10 397 „РРА

| | НИКОЛА МАРКОВИЋ

4 Д" ЛАЗА ПАЧУ —

пе

ЖИВОТОПИСНЕ ЦРТИЦЕ

СА ДВЕ СЛИКЕ И ПОСМРТНИМ

ГОВОРОМ Г. ЉУБЕ ЈОВАНОВИЋА

БЕОГРАД 1923.
Ер ИЗДАЊЕ СВЕТОЗАРА Н. МАРКОВИЋА.
ДЕНА 8 ДИНАРА__—— Еј

%
 у ре

пи“
томе“
ЗАбинеаге,
д“ ЛАма
ЖИВОТОПИСНЕ ЦРТИЦЕ

СА ДВЕ СЛИНЕ И ПОСМРТНИМ

ГОВОРОМ Г. ЉУБЕ ЈОВАНОВИЋА

БЕОГРАД 1923,
„НАРОДНА САМОУПРАВА" А, Д. КНЕЗ МИХАИЛОВ ВЕНАЦ 20
 ~
Ја а
с Ло
па Ра
Ми
ДИУ аи,
ај
| 4
Мт

Да
14

ми пи 1
! КЕ
3
у ЊЕ
 Предговор
Овај напис у свом првобитном обиму и облику
беше наме ње н не де љн ом ча со пи су „Н ов и Жи во ш“ .
Радикална ревија, посвећена и финансијским пи-
шањима, — мн еђ ах ја — за р би мо гл а на св ом е по -
че тк у да се не се ши ра ди ка лн ог а фи на нс иј ер а, ве рз и-
ранога у тој струци као решко ко у нас, и поузда-
нога уп ра вљ ач а др жа вн им фи на нс иј ам а са уп ра во
сјајним резулшатом у најсудбоноснијим часовима
нашега народног бића, а који је, уз-а-то, своју јавну
каријеру ошпочео уређивањем једне такође српске
ревије под много неповољнијим књижевнимпогодбама.
Уредништво „Новога Живота“ пак нађе да је
и онолики напис сувише опширан за једну свеску а
расподела на више свезака задржана је само за бе-
летристичне прилоге. Морао се од онога и тако
већ скраћиванога описа направити још краћи, управо
извод, који је изашао у 11. Књизи, стр. 71.-74. го-
дине 1920. именованога часописа. Да не би изостали
подашци пропали за јавност, решио сам се да своје
успомене о Лази проширим, додавши им и све оне
подашке, до којих сам могао данас доћи, те да бар
у главним цртама дам биографску слику покојникову.
Напомињем и овде, да главну периоду живота
Д-р Лазе Пачуа, која га највећма карактерише и
по којој је он у јавности управо знан и чувен, ја не
могу узети у подробно разматрање и зашо, што
_ данас за то не бих могао прибрати ни најнеизбеж-
4

није подашке. О шоме сам се уверио и при прикуп-–

љању и ово мало грађе. Али ја износим овде, поред
краћих, збијених података о Лазином финансијер—
сшву, повише црша из његова живоша, које га ка-
ракшеришу као човека и јавна радника уопште. То
даје, и ако не пошпуну, а оно заобљену слику његову.
Из овога списа види се да сам покојном Лази
доста близак био, и лично и начелно, особишо у
раније доба. То ме ипак није ни мало бунило да у
овом опису будем објективан, колико је то самршном
човеку могућно. Тежио сам да у свему будем истинит.
Лаза Пачу је мршав а и сдм сам једном ногом у
гробу, и ја сам се управо владао тако као кад човек“
на завршешку свога живоша пише свој тестамената.
Најпосле да забележим и то, да су моје здрав- ·
сшвене прилике и друге незгоде једва допустиле да на
прибирању подашака за допуну ових цртица про-
бавим, и шо припадом, од окшобра 1920. до јула
1921. године. једино онај моменат о сусрету про-
Ке
фесора Ташића са Пачуом дошао ми је до знања. М
на завршешку 1921. године, а писма: Пашићево Лази |
и Лазино Стшојану Прошићу — пренео сам из ово-
годишњег ускршњег броја (београдског) „Радикала“..
У Београду, 22. јула 1922.
Ф
Никола Марковић. |
·
8
ћ
_Реч пред штампање |
„Са много више права него многа књига могао
би овај мој напис да носи онај латински мото: зид
јага пре. јер, као што се у предговору каже, он3.
је постао приликом покрешања „Новог Живота“
1920. године. Дочекао је теже погодбе за издавање
и сам пренос косшију покојног “1056 из Врњаца на
овдашње ново гробље.
још и данас пошпуно поен прилике наше
државе не допустише да се оствари племенита и
сасвим умесна замисао, да се заједнички и о једној
општој, народној свечаности пренесу моћи упокојених
швораца народног јединсшва и нове увећане државе,
као шта беху војводе Пушник и Мишић и мини-
стар Пачу. Остало је породицама да шо учине, кад ·
не могу да дочекају шу свечану почаст. Војвода
Путник је шако и данас остао да борави далеко од
попришта свога славног деловања.
Пренос моћи нашега „Лазе даде прилику за
смишљени говор г. Љубе Јовановића, који захвално
додајем уз овај напис. Он је синшеза, збијена у мало
речи, читавота живота и рада покојниковог и при-
стаје уз мој смерни опис као урес и достојансшве-
нији завршетак.
Сам мој напис осшао је у главном исши сем
неколицине додаших моменаша из живоша покој-
никових.
5. маја 1923. Горњи.
 Увод — Први корак у јавности
Године 1915. октобра 12. по старом календару, у Врњ-
дима, преминуо је Др. Лаза Пачу у својој 62. години. Један од
великих људи великога доба, које нам је донело данашње на-
ционално ослобођење и уједињење и државно повећање, на
основу којега постајемо знаменитији фактор међу државама
и народима него што смо игда били.
Врхунац свога земног деловања, које га је управо обе-
смртило, постигао је покојни Лаза као министар финансија.
Што нико није могао, он је постигао: излечио је Србију од
вечитога дефицита — неки његови претходници предвиђали
су) чак и државно банкротство —; а затим је финансијски
спремио за рат и управљао је њеним финансијама и за време
рата, докле га шестонедељна болест, а за тим и сама смрт
не отрже од те, њему свете дужности, према земљи и народу.
Ну о томе су други позванији да пишу, а мој је смер, дау
неколико потеза нацртам почетак Лазиног јавног рада, који
сам могао да пратим из непосредне близине; а то је његов
рад на социјалистичком месечнику „Стражи“, која је изилазила
у Новом Саду 1878/79. године. '
Пре овога је Пачу још као новосадски гимназиста издао
књижицу под насловом: „Има ли животиња душе“ (по Ку-
вису, Агасицу и другим природњацима), која је разграбљена
од тадашње омладине, будући јој пре тога Светозар Марковић
беше осладио учење природних наука. Некако за Светозареве
емиграције у Новом Саду свршавао је Лаза гимназију, и као
бољи и мисленији ђак, пристао је уз његове напредније по-
гледе и под утицајем његовим прекинуо је и са традицијом
аустријских Срба ђака: да походе бечки универзитет, и оде у
Цирих, где се уписа на медицински факултет.
 8

- Покретање месечног часописа „Страже“ у Новом

Саду — Лаза њен уредник — Сарадници
Само покретање „Страже“ беше дело Пере Тодоровића.
Он и Петар Велимировић беху пребегли у Нови Сад 1877. г.
да сачекају застаревање „кривице“ познате под именом: „Кра-
гујевачко црвено барјаче“. У то доба је Арса Пајевић отворио
своју штампарију, коју су ови „комунци“ поглавито помогли
да брзо преболи дечје болести и дође до самога полета. |
Замашнији подухват беше „Ратна Кроника“, која је и
описом и сликом пратила српско-турски рат до самога свршетка.
На њој су радила оба Пере, а Змај је својим хумором и са-
тиром уз илустрације и у засебним песмама глорификовад 3
борбу против Турака. Он се беше у том толико захукао и у |
читаоцима разбуктао толико интересовање, да је тај свој рад
и по престанку „Ратне Кронике“ продужио и у новом листу 3
„Стармалом“. Пера је пак у „Малој Библиотеци“ сабирао своје У
преводе и оригинале — махом приповетке — из „Јавности“
и „Ослобођења“ и др. бивших радикалних журнала. Утој
збирци је изишао и његов већи превод: „Новина“, роман И.
Тургењева. Али му се учини дуго емигранство. Србијапак
беше после рата остала без јавног гласила, а требало је нешто
учинити и за придобијање подмлатка у Војводини, и с тога
ступи у преговоре са Др. оком Мијатовићем, сином |ново-
садског богатуна „Влах Јована“. |
Ђока Мијатовић је, као пре њега Др. Милан Јовановић-
Бомбајац, био поморски лекар, и у Америци је дошао до нај- 15
слободоумнијих погледа. Само је био повучен човек и осећао се
усамљен у Новом Саду код тадашњег водено-либералског и |
уско националног јавног мишљења. Ну Перина сугестивна |
речитост потпуно га освоји, те је примио на себе све трошкове
око издавања „Страже“ и да јој као ондашњи становник буде
и уредник, и живо је почео да пише чланке за њу. Али по-
разна, јер изненадна и прерана, смрт овога нашег пријатеља,
од „индијског пришта“ (ашћгах) на уснама, побрка нам све
планове. Не сасвим, јер Пера салете тада Арсу Пајевића да,
ли == =>
 9

поткрепљен дотадашњим материјалним успехом, потеклим по-

главито од рада са социјалистама, уз минималну награду са-
радницима, предузме сам тај посао, за ондашње прилике наше
штампе и читалачке публике доста смели посао: издавање
месечног социјалистичког часописа од 10 табака.
Чим је преломио доброга рачунџију Арсу, Пера Тодоро-
вић позове Лазу, који је у Цириху довршавао медицину, и
овај се најзад реши и прихвати уређивање листа, који ето
ипак поче да излази. Истина не у пролеће под уредништвом
Др. Ђоке Мијатовића, према првобитном замишљају, него у
позну јесен октобра месеца 1878. године, а под уредништвом
„Лазе Пачуа.
Скоро минула варварска окупација Београда предано се
дала на уништавање и одвлачење и онога што рат и бомсар-
довање нису збрисали, те да лиши свега што га је истицало
као културно средиште Српства и самога јужног Словенства.
Особито је тим културним варварима замицало за око књи-
жевно, научно и уметничко благо, и они су га „братски“ међу
«собом делили, а нарочито са нашом небраћом Бугарима. Такоје
нестало и мога егземплара „Страже“, и нигде је иначе не
могох добити, те да бих могао потпуно и поименице навести
радове Пачуове, који су у њој изишли. ! Е
Прва му је дужност била, да као медицинар, природњак,
спреми за штампу посмртне чланке Мијатовићеве. Тема им
је била о тада омилелом природном постању и развитку.
„Уступљено им је прво место и изишли су у првим двема или
трима свескама. Лазина домена на листу беху природне науке и
економија; али у интересу живље политичке пропаганде те су
"струке поглавито неговане у опширнијим приказима дела тих
струка, а приказивале су се немачке, руске и француске књиге,
научне и из других области, које беху значајне по српске
+ Кад су у смислу решења Конференције Мира пронашле се књиге
и списи, расејани по Софији, Бечу и Берлину и донесени у Београд,
"тада је овде настала друга невоља: оскудица станова и просторија за
"смештај као и оскудица у помагачима за сређивање. Тако и данас на-
"родна библиотека не може да стави на расположење и употребу своје
књиге.
10

прилике, као и у оно време одвећ ретка научна дела српска

и хрватска или преводи таких дела на српско-хрватском језику.
Унутрашња сарадња почивала је на нама трома, пошто
се Пера Велимировић, упознавши се међутим са околним
сопственицима пољских добара, беше одао чисто инжињер-,
ским пословима. Уређивање вршено је управо заједнички. На-
челно другарство у оно прво младићско доба, беше право братско:
и свако је сматрао заједничку и општу ствар као своју ро-
ђену. Састајасмо се свако вече код Пере Тодоровића на до-
говор и поделу рада, а кад изиђоше прве свеске „Страже“,
и ако ти састанци не изосташе, сваки је сам бирао теме, како их
је јавни живот собом доносио.
Ипак се мора рећи, да је Пера Тодоровић био прави
агенс. Његово дотадашње журналистичко искуство, окретност
и везе, одређивале су га за то, Он је са пријатељима у Ср-
бији одржавао живе везе. Отуда су за „Стражу“ слали из-
вештаје Пашић, Таушановић и др. Он је Пелагића упутио да
пише о мање познатој социјалној и економској страни босан-
ског питања (поводом устанка); Бончића исто тако да, као
емигрант у Румунији, пише о тамошњим чудноватим аграрним
односима. Јова Жујевић слао је из Париза хроничне белешке
о природно-научним књижевним појавама на западу. Јаша
Томић приложио је неколико својих песама. Овде први пут
под псудонимом „Ахил“. Уз агилност Перину придошла је и
његова борбеност према начелним противницима, управо уро-
ђеницима према њему, дошљаку у Новом Саду, те да утисне
уређивању листе његове карактерне особености. Ту каракте-
ристику импозира нпр. и његов живи опис битке на Шума-
товцу, где је он, због руског језика стално био уз генерала.
Черњајева, те је у неку руку био и суделач. Читала је то недах-
нимице најшира публика и можда је тоједина ствар, која би,
засебно оштампана, радо прихваћена била и од данашње пу-
блике, па и саме критике. Пера је своје радове скоро све обе-
лежавао са „Тод“. Пачу је изабрао шифру математичко „Х О“,
које је погрешно сложено велико „Х. О.“ И он је не хтеде
 1

мењати и исправити. Моји прилози потписивани су са „--“

„'а“ и друкче.
«“

Значај и утицај „Страже, — Односи њезиних

сарадника.
Стража је изилазила, када је Новн Сад још важио као
центар српског духовног, а нарочито журналистичког живота.
Јер Београд, стално утезан најжешћом цензуром у свом јавн
ом
животу, а за време српско-турског рата, и после њега, св
е
до пада либералне владе (1880. г'), скоро умртвљен у то
м
погледу, уступао је безвољно „Српској Атини“ водство, и ако
он беше већ тада, по својој интелигенцији, надмоћнији. У Ново
м
Саду пак пулзирао је тако рећи последњи замах прохујалог
бурног српског покрета омладинског и Милетићевог. Језг
ро
новосадске интелигенције образоваху средњешколски пр
офесори
у тадашњој српској гимназији и унеколико наставници
више
девојачке школе са неколико представника слободних профе-
сија, прикупљених око књижевно-издавачког друштва „Матице
Српске“. Настала маџарска државна управа са интензивним
помаџаривањем сасецала је све више крила дотадашњем срп-
ском полету у целој Војводини, па и у Новом Саду, те
ће
врло брзо малаксала Атина предати своју улогу матице срп-
ског духовног живота дотле пораслом, снажнијем и свежиј
ем
Београду. С тога би погрешно било применити на ус
пех
„Страже“ — та то је био тек крај седамдесетих година пр
о-
шлога века! — мерило данашњих, или боље предратних
при-
лика журналистике и књижевности Србије и Београда.
Тада
беше завидан број издања од 500—600 примерака. У он
о време
до неба популарна Милетићева „Застава“ издавана је у 800
примерака; у ратно доба достизала је 1500 а ванредно
и за-
кратко 2000 примерака. Према томе опсежна, и у оном
либе-
ралном добу попреко гледана „Стража“, управо је сјајан
ре-
зултат постигла, штампајући се после првих свезака у 80
0—
1000 примерака, а пред забрану у 1500.
 Већи део ишао је у Србију, дотле припремљену радом
Светозара Марковића и његових последовалаца. Колико је
„Стража“ у Србији цењена била, може се судити по томе
што је она за Србију била забрањена, те се морала кријум-
чарски преносити, па ипак је контигенат Србијин био толики,
"код тадашњег стања писмености (500—800). Имао је ту посла
познати сав „Србин“, Милош Грабовачки у Земуну, вазда
спреман за сваки напредан подвиг, и земунски „донаујегери“
— кријумчари. Много мучнија задаћа беше оних у Београду:
да неопажено раздаду бројеве по вароши и унутрашњости.
Тим послом је руководио пок. Коста Таушановић, уз најживље
учешће његове супруге, госпође Ваје. Уметне женске ручице
нарочито су тај посао довеле до савршенства, као њихове са-
временице у Русији. Тако на пр. на столу самога „грозног“
министра полиције, пок. Радивоја Милојковића, обрела се нај-
новија „Стража“ у оном тренутку, када он беше срочио на-
редбу о трагању за растуривачима и конфисковање те опа-
сне књиге. |
У самој Војводини лист је одмах стекао глас добро уре-
ђеног савременог. књижевног и социјалног јавног органа. И
ако су представници доминантне либералне журналистике и
књижевности инстинктивно предосећали неминовни сукоб из-
међу новијега и старијега правца, морали су, маи кроз зубе,
"уз приказе те нове књижевне појаве, признати јој озбиљно
схватање позива, солидност и вештину у обради предмета,
који својом новином а изнесени разумљивијим и тим убедљи-
"вијим начином, привлачаху све већи број читалаца.
Што дотле ни један српски лист није могао постићи, то
је „Стража“ унела у своју несумњиву активу: прихваћена је
била у Хрватској, Далмацији и на Приморју као дотле ни једна
књига српска (ћирилицом штампана), а кријумчарена је била
ти у Босну, тада још под Турском, а на прекретници да буде
окупирана. Сарадници као нови људи, не везани никаквим
предрасудама и међусобицама српско-хрватским из прошлости
и викаквом тесногрудом искључивости, „шовинизмом“, реално
 посматрајући народе и племена са широког ин
тернационалног
гледишта, расправљаху са истом вољом и
мером хрватске
ствари, као и српске. |
Пажљиво пратити хрватску књижевност и
културну страну
јавнога живота, то беше моја специј
ална дужност. Али и
Пера и Лаза радо се прихватаху реце
нзија појединих хрват-
ских дела, да би изнели своје погледе,
То је тамо запажено.
Доказ нам је био. прилив претплатника
из хрватских крајева,
сем радосног квитирања овога српскога
геста у хрватској пе-
риодској штампи. Након 16—18 година
, за мога досељења у
Београд, доживео сам то задовољство,
да ми један католички
калуђер са Приморја, овде у „Гранд Х
отелу“ изјави, како је
он у своје време био вредан читалац
„Страже“ и да се она,
поред Марковићеве „Србије на истоку“,
од српских књига.
највише читала по целој Далмацији. П
рема краткотрајном раду
„Стражином“ доста је она леп траг за
собом оставила.
У том раду, поред Пере Тодоровића,
беше Лаза Пачу
прави стуб „Страже“. Пасао он реценз
ију о каквој природо-
писној или хрватској књизи, приказивао
он на пр. Швикерову
„Статистику Угарске“ или Гогољева „Рев
изора“, он је стално
показивао своје темељно познавање пред
мета и изненађивао
и привлачио интересовање својим јасним
и мирним излагањем
и новим погледима. Поменути приказ П
ериног превода „Ре-
визора“, донесе и за нас саме право
откривење о Лазином
интимном познавању руске литературе
и руских друштвених
прилика, ма да и не сањаше да се некада
крене за далеку Ру-
сију ради студије „на лицу места“.
Покрај све своје сталожености и добре нарави,
умео је
Лаза да буде одлучан и несаломљив у својим
решењима, када
је био потпуно уверен о њиховој основаности.
По ту његову
одлучност карактеристично је његово држање
приликом једног
јединог мог сукоба, који сам имао са П. То
доровићем. У мом
једном реферату о кретању немачке соција
листичке странке,
ја сам обележио тадашње атентате на Биз
марка и цара Ви-
љема као дело појединих занесењака и пс
ихопата (Хедел и
14

Нобилинг), што је у ст ва ри и би ло , а не та јн а ак ци ја со ци -
јалдемократа. Пе ра , ка о ру ск и ђа к, см ат ра о је те ма ни тњ ак е
као оруђа со ци ја ли ст ич ке ст ра нк е, ко ја се њи х зб ог по сл ед иц а
одрицаше, и он је у то м см ис лу из ме ни о мо ј на пи с, шт о са м
ја тек при кори го ва њу оп аз ио . Од ма х од ем Пе ри и пр ед -
ставим му по гр еш но ст ње го во г сх ва та ња , ал и се он ни оп е-
пели ти не да де . Ни шт а га се то не ти ца ше , шт о би см о та ко
иш ли на ру ку ха јц и, ко ју је не ма чк а вл ад а по кр ен ул а пр от ив
социјалист а, и шт о би на с ов и ош тр о де ма нт ов ал и и из гу би ли
бисмо Везу са ст ар им Ли пк не хт ом и т. д. Мо ра о са м Ла зу
моби ли са ти , ко ји му је и бо ље об ја сн ио ме то ду и ме нт ал ит ет
немачке социјално-демократске странке, која је искрено остав-
љала, према постулатима Марксовог реализма: да јој пропа-
ганда и ра зв ит ак со ци ја лн о по ли ти чк их од но ша ја до не су ве -
ћину и вл ас т; а по је ди на чн е на си лн е ме ре (т ер ор ) см ат ра ла
је и ос уђ ив ал а ка о шт ет не . Ма да је Ла за из не о св ој е гл е-
диште сасвим ми рн о и са пу ни м ув ер ењ ем , ип ак је Пе ра ,
плаховит ка ка в је ве ћ би о, бр ан ио св ој е сх ва та ње жи во м на ј-
после нам пр еб ац ио , да на с дв ој иц а не по зн ај ем о до бр о Не мц е
и њихо во др жа ње . Ни ма ло не уз бу ђе н, Ла за му до ка зи ва ше ,
да је не до во љн о по зн ав ањ е Не ма ца и Не ма чк е би ло на ње -
говој страни, и прекиде ово узалудно објашњавање са из-
јавом: да би он св ес но ла га о, ка да би до пу ст ио Пе ри ну из -
мену на мо м до пи су ; а ми смо се , ве ли , са ст ал и да пр оп ов ед ам о
чисту ис ти ну . Не од ус та је ли Пе ра од св ој е из ме не , он он ог а
ча са пр ес та је би ти ур ед ни к „С тр аж е“ . То је де јс тв ов ал о, и
ова једина бура међу „стражарима“, како нас новосађани на-
зиваху, беше стишана уз узајамна уверавања, да ће даљи рад
и живот не ма чк е со ци ја лн о- де мо кр ат ск е ст ра нк е по ка за ти по -
грешност супротнога мишљења.
Ну, са бр ав ши св е уј ед но , мо же се с пу ни м пр ав ом
рећи: да је „С тр аж а“ за св ог а и су ви ше кр ат ко га ве ка ве -
лики об рт пр ои зв ел а сп ец иј ал но у Но во ме Са ду . Он а је ме ђу
„ћиф та ма “, са мо ст ал ни ји м и ум ни ји м гр ађ ан им а, и ак о не
ст ек ла уб еђ ен е пр ив рж ен ик е, ус ко ле ба ла је у њи ма те сн ог ру до
 у в е р и л а их , д а с в е т с к и р е д м о ж е и д р у к ч и м
класно г л е д и ш т е и
т о су га о н и з а м и ш љ а л и . „ Н о в а н а у к а “
правцем да п о ђ е н е г о ш
г и ћ е в т е р м и н — к р о з „ С т р а ж у “ , з а и н т е -
— да у п о т р е б и м П е л а
б о д о у м н и ј е б и л о у В о ј в о д и н и ,
св е ш т о је с л о
ресовала је прво ошку и в а р
н а р о ч и т о и н т е л и г е н ц и ј у и
а затим и п р и д о б и л а
је п о с т и г л а к о д н о в о с а д с к е о м л а д и н е ,
сеос ку . У с п е х п а к ко ји
у п р а в о п л а т и л а с в о ј и м ж и в о т о м .
био је тако очевид ан , да га је
у п р а в е п а т р о н а т у и о в о г а
Учестани реферати г и м н а з и ј с к е
б е х у на јз ад с а с л у ш а н и и м а џ а р с к а
угарском мин и с т а р с т в у ,
у с т а в н о с т “ не б е ш е н и к а к в а б р а н а
рекламска „х и љ а д у г о д и ш њ а
е з а к о н и т у н а р е д б у : да се к р а т к и м
за ту скроз н е у с т а в н у и н
о м , п р о т е р а ј у њ е з и н и с а р а д н и ц и . Н и
путем, п о л и ц и ј с к о м с и л
и не з н а ђ а х у за к о н ф и с к а ц и ј у н и за
устав маџарс к и , н и з а к о н
п е , н и за п р о г а њ а њ е њ и х о в и х тв о-
забрану про и з в о д а ш т а м
у ђ е њ а п о д п о р о т н и м с у д о м . М а п а р с к а
раца, с е м р е д о в н о г с
и о с т а в и л а н е т а к н у т у с л о б о д у ш т а м п е ,
вла д а је о в д е ш е р е т с к
к о н е м о г у ћ и л а , у о в о м сл уч ај у, у к л а њ а њ е м
ал и је о б и л а з н о и п а
т и м п р о т е р и в а њ е м . Б и л о је ту ,
њезиних учинилаца, незакони
џ а р с к е в л а д е за н е ж н у с р п с к у о м л а д и н у ,
сем т е ш к е б р и г е м а
а о „ п и б е р а л н е “ б е о г р а д с к е вл ад е, ко јо ј је
и д р у г и х ут иц ај а, к
б р и г а з е т а по к. М и ј а т о в и ћ а ,
„Стража“ јако мутила воду и
с к о ј вл ад и, да се н а та ј н а ч и н
секционог предстојника у маџар
т и ч к е с п и с е за т а з б и н у сп ас е, и
завештани фонд на социјалис
лима сли ч н и ч и с т и и н а ч е л н и ут иц ај и.

а з в а п р е о к р е т у Л а з и н о м
Смрт старијег брата из
С а д у — П е р а Т о д о р о в и ћ ,
животу — Животу Н.
Пера Велимирови ћ , П а ш и ћ — „ С т р а ж а р е “
протерују.
те ре са , а м о ж е по сл уж ит и м о ж д а ка о
Неће бити без ин
чн ом би ог ра фу Ла зи но м, ак о из -,
материјал будућем прагмати
несем неке пода тк е, ка ра кт ер ис ти чн е по ње го ву ли чн ос т.
, уч ећ и ги мн аз иј у, ст ан ов ао са св ој им
Лаза је у Новом Саду
ан ом , ко ји је би о чу ве н ка о ђа к ос об ит ог а
"старијим братом Ив
 16

дара и вредноће; али је, на велику жалост и удове мајке и

наставника и целе околине, умро од туберкулозе при самом
завршетку гимназије. Такав крај његовог идеалног брата ко-
снуо се необично Лазе, који је такође био одличан ђак и не
баш челичног здравља, и он се већ тада реши да из гимна-
зије оде на медицину и буде сам себи лекар. Одмах се дао
на интензивно гимнастисање а као медицинар и системскије,
полажући уз то важност на храну и друге хигијенске мере.
Ми смо се дописивали и док је Лаза био у Новом Саду паи
У Цириху, и тек кад он отуда дође за уредника „Страже“,
упознасмо се лично. Његов управо бујан изглед зачудио ме
је а још више његове кугле (хантле), с којима је он редовно
гимнастисао. Ја сам их с муком једва могао подићи са земље.
Јео је бифтек скоро сваког дана, и то приређивао га сам,
Само јаку је храну употребљавао; поврће само као зачин-
гарнирано.
Из Новог Сада послао ми је Лаза као гимназиста своју
слику, коју сам према забелешкама на самој слици, примио
17. новебра 1871. г. Према тој слици Лаза није ни мало одавао
физономију туберкулозног кандидата. У седамнаестој години,
са тек појављеним брчићима на меснатим уснама, са умереним. |
не дугим вратом, високим челом и бујном косом, пре је давао |
утисак обичног здравог младића. Једино око јагодица и испод |
очију опажао се неки траг слабости. Знајући тада за судбину
његовог брата Ивана, ја и сви моји другови, видећи ову слику |
одбијасмо са највећим поуздањем ту мисао, да такав младић
може бити туберкулозан. Друга страна те слике учини се једном
мом пријатељу веома особена, чак неприродна са сликарског
гледишта. Као походилац сликарске академије у Минхену, он
је налазио неку погрешку у положају — оси очију. Мени се не
чињаше ништа неправилно, и бранио сам као несликар слику
са тачношћу фотографског апарата, који даје потпуно ону
слику предмета, како он у природи ·постоји. Млади сликар.
остао је код свога уверења, а ја сам после шест година, при-
ликом мога виђења са Лазом, имао прилике да се уверим како
 17

фотограф није ништа слагао што се Лазиних очију тиче, нити

су оне у њега биле нешто особенијега положаја од очију других
људи. Изгледале су велике као што се то опажа код свију
кратковидих. Али што ме је изненадило, то је Лазина дебљина,
мускулозна већим делом од јаког и системског гимнастисања;
али ипак за млада човека од двадесет и три године нео-

„Лава Пачу као ђак.

бична. Ђачку слику Лазину, о којој је овде реч, додајем

овој књизи. '
Лаза је радио дању, ноћу само зими, у колико су дани
били краћи, дочим је Пера Тодоровић био ноћни радник.
Шетње Лазине беху куриозне, те су изазивале пажњу Но-
2
П т

18
|
восађана. Због своје телесне облине, неизбежнога штапа и
махања руку, променадом смо ишли ја, мршавко, и он, де-
бељко, напоредо, а госпођа Ленка пред нама. Ређе смо прела~
зили у Варадин. До Дунава и паробродске станице, па натраг.
Пера Велимировић је био доспешнији, и с њим, највише
без госпође Ленке, ишао је и даље. Честа мета тим њиховим
шетњама беше на периферији вароши, према Футогу „Бели
Во“ са-пространијим зеленим двориштем, без „нобл“ света,
са добрим пићем и богатом закуском. И по нарави се поду-
дарао са Велимировићем. Са Пашићем беше најинтимнији.
Када је овај једном поручио из Београда да ће доћи у Нови
Сад, Лаза не могаде сачекати да ми то лично саопшти, већ рече
радосно мојој сестри, која се десила код њих: „Долази нам
— паша“. Једва сам погодио на кога се односи то његово
тепање. У вече, кад сам се видео с њим, поновио је он бук-
вално ту радосну новост и запитао ме, да ли мије сестра одиста
испоручила његову поруку. Гу интимност задржао је, и као
доцнији министар није хтео у кабинет без Пашића. У току
времена и рада код њега је придошао и тај појам о Пашићу:
да без њега нема честитога посла ни успеха; а он је, као
министар финансија, био присталица оне максиме, изражене у
познатој реченици: дај ми добру политику, да ти дам добре
финансије. |
Та инклинација према Пашићу потекла је из заједничког
студенског живота у Цириху, где су обојица постали Бакуни-
новци. Само што је Лаза почео медицину, кад је Пашић већ
свршавао енжињерију, као и Пера Велимировић. Живо се сећам
тадашњих Лазиних дугачких писама на флиспапиру, у којима
ми ватрено слађаше Бакунинове погледе, подвлачећи важнија
места црвеном, плавом и чак зеленом оловком. А сада у Новом
Саду бесмо сви Светшозаровци. У ствари беше то тако, ма да
нам не падаше ни на памет, нити ико од нас икада хтеде да се
назове Светозаревцем, те да тиме рескира да буде оглашен за
назадног „жреца“ личноме култу. Нама, новим људима беше
особито зазоран лични култ са Светозарем Милетићем, по ко-
 19
јем се његова многобројна војска призиваше Милетићева—
„Милетићевци“. Милетић беше по начелима либерал. Али и
он и све његове присталице избегаваху тај назив према на-
челу због либералне владе у Београду, са чијом се поли-
тиком не слагаху. С тога је реч: либерал-либерално замењ-
ивана са слободоумно (слободоумна странка), кад се желело
„избећи понављање Милетићевог имена.
"Милетић на једној страни, Светозар Марковић на другој
страни беху у ствари вође својих присталица. Али у оно доба
младићске трке за најнапреднијим, најидеалнијим, најслободоум-
нијим, најсамосталнијим и још много других нај-нај-није се допу-
штала ни помисао на неке концесије стварности, док нам се та
„твердобијушча“ факта не почешелупати о главу. Социјалиста Све-
тозар Марковић са друговима, да би добио битку према доминан-
тном либерализму тадашње организоване омладине, подноси
њеној скупштини у Новом Саду (1870 г.) нешто умеренији,
демокрашски програм. Први уступак. јер из усвојеног назива
социјал-демократе, беше напуштена прва пола назива. Тако
кад србијански „комунци“ уђоше у народ, у општане и на-
родну скупштину, сведоше свој програм за најближу будућност,
не више на револуцибнарне захтеве (сем у спољним питањима:
ослобођења и уједињења) него на реформне. Ми, њихови дру-
гови у Аустроугарској, не ушавши дотле у народ и не су-
кобивши се са реалним односима, сматрасмо Србијанце, као
неке невере према Светозаревој мисли, док се на послу не
нађосмо опет заједно. Пера један и други, дођоше у Нови
(Сад као „радикали“, који социјалистичке захтеве задржаше
за економску и друштвену страну; а оно друго за доцније,
остављајући социјално развијенијем западу да припреми
решење. То еволумрање унатраг ипак не хтедосмо признати,
нити тражисмо тада ту реч. Па ево нас на „Стражи“, на
првобитном начелном гледишту. Елементарни утицај реалних
прилика демонструје нам данас баш и још јаче еволуирање у
назад код Совјетске Русије, којој је за то мање требало вре-
мена, него ли некада пионирима српскога социјализма.
2%
20

У критичној ситуацији критични погледи Лазини

и породични обзири
Угушивање „Страже“ дало је прилике за упознавање
Лазе са још једне особене стране, која је јако задирала у
моју судбину. Наредбом о протеривању из Новога Сада, бесмо
обухваћени Лаза и ја, тада урођени држављани Угарске, и
оба Петра, поданици тадашње кнежевине Србије. Пера Вели-
мировић без своје кривице, јер као што напоменух, није био
члан уредништва. Због тога га је често Пера Тодоровић пре-
коравао. После једног таквог сукоба доброћудни Велимировић
био је заћутао. Бавећи се инжињерским пословима ван ва-
роши, он је при крају листа једва стигао да одговори тој
обавези на тај начин, што је на брзу руку превео популарне
економске чланке социјалистичког писца Шрама, који су
изишли у последњој свесци „Страже“. И то је била сва
његова сарадња на томе листу, због кога је и он биопротеран.
Најтеже погођен тим прогоном био сам ја, пошто сам
имао да издржавам своју тек обудовљену матер и неудату
сестру. Велимировић беше нежењен, Милица Пере Тодоровића
беше отишла у Русију, а Лаза је већ и тако намеравао да
оде у Берлин и онде полаже лекарске испите. Полицијски
рок од два дана озбиљно је употребљен на пријатељске дого-
воре о мојој судбини. Испаде као једино могућно решење, да
ми Лаза позајми две хиљаде форинта, те да отворим у Вршцу
српску књижару. И, веома чудновато, госпођа Ленка, на чије
се паре рачунало, беше вољна да учини ту позајмицу, а њен
муж, Лаза, беше одлучно противан. Пера Тодоровић, по уро-
ђеном му темпераменту, заступаше моју ствар ватреније него
ли и ја сам, претећи Лази и прекидањем пријатељства. Ни
благе и озбиљне речи Велимировићеве не поколебаше Лазу
у његовој одлуци, а Пера Тодоровић и ја растасмо се са
Лазом завађени, непријатељски.
Карактеристичан по тадашњег и доцнијег Пачуа беше
дијалог који се том приликом развио између њега и мене.
 21

Шродсетио сам га на његово писање од само три годиве пре

овога догађаја. Тада није била довољна црвена и плава пи-
саљка него је подвлачио и зеленом, да би што убедљивије
доказао, како социјалног преокрета или револуције не може
фити, докле се сви материјално не срозамо до онога стања
сина божјега „који нема на што своју уморну главу да
наслони“. Сад он неће да се одвоји од Ленкиних две хиљаде
форината, потребних за егзистенцију једнога друга и породице
му, а који ће му се капитал почети враћати, а можда и сав
вратити, после године дана.
— И данас сам, одговорио ми је, тог истог уверења, са
општега гледишта; али са мога специјалног тај новац је преко
потребан за моју будућу егзистенцију, за оспособљење да за
себе и за друштво моту да урадим више него данас, кад нисам
управо испекао своју струку. Кад бих пре тога издао Ленкин
новац, морао бих пасти на терет пријатељима. Од брата не
могу данас ни крајцаре у готову добити.
Ова брига Лазина за његову материјалну будућност, која
нама тада изгледаше претерана и неоснована, често га јеу
његовом животу сналазила, као што ћемо имати још прилике
да то покажемо.
„Цинцарство“ — то би овде у Србији била прва реч за
такав поступак једнога Пачуа. Нама пак ни једном тада не
паде на памет такав прекор. Он не би био ни оправдан према
„Лази у том вулгарном смислу. Пратећи доцнији рад Лазин,
ја сам нашао да је то из њега "говорио будући финансијер,
који увек стварно оцењује прилике и средства, која не даје
ма руку, док их не употреби, не искористи за што потпуније
остварење својих планова.
Лазина мати остаде иза смрти супруга јој, попа Стеве,
у шајкашком селу Чуругу удовица. Најстарији брат Лазин
"Борђе, морао је са мршавим наслеђем отпочети трговину и
«сагледао једва свој спас, када се Лаза ожени са „богатом
партијом из Сервије“, те не мораде више мучно зарађивану
мл сакупљану крајцару свом брату, „на великим наукама“ слати.
 Јест, Лаза је за себе имао основана разлога, када је у
оном тешком моменту по мене, отворено изјавио да је Ленкин
мираз једино издржавање њихово, а нарочито његово, докле
не сврши докторију и не дође до рођене зараде. Брату да се
обраћа поново, није више имао образа. У осталом, да не би
ни женине паре трошио ван спреме за своју струку, он је
сем уредничког хонорара имао зараде и од уређивања „Еле-
ментарне Библиотеке“ у издању Пајевића, популаришући
природне науке.

Лаза у Београду — Приватан а затим општински

лекар и
Кад је покренута „Самоуправа“ 1881. године, и ја из
прека долазио у Београд, Лаза је већ био овде приватан
лекар. Па моје питање, Пера Тодоровић уредник „Само-
управе“, рече ми, смешећи се, помишљајући на наш рого–
батни растанак у Новом Саду.
— Дабоме да је Лаза с нама, али како. Сад баш изилази
његово „Грађанско Друштво“ у подлиску, али не сме да се
зна да је он писац. И. узеде ми реч, да никојем пријатељу
за мојега бављења у Београду, не одам ту редакцијску тајну.
Што је истина — истина. Лаза није био борбена природа
и далеко од храбрости револуционара па некад и самога гра-
ђанина. Његови „неодложни послови“ у Новом Саду и Бачкој, _
за саме изборне кампање у Србији, даваху прилику за заједљиве
досетке у београдским политичким круговима. Према његовом
пореклу најближа присподоба беше са овим куражним Грцима,
осуђенима на ариште, који нуђаху једно другом првенство:
„Изволите ви напред, ви сте старији“.
Стална ми је тежња да будем објективан и тога ради
износим и слабе стране Лазине, које ишчезавају према ње-
говим добрим странама, благотворним и крупним по својим
последицама.
 23

Пре свега, Лаза је био трудољубив ђак из неусахле љу-

бави према науци, којој је остао веран до своје смрти, а тако
исто непокољебљиви пријатељ људства а међу овим особито
свога, српскога народа. Он је исто тако био уверени радикал,
чврст у свом, на широком научном основу базираном уве-
рењу, и спреман на жртве за њ, само до безбедности личног
и моралног опстанка, саобразна цивилизованом човеку и друштву.
Лаза је на универзитету сачувао глас марљивога ђака,
тако, да су га професори запазили и заволели. Поред своје
струке, он је вредно проучавао и економију, пратећи уза то,
стално и социјалистички покрет и литературу. Он је први
после Светозара савладао цео Марксов „Капитал“, а за њим
други, опет новосадски ђак, покојни Бранко Михајловић, доцнији
лекар округа београдског. Ми други према тим „феноменима“
спотицасмо се на пола или трећину пута о хегеловску дија-
лектику те социјалистичке библије.
Цирих беше за две деценије права социјалистичка коло-
нија Срба ђака, поглавито из Србије. Кад због свог одметни-
штва од прописаног „благонравија“ Светозар Марковић изгуби
„правитељствену“ штипендију, он пређе у Цирих на технику
и повуче за собом масу ђака у „слободну Швајцарску“, па
међу тима Лазу и Нинковићеве из Новога Сада и друге..
„Слободна Швајцарска“ а нарочито Цирих беше тада за Србе
ђаке права „Слободија“ и с тога, што се многи револуционарни
руски ђаци онде школоваху. У њиховом друштву, проткано
женскињем, Пера Тодоровић је научио више руски него даје
ишао у саму Москву; исто тако од њих је прихватио сав
„Нихилистички отров“.
Дружење са даровитим беседником и непоправљивим ре-
волуционарем Михаилом Бакунином дало је српским соција-
листама онај оштар, резолутан темпо у њиховом потоњем
раду, коме је на родној груди одредио правац Светозарев реа-
лизам, отпочет у Омладини Српској и боље развијен у Ср-
бији. Бакунизам беше пролазна младићска грозница. која је
свој врхунац прославила у отимању нихилисте Нечајева од
 24

републиканске полиције, која га је

требала издати и издала
га је најпосле Русији као „обичног
злочинца“. У организацији
за ту отмицу беху њих тридесеторица
. Колико Руса а колико
Срба, споредно је. Главно, да је Срби
н био глава, Милош Ан-
дрејевић, који је лично од швајцар
ских полицајаца отео и из
железнице избацио везанога Мечај
ева. Али код насталог гу-
·„ шања са жандарима, не виде он н
и једнога Руса да му при-
скочи у помоћ и да тако доврше
започето „дело“, за које
наш јуначни Милош буде протеран
из „слободне“ ПТвајцарске.
Осим тога што Цирих представ
љаше у поменуто доба
Елдорадо за српску омладину, жед
не „нове науке“ —- по би-
блијском скована реч Пелагићева —
беше он погодан и за
озбиљну студију и спрему. Тако
је тек у њему и преко њега
Светозар Марковић упознао ств
арност (индустријализам и ње-
гове чиниоце и последице) начела и т
еорија Чернишевскога,
с којима се упознао у Русији.
Онде су своју струку испекла
потоња два министра-председника:
Пашић и Велимировић.
Ђура Љочић, с којима је Светозар
покренуо први социјали-
стички лист, „Радник“, у Београду,
такође је онде свршио ин-
жињерију. Његова сестра, госпо
ђа Драга, прва Српкиња лекар,
тамо је испекла своју струку. Ж
урналистички првак Пера
"Тодоровић такође је у Цирдху пол
ожио темељ своме знању.
Риста Данић, Д-р Јован Данић, Д-р
Марко Леко и многе друге
знаменитије раднике и раднице Ср
бија је добила из Цириха.
На почетку живота Срба ђака у Ц
ириху, када образо-
ваше своју дружину, изабраше з
а председника Пашића. Кад
је он отишао у Србију, наследио
га је Пачу. Дружина се
зваше „Задруга“. Ова почаст показ
ује колико је Лаза цењен
био међу друговима.
Лаза Пачу, после прекида мед
ицине због уређивања
„Страже“, пређе на берлински ф
акултет, где се спремао за
испите лекарске и полагао их та
ко до маја 1880. године. Ње-
гова дисертација (о костобољи) за
пажена је у научном свету,
и његове идеје онде изложене изв
ео је научар, члан култур-
нога народа, погодније средине за
стручне студије, један Енглез
 25

— Пеџет (Расећ), што је признато и забележено у стручњачком

часопису Д-ра Нотнагела (Пје УерејаНопззбгипреп ипа Епстап-
Ккипоеп дег Кпосћеп). Обрадовало је и уједно растужило нашега
„Лазу, када му на то обрати пажњу Д-р Демостен Николајевић.
Растужило, што му прилике наше не дадоше да продужи свој
стручни рад, за који је имао такође јаке воље и дара, да је и
на том пољу могао створити крупне добитке за науку и славу
свога имена и свога народа. Ну његов таленат и оштра памет
нису могле а да се не покажу на сваком његовом послу, које
му је задао живот и прилике у српском народу и српској
држави, и то у користоносном облику по општу ствар.
За Лазу беше Цирих и по томе значајан, што је онде
нашао своју будућу супругу. Госпођа Ленка, рођена Зако,
после несрећног свога првога брака у Бечу, беше дошла у
Цирих са намером да се ода васпитној струци, где се упознала
са Лазом и за њега везала своју судбину, Онаје и на последњем
његовом часу у Врњцима била уз њега и заклопила му
уморне очи.
Кобан глас социјалистичке „Страже“ пратио је Лазу и
"у Београд, по добијеној докторској дипломи, те је скоро го-
дину дана провео без зараде. При национализацији посаветова
га искусни државник Ристић да у презимену, због цинцарског
звука, учини малу измену, на пр. Пачић; али Лаза захвално
одби тај предлог, изјавивши да то име неће сметати ни њему
овде, као што није сметало ни његовим претцима „преко“, да
се покажу добри и заслужни Срби.
Лазини претци су пребегли, као многи Цинцари и Грци,
са Србима у великој сеоби под патријархом Чарнојевићем, из
Блаца у Македонији и населили се у поморишкој граници, од
куда се један прамдед, због прогањања православља под Ма-
ријом Терезијом, са многим незадовољним Србима из око-
лине Арада, преселио у Русију. Један је отишао северније од
Арада у Маџарску, а Лазин директни предак повукао се са
шајкашима (понтоњерима) из Поморишја у Чуруг. Отуда се
"појављује име Пачу у Кечкемету, Пешти, Суботици.. И ком-
26

позитор Др. Јован Пачу је из те задруге. Дакле су се Пачуни

кров векове радикално лечили и излечили од цинцарштине, на
које је једино њихово презиме алудирало; али им га је тра-
диција освештала, те на хтедоше да га напусте и замене
другим „српскијим“. Мати Лазина пак беше из одличне српске
породице Цветића. Глумац и драмски писац Милош Цветић
беше из те одличне породице. А њен рођени брат беше последњи
српски архимандрит, настојатељ манастира Бездина, српске“
задужбине испод самога Арада, који је припао Румунима
много раније него што је разграничен Банат између Руму-
није и наше данашње државе.
Баш за нашег борављења у Новоме Саду беше Лазина
мати позвата у манастир на сахрану архимандрита Цветића.
Трагика овога српског архимандрита интересантна је и карак-
теристична по смиреност и питомину овог манастирскога
братства, регрутованог скоро сасвим из оних већим делом
порумуњених крајева.
Познато је да се калуђери у свом завету одричу свега
светскога, па дакле и имања и родбине, па и свога имена. Алије
тако исто познато, да се у току времена тај завет свго готово на.
само мењање имена и облачења црне ризе. Испрва се гледало
кроз прсте помагању родбине и наслеђивању материјалне
уштеде осим специјалне калуђерске опреме; а после је то
постало правни обичај. Неки српски патријарси и митропо-
лити примаху племство — још од владара туђинаца — и пре-
нашаху га на своје фамилије. Они „влауцани“ — како их удо-
вица стално зваше, — у Бездину пак изиграше ово обичајно
право на тај начин, што је позваше тек после смрти архи-“
мандритове, пошто су они сву његову имовину разграбили._
Дуго није смела ни распитивати о покојниковим драгоценим
стварима, које је она тачно познавала из свог периодског бав-
љења у манастиру; а још мање да је смела предузети потребне
кораке код надлежног тамишварског српског владикеЈедан од
верних монаха њенога брата саопшти јој намеру тога смиреног·
братства: да је убију. Једва је умакла са јединим видљивим
споменом на покојнога брата — златним сатом његовим.
 27

шт ин ск у сл уж бу , Ла зу су ње го в ра д
једном примљен у оп
по ло жа ј ш е ф а оп шт ин ск их ле ка ра .
и спрема брзо уздигли на
дужност, он ни је на пу шт ао ни св ој у
Вршећи савесно ову
приватну праксу, која му је давала прилике (његов,„катего-
потребно те ле сн о кр ет ањ е. И ка о ле ка р
рички императив ) за
био је омиљен, пошто је више полагао на социјалну страну
ао на хи ги је нс ко жи вљ ењ е, те да
и својом речитошћу упућив
а уп от ре ба ле ко ва и ре це па та . Он се
би се што пре укинул
ак со м зб ог по тр еб но г му
нерадо растајао са лекарском пр
не за ви св иј ег и сл об од ни је г жи во та ,
кретања а и самосталног,
на ње га уп ућ ен их му па ци је на та ,
као и због захвалних му и
рс ки ре но ме . Не ке ин ти мн е а си ро ма шн е
који и стварају лека
је и ка о по то њи уп ра вн ик др жа вн их мо но -
пријатеље лечио
ко по ст уп ањ е Ла зи но ко д не -
пола. Разабирао сам за лекарс
на та , ал и на јб ољ е па мт им св ој
ких његових сталних пације
случај. Скоро на сврш ет ку св ој е сл уж бе у ро дн ом ме ст у Гр чи ћа
Че ре ви ћа , за хв ат ио са м би о ни . ма ло
Миленка, у убавоме
р. У он о до ба Че ре ви ћ је им ао дв а ле ка ра ,
убав плућни ката
бр ич но г са Бе оч ин ск е Ка је . Ле чи ли су ме
општинског и фа
обадвојица. Давали су ми ле ко ве и са ве те уз бр иж ну ми ну ;
али, што су од мене кр ил и,т о су сл об од но го во ри ли по Но во м
Саду и Карлов ци ма . Од т а м о ш њ и х св ој их пр иј ат ељ а до зн ао
сам узрок те за бр ин ут ос ти мо ји х ле ка ра и ли чн их пр иј ат ељ а:
да од мене не ма ни шт а; за дв а ме се ца би ће ми кр ај . За ту
озбиљну диагнозу до зн ад ох те к ка да је та ј ко бн и ро к би о
протекао. Ипак ме је то на гн ал о да ст ва р уз ме м оз би љн иј е.
Дођем у Беог ра д ра ди ис пи ти ва ња сп ут ум а ко д Д- р Ба ту та .
Али овај бе ше та да б а ш не ку д от пу то ва о. Св ра ти м ко д Ла зе .
Са св им пр ир од но ис пр ич ао са м му св ој сл уч ај и он ми пр ед -
ло жи да ме ле ка рс ки пр ег ле да , шт о ја за хв ал но пр их ва ти х.
После савесног прегледа и потребног испитивања, рече ми, да
су мо ји ун ут ра шњ и ор га ни ис то он ак и ка о пр е де се т го ди на ;
да по ст ој и св еж ка та р, за ко је Аб ац иј а ни је ап со лу тн а по тр еб а |
(„Свакако би ти чинило добро, као и мени овако дебелом“).
Извесно време присничеви облози око прса и врата а за тим
28

употреба селтерске воде за четири до шест недеља. Дознавши

за пого дб е мо га сл уж бе но г по сл ов ањ а и пр ос то ри ја , пр еп ор уч и
ми ка те го ри чк и да на ба ви м не ки за кл он (п ар ав ан ) од хл ад но га
ваздуха, који струји кроз често отварана врата; „јер — гра-
дећи алузију на моје мршавило — твој грудни кош са оно
нешто мало мишића слаб је оклоп за стреле спољашњих еле-
ме на та “. За мој е ле ка ре реч е: „м ор а да су су ви ше мл ад и“ ,
што сам му могао потврдити. „Према твојим плућима, хра-
брио ме, ти можеш доживети и сто година, разуме се, уз
добар, па ме та н жи во т и нег у. И ме ни би до бр о чи ни ла Аб ац иј а,
са мо шт о за то тр еб а до ст а тр ош ка . И ти, ка да би се ус ил ио
да од еш на мор е, за ду жи о би се и ра ди од уж ењ а мо ра о би
«себи ускратити важне телесне, животне потребе, а то је
слабљење, готова нова болест.“ Ка да не запази и овде бу-
дућег фи на нс иј ер а, ко ме јед нак о пр ед оч им а ле бд и ек он ом -
ска страна 2
Оно што ми Ла за ре че „п ре дес ет го ди на “ од но си се на
наше заједничко жи вљ ењ е у Но во м Са ду , ка да ме је ка о ск ор о
свршени ме ди ци на р пр ег ле да о; ал и ме је ра ди пр ав ог ле ка рс ко г
прегледа и ле че ња уп ут ио , ко д он ол ик о Ср ба лек ара , на је-
врејина до кт ор а Оф не ра . Ње го ва са ве ст ниј е му до пу шт ал а
ни сво ју су пр уг у да леч и, ка д је то за тр еб ал о, пр е не го шт о
"ће испити да ут вр де ње го ву ле ка рс ку сп ре му . Мо ји до бр и
пријатељи, ме ди ци на ри у Бе чу , не ко ли ко го ди на пр е тог а,
упуштали су се у лечење и пре завршених испита.
Ето такав је на чи н пр и ле че њу им ао Д- р Ла за р Па чу .
За седам го ди на оп шт ин ск е сл уж бе и ра сп ро ст рт е пр ив ат не
праксе, он је за ра ди о то ли ко , да је уз по мо ћ св ој е су пр уг е и
на њезином земљиш ту мо га о по ди ћи ку ћу у Ју го ви ће во ј ул иц и,
и тако је, поре д ку ће го сп ођ е Ле нк е у ул иц и Ча ра пи ћа Ва се ,
имао две ку ће . По ст ао је „п ра ви ћи фт а“ , ка ко га је ра до пе цк ао
покојни Ва са Пе ла ги ћ, пр иј ат ељ из Ци ри ха , са вр ел а „н ов е
науке“. У то доба је Пе ла ги ћ са ос об ит им уж ив ањ ем пр ич ао ,
како од тога вели ко г ћи фт е је дв а је ис ка мч ио по тр еб ну су му
да купи црвене ру ск е чи зм е. Ка д је пр ил ик ом до шл а ре ч на
 29
то, Лаза је, уз срдачан смех, потврдио да је после неколико
узајамних пецкања најпосле пристао да га Пелагић „оглоби“.
Он је опет уживао да раскалуђера упућује на његову рођену
„замуку“ (Пелагићев израз). Наш пријатељ Пелагић искрено је
признавао, да није никад без готовине, бар 300 форината. „Да
му се у невољи нађе“. Често је новац зашивао у хаљине. Томе
су га научила честа хапшења и протеривања из једне државе
у другу.

Улазак у државну службу — Управник држав-

них монопола — Неистакнута али најстварнија
сарадња на модернизовању српске државе.
На наваљивања својих пријатеља, а нарочито Д-р Мише
Вујића, тадашњег министра финансија, примио се Лаза 1889.
год. државне службе, за управника државних монопола, где
се показао као ваљан организатор и администратор и ту по-
ложио темељ своме финансијерству. Скоро сва министарства
и надлештва плаћаху скупе кирије у приватним зградама,
бајаги због недоношења закона о државним грађевинама, што.
Лази не сметаше да купи за монополску управу готову зграду,
палату Лаховарија, ову преправи и тиме из свога буџета избаци
позицију за кирију. Бесциљно терећење буџета беше му на-
опако мрско. О томе знају доста да причају министри свију
струка а нарочито војни, када он постаде министар финансија, .
чије је буџете најсавесније испитаивао и упућивао своје драге
колеге, да се управљају строго према кредитној могућности,
коју допуштају државне финасије.
„На наваљивање својих пријатеља“ .... не сме се-
никако узети као конвенционална фраза. Одиста су биле муке
приволети Лазу да напусти своју угодну лекарско-администра-
тивну службу у београдској општини и мили му лекарски
позив, који му је, према тадашњим приликама, доносио добар:
узгредан приход. Кад је при свом доласку у Србију, поред.
саме дипломе, остао годину дана баз зараде, шта ће бити.
30

не ст ал ни жи во т ср пс ко га др жа вн ог чи но в-
с њим, кад загази у
је чи но вн ик кр уп ни ји , у то ли ко је ве ћм а
ника! А у колико
ин и па рт из ан ск ог , ко те ри јс ко г па и ди на ст ич -
изложен ветромет
ког прогањањ а. М и ш а Ву ји ћ ве ћ ка о Ми ни ст ар Фи на нс иј а,
највише га салетао и ск ор о оч ај ни чк и ап ел ов ао на ње го ву
и ра ди ка лн ој ст ра нц и и ње зи но ј шт о
љубав према земљи
ин и, ко јо ј мо ра и он св ој у жр тв у ла пр ин ес е.
берићетној владав
жа вн им по тр еб ам а и пр ил ик ам а из аз ва то ,
А за то место, др
ко ји би са то га по ло жа ја ст ва ра о и
нема спремнијега човека,
та но ву : уп ра ву др жа вн их мо но по ла .
организовао ту нову ус
об ез ор уж ан , Ла за се на јп ос ле од ре ка о
Тако јаким разлозима
е ле ка рс ке сл уж бе и на иш ао је на пу т,
своје удобније и мирн
то пр ед од ре ђе н, по ст иг ао на јв ећ е ус пе хе ,
на којем је, као за
додуше више за зе мљ у и ст ра нк у, ко јо ј је пр ип ад ао не го по
себе лично, по шт о ви ше ни је мо га о ка о до тл е ко нз ек ве нт но
да посвећује потребну пажњу своме здрављу.
Под интелиге нт но м, ув иђ ав но м и ст ро го м уп ра во м Ла -
зином, без бирокр ат ск ог це пи дл ач ењ а, би ла је ми ли на сл у-
жити. Он је води о ра чу на о ра ду св ак ог а чи но вн ик а и ни је
чекао њихове мо лб е за ун ап ре ђе ње . Је да н на ш ле ка р, би о је
и народни посланик, ре че ми је дн ом , да га ст ид за др жа ва , а
радо би ступио у сл уж бу по д уп ра во м Ла зе Па чу а, ув ер ен о
најбољ ем об ез бе ђе њу ег зи ст ен ци је и ка ри је ре .
Већ као шеф оп шт ин ск их ле ка ра у бе ог ра дс ко ј оп шт ин и
имао је Пачу пр ил ик е да уђ е у ад ми ни ст ра ти вн е по сл ов е, те
је могао брзо да се ра за бе ре у ра зг ра на то ј ад ми ни ст ра ци ји
државних моно по ла , ко ју је он уп ра во им ао те к да ст ва ра са
својим особљем, које је он ка о де мо кр ат а см ат ра о не др ук че
него као своје сарадник е. Уп ра ва мо но по ла је уп ра во фи на н-
сијска установа, а фи на нс иј е су би ле не са мо те ор иј ск и не го
и практички прав и ел ем ен ат , у ко ме се Др . Па чу ум ео кр ет ат и
као да је за то ро ђе н. На ба вк а ду ва на и до ма ће г и ту рс ко г,
набавка со ли и др уг их мо но по лс ки х пр ед ме та , пр ет по ст ав ља
познавање робе (п ре дм ет а) , ње зи но г по ре кл а, по га ђа ње —
транзакцију, за ко ју ни ко ни је би о зг од ни ји од ње га . Са мо
 31

куповање зграде од Лаховарија беше једна крупна и светла

транзакција, једна врста испита за новајлију у финансијској
практици. |
Као установа у своме постајању, управа монопола за-
давала је грдна посла сваке руке. Ваљало је стварати пра-
вилнике за куповину и прераду дувана а тако и за друге
артикле, који су постојано потпадали под државни монопол;
а исто тако и специјалан закон о монополској управи, особљу
и манипулацији у опште. Све је то у првом реду тражило
Лазину иницијативу, комбинаторску снагу, израђен ум и
практично улажење у посао и његово целисходно вршење.
Његови пријатељи у влади и ван ње признавали су му том
дичили се његовим успехом, за који је био, и то више пута,
формално олликован. Та пословна усавршеност, еластичност
и експедитивност поред све његове дебљине, донела му је то,
да је бивао упрезан и у друге државне послове, које је ра-
дикална странка, прешавши на практичну политику, требала
да посвршава зарад подизања државе на онај степен мо-
дернога уређења, како га је она као опозиција цртала и
замишљала, и у колико су јој познате, не баш повољне при-
лике у земљи, допуштале.
Прве године радикалне владавине (1889-1892) беху испу-
њене грозничавим радом: да се донесу што бољи закони и
положи здрава основица за слободан политички и привредни
живот праве културне државе. У народној скупштини пред-
"седавао је Пашић, а када је овај од Саве Грујића примио
председништво владе, у скупштини је председавао озбиљни и
достојанствени народни трибун Димитрије Катић. Секретари
беху: Др Вукчевић, Ратарац, Лука Лазаревић, Љуб. Јоксимовић
и други. Министарске струке престављаху: Мих. Вујић (фи-
нансије), Ј. Ђаја (полицију), Кос. Таушановић (привреду),
Андра Николић (просвету), Мика Кр. Ђорђевић (правду), кога
брзо замењује Гига Гершић, Пера Велимировић (грађевине) и
други радикалски прваци и стручњаци, који прегоше вредно,
сваки у својој струци, да што више модернога створе и уведу.
32

И Пачу је и позиван и сам радо стављао у службу тога

радикалног прегнућа своје темељито знање и урођену уме-
шност. Привредни и финансијски законски пројекти изазиваху
и њега на живу и предану сарадњу. Ударао се темељ и до-
маћој индустрији (фабрике штофова, кожа и т. д.), уводиле
се трговачке и занатлијске школе, градили се и мењали се у
корист домаће производње и трговине трговински уговори са
Аустро-Угарском, Француском, Енглеском, Белгијом, Црном
Гором, и ту је Лазина сарадња знатан део на себе примила.
Доказ су и његови потписи на неким уговорима из те периоде
радикалног и државног полета. Да би се тачно знало, шта и
колико земља производи, шта има, шта треба извозити а
шта са стране увозити, постављена је на модерну основу
државна статистика и у њеном централном одбору био је
ревностан члан Др. Лаза Пачу. Стојан Протић је у то доба
из уредништва „Самоуправе“ прешао у полицијску струку а

Државне трзавице доводе до отпуштања Лазиног

а затим и његово враћање на старо место
Краљевско намесништво беше тада у рукама Јована
Ристића, Јов. Белимарковића и Косте С. Протића. Она двојиша
либерали а овај трећи напредњак, који се упокоји 4. априла
1892 г. Са намесништвом имала је радикална влада мање да.
натеже него са краљем Миланом. Специјално са првим на-
месником, как о ме у прв о вре ме уве рав аше г. Паш ић, бил и
су односи кор ект ни. Бел има рко вић је до смр ти вол ео да
звецка саб љом и да пон ека д зат еже жиц е. Смр ћу јед ног а не-
либерала у нам есн ишт ву беш е дат а мог ућн ост , да се изв есн а
рав нот ежа пос тиг не име нов ање м јед ног а рад ика ла за тре ћег а_
члана, генерала Саве Грујића, ако се не би желео Пашић.
Овај догађа ј узн еми рио је јак о либ ера лне нам есн ике и
њима се при виђ ала та стр ахо вит а опа сно ст, да би се рад ика ли
 33

са добијањем трећега намесника овековечили. Као да није са-

свим право и у реду да владавина буде онога, који 'има ве-
ћину у народу, и као да дотле није увек била радикална
странка или њезин представник, радикална влада, та која је
попуштала свагда, кадгог би се појавила нека несугласица
између ње и намесника, и као да она није толико пута по-
казала и доказала своју лојалност. Али либералним првацима
беше овладао прави партизански пароксизам, у којем не хте-
доше водити обзира ни рачуна ни о чем другом него само о
том, да је за њих дошло време. Сад или никад. И искусни
и стари државник Јован Ристић пристаде уз ову опасну
струју. Потпуно се могу на њега применити оне речи народне
мудрости: „Превари се — уједе га гуја“. Његов пристанак
значи да је у њему победио партизан патриоту и далековилног
државника. Јер, како је имао срца да прекине патриотски и
културни рад, који се неколико година пред његовим очима
и, тако рећи, под његовом руком онако лепо развијао, и како
је могао рачунати да либерална странка, још у 1880. години
депопуларисана и изнемогла, може, и ако нешто од познате
5/ народа смањену радикалну странку савладати и укочити
сву њенуакцију 2
Али Србији беше суђено да испије и ову горку чашу.
9. августа 1892. год. намесничким указом буде отпуштена ра-
дикална влада а на њено место постављена либерална са
Јов. Авакумовићем на челу. Главни стуб беше пак, како га
Ристић титулиса, „мој син возљубљени“ — Стојан Рибарац.
15. истога месеца изиђе проглас, са којим теже да надлици-
тирају радикале. Ови обећаваху смањивање дажбина, наро-
чито посредне, најтеретније по најшире слојеве; а либерали
сад декретују укидање трошарина и монопола. Декретују, али
у ствари их не укидају, као што ни једна влада не одбацује
затечене приходе, док им не нађе замену. Обећава се уједи-
њење зајмова, упрошћавање администрације и друге тако по-
пуларне, али мучно изводљиве ствари, га што треба времена.
Не месеци, него године. :
З
 мил==Ј
34

=
После тога замахну либерална коса, која је у часу обо-
рила на хиљаде радикалних државних службеника, а нарочито
су од ње пропатили учитељи, пионири радикализма, Преме-

за ај ад ТА 7.
штања и отпуштања пунила су „Српске Новине“ месецима.
За пример немилосрдног поступања наводим само да је по-
тоњи председник и министар спољних послова, др. Милова-
новић, отпуштен као комесар народне банке. А тако и Рада
Предић, управник државних дугова, кога је Вујић поставио да
модернизира ту установу, не обазирући се на то што се он
„преко“ обележио политички као либерал. Вујић га је довео
са високог положаја из народне банке и као писца за онсб
доба класичног дела о књиговодству. Стојан Протић је одмах |
дао оставку, па и нашем Лази није остало друго него дато
исто учини. Ето да се испуни његова слутња о кобној про-
менљивости чиновништва у Србији. Није био саставио ни три |
године државне службе а већ је био бачен на улицу.
Али ствари се у Србији са оваквом грацијом развијаху
и даље. Пошто су тисуће Срба чиновника озлојеђени и то
расположење пренели на свој род, познанике и другове, ми-
пИтаН) либерални власници, да је таман „рашчишћена ситуа-

ПИ] љ
ција“ за повољан изборни резултат. Енергични Рибарац није
се либио да и оружјем корегира народну вољу, те је тако.
неколицина бирача платила својом крвљу и животом те сло-
бодне изборе — лиљзералне (Горачић). Ту је дара превршила _
меру. Млади краљ употреби тај критични моменат да скрати
своје малолетство, те позва своје туторе — намеснике са
министрима заједно на историјску рибљу чорбу (вечеру), после
које им објави да су збачени са власти и да су моментано _
његови заробљеници. То је опет донело један знаменити дан
краљевине Страдије — 1. април 1893.
После тога настаје враћање радикалне чиновничке војске
на старо место, па се и др. Пачу нађе наново на своме месту
управника државних монопола. После осмомесечне службене
паузе, природно је да се Лаза осећао вољан за рад, али је та
вољност ускоро била поколебана нелагодним осећајем о кобној _
променљивости положаја и ег зи ст ен ци је . И ње го в по ја м о са -
ни је му да ва о да до ђе до не ко г за -
мосталности и удобности
довољног службеног живо та и ра да . Он је на пр им ер см ат ра о
да је његово надлештво, заступљено у министру финансија
као врховној поглав иц и св иј у фи на нс иј ск их од ељ ак а, па да ни је
и он, управник дужан да се појављује увек при дочеку и испра-
Бају владареву. Али краљ Александар није хтео за то да зна,
па му је и самом примећавао а у његову одсуству присут-
нима и јаче подвлачио ту његову „нелојалност“, што га је нај-
после довело до оставке.
Једном, шетајући са Лазом преко Теразија, па баш про-
лазећи по ре д дв ор а, од го ва ра ше ми на пи та ње о. па ме ти
краља Александра Обреновића, наведавши ми за доказ његове
абнормалности једну новост за мене. Када је после мамурлука
од историјске рибље вечере импулзивни министар Рибарац
свој у ср џб у са би о у он о не ко ли ко ја ки х ре чи : Је дн о ис ку ст во
више, једна обмана мање — последњи Обреновић је покушао
да сугерира радикалним министрима, да га смакну, и то тако,
као да нема ништа лакше од тога чина. Просто му турити у
џеп спремљен издајнички напис. |
Лаза ми је то тако енергично са неком грозом причао,
као да би се то саме његове главе тицало. Приметих му ина
лицу одвратност према неурачунљивом власнику, и тад разу-
медох потпуно Лазино страховање за живот и егзистенцију
за читаве владавине Обреновића. С тога више у шали рекох му:
— Па, Лазо, скоро је боље бити овако незнатан и нео-
пажен као ја што сам.

Комесар народне банке — директор београдске

задруге — државни саветник — сатворац
државног рачуноводства
Неко кратко време био је Пачу комесар народне банке.
Када је Коста Таушановић приликом Видовданског атентата
(1899) допао тамнице, Лаза се радо примио директорства у
3:
36

Београдској Задрузи, где је пробавио неке четир године. На- 7

пустио је нерадо тај самостални положај, отишавши у Др—_ З
жавни Савет, којом су му приликом урачунате све године оп- _
штинске и државне службе, те тако стекао право на пензију. 3
Тада тек, под мудром, сталоженом и постојаном влада- |
вином Краља Петра, поче се Лаза осећати обезбеђен за живот _
и будућност, те је све више улазио у слободан јавни живот.
Тада се он често виђао на радикалним зборовима кад го-_
ворник и председник, и тада шири радикални кругови могоше
оценити и уважити речитост, ученост и памет тога свог пр-
вака у потпуном смислу те речи. Лаза се није грабио за по- |
пуларност. Он је у јавности радио и учествовао, што је сма-
трао да је дужан и према земљи и према странци; и да ну.
ваља и своје знање и своје моћи ставити у службу што пот-
пунијег рада на унапређењу интереса српскога народа и ње-
говог живота. Иако речит и разложан говорник, није у народ |
ишао. Он је више познат био по уважењу радикалних првака_
са његове спреме и солидности, па суга радикали рачунали
у своје прве људе пре него што је постао министар и појав-_ "
љивао се на. радикалним зборовима.
Последњи пут под Обреновићама| дала сеМарси прилика|
да стави своје личне способности у службу земље и радикалне. |
странке, кад је састављен сенат и он у исти ушао као члан.
Биће најкрупнији посао и од трајнијег значаја него што је.5
сама, тако названа, фузија радикално-напредњачка била, што
га је свршила анкета, састављена из чланова народне скуп-
штине и сената, за сређивање државних финансија и постав-
љање норама на основу финансијске: науке за буџетирање и „5
руковање државним финансијама. Плод тога корисног рада
било је Државно Рачуноводство, по којем ·се радило и, као -
што се показало, са коришћу по земљу и њену бољу будућ-
ност до краја Српске Краљевине. У тој анкети било је петнаест|
 37

држати док се тај компликован и важан државни посао до-

кончао. Привиривале су и друге анкетлије, вреднији " међу
њима, као Пера Максимовић, али су главни радници била ова.
"тројица. Често се састајало код Лазе, где им је добре услуге
чинила његова библиотека. Кад је крајем 1902 г. био штампан
извештај ове анкете (тачно онолико примерака колико беше
народних отаца), Милош Ћосић, као председник народне скуп-
штине честитао је анкети и народном представништву на овој
-"тековини државног газдовања, које је тим постављено на су-
времену научну основу без које не може бити рационалног
поступања и чистог рачуна о државној имовини, пошто је
тим утврђен државни интерес као руководни принцип и искљу-
чен утицај лични или власнички на располагање са државном
имовином у недржавном или противудржавном смислу.
Овај чин за време озлоглашене фузије показује опет,
како добро и успешно извршење једнога дела зависи више од
ваљаних људи, њихове способности и добре воље, него ли од
облика и компентенције оних тела и установа — китиле се
оне и најпримамљивијим именом, — у којима се скупе људи
на рад. Сиромах Миша Вујић лебдео је неуморно над овим
радом, будући највише заинтересован и довикивао би и скуп-
штинарима и сенаторима у опште: „Радите, похитајте. Знате,
ко су нам господари и каква им је ћуд. Могу нас за час ра-
стерати, и ми немамо сучим да изиђемо пред народ и нашу
војску!“ -
Гроза је и помислити на несрећно доба Обреновића. Ту
„абдикација краља Милана и одрицање грађанства више за
љубав тога, да се и омражена му краљица Наталија истера
из Србије. Постављање намесништва и превремено њихово
збацивање. Вероломно враћање краља Милана, који узима
врховну команду у своје руке. Укидање устава, увођење устава
првога намесништва, па опет враћање на „даровани“ устав.
Ивандански атентат, преки суд. Женидба са Драгом, њена
уображена трудноћа. Погибија обадвоје њих.. Али ипак, кад
'се уочи, како и та обреновићска сабласт могаше представ-
 38
• 5 ~
љати неки ауторитет, који је, као што се види по поменутој 5

корисној творевини „фузије“ — сувремена техника буџета и

Државно Рачуноводство — могао да нагна оце отаџбине на
сложан и убрзан рад, — човек и нехотице зажали над овим
временом распојасаности и одсуства ауторитета, где и при-
временом и уставотворном представништву префињених, сло- |
бодних и просвећених (зенитско-космичко-високо изображениху
Срба, Хрвата и Словенаца не могу ни опасности у земљи ни
споља да улију потребну увиђавност о пресудном моменту за
државу и народно биће, те да се га обезбеђење тога сложе |
и час пре створе свршено дело. Одиста је ту тешко не писати | ју
сатире, како то каже паметни Латин.

Пачу министар, спасава државу од банкротстваЈ У

и подиже до благостања

финансијскога Иреја: и одмах се ту показао као мајстор. |

Стручни људи наши са тешким срцем морали су утврдити,
да је Србија тада била на ивици банкротства и већ су се па
узимале у претрес методе, по којима ће оно са мање штете
да се изведе. Кад је Пачу посвећен био у ту суморну ситуа- —
цију, коју је и сам морао потврдити након свестраног пре- ЕЈ
треса и проучавања, он је према тој јакој оболелости српске

порез. Ствар проста, као оно Колумбово јаје, али крајње не-
популарна. Одлучни Пачу, који је увек пред очима имао.
крајњи циљ, поуздану своју диагнозу и свој лек, одмах је. |
поднео народној скупштини законски предлог о том прирезу,._5
који ће важити само за годину дана. Што је обећано — зЈЕ
је и испуњено. Финансијски очај беше као руком однесен, а |
да народ управо није ни осетио терет наметнутога приреза;. 795
јер ликвидна државна благајница исплаћивала је уредно за-_ Е
остале плате чиновника и официра, које [5 опет улазиле у 4
 39

народ. Поверење државно дало је полета и привреди и трго-

вини и после тог а нас тал о је пра во бла гос тањ е. При чал о се
о срећи Краља Петра. Заиста, под тим строго уставним и
сталожени м кра љем , «ог а не рас пињ аху виш е ни мла дић ске
страсти Ни уображене амбиције, смела се учинити оваква
операција и морала је успети; али дубљи, прави узрок томе,
то се већ и само каже, где је био. |
Ништа не илуструје финансијско стање тако згодно као
цифре. Али пре него што изнесем неколико бројева, потребно
је сетити се осн ови це фин анс ијс ког а зла у Срб ији . Оно се
заврежило још у оса мде сет им год ина ма нао пак ом и про тив -
народн ом пол ити ком Обр ено вић а, којо ј су слу жил е нер ади -
калне странке. У деведесетим годинама то финансијско зло
постало је стално, дефицити су постали кронична болест
српских финансија . Упр аво то ста лно зло ста ње наш их фи-
нан сиј а — реч и Лаз ине са јед ног а збо ра — и бил о је јед ан
од разлога, што је по неки пут пуштана на владу и ради-
кална странка, и то баш у моментима, када је требало из-
влачити државна кола из глиба. ј
Нижу се године нерадикалних влада а с њима и поли-
тичке јурњаве, праћене све већим дефицитима. Ни дрзак експе-
рименат са насилним смањивањем камате на државни дуг
(Карлзбадски аранжман) не поможе. Држава је све више ма-
лаксавала и приближавала се пропасти, у првом реду финан-
сијској. Од тога је спасе 1903. година са нестанком последњега
Обреновића. Тада дође радикална странка на владу а са њом
Лаза Пачу, да спасе земљу од финансијског банкротства.
Пачу је на двема статистичким таблицама упоредио фи-
нансијско стање седам нерадикалних — Обреновићевских го-
дина владавине (1894 — 1900) са радикалном владавином за
Краља Петра (1904 — 1910), после поменутог санирања 40%/о-им
прирезом. У оном периоду је годишњи дефицит (уз буџет од
64 до 84 милиона) варирао од 4.8 до 148 милиона. А у овој
другој периоди суфицит — запамтите: суфицит годишњи
бивао је (уз буџет од 85 до 111 милиона) од 15 до 6,5 ми-
»
40

лиона. Уз тај суфицит упоредо је ишла и наплата дужне _

порезе (од 35 до 7.8 милиона годишње), што осветљава
настало благостање у народу, који с драге воље плаћа стару
порезу влади, у коју је стекао веру да добро земљом управља —
и да о његовом добру мисли. Да не беше овог финансијског
преокрета и затим дугогодишњег јачања и крепљења српске —
државе под радикалном владавином, не би ни помена било 05
ослобођењу и уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца. Само
држава крепкога живота кадра је изазвати уздање у својих | ~
сународника, као стожера за остварење народних идеала.
А радикална странка уздигла је српску државу од клонулости|38
до крепкога живота. метан

сијер, није Оре одлучан само при повећавању терета на народ, | |

кад је он постао неминован, него је он тачно и савесно пазио,
како на прибирање свакога прихода и приходића државног, _
тако и на расходе од најкрупнијих до најситнијих. Савесност
и штедњу није он само у овоме министарству практиковао,
него је то озбиљно препоручивао свима министрима и мотрио_ |
је да се то тачно и врши. | он је био, поред све своје добро- |
Ћудности, „строг господин“ и умео је такав свој глас и 4
ауторитет да прибави, стече и сачува, пошто је он са том
строгошћу од себе полазио. _
Господин Андра Петровић, један од блиских доглавника |

Лазином министровању, имао је често прилике да се увери о

„тврдичењу“ његову. Једном му је образложио,“ како би.
оправдано и целисходно по саме државне интересе било, да
се већем броју занемарених порезника, при насталим повољним :
финансијским приликама, помакну плате. Увидевши основаност
овога захтева, Лаза му рече да му поднесе предлог, што овај
одмах и учини, одредивши суму.за та унапређења са 14.000
динара. Позната му је била врло добро Лазина. метода штедње, _ ;
те је при одређивању ове суме то већ узео у рачун; само-
како се изненади, кад је и на томе његов добри министар.
 41

учинио уштеду од 5000 динара. Дакле свега је жртвовао

9000 динара на пој ача ње рев нос ти пре ко две сто тин е зан ема -
рених прикупљача државних прихода.
Пос лед њи пут је Лаз а био поз ван на чел о срп ски х фи-
нансија, када беше већ решено да се уђе у балкански рат.
Ваљало је напрегнути сву фин анс ијс ку сна гу држ авн у рад и у
набавке оружја и мун ици је, у прв ом ред у, па онд а за сву
другу опр ему вој ске за ви ше год ина , уз ста лно и неп рек идн о
функциони сањ е сви ју дру гих орг ана држ аве , кој е је у прв ом
реду требало финансајски обезбедити.
Пријатељи, који су тада обилазили министра финансија,
читаху му са чел а бри гу, кој у је он и дањ у и ноћ у осе ћао ,
а сам им је изј ављ ива о, как о има сам о јед ну же љу , да га
памет послужи до краја тога грдног и многоструког посла;
јер га, дотле непозната, несвестица, спопадне, кад погледа на
оно силно народно благо, за које скоро већ није било до-
вољно сигурних остава. Тада га је већ било заокупило озбиљно
побољевање, и тражио је замену и пензију (1913), али му је
молба одбијена, и тако је са напрегом своје последње моћи
руковао српским финансијама до самога повлачења пред упад
Немаца и Аустријанаца 1915. године. Најпосле доби одсуство
ради боловања у Врњачкој Бањи, гдеје убрво и умро и при-
времено сахрањен у порти ондашње цркве.

До ку ме нт и Ла зи не од ан ос ти сл уж би и от аџ би ни
Имао сам прилике у току овога написа да укажем на
Лазино најсавесније придржавање буџетских прописа у руко-
вању са државном имовином, па како је то тражио најозбиљније
и од свију министара у њиховом делокругу. Један од његових
бивших колега, министар народне привреде, рече ми како се
Пачу с њим формално свађао за најмању ситницу, која не би
могла да се подведе под законски пропис.
Све су то ствари познате и утврђене, али за које не
42

могох изнети документе, који представљају најјаче доказе.

У 152. броју „Радикала“ од недеље 16. априла 1922 г., од-
штампао је Стојан М. Протић два писма, једно Пачуово а
друго Пашићево, која најречитије говоре о Пачуовој неод—
ступној верности и оданости својој служби и државним инте-
ресима до узорне несебичности. Из првога писма дознаје се
тачно у чему је ствар и ми га доносимо на прзо место као
и Протић. У њему пише Пачу Протићу овако:

. Стојане, и
Мени је све теже. Спавати апсолутно не могу, а
тако исто не могу ни јести. Не верујем, или би то било
право чудо, да ћу одавде изнети главу. Шта више, не
могу знати ни то, докле ће ме у опште држати свест
непомућена. |
Сматрам за дужност ла те известим о једној пре—
важној ствари, коју сам тек овде дознао, а желим да
има кога који треба да је зна од мене непосредно, ради
моје успомене.
Из депеше, коју сам овде примио, од нашег по-
сланика у Лондону, дознао сам, да је енглески министар
финансија, на ургирање нашег посланике у Лондону, код
енглеског министра финансија да се једном реши питање
о траженом зајму од наше стране од савезних држава у
суми 150 милијуна, енглески министар финансија изјавио
нашем посланику, да баш и кад буде Русија дала при-
станак за тај зајам (то је аконто покрића новог кредита од
250 милијуна динара), он ипак неће Србији де „и ништа,
него ће енглески део зајма (а то ће рећи 50 милијуна _
за Енглеску и 25 милијуна колико Енглеска има за
Русију —свега, дакле 75 милијуна) задржаши аконшо
плаћања за поруџбине војног машеријала, који је код
енглеске владе учинио српски министар војни у суми од _
130 милијуна франака. Уједно је предао посланику и =
списак учињених поруџбина. О тим поруџбинама ја ни
-
 43

појма нисам имао, а мислим ни кабинет. Тражио сам

одмах од пре дсе дни ка вла де да уз ме реч о то ме одг . ми -
нис тра вој ног и изв ест и ме, да бих мо га о оту да из ву ћи
потреб не кон сек вен це. Чу је м да је ми ни ст ар вој ни изј ави о
у министарској седници да је он поруџбине извршио сам,
не тражећи ничијег пристанка, јер то војсци треба, и ако
има какве одговорности, он је прима на себе. Ја, Стојане,
нисам, Богу хвала, луд да се одупрем ономе што је за
војску неодложна потреба, па најпосле то и кад бих хтео
не бих могао, јер се та питања колегијално решавају;
али да неко сме поумити у уставној земљи да сам једно-
страно цени потребе, то збиља нисам могао очекивати.
Кад се потреба јави, онда јој се тражи разумно под-
мирење, и ја сам уверен да бисмо у своје време добили
у Енглеској тај материјал на почек, овако нам је сва
база финансирања за рат скроз порушена (ја сам из-
држао последња три месеца и нешто од четвртог без
ичије помоћи, јер је страна помоћ текла до краја маја).
Ми смо у опасности да не будемо у стању наставити
рат , јер се и Фр ан цу ск а вео ма ус те же и љут и, по шт о ЈЕ
у поруџбинама наше војно министарство апсолутно
игнорише. Не треба ни да напомињем да ово најјасније:
показује да је сва наша бедна уставност само глуки
вода! Никола сад чека извештај из' Лондона.
Ово ти све јављам сшрого поверљиво.
Поздрав теби, куми и нека ти деца буду сретна
У ИУ Твој искрени
Д-р Пачу.

Писмо је без датума. Г. Протић га је примио 10. сеп-

тембра 1915. Дакле рачуни да га је Пачу могао написати 8.
или 9. септембра. Протић је одмах затим отишао у Врњце
код Лазе и чуо подробно целу ствар. Пре тога је писано Па-
шићево писмо, како се из њега види, после другог писма од
Пачуа, и из њега се предмет јошбоље разабира. Ево тога писма:
ЛА

Ниш 10. августа 1915 год.

раги Лазо,
Добио сам и друго твоје писмо. Молим те да ме
извиниш што ти на прво нисам одмах одговорио. Мислио
сам да ћу моћи да одлетим до тебе на кратко виђење,
па ми догађаји просто не дају да се удаљим ни неколико
сахати. Ја сам онај акт твој прочитао у седници и сви
су се изненадили да је могуће било да се поруџбине
чине а 623 знања министра финансија, па и осталих ми-
нистара, и сви смо нашли да се такво стање не може
даље толерирати. Министар војни је изјавио да је он
тако урадио, што није смео оставити војску без тих по-
руџбина, али су мислили да ће то Енглеска или покло-
нити или доцније, после рата, тражити да се плати. Сви
смо тако резоновање сматрали као погрешно, и да је
требало пре свега, рашчистити питање о плаћању па оба
тек онда поручивати. Министар војни каже да су Енглези |
многе ствари послали кад су чули да нам оскудевају,
као што је било са брашном, шињелима и рубљем. Тра-
жили смо од Министра војног да нам каже шта је све _
поручено, али он не зна, јер је многе ствари Јоксимовић _
(војни изасланик наш у Лондону С.М. П.) поручио, а
није га још о количини и цени известио. Тражили смо
најенергичније да се министарски савет обавести што
пре. Исто тако смо тражили да нам наш посланик у
„Лондону даде списак, па још нисмо добилии ако смо 46
неколико пута ургирали. Изгледа да ни енглеско мини- Њ
старство нема тачне податке, него је само од прилике.
одговорило. Једно само сви знамо да је наручено, то су
пушке, 100.000 ком. у Америци, али смо казали да се
исплата има учинити доцније и ван кредита који нам се
" месечно даје.
Ту ствар расправићемо. Казали смо да се не сме
ништа наручивати без министра финансија и одобрења
"министарског савета.
“

45

Осим тога тражио сам да се отвори кредит кад су

зајам одобрили сви.
Али сад искрсла нова тешкоћа и нов заплет. Бу-
гарска је наредила мобилизацију целе своје војске, и сад
радимо непрестано код сила четворног споразума да нам
пошљу што пре помоћ и да побуде и нагнају Грчку и
Румунију да и оне мобилизирају. Још немамо позитиван
одговор, али изгледа да су силе четворног споразума
вољне да нас војском помогну. Гледаћу да те извешта-
вам бар са две три речи да знаш ситуацију. Чим могу
доћићу к теби. Др. Сава стављен ти је на расположење
тј. дато му је неодређено осуство. Желим ти да се опо-
равиш и молим те немој много да се љутиши њи
што тако тешко иде с кредитима.
Поздравље ти од твога друга
"Пашића.

Из оба писма види се ово: Министар војни беше за-

кључио зајам у Енглеској сам на своју руку и без знања ње-
гових колега, па и самога министра финансија. Лаза је о том
дознао тек у Врњцима, где је био на боловању, дакле на од-
суству, одакле је дириговао државним финансијама. Тај неза-
конит и неколегијалан поступак министра војног индигнирао
је Лазу тако, да је својим актом из 'Врњаца тражио од владе
да узме реч министра војног, те да би он могао извући по-
требне консеквенце тј. да тражи да самовољни министар да
оставку и узме се на одговорност или да сам поднесе оставку
уз своју мотивацију и протест.
Писмо Лазино, са болесничке постеље, доказ је његове
озбиљности, рекао бих, светости у схватању своје дужности
и одговорности за поверено му управљање државним финан-
сијама и чување свога делокруга од дотицања и утицаја
сваког ненадлежнога и неодговорнога. Видимо да је Пашићу
два пута писао. Али он ради умирења своје савести, и пола-
жући на своју успомену и после смрти, упознаје и свога
 46

другог присног пријатеља, Стојана Протић

а, са тим жалосним __
догађајем у влади, која треба својом крепк
ошћу и патриот-
ском несебичношћу и прегнућем да изведе народ
и државу
неповређену и увећану из неједнаке борбе,
у којој савезници
оклевају са својом помоћу. Није му довољно узд
ање у др- |
жавну архиву, камо ће доспети његов ре
ферат и предлог
владе, ни у свога кунктаторског и тајанственог
„Пашу“, него
извештава о тој преважној ствари и Протић
а са жељом: „да
има кога, који треба да је зна од мене непо
средно, зарад
моје успомене“. Јасна је ствар, да човек, који
тако одлучно _
одбија од своје успомене поменута тешка огре
шења о др- 288
жавне законе и интересе, и још у тешким трен
утцима борбе
са смрћу, да такав човек не може у своме живо
ту, пуним
врснога рада и. прегнућа, имати никаквога дела
, које би обе-
свећивало и замрачивало његову успомену.
Уједно нам ова писма откривају ону црну неслогу
и
улогу, коју је. изводила позната Црна Рука, чији је експ
онент
"био министар војни Бојовић. На своју руку хтели
су они, _ 3
место за то позвате и одговорне владе, да воде политику
из-
међу Србије и Бугарске, када се беше примио руски ца
р за 4
арбитра. Исто тако њихов експонент у коалиционој вл
ади, 5
војни министар, на своју руку прави зајам преко војног
аташеа. са
ту Лондону а иза леђа саме владе и министра финансија,
Из
Лазиног и из Пашићевог писма као да сеи више могу
на- –
-зревати тешкоће и опасности, које су стварали влади и
др-
жави војни кругови, који су дрско захватали у ток држ
авних
и дипломатских послова, за које они нити су одговорни,
ни _
позвани а најмање спремни били, као што се то види и
з
"онога заплета у нашем кредиту и пријатељским односима
са. 54
нашим савезницима и повериоцима, које је поменути во
јни 4
министар учинио у оном катастрофалном тренутку по нашу а
државу и саму војску. А после, тај исти министар, који је
И
онако храбро избацио реч о својој одговорности за тај не
у-
"ставан и незакони", па и несрећан поступак, — пушта доц-
није, када је настало оно државно и војно зло, да краљ, вл
ада _
 41

и сав ост ата к др жа ве оду пу те м срп ске Гол гот е, на Ск ад ар и

Крф, а он сам да се повуче згоднијим путем у — Солун.
Уопште речено, кад се буде објективно. са сваке стране
претресло и описало велико народно дело, Србијино војевање
и страдање у минулом балканском и светском рату, и рад
њезиних представника и управљача, тада ће се тек потпуно
сазнати и за мрачне стране наше иначе славне и сјајне војске,
коју су предводиле спремне и храбре старешине, али које су
ипа к бил и гр еш ни љу ди и, шт о ће јо ш ви ше рећ и, Ср би са
свима својим народним врлинама и манама. Данас се то тек
помало назире, као што показују сукоби, које је покојни Лаза
имао као министар финансија са Бојовићем и Мишићем. Пуна
свеллост ће тек доћи, на којој ће се јасно видети, шта је ко
урадио; шта је добро учинио а шта покварио — згрешио.
Колико самовољно било ово закорачавање војно у дело-
круг министра финансија, оно је још и више представљало
резултат незналичке игноранције. Међу списима у Лазином
столу нашло се и писмо представника савезничких креди-
тора (Бунола), који најинтимније салеће Лазу да, иако болани
преболан, не напушта свој портфељ у интересу Србије. Његов
потпис, његово име је једина и пуна гарантија за примљене
кредите и за оне, који се тек траже. И наши војни, понесени
т себезнали фактори, којима беше Пачу под носом са својим
зналачким радом, заносише се да они могу нешто више и
мимо Лазе учинити — мимо Лазе, који је својом непоколеб-
љивом и гвозденом солидношћу у свима својим поступцима
постао ауторитет за савезничке владе и финансијере. 3
Исто тако је Лазино писмо израз његове пуне увере-
ности о крају живота му. Ну стављајући на хартију те речи,
он је обазривији. Вели: било би право чудо, ако би одавде
изнео главу. Позитивнији је био, када га је при доласку у бању
походио један стари лични и начелни пријатељ, начелник у
_ пензији а становник врњачки. На храбрење његово, одговорио
__му је: — Не, не, пријатељу. Не помаже ни тешење ни плач.
___ Дошао је час да се мре. То ја знам боље не само од лајика
 48

Лаза н а п у т уи н а д о м у
т а р , д р ж а в н и с а в е т н и к , и т. д. ј е с т е
Лаз а П а ч у , к а о м и н и с
у р н е и п е н з и ј е ; а л и је о н с в е т о м
при мао в е л и к е п л а т е , д и ј
к а к о р а с к о ш а н ж и в о т , н е г о н а л е ч е њ е
· трошио на у д о б а н , н е н и
а и л е п и м п р е д е л и м а ј у ж н и м , ш в а ј -
и разонође њ а п о б а њ а м
н о в а ц п о т п у н о с м а т р а о к а о с р е д с т в о
царским, и д р у г и м . О н је
У т о л и к о је с а м о б и о „ Ц и н ц а р и н “ , ш т о
за здр а в и л е п ж и в о т ,
д а би , к о д п р о м е н љ и в о с т и н а ш и х
би се ч е с т о д а о у б р и г у ,
ћ у д љ и в и х , с а м о в о љ н и х и о с в е т љ и в и х
прилика з а в л а д а в и н е
и к и г о с п о д и н с а в е л и к и м п р и х о д и м а ,
Обренов и ћ а , и а к о в е л
т а в а з а ж и в о т ; а н о в а ц м у н е б е ш е н и -
могао о с т а т и б е з с р е д с
о б и ч н е х а л а п љ и в о с т и , о н је с т а л н о
како идол. П р о т и в н о о д
ч а с о п и с е , н а с в о м п у т у о д с е д а о у на ј- ,
куповао на ј с к у п љ а д е л а и
м х о т е л и м а , д а н и н а ј м а њ а у ш т р б а .
елегантни ј и м , је р н а ј у г о д н и ј и
е с н о и д у х о в н о б и ћ е п р е т р п е л о , а
не би на п у т у њ е г о в о т е л
д о б а р е с т е т и ч к и у к у с .
водио га је при томе и х
к н у , к а д У ј е д н о м о д о в д а ш њ и
Необично м е ј е д н о м т а
с т и о н и ч а р о д б и п о н у д у њ е м у с к у п о г а
првих хо т е л а ч у х к а к о г о
п о н у ђ а ч а Л а з и . О б ј а ш њ е н о м и је -
вина, а одмах з а т и м у п у т и
и д а д а г у ц ч е к о ј у ч а ш и ц у „ б о г о в с к о г а “
Није б и о н и П а ч у с р а с к
је в а љ а л о д а се в а ђ е т а к в а р е т к о с т
напитка; али је г л а в н о д а
у п р а в н и к а м о н о п о л а и д о ц н и ј е д р -
у креденцу д у г о г о д и ш њ е г
р а з а д р у ш т в о , к о ј е с е п о н е к е з и м с к е
жавног с а в е т н и к а и м и н и с т
з а Л а з и н и м с т о л о м з а д е б а т о в а њ е , ,
вечери х о ћ е д а р а ш ћ е р е т а
да често и за картање. л и к о п р и –
н е т о л и к о г о с т о љ у б и в д о м а ћ и н , к о
Пачу је б и о
ф р а з е о л о г . В о л е о је д а р а с п р а в љ а с у -
јатан коз е р , н е п о в р ш а н
к а и н а у ч н а , и с в а к о г а д а о б а в е с т и ,
времена п и т а њ а , и п о л и т и ч
х д в е ј у с т р у к а . О н и х је н е п р е к и д н о
упути, најрадиј е и з њ е г о в и
ј а б и о п р е т п л а т н и к с о ц и ј а л и с т и ч к е
пратио и на п р и м е р д а к р а
л и т е р а т у р у т и х с т р у к а и н а б а в -
ревије „Меџе 7 2 1 “ . П р а т е ћ и
ја ве , с а с т а в и о је о н о д а б р а н у и
љајући њих о в е з н а ч а ј н и ј е по
ј а к о с т р а д а л а з а в р е м е а у с т р и ј с к е
богату би б л и о т е к у , ко ја је
ј и н у п р а в н о м ф а к у л т е т у б е о г р а д с к о г
окупације, а ос та ви о ј е у с в о
- ;
у н и в е р з и т е т а .
 49

о г г о с т о љ у б љ а н а м е ћ е м и се м и с а о
П р и п о м е н у Л а з и н
с т в е л и к и х љ у д и , к а к в и х је о с о б е н о с т и
на јед н у с и т н и ј у о с о б е н о
д о к л е с а м ј о ш б и о „ п р е ч а н и н “ , д о -
и код њега б и л о . Ј е д н о м ,
и о с а м и к о д П а ч у а , а к а д с а м с е
шавши у Б е о г р а д , с в р а т
к у ћ и х п р е д м е т а х т е о о п р о с т и т и , п о з в а
после пр е т р е с а св иј у т е
е ни је к о д р у г и у г р а б и о “ ) и п о ђ е св ој ој
ме он н а р у ч а к ( „ а к о т
и о т е ц и . А л и га г о с п о ђ а Л е н к а у п и т а ,
соби, његов о ј др аг ој б и б л
во јц и, к о л и к о ћ е в и ш е је ла д о н е т и .
ге да ли ћ е о н н а р е д и т и де
се , р е ч е : „ К а ж и јо ј, м о л и м те , т и ТО НЕ
На то јо ј он , о б р н у в ш и
а х р а н и о и з г о с т и о н и ц е .
Као што се види, он се тад
к о ј н и М а ш а Х р в а ћ а н и н г л а в н и с а -
У о н о д о б а б и о је п о
т а к о ђ е п о к о ј н о г а ш т а м п а р а С в е т о з а р а
радни к „ Д н е в н о г Л и с т а “
ш а , б и о је б л и з а к п р и ј а т е љ јо ш. и з
Нико л и ћ а . А М а н о ј л о — М а
Л а з и н и Л е н к и н ; б и о је п р а в и д о м а -
ђачког доб а у Ц и р и х у и
м с м и с л у те р е ч и . С а њ е г о в е в е д р и н е
ћи приј а т е љ у н а ј л е п ш е
њ е г о в о г у г л е д н о г и м а њ а у С л а в о н и ј и ,
и бохем с т в а , п о р е д с в е г
о в е к а б е з р а з л и к е з а н и м а њ а и у в е р е њ а ,
опчи њ а в а о је с в а к о г а ч
о р а б и о је з а ч и н у п р и ј а т е љ с к о м
а ус л е д св ој е ш а л е и х у м
о се о н о за в е с е л е и л и о з б и љ н е св рх е.
дру ш т в у , с а с т а ј а л
М а ш о м , о н м и о б ј а с н и с м и с а о о н о г а
Наш а в ш и се и са
Л е н к е . — Д а з н а ш , да кл е, д а с и б и о
диалога и з м е ђ у Л а з е и
Л а з и н . О н и в о д е з а с е б н е р а ч у н е , п а
управо г о с т Л е н к и н а н е
о н а н а р е д и де во јц и, т о је т в о ј а
кад је Лаза к а з а о Л е н к и д а
р а ч у н Л е н к е . О в о м а л о ч у д н о в а т о са -
порција јела о т и ш л а н а
о г о б ј а ш њ е њ а и з а з в а и м е н е н а см еј
знање из М а ш и н о г ш а љ и в
к а в р с т а д в о с т р у к о г к њ и г о в о д с т в а 2
и напомен у : д а к л е н е
б р о у п о з н а т са њ и х о в и м ф и н а н с и ј -
___ А к а д с и т а к о д о
м о г а о ка за ти , д а л и и с т о т а к о т а ч н о
ским односима, д а л и б и
у н у Л е н ц и с т а н а р и н у ш т о с е д и у
Лаза одобрава у с в о м е р а ч
њезиној кући 2 |
ч е : В и д и се д а с и б о љ и к њ и г о в о ђ а
Маша се н а с м е ј а п а р е
н а п а м е т . П р в о м п р и л и к о м и н т е р -
него ја, к а д т и је п а л о т о
в а р и , " б и ћ е о п е т м а л о см еј а.
пеловаћу их о тој ст и х и
с н а в о љ а за н а б а в љ а њ е н а ј н о в и ј
Лазина с к о р о с т р а
н а у ч н и х п о ј а в а д о в о д и л а је ч е с т о
капитални х к њ и ж е в н и х и
4
50

ве ћ ни је зн ал а гд е да их
до очајања његову супругу, која
смести и како да их са чу ва од п р а ш и н е .
ре че м и је дн ом он а, да с м о се зб ог
— Морам признати,
ач е ни ка д за це ло га ње го во г ж и -
књига често свађали; а ин
и в и ш — го во ри ла са м м у
вота. Та да још сто годана пож
о ч и т а ш . Ре зу лт ат је би о ов ла -
— нећеш стићи све то да пр
не ке си тн ар иј е и ст ар уд иј е, ка о
шћење да продам или разцам
з а л н у Б и б л и о т е к у (н ем ач ко из да ње ).
на пример Рекламову Универ

јак званични рад с п р е ч а в а к њ и ж е в н у и

жу р н а л и с т и ч к у д е л а т н о с т
Када се појави Слободанова критика рада Светозара
да њу , оч и ск ор о св иј у ра ди ка ла бе ху
Марковића у засебном из
се у ти м кр уг ов им а м и ш љ а ш е ,
упрте у Лазу Пачуа, који би, тако
ју од бр ан у Св ет оз ар а. Ст ој ан
једино могао дати најпотпуни
сн ић , ка о и др уг и мл ађ и ра ди ка лч и
Протић, Миловановић и Ве
тп ун ос ти Св ет оз ар ев ра д и жи во т
писци, не познаваху у тој по
иц ај ем Св ет оз ар а за ње го во г из гн а-
као Лаза, који је под ут
св рш ав ао ги мн аз иј у, и ж и в о
ничног живљења у Новом Саду
ли ст ич ки х на че ла . Мн ог им а, па и
се дао на проучавање соција
за од го во р на Сл об од ан ов у кр ит ик у
мени је Лаза говорио, како
а. Та да б е ш е од са ве тн ик а ск оч ио
нема баш ни мало времен
јр аз гр ан ат иј е ст ру ке . Њ е г о в о
у министре и то за министра на
ађ и љу ди , ис пу ни се ус ко ро ,
предвиђање, да ће се јавити мл
ко ји се ба ви о в и ш е са ли чн им ,
Јавио се Скерлић са радом,
ос об ин ам а Св ет оз ар ев им . Ес ен -
карактерним и књижевним
со ци ја ли ст е у св ој ој ре ви ји . ·
цијалне исправке дале су
ог Д р у ш т в а у „С ам оу пр ав и“ ,
Покојни Лаза, осим Грађанск
сл аб о је пи са о за па рт иј ск и
које је по том и оштампано,
ил и ка ка в др жа вн и ил и ва жа н
орган. Службене дужности
ал и су га да н а п и ш е ка ка в ин фо р-
партијски интерес покрет
ан ак . По ле ми ку ни је во ле о. П а ип ак
мативан или стручан чл
сн иш тв а и (О бр ен ов ић а су мњ ич ен и би о
је он за време наме
 54

омражена личнос т ис то ка о м на ја ги лн иј и ра ди ка л. Он се од
ол аз ио је ип ак бо ље не го ак ти вн иј и
тога није бранио и пр
и Об ре но ви ћи за пл ет ал и у св ој е
радикали, које су лакомислен
оч ев ид ни х ла жи да би св ој е пр о-
мреже, не либећи се ни
ко до зн ал и за њи хо ва ми шљ ењ а. Ла за
тивнике завадили и та
вн иш тв о и ни је им ао ам би ци је да се м
је провидео то држа
је, по св ом до ма ће м ре ду , из
сам окуша на том пољу. Он
по Ка ли ме гд ан у, иш ао ку ћи , св ој ој
канцеларије, проходавши
с њи м да им а по сл а, мо ра о га је
библиотеци, и ко је хтео
је ње го в до м по ст ао зб ор иш те ви ђе ни х
тамо потражити. Тако
ка ла , гд е су че ст о вр ца ле ис кр е
јавних радника, нарочито ради
пл ем ен ит ог на пи тк а и пи ка нт не
духовитих мисли уз гутљаје
че шћ е ил и уп ра во ре до вн о, ра ђа ле
закуске; али тде су сејош
еј е за ја вн и жи во т Бе ог ра да и Ср би је .
плодоносне ид

Лаза према приватним а и п р е м а п о д р е ђ е н и м а

о чо ве к од ра зл ог а и фа кт а, па , иа ко
Лаза је у опште би
то тр аж ио , он је у оч им а
није постао популаран, нити је
јк ра ће вр ем е да ша о с њ и м у
свакога човека, који је и на
ог а чо ве ка и бл аг е на ра ви , са
додир, остављао утисак мислен
пр ав а до би т са ст ат и се , п о ш т о се
којим је било уживање и
по дс тр ек на кр ит ич ни је м и ш љ е њ е
увек код њега добио неки
и смишљенији рад.
ат а, за то је Па чу би о не -
__ Нових мисли, пројек
ац иј у он је им ао по не ко ли ко
исцрпан извор. За сваку ситу
је да н ње го в пр иј ат ељ и та ко ђе
решења. — Тако ми рече
министар финансија у поврату.
до бр о зн ат и. Ч и н и ми се да
— А молићу, ви ће те то
из бо ру чи но вн ик а и са ра дн ик а
је покојник грешио у
ме та ми ни ст ар ск а ек се ле нц иј а.
— Маните, г— прекиде
Ла за м о ж д а на јм ањ е. З н а м и на
У томе смо сви грешили,
д м и то пи та ње по ст ав ља те . А л и
кога поглавито мислите, ка Д:
52

од тих се грешак а не мо же мо од бр ан ит и, ма њ ак о љу ди не ка д
постану бољи, па и ми ни ст ри бу ду им ал и бо љи из бо р за
своје помоћнике.
Лаза је у по сл ед ње до ба об ол ев ао и от еж ао за пи см ен и
рад, и он је да ва о ви ше ус ме не на ре дб е — ид еј е св ој им
шефовима, па те шк о он ом , ко ји их ни је ум ео из ве ст и. А, на
против, ко се показао по уз да н и уп от ре бљ ив на по сл у, та ј је
могао мирно спавати и од на ср тљ ив ос ти на ро дн их от ац а, ко ји
пр ав е на јо па сн иј е де ре на чи но вн ич ко ј
својим протекцијама
јерархији и моралу.
Ни ук ра ј па ме ти ми ни је да и ре ч пр оз бо ри м у од бр ан у
бившега Лазиног наче лн ик а Ле ви ћа , ко га је је да н де о на ше
рњ им бо ја ма , па се то цр ни ло хо ће да
јавности оцртао најц
набаци на покојног а Ла зу . Ни ма ло ни са м по св ећ ен у по сл ов е,
ти Ле ви ћ а зб ог ње га и Ла за , ал и мо гу да
за које се тере
оц рњ ен и Је вр еј ин — да ли с пр ав ом .
објасним, како се тај тако
или не, то иде на друг и ли ст — до па о му др ом и ис кр ен ом
Лази, да га је овај до кр ај а др жа о се би уз ко ле но и с њи м
се, како веле, и окумио.
Стари Редевиг — ка ко је Ла за са не ко м по шт ом зв ао
првога књиговођу мо но по лс ке уп ра ве , им по но ва о му је са
своје ретке вештин е и ис пр ак ти ко ва но ст и у књ иг ов од ст ву .
(Он је могао одма х, чи м је до би о си ро в ма те ри ја л од св иј у
монополских ра чу но по ла га ча на бр зу ру ку , пр ив ре ме но , да
склопи би ла нц иј у мо ме нт ан е ма те ри ја лн е си ту ац иј е и то ,
концизно из ве де но и пр иб ел еж ен о, мо га о је св ак и ча с Ла зи
као управнику да пр ез ен ти ра . И та ко су ње го ве ко мб ин ац иј е
и планови имал и ст ва рн у по дл ог у, те се ни ка д ни је мо га о
преварити, ро зо ча ра ти . |
То је Ла за ме ни го во ри о, а по уз да но да су о то ме би ли
и пре и бо ље из ве шт ен и ње го ви ше фо ви , па ио ни ас пи ра нт и
на поло жа ј ст ар ог а Ре де ви га у ње го во ј ок ол ин и. И ни ко од
Срба не нађе се да ув ар да та ко це ње не ве шт ун е то га ст ар ог а
чиновника, ко га је тр еб ал о ск ор о см ен ит и. До цн иј е те к по ст ад е
јевреј ин Ле ви ћ мо но по лс ки чи но вн ик и он је бр зо пр ок љу ви о,
 53

шта жели уп ра вн ик , и ба ци о ок о на Ре де ви го в по ло жа ј. Им ао
сам пр ил ик е да до зн ам о об ич но м, да не ре че м, о ос ре дњ ем
успевању Левиће во м у на шо ј тр го ва чк ој ак ад ем иј и. Је вр еј ск а
бистрина, наро чи то у ра чу нс ки м и но вч ан им ст ва ри ма , вр ед -
ноћа, окре тн ос т и до ви тљ ив ос т об ез ор уж аш е Ре до ви го ву за-
копчанос т ит о „Је вре јче “, го ди ну по го ди ну , ул аж аш е у та јн у
практике искуснога ше фа књ иг ов од ст ва и по ст ад е ње го ва
десна рука. Млад и, зд ра ви и сп ре мн и Ср би , ње го ве ко ле ге ,
сматраху прек ов ре ме ни ра д ка о кр ње ње сл об од е и ка о ку лу к.
„јеврејче“п ак , им ај ућ ик ра јњ и см ер у ви ду , от аљ ав аш е за ос та ли
дневни по са о и но ћу и до че ка са св ој им вр ед ни м др уг ов им а
да им се то пр из на и бу ду но вч ан о на гр ађ ен и.
· Кад је тај јевр еј ск и „А вр ам чи ћ“ пр об ио ле д у св ом е
надлештву и пост ао и он не ка зв ер ка , ла ко ћо м му се от ва ра ху
врата тргови нс ка , ба нк ар ск а и бе рз ан ск а, те је и по ст ао ту
употребљив и уп ра во не за ме њљ ив . Ла за , те жа к и не по кр ет ан ,
био је ра до ст ан , ка д је на ша о у сво јој ка нц ел ар иј и чо ве ка ,
који је и у св ом е од ељ ењ у и из ва н мо но по ла по уз да но вр ши о
поверене му послове. У току година растао је круг тих по-
слова, врше ни х на за до во љс тв о Ла зи но , па, ра зу ме се, да је
_ Левићев по ло жа ј би о св е чв рш ћи и за ви дн иј и. До цн иј е су би ли
и други уп ућ ен и у ра чу нс ке по сл ов е мо но по лс ке уп ра ве , ко ја
се и ин ач е у св им а св ој им ст ру ка ма и од ељ ењ им а ус ав рш ил а
та ко , да ви ше ни је тр еб ал о ос об ит е пр он иц љи во ст и за тај
добро познат и уо би ча је н рад . Та да је мо ра о Па чу по ми шљ ат и
да препоруч и то га ве ћ оп ро ба но г сл уж бе ни ка у фи на нс иј ск ој
струци Ст ој ав у Пр от ић у, ми ни ст ру фи на нс иј а, где би он ви ше
могао ко ри ст ит и не го у уп ра ви мо но по ла . И Пр от ић га је
поставио за на че лн ик а, па га је и та мо за те ка о и Па чу , ка д
је постао министар финансија.
Као што се види, Лаза је према Левићу поступио само
онако, како би св ак и ра зб ор ит ст ар еш ин а то уч ин ио пр ем а
свом ваљано м ра дн ик у и по мо ћн ик у: ун ап ре ђи ва о и ут вр ђа ва о
га, да би шт о ви ше ко ри ст и од ње га им ал а сл уж ба и са м
· стар еш ин а. Да ли је Ле ви ћ зл оу по тр еб ио и мо га о зл оу по тр е- ,
 ва зд ан бу дн а ок а за св е ш т о
бити, код Лазине обазривости и
ве ли м, зл оу по тр еб ио ње го во по -
се око њега збива, да ли је,
ед ме т ра сп ра вљ ањ а за он е, ко ји
верење и наклоност, то је пр
и ра до м са мо га Ле ви ћа . Н а са мо га
би се бавили животом
ло зн у ис пр ав но ст у сл уж би др жа ви и
Лазу и његову скрупо
м о ж е ни ка кв а по гр еш ка по ме -
народу, осим изнесенога, не
у м е ш н о г по мо ћн ик а ни ка о се нк а
нутога његовог вредног и
у Ла зе Па чу а ка о ис пр ав но г и до кр ај а
пасти и помутити слик
живота држави оданог јавног радника.
по рн о и до са да ис пи са ни ре до ви ,
То показују јасно и неос
и св и да љи до кр ај а ов ог а жи во то пи са .
т у су во па рн ој пр оз и ци фа ра и ак ат а,
један ведар момена
ња , пр ед ст ав ља ср да ча н пр иј ем је дн ог
за Лазиног министрова
мн аз иј ск ог ђа ко ва ња у Но во ме Са ду , |
његовог пријатеља из ги
ба ни је в и ш е ви де о. Пр оф ес ор М и л у т и н
с којим се од тога до
ич ао ов ај до жи вљ ај , бу де не ка ко з а .
Татић, који ми је сам испр
пе нз ио но ва н ка о пр оф ес ор н и ш к е
време балканских ратова
жу је се чо ве к на ра чу н пе нз иј е дв а
гимназије. Чека и заду
к о н д а ш њ и не до би ја ни ка ко ак т за из -
три месеца а благајни
а к и до ђе у Бе ог ра д ко д ми ни -
давање, те се он баци у трош
те ри ја лн им бр иг ам а н и ј е об ра ћа о
стра финансија. У својим ма
ст ва , гд е ће га ме ст о не по зн ат ог
пажњу на промену министар
Протића прим ит и ње го в шк ол ск и др уг — Па чу .
не на ђе н и ра до зн ал о пр оп ит -
Д-р Пачу беше пријатно из
во ту , од ка ко се ра ст ад ош ек а о
киваше за све перипетије у жи
аз иј е. Ос об ит о га је ин те ре со ва ло
матуранти новосадске гимн
ро ди ци а на ро чи то о ве ћ од ра сл ом
сазнање о пријатељевој по
го в ст ре пљ аш е ве ћ да не ће до ћи на
подмлатку. Пријатељ ње
та ње “. А л и ми ни ст ар б е ш е ве ћ на ре ди о
ред његово „горуће пи
ис то м по др об но шћ у мо ра о је
да га нико не прекида и са
ис пр ич ат и, ко ја га је до те ра ла .
професор Татић своју ствар
до министра.
ја ви се де сн а ру ка Ла зи на , ко ме о н
На знак звонцета, по
а и ње го ву с т в а р и уп ит а га ,
представи свога старог пријатељ
не од е ак т о из да ва њу пе нз иј е ни шк ој
како за три месеца да
окружној благајни.
 55

м и н и с т р е , о д к а к о с у ж е н с к е з а м е -
__ Мо л и м г о с п о д и н е
ш а в а њ е је с в е с п о р и ј е , г о м и л е н е р е -
ниле му ш к е ч и н о в н и к е , р е
шених аката р а с т у с в е в и ш е у ви с.
е Л е в и ћ у . З а љ у б а в о в о г а м о г а
— З н а т е ш т а , г о с п о д и н
т р е б и т и к р а ћ и п о с т у п а к . З а в у ц и т е
пријате љ а м о р а ћ е м о у п о
н а ђ и т е и д о н е с и т е а к т г о с п о д и н а .
_ руку у сред и н у г о м и л е и
Татића. м . Н а
и Л е в и ћ д о ђ е с а т р а ж е н и м а к т о
Не п о т р а ј а д у г о
е в и ћ з а м о л и д а г о с п о д и н д о ђ е
питање Лазин о : ш т а с а д > Л
сутра, к а д а ћ е с т в а р б и т и г о т о в а .
м е б е ш е п о з н а т з а с т о ј у с в и м а
— Не, н е , р е ч е Л а з а , к о
о в а ј л и ј е - ж е н с к е , а к о ј и б и м о ж д а
одељењи м а , г д е с у р а д и л е н
о д у ж е г с т р п љ е њ а . З а т о п р о д у ж и :
ипак његова пр и ј а т е љ а с т а л
у д и т е т а к о д о б р и , п а с в р ш и т е
— Господ и н е Л е в и ћ у , б
ј а т е љ м а л о п о ч е к а т и о в д е к о д м е н е .
ову ствар одм а х . М о ј ћ е п р и
о в а н и п р о ф е с о р п р и ч а о ј е к а к о ј е
Тако је и б и л о . О б р а д
н и с т р а з а п р и ј а т е љ а .
то добра ствар, имати ми н о в -
л о с т и , Л а з а ј е б и о у в е к д р ж а в н и ч и
Поред све о т е ж а
м е с е о н с в о ј и м „ к а т е г о р и ч к и м и м -
ник на своме м е с т у . У т о
о т а к о , д а ј е н а п р и м е р у д р ж а в н о м
перативом“ д и с ц и п л и н о в а
е м е б и о т а ч н о н а п о с л у ; з а р а з л и к у
савету уве к н а з а к а з а н о в р
а р и п о с л о в а ч и у т о м в и с о к о м д р -
од других „ л а д о л е ж а “ . С т
б љ о ј х л а д о в и н и , н е м о г а ш е д о в о љ н о
жавно м н а д л е ш т в у , н а ј д е
а ч н о с т и и с а в е с н о г а п р и ј а њ а њ а н а
да се нахвале т е Л а з и н е т
а н е к е п о д а т к е о њ е м у . И с т у т у
посао, када и х з а м о л и х з
е в а њ е . б а н к а р с к о г п о с л а , п о к а з и в а о
тачност, у з о с о б и т о р а з у м
п о д и н а Ћ е л о в и ћ а , и к а о д и р е к т о р
је Лаза , п о у в е р а в а њ у г о с
|
Београдске Задруге.

Приближна с л и к а и м о в н о г с т а њ а
х ф р у к т и ф и к а т о р с к и х о п е р а ц и ј а о в о г а
Дана с , п о с л е к р у п н и
је ш т о с м о ж е ј а в н о н а б а ц и т и н а
необичн о г а р а т а , н а ј м а њ е
и о н а р а : п о с т а о ј е м и л и о н а р ! О д т о г а
једнога д р ж а в н о г ф у н к ц
56

није поштеђен ни покојни Лаза Пачу. Веома је мучан и де-

ликатан посао упуштати се у испитивање имовног стања било
којега човека. ја особито не могу то са успехом чинити, што
сам, кроз сав свој живот „сирак и непрактичан“, остао далеко
од најситнијих па до најкрупнијих финансијских операција и
свакога познавања установа и прилика новчанога трга и жи- |
вота уопште. Нисам умео везати своје интересе за интересе
високих финасијских и политичких кругова, како се то данас
каже. Са Лазом пак, последњих година, све сам ређе долазио
у додир, и те ретке прилике, разуме се, нису се могле посве-
ћивати тим суптилним питањима. Али је факат да од пред-
ратних министара српских — мислим на министре финансија —
нико није напустио тај свој богати ресор као богат човек.
Као једини изузетгк забележен је Вукашин Петровић. Од ра-
дикала најдуже је финансирао покојни Миша Вујић, и ми ни
после његове прилично одмакле смрти не опажамо да је иза
себе оставио силно богатство. Руковали су пре рата, увек ра-
зумем минули светски рат, српским финансијама Д-р Мика
Поповић, Стојан Протић, професор Милић Радовановић— све
радикали и сви остадоше прилично исте материјалне ситуације
као и пре тога. И Д-р Пачу може се рачунати више у пред-
ратне министре. Он при повлачењу у Албанију већ је био
покојни, његове личне финансије биле су тако поремећене, да
је његова супруга за окупације морала продати своју кућу у
улици Чарапића Васе.
Његови ближи пријатељи беху скоро тако исто у недо-
умици као и ја, кеда их упитах за његово имање; говораху
ми да је имао папире у вредности. Отидох Луки Ћеловићу.
Рече ми да није имао ни једне акције Београдске Задруге.
Сам му је дао своје акције, да би могао положити прописну
кауцију, док је био директор тог завода. У Српској Народној
Банци, где је био владин комесар, добих исто таки одговор
са обзиром на њене акције.
Осим једнога лутријеког лоза имао је 41 акцију Земаљ-
ске Банке и 65 комада француско: српске Банке. Готовине у
 57

ручној благајни остало је после његове смрти до 3.000 динара.

Не сећам се тачно, колико ми је означила његова удовица.
Дакле свега у новцу и папирима оставио је до 40.000 динара,
а не ни једну стотину а камо ли вишестотина хиљада динара,
како би се могло претпоставити за једнога министра финан-
сија у доба припрема за рат, када се граде зајмови, врше ли-
ферације итд. Кућа у Југовићевој улици, грађена је на зем-
љишту његове супруге и у времену његове лекарске праксе,
па и ту је он, по казивању његове супруге, додао тек неке
делове грађевинске при самом завршавању зграде. Она данас
представља одиста неколико стотина хиљада, о којима Лаза
за живота ни сањати није могао, Оне су плод конјуктуре
ратне и поратних цена. Из данашњих наших операција са
огромним бројевима нама је мучно схватити оне малене цене,
у којима су изражаване вредности „великих“ капитала и имања
пре овога необичнога рата са још необичнијим последицама.
Госпођа Ленка на пример, „богата партија“ при удаји за Лазу,
имала је мираза, у тадашњој монети изражено, 5.000 "дуката,
што је чинило 60.000 динара. За. 2.500 дуката купила је кућу
у улици Чарапића Васе а за 800 дуката празно земљиште у
Југовићевој улици, на којем доцније подигоше кућу. Наслед-
ство Лазино пак у Чуругу, његовом родном месту — регу-
лисао га тада бивши новосадски адвокат др. Божески — из-
носи петнаест ланаца плодне шајкашке земље, коју је он,
чини ми се, доживотно, уступио својој снаји.
Да забележим и ово. Заборавио сам име једнога знаме-
нитог берлинског финансијера, који је, ако се не варам, био
и неко време члан самосталне управе и контроле при управи
монопола, а кога је покојни Лаза још као управник моно-
пола „пронашао“. Та финансијска величина немачке престо-
нице, извесно, уверивши се о Лазиној неприступачности за
уобичајене провизионе и рабате, донесе му једнога дана на
· поклон један часовник особите, ако не и јединствене кон-
струкције. Сем часова показивао је и дане и месеце. Али како
се узбезекну, кад на сва његова наваљивања Лаза остаде по-
стојан при својој неодступној изјави.
58

бр ој во љи , ал и ја ни ка кв а да ра
__ Хвала вам лепо на до
ко ри ст и из ве за са ва ма , и то
не примам. Србија је имала
и л о ми је , шт о ст е то м пр ил ик ом
је мени довољна награда. М
ко је , на ра вн о, не би ст е се ни уп у-
и ви имали користи, без
ов е. До во љн о је шт о ос та је мо и да ље
стили са вама у посл
добри пријатељи.
е, ко ја је са ди вљ ењ ем по см ат ра ла
| Ни сузе његове супруг
не по ко ге ба ше Ла зу у ње го во ј од лу ци
ту драгоцену реткост,
ак о ле по со бо м по не ти св ој по кл он ,
и Берлинац мораде он
како га је и донео. Та ка в је „Ц ин ца ри н“ би о Ла за Па чу .

Пачу и војвода Мишић — С р п с к и н е м а р п р е м а .

талент и м а и њ и х о в о н е и с к о р и ш ћ а в а њ е_
ћ на по ме ну о, Па чу је би о од ме ре н у
Као што сам ве
и та кт ич ан у не об ич но ј ме ри . С то га
својим оценама људи
се по че ло ја вн о из но си ти , ка ко је он
ме је зачудило, кад
на ши м сл ав ни м во јв од ом Ми ши ће м и да
дошао у сукоб са
њу Ми ши ће ву . Да је ов о од ис та
је то био узрок пензионова
и во јв од а он ак о ви дн о ис та ка о вр —
могло бити, не би покојн
о шт о је то за бе ле же но на кр ај у ов ог
сноћу Лазе Пачуа, ка
са м ип ак ја по тр аж ио об ав еш та ја о од но -
животописа. Али
сима ова два велика српска покојника.
Војвода Мишић пе нз ио но ва н је пр ви пу т из по ли ти чк их
чу , ка о ми ни ст ар фи на нс иј а ни је им ао “
разлога, са којима Па
и пу т га је та ко б за де си ла ус ле д уп ад а
никаква посла. Друг
д. Та да је во јн и ми ни ст ар Бо жа -
Арнаута у августу 1914. го
ат ив у: да за ов у кр ив иц у (н еп ре дв и—
новић поставио алтерн
за шт ић ен е гр ан иц е) мо ра ис па шт ат и ил и
ђање и остављање не
он или тадашњи фа кт от ум ге не ра лн ог шт аб а, ге не ра л Ми ши ћ,
зб ол ео ка о и ње го в ст ар еш ин а, .
који се у то доба беше ра
војвода Путник , и, ра зу ме се , да су се ко ла сл ом ил а на
Мишићу.
Ну Пачу је одис та им ао не ки х ме ђу со би ца са Ми ши ће м.
 59"

и то је могло дати повода за тврдњу, да је он био виновник

Мишићевог краткотрајног пензионарства. При продирању и
заузимању Старе Србије и Маћедоније војска је, противно
претходно утврђеном поступку,који је утврђен и међународним
ратним правом, стала сама ударати намст на вилајет и при-
купљати га, а ометала финансијске органе, који су за њом
ишли да стручњачки организују и врше ту дужност. Лаза
Пачу, који при вршењу свога посла није знао ни за генерале
ни војводе, слао је енергичне наредбе и протестовао противу
тога самовољног поступка, докле га није и сузбио.
Сам Мишић, када је потпуно обавештен био од наро-
читог изасланика министра финансија, као честит и исправан
службеник и човек, сматрао је за дужност да првом приликом
потражи Лазу и извини му се. Тако су ова два велика по-
којника са великим узајамним поштовањем вршили и завр-
шили значајне улоге свога живота.
И ако бешчедан, Лаза је живео плодним животом. Осим
поменутих дела и његових књижевних почетака довољно је
само његово успело финансијско деловање у најсудбоноснијем
добу нашега народнога живота, па да његов живот обележи
као особито берићетан по српски народ, којем је он својски
послужио, и по радикалну странку, чији је члан био од по-
станка а после и њен првак, са којим она има пуно права.
да се дичи и поноси што је био непрекидно до последњега
свога даха у њезиним редовима и узнео се до првака својим
позитивним радом, чијим се плодом користила српска др-
жава, имајући у свом полету за проширење, поглавито Ла-
зиним трудом и промишљеношћу, обезбеђену материјалну осно-
вицу за то.
Али иако је Лаза био свестан тога свог положаја, пунога
части и достојанства, ма да је, као што смо видели, ушао
против своје воље у државну службу а тако се примио и ми-
нистарства, било је ипак и код њега момената, када је бацао
ретроспективне погледе на прејурени пут у животу, па, упо--
ређујући себе са другима, налазио. — као сваки човек, који.
'60

о в и ш е д а п о с т и г н е , — д а н е м о ж е д а
хо ћ е с а м о н а п р е д и ш т
с в о г а у с п е х а . Ј е р м у се ч и н и л о д а
буде зад о в о љ а н са м е р о м
п е х а д р у г и х , д о ко је м е р е у с п е х а к а о
је она з а о с т а л а и з а у с
с н и ј е и б р ж е д о с п е в а л и .
да су ови други ла
в и н и С р б и ј и ни је н и м а л о в о д и л а
Одиста се у к р а љ е
се ја че и с к о р и с т е у и н т е р е с у ц е л и н е ,
економи ј а т а л е н а т а : д а
о м е с т о м у св ој е в р е м е , у к о ј е м м о г у
пост а в љ а ј у ћ и и х н а о н
и д а св ој у о к о л и н у п о в у к у у н а п р е д ,
уједно д а се р а з в и ј а ј у
р а т н е и п о р а т н е м а т е р и ј а л и с т и ч к е
ка п о л е т у . П о с л е о в е
јурњаве, т о ћ е се ј о ш м а њ е ч и н и т и .
с т р а н к е с м а т р а л о с е д а н а п р е д њ а ч к а
Више о д р а д и к а л н е
љ у д и м а . ј е д а н д р а с т и ч а н п р и м е р и з
води р а ч у н а о с в о ј и м
е л а је т о с а м о „ к а ж а “ и д а с у „ С р б и
њихове г р а д и н е п о к а з а ћ
е д н а к и . ј е д н а к о и м а ј у п р е ч а п о с л а
сви и с в у г д е “ и у т о м е ј
е н о о ј а ч а ј у и с в о ј е р е д о в е и с в о ј у
него да на п р и м е р п р о м и ш љ
т а л е н т и м а о б е з б е д е п о г о д н а м е с т а
државу, паз е ћ и о с о б и т о д а
о р и с н и ј у њ и х о в у а к ц и ј у .
за што већу и к -
т а је б е о г р а д с к а ф и г у р а у н а п р е д
Др. Јо в а н Д а н и ћ п о з н а
а т а к о и у к р у г о в и м а највише београдске
њачкој странци
и ј и о п с и х и ј а т р и ј и н а ј м а њ е з н а л о ,
интелигенције. К а д с е у С р б
н а ј п р и з н а т и ј и п р е д с т а в н и к . П о с л е
он је био к о д н а с њ е з и н
и ш т в а у б о л н и ц и з а у м н е б о л е с т и
његовог у с п е ш н о г у п р а в н
в и х с л е д б е н и к а , п а је и п а к у н а -
измењало с е н е к о л и к о њ е г о
н о Д а н и ћ е в о и м е , к а д х о ћ е д а
роду остало до д а н а с п о п у л а р
к а н д и д а т т е в р с т е и да
б о л е с т и и л
(се обеле ж и б о л е с н и к и л и
л у д у к у ћ у . И т а к о д р у ш т в е н о џи
се неко у ша л и ш а љ е у
ч о в е к а п р е в и д е л и с у б е о г р а д с к и
знанствено ис т а к н у т о г с в о г
г и з б о р а и п о с л а ш е у н а р о д н у
напредњаци п р и л и к о м ј е д н о
„ Ђ и р М и ј а ј л о в о г “ . Г о с п о д а р у
скушштину с и н а б о г а т у н с к о г
п у н о л е т с т в а б и л а о т в о р е н а с в а
Милораду су, д а б о м е , и п р е
т е је м о г а о л а к о ћ о м д а п р и -
врата финансијск а и п о л и т и ч к а ,
т в а з а ј а в н и ж и в о т . А л и с в е т о
бере много саз н а њ а и и с к у с
и ш и р и н у п о г л е д а ј е д н о г Д - р а _
не досиже виси н у и н т е л е к т а
о г а , с а ч у в а о т а к о р е ћ и т р а д и -
е д с в е г а т
Данића, који је пор е г а к а ј м а -
а п р е д њ а к а , д а у њ е г а и м а н е ч
ционалне особине н
 61

камскога по ре д не по ко ле бљ ив ог ос та ја ња пр и пр во би тн ом
на пр ед ња чк ом гл ед иш ту на сл ов ен ск е од но се , у че му ја на
пример и њихов тр ез ве ни пр ва к, Ст ој ан Но ва ко ви ћ, би о ка да р
да еволујира до ру со фи лс тв а. Та ко је ис то шт ет а би ла по
нашу кратко ве ку „г ор њу ку ћу “, у кој ој је од су ст во ва ла мн ог а
умна ар ис то кр ат иј а на ша ка о и по ме ну ти Да ни ћ, ко ји би
својим хигијенским и со ци ја лн им по дс ти ца ји ма пр ож ео но ви ји м
и сувременијим те ма ма он у го сп ос тв ен у ср ед ин у, ко ја ви ше
полагаше на не го ва ње ли ца и бр ад е, об ли ну тел а, на ог рл иц е,
краватне и св е др уг о по ре ду , ка ко му је ка д вре ме. .. шт о
већа достојанственост спољашна, те тим покаже се како је
„репрезентабл“.
Свакојако да је Об ре но ви ће вс ки ре жи м у св ој им ћу дљ ив им
наступима, ометајући сав народни посао па био кивани та-
лентима, ал и ка д су се из на ла зи ле мо гу ћн ос ти за ме ди ок ри -
тете и љу би мц е, ни су се см ел и за бо ра ви ти ба р он и ис та кн ут иј и
међу та ле нт ов ан им а, ко ји се по ка за ше и мо го ше се по ка за ти
и боље ко ри сн и и ва ља ни по на шу ку лт ур у у оп шт е. Пач уј е,
по сво јој ра дљ ив ос ти и до ви тљ ив ос ти , мо га о на пр им ер бо ље
послужити на др уг ом но во м ил и за па рл ож ен ом по сл у, ка кв их
је код нас ту шт а, ко ји ва пи ју за „п оз ва ти м“ , за „м ај ст ор ом “,
кад је ве ћ би о ор га ни зо ва н- мо но по л, и св ој ом ду го го ди шњ ом
упра во м уп ут ио га, да је ла ко ћо м њи м ле по мо га о да ље
руководити и осредњи административни дух.
Бе ле же ћи по из ве сн им ли ст ов им а у ве ћо ј оп ши рн ос ти
послове београдске оп шт ин е, ја са м им ао пр ил ик е да из бл иж е
познам главне чи ни оц е пр ес то ни чк е оп шт ин е у ње но м пр во м
полету, који на м је до не о во до во д, ел ек тр ик у, тр ам ва је , ка на ле
и т. д. Неср ећ на по ли ти ка Об ре но ви ћа у гл ав но м је и ов де
кварила, св ој им ве чи ти м пр ом ен ам а ли чн ос ти и па рт иј а, те су
већ отпочети послови за ст ај ал и, а ка д су тр еб ал и да се на -
ставе, кретани су са св им у др уг ом пр ав цу . У на ши х љу ди од
положаја и посл а ја са м уо чи о дв а чо ве ка по тп ун о до ра сл а и
позвана за кр уп не оп шт ин ск е ра до ве , не са мо да по кр ен у,
него и да их руководе са по дј ед на ко м ен ер ги јо м до по тп ун ог а
извршења модернизирања Београда.
"62

ш т и н с к о г бу џе та уг ле да о са м
Приликом претресања оп
а бе ог ра дс ко г, ко ји је и з и ш а о
Пашића као првога председник
су са в и ш е г а г л е д и ш т а из не ти ,
са правим експозеом, у којем
до ви , не го и со ци ја лн и за да тц и,
не само актуелни технички ра
а но во до ба о п ш т и н а м а . Т о м е је ск ор о тр и-
ка ко их п о с т а в љ
да на с м о ж е чу ти од ви со ки х
десет година, а код нас се и
њ е „ к о м у н а л н е по ли ти ке “, ш т о
наших политичара омаловажава
ло ст . П р е п о м е н у т о г а до ба па к
у ствари значи њихову заоста
љ и в а л а се в е ш т и н о м з а х в а т а њ а
општинска политика исцрп
о р н и ч к и х ст ол иц а, н а м е ш т а њ е м св ој их љ у д и
км е т о в с к и х и о д б
о в и х пл ат а и к р е с а њ е м „н е-
за чиновнике, повећавањем њих
у, д о д е љ и в а њ е м р а з н и х л и ф е -
наших“, одређивањем цене хлеб
ш т а и т. д. Д в а пу та је П а ш и ћ
рација, откупљивањем земљи
и ув ек с у в и ш е кр ат ко вр ем е, да би и ш т а
бивао пр ед се дн ик , ал
л и да ш т о ур ад и. О н је по тр еб ни ји би о
по ч е т и мо га о а к а м о
ч у па к м о г а о је , и п р е м а с а м и м т а д а ш њ и м
у ми ни ст ар ст ву . П а
о ж а ј у пр ес ед ни ка оп шт ин е и ,
приликама, дуже остати на пол
с п о с л о в а т и не го и са м П а ш и ћ .
према мојој оцени, ту више и
ма чк ој па и Ф р а н ц у с к о ј на та
У великим градовима у Не
вн о п о с т а в љ а н и те хн ич ар и. П а ч у би у п р а в о
мест а су ск ор о ре до
од т е х н и ч а р а П а ш и ћ а , ш т о се не б и
због то га б и о зг од ни ји
ра до ве па п р е в и ђ а о со ци ја лн е,
сувише везао за велике техничке
е за хт ев е Бе ог ра да , ко ји је б а ш
санитетске, просветне и хуман
у тим п р а в ц и м а по че о на гл о бу ја ти .
и к а о п ш т и н с к о г , ко ји је у
Чуо сам и Пачуа као одборн
за о на јп от пу ни је с х в а т а њ е за да та ка ве -
бу џе тс ко ј де ба ти по ка
ш т о је Бе ог ра д. П р е м а о н о м
лике општине и престонице као
и до цн иј е у м и н и с т а р с т в у ф и -
што је урадио у монополу
о д а о д л у ч н о г и н е п о к о л е б љ и в о г
нансија, и она његова мет
м е т њ е и к о м п р о м и с е , м о г а о би се
рада, који неће да зна за с
очекиват и п р а в и пр еп ор ођ ај Бе ог ра да .
м о г а пр во г по зн ан ст ва са
Сећам се врло живо и данас
ко ро по сл е њ е г о в о г и з б о р а за
покојним „Кума-Милованом“, ус
е . У п о з н а о м е је с њ и м по ко јн и
председника београдске општин
зн ог Ва се “ ( т а д а ш њ а „К ас ин а“ ).
Пера Тодоровић код „безобра
 63

ду же ра зг ов ар ао , те да би х 'б ољ е
Нера је навалице с њим по
ик а и ње го ву ка кв оћ у. Ка д ос та да см о
уочио тога новог познан
сами , ре че ми Пе ра : -
чо ве ка на ђо ше ра ди ка ли да по ст ав е
— Ето, ту мрљу од
за председн ик а бе ог ра дс ке оп шт ин е — пр ес то ни це !
за ва ђе н са ра ди ка ли ма , св ак и
Тада је Пера, отпао и
иш ем су пе рл ат ив у. Ал и ов ај ди ја ло г
њихов чин осуђивао у најв
ип ак ме ј е ус ко ле ба о у ве ро ва њу ,
његов са кума-Милованом
ка ко ре че Пе ра , ов де до бр о уч ин ил и.
да су „моји радикали“,
об ел еж ио је св ој им им ен ом до да на с
Ну тај „мрљавко“
најактивнију и на ју сп еш ни ју пе ри од у бе ог ра дс ки х ра до ва .

Од куда тог — Ср ећ ан ст иц ај . П о ш т о су ст ра ни ст ру ч-
ре ке р и др уг и) на ли цу ме ст а пр иб ра ли
њаци (Халаши, См
податке и сред ил и пл ан ов е и пр ор ач ун е и то пр ег ле да ли и
прихватили наши техн ич ки пр ва ци (С та ме нк ов ић , Јо си мо ви ћ,
Главинић, Др. Леко и др уг и) , об ра зо ва вш и ст ал ну ко ми си ју за
руковођење и контро лу по сл ов а, ку ма - Ми ло ва н је св ој ск и пр и-
из вр шу ју ћи са пр оф ес ор ск ом му ни ци оз но шћ у
легао на посао,
и вр ед но ћо м св е шт о су му ст ру чњ ац и, ви ше на ре ђи ва ли не го
предлагали . И та ко је по ст иг ну т та ј за он о вр ем е и за ду го
још, сјајан резултат.
Ст ој и па к да ни су сп ос об но ст и а на јм ањ е јо ш та ле на т
довели Маринк ов ић а на то ме ст о. Пр от ур ио га је па ше но г,
тада министар ун ут ра шњ их де ла у ра ди ка лн ом ка би не ту .
Такав „пар ти јс ки ин те ре с“ до ве о га и др уг и и тр ећ и пу т на
то ме ст о. И та да те к је он , бе ог ра дс ки ло рд -м ер , пр ви пу т
поте га о у ин ос тр ан ст во , у Но ви Са д, гд е му је и на јв иш е и
пре свега пао у очи онај велики хлебац, како га тамо месеи
на пијаци продају. И сам тај наш лорд-мер, својеручно га је
однео у хо те л: „д а га пр и по вр ат ку по ка же св ој им Бе ог ра -
ђани ма “. Од ст ра ни х је зи ка је дв а је зн ао не ко ли ко не ма чк их
речи проштрмбецати. То га је и одвраћало од путовања на
страну.
Приликом трећега доласка беше кума-Милован још и
сметња једном опробаном и стваралачком нашем таленту да
64

по ко јн ом Ко ст и Та уш ан ов ић у. Оснивач
дође на то место —
бр од ар ск ог др уш тв а, за гр еб ач ке Ср пс ке
класне лутрије, Српског
ус та но ва , за це ло би да о ве ће г
банке и других привредних
ре ал из ац иј у бе ог ра дс ко г пр еп о-
импулза и плодних идеја за
ве к и ос ре дњ и пр оф ес ор , ко ји пр е
рођаја, него један добар чо
ни је се би о об рн уо ни по је дн ој , би ло
свога високога положаја
ед но ј ва ро ши на ст ра ни . Та ко се , ет о,
мањој било већој, напр
код вас радило, па тако се и напредовало.
ик а бе ог ра дс ке оп шт ин е за по -
Измењало се председн
в и ш е не го Хр ис то ви х ап ос то ла , ма да .
следњих тридесет година
тр и пу та . Не ки з а м и ш љ а х у ка о гл ав ан
се неки враћаху и по
оп шт ин ск и до м, не ки ур еђ ен у
циљ свога управљања угледан
ол ск у цр кв у, не ки оп шт ин ск и ка -
администрацију, неки дорћ
е Ла уд ан ов ог ша нц а. .. Н и ш т а од св ег а.
тастар, неки пошумљавањ
ен ер ги чн и Па чу ба р би по тп ун о р е ш и о
тога. Промишљени и
шт ин ск их , ка о из вр шн их и ст ал ни х
питање чиновника оп
е св иј у, би ло те ку ћи х би ло :
фактора за кретање и извршењ
А на тој осно ви ци д о в р ш и л и би се је дн о за
нових радова.
до ви ка о ка на ли за ци ја , ре гу ла ци ја ,
другим недочети крупни ра
м и ш љ е н и кр уп ни и си тн и по сл ов и,
рејонизирање.. и други за
ли ки м ср аз ме ра ма по ра сл е со ци ја лн е:
за којима већ вапију у ве
потребе београдске комуне.
на са вр ем ен е за да ће Бе ог ра да , и м а о
Лаза је, с погледом
н а у г у р и ш е и из ве де до кр ај а.
особити таленат да их срећно и
ер ги ју и ау то ри те т, ко ји кр ећ е
Имао је говор и логику, уз ен
пр ед . Њ е м у тр еб а у ин те ре су
све сараднике и помоћнике на
а зг ра да и он се не об зи ре на то
посла за монопол подесн
о по ди за њу д р ж а в н и х зг ра да , он је
што држава нема закона
св ој е по сл ов е и он их по -
ствара Он налази згодне људе за
ог о, на њ и х о в и м ф о р м а л н и м
ставља, не задржавајући се мн
се до кр ај а не да ју бр ан ит и и
подобностима. Поступци, који
ба р пл од ; ал и је П а ч у т о м св ој ом
који код свакога не рађају до
з о л у т н о ш ћ у по ст иг ао св ој е ус пе хе , ко ји су
це ли сх од но м р е
по сл уж ил е. О п о з н а в а њ у
општим интересима најкорисније
у ко ји ма је по ко јн и Л а з а и л и
света и најнапреднијих вароши,
 65

е ћ е н о м р а д о з н а л о ш ћ у з а с в е
и о , с а п р о с в
учио или се бав . С в е д е н о
и з л и ш н о је и р е ч и т р о ш и т и
паметно и напре д н о ,
н и ј е и с к о р и ш ћ е н д о к р а ј а .
р а с а н т а л е н а т
све уједно: Пачуов к к о ј и је о д м а х
С р б и ј у к а о г о т о в ч о в е к ,
Он беше дошао у ш а в а о н а т о м
н а о п ш т е м д о б р у и п о с в р
захватио у послове т и н е г о ш т о ј е
. А л и ј е о н м о г а о в и ш е д а
п о љ у в е л и к а д е л а
р а ч у н а о њ е г о в о м т а л е н т у .
дао, д а с е в о д и л о
е л а , м е н и л а ј и к у , к а о н е к и
И сам крај Ла з е П а ч у а и з г л
н е ш т о т а к о ђ е н е о б а ч н о , к а о
н и п р о б л е м ,
виши природно-науч у в а о о д т у б е р -
и о н е о б и ч а н . Д а б и с е с а ч
што је он уопште б
л и , у н о с и о ш т о в и ш е ј а к е
е , о н је . к а о ш т о с м о в и д е
" к у л о з п р о в о д и о
с а о , п а з и о н а ч и с т о ћ у в а з д у х а ,
хране у себе, ги м н а с т и
с е ц и м а у з д р а в и м п р е д е л и м а
о с л е и м е
седмицама, па најп
и бањама. |
(плућа) а црну запустио.
— Сачувао белу џигерицу
н о в д а ш њ и л е к а р , к а д а п о в е -
Тако ми реч е ј е д а н у г л е д а
З а м е н е б е ш е т о н о в о , д а
и н о ј с м р т и .
досмо разговор о Лаз б о л е с т : р а к
и г е р и ц а п р е д у с л о в з а с м р т н у
је дефектна црна џ је п р и д о шла
о т о ј к о б н о ј б о л е с т и , к о ј а
А и Лаза је п о д л е г а
уз ком п л и к а ц и ј у д р у г и х .
п р в о б и т н о с т е ч е н о ј у в е р е -
Изгледа да ј е П а ч у , у с в о ј о ј
р а н у о д т у б е р к у л о з е , п р е н е -
з а п р е д о х
ности у своју методу а в н и ПОСЛОВИ,
д и ц и н е н о в и ј е г а д о б а . Д р ж
брегао п р а ћ е њ е м е
и ј е с к о л и л и , н е д а д о ш е м у д а
њ е д в е д е ц е н
који га беху послед е н и х м е д и ц и н -
п а ж њ е н а с т а л о ј б о р б и с у в р е м
обрати довољно н е у п о т р е б е
п р о т и в а л к о х о л а и п р е к о м е р
ских целебритета м м е д и ц и н а р у
њ е м у , у ч е н о м и п р а к т и ч н о
меса. Или је зар и о д е . Т е к н а
п р о т и в н а в и к е — д р у г е п р и р
била тешка борба е с а с в и м у п о -
п р е д с в о ј у с м р т н а п у с т и о ј
пет— шест година а л о с т д о ц к а н .
а н и ч и о х р а н у м е с о м . Н а ж
требу алкохола и огр

П о с л е д њ и ч а с о в и _._. _-.
а с м а н в и л њ
е и з о т ш т а м п а н о г П а ш и ћ е в о г п и
Као ' што с
а р н а с л у ж б у . Т о је б и о Д - р
н а р о ч и т и л е ж
Лази је дат један 5
66

Сава Петровић, париски лекар а који је као Србин дошао да

послужи своме народу у оној великој војни. Он је стално био
око Лаге у Врњцима. Од времена на време допазили су и
други лекари, кад је ваљало држати конзилије. Д-р Муачанин
је несумњиво утврдио болест рака, о чему, разуме се, није
био обавештен ни болесник ни његова супруга. Она није ни
дуго после смрти Лазине дознала за прави узрок смрти. Лаза
је дуго година пре тога патио од трбушног оболевања; једном
је претрпео и мању операцију, те се његова супруга сажи-
вела са идејом о болести њезиног мужа у утроби.

наии
На сам дан уочи смрти беше јасно да од Лазе не може
више ништа бити. Иако је већином проводио у постељи,
ипак је радио, долазила су му акта на потпис из Ниша. По-
менутога дана, беше понедељак, слабост га је тако опхрвала

ПР
била, да му је перо испадало из руке, и он га после другог
покушаја мирноспусти на сто са речима: „Даље се не може“.
Сутрадан је већ био покојни.
Тешко је разумети, да је разборити, тачни, према мате-
ријалној страни нарочито обазриви Лаза Пачу могао умрети
без тестамента. Истина, порода није имао, остала је иза њега
само удовица; али је он имао својих личних жеља, посвеће-
них српским културним установама. Тако је, према његовој
вољи, често изражаваној за живота удовици му, његова би-
блиотека припала правном факултету београдског универзитета.
4 |овљаавлего А Под. лаоа. Х А

У два маха је, по казивању његове удовице, један пут у

Нишу а други пут у Врњцима, покојник изјављивао своју на-
меру да пише тестаменат, и у обема приликама, она је ми-
слила, посматрајући га онако болна, да ће га охрабрити и
што пре од болести ослободити, ако му препоручи, да то
остави, када му буде боље. А да је он у тестаменту изнео
своју последњу вољу и распоред своје заоставштине, не бих
ни ја морао толико разабирати о његовим милионима, које је
он, по олакој оцени назлобрзих журналиста морао иза себе.
оставити.
 Сика Сејомје ст
Узевши, при крају, Лазу у целом какав је био на раду
и у животу, ја мислим да смем извести закључак, да је био
универзалан дух и радник, или управо творац
Пачу је исто тако брикљиво водио рачуна ио ситним
као и о крупним издатцима, и није био ни окорели тврдица,
ситничар, какав Кир Јања, као ни какав крупни грабљивац,
акумулатор великога богатства. Он је штедњу системски
вршио и у свом дому као и у држави, на ситницама и на
крупницаме; али само на своме месту и према потреби. Ви-
десмо, како је био пространије руке, кад је ишао на страну,
било одмора и разонођења ради, било због државних послова.
Тада је сматрао да му је дужност и репрезентовати државу,
чији је он достојанственик био.
Економска страна, економисање у свему — томе је остао
веран кроз сав свој живот. Уочи саме смрти задржао је ау-
томобил, ма да се он, због болести, служио угоднијим фија-
кером. Код тадашње нервозе и узбурканости целе државе није
се много. пазило на одржавање објеката, и он не даде да се
и то парче државне имовине „упропасти.“
Лаза је у Цириху вредно проучавао народну економију
и то продужио у Београду. Беше, дакле, самоук теоретичар.
Али, чим је прешао на практичан рад, он се по свом инструк-
тивном уму одмах умео наћи у самој примени, боље него ма
кои дипломирани стручњак. |
Читао је много у Цириху а још и више у Београду, па
ипак не постаде књижевии мољац (Висћегмигт). Његови чланци
и експозеји не беху књишке работе — све је то било раз-
ложно и јасно за свакога, и ко је имао да зна и ко је имао
да извршује. Тако исто је, као највећи практичар, умео стварно
да преговара и уговара са људима од струке и посла и да
испослује најбоље погодбе. Умео је управљати и администра-
цијом и људима.
Неутољива његова жеља за све новијим знањем и на-
бављањем и читањем најновијих дела, а за последњих година
и отежалост услед побољевања, не допустише му да потражи
оне
68

народ на селу и у паланци, те је мање био познат и онако. |

„народски“ популаран као други прваци радикалне странке. :
Његов јасни и стварни говор разумео је и радо слушао и
најпростији сељак — само је он морао доћи у Београд и до. ђ
говорнице, са које је покојник говорио. па
С тога је за извођење Лазиних не увек лаких и лагодних
финансијских и економских замисли, пројеката, указа ит. д.
морао подметати своја шара плећа сам И који је много |
пре Лазиног корака у најширу јавност ушао у народ и за- _
добио његово поверење и саму љубав. Давно је већ признат –
факат о чаробној моћи овога радикалнога вођа на појединце
као и на масе. И у првим почетцима то се већ опажало. Тако _
је он, као председник циришке дружине, без правила и за-
писника, одржавао ред и заједницу боље него после њега по- .
којни Лаза, поред свег формализма, пренесеног из ђачких дру-| У
жина Аустро-Угарске. ђ
Али и сам Пашић, као вођ и Пачу као позната фигура _
у радикалном колу, не би смели све покушати нити би могли
извести своје, ма како крупне и по народ корисне вамиРниабу

до те величине узвишеним начелима, у и схваћеним и при-4

грљеним од целога народа, и у борбама и жртвама за њих »5
њихово доследно остваривање кроз све чеврнтије државнога_ |
живота Краљевине Србије. з
У томе управо и јесте разлог за постојање једне странке—
у народу, да му покаже искрено и јасно његове интересе и |
да се у његовим редовима залаже за њих. А радикална је -
странка то и чинила и задобила за себе, како се то каже,
5/; пуноправних српских држављана. У тим редовима или|
управо на челу њиховом био је и покојни Лаза Пачу и ис—
трајао је до последњега свога даха у несебичном раду на
остваривању тих начела, која донесоше народу нову снагу,
нов полет-за: велико дело, чије плодове- данас уживамо; али и _
БИНЉОпакниндовВрмве каобегодинаов6лберирин мошрекееа
веубењовијихиовванво уводовна нооденивалоко тркеО
6И6 и покојни Лаза Пачу.
|"

Реч Војводе Мишића

Завршујем, као и у означеној свесци „Новога Живота“,
са једним драгоценим саопштењем једнога бившег министра о
појединостим а јед ног а дог ађа ја, кој и је тек пов ршн о био за-
бележен у нашој јавности.
Одмах после балканских ратова дошао је, као нарочити
изасланик шпањскога краља, један генерал са 'одличјима за
српске војсковође и да изјави дивљење свога владара за малену
Србију, која је кадра била толике светле бојеве водити и своје
много веће непријатеље победити.
Али осим тога дивљења, тај стручни и поверљиви до-
стојанственик свога краља, имао је мисију да испита и утврди
све елементе моћи те малене краљевине за постизавање
шпанском краљу несхватљивог успеха. И тај краљев човек
савесно је и својски прибирао све податке, те да би задо-
вољио интимну радозналост свога владара. Разабирао је код
војсковођа и команданата са бојишта, проучавао је планове
борбе и ратишта и све друге чињенице, које објашњавају
ратне резултате. |
После сваке таке његове екскурзије на поприште иу
историјат српскога ратовања, враћао би се војводи Мишићу,
молећи га за помоћ у. оцењивању и попуњавању прибранога
материјала. После проштудирања добијенога долазио би по-
нова са питањем, где би још што могао дознати. Јер све му
то не изгледаше довољно за објашњење оног убојнога полета
и славнога резултата.
Војвода Мишић помишљао би на све могуће чињенице,
као погодбе за ванредни ефекат српскога оружја и поново
упућивао Шпанца да их покупи и провери. Једном изгледаше
војводи као да се већ исцрпао и да овај странац тражи нешто
немогућно, На његово наваљивање рече му војвода најпосле:
— Ми имамо ваљаног министра финансија. Потражите
и њега, Опажало се да је наша војска некада по два и три
дана јурила и искоришћавала своје успехе, не обзарући се на“
70

глад и умор, уверена, да јој је следовање сигурно, да оно у

стопу за њом иде. |.
— Е, то је важно, то је одлучно! — рече овај стручни |
и радознали Шпанац. То је оно, што је славни Наполеон“
освештао као главну погодбу за победу: новац—новац и опет
новац.
И тиме је обрадовани Шпанац сматрао да је употпунио,
срећно завршио поверену му мисију.
Није зар ни потребно напоменути, да је тај министар |
финансија био главом: Др. Лаза Пачу.
Ж ж
ж

Говор народног посланика Г. Љубе јовановића,|

приликом преноса и сахране у Новом Гробљу посмртних остатака
>
Д-р Лаве Пачуа, 11. октобра 1922, године а
Тужни Зборе!
Онај велики српски устанак у почетку 19. века пружио.
је обилато и наставно и васпитно градиво новим српскимна-
|
раштајима да се, пуних стотину година, у школи и ван ње,
_
и млађи и старији, спремају и развијају у духу оног велико
г
поколења. Тако је исто и ово наше поколење оставило и
научно и васпитно сјајно градиво у наслеђе и аманет даљим|
|
поколењима, која ће се њим и у његовом духу храбрити и
_
спремати за даље борбе за одбрану и напредак наше от
аџ—
бине, па је тако остављен и пример, можда не само је
дан
светао пример, како треба и на пољу грађанских
и других _
дужности служити отаџбини и спремати јој све боље и б
оље
дане. А ако се и за кога може рећи, да ће будућим нара-
штајима бити такав васпитан и поучан пример, то се с пу
ним
правом може казати за нашега пок. друга, Д-ра Лазу Па
чуа. ја |
нисам најпозватији да говорим о пок. Пачу-у. Има их
зато
позванијих, који су били и ближе и дуже са њимнего
ли ја,
који су много боље могли оценити његов рад; али из
вршу-
јући одлуку Гл. Одбора Радик. Страние. да се у њено
име
 (6

опростим са нашим непрежаљеним другом, ја ћу, како могнем

своју дужност да испуним. Позванима остаје њихова дужност
да другим путем и начином допуне и исправе оно, што будем
ја данас казао. |
Пачу је имао много и много људи који су знали и осе-
тили његов рад. Кад је ваљда први пут ступио на поље јавног
рада, ја сам као дечак био стотину километара далеко од
њега, у једном малом месту, притиснутом, и војнички и поли-
тички и духовно, стегом хабзбуршком, па ипак сам и тамо
осетио утицај „Страже“, његове и његових другова, која нам
је долазила у онај забачени крај и учила нас љубави, уле-
вала веру и показивала путеве којим треба да идемо. После
тога времена ја сам био срећан да- сам се могао и ближе
познати са Пачуом, да видим његов рад како у општини бео-
градској, тако у влади и Народној Скупштини, да га гледам и
као администратора и као политичара и као финансијера и
као родољуба.
Он је био редак по својој стручној спреми, редак по те-
мељитости те спреме. Био је редак и по методи којом је
умео научити и проучити предмете за које се у школи није
спремао. Он је један од ретких примера шта све може учи-
нити човек самоук и без потребног стручног школовања на
томе пољу, кад има довољно јаку свест да позна шта му још
треба, снажну вољу и онаку памет, или бар приближно онакву
какву је имао Пачу; јер је он био обилато обдарен многом
врлином која се тражи од државника онаквога кова какав је
био Пачу. Али није он био само спреман у својој струци; он
је имао лепо и пространо књижевно образовање, као мало
који други наш савременик. То беше плод његове сбилне и
трајне лектире. Само пажљиво прегледање његове библиотеке
могло би показати колико је та лектира била широка и ода-
брана. Само онај који га је гледао у позоришту са каквим је
осећањем и пажњом пратио најлепша места у комадима кла-
сичних писаца светскога репертоара, тај може разумети, од
куда он у својим говорима и списима има стил, којим онако
 712

лепо И јасно исказује своје мисли, и образованост, која се

није наметала, али која се ипак видела и која је дејствовала.

ја споменух говорнички дар, јер и ако су његови списи.
били значајни, његови говори у Народној Скупштини били
су много познатији, и раније а нарочито од 1904. године. Он
је био један од најглавнијих говорника и, ако је већ сада до-
пуштено упоређивати човека са човеком, ја мислим да у На-
родним Скупштинама тих година није било јачега, већег го-
ворника од Д-р Лазе Пачуа. Његово развијање изнесених до-
. каза било је тако јако и тако је категорички решавало по-
стављена питања, да се и они, који су га у почетку слушали
са неповерењем па и с непријатељством, на крају крајева
уверили и у души признали, да говори право и даје тачно
оно што доказује.
Он је поред тога имао и дар који немају многи људи.
Не само што је он сам јасно схватао свако питање које би
расправљао, него је и својим слушаоцима, и нестручним у.
посланичким клупама и на скупштинским галеријама, о спорним,
заплетеним и специјалним стручним предметима давао тако
јасне представе, у облику чистом као горски кристал, да су
се речи и мисли његове примале као просте и очигледне
истине. Кад томе додамо и његову велику веру да је истинито.
им праведно оно што ради и брани, веру која се преносила и
на слушаоце, онда се може објаснити велики успех који је
имао, не само тренутно у појединим клупским, одборским или
скупштинским седницама, него и у сваком раду међу друго-
вима у Парламенту и у Влади. Кад томе додамо да је његов
карактер, светао и частан, улевао поштовање свима круговима,
и крајњим противничким, што није лако наћи у нашем дру-
штву и у оваквим политичким приликама, онда ипак тиме _ :

нисам казао све, и ако сам казао оно, што у овоме тренутку
мислим да показује, колико је ретка појава и колика је била
вредност личности покојног Пачуа.
Да се пак свестрано нацрта његов рад, аи много
и много речи. Задржавајући се дакле само на по нечем, смео
у
 13

да се ра д по к. Па чу а у бе ог ра дс ко ј оп -
бих слободно рећи
штини ја ко ос ет ио , јер су пр ил ик е, по сл е ње го ва из ла ск а из
општин ск ог од бо ра и ад ми ни ст ра ци је , у њо ј из гл ед ал е мн ог о
друкчије, него онда кад је он ушао у општину. А шта да го-
во ри м за др уг е ње го ве за сл уг ег Пр е св ег а за он е кој е је
стек ао ор га ни за ци јо м на ши х др жа вн их мо но по лак ој и су, по ре д
свих ли чн их и др уг их пр ом ен а кр оз кој е су до цн иј е пр ол а-
зили, ипак остали и били у Краљевини Србији један од нај-
важнијих из во ра ње не фи иа нс иј ск е и др жа вн е сна ге. См ем
рећи да је и на шо ј са да шњ ој пр ос тр ан ој Кр аљ ев ин и Па чу ов
рад на др жа вн им мо но по ли ма ос та ви о, ак о се са мо бу ду чу -
вале његове традиц иј е, је да н од гл ав ни х из во ра фи на нс иј ск е
и, опет кажем, и политичке снаге.
Ка д го во ри м о ре тк ом фи на нс иј ск ом да ру по ко јн ог Па чу а,
ја сам у ис ку ше њу да уп от ре би м ре ч „ге ниј алн ост “, ал и ту
реч, — јер то са мо ње го во пр ав о — ос та вљ ам да ис ка же
потомство. Тај сво ј ве ли ки да р Па чу пок азу је у пун ој ме ри
као министар фи на нс иј а у ра зн им вл ад ам а од 190 4. го ди не па
до смрти. Да на с су пр ис ти гл и но ви на ра шт ај и, мл ад и и но ви
људи кој и не зна ју ка кв о је би ло ст ањ е на ши х фи на нс иј а у
време кад је Д-р Ла за Па чу , на ве ли ко на ва љи ва ње сво јих
пријатеља, прис та о да их уре ђуј е; са мо ње го ви са вр ем ен иц и
могу разумети, ко ли ко је тр еб ал о ума , вр ед но ће и ис тр ај но ст и
да се најпре заведе ре д у др жа вн им фи на нс иј ам а, да се по -
стигне буџетска равн от еж а и да се он а доц ниј е, за то ли ко
година, увек очува. Ко ли ко је тр еб ал о на по ра да се та ра вн о-
колико храбрости да се прве године његова
"тежа постигне;
министровања , го ди ну да на по шт о је на пр ес то ст уп ил а но ва .
др жа вн ог пр ир ез а, да кл е у вр ем е, ка д
династија, уведе 40%/,
су се природно као шт о по пр ав ил у би ва у та кв им пр ил и-
кама, сви устручав ал и и бо ја ли на ме та ња но ви х фи на нс иј ск их
д Ка о шт о ре ко х, Д- р Ла за Па чу . ни је се
терета на наро
плашио свога задатка и ов ак во г по дм ир ењ а пр ве нс тв ен е
од ма х у по че тк у пр ис ту пи од лу чн ом са -
државне потребе, да
нирању фина нс иј ск их пр ил ик а и до во ђе њу бу џе та у ра вн о-
 74

тежу, а доцније да ту равнотежу одржи и још створи редован

суфицит. Позната је ствар како је умео пок. Пачу стећи
државни кредит иу земљи и на страни, и до краја очувати га.
Сви ми старији знамо да није било ни једнога случаја да је
у време министровања Д-р Пачуа Србија према коме било,
или у земљи или у иностранству, примила какве обавезе, а
да их није на време и тачно испунила, и онда није никакво.
чудо што је наша земља стекла поверење у свету. Тако исто
није чудо што су наше финансије онако добро стајале, када
се зна да је Пачу, поред свога великога дара, имао и необичну
чврстину у вођењу министарских послова. Он је неодступно,
према свакоме, тражио да се очува ред у финансијама и исто- |
времено заведе и одржи штедња свуда где се могло штедети,
па је — данас можемо рећи — штедео и онде, где, може бити,
_ није требало штедети, али је та штедња била потребна због
онога великога циља чему су и та штедња и све друго вла-
дино старање били намењени. Али дужан сам рећи и то: да
је Пачу те резултате у српским финансијама могао постићи
и због тога, што су га најлојалније подржавали и у њега
имали вере и његов шеф и његови другови у влади иу
Скупштини, па су може бити понешто и непријатно трпели,
знајући да ће његов рад, макар за тренутак њима неугодан,
ипак на крају крајева свима донети добре глодове. Али Пачу
је ипак добро разумео да државне финансије, —— поред свега
свог великог значаја — нису саме себи циљ, него средство
државно, "оруђе за постизавање државних задатака. Данас
смемо отворено рећи оно што Пачу и његови другови у по-
литичким борбама нису смели казати: да су ондашња политика
и финансије имале за циљ спремити Србију, да одговори свом
великом националном задатку, као што му је заиста сјајно и
одговорила.
Али то није била само финансијска политика него део.
једне шире привредне политике, и та је привредна политика
имала да стече Србији привредну независност, независну под-
логу привредну, на основи које се може с успехом водити
 75

национална политика, водити рат, рат који народ може из-

држати, тако да у извођењу те велике политике и у рату да
Србија не посрне него да може до краја издржати и свој за-
датак извршити. у

Како је српске финансије Пачу водио ка остварењу тога

задатка, мислим да није потребно говорити. Она наша велика
ратна спрема, обелодањена у јесен 1912 г., и стално подми-
ривање наше војске и у првом и у другом и у трећем не-
надном рату — а познато је да смо спремали само први рат,
да други не само нисмо тражили, него да смо га хтели избећи
по сваку цену, а тако исто и онај трећи који је на обесан
начин нама наметнут — показује да је наша земља била тако
привредно и финансијски снажна и да су оне основе, на којима
су наше финансије почивале, биле тако чврсте и поуздане да
се све то могло, и ако није било предвиђено, примити и
издржати.
Ко је био срећен да у том ратном времену види и позна
ближе Лазу Пачуа, тај је тек-могао видети, колика је велика
умна снага, колико је простран ум његов и како је топло
патриотско срце у њега куцало. ја се сећам оних министар-
ских седница на којима су се у току рата морала много-
бројна питања претресати и не могу заборавити никада колико
је била важна и значајна улога д-ра Лазе Пачуа. Како није
било могуће унапред све догађаје, војне и политичке, пред-
видети, није се унапред могло знати за сваки нов потез кад
ће се повући и како кад треба што-год урадити. Требало је
мислити од дана до дана, од часа до часа, требало се брзо
оријентисати и мудре и одлучне одлуке доносити. Врло често
се питало: Зар нису довољни досадашњи напори, него да и
нове почињемог Зар није довољно све ово што смо до сада
успели или зар треба тражити нове националне добитке, али
у исто време стављати на коцку и оно што смо већ до сад
срећно постигли2 Сећам се једне седнице када је било питање:
да ли да се упути српска војска под Скадар, да помогне браћи
својој у Црној Гори да се то значајно место добије, и никад.
76

не могу заборавити говор, који је Пачу држао тога дана. Он

није говорио као Министар Финансија, него као српски
патриота. Како је лепо разлагао и доказао потребу да учинимо
тежак напор политички и финансијски, јер нас на то позива
дужност и према нашој браћи Црногорцима и према нашем
Јадрану, о којем је Пачу налазио тако речите изразе!
Најмање могу заборавити дан 10. јула 1914. г, када је
Пачу заступао Председника Владе и Министра Спољних По-
слова г. Пашића и примио ону безумну ноту барона Гизела.
Пачу је био брзо начисто шта тај корак значи. Он о тој
ноти, наравно, није донео одлуку; одлуку је донела влада са
пристанком и одобрењем представника Круне после два дана;
али тога првог дана, коју четвртину часова пошто је прим-
љена та нота, Пачу је послао циркуларну депешу свима по-
сланствима на страни, у којој каже какав јој је садржај па
додаје: „Српска Влада није још донела никакво решење, јер
ни сви Министри нису још у Београду, али већ сад могу
рећи да су захтеви такви, да их у целини не може примити
ни једна српска влада“. То његово мишљење, као што знате,
примила је српска влада уз одобравање целога света, јер од
"онда па до данас нико нам не рече да је могло бити и једне
српске владе која би друкчије поступила. А као што је Пачу
тада рекао својим друговима унапред шта ће се урадити, ја
мислим, кад бисмо га кадгод запитали, читајући његове говоре
чи списе, кад бисмо га питали — или ми сада или други после
нас; — шта нам треба у даном тренутку радити, Пачу би
нам дао и онда врло брз и најпоузданији одговор, како да
испунимо дужност према отаџбини, и не бисмо погрешили,
кад бисмо га послушали. Па кад је све тако, мислим да је
'Пачу један од оних људи који су заслужили да о њима многа
поколења кажу с поштовањем: Вечна му памет, слава му!
 САДРЖАЈ
Стране
Предговор. Реч пред штампање 3,4
Увод. Први корак у јавности Ћ 5
Покретање часописа „Страже“ унН. Саду. иуведен бара
Значај и утицај „Страже“. Односи међу сарадницима ~ п
Преокрет у Лазином животу услед смрти брата му Ивана. Живот
у Н. Саду. Пера Тодоровић, Пера Велимировић, Пашић,
„Стражаре“ протерују из Новога Сада. 15»
У критичној ситуацији критични погледи и чи обенна 20
Лаза у Београду. Приватан а затим општински лекар је 22:
Улажење у државну службу. Управник државних монопола. Не-
истакнута али ПРсарадња на модернизирању
српске државе : И . 29:
Државне трзавице и отпуштање а затим враање наоместо 32
Комесар Народне Банке. Директор Београдске И. Сатво-
рац државног рачуноводства. 35»
Пачу министар финансија. Спасава државу 7БаНИНННотен и
подиже је до благостања
Документи Лазине оданости служби и отаџбини 41
На путу и на дому. : а БАРА 5 = 48
јак државни посао спречава Нану и И ан та
латност 2 50:
Лаза према Ри итрема подређеним 5!
Приближна слика имовног стања о + се 55
Пачу и војвода Мишић. Српски немар према талентима и њи-
хово неискоришћавање . 58.
Последњи часови. . .. 65
Реч војводе Мишића 8 69
Посмртни говор г. Љубе Јозенренка 3 То»
РИТА
думи

ЦИ НИНА НИНА ИУ ИНЕРВИСАН НИНА АНА АНИ ИЕ

 2. Мини та
нин
А,

аПИОВИМ

- --. по Е
1о
ШАТОРА
МАЉСКА БАНКА
Б
1ИИНААА и
| О | р А 1 АИ
1 АИ
1 1

ВУКА КАРАЏИЋА УЛИЦА БРОЈ 18

ФИЛИЈАЛА —– СКОПЉЕ
ТЕЛЕГРАМ: ЗЕМАЉСКА ТЕЛЕФОН: 422 И 952

АПИТАЛ
ИЛ

ПРЕДВИЂЕН 20,000.000 УПЛАЋЕН 10,000.000

как...
РЕЗЕРВНИ ФОНД 4,500.000
пити

ПРИМА УЛОГЕ НА ШТЕД-

ЊУ, ВРШИ СВЕ БАН-
КАРСКЕ ПОСЛОВЕ, фу-
+ НАНСИРА УВОЗ и извоз
И ПРЕДУЗЕЋА ПОД НАЈ-
ћ
ЕМ

ПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИ-
МА, КУПУЈЕ И ПРОДАЈЕ
СТРАНЕ ДЕВИЗЕ, ИЗДА-
ЈЕ ГАРАНТНА ПИСМА И
ЗА ИЗВОЗ ОСИГУРАВА
О => ВАЛУТУ, -= 0
ООУР РУМА

у (танина новине
ни Ни кона они лавинанит
=

и"
 с =

Жепите ли најфинију, елегантну или пуксузну

кожну торбицу за Даме! са имитацијом корња-
чине и слонове кости, као и без, разгледајте
: : највећи избор кожне гапантериске робе : :
У трговини: |
АЛЕКСЕ ЈОВАНОВИЋА и ДРУГА |
БЕОГРАД Кнез Михајлова ул. 21. БЕОГРАД
КОЈА ПРЕПОРУМУЈЕ СА СВОГА сто.
ВАРИШТА ЈОШ И СЛЕДЕЋУ РОБУ:
Маникир прибора; писаћих прибора, шиваћих при-
бора, Огледала џепних (са и без прибора), Новча-
ника за господу н даме, Портфеља за банкноте,
портфеља за акта, Портфеља за касе и кутија за
цигарете и дуван, све у правој кожи, са најбољим
материјалом. : : Све подесно за покпоне.
| ЦЕНЕ сОЛИдМЕ — УТВРЂЕНЕ.
= -
8
=

ДЕЛИКАТЕСНА ТРГОВИНА
КОСТЕ Ј. ЈЕРЕМИЋА _— БЕОГРАД
ТРАНД ПАСАЖ вжо» телефон 1387
Препоручује своје увек добро снабдевено стовариште
свежих деликатеса из првих светских извора, све врсте
шампања, десертних и обичних асталских вина, коњака,
рума, вискија, ликера, сардина, паштета, ракова. Тапи-
ока, сенфа, бисквита, бонбона и конфисерије, као и
све остале у ову браншу сладајуће робе.

Колонијално Деликатесна Винарска Радња

инап гонпугиш тожингн 0:

БЕЗ КОНКУРЕНЦИЈЕ

МАРТИЋА и ПАНТЕЛИЋА
10 НАЈНИЖОЈ ПИЈАЧНОЈ ЦЕНИ

Телефон 14-19, БЕОГРАД Теразије бр. 19.

! ! !ВЕЛИКИ ИЗБОР ! ! !
ПРВОКЛАСНЕ ДЕЛИКАТЕСНЕ РОБЕ
агипнзакинох 239

:: НАБАВЉЕНЕ ИЗ ПРВИХРУКУ::
Као француских Вина, Коњака, Ликера, Шампања, Рума
и равних Конзерви. Енглеског Бисквита, Чаја, и најфи-
нијих Дезерта, чоколад Бонбона, теј- бутера, разних
тебекераја ва Славе, Свадбе и Журеве, поруџбине за
КЕ РЕЈА ТЕД унутрашњост шаљемо на доплату. ПЕН ЕТЕТЕ
ААДАДАДАААААЋАА
ТРГОВИНА ДИМИТРИЈА
Г. ПАВЛОВИЋА - БЕО-
ГРАД - ТЕРАЗИЈЕ ТЕ-
ЛЕФОН БРОЈ 2402
ПРЕПОРУЧУЈЕ:
НАЈВЕЋЕ (СТОВАРИШТЕ ДЕЧИЈИХ |
КОЛИЦА, ВЕЛИКИ ИЗБОР КОЖНЕ
РОБЕ, ПДОФИМЕРИЈЕ ОД НАЈПРИ-
ЗНАТИЈИХ СВЕТСКИХ кућа, ЦЕЛО-
купан ПРИБОР 34 БРИЈАЊЕ, СД-
ПУНА ТОДЛЕТНОГ ВЕЛИКУ КОЛИ-
ЧИНУ. ЦЕНЕ СОЛИДНЕ И УТВРЂЕНЕ.
'АДАДАДАДАДАДА,
хннавд и јот „внодноа дЕпОЛОв „втазвод хан гај
58 знноџчдоп „заоОК н зддвао „они 855 8јвцолодет =
опоо мталпод вн омочвш тоошвутуну оса
НАЈВЕЋЕ |.ТОВАРИШТЕ
ГАЛАНТЕРИСКЕ РОБЕ
. МУШКИХ МАРКЕ
ШЕШИР , ВОН5е ИКО. НОСКЕГ
· МУШКИХ, ЖЕНСКИХ И ДЕЧИЈИХ
ОБУЋА: У НАЈМОД. ФАСОНИМА ИБОЈАМА
%

МУШКОГ
РУБЉ •· И ЖЕНСКОГ
• МУШКИХ И ЖЕНСКИХ
ЧАРАПА: У СВИМА БОЈАМА

Ћебада, сунцо-кишобрана, рука-.

ј вица, краватни, нарамњака, џеп-
них марама, ручних женских тор-
бица, путничких кофера, парфи- |
меријеи осталегалантериске робе

ИМА И ПРОДАЈЕ ПО НАЈСОЛИДНИЈИМ

ЦЕНАМА:
КОСТА НИКОЛИЋ и ДРУГ
БЕОГРАД — КНЕЗ МИХАЈЛОВАУЛ. 18.
 Највећи избор
ЗАВЕСА, од чипака, тила и штофа,
ТЕПИХА готових и на метар,
БРОКАТА гг/"учног и свиленог,
МЕБЛ-ШТОФА разних десена,
ПЛИША у (свима бојама, ·
МОКЕТА гахучног и вуненог
— ју радњи — |
Марка Вулетића, Гавриловића и Компа! |
| БЕОГРАД.

ТРГОВАЧКА АГЕНТУРА
Светозар Н. Марковић
Београд, Богојављенска 16 '
испоручује брзо и тачно: какао холандски у бурадима,' у
пакован у кутијама, тако исто и чај; какао масу и бу
„тункмасу“ за посластичаре, фине чоколадбонбоне
конфисерије У. Зећпнеф! « 5бћпе — Млеп. Фран-
цуске „Кера!5“ ликере свију врста: Сћапгецке,
' Вепефснп, и разне горчине стомачне. Све
продук'е фабрике Ф. Покорни „Пе-
линковац“; коњак медицинал у
"боцама и бурадима. Бисквита за чај
укутијама и пакетима, двопека (цвибака),
облатни за торте, пишкота фабрике В. Бизјак КЕ
« Друг. Сардина, сардела. -- Плавила за рубље. Пи
Маслинова уља. Луксузне и обичне кесице са фирмол ЛЕ
за посластице, бонбоне, апотекаре и т. д. Комисис
књиге за путнике. --:-- · Чачкалице и ос