voza~i tenkova nisu stali, nego su nastavili
svoj put i ne znam gdje su oti{li. Kasnije sam od MUP-a dobio policijsku
uniformu. Kada sam slijedio voza~e kamiona, ve} sam nosio policijsku uni-
formu. U to je vrijeme Dragan Spasojevi} bio komandir policije u Zvorni-
ku. Poslije toga, dodijeqen mi je jedino zadatak patrolirawa po gradu. Je-
dinice u gradu bile su sqede}e: (1) Tijekom napada na Zvornik (otprilike
120 qudi): (a) arkanovci, oko 40 qudi, komandant Arkan; (b) ~etnici, 30 do
40 qudi. Vidio sam @u}u s wima, pa sam pretpostavio da je on wihov koman-
dant, ali nisam vidio @u}u tijekom napada. On je ostao u {tabu; (v) aktiv-
ni policajci Bosne i Hercegovine, 15 qudi. Arkan je za vrijeme napada bio
komandant; (g) lokalni qudi iz Teritorijalne odbrane iz Karakaja i Zvor-
nika, nekolicina wih. (2) Poslije napada na Zvornik: (a) teritorijalna od-
brana, komandant Marko Pavlovi}; (b) specijalne snage MUP-a, komandant
Qubomir – prezime nepoznato (Crni); (v) Lokalna policija, {efovi: Dra-
gan Spasojevi}, kojeg naslije|uje Marinko (prezime nepoznato), Miji} (ime
nepoznato) i Dragomir Vasi}, komandir stanice Petko Pani}, zamjenik
komandira Miko (prezime nepoznato); (g) @u}ini ~etnici, komandant @u-
}o; (d) dobrovoqci iz Barawe; (|) “Beli orlovi”, kada ste ih vidjeli u gra-
du imali su crne poveze (na glavi); (e) jedinica Pivarskog, komandant Pi-
varski. Nisam nikada upoznao Pivarskog, ne znam kako izgleda; (`) jedini-
ca Ni{kog, komandant Ni{ki; (i) izvi|a~ka jedinica TO-a (teritorijal-
ne odbrane), Aco Sekani} (ova jedinica je ostala u hotelu “Vidikovac” i
djelovala u selima, kao {to su Kamenica, Lipje i ostala sela). @u}u sam vi-
{e puta sreo, ali nikada nisam s wim razgovarao. Jednom prilikom odrào
je govor pred ~etnicima i cijelom policijom. To je bilo prve ili druge no-
}i nakon {to je o~i{}en Zvornik. Rekao nam je da policija ne bi trebala
gledati oznake koje oni imaju na svojim kapama, isto kao {to oni ne}e gle-
dati u oznake na na{im kapama. Rekao je da obavqamo isti posao i da ne bi-
smo trebali obra}ati pa`wu na oznake jer bismo na taj na~in mogli izbje-
}i sukobe osobne prirode. Nisam poznavao niti jednog ~etnika iz @u}ine
jedinice. Milo{ Panteli} doveo je ~etnike iz Loznice u Zvornik. ûo sam
da je on umirovqeni {ef policijske postaje Loznica. ûo sam da je Gogi}
748
bio zapovjednik tih jedinica. Znao sam ga kao boksa~a jo{ prije rata, ali ga
tamo nisam nikada vidio. Nikada nisam s wim razgovarao. Policija je bi-
la uklowena s mostova, a ~etnici su osiguravali mostove. To je bilo za vr-
lo kratak vremenski period. Pretraìvali su Srbe i krali su od qudi, pa
tamo nisu dugo ostali. Lokalna policija ih je protjerala u Srbiju. Polici-
ja je bila vrlo uznemirena zbog odre|enih stvari. êtnici su vr{ili pre-
tres èna tako {to su im skidali sukwe da vide da li tamo skrivaju novce.
Jedan policajac je to vidio i o tome obavijestio Petka Pani}a. Petko Pa-
ni} je pozvao svoju jedinicu, organizirao operaciju, do{ao sa zoqama i
otvorili su vatru. U tom su trenutku tr~e}i pre{li most. Da su bili u do-
wem rubqu, tr~ali bi u dowem rubqu. Ja sam prelazio most dok su ga oni osi-
guravali, nikad mi se nisu obra}ali niti su provjeravali moju osobnu kar-
tu. Znam da su me mrzili zato {to sam bio u plavoj uniformi. Nisam bio
tamo kada su protjerani, ali sam ~uo za to. Ni{kog sam vidio jednom kada
smo ga zaustavili u Erdutu. Kada sam bio u Erdutu 1993. ili 1994. godine, vozio
je automobil koji nije bio u wegovom vlasni{tvu i zarobqen je u centru
grada od strane na{ih specijalnih snaga. Rekao im je da je on Ni{ki iz Zvo-
rnika, pa su me oni nazvali i upitali da li postoji neki Ni{ki iz Zvorni-
ka. Rekao sam da sam ~uo za wega, pa su ga pustili. Dvaput sam posjetio Pa-
vlovi}ev ured. To je bilo nakon {to se ured TO-a preselio iz “Alhosa” u
Zvornik. Prije napada na grad Zvornik, svi uredi bili su u “Alhosu”. Na-
kon okupacije Kula Grada, svi uredi vra}eni su u Zvornik. Ne znam kada su
se preselili u Zvornik. Wegov ured nalazio se preko puta po{te, pokraj
zgrade SDK-a (Slu`ba dru{tvenog kwigovodstva). Negdje u maju 1992. godi-
ne, oti{ao sam na kavu s Mi}om Petkovi}em, koji je bio pomo}nik Marka
Pavlovi}a. Dijelio je ured s Pavlovi}em. Bili su u istoj prostoriji. Jed-
nom prilikom je i Pavlovi} bio prisutan. Kada sam se upoznao s Pavlovi-
}em, rukovali smo se, ali mi on ni{ta nije rekao. Ne znam na kojem je polo-
àju bio Mi}a. Samo sam znao da dijele ured. Mi}a i Pavlovi} bili su vr-
lo bliski. Dobro su se poznavali. Mi}a je ìvio u Zeliwu. Ne znam koje mu
je bilo zanimawe prije rata. U drugoj polovini aprila 1992. godine, oko 15
policajaca iz Tesli}a do{lo je u Zvornik. Svi su do{li u SUP (Sekreta-
rijat unutra{wih poslova) i javili se Draganu Spasojevi}u. Komandir te
jedinice bio je Crni, Qubomir (prezime nepoznato). Da ga vidim, vrlo bih
ga lako prepoznao. Grupa “Crni” bila je smje{tena u hotelu “Drina”. Crni,
kao komandir, bio je mo}an u SUP-u. Ako je trebao patrolu, samo bi nazvao
i policija ga je morala poslu{ati. Crni i wegova jedinica nosili su pla-
ve kombinezone. Kada su do{li, Crni je imao plavi kombinezon s ~inovi-
ma na svojoj uniformi. Nosili su beretke, uglavnom plave, ali kada je u po-
sjet do{ao Kapetan Dragan, vidio sam ga s crvenom beretkom. Ja sam bio na
dopustu kada je do{ao Kapetan Dragan, ali me nazvao Crni i rekao da do-
|em i upoznam se s Kapetanom Draganom. Jednom je do{ao i ostao oko mje-
sec dana. Smje{teni su bili u hotelu “Vidikovac”. Obu~avali su mlade Sr-
be. Dva ili tri dana nakon {to je do{ao Crni, Dragan Spasojevi} napustio
je poloàj komandanta MUP-a. Poslije toga je bio direktor prijevozni~-
kog poduze}a “Autotransport”. Nakon {to je Pavlovi} postao komandant
749
TO-a, policija vi{e nije skupqala le{eve. Kasnije, Milan (prezime nepo-
znato) je bio taj koji je skupqao le{eve po gradu. Vidio sam Marka Pavlo-
vi}a u Zvorniku nekoliko dana nakon napada. Negdje krajem aprila 1992. go-
dine, formirana je specijalna jedinica policije. Komandant specijalne je-
dinice bio je Crni. Ja nisam bio dio te jedinice, ali kadgod je trebao po-
liciju, on bi nas jednostavno poveo sa sobom. Komandant ratnog {taba bio
je Marko Pavlovi}. [ef policije bio je Marinko (prezime nepoznato).
Komandir policije bio je Petko Pani}. Miko (prezime nepoznato) je u to
vrijeme bio wegov zamjenik. Nakon {to je Crni napustio Zvornik, ja sam
postao komandir voda. Ne sje}am se kada je Crni napustio Zvornik. Koman-
dir voda bio sam ne{to mawe od mjesec dana. Nije bilo pucwave u Zvorni-
ku, situacija se bila smirila, lokalna policija bila je qubomorna i nije
èqela da ~ovjek iz Srbije bude komandir. Mladi qudi su iz jedinice oti-
{li na Pale na obuku, te su polagali test kako bi mogli raditi u Republi-
ci Srpskoj. Me|utim, jedinica je raspu{tena. Krajem oktobra napustio sam
svoju jedinicu jer je do{la Karayi}eva jedinica i preuzela kontrolu nad
~itavim Zvornikom. ûo sam da se pregovaralo s Muhamedom Jelki}em i da
su trebali predati jednog arkanovca, koji je bio ubijen. Kada sam jednom vr-
{io patrolu, vidio sam ga kako hoda uz cestu, pa sam ga upozorio da bi, uz
svu pucwavu, mogao nastradati. On je odgovorio da samo èli raditi svoj
posao. Crni i wegova jedinica oti{li su vr{iti pretres ku}a u Zvorniku.
Qudi, kod kojih su prona|ena oru`ja, odvedeni su u “Standard”. Svaki sum-
wivi mu{karac, vojno sposoban, tako|er bi tamo bio odveden. Ako u “Stan-
dardu” nije bilo mjesta, bili bi odvedeni na Ekonomiju, Karakaj. Jako puno
vojno sposobnih muslimana je u to vrijeme bilo uhap{eno, ali ne mogu dati
to~an broj. Postojao je popis od 5 do 6 strana s imenima muslimana koje je
trebalo uhapsiti, ali ne znam koja je bila svrha tog popisa. Svim policaj-
cima, koji su vr{ili patrolu, bi bio dan popis i morali su na}i muslima-
ne s tog popisa”.
Jovi} posebno opisuje stawe u fabrici “Standard” i napad na Kula
Grad: “Jedanput sam tamo oti{ao odvesti dva ~ovjeka i kada je straàr otvo-
rio vrata, svi mu{karci su bili poredani le|ima uza zid. Ruke im nisu bi-
le vezane, ali su ih dràli iza le|a. Qudi Crnog su uhapsili ta dva ~ovje-
ka i on je zatraìo slu`beno vozilo da ih odvede u “Standard”. To je razlog
mom odlasku u tvornicu “Standard”. Nisam se vi{e nikada vratio u “Stan-
dard”. Ne znam {to se dogodilo svim zarobqenicima, ali ponekad bismo ~u-
li mnogo pucwave. Kada sam odveo ta dva ~ovjeka, straàr Vojo je otvorio
vrata i pozvao ih da u|u. Nakon {to je u{ao prvi ~ovjek, Vojo mu je naredio
da se vrati. U tom se trenutku prvi musliman okrenuo, a Vojo ga je udario
po le|ima èqeznom vodovodnom cijevi. ôvjek se onesvijestio i pao na
pod. Straàr je pozvao i drugog ~ovjeka da pro|e kroz vrata, {to je on ne-
voqno u~inio, a straàr je i wega udario, pa je i on ostao leàti na podu.
Vojna policija nadzirala je tvornicu “Standard”. Komandant “Standarda”
bio je pripadnik Vojne policije pod imenom Studeni. Wegovi qudi nosili
su maslinastozelene uniforme, dok je redovna policija nosila plave. Re-
dovna policija bi dobivala naredbe iz {taba i mi bi postupali prema
750
naredbama. Tkogod je htio u}i u tvornicu “Standard” bio bi pregledan, ali
ne znam da li su i koga su kontaktirali da bi to u~inili. Bilo je otprili-
ke 50 aktivnih policajaca, 30 rezervnih policajaca i qudi Crnog. Svi su
pripadali MUP-u, a qudi Crnog bili su smje{teni u hotelu “Drina”. Bi-
la je tako|er i grupa qudi koja je u{la u Zvornik negdje prije napada na Ku-
lu. Grupa Nikole Spasojevi}a (brat Dragana Spasojevi}a) i{la je, tako|er,
u Zvornik. Ja sam bio na du`nosti na mostu za pje{ake u Zvorniku. Stigli
su mini-autobusom i Nikola je nosio plavu uniformu. Nosili su maskirne
plave uniforme. S obzirom da sam bio u Barawi, Nikola me upitao da li
ih poznajem, po{to su oni iz Barawe. Prepoznao sam neke od wih koji su bi-
li iz sela Darda. Nisu bili nikome pot~iweni, nikoga nisu slu{ali. Pred-
stavili su se kao vojska Kapetana Dragana. Bili su jako dobro uvje`bani.
ûo sam da su jednom prilikom zapalili jednu katoli~ku crkvu. Bili su ja-
ko okrutni s hrvatskim gra|anima koji su tamo ostali. Pri~ali su o tome
kako su u jednoj no}i ubili sedam ~lanova iste porodice. Zbijali su {ale
na taj ra~un, govore}i: “Hej, znate li da su se svi ~lanovi obiteqi pobili
me|usobno, otac je po~eo ubijati druge ~lanove, a onda je sam sebe ubio”. Za
vrijeme dok smo bili u Barawi, znali su se skupqati ispred zgrade {taba.
Jedan od wih bio je Kalabi}. Druge sam znao samo iz vi|ewa. Crni je stigao
u Zvornik nekih 15 dana prije napada na Kulu. Dan prije napada na Kulu
Grad, primio sam iz {taba poruku preko toki-vokija. Tu sam poruku primio
od deùrnog oficira, ~ije ime ne znam. Re~eno mi je da se grupa civila spu-
{ta breùqcima iz {ume Bori}i, koja se nalazi izme|u Kule i Zvornika.
Deùrni oficir mi je tako|er rekao da qudi èle na siguran na~in pobje-
}i u Srbiju i da ne}e pucati. Deùrni oficir je tu informaciju dobio od
osobe iz Bori}a, koja je telefonom nazvala policijsku postaju. Moja du-
`nost bila je do~ekati ih i odvojiti sumwive vojno sposobne mu{karce, ko-
je je trebalo odvesti u “Standard”. Nakon {to sam zaprimio ovu informa-
ciju, krenuo sam slu`benim “golfom” kako bih ih do~ekao na staroj cesti
koja vodi za Kulu. Zaustavio sam automobil kada sam ih ugledao da se sami
predaju. Bili su prepla{eni. Rekao sam im da se ne boje. Rekao sam im da
predaju svo svoje oru`je. S obzirom da ga nisu imali, pustio sam sve mu-
{karce, ène i djecu da bjeè u Srbiju. Marko Pavlovi} i Crni su bili ti
koji su pripremili plan za napad na Kula Grad. Ja sam bio prisutan u vri-
jeme kada su nam davali zadatke. To je bilo nedugo prije Uskrsa. Doveden sam
u tvornicu “Standard”. Do{ao je Marko Pavlovi}, Crni je bio tamo. Bili
su istog ~ina. Komandant Crni nam je rekao da }emo idu}i dan izvr{iti na-
pad na Kulu Grad. Marko Pavlovi} do{ao je do prostorije gdje su bili oku-
pqeni policajci koji su trebali u~estvovati u tom napadu. Marko Pavlo-
vi} je tamo okupio policiju i rekao nam {to bi jedinica Crnog trebala
u~initi. Marko Pavlovi} i Crni dali su zadatke svim prisutnim policaj-
cima. Na{ zadatak bio je da u 2 sata u~inimo ne{to. Izme|u Zvornika i
Divi}a nalazio se duga~ak telefonski vod. Mi smo trebali pratiti taj du-
ga~ak telefonski vod i zaustaviti se na vrhu brda. Re~eno nam je da }emo s
tog mjesta vidjeti ku}e u Kula Gradu. Na{i ciqevi bili su – nikog zarobi-
ti, ubiti {to vi{e qudi ili ih prisiliti da odu do kraja sela, gdje su dru-
ge jedinice bile postavqene za pucawe. Na{ je ciq bio zastra{iti ih.
751
Stanovni{tvo Kula Grada nije imalo kuda pobje}i, osim prema Lipju, to~-
no u ruke jedinica koje su ~ekale da zapucaju na wih. Zadatak moje jedinice
bio je zauzeti tamo poziciju i ~ekati signal za pucawe po ku}ama. Nije nam
bilo dozvoqeno napu{tati na{e pozicije. Nisam se bojao napada, ali sam
imao osje}aj da se ne}u vratiti ìv. Nazvao sam svoju ènu i rekao da po{a-
qe svog ro|aka/svoju ro|akiwu s izmi{qenom pri~om kako mi je k}er bole-
sna u Novom Sadu. Mom ro|aku/mojoj ro|akiwi je re~eno da se drì podaqe
kapije, a Crni me je pa`qivo obavijestio da ne{to nije u redu kod ku}e.
Oti{ao sam onda u Srbobran, blizu Novog Sada, i ostao tamo sedam dana.
Nisam mogao pucati u bespomo}ne qude. Nisam se bojao muslimana, ali sam
se bojao da bi me Crni mogao ubiti da vidi da ne pucam na muslimane. Po-
slije napada na Kula Grad, oti{ao sam na godi{wi od sedam dana pod izgo-
vorom da idem u posjet mom bolesnom djetetu. Vratio sam se na patrolnu du-
`nost po~etkom maja 1992. godine. Kada sem se vratio s godi{weg, nisam
razgovarao o incidentu u Kula Gradu”.
Jovi} je posebno opisao svoje vi|ewe majskih i junskih doga|aja u Zvo-
rniku: “Nakon {to sam se vratio s godi{weg, nastavio sam svoju patrolnu
du`nost. Oti{ao sam u tri sela kako bih razoruào muslimane. Jedinica
Crnog pratila je policiju. U to je vrijeme bilo oko 15 qudi u wegovoj jedi-
nici. Komandant Crni i wegova jedinica oti{li su razoruàti musliman-
sko stanovni{tvo u selima Krièvi}i, Seferovi}i, Motovo, [ib, Klisa,
\uli}i. Ja sam bio prisutan tijekom razoruàvawa stanovni{tva u tim se-
lima. Nije bilo `rtava. Nedugo nakon toga, ozlijedio sam le|a i dva mjese-
ca nisam bio sposoban raditi. S vremena na vrijeme, putovao sam do Zvor-
nika kako bih kupio lijekove i posjetio neke prijateqe. Negdje u to vrije-
me sam ~uo da je Kapetan Dragan do{ao u Zvornik. Bio sam jednom na Eko-
nomiji. Jednom prilikom, tijekom pretresa ku}a u Zvorniku, odveli smo pet
mu{karaca iz wihovih ku}a na Ekonomiju. Pripadnici rezervne policije
stajali su na ulazu/kapiji, a ja sam predao pet mu{karaca rezervistima. Ne
znam imena tih muslimana. Porazgovarao sam s rezervistima i raspitivao
sam se za{to su muslimani tamo zarobqeni. Oni su mi rekli da su zarobqe-
ni muslimani radili u tvornici plo~ica “Novi izvor”. Nikad vi{e nisam
odlazio na Ekonomiju. Ne znam imena rezervista koje sam vidio na Ekono-
miji. Divi} je napadnut dan nakon {to je zauzeta Kula. ûo sam za jednog ~o-
vjeka pod nadimkom î~a, za koga se pri~a da je pobio mnogo qudi u Divi}u.
Oti{ao sam sa svojom grupom u êlopek kako bih odveo devet muslimana,
koji su bili zarobqeni u Domu. Petko Pani} mi je dao nare|ewe. Rekao mi
je da straà u Domu ima popis. Odveo sam devet muslimana u SUP, a nakon
toga u kamenolom Jo{anica da razmijenim devet muslimana za jedno tijelo
(Slavko Eri}, biv{i komandir policije). ûo sam da je u Tehni~koj {koli
Karakaj bilo zarobqeno 700-800 qudi, ali nisam osobno bio svjedok tomu,
po{to u to vrijeme nisam bio u Zvorniku. ûo sam da su svi ti muslimani
pobijeni. Ne znam gdje su pokopani. Ima jedan ~ovjek, po imenu Radovan Jovi}
(tako|er poznat kao Roki), koji je bio voza~ i radio je u “Inèweringu”. Re-
kao mi je da je negdje u to vrijeme on vozio kamion koji se koristio za pri-
jevoz le{eva, i mogu}e je da je i on prevozio te `rtve. Radio sam u policiji do
752
oktobra 1992. godine, kada sam se zaposlio kao straàr. Radio sam u poduze-
}u “Ravnaja” u Malom Zvorniku. To je kamenolom u Malom Zvorniku, vrlo
blizu centra Malog Zvornika i hotela “Jezero”. Raspore|en sam bio na ula-
zu br. 1. Negdje u maju 1993. godine, Rade Kosti} nazvao me je telefonom i
pozvao da se pridruìm policiji u centru za obuku u Erdutu. On je smatrao
da bih trebao imati boqi posao nego biti straàr. Jednostavno je rekao da
bi moj posao u centru za obuku u Erdutu bio boqi, kao i pla}a. Kada sam sti-
gao u Erdut, centar za obuku bio je napu{ten, arkanovci su bili oti{li.
Pre{li su u Srbiju, ne znam kamo. Ponudio mi je posao upraviteqa skladi-
{ta. Bio sam zaduèn za sve zalihe, ukqu~uju}i hranu i oru`je. U po~etku
je centar bio prazan, a onda je pristigla hrana i oru`je. Centar je osnovan
kao centar za obuku specijalnih snaga MUP-a Krajine. Oprema, hrana i
oru`je, kao i policija koja je bila regrutirana za obuku, pristigli su ne-
gdje u junu 1993. godine. Morali su pro}i proceduru stroge selekcije. Pone-
kad bi do{lo oko 500 qudi, a samo 20 qudi bi bilo izabrano. Izabrani su spo-
rta{i, qudi koji su bili vje{ti u karateu i boksu. Ja nisam bio umije{an u
obuku specijalnih snaga, ja sam ih samo opskrbqivao hranom. Smje{taj mi
je bio siguran u jednoj napu{tenoj hrvatskoj ku}i. Oru`je, koje je bilo po-
hraweno u skladi{tu, sa~iwavalo je: vrlo lako naoruàwe, koje se kretalo
od palica do pi{toqa, lako pje{adijsko naoruàwe, rakete, projektili,
“zoqa” i “ostja” i drugi projektili. Kasnije, kada se izvr{avala akcija u
Kladu{i, tako|er je bilo i minobaca~a. Minobaca~i su pristigli prije
polaska za Kladu{u. Frenkija Simatovi}a vidio sam u Erdutu u qeto 1994.
godine. Do{ao je policijskim helikopterom u pratwi Radeta Kosti}a i
oti{ao u Kosti}ev ured. Mislim da nitko nije bio obavije{ten o svrsi
ovog sastanka, osim mo`da komandanta centra. Skladi{te i ured bili su u
zgradama koje su se nalazile jedna pored druge. Ja bih ih samo posje}ivao u
slu~aju da su me pozvali”.
Jovi} se na kraju obreo i u Kladu{i, o ~emu govori: “Otprilike tri da-
na unaprijed sam bio obavije{ten o polasku za Kladu{u. To se dogodilo ne-
gdje u oktobru 1994. godine. Komandant centra za obuku mi je rekao da tre-
bam oti}i u Kladu{u. Ne sje}am se wegovog imena, jer su se komandanti
stalno mijewali. U vrijeme napada na Kladu{u bili smo raspore|eni na
Petrovoj gori. Petrova gora je udaqena oko 8 km od Topuskog. Povremeno
smo posje}ivali Topusko jer se tamo nalaze toplice (qe~ili{te). U Petro-
voj gori nalazilo se i brdo sa spomenikom i komunikacijski toraw. Smje-
{ten je na granici izme|u triju strana, Alijinog 5. korpusa, Republike
Srpske i Hrvatske. Bio sam pripadnik Specijalne jedinice MUP-a Kraji-
ne, iz centra u Erdutu. Srpski dio u Hrvatskoj zvao se Republika Krajina.
Bio sam oficir za zalihe za Specijalnu jedinicu na Petrovoj gori. Jednom
je Milan Marti} posjetio kasarnu kako bi izvr{io provjeru jedinica. ûo
sam Kosti}a kako nare|uje dvojici straàra, koji su ~uvali kasarnu Speci-
jalne jedinice, da ne dozvole Marti}u da u|e u kasarnu. Marti} je bio mi-
nistar, a Kosti} je bio pomo}nik ministra. Postojao je sukob izme|u Sla-
vonije i Knina, odnosno izme|u Marti}a i Kosti}a. Marti} je èlio da
Kosti} nema autoritet. Kada smo bili u Erdutu, Marti} je poslao nekoga
753
da zamijeni Kosti}a. Dogovoren je bio sastanak, za vrijeme kojeg je Kosti}
trebao biti smijewen, a novi ~ovjek imenovan. Kosti}evi qudi su izveli
pomo}nika ministra, koji je trebao zamijeniti Kosti}a, sa sastanka i pre-
tukli ga. Qubi{a Todorovi} bio je zaduèn za grupu koja je pretukla tjelo-
hraniteqe i pomo}nika ministra. Mislim da je to razlog da su Srbi ubili
Kosti}a na ~istom teritoriju oko Kladu{e. Frenki Simatovi} je bio ko-
mandant na Petrovoj gori. Bio je smje{ten u kasarni i mnogo sam ga puta vi-
|ao. Wegove jedinice bile su stacionirane kraj mjesta gdje smo mi bili
smje{teni. Bio je tamo od kada smo mi do{li i 21. novembra 1994. godine, tj.
kada smo oti{li. Kosti} me odveo do Simatovi}evog ureda i predstavio me
Simatovi}u. Kosti} me predstavio i rekao da sam ja wegov upraviteq
skladi{ta i da Simatovi} moè sura|ivati sa mnom. Zvezdan Jovanovi}
bio je taj dan s Frenkijem. Bio sam predstavqen Frenkiju, wegovom upra-
vitequ skladi{ta i doktoru Komadini, Frenkijevom doktoru. êsto sam
vi|ao Simatovi}a, ali nisam vi{e i{ao u wegov ured niti je on dolazio u
moje skladi{te. Na{e skladi{te je bila mala prostorija u koju je mogla
stati samo mala jedinica od 25 do 30 qudi. Ovisili smo o wima i primali
smo odre|ene stvari od wih. Spomenik na Petrovoj gori je ogromna kon-
strukcija, a ima i iznimno prostranih prostorija i stepenica iznad tera-
se. Nalazila se na takvoj lokaciji da smo s balkona mogli vidjeti Zagreb.
Simatovi}eva jedinica imala je spremi{te za zalihe u podrumu te gradwe.
Me|utim, nisam mogao u}i u to skladi{te, mogao sam se samo pribliìti
pultu na ulazu, a onda bi me netko pitao {to trebam. Jovica Stani{i} do-
{ao je na Petrovu goru tijekom priprema za napad. Stani{i} je s Kosti}em
do{ao do na{e kasarne. Stani{i} je bio odjeven u maskirnu uniformu bez
ikakvih oznaka i imao je ko`ni fascikl u ruci. Pro{ao je pored mene, a ja
sam mu salutirao. Kosti}ev voza~ je bio s wima, ali je ostao ispred zgrade.
Zvao se Branko Basta. Bila su dva voza~a iz poduze}a “CV Trans” iz Subo-
tice, koja su nas odvezla do kasarne. Oni su spavali u kasarni kada je stigao
Stani{i}. Ostatak je bio na terenu. Ja sam boravio na Petrovoj Gori oko
deset dana prije nego je stigao Stani{i}. Kada smo stigli, Simatovi}eve
jedinice su ve} bile na terenu. Qudi su pri~ali o Simatovi}u kao da je on
bio glavni komandant. Ne znam koliko je to~no qudi bilo wemu podre|eno.
Arkanovci su sigurno bili pod wegovom komandom. Teritorijalna odbrana
Krajine je tako|er bila pod wegovom komandom. On je tamo bio najja~a i naj-
mo}nija osoba. Nisam vidio Arkana na Petrovoj gori, ali sam vidio Legi-
ju. Vidio sam ga samo nakratko u prolazu, on je ~itavo vrijeme bio na tere-
nu. Postojale su tri kasarne: na{a specijalna (jedinica) iz MUP-a Kraji-
ne, frenkijevci i arkanovci. Tamo je tako|er bila i Teritorijalna odbra-
na. Nacrtao sam dijagram tlocrta kasarni i nabrojao jedinice koje su bile
prisutne u tim kasarnama. Potpisao sam taj dijagram i ozna~io ga s
“15/07/03(1)”. I druge kasarne su se mo`da nalazile diqem {ume, ali ove ka-
sarne su bile zna~ajne. Bilo je mo`da i drugih jedinica za koje ja nisam
znao. Sqede}e jedinice sam nabrojao u dijagramu: (1) Specijalne jedinice
MUP-a Krajine – komandant Qubi{a Todorovi}; (2) Specijalne snage
MUP-a Srbije – komandant Frenki Simatovi}; (3) Arkanovci; (4) Terito-
rijalna odbrana Krajine. Te{ko je re}i koliko je qudi bilo u svakoj kasarni.
754
Po sto qudi bi bilo smje{teno u svakoj od tri mawe kasarne. U ve}im se ka-
sarnama nalazila kuhiwa i meteorolo{ki centar, pa i spavaonica. Kosti}
je spavao u kasarni MUP-a Krajine, a ured mu je bio u kasarni MUP-a Sr-
bije. Simatovi}ev ured bio je tako|er smje{ten u kasarni MUP-a Srbije. Ko-
sti} bi mi ponekad rekao: “Idemo u {tab na sastanak”. [tab je bio smje-
{ten u {umi. Nisam posje}ivao {tab. Jednom prilikom je otamo poletio
helikopter, a onda se sru{io i eksplodirao. To mi je dalo ideju gdje se to
mjesto nalazi. Nalazilo se iza zgrade Teritorijalne odbrane. Kretawe u
okviru tog podru~ja bilo je zabraweno, jer je podru~je oko kasarne bilo mi-
nirano, a i bilo je kontrolnih punktova. Nikada nisam poku{ao napustiti
bazu i nikada nisam i{ao na liniju fronta u Kladu{u. Tre}a vrata s ulaza
u kasarnu MUP-a Krajine, s desne strane, bilo je moje skladi{te. Rade Ko-
sti} je uglavnom spavao u kasarni, a oti{ao je kada su po~eli sukobi i bio
je odsutan tijekom ~itavog dana. Bilo je dana kada se vra}ao po danu, ali ni-
je bilo specifi~nog vremena kada je odlazio ili kada se vra}ao. Nije mi to-
liko poznato kuda se Simatovi} kretao, koliko mi je poznato kuda se Ko-
sti} kretao. Mogao sam ga vidjeti u bilo koje vrijeme dana. Qubi{a Todo-
rovi} izvje{tavao je Radu/Radeta Kosti}a, a mislim da je Kosti} izvje{ta-
vao Frenkija Simatovi}a. Frenki Simatovi} imao je najvi{i ~in i bio je
glavni komandant. Simatovi} je nosio maskirne uniforme. Kada je ubijen
Kosti}, u{ao sam u prostoriju gdje se nalazilo Kosti}evo tijelo i Simato-
vi} se nalazio u prostoriji s tijelom. Kosti} je ubijen u slobodnoj zoni gdje
nije bilo muslimana. S male udaqenosti je upucan u prsa, a kalibar metka
bio je 7,9 mm. Bilo je tragova baruta po wegovim prsima, {to je upu}ivalo
na to da je netko stavio pi{toq na wegova prsa i tako ga ubio. Svi smo se
okupili u prostoriji, a tu je bio i doktor, Frenkijev doktor, koji je usta-
novio na~in ubojstva. Samo je Frenki bio kraj tijela cijelo vrijeme, a mi
smo prolazili. Rade Kosti} ubijen je 21. novembra 1994. godine, pa smo oti-
{li u Beograd na wegovu sahranu. Na Kosti}evom pogrebu vidio sam Arka-
na, Jovicu Stani{i}a, zamjenika ministra iz Krajine Koji}a, ~ijeg imena
se ne sje}am, i Dragana Spasojevi}a. Nakon Petrove gore, vratio sam se u
Erdut i oti{li smo na Kosti}ev pogreb. Moja èna umrla je 1995. godine,
a ja sam dobio pla}en godi{wi u trajawu od jedne godine, te sam tako|er do-
bio slu`beno vozilo kako bih odveo svoju k}er na more. Voqan sam svjedo-
~iti, ali se brinem za svoju sigurnost i sigurnost svoje porodice”.
1078. interni memorandum od 17. juna 2003. godine, koji sadrì slu`be-
nu bele{ku o dobrovoqnom dolasku nenada Jovi}a u kancelariju za vezu
Ha{kog tribunala u Beogradu, gde se predstavio kao mogu}i svedok. Bele-
{ka sadrì “kratak pregled ~iwenica i doga|aja” koje je Nenad Jovi} saop-
{tio ha{kom istraìtequ i u celosti glasi: “Godine 1990. on se kao dobr-
ovoqac pridruìo Srpskom ~etni~kom pokretu (S^P). Dana 1. 8. 1992. go-
dine, on je sa ostalim ~lanovima S^P poslat u selo Tewe da ga brani od Hr-
vata. Dana 2. 8. 1991. godine, hrvatske trupe iz Osijeka su napale selo. Od-
branu sela su sa~iwavali: S^P (oko 40 pripadnika), lokalni TO/Terito-
rijalna odbrana (ne{to me{tana pod komandom Jova Rebra~e) i Arkan sa
svojih deset vojnika. Arkanova jedinica u to vreme jo{ nije imala ime, ali
755
su bili veoma dobro opremqeni i veoma dobro naoruàni. J. N. je u selu
ostao ~etiri meseca, a onda se vratio u Mali Zvornik. Kada ga je napustio,
selo Tewe je jo{ uvek bilo pod opsadom. J. N. nije imao neki poseban ~in,
niti funkciju. Nije bio pri MUP-u (Ministarstvo unutra{wih poslova),
ni pri JNA (Jugoslovenska narodna armija), a ne smatra se ni pripadnikom
paravojne formacije. U Malom Zvorniku je sreo Dragana Spasojevi}a koji
je bio komandant MUP-a u Velikom Zvorniku (i koji danas ìvi u selu Bo-
{kovi}, u R. S. / Republici Srpskoj), koji je regrutovao dobrovoqce za od-
lazak u selo Darda pored Belog Manastira da bi branili ovo selo na reci
Dravi od Hrvata. J. N. se ponovo prijavio kao dobrovoqac i dodeqen je jed-
noj jedinici sa 20 drugih boraca (svi oni su bili Srbi iz Bosne), pod koman-
dom Janka Laki}a. On je sa ovom jedinicom ostao trideset dana (do kraja no-
vembra 1991. godine). U Dardi su mu pri{li Dragan Spasojevi} i Radosav
Kosti} (iz DB-a /Dràvna bezbednost/ – koji je kasnije ubijen). Dragan
Spasojevi} je od wega traìo da mu se svako jutro u 08.00 sati javqa u koman-
du MUP-a u Dardi kako bi video da li on (Dragan Spasojevi}) ima neki za-
datak za wega (za svedoka). J. N. je prihvatio da tako uradi i ponekad je tre-
balo da vozi Dragana okolo, to jest sakupqa oru`je koje je dolazilo iz Sr-
bije (ne od JNA) u Dardu i transportuje ga do Srba u Bosni. On jo{ uvek ni-
je imao nikakav vojni ni policijski ~in i uvek je nosio civilnu ode}u, dok
je Dragan nosio svoju uniformu MUP-a. U decembru 1991. godine, ili janu-
aru 1992. godine, svedok je postao Draganov telohraniteq. Dve nedeqe pre
nego {to je izbio rat u Zvorniku, na zahtev Dragana Spasojevi}a, Arkano-
vi qudi, pod komandom Arkanovog “generala” zvanog Peja, stigli su u selo
Radaqska Bawa (pored Zvornika), o~igledno se pripremaju}i za napad na
Zvornik. Prema J. N., Dragan Spasojevi} i Peja su bili bliski prijateqi.
Pred napad na Zvornik, Dragan Spasojevi}, koji nije mogao li~no da u~e-
stvuje u napadu na Zvornik, po{to je bio rawen, dao je J. N. MUP-ovu uni-
formu. Dana 4. 4. 1992. godine (na dan Bajrama), Arkan sa ~etrdesetoricom
svojih “Tigrova” (koji su nosili vojne uniforme sa amblemima tigrova), pe-
deset [e{eqevih qudi (S^P, svi odeveni u civilnu ode}u), 15 slu`beni-
ka MUP-a (ili pojedinaca koji su nosili MUP-ove uniforme, kao J. N.), i
neki me{tani srpske nacionalnosti iz Zvornika izveli su napad na Zvor-
nik (grad prete`no nastawen muslimanima i poznat kao veoma bogat). Pre-
ma J. N., u Srbiji je jedan kapetan JNA, po imenu Obrenovi}, ~ekao (sa
oklopnom jedinicom od pet do {est tenkova) da pruì poja~awe napadu, u
slu~aju potrebe. Me|utim, to nije bilo potrebno, s obzirom da se grad jedva
branio i lako su ga zauzeli. Po ulasku u grad, Arkanovi qudi su ga “zape~a-
tili” blokiraju}i sve prilazne puteve. Muslimansko stanovni{tvo je ma-
sovno beàlo i mnogo je wih bilo ubijeno. Qudima su otimane vredne stva-
ri. Arkanovi i [e{eqevi qudi su pqa~kali ku}e, prodavnice i ostalu
imovinu. Pqa~kawe je trajalo dvadeset dana. J. N. nagla{ava da on nikada
nije u~estvovao u tim zlo~inima. Postojala je lista sa imenima muslimana
koji je trebalo da budu uhap{eni i zatvoreni u lokalnu fabriku zvanu
“Standard”. Narednog dana (5. 4. 1992), J. N. i ostali slu`benici MUP-a bi-
li su raspore|eni da prikupe mrtva tela i uklone ih. On je izbrojao da je
756
sakupqeno nekih 300 do 400 tela, i na svima od wih su se videle rupe od me-
taka, a neka su imala smrskane lobawe. Oni su bili nenaoruàni, a ne ubi-
jeni “u akciji”. Ova tela su uklonili civili, neka od wih su sahrawena u ma-
sovnu grobnicu u Ulicama (oko 2 km od Karakaja), pored fabrike zvane “No-
vi izvor”, a druga na brdu zvanom Klisa, ili \ile, pored Zvornika. J. N. je
li~no prisustvovao sahrawivawu nekih 150 tela u Ulicama (pored fabri-
ke “Novi izvor”), a wegov ro|ak, Radomir Jovi}, rekao mu je da je on preo-
stala tela odneo na brdo zvano Klisa, ili \ile, pored Zvornika. Dana 5. 4.
1992. godine, li~no je video ubijawe ~etiri zarobqena muslimanska civila
u komandi Dragana Spasojevi}a, u Kakwu. Troje od wih su bili iz porodice
Karaosmanovi} (poznate i kao porodica Karaosmani) iz Zvornika. To su
bila tri brata i J. N. se se}a imena dvojice od wih, naime Nijaza i Mrkog.
êtvrti zarobqenik se zvao îrar (FNU /ime nepoznato/). Ovu ~etvoricu
zarobqenika su dva slu`benika MUP-a (ime jednog od wih je bilo Dobrica)
odvela u kancelariju Dragana Spasojevi}a. Ruke su im bile vezane na le|i-
ma. Posle jednog sata, izvedeni su napoqe i, dok su vo|eni niz stepenice, a
kada su bili na otprilike dva metra od J. N., za~uo se pu{~ani rafal i sva
~etvorica su bila ubijena. Ubio ih je Srbin iz Mili}a, ~ije je ime bilo Go-
ran. Po{to je jedan od zarobqenika jo{ uvek bio ìv, iako smrtno rawen,
napred pomenuti Goran i jedan od wegovih drugara (nepoznat) su ga nakon
toga {utirali do smrti. J. N. zna za silovawe muslimanke u delu grada koji
se zove Misirva{a. Wu je silovao civil koji je nosio uniformu MUP-a ko-
ga su zvali nadimkom Bato (maj~ino ime Koviqka) iz Malog Zvornika. Po
re~ima J. N., svi komanduju}i oficiri paravojnih jedinica imali su zva-
ni~ne iskaznice DB-a, kao @u}o, komandir [e{eqeve jedinice (Repi}ev
brat), Arkan i wegovi vi{i oficiri, Marko Pavlovi} (komandant Teri-
torijalne odbrane), Pivarski (“Beli orlovi”). Posle napada, J. N. je u Zvo-
rniku ostao oko 7 meseci i napustio ga je 31. 10. 1992. godine. J. N. je izjavio
da je od 15. 4. 1992. do 31. 10. 1992. godine delovao u Zvorniku kao slu`benik
MUP-a. Bio je kod ku}e otprilike godinu dana i radio je kao straàr u jed-
nom preduze}u (kao u originalu). Sredinom 1994. godine, od wega je Radosav
Kosti} (DB) zatraìo da postane neka vrsta pozadinskog oficira u centru
za obuku specijalnih snaga u Erdutu, {to je on i uradio. On je bio odgovo-
ran za izdavawe oru`ja i municije. U novembru 1995. godine, poslat je na
Petrovu goru da se bori protiv Armije BiH (Bosne i Hercegovine), sa ci-
qem ponovnog postavqawa (na vlast) Fikreta Abdi}a i wegovih qudi. Ar-
kan i wegovi qudi, kao i Frenki i wegovi borci, su tako|e bili na ovom
rati{tu. Uspeli su da povrate Kladu{u i Cazin i da primoraju ABiH (Ar-
miju BiH) da se povu~e. J. N. nije video da je Arkan bio prisutan u Kladu-
{i, ali jeste video Jovicu Stani{i}a u Kladu{i i na Petrovoj gori. Tako-
|e je u Kladu{i primetio i Frenkija i wegove qude i Legiju, kao i Radosa-
va Kosti}a. J. N. nije li~no video da su na Petrovoj Gori, ili u Kladu{i,
po~iweni ikakvi zlo~ini. J. N. je napustio (Erdut) 30. 5. 1996. godine i vra-
tio se ku}i. Dana 21. 11. 1995. godine, Radosav Kosti} je ubijen iz, po mi{qe-
wu J. N., politi~kih razloga, zbog toga {to je bio zamenik Marti}a, pred-
sednika Vlade RSK (Republike Srpske Krajine)”.
757
1079. izjava nenada Jovi}a od 21. septembra i 1. oktobra 2007. godine u
kojoj, izme|u ostalog, stoji: “krajem januara 2007. godine, novak Savi},
~lan Srpske radikalne stranke (SrS) u Loznici i kum vojislava [e{eqa,
Janko Laki}, i tre}e lice, koga ne znam, do{li su neo~ekivano u moju ku}u
u malom Zvorniku. Savi} me je pitao da li èlim da dam izjavu za [e{e-
qev tim odbrane. Ja sam rekao da nemam {ta da kaèm, Savi} je rekao “mo-
è{, mora{” prete}i mi i osmehuju}i se. Ubrzo posle toga, oti{ao sam sa
wima u kafanu da popri~amo. Savi} mi je rekao da }e da tuè Karlu del
Ponte i da imaju 21 izjavu i dodao je: “Ako nam bude{ dao izjavu, moè{ da
ode{ u Rusiju, gde }e{ biti van doma{aja Tribunala”. Rekli su mi da izva-
dim vizu da idem za Rusiju i Savi} mi je rekao: “Mi tamo imamo svoje qude.
Pri~a}emo sa na{ima da te prime”. Savi} je rekao: “Ako da{ izjavu i ode{
u Rusiju, a mi pobedimo na izborima, moè{ da se prosto vrati{ u Srbiju
i ìvi{ kao slobodan ~ovek”. Ja sam se bojao da, ako odem u Rusiju, da }u biti
mawe siguran i da }u biti rawiviji pred ovim qudima, ali sam ose}ao da
moram da prihvatim da idem sa wima i dam izjavu. Dogovorio sam se da me
slede}eg dana pokupe da idemo u Zemun. Savi} me je pokupio wegovim koli-
ma i zajedno smo krenuli za Zemun. Dok smo bili u kolima, Savi} mi je re-
kao da, ako svedo~im u Hagu protiv [e{eqa, za mene vi{e ne}e biti ìvo-
ta u Srbiji. Stigli smo u zgradu SRS u Zemunu, gde je bilo puno telohrani-
teqa. Tamo sam u{ao u jednu prostoriju sa Gordanom Pop-Lazi}, Vjericom
Radeta i advokatom Krasi}em, ~ije ime ne znam. Krasi} je zapo~eo razgovor.
Rekao je da su oni iz [e{eqeve odbrane. Prvo mi je postavio pitawe da me
testira i pitao me je ko je ubio jednog doktora u Zvorniku. Ja sam mu rekao
da znam samo ko je bio pritvoren zbog ubistva i da nisam bio tamo kada se
to desilo. Stavili su dva diktafona na sto, Radeta je rekla: “Izbaci}emo
{ta treba”. Razgovor su vodili Radeta i Pop-Lazi}, Krasi} je ulazio i iz-
lazio iz prostorije tokom razgovora. Tokom razgovora, oni su ukqu~ivali
i iskqu~ivali diktafon. Zaustavqali su ga da me savetuju kako da odgovo-
rim na pitawa. Pitali su me kako sam oti{ao u rat i za{to, i koja sam na-
re|ewa dobijao. Pitali su me da li sam dao izjavu tuìla{tvu, ja sam rekao
da su me ispitivali, i porekao sam da sam potpisao izjavu. Pla{io sam se
da priznam da sam tuìla{tvu dao izjavu, da sam im to rekao, ne bih preì-
veo taj dan. Minimizirao sam informacije koje sam dao tuìla{tvu i po-
ku{avao da izbegnem sva pitawa koja su mi postavqali Radeta i Pop-Lazi}.
Krasi} je stalno ulazio da vidi da li smo zavr{ili. Poku{avao je da ih po-
ùri, {to je ~inilo i meni jedno nepoznato lice (poslanik SRS-a u Skup-
{tini, mislim da je iz Libije). Razgovor je trajao oko pola sata; nisu mi po-
nudili da napravimo pauzu i nisam ose}ao slobodu da odem sa razgovora. Ka-
da smo zavr{ili, jedna od èna mi je rekla da }u morati da do|em ponovo da
bi otkucali izjavu. Nekoliko dana kasnije, Savi} me je pokupio dok sam bio
na radu u Beogradu i odveo me u Zemun da potpi{em izjavu. Kada sam stigao,
zatekao sam tamo Janka Laki}a, koji je tamo do{ao da pro~ita svoju izjavu.
Janko je rekao da nema potrebe da je ~ita i potpisao je i dao je jednoj od è-
na, koja ju je stavila u fasciklu. U stvari, Laki} je potpisao svoju izjavu a
da je nije pro~itao, a tako sam postupio i ja, jer su mi te ène rekle da sam
758
tu me|u prijateqima i da moram da je potpi{em. Ove ène su mi rekle da se
ùre jer moraju da idu u sud. Ja sam potpisao samo posledwu stranicu izjave
i to sam uradio dok smo jo{ uvek bili u sedi{tu SRS-a u Zemunu. Nakon
{to sam potpisao izjavu, Radeta ju je stavila u fasciklu. Onda smo iza{li
na ulicu da bi na{li kola da idemo u 4. op{tinski sud u Zemunu. Odjednom
se Radeta vratila u zgradu rekav{i da mora da organizuje prevoz. Izjava je
bila kod we. Janko i ja smo ~ekali 45 minuta na ulici i kada se Radeta vra-
tila, oti{li smo u sud. Ja sam u sud oti{ao sa Radetom, Laki}em i voza~em.
Sudski referent mi je dao primerak moje izjave, ali sam je pro~itao tek dva
meseca kasnije, kada me je Janko pozvao, iznena|en onim {to je sadràno u
izjavama. Tada sam pogledao moju izjavu i video kako su prikazali ono {to
sam rekao. Oni su izvrnuli moje re~i, preuveli~ali ono {to sam rekao i
uneli ne{to {to nisam uop{te rekao. Do{ao sam do zakqu~ka da je Radeta
izmenila moju izjavu dok sam ~ekao onih 45 minuta pre nego {to me je odvela
u sud. Bio sam {okiran jer je tu bio advokat i izjava je bila za sud i vero-
vao sam da }e da napi{u onako kako sam rekao. Dana 15. juna 2007. godine po-
slao sam pismo Srpskoj radikalnoj stranci, napisano 13. juna 2007. godine,
u kome progla{avam moju izjavu nevaè}om i da ona ne moè da se koristi
na sudu. Pismo sam poslao faksom SRS-u. Na zahtev istraìteqa, potpisao
sam original pisma i stavio datum, {to sam uradio i sa dve priznanice od
faks-ma{ine priloène uz ovu izjavu. Istraìteq je obeleìo kao prilog
br. 1 (primedba istraìteqa: originalno pismo je potpisano 21. septembra
2007. godine, a priznanice od faks-ma{ine su potpisane 1. oktobra 2007. go-
dine od strane svedoka i priloène su uz ovu izjavu kao prilog br. 1). Ka-
snije sam napisao pismo Vojislavu [e{equ u zatvorskoj jedinici u Hagu, u
kome sam mu rekao da mi je izjava bila falsifikovana. Dao sam pismo da se
po{aqe iz [vajcarske da bih izbegao da ga BIA (Bezbednosno-informa-
tivna agencija) pro~ita. Na zahtev istraìteqa, potpisao sam i stavio da-
tum na kopiju priloènu uz ovu izjavu. Istraìteq je obeleìo kao prilog
br. 2 (primedba istraìteqa: svedok je potpisao kopiju drugog pisma 1. ok-
tobra 2007. godine, a ono je priloèno uz wegovu izjavu kao prilog br. 2).
Istraìteq mi je dao kopije gorespomenutih priloga. Dana 21. septembra
2007. godine pa`qivo sam pregledao izjavu koju je [e{eq poslao MKSJ-u
i obeleìo sam je. Zelenim sam markerom obeleìo delove u kojima sam mi-
nimizirao svoju saradwu sa tuìla{tvom da bih sebe za{titio; plavom
olovkom sam obeleìo oblasti gde su mi osobe iz SRS koje su vodile raz-
govor sa mnom sugerisale {ta da kaèm; ùtim markerom sam obeleìo
oblasti, re~enice i delove koje nisam nikada izgovorio; zelenom olovkom
sam obeleìo re~i izva|ene iz konteksta. Na zahtev tuìla{tva sastavio
sam legendu u kojoj obja{wavam zna~ewe tih boja. Na zahtev istraìteqa
potpisao sam i stavio datum na svaku stranu kopije izjave date SRS-u, a ko-
ja je priloèna uz ovu izjavu. Istraìteq je obeleìo kao prilog br. 3.A.
Tako|e sam 21. septembra 2007. godine potpisao i stavio datum na gorespo-
menutu legendu koju sam sastavio zbog navedenih obeleàvawa, koju je is-
traìteq obeleìo kao prilog 3.B. (Primedba istraìteqa: 21. septem-
bra 2007. godine svedok je potpisao i stavio datum na svaku stranu kopije
759
svoje izjave date SRS-u, a koja je priloèna uz wegovu izjavu kao prilog br.
3.A, kao i legenda sa obja{wewima koju je sastavio sa tim u vezi, a koja je
priloèna kao prilog br. 3B.). Nisam uop{te rekao da su mi iz tuìla-
{tva rekli da }u biti stavqen iza brave u samicu sa reflektorima ako se
ne odazovem pozivu. Jedino sam rekao da sam razumeo da me srpske vlasti mo-
gu uhapsiti ako se ne odazovem na poziv. Osobe iz SRS-a koje su me ispiti-
vale su predloìle da kaèm da sam bio drogiran za vreme ispitivawa od
strane tuìla{tva Tribunala. Objasnili su mi da to treba da diskreditu-
je istraìteqe tuìla{tva i pomogne gospodinu [e{equ da tuì Tribu-
nal. Objasnili su mi da, ~ak i ako sam rekao ne{to istraìteqima tuì-
la{tva, bio bih diskreditovan time {to sam bio drogiran, pa ne bih mogao
da posluìm kao svedok tuìla{tva. Bio bih diskreditovan kao svedok.
Osobe iz SRS-a koje su me ispitivale su mi dale informacije pre nego {to
je informativni razgovor po~eo, a zaustavqali bi snimawe kasete svaki
put kada su èleli da mi kaù {ta da kaèm. Nikad se nisam ose}ao drogi-
ranim tokom ili nakon razgovora sa tuìla{tvom. Nemam razloga da veru-
jem da su mi istraìteqi tuìla{tva ikada dali bilo kakve droge. Re~e-
nice u izjavi datoj SRS-u o tome da me je tuìla{tvo drogiralo su neta~-
ne. U izjavi datoj SRS-u stoji na kraju da tu izjavu dajem dobrovoqno i bez
pritiska. Ova re~enica nije ta~na. Morao sam dati ovu izjavu SRS-u. Da sam
rekao bilo {ta drugo, ubili bi me. Morao sam da laèm ~ak i kada mi to
nisu predlagali, jer sam se tako ose}ao sigurnije. Da sam odbio da razgova-
ram sa wima, siguran sam da se ne bih vratio ku}i. Verujem da bi me SRS
ubio jer sam u pro{losti primao direktne i indirektne pretwe. Primao
sam pretwe telefonom nakon {to sam poslao svoju izjavu SRS-u u kojoj sam
poni{tio moju izjavu prethodno datu SRS-u. Primio sam tri telefonska
poziva nakon otprilike deset do petnaest dana sa privatnog broja. Nisam
prepoznao glasove onih koji su me zvali. Pretili su mi smr}u, kao recimo:
“Mrtav si”, “Ve~eras }e te qudi pokupiti”, i pretwe sli~ne ovima”.
1080. izjava koju je nenad Jovi} 29. januara 2007. godine dao Timu koji
pomaè moju odbranu, a onda se posle te izjave odrekao i na woj obeleà-
vao stvari za koje sada tvrdi da ih nikad nije izgovorio ili re~i koje su mu
izva|ene iz konteksta. Ta izjava, uz zanemarena obeleàvawa teksta, u ce-
losti glasi: “Ja, Jovi} (Radomira) Nenad, nadimak Ne{o, ro|en 2. oktobra
1957. godine, u mestu Radaq, op{tina Mali Zvornik, Republika Srbija, sa
prebivali{tem u Radaqu, sa li~nom kartom broj 31091, Jmbg 0210957774118,
izdatom od strane SUP-a Mali Zvornik, po nacionalnosti Srbin, veroi-
spovest pravoslavna, dràvqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, po
zanimawu gra|evinski tehni~ar, prethodno zanimawe policajac, izjavqu-
jem: Do mog prvog kontakta sa predstavnicima tuìla{tva do{lo je 2002.
godine u Beogradu. Ne pamtim datum, ali se se}am da je to bilo tri-~etiri
dana nakon svedo~ewa Dragana Spasojevi}a u procesu protiv Slobodana
Milo{evi}a. Tih dana u mojoj ku}i su do{la dvojica qudi, doneli mi adre-
siran koverat u kojem je bio poziv da se moram odazvati. Pisalo je: “Moli-
mo vas da se odazovete pozivu i da do|ete dana tog i tog u kancelariju Ha-
{kog tribunala”. Ovi {to su mi doneli koverat bili su na{i, predstavili su
760
se da su iz Odeqewa za organizovani kriminal. Do{li su “renoom” ili “pe-
òom”, nisam siguran, znam da je bio mawi automobil. ôvek je bio u civi-
lu. Ja sam ustao ujutru, oni sjede ispred ku}e i kaù: “Treba nam Nenad”. Re-
koh: “Ja sam”. Prvo sam mislio da je neka {ala, vidim znak Tribunala gore
na koverti, otvorim i primetim da nema potpisa sudije, istraìteqa, ni-
koga. Primio sam poziv i potraìo Dragana Spasojevi}a. U jednoj od wego-
vih firmi na{ao sam wegovog {uraka, koji mi je rekao da je Dragan u Hagu.
Nakon Spasojevi}evog povratka iz Haga video sam se sa wim i pitao ga {ta
da radim. Posavetovao me da govorim samo istinu. U zakazano vreme sam
oti{ao do kancelarije Ha{kog tribunala. Ne se}am se koji je bio datum,
ali znam da je tog dana kamenovana slova~ka ambasada. Trebalo je da se ja-
vim u devet sati ujutru. Javio sam se na kapiji deùrnom, odnosno policaj-
cu koji obezbe|uje zgradu. Dao sam mu moju li~nu kartu sa namerom da se zna
gde sam u{ao, ako me nestane, ili ako mi se ne{to desi, da ostane podatak
gde sam zadwi put bio. Policajac je zapisao i zazvonio na vrata. Rekli su
mu da me pusti unutra, a tamo su me sa~ekale jedna èna i jedna devojka kao
prevodilac. @ena je pri~ala engleski, a devojka je prevodila da im je dra-
go {to sam se odazvao pozivu, da je to mnogo boqe i lak{e za mene. Rekla je,
da se nisam odazvao oni bi do{li po mene, pa bih molio Boga kada }e do}i
da me saslu{avaju jer bi me dràli zatvorenog u nekoj samici sa upaqenim
reflektorima. I onda sam pro{ao kroz skener, ostavio svoj mobilni kod
wih u prizemqu, pa su me ispratili u kancelariju. Bili su jako qubazni, ni-
je bilo nikakvog maltretirawa. Po~elo je prvo ispitivawe o meni, da bi
kasnije pre{li na celi rat, cijelo u~e{}e u ratu. Ja sam to povezao sa izja-
vom Dragana Spasojevi}a, jer ja i Dragan Spasojevi} smo se upoznali u Dar-
di. Ja sam tada bio u Dardi kao dobrovoqac i u toku jednog napada on je tra-
ìo od tada{weg pomo}nika ministra unutra{wih poslova, Marti}evog
pomo}nika Rado{a Kosti}a, da do|em wemu, da idem u Zvornik i da budem
wemu pri ruci. Svjesno sam pri~ao i odgovoran sam za ono {to sam rekao za
sva ~etiri susreta sa istraìteqima Ha{kog tribunala. Bila su ~etiri
susreta, do posledweg susreta, koji je bio 19. oktobra 2006. godine. Bilo je
to 19., 20., 21. i 22. oktobra. Radilo se i dawu i no}u, i{li su na to da izgu-
bim strpqewe i koncentraciju i da po~nem da govorim ono {to oni èle
da ~uju. Svi razgovori su vo|eni u prisustvu vi{e qudi, analiti~ara, pre-
vodilaca, psihologa, psihijatara, {ta ja znam {ta je sve u ekipi. Po pet,
{est wih nekad bude, pa su se i mjewali, pa su mi traìli da napi{em ne-
{to na papiru, pa onda to gledaju, upore|uju, analiziraju, pa hajde opet po-
sle pola sata napi{i opet ono isto, pa tako vi{e puta. Posledwi susret je
trajao ~etiri dana skoro neprekidno, odmorim se desetak minuta, puste me
na terasu da popu{im cigaretu, pa opet. Tako je bilo i u toku no}i. Za istim
stolom se i jelo i pri~alo. Meni je to bilo jako zamorno, psihi~ki me ubi-
jalo, video sam da idu na to da izgubim strpqewe, da kaèm ako ne{to znam,
da bih samo {to pre oti{ao ku}i. Stalno sam se àlio da sam umoran, pi-
tao ih da li moèmo da napravimo pauzu 15 minuta. Dozvoqavali su petna-
estak minuta, ali vi{e ne. Pustili su me u ta ~etiri dana jednom da odspa-
vam mo`da od 12 do ~etiri, pa bi nastavili kasnije. Oni imaju zakupqenu
761
zgradu pored wihove, i tu sam spavao. To je stambena zgrada i tu spava i wi-
hovo obezbe|ewe i policajci Ujediwenih nacija koji su unutra obezbe|ewe.
Sve ono {to se de{avalo dok sam bio svestan toga se se}am dobro, ali zad-
wi put kada sam do{ao ku}i leào sam ~etiri dana, nisam ni video kakvi
su, bukvalno sam leào polomqen sav, skr{en, bez voqe, bez i~ega, kuwao,
spavao, a ina~e sam radio u Baru i Podgorici, gradili{ta sam dole imao,
ali nisam uop{te mogao na to da mislim, ni na {ta nisam mislio i kada sam
kona~no ~etvrti dan ustao i ogledao se, ja sam sav bio otekao oko o~iju, ze-
nice su mi bile kao dugmad u pli{anog mede. Ja sam se sam sebe upla{io ka-
kav sam bio. Mogu da garantujem da su mi stavili ne{to u hranu ili u pi}e,
sto posto garantujem, jer 50 godina imam, ne pijem alkohol od 1984. godine,
ne drogiram se, pu{im cigare, to mi je jedini porok, pijem kafu i ni{ta vi-
{e. Najàlije mi je i najteè {to nisam odmah oti{ao lekaru da mi se iz-
vadi krv. Nisam imao ~ime da se setim tada, jer ni~ega nisam bio svestan.
Onda sam seo na voz i oti{ao u Podgoricu na posao i dole sam opet kuwao.
Dva, tri dana ni{ta nisam mogao da radim, samo sam gledao kako rade moji
radnici. Prebolovao sam to nekako, a kad sam ve} do{ao sebi, znao sam {ta
mi se dogodilo, bilo mi je ào za{to mi se èna nije sjetila da me odvede
qekaru da mi izvade krv, mada moja èna nije ni znala gdje sam ja bio ta ~e-
tiri dana. Ja se se}am {ta su me pitali prije, dok sam bio svjestan svojih po-
stupaka i pitawa su bila vezana uglavnom za Srpsku radikalnu stranku. Na-
gove{tavali su mi da treba da svedo~im protiv [e{eqa, ~ak su me na zad-
wa dva sastanka upozorili da se ve} spremam da letim sa wom u Hag, zato
{to ne}u da sara|ujem, jer ja navodno imam kompjuter u glavi, ali da ne}u da
pri~am. Pa }u, kao tamo u Hagu, lep{e pri~ati. Te{ko mi je i da se setim
svih detaqa, bilo je to poodavno i puna mi je glava wih, jer je sve to traja-
lo dugo i bilo je zamorno. U prvim susretima su mi nudili promenu identi-
teta i zemqu u kojoj ho}u da ìvim i posao za porodicu i mene, a zauzvrat da
svedo~im protiv sviju. Zna~i, protiv Vojislava [e{eqa, pa po{to sam bio
u MUP-u protiv Simatovi}a, protiv svih sa kojima sam se sretao, ako sam
se sretao. Da. Ja sam wu pitao – koliko to ko{ta Ujediwene nacije. Pa, ka-
è – mnogo para. Ja joj kaèm – da je metak dve konvertibilne marke, da je
Nenada lak{e ubiti nego dati tolike pare. Dolazilo je do momenata kada
sam ja bacao papire i ustajao da idem, ne mogu vi{e da izdrìm. Onda bi bi-
la kratka pauza, pa ube|ivawe: “Ne bojte se, olak{ajte sebi du{u, lak{e }e-
te spavati, vama ne}e biti ni{ta, niko ne}e poginuti, niko ne}e ni{ta zna-
ti oko svih ovih stvari... niko ne}e znati da vi svedo~ite”. Ja sam wu pitao,
koji je to vid za{tite. Ako ja sad vama i kaèm to {to vi traìte, pa ovi
qudi }e sutra iza}i iz zatvora. Ne bih pristao ni po koju cjenu, ni tako, ni
tako, nego sam morao da hvatam neki balans, da balansiram, nisam smeo re-
}i da ne}u, jer bi me uhapsili. Meni su pretili da }u biti optuèn ako ne
prihvatim da budem svedok, zato {to postoji neki dokument oko Kladu{e.
Ja sam kao pripadnik specijalne jedinice MUP-a Krajine bio kod Velike
Kladu{e, postoji jedan mojom rukom potpisan dokument koji kaè da imamo
300 zarobqenika. Pa me pitala {ta smo radili sa tih 300 qudi. Ja kaèm –
pustili smo ih, normalno. A ona kaè da su svi u masovnoj grobnici i da }e
762
tih 300 zarobqenika biti optu`nica protiv mene ako ne budem svedo~io
protiv svih ostalih. A rekla je da se meni stavqa na teret i Zvornik i da
su svi pripadnici moje jedinice uhap{eni ili }e biti, a meni sve to moè
da se amnestira, ako budem svedok protiv Vojislava [e{eqa, Simatovi}a
i ostalih koje oni optuùju. A ja znam, ako prihvati{ kod jednog postaje{
wihov sluga za sve {to im zatreba. I onda su tu trajala ispitivawa, ube|i-
vawa. Oni imaju dosta podataka o svemu. Ja nisam uhap{en zato {to su oni
gajili nadu da }u ja da pristanem da svedo~im. Ona je meni tada rekla, dru-
gi susret kada je bio, da je optu`nica protiv mene spremqena i da od mene
zavisi da li }e je aktivirati. Oni u stvari idu na jedan psihi~ki zamor, da
~ovek jednostavno pukne, kao ja kada sam bacao papire i hteo da idem. Sve
sam to li~no doìvqavao kao pritisak da bi me takvim iscrpqivawem na-
terali da kaèm {ta god oni ho}e. Ja to znam, jer sam radio kao policajac,
tako se radi sa kriminalcima, lopovima, zamori{ ga, jedan te brani, drugi
ti preti i tako daqe. Tako su oni sa mnom razgovarali, ba{ tako. Da, bilo
je tu i maèwa, ona mene, ta istraìteqka, ovako preko stola mazi, preko
ruke i kaè: “Ne{o, spasite sebi ìvot, lep{e }ete spavati. Da vam bude
mirnija savest, da se otarasite toga. Vi }ete biti drugi ~ovek kada nam is-
pri~ate, da se olak{ate. Vi znate sve, a za{to krijete, to su profiteri, lo-
povi, zlo~inci”. Pitali su me da li se pla{im Srpske radikalne stranke,
pa da zbog toga ne}u da optuùjem [e{eqa, jo{ su mi govorili da sam 100
posto u wihovoj za{titi, da mogu u svako doba, ako osetim neku opasnost, da
u|em u prvu me|unarodnu policiju da bih dobio za{titu. To su velike glu-
posti za mene, jer ja imam porodicu i imam }erku udatu i imam dva unuka i
ja ne mogu celu moju familiju sakriti. Se}am se kad mi postave neko pita-
we, kao kroz onaj detektor laì, recimo, kad pri~am o Zvorniku. Oni stvo-
re {timung, po~nu da se {ale, stvore ambijent da se ~ovek opusti, da pri-
~a{ kao sa prijateqima. Nikada nijednu izjavu nisam potpisao koliko ja
znam i dokle se se}am, ali ako sam ne{to potpisao u nekom delirijumu, taj
zadwi put ja se toga ne sje}am, jer sam tada bio van zdrave pameti. Znam da
nikada nisam dobio nikakav zapisnik, nikakav papir. Nisam video da su
snimali razgovor, ali verujem da jesu snimali. Javno ne, sigurno. Ali to je
100 posto bilo. Ostavili su me u jednoj kancelariji samog da ne{to kao slu-
{am tu. Tu ostane wihova torba sa tim wihovim CD diskovima i vaqda gle-
daju da li }u ja to da zloupotrebim, da im ne{to uzmem iz torbe. Ovim raz-
govorima je prisustvovala jo{ jedna èna, ona je kucala sve tamo {to se
pri~alo. Kucala je dok sam ja bio svjestan, ja ni{ta nisam potpisao, ali zad-
wi put kada sam bio... mogu}e je sve, ne mogu da garantujem da nisam, jer sam
bio 100 posto drogiran. Znam da je istraìteq bila èna. Rita Radan, tako
nekako se zove, ovo u sredini ne znam kako se ~ita. Oni su meni nudili i tad
i prije i uvijek da svjedo~im protiv [e{eqa, ~ak je jedan de~ki} bio tu ko-
ji je zaduèn bio za Srpsku radikalnu stranku. I on je najvi{e pitawa po-
stavqao uvek. Najvi{e ga je to interesovalo. Bilo je jako zamorno i jako te-
{ko jer je tu bilo, osim prevodioca, jo{ po pet, {est wihovih. I onda ti
onaj postavqa pitawa, onaj pitawa, onaj dobaci neku {alu, pa onda opet pi-
tawe, pa to traje od devet ujutru do jedanaest no}u uz kratke pauze po desetak,
763
petnaest minuta. Tako da je te{ko bilo opstati. Pa predlaù promenu
identiteta, status za{ti}enog svedoka, u zamenu za svedo~ewe protiv [e-
{eqa, protiv Simatovi}a, protiv sviju koji su optuèni. Ta istraìteq-
ka mi je u stvari pretila hap{ewem i odvo|ewem u Hag. Ja nisam rekao ni
da ho}u da sara|ujem ni da ne}u, uhvatio sam neki balans da mogu da sjevnem
ne|e. Poslije toliko pritisaka koje su vr{ili na mene, poslije tolike tor-
ture ja wima ni{ta ne vjerujem, ja se u stvari wih pla{im. Zato sam svaki
put kada sam ulazio ostavqao li~nu kartu policajcu na ulazu, iako mi je is-
traìteqka rekla da oni nemaju pravo na ulazu da mi traè dokumenta. Ja
sam ipak ostavqao li~nu kartu, da se zna gdje sam u{ao ako mi se slu~ajno
ne{to desi. Poslije svih tortura koje su vr{ili nada mnom ja nisam smeo
da im vjerujem. Pla{io sam se da me ne otruju, ili da me odvezu u zatvor, ili
da me odvedu u Hag, pa bi se neko bar sjetio, ako bi me èna traìla, a bi
me traìla sigurno, mo`da bi se taj sjetio... Ja sam razgovor sa ha{kim
istraìteqima ose}ao kao veliki pritisak i pretwu i ja sam oti{ao. Ja
sam u aprilu, pre referenduma u Crnoj Gori, oti{ao u Crnu Goru da radim,
jednostavno da se sklonim da me ne na|e niko. Ne da me ne na|e, nego da ni-
sam na dohvat ruke, èna je imala broj telefona i samo bliski prijateqi.
Ja nisam beào od bilo kakvog razgovora, nego zbog svega onoga {to sam do-
ìveo imao sam strah da se ponovo susretnem sa wima, jer sam ovo wihovo
saslu{awe koje je trajalo danima u nekoliko navrata doìveo kao psihi~-
ku torturu, pritisak i ucjene. Osim toga, i moja porodica je imala proble-
ma, jer nisam smeo da im kaèm gde idem, gde sam proveo ~etiri dana, moram
da iskqu~im telefon, èna se, normalno, sekira, nisam dete malo. Ovu iz-
javu dajem dobrovoqno i bez ikakvih pritisaka”.
1081. izjava koju je nenad Jovi} 29. januara 2007. godine dao gordani
Pop-Lazi} i vjerici radeti, ~lanovima tima za moju odbranu, koja je sko-
ro u celosti podudarna sa ovom ve} citiranom.
1082. rukom pisana izjava nenada Jovi}a od 1. oktobra 2007. godine, na
~ijem kraju, uz potpis, stoji datum 24. jul 2007. godine. Izjava u celosti gla-
si: “U januaru 2007. godine na poziv Ekspertskog tima dao sam izjavu o svo-
jim kontaktima sa istraìteqima Ha{kog tribunala. Nakon davawa izja-
ve, kada sam pro~itao, uo~io sam mnogo gre{aka u {tampawu, a i u smislu
koji vodi ka onom da sam rekao ono {to ustvari nisam rekao i {to bi vi{e
{tetilo nego pomoglo prvenstveno tebi, Vojislave. Upozorio sam Eks-
pertski tim, to jest Vjericu Radetu, na te gre{ke i dogovorio sa wom da te
gre{ke ispravimo i da tu izmjewenu verziju izjave (ta~nu, istinitu izjavu)
2. 3. 2007. godine do|em i potpi{em. Tog dogovorenog datuma prilikom ula-
ska u prostoriju (Magistrat u Zemunu). u istoj sam zatekao Vjericu Radetu
i mog sugra|anina Janka Laki}a iz Malog Zvornika. Ja sam u prostoriju
u{ao sa Savi} Novakom i zatekao Janka Laki}a kako ~ita svoju izjavu. Mo-
ja izjava je ve} bila pripremqena i ja sam traìo da je pro~itam. Tada se po-
javio (vi{e puta) meni nepoznata osoba koja vrlo te{ko vlada sa srpskim
jezikom i uporno zahteva od Vjerice da mu se oslobodi kancelarija. Revol-
tiran tim, Janko Laki} je svoju izjavu prestao da ~ita, zatvoriv{i je i
764
obratio se meni. Rekao mi je: “Brate Nenade, ove na{e izjave je sastavio ne-
ko koji je apsolutno nepismen i koje }e nas prikazati kao nenormalne qu-
de. Upozorio sam Vjericu na te propuste, ali dobio sam odgovor da upravo
tako sastavqena izjava pomaè Voji”, rekao mi je Janko Laki}. Laki} mi je
tako|e predloìo, a ja sam to i prihvatio, da izjavu potpi{em bez ~itawa.
Na to me je uveravala i Vjerica Radeta, rekav{i da je ova moja izjava po do-
govoru o~i{}ena od gre{aka i ja sam zatvorio izjavu i predao Vjerici Ra-
deti. Vjerica je u ùrbi (bio je petak) primila izjave tvrde}i da ùri, jer
do ponedeqka one moraju biti dostavqene Vama u Hag. Zato mi je Laki} i
rekao da potpi{emo izjave ako }e one Vama pomo}i kao takve, a da zna~i
zbog kratkog vremenskog roka ne traìmo nikakve izmjene, jer za te radwe
vi{e nema vremena. Naravno, ja nisam ni slutio u tom trenutku, a vjerujem,
poznavaju}i i Janka Laki}a, da i on nije sumwao da u izjavama ne stoji ni{ta
drugo osim onoga {to smo u stvari i izjavili. Bez imalo sumwe u verodo-
stojnost izjava, iste smo potpisali u stranci, kao i u sudu. Kasnije, posle
par dana, kod moje ku}e sam pro~itao primerak moje izjave. [okirala me sa
neistinitim tvrdwama i okrenutim re~ima koje dovode mene u poloàj la-
`nog svedoka, jer je Vama kao doktoru nauka dobro poznato da se izjava mo-
ra i odbraniti na eventualnom svedo~ewu u bilo kom sudu. Ovu datu izjavu
Ekspertskom timu sam protuma~io kao diskreditovawe mene kao Va{eg
svedoka jer je puna neistine koju ja u suo~ewu sa istraìteqima iz Haga ne
mogu odbraniti niti biti bilo kome u pomo}i u tako va`nom sudskom pro-
cesu. Kakvim se laìma, poluistinama sluì Va{ Ekspertski tim, poseb-
no Vjerica Radeta, Moma Markovi} i Sreto Peri}, imao sam prilike i da
se li~no uvjerim na takozvanom slu~aju Janka Laki}a i wegove izjave. Bio
sam prisutan u kancelariji SRS u Malom Zvorniku gde su gore navedena go-
spoda u mom prisustvu i prisustvu Novaka Savi}a uradila slede}e: oni su
po razgovoru koji je Laki} sa wima vodio neposredno pre po~etka sastanka
u stanu Janka Laki}a, odnosno Vjerica Radeta je pred svedocima priznala
da je na svoju ruku, bez Laki}eve saglasnosti, mewala izjavu koju je Laki}
dao Ekspertskom timu. Na samom sastanku u kancelariji SRS-a Vjerica i
nije pravila problem po zahtevu Laki}a da on li~no napi{e novu izjavu,
overi u sudu istu i dostavi Ekspertskom timu. Po Laki}evom zahtevu, izja-
vu ne bi niko smeo ni da mewa ni da dodaje bilo {ta u wu. Vjerica je na to
pristala, ali problem se pojavio u drugom Laki}evom zahtevu, u kome on
zahteva da se ~lan SRS-a, predsednik Op{tinskog odbora u Malom Zvorni-
ku Aleksandar Despotovi}, kazni zbog la`nih tvrdwi (od 2003. pa do danas)
da je Laki} svedok tuìla{tva protiv Vas i da je zato dobio ogroman no-
vac. Laki} je svoje tvrdwe potkrepio i pisanim izjavama ovjerenim u sudu,
ali i svedocima koji su usmeno na samom tom sastanku potvrdili istini-
tost Laki}evih tvrdwi. Minimum jedan ~lan op{tinskog odbora na tom sa-
stanku, a i sam Va{ kum Novak Savi}, ustao je, iza{ao za govornicu i po-
tvrdio da je Aco Despotovi} godinama unazad tvrdio da je Laki} dao izjavu
i postao svedok tuìla{tva za ogroman novac. Despotovi} je i{ao toliko
daleko da je u prostorijama SRS-a Loznica, pred vi{e qudi tvrdio da ima
pisane dokaze da je Laki} izdajnik i da je dao izjavu protiv Vas ha{kim
765
istraìteqima. Laki} je na tom sastanku rekao da je Despotovi} na javnom
mestu ponovo (uo~i sastanka u MZ) tvrdio i lagao da je Laki} dao pomenu-
tu izjavu. Iako je Vjerica tvrdila jo{ od januara da je Despotovi} upozoren
da to ne sme da radi i da Janko zaista nije svedok tuìla{tva, Despotovi}
se na to nije obazirao, ve} je bio sve uporniji da ponizi Janka Laki}a. Po-
navqam da je Janko traìo da se Despotovi} zbog toga iskqu~i iz stranke
tvrde}i da, koliko wemu nanosi {tetu, jo{ mnogo ve}u nanosi SRS-u i va-
ma kada je to najnepotrebnije. êlnici prisutni u kancelariji su predlo-
ìli i molili Janka Laki}a da prihvati pismeno i u sudu overeno izviwe-
we Laki}u, wegovoj porodici, kao i borcima koje je tako|e poniàvao De-
spotovi}, a Laki} je traìo da, ukoliko to prihvati, da Despotovi} u sklo-
pu te izjave mora obe}ati da vi{e nikada takve monstruozne laì ne}e iz-
mi{qati, kao ni {iriti po Podriwu. Laki} je rekao da }e tu izjavu javno
publikovati da bi dokazao i odbranio svoju ~ast i ugled svoje porodice. Sa
takvom izjavom primirili bi se i sukobi, poznavaju}i Laki}a ube|en sam
da bi tako zaista i bilo. Laki} taj deo dogovora nije ni odbijao, ali nije ni
prihvatio. Traìo je vreme da razmisli. Za kontakt sa Laki}em o tom delu
je zaduèn Sreto Peri} iz Qubovije. Po mojim saznawima dobijenim od La-
ki}a, Sreto Peri} je zvao Laki}a minimum dva puta, u sredu 11. 4. 2007. i pe-
tak 13. 4. 2007. godine, kada je Laki} saop{tio Sreti Peri}u da ostaje pri
zahtevu da se Despotovi} iskqu~i, a ako stranka se ne ogradi od Despotovi-
}evih tvrdwi Laki} }e biti u svakom slu~aju protiv stranke, jer }e to bi-
ti dokaz da stranka stoji iza napada i laì koje plasira Despotovi}. Nede-
qa 15. 4. 2007. godine, Vjerica Radeta poziva Laki}a i pita kakav je stav, od-
nosno ima li promjena u wegovom stavu. Laki} je u razgovoru sa Vjericom
ublaìo svoj stav, traè}i da Despotovi} u svojoj izjavi napi{e slede}e:
“Izviwavam se za sve neprijatnosti koje su Laki} i wegova porodica pre-
trpeli zbog neistina koje sam rekao o Laki}u vezano za wega i Ha{ki tri-
bunal”. Zbog Vas, Vojislave, Laki} je popustio i ondje gde nikada ne bi to
uradio. Utorak 17. 4. 2007. godine, Vjerica je rekla Laki}u da ste vi naredi-
li Ekspertskom timu prilikom kontakta sa wima da se koristi starom iz-
javom, a na Laki}evo pitawe Vjerici da li ona to tvrdi da }ete koristiti
izjavu koju ste laìrali, odgovorila je potvrdno. Tako|e je rekao da je ona
razumela da Aleksandar Despotovi} treba da potpi{e u sudu da nikada ni-
je lagao protiv Laki}a. Vojislave, li~no garantujem da Vjerica laè, govo-
ri neistinu jer sam li~no bio prisutan kad je dogovoreno i da Laki} da no-
vu izjavu, overi u sudu u Loznici, a da istog trenutka Aleksandar Despoto-
vi} u prisustvu Srete Peri}a sudski ovjeri svoje priznawe da je lagao da je
Laki} dao izjavu Ha{kom tribunalu. Vojislave, svi koji znaju Laki}a, zna-
ju da se, za razliku od drugih, hrabro i po{teno poneo u susretima sa ha-
{kim istraìteqima. [to je va`nije, mi svi znamo da }e se Janko dràti
rje~i, a poznata je wegova re~enica da, ukoliko ga sud natera obavezuju}im
pozivom da se pojavi na sudu, da }e Laki} odbiti da svedo~i protiv Vas po
cenu da pristane i na sedam godina zatvora. Vojislave, Vjerica je uspjela
~ak i od Laki}a svojim postupcima da napravi protivnika SRS-a i Eks-
pertskog tima, a samim tim najverovatnije i va{eg protivnika. Prate}i i
766
gledaju}i pona{awe i lukave zamke Vjerice Radete, a gledaju}i i u moju pre-
pravqanu izjavu, ja li~no sam se zabrinuo da se i meni ne{to sli~no, a mo-
`da i gore, dogodi. Navikao sam na po{tewe i po{tenu saradwu, pa je ovaj
fal{ moje izjave dokaz da ja nemam po{tenog saradnika na drugoj strani, to
jest u Ekspertskom timu. Stoga sam obavestio Ekspertski tim da ja ne}u i
ne mogu zastupati i stojati iza one izjave koju sam im dao. A to zna~i da, na-
àlost, ne mogu pomo}i Vama i da me iskqu~ite iz va{e odbrane, koja je sa
onom laìranom izjavom po Vas {tetna. Tako|e Vam poru~ujem da svojim
autoritetom poku{ate pomo}i da se stawe kakvo je sada promeni na boqe,
jer time bi opravdali i iza{lo na videlo ta~no ko vama èli pomo}i, a ko
ne u SRS-u. Napomiwem da u svim ovim doga|awima po{teno i korektno se
poneo ~lan Ekspertskog tima Novak Savi}, koji je sve u~inio da na relaci-
ji Ekspertski tim – Vjerica Radeta i ja, Jovi} Nenad, ne do|e do nesporazu-
ma do kojeg je do{lo. Moram napomenuti da znam da je u SRS-u veliki broj
~asnih i po{tenih qudi, ali sa ovima, sa kojima sam ja sara|ivao po pita-
wu Va{e odbrane, to je naàlost samo Novak Savi} koji juri, radi, kontak-
tira danono}no, a ja ne bih èleo da nehotice mrqa ovih mojih pisanih re-
~i padne na wegovo ime. On je veliki borac za Vas i meni je zaista ào ako
ne budete mogli dovesti u red pojedince. @ao }e mi biti {to nisam rame uz
rame sa Novakom Savi}em i ostalim ~asnim qudima. Po mojim saznawima,
i stav Janka Laki}a je da je Novak sve ~inio da Janko ne promeni stranu. Ne
znam koliko je u tome uspjeo, jer Janko je o~igledno dosta povre|en sa raz-
logom, ali Novak je dobar borac za Vas, pa mogu}e je da prona|e prostor da
se sve ovo re{i u korist Va{u i na na{e zadovoqstvo”.
1083. izjava nenada Jovi}a od 13. juna 2007. godine, koja u celosti sadr-
ì slede}e: “izjavqujem da moja izjava data 2. 3. 2007. godine u Zemunu, u
prostorijama Srpske radikalne stranke, ekspertskom timu za odbranu dr
vojislava [e{eqa, i istog dana overena u êtvrtom op{tinskom sudu u
Beogradu, nije verodostojna iskazu koji sam tom timu dao, i kao takva ne od-
govara istini koju sam ja rekao prilikom davawa izjave. Izjava je delimi~-
no neistinita, iz razloga {to su delovi i doga|aji koje sam ja opisivao pre-
uveli~avani, dodavano je na wih ono {to ja nisam rekao ili su moje re~eni-
ce okrenute da bi delovale suprotno od onog ciqa, odnosno istine, radi ~e-
ga sam ina~e i davao izjavu. Od ovog trenutka moja izjava nije na raspolaga-
wu, radi gore navedenih razloga, niti se moè upotrebiti kao dokaz Eks-
pertskog tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa, niti se moè koristiti
kao dokazni materijal na sudu protiv bilo koga. Izjava je na vrlo ~udan na-
~in uzimana, i sve {to je ra|eno od strane Ekspertskog tima je tako|e veo-
ma ~udno, pa ~ak i sam na~in no{ewa izjave od stranke do suda, jer izjava je
sve vreme bila u posedu Radeta Vjerice, a istu sam ~ekao oko 45 minuta pred
strana~kom zgradom u Zemunu. Ovu izjavu datu Ekspertskom timu za odbra-
nu dr Vojislava [e{eqa 2. 3. 2007. godine i overenu i potpisanu od mene u
êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, progla{avam na ovaj na~in u celo-
sti nevaè}om i ista se samim tim ne moè koristiti kao moja pred sudom
u Hagu. Ja se od sada niti smatram, niti ho}u biti na bilo koji na~in svedok
odbrane Ekspertskog tima, odnosno svedok odbrane dr Vojislava [e{eqa.
767
^vrsto sa argumentima stojim iza ove moje izjave, i spreman sam na svakom
sudu koji me pozove da potvrdim istinitost ove moje izjave”.
1084. izjava ha{kog istraìteqa od 7. aprila 2010. godine, koja glasi:
“Ja, MarieFrancesCostello, sve~ano izjavqujem da je slede}a izjava istini-
ta po mom znawu i se}awu. Ja sam istraìteq u Tuìla{tvu Me|unarodnog
krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ). Moje du`nosti ukqu~uju is-
traìvawe navoda u kojima se tvrdi da je gorenavedeni optuèni odgovoran
za ozbiqna kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji Repu-
blike Hrvatske, Republike Bosne i Hercegovine i Republike Srbije u pe-
riodu izme|u 1991. i 1993. godine. Ja sam tako|e zaduèna i za koordinaci-
ju svedoka koji svedo~e u sudskom procesu protiv gospodina [e{eqa. Neke
od mojih du`nosti po tom pitawu obavqam u saradwi sa Odeqewem za za-
{titu svedoka i `rtava, naro~ito kada je u pitawu raspored svedo~ewa
svedoka. Pregledala sam sve kontakte zabeleène u kompjuterskom sistemu
tuìla{tva ostvarene izme|u Nenada Jovi}a (VS-032) i tuìla{tva. Pre-
ma tim zabele{kama, osobqe tuìla{tva je bilo u kontaktu sa gospodinom
Jovi}em u slede}im prilikama: (a) Dana 17. juna 2003. godine: svedok je po
sopstvenom naho|ewu kontaktirao kancelariju u Beogradu sa zahtevom da
se razmotri kao potencijalni svedok. Svedok nije postavio nikakve uslove
saradwe, osim {to je zatraìo mere za{tite u slu~aju davawa iskaza u sud-
skom procesu. Informativni razgovor sa svedokom je obavio istraìoc
Roel Versonnen. (b) Dana 19. juna 2003. godine: istraìteq Roel Versonnen
prosle|uje informativni izve{taj o svedoku na~elniku istra`nog odeqe-
wa tuìla{tva. (c) Dana 10., 11., 14. i 15. jula 2003. godine: istraìteq Bret
Simpson, sudski zastupnik Steve Margetts, istraìoc Rita Pradan i istra-
ìteq Gerry Sexton obavqaju razgovor sa svedokom u kancelariji u Beogra-
du, gde od wega uzimaju nepotpisanu izjavu. (d) Dana 28. septembra 2003. go-
dine: istraìteq Rita Pradan obavqa razgovor sa svedokom; svedok potpi-
suje izjavu. (e) Dana 25. oktobra 2005. godine: istraìteq Tore Soldal oba-
vqa razgovor sa svedokom i od wega uzima nepotpisanu izjavu. Svedok je ~uo
da je osumwi~en zbog zlo~ina po~iwenih u Zvorniku, pa je izrazio zabrinu-
tost za sopstvenu bezbednost. (f) Dana 12. septembra 2006. godine: srpskim
vlastima poslat je zahtev za pomo} u kojemu se traè kontakt-podaci za sve-
doka. (g) Dana 13. oktobra 2006. godine: istraìteq Rita Pradan kontakti-
ra svedoka, dogovara susret sa wom i sudskim zastupnikom Melisom Pak u
kancelariji u Beogradu 14. i 15. oktobra 2006. godine. (h) Dana 18. i 19. okto-
bra 2006. godine: sudski zastupnik Melisa Pak i istraìteq Rita Pradan
se susre}u sa svedokom u Podru~noj kancelariji u Beogradu. Sa svedokom je
obavqen razgovor i uzeta je izjava po pravilu postupka 89F (BHS ERN).
Svedok je na razgovor u Beograd do{ao iz Crne Gore. Svedok je izjavio da
misli da }e biti ubijen ukoliko bude svedo~io i da su saradnici optuènog
u Malom Zvorniku veoma jaki i spremni da izvr{e svaki zadatak koji im
optuèni postavi. Tako|e je izrazio zabrinutost u pogledu bezbednosti
wegove supruge i sina. Svedok je izjavio da bi svedo~io samo tokom zatvo-
rene sednice suda i da ne}e svedo~iti ukoliko tom zahtevu ne bude udovo-
qeno, izjaviv{i da za{titne mere ne bi bile dovoqne za wegovu za{titu,
768
kao i wegove porodice. (i) Dana 9. novembra 2006. godine: primqen je odgo-
vor od srpskih vlasti u ~ijem prilogu dobijamo aùrirane kontakt-podat-
ke za svedoka. (j) Dana 9. januara 2007. godine: svedok poziva kancelariju u
Beogradu i traì da ga kontaktira istraìteq Rita Pradan. Istraìteq
Rita Pradan poziva svedoka, koji izjavquje da ga je kontaktirao tim odbra-
ne Vojislava [e{eqa koji je traìo da sa wim obave razgovor. Istraì-
teq Pradan je odgovorila da isti imaju pravo na obavqawe razgovora sa
svedocima tuìla{tva i da im mora re}i istinu. Svedok je tako|e tvrdio
da tim odbrane Vojislava [e{eqa prikupqa informacije, te da su ga zamo-
lili da do|e u Beograd i da izjavu u [e{eqevu odbranu. Svedok je odgovo-
rio da ne èli da da izjavu, na {ta ga je tim odbrane Vojislava [e{eqa oba-
vestio da imaju video-snimak na kome se vidi kako ulazi i izlazi iz lokal-
ne kancelarije MKSJ. Tako|e su rekli da imaju ta~ne informacije o wemu,
pa su pitali da li je u lokalnoj kancelariji MKSJ i{ta potpisao. Svedok
im je odgovorio da jeste bio u lokalnoj kancelariji MKSJ, ali da nije ni-
{ta rekao. Svedok je tako|e izjavio da mu je jedan od prijateqa rekao da po-
stupci tima odbrane nisu bitni, jer pripadnici tog tima nisu advokati, ne-
go qudi koji se bave drugim profesijama; me|u wima je i Gordana Pop-La-
zi}, koja se bavi trgovinom, a ne pravom. (k) Dana 5. septembra 2007. godine:
istraìteq Paolo Pastore-Stoki stupa u kontakt sa svedokom i planira
sastanak sa wim u lokalnoj kancelariji u Beogradu u 09.30 sati, 21. septem-
bra 2007. godine. Svedok je bio u Beogradu i sloìo se da prisustvuju sastan-
ku. (l) Dana 21. septembra 2007. godine: odràn sastanak izme|u vi{eg sud-
skog zastupnika Kristine Dal, istraìteqa Paolo Pastore Stokija i sve-
doka. Raspravqano je o za{titnim merama za svedoka u slu~aju davawa iska-
za u procesu protiv [e{eqa, kao i navodima [e{eqevog tima odbrane ve-
zanim za nepo{tovawe suda. Svedok se sloìo da }e sa tuìla{tvom kom-
pletirati izjavu po pitawu metoda po kojima je dao izjavu za Srpsku radi-
kalnu stranku (SRS). Tokom sastanka, svedok je pri~ao o problemima sa ko-
jima se suo~avao posle prvog dolaska u kancelariju u Beogradu. Slu`benik
Ministarstva unutra{wih poslova je na kapiji na ulazu u kancelariju u Be-
ogradu zabeleìo svedokovo ime. Pre dve godine, neko je u Malom Zvorni-
ku na silu poku{ao da svedoka uvede u auto. Svedok je imao pi{toq iz ko-
jeg je u vazduh ispalio tri metka, nakon ~ega su se ti qudi razbeàli. Sve-
dok ìvi na lokaciji koja nije gusto naseqena i koja se nalazi u blizini
{ume. Svedok je tvrdio da mu je 2006. godine upu}en prete}i telefonski po-
ziv; to je period vremena pre nego {to je stupio u kontakt sa Srpskom ra-
dikalnom strankom 2007. godine. Raspravqano je o izjavi koju je svedok dao
[e{eqevom timu odbrane pa je, s tim u vezi, svedoku pokazano pismo (ove-
reno od strane srpskog suda) koje je poslao Srpskoj radikalnoj stranci, u
kojem obave{tava Srpsku radikalnu stranku da se izjava koju je dao [e{e-
qevom timu odbrane mora poni{titi jer je promewena. Svedok je objasnio
kako su mu pri{li pripadnici Srpske radikalne stranke: tri ~oveka su do-
{la u wegov dom insistiraju}i da krene sa wima i da da izjavu [e{eqevom
timu odbrane. Kod ku}e su ga posetili [e{eqev ven~ani kum Novak Savi},
Janko Laki} (koji se normalno pona{ao i koji je isto tako bio na putu da
769
da izjavu za Srpsku radikalnu stranku), i tre}a, nepoznata osoba. Posle su
svi oti{li u lokalni kafi}, gde je Savi} pretio svedoku rekav{i mu da
treba da ode u Rusiju da bi izbegao odlazak i svedo~ewe u Hagu, i da se mo-
è vratiti u Srbiju kasnije, kada Srpska radikalna stranka bude pobedila
na izborima. Savi} je svedoku rekao da aplicira za rusku vizu i da }e se ne-
ki “wihovi” prijateqi pobrinuti za wega. Slede}eg dana, svedok i Savi} su
se u Savi}evom autu odvezli u kancelariju Srpske radikalne stranke u Ze-
munu da sastave izjavu. Svedok je u autu bio sam sa Savi}em; Savi} je pretio
svedoku. Rekao mu je da mu vi{e ne}e biti ìvota u Srbiji ukoliko svedo-
~i protiv [e{eqa u Hagu. Razgovor sa wim su vodile dve ène: Gordana
Pop-Lazi} i Vjerica Radeta, i advokat Zoran Krasi}. Krasi} je ulazio i iz-
lazio iz kancelarije, uputiv{i svedoku samo jedno pitawe radi provere we-
gove inteligencije. Lica koja su sa svedokom obavqala razgovor su mu rekla
da prestane da pri~a kada god to oni od wega zatraè. Lica koja su sa svedo-
kom obavqala razgovor su na stolu dràla dva diktafona. Svedok je govo-
rio u diktafon, a lica koja su sa wim obavqala razgovor bi taj diktafon
iskqu~ila svaki put kada bi svedok naveo ~iwenice koje oni nisu hteli da
~uju. Svedok je dobio upute kako da odgovara na pitawa. Krasi} je ulazio i
izlazio iz kancelarije, a neko drugi je govorio da im treba kancelarija i
da moraju da poùre. Svedok je u kancelariji Srpske radikalne stranke u
Zemunu proveo oko sat i po. Oni su ga ispitivali i zabeleìli razgovor.
Na kraju su svedoku rekli da se vrati da potpi{e izjavu, objasniv{i da im
treba vremena da pripreme dokument. Dva ili tri dana nakon toga, Savi} je
pokupio svedoka u Beogradu (svedok je radio u Beogradu), pa su oti{li u
kancelariju Srpske radikalne stranke u Zemunu da potpi{u izjavu. U kan-
celariji Srpske radikalne stranke je bio i Janko Laki}. Laki}u je pokaza-
na wegova izjava, ali mu nije bilo dozvoqeno da je pro~ita. Laki} je izjavio
da nema potrebe da je ~ita jer veruje da je istinita. Ni svedoku nije bilo do-
zvoqeno da pro~ita sopstvenu izjavu. Svedok je svoju izjavu potpisao, jer se
ose}ao bezbednim, po{to mu je Radeta rekla da nemaju vremena za ~itawe
po{to im se ùri. Radeta je svedoku rekla da im mora verovati, da je me|u
prijateqima, i da ne pravi probleme, nego neka samo potpi{e izjavu. Sve-
dok je izjavio da je Radeta najopasnija od svo troje, jer je ona pravi advokat
koji zna kako da manipuli{e qudima i dokumentima. Svedok je potpisao po-
sledwu stranu izjave, a da je prethodno nije ni pro~itao. Svedok, Radeta, La-
ki} i voza~ su potom iza{li na ulicu i krenuli do auta. Radeta se me|utim
vratila nazad u kancelariju, navodno zbog toga jer je morala da se bavi
autom. Vratila se nakon 45 minuta sa izjavom (i Laki}evom i svedokovom),
pa su svi krenuli prema êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu da bi ove-
rili izjavu. Radeta je platila tro{kove overe izjave, a jedan od slu`beni-
ka suda je svedoku uru~io wegovu kopiju izjave. Svedok je na sudu potpisao i
sudski zapisnik. Vi{i sudski zastupnik Kristina Dal i istraìteq Pao-
lo Pastore-Stoki su zamolili svedoka da pro~ita izjavu Srpske radikal-
ne stranke i da na woj obeleì sve neta~ne navode. Vi{i sudski zastupnik
Dal je objasnila razliku izme|u ~etiri vrste laì: bezazlene laì (izbe-
gavawe istine radi sopstvene za{tite), ~iwenica koje je svedok bio primoran
770
da izjavi, ~iwenica koje nikada nije izjavio, i ~iwenica koje je svedok izja-
vio, ali koje su iskrivqene. Svedok je izjavu obeleìo sa ~etiri flomaste-
ra razli~ite boje, kojima je obeleìo sve vrste gorenavedenih laì. Na
osnovu neslu`benog razgovora sa svedokom, vi{i sudski zastupnik Kristi-
na Dal i istraìoc Paolo Pastore-Stoki su predloìli Tuìla{tvu da
pripremi izjavu na srpskom jeziku koju }e svedok pregledati i potpisati.
Svedok se sloìo da se vrati u beogradsku kancelariju u tu svrhu. Svedok je
izjavio da bi u slu~aju svedo~ewa u procesu protiv [e{eqa traìo stal-
no preseqewe mesta boravka. Vi{i sudski zastupnik Kristina Dal i istra-
ìteq Paolo Pastore-Stoki su objasnili da do stalnog preseqewa mesta
boravka dolazi u vrlo retkim slu~ajevima, i da bi se, u slu~aju takvog zah-
teva, argumentovano trebali obratiti sekretarijatu suda. (m) Dana 26. sep-
tembra 2007. godine: istraìteq Paolo Pastore-Stoki je kontaktirao sve-
doka i zakazao obavqawe razgovora preko video-linka iz kancelarije u Be-
ogradu u 09.00 sati, 1. oktobra 2007. godine. Svedok je pristao bez ikakvih
problema. (n) Dana 1. oktobra 2007. godine: obavqen razgovor preko video-
linka izme|u svedoka koji se nalazio u Podru`noj kancelariji u Beogradu
i vi{eg sudskog zastupnika Kristine Dal i istraìteqa Paola Pastore-
Stokija u Hagu, i istraìteqa Roela Versonnena, Barrz Hogana i Petera Mit-
ford-Burgessa u lokalnoj kancelariji u Beogradu. Svedok je kompletirao i
potpisao izjavu. (o) Dana 5. novembra 2007. godine: svedok je nazvao Odeqe-
we za za{titu svedoka i `rtava zahtevaju}i da razgovara sa Paolom Pasto-
re-Stokijem. Istraìteq Paolo Pastore-Stoki je stupio u kontakt sa sve-
dokom. Svedok je izjavio da je razgovarao sa slu`benikom za za{titu Ode-
qewa za za{titu svedoka i `rtava, te da je tokom sastanka izme|u wih dvo-
jice slu`benik za za{titu Odeqewa za za{titu svedoka i `rtava proverio
vizu za Rusiju iz Jovi}evog paso{a zapisav{i datum izdavawa vize sa paso-
{a: 9. februar 2007. godine. Svedok je uvidio da je mogu}e da je tuìla{tvu
predo~io pogre{ne informacije u vezi sa datumom kada je dao izjavu za tim
odbrane Vojislava [e{eqa. Svedok je uputio ovaj telefonski poziv ne bi
li objasnio da je razgovor sa gorenavedenima obavio pre izdavawa vize za
Rusiju. Svedok je tako|e spomenuo da tuìteqstvo nema kopiju prve izjave
koju je dao timu odbrane Vojislava [e{eqa, te da bi je hteo proslediti tu-
ìla{tvu. Datum na toj prvoj izjavi bi trebao da bude 31. januar 2007. godi-
ne. Svedok je upitan za{to nije spomenuo ni{ta o postojawu prve izjave, na
{ta je odgovorio da nema pojma za{to je nije spomenuo i da se setio svih de-
taqa u momentu dok je slu`benik za za{titu Odeqewa za za{titu svedoka
i `rtava zapisivao datum vize. Svedok je zamoqen da izjavu po{aqe fak-
som; rekao je da }e poku{ati to da u~ini iz Podru~ne kancelarije MKSJ u
Sarajevu. (p) Dana 16. novembra 2007. godine: istraìteq Paolo Pastore-
Stoki prima poruku od slu`benika za za{titu Odeqewa za za{titu svedo-
ka i `rtava da se javi svedoku. Istraìteq Paolo Pastore-Stoki smesta
poziva svedoka koji ga obave{tava da ga je u sredu, 14. novembra 2007. godi-
ne posetio Novak Savi}, ~lan tima odbrane Vojislava [e{eqa i funkci-
oner Srpske radikalne stranke iz Loznice, Republika Srbija. Savi} je sve-
doku predloìo da ode u Dubai, gde isto tako obituje Luka Karayi} (sin
771
Radovana Karayi}a). Svedok }e u Dubaiju biti bezbedan i izbe}i }e proble-
me sa tuìla{tvom: Savi} je svedoku rekao da }e biti uhap{en po nalogu
za hap{ewe iz Haga. Savi} mu je rekao da istraìoci hapse one svedoke ko-
ji su dali izjave timu za odbranu Vojislava [e{eqa. Savi} mu je rekao da
ga u slu~aju hap{ewa pozove, tako da ovaj moè da pozove advokata Joji}a,
koji bi mu pomogao. Svedok je odgovorio da nema potrebe da ide u Dubai jer
nije u~inio ni{ta lo{e i da se, iz tog razloga, ne pribojava da }e biti uhap-
{en od strane tuìla{tva. Svedok je istraìtequ Paolu Pastore-Stoki-
ju rekao da se pla{i jer je i wegov deda bio otet tokom Drugog svetskog ra-
ta i ubijen dva dana nakon toga. Svedok je rekao da se pla{i da bi mu sudbi-
na mogla biti ista kao i dedina. Zbog toga i zbog ~iwenice da se pla{i No-
vaka Savi}a, svedok je od mene zatraìo da mu organizujem preseqewe. Sve-
dok je tako|e dodao da u lokalnom sudu u Loznici radi istra`ni sudija pod
imenom @ivkovi}, i da je on ~etni~ki vojvoda koji bi ga mogao ugroziti.
Istraìteq Paolo Pastore-Stoki je obavestio slu`benika za za{titu
Odeqewa za za{titu svedoka i `rtava o ovim okolnostima, da bi ovaj po-
tom mogao da ih raspravi sa rukovodstvom Odeqewa za za{titu svedoka i
`rtava. (q) Dana 19. novembra 2007. godine: stupila sam u kontakt sa slu`be-
nikom za za{titu Odeqewa za za{titu svedoka i `rtava u Sarajevu po te-
matici vezanoj za ovog svedoka. Slu`benik za za{titu Odeqewa za za{ti-
tu svedoka i `rtava je izjavio da je razgovarao sa svedokom 16. novembra
2007. godine i 19. novembra 2007. godine. Izjavio je da trenutno nema plano-
va za preseqewe svedoka. Svedok nije primio nikakve daqe pozive. Svedok
i wegova supruga imaju usvojeno dete starosti od godinu dana, sa kojim ne
mogu napustiti dràvu. Slu`benik za za{titu Odeqewa za za{titu svedo-
ka i `rtava je izjavio da }e nastaviti odràvawe kontakta sa svedokom i da
}e, u slu~aju potrebe, preduzeti sve odgovaraju}e mere. (r) Dana 30. novem-
bra 2007. godine: svedok je kontaktirao osobqe u lokalnoj kancelariji u Sa-
rajevu nakon {to je ~uo da mu je spomenuto ime tokom televizijske emisije
o sudskom procesu protiv Vojislava [e{eqa. Nazvala sam svedoka i obja-
snila da wegovo ime jeste spomenuto u svojstvu lica koje je dalo izjavu za
Srpsku radikalnu stranku i jer je ukqu~en u zahtev za pokretawe procesa
protiv Vojislava [e{eqa za nepo{tovawe suda. Svedok je izjavio da nije
li~no gledao emisiju, nego da je o woj ~uo od tre}ih lica. (s) Dana 3. decem-
bra 2007. godine: kontaktirala sam svedoka po tematici wegove dostupno-
sti za davawe iskaza planiranog za 13. decembar 2007. godine. Sloìo se da
}e svedo~iti izjaviv{i da ima vaè}i paso{. Obavestila sam ga da }e slu-
`benik za za{titu Odeqewa za za{titu svedoka i `rtava iz Sarajeva stu-
piti u kontakt sa wim po tematici wegove bezbednosti pre i nakon davawa
sudskog iskaza. (t) Dana 6. decembra 2007. godine: kontaktirana sam od stra-
ne slu`benika za za{titu Odeqewa za za{titu svedoka i `rtava iz Sara-
jeva, koji je izjavio da je pomo}nik za rad sa svedocima i `rtvama bio na sve-
dokovoj adresi, ali da svedok nije bio kod ku}e. Slu`benik za za{titu Ode-
qewa za za{titu svedoka i `rtava je rekao da je kontaktirao svedoka, koji
je izjavio da se nalazi u Beogradu. Svedok je izjavio da obavqa sistematski
zdravstveni pregled za radno mesto koje mu je ponu|eno u Nema~koj i da }e,
772
ukoliko bude pro{ao sistematski zdravstveni pregled, paso{ odneti u ne-
ma~ku ambasadu zbog izdavawa vize. Ja i istraìteq Paolo Pastore-Sto-
ki smo poku{ali da kontaktiramo svedoka, ali mu je mobilni telefon bio
iskqu~en. (u) Dana 7. decembra 2007. godine: u vi{e navrata sam poku{ala
da stupim u kontakt sa svedokom, ali mu je mobilni telefon bio iskqu~en.
(v) Dana 11. decembra 2007. godine: tuìla{tvo je izdalo sudski poziv radi
svedo~ewa u procesu protiv [e{eqa. (w) Izme|u 10. i 12. decembra 2007.
godine sam u vi{e navrata poku{ala da stupim u kontakt sa svedokom, ali
mu je mobilni telefon bio iskqu~en. (x) Dana 13. oktobra 2008. godine: po-
zvala sam svedokov ku}ni broj. Svedok je izjavio da uop{te ne èli da raz-
govara sa nama i da stupimo u kontakt sa wegovim advokatom. Upitala sam
za ime wegovog advokata, na {ta mi je svedok odgovorio da ga nazovem nared-
ni dan kako bi nam dao kontakt-podatke wegovog advokata. Slede}ih dana
sam poku{avala da nazovem svedoka, ali niko se nije javqao na wegov ku}ni
broj i svi mobilni telefoni su mu bili iskqu~eni”.
1085. izjava nenada Jovi}a od 18. i 19. oktobra 2006. godine, u kojoj se
nalazi glavnina teksta iz 2003. godine, sa izvesnim dodacima, u kojima sto-
ji: “u malom Zvorniku izbila je tu~a izme|u nekih koji su prisustvovali
na promociji i ostalih u malom Zvorniku kojima su ~etnici smetali, kao
i pesme koje su pevali na promociji, kao i kokarde koje su nosili. Ja sam
u~estvovao u toj tu~i. Aleksandar Despotovi} i Janko Laki} su me prime-
tili zato {to sam bio jak. Ja nisam uspeo da u|em u zgradu gde se odigrava-
la promocija i zbog toga sam se ukqu~io u tu~u... U magazinu “Velika Srbi-
ja”, koji je Aco donosio iz Beograda, pisalo je da je [e{eq vojvoda i da je
vojvoda Mom~ilo \uji} iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva predao svoju ti-
tulu [e{equ. On je dao [e{equ odobrewe da od tog trenutka obavqa we-
gove du`nosti. [e{eq je tako|e nazivao sebe vojvodom u svojim govorima”.
Pred polazak u Tewu, dopuwava daqe Jovi} svoju prvobitnu pri~u, “[e-
{eq nam je tako|e rekao da }e medicinska pomo} biti pruèna rawenici-
ma, da }e nam do}i u posetu i da }e informisati na{e familije kako smo.
Rekli su nam da idemo da branimo srpski narod, da zaustavimo wihove pat-
we. Rekli su da idemo da ratujemo protiv Hrvata. Nisu spomenuli civile
ili kako treba prema wima da se ophodimo. Znali smo da treba da protera-
mo hrvatske civile iz sela Tewa... Bilo je i drugih jedinica SUP-a u Tewu
kad smo mi stigli. Jedan od zapovjednika ~etni~kih dobrovoqa~kih jedini-
ca u Tewi, koga se se}am, bio je Drecun (prezime), ~ije ime nisam znao. Mi
nismo nosili uniformu kako bi, u slu~aju na{e pogibije ili zarobqavawa,
qudi mogli da kaù da je to bio sukob izme|u lokalnih civila; da niko iz
Srbije nije u~estvovao”. Promenio je u potpunosti Jovi} svoju pri~u o po-
~etku oruànog sukoba u Zvorniku, pa sada kaè i ovo: “Na Bajram 1992. go-
dine, rano ujutro oko 6 sati, grad Zvornik je napadnut. Dan prije Bajrama,
{ef policije iz Malog Zvornika je odlu~io ukloniti barikadu s mosta, ta-
ko da ène i djeca koji nisu nosili oru`je mogu oti}i u Srbiju. Preko me-
dija i nadre|enih oficira saznali smo da su muslimani te{ko naoruàni.
To je bio razlog za prisutnost puno specijalnih jedinica u Zvorniku –
zna~i qudi koji su i ranije bili u ratu. Oko 40 arkanovaca, oko 15 srpskih
773
policajaca iz BiH i do 50 [e{eqevih ~etnika, napali su grad Zvornik.
Sve ukupno je bilo izme|u 100 i 120 qudi. Bilo je i lokalaca iz Teritori-
jalne odbrane iz Karakaja i Zvornika – samo wih nekoliko. Me|u ovim [e-
{eqevim ~etnicima je bilo qudi koje sam prepoznao iz Beograda, one koje
sam video u {tabu, koji su se oslovqavali ~inovima. Oni koje sam prepo-
znao su do{li iz Loznice; ne znam odakle su ostali do{li. [e{eqevi ~et-
nici su nosili civilnu ode}u, {ajka~e s kokardama i bili su odli~no nao-
ruàni. Tokom napada, svi smo bili pod Arkanovom komandom. On je vodio
operaciju, iako je odluka verovatno doneta u {tabu gde su se komandanti,
ukqu~uju}i Arkana, sastajali”.
Pod sugestijama ha{kih istraìteqa, Jovi} je uneo i ove dopune: “Na-
pustio sam Zvornik da odnesem telo Dragana Da{i}a u Mali Zvornik sa-
nitetskim vozilom zato {to sam mislio da nije mrtav. Peja je bio ispred u
svom vozilu. Kad smo se vra}ali iz Zvornika u Mali Zvornik oko 7.30 uju-
tro, vidio sam grupu [e{eqevih qudi na pe{a~kom mostu, koji smo mora-
li da pre|emo kako bismo vozilom stigli u Karakaj. Oni su ~ekali da se
prikqu~e akciji u gradu Zvorniku. Pejo im je naredio da ispale granate na
autobus koji je blokirao pe{a~ki most. Oni su tada utr~ali u grad. Pred-
wa linija je ve} stigla u centar grada. Grad je ve} bio o~i{}en od muslima-
na do kasnog prepodneva. To je bio ciq napada. Na to je Arkan upozorio de-
legaciju u Malom Zvorniku”.
1086. (poverqivo) Potvrda op{tinskog sekretarijata za narodnu od-
branu Ba~ od 14. maja 1991. da je nenad Jovi} iz Tewa prihva}en u Ba~u da
bi mu se obezbedio prevoz do malog Zvornika i nazad.
1087. (poverqivo) Potvrda [taba odbrane sela Tewe od 11. avgusta
1991. godine da je nenad Jovi} dobrovoqac u To od 1. avgusta.
1088. (poverqivo) raspored voda specijalne jedinice milicije iz kog
se vidi da je nenad Jovi} komandir tre}eg odeqewa.
1089. (poverqivo) Potvrda Stanice javne bezbjednosti Srpske op{ti-
ne Zvornik od 14. aprila 1992. godine da nenad Jovi} moè nositi vatreno
oru`je.
1090. (poverqivo) Potvrda iste stanice od 2. oktobra 1992. da je nenad
Jovi} angaòvan kao pripadnik rezervnog sastava milicije SJB Zvornik.
1091. (poverqivo) Potvrda iste stanice od 13. aprila 1993. godine da je
nenad Jovi} od 15. aprila do 31. oktobra 1992. godine kao dobrovoqac bio
u rezervnom sastavu milicije u SJB Zvornik.
1092. (poverqivo) re{ewe ministarstva unutra{wih poslova repu-
blike Srpske krajine, s potpisom pomo}nika ministra ilije koji}a, da je
nenad Jovi} od 1. januara 1995. godine raspore|en na radno mesto operativ-
nog radnika za naoruàwe i opremu u Specijalnoj jedinici milicije u na-
stavnom centru erdut.
774
1093 (poverqivo) Dozvola za izlazak nenada Jovi}a s prostora Srem-
sko-barawske oblasti od 5. decembra 1995. godine.
1094. (poverqivo) re{ewe nastavnog centra erdut od 28. februara
1995. godine o utvr|ivawu plate nenadu Jovi}u.
1095. (poverqivo) nalog nastavnog centra erdut za slu`beno putova-
we nenada Jovi}a od 5. decembra 1995. godine.
1096. (poverqivo) Dozvola za izlazak nenada Jovi}a s prostora Srem-
sko-barawske oblasti od 21. decembra 1995. godine.
1097. (poverqivo) odluka nastavnog centra erdut od 30. maja 1996. go-
dine o sporazumnom prestanku radnog odnosa s nenadom Jovi}em.
1098. (poverqivo) Spisak boraca u~esnika oruànih sukoba od 1990.
godine iz op{tine mali Zvornik po mesnim organizacijama SuBnor-a.
1099.(poverqivo) Privremeni oru`ni list op{tine Zvornik, izdat
slu`beno nenadu Jovi}u.
1100. (poverqivo) izjava za{ti}enog svedoka isaka ga{ija od 21. mar-
ta 2010. godine, kojom obja{wava kako mu je ha{ki istraìteq sastavio iz-
javu po pravilu 92ter i faksom poslao na potpis.
1101. (poverqivo) Spisak aktivnog i rezervnog sastava milicije SJB
novo Sarajevo od 1. jula 1992. godine, za isplatu akontacije plate za mesec
april. Na spisku je i Slavko Aleksi}, a za navedenih ukupno 11 radnika se
kaè da su izvr{avali poslove i zadatke na poloàju “Jevrejsko grobqe”.
1102. (poverqivo) intervju Slavka aleksi}a u emisiji “mali no}ni
razgovori”, u kome on obja{wava kako je zapo~eo rat u Sarajevu. Aleksi}
je, izme|u ostalog, rekao: “Tada sam bio i ~lan Op{tinskog odbora Srpske
demokratske stranke za Novo Sarajevo. Mada smo mi formirali Srpsku ra-
dikalnu stranku 1991. godine, jo{ dok je Alija bio predsednik, i ona je re-
gistrovana u sudu, dobili smo pe~at i tako daqe. Me|utim, svi smo bili na
istom poslu, na istom zadatku. Srbi su se svi skupili oko Srpske demokrat-
ske stranke. Imali smo uputstva i obave{tewa, tako da nije bilo problema
te vrste”. Aleksi} detaqno opisuje borbe na Grbavici i veliki strate{ki
zna~aj poloàja na “Jevrejskom grobqu”, a i obja{wava kako je u prvim da-
nima rata nastala wegova jedinica: “Ja sam ìvio u blizini Jevrejskog gro-
bqa, stanovao sam 12 godina pre rata. Ina~e, ~itav svoj ìvot u Sarajevu
proveo sam na Grbavici. Tu sam imao mnogo svojih drugova, poznanika, pri-
jateqa, mnogo qudi koji su sa mnom radili u po{ti. Tako, ostao sam vezan za
taj kraj. Posle prvih barikada smo se ba{ intenzivno druìli, skupqali
smo se u mjesnoj zajednici, kod Milutina. Naravno, bili smo naoruàni kao
i muslimani s druge strane Jevrejskog grobqa. Kad je izbio rat, eto tako,
jednostavno, okupili smo se nas stotiwak. Mislim da je iz tog druèwa pro-
istekla ba{ jedna sjajna jedinica koja je branila Jevrejsko grobqe, kasarnu
“Bosut”. Ta jedinica je posle dobila naziv “Sarajevski ~etni~ki odred”. Tu
775
je bila na{a baza ~itavo vrijeme rata, mada smo u~estvovali na svim rati-
{tima, po~ev{i od Igmana, Bjela{nice, Treskavice, Gora`da, olovskog
rati{ta, i tako daqe”.
1103. (poverqivo) Pismo ureda bo{wa~kog oficira za vezu s mkSJ,
upu}eno 22. marta 2004. godine, tuìocu u mom predmetu uerc-reclaf, s
raspoloìvim podacima za 18 lica koja sam 1993. godine proglasio za srp-
ske ~etni~ke vojvode.
1104. (poverqivo) Slu`bena bele{ka Slavka kolunyi}a, operativnog
radnika rumskog odseka Centra resora dràvne bezbednosti Sremska mi-
trovica od 23. juna 1992. godine. Bele{ka u celosti glasi: “Dana 20. 6. 1992.
godine u Hrtkovcima, SO Ruma, odràn je zbor gra|ana. Zboru je prisustvo-
valo oko 300 lica, od kojih su 30 me{tani Hrtkovaca sa regulisanim prebi-
vali{tem. Ostala lica su izbeglice iz SRK, RH i BiH. Zbor je sazvan po
scenariju Sibin~i} Ostoje, me{tanina Hrtkovaca, koji je organizator
nasilnog progona Hrvata i Ma|ara iz Hrtkovaca, i Ivkovi} Trive iz
Sremske Mitrovice, predsednika “Solidarnosti”. îm je po~eo zbor gra-
|ana, izbeglice su skandirale “Hrvati i Ma|ari napoqe, usta{e napoqe
itd.”, nakon ~ega je oko deset me{tana hrvatske nacionalnosti napustilo
zbor. Zbor je odràn pod strahovitim pritiskom i pretwama prisutnih iz-
beglica, koji su traìli da se u organe MZ biraju i izbeglice koje nemaju
regulisano prebivali{te. S obzirom da su lica u Skup{tinu MZ predla-
gana i birana od strane izbeglica koje nemaju regulisano prebivali{te,
zbor je neligitiman. Od 15 ~lanova Skup{tine MZ, {est su izbeglice sa
neregulisanim prebivali{tem, a svi su predloèni tako|e od lica bez
prebivali{ta. Nakon zbora gra|ana, novoformirana nelegalna skup{ti-
na MZ odràla je sastanak. Ostoja Sibin~i} je na sastanku izneo da su sada
preuzeli vlast i da niko ne moè da ih spre~i u ostvarivawu wihovih ci-
qeva, isterivawa svih Hrvata i Ma|ara, pa i nekih Srba, iz Hrtkovaca. Sa-
da do 28. 6. 1992. godine treba izvr{iti pritisak na stara~ka doma}instva
i izbaciti vlasnike iz wihovih ku}a, po{to policiji ne}e dozvoliti da se
me{a u “rad skup{tine MZ”. Isti~e da ne}e prihvatiti nikakve direkti-
ve od vlasti SO Ruma, pa ni Srbije. Da bi sprovodili svoju vlast, ciq im je
da ukinu privremeno uspostavqenu stanicu milicije kako bi pod vidom ci-
vilne za{tite formirali svoju redarsku slu`bu koja bi {titila intere-
se izbeglica. Sibin~i} je daqe izneo da je sve pod wihovom kontrolom, a
“neke stvari ne sme ~ak ni wima da kaè”. Ivkovi} Triva iz Sremske Mi-
trovice je na istom sastanku izneo da treba promeniti naziv mesta, nazive
ulica, pod hitno preuzeti vlast od milicije, preuzeti oru`je MZ (tri pi-
{toqa i karabin), formirati seosku miliciju i obezbediti Sibin~i}u te-
lohraniteqe kako bi ga za{titili od nezadovoqnih Hrvata. Nakon sastan-
ka formirana je paravojna jedinica za za{titu Srba ~iji su komandanti iz-
vesni \uri} iz [apca, vojni penzioner, i Todorovi} Svetozar zvani Cve-
ja, iz Hrtkovaca, koji je kao dobrovoqac u~estvovao u borbama u Slavoniji.
Za sada su naoruàni li~nim naoruàwem. U okviru ove jedinice postoji
jedinica za tihu likvidaciju Hrvata i Ma|ara, ~iji je komandant âkmak
776
Rade (lice poznato SDB po ekstremnom pona{awu). Likvidacijom pojedi-
nih Hrvata izazvali bi strah i paniku i ubrzali iseqavawe. Dana 22. 6.
1992. godine, po nare|ewu Sibin~i}a u selu je izvr{en popis preostalih
stanovnika Hrtkovaca, {to je izazvalo dodatno uznemiravawe preostalih
stanovnika. Sibin~i} je u kontaktu sa izbeglicama sa podru~ja Podravske
Slatine, Slavonske Poège i Virovitice i teì da ih smesti u Hrtkovce,
Nikince, Plati~evo i Rumu. Sve ove izbeglice, koje u posledwe vreme iz
pojedinih ku}a izbacuju i vlasnike na ulicu, imaju regulisan privremeni
sme{taj na podru~ju Barawe, gde su dobili prazne ku}e. âkmak Rade je kon-
taktirao Mu{icki Nenada zvanog [aca, iz Rume, sa kojim je dogovorio da
mu odabere 10 mladi}a-izbeglica koji bi vr{ili represalije nad Hrvati-
ma u Rumi kako bi ubrzali wihovo iseqavawe. Oko 28. 6. 1992. godine o~e-
kuje se dolazak oko 400 izbeglica koje bi “informativni biro za izbegli-
ce “Solidarnost” iz Hrtkovaca” smestio u Nikince i Plati~evo. Ukoliko
se ne na|e mirno re{ewe, zagovaraju nasilno upadawe u ku}e Hrvata i
Ma|ara. Va`no je napomenuti da od ovakvog nasilni~kog pona{awa i pri-
tisaka nisu po{te|eni ni Srbi koji ìve u strahu i smatraju da nemaju ade-
kvatnu za{titu legalnih organa vlasti i policije. Sibin~i} pojedinim
otvoreno preti i savetuje im da sklone decu iz sela. Od Sibin~i}evih pret-
wi nisu po{te|ena ni lica koja su kao dobrovoqci po nekoliko meseci
provela na rati{tu u Hrvatskoj. O navedenom smo informisali DPF SO
Ruma. U narednom periodu, preko pozicija Slu`be, prati}emo inkrimini-
sanu delatnost i devijantno pona{awe Sibin~i}a, koji o~igledno radi na
formirawu paralelne vlasti na podru~ju Hrtkovaca, Nikinaca i Plati~e-
va, ~ime bi direktno bio ugroèn Ustavom utvr|eni poredak u Srbiji. O
svemu }emo vas blagovremeno informisati. O navedenim licima informi-
sali smo vas u prethodnom periodu”.
1105. izjava istraìteqa erin galager od 8. jula 2010. godine o pre-
tresu stana Bosiqke mladi} i tom prilikom prona|enim dokumentima.
1106. izjava manojla milovanovi}a od 26. i 27. aprila 2010. godine o
prepoznavawu rukopisa ratka mladi}a.
1107. moja fotografija iz knina iz 1990. godine, sa {ubarom, kokar-
dom i kala{wikovom.
1108. Prijedlog odluka Srpske op{tine iliya od 3. januara 1992. godi-
ne o regulisawu statusa dobrovoqaca i vojnih obveznika, kao i mera o za-
{titi interesa srpskog naroda na podru~ju te op{tine.
1109. ^lanak iz sarajevskog “oslobo|ewa” od 30. marta 1992. godine,
pod naslovom “Zavr{en kongres srpskih intelektualaca” – “Srpske zemqe
– jedinstven prostor”, kao i ~lanak “Sa konferencije za novinare vojisla-
va [e{eqa u Trebiwu” – “Srpske izbjeglice naseliti u konavle”.
1110. Potvrda predsednika Predsedni{tva Srpske republike Bosne i
Hercegovine radovana karayi}a, od 18. juna 1992. godine, da je imenovano
777
ratno povjereni{tvo za Srpsku op{tinu vogo{}a od pet ~lanova, od kojih
je na prvom mestu nikola Popla{en.
1111. intervju ~iji sam tekst poslao iz zatvora, a objavio ga je novosad-
ski “Svet” od 13. januara 1995. godine, pod naslovom: “Svaku no} sawam ka-
ko na Dediwu streqaju Slobu i miru i kako Desimira To{i}a pro`dire
divqi vepar!” S obzirom da se ovaj dokazni predmet ponavqa na jo{ dva
mesta, kompletan tekst objavqujem u dokaznom predmetu 1402.
1112. (poverqivo) izjava za{ti}enog svedoka miodraga Lukovca od
13., 14. i 15. jula 2002. godine. U izjavi, isme|u ostalog, stoji: “Tokom jeseni
1990. godine, Vojislav [e{eq je bio na politi~koj turneji po Vojvodini i
traìo je dobrovoqce. Rat samo {to nije izbio, u narodu se govorilo o to-
me, bilo je op{tepoznato da }e biti rata. ûo sam za izvesnog Vojislava
[e{eqa koji se zalagao za monarhiju. [e{eq je bio ~est gost u restoranu
Aleksandra Nikoli}a koji se nalazi u Malom Staparu, tri kilometra od
Sivca. Oti{ao sam u Nikoli}ev restoran jer sam ~uo da }e i [e{eq tamo
biti. Poznavao sam vlasnika i on me je upoznao sa [e{eqom. Predstavio
sam se [e{equ, rekao mu ~ime se bavim i da sam iz Subotice i da nisam sim-
patizer komunista niti socijalista. Pitao sam [e{eqa da li ve} postoji
ogranak Srpske radikalne stranke u Subotici. [e{eq mi je rekao da ve}
ima dva ~oveka u Subotici i pomenuo je Milana Stojanovi}a iz Starog
@ednika i Boìdara Vuji}a iz Subotice. Rekao sam [e{equ da èlim da
postanem ~lan Radikalne stranke jer sam iz Subotice i poznajem kraj. U to
vreme sam bio spreman da se borim za bilo koga ne bi li se otarasili komu-
nista i Milo{evi}a. Zalagao sam se za monarhiju i pravoslavnu crkvu. @e-
leo sam da budem aktivni ~lan SRS – Srpske radikalne stranke. Na osnovu
na{eg razgovora, zakqu~io sam da je [e{eq èleo da se otarasi Milo{e-
vi}a i komunista. Tom prilikom nije govorio o vojnim pitawima i o for-
mirawu vojske. Slede}eg dana sam se vratio ku}i u Suboticu i poku{ao da
na|em ova dva ~oveka o kojima je [e{eq govorio. Kada sam stupio u kon-
takt sa Stojanovi}em i Vuji}em, pitao sam ih da li mogu da pristupim
stranci. Primili su me jer su znali za mene i zajedno smo odlu~ili da osnu-
jemo ogranak Srpske radikalne stranke u Subotici. Po~etkom 1991. godi-
ne, okupio sam prijateqe, kolege i narod sa podru~ja Gorwe Ba~ke, naro~i-
to sa op{tina Subotica, Kawià, Ba~ka Topola, Mali I|o{ i Bajmok.
Podru~je Severne Ba~ke potpada pod nadle`nost uprave policije severne
Ba~ke, u kojoj sam radio. Ja sam li~no okupio oko 300 qudi, a zajedno sa Sto-
janovi}em i Vuji}em okupili smo oko 450 qudi sa tog podru~ja. Ti qudi su
postali ~lanovi SRS – Srpske radikalne stranke u Subotici. Po primawu
u stranku, novim ~lanovima su uru~ene ~lanske karte koje su stigle iz Beo-
grada i imale su potpis Vojislava [e{eqa. Suboti~ki ogranak je pokri-
vao ceo okrug severne Ba~ke. U rano prole}e 1991. godine, Milan Jerinki},
koji je bio sekretar okru`nog SUP-a severne Ba~ke, pristupio je SRS-u u
Subotici. Napomiwem da je sekretar okru`nog SUP-a najvi{a funkcija
na hijerarhijskoj lestvici u SUP-u. Jedina osoba iz SUP-a severne Ba~ke
koja nije postala ~lan stranke bio je na~elnik okru`nog SUP-a severne
778
Ba~ke, Radovan Kneèvi}. On je samo bio simpatizer. Od qudi koji su zau-
zimali visoke poloàje u policiji, pored Milana Jerinki}a, SRS-u u Su-
botici su pristupili i primili ~lanske karte slede}i qudi: Nikola Ivo-
{evi}, na~elnik operativne slu`be, Mirko Zinai}, samostalni inspek-
tor, na~elnik saobra}ajne slu`be, Qubomir Radi}, oficir u operativnoj
slu`bi DB, Qubomir Markovi}, oficir u operativnoj slu`bi DB. U isto
vreme, obratio sam se Jovi Ostoji}u, koji je ìveo u selu Prigrevica, op-
{tina Sombor. Ostoji} je bio civil i u to vreme nije bio vojvoda, ali je bio
aktivni ~lan SRS – Srpske radikalne stranke u ograncima Sombor i Apa-
tin. Ostoji} je mobilisao dobrovoqce sa svog podru~ja. Tu su ìveli Srbi
koji su se nakon Drugog svetskog rata doselili iz Crne Gore, Banije, Like,
Hercegovine i dela Bosne i ìveli su u zapadnoj Ba~koj, Vojvodina”.
Nakon {to je slagao ~ak i koje godine je formirana Srpska radikalna
stranka, Lukovac prelazi na pitawe dobrovoqaca: “Ostoji}u sam se obra-
tio na Stojanovi}ev i Vuji}ev predlog. Treba znati da je ve} u to vreme
Ostoji}, zajedno sa Zdravkom Abramovi}em, policajcem iz SUP-a Sombor,
bio organizovao paravojne jedinice. (Osoba koji vodi razgovor napomiwe:
svedok je pomenuo paravojsku, ali misli na dobrovoqce). Kasnije je Abra-
movi} progla{en vojvodom. Ostoji} mi je rekao da pripremim dobrovoqa~-
ke odrede. Ostoji} mi je rekao da je [e{eq naredio da se dobrovoqci or-
ganizuju i povrh toga, Ostoji} je bio spreman i voqan da to i u~ini. Ovo se
de{avalo nakon incidenta u selu Jankovci, op{tina Vukovar, Hrvatska,
kad su srpski pobuwenici napali policijsku stanicu. Me|u wima je bio i
Branko Levaja iz Vukovara. Levaja je uhap{en zbog tog napada. Dobrovoq-
ci koje je Ostoji} okupio su ve} bili na obuci na privatnom imawu u Davi-
dovom sala{u. Ne znam koliko je dobrovoqaca Ostoji} uspeo da sakupi, ni-
sam pitao. Ne znam ko je obu~avao Ostoji}eve dobrovoqce. Ostoji} mi je re-
kao da pripremaju napad na Borovo Selo. Ostoji} mi je ispri~ao plan na-
pada na Borovo Selo, op{tina Vukovar. Wegovi dobrovoqci su trebali da
do|u do Borovog Sela putem Davidov sala{ – Plavna – Vajska. Hrvati su
ve} bili podigli barikade u Borovom Selu kako bi spre~ili ulazak vojnih
jedinica u selo. Nakon susreta sa Ostoji}em, vratio sam se u Suboticu. Ra-
dio sam kao i ranije u SUP-u i kontaktirao sam Milana Jerinki}a i Rado-
vana Kneèvi}a koji su mi bili neposredni nadre|eni. Obavestio sam ih o
razvoju doga|aja u vezi mojih aktivnosti u SRS. Postojale su tenzije izme-
|u Hrvata i Ma|ara, sa moje strane (kao u originalu), i Srba i Buwevaca sa
druge. Buwevci su Hrvati katolici koji su nakloweni Srbima. @elim da
objasnim ne{to: moji nadre|eni su me dobro poznavali i znali su da sam
sposoban i pouzdan policajac. Milan Jerinki} i Radovan Kneèvi} su mi
naredili da okupim dobrovoqce i nove policajce rezerviste, izuzev Hrva-
ta i Ma|ara. Ve}ina dobrovoqaca su bili ~lanovi SRS i SPO – Srpskog
pokreta obnove. Moji nadre|eni su mi rekli da te jedinice, odnosno dobr-
ovoqci i policajci rezervisti, treba da se aktiviraju. U to vreme sam imao
~in vi{eg starijeg vodnika. Dogovorio sam se sa Milanom Jerinki}em i Ra-
dovanom Kneèvi}em da od svih mladi}a iz grada koji su se javili u dobro-
voqce i koje sam upoznao kroz svoj posao, a koji su imali traèni profil,
779
ja izvr{im odabir i po{aqem ih Jerinki}u i Kneèvi}u. Izabrani nisu
imali krivi~ne dosijee. Morali su da budu fizi~ki i psihi~ki sposobni.
U to vreme sam imao redovne sastanke sa Milanom Jerinki}em, Radovanom
Kneèvi}em i predstavnicima Buwevaca. Jedan od Buwevaca koji je prisu-
stvovao sastancima bio je Miroslav, prezime nepoznato. Govorim o okto-
bru i novembru 1991. godine. Srpsko dru{tvo “Sveti Sava” u Subotici, su-
boti~ki ogranak Kola srpskih sestara, dobrotvorne organizacije koja je sa-
ra|ivala sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i Buweva~ko kolo, Buweva~ka
politi~ka organizacija koja je bila povezana sa SRS, sakupqali su stvari
koje }e se prosle|ivati na rati{te. Sakupqali su cigarete, lekove, hranu,
~arape, ode}u, rakiju i tako daqe. U jesen 1991. godine, Vojislav [e{eq je
do{ao u Suboticu i odrào govor u kojem je okupqenoj gomili rekao da }e
noèvima i viqu{kama iskopati o~i Hrvatima. Tom prilikom sam sreo
[e{eqa u selu Novi @ednik. To je bilo srpsko selo. Sastanak je odràn u
ku}i Milana Stojanovi}a. Pored wega, prisutni smo bili Vojislav [e-
{eq, Milan Jerinki}, Nikola Ivo{evi}, na~elnik operativne slu`be u
SUP Subotica, Boìdar Vuji}, predsednik SRS za podru~je Subotice i ja.
[e{eq nije nosio uniformu. Niko tom prilikom nije nosio uniformu.
Tokom sastanka, govore}i o Hrvatima i Ma|arima, [e{eq nam je rekao
slede}e: “Sve }emo ih pobiti, sve koji nisu Srbi... protera}emo ih...” Ni-
sam se usmeno suprotstavio [e{equ, ali se nisam slagao sa ubijawem Hr-
vata i Ma|ara. Me|u mojim dobrovoqcima je bilo Hrvata i Ma|ara. Ne}a-
ka Stjepana Mesi}a, sada{weg predsednika Hrvatske, bila je jedan od mojih
dobrovoqaca. Weno ime je Lidija Mesi}. Ja sam se li~no angaòvao u orga-
nizovawu dobrovoqaca jer sam poverovao neistinama koje je {irila srpska
propaganda. ûo sam da hrvatske usta{e ubijaju civile i decu. Maja Gojko-
vi} je pratila [e{eqa. Ona je bila wegov zamenik u SRS i bila je zaduè-
na za SRS u Vojvodini. To je bio posledwi put da sam 1991. godine bio na sa-
stanku sa [e{eqem. Boìdar Vuji}, predsednik SRS za severnu Ba~ku, i
Zoran Draìlovi}, komandant ~etni~kog pokreta u Jugoslaviji, bili su ve-
za izme|u mojih dobrovoqa~kih odreda i [e{eqa. Sa [e{eqem sam bio u
kontaktu putem tih dveju osoba od 1991. do 1993. godine. Sa Vuji}em sam imao
redovne sastanke, dok sam sa Draìlovi}em razgovarao preko telefona.
Draìlovi} je bio u direktnoj vezi sa [e{eqem, ~ija je nare|ewa preno-
sio Vuji}u. Srpski ~etni~ki pokret – S^P je bio vojno krilo SRS – Srp-
ske radikalne stranke. Struktura vo|stva u S^P je bila slede}a: Vojislav
[e{eq – vojvoda (vo|a); Zoran Draìlovi} – vojvoda (zamenik); Autonom-
na pokrajina Vojvodina (prema hijerarhiji): Jovo Ostoji} – vojvoda, Pri-
grevica, podru~je Sombora; Zdravko Abramovi} – vojvoda, podru~je Sombo-
ra; Miodrag Lukovac (ja li~no) – pukovnik od 1993. godine, podru~je Subo-
tice; @iva Vasi} – major od 1993. godine, podru~je Subotice; Milan Stoja-
novi}, narednik, podru~je Novog @ednika; Dragan Glamo~anin, kapetan,
podru~je Pan~eva. Ne znam imena ostalih koji su bili u vo|stvu S^P u dru-
gim op{tinama. Sve je bilo organizovano na nivou op{tina. Na vi{em ni-
vou su postojali okruzi i sve je bilo centralizovano na nivou pokrajine u
Novom Sadu. Najvi{i nivo je bio centralni nivo sa sedi{tem u Beogradu
780
i pod kontrolom Vojislava [e{eqa. Paralelno sa komandnom strukturom
S^P – Srpskog ~etni~kog pokreta, postojala je komandna struktura kroz
SRS i komandna struktura kroz SUP u Vojvodini. Komandna struktura
SRS, linija komandovawa je bila slede}a: Vojislav [e{eq – vojvoda (vo|a);
Maja Gojkovi} (predsednik SRS Vojvodina); Jovan Glamo~anin (SRS koor-
dinator za Vojvodinu i zamenik [e{eqa); Boìdar Vuji} (predsednik
SRS za Okrug severna Ba~ka); Qubomir Radi} (predsednik SRS u Suboti-
ci, slu`benik srpske DB). Linija komandovawa SRS u SUP je bila slede-
}a: DB Beograd; M SUP Okrug severna Ba~ka; Milan Jerinki} (sekretar
SUP za Okrug severna Ba~ka, ~lan SRS); Radovan Kneèvi} (na~elnik
SUP za Okrug severna Ba~ka, simpatizer SRS); Mirko Zinai} (na~elnik
SUP u Subotici, ~lan SRS); Nikola Ivo{evi} (na~elnik operativne slu-
`be za Okrug severna Ba~ka, ~lan SRS); Miodrag Lukovac (ja li~no) (sta-
riji vodnik prve klase SUP Subotica, ~lan SRS). Boìdar Vuji} i Qubo-
mir Radi} su bili kumovi. U centru Subotice nalazile su se prostorije
SRS u zgradi Radni~kog univerziteta. Danas je kancelarija SRS u zgradi
op{tine. U kancelariji su se izdavale ~lanske karte i uz molbu za ~lanstvo
u stranci trebala je da se plati i ~lanarina. Dobrovoqci koje je regruto-
vao SRS su tako|e i{li u prostorije SRS da daju obave{tewa o svojoj li~-
noj biografiji. Qudi koji su èleli da idu u dobrovoqce obi~no su odgo-
varali na pitawa o svom zdravstvenom stawu, vojnoj obuci, biografiji. Do-
brovoqcima je izdavana iskaznica sa slikom dobrovoqca, ìgom S^P sa
dvoglavim orlom i lobawom na crnoj pozadini. Na iskaznici je pisalo ime
i prezime dobrovoqca, a u dnu, sa desne strane, bio je udaren pe~at Srpskog
~etni~kog pokreta koji je postojao samo u {tabu SRS u Beogradu. Iskazni-
ce je u najve}em broju slu~ajeva potpisivao Zoran Draìlovi}. Ponekad bi
iskaznice potpisao Boìdar Vuji} ili ja li~no. Iskaznice su bile od kar-
tona, veli~ine 10 cm sa 6 cm, bele boje sa crnim slovima. Svaki dobrovoqac
regrutovan u Subotici imao je svoj li~ni dosije u arhivi SRS u Subotici.
Svaki dosije je imao svoj broj pri vrhu fascikle (nejasan original). U do-
sijeu je bila upisana adresa, telefonski broj, krvna grupa i ime preduze}a
gde je dobrovoqac radio u vreme kada je pri{ao odredu dobrovoqaca. Po-
stojao je samo jedan primerak dosijea i svaki dobrovoqac je imao svoj li~-
ni identifikacioni broj. Kada bi dobrovoqac oti{ao na rati{te, mi bi-
smo poslali potvrdu preduze}u u kojem dobrovoqac radi kako bi opravdali
wegovo izostajawe sa posla. To je ra|eno kako bi dobrovoqac primao platu
iz svog preduze}a i tokom vremena dok je angaòvan u jedinici. Ako je do-
brovoqac bio zaposlen, on ili wegova porodica nisu morali da pla}aju ra-
~un za struju. To je bilo zakonom propisano. Slobodan Milo{evi} je uveo
taj zakon. To znam jer je to bilo uobi~ajeno svuda u Srbiji. Vremenski peri-
od koji dobrovoqac provede na liniji fronta ra~unao se duplo za kasnije
obra~unavawe penzije. Dobrovoqci koji su i{li na front morali su da odu
u Beograd i otvore ratni dosije u glavnoj kancelariji SRS gde je bio [e-
{eq. Dobrovoqci su prolazili kroz kra}u obuku u Subotici na policij-
skom poligonu u Velikom Radanovcu. Poligon je bio na dràvnom imawu
koje je koristio SUP i gde su pripadnici PJM/PJP imali svoju obuku.
781
Dobrovoqci su u~ili da se bore, skrivaju, signaliziraju, koriste no` u na-
padu i odbrani. Obuka je trajala dva do tri dana. Svi su mogli da postanu do-
brovoqci, ali ponekad, kada bih im izdao raspored na rati{tu, svega neko-
licina wih bi se i odazvala. Mnogi su se bojali i nisu smeli da odu. Ja sam
i{ao sa dobrovoqcima u Beograd. Tamo bismo ru~ali sa [e{eqem i on bi
mi poverio druge dobrovoqce da idu sa mnom na front. Tako je bilo otpri-
like tri puta tokom rata. U ostalim slu~ajevima bih direktno oti{ao u
Suboticu i odatle na front. Ponekad su dobrovoqci u~ili da pucaju. Obu-
ka iz ga|awa je tako|e bila u Velikom Radanovcu, ali je poligon za ga|awe
bio na imawu JNA/JA. Slobodan Risti}, poru~nik JNA/JA u rezervi i ~lan
SRS, organizovao je za dobrovoqce obuku iz ga|awa uz pomo} svog velikog
prijateqa, Jovanovi}a, ime nepoznato, pukovnika JNA. Pukovnik Jovano-
vi} nije bio ~lan SRS, ali je verovatno bio simpatizer, kao {to su i svi
Srbi bili u to vreme. Moja dobrovoqa~ka jedinica je imala maskirne uni-
forme JNA/JA koje je JNA/JA dostavila iz svog magacina u Beogradu. Uni-
forme nisu imale oznake JNA/JA, ve} smo mi stavqali na{e. Moja jedini-
ca je imala dve oznake: na levom rukavu je bila oznaka sa dvoglavim belim
orlom i lobawom na crnoj pozadini. Na desnom rukavu je bio dvoglavi be-
li orao sa crvenim {titom sa belim krstom i ~etiri “S” na plavoj pozadi-
ni i pisalo je Srpska radikalna stranka. U po~etku je ova druga oznaka ima-
la i krunu pri vrhu. Tokom 1993. godine kruna je skinuta. Moja jedinica je
bila jedini dobrovoqa~ki odred koji je imao taj tip uniformi. Svi smo no-
sili crne beretke na kojima je sa predwe strane bio {tit sa dvoglavim be-
lim orlom, lobawom i ukr{tenim kostima koje su bile ispup~ene na ozna-
ci od tkanine i gume. Imali smo kompletne vojne uniforme i {ajka~e sa
kokardom. Moja jedinica se zvala “Jovan Nenad Crni”. Imali smo razli~i-
te vrste oru`ja tipa “Zastava”. Imali smo mitraqeze M-70 kalibra 7,62
mm, mitraqeze M-84 kalibra 7,9 mm, snajpere kalibra 7,9 mm, poluautomat-
ske pu{ke, PAP, sa tromblonom, pi{toqe TT kalibra 7,62 mm, pi{toqe
CZ 99, kalibra 9 mm. Ja sam li~no imao pi{toq TT, kalibra 7,62 koji nikad
nisam upotrebio. Imali smo ru~ne granate. Imali smo noève koje smo ko-
ristili za hranu i sli~no. Moja jedinica se obi~no okupqala u prostorija-
ma SRS u Subotici. Nismo imali nikakvih radio ure|aja. Samo sam jednom
prilikom, tokom 1993. godine, imao “motorolin” radio ure|aj koji sam do-
bio od VRS (Vojska Republike Srpske) da preko wega izdam nare|ewa i pri-
mim upute. Od 1991. godine dobijali smo oru`je od JNA/JA, SUP-a i di-
rektno komande TO sa podru~ja na kojem bismo bili raspore|eni. Nismo
imali oru`je dok smo bili u Subotici. Oru`je smo dobijali na rati{tu.
Na front smo i{li autobusom u pratwi JNA/JA ili SUP-a. Iz Subotice
smo i{li autobusima preduze}a “Suboticatrans” ili autobusima dràvnog
preduze}a “Elektrovojvodina”. Vojislav [e{eq i vojvoda Zoran Draìlo-
vi} su organizovali prevoz u Beogradu. Dràvna preduze}a su na razli~ite
na~ine podràvala rat i aktivnosti [e{eqevih dobrovoqaca. Kad je re~
o prevozu, “Elektrovojvodina” je davala na kori{}ewe svoje autobuse. Bo-
ìdar Vuji} je u Subotici bio zaduèn za organizovawe prevoza dobrovo-
qaca na rati{te. Privatne i dràvne firme i bogate srpske izbeglice koje
782
su iz Isto~ne Slavonije do{le u Suboticu finansirale su aktivnosti na-
{ih dobrovoqaca. Ti Srbi iz Isto~ne Slavonije bili su vlasnici predu-
ze}a u Subotici. Me|u Srbima koji su finansirali dobrovoqce bio je i
Quban Luki}, vlasnik firme “Lukas”, koja je pravila i prodavala alkohol.
Preduze}e “Lukas” je bilo najva`nije jer je wegov vlasnik, Quban Luki}, od
svih najvi{e novca davao. Luki} je bio pod za{titom Milana Jerinki}a, te
je mogao da radi {ta je hteo u suboti~kom okrugu. Mom~ilo Raji} je tako|e
finansirao dobrovoqce. On je bio vlasnik firme “Spas”, koja je pravila i
prodavala alkohol. Mile Jerkovi}, vlasnik fudbalskog kluba “Solunac” iz
sela Kara|or|evo, op{tina Ba~ka Topola, tako|e je finansirao dobrovoqce.
Jerkovi} se kasnije pridruìo @eqku Ra`natovi}u, zvanom Arkan. Pred-
uze}e “Prehrana” (prodaja prehrambenih artikala) iz Subotice finansi-
ralo je aktivnosti dobrovoqaca. Vlasnik firme je bio Milan ]irjakovi}.
Slede}a dràvna preduze}a iz Subotice finansirala su aktivnosti dobr-
ovoqaca: “29. novembar”, industrija mesa; preduze}e “@eqezni~ar”, proiz-
vodi du{eke i konfekciju. Milan Stojanovi}, ~lan SRS-a i narednik u mo-
joj jedinici, bio je zaduèn za sakupqawe novca od preduze}a koja sam naveo.
Preduze}a su davala novac ili pla}ala u naturi. To nije bila redovna is-
plata. Stojanovi} bi se najavio telefonom i oti{ao po novac. Stojanovi}
im je davao priznanicu na kojoj nije bio naveden razlog pla}awa. Stajao je
pe~at SRS i potpis Milana Stojanovi}a. Novac je davan SRS-u, ali je jedan
deo bio namewen Srpskom ~etni~kom pokretu za ratne aktivnosti. Uvek
sam bio u sukobu sa Stojanovi}em jer sam sumwao da jedan deo tog novca ide
u wegov yep. Preduze}a su morala da daju svoj doprinos za rat jer bi im u
protivnom fabrike bile dignute u zrak. U firmama su znali da srpska po-
licija, i uop{teno srpske vlasti, {tite SRS te zato nisu odbijali da daju
doprinose. Desilo se da je jednom prilikom zapaqeno preduze}e “@eqezni-
~ar” i bilo je glasina da je to bilo povezano sa nekim finansijskim pita-
wima. Godine 1992. Milan Stojanovi}, Boìdar Vuji}, Neboj{a Ili} i
\or|ija Leki} su osnovali preduze}e u okviru SRS u Subotici. Firma se
zvala “Radikal komerc” i otvoren je ra~un na ime “Radikal komerc” u SDK
– Slu`ba dru{tvenog kwigovodstva. Svako preduze}e u Jugoslaviji je mora-
lo da otvori ra~un u SDK. SDK je bila dràvna ustanova i sve nov~ane
transakcije su se obavqale kroz SDK. Mislim da preduze}a koja sam gore
naveo jo{ uvek nov~ano podràvaju SRS. Dràvne fabrike i srpske izbe-
glice su tokom ratnih godina finansirale {tab SRS u Beogradu, a vojvoda
Mom~ilo \uji} je bio najve}i donator. @iveo je u Torontu, Kanada, i oda-
tle je slao novac. êtni~ki pokret u îkagu je tako|e finansirao SRS to-
kom rata”.
Lukovac se predstavio i kao la`ni ekspert za pitawe progla{ewa srp-
skih ~etni~kih vojvoda: “Otprilike pri kraju godine, nakon pada Vukova-
ra, Vojislav [e{eq je imenovao 16 vojvoda. Me|u wima se se}am da su bi-
li: Aleksi}, ime nepoznato, Jovo Ostoji}, Milan Lan~uànin zvani Kame-
ni, êko, ime nepoznato, i Zdravko Abramovi}. Sve~anost progla{ewa je
odràna u srpskoj crkvi blizu Vaqeva. Nisam bio prisutan. I ja sam tre-
bao da postanem vojvoda, ali na kraju ipak nisam. Od samog po~etka nisam
783
bio u dobrim odnosima sa Boìdarom Vuji}em i to je glavni razlog za{to
nisam progla{en vojvodom. Vuji} je trebao da me pozove na sve~anost, ali
to nije uradio. Jovo Ostoji} je pozvao Boìdara Vuji}a i rekao mu da tre-
ba da me proglase vojvodom, ali me Vuji} uop{te nije o tome obavestio. Raz-
log spora sa Vuji}em je bio da ja nisam hteo da moja jedinica u~estvuje u ubi-
stvima, kra|ama i ostalim zlo~inima. Uobi~ajeno je bilo da dobrovoqa~-
ki odredi ubijaju i pqa~kaju. S tim u vezi, èlim da naglasim da mi je jed-
nom prilikom, februara 1993. godine, [e{eq li~no naredio da ubijam mu-
slimane bez milosti. [e{eq je naredio da se ubijaju civili ukqu~uju}i
ène, starije osobe i decu. Naredio je da sve mora da bude o~i{}eno. To sam
nare|ewe dobio od [e{eqa u wegovoj kancelariji u Francuskoj ulici, u
Beogradu. Nare|ewe je dato pre odlaska na rati{te. Me|u osobama koje su
bile prisutne sastanku sa [e{eqem bio je i ~etnik zvani [vaba, pore-
klom iz Smedereva. Nije te{ko prona}i [vabu, svi ga u Smederevu pozna-
ju. On i ja nismo nimalo sli~ni i potpuno smo razli~itih ideolo{kih vi-
|ewa. Zoran Draìlovi} je tako|e bio prisutan sastanku sa [e{eqem u
Beogradu. Oti{li smo da vidimo [e{eqa pre jedne veoma te{ke operaci-
je na podru~ju Peru}a~kog jezera, blizu sela Peru}ac, blizu elektrane Ba-
jina Ba{ta, na teritoriji Srbije, du` reke Drine na granici sa Bosnom.
Osobe koje su progla{ene vojvodama organizovale su ~etni~ki pokret u re-
giji (kao u originalu) i oni su bili ti koji su se javili da sprovedu mobi-
lizaciju dobrovoqaca. Vojvode su morale da poloè zakletvu lojalnosti
srpskom narodu. Morali su da se zakunu u svoj ìvot. Vojvode su morale da
se obaveù da }e ispuwavati svoje du`nosti. Video sam fotografije sa sve-
~anosti progla{ewa i video sam da su vojvode stajale pored ~etni~ke zasta-
ve. Pi{toq, ru~na granata i no` su bili poloèni na zastavu. Vojvode su
bili komandanti na rati{tu. [e{eq je po svom naho|ewu dodeqivao titu-
lu vojvode. Nisu samo vojnici ~etnici bili progla{avani za vojvodu, ve} su
i civili, ~lanovi SRS mogli to da postanu. Osim {to se nisam slagao sa
Boìdarom Vuji}em, 1993. godine dvojica mojih vojnika su poginuli tokom
operacije u Petriwi i Boìdar Vuji}, Milan Stojanovi} i Jovan Glamo-
~anin su uzeli 3.000 DM koje su nam trebale za sahranu i tim su novcem ku-
pili [e{equ hranu za zimu (kao u originalu). Ne znam za{to su kupovali
hranu [e{equ, ali znam da su to uradili. To je tako|e bio jedan od razloga
za{to sam u decembru 1993. izba~en iz SRS-a. Nisu mi se dopadali postup-
ci [e{eqa i wegovih bliskih saradnika, niti na~in na koji su profiti-
rali od novca koji su preduze}a davala SRS. U 1990. i 1991. godini, [e{eq
je bio jako siroma{an, a danas je jako bogat. U novinama sam pro~itao da je
[e{eq postao veoma imu}an. Nemam saznawa iz prve ruke o pokoqu koji je
po~iwen u Vukovaru, na poqoprivrednom dobru Ov~ara, u novembru 1991.
godine. Savo @ivkovi} mi je rekao da su pripadnici JNA i ~etni~kog do-
brovoqa~kog odreda pod vo|stvom vojvode Milana Lan~uànina, zvanog
Kameni, ubili Hrvate u Ov~ari. @ivkovi} ìvi u Subotici, u ulici Og-
wena Price broj 20. Tokom rata je bio automehani~ar u Vukovaru. Ne znam
{ta se doga|alo u Vo}inu i Zapadnoj Slavoniji tokom 1991. godine”.
784
Lukov~eve laì vrhunac su dostigle u onom delu wegove izjave koji se
odnosi na situaciju u Hrtkovcima: “Maja 1992. godine prisustvovao sam sa-
stanku sa Vojislavom [e{eqem u ku}i Milana Stojanovi}a u Novom @ed-
niku. Na sastanku su bili Milan Stojanovi}, Boìdar Vuji}, Milan Jerin-
ki} i Nikola Ivo{evi}. [e{eq nam je odrào govor o situaciji u op{ti-
ni Subotica. [e{eq je govorio o situaciji u selima i konkretno je naveo
selo Hrtkovci, odnosno [e{eq ga je nazvao selo Srbislavci jer je to bilo
novo ime za Hrtkovce. [e{eq je rekao da je SRS preuzeo politi~ku vlast
na mesnom nivou i da je predsednik mesnog odbora SRS postavqen za pred-
sednika sela, odnosno predsednika Mesne zajednice Hrtkovci. Ta odluka
nije bila rezultat politi~kog izbora, niti konsultacija, ve} je doneta pod
pritiskom. êtnici iz sela su pretili i smenili Hrvata koji je bio na po-
loàju predsednika zajednice. êtnici su mu rekli da mora da napusti po-
loàj jer }e ga u protivnom ubiti. Znam za taj doga|aj jer se o tome razgova-
ralo tokom sastanka sa [e{eqem u Stojanovi}evoj ku}i. Tokom istog sa-
stanka, [e{eq nam je dao primere {ta sve treba da se uradi u op{tini Su-
botica. [e{eq nam je rekao da treba da zovemo sve osobe koje nisu lojalne
Milo{evi}u, dràvi, Srbiji. [e{eq je pritom mislio na Hrvate, Ma|a-
re, muslimane i ostale nesrbe. Po [e{equ, trebali smo da zovemo te qude
i da im pretimo smr}u ukoliko ne odu. [e{eq je rekao da moramo jasno da
im stavimo do znawa da }emo, ukoliko ne odu, baciti bombe na wihove ku}e.
U su{tini, [e{eq nam je rekao da stvorimo klimu straha i progonimo te
nacionalne grupe koliko god moèmo, odnosno na ulici, stadionu, javnim
mestima. [e{eq je pritom tako|e rekao da u Hrtkovcima moramo da ubije-
mo neke qude. Znam samo da je jedan ~ovek ubijen u Hrtkovcima. Mislim da
je to bio katoli~ki sve{tenik i, ako me se}awe ne vara, ubijen je u poqu.
Hrtkovci su u okviru op{tine [id. I ja sam li~no doprineo zastra{iva-
wu Hrvata, Ma|ara i muslimana. Jednom prilikom me je Jerinki} obave-
stio da mu je DB javio da se grupa Ma|ara, lovaca sa pu{kama, nalazi u ka-
fi}u u selu Hajdukovo, koje je prete`no naseqeno Ma|arima. Selo se nala-
zi pored puta Subotica-Horgo{. Oti{ao sam tamo sam. Policajci u dva vo-
zila srpske policije su mi ~uvali le|a na otprilike 150 metara. Bio sam
obu~en u ~etni~ku maskirnu uniformu i nosio pi{toq. Oti{ao sam da ka-
èm lovcima da ne smeju da se okupqaju i organizuju jer smo raspolagali in-
formacijama da {ikaniraju nekoliko Srba koji ìve u selu. Kada sam sti-
gao, prepoznao sam me|u lovcima voza~a autobusa i pitao ga za{to uznemi-
ravaju qude i {ta time èle da postignu. Lovci su pili. Udario sam nogom
o sto na kojem je bilo hrane i pi}a. Upozorio sam ih da moraju da se razi|u
i da takvih okupqawa vi{e ne sme da bude jer }e ih u protivnom sva{ta za-
te}i. Oti{ao sam tamo jer mi je tako bilo nare|eno, ali li~no nisam imao
nikakvih problema sa wima. To mi je bila du`nost i nisam imao izbora.
Pored toga, Ma|ari iz sela Tornio{ Orom su bili podigli barikade. To
sam video kad su one ve} bile sru{ene. Uspostavili su barikade verovatno
zato {to je rat ve} besneo u Hrvatskoj, blizu granice sa Vojvodinom, Srbi-
ja, i mo`da da odvoje ma|arski deo Ba~ke. Qudi su se pla{ili. Mnogi Ma-
|ari su pobegli u Ma|arsku kako ih ne bi mobilisali u JNA/JA ili zato
785
{to se nisu ose}ali sigurno u Vojvodini, Srbija. U Hrtkovcima je bila je-
dinica PJM/PJP pod komandom Pere Skokandi}a. Danas je Skokandi} za-
menik predsednika Stranke reformista u Vojvodini. Bila je i jedna jedi-
nica [e{eqevih ~etnika pod komandom Ostoje Sibin~i}a. Siguran sam da
je Sibin~i} bio ~lan SRS. Negde tokom 1992. godine kontaktirao sam dvo-
jicu pretpostavqenih ~etnika iz [ida. Jedan je bio Golubovi}, zvani Go-
lub, a drugi je imao nadimak U~o. Obojica su bili ~lanovi SRS u op{tini
[id i pripadnici êtni~kog pokreta. Wih dvojica su mi rekli da znaju ~o-
veka iz Lipovca, Hrvatska, koji je bio spreman da koqe. Nisu mi dali wego-
vo ime, ali su mi rekli da, ako mi treba neko za ~i{}ewe (osoba koja vodi
razgovor napomiwe: ubica), oni }e ga pozvati. Rekli su mi da je on ~esto bio
na podru~ju Hrtkovaca. Znam da su imena Golubovi}a, U~e i tog ~ista~a bi-
la u mojim dosijeima DB u arhivi DB u Beogradu i Subotici. Video sam do-
sije u Subotici, ali nisam video imena ove trojice. [ifra dosijea je
“Luk”. U Subotici i Hrtkovcima sam video da su ku}e nesrba obeleène kr-
stom. Boìdar Vuji} i ostali ~lanovi SRS su obeleàvali ku}e nesrba ka-
ko bi identifikovali ku}e civila i isterali ih. Poznato mi je da je na
mnoge nesrpske ku}e u Hrtkovcima ba~ena bomba. Znam da su qude progna-
ne iz Hrtkovaca jedinice PJM/PJP sprovele do hrvatske granice. Kolege
su mi to rekle. Tokom 1992. godine, otprilike 70 posto mesnih Hrvata prog-
nani su iz Hrtkovaca. Srbi su ostali u selu”.
Fantasti~nu pri~u Lukovac je izvezao i povodom potpuno izmi{qenog
“granatirawa” katoli~ke katedrale u Subotici i drugih doga|aja u Vojvo-
dini: “Aprila meseca 1992. godine, êtni~ki pokret je organizovao javnu
konferenciju u Subotici i tom prilikom je re~eno da Hrvati, Ma|ari i
ostali koji nisu lojalni Srbiji treba da budu prognani. To je bio prvi put
da se êtni~ki pokret javno oglasio u Vojvodini. Tokom predstavqawa po-
kreta na konferenciji, svi smo bili naoruàni i dogovorili smo se sa se-
kretarom SUP-a Milanom Jerinki}em da ni policija ni vojska ne}e biti
u zgradi, niti u okolini. Aprila 1992. godine, katoli~ka katedrala u Subo-
tici je razneta eksplozivom. Vojislav [e{eq je izdao nare|ewe da se ka-
tedrala minira. Boìdar Vuji} je dobio nare|ewe od [e{eqa i preneo ga
Nikoli Bojani}u iz Subotice. Bojani} je bio civil i ~lan SRS u Suboti-
ci, a bio je tako|e i ~lan mesnog op{tinskog saveta i ~lan Srpskog ~etni~-
kog pokreta. O [e{eqevom nare|ewu sam ~uo od drugih ~lanova stranke
koji su mi to ispri~ali u prostorijama SRS u Subotici. Nikola Bojani} je
postavio eksploziv u katedrali. Bio sam u kancelariji SRS kada su Boì-
dar Vuji} i Nikola Bojani} razgovarali o eksploziji. Ulaz u katedralu je
o{te}en usled te eksplozije. @elim da napomenem da je ova operacija spro-
vedena bez mog znawa ili odobravawa. Jedne no}i, maja 1992. godine, ba~ena
je bomba na ma|arsku {kolu u Felegijevoj ulici, u Subotici. Bomba je sta-
vqena na tablu sa imenom {kole. Nikola Bojani} je bacio bombu i tom pri-
likom je rawen. Milan Stojanovi} me je pozvao ku}i da mi kaè za granati-
rawe i da je Nikola Bojani} u bolnici. Stojanovi} mi je rekao da polici-
ja ~uva Nikolu Bojani}a u bolnici i da niko ne moè da ga obi|e. Stojano-
vi} mi nije ispri~ao pojedinosti, te sam pozvao bolnicu i raspitao se kod
786
bolni~arke o Bojani}u. Rekla mi je da ima lak{e povrede od gelera i tako
sam povezao wegovu povredu sa incidentom. Oti{ao sam u kancelariju SRS
i ~uo kad je Milan Stojanovi} razgovarao sa Boìdarem Vuji}em o tome ka-
ko je Bojani} bio glup jer je bombu pogre{no postavio. Tako|e imam sazna-
wa o proizvoqnim hap{ewima koje je sprovodio SUP u Subotici, a {to je
imalo za ciq da se progone qudi za koje se sumwa da sara|uju sa Hrvatima i
oni koji nisu lojalni Srbiji. Li~no sam mi{qewa da je Milan Jerinki}
bio u dogovoru sa Vojislavom [e{eqem da se stvori atmosfera straha i te-
rora. U bilo kojoj zemqi policija hapsi qude koji postavqaju bombe i spro-
vode teroristi~ke napade. To se u Subotici nikad nije desilo. Policija se
javno zalagala za hap{ewa, ali po~inioci tih dela zapravo nikad nisu
uhap{eni. U prole}e 1992. godine, centralni SUP u Subotici je po~eo da
deli automatsko oru`je velikoj grupi Srba u Novom @edniku. Postavili
su snajpere na silos u Novom @edniku koje su uperili ka ma|arskim seli-
ma ântavir i Orum. Povrh toga, vo|stvo u SUP je po~elo da daje otkaze
policajcima hrvatske i ma|arske nacionalnosti. Fajs [ime, Ma|ar koji je
bio komandir u MSUP Subotica, po~eo je da organizuje paralelnu polici-
ju u ~ijem su sastavu bili Hrvati i Ma|ari. Kad smo to saznali, svi Ma|a-
ri i Hrvati su otpu{teni iz policije. Oru`je je podeqeno SRS-u, SPS-u i
ostalim Srbima u Novom @edniku. Li~no sam video kada je policijskim
kamionom dovezeno oru`je u {tab SUP-a severne Ba~ke u Subotici. Ne
znam odakle je oru`je dovezeno. Pretpostavqam da ga je JNA/JA dostavila.
Na podru~ju Subotice je bilo podzemnih i nadzemnih baraka u koje je moglo
da se sakrije 20 do 30 tenkova”.
1113. (poverqivo) Dve fotografije miodraga Lukovca, jedna s radova-
nom kneèvi}em iz 1991., a druga s kosova 1989. godine.
1114. (poverqivo) ^lanska karta Stranke srpskog jedinstva izdata
miodragu Lukovcu 12. novembra 2001. godine.
1115. (poverqivo) nalepnica s ~etni~kim simbolom i potpisom “S ve-
rom u Boga – sloboda ili smrt”.
1116. (poverqivo) nalepnica sa srpskim grbom.
1117. (poverqivo) Potvrda vP-8704/4 da je miodrag Lukovac bio na iz-
vr{ewu ratnih zadataka od 4. novembra 1991. do 27. februara 1992. godine.
1118. (poverqivo) nare|ewe vojne po{te 9142 Petriwa za putovawe
miodraga Lukovca od 18. marta 1994. godine.
1119. (poverqivo) nare|ewe za slu`beno putovawe iste vojne po{te
od 5. oktobra 1993. godine.
1120. (poverqivo) @alba branioca okrivqenog miodraga Lukovca na
presudu op{tinskog suda u Subotici kojom je ka`wen za nelegalno pose-
dovawe oru`ja, podnesena 23. decembra 1995. godine.
787
1121. (poverqivo) ^lanak iz “ve~erwih novosti” od 14. novembra 1991.
godine pod naslovom “Dobrovoqci oslobodili hladwa~u”. ^lanak u celo-
sti glasi: “Jo{ u martu voza~ Tibor Tot, pod pretwom ubistva, morao je zen-
gama u Borovu Selu da ustupi hladwa~u suboti~kog “29. novembra” i da se
pe{ke vrati ku}i u Vojvodinu. Hladwa~a je sedam meseci sluìla za bari-
kadu izme|u Borova Naseqa – Vukovara, sve do ju~e, kada su je dobrovoqci
Srpske radikalne stranke Miodrag Lukovac, Quban Luki} i Ranko Vuko-
vi}, oteli i vratili vlasniku. – Iako su oko nas zvi`dali rafali, uspeli
smo da hladwa~u osposobimo za vo`wu i s wom pobegnemo s barikada izme-
|u Borova Naseqa i Vukovara – pri~a Miodrag Lukovac. – Izre{etanu
hladwa~u jutros smo predali suboti~koj klanici uz uslov da nam je ustupe
kako bi prevozili pomo} u hrani i ode}i koju ve} mesecima prikupqamo za
ugroèna podru~ja. Srpska radikalna stranka iz Subotice do sada je u Sla-
voniju, Barawu i Zapadni Srem uputila blizu sto tona hrane i ode}e”.
1122. (poverqivo) ^lanak iz “Suboti~kih novina” od 17. aprila 1992.
godine, pod naslovom “konferencija za {tampu – pod oru`jem”. Povod za
objavqivawe ovog ~lanka bila je zajedni~ka konferencija za {tampu me-
snih odbora Srpske radikalne stranke za Suboticu i za Novi @ednik. Bo-
ìdar Vuji}, predsednik MO za Suboticu je na konferenciji komentari-
sao stavove Op{tinskog odbora Reformsko-demokratske stranke u vezi sa
predlozima predsednika Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislava [e-
{eqa da princip retorzije treba primeniti na sve gra|ane hrvatske naci-
onalnosti koji nisu lojalni na{oj dràvi i koji su se ogre{ili o Ustav Sr-
bije. Vuji} je na toj konferenciji skrenuo pa`wu na sve u~estalije pretwe
dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, kao i oficirima JNA srpske na-
cionalnosti. Novinar je u navedenom ~lanku komentarisao prisustvo neko-
liko naoruànih qudi na toj konferenciji. Boìdar Vuji} je objasnio da
se radi o dobrovoqcima iz Subotice koji su do{li ku}i na odmor. Nepo-
sredno posle konferencije, MSUP je izdao saop{tewe u kome navodi da su
preduzete mere u ciqu identifikacije naoruànih qudi koji su prisustvo-
vali konferenciji. Novinar je u svom ~lanku zlonamerno napomenuo i da
“je letos ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq odrào na gradskom trgu mi-
ting”, a da su se wegovoj pratwi tada nalazili naoruàni qudi u maskirnim
uniformama. Predstavnici MSUP-a su izvr{ili kontrolu pripadnika
obezbe|ewa i utvrdili da je jedan od wih kod sebe imao trofejnu poluauto-
matsku pu{ku, a da je drugi nosio pi{toq za koji je posedovao urednu dozvolu.
Odmah posle konferencije o kojoj pi{u Suboti~ke novine, u MSUP su,
na informativni razgovor, pozvani u~esnici i organizatori konferenci-
je. Wima troma je privremeno oduzeto oru`je.
1123. (poverqivo) intervju sa miodragom Lukovcem koji je, 14. avgusta

1996. godine, objavio “nedeqni telegraf”. Lukovac se u tom intervjuu à-
lio na odnos dràvnih organa i Slobodana Milo{evi}a prema dobrovoq-
cima Srpske radikalne stranke. Govorio je i o svom te{kom ìvotu, ugro-
ènoj egzistenciji, nemogu}nosti da na|e posao i da odgovori obavezama
788
prema porodici. I u ovom tekstu bilo je re~i o pomenutoj konferenciji za
novinare mesnih odbora Srpske radikalne stranke za Suboticu i Novi
@ednik, odrànoj ~etiri godine ranije, kojoj je prisustvovao i Miodrag
Lukovac. Konferencija je ponovo prepri~ana, a Lukovac je izjavio da je ta-
da ostao bez posla iako mu je dato obeћање da }e biti suspendovan pa vra}en
na posao. Kako je tada ispri~ao, wegove nevoqe su posledica borbe dva pre-
tendenta na funkciju “prvog policajca okruga”. Lukovac je rekao da bi sve
wegove navode mogli da potvrde Boìdar Vuji} i Maja Gojkovi}, koji su
upoznati sa svim {to му се doga|alo.
1124. (poverqivo) odluka okru`nog odbora Srpske radikalne stran-
ke u Subotici od 27. decembra 1993. godine o iskqu~ewu miodraga Lukov-
ca iz ~lanstva ove stranke. U obrazloèwu se kaè: “Isti se iskqu~uje iz
~lanstva u Srpskoj radikalnoj stranci jer je kao najodgovornija li~nost u
okru`nom S^P-u (imenovan na tu funkciju po odluci vojvode Jove Ostoji-
}a, a na ostvarivawe zadataka iz tog domena i funkcije zakleo se i svojim
ìvotom vojvodi Ostoji}u!) li~no u~estvovao u formirawu nepoznatih pa-
ravojnih formacija unutar S^P-a, {to nije u~inio ni{ta na organizaci-
onom i formacijskom povezivawu ~lanova S^P na prostoru op{tina Ba~-
ka Topola i Mali I|o{, ve} je u takav nazovi rad ukqu~ivao li~nosti sa
tih prostora sklone alkoholu i kriminalu (protiv jednog od wih se u Ba~-
koj Topoli vodi krivi~ni postupak) kako bi i na takav na~in diskredito-
vao stranku i wen ugled. Isti Lukovac je pod dejstvom alkohola obukao ma-
skirnu uniformu, stavio za pasom oru`je i bombe, te tako upara|en {etao
gradom tokom predizborne kampawe, uznemiravao gra|anstvo i u stanu go-
spo|e Kneèvi} radio na formirawu paravojnih formacija. U toku svih
ovih radwi nijednom nije uhap{en, {to i ne ~udi, kada se ima u vidu da je
imenovani slu`benik policije. Ovim kr{ewem kodeksa normi i pona{awa
unutar S^P-a, pa i prenebregavawem odluka op{tinske organizacije SRS
isti je bitno prekr{io statutarne norme SRS, te stoga smatram opravda-
nom odluku o wegovom iskqu~ewu iz ~lanstva u Srpskoj radikalnoj stran-
ci, a isti se upu}uje na àlbeni postupak Jovanu Glamo~aninu, potpredsed-
niku stranke zaduènom za organizaciono-kadrovska pitawa, Aleksandru
Stefanovi}u, generalnom sekretaru stranke ili gospodinu Vu~i}u iz
Gradskog odbora u Beogradu”.
1125. (poverqivo) Li~na karta i vojna kwiìca miodraga Lukovca.
1126. (poverqivo) geografske karte vi{egrada i Subotice.
1127. (poverqivo) Lukov~evom rukom ispisana dva lista papira s pred-
stavqenom la`nom organizacionom strukturom Srpskog ~etni~kog pokreta.
1128. (poverqivo) nastavak prethodne izjave miodraga Lukovca, sa~i-
wen 8. novembra 2002. godine. “Od mene je zatraèno da do|em u kancelari-
ju MKSJ u Beogradu, 8. novembra 2002. godine u 10.00 ~asova, kako bih razgo-
varao sa istraìteqem Vladimirom Dzurom i glavnim zastupnikom tu`be,
g. Yefrijem Najsom. Pristao sam na taj sastanak. Opisao sam svoj sastanak
789
sa Vojislavom [e{eqem i razloge zbog kojih sam pristupio Srpskoj radi-
kalnoj stranci. Na osnovu onoga {to mi je Vojislav [e{eq rekao, tada sam
zakqu~io da on èli da se otarasi komunizma i Slobodana Milo{evi}a.
Bio sam pristalica rojalista i ove ideje bile su bliske mojima. U trenut-
ku kada su po~ele pripreme za rat po~etkom 1991. godine, shvatio sam da Vo-
jislav [e{eq radi zajedno sa Slobodanom Milo{evi}em i dràvnim vla-
stima. Vojislav [e{eq je u medijima govorio protiv Slobodana Milo{e-
vi}a i stvarao je opoziciju. U stvarnosti, on je sprovodio istu politiku
agresije protiv nesrpskog stanovni{tva. U Vojvodini, politika je bila
protiv Hrvata i Ma|ara, kao i onih koji nisu delili isto politi~ko mi-
{qewe. Kad god bi Vojislav [e{eq do{ao na podru~je severne Ba~ke u
Vojvodini, policajci sa visokim ~inom u srpskoj policiji bili su prisut-
ni s wim na sastancima i tako|e su dobijali uputstva od [e{eqa. Li~no
sam u~estvovao u tim sastancima. Se}am se da su prisustvovali Milan Je-
rinki} (na~elnik severnoba~kog okruga), Radovan Kneèvi} (na~elnik
SUP-a) Mirko Zinaji} (inspektor), Nikola Ivo{evi} (na~elnik opera-
tivnog resora), Qubomir Radi} (predsednik op{tinske podru`nice Radi-
kalne stranke, koji je ubrzo nakon toga po~eo da radi za DB Srbije), Qubo-
mir Markovi} i neki drugi. Ova uputstva su bila usmerena na proterivawe
nesrba iz redova policije i zapo{qavawe Srba koji su pristizali iz Hr-
vatske. Ova uputstva nisu bila vezana iskqu~ivo za policiju, ve} preko po-
licije i za druga preduze}a, firme i institucije na podru~ju. Li~no sam do-
bio nare|ewa da zlostavqam nesrbe, {to je ukqu~ivalo fizi~ke pretwe,
pretwe putem telefona i dr. Se}am se da su Vojislav [e{eq i Mihaq Ker-
tes do{li u Ba~ku Palanku 1991. godine, kada su delili oru`je Srbima iz
tog dela Vojvodine, ali tako|e Srbima iz Hrvatske, uglavnom iz Iloka i
okolnih sela. Nisam tome li~no prisustvovao, ali mi je to poznato od
Zdravka Abramovi}a (policajac), koji je kasnije postao vojvoda, i moga pri-
jateqa, vojvode Jove Ostoji}a, koji je li~no u~estvovao u raspodeli oru`ja.
Sigurno znam da je Vojislav [e{eq imao podr{ku predsednika Milo{e-
vi}a, jer je oru`je otvoreno deqeno. Policija, JNA i DB su znali za to i
direktno su u~estvovali u tome. U to vreme je bilo nemogu}e deliti auto-
matsko oru`je civilima, a da dràvne vlasti ne interveni{u, sem ukoliko
to nisu naloìle same vlasti. Da}u primer. Ubrzo nakon {to je zapo~eo
konflikt 1991. godine, Radovan Kneèvi}, Milan Jerinki}, Nikola Ivo-
{evi}, Qubomir Radi} (DB), i Qubomir Markovi}, organizovali su dva
kamiona MUP-a i poslali su ih u komandu JNA u Subotici. Mislim da im
je po nalogu komande JNA, pukovnik Jovanovi}, ime nepoznato, dao juri{ne
automatske pu{ke, poluautomatske pu{ke, snajperske pu{ke, drugo naoru-
àwe i municiju. Ovi kamioni su dovezli oru`je u MUP u Subotici i ono
je uskladi{teno u podrumu. Nije mi poznato ko je izdao nare|ewe, ali mi je
poznato da je policija prebacila oru`je u selo Novi @ednik. ^lanovi
Srpske radikalne stranke, Milan Stojanovi} (predsednik ogranka Radi-
kalne stranke) i \or|ija Leki}, delili su to oru`je simpatizerima i ~la-
novima Srpske radikalne stranke. To je u~iweno bez mog znawa i to sam do-
znao tek nakon {to je to ura|eno. To je samo jedan primer, ali su sli~ne
790
raspodele oru`ja vr{ene na celom podru~ju i u velikim razmerama. Koli-
ko je meni poznato, ovo oru`je nikada nije vra}eno”.
Vaqda je ovom prilikom Lukovac bar duboko uzdahnuo kad je nastavio s
laìma: “U svojoj izjavi sam pomenuo jedan od sastanaka koji sam imao sa Vo-
jislavom [e{eqem, a istraìteq Dzuro me je zamolio da navedem sve ~ega
se se}am o tom sastanku. Na dan 4. ili 5. februara 1993. godine, do{ao sam u
Beograd sa delom svoje jedinice (“Jovan Nenad Crni”) kako bih dobio nare-
|ewa od Vojislava [e{eqa vezano za borbene operacije u Bosni. Prethod-
no sam saznao od Zorana Draìlovi}a (komandanta Otaybinskog pokreta)
da }e moja jedinica biti raspore|ena u Bosni i pozvani smo u Beograd radi
instrukcija. Oti{li smo u Beograd kako bismo dobili usmena nare|ewa od
samoga Vojislava [e{eqa. Oti{ao sam u centralu Srpske radikalne
stranke. U istoj zgradi nalaze se politi~ke kancelarije, ali tako|e kance-
larije za vojne jedinice Radikalne stranke i vojna arhiva. Stigao sam sa ot-
prilike 25 qudi. Po dolasku, kao {to je traèno, oti{ao sam da razgova-
ram sa Vojislavom [e{eqem. Sedeo je u svojoj kancelariji sa dvojicom vi-
sokih oficira MUP-a. Nosili su plave milicijske uniforme, video sam
da imaju tri trake i nekoliko zvezdica, ali se ne se}am ta~no. Mislim da
se radilo o Luki}u i \or|evi}u, ali nisam sasvim siguran. Me|utim, mo-
gao bih da ih prepoznam ukoliko bih video wihove fotografije. Se}am se
da je sa mnom u kancelariju u{ao dobrovoqac iz Smedereva ([vaba, ime i
prezime nepoznati). Obavestio sam [e{eqa da imam samo 25 qudi i da se
ostali nisu odazvali. Nije bio zadovoqan i naredio je dobrovoqcima iz
Smedereva i drugim dobrovoqcima iz Srbije da se pridruè jedinici pod
mojom komandom. Tako sam na kraju imao otprilike 65 qudi u svojoj jedini-
ci. Pokazao sam svoju zvani~nu policijsku iskaznicu i rekao sam da sam
pripadnik specijalne jedinice. Prethodno sam [e{eqa susreo bar deset
puta. Pitao me je kako se zovem. Rekao sam mu svoje ime i prezime, i da sam
iz Subotice. [e{eq nije bio dobro raspoloèn, a policajci nisu govori-
li. [e{eq je naredio da sa svojom jedinicom odem na poligon za obuku VJ
u Bubaw Potoku i pokupim uniforme i oru`je. Nastavio je rekav{i da }u
biti raspore|en u Bosni na podru~ju sela Skelani. Naveo je da su muslima-
ni tamo ubili 17 Srba. Rekao je: “Tamo kada ode{, sve pobiti, i ène i de-
cu i dede i babe i u kolevci, da im seme ne ostane. Sve Turke. Ni ma~ka da
ne ostane ìva”. Shvatio sam da bukvalno treba da pobijemo sve koje tamo
prona|emo. Vojislav [e{eq me je dva puta pitao da li razumem, a ja sam od-
govorio da razumem. Policajci nisu rekli ni{ta, ali na~in na koji su me
gledali govorio mi je da veruju da sam sposoban da sprovedem takvo nare|e-
we i da ga pre}utno prihvataju. Naime, ovi oficiri se nisu protivili na-
re|ewu koje sam dobio od Vojislava [e{eqa. Oti{li smo na ru~ak. Mora-
li smo da sa~ekamo da se popuni ratna dokumentacija za sve one dobrovoq-
ce. Kada je to bilo gotovo, ukrcali smo se u dva autobusa i sa policijskom
pratwom oti{li smo u Bubaw Potok. Sa~ekao nas je pukovnik VJ ~ije ime
ne znam. Se}am se da je bio nizak, tamne puti i da je imao tamne brkove. îm
smo iza{li iz autobusa, postrojio sam dobrovoqce. Nakon toga, dobili smo
obrok, uzdignuli smo zastavu i legli da spavamo. Na osnovu redovne obuke
791
mojih qudi, pripremio sam vojnu formaciju svoje jedinice. Kao obu~eni
oficir, znao sam potrebe svoje ~ete, pa sam pripremio spisak naoruàwa
i municije koje }u traìti. Ujutro smo oti{li do vojnog magacina. Dobi-
li smo vojne uniforme odli~nog kvaliteta. Dobio sam sve {to sam traìo
bez ikakvih prigovora. êkali smo do sumraka. Nakon {to je pao mrak, sti-
gli su autobusi i mi smo se ukrcali. Nisam znao na{e odredi{te. Kada smo
stigli, rekli su mi da smo u Bajinoj Ba{ti. êkao nas je jedan broj qudi, ne-
ki su bili u vojnim uniformama, a neki u civilnoj ode}i. Nisam poznavao
nikoga od wih. Jedan od wih se predstavio kao Milan Luki} (kasnije sam sa-
znao da je pripadnik DB Srbije), a drugi, koji je bio nastavnik, kao U~o.
No} smo proveli u zgradi Vatrogasnog doma. Pro{etao sam unaokolo i
shvatio da je u drugom krilu iste zgrade bilo sme{teno jo{ vojnika. Rekli
su mi da moji vojnici ni slu~ajno ne treba da prilaze tom delu zgrade. Re-
kli su mi da su to takozvane Crvene beretke i da im je komandir Rajo Boò-
vi}. Crvene beretke su imale naoruànu straù, dok sam u mojoj jedinici
jedino ja bio naoruàn pi{toqem. Ujutro, nakon doru~ka, taj U~o i Milan
Luki} pozvali su me u jednu prostoriju u Vatrogasnom domu, gde se nalazi-
la provizorna oruàrnica. Dobio sam automatske juri{ne pu{ke, poluau-
tomatske pu{ke, snajperske pu{ke, dva mitraqeza i municiju. Tada sam oba-
ve{ten da ovu operaciju vodi Milan Luki}. Obave{ten sam da nam je kre-
tawe ograni~eno i da telefonski pozivi nisu dozvoqeni. Popodne su do-
{li policajci i traìli su komandira. Predstavio sam se Tada je do{ao
~ovek koji se predstavio kao Rajo Boòvi} i pitao ko je Komarica iz moje
jedinice. Kada se vojnik predstavio, Rajo Boòvi} ga je opsovao, udario ga
kundakom i naredio nam da odemo u kancelariju Milana Luki}a u zgradi
SUP-a. Oti{ao sam tamo sa Komaricom i saznao sam od Milana Luki}a da
je Komarica obavio telefonski razgovor koji su prislu{kivali muslimani
i tako doznali na{e brojno stawe i gde se nalazimo. Tokom tog razgovora,
saznao sam da je Milan Luki} iz DB Srbije i zatim sam se i ja predstavio
(sa svojom slu`benom iskaznicom) kao pripadnik MUP-a Srbije. Ostali
smo na tom mestu tri dana, kada nas je Milan Luki} obavestio da vojnici
treba da se pripreme. Preba~eni smo u selo Skelane i sme{teni smo u me-
snoj {koli. Ubrzo nakon na{eg dolaska, pozvan sam u komandni {tab Drin-
ske divizije. Predstavili su me pukovniku Kuqaninu, i jednom pukovniku
iz Drinske divizije za koga sam ~uo da je trenutno u Pritvorskoj jedinici
MKSJ u Hagu (ne mogu mu se u ovom trenutku setiti imena). Naredili su
nam da pre|emo branu Peru}ac. Oti{ao sam u izvi|awe kako bih napravio
planove operacija. Kasnije sam saznao da je ova akcija u stvari bila po~e-
tak operacije u Srebrenici. Operacija je zapo~ela u nekoliko pravaca. Cr-
vene beretke i 63. padobranska brigada su se pokrenule kako bi napale @e-
pu i Srebrenicu. Moja jedinica je pre{la preko Drine prema Osatici.
Znao sam da VJ ima tenkovsku jedinicu sme{tenu na lokaciji Drunebo br-
do (kao u originalu). Ja sam to mesto nazvao Debelo brdo. Pogledao sam ovu
tenkovsku jedinicu i tu sam ostavio vojnika sa “motorolom” i preko ove ve-
ze i na moj zahtev, tenkovi VJ davali su mojim qudima i meni artiqerijsku
podr{ku sa teritorije Bosne i Srbije. Tako|e bih ukazao da, pre nego {to
792
smo krenuli na ovu operaciju, svojim qudima sam dao uputstvo da ne ubiju
niti jednog civila. Time sam prekr{io nare|ewe koje sam dobio od Voji-
slava [e{eqa jer nisam hteo da u~estvujem u aktivnostima ove prirode.
Moje izri~ito nare|ewe bilo je da niko ne sme da pipne ène, decu ili sta-
rije, niti nenaoruàne civile. Govorio sam o ovim operacijama kako bih
ilustrovao podr{ku i saradwu izme|u qudi Vojislava [e{eqa, DB-a Sr-
bije, Crvenih beretki koje su bile jedinice Slobodana Milo{evi}a (u to
vreme predsednika Srbije) i specijalnih elitnih jedinica VJ tokom ove
operacije u Bosni. Kona~no, hteo bih da napomenem da sam po~etkom 1992.
godine stupio u kontakt sa qudima koji rade za organizaciju poznatu pod
imenom KOS. Imao sam kolegu dobrovoqca, zvao se Savo @ivkovi}. On je
bio prvobitni kontakt izme|u mene i qudi koji su se predstavili kao pri-
padnici KOS-a. Upoznali smo se i kasnije smo se druìli i radili zajedno.
Znao sam da im je centrala bila u Zemunu, u zgradi na kojoj je bio grb vazdu-
hoplovstva VJ. Li~no sam tamo bio nekoliko puta. Poznavao sam pukovni-
ka Petrovi}a, zvanog Piòn (mislim da se zvao Vladimir, ali nisam sigu-
ran). On je bio moj oficir za vezu. Uvek je bio u civilnom odelu kada sam ga
sretao u kancelariji u Zemunu, kao i drugde. Jednom sam ga posetio kod ku-
}e i tamo sam video da ima plavu uniformu pripadnika vazduhoplovstva.
Znao sam da je KOS imao svoje qude infiltrirane u jedinicama, koji su u~e-
stvovali u ratu u Hrvatskoj. Se}am se da sam 1992. godine razgovarao sa voj-
nikom u selu Nijemci na podru~ju Vukovara. Taj vojnik mi je rekao da je pri-
padnik KOS-a, infiltriran u redove TO-a na tom podru~ju. Taj vojnik je ka-
snije poginuo, a pukovnik Petrovi} mi je rekao da je on stvarno bio ofi-
cir KOS-a. Zajedno smo oti{li na wegovu sahranu”.
1129. (poverqivo) Transkript svedo~ewa miodraga Lukovca u procesu
Slobodanu milo{evi}u od 3. juna 2003. godine. Tuìlac mu je postavqao
pitawa prvenstveno na osnovu wegovih prethodnih izjava, a wegovi odgovo-
ri su uglavnom bili podudarni s onim {to je ranije rekao. Me|utim, ima i
novih ili decidnije izraènih detaqa. On je slagao da se sa mnom sreo kra-
jem 1990. godine u Malom Staparu kod Subotice i da sam tom prilikom re-
kao da imam jedinice svoje ~etni~ke vojske u Zapadnoj Ba~koj, da im je na ~e-
lu Jovo Ostoji} i da se ve} vr{i wihova obuka. Kaè da sam mu tom prili-
kom rekao da u Subotici imam dvojicu qudi “koji organizuju Srpsku radikal-
nu stranku, odnosno prikupqaju ~lanstvo, qude iz Severno-ba~kog okruga, u
ciqu formirawa Srpske radikalne stranke na tim prostorima”. Srpska ra-
dikalna stranka je formirana tek 23. februara 1992. godine u Kragujevcu, a
krajem 1991. ja sam se u Subotici promovisao kao kandidat za predsednika Re-
publike, kandidovan od strane grupe gra|ana. Navodi i da sam se zalagao za
ru{ewe, odnosno ukidawe komunizma oruànim putem. Optuìo me je i da
sam na mitingu u centru Subotice 1991. izjavio da }u da vadim “o~i zar|alim
ka{ikama, viqu{kama nesrpskom stanovni{tvu. Odnosilo se na Ma|are i
Hrvate koji ìve na podru~ju Subotice, koji nisu lojalni aktuelnoj vlasti”.
Tome jo{ dodaje: “On je rekao da treba oterati Hrvate, sve Hrvate u Hrvat-
sku, a Srbi koji su izbegli iz Hrvatske da do|u u wihove ku}e; tako isto i za
Ma|are”. Tvrdi da su posle tog mog govora “nesrbi izbacivani, otpu{tani iz
793
policije ili drugih vladinih slu`bi”, kao i da su policajci “bili ume{ani
u teror, u fizi~ko maltretirawe gra|ana hrvatske i ma|arske nacionalno-
sti”, navode}i i dizawe u vazduh rimokatoli~ke katedrale.
U nastavku Lukovac isti~e da je bilo “jako puno ~lanova Srpskog ~et-
ni~kog pokreta iz redova policije i vojske, oficira i podoficira”. Izneo
je i izmi{qotinu da je neka devojka silovana u komandi jedinice “Leva Su-
poderica” i da su trojica Hrvata zaklana u ku}i nedaleko od te komande.
“Klawe, se~ewe u{iju, nosa, masakrirawe” smatra prepoznatqivim znaci-
ma da je “ubistvo izvr{io neki ~etni~ki dobrovoqac”. Pomenuo je Lukovac
i potpuno izmi{qeni sastanak nakon mitinga u Subotici 1992. godine, za
koji kaè da je odràn u Malom @edniku, da su mu prisustvovala tri poli-
cijska funkcionera i aktivisti SRS. Naveo je da sam tom prilikom rekao
da treba preduzeti slede}e mere pritiska na Hrvate da se isele: “Prvo da
se qudi otpuste s wihovih radnih mjesta u dràvnim institucijama, iz po-
licijskih snaga, a oni koji ne poslu{aju savjet i ne isele se, onda bi im tre-
balo napasti ku}e, zvati ih telefonom, fizi~ki ih napasti, baciti im
bombu, polupati im prozore i da bi nesrpske ku}e trebalo obiqeìti. Na
kapije bi im se trebao staviti biqeg”. Tvrdi Lukovac da je bio u mojoj kan-
celariji u Beogradu u februaru 1993. godine, kad je vodio jednu jedinicu do-
brovoqaca u Bosnu, u Skelane, “gdje je preklano 178 Srba i gdje je ubijeno
par ~etni~kih dobrovoqaca. I kada tamo stignem da pobijem sve ène i djecu
u kolijevkama, da im se zatre tursko sjeme, da im ni ma~ka ne ostane ìva”.
Drugog dana svedo~ewa, 4. juna 2003. godine, u toku unakrsnog ispitivawa
Milo{evi} je plasti~no pokazao da su mnogi Lukov~evi iskazi la`ni, a po-
sebno je izvrgao ruglu slede}u wegovu re~enicu: “Pa, video sam, kako bih re-
kao, na{a vojska je bila agresor na teritoriji Republike Hrvatske. Zna~i,
vr{ila je ubijawe, ru{ewe ku}a, zauzimawe poseda, zauzimawe teritorija,
sela, gradova, etni~ko ~i{}ewe teritorija”. Tre}i, posledwi dan svedo~e-
wa Miodraga Lukovca je bio 10. juna 2003. godine. Nakon Milo{evi}a, is-
pitivao ga je prijateq suda Branislav Tapu{kovi} i tom prilikom je Lu-
kovac priznao da u toku rata nije bio u Zvorniku.
1130. (poverqivo) re{ewe republi~kog sekretarijata za unutra{we
poslove Socijalisti~ke republike Srbije od 25. maja 1990. godine o raspo-
re|ivawu miodraga Lukovca u mehanizovanu brigadu milicije rSuP-a.
1131. ^lanak gradi{e kati}a “vojvoda [e{eq opet na slobodi”, ob-
javqen u “Borbi” od 16. novembra 1990. godine, u kome stoji: “Posle dvade-
set i {est dana provedenih na robiji, vojvoda dr vojislav [e{eq, nezavi-
sni predsedni~ki kandidat, ponovo je uslovno na slobodi. Zanimqivo je da
je [e{eq do{ao do slobode na predlog Uprave zatvora zbog primernog po-
na{awa. On sam, me|utim, smatra da je, isto kao {to je i uhap{en na neza-
konit na~in, nezakonito i pu{ten, s obzirom da u prekr{ajnom postupku
nema uslovnog otpusta. – Traìli su od mene da napi{em molbu za prekid
kazne, ja sam to odbio po{to od komunista ne èlim milost, onda su oni sa-
mi odlu~ili da me puste. Na nekoj vrsti improvizovane konferencije za
794
{tampu [e{eq je rekao da izbori ne}e biti demokratski i da predstavnici
S^P-a nigde ne}e podràti kandidate SPS-a, da }e uglavnom podràti
kandidate Demokratske stranke, a po proceni i druge kandidate. Ube|en je
da je smi{qeno onemogu}en da vodi predizbornu kampawu, i da ukoliko u
srpski parlament u|e jedan ili dva predstavnika srpskih ~etnika, to }e bi-
ti velika stvar za demokratiju u Srbiji”.
1132. (poverqivo) Ponovo uvr{}eni novinski ~lanak, koji je ve} zave-
den pod brojem 1122.
1133. Saop{tewe za javnost Srpske radikalne stranke za Sjeveroi-
sto~nu Bosnu od 27. septembra 1992. godine, s potpisom komandanta srpskih
~etnika vojvode mirka Blagojevi}a, koje glasi: “Srpski ~etnici Sjevero-
isto~ne Bosne izraàvaju najo{triji protest povodom doga|aja koji se de-
sio u no}i izme|u dvadeset ~etvrtog i dvadeset petog septembra 1992. godi-
ne. Te no}i Specijalna jedinica MUP-a Republike Srpske, sastavqena od
qudi, ne iz Semberije, u vrijeme trajawa policijskog ~asa odvela je ~etrna-
est ~lanova familije Sarajli} i osam ~lanova familije Sejmenovi} i iste
likvidirala. Srpski ~etnici Sjeveroisto~ne Bosne povodom ovog doga|a-
ja traè da se o istom povede istraga i svi po~inioci dovedu pred lice
pravde, kako oni tako i wihovi naredbodavci. Srpski ~etnici }e se istin-
ski i ~asno boriti za slobodu Republike Srpske i wenu me|unarodnu afi-
rmaciju u sastavu Vojske Srpske, ali }e isto tako znati da neutrali{u rad
svih zlo~inaca koji bi trenutno htjeli da se lociraju i biti{u na prosto-
rima Srpske Semberije i Podmajevice”.
Saop{tewe je {ef Centra slu`be bezbjednosti Bijeqina Drago Vuko-
vi} uputio Qubi{i Petkovi}u, s napomenom: “Zbog lo{e kopije teksta sa-
op{tewa SRS, {aqemo vam prekucani tekst”.
1134. (poverqivo) Fotografija Slavka aleksi}a s potpisom miodra-
ga Lukovca da je prepoznao ovog ~etni~kog vojvodu.
1135. Shematski prikaz izmi{qene strukture Srpske radikalne
stranke za vojvodinu, koji je proizveo miodrag Lukovac, navode}i da je
SrS imala predsedni{tvo za vojvodinu, ~iji je predsednik navodno bila
maja gojkovi}.
1136. Shematski prikaz izmi{qene strukture Srpskog ~etni~kog po-
kreta za vojvodinu, ~iji je autor miodrag Lukovac. La`no je naveo da su Jo-
vo Ostoji}, Zdravko Abramovi}, Dragan Glamo~anin i on regionalni ko-
mandanti. Sebi je pripisao i ~in pukovnika.
1137. Fragmenti transkripta svedo~ewa milana Babi}a u procesu
Slobodanu milo{evi}u od 18., 19., 20. i 25. novembra 2002. godine.
1138. Babi}evo re{ewe od 4. januara 1991. godine o imenovawu milana
marti}a za sekretara za unutra{we poslove Sao krajina.
795
1139. odluka Skup{tine Sao krajine od 30. aprila 1991. godine o ras-
pisivawu referenduma za prisajediwewe Sao krajine republici Srbiji
i da krajina ostane u Jugoslaviji sa Srbijom, Crnom gorom i drugim koji
èle da o~uvaju Jugoslaviju.
1140. akt milana Babi}a, kao komandanta [taba teritorijalne od-
brane Sao krajine, od 21. avgusta 1992. godine kojim se propisuju forma-
cije {tabova i jedinica To op{tina Sao krajine.
1141. osmi amandman na ustav republike Srpske krajine i Zakon o iz-
menama i dopunama Zakona o odbrani od 19. maja 1992. godine.
1142. Pismo pukovnika Du{ana Smiqani}a, pomo}nika komandanta za
bezbednosno-obave{tajne poslove Svk, upu}eno 15. oktobra 1994. godine
generalu ratku mladi}u, komandantu vrS.
1143. (poverqivo) Prislu{kivani telefonski razgovor izme|u ka}e
Du~i} i radomira ninkovi}a od 21. aprila 1992. godine. Du~i}eva se ras-
pituje {ta se de{ava s “Vojinim radikalima” u gradu i obave{tava Ninko-
vi}a da sam poru~io da }u, ukoliko ih ne izvuku, povu}i sve svoje snage sa
svojih poloàja u Bosni i da nove ne}u slati. Ninkovi} joj je dao broj tele-
fona na koji bi trebala da se javi i dobije informacije.
1144. (poverqivo) izjava svedoka Dragana Spasojevi}a od 15. i 16. decem-
bra 2008. godine. U izjavi me pomiwe na nekoliko mesta. Prvi put kaè: “Zo-
ran Suboti} je bio prominentan ~lan SRS-a mobiliziran od strane JNA.
Do{ao je u Zvornik iz Loznice kao mnogi pre napada na Zvornik. Niko u
Zvorniku se nije usudio prihvatiti odgovornost komandanta TO, pa je neko
predloìo Zorana Suboti}a, koji je pristao da prihvati du`nost komandan-
ta TO. On je bio komandant nekoliko dana, po~ev pre napada i za vrijeme na-
pada. Zamenio ga je Zoran Paìn, koji je bio oficir JNA sa ~inom. Zoran
Suboti} je bio veoma blizak Vojislavu [e{equ, a kada su Vojislav [e{eq
i predsednik Milo{evi} formirali vladu, Suboti} je postao zamenik mi-
nistra za rad i socijalnu politiku”. Na drugom mestu izjavquje: “Ve}ina do-
brovoqaca koji su do{li u Zvornik bili su iz Srbije. Do{li su na nekoli-
ko na~ina, arkanovci, {e{eqevci, Dra{kovi}evi qudi, Beli orlovi, Vuko-
varci i razni drugi nazivi kojih se ne se}am. Znam da su se ve}ina qudi koji
su do{li u Krizni {tab predstavqali kao organizovani od strane Srpske
radikalne stranke i Vojislava [e{eqa. Bile su tu tako|e i druge organiza-
cije, kao {to su Srpski pokret obnove Vuka Dra{kovi}a, ~etni~ka organi-
zacija pod nazivom “Beli orlovi”. Oni su dobijali pomo} i od jedinica Ju-
goslovenske narodne armije, koje su bile organizovane. Oko 100 dobrovoqa-
ca do{lo je iz Bijeqine sa osobom koja je bila poznata kao “Mauzer” – tada
sam ga prvi put video. Wegovo pravo ime bilo je Qubi{a Savi}. Svim je do-
brovoqcima dato oru`je u {tabu teritorijalne odbrane u zgradi “Alhosa”.”
1145. (poverqivo) Tri spiska za isplate pripadnicima To Zvornik,
dve iz aprila i jedna iz maja meseca.
796
1146. (poverqivo) odluka privremene vlade od 5. maja 1992. godine o
formirawu komande To Srpske op{tine Zvornik.
1147. (poverqivo) odobrewe za isplatu tro{kova prevoza i ra~un pri-
vatnog autoprevoznika, ispostavqen udruèwu Srba iz BiH za prevoz do-
brovoqaca iz Beograda u Zvornik.
1148. (poverqivo) Potvrde o isplati naknade desetorici pripadnika
To od 14. maja 1992. godine.
1149. (poverqivo) odluka Privremene vlade od 16. juna 1992. godine o
formirawu i imenovawu komandanta jedinstvene vojno-teritorijalne ko-
mande Srpske op{tine Zvornik.
1150. (poverqivo) Spisak penzionera srpske nacionalnosti koji pri-
maju penziju kod “investbanke” u Zvorniku za mart 1992. godine
1151. Potvrda da je Dragan obrenovi} angaòvan u To od 7. maja do 13.
maja 1992. godine i nalog da mu se isplati nov~ana naknada.
1152. Potvrda Branislavu Filipovi}u da moè da se neograni~eno
slobodno kre}e, izdata od strane komandanta kriznog {taba Br~ko.
1153. izjava Slobodana milivojevi}a Topole, koja u celosti glasi:
“Dana 3. 8. 1992. godine u prostorije SJB Bijeqina pristupi privedeni Mi-
livojevi} Slobodan zvani Topola, sin Milivoja i majke Ma{inke, ro|ene
\or|evi}, ro|en 17. 8. 1958. godine u Topoli, po zanimawu poqoprivrednik,
oèwen, otac dvoje djece, do sada osu|ivan, identitet utvr|en na osnovu we-
gove izjave, i nakon {to je upoznat sa razlozima privo|ewa dade slede}u
izjavu: U Zvornik sam do{ao oko 20. 4. 1992. godine zajedno sa Zoranom Ran-
ki}em iz Beograda, koji je tada obavqao du`nost komandanta vojske Srpske
radikalne stranke u Zvorniku. Odmah sam raspore|en u jedinicu kod @u}e
i u toku napada na zvorni~ku kulu bio sam rawen u nogu, te sam proveo 11 da-
na u bolnici, da bih 7. 5. 1992. godine ponovo do{ao u Zvornik iako mi ra-
ne jo{ nisu zacijelile i takav sam u~estvovao u borbama oko Kalesije i oda-
tle sam 17. 5. 1992. godine upu}en ku}i, jer mi se rana zagnojila i ostao sam
kod ku}e do otprilike 10. 7. 1992. godine, kada sam ponovo do{ao u Zvornik.
U vremenu od mog zadweg dolaska u Zvornik do mog hap{ewa u~estvovao sam
u pravqewu voza zajedno sa Budom – @ivan~evi} Budimirom, koji je bio
glavni oko izgradwe voza, tako|e sam bio u Hajvazima na poloàju i na stra-
ì na èqezni~koj stanici. [to se ti~e punkta na kome su se oduzimali
automobili, alkohol i druga roba, znam da su na punktu bili uvjek isti qu-
di, tj. Rade, Budo, Veselko iz êlopeka i novinar Timoti}, a ~esto je na
punkt dolazio i @u}o. Bio sam prisutan na punktu u Karakaju sa mojim ko-
legama Sini{om zvanim Plavi i mladi}em po nadimku Bosanac, kada su Ra-
de i wegova grupa od vlasnika kafi}a iz [ekovi}a “Marlboro” oduzeli 250
gajbi piva koje su deponovane u hladwa~u u Zvorniku. [to se ti~e auta koja
su oduzimana na punktovima, bila su smje{tena kod Radetove ku}e, a nama je
797
re~eno da }e se vr{iti kompenzacija za nama potrebne stvari, te je tako
prema Radetovoj pri~i jedan “golf” trebao biti dat Domu zdravqa u Zvor-
niku kako bi oni nama dali sanitetsko vozilo za potrebe na{e jedinice.
Prije otprilike 15 dana i{ao sam na Pale sa @u}om, Timoti}em, Bobanom,
Veselkom i Mijom – @u}inim zamjenikom posle odlaska Mikca. I{li smo
sa dva putni~ka automobila, jedan je “opel-kadet” novog tipa, boja slonove
kosti, zvorni~ke registarske oznake, a drugo je “askona” svjetlo plave boje,
strane registarske oznake. Kao razlog odlaska na Pale rekli su mi da je
@u}o najavqen za razgovor kod Biqane Plav{i}, a u vezi nekih problema
na Zvorni~koj regiji. Nakon obavqenog razgovora sa gospo|om Plav{i},
uputili smo se prema SM Pale, gdje je @u}a obavio razgovor sa na~elni-
kom stanice Malkom Koromanom, dok smo mi ostali stajali vani i u jednom
trenutku @u}o nas je pozvao unutra, gdje je Malko otkqu~ao jednu prosto-
riju i iz we nam dao 7 ili 8 automatskih pu{aka, jedan komad automatska pu-
{ka M-56, 4-6 lova~kih sa~mara i dva sanduka u kojima pretpostavqam da je
bila municija. Po povratku u Zvornik sve smo to povadili u magacin na è-
qezni~koj stanici kod koga je kqu~ nosio Ne{o zlatar, za koga sam zabora-
vio re}i da je i Ne{a bio sa nama na Palama. Tom prilikom @u}o je meni,
Veselku i Ne{i poklonio po jednu pu{ku sa~maru. Nisam ~uo nikakve pri-
~e o upetqanosti qudi iz @u}ine grupe u {verc automobila za SR Jugosla-
viju, iako ne tvrdim da toga nije bilo, ve} mislim da oni to ne bi ni pri~a-
li u mom prisustvu. Prema jednoj pri~i koju sam ~uo u razgovoru izme|u Bu-
de i Radeta, auta su u Srbiju prebacivali komandant TO Zvornik Pavlovi}
Marko i potpukovnik koji je smje{ten u DP “Standard” u Zvorniku i koji
je komandant armijske jedinice koja se tu nalazi. Tako|e su tada rekli da su
pratili jedno vozilo za koje je Pavlovi} izdao dozvolu za prelazak u Srbi-
ju i da kod sebe imaju tu dozvolu kao dokaz. Tako|e sam od Radeta i Bude ~uo
da bi uskoro trebalo da pro|e neki konvoj od 60 “golfova” za Srbiju i da su
organizatori toga Pavlovi} Marko i neki qudi iz Beograda kojima nisu
pomiwali imena i da se @u}ina grupa sprema da im ta vozila oduzme. [to
se ti~e opremawa oklopnog voza, mislim da je sav taj rad finansirala “Gli-
nica”. U vezi predweg nemam vi{e {ta da izjavim, izjava je glasno diktira-
na, te je kao takvu prihvatam i svojeru~no potpisujem. Izjavu dao Milivo-
jevi} Slobodan”.
1154. ^lanak “vidovdanski masakr”, objavqen u nin-u od 12. jula 2001.
godine, koji u celosti glasi: “ve}inski stav javnosti – iskazan u anketi
nin-a – jeste da Slobodanu milo{evi}u i svima osumwi~enim za ratne
zlo~ine treba suditi u Beogradu. Nema nikakve sumwe da bi to za Srbiju i
sve wene gra|ane bilo neuporedivo boqe nego da svoje stanovnike – optu-
ène da su “lo{i momci” – {aqe u Hag, pred tribunal koji se nije nimalo
potrudio da dokaè sopstvenu pravednost i pravi~nost. Ali, nije se ni na-
{e pravosu|e pretrglo u poku{ajima da dokaè kako je sposobno da sudi za
ratne zlo~ine. NIN podse}a na su|ewe Du{ku Vu~kovi}u, zvanom Repi}, i
Vojinu Vu~kovi}u, zvanom @u}a, iz juna 1996. godine. Sudilo im se jula 1996.
godine u Okru`nom sudu u [apcu kojim je predsedavao sudija Vladimir Ba-
ji}. Du{ko Vu~kovi} je osu|en na sedam godina zatvora. Posle àlbe, dve
798
godine kasnije, Vrhovni sud Srbije (Dragomir Lelovac, predsednik ve}a su-
dija) zbog krivi~nog dela ratnog zlo~ina prema civilnom stanovni{tvu i
krivi~nog dela silovawa, izri~e Du{ku Vu~kovi}u jedinstvenu kaznu od 10
godina. Sud je pre toga utvrdio da je nedvosmisleno dokazano da je Repi}
ubio 17 i ranio 20 muslimana krajem juna 1992. godine u Domu kulture u ê-
lopeku kod Zvornika i da je silovao Hasniju ]ori}. Vojina Vu~kovi}a je
Vrhovni sud osudio na ~etiri meseca zbog neovla{}enog dràwa vatrenog
oru`ja, municije i eksplozivnih materijala. Su|ewe karakteri{u dve ~i-
wenice: da su osumwi~eni priznali mnogo vi{e zlo~ina nego {to je sud is-
traìo i utvrdio, i da se sud uop{te nije bavio radom Srpske radikalne
stranke, ~iji su ~lanovi i dobrovoqci bili bra}a Vu~kovi}. Du{ko Vu~-
kovi} je “vi{e priznao pred organima unutra{wih poslova nego pred is-
tra`nim organima zato {to su mu organi unutra{wih poslova obe}ali da
ne}e biti li{en slobode”. A priznao je mnogo: u “~i{}ewu” Zvornika “us-
peo sam da likvidiram petnaestak muslimana i muslimanki, civila i voj-
nika”; da je prilikom saslu{avawa zarobqenih civila jednom odsekao uvo
i prikucao ga za zid; da je na Vidovdan 1992. godine u Domu kulture u êlo-
peku terao zarobqene civile da se tuku pesnicama; da je onda ispraznio
okvir od 30 metaka iz automatske pu{ke i video da je 7-8 qudi mrtvo; da je
iz pi{toqa “ispucao osam metaka u pravcu rawenih u ciqu wihovog doku-
surivawa”; da je onda terao zarobqenike da se tuku drvenim palicama; da je
iz malokalibarske pu{ke nasumice otvorio vatru ga|aju}i u glave zaro-
bqenih civila. “Tom prilikom sam, po slobodnoj proceni, likvidirao do
10 muslimana”; da je muslimana rawenog noèm u stomak “dokusurio udar-
cem noèm u predelu srca; da je kona~no jo{ pet-{est rawenika “ubadao no-
èm u predelu srca, {to je izazivalo veliko krvarewe i brzu smrt; da je po-
tom odvezao 20 le{eva muslimana do obli`we bare gde su ubijena jo{ dvojica
muslimana. Du{an Vu~kovi} svoju ispovest zakqu~uje: “Procewujem da sam
tokom ovakvih akcija i borbenih dejstava uspeo da likvidiram oko 50 mu-
slimana”. Vojin Vu~kovi}, komandant dobrovoqa~ke jedinice “Igor Mar-
kovi}”, poznatije kao “@uta osa”, odnosno “@uti mravi”, u istrazi je bio
ogor~en zlo~inima svog brata i saborca. On navodi slu~aj silovawa musli-
manki od 12 do 15 godina starosti, svedo~i o ve}em broju ubijenih muslima-
na (samo u jednom slu~aju 70), ali i da su bili prinu|eni da me|usobno pol-
no op{te, ~ak i da su nabijani na kolac. Vu~kovi} sasvim precizno navodi
imena qudi koji su zlo~in po~inili, vreme, mesto. Nijedan od navedenih
slu~ajeva nije bio predmet daqe istrage. Niko se u pravosu|u nije uzbu|ivao
ni {to Srpska radikalna stranka stoji iza slawa dobrovoqaca-zlo~inaca
na rati{ta. Du{ko Vu~kovi} priznaje da se u SRS u~lanio “jer me niko dru-
gi ne bi primio zbog mog rastrojenog psihi~kog stawa” (vi{e puta hospita-
lizovan u bolnici “Laza Lazarevi}” i sli~nim ustanovama u Kovinu, Vr{cu
i Bawaluci; sudski ve{tak dr Svetislav Joki} utvrdio da je Repi} “te{ka
psihopatska li~nost sa znacima te{kog hroni~nog alkoholizma”). On se sa
strana~kim kolegama Zoranom Draìlovi}em, Qubi{om Petkovi}em i
Zoranom Ranki}em dogovara o odlasku na rati{te, vojnu obuku prolazi pod
nadzorom Ranki}a i svog brata. Du{ka je posle jedne akcije u Zvorniku
799
uhapsila milicija i sprovela u zatvor u [apcu 15. aprila 1992. godine. Iz
zatvora je pu{ten posle nekoliko dana zahvaquju}i predsedniku Srpske ra-
dikalne stranke Loznice i nekom advokatu koga je angaòvala stranka”.
1155. (poverqivo) operativni dnevnik 80. mtbr od 9. novembra 1991. do
14. januara 1992. godine.
1156. (poverqivo) redovni borbeni izve{taj komande og “Jug”, upu-
}en 19. novembra 1991. godine komandi 1. vojne oblasti i kabinetu SSno.
1157. (poverqivo) Pismo hrvatskog ministra zdravstva andrije He-
branga, upu}eno 27. novembra 1991. godine evropskoj misiji u Zagrebu.
1158. (poverqivo) Spisak rezervnih radnika milicije iz jula 1992. go-
dine, angaòvanih u kasarni “Bosut” u novom Sarajevu. Na prvom mestu se
navodi ime slavka Aleksi}a. Dodat je i sli~an spisak iz kog se vidi da im
je ispla}ena akontacija plate.
1159. (poverqivo) Saglasnost ministra pravosu|a i uprave republike
Srpske od 10. avgusta 1992. godine da se zatvorenici mogu povremeno anga-
òvati za izvo|ewe gra|evinskih i drugih radova.
1160. (poverqivo) Bilten odjeqewa zatvora Srpske op{tine vogo-
{}a iz kog se vidi da je na brdo @u~ radi izvo|ewa radova odvedeno 50 za-
tvorenika, od kojih je ~etvoro poginulo, a sedmoro raweno. Svi su bili mu-
slimani. Bilten je datiran 19. septembra 1992. godine.
1161. (poverqivo) video-snimak izjave koju je goran Hayi} dao 20. no-
vembra 1991. godine za ve~erwe izdawe vesti Tv Beograd.
1162. (poverqivo) informacija ministarstva unutra{wih poslova
Bosne i Hercegovine iz decembra 1991. godine o djelatnostima u zemqi i
inostranstvu usmjerenim na nasilnu promjenu ili ugroàvawe ustavom
utvr|enog poretka, u periodu od jula do decembra 1991. godine. U Informa-
ciji se pomiwu i Srpski ~etni~ki pokret i Srpska radikalna stranka u
slede}em kontekstu: “Nakon izbijawa oruànih sukoba u Hrvatskoj, uo~ene
su aktivnosti pojedinih ~lanova Srpskog ~etni~kog pokreta oko formira-
wa “dobrovoqa~kih desetina” i wihovog upu}ivawa na teritorij Hrvatske.
Slu`ba dràvne bezbjednosti raspolaè provjerenim saznawima o upu}i-
vawu takve grupe s podru~ja Sarajeva, ~iji su predstavnici najavili dola-
zak u romanijsku regiju poslije zavr{etka akcija u Slavoniji. Me|u ovim
licima vlada mi{qewe da bi bilo mnogo korisnije da se borci s rati{ta
angaùju kao instruktori na punktovima u sarajevskoj oblasti, a pojedinci
tvrde da su “poloìli zakletvu da }e sve muslimane pobiti”. Sli~ne gru-
pacije su, prema raspoloìvim saznawima, pripremqene i za druga àri-
{ta u Hrvatskoj (Banija, Knin), a pripadnici “dobrovoqa~kog odreda” iz
Nevesiwa u~estvovali su i u borbama oko Dubrovnika”. U napomeni ispod
glavnog teksta dodatno se obja{wava: “Radikalizam pripadnika Srpskog
800
~etni~kog pokreta, koji djeluje kao “kolektivni ~lan” Srpske radikalne
stranke iz Beograda, ogleda se u spremnosti za izvo|ewe teroristi~kih ak-
cija i da pomognu u realizaciji “plana za Bosnu” Vojislava [e{eqa uz pri-
mjenu “samo jednog zakona – oko za oko, zub za zub”. [e{eq tvrdi da je u Sla-
voniji poginulo oko 500 pripadnika S^P iz Bosne i Hercegovine, a namje-
rava oformiti Centar za obuku “dobrovoqaca” na podru~ju Qubovije u Re-
publici Srbiji. U pogledu efikasnosti ogranka “pokreta” u na{oj repu-
blici, [e{eq smatra da su najorganizovaniji ogranci u Bratuncu i Sre-
brenici, preko kojih bi “u slu~aju potrebe bio ostvaren prodor u Bosnu”.
Nekoliko strana posle toga, kaè se da “na podru~ju Sokoca djeluje organi-
zovana paravojna formacija ~iji pripadnici izvode vje`be ga|awa i bor-
benih aktivnosti, a ~lanovi Srpskog dru{tva “Soko” obu~eni su za izvo|e-
we teroristi~kih aktivnosti. Pojedinci se deklari{u kao “[e{eqevi
~etnici” i povezani su sa sli~nom grupom iz Han-Pijeska, gdje je oformqen
“sokolski {tab” sa zadatkom da pomaè i {titi svoje sunarodnike u nase-
qima u kojima je srpsko stanovni{tvo mawinsko, a u ovom kraju, navodno,
djeluje i “kazneni odred”.”
Me|utim, situacija u Zapadnoj Hercegovini se gotovo idealizuje i svo-
di na “no}ne straè”. Tome se dodaje: “U tom kontekstu u posqedwe vrijeme
treba posmatrati zagovarawa pojedinih lica s podru~ja Tomislavgrada da se
formiraju dobrovoqa~ki odredi za odbranu Hrvatske “od srpskog hegemoni-
zma”. Na ovakvo raspoloèwe uticali su prolasci pripadnika “Boùra” iz
Kosova Poqa i “[e{eqevih ~etnika” preko teritorije BiH u Knin, kao i
boravak V. [e{eqa u Nevesiwu, Gacku, Bile}i i Trebiwu”. Opet, na drugom
kraju, kako se iznosi, “situaciju na podru~ju Bratunca dodatno su opteretila
saznawa da je 5. septembra kod Zeline pre{la Drinu ve}a grupa naoruànih
qudi (pretpostavqa se da se radilo o “{e{eqevcima”), koja je, navodno, ima-
la konkretne borbene zadatke prema muslimanskom stanovni{tvu”.
Ovom dokumentu, pod istim brojem dokaznog predmeta, dodata je infor-
macija “Bezbjednosna saznawa u vezi s doga|ajima 1/2.i 3/4. marta ove godine
u Sarajevu”, koju je 6. marta 1992. ~elnicima najvi{ih republi~kih organa
dostavila Slu`ba dràvne bezbjednosti MUP-a SRBiH. U toj informaci-
ji na jednom mestu se kaè: “U Isto~noj Hercegovini, od prve polovine
1991. godine, djeluje dobrovoqa~ki odred “Kara|or|e”, na ~ijem je ~elu Ar-
senije Grahovac iz Nevesiwa i okupqa izme|u 150 i 300 qudi. U prvo vreme
odred je bio pod uticajem “Srpskog pokreta obnove”, kasnije pod uticajem
“SDS”, sa prisutnim delom dobrovoqaca koji sebe naziva sledbenicima
~etni~kog pokreta. Ima vi{e podataka da je Arsenije Grahovac umirio eks-
tremiste u svom odredu i da je i sam smawio aktivnost odreda na najmawu
meru, {to se povezuje na neproverenim podacima da je korumpiran od stra-
ne Alije Delimustafi}a, ministra za unutra{we poslove BiH”. Infor-
macija se u dokaznom predmetu nalazi bez ikakvih oznaka, a s obzirom da je
pisana ekavski, vi{e upu}uje da je sa~iwena od strane neke uprave bezbed-
nosti JNA. Zato ~udi {to je u dokaznom predmetu svrstana uz propratno pi-
smo SDB BiH od 6. marta 1992. godine.
801
1163. (poverqivo) Spisak pripadnika Stanice milicije novo Saraje-
vo koji gre{kom nisu uvr{}eni u prvobitni spisak za isplatu akontacije
plate za april 1992. godine.
1164. (poverqivo) Zapisnik sa sednice vlade Srpske republike Bosne
i Hercegovine od 29. maja 1992. godine.
1165. (poverqivo) informacija radio ilija{a od 29. juna 1992. godi-
ne o proslavi vidovdana u ovoj op{tini.
1166. (poverqivo) opet jedan spisak za isplatu trojici pripadnika To
Zvornik, me|u kojima je i Dragan obrenovi}. Spisak se odnosi na mesec
april 1992. godine.
1167. moji odgovori na pitawa publike, objavqeni u listu “novosti”
iz Toronta od 18. aprila 1989. godine, pre{tampani u kwizi “Politika kao
izazov savesti”. Tu sam se zalagao za rekonstrukciju jugoslovenske federa-
cije koja bi imala tri federalne jedinice, a za granice srpske federalne
jedinice pozivao se na Londonski pakt iz 1995. godine i nabrojao srpske ze-
mqe koje bi ona morala da obuhvati.
1168. intervju koji sam dao za list “Pogledi” od 15. aprila 1990. godi-
ne pod naslovom “vreme samozvanih mar{ala je pro{lo”, pa ga pre{tampao
u svojoj kwizi “razarawe srpskog nacionalnog bi}a”. Tu sam, izme|u osta-
log, rekao: “Smatram da ni Hrvatima ne moèmo odre}i pravo da se otcepe
od Jugoslavije, da formiraju svoju samostalnu dràvu. Ali im uvek treba
stavqati do znawa da u tom slu~aju ne mogu iz Jugoslavije da iznesu nijednu
teritoriju na kojoj ìve Srbi, na kojoj su srpska ogwi{ta i srpska grobqa.
Zna~i, ako Hrvati ho}e samostalnu dràvu, onda to moè biti dràva koja
}e se sastojati od zapadnih obronaka Slavonije, Hrvatskog zagorja, Zagreba,
Hrvatskog primorja do Karlobaga”. Tu sam govorio i o komunisti~kom iz-
mi{qawu novih nacija: crnogorske, muslimanske i makedonske.
1169. intervju koji mi je 25. juna 1990. godine objavqen u zagreba~kom
“Jutarwem listu” pod naslovom “Prijetio bih da mogu!”, a pre{tampao sam
ga u kwizi “Politika kao izazov savesti”. U tom intervjuu sam rekao i da
je danas poloàj Srba u Hrvatskoj “teì nego ikada od rata naovamo. Hrva-
ti moraju da imaju u vidu jednu ~iwenicu: Srbi su i ve}i i sna`niji narod
od Hrvata. Srbi nikada ne}e dozvoliti da se dovede u pitawe egzistencija
Srba na podru~ju dana{we Hrvatske. Ne}e dozvoliti da se ponovi ono {to
se desilo izme|u 1941. i 1945. godine. A Hrvati treba da imaju u vidu da da-
nas nema neke okupacione sile poput Nema~ke koja bi ih poduprla, koja bi
potpomagala dana{we megalomanske hrvatske ambicije”. Na pitawe da li
je to pretwa, odgovorio sam: “Ne, samo upozorewe. Nemam ni vlast, ni mo},
ni silu da bih pretio. Da imam, mo`da bih i pretio... Srbi su narod u pra-
vom istorijskom smislu i oni kao takvi nikoga ne mrze. Istorijski naro-
di ne mrze; oni mogu imati megalomanske ambicije, velike politi~ke in-
terese i ostvaruju}i te interese mogu nekoga ugroziti, ali oni to ne rade
802
sa mr`wom. Mr`wa se pojavquje kod novokomponovanih nacija... Hrvatske
usta{e imaju vrlo istaknutu ulogu u istoriji hrvatskog naroda. To je deo
wegove tradicije i ako to on obnovi, ja nemam ni{ta protiv. Samo, ja bih
li~no uvek bio protiv toga da se vlast koju bi taj pokret imao prostire nad
Srbima koji ìve u Hrvatskoj... Jugoslavija ne moè postojati kao demo-
kratska dràva. I {to se pre razi|emo, to boqe i za Hrvate, i za Sloven-
ce, i za Srbe. Od wenoga osnivawa do danas Jugoslavija nikad nije mogla po-
stojati kao demokratska dràva. Jednostavno, Srbi i Hrvati ne mogu da ì-
ve zajedno u granicama jedne demokratske dràve, jer su tolike tenzije me-
|u wima da je to prosto nemogu}e”.
1170. moj intervju koji je 1. jula 1990. godine objavio zagreba~ki “vje-
snik” pod naslovom “ne krijem da sam ~etnik”, a posle sam ga pre{tampao
u kwizi “Politika kao izazov savesti”.
1171. moj intervju koji je pod naslovom “Svi uz Hrista protiv komuni-
sta” objavila 1. oktobra 1990. godine qubqanska “Tribuna”. Tu se tako|e za-
laèm za obnovu srpske dràve koja bi obuhvatala srpske zemqe, a za Hr-
vatsku kaèm da wenoj “megalomaniji nema nikad kraja, ali }e postojati u
svojim prirodnim i istorijskim granicama, a to zna~i da }e srpska grani-
ca biti na Kupi”.
1172. intervju koji sam u novembru 1990. godine, kao predsedni~ki kan-
didat, dao u zatvoru u Padinskoj Skeli ekipi nTv “Studio B”. Intervju je
prikazan u toku prvog dela mog gostovawa na toj televiziji, nakon izlaska
iz zatvora. Sadràj emisije u osnovi je podudaran s mojim predizbornim go-
stovawem na dràvnoj televiziji.
1173. intervju koji su mi u decembru 1990. godine objavili sarajevski
“na{i dani” pod naslovom “ru{imo postoje}i reìm”. U wemu sam govorio
o istoriji i tradicijama srpskog ~etni{tva i obja{wavao borbu za srpsku
dràvu koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe.
1174. Promocija predsedni~kog kandidata na Tv Beograd od 6. decem-
bra 1990. godine. Ovaj dokument je ve} ranije uvr{}en u dokazni spis pod
drugim rednim brojem.
1175. intervju koji sam dao Branki ûqi}, a objavqen je u “osmici” od
27. decembra 1990. godine, odnosno jedan wegov deo pod naslovom “rukavica
u lice reìmu”. Celi intervju sam kasnije pre{tampao u svojoj kwizi “Ra-
zarawe srpskog nacionalnog bi}a”.
1176. intervju koji sam 5. aprila 1991. godine imao s rajkom \ur|evi-
}em na Tv Politika. [tampan naknadno u mojoj kwizi “Sizifovska sudo-
vawa”. Tu sam izgovorio i slede}e re~i: “Izetbegovi}eva pozicija je pri-
li~no nesigurna u politi~kom smislu i to se pokazuje u disproporcijama
wegovih javnih izjava. Odakle poti~e tolika nesigurnost? Pa wemu je jasno
da pitawe Bosne ne moè tako jednostavno da se re{i na onaj na~in na koji
803
bi on èleo, na koji bi èlela i stranka na ~ijem ~elu se nalazi. Razume se,
oni bi da tu Bosnu najradije imaju pod svojom dominacijom. To je nemogu}e.
E, sad moraju biti realisti~ni u politici i traìti onu varijantu koja bi
maksimalno wihove interese zadovoqavala, a koja bi bila mogu}a u sada-
{wim uslovima. Jedno vreme su nagiwali ka te{woj saradwi s Hrvatima.
Me|utim, muslimanima je jasno da }e ih Hrvati samo iskoristiti, izmani-
pulisati, usmeriti protiv Srba, kao {to su to ~inili s dobrim delom mu-
slimana u Drugom svetskom ratu, a na kraju da }e izazvati srpski bes protiv
muslimana da bi Hrvati jedini neke pozitivne posledice, s wihovog aspek-
ta, mogli da ostvare. Izetbegovi}u je jasna jo{ jedna stvar. Na ovim balkan-
skim prostorima jedino su Srbi tradicionalno tolerantan narod i u poli-
ti~kom i u verskom smislu. Wima je jasno da kao “hrvatsko cve}e” u grani-
cama hrvatske dràve nikakve perspektive nemaju. Dodu{e, Hrvati su im
omogu}ili da u Zagrebu podignu yamiju. Lako }e Hrvati sve te yamije poru-
{iti kad do|e vreme, ako uspeju da izmanipuli{u muslimane da im se pri-
kqu~e u ovim kqu~nim momentima razbijawa Jugoslavije. Onda }e oni do}i
na red”. Tamo sam jo{ dodao: “U Bosni se potajno radi na formirawu islam-
ske republike. Dugoro~na koncepcija islamskih fundamentalista je stva-
rawe panislamske dràve koja bi obuhvatala sve muslimane sveta. U tu kon-
cepciju se ukqu~uju i panislamisti iz BiH... Wihov je ciq da se ta pani-
slamska dràva poveè, u teritorijalnom smislu, Bosna, Sanyak, Albani-
ja, Kosovo, delovi Makedonije, preko Turske, sa islamskom maticom. To je
dugoro~na wihova varijanta. Oni i rade na duge staze. Da bi se to ostvari-
lo, potrebno je da ostvare etni~ki ~istu BiH, i otuda taj proces iseqava-
wa Srba koji traje od rata naovamo, a posebno se intenzifikovao u posled-
wih dvadeset godina”. Nisam u ovom intervjuu zaboravio ni Hrvate: “Kod
Hrvata vlada psihologija ~opora kao kod svakog neistorijskog naroda. U
vreme Kraqevine Jugoslavije Srbi su imali ve}i broj politi~kih stranaka,
a gotovo svi Hrvati su bili ~lanovi Hrvatske seqa~ke stranke ili nekih
drugih stranaka koje su delovale pod wenim okriqem i, kao danas, imale ne-
{to ekstremniju politiku, prividno ekstremniju, da bi Hrvatska seqa~ka
stranka mogla posti}i vi{e u politi~kom ìvotu, ukazuju}i na wih. Ako
Hrvatska seqa~ka stranka ne uspe, onda }e do}i oni koji su ekstremniji, ko-
ji su radikalniji itd. Tako ne{to i danas imamo. Imamo Tu|manovu hrvat-
sku usta{ku dràvu. Taj Tu|man, s vremena na vreme, pokazuje ne{to blaè
politi~ke stavove, ali jastrebove ima u drugim politi~kim satelitskim
strankama, koji izraàvaju ona prava nastojawa i te`we hrvatskog naroda
koje Tu|man tako, u otvorenoj formi, ne izraàva”.
1177. moj intervju iz maja 1991. godine u emisiji “Bez reza i anestezi-
je” Tv novi Sad, {tampan u kwizi “Sizifovska sudovawa”. Govorio sam o
borbi za jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe, o
programskim ciqevima SRS i aktuelnim zbivawima na srpskoj politi~koj
sceni. Potom sam opisivao slawe dobrovoqaca i bitku u Borovu Selu. U
tom sklopu, rekao sam i ovo: “Ja smatram da vojska mora pod hitno da razo-
ruà usta{e, a mi }emo onda opozvati sve ~etnike i vratiti nazad. I razo-
ruàti sve ~etnike, ako vojska to uradi. Ako vojska to ne uradi, a tu vi{e
804
nema vremena za ~ekawe, mi }emo sami krenuti u razoruàvawe Hrvata. Mi
smo ubacili i u sam Zagreb, i u mnoge druge hrvatske gradove, jedinice. Po-
sebne grupe qudi, opremqene i osposobqene za diverzantsko-teroristi~ka
dejstva. Ako Hrvati budu u onim krajevima gde mi ne moèmo za{tititi Sr-
be, maltretirali srpski narod, provodili genocid nad wim, mi }emo tamo,
gde su Hrvati najslabiji, da mere odmazde primenimo. A vi znate da kad se
primewuje odmazda, kad se primewuje osveta, ona je slepa i tu }e stradati
mnogi nedu`ni Hrvati, ali {ta se tu moè. Neka na vreme misle kakve su
posledice i neka se ne la}aju usta{kog noà i ne prinose ga srpskom grlu.
To im je posledwe upozorewe. Ako do|e do odmazde s na{e strane, mi ne sno-
simo odgovornost za wene posledice”.
1178. okrugli sto “nTv paket” na televiziji “Studio B” od 3. maja
1991. godine, ~iji sam sadràj, pod naslovom “ru{ewe ku}e cve}a”, {tam-
pao u kwizi “Sizifovska sudovawa”. Govorio sam o organizovawu mar{a na
Plitvice, situaciji u Kijevu kod Knina i bici u Borovu Selu. Izrazio sam
apsolutno neprihvatawe trenutnih granica me|u federalnim jedinicama
koje je zlikovac i zlo~inac Josip Broz Tito proizvoqno skrojio. Sve vre-
me sam polemisao sa sagovornicima Stevanom Mirkovi}em i Branislavom
Le~i}em, ali i s voditeqem Zoranom Ostoji}em. Saop{tio sam tom prili-
kom: “[to se ti~e izjave generala Mirkovi}a da podjednaku odgovornost
snose i srpski nacionalisti koji su u~estvovali u tim sukobima, ja smatram
da to nije ta~no. Nije se desilo na podru~ju dana{we administrativne Ti-
tove Hrvatske da su srpske nacionalne snage maltretirale nenaoruànog
Hrvata, prebile nenaoruànog Hrvata ili ubile nenaoruànog Hrvata. A
kada je re~ o suprotnoj strani, onda se to neprekidno de{ava. Vidite koli-
ko je mladi}a bilo pretu~eno. Ko god do|e u usta{ke ruke, taj se ne vra}a
zdrav ku}i, taj se vi{e nikada ne moè oporaviti. Daqe, vidite, ~ovek je
nosio srpsku zastavu, 1. maja se to desilo, nenaoruàn, pucao mu je u glavu
Hrvat... Pa ubijen je ovaj Gojko Vukadinovi} na Plitvicama, pa je ubijen jo{
jedan u Slavoniji. A ko je ubijen od srpske ruke? Jesu li Srbi pokazali ne-
gde divqa{tvo, jesu li oni napali na hrvatska sela, jesu li poku{ali negde
da zavedu svoju vlast, svoju diktaturu; to nigde nisu uradili”.
Kad je razgovor ve} daleko odmakao, ponovo sam se vratio na temu Tu|-
mana i Hrvata, rekav{i: “Samo {to je Tu|man do{ao na vlast, niko ga od
Srba nije ugrozio, ~ak Srpska demokratska stranka nije ni po~ela s konso-
lidacijom, on je krenuo u nabavku naoruàwa. On se spremao za obra~un. On
je nabavio 80.000 kala{wikova; je li istina, kada Srbi nijednog nisu ima-
li. Sada smo i mi nabavili; i mi se snalazimo. I mi na|emo u svetu qude ko-
ji nam daju na veresiju, znate. Nama su dali neki u svetu na veresiju te kala-
{wikove. Rekli smo – znate ko smo, Srbi smo, ne}emo vam ostati du`ni. Ka-
da budemo mogli... Pa Srbi imaju sve {to im je potrebno. I Srbi }e to ima-
ti. Nisu Srbi narod koji nema pameti. Nisu Srbi narod koji nema upori-
{ta, koji ne zna da se sna|e. Srbi su snala`qiv narod. Mi smo to nabavili.
Nas nije imao ko da naoruà, ko da finansira, a opet smo ne{to nabavili.
I nabavili smo dovoqno. Je li im vojska davala – nije im vojska davala. Da
li im je srpska dràva davala – nije im srpska dràva davala. Mi smo se
805
sna{li. I sna}i }emo se opet. Ali, ne zaboravite, niko u Italiji nije do-
ìveo od ovih nacionalnih mawina, ako je tu uop{te re~ o nacionalnim
mawinama, ono {to su Srbi od Hrvata u Drugom svetskom ratu doìveli. I
sva ona sela koja su bila izrazito usta{ka u Drugom svetskom ratu, i danas
su izrazito usta{ka. I to Kijevo nadomak Knina, tu su bili najè{}i usta-
{ki koqa~i. I wihovi sinovi su to isto. I nemojte da se jo{ zanosite ilu-
zijama da mladi qudi misle druga~ije. Mo`da ste se s pogre{nim mladim
qudima druìli. U ve}ini slu~ajeva to nije tako. Ja ne mislim da treba me-
|u nas Srbe ponovo unositi razdore iz gra|anskog rata, ali treba da se
steknu uslovi za slobodno ispitivawe istorijskih ~iwenica. I nikome
istorija ne sme da ostane du`na. Ne sme se nijedan ~etni~ki postupak
opravdati ako nije dobar, ali i nijedan komunisti~ki. I ne moè se re}i:
komunisti su pobedili, zato su bili u pravu – ~etnici su poraèni i zato
nisu bili u pravu”.
1179. Bi-Bi-Sijev pregled svetskih izve{taja od 11. maja 1991. godine –
~lanak “[e{eq izjavquje da su ~etni~ke jedinice spremne za odbranu Sr-
ba i masovnu odmazdu”. U tom izve{taju se kaè i ovo: “Vo|a Srpske radi-
kalne stranke Vojislav [e{eq danas je izjavio novinarima da je napad hr-
vatskog Ministarstva unutra{wih poslova u Borovu Selu odbijen od stra-
ne 14 pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta, 2 pripadnika Srpske nacio-
nalne obnove i 6 me{tana, nakon ~ega je celo selo uzelo u~e{}a u odbrani.
Vo|a srpskih radikala tako|e je porekao Degoricijinu izjavu o u~e{}u
biv{e rumunske slu`be bezbednosti (Sekuritate) u pucwavi u Borovu Se-
lu, obja{wavaju}i ovo kao èqu hrvatskih vlasti da opravdaju velike gu-
bitke pred svojom javno{}u. [e{eq tvrdi da su ~etni~ke jedinice, dobro
naoruàne i dobro opremqene za diverzantske i teroristi~ke akcije, ras-
pore|ene na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. [e-
{eq je najavio da su ove jedinice, u slu~aju potrebe, spremne da same brane
srpski narod, i da su, u slu~aju nu`de, spremne za masovnu odmazdu. êtni~-
ke grupe se ne organizuju na teritoriji Srbije nego na licu mesta”, podvu-
kao je [e{eq. “U mestima gde su prisutne jedinice JNA, moji dobrovoqci
ne}e preduzimati akciju”.
1180. emisija kontakt-programa Tv novi Sad iz juna 1991. godine, ~i-
ji sam sadràj kasnije {tampao u kwizi “Sizifovska sudovawa”. Izme|u
ostalog sam u ovoj emisiji rekao da Jugoslaviji ne vidim nikakvu budu}nost,
da bi se ona mogla raspasti na tri dràve, “Veliku Srbiju, malu Sloveni-
ju i jo{ mawu Hrvatsku”, ali i da bismo mogli sa Italijanima posti}i spo-
razum da srpsko-italijanska granica bude na liniji Karlobag-Ogulin-Kar-
lovac-Virovitica. Tom prilikom sam pomenuo i svoje odlaske u Bosnu i
Hercegovinu, kao i formirawe ~etni~ke komande na Romaniji. Pomenuo
sam da “srpski ~etnici imaju danas vrlo dobre pu{ke, dodu{e mnogo stare
“tompsone” proizvedene 1942. godine, ali se pokazuju kao vrlo efikasne.
Znate, kad je ~etnik dobar strelac, pa iz “tompsona” pogodi Hrvata u ~elo,
Hrvatu oba oka iska~u; ili kad ga rafal sase~e preko vrata i glavu mu bu-
kvalno otkine. To su vrlo dobre pu{ke. Razume se, ga|amo samo one Hrvate
806
koji sa oru`jem u rukama juri{aju na srpska sela; ni u jednog nenaoruànog
Hrvata nismo ga|ali”. Posle izvesnog vremena ponovo je razgovor vra}en
na bosansku tematiku, pa sam u tom sklopu saop{tio: “Mi kroz Bosnu i Her-
cegovinu provodimo vrlo intenzivne akcije. Ja sam malopre rekao da smo
na Romaniji formirali ~etni~ku komandu. Drào sam tamo i sastanak sa
~etni~kim komandantima iz Isto~ne Hercegovine i Bosanske Krajine.
Imamo vrlo sna`no upori{te i u severoisto~noj Bosni. Dakle, tamo smo i
te kako prisutni. Tamo se ose}a na{a aktivnost a, uostalom, sama ~iweni-
ca da u pojedinim mestima Hrvati i muslimani danima ne spavaju u svojim
ku}ama, govori da ipak aktivnost Srpskog ~etni~kog pokreta nije bezna~ajna”.
U program se ukqu~ila i neka muslimanka koja je insistirala da se ba-
vim samo Srbijom, a da ne diram druge republike. Ironi~no sam reagovao:
“E pa nemojte. Da ostavimo vama muslimanima Bosnu; to }ete malo sa~eka-
ti. Prvo, Bosna je srpska zemqa i osta}e srpska. Ako vam se ne svi|a, eno,
{iroka vam Anadolija, pa idite tamo. A {to se ti~e te podele na republi-
ke, to je deplasirana podela i srpski narod je nikada ne}e priznati, niti
prihvatiti”.
1181. intervju na Tv “Politika” od 25. jula 1992. godine. Izme|u osta-
log, tu sam JNA pomenuo na slede}i na~in: “Ovo {to se desilo s Jugoslo-
venskom narodnom armijom, to ide nama Srbima u prilog. Ta armija fak-
ti~ki postaje srpska armija. Ona ima jo{ jedno gadno optere}ewe, a to je ta
petokraka na kapama. Ali, u najskorije vreme ja sam ube|en da }e i tome do-
}i kraj, da }e se ukloniti ta petokraka. A armija samim svojim sastavom ve}
pokazuje svoju srpsku su{tinu, svoju izrazitu srpsku komponentu. I zato, ja
smatram da ne treba imati frontalni odnos, protiv te armije. U vreme
uo~i ovih zbivawa u Hrvatskoj spadao sam u najradikalnije kriti~are pogo-
tovo armijskog vrha; generalske te garniture. Mo`da se se}ate te moje kri-
tike. Me|utim, u sada{woj situaciji, kada armija ipak pokazuje pre svega
patriotizam, kada pokazuje odanost otaybini, kada pokazuje interes da za-
{titi srpski narod, a tamo{wi Srbi tako|e znaju da tu armija igra izve-
snu zna~ajnu ulogu, kojom tako|e nismo u punoj meri zadovoqni, ali pitawe
je {ta bi se de{avalo da nije bilo armije. Pogotovo u onoj fazi dok se ti
Srbi nisu na odre|en na~in naoruàli, znate, u onoj fazi kada su Hrvati
imali oru`je, a Srbi ga nikako nisu imali... Ta armija sada pokazuje voqu
da za{titi civilno stanovni{tvo od usta{kih zlo~ina. I ta armija ima
ogromno naoruàwe, ogromnu opremu. Da mi sada stvaramo ispo~etka pot-
puno novu armiju, bilo bi besmisleno. [ta zna~i naoruàti 100.000 vojni-
ka? Za naoruàwe 100.000 vojnika treba najmawe 50 milijardi dolara nov-
ca izdvojiti za svu opremu, za sve naoruàwe. A sada ve} imamo tu armiju
koja nema kud nego da bude na{a armija. Jer, Slovenci je mrze, Hrvati je mr-
ze; ona nema nikog drugog osim nas, ne moè se ni na koga drugog osloniti.
I ona }e biti onakva kakvu je mi èlimo”. Dao sam i kra}i osvrt na situa-
ciju u Hrvatskoj: “Vidite, Hrvati i daqe zao{travaju situaciju. Tu|manu se
quqa foteqa. Postao je nervozan. On }e i daqe mnoge pogre{ne poteze da
vu~e; sve vi{e gre{i, iz gre{ke u gre{ku upada. Oni sada zahtevaju da se voj-
ska na podru~ju dana{we Hrvatske vrati u kasarne. Razume se, do toga ne moè
807
da do|e. Kada se vojska povu~e iz Slovenije, onda jednostavno treba naredi-
ti trupama povla~ewe s podru~ja Zagreba, Rijeke, Istre, Kvarnera itd. do
linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. I fakti~ki amputirati
Hrvate. Ponuditi Italijanima da preuzmu tu teritoriju, da preuzmu, ako
ni{ta drugo, onda severni Jadran. Jer, nama Srbima mnogo vi{e odgovara
da imamo granicu s prijateqskom Italijom, nego s neprijateqskom Hrvat-
skom... Nisu Italijani ono {to su Hrvati. Italijani su u Drugom svetskom
ratu ~esto spa{avali srpski ìvaq od usta{kog noà”.
1182. moj intervju listu “Duga” od 13. septembra 1991. godine, objavqen
pod naslovom “ko se boji ~etnika, taj je usta{a”, koji sam pre{tampao u
kwizi “Politika kao izazov savesti”. Tom prilikom sam za srpske etni~ke
granice rekao da su one “i strate{ke granice srpskog naroda, a {to se ti-
~e pogibije za te granice, mislim da ne}e biti velika. Krv }e se jo{ neka
prolivati, ali rata u pravom smislu re~i ne}e biti. A srpski narod je vo-
qan da brani sopstvene granice i ja smatram da tu nikakve dileme nema”. Za
dobrovoqa~ke odrede Srpskog ~etni~kog pokreta izneo sam podatak da smo
ih “po~eli upu}ivati po~etkom marta meseca tamo gde je Srpstvo najugro-
ènije. Ti dobrovoqa~ki odredi su se iskazali u vi{e okr{aja sa hrvat-
skim usta{kim reìmom, a ~ine ih ozbiqni, ~asni, hrabri momci, dobro
obu~eni, veoma disciplinovani, izvr{avaju sve zadatke bez pogovora. Po-
stigli smo sporazum sa Udruèwem Srba iz Hrvatske, Srpskom demokrat-
skom strankom, Srpskom narodnom obnovom i Narodnom strankom o zajed-
ni~kom formirawu dobrovoqa~kih odreda, tako da }emo i}i u istim uni-
formama, sa istim amblemima. Ti amblemi su srpski krst sa ~etiri ocila,
ima}e identi~nu komandu i nadstrana~ki karakter, a glavnu ulogu u wiho-
vom formirawu i organizovawu ima}e Udruèwe Srba iz Hrvatske, jer ono
je i najkompetentniji zastupnik interesa srpskog naroda. Te odrede mi ni-
kada nismo ovde, u suènoj Srbiji, formirali i naoruàvali. Mi ovde samo
upisujemo dobrovoqce i {aqemo ih tamo gde je potrebno; tamo dobijaju
oru`je i tamo se formiraju odredi”. [to se ti~e broja dobrovoqaca, “to je
tajna i ona ima jedno prakti~no zna~ewe. Tamo, znate, gde ima dvadeset srp-
skih ~etnika, Hrvatima se ~ini da ih ima hiqadu; a tamo gde ih ima sto, mi-
sle da ih ima deset hiqada, i tako... Hrvati su genetske kukavice! Marks i
Engels su ih nazivali otpadom evropskih naroda i ja toj definiciji ne bih
imao {ta ni oduzeti, niti dodati... Kad do|e do razoruàvawa hrvatskih
vojnih formacija, usta{kih vojnih formacija, ili do obezbe|ewa zapadnih
srpskih granica, opozva}emo sve ~etnike i poloì}emo oru`je, jer mi ne-
mamo nameru da stvaramo nikakvu partijsku vojsku. Mi se borimo za obnovu
nezavisne i slobodne srpske dràve koja }e imati monopol nad fizi~kom
silom, iskqu~uju}i mogu}nost da neka stranka ima vojne formacije”.
1183. moj intervju u listu “Der Standard”, koji je preneo “Tanjug pres”
24. septembra 1991. godine. Wihovom be~kom dopisniku sam, izme|u osta-
log, saop{tio: “Jugoslavija moè postojati i daqe kao dràva samo pod
uslovom da odu Slovenija i Hrvatska. Onda bi u jednoj federalnoj saveznoj
808
dràvi po uzoru na Nema~ku trebalo da postoji pet autonomnih republika:
Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srpska Krajina.
Armija, policija, monetarni sistem i spoqna politika bili bi zajedni~-
ki. Sve ostale politi~ke odluke bile bi stvar republika. Skup{tina bi
trebalo da bude organizovana po dvodomnom sistemu, pri ~emu bi dowi dom
trebalo da funkcioni{e prema obrascu jedan ~ovek – jedan glas”. Zalagawe
za izmenu granica ovako sam objasnio: “Ovde su pre stvarawa Jugoslavije
postojale iskqu~ivo srpske dràve. Hrvati su svoju dràvnost izgubili
jo{ pre 900 godina. Jasno je da ne èlimo da ìvimo s wima i da èlimo da
se razi|emo na na~in koji }e svim Srbima omogu}iti da ìve u jednoj drà-
vi. Granica s Hrvatskom trebalo bi da proti~e na liniji Karlobag-Ogu-
lin-Karlovac-Virovitica”. Na narednu bujicu pitawa moji odgovori se
svode na slede}e: “Dubrovnik je odvajkada bio srpski grad, u Splitu i Zadru
ìvi 30%, a u [ibeniku 50% Srba. Osim toga, ~itavo je priobaqe srpsko.
Mnogi tamo{wi Hrvati su srpski katolici, koje su asimilovali Hrvati...
êtnici se bore samo tamo gde ìvi srpski narod. Hrvati su nedavno mu~i-
li ~etvoricu Srba do smrti, ~upali im nokte i gasili cigarete na genita-
lijama i o~nim kapcima. Posle toga su masakrirane prikazali kao hrvat-
ske `rtve, {to je snimila i nema~ka televizija, ali mi smo u ovom izve{ta-
ju prepoznali na{e qude. Od Hrvata smo navikli da ~ujemo samo laì. Po-
znajemo ih iz Drugog svetskog rata, kada su ubili preko jedan milion Srba,
40.000 Jevreja i 30.000 Cigana. Poznato je da je usta{ki vo|a Ante Paveli}
darovao svom nema~kom kolegi ~iniju punu o~iju izva|enih Srbima. Posle
rata Hrvat Tito zata{kao je ove zlo~ine. Nijednom ~etniku ne moè se do-
kazati da je po~inio sli~ne zlo~ine... Hrvatski zlo~ini nisu stvar pro-
{losti. Jo{ uvek ima qudi koji su preìveli ove okrutnosti. U Borovom
Selu ~etnici nisu ubili nijednog Hrvata, ve} je 13 policajaca palo u bor-
bi. Hrvati tvrde da smo wihovim poginulim vadili o~i. To nije ta~no. Je-
dino jednom Hrvatu o~i su isko~ile iz dupqi zbog siline pogotka”.
1184. intervju “Jna povu}i na zapadne srpske granice”, objavqen u
“Politici” od 27. septembra 1991. godine. Tu sam, izme|u ostalog, rekao:
“Krajwe je vreme da se ispo{tuje voqa srpskog naroda SAO Krajine i SAO
Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema i da srpska dràva preuzme brigu i
odgovornost oko svog naroda u svim srpskim zemqama... To je neophodno u~i-
niti {to pre kako bi Teritorijalna odbrana Srbije mogla da se angaùje u
odbrani svog naroda... Armija mora da se povu~e na zapadne srpske granice
na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica... General{tab mora
ubrzano da povu~e ostatak armijskih trupa iz Slovenije, ali i da pohapsi
sve one oficire koji su odgovorni za predavawe celih kasarni sa qudstvom
i tehnikom usta{ama bez ijednog ispaqenog metka. Mi kao stranka tako|e
traìmo da vojni vrh smeni sve oficire iz Hrvatske i Slovenije, jer su ove
republike proglasile suverenitet otcepqewem iz jo{ uvek postoje}e dr-
àve... Hrvati su ve{to iskoristili primirje iz Igala i zauzeli jo{ neko-
liko vojnih skladi{ta... Zato bi JNA, posle povla~ewa na teritorije na
kojima je narod èli, trebalo hitno, odlu~nom akcijom, da likvidira usta{ka
809
upori{ta u tim srpskim zemqama... Mi imamo Jugoslovensku narodnu armi-
ju i ona je na{a. U ovom trenutku najva`nije je konsolidovati stawe u woj,
umesto praviti novu srpsku ni iz ~ega. Deo sada{we teritorije Jugoslavi-
je i posle otcepqewa Slovenije i Hrvatske zva}e se Jugoslavija, pa nema
razloga da se i wena armija tako ne zove... Ako bude bilo potrebno, treba
i}i i do Zagreba kako bi se pomoglo vojnicima i Srbima da se evakui{u iz
tog grada”.
1185. Duel sa Zoranom \in|i}em na Tv “Politika” iz novembra 1991.
godine, koji sam pre{tampao u kwizi “Sizifovska sudovawa”. U toku pole-
mike izrekao sam nekoliko stavova koji su mogli da budu interesantni ha-
{kom tuìla{tvu: “Srpska radikalna stranka je ve} u martu formirala
takozvani krizni {tab. Funkcija tog {taba je bila, u prvo vreme, razme-
{taj izbeglica u Beogradu. Mi smo nekih 300 izbegli~kih porodica smesti-
li po beogradskim domovima, ku}ama, stanovima, u vreme kada to niko dru-
gi nije radio. Zatim smo organizovali skupqawe materijalne, medicinske
i druge pomo}i srpskom narodu Krajine i Slavonije. I kada je zatrebalo,
mi smo upu}ivali i dobrovoqce koji su se tamo istakli u mnogim borbama,
i o kojima }e se prava istina tek saznati, nadam se, kad se ovo ratno stawe
zavr{i, jer mi ne spadamo u stranke koje vi{e konferencija za {tampu odr-
è nego {to metaka ispale na bojnom poqu. Mi }emo o tome progovoriti
jednog dana kada se sve zavr{i, a danas nema ba{ potreba da ulazimo u sve
pojedinosti. Pre nekoliko dana je taj krizni {tab promenio naziv. I tu ni-
kakvih drugih promena nije bilo”. Istakao sam i da nam kroz svoju strate-
giju posrednog nastupawa ameri~ka vlada preko marionetskih politi~kih
stranaka podme}e ideju o formirawu posebne srpske armije, obja{wavaju-
}i: “Ako bismo prihvatili taj zahtev, to bi zna~ilo ukidawe sada{we voj-
ske. Formirali bismo srpsku armiju, preuzeli ne{to naoruàwa, mo`da
najve}i deo, preuzeli bismo srpske oficire. Verovatno bismo imali spo-
sobnu armiju, ali bi ta armija bila vezana za sada{we srbijanske granice.
Ne bi bilo nikakvih {ansi da ta armija sadejstvuje u borbama na teritoriji
Srpske Krajine i na drugim mestima gde je to potrebno. Jer, ako bi se voj-
nici srpske armije tamo pojavili, onda bi Srbija bila progla{ena za agre-
sora i ovde bi usledila repriza “Pustiwske oluje”. Svet je spreman da for-
malisti~ki gleda na problem; nije spreman da ulazi u su{tinu. Zbog toga
nama ne treba srpska vojska. Meni, kao jednom od najeksponiranijih srpskih
nacionalista, ne treba danas srpska vojska. Nama treba jugoslovenska voj-
ska, jer jugoslovenska vojska ima pravnog osnova da deluje i spa{ava srpski
narod na podru~ju Hrvatske. Mi smo kategori~ki bili protiv bilo kakve
strana~ke armije. Kada sam govorio o ratnom {tabu, nije to neki ratni voj-
ni {tab. To je civilni ratni {tab, koji se bavi onim poslovima kojima se
bavio i kao krizni {tab. Taj naziv “krizni” je ve} pomalo postao sme{an
kada se vodi jedan ozbiqan rat. I samo zbog toga je promena naziva. Mi smo
imali neke ~etni~ke jedinice na podru~ju Slavonije, Krajine, u martu i
aprilu, dok nije konstituisana Vlada Srpske Slavonije, Barawe i Zapad-
nog Srema. Kada je konstituisana ta vlada, ona je formirala sopstvenu te-
ritorijalnu odbranu i sve na{e jedinice su u{le u sastav te teritorijalne
810
odbrane i svi dobrovoqci koje {aqemo idu u sastav te teritorijalne od-
brane. I mi apsolutno nemamo nikakve svoje jedinice, svoje paravojne for-
macije i suprotstavqamo se onima koji u Srbiji to poku{avaju da formi-
raju. Pogotovo ako to poku{avaju da formiraju od najve}ih kriminalaca iz
beogradskog podzemqa. Mi smatramo da je armija striktno dràvna stvar i
da ne treba da ima nikakve veze s politi~kim strankama”.
1186. intervju za “ratne novine” od 24. novembra 1991. godine, objavqen
pod naslovom “razgovor s povodom – dr vojislav [e{eq” i pre{tampan u
mojoj kwizi “Politika kao izazov savesti”. Ovde sam upozoravao da je ne-
mogu}e da Bosna i Hercegovina mirno iza|e iz Jugoslavije i nastavio: “To
postaje jasno, ja mislim, i ve}ini muslimana danas. Reke bi se krvi proli-
le, a oni ni{ta ne bi uspeli. Ja se nadam da }e u Bosni do}i do smirivawa
politi~kih napetosti i da }e Bosna jednostavno ostati u sastavu te skra}e-
ne Jugoslavije, kao posebna federalna jedinica. To bi bila jedna varijanta
koja bi odgovarala i nama Srbima i muslimanima. Ako muslimani ne pri-
stanu na tu varijantu, onda }e Bosna biti u sastavu srpske dràve”. Dodao
sam jo{: “Ja smatram da na{a armija treba {to pre da zauzme Dubrovnik i
u wemu uni{ti i posledwa usta{ka upori{ta”. Novinar je pitao da li je
racionalno da se unutar srpskih granica na|u gradovi u kojima je srpsko
stanovni{tvo mawinsko. Odgovorio sam: “[ta zna~i to Srbi – mawina, 30
ili 40 procenata Srba je mawina? [ta nas briga {to su mawina. To je te-
ritorija koja treba da bude u sastavu srpske dràve i po Londonskom paktu
iz 1915. godine. Ogroman broj Hrvata je ve} napustio Osijek, gotovo 100.000.
Ba{ lepo. Hvala im. Nemaju gde da se vrate. Osijek ostaje srpski grad... Vi
celo vreme razmi{qate o tom pitawu etni~ke strukture stanovni{tva.
[ta zna~i 95% Hrvata? Mewa}emo stanovni{tvo. Ima 100.000 Srba u Za-
grebu, mo`da ih ima i vi{e. Oni }e lepo da se presele u @upawu, a Hrvati
iz @upawe u Zagreb. Koliko ima Srba u Rijeci, koliko ih ima u Istri, ko-
liko ih ima u Sloveniji? Razmena stanovni{tva”.
1187. intervju za list “Pogledi” od 29. novembra 1991. godine, koji sam
kasnije pre{tampao u kwizi “Politika kao izazov savesti”. Taj intervju je
objavqen pod naslovom “Sada verujemo Armiji” i u wemu sam najvi{e govo-
rio o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, izme|u ostalog, rekav{i:
“Mi ne moèmo da govorimo o broju na{ih dobrovoqaca dok se ne zavr{i
ovaj rat. Vodimo urednu evidenciju o svima koji su poslati na rati{te, o
vremenu provedenom na rati{tu, pod kojim okolnostima, u kojim su borba-
ma u~estvovali i sve ostalo. Ali, nemamo nikakve svoje formacije. Na{i
dobrovoqci nalaze se pod komandom Teritorijalne odbrane Slavonije, Ba-
rawe i Zapadnog Srema, Zapadne Slavonije i Srpske Krajine, zavisno od
toga. Nemamo nikakvu strana~ku vojnu organizaciju”. Odbio sam da kaèm
koliko smo dobrovoqaca do tada poslali na rati{te, ali sam naglasio da
“{aqemo stalno nove qude. Sada ve} {aqemo tri puta nedeqno gde je to po-
trebno. Danas smo imali zasedawe Glavnog odbora Srpske radikalne stran-
ke na kome smo odlu~ili da do kraja razvijamo tu aktivnost. Pozvali smo
svo na{e ~lanstvo da se ukqu~i; svi predsednici mesnih odbora SRS-a, ako
811
su za to sposobni, du`ni su da odu s dobrovoqcima... U posledwe vreme po-
sedujemo najmodernije naoruàwe, a na{i momci su uglavnom dobrovoqci
i sluè u specijalnim jedinicama. Imamo svo potrebno pe{adijsko naoru-
àwe: poluautomatske pu{ke, automatske pu{ke, snajpere, minobaca~e,
ru~ne baca~e, ru~ne granate, mitraqeze itd.” Dodao sam tome da na{i dobr-
ovoqci “sadejstvuju s jedinicama JNA. Razume se, imamo dobrovoqce, hra-
bre, odva`ne, sposobne, ali wih mora da predvode {kolovani oficiri, a
ako neko ima {kolovane oficire, to je Armija. S druge strane, izme|u nas,
Armije i Teritorijalne odbrane vi{e nema nikakve razlike. Mi smo ista
vojska, borimo se za iste ciqeve i sve me|usobne ideolo{ke suprotnosti
odavno smo odstranili. Na{ ciq je da pobedimo, a kada pobedimo opet }e-
mo se deliti po politi~kim strankama, opet }emo u politi~kom ìvotu da
zastupamo razli~ite ideolo{ke stavove i ostvarujemo politi~ke intere-
se. Armija je ve} dosta pro~istila svoje redove, treba i daqe da ih pro~i-
{}ava, maksimalno da ih pro~isti, ali mi imamo poverewa u sada{wi pro-
ces koji se odvija u redovima Armije i smatramo da }emo dovesti do pravih
rezultata. Mi Armiji sada verujemo, jer je Armija na delu pokazala da se bo-
ri za odbranu srpskog naroda, srpskih teritorija, na{ih zapadnih granica.
Armija sadejstvuje sa svim na{im qudima i bez zajedni~kog sadejstva ni jed-
ni ni drugi ne bismo pokazali rezultate koji se postiù”. Novinar je po-
menuo slu~aj da su “usta{e od de~ijih prsti}a pravili ogrlice”, pa je pitao
da li i radikalski dobrovoqci imaju sli~ne “suvenire”. Moj odgovor je bio
kategori~an: “Na{i dobrovoqci to nemaju. Oni su krajwe disciplinovani
i nijedan nije pokazao nijedno zverstvo na bojnom poqu. Ono {to su neki od
wih uradili, to je da su ka`wavali one za koje je dokazano da su ubijali è-
ne i decu. Na{i dobrovoqci su krajwe disciplinovani, ne diraju nijednog
civila; nijedna hrvatska èna se ne moè poàliti da joj je od strane na-
{ih dobrovoqaca u~iweno ne{to naào, da je {ikanirana. Nijedno hrvat-
sko dete se ne moè poàliti. Mi se borimo i mi ubijamo one Hrvate koji
su sa oru`jem u rukama i{li protiv srpskog naroda”. Na dopunsko pitawe
da kruè glasine da ~etnici pqa~kaju i vr{e masakr nad hrvatskim stanov-
ni{tvom, moj odgovor je bio jo{ odlu~niji: “Te glasine neko namerno i smi-
{qeno forsira. Nema nijednog primera da su ~etnici bilo gde, bilo kakav
masakr izvr{ili. To je samo {upqa usta{ka propaganda – ~etnici rade ovo,
~etnici rade ono – a nema ni jednog jedinog dokaza. S druge strane, neke kra-
|e na frontu su se verovatno i de{avale. Imamo i dokaza da su se de{ava-
le, ali nikada akteri nisu bili na{i qudi. Kod nas je disciplina stroga, i
ako je neko ne{to poku{ao, mi smo ga se odmah na licu mesta re{ili. Vra-
}ali smo ga razoruànog ku}i, pod oruànom pratwom, dok smo pijanice od-
mah odstrawivali. Kod nas je disciplina na izvanrednom nivou i takve
stvari jednostavno ne mogu da se dese”. Rekao sam jo{ za na{e dobrovoqce
da se “uglavnom proveravaju. Desi se tu i tamo slu~aj da na front bude upu-
}en neko ko nije sluìo vojsku, neko ko ima psihi~kih problema. Bio je je-
dan slu~aj da se pojavio neki narkoman ili alkoholi~ar. Te smo odmah, na
licu mesta, vra}ali nazad, ako nam slu~ajno ovde promakne. Uglavnom su svi
izuzetno visokih moralnih osobina”.
812
[to se ti~e la`nih glasina, izjavio sam da “to plasiraju ovi iz Srp-
skog pokreta obmane, usta{ka propaganda tako|e. SPO pri~a kako su ~et-
nici u Borovu Selu silovali neku devojku, Srpkiwu. Na tako pokvarene iz-
jave, qudi na podru~ju gde se ratuje se zgraàvaju. Na podru~ju Slavonije ta-
ko ne{to se nikada nije desilo. I ove izdajni~ke redakcije “Borbe”, “Vre-
mena”, “Balkana”, “Ekspresa”, “Srpske re~i” i ostalih {ire neistine... Na-
{i dobrovoqci sara|uju s dobrovoqcima Srpske narodne obnove, na ~ijem
se ~elu nalazi Mirko Jovi}. Kada je bila bitka u Borovu Selu, tamo je u~e-
stvovalo ~etrnaest ~etnika i dvojica pripadnika stranke SNO, i oni su
bili pod komandom na{eg ~etni~kog komandanta. [to se ti~e “Srpske do-
brovoqa~ke garde”, na ~ijem se ~elu nalazi @eqko Ra`natovi} Arkan, mi
s wima sara|ujemo i na{i qudi su zajedno u~estvovali u mnogim borbama.
Sa “Srpskom gardom” i Srpskim pokretom obmane nikakve saradwe nije bi-
lo. Iako mi mislimo da tamo ima dosta ~asnih i sposobnih qudi, tako da
nam se u po~etku nije svidela osnovna namena te “Srpske garde”, koje nisu
svesni ni danas mnogi weni ~lanovi, i same ~iwenice da Vuk Dra{kovi} za
komandante te garde postavqa najgore kriminalce beogradskog podzemqa”.
Naglasio sam da je maksimalna na{a “saradwa s kompletnom vladom SAO
Krajine, s kompletnim wihovim dràvnim strukturama. Mi pomaèmo
svim {to je u na{oj mo}i, ali iskreno àlimo zbog nekih sukoba koji se me-
|u wima tamo pojavquju. Mi se ne bismo u to me{ali, ne bismo se nikako
opredeqivali. I doktor Milan Babi} i Milan Marti} su, {to se nas ti-
~e, ~asni, sposobni i pravi qudi, pravi junaci, koji su dali veliki dopri-
nos oslobodila~kim naporima srpskog naroda. Duboko àlimo zbog tog su-
koba i èleli bismo da to bude prevazi|eno, da oni bratskim, zajedni~kim
snagama dovr{e ovu borbu srpskog naroda”.
Ovom prilikom tako|e sam procenio da je uzrok masovnih dezerter-
stava vojnika JNA “pre svega delovawe izdajni~kih politi~kih stranaka:
Srpskog pokreta obmane, Nove demokratije – pokreta za Srbiju, reformi-
sta, ujdijevaca, pacifista i evropejaca, vojvo|anskih autonoma{a i jednog
dela rukovodstva Demokratske stranke. Me|u uzrocima ima uticaja i iz-
dajstvo u oficirskom kadru, me|utim, to izdajstvo je sada suzbijeno, ofi-
cirski redovi su pro~i{}eni i mi se nadamo da dezerterstva vi{e ne}e
biti. Uostalom, dezerterstvo se najefikasnije moè spre~iti progla{a-
vawem ratnog stawa i formirawem prekih vojnih sudova. Vi znate da se u
ratnim uslovima dezerterstvo samo smr}u ka`wava”. I ovde je pokretano
pitawe osnivawa srpske vojske, a moja reakcija je bila uobi~ajena za ovu
temu: “Potrebna nam je Jugoslovenska armija i mi imamo vi{e razloga da
je zadrìmo sve dok je Jugoslavije kao dràve. Nama sada, u ovom slu~aju,
odgovara koncept skra}ene Jugoslavije, jer to krajwe osnaùje diplomat-
sku poziciju Srbije. A da formiramo srpsku vojsku, onda ona ne bi mogla
da se bori van granica dana{we Srbije ili bi Srbija bila progla{ena za
agresora. Tada bi se ~itav svet protiv we okrenuo, intervenisale bi Uje-
diwene nacije i mi bismo ovaj rat izgubili. Nama je, dakle, potrebna Jugo-
slovenska armija”.
813
1188. konferencija za {tampu koju sam odrào 9. januara 1992. godine,
{tampana u kwizi “milan Pani} mora pasti”. Osvrnuo sam se tom prili-
kom na obarawe helikoptera Evropske zajednice, ostavku Veqka Kadijevi-
}a i zahtevao smenu svih generala i oficira slovena~ke i hrvatske nacio-
nalnosti. Apelovao sam na rukovodstva Srbije i Srpske Krajine da obusta-
ve me|usobne politi~ke sukobe, iznose}i i o{tre primedbe na sadràj
Vensovog plana. Raspalio sam i po Nema~koj, koja je potpuno instrumenta-
lizovala Hrvatsku. [to se ti~e Bosne i Hercegovine, rekao sam da “pozdra-
vqamo napore SDS-a i tamo{weg srpskog naroda. Ukoliko muslimanski na-
rod ne èli da se dogovori o ìvotu u zajedni~koj Jugoslaviji, treba da se
odvoji Srpska BiH i da se prikqu~i ostatku Jugoslavije. Mi o~ekujemo da
se danas takva odluka donese. [to se ti~e dobrovoqaca, istakao sam da su
se dobrovoqci SRS “uglavnom nalazili u sastavu TO. Bilo je dobrovoqa-
ca koji su se nalazili i u jedinicama armije pod komandom armijskih ofi-
cira. Ali, wihova glavnina je u sastavu TO. I onako kako odlu~i srpski na-
rod tih krajeva, kakva bude sudbina TO, tako }e se pona{ati i na{i dobro-
voqci. Na svoju ruku se nigde ne}e povla~iti. Isto tako, nigde ne}e vodi-
ti neki svoj privatni rat. Oni su tamo da pomognu, a ne da name}u bilo ka-
kve politi~ke stavove, bilo kakve interese, bilo kakve strate{ke pogle-
de. I oni }e biti tamo sve dok tamo{wi narod bude smatrao da je wihova
pomo} potrebna”.
1189. intervju za radio obrenovac od 11. januara 1992. godine, pre-
{tampan u mojoj kwizi “Sizifovska sudovawa”. Ovde se uglavnom zalaèm
za srpsku slogu i jedinstvo, kao i za pomirewe rukovodstava Srbije i Srp-
ske Krajine. Zaloìv{i se za skra}enu Jugoslaviju, izrazio sam mi{qewe,
u pogledu wenih sastavnih delova, “da je optimalno re{ewe da ima 6 fede-
ralnih jedinica. Da to budu sada{wa Srbija, Makedonija, Crna Gora, Bosna
i Hercegovina, Republika Srpska Krajina i Dubrova~ka Republika... Uko-
liko Bosna i Hercegovina na zahtev Stranke demokratske akcije i Hrvat-
ske demokratske zajednice bude priznata od strane Evropske zajednice, onda
stupa na snagu i ovo formirawe Srpske Republike Bosne i Hercegovine.
Zna~i, Srpska Republika Bosna i Hercegovina, sa teritorijama na kojima
u ve}ini ìve Srbi, bi}e ta posebna federalna jedinica”. [to se ti~e gra-
nica budu}e Jugoslavije, “to su granice Karlobag-Ogulin-Karlovac-Viro-
vitica. Da li }emo mi ba{ uspeti da ostvarimo granice u tom nivou? Mi
gotovo da smo ih ostvarili. Znate, malo jo{ fali, neki kilometar, da se to
sve obezbedi. Me|utim, da li }emo u tome do kraja uspeti ili ne}emo, to tek
treba da vidimo”. U pogledu u~e{}a u ratu radikalskih dobrovoqaca izneo
sam: “Mi smo imali ~etni~ke odrede u vreme kada nije postojala vlast, or-
ganizovana dràvna vlast na podru~ju Slavonije, na podru~ju Dalmacije i
sl. êtnici su gerilci, oni su izvorno kroz na{u istoriju bili gerilci, bo-
rili su se protiv okupatora tamo gde nije bilo doma{aja dràvne vlasti,
recimo na podru~ju srpske Makedonije, na podru~ju Kosova i Metohije, na
drugim srpskim podru~jima u Prvom svetskom ratu, na okupiranim pod-
ru~jima u Drugom svetskom ratu i sl. Onoga trenutka kada se uspostavila
814
dràvna vlast, mi smo sve te ~etnike preveli u sastav teritorijalne odbra-
ne tih srpskih krajina kao dobrovoqce. Mi danas imamo te dobrovoqce,
imamo najvi{e na podru~ju Zapadne Slavonije. Na nekim prostorima jedi-
no oni drè liniju fronta i oni }e se pona{ati onako kako legitimni or-
gani vlasti Srpske Krajine odlu~e, odnosno, podeli}e sudbinu tamo{we te-
ritorijalne odbrane. Ako tamo{wa teritorijalna odbrana bude razoruà-
na, ako se na to pristane, onda }e se oni vratiti svojim ku}ama. Ako terito-
rijalna odbrana ostane, oni su u wenom sastavu i osta}e da se bore zajedno”.
Neki slu{alac je pomenuo izvesne dobrovoqce iz Obrenovca koji su na
front i{li da kradu i pqa~kaju, a ja sam reagovao na slede}i na~in: “Pa ta-
kvih, koliko ja znam, u Srpskoj radikalnoj stranci nije bilo. A ako je bilo
nekih pojedina~nih slu~ajeva, mi smo vrlo brzo reagovali i takve odstra-
wivali iz svojih redova. Na{i dobrovoqci su tamo disciplinovani i naj-
hrabriji i o wima samo pohvale moète ~uti, ~ak i iz armijskih redova. Ne-
davno je bila ta slu`bena pohvala i komandanta Gardijske brigade koji je
komandovao osloba|awem Vukovara. Ima i onih koji se na|u na frontu ra-
di pqa~ke i tako. Recimo, bio je jedan koji je nekada pripadao i Srpskom
~etni~kom pokretu, neki Vukan Drecun, bio je me|u prvim dobrovoqcima u
Borovu Selu, pa je tamo ukrao ~etiri bombe i pobegao; pa je opet dolazio.
Mi smo ga oterali iz na{ih redova, iskqu~ili iz êtni~kog pokreta. Pri-
kqu~io se jedno vreme Arkanovoj grupi, pa je kod wih krao oru`je i uni-
forme, pa su pretresom kod wega na{li mnogo oru`ja i devet uniformi.
Tako da su ga i oni oterali, pa ko zna gde jo{. ûli smo i neki “tompson” da
je prodao u Surdulici. Takvih ima. Mi se takvih odmah li{imo; mi ih od-
mah oteramo. Me|utim, mi nismo u stawu da kontroli{emo situaciju na
svim delovima fronta, u svim uslovima. U svakom ratu ima takvih nemoral-
nih qudi, ali {ta da radimo? Rat je rat, pa moramo i to na neki na~in da iz-
drìmo. A ~ini mi se da ni dràvni organi nisu na{li na~ina da im stanu
ukraj”.
Bilo je re~i i o izbeglicama i poginulim qudima. Po mojim re~ima, u
pogledu izbeglica, “ubrzano se stvaraju uslovi za wih, ako ve} ne mogu da se
vrate, ima tu qudi iz Zagreba i iz nekih drugih gradova koji ne}e biti ni u
kom slu~aju u sastavu na{e dràve, da im se stvore uslovi za naseqavawe u
napu{tene hrvatske ku}e. Recimo u Iloku, na podru~ju Barawe, u Slavoni-
ji, u Srpskoj Krajini, recimo u Drni{u ima mnogo tih slobodnih stanova.
A Drni{ nije ba{ mnogo stradao u ratnim sukobima, i da se tamo i prese-
le i zaposle, i da se jednostavno opredele da u tim krajevima ìve. Nije to
kolonizacija; to je razmena stanovni{tva s Hrvatskom. Znate, i ja smatram
da smo mi prisiqeni na tu razmenu stanovni{tva. Nema zajedni~kog ìvo-
ta sa stanovnicima Hrvatima, nema”. [to se ti~e poginulih, nastavio sam
sa izlagawem: “Mi smo videli, svaki put kad poginu Hrvati, wihove koman-
de ne interesuju, uglavnom ne interesuju, ti mrtvaci. Hrvati su masovno gi-
nuli, me|u wima i ti pla}enici. Nekada toliko i tih pla}enika, i crnaca
i Kurda, izgine da to jednostavno treba, da smo bili prisiqeni da ih sahra-
wujemo u neke masovne grobnice i sl. Wihovi se na to nisu obazirali. Po-
rodice svojih `rtava nisu ni izve{tavali o pogibijama. Govorili su im da
815
su wihovi sinovi i o~evi pali u zarobqeni{tvo. Mi nikada nismo prikri-
vali gubitke. Uvek smo poku{ali da do|emo do wihovih tela, da ih s du`nim
po{tovawem sahranimo, da se i prema porodici ophodimo na najpristojni-
ji mogu}i na~in, jer smatramo ih na{im junacima”.
Voditeq emisije je pitao za{to JNA nije upotrebila sve svoje snage,
ukqu~uju}i avione. Odgovorio sam: “Smatram da ove avione nije trebalo
upotrebqavati, da ih je trebalo ~uvati u rezervi, jer u ovim sukobima vrlo
je te{ko upotrebiti ih. Jer, ako ho}ete da ~itav grad poru{ite, ako odlu-
~imo da poru{imo ~itav Zagreb, onda }emo upotrebiti avione i oni }e to
za ~as uraditi. Ali, ja smatram da Zagreb, bar za sada, ne treba da ru{imo.
Ako zatreba, ja smatram da i na to treba biti spreman”. Jedan slu{alac je
pitao “Zbog ~ega su na{a srpska sela popaqena, a nijedno hrvatsko selo ni-
je stradalo kao na{e?”, pa je dobio slede}i odgovor: “Ja mislim da to nije
ta~no. Ja sam vrlo ~esto bio prisutan na frontu. I tamo gde su se na{i do-
brovoqci borili u sastavu teritorijalne odbrane ima dosta poru{enih
~isto hrvatskih sela. Tamo gde su bila jaka usta{ka upori{ta, tamo su na-
{i udarali svim sredstvima i tamo ima mnogo poru{enih sela, a nema ona-
ko sistematski ru{enih sela kao {to to rade Hrvati iz ~iste zlobe, iz ~i-
ste mr`we. Ali u borbama dolazi do ru{ewa; i tamo gde su bila jaka usta-
{ka upori{ta, ni mi nismo imali milosti, naravno”. Izjasnio sam se i o
nema~koj instrumentalizaciji Hrvata: “Hrvati kao narod postoje na teme-
qima antisrpske mr`we. Onoga trenutka kad bi nestali Srbi, nestali bi
i Hrvati kao narod. Hrvate samo antisrpska mr`wa motivi{e na postoja-
we kao nacije. I Hrvati i Slovenci su spremni da postanu deo êtvrtog ne-
ma~kog rajha. Oni su spremni da u~e nema~ki jezik i da se potpuno germani-
zuju, u to nema nikakve sumwe. U ogromnoj ve}ini su spremni da to urade”.
Pomenuto je i pitawe budu}nosti Gospi}a, pa sam to ovako komentarisao:
“U Gospi}u se, evo i danas, u vreme primirja vode sukobi. [ta }e biti, te-
{ko je proceniti. Smatram da bi se Gospi} morao na}i u sastavu na{e srp-
ske dràve, u sastavu Republike Srbije. Gospi} je za nas od izuzetnog stra-
te{kog zna~aja, jer preko wega vodi i put preko Velebita za Karlobag, a
{ta }e biti zavisi od ratne sre}e, na{eg znawa, sposobnosti i snage”.
1190. emisija na radiju novi Sad “Progla{ewe li~nosti godine”, od
16. januara 1992. godine, {tampana u mojoj kwizi “Sizifovska sudovawa”.
Ve} na po~etku izjasnio sam se o najzna~ajnijem doga|aju iz 1991. godine: “To
je ratni sukob srpskog naroda zapadnih srpskih krajina sa hrvatskim usta-
{kim reìmom Frawe Tu|mana i oslobo|ewe gotovo svih srpskih terito-
rija ispod usta{ke vlasti. U tom ratnom sukobu je u~estvovala i Srpska ra-
dikalna stranka i Srpski ~etni~ki pokret, kroz na{e ~etnike prvo, a ka-
da su formirane legitimne vlade srpskih krajina, onda kroz na{e dobro-
voqce u sastavu wihovih teritorijalnih odbrana. I na{i dobrovoqci su
tamo pokazali veliko juna{tvo, heroizam. Ve}i broj na{ih dobrovoqaca je
poginuo na bojnim poqima {irom srpskih krajina. Jo{ ve}i broj je zadobio
teè rane. Ali srpski dobrovoqci su svuda osvetlali obraz vaskolikom
Srpstvu; juna~ki su se borili i bili su uvek me|u najboqim, me|u najpo`r-
tvovanijim i zaista srpski narod ima razloga da se wima danas ponosi”.
816
1191. konferencija za {tampu koju sam odrào 23. januara 1992. godi-
ne, {tampana u mojoj kwizi “milan Pani} mora pasti”. Na konferenciji
sam naro~ito insistirao na ovim stavovima: “Srpska radikalna stranka
smatra da se neopravdano mnogo kasni s realizacijom projekta takozvane
Tre}e Jugoslavije, skra}ene Jugoslavije, ili formirawem srpske dràve na
celokupnim srpskim teritorijama. Srpska radikalna stranka smatra da
tim oklevawem, tim ~ekawem, moèmo samo politi~ki izgubiti i dovesti
u pitawe realizaciju na{ih kona~nih ciqeva. Mi smatramo da je, napokon,
vreme da se oni koji bi, eventualno, ìveli s nama, krajwe jasno i decidno
izjasne. Ako muslimani iz Bosne i Hercegovine èle da ìve sa Srbima u
sastavu te takozvane Tre}e Jugoslavije, onda to treba jasno i otvoreno da
kaù i u tom slu~aju mi nemamo ni{ta protiv toga da Bosna i Hercegovi-
na u sada{wim granicama bude posebna federalna jedinica u takvoj Jugo-
slaviji. Ukoliko oni to ne èle, Bosna i Hercegovina mora da se podeli.
Muslimani mogu da ra~unaju samo na one teritorije na kojima ìve kao ve-
}insko stanovni{tvo. To je otprilike osamnaest procenata bosansko-her-
cegova~ke teritorije. Srpska radikalna stranka smatra da odmah treba sa-
zvati ustavotvornu skup{tinu i odmah proglasiti takvu skra}enu Jugosla-
viju. Pre svega, mi se protivimo nekim nastojawima da se iz projekta te, ta-
kozvane, Tre}e Jugoslavije elimini{e teritorija Srpske Krajine. Repu-
blika Srpska Krajina treba ve} u startu da bude konstitutivni deo skra}e-
ne Jugoslavije”.
Na pitawe jednog novinara reagovao sam na najavu Srpske narodne
stranke da }e pristupiti teroristi~kim akcijama, ako do|e do me|unarod-
nog priznawa Bosne i Hercegovine i Makedonije: “Srpska radikalna
stranka je u principu protiv svakog terorizma i ne prihvata teroristi~ke
metode politi~ke borbe. Mi smatramo da je terorizam uvek kontraproduk-
tivan. Mi moèmo nasiqe primewivati samo prema onima s kojima se nala-
zimo u ratu. Nasiqe je dopu{teno samo na bojnom poqu; dozvoqeno je i u po-
zadini protiv otvoreno neprijateqskih dràva s kojima se nalazimo u rat-
nom stawu. Dovo|ewe u pitawe postojawa bilo ~ijih ambasada, na bilo kojim
prostorima je nespojivo s na{om programskom orijentacijom i smatramo, o
bilo ~ijim ambasadama da je re~, one su neprikosnovene i niko wihovu bez-
bednost ne moè dovesti u pitawe”. Posle nekoliko daqih pitawa, novina-
ri su me ponovo vratili na bosanskohercegova~ku problematiku, pa sam na-
glasio: “Ako muslimani odlu~e da ìve zajedno sa Srbima, u sastavu te
skra}ene Jugoslavije, onda Bosna i Hercegovina moè biti federalna je-
dinica u svojim sada{wim granicama. A ako to ne èle, muslimani mogu da
formiraju i svoju nezavisnu dràvu, na teritorijama gde predstavqaju ve-
}inu stanovni{tva, a to su uglavnom teritorije u dolini reke Bosne i, pre-
ma nekim na{im procenama, ukupno petnaest procenata prostora sada{we
Bosne i Hercegovine. Osamnaest procenata, osamnaest. Ja ne verujem da su
realne mogu}nosti izbijawa rata; mogu}i su okr{aji sa usta{ama u dolini
Neretve. Ali, koliko su nama poznate sada{we prilike u Bosni i Herce-
govini, muslimansko stanovni{tvo nije raspoloèno za rat. Ni tamo{wi
Srbi nisu raspoloèni za rat. Dakle, preostaje nam ili da ìvimo zajedno
817
u sastavu jedne dràve koja }e biti federativna po obliku dràvnog ure|e-
wa, ili da se razilazimo na miran na~in, po op{tim civilizovanim prin-
cipima. Na kojoj teritoriji neko ima ve}inu stanovni{tva, on i formira
vlast”. Osvrnuv{i se na veliku koncentraciju usta{kih bojovnika u Zapad-
noj Hercegovini, upozorio sam da “o~ekujemo da to bude mogu}i sukob u Bo-
sni i Hercegovini... Tu|man je tu koncentrisao velike snage. To su najè-
{}i usta{ki borci. Oni su se tu sjatili sa svih drugih frontova. Mogu} je
èstok sudar. Me|utim, {to se ti~e Zapadne Hercegovine, mi kao Srbi ni-
smo mnogo zainteresovani za tu teritoriju. Ako do|e do podele Bosne i
Hercegovine, mi ne vidimo razloga da ona ne bude u sastavu Hrvatske. Da-
kle, desna strana reke Neretve. Ju`no od Neretve ne}emo dati ni pedaq te-
ritorije. Ali ako se s muslimanima dogovorimo o jedinstvenoj Bosni i
Hercegovini kao federativnoj jedinici ove skra}ene Jugoslavije, onda ne
dolazi u obzir ni da se Zapadna Hercegovina otcepquje, i tada moè do}i
do okr{aja s tamo{wim Hrvatima”.
1192. konferencija za {tampu koju sam odrào 20. februara 1992. go-
dine, ~iji sam sadràj naknadno {tampao u mojoj kwizi “milan Pani} mo-
ra pasti”. S te konferencije sam uputio i poruku slede}e sadrìne: “Po-
ru~ujemo stanovnicima Bosne i Hercegovine da bojkotuju referendum koji
je raspisao Alija Izetbegovi}, jer Alija Izetbegovi} ne misli dobro ni
onim stanovnicima Bosne i Hercegovine u ~ije ime nastupa. Bosna i Her-
cegovina nikada ne}e biti ni nezavisna, ni suverena dràva. Pre }e se ku-
pati u rekama krvi. Srpski narod ne}e dozvoliti da mu neko otcepi te vi-
talne teritorije. Za Bosnu i Hercegovinu postoji re{ewe... Ako stanovni-
ci Bosne i Hercegovine èle, Bosna i Hercegovina moè biti posebna fe-
deralna jedinica u sastavu skra}ene Jugoslavije, a ako to ne èle, mogu}a je
podela Bosne i Hercegovine. Zapadna Hercegovina, po{to u woj ìvi pre-
te`no hrvatsko stanovni{tvo, u vrlo visokom procentu, moè komotno da
se pripoji Hrvatskoj. Na teritorijama na kojima muslimansko stanovni-
{tvo predstavqa ve}inu, muslimani mogu formirati svoju yamahiriju. Mi
nemamo ni{ta protiv. Srpske teritorije niko nema pravo da otima od wi-
hove matice, da odvla~i u bilo kakvu nezavisnu dràvu. Srpske teritorije
}e ostati srpske. Uostalom, prema svim katastarskim kwigama u Bosni i
Hercegovini, na ime srpskih stanovnika upisano je oko {ezdeset procena-
ta zemqi{nih parcela. To samo govori o strukturi stanovni{tva koja je ta-
mo postojala i koju su komunisti~ke vlasti posle rata ve{ta~ki mewale na
taj na~in {to je, pod raznim pritiscima, svakih deset godina, oko dvesta ~e-
trdeset hiqada Srba moralo da napusti Bosnu i Hercegovinu. Ti statisti~-
ki podaci su objavqeni poodavno. âk je i beogradski NIN to u dva navra-
ta ~inio 1982. godine, prema zvani~nim istraìvawima Demografskog in-
stituta. Ukoliko tu varijantu ne prihvataju stanovnici Bosne i Hercego-
vine, onda preostaje rat. Mi se rata ne bojimo, ali bismo poku{ali da ga iz-
begnemo. Za rat smo spremni i na{a Srpska radikalna stranka i Srpski
~etni~ki pokret deluju na svim prostorima Bosne i Hercegovine”.
Jedno novinarsko pitawe me je podstaklo da se malo {ire izjasnim o
radikalskom vi|ewu daqe uloge JNA: “Mi se zalaèmo, po{to se ta armija od-
818
rekla svih komunisti~kih obele`ja, po{to ih je skinula sa uniformi, po-
{to se oslobodila najve}eg broja izdajnika iz svojih redova, a pre svega iz-
dajni~kog generala Veqka Kadijevi}a, da ta armija treba i daqe da se izgra-
|uje kao na{a jedina oruàna sila. Srpska radikalna stranka nikada nije
bila pristalica strana~kih vojnih formacija, nije bila pristalica nekog
vojnog pluraliteta. Nas su prilike naterale da se samoinicijativno vojno
organizujemo na prostoru srpskih krajina i da branimo taj srpski narod u
vreme kada je ta armija, pod dirigentskom palicom izdajnika Kadijevi}a,
bila suprotstavqena srpskim nacionalnim interesima. Mi smo, kriju}i od
we, morali da se borimo i da nabavqamo oru`je, da {aqemo qude i sli~no.
Sada je armija dokazala da brani srpske nacionalne interese, da u svojim
redovima ima mnogo sposobnih oficira i podoficira li{enih bilo ka-
kvih ideolo{kih predrasuda, iskrenih patriota. Nama je ciq da se ta ar-
mija u~vrsti i stabilizuje. Nama je ciq da do~ekamo takve dru{tvene uslo-
ve u kojima bi se sve stranke bavile iskqu~ivo politikom i ne bi bile ve-
zane za vojna pitawa, osim pomagawem stabilizacije armije i wenih dejsta-
va. Da u najskorije vreme imamo takve uslove da deluje jedna i jedinstvena
armija i da svi na{i dobrovoqci, i svi dobrovoqci uop{te, i narod budu
organizovani u wenim redovima. Vi znate da smo mi posledwih meseci ve-
oma uspe{no sara|ivali s Jugoslovenskom armijom, da su na{i dobrovoqci
bili pod komandom armijskih oficira; najve}i broj je bio u sastavu teri-
torijalne odbrane srpskih krajina, a dosta je bilo pod direktnom komandom
oficira Jugoslovenske armije. I mi tome nismo pridavali nikakav poli-
ti~ki ili ideolo{ki zna~aj. Sve je to bilo u ciqu odbrane otaybine”.
1193. Sadràj okruglog stola “Srbija i svet”, emitovanog 6. marta 1992.
godine na Tv Beograd i pre{tampanog u mojoj kwizi “Televizijski megdani”.
U ovoj emisiji sam obja{wavao za{to je srpski narod egzistencijalno zain-
teresovan da se bori za obezbe|ewe me|unarodno-pravnog kontinuiteta ju-
goslovenske dràve: “Ako mi pristanemo na nezavisnost i suverenost Sr-
bije u sada{wim granicama, otpisali smo i Srpsku Krajinu, otpisali smo
i Srbe u Bosni i Hercegovini. Svih {est federalnih jedinica u Jugosla-
viji }e postati nezavisne dràve, sa potpunim me|unarodno-pravnim su-
bjektivitetom. I mi vi{e nemamo pravo da se me{amo u unutra{we poslo-
ve nijedne od wih. To zna~i da bi se tri miliona Srba u narednih nekoliko
godina premestilo u ovu suènu Srbiju. Oni nemaju kud. Vaqda }emo se svi
sloìti da je nemogu}e Srbima da ìve pod usta{kim reìmom u Hrvat-
skoj, i ovim Tu|manovim i onim koji }e do}i posle wega; svi }e imati istu
politiku prema Srbima. To je pokazala i dosada{wa istorija i Banovine
Hrvatske, komunisti~ke Hrvatske i NDH-azije i sve ostalo. Zatim, niko od
nas ne moè vaqda smatrati da je mogu}e Srbima da ìve pod jednim pani-
slamisti~kim reìmom u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina, ako
dobije nezavisnost, posta}e islamska yamahirija u narednih 5 ili 10 ili 50
godina, to i nije toliko zna~ajno. Bitno je da taj proces niko ne moè zau-
staviti. Naseli}e Turke iz Nema~ke, naseli}e koga im jo{ padne na pamet;
vrati}e muslimane iz Anadolije, dobi}e pomo} arapskih zemaqa. Ima}e sve
uslove da to postignu, a niko ne}e mo}i da ih u tome spre~i ako ne postoji
819
Jugoslavija. Ako sa~uvamo me|unarodno-pravni kontinuitet Jugoslavije,
odmah se postavqa pitawe razgrani~ewa sa onima koji se otcepquju od Ju-
goslavije... Ako se desi da svih {est federalnih jedinica postanu nezavi-
sne dràve, buni}e se Srbi iz Bosne. Buni}e se i Srbi iz Hrvatske. Ali on-
da hrvatski reìm i bosanski reìm imaju pravo da traè me|unarodnu po-
mo} da suzbiju separatisti~ku pobunu”.
1194. “minimaksovizija” na Tv “Politika” od 7. aprila 1992. godine,
pre{tampana u mojoj kwizi “Televizijski megdani”.
1195. Suo~avawe poslanika rakovice s bira~ima, nTv “Studio B” od
8. aprila 1992. godine, pre{tampano u mojoj kwizi “Televizijski megdani”.
U emisiji je bilo re~i i o mom skup{tinskom zalagawu za retorziju prema
Hrvatima, a neko re~e da ima i dobrih Hrvata, na {ta sam ovako reagovao:
“Verovatno negde ima i neki dobar, ali ja toga jo{ u svom ìvotu nisam
upoznao. Pa, ne znam gde su ti. Nama se pokazalo da oni koji glume da su naj-
boqi, koji nam izgledaju da su najboqi – da su najopasniji, da su nam najve}i
neprijateqi, da su najve}i zlo~inci, poput, recimo, Ante Markovi}a. Vi
znate kako je srda~no Srbija do~ekala Antu Markovi}a, koliko ga je podr-
àvala i kako ga se te{ko otarasila kada se pokazalo da nam je neuporedi-
vo mnogo vi{e {tete napravio nego Tu|man. Tu|man je otvoreni usta{a. On
je nama Srbima koristio. On je probudio i srpsku nacionalnu svest i uje-
dinio Srbe na podru~ju hrvatske federalne jedinice itd. Ali, ovi koji glu-
me da su dobri, da su nam prijateqi, ti su nas uvek najvi{e upropa{}avali,
po~ev{i od Tita pa naovamo. [to se ti~e samog iseqavawa Hrvata iz Sr-
bije, ja smatram da to nije ni u kakvoj koliziji sa elementarnim demokrat-
skim principima. Jer, ako pogledamo svetska iskustva na tom planu, vide-
}emo da ovo nije nikakav novum. Nemci su iseqavani iz Poqske, Nemci su
iseqavani iz êhoslova~ke, iz Sudetske oblasti. Nemci su iseqavani iz
Jugoslavije. [to ne bi Hrvati, ako su Nemci? Ako je ovo sada zlo~in prema
Hrvatima, onda je i ono bio zlo~in prema Nemcima. Ili }emo sada oterati
Hrvate, ili }emo vratiti one Nemce. Tu se postavqa jedna principijelna
dilema. Uostalom, do{lo je do razmene stanovni{tva i kod razgrani~ewa
izme|u Indije i Pakistana. I na drugim mestima u svetu se to de{ava. Za-
{to? Ako se izme|u dva naroda pojavi tolika mr`wa, da ona onemogu}ava
wihovu normalnu koegzistenciju; ako onemogu}ava zajedni~ki ìvot (a to
je u ovom slu~aju toliko o~igledno) onda se lepo razmeni stanovni{tvo. A
{ta to zna~i? Nepodno{qivo je Srbima da ìve na podru~ju Hrvatske, ali
Hrvati u Srbiji mogu. Za{to to? êmu to? I gde }e tih 200-300 ili koliko
hiqada Srba, koji }e nam pristi}i iz Hrvatske? Ovo {to ostane na podru~-
ju Srpske Krajine i {to se eventualno tamo naseli, tu su kapaciteti nase-
qavawa ipak ograni~eni. Ostalo dolazi ovde, u ovu suènu Srbiju. Gde }e-
mo wih? Gde }e oni stanovati? Gde }e ìveti? Gde }e raditi? Ne moèmo;
Srbija nema para da im podiè ku}e, da podiè zgrade, da ih zapo{qava i
sli~no. I najelegantnije re{ewe: lepo Hrvate u Hrvatsku, Srbi u Srbiju.
Svaka ptica svome jatu. I da se to zavr{i za sva vremena. Za{to bismo mi
ovde ostavqali nekoga ko }e nas neprekidno destabilizovati, ko sara|uje
820
otvoreno sa usta{ama, ko pomaè usta{ama u wihovim akcijama, kao u pri-
meru prebacivawa onih usta{a do ma|arske granice i sl. Uostalom, ne za-
boravite, jedan dobar deo sada{wih Hrvata u Srbiji naselio je Paveli} u
toku Drugog svetskog rata, na podru~ju Srema, naro~ito na podru~ju Slan-
kamena. To su najgore usta{e iz Zapadne Hercegovine. Pa koliko ima usta-
{a na samom podru~ju zemunske op{tine. [ta raditi s wima?”
Po{to je usledilo jo{ jedno pitawe gledaoca na tu temu, naglasio sam,
u pogledu izbegli~kog problema, da }e sve izbeglice da do|u u ovu suènu
Srbiju, jer nemaju gde drugde da do|u. U Crnoj Gori nema mogu}nosti za wi-
hov sme{taj. Na podru~ju srpskih delova Bosne i Hercegovine tako|e. Ta-
mo }e do}i mnogo Srba izbeglica iz muslimanskih i hrvatskih krajeva. I
nema kako da reguli{emo pitawe ovih izbeglica, nego na podru~ju suène
Srbije. Dana{we suène Srbije. Uostalom, ova zalagawa da se izbeglice
vrate na svoja ogwi{ta su bez ikakvog realnog osnova. Onaj ko je jednom ose-
tio hrvatsku usta{ku vlast, ko je jednom morao da beì iz svoje ku}e, iz svo-
ga stana, taj se ne}e vra}ati. I ne treba to o~ekivati. I kakav god reìm da
se desi u Hrvatskoj, da se promeni ovaj dana{wi Tu|manov, ovim Srbima do-
voqna su dva istorijska iskustva – da im ni na pamet ne pada da se tamo vra-
te. [to se ti~e tih granica, one ostaju na{ strate{ki, maksimalni ciq:
Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Zbog izdaje u armijskom vrhu, pre
svega izdajni~kog delovawa generala Kadijevi}a, i zbog izdajni~kog delo-
vawa nekih opozicionih politi~kih stranaka u Srbiji koje su {irile de-
fetizam i dezerterstvo, na{i vojni napori su bitno oslabqeni. Nismo
ba{ uspeli da oslobodimo Karlobag, ali smo tu negde blizu, u okruèwu
biv{eg Masleni~kog mosta. Recimo, to je nekoliko kilometara od Karlo-
baga. Nismo stigli do Ogulina, ali smo tu kod Karlovca, drìmo predgra-
|e Karlovca. Nismo stigli do Virovitice, ali jo{ drìmo delove Zapad-
ne Slavonije. Prema tome, {to se ti~e te zapadne granice, ona je ostvarena
u vrlo visokom procentu”.
Jedan gledalac je i ovom prilikom nastojao da problematizuje pitawe
primene retorzije. Prvo sam podsetio na istorijske primere primene re-
torzije prema Nemcima u raznim dràvama, pa sam onda dodatno argumentovao
sopstveno stanovi{te: “Ako uporedite zlo~ine koje su napravili Hrvati s
nema~kim zlo~inima, vide}ete da su Hrvati, proporcionalno svojoj broj-
nosti, daleko teè zlo~ine napravili. Ako gledate prirodu tih zlo~ina i
ako malo istraùjete istorijska dokumenta, vide}ete da su se i nema~ki
oficiri zgraàvali s kakvom brutalno{}u postupaju Hrvati. Jer, Nemci
su ubijali, provodili su genocid. Ali oni su to tipi~nom nema~kom siste-
mati~no{}u radili, bez potrebe da se na konkretnom ~oveku iìvqavaju,
da mu vade o~i itd. Wihov je ciq ubiti, pa oni ubijaju, industriju smrti raz-
vijaju. A Hrvati su s najve}om mr`wom svakom Srbinu pristupali i gleda-
li da ga {to vi{e izmu~e, pre te fizi~ke likvidacije. Utoliko je hrvatski
zlo~in teì od nema~kog”. Po{to se nikada nisam zalagao da Hrvatima na
wihove zlo~ine uzvra}amo ravnom merom, objasnio sam da je u slu~aju zala-
gawa za retorziju “re~, pre svega, o razmeni stanovni{tva. I to pitawe se
ne postavqa u odnosu na druge nacionalne mawine, osim po pitawu albanske.
821
Po pitawu hrvatske nacionalne mawine, Hrvati su ve} uradili svoje i ra-
de svakim danom i na nama je da odgovorimo po pravnom institutu retorzi-
je, odnosno odmazde. Kako oni nama, tako mi wima. I tako se radi u ~itavom
svetu... U slu~aju tih me{ovitih brakova, razume se, ovo ne bi dolazilo u ob-
zir. Dolazilo bi u obzir samo tamo gde su koncentracije hrvatskog stanov-
ni{tva izrazite i gde su ti Hrvati otvorene usta{e. Ja sam pomenuo Slan-
kamen, Zemun i ima jo{ nekoliko mesta. Ne mogu sada napamet sva ta mesta
da navedem, ali mi to imamo sve pripremqeno, spremno i nema tu nikakvih
sankcija”. Po{to su u daqoj raspravi potencirana bora~ka prava i proble-
mi, izjasnio sam se i po tom pitawu: “Ja sam se do sada i kao predsednik
stranke i kao narodni poslanik, ~ini mi se, maksimalno angaòvao i po
tom pitawu i, ako se se}ate rasprave skup{tinske, na moju intervenciju
oboren je zakonski projekat o priznavawu prava boraca iz ovoga rata, zato
{to wihova prava nisu dovedena u sklad s pravima boraca iz ranijih rato-
va, pre svega Drugog svetskog rata. I sam zakonski projekat je pao, a Vlada
je uredbom regulisala ta pitawa, tako da je borcima iz sada{weg rata pri-
znato sve ono {to je priznato i borcima iz Drugog svetskog rata, i ~ak rad-
ni sta` u dvostrukom trajawu za sve vreme koje su proveli u borbi, po~ev-
{i od 1990. godine. Mi smo vodili veliku borbu da se izjedna~e prava na-
{ih dobrovoqaca s pravima rezervista i teritorijalaca, i u tome smo sa-
svim uspeli. I na{i dobrovoqci su kao borci angaòvani u okviru teri-
torijalne odbrane, ~ak su i na platnim spiskovima teritorijalne odbrane.
Primaju ista nov~ana primawa kao i teritorijalci, kao rezervisti itd. To
pitawe nije do kraja razre{eno, ali u dobroj meri ve} jeste. E sada je stvar
dràve da u posebno te{kim slu~ajevima invaliditeta prouzrokovanog
ratnim dejstvima na poseban na~in i reguli{e egzistenciju boraca i wiho-
vih porodica. A to se radi i po nekim vaninstitucionalnim kriterijumi-
ma i tako i treba da se uradi, tamo gde je do{lo do teìh povreda, do stopo-
stotnog invaliditeta”.
1196. intervju koji je pod naslovom “Zahvatamo u korenu”, 17. aprila
1992. godine objavqen u listu “intervju”, pa pre{tampan u mojoj kwizi
“Politika kao izazov savesti”. Izme|u ostalog, novinar mi je zamerio zbog
izjave da iz Srbije treba Hrvate proterati rekav{i da “takve re~i nisu u
tradiciji Radikalne stranke”. Non{alantno sam uzvratio: “Srpska radi-
kalna stranka se, u svojoj istoriji, nije ranije suo~avala s problemima s ko-
jima se mi susre}emo. Biti radikalan, zna~i zahvatiti stvar u korenu. Srp-
ska radikalna stranka je to ~inila – zahvatala stvar u korenu i otuda joj to-
lika popularnost u srpskom narodu”. Dodao sam jo{ da nikada ne bih povu-
kao svoju izjavu o Hrvatima.
1197. intervju koji je pod naslovom “[iptare hu{kaju na ustanak” 21.
aprila 1992. godine objavilo pri{tinsko “Jedinstvo”, pa je posle pre-
{tampan u mojoj kwizi “Politika kao izazov savesti”. Tu je bilo govora i
o situaciji u Bosni i Hercegovini nakon {to su Srpska demokratska
stranka, Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska stranka po-
stigle dogovor o prekidu oruànih sukoba. Tamo{wu situaciju sam ovako
822
predstavio: “Mislim da ovo primirje nije moglo da zaìvi, jer ga ni musli-
mansko ni hrvatsko rukovodstvo nisu iskreno prihvatili. Oni su wime è-
leli da dobiju u vremenu i da se uz pomo} iz inostranstva pripreme za nove
napade, da skr{e srpske nacionalne interese, a sve to da bi konstituisali
tu yamahiriju. Stoga smatram da Srbi moraju biti oprezni i da ne smeju do-
zvoliti da ih bilo ko obmane. Svoje teritorije koje drè pod kontrolom
treba do kraja da ~uvaju i da vojno i civilno u~vrste Srpsku Republiku Bo-
snu i Hercegovinu. Srbi ne treba da prihvate nijednu varijantu osim kon-
federacije u Bosni, odnosno wenu podelu na srpski, muslimanski i hrvat-
ski deo... Imamo vrlo jake ogranke SRS i S^P na svim podru~jima Srpske
BiH. Ina~e, u Sarajevu je situacija jo{ vrlo konfuzna. Muslimani ~vrsto
drè pod kontrolom stari deo Sarajeva, op{tine Stari grad i Centar i ne-
ke ta~ke u op{tini Novo Sarajevo u Sarajevu. Tu operi{u mnoge musliman-
ske razbojni~ke bande. Pqa~kaju radwe i privatne stanove. Ima podataka
da je u tim pqa~kama ubijen i izvestan broj srpskih civila, a ima dosta i
rawenih. Stoga je i prirodno o~ekivati, ukoliko se sve to nastavi, da srp-
ski narod to ne}e tolerisati i da }e iz svojih delova Sarajeva proterati
sve muslimanske paravojne organizacije”. Novinar je pomenuo i kritike na
moj ra~un, povodom izjave da “Hrvate treba iseliti sa srpskih teritorija”,
kako je rekao, a ja sam odgovorio: “Hrvati su drugi narod, neprijateqski
orijentisani prema Srbima. Oni rovare po Srbiji i sve ~ine da bi oteà-
li poloàj srpskog naroda. Sara|uju s Tu|manom i sluè kao wegova agen-
tura, i sli~no. Ako su mogli Nemci biti proterani iz Jugoslavije, iz ê-
hoslova~ke i Poqske, za{to ne bi mogli biti i Hrvati. [to se ti~e musli-
mana, takvu izjavu nikad nisam dao. Muslimani su Srbi islamske veroispo-
vesti. Ne moèmo pripadnike svoga naroda isterati iz zemqe. Postoje mu-
slimani panislamisti, koji dovode u pitawe srpski dràvni suverenitet i
teritorijalni integritet. S wima se treba obra~unati svim sredstvima i
zakonskim merama, ali nema osnove za nekakvo proterivawe”. Na potpita-
we da li je moj stav o iseqavawu Hrvata u suprotnosti sa ustavnim odredba-
ma, koje Srbiju defini{u i kao dràvu gra|ana, pozvao sam se na vrlo upe-
~atqiv primer: “Jeste, Srbija je dràva gra|ana. I Sjediwene Ameri~ke
Dràve su dràva gra|ana, pa su sve svoje dràvqane, sve svoje gra|ane ja-
panske nacionalnosti sve vreme Drugog svetskog rata dràle u logorima,
i to ba{ zato {to je dràvi pretila opasnost. Zna~i, samo je pretila opa-
snost od wihovog organizovawa na strani japanske carevine. Kod nas ne
preti samo opasnost; oni su se ve} organizovali... Srbija nije u ratu kao Sr-
bija, ali je u ratu kao Jugoslavija. Jugoslavija je u stawu neposredne ratne
opasnosti”.
1198. konferencija za {tampu od 30. aprila 1992. godine, objavqena u
mojoj kwizi “milan Pani} mora pasti”. Prvo novinarsko pitawe ticalo
se eventualnog postojawa na{ih “dobrovoqa~kih jedinica” u Bosni i Her-
cegovini kao “nezavisnoj” dràvi. Pruìo sam slede}i odgovor: “Mi tamo
nemamo nikakve jedinice. Tamo postoje ogranci Srpske radikalne stranke
i Srpskog ~etni~kog pokreta koji okupqaju Srbe koji ìve na podru~ju
Bosne i Hercegovine. I svi ~lanovi na{e stranke i Srpskog ~etni~kog
823
pokreta ukqu~eni su u teritorijalnu odbranu Srpske Bosne i Hercegovi-
ne. Ima na{ih ~lanova, koji su kao dobrovoqci oti{li tamo, ali nisu oti-
{li kao paravojna formacija, nego su jednostavno kao slobodni gra|ani
oti{li tamo. Tamo su obukli uniforme, tamo se naoruàli i tamo u~estvu-
ju u borbama. Dakle, nikakvog me{awa s teritorije Srbije ili Savezne Re-
publike Jugoslavije u tamo{wim uslovima nema”. Objasnio sam novinari-
ma i da na{ “ratni {tab ovde deluje od maja pro{le godine. Funkcija tog
ratnog {taba jo{ u ratu za osloba|awe Srpske Krajine je bila da prikupqa
materijalna sredstva, da prikupqa lekove, da sme{ta izbeglice i upu}uje
dobrovoqce za Srpsku Krajinu. Jedno je upu}ivawe dobrovoqaca, a drugo je
slawe svojih jedinica. Mi svoje jedinice jo{ od bitke za Borovo Selo nig-
de nismo imali. Mi smo imali te svoje jedinice na podru~ju Srpske Kraji-
ne, dok tamo nije konstituisana srpska dràvna vlast, a onda su se na{i do-
brovoqci ukqu~ili u wenu teritorijalnu odbranu. U Bosni i Hercegovi-
ni nikada nismo imali svoje jedinice, nego smo eventualno svoje dobrovoq-
ce imali u Teritorijalnoj odbrani Bosne i Hercegovine. Srpski narod Bo-
sne i Hercegovine mnogo je spremnije do~ekao unutra{wu politi~ku i voj-
nu krizu, nego {to je to bio slu~aj sa Srbima na podru~ju biv{e hrvatske
federalne jedinice... Ni Jugoslovenska narodna armija nije nikakvo stra-
no telo na podru~ju Bosne i Hercegovine, jer u wenom sastavu je vi{e od
80% qudi koji stalno ìve u Bosni i Hercegovini... Srpski narod koji ta-
mo ìvi, srpski oficiri i vojnici, oni treba da se konstitui{u u Armiju
Srpske Bosne i Hercegovine. Pretpostavqam da }e muslimanski deo ima-
ti svoju armiju, a hrvatski deo ve} odavno ima svoju armiju. Konfederacija
podrazumeva da svaka konfederalna jedinica ima svoju vojsku, naravno. I
poverewe se tamo ne moè ste}i bez tog osnovnog uslova da svako na svojoj
teritoriji ima svoju vojsku i svoju policiju”.
1199. konferencija za {tampu od 28. maja 1992. godine, objavqena u mo-
joj kwizi “milan Pani} mora pasti”. U uvodnom izlagawu kao osnovni
strana~ki stav izneo sam: “Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje
varvarski postupak islamskih fundamentalista u Sarajevu, koji su izvr{i-
li masakr civila kako bi taj masakr iskoristili u propagandne svrhe, op-
tuùju}i srpske snage da su civile ga|ale granatama sa okolnih brda. Sve
~iwenice, sve indicije ukazuju da je to perfidna zamisao Izetbegovi}a i
fundamentalista, kako bi se prekinula Evropska konferencija o Bosni i
Hercegovini i kako bi se {to pre izazvala ne~ija strana intervencija. To
su uobi~ajene metode bosanskih panislamista, kao i onog wihovog ~lana ko-
ji je u Podgorici bacio bombu u masu i ranio vi{e od 60 qudi, i drugi po-
stupci koji su poku{ani posle da se pripi{u srpskim snagama. U isto vre-
me panislamisti kr{e sve dogovore, opet napadaju vojne kolone u izvla~e-
wu; vojne kolone koje uop{te nisu raspore|ene u bilo kakav borbeni pore-
dak. Srpska radikalna stranka smatra da krivicu za ono {to se de{avalo
snosi Predsedni{tvo Jugoslavije i komanda Jugoslovenske armije, jer na
vreme nije izvukla snage iz onih delova Bosne i Hercegovine koji nisu srp-
ski, jer je suvi{e glumila da je Jugoslovenska armija zajedni~ka vojska Sr-
ba, Hrvata i muslimana. Nije se uop{te smelo desiti da armijske jedinice
824
u bilo kakvo okruèwe do|u. To okruèwe je trebalo spre~iti svim sred-
stvima. Srpska radikalna stranka osu|uje odluku Predsedni{tva Jugosla-
vije o povla~ewu jedinica Jugoslovenske armije s Dubrova~kog primorja.
Smatramo da Predsedni{tvo Jugoslavije u sada{woj situaciji progla{e-
wa nove dràve, i pred izbore za Saveznu skup{tinu, jednostavno nije ima-
lo prava nikakvu ozbiqniju odluku da donosi, a pre svega, ni odluku o po-
vla~ewu armije. Takvu odluku moglo je eventualno doneti novo dràvno ru-
kovodstvo koje }e se konstituisati posle izbora. Ili se mogla donositi od-
luka nakon definitivnog razgrani~ewa s Hrvatskom i mirnog re{avawa
svih sporova pregovorima. Ovakvi jednostrani akti povla~ewa armije, da-
nas su izdajni~ki”.
U ovom dokaznom predmetu nalaze se jo{ dve konferencije za {tampu,
koje sam odrào 4. i 11. juna 1992. godine. U prvoj je opet pomenuta situaci-
ja u Bosni i Hercegovini, pa sam o woj rekao: “Bosna treba da se podeli na
tri konfederalne jedinice: srpsku, hrvatsku i muslimansku. To je jedini na-
~in da se zavr{i rat u Bosni. Mi taj rat nismo hteli, nismo ga èleli; on
nam je nametnut. Ali, srpski narod nikada ne}e dozvoliti da na wegovim te-
ritorijama i nad wegovim stanovni{tvom postoji vlast islamske yamahi-
rije... To je formula srpskog naroda u Bosni i Hercegovini; to nije ni na-
{a formula ni formula predsednika Milo{evi}a. Mi jednostavno sledi-
mo politiku srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Mi wima ne name}emo
na{e politi~ke stavove, nego mu pomaèmo u wegovoj pravednoj borbi.
Srpski narod u Bosni i Hercegovini je 500 godina ìveo pod turskom vla-
{}u i taj narod se borio za slobodu i ne}e dozvoliti da mu neko danas na-
metne opet tursku vlast, pa makar to ~inili Amerikanci, Evropska zajed-
nica i mnogi drugi”. I na narednoj konferenciji za {tampu po ovom pita-
wu sam naveo sli~ne politi~ke stavove.
1200. Dva teksta iz lista “Politika” od 28. maja 1992. godine. Prvi je
moj intervju pred prve savezne izbore, pod naslovom “Ko pobedi, nek’ mu je
Bog u pomo}i”. Drugi predstavqa izve{taj s predizbornog mitinga Srpske
radikalne stranke u Beogradu, pod naslovom “Za Srbiju ve}u od Jugoslavi-
je”. Kako “Politika” prenosi, na tom mitingu sam, izme|u ostalog, rekao:
“U Bosni i Hercegovini je ostalo jo{ samo da se po~isti leva obala Drine,
da se obezbedi koridor izme|u Bosanske Krajine i Semberije i da se oslo-
bodi srpski deo Sarajeva, dok je sve ostalo ve} u na{im rukama”.
1201. gostovawe u emisiji “otvoreni studio” na Televiziji “Politika”
od 12. juna 1992. godine, {tampano u mojoj kwizi “Televizijski megdani”.
Jedno od pitawa gledalaca je bilo da li }u, ako postanem predsednik Repu-
blike, “zahtevati potpisivawe lojalnosti i od onih koji nisu Srbi, kao
Tu|man”. Odgovorio sam: “Prvo, mi smo protiv potpisivawa bilo kakve lo-
jalnosti. A {to se ti~e pripadnika nacionalnih mawina, na{ je stav do
kraja jasan. Svi pripadnici nacionalnih mawina, ako su lojalni dràvqa-
ni, a to se vidi wihovim ispuwavawem osnovnih gra|anskih du`nosti, ne-
maju nikakvog razloga da brinu. Oni }e uìvati sva prava kao i pripadni-
ci srpskog naroda. [to se ti~e pripadnika hrvatske nacionalnosti, svi
825
oni koji, osim onih koji su se zajedno s nama borili za slobodu Srpske Sla-
vonije, koji su kao rezervisti i{li u ovaj rat, svi drugi mora}e da se sele
po principu retorzije. Jer, ako je Tu|man proterao vi{e od 300.000 Srba,
{ta ~ekaju Hrvati u Srbiji. Mi te Srbe moramo negde smestiti. [to se ti-
~e pripadnika ma|arske nacionalne mawine, na{ je stav isto tako jasan.
Mi nikada ne}emo zaboraviti da je veliki broj Ma|ara bio u sastavu na{ih
dobrovoqa~kih jedinica i da su se mnogi kao rezervisti Armije, i kao ak-
tivni oficiri i vojnici, borili za slobodu Srpske Slavonije. Da su neki
svoje ìvote tamo ostavili. Da su mnogi izrawavani. Nikada ne}emo zabo-
raviti da su oni na{a bra}a po oru`ju i uvek }e uìvati sva gra|anska pra-
va i slobode koje i Srbi imaju. A {to se ti~e onih koji vode separatisti~-
ku politiku, ti }e morati da gledaju kud }e i kako }e, jer im ne}e biti op-
stanka ovde... Imamo mi u na{oj stranci pripadnika ma|arske nacionalne
mawine; imamo Rumuna, Slovaka; i imamo Srba muslimanske i katoli~ke
veroispovesti. Zatim, ima u na{oj stranci Buwevaca i [okaca”.
Jedno od pitawa je bilo da li treba proterati i qude iz me{ovitih
srpsko-hrvatskih brakova, pa sam morao i to da razjasnim: “U tom slu~aju ne
treba, naravno. Gde su god u pitawu me{oviti brakovi ili deca iz me{ovi-
tih brakova, ne moè da se primewuje ta mera retorzije. Ali, kada smo se za-
lagali za tu meru retorzije, mislili smo pre svega na neka naseqa na teri-
toriji Srbije, gde su u ogromnoj ve}ini ìveli Hrvati. Recimo na Slanka-
men, mislili smo na Hrtkovce, na neke delove Zemuna; mislili smo na jo{
nekoliko mesta, pre svega u Sremu, gde je Hrvate u toku Drugog svetskog ra-
ta Paveli} naseqavao. I to, naseqavao je najgore usta{e iz Zapadne Her-
cegovine. Malopre sam pomenuo Imotski. Imotski se nastavqa na Zapadnu
Hercegovinu i u ~itavom tom pojasu su bile najgore usta{e u Drugom svet-
skom ratu... Beograd }e i daqe da bude otvoren grad, a gde }emo mi da smesti-
mo ove prognane Srbe iz Zagreba, iz Rijeke, iz Vara`dina, iz Bjelovara i
drugih hrvatskih gradova. Mi ih moramo primiti, moramo gladna usta na-
hraniti, moramo ih negde smestiti. Nemamo novca da im otvaramo nova rad-
na mesta, da im podièmo nove zgrade i stanove. I najjednostavnije je re{e-
we da najve}i broj wih udomimo tako {to }emo ih uputiti na hrvatske adre-
se u Zemunu, u Slankamenu, u Hrtkovcima i na drugim mestima. Oni }e se ta-
mo useliti u hrvatske ku}e i stanove, a zate~enim Hrvatima da}e svoje na-
pu{tene ku}e i stanove u Zagrebu, Rijeci i drugim mestima”.
1202. konferencija za {tampu od 6. avgusta 1992. godine, objavqena u
mojoj kwizi “milan Pani} mora pasti”. Zna~ajan deo mog uvodnog izlaga-
wa predstavqao je osvrt na upravo izvr{eno hap{ewe pripadnika forma-
cije “@ute ose” na podru~ju Zvornika: “Srpska radikalna stranka pozdra-
vqa akciju vlasti Srpske Republike Bosne i Hercegovine kojom se razoru-
àvaju raznorazne, kako se to kaè, paravojne formacije – a u su{tini raz-
bojni~ke bande koje su {ikanirale mirno civilno stanovni{tvo, bez obzi-
ra na wegovu nacionalnost i veroispovest. I razbijawe raznih {vercer-
skih kanala, ratno profiterstvo i sl. Mi smatramo da je bilo krajwe vre-
me da se napravi takav potez i da se te razbojni~ke bande razoruàju, pri-
vedu zakonu i da odgovaraju za sve ono {to su ~inile u ovih nekoliko meseci
826
na podru~ju Srpske Republike Bosne i Hercegovine, a {to je nanosilo ve-
liku politi~ku, ekonomsku i moralnu {tetu, pre svega srpskom narodu.
Ina~e, te razbojni~ke bande nikakvih ratnih doprinosa nisu imale, ni u
kakvim ozbiqnim borbama nisu u~estvovale. Sve {to su ~inile, bilo je za-
snovano na pqa~ki i na {ikanirawu civila. Srpska radikalna stranka s
wima nikakvih veza nije imala. Neki od wih su u severnoj Slavoniji bili
na{i dobrovoqci, pa smo ih tada ve} oterali zbog pqa~ke, zbog kra|e, zbog
nedoli~nog pona{awa i zbog nediscipline. Ali ve}ina nikada s nama ni-
kakvih dodira nije ni imala”.
Jedan novinar je pitao da li sam ja uop{te ~uo za pri~u da komandujem
narodom u Pqevqima. Bila je to opet prilika za ne{to op{irniju elabo-
raciju problema: “Nema nikakvog organizovawa naroda u Pqevqima pod
na{om komandom. Prvo, nema nikakve potrebe za stvarawem bilo kakvih je-
dinica, bilo kakvih formacija na prostoru Savezne Republike Jugoslavi-
je. Na prostoru Savezne Republike Jugoslavije postoji Vojska Jugoslavije,
i postoji policija. I jednostavno nema mesta za bilo kakvo paravojno ili
parapolicijsko organizovawe. To {to je u {tampi pisalo, ja mislim da je
stvar nekih zabuna, ili lo{ih informacija, ili {pekulacija na terenu. Sa
podru~ja Pqevaqa je bilo dobrovoqaca u sastavu Vojske Srpske Republike
Bosne i Hercegovine, ali ni oni tamo nisu i{li kao neka paravojna for-
macija, nego su bili pod komandom Vojske Srpske Republike Bosne i Her-
cegovine. U Bosni i Hercegovini nemamo nikakvih svojih vojnih organiza-
cija, nikakvih svojih formacija, ali ima na{ih ~lanova koji se tamo bore
u sastavu srpske vojske. Uostalom, mi imamo veoma razvijenu Srpsku radi-
kalnu stranku i Srpski ~etni~ki pokret u Bosni i Hercegovini. Svi na{i
tamo{wi ~lanovi su u prvim redovima borbe za slobodu svoga naroda i spas
wegovih teritorija i po svim svedo~ewima oni su tamo najsavesniji, najdi-
sciplinovaniji i najhrabriji. Jednostavno, nikada se ne dovodi u pitawe
disciplina u wihovim redovima i poslu{nost prema komandama srpske voj-
ske. Ako nekad neko ne{to uradi u na{e ime, to je podlo`no sankcijama, mi
se uvek zalaèmo da taj krivi~no odgovara za ono {to je uradio a, razume se,
nikakav nalog od strane Srpske radikalne stranke nije dobio za takav po-
duhvat. Dakle, svi ti eventualni ratni profiteri, {pekulanti, {verceri
i pqa~ka{i su normalna pojava u svakom ratu. Mi smo se i u vreme na{eg
angaòvawa u borbi srpskog naroda Srpske Krajine obra~unavali sa takvima.
Videli ste ju~e, na konferenciji za {tampu neki Vukan Drecun, koji je ta-
mo pretio likvidacijom i spiskovima za streqawe, oteran je iz Srpskog
~etni~kog pokreta jo{ u septembru 1990. godine. Pojavio se kao dobrovo-
qac u Slavoniji. U Borovu Selu je bio nekoliko dana, ukrao ~etiri bombe,
pa pobegao. Posle se prikqu~io Arkanu negde oko Tewa, pa je tamo ukrao
devet uniformi i ne znam koliko komada oru`ja, a kada su mu sve to na{li,
kada su ga razotkrili, opet je pobegao. Re~ je o takvim qudima. Sada oni
prave spiskove za likvidaciju, ali problem je u tome {to su oni jednostav-
no registrovani kao stranke, nekakvi rojalisti~ki blokovi i mogu da sazo-
vu konferenciju za {tampu. Novinari ne mogu da proveravaju {ta sve iza
wihovih izjava stoji, a {ta ne. Oni su tretirani u javnosti kao ozbiqna
827
politi~ka stranka. E, zbog toga nam je potrebna preregistracija, pa da se
zna {ta je stranka, a {ta nije, da ne bi svakakvi psihopati i kriminalci
mogli da dolaze do izraàja na onaj na~in koji je svojstven politi~kim
strankama, a ne kriminalnim bandama. Neki @u}a je bio u Zvorniku. On je
imao najve}u razbojni~ku bandu. Do jeseni pro{le godine on je bio na{ do-
brovoqac u Slavoniji. Odande je oteran zbog nediscipline, zbog kra|e. Mi
nismo vi{e nikako dozvoqavali da se pojavi nigde na rati{tu na podru~ju
Srpske Krajine. Me|utim, on se sa tom svojom bandom do~epao Zvornika i
tamo je pravio haos, i na kraju su morali ovako da postupe. Ja smatram da Sr-
bi treba da hapse ako je neko pqa~kao u ratu, ako je neko ubijao civile, ako
je neko {ikanirao civile. Mi Srbi smo uvek imali vite{ku vojsku koja se
sa neprijateqem borila kao sa neprijateqem na bojnom poqu, ali se nikada
nije isticala juna{tvom nad ènama, decom, nad civilima, bilo koje naci-
onalnosti. Smatram da je dobro uradila Vlada Srpske Republike Bosne i
Hercegovine {to je po~ela da zavodi red na svojoj teritoriji. Uostalom, te
razbojni~ke bande su poku{avale da preuzmu vlast u Zvorniku. I do toga je
dolazilo! Niko im ni{ta nije mogao. Nekada do|ete vrlo lako i u situaci-
ju – do sada toga nije bilo, a moglo bi se desiti – da te razbojni~ke bande ne-
gde prekr{e primirje, ako se ono uspostavi i insceniraju sukob. Ako ne mo-
ète imati pod kontrolom neku vojnu formaciju na svojoj teritoriji, onda
ste jednostavno izgubili. Izgubili ste bitku. Disciplina se mora po{to-
vati i autoritet vlasti se mora po{tovati. Znate, ako je uspostavqena srp-
ska vlast, onda sve vojne formacije moraju da odgovaraju i da slu{aju tu srp-
sku vlast, da izvr{avaju wene naloge. Ako to neko ne ~ini, onda predstavqa
smetwu toj srpskoj vlasti. A naro~ito u slu~ajevima kada nisu pqa~kali
muslimane i Hrvate, nego prevashodno Srbe koji se nalaze na wihovim te-
ritorijama. Da bi pqa~kali Hrvate i muslimane, morali bi se prebaciti
na wihovu teritoriju. U principu su svi velike kukavice. Oni nisu za to
raspoloèni. I tada uzmu ono {to im je najbliè rukama. Oni tamo dej-
stvuju. Raznu imovinu su prenosili ovamo”.
Ovome je prikop~an i sadràj konferencije za {tampu, koju sam odr-
ào 27. avgusta 1992. godine.
1203. intervju za zagreba~ki “globus” od 7. avgusta 1992. godine pod na-
slovom “Da sam imao deset tenkova, u{ao bih u Zagreb”, pre{tampan u mo-
joj kwizi “aktuelni politi~ki izazovi”. Jedno od posebno interesantnih
novinarskih pitawa odnosilo se na predstoje}e izbore u Hrvatskoj, a svo-
jim odgovorom sam zbunio novinarku: “Mi tipujemo na Tu|mana jer smatra-
mo da je on najboqe rje{ewe i za Hrvatsku i za nas Srbe. Sve {to je dosad
uradio i{lo je na ruku Srbima, kao da smo ga mi postavili. Kada bi, na pri-
mjer, na wegovom mestu bio neko lukaviji, recimo Ante Markovi}, Stipe
[uvar ili Ivica Ra~an, tada se srpski narod ne bi uspio izboriti za slo-
bodu srpskih krajina, pa bi te teritorije ostale u hrvatskim rukama. Tu|-
man je za nas bio najboqe rje{ewe. Otvoreno je nastupio s usta{kom poli-
tikom, i to je osvijestilo srpski narod. Zasluàn je, tako|e, {to smo se mi
Srbi tako brzo oslobodili komunisti~kih predrasuda o bratstvu i jedin-
stvu. Mi svim srcem navijamo za Tu|mana i nadamo se da }e i ovog puta
828
pobijediti na izborima i da }e i daqe raditi u interesu srpskog naroda”.
Drugo interesantno pitawe temeqilo se na glasinama da je “progon” hrvat-
skog stanovni{tva u Hrtkovcima po~eo pojavom vojske u tom sremskom se-
lu, kao i da je “Srpska radikalna stranka najzaslu`nija za sve ~e{}e progo-
ne nesrpskog stanovni{tva iz Vojvodine”. Na te glasine sam reagovao na
slede}i na~in: “Sva{ta se govori {to nije istina, ali istina je da mi jo{
ne progonimo nikoga. Kad mi osvojimo vlast, prvo }emo razmijeniti sta-
novni{tvo. Uostalom, vi Hrvati ste to davno napravili kad ste otjerali
300 hiqada Srba iz Hrvatske, pa im sada mi moramo osigurati neki smje-
{taj. Na{a je opcija ~ista razmjena stanovni{tva. Lijepo srpsku porodicu
uselimo ovdje u hrvatsku ku}u, a toj hrvatskoj porodici damo adresu srpske
porodice u Zagrebu, Vara`dinu ili nekom drugom hrvatskom mjestu. Prem-
da, realno gledano, mi smo dva razli~ita naroda koja su pokazala da ne mo-
gu ìvjeti zajedno i boqe da se odvojimo. Najracionalnije i najhumanije rje-
{ewe jest razmjena stanovni{tva, poslije ~ega }e Srbi ìvjeti u Srbiji, a
Hrvati u Hrvatskoj. [to se ti~e Hrtkovaca, tamo nije bilo nikakva protje-
rivawa. Radi se o zamjeni stanova i ku}a. Garantujem da nijedan Hrvat nije
iseqen iz Hrtkovaca dok nije dobio dokumenta o imovini Srbina koji se
uselio u wegovu ku}u. Pritom je posredovala Katoli~ka crkva, koja je pre-
ko svojih kanala saznavala imovno stawe u pojedinim mjestima u koja su Hr-
vati odlazili. I nijedan Hrvat koji je oti{ao iz Hrtkovaca nije ostao pod
vedrim nebom”. Na novinarkinu primedbu da je jedan Hrvat ubijen, odgovo-
rio sam: “Za{to i kako je ubijen, to }e da pokaè istraga. Mi ga nismo ubi-
li”. Novinarka nastavqa: “[to }e biti s onim kojima se ne svi|a va{a raz-
mjena stanovni{tva, koji ne èle napustiti svoje domove?” Odgovor je i
ovog puta bio jednostavan: “Mi ih, trenutno, kao opozicijska stranka ne mo-
èmo prisiliti na to, ali kad do|emo na vlast, rije{i}emo to dekretom.
Jednostavno }emo im dati nalog za iseqewe, a ako to odbiju iseli}emo ih
na civilizovan na~in, za{tititi im imovinu”. Novinarka nastavqa: “Va-
{a stranka se opomiwe u vezi s maltretirawem ~asnih sestara u Suboti-
ci?” Reagujem kontrapitawem: “Ko ih je maltretirao?” Novinarka poku{a-
va da bude preciznija: “Ne vjerujem da ne znate da je pred samostanska vrata
postavqena bomba?” Ja preciziram: “Nije bilo kao prema va{im saznawi-
ma. Neko je postavio {tapin dinamita. Ne znam ko je to napravio. Mo`da
su dinamit postavile ~asne sestre, jer je sumwivo da eksplozija nije izazvala
nikakvu materijalnu {tetu. ûo sam da se ovih dana spremaju iseliti u Hr-
vatsku, {to smatram da je u redu, da idu svojem narodu”.
1204. intervju na Srpskom radiju Pale iz septembra 1992. godine. U
emisiji sam se prvo osvrnuo na pona{awe Alije Izetbegovi}a, rekav{i:
“Izetbegovi} nam je olak{ao neke stvari, osvojiv{i vlast, antisrpskom
politikom, otvorenim zagovarawem panislamizma i stvarawem islamske
yamahirije. Da je neko lukaviji do{ao na to mesto, nastavio bi politiku
komunista po nacionalnom pitawu i Srbi bi za narednih 20 ili 30 godina
potpuno bili oterani sa prostora Bosne i Hercegovine. I Bosna i Herce-
govina bi sva ostala u wihovim rukama. Mr`wa to nije dozvolila, ali
Izetbegovi}u i nestrpqewe. On je mislio da mu se ukazala {ansa da odmah
829
sve postigne i tu se grdno prevario. I na tom je propala wegova koncepci-
ja i osta}e bez i~ega. Ne}e, po mojim pretpostavkama, muslimani ne}e zadr-
àti ni 10% teritorija. Ono {to je realnost, meni se ~ini, najopipqivi-
ja, mo`da se varam, vide}emo to u najskorije vreme, Bosna i Hercegovina }e
biti podeqena izme|u Srba i Hrvata. îwenica je da je opcija Tuwe Fili-
povi}a bila po Srbe mnogo, dalekose`no gledano, opasnija. Uostalom, tiha
voda breg lomi, a Tuwo je ve} to nau~io kod Hamdije. Muhamed Filipovi}
je stari lisac, veoma opasan, ne bismo mi Srbi wemu naseli, jer smo znali
odavno kakav je, ko je i {ta je. Ali, da se pojavio neko umereniji, neko civi-
lizovaniji, recimo onaj nekada{wi filozof Kasim Prohi} ili ~ovek sli-
~an wemu, jezuita, s nekim obrazovnim dometima po na~inu {kolovawa i iz-
raàvawu u javnom ìvotu, bilo bi za Srbe krajwe opasno. Tap{ali bi nas
po ramenu kao prijateqi neprekidno, a spremali bi nam zamke i postepeno
bi se iseqavali”.
Ovaj intervju sam ina~e pre{tampao u mojoj kwizi “Kroz politi~ki ga-
limatijas”. Novinar je uskoro zatraìo da komentari{em Milo{evi}evu
izjavu da u Srpskoj Republici nema nikakve vojske iz Srbije. Moj komentar
je bio prili~no op{iran: “Nema nikakve vojske iz Srbije i iz Crne Gore,
to je ~iwenica. Me|utim, ima dobrovoqaca koji su do{li da se bore za slo-
bodu srpskog naroda i wih niko ne moè spre~iti u tom wihovom dolaè-
wu. I mi smo imali, znate, mnogo problema, sve je to i{lo lak{e kada se vo-
dio rat za Srpsku Krajinu. Onda smo, u po~etku smo dobrovoqce morali da
krijum~arimo preko Dunava za Slavoniju. Vi{e smo se bojali srpske poli-
cije i Jugoslovenske armije nego usta{a, dok smo ih prebacivali preko Du-
nava. A kada je rat ve} izbio svom èstinom, onda smo maksimalno sara|i-
vali sa Armijom. I u dogovoru sa Armijom smo upu}ivali dobrovoqce, ~ak
smo na raspolagawu imali i neke kasarne, skladi{ta, uniforme i sl. Ali
sada, po{to su nam Evropska zajednica i zapadne sile uop{te, izmenile po-
liti~ko stawe na podru~ju nekada{we Jugoslavije, i po{to se Srbija i Cr-
na Gora nalaze pod èstokim pritiskom, pod sankcijama, pod ekonomskom
blokadom, mi smo prisiqeni da izbegnemo bilo kakvo zvani~no me{awe
Srbije i Crne Gore u zbivawa u gra|anskom ratu koji se vodi na podru~ju
Bosne i Hercegovine. Nama niko ne moè spre~iti da srpski narod poma-
èmo materijalno, hranom, lekovima, ode}om i sli~no, ali postoji embargo na
izvoz oru`ja i postoji zabrana bilo kakvog vojnog me{awa. E sada, po{to
mi ne moèmo tamo da formiramo konkretne jedinice, da ih {aqemo u po-
mo}, mogu}e je da dobrovoqci dolaze, srpske nacionalnosti pre svega, Sr-
bi koji su ro|eni na podru~ju Bosne i Hercegovine i drugi koji èle da se
bore za slobodu srpskog naroda, i da se ovde direktno ukqu~e u jedinice
srpske vojske. Ju~e smo o tome raspravqali sa zvani~nicima Srpske Repu-
blike i najboqa nam se ~ini solucija da se jedno mesto, recimo Zvornik, od-
redi kao sabirni centar za dobrovoqce sa raznih strana iz srpskih zema-
qa, iz inostranstva, da oni tu pro|u kroz odre|enu obuku i da se ukqu~uju u
armijske jedinice i upu}uju tamo gde je potrebno, gde je najve}a potreba za
wihovim angaòvawem. Mi bismo u tom smislu mogli da vodimo politi~ku
propagandu i po Srbiji i po Crnoj Gori, da se {to vi{e qudi prijavi. Ali,
830
mi kao stranka i nemamo potrebu da imamo neku svoju vojsku. Mi to nikada
nismo ni èleli. To smo mi morali u jednom periodu kada smo pomagali
srpskom narodu u Slavoniji. Recimo, kada tamo nije bilo nikakve dràvne
vlasti, onda smo zaista imali svoje jedinice. Ali, onoga trenutka kada je ta-
mo formirana dràvna vlast, kada je po~ela da funkcioni{e Srpska auto-
nomna oblast Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, sve te jedinice su se
ukqu~ile u wenu vojsku. A u slu~aju Srpske Republike, odnosno Srpske Re-
publike Bosne i Hercegovine kako se donedavno zvala, to nije bilo potreb-
no. I u po~etku, odmah su se svi na{i dobrovoqci ukqu~ivali u regularne
vojne jedinice. I Srpska Republika je uspela vrlo brzo da stvori svoju ar-
miju. Razume se, sa raznim te{ko}ama, ali ipak je taj proces i{ao kako tre-
ba. Mi nikada ovde neku svoju jedinicu nismo imali. Postoje dobrovoqci
Srpske radikalne stranke, Srpskog ~etni~kog pokreta na svim rati{tima.
Ima ih i u Sarajevu, i u okolini, ali su oni pod komandom Srpske vojske,
pod iskqu~ivom komandom Srpske vojske, to su wene jedinice. Nekada su to
interventne jedinice, nekada su to posadne jedinice, zavisno u kakvim se
okolnostima upotrebqavaju, ali to jednostavno nije vojska Srpske radikal-
ne stranke i mi nemamo potrebe da imamo svoju vojsku, jer se borimo za srp-
sku dràvu, za jedinstvo srpskih zemaqa i smatramo da }e i srpski narod na-
pokon morati da ima jednu jedinstvenu armiju. Onda kada se srpske zemqe
ujedine”.
Novinar je primetio da se britanski “Tajms” ~udi za{to islamske ze-
mqe upu}uju pomo} Aliji Izetbegovi}u, Bosni i Hercegovini, a ne Soma-
liji, koja je 100% islamska zemqa i gde muslimani umiru bukvalno od gla-
di. Nije bilo te{ko to objasniti: “Islamskom svetu je jasno da }e Somali-
ja i ostati islamska zemqa, pa makar umrlo i 80% Somalijaca, oni imaju
ogroman natalitet, pa }e se oni brzo razmnoìti kada iza|u iz sada{weg
stawa. I za{to bi bacali svoj novac na to. Znate, u islamskoj tradiciji se
uop{te ne vodi briga o ~oveku pojedincu, jedinka tamo ne zna~i ni{ta. Za
wih je bitna vera kao takva i bitno je pokoravawe toj veri. Jer, vidite ka-
ko se pona{aju muslimani na podru~ju Bosne i Hercegovine. Oni nisu goto-
vo uop{te zainteresovani za svoje zarobqenike, nisu zainteresovani za
`rtve, ubijaju sopstvene qude na ulicama Sarajeva, da bi postigli neke po-
liti~ke ciqeve. Ali, bitno je sada za islamski svet pomo}i vladu Alije
Izetbegovi}a i wegove oruàne snage, kako bi se stvorila osnova za prodor u
centralnu Evropu. Tu bi se stvorila prva islamska dràva u Evropi, ako za
trenutak zanemarimo Albaniju, u kojoj bi se tek obnavqale neke islamske
tendencije. E, to je ciq”.
Neki srpski borac je pitao da li sam nakon obilaska dana{wih srp-
skih me|a i ostalih poloàja zadovoqan moralom boraca. Trudio sam se da
moj odgovor bude kratak i jezgrovit: “Ja sam veoma zadovoqan moralom srp-
skih boraca. Dodu{e, primetio sam me|u wima izvesnu nervozu, izvesno ne-
strpqewe, nezadovoqstvo. Ali, iskqu~ivo nervoza i nezadovoqstvo zato
{to se stoji u mestu, {to se ne ide napred. Srpski borci su puni poleta, pu-
ni snage i spremni su da dovr{e ovu bitku za slobodu Sarajeva. A sada, ka-
da je postalo jasno da ne}e biti strane vojne intervencije, da niko nije
831
spreman da za Alijine panislamiste lije krv na Balkanu jer znaju da bi to
bio rat stravi~niji od vijetnamskog, sazrelo je vreme i da se taj rat okon-
~a. Vidite, muslimani nisu spremni za pregovore. Alija Izetbegovi} odbi-
ja pregovore, on je izabrao ratnu opciju i sada je vreme da se ta ratna opci-
ja izvede do kraja. I verovatno }e za izvesno vreme da padne i ~itavo Sara-
jevo, panislamisti }e se razbeàti iz wega kud koji. Sarajevo }e verovatno
za vrlo kratko vreme biti potpuno u srpskim rukama. Tako|e Srebrenica,
Gora`de u svakom slu~aju, dakle sve od Sarajeva prema Drini. A vide}emo u
centralnoj Bosni gde }e biti srpska granica i verovatno sa zapadne strane
te granice u centralnoj Bosni }e biti Hrvati, prema Travniku, u jednom po-
jasu, druga dole prema Livnu i Zapadnoj Hercegovini”.
Zatraèno je od mene da komentari{em Karayi}evu izjavu, da }e musli-
manima ustupiti 20% teritorije, jer izgleda da su na teritoriju svi najose-
tqiviji. Nisam nimalo okoli{ao: “Bilo je oko toga u javnosti razli~itih
komentara, ali ja to ne bih suvi{e ozbiqno uzimao u pogledu eventualnih
posledica koje takva izjava moè doneti. Jer, kada se na raznim konferen-
cijama daju izjave, sve dok se ne{to ne potpi{e nema nekog velikog zna~aja.
Nema nikakvog pravnog zna~aja u svakom slu~aju. O~igledno je da Srbi da-
nas drè vi{e teritorija u svojim rukama, nego {to bi imali da je do{lo
do mirnog razgrani~ewa sa Hrvatima i muslimanima. I {to rat vi{e od-
mi~e, Srbi }e imati sve vi{e teritorija. Na kraju krajeva, ja sam ube|en,
ako se ovako nastavi, da muslimani ne}e imati ni{ta. Dakle, nema {ta ni
da im se vra}a, ni da im se daje. Niti }e oni za neke teritorije mo}i da ne-
ke zahteve postavqaju, osta}e bez i~ega. Pa jedan najve}i broj }e onda oti}i
u izbegli{tvo, neki }e, koji se nisu u ovom ratu iskrvavili, koji su se po-
na{ali, ako ni{ta, neutralno u odnosu na Izetbegovi}a, verovatno ostati
da ìve i u Sarajevu i u nekim drugim mestima. Ali, svi oni koji su pripa-
dali oruànim formacijama bosanske yamahirije, mora}e put pod noge, pa
po belom svetu da se snalaze. Svi oni koji su pripadali Stranci demokrat-
ske akcije i sluìli Izetbegovi}u. Znate, te teritorije ne mogu da se raz-
grani~avaju bez nekih pregovora i bez vojnog re{ewa. A pregovori se mogu
okon~ati samo potpisivawem nekog zvani~nog dokumenta. Koliko ja znam,
dokument niko nije potpisao. Ako je Radovan Karayi} dao neku izjavu od
20%, mo`da je mislio 20% od ove teritorije, to do|e negde 12, 13% od ukup-
ne teritorije Bosne i Hercegovine. Znate, te izjave mogu da se daju u svim
politi~kim raspravama, moè da se kaè: mi vama moèmo ne{to dati, a vi
nama nemate {ta da dajete. I takve stvari. Ne bih ja tome pridavao neki ve-
liki zna~aj, ali razume se, kategori~an stav srpskog naroda treba da bude
da one zemqe za koje se ginulo ni u kom slu~aju ne treba da se bilo kome da-
ju, niti da se ostavqaju na cedilu tamo gde postoje srpska naseqa, gde posto-
je srpske ku}e. Retko koja srpska ku}a je pro{la bez `rtava u ovom ratu. I
tu krv koja je prolivena treba do kraja ceniti. Ono za {ta su se srpski bor-
ci borili nije za licitaciju, nije za bilo kakvo poklawawe. Nije za deqe-
we. Nije za ustupawe. A ko je Hrvatima i muslimanima kriv {to su hteli
ovaj rat. Sami su rat izazvali, treba posledice da snose”.
832
U daqem razgovoru jo{ sam dodao na tu temu: “Ja smatram da je to kori-
sno {to je srpska delegacija postigla medijski bum. Ali, i kada se takve po-
nude iznesu, a muslimani odbiju pregovore – oni }e odbijati pregovore jer
wima svaka varijanta mirnog re{ewa ne odgovara – Srbi su onda u velikoj
prednosti. Sa jedne strane, ~ak i ako ponudite 20% teritorija, a oni odbi-
ju da sa vama razgovaraju, onda lepo kaète: jesmo vam nudili, vi niste hte-
li. E sada vi{e ne}emo ni{ta ni da nudimo. Znate, u politici ~ovek mora
biti spreman na izvesne finese i na izvesne procene o stepenu rizika ka-
da se daju neke izjave. U ovom slu~aju mislim da stepen rizika uop{te nije
visok. I ako se da takva jedna izjava, pa im ponudite, a znate da oni ne}e pri-
stati ni na kakav dogovor i ni na kakve dogovore, jer tada Izetbegovi} gu-
bi sve. On je obe}avao ~itavu Bosnu i Hercegovinu kao unitarnu dràvu. I
on sada dobija svakako mawe od onoga {to je mogao dobiti pre rata, da je
pristao na podelu. Zna~i, to je za wega poraz. I on ne}e pristati, ne}e pri-
stati ni na pregovore. A kada vi procewujete {ta on sve ne}e pristati da
uradi, {ta ne}e prihvatiti, onda vam to daje malo {iri manevarski pro-
stor i tu koristite neku diplomatsku ve{tinu, da ponudite mo`da i ono
{to nikada ozbiqno ne biste ponudili, da postoji opasnost da on to pri-
hvati... Ja mislim da se Izetbegovi}u ne pi{e dobro. Ja mislim da on ìvu
glavu iz ovoga rata sigurno ne}e izneti. Ili }e ga likvidirati wegovi mu-
slimani, ili }e ga srpski borci za slobodu kazniti zbog zlo~ina koje je po-
~inio. Ali, u svakom slu~aju ja wemu ne ostavqam mnogo dana ìvota”.
Novinar je ponovo insistirao da govorim o Izetbegovi}u, a ja sam re-
kao: “Prvo, {to ste nam postavili pitawe oko izjave gospodina Karayi}a.
Mislim da ne bi bilo zgorega, po{to ste toliko insistirali na na{im od-
govorima, da jednostavno sa wim razgovarate, pa da vam on to izvorno, ori-
ginalno objasni {ta je pod tim mislio i {ta to sve zna~i i kakve su mogu-
}e reperkusije. Mi smo rekli svoj stav. Prvo, da teritorije ne treba nika-
kve davati. Ne treba ni{ta ustupiti. A ako se vode pregovori, onda tu do-
lazi do nekih kompromisnih re{ewa. Oni nama neku teritoriju za koju smo
zainteresovani da sa wom raspolaèmo, a mi wima drugu. A {to se ti~e sa-
mog Izetbegovi}a, wega je stvorio komunisti~ki reìm onom osudom. On
je bio jedan bezna~ajan ~ar{ijski, tako, filozof, kako bi se to moglo re}i.
Wega su najuì krugovi u ~ar{iji uop{te, poznavali. Bio je dràvni ~inov-
nik i tako, pisao je neke gluposti, islamsku deklaraciju, {to sve nema nekog
elementarnog logi~nog smisla, ali je opasno sa aspekta islamske doktrine,
koja je zavojeva~ka i koja ne trpi ni drugo mi{qewe, ni drugu veru, koja je
netrpeqiva prema svima onima koji joj ne pripadaju. Ali, kada je postao
Izetbegovi} opasan? Izetbegovi} je postao opasan onog trenutka kada je
uhap{en i osu|en na 14 godina robije. To mu je bila prva presuda. Tada je on
postao opasan. Reìm je od wega stvorio veliku opasnost. Reìm je od we-
ga stvorio zna~ajnu li~nost. I ta presuda je za wega ogroman politi~ki ka-
pital bila i posle. On nije bio najpopularniji musliman, nije bio popular-
niji ni od Fikreta Abdi}a, to su pokazali izbori. Me|utim, ogroman po-
liti~ki kapital je stekao. Na tom politi~kom kapitalu je gradio kasnije
politi~ke pozicije. I ako pogledamo politi~ku scenu biv{e Jugoslavije,
833
vidite i neke druge li~nosti da su stekle kapital politi~kim presudama.
Recimo, Frawu Tu|mana je politi~arem u~inila politi~ka presuda, na po-
liti~kom su|ewu, na {est godina robije. Posle toga je on po~eo ne{to da
zna~i u politici. Da ga nisu osudili zbog verbalnog delikta, on nikada ni-
{ta ozbiqno ne bi predstavqao. E, takav je slu~aj i sa Izetbegovi}em.
Izetbegovi} da nije osu|en 1983. godine, da nije osu|en na 14 godina robije,
ne bi on predstavqao nikakav zna~ajan politi~ki faktor. Ali bi se javi-
la ta panislamisti~ka tendencija me|u muslimanima. Samo bi joj nosilac
bio neki drugi, varijante bi bile razli~ite. Mo`da bi taj bio inteligent-
niji, lukaviji, za nas Srbe zbog toga opasniji. Mo`da bi on bio umereniji.
Mo`da bi se sa wim lak{e nagodili, itd. I nama Srbima bi verovatno bi-
lo mnogo prijatnije da smo pro{li bez ovog rata, da smo se nagodili, da se
razgrani~imo, da se podelimo prema ve}inskom etni~kom principu, i da
ra{~istimo sva ta pitawa. Ali, ako smo ve} u{li u rat, i ako su pale
ogromne `rtve, e onda nema onih solucija koje su se mogle razmatrati pre
rata. Sada moèmo razgovarati samo sa pozicija ratnog pobednika. U ovom
ratu srpski narod je pobedio uprkos svim nastojawima zapadnih sila, pre
svega nema~ke, ali i ameri~ke, da mu pomrse ra~une, uprkos svim blokada-
ma, uprkos svim {ikanirawima, medijskoj kampawi, la`nim optu`bama za
zlo~ine i sli~no”.
Nedugo nakon toga komentarisao sam situaciju oko Gora`da: “Gora`de
ne sme pasti pod muslimansku kontrolu, to je svim Srbima jasno”. To {to je
sa jedne strane ukinuta blokada Gora`da, ne treba tako|e ozbiqno shvati-
ti. Ali ja pozivam i sve ove Srbe koji su sa te strane u~estvovali u bloka-
di, da se vrate na desnu obalu Drine. Da pripreme jednu veliku ofanzivu na
Gora`de. I da Gora`de jednostavno po~iste. I sada }e tu Srbima biti mno-
go lak{e nego {to je bilo kada je Gora`de bilo u okruèwu. Tada muslima-
ni nisu imali kud, i gr~evito su se borili. Sada imaju i jedan pravac da se
izvuku iz Gora`da, treba udariti sa desne strane Drine i omogu}iti im da
se tamo povuku. Oni koji se ne povuku, razume se, snose posledice koje ina-
~e snose ratni gubitnici. Ali, Gora`de ima izrazit strate{ki zna~aj za
srpski narod, ba{ kao i Srebrenica, i to nikako ne sme da se prepusti mu-
slimanima. Gora`de i Srebrenica moraju biti u srpskim rukama, moraju
biti oslobo|eni u najskorije vreme”.
1205. intervju Srpskoj televiziji Pale iz septembra 1992. godine, ko-
ji sam posle {tampao u mojoj kwizi “kroz politi~ki galimatijas”. Odgo-
varaju}i na razna pitawa, uglavnom sam rekao: “Srbi su zaista doprineli
izbijawu rata u Bosni, jer nisu pristali 1992. godine da se na wima sprove-
de genocid kao 1941. i narednih godina. Srbi ovoga puta nisu ispruìli
svoje vratove usta{koj kami. Srbi ovoga puta nisu ~ekali skr{tenih ruku.
Srbi su, zapravo, ovoga puta znali sa kim imaju posla i zato im se nije mo-
gla ponoviti gre{ka iz 1941. godine. Srbi su ovoga puta uzvratili istom
merom, uzvratili èstoko. Muslimani su hteli rat, dobili su rat i rat su
izgubili”. Me|utim, oni nisu odustali od genocida nad Srbima: “Ovaj se ge-
nocid zaista provodi na svim teritorijama koje su pod kontrolom muslimana,
ali to nije onakav genocid kakav je bio 1941. godine i nije onakav genocid
834
kakav su ove godine muslimani i Hrvati planirali nad Srbima. Zato {to
su Srbi ipak bili najve}im delom spremni za sve ovo {to ih je ~ekalo. I
{to se nisu dali. A tamo gde su bili u krajwoj mawini, na podru~ju êmer-
na i nekih drugih mesta, recimo, niz Neretvu, u samom gradu Sarajevu itd.,
tamo su bili izloèni genocidnim radwama... Rat se mogao izbe}i ostan-
kom Bosne i Hercegovine u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, kao rav-
nopravne federalne jedinice. To muslimani i Hrvati nisu hteli. Zatim,
rat se mogao izbe}i etni~kom podelom Bosne i Hercegovine na tri dràv-
ne zajednice: srpsku, muslimansku i hrvatsku, prema etni~kom principu. Ni
to muslimani nisu hteli. Oni su hteli samo rat. Oni su hteli punu domina-
ciju nad ~itavom teritorijom Bosne i Hercegovine. Oni su hteli da dovr-
{e taj proces uni{tewa ili isterivawa Srba sa podru~ja ove federalne je-
dinice. Ali su se grdno prevarili u ra~unici. Mi Srbi smo imali sre}e
{to je na izborima, na prvim parlamentarnim izborima, pobedio Alija
Izetbegovi}, da je pobedio neki panislamista, da je pobedio neko lukaviji,
inteligentniji od Alije Izetbegovi}a, pa nastavio onu staru komunisti~-
ku politiku, sve bi mirnim putem postigli za 10 do 20 godina. Ovde Srba
vi{e ne bi bilo u nekom zna~ajnijem broju. Ali, oni su bili toliko nestr-
pqivi, i toliko su se prevarili u ra~unici, da su hteli sve odmah. Jer, sma-
trali su da imaju {anse... I prevarili su se u proceni odnosa snaga. I time
su izgubili. [to se ti~e Alije Izetbegovi}a, on nema sada kud. Ako pri-
hvati mir, onda }e prihvatiti razgrani~ewe i podelu. Izgubio je. U su{ti-
ni, na svim poqima je izgubio. Zatim, ima}e mnogo mawe teritorija nego
{to bi imao da je pre rata prihvatio razgrani~ewe. Tada bi to bilo po ~i-
stom etni~kom principu, a sada se moraju i rezultati rata uzeti u obzir.
Ono {to Srbi kontroli{u, to vi{e ne}e ispustiti. To je vi{e nego sigur-
no. I Alija Izetbegovi} gubi i kod svojih, kod muslimana. Oni su krajwe
razo~arani. Oni su danas u fatalisti~kom raspoloèwu. Oni su izgubili
sve. On ih je definitivno upropastio. I verovatno muslimani ne}e imati
{ansu da imaju bilo kakvu dràvnu zajednicu. Najverovatnija je ova varijan-
ta da se Bosna i Hercegovina podele izme|u Srba i Hrvata. To }e se desi-
ti, gotovo da je izvesno. I {ta je ostalo muslimanima? Ostalo je Sarajevo,
ne{to centralne Bosne. U Gora`du i Srebrenici o~ekuju da }e doìveti
teàk poraz. Ostala im je dole Tuzla, a to su nepovezane teritorije, koje ne
mogu da funkcioni{u kao dràvna zajednica. Aliji Izetbegovi}u Zapad
ni{ta ne veruje. Zapadu je sve jasno {to se ovde de{ava. I Zapad ima svoje
interese. Zapad se ulaguje Nema~koj, a Nema~koj je interes da se Srbi {to
vi{e potisnu na Balkanu. Da se Srbija svede na granice Beogradskog pa{a-
luka. Da se uni{ti samo duhovno bi}e srpskog naroda. Daqe, Amerikanci
se preko podr{ke Izetbegovi}u udvaraju islamskim zemqama. @estoko su
pritisnuli Irak, planiraju izgleda neke operacije protiv Libije. Sada
moraju napraviti ravnoteù, i najpogodnije im je da tu ravnoteù naprave
na podru~ju Bosne i Hercegovine. Jer, stvaraju jednu atmosferu od ponavqawa
muslimanskih te`wi itd. E sada, u svemu tome ipak Alija Izetbegovi} je jed-
nu stvar izgubio iz vida. Izgubio je iz vida da niko nije spreman da krvari
za wegove interese na Balkanu. Zapad je spremno davio Srbiju ekonomskim
835
blokadama, sankcijama. Oni se politi~ki suprotstavqaju srpskom narodu,
neprekidno prete. Pa ~ak kada bi do{lo do neke intervencije, ona bi bila
iskqu~ivo vazdu{nog karaktera. Trupe ja ne verujem da }e poslati na ove
na{e prostore, jer znaju da ih tu ~eka rat gori od vijetnamskog i da iz toga
rata ne bi mogli iza}i ~istog obraza. Oni ne}e svoje momke slati da ovde
ginu, da se vra}aju ku}ama u mrtva~kim sanducima. A samim tim Izetbego-
vi} je izgubio. On je do posledweg momenta verovao da sledi strana vojna
intervencija. Wemu su neki obe}avali, Nemci, Turci i ko zna ko jo{. Ali
svi su ga ostavili na cedilu”.
Na pitawe da li verujem u jedinstvo svih srpskih dràva, rekao sam:
“Verujem, samo to ne}e mo}i tako brzo da se ostvari kao {to smo o~ekiva-
li, kao {to smo èleli. Recimo, 1991. godine da se na{lo nekoliko ozbiq-
nih qudi na ~elu savezne dràve Jugoslavije, da se na ~elu na{eg general-
{taba na{lo nekoliko sposobnih qudi i da su izveli vojni udar, da su iz-
vr{ili amputaciju Hrvatske i Slovenije, mi bismo imali sve srpske zemqe
odmah ujediwene u granicama jedinstvene dràve. I svaku separatisti~ku
pobunu bismo vrlo efikasno ugu{ili. E, kada se to tada nije desilo, sada se
moramo spremiti na neki malo duì proces. Proces u kome }e prvo Srpska
Republika i Srpska Krajina morati postati nezavisne, me|unarodno pri-
znate dràve. Srpska radikalna stranka }e odmah posle obarawa premije-
ra Milana Pani}a da iza|e sa zahtevom da se donese deklaracija o prizna-
wu nezavisnosti i suverenosti Srpske Republike i Republike Srpske Kra-
jine. I kada se taj proces ostvari, kad se pa`wa sveta malo preusmeri na
druga podru~ja, onda }e se srpski narod odlu~iti, ube|en sam u to, da se Srp-
ska Republika i Srpska Krajina ukqu~e u Saveznu Republiku Jugoslaviju, u
parlamentarne federalne dràve. A onda je stvar na{e Savezne skup{ti-
ne da odlu~uje o daqem dràvnom nazivu, da li }e se to zvati Savez srpskih
zemaqa, da li }e se zvati jednostavno Srbija, i sli~no, o tome nema potre-
be da sada vodimo raspravu. Kroz jednu parlamentarnu proceduru }emo sve
to vrlo uspe{no razre{iti”. Budu}nost Srba, Hrvata i muslimana je jasna:
“Ube|en sam da nikada vi{e ne mogu zajedno ìveti. I nema tog re{ewa ko-
jim im se to moè nametnuti. Srbi }e ìveti na srpskoj teritoriji, musli-
mani, ako uop{te bude muslimanske, na muslimanskoj, a Hrvati na hrvat-
skoj”. Izetbegovi} je prokockao sve {anse muslimana. “Islamska deklara-
cija je jedan vrlo glup dokument, pisan na romanti~arski na~in. Ona je ne-
sprovodiva u svetu. Ali, ona oslikava Aliju Izetbegovi}a kao jednog krajweg
islamskog fundamentalistu. I Alija Izetbegovi} nikad ne bi postao
ozbiqna politi~ka li~nost, da mu komunisti~ki reìm nije napravio
uslugu, tako {to ga je uhapsio i osudio na 14 godina robije – u prvom stepe-
nu. A komunisti~kom reìmu je trebalo 1983. godine, jer je bila velika jav-
na povika na panislamisti~ke tendencije koje su se pod partijskim okri-
qem provodile na podru~ju Bosne i Hercegovine. Sledili su wega, kao {to
su u Hrvatskoj sledili Tu|mana, nacionalnog lidera zahvaquju}i robijama
na osnovu verbalnog delikta. Neko bi se drugi pojavio na mestu Alije Izet-
begovi}a. Ova osnovna panislamisti~ka fundamentalisti~ka tendencija
bi i daqe bila u igri, ali bi mo`da imala neku drugu varijantu, mo`da za
836
nas Srbe opasniju. Zato mi nemamo razloga da àlimo {to jer Alija Izet-
begovi} do{ao na to mesto. Jer, svojom otvoreno{}u, svojom mr`wom on
nam je mnogo pomogao. On nas je izle~io od svih iluzija o bratstvu i jedin-
stvu i mogu}nosti zajedni~kog ìvota. A da je bio neko lukaviji na wego-
vom mestu, on bi za 10 ili 20 godina sve to postigao mirnim putem. Jer bi se
Srbi sami iselili pod raznim prikrivenim i perfidnijim pritiscima...
Alija Izetbegovi} je zaslepqen antisrpskom mr`wom i zaslepqen svojim
fundamentalizmom. Kada je zaslepqen, ~ovek onda ne vidi daqe od nosa. On
se pona{a u skladu sa emocijama, bez obzira {to na prvi pogled otkriva
hladnokrvnog ~oveka, lukavog ~oveka itd. Sve je to samo na prvi pogled. Fa-
natik ne moè biti ni lukav, ni inteligentan, ni hladnokrvan. Fanatik je
uvek fanatik i na kraju ispadne glupan. A to se desilo ba{ u slu~aju Ali-
je Izetbegovi}a. Vidite, ~ega se god dohvatio propalo je, {ta je god poku-
{ao, nije uspeo. A toga su svesni sami muslimani. Napokon su svesni, ali sa-
da im je kasno”. Po{to su muslimani vr{ili zlo~ine nad sopstvenim sta-
novni{tvom, da bi se to pripisalo Srbima, dodao sam: “A to je u samoj pri-
rodi islama. Islam ne interesuju qudi, pojedinci, kao jedinke, kao samo-
svojna bi}a, koja imaju svoju unutra{wu i spoqnu slobodu, koja su subjekti.
Oni postoje u islamu. U islamu su svi qudi objekti. Kao objekti sluè Ala-
hu, kao objekti sluè vladaru, kako ve} to tamo stoji. I ako je stvar islama
u pitawu onda se ne postavqa, zapravo, koliko }e `rtava da padne. Da li
stotinu, hiqadu ili sto hiqada. Oni padaju za jednu stvar koja je iznad wi-
hovog ìvota. To u hri{}anstvu ne postoji. Zato mi to te{ko razumevamo.
U hri{}anstvu, posebno u ovom pravoslavnog tipa, na prvom mestu je ~ovek
pojedinac, jer on je jedna vrsta otelotvorewa Boìjeg. Ima neke boànske
osobine. Dakle, po{tuje se wegova voqa, wegova sloboda, wegova subjektiv-
nost itd. I nijednom qudskom `rtvom ne moè se opravdati neki vi{i
ciq. Nijednim ubistvom, nijednim saka}ewem, nijednom de~jom suzom ne mo-
è se opravdati neka ideja, neka ideologija. To su fundamentalne razlike
izme|u islama i hri{}anstva uop{te. I zato to te{ko razumevamo. Me|u-
tim, muslimani tu cenu skupo pla}aju. Ovde se vodi i verski rat, vodi se gra-
|anski rat. Zatim, vodi se rat u kome su suo~eni interesi nekih stranih si-
la. Jer ovde su muslimani krajwe instrumentalizovani, i od strane Hrvata
i od strane Nemaca. Oni su nadmudreni, namagar~eni su, ostali su na cedi-
lu. Tek }e zbog toga da ispa{taju. Sve se to ovde akumulisalo. Zatim, pla}a-
ju se, izmiruju se neki stari istorijski ra~uni”. Vojni sporazum izme|u
Alije Izetbegovi}a i Frawe Tu|mana predstavqa, kako sam izneo, “jo{ jed-
no nadmudrivawe u kome je opet pobedu odneo Frawo Tu|man. Jer, Frawo
Tu|man se infiltrirao u te hrvatske delove Bosne i Hercegovine i nika-
da ih ne}e napustiti. To je za Izetbegovi}a za sva vremena izgubqeno, ~ak
i u situaciji u kojoj bi eventualno bio u stawu da pobedi Srbe. Tako da opet
ne moè svoj ciq da postigne. Ni u jednoj varijanti on ne moè da postigne
svoj ciq. U svakoj varijanti, dakle, on propada”. [to se ti~e pretenciozno
zami{qene hrvatske granice na Drini, procenio sam da “to moè u vari-
janti u kojoj bi uspeli da pobiju sve Srbe ili da ih proteraju preko Drine.
Ne znam kako bi to druga~ije”. Aliji Izetbegovi}u nijedna izjava sa hrvatske
837
strane uglavnom ne smeta, jer on sada vi{e nema kud. On je samo privezak hr-
vatske politike. On je prisiqen da sledi. On bi sada da traì neki izlaz.
Da se poku{a spasti, da poku{a spasti ono {to se spasti moè. Ali se spa-
sti vi{e ni{ta ne moè. Sve je propalo. Zamislite sada da se nalazite u
ulozi muslimana. Zamislite sada da ste neki muslimanski politi~ar. Za-
mislite da ste Alija Izetbegovi}, kako bi vam sve to izgledalo besper-
spektivno. Kako je to sada sve tragi~no”. Me|utim, promuslimanska propa-
ganda je ipak dala rezultate. “Oni su uspeli dosta u toj propagandnoj kam-
pawi koju je uglavnom vodio i finansirao Vatikan. Posle su to negde pri-
menile i Nema~ka i neke druge dràve. Vidite, nas su neprekidno ube|iva-
li da na Zapadu postoji sloboda {tampe, sloboda novinarstva. Nema ni{ta
od toga. Tamo novinama i informacijama raspolaè onaj ko ima vi{e nov-
ca. Sve je tamo na prodaju. Novinarska ~ast, obraz i po{tewe. Saudijska
Arabija je kupila ~itavu jednu veliku novinsku agenciju, informativnu
agenciju na Zapadu. Sve moète da kupite, komentar u “Wujork tajmsu”, u
“Va{ington postu”, zavisno od toga da li ste u stawu da dobro platite. A
onaj ko pokupuje to na vreme, uspeva u propagandnoj kampawi. Ali, dok su
ovi na{i u Beogradu saznali, dok su do{li do toga, sve je ve} bilo prodato.
Za hrvatsku kampawu u zapadnim medijima uloèno je 60.000.000 maraka. Da
smo u Srbiji bili u stawu da 100 miliona dolara damo samo na razne druge
stvari, ali da to obavimo, da smo imali pametne qude koji to znaju da ura-
de, koji nisu ideolo{ki indoktrinisani. Mi smo se toliko osloba|ali od
komunisti~kih oblika svesti, tek je kod nas osvajana demokratija kada su
oni ve} zavr{avali sav taj propagandni posao. Mi smo se za wega mnogo du-
è spremali, decenijama... Na{e ubijene, izmasakrirane dobrovoqce, mu~e-
ne na najsvirepiji na~in prikazali su kao hrvatske `rtve i to je nema~ka
televizija objavila. Kada smo to demantovali, otac je prepoznao svoga sina
po slici. Onda su jednostavno stavili. Pa sada ovo {to se desilo u Zapad-
noj Bosni tako|e sa srpskim `rtvama, koje su prikazali kao ubijene Hrva-
te. Sve to svedo~i o istoj metodologiji. Sami mi Srbi jednostavno te stva-
ri nismo o~ekivali, mi nismo na wih bili spremni. Ovo {to su uradili,
pobili i svoje qude, bilo je i ne{to Srba, ali pobili su svoje qude. Oni }e
to opet uraditi ako ocene da im je to korisno. I kada se jednom lansira jed-
na la`na informacija, posle je demantujete, ali onaj prvi utisak ostaje. Sa-
da, kada posle tri meseca se pojavi istina o tom ubistvu, svet se ne uzbu|u-
je vi{e oko toga. To je ve} malo palo u zaborav. Ali, u onom trenutku je po-
stiglo jedan krajwe nepovoqan efekat po interese srpskog naroda. I osta-
lo je to predube|ewe da su Srbi ru`ni, prqavi i zli, kako bi se to reklo.
I to predube|ewe ostaje u podsvesti, i ono izvire opet u slede}oj prilici
kada treba da se neki stav odredi, kada treba da se opredeli o jednoj ili dru-
goj strani. To se postiè manipulisawem javnog mwewa. A mi niti smo ima-
li stru~wake za tu vrstu specijalnog rata, niti imamo stru~wake za javno
mwewe, za politi~ki marketing. Kod nas su se pomiwali stru~waci drugog
profila, koje danas nemamo gde da zaposlimo, jer jednostavno u jednom ci-
vilizovanom svetu za wih ne moè biti mesta, samo tamo gde je religija to-
liko jedna glupa stvar da jednostavno za one koji su samo to izu~avali ne moè
838
da se na|e posao. A mi imamo za ono za {ta nam je trebalo... Istina i prav-
da mo`da pobe|uju same po sebi u krajwoj instanci. Ali, koliko }emo dugo
~ekati, da li }emo to doìveti, to je ve} drugo pitawe. Moè nas nestati,
pa da se jednog dana oni kaju {to je Srba nestalo”. Kad je re~ o Srbima ko-
ji su ostali lojalni Aliji Izetbegovi}u, po mom mi{qewu, “uglavnom je
re~ o srpskim izdajnicima, a jedan deo qudi je iz straha ostao u slu`bi i ra-
znim wegovim organima vlasti. Ali, iskreno mu sluè jedino izdajnici
srpskog naroda, prodane du{e, razni kriminalci, poput ovog pukovnika Jo-
ve Divjaka, koji je uhva}en u {vercu oru`ja, koji je ostvario veliku zaradu
deviznu i nije imao kud. Ili da ide pred sud i u zatvor, ili da se odmetne od
sopstvenog naroda i prikqu~i Aliji Izetbegovi}u. Zatim, tu su neki po-
znati novinari Radio-televizije Sarajevo, koji su sluìli ranije komuni-
sti~kom reìmu kao likvidatori i kao qudi koji su odavno pregazili sva-
ki obraz, svako dostojanstvo, svako po{tewe. Ali, jedan broj qudi je iz
straha ostao. Nisu znali kud }e, kako }e i tako. Ali, nadam se da se nisu
kompromitovali. Dosta je Srba ostalo u Sarajevu jer jednostavno nisu o~e-
kivali tako brz rasplet, nisu o~ekivali ni ratni vihor, a posle, kada je
ve} do{lo do prvih ratnih dejstava, onda nisu imali {ansi da iza|u iz gra-
da. Svako vreme ima svoje poturice, pa i ovo ima novih poturica, ali wih
je sve mawe. I kako vide da muslimani doìvqavaju poraz, poku{avaju u po-
sledwi voz usko~iti. Tu treba malu dozu tolerancije da napravimo, sve one
koji se nisu do kraja kompromitovali, koji nisu u~estvovali u Alijinim
zlo~inima prema srpskom narodu, koji nisu ba{ u~inili ne{to pogano u
odnosu na Srbe, ne treba mnogo da im zameramo. Jednostavno, da im pruì-
mo {ansu u ovim posledwim fazama rata, da daju svoj doprinos i na taj na-
~in se iskupe”.
1206. konferencija za {tampu od 24. septembra 1992. godine. Odgovara-
ju}i na neko pitawe, koje se ticalo aktuelne politi~ke scene, jo{ jednom
sam ponovio: “Dugoro~ni ciq Srpske radikalne stranke (to je prva ta~ka
na{eg politi~kog programa) je stvarawe ujediwene srpske dràve. Kakav
}e biti wen naziv, da li }e to biti Savez srpskih dràva, da li }e to biti
Srpske zemqe, da li }e to biti Srpska federacija, da li }e to biti jedno-
stavno Srbija itd., to mi sve ostavqamo budu}im dogovorima. Ali, na{ je
ciq dràva u kojoj }e ìveti svi Srbi. Dakle, dràva srpskog naroda na
svim teritorijama. Mi se zalaèmo za dràvno-pravno jedinstvo dana{we
Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore sa Srpskom
Krajinom i Srpskom Republikom. Mi ina~e pozdravqamo i namere Vlade
Srpske Republike da se, ako ne do|e do trajnog primirja i politi~kog re-
{ewa u Bosni, pozovu dobrovoqci iz svih pravoslavnih zemaqa i svi Srbi
{irom sveta da pristupe u pomo} vojsci srpskog naroda Srpske Republike.
Srpska radikalna stranka }e se maksimalno na tome angaòvati. Mi smo u
stawu da neograni~en broj dobrovoqaca prebacimo do odre|enih centara
za obuku na podru~ju Srpske Republike. Kako Vlada Srpske Republike od-
lu~i. Dakle, kako god oni da odlu~e, mi smo spremni to da sledimo i da im
pruìmo maksimalnu pomo} na tom planu”.
839
1207. razgovor “gost redakcije ’intervjua’”, emitovan na Televiziji
“Politika” 26. novembra 1992. godine i pre{tampan u mojoj kwizi “Tele-
vizijski megdani”. Odgovaraju}i na jedno od mnogobrojnih pitawa, istakao
sam: “Ja mislim da su Srbi pobedili u ratu koji se vodio pro{le i ove go-
dine. Srbi su oslobodili skoro sve svoje teritorije na podru~ju biv{e hr-
vatske federalne jedinice, oko 80% teritorija. Nije na{a granica, na à-
lost, Karlobag, ali jeste nekoliko kilometara ju`nije; nije Karlovac, ali
jeste predgra|e Karlovca; nije Virovitica, ali jeste Pakrac. I Srbi ima-
ju razloga da budu zadovoqni jer me|u wima, za dve godine, niko nije ni mo-
gao sawati da }e se tako brzo srpski narod tamo osloboditi, da }e se uspra-
viti i da }e sve teritorije preuzeti u sopstvene ruke. Na podru~ju Bosne i
Hercegovine, biv{e federalne jedinice, Srbi su pobedili u tom ratu i dr-
è sada vi{e od 60%, mo`da 70% svih teritorija. Skoro sve ono {to je srp-
sko ve} imamo u svojim rukama, ostalo je jo{ Ora{je, Gora`de, Srebrenica
i Sarajevo, da se posao u potpunosti zavr{i”. Po{to su novinare intereso-
vali moji odlasci na front, pruìo sam im dosta podataka na tu temu: “Po-
sledwi put sam bio na frontu pre otprilike dva meseca. Obilazio sam sa-
rajevski deo fronta. Bio sam na vi{e mesta; bio sam na Palama, naravno.
Onda sam silazio i u samo Sarajevo; bio sam na Grbavici I, na Grbavici II.
Obilazio sam i sa severa gore, bio sam i na Poqinama, bio sam zatim u Vo-
go{}i, Ilija{u, bio sam u Blaùju, u Hayi}ima, na Iliyi. Tako, obilazio
sam sve te delove fronta. Na àlost, nisam u situaciji da ~e{}e putujem,
ali nadam se da }u i to uskoro mo}i. A bio je i jedan drugi razlog {to ni-
sam tako ~esto i{ao. Vidite, Zapad neprekidno koristi i moje ime za izvo-
|ewe dokaza kako se Srbija i Savezna Republika direktno me{aju u unutra-
{we prilike u Bosni i Hercegovini; ~ak su me Amerikanci sada stavili i
na spisak ratnih zlo~inaca. Optuùju me da sam pobio ne znam koliko hi-
qada muslimana i Hrvata kod Br~kog, a od kada je rat izbio ja nisam ni bio
u Br~kom. Razume se, da me nisu optuìli za zlo~ine kod Br~kog, optuì-
li bi me na nekom drugom mestu. Kada se la`ne optu`be kroje onda se ma-
{ti pu{ta na voqu. Ali, i simptomati~no je da Amerikanci imaju poli-
ti~kog interesa da me proglase ratnim zlo~incem. Ja mislim da je to opet
zbog unutra{we politi~ke situacije u Beogradu i Srbiji, a ne zbog zbiva-
wa na bosanskom frontu”.
1208. Tribina “gost Tanjuga” od 7. decembra 1992. godine, ~iji sadràj
sam {tampao u mojoj kwizi “aktuelni politi~ki izazovi”. Jedno od kqu~-
nih pitawa ticalo se odnosa Srpske radikalne stranke i Srba koji ìve
van SRJ. Dao sam op{irniji odgovor: “Srpska radikalna stranka smatra da
su Knin, Vukovar, Trebiwe, Bawa Luka i drugi srpski gradovi u zapadnim
srpskim krajinama, da su podjednako Srbija kao Beograd, kao Novi Sad, kao
Kragujevac, kao Pri{tina, kao Ni{. Dakle, imamo identi~an odnos prema
svim srpskim zemqama, prema svim srpskim teritorijama. Na{ je osnovni
ciq koji smo u startu ve} proklamovali, i koga se nikada ne}emo odre}i, svi
Srbi u jednoj dràvi. Razume se, svi Srbi koji su ìveli na podru~ju biv{e
Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Srpska radikalna
840
stranka sada{wu Saveznu Republiku Jugoslaviju smatra kao samo jedno pre-
lazno re{ewe u borbi za konstituisawe jedinstvene srpske dràve koja }e
obuhvatati sve srpske teritorije. Smatramo da je Savezna Republika Jugo-
slavija re{ewe koje najlak{e omogu}ava ujediwewe sa Republikom Srp-
skom Krajinom i Republikom Srpskom. U dogledno vreme. I zato insisti-
ramo na tom dràvno-pravnom kontinuitetu. Zatim, Savezna Republika Ju-
goslavija, po na{em mi{qewu, mora ostati garant Vensovog plana, garant
u pogledu za{tite srpskog naroda na podru~ju Republike Srpske Krajine, i
ako se slu~ajno trupe Ujediwenih nacija povuku sa tog prostora, tamo mo-
raju do}i trupe Savezne Republike Jugoslavije, da obezbede za{titu tamo-
{wem srpskom narodu. [to se ti~e Republike Srpske, mi podràvamo we-
na nastojawa da oslobodi sva srpska podru~ja, a jo{ nije mnogo ostalo da se
zavr{i: Ora{je, Srebrenica, Gora`de i Sarajevo, i na kraju je pitawe Bo-
sne i Hercegovine, biv{e Bosne i Hercegovine zavr{eno. Srpska radikal-
na stranka }e se zalagati, ako ikakvog udela bude imala u ostvarivawu vla-
sti na podru~ju Savezne Republike Jugoslavije, da se odmah prizna nezavi-
snost i suverenitet i Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. I da
iz toga izvla~imo sve druge konsekvence po pitawu wihovog ukqu~ewa u ju-
goslovensku federaciju, i kasnije konstituisawe jedinstvene srpske drà-
ve. To moè biti za 20, 30 godina, va`no je da se teritorije sa~uvaju, da se
stvori kompaktnost jednog politi~kog prostora. A posle kako }e i}i taj
ustavno-pravni razvoj same dràve, to zavisi, razume se, i od parlamentar-
nog politi~kog procesa”. [to se ti~e situacije u Bosni i Hercegovini, po
mom mi{qewu, “vojni~ki gledano, situacija je veoma dobra za srpski narod,
srpski narod pobe|uje na svim frontovima. âk, nas koji smo najvi{e upu-
}eni u to {ta se zbiva na podru~ju Bosne i Hercegovine iznenadi, kako se
neki uspesi postignu brè nego {to smo o~ekivali. Recimo, taj uspeh u Jaj-
cu je postignut mnogo ranije nego {to smo o~ekivali, mi koji smo bili u to-
ku priprema operacija. U svakom slu~aju, srpskom narodu nema tamo ko da
se ozbiqnije suprotstavi, ako ne do|e do strane vojne intervencije. Ali,
ako do|e do strane vojne intervencije, zapadni faktori treba da znaju da mi
bosansko-hercegova~ke Srbe nikada ne}emo ostaviti na cedilu i da }e ta-
mo imati novi Vijetnam. Da }e se Srbi braniti svim sredstvima, da }e in-
tervencionisti~ke trupe biti najslabije, i da se taj rat ne}e zavr{iti bez
poraza intervencionisti~kih trupa. Da se sa Srbima ne moè razgovarati
kao sa nekim banana-republikama. To treba da zna pre svega ameri~ka admi-
nistracija, sve zapadne sile, a treba da zna i ta ruska administracija koja
vodi izdajni~ku politiku, i interese sopstvenog naroda je podredila inte-
resima Zapada, koji joj obe}ava, daje neka maglovita obe}awa, od kojih ne}e
biti ni{ta”.
Jedno od pitawa odnosilo se na na{e dobrovoqce, pa sam rekao: “Kate-
gori~ki tvrdim da Srpska radikalna stranka i Srpski ~etni~ki pokret ne-
maju nigde nikakvih paravojnih organizacija. Da nigde nemaju nikakvu voj-
nu formaciju koja bi imala strana~ki karakter. Svi pripadnici Srpske
radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta koji su angaòvani u ovom
ratu, nalaze se u sastavu vojske Republike Srpske ili policije Republike
841
Srpske. De{ava se da se pojave neke pqa~ka{ke bande koje nose na{a obe-
le`ja, koje se pozivaju na na{e ime. Ali na{i pripadnici najdirektnije
u~estvuju u wihovom raskrinkavawu, privo|ewu licu pravde tamo gde je to
potrebno. [to se ti~e ove grupe kriminalaca koja je operisala na podru~-
ju Zvornika, mi smo prvi pozdravili wihovo hap{ewe, ako se se}ate na{e
konferencije za {tampu iz tog vremena. Taj @u}a, koji je bio wihov koman-
dant, bio je nekada dobrovoqac Srpske radikalne stranke na podru~ju Is-
to~ne Slavonije. I tamo smo ga u septembru 1991. godine oterali zato {to
je pqa~kao, zato {to je krao i zato {to se pona{ao kako ne dolikuje srp-
skom borcu za slobodu. I on posle toga {to je radio (radio je samostalno i
bez ikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom), formirao je neku bandu
koja je imala naziv “@uti mravi”. Da li ste ~uli za taj naziv? Prema tome,
i sam taj naziv “@uti mravi” ukazuje da nema nikakve veze sa nama, jer mi
nikada ne{to sli~no nismo imali. A to “@uti mravi” je prema @u}i, koji
je {ef bande. Mi smo imali sli~nih nekih primera, recimo izvesni Vukan
Drecun, koji je bio jedan od prvih dobrovoqaca u Borovu Selu, uo~i bitke
u Borovu Selu ukrao je ~etiri bombe i automat “tompson”, i pobegao. ûli
smo da je taj “tompson” prodao u Surdulici, {ta je uradio sa bombama ne zna-
mo. Vi{e nikada nije smeo da priviri dobrovoqcima Srpske radikalne
stranke. Zatim, prikqu~io se Arkanu, po{to Arkan nije znao o kome se ra-
di. I kod wih je poku{ao da krade, pa su kod nekog pretresa kod wega na{li
mnogo oru`ja, municije i devet uniformi koje je ve} ukrao i spremio za
prebacivawe. [to se Srpske radikalne stranke ti~e, mi ne moèmo da tvr-
dimo da nije bilo slu~ajeva da su se qudi tako pona{ali. Ali ja vam garan-
tujem, ~im bismo ne{to otkrili, ~im bismo ne{to saznali, da smo odmah
rigorozno reagovali. Razume se, nismo nikoga streqali, nismo mogli nikoga
ni da uhapsimo, ali smo takve qude razoruàvali i vra}ali preko Dunava”.
Jedno od pitawa zasnivalo se na nekim javnim optu`bama takozvanih
nevladinih organizacija da sam vr{io ratne zlo~ine, pa sam i to morao da
raskrinkam: “Pa, ja sam se ve} na{ao na listi ratnih zlo~inaca, ali ja to
sa ponosom isti~em. Na{ao sam se uz imena mnogih istaknutih srpskih bo-
raca, me|u wima Radovana Karayi}a, generala Mladi}a, i drugih. I ja se za-
ista zbog toga ponosim. Ali, dobro ste vi rekli – formalno nevladinih or-
ganizacija, a u su{tini vladinih organizacija koje se finansiraju iz ame-
ri~kog dràvnog buyeta. Mi smo po naruybi, odavde iz Beograda, stavqe-
ni na te liste, po naruybi DEPOS-a, po naruybi Demokratske stranke, po
naruybi Gra|anskog saveza i ovih raznih izdajni~kih pacifisti~kih
formacija. Mi smo po naruybi, kao najopasniji politi~ki protivnici za te
izdajnike ovde. I to }e se i daqe de{avati, samo Amerikanci su izgleda
shvatili posledwih dana da su mi veliku uslugu dali u predizbornoj kampa-
wi tako {to su me stavili na tu listu, pa sada u posledwe vreme }ute. Iz-
mislili su, recimo, da sam poklao 2.000 muslimana i Hrvata kod Br~kog. Od
kada je po~eo rat ja sam bio na mnogim rati{tima, ali u Br~kom, naàlost,
nisam nijednom. Tu se me{a i doma}a izdajni~ka {tampa. Recimo, “Duga” ob-
javquje u posledwem broju da postoji snimak da sam li~no zaklao nekog mla-
di}a, da je to snimqeno kamerom. Ja traìm da svi koji imaju dokaze, da odmah
842
sa tim dokazom iza|u u javnost. To su sve laì, to su sve izmi{qotine. Ja
sam mo`da nekoga ubio u ovom ratu, ali li~no nisam video nikoga koga sam
ubio. Pucao sam u ovom ratu, ali u ratu obi~no ne vidite ako ste neki efe-
kat postigli u toj borbi. Pucao sam iz raznih vrsta naoruàwa, nikada ni-
kog nisam ubio ko nije imao oru`je u rukama, nikoga, nikada nijednog zaro-
bqenika nisam ni mrko pogledao, iako sam ih obilazio, i u Kninskom za-
tvoru ili na nekim drugim rati{tima. Nikakvih dokaza nema da su na{i
dobrovoqci maltretirali civilno stanovni{tvo. Nema te ène, nema tog
deteta koje se moè poàliti na bilo kog dobrovoqca Srpske radikalne
stranke, a ne samo na mene li~no, ja vam to garantujem. A svi ti koji tvrde
da imaju dokaza, neka odmah iza|u sa dokazima u javnost”.
1209. intervju “vojvoda [e{eq: pomirili su se ~etnici i partiza-
ni”, koji je Sini{a aksentijevi} pripremio za objavqivawe u “velikoj
Srbiji” u januaru 1993. godine, a pre{tampan je u mojoj kwizi “Crveni ti-
ranin s Dediwa”. Jedno od, verovatno, interesantnih pitawa za ovaj pred-
met predstavqao je novinarev zahtev da objasnim da li je do{lo do prome-
ne politi~kog programa, s obzirom da se Srpska radikalna stranka zala-
gala za Veliku Srbiju, a sada prihvata “bilo kakvu” Jugoslaviju. Objasnio
sam: “Nisu nikakva promena i nikakvo prilago|avawe u pitawu. Zalagawe
za Veliku Srbiju i daqe ostaje kqu~ni programski ciq Srpske radikalne
stranke, a Saveznu Republiku Jugoslaviju smatramo privremenim i prela-
znim re{ewem. To neprekidno isti~emo u na{im javnim nastupima, jer
smatramo da postojawe Jugoslavije omogu}ava prikqu~ewe Srpske Repu-
blike i Republike Srpske Krajine. Mi moramo zadràti naziv i izbori-
ti se za wen kontinuitet, kako bi pred me|unarodnim faktorima lak{e
sproveli ostvarewe svojih ciqeva”. Ovom prilikom sam se izjasnio i oko
dileme Hrtkovci ili Srbislavci, kad je re~ o nazivu tog sremskog sela:
“To zavisi od voqe qudi koji ìve u tom selu. Ja se u to ne bih mnogo me-
{ao. Mislim da je do{lo do preurawene promene naziva sela, jer su Hrt-
kovci i istorijski zna~ajni za srpski narod. Pomiwu se i pre vi{e stoti-
na godina, u vreme velikih seoba Srba i bili su vaàn segment srpske
istorije. Ja ne bih brzopleto, po svaku cenu, mewao naziv tog mesta. Ime
Hrtkovci nema nikakve veze s Hrvatima. Wih je Paveli} tu naselio, za
vreme Drugog svetskog rata i prvi promenio nacionalne odnose. Ali se
èstoko suprotstavqam hap{ewu i sudskom progonu Ostoje Sibin~i}a i
Radeta âkmaka. Na te srpske patriote se ostrvio Tibor Varadi, za koga
sam ube|en da }e uskoro zaglaviti u zatvoru”.
Aksentijevi} je traìo i moj komentar postupka “Helsinki vo~a”, ko-
ji me je proglasio ratnim zlo~incem i dobio slede}e: “To je ’Helsinki vo~’
uradio u dogovoru s Gra|anskim savezom, grupom izdajnika i mediokriteta
koji se, posle izborne katastrofe, ako imaju mozga i qudskog dostojanstva,
vi{e nikada ne}e pojaviti na politi~koj sceni! Politi~ki je mnogo zna-
~ajnije {to me je ratnim zlo~incem proglasio ameri~ki ministar inostra-
nih poslova, Lorens Iglberger. Ja sam mu zbog toga veoma zahvalan. Mislim
da je to podiglo rejting Srpskoj radikalnoj stranci u srpskom narodu”.
843
1210. intervju “radikali dolaze – disciplina uspeha”, koji je objavqen
u listu nin 1. januara 1993. godine, pa pre{tampan u mojoj kwizi “aktu-
elni politi~ki izazovi”. Novinar je pomenuo navodno naoruàvawe sled-
benika SRS, ali sam ga upozorio: “Mi smo insistirali da svi dobrovoqci
po povratku s fronta vrate oru`je. Poznato je da smo u Pqevqima, na pri-
mer, dva puta organizovali vra}awe oru`ja. Ako neko zadràva nasuprot
stavu na{e stranke, sam snosi odgovornost i posledice”. [to se ti~e na{eg
zalagawa za retorziju i za proterivawe Hrvata iz Srbije, kako je rekao no-
vinar i pitao da li }emo na tome insistirati ako u|emo u vladu, kratko sam
odgovorio: “Svakako”. Potrudi}emo se da se odmah postigne me|udràvni
ugovor s Hrvatskom, kako bi se na civilizovan na~in izvr{ila razmena
stanovni{tva. Uostalom, i ]osi} je isto to predlagao”. U slu~aju da gra|a-
ni hrvatske nacionalnosti odbiju razmenu, dodao sam da “u civilizovanom
svetu postoje i druge, tako|e civilizovane, mere da se to sprovede”.
1211. konferencija za {tampu od 13. januara 1993. godine, objavqena u
mojoj kwizi “na~elnik general{taba na kolenima”. Uvodno izlagawe, ko-
je sam podneo na toj konferenciji, u celosti glasi: “Srpska radikalna
stranka je o~ekivala da }e se na @enevskoj konferenciji pre svega insisti-
rati na prekidu ratnih dejstava, na prekidu oruàne borbe i da }e to biti
osnovni ciq. A onda, da se na osnovu tog postignutog ciqa iznalaze poli-
ti~ka re{ewa. Me|utim, pokazalo se na @enevskoj konferenciji da wenim
izazovima nije u prvom planu prekid oruàne borbe, nego postizawe nekih
politi~kih ciqeva koji su suprotni interesima srpskog naroda. I kada sa-
gledamo ovaj plan za re{avawe bosanskohercegova~kih kriza, koji nude
Vens i Oven, vidimo da se oni zalaù za konstituisawe dràve kakva nika-
da na svetu nije postojala. I ako nikada nigde takva dràva nije postojala,
za kakvu se oni zalaù, mi ne verujemo da je takva dràva mogu}a na prosto-
ru biv{e Bosne i Hercegovine. S druge strane, ako se prihvate linije raz-
grani~ewa, za koje se zalaù Vens i Oven, srpski narod bi u tom slu~aju
ostao bez koridora izme|u Bosanske Krajine i Semberije. To je za Srbe pi-
tawe opstanka. Za nas je najva`niji osnovni preduslov uspeha te konferen-
cije da se Srbima garantuje koridor izme|u Bosanske Krajine i Semberije.
Jer, ako Srbi ostanu bez tog koridora, ostaju u doglednoj budu}nosti bez
Dalmacije, Like, Banije, Korduna i Zapadne Slavonije, a ne samo bez Bosan-
ske Krajine. S druge strane, svako ve{ta~ko povla~ewe granica u Bosni, ko-
je ne prati fakti~ko stawe, dovelo bi do novog egzodusa. Svi ovi planovi za
mirno re{avawe politi~kih kriza, koji ne polaze od fakti~kog stawa, ne
dovode do mira nego do novog rata. Za{to je Vensov plan na podru~ju Srp-
ske Krajine bio prihvatqiv i za Srpsku radikalnu stranku i za srpski na-
rod u celini? Zato {to je taj plan, bez obzira na svoje nedostatke, polazio
od fakti~kog stawa i priznavao one teritorije koje su pod srpskom kontro-
lom kao teritorije Republike Srpske Krajine. U ovom slu~aju nepriznava-
we fakti~kog stawa dovelo je do rata, gra|anskog rata u Bosni i Hercego-
vini. Sada ponovo dolazi do nepriznavawa fakti~kog stawa stvorenog gra-
|anskim ratom. I to nepriznavawe fakti~kog stawa, po na{oj proceni, moè
844
samo dovesti do novih ratnih dejstava, do jo{ ja~eg gra|anskog rata, a ne do
wegovog smirewa. Ako do|e do prihvatawa nekih linija razgrani~ewa za
koje se zalaù Vens i Oven, onda }e Srbi koji se na|u na teritorijama pod
hrvatskom i muslimanskom dominacijom masovno da beè sa tih prostora
na teritorije koje su pod srpskom dominacijom. A takav }e slu~aj, pretpo-
stavqamo, biti i sa Hrvatima i sa muslimanima. Jer, toliko je mr`we na-
gomilano na podru~ju Bosne i Hercegovine, da tamo Srbi, Hrvati i musli-
mani nikada vi{e ne}e mo}i da ìve u zajedni~koj dràvi. To bi bilo ono
{to se ti~e pregovora u @enevi. Mi sada ~ekamo da vidimo kakav }e stav
zauzeti Skup{tina Republike Srpske. Od Skup{tine Republike Srpske se
traì da prizna ukidawe sopstvene dràve, zna~i sopstveno ukidawe, {to
tako|e ne moèmo smatrati verovatnim. Za nas je Republika Srpska fak-
ti~ko stawe. Srpska radikalna stranka u svom programu ima zalagawe za
priznawe postojawa Republike Srpske i priznawe wene nezavisnosti od
strane Savezne Republike Jugoslavije. Srpska radikalna stranka smatra da
na{i neprijateqi, zapadne sile, preko svojih doma}ih agenata, po svaku ce-
nu poku{avaju spre~iti konsolidaciju vojske Savezne Republike Jugosla-
vije, poku{avaju spre~iti wenu transformaciju. Zbog toga je Milan Pani}
i zadrào Ministarstvo odbrane za sebe. Zbog toga je onemogu}io svako
ra{~i{}avawe situacije, odnosno stawa u vojsci Savezne Republike Jugo-
slavije. Spre~io je i neke kadrovske smene koje su bile sasvim nu`ne, jer se
na nekim mestima u vojsci Savezne Republike Jugoslavije jo{ uvek nalaze
Hrvati, Slovenci i muslimani. Nalaze se lica ~iji su najbliì srodnici
u vojsci usta{ke Hrvatske, ili u vojsci muslimanske Bosne i Hercegovine,
ili u nekim drugim formacijama koje se sasvim neprijateqski odnose pre-
ma Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ataci na{ih neprijateqa su usmereni
na onemogu}avawe delovawa slu`bi bezbednosti, i civilne i vojne slu`be
bezbednosti, Slu`be dràvne bezbednosti i kontraobave{tajne slu`be
General{taba. Srpska radikalna stranka smatra da treba preduzeti ener-
gi~ne mere da se svi ti vidovi subverzivnih dejstava suzbiju i da se {to pre
izvr{i transformacija vojske Savezne Republike Jugoslavije, kako bi ona
bila u stawu da odoli svim eventualnim vojnim izazovima”.
1212. konferencija za {tampu, koju sam 25. januara 1993. godine odrào
u zgradi narodne skup{tine republike Srbije. Povodom hrvatske agresi-
je na Miqeva~ki plato, izjavio sam: “Mi ovu konferenciju za {tampu ko-
ristimo da izrazimo ogor~ewe Srpske radikalne stranke zbog oklevawa
dràvnih organa Savezne Republike Jugoslavije i wihovog indolentnog po-
na{awa povodom hrvatske, usta{ke agresije na Republiku Srpsku Krajinu.
Razvoj agresije i odsustvo energi~nijeg reagovawa me|unarodne zajednice
svedo~i da Hrvati imaju podr{ku Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija,
velikih sila, Vensa i Ovena u ostvarivawu svojih agresivnih zamisli.
Oklevawe dràvnog rukovodstva Savezne Republike Jugoslavije daje nam za
pravo da posumwamo i javno optuìmo Dobricu ]osi}a da je sa Frawom
Tu|manom dogovorio agresiju na Republiku Srpsku Krajinu i zauzimawe
prostora oko biv{eg Masleni~kog mosta. Razume se, Dobrica ]osi} delu-
je unezvereno jer Frawo Tu|man poku{ava da ostvari i vi{e od onoga {to
845
je sa wim dogovorio. Takav predsednik je izdao interese srpskog naroda i
treba odmah da se povu~e sa svoje funkcije. Vojska Savezne Republike Jugo-
slavije mora, odmah u toku dana, energi~no da reaguje, da zaustavi hrvatsku,
usta{ku agresiju i vrati hrvatske snage na po~etne poloàje. To je pitawe
opstanka srpskog naroda u celini. Savezna Republika Jugoslavija je garant
Vensovog mirovnog plana i garant bezbednosti Republike Srpske Krajine
pa danas mora svojom ukupnom oruànom silom intervenisati. Ako to ne
uradi, Srpska radikalna stranka }e zahtevati odgovornost svih visokih dr-
àvnih funkcionera koji su svojim oklevawem ili svojom otvorenom izda-
jom prouzrokovali ovakvo stawe. Srpska radikalna stranka zahteva da se
odmah izjasne sva parlamentarna tela Savezne Republike Jugoslavije, pre
svega Savezna skup{tina, da se pozovu poslanici na hitno zasedawe i da se
o tome izjasne parlamentarna tela Republike Srbije i Republike Crne Go-
re. Vremena za ~ekawe nema. Srpska radikalna stranka poziva sve srpske
rodoqube da se odmah, ukoliko su vojno sposobni, prijave za dobrovoqce.
Srpska radikalna stranka je u stawu da neograni~eni broj dobrovoqaca od-
mah uputi na rati{te Republike Srpske Krajine u odbranu srpskih sela i
gradova, u odbranu srpskog naroda, srpskih èna i dece. Srpska radikalna
stranka od ju~e organizuje stalna deùrstva u svom Ratnom {tabu u ulici
Ohridskoj 1 i odmah, danas, po~iwe sa slawem dobrovoqaca na kraji{ko ra-
ti{te. Mi }emo tu akciju voditi sve dok se ne oslobode kompletne srpske
teritorije koje su danas pod hrvatskom usta{kom okupacijom, dok se stvari
ne vrate u pre|a{we stawe. Srpska radikalna stranka apeluje na srpsku jav-
nost da nikada ne izgubi iz vida da su: srpska Dalmacija, Lika, Banija, Kor-
dun, zapadna i isto~na Slavonija i Barawa podjednako Srbija kao {to su
[umadija, Vojvodina, Kosovo i Metohija, Ra{ka oblast i Crna Gora i da
svaki metar srpske zemqe treba braniti svim raspoloìvim sredstvima”.
Komentarisao sam i poruku Dejvida Ovena Dobrici ]osi}u da SRJ ne-
ma {ta da traì u ovom konfliktu: “To je samo jo{ jedan dokaz da je Dejvid
Oven bio u dosluhu sa Tu|manom oko realizovawa ove agresije. On tako, jav-
no, govori Dobrici ]osi}u da bi mu dao izvesno pokri}e i izlaz pred na-
{om javno{}u, kako bi pravdao svoje neangaòvawe. Mi smo ube|eni da je
Dobrica ]osi} u sve to ume{an, da je on dogovorio sa Tu|manom napad na
Republiku Srpsku Krajinu, s tim {to je ]osi} o~ekivao da }e ovaj uzeti sa-
mo prostor oko biv{eg Masleni~kog mosta. Dobrica ]osi} je i sam izne-
na|en {irinom i èstinom hrvatske agresije. Pokazalo se, u ovoj agresiji,
da trupe UN sluè kao pomo}na snaga trupama hrvatske usta{ke dràve.
âst izuzecima. âst kenijskom bataqonu, koji obezbe|uje branu Peru}u.
âst i nekim drugim izuzecima, ali trupe Ujediwenih nacija iz zapadnoe-
vropskih dràva sve su stale na stranu hrvatske, usta{ke dràve, umesto da
vr{e onu du`nost i onu obavezu koju je pred wih, bar formalno, postavio
Savet bezbednosti Ujediwenih nacija. To je i dokaz vi{e principijelnosti
stava Srpske radikalne stranke: sa zapadnim silama i sa Ujediwenim naci-
jama jednostavno vi{e ni o ~emu ne treba pregovarati! Oni pregovaraju da
bi nas {to vi{e iscrpli, da bi, malo-pomalo, ostvarili svoje ciqeve. Oni
danas insistiraju na pregovorima o biv{oj Bosni i Hercegovini, o biv{oj
846
hrvatskoj federalnoj jedinici, a sutra }e insistirati na pregovorima o
Kosovu i Metohiji, Vojvodini, Sanyaku i drugim srpskim zemqama. Zato
svima treba otvoreno re}i odlu~no – ne, obustaviti sve pregovore i za{ti-
titi srpski narod ma gde on bio ugroèn”.
Nakon {to Srpska radikalna stranka po{aqe dobrovoqce u RSK, “ti
dobrovoqci }e se naoruàvati iz magacina Republike Srpske i Republike
Srpske Krajine i iz drugih izvora. Ne o~ekujete, vaqda, da vam danas saop-
{timo iz kojih izvora. Ali, oru`ja }e imati dovoqno, kao {to su uvek ima-
li. U Kninskoj Krajini ve} imamo svojih dobrovoqaca i ima}emo ih jo{ ve-
}i broj. Nadamo se da }emo imati dovoqno da poraze usta{ku vojnu silu, pa
makar se i Nema~ka direktno ume{ala na strani usta{a! Na{i dobrovoq-
ci su uvek delovali pod komandom Vojske Republike Srpske Krajine pa }e,
i ovoga puta, tako biti. Na{a uloga je da prikupimo te dobrovoqce, da im
obezbedimo prevoz i opremu, a oni }e se tamo staviti pod komandu regular-
ne vojske i regularne komande Republike Srpske Krajine. Po{to Srpska
radikalna stranka nema nikakve paravojne formacije, nema nikakvu par-
tijsku vojsku”. U pogledu situacije u Bosni i Hercegovini, nastavio sam:
“Mi }emo uraditi sve {to od nas traì legitimna vlada Republike Srpske.
Ta legitimna vlada jo{ od nas nije traìla upu}ivawe dobrovoqaca i mi
zato o~ekujemo wihov poziv. Mi smo u stawu da prisko~imo u pomo} i, ako
bude potrebno, da angaùjemo dobrovoqce iz bratske i prijateqske Rusije.
Vi{e hiqada ruskih kozaka spremno je da se odazove na{em pozivu, o ~emu
nam je dao potvrdu i general Filatov, koji je nedavno boravio u Beogradu i
bio gost Srpske radikalne stranke. General Filatov je, ina~e, ~lan Save-
ta Fronta nacionalnog spasa Rusije”. I sadràj ove konferencije {tampan
je u mojoj kwizi “Na~elnik General{taba na kolenima”.
1213. intervju Drugom programu radio Beograda od 13. februara 1993.
godine i neobjavqeni intervju Televiziji “Politika” od 23. februara
1993. godine. Oba intervjua naknadno sam {tampao u svojoj kwizi “Kroz po-
liti~ki galimatijas”. Na novinarsku provokaciju da su bosanski i kraji-
{ki Srbi “gurnuti u rat za jednu, ve} sada izgleda izgubqenu stvar”, ùstro
sam se suprotstavio: “Ko je gurnuo te qude u rat? Ti qudi nisu gurnuti u rat;
wima je rat bio jedini izlaz. I mi se ne}emo povinovati hrvatskoj usta{koj
vlasti i prepustiti joj se na milost i nemilost. A posle bi sledio progon
s wihovih ogwi{ta ili novi genocid. I na podru~ju biv{e Bosne i Herce-
govine povinovati se islamskoj yamahiriji ili se di}i na oruàni usta-
nak. Ti qudi drugog izbora nisu imali. Oni su se digli na ustanak i oni }e
sa~uvati svoju teritoriju i velike sile ih u tome ne}e spre~iti. Po svemu
sude}i, srpski narod }e pobediti... Krajwi ishod }e biti povla~ewe grani-
ca na osnovu fakti~kog stawa. Dakle, ko je dokle dopro na frontu, tu }e mu
biti granica dràve... Da je taj narod tamo imao nekog drugog izbora, on se
na ustanak ne bi dizao. Qudi se diù na oru`je tek onda kada im ku}a gori i
kada nemaju kud. I nijedna stranka nije u stawu da inicira rat, ako qudi ni-
su prinu|eni na rat”. Rat u na{im uslovima “nije se mogao izbe}i, jer s hr-
vatskom usta{kom vla{}u nije bilo dogovora. U Bosni i Hercegovini se mo-
gao izbe}i da nisu zapadne sile priznale Bosnu i Hercegovinu kao nezavisnu
847
dràvu. Bosna i Hercegovina je mogla ostati u sastavu Jugoslavije kao rav-
nopravna federalna jedinica i tada bi se rat izbegao”. Posebno sam burno
reagovao na novinarsku insinuaciju da je moje ime na spisku ratnih profi-
tera: “Prvo, ja sam ve} optuèn za ratne zlo~ine i ja sam zbog toga ponosan.
A to ako Amerika formira sud, verovatno }e suditi Bejkeru, Iglbergeru i
drugim svojim zlo~incima, ukqu~uju}i i biv{eg predsednika Bu{a. A ne
znam koja je to revija objavila da sam ratni profiter. Jo{ to nisam video,
jo{ me niko za to nije optuìo. I ako me vi optuùjete, vi ste prvi, prva
novinarka koja je za mene to rekla. Vi se sluìte jednostavno izmi{qoti-
nama i izmi{qate na licu mesta. Nikakvog dokaza ne}ete na}i da sam rat-
ni profiter. Ne samo ja, nego i Srpska radikalna stranka. I za dobrovoq-
ce Srpske radikalne stranke zna se svuda na terenu, na bojnom poqu, da su
najdisciplinovaniji, da nisu skloni pqa~ki, da smo uvek ~istili iz svojih
redova one koji bi poku{ali da ne{to ukradu, da ne{to opqa~kaju, da {ve-
rcuju oru`je i sli~no”.
U drugom intervjuu jedno od pitawa odnosilo se na dobrovoqca SRS
koji je bombom razneo i sebe i prisutnog policajca. Dao sam detaqno obja-
{wewe: “Taj ~ovek je bio ~lan Srpske radikalne stranke. Mi imamo preko
100.000 ~lanova i on je bio jedan od tih ~lanova. On je bio i dobrovoqac
Srpske radikalne stranke. Preko Srpske radikalne stranke on je oti{ao
na boji{te u Kninsku Krajinu. I to je sve ono {to Radikalnu stranku mo-
è povezati sa tim slu~ajem. Srpska radikalna stranka je strogo stavila do
znawa svim svojim ~lanovima, svim dobrovoqcima, da niko nikakvo oru`je
sa fronta ne moè doneti. Moè se doneti samo trofejni pi{toq uz pi-
smenu potvrdu nadle`nih kraji{kih vlasti da je to pokloweno odre|enom
dobrovoqcu za ratne zasluge. I on je duàn da do|e sa tim pi{toqem ovde,
s potvrdom, da se prijavi nadle`nom organu Ministarstva unutra{wih po-
slova i da izvadi onu regularnu civilnu dozvolu za taj pi{toq. To je stro-
go stavqeno do znawa svim dobrovoqcima Srpske radikalne stranke nakon
{to su se desila ona dva slu~aja u Vaqevu i Ni{u, da su se kod na{ih dobr-
ovoqaca na{le neke ve}e koli~ine oru`ja. Posle je svima stavqeno do zna-
wa da niko ne sme ni sa jednim komadom oru`ja da se ovde pojavi, a posebno
su zabrawene eksplozivne naprave i poluautomatsko i drugo oru`je uop-
{te. E sad, taj dobrovoqac je sa automatskom pu{kom i bombom napustio
front, mi ne znamo pod kojim okolnostima. Povratak dobrovoqaca sa
fronta je organizovan, jer nije mogao samoinicijativno da napusti. Napu-
stio je, za{to je do{ao ovde, za{to je poneo automatsku pu{ku, mi to ne zna-
mo. Mi duboko àlimo zbog svega {to se desilo, i àlimo pre svega zbog
tog milicionera koji je potpuno nevin stradao obavqaju}i svoju du`nost i
drugoga, koji je rawen, ào nam je i tog dobrovoqca, jer do sada ni~im nije
pokazivao neko asocijalno pona{awe, ào nam je i wihovih porodica. Vaq-
da }e istraga utvrditi sve okolnosti. Srpska radikalna stranka do danas
nije htela da daje nikakvu izjavu povodom tog slu~aja, ali smo odmah nadle-
`nim istra`nim organima dostavili wegov karton, wegov dobrovoqa~ki
karton. Podatke koje smo mi ovde znali, a ina~e sa èlezni~ke stanice i
stanice milicije su zvali predstavnike na{e stranke da do|u tamo i da ga
848
poku{aju umiriti jer on je nekoliko minuta tamo pretio aktiviranom bom-
bom i odavde je na{ih dvoje ~lanova krenulo na èlezni~ku stanicu, me|u-
tim, pre nego {to su oni stigli tamo, dobrovoqac je bombu bacio i ubio
{efa smene stanice milicije. I zbog toga mi insistiramo da se vodi rigo-
rozna kontrola svih gra|ana, svih qudi i da se goni, rigorozno, upotrebqa-
vawe nedozvoqenih eksplozivnih sredstava, bombi, automatskog oru`ja,
bilo kog oru`ja za koje nije izdata dozvola. Smatramo da je to veoma va`no
danas, kad postoje indicije da je mnogo oru`ja u narodu”.
1214. konferencija za {tampu Srpske radikalne stranke od 11. marta
1993. godine, koju sam pre{tampao u mojoj kwizi “na~elnik general{taba
na kolenima”. U uvodnom izlagawu izneo sam slede}e stavove: “Srpska ra-
dikalna stranka najo{trije osu|uje pritiske zapadnih sila protiv Srba
koji ìve na podru~ju Republike Srpske, protiv Srba na podru~ju Republi-
ke Srpske Krajine i usmerene protiv Savezne Republike Jugoslavije sa ci-
qem da dovedu do kapitulacije srpskog naroda i wegovih politi~kih pred-
stavnika. Pre svega, povodom pregovora po pitawu rata na podru~ju biv{e
Bosne i Hercegovine, ali i po pitawu ratnih dejstava izme|u Republike
Hrvatske i Republike Srpske Krajine. Mi smatramo da niko u ime srpskog
naroda nema pravo da prihvati ultimatum Vensa i Ovena po pitawu unutra-
{wih granica na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine. Posebno, smatramo
da niko u ime srpskog naroda nema pravo da preda Hrvatima i muslimani-
ma, ili UNPROFOR-u, ili bilo kojoj tre}oj strani, koridor izme|u Bo-
sanske Krajine i Semberije. Srpska radikalna stranka istrajava na svom
stavu, da jedino pravi~no i stabilno razgrani~ewe na podru~ju biv{e Bo-
sne i Hercegovine moè biti na liniji dostignutih frontova. Srpska ra-
dikalna stranka podràva èqu srpskog naroda Republike Srpske i srp-
skog naroda Republike Srpske Krajine da se ove dve srpske republike uje-
dine u jedinstvenu dràvu, koja }e imati jednu narodnu skup{tinu, jednu
vladu, jednog predsednika republike, jedinstveno pravosu|e, jednu vojsku i
jednu policiju. Mi predlaèmo da takva srpska dràva proglasi svoju neza-
visnost, a Srpska radikalna stranka }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da
politi~kim sredstvima dovede do priznawa te srpske dràve od strane Sa-
vezne Republike Jugoslavije. Ta srpska dràva bi se mogla zvati Zapadna Sr-
bija, ili imati neko drugo ime, mi se u to ne}emo direktno me{ati. To je
stvar srpskog naroda koji tamo ìvi. Ali urgentna je potreba da se takva dr-
àva konstitui{e i proglasi, jer srpski narod Republike Srpske i srpski
narod Republike Srpske Krajine danas se bori protiv istog neprijateqa. Mi
moramo biti solidarni sa na{om bra}om, jer na{a sudbina je jedinstvena.
Srpska radikalna stranka, i to je tre}a informacija koju }emo vam danas
prezentovati, raspolaè najkonkretnijim dokazima koje }emo posle ove
konferencije ponuditi na ovaj zvani~an na~in, Televiziji Beograd – dr-
àvnoj televiziji, na emitovawe. Iz ovih dokaza se vidi da je mnogo musli-
mana sa podru~ja Pqevaqa i iz drugih podru~ja Savezne Republike Jugosla-
vije u~estvovalo u ratnim dejstvima na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovi-
ne u zlo~inima nad srpskim narodom i da wihove linije snabdevawa hra-
nom, oru`jem i municijom tako|e vode preko podru~ja Savezne Republike
849
Jugoslavije. Ovi konkretni dokazi, izjave svedoka pred televizijskim kame-
rama najre~itije }e svedo~iti celokupnoj jugoslovenskoj i stranoj javnosti
~ime se sve sluè muslimanski ratni hu{ka~i, i kolika je ume{anost mu-
slimanskog stanovni{tva sa podru~ja na{e zemqe u tamo{wa ratna zbiva-
wa. Srpska radikalna stranka tako|e, po pitawu ove tre}e informacije,
insistira da sve muslimanske izbeglice sa podru~ja biv{e Bosne i Herce-
govine treba da se isporu~e visokom komesarijatu Ujediwenih nacija (wih
je po na{im saznawima oko 50.000) i upute u one zemqe sveta koje ih mogu
izdràvati, koje im mogu obezbediti krov nad glavom i prehranu. Bila bi
na{a moralna obaveza da ih mi udomimo, da ih mi smestimo, da im obezbe-
dimo sredstva za elementarnu egzistenciju, da Savezna Republika Jugosla-
vija nije pod stranom blokadom i sankcijama Ujediwenih nacija. Ovako, mi
nemamo dovoqno ni za sopstveno stanovni{tvo, ni za bra}u Srbe koji su iz-
begli ispred muslimanskog i hrvatskog noà”.
Odgovaraju}i na jedno novinarsko pitawe jo{ sam rekao da “mi o~eku-
jemo svakog dana da srpske snage oslobode srpsku Srebrenicu od musliman-
skih muyahedina i mi bismo tu pobedu srpske vojske s rado{}u pozdravili”.
1215. intervju “ve~erwi razgovornik” na radiju Bawa Luka od 20. mar-
ta 1993. godine, {tampan u mojoj kwizi “kroz politi~ki galimatijas”. Na
jedno pitawe slu{aoca o nekim navodnim “{e{eqevcima s noèvima, ba-
hatog pona{awa” dao sam {ire obja{wewe: “Ako se pojave qudi koji se pri-
kazuju kao radikali ili kao pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta, a ta-
kvog su pona{awa, pijani, amoralni i sli~no, budite ube|eni da nisu na{i
~lanovi i mi vrlo brzo takve, ako se i u~lane, iskqu~ujemo iz na{e stran-
ke i na{eg pokreta. Ako ste danas videli ove momke koji su bili sa nama,
mogli ste da se uverite da su to qudi najpristojnijeg pona{awa, vrlo pri-
stojno odeveni, u uglancanim uniformama i tako. I takvi su svi na{i do-
brovoqci na bilo kom frontu da deluju. E sada, pojavquju se, s vremena na
vreme, na nekim mestima samonikle, nekada razbojni~ke bande koje se pozi-
vaju na na{u stranku i na{ pokret, predstavqaju se na{im imenom i nano-
se nam veliku moralnu, politi~ku {tetu. Recimo, u Zvorniku se pojavio ne-
ki @u}a, koji je bio kod nas dobrovoqac, kod Vukovara, i oterali smo ga jo{
u septembru 1991. godine zbog kra|a, zbog pqa~ki i sli~nog amoralnog po-
na{awa. E, on se pojavio u Zvorniku, formirao jednu grupu koja je imala na-
ziv “@uti mravi”, predstavqali su se kao ~lanovi na{eg pokreta, a samo su
pqa~kali. I to pqa~kali srpski narod, oduzimali automobile, oduzimali
drugu imovinu. Mi smo nekoliko puta spremali zasedu, da vam iskreno kaèm,
da ih likvidiramo. Jednom su i bili uhap{eni od strane vojne policije
Republike Srpske, dràni su u bijeqinskom zatvoru izvesno vreme, a onda
ne znam za{to su pu{teni na slobodu. Ne znam da li se sada opet pojavquju
negde na prostoru Republike Srpske. Ali, u svakom slu~aju, ako se pojave
qudi takvog pona{awa, vojska i policija treba energi~no da deluju, da to
suzbijaju, da ih izvode pred lice pravde. I ima}e punu podr{ku nas iz Srp-
ske radikalne stranke u svim tim slu~ajevima. Sa druge strane, mi nemamo
nikakve svoje vojne organizacije. Na{i svi dobrovoqci su u sastavu Vojske
Republike Srpske ili Republike Srpske Krajine, i oni nekada deluju kao
850
interventni vodovi, interventne ~ete, jedinice za specijalna dejstva i
sli~no, ali iskqu~ivo primaju naredbe od komandi Vojske Republike Srp-
ske i Republike Srpske Krajine. Dakle, ne vode nikakav svoj privatan rat,
nemaju nikakvu inicijativu u smislu te vrste komandovawa. A na rati{tu
zaista sluè za izvr{avawe najteìh borbenih zadataka. Imali smo veli-
ki broj `rtava me|u wima. Spadaju me|u najhrabrije. A i borci iz drugih je-
dinica koji su sa wima dejstvovali u ovome ratu tako|e mogu izneti takvo
mi{qewe. E sada, oni koji se la`no predstavqaju kao na{i, to nama stvara
najve}e probleme i mi bismo najradije da tome stanemo u kraj”.
Po{to su pomenuti i na{i dobrovoqci u Sarajevu, dao sam slede}u in-
formaciju: “Imamo nekoliko grupa dobrovoqaca koji su angaòvani u Sa-
rajevu. Neke grupe su angaòvane u sastavu Vojske Republike Srpske, a neke
u sastavu policije. Ima nekoliko istaknutih komandanata tamo, ja se uvek
usteèm da nekog pomenem jer se posle kajem {to nisam pomenuo jo{ nekog,
i tako. Ali, imamo ve}i broj dobrovoqaca, nerado govorim o wihovim bro-
jkama, i oni su uvek tamo gde je najteè. Stekli su ugled kao hrabri borci,
spadaju u najhrabrije, odlu~ni, trezveni. I na{i dobrovoqci prvo ne u~e-
stvuju ni u kakvim pqa~kama, nikada ne upotrebqavaju alkohol, naro~ito
ne kada ulaze u oruàna dejstva. Disciplinovani su, pristojnog pona{awa,
pristojnog izgleda, kada je god mogu}e, da sebi posvete dovoqno pa`we u
predahu izme|u dve borbe”.
Nakon izvesnog vremena, reagovao sam na novinareva upozorewa da po-
stoje “tra~evi” o [e{eqevoj vojsci ili paravojsci: “Nema nikakve vojske.
To su sve dobrovoqci koji su u sastavu regularnih vojnih formacija. Svoju
vojsku nikakvu nismo imali osim u vreme bitke u Borovu Selu, dok jo{ ni-
je konstituisana bila vlast Republike Srpske Krajine, odnosno vlast Sla-
vonije, Barawe i Zapadnog Srema. U Borovu Selu bitku protiv 300 usta{a
je izvojevalo 14 na{ih dobrovoqaca, dva pripadnika Mirka Jovi}a i 6 me-
{tana. Tada smo jedino imali ne{to {to se moglo nazvati paravojnom for-
macijom. îm su formirane srpske oblasti, autonomne oblasti, tako su se
zvale, svi na{i dobrovoqci su u{li u sastav wihove teritorijalne odbrane,
a kasnije, kada je formirana vojska zapadnih srpskih republika, ukqu~ile su
se u tu vojsku. I nikada nigde mi ne}emo ni slati nikakve paravojne forma-
cije, niti }emo ih formirati. Na{a uloga je sada takva, da te qude prikupi-
mo, da im obezbedimo prevoz na odre|ena mesta i da ih ukqu~imo u vojne jedi-
nice tamo gde su oni najpotrebniji. Svi oni koji su za rat sposobni i koji su
odsluìli vojnu obavezu i koji su, dakle, obu~eni, treba da u~estvuju u svim
na{im ratnim naporima prema ratnom rasporedu odgovaraju}ih jedinica.
Mi pre svega kao stranka moralno osu|ujemo sve one koji izbegavaju svoju
vojnu obavezu, a dràvni organi, razume se, treba i pravnim merama da to
sankcioni{u. Ako se takvi slu~ajevi pojavquju u Srpskoj radikalnoj stran-
ci, mi }emo sigurno intervenisati. Ja sam ve} pomenuo samokriti~ki, da su
se pojavili slu~ajevi da je taj gospodin Nikodim âvi} u dva navrata slao
maloletnike na front. Tu|e sinove, tu|u decu maloletnu, dakle jo{ nespo-
sobnu da odlu~uju o svojim postupcima, i mi smo to èstoko osudili i to }e-
mo energi~no spre~iti. A âvi} je i izvesne politi~ke konsekvence zbog
toga snosio”.
851
Izjasnio sam se ovom prilikom i o tretmanu mawinskih pitawa, rekav-
{i: “[to se ti~e pripadnika drugih nacionalnosti koji ìve na podru~ju
Republike Srpske, mi smo generalno za onaj demokratski princip – svi gra-
|ani koji su lojalni dràvi imaju sva gra|anska prava i gra|anske obaveze.
E, sada ima visok procenat muslimana koji nisu spremni da sluè Vojsku
Republike Srpske, da udovoqavaju svojim gra|anskim obavezama, mi smatra-
mo da ih jednostavno treba razmeniti za Srbe koji ìve na podru~ju pod mu-
slimanskom kontrolom. Recimo, za Srbe iz Tuzle i {ireg podru~ja Tuzle,
pa zatim za Srbe koji ìve na nekim drugim mestima i kojima je tamo veo-
ma te{ko, bukvalno se nalaze u logorima. Ima recimo jedna muslimanska
enklava, ako muslimani budu pametni tu bi se moglo na}i neko re{ewe, ova
Cazinska krajina. Za wih je najpametnije re{ewe da traè neki stepen
autonomije u okviru Republike Srpske. Ne vidim kako bi druga~ije ta Ca-
zinska krajina mogla opstati, ako èle rat sa srpskim narodom, taj }e rat
sigurno izgubiti. Bi}e poraèni u tom ratu, pa }e ostati i bez toga {to da-
nas tamo imaju. Boqe im je da obustave sva ratna dejstva i da traè kompro-
misno politi~ko re{ewe. To re{ewe je verovatno mogu}e sa muslimanima
sa podru~ja Tuzle ako se dozovu pameti. [to se ti~e ve} oslobo|enih delo-
va Srpske Republike, tamo se mora po{tovati srpska vlast i izvr{avati
weni nalozi. A onaj ko ne}e, najboqe da {to pre ode i potraì mesto pod
suncem na nekom drugom mestu, kako ne bi do{lo do nekih ozbiqnih suko-
ba... Lojalni nemaju nikakvog razloga za brigu, a nas se najvi{e boje oni ko-
jima savest nije ~ista. I radikali su beskompromisni u odbrani srpskih na-
cionalnih interesa. Oni tu ne prihvataju nikakvo popu{tawe, nikakve
kompromise i radikali su se pokazali kao najè{}i borci za Srpstvo...
Ako oni nisu lojalni na taj na~in {to se ukqu~uju u na{e ratne napore,
wih treba na bojnom poqu isprobati. Ako se na bojnom poqu ne pokaù lo-
jalni, onda ta verbalna zakliwawa ne mogu da imaju nikakvog uticaja. Sa
druge strane, ja sam tu za jednu pravi~nu razmenu stanovni{tva, da se dozvo-
li Srbima iz Zenice, iz Tuzle, iz drugih mesta pod muslimanskom kontro-
lom, da iza|u na srpsku teritoriju, a muslimani sa srpske teritorije da
pre|u tamo. Jer, mi zajedno ne moèmo ìveti, to je sasvim o~igledno. Raz-
ume se, ne mogu ja sada da se zalaèm, ako od mene to traìte sada preko ra-
dija, da nijedan musliman ne moè da ìvi na srpskoj teritoriji. Ima, ne-
ki musliman se moè na}i koji je bio ~astan i lojalan. Ja mogu bar tri pri-
mera da navedem i zbog toga mi ne moèmo sada generalno 100% da ih op-
tuùjemo i 100% da ih osu|ujemo. Ali, svuda tamo gde nisu lojalni, gde se
ne ukqu~uju u srpske ratne napore, gde se nisu odazvali mobilizaciji, gde
nisu iza{li na front da brane Republiku Srpsku, ne znam {ta bi traìli
daqe na na{oj teritoriji”.
Neki slu{alac je iza{ao sa informacijom da se porodica Sefera Ha-
lilovi}a nalazi na teritoriji Jugoslavije, a ja sam se izjasnio protiv pro-
gona bilo ~ije porodice: “Ja to ne znam, prvi put ~ujem to. Recimo, ranije se
pri~alo za Juku Prazinu, da mu se porodica nalazi na teritoriji Savezne
Republike Jugoslavije. Ako ste pratili {tampu, radio i televiziju, mogli
852
ste videti pre nekoliko dana da sam iza{ao sa zahtevom da se svim musli-
manskim izbeglicama na prostoru Savezne Republike Jugoslavije otkaè
gostoprimstvo i da se isporu~e Visokom komesarijatu Ujediwenih nacija
za izbeglice. Jer, dok traju sankcije i blokada, mi ih ne moèmo izdràva-
ti. Mi imamo moralnu obavezu da primimo sve Srbe, da im obezbedimo sme-
{taj, da im obezbedimo hranu, a to ne moèmo da radimo i muslimanima dok
se na{a zemqa blokira od strane Ujediwenih nacija i zapadnih sila. [to
se ti~e konkretnih slu~ajeva, recimo ja bih vrlo rado likvidirao Sefera
Halilovi}a da mi jednog dana padne {aka. Ali, nikada ne bih mogao sebi do-
zvoliti da se svetim wegovoj èni ili deci, naro~ito ako su ta deca malo-
letna, bilo gde da se nalaze. Ja sam za to da se svim muslimanskim izbegli-
cama na prostoru Savezne Republike Jugoslavije otkaè gostoprimstvo,
zbog uslova u kojima danas egzistira Savezna Republika Jugoslavija i zbog
wihovog daqeg politi~kog angaòvawa u ve}ini slu~ajeva, protiv srpskih
nacionalnih interesa. A sada da se svetimo ènama i deci, to ne prili~i
srpskom narodu. Znate, Srbi su uvek bili vitezovi kao ratnici na bojnom
poqu, a da likvidiraju ène i decu nije im padalo na pamet ni u mnogo te-
ìm istorijskim situacijama, ma koliko zao i opak bio wihov ratni pro-
tivnik”.
1216. u~e{}e u emisiji Dubravke keni} “vreme rezervisano za...” na
Drugom programu radio Beograda 22. marta 1993. godine. Bila je to prili-
ka da rasvetlim pozadinu la`nih optu`bi da sam pretio klawem zar|alim
ka{ikama: “Mislim da ne bi bilo lo{e da ipak kaèm za ove dve optu`be,
da sam pretio ili da koqem, ili da }emo klati zar|alom viqu{kom. To ni-
kada nisam rekao. I nema nigde dokaza da sam apsolutno i pred kim to izja-
vio. Ali, oni su laòvi i wima dokazi ne trebaju. [ta je bilo? Bila je jed-
na emisija “Minimaksovizije” na kojoj sam ja gostovao. I tada u {aqivom
tonu bilo je pri~e o ~etnicima, da li su ~etnici koqa~i i tako ne{to. I
ja sam onda ironisao te optu`be da su ~etnici koqa~i, na taj na~in {to su
~etnici “koqa~i” i sada su usavr{ili metode klawa, pa koqu zar|alim ka-
{ikama za cipele, pa se nikada ne zna da li je `rtva podlegla tetanusu ili
posledicama klawa. To je bilo u jednom crnom humoru, ironi~nom tonu na
“Minimaksoviziji” koje se verovatno ve}ina qudi iz Beograda se}a. To je
bilo negde 1991. godine. Mo`da je to bila ona ista emisija “Minimaksovi-
zije”, na kojoj sam iznenadio Minimaksa pokazuju}i mu pi{toq. On nije ve-
rovao da ja imam pi{toq uza se, u studiju. Onda je Desa Trevizan, dopisni-
ca londonskog “Tajmsa”, objavila jednu reportaù u “Tajmsu”, gde me je otvo-
reno optuìla za klawe, kao da sam ja ve} klao sa tim ka{ikama za cipele.
Dakle, ona je dezinterpretirala to u svetskoj javnosti i izazvala odre|ene
zabune. Zatim, nigde nema nikakve izjave da treba likvidirati decu iz me-
{ovitih brakova. Apsolutno to nikada nigde nisam rekao. Ne samo da ni-
sam rekao da treba decu iz me{ovitih brakova likvidirati, nego nikada
nisam dao izjavu da treba likvidirati bilo kog pripadnika, bilo koje na-
cionalnosti. Ali, kada se te laì {ire i kada su one orkestrirane, a zai-
sta su orkestrirane od strane nekih stranih obave{tajnih slu`bi. Vidite
ovo {ta “Duga” radi. “Duga” me kroz jedan tekst optuìla da sam li~no klao
853
muslimanske de~ake i da oni poseduju video kasete o tome, kao svedo~anstvo
o tome. Zatim, “Duga” me optuìla da sam ro|ak Mehmeta [ehua i kada je
Enver Hoya saznao da smo [ehu i ja ro|aci, da ga je zbog toga likvidirao.
I to pre nekoliko brojeva je bilo u “Dugi”. I ~itav niz drugih laì i kle-
veta. A o ~emu sve to govori? Govori o tome da ti klevetnici gube glavu.
Oni su tu da izvr{e naloge izvesnih obave{tajnih slu`bi. I redakcija li-
sta “Duga” i Srpski pokret obmane, i Demokratska stranka, zato {to sma-
traju nas glavnom preprekom za ru{ewe reìma. Mislimo da jesmo veoma
ozbiqna prepreka, jer smo stranka koja ne}e, pre svega, nikome dozvoliti
da nasilno uzme vlast u Beogradu. Mi moèmo da mnogo doprinesemo da
spre~imo nasilno uzimawe vlasti. [ta god se desi u Beogradu i u na{oj ze-
mqi, mi nikada ne}emo dozvoliti da se vlast uzima nasilno. Vlast moè da
se osvaja jedino parlamentarnim izborima i na vlast moè da do|e samo
onaj kome narod poveri dovoqan broj glasova. Jeqcinovski sindrom, pre-
vratni~ke namere Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke Srbije i
sli~nih, jednostavno ovde ne dolaze u obzir... Nije to neobi~no, jer reìm
u Srbiji ne poku{ava da sru{i srpski narod nego zapadne sile koje su ne-
prijateqski orijentisane prema srpskim nacionalnim interesima. A mi
kao patriote ne}emo dozvoliti da nam reìm mewa i uspostavqa novi u Sr-
biji neko spoqa.. Reìm u Srbiji moè da obara samo srpski narod na de-
mokratskim izborima i da uspostavqa novi po svojoj voqi. I sve dok se na-
{a zemqa nalazi u okruèwu, neprijateqskom okruèwu, dok je pod bloka-
dom, sankcijama velikih sila, Ujediwenih nacija koje su sada produètak
ameri~ke spoqne politike, ameri~kog Stejt-departmenta, na{a je patriot-
ska obaveza da okupqamo Srbe i da se zajedni~kim snagama suprotstavqamo
stranim pritiscima. îm prestane strana blokada, strani pritisci, ~im
srpski narod obezbedi svoju dràvu i svoje spoqne granice, mi }emo biti
oni koji }e najè{}e ru{iti sada{wi reìm. Ali, opet iskqu~ivo miro-
qubivim i parlamentarnim putem”. Dodao sam tome: “Ovaj reìm nema ve-
ze sa ovim {to se desilo na podru~ju biv{e Hrvatske i biv{e bosansko-her-
cegova~ke federalne jedinice. Tamo se lokalni srpski narod pobunio pro-
tiv islamske fundamentalisti~ke, odnosno usta{ke vlasti, ne èle}i da
se ponovi nad wim genocid iz 1941. godine. A odavde je tamo{wi srpski na-
rod samo pomagan u toj svojoj pravednoj borbi, finansijski, materijalno,
politi~ki, moralno, i na sve druge na~ine. I to je bila na{a obaveza. Za-
mislite, recimo, to sam neki dan rekao jednom istaknutom francuskom di-
plomati, diplomatskom savetniku u dràvnom sekretarijatu odbrane, {ta
bi se desilo da neko ugrozi Francuze u [vajcarskoj. Recimo da Nemci krenu
oru`jem na wih, {vajcarski Nemci, i da po~nu da ih uni{tavaju, Francuska
ne bi ~ekala skr{tenih ruku, iako je [vajcarska nezavisna i susedna drà-
va. A u ovom slu~aju mi nismo nikada jo{ ni priznali nezavisnost Hrvat-
ske, ni nezavisnost Bosne i Hercegovine. Mi smo ìveli u jednoj dràvi i
me|u nama jo{ spoqna pitawa nisu ra{~i{}ena. Ako se neki delovi biv-
{e Jugoslavije otcepquju, onda onaj ko ostaje u Jugoslaviji diktira uslove
otcepqewa, a ne onaj ko se otcepquje. E, to je vrlo jako diplomatsko oru`je
koje Srbi imaju u svojim rukama. I te{ko je pravnim putem i me|unarodnoj
854
zajednici da dokraj~i srpske nacionalne interese, da spre~i wihovu reali-
zaciju. Oni to ne mogu pravnim, diplomatskim putem i zato bi da promene
reìm u Srbiji, da dovedu na vlast izdajnike poput Jeqcina i Kozirjeva u
Rusiji, koji bi na sve pristali, koji bi se udvarali neprekidno Zapadu. Wi-
ma bi bilo dovoqno da se Srbija svede i na Beograd, i na Adu ciganliju, pod
uslovom da se oni na|u na wenom ~elu. Vuk Dra{kovi} je pro{le godine
propagirao i kantone u Vojvodini, u Sanyaku, oni su pristalice otcepqe-
wa Kosova i Metohije i sli~no. To je stranka koja ide apsolutno putem iz-
daje srpskih nacionalnih interesa i ona to odavno vi{e ne skriva”.
Reagovao sam i na zlo~in otmice muslimana iz voza u stanici [trpci,
koji su kasnije likvidirani: “Ja ba{ taj termin “zlo~in” ne bih prihvatio
dok se ne sazna sudbina otetih putnika. Ali, u svakom slu~aju, to je krivi~-
no delo. Otmica je krivi~no delo. A kada kolokvijalno govorimo o zlo~i-
nu onda je to ipak krvni delikt, zna~i ubistvo ili te{ko rawavawe. Mi ni-
smo navikli kra|u, neka druga krivi~na dela, pa i otmicu, da nazivamo tim
terminom, ali u svakom slu~aju po~iwena su krivi~na dela. Do{lo je do ot-
mice koja se i u svetu ka`wava veoma strogo. Me|utim, nadle`ni organi za
istragu i ka`wavawe krivaca su organi unutra{wih poslova i pravosudni
organi Republike Srpske. Na{a Savezna Republika Jugoslavija moè samo
diplomatskim putem da traì da se istragom utvrde svi detaqi te otmice.
Da se rasvetli odgovornost wenih aktera i da se preduzmu odgovaraju}e me-
re. Opet ponavqam to, da se otmica nije desila na teritoriji Savezne Re-
publike Jugoslavije. Ja smatram da svi dràvqani, svi gra|ani Savezne Re-
publike Jugoslavije treba da uìvaju ista prava i istu za{titu pred na{im
zakonom, pred na{im sudovima, pred organima bezbednosti. A {to se Srp-
ske radikalne stranke ti~e, mi smo se zalagali samo za razmenu stanovni-
{tva sa Hrvatskom. Dakle, dovodili u pitawe opstanak Hrvata na podru~-
ju Savezne Republike Jugoslavije, s obzirom da je Tu|man proterao oko
500.000 Srba sa podru~ja Hrvatske nove usta{ke dràve. A uostalom, za jed-
nu mirnu i civilizovanu razmenu stanovni{tva pledirao je i predsednik
Savezne Republike Jugoslavije Dobrica ]osi}, i on se sporazumeo u svom
posledwem dogovoru sa Tu|manom da se to obavi. E, tu je bilo angaòvawe
Srpske radikalne stranke. A onda oni {ire laì protiv nas, ovi iz Srp-
skog pokreta obmane i DEPOS-a, da smo protiv svih nacionalnih mawina,
da smo za likvidaciju pripadnika nacionalnih mawina i sli~no, {to su sve
najobi~nije izmi{qotine. Sa druge strane, ne zaboravite, mi me|u na{im
dobrovoqcima i u Srpskom ~etni~kom pokretu imamo ve}i broj Ma|ara,
pripadnika ma|arske nacionalne mawine u na{oj zemqi. Ima i muslimana,
i jedan od ~etiri dobrovoqca Srpske radikalne stranke, po{to su sada za-
robqeni, koji su zarobqeni nekim nesretnim slu~ajem, na kninskom rati-
{tu, jedan od te ~etvorice je muslimanske veroispovesti. I sada je to saop-
{tila i hrvatska televizija. Ja nerado govorim imena tih qudi i podatke o
broju novih dobrovoqaca. Me|utim, po{to su ve} i wihovi snimci obelo-
daweni na hrvatskoj televiziji, a koje su prenele ove wihove ekspoziture
ovde u Beogradu, Studio B i Televizija “Politika”, onda mogu to ovoga puta
i da kaèm. Sa druge strane, imali smo jednog [iptara dobrovoqca koji je
855
poginuo kod Trebiwa, {to sve svedo~i da mi nismo ni stranka, ni politi~-
ki pokret neke suvi{e uskogrude {ovinisti~ke orijentacije. Mi uvek ga-
rantujemo svim pripadnicima bilo koje nacionalne ili verske mawine,
kod nas su muslimani verska, a ne nacionalna mawina, punu za{titu ukoli-
ko su lojalni prema dràvi, ukoliko po{tuju wene zakone i pridràvaju se
propisa koje ona primewuje u dru{tvenoj praksi”.
Izjasnio sam se i o zalagawu da se jedinstvena srpska dràva nazove Ve-
lika Srbija: “Moèmo oko tog naziva Velika Srbija da razgovaramo. Meni
se taj naziv veoma svi|a i ako se moè ostrvo Britanija zvati Velikom
Britanijom, za{to se sve srpske zemqe ujediwene ne bi mogle zvati Veli-
kom Srbijom. I ako se ve} kolokvijalno upotrebqava naziv Velika Nema~-
ka, posle ujediwewa Isto~ne i Zapadne Nema~ke, za{to se ne bi mogle uje-
diniti sve srpske zemqe. Ipak, taj naziv dràvne zajednice svih srpskih ze-
maqa ujediwenih, trebalo bi da ostavimo za doglednu budu}nost, kada se to
realizuje, pa onda neka Narodna skup{tina, neka parlament odlu~uje o dr-
àvnom nazivu. Moè to da se radi i referendumom. Za tako ne{to je pre-
rano. Nama je najva`nije da sada iznalazimo na~in kako do tog ujediwewa da
do|e. Ja mislim da u prvoj fazi treba posti}i ujediwewe Republike Srpske
i Republike Srpske Krajine i formirati jednu dràvu. Mi smo se nedavno
zaloìli, recimo, za jednu varijantu imena te dràve, Zapadna Srbija, sa
sedi{tem u Bawa Luci, koja bi imala jednog predsednika republike i jednu
narodnu skup{tinu, jednu vladu, jednu vojsku, jednu policiju. To bi mnogo
u~vrstilo odbrambene snage i Republike Srpske i Republike Srpske Kra-
jine. Kako }emo do toga do}i, razume se, sa te{kom mukom u diplomatskoj,
politi~koj borbi protiv velikih sila, koje bi Srbiju najradije svele na
granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka. Ali, u svakom slu~aju postalo
je jasno da ove Vens-Ovenove mape ne mogu da se realizuju na podru~ju biv-
{e Bosne i Hercegovine, kao {to nije mogu}a ni realizacija drugih delo-
va ugovora, pa ~ak ni onih ustavnih principa koje su Srbi potpisali. Jer
takva dràva, kakvu su zamislili Vens i Oven, nikada nigde na svetu nije
postojala, pa ne moè da postoji ni u biv{oj Bosni i Hercegovini. To je do-
voqan argument za takvu tvrdwu”.
1217. intervju pod naslovom “Pritisci }e potrajati dvadeset godina”,
objavqen u “Borbi” od 21. aprila 1993. godine i pre{tampan u mojoj kwizi
“aktuelni politi~ki izazovi”. U ovom intervjuu sam se, izme|u ostalog, za-
lagao za ujediwewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine u Zapad-
nu Srbiju.
1218. intervju pod naslovom “amerikanci }e vas ponovo vratiti u Ju-
goslaviju?”, objavqen u zagreba~kom “globusu” od 7. maja 1993. godine i pre-
{tampan u mojoj kwizi “aktuelni politi~ki izazovi”. Tom prilikom sam
izloìo i nekoliko svojih ideja o mirnom razre{avawu srpsko-hrvatskog
sukoba: “Mislio sam na globalni sporazum, po kojem bi Srbi i Hrvati sva
pitawa rije{ili jednim papirom, na jedinstven na~in. Recimo, Hrvati bi
trebali priznati realnost postojawa Republike Srpske Krajine, jer bez
rata je oni ne mogu povratiti. Ne mogu je okupirati. I bez intervencije
856
Jugoslavenske vojske oni nisu u stawu pobijediti Krajinu. Krajina je u sta-
wu obraniti se od Hrvata vlastitim snagama. [to bi Hrvatima bilo najpa-
metnije? Da to priznaju i da poku{aju gubitak teritorija nadoknaditi na
nekim drugim podru~jima, recimo na podru~ju biv{e BiH. Neka najteà pi-
tawa mogla su se rije{iti razmjenom teritorija. Recimo, pitawe Masle-
ni~kog mosta i tog pojasa koji povezuje Dalmaciju i sjeverne dijelove Hr-
vatske. Srbi su mogli ustupiti taj teritorij za teritorije u dubrova~kom
primorju... A Srbima je u interesu da ova nova srpska dràva u biv{oj Bo-
sni ima izlaz na more, jer mo`da }e ona ostati nezavisna dràva, mo`da se
nikad ne}e ujediwavati sa SRJ. Pitawe auto-ceste tako|er se moglo rije-
{iti. Budu}i da su Hrvati ve} protjerali velik broj Srba iz Zapadne Sla-
vonije, posebno Grubi{noga Poqa i drugih podru~ja, mogli su se napravi-
ti sporazumi o kompenzaciji. Sa srpske strane bilo je inicijativa da se ta
pitawa rije{e, ali Hrvati se nikada nisu dràli nijednog sporazuma. I to
svjedo~i da jo{ nisu dosegli stupaw povijesnog naroda, iako su stekli svo-
ju dràvu. Takav nastup }e ih upropastiti. U BiH su Hrvati jako pogrije-
{ili zato {to su se dràli saveza s muslimanima. Sada nisu u stawu sa~u-
vati teritorije koje su zamislili prisvojiti, jer su sada muslimani pri-
li~no naoruàni, imaju mnogo vi{e qudi. U stawu su Hrvate potisnuti
skoro do Mostara. Mo`da i daqe”. Novinar je tvrdio da }e Srbi morati da
vrate deo teritorije muslimanima, a ja sam se tome suprotstavqao: “Ni{ta
se tu ne}e vra}ati, jer su se Srbi izbjeglice s podru~ja koja sada kontroli-
raju Hrvati i muslimani naselili u te krajeve. Sad je Zvornik prepun Sr-
ba. Tu je nekada ìvjelo mnogo muslimana. Spontano je do{lo do razmjene
stanovni{tva. Muslimanima se nije ostajalo ìvjeti pod srpskom kontro-
lom, a Srbima se nije ostajalo pod muslimanskom ili hrvatskom kontro-
lom. Hrvati su protjerivali Srbe s podru~ja zapadne Hercegovine. Musli-
mani spre~avaju izlazak Srba iz Sarajeva, Tuzle i jo{ nekih mjesta pod svo-
jom kontrolom, drè te Srbe kao taoce; to im je argument za inzistirawe
na unitarnoj dràvi BiH. Zapad }e inzistirati da se qudi vra}aju u ku}e
koje su napustili, ali malo }e se qudi vra}ati, jer }e se osje}ati nesigur-
ni. Kako da se vrati obiteq, kad je u wenoj ku}i ve} druga, kojoj je ku}a spa-
qena. To su vrlo komplicirane stvari, {to Amerikancima odgovara, jer im
treba povod za vojnu prisutnost”.
1219. konferencija za {tampu koju sam odrào 13. maja 1993. godine i
naknadno objavio u mojoj kwizi “na~elnik general{taba na kolenima”. Tu
sam izrekao i slede}u pretwu: “Mi }emo bombardovati teritorije svih su-
sednih dràva koje budu pruàle sopstvene aerodrome i sopstvene vojne baze
kao osnovu za eventualnu vojnu intervenciju na prostore ili Savezne Repu-
blike Jugoslavije, ili Republike Srpske, ili Republike Srpske Krajine.
Narod Republike Srpske raspolaè mo}nim oru`jem, kojim moè uzvrati-
ti èstokim udarcem po teritoriji tih susednih zemaqa. I mi smo jasno re-
kli italijanskim novinarima da mi ne}emo ga|ati vojne ciqeve, jer znamo
da su ti vojni ciqevi dobro za{ti}eni ameri~kim raketama tipa “patri-
ot”. Mi }emo udariti po civilnim ciqevima, a te civilne ciqeve od na{ih
raketa niko ne moè za{tititi. Prema tome, neka vode ra~una, neka se ne
857
me{aju u ovaj rat. Mi nikome ne pretimo i mi nikoga ne}emo da napadamo. A
onaj ko nas napadne ili posluì kao poligon za napad na na{u zemqu, neka
se ~uva, snosi}e posledice”. Me|utim, ne{to kasnije sam naglasio: “Srpska
radikalna stranka nije teroristi~ka organizacija. Mi ne èlimo rat, ali
ako do rata do|e, ako nam rat bude nametnut, mi }emo svim sredstvima u~e-
stvovati u oslobodila~koj borbi srpskog naroda, bilo gde on da bude ugro-
èn, na bilo kojoj teritoriji. Jer, mi ne priznajemo nikakve podele unutar
srpskog naroda. Za nas su svi Srbi isti, Srbi ovde iz Srbije, Srbi iz Repu-
blike Srpske, iz Srpske Krajine, iz Crne Gore, iz svih srpskih zemaqa”.
1220. intervju s japanskim novinarem od 18. maja 1993. godine. Tu sam
bio jo{ eksplicitniji u izno{ewu pretwi povodom najave zapadwa~ke voj-
ne intervencije. Kompletan sadràj intervjua sam objavio u mojoj kwizi
“Partijski bilansi i politi~ki balansi”. Pretwe su sadràvale: “U slu-
~aju da do|e do strane vojne intervencije na prostoru biv{e Bosne i Her-
cegovine, da srpski narod bude napadnut spoqa, mi }emo odgovoriti èsto-
ko svim sredstvima. A na raspolagawu nam stoji mo}no oru`je kojim moè-
mo da ugrozimo sve susedne zemqe. Napa{}emo sve susedne zemqe koje budu
u~estvovale u agresiji ili stave intervencionistima svoje baze na raspo-
lagawe. A Italija je jedna od retkih evropskih zemaqa koja je podràla mo-
gu}u ameri~ku intervenciju. âk je i Nema~ka ovoga puta izrazila rezerve,
a Italijani su ih podràvali. Mi ne moèmo na{im raketama da dosegne-
mo do Amerike, ali moèmo do Italije. U tom slu~aju, ako Italija bude na
strani agresora i pomogne agresoru, mora da se ~uva. Mi }emo u toj situaci-
ji biti u ulozi o~ajnika, mi nemamo {ta da izgubimo. A bori}emo se do kra-
ja za slobodu, i ne}emo nikada kapitulirati”. Rekao sam da imamo “rakete
SS-22 koje mogu nositi i nuklearno puwewe. Mi za sada nuklearno puwewe
nemamo, ali one mogu nositi i klasi~ni eksploziv i tada su veoma opasne.
I vrlo su precizne... Ja ne komandujem Bosanskim Srbima, ali imam veli-
ki politi~ki uticaj u Bosni. Ja sam ro|en u Sarajevu, tamo sam ìveo 33 go-
dine. Svi moji preci su sahraweni na prostoru Bosne i Hercegovine. I vi-
{e hiqada srpskih dobrovoqaca me slu{a. A ako do|e do strane vojne in-
tervencije, to }e biti stra{an rat. U ratu se gubi mogu}nost politi~ke
kontrole. Vojska }e slu{ati onoga koji je u datom trenutku najhrabriji i
najodlu~niji. A srpski borci na koje ja imam uticaj, na koje danas imam uti-
caj, danas imaju 16 raketa SS-22. U slu~aju stranog napada moj uticaj }e bi-
ti mnogo ve}i. Nekoliko desetina hiqada dobrovoqaca odavde iz Jugosla-
vije posla}u u Bosnu, i vi{e hiqada ruskih dobrovoqaca, to }e sve biti ve-
terani iz Avganistana. Mi odràvamo ~vrste veze sa Savetom Fronta
nacionalnog spasa Rusije, i oni su spremni veliki broj qudi da po{aqu u
Bosnu. Nekoliko stotina ruskih dobrovoqaca je ve} u~estvovalo u borba-
ma, oni su do sada dolazili samo kao moralna pomo}. Mi ne}emo mnogo da
ih dovodimo da to ne bi izgledalo kao strano me{awe. Me|utim, ako Ame-
rikanci napadnu, onda sve ograde prestaju. Onda }emo voditi totalni rat
bez milosti. I odmah }emo napasti trupe UNPROFOR-a i muslimane i Hr-
vate. Sve }emo zbrisati na prostoru Bosne i Hercegovine. Ja }u li~no
predvoditi juri{ na Sarajevo. Srbi su do sada u ovom ratu upotrebili
858
samo 30% svoje snage u Bosni i Hercegovini. Mi neprekidno traìmo mir,
mi najmodernije oru`je drìmo u podzemnim skladi{tima, a u slu~aju stra-
ne intervencije preuze}emo sve. Mi ne èlimo rat. Mi znamo da Amerikan-
cima ne moèmo parirati u vazduhu, ali nane}emo im velike gubitke. A ni-
ko nikada u svetu rat nije dobio iz vazduha. Da bi pobedili, moraju poslati
najmawe nekoliko stotina hiqada vojnika. A na{ je narod nekoliko vekova
razvijao tradiciju gerilskog rata. Svi oni koji su se pla{ili, ve} su pobe-
gli iz Bosne i Hercegovine. Ostali su najhrabriji Srbi koji }e se boriti
do zadweg daha. Amerikanci ni na jednoj teritoriji ne}e biti sigurni. Sr-
bi su i do sada stalno traìli mir. Uo~i po~etka rata mi smo nudili bo-
sanskim muslimanima da ostanu u sastavu skra}ene Jugoslavije i da Bosna i
Hercegovina bude ravnopravna federalna jedinica sa Srbijom i Crnom Go-
rom. To su odbili. Onda smo im nudili da se na miran na~in podeli Bosna
i Hercegovina. Tamo gde su u ve}ini Srbi da bude srpsko, gde su u ve}ini mu-
slimani da bude muslimansko, a gde su u ve}ini Hrvati da bude hrvatsko. To
su muslimani u po~etku prihvatili i vo|eni su pregovori u Portugaliji.
Me|utim, onda su muslimani odbili. Odbili su Kutiqerove mape. Te mape,
to je wihova tragi~na gre{ka. Zapadne sile su ih gurale u rat, obe}avaju}i
intervenciju i za{titu. Me|utim, pokazalo se da se nikome sa Zapada ne gi-
ne zbog muslimana. Do{lo je do tog gra|anskog rata, u ratu su Srbi pobedi-
li. Zapadne sile nisu znale fakti~ko stawe pre rata, ~iwenicu da Bosna i
Hercegovina jednostavno ne moè postojati kao nezavisna dràva. I to je
dovelo do rata. Rat je doveo do novog fakti~kog stawa, i onaj ko èli iskre-
no obustavu rata, on mora prihvatiti novo fakti~ko stawe. I mi smo za to
da se izvr{i razgrani~ewe, ali razgrani~ewe je mogu}e samo na linijama
frontova. Mi smo i ranije postizali primirje u Bosni i po{tovali ta pri-
mirja sa srpske strane. Muslimani su kr{ili primirje, napadali i bivali
poraèni. I tako su se srpske teritorije {irile. Mi ne èlimo nove te-
ritorije, ali ako nas napadnu, mi }emo opet pro{iriti na{u teritoriju. Ja
vam garantujem da Srbi nigde primirje ne}e prekr{iti, ni na jednom pod-
ru~ju. Ja sam se sino} vratio iz Bosne. Obi{ao sam mnoge linije frontova,
bio sam o~evidac da na nekim mestima muslimani kr{e primirje. Pucaju iz
lakog naoruàwa ili artiqerijom. Srbi nisu odgovarali. Srbi nisu bili
ugroèni ozbiqno tim napadima. Ali, ako negde budu ugroèni, Srbi }e
silovito odgovoriti i zato }e muslimani biti poraèni. Za{to su Srbi
ovako nadmo}ni? Zato {to su Srbi narod u istorijskom smislu re~i, a mu-
slimani to nisu. Zamislite sada, u Japanu ima jedan broj katolika, zamislite
da sada neko te Japance katolike proglasi novom nacijom i da traì sada za
wih posebnu dràvu u Japanu. Ve}ina Japanaca to nikada ne bi dozvolila.
I sada Japanci katolici da krenu u gra|anski rat. Nije u pitawu wihov
broj, va`no je da oni nikada ne bi mogli zaista da se ose}aju kao neka poseb-
na nacija. Da li bi mogli sada eventualno da budu instrument neke strane
sile? A taj isti unutra{wi ose}aj da nisu neka posebna nacija spre~ava ih
da se i u praksi pona{aju kao posebna nacija. Svi bosanski muslimani ne-
kada su bili Srbi. Wihovi preci su pod turskom okupacijom bili kvislin-
zi. Primili su veru okupatora. I kod wih se stvarala mr`wa prema onima
859
kojima su nekada pripadali. Ali nije se stvorila nova nacija. Ne moè na-
cija samo na religiji da se formira. Wihov je jezik isti kao srpski, isto-
rija, tradicija, sve, samo ih religija razlikuje. I oni su tu, u stvari, izma-
nipulisani. Oni su iskori{}eni od strane Hrvata i zapadnih sila koje po-
dràvaju Hrvate. Sada su ostavqeni na cedilu. Sada Hrvati naj~e{}e ratu-
ju protiv muslimana. U tom ratu se de{avaju najgori ratni zlo~ini. Pret-
postavqam da je ve}ina muslimana sada shvatila da su obmanuti i prevare-
ni. Mi im opet nudimo mir, mi ne}emo da ratujemo ni sa muslimanima ni sa
Hrvatima. A ako nas napadnu, bi}emo nemilosrdni. Mi ne}emo svoj narod
ostaviti na cedilu. Mi nikada ne}emo zaboraviti da su Hrvati u toku Dru-
gog svetskog rata ubili milion Srba civila, {ezdeset hiqada Jevreja, i
tridesetpet hiqada Cigana. Oni su genocidan narod. Katoli~ka crkva i
Vatikan su ih na to naterali, jer mi Srbi smo uvek stajali na putu katoli~-
koj ekspanziji na Istoku i èstoko se tome suprotstavqali. Na{a je crkva
vrlo liberalna, pravoslavna crkva nema neke krute dogme. Mi idemo u cr-
kvu ili ne idemo. Niko nas ne osu|uje {to ne idemo. Ja povremeno odem. Go-
di{we slavim tri verska praznika. I niko me ne poziva na odgovornost
{to se druga~ije ne pona{am. Dakle, verujem onoliko koliko èlim, koli-
ko sam ose}am, i u~estvujem u verskim ceremonijama koliko sam ose}am i
mislim da je potrebno. I moja mi crkva ne name}e nikakve politi~ke sta-
vove. Dakle, na{a crkva je uvek orijentisana prema nebeskom. Ustru~ava se
od me{awa u ovozemaqsku politiku. A katoli~ka crkva je prevashodno ovo-
zemaqska. Wen ideal je prevlast na zemqi. Ona se pona{a i kao dràva i
kao politi~ka partija. Kako smo mi Srbi tradicionalno slobodarski na-
rod, to nama nikako ne odgovara. Katoli~ka crkva zbog takvih totalitar-
nih obrazaca pona{awa stalno ima unutra{we sukobe i cepawa. Razne pro-
testantske reformacije. Kod nas unutar crkve toga nije bilo. I za{to bi,
kada se svako ose}a dovoqno slobodnim. Niko crkvu ne ose}a kao neki vo-
deni~ni kamen oko vrata. Nikome crkva ne predstavqa sada neko optere}e-
we koje mu uskra}uje slobodu”. Kod muslimana, s druge strane, “postoji kri-
za identiteta, odvojeni su od srpskog naroda kojem su nekada pripadali. I
oni moraju biti ne{to. Wima su podvalili i taj naziv muslimanska nacija.
To nigde na svetu ne postoji. U Engleskoj, recimo, ima nekoliko miliona
Engleza koji su pre{li na islam. Nikome ne pada na pamet da od wih stva-
ra novu naciju. Oni se, dakle, identifikuju sa svetskim panislamisti~kim
centrima. Sa druge strane, muslimansko stanovni{tvo u Bosni, u gradovi-
ma, bilo je prili~no emancipovano. Ja sam me|u wima ìveo, ja sam imao
mnogo prijateqa muslimana. U na{im svakodnevnim kontaktima uop{te se
nije prime}ivala nikakva verska razlika. @iveli smo u prili~no tole-
rantnoj atmosferi. Me|utim, seosko stanovni{tvo je bilo veoma primi-
tivno i tamo je fundamentalizam najvi{e uspevao. Zatim, veliki broj mu-
slimana iz Sanyaka tamo se preselio. Oni su najprimitivniji i najagresiv-
niji i oni su muslimanskoj masi nametnuli obrasce pona{awa. Ali nije
slu~ajno {to je veliki broj muslimana radije pobegao nego se ukqu~io u
borbu. Oni su shvatili da su izmanipulisani. Wima ìvot sa Srbima nije
stvarao nikakve probleme. Ako je neko imao problema, onda su to bili Srbi,
860
jer je komunisti~ka diktatura tamo uvek bila protiv wih. Muslimani su
uìvali povla{}eniji poloàj. Me|utim, do{lo je do rata, ta se gre{ka
vi{e nije dala ispraviti i vi{e stotina hiqada muslimana je pobeglo u
Evropu, ~ak je pedeset hiqada muslimana do{lo ovde me|u Srbe i nisu hte-
li rat. Ali ostala je ona fanati~ka struktura, desetine hiqada fanatika,
koji jednostavno nisu ni za kakvo razumno re{ewe. Hiqade i hiqade muya-
hedina je do{lo iz islamskih zemaqa. Kurda iz Iraka i Irana, iranskih i
avganistanskih muyahedina, zatim iz Turske i nekih drugih zemaqa, ~ak i
iz crna~kih zemaqa. Muslimansko rukovodstvo je krajwe neozbiqno. Oni
ubijaju sopstvene civile da bi to svetskoj javnosti predstavili kao srpske
zlo~ine. Recimo, krajem maja pro{le godine Izetbegovi} je ubio 18 svojih
civila u redu za hleb, u ulici Vase Miskina u Sarajevu. Podmetnuli su im
nagazne mine i eksploziv, i to su predstavili kao dejstvo srpske artiqeri-
je. Stru~waci UNPROFOR-a na licu mesta su utvrdili o ~emu se radi i
poslali su izve{taj Savetu bezbednosti. Amerikanci su sakrili taj izve-
{taj. Iskoristili su to ubistvo 18 qudi kao povod za sankcije i blokadu
Savezne Republike Jugoslavije. Tek posle mesec dana londonski list “In-
dipendent” je otkrio pravo stawe. Pretpostavqam da se se}ate toga. “Indi-
pendent” je pisao da su to sami muslimani podmetnuli na gradskim ulica-
ma. Sli~an se slu~aj desio na grobqu prilikom sahrane. Ali tada su stra-
dali srpski civili u Sarajevu, kojima su muslimani podmetnuli mine. I me-
{ovito civilno stanovni{tvo u redu za vodu na Bistriku. Muslimani su
uveli praksu silovawa èna u velikim gradovima, gde su Srpkiwe zatvara-
li u javne ku}e. Srbi su o tome alarmirali me|unarodnu javnost. Onda je an-
tisrpska propaganda po~ela da {iri glasine kako su Srbi silovali 30, pa
60, pa 120.000 muslimanki. Svim ozbiqnim qudima je jasno da na tom prosto-
ru nije mogu}e silovati 120.000 muslimanki. Prvo, nikada toliko musli-
manskih èna nije bilo na teritorijama pod srpskom kontrolom. Drugo,
normalni mu{karci nisu u stawu da siluju ène, silovati mogu samo psiho-
pate. I tre}e, zapadni mediji su prikazali oko dvadeset trudnih musliman-
ki, tvrdili su da je wihova trudno}a posledica srpskog silovawa. I jedna
od tih muslimanki je u [vajcarskoj rodila crno dete, {to zna~i da je otac
neki od muyahedina iz crna~kih zemaqa. I nakon {to se to desilo, odjed-
nom je splasnula kampawa sa silovawem, posledwih meseci takvih optu`bi
uglavnom nema. Ameri~ki ministar inostranih poslova Iglberger mene je
optuìo kao ratnog zlo~inca. Optuìo me da sam pobio tri hiqade musli-
mana i Hrvata kod Br~kog. Ja sam odmah na to reagovao. Prvo, rekao sam da
je Iglberger laòv. Otkad je po~eo rat na podru~ju Bosne i Hercegovine, a
propo Iglbergerove izjave, ja nikada nisam bio u Br~kom, ni na{i dobro-
voqci. Ali sam zahvalio gospodinu Iglbergeru jer mi je wegova izjava do-
nela novu popularnost i mnogo procenata glasova na decembarskim izbori-
ma. Posle toga su prestali da me progla{avaju za ratnog zlo~inca. Protiv
srpskog naroda se vodi stravi~an propagandni rat u kome su sva sredstva do-
zvoqena. Vr{i se satanizacija Srba, da bi zapadno javno mwewe opravdalo
sve mere protiv srpskog naroda. Ovakve zlo~ine, koje prave Hrvati prema
muslimanima, nigde Srbi nisu po~inili. Na{ rat sa muslimanima je pro{ao
861
bez takvih zlo~ina. A zapadni mediji samo nas optuùju. Savezna Republi-
ka Jugoslavija se uop{te nije me{ala u taj rat. Nijedan jugoslovenski voj-
nik nije tamo u~estvovao. Bilo je na{ih dobrovoqaca, ali niko wih ne mo-
è ni da spre~i da idu tamo da se bore za svoj narod. Uostalom, na{i dobr-
ovoqci su uglavnom poreklom iz Bosne i Hercegovine. A Hrvatska tamo
drì 60.000 svojih regularnih vojnika i niko protiv Hrvatske ne primewu-
je sankcije. Niko Hrvatsku ne blokira. Wu samo, s vremena na vreme, ver-
balno napadnu i priprete joj. Sada su joj ~ak i Nemci pripretili. Ali Hr-
vatska nastavqa po starom, i svoje ciqeve ostvaruje. Hrvata je pre rata ì-
velo 16% na podru~ju Bosne i Hercegovine, ali Vens-Ovenovim planom joj
je predvi|eno skoro 30% teritorija. Vens i Oven su Hrvatima dali sve {to
su oni poèleli. âk i vi{e od toga. I sami Hrvati su bili iznena|eni
blagonaklono{}u Vensa i Ovena”.
Za kampawu o navodnom silovawu rekao sam da je to “jedna od najve}ih
laì XX veka. Ja ne mogu da tvrdim da nijedan Srbin nije silovao nijednu
muslimanku, to se de{ava u svakom ratu. Ali, to su sve bili pojedina~ni
slu~ajevi. I ako se za to saznalo, srpski vojnik je ka`wavan. Ja ne verujem
da je u ~itavom ratu sa srpske strane bilo vi{e od stotinu slu~ajeva. I gde
su ti logori gde su silovane muslimanke? Gde su i za{to to niko ne kaè?
Prvo, logora za civile na srpskoj teritoriji nije bilo. U Kozarcu je bilo
mnogo muslimana izbeglica, ali Srbi su ih tamo samo hranili. U svojim lo-
gorima Srbi su dràli samo mu{karce, koji su zarobqeni kao muslimanski
borci. I zapadna televizija je samo wih prikazivala. Mnogi od wih jesu iz-
gledali izgladneli, ali mnogo boqe ni Srbi tamo ne izgledaju. Hrane niko
nema napretek. Uostalom, Srbi su odmah ponudili da izvr{e ekstradiciju
tih zarobqenika. Srbi nijednom muslimanskom civilu nisu zabranili od-
lazak sa srpske teritorije. âk su svakome ko je izri~ito naglasio da èli
da ode obezbe|ivali prevoz. Dovoqno je bilo da musliman potpi{e da od-
lazi svojom voqom, bez ikakvog pritiska. Srbi su mu i autobuski prevoz da-
vali. Mr`wa je toliko velika izme|u Srba i muslimana da se jednostavno
nikom ne ostaje na teritoriji koja je pod kontrolom suprotne strane. Ali,
muslimani ne dozvoqavaju Srbima da napuste wihovu teritoriju. Drè ih
kao taoce, 50.000 Srba u Sarajevu, 15.000 Srba u Tuzli i nekoliko hiqada u
drugim mestima. Mi neprekidno traìmo od muslimana da puste te Srbe.
Ako je ogromna ve}ina muslimana mogla da napusti teritorije pod srpskom
kontrolom, ako su muslimani dobrovoqno napustili Zvornik i neka druga
mesta i oti{li za Tuzlu, mi traìmo od muslimana da puste tuzlanske Srbe,
a neka muslimani u|u u wihove stanove i ku}e. Ako se ve} toliko mrzimo,
onda je najboqa jedna civilizovana razmena stanovni{tva, bez maltretira-
wa, bez ubijawa. Od strane srpske vojske ubijawa civila nije bilo. Mi ne-
prekidno na oslobo|enim teritorijama otkrivamo masovne grobnice – Sr-
be civile koje su pobili muslimani u isto~noj Bosni, dok su ta srpska sela
dràli pod svojom kontrolom. Ali nema nigde nijednog slu~aja da su Srbi
pobili muslimanske ili hrvatske civile. Dakle, nije lako pobiti veliku
grupu qudi, pa da to ostane sakriveno. Uvek neki trag postoji. Toga na srp-
skoj strani nema. Samo optu`be: Srbi siluju i ubijaju, a dokaza nigde nema.
862
A za{to bi sada Srbi ubijali, kada pobe|uju u ratu. Civile ubija onaj ko gu-
bi, to je o~aj. Da smo mi Srbi ubijali muslimane, pa ne bi se muslimani ov-
de u Srbiju sklawali”.
Pomenuo sam i problem angaòvanih Kurda i muyahedina: “Sada nedav-
no je prikazivala zapadna televizija, nekoliko puta su prikazali snimak
tih muyahedina koji sa zelenom zastavom, sa ~almama na glavama divqaju.
Oni su tamnije boje koè i mnogo se razlikuju, lako ih je prepoznati. î-
tav svet je objavio Kurde sa odse~enim srpskim glavama. Pretpostavqam da
ste mogli videti te fotografije, zapadna {tampa ih je objavila. Kurdi su
u centralnoj Bosni pobili Srbe, pa su im odsekli glave i dràli ih za ko-
su. O tome govore i hrvatski izvori. âk je tih Kurda bilo i u hrvatskoj voj-
sci. To su vrlo primitivni qudi. Oni wima ovde daju i platu, daju im stare,
nevaè}e nov~anice. To su Hrvati prvi primenili prema kurdskim pla}e-
nicima u vreme rata u Slavoniji. Hrvati su uzeli gomile nema~kih maraka
iz vremena one poznate inflacije u Nema~koj dvadesetih godina, i time su
pla}ali Kurde. I na|e se jedan pismen me|u sto Kurda recimo, i pro~ita na
onome “1.000 doj~ mark” ili deset hiqada, sto hiqada, tada su postojale nov-
~anice i od milion maraka, i oni, jadnici, misle da su svi bogati i niko poj-
ma nema od wih da taj novac ne vaì. Ali, interesantno je da se od tih Kur-
da niko ne vra}a ku}i. Kada obave posao, kada vi{e nisu potrebni, likvi-
diraju ih. Nijedan kurdski rawenik u Hrvatskoj nije ostavqen u ìvotu.
Sli~no se de{ava i u Bosni. Po{to je kod nas velika inflacija i bile su
tri valutne reforme, mewan je izgled nov~anica, u Bosni su tim muyahedi-
nima davali gomile nevaè}ih nov~anica. I na{i su vojnici kod le{eva
tih muyahedina nalazili ~itave sve`weve tih nov~anica. Mo`da slu~ajno
ovde kod nas ima i nema~kih starih nov~anica. Na{i dobrovoqci su gomi-
le toga donosili kao suvenire”.
1221. gostovawe u redakciji lista nin, ~ija je kra}a verzija u tim no-
vinama objavqena 21. maja 1993. godine. Kompletan razgovor sam objavio u
mojoj kwizi “Kroz politi~ki galimatijas”. Tu je bilo prilike da objasnim
na~in dejstvovawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u ovim ratovi-
ma, a povod je bio progla{ewe novih ~etni~kih vojvoda na Kneìni: “Srp-
ski ~etni~ki vojvoda je najvi{e ~etni~ko zvawe i te{ko je to zvawe dovo-
diti u korelaciju sa nekim armijskim ~inom. Otprilike bi to odgovaralo
armijskom ~inu general-majora. êtni~ki vojvoda je komandovao jedinica-
ma do nivoa divizije. Mo`da ta razja{wewa za javnost nisu lo{a. Daqe,
treba imati u vidu prirodu ~etni~kih oruànih dejstava. Tu prirodu su i u
ovom ratu ostvarili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Dakle, stvaraju
se jedinice maweg broja qudstva, vrlo pokretne, sastavqene od najhrabri-
jih i najsposobnijih boraca, recimo, uglavnom jedinice do sto qudi, mada
smo mi u Kninskoj Krajini imali jedinice sa preko 250 qudi i u Zapadnoj
Slavoniji. Ali, pokazalo se to nefunkcionalnim, pa smo i{li na wihovo
smawivawe i ubacivawe u svaku jedinicu redovnog sastava, po jedne ili dve
ove jedinice za brza dejstva. Kakva je wihova uloga? Priroda ovoga rata je
karakteristi~na i razlikuje se od svih drugih ratova u modernom svetu.
[ta wu ~ini? Prvo, u ratu na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine ratna
863
dejstva su se odigravala na ~itavoj celini teritorije, po gradovima, po se-
lima, i qudi su vodili borbu uglavnom tamo gde ìve – po svojim selima i
po svojim gradovima i ostali vezani za ta podru~ja. Stvarano je vrlo malo
operativnih jedinica koje bi se prebacivale sa terena na teren i pokazi-
vao se ~itav niz problema dok nije do{lo do formirawa tih jedinica, jer
su se qudi nerado odvajali od svojih porodica i odlazili na druga mesta kad
se bore. I taj problem su zapravo premostili dobrovoqci Srpske radikal-
ne stranke, srpski ~etnici. Oni su bili maksimalno pokretqivi i upu}i-
vani su tamo gde je najteè. Zatim, ovaj rat karakteri{e odvijawe ratnih
dejstava na ogromnim prostorima i relativno mali broj angaòvanog qud-
stva u tim ratnim dejstvima. Recimo, kako se uglavnom vr{e pomerawa na
frontovima? Po{to su frontovi isuvi{e razvu~eni, stotine i stotine
kilometara, onda se pomerawa na frontovima vr{e dejstvima malih borbe-
nih trupa, koje iznenada, na prepad savla|uju protivni~ke poloàje ili se
{aqu izvi|a~i u dubinu, pa oni obezbe|uju teren na koji se onda masa vojni-
ka preme{ta i izgra|uje nove borbene linije, tako da je ovaj rat do vrhun-
ca, ja mislim, doveo zna~aj ~etni~kih dejstava. êtnici sluè i kao speci-
jalne jedinice u svim dosada{wim operacijama i nikada mi nismo imali
potrebe da oni samostalno deluju, niti su postojali kao samostalni odredi.
Uvek su bili u sastavu Srpske vojske Republike Srpske, ili Srpske vojske
Srpske Krajine, osim u prvim borbenim dejstvima, recimo u Borovu Selu,
dok jo{ nije Srpska Krajina bila konstituisana ni imala svoju regularnu
armiju”.
Ovde sam dodatno potkrepio svoje pretwe Italiji: “Italijanski mini-
star odbrane zna dobro da to Srbi imaju. Srbi imaju rakete SS-22. Oni su
to tamo preveli FF-22. To je verovatno neka {tamparska gre{ka. To su ra-
kete SS-22 koje mogu nositi nuklearno puwewe. Veoma su opasne i veoma te-
{ke. Te{ko ih je oboriti. To su takozvane rakete kratkog dometa i one su
najopasnije bile i u sukobqavawu velikih sila, jer interkontinentalna ra-
keta, od trenutka wenog lansirawa do pogotka ciqa pro|e pola ~asa i mo-
gu}e je obarati. I rakete sredweg dometa mogu}e je obarati. Wihov domet
je, recimo, do pet hiqada kilometara. Ovo su rakete kratkog dometa, oko hi-
qadu kilometara, to varira – nekad 800, nekad 1.500 kilometara. To je vrlo
kratak vremenski interval od ispaqivawa do udara u ciq. Te{ko je otkri-
ti i kad se otkrije, daje veoma malo vremena, svega nekoliko minuta da bu-
de oborena. Amerikanci su usavr{ili jedno sredstvo za wihovo obarawe,
to su ove rakete “patriot”. Me|utim, ne mogu oni ~itavu teritoriju Itali-
je na~i~kati tim raketama “patriot”, ne mogu u tako kratkom vremenu, ili
teritoriju neke druge susedne dràve koja bi im eventualno posluìla kao
poligon za napad. I neka to znaju. Neka to imaju u vidu. S druge strane, ako
do|e do strane vojne intervencije, Srbi }e mo`da oboriti malo aviona za-
padnih sila nad svojom teritorijom, ali onda Zagreba vi{e ne}e biti. On-
da, pored ovog strate{kog oru`ja koje Srbi poseduju, oni imaju dovoqan
broj raketa drugih vrsta kojima mogu ga|ati Zagreb i druge hrvatske grado-
ve, pa ih sravniti sa zemqom”.
864
1222. intervju za japanski list “Joinijuri {imbun”, koji sam posle ob-
javio u mojoj kwizi “Partijski bilansi i politi~ki balansi”. Tu sam po-
novio ve} poznate pretwe za slu~aj zapadwa~ke vojne intervencije, ali sam
se i zalagao za mirno razgrani~ewe Srba, Hrvata i muslimana.
1223. intervju za londonski “êkmet prodak{ns” od 21. juna 1993. godi-
ne, pre{tampan u mojoj kwizi “aktuelni politi~ki izazovi”. Novinarka
mi je rekla da je ~ula da su na{i dobrovoqci u~estvovali u kampawama et-
ni~kog ~i{}ewa. To sam odlu~no negirao: “Ja nemam nikakve naoruàne
snage. Na{a stranka je upu}ivala dobrovoqce na teritoriju Republike
Srpske i Republike Srpske Krajine. Na{i dobrovoqci su se iskqu~ivo bo-
rili unutar Armije Srpske vojske Republike Srpske ili Srpske vojske Re-
publike Srpske Krajine, i pod komandom wihovih oficira... Prvo, nije bi-
la nijedna kampawa etni~kog ~i{}ewa. Tamo je do{lo do spontane razmene
stanovni{tva {to se ti~e srpske strane. Srbi nikoga nigde nisu na silu is-
terali iz wegove ku}e, iz wegovog stana. Praksu etni~kog ~i{}ewa na pod-
ru~ju biv{e Bosne i Hercegovine uveli su Hrvati. Oni su proterali sve
Srbe sa podru~ja zapadne Hercegovine i drugih podru~ja pod wihovom kon-
trolom... Ako ne verujete, onda preostaje jedino da proveravate na terenu.
Treba prvo da na|ete neke muslimane koji su proterani, a takvih nije bilo;
pa onda da ti muslimani identifikuju na{e qude koji su u~estvovali u pro-
terivawu. A vi sebi dozvoqavate da glasinama ve} u startu poverujete. Sta-
ri Latini kaù: “Glasine kruè”... Ako su na{i qudi silovali zaista
60.000 muslimanki ili preko 100.000 muslimanki, kako kaù muslimanski
izvori, onda su na{i qudi zaista supermeni... Jednu stvar samo ne znate. Ne
znate koliko su muslimani u stawu da laù, beskrajno. Dvadeset musliman-
ki su prikazivali kao trudnice koje su zatrudnele posle srpskih silovawa.
Jedna od tih trudnica koja je tvrdila da su je silovali Srbi, u [vajcarskoj
je rodila crno dete. A mi Srbi nismo crnci, to dobro znate. Kako je moglo
do}i do takve jedne geneti~ke mutacije, to bi vi koji verujete sve muslima-
nima na re~, trebali da objasnite”.
Novinarka potom kaè: “Ja verujem ènama koje su plakale i grcale, i
pokazivale prsa i oìqke silovawa, ja woj verujem, ja ne}u da generalizu-
jem. Ja woj verujem”. Ja joj odgovaram: “Mene ne bi mnogo iznenadilo da je
tvrdila da sam je ja li~no silovao, a ne bi me iznenadilo ni da joj vi pove-
rujete da sam je ja li~no silovao. Ni malo me to ne bi iznenadilo. Niste ~u-
li moj odgovor, je li tako... Mene ne bi iznenadilo ni da gospo|ica poveru-
je da sam ja silovao li~no tu muslimanku. Ja sam ro|en u Sarajevu i tamo sam
ìveo 30 godina. Svi moji preci su ro|eni i ìveli na podru~ju Bosne i
Hercegovine. Tamo su svi grobovi mojih predaka. Veoma dobro poznajem mu-
slimane i znam koliki su to laòvi i na {ta su sve spremni. Krajem maja
pro{le godine Alija Izetbegovi} je li~no pobio svoje qude, svoje gra|ane
koji su stajali u redu za hleb, u ulici Vase Miskina, pa je to onda prikazao
kao srpski zlo~in. Ali po{to vi izbegavate uop{te odgovor na tu temu, ko-
liko su muslimani silovali Srpkiwa, da vam samo skrenem pa`wu. Od po-
~etka rata muslimani drè kontrolu nad velikim gradovima: Sarajevom,
865
Zenicom, Tuzlom i drugima i ne dozvoqavaju Srbima da iza|u iz tih grado-
va. I tamo su javne ku}e otvorili u kojima siluju Srpkiwe. Sme{no mi je
va{e licemerje, sme{an mi je va{ nedostatak morala. Va{a zemqa je kri-
va {to je do{lo do rata u Bosni i Hercegovini, jer ste priznali Bosnu i
Hercegovinu kao nezavisnu dràvu, a ona ne moè postojati kao nezavisna
dràva, jer mi Srbi to ne}emo. Mi smo Srbi ìveli 500 godina pod Turci-
ma, i 500 godina smo vodili borbu protiv Turaka, da bi se oslobodili i da
bi imali svoju nezavisnost i slobodnu dràvu, a vi ste sada poku{ali jed-
nom delu moga naroda da ponovo nametnete tursku vlast Alije Izetbegovi-
}a i panislamista. Pa to ne moè. Vi sa Zapada ste hteli da Bosna bude uni-
tarna dràva, vi kaète gra|anska dràva. Ali, dajte mi primer jedne jedi-
ne zemqe na svetu u kojoj vladaju muslimani, a koja je demokratska i gra|an-
ska... Ne bi bilo zgorega da ste ìveli u Sarajevu nekoliko godina, pa da sa-
mi osetite tu islamsku opasnost. Ja sam na tu islamsku opasnost ukazao pre
punih 13 godina i zbog toga stradao u Sarajevu... Moji qudi nisu ubili ni-
jednog civila, ni muslimana ni Hrvata”.
1224. intervju za list nin od 20. avgusta 1993. godine, objavqen pod
naslovom “voqa za mo}” i pre{tampan u mojoj kwizi “Partijski bilansi
i politi~ki balansi”.
1225. intervju za zagreba~ki “globus” od 27. avgusta 1993. godine, pod
naslovom “imam svoje ~etnike u Zagrebu, ali je wihov broj stroga tajna!”
Tekst intervjua sam pre{tampao u mojoj kwizi “Partijski bilansi i poli-
ti~ki balansi”. Na provokativno novinarsko pitawe odgovorio sam da smo
“svoje ~etni~ke ogranke u Zagrebu formirali prije nego {to je rat izbio”
i naglasio: “Ne mislimo to raditi, ali ako bismo htjeli, bili bismo kadri
organizirati teroristi~ke napade u Hrvatskoj”. Iako uvek govorim ekav-
ski, hrvatski novinari redovno moje izjave pretvaraju u ijekavske, a ~esto
kvare srpski jezik novoizmi{qenim re~ima. Intervju obiluje mno{tvom
mojih u vi{e navrata objavqivanih stavova, ali sam tu izneo i neslagawe s
postupcima generala @ivote Pani}a: “Prevelika upotreba artiqerije,
neograni~eno ispaqivawe granata bez ikakve takti~ke svrhe – to bi bila
kqu~na zamjerka. Zatim, wegovu neodgovornost i raspojasanost u tim faza-
ma. Vukovar se trebao na sasvim druga~iji na~in osloba|ati. Nije ga treba-
lo sasvim opkoqavati, trebalo je hrvatskim vojnicima dati {ansu da se iz-
vuku i da se ne na|u u potpunom okruèwu. Jer, ako se na|u u okruèwu, re-
alna je pretpostavka da }e se boriti do posqedwega. A ako imaju {ansu za
povla~ewe, kad vide da je mo}nija sila nad wima, onda se oni povla~e. Zna-
~i, na jedan na~in psiholo{ki djelujete na qude koji nemaju kuda, pa se
moraju boriti do kraja, a na drugi na~in kad im ostavite mogu}nost za po-
vla~ewe, povu}i }e se. Vukovar bi, da nije bilo te gre{ke, bio oslobo|en
za nekih 10-15 dana maksimalno. Ovako, golemu tehniku i artiqeriju dovu-
kli su sa zapadne strane Vukovara, tako da se Hrvati nisu imali kamo po-
vu}i”.
866
1226. Televizijski duel s Branom Crn~evi}em od 8. septembra 1993. go-
dine na Televiziji “Politika”, ~iji sam sadràj {tampao u mojoj kwizi
“@ari, pali, dediwski dizdare”. U duelu je bilo re~i i o Srbima koji su
ostali u Hrvatskoj, pa sam izneo svoje mi{qewe: “[to se ti~e Srba koji
ìve u Hrvatskoj, wima nema opstanka. Ti Srbi iz Hrvatske ne mogu opsta-
ti pod Tu|manovom vla{}u. A u interesu je srpskog naroda da {to pre iza-
|u iz Hrvatske i nasele se na podru~ju Republike Srpske Krajine. Prema
tome, ako je to op{ti srpski nacionalni interes, onda treba ne{to u~ini-
ti da se to ubrza. Znate, nama je Drni{ poluprazan grad. Ima ~itav niz dru-
gih mesta na podru~ju Republike Srpske Krajine koja su poluprazna. Razu-
me se, tamo je bilo nekih hrvatskih enklava, rat je doveo do toga da su ti Hr-
vati oti{li. I {ta je prirodnije osim civilizovane, relativno civilizo-
vane razmene stanovni{tva izme|u Republike Srpske Krajine i Republike
Hrvatske. A ako neko misli da se udvara Tu|manu, da ostane tamo, da bude
siguran i da bude pod pokroviteqstvom te vlasti, i ako mi wemu svojim sta-
vom i ovakvim izjavama napakostimo, onda nam nije nimalo krivo. Ima po-
dataka da je nekoliko hiqada Srba tamo pre{lo na katoli~ku veroispo-
vest. Kakva }e biti wihova sudbina mene, da izvinite, ipak ne interesuje
mnogo. Ako su oni bili spremni da to urade, zna~i da su ipak moralno pot-
puno posrnuli i da su sami prouzrokovali sopstvenu nesre}u... Ja nikada ni-
sam rekao da su neki Srbi mawe va`ni nego neki drugi Srbi. To nije ta~no.
Svi su Srbi podjednako va`ni. Ali {to se Srba u Zagrebu ti~e, i u Hrvat-
skoj, wima opstanka nema. Wima je jedina {ansa da opstanu kao narod da se
presele na podru~je Republike Srpske Krajine. I sve {to mi sa na{e stra-
ne treba da u~inimo, uostalom i biv{i predsednik Savezne Republike Ju-
goslavije Dobrica ]osi} se za to javno zalagao, jeste civilizovana razme-
na stanovni{tva sa Hrvatima. A vi znate, poznati su i oni wegovi pregovo-
ri sa Tu|manom, o tome je i {tampa pisala. To je jedina stvar koju smo mi
pozdravili kod gospodina Dobrice ]osi}a za sve vreme wegovog kratkog
predsednikovawa. Vidite, vi opravdavate qude koji mewaju veroispovest,
koji ~ine, vi to nazvaste digresijom, ne znam da li je to ba{ neki dobar na-
ziv, ali dolazi do izvesnog nacionalnog konvertitstva na ovim balkanskim
prostorima. Katoli~ka crkva nam je nametnula to pravilo da promena ve-
roispovesti zna~i i promenu nacionalnosti! Pa, oko milion Srba, prome-
nom veroispovesti iz pravoslavne u katoli~ku, odmetnulo se od svog nekog
nacionalnog korpusa i pre{lo u taj hrvatski nacionalni korpus. U ovom
slu~aju taj proces je tako|e na delu. Ni oni Srbi koji sada konvertitstvom
popravqaju svoju ekonomsku i socijalnu poziciju nemaju moralnog opravda-
wa, kao {to ga nisu imali ni oni pod Turcima, koji su mewaju}i veroispo-
vest i prelaze}i na islam, popravqali svoju ekonomsku i socijalnu pozici-
ju. Uostalom, od Wego{a nam je ostala filozofija koja èstoko osu|uje
konvertitstvo na ovim balkanskim prostorima, posebno konvertitstvo
unutar srpskog naroda. Ja ne mogu ni~im opravdati to konvertitstvo. S dru-
ge strane, znate, poloàj Srba u Hrvatskoj je konstantno teàk. Ni danas
nije mnogo teì nego {to je bio pod komunisti~kom vla{}u. Prestali su
867
sada Hrvati da Srbe odvla~e u logore, prestali su da ih ubijaju, dese se jo{
takve incidentne situacije, ali teror nad Srbima je isti onaj koji je spro-
vo|en u komunisti~ko vreme, to je onaj tihi teror. Stalno nervirawe, stal-
no uskra}ivawe elementarnih gra|anskih prava, stalno {ikanirawe na po-
slu, stalno {ikanirawe u kom{iluku, {ikanirawe dece, premla}ivawe od
strane hrvatske dece srpskih de~aka i devoj~ica koji ne mogu da se brane, u
mawini su, i tako daqe. To je, dakle, taj sistematski tihi teror koji uni-
{tava ~ovekovu psihu, koji ~ovekovu egzistenciju ~ini neizdrìvom tamo.
I to je razlog vi{e da se sve u~ini, da se ti Srbi prebace preko grani~ne
linije izme|u Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. U Srpskoj
Krajini ima mnogo prostora za wihovo naseqavawe i za wihovu integraci-
ju u dru{tvo. Ja sam pomenuo primer Drni{a, koji je ovde najeklatantniji.
Pola Drni{a je skoro prazno, a tamo su o~uvane ku}e, o~uvani stanovi, mo-
gu odmah da se useqavaju i mogu relativno brzo da dobiju zaposlewe”.
1227. u~e{}e u emisiji “intervju dana”, od 30. septembra 1993. godine
na radiju “B-92”, ~iji sam tekst objavio u mojoj kwizi “Brankovi} je ustao
iz groba”. Ceo razgovor je bio posve}en brutalnom napadu Socijalisti~ke
partije Srbije na Srpsku radikalnu stranku, a ukazala se tu i prilika da na
argumentovan na~in raskrinkam sve laì i klevete kojima su reìmski me-
diji obasipali na{e dobrovoqce: “Prvo, dobrovoqci Srpske radikalne
stranke nisu ni{ta pqa~kali. Ja ne mogu da se zakunem, ni da stavim ruku u
vatru i da kaèm da nijedan nije nikada ni{ta opqa~kao. To je nemogu}e.
Mogu}i su pojedina~ni slu~ajevi. Ali, kod nas pqa~ka nije bila nikada iz-
vo|ena na nivou sistema da bi ~itava grupacija dobrovoqaca Srpske radi-
kalne stranke u tome u~estvovala. Da smo kamionima izvla~ili opqa~kanu
robu kao {to su neki drugi radili. Neki drugi, recimo oni koji su bliski
Socijalisti~koj partiji Srbije. Drugo, nikada na{i dobrovoqci nisu pu-
cali na civilno stanovni{tvo i nikada nijednog civila nisu ubili. To
isto mogu da garantujem. Tre}e, na{i dobrovoqci nisu bili naoruàni te-
{kim naoruàwem, pa nisu mogli da dovedu do te{kih razarawa. Kaù da
smo ~inili ratne zlo~ine, da smo ubijali – ali dajte ime i prezime jednog
jedinog ~oveka koga su ubili srpski radikali. I dajte, locirajte mesto. Re-
cimo, pro{le godine ameri~ki ministar Iglberger me je optuìo da sam
ratni zlo~inac i da sam li~no ubio 3.000 muslimana i Hrvata kod Br~kog.
A od kada je po~eo rat pa do te Iglbergerove izjave, ja nikada nisam bio u
Br~kom, kao ni dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Kada sam to ovde re-
kao, kada su strani novinari ponovili, vi{e se nikada nijedan zvani~nik
ameri~ke administracije nije po tom pitawu oglasio. I zahvalio sam se ta-
da gospodinu Iglbergeru jer mi je wegova optu`ba mnogo pomogla na izbo-
rima, i donela je na{oj stranci mnogo ve}i broj glasova nego {to bismo
imali u nekoj drugoj prilici. Dakle, sve optu`be treba ne~im dokumento-
vati. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke nikada nisu ~inili ratne
zlo~ine. O wima su najboqe mogu}e procene davali zvani~ni funkcioneri
Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Uostalom, i vojni vrh Voj-
ske Jugoslavije u vreme kada su na{i dobrovoqci sa wima sadejstvovali i
868
na podru~ju Srpske Krajine i na podru~ju Bosne i Hercegovine do povla~e-
wa JNA 19. maja 1992. godine”.
U nastavku je problematizovan poloàj Srba u Hrvatskoj: “Ja smatram
da nema {ta da se brine oko poloàja Srba u Hrvatskoj i da je taj poloàj
za normalne qude neizdrìv i da Srbi u Hrvatskoj nemaju {ta da traè, da
im treba {to pre stvoriti uslove da se preostali Srbi, kojih nema vi{e od
50.000 na prostoru Hrvatske, presele na podru~je Republike Srpske Kraji-
ne. Tamo ima jo{ i slobodnih stanova i slobodnih ku}a, ima mogu}nosti za
wihovo preseqewe. U Hrvatskoj wima nema opstanka, tamo }e uvek biti
gra|ani drugog reda. Tamo }e biti {ikanirani, maltretirani, eventualno
ubijani i sigurno opqa~kani. Sve s krajwim ciqem da nestanu kao etni~ka
grupa... [to se ti~e Srba koji ìve na podru~ju Hrvatske, ve} sam rekao da
oni nemaju tamo {ta da traè i moraju {to pre da se izvuku sa kompletnim
porodicama i da iza|u na prostor Republike Srpske Krajine. Da se tamo
udome, da se tamo uhlebe. Govorili mi o svojim ~etnicima u Zagrebu, ne go-
vorili, opstanak Srba je tamo neizdrìv. I nimalo se ne moè umilosti-
viti hrvatska vlast prema wima, jer oni mrze Srbe zato {to su Srbi, a ne
zato {to im od Srba eventualno preti neka opasnost. [to se ti~e drugog
pitawa, a {ta, zar ima jo{ uvek Hrvata kod nas? Zar nisu svi oti{li? Ja
bih voleo da ih nema, po{to smo sa Hrvatima u nekoliko navrata bili u te-
{kim ratnim sukobima. Ja smatram da mi treba definitivno da se razdvo-
jimo i da nikada vi{e ne ìvimo zajedno. E sada, mnogi su nas optuìvali
zbog na{eg stava prema Hrvatima, a ja bih te koji nas optuùju podsetio na
slu~aj Sjediwenih Ameri~kih Dràva u vreme rata Amerike sa Japanom.
Amerikanci su sve Japance, wihove dràvqane, ameri~ke dràvqane drà-
li u logorima tokom ~itavog rata. Uostalom, i Perl Bak je napisala jedan
izvanredan roman na tu temu, one koji ne ~itaju kwige uputio bih da ~itaju
tu literaturu i da se informi{u, da malo izu~e istoriju i da vide kako se
to radi u ratnim uslovima. Jer, u ratnim uslovima, ako ste u ratu sa nekom
drugom dràvom, pripadnici nacionalne mawine te dràve u va{im grani-
cama su potencijalni {pijuni. Prema wima se provode mere opreznosti.
Prema wima se provode neke mere koje i me|unarodno ratno pravo prizna-
je. Ako nas optuùjete za fa{izam zbog toga {to smo prema Hrvatima ova-
ko neprijateqski orijentisani, onda za{to ne optuìte i Ameriku za fa-
{izam zato {to je sve Japance dràla u logoru u toku Drugog svetskog ra-
ta. A mi se nikada nismo zalagali ni za kakav logor za Hrvate. Mi smo sa-
mo traìli jednu civilizovanu razmenu stanovni{tva sa Hrvatskom, da
Srbi iz Hrvatske pre|u ovde i da se usele u hrvatske ku}e i stanove, a da Hr-
vati odu u Hrvatsku i da tamo ìve u srpskim ku}ama i stanovima. Uosta-
lom, za sli~no ne{to se zalagao i biv{i predsednik Jugoslavije Dobrica
]osi} u jednom od svojih posledwih susreta sa Tu|manom, i o tome je izve-
stila sva jugoslovenska {tampa... Tu se postavqa pitawe wihove lojalnosti
dràvi, a ne {ta oni èle ili ne èle. Problem su Hrvati iz onih krajeva
koje je Ante Paveli} naselio u toku Drugog svetskog rata, a to su Hrvati iz
biv{ih Hrtkovaca, iz Slankamena, Petrovaradina i nekih drugih delo-
va, koji su do{li iz zapadne Hercegovine kao najgore usta{e na grani~na
869
podru~ja biv{e Nezavisne dràve Hrvatske. Oni su problem, oni su opa-
snost, a uostalom, kada je re~ o wihovom iseqavawu, sve je to ra|eno u orga-
nizaciji katoli~ke crkve. Useqavali su se uvek pod povoqnim uslovima,
uvek su dobijali boqe ku}e i stanove u Hrvatskoj koji su nekada pripadali
Srbima, nego {to su Srbima ovde ostavqali svoju imovinu... Za{to bi me
grizla savest, toliko je nedu`nih Srba stradalo u ovom ratu, a ja sada da
brinem o pripadnicima drugog, neprijateqskog naroda, {to je eventualno
neko nevin me|u wima, pa je stradao. Znate, u ratu se doìvqavaju velike
nesre}e, velike nevoqe i ja u ratu, pre svega, brinem o pripadnicima sop-
stvenog naroda.
1228. intervju na radiju Smederevo od 26. oktobra 1993. godine, pod na-
slovom “Srbi Staqinu nisu rekli ni{ta 1948. godine”. Tu sam bio u pozi-
ciji da komentari{em i glasine da se reìm sprema da zabrani Srpsku ra-
dikalnu stranku: “Ta varijanta postoji u vrhu Socijalisti~ke partije i re-
ìma u Srbiji, oni razmatraju razne varijante. Jedna od varijanti je da se
isprovocira neki incident i povodom toga da se zabrani Srpska radikal-
na stranka. Druga je varijanta da nam napakuju neke zlo~ine, neka krivi~-
na dela i tako da uhapse neke iz rukovodstva stranke, pre svega pikiraju na
mene. Oni su prevrnuli i nebo i zemqu do sada traè}i bilo {ta kompro-
mituju}e iz moje pro{losti i nisu ni{ta na{li. E sada }e, po{to ni{ta
nisu na{li u pro{losti, morati sami ne{to da iskonstrui{u, ne{to sa-
svim novo. Ja se najvi{e bojim ba{ Mirjane Markovi} i firme “Komet”,
teroristi~ke organizacije Saveza komunista – pokreta za Jugoslaviju.
Oni su u stawu, recimo, da grupu od dvadesetak, trideset qudi koje su ve}
istrenirali, izve`bali, obuku u vojni~ke uniforme, da im pri{iju ~et-
ni~ka obele`ja, da ih po{aqu u Republiku Srpsku ili Republiku Srpsku
Krajinu da tamo naprave neki èstok sukob, neko krvoproli}e, neki po-
koq i da se to sve pripi{e Srpskoj radikalnoj stranci. Ili da pobiju ne-
ke [iptare ili Ma|are ovde, pa da se to pripi{e Srpskoj radikalnoj
stranci. Oni su spremni na sve. I mi na to ra~unamo. Zato stalno upozo-
ravamo na{e ~lanstvo da ne nasedaju ni na kakvu provokaciju. Nikakav in-
cident ne sme da se desi”.
Ne{to zatim, bilo je govora i o poloàju nacionalnih mawina u Srbi-
ji, pa sam izneo svoje mi{qewe: “Srbi su poznati tradicionalno kao vrlo
{irokogrud i tolerantan narod i nikada se pripadnik bilo koje nacional-
ne mawine nije mogao poàliti da se Srbi prema wemu neprijateqski od-
nose, da ga ugroàvaju i tako daqe. Vidite, procentualno od svih evropskih
zemaqa mislim da najvi{e Cigana ìvi u Srbiji. Za{to? Zato {to Ciga-
ni uvek biraju najboqe qude i u wihovoj se sredini nastane. Oni imaju ne-
pogre{iv instinkt da procene koji su qudi dobre du{e a koji nisu. Kao {to
je wima nemogu}e da opstanu me|u Nemcima, recimo, ili me|u nekim drugim
narodima, ili me|u Hrvatima. Ovde u Srbiji oni se prijatno ose}aju i ni-
kada nisu bili ugroèni. Narodi koji su bili u Evropi najprogoweniji, su
Jevreji i Cigani. Ni Jevreji se nikada nisu lo{e ose}ali me|u Srbima. Za-
{to bi se ose}ali pripadnici bilo koje druge nacionalne mawine? Nema
nikakvog razloga. Srpska radikalna stranka se zalaè za punu nacionalnu
870
toleranciju i punu nacionalnu ravnopravnost, pod uslovom da su ti pripad-
nici nacionalnih mawina lojalni dràvqani. Mi smo samo u jednom slu~a-
ju insistirali da se vr{i civilizovana razmena stanovni{tva, sa Hrvat-
skom. I to iz dva razloga. Zato {to je Tu|man proterao vi{e od 300.000, ne-
ki kaù i 500.000, Srba sa podru~ja biv{e Hrvatske. I drugo, {to je Ante
Paveli} u toku Drugog svetskog rata najgore usta{e iz zapadne Hercegovi-
ne naselio u neka vojvo|anska mesta. Recimo u Slankamenu, u Hrtkovcima,
Petrovaradinu i nekim drugim mestima. Mi smo se zalagali da se tamo iz-
vr{i razmena stanovni{tva, da se Hrvati vrate tamo odakle su. Da se oni
Srbi, koje je Tu|man ve} proterao usele u wihove stanove, da razmene ku}e
i stanove. I taj proces, po na{em mi{qewu, ve} je zavr{en. Nikakve tu
prisile nije bilo, uglavnom je posredovala katoli~ka crkva. Nama zbog to-
ga mnogi sada pripisuju mr`wu prema nacionalnim mawinama. Neki nas na-
padaju, recimo pre neko ve~e Vuk Dra{kovi} je tvrdio da smo mi pretili
da }emo pobiti pripadnike svih nacionalnih mawina iz me{ovitih brako-
va. Sve su to izmi{qotine. Ni u jednoj na{oj izjavi to ne}ete na}i... U na-
{oj stranci ima muslimana. I, recimo, Fejzo Kamberi je ~lan Srpske ra-
dikalne stranke. Zatim u Loznici imamo Spahu, ~lana Srpske radikalne
stranke. Imamo ve}i broj drugih muslimana, imamo Ma|ara u Srpskoj radi-
kalnoj stranci... Imamo katolika, nisu to Hrvati ali jesu Buwevci i [ok-
ci, koji su ~lanovi Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka je
tu maksimalno tolerantna”.
1229. intervju “Po meri reìma”, objavqen u listu nin od 22. okto-
bra 1993. godine i pre{tampan u mojoj kwizi “Crveni tiranin sa Dediwa”.
1230. intervju pod naslovom “Ja sam optimista”, objavqen u “Zapadnoj
Srbiji” od novembra 1993. godine. Tom prilikom ponovo sam se zaloìo za
ujediwewe svih srpskih zemaqa, rekav{i: “Mi smo prakti~no ve} stvorili
jedinstvenu srpsku dràvu. Ona postoji. Jo{ je treba pravno-politi~ki
uobli~iti. Dakle, treba formalno sprovesti ujediwewe i izboriti se za
me|unarodno-pravno priznawe kontinuiteta jugoslovenske dràve. Mi mi-
slimo da je, posle ujediwewa Republike Srpske i Republike Srpske Kraji-
ne u Zapadnu Srbiju, slede}a faza pristupawe Zapadne Srbije Saveznoj Re-
publici Jugoslaviji. A kad to zavr{imo i obezbedimo me|unarodnopravno
priznawe kontinuiteta jugoslovenske dràve, onda bismo promenili dr-
àvni naziv i ne bi se vi{e dràva zvala Jugoslavija, nego jednostavno Sr-
bija ili Republika Srbija. A na{ je ciq i da ta zajedni~ka srpska dràva
bude unitarna po svojoj politi~koj prirodi, dakle, da elimini{emo napo-
kon taj federalizam koji nam je mnogo zla doneo i da ta jedinstvena srpska
dràva ima jednu vladu i jednu narodnu skup{tinu, jednog predsednika re-
publike, jednu vojsku i jednu policiju... Iz na{eg iskustva znamo, kad po|e-
mo s nekom idejom u javnost, da su mnogi skepti~ni u pogledu wene realiza-
cije, da svi misle da su to fantazmagorije, da su to pusta ma{tawa. Me|u-
tim, sve ono {to smo mi proklamovali kao svoj ciq, {to smo zami{qali
kao svoj ideal, po~elo je da se ostvaruje i protiv voqe nekih drugih poli-
ti~kih faktora. Devedesete godine, kada smo krenuli s na{im osnovnim
871
ciqem – stvarawem jedinstvene, slobodne srpske dràve, za razgrani~ewe s
Hrvatima i Slovencima, mnogi su mislili da smo politi~ki {arlatani.
Me|utim, istorijski hod ide upravo onim pravcima koje smo mi predvide-
li. Mi smo jedini, vaqda, shvatili taj istorijski trend na Balkanu, na pro-
storu biv{e Jugoslavije, a ose}amo i puls svoga naroda. Bez obzira na to
{ta sada neke politi~ke stranke kaù na na{e ideje i na{e inicijative,
mi znamo da je srpski narod u celini za jedinstvenu i unitarnu dràvu. Da
mu je dosta lokalnih feudalnih mo}nika, da mu je dosta lokalnih begovata,
da mu je dosta tih hijerarhizovanih i birokratizovanih struktura, koje mu
si{u krv poput pijavice i koje, jednostavno, ne daju Srbima da se ekonomski
i socijalno oporave”.
Rekao sam jo{ da bi ostajawe Republike Srpske Krajine u sastavu Hr-
vatske, pa makar i sa specijalnim statusom, “bilo propast za Srpsku Kraji-
nu. Mislim da tamo{wi srpski narod to nikada ne}e prihvatiti”. U nastav-
ku razgovora novinar se setio da su se moje prognoze o zbivawima u Bosni i
Hercegovini pokazale kao ta~ne, pa me je pitao kakav bi mogao biti defi-
nitivni rasplet, a ja sam odgovorio: “Mislim da }e se uspostaviti me|una-
rodne granice na linijama dostignutih frontova. Srpski narod ne treba
vi{e nikome bilo kakve ustupke da daje. Danas je Republika Srpska me|una-
rodno priznatija nego Savezna Republika Jugoslavija. To je oja~alo wenu
diplomatsku poziciju. Vi{e nikome na Zapadu ne pada na pamet da negira
postojawe Republike Srpske. Zapad se samo cewka oko teritorija. E, to
cewkawe treba prese}i sa srpske strane i ne dozvoliti da nas vi{e na bi-
lo koji na~in ucewuju. Srpske teritorije su tamo gde je danas srpska vojska
i Republika Srpska mora da sa~uva sve te teritorije. Karayi} je odigrao
jednu dobru diplomatsku igru s Oven-Stoltenbergovim planom. Srbi su mo-
gli da ponude ustupke, znaju}i da muslimani ne}e prihvatiti takav oblik
mirovnog sporazuma. To prihvatawe zna~ilo bi za Izetbegovi}a defini-
tivni odlazak s vlasti, mo`da i gubitak ìvota. I po{to je ta diplomat-
ska igra pametno odigrana, sada treba re}i: mi smo onda nudili, a vi to ni-
ste hteli; e sad to vi{e ne vaì. Sad ho}emo razgrani~ewe na linijama
frontova i treba insistirati na tome, bez obzira na Milo{evi}eve pri-
tiske. Jer, Milo{evi} je pozvan u @enevu da pritisne Karayi}a na kapitu-
laciju, a Karayi}u sad treba da bude jasno da Milo{evi} nije vi{e onako
mo}an i snaàn kao {to je nekada bio i da Milo{evi} ne moè vi{e niko-
ga da pritiska, nikoga da ucewuje, da Milo{evi} nikome ne moè diktate
da postavqa”. Pitao me je novinar i za Sarajevo, kao grad mog detiwstva i
mladosti, pa sam mu rekao: “Ja sam i za ovoga rata vi{e puta boravio u Srp-
skom Sarajevu, na srpskoj Grbavici, u drugim wegovim delovima koji su pod
kontrolom srpske vojske. Tamo se bore i dobrovoqci Srpske radikalne
stranke. Zapravo, oni su i zapo~eli prva oruàna dejstva u Sarajevu. Gde su
delovale ~etni~ke vojvode Slavko Aleksi} i Branislav Gavrilovi}, teri-
torija je i ostala srpska. Ali, ube|en sam da }u uskoro da se {etam Ba{~ar-
{ijom i Marijinim dvorom i biv{om Ulicom mar{ala Tita, koju }emo
opet zvati Ulicom kraqa Petra I Oslobodioca, da }u se {etati ulicom
Vojvode Stepe i vojvode Putnika. Ube|en sam da }e pu}i muslimanska drà-
va i da }e ~itavo Sarajevo napokon biti srpsko”.
872
1231. intervju za radio “Ponos” od 4. novembra 1993. godine, koji sam
pod naslovom “Srpska garda u rukama kontraobave{tajne slu`be” {tampao
u mojoj kwizi “milo{evi} hapsi radikale”. Negde na po~etku razgovora
konstatovao sam da se program Srpske radikalne stranke ostvaruje i poten-
cirao: “Ono {to smo mi kao svoj program istakli jo{ 1989. godine, pa 1990.
godine, realizuje se u svim srpskim zemqama. Nekada su nas zbog toga sma-
trali sme{nim, smatrali su nas ludacima, psihopatama i napadali su nas
na najgore mogu}e na~ine. Me|utim, ono {to smo mi tada predlagali, danas
se uspostavqa. Uspostavqa se Velika Srbija na svim srpskim teritorija-
ma”. @estoko sam napao Milo{evi}ev reìm i upozorio javnost: “E sada,
socijalisti poku{avaju da javno iskompromituju Srpsku radikalnu stran-
ku. I ta faza upravo traje. Ako se pokaè da to nije dovoqno da nas elimi-
ni{u iz politi~kog ìvota i da umawe na{e {anse, da bitno umawe na{e
{anse na decembarskim izborima, nije nemogu}e da oni krenu i na zabranu
Srpske radikalne stranke. Nije nemogu}e da izazovu razli~ite incidente
na podru~ju Srbije, koje bi pripisali Srpskoj radikalnoj stranci. A mi
imamo pouzdanu informaciju da je formirana grupa od 30 qudi koji pripa-
daju firmi “Komet”, firmi Saveza komunista – pokreta za Jugoslaviju, ko-
ji u vojni~kim uniformama sa ~etni~kim obele`jima treba da naprave ne-
ki pokoq, neke zlo~ine na podru~ju Republike Srpske i Republike Srpske
Krajine, pa da se to pripi{e srpskim radikalima. Jer, oni druga~ije ne mo-
gu da na|u bilo kakav ratni zlo~in koji bi se mogao pripisati na{im dobr-
ovoqcima. I tre}a stvar, ta firma “Komet” je u stawu (o tome su ozbiqno
razgovarali na najvi{em nivou Saveza komunista – pokreta za Jugoslaviju)
da pobije neke Ma|are ili [iptare na podru~ju Srbije i da to pripi{u
Srpskoj radikalnoj stranci. Oni }e u~initi sve da isprovociraju razloge
za zabranu Srpske radikalne stranke, kako bi nas eliminisali kao najo-
zbiqnijeg politi~kog protivnika”.
Nastavio sam s potvrdom da su se ratni zlo~ini u ovom ratu stvarno de-
{avali, “ali ih nikada nisu po~inili dobrovoqci Srpske radikalne
stranke. Koji su najve}i ratni zlo~ini sa srpske strane po~iweni? Bilo je
ogromne pqa~ke. Ta pqa~ka je organizovana pod pokroviteqstvom socija-
listi~kog reìma iz Beograda. Paravojne i parapolicijske formacije pod
wihovom kontrolom sistematski su pqa~kale na podru~jima Republike
Srpske i Republike Srpske Krajine, {leperima opqa~kano izvla~ile i
preprodavale na podru~ju Srbije. Drugi ratni zlo~in: ovde je prikupqana
ogromna materijalna pomo} za Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, pa je re-
ìm tu pomo} upu}ivao tamo, a onda se tajnim {vercerskim kanalima opet
pojavqivala na trì{tu u Srbiji. Tre}i ratni zlo~in je korumpirani re-
ìm na podru~ju Republike Srpske Krajine... [to se ti~e pretwe su|ewem
ratnim zlo~incima u Hagu, znate {ta, te pretwe ni na kakvim realnim
osnovama nisu zasnovane. Mene je Iglberger pro{le godine optuìo za po-
koq 3.000 muslimana i Hrvata kod Br~kog. Nikakvog dokaza za to nema. Ja
sam na konferenciji za {tampu rekao da je Iglberger laòv, da izmi{qa,
a on na to uop{te vi{e nije reagovao. Sve su ameri~ke TV stanice prenele
moju izjavu. Kada sam raskrinkao da je Iglberger dobijao novac od nekih
873
arapskih zemaqa za svoju antisrpsku politiku, on to nikada nije poku{ao
da demantuje. U emisiji Kanala “Siksti” ameri~ke televizije, ja sam izre-
kao sve te optu`be. Ni re~i demantija od strane Iglbergera”.
Bilo je tu re~i i o razmeni stanovni{tva, pa sam objasnio svoje stano-
vi{te: “Ono {to je glavni problem Socijalisti~ke partije je to, {to mi
uvek unapred saznamo ono {to nam socijalisti spremaju. Mi imamo svoje
qude u wihovim redovima. Ja sam najavio pre desetak dana {ta nam sprema-
ju socijalisti i evo, vidite, oni su sa time krenuli. âk hapse neke qude ko-
ji uop{te nisu ~lanovi ni Srpske radikalne stranke ni Srpskog ~etni~kog
pokreta. Me|u wima ima i nekoliko psihopata, ali ih pripisuju nama. Hap-
se neke na{e ~elnike bez ikakvog razloga. Mi }emo to sve izdràti. Znali
smo {ta se sprema i zato smo odustali od velikih javnih mitinga. Oni bi
sigurno izazvali incidente, masovne tu~e, verovatno i eksplozije nekih
eksplozivnih naprava, i sli~no. Mi }emo sve to izdràti, a socijalisti ne-
maju kud. [to se ti~e Hrvata, Srpska radikalna stranka se zalagala za ci-
vilizovanu razmenu stanovni{tva. Po{to je Tu|man proterao vi{e od
300.000 Srba sa podru~ja Hrvatske, mi smo smatrali da je najpravi~nije da
se ti Srbi ovde usele u hrvatske stanove, a da Hrvati idu u srpske stanove u
Hrvatsku. Za tako ne{to se otvoreno zalagao i Dobrica ]osi}, ~ak je o to-
me pregovarao i sa Tu|manom kada su se posledwi put sastali. To nije ni-
{ta {to je nepoznato u na{oj politici. Ali, reìm u Srbiji je sva ta pi-
tawa na izvestan na~in smandrqao. Kao {to socijalistima ni{ta drugo ne
polazi za rukom, tako im ne polaze i neka pitawa koja se ti~u op{tih naci-
onalnih interesa. [to se ti~e muslimana, mi smo uvek bili protiv toga da
se omogu}i onim dràvnim, biv{im kadrovima, oficirima itd., koji su u
Beograd do{li sa podru~ja Bosne i Hercegovine ili iz neke druge republi-
ke biv{e Jugoslavije, da ovde otkupquju stanove i da ovde ostaju. Oni treba
da se vrate tamo odakle su do{li. [to se ti~e muslimana koji ìve na pod-
ru~ju Srbije, mi smatramo da oni treba da uìvaju puna gra|anska prava i
ravnopravnost sa svim ostalim gra|anima, ukoliko su lojalni dràvqani
Republike Srbije”.
Objasnio sam i svoje mi{qewe o Srpskoj gardi: “Ja nikad nisam mrzeo
Srpsku gardu. Ja sam samo raskrinkao pozadinu delovawa nekada{weg ruko-
vodstva Srpske garde. Ja veoma cenim i po{tujem srpske gardiste koji su se
borili kod Gospi}a. Neki su tamo poginuli, neki su ostali te{ki invali-
di. Obilazio sam ih i u Kninskoj bolnici. Nekima od wih su tamo polo-
mqene ki~me. Ba{ sam se sada sreo sa jednim. Ja, naravno, ne mogu da zapam-
tim sva imena. Mnogi srpski gardisti su se ~asno borili za slobodu. Ja sam
bio u sukobu sa onima koji su svojevremeno formirali Srpsku gardu, jer oni
nisu planirali da Srpsku gardu koriste za odbranu srpskog naroda protiv
na{ih vekovnih neprijateqa, nego za politi~ke obra~une u Beogradu. Na ~e-
lu te Srpske garde se na{lo nekoliko notornih kriminalaca. Neki od wih
vi{e nisu ìvi i nema razloga da im pomiwemo imena, ako neko insistira
moèmo i pomenuti, to i nije toliko va`no. I na kraju, Srpsku gardu je ote-
la Srpskom pokretu obnove kontraobave{tajna slu`ba. Podmetnula je na
~elo Srpske garde Branislava Lainovi}a Dugog, i on je Srpsku gardu oteo,
874
bukvalno oteo, po nalogu kontraobave{tajne slu`be. Ja sam se te stvari
odavno izneo u javnost, neke i sa skup{tinske govornice i mogu sada samo
da ih ponovim. [to se ti~e samih gardista koji su u~estvovali u borbi za
slobodu srpskog naroda, ja ih veoma cenim, po{tujem i kaèm, mnoge rawe-
ne gardiste sam svojevremeno obilazio u Kninskoj bolnici i one koji su ra-
weni kod Gospi}a”.
1232. intervju na radiju Sremska mitrovica od 8. novembra 1993. godi-
ne, ~iji sam sadràj pod naslovom “Policija hapsi radikale uo~i izbora”,
{tampao u kwizi “milo{evi} hapsi radikale”. Ovom prilikom informi-
sao sam javnost koja je su{tina reìmskog progona i hap{ewa, posebno te-
levizijske kampawe u kojoj se ~itavi arsenali oru`ja pripisuju srpskim ra-
dikalima: “Ne, to oru`je ne pripada pripadnicima Srpske radikalne
stranke. To oru`je je iz policijskih arsenala. Kod na{ih pripadnika
oru`je je na|eno samo kod Milenka Petri}a. Na|ena je jedna automatska pu-
{ka i on je to svojevremeno dobio od Ministarstva Srbije, u vreme kada je
naoruàvano srpsko stanovni{tvo koje ìvi u pograni~nom pojasu, u vre-
me rata u Slavoniji, pa srpsko stanovni{tvo u pograni~nom pojasu u
Sanyaku, na Kosovu i Metohiji i u drugim mestima. To je radila dràva. On
je tu automatsku pu{ku dobio na revers. U wegovoj ku}i je bilo skladi{te
iz koga su se naoruàvali drugi qudi, tako|e na revers, oru`jem koje su do-
bijali iz Ministarstva unutra{wih poslova. Ministarstvo unutra{wih
poslova je nama u vi{e slu~ajeva davalo naoruàwe za dobrovoqce koji su
se borili u Slavoniji i Barawi, koji su se borili u Republici Srpskoj i
na drugim frontovima. âk smo se zajedno borili sa jedinicama MUP-a Sr-
bije i pod komandom wihovih komandanata. Recimo, kod Gradimira Kova~e-
vi}a nije na|eno nikakvo oru`je. Na|en je pi{toq sa dozvolom wegovog po-
kojnog brata, koji je poginuo kao dobrovoqac pre godinu dana. Nije bilo ni
ostavinske rasprave, sada se ne zna u ~ijem je vlasni{tvu pi{toq. ûjem da
su Gradimira Kova~evi}a tukli u zatvoru, da su i druge uhap{ene tukli.
Vlast }e da odgovara, ja im garantujem da }e za to odgovarati i da }e snosi-
ti te{ke posledice. [ta }e biti s na{im qudima? Sve }e ih pustiti na
slobodu. Mi smo za neke ve} urgirali i na pritisak Ministarstva unutra-
{wih poslova Srbije iz Beograda, pu{teni su na slobodu. Uhap{ena su dvo-
jica u Malom Zvorniku koji nikada nisu bili na{i ~lanovi. Uhapsili su
dvojicu koji pripadaju Bokanovoj organizaciji u Leskovcu, pa ih sada pri-
kazuju kao srpske radikale. Na{i qudi }e morati da iza|u na slobodu. Mi
}emo sve da izdrìmo. Mogu nas pohapsiti, mnoge od nas, ali ne mogu nas ni-
kada sve pohapsiti. Svih 120.000 srpskih radikala i ~etnika! Ali, mi }emo
i to izdràti. Ne}emo reagovati nervozno. Oni bi hteli da mi sada drìmo
mitinge povodom hap{ewa, pa na tim mitinzima da isprovociraju sukobe, da
do|e do krvavih obra~una i da to bude razlog za zabranu Srpske radikalne
stranke. Ne, mi moramo sve ovo izdràti. Ja opet apelujem na sve na{e ~la-
nove, bez obzira koga da uhapse, da sve to prime mirno, hladno, staloèno,
mi }emo pobediti. Hapsi onaj ko gubi glavu, ko je izgubio ìvce i kome je
jasno da od narodne voqe nema vi{e {ta da o~ekuje, da na izborima nema
{ta da traì!” Dodao sam da }emo nastojati da pomognemo svakom nevino
875
uhap{enom srpskom radikalu “da se izvu~e iz zatvora, da se oslobodi, da
presuda bude osloba|aju}a, ako uop{te do|e do su|ewa. Jer, svi na{i ~lano-
vi dobili su precizna uputstva, ~itave ove godine ponavqamo na svakoj sed-
nici Glavnog odbora, da nijedan ~lan ne sme imati nikakvo oru`je osim pi-
{toqa sa urednom dozvolom. Ni automatske pu{ke, bilo kakve pu{ke, ni
bombe, ni druge eksplozivne naprave, ni{ta ne smeju imati osim pi{toqa
i revolvera sa urednim dozvolama. To je na{a politika. To je politi~ki
stav Srpske radikalne stranke koji smo neprekidno propagirali, koji smo
sugerisali svom ~lanstvu i vodili ra~una da to niko od na{ih ~lanova ne
prekr{i. Evo, vidite, ni kod jednog na{eg ~lana nisu na{li oru`je, osim
automata koji je na|en kod Milenka Petri}a sa urednim reversom”. Bilo je
tu re~i i o mawinskim pravima: “Srpska radikalna stranka je uvek, na svim
mestima gde je to trebalo, isticala da smo mi za punu gra|ansku ravnoprav-
nost pripadnika svih nacionalnih mawina koji su lojalni dràvqani Re-
publike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Pa ni svi Hrvati koji su
u~estvovali u ovom ratu, koji su se borili u Jugoslovenskoj narodnoj armi-
ji i koji su se odazvali pozivu otaybine, u rat, nemaju razloga da se bilo ~e-
ga boje, da od bilo ~ega strepe. Mi smo se zalagali za civilizovanu razme-
nu stanovni{tva, ali tu smo imali u vidu samo one Hrvate koje je Ante Pa-
veli} u toku Drugog svetskog rata preselio u Srem, kao neke pograni~ne po-
sade. Uglavnom su to Hrvati iz zapadne Hercegovine i to najgore usta{e.
[to se ti~e drugih nacionalnih mawina, na{ je stav isti. Svi oni koji su
lojalni dràvqani, koji ispuwavaju svoje gra|anske du`nosti, uìva}e pu-
na gra|anska prava i ravnopravnost”. Pomenuo sam i problem te{kih ra-
wenika u Slankamenu: “Ja sam bio u dva navrata u poseti bolesnicima u
Slankamenu. Tamo se le~e najteì bolesnici paraplegi~ari i kvadriple-
gi~ari, dakle, nepokretni bolesnici. Qudi kojima su oduzete obe noge, a ne-
kada i obe noge i obe ruke. Dakle, bolesnici sa te{kim povredama ki~me.
Bolnica pati zbog nedostatka lekova. Zatim, pati zbog nedostatka finan-
sijskih sredstava za nabavku adekvatne hrane za tamo{we bolesnike. Srp-
ska radikalna stranka (po{to smo mi u In|iji vladaju}a stranka), tamo dr-
ì op{tinsku vlast i u~inila je sve da se obezbedi bar jednom do dva puta
nedeqno dodatno snabdevawe hranom bolesnika u Slankamenu. S druge
stranke, bolesnici se àle na iìvqavawe nekih medicinskih sestara ko-
je su hrvatske nacionalnosti. Ja sam istog ~asa, ~im sam ~uo takve àlbe bo-
lesnika, intervenisao kod upravnika bolnice i mislim da je to sada spre-
~eno. Neki u Beogradu poku{ali su da od toga naduvaju aferu. Me|utim, sve-
do~ewa tamo{wih bolesnika su bila toliko upe~atqiva da se nikakva afe-
ra nije mogla iz toga izroditi. Qudi koji se iìvqavaju nad ovako te{kim
bolesnicima, su qudi najgore vrste bez ikakvih moralnih pozitivnih ka-
rakteristika, bez ikakvog karaktera i ja smatram da im ne moè biti mesta
na tako odgovornim du`nostima u bolnici”.
Bio je pomenut jo{ jedan konkretan primer hap{ewa na{ih ~lanova:
“Uhap{ena su tri ~lana Srpske radikalne stranke iz Ba~inaca, me|u wi-
ma i predsednik na{eg mesnog odbora. I oni su bez ikakve krivice strpa-
ni u zatvor. Reìm nema ni{ta protiv wih, nikakav dokaz. Poku{avaju ih
876
povezati sa onim ubistvom trojice Hrvata u Kukujevcima, i jednog Slovaka
u Sotu, ili obratno, ja ne znam ta~no, ne mogu sada da to identifikujem. Za
to su osumwi~ena, navodno, tri dobrovoqca iz Nijemaca. To nisu nikakvi
dobrovoqci, nikada nisu bili u Srpskoj radikalnoj stranci. Oni su pri-
padnici paravojne formacije koja je delovala u Nijemcima pod pokrovi-
teqstvom Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. To su wihovi qudi.
Oni nikada nisu bili ~lanovi Srpske radikalne stranke i nemaju nikakve
veze sa na{im qudima iz Ba~inaca! Ali, sada, u ovoj sveop{toj hajci na srp-
ske radikale sva su sredstva dozvoqena, pa me ne bi iznenadilo da sada po~-
nu otkopavati i ranije nerazja{wene kriminalne afere i da ih vezuju za
srpske radikale, ili da vr{e revizije raznih procesa drugim kriminalci-
ma i da kaù kako to nisu oni radili, ve} radikali. Verovatno su u stawu
da nam pripi{u i krivi~na dela koja su izvr{ena i pre na{eg ro|ewa. Ta-
kva je ova vlast, ali toj vlasti se pribliàva kraj. Kona~no!” Objasnio sam
i na~in na koji su na{i dobrovoqci odlazili na front; kao i na~in wiho-
vog naoruàvawa: “^lanovi Srpske radikalne stranke ne dobijaju nikakvo
oru`je i uniforme. Dobijali su na{i dobrovoqci i uniforme i oru`je. To
smo dobijali iz vojnih ili policijskih magacina. I oru`je je bilo iz voj-
nih ili policijskih magacina. Bio je organizovan odlazak na front armij-
skim ili policijskim autobusima, uz prethodni dogovor sa vlastima Repu-
blike Srpske ili Republike Srpske Krajine gde }e ti dobrovoqci biti
stacionirani, gde }e u~estvovati u borbi i sve ostalo. Sve je bilo krajwe
uredno i na{im dobrovoqcima se za to ne moè pripisati nikakav krimi-
nal, nikakvo krivi~no delo, za razliku od nekih drugih, koji su {leperima
izvla~ili ratni plen, koji su se obogatili u ovom ratu. Vi znate, to moè-
te da vidite i ovde u Sremskoj Mitrovici, da se nijedan radikal nije obo-
gatio u ovom ratu, da se nijedan nije do~epao nekog velikog bogatstva, da ni-
jedan nije pove}ao svoje materijalno bogatstvo u~e{}em u ratu. Na{i su qu-
di ginuli, krvarili. Mnogo je rawenih, ima mnogo invalida i oni su svoj dug
otaybini na ovaj na~in ispunili, a u rat nisu krenuli, poput nekih drugih,
da se do~epaju neke zarade, da se do~epaju nekog plena, i sli~no”.
1233. intervju na radiju Loznica od 10. novembra 1993. godine, ~iji sam
sadràj pod naslovom “Drina ne}e biti granica”, {tampao u mojoj kwizi
“milo{evi} hapsi radikale”. Izme|u ostalog, u ovoj emisiji sam govorio
i o radikalskim dobrovoqcima: “To je @ivota Pani} iza{ao sa podatkom
da nam je vojska dala oru`je za 8.000 qudi. A gde je sada ono {to je dala po-
licija, {to je dao MUP Srbije, vi{e nego vojska... Mi smo zajedno sa MUP-om
Srbije izvodili neke operacije, pa vi ste tu blizu Zvornika, vama je vaqda
poznato da su na{i dobrovoqci ratovali zajedno sa specijalnom jedinicom
MUP-a Srbije i da je Zvornik zahvaquju}i na{em sadejstvu oslobo|en ta-
ko na vreme... Mi smo ostvarili visok stepen kontrole i vi u Loznici ta-
ko|e znate da na{i dobrovoqci nisu ni pqa~kali, nisu ~inili ni druga
krivi~na dela, da su na{i dobrovoqci jednostavno najdisciplinovaniji od
svih dobrovoqa~kih formacija koje su uop{te u ovom ratu u~estvovale. Na-
{i dobrovoqci su u vreme osloba|awa Zvornika bili pod komandom viso-
kog funkcionera Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, Vojislava
877
Jeki}a. I za wega znaju svi dobrovoqci iz Loznice, recimo. Uhap{ena su
sada ta dva ~oveka iz Malog Zvornika. Oni uop{te nisu ~lanovi Srpske ra-
dikalne stranke. Prema podacima kojim raspolaèmo u~estvovali su u ra-
tu, ali ne kao na{i ~lanovi. Zatim su u Beogradu uhap{eni Du{an i Vojin
Vu~kovi}, i wih pripisuju Srpskoj radikalnoj stranci. Me|utim, oni su
pripadali formaciji “@uti mravi”, koja je tako|e bila aktivna u Zvorni-
ku i okolini... Oni su bili pod kontrolom MUP-a, komandovao im je Du{an
Vu~kovi} zvani @u}a, ~uli ste za @u}u? Oni su prvo bili pod kontrolom
Ministarstva unutra{wih poslova Srbije direktno, nisu bili na{i... On
je bio uhap{en sa ~itavom formacijom od 36 qudi, jer su pqa~kali. Recimo,
naprave barikadu na putu, zaustave sva vozila, posebno srpska, i isteraju
qude iz vozila, opqa~kaju sve i uzmu im vozilo, a wih puste da pe{ke nasta-
ve prema Zvorniku. Oni su uhap{eni od strane policije Republike Srpske,
svih 36 je preba~eno u zatvor u Bijeqinu. A onda, na li~nu intervenciju Bo-
risava Jovi}a i Ministarstva unutra{wih poslova Srbije pu{teni su bez
su|ewa iz bijeqinskog zatvora. I sada su uhap{eni da bi ih prikazali kao
srpske radikale. Ako se se}ate, kada su oni svojevremeno uhap{eni, mi smo
odmah dràli konferenciju za {tampu i podràli wihovo hap{ewe”. Po-
red toga, u Malom Zvorniku “uhap{ene su dve osobe koje nisu ~lanovi Srp-
ske radikalne stranke. Imamo ovde i wihova imena, koja su objavqena u no-
vinama. Mi smo odmah proverili u na{em odboru u Malom Zvorniku, oni
uop{te nisu na{i ~lanovi. Milan Stepanovi} i Dragan Jovi}, nigde ih ne-
ma u evidenciji Srpske radikalne stranke. Zbog ~ega su uhap{eni, mi ne
znamo. Ovde se u saop{tewu tvrdi da su na{i ~lanovi, ali nikakvih dokaza
za to nemaju... Oru`je koje oduzima MUP Srbije, to je ono isto oru`je koje
oni prikazuju na televizijskim snimcima i kada saop{tavaju da su uhap{e-
ne neke grupe Albanaca ili muslimana u Sanyaku itd. Ako ste primetili,
dvaput su prikazivali jedan snimak sa gomilom oru`ja, i jednim velikim
pe~atom sa {ahovnicom, kao da i to pripada radikalima. Ko zna iz kakvog
je to policijskog skladi{ta. Oni to isto oru`je uvek vrte, samo ga na dru-
gi na~in poslaù tamo, kada im to treba u propagandne svrhe. A verovatno
znate, 1991. godine, kada se vodio rat na prostoru biv{e hrvatske federal-
ne jedinice, u tom ratu je bila angaòvana i armija. Bio je i veliki broj de-
zertera i mnogi su dezertirali iz armijskih jedinica nose}i oru`je. Tada
je do{lo do velikog naoruàvawa stanovni{tva u Srbiji. Nije bilo nika-
kvih kontrola na autoputevima, na tim punktovima na kojima danas posto-
je policijske ispostave, na kojima danas policija ponekad i pretresa vozi-
la, sumwive saslu{ava itd. Onda se moglo bukvalno u Srbiju uneti sve. Sve
vrste naoruàwa. I tada je do{lo do masovnog naoruàvawa civilnog sta-
novni{tva. [to se ti~e srpskih radikala, oni su oru`je zaduìvali na re-
vers i po reversima su se razduìvali. Ja ne mogu da kaèm da niko nije sa
oru`jem do{ao u Srbiju. Bilo je i takvih slu~ajeva, ali to nije bila masovna
pojava. Zatim, radikali su se uvek pokazivali kao najdisciplinovaniji i
najhrabriji borci. I angaòvani su u najozbiqnijim operacijama. Recimo
u operacijama u Zvorniku, pa u Bijeqini, pa operacije u Skelanima. Na
Skelanima smo tako|e bili u sadejstvu sa specijalnom jedinicom MUP-a
878
Srbije i specijalnom jedinicom Vojske Jugoslavije iz Pan~eva. Zajedni~ki
smo stezali obru~ oko Srebrenice. Na{i dobrovoqci su dobijali pohvale
za svoje u~e{}e u ratu. Sav ratni plen su odmah predavali jedinicama MUP-a
na zapisnik. Mi imamo kopije tih zapisnika da je sav ratni plen predavan.
Znate, ja ne mogu da tvrdim da nijedan dobrovoqac nikada nije ne{to uzeo za
sebe od tog ratnog plena. Ali to je ono {to ~ovek moè u ruci da ponese, {to
moè najvi{e u dve ruke da ponese. A Ministarstvo unutra{wih poslova
Srbije i Arkanove jedinice, to ovde zna i ceo narod, u ovim op{tinama pri
Drini, {leperima su bukvalno izvla~ili ratni plen”. Objasnio sam i ras-
krinkavawe Qubi{e Petkovi}a: “Mi smo Qubi{u Petkovi}a raskrinkali
kao agenta Slu`be dràvne bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslo-
va Srbije. Wemu je MUP Srbije dao slu`beni automobil na raspolagawe. Ja
sam na jedan lukav na~in uspeo da dobijem od Qubi{e saobra}ajnu dozvolu za
to vozilo. I odmah sam zvao televizijske ekipe Studija B i TV “Politike”
da snime moj razgovor sa Qubi{om Petkovi}em. Qubi{a je toga dana do{ao
u stranku. Ja sam ga zvao, jer, eto, sre|ujemo ove predizborne liste. U subotu
smo te liste zakqu~ivali, da bismo ih u ponedeqak predali. On je do{ao. Je-
dan moj ~ovek iz stranke javio je da je do{ao crnom limuzinom koja li~i na
dràvna kola. I ja po~nem pred Qubi{om da se àlim kako nemam voza~a, a
treba hitno negde da odem, daj mi tvoju saobra}ajnu dozvolu i kqu~! On jad-
nik, onako odmah izvadi i dade mi! I kaèm mu da sedne u moju kancelariju
da popije kafu, da me sa~eka dok se ne vratim, da nigde ne ide jer mi treba
zbog ne~eg va`nog. Ja odem u drugu kancelariju na telefon i zovnem televi-
zijsku ekipu Studija B i TV “Politike”. Oni brzo do|u. Mi ulazimo u kan-
celariju, ja sedam pored Qubi{e, oni name{taju kamere, a ja kaèm Qubi{i
– sada }emo malo porazgovarati pred kamerama. On je vaqda mislio o pred-
izbornoj kampawi. Mislio je da sam ja i{ao kolima da dovedem te snimate-
qe. Ja zapo~nem razgovor, pitam ga za saobra}ajnu dozvolu, i on mi sve potvr-
di. Potvrdio je da su to policijska kola, od koga je dobio i koji su policij-
ski funkcioneri u~estvovali u ovim borbama, od kojih smo dobijali oru`je,
kako smo to oru`je skladi{tili, kako smo ga raspore|ivali itd. A onda, ka-
da je sve to ve} bilo gotovo, u jedan sat smo imali sednicu Izvr{nog odbora
i iskqu~ili Qubi{u iz stranke. On je onda u ponedeqak, po policijskom na-
logu, drào svoju konferenciju za {tampu, u svom stanu. Tvrdio je da mu stan
nije dala policija nego op{tina. To tvrdi i op{tina. Pa kome op{tina da-
je stan? Kaè ima 19 godina radnog staà kao taksista i zato je dobio stan.
Pa kom su to dali op{tinski stan zato {to ima 19 godina radnog staà? U
centru Beograda trosoban stan! Op{tina tako deli stanove bez ikakvog raz-
loga? Ili na wegovu molbu! Podneo je molbu op{tini da mu daju stan, a oni
dali! Ne. Na intervenciju Ministarstva unutra{wih poslova je dobio stan
– tek tako se od op{tine ne moè dobiti stan, ako to ve} nije neki slu`be-
ni stan, ili stan za posebne namene”.
Pre kraja razgovora jo{ jednom je pomenuto hap{ewe u [idu, pa sam o
tome izneo sva svoja saznawa: “[to se ti~e hap{ewa u [idu, o tome sam go-
vorio prekju~e na Radiju Sremska Mitrovica, i ju~e na Radiju Stara Pazo-
va, za nekoliko dana }u to u~initi i u [idu. U [idu su uhap{eni na{i
879
~lanovi zbog oru`ja koje je kod wih na|eno, a koje su na revers dobili od
Ministarstva unutra{wih poslova Srbije u vreme kada je naoruàvano
srpsko pograni~no stanovni{tvo i u Sremu, i u Sanyaku, i na Kosovu i Me-
tohiji. I upravo je Ministarstvo unutra{wih poslova u ku}i Milenka Pe-
tri}a otvorilo skladi{te tog oru`ja koje je na revers deqeno stanovnici-
ma [ida. A sada hapse na{e qude i nalaze im po jedan komad tog oru`ja ko-
je su dobili od dràve! Poku{avaju ih dovesti u vezu sa nekim kriminalci-
ma koji su stacionirani u Nijemcima pod pokroviteqstvom Ministarstva
unutra{wih poslova. Tamo je neki |eneral i jo{ neki. Mi u Nijemcima ni-
kada nismo imali dobrovoqce, a ovi koji su tamo stacionirani su mo`da
po~inili krivi~no delo ubistva nekih Hrvata. êtiri ~oveka su ubijena,
ali to nema nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom. Oni su pre vi-
{e meseci uhap{eni, a sada ih poku{avaju dovesti u vezu sa nama. O~igled-
no je da nam podvaquju... [to se ti~e dvojice uhap{enih qudi iz Malog Zvo-
rnika, wih nigde nema u strana~koj evidenciji. Oni nisu na{i ~lanovi. Da
li su bili dobrovoqci ili ne, ja to ne znam. Ali ~im su uhap{eni, ~im je
dato ovo saop{tewe, ja sam zvao na{ odbor iz Malog Zvornika i traìo po-
drobne informacije i svi tamo tvrde da oni nisu na{i ~lanovi. Sve osta-
lo moè da se vidi u Odboru Srpske radikalne stranke u Malom Zvorniku,
gde smo mi radikali i vladaju}a partija”.
1234. intervju radiju [abac od 10. novembra 1993. godine, ~iji sam sa-
dràj, pod naslovom “mitraqeska gnezda brane “ku}u cve}a”,” {tampao u
mojoj kwizi “milo{evi} hapsi radikale”. I ovde je bilo govora o hap{e-
wu radikalskih aktivista i raskrinkavawu Qubi{e Petkovi}a.
1235. intervju na Televiziji negotin od 14. novembra 1993. godine, ko-
ji sam objavio u kwizi “Preti li nam slobotomija?” Jedan gledalac me je
pitao kako }u se boriti ako me Milo{evi} isporu~i u Hag. Odgovorio sam:
“Milo{evi} je o~igledno izgubio glavu. U velikoj je panici i od wega ~o-
vek moè danas sva{ta o~ekivati. [to se mene ti~e, ja uop{te nisam zabri-
nut, ~ak i kada bi me isporu~ili u Hag, mene to uop{te ne bi zabrinulo. Ja
sam spreman i dobrovoqno da idem u Hag. Za{to? Zato {to nikada nikakvo
krivi~no delo nisam po~inio, nikakav ratni zlo~in, niti sam podstreka-
vao druge da ~ine ratne zlo~ine. [ta je ratni zlo~in? Ubijawe civila ili
povre|ivawe civila, mu~ewe civila, ili pqa~ka, ili podstrekavawe dru-
gih da to rade, {ikanirawe i maltretirawe ratnih zarobqenika i ubijawe
ratnih zarobqenika. To su ratni zlo~ini! Ja nikada ni{ta od toga nisam
po~inio, niti su to u~inili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. I ja
nemam ~ega da se bojim, ja mogu sutra da putujem u Hag. Ali, ako ja krenem za
Hag mora}e i Slobodan Milo{evi}. Jer wegove ruke nisu ~iste, a moje je-
su. One formacije koje su pod wegovom kontrolom, Crvene beretke, Arka-
nova grupacija, kapetan Dragan i neke sli~ne pod kontrolom policije
Republike Srbije koje su u~estvovale u ratu, one su po~inile ratne zlo~i-
ne. One su ogroman ratni plen sistematski izvla~ile iz srpskih krajina,
preprodavale na crnom trì{tu u Beogradu i tako su se li~no bogatili.
Ja ne mogu da kaèm da nijedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke nije
880
izvukao ratni plen. Bilo je takvih slu~ajeva. Kada bismo saznali da su ne-
ki na{i eventualno u~estvovali u pqa~ki, mi smo ih odmah ka`wavali i
iskqu~ivali iz na{ih redova. Ali, i ako jeste neki dobrovoqac Srpske ra-
dikalne stranke doneo ratni plen ovde u Srbiju, onda je to ono {to se mo-
è u jednoj ili u dve ruke poneti. A ovi su {leperima izvla~ili! Pa vi sa-
da procenite kako te stvari stoje prakti~no i ko moè biti pozvan na od-
govornost... Ja javno kaèm, i to sam ve} rekao nekoliko puta, da sam spre-
man samoinicijativno da idem u Hag, ako me neko pozove. Mene je samo jed-
nom Iglberger optuìo za navodno ubistvo 3.000 muslimana i Hrvata kod
Br~kog. A do tog momenta ja u toku rata uop{te nisam bio u Br~kom! I{ao
sam tek posle wegove izjave. Niti su tamo bili dobrovoqci Srpske radi-
kalne stranke. Kada sam ga demantovao, ni re~i vi{e nije rekao o tome. Ja
sam spreman da li~no idem i mislim da nemam razloga da se bilo ~ega pri-
bojavam. Jer, ipak, ako nekoga optuìte, morate svoju optu`bu i dokazati
ili isplatiti adekvatnu naknadu onome ko je nevino optuèn i zbog toga
maltretiran pred bilo kakvim sudom. Ja li~no osporavam pravnu osnovu
Me|unarodnog suda. Me|utim, ako mene pozovu ja idem, ne zato {to prizna-
jem taj sud, nego zato {to smatram da je to prilika da skinem qagu sa svoga
imena i jednostavno da ~itavoj me|unarodnoj javnosti opi{em sve te stva-
ri i dokaèm da Srbi nisu ni ~inili ratne zlo~ine, osim ovoga {to su se
de{avale pqa~ke i eventualno pojedina~ni slu~ajevi ubistava, ali samo
pojedina~ni slu~ajevi. A za pojedina~ne slu~ajeve se i pojedina~no odgova-
ra, jer u pravu postoji princip individualne odgovornosti”.
Govorio sam i o ulozi Qubi{e Petkovi}a, po{to me je jedan gledalac
za wega pitao: “Mi smo raskrinkali Qubi{u Petkovi}a kao agenta Slu-
`be dràvne bezbednosti u rukovodstvu Srpske radikalne stranke. On je
pred novinarima i kamerama Studija B i Televizije “Politika” priznao da
je radio za Slu`bu dràvne bezbednosti i da je od wih dobijao izvesne na-
loge, ~ak je naveo imena qudi itd. I rekao je da niko na wega nije vr{io
pritisak da sve prizna. A posle dva dana je dobio nalog Slu`be dràvne
bezbednosti, koja je bila besna zbog takvog nastupa Qubi{e Petkovi}a. Ja
sam se posluìo lukavstvom; on uop{te nije znao da ja dovodim televizij-
ske kamere i o ~emu }emo razgovarati sa novinarima, kada smo mi u{li u
moju kancelariju. Qubi{a Petkovi} je od slu`be dràvne bezbednosti na
trajnu upotrebu dobio slu`beni automobil “opel ida”, sa civilnom regi-
stracijom i saobra}ajnom dozvolom koja glasi na Ministarstvo unutra-
{wih poslova Srbije. Dobio je i trosoban stan u centru Beograda. Formal-
no mu je stan dala op{tina – ali po nalogu Slu`be dràvne bezbednosti. I
ako se se}ate, on je posle, kada je u svom stanu drào konferenciju za {tam-
pu posle dva dana, po policijskom nalogu, rekao da mu nije policija dala
stan nego op{tina. Zato {to ima 19 godina radnog staà, a radio je kao tak-
sista. Pa koji je to taksista sa 19 godina radnog staà, zato {to ima troje
dece, dobio od dràve stan, i to trosoban stan u centru grada? Ima li ta-
kvih u Negotinu? Ima li toga bilo gde u Srbiji? On je pokazao nekoliko
kilograma srebrnog nakita, tvrde}i da sam mu ja dao to srebro da ga proda
i da zadrì novac. To je bio vrhunac gluposti. Te{ko je zamisliti takvu
881
situaciju u kojoj se ne{to sli~no moglo desiti! On je dobio srebrni nakit
od policije da ga prikaè na televiziji, da ga poku{a iskoristiti protiv
mene li~no. Nije dobio zlato, jer je policija odavno zlato iz ratnog plena
rasprodala. âk su otvorili zlataru na ime @eqka Ra`natovi}a Arkana u
centru Beograda i preko te zlatare su prodavali zlato. Mene samo ~udi
{to mu nisu eventualno dali tri kilograma heroina, pa da me optuè da sam
trgovac drogom. Od policije, od ideolo{ke policije jednog propalog reì-
ma sva{ta ~ovek moè o~ekivati, pa i ovakve stvari. Dràvna televizija
uop{te nije prikazala prethodne izjave Qubi{e Petkovi}a, nego je samo
dala ovo {to ide eventualno u prilog reìmu. Ali, mislim da je svim gle-
daocima bilo jasno da je re~ o najobi~nijoj reìji”.
1236. intervju na radiju Subotica od 16. novembra 1993. godine, koji
sam pod naslovom “Posredovawe katoli~ke crkve” {tampao u mojoj kwizi
“milo{evi}ev zajam za preporod kipra”. Jedno od prvih novinarskih pi-
tawa u emisiji bilo je da li kod pripadnika hrvatske i ma|arske nacional-
ne mawine ima razloga za strah pri pomiwawu mog imena. Dao sam detaqan
odgovor: “Ja ne verujem da postoji takav strah. Mo`da kod nekih pojedina-
ca. Ali, onda je u tom slu~aju krajwe iracionalan, jer niti sam ja li~no, ni-
ti je Srpska radikalna stranka bilo kad predstavqala pretwu pripadnici-
ma nacionalnih mawina koji ìve na prostoru Republike Srbije i Savezne
Republike Jugoslavije. [to se ti~e pripadnika ma|arske nacionalne ma-
wine, na{ stav je odavno poznat i vi{e puta smo ga isticali i sa skup{tin-
ske govornice, u javnosti, preko radio i televizijskih emisija, preko {tam-
pe, na mitinzima. Dva mitinga smo do sada dràli u Subotici, a dva u No-
vom @edniku kod Subotice. Tako da sam ube|en da nema nijednog pripadni-
ka bilo koje nacionalne mawine koji ne zna osnovne smernice na{eg poli-
ti~kog, ekonomskog i socijalnog programa, i kome nije poznat na{ stav o
nacionalnom pitawu, kao i stav po pitawu prava nacionalnih mawina. [to
se ti~e Ma|ara, ima dosta Ma|ara pripadnika Srpske radikalne stranke i
Srpskog ~etni~kog pokreta. Dosta je bilo dobrovoqaca na svim frontovi-
ma na kojima se vodila bitka, pre svega za slobodu srpskog naroda i za od-
branu granica na{e zemqe. Neki od tih Ma|ara su juna~ki poginuli. Neki
su raweni u tom ratu. I mi nikada tu ~iwenicu ne}emo zaboraviti. Oni su
na{a bra}a po oru`ju i mi }emo uvek uvaàvati wihov veliki doprinos od-
brani na{e zemqe. To su iskreni patrioti, lojalni dràvqani, kao {to je,
pretpostavqam, ve}ina pripadnika ma|arske nacionalne mawine. Svi pri-
padnici nacionalnih mawina koji su lojalni dràvqani, ispuwavaju svoje
zakonske i ustavne obaveze, imaju i sva prava i potpuno su ravnopravni sa
pripadnicima ve}inskog srpskog naroda. Srpska radikalna stranka }e i daqe
razvijati takav odnos i takav princip. Ima i onih koji su separatisti~ki
orijentisani, i politi~ki deluju sa separatisti~kih pozicija. To su na{i
politi~ki protivnici i mi }emo voditi bespo{tednu politi~ku borbu
protiv wih, razume se, sve dok su wihove te`we u granicama u kojima se to
moè na demokratski na~in tolerisati. Dakle, sve dok je to jedna parla-
mentarna politi~ka akcija i na{ sukob sa wima }e biti ~isto verbalan, ja-
van, publicisti~ki itd. A ako bi slu~ajno bilo i nekih tendencija da se
882
protivustavnim sredstvima realizuju wihovi ciqevi, onda bi i represiv-
ne mere bile neminovne. I te represivne mere bi svaka civilizovana dr-
àva primewivala bilo gde na svetu. [to se ti~e Hrvata, wih u Subotici
ima veoma mali broj. Mo`da nekoliko desetina, moè se re}i. A ve}ina su
Buwevci i [okci. Buwevci i [okci nisu Hrvati. Buwevci i [okci su jed-
na specifi~na etni~ka grupa koja je u osnovi srpskog porekla, posebno Bu-
wevci. Samo ime govori da su do{li sa reke Bune, a Buna je bila u sastavu
Neretqanske srpske kneèvine, kao jedna od prvih kneèvina koje su for-
mirane dolaskom Srba na dana{we srpske geopoliti~ke prostore. I ti Ne-
retqani su ostali zapam}eni u istoriji, jer su posledwi primili hri{}an-
stvo, i neretqanska oblast je ~esto nazivana Paganijom u nekim evropskim
izvorima. Buwevci i [okci su vremenom primili katoli~anstvo. Me|u-
tim, primawem katoli~anstva oni nisu mogli da postanu pripadnici hr-
vatske nacije. Buwevci i [okci predstavqaju danas, posle toliko vekova,
ipak jednu specifi~nu etni~ku grupu i treba uvaàvati tu wihovu poseb-
nost. A mi imamo u vidu ~iwenicu da su i Buwevci i [okci uvek bili lo-
jalni dràvqani i Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, i da
tu zaista nije bilo nikakvih posebnih problema na relaciji me|unacio-
nalnih odnosa ve}inskog srpskog naroda prema wima. Postojale su tenden-
cije u komunisti~kom periodu, pod komunisti~kom titoisti~kom diktatu-
rom, da se Buwevci i [okci na ve{ta~ki na~in pretope u konglomerat hr-
vatske nacije. Vo|ena je velika propaganda u tom pravcu. Ume{ala se i ka-
toli~ka crkva, ume{ao se politi~ki faktor, ume{ali su se i centralni
komiteti itd., i to je uspevalo u odre|enom procentu. Komunisti~ki akti-
visti odmah su prihvatali takvu politiku. Pona{ali su se u skladu sa wom.
Ali, ve}ina Buwevaca i [okaca je, ipak, ostala svesna i svoje posebnosti,
i potrebe da se za{titi od manipulisawa hrvatskog nacionalnog korpusa i
hrvatskih politi~kih interesa koji su teìli da Buwevce i [okce iskori-
ste kao sredstvo za realizaciju nekih politi~kih ciqeva. A to je uvek i{lo
na {tetu dru{tvenog bi}a, dru{tvene i privredne egzistencije Buwevaca i
[okaca. Ja mislim da je krajwe vreme da se o tome otvoreno prozbori u jav-
nosti. Da se na to ukaè. Razume se, mi nemamo nameru nikoga da teramo da
se izja{wava na bilo koji na~in. Izja{wavawe pripadnosti jednoj naciji je
privatno pravo svakog ~oveka. ôvek moè da se izja{wava, a i ne mora. Mo-
è da se izja{wava kako mu god padne na pamet. Moè za sebe re}i da je Ja-
panac, ili Marsovac. Moè se bilo kako druga~ije deklarisati. Ali ono
{to su istorijske ~iwenice, o tome moèmo govoriti i imamo pravo da to
govorimo. Istorijske ~iwenice govore da Buwevci i [okci nisu pripadni-
ci hrvatskog naroda. Razume se, u javnosti je bilo dosta rasprava o pitawu
na{eg zahteva za retorziju. Naro~ito dok su bile intenzivne ratne akcije
izme|u Srba i Hrvata, dok se vodio rat za Srpsku Krajinu. Mi smo se zala-
gali za retorziju, razume se, za civilizovanu razmenu stanovni{tva sa
Hrvatskom. Ali, u obzir je dolazila razmena hrvatskog stanovni{tva koje
je Ante Paveli} naselio u toku Drugog svetskog rata u neka mesta, posebno
u Sremu, ali ponegde i u Ba~koj. Recimo, u Slankamen, Hrtkovce, delimi~no u
Petrovaradin i neka druga mesta. Taj proces je u osnovi zavr{en i u wemu
je posredovala katoli~ka crkva i obi~no su u toj razmeni stanovni{tva
883
Hrvati mnogo boqe prolazili. Dobijali su mnogo boqe srpske ku}e i ima-
wa na podru~ju Hrvatske nego {to su prognani Srbi dobijali ovde. Ali, bi-
lo kako bilo, mi mislimo da je to u osnovi zavr{en proces i nema razloga
da ga posebno daqe potenciramo”.
1237. odlomak iz intervjua na radiju apatin, koji sam {tampao u mo-
joj kwizi “milo{evi}ev zajam za preporod kipra”. Izabrani odlomak
predstavqa tako|e moj odgovor na pitawe o “iseqavawu” nacionalnih ma-
wina: “Nikada nisam rekao da }emo iseliti nacionalne mawine. Nikada i
nigde. Ja, evo, pozivam bilo koga ko ima bilo kakav dokaz da sam to negde
rekao, da se pojavi sa tim dokazom. Mi smo se samo zalagali za civilizova-
nu razmenu stanovni{tva sa Hrvatskom. Za iseqavawe Hrvata iz Srbije
kako bi se u wihove ku}e i stanove uselili ve} prognani Srbi iz Hrvat-
ske, i ni{ta vi{e. I to koji Hrvati da se isele? Hrvati koje je Ante Pa-
veli} u toku Drugog svetskog rata naselio pre svega u Sremu, u Hrtkovci-
ma, u Slankamenu i nekim drugim mestima. Taj proces je uglavnom zavr{en,
u najve}em delu je zavr{en. Hrvati su tu mnogo boqe pro{li nego Srbi.
Dobili su mnogo vrednije srpske ku}e u Hrvatskoj nego {to su Srbi ovde
dobili wihove. Ali u tom procesu je posredovala katoli~ka crkva. Mi smo
uvek isticali, da svi oni ~asni, po{teni Hrvati koji su se i u ovom ratu
odazvali kao rezervisti na slu`bu u jedinice Jugoslovenske narodne armi-
je, u~estvovali u tom ratu, koji su lojalni dràvqani Republike Srbije,
ostaju ovde da ìve kao punopravni gra|ani i niko ih nikada ne}e ugroà-
vati. Daqe smo isticali da }emo se boriti da se Buwevcima i [okcima
pruè svi uslovi za wihovu etni~ku emancipaciju jer je komunisti~ki re-
ìm pola veka vodio politiku wihovog izjedna~avawa i poistove}ivawa
sa Hrvatima, kako bi ih utopio u hrvatski nacionalni korpus. Buwevci i
[okci nisu Hrvati, oni su posebne etni~ke grupe. Buwevci su Srbi pore-
klom sa Drine koji su se pre vi{e stotina godina iz Hercegovine preseli-
li u Ba~ku. Posle vi{e stotina godina oni su poprimili oblik posebne
etni~ke grupe koja ima svoj identitet, ima svoju tradiciju, ima svoj grupni
pogled na svet, svoje obi~aje itd. To treba po{tovati i treba im omogu}i-
ti da neguju tradiciju. Mi }emo se zalagati da se to postigne. Mi imamo
mnogo uticaja me|u Buwevcima, imamo mnogo ~lanova Buwevaca. Uosta-
lom, potpredsednik Srpske radikalne stranke Jovan Glamo~anin je buwe-
va~ki zet, wegova supruga je Buwevka”.
1238. intervju na radiju kraqevo od 26. novembra 1993. godine, koji
sam naknadno {tampao u mojoj kwizi “ve{tica iz Tolstojeve ulice”. Tu
sam ponovio ve} poznate stavove o srpskom nacionalnom pitawu, jedinstvu
srpskih zemaqa, o budu}nosti Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
1239. intervju u propagandnom programu radija kragujevac od 28. no-
vembra 1993. godine; “mi se nismo promenili” na radiju kula 3. decembra
1993. godine; Tv “Politika” od 12. juna 1994. godine; “intervju dana” od 20.
septembra 1994. godine na radiju B-92; “u susret hap{ewu dr vojislava [e-
{eqa” na Tv Studio B 28. septembra 1994. godine. Sve ove intervjue sam
884
{tampao u kwizi “Ve{tica iz Tolstojeve ulice”. Pomenuti su qudi iz
Kragujevca koji su ranije bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke, ali
su u sastavu policijskih snaga i{li u [amac, pa su posle bili uhap{eni i
odvedeni u zatvor u Bawa Luku. Jedna gledateqka je rekla: “Pisano je o wi-
ma sve najboqe, a posle su ispali najgori. Me|utim, ja sam Zorana Draì-
lovi}a zvala i Mirka Vuji~i}a. Odbijali su me, nisu hteli da razgovaraju.
Oni su mi kazali da je nemogu}e do}i do [e{eqa. Pa sam posle ~ula da se
[e{eq nije mnogo zalagao za wih. Ja prosto u to ne verujem. Znaju}i [e-
{eqa kroz razgovore i pri~u, i kroz novine, mislim da je on veoma fini ~o-
vek i ho}e da primi. Ina~e, radikale imam i u ku}i. Moj sin se borio, taj
{to je bio tamo u zatvoru, borio se i u Vukovaru, i u Slavoniji, i u [amcu.
Htela sam da pitam da li se stvarno zalagao, koliko-toliko, u Bawaluci?”
Kroz daqi dijalog ispostavilo se da do tog 28. novembra 1993. godine nisam
imao pojma o tom slu~aju. Ispostavilo se da im je u [amcu komandant bio
Sre}ko Radovanovi}, a ja sam gledateqku uputio na wega i Op{tinski od-
bor Srpske radikalne stranke u Kragujevcu, objasniv{i: “Moète sa wime
o svemu tome da razgovarate. Tamo gde treba i ja da se angaùjem, ja sam spre-
man da se angaùjem, da se ra{~iste svi problemi i da se te stvari sanira-
ju na adekvatan na~in. Ukoliko, razume se, nije bilo nikakvih krivi~nih de-
la. Tamo gde je bilo krivi~nih dela, mi ne moèmo da stanemo u za{titu.
Ali, u svakom slu~aju, moèmo da spre~imo neosnovane optu`be protiv qu-
di, posebno protiv qudi koji su se kod nas borili, i koji su kod nas bili ve-
oma disciplinovani. Ovi koji su upu}eni sa policijskim snagama oti{li
su tako|e sa na{im znawem, ali su bili pod komandom Ministarstva unu-
tra{wih poslova Srbije i od svakog od wih je prethodno traèna sagla-
snost da budu upu}eni u sastavu policijskih snaga. Oni su ih pre toga vodi-
li na obuku u neki policijski kamp, pa su posle toga upu}ivani tamo gde je
bilo potrebno. Tako da mi nismo imali evidenciju gde su sve upu}eni. Po-
licija je traìla od nas izvestan broj dobrovoqaca koji su spremni da se
ukqu~e u wihove snage. Oni su upu}eni u te policijske jedinice, ali onda
mi nismo imali sa wima kontakt. U tome je problem. Ali, u svakom slu~aju,
ovde u stranci trebalo je da vas prime i da razgovaraju sa vama, i da pomog-
nu kad god su u stawu da pomognu... Ja vam lepo kaèm da prvi put ~ujem da je
tu bilo problema. Ako se nismo trudili onda je to samo zato {to nismo
imali kontakt. Zato {to su bili upu}eni u sastavu policijskih jedinica.
To je bio jedini razlog. Ina~e, kada mi direktno uputimo dobrovoqce na
front, uvek imamo sa wima kontakte i uvek smo upoznati {ta se sa wima de-
{ava, kakvi su problemi. Probleme re{avamo, nekada po{aqemo ne{to
hrane, cigarete, ode}e, obu}e itd. U ovome slu~aju je do{lo do kratkog spo-
ja samo zato {to su bili u sastavu policijskih snaga”.
Optuìvao sam i tom prilikom Arkana za kriminalno pona{awe i na-
glasio: “Ja nikada @eqka Ra`natovi}a Arkana nisam optuìvao za ratne
zlo~ine. Ja sam wega optuìvao za pqa~ku ratnog plena, i za wegovo krimi-
nalno pona{awe u Beogradu. Ja smatram da ratni zlo~ini nisu ~iweni sa
srpske strane, zapravo nisu sistematski ~iweni. Bilo je nekih zlo~ina ko-
ji su ratni po svom karakteru, koji su po~iweni u ratnim prilikama, ali te
885
zlo~ine niko unapred nije organizovao, niti je nagovorio te qude na to. Re-
cimo, desilo se to u Vo}inu kada su Bokanovi qudi, tzv. Beli orlovi, pobi-
li 8 stanovnika Vo}ina hrvatske nacionalnosti. To su bili mirni seqaci,
~ak su neki bili u me{ovitim brakovima i vrlo lojalni srpskoj vlasti.
Oni su iz obesti to u~inili. I o tome je {tampa svojevremeno pisala i ve-
lika se afera stvorila. Bilo je jo{ ponegde takvih slu~ajeva, ali to su sve
pojedina~ni primeri koji ne mogu predstavqati dokaz da su Srbi sistemat-
ski ~inili ratne zlo~ine. [to se ti~e insistirawa na su|ewu ratnim zlo-
~incima, to se sve ~ini u politi~ke svrhe. Uvek su samo Srbi na tim lista-
ma, a to neki zapadni propagandisti lansiraju. I ja sam bio na jednoj od tih
lista, proglasio me Lorens Iglberger, biv{i ameri~ki ministar, za zlo-
~inca. Kada sam mu ja na to odgovorio preko kanala Siksti, ameri~ke tele-
vizije, vi{e se ìv nije ~uo. Odgovor je bio veoma efektan. [to se mene
li~no ti~e, znate, ako se formira taj sud u Hagu, i ako me pozovu tamo, ako
zatraè su|ewe meni za neke izmi{qene krivice, i ako to uslove ukida-
wem sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji, ja sam spreman odmah da pu-
tujem. Ovde nema potrebe da se uvodi bilo kakva procedura, da zasedaju par-
lamenti i da se mewaju Ustav i zakoni i da se traì mogu}nost da se na{i
dràvqani isporu~e, {to sada po Ustavu ne moè. Nema potrebe da se to
radi. Neka samo oni obe}aju da }e odmah ukinuti sankcije protiv Jugosla-
vije i ja odmah idem dobrovoqno. Tu nikakvih problema nikada ne}e biti.
Dodu{e, ne znam kako bih ja mogao da putujem a da i Milo{evi} ne ide sa
mnom, ali to je sada drugo pitawe”.
Me|utim, godinu dana kasnije imao sam mnogo vi{e informacija o Ar-
kanovim zlodelima, pa sam na Radiju B-92 rekao: “[to se ti~e @eqka Ra-
`natovi}a Arkana, on je ~ovek Slobodana Milo{evi}a, samim tim {to je
~ovek Radmila Bogdanovi}a i Radovana Stoji~i}a Baye. Ne moè Milo{e-
vi} da udara na svoga. Za{to oni ne mogu Arkanu da sude? Zato {to bi on-
da morali da sude glavnom Arkanovom gazdi Bayi. Arkan je u ovom ratu slu-
ìo za pokrivawe Radovana Stoji~i}a Baye. I Arkan ni{ta nije uradio a
da reìm u Srbiji nije znao za to. Suditi Arkanu zna~i suditi samome se-
bi. Takva je pozicija Slobodana Milo{evi}a. [to se ti~e proterivawa
muslimana iz Bijeqine, to je organizovao Arkanov ~ovek, koga je predsta-
vqao major Vojkan \urkovi}, kako li? Nije on nikakav major, on je Arka-
nov major. I mi smo rekli, Tomislav Nikoli} je li~no rekao u Narodnoj
skup{tini da je Vojkan \urkovi} dobio nalog iz Beograda da protera te
muslimane u trenutku koji je bio najnepovoqniji za Radovana Karayi}a, da
bi se i to napakovalo Radovanu Karayi}u. To su kontrolisali qudi iz Beo-
grada. I gledajte, me|u tim muslimanima bilo je i na{ih ~etni~kih bora-
ca koji su dve godine ratovali kao dobrovoqci Srpske radikalne stranke
na Majevici. Pa je ~etni~ki vojvoda Manda i{ao i jednog po jednog spasa-
vao... Mi smo protiv svakog etni~kog ~i{}ewa. Mi smo protiv toga. To su
muslimani koji su bili lojalni srpskoj vlasti. Nisu ni{ta u~inili da de-
stabilizuju srpsku vlast. âk su se odazivali vojnom pozivu, bili su lojalni
gra|ani i morali su da budu ravnopravni sa pravoslavnim Srbima. Na{a je
politika uvek takva bila. Mi smo uvek u na{oj stranci imali muslimane.
886
I sada ih ima. Imali smo Fejzu Kamberija, koji za malo nije pro{ao kao
poslani~ki kandidat. Bilo je nekih stotinak glasova razlike. Mi smo pr-
vi ukazali ko stoji iza etni~kog ~i{}ewa. Iza etni~kog ~i{}ewa je stajao
Beograd. Ali mi imamo jo{ mnogo da kaèmo na te teme. Imamo da kaèmo
sve ono {to se de{avalo u Iloku. U Iloku nije bilo rata, nije bilo dobr-
ovoqaca. Ko je pqa~kao? “Crvene beretke”, oruàne formacije Slu`be dr-
àvne bezbednosti Srbije. Imamo mi toga materijala jo{. Ne moèmo sve
odjednom da kaèmo”. A vlast protiv nas nema argumenata: “Ni{ta nemaju.
Apsolutno ni{ta nemaju. Vidite koliko sam ih puta provocirao, prozivao
da kaù. Optuìli su nas da smo kriminalci, ratni zlo~inci, fa{isti. Ni
jednog jedinog dokaza. Davno bi to iskoristili da su bilo {ta imali. Uosta-
lom, neka neko od wih stisne petqu pa neka kaè: ako me pozovu u Hag, ja
idem dobrovoqno. Ja sam to rekao jer je moja savest ~ista. I ja ostajem pri
tome. I ja to neprekidno ponavqam”.
Negde u isto vreme, u septembru 1994. godine, gostuju}i na NTV Studio
B, po{to je najavqeno moje hap{ewe zbog incidenta u Saveznoj skup{tini
i jedan gledalac pitao da li to vodi mojoj ekstradiciji u Hag, izjavio sam:
“Prvo mora da se mewa Ustav. Ne moè po na{em Ustavu niko da bude ispo-
ru~en. Mora prethodno da se promeni Ustav. Naravno, moè Ustav da se po-
gazi, {to ne bi bilo nimalo ~udno. Ali Milo{evi} }e poku{ati da me ne
pusti ìvoga da iza|em, da odem u Hag. On sam najboqe zna zbog ~ega... U sva-
kom slu~aju, ja sam ostao dosledan svom stavu. Ako se se}ate, kada me je prvi
put li~no Iglberger, ameri~ki ministar inostranih poslova, optuìo za
ratne zlo~ine, ja sam mu odgovorio u emisiji kanala “Siksti” na ameri~koj
televiziji, u jednom ne{to {irem intervjuu, i posle se optu`be nisu pona-
vqale. Posle toga nijedan zvani~nik sa Zapada za mene nije takvu optu`bu
izneo. Ali moja obaveza ostaje, koju sam sam sebi nametnuo, ako me pozovu da
idem. Za{to da idem? Zato {to nikada ni ja, ni dobrovoqci Srpske radi-
kalne stranke nikakav ratni zlo~in nismo po~inili. A zna se dobro {ta su
ratni zlo~ini! To je ubijawe civila, primena nedozvoqenih oru`ja u ratu,
maltretirawe ratnih zarobqenika itd. To dobrovoqci Srpske radikalne
stranke nisu radili”. Voditeq je pomenuo i “zar|ale ka{ike”, a ja sam obja-
snio: “Morate malo da se setite {ta je to bilo. Bila je emisija “Minimak-
sovizije”, to je humoristi~ko-satiri~na emisija... Desa Trevizan je objavila
u londonskom “Tajmsu” posle te emisije kako sam se ja hvalio kako sam klao
Hrvate zar|alim ka{ikama za cipele i vadio im o~i. To je ona objavila.
Ali, znamo kako je pisala Desa Trevizan i to sada nije bitno, mo`da }e nam
se ona javiti sada iz Londona, ako prati ovu emisiju. Drugo je ne{to bitno...
Minimaks {aqivim tonom u jednoj humoristi~koj emisiji postavqa meni
pitawe da li mi ~etnici jo{ uvek koqemo. Kako na to da se odgovori? Ne
mogu ja da se sme{kam i upadam iz glupe u sve glupqu situaciju, kao {to se
to nedavno de{avalo u istoj emisiji. Da se tamo sme{kam i samo da {irim
ruke. Ja na neku wegovu uspelu ili neuspelu duhovitost odgovaram nekom
svojom duhovito{}u i vi je moète ceniti uspelom ili neuspelom. Ako ne-
ko sa predrasudama pristupa ~etnicima, da su ~etnici koqa~i, znate, we-
ga je najboqe ismejati. I {ta ja na to da kaèm, nismo i da se pravdam? Ja
887
uzvra}am na to u jednom crnohumornom tonu i kaèm da smo mi samo usavr{i-
li metode klawa i sada vi{e ne koqemo noèvima nego koqemo ka{ikama
za cipele, i to zar|alim ka{ikama, da se ne zna je li `rtva podlegla posle-
dicama klawa ili posledicama tetanusa. I to je izazvalo smeh u studiju. To
se prepri~avalo na {aqiv na~in posle emisije... Setite se kada je Slobo-
dan Milo{evi} iza{ao sa optu`bom za ratne zlo~ine, za kriminal i za fa-
{izam. Ni{ta nije uspeo da dokaè. Nekoliko stotina policajaca Slu`be
dràvne bezbednosti, i nekoliko stotina oficira Kontraobave{tajne
slu`be u oktobru pro{le godine poslao je u Srpsku Krajinu i Republiku
Srpsku da na|u makar jedan jedini ratni zlo~in koji bi se mogao pripisati
dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, i nigde ni{ta nisu na{li... Pa i
mi vodimo neku istragu, znate. Mi nikakav ratni zlo~in nismo po~inili.
Ali smo bili svedoci mnogih stvari i mnogi na{i ~lanovi, tako|e. “Tele-
graf” je nedavno objavio jedan ve}i tekst o na{em dobrovoqcu iz Obrenov-
ca, koga je policija maltretirala teraju}i ga da la`no svedo~i protiv me-
ne. To je bilo pre dva, tri broja u “Telegrafu”. Ima slu~ajeva i nekih dru-
gih qudi koje su maltretirali. I pored svih tih maltretirawa ni{ta nisu
uspeli da napakuju, ni{ta nisu mogli da izmisle. Videli ste {ta su pakova-
li Radovanu Karayi}u, pobijeno je 17 ili 19 muslimana iz voza, ne znam ta-
~an broj. Pobio ih je SK – pokret za Jugoslaviju. Ovde u Beogradu je plani-
rana ta otmica i likvidacija... Ja sam ovde u va{em studiju optuìo Zora-
na î~ka, videli ste kada je za}utao, da su oni to organizovali. Imamo in-
formacije. To zna i reìm. To svi znaju. A {ta je bio smisao toga?... To je
informacija da je organizovao SK – pokret za Jugoslaviju. Da je akcija or-
ganizovana u Beogradu. Da su se ti qudi koji su izvr{ili otmicu pojavili
u Beogradu ve} na èlezni~koj stanici, da je bio ukqu~en veliki broj voj-
nih kamiona. To ne moè jedan Luki} da izvede. Tog Milana Luki}a su dr-
àli vi{e od godinu dana ovde u zatvoru pod la`nim optu`bama, ne bi li
wega privoleli da prizna i da kaè da je radio po nalogu Radovana Ka-
rayi}a, kako bi se imao pogodan argument u nekom trenutku da se iskoristi
protiv Karayi}a. Videli smo za koji je to trenutak spremano. Ali nisu us-
peli, nisu uspeli da slome tog ~oveka. Slu~ajno je taj ~ovek bio dovoqno
~vrst i jak, da ne podlegne kao onaj Herak u Sarajevu sa kojim su muslimani
sli~nu stvar uradili da bi optuìli Srbe. Se}ate li se tog Heraka?... Da
su hteli da me tuè za klevetu zbog ovoga, tuìli bi me odavno, posle one
emisije sa Zoranom î~kom. Da li ste gledali tu emisiju? Zoran î~ak je
kao zaliven posle toga sedeo ovde u studiju. Mi smo zbog toga pokrenuli
inicijativu da se zabrani SK – pokret za Jugoslaviju, i naveli konkretnu
argumentaciju. I ovo smo planirali, ali to jo{ ne stavqaju na dnevni red
Savezne skup{tine. Ne zaboravite, kada smo optuìvali pro{le godine
Savez komunista – pokret za Jugoslaviju da imaju tajnu teroristi~ku orga-
nizaciju, oni su tada imali 350 qudi u firmi “Komet” pod dugim naoruàwem.
Sada imaju vi{e od 1000 qudi. To su veoma opasne stvari. Ako se pitate za-
{to mi toliko smetamo reìmu, razlozi su u tome {to smo dobro infor-
misani, {to se trudimo da do|emo do podataka i {to imamo hrabrosti da te
podatke saop{timo javnosti. I {to oni nisu mogli da nas potkupe, ni da
888
nas ucene, ni da nas upla{e. Vidite kako se sada, neke donedavno izrazito
radikalisti~ki usmerene opozicione stranke, antireìmske, ovakve, ona-
kve, kako se sada bore za ministarsku fotequ, ne bi li bili bliè vlasti.
Mi ni kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em,
nismo podlegli isku{ewu da u|emo u vladu i da delimo ministarska mesta
sa onom partijom sa kojom se ideolo{ki i programski ne slaèmo. Mi smo
imali jednu dodirnu ta~ku, nacionalno pitawe. I uvek smo govorili da je to
jedina dodirna ta~ka izme|u nas i socijalista. Ja sam objavio kwigu govora
iz republi~ke skup{tine, iz perioda od godinu i po dana, koliko sam bio po-
slanik. Iz we se vidi da sam i{ao od jednog do drugog zakona koji su bili na
dnevnom redu i kritikovao sam ih, napadao, bio protiv itd.”.
1240. intervju za kragujeva~ku “Svetlost” od 2. decembra 1993. godine,
pre{tampan u mojoj kwizi “Crveni diktator sa Dediwa”. I ovde su pome-
nuti ratni zlo~ini, pa sam rekao: “Mi nikada nijedan ratni zlo~in nismo
po~inili. U Zapadnoj Slavoniji je ubijeno, koliko ja znam, osam civila, ali
to nema veze sa SRS. [to se ti~e Ov~are, nikad srpski radikali nisu bili
tamo, a ako se ne{to i dogodilo, onda to zna JNA, ili VJ, ili lokalne voj-
ne ili policijske snage. Ja o tome pojma nemam. Protiv nas dokaza nema za
ratne zlo~ine. Oni, socijalisti, {upqe pri~e pri~aju, nikako da se pojave
s ne~im opipqivim”.
1241. redakcijski intervju “gost Tanjuga”, koji sam objavio u mojoj
kwizi “milo{evi} hapsi radikale”. Izme|u ostalog sam rekao da smo uz-
vratili udarac “od koga se Milo{evi} jo{ uvek pu{i. On nas da optuì za
ratne zlo~ine? Nijednog ratnog zlo~ina nema. Gde su ti ratni zlo~ini/ Ni-
jednog nije bilo, bar {to se na{ih qudi ti~e. Gde su ti zlo~ini koje sam ja
po~inio? Sramota je takvom junaku, kao Milo{evi}u, “yilitnut se, ne po-
godit ciqa”. Gde su ta krivi~na dela? Gde je taj kriminal? Gde je to ratno
profiterstvo? Evo ~a~kaju, kopaju na sve strane, stalno je finansijska po-
licija kod na{ih privatnika. Ali jo{ ni{ta i{~a~kali nisu. Kada }e, ako
nisu. Ni{ta. Ali je vreme, po{to je tamo do{lo do primirja na frontovi-
ma, da se kaè koliko su oni pqa~kali. Oni su {leperima izvla~ili ratni
plen, i policija, i General{tab, i Arkan, i kapetan Dragan. Ja sam pro{le
godine ovde govorio o kapetanu Draganu. Nama je bilo jasno da je to ta~ka
sukoba sa socijalistima. Ko je glavni mentor kapetana Dragana? Radmilo
Bogdanovi}, kqu~ni ~ovek reìma, siva eminencija. Se}ate se kada sam o
tome pri~ao, kakav je kriminal wegov fond”.
1242. Predizborni okrugli sto na Televiziji “Politika” od 9. decem-
bra 1993. godine, koji sam pod naslovom “îsta slika” u celosti {tampao u
mojoj kwizi “Preti li nam slobotomija?”. U ovoj emisiji sam Arkana po-
tukao do nogu.
1243. odlomak iz kwige “guja u nedrima: vojislav [e{eq u kanyama
mirjane Bobi}-mojsilovi}”. Tu je bilo govora o slawu na{ih dobrovoqa-
ca, o ~emu sam rekao: “Kako smo mi prebacivali svoje dobrovoqce preko
889
Dunava? Kriju}i, uglavnom no}u. Izbegavali smo bilo kakav susret sa ar-
mijom, jer bi ih armija odmah razoruàla, uhapsila, ko zna {ta bi radila.
Svaki susret sa armijom smo apsolutno izbegavali... Prvi kontakti sa po-
licijom bili su u leto 1991. godine, kada smo po~eli neposredno da dobija-
mo oru`je. I prvi ~ovek sa kojim smo kontaktirali tim povodom bio je
Kertes. I Kertes se tu, zaista, najvi{e pokazao... Ne mogu se setiti koja mu
je neposredno bila funkcija, ali bio je u vrhu vlasti. Bio je zaduèn za te
policijske poslove. Posle 1992. godine u Pani}evoj vladi bio je {ef Save-
zne UDB-e. Nije ni bitna wegova funkcija, nije bio ministar, nije bio za-
menik, nije bio ne{to konkretno, ali je bio zaduèn za te poslove. I tu je
po~ela na{a saradwa. Kad god je zatrebalo oru`je, mi smo ga dobijali. Iz
na{e stranke smo odredili Qubi{u Petkovi}a. Kasnije, kada se vojska
ukqu~ila u rat, mi smo i sa vojskom sara|ivali. Policija nije vi{e imala
toliko oru`ja koliko je imala vojska. I vojska nam je davala oru`je. Pa nam
je davala autobuse, pa nam je dala kasarnu u Bubaw Potoku, tamo su se obla-
~ili, tamo su se naoruàvali, sedali u autobuse i upu}ivali na front. Ne-
kada smo avionima na Udbinu slali dobrovoqce, ili na bawalu~ki aero-
drom. I sve je to dobro funkcionisalo. Iz na{e stranke za kontakte sa po-
licijom i vojskom bio je odre|en Qubi{a Petkovi}... Me|utim, kroz tu sa-
radwu oni su wega polako vrbovali. Ko zna ~ime i kako, nije to ~ovek neke
velike pameti, ali bio je vredan kao crv. I ni{ta mu nije bilo te{ko, ako
je trebalo u pono} da ide u General{tab zbog ne~ega, on je uvek i{ao. I za-
ista je radio mnogo, to se ne moè osporiti. Ali, kroz sve to je i vrbovan i
po~eo je da radi za wih, protiv svoje stranke. Svi na{i qudi su, kada se rat
posle razbuktao, bili pod komandom vojske i pod komandom Srpske vojske.
Kada je bio rat na prostoru biv{e hrvatske federalne jedinice, bili su
pod komandom JNA. U vukovarskoj operaciji, potpuno pod komandom JNA.
Komandant je bio Mrk{i}, sada{wi general, tada je bio pukovnik, tada je
bio komandant Prve armijske brigade. I na{i svi dobrovoqci su bili u
wegovoj jedinici. Ja sam tamo vi{e puta dolazio i spavao sa tom jedinicom,
u~estvovao u nekim borbama, pucao iz raznih vrsta oru`ja itd. Nije bilo
potrebe slikawa. Tamo gde sam ja i{ao nijedan novinar se nije usudio da
ide. I uvek sam bio na prvim linijama. A onaj ko ide zbog slikawa, taj ne
vidi prve linije... Ja ne mogu da kaèm da nikada nije bilo nijednog zlo~i-
na, jer u svakom ratu ih ima. I sada, ako ~oveku negde poubijaju porodicu,
ubiju mu najbliè srodnike, wegova osveta je slepa. I dolazi do toga. Ali
nije bilo sistematskih ratnih zlo~ina... U Vukovaru nije bilo sistemat-
skih ratnih zlo~ina... Kada se vr{i opsada grada onda je odgovoran onaj ko
brani grad, a ne onaj ko napada grad. U me|unarodnom ratnom pravu postoji
institucija otvorenog grada. Ako se vi nalazite pred ratom kao dràva i
ako èlite da izbegnete razarawe nekog grada, onda ga progla{avate otvo-
renim. Ratni zlo~in je napasti otvoreni grad, kao {to je Hitler napao Be-
ograd. Beograd je bio progla{en otvorenim gradom, {to zna~i – unapred se
kaè – kada do|ete do te i te linije, ne}emo grad braniti. Moète i da u|e-
te u grad. A sa druge strane, va{a je obaveza da ne pucate na taj grad. Vuko-
var je bio pretvoren u tvr|avu. Za{to je bilo te{ko osvojiti Vukovar?
890
Zato {to je Vukovar bio prva linija odbrane Beograda. [to su postojala
stra{na podzemna utvr|ewa, ~itavi lavirinti podzemnih hodnika. A po-
gre{na je bila i takti~ka zamisao osvajawa Vukovara. @ivota Pani} je tu
glavni krivac. Vukovar je trebalo napasti sa Dunava, pustiti Hrvate da po-
begnu. A Hrvati opkoqeni, nisu imali kud, i zbog toga su se uporno brani-
li... Operacija je u su{tini bila pogre{na i ja sam ga napao zbog te gre{ke.
Ja sam to rekao pre vi{e od godinu dana, napadaju}i @ivotu Pani}a. @ivo-
ta Pani} je i{ao po Kara|or|evu, lovi{tima, gostio se svaki dan, provo-
dio se, a wegova vojska je tamo ratovala. @ivota Pani} je tada bio koman-
dant Prve armije. A na~elnik [taba mu je bio general, Hrvat, ne mogu mu
se sada setiti imena... Pani}u se desilo da mu je jedan major Hrvat, sa punim
kolima najpoverqivijih dokumenata pobegao za Hrvatsku... u toku rata. To
mu se desilo. Pani}a je trebalo streqati zbog toga. [ta je trebalo uradi-
ti? Trebalo je sa Dunava napasti na Vukovar. Imali smo re~ne ratne bro-
dove, i napasti ga sa juga ili severa, ali na zapadu pustiti mogu}nost Hrva-
tima da se izvuku. I oni bi se vrlo brzo izvukli. I ne bi bilo razarawa.
Drugo, {ta je bila gre{ka... Bolnica je razorena dosta u samom ratu, kao
{to su i sve druge zgrade razorene”. Bobi}eva je pitala za streqane zaro-
bqenike iz vukovarske bolnice, a ja sam rekao: “Niko nema dokaza da su oni
zaista streqani. To je neko lansirao”. Bobi}eva je pomenula i neku jamu ko-
ju su prona{li me|unarodni eksperti, a ja o tome pojma nisam imao, pa sam
odgovorio: “Gde? Ko je na{ao tu jamu? Ne mogu da na|u, ja znam o tome kao i
vi {to znate. Ni{ta ne moè da se prona|e. Zaista je tako. Sa druge stra-
ne, na{i dobrovoqci nisu sigurno ubili nikoga, nisu streqali nijednog
zarobqenika. To je sigurno... Siguran sam 100 posto, jer verujem u te qude
koji su rukovodili operacijama. Bila je izvanredna disciplina kod na{ih.
Tu su bili komandanti Kameni, iz Vukovara, tu je bio Branislav Gavrilo-
vi}, posle je oti{ao za Sarajevo. Tu je bio Vaki}, tu smo imali najboqe ~et-
ni~ke vojvode”.
1244. odlomak iz kwige “vlada}emo sto godina: dr vojislav [e{eq
pod lupom vesne kosti}”, pod naslovom “Bosna je Srbija”.
1245. odlomak iz kwige “guja u nedrima: vojislav [e{eq u kanyama
mirjane Bobi}-mojsilovi}”, pod naslovom “kartografi i ostali”.
1246. odlomak iz iste kwige, pod naslovom “ko je oteo putnike iz voza?”
Otmicu muslimana iz voza, na stanici [trpci, pripisao sam Savezu komu-
nista – pokretu za Jugoslaviju. Odgovaraju}i na nekoliko novinarskih pi-
tawa, rekao sam o tome slede}e: “Otmica muslimana iz voza izvr{ena je, to
sam ja neki dan rekao i u televizijskom duelu sa Zoranom î~kom, oni su
hteli nama da to pripi{u. Da su oni to mogli nama da pripi{u, oni bi to
odavno uradili. Oni su ~ak imali tu varijantu u predizbornoj kampawi.
Ali, to je uradio SK – pokret za Jugoslaviju. Oni su i u Drugom svetskom
ratu ~inili sli~ne stvari. Otmica muslimana iz voza je organizovana u Be-
ogradu. Organizovala ju je kontraobave{tajna slu`ba i SK – pokret za Ju-
goslaviju... To je ura|eno da se u pogodnom momentu ima argument protiv
891
Karayi}a. Me|utim, nije im uspela reìja. Naravno, Milo{evi}u niko ne
treba na dugu stazu. îm neko postane toliko popularan da ugrozi wegovu
vlast, postaje mu smetwa. I oni spremaju ne{to, da imaju za pogodan trenu-
tak. Kada je to ura|eno? To je bilo po~etkom 1993. godine, tada je ve} Milo-
{evi} rekao Amerikancima da prihvata Vens-Ovenov plan. Kada je u punom
jeku spreman taj Vens-Ovenov plan, Karayi} se suprotstavqao i moralo se
ne{to uraditi da se Karayi} skloni. Me|utim, to je ura|eno na nespretan
na~in. To nije dobro izvedeno. Otmicu je izveo SK – pokret za Jugoslaviju.
I onda su uhapsili izvesnog Milana Luki}a... Godinu dana ga drè u zatvo-
ru. Ovde ne mogu ni{ta da dokaù. Ne{to su poku{ali da iskonstrui{u, me-
|utim, nisu uspeli wega da na to nateraju, da u~estvuje u svemu tome. O~eki-
vali su, povodom ne~eg drugog, eventualno nekog ubistva, da ga ucene, da ga u
to uvuku. Pa bi to bio elemenat da se prikaè on kao komandant izvesne
~etni~ke jedinice, kao osvetnik, da je on to izveo. Nema nijedne jedinice
koja deluje van vojske, van srpske vojske. Bila je ova “@uti mravi”, pa je to
Karayi} pohapsio, i na insistirawe MUP-a Srbije su pu{teni. Sada sude
tom Du{anu Vu~kovi}u-@u}i, komandantu “@utih mrava” zbog ubistva ne-
kih muslimana kod Zvornika. Ali taj @u}o je prikazivan u predizbornoj
kampawi kao na{ ~lan. Se}ate se koliko smo mi to negirali i rekli da smo
mi prvi podràli kada ga je Karayi} uhapsio. Ovo je sve bilo reìrano
protiv Karayi}a. I izjalovilo se. Koja je sada slede}a igra, to }emo vide-
ti. Taj je izgleda isporu~en vlastima Republike Srpske. Ali kao afera jo{
nije zavr{eno. Jo{ }e mnogo stvari oko toga da se desi... I mora na kraju da
ispliva istina. To ne moè ve~ito da se sakriva. Sva istina vodi u Beograd,
u SK – pokret za Jugoslaviju. [ta wih ko{ta nekoliko muslimana likvidi-
rati ako to moè zgodno da se iskoristi protiv nekog politi~ara koji je
velika smetwa... To je prava mafija{ka teroristi~ka organizacija. Milo-
{evi} je glavni ~ovek. On je posklawao neke generale koji su mu smetali iz
rukovodstva te stranke, da bi wegova èna tamo glavnu re~ vodila. I wen
kolega iz kabineta, sa fakulteta, Dragomir Dra{kovi}. Potpuno je sve pod
wegovom kontrolom. [ta su uradili pre nekoliko meseci? U vreme pred-
izborne kampawe prestalo je da funkcioni{e Ve}e republika, proglasili
su da poslanicima iz Srpske skup{tine prestaje mandat u Ve}u republika.
A Radmilo Bogdanovi} nastavio je da se vozi slu`benim kolima koja je do-
bio kao potpredsednik Ve}a gra|ana.
Opisao sam svoja prva dva susreta s Radovanom Karayi}em i dodao:
“Znali smo tada da }e do}i do sukoba, da }e do}i rat. Uostalom, ja sam se ta-
mo sa ~etnicima svojim ve} na{ao. Mi smo imali pred sobom detaqnu kar-
tu isto~nog dela Bosne, razmatrali akcije preuzimawa Vi{egrada, vi{e-
gradskog mosta, Zvornika itd. Tad je ve} bilo jasno da }e biti rata... da se
ne moè izbe}i, da }e morati biti deobe u Bosni. Da li uz rat ili... Vama
to ne moè da bude jasno jer niste ìveli u Bosni i ne znate kakva je ta mu-
slimanska nacionalisti~ka euforija. Muslimanima je 20 godina bilo dato
na voqu da rade bukvalno sve {to su hteli. Nijedan srpski ozbiqniji inte-
lektualac nije mogao opstati u Sarajevu, nijedan, a da se bavi politikom, ni
jedan jedini! Muslimani su hteli Bosnu kao svoju dràvu, to je bio wihov
892
ciq i taj ciq vi{e nisu ni sakrivali. Uostalom, meni je nekoliko kwiga
zabraweno jer sam na to ukazivao. Ovde, u Beogradu, mi je zabraweno. To je
sve bilo nama jasno, koji smo tamo ìveli. Te 1991. godine nije bilo ratnih
oblaka u Bosni, ali bilo je na podru~ju biv{e Hrvatske... Mi smo upozora-
vali da to ne sme da se prenese u Bosnu, da }e u Bosni rat biti mnogo krva-
viji. I ~itav svet smo upozoravali... Mogao je da se izbegne rat da je ostao
Izetbegovi} u onoj varijanti koja je dogovorena bila u Beogradu. Da Bosna
i Hercegovina ostane u sastavu te skra}ene Jugoslavije i da on bude prvi
predsednik te skra}ene Jugoslavije”. Bobi}eva je u toku razgovora iznela
da je “postojala jedna teorija u Beogradu, da je ubistvo Nikole Gardovi}a
bila name{taqka i da su celu stvar nametnuli Srbi iz Bosne kojima je u
tom trenutku odgovarala ratna opcija.” Reagovao sam prili~no iznena|eno:
“To je nemogu}e, apsolutno nemogu}e! To samo najve}i srbomrsci iz Beogra-
da mogu da lansiraju. Apsolutno je nemogu}e. Ko bi to organizovao? Ko bi
to namestio? Apsolutno je nemogu}e... Apsolutno je ta varijanta iskqu~e-
na. Jesu radili oni kojima je rat odgovarao, a to su bili muslimani. To je
ipak jedno ubistvo. Nisu o~ekivali da }e ba{ to ubistvo biti povod za iz-
bijawe rata. Oni su mislili da }e to ubistvo biti povod velikog straha me-
|u Srbima, da }e Srbi beàti masovno. Oni su to o~ekivali, to su prièq-
kivali. Oni su hteli jo{ takvih, nekoliko incidentnih situacija, da Srbi
masovno nagrnu preko Drine. Nisu o~ekivali da }e Srbi tako zapeti è-
stoko i da }e u stvari pobediti... Toliki je strah decenijama razvijan me|u
Srbima da niko nije o~ekivao ozbiqnu srpsku akciju”.
1247. odlomak iz iste kwige, pod naslovom “[ta nam radi policija?”
Izme|u ostalog, ovde sam se izjasnio o Arkanu i kapetanu Draganu, rekav-
{i: “Ja sam znao od ranije da je Arkan kriminalac. Govorio sam javno 1990.
godine da je kriminalac. Izlazile su tada novine “Novosti plus”, pa imali
smo onaj sukob u “Ruskom caru”. Me|utim, kada je Arkan iza{ao iz usta{kog
zatvora, oti{ao je u rat i zaista se hrabro borio. Ja sam to po{tovao. âk
smo popravili odnose. Vi|ali smo se. Na frontu smo se susretali. Me|u-
tim, morao sam ga napasti zato {to je mnogo pqa~kao u ovom ratu. Zato {to
je to veliki problem i zato smo onda imali distancu prema wemu. Nisu bi-
li ba{ javni napadi, ali imali smo distancu. Ta distanca, mora se prizna-
ti, uvek je bila otvorena. îm se pojavio u ratu, 1991. godine, za mene je go-
vorio da zasluùjem tri Obili}a medaqe, ako se se}ate, pa je predlagao da
budem ministar unutra{wih poslova, pa da budem ministar republi~ke
vlade, a to su socijalisti probne balone preko wega pu{tali, posle izbora
1992. godine. Me|utim, ~im sam shvatio da se bavi pqa~kom, da ovaj rat ko-
risti za li~no i grupno boga}ewe, odmah sam neku distancu uspostavio. E
sada, da li je trebalo odmah detronizovati jednog izvikanog ratnog heroja
ili ne, to je drugo pitawe. Ali, morate se setiti da sam prvo detronizovao
kapetana Dragana, koji se tako|e bavio velikim pqa~kama, proneverama,
mahinacijama i sli~no, koji je naduvan kao heroj. Stvoreno je ne{to ni od
~ega, {to na{ narod kaè od govneta pita napravqena. On je bio mnogo
opasniji jer je za ra~un MUP-a Srbije poku{ao da obori Milana Babi}a...
Kapetan Dragan odavde je bio poslat da buni vojnike na frontu u Srpskoj
893
Krajini, da bi se oborio Milan Babi}. Mene je vest o tome zatekla u Zapad-
noj Slavoniji. Ja sam odmah preko Bawaluke, no}u, stigao u Knin i sukobio
se sa kapetanom Draganom na prvoj borbenoj liniji, kod Benkovca. To je sva
{tampa ovde pisala i televizija o tome govorila. On je poku{ao da digne
borce sa fronta da se vrate u Knin i da obore Milana Babi}a. Ja sam odmah
tamo nastupio, preko Radio Knina, preko omladinskog radija, na javnim
skupovima, i to sam potpuno razru{io. Drào sam konferencije za {tam-
pu, demaskirao ga u potpunosti. I tako im je akcija propala. To je bio sukob
u novembru 1991. godine sa Milo{evi}em”.
1248. okrugli sto na Televiziji “Politika” od 15. februara 1994. go-
dine, ~iji sam sadràj, pod naslovom “[ta }e biti s nama – policentri~no
ili centralizovano ’Srpstvo’”, {tampao u mojoj kwizi “Preti li nam slo-
botomija?” U jednom trenutku sam pomenuo dobrovoqce Srpske radikalne
stranke u Republici Srpskoj: “Mi smo tamo organizovali stranku pre rata,
i u tom ratu smo zaista svojski u~estvovali u granicama svojih mogu}nosti.
Podsetio bih da su na{i dobrovoqci, pre nego {to je stvorena Srpska voj-
ska, najaktivnije u~estvovali u spasavawu srpskog dela Sarajeva, Grbavice
I, Grbavice II, Jevrejskog grobqa, i simbolike radi, da pomenem da Jevrejsko
grobqe jo{ uvek drì Srpski ~etni~ki odred vojvode Slavka Aleksi}a, ko-
ji je u{ao u sastav Srpske vojske i predstavqa jednu jedinicu Srpske vojske
i potpuno je pot~iwen wenoj komandi. Razume se, nema nikakve posebne voj-
ne organizacije, ali to simboli~ki pokazuje koliki su bili uticaj Srpske
radikalne stranke i weno u~e{}e u tim prvim sukobima. Srpska radikal-
na stranka se rasprostrla na svim prostorima Republike Srpske i ima ve-
liki uticaj u narodu, uìva veliko poverewe naroda. Ne smatramo da smo u
politi~kom sukobu sa SDS-om sve dok traje rat. Mi smo politi~ki savezni-
ci Srpske demokratske stranke i predstavqamo deo jedinstvenog fronta
srpskog naroda”.
1249. gostovawe u emisiji “intervju dana” na radiju B-92 od 21. aprila
1994. godine, ~iji sam sadràj objavio u kwizi “Preti li nam slobotomija?”
Tu sam nastavio da se zalaèm za projektovane srpske granice i podrào
Radovana Karayi}a u sukobu sa Slobodanom Milo{evi}em.
1250. intervju za list “Pogledi” od 23. maja 1993. godine, pod naslovom
“Dr vojislav [e{eq u Br~kom: na pomolu je odlu~na bitka”, koji sam pre-
{tampao u kwizi “Crveni tiranin sa Dediwa”.
1251. Prvi deo kwige “Filipike ~etni~kog vojvode”, koja je {tampana
kao intervju Sini{e aksentijevi}a sa mnom. Jedno od Aksentijevi}evih
pitawa glasilo je: “Kampawa Socijalisti~ke partije Srbije protiv Srp-
ske radikalne stranke po~ela je 28. septembra i dostigla kulminaciju ovih
dana, uo~i Svetog Nikole. Da li je ta~no da su za satanizaciju va{e stranke,
pored partijskih aktivista, socijalisti upotrebili policiju i vojsku?”
Moj odgovor je bio nedvosmislen: “Ta~no je. Upotrebili su svoje elemente iz
rukovode}eg kadra republi~kog MUP-a i Vojske Jugoslavije. Informacije
894
o aktivnostima socijalista, pripadnika tzv. prve strana~ke linije, dosta-
vili su nam grupa operativnih radnika republi~kog MUP-a i grupa nekom-
promitovanih vi{ih oficira General{taba Vojske Jugoslavije. Infor-
macije su nam dostavqene u pisanoj formi: ’Organi MUP-a Srbije, preko
nadle`nih dràvnih organa, dobili su zadatak da se intenzivno angaùju
na prikupqawu podataka o izvr{iocima ratnih zlo~ina i pqa~ki u~iwe-
nih na teritorijama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine koji bi
se mogli pripisati Srpskoj radikalnoj stranci. Naloèno im je da nadle-
`nim pravosudnim organima, {to pre, podnesu krivi~ne prijave protiv po-
~inioca takvih dela, koriste}i pritom najnemoralnija sredstva. Pored to-
ga, te iste policijske ekipe rade na otkrivawu, dokumentovawu i reìrawu
slu~ajeva nezakonite trgovine, utaje poreza i pqa~ke dru{tvenog kapitala
preko transformacije svojinskih odnosa i drugih kriminalnih i protivza-
konitih radwi u koje bi se mogli ume{ati neki istaknuti ~lanovi Srpske
radikalne stranke, koji su ujedno i ugledni poslovni qudi’. To su nam u svom
pismu dostavili patriote i na{oj stranci nakloweni qudi iz MUP-a Sr-
bije, koji se pitaju za{to se ba{ sada, selektivno, po strana~koj pripadno-
sti, izmi{qaju krivice i dokazi koji ~lanove Srpske radikalne stranke
trpaju u isti ko{ sa raznim psihopatama i kriminalcima kojih je bila rod-
na godina”.
Naredno pitawe prosto se nadovezalo na odgovor povodom prethodnog:
“Informacije koje ste dobili potvrdile su se nedavnim hap{ewem nekih
pripadnika ~etni~kih “paravojnih” formacija”. I odgovor je bio u konti-
nuitetu s ranijim: “Po ko zna koji put ponavqamo da Srpski ~etni~ki po-
kret nije nikakva paravojna formacija! Ne prihvatamo tu zlonamernu i
proizvoqnu kvalifikaciju koju sada socijalisti lansiraju preko svojih
sredstava informisawa! Pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta su se, kao
dobrovoqci, borili u jedinicama biv{e JNA, Teritorijalne odbrane,
Srpske vojske Republike Srpske, Srpske vojske Republike Srpske Krajine
i srpskih policija tih republika. Za to postoje pismene potvrde. Javnost
nije znala da su se na{i dobrovoqci borili i u sastavu specijalnih jedini-
ca MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije koje su prelazile preko Drine i Du-
nava i u~estvovale u borbama na teritorijama Republike Srpske i Republi-
ke Srpske Krajine. Mnogi od wih su za pokazanu hrabrost dobili pismena
priznawa i zahvalnice, od nadle`nih vojnih i policijskih komandi. Te “pa-
ravojne” formacije naoruàle su oficijelne vojne i policijske vlasti.
Mi raspolaèmo dokumentima, neka smo obelodanili na posledwoj sedni-
ci Narodne skup{tine, pred raspu{tawe i na redovnoj konferenciji za
{tampu odrànoj 11. novembra, iz kojih se vidi da su na{i dobrovoqci na
regularan na~in zaduìvali oru`je, municiju i drugu vojnu opremu i da su
ih, po obavqenim zadacima, razduìvali! Raspolaèmo i dokumentima iz
kojih se vidi da je sav ratni plen uredno predavan nadle`nim vlastima.
Sve to svedo~i da se za dobrovoqce Srpske radikalne stranke i Srpskog
~etni~kog pokreta ni u jednoj varijanti ne moè re}i da su pripadali pa-
ravojnim formacijama. Wihovi komandanti na rati{tima, nave{}emo sa-
mo neke, bili su: Obrad Stevanovi} kod Skelana; u isto~noj Slavoniji
895
Mihaq Kertes, jedan od glavnih {efova “Crvenih beretki”, koje danas na
tom podru~ju zavode strahovladu i poku{avaju sakriti dokaze o te{kim
krivi~nim delima korumpiranih sau~esnika biv{eg predsednika Gorana
Hayi}a. Zatim, Radovan Stoj~i} Baya, zamenik ministra unutra{wih po-
slova Republike Srbije, ratni komandant specijalaca i komandant Centra
za obuku u Erdutu, u kome je @eqko Ra`natovi} Arkan bio samo paravan za
pokrivawe. Jedan od komandanata bio je i Franko Simatovi} zvani Fren-
ki, {ef Obave{tajne uprave Slu`be dràvne bezbednosti. Svi oni su is-
taknuti pripadnici MUP-a Srbije i dobro znaju da na{i dobrovoqci ni-
su radili ono za {ta ih Socijalisti~ka partija optuùje. Umesto da budu
odlikovani, hap{eni su qudi koji su ratovali za nacionalne ideale. Hap-
{eni su uz zaglu{uju}u dreku zurli i talambasa reìmskih glasila, a ka-
snije su, zbog nedostatka dokaza, u najve}oj medijskoj ti{ini i ignoranciji
pu{tani iz zatvora. Sve je to bilo u funkciji predizborne kampawe Soci-
jalisti~ke partije Srbije, ~iji se definitivni pad o~ekuje ove godine...
Partizanima je pre{lo u naviku da nas ~etnike napadaju iz potaje, sa le|a.
To je wihova interpretacija etike. U~ili su ih da tako treba. Kada protiv-
niku, u ovom slu~aju samo politi~kom, ne sme da se pogleda u o~i, onda se on
napada sa le|a. Pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta su hap{eni “zbog
osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela zlo~ina nad civilnim sta-
novni{tvom, teroristi~kih akcija, ubistava iz niskih pobuda, silovawa,
razbojni{tva i protivpravnog li{avawa slobode gra|ana, izazivawa op-
{te opasnosti i ilegalnog posedovawa oru`ja i municije”. Tim hrabrim i
~asnim qudima podmetani su delikti koje nisu po~inili. Podmetano im je
oru`je iz policijskih skladi{ta. To isto oru`je se prikazuje na televizi-
ji i kada se uhapse {iptarski i muslimanski teroristi. Nekima od uhap{e-
nih, iako nisu, pripisivali su ~lanstvo u Srpskoj radikalnoj stranci. Ubu-
du}e }e oni za svakog uhap{enog sileyiju, pijanca, preprodavca ili lopova
na sva zvona dokazivati da je na{ ~lan. Mi preko sredstava informisawa
koja su nam dostupna imamo malih mogu}nosti da to demantujemo. Pomiwa-
we tzv. ratnih zlo~ina od strane “~estitih” socijalista i wihovo pripisi-
vawe drugima, asociralo nas je na Ha{ki me|unarodni sud koji }e se, u to
smo potpuno sigurni, baviti utvr|ivawem i osudom iskqu~ivo srpskih
“zlo~ina”. Najnoviju aktivnost te pravosudne institucije finansiraju oni
kojima je stalo do potpune satanizacije srpske strane i prikrivawa sop-
stvene krivice! Dobro pla}eni sud }e se iz petnih ìla upiwati da na
osnovu “dokaznog materijala” iz kuhiwe hrvatskih i muslimanskih krivo-
kletnika dokaè krivicu jagweta koje je vuku mutilo vodu nizvodno od we-
ga. U uslovima pla}ene i naru~ene medijske hajke, sigurno }e uspeti da pro-
glase krivom `rtvu koja se u jednom trenutku usprotivila dobrovoqnosti
`rtvovawa. Slobodan Milo{evi} me je proglasio ratnim zlo~incem 28.
septembra pro{le godine, a Iglberger ne{to ranije. Iglbergerove laì
sam raskrinkao preko kanala “Siksti” ameri~ke televizije, a Milo{e-
vi} mi je uskratio mogu}nost pojavqivawa na “wegovoj” televiziji. Te op-
tu`be su neosnovane. Ja nikada nisam nikakav ratni zlo~in po~inio, niti
sam druge podstrekivao da to ~ine. [ta su to ratni zlo~ini? Ratni zlo~ini
896
su ubijawe civila i fizi~ko zlostavqawe civila, ubijawe ratnih zarobqe-
nika i fizi~ko zlostavqawe ratnih zarobqenika. Ja nikada nisam ni ubio
ni zlostavqao nikoga, niti sam nekome naredio da to ~ini, niti sam propa-
girao da se to ~ini! Za to nema nikakvih dokaza. [to se ti~e Me|unarod-
nog suda pravde u Hagu, od wega nisam dobio nikakav poziv, ali ako bude tre-
balo, tamo }u dobrovoqno oti}i. Samo ne vidim kako bih ja tamo i{ao, a da
ne ide i Slobodan Milo{evi}”.
1252. intervju za list “Pravda” od 20. jula 1994. godine, pod naslovom
“iz zatvora na ~elo dràve”, koji sam {tampao u mojoj kwizi “Srpski
bra~ni par âu{esku”.
1253. intervju na Televiziji “Palma plus” od 12. avgusta 1999. godine,
pod naslovom “neophodna je kontrola cena osnovnih ìvotnih namirni-
ca”, ~iji sam sadràj objavio u kwizi “Srbija pod ameri~kim bombama”.
1254. moj intervju na Televiziji novi Sad, ali se u dokaznom spisu na-
lazi samo CD. nema podataka ni o sadràju ni o datumu emitovawa inter-
vjua.
1255. Stenogram osniva~ke skup{tine Srpske radikalne stranke u
kragujevcu od 23. februara 1991. godine. U wemu je i moj zavr{ni govor pro-
gramskog karaktera, ~iji je sadràj vi{estruko zastupqen u sudskom spisu
kroz dosada{we dokaze.
1256. Stenogram mog govora na mitingu Srpske demokratske stranke za
Barawu, koji je odràn u Jagodwaku 21. aprila 1991. godine. Taj govor je ve}
uvr{}en u dokazni spis pod drugim brojem.
1257. Stenografske bele{ke Drugog vanrednog zasedawa narodne skup-
{tine republike Srbije od 26. septembra 1991. godine. Sednica je bila taj-
nog karaktera, a na woj sam odrào slede}i govor: “Dame i gospodo narodni
poslanici, po{to je ova sednica Narodne skup{tine Srbije tajna, smatram
da je krajwe vreme da se progovori o odgovornosti vojnog vrha zemqe za sa-
da{wu situaciju u armiji. Smatram da je vojni vrh zemqe napravio kata-
strofalne gre{ke, pre svega ministar odbrane general armije Veqko Ka-
dijevi}, koji, po mom mi{qewu, treba da bude uhap{en i treba da mu se su-
di za sve ovo {to se de{ava u armiji. Za{to? General Kadijevi} godinu da-
na, umesto da se bavi armijskim poslovima, stvarao je vojnu komunisti~ku
partiju, Savez komunista – pokret za Jugoslaviju, a u General{tabu ne po-
stoji nijedna razra|ena varijanta za sada{we ratne prilike na podru~ju hr-
vatske federalne jedinice. Oni su se spremali za rat protiv onoga ko nas
nikada verovatno ne}e napasti, a trebali su i pre 10 godina da znaju da nas
s te strane ne}e napasti. Konfuzija postoji u vojnom vrhu zemqe, a narod tu
konfuziju ose}a. General Trifunovi} je pre dan-dva predao ~itav armijski
korpus sa 150 tenkova. Da li je uhap{en general Trifunovi}? Da li je stre-
qan zbog toga? Tako se ratna dejstva ne mogu voditi. [ta je daqe armija ura-
dila? Nije izvukla pouku iz zbivawa u Sloveniji. Zakasnila je sa povla~ewem
897
trupa iz Hrvatske. Trupe u Zagrebu su `rtvovane i Vara`din. [ta }e biti
sa Rije~kim korpusom, to je jedno veliko pitawe. Pitawe je da li je kasno da
se Rije~ki korpus izvu~e. Ostaje ogromna tehnika, qudski ìvoti se `rtvu-
ju. Posle de{avawa u Sloveniji, trebalo je da padne ministar odbrane Ka-
dijevi}, a danas on glumi tu~u sa Antom Markovi}em na sednici vlade kako
bi mu Ante Markovi} na taj na~in podigao rejting u srpskom javnom mwe-
wu. Posle toga {to se desilo u Sloveniji, svaki bi ministar odbrane u sve-
tu pao, a Kadijevi} odjednom sada glumi nacionalnog junaka, jer eto, smogao
je napokon snage da se javno suprotstavi Anti Markovi}u. I wegov zamenik
tako|e, admiral Brovet. Vojska je sputana i zato vojska trpi poraze. Vojska
trpi nedozvoqive poraze. Ja mislim da }e se na svetskim vojnim akademija-
ma istraìvati kako je bilo mogu}e da armija sa ovakvom tehnikom trpi po-
raze od usta{kih neregularnih snaga. Daqe, {ta se jo{ de{ava? Pojedini
oficiri su se uhvatili za tu petokraku. Momci po Srbiji mobilisani su u
jedinice. Ju~e sam bio u Slavoniji, u Erdutu sam ih video. Niko kapu ne no-
si, ali svi su spremni da se bore i za{to insistirati na toj prokletoj pe-
tokraki vi{e? Upozoravali smo armiju na vreme da pod petokrakom ne}e
niko da ratuje. Za{to uop{te insistirati da vojnik nosi kapu. Ako ve} ne
moèmo institucionalno da re{imo, neka ratuje bez kape. Daqe, {ta se de-
{ava? De{ava se to da armija danas nema svog ratnog ciqa. Ministar od-
brane kaè – ciq armije je da se deblokiraju kasarne. Je li normalan taj mi-
nistar odbrane? Koja je to armija u svetu svoj ratni ciq odre|ivala deblo-
kirawem kasarni? Ako nema ratnog ciqa, ako se ne vidi taj ratni ciq, ako
ga narod ne ose}a, onda ne}e niko da se bori za to. [ta zna~i to deblokira-
we kasarni? Za{to se smelo do}i do takve situacije? Za{to ta situacija
nije predvi|ena? Mo`da je bilo nemogu}e predvideti. Ali, onaj ko je bio
na tom mestu, morao je predvideti ili podneti ostavku posle toga. Daqe,
{to se ti~e Predsedni{tva Jugoslavije, ja mislim da je krajwe vreme da to
Predsedni{tvo proglasi i ratno stawe. Bez ratnog stawa nemogu}e je ne-
{to ozbiqnije u~initi. Napokon, sada, kada nema ni Drnov{eka ni Mesi-
}a, mogu}e je preglasavawem ~etiri prema dva ili pet prema jedan, na bilo
koji na~in, pa ~ak neka vas ~etvorica koji jo{ drìte neku ispravnu lini-
ju, da je uop{teno nekim drugim na~inom ne defini{em ovde, vas ~etvori-
ca se sastanite i proglasite to ratno stawe, pa neka Zapadna Evropa u ne-
dogled raspravqa jeste li imali pravo ili niste. Kao {to nam je Zapadna
Evropa nametnula Stipu Mesi}a za predsednika Jugoslavije, tako sada ne-
ka raspravqa o ovom slu~aju. Ta rasprava }e trajati {est meseci. Ali, pro-
glasite to ratno stawe. Kad proglasite ratno stawe, po{to Skup{tina ne
moè da se sastane, vi moète raspustiti vladu Ante Markovi}a. Ako ne
uradite tako, vi }ete biti odgovorni. Ante Markovi} }e pobe}i, a vi osta-
jete, jer nemate kuda. Daqe, {to se ti~e ovog defetizma i ovde me|u nama su
predstavnici politi~kih stranaka koji su sejali defetizam, koji teraju
qude na dezerterstvo. U vojnim jedinicama se nalaze leci Srpskog pokreta
obmane kojim se pozivaju vojnici na dezerterstvo... U nekim vojnim jedini-
cama su na|eni leci koje je va{a stranka distribuisala. Razbili ste jedi-
nicu u Loznici jo{ prilikom prethodne mobilizacije. îtavu brigadu ste
898
razbili. U~estvovali smo u skupqawu te brigade i skoro 90% je bio na-
knadni odziv u tu jedinicu i nemojte da se zavaravamo danas. Postoje svi
konkretni podaci i moja je primedba ministru odbrane Srbije {to ovde ni-
je rekao koja je stranka i koji su qudi pojedina~no u tome u~estvovali, jer
to se sve zna. (aplauz) Tamo gde je va{a stranka razbijena, a razbijena je u
Ni{u i nestao vam je mesni odbor, razbijena je, da li se varam, u Kru{evcu.
Tamo gde vam je stranka razbijena, odziv rezervista je 90%... Daqe, dame i
gospodo, smatram da Vlada Srbije mora mnogo ozbiqnije mere primeniti
na planu ja~awa ratnog morala stanovni{tva. Ja se slaèm da Vlada Srbi-
je ne bi smela da proglasi ratno stawe za Srbiju. Ne sme Srbija da bude u
ratu sa Hrvatskom. To je strate{ki interes svih nas. Ali, Vlada Srbije mo-
è institucionalnim, pa i vaninstitucionalnim merama da obezbedi da
sredstva javnog informisawa u sada{woj fakti~ki ratnoj situaciji izvr-
{avaju svoju ulogu. Da se ne de{ava, pored ovog “Jutela”, koji nadam se danas
ukidaju, da se ne de{ava da jedan list “Vreme”, “Srpska re~” i neke druge no-
vine {ire defetizam i poku{avaju sputati mobilizaciju. To se ne sme de-
siti. To nije stvar ideolo{kih ube|ewa i politi~kih stavova. To je stvar
opredeqewa za patriotizam ili nepatriotizam i tu vlada treba da inter-
veni{e. Vlada mora da na|e na~ina za to. Nemojte da je mi u~imo tom na~i-
nu. Daqe, danas ili sutra skidamo petokraku sa srpske zastave. Krajwe je
vreme da se bar neki privremeni znak usvoji. Ne treba o~ekivati Skup{ti-
nu Jugoslavije da se sastane i ne}e se sastati zadugo. Ne treba o~ekivati da
}e nam Ante Markovi} ponuditi re{ewe. Wemu je ciq da je petokraka {to
duè na vojni~kim obele`jima. Wemu je ciq, jer tako moè pokazivati da
je Jugoslovenska armija komunisti~ka armija. Ali, mi neko re{ewe mora-
mo na}i koje }e spontano sutra narod prihvatiti. Ko }e prihvatiti jugoslo-
vensku trobojku i srpsku trobojku to uop{te nije bitno, spremni su qudi da
se bore bez ikakvih oznaka, bez ikakvih kapa. Imamo prepunu Slavoniju ta-
kvih. Ali, mora jednom red biti zaveden za defetizam, za dezerterstvo zna
se {ta sleduje. Ovde niko nije odgovarao, a kada ne odgovara general koji
preda ~itav korpus, kako moète traìti da odgovara jedan rezervista ta-
mo negde u unutra{wosti, jadnik koji ne zna ni kuda ide ni {ta se de{ava
oko wega”.
Na toj sednici govorio sam i po drugi put: “Po{to je potpredsednik
vlade dva puta naglasio da se wegov odgovor odnosi na sve wegove prethod-
nike za ovom govornicom, osetio sam potrebu da interveni{em i da tvrdim
da ne moè takav wegov odgovor da se odnosi i na mene. Od kada su izbili
sukobi na podru~ju federalne Hrvatske, nikada nigde javno nisam napao ni
armiju ni wen vrh. To tvrdim ovde, ali ga napadam na tajnoj sednici, jer joj
vrh ne vaqa. To sam uradio zato da bi se stawe u armiji popravilo. (aplauz)
Drugo, {to se ti~e ratnog ciqa, nijedan narod u svetu nije i{ao u rat, a da
prethodno nije odredio ratni ciq. Mi moèmo imati dva ratna ciqa – je-
dan maksimalni, drugi minimalni. Pa jedan od ta dva da ipak obelodanimo,
jer narodu moramo staviti do znawa da ono tamo gde na{e momke {aqemo,
da je to srpska zemqa. A kako moèmo odrediti? Pa, imali smo {ansu mno-
go ranije da to uradimo, da jednostavno prihvatimo odluku o prikqu~ewu
899
Srpske Krajine i Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema Srbiji, pa da srp-
ska teritorijalna odbrana tamo vodi operacije, da budu pod srpskim zname-
wem. To je jedna varijanta. Dajte da ponovo vratimo u igru tu varijantu. Ne-
ka svet galami. Mi danas imamo vrlo ~vrste garancije da ne}e biti strane
vojne intervencije {ta god da uradimo. Ne}e je biti, nema ko da interveni-
{e. Da poùrimo, dok svet nije u stawu da interveni{e. Ako ne poùrimo,
ako za mesec dana to ne uradimo, ja nisam toliki optimista da }emo onda us-
peti. Za ovih mesec dana moèmo to da uradimo. Moèmo. Ako treba, obu-
stavi}emo zasedawe Narodne skup{tine, pa }e poslanici, uniformisani,
da idu po vojnim jedinicama, pa }e svaki poslanik biti odgovoran za moral-
no stawe u vojnim jedinicama. (Aplauz u sali – prim. stenografa) Jedna tre-
}ina obuke u JNA je bila politi~ka nastava, glupa, da glupqa nije mogla da
bude. Ja sam pro{ao kroz tu obuku. Znam kakva je. âk sam, kao vojnik, drào
tu nastavu u jedinici. Jedna tre}ina ukupne obuke je bila politi~ka nasta-
va. Danas smo ostali bez te politi~ke nastave. To {to smo sru{ili komu-
nizam, ne zna~i da nam ne treba ta politi~ka nastava. Potrebni su nam qu-
di koji }e znati da pri|u vojnicima u armiji, a ne neki nabusiti koji }e sa
komunisti~kih pozicija traìti da nose petokraku ili neki koji ni sami
ne znaju {ta se oko wih de{ava. Nema politi~ke uprave u toj armiji, a mo-
ra je biti. Moramo je izgraditi preko no}i. Eto, angaòva}emo 250 narod-
nih poslanika da je ~ine dok treba, dok se ne izgradi ne{to redovnije, ne-
{to normalnije. [to se ti~e drugih izjava sa ove govornice, nemojte da nas
ovde u~e pameti oni ~ija je stranka jasno odredila srpske granice na Dri-
ni. To su objavili u svojim novinama. Ovde moraju biti dva nivoa rasprave.
Moje kriti~ke primedbe na stawe u armiji nikako ne zna~e solidarisawe
sa onima koji bi Srbiju sveli i na Adu Ciganliju pod uslovom da se oni na-
laze na wenom ~elu.” (Aplauz u sali.)
Javio sam se i za repliku na izlagawe Borislava Jovi}a, ~lana Pred-
sedni{tva SFRJ: “Ja imam samo jednu kratku repliku na izlagawe gospo-
dina Jovi}a. Ja se slaèm da Srbija ne treba da objavquje rat Hrvatskoj i
da to uop{te ne bi bilo pametno i da ne trebamo u Srbiji da progla{ava-
mo ratno stawe. Ali, ratno stawe mora proglasiti neko na nivou Jugosla-
vije. I kada sam govorio o ratnim ciqevima, govorio sam o armijskim rat-
nim ciqevima, kada armija sprovodi mobilizaciju rezervnog sastava i ide
u borbu, ona mora imati ratne ciqeve, a mi smo bili osu|eni da nam mini-
star Kadijevi} deblokadu kasarni name}e kao ratne ciqeve, a to je suludo.
Ratne ciqeve armija moè postaviti i na slede}i na~in – tako {to }e kon-
statovati da je Slovenija otcepqena, a ona je fakti~ki otcepqena, pa haj-
de i pravno da je otcepimo i mnogo nam je povoqnije da na|emo na~ina za
priznawe Slovenije. Mogu to ~etiri predstavnika u Predsedni{tvu Jugo-
slavije da konstatuju i iza|u sa deklaracijom da je Slovenija otcepqena i
ne treba vi{e ni Drnov{ek u Predsedni{tvu. Ve} je druga~iji odnos sna-
ga. To je odnos snaga koji garantuje dono{ewe odluka koje nam odgovaraju.
Predsedni{tvo onda moè sve vanredne mere da donosi, moè da formira
privremenu vladu Jugoslavije, odredi mandatara za sastav te vlade, moè
vojnu huntu da uspostavi, ako treba. Sve moè, a svet moè samo da se quti
900
na taj potez. To je ono {to nam je potrebno. Blokirana je savezna vlast, ob-
novimo je da ne bismo napravili pogre{an potez, pa se kao Srbija isprsi-
li i ostali bez svojih teritorija. Ono {to se posebno ne slaèm sa gospo-
dinom Jovi}em, ne smemo politi~ko re{ewe traìti u Hrvatskoj. U Hrvat-
skoj nama Srbima odgovara samo vojno re{ewe. Za{to? Zato {to nam svet
nikada ne}e priznati milion jasenova~kih `rtava, {to }e svet priznati,
na kraju krajeva, ako ga nateramo i vojnom silom da prizna kao srpske samo
one teritorije gde su u ve}ini Srbi, ali mi ho}emo i one teritorije gde Sr-
ba ima izme|u 30 i 50%, pa i one gde ih danas nema, zahvaquju}i genocidu u
Drugom svetskom ratu, jer nam to neki strate{ki interesi nalaù. Ne mo-
èmo braniti granice ako su one samo etni~ke, ako se ne vodimo i nekim
strate{kim razlozima u wihovom odre|ivawu. To moè da uradi tako|e ar-
mijski vrh i da kaè – Slovenija je otcepqena, armija nije u stawu da je bra-
ni, pa zato i ne}e da je brani. Otcepqena je fakti~ki i Hrvatska, ali }e ar-
mija braniti ovu liniju, jer na toj liniji ìvi narod koji ne èli da se ot-
cepi od Jugoslavije, pa da to bude linija Karlobag-Ogulin-Karlovac-Viro-
vitica. Jer, najve}a opasnost nam preti, o kojoj nismo ni govorili, da nas
svet natera da i daqe ìvimo sa Hrvatima i Slovencima u zajedni~koj dr-
àvi. Molim vas, ovo je strate{ki interes sila koje se danas suprotstavqa-
ju Nema~koj. To je strate{ki interes i Francuske i Engleske. Englezi nam
u neku ruku drè stranu u svim ovim zbivawima. Ali, ne zaboravimo da su
se Englezi uvek i iskqu~ivo sopstvenim interesima rukovodili i namet-
nu}e nam Jugoslaviju, a to nam je najgora varijanta da ostanemo sa Sloven-
cima i Hrvatima, pa da bude konfederacija. Vidite ovo {to je Gorba~ov
uradio, a jo{ ga niko od nas javno nije osudio. Gorba~ov nam nudi sopstveni
recept. Rasprodao je Rusiju na sve strane i sada traì da mi srpske zemqe
po istom metodu rasprodamo. Nemojmo se zavaravati, svet }e nam nametnu-
ti re{ewe, ako ga sami za koji dan ne na|emo, svet }e nametnuti re{ewe.
Moè ga na}i Predsedni{tvo Jugoslavije, odnosno ova ~etvorica qudi u
koje jo{ imamo poverewe”.
1258. Stenografske bele{ke s Drugog vanrednog zasedawa narodne
skup{tine republike Srbije od 27. septembra 1991. godine. Drugog dana
ovog vanrednog zasedawa nastupio sam sa slede}im govorom: “Dame i gospo-
do, narodni poslanici, ova dva dokumenta koja su nam ponu|ena za raspravu
u Narodnoj skup{tini Republike Srbije sadrè neke op{te pravne princi-
pe koji, po mom mi{qewu, mogu predstavqati podlogu za raspravu o budu}em
ure|ewu ostatka Jugoslavije, da li }e se on zvati Jugoslavija ili nekim dru-
gim imenom, danas ne bih prejudicirao, iako nemam ni{ta protiv da se zadr-
ì, radi me|unarodnog pravnog kontinuiteta, naziv Jugoslavija. Ali, po
tom pitawu svoju re~ treba da da ustavotvorna skup{tina. Postoje neka
pravna na~ela koja sadrì ovaj dokumenat koja se, po mom mi{qewu, nikako
ne mogu prihvatiti, a me|u wima na prvom mestu princip – da federalne je-
dinice i u toj budu}oj Jugoslaviji imaju pravo na otcepqewe, pod izvesnim
uslovima. Po mom mi{qewu, one ne bi mogle imati nikakvo pravo na otce-
pqewe, pod bilo kojim uslovima. Za{to? Zato {to mi danas ispravqamo
jednu katastrofalnu istorijsku gre{ku koja je napravqena 1918. godine,
901
prvodecembarskim aktom o ujediwewu Kraqevine Srbije i improvizovane
dràve Slovenaca, Hrvata i Srba. Gre{ka nije napravqena, naravno, nadam
se, namerno, ali je napravqena i imala je katastrofalne posledice. Danas
je moramo ispravqati i to na taj na~in da nas to ko{ta najmawe `rtava i
najmawe gubitaka. Kako? Tako {to }emo se mi i kao Narodna skup{tina Sr-
bije opredeliti protiv svakog budu}eg zajedni~kog ìvota sa Slovencima
i Hrvatima. Da jednostavno konstatujemo da je to za nas – zavr{ena stvar. S
druge strane, treba imati diferenciran pristup prema slovena~kom i hr-
vatskom slu~aju. [to se ti~e Slovenije, nemamo da raspravqamo bilo kakve
teritorije. Re~ je samo o nov~anim, materijalnim potraìvawima, a to mo-
è da bude stvar me|unarodne arbitraè. Mi, kao Narodna skup{tina Sr-
bije, moèmo jednostavno obelodaniti svetu da prihvatamo slovena~ko ot-
cepqewe od Jugoslavije. A onda neka Slovenija bude problem Zapadne
Evrope. Da li }e i u kom obliku opstati, da li }e se dozvoliti da postane
sastavni deo ~etvrtog nema~kog rajha, ili }e Italija intervenisati, Fran-
cuska, Engleska i druge zemqe da to spre~e, a da ovoga puta budemo instru-
ment opet u ne~ijim rukama, pa da mi krvarimo da bi Slovenija ostala u Ju-
goslaviji, po bilo kojoj varijanti, za mene je najkatastrofalnija varijanta
koju nam poku{ava ponuditi Gorba~ov – da Jugoslavija preraste u zajednicu
suverenih dràva. To je najgora mogu}a varijanta! Daqe, mi treba jasno da
stavimo do znawa i dana{wem politi~kom vo|stvu muslimana i Makedona-
ca i drugih: ovo {to se nudi sa ova dva dokumenta je jedna varijanta koja mo-
è na relativno miran na~in da dovede do normalizacije prilika u ostat-
ku Jugoslavije. Mi nudimo pregovore, a moèmo raspravqati o svim pita-
wima – osim o cepawu teritorije. Da im se jasno stavi do znawa da nema ni-
kada, niti moè biti govora o otcepqewu Makedonije ili otcepqewu Bo-
sne i Hercegovine. Uostalom, {to se ti~e Makedonije, ona je bila u sastavu
Srbije pre stvarawa Jugoslavije. Onoga trenutka kada Jugoslavija prestane
postojati, ono {to je neko uneo u Jugoslaviju, najnormalnije je da iz Jugosla-
vije iznosi. Makedonija je sastavni deo, me|unarodno priznati sastavni deo
srpske teritorije. Ali, mi moèmo dana{wem makedonskom politi~kom
rukovodstvu ponuditi razgovore da Makedonija ostane jedna od ravnoprav-
nih federalnih jedinica u tom ostatku Jugoslavije, u toj narednoj, tre}oj Ju-
goslaviji. Smatram da bi to mogao da bude i stav ove Narodne skup{tine.
Ono {to je potrebno, tako|e, da uradimo – da stavimo do znawa bosansko-
hercegova~kim muslimanima, da mogu imati sva gra|anska prava, punu rav-
nopravnost, da im to nikada niko ne}e dovoditi u pitawe, da ne}e biti ni-
kakvih elemenata majorizacije u na{oj budu}oj dràvi, a tako|e da ne mogu
ni sawati o otcepqewu Bosne i Hercegovine i stvarawu samostalne drà-
ve. Da o tome jednostavno ne moè biti govora. Ako èle to, ima}e rat, ima-
}e veoma krvav rat. A ako èle da ìvimo u jednoj takvoj skra}enoj federa-
ciji, onda moèmo da razgovaramo o svim solucijama, osim o otcepqewu. Daqe,
{ta je potrebno ostvariti da bi se obezbedili uslovi za realizaciju jed-
nog ovakvog politi~kog dogovora? Mi smo imali dràvni dogovor 1918.
godine. Nije funkcionisao. Ovoga puta, opet idemo na neki politi~ki do-
govor. Politi~ki dogovor moè biti u temeqima moderne dràve. I ne
902
treba izbegavati politi~ki dogovor. Ali, politi~ki dogovor uvek treba
da sadrì najop{tije pravne principe. A ono {to }emo uraditi posle od-
re|ivawa na{ih zapadnih granica na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-
Virovitica, to je najprirodnije da sazovemo izbore za ustavotvornu skup-
{tinu u ostatku Jugoslavije. A ta }e ustavotvorna skup{tina, zasnovana na
pravu glasa svih gra|ana, svih punoletnih gra|ana, doneti i ustav zemqe,
odlu~ivati o dràvnom nazivu, o dràvnim simbolima i o svemu ostalom.
To je jedini demokratski princip protiv koga ni ~itav svet nema {ta da ka-
è. Za{to je pametno insistirati na ovoj soluciji, a ne i}i odmah sada po
svaku cenu iskqu~ivo na srpsku dràvu? Zbog me|unarodnog faktora. Da se
on ne bi ume{ao u onom momentu kada je to me{awe nama Srbima najopasni-
je. A ume{ao bi se sigurno, ako bismo odmah napre~ac progla{avali srpsku
dràvu. Onda bi je jednostavno ~itav svet posmatrao u dana{wim granica-
ma Republike Srbije i mi bismo tu bitku izgubili. Jer, na Zapadu nemaju
voqe da mnogo razmi{qaju o na{oj istoriji. Nemaju mnogo voqe da razmi-
{qaju o pravnom aspektu. Vidite {ta Zapad radi – Zapad se rukovodi stro-
gim normativisti~kim na~elima u okvirima formalnog prava, iskqu~ivo
formalnog prava. Zapad posmatra i Ustav Jugoslavije iz 1974. godine kao da
je to ustav u pravom smislu re~i. To {to to nije legitiman pravni akt, ni-
koga na Zapadu ne brine. Niko na Zapadu nije spreman da ulazi i u tu vrstu
diskusije. Zbog toga i taj Zapad koji nam èli dobro, a najve}i deo Zapada
ne èli dobro, moramo na ovakav na~in dovesti “k poznaniju prava”, {to bi
rekao Wego{. Kako }emo to uraditi? Moramo, pre svega, sopstvene redove
konsolidovati. Ta JNA, ~ijem smo rukovodstvu ju~e izrekli veliki broj
primedbi, ipak je na{a armija. Na{a armija po tome {to su prevashodno u
woj i Srbi oficiri i Srbi vojnici, po tome {to ona nema nikoga osim nas
Srba danas i po tome {to ona zaista brani srpske zemqe, srpske teritori-
je, srpske gradove i srpska sela. Da bi ta armija bila efikasna, ona mora bi-
ti i u~vr{}ena i iznutra i spoqa. U woj mora biti zavedena rigorozna di-
sciplina i za oficire, i za vojnike, i za rezerviste, i za redovan sastav voj-
nika. Da bi se to postiglo, mora se spre~iti u Srbiji svako sejawe defeti-
zma, svako dezerterstvo, strogim kaznama za svaki prekr{aj, jer nema te ar-
mije na svetu gde vojni~ki sastav moè da postavqa ona pitawa koja se kod
nas na nekim mestima postavqaju. Mi smo razgovarali ju~e i na kojim me-
stima i gde se to desilo. Na svu sre}u, to jo{ nije masovna pojava. To se de-
silo u nekoliko odvojenih slu~ajeva i mora se u korenu sase}i u samom sta-
rtu. Ako tako ne uradimo, sve }emo izgubiti. Ako tako osposobimo armiju
da preìvi izdajstvo Hrvata i Slovenaca. Nije tu u pitawu neko izdajstvo,
oni su se postavili na najprirodniji na~in. Nikada Hrvati ni Slovenci
nisu iskreno èleli Jugoslaviju. Za wih je ona bila samo jedna prelazna i
prolazna faza. Oni su se na najprirodniji na~in sada poneli u ovoj situa-
ciji. Iskoristili su na{u naivnost, na{u nespremnost da se suo~imo sa
onim {to nas je jednog dana moralo zate}i. Zateklo nas je u najnepovoqnijoj
ekonomskoj i politi~koj situaciji, ali i oni su odmeravali kada je za wi-
hove interese najpogodnije da svoje ciqeve realizuju. I, naravno, kada smo
~vrsti, kada smo ekonomski mo}ni i sna`ni i stabilni, jedinstveni, ne bi
903
im palo na pamet i primirili bi se do neke druge istorijske prilike. Za-
to moramo ne{to nau~iti iz te nesre}ne istorije. Nikada vi{e ni{ta za-
jedni~ko sa Hrvatima i Slovencima. Da li }emo uspeti u konsolidaciji ar-
mije, u konsolidaciji svojih redova zavisi, razume se, od svih nas. Za{to sam
protiv toga da se odloè izbori u Srbiji? Zato {to je to jedan od argume-
nata da je Srbija boq{evi~ka i komunisti~ka. Ko nas Srbe danas progla-
{ava komunistima i boq{evicima? Pre svega mangupi iz na{ih redova.
Mangupi iz na{ih redova, jer oni ne znaju ni{ta drugo nego da vode borbu
protiv komunizma. Samo su malo zakasnili sa tom borbom. Mi koji smo se
borili protiv komunizma, borili smo se u vreme kada je to bilo opasno, ka-
da se zbog toga u zatvor odlazilo, bez posla ostajalo, kad se zbog toga potpu-
no iskqu~ivalo iz javnog ìvota. Danas, kada je komunizam mrtav, oni vode
neku nesre}nu antikomunisti~ku borbu protiv ne~ega {to ne postoji.
(aplauz) Ko je zasluàn {to se u o~ima sveta Srbija smatra komunisti~kom
i boq{evi~kom? Pa, takvi koji izmi{qaju komunizam koga nema. Gospodo
narodni poslanici, ako ne budemo dovoqno ozbiqni na nivou istorijskih
zahteva, mi }emo upropastiti jednu istorijsku {ansu srpskog naroda. Da li
smo mi svesni situacije u koju nas je ovaj istorijski vihor ubacio, ili ni-
smo svesni, to je sekundarno pitawe. Na{li smo se tu i moramo ozbiqno
prema tome da se postavimo. Ovog puta ako prokockamo {ansu, mi smo defi-
nitivno izgubili one granice koje su uspostavqene na Zapadu, danas, za pet,
deset ili mesec dana to }e ostati definitivne granice u kojima }e ìveti
srpski narod. Zato, s tim se ne smemo kockati. Karlobag-Ogulin-Karlovac-
Virovitica mora biti na{e opredeqewe i to je granica na koju armija mo-
ra povu}i sve svoje trupe. Ako nije u stawu bez borbe da ih povu~e iz Zagre-
ba, treba ih pod borbom povla~iti uz bombardovawe Zagreba. Armija ima
jo{ kapaciteta koje uop{te nije upotrebila. Ako su joj trupe ugroène, ona
ima pravo da upotrebi napalm-bombe i sve drugo {to ima u svojim lageri-
ma. I tu se ne smemo igrati. Va`nije je spasiti jednu vojni~ku jedinicu ne-
go se bojati da li }e tamo i neke slu~ajne `rtve pasti. Pa, ko im je kriv?
Hteli su rat, imaju rat. Armija mora da se povu~e i iz Slovenije i iz Hr-
vatske, iz Rijeke. Rije~ki korpus mora da se izvu~e. Iz Zagreba, tamo gde ì-
ve Hrvati, gde nisu na{e teritorije, armija nema {ta da traì. Armija kad
se povu~e na liniju koju smatramo na{om zapadnom granicom postaje nepo-
bediva armija. (Aplauz)”.
Narodni poslanik Rizah Gruda, svojim zalagawem za kulturnu autono-
miju muslimana u Srbiji, motivisao me je da se javim za repliku: “Ovakve
politi~ke stavove, dame i gospodo narodni poslanici, ne slu{amo prvi
put na tribini Narodne skup{tine Srbije i dobro je da ih ovde ~ujemo. I
sama ~iwenica da moèmo ovde da ih ~ujemo demantuje mog uvaènog pret-
hodnika narodnog poslanika sa kojim danas polemi{em i ~ije navode poku-
{avam negirati ovom kratkom replikom. Sama ta ~iwenica, a i ova doku-
menta koja raspravqamo na ovaj na~in su ponu|ena i predstavnicima
Stranke demokratske akcije na raspravu i davawe mi{qewa. Dakle, nisu
zaobi|eni. Da li }e ubudu}e biti zaobilaèni ili ne, to, pre svega, od wih
zavisi. Kaù da 100 godina traje genocid nad muslimanskim narodom. Koliko
904
se ja se}am, muslimanska nacija je proklamovana pre 20 godina. Kako je mo-
gao biti genocid protiv nekoga ko ne postoji. Nije postojala muslimanska
nacija, ja se se}am, u {koli sam u~io da u na{oj zemqi ima pet naroda i da
toliko buktiwa gori na onom grbu, a kad su izmislili muslimansku naciju
onda su dodali {estu buktiwu. Prema tome, ono {to nije bilo, nije moglo
ni stradati pod genocidom. Ja se slaèm, postoji religijska, verska poseb-
nost jednog dela na{eg stanovni{tva, i wu treba uvaàvati, ne treba dovo-
diti u pitawe wihovu gra|ansku ravnopravnost zato {to ispovedaju drugu
veru od vere ve}ine gra|ana na{e dràve, i to niko na ovoj Skup{tini, ni-
ti bilo gde u Srbiji, koliko ja znam, nije dovodio u pitawe. Svaki pojedi-
nac i svaka grupacija je autonomna u onoj meri koliko to sama èli da bude
i u kojoj meri po{tuje zakone dràve, a teritorijalnu autonomiju traìti
u dana{woj suènoj Srbiji, ja smatram da je deplasirano i samo nanosi {te-
tu pripadnicima one konfesije, nacionalne i etni~ke grupe kojoj pripada-
ju takvi zagovara~i. Jer, nemojte se zanositi iluzijama – mi garantujemo u
Srbiji ravnopravnost pripadnika svih nacionalnih mawina. Ali, to da }e
pripadnici nacionalnih mawina kreirati granice u kojima }e opstati taj
ostatak Jugoslavije, i da }e oni biti taj faktor koji }e teìti odràwu
Slovenaca i Hrvata u granicama jedinstvene dràve, to je jedna iluzija. Da-
na{we srpske granice na jugu, severu i istoku su definitivno me|unarod-
no utvr|ene granice i niko ih bez novog rata ne moè mewati. Da li }e Sr-
bija imati dana{wu unutra{wu teritorijalnu podelu ili ne – o tome }e od-
lu~ivati samo Narodna skup{tina Srbije, ~ak a priori ne iskqu~ujem mo-
gu}nost postojawa jo{ nekih autonomija, samo su one mogu}e, koje utvrdi
Narodna skup{tina Srbije. Ako vi mislite pod ultimatumom da isforsi-
rate autonomiju u starom srpskom Rasu, u Ra{koj, onda se varate. Pod ulti-
matumom se tamo ni{ta ne moè posti}i. Napadate ovu dvojicu predvodni-
ka Muslimansko-bo{wa~ke organizacije koja je bila spremna na razgovore
i pregovore i sporazum sa Srbijom. Napadate ih i ~inite medve|u uslugu
onima ~ije interese navodno zastupate. Jer, vi iz starog Rasa, koji predwa-
~ite i u Bosni i Hercegovini po ispoqavawu mr`we i netrpeqivosti, sa-
mo muslimanima Bosne i Hercegovine {tetu nanosite. Oni su spremni sa
pravoslavcima i katolicima da ìve u bratskom miru i prijateqstvu, a vi
malo druga~ijeg mentaliteta im stvarate probleme. Pretili ste da }ete
likvidirati Adila Zulfikarpa{i}a, nazivate ga svakakvim pogrdnim
imenima, a pobedi}e wegova linija u politici jer je realisti~ka. Ta lini-
ja mora da pobedi jer muslimani Bosne i Hercegovine nisu spremni da iz-
ginu za neku suludu varijantu, za neku panislamisti~ku dràvu, za nezavi-
snu Bosnu i Hercegovinu i sli~no. Sami znate da je to nemogu}e. âk i da
vas tamo ima vi{e od 50 posto, ni onda ne biste mogli. Nemogu}e je. [to
pre to shvatite to boqe, a o svim drugim pitawima moèmo da razgovara-
mo, moèmo da pregovaramo i traìmo eventualno kompromisna re{ewa”.
Polemisao sam i sa Zoranom \in|i}em: “Ja imam repliku samo na ovo
drugo izlagawe narodnog poslanika Zorana \in|i}a, po{to, naàlost, pr-
vo wegovo izlagawe nisam ni ~uo. Veoma sam iznena|en dana{wim wegovim
zalagawem, pravim pledoajeom za srpsku dràvu i za Srpstvo. U politici
905
se ~esto mewaju politi~ki stavovi, ali tom brzinom kojom politi~ke sta-
vove mewa Zoran \in|i}, ja smatram da svi moèmo biti zaprepa{}eni, ce-
lokupna srpska javnost. Zoran \in|i}, koji pripada politi~koj stranci
koja je na decembarske izbore iza{la u ~vrstoj koaliciji sa Savezom re-
formskih snaga, strankom Ante Markovi}a, koji je jo{ u koaliciji sa tom
strankom, ~ija se stranka isticala zalagawem za izbor Stipe Mesi}a na ~e-
lo Predsedni{tva Jugoslavije, za davawe podr{ke Anti Markovi}u u Sa-
veznoj skup{tini itd., i odjednom je on danas za Srpstvo. Gledajte, on pri-
pada stranci koja je po svom osnovnom opredeqewu republikanska. Odjed-
nom postado{e i monarhisti (evo ih danas u komisiji za do~ek princa
Aleksandra). Kada ja te stvari pogledam, vidim da je neka podvala u pitawu
i onda po~nem da razmi{qam – kakva je to podvala, pa mi padne na pamet i
to odràvawe terazijskog dnevnika. Na terazijskom dnevniku sve ~isti iz-
dajnici srpskog naroda, Gordana Su{a, sa Jutela, Aleksandar Tijani} – ne-
ma ko nije do{ao iz najmra~nijih krugova, rekao bih politi~kog podzemqa,
a bi}e mi veliko zadovoqstvo ako ovi iz Srpskog pokreta obmane napuste
Skup{tinu. Kaù – treba bojkotovati televizijski dnevnik. Iz ve~eri u
ve~e sastaju se na Terazijama wih par stotina i samo jedno ve~e {to ponu-
di{e Zoranu \in|i}u da do|e na TV dnevnik, na dodatak dnevniku, on je
otr~ao kao krilima no{en tamo. Ni{ta vi{e od bojkota, kad je wemu data
{ansa da do|e na TV dnevnik da govori. To je, pre svega, svedo~anstvo da ni-
su u pitawu moralni principi, kao rukovode}a snaga, koja pokre}e aktivi-
ste ove stranke i da jednostavno, svaki put kad ih ovde ~ujemo, moramo da
razmislimo {ta se krije iza toga, nije li u pitawu nova podvala. Danas je
zaista u pitawu nova podvala. Podme}e nam se da se zaletimo i da progla-
simo rat Hrvatskoj, da kaèmo da je Srbija u ratu sa Hrvatskom, i sve smo
time izgubili. Za{to to ne smemo uraditi? Mi }emo daqe, do krajwih gra-
nica. Demokratska stranka, stranka gospodina \in|i}a, odbila je na{
predlog da zajedni~ki upu}ujemo dobrovoqce u Slavoniju. Udruèwe Srba
iz Hrvatske je iniciralo, prihvatila Radikalna stranka, Srpska narodna
obnova, Narodna stranka, Srpska demokratska stranka, pozvani su pred-
stavnici Demokratske stranke i SPO, i odbili da to urade. Odjednom su
oni zabrinuti sa Srbima u Slavoniji, zbog Srba u Srpskoj Krajini. Za{to
im je va`no da ovo rade? Da bi Srbija ostala u dana{wim granicama. A za-
{to ne smemo objavqivati, kao Srbija, rat Hrvatskoj? Zato {to je Hrvat-
ska po me|unarodnom pravu izvela separatisti~ku pobunu, pa niko u svetu
nema pravnog osnova da interveni{e u wenu korist. Svi u svetu moraju
opravdati delovawe Jugoslovenske armije koja gu{i tu pobunu. [to mi ima-
mo lo{eg ministra odbrane, generala Kadijevi}a, to je druga stvar. Ali ta
armija ima pravni osnov da gu{i pobunu, a mi kao dràva Srbija, kao Repu-
blika Srbija u sada{wim granicama, sa aspekta me|unarodnog prava ne mo-
èmo na}i osnov. To je ta kqu~na opasnost, zbog koje se mi koji smo oduvek
bili srpski nacionalisti i koji smo stradali zbog srpskog nacionalizma,
pa se tako dokazivali kao istinski nacionalisti, danas pre svega oprede-
qujemo za ovakvu poziciju – o~uvawe ove skra}ene Jugoslavije i sukob Hr-
vatske sa Jugoslavijom i wenom armijom, jer tada armija ima pravni osnov
da svim silama ugu{i pobunu”.
906
Po{to je \in|i} reagovao duplikom, javio sam se za tripliku: “Gospo-
din \in|i} je uveo i novu metodologiju rada u na{u Narodnu skup{tinu.
Mo`da ni to nije lo{e, bi}e nam zabavnije, a da li }e biti ozbiqnije, to je
ve} drugo pitawe. Recimo, postavqa pitawe nedostatka moje brade – otkud
~etnik bez brade? Gospodin \in|i} bi ~etnika iz partizanskih filmova,
razume se, po{to je sin pukovnika i on jedino tako i moè zamisliti ~et-
nike. Za{to ne brada? Zato, prvo, mi ~etnici uvek smo bili gospoda, pre-
fiwenih manira, lepog pona{awa, i brada nam nikad nije bila osnovno
obele`je. Bradu redovno brijem, nekad i dva puta dnevno, ne znam koliko pu-
ta gospodin \in|i}. Imamo dosta u ~etni~kom pokretu qudi sa bradom.
Me|utim, kad kao dobrovoqci krenu u Slavoniju, svi se moraju obrijati ve}
u Beogradu. Za{to? Zato, ako imaju bradu, kada treba gas-maska, ne mogu da
je nameste kako treba, a postoji bojazan od bojnih otrova, sa bradom bi od-
mah stradali. Gospodin \in|i} aludira na ne{to {to je lansirao Vuk Dra-
{kovi} u “Srpskoj re~i”. Tekst “Jedan }osav ~ovek”. [to bi to meni smeta-
lo? Ako je re~ o feminizovanim tipovima ovde, meri}emo ja~inu moga i
\in|i}evog glasa. Setimo se gospodina \in|i}a kada je nosio min|u{u u
uhu, kada je nosio i onaj kowski rep u kosi itd. Sve su to argumenti koji idu
protiv wega i nema svrhe, ja kada se ose}am toliko superiornim, nemam vo-
qe da daqe polemi{em u tom pravcu. Vratio bih se na ono {to je mnogo
ozbiqnije u svemu ovome, jer mi moèmo o~ekivati od Demokratske stran-
ke i od Srpskog pokreta obmane da se i daqe (negodovawe)... evo vidite, oni
jo{ jedino taj argument mogu ovde da upotrebqavaju, lansiraju la`, pa se we
drè. Jer, wima ni{ta drugo nije ostalo. To su psihopate, evo vidite, ima
me|u wima i lekara, ali {ta je to? Ima mazohista, znate, koji su svesni u
{ta su se uvalili, ali jednostavno nemaju snage da se iz toga i{~upaju. To je
~isti mazohizam. Nije to va`no, mogu oni i daqe tako da se pona{aju. Vra-
timo se na ovo pitawe mobilizacije i pitawe dezerterstva. Pogledajmo gde
se dezerterstvo pojavqivalo, iz kojih gradova ima dezertera. Evo, pogledaj-
mo slu~aj Vaqeva. U Vaqevu je bio izvestan broj dezertera koji su se vrati-
li sa fronta. Mi znamo za sve te{ko}e sa kojima se susre}u vojnici. Znamo
za sve probleme, znamo za veliku izdaju hrvatskih i nekih drugih oficira.
Znamo za izdaju i nekih srpskih oficira. Me|utim, vaqda nam je ciq da tu
izdaju {to pre prevazi|emo, da vojsku {to pre osnaìmo, da je osposobimo.
I, srpski vojnik kada se na|e u takvoj situaciji, snalazi se nekada i bez
oficira. Kroz istoriju su srpski vojnici znali da ubiju na licu mesta ofi-
cira izdajnika i sami krenu u napad. Za{to se to u Vaqevu desilo? Odmah
}u vam re}i za{to. Zato {to u toj op{tini svu vlast drì Nova demokra-
tija – Pokret za Srbiju i zato {to je tamo jedan sve{tenik iz Srpskog po-
kreta obmane, Quba Rankovi}, rukovodio propagandnim razbijawem armij-
skih jedinica. Odgovorno to tvrdim i zato se to tamo pojavilo, a nije se po-
javqivalo i u nekim drugim gradovima, jer ako je vojnicima bilo te{ko, bi-
lo im je svima te{ko. A ne samo iz jednog grada vojnicima te{ko, nemaju da
jedu, nemaju ovo, nemaju ono, a kada pogledamo da li je to istina, uglavnom
nije bila istina”.
U~estvovao sam i u oblikovawu zakqu~aka sa ove sednice: “Podràvam
predlog da se ovim zakqu~cima zahteva preduzimawe mera krivi~ne i druge
907
odgovornosti za sve stare{ine koje su krive za osvajawe pojedinih vojnih
objekata od strane usta{kih jedinica, padawe u wihove ruke raznih vojnih
skladi{ta, predaju naoruàwa, opreme i kompletnih jedinica. Smatram da
to ni u kom slu~aju ne bi smeli da izostavimo. Sad da razmislimo, ja mislim
da treba poja~ati ~lan u kome se kaè da podràvamo napore armije i teri-
torijalne odbrane za izbor stru~nih, sposobnijih stare{ina. Smatram da
taj stav treba poja~ati – da zahtevamo smewivawe nesposobnih, defetista,
korumpiranih i sl. U svakom slu~aju, treba smeniti ministra odbrane Veq-
ka Kadijevi}a, da li to u ovim zakqu~cima da stoji ili ne, ali dovoqno je
da se kaè sa ove govornice, pa da Kadijevi} sazna za pet ili deset minuta,
ako ve} ovo direktno wemu ne ide u zvu~nik, ko to zna. Verovatno sam u pra-
vu. Zna~i, Kadijevi}a, Broveta, na~elnika {taba Prve armijske oblasti
Andriju Sili}a, koji je nare|ivao jedinicama da zaustave ratna dejstva ka-
da su bile u situaciji da pobede i kod Osijeka, Vukovara i verovatno kod
Vinkovaca. Zatim, smewivawe komandanta ratnog vazduhoplovstva i pro-
tivvazdu{ne odbrane generala Zvonka Jurjevi}a i ~itavog niza drugih ge-
nerala, koji su u najmawu ruku zakazali, ako se ba{ u svakom slu~aju ne mo-
è re}i da su izdali. Vidite po efektima pojedinih rodova i vidova oru-
ànih snaga, koje postiù na boji{tu, kakav je u~inak svakog od wih i kako
se koji od wih pona{a. Drugo, {to je vrlo va`no i {to bi trebalo da sadr-
è ovi zakqu~ci i da se s tim ide u javnost, jeste da se Skup{tina Srbije
obaveè da }e se svim dobrovoqcima, koji su u~estvovali u sastavu terito-
rijalne odbrane Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, odnosno teritori-
jalne odbrane Srpske Krajine, garantovati sva prava koja imaju pripadni-
ci rezervnog sastava, mobilisani u svim ovim zbivawima. Re~ je o dobro-
voqcima koji su i ranije i{li i neki su imali problema na poslu. To nije
ovde dovoqno jasno izraèno. Zatim, da }e se porodicama poginulih dobr-
ovoqaca, koji su direktno odavde i{li u sastav Teritorijalne odbrane –
ovde je re~ o dobrovoqcima Teritorijalne odbrane Srbije i JNA, a pre
ukqu~ivawa armije u sve ove borbe mi smo imali tamo veliki broj dobro-
voqaca. Jedan broj je poginuo i treba da se pobrinemo za wihove porodice,
a onima koji su raweni i ostali invalidi, da se re{i pitawe zdravstvenog
i penzijskog i drugih vidova osigurawa, jer i takvih imamo mnogo. Ima mno-
go qudi koji su ostali bez noge, ruke, oslepqeni i sa drugim telesnim de-
formitetima, koji su nastali usled eksplozije mina, pu{~anih metaka. Ve}
je prili~an broj takvih qudi, nerado ovde isti~em te brojke, krajwe je vre-
me da se to pitawe ovde adekvatno razre{i”.
1259. Stenografske bele{ke Druge sednice Drugog redovnog zasedawa
narodne skup{tine od 17. oktobra 1991. godine. U generalnoj debati u~e-
stvovao sam na slede}i na~in: “Dame i gospodo narodni poslanici, moram
priznati da sam sa velikim zaprepa{}ewem slu{ao ekspoze ministra ino-
stranih poslova gospodina Jovanovi}a. Smatram da gospodin Jovanovi} po-
sle ovakvog ekspozea treba da podnese ostavku na funkciju ministra ino-
stranih poslova. (Aplauz u sali – prim. stenografa) Sa ovakvim svojim sta-
vovima on ne moè zastupati Srbiju i srpski narod u Hagu. Mo`da moè is-
poslovati da se mirno re{e dana{wi problemi Jugoslavije, mo`da moè
908
isposlovati mirno razgrani~ewe republika u Jugoslaviji, mo`da moè po-
mo}i da se ugu{i ustanak srpskog naroda u Srpskoj Krajini i Srpskoj Sla-
voniji. Ali, ako ovako nastavi, on }e izazvati novi rat, rat u Srbiji, gra-
|anski rat. Ako neko u ime Srbije potpi{e ovakav dokument, ako prihvati
ovakvu soluciju, ja vam garantujem da }e Srpska radikalna stranka pozvati
srpski narod na oruàni ustanak. Danas sve uslove za oruàni ustanak u Sr-
biji imamo. Nemojte se igrati svojim glavama da ovo prihvatite. Ovo se ne
sme prihvatiti. Gospodine ministre, otkud vama pravo da ovde kaète da je
na{ ciq da postanemo integralni deo Evropske zajednice? Ako mene se}a-
we sluì, Narodna skup{tina Srbije nikada nije donela takvu odluku. I,
{ta }emo mi u Evropskoj zajednici? [ta }emo mi u toj Evropi iz koje nam
je uvek, kroz istoriju, samo zlo dolazilo? [ta }emo, uop{te, da se cewkamo
sa Englezima, Francuzima, Nemcima i Italijanima? Za{to, uop{te, s wi-
ma da razgovaramo? Mi treba da vodimo javnu sednicu i da kaèmo istinu u
o~i srpskom narodu i da pozovemo srpski narod da izdrì zapadnu blokadu.
Blokada nikada ne}e biti ni dovoqno jaka, ni efikasna. Ovo {to nam sada
nude, gore je od ultimatuma koji je Austrougarska 1914. godine uputila Sr-
biji. Ako pristanemo na taj ultimatum moèmo se pozdraviti sa Srbijom.
Uostalom, mi }emo sve ove sukobe koji se vode u Srbiji, u srpskim zemqama,
prevesti sada ovde, u ovu suènu Srbiju i tu }e se proliti mnogo vi{e kr-
vi. Daqe, nijednog pozitivnog elementa u ovom dokumentu nisam video. Ni
jednog jedinog. Sve ono za{ta su se zalagali Hrvati i Slovenci sada im se
nudi kao na tawiru. Sve mogu da ostvare, i to na najboqi mogu}i na~in. âk
im mo`da nije ni padalo na pamet da mogu dobiti sve to {to im sada nude.
U pitawu je velika igra. To je igra u koju su ume{ane velike sile: Ameri-
kanci i Rusi, i Zapadna Evropa, ali mi tome moramo odoleti. Onaj ko ne mo-
è odoleti, jednostavno treba da napusti politi~ku scenu i da kaè srp-
skom narodu, otvoreno, ~emu ova tajna sednica. Ja li~no nikada ne}u preu-
zeti odgovornost za to. Ja }u sutra da se obratim srpskom narodu. êmu ova
tajna sednica? Za{to Srbima ne re}i istinu u o~i? Za{to im ne re}i ka-
kvi su nam neprijateqi na Zapadu? Za{to im ne re}i da nema vi{e nijedne
dràve koja je na{a saveznica, nijedne dràve koja bi nas podràla, da su
oko nas neprijateqi i sa Istoka i sa Zapada? Jedino to moè motivisati
srpski narod da izdrì. Bez obzira koliko nas mrze i koliki su nam nepri-
jateqi, oni danas ne mogu vojno intervenisati. Nema ko vojno da interveni-
{e. Ima jedna velika sila koja }e se iz sopstvenih razloga tome suprotsta-
viti na Savetu bezbednosti. To je Kina, jer se boji da sutra i kod we ne do-
|e do vojne intervencije. U to se moèmo uzdati. Ne mogu nas vojno pobedi-
ti. [to }e nas ekonomski blokirati, pa mi smo odavno blokirani. [ta nam
to Zapad moè uskratiti {to nam ve} nije uskratio? [ta je to {to mi ne
moèmo izdràti? Mi ionako imamo probleme sa naftom. Nabavi}emo
naftu. Ne}emo voziti. Vozi}emo se tramvajima, jaha}emo na kowima, ali
moramo izdràti. Onaj ko ne moè izdràti, neka se ne bavi politikom,
neka kaè srpskom narodu da nije sposoban i neka ide. Gospodine ministre,
vama nije mesto da vodite srpsku spoqnu politiku. Najboqe bi bilo da se
odmah povu~ete”.
909
1260. Stenografske bele{ke sa Tre}e sednice Drugog redovnog zaseda-
wa narodne skup{tine republike Srbije od 6. novembra 1991. godine. Mo-
je u~e{}e u debati sadràno je u slede}em: “Dame i gospodo narodni posla-
nici, mi neprekidno konstatujemo stawe, ali nikako da primetimo da vla-
da, vojska ili neki tre}i faktor u~ini neke energi~ne mere da se situaci-
ja promeni u na{u korist i dokle }emo to ~ekati? Imamo danas problema
sa dezerterima, sa sejawem defetizma. [ta je ura|eno seja~ima defetizma?
Ni{ta. No}as u Senti, jedna politi~ka stranka, ili dve politi~ke stran-
ke, pobunile su rezerviste. Neuspela mobilizacija. Niko jo{ uhap{en ni-
je. Neke politi~ke stranke otvoreno pozivaju rezerviste da se vrate ku}a-
ma, i to sa oru`jem. Policija ima podatke o tome, kontraobave{tajna slu-
`ba ima podatke, svi organi vlasti to znaju, tu nema vi{e {ta ni da se pro-
verava, sve je provereno, a opet ni{ta nije preduzeto. I, naravno, kad se ni-
{ta ne preduzima dezertera }e biti sve vi{e i vi{e. Pre neki dan imali
smo situaciju u Isto~noj Slavoniji da je jednog dana vi{e dezertera oti-
{lo ku}i nego {to smo dobrovoqaca uspeli da okupimo. Dokle tako? Ne
moè se tako! I u Prvom svetskom ratu, uo~i Kolubarske bitke, do{lo je
do pojave dezerterstva, pa su streqali dezertere. Vojvoda @ivojin Mi{i}
sam je streqao 100 dezertera da bi povratio moral jedinicama i izvojevao
bitku. Dok se kod nas ne po~nu streqati dezerteri, ne moè se dezerterstvu
stati na kraj. Dok se ne po~nu hapsiti oni koji seju defetizam, koji poziva-
ju na dezerterstvo, ne}e se tome stati u kraj. Dok se ne onemogu}i politi~-
ka delatnost onih koji pozivaju na dezerterstvo. Imamo stawe neposredne
ratne opasnosti. To je stawe koje je po svojim posledicama gotovo identi~-
no ratnom stawu. Gotovo da nikakve razlike nema, a u ratnom stawu, zna se,
ne moè general Trifunovi} da bude pod istragom, nego da ide pred preki
vojni sud i da ve} odavno bude streqan i da se saop{ti javnosti da je stre-
qan, jer nema te istrage koja ima ne{to tu da radi. On je predao 150 tenko-
va. Za{to je predao? Zato {to je bio nervozan, zato {to ga je glava bolela,
{to ga je èna naqutila, ili zato {to je mislio da ne moè danas da se bo-
ri, ili zato {to mu je neko iz Beograda naredio da preda tenkove, to je sa-
svim bezna~ajno. On je tenkove predao, a nije ih smeo predati i morao je svo-
jom glavom da ih ~uva. Morao je izvr{iti samoubistvo ako mu je nare|eno
da se preda. Jer, pravi oficir wegovog ranga izvr{ava samoubistvo, a ne
preda se i ne predaje tehniku. Sto pedeset tenkova je predao Hrvatima. Ako
tako ne uradimo, pa hajdete odmah da kaèmo – mi nismo spremni da se bo-
rimo, nismo u stawu da se borimo, ne znamo da se borimo i da zavr{imo taj
rat. Za{to da nam mladi}i ginu. Danas sam na dve sahrane bio – i na{em do-
brovoqcu i generalu Brati}u. Pa, da kaèmo sada ovim drugim generalima
– ili }ete vi streqati dezertere, ili }emo mi sutra streqati generale, ako
se ovaj rat ne zavr{i pobedom. To da znate otvoreno. Vi nemate kuda da be-
ìte. To neka bude sasvim jasno. U ovom ratu nema kompromisa. Napokon da
i to bude svima jasno – nema kompromisa, ili }emo pobedili ili izgubiti,
polovi~nih re{ewa ne moè biti. Ovo {to se desilo sa [idom, ja sam
iskreno zaàlio {to nije Beograd bombardovan, pa da se ovde probude ti
uspavani duhovi. (Reagovawe poslanika.) Moète da se ~udite do mile vo-
qe, ali vaqda bi nas to jedino probudilo. [ta se de{ava? Sva propaganda
910
je na antisrpskim pozicijama, “Borba”, “Vreme” i drugi listovi. Celi li-
stovi su ispuweni antisrpskom propagandom i to ne smeta, i to izlazi i u
Beogradu. Amerikanci su sve svoje lojalne gra|ane japanske nacionalnosti
celo vreme rata dràli u logoru samo zato {to su Japanci i ni~im se nisu
bili ogre{ili o ameri~ke zakone i ameri~ki patriotizam, a kod nas – te
ratuje nam se, te ne ratuje nam se. Ako nam se ne ratuje onda ne}emo ratova-
ti, a da jedni krvare, a da drugi to podsme{qivo posmatraju, e to tako ne
ide! Mi moèmo, ako treba, popuniti armijske redove iskqu~ivo dobro-
voqcima, ali mora se disciplina zavesti u armiji najrigoroznijim sred-
stvima. Pa, zna se, kada ~itava jedinica dezertira, ima institucija deset-
kovawa. Sve armije u svetu poznaju tu instituciju. Ako se ne zna ko je pravi
krivac za dezerterstvo, svaki deseti se streqa. Nemojte da se ~udite, da se
sabla`wavate nad ovim izjavama. Bez toga u armiji discipline nema. [ta
se de{ava u Zapadnoj Slavoniji? Pokoq Srba. Znali smo da }e do tog poko-
qa do}i. ûdili smo se {to ve} nije odavno po~eo, i sad odjednom nema ar-
mijskih jedinica na tom prostoru. Naravno da ih nema, kada je general Tri-
funovi} ~itav tenkovski korpus predao i odakle sada armijske jedinice ta-
mo. [ta }e se sada desiti sa rije~kim korpusom, ostaje samo da se vidi. A za-
{to rije~ki korpus nije na vreme povu~en, e to se jo{ ne zna. E, zna se, vrlo
dobro se zna. Zna se i ko je dogovarao tajno sa Tu|manom, da armija nikad de-
finitivno ne zauzima ni Sluw ni Vukovar da ne bi Tu|man pao u Hrvatskoj
izme|u ta dva grada. I mi to znamo, sve znamo, ali taj koji je to ugovorio sa
Tu|manom jo{ obavqa svoju funkciju... To je general Veqko Kadijevi}.
Vaqda je to jasno. Ja sam i sa ove govornice pre mesec dana traìo wegovo
smewivawe i hap{ewe, a on je jo{ ministar odbrane. A pod wegovom koman-
dom oruànim snagama nema promena. Smeni se, tu i tamo, neki oficir, pa
sve po starom. Vojska krene, pa je zaustave, pa opet krene, pa je opet zausta-
ve. Dokle tako? Ne mogu qudi to da izdrè. Poquqa se moral svakoga. Onaj
koji ima najja~e ìvce ne moè vi{e da izdrì. I, jedan general izjavquje
neki dan na televiziji – ne moè to tako, nego kad oni nas napadnu pe{adij-
skim naoruàwem, mi odgovaramo pe{adijskim, kad nas napadnu artiqeri-
jom, mi artiqerijom, kada oni minobaca~em i mi minobaca~em. Kad oni pi-
{toqem, iz jednog pi{toqa napadnu, a mi avijacijom, da im vi{e ne padne
na pamet da napadnu i da vi{e nema ko da napada. Ili }ete tako da radite,
obra}am se ~itavoj vladi, i ne samo Vladi Srbije nego i onima iz savezne
vlasti, ili recite da niste u stawu, uvek se na|e neko drugi. Nemojte misli-
ti da postoji neko nezamenqiv. [to se generala ti~e, wihova odgovornost
je najve}a. Ili }e oni da srede stawe u vojsci i dati nam prve pobede, ili
moraju da odu sa tih pozicija. Sutra }emo ih streqati ako dozvole da budu
poraèni. Oni nemaju kud”.
Kasnije u toku sednice, polemisao sam s nekim u~esnicima u debati: “Ja
sam se javio za jednu repliku, ali mora}u dvostruku. Mora}u da repliciram
i ministru odbrane. Prvo, svi smo informisani iz sredstava javnog infor-
misawa da se Kadijevi} sastao i sa Tusom i sa Tu|manom i da je sa wima pre-
govarao. I sa Karingtonom, ali nas on u ovom slu~aju ne interesuje. Sve i
da to nije istina, Kadijevi} mora da ode jer nije na vreme izvukao vojsku iz
Slovenije. Za{to je ostala tehnika u Sloveniji? A sve ni{ta drugo da nije
911
uradio, zbog toga mora da padne politi~ki, ne moè da bude ministar. (Ne-
koliko glasova iz sale: Tako je!) Pa, da ni{ta drugo nije uradio on mora da
padne politi~ki zato {to je izdao general Trifunovi} i predao 150 ten-
kova Hrvatima. Ni{ta drugo da nije uradio – ko je odgovoran, zna se – mi-
nistar, ministar je odgovoran za svog generala, mora da snosi politi~ke
konsekvence, ~ak da kod wega nema namernog izdajstva, a ima ga i ja }u vam
sada to ovde prvi put otvoreno re}i, jer je ameri~ki {pijun, jer je vrbovan
za vreme {kolovawa u ratnoj {koli u Americi, izvr{ava wihove naloge i
nama je posebno opasan jer je najperfidniji. Tus je po{ten, Hrvat je, usta{a
je, oti{ao je u usta{ku vojsku, a ovaj je ovde ostavqen da nam iznutra podva-
quje, kao {to nam je ostavqen Ante Markovi} i Budimir Lon~ar. Tri naj-
pametnija me|u Hrvatima, najinteligentnija, najsposobnija, ostali su u Be-
ogradu da slabe na{e ratne napore i u~ine nas nemo}nim. Napokon srpski
narod mora da progleda. Za{to sam se javio za repliku... (Milan Paro{ki
s mesta – i ministar narodne odbrane). Paro{ki, sada ja govorim svoje mi-
{qewe, da ne bih ukrao tvoje ideje, boqe je da kaèm samo ono {to ja mi-
slim, a ti }e{ posle sa svojim idejama. [to se ti~e onog zbog ~ega sam se ja-
vio, sa najve}im delom izlagawa na{eg uvaènog kolege u potpunosti se
slaèm, ne slaèm se samo sa jednim pitawem, sa wegovim traèwem da se
ukine direktan prenos na{ih sednica. Molim vas, to je na{a demokratska
tekovina, demokratska tekovina Narodne skup{tine Srbije koja se ne mo-
è ukidati. Koji bi narodni poslanik, posebno iz opozicionih stranaka,
uop{te pristao da dolazi u Narodnu skup{tinu ako nam ukinete jednu ta-
kvu demokratsku tekovinu. Ako mi kao poslanici ne vaqamo, za{to da kri-
jemo od srpskog naroda da nismo dobri. Najboqe je da taj narod {to pre sa-
gleda da nismo dobri i da nas nekim motkama otera odavde, ako ve} bude sta-
ni-pani. Ako ne vaqa sastav ove skup{tine, onda }emo nove izbore i do}i
}e novi boqi poslanici, ali nemojte da ukidamo narodu mogu}nost da pra-
ti na{ rad, jer narod druge mogu}nosti kontrolisawa na{ega delovawa ne-
ma nego tu {ansu da vidi kako delujemo i kako se pona{amo. A, {to se ti~e
ovih na{ih zatvorenih sednica, smatram da je krajwe vreme i da sa tim pre-
kinemo. Mi, ono {to ovde govorimo, krijemo samo od na{eg naroda. A {to
se ti~e onih od kojih bismo trebali da krijemo, oni }e odmah posle sedni-
ce biti obave{teni, ako neki nisu ve} i u toku sednice. Se}am se na{e pr-
ve tajne sednice uo~i Haga, kada smo imali onu informaciju – strogo pover-
qivu, neki poslanici su odmah posle sednice dali novinarima “Borbe” tu
strogo poverqivu informaciju. Ovde imamo i poslanika koji ne èle do-
bro ni ovoj zemqi ni ovom narodu. Me|utim, u demokratiji i takvih treba
da bude. Za{to da se wih bojimo? Neka pi{u ovde. Neka podnose izve{taje.
Sa wima ra~unamo. Ne}emo ovde razmatrati nijednu vojnu operaciju, na Na-
rodnoj skup{tini. Razume se, to }e stru~waci, a ako me|u wima bude izdaj-
nika, stru~wake-izdajnike treba streqati, ali ovde u Narodnoj skup{tini
ima raznih i mi se tome prilago|avamo”.
1261. Stenografske bele{ke sa Pete sednice Drugog redovnog zaseda-
wa narodne skup{tine republike Srbije od 19. decembra 1991. godine. Na
toj sednici odrào sam slede}i govor: “Dame i gospodo narodni poslanici,
912
armijski vrh je glavni krivac za mnogo problema u armijskim redovima. Re-
cimo, izme|u ostalog kakvu su glupost napravili negde po~etkom ove ili
krajem pro{le godine, ne mogu se ta~no setiti, donesena je odluka da od op-
{tinskih organa vojni organi preuzmu evidenciju o vojnim obveznicima.
Sa tim su zakasnili. Tamo gde je to bilo va`no, u Makedoniji, Sloveniji,
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, zakasnili su, op{tinski organi su to na
vreme sklonili i onda su tu obuku sproveli tamo gde nije bilo nikakvih
problema, na podru~ju Srbije i Crne Gore, i ovde su napravili pometwu.
Jer, onaj oficir koji je tek do{ao da radi taj posao nije se mogao sna}i, a
onaj slu`benik koji je do ju~e radio mogao je, jer te qude i li~no poznaje,
ìvi s wima u istoj op{tini i sli~no. Ja ne kaèm da i tada ne bi bilo pro-
blema, ali bi bili mnogo mawi nego u ovom slu~aju. Ali ta ~iwenica da je
vojni vrh i pro{le i ove godine pravio velike gre{ke ne moè nama biti
dovoqan argument da kaèmo: mi nismo krivi za probleme, oni su napravi-
li gre{ke, pa ne}emo ni da ih re{avamo, mi ih moramo ispravqati ne zbog
wih, nego zbog Srbije, zbog na{e zemqe i na{eg naroda. A da bismo te gre-
{ke donekle ispravili, ja smatram da treba da prihvatimo kao privremenu
meru i ovaj zakqu~ak. Ne moè vojnik biti na frontu 45 dana ili dva mese-
ca. Wemu treba najmawe mesec dana da se aklimatizuje na uslove na frontu,
da navikne na tu pucwavu, da navikne na borbena dejstva i samo {to se navi-
kao, ide ku}i. Sada dovodimo drugog i taj se samo malo navikne i on ode ku-
}i, a borbenih jedinica onda nema. Pa ovaj rok od ~etiri meseca je minimum
svih minimuma. I {ta zna~i uop{te postavqati rokove. Ja sam u principu
protiv postavqawa rokova. Ali ako su postavili ovaj rok od ~etiri mese-
ca, smatram da ga treba prihvatiti dok ne proglase ratno stawe, a ratno
stawe, bez obzira {to se ovoliko ne}kaju, jednom }e morati da proglase, a
kada proglase ratno stawe zna se, ko se digne pod zastavu, dok se rat ne za-
vr{i nema da se vra}a ku}i. Mi moèmo da traìmo kao Narodna skup{ti-
na, uostalom ja to ve} mesecima traìm, samo vi to niste podràli, niste
prihvatili, da traìmo ratno stawe, imamo veoma jake argumente. Jer, {ta
se de{ava u drugim dràvama na svetu – dovoqan je generalni {trajk, do-
voqne su neke malo ve}e demonstracije pa se progla{ava ratno stawe, a kod
nas vidite, pravi rat se vodi, a jo{ nema ratnog stawa. I Predsedni{tvo
Jugoslavije zato mora mnogo hrabrije poteze da povu~e, da proglasi ratno
stawe i da deluje u ratnim uslovima, po ratnim zakonima, po uredbama sa za-
konskom snagom koje ima pravo da donosi. Ako tako uradimo, mnogo }emo
lak{e iza}i na kraj sa ovim problemima. Nama je, naàlost, nametnuta naj-
gora mogu}a varijanta rata. Rat koji nas iscrpquje. Rat u kome se danima, ne-
deqama i mesecima na nekim prostorima ni{ta ne de{ava, a moramo qude
dràti pod oru`jem, a onda i to direktno me{awe politi~kog faktora u
vojne operacije imalo je katastrofalne posledice. Odavno bi Dubrovnik i
Zadar bili u srpskim rukama, i Karlovac i [ibenik, da nije bilo tog po-
liti~kog faktora koji ba{ u onom momentu kada treba da oslobodimo te
gradove kaè – zaustavi borbena dejstva. I to oni narede, do|e naredba iz
Beograda, zaustavi tamo gde si se na{ao i niko se ne pita da li je to povoqna
913
pozicija ili nije, da li je to najopasnija mogu}a pozicija ako se ba{ tu zau-
stavimo. I jo{ neke stvari koje bi trebalo ovde naglasiti. Pogledajmo na
Novom Beogradu i u nekim drugim mestima koliko ima penzionisanih
oficira i podoficira i u kojim su oni godinama starosti. Ima i penzio-
nera do 50 godina. Ima ih mnogo, sposobni su za vojnu slu`bu, imaju ogrom-
ne penzije, pa wih treba prvo mobilisati pa ih uputiti u Zapadnu Slavo-
niju i da ostanu tu dok se rat ne zavr{i. [to se ti~e ovih vojni~kih pla-
ta, ako je zaista ta~no da su one 20 milijardi. To je od pre neki dan, ja ne ve-
rujem da je neko dobijao tu platu. (Nekoliko glasova iz sale – ve} dva mese-
ca). Nije ta~no da vojnik prima dva meseca 20 milijardi dinara. Nije ta~-
no, primali su izme|u 9 i 10 milijardi. Nemojte, ja to znam. Me|utim, ako
je zaista tako, ja to pozdravqam, ali jo{ ne znam nijednog koji je dobio 20
milijardi. Mene je iznenadila ta informacija. Mo`da je u pitawu neki
vojnik. Mene je ta informacija iznenadila prijatno. Smatram da ni to ni-
je mnogo i da treba ti vojnici na frontu da dobijaju 20 milijardi, treba da
imaju ve}u platu nego radnik za ma{inom koji radi, {to radnik i za jednog
i drugog proizvodi. Samo, za mene je problem {to su ogromne razlike iz-
me|u vojnika i oficira, ~ak i rezervnih oficira, koji imaju izjedna~ena
primawa. Ogromne su razlike to znam pouzdano (nekoliko glasova – nisu
vi{e.) Jesu, jo{ uvek. Ogromne su razlike, a ni~im nisu opravdane i te raz-
like se moraju izbe}i. Ako se uvede ratno stawe, rat se moè vrlo brzo
okon~ati. Ako nas drè u ovakvom stawu – ni rata ni mira, to moè traja-
ti 10 godina, dok nas do kraja ne iscrpe, a onaj koji je u prvoj borbenoj li-
niji, wemu ìvci ili propadaju, onaj narod koji ìvi na tim teritorijama
koje se brane, ako se ne brane dovoqno efikasno, da se i sama opasnost ra-
dikalno ukloni, oni }e izgubiti ìvce, oni koji se nisu iselili ove godi-
ne, iseli}e se slede}e ili za dve godine, pa }emo opet izgubiti teritori-
je koje branimo”.
1262. Stenografske bele{ke sa zatvorenog dela sednice narodne
skup{tine republike Srbije od 8. aprila 1992. godine, po ta~ki dnevnog
reda “aktuelna situacija u razre{ewu jugoslovenske krize (opcije pred
kojima se nalazi srpski narod i uloga Jna)”. Na toj sednici sam odrào
govor, koji ovde dajem u nebitno skra}enoj verziji: “Pitawe vojske u Bosni
i Hercegovini je pitawe koje su ve} i ~elnici Srpske demokratske stran-
ke i Srpske Republike BiH na neki na~in apsolvirali. Ono podrazumeva
mo`da ne ovako nagli prelaz ka transformisawu armije u teritorijalnu
odbranu i izvla~ewe zvani~no armije iz Bosne i Hercegovine, ali na ne-
ki duì rok smatram da je u tome ba{ re{ewe, s tim {to bi vojska treba-
la {to pre jedan broj svojih efektiva da transformi{e u teritorijalnu
odbranu i da ona po svim obele`jima bude teritorijalna odbrana, ukqu~u-
ju}i i promenu wenih obele`ja i drugi vid stacionirawa oficira i we-
nog delovawa na podru~jima, na kojima ina~e treba da deluje. Ovako je ar-
mija na podru~ju Bosne i Hercegovine gotovo bespomo}na, naro~ito na
podru~ju Hercegovine, a vidimo i na podru~ju severne i severoisto~ne Bo-
sne. Usta{e na podru~ju isto~ne Hercegovine dan za danom jednu po jednu
914
~uku osvajaju. Govorim o isto~noj Hercegovini, a na zapadnu vi{e ne moè-
mo uop{te da ra~unamo. âva{ka Gradina – to je isto~na Hercegovina, to
je nadomak Ravnog. Tamo su vo|ene posledwe borbe. Tamo su Hrvati povra-
tili nekoliko uzvi{ewa, sa kojima daqe tuku i srpsko stanovni{tvo i Ju-
goslovensku armiju. Ako se jedan ve}i broj efektiva armije, pogotovo pe-
{adijske jedinice, lak{e artiqerije i deo tenkovskih jedinica prestruk-
turira u jedinice teritorijalne odbrane i imaju mnogo ve}u slobodu dej-
stva, a u stawu su te snage, koje se nalaze na podru~ju Hercegovine da izbi-
ju na ~itavu dolinu Neretve i da po~iste tamo{we usta{e. Wih ubi ovo
stajawe. Borbeni moral je izvanredno visok. Rezervisti iz Hercegovine i
Crne Gore se svaki dan bune, maltene diù ustanke, iskqu~ivo zbog toga
{to se stoji na jednom mestu, {to se ne ide u akciju. Takvo je borbeno ras-
poloèwe trupa. To borbeno raspoloèwe treba na jedan elegantan na~in
iskoristiti i omogu}iti da jedinice teritorijalne odbrane obave taj po-
sao, da to bude Teritorijalna odbrana Srpske Republike Bosne i Hercego-
vine. A s tom Srpskom Republikom Bosnom i Hercegovinom General{tab
JNA treba da potpi{e sporazum o stacionirawu trupa na neki rok, koli-
ko je potrebno da se zavr{i ovaj proces pregovarawa o podeli Bosne i Her-
cegovine. [ta bi bila tri strate{ka armijska zadatka danas, pored ovog
{to {ireg transformisawa u teritorijalnu odbranu da se za{titi aero-
drom Biha}. Po svaku cenu on se mora sa~uvati, da se izvu~e {to vi{e voj-
ne industrije iz Bosne i Hercegovine gde god je to mogu}e, a gde nije mogu-
}e, recimo po pitawu mostarskog “Sokola”, da se uni{te proizvodni kapa-
citeti. I tre}e, da se po svaku cenu sa~uva kopnena veza izme|u Bosanske
Krajine i Semberije. Strate{ki je usta{ko-muslimanski plan da se tu
preseku Srbi, da se odvoji Bosanska Krajina, a sa wom i Srpska Krajina i
prepusti na milost i nemilost Evropskoj zajednici i usta{koj Hrvatskoj,
jer me|u wima neke konkretne razlike nema, po{to je Evropska zajednica
pod dominacijom Nema~ke. To bi, po mom mi{qewu, trebalo da budu stra-
te{ki pravci armijskog nastupawa. Po{to su ovolike smene izvr{ene u
General{tabu, mi smo se nadali da }e ovaj novi sastav biti efikasniji, br-
ì u odlu~ivawu i razmi{qawu, delovawu. Zato bi trebalo da armija {to
brè deluje. Progla{ewe nezavisnosti Bosne i Hercegovine, ako i ne bu-
de 6. aprila, bi}e vrlo brzo. Armija to mora spremno do~ekati, na taj na-
~in {to }e omogu}iti srpskom narodu u Bosni i Hercegovini da se sam
brani, {to }e mu ostaviti oru`je, koncepciju odbrane i {to }e mu omogu-
}iti da organizuje svoju teritorijalnu odbranu prema sopstvenim potre-
bama. Jer, srpski narod u Bosni i Hercegovini je u neuporedivo povoqni-
jem poloàju nego srpski narod na podru~ju Srpske Krajine. Prvo, ima
mnogo ve}i procenat u stanovni{tvu, kompaktne su srpske teritorije, a
strate{ki je wegov ciq, kada do|e do kantonizacije i konfederalizacije
Bosne i Hercegovine, da wegove teritorije predstavqaju najvi{e dve te-
ritorijalne celine. Dakle, da postoji veza isto~ne Hercegovine, Romani-
je i Ozrena i svih tih podru~ja, koja wima inkliniraju i teritorijalna ve-
za Bosanske Krajine i Semberije”.
915
1263. ^lanak “Srpski ~etni~ki pokret odrào promociju stranke u
malom Zvorniku”, autora vinete marinovi}, objavqen u avgustu 1990. go-
dine u listu “velika Srbija”. Promocija je odràna 4. avgusta te godine.
1264. razni ~lanci i dokumenta Srpskog ~etni~kog pokreta, objavqe-
ni u listu “velika Srbija” 1990. godine i pre{tampani u mojoj kwizi “Srp-
ski ~etni~ki pokret”. To su: (1) Uvodnik za “Veliku Srbiju” br. 3/1990. go-
dine; (2) Re{ewe Republi~kog sekretarijata za pravosu|e i upravu Soci-
jalisti~ke Republike Srbije od 8. avgusta 1990. godine o odbacivawu pri-
jave za registraciju politi~ke stranke pod nazivom Srpski ~etni~ki po-
kret; (3) Potvrda OJB Bujanovac da mi je 2. avgusta 1990. godine oduzet je-
dan metalni ~eki} – macola s drvenom dr{kom; (4) Proglas COU Srpskog
~etni~kog pokreta iz lista “Velika Srbija” br. 3/1990. pod naslovom “^la-
novima, mesnim odborima, regionalnim upravama i poverenicima Srpskog
~etni~kog pokreta, opozicionim strankama, srpskoj i me|unarodnoj javno-
sti”; (5) ^lanak Sini{e Aksentijevi}a iz istog broja “Velike Srbije”, pod
naslovom “Prekinuto su|ewe Josipu Brozu Titu u Vaqevu”; (6) ^lanak Si-
ni{e Aksentijevi}a iz istog broja, pod naslovom “Otvoreno pismo vojvodi
Vojislavu [e{equ”; (7) Ponovo reportaà Vinete Marinovi} pod naslo-
vom “Srpski ~etni~ki pokret odrào promociju stranke u Malom Zvorni-
ku”; (8) Reportaà Vinete Marinovi} pod naslovom “Pendreci spre~ili
promociju u Lapovu”; (9) ^lanak iz istog broja, pod naslovom “Lapovo –
pendrek varo{”; (10) Reportaà Vinete Marinovi} pod naslovom “Delega-
cija Srpskog ~etni~kog pokreta posetila stari srpski manastir Sveti
Prohor P~iwski i uklonila sramna komunisti~ka obele`ja, pri~vr{}ena
na zidine hrama” – “Srpsko bilo, srpsko i osta}e”.
1265. Prijava glavnog odbora Srpske radikalne stranke od 25. febru-
ara 1991. godine, upu}ena ministarstvu pravosu|a i uprave republike Sr-
bije, za upis u registar politi~kih organizacija.
1266. “Poruka Srbima juna~ke kninske krajine” koju sam uputio 27. fe-
bruara 1991. godine.
1267. ^lanak “radikali u ofanzivi” iz “Politike” od 22. aprila 1991.
godine; ~lanak “Strana~ko pomirewe zbog Srba u Hrvatskoj i BiH” iz “Po-
litike” od 10. aprila i ~lanak “neka se {to pre otcepe” iz “ekspres poli-
tike” od 15. aprila 1991. godine.
1268. ^lanak iz zagreba~kog “vjesnika” od 23. aprila 1991. godine pod
naslovom “êtnici pod vo`dovim skutom”, ~lanak iz “Politike” od 24.
aprila pod naslovom “osnovan odbor Srpske radikalne stranke za kosmet”
i ~lanak “kosovski separatisti su u mi{joj rupi – rekao je dr vojislav [e-
{eq” iz istog broja “Politike”.
1269. Fotokopija pristupnice Srpskom ~etni~kom pokretu i impre-
sum lista “velika Srbija”.
916
1270. Saop{tewe za javnost koje sam izdao povodom ostavke Borisava
Jovi}a na funkciju ~lana Predsedni{tva SFrJ.
1271. ^lanak iz splitskog lista “Slobodna Dalmacija” od 5. maja 1991.
godine, pod naslovom “Sjeveroisto~na Bosna nakon zahtjeva [e{eqevih
~etnika o pripojewu Semberije Srbiji – Posqedwi ramazan”.
1272. izve{taj sa konferencije za {tampu Srpske radikalne stranke,
objavqen u “Politici” od 9. maja 1991. godine pod naslovom “êtnici nao-
ruàni ’tompson’ pu{kama”.
1273. ^lanak iz lista “Borba” od 10. maja 1991. godine, objavqen pod na-
slovom “vojislav [e{eq u sredwem Podriwu – vojvoda seje strah”.
1274. izve{taj s protestnog skupa Srpske radikalne stranke, koji je
pod naslovom “nema vremena za neslogu” objavila “Politika” od 16. maja
1991. godine.
1275. ^lanak iz “Politike” od 26. maja 1991. godine pod naslovom “Fe-
nomen koji nije dovoqno razja{wen” – “[ta se krije iza kokarde?”
1276. intervju za “Politiku” od 6. juna 1991. godine, pod naslovom “ne-
mamo s kim da ratujemo”.
1277. reportaà Sini{e aksentijevi}a “Srpska mi truba zatrubi iz
toga sela Borova”, objavqen u listu “velika Srbija” 1991. godine.
1278. ^lanak iz “Politike” od 9. jula 1991. godine, pod naslovom “od-
luka Suda ~asti Filozofskog dru{tva Srbije” – “Suspenzija dr vojislava
[e{eqa”.
1279. ^lanak iz “Politike” od 28. avgusta 1991. godine pod naslovom “u
selu Pavli~ine sahrawen gradimir Pe{i}, branilac Dugog Sela kod vin-
kovaca” – “Srbija ne}e vi{e pra{tati”.
1280. intervju s Qubi{om Petkovi}em, objavqen u septembru 1991. go-
dine u “velikoj Srbiji” pod naslovom “Qubi{a Petkovi} – ~ovek na ~elu
kriznog i ratnog {taba SrS”.
1281. ^lanak iz “Politike” od 26. septembra 1991. godine, pod naslovom
“Zasedawe velike narodne skup{tine Srpske oblasti Slavonije, Barawe
i Zapadnog Srema” – “usvojen ustavni zakon”.
1282. izve{taj s konferencije za {tampu Srpske radikalne stranke,
objavqen u “Politici” od 3. oktobra 1991. godine, pod naslovom “Za uvo|e-
we ratnog stawa”.
1283. ^lanak u “ekspres politici” od 8. oktobra 1991. godine, pod na-
slovom “na prvoj liniji fronta u vukovaru i dr vojislav [e{eq” – “Bo-
rimo se protiv fa{ista”.
917
1284. ^lanak u “Politici” od 4. novembra 1991. godine, objavqen pod
naslovom “Dr vojislav [e{eq u vu~itrnskoj op{tini” – “Srbi su, ipak,
slo`ni”.
1285. êtiri ~lanka, dva iz “Borbe” i dva iz “Politike”: (1) od 18. de-
cembra 1991. pod naslovom “vojislav [e{eq gost beogradskog Fakulteta
narodne odbrane” – “Tri izdajni~ke linije”; (2) od 7. decembra 1991. pod na-
slovom “Borba saznaje: rasplamsavawe netrpeqivosti izme|u kapetana
Dragana i [e{eqa” – “ko je vojvoda, a ko nadvojvoda”; (3) od 28. novembra
1991. pod naslovom “Dr vojislav [e{eq u kninu” – “ interes srpskog na-
roda iznad svega”; (4) od 8. novembra 1991. pod naslovom “Dr vojislav [e-
{eq u [idu” – “Sledi akcija ~i{}ewa prostora izme|u Bosuta i Save”. U
ovom ~etvrtom ~lanku novinar prenosi i slede}e moje re~i: “[to se ti~e
teroristi~kog napada artiqerije na civilno stanovni{tvo [ida, on ne}e
ostati neka`wen. Teritorijalna odbrana Slavonije, Barawe i Zapadnog
Srema, u ~ijem sastavu su i srpske dobrovoqa~ke jedinice, prinu|ena je da
krene u ~i{}ewe terena izme|u Bosuta i Save, sve do @upawe. To je jedini
pravi odgovor na bombardovawe civilnih objekata punih qudi, a me|u tim
objektima i de~ijeg vrti}a. îtav taj prostor }e uskoro biti o~i{}en od
usta{a. Upozoravamo katoli~ko stanovni{tvo tog kraja da ne sara|uje sa
usta{ama i ne ukqu~uje se u wihove formacije. Ako to ne ~ini, nema ~ega
da se boji – rekao je dr Vojislav [e{eq”.
1286. ^lanak iz “Politike” od 13. decembra 1991. pod naslovom “Zase-
dawe narodne skup{tine Srbije” – “Porez i na minimalac”.
1287. ^lanak iz “Politike” od 18. decembra 1991. pod naslovom “u or-
ganizaciji Srpske radikalne stranke u Leskovcu” – “Formiran ratni
{tab”.
1288. êstitka koju sam 9. januara 1991. godine uputio radovanu ka-
rayi}u povodom progla{ewa Srpske republike Bosne i Hercegovine.
1289. ^lanak Sini{e aksentijevi}a iz “velike Srbije” broj 12/1991.
pod naslovom “razmene ’svi za sve’ osloba|aju ratne zlo~ince” – “uhi}ene
usta{e”.
1290. ^lanak iz istog broja “velike Srbije” pod naslovom “Slava im!
vje~naja pamjat srpskim izabranicima”.
12921. intervju s milanom Lan~uàninom kamenim za “veliku Srbiju”,
pod naslovom “@ive}e srpski vukovar”.
1292. Dva novinska ~lanka: (1) ~lanak iz lista “ekspres politika”
od 18. februara 1992. godine, pod naslovom “Dr vojislav [e{eq u Beloj
Crkvi” – “nema vi{e kockawa”; (2) ~lanak iz “ve~erwih novosti” pod na-
slovom “Dr vojislav [e{eq optuìo SPo i DS da rade protiv interesa
Srbije” – “@alosno uveseqavawe naroda”.
918
1293. Tri ~lanka iz “Politike”: (1) ~lanak od 2. marta 1992. godine pod
naslovom “Promocija Srpske radikalne stranke u Somboru” – “najtragi~-
nija je srpska nesloga”; (2) izve{taj s konferencije za {tampu Srpske ra-
dikalne stranke od 6. marta 1992. pod naslovom “BiH ili podeqena ili u
Jugoslaviji”; (3) ~lanak od 15. marta 1992. pod naslovom “miting Srpske ra-
dikalne stranke u Pribojskoj Bawi” – “[e{eq: Srbi ne}e prihvatiti
yamahiriju”.
1294. Tri novinska ~lanka: (1) izve{taj s konferencije za {tampu Srp-
ske radikalne stranke u “Politici” od 13. marta 1992. pod naslovom “[e-
{eq traì novi dinar”; (2) izve{taj s konferencije za {tampu Srpske ra-
dikalne stranke u “Politici” od 6. marta 1992. pod naslovom “BiH ili po-
deqena, ili u Jugoslaviji”; (3) ~lanak u “Politici ekspres” od 15. marta
1992. pod naslovom “vojislav [e{eq u Pribojskoj Bawi” – “Samo slo`ni”.
1295. Dva ~lanka iz “Borbe”: (1) od 16. marta 1992. pod naslovom “reago-
vawe vojislava [e{eqa na intervju episkopa banatskog atanasija Jevti-
}a” – “vladika nije ~astan ~ovek”; (2) od 20. marta 1992. pod naslovom “Du-
brovnik za izbeglice”.
1296. ^lanak iz sarajevskog “oslobo|ewa” od 27. marta 1992. godine pod
naslovom “vojislav [e{eq o BiH: Dolazim da pomognem Srbima”.
1297. ^lanak iz zagreba~kog “vjesnika” od 5. aprila 1992. godine pod
naslovom “[e{eq: nikada nisam sreo dobrog Hrvata”.
1298. Tri ~lanka iz “Politike”: (1) od 27. marta 1992. pod naslovom
“[e{eq za zamenu stanovni{tva”; (2) od 5. aprila 1992. pod naslovom “Dr
vojislav [e{eq na promociji SrS u apatinu” – “Hrvati nemaju {ta da
traè u Srbiji”; (3) od 20. marta 1992. pod naslovom “vojislav [e{eq
predlaè za BiH – {est oblasti”.
1299. êtiri novinska ~lanka: (1) “ve~erwe novosti” od 12. aprila 1992.
pod naslovom “vojislav [e{eq u Lazarevcu” – “konfederacija re{ewe za
Bosnu”; (2) “Politika” od 13. aprila 1992. pod naslovom “Promocija Srpske
radikalne stranke u Leskovcu” – “izlaze na lokalne i savezne izbore”; (3)
“ve~erwe novosti” od 15. aprila 1992. pod naslovom “Dr vojislav [e{eq
na promociji SrS u Prizrenu” – “rat po èqi bojovnika”; (4) izve{taj s
konferencije za {tampu Srpske radikalne stranke u “Politici” od 17.
aprila 1992. pod naslovom “Dr [e{eq napada promene u listu “Politika”.”
1300. êtiri novinska ~lanka iz “Politike”: (1) od 13. maja 1992. pod
naslovom “Promocija Srpske radikalne stranke u Sremskoj mitrovici” –
“[e{eq ra~una na odlazak sto hiqada Hrvata”; (2) od 15. maja 1992. pod
naslovom “Predizborni miting Srpske radikalne stranke u ni{u” – “ne-
}emo dozvoliti da nam uspostavqaju fa{izam”; (3) od 16. maja 1992. pod na-
slovom “vojislav [e{eq govorio na predizbornom mitingu u [apcu” –
“Suprotstaviti se svim pritiscima”; (4) od 18. maja 1992. pod naslovom
919
“Dr vojislav [e{eq na predizbornom skupu SrS u kraqevu” – “Poziv na
izbore i slogu”.
1301. ^lanak iz lista “Dnevnik” od 25. maja 1992. pod naslovom “vo|a
Srpske radikalne stranke ponovo predlaè progon Hrvata iz Srbije” –
“obe}awe novih zbjegova”.
1302. Dva ~lanka iz “Politike”: (1) od 8. decembra 1992. pod naslovom
“[e{eq: SrS i SPS zastupaju srpski nacionalni interes”; (2) od 23. de-
cembra 1992. pod naslovom “[e{eq: izbori demokratski”. Tu je i ~lanak
iz “Ekspres politike” od 10. decembra 1992. pod naslovom “[e{eq na tri-
bini Gost Tanjuga” – “Bliskost SPS i SRS”.
1303. êtiri ~lanka iz “Politike”: (1) od 9. januara 1993. pod naslovom
“Duel ]osi}a i [e{eqa od re~i do re~i”; (2) od 9. januara 1993. pod naslo-
vom “intervju lidera SrS listu “korijere dela sera” – “[e{eq: Podela
Bosne jedino re{ewe”; (3) od 9. januara 1993. pod naslovom “konferencija
za {tampu lidera Srpske radikalne stranke posle napu{tawa sastanka s
predsednikom SrJ” – “[e{eq: Svim sredstvima protiv korupcije”.
1304. Dva novinska ~lanka: (1) iz lista “ve~erwe novosti” od 26. januara
1993. pod naslovom “Dr vojislav [e{eq apeluje na sve patriote da se stave
pod komandu vlade rSk” – “odmah udar na usta{e”; (2) iz “Politike” od 19.
februara 1993. pod naslovom “Socijalnim merama spre~iti radni~ki bunt”.
1305. konferencija za {tampu od 11. februara 1993. godine, ~iji sadr-
àj sam objavio u kwizi “na~elnik general{taba na kolenima”. Posled-
we pitawe se odnosilo na slawe dobrovoqaca u Republiku Srpsku Krajinu,
nakon {to su Hrvati napali Miqeva~ki plato i uni{tili srpska sela î-
tluk, Divoselo i Po~iteq i na wega sam ovako odgovorio: “Odziv je veoma
dobar i daleko najve}i broj svih dobrovoqaca je uputila Srpska radikalna
stranka. Prema izjavi nekih istaknutih ~elnika Predstavni{tva Republi-
ke Srpske Krajine u Beogradu, oko 80% svih dobrovoqaca koji su upu}eni
sa podru~ja Savezne Republike Jugoslavije, oti{li su na front posred-
stvom Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka u~estvuje u upu-
}ivawu drugih vidova pomo}i, pre svega pomo}i u hrani i lekovima, u pri-
kupqawu krvi itd.”
1306. êtiri novinska ~lanka: (1) iz “Borbe” od 2. aprila 1993. pod na-
slovom “vojislav [e{eq: Prozreli smo ]osi}ev plan”; (2) iz “Borbe” od
7. aprila 1993. pod naslovom “[e{eq protiv mi}unovi}a”; (3) iz “Politi-
ke” od 2. aprila 1993. pod naslovom “Ponu|eni plan ravan kapitulaciji”;
(4) iz “Politike” od 9. aprila 1993. pod naslovom “[e{eq: Potapati stra-
ne brodove”.
1307. naslovna strana, impresum i uvodnik Slobodana nagradi}a iz
prvog broja lista “Zapadna Srbija” iz juna 1993. godine.
920
1308. reportaà iz prvog broja “Zapadne Srbije” pod naslovom “nakon
odràvawa skup{tine Srpske radikalne stranke republike Srpske u Ba-
woj Luci” – “ista meta, rastojawe mawe”.
1309. intervju dr miroquba Jevti}a “Sa islamom nema suìvota” pre-
uzet u “Zapadnoj Srbiji” od jula 1993. godine, prenet iz lista “Srpska slo-
ga” koji izlazi u melburnu. Tu je objavqena i famozna karikatura na kojoj
se vidi smetqar kako s metlom zgr}e yamije.
1310. Specijalno izdawe lista “on:” br. 56/1992. koje je u celosti sadr-
àlo intervju koji su sa mnom vodile olivera miletovi}, rada kova~evi}
i Slobodanka radoj~i}, objavqen pod naslovom “ôvek za sva vremena!”
Intervju sam kasnije pre{tampao u mojoj kwizi “Slu~ajne ispovesti i po-
neka intriga”. Tu je tako|e intervju koji je Olivera Miletovi} vodila sa
mnom 1993. godine i objavila u redovnom broju lista “On” pod naslovom “On
bez dlake na jeziku: dr Vojislav [e{eq” – “Vlada pada kao klada”.
1311. Tri novinska teksta: (1) iz “ve~erwih novosti” od 8. novembra
1993. pod naslovom “Dr vojislav [e{eq demantuje optu`be o ume{anosti
~lanova SrS u zlo~ine i kriminalne radwe: – “Sve zbog izbora”; (2) iz “ve-
~erwih novosti” od 11. novembra 1993. pod naslovom “Dr vojislav [e{eq
o optu`bama Qubi{e Petkovi}a, smewenog potpredsednika SrS” – “Sre-
bro nije radikalsko”; (3) iz “Borbe” od 28. novembra 1993. pod naslovom
“vojislav [e{eq na mitingu SrS u Subotici” – “ukinu}emo autonomiju
u vojvodini”.
1312. êtiri novinska ~lanka: (1) iz “Borbe” od 12. novembra 1993. pod
naslovom “konferencija za {tampu vojislava [e{eqa” – “arkan glavni
kriminalac koji deluje pod patronatom reìma”; (2) iz “Politike” istog
datuma, pod naslovom “[e{eq: ne pla{im se Haga”; (3) iz “Borbe” od 13/14.
novembra 1993. pod naslovom “vojislav [e{eq u Pirotu” – “milo{evi}
nema vi{e na{u podr{ku”; (4) iz “Borbe” od 17. novembra 1993. pod naslo-
vom “vojislav [e{eq na radio â~ku” – “uzdrmali smo milo{evi}a”.
1313. ^lanak Branka û~ka iz lista “Zapadna Srbija” br. 9, pod naslo-
vom “Quta mina crnog muyahedina”.
1314. Strip pod naslovom “kraqica Hrvata”, objavqen u listu “Zapad-
na Srbija” br. 9.
1315. karikatura iz dva dela, objavqena u listu “Zapadna Srbija” br.
10. U jedinstvenom potpisu stoji “Mujo iz Vare{a i Ante iz Mostara po-
zdravqaju sporazum”. U prvom delu nacrtan je muslimanski bojovnik s no-
èm u jednoj i odse~enom glavom u drugoj ruci (ispred nogu su mu tri ve} od-
se~ene glave), koji govori: “Volim Hrvate – naro~ito zaklate!” U drugom
delu nacrtan je usta{a s noèm u jednoj i testerom u drugoj ruci, koji govo-
ri: “I ja balije – kad ih krv zalije”.
921
1316. u okviru nekog ~lanka u “Zapadnoj Srbiji” br. 10, iz marta 1994.
godine, fotografija s potpisom “êtnici ili politi~ari: dr n. Popla-
{en, a. Stefanovi}, T. nikoli} i dr v. [e{eq”. S druge strane karikatu-
ra na kojoj se vidi kako pada minare s yamije, a pi{e “Kastrirawe islama”.
1317. karikatura iz lista “Zapadna Srbija” br. 10, na kojoj pi{e “Je-
zgrovita definicija dràve”, pa u produètku ve}im slovima “Hrvatska”,
s tim {to je slovo “h” zameweno kukastim krstom, a slovo “s” nacisti~kom
oznakom “SS”.
1318. intervju Branislava vaki}a u listu “Telegraf” od 28. septembra
1994. godine, pod naslovom “Branislav vaki}, ~etni~ki vojvoda i savezni
poslanik Srpske radikalne stranke: – vlast u Srbiji je do ju~e obu~avala
~etnike i slala ih na rati{ta u krajine, a danas nas hapse kao ratne zlo-
~ince” – “general Peri{i} dao nam je uniforme, vojska naoruàwe, a spe-
cijalci muP Srbije su nas obu~avali i zajedno sa nama ratovali”.
1319. Tekst rajka \ur|evi}a, objavqen u listu “velika Srbija” pod na-
slovom “ispovest ~etni~kog vojvode Slavka aleksi}a” – “vojvoda brani
Srpsko Sarajevo”.
1320. Tekst Sini{e aksentijevi}a iz “velike Srbije” br. 12, pod na-
slovom “armija pohvalila jedinicu dobrovoqaca SrS” – “Teritorijalna
odbrana istakla u~inak srpskih ~etnika”.
1321. moj tekst “odgovori na anketu – intervju ’[ta da se radi?’”, ko-
ji je 1984. godine zaplewen u rukopisu i zbog koga sam tada osu|en na osam
godina zatvora.
1322. Pismo vojvode mom~ila \uji}a, poslato 18. jula 1990. iz San
markosa u kaliforniji, sa autorskim naslovom “na{ bratski pozdrav i
poruka srpskom vojvodi vojislavu [e{equ”. Objavqeno u “Velikoj Srbi-
ji” br. 2/1990.
1323. izve{taj Sre}ka radovanovi}a “ratne akcije kragujeva~kog ~et-
ni~kog odreda”, objavqen u listu “velika Srbija”. Ve} ranije ovaj doku-
ment je uvr{}en u dokazni spis pod drugim brojem.
1324. konferencija za {tampu koju sam odrào 5. marta 1992. godine i
objavio u mojoj kwizi “milan Pani} mora pasti”. Tom prilikom sam izja-
vio po prvoj ta~ki dnevnog reda: “Srpska radikalna stranka izraàva svo-
ju spremnost da se svim sredstvima suprotstavi poku{ajima islamskih fun-
damentalista u Bosni i Hercegovini da torturom nad srpskim narodom i
svojim te`wama za nezavisno{}u te teritorije izazove brutalno krvopro-
li}e i dovede srpski narod u krajwe te{ku situaciju. Srpski narod Bosne
i Hercegovine moè ra~unati na maksimalnu podr{ku Srpske radikalne
stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta. Bosna i Hercegovina nikada ne}e
biti nezavisna dràva i {to pre to shvate islamski fundamentalisti i
922
muslimani Bosne i Hercegovine, to je, pre svega, za wih boqe. Srpski na-
rod Bosne i Hercegovine nikada ne}e dozvoliti da bude odvojen od svoje
bra}e u suènoj Srbiji. Mi ponavqamo, da je mogu}e situaciju u Bosni i
Hercegovini razre{iti u dve varijante: ostankom celovite Bosne i Her-
cegovine u sastavu skra}ene Jugoslavije, ili podelom Bosne i Hercegovi-
ne. Svaka tre}a varijanta zna~i krvavi gra|anski rat. Zna~i reke krvi na
tlu Bosne i Hercegovine. Srpska radikalna stranka je ve} preduzela odgo-
varaju}e mere pozivaju}i sve regionalne i mesne odbore na podru~ju Bosne
i Hercegovine da tesno koordini{u politi~ke i odbrambene aktivnosti sa
odgovaraju}im odborima Srpske radikalne stranke, ~ije rukovodstvo mak-
simalno podràvamo, smatraju}i da ono deluje u interesu srpskog naroda.
Na{i mesni i regionalni odbori na terenu su ve} u~estvovali u mnogim ak-
cijama na planu, pre svega, samoorganizovawa srpskog naroda na samoodbra-
nu. Srpska radikalna stranka i Srpski ~etni~ki pokret pozivaju sve svoje
~lanstvo na podru~ju suène Srbije, sve svoje mesne i regionalne odbore,
da na{e dobrovoqce uvedu u stawe pune pripravnosti, kako bi svakog tre-
nutka bili spremni da interveni{u na podru~jima Bosne i Hercegovine
gde bi, eventualno, srpski narod mogao biti najteè ugroèn”.
Jedan novinar je pri kraju konferencije pitao: “Kako komentari{ete
saop{tewe ameri~kog Stejt departmenta o situaciji u Bosni i Hercegovi-
ni, prema jutro{wim vestima? Su{tina je da oni ukidaju sve poku{aje ne-
girawa rezultata referenduma i podele Bosne i Hercegovine, i zalaù se
za celovitu Bosnu i Hercegovinu”. Odgovorio sam krajwe decidno: “Mi ne-
mamo ni{ta protiv toga da Stejt department i ameri~ka vlada formiraju
novu muslimansku yamahiriju ali neka traè prostor tamo negde u Kali-
forniji, u Arkanzasu ili na drugim podru~jima Amerike. Mi ne}emo do-
zvoliti na srpskim teritorijama da se formira panislamisti~ka yamahi-
rija. I ne}emo dozvoliti da neko drugi kroji sudbinu srpskom narodu. Srp-
ski narod je kroz vekovne oslobodila~ke ratove izborio osnovno pravo da
svi Srbi ìve u jednoj dràvi i to Srbima niko ne moè negirati, bez ob-
zira kako }e se ta dràva zvati. I niko nema pravo da progla{ava federal-
ne jedinice novim dràvama i nezavisnim dràvama i da tvrdi da su wiho-
ve granice neprikosnovene”.
1325. “Paralelni intervju: dr nikola Popla{en i rade Leskovac, li-
deri srpskih radikala u republici Srpskoj i republici Srpskoj kraji-
ni”, objavqen u listu “Zapadna Srbija” pod naslovom “Do slobode ma~em i
ogwem”.
1326. govor miodraga Di{i}a od 21. januara 1995. godine na protestnoj
tribini povodom mog hap{ewa, objavqen u mojoj kwizi “Zato~enik save-
sti” iz 1998. godine.
1327. moj govor po izlasku iz zatvora, 28. januara 1995. godine, na istoj
tribini i objavqen u istoj kwizi. U celosti taj govor sadrì: “Bra}o
Srbi i sestre Srpkiwe, uveren sam da je ovo posledwi put da Srpska radi-
kalna stranka nije bila u stawu da obezbedi ve}u salu, tako da napoqu ima
923
dvadesetak puta vi{e qudi nego unutra, ali i to je dokaz slabosti reìma
Slobodana Milo{evi}a. Milo{evi} je poku{ao da nas uni{ti. Nije us-
peo. Milo{evi} je poku{ao da nas upla{i. Nije uspeo. Milo{evi} je poku-
{ao da nas podeli. Nije uspeo. Milo{evi} je poku{ao da nas zavadi. Nije
uspeo. Milo{evi} je poku{ao da nas pocepa. Nije uspeo. I {ta je posledi-
ca takvih wegovih neuspeha? Wegov ubrzani pad sa vlasti. Mi srpski radi-
kali smo izdràli kompletan repertoar represalija zlo~ina~kog Milo-
{evi}evog reìma, a sada }emo da uzvratimo udarac. Da vidimo kako }e Mi-
lo{evi} podneti na{e udarce. Da vidimo kako }e se provesti Slobodan
Milo{evi}, predsednik Republike Srbije, glavni kriminalac u Srbiji,
vo|a neokomunisti~kog reìma, komunisti~ki bandit i najve}i izdajnik
srpskog naroda. Sada }emo da vidimo od kakvog je on materijala. Nekada smo
ga branili. Branili smo ga kada je stao u odbranu srpskih nacionalnih in-
teresa. To moramo priznati, to je ~iwenica, to je istina, to je istorija. Dao
nam je oru`je da branimo Srpsku Krajinu. Dao nam je {lepere i {lepere
oru`ja. To je ~iwenica. Juna~ki srpski ~etnici bez tog oru`ja ne bi mogli
posti}i rezultate koje su postigli. Utoliko je odgovornost Slobodana Mi-
lo{evi}a ve}a, kada je izdao srpske nacionalne interese, od onoga ko nije
pokazivao nikakvu èqu da brani interese srpskog naroda, da se bori za
Srpstvo. Nismo imali ni {ta o~ekivati. Nismo mogli biti razo~arani.
Me|utim, onaj koji je na talasu srpskog populizma uzeo vlast u Srbiji, ko je
zaplivao na talasima srpskog nacionalizma a izdao srpski narod, taj se ne-
}e dobro provesti. Uvek su nenarodni reìmi u Srbiji progonili srpske
radikale, ali Srbija je cvetala samo onda kada su radikali vladali. Srbi-
ja }e opet procvetati kada Srpska radikalna stranka do|e na vlast. Ko da-
nas vlada Srbijom? Mafija. Banda kriminalaca. Ko je na ~elu te bande?
Slobodan Milo{evi}, glavni lopov u Srbiji. Ona prva prokleta Jerina
tukla je i progonila narod, vadila narodu du{u, ali zidala Smederevo. Ova
nova prokleta Jerina kiwi i uni{tava narod u Srbiji da bi gradila pono-
vo svoje komunisti~ke ideale u oblacima. E, ne}e. E, ne}e. Kako }e se pro-
vesti Slobodan Milo{evi}? Evo, mi srpski radikali nudimo Slobodanu
Milo{evi}u lagodan i miran odlazak u penziju. Mi mu garantujemo pri-
stojnu penziju. Ne}emo mu ni oduzimati onu ku}u {to je ukrao na Dediwu od
naroda i dràve, pa je otkupio za mawe od 10.000 maraka, ali da odmah ode sa
vlasti. Ako ne ode odmah, e Boga mi, osta}e bez svega. Ili }e oti}i na mi-
ran na~in. Voqa naroda u Srbiji uvek je bila neprikosnovena. Ako misli
da narodu i daqe name}e svoje prisustvo, onda moè da se provede zajedno sa
Mirom Markovi} kao kraq Aleksandar Obrenovi} i kraqica Draga Ma-
{in. Ili mu se mo`da vi{e svi|a sudbina bra~nog para âu{esku? Mi,
srpski radikali, nikada nismo bili stranka jednoumnih qudi. Vidite, ni-
smo dogmatski zastupali samo jednu ideju. Mi mu dajemo {ansu da bira – ili
mu se vi{e svi|a sudbina âu{eskua ili Aleksandra Obrenovi}a. Neka
sam izabere. Postoji jedan problem sada koji nas moè pokolebati. Mira
Markovi} je postala ruski akademik, ~lan Ruske akademije nauka. Ha, ha, ha.
Pa za 120 dolara to svako moè postati. Mira Markovi} ruski akademik!
Ako su srpski akademici mogli da budu Tito i Kardeq, {to ne bi Mira
924
Markovi} mogla biti ruski akademik. Slobodan Milo{evi}, u ovoj nesta-
{ici hartije, {tampa dela svoje proklete Jerine u stotinama hiqada pri-
meraka. Kakva je sudbina tih dela? Setite se kako smo spaqivali Titova i
Kardeqeva sabrana dela. Milo{evi} je isplivao na talasu srpskog nacio-
nalizma i patriotizma, a sve je pogazio {to je srpskom narodu obe}ao. Se-
tite se kada su milioni Srba izlazili da krenu za wim, zakliwali mu se na
vernost, bili spremni da se `rtvuju. Sve je to pogazio. Pogazio je grobove
srpskih junaka koji su branili Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Uradio
je Slobodan Milo{evi} ono {to nikada niko u srpskoj istoriji nije ura-
dio – postavio granicu izme|u bra}e, postavio srpske mitraqeze sa ove
strane Drine i uperio ih na drugu srpsku obalu Drine. To je uradio Milo-
{evi}. To ne moè pro}i neka`weno. Nema od Kosova poqa i Vuka Bran-
kovi}a ve}eg izdajnika nego {to je Slobodan Milo{evi}. Kako Milo{e-
vi} vlada? Milo{evi} vlada tako {to obnavqa komunisti~ku ideologiju
i komunisti~ki sistem. Ponovo ide na reafirmaciju dru{tvene svojine, na
ono {to nas je upropastilo. Za{to? Da bi wegova banda kriminalaca i da-
qe sve dràla pod kontrolom. Sve. Za{to nema struje u Srbiji? Zato {to
je Milo{evi} prodaje Hrvatima i pitaj Boga kome jo{, a novac ide na Ki-
par i u druge strane banke. Preneo je sav novac od zajma za preporod Srbi-
je na Kipar. Taj zajam je Milo{evi} pretvorio u zajam za preporod Kipra.
Milijarde dolara su oti{le. Na nesre}i ovoga naroda oni su se obezbedi-
li. Ovde }e vladati dok mogu, jer vlast je ipak najsla|a. Kada vide da ne mo-
gu – u avione, beè napoqe. Neka znaju, onoga trenutka kada se saop{te pr-
vi izborni rezultati slede}ih izbora, mi }emo potr~ati prema granicama
da ih zaustavqamo. U Srbiji je mrak. Ovakvog mraka u Srbiji nije bilo od
1989. godine. Gase se mediji. Opozicione politi~ke stranke su potpuno blo-
kirane u medijima. Policija ima glavni zadatak da rasturi opoziciju. To joj
je uvek bio zadatak, ali sada ga je do krajwih granica intenzifikovala. Me-
diji, jedan po jedan, padaju pod kontrolu Socijalisti~ke partije. Ne samo
Socijalisti~ke partije nego, pre svega, pod kontrolu one zlo~ina~ke
stranke Saveza komunista – pokreta za Jugoslaviju. Uni{tili su “Borbu”.
Mada nije bilo {ansi u onoj konstelaciji snaga, mi srpski radikali smo se
gr~evito borili za spas “Borbe”, ne zato {to mislimo isto kako je misli-
la “Borba”, mi mislimo mnogo druga~ije. Mi smo na suprotnim ideolo-
{kim pozicijama, ali smo iskrene demokrate i liberali, borimo se za gra-
|anska prava i slobode. Boriti se za demokratiju zna~i, pre svega, boriti
se za prava onih koji misle druga~ije. Milo{evi} ide daqe. Sprema udar i
na NIN, B-92, Radio Indeks, Radio “Ponos”, a posebno na Nezavisnu tele-
viziju Studio B. Do posledweg daha }emo braniti Studio B, bez obzira {to
smo se nekada sukobqavali. Mi i daqe mislimo druga~ije, i daqe nismo na
ideolo{kim i politi~kim pozicijama koje su bliske me|usobno. Bori}emo
se do posledweg daha za tu jedinu oazu na kojoj se moè ~uti i druga strana
i druga~ije mi{qewe od reìmskog. Neka se ne igra Milo{evi}. Ne moè
se Srbijom vladati policijom. Moè, ali vrlo kratko. Svi nenarodni
reìmi u pro{losti su to pokazali. [ta je vredelo kraqu Aleksandru
Obrenovi}u {to je imao pod kontrolom i vojsku i policiju? Upuca{e ga
925
wegovi oficiri. Da li }e Milo{evi}a ba{ oficiri ili policajci, to }e-
mo ve} videti, ali va`no je da municija bude dobra. [ta smo jo{ mi radi-
kali pokazali Milo{evi}u? Pokazali smo da u Srbiji nema dovoqno za-
tvora u koje bi mogli da smeste sve srpske radikale i srpske ~etnike. Nema.
I {ta onda radi Milo{evi}? On ~itavu Srbiju pretvara u koncentracio-
ni logor. E, to mu ne}e pro}i. To mu ne}e pro}i. On misli da }e se komuni-
zam u Evropi obnoviti. Raduje se pobedi socijalista u isto~noevropskim
zemqama. To je sve kratkog daha. Sve }e to narodna muka, narodna nevoqa,
narodni bes, narodni revolt da zbri{e. Ne}e ostati kamen na kamenu. Mi
radikali nemamo potrebe da koristimo nasiqe kao sredstvo politi~ke
borbe. Mi imamo mo}no, strahovito oru`je. Na{e oru`je je srpski narod,
koji zna da ga nikada nismo slagali i da smo uvek otvoreno govorili sve
{to mislimo, pa ~ak i onda kada se to jednom delu naroda nije svi|alo. Mi-
slili smo tako, i vreme je pokazalo da smo bili u pravu i onda kada nas ni-
su blagovremeno razumevali. Nismo nikada imali {ta da krijemo. Oni mo-
gu smewivati radikale sa izvesnih funkcija, oduzimati nam op{tine u ko-
jima smo osvojili vlast i tako daqe, ali ne mogu nigde da nam pripi{u kri-
minal. Nema nigde pronevera, nema korupcije, nema ni~ega {to je ne~asno
kod nas, srpskih radikala. Ponekad neke pojedince na|u, pa vrbuju, ali time
nas samo ~eli~e. îste nas. Zbog toga smo mo}ni. Ne damo se potkupiti. Ne
damo se obeshrabriti. Mi, srpski radikali, nikada nismo poku{ali narod
navesti na ne{to {to nismo spremni sami da podnesemo. Nikada nismo ni
srpske mladi}e vodili na front, a da i sami ne budemo sa wima na frontu,
tamo gde se puca, tamo gde je najteè. Nikada nismo ni u ovoj suènoj Srbi-
ji, a Srbija je suèna sve dok ne bude u svom sastavu imala Crnu Goru, Repu-
bliku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, nikada ni u ovoj suènoj Srbi-
ji nismo narodu davali prazna obe}awa, niti ga upu}ivali u ne{to {to sa-
mi nismo bili spremni da podnesemo. Mi delimo sudbinu srpskog naroda,
otvoreni smo prema svome narodu, iskreni. Nemamo {ta da skrivamo.
Spremni smo do kraja da se borimo za wegove interese, spremni smo sve da
`rtvujemo, i svoje ìvote, za spas Srpstva i otaybine. Srpski radikali ni-
kada nisu bili kukavice, nisu bili neznalice, nisu bili nesposobwakovi-
}i. Srpski radikali su spremni da usprave Srbiju. Milo{evi} je rekao:
“Srbija se sagiwati ne}e” i mnogo Srba mu je poverovalo, ali Milo{evi}
nas je lagao. Kada je mislio da se Srbija sagiwati ne}e, mislio je da treba
da klekne na kolena. Srbija danas kle~i, ali Srbija ne}e dugo da kle~i. Sr-
bija }e ustati. (Srbija je ustala!) Srpski radikali }e jo{ jednom pokazati
da imaju ki~mu, da na{u ki~mu ne mogu ni stari ni novi komunisti savija-
ti. Srpski radikali }e pokazati da su oni nada i budu}nost Srbije. Srbija
je ve~na dok su joj deca verna! @iveli!”
1328. katalog informacija FBiS – slu`be vlade SaD za prevo|ewe
dnevnih izve{taja iz sveta od 27. februara 1996. godine. Osam informaci-
ja se odnosi na mene, poslao ih je Vladimir To~ilovski, a ti~u se “podsti-
cawa etni~kog ~i{}ewa (“razmene stanovni{tva”)”.
(1) 27. mart 1992. – Beogradski list “Politika”, 27. mart 1992. godine,
str. 6, na srpskohrvatskom (prevod FBIS, 920409, stranica 57-58) (izve{taj
926
S. Risti}) “Dr [e{eq je ju~e ponovo izneo stav da treba izvr{iti razme-
nu stanovni{tva useqavawem Srba u hrvatske ku}e i obratno, naseqavawem
napu{tenih srpskih gradova Hrvatima”.
(2) 16. juni 1992. – Pariski list “Le mond”, 16. juni 1992. godine, na
francuskom (~lanak Florens Artman) “U tom selu (Hrtkovci u Vojvodi-
ni), ~ije se stanovni{tvo sastoji od 50 posto Hrvata, 30 posto Srba i 20 po-
sto Ma|ara i pripadnika drugih nacionalnih mawina, sve je po~elo posled-
weg \ur|evdana, 6. maja, prema pravoslavnom kalendaru. Srpski ekstremni
nacionalista Vojislav [e{eq organizovao je miting. On je odmah izjavio
da vi{e nema mesta za nesrbe. Takva izjava poslanika, koji je nekoliko ne-
deqa pre toga od srpskog parlamenta zahtevao da donese zakon kojim }e se
traìti proterivawe Hrvata i Slovenaca iz Srbije, nije bila iznena|uju-
}a. Wegov predlog je odba~en, ali to [e{eqa nije odvratilo od èqe da
“o~isti” Srbiju. Wegov probni poligon bi}e Hrtkovci. Od tog dana `rtve
psiholo{kog pritiska su posebno Hrvati, ali i Ma|ari”.
(3) 3-4. januar 1993. – Intervju sa [e{eqem u rimskom listu “La repu-
blika”, 3-4. januar 1993. godine, stranica 9, na italijanskom (prevod FBIS,
920214, stranice 42-47) (intervju vodio: Piero Benetazzo) “Ono na {ta mi-
slim”, objasnio je on ([e{eq) “je preme{tawe stanovni{tva koje bi bilo
izvedeno na civilizovan na~in. Uostalom, Tu|man je iz Hrvatske ve} pro-
terao 300.000 Srba... Mi nameravamo da premestimo nekih 100.000 Hrvata.
Oni koji su u me{ovitim brakovima mogu da ostanu... Masovno preme{tawe
stanovni{tva je ne{to {to se od rata ve} doga|alo: tamo gde je mr`wa naj-
ve}a, bilo bi boqe da se izvr{i razmena grupe qudi”.
(4) 16. juni 1993. – DUNA TV Budimpe{ta, 16. juni 1993. godine, na ma-
|arskom (prevod FBIS, 930617, stranica 47) “Stawe bi bilo boqe ako bi
150.000 Ma|ara napustilo Vojvodinu. To je ono {to je ~etni~ki vojvoda [e-
{eq rekao u jugoslovenskom parlamentu”.
(5) 30. decembar 1993. – Intervju sa [e{eqem u sofijskom listu “Stan-
dard wuz”, 30. decembar 1993. godine, str. 10, na bugarskom (prevod FBIS,
940105, stranice 28-30) (intervju vodila: Rajana ôbanova) [.: ... Kada se
ovaj gra|anski rat bude zavr{io, mi Srbi nemamo nameru da vi{e ìvimo
s muslimanima... ^.: Da li smatrate da Makedoniju treba podeliti? [.: Da,
smatram da je treba podeliti. Deo naseqen Bugarima treba da pripadne Bu-
garskoj... Mi }emo Tursku eliminisati s Balkana jedino takvim re{ewem...
Nama je va`no da Albanci ne postanu ve}ina u dolini Vardara, koja je za
nas arterija od vitalnog zna~aja.
(6) 7. februar 1994. – Beogradska “Borba”, 7. februar 1994. godine, stra-
nica 2, na srpskohrvatskom (prevod FBIS, 940209, stranice 43-44) (izve-
{taj pripisan B.I.M./nepoznata skra}enica/): “[e{eq je uglavnom govo-
rio o napretku koji je postignut u stvarawu ’Velike Srbije’ i pritom je po-
zvao muslimane i Hrvate u Republici Hrvatskoj da “prihvate primirje na
rati{tu po{to je to najpo{tenije. Ako to ne èle, Srbi }e osvojiti ~ak i
one teritorije koje su izgubili zbog izdaje biv{e Jugoslovenske narodne
armije”. “SRS je ma~ koji visi iznad glava neprijateqa Srba”, rekao je [e-
{eq i dodao da “se u Sanyaku muslimani pripremaju na ustanak”, me|utim,
927
“pustite ih, jer se nekoliko desetina hiqada ~lanova SRS i raspar~avawe
srpskih zemaqa (nepotpun original).” Osveta }e biti krvava i ne}e biti
milosti, dodao je [e{eq.
(7) 13. maj 1994. – Beogradska agencija Tanjug (emitovano?), 13. maj 1994.
godine, na engleskom (FBIS, 940516, stranica 44). Vo|a Srpske radikalne
stranke Vojislav [e{eq izjavio je u petak (13. maja) da }e se na podru~ju
Br~kog, na severu, voditi kqu~na bitka u bosanskom gra|anskom ratu, po-
{to je Br~ko od kqu~nog zna~aja za republiku bosanskih Srba i da bi gubi-
tak Br~kog doveo u pitawe sam opstanak Srba... [e{eq je na konferenci-
ji za {tampu, odrànoj na zavr{etku wegove posete Br~kom, rekao da su u
dolini Save pozicije Hrvata i muslimana na klimavim nogama.
(8) 24. juni 1994. – Intervju sa [e{eqem u zagreba~kom listu “Globus”,
24. juni 1994. godine, stranice 7-8, na srpskohrvatskom (prevod FBIS,
940627, stranice 58-60) (intervju vodio: @eqko Garmaz) (Tekst): Nedavna
izjava (vo|e Srpske radikalne stranke) Vojislava [e{eqa da Hrvate koji
su ostali u Srbiji treba izbaciti izazvala je burne reakcije ~ak i u notor-
no velikosrpskim listovima kao {to su “Ve~erwe novosti”, koje su [e{e-
qa o{tro kritikovale zbog wegove pretwe... G.: Vi ste nedavno Hrvatima
koji ìve u Srbiji zapretili da moraju da se isele u Hrvatsku. Terorisawe
Hrvata i Ma|ara koji su ostali u Srbiji sada je jo{ ~e{}e, kao i posle sva-
ke takve va{e izjave... U Subotici (grad u Vojvodini, na ma|arskoj granici)
nedavno je dignuta u vazduh jedna crkva. [.: To nije bila pretwa. Ja pozivam
na civilizovanu razmenu stanovni{tva... G.: Razmenu izazvanu pretwama vi
nazivate civilizovanim i demokratskim procesom? [.: Taj predlog uop-
{te nije nedemokratski i necivilizovan. On je, u svakom slu~aju, zasnovan
na istoriji.”
1329. Publikacija Fonda za humanitarno pravo pod naslovom “razme-
na stanovni{tva – vojvo|anski Hrvati za Srbe iz Hrvatske”. U uvodnom de-
lu se kaè: “Istraèni slu~ajevi iseqavawa vojvo|anskih Hrvata i Srba
sa ratom nezahva}enih podru~ja Hrvatske pokazuju da je politi~ka ideja o
preseqavawu stanovni{tva gotovo ostvarena. Masovno preseqavawe pro-
vedeno je tokom juna, jula i avgusta 1992. godine. Prema procenama iz neko-
liko nezavisnih izvora, vi{e od 10.000 vojvo|anskih Hrvata je u to vreme
razmenilo svoju imovinu za imovinu Srba iz Hrvatske. Preseqavawe je
provedeno pod pritiskom! Na po~etku rata batinama su izdvajani vojvo|an-
ski Hrvati koji treba da se sele. Za zastra{ivawe ve}ine angaòvani su
Vojislav [e{eq, Srpska radikalna stranka, militantne grupe izbeglica
i lokalne vlasti koje po pravilu ~ine lokalni radikali i izbeglice. Sve
sa znawem vlasti Republike Srbije. U praksi je primewen terorizam sla-
bijeg intenziteta: minirawe, podmetawe eksploziva, bombi ili poàra
pod uslovom da se ne uni{ti imovina. Pravilo je strogo po{tovano. Zato
u Vojvodini nema namerno razorene nijedne hrvatske ku}e”.
Sledi “Hronologija hrtkova~kih doga|aja”: “1. Nakon izbijawa rata u
Hrvatskoj, oko 300 srpskih izbeglica na{lo je skloni{te u Hrtkovcima.
Lokalna vlast je neke porodice smestila u prazne ku}e, a izvestan broj iz-
beglica prihvatili su me{tani. 2. Do 1. maja 1992. godine iselilo se oko 40
928
hrvatskih porodica. Iz porodi~nih razloga i zbog svojih uverewa u vezi sa
ratom u Hrvatskoj. Neke porodice prodale su svoju imovinu, a neke mewale
imovinu sa Srbima iz mirnih podru~ja Hrvatske. 3. Masovno iseqavawe
Hrvata otpo~iwe u maju 1992. godine: do avgusta iste godine iselilo oko 450
hrvatskih i nacionalno me{ovitih porodica. Odluke o iseqavawu donete
su nakon formirawa Srpske radikalne stranke u selu. Na osniva~kom sku-
pu 6. maja 1992. godine, u prisustvu vi{e od dve hiqade srpskih izbeglica
koje su za tu priliku stigle iz raznih mesta u Vojvodini i iz isto~ne Sla-
vonije, [e{eq nagla{ava da “treba da odu svi Hrvati koji su zgre{ili”.
(Na mitingu u Novom Sadu, 25. maja 1992. godine, [e{eq predlaè na~in za
re{avawe stambenog pitawa srpskih izbeglica: re{ewe je da im se daju
adrese Hrvata u Srbiji, a Hrvatima adrese napu{tenih srpskih domova u
Hrvatskoj i da se obavi ta razmena stanovni{tva, dodu{e pod pritiskom,
ali ne od strane Srba.) Izabrani sekretar lokalne stranke ~ita imena 17
“takvih” Hrvata iz sela, koji se ubrzo iseqavaju. 4. Nakon [e{eqeve pose-
te, Hrtkovci postaju mesto koje svakodnevno obilaze srpske izbeglice. U
grupama dolaze dve vrste izbeglica: izbeglice iz Zapadne Slavonije, koje
od kraja novembra 1991. godine borave u iseqenim hrvatskim mestima u is-
to~noj Slavoniji, i izbeglice koje su sme{tene u Loznici nakon napu{ta-
wa podru~ja Bosanskog Broda u aprilu 1992. godine. Te izbeglice upadaju u
hrvatske ku}e prete}i uni{tavawem imovine i upotrebom oru`ja ukoliko
im se ne preda ku}a. U vremenu od 10. maja do 1. jula 1992. oko 20 hrvatskih
porodica je upotrebom fizi~ke sile izba~eno iz svojih ku}a. Dana 29. juna
1992. godine ubijen je Hrvat Milan [tefanec. Na|en je u poqu izvan sela.
U vezi sa tim zlo~inom policija je uhapsila ~etvoricu srpskih izbeglica.
5. Istovremeno sa u~estalim grupnim dolascima izbeglica u selo, pretwa-
ma, podmetawem bombi i eksploziva, razbijawem prozora i nasilnim izba-
civawem Hrvata iz wihovih ku}a, odvija se smewivawe postoje}e lokalne
vlasti. Grupa izbeglica okupqena oko me{tanina Ostoje Sibin~i}a for-
mira novu vlast, koju uglavnom ~ine izbeglice iz Zapadne Slavonije. Vode-
}u ulogu dobijaju izbeglice koje su imale vojne funkcije u srpskoj Terito-
rijalnoj odbrani u Zapadnoj Slavoniji. Oni su ti koji se nasilno useqava-
ju u hrvatske ku}e. 6. Grupa me{tana, ugledniji Srbi, Hrvati i Ma|ari po-
ku{avaju da obave{tavawem javnosti nateraju vlast da reaguje. Mediji koji
nisu pod kontrolom dràve prenose wihove izjave i svedo~ewa o konkret-
nim slu~ajevima maltretirawa, fizi~kog napada, nasilnog useqavawa, pod-
metawa eksploziva i nezakonitog otpu{tawa sa posla Hrvata i Ma|ara.
Otvoreno govore da Ostoja Sibin~i} i neke izbeglice iz Grubi{nog Po-
qa (Zapadna Slavonija) organizuju grupu za pritisak i proizvodwu straha.
Sve te izbeglice ~lanovi su Srpske radikalne stranke. Dobre veze izme|u
lokalnih vo|a i pojedinaca koji predstavqaju dràvne organe Srbije vide
kao prikrivenu saglasnost vlasti za sve {to se ~ini Hrvatima. Osmog jula
1992. godine me{tani Hrtkovaca upu}uju vlasti op{tine Ruma dokument u
kojem navode imena me{tana koji su se iselili i razloge wihovog iseqavawa.
Prema toj evidenciji, do 1. jula 1992. iselilo se oko 200 hrvatskih i nacio-
nalno me{ovitih porodica: 80 porodica zbog direktnih li~nih pretwi
929
ili pretwi koje su izbeglice upu}ivale Hrvatima na javnim skupovima u se-
lu, 18 zbog upada izbeglica u wihove ku}e i prisiqavawa da potpi{u papi-
re o razmeni i prenosu imovine, oko 10 zbog fizi~kog izbacivawa na uli-
cu, a 78 porodica iz straha da bi mogle biti maltretirane. Trinaestog jula
1992. godine nova lokalna vlast donosi odluku o promeni imena sela. Osto-
ja Sibin~i} 2. avgusta 1992. godine uklawa oznaku sela sa nazivom Hrtkov-
ci i postavqa novu, sa imenom Srbislavci. Sutradan policija uklawa ta-
blu i od tada na ulazu u selo nema table sa wegovim imenom. Petnaestog ju-
la 1992. godine grupa beogradskih intelektualaca upoznaje ministra za
pravdu SR Jugoslavije Tibora Varadija sa podacima koji indiciraju da se u
Vojvodini vr{i organizovan pritisak na Hrvate. Ova grupa predo~ava mi-
nistru dve stvari: da se izbeglice iz ratnih zona Hrvatske koriste za izvo-
|ewe akcija za zastra{ivawe Hrvata i da su grupni upadi izbeglica u maju,
junu i julu 1992. registrovani u ve}em broju nacionalno me{ovitih naseqa
u Vojvodini. Desetog avgusta 1992. godine delegaciju Hrtkov~ana koju Osto-
ja Sibin~i} javno naziva “nesretnim Srbima koji {tite usta{e i ne slaù
se sa demokratskim principima Srbije” primaju ministar za pravdu Tibor
Varadi i ministar za qudska prava i prava mawina SR Jugoslavije Mom~i-
lo Gruba~. Hrtkov~ani zahtevaju da vlast preduzme mere kojima }e svim gra-
|anima garantovati jednaka prava na li~nu i imovinsku sigurnost, nezavi-
sno od nacionalne pripadnosti. Izneli su podatke o nasilni~kom pona{a-
wu izbeglica i neefikasnom reagovawu policijskih organa. Naveli su da
vlast nije blagovremeno uputila specijalne policijske jedinice u selo.
Specijalci su stigli kada se iselilo vi{e od polovine hrvatskih porodi-
ca, a Ostoja Sibin~i} javno traì da se povuku te jedinice. To {to je poli-
cija tokom jula 1992. godine vratila u wihove ku}e samo ~etiri od 20 nasil-
no iseqenih hrvatskih porodica naveli su kao jo{ jedan dokaz da vlast {ti-
ti upravo izbeglice koje organizuju i vr{e nasiqe. 7. Istog dana kada je de-
legacija Hrtkov~ana razgovarala sa ministrima uhap{en je Ostoja Sibin-
~i} i ~etvoro izbeglica iz Grubi{nog Poqa u Zapadnoj Slavoniji. Osum-
wi~eni za delo ugroàvawa sigurnosti i neovla{}enog posedovawa oru`-
ja, pu{teni su da se brane sa slobode. Sudski postupak trajao je deset mese-
ci. Petog maja 1993. godine Ostoja Sibin~i} je osu|en na {est meseci
uslovne kazne, biv{i ratni komandant Teritorijalne odbrane Srba u Za-
padnoj Slavoniji na tri meseca uslovne kazne, a trojica osumwi~enih su
oslobo|eni krivice. 8. Posebna meta napada Ostoje Sibin~i}a i grupe iz-
beglica koju on okupqa postaju upravo Hrtkov~ani koji javno govore o ise-
qavawu Hrvata pod pritiskom. Hrvati bivaju dodatno uznemiravani, a
“srpskim izdajnicima” se preti da }e biti likvidirani. Policija privodi
i vr{i pretres ku}e predsednika lokalne stranke Srpskog pokreta obno-
ve. Mediji pod kontrolom dràve vr{e poseban pritisak na ovu grupu Hrt-
kov~ana, optuùju}i ih da su svojim obra}awem javnosti naneli {tete Sr-
biji i da je na osnovu wihovih svedo~ewa me|unarodna zajednica optuìla
srpsku vlast za “etni~ko ~i{}ewe” u Vojvodini. Ve}ina ovih Hrtkov~ana
je donela odluku da se iseli u zemqe izvan teritorije biv{e Jugoslavije.
9. Iseqavawe nasilno useqenih izbeglica u hrvatske ku}e trajalo je tako|e
930
mesecima. Tri zasebna poku{aja sudskih izvr{nih organa zavr{ila su se
okupqawem vi{e od 2.000 izbeglica ispred hrvatskih ku}a iz kojih je tre-
balo iseliti bespravno useqene izbeglice. Policija je odustajala zbog
pretwi izbeglica da }e upotrebiti oru`je. Zbog ometawa sudskih organa
Op{tinski sud Rume osudio je {estoro izbeglica na uslovne kazne. Kona~-
no, iz sela je iseqena i udaqena militantna grupa izbeglica u septembru
1993. godine. 10. Doseqenici, ve}ina wih, jo{ nisu dobili status dràvqa-
na Srbije, nalaze da nisu dobrodo{li u Hrtkovcima, a starosedeoci u wi-
ma vide izbeglice koje su unele nemir u selo. Tako, na primer, nekada{wa
stanovnica Pakraca kaè: “Nije lo{e. Mirno spavam. A ovda{wi Hrvati
i Ma|ari su lo{ narod. Ni{ta im ne verujem. Ne vole nas ni Srbi staro-
sedeoci. Pitaju nas {to nismo ostali tamo i prihvatili Tu|mana. Wima su
boqi wihovi Hrvati i Ma|ari. A ti Hrvati i Ma|ari ovde imaju ve}a pra-
va nego mi Srbi. Ovda{wi Srbi ne razumeju da su to Hrvati, a da smo mi Sr-
bi”. @ena iz Bjelovara poku{ala je da uspostavi kontakt: “Poku{ala sam
sa susetkom. Ona je Srpkiwa. Ali ona mrzi sve izbeglice. Woj je ào Hrva-
ta koji su oti{li. Kao, oni su boqi. Ali ne podnosim ni Ostoju Sibin~i-
}a. Recimo, pro{le nedeqe sazvao je sastanak u mesnoj zajednici. Svima nam
je odrào predavawe o tome kako je va`no da pevamo ~etni~ke pesme. A on-
da je predlagao da nas 40 uletimo u pilanu ’Polet’ i da isteramo preostale
Hrvate. Napustila sam sastanak jer nisam mogla to da slu{am”. O preseqa-
vawu stanovni{tva Ostoja Sibin~i} kaè: “Svi Hrvati koji su napustili
Hrtkovce, pardon Srbislavce, nisu imali patriotskih ose}awa. Imali
smo spiskove onih koji treba da odu. A oti{li su neka`weni. Doma}i Sr-
bi tako|e nisu patriote. Oni se opiru i sa hladno}om gledaju na izbeglice.
Oni su se asimilirali sa Hrvatima. Kakvi su to onda Srbi?” Danas u selu
ìvi oko 150 hrvatskih porodica. Vlasnici lep{ih i novijih ku}a pre}u-
te povremeno razbijawe prozora. Neki su prozore obloìli daskama. Kada
je nedavno katoli~ka crkva oblepqena posterima Vojislava [e{eqa, po-
licija je, prema re~ima doseqenika, proizvoqno okrivila ~etvoricu mla-
di}a-doseqenika i pri tom ih pretukla”.
Potom ide poglavqe: “Srbi iz Hrvatske u Hrtkovcima”, u kome stoji:
“Ve}inu novih stanovnika Hrtkovaca ~ine Srbi ro|eni u Hrvatskoj. Do
iseqavawa ìveli su na podru~ju Hrvatske koje nije obuhva}eno ratom. U
vezi sa wihovim preseqavawem predstavnici Fonda za humanitarno pravo
intervjuisali su oko 30 Srba koji su ìveli u naseqima op{tine Slavon-
ska Poèga. 1. Srbi iz sela Jak{i} preselili su se tokom juna, jula i avgu-
sta 1992. godine. U ovom selu 1. jula 1991. godine ubijen je Srbin Jovan Kqa-
ji}. U zapisniku istra`nog sudije Tihomira Boì}a stoji da je uvi|ajna
ekipa na licu mesta zatekla Vinka Englmana, zapovednika policijske sta-
nice Slavonska Poèga i jedan broj pripadnika specijalne policijske je-
dinice i Zbora narodne garde. Oni su dali podatak da se “radilo o inter-
venciji radnika policije povodom jedne dojave, da se navodno u navedenoj ku-
}i tovarilo oru`je” i da je prilikom dolaska policije vlasnik ku}e Jovan
Kqaji} prvi upotrebio vatreno oru`je. Prilikom pretresa ku}e policija
je prona{la od oru`ja jedan lova~ki metak koji je vlasnikov sin ~uvao kao
931
suvenir u staklenoj posudi. Prema navodima ~lanova porodice poginulog
Jovana, oni su te ve~eri prodali kukuruz i kupac je tovario robu u svoj ka-
mion. Neposredno nakon toga oko 30 policajaca i gardista upalo je u ku}u.
Prilikom ulaska u sobu u kojoj se nalazio Jovan vi{e wih je pucalo u wega.
^lanovima porodice nije bilo dozvoqeno da vide ubijenog Jovana”. Prema
navodima doseqenika, prve bombe podmetnute su na pravoslavni Boì}. Te
ve~eri je desetak ku}a o{te}eno. Drugi masovniji napad izvr{en je 12. fe-
bruara 1992. godine, nekoliko sati nakon vesti da je u nekom od iseqenih
srpskih sela ispod planine Bilogore i Papuka (Krizni {tab op{tine
Slavonska Poèga izdao je naredbu o evakuaciji svih gra|ana, wihove li~-
ne imovine i stoke s podru~ja 27 srpskih naseqa u roku od 48 sati, ra~una-
ju}i od 29. oktobra 1991. godine u 12 sati) stradao od eksplozija nagazne mi-
ne gardista Vinko Pe~ur, ina~e stanovnik sela. Tokom te no}i masovnih
eksplozija, policija je uhapsila Iliju [utala, komandanta odbrane sela.
(Prema navodima doseqenika, Ilija [utalo je rukovodio grupom za priti-
sak u kojoj su bili i Ivan Abaz, Jozo Grbe{, bra}a Bo{wak, Tomislav Ka-
ra~a, Ivan Pelan, @eqko Moravek i Ante Marjanovi}.) Zate~en je kako
pali ku}u Srbina Nedeqka Mitrovi}a, koji radi u Nema~koj. Sutradan je
policija napravila zapisnik, snimila i konstatovala da je 29 ku}a o{te}e-
no. Nakon sahrane stradalog gardiste, u no}i izme|u 14. i 15. februara 1992.
godine nastavqeno je sa minirawem, podmetawem bombi, rafalnim puca-
wem i paqewem gospodarskih objekata. Tom prilikom o{te}ene su 23 ku}e.
Nije bilo povre|enih. Prema re~ima sudije, koja je bila ~lan Upravnog od-
bora sudija Hrvatske, februarski doga|aji izmenili su atmosferu u Sla-
vonskoj Poègi. Niko se vi{e nije ~udio. Svi su nalazili neko opravdawe
za podmetnute bombe i uni{tavawe ku}a. Govorilo se: “ûj, on je bio upozo-
ren, trebalo je da se iseli”; “da ne{to nisu radili ne bi dobijali bombe”...
Kada je wenoj 83-godi{woj baki minirana ku}a, svi su pri~ali kako je to
zbog toga {to je skrivala radio-stanicu. “Qudi su ispredali svakakve pri-
~e, bilo im je potrebno da jedni druge uvere da su svi Srbi ~etnici”, kaè
ovaj sudija. (Prema re~ima ovog sudije, Ilija [utalo je odmah pu{ten iz
pritvora. Anto Bagari}, predsednik kriznog {taba op{tine Slavonska
Poèga, objasnio je to re~ima da su ga pustili zato {to su se sa wim dogo-
vorili da on zakaè sastanak sa qudima koji su podmetali bombe i minira-
li ku}e i da uti~e na wih da to vi{e ne rade. ûlo se za takav sastanak, ali
je nastavqeno sa teroristi~kim akcijama, kaè sudija sa kojim su razgova-
rali predstavnici fonda.) Prema navodima doseqenika, ~esti incidenti
doga|ali su se i narednih meseci. Dve ku}e su potpuno uni{tene. Vlasnici
jedne od wih obratili su se Anti Bagari}u, predsedniku kriznog {taba op-
{tine Slavonska Poèga, sa molbom da ih negde smesti: “Molili smo ga da
nam garantuje da }e biti mirno, da nas smesti kao izbeglice, da bismo pri-
hvatili i sviwac, samo da ostanemo. Nije mogao ni{ta da nam garantuje”. U
vezi sa preseqewem neki su prethodno dolazili da prona|u partnera za raz-
menu imovine. Neki su strahovali da putuju u Srbiju zbog mogu}e osvete.
Sklapali su ugovore o razmeni “sve za sve” sa Hrvatima iz Hrtkovaca koji
su po istom poslu dolazili u Jak{i}. Prema navodima doseqenika, hrvatska
932
policija dolazila je i pravila zapisnik u vezi sa svakim incidentom. Kra-
jem februara 1992. godine op{tinska komisija je popisivala o{te}enu
imovinu Srba kao ratnu {tetu. 2. Srbi iz sela Laze Vlasine doselili su se
u maju 1993. godine. Prema wihovim navodima, u junu 1992. godine bilo je ne-
koliko slu~ajeva podmetawa bombi. U avgustu iste godine hrvatska polici-
ja i gardisti pretresaju u 20 srpskih ku}a. Oduzimaju lova~ko oru`je koje su
pojedinci legalno posedovali. Nadaqe, do aprila 1993. godine nisu bili uz-
nemiravani. U tom mesecu, dva puta za redom u selo je upadala grupa nepo-
znatih qudi. Tre}eg aprila obili su jednu ku}u i u woj polupali ve}inu
stvari, a od qudi iz nekoliko drugih ku}a traìli su novac, prete}i no-
èm. Naredne no}i pretu~en je Du{an Markovi}, a wegova ku}a spaqena.
Du{an je preba~en u bolnicu. Umro je slede}eg dana od zadobijenih povre-
da. Hrvatska policija je uhapsila sedmoricu pripadnika Zbora narodne
garde zbog sumwe da su po~inili ovo ubistvo. Vo|en je sudski postupak.
Prema saznawu kom{ija pokojnog Du{ana, osumwi~eni gardisti su pu{te-
ni na slobodu. 3. Srbi iz sela Kula doselili su se tokom jula 1992. godine.
Prema navodima doseqenika sa kojima su razgovarali predstavnici fonda,
nekoliko srpskih porodica oti{lo je iz sela nakon tajnog glasawa za auto-
nomiju Srba u Hrvatskoj. Jedan od potpisnika kaè da su najpre oti{li ak-
tivisti Srpske demokratske stranke: “Potpise je sakupqao Ivanovi} Mi-
lutin, predsednik Srpske demokratske stranke za na{ kraj. Kod wega su se
mogle kupiti pu{ke za 700 DEM. Pu{ke su bile poslate iz Srbije da se raz-
dele narodu”. (Fond raspolaè informacijom da je u me|uvremenu Milu-
tin Ivanovi} postao zamenik okru`nog javnog tuìoca u Belom Manasti-
ru (Barawa). Zastupao je optu`nicu protiv Hrvatice [. M. i wenog muà
Srbina za delo udruìvawa radi vr{ewa neprijateqske delatnosti. Pre-
ma toj optu`nici, [. M. je moralno podràvala svoga muà. Nakon godinu
i po dana zato~eni{tva, sud je doneo odluku da se okrivqeni “odmah puste
na slobodu”.) Krajem 1991. i po~etkom 1992. godine izvestan broj Srba pozi-
van je na informativne razgovore samo zato {to su glasali za autonomiju
Srba. One koji su u to vreme putovali u inostranstvo policija je sumwi~i-
la da su tamo prikupqali novac za “~etnike”. Kod nekolicine Srba poli-
cija je prona{la neprijavqeno oru`je. Wima je su|eno za delo pripremawa
oruàne pobune protiv Republike Hrvatske. U presudi jednog od osu|enih
koji je u toku istrage sam otkrio da poseduje automatsku pu{ku i bombu sto-
ji: “Op}e je poznato da takve pu{ke nisu podesne za lov, ~ak ni za ga|awe
glinenih golubova. Name}e se samo jedan odgovor: da se upotrijebe protiv
hrvatskih organa vlasti kada to bude oportuno”. Ovaj osu|enik je 28. apri-
la 1992. godine preba~en u Zagreb. êtiri dana proveo je u zatvoru Kere-
stinac. Tu~en je prilikom ispitivawa. êtiri dana kasnije, sa 50-ak drugih
zatvorenika, razmewen je u selu Dragali}, na putu izme|u Nove Gradi{ke i
Oku~ana. Jugoslovenska armija je tom prilikom predala 17 ili 19 pripad-
nika Zbora narodne garde koji su bili zarobqeni u Zapadnoj Slavoniji.
Prema navodima doseqenika, prvi slu~aj razmene Srba stanovnika nase-
qa s podru~ja Hrvatske koje nije bilo obuhva}eno ratom za zarobqenike
koje su dràli nekada{wa JNA i srpske vojne grupe registrovan je u selu
933
Ciglenik, op{tina Slavonska Poèga. Dana 13. oktobra 1991. godine uhap-
{eni su seqani Vojislav Mitrovi} i An|elko Obradovi}. Nakon ~etiri
dana razmeweni su kao ratni zarobqenici. Doseqenici kaù da je podmeta-
we bombi i eksplozivnih naprava u selu Kula naro~ito u~estalo tokom
aprila i maja 1992. godine. Nekim vlasnicima o{te}enih ku}a hrvatska po-
licija je nare|ivala da ih poprave. Krajem aprila u selu je boravila jedna
me|unarodna komisija koja je beleìla o{te}ene srpske ku}e. 4. Srbi iz
Podravske Slatine doselili su se tokom juna i jula 1992. godine. Nekada-
{wi policijski inspektor kaè da su Srbi postali generalno sumwivi na-
kon izbora u Hrvatskoj. Tada je dao otkaz i otvorio privatnu radwu. U apri-
lu 1992. godine uba~ena je bomba u radwu. Do zamene ku}e, svakih 15 dana od-
vo|en je u policijsku stanicu na informativne razgovore. Ispitivali su
ga u vezi sa oru`jem i organizatorima oruàne pobune u Hrvatskoj. Nisu ga
tukli jer je poznavao mnoge qude u policiji. Prema re~ima jednog penzio-
nera, kom{ije Hrvati pomagali su Srbima dokle su mogli. Pod pritiskom
su prestali da se druè. Nakon ~estih telefonskih pretwi, zastra{uju}ih
pisama (jedno od pisama koje su dobijali Srbi glasi: “Morate sami odlu~i-
ti – ili samostalno oti}i, ili zavr{iti u plasti~nim vre}icama, nama je
svejedno, ciq va{eg putovawa je isti, do~eka}e vas va{i na beogradskoj sta-
nici ìve ili u mrtva~kom sanduku. Vi niste pravi Srbi, vi ste potur~e-
ni. Vlasi ste i Cigani. Za dom – spremni”.) i fizi~kog maltretirawa, is-
takao je {ahovnicu na ku}u. To je bio znak da se Srbin iselio. 5. O tome za-
{to i kako je razmenio svoju imovinu, trgovac iz Trapara kaè: “Imao sam
dve ku}e. Jednu u centru, sa radwom i drugu u kojoj smo ìveli sa roditeqi-
ma. Dana 15. januara 1992. godine minirana nam je ku}a sa radwom. Razbijeno
je staklo i izvaqena su vrata. Do Uskrsa je jo{ osam puta podmetan eksplo-
ziv ili je ga|ana bombom. Tog osmog puta potpuno je sru{ena. Iznutra je po-
stavqen eksploziv i ku}a je samo legla. Predsednik kriznog {taba je rekao
da nam to rade kom{ije i da im mi kaèmo da to ne rade vi{e, a da nas po-
licija ne moè za{tititi. Nakon ~etiri meseca minirali su nam ku}u u
kojoj smo ìveli. Tromblonom. O{te}en je krov. Nakon 15 dana uba~ena
nam je “zoqa”. Sami smo zaustavili vatru. Policija je sutradan napravila
zapisnik. Na{a susetka koja je do{la iz Hrtkovaca rekla nam je da }e nam
poslati mu{teriju za zamenu ku}e.. Do{ao je Milan Samaryija. Mi smo mo-
rali da objavimo da smo zamenili ku}u da nas ne bi vi{e minirali. Oka~i-
li su nam zastavu HDZ na ku}u i natpis “zamewena ku}a”. Kako se Samaryija
nije pojavqivao, uzeli smo dozvolu za iseqewe i krenuli za Hrtkovce. Pre-
domislio se. Nije mu odgovarala na{a ku}a. Prona{ao sam drugog i napra-
vili smo ugovor sve za sve”.
Posledwi deo je naslovqen “Hrtkova~ka matrica u Golubincima”, i u
wemu se pi{e: “Do rata u selu je ìvelo oko 4.000 stanovnika, 2.200 Srba i
1.700 Hrvata. Hrvatskih ku}a bilo je oko 550. Zameweno je oko 200. Ve}ina
za vreme leta 1992. godine. U to vreme registrovana su dva poku{aja nasil-
nog ulaska ve}e grupe izbeglica u selo. Me{tani su spre~ili nasilni ula-
zak, a od policije su zahtevali da postavi patrole ispred ulaza u selo. Op-
sadno stawe trajalo je sedam dana. O mogu}oj vezi Ostoje Sibin~i}a sa ovim
934
doga|ajima, potpredsednik Srpske radikalne stranke Sini{a Budanov~a-
nin, u izjavi za dnevni list “Borba” navodi: “Saradwa sa Hrtkovcima je po-
stojala do onog momenta dok Ostoja Sibin~i} nije po~eo da zahteva da se
800 Hrvata iseli iz Golubinaca da bi se naselilo 800 Srba iz Hrvatske”.
Prema informacijama kojima raspolaè Fond, u ovom selu je registrova-
no 20 slu~ajeva podmetawa bombi i eksploziva. Istog dana kada su predstav-
nici fonda boravili u selu, pri~alo se o razbijenim prozorima na trgo-
va~koj radwi koja je vlasni{tvo jednog Hrvata. On sam o tome kaè: “No}as
sam dobio ciglu. Razbijeno je staklo na prozoru i vratima radwe. Mislim
da to rade radikali i izbeglice koje su se u~lanile u Srpsku radikalnu
stranku. Kada sam pre nekoliko ve~eri u{ao u lokalni disko, dvojica su
pri{la i saop{tili mi da je za mene boqe da tamo vi{e ne dolazim. Ne
znam kako su znali da sam Hrvat. Trgovac sam i poku{avam da budem quba-
zan sa svima. To mi je posao. îni mi se da }u morati i protiv svoje voqe da
se selim. Mada je iseqavawa mawe. Pritisak je malo olabavio. Vaqda su se
umorili. A ja, vidim, ose}am da ìvim u nekom vakuumu”. Prilikom razgo-
vora sa Hrvaticom koja je jedva pristala na kratak razgovor, predstavnici
fonda su saznali: “Pre mesec dana bacili su nam bombu. Iza pono}i. Popu-
cala su sva stakla na ku}i i kapija je razbijena. Milicija je rekla da je pod-
metnuta eksplozivna naprava. Pro{le godine je bilo te{ko. Stalno je ne-
ko dolazio da pita za ku}u. Pa onda te telefonske pretwe. Mi nismo radi
da se selimo, ali ako moramo...””
1330. Taj isti tekst Fonda za humanitarno pravo, ali sada preuzet iz
moje kwige “u vrtlogu balkanske politike” iz 1994. godine.
1331. Jedanaesta glava iz moje kwige “ideologija srpskog nacionali-
zma”. Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze Kosti}a “Nesre}a jugo-
slovenstva”. Kwiga je prvi put objavqena 2002. godine.
1332. osma glava iste kwige, pod naslovom “Hrvati kao najve}i srpski
zlotvori”.
1333. Petnaesta glava iz iste kwige, pod naslovom “Srpska dràvo-
tvorna ideologija”.
1334. Sedma glava iste kwige, pod naslovom “Hiqadu godina hrvatskog
varvarstva”.
1335. odlomak iz iste kwige, pod naslovom “Hrvatske pretenzije na
Bosnu i Hercegovinu”.
1336. [esta glava iste kwige, pod naslovom “nacionalne mawine i ve-
{ta~ke nacije u srpskim zemqama”.
1337. Predgovor prvom izdawu ove kwige, koji sam napisao 24. septem-
bra 2002. godine, kao i predgovor drugom izdawu, koji sam napisao 23. decem-
bra 2002. godine.
935
1338. Letak “Ciq srpske opozicije” (~iji sam autor bio u tajnosti), ko-
ji je Srpski kulturni klub “Sveti Sava” {tampao u wujorku 1988. godine.
1339. intervju pod naslovom “Svud su straè [e{eqa i Draè”, koji
je 10. januara 1991. objavio beogradski “Student”, a ponovo sam ga {tampao
u mojoj kwizi “razarawe srpskog nacionalnog bi}a”. Prvo sam govorio o
situaciji u Bosni i Hercegovini nakon prvih demokratskih izbora: “Na-
kon prvih izbora, ve} se mnogo toga promenilo u BiH. Komunisti su otera-
ni sa vlasti, ube|en sam definitivno. Bosna tek sad postaje interesantna,
zato {to su pobedile nacionalne stranke. Sve te stranke su pre izbora pri-
li~no sara|ivale, ali mislim da }e nakon pada komunisti~ke vlasti izme-
|u wih do|i do nekih trzavica. Trebalo bi u~initi napore, da se u ovoj pre-
laznoj fazi na|e zajedni~ki jezik, bar dok se ne re{i pitawe Jugoslavije,
kao i pitawe onih koji bi se od we otcepqivali... Kad je Bosna u pitawu ni-
kakvo otcepqewe ne dolazi u obzir. Jednostavno, radi se o srpskoj zemqi.
Sada{wa BiH, pre stvarawa Jugoslavije, bila je u sastavu Srbije. Novem-
bra meseca 1918. godine, vi{e od dve tre}ine mesnih, kotarskih narodnih
odbora, izjasnilo se za prikqu~ewe BiH Srbiji. Zna~i, odbili su poslu-
{nost zemaqskoj vladi BiH, ~ije je sedi{te bilo u Sarajevu. Onda je Sto-
jan Proti} svim mesnim odborima poslao cirkularno pismo, u kojem kaè
da dok se ne konstitui{u organi nove vlasti, priznaju zemaqsku vladu. Ti
pravni akti dokazuju da je, do progla{ewa “Kraqevine Srba, Hrvata i Slo-
venaca”, BiH bila u sastavu Srbije... Smatram da }e BiH biti u sastavu je-
dinstvene srpske dràve. Jer, Jugoslavija, koja je i napravqena da bi se lak-
{e moglo iza}i u susret hrvatskim èqama i wihovim pretenzijama, pred-
stavqa veliku gre{ku, veliku srpsku zabludu i mi smo zbog toga ponovo u
situaciji da se borimo za BiH. Napomiwem, da nikome ne}emo pruìti
{ansu da BiH odvoji od drugih srpskih zemaqa, da je izvede iz Jugoslavije i
prikqu~i nekoj novoj hrvatskoj dràvi, ili pak drugoj dràvnoj tvorevi-
ni... SDS nikada nije bila filijala SPS-a. Ona sara|uje sa wenim ruko-
vodstvom, ali je pokazivala èqu da sara|uje i sa drugim opozicionim
strankama u Srbiji. Wen predsednik Radovan Karayi} bio je i na velikoj
skup{tini Demokratske stranke. Stoji ~iwenica da su se ~elnici SDS-a,
u predve~erje izbora u Srbiji izja{wavali u prilog Slobodanu Milo{e-
vi}u, ali oni su se rukovodili objektivnim politi~kim interesima. Jer,
Milo{evi}eva stranka im je mnogo pomagala u predizbornoj kampawi, kao
i u vreme wihovog formirawa. S druge strane, Vuk Dra{kovi} im je toli-
ko sviwarija napravio, da oni jednostavno nisu mogli da zamisle situaciju
u kojoj bi Dra{kovi} bio na ~elu Srbije. Bili bi poraèni, i definitiv-
no bi izgubili sve ono {to su stekli jednogodi{wom borbom”.
Objasnio sam i stav Srpskog ~etni~kog pokreta prema Srpskoj demo-
kratskoj stranci: “Direktne kontakte izme|u rukovodstava nemamo, ni-
ti smo poku{avali da ih uspostavimo. Svesni smo da bi to wima u ovom
trenutku nanelo velike {tete. Vodimo ra~una da nikome od ispravnih
srpskih nacionalnih stranaka ne nanesemo {tetu svojom aktivno{}u.
Imamo mnogo ~lanova u BiH. Svojim tamo{wim ~lanovima dali smo
936
striktne zadatke da budu ~lanovi SDS-a, da po{tuju strana~ku discipli-
nu... Za sada na tom podru~ju ne treba da deluju strana~ki i obelodawuju svo-
je ideje, ve} da se povezuju i sara|uju sa onima koji se zalaù za srpske naci-
onalne interese. Radovan Karayi} je dostojan predstavnik srpskog naroda.
Izraz je èqa i htewa tamo{weg srpskog stanovni{tva. Pokazao je visok
stepen politi~ke sposobnosti i opravdao ukazano poverewe. U Bosni sva-
ka diferencijacija moè biti opasna, i zbog toga smo se energi~no suprot-
stavili Dra{kovi}evim nastojawima da SPO konkuri{e SDS-u”.
Povodom zabrane registracije Srpskog ~etni~kog pokreta objasnio
sam da je takva odluka donesena na osnovu istorijskih predrasuda: “êtni-
ci Draè Mihailovi}a su u svim mestima delovali podjednako. Razume se
da je bilo i pojedinih incidentnih situacija. Bilo je slu~ajeva da ~etnici
pojedina~no, ~ak i grupno nisu bili adekvatni osnovnoj ulozi ~etni~kog
pokreta u Drugom svetskom ratu. Reìm je insistirao na samoj ~iwenici da
imamo ~etni~ko ime, i kao jedini razlog za zabranu isticali su da samim
tim imenom vre|amo javni moral. I to kaù komunisti, koji su gotovo u
proteklih pola veka svaki moral uni{tili. êtni~ko ime, po~ev od Bal-
kanskih ratova, oven~ano je slavom u na{oj istoriji. Do Drugog svetskog ra-
ta nikada ni~im nije bilo ukaqano. Srpski ~etni~ki barjaci ostali su bes-
prekorno ~isti, a komunisti su posle rata ideolo{kim laìma poku{ali
da to ime ukaqaju. U samom ratu ~esto se de{avalo da su se partizani preo-
bla~ili u ~etnike, pravili nedela i vr{ili pokoqe, i kasnije to pripisi-
vali ~etnicima Draè Mihailovi}a. Meni je li~no, jo{ dok smo bili u do-
brim odnosima, pri~ao pukovnik Radisav Filipovi}, da mu je re~eno da ne-
koliko meseci pu{ta bradu, da bi kao ~etnik delovao po partijskom zadat-
ku... U okolini Fo~e poklali su oko 1.500 muslimana. Razume se da se sa tim
pokoqem ne moèmo sloìti, ali treba imati u vidu i ~iwenicu za{to je
do wega do{lo. Poklani su muslimani u selima koja su se najvi{e isticala
u {ikanirawu okolnog srpskog pravoslavnog stanovni{tva. Neposredan
povod za tu akciju bio je taj {to su muslimani iz tih mesta zaklali srpsko
dete, skuvali ga, a zatim ga poslali vojvodi Pavlu \uri{i}u sa porukom
“Bujrum, vojvodo!” Treba ista}i da u selima ~iji stanovnici nisu dirali
Srbe nikome od muslimana od ~etni~ke ruke ni dlaka s glave nije falila.
Re~ je o tipi~noj meri represije, boqe re}i osvete. Nakon toliko decenija
moèmo raspravqati da li je osveta dopu{tena ili nije. Mi smo protiv
osvete. Danas se nikome ne bi svetili. Me|utim, u tim trenucima mora{ da
shvati{ kako reaguju qudi kojima su poklani wihovi najbliì. Ako ~ove-
ku pokoqu porodicu, nema te sile koja ga moè zadràti da se ne sveti. A u
osveti i nevini stradaju. Uvek treba postaviti pitawe: ko je prvi zapo~eo
pokoq? Ponavqam, koliko mi je poznato, to je jedini masovni pokoq koji su
~etnici izvr{ili”.
Objasnio sam i prirodu tada{wih sukoba sa Arkanom: “Nisu se “Delije”
podelile, nego su letos kolektivno pristupile Srpskom ~etni~kom pokretu,
{to je mnogo zabrinulo reìm, a posebno upravu “Crvene zvezde”. Zna se da
u wenoj upravi sede mnogi istaknuti policajci, a me|u wima i ministar po-
licije. Ne znam da li je Arkan ~lan uprave, ali sa wom ima debele veze.
937
I tako je zami{qena akcija da se “Delije” po svaku cenu odvoje od S^P-a.
Zabraweno je uno{ewe ~etni~kih zastava i rekvizita na stadione, a onda je
Arkan uz pomo} policije, sa svojim qudima, na licu mesta po~eo da tu~e sve
one “Delije” koji su poku{avali da pevaju ~etni~ke pesme. Da bi sve to uspe-
{no izveli, potkupili su veliki broj vo|a “Delija”. Potkupili su ih tako
{to su svima dali zaposlewe i pun radni odnos. Arkan je otvorio radwu za
prodaju Zvezdinih suvenira i navija~kih rekvizita. Tamo je zaposlio sve
vode}e “Delije”. Te “Delije” ostale navija~e drè pod izvesnom kontrolom,
ali to ne}e dugo trajati. “Delije” }e kazniti svoje vo|e izdajnike i poku{a-
ti da na povr{inu izbace nove, koji ne}e tako lako biti potkupqivi. [to
se Arkana ti~e, sa wim sam ve} duè vremena u sukobu. U vreme dok je bio
potpredsednik Predsedni{tva Jugoslavije, podnosio sam krivi~nu prijavu
protiv Staneta Dolanca, u kojoj sam naveo da je Dolanc zajedno sa Josipom
Vrhovcem i Mikom [piqakom organizovao ubistvo Stjepana \urekovi}a.
Izvr{ilac tog ubistva bio je @eqko Ra`natovi} Arkan. Pre dve godine o
tome sam govorio i na Oktobarskim susretima pisaca. Zbog toga me je po-
licija hapsila i saslu{avala. Uhap{en sam 4. ili 5. decembra 1988. godine.
Me|utim, protiv mene nikakav postupak nisu vodili. Vaqda zato {to sam
raspolagao adekvatnim dokazima. Kqu~ni dokaz bilo je svedo~ewe advoka-
ta Velimira Cveti}a, kome se ispovedao jedan inspektor SSUP-a u penzi-
ji. @eqko Ra`natovi} je nagra|en za ubistvo. Ina~e, on je poznat kao ubi-
ca ve}eg broja politi~kih emigranata. Od Staneta Dolanca dobio je na po-
klon pi{toq sa posvetom “@eqku od Staneta”, priznat mu je ~in pukovni-
ka, {to zna~i da uìva pukovni~ku penziju. Poznato je u kom kraju Beogra-
da drì poslasti~arnicu i kako mu je ku}a za{ti}ena i obezbe|ena. Sep-
tembra pro{le godine traìo me je, ostavqao poruke prodavcima novina u
Knez Mihailovoj, traìo da se vidimo... Sve to sam ignorisao. Ko je on me-
ni da mi ostavqa broj telefona da mu se javim? Jedno ve~e do{ao je u “Ru-
ski car” i traìo da razgovaramo. Zahtevao je da se mi srpski ~etnici od-
reknemo “Delija” i da “Crvenu zvezdu” ostavimo na miru. Odbio sam. Onda
je po~eo da preti govore}i kako je mnogo qudi ubio, da ja nisam nikoga, i da
se ~uvam, jer mogu biti slede}i, na {ta sam mu odgovorio: “Ta~no je da jo{
nikoga nisam ubio, ali ti }e{ biti prvi ako bude trebalo”. Tako se na{
razgovor okon~ao. On se sada nalazi u usta{kom zatvoru, razume se pod vr-
lo mutnim okolnostima. Svaka mogu}nost da se tu radi o ~etni~koj akciji
iskqu~ena je. Ali, dok leì u usta{kom zatvoru, sebi ne mogu dozvoliti da
nastavqam obra~un sa wim. U sudski postupak ne}u da se me{am, sve dok se
su|ewe ne zavr{i, i dok se slobodan ne pojavi u Beogradu. Nastavi}emo sa
obra~unom tek kad bude na slobodi!”
1340. video-insert nekog mog intervjua za Televiziju “Politika”, u ko-
me sam rekao: “ali ja smatram da je narodu jasno i to {to se desilo. Jasno
je narodu kako je do{lo do toga da Srpski pokret obmane, {ire}i defeti-
zam preko svojih aktivista, recimo, poku{ava ometati, onemogu}iti od-
ziv regruta, odnosno rezervista na poziv za mobilizaciju. Recimo, uspeli
su ~itavu jednu brigadu u Loznici da rasture, ali ta brigada je ponovo for-
mirana i Srpska radikalna stranka, smatram da nam to i sluì na ~ast, se
938
posebno angaòvala na okupqawu te brigade. I ta brigada je konstituisa-
na opet sa 80% odziva, {to je, ja mislim, veliki uspeh”.
1341. Bele`nica ratka mladi}a br. 4, od 31. decembra 1991. do 14. fe-
bruara 1992. godine. Pro{irena sednica Predsedni{tva SFRJ od 1. febru-
ara 1992. godine.
1342. mladi}eva bele`nica br. 5, od 14. februara do 25. maja 1992. godi-
ne. Razgovor s Karayi}em, Kraji{nikom, Ayi}em i grupom generala iz BiH
od 5. maja 1992. godine.
1343. mladi}eva bele`nica br. 5. Sastanak s Kraji{nikom i Ka-
rayi}em od 7. maja 1992. godine.
1344. mladi}eva bele`nica br. 5. Sastanak s Komandom Druge vojne
oblasti od 9. maja 1992. godine.
1345. mladi}eva bele`nica br. 5. Jutarwi raport komandanata od 11.
maja 1992. godine. Izve{taji iz Hercegovine.
1346. mladi}eva bele`nica br. 6. Savetovawe o vojno-politi~koj situ-
aciji u Bosni i Hercegovini od 6. juna 1992. godine.
1347. mladi}eva bele`nica br. 6. Sastanak s predstavnicima zvorni~-
ke op{tine od 30. juna 1992. godine. Tu se Brano Gruji} àlio na @u}u, Cr-
nog i kapetana Dragana. Marko Pavlovi} je rekao: “Dobrovoqa~ke forma-
cije imale izuzetan uspeh, a bile pod vo|stvom Arkana i [e{eqa. Arkano-
va se uredno povukla, a neke koje su ostale, otrgle su se”.
1348. mladi}eva bele`nica br. 18. Sastanak s komandantima korpusa
od 8. novembra 1992. godine. Komandant Isto~no-bosanskog korpusa Novica
Simi} je rekao da u Bijeqini radikali formiraju strana~ku vojsku koja
ima i svoju vojnu po{tu VP 2222. Dodao je da su i u SUP-u radikali i da uce-
wuju muslimane.
1349. mladi}eva bele`nica br. 14. Sastanak s rukovodstvom SRJ, Srbi-
je i Crne Gore od 28. maja 1993. godine u Dobanovcima. Dobrica ]osi} na
kraju svog govora je rekao: “[e{eq nam moè napraviti probleme. Ja ne}u
da kaèm da }e on osvojiti Srbiju”.
1350. mladi}eva bele`nica br. 15. Sastanak kod predsednika Milo{e-
vi}a od 8. jula 1993. godine.
1351. mladi}eva bele`nica br. 15. Sastanak s predsednikom Milo{evi-
}em od 24. septembra 1993. godine. Milo{evi} je tom prilikom, izme|u osta-
log, rekao: “Deo unutra{weg neprijateqa je peta kolona koju programira
spoqni faktor. Izazivaju konflikte od mawih jedinica do pona{awa u
skup{tinama... Najopasnije su one koje su zaodenute u patriotske oblande
(radikali i [e{eq). Napadi na vojsku su napadi na dràvu. Ono {to je pro-
tiv vojske je protiv nas i tako se treba definisati”.
939
1352. mladi}eva bele`nica br. 15. Sastanak s pukovnikom Novicom Gu-
{i}em od 21. decembra 1993. godine.
1353. Sastanak s nedeqkom Bubalom od 13. oktobra 1994. godine u no-
vom gradu. Stoji da je Qubi{a Petkovi} bio jedan od onih koji su Bubalu
izdavali oru`je, pa u zagradi stoji da je Petkovi} “bio zamenik [e{eqa”.
Me|utim, ovaj sastanak je odràn skoro godinu dana nakon iskqu~ewa Qu-
bi{e Petkovi}a iz Srpske radikalne stranke.
1354. naredba istra`nog sudije milana Dilpari}a, iz ve}a za ratne
zlo~ine okru`nog suda u Beogradu od 22. februara 2010. godine za pretres
stana Bosiqke mladi}.
1355. Potvrda uprave kriminalisti~ke policije od 23. februara 2010.
godine o privremeno oduzetim predmetima.
1356. izve{taj iste uprave od 30. aprila 2010. godine o pregledu sadr-
àja privremeno oduzetog materijala.
1357. odgovor iste uprave (odnosno wene Slu`be za otkrivawe ratnih
zlo~ina) od 13. avgusta 2010. povodom zahteva za pomo} Procesnog odeqewa
Tuìla{tva mkTJ od 29. jula 2010. godine.
1358. izjava istraìteqa Toma{a Blaìka od 30. jula 2010. godine u
predmetu karayi}.
1359. Svedo~ewe Toma{a Blaìka od 20. avgusta 2010. godine u proce-
su radovanu karayi}u.
1360. (poverqivo) Svedo~ewe Slavka kraqa u procesu Popovi}u i dru-
gim 3., 4. i 5. decembra 2008. godine.
1361. Pismo brigadnog generala J. vv. Brinkmana, na~elnika {taba
unProFor-a, upu}eno 7. februara 1995. godine.
1362. Zatvorena sednica narodne skup{tine republike Srbije (steno-
grafske bele{ke) od 13. decembra 1991. godine. Na toj sednici odrào sam
slede}i govor: “Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ekspoze
ministra odbrane posledwa prilika da Narodna skup{tina zauzme stav o
jednom vrlo va`nom pitawu – dokle }e se tolerisati sejawe defetizma i de-
zerterska propaganda u Srbiji? Dokle }e dezerteri dobijati publicitet?
Dokle }e pojedini politi~ki lideri da slabe ratne napore Srbije? Da li je
vlada sposobna da ne{to u~ini da to spre~i? Ako nije, neka javno kaè da
nije, pa vaqda }e u Srbiji biti dovoqno patriota koji }e samoinicijativno
to pitawe re{avati. Dok jedni ginu na frontu, drugi {ire defetizam,
agenti stranih obave{tajnih slu`bi, kojih ima i me|u poslanicima Narod-
ne skup{tine, to odgovorno ovde tvrdim. Napokon te dràvne slu`be neka
poloè ra~une – jesu li sposobne da iza|u sa ovakvima na kraj ili nisu. Ako
nisu, neka kaù da nisu, da jednostavno nemamo vi{e razloga da se ovde
940
zamajavamo. Dokle }e i pojedina sredstva informisawa da daju prostor oni-
ma koji umawuju ratne napore JNA i teritorijalne odbrane srpskih kraji-
na? Dokle }e takvi me{etari da imaju nesmetane mogu}nosti za svoju pod-
riva~ku delatnost? Nema dràve na svetu koja je u stawu neposredne ratne
opasnosti, ni u ratnom stawu, koja je tolerisala ono {to se kod nas toleri-
{e. Nema dràve u svetu koja nije preduzela mnogo energi~nije mere kad god
se pojavi sejawe defetizma, kad god se pojavi dezerterstvo. Ako budemo i da-
qe ~ekali skr{tenih ruku, mi jednostavno ne}emo imati ~emu dobrom da se
nadamo. Izgubi}emo ne samo najzapadnije srpske krajine, nego i Srbiju.
Slu{ajte, sutra }e nam ba{ te izdajnike, pla}enike stranih obave{tajnih
slu`bi, nametnuti na ~elo Srbije ako ih na vreme ne spre~imo u wihovoj
delatnosti i na vreme ne obezbedimo zapadne srpske krajine. Jer, oni koji
imaju strate{ki ciq da razbiju Jugoslaviju, da otcepe zapadne srpske kra-
jine i Bosnu i Hercegovinu, imaju tako|e ciq da nametnu novu, prinudnu
upravu u Srbiji. Uostalom, ti komesari i guverneri prinudne uprave Srbi-
je ve} se znaju u javnosti. Ve} se to vidi. Toliko indicija ima da vi{e niko
nije u zabludi. Ili }e nam nametnuti tog izdajnika – princa Aleksandra,
ili }e ove izdajnike iz Beograda, ali oni na tome intenzivno rade. Ako im
ne stavimo liniju odbrane na spre~avawu sejawa defetizma i dezerterstva,
pa gde }emo tu liniju postavqati? Kad nam izazovu pu{karawe na beograd-
skim ulicama, a spremaju se za to, i ve} su glavni izdajnici najavili repri-
zu 9. marta, onda }e sve biti kasno. Samo, ovaj 9. mart, ako ih ne spre~imo na
vreme, ovaj predstoje}i 9. mart moè da bude mnogo gori jer je mnogo oru`ja u
narodu, mnogo vi{e nego {to je bilo proteklog 9. marta. Hvala”.
U nastavku debate polemisao sam s narodnim poslanikom Batri}em Jo-
vanovi}em: “@ao mi je, ali morao sam da repliciram narodnom poslaniku
Batri}u Jovanovi}u, da nije prvi put danas da je neko sa ove govornice re-
kao da nam je u~iwena podvala ofanzivom jedinica JNA na Dubrovnik. Ni-
je re~ ni o kakvoj podvali. Na Dubrovnik se moralo i}i iz vi{e razloga.
Prvo, ne treba nikako zaboraviti da u nekim pojasima od isto~ne Hercego-
vine do Jadranskog mora nema vi{e od tri kilometra vazdu{ne linije. Du-
brova~ka enklava je ve{ta~ki napravqena. Jedinice JNA, pre svega Neve-
siwska brigada, ne mogu efikasno dràti front na Neretvi, ako nemaju za-
{ti}en levi bok, ako nemaju kontrolu nad Dubrovnikom i dubrova~kim
primorjem. Tre}e, Dubrovnik nikada nije bio hrvatski grad. To {to se ope-
ri{e podacima o 90% glasova za HDZ, to ni{ta ne zna~i. Nedavno smo ima-
li na raspolagawu konkretan dokaz kako je Tu|man falsifikovao rezulta-
te izbora u Zadru. To je konkretan dokaz, a gde je sve falsifikovao danas i
ne znamo, ali }emo jednog dana verovatno saznati. Imamo strate{ki inte-
res da Dubrovnik i dubrova~ko primorje drìmo pod kontrolom. Verovat-
no je optimalna varijanta o dubrova~koj autonomiji u sastavu ove skra}ene
Jugoslavije, koju i sami Dubrov~ani prihvataju i to u tolikoj meri da je da-
nas morala biti uvedena prinudna vojna uprava nad Dubrovnikom, koju di-
rektno sprovodi Zbor nacionalne garde. Fakti~ki su suspendovani svi or-
gani civilne vlasti tamo, jer sami Dubrov~ani èle tu opciju. Jednostav-
no da na taj na~in ne istupamo sa ove govornice. Ne sumwam ni u va{u
941
dobronamernost, ni u dobronamernost nekih drugih, koji su sa sli~nih po-
zicija odavde istupali. Dubrovnik moramo sa~uvati u sastavu ove skra}ene
Jugoslavije. Konkretno o nekim drugim pitawima. I Ministarstvo odbra-
ne i drugi odgovaraju}i vojni faktori moraju hitno re{iti pitawe dezer-
terstva i sejawa defetizma, a ovo drugo i u saradwi sa civilnim vlastima
u Srbiji na svim teritorijama gde do toga dolazi. [to se ti~e Zapadne Sla-
vonije, smatram da treba hitno intervenisati i to na taj na~in {to }e ta-
mo odmah biti upu}ena kompletna gardijska brigada, koja je u~estvovala u
osloba|awu Vukovara, pa ako treba i ~itava gardijska divizija da ode na
podru~je Zapadne Slavonije i da tamo ostane dok se rat ne zavr{i. Mi smo
imali mnogo problema na ovim rati{tima zbog jedne, po mom mi{qewu ne-
smotrene procene iz avgusta, septembra meseca, da rezervisti na frontu
treba da ostanu po 45 dana. Mada to nije u nekoj rezolutnoj formi bilo iz-
re~eno, oni koji èle da seju defetizam i dezerterstvo, uhvatili su se toga
kao pijan plota i neprekidno na tome insistiraju. Treba jednom zauvek re-
}i, ako se vojnik rezervista digne pod zastavu, ostaje pod zastavom i na ra-
ti{tu, ako mu se druga~ije ne naredi dok se rat ne zavr{i. A da bismo to
efikasno mogli sprovesti, onda moramo izbe}i sve ove negativne pojave o
kojima je bilo re~i, izbegavawa vojne slu`be sinova dràvnog i politi~-
kog establi{menta, istaknutih intelektualaca, privatnika, i sli~no. Voj-
na obaveza mora biti za sve i mi je moèmo re{iti ako se proglasi op{ta
mobilizacija pojedinih godi{ta i svi pripadnici tog godi{ta treba da se
na|u na frontu zajedno sa nama narodnim poslanicima, kada zavr{i rad ovo
redovno zasedawe Narodne skup{tine. To je za koji dan, do Nove godine, ka-
ko se vaqda planira. Svi narodni poslanici, osim onih koji imaju izuzet-
ne zdravstvene probleme, da se na|u raspore|eni po jedinicama tamo gde je
najteè, gde je najopasnije”.
Odgovaraju}i mi, Batri} Jovanovi} je rekao da JNA ima tako mo}nu
tehniku, da je u vatrenoj premo}i nad protivnikom, pa nema potrebe da se
neke ta~ke zauzimaju radi za{tite. Ponovo sam se javio za re~: “Ja se sla-
èm u potpunosti s tim, samo, mi moramo izbe}i jedan drugi problem. Ka-
petan armijski koji je oslobodio Sr|, zauzeo Sr|, morao je da se povu~e, i
~ujemo, prema wemu se i sada neke disciplinske mere provode. To je na{
problem. Tamo gde se moè udariti tehnikom, treba udariti tehnikom,
{tedeti qudstvo. Ali, to nije razlog da se negira ~itava akcija oko Dubr-
ovnika. Kada imamo u vidu ~iwenicu da je mnogo na{ih mladi}a tamo pogi-
nulo, pa sada odjednom re}i: uzalud ste poginuli, nije trebalo ni da se bo-
rimo za Dubrovnik, to je vrlo opasna teza i treba je po svaku cenu izbe}i.
S druge strane, kada je re~ o ratnim ciqevima, da se vi{e ne bih javqao za
re~, ja smatram da tim ratnim ciqevima trebamo pripisati i ru{ewe usta-
{ke separatisti~ke vlasti u Hrvatskoj. Ako taj ciq ne ostvarimo, rat ne}e
prestati. Taj ciq ne treba Narodna skup{tina Srbije da proklamuje, nego
savezna vlast u Jugoslaviji i onda je sasvim legitimno odre|en”.
1363. Zatvorena sednica narodne skup{tine republike Srbije (steno-
grafske bele{ke) od 8. aprila 1992. godine. Tom prilikom sam rekao: “Da-
me i gospodo narodni poslanici, ako je ikad bilo vreme da armija èstoko
942
i brzo udari, onda je to ovaj trenutak i ako to armija propusti da uradi, jed-
nostavno se moè postaviti pitawe – {ta }e nam vi{e ta armija. Ovo je,
zna~i, pitawe biti ili ne biti za srpski narod, vi{e ne sme biti nikakvog
oklevawa, vi{e ne sme biti nikakvog predomi{qawa i vi{e nema kompro-
misa. Armija na podru~ju Bosne i Hercegovine ne treba vi{e ni da glumi.
O~igledno, muslimani ne}e Jugoslaviju, pa ne moraju, Hrvati odavno ne}e,
pa ne moraju. Jedina funkcija armije danas u Bosni nije da spre~ava me|u-
nacionalne sukobe, nego da ome|i ono {to je srpsko i armija to mora da ura-
di za ~etiri, pet, nedequ ili deset dana, jer vi{e vremena ne}e imati. Pa-
ralelno s tim, tu bih se prikqu~io prethodnim predlaga~ima, treba veli-
ke armijske efektive transformisati pod hitno u srpsku teritorijalnu
odbranu kako bi se stvorio pravni osnov za weno ostajawe i u toj navodno
nezavisnoj bosanskoj dràvi. Ako se to na vreme uradi, sa~uva}emo sve srp-
ske teritorije, ako se ne uradi, mi }emo izgubiti i Srpsku Bosnu i Herce-
govinu i Srpsku Krajinu. Drugo {to je potrebno da {to pre uradimo, to je
da pomognemo tamo{wem srpskom narodu da konsoliduje iznutra svoju dr-
àvu. Nije mu potrebna samo vojna sila, nego i ekonomska, politi~ka, teh-
ni~ka. Wegova dràva mora funkcionisati nasuprot ovoj yamahiriji, koja
ne moè profunkcionisati jer je srpski narod nikada ne}e priznati, nema
unutra{wi legitimitet, pa makar je Evropska zajednica podràvala. I
tre}e, {to je neophodno, vidite u kakvoj se situaciji nalazi ova suèna Sr-
bija. Nije slu~ajno, kad god Evropska zajednica i zapadne sile preduzmu ne-
ki korak protiv srpskog naroda, bilo u Bosanskoj Krajini, bilo u Srpskoj
Krajini, bilo na nekom drugom prostoru, odjednom neki nemir ovde u Beo-
gradu, u ovoj suènoj Srbiji. To se i danas de{ava. Ali, ja smatram da je i
srpska vlada kriva {to se to de{ava. Jer, ona kasni, ona na vreme ne predu-
zima neke mere. Ako je ratno stawe, pa ne mora se proglasiti ni ratnim, ali
mora do}i do racionalizacije snabdevawa, mora biti socijalni mir. Ako
vlada kasni da re{i neki drugi problem, jedan za drugim talasi }e se zahuk-
tavati, a onda }e na{i neprijateqi posti}i svoje ciqeve, te }emo se mi svo-
jim jadom ovde u Beogradu pozabaviti. I, s druge strane, postoje politi~ki
faktori izdajni~ki u Srbiji koji jedva ~ekaju da to iskoriste. Oni }e iza
svakog socijalnog bunta ume{ati svoje prste i poku{ati da se stave na ~e-
lo. Jer oni nikakvih moralnih obzira nemaju, wima je jedini ciq da poslu-
è svojim zapadnim finansijerima da ovde osvoje vlast; oni }e po svaku ce-
nu poku{avati, pa makar i qudske `rtve ovde izazvali. Zato vlada mora si-
stematski da re{i pitawe svih dràvnih slu`benika, pa i prosvetnih rad-
nika uvo|ewem platnih razreda, {to je jedino efikasno re{ewe. Ko god je
u dràvnoj slu`bi, zna se po kojim kriterijumima prima platu, bez obzira
da li je u prosveti, da li je u zdravstvu, je li dràvni ~inovnik, da li radi
u kulturi, ili radi u nekoj drugoj delatnosti, informativnoj, na radiju i
televiziji i sli~no. Na taj na~in se taj problem re{ava. Drugi problem
radnika u preduze}ima koja ne mogu ekonomski da funkcioni{u. Ne mogu ti
radnici ostati bez hleba, moraju imati zagarantovana primawa dok traje
ovakvo stawe i dok se ne oslobodi privatna inicijativa. [to zna~i, mora-
mo preduzimati sve mere koje u nekim drugim prilikama izvesni komiteti
943
javnog spasa preduzimaju. Na{a vlada mora tako da se postavi ili da ustupi
drugoj vladi. Ne moè na ovaj na~in, ne moè se i}i iz jednog u druge prego-
vore. Uvek ti pregovori re{avaju i ne re{avaju ni{ta, uvek vlada popu{ta,
a popu{ta tako {to {tampa novac, a {tampawem novca se ne re{ava eko-
nomska kriza, nego se daqe produbquje. Sada na{tampati novac, pa dati
ovima, pa dati onima, na kraju svi ti radnici se osveste da {tampawem nov-
ca ni{ta nisu dobili. Mawe plate prime i kad je ona u dvostruko ve}em iz-
nosu od prethodne nego {to je wen realni iznos danas. Jer, {tamparije nov-
ca mogu da rade i 24 i 25 sati dnevno kad se tako naredi, ali se elementar-
ni problem ne re{ava, niti se socijalna situacija upro{}uje, niti se ona
poboq{ava. Ako se vlada ne postavi na ovako ozbiqan na~in, ja zaista ne-
mam nekog razloga ovde da izraàvam optimizam u pogledu budu}eg kona~-
nog ishoda ove agresije i Evropske zajednice i Amerike, jer ne treba imati
nikakvu iluziju, one koordinisano deluju i strate{ki je ciq {to mawa Sr-
bija, Srbija svedena na granice Beogradskog pa{aluka”.
1364. video-insert mog predavawa u Hamiltonu u kanadi, u Srpskoj
pravoslavnoj crkvi “Sveti nikola” iz maja 1989. godine.
1365. izmewena verzija dodatka a izjavi Toma{a Blaìka od 30. jula
2010. godine u vezi s prebacivawem materijala koje je muP Srbije zaple-
nio tokom pretresa ku}e porodice mladi} 4. decembra 2008. i 23. februa-
ra 2010. godine.
1366. video-insert snimka ratka mladi}a u @epi.
1367. insert video-snimka drugog sastanka u hotelu “Fontana”, 11. jula
1995. godine.
1368. Fotografija s tog sastanka, na kojoj se vidi mladi}.
1369. Fotografija mladi}a, Tolimira i drugih lica na sastanku u @epi.
1370. Prekucani zapisi iz bele`nice za{ti}enog svedoka Jovana Du-
lovi}a. (poverqivo)
1371. (poverqivo) Fotokopija cele Dulovi}eve bele`nice.
1372. (poverqivo) ^lanak Jovana Dulovi}a “krvava pri~a”, objavqen
u listu “vreme” od 20. novembra 1995. godine.
1373. (poverqivo) ^lanak Jovana Dulovi}a “vitezovi vukovara”, obja-
vqen u listu “ekspres politika” od 2. novembra 1991. godine.
1374. (poverqivo) ^lanak Jovana Dulovi}a “Topovski uragan”, obja-
1375. (poverqivo) ^lanak Jovana Dulovi}a “najzad svetlost”, obja-
944
1376. (poverqivo) ^lanak Jovana Dulovi}a “uzmite po {est bombi”,
objavqen u listu “ekspres politika” od 18. novembra 1991. godine.
1377. (poverqivo) ^lanak Jovana Dulovi}a “kroz rupe do usta{a”, ob-
javqen u listu “ekspres politika” od 25. novembra 1991. godine.
1378. (poverqivo) ^lanak Jovana Dulovi}a “verovala sam u armiju”,
objavqen u “ekspres politici”, ali u spisu nije ozna~en datum.
1379. (poverqivo) reportaà Jovana Dulovi}a “krvava ’@uta osa’”,
objavqen u listu “vreme” od 19. septembra 1994. godine.
1380. (poverqivo) reportaà Jovana Dulovi}a “anatomija zlo~ina”,
objavqena u listu “vreme” od 14. novembra 1994. godine.
1381. (poverqivo) ^lanak Jovana Dulovi}a “[aba~ka posla”, objavqen
u listu “vreme” od 26. decembra 1994. godine.
1382. (poverqivo) ^lanak Jovana Dulovi}a “Svedok iz êlopeka”, ob-
javqen u listu “vreme” od 27. februara 1995. godine.
1383. (poverqivo) Prvi nastavak feqtona Jovana Dulovi}a i Filipa
[varma, pod naslovom “Dokumenti o Jedinici za specijalne operacije” –
“vukovi i zmije”, objavqen u listu “vreme” od 27. marta 2003. godine.
1384. (poverqivo) Drugi nastavak istog feqtona, pod naslovom “od
arkana do gumara”.
1385. (poverqivo) odobrewe uprave za moralno vaspitawe Saveznog
sekretarijata za narodnu odbranu, izdato 9. oktobra 1991. godine Jovanu Du-
lovi}u da moè boraviti na kriznim podru~jima u zoni aktivnosti jedini-
ca Prve vojne oblasti.
1386. (poverqivo) Fotografija Stanka vujanovi}a i nade kalabe.
1387. (poverqivo) moja fotografija s kriznog podru~ja.
1388. (poverqivo) video-snimak pod naslovom “@ute ose – anatomija
jednog zlo~ina”.
1389. Presretnuti telefonski razgovor izme|u Slavka aleksi}a i
Branislava gavrilovi}a, pa posle izme|u “majora” i gavrilovi}a, od 6. ju-
na 1991. godine. (poverqivo)
1390. Presretnuti telefonski razgovor izme|u maje gojkovi} i Bra-
nislava gavrilovi}a, od 7. juna 1991. godine. (poverqivo)
1391. Presretnuti telefonski razgovor izme|u radovana karayi}a i
mihaqa kertesa od 24. juna 1991. godine. (poverqivo)
945
1392. Presretnuti telefonski razgovor izme|u Darka Pe{i}a i Cero-
vi}a od 17. jula 1991. godine. (poverqivo)
nikole koqevi}a od 9. septembra 1991. godine. (poverqivo)
1394. Presretnuti telefonski razgovor izme|u Jovana Tintora i Bo-
ìdara vu~urovi}a od 7. oktobra 1991. godine. (poverqivo)
Jovana Tintora od 17. decembra 1991. godine. (poverqivo)
1396. Presretnuti telefonski razgovor izme|u ka}e Du~i} i radomi-
ra ninkovi}a od 21. aprila 1992. godine. (poverqivo)
1397. Presretnuti telefonski razgovor izme|u ka}e Du~i} i Brani-
slava gavrilovi}a od 21. aprila 1992. godine. (poverqivo)
1398. Presretnuti telefonski razgovor izme|u nedeqka Prstojevi}a
i izvesnog milenka, a potom izvesnog novakovi}a, od 14. maja 1992. godine.
(poverqivo)
1399. Presretnuti telefonski razgovor izme|u valtera i Legije, za-
tim nepoznatog lica i Legije, pa izme|u Legije i @eqka ra`natovi}a ar-
kana od 15. maja 1992. godine. (poverqivo)
1400. Presretnuti telefonski razgovor izme|u radeta risti}a i ne-
deqka Prstojevi}a od 25. juna 1992. godine. U toku razgovora Prstojevi} je
rekao Risti}u da u Dobriwi “nijednog muslimana ne}e da vidi tamo ìvog,
koji je borbeno sposoban”, kao i da je Radi} “ovla{}en da tamo daje Srbima
muslimanske stanove”. (poverqivo)
1401. redigovani transkript razgovora ha{kih istraìteqa sa Draga-
nom Spasojevi}em. Iz razgovora je najupe~atqivije to da je Spasojevi} po-
ku{ao da izbegne svedo~ewe u mom predmetu.
1402. Delovi mog pisma koje je novosadski “Svet” objavio 13. januara
1995. godine, pod naslovom “Svaku no} sawam kako na Dediwu streqaju Slo-
bu i miru i kako Desimira To{i}a pro`dire divqi vepar!” Pismo sam po-
slao iz Centralnog zatvora u Beogradu, u kome me je Milo{evi} utamni-
~io. U wemu sam zapravo odgovarao na pismeno postavqena novinarska pi-
tawa, koja su ovde izostavqena. Redakcija je tekst opremila podnaslovom
“’Svet’ prenosi najzanimqivije delove pisma koje je uhap{eni lider SRS
Vojislav [e{eq poslao iz zatvora svojim strana~kim kolegama”, kao i me-
|unaslovima “Nenad ânak, Nenad qigavi, Nenad ameba” i “Milo{evi} je
hteo da me potkupi vilom u Maglajskoj”. Objavqeni deo pisma glasi: “Sa-
wam vrlo optimisti~ke snove: pad Milo{evi}evog reìma, bekstvo Slo-
bodana Milo{evi}a i Mire Markovi} iz zemqe. Posle sawam streqawe
Milo{evi}a i wegove supruge, poput likvidacije bra~nog para âu{esku
946
nakon svrgavawa s vlasti. Onda sawam kako je grupa oficira i policajaca
upala u Milo{evi}evu dediwsku rezidenciju, pa izbola wega i wegovu pro-
kletu Jerinu, po uzoru na one srpske patriote koji su 1903. godine elimini-
sali kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqicu Dragu Ma{in. Dakle, sno-
vi sve lep{i od lep{ega. Ne bi bilo lo{e da zapitate Slobodana Milo{e-
vi}a i Miru Markovi} kako oni spavaju i {ta sawaju. A da, sawao sam i ka-
ko se kamionima prevoze desetine hiqada tomova kwiga Mire Markovi} na
gradsko smetli{te, kao {to su nekada bacana sabrana dela Tita i Kardeqa.
Sawao sam Momira Bulatovi}a i Mila \ukanovi}a kako ih policija spro-
vodi sa lisicama na rukama kao najve}e lopuè u Crnoj Gori. Sawao sam
Dragoquba Mi}unovi}a kako merka da opet uzja{e nekog popa, kao i Desi-
mira To{i}a kako ga pro`dire divqi vepar. Od detiwstva sam kod sebe ot-
krio sposobnost prekognicije: sawam proro~anske snove. Ovde mnogo in-
tenzivnije ~itam svu dnevnu {tampu i periodiku. Punim energetske bate-
rije za novi juri{ na Milo{evi}a. Za razliku od nekih drugih slu~ajeva,
mene zatvor ne}e pripitomiti niti obeshrabriti. Moja odlu~nost da se
{to pre sru{i Slobodan Milo{evi} svakim danom je sve ve}a. Slobo, go-
tovo je. Pada{ vrlo brzo... îtam u “Borbi” da su ovi izdajnici iz Beograd-
skog kruga putovali u Tuzlu. Brodski dnevnik je vodio ~ovek po imenu Ne-
nad ânak. Nenad qigavi, Nenad ameba ili Nenad |ubre, vi{e bi odgovara-
lo. Znam kako je putovawe suvi{e dugo trajalo. Pa, {ta su o~ekivali, kada
su bili toliko glupi da krenu bez autokarte i zalutali. I{li su ~ak na Ma-
|arsku, pa u Zagreb, Split, Metkovi}, Mostar, sve do Tuzle. Kakve budale!
Vaqda se iz Beograda za Tuzlu ide preko [apca, Loznice, Zvornika i Ka-
lesije. Ili sa druge strane, preko Bijeqine. A mo`da nisu hteli ili nisu
smeli preko Republike Srpske. Kako to da se ovi izdajnici ~esto nalaze na
neprijateqskoj teritoriji, a nikada tamo gde wihovi sunarodnici vode
borbu za goli opstanak? U Tuzli milina jedna od nabujalog bratstva i je-
dinstva. Muslimanska vlast ~ak Srbima naru~ila pravoslavnog sve{teni-
ka. Uzela u zakup nekog makedonskog raskolnika da se i mrtvim Srbima na-
ruga. Tvrde da u protekle tri godine u Tuzli nije bilo nijednog ubistva iz
politi~kih razloga i nijednog iseqavawa iz stana. A ko pobi mu~ki, iz za-
sede, one vojnike Jugoslovenske narodne armije koji su mirno poku{ali iza-
}i iz grada pred sam rat? Za{to malo ti mirotvorci ne porazgovaraju sa
Srbima izbeglim iz Tuzle, puna ih je Bijeqina, pa da ~uju kako je na delu iz-
gledalo to bratstvo i jedinstvo i gra|anska tolerancija. Drugi izdajnik ve-
}eg formata, Slobodan Ini}, drvqe i kamewe baca na Srpsku pravoslavnu
crkvu. Oglu{io se na vanredno zasedawe Svetog arhijerejskog sabora u Ba-
waluci. Velika neznalica. Tvrdi da se Srbija nikada nije prostirala sa
druge strane Drine, ~ak ni u vreme Du{anovog carstva. Nikada izgleda nije
~uo za nemawi}ke manastire na Ozrenu. Nije ~uo za Hum, Zahumqe, Travu-
niju i Neretqansku kneèvinu. Ne zna da se Srbija prostirala do reke Ce-
tine, a da se Tvrtko u manastiru Mile{evo krunisao za kraqa. Za Slobo-
dana Ini}a Srbi su izazvali ovaj rat tako {to su svojim autonomnim tvo-
revinama prekrajali granice avnojevske Hrvatske i Bosne i Hercegovine,
pa tako ove dve federalne jedinice primorali da proglase suverenost i
nezavisnost. Pravi biser gluposti je slede}a wegova tvrdwa, citiram: “Te
947
granice, republi~ke ili administrativne, nisu bile svojevremeno ni na-
metnute niti jo{ mawe nametnute od grupe marksisti~kih revolucionara.
U vrijeme wihovog polagawa niko se, pa ni Srpska pravoslavna crkva, nije
tome suprotstavqao. Dakle, nisu bile nametnute. Zatim, nije bila rije~ sa-
mo o grupi marksisti~kih revolucionara, ~ime SPS kao da èli danas
stvoriti utisak o wihovoj ilegalnoj radwi u pogledu postavqawa granica,
nego o najvi{em politi~kom i dràvnom rukovodstvu me|unarodno prizna-
te druge Jugoslavije”. (“Borba”, 12. novembar 1994. godine.) Ispada da se cr-
kva mogla suprotstaviti uspostavqawu takvih granica, ali nije htela. A
koliko je desetina hiqada qudi bez ikakvog su|ewa streqano zato {to su
se po mnogo benignijim pitawima suprotstavqali revolucionarnom reì-
mu ili samo zbog pretpostavke da bi se nekada mogli suprotstaviti, odno-
sno sumwe da misle druga~ije. Ne treba se mnogo ~uditi zbog ovih Ini}e-
vih nebuloza, ludovawa jednog od posledwih i najupornijih jugoslovenskih
komunisti~kih ideologa koji je istrajavao na svojim zabludama sve do samog
sloma komunisti~kog reìma. Slobodan Ini} je iz Gora`da. Majka mu se
kao mlada èna {valerisala sa nekim muslimanom i zatrudnela. Sloboda-
nov pravi otac nije onaj koji se u kwigama pi{e, nego maj~in {valer musli-
man. To mu je majka kasnije poverila i u wegovoj glavi kataklizmu izazvala.
Unutra{we frustracije prodiru kroz sve oblike Ini}evog javnog angaò-
vawa i zato je to ~ovek koji, pre svega, saàqewe izaziva... Sa Milo{evi-
}em sam se prvi put sreo kada sam ve} bio narodni poslanik, vaqda 1991. go-
dine, u sali Narodne skup{tine Republike Srbije. Na sednici su bili i
predsednik Republike Srbije i ~lanovi Predsedni{tva SRJ. U pauzi, pred
po~etak sednice, Milo{evi} je sedeo u prvom redu, a ja sam sa ulaza krenuo
na svoje uobi~ajeno mesto u tre}em redu. Kada sam se pribliìo, Milo{e-
vi} je ustao i rekao: “âst mi je da se sa vama upoznam”. Ja sam sa svoje stra-
ne izgovorio: “Po{tovawe, gospodine predsedni~e”. Rukovali smo se i ja
sam odmah krenuo daqe. Mnogima i danas izgleda neverovatno da se nikada
ranije nismo sreli. I ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije, ~ak i iz naj-
blièg rukovodstva, bili su ube|eni da se ve} odavno uveliko sastajemo i da
sve politi~ke poteze povla~im u neposrednom dogovoru sa wihovim lide-
rom. A zapravo nikakvih, ni posrednih kontakata, nije bilo. Prvi put smo
razgovarali u maju 1992. godine u wegovom kabinetu. Kertes me je tamo odveo
na Milo{evi}evu inicijativu. Milo{evi} je delovao vrlo zabrinuto.
Prethodnih meseci je prihvatio Vensov plan za Srpsku Krajinu, uz obe}awe
zapadnih sila da se nijedno politi~ko pitawe ne}e prejudicirati i da }e se
kod definitivnog re{ewa po{tovati voqa srpskog naroda koji }e iza}i na
referendum. Prevarili su ga, ni prvi ni posledwi put. Evropska zajednica,
odmah zatim i Sjediwene Ameri~ke Dràve, priznali su nezavisnost Hrvat-
ske u avnojevskim granicama, da bi posle kratkog predaha priznali i Bosnu
i Hercegovinu. U tim trenucima Milo{evi} je bio bez ikakve vizije {ta i
kako daqe. Ukazivao sam mu na pravnu neutemeqenost priznawa novostvore-
ne dràve i na onim teritorijama koje wena vlada efektivno ne kontroli-
{e u trenutku priznawa. Znao je ve} za taj princip me|unarodnog javnog pra-
va, ali kao da ga je neko depresivno raspoloèwe zahvatilo. Iz Amerike je
nekoliko meseci ranije stiglo nepotpisano pismo jednog dobro obave{tenog
948
Srbina, koji je blagovremeno nagovestio sve postupke Zapada u jugosloven-
skoj krizi. Wegov je savet bio da se priznawe novih dràva preduhitri for-
mirawem posebnih srpskih vojski za svaku federalnu jedinicu SFRJ. U po-
~etku su socijalisti wegove predloge shvatali neozbiqno, ali se u maju sve
prelomilo, kada se videlo da je |avo odneo {alu. Milo{evi} me je zamolio
da mi radikali jo{ intenzivnije organizujemo slawe dobrovoqaca preko
Drine, sa svoje strane obe}avaju}i adekvatnu pomo} u oru`ju, u uniformama
i prevoznim sredstvima. Po tom pitawu saradwa je besprekorno funkcio-
nisala sve do septembra 1993. godine. Sva vojna i policijska skladi{ta su
nam stajala na raspolagawu, a na{i dobrovoqci su se redovno ukqu~ivali u
jedinice JNA, srpskih vojski ili policijske odrede MUP-a Srbije. Vrlo
brzo smo regulisali wegov profesionalni status, odsustvo, radni sta`, le-
~ewe, pomo} porodicama. A kada bi neki dobrovoqac poginuo, redovno su mu
ukazivane zvani~ne vojne po~asti. Dolazio bi vojni orkestar nadle`nog
garnizona i vod koji bi vr{io po~asnu paqbu... Milo{evi}u je bilo neshva-
tqivo kako je mogu}e da ja kroz plodnu politi~ku aktivnost ne poku{avam
izvu}i neku li~nu materijalnu korist. Nekoliko puta je insistirao da mi
da ku}u u centru grada, obrazlaù}i to navodnim policijskim izve{tajima
da mi je bezbednost u Batajnici ugroèna. âk je dao nalog da se renovira ne-
ka vila u Maglajskoj ulici nadaju}i se da }u pristati na preseqewe. Jo{ je
nudio da vilu odmah po useqewu otkupim za bagatelne pare. Wegove slu`be
su kroz beogradsku ~ar{iju pronosile glasine da se preseqavam na Dediwe.
Verovatno me je tako poku{ao potkupiti, kompromitovati i ~vr{}e za se-
be vezati. Nije mu bilo ni na kraj pameti da se ja veèm samo za patriotske
ideje i otaybinu, a nikako za vlastodr{ce”.
1403. re{ewe predsednika izvr{nog ve}a Sao krajina milana Babi-
}a o imenovawu milana marti}a za sekretara za unutra{we poslove. Re-
{ewe je done{eno 4. januara 1991. godine.
1404. grafikon o promeni {ifre za{ti}enog svedoka gorana Stopa-
ri}a od vS-026 u vS-034.
II.Dokazni predmeti sudskog ve}a

1. revidirani prevod Statuta Srpske radikalne stranke sa dopisom
Slu`be za konferencijske i jezi~ke usluge.
2. Crno-bela fotografija svedoka Safeta Sejdi}a s grupom srpskih
vojnika.
3. ista fotografija, ali u boji.
4. ista fotografija, na kojoj je Sejdi} ozna~io poginule vojnike.
5. ista fotografija s tri ozna~ena vojnika.
6. (neprihva}eno) [est originalnih dnevnika vasilija vidovi}a koje
sam ja dostavio.
949
7. odluka ratnog poverenika za Srpsku op{tinu vogo{}a nikole Po-
pla{ena od 23. juna 1992. godine, kojom se odre|uje nov~ana naknada za taj
mesec angaòvanim vojnicima u jedinicama Srpske vojske i angaòvanim
licima po osnovu radne obaveze.
8. amblem “Belih orlova”.
9. karta Zvornika sa ozna~enim kula gradom.
10. izjava svedoka Zorana Draìlovi}a od 25., 26., 27. marta i 1. apri-
la 2003. godine: “Zovem se Zoran Draìlovi}, ro|en sam 19. maja 1947. u ra-
novcu, op{tina Petrovac. Razveden sam, imam sina od 26 godina. Nakon
osnovne {kole, u petnaestoj godini, pristupio sam JNA i 1965. nakon tro-
godi{weg {kolovawa zavr{io vojnu vazduhoplovnu {kolu u Rajlovcu, Sa-
rajevo. Dobio sam zvawe vazduhoplovnog tehni~ara i radio sam uglavnom sa
helikopterima i avionima. Po~eo sam da radim u JNA i bio raspore|en u
Breìci u Sloveniji, u Plesu u Zagrebu, u Mostaru u Hercegovini, u Bataj-
nici u Beogradu i u Podgorici u Crnoj Gori. Radio sam u JNA {est i po go-
dina i potom se penzionisao iz zdravstvenih razloga. Nisam doìveo nika-
kvu nesre}u u helikopteru i pri~e koje ste ~uli o nezgodi su samo pri~e.
Po{to sam napustio vojsku, radio sam razli~ite poslove kako bih popravio
finansijsku situaciju, na primer, izme|u ostalog, prodavao sam kwige. Kao
Srbin, ro|eni sam nacionalista i pratio sam zbivawa u Beogradu krajem
osamdesetih godina. Sreo sam dr Vojislava [e{eqa, prodavao sam wegove
kwige koje su u to vreme bile zabrawene, i [e{eq je od toga ìveo. Spri-
jateqili smo se, ali na samom po~etku nismo bili pravi prijateqi jer [e-
{eq tada jo{ uvek nije bio vo|a. Svi mi Srbi nacionalisti bili smo u
udruèwu “Sveti Sava” u Pazovi, i iz tog udruèwa potekli su svi poli-
ti~ki lideri drugih stranaka. Kada je uveden vi{epartijski sistem 1989-
1990. godine, osnovano je nekoliko stranaka, izme|u ostalih i SNO Mirka
Jovi}a. Vojislav [e{eq je osnovao Srpski slobodarski pokret, a kasnije
S^P – Srpski ~etni~ki pokret. S^P je osnovan kao stranka, ali po{to je
zabrawen, delovao je kao pokret. êtni~ki pokret, odnosno komitski, osno-
van je u devetnaestom veku u Srbiji kao oslobodila~ki pokret srpskog na-
roda protiv Turaka, zatim Bugara i austrougarske carevine i tada dobijaju
ime ~etnici, a 1945. godine, kada su komunisti pobedili, prestao je da bude
oslobodila~ki pokret. [e{eq i drugi koji su bili za slobodu, ponovo su
pokrenuli S^P. Zajedno sa [e{eqem i mnogim drugima, i ja sam bio osni-
va~ S^P u Beogradu i u svakom selu, u svakom gradu u Srbiji postojali su
ogranci S^P gde su lokalni qudi bili postavqeni za predsednike. [e-
{eq je bio predsednik S^P. Osnovne aktivnosti S^P bile su okupqawe
qudi na politi~kim mitinzima, u to vreme suprotstavqali smo se komuni-
zmu. Pri~ali smo i prise}ali se tradicionalnih ~etni~kih bitaka u rato-
vima protiv srpskog naroda i pravoslavqa. Vode}i se planom iz 19. veka o
borbi protiv srpskih neprijateqa kako bi se oslobodio srpski narod u
oblastima koje su bile ve}inski srpske, dràli smo mitinge i govore svu-
da po Srbiji i van we, gde god su ìveli Srbi. Pripremali smo qude na
950
odbranu zemqe od usta{a kada je Hrvatska postala nezavisna, a srpski na-
rod ozbiqno ugroèn. Hrvati su po~eli da napadaju i ubijaju srpski narod,
pale wihove ku}e, krijum~are oru`je u Hrvatsku iz Ma|arske. To je bio
uvod u genocid kakav se ve} odigrao izme|u 1941. i 1945. godine. Srbi su do-
bijali otkaze na poslu i situacija se pogor{avala iz dana u dan na u{trb
srpskog naroda. U po~etku S^P je imao glavni odbor, a kako nam dràva ni-
je dozvoqavala da se registrujemo kao stranka iako je predsednik [e{eq
dobio na predsedni~kim izborima 100.000 glasova kao S^P, odnosno Srp-
ski slobodarski pokret, osnovali smo SPO – Srpski pokret obnove s Vu-
kom Dra{kovi}em. SPO je kratko trajao i zatim se osniva S^P. Dra{ko-
vi} je bio predsednik SPO. [e{eq i Dra{kovi} se nisu slagali u mnogim
stvarima, Dra{kovi} je bio stra{qiv ~ovek, nije bilo {anse da wih dvo-
jica rade zajedno. Dana 27. 2. 1991. godine osnovana je SRS – Srpska radikal-
na stranka. Zajedno sa [e{eqem ja sam bio jedan od suosniva~a SRS, osta-
li su bili Tomislav Nikoli}, Dragan Todorovi}, Maja Gojkovi}, Qubi{a
Petkovi} i drugi. [e{eq je izabran za predsednika, Tomislav Nikoli} je
bio potpredsednik. Stranka je imala krizni {tab, na ~elu je bio Qubi{a
Petkovi}, a ja sam bio zamenik i komandant za pozadinu. Ostali ~lanovi
kriznog {taba bili su Zoran Ranki}, na kratko vreme, posle je izba~en zbog
nediscipline, i Oliver Baret, koga je u Beogradu 1994. ubio biv{i mu` we-
gove ène zbog li~nih zavada u vezi sa wihovim detetom. Kao predsednik
SRS, [e{eq je komandovao kriznim {tabom. Aleksandar Stefanovi} je
bio generalni sekretar SRS, bio je ~lan kriznog {taba i u~estvovao je u
wegovim aktivnostima. Godine 1991. izabran sam u Saveznu skup{tinu kao
predstavnik SRS, gde sam ostao do kraja mandata. Od 1992. do 1993/1994. bio
sam poslanik SRS u Skup{tini Republike Srbije. Godine 1997. ponovo po-
stajem savezni poslanik do kraja mandata. Bio sam na~elnik ratnog {taba
od januara 1993. do septembra 1995. godine. Postao sam {ef obezbe|ewa
SRS i ostao na toj funkciji do 6. januara 1999. godine. Smewen sam jer sam
pretukao neke momke iz obezbe|ewa koji su se lo{e pona{ali. Zadrào sam
~lansku kartu SRS, ali nisam vi{e aktivan ~lan... Centralna otaybinska
uprava je bils glavni organ u stranci. [to se ti~e S^P, nastavio je da ì-
vi u duhu stranke. Mi smo svi bili radikali, ali u ratu smo bili ~etnici,
nije bilo paralelne strukture S^P unutar SRS. Na{i dobrovoqci prvo
su se zvali ~etnici SRS, a potom dobrovoqci SRS, jer komunisti u na{oj
zemqi nisu voleli re~ ~etnik. [to se ti~e pitawa da li su pripadnici voj-
ske ili policije bili simpatizeri S^P, ne mogu konkretno na to da odgo-
vorim jer svi qudi koji su bili za pravdu i slobodu bili su simpatizeri, ta-
ko da je bilo mogu}e da su neki pripadnici institucija podràvali S^P”.
U nastavku, Draìlovi} je opisivao rad Kriznog {taba SRS i okr{aj
u Borovu Selu: “Pre po~etka rata u Hrvatskoj, Krizni {tab SRS se bavio
humanitarnim aktivnostima; pomagali smo srpskim izbeglicama koji su
beàli iz Hrvatske, nalazili smo im poslove, stanove u Beogradu i drugim
mestima u Srbiji, pomagali smo deci da se upi{u u {kole. Kad god nam je
bila potrebna podr{ka, i za prevoz robe, traìli smo je od privatnih pre-
duze}a. SRS je dobijala finansijsku pomo} od simpatizera, od ~lanarina i
951
privatnih donacija, prodaja strana~kih novina i kwiga. Mislim da je gene-
ralni sekretar SRS bio zaduèn za buyet SRS, mene li~no takve stvari ni-
su zanimale. Kasnije tokom rata, novac je kori{}en za kupovinu cigareta i
hrane za na{e dobrovoqce i narod na ugroènim teritorijama. Situacija
se u Hrvatskoj svakodnevno pogor{avala na {tetu srpskog naroda i qudi su
pristizali u SRS da kao dobrovoqci idu u Hrvatsku i brane srpski narod
od usta{a. Negde u aprilu 1991. godine prili~an broj dobrovoqaca, nisam
siguran koliko wih, okupio se u ulici Milutina Boji}a u Beogradu gde smo
mi, SRS, imali neku vrstu kancelarije od dve-tri prostorije. Tamo smo ja
ili sekretar popisivali podatke dobrovoqaca koji su nam prilazili jedan
po jedan s li~nim kartama i vojnim legitimacijama. Jedan deo dobrovoqa-
ca je poticao iz tih krajeva, tj. Vukovara sa okolinom. Potom su dobrovoq-
ci putovali kolima, autobusima i vozovima za Borovo Selo. Petkovi},
Ranki} i Oliver Baret su i{li s dobrovoqcima u Borovo Selo, gde je Oli-
ver Baret i ostao. Po dolasku u Borovo Selo, dobrovoqci su pristupali
kontroli i komandi TO. Vuka{in [o{ko}anin bio je komandant TO u Bo-
rovu. [o{ko}anin nije bio ~lan SRS. Pre slawa dobrovoqaca u Borovo Se-
lo telefonom bi kontaktirali TO po{to su tada telefonske linije jo{
uvek funkcionisale. Ostale stranke slale su dobrovoqce u Borovo Selo, na
primer SNO Mirka Jovi}a, i mo`da SPO. Na{i dobrovoqci u~estvovali
su u doga|ajima u Borovu Selu dana 2. maja 1991. Oliver Baret je u~estvovao
u toj akciji, vojvoda Mom~ilo \uji} mu je li~no dodelio ~in ~etni~kog
kapetana. Vojvoda \uji} je dodeqivao ~inove i putem pisma. Ne znam da li
je Dragoslav Bokan u~estvovao u akciji u Borovu Selu, ali neki od wegovih
qudi iz SNO jesu. Zasigurno znam da su on i wegova grupa bili s nama u Za-
padnoj Slavoniji”.
Draìlovi} je objasnio i kako su regrutovani dobrovoqci Srpske ra-
dikalne stranke: “Bilo je redovnih konferencija za {tampu koje je drào
SRS, tako|e je bila konferencija za {tampu nakon doga|aja u Borovu Selu,
ne se}am se da li je [e{eq pozivao dobrovoqce nakon tog konkretnog do-
ga|aja. Nakon incidenta u Borovu Selu, sve se vi{e qudi prijavqivalo da
dobrovoqno idu u Hrvatsku i brane Srbe, mnogi od wih oti{li su pomo}u
SRS, ostali nezavisno. Na{ rad sastojao se od pravqewa spiskova sa ime-
nima dobrovoqaca koji su potom slati u [id, a nakon toga bili su pod kon-
trolom i komandom TO, zapravo JNA u to vreme, po{to je TO potpadala
pod kontrolu i komandu JNA. TO je imala pravo da kao i JNA ima dobro-
voqce. Oni su slali dobrovoqce gde je to bilo potrebno. Godine 1991. sla-
li smo dobrovoqce svakog meseca vi{e puta. Svakodnevno su qudi dolazi-
li u SRS i prijavqivali se dobrovoqno da idu u Hrvatsku. Dolazili su u
grupama i mi bismo im govorili da sa~ekaju da skupimo vi{e qudi kako bi-
smo mogli da organizujemo prevoz preko JNA i oni su odlazili na teren.
Dobrovoqci su dolazili u SRS, nakon prijavqivawa bili bi poslati u ka-
sarnu JNA u Bubaw Potoku i kasarnu “Vasa Pelagi}” na Dediwu, ali uglav-
nom u Bubaw Potok. Po dolasku u kasarnu, dobrovoqci bi dobili komplet-
nu vojni~ku opremu ukqu~uju}i i oru`je i municiju. Nakon toga bili smo
automatski pot~iweni JNA, socijalno, zdravstveno, ako bi neko poginuo
bio bi sahrawen uz vojne po~asti, raweni bi se le~ili na VMA ili u drugim
952
bolnicama. Ova procedura o opremi i oru`ju primewivala se na dobrovoq-
ce koji su slati u Zapadnu Slavoniju po{to, u po~etku, mislim septembra i
oktobra 1991. godine, na{i dobrovoqci su dobijali vojnu opremu u [idu od
TO i JNA. To je bio [esti novosadski korpus. Po prijemu opreme dobro-
voqci su prevoèni u Hrvatsku vojnim autobusima koje je obezbe|ivala
JNA, a re|e, kada JNA nije bila u mogu}nosti, MUP bi organizovao prevoz
dobrovoqaca. @eleo bih da naglasim da su 1991. godine Rumuni, Ma|ari,
Albanci, muslimani, Hrvati su tako|e pristupali na{im dobrovoqa~kim
jedinicama. Lokalni odbori SRS tako|e su bili ukqu~eni u prijem dobro-
voqaca. De{avalo se ponekad da se u Apatinu, Somboru, Novom Sadu i Ru-
mi, zna~i Vojvodini, dobrovoqci prihvataju kroz lokalne odbore SRS i
S^P, ti odbori bi odmah izve{tavali vojsku i nas u Beogradu. Primali bi-
smo prijavna dokumenta pojedinih dobrovoqaca i dostavqali ih JNA. Do-
brovoqci koji bi pristupali van Beograda primali bi vojnu opremu di-
rektno iz kasarni JNA u mestu prebivali{ta. Ako je vojna oprema bila ne-
dostupna, dobrovoqci bi dolazili u Beograd, odakle bi kasnije bili upu-
}eni u Bubaw Potok po opremu. Pre slawa dobrovoqaca na front, prove-
ravali bismo wihovu vojnu sposobnost; oni neiskusni su upu}ivani u Bubaw
Potok na obuku ili bi bili obu~avani na terenu. Oficiri JNA bili su od-
govorni za obuku u Bubaw Potoku. Nismo imali komandante jedinica, samo
smo ponekad imali komandire odeqewa koji su formirani od pet do deset
qudi. Insistirao sam da komandiri odeqewa budu qudi od poverewa, qudi
koji su obu~avani kao rezervni oficiri. Zvani~no nismo imali ~inove
ili vojnu hijerarhiju u dobrovoqa~kim jedinicama. Kad god sam morao da
{aqem grupu dobrovoqaca na front, zaduìo bih najhrabrijeg ~oveka u
grupi, tj. ~oveka od po{tovawa i autoriteta, za vo|u grupe. JNA je postala
VJ 19. maja 1992. i nakon tog datuma na{i dobrovoqci koji su trebali da se
bore pod VRS i VRSK bili su obu~avani u VJ u Bubaw Potoku. Op{te je po-
znato da je dràva SRJ finansirala oficire VRS i VRSK sve do pre godi-
nu ili dve. Jovo Ostoji} je bio komandant ~etni~kih dobrovoqaca koji su
pristupali u Somboru, Apatinu i okolnim mestima. Ostoji} je bio odgovo-
ran za te dobrovoqce i kad kaèm odgovoran, mislim da je vodio dobrovoq-
ce iz Srbije na zapadnoslavonski front i na druga ugroèna po Srbe me-
sta. Ostoji} je bio u Oku~anima sa svojim dobrovoqcima, gde ih je obu~avao
Peti bawalu~ki korpus JNA. Nepoznata mi je ~iwenica da je Udruèwe
Srba iz Hrvatske u Beogradu davalo finansijsku pomo} i vojnu opremu do-
brovoqcima u Oku~anima. Ne poznajem li~no penzionisanog generala Du-
{ana Peki}a, ali sam ~uo za wega i, koliko znam, on nije sara|ivao sa Rat-
nim {tabom SRS. Nikad nisam imao kontakte sa SK-PJ Savezom komuni-
sta. Tamo je bilo penzionisanih generala, a ja nikada nisam video nijednog
od tih generala da ulaze u vojni {tab SRS. Svim dobrovoqcima SRS bi da-
vali pisanu potvrdu o slawu na front, kako bi taj dokument predo~ili svo-
jim poslodavcima. Neki poslodavci nisu prihvatali taj dokument, i u tom
slu~aju bi vojska izdavala potvrdu. U slu~ajevima kada poslodavci nisu
prihvatali potvrdu od SRS, dobrovoqci bi uzimali godi{wi odmor da idu
na front, ali to se retko de{avalo”.
953
Kako je Krizni {tab preimenovan u Ratni {tab Srpske radikalne
stranke, Draìlovi} je autenti~no prikazao: “Oko septembra ili oktobra
1991. godine, Krizni {tab je preimenovan u Ratni {tab, po{to je po~eo rat.
Petkovi} je ostao na~elnik Ratnog {taba, a ja wegov zamenik i komandant
pozadine. ^lanovi Ratnog {taba ostali su isti kao i u vreme Kriznog {ta-
ba, mo`da su se sekretari promenili. Centralna otaybinska uprava odlu-
~ila je da preimenuje Krizni {tab u Ratni {tab. Ratni {tab je imao istu
funkciju kao nekad Krizni {tab. Svi ~lanovi Ratnog {taba bili su pod-
re|eni [e{equ, on je bio obave{ten o aktivnostima dobrovoqaca SRS na
frontu, za svaku odluku bilo je potrebno [e{eqevo kona~no odobrewe.
Odluke koje je donosio [e{eq raspravqala je Centralna otaybinska upra-
va ili Izvr{ni odbor SRS. ^lanovi Glavnog odbora ili Centralne otay-
binske uprave bili su: Vojislav [e{eq, Maja Gojkovi}, Aleksandar Ste-
fanovi}, Qubi{a Petkovi}, Vuleti} za ìvota. [e{eq je bio predsednik
Centralne otaybinske uprave. Vojska je znala da se prijavquje veliki broj
dobrovoqaca u SRS, dobrovoqci su i{li preko wih zbog na{eg imena, i jer
smo bili ~etnici. Na~elnik Ratnog {taba SRS i ja odràvali smo kontak-
te s JNA, samo u kasarnama gde su se dobrovoqci/~etnici opremali. Nije
bilo nikakvog pisanog ugovora, samo usmeni dogovor. Odlazili bismo u
kasarnu da opremimo dobrovoqce i to je bilo sve {to smo mi radili. Pri-
likom pristupa, [e{eq bi drào govor dobrovoqcima, patriotski govor.
Govorio bi im da se herojski bore, da budu disciplinovani i hrabri, i da
prate tradiciju ~etni~kih boraca. Bilo je neophodno podsetiti ih da ne
~ine zlo~ine i zbog toga {to su komunisti uvek predstavqali ~etnike kao
ekstremiste, a mi smo toga morali biti svesni. To je bio deo komunisti~ke
propagande protiv ~etnika. Govori koje je [e{eq drào dobrovoqcima
pre odlaska na front imali su vrlo snaàn efekat na wih. [e{eq bi go-
vorio dobrovoqcima da idu da se bore za slobodu srpskog naroda i protiv
usta{a i muslimana koji su tradicionalni neprijateqi Srbije. Ratni {tab
imao je redovne sastanke, svakodnevne, tokom kojih se raspravqalo o orga-
nizaciji dobrovoqaca pomo}u logisti~ke i vojne opreme. [e{eq bi retko
prisustvovao ovim sastancima zato {to nije imao mnogo vremena za to, ali
bi bio obave{ten o sastancima od strane Petkovi}a, a kasnije, kada sam ja
postao na~elnik Ratnog {taba, ja sam obave{tavao [e{eqa. [e{eq je
traìo da pose}ujemo porodice poginulih i rawenih dobrovoqaca. Dok
sam bio u Ratnom {tabu, tesno sam sara|ivao sa Qubi{om Petkovi}em, bi-
li smo prijateqi. Danas nismo u kontaktu po{to je izba~en iz stranke, ali
kad bih ga sreo, mo`da bih mu se javio. Dok smo bili u Ratnom {tabu, obo-
jica smo se bavili pruàwem pomo}i porodicama dobrovoqaca, porodica-
ma poginulih dobrovoqaca, pruàli smo porodicama humanitarnu pomo}.
Petkovi}a je iz stranke izbacio [e{eq zato {to je sara|ivao sa DB – Dr-
àvnom bezbedno{}u, {to je bila poznata stvar. Petkovi} je od DB dobio
automobil i stan u ulici 29. novembra. Tako|e je otvorio dve prodavnice
novcem koji je dobio od DB. Petkovi}ev ro|ak bio je ~lan DB, ne se}am se
wegovog imena, ali znam da je imao visok ~in. Jedan od razloga {to je Pet-
kovi} izba~en iz stranke bio je {to je negde u prole}e ili leto 1992. dobio
paket u kome je bilo zlata, srebra i drugih dragocenosti koje su done{ene
954
sa hercegova~kog rati{ta 1992. godine, gde je bilo na{ih dobrovoqaca. Na-
{i dobrovoqci bili su u Mostaru i {irom Hercegovine, i ja sam posumwao
da je ta roba ukradena u Mostaru. Meni je nepoznat ~ovek do{ao u stranku
u Pariskoj ulici, doneo paket i rekao da je za Qubi{u Petkovi}a i da je sa-
dràj stigao iz Hercegovine. Ja nisam bio prisutan kad je ~ovek stigao, pa-
ket je predat kuvarici u kancelariji koja mi ga je kasnije pokazala. Paket
je bio zape~a}en, i po{to me je zanimalo {ta je unutra, otvorio sam ga. Kad
sam otvorio kutiju, video sam dragocenosti. Doneo sam paket Petkovi}u na
ku}u po{to mi je telefonom rekao da do|em. Petkovi} je uzeo kutiju i sta-
vio pod krevet. Taj doga|aj je, po meni, osramotio sve ~etnike jer ako su ne-
ki od na{ih dobrovoqaca pqa~kali na rati{tu, to nije poticalo od nas.
Nakon toga SRS je protiv Petkovi}a sprovela unutra{wu istragu. Nije
bilo normalno da mi iz SRS dobijamo dragocenosti. Dobijali smo poklo-
ne kao {to su cigarete, ~okolade i konzerve sa hranom. Ne znam da li je ta
kutija bila predata Qubi{i Petkovi}u zato {to je on bio na~elnik Rat-
nog {taba, ali verujem da su stvari u toj kutiji bile za Petkovi}a. Ne znam
za{to je to tako bilo, ali znam da, kad sam ja bio na~elnik Ratnog {taba
SRS, nisam dobijao takve stvari. Postojao je jedan Ratni {tab koji se prvo
zvao Krizni {tab, i nalazio se u Beogradu, na razli~itim lokacijama; prvo
u ulici Milutina Boji}a, zatim u jednoj ulici ~ijeg se imena ne se}am, po-
tom u Ohridskoj 1, pa u Francuskoj, u Pariskoj ulici. Ratni {tab je uvek bio
na istom mestu gde i SRS, nikad nije bio izdvojen od kancelarija stranke.
Ratni {tab nije imao posebne imenovane osobe za vezu u lokalnim odborima
SRS u Srbiji, kontakti su se odràvali preko predsednika lokalnih odbo-
ra. Ratni {tab SRS imao je nekoliko tehni~kih sekretara, a troje od wih
bili su Sima Drageqevi}, Qiqana Ra{eta i Du{ica Nikoli}, posledwa i
Sima Drageqevi} su ostali tamo do kraja rata. Du{ica Nikoli} bila je do-
brovoqac SRS i borila se u Zapadnoj Slavoniji, bila je zarobqena u [a-
govini kod Oku~ana i potom razmewena kao ratni zarobqenik 5. maja 1992.
godine. Bila je poslanik SRS u Skup{tini Srbije. Sima Drageqevi} je ta-
ko|e bio dobrovoqac u Zapadnoj Slavoniji, gde je bio i rawen. Pre Ra{e-
te imali smo jo{ jednu sekretaricu, koja je kasnije umrla, ali joj se imena
ne se}am. Na{e dobrovoqce slali smo po posebnim zahtevima TO. Iz TO
bi nas zvali da nam kaù da postoji potreba i da nema vojske da brani narod,
u me|uvremenu bi neko iz TO do{ao u Beograd da nas izvesti o situaciji na
terenu. Izve{tavali bi ili Ratni {tab ili Predsedni{tvo Centralne
otaybinske uprave, direktno [e{eqa. Ako [e{eq ne bi bio prisutan, iz-
ve{tavali bi nekog drugog. Vojska je znala za ratne operacije na terenu. Iz
JNA nikada nisu dolazili da pri~aju sa nama u Ratnom {tabu, JNA bi samo
pratila i opremala dobrovoqce. Pravili bismo procene da bismo prove-
rili bezbednost trase koju su na{i dobrovoqci morali da pro|u. Na pri-
mer, [id je bio bezbedna trasa, gde smo imali Milenka Petri}a koji je bio
~lan SRS, i mislim predsednik lokalnog odbora. U wegovoj ku}i bili su
qudi koji su pratili dobrovoqce do krajwe odrednice zajedno s vojskom.
Ratni {tab i ja bili smo u kontaktu s wim, on bi nas izve{tavao o situaci-
ji u toj oblasti, a mi bismo pravili procene. JNA nikada nije slala na{e
dobrovoqce sve zajedno, delili bi ih u grupe od 15-20 jer su se pla{ili da
955
}e se na{i dobrovoqci okrenuti protiv JNA i pucati na wih. JNA nas je
smatrala opasnima jer su oni bili komunisti, a mi nacionalisti”.
Bilo je ha{kim istraìteqima potrebno i obja{wewe statusa dobro-
voqaca: “Na{i dobrovoqci primali su platu od JNA tokom rata u Hrvat-
skoj. Od 19. 5. 1992. na{i dobrovoqci dobijali su platu od VRS – Vojske Re-
publike Srpske i VRSK – Vojske Republike Srpske Krajine, ali ne uvek,
verovatno zato {to nije bilo para. Ne znam da li je [e{eq imao kontakte
s Ministarstvom odbrane, znam da je imao kontakte s JNA. [to se ti~e [e-
{eqevog odlaska u Bawa Luku helikopterom JNA tokom wegovog putovawa
po Zapadnoj Slavoniji, kako bi posetio dobrovoqce u oktobru 1991. godi-
ne, ne znam ko je i{ao s wim. Mislim da je i{ao helikopterom JNA iz bez-
bednosnih razloga i drugih razloga koje }u probati da objasnim. Postojali
su tu politi~ki razlozi, vojsci smo bili potrebni mi, ~etnici, kako bi
imali koga da okrive za stvari koje su oni radili, ili zapravo, za stvari ko-
je nisu radili, a istina je da smo zajedno sa vojskom osloba|ali i branili
neke delove Zapadne Slavonije. Vojska se iznenada povukla, a i mi smo
povukli neke od na{ih dobrovoqaca sa teritorija gde nije bilo potrebe za
wima i slali ih na odmor. Neki od na{ih qudi ostali su u kasarnama JNA.
Dana 4. 1. 1992. svi mediji promovisali su Milo{evi}evu politiku i rekli
da je Zapadna Slavonija pala jer ~etnici i Vojislav [e{eq nisu uspeli da
za{tite srpske teritorije. Gde god se [e{eq pojavqivao, bez obzira da li
je bio rat ili mir, to je bila svetkovina za nacionaliste – Srbe pravoslavce.
Milo{evi} je èleo da pokaè zajedni~ku bitku nacionalista i ostalih
protiv zajedni~kog dugogodi{weg neprijateqa Srba. Pre osloba|awa Vu-
kovara, [e{eq, Petkovi} i ja krenuli smo zajedno u Vukovar. Zaustavili
smo se u [idu i dok sam ja ostao u [idu zajedno sa Zoranom Beldarom iz
Mirkovaca, saradnikom Milenka Petri}a, [e{eq, Petkovi} i obezbe|e-
we nastavili su put ka Vukovaru. Ne znam da li se [e{eq sastao u Vukova-
ru sa pripadnicima TO, Milanom Lan~uàninom zvanim Kameni, Miroqu-
bom Vujovi}em i Stankom Vujanovi}em, ali postoje fotografije gde se vi-
di da su se sreli. Razlog zbog kog je [e{eq oti{ao u Vukovar bio je da se
sastane s dobrovoqcima i drugim borcima. [e{eq je preno}io u Vukova-
ru, delio je cigarete, ~okolade i druge prehrambene proizvode dobrovoq-
cima i verovatno odrào govor. Kao odgovor na va{e pitawe mogu re}i da
je mogu}e da je tokom svog govora [e{eq rekao dobrovoqcima da nijedan
usta{a ne sme iza}i ìv iz Vukovara, jer to je na~in na koji lider razgova-
ra sa svojim vojnicima kako bi porazio naoruànog neprijateqa, ali bilo
bi pogre{no kad bi, nakon [e{eqevog govora, na{i vojnici ubijali nena-
oruàne civile i zarobqenike koji su se ve} predali. Nikada nisam video
prepisku koja je dolazila iz TO, niti pisma kojima se predlaè unapre|e-
we na{ih dobrovoqaca. Mi nismo unapre|ivali dobrovoqce, znam da su ne-
ki od na{ih dobrovoqaca bili pohvaqivani i unapre|ivani tokom 1992.,
1993., 1994. i 1995. godine od strane vlade i komande RS i RSK. To sam ~uo
od na{ih dobrovoqaca koji su dolazili i pri~ali mi o tome. Jula 1992. pri-
mio sam ~in ~etni~kog majora od Centralne otaybinske uprave na predlog
na~elnika Ratnog {taba, a 1993. postao na~elnik Ratnog {taba SRS. To se
zbilo negde u januaru 1993. godine”.
956
Ha{ke istraìteqe je interesovao i na~in raspore|ivawa dobrovo-
qaca, a Draìlovi} je odgovarao: “U septembru 1991. po~eli smo da {aqe-
mo na{e dobrovoqce u [id, a iz [ida za Vukovar ih je slala JNA, odnosno
TO. Slali smo ih jednom ili dvaput mese~no, svaki put najmawe po stotinu.
Na{i dobrovoqci bili su raspore|ivani gde god bi ih vojska slala. Znam
da su tokom septembra i oktobra 1991. bili u Mirkovcima zato {to sam ta-
da oti{ao da posetim dobrovoqce, i dok sam bio tamo ni{ta se nije de{a-
valo. Nadimci Kvo~ka, Misirac i izvesni î~a i Sekirica mi zvu~e po-
znato. Kvo~ka i Sekirica su sigurno bili na{i dobrovoqci, Kvo~ka je bio
iz Beograda, a Sekirica iz Aleksinca, ni{ka op{tina, koliko se se}am.
Sekiricu je ubila policija na èlezni~koj stanici u Beogradu po{to se
vratio s fronta, nisam siguran da li 1993. ili 1994. godine. Sigurno znam
da je Sekirica bio na frontu u Hercegovini, ali nisam siguran da li je bio
i u Zapadnoj Slavoniji. Ne se}am se na kom frontu se Kvo~ka borio. [to
se ti~e Misirca, nisam siguran da li povezujem ime s nekim filmom ili
nekim od na{ih dobrovoqaca. Vojvoda Milan Lan~uànin zvani Kameni
bio je komandant na{e jedinice “Leva Supoderica”. Lan~uànin je bio iz
Vukovara i ve} je bio organizovao odbranu ispred TO. Za masakr hrvatskih
zarobqenika na farmi Ov~ara u Vukovaru u novembru 1991. ~uo sam prvi
put iz novina, nakon skora{weg svedo~ewa generala Vasiqevi}a pred Ha-
{kim tribunalom. Tako|e sam ~uo o tome na vestima hrvatske televizije da-
na kada se [e{eq dobrovoqno predao Ha{kom tribunalu. Za kolektivni
centar “Velepromet” u Vukovaru ~uo sam iz istih izvora. Znam da je izvesni
Topola bio jedan od na{ih dobrovoqaca koji je poslat u Vukovar 1991. go-
dine, a znam da je bio poslat i u Zapadnu Slavoniju i kasnije u Bosnu. Nadi-
mak Topola dobio je po gradu u kome je ìveo. Znam da smo tokom leta 1991.
poslali izvestan broj dobrovoqaca u Erdut i neki od wih su tamo zadrà-
ni, dok su ostali raspore|eni po raznim lokacijama od strane vojske. Mir-
ko Lavadinovi} s Vo`dovca, Beograd, bio je jedan od na{ih dobrovoqaca
koji su ostali u Erdutu i kog je Arkan ukqu~io u svoju jedinicu. Mirko La-
vadinovi} je kasnije ubijen na Laslovu, dok je bio zarobqen od strane usta-
{a. Ne znam pod kim su bile Lavadinovi}eva i Arkanova grupa. Znam da su
bile opremqene od strane policije pod Arkanom ili Radovanom Stoj~i}em
zvanim Baya. Erdut je bio poznat kao teren za obuku i ~etnici koji su tamo
i{li, i{li su zato {to su ~etnici, a ne zbog Arkana. Oni dobrovoqci ko-
ji su ostajali s Arkanom verovatno su dobijali opremu u Erdutu. Mislim da
je u to vreme Baya ve} bio zamenik ministra policije; ako ne tada, to je po-
stao nakon dva-tri meseca. Baya je verovatno bio komandant specijalnih je-
dinica policije, ali ne znam koju je teritoriju pokrivao. Mi nismo sara|i-
vali s Arkanom i Bayom. Mi u Ratnom {tabu SRS smo znali da je Arkan bio
komandant erdutskog centra za obuku. Arkan je sam uzimao neke od na{ih
dobrovoqaca obilaze}i teren, nismo mu ih mi davali. Mo`da septembra
ili oktobra 1991. godine, kada su usta{e po~ele da ~ine zlo~ine nad Srbi-
ma, poslali smo prve dobrovoqce u Zapadnu Slavoniju. Na{i dobrovoqci
poslati su u Bawa Luku, u Peti bawalu~ki korpus JNA. Iz Bawa Luke, na-
{i dobrovoqci slati su u Vo}in, Lager, Oku~ane, Pakrac, Ma{i}ku [a-
govinu, Br|ane, Zve~evo, Gorwu Trnavu i Vrhovinu. Na kratko imali smo
957
dobrovoqce i u Podravskoj Slatini, to je bilo u oktobru ili novembru
1991. Poslali smo izme|u tri i pet stotina dobrovoqaca u Zapadnu Slavo-
niju, a jedan od komandanata bio je Radovan Nova~i} iz Loznice. Izvesni
[vaba iz Zemuna tako|e je bio komandant jedinice. Qubi{a Petkovi} je
bio na~elnik Ratnog {taba i imenovao je Nova~i}a za komandanta na{ih
dobrovoqaca. O~igledno je da su na{i komandanti izve{tavali direktno
na{ Ratni {tab o situaciji na frontu. Ne mogu da odbacim mogu}nost da su
na{i komandanti zvali direktno [e{eqa i pri~ali s wim; imali smo sa-
mo tri telefona u na{oj kancelariji, od kojih su dva bila u mojoj, a jedan u
[e{eqevoj kancelariji, pa ako su èleli da ga kontaktiraju, to su mogli da
u~ine. Mi smo organizovali prevoz preko JNA za Bawa Luku i “Beli orlo-
vi”, predvo|eni Dragoslavom Bokanom, putovali su s na{im dobrovoqcima.
“Beli orlovi” su tako|e i{li u Zapadnu Slavoniju pod komandom i kontro-
lom JNA, jer je Bokan nama dao spisak sa imenima wegovih dobrovoqaca i
mi smo ih prijavqivali zajedno s nama. Oni su ~uli da mi tamo idemo i da
organizujemo autobuse za pokret, a po{to oni nisu mogli da organizuju svoj
prevoz, pitali su nas da ih odvezemo. Bokan je li~no do{ao u na{u kancela-
riju, razgovarao je s Petkovi}em. Bokan i wegova grupa i{li su s nama u Za-
padnu Slavoniju samo dva puta. ûo sam od na{ih qudi sa su Bokan i wego-
vi “Beli orlovi” i{li i samoinicijativno ili s vojskom u Zapadnu Slavo-
niju. Neki od tih dobrovoqaca su se sigurno svojevoqno pona{ali na boj-
nom poqu. U to vreme Bokan je jo{ uvek bio u istoj stranci kao i Mirko Jo-
vi}, SNO. Jovi} je tada tako|e i{ao u Zapadnu Slavoniju, tek da se tamo
pojavi, politi~ke propagande radi. Mirko Jovi} je rekao da ima ~etni~ke
jedinice a tradicionalno, za vreme Draè Mihailovi}a, “Beli orlovi”
bili su elitna jedinica sastavqena od mladi}a. Na{a jedinica ostala je u
Zapadnoj Slavoniji do kraja decembra 1991. godine. JNA nas je ostavila sa-
me da branimo svoj narod, a 19. decembra 1991. bio je zapravo Sveti Nikola,
imali smo velike gubitke u [agovini, osam dobrovoqaca je ubijeno nakon
{to su zarobqeni, a desetorica raweno. Rawenici su odvedeni u logor pe-
{ice, taj koji ih je odveo bio je verovatno dobar hrvatski oficir zato {to
ih nije ubio. Ja sam dao spisak sa imenima zarobqenih dobrovoqaca Me|u-
narodnom crvenom krstu, a potom je vojska organizovala razmenu zarobqe-
nih rawenika maja 1992. Me|u wima je bila i Du{ica Nikoli}. Ne znam da
li su na{i dobrovoqci bili u Vo}inu 13. decembra 1991. godine. Po~ev od
4. aprila 1992. po~eli smo da {aqemo dobrovoqce u Hercegovinu, Trebiwe,
a odatle u Mostar, konkretno na Podvele`je, planinu iznad Mostara, i gde
god je bilo potrebe u Hercegovini. Sve do 19. maja 1992. ti dobrovoqci bi-
li su pod komandom JNA, a nakon toga VRS, ali opet, sve je bilo unutar TO.
Da budem precizniji, na{i dobrovoqci bili su pod komandom Trebiwske
brigade. U Bosni, dok je JNA imala komandu, na{i dobrovoqci su èleli
da se bore za SRS i ~etnike i nosili su ~etni~ke kokarde na kapama. Na{i
dobrovoqci i{li su u Bosnu obi~no jednom ili dvaput mese~no. Svaki put
bile su to grupe od 250-300 dobrovoqaca, zavisno sa koliko wih smo raspo-
lagali. Prema tome {to je [e{eq rekao, imali smo 10.000 dobrovoqaca
tokom celog rata. Uglavnom smo imali kontakte sa Vu~urevi}em, ne znam
kako mu je ime, koji je bio predsednik op{tine Trebiwe. Vu~urevi} bi zvao
958
na{u kancelariju, slao bi nekoga da od nas traì dobrovoqce. U to vreme
na~elnik [taba VRS bio je Ratko Mladi}. Do 19. maja 1992. godine koman-
dant Isto~nohercegova~kog korpusa JNA je bio Mom~ilo Peri{i}. Apri-
la 1992. na{i dobrovoqci bili su u Livnu-@abqak, Radovan Nova~i} nam
je tamo bio komandant, a on je bio pod komandom Prvog kraji{kog korpusa
JNA, bio je zarobqen, zatvoren i kasnije razmewen. Aprila i maja 1992. bi-
li su u Stolcu kod âpqine (zapadna Hercegovina), a juna 1992. u Kupresu,
pod komandom Prvog kraji{kog korpusa VRS, u Podvele`ju i u [ipovcu i
Bjelu{i, ova posledwa dva na mostarskom frontu. Juna i jula 1992. bili su
u Bratuncu i Kravicama kod Bratunca pod komandom Isto~nobosanskog
korpusa VRS, u avgustu 1992. u Jakomi{qu kod Kalinovika (isto~na Herce-
govina), a septembra 1992. bili su u Podravawu kod Mili}a. Na{i dobro-
voqci bili su angaòvani na nekoliko operacija, na aerodromu u Mostaru,
u fabrici duvana u Mostaru i drugim lokacijama. Jednom je jedan od na{ih
dobrovoqaca, Du{an \or|evi} zvani @or`, oti{ao da razmeni troje musli-
manske dece za srpsku decu, i kad je stigao, zarobqen je i mu~en i potom mu je
odse~ena glava. Taj dobrovoqac i wegova grupa pripadali su Isto~noherce-
gova~kom korpusu sa komandom u Trebiwu. To se dogodilo kod zgrade vojnog
kluba u Mostaru, koji je bio izabran kao mesto za razmenu. Na{i dobrovoq-
ci su ostali na hercegova~kom frontu preko godinu dana. Na{ komandant u
Hercegovini bio je vojvoda Branislav Vaki} iz Ni{a, koji je tako|e bio u
Borovu Selu u aprilu i maju 1991. godine. Beara, koji je bio oficir Vojne
bezbednosti VJ Crne Gore, naredio je ubistvo na{a dva dobrovoqca, Zorana
Doderovi}a iz Ni{a i Milana ]uka iz Hercegovine. Juna 1992. godine, na
granici izme|u Hercegovine i Crne Gore, Doderovi} i ]uk krenuli su da
donesu hranu i kada su stigli na hercegova~ko-crnogorsku granicu na Debe-
lom brdu opkolili su ih i ubili vojni policajci VJ po naredbi pukovnika
Beare. Ova akcija sprovedena je da bi se stvorila tenzija izme|u VRS i nas,
po{to su èleli da nas se otarase. Vojvoda Vaki} me je nazvao telefonom
i pitao {ta da radi, a ja sam mu odgovorio da treba da drè svoje pozicije.
Narednog dana jedna vojna delegacija i, mislim, Qubi{a Petkovi}, oti{li
su na Debeli breg da smire situaciju. ^lanovi Vojne policije su uhap{eni,
u me|uvremenu je VJ rekla medijima da su na{i dobrovoqci ubijeni zato
{to je VJ mislila da su oni usta{e, ali to nije istina. Nisam ~uo ni{ta o
mogu}im zlo~inima koje su po~inili na{i dobrovoqci, o pqa~kama u Mo-
staru od strane crnogorskih dobrovoqaca koji su nosili ~etni~ke kokarde
i oti{li na front nezavisno od nas. Mi smo optuèni za pqa~kawe, ali do-
kazano je da ti dobrovoqci nisu imali ni{ta sa nama. Otprilike u aprilu
1992. poslali smo vrlo mali broj dobrovoqaca iz Beograda u Mali Zvor-
nik, koji se nalazi s druge strane Drine, jer je bilo glupo da oni dolaze ova-
mo i onda se vra}aju na tu teritoriju. Razlog zbog kog smo poslali na{e do-
brovoqce je {to su muslimani po~eli da napadaju srpsku populaciju. Dobr-
ovoqci su poslati po{to smo dobili zahtev od TO. Znam da je [e{eq dr-
ào govor u Malom Zvorniku 1992. godine, ali nisam tada bio prisutan.
Kao {to sam ve} rekao, vrlo mali broj dobrovoqaca poslat je iz Beograda
zajedno sa Zoranom Ranki}em. On je tamo ostavio dobrovoqce pod koman-
dom TO i vratio se u Beograd. Nakon nekoliko dana Ranki} je opet oti{ao
959
s Vu~kovi}em, kome ne znam pravo ime, nadimak mu je @u}a, Vu~kovi}em s
nadimkom Repi}, ne znam mu pravo ime, i jo{ nekoliko drugih. Oti{li su
s dva vozila, nazvali su se “@ute ose” i kad su pre{li granicu, uhapsila ih
je muslimanska vojska i policija. Ne znam kako su pu{teni, verovatno uz
mito. Kada su se vratili nakon nekoliko dana, mi smo one koji su bili ~la-
novi SRS odmah izbacili iz stranke, a one koji nisu izbacili smo iz na{ih
dobrovoqa~kih jedinica. Nikada vi{e nisam video Ranki}a, znam da sada
ìvi u Beogradu i, navodno, ima problema s alkoholom. [to se ti~e bra}e
Vu~kovi}, ~uo sam iz medija da je Vu~kovi}, zvani Repi}, silovao musliman-
ke i da je bio uhap{en i osu|en, i da je on bio na odsluèwu sedmogodi{we
zatvorske kazne. Ne znam da li je Miroslav Vukovi} zvani êle bio u Ma-
lom Zvorniku. Vukovi} je bio vojvoda i izba~en je iz SRS zbog nedostatka
discipline, ali ne se}am se ta~no iz kog konkretno razloga. On je bio po-
slanik SRS u Skup{tini Srbije, i ~lan S^P. Nadimci Toro, Pufta, Zoks,
Sa{a i Sava u vezi sa Miroslavom Vukovi}em zvanim êle ne zvu~e mi po-
znato. Iznena|en sam tvrdwom da je êle bio ume{an u zlo~ine po~iwene
u malozvorni~koj fabrici “Standard”, zato {to, kao {to sam rekao, ne po-
sedujem informacije da je on bio tamo. Ne se}am se da je êle bio u Malom
Zvorniku. Ne znam da li su neki od na{ih dobrovoqaca ostali u Zvorniku
nakon zauzimawa. Ne se}am se da li je [e{eq posetio Zvornik nakon zau-
zimawa. Aprila 1992. poslali smo jo{ jednu malu grupu dobrovoqaca u Bi-
jeqinu, mislim da nam je zahtev stigao od na{ih aktivista u Bijeqini, oni
su zapravo traìli da im po{aqemo dobrovoqce. Zahtev je do{ao od vojvode
Mirka Blagojevi}a, predsednika lokalnog odbora SRS i TO, kao i qudi po-
reklom iz Bijeqine koji su ìveli u Beogradu. Dogodilo se to da su qudi
samoinicijativno odlazili na ratni front, a da nas nisu obavestili. Na
primer, jednom se desilo da je jedna èna do{la u na{u kancelariju u Beo-
gradu da se raspita za muà koji joj je poginuo negde u Bijeqini. Po{to smo
proverili na{u dokumentaciju, videli smo da nikad nije registrovan kod
nas kao dobrovoqac. Na{i dobrovoqci ostali su u Bijeqini do prestanka
ratnih operacija, mislim da su neki od wih tamo i ostali. Operacije u Bi-
jeqini trajale su nekoliko dana. Verujem da je [e{eq oti{ao u Bosanski
[amac da ohrabri srpski narod da preìvi u datoj situaciji. Ne se}am se
kada je [e{eq tamo oti{ao, ali ako je oti{ao, ja nisam bio s wim niti
znam ko je oti{ao sa [e{eqem. Poslali smo grupu od 100 dobrovoqaca u
Bosanski [amac juna 1992 godine, u Br~ko (od avgusta 1992.), Doboj (jul
1992.), Modri~u (od maja 1992.) i Grebnicu kod Bosanskog [amca. Wih pet
ili {est uhap{eno je od strane Vojne policije VRS, ne znam iz kog razlo-
ga. Nakon nekog vremena pu{teni su posle na{e intervencije. Izvesni Lu-
gar, ne znam mu ime i prezime, oti{ao je u Bosanski [amac kao dobrovoqac
SRS iz Kragujevca. Vo|a ove jedinice bio je vojvoda Sre}ko Radovanovi},
koji je kasnije izba~en iz SRS. Oti{li su po~etkom marta i ostali ceo
april i maj, sve do juna 1992. godine, ukupno ih je bilo 25 do 30 dobrovoqa-
ca. Na{i dobrovoqci ostali su u Br~kom do avgusta 1992. Ne znam da li su
Lugar i Radovanovi} po~inili zlo~ine u Bosanskom [amcu. Sre}ko Rado-
vanovi} i ta grupa dobrovoqaca poslati su pod kontrolom i komandom Po-
savskog odreda VRS. Znam da je Radovanovi}, kada se vratio iz Bosanskog
960
[amca, otvorio prìonicu kafe u Kragujevcu i da niko nije mogao da ob-
jasni gde je dobio novac da po~ne posao. [to se Lugara ti~e, wega je ubila
srpska DB otprilike pet godina posle zavr{etka rata, za vreme sva|e u jed-
nom baru. Radovanovi}, Lugar i drugi dobrovoqci koji su bili sa wima u
Bosanskom [amcu, izba~eni su iz SRS krajem 1993. ili 1994. godine. Obra-
zloèwe za wihovo izbacivawe iz SRS, koje je saop{teno, u vezi je sa Rado-
vanovi}evom pri~om kako je on na{ao novac za svoju firmu. Sve ove stva-
ri mogle su ugroziti SRS u Kragujevcu. Barem je bilo sumwivo {to je Ra-
dovanovi} posle povratka sa fronta odjednom bio u mogu}nosti da otvori
sopstvenu firmu. Sem toga, tako|e sam ~uo da je Radovanovi} bio ume{an
u {verc nafte. Dobio sam nalog od [e{eqa i od Centralne otaybinske
uprave da odem kod Radovanovi}a da mu saop{tim odluku stranke. Radova-
novi} je bio oficir MUP-a u penziji i uveren sam da je wim manevrisala
i da ga je kontrolisala srpska DB, koja mu je naredila da uni{ti ugled i po-
loàj SRS-a. Po{to se vratio sa linije fronta 1992. i 1993. godine, Rado-
vanovi} je po~eo da se pona{a ~udno, imao je odsutno pona{awe za vreme na-
{ih sastanaka, bio je destruktivan i protiv statuta i programa stranke. Go-
dine 1992., 1993. i 1994. poslali smo dobrovoqce u Sarajevo pod komandom
Romanijskog korpusa VRS Sarajevo. Na{i dobrovoqci su pregrupisani u
Dowu Botowu, Iliyu, Ni{i}ku visoravan, Rajlovac, Vogo{}u (septembar
1992.), Trnavu, Jevrejsko grobqe. Vojvoda Slavko Aleksi} bio je na{ koman-
dant u Vogo{}i. Na{ Ratni {tab nikada nije dobio nikakvu informaciju
da su na{i dobrovoqci tamo po~inili ratne zlo~ine. Ne znam da li je [e{eq
i{ao u Sarajevo tokom 1992. godine, znam da mu je sestra ìvela u Sarajevu,
mogu}e je da je tamo odlazio. Kada bi [e{eq i{ao na front, on bi posetio
ne samo svoje dobrovoqce, ve} i vojsku i narod. Mo`da je i{ao u Sarajevo
1992. godine, on bi vrlo ~esto i{ao da obi|e dobrovoqce na frontu kad god
je imao vremena, jer je bio veoma zauzet i u skup{tinama, srpskoj i saveznoj.
Na postavqena pitawa u vezi sa uticajem [e{eqa na stranku, odgovaram da
bi u svim svojim govorima [e{eq govorio o Velikoj Srbiji, kada je govo-
rio dobrovoqcima on bi im rekao da se bore za Veliku Srbiju i da postig-
nu ciq na sve dozvoqene na~ine. [e{eqev uticaj u stranci bio je uticaj ti-
pi~nog vo|e, slu{ali smo ga, po{tovali smo ga, donosili smo politi~ke od-
luke zajedno sa wim, bili smo prijateqi sa wim. Nisam ~uo [e{eqa da pod-
sti~e etni~ko ~i{}ewe, niti mi je pomiwao da moramo da o~istimo nesrp-
sko stanovni{tvo. [e{eq nije davao nare|ewa dobrovoqcima, oni bi do-
bijali nare|ewa od na{ih ~etni~kih komandanata koji su bili veza izme|u
dobrovoqaca i armijskih oficira u smislu lanca komandi. To je ukqu~iva-
lo sve, vojsku, logistiku i ostalo. @eleo bih da naglasim – da je [e{eq go-
vorio o etni~kom ~i{}ewu, ne bi me|u na{im dobrovoqcima i ~lanovima
stranke bilo Cigana, Rumuna, Ma|ara, Hrvata i muslimana. Mada smo u to-
ku 1993., 1994. i 1995. jo{ uvek bili u Bosni, od 1992. do 1995. slali smo do-
brovoqce u RSK na slede}e lokacije: Ka{i}i, Karin, Benkovac, Obrovac,
Predraga, Biqane Dowe, Knin, pod komandom 92. motorizovane brigade
VRSK. Dana 27. januara 1993. godine, na dan Svetog Save, na{i dobrovoqci
su oti{li prema Kninu u veoma velikom broju, preko 1.000 dobrovoqaca. Iz
Knina ovi dobrovoqci su pregrupisani u razli~ite zone dejstva. U to vreme
961
ja sam ve} bio na~elnik Ratnog {taba. U istoj oblasti bilo je tako|e dobr-
ovoqaca koji su se prijavili lokalno, preko na{ih lokalnih odbora. U Ob-
rovcu je bio Arkan, koji je uzeo neke na{e dobrovoqce koji su kasnije povu-
~eni od strane SRS. Na{i dobrovoqci su ostali u toj oblasti do leta 1993.
godine. U toku 1994. i 1995. mi smo jo{ uvek slali dobrovoqce u RSK, gde su
tako|e bile i Crvene beretke”.
Posledwa tema u izjavi odnosi se na Hrtkovce: “Ne znam ~oveka koji se
zove Ostoja Sibin~i} iz Hrtkovaca, niti mi je poznato da je imao veze sa
SRS. Prema na{im novinama “Velika Srbija” i onom {to sam saznao od
qudi koji su tu bili, [e{eq je odrào politi~ki govor u maju 1992. u Hrt-
kovcima. Pro~itao je imena mladi}a koji su oti{li iz Hrtkovaca da se
pridruè hrvatskoj armiji. U Hrtkovcima se nalazi video-traka sa [e{e-
qevim govorom u Hrtkovcima, svi [e{eqevi govori se nalaze na video-
trakama. [to se ostalog ti~e, nisam upoznat {ta se desilo u Hrtkovcima.
Unutar SRS nismo imali nikakvu obave{tajnu jedinicu. Uveren sam da je
Dràvna bezbednost manevrisala ranijim istaknutim ~lanovima na{e
stranke; slede}i qudi koji su izba~eni iz stranke imali su svoje veze sa Dr-
àvnom bezbedno{}u Srbije, mogu}e i sa vojnim organima bezbednosti: Qu-
bi{a Petkovi}, Sre}ko Radovanovi}, Milenko Petri}, mogu}e Zoran Ran-
ki}, Jovo Glamo~anin, predsednik Regionalnog odbora SRS u Banatu, on je
iz Pan~eva, Golubovi}, ne znam mu ime, predsednik Podunavskog okruga ili
Smederevskog okruga, Tan~i}, ne znam mu ime, iz Beograda, koji je bio na{
predstavnik u Saveznoj skup{tini. Verovatno ova lica nisu bila u po~etku
saradnici Dràvne bezbednosti, mo`da su kasnije bili aktivirani da pra-
te na{e aktivnosti. Vojvoda Zdravko Abramovi} iz Sombora je tako|e iz-
ba~en iz SRS, ali nemam podatak koji dokazuje da je bio povezan sa Dràv-
nom bezbedno{}u, mo`da i jeste jer je izba~en zajedno sa predsednikom Ba~-
kog okruga. Nikada nisam ~uo za ime Radovan Kneèvi}, znao sam jednog
Kneèvi}a iz Sombora, on je bio dobrovoqac i simpatizer SRS. Nikada
nisam ~uo za ime Miodrag Lukovac iz Subotice. Iz Subotice poznajem Bo-
ìdara Vuji}a koji je bio, a i daqe je, predsednik SRS u Severnoba~kom
okrugu. Godine 1995. ili 1996. Jovo Ostoji} je tako|e izba~en iz SRS, jer je
i on odjednom imao novac, otvorio je prodavnicu, a sve je to bilo sumwivo
jer je pre odlaska na front bio siroma{an. Jo{ jedan razlog koji opravda-
va Ostoji}evo izbacivawe je {to je voleo da se druì sa vojnim oficiri-
ma, sa komunistima. Nije mi poznato da su [e{eq i Jovica Stani{i} bi-
li u kontaktu. [e{eq je uvek govorio da je Stani{i} negativna li~nost
koja ima veze sa kriminalcima. Otprilike pre godinu dana [e{eq je dao
ministru Mihajlovi}u spisak kriminalaca, me|u wima je bio i Stani{i}.
Nisu mi poznati kontakti izme|u [e{eqa i Dràvne bezbednosti. Po~et-
kom ratnih dejstava 1991. i 1992. godine, kada su se na{i dobrovoqci vra}a-
li ku}i, uvek su predavali svoje oru`je vojnim vlastima na granici. Jednom,
u toku 1995. godine, pretraìo sam sve dobrovoqce, {to smo i ranije radi-
li, kako bih se uverio da ne kriju oru`je. U tom navratu ih je pretraìla
policija i u autobusu su na{li kala{wikov umotan u ~etni~ku zastavu, sa-
kriven izme|u poda i {asije. Neko tamo ostavio pu{ku po nalogu polici-
je da bi uhapsili ~etnike. Ja mislim da je 1993. policija zaustavila vojvodu
962
Vaki}a u kolima i za vreme pretrage neki policajci su postavili oru`je i
municiju u prtqa`nik kola koji je bio otvoren. To se desilo pred izbore,
Vaki} je imao imunitet poslanika, ali mu je bilo su|eno. Du`nost Qubi-
{e Petkovi}a bila je da obilazi jedan deo srpske teritorije, Vojvodine i
Kosova, a moja da obilazim drugu oblast, da razgovaram sa ~lanovima SRS
i sa porodicama na{ih dobrovoqaca. Nije slu~ajnost da je u delu koji je
Petkovi} pokrivao ve}ina tih qudi posle toga uhap{ena. Godine 1993. mno-
gi ~etni~ki dobrovoqci su uhap{eni jer im je prona|eno oru`je”.
Preostali su jo{ moji kontakti s raznim istaknutim li~nostima, pa
Draìlovi} kaè: “[e{eq i Karayi} su imali dobre bratske odnose, de-
lili su iste srpske slobodarske principe. Karayi} je bio predsednik
SDS – Srpske demokratske stranke u RS i wihova politi~ka ideologija je
bila sli~na na{oj. Video sam Karayi}a, ali ga nikad nisam upoznao iz raz-
loga u vezi sa Ratnim {tabom SRS... Ne znam da li je [e{eq bio u kontak-
tu sa generalom Ratkom Mladi}em. Nikad ih nisam video zajedno... Ne znam
za kontakte izme|u [e{eqa i Milana Marti}a... Milo{evi} je u po~etku
govorio da po{tuje [e{eqa kao opozicionog vo|u ali, pre svih izbora, bi-
lo republi~kih ili saveznih, [e{eq bi napadao Milo{evi}a i wegovu
ènu Miru Markovi} i predsednika vlade. Mislim da Milo{evi} nije po-
dràvao [e{eqa za vreme rata, s obzirom da je uvek hapsio nas ~etnike.
Sve {to nam je Milo{evi} radio pomo}u svoje policije i vojske je javno...
U po~etku [e{eq je imao dobre odnose sa Biqanom Plav{i}, kasnije su se
odnosi promenili jer [e{eq vi{e nije verovao Plav{i}ki i verovatno
je [e{eq otkrio da ona radi za jednu zapadnu obave{tajnu slu`bu... [e-
{eq je imao kontakte sa Kraji{nikom i to je bilo javno, ali sa Kraji{ni-
kom nije bilo kontakata u vezi sa aktivnostima Ratnog {taba SRS i na{im
dobrovoqcima... Mo`da je [e{eq na samom po~etku imao neke odnose sa
Goranom Hayi}em, ali se kasnije udaqio od wega. Hayi} je bio ratni pro-
fiter. Mi smo bili na terenu i mogu}e je da je za vreme obilazaka snaga
SAO Krajina tako|e imao kontakte sa na{im dobrovoqcima... Da bi po-
stao vojvoda, ~ovek mora da bude hrabar, odan, pravi~an, da voli svoju otay-
binu i svoju veru. Doprinos koji ~etnik daje Srpstvu je su{tinski zahtev da
bi postao vojvoda. Jedini koji su zadràli titulu vojvode sa po~etnog spi-
ska su: Mirko Blagojevi}, Branislav Vaki}, Todor Lazi}, Milan Lan~uà-
nin, Mitar Maksimovi} zvani Manda, Dragan Cvetinovi} i ja. Ostali su,
ve} sam rekao, izba~eni iz SRS, osim Nedeqka Vidakovi}a, koga je ubila
Dràvna bezbednost RS posle rata. Da bih odgovorio na pitawe da li sam
bio za rat, mogu da kaèm da sam bio za slobodu svoga naroda, nikada nisam
bio za rat. Trenutno nisam u mogu}nosti da kaèm da li bih bio spreman da
svedo~im pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju u Ha-
gu. U slu~aju da budem morao da donesem odluku, prvo }u konsultovati svoju
porodicu, a onda SRS”.
11. izjava svedoka Qubi{e Petkovi}a od 13., 14., 15. i 18. decembra
2002. godine. Nakon davawa detaqnih biografskih podataka i podataka o
svom prethodnom angaòvawu u Narodnoj radikalnoj stranci Veqka Gube-
rine, Petkovi} je govorio o stvarawu Srpske radikalne stranke i Srpskog
963
~etni~kog pokreta: “Posle izbora, ja i Tomislav Nikoli}, koji je podrà-
vao Veqka Guberinu, sastali smo se sa Vojislavom [e{eqem da razgovara-
mo o osnivawu nove stranke koja bi ujedinila frakcije NRS i S^P – Srp-
skog ~etni~kog pokreta koji je vodio [e{eq. Razgovor je bio plodotvoran
i doveo je do stvarawa SRS – Srpske radikalne stranke u Kragujevcu 23. fe-
bruara 1991. godine, a Vojislav [e{eq je izabran za predsednika. Na osni-
va~koj sednici izabrali smo najuè rukovodstvo koje se sastojalo od qudi
iz S^P i NRS. Izabrana su tri, mo`da ~etiri potpredsednika, i se}am se
da su Tomislav Nikoli} i mo`da izvesni \or|evi} zvani Miza bili pot-
predsednici. Statut SRS predvi|ao je pet potpredsednika. [to se mene ti-
~e, ja sam tada izabran za ~lana Glavnog odbora SRS. Odbori S^P i NRS u
Srbiji objediweni su u SRS i tako je NRS prestala da postoji. Na primer,
u Loznici je postojao odbor NRS i on je pretvoren u odbor SRS. U Ni{u je
postojao odbor S^P i tu nismo osnivali odbor SRS zato {to smo od wiho-
vih ~lanova oformili rukovodstvo stranke. S^P je zabrawen 1945., a Vo-
jislav [e{eq ga je reaktivirao tokom 1989. godine. Op{te je poznato da su
u to vreme Mirko Jovi}, Vuk Dra{kovi} i Vojislav [e{eq osnovali Udru-
èwe “Sava”, koje je kasnije rukovodilo stvarawem SNO – Srpske narodne
obnove. Ja nisam bio neposredno ukqu~en u to, verujem da je Mirko Jovi}
bio prvi predsednik SNO, a Vuk Dra{kovi} je iskqu~en iz SNO. Vuk Dra-
{kovi} je osnovao SPO zajedno sa Vojislavom [e{eqem. Kasnije je [e-
{eq iskqu~en iz SPO, a krajem 1989. godine osnovao je S^P i sa sobom po-
veo najekstremnije krilo SPO. Zoran Draìlovi} zvani î~a bio je jedan
od vi|enijih qudi u S^P iako nije bio ekstremista. Pomenu}u Draìlo-
vi}a kasnije tokom ove izjave, po{to je sada prerano za to. Da se vratimo na
SRS. U okviru SRS nije postojala posebna hijerarhija. Dva sata kasnije, od-
mah posle skup{tine, saznao sam da je Glavni odbor za mene obezbedio izve-
snu funkciju. Tokom osniva~ke sednice SRS neki qudi su izabrani na izve-
sne pozicije, ali im nisu dodeqeni posebni zadaci. Na primer, tri pot-
predsednika nisu imali jasna zaduèwa. Na prvoj sednici Glavnog odbora,
koja je odràna odmah posle osniva~kog zasedawa, ja sam izabran za predsed-
nika Gradskog odbora SRS za Beograd. Na ovoj funkciji sam bio tri mese-
ca, posle ~ega sam dao ostavku. Na prvoj sednici Glavnog odbora SRS posle
moje ostavke izabran sam za potpredsednika na predlog Vojislava [e{eqa.
To je bilo u maju 1991. godine, nakon doga|aja u Borovu Selu. U to vreme je
do{lo do ozbiqnih sukoba u Hrvatskoj i tamo{wi Srbi su po~eli da biva-
ju izloèni velikom pritisku. U Makarskoj, Hrvatska, ku}a ~uvenog srp-
skog glumca Mije Aleksi}a dignuta je u vazduh, kao i ku}e mnogih drugih Sr-
ba koji su imali vikendice u Hrvatskoj. Ovi incidenti su prikazani na te-
leviziji u Srbiji. Srbi u Hrvatskoj su ostajali bez posla, bili su iskqu~e-
ni iz policije i stalno su bili pod pritiskom. Srbi iz Hrvatske su po~e-
li da dolaze u Srbiju kao izbeglice. U takvoj situaciji, SRS je uspostavi-
la krizni {tab u Beogradu, a ja sam postavqen za wegovog {efa. Ciq kri-
znog {taba bio je da pomogne izbeglicama kroz raspodelu humanitarne po-
mo}i i pronalaèwe sme{taja. Dva ili tri meseca radili smo na humani-
tarnim aktivnostima. U aprilu 1991. godine, ne se}am se ta~no kad, Vojislav
[e{eq, Milan Paro{ki, ja i Stanko Cvijan, koji je tada bio ministar za
964
Srbe van Srbije pri srpskoj vladi, sastali smo se u Borovu Selu, i drugim
mestima u Hrvatskoj koja su bila nastawena Srbima. Ne znam da li se ba{
u Borovu Selu [e{eq sastao sa Vuka{inom [o{ko}aninom, jer nisam po-
znavao qude iz tog kraja. [e{eq i ja smo putovali u Borovo Selo u istom
automobilu marke “tojota”. Tokom istog putovawa oti{li smo u Jagodwak,
gde smo odràli miting. Ja nisam govorio na mitingu, samo je [e{eq govorio.
Nije pozivao na ustanak i nije pozivao qude na oru`je. [e{eq jeste verovao,
a to je i rekao, da su srpska etni~ka prava ugroèna i da se usta{ki reìm
povampiruje u Hrvatskoj, te da Srbima ponovo preti genocid i Jasenovac.
Imali smo dokaze da su Srbi u Hrvatskoj ugroèni. Po~ev od aprila, maja
1991. godine, srpske izbeglice su stizale iz Hrvatske, do~ekivali smo ih na
srpskoj obali Dunava i onda smo ih razme{tali na nekoliko lokacija. Kad
smo se vozili natrag za Beograd, hrvatska policija u Kneèvim Vinogradi-
ma poku{ala je da zadrì [e{eqa i da ga odvede u Osijek i da ga uhapsi.
Policajac je rekao da oni ho}e da ispitaju [e{eqa. Bilo je pripadnika
HDZ-a i policajaca koji su uperili snajperske pu{ke u nas. Ja sam se ume-
{ao i zapretio da }e, ukoliko ne puste [e{eqa, 600 do 700 ~etnika do}i da
nam pomogne. Posle 10 ili 15 minuta hrvatska policija je pustila [e{eqa
da nastavi put. Dana 2. maja 1991. godine, hrvatska policija i paravojne for-
macije u{le su u Borovo Selo, koje se nalazi kraj Vukovara u Hrvatskoj. Hr-
vatske snage su pucale na srpske civile u Borovu Selu. Po~eli su da pucaju
sa barikada na srpske civile koji su uzvratili vatru. Iz medija sam u Beo-
gradu kasnije saznao da je nekoliko hrvatskih policajaca ubijeno u Borovu
Selu 2. maja, ali ne znam ko ih je ubio i kako su ubijeni. Iskqu~ujem mogu}-
nost da je [e{eq na bilo koji na~in povezan sa doga|ajima koji su se odi-
grali u Borovu Selu. Kad smo i{li u Borovo Selo, mi nismo nosili nika-
kvo oru`je niti smo tamo{wim Srbima delili oru`je”.
Slede}a tema je bilo regrutovawe i raspore|ivawe dobrovoqaca i na-
~in funkcionisawa Ratnog {taba SRS: “Posle doga|aja u Borovu Selu, tri
ili ~etiri dana posle bitke, [e{eq je odrào konferenciju za {tampu i
tom prilikom izjavio da S^P ima ogranak u Borovu Selu. Bio sam iznena-
|en {to to ~ujem, jer nisam znao ni{ta o postojawu dobrovoqaca SRS na
tom podru~ju. Nije mi poznato da li je [e{eq znao za prisustvo dobrovo-
qaca SRS na teritoriji Borova Sela. Tokom konferencije sa {tampu [e-
{eq je najavio da }e SRS po~eti sa regrutacijom dobrovoqaca za Hrvatsku.
[e{eq je pozvao qude da se dobrovoqno prijave za front i oni koji to ho-
}e, mogu da do|u u prostorije u Beogradu ili u op{tinske odbore SRS {i-
rom Srbije. U stvari smo posle doga|aja u Borovu Selu po~eli sa regruta-
cijom dobrovoqaca, {to nije bilo u suprotnosti sa jugoslovenskim zakoni-
ma. Prva grupa dobrovoqaca, ja sam poslao wih oko 17, raspore|ena je u se-
lo Mirkovce, u op{tini Vinkovci u Hrvatskoj. To se doga|alo tokom juna
1991. godine, a kao potvrdu toga pokazujem danas istraìteqima Kancela-
rije tuìoca Paolo Pastore Stokiju i Tore Soldalu pismo-zahvalnicu ko-
je sam dobio od predsednika mesne zajednice Mirkovci 11. avgusta 1991. go-
dine. Predsednik mesne zajednice zahvalio je SRS na tome {to je poslala
dobrovoqce koji su se istakli tokom odbrane wihovog sela. U ovom trenutku
ja ne mogu da predam kopiju tog pisma, jer su u pismu pomenuta imena osoba
965
koje su i daqe dràvqani Hrvatske i ne èlim da ugrozim wihovu bezbed-
nost. U me|uvremenu, 1. oktobra 1991. godine, kad sam sazvao sastanak kri-
znog {taba u Beogradu i u dogovoru sa rukovodstvom stranke i u skladu sa
situacijom, krizni {tab je preimenovan u Ratni {tab. Ja sam bio {ef Rat-
nog {taba. Moj zamenik je bio Zoran Ranki}, koji je kasnije dao ostavku. Da-
nas predajem istraìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, Paolo
Pastore Stokiju i Tore Soldalu, fotokopiju pismenog obrazloèwa
ostavke koju je potpisao Ranki}... Zoran Draìlovi}, koji je kasnije do{ao
umesto Ranki}a na mesto mog zamenika, kao i drugi ~lanovi SRS, u~estvo-
vali su u sastancima Kriznog {taba. Vojislav [e{eq nije prisustvovao
ovom sastanku. Tokom sastanka doneli smo odluku da nastavimo sa slawem
lekova i medicinske opreme, hrane, ode}e i druge robe srpskim civilima u
Hrvatskoj, naro~ito u isto~noj Slavoniji, zapadnom Sremu i Barawi. Na
zahtev srpskih lokalnih odbora TO u Hrvatskoj tako|e smo odlu~ili da re-
grutujemo dobrovoqce. Danas predajem istraìteqima Me|unarodnog kri-
vi~nog suda u Hagu Paolo Pastore Stokiju i Tore Soldalu fotokopiju do-
kumenta koji smo napravili na sastanku odrànom 1. oktobra 1991. godine...
U JNA je vladalo stawe op{te konfuzije i bilo je mnogo slu~ajeva dezer-
tirawa iz armije, pre svega iz dva razloga; jedan je bio taj {to srpski voj-
nici, ~ak i oni mobilisani, nisu hteli da se prikqu~e jedinicama gde je
bio veliki procenat Hrvata, muslimana i Slovenaca, a postojala je i opa-
snost od izdaje. Drugi razlog je bio {to vojnici nisu hteli da idu u rat pod
komunisti~kim simbolom petokrake zvezde. Bilo je slu~ajeva da ~itave
jedinice dezertiraju pod oru`jem, koje sam ja vra}ao wihovim komandama
zajedno s tim oru`jem. Imam dokumente o celoj Lozni~koj jedinici. Rado-
van Nova~i}, koji je u to vreme bio rezervista i mobilisan je, do{ao je kod
mene sa 15 do 20 vojnika koji su pripadali Lozni~koj jedinici JNA. Nova-
~i} je hteo da se bori za SRS jer nije èleo da se bori za vojsku petokrake
zvezde. Ja sam odbio wegovu ponudu i dao mu dokument na kojem sam napisao
da se on vra}a u JNA kako bih spre~io da on i wegova jedinica budu uhap{e-
ni od strane policije. To se dogodilo negde u junu ili julu 1991. godine. Ka-
snije }u jo{ govoriti o Nova~i}u u vezi sa na{im dobrovoqcima u Zapad-
noj Slavoniji. Mi smo kao Ratni {tab SRS napravili formulare bez ozna-
ka SRS, zato {to nije bilo neophodno biti ~lan politi~ke stranke da bi
se postalo dobrovoqac. Nikad nismo pitali dobrovoqce da li su ~lanovi
na{e stranke. Za nas je bilo va`no da je dobrovoqac fizi~ki i mentalno
spreman za rat, da on ili ona nisu narkomani i da nemaju krivi~ni dosije.
Glavni razlog za regrutaciju bio je taj {to je mobilizacija propala. Drugi
razlog je bio da bi se dobrovoqci spre~ili da na front odlaze neorgani-
zovano, kao i da bi se spre~ilo da ~ine zlo~ine koji su se de{avali. Nije
nam bilo poznato da su dobrovoqci po~inili zlo~ine, ali smo ipak hteli
da to predupredimo, pa smo organizovali i koordinirali regrutaciju i raz-
me{taj dobrovoqaca. Nismo imali kontrolu nad dobrovoqcima koji su na
front odlazili bez na{eg znawa. Regrutacija je i{la preko Ratnog {taba
SRS u Beogradu i preko lokalnih ratnih {tabova koji su uspostavqeni u
okviru SRS po drugim mestima u Srbiji. Kao Centralni ratni {tab, ja
sam dobijao zahteve iz komandi TO da se po{aqu dobrovoqci na odre|ene
966
lokacije. Onda bih kontaktirao sa na{im lokalnim ratnim {tabovima i za-
traìo im da se pripreme za slawe dobrovoqaca na mesta na kojima su po-
trebni. Na primer, ratni {tab u Ni{u bi me pozvao i mi bismo ih izvesti-
li o broju dobrovoqaca koji su nam potrebni za odre|eni dan. Lokalni rat-
ni {tabovi trebalo je da provere dobrovoqce i vide da li imaju vojnu kwi-
ìcu, koja je dokaz da je dobrovoqac odsluìo vojni rok. Nismo primali do-
brovoqce bez vojnog iskustva. U dobrovoqce smo primali i ène na wiho-
vo insistirawe, ali iskqu~ivo preko 25 godina, za koje smo zahtevali od
TO da ih ne upu}uje u borbene linije, ve} su iskqu~ivo u~estvovale kao me-
dicinsko osobqe i u izvla~ewu rawenika. Ratni {tab se nalazio u istim
prostorijama kao i SRS, u Ohridskoj br. 1 u Beogradu. Svaki dobrovoqac je
imao svoj li~ni dosije sa li~nim podacima, brojem telefona, adresom, a be-
leìlo se gde je i kada on ili ona raspore|en. Dokumentacija koju smo vo-
dili o vremenu koje su dobrovoqci proveli na rati{tu bila je jedina va-
lidna. Potvrda je izdavana samo od strane {tabova TO i na dokumentima
nije bilo oznaka politi~ke stranke. Danas predajem istraìteqima Me-
|unarodnog krivi~nog suda u Hagu Paolo Pastore Stokiju i Tore Solda-
lu fotokopiju ~etiri blanko potvrda koje su izdavale teritorijalne od-
brane, a potpisane su od strane Milana Lan~uànina ispred TO Vukovar,
Radoslava Naran~i}a ispred TO Oku~ani, ispred TO Slatina mislim da
je potpisao [impraga, ~ijeg se imena ne se}am, Ilija Koji} ispred TO Bo-
rovo Selo. Nikada nismo izdavali potvrde o boravku na rati{tu sa pe~a-
tom SRS. Po mom mi{qewu, ~iwenica da su {tabovi TO izdavali pojedi-
na~ne potvrde dobrovoqcima da bi opravdali odsustvo s posla, zna~i da je
regrutacija dobrovoqaca bila prihva}ena od strane dràvnih organa. Da-
nas predajem istraìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu Paolo
Pastore Stokiju i Tore Soldalu fotokopiju potvrde da sam u periodu 21.
septembra 1991. i 30. aprila 1992. bio mobilisan od strane JNA, koju potvr-
du mi je izdao Vojni okrug u Beogradu. Budu}i da sam ve} radio na upisu do-
brovoqaca za SRS, JNA me je odredila da radim u Ratnom {tabu SRS, gde
sam ve} bio, zato {to sam im tu bio vi{e od pomo}i nego na frontu. Ne
znam da li smo dobijali podr{ku od Vlade Srbije, niti znam kakve je kon-
takte Vojislav [e{eq imao sa ~lanovima vlade. Na po~etku je [e{eq sam
odlu~ivao gde }e se i kada poslati dobrovoqci, me|utim, ne znam da li je u
okviru S^P postojao odbor koji je donosio odluke o regrutovawu i raspo-
re|ivawu dobrovoqaca. Na primer, kad smo bili u Borovu Selu i proveli
tamo dan-dva, ja sam bio iskqu~en iz svega. [e{eq je tamo sve pozdravio,
ali ja nisam poznavao nijednog od tih qudi osim onih koji su do{li iz Sr-
bije i koje sam ranije pomenuo u ovoj izjavi. Kao {ef Ratnog {taba, ja sam
bio odgovoran za regrutaciju dobrovoqaca. U nekoliko navrata [e{eq je
davao instrukcije gde treba rasporediti na{e dobrovoqce. Bilo je prili-
ka kad je [e{eq odlu~ivao da dobrovoqce treba rasporediti u neko odre-
|eno podru~je. êsto su komandiri TO zvali [e{eqa direktno i [e{eq
bi me pozvao i rekao gde je kriti~na situacija u nekom od podru~ja i da ta-
mo treba da po{aqem dobrovoqce. Uobi~ajena procedura za slawe dobro-
voqaca bila je ta da, kad TO zatraì dobrovoqce, mi napravimo procenu
situacije u oblasti za koju su dobrovoqci potrebni. Mi bismo proverili
967
bezbednost puta kako bismo izbegli zasede, a u dogovoreni dan i sat, pred-
stavnik lokalnog TO bi do{ao da do~eka dobrovoqa~ku ~etu i li~no ih od-
vede do odre|enih lokacija i stavi pod komandu lokalnog {taba TO. Obi~-
no su se na{i dobrovoqci prevozili civilnim autobusima, za koje su tro-
{kove pla}ali TO. Dobrovoqci bi se pojavili u Ratnom {tabu u Beogradu
i posle odabira za novoprido{le, odlu~ili bismo ko je spreman a ko nije
spreman za front. Raspored putovawa bi bio napravqen i autobusi bi do-
{li da pokupe dobrovoqce koje treba prevesti na rati{te. Retko smo ima-
li potrebu da organizujemo transport dobrovoqaca, jer su to obi~no ~ini-
li {tabovi TO. Drugi dobrovoqci, koji su ve} bili na rati{tu, nisu mora-
li ponovo biti proveravani, kao ni oni koje je mobilisala RSK – Republi-
ka Srpska Krajina. Vlasti RSK su od nas traìle da transportujemo wiho-
ve dobrovoqce. U Beogradu je bila kancelarija za vezu RSK. Ne se}am se ko
je vr{io ovu du`nost ispred Kancelarije za vezu RSK, ali znam da su se ti
qudi ~esto mewali. Goran Hayi} je neko vreme bio predsednik RSK, a kasni-
je ga je nasledio Milan Babi}. Znam da je Hayi} bio predsednik SAO Sla-
vonije, Barawe i Zapadnog Srema. Bilo je dva ili tri slu~aja kada su qudi
dolazili kod mene i u razgovoru s wima ja sam saznao da su neko vreme prove-
li na rati{tu. Kad sam ih pitao kako su tamo oti{li, oni su odgovorili da ih
je na rati{te poslao [e{eq. Posle provere na{e dokumentacije ustanovio
sam da ti dobrovoqci nikad nisu registrovani u Ratnom {tabu SRS. Bio sam
iznena|en kad sam saznao da su ti dobrovoqci bili prihva}eni od strane na-
{ih jedinica iako nisu regrutovani na{im kanalima. Verovatno su ti qudi
kontaktirali direktno sa [e{eqem, pa im je [e{eq rekao da odu na rati-
{te ne obavestiv{i mene o tome”.
[to se ti~e odnosa prema drugim dobrovoqa~kim grupacijama, po Pet-
kovi}evim re~ima: “Mi nismo imali jedinice koje su se zvale “Beli orlo-
vi”, na{e jedinice nisu imale naziv jer su bile pot~iwene TO. Znam da je
paravojna formacija “Belih orlova” bila prisutna negde, verovatno oko
[ida i u Isto~noj Slavoniji. Ne znam da li je Mirko Jovi} bio komandant
“Belih orlova” ili nije. Nije me zanimao ni Jovi} ni Arkan, niti polici-
ja, ni JNA, niti ko je drugi bio tamo. Nemam informacija o Vuku Dra{ko-
vi}u. Prema izve{tajima medija, Dra{kovi} je imao svoje dobrovoqce u Go-
spi}u, u Hrvatskoj. Niko od mojih dobrovoqaca nije se pridruìo grupi ka-
petana Dragana koji su se zvali Kninye. Na{ Ratni {tab, zapravo ja i moji
saradnici, nismo imali kontakte sa Arkanom, Dra{kovi}em ni Jovi}em,
iako je na terenu saradwa bila dopu{tena. To ne zna~i da smo i sara|ivali
na terenu. Veoma retko se de{avalo da smo bili na istom terenu, ako smo mi
bili u jednom kraju, nije bilo mogu}e da Arkan ili Jovi} budu u istom kra-
ju, morali su da pokrivaju drugu oblast. ûo sam za “Du{an Silni”, jedini-
cu koja je verovatno bila pod kontrolom Mirka Jovi}a, ali nemam rele-
vantne informacije o tome. Sigurno nisu bili pod mojom kontrolom. Vu-
kovar je dobar primer: Arkan je bio tamo raspore|en, on je i rawen u Vuko-
varu. Na{i dobrovoqci su bili tamo i prema saznawima koja imam, tamo je
bila i policija. Nisam siguran da li su pripadali RSK ili Srbiji, jer su
imali iste uniforme. Ja nisam bio u Vukovaru za vreme borbi, nikad nisam
968
u~estvovao u ratnim dejstvima na frontu niti sam u~estvovao u dono{ewu
odluka koje su se ticale ratnih operacija. Ja nisam komandovao nijednom
na{om jedinicom. Ne znam da li je Mihaq Kertes bio ume{an u vojne ope-
racije u vezi sa doga|ajima u Vukovaru, niti znam da li je bio ume{an u
obezbe|ivawe logistike, oru`ja, hrane ili druge robe srpskim snagama ko-
je su tamo bile angaòvane. Mo`da je on i bio ume{an u te aktivnosti, ali
ja o tome nemam saznawa. [e{eq je mo`da imao kontakte sa Kertesom iako
ih ja nikad nisam video zajedno niti imam dokaze o kontaktima izme|u wih
dvojice. U to vreme ja nisam bio u vladi, ali na sednicama skup{tine mi
smo podràvali predloge vlade i predloge SPS, koja je bila stranka na
vlasti. Pretpostavqam da je [e{eq imao kontakte sa Kertesom. Ja li~no
poznajem Kertesa, upoznao sam ga na sednicama Skup{tine dok sam ja bio
potpredsednik Skup{tine Srbije 1992. godine. Ja sam ostao potpredsednik
sve dok Slobodan Milo{evi} nije raspustio Skup{tinu zbog sukoba sa
[e{eqem. Ja sam 1991. godine bio ~lan Savezne skup{tine SRJ. Ne se}am
se koji je to period kad sam bio u Saveznoj skup{tini SRJ, siguran sam da
negde postoji odluka po tom pitawu. Na{i dobrovoqci su odlazili na ra-
ti{te u civilnom odelu i tek tamo su dobijali uniforme JNA, po{to ni-
je bilo drugih, kao i oru`je od strane TO. @elim da pojasnim da su u Srbi-
ji mnoge tekstilne fabrike po~ele da proizvode vojni~ke uniforme, pa
smo i mi u Beogradu dobili mawu koli~inu tih uniformi, ja sam li~no
imao maskirnu uniformu bez oznaka ~ina. U po~etku nisam imao nikakvo
oru`je, niti sam imao civilnu dozvolu za no{ewe oru`ja. Tek nakon pada
Vukovara sam dobio pi{toq od jednog oficira komande Ratnog vazduho-
plovstva JNA, i jo{ jedan od TO, ali se ne se}am koje komande. U me|uvre-
menu, vojne vlasti su mi dale dozvolu i na osnovu tih dozvola policijska
stanica u Beogradu mi je izdala civilne dozvole”.
U pogledu evidencije dobrovoqaca, nastavqa Petkovi}, “svaki dobro-
voqac je imao svoj li~ni dosije i svi dosijei su ~uvani u glavnom Ratnom
{tabu SRS u Beogradu. Postojali su ogranci Ratnog {taba SRS u svim me-
stima u Srbiji, koji su tako|e vodili svoju dokumentaciju gde su ~uvani do-
sijei dobrovoqaca. Mi smo u Beogradu beleìli imena dobrovoqaca koji
su dolazili iz drugih mesta i koji su regrutovani u lokalu. Na primer, kad
bi grupa dobrovoqaca sa svojim vo|om do{la, recimo iz Novog Sada, posle
rutinske provere koju sam ve} objasnio, mi bismo otvorili li~ne dosijee,
a vo|i grupe bismo dali potvrdu koja potvr|uje wihov status dobrovoqaca
i koju je trebalo predati komandirima TO. Kad sam napustio SRS 1993. go-
dine, pristupnice za dobrovoqce i sva dokumentacija vezana za regrutova-
we dobrovoqaca bila je sme{tena u kancelariji SRS u Beogradu. Ne znam
gde se ti dokumenti danas nalaze. @elim da kaèm da posle razlaza sa [e-
{eqem nisam sa wim imao nikakvih kontakata, kao ni sa drugim ~lanovi-
ma stranke. [e{eq je strogo zabranio svim ~lanovima SRS-a da budu u bilo
kakvom kontaktu sa mnom i zapretio im iskqu~ewem iz stranke, {to me na-
vodi na zakqu~ak da je bilo stvari za koje nije trebalo da znam, s obzirom da
je Ha{ki tribunal ve} bio formiran. Danas predajem istraìteqima Me-
|unarodnog krivi~nog suda u Hagu fotokopiju obrasca za upis dobrovoqaca.
969
Tokom ~itavog vremena koje sam proveo u SRS, {efovi op{tinskih odbo-
ra SRS su bili odgovorni za regrutovawe dobrovoqaca u lokalnim ogran-
cima, me|utim, to nije uvek bio slu~aj zato {to su ponekad bili prezauze-
ti politi~kim pitawima i kad bi neko iz rukovodstva op{tinskog odbo-
ra preuzeo tu obavezu. Nisam se interesovao za imena tih ~lanova op{tin-
skih odbora SRS koji su potpisivali dokumenta vezana za lokalno regruto-
vawe dobrovoqaca. Nekada su se qudi pridruìvali na{im dobrovoqcima,
a da o tome ne bi obavestili Ratni {tab i ovo se naro~ito de{avalo kada
su se na{i dobrovoqci vra}ali na rati{te nakon {to su bili na odmoru.
Ratni {tab nije mogao da kontroli{e te qude. U Prigrevici je bio Jovo
Ostoji}, koji je bio predsednik lokalnog op{tinskog odbora SRS, koji je
imao svoje li~ne dobrovoqce i on je odlazio na rati{te bez slawa imena
svojih dobrovoqaca, trase kojom }e putovati i mesta gde }e biti raspore|e-
ni. Mi bismo o raspore|ivawu na terenu saznali tek kasnije. Kao i drugi
~lanovi SRS, i Ostoji} je imao direktan kontakt sa [e{eqem. Ostoji} je
pristupio SRS tek kasnije, a po{to su Prigrevica i Apatin bili locira-
ni neposredno uz hrvatsku granicu, on je organizovao svoju grupu dobrovo-
qaca koji su lepo primqeni od strane SRS. Pretpostavqam da je [e{eq
znao za aktivnosti Ostoji}evih dobrovoqaca. Kasnije tokom 1993. godine,
[e{eq je Jovu Ostoji}a proglasio za vojvodu, {to zna~i da je Ostoji} dao
veliki doprinos odbrani srpskog naroda. Meni nije poznato da li su Osto-
ji} i [e{eq razgovarali o pitawima vezanim za regrutovawe i raspore|i-
vawe dobrovoqaca. Tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni broj odlazaka dobro-
voqaca koji su regrutovani preko SRS bio je do 10 hiqada. Dobrovoqci bi
odlazili i vra}ali se sa rati{ta po nekoliko puta, recimo izme|u dva i
pet puta. Dobrovoqci su imali pravo da uzmu odsustvo i {tab TO bi im
potpisao dozvolu za odsustvo, ali mi nismo dobijali kopiju te dozvole. Nas
bi obavestili samo u slu~aju kona~nog povratka sa rati{ta. Po{to bismo
poslali dobrovoqce u TO, na{ zadatak je bio obavqen, zato {to su dobro-
voqci bili pod kontrolom i odgovorno{}u TO. Mi nismo imali kontrolu
nad kretawem dobrovoqaca po{to bi oni bili raspore|eni u TO. Ja bih
usmeno upozoravao svaku grupu dobrovoqaca koje smo mi regrutovali da su
pod obavezom da po{tuju srpsku vojni~ku tradiciju, da po{tuju lokalne rat-
ne zakone i @enevsku konvenciju. Kad pomiwem @enevsku konvenciju, po-
{to mi nismo pripremali nikakve ratne operacije, ja nisam smatrao neop-
hodnim da im govorim o genocidu. Me|utim, dobrovoqcima je re~eno da im
je strogo zabraweno, ~ak i ako bi dobili nare|ewe od TO, da ubijaju zatvo-
renike i nenaoruàne civile, ène i decu, a preki sud je bio strogo zabra-
wen. U slu~aju uzimawa zarobqenika wihova du`nost je bila da ih isporu-
~e civilnim ili vojnim vlastima. Ja sam insistirao da se zarobqenici ne
ubijaju i zbog toga {to je trebalo da budu razmeweni za srpske zarobqeni-
ke na neprijateqskoj strani. Obi~no je vojska posredovala u tim razmena-
ma, ali na lokacijama gde nije bilo vojske lokalna TO bi organizovala to
sa hrvatskim vlastima. Tokom perioda dok sam bio {ef Ratnog {taba SRS
nikad me nijedna TO nije obavestila da je neko od na{ih dobrovoqaca po-
~inio ratni zlo~in. Bilo je slu~ajeva da na{i dobrovoqci budu vra}eni
970
zbog povrede discipline. Kada bi bili obave{teni o izvesnim prekr{aji-
ma po~iwenim od strane na{ih dobrovoqaca, na primer, kada bi bili oba-
ve{teni o slu~ajevima prekomerne upotrebe alkohola, mi bi to zabeleì-
li u wihove li~ne kartone i notirali da takvi dobrovoqci vi{e nisu po-
dobni da se {aqu na rati{te. Bio je jedan slu~aj kad sam primio zahtev da
preduzmem mere protiv dobrovoqca koji je napustio centar za obuku TO u
Oku~anima i ilegalno izneo oru`je iz centra. To nije bio jedan od na{ih
dobrovoqaca, ali ~im sam primio zahtev ja sam smesta obavestio Mini-
starstvo unutra{wih poslova u Novom Sadu. Ako se dobro se}am, u to vre-
me je Jovo Ostoji} bio komandir centra za obuku u Oku~anima. Danas ja pre-
dajem istraìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, Paolo Pasto-
re Stokiju i Tore Soldalu fotokopiju imenovanog zahteva. @elim da poja-
snim da smo mi kao Ratni {tab dobijali samo pisma pohvale koja se ti~u po-
na{awa na{ih dobrovoqaca, nikad nismo dobili izve{taje o tome da su
oni po~inili ma kakav zlo~in. To je ~iwenica, ali ja ne znam da li je to
stvarno tako i bilo i da li je bilo druga~ije, jer ja nikad nisam bio na ra-
ti{tu. Komandanti TO i vojske koji su nam pisali pisma pohvale treba da
budu odgovorni ako su propustili da nas obaveste o tome da su na{i dobro-
voqci po~inili neki zlo~in za koji su oni znali. Nikad nisam dobio nalog
od [e{eqa da treba da prijavimo nadle`nim vlastima ako primimo izve-
{taj da su na{i dobrovoqci po~inili neki zlo~in. Ja sam bio prisutan kad
je [e{eq razgovarao telefonom sa komandirima TO i kad su komandiri
TO dolazili u Ratni {tab SRS u Beogradu. U nekoliko navrata sam ~uo ka-
ko im [e{eq kaè da svaku povredu discipline od strane na{ih dobrovo-
qaca treba prijaviti Ratnom {tabu SRS i da dobrovoqce koji su odgovorni
za ta kr{ewa treba vratiti sa rati{ta. Ne znam da li je [e{eq govorio
druga~ije kad ja nisam bio prisutan, a po{to nisam bio tamo, ne mogu to da
kaèm”.
Posebno je ha{ke istraìteqe interesovalo angaòvawe na{ih dobr-
ovoqaca u Zapadnoj Slavoniji, pa ih je Petkovi} informisao: “Dana 12. ok-
tobra 1991. godine dobili smo zahtev da po{aqemo dobrovoqce u {tab TO
u Podravskoj Slatini, u Hrvatskoj. Dana 24. oktobra 1991. godine moj zame-
nik u Ratnom {tabu SRS potpisao je pismeno ovla{}ewe kojim je ovla-
{}en komandir Radovan Nova~i} da koordinira u ime SRS sa {tabom TO
Podravske Slatine i Zapadne Slavonije po pitawima vezanim za odbranu
qudstva i druge potrebe, a u saradwi sa {tabom SRS. Prema tom dokumen-
tu, komanda se mogla raspustiti na intervenciju Ratnog {taba SRS u Beo-
gradu. Danas ja predajem istraìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda u
Hagu, Paolo Pastore Stokiju i Tore Soldalu fotokopiju tog pisma... Ko-
na~no sam 18. novembra izdao nare|ewe da se 200 dobrovoqaca poslatih u
Zapadnu Slavoniju pot~ini Radovanu Nova~i}u iz Loznice. Prema mom na-
re|ewu, ti dobrovoqci trebalo je da budu stavqeni pod komandu komandi-
ra TO Jovana Trbojevi}a, koji je u to vreme bio aktivni pukovnik JNA. Da-
nas ja predajem istraìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, Pao-
lo Pastore Stokiju i Tore Soldalu ~etiri (4) dokumenta vezana za raspo-
re|ivawe dobrovoqaca prema gorenavedenom zahtevu. Nova~i}eva jedinica
971
je bila raspore|ena u raznim jedinicama TO na nekoliko lokacija u Zapad-
noj Slavoniji, kao {to su Pakrac, Zve~evo, Vo}in, Lipik i tako daqe. Ubr-
zo posle toga mi smo razdvojili tu jedinicu na dva dela i oko 100 qudi je po-
slato u Oku~ane pod komandom komandira TO kapetana Rajka Naranyi}a.
Ukoliko ne gre{im, Radovan Nova~i} je ostao u Vo}inu do kraja novembra
1991. godine, dok je wegova jedinica ostala tamo pod komandom Trbojevi}a.
Sve je bilo pod Trbojevi}evom komandom. Kad se Nova~i} vratio iz Zapad-
ne Slavonije, on vi{e nije dolazio u SRS, kasnije sam saznao da se prikqu-
~io “Belim orlovima”, ali nisam u poziciji da kaèm da li je on ve} sara-
|ivao sa “Belim orlovima” za vreme dok je bio u Zapadnoj Slavoniji. Sigu-
ran sam da Nova~i} nije bio u Zapadnoj Slavoniji 13. decembra 1991. godi-
ne, jer sam ja 10. decembra potpisao ovla{}ewe koje sam podneo komandiru
TO Zapadne Slavonije Jovanu Trbojevi}u, kojim ga izve{tavam da Milan
Dobrilovi} iz Beograda treba da preuzme kontrolu nad svim dobrovoqci-
ma u Zapadnoj Slavoniji osim u Oku~anima. Dobrilovi} je trebalo da zame-
ni Radovana Nova~i}a koji je napustio teritoriju, on je bio u Beogradu oko
1. decembra 1991. godine zato {to su mu trebale uniforme koje nije uspeo
tamo da dobije. Dobrilovi} je do{ao u Beograd zajedno sa Nova~i}em i ja
sam odlu~io da ih po{aqem natrag u Vo}in, Zve~evo, Lager, da preuzmu kon-
trolu. Danas ja predajem istraìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda u
Hagu, Paolo Pastore Stokiju i Tore Soldalu fotokopiju ovla{}ewa da se
smeni Nova~i} u Zapadnoj Slavoniji... Nova~i} se nije vratio u Zapadnu
Slavoniju jer je u me|uvremenu Dobrilovi} trebalo da preuzme komandu, i
Dobrilovi} se vratio tek nakon operacije koja se odigrala 12. i 13. decem-
bra 1991. godine, kad su hrvatske snage ponovo zauzele teritoriju koju su ra-
nije kontrolisale srpske snage. S tim u vezi ja danas predajem istraìte-
qima Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, Paolo Pastore Stokiju i Tore
Soldalu fotokopiju telefaksa koji sam primio 13. decembra 1991. od Mi-
nistarstva za odnose sa Srbima van Srbije, kao i saètak faksa koji je de-
lom ne~itak. Dokument je datiran 12. decembra 1991. godine. Ukupan broj
dobrovoqaca koje sam li~no rasporedio u Oku~anima i Zapadnoj Slavoni-
ji bio je oko 500. Ukupno se oko 1.000 srpskih dobrovoqaca, ukqu~uju}i iz-
beglice iz Bosne, Hrvatske, sa Kosova i Metohije spontano prijavilo i kao
dobrovoqci su raspore|eni u Zapadnu Slavoniju. Dobrovoqci su odlazili
u Bosansku Gradi{ku i tamo je postojala kontakt-osoba koja je organizova-
la transport na rati{te. Put od Beograda do Bosanske Gradi{ke smatran
je bezbednim. Mi bismo poslali dobrovoqce u Bosansku Gradi{ku, gde su ih
pripadnici TO iz Oku~ana do~ekivali i vodili ih na liniju fronta. Mi
u Beogradu nismo mnogo brinuli o tome ko su pripadnici TO zaduèni za
ove operacije, samo smo se brinuli o tome da na{i dobrovoqci koji stiù
u Bosansku Gradi{ku imaju nekog da se pobrine za wih i bezbedno ih odve-
de do kona~nog odredi{ta. Danas ja predajem istraìteqima Me|unarod-
nog krivi~nog suda u Hagu, Paolo Pastore Stokiju i Tore Soldalu fotoko-
piju ovla{}ewa kojim se ovla{}uje Nikodim âvi} iz Bawaluke da regru-
tuje i rasporedi dobrovoqce iz Bosne i Hercegovine bez posebnog pristan-
ka ili dozvole na osnovu pismenog zahteva i potpisa ovla{}enog lica, tj.
972
komandira TO. Kao {ef Ratnog {taba SRS ja sam potpisao ovla{}ewe 13.
decembra 1991. u Beogradu. Ti dobrovoqci trebalo je da budu raspore|eni
u raznim oblastima prema potrebi. Nije bilo potrebe da ti dobrovoqci
putuju do Beograda kako bi bili regrutovani i raspore|eni. Saznali smo
da je u Zapadnoj Slavoniji bila jedna dobrovoqa~ka jedinica iz Rume, a po-
sle 19. decembra 1991. godine, kad su se jedinice vra}ale iz Zapadne Slavo-
nije, jedna jedinica je do{la u Ratni {tab u Beogradu i traìla potvrdu da
je cela jedinica bila na rati{tu. Mi smo proverili dokumentaciju i usta-
novili da se ta jedinica nikad nije registrovala u SRS kao dobrovoqa~ka
jedinica. Ne znam ko je bio komandir te jedinice, bila je to jedinica od 30
dobrovoqaca. Ja sam tim qudima rekao da su ilegalno bili na rati{tu i da
im ne}u dati nikakve potvrde. Ne znam na kojim su lokacijama delovali ti
dobrovoqci, mislim da su rekli kako su bili tamo dva meseca, od novembra
do decembra 1991. godine. Bilo je nemogu}e sve kontrolisati, mi nismo mo-
gli biti odgovorni za pojedince koji su bili na rati{tu i predstavqali se
kao da dolaze od nas. Nije mi poznato da je [e{eq pose}ivao na{e dobro-
voqce u Vo}inu, bilo je glasina da on odlazi u Zapadnu Slavoniju, ali ja ni-
sam znao kad }e i}i. Ovako sam to saznao, neki borci su me pozvali i rekli:
“... Qubi{a, ~uli smo da [e{eq dolazi da poseti Zapadnu Slavoniju, ho}e
li nas posetiti u Vo}inu, Zve~evu, Slatini...?” Ja sam tom dobrovoqcu od-
govorio da treba da pitaju [e{eqa o tome zato {to ja ne znam ni da on pla-
nira da ide tamo. Pitam se kako je [e{eq uspeo da poseti toliko razli~i-
tih mesta a da mi, qudi SRS u kancelariji, ne znamo za to. êste su bile
promene u wegovom obezbe|ewu; neke od wih sam znao iz vi|ewa i se}am se
Petra Pani}a, koji je verovatno bio {ef [e{eqevog obezbe|ewa. Pio
sam kafu sa nekima iz wegovog obezbe|ewa, ali nikad nismo razgovarali o
pitawima vezanim za bezbednost ili o [e{eqevim putovawima. Posle 15.
decembra 1991. godine, [e{eq me je pitao kako je mogu}e da je Zapadna
Slavonija pala, kao i da li su po~iweni neki zlo~ini nad Hrvatima i ko je
mogao biti po~inilac. Odgovorio sam da ne znam ni{ta o tome i rekao mu
da }u se raspitati zato {to sam hteo da saznam {ta se tamo desilo. [e{eq
je izgledao iznena|en doga|ajima u Zapadnoj Slavoniji ili je mo`da znao
{ta se tamo dogodilo i samo se pretvarao da ne zna, kako bi proverio da li
ja ne{to znam. Nekoliko dana kasnije ja sam primio novinski ~lanak dati-
ran 22. decembra 1991. godine, objavqen u “Ve~erwem listu”, koji je napisao
novinar [anto{i. Ja sam pokazao ~lanak [e{equ, koji ga je pro~itao bez
komentara. Stekao sam utisak da se posle ~itawa tog ~lanka [e{eq ora-
spoloìo zato {to je u ~lanku navedeno da su zlo~ine u Vo}inu i Humu po-
~inili lokalni Srbi. Taj ~lanak zapravo sadrì spisak dobrovoqaca iz
Srbije. Kad sam po prvi put pro~itao spisak dobrovoqaca objavqen u tom
listu, prepoznao sam imena na{ih dobrovoqaca. Sad, posle toliko godina,
ne mogu da se setim wihovih imena, ali potvr|ujem da su dobrovoqci pome-
nuti u tom ~lanku pripadali nama, to jest SRS-u. Danas ja predajem istra-
ìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, Paolo Pastore Stokiju i
Tore Soldalu fotokopiju tog novinskog ~lanka”.
973
[to se ti~e Vukovara, istraìteqe je najvi{e interesovala jedinica
“Leva Supoderica” i, prema Petkovi}evom kazivawu: “Jedinica ’Leva Su-
poderica’ bila je raspore|ena u zoni Vukovara, a odluku da se ova jedinica
tamo po{aqe doneo je [e{eq. Dobili smo zahtev od lokalne TO – Terito-
rijalne odbrane i [e{eq je odlu~io da treba da po{aqemo dobrovoqaca
koliko god moèmo. U stvari, poslali smo oko 200 dobrovoqaca pod koman-
dom Milana Lan~uànina zvanog Kameni. Posle [e{eqevih naloga da se
po{aqu dobrovoqci, 9. novembra 1991. ja sam sa~inio i potpisao nalog za
stavqawe jedinice i wenog komandira Slobodana Kati}a pod komandu jedi-
nice “Leva Supoderica” kojom je komandovao Milan Lan~uànin zvani Ka-
meni. Jedinica “Leva Supoderica” bila je pod komandom TO Vukovar. Mi-
slim da je na terenu bio dogovor da se u ovoj operaciji osloba|awa Vukova-
ra angaùju sve snage bez obzira na wihovo politi~ko uverewe i ja verujem
da su te snage morale biti pot~iwene JNA. Danas predajem istraìteqima
Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, Paolo Pastore Stokiju i Tore Sol-
dalu fotokopiju nare|ewa koje sam potpisao 9. novembra 1991. godine. To-
kom decembra 1991. godine primio sam pismo sa datumom 9. decembar 1991.
godine, koje je poslao ~etni~ki kapetan, komandant za Vukovar Slobodan
Kati}. Tim pismom je Kati} traìo da {ef Ratnog {taba SRS, to jest ja,
preporu~i da se unaprede slede}i borci: komandir ~ete “Leva Supoderica”
Milan Lan~uànin, zvani Kameni; komandir Juri{nog voda ~ete “Leva Su-
poderica” Predrag Milojevi}; komandir bezbednosti Vukovara Milovan
Tomi}; komandant TO Vukovar Miroqub Vujovi}; {ef TO Vukovar Stan-
ko Vujanovi}; komandir odreda Petrova gora pri TO Vukovar Miroslav
Peranovi}; {ef bezbednosti TO Vukovar Nikola Duki}; zamenik koman-
dira ~ete “Leva Supoderica” Predrag Dragojevi}. Pismo je potpisao Slo-
bodan Kati} i ono nosi op{tinski pe~at TO Vukovar. Unutar pe~ata je is-
pisano “Srpska Oblast Slavonija Barawa i Zapadni Srem”. Unutar pe~ata
je tako|e napisana i skra}enica Op{tinskog {taba TO kao i “Zapadni
Srem, Vukovar”. Predajem istraìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda u
Hagu, Paolo Pastore Stokiju i Tore Soldalu fotokopiju tog pisma. Kasni-
je je, 1993. godine, Vojislav [e{eq proglasio Lan~uànina za vojvodu. Ja
nisam i{ao u Vukovar pre pada Vukovara, ali [e{eq jeste. To sam saznao
iz novina, a on mi nije govorio o svojoj poseti. SRS je u svom listu “Veli-
ka Srbija” objavio fotografiju [e{eqa u Vukovaru okruènog wegovim
borcima. Ne se}am se kada je [e{eq i{ao u Vukovar. Nije mi poznato {ta
je [e{eq radio u Vukovaru i sa kim se tamo sastajao. Ja sam bio razo~aran
~iwenicom da je [e{eq i{ao tamo bez mene, jer je trebalo da ja kao {ef
Ratnog {taba budem tamo. Ja sam bio kontakt-osoba za porodice na{ih do-
brovoqaca, koje su dolazile kod mene da se raspitaju o svojim ro|acima ko-
ji su bili raspore|eni na rati{tu. Nije mi poznato da je [e{eq izdao bi-
lo kakvo nare|ewe o tome da se ubijaju usta{e u Vukovaru. Nikad nisam ~uo
[e{eqa da izdaje nare|ewa da se ubijaju ratni zarobqenici i civili, a
ukoliko jeste, ja nisam upoznat sa tim. Da mi je [e{eq naredio da izvr{im
pogubqewa ja bih sigurno odbio da to u~inim. Mislim da [e{eq nije iz-
davao takva nare|ewa javno. Li~no nikad nisam izdao nikakvo nare|ewe da
974
se ubijaju zarobqenici i bio sam protiv svakog ekstremizma i kr{ewa @e-
nevske konvencije. Za masakr po~iwen na farmi Ov~ara u Vukovaru prvi
put sam ~uo 1997. ili 1998. godine, kad me je pozvao novinar iz Beograda i
pitao me da li je Slavko Dokmanovi} bio ume{an u slu~aj Ov~ara. Odgovo-
rio sam da nemam pojma o ~emu pri~a. Nije mi bilo poznato da je u Ov~ari
po~iwen masakr, niti sam znao {ta je Ov~ara. Pre pada Vukovara, za ope-
racije je bila zaduèna TO, a nekoliko dana uo~i pada Vukovara JNA je
preuzela kontrolu nad operacijama. Ja sam po~eo da razme{tam na{e dobr-
ovoqce u Zapadnu Slavoniju na zahtev TO. Negde uo~i samog pada Vukova-
ra, pre nego {to se to dogodilo, ja sam odrào konferenciju za {tampu u
Beogradu na kojoj sam rekao da SRS vi{e ne smatra Vukovar kriti~nom ob-
la{}u, jer je JNA preuzela kontrolu nad operacijama i da zbog toga smatra-
mo da smo tamo suvi{ni. Ja nisam ~uo ni za kakav sastanak koji je odràn u
Vukovaru 19. novembra 1991. u centru “Veleprometa”, niti sam znao {ta je
“Velepromet”. Nije mi poznato da su se u “Veleprometu” doga|ala pogubqe-
wa zarobqenika. Jedina stvar koju sam saznao preko televizije odnosi se na
majora [qivan~anina u vezi sa doga|ajima u vukovarskoj bolnici. Posle
pada Vukovara [qivan~anin je izjavio da se armija dràla hrabro, disci-
plinovano i naro~ito je izdvojio kao hrabre i odva`ne dobrovoqce iz je-
dinice “Leva Supoderica”. Sumwam u ono {to je [qivan~anin rekao na te-
leviziji, jer sam kasnije saznao da su se druge stvari de{avale na terenu.
Ako je neko po~inio neke zlo~ine i znao za to, ali je to prikrivao takvom
izjavom, onda je to wegova odgovornost. Ja nemam dokaz da je [qivan~anin
po~inio ratne zlo~ine, ali ako jeste, onda treba da snosi posledice. Ja
imam video-traku sa intervjuom koji je [qivan~anin dao RTS-u. U vezi sa
Lan~uàninom, koliko znam, Vukovar je bio posledwa operacija u kojoj je
on u~estvovao kao komandir dobrovoqaca SRS. Ja sam posetio Vukovar za-
jedno sa [e{eqem tri ili ~etiri dana ili je mo`da bilo sedam dana posle
pada Vukovara i jo{ su se mogle ~uti detonacije. Tu smo se sastali sa Lan-
~uàninom. [e{eq i Lan~uànin su razgovarali u podrumu, mislim da se
to de{avalo u jednoj privatnoj ku}i. Nije da nisam hteo da prisustvujem
wihovom razgovoru, ali sam bio suvi{e zauzet pozdravqawem sa na{im
borcima. Poku{ao sam da u|em u sobu, ali po{to je bila velika gu`va, po-
vukao sam se. U toj sobi gde su razgovarali [e{eq i Lan~uànin bilo je
oko 30 qudi, a ve}ina wih su bili pripadnici TO. [e{eq je govorio oko
pola sata i ja ne znam da li su Miroqub Vujovi} i Stanko Vujanovi} bili
tamo, zato {to ih ne poznajem. Bilo je novinara prisutnih tokom posete,
ali ja ne znam da li su oni bili u toj prostoriji me|u tih 30 qudi. Rekao sam
da smo oti{li u Vukovar posle oslobo|ewa grada ali to je moglo biti i pre
toga, a video-zapis koji posedujem to }e pokazati. Tom prilikom [e{eq je
nosio uniformu i {lem, a pratili su nas TO i dobrovoqci... Imali smo ta-
ko|e dobrovoqce u Trpiwu, koje se nalazi nekih 10 km udaqeno od Borova
Sela. To je bilo izme|u avgusta, mo`da jula i oktobra 1991. godine. Ova gru-
pa je mo`da oti{la tamo na sopstvenu inicijativu, ili po [e{eqevoj nared-
bi, ali smo je kasnije priznali za svoju i upisali je kao takvu. Grupa se sasto-
jala iz 15 do 20 dobrovoqaca koje je predvodio prvo Branislav Gavrilovi}
975
zvani Brne iz Sarajeva, a u wegovom odsustvu Miroslav Vukovi} zvani êle
iz â~ka, i kasnije su obojica proizvedeni u vojvode. Tako|e smo imali do-
brovoqce u Marku{ici, [odolovcima i Sila{u. Po{to je Hrvatska posta-
la me|unarodno priznata i kad je Predsedni{tvo Jugoslavije odlu~ilo da
povu~e JNA iz Hrvatske, dobio sam nare|ewe od [e{eqa da svi dobrovoq-
ci koji su bili u Hrvatskoj treba da se povuku sa hrvatske teritorije zato
{to }e posle isteka roka za povla~ewe biti smatrani za neprijateqsku voj-
sku, ili agresora. Predsedni{tvo Jugoslavije odlu~ilo je da za 15 dana sve
jedinice treba da se povuku iz Hrvatske. U roku od 24 sata ja sam pozvao sve
na{e dobrovoqce i naloìo im da napuste hrvatsku teritoriju”.
Anga`man dobrovoqaca u Zvorniku Petkovi} je ovako opisao: “Ne se-
}am se kada smo poslali prvu grupu dobrovoqaca u Bosnu. Na{i dobrovoq-
ci su bili raspore|eni u Zvorniku, Mili}ima u op{tini Zvornik, Bosan-
skom [amcu, Mostaru, Drvaru, Kupresu, Skelanima u op{tini Bratunac. U
prole}e 1992. godine, grupa od oko 20 dobrovoqaca koje je predvodio Zoran
Ranki} bila je stacionirana u hotelu “Jezero” u Malom Zvorniku. Po{to
je to bila na{a jugoslovenska teritorija, Ranki}u je bilo lako da ode tamo.
Ranki} je ~esto morao da putuje od Malog Zvornika do Beograda i natrag,
pa je zato postavio Miroslava Vukovi}a zvanog êle, koji je kasnije postao
komandir ove jedinice u Zvorniku. Po{to na{a jedinica u Malom Zvorni-
ku mesec dana nije bila ukqu~ena u operacije, broj dobrovoqaca je opao na
15 boraca. Na{i dobrovoqci, rekao bih wih oko 15, u~estvovali su u ope-
racijama za osloba|awe Zvornika, to se dogodilo po~etkom aprila 1992. go-
dine. Na{i dobrovoqci su bili prisutni tamo da zauzmu most kao saobra-
}ajnicu. Desetak dana posle preuzimawa samog Zvornika na{i dobrovoqci
su se povukli. Nikad nisam dobio pritu`be na nedoli~no pona{awe na{ih
dobrovoqaca u Zvorniku niti mi je poznato da li je [e{eq dobijao takve
pritu`be. Ne se}am se ko je poslao zahtev za dobrovoqce u Zvorniku, ali
pretpostavqam da, po{to je Brana Gruji} bio predsednik op{tine, on je ve-
rovatno i potpisao zahtev. [e{eq mo`da ima takav zahtev. Ja nisam imao
posla sa osobom po imenu Marko Pavlovi}, niti sam poznavao Branka Po-
povi}a. Ne znam ta~no kada, bilo je to negde tokom 1993. godine, ali se}am
se da sam oti{ao u Zvornik zajedno sa [e{eqem. Bilo je to na isti dan kad
je mene u Sokocu [e{eq proglasio za vojvodu. To je bio jedini put da smo
[e{eq i ja tamo i{li zajedno. Nije mi poznato da li je [e{eq i{ao da
poseti na{e dobrovoqce u Malom Zvorniku dok su bili tamo, niti mi je
poznato da li je tamo odlazio kasnije tokom operacija koje su dovele do
osloba|awa Zvornika. Mo`da je i bio tamo, ali ja nemam nikakva saznawa
o tome. “@ute ose” povezujem sa bra}om Vu~kovi}, Vojinom i FNU (li~no
ime nepoznato) zvanim Repi}. Prava istina o toj stvari jeste da sam se po
prvi put sreo sa Vojinom Vu~kovi}em u Erdutu, u Hrvatskoj, izme|u jula i
septembra 1991. godine, a on se predstavio rekav{i da je tu u ime SRS. Raz-
govaraju}i sa Vu~kovi}em, saznao sam da je on napustio na{u jedinicu jo{
dok je bila u Erdutu i rekao mi je da }e i}i u Borovo Selo. Kad sam se vra-
tio u Beograd proverio sam u dokumentaciji da li je to istina i ustanovio
sam da je on zaista bio upu}en kao dobrovoqac SRS u rejon Marku{ice,
976
[odolovaca, Sila{a u Hrvatskoj, jer smo imali dobrovoqce u tom rejonu
gde smo poslali tri autobusa od po 50 dobrovoqaca i lokalne komande TO
je trebalo da stignu u Erdut i preuzmu na{e dobrovoqce. Me|utim, on ni-
kad nije stigao na odredi{te, ve} je napustio grupu i ja sam ga zbog toga is-
kqu~io iz stranke. Od tada on vi{e nikad nije bio pod na{om ingerenci-
jom. Slede}i put sam za wega ~uo posle oslobo|ewa Zvornika, kad mi je ko-
mandant [ekovi}ke brigade VRS, pukovnik Svetozar Andri} rekao da se
izvesni Vojin Vu~kovi} sa svojom jedinicom “@ute ose” nalazi u wegovoj
zoni odgovornosti i pravi probleme. Pukovnik Andri} je primio wega i
wegovu grupu zato {to su rekli da su iz SRS-a i da sam ih ja poslao, a pukov-
nik Andri} je imao poverewa u mene. Me|utim, oni nisu imali nikakav do-
kument koji je dokazivao da sam ih ja poslao, a uobi~ajena praksa je bila da
komandanti VRS najpre upute zahtev pre nego {to im po{aqemo dobrovoq-
ce, a ne da se dobrovoqci pojavquju negde bez prethodnog zahteva. Zato je pu-
kovnik Andri} posumwao u Vu~kovi}eve re~i i telefonirao mi da razja-
sni da li je to prava istina. Rekao sam pukovniku Andri}u da smesta razo-
ruà Vu~kovi}a i wegovu grupu i da ih odvede ili sprovede do najbliè po-
licijske stanice u Srbiji. Mesec dana kasnije ja sam li~no telefonirao pu-
kovniku Andri}u da se raspitam {ta se dogodilo sa Vu~kovi}em i wegovom
grupom, iako nije bila moja du`nost niti obaveza da to u~inim, jer ja nisam
imao nikakvu kontrolu nad tom jedinicom, ali sam smatrao da je moja huma-
na i patriotska du`nost da to u~inim. Po{to je razgovarao sa mnom, pukov-
nik Andri} je obavestio vojnu policiju na Palama ili ne znam ve} gde, i
preduzeo mere da se ova grupa qudi izoluje kako bi ih mogli uhapsiti bez
krvoproli}a, {to su na kraju i u~inili... Direktor rudnika u Mili}ima,
~ijeg se imena ne se}am, do{ao je kod mene li~no da zatraì dobrovoqce,
svakako za za{titu rudnika. Nije trebalo da oni u~estvuju u borbama, a ve-
rovatno za tim nije ni bilo potrebe, nego je wihova du`nost bila da ~uva-
ju rudnik 24 sata dnevno. Poslao sam 10 do 15 dobrovoqaca po grupi koji su
se smewivali svakog meseca. Nije bilo potrebe za postavqawem komandira
u ovim jedinicama, zato {to nisu bile tamo da u~estvuju u vojnim operaci-
jama. Direktor rudnika je ovim dobrovoqcima ispla}ivao platu”.
Tu su i druge lokacije u Bosni i Hercegovini, o kojima Petkovi} kazu-
je: “U prole}e 1992. godine, {ef MUP-a Bosanski [amac Stevan Todoro-
vi} je zatraìo da dobrovoqci budu raspore|eni u wegov rejon. Ja sam po-
slao 40 dobrovoqaca iz Kragujevca, ali samo je wih 30 ostalo, a oni koji su
se vratili bili su nedisciplinovani ili su imali druge probleme, kao {to
su porodi~ne obaveze, zdravstvene ili probleme sa poslodavcima. Koman-
dir ove dobrovoqa~ke jedinice bio je Sre}ko Radovanovi}, ali ne se}am se
nijednog imena dobrovoqaca koji su bili tamo. Kasnije sam ~uo za tog Lu-
gara ili Lagera, ali ne znam da li je ta osoba delovala kao Radovanovi}ev
zamenik. Poslali smo tu grupu u Bosanski [amac i ta grupa se prikqu~i-
la MUP-u Republike Srpske – RS, i ja ne znam {ta se doga|alo posle toga,
jer je meni bilo nemogu}e da dobijem informacije od MUP-a. Ne poznajem
osobu po imenu Dragan \or|evi} zvani Crni i ne znam ni{ta o mogu}im
vezama mojih dobrovoqaca sa DB-om Srbije. Nikad nisam ~uo da su na{i
977
dobrovoqci po~inili 17 ubistava u skladi{tu u Crkvini u Bosanskom
[amcu, ovo je prvi put da ~ujem. U vezi sa operacijama u Bosanskom [amcu
18. juna 1992. godine, ja sam dobio pismo pohvale u kojem se predlaè unapre-
|ewe Sa{e ]ulibrka, Nenada Miti}a i Radmila Miqkovi}a. Pismo je
potpisao major VRS Sre}ko Radovanovi}. Danas predajem istraìteqi-
ma Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, Paolo Pastore Stokiju i Tore
Soldalu fotokopiju tog pisma... Siguran sam da smo imali dobrovoqce u
Mostaru, ali se ne se}am da li je to bilo 1992. ili 1993. godine, niti se se-
}am ko je traìo da dobrovoqci budu tamo raspore|eni. Mi smo poslali 50
dobrovoqaca u Mostar, koji su bili pot~iweni Isto~nohercegova~kom
korpusu JNA, kojim je komandovao general Mom~ilo Peri{i}. Na{ koman-
dir tamo bio je, mislim, Oliver Baret zvani Denis, Albanac. Ja u to vreme
nisam odlazio u Mostar, a ne znam da li je [e{eq pose}ivao Mostar. Jedan
od [e{eqevih ro|aka ili stri~eva ìveo je u okolini Mostara. Nije mi
poznato da su na{i dobrovoqci po~inili zlo~ine u rejonu Mostara... To-
kom 1992. godine komandant Kninskog korpusa JNA, pukovnik Savo Kova~e-
vi}, zatraìo je da se dobrovoqci rasporede u Drvaru i Kupresu. Poslao
sam tamo jedan autobus dobrovoqaca, ali ne mogu da se setim koliki je bio
broj dobrovoqaca koje sam uputio, ali sigurno ne vi{e od 50. Nije mi po-
znato na kakav zadatak su upu}eni ti dobrovoqci. Kasnije sam dobio pismo
pohvale datirano na 27. april 1992. u vezi sa izvanrednim pona{awem na-
{ih dobrovoqaca. Danas predajem istraìteqima Me|unarodnog krivi~-
nog suda u Hagu, Paolo Pastore Stokiju i Tore Soldalu fotokopiju tog pi-
sma. Zadatak je zavisio od stru~nosti pojedinih dobrovoqaca, na primer,
jednom u toku rata u Zapadnoj Slavoniji ja sam dobio zahtev od [taba TO
Oku~ani, koji je bio u zoni odgovornosti Bawalu~kog korpusa JNA, ~iji je
zapovednik bio general Momir Tali}. Zahtev se odnosio na 5.000 dobrovo-
qaca, koje nisam imao, i tako|e na 20 posada za tenk T-55 i 10 posada za tenk
M-84. General Vladimir Vukovi}, komandant B. bawalu~kog korpusa, li~no
me je pitao za te dobrovoqce kad sam bio u Bawaluci, a zahtev je potpisao
Radoslav Naran~i}, kapetan 1. klase, komandant {taba TO Oku~ani. Danas
predajem istraìteqima Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, Paolo Pa-
store Stokiju i Tore Soldalu fotokopiju tog zahteva. Ne se}am se kada, ali
se se}am da smo [e{eq i ja zajedno i{li u Skelane. Tokom napada na Ske-
lane ubijeni su neki srpski civili. Posetili smo mali deo Skelana i i{li
smo od strane Bajine Ba{te. îm smo pre{li most, nismo i{li daqe od
200-300 metara, razgovarali smo sa komandantima vojske koji su mogli biti
iz JNA/VJ ili VRS. Ne znam ko su bili ti komandanti vojske, nije bilo je-
dinica TO, bar ne koliko sam ja znao. Tokom posete, komandanti vojske su
traìli od [e{eqa da rasporedi dobrovoqce u Skelanima. Ostali smo u
Skelanima najvi{e dva sata, a zatim smo oti{li u Bajinu Ba{tu da prisu-
stvujemo na nekoliko sahrana. Vrlo mala grupa dobrovoqaca je poslata ubr-
zo nakon na{eg boravka u Skelanima. Se}am se jedne pojedinosti o Skela-
nima o kojoj su nam na{i dobrovoqci govorili. Po{to na{i dobrovoqci
nisu primali platu od vojske, napravili su dogovor, prema onome {to su
nam dobrovoqci rekli, da mogu da uzmu deo ratnog plena koji se sastojao od
978
elektri~nih ure|aja. Ja sam poslao mog prijateqa iz Bajine Ba{te da pro-
veri sa Pograni~nom policijom da li je to ta~no i, zaista, moj prijateq me
je obavestio da je ovim dobrovoqcima bilo dozvoqeno da nose te tehni~ke
ure|aje u Srbiju, {to nije uvek bio slu~aj. U toj oblasti je, tako|e, bilo ru-
skih dobrovoqaca koji su delovali nezavisno. Jednom, ne se}am se ta~no kada,
ali se}am se da je to bilo nakon {to je general Radovan Gruba~ zamenio ge-
nerala Mom~ila Peri{i}a, pozvao me je telefonom neko iz srpske vlade i
zamolio me da odvedem jednog ruskog generala da poseti srpske snage i ru-
ske dobrovoqce u Bosni. Pitali su me da li znam za neki siguran put do po-
loàja ruskih dobrovoqaca. Ja sam se raspitao i otkrio da se ruski dobro-
voqci nalaze u zoni odgovornosti Isto~nohercegova~kog korpusa, gde mi
nismo imali svoje dobrovoqce. Pitali su me da li mogu da putujem avionom
za Podgoricu u roku od 24 ~asa zajedno sa generalom Filatovim. Sutradan,
ili prekosutra, oti{ao sam na civilni aerodrom u Beogradu, gde sam se u 7
sati ujutru sreo sa generalom Filatovim, koji je nosio uniformu ruske voj-
ske. General je bio u pratwi jednog civila, iz srpske vlade, koga ne znam. Ja
sam bio u civilnom odelu. General i ja smo oti{li avionom za Podgoricu,
gde je, po prethodnom dogovoru, predsednik op{tine Trebiwe Vu~urovi},
~ijeg se imena ne se}am, poslao po nas kola da nas dovedu u Trebiwe. U Tre-
biwu smo imali protokolarni sastanak sa Vu~urovi}em, i onda smo oti{li
u vojnu komandu u Trebiwe. Nakon toga, oti{li smo na istureni komandni
poloàj i budu}i da sam ja bio u civilnom odelu, bilo mi je zabraweno da
nastavim ka prvoj borbenoj liniji. Ostao sam tamo, dok je general oti{ao
da poseti snage na prvoj borbenoj liniji. Nakon generalove posete prvoj
borbenoj liniji, oti{li smo za Trebiwe zajedno i ne znam da li smo se tu
razdvojili ili je to bilo kasnije, u Podgorici. Ja sam se sam vratio avio-
nom za Beograd. Dva, tri, mo`da pet dana kasnije, dobio sam jo{ jedan poziv
od srpske vlade i rekli su mi da odem kolima u Bajinu Ba{tu da se sastanem
sa generalom Filatovim i obezbedim mu put ka ruskim dobrovoqcima koji
su bili razme{teni u Skelanima. Ja sam se u Bajinu Ba{tu odvezao kolima
sa civilnim tablicama koja mi je Vlada Srbije stavila na raspolagawe, i
tu sam se sastao sa generalom. Oti{li smo u vojnu komandu u Skelanima i
odatle vojnim vozilima su nas odveli do isturenog komandnog poloàja, gde
se general sastao sa nekim ruskim dobrovoqcima. Imao sam utisak da su i
civilne i vojne vlasti bile odu{evqene da vide ruskog generala u oba me-
sta koja smo posetili. Mesec ili dva dana kasnije, ~uo sam da su ruski gene-
ral i [e{eq zajedno ve~erali u hotelu “Jugoslavija” u Beogradu”.
O Hrtkovcima Petkovi} kaè: “Ne znam ni za kakav plan da se stanov-
ni{tvo koje nije srpskog porekla protera iz Vojvodine. Ne znam ni{ta o
Vojvodini. ûo sam da su Hrvati iz sela Hrtkovci u Srbiji bili izloèni
pritisku, ali ne znam od koga. Ja samo pretpostavqam da su to mogle da ura-
de srpske izbeglice iz Hrvatske. Znam da je [e{eq i{ao u Hrtkovce, ali
ne znam kada je i{ao i koja je bila svrha wegovog odlaska tamo. Predsednik
Okru`nog odbora SRS-a u [idu, Milenko Petri} zvani î~a, rekao mi je
za [e{eqevu posetu Hrtkovcima i nekim drugim mestima”.
979
Za Franka Simatovi}a i Radovana Stoj~i}a Bayu Petkovi} iznosi:
“Ove dve osobe sam video samo na nezvani~nim sastancima koji nisu bili u
vezi sa pitawima regrutovawa dobrovoqaca... Ne znam da je bilo ko od na-
{ih dobrovoqaca bio pod komandom MUP-a Srbije. Ja ne znam za to, ali
[e{eq se hvalio da ima qude iz SRS-a koji su uba~eni u MUP Srbije i DB
da bi pribavqali osetqive informacije. Ne znam da su pripadnici DB-a i
MUP-a bili ume{ani u aktivnosti SRS-a i S^P-a, {to bi bilo nelegal-
no. Na{i dobrovoqci su primali platu od TO-a, ali ne u po~etku, ve} ka-
snije. Svaki dobrovoqac je primao prose~nu platu lica sa sredwom stru~-
nom spremom, ali ne znam koji je bio iznos. TO je obezbe|ivala hranu, oru`-
je, sme{taj i, naravno, komandu i putne potvrde da dobrovoqci ne bi mora-
li da pla}aju prevoz. Nakon {to je osnovana Vojska RSK, rad TO je bio ob-
ustavqen i mi smo slali na{e dobrovoqce direktno u vojne komande VRSK
i kasnije u VRS. Tamo su na{i dobrovoqci primali platu kao i svi ostali.
Aleksandar Stefanovi} je bio [e{eqev najbliì saradnik, i ako posto-
ji ~ovek koji ne{to zna o [e{eqevim finansijskim aktivnostima, onda je
to Stefanovi}”.
Petkovi} je iznosio i svoja saznawa o progla{ewu ~etni~kih vojvoda:
“Godine 1993. [e{eq mi je rekao da }u postati vojvoda i jo{ mi je rekao da,
s obzirom da sam ja {ef Ratnog {taba, mogu da predloìm jo{ jednog ili
dvojicu qudi kao kandidate. Ja sam predloìo Zorana Draìlovi}a, zvanog
î~a, a moj drugi predlog je bio ~ovek ~ije je ime bilo u pismu preporuke
unapre|ewa-pohvalnice koje sam dobio iz Fo~e nekoliko puta i koje je pot-
pisao pukovnik Mirko Kova~ iz Takti~ke grupe VRS. Danas predajem is-
traìteqima MKSJ-a Paolu Pastore Stokiju i Tore Soldalu fotokopi-
ju pisma koje je sli~no prethodnim, sa datumom 13. avgust 1993. godine. Oso-
ba koju sam predloìo u pismu [e{equ je Gojko Jankovi}. [e{eq je pitao
da li znam tog Jankovi}a i po{to sam odgovorio da ne znam ko je on, [e{eq
je rekao da ga ni on ne zna, tako da se nije sloìo sa mojim drugim predlo-
gom. Na dan 15. maj 1993. godine, oti{ao sam u Sokolac (RS), zajedno sa Zo-
ranom Draìlovi}em i Du{icom Nikoli}, ènom koja je bila zarobqena
u Zapadnoj Slavoniji. U blizini Sokoca je bilo mesto sastanka za sve nas
koji smo prisustvovali sve~anosti. Ja sam iz Beograda doputovao kolima u
istoj koloni sa [e{eqem. Stigli smo u Sokolac izme|u 10 i podneva. Ne
se}am se da li smo se zaustavqali bilo gde u Sokocu. Odvezli smo se pravo
ispred pravoslavne crkve. Ne se}am se imena te crkve. Vrlo malo qudi je
nosilo civilnu ode}u. Ve}ina je bila u uniformama. Ja sam bio u civilu po-
{to vi{e nisam nosio uniformu. [e{eq je nosio civilnu ode}u. Ispred
crkve, redosled imenovawa nas vojvoda pro~itao je Dragan Todorovi}, a za-
tim smo u{li u crkvu i sve{tenik, pred kojim smo poloìli zakletvu, bla-
goslovio nas je. Ovo je bila privatna sve~anost i niko od vojnih vlasti ni-
je bio prisutan. Prisustvovali su samo ène i deca i qudi iz mesta. Ja imam
video snimak dela sve~anosti i dao sam ga na raspolagawe MKSJ... Posle
odluke Predsedni{tva SRJ 1993. godine da se jugoslovenske oruàne snage
povuku iz Bosne, SRS je povukla svoje dobrovoqce. U to vreme je Zoran Dra-
ìlovi} zvani î~a bio {ef Ratnog {taba, a ja sam imao druge obaveze kao
potpredsednik Skup{tine Srbije”.
980
Potom je Petkovi} obja{wavao svoje odnose sa mnom i moje veze sa Slo-
bodanom Milo{evi}em: “[e{eq nikad nije razgovarao sa rukovodstvom
na{e stranke o svojim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em. Sa mnom je
razgovarao jedino o ènama i kola~ima, uìvao je da se {ali sa mnom i da
pri~a o neva`nim stvarima. Nije sa mnom raspravqao o pitawima koja bi
mogla biti previ{e osetqiva za mene. [e{eq je insistirao na tome da ne
treba da raspravqamo o osetqivim vojnim stvarima u na{oj kancelariji u
Beogradu. [e{eq je verovao da je kancelarija ozvu~ena. Na primer, kad bi
dva komandanta VRS i VRSK do{li u na{u kancelariju da objasne speci-
fi~nu situaciju u svojoj zoni odgovornosti, [e{eq je insistirao da se ta-
kve stvari ne raspravqaju u kancelariji. Znam samo da smo odjednom po~e-
li da dobijamo izve{taje da se na{i dobrovoqci hapse. Na primer, u avgu-
stu 1993. godine, nisam siguran za datum, ali to je bilo mesec dana pre izbo-
ra, telefonirao mi je Milenko Petri}, koji je bio u [idu. Petri} mi je re-
kao da imaju probleme s tim {to policija hapsi dobrovoqce i vr{i pre-
tres po wihovim domovima. êtiri ili pet dobrovoqaca je uhap{eno u re-
jonu [ida. Tokom tog telefonskog razgovora sa Petri}em pitao sam za{to
se hapse dobrovoqci i pretresaju wihovi stanovi. Petri} je odgovorio da
policija traì oru`je koje je na{la tokom pretresa. Pitao sam Petri}a:
za {ta vam je trebalo oru`je? Petri} je rekao da, po{to je to pograni~no
podru~je i potencijalno krizno podru~je, svi imaju oru`je i da policija zna
za to, ali hapsi samo na{e dobrovoqce. [e{eq je imao saznawe o hap{ewu
na{ih dobrovoqaca i smesta je odrào konferenciju za {tampu i optuìo
MUP, odnosno Dràvnu bezbednost Srbije. Posle toga je [e{eq imao
ozbiqan politi~ki sukob sa Slobodanom Milo{evi}em. Milo{evi},
shvataju}i da vi{e ne uìva podr{ku u Skup{tini i da wegovi predlozi
ne}e biti izglasani, raspustio je Skup{tinu i raspisao izbore. U to vre-
me ja sam bio potpredsednik Skup{tine. [e{eq se i daqe korektno pona-
{ao prema meni i ~ak i kad je napravqena lista kandidata, on me je posta-
vio kao drugog zdesna od sebe. Na dan kad je lista trebalo da bude potvr|e-
na u Centralnoj upravi SRS, [e{eq mi je rekao da do|em sat ranije zbog
sednice Centralne uprave. [e{eq me je odveo u kancelariju koja se nala-
zila odmah do wegove i zatraìo da mu dam svoju voza~ku dozvolu, {to sam
ja i u~inio. Rekao mi je da sa~ekam tu neko vreme. Kad se vratio, sa wim je
bila i TV ekipa i on me je optuìo da sam vozio automobil koji pripada
MUP-u i optuìo me tako|e da moj stan pripada MUP-u. Ja sam rekao da
vozilo ne pripada MUP-u nego da je samo registrovano na MUP, a da moj
stan sigurno ne pripada MUP-u. [e{eq me je optuìo da sara|ujem sa po-
licijom. Posle razlaza sa [e{eqem ja sam osnovao RSS – Radikalnu stran-
ku Srbije, zajedno sa Slobodanom Jovi}em, Zoranom Stojkovi}em i predsed-
nicima op{tinskih odbora {irom Srbije koji su napustili [e{eqa. Ot-
kako smo se razi{li, ja sam prekinuo sve kontakte sa [e{eqem i posle to-
ga sam ga slu~ajno ponovo sreo pre dva meseca kad sam oti{ao do zgrade
Skup{tine Srbije, gde sam ga video. On je verovatno hteo da mi pri|e i da
razgovara, ali ja sam izbegao kontakt s wim. Ne znam da li je [e{eq vero-
vao u Veliku Srbiju ili je to bio samo deo wegove propagande za sticawe
981
politi~ke mo}i. Ja niti sam verovao u Veliku Srbiju, niti u administra-
tivne republi~ke granice unutar Jugoslavije. Moj ciq bio je samo da za-
{titim Srbe. Imao sam izuzetan odnos sa [e{eqem za vreme rata, on je do-
lazio u moju ku}u, a na{e porodice su se pose}ivale. [e{eq je promenio
svoj stav posle osnivawa Krivi~nog suda za ratne zlo~ine u Hagu, postao je
zabrinut, bila je to normalna reakcija. [e{eq je sumwao na to da su neki
wegovi bliski saradnici, naro~ito ja, mo`da davali nare|ewa da se po~i-
ne zlo~ini ili je mo`da to sam ~inio. Fotokopije dokumenata koje sam pre-
dao tokom ovog razgovora na~inili su istraìteqi MKSJ koji su vodili
razgovor, a iskopirani su sa originala dokumenata koje posedujem. Danas
predajem istraìteqima MKSJ-a Paolu Pastore Stokiju i Tore Soldalu
fotokopiju saop{tewa za {tampu SRS Bijeqina, u kojem se zahteva istra-
ga navodnih ubistava po~iwenih od strane pripadnika specijalne jedinice
MUP-a RS u no}i izme|u 24. i 25. septembra 1992. godine. Dokument je pot-
pisao vojvoda Mirko Blagojevi} i on je datiran na 27. septembar 1992. godi-
ne. Tako|e predajem fotokopiju izve{taja o grupi dobrovoqaca datiran 26.
februara 1993. godine, poslat od strane komande 2. bataqona 9. motorizo-
vane brigade VRSK iz Gra~aca, gde se pohvaquje grupa dobrovoqaca iz Ni-
{a koje je vodio Dragoqub Grozdanovi} zvani Yoni, i traì jo{ dobrovo-
qaca. Danas predajem istraìteqima MKSJ-a Paolu Pastore Stokiju i
Tore Soldalu primerak video-trake koja izme|u ostalog sadrì: snimke
jednog broja konferencija za {tampu NRS-a odrànih tokom 1990. godine
na kojima NRS izlaè svoj politi~ki program; jedan broj konferencija za
{tampu SRS-a; kao i snimak konstitutivne sednice SRS-a odràne 23. fe-
bruara 1991. godine; konferenciju za {tampu SRS-a, gde pored mene sedi
Aleksandar Stefanovi}, ~ovek sa bradom u crvenoj rolci; pogreb jednog
dobrovoqca, gde [e{eq stoji pored Arkana; konferenciju za {tampu gde
[e{eq objavquje slawe dobrovoqaca; kratak snimak ruskog generala Fi-
latova, intervju sa [qivan~aninom, itd. Ovu izjavu sam dao na zahtev is-
traìteqa MKSJ pod uslovom da se koristi iskqu~ivo za potrebe Me|u-
narodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju. Nisam saglasan sa tim
da se ova izjava objavi drugim organizacijama, niti nekoj od vlada. Svedo-
~i}u samo ukoliko smatram da moja li~na bezbednost i bezbednost moje po-
rodice ne}e biti ugroèna”.
12. izjava koju je Qubi{a Petkovi} ha{kim istraìteqima dao 10.
decembra 2003. godine. U toj izjavi stoji: “Od mene je zatraèno da do|em
u beogradsku kancelariju 10. decembra 2003. godine u 12.00 ~asova, kako bih
se sastao sa istraìteqem Paolo Pastore Stokijem. Sloìo sam se da se
sastanemo. Kao {to sam rekao u svojoj prvoj izjavi, ja sam bio na~elnik Kri-
znog {taba SRS, a Vojislav [e{eq je bio predsednik stranke. Nismo do-
nosili mnogo vojnih odluka dok je postojao Krizni {tab, ali za odluke ko-
je jesmo donosili nije bila potrebna saglasnost Vojislava [e{eqa. Govo-
rim o odlukama koje se ti~u upu}ivawa lekova, hrane, humanitarne pomo}i
i zbriwavawa izbeglica na podru~ju Srbije. [e{eq je uvek bio informi-
san o svim aktivnostima Kriznog {taba. Moj zamenik u Kriznom {tabu je
bio Zoran Ranki}. Dva potpredsednika SRS-a, Aleksandar Stefanovi} i
982
Vojin Vuleti}, bili su tako|e ~lanovi Kriznog {taba. Krizni {tab nije
imao potpredsednike. Tehni~ki sekretar je bila Ana Latkovi}, koja je ka-
snije dala ostavku radi odlaska u Vukovar u svojstvu dobrovoqca. Danas
predajem fotokopiju wene ostavke istraìtequ MKSJ Paolo Pastore
Stokiju. Predsednici op{tinskih odbora SRS u Beogradu su bili ~lanovi
Kriznog {taba. Od 16 op{tina, nemam podataka u kojim smo sve op{tinama
imali registrovanu stranku i da li smo je imali u svim op{tinama. Ovi
predsednici nisu imali obavezu da prisustvuju sastancima Kriznog {taba,
ali ponekad bi i prisustvovali. Ja sam dao ostavku na poloàj {efa Kri-
znog {taba i predsednika Gradskog odbora dana 19. 6. 1991. godine, jer se ve}
tada nisam slagao sa politikom Vojislava [e{eqa, mada sam u ostavci na-
veo porodi~ne razloge za takav ~in. Kada je formiran Ratni {tab, 1. 10.
1991. godine, ja sam postao na~elnik. U periodu izme|u juna i oktobra 1991.
godine, mada sam ve} bio podneo ostavku, ja sam i daqe vr{io du`nost {e-
fa Kriznog {taba. Danas predajem fotokopiju svoje ostavke istraìtequ
MKSJ Paolo Pastore Stokiju. Kada smo ja i [e{eq jednom prilikom pu-
tovali wegovim kolima u pravcu Vojvodine, zapo~eli smo razgovor na temu
reorganizacije i promene naziva Kriznog {taba. Osnovni razlog je {to,
osim prihvata izbeglica zbog sve ve}ih sukoba u Hrvatskoj, SRS planira
upu}ivawe i dobrovoqaca. Vojislav [e{eq je predloìo da se Krizni
{tab preimenuje u Ratni {tab, a da ja budem komandant Ratnog {taba. Od-
bio sam, jer sam smatrao da po hijerarhiji to mesto pripada wemu, a ja sam
prihvatio da budem na~elnik. Tada je bilo krize u Hrvatskoj i ve} je bilo
napada maweg obima i pritisaka na srpsko stanovni{tvo. Svi mi iz Kri-
znog {taba smo o~ekivali da }e biti rata, jer po istom scenariju je izbio
rat u Sloveniji. Danas predajem dokument istraìtequ MKSJ Paolo Pa-
store Stokiju kojim se potvr|uje da je i pre napada u Borovu Selu Krizni
{tab prihvatao izbeglice iz Hrvatske kao dokaz da je bilo pritisaka i
priprema za rat. Ovaj dokument je sastavqen 19. aprila 1992. i ja sam ga pot-
pisao. [e{eq je po hijerarhiji, kao predsednik stranke, bio iznad mene, ka-
ko po politi~koj funkciji i odlu~ivawu, tako i po vojnim pitawima u
okviru Kriznog, a kasnije Ratnog {taba. [e{eq mi je uvek nalagao da pri-
kupim {to vi{e dobrovoqaca. [e{eqa smo informisali po potrebi
usmeno o aktivnostima Ratnog {taba, a aktivnosti se odnose na upu}ivawe
dobrovoqaca, prihvat izbeglica i humanitarne akcije. Ratni {tab nije
planirao nikakve ratne operacije, a u svojim redovima nije imao ~ak nijed-
nog vojnog stru~waka. Ako bi [e{eq izdao neku poverqivu naredbu, to bi
uglavnom bilo u ~etiri oka. Meni li~no nikada nije izdao naredbu u vezi
sa vojnim akcijama na frontu, ali su kod wega dolazili vojni oficiri. Ka-
da kaèm vojni oficiri, mislim na oficire JNA/VJ, VRS i VRSK. Sastan-
ci izme|u [e{eqa i vojnih oficira su bili dogovoreni putem [e{eqe-
ve sekretarice. Ne se}am se imena sekretarica zato {to bi se veoma ~esto
mewale. Nisam uvek imao priliku da vidim vojne oficire koji su odlazi-
li da se sastanu sa [e{eqem, zato {to je moja kancelarija bila odvojena od
wegove. Mislim da ne postoje pisani dokazi i evidencija o svim posetama
Vojislavu [e{equ. Ratni {tab nije imao potrebu za kontakte sa JNA ili
983
Ministarstvom odbrane, koje je civilni organ. Imali smo kontakte sa Te-
ritorijalnom odbranom, a kasnije sa Vojskom Republike Srpske. Nama su ja-
vili iz Udruèwa Srba iz Bosne i Hercegovine da }e se u kasarni JNA Bu-
baw Potok okupqati mobilisani ili dobrovoqci iz Bosne i Hercegovi-
ne, a po dogovoru Vlade Srbije i verovatno vojnih vlasti sa jedne strane i
vlasti Republike Srpske sa druge strane, te da mogu dobrovoqci iz Srbije
da se upute u istu kasarnu. Jednu takvu grupu od oko 100 dobrovoqaca li~no
sam odveo i predao deùrnom oficiru. Mislim da je ta grupa upu}ena u Dr-
varsku brigadu, pod komandom pukovnika Save Kova~evi}a. Nisam bio pri-
sutan i ne znam da li su u istoj kasarni bili i naoruàvani”.
Po pitawu kontakata sa Slu`bom dràvne bezbednosti, Petkovi} je
izvezao slede}u pri~u: “Negde na po~etku upu}ivawa dobrovoqaca (mislim
sredinom 1992. godine) Vojislav [e{eq mi je dao adresu i rekao da nared-
nog dana ujutro u 9.00 ili 10.00 ~asova idem na tu adresu i potraìm i javim
se Jovici Stani{i}u. Napomiwem da nisam znao ko je to, niti koja mu je
funkcija. S obzirom da se radilo o zgradi republi~kog MUP-a, pretposta-
vqao sam da se radi o nekom inspektoru. Tek kasnije sam saznao da sam bio
upu}en kod na~elnika Dràvne bezbednosti. U veoma kratkom razgovoru,
Stani{i} mi je rekao da oni imaju podataka da stranka upu}uje dobrovoq-
ce i skrenuo mi pa`wu da vodimo ra~una kakve qude {aqemo, kako se ne bi
kompromitovali, a samim tim i ~itava vojska. Dodao je da, ukoliko od svo-
jih operativaca saznaju za nedoli~no pona{awe, da }e spre~iti daqe upu-
}ivawe dobrovoqaca. Ciq upu}ivawa od strane [e{eqa kod Jovice Sta-
ni{i}a je bio da za potrebe stranke preuzmem vozilo, koje je kao ratni plen
bilo vlasni{tvo Biroa Vlade Republike Srpske Krajine. Vozilo koje sam
dobio na raspolagawe, a {to je potpisao vojni oficir Republike Srpske
Krajine, imalo je beogradsku registraciju. Pod ratnim plenom ne podrazu-
meva se kra|a ili pqa~ka ovih vozila, ve} se iskqu~ivo radi o vozilima
koja su vozili Srbi u hrvatskim dràvnim organima, a za potrebe wihovih
funkcionera. Zbog nemogu}nosti i rizika, da ne bi bili uhap{eni, nisu
bili u mogu}nosti da ista vozila vrate u Zagreb, jer u to vreme je bila ve-
lika hajka na celokupno srpsko stanovni{tvo. Ista vozila su stavqena na
raspolagawe vojnim i civilnim vlastima u Republici Srpskoj Krajini, a
nakon isteka registracije vozila su registrovana na Ministarstvo unutra-
{wih poslova Republike Srbije. Ovo je moj jedini razgovor sa Jovicom
Stani{i}em. Ne znam iz kog razloga je ba{ DB nama dao ovaj automobil, to
morate pitati [e{eqa. Prilikom preuzimawa vozila na dokumentu je pi-
salo da je vlasnik vozila bio Vojni sektor Biroa Vlade Republike Srpske
Krajine. Vi{e ovakvih vozila je dodeqeno na kori{}ewe svima koji su po-
magali srpskom narodu. Vozilo koje mi je bilo dodeqeno na privremeno ko-
ri{}ewe, a koje sam kasnije vratio, bilo je proizvodwe 1980. ili 1981. gpdi-
ne, marke “opel ida”, i imalo je tablice ZG-01-36. Danas predajem istraì-
tequ MKSJ Paolo Pastore Stokiju fotokopiju tri dokumenta, od kojih je-
dan potvr|uje da je vozilo koje je meni dodeqeno ratni plen RSK, te da je to
jedno od tri vozila koja su tom prilikom dodeqena, ali kome su dodeqena
druga dva, ne znam. Drugi dokument je od Biroa Vlade RSK – Vojni sektor,
upu}en MUP-u Srbije, kojim se traì da se jedno od vozila dodeli meni na
984
kori{}ewe. Tre}i dokument je revers o preuzimawu navedenog vozila od
Vojnog sektora Biroa Vlade RSK. Ja ne znam da li je [e{eq sara|ivao sa
Slu`bom dràvne bezbednosti, ali informacije sa kojima je izlazio u jav-
nost na konferencijama za {tampu mogle su biti dostupne samo toj slu`bi.
Na primer, [e{eq je jednom prikupio kompromituju}u dokumentaciju o
rukovodstvu Saveza reformskih snaga, koja bi samo mogla da se dobije od
Dràvne bezbednosti. êsto bi pri~ao o toj kompromituju}oj dokumenta-
ciji na konferencijama za {tampu”.
Na tapetu je zatim bila saradwa sa privatnim i dràvnim instituci-
jama i dràvnim organima: “Nismo imali saradwu sa policijom, ali smo ih
obave{tavali o zbrinutim izbeglicama, kao i o upu}ivanoj humanitarnoj
pomo}i. Razlog zbog kojeg smo ih obave{tavali je uredna dokumentacija o
prikupqenoj pomo}i, kao i mestu odredi{ta. Ukoliko oni ne bi imali ta-
kve informacije, moglo bi se desiti da se roba oduzme, a mi bi bili pro-
gla{eni za {vercere ili crnoberzijance. Saradwe sa privatnim i dràv-
nim institucijama je bilo oko prikupqawa humanitarne pomo}i, lekova,
sanitetskog materijala, sa privatnim i dràvnim prevoznicima drumskog
i èlezni~kog saobra}aja. Nismo koristili vojna ili policijska vozila za
prevoz. Sa fizi~kim licima koja su prihvatala izbeglice u svoje domove
tako|e smo sara|ivali. Sa vojnim organima nije bilo adekvatne saradwe,
osim u pojedinim slu~ajevima, kada bi do{ao neko od komandanata sa rati-
{ta i razmenili bi mi{qewa ili nas upoznali sa situacijom na terenu. Ne
se}am se imena nijednog od komandanata, jer su razgovori trajali vrlo krat-
ko, a nismo vodili ni evidenciju. U slu~aju vanrednih okolnosti, ili po-
trebe za vozilima za transport (autobusi), mi bismo pozvali autobuskog
prevoznika i obezbedili transport, a fakturu bi prosledili Udruèwu
Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Ne znam da li su im iznosi tih
faktura otpisani ili su ih platili. Ja sam imao dva ili tri susreta sa ge-
neralom u penziji i biv{im sekretarom za Narodnu odbranu (sada{wi na-
ziv: na~elnik General{taba) Du{anom Peki}em, koji je u to vreme bio
~lan Udruèwa Srba iz Hrvatske. Razlog ovih susreta je bio poku{aj da se
dobrovoqci ne upu}uju preko politi~kih stranaka, nego da sve politi~ke
stranke i Udruèwe Srba iz Hrvatske rade na prikupqawu, ali da upu}iva-
we dobrovoqaca ide iskqu~ivo preko Udruèwa. Ja nisam u~estvovao u do-
no{ewu odluka, ve} sam samo prisustvovao nekim sastancima. Ja ovde imam
dokument koji se odnosi na ovo o ~emu govorim. Dokument je potpisan 2. 7.
1992. i odnosi se na stvarawe srpskih dobrovoqa~kih odreda pod pokrovi-
teqstvom Udruèwa Srba iz Hrvatske. Potpisnici ovog dokumenta su
predstavnici Udruèwa Srba iz Hrvatske, Srpske demokratske stranke
(SDS), Srpske narodne obnove (SNO) i SRS-a. U ime SRS-a dokument je
potpisao dr Vojislav [e{eq i ja prepoznajem wegov potpis – to je ~etvrti
potpis odozgo. Mislim da je ispred SNO-a ovaj dokument potpisao Mirko
Jovi}, ali ne mogu da tvrdim, budu}i da mi wegov potpis nije poznat. [to
se ti~e ostalih potpisnika, wihove potpise uop{te ne prepoznajem, niti
znam ko su bili u~esnici. Na dokumentu su od{tampana imena ~etiri
stranke kao u~esnika, ali na dokumentu postoji i peti potpis, odmah ispod
985
potpisa gospodina [e{eqa. Ja ne znam ni ~iji je to potpis, ni koju stran-
ku je potpisnik zastupao. Danas predajem fotokopiju ovog dokumenta istra-
ìtequ MKSJ Paolo Pastore Stokiju. Ja ne znam da li je Udruèwe pri-
bavqalo dobrovoqcima oru`je i drugu vojnu opremu”.
Posebno je istraìteqe interesovao Gojko Jankovi}, a Petkovi} o we-
mu iznosi slede}e: “Ja ni{ta ne znam o Gojku Jankovi}u, niti o wemu li~no,
niti o wegovim delima, sem toga da sam primio zahtev za wegovo unapre|e-
we od vojne komande fo~anske brigade naslovqeno na predsednika SRS-a,
Vojislava [e{eqa. Ja sam ovaj dokument ve} podneo istraìteqima
MKSJ-a prilikom prethodnih informativnih razgovora sa wima. Ja pri-
znajem da sam prilikom prethodnog razgovora sa istraìteqima MKSJ-a
pogre{io kad sam pomenuo ime Gojka Jankovi}a kao jednog od onih lica ko-
je sam predloìo Vojislavu [e{equ da budu proizvedeni u vojvode maja
1993. godine, jer ja tada nisam znao za Jankovi}a. Ja sam za wega ~uo tek na-
kon {to sam dobio gorenavedeni dokument od vojne komande fo~anske bri-
gade. Koliko znam, Gojko Jankovi} nije bio ~lan SRS-a. Danas sam saznao od
istraìteqa MKSJ-a, Paolo Pastore Stokija, da MKSJ traì Gojka Jan-
kovi}a kao lice osumwi~eno za ratne zlo~ine. Danas mi je istraìteq
MKSJ-a, Paolo Pastore Stoki pokazao MKSJ poster sa fotografijama i
datumima ro|ewa lica koje je MKSJ javno optuìo za ratne zlo~ine. Video
sam fotografiju lica po imenu Gojko Jankovi} i pro~itao sam datum wego-
vog ro|ewa, a to je 31. 10. 1954. i taj datum odgovara datumu ro|ewa lica po
imenu Gojko Jankovi}, a koje je navedeno u dokumentu koji sam primio od voj-
ne komande fo~anske brigade. Avgusta 1993. godine ja vi{e nisam bio na-
~elnik Ratnog {taba, budu}i da sam predao du`nost prilikom naimenova-
wa za potpredsednika Skup{tine Srbije, polovinom januara 1993. Danas
predajem istraìtequ MKSJ Paolo Pastore Stokiju fotokopiju jednog
novinskog ~lanka objavqenog u “Politici ekspres”, ispod koga sam rukom
dopisao datum kada je objavqen: 29. 1. 1993. Datum je ispisan dvaput, jer sam
prvi put napravio gre{ku. Ja ne znam da li je Udruèwe pribavqalo dobr-
ovoqcima oru`je i drugu vojnu opremu. Na mesto na~elnika Ratnog {taba
do{ao je umesto mene Zoran Draìlovi} zvani î~a. Ja sam ovaj dokument
primio od vojne komande fo~anske brigade jer sam jo{ uvek bio potpred-
sednik stranke, mada nisam vi{e bio na~elnik Ratnog {taba. Kao dodatni
dokaz da od po~etka 1993. godine vi{e nisam bio na~elnik Ratnog {taba
SRS-a, danas predajem istraìtequ MKSJ, Paolo Pastore Stokiju, foto-
kopiju potvrde kojom se potvr|uje da je jedan dobrovoqac razduìo oru`je
koje je prethodno zaduìo u kasarni VJ Bubaw Potok. Potvrdu je izdao Rat-
ni {tab SRS-a i iz we se vidi da je u to vreme, na dan 5. 3. 1993. godine,
na~elnik Ratnog {taba bio Zoran Draìlovi} sa nadimkom î~a, mada on
sam nije potpisao navedenu potvrdu, ve} Oliver Baret, sa nadimkom Denis,
za Zorana Draìlovi}a sa nadimkom î~a. Mislim da sam tom prilikom,
kada sam predloìo Vojislavu [e{equ da neka lica budu proizvedena u
vojvode, pomenuo ime Milenka Petri}a zvanog î~a, iz [ida. Petri} je
bio predsednik Okru`nog odbora SRS-a za Srem i ja sam ga predloìo za-
to {to je bio naro~ito aktivan u prikupqawu dobrovoqaca za rati{te.
986
Tako|e, on je bio najpouzdanija osoba i imao je najsigurnije veze za prolaz
ka Vukovaru i Vinkovcima. On je bio najboqe informisan jer je, kao sta-
novnik [ida, koji se nalazi samo 1,5 km od administrativne granice sa Hr-
vatskom, odmah dobijao informacije o svim promenama koje su se de{avale
na terenu i to ga je ~inilo izuzetno pouzdanom osobom. Se}am se da sam ot-
prilike juna ili jula 1991. godine u nekoliko navrata prenosio humanitar-
nu pomo} iz Srbije za Mirkovce i da je Petri} svaki put predloìo sigur-
nu putawu i prelazio je zajedno sa mnom. Pritom nas je obezbe|ivala JNA
vojnim transporterima i tenkovima. Danas predajem istraìtequ MKSJ-a
Paolo Pastore Stokiju fotokopiju jednog dokumenta iz koga se vidi da sam
u~estvovao u prevozu humanitarne pomo}i. @elim da objasnim i ispravim
ono {to sam rekao u svojoj prethodnoj izjavi u vezi sa susretom izme|u [e-
{eqa, Cvijana i Paro{kog. Prvi put sam se susreo sa Cvijanom i Paro-
{kim u Jagodwaku. Stanko Cvijan i Milan Paro{ki su ve} bili u Jagodwa-
ku kada smo [e{eq i ja stigli tamo. U Jagodwaku je prvo odràn miting.
Ne se}am se da li su na tom mitingu govorili i Cvijan i Paro{ki, ali
pretpostavqam da jesu, i da je svrha wihovog odlaska tamo bila da pruè po-
dr{ku onda{wim Srbima. U tom smislu je i ministar Ministarstva za Sr-
be izvan Srbije, gospodin Cvijan, tamo prisustvovao. Budu}i da su u to vre-
me samo ~lanovi SPS-a mogli da budu ministri, pretpostavqam da je Cvi-
jan bio ~lan SPS-a. [to se ti~e Paro{kog, on je tada bio poslanik u Skup-
{tini Srbije, i ne znam kojoj je stranci pripadao, ali znam da nikada nije
bio ~lan SRS-a. Zatim su [e{eq, Cvijan i Paro{ki odràli polu~asov-
ni sastanak, rekao bih sa me{tanima Jagodwaka. Ja tom sastanku nisam pri-
sustvovao. Nakon toga, odràna je konferencija za {tampu. Potom smo svi
zajedno, ja, [e{eq, Cvijan, Paro{ki i Maja Gojkovi} krenuli u obilazak
sela u okolini Jagodwaka, ukqu~uju}i i Borovo Selo. Ne mogu da budem ap-
solutno siguran u to da li je [e{eq imao neke veze sa incidentom u Boro-
vu Selu dana 2. 5. 1991. godine, ali ono u {ta sam siguran je da [e{eq nije
podsticao qude na krvoproli}e i ustanak tokom na{e posete Borovu Selu,
barem ne u mom prisustvu”.
U pogledu na{e saradwe s JNA, Petkovi} je dodao: “Dana 21. 9. 1991. go-
dine odazvao sam se pozivu za mobilizaciju i oti{ao sam u Vojni odsek Pa-
lilula u Beogradu. Referent za mobilizaciju me je prepoznao, jer me je ve}
video na televiziji, i znaju}i da radim na prikupqawu dobrovoqaca ispred
SRS-a, ovaj JNA referent mi je rekao da je ono {to radim od ve}e koristi
nego da me upute na front. Onda mi je samo rekao – nastavite ono {to ste
do sada radili. Koliko ja znam, nije postojao nikakav dogovor izme|u JNA
i moje stranke da ja budem dodeqen Ratnom {tabu SRS-a. [to se ti~e sarad-
we izme|u JNA i SRS-a na prikupqawu dobrovoqaca, nije bilo nikakve
saradwe sve do onog trenutka kada Predsedni{tvo Jugoslavije nije izdalo
zvani~ni akt (u skladu sa zakonom) da se svi dobrovoqci upu}uju direktno
u jedinice VJ, a da se oni dobrovoqci koji se ve} nalaze na terenu u sastavu
TO pot~ine VJ. Ne se}am se kako se taj akt ta~no zvao, niti kada je donet,
ali budu}i da je to slu`beni dokument, to moè lako da se proveri. U sva-
kom slu~aju, u trenutku kada je ovaj akt izdat, JNA je ve} bila preimenovana u
987
VJ. Do trenutka kada je izdat ovaj akt, mi smo upu}ivali na{e dobrovoqce
u jedinice TO, na zahtev TO, a od tog trenutka, upu}ivali smo ih direktno
u redove VJ. Pre dono{ewa navedenog akta, ako bi VRS ili VRSK imala
potrebe za dobrovoqcima, mi smo dobrovoqce upu}ivali tamo, iskqu~i-
vo na zahtev (uglavnom su to bili pisani zahtevi) nadle`nih vojnih koman-
di. Dok smo upu}ivali dobrovoqce u TO, a kasnije VRSK i VRS, nismo ima-
li na raspolagawu niti jedan vojni objekat radi pripreme, obu~avawa i uni-
formisawa na{ih dobrovoqaca. Nakon navedenog slu`benog akta o upu}i-
vawu dobrovoqaca u VJ, do{lo je do otvorenije saradwe izme|u VJ, VRSK i
VRS. Jedan od vidova takve saradwe bilo je i obezbe|ivawe nekih kasarni
u Beogradu (Bubaw Potok) i verovatno Srbiji, a koje su stavqene na raspo-
lagawe radi prikupqawa, uniformisawa, a verovatno i naoruàvawa dobr-
ovoqaca, kako iz Srbije, tako i dobrovoqaca iz RSK i RS, {to se moè vi-
deti iz dokumenata. Ne znam za bilo kakav slu`beni dogovor izme|u SRS i
TO o upu}ivawu dobrovoqaca na rati{te. [e{eq je ~esto nagla{avao da
}e SRS prikupqati dobrovoqce, i pretpostavqam da su tako TO po~ele da
nam upu}uju zahteve za dobrovoqcima. Mi smo slali dobrovoqce iz Beogra-
da u Zapadnu Slavoniju preko Bosanske Gradi{ke i Oku~ana. Ne znam gde
su se ta~no na{i dobrovoqci okupqali u Oku~anima, to bi mogao znati ka-
petan Rajko Naranyi}, komandant TO Oku~ani. Isto tako, ne znam ni gde su
se dobrovoqci okupqali u Bosanskoj Gradi{ci. Uostalom, oni se tamo ni-
su zadràvali, ve} su, radi sigurnosti puta, preuzimani od strane TO Za-
padne Slavonije, koja ih je sprovodila do odredi{ta. Prevoz tih dobrovo-
qaca u decembru 1991. godine organizovao je biro Vlade SAO Zapadne Sla-
vonije. Danas predajem istraìtequ MKSJ-a Paolo Pastore Stokiju fo-
tokopiju jednog faksa koji je primio Ratni {tab SRS-a, koji se ti~e prevo-
za dobrovoqaca u Zapadnu Slavoniju. Faks je potpisao Vladimir [impra-
ga, sekretar Biroa Vlade Zapadne Slavonije u Beogradu, dana 9. 12. 1991. go-
dine. Sam dokument glasi na prevoz izbeglica, ali se zapravo odnosi na
prevoz dobrovoqaca iz Srbije, to jest, na dobrovoqce prikupqene od stra-
ne SRS-a sa jedne strane, i na vojno sposobne osobe mu{kog pola koje su za-
ista izbegle iz Hrvatske i sada se, bilo kao dobrovoqci, bilo kao mobili-
sani naredbom predsednika RSK, vra}aju na podru~je Hrvatske. U faksu su
svi oni navedeni kao izbeglice da bi dobili besplatan prevoz. Na faksu je
pe~at Ministarstva Republike Srbije za veze sa Srbima izvan Srbije. Ta-
ko|e, danas predajem istraìtequ MKSJ-a Paolo Pastore Stokiju foto-
kopiju jednog odobrewa koje je primio Ratni {tab SRS-a, koje se ti~e pre-
voza dobrovoqaca u Mirkovce. Ovo je odobrewe za besplatan prevoz grupe
od 20 putnika na relaciji Beograd-[id, dana 31. 10. 1991. godine. Potpisa-
no je u ime direktora Sektora za saobra}ajno transportne poslove J@TP
Beograd, i nosi broj 5858/91-597. Na dokumentu nije precizirano da su ovi
putnici dobrovoqci, niti su data wihova imena, iz straha da sam dokument
ne padne u ruke hrvatskim vlastima, ali se odnosi na prevoz dobrovoqaca.
Mi smo imali na desetine ovakvih odobrewa... Predsednik ogranka SRS-a
u Bawa Luci, Nikodim âvi}, imao je pravo da ispred SRS-a prikupqa do-
brovoqce na podru~ju Bawa Luke. Ja sa time nisam imao veze, utoliko pre
988
{to je on bio iz druge republike, ali je postojala me|usobna koordinacija.
Na{a koordinacija se sastojala u tome da obave{tavamo jedan drugog o to-
me gde su upu}eni dobrovoqci, kako se grupe dobrovoqaca ne bi negde du-
plirale, a negde ih potpuno izostalo. Znam da je âvi}, tokom oktobra ili
novembra 1991. godine, slao dobrovoqce u Bawalu~ki korpus JNA radi po-
pune jedinica, ali ne znam gde su daqe ovi dobrovoqci upu}ivani, jer je to
bilo u nadle`nosti JNA... Tokom 1991. godine poslali smo oko 200 dobro-
voqaca u TO Srb. Ne mogu da odbacim mogu}nost da su neki od wih potom
upu}eni u Knin, mada ja nemam nikakvih podataka ili zabeleàka o tome.
Mnogo kasnije sam saznao da je na podru~ju kninske op{tine bilo mnogo do-
brovoqaca iz Srbije, ali nema podataka o tome ko ih je tamo uputio. To su
uglavnom bili samoinicijativni odlasci pojedinaca ili grupica. Wihovi
motivi za odlazak u Knin meni su sumwivi, budu}i da Knin nije bio ratom
obuhva}ena zona i da se u Kninu ìvelo sasvim normalno. Mislim da nije
bilo ni potrebe za upu}ivawem dobrovoqaca u Knin, jer je tamo bio kape-
tan Dragan sa svojim centrom za obuku na kuli iznad Knina. Ako je tamo slu-
~ajno i bilo dobrovoqaca SRS-a, oni su samoinicijativno odlazili i mi
nad wima nismo imali nikakvu kontrolu, niti je to bila na{a obaveza”.
Iz ove izjave se vidi da je Petkovi} ponovo govorio o nekim pojedina~-
nim li~nostima: “(1) ûo sam od nekih boraca, koji su posetili na{ {tab,
da je general Ratko Mladi} od wih i od dobrovoqaca zahtevao da se skinu
srpska obele`ja i kokarde i da se svi bore pod petokrakom, {to je ve}ina
odbila. Ovo se desilo na podru~ju Ozrena ili Romanije u RS. Ne znam u kom
je to periodu bilo. Mirko Blagojevi} iz Bijeqine, predsednik ogranka
SRS u Bijeqini, mogao bi da zna ne{to o ovom incidentu. (2) Koliko je me-
ni poznato, na{i dobrovoqci su uvek delovali u okviru TO, dok je Arkan
imao svoje jedinice. Jednom prilikom, izme|u jula i septembra 1991. godi-
ne, uputio sam oko 150 dobrovoqaca na podru~je Isto~ne Slavonije. Ovi
dobrovoqci su prvo poslati u Erdut, u centar za obuku, odakle su istog ili
narednog dana preuzeti od strane TO, sa time {to je jedna grupa, od oko 20
dobrovoqaca tamo ostala i prikqu~ila se Arkanovim “Tigrovima”. U
ovom centru su neki dobrovoqci dobili uniforme. U vreme upu}ivawa do-
brovoqaca u Erdut, ja nisam znao da je Arkan bio komandant tog centra. Mi
smo poslali na{e dobrovoqce u Erdut, jer smo takve instrukcije dobili od
TO koje su nam bile uputile zahtev za dobrovoqcima, a to su bile TO [o-
dolovci, TO Marku{ica, TO Sila{ i druge TO koje gravitiraju oko Erdu-
ta. Re~eno nam je da mi prevezemo dobrovoqce do Erduta, a oni }e ih tu
preuzeti. Tog puta ja sam i{ao zajedno sa dobrovoqcima. Kada smo stigli
u Erdut nismo videli Arkana, videli smo ga tek kasnije, uve~e, kada je do-
{ao i izvr{io smotru svojih “Tigrova”. Tek onda sam shvatio da je on ko-
mandant tog centra. Ne se}am se da li je sa mnom bio Draìlovi} ili Ranki},
ali se se}am da nam je Arkan ponudio da tamo preno}imo jer je opasno da se
po mraku vra}amo. Ne se}am se da li smo zaista tamo preno}ili, ali u sva-
kom slu~aju se tamo nisam zadràvao i oti{ao sam istog dana ili slede}eg.
(3) Godine 1991. nakon neuspelog napada hrvatskih snaga na Mirkovce, pred-
sednik MZ Mirkovci me je zamolio da stupim u kontakt sa MUP-om Srbije i
989
od wih zatraìm jedno policijsko vozilo kako bi otvorili stanicu mili-
cije u Mirkovcima i na taj na~in spre~ili bahato pona{awe, pqa~ke, kra|e
pojedinaca. Oti{ao sam u MUP Republike Srbije kod gospodina Ra{ete,
koga sam tada prvi put video i objasnio mu razloge svog dolaska. Dok smo
razgovarali, u wegovu kancelariju je u{ao jedan ~ovek u civilnom odelu ko-
ji mi se predstavio, ali se ne se}am kako se predstavio, jer mi wegovo ime
nije ni{ta zna~ilo. Kasnije sam saznao da je to bio Radovan Stoj~i} zvani
Baya. Ra{eta mi je tom prilikom rekao da je ova osoba u civilnom odelu ko-
mandant brigade neke specijalne jedinice policije. Tada nisam znao wego-
vu ta~nu funkciju u MUP-u. U to vreme nisam znao da je Radovan Stoj~i}
zvani Baya bio komandant TO SBZS. To sam saznao tek onda kada je [e{eq
u svojim javnim nastupima, sredinom 1993. godine, po~eo da napada Bayu,
Franka Simatovi}a zvanog Frenki, Jovicu Stani{i}a i Milo{evi}a. U
odgovor na pitawe da li je Baya kontrolisao dobrovoqce SRS-a u SBZS,
odgovaram da, ako je Baya bio komandant TO SBZS, onda je morao kontro-
lisati dobrovoqce SRS-a. Sreo sam se ponovo sa Radovanom Stoj~i}em
Bayom kada sam bio na ~elu Odbora za odbranu i bezbednost Srbije, ali se
ne se}am kada je to bilo. Uostalom, sastanak nije imao nikakve veze sa rat-
nim doga|ajima i dobrovoqcima. (4) Nije mi poznato da je [e{eq imao ne-
ke kontakte sa Frankom Simatovi}em Frenkijem, ali mislim da je [e{eq
imao tesne kontakte sa slu`bom DB Srbije. (5) Ne se}am se kada su bra}a
Vu~kovi} upisani kao dobrovoqci SRS-a. (6) Ne znam koju je konkretno
funkciju Mihaq Kertes zauzimao 1991. i 1992. godine, ali znam da je bio po-
slanik u Skup{tini Srbije. Nije mi poznato koja je konkretna zaduèwa
Kertes imao od Slobodana Milo{evi}a, znam samo da je posle mog mandata
u Skup{tini Srbije postao upravnik carine”.
Na kraju, Petkovi} je dao mno{tvo dodatnih, stvarnih ili izmi{qe-
nih informacija: “[e{eq je komandantima TO preporu~io da se Ratni
{tab SRS-a obavesti o svakom kr{ewu discipline od strane dobrovoqaca
SRS-a. Pretpostavqam da je [e{eq ovo rekao u èqi da se stranka i bor-
ba srpskog naroda ne bi kompromitovali. Imali smo neke pokazateqe da }e
Vukovar pasti nekoliko dana pre pada, o ~emu smo ~uli od na{ih dobrovo-
qaca koji su se vra}ali iz Vukovara. Me|utim, nismo primili nikakvo zva-
ni~no obave{tewe o tome. JNA je u~estvovala u bitkama koje su dovele do
oslobo|ewa Vukovara. Nemam precizna saznawa kako su tekle operacije
oko Vukovara, ali smatram da se koristila uobi~ajena procedura napada na
naseqeno mesto sa brisanog prostora. Po toj uobi~ajenoj proceduri, pre pe-
{adijskog napada, koristi se artiqerija (minobaca~ka i ostala) kako bi se
neprijateq potisnuo iz utvr|ewa. Na televiziji smo videli kako su tenko-
vi u{li u grad i za nas je Vukovar bila zavr{ena bitka... Ne znam ta~no ka-
da je Predsedni{tvo donelo odluku o povla~ewu svih srpskih snaga sa te-
ritorije Hrvatske. Kada mi je [e{eq naredio usmeno da povu~emo na{e
dobrovoqce iz Hrvatske, ja sam pozvao sve TO u ~ijim sastavima su se nala-
zili na{i dobrovoqci i preneo im naredbu koju sam dobio. Povla~ewe do-
brovoqaca je vaqalo izvr{iti u roku od tri dana, ali to nije uvek bilo mo-
gu}e, i nekim TO je dat rok od 10 dana dok ne obezbede liniju fronta. Ne
990
se}am se kojim TO konkretno je dat taj dodatni rok. Bilo je slu~ajeva da su
pojedini dobrovoqci otkazali poslu{nost u povla~ewu, i za takve slu~aje-
ve ubudu}e nismo snosili nikakvu obavezu... U svojoj prethodnoj izjavi sam na-
veo da je Stevan Todorovi} bio {ef MUP-a Bosanski [amac. Tako|e znam
da je bio predsednik op{tine i stoga i komandant TO. Stoga, kada sam po-
slao dobrovoqce u Bosanski [amac, poslao sam ih pod komandu TO. U me-
|uvremenu, formirana je policijska stanica, ili je transformisana, a on
je postao na~elnik policije i preuzeo je ve}inu dobrovoqaca u policiju.
SRS je imala princip da povla~i dobrovoqce iz razloga koje sam ve} pome-
nuo: nedisciplina, zdravstveni razlozi, porodi~ne obaveze. U slu~aju Bo-
sanskog [amca, ne znam za{to su na{i dobrovoqci vra}eni. Ja sam bio je-
dan od qudi koji su znali gde se nalaze ruski dobrovoqci, i zato su me zva-
li slu`benici srpske vlade da me pitaju da li bih mogao da odvedem gene-
rala Filatova da ih obi|e. Osim toga, ja sam znao sigurne puteve do wiho-
vih poloàja. Ja sam znao gde su poloàji ruskih dobrovoqaca, jer su oni bi-
li u neposrednoj blizini poloàja na{ih dobrovoqaca. Ruski dobrovoqci
su u par slu~ajeva bili upisani kao dobrovoqci preko SRS-a. Ne znam ka-
ko su ovi dobrovoqci do{li do nas, mo`da je to i{lo preko Udruèwa Sr-
ba iz Bosne i Hercegovine. Da bih obezbedio siguran put za generala Fi-
latova, ja sam kontaktirao predsednika op{tine u Trebiwu Vu~urevi}a,
~ijeg se imena ne se}am, potvrdio mu na{ dolazak, a na wemu je bilo daqe da
radi na obezbe|ivawu vozila, qudstva u pratwi i proveri putawe. U vezi
sa [e{eqevim tvrdwama da je wegova kancelarija ozvu~ena, ne znam za{to
je on to govorio, ali sumwam da je to bilo ta~no. Mi smo ~esto razgovarali
o pitawima koja su se ticala rata u mojoj kancelariji u sedi{tu SRS-a, a
povremeno i u wegovoj kancelariji. Aleksandar Stefanovi}, generalni se-
kretar SRS-a, bio je tako|e ~lan Ratnog {taba SRS-a. On je, po potrebi,
u~estvovao u sastancima Ratnog {taba SRS-a. Ratni {tab nije imao potre-
be za ~estim sastancima, i jedina odluka koja je ikad donesena bila je gde da
se {aqu dobrovoqci. Aleksandar Stefanovi} i drugi ~lanovi Ratnog {ta-
ba nisu imali uticaja na rad Ratnog {taba, sem {to su deùrali po nekoli-
ko sati. Ako bi se zatekli u kancelariji kada bi do{ao zahtev za dobrovoq-
cima, oni bi me o tome obave{tavali i pitali da li mogu da upute dobro-
voqce tamo gde je do{ao zahtev, a ja bih im rekao da li mogu ili ne. Oni bi
zahteve prosle|ivali tehni~koj sekretarici. Ja sam imao korektne odnose
sa Stefanovi}em, mada nismo imali puno kontakata. On je bio veoma blizak
[e{equ. Ne se}am se da smo [e{eq, Stefanovi} i ja imali neki sastanak
u vezi sa pitawima koja su se ticala dobrovoqaca. Danas predajem istraì-
tequ MKSJ Paolo Pastore Stokiju oznake koje sam na svojoj uniformi no-
sio ja i koje su na uniformama nosili dobrovoqci SRS-a i drugi dobrovoq-
ci prikupqeni pod pokroviteqstvom Udruèwa Srba iz Hrvatske... Ne mo-
gu da procenim za{to je do{lo do sukoba izme|u [e{eqa i Milo{evi}a, jer
nikad nisam prisustvovao wihovim razgovorima. Ima vi{e potencijalnih
razloga za{to je do sukoba do{lo. Ne znam da li je do sukoba do{lo pre hap-
{ewa dobrovoqaca 1993. godine, ali znam da je [e{eq napao Frenkija Si-
matovi}a i Radovana Stoj~i}a Bayu, i to moè biti razlog za ovaj sukob...
991
[e{eq me je optuìo za tri stvari: da sam izdao dobrovoqce tako {to sam
navodno MUP-u dao imena onih kod kojih je oru`je; da sam potkupqen od
strane DB-a, te da mi je DB navodno dodelila stan; i da sam dobio kola od
MUP-a na poklon. Ove optu`be su bile neta~ne. Ja ne znam pravi razlog za-
{to me je optuìo za ove stvari, ali mogu da pretpostavim, i moje pretpo-
stavke su slede}e: u to vreme ve} je bila sastavqena lista kandidata za po-
slanike SRS-a. Na toj listi ja sam bio drugi, odmah iza wega. [e{eq je od-
redio da svi ~lanovi stranke koji su èleli da budu na listi poslanika mo-
raju da izdvoje od 5.000 DEM do 50.000 DEM da bi ostali na toj listi. Kako
ja nisam imao ta sredstva, on me je optuìo kako bi me iskqu~io iz stran-
ke, a time i sa liste kandidata. Drugi ozbiqniji razlog za moje iskqu~ewe
pretpostavqam da je bio taj da je mo`da [e{eq saznao za neke ratne zlo~i-
ne u kojima su eventualno u~estvovali dobrovoqci SRS-a, a koji meni nisu
bili poznati. Kako bi spre~io da te informacije do|u do mene, znaju}i da
ih ja ne}u prikrivati, odlu~io je da me diskredituje i iskqu~i iz stranke.
Ja nikad nisam ~uo da je neki ratni zlo~in doveden u vezu sa dobrovoqcima
na{e stranke, niti je neko iz na{e stranke pri~ao o tome... Na dan 13. de-
cembra 1991. godine primio sam faks iz Ministarstva za veze sa Srbima iz-
van Srbije. Datum na dokumentu koji je prosle|en uz ovaj faks bio je 12. de-
cembar 1991. To je bilo obave{tewe TO Oku~ana koje je opisivalo situaci-
ju na terenu u toj oblasti. Ministarstvo je u~estvovalo u tome jer je wego-
va obaveza bila da prati {ta se de{ava sa Srbima izvan Srbije. Ja nisam
slao dobrovoqce u podru~je Benkovca i Obrovca po~etkom 1993. godine, ni-
ti sam ih tamo slao pre tog vremena. Godine 1993. ja vi{e nisam bio na~el-
nik Ratnog {taba. Kada god bi Ratni {tab SRS-a primio informacije o
ratnim zarobqenicima, Ratni {tab je te informacije prosle|ivao Gene-
ral{tabu, kako bi se razmene zarobqenika {to pre izvr{ile. Danas preda-
jem istraìtequ MKSJ Paolo Pastore Stokiju fotokopiju jednog spiska
ratnih zarobqenika predloènih za razmenu. Predlog za razmenu sa spi-
skom zarobqenika potpisao je Savo [trbac, kao predsednik Komisije za
razmenu zarobqenika Vlade RSK, i nosi pe~at Vlade RSK”.
13. Transkript razgovora sa osumwi~enim Qubi{om Petkovi}em od
15. septembra 2003. godine. U transkriptu nema ni{ta zna~ajno, ~ega ina~e
nema u izjavama koje su istraìteqi napravili na osnovu transkripta i da-
li ih Petkovi}u da potpi{e.
14. nastavak transkripta razgovora, od 16. septembra 2003. godine.
15. nastavak transkripta razgovora, od 17. decembra 2003. godine.
16. nastavak transkripta razgovora, verovatno od 18. decembra, po{to
nema oznake datuma.
17. Transkript razgovora sa osumwi~enim Qubi{om Petkovi}em od
15. do 18. septembra 2003. godine.
18. izjava Qubi{e Petkovi}a od 17. i 18. juna 2006. godine. Nakon po-
navqawa biografskih podataka i detaqnog tuma~ewa sadràja Programa
992
Srpske radikalne stranke, Petkovi} je dao novu verziju doga|aja, ve} obra-
|enih u prethodnim izjavama: “Nakon incidenta u Borovom Selu jedna je
grupa dobrovoqaca SRS/S^P samoinicijativno oti{la na liniju fronte
u Trpiwi (tj. bez naloga ili organizacije kriznog {taba SRS). Branislav
Gavrilovi} Brne i Miroslav Vukovi} êle bili su u toj grupi. Nakon to-
ga ta je grupa zatraìla da Vojislav [e{eq potpi{e pismene potvrde da
su bili na frontu. Nakon po~etnog perioda, u kojem su neki dobrovoqci
SRS/S^P samoinicijativno odlazili na front, Vojislav [e{eq je odlu-
~io primijeniti vi{e discipline. Vojislav [e{eq je najavio da }e od ta-
da nadaqe dobrovoqci SRS/S^P biti slani na front putem organizacije
kriznog {taba. Na sastanku Kriznog {taba odlu~eno je da nitko nije imao
pravo postavqati komandante dobrovoqaca SRS/S^P ili dodijeqivati
~inove. To se moglo u~initi jedino po ovlasti kriznog {taba i/ili Voji-
slava [e{peqa. Postavqawe svih komandanata SRS/S^P je obavqano po
naredbi Vojislava [e{eqa na osnovu prijedloga Ratnog {taba. Kada je taj
proces zapo~eo, rekao sam Vojislavu [e{equ da postoji mnogo problema i
otvorenih pitawa u vezi slawa dobrovoqaca: tko }e osigurati uniforme i
oru`je za dobrovoqce? Tko }e izdati potvrde o slu`bi poslodavcima? Tko
}e platiti transport i hranu? Od ~ega }e obiteqi dobrovoqaca ìvjeti
dok su dobrovoqci na rati{tu? Tko }e platiti sprovode dobrovoqaca i
brinuti se za obiteqi poginulih? Kakav }e biti status rawenih dobrovo-
qaca? Ho}e li oni sami morati platiti svoj boravak u bolnici? Tko }e se
brinuti za dobrovoqce koji postanu invalidi? Vojislav [e{eq je odgovo-
rio da to nije moja briga i da }e netko rije{iti sve te probleme. Pitao sam
Vojislava [e{eqa: “[ta ako dobrovoqac po~ini ratni zlo~in?” Vojislav
[e{eq je odgovorio: “Pazi da dobrovoqci ne budu narkomani ili alkoho-
li~ari. Ukoliko po~ine zlo~ine, oni }e za wih odgovarati”. No, Vojislav
[e{eq nikada nije iskazao interes za zakone ratovawa ili @enevske kon-
vencije. Kada sam (privremeno) dao ostavku na mjesto {efa Kriznog {taba
1991. godine, rekao sam Vojislavu [e{equ da me|u dobrovoqcima vlada
anarhija. Vojislav [e{eq je odrào sastanak Glavnog odbora SRS negdje
oko 15. maja 1991. i rekao je da }e Krizni {tab poku{ati disciplinirati
dobrovoqce. Uz to }e svi op{tinski odbori SRS imati zadatak da formi-
raju grupe dobrovoqaca. No, “odluke” Glavnog odbora SRS bile su samo
formalnosti. êsto bi Vojislav [e{eq donosio odluke bez da je uop}e
konzultirao Glavni odbor. Sve {to je Krizni {tab (kasnije Ratni {tab)
u~inio, u~iweno je po odluci Vojislava [e{eqa. Vojislav [e{eq je bio
autokrata. Kasnije 1991. godine Vojislav [e{eq je inzistirao da ja komu-
niciram s JNA. Vojislav [e{eq je htio da dobrovoqci SRS/S^P potpad-
nu pod ovlast oruànih snaga. U to vrijeme oruàne snage (S)FRJ sastoja-
le su se od JNA i Teritorijalne obrane (TO). JNA je bila federalno tije-
lo, dok je TO bila organizirana, financirana i opremqena na republi~-
kom nivou. TO se sastojala od svih oruànih formacija koje nisu bile dio
JNA ili policije. Kad je sukob u Hrvatskoj po~eo, policija i TO Republi-
ke Hrvatske su se podijelile na hrvatske i srpske (lokalnih Srba) oruà-
ne strukture. U podru~jima na kojima su lokalni Srbi bili u ve}ini ili u
993
zna~ajnoj ve}ini, preuzeli su postoje}e strukture ili su uspostavili svoju
vlastitu policiju i jedinice i {tabove TO. Po nalogu Vojislava [e{eqa
razvio sam kontakte s visokim oficirima JNA i ~lanovima srpskog Mi-
nistarstva za odnose sa Srbima koji ìve izvan Srbije. Na sastancima s
tim du`nosnicima razgovarao sam o slawu dobrovoqaca SRS/S^P u jedi-
nice JNA i TO u Hrvatskoj. Kad sam se prvi put sastao s ~lanovima Gene-
ral{taba JNA, moja pitawa su bila: da li je legalno registrirati i slati
dobrovoqce na front? [to je ratni zlo~in? Kakav }e biti status rawenih
invalida i dobrovoqaca? Kakav }e biti status wihovih obiteqi? Ofici-
ri JNA su odgovorili da nije va`no tko je registrirao dobrovoqce. Nije
bilo ilegalno slati dobrovoqce. No, bilo je ilegalno stvarati “nezavisne
partijske” vojske. Oni su inzistirali na tome da dobrovoqci SRS/S^P
moraju biti pot~iweni komandi JNA, tj. slu{ati komande oficira JNA i
biti disciplinirani. Ukoliko bude tako, dobiti }e sva prava koja ina~e
imaju vojnici JNA, ukqu~uju}i medicinsku skrb i pokapawe dobrovoqaca
koji su poginuli u borbi. Neki su vojni krugovi o~ito simpatizirali Vo-
jislava [e{eqa i wegove politi~ke stavove i [e{eq je to znao. Vojislav
[e{eq me poslao da razgovaram s pripadnicima vojske kako bi dobio po-
dr{ku, odnosno oru`je za dobrovoqce SRS/S^P. Tokom 1991. imao sam od
jedan do {est sastanaka s oficirima JNA. Moji kontakti u glavnom {tabu
JNA bili su general potpukovnik Qubomir Domazetovi}, general major
]opi} i general @ivota Pani}. Tako|er sam imao kontakte s pukovnici-
ma i generalima u komandi vazduhoplovnih snaga kada su mi bili potrebni
avioni za evakuaciju civila i porodica oficira JNA. Nikada nisam dobio
avione za kori{tewe u ratnim dejstvima. No, bilo je situacija da su dobr-
ovoqci SRS/S^P transportirani u avionima i helikopterima. Negdje u
januaru 1993. godine, Franko Simatovi} Frenki iz Slu`be dràvne bez-
bednosti Ministarstva unutarwih poslova (MUP) Srbije povezao me heli-
kopterom do Bajine Ba{te na granici s Bosnom i Hercegovinom. Ve}inu
sastanaka odrào sam s generalom Qubomirom Domazetovi}em, koji je go-
vorio o tome da dobrovoqci moraju biti pod komandom TO (a preko TO pod
komandom armije) i da moraju po{tivati pravila discipline i pona{ati
se u skladu s vojnom tradicijom srpskog naroda. Generali JNA, a posebno ge-
neral Qubomir Domazetovi}, razgovarali su sa mnom o problemima JNA.
U to doba general Qubomir Domazetovi} bio je odgovoran za odsjek za mo-
bilizaciju u JNA, a problemi u vezi mobilizacije bili su veliki. [aqu}i
dobrovoqce u teritorijalnu odbranu, a nekad i direktno u kasarne JNA/VJ,
SRS je popuwavala jedinice JNA. Kasnije je general Domazetovi} postao
zamjenik na~elnika Glavnog {taba oruànih snaga. U po~etku JNA nije bi-
la velikodu{na po pitawu distribucije oru`ja dobrovoqcima. Oficiri
JNA su mi rekli da gdje god dobrovoqci budu i{li, tamo }e vjerojatno ve}
biti dovoqno oru`ja. Vojislav [e{eq nije bio zadovoqan tim stawem
stvari i od avgusta do oktobra 1991. poslao me natrag u JNA. Vojislav [e{eq
me uputio da zauzmem ~vr{}i stav i kaèm da }e, ukoliko dobrovoqcima
SRS/S^P ne budu isporu~eni oru`je i uniforme, Vojislav [e{eq pre-
stati slati dobrovoqce u Hrvatsku. Prenio sam tu poruku generalu
994
Qubomiru Domazetovi}u i generalu @ivoti Pani}u. Oni su mi objasni-
li da }e uskoro biti done{eni novi zakoni i da }e svi dobrovoqci biti
podre|eni JNA. Oficiri JNA su tako|er rekli da se oru`je ne moè iz-
davati dobrovoqcima u Srbiji, ali da “gdje god i{li, dobiti }ete oru`je”,
ili “teritorijalna obrana }e osigurati oru`je” kada dobrovoqci stignu
na front. JNA/VJ je uvijek èqela izdavati oru`je dobrovoqcima izvan
Srbije. Informirao sam Vojislava [e{eqa o rezultatima mojih razgovo-
ra s oficirima JNA. Vojislav [e{eq je djelovao zadovoqan odgovorom
oficira JNA jer kad sam ga pitao “kako }emo slati dobrovoqce bez oru`-
ja?” on je izjavio: 1) oru`je ne moè biti izdavano u Srbiji; 2) Srbija (zva-
ni~no) nije u ratu; 3) îm dobrovoqci pre|u granicu, dobiti }e oru`je. Ta-
ko je [e{eq prihvatio ovakav dogovor i uputio dobrovoqce SRS/S^P da
}e dobiti svoje oru`je od TO kada stignu na linije fronte. Nakon tih sa-
stanaka dobrovoqci su skoro uvijek dobivali oru`je od TO kada bi stigli
na front. Ponekad su komunikacije izme|u Ratnog {taba SRS, JNA i TO
bile prekinute, tako da bi oru`je ~ekalo dobrovoqce kad bi stigli na
front. Ponekad bi dobrovoqci morali neko vrijeme ~ekati na oru`je, no
dobili bi ga. U jednom trenutku 1992. JNA/VJ je otvorila kasarnu u Bubaw
Potoku za potrebe dobrovoqaca. U to vrijeme ja vi{e nisam bio na~elnik
Ratnog {taba SRS, no pisac Gojko \ogo me o tome obavijestio Ponekad,
umjesto slawa dobrovoqaca teritorijalnoj obrani na front, Ratni {tab
SRS je slao dobrovoqce da se jave direktno u kasarne JNA/VJ kako bi po-
mogli JNA/VJ u popuwavawu svojih jedinica. Osim s gore navedenim ofi-
cirima oruànih snaga, tako|er sam imao sastanke s generalom Stojanovi-
}em, komandantom Prve armije JNA, s pukovnikom (kasnije generalom) Mi-
}om Gruborom, kao i drugim visokim oficirima, oficirima obavje{tajne
slu`be i bezbjednosti. Tako|er sam imao kontakte s oficirima KOS, kon-
traobavje{tajne slu`be JNA. Dva ili tri puta imao sam kontakte s Mini-
starstvom odbrane Srbije. U to vrijeme je ministar bio general pukovnik
Marko Negovanovi}. Tokom svih tih razgovora nikad nismo planirali rat-
ne operacije, niti su ratne operacije planirane u mojoj prisutnosti. Godi-
ne 1991. tako|er sam upoznao Radovana Stoj~i}a Bayu, koji je u to doba slu-
ìo kao komandant srpske policije (MUP) u Barawi i Isto~noj Slavoni-
ji u Hrvatskoj. Radovan Stoj~i} je komandovao teritorijalnom obranom u
Isto~noj Slavoniji do oktobra 1991. godine, tako da je tako|er komandovao
dobrovoqcima koji su bili tamo. Nakon toga, Radovan Stoj~i} je postao po-
mo}nik ministra unutarwih poslova u Srbiji. Moji sastanci sa stare{i-
nama JNA nastavili su se tokom prve polovine 1992. godine. U to vreme,
JNA/VJ imala je problem sa mobilizacijom i nastavilo se popuwavawe we-
nih jedinica. Diskutovali smo o tome da je postojala potreba za dobrovoq-
cima za Bosnu i Hercegovinu i da }e SRS poslati svoje dobrovoqce u Voj-
sku Republike Srpske (VRS) jer TO tamo nije vi{e funkcionisala. Nekad
bi me general Domazetovi} pitao: “Da li smo poslali neke dobrovoqce?”
A ja bih odgovorio: “Da, poslali smo ih ovde i ovde i ovde...” Grupa
SRS/S^P dobrovoqaca u~estvovala je u oslobo|ewu Zvornika. Druga gru-
pa SRS/S^P dobrovoqaca bila je prisutna u Bosanskom [amcu. Koliko
995
se ja se}am, ova grupa dobrovoqaca nije u~estvovala u osloba|awu samog
grada Bosanskog [amca, ve} okolnih sela. Grad Bosanski [amac ve} je bio
oslobo|en kad je ta grupa do{la u Bosnu i Hercegovinu. Po~etkom 1992. go-
dine, svi dobrovoqci su po zakonu postali deo rezervnog sastava JNA (ka-
snije VJ). U toku leta 1991. godine, po instrukcijama Vojislava [e{eqa ja
sam tako|e razvio odnose sa ~lanovima srpskog Ministarstva za veze sa Sr-
bima van Srbije. U to vreme ministar je bio Stanko Cvijan. Imali smo si-
stem po kome je Ministarstvo za veze sa Srbima van Srbije davalo kompen-
zaciju porodicama dobrovoqaca koji su poginuli na rati{tu. Pre nego {to
bi isplatilo porodicama, Ministarstvo za veze sa Srbima van Srbije bi
proverilo sa mnom, da bi bili sigurni da je dobrovoqac zaista poginuo.
Onda bi Ratni {tab SRS-a tako|e izdao pisani dokument kojim se potvr|u-
je da je dobrovoqac poginuo. Porodica poginulog dobrovoqca bi ili pri-
mila novac direktno od Ministarstva ili bi Ministarstvo dalo novac
Ratnom {tabu SRS i mi bismo prebacili novac porodici. Kada je Ratni
{tab ispla}ivao novac porodici poginulog dobrovoqca, izdavali smo pi-
smenu potvrdu koju bih potpisao ja i ~lan porodice koji je primio novac.
Zapo~eli smo taj sistem kompenzacije 1991. godine. U to vreme Vojislav
[e{eq je bio ~lan parlamenta Republike Srbije i Slobodan Milo{evi}
je bio predsednik Srbije. Mogu samo da pretpostavim da je [e{eq, preko
svojih kontakata u visokim krugovima u Vladi Srbije sredio ovu pomo}
vlade porodicama dobrovoqaca SRS/S^P koji su poginuli na borbenim
linijama”.
Petkovi} je dao i novu verziju na~ina organizovawa dobrovoqaca:
“Slede}e kategorije qudi su bile registrovane kao dobrovoqci u sedi{tu
SRS u Beogradu: (1) ~lanovi SRS, (2) ~lanovi S^P, (3) ~lanovi Socijali-
sti~ke partije Srbije, (4) ~lanovi Srpskog pokreta obnove, (5) ~lanovi
drugih politi~kih partija, (6) qudi koji nisu pripadali nikakvoj politi~-
koj partiji, (7) rezervna policija sa Kosova, (8) hrvatski Srbi i bosanski
Srbi, (9) Srbi, Makedonci, Ma|ari, Slovaci, Romi i muslimani, (10) ène
starije od 18 godina. Primali smo dobrovoqce iz svih ekonomskih i dru-
{tvenih slojeva: siroma{ne, bogate, nezaposlene i studente. Slede}e kate-
gorije qudi nisu bile primane kao dobrovoqci od strane SRS: (1) mu{kar-
ci koji nisu sluìli vojsku, (2) ène mla|e od 18 godina, (3) osobe sklone
alkoholu ili drogi, (4) psiholo{ki nestabilne osobe, (5) osobe sklone kra-
|i i drugim krivi~nim delima, (6) osobe koje su nazna~ile da èle da idu u
rat zbog osvete. U ve}ini slu~ajeva op{tinski odbori SRS ili S^P vr{i-
li su selekciju dobrovoqaca. Op{tinski odbori obi~no su se nalazili u
mawim mestima i gradovima gde se ve}ina qudi me|usobno poznavala, tako
da su ~lanovi op{tinskih odbora mogli da identifikuju osobe koje su ima-
le gore nabrojane probleme i da ih spre~e da postanu dobrovoqci. Tako|e
je mogu}e da su osobe koje su bile odbijene od strane op{tinskih SRS/S^P
odbora uspele da na neki drugi na~in do|u na borbenu liniju. Nekada bi sta-
re{ine iz JNA ili TO iz odre|ene zajednice kontaktirale Ratni {tab
SRS i traìle odre|eni broj dobrovoqaca. Tada bi Ratni {tab kontakti-
rao predsednika jednog od regionalnih SRS odbora u Srbiji i obavestio ga
996
o potrebi za dobrovoqcima. Predsednik regionalnog odbora bi kontakti-
rao op{tinske odbore SRS u regionu i preneo im zahtev za dobrovoqcima.
Onda bi op{tinski odbori odabrali odre|eni broj dobrovoqaca i posla-
li ih u Beograd. Iz sedi{ta SRS u Beogradu, dobrovoqci SRS/S^P (uko-
liko bi bili primqeni), bili bi poslati na borbene linije. Ratni {tab
SRS slao bi dobrovoqce samo u mesta gde bi bili pod komandom lokalne
TO. Ja bih rekao komandantima TO: ako vam trebaju dobrovoqci, dajte nam
pismeni zahtev i dajte dobrovoqcima kada napuste borbenu liniju pisma
kojim se potvr|uje wihovo sluèwe. Posle toga, JNA/VJ bi izdala takve
potvrde, kao {to su to ~inile i VRS i VRSK (Vojska Republike Srpske i
Srpske Krajine). Ovo bi omogu}ilo dobrovoqcima da se vrate na svoje po-
slove po povratku ku}ama. Sistematske evaluacije regruta dobrovoqaca
nije radila JNA, tako da je te evaluacije radila SRS. SRS je mogla posla-
ti spiskove potencijalnih dobrovoqaca policiji da proveri wihovu poza-
dinu, ali to nije bilo ra|eno. Ni vojska nije sprovodila takve provere. In-
strukcija Vojislava [e{eqa bila je ne registrovati dobrovoqce sa kri-
vi~nim dosijeom. Do leta 1991. godine, ~lanovi S^P bili su prisutni u ve-
}ini op{tina gde je SRS bila aktivna. êsto, oni koji su bili na ~elu op-
{tinskih odbora SRS bili su tako|e na ~elu lokalnih kriznih i/ili rat-
nih {tabova i/ili regionalnih kriznih ili ratnih {tabova. U hijerarhi-
ji, lokalni i regionalni odbori i krizni {tab bili su pot~iweni kriznom
(Ratnom {tabu u Beogradu). Ali bio je samo jedan lider, a to je bio Voji-
slav [e{eq. SRS je bila samo veza, posredna slu`ba izme|u mesta odakle
je dobrovoqac i TO komande. TO nije imala obavezu da drì dobrovoqce
sa sobom na borbenoj liniji. TO je mogla da po{aqe dobrovoqce nazad ako
je htela. U Beogradu, ja, Zoran Draìlovi} i Zoran Ranki} smo rekli SRS
dobrovoqcima da treba da po{tuju disciplinu i komandu TO. Dobrovoq-
cima SRS/S^P je re~eno da, ako nisu disciplinovani, ili ako dezertira-
ju, ili ako po~ine ratni zlo~in, da }e odgovarati. Se}am se da je jednom pri-
likom jedan dobrovoqac odgovorio: “To je moja stvar kako }u da se pona-
{am”. Jednom kada su dobrovoqci bili na borbenoj liniji, samo pripadni-
ci JNA i/ili TO mogli su ih spre~iti da ~ine zlo~ine. Komandanti dobr-
ovoqaca SRS/S^P nisu imali prava da organizuju vojne akcije. Wihovi za-
daci bili su da nadgledaju disciplinu i transport dobrovoqaca na teren i
sa terena. Komandanti su tako|e bili pod komandom TO i JNA. Vojislav
[e{eq napravio je dogovor sa @eqkom Ra`natovi}em Arkanom da Arkan
obezbedi podr{ku dobrovoqcima SRS/S^P. Dobrovoqci su dobijali uni-
forme u Arkanovom centru za obuku u Erdutu, u Isto~noj Slavoniji. Ko-
mandanti lokalne TO do{li bi u Erdut i preuzeli dobrovoqce SRS/S^P.
U su{tini, Arkanov centar bio je ta~ka odakle bi se dobrovoqci
SRS/S^P slali u razli~ite TO. To je bio “kolektivni centar” za dobro-
voqce. Jedan broj dobrovoqaca odlu~io je da ostane u Arkanovom centru i
prikqu~i se Arkanovim “Tigrovima”. Po{to je Krizni {tab SRS postao
Ratni {tab SRS 1. oktobra 1991. godine, svaki dan, dva ili tri puta dnevno,
Vojislav [e{eq bio bi informisan do najsitnijih detaqa o Ratnom {tabu.
Januara 1993. godine napustio sam Ratni {tab SRS i postao potpredsednik
997
parlamenta Srbije i predsednik Komiteta za odbranu Srbije. Povremeno
sam dobijao bezbednosno interesantne informacije. Na primer, jednom sam
dobio informaciju da }e Beograd biti bombardovan. Ne{to od te infor-
macije nisam podelio sa Vojislavom [e{eqem. Ali sam obave{tavao [e-
{eqa o svemu u vezi sa dobrovoqcima SRS i SRS/S^P. Ratni {tab SRS
dobio je informaciju o sitnim ispadima nediscipline koje su po~inili do-
brovoqci SRS/S^P, kao {to su slu~ajevi kad su dobrovoqci odbijali da
budu na straì ili kad su pili vi{e nego {to bi trebalo. Takvi dobrovoq-
ci ne bi ponovo bili poslati na bojno poqe. Ali Ratni {tab SRS nikad ni-
je dobio informacije koje se ti~u ozbiqnih disciplinskih prekr{aja od
strane dobrovoqaca na borbenoj liniji, kao {to su povrede @enevskih
konvencija. Stare{ine iz JNA, VRS i VRSK dolazile su u Ratni {tab
SRS. Nekad bi stare{ine JNA do{le da vide Vojislava [e{eqa posle
radnog vremena i obu~eni u civilno odelo. Nisam bio prisutan na tim sa-
stancima. Stare{ine VRS i VRSK obi~no bi do{li u Ratni {tab SRS u
uniformi i sastali se sa Vojislavom [e{eqem. Opet, nisam u~estvovao u
ovim sastancima. Ni u mom prisustvu ni meni li~no, [e{eq nikada nije
izdao naredbu da se ubijaju civili i ratni zarobqenici. U dva navrata, na-
kon nezavisnosti Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Predsedni{tvo Jugo-
slavije je naredilo da se sve jedinice JNA povuku iz Hrvatske i Bosne i
Hercegovine. U ova dva slu~aja, [e{eq je izdao nare|ewa jedinicama
SRS/S^P dobrovoqaca na linijama fronta da se vrate u Srbiju. [e{eq je
preneo ta nare|ewa meni, ja sam preneo nare|ewa do TO na linijama fron-
ta, a TO je vratio jedinice dobrovoqaca nazad u Srbiju. Tokom 1992. godine
VJ je bila formirana i od TO Hrvatske i Bosne i Hercegovine formira-
ne su vojske: VRSK i VRS. Sredinom juna 1992. godine dao sam ostavku na me-
sto na~elnika Ratnog {taba iz niza razloga, ali najvi{e zbog pona{awa
Vojislava [e{eqa... Bio sam prisutan kad je Vojislav [e{eq davao javne
izjave i govore sredstvima javnog informisawa. [e{eq je ~esto na konfe-
rencijama za {tampu vodio ra~una da ne upotrebqava ekstremni re~nik. Me-
|utim, kada je govorio na javnim skupovima ili na televiziji, [e{eq nije
toliko vodio ra~una o svom re~niku. Imao sam prilike da pro~itam u {tam-
pi kako Vojislav [e{eq poziva na osvetu “usta{ama”. Nisam se slagao sa
ovakvim komentarima, ali oni su bili deo politike Vojislava [e{eqa”.
Naredni segment izjave naslovqen je kao “Baza zlo~ina u Zapadnoj i
Isto~noj Slavoniji”: “Vojislav [e{eq je 1991. godine postavio Branisla-
va Gavrilovi}a Brneta na mesto komandanta dobrovoqaca SRS/S^P u Is-
to~noj Slavoniji, Zapadnom Sremu i Barawi. Vojislav [e{eq tako|e je
postavio Miroslava Vukovi}a êlu kao zamenika komandanta dobrovoqa-
ca u istoj oblasti. Wihovo sedi{te bilo je u Trpiwi. Radovan Nova~i} bio
je komandant dobrovoqaca SRS/S^P u Zapadnoj Slavoniji. Po~etkom de-
cembra 1991. godine odveo sam Radovana Nova~i}a da vidi General{tab
JNA da bi mogao da objasni potrebe dobrovoqaca u Zapadnoj Slavoniji za
ve}im brojem uniformi. General Qubomir Domazetovi} doveo je Radovana
Nova~i}a i mene da razgovaramo sa komandirom Prve armije JNA, genera-
lom Simovi}em ili Stojanovi}em. Rekao sam Nova~i}u da kaè komandiru
998
Prve armije JNA da bi trebalo da obezbedi vi{e uniformi. Ako to ne uradi,
SRS }e povu}i dobrovoqce iz oblasti. Bilo je slu~ajeva kada sam sa pri-
padnicima JNA pomagao hrvatskim i srpskim stanovnicima Mirkovaca i
okolnih sela koji su morali da putuju za [id da bi prevezli svoju ètvu i
izvr{e nabavku. Tako|e bismo vra}ali te qude iz [ida u wihova sela. Ni-
sam nikada dobio bilo kakve informacije da su srpske snage ubijale hrvat-
ske civile u Vo}inu. Mo`da je Vojislav [e{eq bio obave{ten o doga|aji-
ma u Vo}inu, ali Ratni {tab SRS nije bio obave{ten. Milan Lan~uànin
Kameni (koji je ìveo u Vukovaru) bio je komandant odreda “Leva Supode-
rica”, grupe dobrovoqaca SRS/S^P koji su se borili tamo tokom 1991. go-
dine. Slobodan Kati} je vodio ovu grupu dobrovoqaca SRS/S^P koji su
krenuli iz Beograda da se bore u Vukovaru. Slobodan Kati} smatrao je Vo-
jislava [e{eqa wihovim komandantom. Nekad bi Milan Lan~uànin i
Slobodan Kati} dolazili u sedi{te SRS i razgovarali sa Vojislavom [e-
{eqem u wegovoj kancelariji. Milan Lan~uànin je povremeno dolazio u
Ratni {tab da sa mnom razgovara o problemima hrane, lekova, saradwe sa
JNA, itd. Dok sam radio za Ratni {tab SRS, nikada nisam dobio bilo ka-
kvu informaciju da su dobrovoqci SRS/S^P po~inili zlo~ine u Vukova-
ru. Nisam nikad dobio informaciju o zlo~inima koje je u Vukovaru po~i-
nio dobrovoqac zvani Topola. Prvi put sam ~uo za masakr u Ov~ari od no-
vinara 1995-96. godine”.
Baza zlo~ina u Bosni i Hercegovini podeqena je u tri dela. Prvi deo
odnosi se na Bosanski [amac: “Negde sredinom 1992. godine, Vojislav [e-
{eq poslao me je da se sastanem sa Jovicom Stani{i}em koji je vodio Dr-
àvnu bezbednost (DB) MUP-a Srbije. Pri~ali smo o tome kako SRS {a-
qe dobrovoqce na front. Jovica Stani{i} je hteo da zna da li SRS moè
da drì dobrovoqce pod kontrolom. Da li SRS moè da spre~i dobrovoq-
ce da ~ine ratne zlo~ine? Rekao sam Jovici Stani{i}u da SRS nema ko-
mandnu odgovornost nad dobrovoqcima. SRS je bila samo “posrednik”. SRS
je samo obezbe|ivala dobrovoqcima prevoz do TO na frontu. Ali TO i
JNA imali su komandu nad dobrovoqcima. Jovica Stani{i} je mislio da
slawe dobrovoqaca na front ne treba javno obznaniti jer zvani~no Srbi-
ja nije bila u ratu. Jovica Stani{i} me je upoznao sa Frankom Simatovi-
}em Frenkijem i Frenki i ja smo ostali u kontaktu. Nekada bi i Baya bio
prisutan za vreme ovih diskusija. Tokom ovih diskusija, nismo planirali
nikakve ratne operacije niti je MUP planirao takve operacije u mom pri-
sustvu. Mo`da i jesu, ali ja za to nisam znao. Ubrzo posle mog prvog sastan-
ka sa Jovicom Stani{i}em, ili Jovica Stani{i} ili Frenki izneli su da
TO nije potpuno spremna za rat i da su wihove komandne strukture slabe.
Stoga, dobrovoqci koji su bili slati na front trebalo je da pro|u kroz
ozbiqniju obuku pre odlaska, tako da je jedan od wih predloìo da dobro-
voqci SRS/S^P idu na obuku u MUP-ov kamp za obuku. Kada sam upoznao
Vojislava [e{eqa sa ovim predlogom, [e{eq je odgovorio: “Nema{ ti o
~emu da razmi{qa{, ja sam se o tome ve} dogovorio sa wima”. Ranije u pro-
le}e 1992. godine, nakon {to sam zapo~eo sa kontaktima sa Jovicom Sta-
ni{i}em i Frenkijem Simatovi}em, Stevan Todorovi} je traìo da SRS
999
po{aqe dobrovoqce u op{tinu Bosanski [amac. U to vreme, Todorovi} je
bio na~elnik policije Bosanskog [amca. Kada je Todorovi} traìo dobr-
ovoqce za Bosanski [amac, Tomislav Nikoli} je bio potpredsednik SRS.
Tomislav Nikoli} je bio iz Kragujevca u Srbiji. Tako je Tomislav Niko-
li} preporu~io Sre}ka Radovanovi}a Debelog, lidera jedinice dobrovo-
qaca SRS/S^P iz Kragujevca, da vodi grupu dobrovoqaca u Bosanski [a-
mac. Grupa dobrovoqaca Debelog je prethodno bila u Isto~noj Slavoniji.
Tako je Ratni {tab SRS odlu~io da po{aqe jedinicu od 30-40 qudi na ~elu
sa Debelim u Bosanski [amac. Rekao sam Debelom da umesto da wegova je-
dinica dobrovoqaca bude poslata pravo na front, prvo }e biti poslati na
obuku u Srbiji kod specijalne jedinice Ministarstva unutra{wih poslo-
va Srbije. Debeli je u po~etku odbio da u~estvuje u ovoj obuci, àle}i se da
ne èli da ga obu~ava “komunisti~ka policija”. Ali Debeli se na kraju slo-
ìo sa idejom, posle razgovora sa Vojislavom [e{eqem. Po{to smo se
Frenki i ja dogovorili, dobrovoqa~ka jedinica Debelog oti{la je u MUP-ov
kamp za obuku, koji se zvao “Leìmir” na Fru{koj gori. Video sam Debelog
jednom u tom kampu i stekao utisak da je obuka prili~no naporna. Posle
obuke, ova dobrovoqa~ka jedinica u~estvovala je u osloba|awu sela u op-
{tini Bosanski [amac. Pod osloba|awem podrazumevam teritorije sa ve-
}inskim srpskim stanovni{tvom koje su bile pod kontrolom muslimanskih
snaga. Bili smo zabrinuti da }e muslimani terorisati srpsko stanovni-
{tvo. Stoga, ukoliko bi srpski TO ili vojska izdali nare|ewa za osloba-
|awe neke odre|ene oblasti ili sela, SRS/S^P dobrovoqci bi u~estvova-
li. Dobrovoqci nisu mogli samostalno da u~estvuju u ovakvim operacija-
ma. Bilo je dosta slu~ajeva osvete nad Srbima. Nikad nisam ~uo za zlo~ine
po~iwene u Bosanskom [amcu posle oslobo|ewa, niti o ubistvima po~i-
wenim u skladi{tu Crkvina u blizini grada Bosanskog [amca dana 7. maja
1992. godine”.
Drugi deo odnosi se na Zvornik: “Ratni {tab SRS poslao je 15-30 dobr-
ovoqaca u Zvornik i neki dobrovoqci iz Malog Zvornika (grada na srpskoj
strani reke Drine) su se pridruìli ovoj grupi. Dobrovoqci su prvo pro-
veli oko mesec dana u Malom Zvorniku, gde su imali obuku sa TO i ~ekali
su na odluku o zapo~iwawu operacije oslobo|ewa Zvornika. Tada je ova gru-
pa dobrovoqaca u~estvovala u oslobo|ewu Zvornika aprila 1992. godine.
Lokalne srpske snage, jedinice JNA (kasnije VJ) i Arkanovi “Tigrovi” su
tako|e u~estvovali. Koliko se ja se}am, Zoran Ranki} je formalno postavio
Miroslava Vukovi}a êlu kao komandanta dobrovoqaca SRS/S^P u Zvor-
niku, po naredbi Vojislava [e{eqa. êlina zaduèwa u Zvorniku bila su
da se brine za dobrobit dobrovoqaca i da bude spreman za po~etak operaci-
je za oslobo|ewe grada. Pored toga, na kraju operacije, êle je trebalo da
obavesti TO, JNA i Ratni {tab SRS o tome koliko je dobrovoqaca
SRS/S^P poginulo, raweno ili zarobqeno. Negde u vreme oslobo|ewa Zvo-
rnika, general Qubomir Domazetovi} me je pozvao. Muslimanska porodica
majora JNA je ìvela u Zvorniku. General Qubomir Domazetovi} mi je rekao:
“Vidi {ta moè{ da uradi{ da se ova porodica evakui{e da bi se izbegla
odmazda”. General Domazetovi} je bio zabrinut da bi pripadnici srpskih
1000
snaga koje su operisale u Zvorniku mogli da u~ine odmazdu nad ovom musli-
manskom porodicom. Tako sam ja oti{ao u Zvornik (u stvari na srpsku stra-
nu reke Drine preko puta grada Zvornika) i uz pomo} mog kuma izveo sam
porodicu odatle. Odveli smo ih preko Drine ~amcem. U 8 sati slede}eg da-
na doveo sam ovu muslimansku porodicu u General{tab JNA/VJ i rekao ge-
neralu Qubomiru Domazetovi}u: “Spasao sam ovu porodicu od odmazde”. U
svakom ratu postoji mogu}nost odmazde od strane vojnika. Nisam traìo od
nekog od dobrovoqaca SRS/S^P da pomogne porodici, jer sam se pla{io da
bi neko od dobrovoqaca ili pripadnika TO ili lokalnih srpskih snaga mo-
gao nauditi porodici. Da sam naredio êli da pomogne porodici, neko bi
mogao re}i: “Gledaj, Srbin pomaè muslimanima!” To ne bi izgledalo dobro.
Neko bi mogao pomisliti da sam izdajnik. Nije bilo mogu}e podeliti ovu in-
formaciju sa qudima iz TO Zvornik, jer bi svaka naredna moja poseta Zvor-
niku bila veoma opasna za mene. Nisam rekao [e{equ o ovome jer da jesam,
[e{eq bi me najverovatnije nazvao izdajnikom jer sam pomagao muslimani-
ma. @u}a Vu~kovi} bio je komandant jedinice zvane “@ute ose”, koja je ope-
risala u Zvorniku. Vu~kovi} je bio ~lan SRS neko vreme 1991. godine. On je
bio dobrovoqac u Isto~noj Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu, ali onda
je bio izba~en iz partije. Po{to je @u}a Vu~kovi} bio izba~en iz SRS, sa
svojim bratom oformio je sopstvenu jedinicu. Ova jedinica, “@ute ose”,
pqa~kala je imovinu Srba i muslimana u Zvorniku. Bra}a Vu~kovi} nisu bi-
li povezani sa dobrovoqcima SRS/S^P u Zvorniku”.
Tre}i deo odnosi se na Mostar, pa se posle pomiwu Hrtkovci i imenova-
we ~etni~kih vojvoda: “Dobrovoqci SRS/S^P su tako|e u~estvovali u oslo-
bo|ewu Mostara. General Momir Peri{i} iz VJ me je kontaktirao i rekao
da su u Mostaru potrebni dobrovoqci. Odobrewe Vojislava [e{eqa je bi-
lo potrebno za sve, pa i za slawe dobrovoqaca u Mostar. Branislav Vaki},
komandant SRS/S^P u Mostaru, i kasnije ~etni~ki vojvoda, i Momir Peri-
{i} imali su u~estale kontakte. Povremeno, Branislav Vaki} bi pozvao
Ratni {tab SRS iz Mostara da raportira o situaciji tamo. Nisam imao sa-
znawa o zlo~inima koje su dobrovoqci po~inili u Mostaru... Nikada nije bi-
lo dovoqno ku}a za srpske izbeglice koje su u Srbiju dolazile iz Hrvatske i
Bosne i Hercegovine. Znam da su Hrvati po~eli da se iseqavaju iz nekoliko
sela oko Rume, [ida i Sremske Mitrovice 1992. godine, ali ne znam razloge
za to. Nisam u~estvovao u ovome. Za vreme oruànog konflikta u Hrvatskoj
i Bosni i Hercegovini, Vojislav [e{eq je direktno komunicirao sa Mila-
nom Lan~uàninom Kamenim, Branislavom Gavrilovi}em Brnetom, Miro-
slavom Vukovi}em êlom, Mirkom Blagojevi}em, Radetom Leskovcem i Bra-
nislavom Vaki}em. Vojislav [e{eq je 15. maja 1993. godine proglasio Kame-
nog, Brneta, êlu, Mirka Blagojevi}a i Branislava Vaki}a ~etni~kim voj-
vodama, vojnim komandantima dobrovoqa~kih jedinica SRS/S^P”.
19. List papira sa imenom, potpisom i {ifrom za{ti}enog svedoka
rinalda kova~evi}a vS-1067.
Branimira vuksani}a vS-067.
1001
nenada miti}a vS-1058.
isaka ga{ija.
23. Dopis koji mi je uputilo tuìla{tvo 23. decembra 2009. godine sa
informacijama na osnovu pravila 68(1), dobijenim od marijane krsti},
vezanim za razgovor ha{kih istraìteqa sa Zoranom ranki}em iz avgusta
2003. godine. (poverqivo)
24. izve{taj o analizi rukopisa mladi}evih bele`nica, koji je u janu-
aru 2011. godine podneo sudski ve{tak Dorijan keràn.
25. Dodatak izve{taju Dorijana keràna iz marta 2011. godine.
26. izjava za{ti}enog svedoka miodraga Lukovca od 13., 14. i 15. jula
2002. godine.
27. nastavak izjave koju je dao miodrag Lukovac, ro|en 25. aprila 1962.
godine u Somboru, Srbija, u periodu izme|u 13. i 15. jula 2002. godine.
III.Dokazni predmeti odbrane

1. apel Srbima islamske veroispovesti koji je 3. februara 1990. godi-
ne uputila otaybinska centralna uprava Srpskog slobodarskog pokreta, s
mojim potpisom. Tekst ovog apela objavqen je u listu “Velika Srbija” br.
1/1990. i u celosti glasi: “Bra}o muslimani, poluvekovna titoisti~ka dik-
tatura dovela je Jugoslaviju na rub propasti. Komunisti su uni{tili eko-
nomiju, upropastili demokratske tradicije i slobodarske tekovine i razo-
rili gra|anski moral, ~ime su nas pretvorili gotovo u narod malodu{ni-
ka i o~ajnika. Na{a zemqa je jedna od najzaduènijih dràva sveta, a mi i
daqe trpimo sistematsku pqa~ku kojoj nas podvrgava vladaju}a partija Sa-
vez komunista, odvajaju}i od usta na{e dece krupne zalogaje za izdràvawe
partijsko-dràvne funkcionerske i ~inovni~ke bulumente. Privilegova-
ni poloàj dominiraju}e komunisti~ke dru{tvene kaste i daqe se brani
svim raspoloìvim sredstvima. Uprkos ~iwenici da se svetski komunizam
ve} nalazi na izdisaju, te da narodi Isto~ne Evrope uspe{no lome okove i
skidaju lance jedne krajwe autokratske politi~ke prakse i totalitarne
ideologije, ~iji su rodona~elnici obe}avali dru{tvo blagostawa, pravi
“raj na zemqi”, a doneli nam samo krv, suze, zlo i nesre}u, jugoslovenski ko-
munisti grozni~avo tragaju za novim modelima o~uvawa sopstvene hegemo-
nije i dominacije. U krizu su nas doveli, pa bi da nas iz te krize ve~ito “iz-
vode”. Kao da smo svi mi infantilni, kao da ne prepoznajemo wihove tak-
ti~ke manevre. Komunisti su svojom konstantnom i kontinuiranom vla-
stodrà~kom samovoqom razdrobili Jugoslaviju, sistematski podsticali
1002
centrifugalne i separatisti~ke tendencije i posebno ve{to me|usobno
zava|ali pripadnike srpskog naroda, perfidno oìvqavaju}i nekada{we
ideolo{ke animozitete i obnavqaju}i me|uverske omraze. Cepali su i de-
lili srpske zemqe kako bi srpski narod {to vi{e ponizili i oslabili. U
tu svrhu su ~ak i “nove”, ve{ta~ke nacije izmi{qali, podgrejavali atmos-
feru op{teg straha i sumwi~ewa, {irili famu o navodnoj opasnosti od ve-
likosrpske hegemonije u Jugoslaviji, a sve zbog toga da bi {to uspe{nije
proveli strategiju konfederalizacije oktroisanog oblika dràvnog ure-
|ewa i stvorili povoqne uslove za slovena~ko i hrvatsko otcepqewe u
bliskoj budu}nosti. U tu svrhu ve} nekoliko decenija Zagreb i Qubqana
podsti~u, pomaù i organizuju albansku separatisti~ku pobunu na Kosovu
i Metohiji, svesrdno su podràvali vojvo|anske birokratske autonoma{e
i crnogorske komunisti~ke zelena{e, a i danas zdu{no podupiru pojedince
i grupe izrazito antisrpski nastrojenih politi~ara iz Bosne i Hercego-
vine i Makedonije, dok na teritoriji dana{we hrvatske federalne jedini-
ce ve{to pronalaze najve}e izdajnike srpskog naroda, upreù ih u svoju slu-
`bu i maksimalno koriste za otvoreno antisrpske ciqeve. Pa ipak, mako-
liko da smo neprijateqa imali ili danas imamo, srpski narod je sam najvi-
{e kriv za sudbinu koja ga je zadesila jer je dozvolio da bude obmanut i iz-
manipulisan, jer je bra}om smatrao i one koji mu to nikada nisu bili, jer je
bio spreman, ne pitaju}i za cenu, da se za druge `rtvuje. Dozvolio je da ga iz-
nutra potkopaju, da ga dovedu u situaciju neprekidnog iscrpqivawa na unu-
tra{wim raspravama po pitawima koja su odavno trebala da budu defini-
tivno re{ena, ve} posle Prvog svetskog rata. Krajwe je vreme da se otre-
znimo, uspravimo i povratimo nacionalnu svest, ~ast, ponos i dostojanstvo.
Bliski i nezaustavqivi potpuni krah komunisti~kog reìma i neminov-
nost uspostavqawa parlamentarne demokratije, kao i sve izrazitija i u na-
rodu masovnija te`wa Slovenaca i Hrvata za dràvnopravnim izdvajawem
iz Jugoslavije, srpskom narodu donosi mnogo nade i optimizma, ali ga sta-
vqa i na nova istorijska isku{ewa. Da bismo se {to spremnije suo~ili s
krajwe neizvesnom budu}no{}u, istorijski nam se po ko zna koji put name-
}e imperativ obnavqawa srpske sloge, punog jedinstva srpskog naroda. Za-
to se i zalaèmo za obnavqawe jedinstva Srba vernika i Srba ateista, za
u~vr{}ewe bratske sloge Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba kato-
lika i Srba protestanata. U tom ciqu je nu`no napokon zakopati ratne se-
kire ideolo{kog gra|anskog rata koji je Srbima pre pola veka nametnut
internacionalnom zaverom na{ih najqu}ih neprijateqa. Stasale su ve}
mnoge generacije potomaka onih koji su u Drugom svetskom ratu, zaslepqe-
ni ideolo{kim zabludama i prevarama, udarali brat na brata i dozvolili
da budu izmanipulisani od strane belosvetskih protuva i avanturista.
Mladi qudi su u stawu da sve to prevazi|u, da se usprave, bratski zagrle,
skinu komunisti~ki jaram s vrata i na{u zemqu ponovo izgrade kao moder-
nu demokratsku i pravnu dràvu. Prepustimo Slovencima i Hrvatima da
sasvim slobodno odlu~e da li }e ostati unutar na{e zajedni~ke dràve ili
}e istupiti iz Jugoslavije. Samo im stavimo do znawa da ne}e mo}i otcepiti
1003
nijedan pedaq teritorije na kojoj ìve Srbi, na kojoj su srpska ogwi{ta i
srpski grobovi. Bilo da svoju nacionalnu egzistenciju, svoj individualni i
kolektivni ìvot i rad nastavimo unutar Jugoslavije, ili, ako tako slove-
na~ki i hrvatski narod odlu~e, u granicama samostalne Srbije, dokaza}emo
~itavom svetu da smo opet u stawu u na{oj otaybini izgraditi takav demo-
kratski sistem koji }e biti uzor za svu civilizovanu Evropu, kome }e se di-
viti ~itav svet. Razume se, izgradi}emo dràvu gra|ana, poput Srbije uo~i
Prvog svetskog rata, dràvu u kojoj }e svi qudi biti potpuno ravnopravni,
u kojoj }e wihovo dostojanstvo, li~ne slobode, ideolo{ka ube|ewa i poli-
ti~ka opredeqewa biti nepovredivi od strane organa vlasti. Takva drà-
va podrazumeva i potpunu ravnopravnost svih religija, svih verskih zajed-
nica. Ispovedawe vere je privatna stvar svakog ~oveka, a verske zajednice
moraju biti odvojene od dràve, ali sasvim slobodne u obavqawu svoje de-
latnosti, pribavqawu pokretne i nepokretne imovine, u izdava~koj pro-
dukciji, {irewu svojih ideja i verskih u~ewa. Pod ravnopravnim uslovima
mora im biti dostupno u~e{}e u oblikovawu radio i televizijskog progra-
ma, kao i omogu}eno samostalno izdavawe novina i ~asopisa. Jedna civili-
zovana dràva, mada je odvojena od verskih zajednica, glavne verske prazni-
ke svih vode}ih konfesija prihvata kao op{tedràvne. U na{oj dràvi to
treba da budu i pravoslavni i muslimanski i rimokatoli~ki verski pra-
znici i svetkovine. Na{e {kole i kulturne ustanove treba tako da budu
koncipirane da se pravoslavna i katoli~ka deca i odrasli raduju Bajramu,
ba{ kao {to i muslimani treba s rado{}u da do~ekuju Boì}, tim pre {to
su koreni na{ih religija identi~ni i {to su wihova osnovna u~ewa usme-
rena na {irewe qubavi i razumevawa me|u qudima. Ne dozvolimo da nas bi-
lo ko ponovo zava|a koriste}i verske razlike. U na{oj zemqi ne moè pro-
}i nijedna teokratska koncepcija politi~kog reìma, ni islamski funda-
mentalizam ni bilo koja varijanta hri{}anskog fundamentalizma. Na{u
budu}nost vidimo samo u sekularizmu i punoj religijskoj i ideolo{koj to-
leranciji. S identi~nom odvratno{}u odbacujemo i komunizam i fa{izam
i bilo koji drugi oblik despotizma; odbacujemo netrpeqivost me|u qudi-
ma, sve oblike diskriminacije i ugwetavawa, svaki oblik verske, nacional-
ne ili rasne mr`we. Istorija na{eg naroda je prepuna veli~anstvenih po-
beda, ali i katastrofalnih poraza. U ovom veku najve}i poraz smo doìve-
li podleù}i komunisti~koj diktaturi. Umno{}u, promi{qeno{}u i is-
kqu~ivo miroqubivim metodama politi~ke borbe pretvorimo i taj poraz
u pobedu. Zbijmo svoje redove i ispravimo ki~mu. Stegnimo ruke, pre svega
mi Srbi pravoslavci i Srbi muslimani, pri|imo u bratski zagrqaj, upra-
vo onako kako su nas u~ili istaknuti srpski pesnik Aleksa [anti} ili
proslavqeni srpski dràvnik, crnogorski kraq Nikola Petrovi}. Postu-
pimo onako kako su nam sugerisali veliki sinovi srpskog naroda Mehmed-
pa{a Sokolovi}, Alibeg Firdus, Bakirbeg Tuzli}, Omer-beg Sulejmanpa-
{i}, Musa ]azim ]ati}, Avdo Karabegovi} Hasanbegovi}, Sulejman Pa-
{i}, \ulaga Bukovac, Ali-pa{a Sto~evi}-Rizvanbegovi}, Husein-beg Gra-
da{}evi}, Dervi{-beg Miralem, ]azim Alajbegovi}, Smail Ferovi},
1004
Ibrahim Balta, Alija Kazazi}, Muharem Fejzi}, Alija Karanovi}, Meh-
med-beg Kapetanovi}, Ibrahim Hayiomerovi}, Fehim Musakadi}, Aziz
[ari}, Hamid Kuki}, Alija Yemiyi}, Ra{id Kurtagi}, Asim [eremet,
Adem Biso, Mustafa Bekti}, Ahmet Dalipagi}, Osman \iki}, Muhamed
Mehmedba{i}, Smail-aga ]emalovi}, Mustafa Mulali}, Uzeiraga
Hayihasanovi}, Mujo Pa{i}, Dervi{ [e}erkadi}, Hamdija êngi}, Hu-
snija, Alija i [ukrija Kurtovi}, Izet Telalba{i}, Omerbeg Sulejmanpa-
{i}, Nazif Ga~ovi}, dr Ismet Pupovac, Alija Kowhoyi}, Skender Kule-
novi}, Me{a Selimovi} i hiqade drugih umnih, hrabrih, ponosnih i po`r-
tvovanih Srba islamske veroispovesti, ~ija }e imena ve~ito ostati zapi-
sana zlatnim slovima u srpskoj istoriji. Wihovo delo je toliko veliko da
ga ne moè pomutiti nikakav sporadi~ni izliv slepe mr`we hri{}anskih
ili islamskih fanatizovanih ekstremista. Na{e iskustvo s komunisti~-
kim fanatizmom bilo je toliko bolno da vi{e nikada ni po koju cenu ne}emo
dozvoliti da se ono ponovi u bilo kom obliku. Bra}o muslimani, svi ovde
izneti stavovi spadaju u osnovne principe i programska na~ela delovawa
Srpskog slobodarskog pokreta. Apelujemo na vas da prihvatite na{u is-
pruènu ruku srpske sloge i jedinstva. Isku{ewima budu}nosti moèmo
odoleti samo bratskom solidarno{}u i otvorenim srcima, rukovo|eni we-
go{evskom lozinkom: “Brat je mio, ma koje vjere bio!” Uveravamo vas da }e
Srpski slobodarski pokret u~initi sve {to bude u wegovoj mo}i da ova na-
~ela postanu ponovo osnovni orjentir politi~kog delovawa u na{em naro-
du, da }emo nepokolebqivo slediti zavet na{ih predaka koji su vrlo davno
shvatili da bez uzajamnog razumevawa i potpomagawa kao narod ni{ta ve-
liko ne moèmo posti}i. Zato vas svesrdno pozivamo da zajedno politi~ki
delujemo, da sebi i svojim potomcima obezbedimo sre}niju budu}nost, mir,
ekonomski i kulturni prosperitet u uslovima potpune politi~ke demokra-
tije i garantovawa svih gra|anskih sloboda i prava”.
2. (neprihva}en) moje slu`beno obave{tewe, koje je pripremio mr De-
jan mirovi}, a upu}eno je sudskom ve}u povodom druge dopune izve{taja ve-
{taka antonija ober{ala, koje sam uputio 26. novembra 2007. godine.
3. (neprihva}en) re{ewe Zemqi{no-kwi`nog odeqewa op{tinskog
suda u [idu od 17. novembra 1995. godine.
4. (neprihva}en) ugovor o zameni nekretnina izme|u anice kopi} iz
gibarca i porodice vujaklija iz êpina, sklopqen 10. avgusta 1995. godine.
5. (neprihva}en) Pismo gorana Stopari}a izvesnom Fudi.
6. (ozna~en radi identifikacije) izvod iz vojne kwiìce Jovice Ste-
gi}a.
7. (ozna~en radi identifikacije) izjava koju je Jovica Stegi} dao mo-
jim saradnicima 14. januara 2008. godine.
1005
8. (neprihva}en) Pismo koje mi je uputio Ceca iz Centralnog zatvora
u Beogradu.
9. (poverqivo) ^lanak iz lista “vesti” od 19. januara 2008. godine, pod
naslovom “Direktorka Fonda za humanitarno pravo o prekidu procesa u
Hagu” – “kandi}: nisam zvala Stopari}a”.
10. List “velika Srbija” br. 100/1996. godine, u kom je objavqen re-
print svih brojeva lista “velika Srbija” od 1888. do 1903. godine. (nepri-
hva}eno)
print svih brojeva lista “velika Srbija” iz 1916. godine – solunsko izda-
we. (neprihva}en)
print svih sa~uvanih brojeva lista “velika Srbija” od 1914. do 1926. godi-
ne. (neprihva}en)
13. âsopis za filozofiju, dru{tvene nauke i politi~ku kritiku
“Srpska slobodarska misao” br. 1/2002., godina III, tom 13. Tu su objavqeni
reprinti kwiga Ernesta Denija, Milanka Jevti}a i Vladimira ]orovi}a,
koje su svojevremeno objavqene pod naslovom “Velika Srbija”, kao i kalen-
dar za 1915. godinu “Velika Srbija”, koji je objavilo uredni{tvo lista
“Srpski jug”.
14. mapa Londonskog sporazuma, Teritorijalna obe}awa sila antante
Srbiji izx avgusta 1915. godine, uzeta iz kwige Dragovana [epi}a.
15. naslovna strana kwige Dragovana [epi}a “italija, saveznici i ju-
goslavensko pitawe 1914-1918.”, “[kolska kwiga”, Zagreb 1970.
16. Saop{tewe za javnost Centralne otaybinske uprave Srpske radi-
kalne stranke od 28. aprila 1994. godine, s mojim potpisom, kojim se javnost
obave{tava da je ukinut Srpski ~etni~ki pokret kao posebna sekcija Srp-
ske radikalne stranke. Saop{tewe u celosti glasi: “Centralna otaybin-
ska uprava Srpske radikalne stranke na sednici odrànoj 28. aprila 1994.
godine, donela je odluku o ukidawu Srpskog ~etni~kog pokreta kao posebne
sekcije Srpske radikalne stranke i o uskla|ivawu statutarnih odredbi
stranke prema takvoj odluci. Srpski ~etni~ki pokret smo formirali u ju-
nu 1990. godine, naslu}uju}i krvavi rasplet jugoslovenske krize i spremaju-
}i se za odbranu svog naroda od ve} prete}eg novog genocida. Obnovili smo
slavne ~etni~ke slobodarske tradicije i sru{ili pola veka razvijane ko-
munisti~ke predrasude i klevete. Kada je po~eo raspad jugoslovenske drà-
ve i wene armije, stali smo odmah u odbranu srpskih zemaqa upu}ivawem vi-
{e hiqada dobrovoqaca tamo gde su Srbi bili najugroèniji. U ovoj fazi
je Srpski ~etni~ki pokret u praksi daleko prerastao i nadma{io svoje pr-
vobitne organizacijske okvire i unutra{wa formacijska struktura ga samo
1006
sputava iz slede}ih razloga: 1. Danas se svi borci za slobodu srpskog naro-
da nazivaju srpskim ~etnicima bez obzira jesu li ili nisu ~lanovi Srpske
radikalne stranke. 2. Priroda ~etni{tva je duboko patriotska i slobodar-
ska, ali je sada, kad je ve} maksimalno afirmisana, ne treba uklapati u
strana~ke, ideolo{ke i politi~ke okvire. 3. êtni{tvo je danas u potpu-
nosti realizovano jer je op{teprihva}eno od celokupnog srpskog naroda u
svim srpskim zemqama kao stav, opredeqewe i tradicija. 4. U ugroènim
srpskim zemqama su formirane sna`ne srpske vojske ~ije se jedinstvo u
smislu rukovo|ewa i komandovawa ne sme ni~im naru{avati. 5. Formalno
organizovawe Srpskog ~etni~kog pokreta neprijateqi srpskog naroda na-
stoje zloupotrebiti kao dokaz za svoju tvrdwu da u srpskim zemqama deluju
paravojne organizacije, iako su ~etni~ki dobrovoqci u ratu dejstvovali
iskqu~ivo pod komandom srpske vojske. 6. Duplirawe odbora Srpske radi-
kalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta u unutra{woj strukturi parti-
je srpskih radikala povremeno je izazivalo nesporazume i dovodilo do su-
koba nadle`nosti. 7. U Srpski ~etni~ki pokret su se u~lawivali i pripad-
nici drugih politi~kih partija, {to je dovodilo do kolizije u wihovom po-
liti~kom delovawu. Odbore Srpskog ~etni~kog pokreta u svim srpskim
zemqama upu}ujemo da se integri{u u odbore Srpske radikalne stranke.
Srpska radikalna stranka nastavqa da upu}uje svoje dobrovoqce svuda gde
je potrebno. Mi, ~lanovi Srpske radikalne stranke, smo radikali u unutra-
{wem politi~kom ìvotu, a na frontu, kad se borimo za svoj narod i otay-
binu, svi smo srpski ~etnici”.
17. izve{taj poverenika vlade republike Hrvatske u op{tini vuko-
var od 18. avgusta 1991. godine o politi~ko-sigurnosnoj situaciji u vukovaru.
Poverenik je bio Marin Vidi} Bili, a izve{taj je upu}en predsednicima
republike i vlade, kao i ministrima odbrane i unutra{wih poslova. (ne-
prihva}en)
18. Dosije broj a-87, Dokumentacija o kr{ewu qudskih prava, etni~-
kom ~i{}ewu i zlo~inima hrvatskih oruànih formacija nad srpskim ci-
vilnim stanovni{tvom u Hrvatskoj od 1991. do 1996. godine, koji su vojin
S. Dabi} i ksenija m. Luki} 1997. godine objavili kao posebnu publikaci-
ju “Zlo~in bez kazne: Zlo~ini hrvatskih oruànih formacija nad Srbima
u isto~noj Slavoniji i Zapadnom Sremu 1991. godine”. (neprihva}en)
1007
Pogovor
Ha{ki tribunal je predmet mnogih stru~nih analiza i kritika od we-
govog nelegalnog formirawa do dana dana{weg. Prof. dr Vojislav [e{eq
posvetio je mnogo vremena, stru~nog znawa i energije raskrinkavawu ove
izrazito antisrpske tvorevine. Kwiga koja je pred nama je pravna, istorij-
ska i sociolo{ka analiza Ha{kog tribunala zasnovana na li~nom iskustvu
i procesu koji se pred ovim kvazisudom vodi protiv autora.
U prvom delu kwige, pod naslovom “Pristupna razmatrawa”, dr [e-
{eq se osvrnuo na uspostavqawe novih krivi~nih dela u Ha{kom tribuna-
lu sa nedvosmislenom namerom da se, za Statutu Ha{kog tribunala nepo-
znate zlo~ine, sudi pre svega Srbima. Izmi{qawe udruènog zlo~ina~kog
poduhvata, inaugurisawe govora mr`we i {iroko tretirawe na~ela ko-
mandne odgovornosti pokazuju da se u Tribunalu ne priznaje op{teprihva-
}eni princip nulum krimen sine lege, nula pena sine lege, a dr [e{eq je
to ilustrovao mnogim primerima i ukazao na licemerje i sudija i tuìla-
ca u tom takozvanom sudu. Nezabeleèno je u pravnoj teoriji i pravnoj prak-
si da sudije i tuìoci pi{u i usvajaju akta na osnovu kojih }e optuìvati
i suditi, a sve u ciqu tobo`we za{tite me|unarodnog prava i pravde.
Nepravni~ko, nakaradno usvajawe Statuta Ha{kog tribunala i wegove
namenske izmene samo su logi~an nastavak rada isto tako nakaradno for-
miranog Tribunala. Ha{ke kadije su mewale Statut od slu~aja do slu~aja.
Svaki put kada bi se susretali sa problemom ili kada bi im se rodila “sja-
jna” ideja, mewali su Statut. Uglavnom je to bio slu~aj kada se radilo o op-
tuènim Srbima, a neretko i tokom procesa protiv dr Vojislava [e{eqa.
Na ovaj na~in stvorili su uslove da pred Tribunalom moè biti optuèn,
pa i osu|en, svaki Srbin iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine
koji tokom otaybinskih ratova nije bio izdajnik, ve} se stavio u slu`bu
svog naroda.
Dr Vojislav [e{eq je ~esto govorio i mnogo pisao o krvavom raspadu
biv{e Jugoslavije. Tako je i u ovoj kwizi. Bazi~ni zlo~in je zlo~in protiv
mira, ali do sada niko nije optuèn zbog toga. Kada bi poslenici pravosu-
|a i u Srbiji i na me|unarodnom nivou imali ozbiqne namere da na odgo-
vornost pozovu prave krivce koji su izazvali ratove na prostoru biv{e Ju-
goslavije, onda bi se, pre svega, bavili ovim zlo~inom. Da nije Vojislava
[e{eqa, o ovoj temi se ne bi progovorilo. Jasno je zbog ~ega. Ispitivawe
zlo~ina protiv mira dovelo bi do tada{we administracije Sjediwenih
1008
Ameri~kih Dràva i velikih zapadnih sila. Naravno da se to nije dogodi-
lo, pre svega zbog ~iwenice da su ti isti u Srbiju doveli na vlast najpre do-
smanlije, a potom i Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a, koji su tu
ne da bi {titili srpske nacionalne interese, ve} da bi ih prodavali, u sop-
stvenom i interesu svojih zapadnih gazda.
Proevropske reìme u Srbiji svesrdno podràvaju nevladine organi-
zacije. I wima je dr Vojislav [e{eq posvetio prostor u ovoj kwizi. I to
u delu gde se bavi govorom mr`we. Interesantni su primeri koje je [e{eq
naveo u ovom delu, koje se i zove “Ha{ko inaugurisawe govora mr`we”. Ne-
vladine organizacije u Srbiji u svom delovawu otvoreno pokazuju svoju an-
tisrpsku prirodu. Svaku re~ kojom se {tite srpski nacionalni interesi
predstavnici tih izdajni~kih organizacija javno kritikuju kao govor mr-
`we. Do 2008. godine na tapetu su im bili i sada{wi qubimci Tomislav
Nikoli} i Aleksandar Vu~i}.
Sa druge strane, uz pomo} reìmskih medija vodili su kampawu za{ti-
te predstavnika svojih organizacija, na primer Sowe Biserko, i svako ko je
prigovorio antisrpskom izdajni~kom delovawu ove ène optuìvan je na
tim medijima za {irewe govora mr`we. Klasi~na zamena teza.
Drugi deo ove kwige zove se “Li~no suo~avawe sa Ha{kim tribuna-
lom”. U wemu je dr Vojislav [e{eq izneo svoja li~na zapaàwa i ukratko
predstavio svoju herojsku borbu sa ha{kim zlikovcima.
Ako postoji iko ìv kome nije jasno da je postupak protiv prof. dr
[e{eqa montirani politi~ki proces, posle ~itawa ove kwige ne}e ima-
ti dilemu.
Optu`nica je napisana zato {to je wegovo prisustvo u politi~kom ì-
votu u Srbiji bilo nepodno{qivo za petooktobarske revolucionare na ~e-
lu sa mafija{kim premijerom Zoranom \in|i}em. Naru~ena optu`nica,
bez ijednog dokaza kojim se mogla potkrepiti, u Ha{kom tribunalu je vi{e
puta mewana. Tuìla{tvo je izmislilo nepostoje}u kategoriju “srpske sna-
ge, me|u wima i {e{eqevci” i tako poku{alo da Vojislavu [e{equ stavi
na teret zlo~ine koji su se, ili uop{te nisu, dogodili u mestima obuhva}e-
nim optu`nicom. U nedostatku dokaza, izmislili su “svest o nameri da se
zlo~in izvr{i”. To {to je prof. dr Vojislav [e{eq u periodu koji je ob-
uhva}en optu`nicom bio samo opozicioni politi~ar, i to najprogoweniji,
nema zna~aja za ha{ke tuìoce. Oni su dobili zadatak i revnosno ga izvr-
{avaju.
Nedozvoqeno pona{awe istraìteqa tuìla{tva, svedoci koji su la-
gali po wihovim instrukcijama, falsifikovawe istorijskih ~iwenica,
sigurno }e biti predmet izu~avawa pravnih stru~waka, a osnov }e im biti
upravo ova [e{eqeva kwiga dr Vojislava [e{eqa.
U ciqu obja{wewa o~igledno pogre{nog tuma~ewa indirektne odgo-
vornosti za navodne zlo~ine, jer nije ozna~en kao direktni izvr{ilac, dr
Vojislav [e{eq je filigranski precizno analizirao neke presude Ha-
{kog tribunala iz kojih se jasno vidi sprega pretresnih i àlbenih ve}a i
tuìla{tva, kao i wihova instrumentalizacija u politi~ke svrhe.
1009
Vojislav [e{eq je odavno pobio sve navode montirane optu`nice
protiv wega, ali je i u ovoj kwizi naglasio da je u optu`nici ta~an samo deo
o Velikoj Srbiji. I u tome je wegova veli~ina. Ni posle dvanaest godina
robijawa ni za dlaku ne odustaje od svoje ideologije. Pa kako ne biti pono-
san {to si wegov odani sledbenik!
Dr [e{eq podse}a da tuìla{tvo nije dokazalo nijednu ta~ku optu-
`nice, a podse}a i na niz kr{ewa wegovih osnovnih qudskih i procesnih
prava tokom postupka. Osvr}e se i na nezakoniti poku{aj nametawa advo-
kata, {to je bio jedan od razloga koji su ga naterali na {trajk gla|u, kojim
je ozbiqno ugrozio sopstveni ìvot. Nametnuli su mu i neverovatnu, u pra-
vu nepoznatu, besmislicu propisivawa duìne podnesaka.
Interesantno je i da je Vojislav [e{eq jedini optuènik koji je u
pritvoru proveo dvanaest godina bez prvostepene presude i jedini kojem
nije pla}ena odbrana, ~ak ni avionska karta, koju je sam kupio kada je otpu-
tovao u Amsterdam.
U ovoj kwizi se moè pro~itati i kako je dr [e{eq reagovao na svako
naru{avawe svojih elementarnih qudskih i procesnih prava. Uporno je pi-
sao podneske i wima se {titio se od ha{kog bezakowa. Ovde su navedeni
mnogi od tih podnesaka.
U tre}em delu obra|eni su dokazni predmeti. Oni obuhvataju video-za-
pise intervjua koje je dr [e{eq davao doma}im i stranim medijima, tran-
skripte sa sednica Narodne skup{tine Republike Srbije i Skup{tine Sa-
vezne Republike Jugoslavije, [e{eqevih poseta borcima, wegove govore
na mitinzima, kopije raznih dokumenata, delove transkripata svedo~ewa
dr Vojislava [e{eqa kao svedoka odbrane u procesu Slobodana Milo{e-
vi}a, intervjue ili delove intervjua koje je dr [e{eq davao doma}im i
stranim novinarima, delove [e{eqevih kwiga, ~lanke iz ~asopisa “Veli-
ka Srbija”, transkripte konferencija za novinare Srpske radikalne
stranke, fotografije, transkripte prislu{kivanih telefonskih razgovo-
ra, kao i izjave i delove izjava koje su svedoci davali predstavnicima tuì-
la{tva i Stru~nog tima koji pomaè pripremu odbrane dr Vojislava [e-
{eqa.
Sve ovo dr Vojislav [e{eq je precizno podelio u tri grupe. Dokaznih
predmeta tuìla{tva ima ukupno 1404, dokaznih predmeta sudskih ve}a je
27 i 18 dokaznih predmeta odbrane.
Svakako su najinteresantnije izjave svedoka. Upravo u toku unakrsnog
ispitivawa svedoka, dr Vojislav [e{eq je dokazao politi~ku pozadinu
optu`nice podignute protiv wega i nastojawe tuìla{tva da raznim neza-
konitim i nedopustivim metodama obezbedi la`ne optu`be iz la`ne optu-
`nice. Kroz sudnicu Ha{kog tribunala u toku postupka koji se vodi pro-
tiv Vojislava [e{eqa pro{ao je 81 svedok. [e{eq je nedvosmisleno do-
kazao da su 54 svedoka la`ni svedoci, neki su to i sami priznali. U toku
unakrsnog ispitivawa bio je pun razumevawa prema svedocima-`rtvama, a
neke svedoke je, s pravom, odbio da saslu{a. To su svedoci tuìla{tva ko-
ji su svedo~ili po pravilu 92ter Pravilnika o postupku i dokazima, i ko-
ji u stvari nisu ni svedo~ili, ve} su samo potvr|ivali da su izjave koje su
1010
navodno dali tuìla{tvu zaista wihove, odnosno da transkripti ta~no od-
raàvaju ono {to je svedok rekao u izjavi i {to bi izjavio u slu~aju ispi-
tivawa. Neke od anomalija dokaznog postupka tuìla{tva su i primena
pravila 92bis, koje podrazumeva prihvatawe izjava i transkripata umesto
svedo~ewa, kao i pravila 92kvater, koje podrazumeva prihvatawe izjava lica
koja su nedostupna, na primer zbog smrti, {to je apsolutno neprihvatqivo.
Veoma je bitno podsetiti na metode koje je ha{ko tuìla{tvo kori-
stilo u postupku prikupqawa izjava svedoka koji su imali zadatak da potvr-
de optu`be iz optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.
Istraìteqi Ha{kog tribunala su obilazili prostore biv{e Jugo-
slavije u potrazi za svedocima. Verovatno nisu imali ve}ih problema da te
svedoke prona|u me|u muslimanima i Hrvatima. Wihov animozitet prema
dr Vojislavu [e{equ i ~etnicima isti je i danas kao i tada. Istraìte-
qi su to znali i wihov zadatak je bio samo da “{tancuju” izjave, a potpisni-
ci su bez ikakvih problema i moralnih ograni~ewa potpisivali sve {to
im je ponu|eno. âk i kod ovih svedoka presudan je bio stav Ha{kog tribu-
nala da su svi u~esnici u posledwim otaybinskim ratovima sa srpske stra-
ne neispravno ozna~eni kao “srpske snage, me|u wima i {e{eqevci”. Po-
sebno lak posao kod pronalaèwa svedoka protiv dr Vojislava [e{eqa
bio je pronalaèwe svedoka iz redova `rtava. @rtve koje su na sopstvenoj
koì osetile svu strahotu rata ili su izgubile najdraè ~lanove porodi-
ce, bile su lak plen ha{kih istraìteqa. Ti qudi su samo èleli da se ne-
ko proglasi odgovornim za wihove li~ne tragedije. Znali su da su to {to su
doìveli, doìveli od pripadnika srpskog naroda i svedo~ili bi protiv
svakog Srbina koji bi im bio ponu|en i ozna~en kao odgovoran za zlo~ine
u kojima su stradali oni ili wihovi najbliì. Ovo qudski moè i da se
razume. Ali, ono {to ne moè da se razume i {to je normalnom ~oveku ne-
prihvatqivo su laì svedoka – pripadnika srpskog naroda. Wihovo prona-
laèwe i jeste bilo najteì posao za istraìteqe Ha{kog tribunala.
Neki od tih takozvanih svedoka verovatno nisu mogli ìveti sa sazna-
wem da su la`no svedo~ili protiv ~oveka ~ijem znawu, patriotizmu i hra-
brosti se intimno dive. Takvi su u toku procesa od svedoka optu`be poè-
leli da postanu svedoci odbrane i da iskrenim i istinitim svedo~ewem po-
mognu dr Vojislavu [e{equ u raskrinkavawu Ha{kog tribunala i izno{e-
wu na videlo istine o raspadu biv{e Jugoslavije i `rtvama srpskog naroda
u krvavom ratu koji su nametnule Sjediwene Ameri~ke Dràve i velike za-
padne sile.
^lan sam Stru~nog tima za pomagawe pripreme odbrane Vojislava [e-
{eqa od samog osnivawa, a u okviru tima sam radila kao istraìteq i li~-
no razgovarala sa ve}inom qudi koji su otkazali poslu{nost tuìla{tvu
i ponudili se da se pojave pred tribunalom kao svedoci odbrane.
Nikog od tih qudi nismo traìli, nikoga prvi pozvali na razgovor,
nismo ih ~ak ni poznavali. Mi, ~lanovi [e{eqevog Stru~nog tima smo, za
razliku od tuìla~kog tima, po{tovali pravilo da ne smemo da kontakti-
ramo sa svedocima ha{kog tuìla{tva. Ti qudi, vrbovani svedoci, traì-
li su nas. Slali su poruke, traìli da razgovaramo, pisali i li~no dolazi-
li da “olak{aju du{u”.
1011
Pri~e tih qudi su razli~ite, a opet nekako iste. Svi su pretrpeli tor-
turu istraìteqa Ha{kog tribunala. Istraìteqi su dolazili u mesta
gde su ìveli potencijalni svedoci, danima sedeli u lokalnim kafanama i
“prikupqali” podatke. Znali su sve o tim qudima: wihove porodi~ne pri-
like, materijalnu situaciju, mesto i vreme boravka na rati{tu, li~ne sklo-
nosti i odnos prema dr Vojislavu [e{equ.
Za eventualne svedoke birali su qude za koje bi saznali da su bili u~e-
snici rata, da su lo{eg materijalnog stawa, nezaposleni, da su u sukobu sa
[e{eqem ili im se [e{eq nekad ne~im zamerio. Nezadovoqni ìvotom,
neki od wih skloni alkoholu, upla{eni zbog eventualnog hap{ewa, bili su
laka meta ha{kih “a`daja”.
Svima wima su najpre pretili podizawem optu`nice i tvrdwom da
imaju svedoke koji }e potvrditi da su ba{ oni po~inili neki zlo~in koji
se navodno desio u mestu gde su oni bili. U to vreme je u Srbiji vladao strah
od Ha{kog tribunala, zbog toga {to je od po~etka svima bilo jasno da je to
antisrpska tvorevina i da }e svaki Srbin koji bude optuèn, na kraju biti
i osu|en i da je u Hagu nemogu}e dokazati nevinost. Umorni od rata i pri-
tisnuti nema{tinom, qudi su bili spremni na sve. Bilo im je va`no da za-
{tite sebe i nisu razmi{qali o tome da }e la`nim svedo~ewem naneti
{tetu drugom.
Za one koji nisu pokazali strah od eventualne optu`nice Ha{kog tri-
bunala, istraìteqi su imali i druge metode. Pretili su i wima i ~lano-
vima wihovih porodica. Nudili su novac i tada za te qude privla~no ise-
qewe u tre}u zemqu.
Najdrasti~niji primeri su Aleksandar Gaji}, Miodrag Lukovac, Nenad
Jovi}, Vojislav Dabi}, Qubi{a Petkovi}...
Svi su oni javno govorili o tome kako su prisiqavani da potpisuju iz-
jave u kojima je pisalo ono {to nikada nisu rekli. Izjave su ~esto potpisi-
vali iako su napisane na engleskom jeziku, koji niko od tih svedoka nije
znao. Istraìteqi su ih fizi~ki i psihi~ki iscrpqivali dugotrajnim is-
pitivawima u neuslovnim prostorijama Ha{kog tribunala u Beogradu, u
ku}i strave i uàsa u ulici Jevrema Gruji}a broj 11.
Aleksandra Gaji}a su ucewivali krivi~nom prijavom zbog paqewa
yamije u Beogradu. U wegovom ispitivawu u~estvovala je Nata{a Kandi}.
âk je nekoliko dana boravio kod we u stanu kako bi ga pripremila za la-
ì koje je tada iznosio.
Miodragu Lukovcu su obezbedili boravak u tre}oj zemqi, ali je tek ta-
mo shvatio kako je prevaren. Nisu mu dali obe}ani novac, ìveo je van ci-
vilizacije, potpuno neza{ti}en. Lukovi} je pobegao iz tog skrovi{ta i
imao velikih problema da se vrati u Srbiju.
Nenad Jovi} je vi{e puta vrbovan od strane ha{kih istraìteqa. Me-
wao je izjave u skladu sa wihovim zahtevima. Sam je progovorio o torturi
kojoj je bio podvrgavan. U jednom periodu su ga, kako je tvrdio, drogirali i
wegovo psihi~ko zdravqe je bilo ozbiqno ugroèno.
Vojislav Dabi} je posle svedo~ewa u Hagu oti{ao iz Srbije, a nisu ga
ni u toku svedo~ewa ostavqali na miru. Probali su to kod svih, ali su, eto,
uspeli u Dabi}evom slu~aju.
1012
Qubi{a Petkovi} je i sam osu|en u Ha{kom tribunalu zato {to je od-
bio da svedo~i kao svedok optu`be i da potvrdi sve laì kojima su obilo-
vale wegove iznu|ene izjave.
La`ni svedoci tuìla{tva su o svemu {to su preìveli sa predstav-
nicima tuìla{tva Ha{kog tribunala napisali izjave sa mnogo detaqa od
kojih se ~oveku ledi krv u ìlama. Oslobo|eni straha i verovatno pod pri-
tiskom sopstvene savesti, te izjave su overavali u nadle`nim sudovima i
tako ih u~inili javnim. O svemu su govorili i u medijima koji su prihvati-
li da se bave tom temom. Svi su oni ipak pokazali i hrabrost i qudskost i
te izjave dostavili [e{eqevom Stru~nom timu, uz napomenu da dobrovoq-
no pristaju da dr Vojislav [e{eq te izjave koristi na javnim sednicama u
toku postupka pred Ha{kim tribunalom. Svi nesu|eni svedoci ha{kog tu-
ìla{tva umesto imena i prezimena bili su ozna~eni {iframa, a tuìla-
{tvo im je za svedo~ewe predvidelo i za{titne mere. Svi su oni tvrdili
da tu vrstu za{tite nikada nisu traìli, ali da su i to morali da prihva-
te pod pretwama, ucenama i drugim vidovima pritisaka kojima su bili iz-
loèni.
I ovde se mora podsetiti na to da je Zoran \in|i} traìo od Karle
del Ponte da [e{eqa vodi i da ga ne vra}a u Srbiju. Bio je spreman i da joj
obezbedi la`ne svedoke koji bi optuìli [e{eqa za zlo~ine za koje od-
li~no znaju da nemaju nikakve veze ni sa wim ni sa dobrovoqcima Srpske
radikalne stranke. Na tom zadatku je angaòvao Aleksandra Stefanovi}a
i Jovana Glamo~anina.
Kako je tada prisustvo Vojislava [e{eqa u Srbiji bilo nepodno{qi-
vo Zoranu \in|i}u, tako je i danas Aleksandru Vu~i}u, koji ~ini sve da za-
padnim gazdama dokaè da je ve}i izdajnik i ponizniji poslu{nik ~ak i od
\in|i}a. A ni bogata i vesela udovica Ruìca \in|i} ne propu{ta pri-
liku da kaè da je Vu~i} u svemu podse}a na Zorana \in|i}a. Verovatno ni
Vu~i} ne propu{ta priliku da zamoli Serà Bramerca da produì [e{e-
qev boravak u pritvoru Ha{kog tribunala. Mada, Vu~i}a niko ni{ta ne
pita. On nije doveden na vlast da bilo {ta traì, ve} da slepo ispuwava
svaki nalog, i to uvek na {tetu Srbije i srpskih nacionalnih interesa.
Vjerica Radeta
1013
Sadràj
Recenzija ................................................................................................................ 5
Predgovor .............................................................................................................. 11
Prvi deo
Pristupna razmatrawa
A. Uvodne napomene ............................................................................................ 15
1. Kvazipravni koncept udruènog zlo~ina~kog poduhvata ........ 16
2. Protivpravni tretman govora mr`we
kao novokomponovanog krivi~nog dela ............................................ 19
3. Izno{ewe istorijske istine ili svako ozbiqnije
podse}awe na ideolo{ke i politi~ke korene moderne
hrvatske dràve mora predstavqati govor mr`we .................... 22
4. Studije Jovana ]iri}a o govoru mr`we .......................................... 27
a) Medijska satanizacija Srba ............................................................ 33
b) Krivi~nopravno suzbijawe govora mr`we ................................ 39
v) Delovawe Ameri~ke gra|anske slobodarske unije ................ 43
5. Tretman govora mr`we u srpskoj pravnoj nauci .......................... 46
a) Novine i elektronski mediji kao izvor govora mr`we ...... 46
b) Govor mr`we u slu`bi socijalne kontrole .............................. 50
v) Autodestrukcije mogu biti posledica govora mr`we .......... 53
g) Govor mr`we kao pravna i politi~ka kategorija .................. 57
d) Mogu}i uticaj jezika mr`we na bezbednost zemqe ................ 60
|) Suzbijawe govora mr`we i sloboda govora .............................. 64
e) Govor mr`we kao predmet pravnih pravila .............................. 67
`) Retori~ke karakteristike govora mr`we ................................ 69
z) Interesovawe za pravni tretman govora mr`we .................... 72
Б. Preporuka Saveta Evrope iz 1997. godine .......................................... 75
1. Na~ela preporuke Saveta Evrope ...................................................... 76
2. Razlozi za usvajawe preporuke ............................................................ 79
3. Govor mr`we ne moè se tretirati kao zlo~in .......................... 82
V. Govor mr`we u dosada{woj
me|unarodnoj krivi~no-pravnoj praksi ................................................ 89
1. Govor mr`we u optu`nici koja je protiv mene podignuta ...... 89
a) Primer Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu .................. 89
b) Stavovi Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu .................. 93
v) Kvazipravno shvatawe àlbenog ve}a ........................................ 96
1014
g) Me|unarodne konvencije
{tite slobodu mi{qewa i izraàvawa .......................................... 97
d) Razli~iti stavovi sudija
Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju ............ 101
2. Nesaglasje oko definicije krivi~nog dela progona .................. 102
a) Pogre{no tuma~ewe Statuta Ha{kog tribunala .................. 105
b) Spektar pravnih pristupa
kriminalizaciji govora mr`we .................................................... 109
v) Rasna diskriminacija
kao najopasniji oblik diskriminacije ........................................ 114
g) Hrvatski teoreti~ari o govoru mr`we
na osnovu stawa u sopstvenom dru{tvu ........................................ 118
G. Tendencije zloupotrebe
pojma i termina “govor mr`we” u politi~ke svrhe ........................ 125
1. “Prqave” izborne kampawe
kao javno eksponirawe “govora mr`we” .......................................... 126
a) Dosmanlijska zloupotreba termina “govor mr`we” .............. 128
D. Pristup izdajni~kog sektora
koji predstavqaju takozvane nevladine organizacije .................... 133
1. Konzervativni stavovi nisu nu`no govor mr`we ...................... 134
a) Zaslepqenost mr`wom “boraca” protiv govora mr`we .... 137
b) Prozapadne agenture svaku kritiku
wihovog rada predstavqaju kao govor mr`we .......................... 140
v) Komitet za qudska prava optuùje
Vu~i}eve novine za {irewe govora mr`we .............................. 144
g) Nevladine organizacije osu|uju
za{titu srpskih interesa na Kosovu i Metohiji .................... 147
d) Tomislav Nikoli} optuèn zbog govora mr`we .................... 149
|) Komitet za qudska prava hvali izdajnike
Vuka Dra{kovi}a i êdomira Jovanovi}a ................................ 151
e) Kritika mafija{kog diktatora
Mila \ukanovi}a predstavqena kao govor mr`we .............. 153
`) Komitet pravnika za qudska prava
u za{titi reìma Borisa Tadi}a ................................................ 156
z) Organizacija 1389 koju finansira
Aleksandar Vu~i} kao propagator govora mr`we ................ 158
i) Podr{ka \ilasu kada protestuje
ali i kada osu|uje proteste .............................................................. 160
j ) Pretwe govorom mr`we
u slu`bi gu{ewa slobode medija .................................................... 165
Drugi deo
Li~no suo~avawe sa Ha{kim tribunalom
1. Uvodne napomene ........................................................................................ 171
2. Podsticawe kao oblik izvr{ewa krivi~nog dela ...................... 177
1015
3. Prigovor na ha{ku optu`nicu ............................................................ 183
a) Osporavawe nadle`nosti ................................................................ 183
b) Dosada{wa praksa Ha{kog tribunala
u pogledu ispuwewa uslova za utvr|ivawe
teritorijalne nadle`nosti u slu~aju pretpostavke
da su izvr{eni zlo~ini protiv ~ove~nosti .............................. 184
v) Tvrdwa da optu`nica ima formalne nedostatke .................... 188
g) Konkretni formalni nedostaci optu`nice ............................ 196
4. Zavr{ne teze o formalnim nedostacima optu`nice ................ 204
5. Neodrìvost optu`nice za Vojvodinu ............................................ 212
6. Irski primer otcepqewa i formirawa nezavisne dràve .... 217
7. Kr{ewe procesnih prava optuènih ................................................ 220
a) Nametawe branioca ............................................................................ 220
b) Stru~ni komentar zahteva za imenovawe branioca .............. 221
v) Me|unarodno pravo i sudska praksa
o pravu optuènog da se sam brani pred sudom ........................ 226
g) Pitawe nepristrasnosti sudija ...................................................... 234
d) Kr{ewe Statuta neizvo|ewem optuènog
pred kompletno Pretresno ve}e .................................................... 236
|) Kr{ewe Statuta samovoqnim propisivawem
duìne podnesaka i zahteva .............................................................. 237
e) Kolizija Statuta i Pravilnika .................................................... 240
`)Kr{ewe Pravilnika izmi{qawem novih institucija ...... 249
z) Argumenti svetske stru~ne javnosti
koje je sistematizovao Miodrag Miti} ...................................... 261
i) [to se grdno rodi vreme ne ispravi ............................................ 267
j) Mere obezbe|ewa u sudskoj zgradi ................................................ 272
k) Problem neadekvatnog prevo|ewa na srpski jezik ................ 275
l) Ponovo o Uputstvu o duìni podnesaka .................................... 279
q) Naru{avawe elementarnih qudskih prava .............................. 281
m) Sabotirawe pripreme odbrane ...................................................... 284
n) Odbijawe zahteva za finansirawe odbrane .............................. 295
w) Ostala kr{ewa prava optuènog ................................................ 301
Tre}i deo
Dokazni spisi predmeta
I. Dokazni predmeti tuìla{tva .............................................................. 371
II. Dokazni predmeti sudskog ve}a .............................................................. 949
III. Dokazni predmeti odbrane ...................................................................... 1002
Pogovor .................................................................................................................. 1008
1016
Sabrana dela
prof. dr Vojislava [e{eqa
1. Vreme preispitivawa
2. Hajka na jeretika
3. Fenomenologija balkanskog despotizma
4. Veleizdajni~ki proces
5. Narkomanija Vuka manitoga
6. Politika kao izazov savesti
7. Milan Pani} mora pasti
8. Na me|unarodnoj sceni
9. Su~eqavawe sa sedmom silom
10. Narodni tribun
11. Poslani~ke besede
12. Filipike ~etni~kog vojvode
13. Pali, àri, dediwski dizdare
14. Crveni tiranin sa Dediwa
15. Da sve srpsko bude kao zemunsko
16. Promene po voqi naroda
17. Bez dlake na jeziku
18. Mo} argumenata
19. Falsifikovana voqa naroda
20. Vlada nacionalnog jedinstva
21. Srbija pod ameri~kim bombama
22. Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju
23. Radikali se nisu obrukali
24. Pakleni planovi Zapada
25. Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji
26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom
27. Kontinuitet radikalske doslednosti
28. Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{
1017
29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a
30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu
31. Glogov kolac u dosovskom srcu
32. Dosmanlije kao novi jawi~ari
33. êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom
34. Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku
35. Kora od banane
36. Srpski ~etni~ki pokret
37. Srpska radikalna stranka
38. Peti otaybinski kongres
39. Sudanije nepokornog vojvode
40. Ideologija srpskog nacionalizma
41. Afirmacija parlamentarizma
42. Slom savezne dràve
43. @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a
44. êli~ni vojvoda
45. Stazom slave, u slu`bi otaybine
46. Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima
47. Uporna odbrana Srpstva
48. Stanko Suboti} – Cane @abac, kraq duvanske mafije
49. Mafija{ka pudlica Neboj{a ôvi}
50. Cijin major Grujica Spasovi}
51. êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom
52. Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima
53. Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca
54. Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da
55. U ~equstima Kurve del Ponte
56. Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron
57. \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi
58. Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton
59. Ha{ko bajramsko prase
60. La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs
61. Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu
62. Engleski pederski isprdak Toni Bler
63. Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana
64. Podmukli galski picopevac @ak [irak
65. Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Gen{er
66. Krvave ru~erde Madlen Olbrajt
1018
67. Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi
68. Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt
[esnaesti
69. Najve}i izdajnik Rusije Boris Jeqcin
70. Milo \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi}
71. Boris Tadi} novi Sinan-pa{a Koya
72. Izdajni~ki akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a
73. Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice
74. Vatikan glavno Satanino gnezdo
75. Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi
76. Evropska unija satanisti~ka tvorevina
77. Vatikanski antisrpski instrument Frawo Tu|man
78. Ameri~ki antisrpski instrument Alija Izetbegovi}
79. Holandski kurvin sin Alfons Ori
80. Ubica Slobodana Milo{evi}a Patrik Robinson
81. Korumpirani predsednik nelegalnog
Ha{kog suda Fausto Pokar
82. Pitomac minhenske pivnice Volfgang [omburg
83. Ha{ki {trajk gla|u
84. Varvarska gozba
85. Kad bitange mar{iraju
86. Siktawe crvene zmije
87. Skalpirawe kao smisao informisawa
88. Ko pose~e bega Gutenberga
89. Robija kao sudbina
90. Politi~ka partija Prodanovi}a
91. Pokvareni malte{ki pacov Karmel Agijus
92. Smrdqiva gvajanska sviwa Mohamed [ahabudin
93. Pqa~ka{ novca Ujediwenih nacija Hans Holtajus
94. Degenerisani majmun Bakone Yastis Moloto
95. Retardirana ha{ka tuìteqka Hildegard Uerc-Reclaf
96. Qubavnik Yefrija Najsa Danijel Sakson
97. Jedna banana za Kofi Anana
98. O~erupana ha{ka }urka Kristina Dal
99. Afera Hrtkovci i usta{ka kurva Nata{a Kandi}
100. Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka
101. Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije
102. Ubistvo mafija{kog premijera Zorana \in|i}a
1019
103. Mafija ubila svog lidera
104. Propali pu~ Tomislava Nikoli}a
105. Ha{ki denuncijant Tomislav Nikoli}
106. Portparol lopovske stranke Aleksandar Vu~i}
107. Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vu~i}
108. Sanaderova ma~kica Aleksandar Vu~i}
109. Narogu{eno {kotsko govno Jan Bonomi
110. Smeùrano kengurovo mudo Kevin Parker
111. Ju`nokorejska gwida O-Gon Kvon
112. Prislu{kivani telefonski razgovori
113. Policijski dosije, I deo
114 Policijski dosije, II deo
115. Policijski dosije, III deo
116. Policijski dosije, IV deo
131. Vikiliks mi javqa, prvi deo
140. Pretpretresna faza ha{kog procesa
141. Pretresna faza ha{kog procesa, prvi deo
142. Pretresna faza ha{kog procesa, drugi deo
143. Pretresna faza ha{kog procesa, tre}i deo
144. Pretresna faza ha{kog procesa, ~etvrti deo
145. Pretresna faza ha{kog procesa, peti deo
146. Pretresna faza ha{kog procesa, {esti deo
147. Pretresna faza ha{kog procesa, sedmi deo
148. Pretresna faza ha{kog procesa, osmi deo
151. Srpski narod i novi svetski poredak
152. Ha{ki globalisti~ki obrazac totalitarnog pravosu|a
153. Srpski narod mora da oslobodi Republiku Srpsku Krajinu
154. Sistematsko kr{ewe procesnih prava
Slobodana Milo{evi}a tokom ha{kog su|ewa
155. Ha{ka antisrpska giqotina
156. U Srebrenici nije bilo genocida
157. Srpski narod mora da oslobodi Kosovo i Metohiju
158. Ha{ko inaugurisawe govora mr`we
159. Govor mr`we kao zlo~in protiv ~ove~nosti
160. Slom ha{kog poku{aja kriminalizacije
velikosrpske ideologije
1020

DR Vojislav Seselj - Hasko Inaugurisanje Govora Mrznje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR Vojislav Seselj - Hasko Inaugurisanje Govora Mrznje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr vojislav [e{eq

Srpski narod i novi svetski poredak

Srpska radikalna stranka

CIP - Katalogizacija u publikaciji

2. Protivpravni tretman govora mr`we

a) medijska satanizacija Srba

v) Delovawe ameri~ke gra|anske slobodarske unije

5. Tretman govora mr`we u srpskoj pravnoj nauci

a) novine i elektronski mediji

b) govor mr`we u slu`bi socijalne kontrole

v) autodestrukcije mogu biti posledica govora mr`we

d) mogu}i uticaj jezika mr`we na bezbednost zemqe

e) govor mr`we kao predmet pravnih pravila

`) retori~ke karakteristike govora mr`we

z) interesovawe za pravni tretman govora mr`we

B. Preporuka Saveta evrope iz 1997. godine

1. na~ela preporuke Saveta evrope

2. razlozi za usvajawe preporuke

3. govor mr`we ne mo`e se tretirati kao zlo~in

4. nulum krimen sine lege, nula pena sina lege

a) Primer me|unarodnog krivi~nog suda za ruandu

b) Stavovi me|unarodnog krivi~nog suda za ruandu

v) kvazipravno shvatawe `albenog ve}a

d) razli~iti stavovi sudija

2. nesaglasje oko definicije

a) Pogre{no tuma~ewe Statuta Ha{kog tribunala

b) Spektar pravnih pristupa

g) Hrvatski teoreti~ari o govoru mr`we

g. Tendencije zloupotrebe pojma i termina

1. “Prqave” izborne kampawe

a) Dosmanlijska zloupotreba termina “govor mr`we”

D. Pristup izdajni~kog sektora

1. konzervativni stavovi nisu nu`no govor mr`we

b) Prozapadne agenture svaku kritiku

v) komitet za qudska prava optu`uje

g) nevladine organizacije osu|uju za{titu

d) Tomislav nikoli} optu`en zbog govora mr`we

e) kritika mafija{kog diktatora

`) komitet pravnika za qudska prava

z) organizacija 1389 koju finansira

i) Podr{ka \ilasu kada protestuje

j) Pretwe govorom mr`we

2. Podsticawe kao oblik

3. Prigovor na ha{ku optu`nicu

b) Dosada{wa praksa Ha{kog tribunala

v) Tvrdwa da optu`nica ima formalne nedostatke

g) konkretni formalni nedostaci optu`nice

4. Zavr{ne teze o formalnim

5. neodr`ivost optu`nice za vojvodinu

6. irski primer otcepqewa

7. kr{ewe procesnih prava optu`enih

b) Stru~ni komentar zahteva

v) me|unarodno pravo i sudska praksa

g) Pitawe nepristrasnosti sudija

d) kr{ewe Statuta neizvo|ewem optu`enog

|) kr{ewe Statuta samovoqnim

e) kolizija Statuta i Pravilnika

z) argumenti svetske stru~ne javnosti

i) [to se grdno rodi vreme ne ispravi

j) mere obezbe|ewa u sudskoj zgradi

k) Problem neadekvatnog prevo|ewa na srpski jezik

q) naru{avawe elementarnih qudskih prava

m) Sabotirawe pripreme odbrane

II.Dokazni predmeti sudskog ve}a

III.Dokazni predmeti odbrane