DR - VojislavSeselj-Moc Argumenata PDF

Dr Vojislav [e{eq
MO] ARGUMENATA
Srpska radikalna stranka

ZIPS Beograd 2000.
Dr Vojislav [e{eq
MO] ARGUMENATA
Recenzenti
dr Branislav Blaì}
Milovan Eri}
Glavni i odgovorni urednik
Sa{a Radovanovi}
Tehni~ka priprema
Branka Bobi}
Redakcija
Ivana Borac, Nata{a Vuji}, Du{an Vesi}, Milica Vesi},
Sla|ana Vlajkovi}-Veli~kovi}, Milica Gogi}, Qubica Davidovi},
Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Vesna Jawi}, Qiqana Mihajlovi},
Aleksandra Milinkovi}, Ana Obradovi}, Danijela Pumpalovi},
Radmila Peruni~i}, Qubomir Supi}, Sawa Savi}
Izdava~
Srpska radikalna stranka, Beograd, Trg pobede 3
ZIPS Beograd, Trg pobede 1
Za izdava~a
dr Vojislav [e{eq
[tampa
Etiketa, Bole~
Za {tampariju
Milenko Dramli}
Tira`
1.000 primeraka
PREDGOVOR
Ova kwiga je jedna od mnogobrojnih u kojoj dr Vojislav [e{eq iznosi ~vrste argumente za sve {to kaè. Vreme }e pokazati koliki je
zna~aj ove kwige u istoriji srpskog naroda.
Svako medijsko pojavqivawe dr Vojislava [e{eqa je ~as istorije, ~ak i za politi~ke protivnike, a mo} izgovorenih re~i ostavqa
dubok trag kod svih razumnih qudi, bez obzira na profesiju i znawe
kojim raspolaù.
Ova kwiga je skup medijskih nastupa dr [e{eqa, za koju se sa sigurno{}u moè re}i da je istorijski pe~at u borbi protiv nametawa
ameri~ke globalizacije, ali i politi~ka borba protiv svih doma}ih
izdajnika. Kwiga obuhvata sve radio-televizijske emisije lidera srpskih radikala u predizbornoj kampawi u Crnoj Gori 1998. godine.
Sa{a Radovanovi}
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
323 (497.1) (047.53)
[E[EQ, Vojislav
Mo} argumenata / Vojislav [e{eq. Beograd : Srpska radikalna stranka : ZIPS,
2000 (Bole~ : Etiketa). - 1000 str. : 21
cm
Tira` 1000. - Str. 3: Predgovor / Sa{a
Radovanovi}.
ISBN 86-7402-050-H
323 (497.11) (047.53)
a) Jugoslavija (SR) - Politi~ke prilike b)
Srbija - Politi~ke prilike
ID=84157964
I
JEDAN SMO NAROD
TV Skaj sat, Herceg Novi, 14. januar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci Televizije Skaj sat, dobro ve~e.
Dobro ve~e i na{em dana{wem gostu, gospodinu Vojislavu [e{equ,
predsedniku Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ovo je va{a druga turneja po Crnoj Gori u posledwih nekoliko meseci. Da li to zna~i da mislite da Srpska radikalna stranka ima dobar rejting u Crnoj Gori i da moè dobiti zna~ajan broj glasova crnogorskih bira~a, s obzirom da do sada to nije bio slu~aj?
Dr [e{eq: Mislim da Srpska radikalna stranka ima dobar rejting
i da je i do sada osvajala zna~ajan broj glasova na izborima, a da }e ovog
puta osvojiti mnogo vi{e, jer je pro{ao jedan proces sazrevawa unutar
Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori i mi smo sada spremniji za izbore nego {to smo ikada ranije bili. Godine 1992. smo na brzinu organizovali stranku, stranka nije funkcionisala u pravom smislu re~i, a izbori su ve} bili pred nama. Na tim izborima smo, za one uslove, solidno
pro{li imali smo izme|u 23.000 i 25.000 glasova.
Najgora situacija je bila 1996. godine, ali i tada smo imali
12.00013.000 glasova. I da je cela Crna Gora bila jedna izborna jedinica, mi bismo i tada imali 2-3 poslanika. Naravno, imali smo i veliki
broj primedbi na izborni postupak 1996. godine. Mislim da je na{a
stranka iz vi{e razloga tada bila u veoma nepovoqnoj poziciji, posle
svih onih reìmskih udara koje smo preìveli 1994. i 1995. godine, zakqu~no sa izbacivawem svih osam na{ih poslanika iz Narodne skup{tine i otimawem strana~ke registracije u Ministarstvu pravde. Neki
drugi su progla{eni pravim srpskim radikalima, nama je oteta registracija. Morali smo ponovo da se registrujemo, tada smo i moje ime ubacili u strana~ki naziv. Vaqda vi{e ne moè niko da nam otme ime
stranke, ne moè bar moje ime da odnese sa sobom. To se pokazalo kao dobra praksa i za neke druge stranke koje su doìvqavale rascepe, da bi se
lak{e identifikovale u slu~aju stvarawa zabune u narodu.
Mislim da }emo dobro pro}i na ovim izborima i da }emo opet biti
4
parlamentarna stranka. Koliko }emo imati poslanika zavisi od voqe naroda, od toga koliko nam gra|ani daju glasova na izborima. Naravno, svesni smo toga da jo{ nisu sazreli uslovi da zaista postanemo glavna politi~ka partija, vladaju}a politi~ka partija, najve}a politi~ka partija.
Glavna bitka }e se ipak voditi izme|u dva rascepqena krila Demokratske
partije socijalista Crne Gore. Me|utim, Srpska radikalna stranka ima
svoje mesto na crnogorskom politi~kom prostoru. Na{ program, na{a
ideologija imaju veliki broj sledbenika, pristalica, qudi koji ih podràvaju. Vide}emo, maj mesec je tu, pred nama, o~ekujemo da se krajem maja definitivno raspi{u izbori. Mi sa puno optimizma i{~ekujemo te izbore,
a radi}emo u predizbornoj kampawi kako nikada do sada nismo radili u
Crnoj Gori, to vam garantujem.
Voditeq: To se vidi. Vi ste opet u ìì interesovawa na{e javnosti,
najvi{e zbog toga {to ste svojim glasovima u Ve}u republika, kako ocewuju va{i protivnici, spasli Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Nismo spasli Slobodana Milo{evi}a. Mi smo u Ve}u republika glasali za predlog buyeta, ali smo se mnogo mu~ili pri dono{ewu
te odluke, ja to moram javno priznati. Prvo smo poku{ali da promenimo
buyet amandmanima i poku{ali smo da pridobijemo i predstavnike drugih
politi~kih stranaka u Ve}u republika da podrè na{e amandmane. Neki
su podràli, neki nisu, a neki su obe}ali da }e podràti, pa su nas onda izigrali prilikom glasawa, recimo, ova Kilibardina Narodna stranka. Meni je li~no Stefan Su{i} obe}ao da }e oni glasati za na{e amandmane, a
kada su na{i amandmani do{li na red, kada je trebalo o wima da se glasa,
svih pet poslanika Kilibardine Narodne stranke je iza{lo iz sale i nisu
glasali. Tada prakti~no ti amandmani nisu imali {ansi, ali su bili dosta
dobro promi{qeni, i ticali su se udarawa po prstima saveznoj vlasti, reìmu, spre~avawa da se finansiraju takva prqava propagandna sredstva
kao {to su crvena Borba, ili Tanjug, sve dok su ideolo{ka sredstva propagandnog delovawa vladaju}e partije protiv opozicije.
Nismo spasli Slobodana Milo{evi}a, jer se wegove pozicije ni{ta
bitno ne bi promenile i da je buyet pao.
Posledica obarawa buyeta bilo bi raspisivawe novih izbora za Ve}e gra|ana. Vlada i predsednik Republike bi nastavili da funkcioni{u,
a primewivalo bi se privremeno finansirawe. E sada, mi ove godine èlimo izbore za Ve}e gra|ana i smatramo da ima mnogo razloga da se ti izbori zakaù.
Dva su osnovna razloga to su isti oni razlozi zbog kojih se u Crnoj
Gori raspisuju vanredni izbori na svim nivoima. Potrebno je da se raspi{u i vanredni izbori za Ve}e gra|ana.
Pocepala se vladaju}a politi~ka partija u Crnoj Gori i sada bi bilo
veoma pogre{no nadigravawe oko toga koje je krilo ve}e, pa da se ono mawe izbacuje i da se kaè da ono nije legitimni nastavqa~ te partije.
Imali smo jednu generalnu probu u vezi sa tim pitawem na primeru
Narodne stranke. U Skup{tini Crne Gore izba~eno je Bojevi}evo krilo
Narodne stranke, jer je Ministarstvo pravde Crne Gore potvrdilo da sma6
tra Kilibardino krilo legitimnim nastavqa~em i pravnim sledbenikom

Narodne stranke.
Na saveznom nivou se desilo ne{to suprotno ovome: Savezno ministarstvo pravde je izdalo sertifikat Bojovi}evom krilu, Bojovi}evo
krilo je registrovano na saveznom nivou i Kilibardini poslanici su
izba~eni iz Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, a na wihovo mesto su do{li Bojovi}evi poslanici. Ja mislim da je u ovom sukobu izme|u reìma u Podgorici i reìma u Beogradu testiran odnos snaga, ispipavan
puls, i mislim da ni jedna ni druga strana nije spremna da ide suvi{e daleko, jer bi to bilo na {tetu savezne dràve. Zato je najboqe re{ewe da
se ide na vanredne izbore, da se ne primewuje kruto jedna zakonska norma, pogotovo u slu~aju kada je o~igledno do{lo do su{tinskog rascepa u
vladaju}oj politi~koj partiji. Treba narodu pruìti {ansu da se na izborima izjasni i da se vidi koliko koje krilo, ili koliko koja partija,
jer su ta dva krila ve} prerasla u dve partije, uìva poverewe u narodu.
Ako se to desi u Crnoj Gori, onda to mora da se desi i na saveznom nivou.
I drugo, nije nemogu}e, ~ak ima dosta indicija da }e se to desiti ove
godine, da }e [iptari pod izvesnim uslovima pristati da iza|u na izbore, i to na izbore na svim nivoima: lokalnom, republi~kom i saveznom.
Onog trenutka kada {iptarske partije odlu~e da iza|u na izbore, smatram da bi sve srpske partije morale da pokaù jedan gest dobre voqe i
da se sloè oko raspisivawa vanrednih izbora. Za na{u zemqu bi bilo
najpametnije da se i [iptari koji su dràvqani na{e zemqe ukqu~e u
normalan politi~ki ìvot, da artikuli{u svoje politi~ke interese
kroz skup{tinu. Nekada }e se za ne{to izboriti, nekada ne}e, ali u svakom slu~aju, politi~ki proces treba da se odvija tamo gde mu je mesto, a
ne na ulicama ili kroz teroristi~ke aktivnosti. To su dva kqu~na razloga zbog kojih bi trebalo ove godine raspisati vanredne izbore za Ve}e gra|ana, a mi, kao opoziciona stranka, uvek prièqkujemo izbore, s
tim {to nam se nije mnogo ùrilo i {to nismo èleli da ti izbori budu odmah raspisani. I tu imamo objektivne razloge razloge koji se ti~u na{ih strana~kih interesa.
Voditeq: Izviwavam se, vi ste rekli da ste to uradili, zna~i glasali za buyet, da bi spasli dràvu, a ne Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Nemamo mi {ta da spasavamo Slobodana Milo{evi}a,
mi za wega nismo ni glasali, mi smo glasali protiv wegovog izbora. Mi
èlimo da ga oborimo sa vlasti, ali nismo spremni da uni{timo dràvu da bi on pao. Na{ je ciq da se dràva sa~uva, a da on ode. Na{ je ciq
da sru{imo wega i wegovu stranku i da mi do|emo na wihovo mesto. Zna~i, nismo indiferentni prema tome ko }e do}i slede}i. Nije na{ interes da Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju sru{imo, pa da do|e neka
tre}a stranka, neka tre}a politi~ka snaga. [ta se tu onda za nas bitno
promenilo? Ni{ta. Na{ je, dakle, interes da wega sru{imo i da mi do|emo na wegovo mesto, na mesto wegove stranke.
Koji je to na{ konkretan strana~ki interes da se izbori ne raspisuju odmah?
Mi smo imali godinu i po dana neprekidne predizborne kampawe, od
7
maja 1996. godine. Imali smo 1996. godine izbore na svim nivoima u Crnoj Gori, i u Srbiji za Ve}e gra|ana i lokalne izbore. Samo {to smo iza{li iz tih izbora, imali smo predizbornu kampawu na izborima za predsednika Republike Srbije i za Narodnu skup{tinu Srbije. Imali smo
pro{le godine vanredne izbore za Narodnu skup{tinu Republike Srpske. Propustio sam da kaèm da smo 1996. godine imali u septembru mesecu izbore u Republici Srpskoj. Oba puta je Srpska radikalna stranka
iza{la i na te izbore i oba puta smo osvojili poprili~an broj poslani~kih mesta: 1996. godine 6, a 1997. godine 15. Mi smo mo}na politi~ka snaga u Narodnoj skup{tini Republike Srpske, imamo 15 od ukupno 83 poslanika. Nama, jednostavno, sada treba malo predaha.
Ne mogu re}i da smo umorni od kampawe, jer stranka se neprekidno
bavi nekim politi~kim kampawama, ali do{lo je do izvesnog premora, a
sa druge strane, do kraja smo finansijski iscrpqeni. Mi smo stranka koja se finansira iskqu~ivo od dobrovoqnih priloga i ~lanarina. Zaista
nemamo mogu}nosti da za tako kratko vreme akumuli{emo nova finansijska sredstva koja su u kampawi neophodna, pogotovo za propagandu preko
televizije, za emitovawe propagandnih spotova, iz razloga {to su tu cene stra{no visoke. Treba nam malo predaha. Po{to sada idemo na izbore u Crnoj Gori, ra~unamo da nam je strana~ki interes da koncentri{emo svoje snage u predizbornoj kampawi u Crnoj Gori, da poku{amo ovde
da postignemo {to boqe rezultate.
U septembru, na osnovu Dejtonskog sporazuma, imamo u Republici
Srpskoj nove izbore, koji bi tako|e morali da budu na svim nivoima.
Kada zavr{imo te dve predizborne kampawe, onda bismo mogli, negde u
decembru mesecu, komotno da iza|emo na nove savezne izbore, na izbore za Ve}e gra|ana. To bi bila dinamika koja bi bila najprimerenija
na{im interesima, koja bi nama najvi{e odgovarala. A da je sada raspu{tena Savezna skup{tina, odnosno Ve}e gra|ana, bilo bi nam malo
te{ko da vodimo dvostruku kampawu ti bi izbori morali da budu otprilike negde u maju. Dakle, nije nam strana~ki interes da to bude odmah. Ako ne bude konsenzusa sa drugim politi~kim strankama oko odre|ivawa termina za vanredne izbore krajem ove godine, mi smo spremni
da te vanredne izbore iznudimo neizglasavawem narednog buyeta.
Buyet za 1999. godinu do}i }e pred Saveznu skup{tinu najkasnije u decembru. Mi bismo tada mogli da ga oborimo, ako sli~na voqa bude postojala kod drugih stranaka, i na taj na~in iznudimo vanredne parlamentarne izbore.
Voditeq: Pomiwali ste Narodnu stranku. Recite mi, da li ste imali kontakata sa Demokratskom partijom socijalista Crne Gore, odnosno,
za{to niste iskoristili wihovo opredeqewe da ne podrè, uprkos svemu ovome {to ste nam rekli, buyet, da ne podrè pomo} Tanjugu i crvenoj
Borbi, za {ta se i va{a partija zalaè?
Dr [e{eq: Demokratska partija socijalista Milice Pejanovi}\uri{i} bi...
Voditeq: Uzdràni su.
8
Dr [e{eq:... glasala za na{e amandmane, ali nas je Kilibardina

stranka izigrala u glasawu, i to onda nije bilo dovoqno. Poku{ali smo
da pridobijemo i Srpski pokret obnove. Ja sam imao nekoliko razgovora sa Milanom Komneni}em, mislim da je Tomislav Nikoli} razgovarao
i sa Milanom Mikovi}em, ali oni su u{li toliko duboko u neke dogovore sa socijalistima da jednostavno nisu pristajali na ovu varijantu,
iako su u po~etku pokazali interes. Zajedni~kim snagama smo, recimo,
oborili zakon koji je propisivao privilegije za nosioce ordena narodnog heroja ili nosioce partizanske spomenice itd. To je nonsens, da se na
osnovu odlikovawa dobija mese~ni nov~ani iznos. Mi nismo negirali
bora~ke penzije, mi svima priznajemo pravo na penzije koje su bilo kada
stekli, ali da se na osnovu odlikovawa svakog meseca dobija novac, to nema nikakvog smisla. Vaqda odlikovawe samo po sebi treba da predstavqa izuzetnu ~ast, a ne da se uz to daje novac, to je bila su{tina na{eg
obarawa tog zakona. Kada je bilo glasawe o buyetu, onda Demokratska
partija socijalista Milice Pejanovi}-\uri{i} nije glasala protiv
buyeta, weni poslanici su bili uzdràni. A u Ve}u gra|ana su glasali
za usvajawe tog buyeta. Mislim da smo u Ve}u gra|ana samo mi radikali
glasali protiv.
Voditeq: Va{a partija se protivila finansirawu Tanjuga i crvene
Borbe.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: To je ipak prihva}eno.
Dr [e{eq: Pa, nama bi bila potrebna jedna dràvna, centralna novinska agencija i mi nemamo ni{ta protiv da to bude Tanjug, pod uslovom da Tanjug zaista profesionalno obavqa svoj posao da je nepristrastan, da je objektivan.
Voditeq: Dobro, vi ne mislite tako.
Dr [e{eq: Ne. Tanjug je puko propagandno sredstvo Socijalisti~ke partije Srbije i Jugoslovenske levice. Tanjug vodi propagandni rat
protiv opozicionih stranaka, a dràva da ga finansira! A crvena
Borba je jedno prqavo glasilo koje uop{te ne zasluùje da se o wemu
raspravqa. Niko normalan u na{em narodu ne ~ita tu crvenu Borbu.
Ko ~ita? Onaj ko mora po slu`benoj du`nosti. Recimo, ja ìvim u Batajnici. Batajnica ima 50.000 stanovnika, to je predgra|e Beograda. I
od tih 50.000 stanovnika, samo ja svako jutro kupujem crvenu Borbu, niko drugi. A ja je kupujem zato {to ~itam svu {tampu, ne postoji ni jedan
jedini ~ovek u Saveznoj Republici Jugoslaviji koji svakog dana kupuje
samo crvenu Borbu. Postoje qudi koji, recimo, kupuju Politiku svakog dana. Postoje, pretpostavqam, qudi koji svakog dana kupuju Pobjedu, Vijesti ili Novosti, ili svakog dana kupuju Blic i prate te
novine, nemaju para da kupuju vi{e listova, ali imaju jedan list koji redovno ~itaju, ali nema ni jednog jedinog ~oveka koji na taj na~in svakog
dana kupuje crvenu Borbu i iz we se informi{e. Ni jednog jedinog,
smeo bih se zakleti.
Voditeq: Dobro, upravo zbog toga {to ste vi onda na neki na~in pri9
hvatili finansirawe takvih medija, neki va{i protivnici su rekli da

vam je Socijalisti~ka partija Srbije ne{to ponudila, ~ak se u dana{wem Dnevnom telegrafu pomiwe nekih dva miliona dolara.
Dr [e{eq: To su gluposti. I Dnevni telegraf je jedno prqavo glasilo koje lansira raznorazne izmi{qotine, laì, klevete. Mi smo bili
pod jednim psiholo{kim pritiskom i zbog ovih doga|aja na Kosovu i Metohiji zbog ovih teroristi~kih napada, èstokih demonstracija, sudara sa policijom. Znate, u jednom trenutku do|ete u situaciju da su o~i javnosti uprte u vas i da postoji opasnost da vas, ako glasate protiv buyeta,
optuè da ste se na neki na~in solidarisali sa ovim separatisti~kim
aktivnostima, pogotovo u uslovima kada je, takore}i, preko no}i pove}an
èstoki pritisak protiv na{e zemqe od strane zapadnih sila.
Postoji jo{ jedan faktor koji je veoma vaàn dve tre}ine, a mo`da
~ak i ~etiri petine novca iz saveznog buyeta ide za finansirawe vojske.
Savezna administracija nije toliko brojna i ne ide mnogo novca za ostale wene slu`be. Sav novac, zapravo, ide za finansirawe vojske. Naravno,
mi imamo i tu dosta primedbi. Sporo se ostvaruje reforma vojske, jo{ tu
ima dosta praznog hoda, dosta balasta, logistika nam i daqe neumereno
mnogo tro{i a male efekte pruà, jo{ uvek ima dosta ideolo{kog nasle|a iz pro{losti, ali mi ne smemo ostati bez vojske. E, sada, da je situacija bila ne{to povoqnija i da smo mi bili odlu~ni da odmah idemo na
savezne izbore, glasali bismo protiv buyeta, pa neka se formira nova
vlada. Ta nova vlada podnosi novi predlog buyeta do kraja marta meseca.
Ili, na kraju krajeva, ide se na privremeno finansirawe dok se ne konstitui{e novi saziv Ve}a gra|ana, pa se konstitui{e nova vlada i onda
se usvaja novi buyet.
Mi smo imali blaù varijantu osporavawa buyeta i za wu smo poku{ali da pridobijemo druge politi~ke partije. Hteli smo da insistiramo
da se usvoje na{i amandmani na buyet. Pored ova dva koja sam pomenuo, bilo je jo{ ~etiri, pet amandmana. I onda se zaustavqa procedura usvajawa
buyeta, jer je buyet onda u dva razli~ita teksta izglasan u dva skup{tinska ve}a. U Ve}u gra|ana izglasan je onako kako je Vlada predloìla, a u
Ve}u republika bi bio izglasan sa na{im amandmanima. U takvim slu~ajevima dva skup{tinska ve}a formiraju komisiju za usagla{avawe i pro|e izvesno vreme dok komisija to usaglasi, pa se onda sa identi~nim tekstom kao predlogom pojavi pred oba ve}a. Znaju}i odnos snaga u Ve}u republika, ta komisija bi morala da vodi ra~una da tamo ne moè pro}i buyet
kojim se finansira crvena Borba ili Tanjug. To je bila na{a zamisao i
mislimo da je bila mnogo pametnija od nekog brutalnijeg obarawa buyeta
po svaku cenu. Mi smo tako zamislili, poku{ali smo da i druge partije za
to pridobijemo, ali naàlost, ovog puta na{a zamisao nije realizovana.
Voditeq: U ponedeqak }e se najverovatnije znati sastav Vlade Srbije. Prema nekim najavama, Srpski pokret obnove }e dobiti ~ak deset ministarskih mesta. Kako gledate na to, s obzirom da SPO ima iza sebe oko
500.000 glasova, u odnosu na Srpsku radikalnu stranku koja ima 1.300.000
glasova i nema nijedno mesto u toj vladi?
10
Dr [e{eq: Mi nismo hteli da u|emo u tu vladu. To je trgova~ka vlada Srbije. Ne znam da li }e ba{ u ponedeqak biti objavqeno ko }e biti
ministri u toj vladi sutra Srpski pokret obnove definitivno donosi
odluku o ulasku u vladu.
To je vrhunac politi~ke trgovine izme|u socijalista i Srpskog pokreta obnove. Mi u toj trgovini nismo hteli da u~estvujemo. Za nas je samo jedna varijanta bila pogodna: formirawe koncentracione vlade nacionalnog jedinstva od ~etiri najve}e parlamentarne stranke: Srpske
radikalne stranke, Socijalisti~ke partije, Srpskog pokreta obnove i
Jugoslovenske levice. Samo bi ta vlada imala unutra{wu ravnoteù. Ne
bi mogla levica da nas nadglasava, radikali i SPO bi zajedno imali bar
jedan mandat vi{e, bar jedan ministarski mandat vi{e. A sa druge strane, ne bi Srpski pokret obnove mogao da nas ucewuje iznu|ivawem raznih privilegija za ro|ake porodice Dra{kovi}, kao {to je to praksa na
nivou Beograda. To je stranka koja je veoma, veoma sklona korupciji i nepotizmu, ~ak vi{e nego socijalisti. Mislimo da bismo u tim uslovima,
kao stranka koja ima najsposobnije kadrove, vrlo uspe{no plivali i da
bismo izdejstvovali prihvatawe nekih na{ih programskih ciqeva, pre
svega u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Me|utim, nije bilo dobre voqe da
se ide na formirawe takve vlade.
Socijalistima je vi{e odgovaralo da trguju sa Srpskim pokretom
obnove, da daju neke ustupke, vrlo ~esto su to ustupci izraèni u nov~anim iznosima. Recimo, kada je Dra{kovi} pravio spisak uslova, ~ak je
pomiwao ambasadorska mesta. Nama to, recimo, nije padalo na pamet. Na{a stranka nema kadrova za bacawe. Prvo, mislimo da za ambasadore treba slati profesionalne diplomate. Oni }e najuspe{nije obavqati taj
posao. A drugo, svuda u svetu je praksa, ako se ve} ne {aqu profesionalni diplomati, da se {aqu isluèni, otpisani politi~ari. Mi u na{oj
stranci nemamo otpisanih politi~ara koje bismo udaqili na ~etiri-pet godina van na{e zemqe, da tamo budu ambasadori. To je kao da ih
elimini{emo, kao da ih izbacujemo iz stranke. To je lepo za Komneni}a,
kome je vaqda u pregovorima bilo nameweno mesto ambasadora u Parizu.
On diè ruke od strana~ke politike, bila mu je ìvotna èqa da ìvi
~etiri - pet godina u Parizu kao ambasador sa svim privilegijama, sa
svim nov~anim primawima i luksuzom primerenim toj funkciji. [ta ga
briga za srpsku politi~ku scenu, {ta ga briga za stranku?
Voditeq: [ta mislite, {ta }e JUL sutra odlu~iti?
Dr [e{eq: Ne znam, to je zagonetka. U JUL-u je bilo mnogo otpora
ulasku u vladu sa Srpskim pokretom obnove i JUL je i{ao prema opciji
raspisivawa novih izbora. Postoji jedno krilo unutar Socijalisti~ke
partije koje èli nove izbore, a jedno krilo je èlelo koaliciju sa radikalima. Ali koalicija sa radikalima ne moè da se sklapa na na~in
na koji su oni navikli. Mi ni po koju cenu ne pristajemo da glumimo Novu demokratiju. Mi èlimo samo na principijelan na~in da se formira
ta vlada. @elimo da ta vlada ima izvesnu ravnoteù. Uostalom, mi smo
im postavili jedan nepremostiv uslov: da mandatar bude iz Srpske radikalne stranke. To nije isto kao kada Dra{kovi} postavqa taj uslov, jer
11
Dra{kovi} je tu suvi{e pretenciozan, wegova stranka je mala da bi takav jedan zahtev mogla ozbiqno da postavi. Kod radikala to nije slu~aj
mi imamo samo ~etiri poslanika mawe od socijalista, i ako je socijalistima pripalo mesto predsednika Narodne skup{tine, a po dràvnom
protokolu predsednik Narodne skup{tine je po rangu iznad predsednika
vlade, onda nama treba da pripadne mesto predsednika vlade, ako èle
ozbiqan koalicioni sporazum.
Voditeq: Najve}i problem Jugoslavije trenutno je Kosovo. Kakav je
stav Srpske radikalne stranke, na koji na~in se ova kriza, koja traje ve}
vi{e od deset godina, moè re{iti?
Dr [e{eq: Postoje dva faktora koji oteàvaju kosovskometohijski
problem. Me{awe stranih sila, wihovo podupirawe {iptarske teroristi~ke aktivnosti, organizovawe tih aktivnosti, podràvawe separatisti~kih zahteva, ~ak i finansirawe u nekim slu~ajevima. Zapad èli po
svaku cenu da se ume{a u na{e unutra{we poslove, èli da izdejstvuje
neki specijalni status za Kosovo i Metohiju, protektorat. @eli u najmawu ruku da obezbedi da Kosovo i Metohija postanu posebna federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. âk i Amerika, koja jo{
nije priznala Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego govori o Srbiji i Crnoj Gori, sada insistira na tome da je Kosovo unutra{wi problem Jugoslavije. @ele da ga re{e na taj na~in. Za{to? Sada nema nikakvog pravnog osnova za otcepqewe Kosova i Metohije, i zapadne sile vode ra~una
da ne prekarda{e u gaèwu nekih osnovnih principa me|unarodnog javnog prava. One su u slu~aju cepawa Jugoslavije, ujediwewa Nema~ke, cepawa êhoslova~ke i cepawa Sovjetskog Saveza u izvesnom smislu pogazile odredbe Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi, principe OEBS-a. Mada je ta konferencija garantovala nepromenqivost
evropskih granica posle Drugog svetskog rata, oni su to pretvorili u nepromenqivost unutra{wih granica kod federalnih jedinica. Polaze od
principa da je federacija sloèna dràva, a ako je sloèna dràva, ona
se sastoji od prostih dràva, federalnih jedinica. Ako ve} ne opstaje ta
sloèna dràva, onda nek su nepromenqive unutra{we granice izme|u
federalnih jedinica. Ali po{to Kosovo nije federalna jedinica, ne moè ni taj princip da vaì. Zato poku{avaju da mu prethodno izdejstvuju
status federalne jedinice, a kada postane federalna jedinica, onda vlada u Pri{tini donese odluku da raspi{e referendum, [iptari se listom izjasne za otcepqewe, zapadne sile odmah priznaju nezavisnost i zavr{ena stvar.
Voditeq: Vi mislite da je to...
Dr [e{eq: To je ta igra zapadnih sila.
Voditeq: Oni su izri~iti da ne}e dozvoliti nezavisnost Kosova.
Dr [e{eq: Ne}e sada, ali traè da Kosovo bude federalna jedinica.
Voditeq: Traè {iroku autonomiju. Status pokrajine koju je imalo.
Dr [e{eq: Ne, traè vi{e nego {to je Kosovo imalo 1974. godine i
ba{ otvoreno govore da traè vi{e nego {to je komunisti~kim Ustavom
iz 1974. godine propisano. To sada otvoreno govore i Gelbard i Kinkel i
12
drugi. A {ta je to vi{e od onog statusa? To je samo federalna jedinica.

I po onom ustavu Kosovo je imalo izvesne elemente federalne jedinice,
bilo je direktno zastupqeno na federalnom nivou i u parlamentu i u
Predsedni{tvu SFRJ, i u Vladi, na kraju krajeva.
E sada, kako re{iti taj kosovski problem? Po~eo sam da govorim o
dva faktora koji oteàvaju. Jedan je faktor me{awe zapadnih sila, a
drugi je faktor nesposobni socijalisti~ki reìm u Beogradu, koji za
ovih 10 godina ni{ta nije uradio na Kosovu i Metohiji. Kada s vremena na vreme izbije direktna separatisti~ka pobuna, onda policija obavi svoj posao. Mi imamo sposobnu policiju, koja je u stawu da se obra~una sa terorizmom. Ona bi mogla da po~isti teroriste sa Kosova i Metohije kada bi bila donesena odgovaraju}a politi~ka odluka. Na{ problem je nesposobna vlast, do kraja korumpirana. Socijalisti na Kosovu
i Metohiji imaju najgore mogu}e kadrove: Miladina Ivanovi}a, Vojislava @ivkovi}a, Migu Samaryi}a kriminalce. Pod takvim qudima
ne moè tamo ni{ta da se popravi. Oni su u sprezi sa {iptarskom mafijom, pqa~kaju do mile voqe. Videli ste kako su opqa~kali predsedni~ke izbore. Oni su pokazali svoju su{tinu. Recimo, jedan Milan Milutinovi} bi sada trebalo da ode na Kosovo i Metohiju i da umiri malo te svoje glasa~e. Ako je istina da je vi{e stotina hiqada [iptara
glasalo za Milana Milutinovi}a, i to ba{ onih koji sada demonstriraju i koji se diù na ustanak, onda vaqda u wega imaju poverewe, pa neka
ih on sada umiri. Ili mo`da iza ove {iptarske separatisti~ke pobune
stoji direktno i li~no Milan Milutinovi}? Kako wegovi glasa~i da
se tako brzo pobune, da se dignu na ustanak?
Voditeq: Kako biste vi re{ili problem Kosova?
Dr [e{eq: Re{io bih tako {to bih, prvo, u~io na gre{kama socijalista, a drugo: primenio bih program kojim raspolaè Srpska radikalna stranka. [ta taj program podrazumeva? Mi bismo omogu}ili
[iptarima privatne {kole na svim nivoima ako ne èle da idu u na{e dràvne {kole, neka sami formiraju privatne i neka ih sami finansiraju. [ta nas briga po kom }e programu wihova deca tamo u~iti!
Socijalisti u Beogradu kaù da mora dràva da propisuje program
da se separatisti~ka propaganda ne bi infiltrirala kroz nastavne sadràje i kroz uybenike. Sme{no, u uslovima kompjuterske tehnologije
i satelitske televizije mi brinemo {ta }e {iptarska deca ~itati iz
uybenika u svojim {kolama! Sme{no!
Mi bismo do kraja liberalizovali uslove za formirawe privatnih
{kola, samo bismo naveli da u pe~atu {kole, u zvani~nom nazivu, ne sme
biti ni{ta {to dovodi u pitawe integritet Srbije. Mora da stoji: Republika Srbija, na srpskom i albanskom jeziku. Sve ostalo je slobodno.
[ta }e oni u~iti {iptarsku decu, to nas ne interesuje. Neka roditeqi
te dece razmi{qaju da li }e se wihovi sinovi i wihove k}eri mo}i sutra zaposliti sa takvom diplomom, da li }e ta diploma imati prolaz na
trì{tu. Zatim, neka formiraju zdravstvene ustanove kakve god èle
13
ambulante, bolnice, sve {to èle, pa neka sami [iptari razmi{qaju da

li je boqe da idu u na{u dràvnu bolnicu pa da se le~e, ili da idu u te
privatne bolnice u kojima se sve pla}a i jo{ se moè dovesti u sumwu
stru~nost qudi koji tamo rade i wihova dobronamernost.
Evo, recimo, na{ savezni poslanik iz Pri{tine, dr Rada Trajkovi}
je poznati otorinolaringolog, doktor je nauka. Woj mnogi [iptari dolaze na le~ewe i àle joj se da su se ranije le~ili u ilegalnim privatnim {iptarskim bolnicama i ambulantama i da su tamo ~esto nailazili
na slu~ajeve da ti doktori odugovla~e sa le~ewem kako bi {to vi{e para izvukli. I ~ak toliko odugovla~e, da zapostave neku ozbiqnu bolest,
recimo rak, ili ne{to sli~no, tako da, kada se qudi obrate u na{u dràvnu bolnicu, ve} postaje kasno, ili se mora i}i na radikalne hirur{ke metode. Recimo, to je jedna konkretna posledica formirawa neozbiqnih zdravstvenih institucija bez adekvatnih stru~waka, bez moralnog kodeksa kojim bi se ti stru~waci rukovodili.
Voditeq: Da li je Kosovo iskqu~ivi problem Srbije?
Dr [e{eq: Na{ je interes da se Kosovo tretira kao iskqu~ivi problem Srbije.
Jo{ bih ovde napomenuo da bismo omogu}ili [iptarima da formiraju privatne kulturne institucije kakve èle, ~ak ako èle neka formiraju {iptarsku akademiju nauka, albansku akademiju nauka i neka je sami finansiraju.
Za{to je va`no i za{to smo se mi zalagali u Saveznoj skup{tini da
se Kosovo tretira iskqu~ivo kao problem Srbije? Zato da bismo lak{e
spre~ili strano me{awe. Prvo, Srbija mora da dokaè da je u stawu sama da re{i taj problem, da nije neophodna ni intervencija savezne dràve, a kamoli zapadnih sila, NATO-a, Ujediwenih nacija, OEBS-a i sli~no. Dakle, ako ne{to moè federalna jedinica da razre{i bez me{awa
savezne dràve, za{to bi neko spoqa morao da se me{a?
Drugo, veoma je va`no da se sa {iptarskim teroristima obra~unava
iskqu~ivo policija. Mi imamo sposobnu, stru~nu i opremqenu policiju
za taj posao, samo treba dati zeleno svetlo da ga zavr{i. Za{to nije pametno koristiti vojsku? Vojsku nije pametno koristiti iz tri osnovna
razloga. Prvo, vojska je institucija savezne dràve, ako se koristi vojska, zna~i savezna dràva je direktno angaòvana u gu{ewu terorizma,
separatisti~ke pobune itd. Drugo, na{a vojska je jo{ uvek zasnovana na
op{toj vojnoj obavezi. To zna~i da se angaùju regruti, da se angaùju vojnici na odsluèwu da obavqaju neke borbene zadatke u uslovima koji nisu uslovi ratnog stawa, ~ak ni vanredno stawe nije progla{eno. Tu bi se
onda ponovila praksa iz vremena raspada biv{e Jugoslavije, kada su qudi pozivani na vojne ve`be, a upu}ivani u rat. Imali smo te{ke muke dok
smo se izborili da se svim tim u~esnicima rata prizna ratni sta`, bora~ki sta`. U po~etku su tretirani kao u~esnici vojne ve`be. Bilo bi
mo`da i politi~kih problema u na{oj zemqi kada bi se sada vojnici na
odsluèwu vojnog roka direktno angaòvali na suzbijawu terorizma i
separatisti~ke pobune. I tre}e, ako se armija ume{a, ako se vojska ume14
{a, onda to ve} nije gu{ewe terorizma, nego moè poprimiti elemente
gra|anskog rata, moè u zapadnoj javnosti biti protuma~eno kao po~etak
gra|anskog rata i biti povod za strano me{awe i za intervenciju NATO-a. To su tri veoma va`na razloga da se vojska ne angaùje u ovim sukobima. Srpska radikalna stranka zato posledwih dana neprekidno pomiwe u javnosti, neprekidno insistira da se ni slu~ajno vojska ne ukqu~uje u ovaj sukob ovo treba da zavr{i policija. Imamo brojnu policiju, imamo sposobnu policiju. Imamo specijalne jedinice koje su na nivou
najsposobnijih svetskih specijalnih jedinica za tu vrstu posla.
Voditeq: Ipak, rekli ste da vlasti u Srbiji nisu sposobne da re{e
problem Kosova. O~igledno nije dovoqno poslati miliciju tamo i nadati se da je sve gotovo.
Dr [e{eq: Nije dovoqno. Oni sada, recimo, likvidiraju jednu separatisti~ku bandu, evo, sada su pobili ovih pedeset bandita i kaù da su
ubili Adema Ja{arija. To je zaista glavni {iptarski terorista, wegovo
ime je poznato odranije u javnosti. Ali ako oni sistematski ne re{e taj
problem, sutra }e se pojaviti druga banda, tre}a, ~etvrta. Ovo moè ~ak
biti podstrek mnogo masovnijem prilivu [iptara u te teroristi~ke
bande.
Voditeq: Pitala sam vas da li je Kosovo iskqu~ivo problem Srbije zbog toga {to su sankcije kojima preti evropska me|unarodna zajednica uperene i protiv Srbije i protiv Crne Gore.
Dr [e{eq: Nema te sankcije koja }e se primeniti protiv Srbije, a
koja se ne}e osetiti u Crnoj Gori. Tu ne treba imati nikakvih iluzija.
âk i kada bi formalno, recimo, Evropska zajednica donela odluku da
se sankcije primene samo prema Srbiji, odnosno firmama iz Srbije, a da
se iz sankcija iskqu~i Crna Gora, toliko su privreda Srbije i Crne Gore izme{ane i toliko su jedna od druge zavisne da bi se to opet osetilo
u Crnoj Gori. Ne treba tu imati nikakvih iluzija. Ja ne verujem da sada
postoji mogu}nost da Savet bezbednosti Ujediwenih nacija obnovi sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji. Mislim da bi se tome trenutno suprotstavile i Kina i Rusija.
Voditeq: Nisu one ekonomski toliko mo}ne.
Dr [e{eq: Nije bitno, ali bi se suprotstavili pravnoj odluci o uspostavqawu sankcija. A vidite, iako su sankcije ukinute, Amerikanci su
izmislili neke svoje sankcije. Spoqni zid sankcija, to je ameri~ka izmi{qotina.
Voditeq: Znam, a mislite li vi da sada mi treba da razmi{qamo koji }e nam novi vid sankcija dati, umesto da krenemo na posao i re{imo
te probleme koji su evidentni u na{oj zemqi?
Dr [e{eq: Da bismo re{ili problem Kosova, moramo da promenimo reìm u Beogradu. Govorio sam vam ve} {ta bismo mi uradili u vezi
sa pitawem {kolstva, zdravstva, kulture. Mi bismo, onda, sredili mati~ne kwige, pre svega mati~ne kwige dràvqana. U wima je haos. Li~no sam ube|en da na Kosovu ne ìvi vi{e od milion [iptara koji su na{i dràvqani. Apsolutno sam u to ube|en.
15
Jedan od razloga {to oni izbegavaju popis stanovni{tva je taj {to

su ranije brojke ve{ta~ki naduvavane, na ranijim popisima koje su sami
[iptari kontrolisali.
Onda bismo sre|ivali stawe u katastarskim i drugim zemqi{nim
kwigama, i tu je haos.
Voditeq: Dobro, {ta biste sa jo{ jednim milionom Albanaca?
Dr [e{eq: Taj milion ne postoji.
Voditeq: Fizi~ki postoji, ali ih nema u kwigama.
Dr [e{eq: Fizi~ki ne postoji.
Voditeq: Ni fizi~ki?
Dr [e{eq: Fizi~ki ne postoji.
Voditeq: Albanija je podigla nivo gotovosti svojih odbrambenih
snaga na najvi{i stepen, mitinzi podr{ke su odràni u Makedoniji, postoje najave za odràvawe sli~nog mitinga i u Ulciwu. Da li nere{avawe kosovskog problema moè ugroziti mir na Balkanu?
Dr [e{eq: To za nas nije nikakav problem. To {to je Albanija podigla stepen borbene gotovosti svoje vojske na neki vi{i nivo za nas
prakti~no ni{ta ne zna~i. Uostalom, na{a vojska je ve} odavno zatvorila grani~ne prelaze prema Albaniji. I sa na{e strane je na izvestan na~in podignut borbeni nivo trupa, ~ak s tim da se malo i preteralo u tome. Nije na{ interes da se prekida ekonomska saradwa sa Albanijom.
Voditeq: To je vi{e oceweno kao vid ekonomskog pritiska na Crnu
Goru.
Dr [e{eq: Ja mislim da je mera sama po sebi besmislena. Drugo, ti
albanski ili {iptarski (bilo koji termin da upotrebimo, mislim da
podrazumeva isto, jer Albanci sami sebe nazivaju [iptarima) mitinzi
u Makedoniji ugroàvaju Makedoniju, a ne Srbiju. Za Srbiju to nije nikakav problem. Ako bude neki miting pripadnika {iptarske nacionalne mawine u Ulciwu, ja li~no ne bih imao ni{ta protiv tog mitinga, pod
uslovom da oni po{tuju zakon da blagovremeno policiji prijave miting, kako je to propisano crnogorskim zakonima. Tako sve druge politi~ke partije u Crnoj Gori rade kada zakazuju miting, je li tako? I da na
tom mitingu ne bude nasiqa. I ni{ta drugo.
Ja mislim da bi [iptari trebalo da imaju pravo da i na Kosovu zakazuju mitinge, ali da ispune zakonske uslove. Mi radikali bismo bili
protiv bilo kakve policijske intervencije ako organizatori {iptarskog mitinga ispune sve one uslove koje i mi ispuwavamo kada zakazujemo mitinge bilo gde u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Du`ni smo da
obavestimo policiju najmawe 48 sati ranije, ~ini mi se da je tako propisano, da obavestimo vatrogasce, da obavestimo Gradski vodovod da se,
ako se o~ekuje vi{e od 10.000 qudi, obezbedi cisterna sa pitkom vodom,
pa da se obezbedi hitna pomo} itd. sve ono {to je zakonom propisano
kod zakazivawa mitinga. Kada bi i oni tako uradili, policija ne bi smela da interveni{e. Ali oni neprekidno drè neprijavqene mitinge. U
Americi, kada bi neko tako drào neprijavqeni miting, policija bi
brutalno intervenisala. U Wujorku bi kowica intervenisala i prega16
zila sve pred sobom. Svuda u svetu protestni miting i demonstracije

moraju da se prijave i da se ispune odgovaraju}i zakonski uslovi za wihovo odràvawe.
Voditeq: Da li mislite da srpska policija, odnosno snage bezbednosti na Kosovu koriste vi{e nasiqa od nekakvih, kako da to nazovem, normalnih delatnosti prema albanskom narodu dole?
Dr [e{eq: Ne, mislim da je na{a policija i suvi{e strpqiva. Ona
reaguje tek kada je sama izloèna ubistvima, pucwavi, opasnosti. Prva
policijska intervencija je bila izazvana ubistvom dvojice policajaca, pa
su drugi policajci krenuli u potragu za teroristima, i u okr{aju su poginula jo{ dva policajca i poginulo je vaqda oko 16 terorista. Tako je bilo javqeno. A drugi put su tako|e poginula dva policajca i 20 terorista.
[ta ovo govori? Ovo govori zapravo da na{a policija, po nalogu reìma, pasivno ~eka napad, pa tek onda reaguje, umesto sama da organizuje
akciju i da ugu{i tu pobunu, da oduzme oru`je. To je policija u stawu da
uradi.
Vidim danas u {tampi Borisav Jovi}, penzionisani ~elnik Socijalisti~ke partije i biv{i predsednik Predsedni{tva SFRJ, tako|e izjavquje da je policija to u stawu, a da nedostaje politi~ka odluka. Ako
policija ovako ~eka skr{tenih ruku, onda dolazimo u opasnost da ova
nervoza i napetost ubije moral u policajcima, pogotovo kada imamo u vidu da je reìm spreman da policiju angaùje za neke prqave svrhe. Recimo, kao {to je angaòvao na decembarskim predsedni~kim izborima.
Mnogo policajaca je bilo angaòvano na falsifikovawu izbornih rezultata na Kosovu i Metohiji. Mi smo iz Beograda i iz drugih delova Srbije poslali vi{e od 1.000 kontrolora, poslali smo sve na{e savezne i
republi~ke poslanike da budu kontrolori na bira~kim mestima na Kosovu i Metohiji. Mnogi su hap{eni, mnogi tu~eni, udaqavani sa bira~kih mesta. Na mnogim mestima smo u 7 sati ujutru zaticali pune kutije
glasa~kih listi}a.
Voditeq: Jedan od lidera muslimana u Sanyaku, Rasim Qaji}, u dana{wem saop{tewu je rekao da se na Kosovu nalazi dobrovoqa~ka garda
@eqka Ra`natovi}a-Arkana. Da li vi imate istu informaciju?
Dr [e{eq: Ja u to ne verujem. Mislim da bi tako ne{to bilo suludo. Prvo, Arkan se povukao iz takvih vrsta aktivnosti. Wegova dobrovoqa~ka garda je raspu{tena, ona ni ranije nikada nije vodila nikakve
samostalne akcije, a i za reìm bi bilo krajwe suludo da bilo kakve dobrovoqa~ke jedinice angaùje na Kosovu i Metohiji, jer bi to zna~ilo
da vlast nije u stawu da sama obavi svoj posao. Dobrovoqci se {aqu tamo gde propadne dràvna vlast, gde ona ne funkcioni{e, gde se dràva
raspala kao na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine ili na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedinice. Na Kosovu i Metohiji to treba da uradi policija. Ako reìm nije u stawu da zavr{i taj posao, onda reìm
treba mewati. Mi, recimo, ne bismo pozivali dobrovoqce da idu tamo.
Ako ovaj reìm nije u stawu, mi treba prvo da preuzmemo vlast u Beogradu, pa da vidimo da li smo to u stawu.
17
Voditeq: Naàlost, bi}e o Kosovu jo{ mnogo govora. Ja predlaèm,

po{to imamo jo{ nekih 15 minuta, da vas ne{to pitam i o na{oj republici. [ta se u Crnoj Gori promenilo od vremena kada su vas proterali
odavde, kada su vas odneli u avion, do danas, kada slobodno odràvate
tribine, gostujete po medijima i na nekim od tih medija govorite da Crnogoraca kao nacije nema?
Dr [e{eq: Mislim da se stvari u Crnoj Gori mewaju, ali da tu postoje razli~iti ciklusi. U nekim fazama se ide unazad, u nekim fazama
ide se napred. Onda kada je reìm u Crnoj Gori bio kompaktan, ~vrst, kada je Demokratska partija socijalista Crne Gore bila jedinstvena, najja~a, mi smo se èstoko sa wom sukobqavali. I {to su represivne mere
protiv Srpske radikalne stranke bile intenzivnije, na{ otpor je bio
~vr{}i, odlu~niji.
Kada je do{lo do direktnog obra~unavawa sa reìmom? Po{to su
nam oteli prva tri poslani~ka mandata u Saveznoj skup{tini. Na{li su
trojicu izdajnika u na{im redovima: Du{ana Bo{kovi}a, Radovana Vuk~evi}a i Slavoquba [o{ki}a. Wih je prvo vrbovala Udba Srbije, ali
tajne policije u Srbiji i Crnoj Gori tada su sara|ivale, i bila je mnogo
~vr{}a saradwa izme|u reìma u Podgorici i Beogradu i oni su zajedni~ki proveli to otimawe poslani~kih mandata Srpskoj radikalnoj
stranci. Po{to se to desilo, ja sam do{ao u Crnu Goru, imao sam i nekoliko javnih nastupa. Imao sam tada i susret sa Momirom Bulatovi}em, to
je na{ posledwi zvani~ni susret bilo je to ili krajem januara ili po~etkom februara 1994. godine. Tada sam od wega otvoreno traìo da se
po{tuje zakon, da se ne upu{taju u takve poslove. On nije bio spreman da
ispuni takve zahteve. Dodu{e, na izvestan na~in se pravdao da su oni sami bili zate~eni akcijom vlasti u Srbiji, ali da su to wihovi koalicioni partneri. Ne mogu sada doslovno interpretirati sadràj na{eg razgovora, ali su{tina je bila ta. Rekao je da ne bi hteli da urade ni{ta
{to bi remetilo wihove partnerske odnose. To je bio taj na{ posledwi
razgovor po~etkom 1994. godine, i nakon toga je do{lo do eskalacije politi~kih sukoba. Svom èstinom smo se obru{ili jedni na druge. Mi,
kao opoziciona stranka, izvukli smo debqi kraj, ali ni reìm nije ostao
neo{te}en u svemu tome. Nisu mogli da slome Srpsku radikalnu stranku,
a sluìli su se najbrutalnijim sredstvima. Proterali su nas 1994. godine iz Crne Gore, nas 36 radikala koji smo kolektivno letovali u Perastu, sa svojim porodicama, sa decom.
Iz tog vremena ostala je jedna {ala, aluzija na poznatu ~etni~ku pesmu Pavla voze avionom, a ~etnike kamionom. Mene i Tomislava Nikoli}a sa na{im porodicama prevezli su avionom Vlade Crne Gore na sur~inski aerodrom mene sa porodicom, pa se avion vratio po Tomislava
Nikoli}a i wegovu porodicu. A sve ostale funkcionere na{e stranke i
wihove porodice su straàrno otpratili do granice Crne Gore kolima.
Voditeq: Da li je {ala kada pri~ate da Crnogoraca kao naroda nema?
Dr [e{eq: Samo jo{ ovo da kaèm, re}i }u odmah i to, to pitawe za
mene uvek je poslastica i ne}u ga izbe}i.
18
Zatim je na{ tada{wi predsednik za Crnu Goru bio uhap{en i osu|en

na pet meseci zatvora, zbog govora u Narodnoj skup{tini. Meni je dve godine bio pismeno zabrawen ulazak u Crnu Goru. Biv{i ministar Pejakovi} je li~no potpisao naredbu da mi se zabrani ulazak, i avionom ili helikopterom su mi poslali grupu visokih policijskih funkcionera da mi
to uru~e u Beogradu. Ja se tada nisam zatekao u Beogradu, bio sam u Loznici i oni su do{li u na{ Gradski odbor. Dragan Todorovi}, tada{wi predsednik Gradskog odbora, a sada predsednik Izvr{nog odbora i potpredsednik Narodne skup{tine Srbije, zvao me je telefonom i rekao: Do{la
je grupa policajaca helikopterom iz Crne Gore, treba ne{to da ti predaju. Ja kaèm: Primi ti to za mene, pa mi pro~itaj. I on je onda primio
i pro~itao mi taj tekst zabrane ulaska u Crnu Goru preko telefona.
I ono najteè {to se desilo srpskim radikalima u decembru 1995.
godine: svih osam na{ih poslanika je brutalno izba~eno iz Narodne
skup{tine. Nijednog nisu mogli potkupiti, uceniti, nijednog nisu mogli upla{iti i onda su svih osam izbacili i doveli qude spremne da sluè reìmu, da glume da su oni pravi srpski radikali. Tu je poznat neki
Sajo Saj~i} po glupostima koje je izjavqivao sa skup{tinske govornice
i neki drugi. Vi ste gledali kako je taj cirkus izgledao.
Voditeq: Taj deo je dobro poznat na{oj javnosti.
Dr [e{eq: Godine 1996. reìm je postao tolerantniji i mi smo postali tolerantniji. Znate, ~im je reìm popustio u svojim represivnim
merama, i mi smo snizili svoju verbalnu retoriku. Snizili smo onaj unutra{wi napon na{ih javnih izjava, ne idemo vi{e te{kim re~ima, uvredama, ne ga|amo onako u ~elo, nego gledamo da razlo`no objasnimo svoju
politi~ku poziciju i da se suprotstavqamo argumentima. A kada nas
pritisnu, kada nemamo kud, onda je ve} stvar ponosa, qudskog dostojanstva da udarimo iz sve snage, onda ne biramo re~i, pa ga|amo u ~elo.
[to se ti~e crnogorske nacije, znate, ja kao ~ovek koji je iskreno demokratski orijentisan, smatram da svako ima pravo da se smatra pripadnikom bilo koje nacije, da svako ima pravo da izmi{qa neku svoju naciju kojoj }e pripadati, da kaè da je Japanac, da je Marsovac, da je ovo, da
je ono. Ali kao ~ovek koji se intezivno bavi dru{tvenim naukama i koji
je bio uspe{an u tom bavqewu, tvrdim da ne postoji crnogorska nacija i
niko mi nau~nim metodama ne moè dokazati da zaista postoji. Dakle,
nikome ne sporim pravo da se tako izja{wava. Prvo, smatram da je toliko lepo biti Srbin, ponosim se {to sam Srbin, da nema nikakve potrebe da nekoga teram da bude Srbin ako on to ne èli.
Voditeq: Dobro, kada smo ve} kod toga, {ta ste onda vi na kraju? Rekli ste da ste Srbin, pa ste negde rekli da ste Crnogorac, pa Bo{wak,
pa Hercegovac. I {ta ste onda na kraju?
Dr [e{eq: Srbin sam. To {to sam Bo{wak, to je najboqi dokaz da
sam Srbin. To {to sam Crnogorac, to je najboqi dokaz da sam Srbin. To
{to sam Hercegovac, to je najboqi dokaz da sam Srbin. Moji su po o~evoj
liniji poreklom sa Rovaca. [e{eqi su poreklom iz Rovaca, to je nau~no dokazano. A po maj~inoj liniji sam iz Hercegovine, porodica Misi19
ta je jedna od najstarijih porodica u Hercegovini. Hercegovina je dobila ime po hercegu Stevanu Kosa~i, koji je bio herceg kod Svetog Save
Bosna je stara srpska dràva. Ro|en sam u Sarajevu, ìveo sam tamo 30 godina. Ja sam onda Bo{wak. Zato sam rekao da sam Bo{wak, odgovaraju}i nekim muslimanima koji ìve u Ra{koj oblasti, u Crnoj Gori i u Srbiji, koji se u posledwe vreme javno zovu Bo{wacima, a neki od wih nikada Bosne nisu videli. Kako neko ko se rodio u Novom Pazaru ili Roàjama i nikada Bosne nije video moè da bude Bo{wak? Ja koji sam ro|en u Sarajevu, ja sam Bo{wak. @iveo sam tamo. A Hercegovina je sastavni deo Bosne, zna~i podrazumeva se Bo{wak.
Voditeq: Ima}emo vi{e vremena sutra u Nik{i}u da popri~amo o
tome, o Crnogorcima i izmi{qenom narodu. A recite mi...
Dr [e{eq: Molim vas, to nije izmi{qeni narod.
Voditeq: Dobro, nego ovo {to ste rekli...
Dr [e{eq: Narod se ne moè izmisliti. To se nacija moè izmisliti. Mogu se stvarati ve{ta~ke nacije to su komunisti pokazali.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li podr{ku ukupne crnogorske...
Dr [e{eq: Re}i }u vam jednu veliku naciju koja je ve{ta~ki stvorena.
Voditeq: Koja?
Dr [e{eq: To je ameri~ka nacija. Ona je ve{ta~ki stvorena.
Voditeq: Da li podr{ku ukupne crnogorske opozicije Milu \ukanovi}u i uop{te svih naroda koji ovde ìve, gledate kao jedan kvalitativan pomak u demokratizaciji Crne Gore ili mislite da to nije tako?
Dr [e{eq: Ja mislim da nije cela crnogorska opozicija podràla
Mila \ukanovi}a. Jeste najve}i deo.
Voditeq: Dobro, Momir je do tada bio pozicija.
Dr [e{eq: Da. Momira Bulatovi}a je podràlo jedno krilo Narodne stranke, ovo Bojovi}evo, ~ak postoje indicije da idu sa jedinstvenim
listama na izbore. Na predsedni~kim izborima i mi smo podràli Momira Bulatovi}a. Sada ga vi{e ne podràvamo. Mi idemo sami na izbore. Mi radikali sada ne podràvamo ni Bulatovi}a ni \ukanovi}a.
Voditeq: Zna~i ne idete u koaliciju takozvanog srpskog bloka?
Dr [e{eq: Ni u kakvu koaliciju ne idemo, mi imamo na{ program,
imamo na{u politiku i idemo samostalno na izbore. Za{to mislimo da
je dobro da idemo samostalno na izbore? U Crnoj Gori je cenzus smawen
na 3%. Mawi je nego u Srbiji i na saveznim izborima, tamo je 5%. Ona
stranka koja sama ne moè da osvoji 3% glasova na izborima ne treba ni
da postoji. Za{to ve{ta~ki onda stvarati neki procenat udruùju}i se
sa nekim pa se posle sva|ati oko mandata, {to je iskustvo koalicije Zajedno u Srbiji? Videli ste godinu i po dana nisu preuzeli svoje mandate u Saveznoj skup{tini, jer su se posva|ali posle izbora. Ona stranka koja ne moè sama da osvoji 3% ne treba ni da postoji, treba da se raspusti, da ne smeta drugim strankama.
Voditeq: Kako ocewujete politiku koju vode Milo \ukanovi} i ova
nova vi{estrana~ka vlada? Da li je ona dobra za Crnu Goru i Jugoslaviju ili nije?
20
Dr [e{eq: Ja mislim da je pokazana dobra voqa koja je manifestovana odlukom o raspisivawu vanrednih izbora, i republi~kih parlamentarnih i lokalnih, i da je to dobar potez. Mislim da je dobro {to je do{lo do sniàvawa napetosti u Crnoj Gori, smawivawa tenzija, smawivawa mr`we. Ja mislim da je, posle onih doga|aja polovinom januara ove godine, da je do{ao jedan period osve{}ivawa. Mnogi qudi se sada pitaju
{ta nam je to trebalo. Do{lo je do rawavawa, do te{kih sukoba, do razbijawa. Mislim da bi bilo veoma va`no da se uspostavi konsenzus svih
politi~kih partija da se vi{e nikada nijedan politi~ki problem ne re{ava na taj na~in, nego kroz institucije sistema.
Voditeq: Da li vi kao radikal vidite separatizam u potezima crnogorske vlasti, posebno o pitawu savezne dràve?
Dr [e{eq: Od januara naovamo ne. Ja ~ak mislim da postoji dosta
izraèn stav kod Demokratske partije socijalista Milice Pejanovi}
ili \ukanovi}evog krila, koji govori da oni ne èle nikakvu identifikaciju sa separatistima. Kao jedan od dokaza sluì mi i ~iwenica da ih
Slavko Perovi} ~esto napada i da pravi sve ve}u distancu prema toj grupaciji. Sa druge strane, mislim da je sve ovo {to se desilo u Crnoj Gori
ovog puta pokazalo da ogromna ve}ina naroda u Crnoj Gori ne èli odvajawe Crne Gore. Pokazalo je da ogromna ve}ina naroda u Crnoj Gori èli zajedni~ku dràvu.
Voditeq: @eli promene.
Dr [e{eq: I èli promene, sistemske promene. Pre svega u ekonomskoj sferi, u socijalnoj sferi, ali naravno, i u politi~koj sferi
èli dubqu demokratizaciju. E, to je ono u ~emu se na~elno slaèmo.
Razlikujemo se sada u nijansama kakvu zajedni~ku dràvu èlimo. Mi radikali smo za centralizovanu, za unitarnu, mi smo, dakle, jedna opcija.
Mi smo na drugom polu u ovoj polarizaciji u odnosu na liberale, koji su
za potpuno odvajawe Crne Gore, za samostalnu dràvu. A tu negde oko
sredine se nalaze dve stranke, zapravo dva krila biv{e Demokratske
partije socijalista koja se pocepala, \ukanovi}evo i Bulatovi}evo. Dakle, rekao bih da nisu ni toliko upe~atqive razlike me|u wima kada je
re~ o zajedni~koj dràvi. Jedni su da se odrì status kvo, sada{wi Ustav
Savezne Republike Jugoslavije i ~elnici Bulatovi}evog stranke istupaju u javnosti u tom smislu, a mislim da \ukanovi}evo krilo insistira
na nekim elementima koji bi tu vezu u~inili labavijom, ali ne bi je raskidali. To bi, otprilike, bila neka moja formulacija wihove sada{we
politi~ke pozicije.
Voditeq: Kako uop{te gledate na politi~ke poteze koje vu~e, recimo, Momir Bulatovi}? To je interesantno za na{e slu{aoce.
Dr [e{eq: Postoje politi~ki potezi sa kojima se slaèm, postoje
politi~ki potezi sa kojima se ne slaèm. Uvek je vi{e politi~kih poteza sa kojima se ne slaèm.
Voditeq: Na primer?
Dr [e{eq: Mi radikali sve druge politi~ke partije smatramo konkurencijom. I nama nije ciq da konkurencija uspe, nego da konkurencija
propadne. Mi se nismo sloìli sa januarskim demonstracijama i to smo
21
javno rekli. Sa nekim stvarima u budu}nosti mo`da }emo se sloìti, sa

nekima se ne}emo sloìti. Ali ono {to je veoma va`no, to je da sve politi~ke rasprave vodimo u tolerantnoj atmosferi, da svi svima u lice kaèmo sve {to imamo, {to mislimo, a da to nema neke posledice u pravcu
stvarawa omraze u narodu, da se qudi zbog sva|a me|u politi~arima tuku
na ulicama, da se ubijaju. Politi~ari postoje da bi se me|usobno sukobqavali, da bi se sva|ali, a narod treba lepo to da posmatra, navija i da se izja{wava prema tome koji mu je politi~ar ubedqiviji, uverqiviji, koji mu
nije ubedqiv, nije uverqiv, da se izja{wava o politi~kim partijama prema tome koji program kom delu naroda odgovara, a koji ne odgovara.
Voditeq: Da li }e Srpska radikalna stranka i}i u postizborne koalicije?
Dr [e{eq: To mi unapred ne iskqu~ujemo, ali ne moèmo o tome sada da govorimo, besmisleno je. Da vidimo kakav }e biti odnos snaga u Narodnoj skup{tini. To je, dakle, mogu}e. Mi o~ekujemo da }emo biti
ozbiqna parlamentarna stranka, da }emo izvestan broj poslani~kih mandata osvojiti. Naravno, svesni smo da je sada iluzorno o~ekivati da budemo najve}a stranka, to je nemogu}e, ali mislim da moèmo biti veoma
zna~ajan faktor u daqem politi~kom procesu u Crnoj Gori.
Voditeq: [ta vam zna~i naslov u Velikoj Srbiji Montenegra ne}e biti?
Dr [e{eq: Ne}e biti nezavisne Crne Gore i uzalud se raduju svi separatisti, uzalud se raduju na{i neprijateqi u inostranstvu i strane sile koje bi èlele da {to pre razvale zajedni~ku dràvu Srbije i Crne
Gore, odnosno zajedni~ku dràvu srpskog naroda i svih gra|ana koji ìve na wenoj teritoriji. To zna~i to, to je mislim jasno. Crna Gora ima budu}nost, a Montenegro je strani naziv za Crnu Goru.
Voditeq: Dobro, zar ne mislite da bi...
Dr [e{eq: Ali postoja}e Montenegro erlajns, postoja}e razne
firme koje to imaju u svom nazivu, mi se u to ne me{amo. Mi smo za potpunu slobodu pri odre|ivawu naziva pojedinih firmi, pojedinih ustanova, institucija itd. U to se ne me{amo.
Mi smo ube|eni da samostalne Crne Gore ne}e biti, mi smo protiv
raspada na{e zajedni~ke dràve. Mi bi se tome energi~no suprotstavili, a li~no sam ube|en da je ogromna, ogromna ve}ina naroda u Crnoj Gori tako|e protivnik separatizma.
Voditeq: Dobro, o eventualnoj samostalnoj Crnoj Gori odlu~i}e narod, isto tako i o...
Dr [e{eq: Narod je ve} odlu~io. Ne}e vaqda narod svaki ~as i}i na
izbore i odlu~ivati o kqu~nim dràvnim pitawima. Narod je odlu~io da
èli zajedni~ku dràvu sa Srbijom. To je odlu~eno na referendumu. A sada, kakvi }e biti modaliteti te zajedni~ke dràve postoji Savezna skup{tina, postoje republi~ke skup{tine, postoji demokratska procedura
odlu~ivawa i za nas je va`no samo da se uvek po{tuju osnovni principi
te demokratske procedure odlu~ivawa. Zna se za koju }emo se mi opciju zalagati, zna se za koju }e se opciju drugi zalagati, odnosi snaga me|u tim
razli~itim opcijama }e rezultovati nekim konkretnim stawem stvari.
22
Voditeq: Poku{avam da kaèm, s obzirom da vi politi~ari ~esto

mewate svoje politi~ko razmi{qawe, mo`da }e...
Dr [e{eq: Mi radikali nikako ne mewamo mi{qewe.
Voditeq: Mo`da }e i narod nekada promeniti svoje mi{qewe. Ostavimo to istoriji. Mogu li jo{ jedno pitawe na samom kraju emisije? Dana{wi Dnevni telegraf pi{e da ste te{ki 115 kilograma i da imate
izme|u 10 i 20 miliona maraka. [ta na to kaète?
Dr [e{eq: Onaj ko dokaè da imam neku zna~ajniju sumu novca, ja
sam spreman unapred da potpi{em da 90 odsto od te sume dajem wemu, a
onih 10 odsto neka ostane meni.
Voditeq: O teìni? Ja sam ~ula da ste na dijeti.
Dr [e{eq: Nisam na nekoj pravoj dijeti, znate, prestao sam da jedem
kola~e, ni{ta drugo.
Voditeq: [ampite.
Dr [e{eq: Pa, razne vrste kola~a sam voleo da jedem, ali u posledwe vreme to izbegavam. Dolazi letwa sezona, treba malo...
Voditeq: Linije.
Dr [e{eq: ...da smawim broj kilograma. Ali samo da znate, nije lo{e
imati odre|ene zalihe, odre|ene rezerve. Znate, za ~oveka koji je smr{ao
pa se primeti da je smr{ao kaè se: uh, {to je propao. A za ~oveka koji se
malo ugojio, pa se primeti da se ugojio kaè se: popravio se. Je l tako?
Voditeq: Jeste. Gospodine [e{eq, ja se nadam da vam je bilo ugodno
u studiju Televizije Skaj sat.
Dr [e{eq: Sa tako lepom i inteligentnom voditeqkom sigurno da
mi je bilo ugodno.
Voditeq: Hvala vam. A vi, po{tovani slu{aoci, ostanite i daqe na
ovom kanalu. Bio je to na{ gost gospodin Vojislav [e{eq, lider srpskih radikala.
II
STRANKA ZA SVE SRPSKE ZEMQE
TV Podgorica, 14. januar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Gost emisije Povod za
razgovor ve~eras je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne
stranke. Gospodine [e{eq, dobro ve~e.
Voditeq: Povod va{eg boravka u Crnoj Gori je inauguracija novoizabranog predsednika Republike Crne Gore Mila \ukanovi}a. Informaciju da }ete vi tom ~inu prisustvovati mnogi su do~ekali sa iznena|ewem, pa i nevericom. [ta je bilo presudno da se odlu~ite na to?
Dr [e{eq: Presudna je op{ta politi~ka situacija i u Crnoj Gori
i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u svim srpskim zemqama. Mislim da
23
je ona optere}ena te{kim krizama, antagonisti~kim suprotnostima,

stalnim rastom tenzija, nervoze i Srpska radikalna stranka, dosledna
svojim ranijim politi~kim nastojawima u takvim situacijama, redovno
radi na smirivawu strasti i poku{ava uspostaviti dijalog sa kqu~nim
politi~kim ~iniocima koji mogu presudno uticati na rasplet doga|aja.
Crna Gora je sada u jednoj velikoj politi~koj krizi. Ona je tu, objektivno, pred nama. U toj krizi do{lo je do usijawa emocija u narodu, do direktnog suprotstavqawa, rekao bih, sa dva profilisana politi~ka tabora i ta kriza moè da se izrodi u ne{to najgore. Moè da se izrodi u krvave incidente, moè da dovede do prolivawa bratske krvi. Srpska radikalna stranka smatra da nijedna politi~ka funkcija nije vredna prolivawa srpske krvi. I uvek smo se tako postavqali, bilo da je re~ o Srbiji,
bilo da je re~ o Crnoj Gori.
Vi znate, mi smo opoziciona politi~ka partija i u Srbiji i u Crnoj
Gori i u Republici Srpskoj. I kao opoziciona politi~ka partija uvek
smo èstoko kritikovali reìm, uvek bili u te{kim sukobima, te{ko
stradali u Crnoj Gori i u Srbiji. Hap{eni smo, zatvarani, maltretirani, progawani, ali nikada nismo pozivali narod da krvari zbog toga {to
se nama de{ava. Stoi~ki smo podneli sve ono {to nam reìm nameni, sve
smo to izdràli i iz toga izlazili sve ja~i, ~vr{}i, stabilniji i sposobniji. To je mo`da jedan ~in samopo`rtvovawa sa na{e strane, ali on je koristan u jednoj uzavreloj politi~koj situaciji.
Kada su vremena mirnija, mi smo najè{}i u verbalnim napadima na
~elnike reìma, na konkurenciju, na konkurentske politi~ke partije, niko se ne moè u tome takmi~iti sa nama. Kada do|e do usijawa politi~kih
tenzija, onda gledamo da ih smirimo, da se one, ipak, kanali{u u neke institucije politi~kog sistema, bez obzira koliko slabosti u wima ima.
Voditeq: Tome ste, zna~i, podredili i ~iwenicu da ste nedavno bili udaqeni iz Crne Gore?
Dr [e{eq: Nisam bio udaqen, bio sam uhap{en, proteran, protivustavno, protivzakonito. Dve godine mi je zabrawivan ulazak u Crnu Goru. Ali nisam dozvolio da me sve to {to mi se de{avalo navede da krenem putem mr`we. U Srbiji sam hap{en, {est puta sam bio u zatvoru, Milo{evi} me je zatvarao, sedam kwiga mi zabranio, nema {ta nam nisu radili, ali opet nismo hteli ni tamo da se obra~unavamo sa reìmom prolivawem krvi. I tamo, kada je do{lo do nekih incidentnih situacija,
kriznih situacija, delovali smo najtrezvenije, najsmirenije i bitno doprineli da se, ipak, koliko - toliko, ta situacija kanali{e i usmeri
kroz neke institucionalne tokove, gde nam opet sledi politi~ka borba,
gde nam opet sledi nadmetawe.
Nema funkcije koja je vredna prolivawa krvi. Mi radikali nismo
spremni da je prolivamo u unutra{wim politi~kim obra~unima. Kada je
otaybina u opasnosti, kada se borimo protiv spoqnih neprijateqa, nikada nam hrabrosti nije nedostajalo. Ja mislim da nema nikog u ovoj zemqi
ko radikalima moè osporiti hrabrost. Me|utim, ako ja ne}u svoja tri
sina da ukqu~ujem u politi~ke sukobe na ulicama, da ih uputim u pogibi24
ju, a ne}u, nisam spreman ni tu|e sinove da vodim da ginu za neke politi~ke ciqeve, za neke politi~ke interese, za neke politi~ke funkcije.
Na kraju, znate, mi smo na ovim izborima podràli Momira Bulatovi}a. Kao opoziciona stranka obradovali smo se rascepu unutar vladaju}e partije, Demokratske partije socijalista. [ta drugo opozicija moè
da prièqkuje nego da se vladaju}a partija pocepa. Na izborima smo podràli Bulatovi}a i wegovo krilo Demokratske partije socijalista jer
su nam oni, na izvestan na~in, programski bliì. Nisu nam bliski ni
oni, ni ovo drugo krilo Milice Pejanovi} - \uri{i}, ni jedni ni drugi
nam nisu bliski. Politi~ki protivnici su nam i jedni i drugi, ali ovi
su nam mo`da malo bliì kada je u pitawu sudbina zajedni~ke dràve,
ure|ewe te zajedni~ke dràve itd. I zbog toga smo ga podràli na izborima. Podràli smo ga, me|utim, jednokratno.
Imali smo primedbi na izbornu proceduru, na izborni tok, na na~in
odvijawa izbornog procesa. Imali smo ~itav niz primedbi. Ima}emo ih
i daqe. Sve ono {to su problemi tog izbornog procesa, stvarala je Demokratska partija socijalista dok je bila jedinstvena. Na{ je ciq da dovedemo do izmena u toj izbornoj proceduri, da se mewa izborno zakonodavstvo, da se vr{i centralna kompjuterska obrada bira~kih spiskova, da se
sve slabosti elimini{u. Imali smo ogroman broj primedbi, jo{ vi{e
primedbi na izbore u Srbiji.
Voditeq: Kada ste ve} kod situacije u Crnoj Gori, bez obzira {to ste
gospodina Bulatovi}a podràvali u wegovoj borbi za predsedni~ku
funkciju, vi ste svoje ~lanstvo pozvali da ne u~estvuje na mitingu wegovih pristalica u Podgorici.
Dr [e{eq: Da. Na{a stranka ne u~estvuje. Ima i u na{oj stranci izvesnih problema i nerazumevawa, neki su qudi bili iznena|eni, neki su
bili zaprepa{}eni i tako, imali smo danas jedan sastanak u Budvi koji
je trajao tri sata, pro{ireni sastanak Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke i mi smo ta pitawa do detaqa razmotrili.
Znate, mi nismo hteli da dolivamo uqe na vatru u ovoj situaciji gde
je ve} do{lo do toliko naraslih tenzija, mi smo hteli da delujemo u pravcu smirivawa. Drugo, ono {to je na{ ciq, to je da se {to pre zakaù vanredni parlamentarni izbori. Kada se pocepa vladaju}a partija u bilo kojoj zemqi, nema boqeg na~ina da se do|e do politi~kog raspleta od zakazivawa vanrednih parlamentarnih izbora. Tako isto i u Crnoj Gori.
Izbori se moraju zakazati, za izbore se treba spremati, pa }e narod
da odlu~i kome }e ukazati poverewe, kome ne}e. Ako do|e do jo{ è{}ih
uli~nih sukoba, ne daj boè, i do tragi~nih doga|aja, da do|e do prevrata, opet nas posle toga nas ~ekaju izbori.
Voditeq: Zna~i, boqe izbori prie svega toga.
Dr [e{eq: Boqe izbori {to pre, recimo, maj mesec bi bio sasvim
solidan.
Voditeq: Taj rok je i dogovoren.
Dr [e{eq: Nama kao politi~koj partiji to odgovara, mi smo svojevremeno brutalno izba~eni iz crnogorskog parlamenta i nismo parlamentarna stranka trenutno, ali nama otprilike taj rok odgovara.
25
Imamo dovoqno vremena da se spremimo tri meseca, i nadamo se da je

mogu}e da se postigne konsenzus politi~kih partija o osnovnim izbornim pravilima.
I drugo, {to mnogi qudi gube iz vida, mnogo je va`nije ko }e imati
ve}inu u parlamentu, ko }e formirati novu vladu Crne Gore nego ko }e
biti na funkciji predsednika Republike. Ako neko obavqa funkciju
predsednika Republike a ne kontroli{e vladu, nije wegova partija vladaju}a partija, wegove predsedni~ke ingerencije su veoma suène. To je
pokazao i ovaj sukob izme|u dva krila DPS-a, ali centar vlasti je vlada.
\ukanovi} ne bi odneo prevagu da nije drào pod kontrolom taj centar
mo}i. Predsedni~ka funkcija, izolovana, sama od sebe ne zna~i mnogo.
To je razlog vi{e da ne treba sada dolivati uqe na vatru, da ne treba izazivati neke o{tre tenzije u narodu.
Nismo mi protiv mitinga, nismo mi protiv demonstracija. Svaka politi~ka partija ima prava da organizuje mitinge, demonstracije, da iza|e na ulicu, da se bori za svoje politi~ke stavove. Svaka politi~ka partija bi trebalo, u situaciji kada se stvari dovedu do stawa u kome se ne
mogu procesi kontrolisati, ne mogu kanalisati, da se malo primiri, da
malo predahne, da malo staloì uzburkane emocije.
Voditeq: Je li bilo u Srpskoj radikalnoj stranci, nakon predsedni~kih izbora u Srbiji, va{eg nezadovoqstva wihovim rezultatima, zahteva, recimo, da se na ulici stvari re{e?
Dr [e{eq: Jeste, na{i qudi iz svih delova Srbije su bili ogor~eni. Znate, mi smo sve na{e republi~ke i savezne poslanike u drugom izbornom krugu uputili na Kosovo i Metohiju da budu kontrolori. Tamo je
do{lo do stravi~nih stvari. Ujutru u 7 sati do|u na bira~ko mesto i zateknu pune glasa~ke kutije. Hapsili su nam poslanike, i republi~ke i savezne, zatvarali, neke su pretukli, ucewivali nam ~lanove na Kosovu i
Metohiji, sluìli se najgorim mogu}im sredstvima. Vi ste u jednoj od va{ih prethodnih emisija...
Voditeq: Ovo je prilika da se ispravim...
Dr [e{eq: Da, rekli ste da sam ja ~estitao Milutinovi}u. To nije
istina.
Voditeq: êstitali ste Milo{evi}u.
Dr [e{eq: Milo{evi}u, nakon {to je izabran u Saveznoj skup{tini.
To je gest, ja mislim gra|anske pristojnosti, jedan gest dobre voqe, na kraju krajeva. Pored svih tih velikih pritisaka u na{oj stranci da iza|emo
na ulicu, rukovodstvo stranke je odlu~ilo da se ne ide na ulice.
Mi }emo demaskirati svaki falsifikat na ovim izborima, spremamo
tri specijalna izdawa Velike Srbije pogotovo povodom falsifikata na
Kosovu i Metohiji. Jedno je ve} iza{lo iz {tampe. To su tiraì: dva od
100.000 i drugi od 200.000 primeraka. To su veliki tiraì. Mi }emo to ìgosati, mi }emo svaku priliku koristiti da reìm napadnemo, da reìm optuìmo, da reìm demaskiramo pred narodom. Ali ne}emo da rizikujemo,
jer strasti su u Srbiji jo{ prili~no vrele posle onih demonstracija koalicije Zajedno koja je neslavno propala. Jo{ uvek je rovita situacija i ne26
}emo da sa svoje strane doprinesemo da opet do|e do nekih nereda, nemira,

da do|e do ne~ega {to se ne moè kontrolisati. Smatramo da je strpqewe
u politici veoma va`no i stranka smo koja pokazuje najve}e strpqewe.
Da se vratimo na va{e po~etno pitawe, ja mislim da je poziv Mila
\ukanovi}a i Svetozara Marovi}a da do|em na Cetiwe jedan gest dobre
voqe. Na taj gest dobre voqe mi uzvra}amo gestom dobre voqe. To ne zna~i da mi ulazimo u neki politi~ki savez niti da smo mi odmah sada neki
politi~ki istomi{qenici ili bilo {ta drugo. To je samo gest dobre voqe i uspostavqawe izvesnog dijaloga. Dijalog je uvek dobar me|u politi~arima, ~ak i onima koji su nepomirqivo sukobqeni. Pogotovo u te{kim
vremenima treba raditi na sniàvawu tenzija.
Drugo, mi polazimo i od interesa na{e stranke. Jasno je da je u Crnoj
Gori politi~ka scena do kraja izdiferencirana. Postoje otprilike ~etiri politi~ke opcije, ~etiri politi~ke grupacije. Liberali, koji su za
separatisti~ku varijantu, i DPS Mila \ukanovi}a, odnosno Milice Pejanovi}-\uri{i}, koja je za status kvo u sada{woj saveznoj dràvi, mo`da
nagla{eno za ja~awe elemenata konfederalizma. Tako je ako bih hteo kao
pravni politi~ki teoreti~ar da defini{em wihovu poziciju o tom pitawu. Postoji grupacija DPS Momira Bulatovi}a koja je za ja~awe federalnih elemenata na osnovu nekih wihovih zalagawa. I postoji Srpska
radikalna stranka koja je za unitarnu centralizovanu dràvu, koja je za
Veliku Srbiju. Mi to uvek otvoreno govorimo, tu nikakvih tajni nije bilo.
Naravno, i Narodna stranka se pocepala upravo po onom obrascu po
kome se pocepao i DPS. I drugo, mislim da se Narodna stranka upropastila ulaskom u koaliciju Narodna sloga i da vi{e ne predstavqa neku
ozbiqnu politi~ku snagu. To je, dakle, dana{wa crnogorska politi~ka
scena. Imamo jo{ dosta razloga zbog kojih treba {to vi{e da istupamo
samostalno.
To {to smo podràli Momira Bulatovi}a ne zna~i da smo u koaliciji s wim, ne zna~i da smo wegovi istomi{qenici ili wegovi sledbenici. Mi smo ga podràli samo u jednom konkretnom pitawu. Mo`da }emo ga nekada negde opet podràti, ali mi imamo svoj program i sa tim
svojim programom idemo na izbore. Ne idemo ni sa jednom drugom politi~kom grupacijom.
Voditeq: Politi~ka grupacija gospodina Bulatovi}a optuùje novoizabranog predsednika Crne Gore gospodina \ukanovi}a i DPS Milice Pejanovi}-\uri{i} za secesionizam i razbijawe Jugoslavije. Me|utim, u posledwe vreme ~ini mi se da ~ak ni radikali vi{e \ukanovi}a ne progla{avaju separatistom. Kakav je va{ komentar?
Dr [e{eq: Mi smo ga tako|e optuìvali istom argumentacijom.
Znate nekada u nekim mirnijim vremenima, i oni su nas napadali da smo
fa{isti, da smo ovakvi, da smo onakvi. Mi smo raspaqivalipo wima, nismo nikada ostajali du`ni. Ali sada uz to {to smirujemo situaciju sagledavamo i neka druga zbivawa.
Voditeq: Na primer.
27
Dr [e{eq: O~igledno je Liberalni savez sve o{triji protiv Mila

\ukanovi}a. Zatim, Milo \ukanovi} je jednim gestom pokazao da ne èli da ide u pravcu separatizma. Recimo, paqewem badwaka pred cetiwskim manastirom. To je bilo stani-pani, znate: pali se badwak pred manastirom Svetog Petra Cetiwskog, pali se pred domom kraqa Nikole.
Prvo je paqewe badwaka u organizaciji Srpske pravoslavne crkve,
a drugo paqewe badwaka je u organizaciji ove separatisti~ke Crnogorske pravoslavne crkve. To je bila situacija u kojoj je \ukanovi}
trebalo da se opredeli gde }e. On je do{ao pred cetiwski manastir i
tamo je nalagao badwak, shodno tradiciji, staroj srpskoj tradiciji. To
je jedan gest koji ne moè da se izgubi iz vida, koji na izvestan na~in mora da se ceni. Ja ne znam kako }e se on ubudu}e pona{ati i kako }e se daqe odvijati situacija u na{oj zemqi u celini, niko to vi{e ne moè da
prognozira. Ali i ovaj gest dobre voqe treba sada da nai|e na neki dodatni gest dobre voqe.
[ta bi bilo najboqe re{ewe, {ta bi bio najboqi izlaz iz sada{we
situacije? Po mom mi{qewu, da se odmah odredi datum odràvawa parlamentarnih izbora. To bi u Narodnoj skup{tini trebalo da se postigne
izme|u poslani~kih klubova pa da onda nadle`ni dràvni organ zakaè
vanredne izbore. Ako se zna ta~an datum odràvawa izbora, to onda dosta uti~e na smirivawe situacije, onda se i partije orijenti{u na predizbornu kampawu. I u predizbornoj kampawi dolazi do uli~nih skupova
itd, ali poprimaju druga~iji tok.
Voditeq: Gospodine [e{eq, oni koji i daqe misle da vi govorite i
radite ono {to misli gospodin Milo{evi}, va{ dolazak na inauguraciju predsednika \ukanovi}a povezuju sa mogu}no{}u da, recimo, i gospodin Milo{evi} eventualno moè promeniti stav prema novoizabranom
predsedniku Crne Gore i priznati izborni rezultat Crne Gore.
Dr [e{eq: Ti koji govore da mi radimo ono {to Milo{evi} misli
ne razumeju se uop{te u politiku. A {ta to zna~i kada Milo{evi} mene uhapsi, onda me ~uva na hladnom i tamnom mestu da se ne ukvarim do neke slede}e prilike. Ne znam kako druga~ije da objasnim takva wihova rezonovawa.
Ako jedna stranka ima neku svoju jasno diferenciranu ideologiju,
politi~ki program, onda je to Srpska radikalna stranka. Mi se samo po
tome orijenti{emo. Nikakve veze sa Milo{evi}em nemamo, ali nije nemogu}e da do|e do uspostavqawa neke saradwe izme|u Milo{evi}a i \ukanovi}a. Ja sam na ovom na{em dana{wem sastanku Izvr{nog odbora
rekao: idemo na parlamentarne izbore. Pod pretpostavkom da }e na{a
stranka uspeti da povrati parlamentarni status i da nijedna politi~ka
partija u Narodnoj skup{tini nema ve}inu za formirawe vlade, mora se
i}i na koalicionu vladu. Opet }e lak{e ove dve demokratske partije socijalista \ukanovi}a i Bulatovi}a na}i zajedni~ki jezik i formirati koaliciju, nego {to }e neka od wih biti spremna da u|e u koaliciju sa
Srpskom radikalnom strankom. Politika je uvek prepuna ~udnovatih
obrta. Ovaj politi~ki sukob je opet sukob me|u qudima u su{tini iste
28
ideologije, to su qudi ipak levi~arske ideologije. Jedni mnogo vi{e levi~ari, drugi ne{to mawe, ali to je opet Demokratska partija socijalista, to su socijalisti.
Voditeq: Savezni sud je poni{tio, doneo odluku o poni{tewu preko sto presuda Vrhovnog suda Crne Gore koje se odnose na izborne sporove u ovoj republici. Vi ste savezni sud optuìli za dvostruke ar{ine, jedne prema izborima u Crnoj Gori, a druge u Srbiji. Na ~emu to temeqite?
Dr [e{eq: Mi bi bili zadovoqni da je Savezni sud na isti na~in
reagovao na izbore u Srbiji. Me|utim, nije }utao je. I uvek odbacuje
sve na{e zahteve, sve na{e tu`be. Jednostavno ni kod Saveznog suda ni
kod Ustavnog suda Jugoslavije nikada nismo uspeli ni sa jednim zahtevom.
Voditeq: Kako to obja{wavate?
Dr [e{eq: To govori o politi~koj instrumentalizaciji sudstva.
Na{e sudstvo je politi~ki instrumentalizovano i u Jugoslaviji, i u Srbiji, i u Crnoj Gori, tu nema nikakvih sumwi. I ovde, kada smo poku{ali ne{to oko ovog na{eg proterivawa, odmah smo nai{li na zid, bez obzira {to je kr{ewe zakona bilo o~igledno.
I u Srbiji kada poku{amo bilo {ta preko suda ostvariti, nemogu}e je.
Videli ste, u slu~aju lokalnih izbora u Srbiji, gde je do{lo do otimawa
ogromnog broja odborni~kih mandata opozicionim strankama, me|u wima
i Srpskoj radikalnoj stranci, opet je sudstvo ostalo nemo. Opet je sudstvo
pokazalo da je instrumentalizovano od strane reìma. U ovom slu~aju, Savezni sud je instrumentalizovan od jedne vladaju}e politi~ke grupacije,
koja ima dominaciju i mo}, i koristi te poluge kada je re~ o Crnoj Gori.
A kada je re~ o Srbiji, Savezni sud }uti ili odbija na{e zahteve kao
neargumentovane, neutemeqene, neosnovane, ovakve, onakve. Mi u na{oj
zemqi nemamo nezavisno sudstvo. Nemamo ga nigde ni u Crnoj Gori, ni
u Srbiji, ni u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Tek bismo morali da izgradimo institucije nezavisnog sudstva. Da sud sudi ni po babu ni po
stri~evima, nego po pravdi bo`joj, narodnoj, po zakonu i Ustavu.
Voditeq: Od po~etka politi~ke krize u Crnoj Gori stalno se pomiwe mogu}nost uvo|ewa vanrednog stawa. Kakav je va{ odnos prema takvoj
mogu}nosti i da li biste glasali za takav predlog?
Dr [e{eq: Ne moèmo mi unapred da se izjasnimo ho}emo li glasati ili ne. Zavisi od okolnosti, znate. Ako do|e do neke situacije u kojoj
se na drugi na~in zaista ne moè reagovati, onda bi se i vanredno stawe
ispostavilo kao neka nu`da, kao neko nu`no zlo.
Svaka demokratska zemqa ima u svom ustavu odredbu prema kojoj je
mogu}e u izvesnim okolnostima uspostaviti vanredno stawe. Mi se trudimo da ne do|e do vanrednog stawa, jer vanredno stawe samo po sebi je
ipak jedno zlo. Ne{to mawe od onoga {to se spre~ava, ali je ipak zlo.
Ipak je lo{e. Vanredno stawe je diktatura. A mi ne èlimo uspostavqawe vanrednog stawa ni u jednom delu na{e zemqe. Mi smo za to da se stvari re{avaju kroz institucije i izborima. Hitno zakazivawe vanrednih
parlamentarnih izbora tako|e je jedan na~in da se preduprede doga|aji
koji bi mogli usloviti uspostavqawe vanrednog stawa.
29
Voditeq: Srpska radikalna stranka se verovatno ve} polako, ako ne

priprema, onda razmi{qa o izborima u Crnoj Gori. Kako vi vidite poziciju svoje stranke u toj prilici?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori je doìvela pravi atomski udar reìma. Mi smo pro{li jednu veliku golgotu i polako
konsolidujemo svoje redove, opet smo jaka politi~ka stranka, imamo razvijenu infrastrukturu. Mislim da }emo na ovim izborima uspeti da povratimo parlamentarni status, ube|en sam u to.
Radi}emo mnogo, mi smo jedinstvena politi~ka stranka za sve srpske
zemqe, tako da kada govorim o Srpskoj radikalnoj stranci, svaki wen deo
i u Crnoj Gori, u Srbiji, u Republici Srpskoj, mi je isti, u potpunosti
isti, istu }emo pa`wu poklawati razvoju svakog tog dela.
Ovde u Crnoj Gori imali smo jednu nesre}nu kadrovsku politiku koja se razbila o glavu na{oj stranci. Onda, imali smo situaciju u kojoj nas
je reìm progonio, hapsio, biv{i predsednik na{e stranke proveo je pet
meseci u zatvoru zbog re~i izgovorenih u Narodnoj skup{tini. Mene i
moje najbliè saradnike 1994. godine su proterali zbog govora na politi~kim mitinzima. Proterali su nas protivustavno, protivzakonito iz
Crne Gore. Dve godine mi je bio zabrawen ulazak. Krajem 1995. godine
svih osam na{ih narodnih poslanika je brutalno izba~eno iz Narodne
skup{tine, jer prethodno policija nijednog od wih nije uspela vrbovati
da radi za reìm, a onda su policijski agenti, provokatori dovedeni da
glume da su oni zapravo pravi radikali, da oni predstavqaju Srpsku radikalnu stranku. Pa su nam oduzeli ~ak i registraciju u Ministarstvu
pravde, pa smo morali registrovati novu stranku i jo{ smo dodali moje
ime u wen naziv da vi{e niko ne moè da nam ukrade bar to ime. Mi smo,
izgleda, uveli neku praksu koju sada koriste u Demokratskoj partiji socijalista i u Narodnoj stranci itd.
Voditeq: Ime je obele`je stranke.
Dr [e{eq: Jer je ispalo da nema drugog na~ina da se odredi {ta je
{ta. Ipak smo sve to izdràli. Mi smo stranka koja ima op{tinske odbore u svim op{tinama u Crnoj Gori 21 op{tinski odbor, sada imamo
sposobno rukovodstvo koje je u stawu da dobro organizuje ove izbore, a i
mi iz Beograda, iz centralnog rukovodstva stranke maksimalno }emo se
truditi da im u tome pomognemo. Angaòva}emo se direktno u predizbornoj kampawi.
Voditeq: Vi ste u jednom razgovoru, ako sam dobro obave{tena, najavili mogu}nost vanrednih parlamentarnih izbora tokom ove godine, ako
ne tokom godine, onda relativno skoro i na saveznom nivou i u Srbiji.
Dr [e{eq: Na saveznom nivou bi bilo neophodno da se odrè parlamentarni izbori. Istina, imamo mi odredbu i u republi~kom i u saveznom zakonu da, kada do|e do rascepa u politi~koj partiji, ono ve}insko
krilo moè da ostavi bez poslani~kih mandata mawinsko, i skup{tina
nastavqa da radi sasvim normalno.
Me|utim, veoma je opasno kada do|e do rascepa u vladaju}oj stranci, do
ovako ozbiqnog rascepa, primeniti zakonsko pravilo, pa da jedno krilo izbaci drugo krilo. Da je to veoma opasno pokazao je slu~aj Narodne stranke.
30
Narodna skup{tina Crne Gore je priznala legitimitet Kilibardi

na osnovu mi{qewa Ministarstva pravde Crne Gore, a Savezna skup{tina je priznala legitimitet Bojovi}u na osnovu mi{qewa Saveznog
ministarstva pravde, gde je ta Bojovi}eva stranka registrovana. Bilo bi
veoma lo{e da se sli~na situacija ponovi sa Demokratskom partijom socijalista Crne Gore, da jedno krilo izbaci drugo iz Narodne skup{tine u Podgorici, a da se potpuno obrnut slu~aj primeni u Saveznoj skup{tini. Onda bi se napravio dodatni haos, onda bismo u{li u jedan pravni i politi~ki galimatijas iz koga bi te{ko bilo na}i izlaz. Da bi se i
to predupredilo, nama trebaju i republi~ki izbori u Crnoj Gori i savezni izbori, pa da se vidi ko ta~no ima koliko poslanika u Ve}u gra|ana
Savezne skup{tine ili u Narodnoj skup{tini Crne Gore.
U Srbiji o~ekujemo nove parlamentarne izbore iz drugih razloga. U
Srbiji nijedna politi~ka partija nema ve}inu u Narodnoj skup{tini.
Mi radikali smo odmah posle parlamentarnih izbora krenuli sa inicijativom da se formira koncentraciona vlada narodnog jedinstva.
Me|utim, to nije prihva}eno ni od levog bloka ni od Srpskog pokreta obnove. Sada su levi blok i Srpski pokret obnove u{li u neke sopstvene kombinacije oko formirawa vlade, u neku politi~ku trgovinu.
Mi o~ekujemo, a na{a o~ekivawa su bazirana na nagomilanom iskustvu,
da bilo kakva trgovina me|u wima ne}e dugo da traje, da }e se vrlo brzo
posva|ati, a pitawe je i da li }e uspeti da se dogovore oko konkretne podele ministarskih mesta. Tako da vrlo skoro moèmo o~ekivati nove
parlamentarne izbore u Srbiji.
Mi pod ovim uslovima ne}emo ulaziti u vladu, mi odbijamo sada i
razgovore o sastavu novog kabineta i nama je i ciq da se ide na nove izbore. @elimo i nove lokalne izbore i u Srbiji i u Crnoj Gori. U Srbiji èlimo zato {to je do{lo do cepawa unutar koalicije Zajedno, tamo se stvorio haos u mnogim op{tinama, a u Crnoj Gori èlimo iz istog
ovog razloga iz kog èlimo i parlamentarne izbore u Srbiji.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam na ovom razgovoru.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
III
MONTENEGRA NE]E BITI
TV Blu mun, Podgorica, 16. januar 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e dragi gledaoci, gledate emisiju Mogu}e vru}e Televizije Blu mun. Ovo je vanredna emisija, vanredna je zbog toga
{to smo iskoristili priliku da ugostimo gospodina prof. dr Vojislava [e{eqa. Gospodine [e{eq, dobro ve~e.
Voditeq: Moje uobi~ajeno pitawe pred razgovor glasilo bi: kako
vam izgleda, kako se ose}ate u na{em studiju?
31
Dr [e{eq: Lepo se ose}am. Vidim da u prili~no suènim uslovima

razvijate jednu dobru televiziju, jednu televiziju koja se sve vi{e gleda.
Meni je drago {to sam ve~eras va{ gost.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ova emisija ima svoju koncepciju, pa
bih ja èleo da krenemo. Datum i mesto va{eg ro|ewa?
Dr [e{eq: Ro|en sam u Sarajevu, 11. oktobra 1954. godine.
Voditeq: Recite mi ne{to vi{e o porodici u kojoj ste ro|eni.
Dr [e{eq: Ro|en sam u radni~koj porodici, otac mi je bio èlezni~ar a majka doma}ica. Pored mene imali su i moju sestru Dragicu. Moji
su poreklom iz Hercegovine, a otac mi je daqim poreklom iz Crne Gore,
iz Rovaca. Majka mi je iz porodice Misita, to je jedna od najstarijih srpskih porodica u Hercegovini. O~evi preci su u velikim iseqavawima
Rov~ana, Bo{kovi}a, [}epanovi}a i Srezojevi}a prvo naselili okolinu Mi{i}ke ùpe, Ri|ane, a odatle pre nekoliko stotina godina do{li
u Popovo Poqe.
Voditeq: Gospodine [e{eq, odmah da vas pitam, potaknut TV duelom vas i gospodina Dra{kovi}a, ima li [e{eqa Hrvata?
Dr [e{eq: Ima, ali ima i Dra{kovi}a i Hrvata i muslimana. Tragedija na{eg naroda je bila velika istorijska tragedija: pet vekova pod
okupacijom. Uvek su velike sile na Balkanu vodile glavnu re~. Srbi su
uvek bili izloèni stravi~nim udarima i sa istoka i sa zapada, i ono
{to je nas kao narod najvi{e potreslo, {to nam je najvi{e {tete nanelo
je to da je kroz sve te istorijske okolnosti, sva ta istorijska isku{ewa,
do{lo do velikog podvajawa unutar na{eg nacionalnog bi}a, tako da se
danas u dru{tvenoj svesti, svesti qudi, Srbinom smatra samo onaj ko je
pravoslavne veroispovesti. A Francuz je Francuz i ako je katolik, i ako
je protestant, i ako je musliman. Nemac je Nemac i ako je katolik, i ako je
protestant, i ako je musliman. Sve ve}i broj Nemaca prelazi na islam.
Albanac je Albanac i ako je musliman, katolik ili pravoslavac. Kod nas
Srba to versko konvertitstvo dovelo je do cepawa nacionalnog bi}a. I
onda onaj ko je pre{ao na islam, pod uslovima turske okupacije, izjedna~avan je sa turskim okupatorom u nacionalnoj svesti i taj se jaz neprekidno {irio, mada se ta~no zna iz kojih su plemena, iz kojih su bratstava pojedinci, grupe qudi. Nekada su skoro kompletna bratstva prelazila na
islam. Jaz se produbqivao umesto da se u ovim modernim vremenima prevazilazio. Sa druge strane, u Hrvatskoj je, u vreme Ilirskog pokreta, uz
veliko angaòvawe katoli~ke crkve, vr{eno pohrva}ivawe Srba katolika, kojih je u pro{lom veku bilo negde oko milion. Hrvati su u vreme
Ilirskog pokreta srpski jezik prihvatili kao svoj kwièvni jezik da bi
se olak{ao proces ukqu~ivawa Srba katolika u hrvatski nacionalni
korpus. Ina~e, Hrvati su izvorno govorili druga~ije od Srba. Kajkavski
i ~akavski su izvorni hrvatski govor, a {tokavski su prihvatili u vreme
Vukovih reformi upravo iz ovog razloga. Ta mr`wa je stvarana na verskim razlikama i nekada svesno podsticana.
U Drugom svetskom ratu najgorim su se pokazali Srbi katolici iz
zapadne Hercegovine, tamo su najgore usta{e bile. U ovom ratu oni su
opet bili najgori. Ogroman broj ih je, dodu{e, izginuo, posebno u Isto~32
noj Slavoniji i na drugim rati{tima, jer su ih Hrvati gurali tamo gde

je bilo najgu{}e. A izvorni Hrvati nemaju o wima dobro mi{qewe. Recimo, Zagorac ne moè da podnese zapadnog Hercegovca ni na kilometar
i najgore mogu}e mi{qewe o wemu ima. Ali kada treba da im posluè za
neke poslove kojih se oni ina~e libe, onda su dobrodo{li.
Voditeq: Kada ve} pomiwemo va{u porodicu, vi ste èstoko reagovali na optu`bu gospodina Dra{kovi}a da je va{ otac bio komunista. Da li
je bio komunista?
Dr [e{eq: Nije bio komunista. Nisam ni naro~ito èstoko reagovao. Moram da vam priznam da je meni ta emisija bila poprili~no sme{na. Ona je reìrana od strane srbijanskih socijalista, Vuk se sa wima
u dogovoru spremao za tu emisiju. Znali su svi da Vuk nema {ansi da u|e
u drugi krug i ciq je bio da se tom emisijom spre~i da Dra{kovi}evi
glasa~i u drugom krugu glasaju za mene, kao {to je to bio slu~aj u duelu
sa Lili}em. Ja sam Lili}a pobedio u drugom krugu zato {to su skoro svi
drugi opozicioni glasa~i u drugom krugu glasali za mene. Ovog puta su
poprili~no u tome uspeli, ali cena koju su platili, pogotovo koju je platio Dra{kovi}, veoma je visoka. On je sebe potpuno uni{tio tom emisijom, a mene uspeo malo da zako~i. Dakle, uspeo da je demorali{e i destimuli{e svoje glasa~e da u drugom krugu glasaju za mene.
Otac mi nije bio komunista. Ali ne bi mi li~no smetalo ni da je
bio, znate, jer ja sam bio komunista. I bio sam iskreni i ube|eni komunista. Verovao sam iskreno u tu ideologiju. Dra{kovi} je tamo pomiwao
da sam vaspitavan u komunisti~kom duhu, pa je to dovodio u vezu sa mojim
ocem. Ja sam zaista negde izjavio, u nekom intervjuu, da sam vaspitavan u
komunisti~kom duhu: kroz osnovnu {kolu, gimnaziju, fakultet, na postdiplomskim studijama neprekidno sam obrazovan i vaspitavan u komunisti~kom duhu, samo je marksisti~ki pogled na svet bio propisan u svim
fazama {kolovawa. Samo je on priznavan. Samo smo takve kwige ~itali.
Samo smo iz takvih uybenika u~ili. To je bilo prirodno.
Onda, komunizam nije ideologija za potcewivawe. To je jedna veoma
mo}na i opasna ideologija. Ideologija koja nam je nanela mnogo zla, koja nas je skoro upropastila kao narod. Ali ne samo nas, nego i ogroman
ruski narod, isto~noevropske narode koji su robovali pod komunisti~kom diktaturom. Ta ideologija je imala realno utemeqewe u socijalnoj
bedi i potla~enom poloàju velikih dru{tvenih grupa, {irokih dru{tvenih slojeva i ona je nastala na izvesnom prirodnom supstratu.
Pokazalo se da nikakav istorijski inèwering nije mogu}. Pokazalo se da se ne moè nekom svesnom voqom kreirati u celosti istorijski
proces. Pokazalo se da qudi ne mogu ~ak ni predvideti daqi hod istorije. Mogu od danas do sutra predvi|ati doga|aje, mogu na kratke staze, ali
neke ukupne istorijske tokove ne mogu, to je u bo`jim rukama.
Niti zameram qudima koji su nekada bili komunisti, niti sam se ikada stideo da kaèm da sam ja bio komunista. Bio sam. Za razliku od Dra{kovi}a, ja se nijednog svog teksta iz komunisti~ke faze ne stidim danas.
Nikada nikome ni{ta nisam napakostio, nikada niko zbog mene nije ostao
bez posla, oti{ao u zatvor itd. A to mi prigovara Dra{kovi} koji je ne33
kada bio glavni komunisti~ki likvidator u vreme borbe protiv crnog talasa. Posle wegovih tekstova Lazar Stojanovi} je oti{ao u zatvor, recimo. Poznat je bio po mnogim napadima na slobodnomisle}e intelektualce,
po hajkama koje je protiv wih vodio itd. Ja to nikada nisam radio.
Ne stidim se komunisti~ke pro{losti. Ja sam sve svoje tekstove koje
sam napisao u toj fazi posle objavio. U tri izdawa je {tampana moja doktorska disertacija. U tri izdawa je {tampan moj magistarski rad. Svi tekstovi iz tog vremena su uklopqeni u neke od mojih kwiga i objavqeni. Ja
se ne stidim ni~ega {to sam bilo kada napisao. Pisao sam ono {to sam mislio u tom trenutku, ali nisam drugome neku {tetu naneo, nisam drugome
napakostio, nisam progonio qude i nisam im nikakvo zlo nanosio.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kako je teklo va{e {kolovawe? Gde ste
zavr{ili osnovnu {kolu?
Dr [e{eq: Osnovnu {kolu, gimnaziju i Pravni fakultet sam zavr{io u Sarajevu. Na postdiplomske studije sam se upisao na Pravnom fakultetu u Beogradu i tamo sam i magistrirao i doktorirao.
Voditeq: Vratio bih se na osnovno {kolovawe, da li se se}ate nekog
svog nastavnika iz osnovne {kole?
Dr [e{eq: Se}am se svih nastavnika, profesora, u~iteqa, ali mi je
u najlep{em se}awu ostao moj u~iteq od drugog do ~etvrtog razreda osnovne {kole. Zvao se Vuk Jovovi}, umro je, mislim 1977. godine, i kako sam
~uo sahrawen je na nekom grobqu u Herceg Novom. Ina~e, ìveo je u Sarajevu i bio je izuzetno dobar pedagog i mnogo sam od wega nau~io. Naravno, se}am se i svih drugih profesora i nastavnika. Recimo, sada ìvi u
Podgorici, istoriju mi je predavao, Dragoqub Stamatovi}. Bio je izuzetno dobar profesor, ali veoma strog kao pedagog. Kod wega sam imao peticu iz istorije, ali nekoliko puta sam dobio i {amar, i za pramen kose pored uva je nekada znao da povu~e, ukoliko smo bili nesta{ni na ~asovima.
A ja sam nekoliko puta bio ka`wen jer sam {aputao devoj~ici koja je iza
mene sedela u klupi, a koja redovno nije znala da odgovara na pitawa iz
istorije. Recimo, to je jedna anegdota iz mog osnovnog {kolovawa.
Te{ko je nabrojati sada sve te nastavnike, ali se}am se svih. Se}am se
i kakvi su bili i kako su se pona{ali prema u~enicima. Se}am se onih koji su bili korektni, koji su bili objektivni. Se}am se i onih koji su bili
li~ni, recimo, u petom razredu osnovne {kole, razredni stare{ina mi je
bila Nela, predavala je ujedno matematiku i poznavawe prirode. U to vreme sam bio najboqi u razredu iz matematike, radili smo neki pismeni zadatak, onaj redovni pismeni zadatak {to se radi ~etiri puta godi{we, to
je bilo od najve}e va`nosti za taj predmet. U jednom zadatku rezultat je
bio 25. Ne mogu se setiti strukture zadatka, ali se se}am rezultata. Ona je
imala nekoliko svojih miqenika u razredu koje je obilazila u toku pisawa pismenog zadatka i pomagala im u re{avawu. Onima kojima je ona pomagala rezultat je bio 4.000. Se}am se dobro, sa mnom u klupi je sedela Jadranka Jakovqevi}, i ona je bila u dilemi oko re{avawa zadatka i prepisala je
rezultat od mene, 25. Tako smo to predali, slede}i ~as je bilo ispravqawe
zadataka i neko od miqenika razredne iza{ao je na tablu i do{ao opet do
onog rezultata 4.000. Ona kaè, jeste, to je ta~no, to je ta~an rezultat.
34
Ja se onda pobunim, iza|em pred tablu i ostatak ~asa smo neprekidno

nas dvoje polemisali, ja wu ubedim da je rezultat 25 i ona na kraju, kada vi{e nije imala kud, kaè: ovo je zadatak gde su mogu}a dva rezultata, ispravno je i jedno i drugo. I sada: i ja sam dobio pet i devoj~ica koja je sedela sa
mnom u klupi, ta Jadranka Jakovqevi}, a i ovi weni miqenici kojima je
rezultat bio 4.000. To mi je ostalo u nekom trajnijem se}awu. Bilo je, naravno, mnogo sli~nih doga|aja, ali to je mo`da za neku drugu, duù pri~u.
Voditeq: Kakve vas uspomene veù za detiwstvo. Da li ste bili nemirno dete?
Dr [e{eq: Bio sam poprili~no nesta{an, {to se kaè, ali opet do
izvesne granice. Odrastao sam u Sarajevu, na staroj èlezni~koj stanici, koja je, u izvesnom smislu, nekada bila centar javnog ìvota u Sarajevu, recimo najprometnije mesto u Sarajevu. Tu sam se od malih nogu nagledao raznoraznih dru{tvenih zbivawa, upoznao ìvot raznih socijalnih slojeva: od onih stani~nih nosa~a, amala, kako su ih zvali, dakle, qudi na samom dnu bede, na samom dnu dru{tvene lestvice naj~e{}e su to
bili notorni, hroni~ni alkoholi~ari koji su i umirali nekada na asfaltu, na zemqi, od preteranih koli~ina alkohola, hladno}e, smrzli bi
se itd. Takva su vremena bila, to je negde kraj pedesetih godina; pa do
onih vi{ih socijalnih slojeva koji su predwa~ili po tome {to su prvi
imali televizore, pa prvi automobile, pa su izazivali zavist nas ostalih iz siroma{nih porodica.
Kroz detiwstvo sam bio spreman na razne nesta{luke, nekada na tu~e, bezazlene de~a~ke tu~e, znate: danas se potu~emo, sutra se pona{amo
kao da se ni{ta nije desilo. Nekada smo u igrawu fudbalskom lopotom
nekom i prozor razbili, ali nikada ni u kakve kra|e nisam i{ao. Naravno, tu su najvi{e uticali moji roditeqi a i ja sam sam rano sazreo do
svesti da je to stvar koju ne treba nikada ~initi. A bilo je bezazlenih
kra|a leti se kradu lubenice: dovezu seqaci iz Srbije ogromna brda
lubenica na staru èlezni~ku stanicu, tamo je bio neki ogroman plac
gde su se lubenice prodavale i nadmetawe me|u de~acima ko }e ukrasti
ve}u lubenicu. Pa onda prodavac juri, pa se onda posle sezone lubenica
krao i kupus, itd. U tim stvarima nisam u~estvovao. Dakle, presudnu ulogu su odigrali otac i majka da se u to ne ukqu~ujem, naravno, wihova pretwa strogom kaznom ako slu~ajno tako ne{to poku{am, ali i ja sam se vrlo rano od takvih stvari distancirao i tu sam neki moralni subjekat izgra|ivao ve} kao de~ak.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kroz va{e {kolovawe prema kojim
predmetima ste imali najvi{e afiniteta?
Dr [e{eq: Najvi{e prema istoriji i kwièvnosti. To me je najvi{e interesovalo. U osnovnoj {koli sam bio vrlo dobar matemati~ar,
ali matematika me nije mnogo interesovala. êsto sam znao da re{im
neki zadatak, neki novi zadatak koji niko drugi nije znao, kada je trebalo negde da se pokaè malo inventivnosti. Nisam nikada ve`bao matematiku, nisam je u~io i ve} u toj ranoj fazi mladosti ona nije bila neko
moje opredeqewe. Dru{tvene nauke su me najvi{e interesovale.
35
îtao sam istorijsku literaturu i ~itao sam beletristiku. Ve} u detiwstvu sam mnogo kwiga i{~itao. Moj najstariji sin Nikola sada je u
sedmom razredu osnovne {kole, nisam siguran ni da je jednu jedinu kwigu
do kraja pro~itao, ~ak ni iz obavezne {kolske lektire. A ja sam u wegovim godinama sigurno bar 500 kwiga pro~itao sve ono iz de~je kwièvnosti pa do Karla Maja, ~ije sam sve romane prevedene na na{ jezik pro~itao, i ~itav niz drugih kwiga: Anastasijevi}a, istorijske romane, pa
onda Baranina itd.
Jo{ jedna stvar koja bi vam mo`da bila interesantna: kao osnovac
sam nau~io Wego{ev Gorski vijenac napamet. I sada znam mnogo stihova napamet, ali ne u celosti, to je bilo negde u sedmom i osmom razredu
osnovne {kole, i to je bilo pod prili~nim o~evim uticajem, a i profesor Stamatovi} je delimi~no na to uticao. êsto nam je donosio na ~asove dela iz novije srpske istorije. Kada kaèm novije, mislim najvi{e iz
XIX i XX veka. On je jednom doneo i ~itav Gorski vijenac na ~as, a donosio je literaturu koja nije bila dostupna u to vreme, stara izdawa, i od
pre Drugog svetskog rata. Se}am se da nam je pokazivao, uz pomo} {kolskog projektora, fotografije iz nekog istorijskog albuma iz Prvog svetskog rata, neke stvari koje se nisu mogle saznati iz uybenika, koje se nisu mogle saznati kroz zvani~nu, oficijelnu {tampu koja je odisala komunisti~kom ideologijom, i dosta je usa|ivao u nas |ake patriotizam i kod
srpske dece dosta tog nacionalnog opredeqewa. Ne znam kako su na to reagovala muslimanska i katoli~ka deca, ali on je bio korektan prema svima i nikada nije pravio podelu po tom osnovu. Nagla{eno je odisao patriotizmom, srpstvom, i po tome sam ga zapamtio kao jednog vrsnog ~oveka koji je ostavio traga na moje najranije {kolovawe.
Voditeq: Niste se, dakle, opredelili za kwièvnost niti za istoriju, ve} za prava.
Dr [e{eq: Ja mislim da sam se ve} u osnovnoj {koli opredelio za
pravne studije. Nekako me je to poprili~no interesovalo, a poznat sam
bio u razredu i kao osnovac i kao sredwo{kolac po tome {to bih voleo
da ulazim u neke polemike sa nastavnicima, sa profesorima, {to sam voleo da vodim dijalog, rasprave. Mislim da me je to na neki na~in i privuklo pravnom studiju. U osnovnoj {koli, naravno, nema nekih obrazovnih osnova koje bi usmeravale ba{ u tom pravcu.
Voditeq: Magistarski studij, kada je do{ao? Posle zavr{enog fakulteta koliko ste imali godina?
Dr [e{eq: Pravni fakultet sam zavr{io, to je bilo 1976. godine, sa
dvadeset dve i po godine, za dve i po godine studija, ta~nije: dve godine i
osam meseci sam studirao. Odmah posle toga sam upisao postdiplomske
studije na ustavno-pravnom politi~kom smeru Pravnog fakulteta u Beogradu. Magistrirao sam 1978. godine, dakle, imao sam dvadeset tri i po
godine kada sam postao magistar nauka. Tema magistarskog rada mi je bila Marksisti~ki koncept naoruànog naroda. To je jedna vrlo interesantna tema, mada su neki poku{avali da je osporavaju, ne pro~itav{i
unapred kwigu o kojoj je re~. Znate, najve}e furije su qudi koji su u sta36
wu da napadaju kwigu koju nisu pro~itali. Mislim da su mi ta saznawa

bila veoma korisna, i kroz sve vreme ovog najnovijeg rata i kroz angaòvawe Srpske radikalne stranke i wenih dobrovoqaca itd.
Nije to podru~je koje se moè zanemariti. Bez obzira {to su marksisti posle imali najve}eg upliva u nekom teorijskom utemeqewu samog
pojma, same su{tine, ne treba to zanemarivati i ne treba nijedan produkt
qudskog duha, bez obzira kakvog je politi~kog usmerewa, a priori odbacivati. Treba upoznati, prou~iti pa izvu}i zakqu~ak, i ako je onda ~oveku mogu}e i da se kriti~ki na to osvrne. Ne treba ne{to odbaciti onako
a priori to je tako i tako, samo da se ne bi sam problem apsolvirao.
Voditeq: Doktorat, kada je do{ao, koje godine?
Dr [e{eq: Doktorat sam odbranio 25. novembra 1979. godine, dakle,
sa 25 godina. A pre nekih mesec dana sam saznao da sam i kr{ten istog dana, 25. novembra 1955. godine u manastiru Zavala.
Voditeq: Mora}ete taj podatak da dostavite gospodinu Dra{kovi}u.
Dr [e{eq: Dobro, nemam ja {ta wemu da dostavqam, videli ste gospodina Dra{kovi}a ju~e na Cetiwu kako se prili~no nelagodno ose}ao
sede}i izme|u mene i \in|i}a. Mislim da mu je bilo vrlo neprijatno.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta ste mu rekli, jer smo mi posredstvom kamera televizije Crne Gore videli da ste mu ne{to do{apnuli,
ne{to je on mrzovoqno prokomentarisao.
Dr [e{eq: Znate {ta, ja nisam ~ovek mr`we. Ja zaista ne znam da
mrzim. Ja ne mrzim politi~kog protivnika, meni je ciq da ga pobedim, a
ne da ga uni{tim, da ga likvidiram. Dra{kovi} se pojavio i po protokolu je bilo predvi|eno da sedi izme|u mene i \in|i}a, a on je do{ao, seo
bez re~i, niti se pozdravio sa mnom, niti se pozdravio sa \in|i}em, on
je u velikoj...
Voditeq: A da li pri~a sa nekim gospodin Dra{kovi}?
Dr [e{eq: Ja onda po~nem sa wim dijalog, po~nem ne{to, poku{avam, on je onako ispo~etka bio vrlo kiseo i mr{tio se. Ja kaèm: {ta je
to Vu~e, zar ne govori{ sa \in|i}em? [ta je, pa vi ste koalicioni
partneri, vi ste desetine hiqada qudi predvodili na uli~nim demonstracijama, a sada ne govorite me|usobno. Je li tako? A onda smo na Cetiwu bili na ve~eri u hotelu Grand i sedeli sto do stola. Za stolom
gde sam ja bio, bio je Dragoqub Mi}unovi}, bili su moji saradnici Aleksandar Vu~i}, Mirko Blagojevi}, predsednik na{eg Izvr{nog odbora za
Republiku Srpsku i Du{ko Sekuli}, predsednik Izvr{nog odbora za
Crnu Goru, bili su Jusuf Kalonferovi} i Nikos Finelis iz gr~ke ambasade. A za susednim stolom sedeli su: \in|i}, Vesna Pe{i}, ânak,
Isakov, Joèf Kasa i Dra{kovi} je u{ao u posledwem momentu, kada su
svi u{li u salu i posedali, onda je on doveden do tog stola. I opet onako seo, }uti, ni sa kim se ne pozdravqa, ni sa kim ne razgovara. Ja sa ovog
na{eg stola dobacujem opet: Vu~e, {ta je to, ni sa kim ìvim ne razgovara{, hajde pre|i za na{ sto, ovamo }e ti biti prijatnije, ovde se vodi
interesantan dijalog, ovde nikada nije dosadno, ovde je uvek zabavno. I
onda je bilo tako, poku{ali smo nekako da otkravimo atmosferu.
37
Politi~ki protivnik nikada ne treba da bude neprijateq. Politi~ki protivnik nikada ne treba da bude ~ovek koji se mrzi, koji treba
da se mrzi. Mr`wa je veoma pogubna. Mr`wa vi{e uni{tava onoga ko
mrzi nego onoga ko je predmet mr`we. [to se mene ti~e, ja nisam optere}en nikakvom mr`wom. Tako se pona{am u politi~kom ìvotu. Ja sam
veoma èstok kao politi~ki protivnik, u verbalnim sukobima idem do
kraja u kori{}ewu najteìh kvalifikacija, ali posle toga idemo nanovo, {to bi se reklo. Niti sam ~ovek koji izbegava me|uqudske kontakte,
~esto sam u prilici me|u qutim politi~kim protivnicima, recimo, u
Saveznoj skup{tini pred po~etak sednice da napravim pravi {ou, da
provociram jednog, drugog, tre}eg nekim duhovitim upadicama, {alama.
Nekada se neko naquti; obi~no se ne qute. Nekada se cela sala smeje i
tako.
Poznat je slu~aj sa Novakom Kilibardom, koji se dosta qutio {to se
mi radikali nismo prikqu~ili koaliciji Zajedno. Jeste, da se prikqu~imo pa da se sada sa wima sva|amo, prepiremo i da nas narod motkama juri po Beogradu. Po~eo je ne{to da prigovara: {ta ti pri~a{, ovo, ono,
prihvatio si da bude{ predsednik op{tine. [ta sada: ti predsednik velike stranke pa predsednik op{tine. Ja kaèm: Nova~e, moja op{tina
kao tvoja dràva, isti broj stanovnika maltene. Onda je cela sala uzvratila gromoglasnim smehom, smejali su se bukvalno svi koji su se zatekli:
i socijalisti, i depeesovci, i svi drugi u sali. Bilo je i mnogo sli~nih
situacija.
U àru politi~ke borbe qudi koriste razne izraze, nekada te{ke
kvalifikacije. Nekada su ti izrazi umesni, na mestu, nekada nisu, ali
treba izgra|ivati jedan politi~ki model pona{awa koji postoji ve}
odavno u demokratskom svetu. Nema {ta kandidati za predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva jedan drugome ne kaù u predizbornoj kampawi, nema {ta ne kaù. Me|utim, kada se izbori zavr{e oni se sasvim normalno pona{aju, ~ak se smatraju prijateqima, ~ak se s vremena na vreme
sretnu, druè.
Voditeq: Da, ~ak je i Bob Dol do{ao sa gospodinom Klintonom.
Dr [e{eq: Jeste, videli smo to, u Sarajevo je doveo Boba Dola u svojoj delegaciji. To je taj gest qudskosti, koji je nama postao stran zahvaquju}i poluvekovnoj komunisti~koj diktaturi, koja je ubijala moral i koja
je ubijala du{u qudima. Ta komunisti~ka ideologija, taj diktatorski reìm je ideolo{kog neistomi{qenika smatrao za neprijateqa, za nekoga
koga treba ubiti, likvidirati, eliminisati. Qudi su zbog mi{qewa
i{li u zatvor. Za izraèno mi{qewe u kafani pet godina zatvora se dobijalo. Posle Drugog svetskog rata mnoge su i streqali samo zato {to
druga~ije misle. Mi se moramo osloboditi tih predrasuda. Mi moramo
i}i na neko normalno pona{awe. Ako smo politi~ki protivnici, ne moramo da se volimo, ne moramo ni da se po{tujemo, ali moramo da se podnosimo, da se trpimo, da kontaktiramo, da razgovaramo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, bili ste vrlo uspe{ni kao |ak, me|utim, da li ste pored kwiga imali vremena za ène?
38
Dr [e{eq: Imao sam, uvek sam imao vremena za ène, naravno. To je

nekako bilo i ispred kwiga. Ali sam znao da organizujem svoje vreme. Recimo, kada sam spremao doktorsku disertaciju zaista sam naporno radio,
vid sam tada pokvario, ali sam znao da se organizujem. Radio sam svakog
dana i disciplinovao se. Ustajao sam svako jutro u 6 sati, nije bilo {anse da ne ustanem u 6 sati. Onda jutarwe spremawe, doru~ak i i{~itavawe
novina. I od 8 do 13 sam radio, u~io. Onda sam pravio jednu pauzu za ru~ak i malo odmarao do 15 sati. Od 15 do 19 sam opet u~io. I tako svaki
dan. I u 19 sati sam izlazio. Svaki dan sam izlazio. Naravno, u toku popodnevne pauze sam odlazio i na fakultet dok sam studirao, recimo, vrlo rano sam zavr{io i Pravni fakultet, ali zahvaquju}i tome {to sam
znao da organizujem svoje vreme. Bio sam i predsednik FOS-a, Fakultetskog odbora saveza studenata, i student prodekan itd, a za sve sam nalazio vremena samo dobrom organizacijom ni{ta drugo. I uporno{}u,
naravno.
Voditeq: [ta mislite o ènama?
Dr [e{eq: Mislim da bi ìvot bio besmislen bez èna. Po{to sam
u pravnom smislu re~i neko ko zastupa ideologiju Srpske radikalne
stranke, ène smatram u punom smislu re~i ravnopravnim bi}ima, potpuno ravnopravnim, u svakom pogledu ravnopravnim.
Voditeq: Da li ima neki tip ène koji vam se posebno svi|a?
Dr [e{eq: Najvi{e mi se svi|aju pametne ène.
Voditeq: [ta mislite o ènama u politici?
Dr [e{eq: Mislim da ène treba da se angaùju u politici. Treba
{to vi{e da se angaùju. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo ve}i
broj èna, nemamo proporcionalno strukturi stanovni{tva, nemamo
proporcionalno strukturi na{eg ~lanstva, ali to je opet taj zaostatak
pro{losti, zaostatak jedne druga~ije, patrijarhalne svesti koja je smatrala da ène treba da budu iskqu~ene iz javnog ìvota. Mi smo za to da
se ène maksimalno ukqu~uju u javni ìvot. Recimo, predsednik Srpske
radikalne stranke za Crnu Goru je Gordana Bulatovi}, potpredsednik
Srpske radikalne stranke je Maja Gojkovi}, imamo jo{ dosta istaknutih
radikalskih poslanika: Jorgovanka Tabakovi}, dr Rada Trajkovi}, Nata{a Jovanovi} i ~itav niz drugih. Elvira Fekete je bila u pro{lom mandatu u srpskom parlamentu, Du{ica Nikoli} itd. Ne mogu ih sada sve nabrojati. To su veoma sposobne ène koje imaju odre|ene ciqeve u ìvotu, koje su i bavqewe politikom shvatile na profesionalan na~in i one
su dragocene za Srpsku radikalnu stranku.
Kada se ène na taj na~in angaùju u politici onda je to sasvim prirodno. Neprirodno je kada èna po~ne da sti~e ogromnu mo} i da se me{a u politiku zahvaquju}i ~iwenici da se wen suprug nalazi na nekoj va`noj politi~koj funkciji.
Voditeq: Imamo i takav primer.
Dr [e{eq: Imamo dosta takvih primera, ja nisam ve~eras do{ao da
prozivam supruge politi~ara, radije bih govorio o samim politi~arima,
bilo da je re~ o Dra{kovi}u, Milo{evi}u, Bulatovi}u, \ukanovi}u itd.
39
Dakle, nema potrebe da bilo koga amnestiramo, ali ja mislim da su supruge, koje su tako pretenciozno angaòvane u politici, koje se do~epaju izvesnih politi~kih funkcija, koje preuzimaju politi~ku mo} u svoje ruke,
a to su supruge nekih srbijanskih politi~ara, dosta ometale svoje muève u onom izvornom bavqewu politikom, u strana~kom radu itd. Wima su
najve}u {tetu nanosile. Oni sami bi trebalo nad time da se zamisle.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li ste oèweni?
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: [ta imate od dece?
Dr [e{eq: Ne znam to kada se kaè {ta imam od dece, vaqda koliko imam dece. Imam tri sina: Nikolu koji ima 13 godina, Aleksandra koji ima ~etiri i po godine i Mihajla koji ima dve godine.
Voditeq: Nikola je iz prvog braka?
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Odakle vam je bila prva èna?
Dr [e{eq: Otac joj je sa Cetiwa, a majka iz Mostara.
Voditeq: Va{a druga èna, odakle je?
Dr [e{eq: Otac joj je poreklom iz Crne Gore, a svi su wegovi ìveli u Topli~kom kraju, tamo su doseqeni nakon osloba|awa Toplice od
Turaka, doseqenici iz Crne Gore, Barovi}i, a majka joj je iz Blaca.
Voditeq: Da li va{a èna ima upliv u va{ politi~ki rad? Da li bar
komentari{e neke odluke?
Dr [e{eq: Komentari{e, ali u na{oj ku}i, ne da iza|e u javnost da
komentari{e.
Voditeq: Nema ni svoju stranku?
Dr [e{eq: Nema ni svoju stranku. Da se moja èna bavila politikom pre nego {to je mene upoznala, ja bih smatrao sasvim prirodnim da
ona nastavi da se bavi politikom. A ona se nije bavila politikom, ona je
zavr{ila vi{u pedago{ku {kolu, radila je u beogradskom preduze}u
Minel, tamo je otpu{tena kada se udala za mene. Radila je honorarno i
kao novinar nekih zabavnih listova, ve}eg broja zabavnih listova, ne
znam ni wihove nazive, ja tu {tampu uglavnom ne ~itam. S vremena na
vreme se angaùje, sada oko dece ima mnogo obaveza, ali je radila, recimo, za na{e strana~ke novine Velika Srbija. Nenametqivo, nepretenciozno, ali je s vremena na vreme pomagala i odradila neke poslove koji
su bili korisni za redakciju i za stranku. Ali da se ona me{a u politiku, na osnovu ~iwenice {to sam ja predsednik najve}e opozicione stranke u Saveznoj Republici Jugoslaviji, stranke koja samo {to nije postala
vladaju}a, to jednostavno ne dolazi u obzir niti ona to èli, niti poku{ava, niti bi to mogla.
Voditeq: Kada je osnovana Radikalna stranka i koji je wen osnovni
ciq?
Dr [e{eq: Radikalna stranka je osnovana 1881. godine, osnovao ju je
Nikola Pa{i}. Ona je u kontinuitetu trajala do 1945. godine, zapravo
negde do po~etka 1946. godine, kada su je komunisti ukinuli. Srpsku radi40
kalnu stranku smo obnovili 23. februara 1991. godine, ali ona je nastala ujediwewem Srpskog ~etni~kog pokreta i glavnine Narodne radikalne stranke. Zapravo smo produètak Srpskog slobodarskog pokreta koji
smo osnovali 23. januara 1990. godine u Beogradu. Taj Srpski slobodarski
pokret prerastao je u Srpski pokret obnove, nakon {to je Vuk Dra{kovi} izba~en iz stranke Mirka Jovi}a, pa smo ga mi prihvatili, pa odglumili ujediwewe itd. To su ve} op{tepoznate stvari u javnosti, verovatno ni za va{e gledaoce nisu naro~ito interesantne.
Po svojim programskim ciqevima Srpska radikalna stranka je izrazito nacionalna i patriotska. Mi se borimo za jedinstvo svih srpskih
zemaqa, celokupnog srpskog naroda, za jedinstvenu srpsku dràvu koja }e
obuhvatati sve srpske zemqe. U politi~koj sferi smo stranka koja je za
parlamentarnu demokratiju, vi{epartijski sistem, moderan pravni poredak, za gra|anske slobode i prava po najvi{im svetskim dostignu}ima.
U ekonomskoj sferi mi smo stranka liberalnog karaktera, stranka koja
se zalaè za liberalni kapitalizam. Naravno, to ne iskqu~uje dràvnu
intervenciju u onoj meri u kojoj se to ina~e radi u zemqama liberalnog
kapitalizma. Mi smo za slobodnu trì{nu privredu, privatnu svojinu,
privatnu inicijativu, naravno. U socijalnoj sferi se zalaèmo za socijalnu pravdu, za{titu najugroènijih socijalnih slojeva. I u kulturnoj
sferi se zalaèmo za potpunu slobodu stvarala{tva, ali naravno i za
princip da svi rezultati stvarala{tva kulturnog, umetni~kog stvarala{tva moraju biti verifikovani na trì{tu. Moète naslikati po
svom mi{qewu najlep{u sliku na svetu, ali ako ne moète da je prodate
na aukciji, slika vam ne vredi. Za taj princip se zalaèmo i u sferi
umetni~kog, kulturnog stvarala{tva uop{te, jer smatramo da je to veoma va`no kako bi se raznorazni paraziti odstranili iz kulturne sfere.
Ti paraziti pojedu najvi{e novca koje dru{tvo izdvaja za kulturu. Odnesu, a ne postiù nikakve kulturne efekte.
Voditeq: Pomenuli ste sve srpske zemqe. Na koje zemqe mislite?
Dr [e{eq: Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i nikada ne}emo
odustati od Republike Srpske Krajine.
Voditeq: [ta je sa Makedonijom?
Dr [e{eq: Mi èlimo da se i Makedonija vrati u sastav zajedni~ke dràve. Otcepqewe Makedonije je velika rana na srcu celokupnog
srpskog naroda. Naravno, mi ne mislimo nikoga da teramo da se smatra
Srbinom ako on to ne èli. Ako stanovnici Makedonije kaù da nisu
Srbi, {to bi mi wih na silu terali da budu Srbi? A ako zaista nisu, ako
nismo isti, onda smo veoma, veoma sli~ni. Mi Srbi nemamo sli~nijeg naroda od Makedonaca. Nemamo po poreklu blièg naroda.
Sa druge strane, tu postoje jo{ neki razlozi. Li~no sam ube|en da
pod ovom najezdom {iptarskog separatizma Makedonija kao samostalna
dràva nema veliku {ansu da opstane. Onda bi najboqa varijanta bila
da na|emo soluciju da se ona vrati u sastav zajedni~ke dràve, kao federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije ili u nekom drugom obliku, nije bitno. Mi nemamo nameru bilo {ta silom da postièmo u Makedoniji.
41
Mi nemamo nameru, dakle, da bilo koga prisiqavamo na zajedni~ki

ìvot. Ali smo spremni, imamo dobru voqu i èleli bismo opet da ìvimo u zajedni~koj dràvi sa Makedonijom. Ako oni èle da budu posebna nacija, neka budu posebna nacija. Ako oni èle da imaju poseban makedonski kwièvni jezik, neka ga imaju. Taj jezik je stvoren posle Drugog
svetskog rata od jednog dijalekta, znate. Makedonci su jedna etni~ka grupacija na prelazu izme|u Srba i Bugara. Tu postoji 12 raznih dijalekata
koji su ta~no dijalekti izme|u srpskog i bugarskog jezika, ali ako je 50
godina u kwièvnom smislu trajao taj jezik, za{to bismo mi bili protiv
toga da neki qudi govore tim jezikom, da im je materwi jezik? Mi smo dobre voqe, èlimo da razgovaramo, èlimo da vodimo dijalog. Ako ne èle u zajedni~ku dràvu, ne èle, nikom ni{ta. Vi ste mo`da primetili,
Srpska radikalna stranka nikada nije dovodila u pitawe nijedan me|unarodni sporazum izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Makedonije,
uspostavqawe diplomatskih odnosa. Mi èlimo sve oblike saradwe.
Ako ne}emo zajedni~ku dràvu, moèmo bescarinsku zonu, moèmo tako
da se povezujemo, moèmo imati jedinstveno trì{te.
Voditeq: Da se vratimo na politi~ku scenu u Srbiji. Bili su izbori u Srbiji, predsedni~ki izbori, pa su ponovqeni. U prvom krugu, gospodine [e{eq, imam utisak da ste vi bili moralni pobednik, tj. da vam
je pobeda oduzeta.
Dr [e{eq: Nisam bio moralni, bio sam stvarni pobednik.
Voditeq: Ali Slobodan Milo{evi} nije dozvolio da se ose}ate kao
stvarni pobednik.
Dr [e{eq: Ne moè on meni zabraniti da se tako ose}am. Ja se jo{
uvek tako ose}am. Ja se ose}am kao pobednik iz prvog i drugog izbornog
turnusa. Vidite, u prvom izbornom turnusu u drugi krug smo se plasirali Zoran Lili} i ja. I pobedio sam ga u drugom krugu, pobedio sam Lili}a i to sa 3% glasova razlike.
Tada socijalisti nisu mnogo radili na falsifikovawu izbornih rezultata. Ponegde su ne{to radili, i imamo dokaza da su na Kosovu muvali
sa glasa~kim listi}ima, sa bira~kim kutijama itd. Ali izvukli smo zakqu~ak da oni nisu mnogo èleli da Lili} pobedi. Oni su o~ekivali da }e Lili} pobediti, ali da ne}e iza}i 50%, pa da ga elimini{u kao nekoga ko nije po voqi vrha Socijalisti~ke partije. Ogroman broj strana~kih aktivista, po prirodi stvari, o~ekivao je da Lili} bude kandidat. Najuì vrh ga
nije èleo. Najuì vrh zato nije dao nalog da se na terenu radi ovo ~udo koje je ra|eno u Milutinovi}evom slu~aju.
Mogu}e je da smo zaista ostvarili potpunu pobedu, da je iza{lo 50%
gra|ana na bira~ka mesta. âk sam ube|en da je to tako bilo. Ali nismo mogli da dokaèmo. Mi smo preko na{ih kontrolora pratili do 98% bira~kih mesta. Malo je falilo jo{, mo`da je 1.000 qudi iza{lo iznad 50% mo`da 1.000 ispod prema bira~kim spiskovima. Ali na{ je problem u samim
bira~kim spiskovima, ube|eni smo da je oko 300.000-500.000 imena vi{e upisano u bira~ke spiskove nego {to ima bira~a u Srbiji. Jo{ uvek su mnogi
mrtvi qudi na bira~kim spiskovima, dobijaju poziv i oni koji su umrli pre
42
10 godina. Drugo, ima mnogo qudi koji su vi{e puta upisani u bira~ke spiskove, za to imamo konkretne dokaze. Dosta toga sada objavqujemo u specijalnim izdawima Velike Srbije, tri specijalna izdawa pripremamo o tome i prvo je ve} iza{lo iz {tampe.
Voditeq: [ta je bilo u drugom krugu?
Dr [e{eq: U drugi izborni krug je i{ao kandidat po voqi najuèg
vrha reìma, levog bloka, Milan Milutinovi}. Kandidat koji je objektivno mnogo lo{iji od Zorana Lili}a. Znate, Zorana Lili}a smo morali tretirati kao ozbiqnog politi~kog protivnika, ali nismo mu mogli
zameriti neki kriminal, neku aferu, neku korupciju itd. Nema nekih
tragova koji ukazuju na Lili}a u tom smislu. Za Milana Milutinovi}a
smo imali ogroman broj argumenata, pa smo navodili neke od wih: prodaju aviona Kanadera preko Gr~ke, gde je nekoliko miliona maraka ukradeno, pa onda slu~aj sa otimawem vile na Sewaku, pa rasipni~ko pona{awe u Wujorku gde je desetine hiqada dolara dnevno pla}ao za neki apartman u samom centru Wujorka. Pa za kra|u koja se desila u ambasadi u Atini prvo je blagajnik ukrao nekih 5.000 dolara, pa nikakav postupak protiv wega nije vo|en na insistirawe Milana Milutinovi}a. On se stavio
u wegovu za{titu. Posle je taj isti blagajnik ukrao oko 150.000 dolara,
i da problem bude ve}i, novac Republike Srpske. Vlada Republike Srpske je tim novcem poku{avala da kupi neku medicinsku opremu u inostranstvu. Blagajnik je povu~en u Beograd u Savezno ministarstvo inostranih poslova, ali nikakav postupak ni do danas se protiv wega ne vodi.
Kakav je Milutinovi} ~ovek, videli ste sada: oti{ao je u Gr~ku da
~eka Novu godinu. Gr~ka je nama prijateqska zemqa, ali ne dolikuje tek
izabranom predsedniku Republike da ide u inostranstvo na do~ek Nove
godine, i 20.000 dolara je ko{tao samo avion Savezne vlade za odlazak u
Gr~ku. I ~itav niz drugih argumenata te vrste smo imali protiv Milana Milutinovi}a. Imali smo i su{tinskih politi~kih argumenata.
Neozbiqno je vodio na{u spoqnu politiku, sve ovo {to nam se sada de{ava posledica je wegove spoqne politike. Busali su se u prsa da oni
zna~e ulazak Srbije u Evropu, a odmah posle wegovog izbora Evropska
unija nam je ukinula neke trgovinske povlastice.
Kada je potpisivao sporazum o malograni~nom prometu sa Hrvatskom 27 ili 28 srpskih sela Isto~ne Slavonije i Barawe je izbacio iz
tog sporazuma. Ne bukvalno izbacio, nije uop{te znao za ta sela. Potpisao onako ovla{, {to su Hrvati ponudili on potpisao i ta sela ostala van sporazuma. Zna~i, hiqade i hiqade qudi koji ìve u tim selima
ne mogu da koriste povlastice koje daje sporazum o malograni~nom prometu. îtav niz drugih stvari ima.
Izborni postupak je potpuno falsifikovan. Prvo, u medijskoj sferi situacija je bila sasvim druga~ija. U prvom izbornom turnusu imali
smo relativno liberalan pristup medijima. Mogli smo da gostujemo na
ogromnom broju lokalnih radio i televizijskih stanica, i na dràvnoj
televiziji smo mogli solidnu minutaù da ostvarimo. Tu je Lili} bio
43
privilegovan, bio je privilegovan i Dra{kovi}, a i ja sam ne{to imao,

bilo mi je dovoqno. Znate, ja obi~no mnogo boqe iskoristim vreme koje
mi se ukaè na medijima od svojih protivnika, pa se i ne àlim {to je
uvek procena da su oni imali neuporedivo vi{e prostora nego ja, ali do
tog zakqu~ka su do{li svi posmatra~i, strani i doma}i, razne agencije i
to da su oni imali mnogo puta vi{e prostora od mene. Ovog puta su nas
potpuno blokirali na dràvnoj televiziji, izbegli su potpuno javni televizijski duel i krenuli sa ofanzivom laì, kleveta protiv Srpske radikalne stranke, protiv mene li~no, nema ~ime se nisu sluìli.
Voditeq: I duel sa gospodinom Dra{kovi}em.
Dr [e{eq: Duel sa gospodinom Dra{kovi}em je reìran od strane
socijalista. Ali su se prevarili u jednoj stvari. Oni su o~ekivali da }emo se Dra{kovi} i ja me|usobno uni{titi tim duelom. O~ekivali su da
}u ja Dra{kovi}u uzvratiti na isti na~in. Ja nisam hteo. Ja sam samo
i{ao na to da pokaèm da je Dra{kovi} falsifikator, da je ono {to on
tvrdi falsifikat. Da ja sada kopam po wegovoj pro{losti, i pro{losti
wegove porodice, gde bih imao mnogo jakih argumenata, istinitih, za razliku od wegovih izmi{qenih ja to nisam hteo da radim. Tako da su se
prevarili u proceni da emisija moè i mene uni{titi. Uni{tila je samo Dra{kovi}a. Dra{kovi} vi{e nikada ne}e biti onaj Dra{kovi} od
pre te emisije, to je sigurno. A mene je u tom izbornom turnusu malo usporio, dakle, onemogu}io da glasove koje je on imao u prvom izbornom
krugu, ja dobijem u drugom izbornom krugu. Neke sam dobio, jer ja sam izme|u prvog i drugog izbornog kruga opet napredovao za nekih 200.000 glasova, ali to nije bilo dovoqno.
A {to se Milutinovi}a ti~e, wegovi rezultati su potpuno falsifikovani. Mi imamo materijalne dokaze za 350.000 glasova na Kosovu i
Metohiji. A procewujemo da je ukupno do 800.000 glasova ukradeno na
ovim izborima na razne na~ine. Nekada potkupqivawem kontrolora,
pritiscima, ucenama, dopisivawima. Raskrinkali smo im konkretno dopisivawe, pokazali na konferenciji za {tampu pred ogromnim brojem
novinara ~ime se sluè. Na Kosovu je negde iza{lo 9 glasa~a, a oni jo{
dodaju tri brojke ispred.
Voditeq: To su, pretpostavqamo, Albanci.
Dr [e{eq: Jeste, ali svako ìv zna da Albanci nisu iza{li na izbore. To je notorna ~iwenica u ovoj zemqi. Oni su prikazali da su Albanci i u onim selima, gde ni danas srpska policija ni tenkovima ne moè da u|e, iza{li i glasali za Milana Milutinovi}a! Sini{a Aksentijevi} je nacrtao jednu dobru karikaturu tim povodom, ina~e je bio jedan
od kontrolora tamo, a u jo{ nekim novinama je objavqena karikatura sa
tekstom kao neki [iptar sa ke~etom na glavi zove telefonom: Aqo,
aqo, koliko treba jo{ glasova za taj Qiqi}?, a druga dvojica lopatama
ubacuju glasove u bira~ku kutiju. Otprilike je to tako izgledalo. Sada,
naravno, mi te izbore ne}emo priznati. Ali, mnogi su se pitali za{to
na{a reakcija nije bila burna. Bila je burna, bila je veoma burna. Rekli
smo da su izbori falsifikovani. Koja je teà kvalifikacija koja se moè re}i od kvalifikacije falsifikat?
44
Voditeq: âk ste i bojkotovali polagawe zakletve.

Dr [e{eq: Jeste, i to smo bojkotovali. Da je i Srpski pokret obnove iza{ao, Milutinovi} ne bi mogao da poloì zakletvu. Ne bi imao...
Voditeq: A Srpski pokret obnove?
Dr [e{eq: Srpski pokret obnove ima neke dogovore sa socijalistima, uskoro }emo saznati kakvi su to dogovori. Oni pregovaraju oko Vlade Srbije, vode politiku trgovine. Mi Milutinovi}a ne}emo priznati.
A nije nam palo na pamet da iza|emo na ulice. Za{to? Jo{ uvek je rovita situacija u Srbiji, do{lo bi do op{te gu`ve. Qudski ìvoti bi bili ugroèni. Meni je draga ta predsedni~ka funkcija, veoma mi je draga,
èlim {to pre da do|em na predsedni~ku funkciju. Ali nije mi toliko
draga da bih gledao kako ne~ije dete umire bore}i se na ulici u Beogradu da ja do|em na tu funkciju.
To je, dakle, ono {to nas razlikuje od nekih drugih politi~kih partija i mi smo na trezven na~in nastupali, ako se se}ate, i 9. marta, i u
vreme vidovdanskog saborovawa i u vreme onih junskih nemira 1993. godine, i u vreme protesta koalicije Zajedno.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ~uli smo va{ odnos i odnos Srpske radikalne stranke prema gospodinu Milutinovi}u. Interesuje me va{ odnos prema gospodinu Milo{evi}u.
Dr [e{eq: Milo{evi} je moj najve}i politi~ki protivnik u ovoj zemqi. Moj politi~ki ciq je Milo{evi}evo ru{ewe sa vlasti, ali ne ru{ewe tako da propadne i dràva, nego da Milo{evi} ode sa vlasti, a da ja
do|em na wegovo mesto. To je moj politi~ki ciq. Ciq Srpske radikalne
stranke je da Socijalisti~ka partija ode sa vlasti, sa svojim saveznicima,
a da mi do|emo na vlast. Tako se i pona{amo. Bilo je raznih faza u na{im
odnosima 1990, i pre 1990. godine bio sam progowen. Godinama mi nisu
dali paso{, sedam kwiga su mi sudski zabranili, nisam mogao nigde da na|em posla. 1990. godine jedino je na{a stranka bila zabrawena. Dva puta
sam bio u zatvoru, na potpuno protivzakonit i neregularan na~in uhap{en i osu|en. Dakle, bili smo u fazi apsolutne konfrontacije.
Godine 1991. je izbio rat, Srpska radikalna stranka, verna svom srpskom patriotskom opredeqewu, bez obzira na ideolo{ke razlike sa reìmom, maksimalno se svim svojim potencijalima ukqu~ila u pomagawe
zapadnih Srba. Mi smo tada sara|ivali sa reìmom u Beogradu pomaù}i i Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku i 1991. i 1992. godine na{i odnosi su bili poprili~no dobri. I daqe smo bili opoziciona stranka, i
daqe smo neprekidno napadali reìm za sve slabe strane wegove unutra{we politike u Srbiji. U za{titi srpskih nacionalnih interesa smo
bili solidarni.
Godine 1992. na{om zaslugom Milo{evi} je ostao na vlasti. Da nije
bilo na{e podr{ke, mo`da bi on pobedio u drugom izbornom krugu, ali sigurno ne bi pobedio ve} u prvom izbornom krugu, 1992. godine, da ga mi nismo podràli, da mi nismo odustali od na{eg kandidata i da se nismo svojski angaòvali da svi na{i bira~i glasaju za wega. Tada smo bili veoma
jaka i mo}na stranka. Ako se se}ate, imali smo u Saveznoj skup{tini 30
45
poslanika iz Srbije i u Republi~koj skup{tini 73 poslanika. Na{i glasa~i su glasali za Milo{evi}a i on je pobedio zahvaquju}i tome u prvom
izbornom krugu. Sukobili smo se èstoko povodom wegovog prihvatawa
Vens-Ovenovog plana, tada smo rasturili onu tzv. Svesrpsku skup{tinu u
Sava centru, gde su zasedali Savezna skup{tina, Skup{tina Srbije, Skup{tina Crne Gore, Skup{tina Republike Srpske i Srpske Krajine, koja je
bila sazvana da bi umesto Republike Srpske i u weno ime prihvatila
Vens-Ovenov plan. Na{im napu{tawem ostali su bez kvoruma. Savezna
skup{tina nije imala kvorum i skup{tina Srbije nije imala kvorum.
Onda dolazi faza jedne velike, èstoke politi~ke konfrontacije
koja je dovedena do usijawa obarawem vlade Nikole [ainovi}a, u jesen te
godine, onda hap{ewem nekih istaknutih radikala od strane reìma,
progonima, potpunom medijskom blokadom. Poslani~ke mandate su nam
otimali 1994. godine, prvo u Saveznoj skup{tini, a kasnije i u Republi~koj skup{tini. U otimawu tih poslani~kih mandata u~estvovala je i Demokratska partija socijalista Crne Gore. Imali smo jedan kontakt januara ili februara 1994. godine sa vrhom DPS-a, traìli smo da se u to ne
me{aju, da ne podràvaju Milo{evi}a i socijaliste u otimawu na{ih
poslani~kih mandata.
Srbijanska policija je prvo vrbovala trojicu na{ih poslanika iz
Crne Gore: Du{ana Bo{kovi}a, Radovana Vuk~evi}a i Slavoquba [o{ki}a. A onda su posle, kada sam ja oti{ao u zatvor, vrbovali onu Glamo~aninovu grupu, ako se se}ate, u Saveznoj skup{tini. A drugi put, kada
smo Tomislav Nikoli} i ja zajedno oti{li u zatvor, u Gwilanu, onda su
jednu grupicu uspeli vrbovati raznim ucenama i pritiscima, a nekada i
potkupqivawima u Republi~koj skup{tini. Dakle, na neregularan na~in
su vladali na saveznom i na republi~kom nivou. To je ta faza najè{}e
konfrontacije.
I 1995. godina prolazi u velikim konfrontacijama, dràli smo veliki broj mitinga uzbuwuju}i Srbiju povodom predstoje}e predaje Republike Srpske Krajine. Mi smo unapred saznali da se sprema likvidacija
Srpske Krajine i javno smo to ogla{avali. Zakazali smo veliki protestni miting u Beogradu 17. juna, ali smo uhap{eni u Gwilanu 2. juna, i osu|eni na razli~ite vremenske kazne. Tomislav Nikoli} i ja najduè, na po
dva meseca. Miting je i pored toga odràn, ali nije bilo onoliko qudi
koliko bi bilo u nekim drugim okolnostima. 1996. godina je tako|e godina velikih konfrontacija, na{e apsolutne medijske blokade.
Godine 1997. malo su se stvari primirile. Do{lo je do velikih uli~nih sukoba u Beogradu, kroz demonstracije koalicije Zajedno. Mi smo i
tu imali jedan principijelni odnos, neprekidno smo osu|ivali reìm
zbog otimawa odborni~kih mandata opozicionim strankama i nama radikalima su oteli veliki broj mandata tom prilikom, ali smo bili protiv
uli~nog nasiqa, razbijawa po Beogradu i bili smo protiv toga da se mar{ira pod nema~kim i ameri~kim zastavama. Naravno, imali smo i ~itav
niz primedbi na druge zahteve. Recimo, Dra{kovi} je neprekidno potencirao da je jedan od wihovih zahteva saradwa sa Ha{kim tribunalom, izru~ewe Srba Ha{kom tribunalu, {to mi apsolutno ne moèmo prihvatiti. Ta46
da smo i reìm neprekidno napadali ne zao{travaju}i ve} postoje}u konfliktnu situaciju. Dakle, principijelno smo napadali, traìli smewivawe, ali smo traìli da se te stvari re{avaju kroz institucije sistema.
Tada je reìm poku{ao da napravi neki gest dobre voqe organizuju}i takozvane panel diskusije. Mi nismo hteli da u~estvujemo dok nam ne
vrate otete poslani~ke mandate u Republi~koj skup{tini. To je bilo
sme{no oni obe}aju da }e vratiti, ali kaù: vi prvo do|ite, pa }emo mi
posle da vratimo. Naravno, nemamo poverewa, sigurno bi nas prevarili,
i onda su oni na te panel rasprave pozvali tog nesre}nog Deretu, on je
bio poslanik u Republi~koj skup{tini, sa kojim su odràvali parlamentarnu ve}inu.
Onda imamo period velikih televizijskih debata, dvo~asovnih televizijskih emisija na kojima su nastupali predstavnici raznih stranaka.
Tu smo mi vodili svoju politiku. Kada se ne slaèmo sa socijalistima,
udarimo po socijalistima, kada se ne slaèmo sa JUL-om udarimo po
JUL-u, kada se ne slaèmo sa SPO udarimo po SPO-u, kada se ne slaèmo sa demokratama, udarimo po demokratama. I te emisije su imale dosta efekta na rast na{e popularnosti u Srbiji. Petnaest tih emisija je
bilo, mislim da su one imale veoma zna~ajnu ulogu. Do{lo je do izvesnog
smirivawa tenzija i na taj na~in {to je Zoran Lili}, krajem aprila pro{le godine, pozvao i predstavnike opozicionih stranaka na prijem u Beli dvor, povodom dana progla{ewa Ustava Savezne Republike Jugoslavije. Ja sam se odazvao, drugi nisu do{li. Kada se qudi sretnu, druga~ija je
atmosfera. Opadnu neke napetosti. Bar delimi~no nestane mr`wa. Pa
se razgovara, pa se neka {ala razmeni, pa se malo tera i taj verbalni
inat itd, ali bez sva|a, tu sva|a nije bilo. Znam da sam sa mnogim qudima tada stupio u kontakt i tu je bilo }askawa, prepucavawa, nadmudrivawa, ali nekako su splasle tenzije.
Kada je Milo{evi} izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, mi radikali smo glasali protiv, a nakon {to je bio izabran mi
smo mu ~estitali. Nismo onako javno, na sva zvona, nego kada je poloìo
zakletvu, pri{li smo i ~estitali kada je bila wegova inauguracija u Saveznoj skup{tini. Prethodno je bila inicijativa Socijalisti~ke partije da se ide na promenu Saveznog ustava i da se predsednik Republike
bira neposrednim izborima. Mi smo bili protiv toga, Srpski pokret
obnove i Dra{kovi} su prihvatili. Mi smo bili protiv jer po na{em
programu, po programu Srpske radikalne stranke zalaèmo se za parlamentarni, a ne predsedni~ki sistem. Mi smo za sistem u kome parlament
bira {efa dràve, i gde {ef dràve ima veoma suèna ovla{}ewa. Mi
smo za to da vlast bude koncentrisana u parlamentu. Izvr{na vlast u rukama vlade, koju parlament moè u svakom trenutku oboriti.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pomenuli smo Republiku Srpsku, koju
opciju u Republici Srpskoj podràva Srpska radikalna stranka?
Dr [e{eq: Mi ne podràvamo nijednu opciju u Republici Srpskoj.
Mi imamo svoju opciju. Srpska radikalna stranka je veoma mo}na partija u Republici Srpskoj, od 83 srpska poslanika 15 je srpskih radikala.
47
Mi imamo isto poslanika kao stranka Biqane Plav{i}. Biqana Plav{i} je sa funkcije predsednika Republike iza{la na ove izbore, imala
pola policije pod svojom kontrolom, imala neograni~enu i materijalnu
i politi~ku i finansijsku pomo} Amerikanaca i drugih zapadnih sila.
Mi smo najsiroma{nija stranka, ali imamo istu snagu kao stranka Biqane Plav{i}. Mi imamo opciju o~uvawa Republike Srpske i stvarawa
uslova za weno prikqu~ewe saveznoj Republici Jugoslaviji ili direktno Srbiji. Koja varijanta bude u datom trenutku povoqnija, provodqivija, wu }emo da realizujemo.
Mi smo u odnosima strate{kog politi~kog savezni{tva sa Srpskom
demokratskom strankom. Imamo i mi dosta primedbi na vladaju}u ulogu
SDS-a. SDS ~esto nije bio korektan prema srpskim radikalima u izbornoj kampawi 1996. godine i tamo smo bili apsolutno blokirani na dràvnoj televiziji, ali mi cenimo prvo istorijsku ulogu SDS-a u Republici
Srpskoj, a drugo, wihovu u osnovi patriotsku politiku i danas. Ta politika nam je ipak programski najblià. Imamo mnogo primedbi na unutra{wu politi~ku sferu, na razne negativne pojave u dru{tvu, na razne
politi~ke proma{aje itd.
Voditeq: Gospodine [e{eq, prelazimo na deo emisije koji }e verovatno biti najinteresantniji na{im gledaocima, tj. aktuelna politi~ka
situacija u Crnoj Gori vi|ena o~ima Srpske radikalne stranke. Ovako:
gospodine [e{eq, vi ste podràli gospodina Bulatovi}a pred izbore
za predsednika Crne Gore. Recite nam, {ta vas je potaklo da to uradite?
Dr [e{eq: Da, mi smo podràli Momira Bulatovi}a kao kandidata
za predsednika Republike, i u vreme rascepa Demokratske partije socijalista, u startu smo ga ve} podràli.
Postoje dva aspekta ove situacije. Pozitivan i negativan. Za opozicione politi~ke partije nema ni{ta lep{e nego kada se pocepa vladaju}a partija. Nema draèg doga|aja. Ali, negativan je aspekt {to je politi~ka scena dovedena do usijawa i {to je do{lo ve} i do uli~nih sukoba,
do te{kih sukoba u kojima je veliki broj qudi povre|en, {to nije dobro
i {to bi trebalo {to pre da se elimini{e, dakle, da se smire strasti i
da se smawe tenzije, da se to sve dovede u normalan tok.
Za{to smo podràli Bulatovi}a jasno je. Programski smo bliì
wegovoj politi~koj opciji nego politi~koj opciji Mila \ukanovi}a.
Programski smo bliì kada je re~ o konkretnom pitawu, pitawu savezne
dràve, wene su{tine i funkcionisawa. Opcija Momira Bulatovi}a je
o~uvawe savezne dràve u sada{woj formi, i uz izvesno ja~awe federalnih elemenata u woj. A opcija Mila \ukanovi}a, kako to razumem ja i
Srpska radikalna stranka, je opstanak savezne dràve uz ja~awe izvesnih
konfederalnih elemenata. To bi bila, dakle, ta linija razgrani~ewa.
Po{to je ova opcija nama, kao unitaristi~koj stranci centralisti~kog
usmerewa blià, prirodno je bilo da mi podrìmo Bulatovi}a.
Naravno, mi smo bili realni u proceni svoje snage, bilo je besmisleno da istaknemo sopstvenog kandidata za predsednika Republike u onim
uslovima, jer tu nikakvih {ansi na izborima ne bismo imali. Drugo, mo48
ram da vam priznam, bili smo dosta optere}eni i izborima u Srbiji i u

Republici Srpskoj, gde su nam {anse bile poprili~no velike. Nismo
imali mnogo finansijskih sredstava da raspodelimo na sve izbore, a
znali smo unapred da je ta politi~ka borba na predsedni~kim izborima
u Crnoj Gori za nas izgubqena, da niko ìv nije o~ekivao da bi mi mogli
da pobedimo. âk i oni koji bi mo`da glasali za na{eg kandidata odustali bi od toga znaju}i da na{ kandidat ne moè da pobedi. To je razlog
{to smo glasali za Momira Bulatovi}a.
Naravno, to ne zna~i da smo sada mi wegovi politi~ki saveznici,
koalicioni partneri itd. Moram re}i, ja se uop{te nisam sreo sa Momirom Bulatovi}em u toku pro{le godine, osim jednom u Beogradu, u Belom
dvoru. Sreli smo se na prijemu u Belom dvoru, to je bio jedini na{ susret. Ali ja sam spreman, recimo, koliko sutra da se sretnem sa Momirom Bulatovi}em, ~ak je danas bio jedan kontakt sa Sr|om Boòvi}em,
putujemo zajedno u Afriku u delegaciji Savezne skup{tine, pa po{to
nisam bio u Beogradu, ima odre|en rok za vakcinisawe protiv ùte groznice, vakcina mi se {aqe u Podgoricu, pa treba sutra u Podgorici, zajedno sa ~lanovima delegacije iz Crne Gore, da primim tu vakcinu. Poru~io sam i preko Sr|e Boòvi}a da bih se rado susreo sa Momirom Bulatovi}em i porazgovarao o ovoj op{toj politi~koj situaciji i o svim
drugim pitawima, tako da o~ekujem da je mogu}e i da do|e do tog susreta.
Voditeq: Niste se pridruìli demonstracijama koje je organizovao
gospodin Bulatovi}.
Dr [e{eq: Iz vi{e razloga se nismo pridruìli. Prvo, mi nikada
nismo ni delovali kao koalicioni partner, nikada nismo nikakve saveze potpisivali. Nikada nismo imali ni me|ustrana~ke susrete od kada je
do{lo do rascepa u Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore. Mi nikada nismo imali zvani~an sastanak ni sa jednom ni sa drugom frakcijom iz tog rascepa. Na{a podr{ka Bulatovi}u je bila jedan na{ jednokratni ~in, rekao bih. To je bio ~in na{e voqe, bez ikakvog prethodnog
dogovora, bez ikakvog sporazumevawa o tome.
Razlike me|u nama su i daqe veoma velike, a drugo, mi se, naravno, ni
u tom slu~aju nismo pona{ali rukovo|eni bilo kakvim li~nim emocijama: mr`wom, qubavqu ili ne~im drugim, to u politici ne vaì. Mi smo
nekada bili na najteì na~in progowena politi~ka partija u Crnoj Gori, dok je Demokratska partija socijalista bila jedinstvena.
Voditeq: Vi ste hap{eni, proterivani iz Crne Gore.
Dr [e{eq: Da, i hap{en, i proterivan, i zabrawivan mi je ulazak u
Crnu Goru, i na{ biv{i predsednik za Crnu Goru pet meseci je bio u zatvoru zbog govora izre~enog u Narodnoj skup{tini, i svih na{ih osam
narodnih poslanika krajem 1995. godine brutalno je izba~eno iz Narodne skup{tine. Re~eno je da nisu oni vi{e poslanici Srpske radikalne
stranke Crne Gore nego neki drugi poslanici, pa su doveli osam policijskih provokatora koji su sledili Bo{kovi}a i Vuk~evi}a, da glume
da su oni srpski radikali.
49
âk su nam oduzeli registraciju u Ministarstvu pravde, pa smo morali da registrujemo novu stranku u ~iji smo naziv ubacili moje ime da vi{e
niko ne bi mogao da nam ukrade ime stranke. Dakle, pravu smo golgotu preìveli na crnogorskoj politi~koj sceni, ali bez obzira na sve mi ne govorimo jezikom mr`we. Opet }u se ja jednog dana uhvatiti u ko{tac sa ~elnicima reìma i u Srbiji, i u Crnoj Gori. Nekada }e ti sukobi biti è{}i, nekada blaì, ali uvek kada do|e do neke opasnosti, kada osetimo
opasnost za ìvote qudi, za opstanak dràve, mi smo onda najtrezveniji,
najstaloèniji. Mi se pona{amo i u Crnoj Gori na isti na~in na koji se
pona{amo u Srbiji. Ako u Srbiji nismo bili spremni da u~estvujemo u krvavim nemirima, neredima za{to bismo to radili u Crnoj Gori.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pomenuli ste funkciju koju je obavqao
gospodin Vi{wi}. Za{to je on izop{ten iz Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Nije on izop{ten, on je sam napustio Srpsku radikalnu
stranku. On je posle izbornog poraza Srpske radikalne stranke na izborima 1996. godine bio kritikovan na sednici Centralne otaybinske
uprave, jer je kao predsednik na{e stranke za Crnu Goru, naravno, snosio
glavnu odgovornost. Znamo mi da su ti izbori bili neregularni u izvesnom smislu, da je bilo raznih smicalica i na bira~kim mestima, i u toku prebrojavawa glasa~kih listi}a, ali objektivno, na{a stranka se tada veoma nisko kotirala na crnogorskoj politi~koj pozornici. A}im
Vi{wi} je posle te izre~ene kritike, u kritici su predwa~ili na{i kadrovi iz Crne Gore, podneo ostavku na sednici Centralne otaybinske
uprave. Ostao je ~lan Centralne otaybinske uprave, mi smo mu i tada rekli da je ~ovek na koga na{a stranka ra~una itd. Me|utim, on je dva- tri
dana posle toga napustio stranku, krenuo u rat protiv sopstvene stranke.
A}im Vi{wi}, kao i svaki ~ovek, ima pozitivnih i negativnih osobina.
U nekim trenucima kod wega su prevagnule te negativne osobine, pogotovo u me|uqudskim odnosima.
Znate, tih na{ih osam poslanika, koliko smo imali u Narodnoj skup{tini Crne Gore, koji su tako brutalno izba~eni, mogli su biti ovakvi
ili onakvi, mogli su biti kvalitetni ili nekvalitetni, ali su bili do
kraja odani Srpskoj radikalnoj stranci. Nikada ih nisu uspeli potkupiti, nikada ih nisu uspeli zapla{iti, nikada ih nisu mogli naterati da se
odreknu strana~ke politike.
Do kraja su ostali ~vrsti. A onda, po izbacivawu iz Narodne skup{tine, A}im je ulazio u sukob sa jednim, sa drugim, sa tre}im, dok ih nije sve oterao iz stranke. Nijedan nije ostao u stranci. Na kraju je ostao
samo A}im Vi{wi} od wih osam. A onda je oti{ao i A}im Vi{wi}. Dakle, ta jedna ~isto qudska dimenzija wemu je nedostajala. Kada u|e u sukob, on nema meru, nema granica. Wega karakteri{e izvesna vi{a nota
violentnosti od one koja nas u celini karakteri{e kao narod, predozirana violentnost. Posle je izgubio glavu kada je napustio stranku. Onda je bio i nekorektan, i sluìo se nekim prqavim metodama i mi na
kraju vi{e nismo hteli da reagujemo. Jednostavno, ne uzvra}amo mu, to je
za nas ipak strana~ka pro{lost. Stranka je prema wemu uvek bila korektna, on posle nije bio korektan prema stranci. To su ~iwenice.
50
Voditeq: Gospodine [e{eq, mnoge u Crnoj Gori je iznenadila va{a

odluka da do|ete na inauguraciju gospodina \ukanovi}a. [ta vas je navelo na takav potez? Mnogi su mislili, i pored najava, da vi ne}ete do}i.
Dr [e{eq: Mi u Srpskoj radikalnoj stanci, u najuèm rukovodstvu,
smo shvatili da je poziv da do|emo na sve~anost inauguracije gest dobre
voqe Demokratske partije socijalista Milice Pejanovi}-\uri{i}, kojoj pripada i Milo \ukanovi}. Poziv su uputili li~no Svetozar Marovi}, kao predsednik Narodne skup{tine, kao doma}in na sve~anoj sednici Narodne skup{tine i Milo \ukanovi}, kao doma}in na sve~anoj ve~eri koja je sledila posle inauguracije. Mi smo uvek do sada bili èstoki politi~ki protivnici, vrlo ~esto se smo sukobqavali, nekada je to
sukobqavawe bilo zaista krajwe èstoko, ali procenili smo da na ovaj
gest dobre voqe treba uzvratiti na{im gestom dobre voqe. Iako smo politi~ki protivnici, treba da imamo izvesne kontakte, da imamo me|usobni dijalog. Doneli smo odluku da do|em na Cetiwe a dodatni razlog
je bio {to je do usijawa dovedena politi~ka situacija u Crnoj Gori, i
odlu~ili smo da mi radikali, sa svoje strane u~inimo {to je mogu}e da
doprinesemo smirivawu strasti. Vi ste videli da smo se trudili, koliko smo znali i umeli, da to zaista postignemo. Na Cetiwe sam do{ao, dakle, kao politi~ki protivnik, ali politi~ki protivnik koji se zalaè
iskqu~ivo za demokratska sredstva politi~ke borbe, za verbalne okr{aje politi~ara, a ne za krvave sukobe naroda na ulicama.
Voditeq: Da li je bilo li~nih kontakata izme|u vas i gospodina \ukanovi}a na Cetiwu?
Dr [e{eq: Ti su kontakti bili samo u vreme ~estitawa i pozdravili smo se kada smo napu{tali sve~anu ve~eru, dakle, nije bilo nikakvih
zvani~nih razgovora. U nekoliko sam razgovarao sa Svetozarom Marovi}em, takva je bila prilika, takva je situacija, velika gu`va je bila, ali
ne iskqu~ujem mogu}nost da se u neko skorije vreme susretnemo i razgovaramo o nekim politi~kim pitawima.
Mi radikali smo spremni na kontakte sa svim ozbiqnim politi~kim ~iniocima. Kada kaèm ozbiqnim politi~kim ~iniocima, mislim
na parlamentarne stranke. Mi smo jedna mo}na parlamentarna stranka
na saveznom nivou, jo{ mo}nija parlamentarna stranka u Srbiji. U Crnoj Gori smo bili izba~eni, a ube|en sam da }emo na novim izborima postati parlamentarna politi~ka partija i u Crnoj Gori.
Voditeq: Hteo sam da vas pitam, kako vam se ~inila sva ta proslava?
Dr [e{eq: Meni je drago {to je ta proslava imala izvesnu meru
skromnosti, {to nije bilo onako kako su neki glasovi naduvavali, poput
one Ko{tuni~ine izjave da }e to biti krunisawe Bokasa ili {ta ja znam.
Zaista je bilo sve skromno i sa dosta ukusa, bez preterivawa, bez nekog
posebnog spektakla.
Voditeq: Kako posmatrate nedolazak gospodina Milo{evi}a?
Dr [e{eq: To {to Milo{evi} nije do{ao, treba wega pitati. O~igledno je da je veoma veliki sukob, veoma veliki jaz izme|u reìma u Srbiji i reìma u Crnoj Gori da se taj sukob, kako sada stvari stoje, produbquje.
51
Nemamo ni{ta protiv da su ta dva reìma u sukobu, nemamo ni{ta

protiv toga da su \ukanovi}eva i Milo{evi}eva stranka u me|usobnom
sukobu. Bojimo se samo da taj sukob ne dovede do neke {tete po dràvu u
celini. Ina~e, stranke treba da se sukobqavaju, ne sme dràva zbog toga
da se dovede u pitawe.
Voditeq: Gospodine [e{eq, po va{em mi{qewu, {ta dovodi u pitawe saveznu dràvu? Koji su to problemi koji mu~e saveznu dràvu?
Dr [e{eq: Na~in wenog funkcionisawa. Savezna dràva ne funkcioni{e na demokratski na~in. To je na{ osnovni problem. Imam ~itav
niz primera, neke sam od wih malopre pomiwao.
Recimo, u pro{lom mandatu Savezna skup{tina je funkcionisala na
osnovu pokradenih poslani~kih mandata. Zna~i, nije bila regularna. Zakoni koje je donosila nisu bili regularni. Vidite, na{a Savezna skup{tina skoro uop{te ne zaseda, s vremena na vreme se sastane. Umesto da
se redovno sastaje, da neprekidno zaseda, da se zakoni usvajaju, raspravqaju, da se vode politi~ke debate, }uti se.
Voditeq: Gospodine [e{eq, Ustav Republike Srbije nije usagla{en
sa Saveznim ustavom.
Dr [e{eq: Nije, to je ta~no. Mi smo se vi{e puta zalagali da do|e
do tog usagla{avawa, me|utim, vladaju}a partija je, jednostavno, na to }utala.
Voditeq: [ta mislite o granici izme|u Srbije i Crne Gore? Ko je
postavqa i za{to, i u ~ije ime?
Dr [e{eq: To je ve{ta~ka granica. Ona se uspostavqa zbog nekih
sukoba u interesima reìma u Podgorici i Beogradu. Zbog terawa maka
na konac, {to bi narod rekao, u nekim situacijama, gde to nije neophodno. Mi smo za to da savezna dràva ostvaruje sve svoje funkcije jedna od
wih je carinska funkcija. To je centralna dràvna funkcija, savezne
dràve. Ona treba da funkcioni{e na na~in na koji funkcioni{e u celom svetu.
Voditeq: Je li po na~inu gospodina Kertesa?
Dr [e{eq: Taj na~in mora biti principijelan za sve. Carina ne sme
imati diskreciono pravo da nekome daje olak{ice, a nekome ne daje.
Uslovi vr{ewa carinske slu`be i propisi se moraju prema svima primewivati na isti na~in. Ali mi imamo problem sa uvozno-izvoznim kvotama, kontingentima, sa raznoraznim privilegijama, carinskim olak{icama, osloba|awima itd, koje su diskreciono pravo izvesnih dràvnih
funkcionera, i tu dolazi do velikih sukoba, jer se te privilegije nekada daju nekome {akom i kapom, a nekome kada podnosi zahtev za najnu`nije potrebe, tom se zahtevu ne udovoqava. To je taj problem funkcionisawa savezne dràve kada je u pitawu carina i carinska politika. Kada do|e do proboja takve carinske politike, onda se prave me|udràvne me|e.
Znamo mi dobro da veliki {vercerski kanali prelaze preko Crne
Gore, mnogi {vercerski kanali prelaze i preko Srbije, i ~esto ti {vercerski kanali deluju pod okriqem vlasti, nekih mo}nih qudi iz vlasti.
Mi znamo za sinove istaknutih funkcionera iz Srbije koji stoje na ~e52
lu organizovane mafije koja kontroli{e trgovinu raznim primamqivim i traènim robama. Mi se zalaèmo da se stane u kraj takvom pona{awu, ali principijelno, na tlu cele dràve na isti na~in. Ne da se
princip primewuje samo na jednom delu e, sada }emo tamo suzbiti korupciju, tamo }emo suzbiti kriminal, a na drugom }e mestu ostati. Ako
se presecaju {vercerski kanali preko Jadranskog mora, preko Skadarskog jezera, onda se {vercerski kanali moraju prese}i prema Rumuniji i
prema Bugarskoj, prema Ma|arskoj i prema Makedoniji, svuda gde oni postoje. S jedne strane {vercuju se cigarete, sa druge strane se {vercuje
nafta, sa tre}e strane se {vercuje ne{to drugo itd.
U na{im uslovima ukupne nesre|enosti dràvne vlasti, dràvnih
institucija {verc je postao glavna grana ekonomije, a to ne moè dugo
da traje, to nas upropa{tava. Kada kaèm {verc, ne mislim na ove sitne
preprodavce na ulicama, koji, jadnici, ìve od toga {to danas sutra
prodaju ne{to da prehrane svoju decu, nego na te krupne {vercerske kanale. Dràva propi{e akcize, propi{e carine, propi{e raznorazne
druge da`bine i takse, a onda neki moraju da plate, neki ne moraju da plate. Zahvaquju}i masi onih koji ne moraju ni{ta da plate, oni koji pla}aju pla}aju mnogo vi{e nego {to bi pla}ali u normalnim okolnostima, pa
se oni koji dobro posluju upropa{}avaju, a ve{ta~ki odràvaju u ìvotu oni koji lo{e posluju.To je, dakle, su{tina tog problema. Mislim da
sada{wa savezna dràva nije u stawu sa time da iza|e na kraj, suvi{e su
jaki centri mo}i koji kontroli{u te kanale.
Voditeq: [ta mislite o Narodnoj stranci gospodina Kilibarde? I
kakve odnose imate sa wom?
Dr [e{eq: To je nekada bila stranka sa velikom perspektivom. Mi
smo sve do 1992. godine odustajali da formiramo Srpsku radikalnu stranku u Crnoj Gori jer smo podràvali Narodnu stranku i ra~unali smo da
ne treba da se dupliraju stranke sa istim ili sli~nim programima. Tada
je ta stranka nama bila najblià po programu. Me|utim, 1992. godine dolazi do preloma u wenoj politici, 1992. godine Narodna stranka je odlu~ila da bojkotuje one prve savezne izbore, mi smo tada na brzinu formirali Srpsku radikalnu stranku u Crnoj Gori. Imali smo jedan miting u
Podgorici, i postali parlamentarna stranka, ako se se}ate. Odnosi su
posle postajali lo{iji, jer se ubrzano mewala politika Narodne stranke i Narodna stranka je pro{la onaj put kojim ide i Srpski pokret obnove Vuka Dra{kovi}a. Gotovo identi~an put od izrazito nacionalisti~ke, patriotske politi~ke partije do partije koja je suprotstavqena nacionalnim interesima, do partije koja je, napokon, stupila i u koaliciju
Narodna sloga sa onima koji su joj nekada bili nepomirqivi ideolo{ki politi~ki protivnici. Ta stranka se pocepala, pocepala se na sli~an na~in kao i Demokratska partija socijalista, s tim {to }e oba krila Demokratske partije socijalista da preìve taj rascep, jer su uspeli
da provedu polarizaciju u Crnoj Gori, tako da je \ukanovi}evo krilo uspelo da isisa iz bira~kog tela podr{ku raznih grupacija qudi koji su ranije glasali za druge politi~ke stranke. Tako isto, Bulatovi}evo krilo
}e oko sebe da okupi, da isisa, dakle, iz bira~kog tela glasove qudi koji
53
su ranije glasali za neke druge politi~ke partije. Ta polarizacija }e

u~initi da }e zbir glasova koje osvoji jedna i druga Demokratska partija socijalista na slede}im izborima biti mnogo ve}i nego iznos glasova
koji su imali na pro{lim izborima kada su bili jedinstvena partija, ako
me razumete {ta u ovoj analizi èlim da pokaèm.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: A Narodna stranka }e se prosto ugasiti. Ovo Kilibardino krilo se ve} ugasilo.
Voditeq: A gospodina Bojovi}a?
Dr [e{eq: Ugasi}e se i jedno i drugo. Kilibardino se krilo ugasilo jer Kilibarda nije imao nijednog op{tinskog odbora kada je do{lo do
rascepa. Wega je stranka zapravo smenila i izbacila. A on je sazvao miting na kome je bilo vi{e liberala i pripadnika drugih stranaka nego
wegovih sledbenika, wegovih sledbenika skoro da nije ni bilo, ili su ga
tamo aklamacijom izabrali kao na mitingu. Ve} je imao regularnu
skup{tinu i na{a delegacija je bila na wegovoj skup{tini. Bojovi} }e
se ugasiti iz drugih razloga, zato {to se suvi{e pribliìo Bulatovi}evoj stranci. Mora se ugasiti, gotovo, nestaje. On je kao satelit koji se
previ{e pribliìo planeti oko koje se okre}e i u jednom trenutku upada, masa mu se stapa. On moè opstati samo ako tu do|e do stvarawa neke
koalicije da se podele mesta na izbornim listama. Ina~e, kao samostalna stranka na izborima ne moè da uspe.
Voditeq: [ta mislite o Liberalnom savezu?
Dr [e{eq: Liberalni savez Crne Gore je stranka koja od po~etka
drì isti politi~ki pravac. Tu za nas nema nikakvih nepoznanica. Oni
su nam najè{}i politi~ki protivnici, jer su otvoreni separatisti. Sa
wima nemamo dodirnih ta~aka, ali to ne zna~i da tu mora da postoji
mr`wa. Sve dok ima izvesna grupacija qudi koja je spremna za wih da glasa, mi ih moramo uvaàvati kao realnu politi~ku snagu na crnogorskoj i
jugoslovenskoj politi~koj sceni. Svakako, to je stranka sa kojom mi ne
moèmo ostvarivati neku me|ustrana~ku saradwu, ni o kom pitawu.
Mo`da }emo do}i u situaciju da sara|ujemo o pitawu kontrole na bira~kim mestima, da udruìmo kontrolore svih opozicionih stranaka.
Recimo, na takav oblik saradwe mi smo spremni. Mi smo svojevremeno na
to bili spremni i u Srbiji, na jednim izborima smo imali takvu saradwu sa Dra{kovi}em i sa \in|i}em. Spremni smo i u Crnoj Gori, dakle,
da se sve opozicione stranke udruè da se ta uloga kontrolora maksimalno dobro provede. Dodirnih ta~aka za neku programsku saradwu jednostavno nema.
Voditeq: Moram priznati da su ~lanovi Liberalnog saveza navijali
za vas na predsedni~kim izborima u Srbiji.
Dr [e{eq: Ne znam, ja nisam ~uo to navijawe. Mo`da }e neki koji su
ranije glasali za Liberalni savez sada glasati za Srpsku radikalnu
stranku, za{to da ne. Politi~ke partije nisu sekte, a qudi koji glasaju za
politi~ke partije na izborima nisu vernici tih politi~kih partija pa da
moraju da ostanu ve~ito u tom opredeqewu. Opredeqewa qudi se mewaju.
54
Voditeq: [ta je budu}nost Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori?

Dr [e{eq: Ja mislim da }emo mi na ovim parlamentarnim izborima uspeti da budemo parlamentarna stranka. Male su {anse da u skorije
vreme postanemo vladaju}a stranka u Crnoj Gori, pre }emo postati vladaju}a stranka u Srbiji nego u Crnoj Gori, to je objektivna procena, ~ini mi se. Bitno nam je da budemo parlamentarna stranka u Crnoj Gori, da
aktivno u~estvujemo u crnogorskom politi~kom ìvotu, na osnovu na{eg programa da delujemo kao srpski radikali u svim srpskim zemqama.
Voditeq: Na koje glasove ra~unate, iz koje politi~ke grupacije ra~unate na glasove?
Dr [e{eq: Mi ra~unamo, pre svega, na glasove qudi koji su ve} nekada glasali za Srpsku radikalnu stranku. Mislim da }emo pridobiti i
glasove qudi koji su ranije glasali za neke druge politi~ke partije. Koje? Za sve politi~ke partije.
Voditeq: Namerno sam za kraj razgovora ostavio goru}e pitawe Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, a to je Kosovo. Recite
mi, kakvo je va{e vi|ewe stawa na Kosovu?
Dr [e{eq: Na Kosovu je situacija te{ka jer je socijalisti~ki reìm nesposoban da re{i kosovski problem. On ni{ta ne radi na tom
planu. A Socijalisti~ka partija Srbije na Kosovu i Metohiji ima najgore kadrove, kadrove najsklonije kriminalu i korupciji ~iste mafija{e, i to najprimitivnijeg tipa. Oni su boqi za {iptarske separatiste
nego wihova nekada{wa vlast. Za {iptarske biznismene, koji èle da
zavr{e neki posao u op{tini, sada je situacija izvanredna. Nekada, kada
su [iptari vladali Kosovom, {iptarski komunisti, trebalo im je po
5.000-6.000 maraka recimo da zavr{e neki posli} u op{tini, da podmite
op{tinskog slu`benika. Sada to za 200-300 maraka odmah zavr{avaju.
Poznat je taj Miladin Ivanovi}, biv{i na~elnik Pe}kog okruga, sada
predsednik Op{tine Pe}, koji je u direktnoj sprezi sa glavnim {vercerima, sa glavnim kriminalcima itd.
Ovo {to se desilo na izborima na Kosovu i Metohiji najboqe svedo~i kakva je tamo situacija. Reìm nema nijedno pametno re{ewe. Reìm
~eka da mu re{ewe padne sa neba. Vreme radi za [iptare, ve} sutra ne}emo mo}i da uradimo ono {to bismo mogli da uradimo danas na Kosovu
i Metohiji.
Voditeq: Koje re{ewe nudi Srpska radikalna stranka?
Dr [e{eq: Uspostavqawe pravnog poretka. Sre|ivawe stawa u dràvi. Da po~nemo od mati~nih kwiga: mati~ne kwige ro|enih, umrlih,
mati~ne kwige dràvqana. Sre|ivawe katastarskih i drugih zemqi{nih kwiga. Onda teramo daqe, porezi se moraju pla}ati, takse se moraju pla}ati, doprinosi se moraju pla}ati, komunalije se moraju pla}ati.
Samo tako moè funkcionisati dràva. A ovde gde je svaki metod dozvoqen ukoliko odgovara lokalnim mo}nicima, ukoliko zvani~ni Beograd
uop{te ne interesuje {ta se tamo radi, imamo jedno op{te truqewe.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vi ste, naàlost, bili u prilici da se na
vas izvr{i atentat. To je bio pripadnik muslimana, recite mi da li imate dozu mr`we ili dozu osvetoqubivosti prema muslimanskom narodu?
55
Dr [e{eq: Ne. Ja mislim da je istraga pokazala da je taj atentat bio

pojedina~ni ~in jednog ~oveka za koga su i psihijatri procenili da je ispod prose~ne inteligencije. Tako stoji u psihijatrijskom izve{taju. Mi
smo objavili jednu kwigu o tom podgori~kom atentatu. I ja nikoga drugog
ne optuùjem za to, a atentator Adem [aboti} je osu|en, mislim na 15 godina zatvora, on je na izdràvawu kazne. Za nas srpske radikale ta stvar
je zavr{ena samom presudom. Nikoga ne optuùjemo, ~ak ni wegove najbliè, nemamo nikakvih nera{~i{}enih ra~una s wim. Ja nikada nisam
izjedna~avao Adema [aboti}a sa muslimanima koji ìve u Crnoj Gori
ili sa bilo kojim drugim muslimanima koji ìve na teritoriji na{e zemqe. Mislim da je to jedan bezuman ~in, ~in mr`we i ~in na koji smo mi
radikali veoma smireno i trezveno reagovali. Ako se se}ate, 1992. godine je na licu mesta, na trgu, bilo vi{e hiqada qudi kada je bomba eksplodirala, {ezdeset dvoje qudi je povre|eno, me|u wima i ja, jedan geler sam
dobio u nogu, u stopalo. Bili smo veoma pribrani, smireni. Da je mr`wa
pokuqala iz prisutnih qudi, ko zna {ta se moglo tada desiti u Podgorici. Znate, da su qudi po~eli da se onako slepo svete, pa da ru{e muslimanske ili {iptarske radwe itd, jer je odmah bila sumwa da je to neki musliman uradio, odmah je to prostrujalo. Mi smo smiruju}e delovali, rekli smo da imamo puno poverewe u istra`ne organe, u policiju, i ispostavilo se da je to bio najpametniji potez. Policija je vrlo brzo i efikasno uhvatila atentatora, posle je sudski postupak vrlo korektno vo|en, nismo imali nikakvih primedbi na taj postupak. I na tom primeru
mi smo pokazali da smo stranka koja nema nikakve mr`we u sebi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da vas pitam ne{to o medijima. [ta
mislite o medijima u Srbiji i u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Mislim da medijska situacija nije dobra ni u Srbiji ni
u Crnoj Gori. Ona je poprili~no promenqiva. Nekada je boqa, nekada lo{ija, ali nikada nije dobra. Na{ je osnovni problem, u celoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, a i u Republici Srpskoj, dràvni monopolizam u
medijskoj sferi, pogotovo u sferi elektronskih medija, radija i televizije.
Dràvna televizija je neprikosnovena i u Srbiji i u Crnoj Gori, ona
ima monopolski poloàj, ali je potpuno pod kontrolom reìma. Sluì
kao propagandno sredstvo reìma. Privatne televizije postoje u samim
za~ecima, kao male televizije, i poprili~no su retke. Mislim da su ne{to re|e u Crnoj Gori nego u Srbiji, ali ih i tamo ima jo{ uvek veoma
malo i susre}u se sa ~itavim nizom raznih problema. U Srbiji, recimo,
reìm malo-malo pa zapreti ukidawem tim malim privatnim televizijama. Sada je savezni ministar, odnosno savezni sekretar za informisawe najavio ukidawe privatnih radio i televizijskih stanica, kako on kaè, koje nemaju frekvencije. Vidite {ta su uradili. Da bi se dobila frekvencija morate se registrovati kao firma koja obavqa radio difuznu
delatnost. A da biste se registrovali morate imati re{ewe da vam je dodeqena frekvencija. Eto, to je praksa u Srbiji, pretpostavqam i u Crnoj
Gori, po{to je to savezno re{ewe, po{to to Savezni sekretarijat za informisawe provodi, a u Srbiji ~ak ima i sukoba nadle`nosti, po{to se
56
tim bavi i Republi~ko ministarstvo i Savezni sekretarijat, pa se ne zna

zapravo ko je gde nadleàn da se bavi tim pitawem. Mi smo za potpunu
liberalizaciju medijske scene. Neka slobodna konkurencija pokaè ko
vredi, ko ne vredi. Mi smo za to da se javni konkursi periodi~no objavquju, da se dodequju frekvencije po tim javnim konkursima, da se dodele sve mogu}e frekvencije na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, centralne, regionalne i lokalne. Da svi mediji budu potpuno
slobodni. Treba da ostane dràvna televizija, ali dràvna televizija
mora imati vi{estrana~ki upravni odbor i mora biti vi{e pod kontrolom Narodne skup{tine nego pod kontrolom vlade. Tako bi imala jedan
principijelan i objektivan pristup politi~koj sceni.
Voditeq: Gospodine [e{eq, stiglo je sijaset pitawa, pa da krenemo. Da li gospodin [e{eq smatra Kilibardu za Srbina?
Dr [e{eq: Treba pitati Novaka Kilibardu da li je on Srbin ili
nije. Ja ga li~no smatram. Znate, to kakvu ko vodi politiku, nije argument za moju procenu da li je neko Srbin ili nije Srbin. Sekula Drqevi} je bio Srbin, tu nema nikakve sumwe. I ovaj Savi} Markovi} {to je
dimija, bio je Srbin, ali je vodio antisrpsku politiku, smatrao se nesrbinom i {ta ja znam. Jedno je {ta ~ovek o sebi misli da je, a drugo je {ta
on objektivno jeste. Ako neko za sebe tvrdi da nije Srbin, sre}no mu bilo. Nemam ja nameru bilo koga da teram da bude Srbin ako on ne èli da
bude Srbin.
Voditeq: Dragan Jelini} iz Podgorice pita: Da li je Nema~ka zlo~inac HH veka, a Amerika i Engleska na{e civilizacije?
Dr [e{eq: Ne moè da se kaè za dràvu da je zlo~inac. Zlo~ina~ki mogu biti reìmi u pojedinim dràvama. Nema~ki reìm u vreme Hitlera je bio izrazito zlo~ina~ki reìm. Dana{wi reìmi u Nema~koj,
u Americi vode antisrpsku politiku, a dodatno se Amerikanci pona{aju kao svetski àndar. Znate, bez obzira na sve ovo {to su u~inili Srbima mi ih nikada nismo izjedna~avali sa Hitlerom. Mi imamo mnogo
primedbi, èstoki smo protivnici, kritikujemo sve aspekte spoqne politike i Nema~ke i Amerike, koji se odnose na na{u zemqu, ali ipak
imamo izvesnu meru u tome. O~igledno da vode antisrpsku politiku i da
im je ciq razjediwavawe, raspar~avawe srpskih zemaqa, razbijawe srpskog nacionalnog korpusa.
Voditeq: Kako gospodin [e{eq gleda na doga|aje u Podgorici od
14. januara 1998. godine?
Dr [e{eq: Rekao sam ve} kako gledam na te doga|aje. Veoma mi je
ào {to je do{lo do tih uli~nih sukoba, {to je do{lo do te{kog rawavawa ve}e grupe qudi, {to je tako uzavrela politi~ka atmosfera. Hteo
bih da u~inim sve {to je u mojoj mo}i, i cela na{a stranka, da se te strasti smire. To nije na~in da se postignu izvesni politi~ki ciqevi.
Drugo, ja ne mogu da optuùjem ni organizatore da su oni ba{ to hteli. Ali qudi koji organizuju javne skupove i demonstracije treba da znaju kakve sve opasnosti tu vrebaju. Nekada se masa izmakne kontroli. Ja
imam velikog iskustva sa mitinzima, demonstracijama itd. To govorim
57
kao ~ovek sa iskustvom. Boqe je ne dràti miting ako niste sigurni da ga

moète apsolutno kontrolisati. Ne vredi, sada ~ujem izjave: ti i ti koji
su bili, oni nama ne pripadaju. Ali gde je kontrola, gde je jasno diferencirawe jedne grupacije od druge grupacije? To ne ide tako. Kada se ne{to
desi, posle je uzalud ogra|ivawe e, nismo ba{ tako hteli.
Zbog toga smo mi radikali veoma oprezni u zakazivawu javnih skupova i odustajemo od javnih skupova onda kada je situacija ovako uzavrela.
Ali to ne zna~i da mi bilo kome osporavamo pravo na mitinge, demonstracije i javne skupove. Ne, to je demokratsko pravo. Samo, politi~ke partije moraju biti oprezne u raspolagawu tim demokratskim pravom, da to ne
bi to dovelo do nekih posledica koje se ne èle, koje nanose {tetu i onome ko organizuje mitinge i demonstracije. Sa druge strane, vlast mora da
pokaè i ovog puta dobru voqu i ne sme da bude osvetni~kog raspoloèwa. Ako neko treba da odgovara, onda treba da odgovaraju oni koji su neposredno koristili vatreno oru`je u obra~unima, za koje se moè dokazati
da su izazvali te povrede bilo policajcima, bilo civilima. ûjem da je
najvi{e policajaca povre|eno. Dakle, mora se identifikovati krivica.
I na kraju, veoma je va`no da svaka politi~ka partija sama naloì svojim
pristalicama, svojim sledbenicima, svojim simpatizerima kada zakazuju
javne skupove da niko ne sme da nosi nikakvo oru`je. Mi radikali kada zakazujemo politi~ke skupove, redovno nagla{avamo da se nikakvo oru`je
ne sme nositi. Ja sam ~ovek koji voli oru`je. Ja uvek idem sa pi{toqem.
Ali kada drìm mitinge, nikada nemam pi{toq uz sebe.
Jednom je naseo reìm u Beogradu, hteli su da nam podvale groznu
stvar u Gwilanu 1995. godine. Imali smo zakazan miting, dràli smo mitinge po celoj Srbiji i tada su oni spremali jednu akciju da nas pohapse u
Gwilanu da bi spre~ili miting 17. juna 1995. godine u Beogradu. Tamo su
nam prvo kao zabranili miting, na protivzakonit na~in, nisu nas ni obavestili, niti su nam re{ewe dali, ni{ta. Ali je celog dana Radio Gwilane obave{tavao narod da je miting zabrawen, a nama ni{ta nisu rekli. Mi
smo do{li tamo, nije bilo mnogo sveta, bilo je svega nekoliko stotina.
Mi smo pro{etali kroz Gwilane i onda sam se u centru Gwilana popeo na
neku klupicu, kao klupica u parku znate, i rekao okupqenim qudima: evo,
nismo bili u mogu}nosti da drìmo miting, nisu nam dali da ukqu~imo
nigde mikrofone na struju, ni{ta nam nisu uradili a i narod su zastra{ili, malo je qudi do{lo, ali mi ne}emo odustati od na{e borbe.
Tada je do{la velika grupacija specijalaca, odmah su po~eli da hapse, da tuku narod, da nas maltretiraju i da pucaju. Pucali su u vazduh, a jedan policajac je pucao u drugog policajca i naneo mu te{ke krvne podlive, ovaj je imao pancir na sebi, nije mogao da ga ubije. Verovatno nemate
sa time iskustva, ne znate kako to izgleda kada se puca u pancir onda se
izazove veliki bol i te{ki krvavi podlivi ispod pancira, kao da ste
imali saobra}ajni udes pa se dobro ugruvali. Tako to izgleda.
Smi{qeno je bilo da se nama pripi{e oruàni obra~un sa policijom i da idemo na vi{egodi{we kazne zatvora. To je bilo zami{qeno u
Beogradu. Tako je reìja tekla, zato su nas tu pohapsili, ina~e nas ne bi
mogli pohapsiti kao savezne poslanike. Ne moè savezni poslanik da se
58
hapsi i li{ava slobode na licu mesta zbog prekr{aja, nego se prvo oduzima imunitet pa se onda vodi postupak. Oni su mislili: ovo su krivi~na dela za koja se moè izre}i vi{e od pet godina zatvora, odmah ih hapsimo, idemo na su|ewe i gotovo, definitivno smo sa wima ra{~istili.
Dràvna televizija Srbije je odmah objavila: radikali izazvali pucwavu, sukob s policijom, `rtve, rawavawa. Na kraju se ispostavilo da niko
od nas nije imao oru`je.
Oni su zami{qali: idu radikali na Kosovo, sigurno idu sa ogromnom pratwom i do zuba naoruàni zbog {iptarskih separatista. Nadali
su se mogu}im incidentima, jer to je najpogodnije mesto da se izazove oruàni incident i da nas se najlak{e re{i. Kad tamo, niko od nas ni{ta
nije imao, nikakav pi{toq, ni{ta od oru`ja. Onda su nam na brzinu dali neke prekr{ajne prijave, prekr{ajne kazne, samo da nas zadrè u zatvoru mesec-dva dana, i posle su za}utali, posle vi{e to niko ne pomiwe, kao da se ni{ta nije desilo. Mi sve pamtimo, ali se ne svetimo.
Voditeq: Kako se ose}ao gospodin [e{eq kada se sreo sa Dra{kovi}em na Cetiwu?
Dr [e{eq: Ja se uop{te nisam lo{e ose}ao, za{to bih? Vuk se lo{e i nelagodno ose}ao. Ne bih voleo da sam u wegovoj koì, on se stravi~no izblamirao. Kao {to ste mogli da vidite, ja kontaktiram sa svima, sasvim non{alantno.
Voditeq: Da li je ta~no da odre|ene grupe iz Srbije idu prema Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Ne verujem u to. Nije nemogu}e da se neko pojavi negde
ili da neko nekoga po{aqe, ili neka provokacija, ili ne{to sli~no, ali
da neke ozbiqnije, ve}e grupe idu, ja u to ne verujem.
Mislim da }e u Crnoj Gori sada do}i do smirivawa strasti, da mnogi
koji su tog dana bili u uli~nim obra~unima sada malo druga~ije razmi{qaju, trezvenije. Mislim da }e to smirivawe uroditi plodom i ako se za
neko kra}e vreme odredi ta~an datum vanrednih parlamentarnih izbora.
Kako ~ujem, postignut je sporazum posredovawem Radoja Konti}a, izme|u
\ukanovi}a i Bulatovi}a da to bude krajem maja. To je u skladu sa ranijim sporazumom parlamentarnih stranaka, i ~im krene predizborna kampawa, stranke se usmeravaju na neke druge politi~ke aktivnosti. Onda vi{e nikom ne pada na pamet da ide u demonstracije, pogotovo gde moè do}i do nekog incidenta. To nanosi {tetu i u predizbornoj kampawi. Mislim da u narodu ima poprili~no straha posle svega ovoga {to se desilo
u Podgorici, jer Podgorica ranije nije ovako ne{to iskusila, doìvela.
U Beogradu se to vi{e puta de{avalo, i 9. marta, i Vidovdansko saborovawe, i junske demonstracije 1993. godine, pa demonstracije koalicije
Zajedno itd. Za Podgoricu je ovo ne{to novo.
Kada je ona komunisti~ka birokratska garnitura svojevremeno obarana nije bilo ovoga, oni su relativno lako oboreni i nije do{lo do nekih ve}ih incidenata osim ovog sukoba kojeg je policija izreìrala kod
@ute grede, kada su radnici pretu~eni. Je li tako? Mislim da je to bio jedini è{}i sukob policije i demonstranata. Ovog puta je ovo veliko is59
kustvo za Podgoricu. Na svu sre}u, niko nije poginuo. To je najva`nije. Naàlost, mnogi qudi su te{ko povre|eni, verovatno }e imati doìvotnih
zdravstvenih problema i to treba da bude pouka svim mogu}im akterima
nekih drugih demonstracija, mitinga, svim politi~kim ~iniocima, a i reìmu u Podgorici da treba neke stvari mewati na politi~koj sceni.
I sama ~iwenica da je iza{lo toliko qudi na ulicu, da je bilo, neki
kaù 10.000, neki kaù 20.000, ja ne}u da ulazim u procene, nisam neposredno to gledao, ali o~igledno da je bila velika grupa demonstranata,
Ona svedo~i o prisutnom velikom nezadovoqstvu. Reìm treba da razmisli zbog ~ega je to nezadovoqstvo i treba da, sa svoje strane, pokaè dobru voqu i da ublaì razloge koji izazivaju takvo nezadovoqstvo, da se
to ne bi ponovilo. Kao {to neprekidno upozoravamo reìm u Beogradu
da nije koalicija Zajedno izvela onoliko naroda na ulice, nego nezadovoqstvo koje postoji u narodu. Koalicija Zajedno je zapravo pokvarila
mogu}e efekte onog narodnog bunta i protesta svojom nesposobno{}u,
svojim neznawem, svojim kompromitantnim pona{awem.
Tamo gde nema narodnog nezadovoqstva, gde nema realnih izvora nezadovoqstva nema te politi~ke partije koja moè izvesti toliku grupu
qudi u demonstracije. Treba videti {ta su realni izvori nezadovoqstva.
Neki su politi~ki, neki ekonomski, neki socijalne prirode. Ono {to je
ekonomske i socijalne prirode ne moè brzo da se razre{i, ali mora}e
da se re{ava. A ono {to je politi~ke prirode i vezano za izbore ve} sada moè da se promeni, razre{i. Recimo, da se uvede centralizovana kompjuterska obrada bira~kih spiskova, da bira~ki spiskovi budu dostupni
svim politi~kim partijama. Kada je centralizovana kompjuterska obrada, to jo{ nemamo ni u Srbiji, onda nema mogu}nosti da se isti qudi pojavquju vi{e puta na bira~kim spiskovima. Kada je centralizovana kompjuterska obrada, onda nema mogu}nosti da se mrtvi qudi pojave na bira~kim spiskovima. A ovako, zbog neaùrnosti administracije, moè
nekada da se desi takva stvar, a pogotovo zbog samovoqe vlasti.
Ono {to bi bilo va`no, jeste da se ta~no fiksiraju izborni uslovi,
da sve politi~ke partije budu ravnopravne i da se izbori odrè u nekoj
tolerantnijoj atmosferi.
Voditeq: [ta mislite o kriminalu i narkomaniji u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Isto ono {to mislim o kriminalu i narkomaniji u Srbiji. Znate, malo me ovako pitawe navelo da odgovorim na ovaj na~in.
[ta mislim o kriminalu i narkomaniji u Crnoj Gori? To je op{te
zlo koje potresa celu Evropu. Narkomanija je socijalno zlo prve kategorije. Narkomanija se ne moè u potpunosti suzbiti, to je ve} o~igledno,
ali se moè smawiti wen intenzitet dvostrukim delovawem: delovawem
dràvnih represivnih organa, dakle, policije i vaspitnim delovawem
unutar prosvetnih institucija. [to se ti~e kriminala, kriminal se moè suzbiti, dovesti na podno{qiv nivo ozbiqnim dràvnim i politi~kim reformama. Mi, dakle, moramo izgraditi ozbiqnu dràvu, dràvu
koja }e suzbiti privilegije i monopolski poloàj kod ekonomskog subjekta. Su{tina na{eg krupnog kriminala je danas monopolski poloàj
pojedinih ekonomskih subjekata.
60
Voditeq: Da li biste do{li na letovawe u Crnu Goru u slu~aju da se

ona odvoji?
Dr [e{eq: Ja ne verujem da }e se ikada Crna Gora odvojiti. Apsolutno ne verujem. Pogotovo ne verujem posle onog freneti~kog aplauza kojim me je do~ekao narod Cetiwa ju~e. Znate, ~esto se govori da je Cetiwe
izvor nekih separatisti~kih tendencija. Ja u to nikada nisam verovao, a
sino} sam se definitivno uverio da nema ni{ta od toga. Niko ozbiqan
ne èli separatizam. Postoje separatisti~ke snage, ali ne verujem da one
mogu prevagnuti. A doìveo sam ne{to neverovatno: freneti~an aplauz
na ulasku u Vladin dom na Cetiwu. Bilo je vi{e hiqada qudi tamo okupqeno, dodu{e, ~uo se neki zvi`duk, bilo je i zvi`duka, da ne zaboravim
to da napomenem, ali aplauz je bio takav kakav zaista nisam o~ekivao.
Voditeq: Mora da je aplaudirao i gospodin Slavko Perovi}.
Dr [e{eq: Koliko ja znam, nije bio na Cetiwu.
Voditeq: Da li smatrate pravno ispravnim zakone donete o raspadu
DPS-a i Narodne stranke.
Dr [e{eq: Mnogo toga u na{oj zemqi nije pravno ispravno. Govorio
sam ve} o pravnoj vaqanosti saveznih zakona, posle otima~ine poslani~kih
mandata. U slu~aju rascepa vladaju}e stranke, naravno, moglo bi se strogo
formalno-pravno i}i na primenu odredbe zakona, koja kaè da onaj kome
prestane ~lanstvo u politi~koj partiji mora da se odrekne i poslani~kog
mandata. U ovom slu~aju, to bi izazvalo te{ke probleme. Koji je to sada organ koji bi procewivao ko je koga napustio, ko je ve}insko, ko mawinsko
krilo u partiji. Podrazumeva se ako je ve}insko krilo, onda ono sledi legitimitet, pravni legalitet politi~ke partije, sa onim nazivom koji je registrovan. A ko to sada moè da utvrdi nesporno nema tog organa.
Organ koji po~ne da odlu~uje o tome, bio bi pod uticajem izvesnih
centara mo}i, pod uticajem vlasti. Mi imamo na primeru Narodne
stranke mogu}nost da analiziramo kompletan problem. Po{to je to bilo po voqi reìma u Podgorici, priznat je legalitet Narodnoj stranci
Novaka Kilibarde i weni poslanici su ostali u Narodnoj skup{tini, a
Bojovi}evi su izba~eni, je li tako? A po{to je to po voqi saveznog reìma, u Saveznoj skup{tini je priznat legitimitet, naravno, pod uticajem srbijanskih socijalista, Bojovi}evoj Narodnoj stranci, a izba~eni
su Kilibardini poslanici.
Kada je re~ o jednoj opozicionoj politi~koj partiji lak{e to moè
da pro|e iako je neprincipijelno. Iako nije ni pravno ispravno. Kada je
re~ o vladaju}oj partiji bila bi katastrofa. Recimo da Demokratska
partija socijalista \ukanovi}a, odnosno Milice Pejanovi}-\uri{i},
kako se zvani~no odre|uje, izbaci Bulatovi}eve iz Narodne skup{tine,
a Ministarstvo pravde Crne Gore kaè: oni vi{e nisu poslanici ove
partije, a u Saveznoj skup{tini da ostanu poslanici Demokratske partije socijalista Momira Bulatovi}a, a da se izbace poslanici koji slede Mila \ukanovi}a, onda bi dràva bila dovedena do pravnog apsurda.
Desio bi se neverovatan doga|aj. Da se to ne bi desilo, po mom mi{qewu, pametni qudi treba ciqno da tuma~e zakon. Zakon daje tu mogu}nost,
ali zakon ne mora odmah da se primeni.
61
Pametnije je i}i na prevremene parlamentarne izbore, pa se moè

konstatovati da se ta i ta stvar ne radi dok se na parlamentarnim izborima ne utvrdi neko novo ~iweni~no stawe u pogledu prave voqe bira~a. Dakle, ja plediram i na jednu i na drugu stranu da se ne pona{aju po ovom
obrascu po kome je izvr{ena preraspodela mandata unutar Narodne stranke, nego da se ima malo strpqewa do majskih izbora, i tada }e te stranke
biti sasvim samostalne, odvojene, zna}e se ko je ~iji poslanik. Ne bi trebalo da bude nikakvih problema u wihovoj identifikaciji. Naravno, mora}e ne{to da urade i u vezi sa strana~kim nazivom. Prvi smo mi radikali bili prinu|eni da ubacimo ime predsednika stranke u strana~ki naziv,
kako nam vi{e niko ne bi mogao oteti taj strana~ki naziv. A sada nas svi
drugi slede i narodwaci i DPS, ko zna ko }e jo{ imati rascepa.
Voditeq: Gospodin Biveqi} bi èleo da zna: Da li priznajete crnogorsku naciju i crnogorsku dràvu?
Dr [e{eq: Crnogorska dràva je postojala kao srpska dràva uvek,
ja mislim da to nikome ozbiqnom i pametnom ne treba dokazivati. Svi
crnogorski vladari iz dinastije Petrovi}a su bili srpski vladari. A
Velika narodna skup{tina je 1918. godine donela odluku o prikqu~ewu
Crne Gore Srbiji, ne Jugoslaviji nego Srbiji. Od tada je Crna Gora sastavni deo Srbije.
Posle 1945. godine, komunisti su izvr{ili federalizaciju Jugoslavije i stvorili federalne jedinice. Te federalne jedinice nekada su odgovarale nekada nisu odgovarale tim administrativnim granicama, onim
dràvnim granicama koje su postojale pre stvarawa Jugoslavije. U slu~aju Crne Gore te su granice izmewene. Pe} i Prizren su bili u sastavu
Crne Gore pre prikqu~ewa Srbiji. Posle 1945. godine Pe} i Prizren
nisu bili u sastavu Crne Gore. To vam je jedan primer da je ta komunisti~ka administrativna podela bila izrazito voluntaristi~ka.
Sada imamo Saveznu Republiku Jugoslaviju. Mi radikali priznajemo
Saveznu Republiku Jugoslaviju i priznajemo wene dve federalne jedinice, Srbiju i Crnu Goru. To je za nas fakti~ko postoje}e i pravno stawe.
Mi se tako uvek pona{amo. Da ne priznajemo, ne bismo i{li na izbore.
Slavko Perovi} ne priznaje saveznu dràvu i nikada ne ide na savezne
izbore. Mi priznajemo i Srbiju i Crnu Goru kao federalne jedinice Savezne Republike Jugoslavije.
Sada dolazimo do jednog pravno-teorijskog pitawa. Da li je federalna jedinica dràva u pravom smislu re~i? U pravom smislu re~i nije dràva, iako se po svom Ustavu naziva dràvom. To vam je kao u Americi:
Teksas je dràva, Kalifornija je dràva, Viskonsin, Ilinois je dràva
itd. U teorijsko-pravnom smislu re~i one nisu dràve jer su sastavni delovi jedne sloène dràve. Dràva podrazumeva potpuni suverenitet, ovde nema potpunog suvereniteta. Ovde je podeqen suverenitet. Federacija
je sloèna dràva, nije savez samostalnih dràva, to je konfederacija.
Federacija je sloèna dràva, dràva sastavqena iz federalnih jedinica. Dakle, ne moèmo u tom smislu govoriti o dràvi, ali govorimo o republici kao federalnoj jedinici, koja ima izvesne dràvne atribute.
62
[to se ti~e crnogorske nacije, nemam ni{ta protiv da se bilo ko

smatra Crnogorcem po nacionalnosti. Nemam nameru da bilo koga na silu teram da bude Srbin. Nikoga. Ja mislim da je toliko lepo biti Srbin
da smatram Bo`jim darom i nekom privilegijom to {to sam Srbin, i ne
pada mi na pamet da nekoga pu{kom teram da i on bude to isto ako ne èli. Ali crnogorska nacija ne moè da postoji ni po kom sociolo{kom
ili istorijskom standardu. Kao nacija ne postoji. Nema tog teoreti~ara
koji moè nau~no dokazati postojawe crnogorske nacije. Uostalom, prve
srpske dràve su se formirale na prostoru sada{we Crne Gore i Hercegovine. Nik{i}, Piva, to je stara Hercegovina. Na kraju krajeva, wihov
je mentalitet i dijalekat neuporedivo sli~niji trebiwskom nego podgori~kom, je li tako!? Mentalitet qudi, dijalekat u Bijelom Poqu, u Beranama ima neke svoje sopstvene specifi~nosti po kojima se razlikuje
od dijalekta, mentaliteta u nekom drugom delu Crne Gore. Bijelopoqci
su mnogo po tome sli~niji Srbima iz Prijepoqa ili Priboja, nego Srbima iz Nik{i}a ili Cetiwa, ili nekog drugog mesta, na kraju krajeva.
Besmisleno je ve{ta~ki stvarati nacije, apsolutno besmisleno.
Onaj ko nam je ve{ta~ki stvarao nacije nije nam mislio dobro. To je radila Kominterna i Komunisti~ka partija Jugoslavije.
Drugo, da nije bilo Crnogoraca mo`da bi se srpstvo potpuno ugasilo. Srpske dràvotvorne tradicije, duhovne tradicije su o~uvane na Cetiwu. Setite se one stare pesme: poletela dva sokola, pa slete pred dvorac kraqa Nikole, jedan nosi sabqu Obili}a, a drugi krunu Nemawi}a.
I onda im kroz tu pesmu odgovara kraq Nikola da }e odbraniti srpske
zemqe sabqom Obili}a, ujediniti srpske zemqe krunom Nemawi}a. A
crnogorska himna Onamo namo? Na kraju krajeva, besmisleno je da o tome razgovaramo, to bi mogla biti duga pri~a. Tomovi i tomovi bi mogli
da se napi{u na tu temu, ali ja vam kaèm da nije bilo Crne Gore mo`da bi se srpstvo potpuno ugasilo. Insistirati da ono {to je bilo ponos celokupnog Srpstva bude posebna nacija, odvojena od Srpstva, bilo
bi besmisleno. To govorim kao ~ovek koji u sebi ima crnogorske krvi,
odnosno, koji je po ocu poreklom iz Crne Gore. A majka mi je iz porodice koja je najdaqom starinom iz Hercegovine. I koja je sada to razlika
izme|u Crne Gore i Hercegovine? Je li to ve}a razlika od one koja postoji izme|u Bana}ana i stanovnika Timo~ke krajine ili Bana}ana i
Kosovaca, na kraju krajeva? Mi smo Srbi ipak poprili~no rasprostraweni i veliki narod za evropske uslove i mora biti posebnosti u tom narodu i dobro je {to ima posebnosti. Ali posebnosti nisu tolike da se
mi ponovo delimo me|usobno i da se stvaraju nove nacije.
Voditeq: [ta gospodin [e{eq misli o ume{anosti Mila \ukanovi}a u kriminal?
Dr [e{eq: Ja mislim da su i reìm u Crnoj Gori i reìm u Srbiji
direktno odgovorni za bujawe kriminala u na{oj zemqi. Nekada su odgovorni ~iwewem, nekada ne~iwewem. Ja ne èlim sada da identifikujem
konkretne krivce, konkretne nosioce odgovornosti, ali kada je reìm u
celini odgovoran, onda su odgovorni i svi pojedinci u tom reìmu. Jedan od razloga {to mi èlimo da oborimo i reìm u Srbiji i reìm u
63
Crnoj Gori je upravo to {to su ti reìmi svojim pona{awem doveli do

bujawa kriminala. Pre svega monopolskim poloàjem odre|enih firmi,
o ~emu sam malopre govorio, monopolskim poloàjem pojedinih centara
ekonomske i politi~ke mo}i, politi~kim voluntarizmom, dono{ewem
odluka ad hok, po voqi politi~kih mo}nika, bez po{tovawa zakonske
procedure itd. Naravno, centri interesa i mo}i se ~esto me|usobno sukobqavaju, i ti sukobi koji se sada de{avaju, upravo su rezultat takvog
jednog stawa u kome se nalazimo.
Voditeq: Da li biste na eventualnom referendumu gra|ana Crne Gore po{tovali wihovu voqu da se Crna Gora odvoji?
Dr [e{eq: Prvo, bio je referendum u Crnoj Gori, ne moèmo malo
- malo, pa i}i na referendume. Bio je referendum o ostanku Crne Gore u
zajedni~koj dràvi. Ne moè sada: ajmo na novi referendum da vidimo da
li }emo i daqe ostajati. Ne, nije to stvar koja se moè danas ovako, sutra
onako. Donesena je odluka da se ostane u zajedni~koj dràvi, sada smo u zajedni~koj dràvi i nema cepawa zajedni~ke dràve.
Voditeq: Kako komentari{ete hap{ewe qudi koji su bili na demonstracijama?
Dr [e{eq: Ja sam protiv toga da se hapse qudi koji su u~esnici demonstracija, osim onih za koje se moè utvrditi da su vatrenim oru`jem nekoga povredili. Zna~i, nisam spreman da takvim qudima stanem u
za{titu, ako je neko potegao vatreno oru`je i nekoga povredio, nekoga
ranio. Tu sam za to da sud vodi svoj postupak do kraja. Ako je do{lo do
hap{ewa bilo kog drugog u~esnika demonstracija, ja sam za to da se ti
qudi odmah puste na slobodu. Rekao sam ve} na po~etku emisije da smo mi
radikali protiv bilo kakve odmazde, protiv bilo kakvih represivnih
mera.
Mislim da reìm sa svoje strane mora da pokaè dobru voqu i da ide
u pravcu smirivawa strasti. Jer ako se reìm po~ne pona{ati na druga~iji na~in, ako pribegne represivnim merama, ako pribegne merama odmazde nezadovoqstvo }e biti jo{ ve}e, pa se moè ovaj tragi~ni doga|aj
ponoviti, sa jo{ gorim posledicama.
Voditeq: Gospodin Latinovi} bi hteo da zna: Da li se slaète sa
wim, da su Srbija i Crna Gora od 1989. godine imale najgore dràvnike i
politi~are?
Dr [e{eq: Da. Ne u odnosu na dosada{wu istoriju, bilo je i gorih
ranije. Znate, bio je Petar Stamboli}, bio je Blaò Jovanovi}, oni su
jo{ gori bili, da se ne zavaravamo, ali mislim da su ovi reìmi lo{i,
da moraju da se mewaju da bi radikalski reìm bio neuporedivo boqi i
u Srbiji i u Crnoj Gori.
Voditeq: Kako smatrate Crnu Goru u savezu srpskih dràva kada je
Crna Gora bila dràva prije Srbije i po kom osnovu negirate crnogorsku naciju? Delom ste odgovorili na ovo pitawe.
Dr [e{eq: Crna Gora nije postojala kao dràva pre Srbije. Jo{ dok
Srbija nije ni postojala, postojale su Ra{ka, Zeta, Travunija, Humska
kneèvina i Neretvqanska kneèvina. To su prve srpske dràve. Ujedi64
wewem Ra{ke i Zete stvorena je po prvi put Srbija kao dràva to su

istorijske ~iwenice. A naziv Crna Gora je naziv kasnijeg datuma. Mislim da sam naziv datira iz vremena Crnojevi}a.
Voditeq: U Srbiji su falsifikovani izbori, kaè jedan gledalac, a gospodin [e{eq nije priznao Milutinovi}a. U Crnoj Gori su,
tako|e, tvrdi gledalac, falsifikovani izbori, a priznao je gospodina \ukanovi}a. Za{to?
Dr [e{eq: Prvo, u Srbiji su falsifikati bili neuporedivo gori
i teì nego u Crnoj Gori. Drugo, u Crnoj Gori na izborima nadmetala su
se dva krila do sada vladaju}e politi~ke partije. Izborna procedura, izborna metodologija je primewivana na isti na~in na koji su to kreirala ta dva krila dok su bili jedinstvena partija. Mi za mnoge stvari ne
bi ni znali kako se sve to kreira da nije do{lo do rascepa u vladaju}oj
partiji. Rascep u vladaju}oj partiji nam je omogu}io da saznamo mnogo
vi{e detaqa o metodologiji dotada{weg vladawa.
U Srbiji je bio klasi~an izborni obra~un izme|u reìma i opozicije, a reìm je pribegavao neverovatnim metodama onemogu}avawa srpskih radikala, ~ega nije bilo u Crnoj Gori. U Crnoj Gori nije uhap{en
nijedan kontrolor na bira~kom mestu, koliko ja znam. U Crnoj Gori nisu onemogu}avani kontrolori da do|u na bira~ka mesta, pored svih onih
nepravilnosti kojih je bilo i na koje smo mi ukazivali. Mi smo poslali
savezne i republi~ke poslanike Srpske radikalne stranke iz cele Srbije da budu kontrolori na bira~kim mestima. Na mnogim bira~kim mestima ujutru u sedam sati, oni su na{li pune kutije. Policija ih je hapsila.
Uhapsili su nam jedanaest poslanika na dan izbora, a nave~e, kada su zatvorena bira~ka mesta, oni su ih pustili.
Ipak su se neverovatnije stvari tamo desile. Ni od jedne primedbe
nismo odustali u pogledu crnogorskih izbora. Ali, kao {to ste vi malo
pre pomenuli, da li su regularni zakoni koji se donose pod ovim uslovima, da li je regularno ovo, da li je regularno ono ako sve tako osporimo onda }emo ostati bez i~ega, osta}emo na tome da nam nijedan pravni
akt nije vaqao. Zato sada moramo biti realni politi~ari, trezveni, svesni izvesnih ~iwenica i prema wima se pona{ati, uvek se pitaju}i {ta
je alternativa.
Ja mislim da je mnogo boqa varijanta priznati sada status kvo, priznati ovakav izborni rezultat i i}i na vanredne parlamentarne izbore.
Jer i to je gest druge strane kojim ona potvr|uje da je spremna da se na|e
neko kompromisno re{ewe i da se ipak te stvari razre{avaju narodnom
voqom. Ako kaèmo: ne priznajemo mi ni{ta, onda ne priznajemo ni te
izbore koji bi se zakazali pod tim reìmom, je li tako? Apsolutno negirawe bi nas dovelo u situaciju potpunog odbijawa svih mogu}nosti da
se te stvari ipak privedu u neki normalan demokratski tok. Mi èlimo
jedan normalan demokratski tok, svesni da savr{ene demokratije nema
nigde, a da moramo sa svoje strane u~initi maksimum napora da na{i
uslovi politi~kog ìvota budu {to demokratskiji. Jedan korak ka poboq{awu tih demokratskih uslova je raspisivawe vanrednih izbora.
65
Voditeq: Gospodine [e{eq, za kraj: kakva bi bila va{a poruka gra|anima Crne Gore u ovom, ipak pomalo zategnutom politi~kom trenutku?
Dr [e{eq: Ja ispred Srpske radikalne stranke i u svoje li~no ime
pozivam sve gra|ane Crne Gore da mirno, trezveno i staloèno razmatraju sve politi~ke probleme u Crnoj Gori i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, da vode ra~una da bi svaki prenagqen potez mogao biti pogre{an
i {tetan, da mi imamo interesa da u na{oj zemqi pobedi demokratija,
istinska demokratija. Put do te demokratije je mukotrpan. Moramo imati veliko strpqewe. Mi kao gra|ani svoje zemqe pripadamo raznim politi~kim partijama i treba politi~ki da se sukobqavamo kroz te partije, ali ne smemo dozvoliti da nas mr`wa uzme pod svoje, da ovlada na{im
razumom i da nas mr`wa rukovodi u toj politi~koj borbi. Ako dozvolimo da nas vodi mr`wa, propa{}emo, to je sigurno. Ako se otarasimo bilo kakve mr`we, ako spre~imo mr`wu da ovlada na{om sve{}u, mi }emo
uspeti.
Partije su tu da se bore, a narod da posmatra borbu me|u partijama i
da se gra|ani ukqu~e u tu borbu, ali kao partijski aktivisti i da se na
izborima procewuje koja je partija dobra, koja je lo{a, koja uliva poverewe, koja ne uliva poverewe, kojoj treba predati mandat da vlada dràvom, a kojoj ne treba.
Ja èlim da ìvim samo u takvoj dràvi u kojoj }e se stvoriti uslovi da narod odlu~uje ko }e biti na vlasti. Mo`da ni slede}i izbori ne}e biti savr{eni u tom pogledu, ali se nadam da }e biti neuporedivo boqi od prethodnih i da }emo bar mo}i da ih kontroli{emo do kraja, da }e
se do kraja po{tovati narodna voqa. A pozivam sve politi~ke faktore
u Crnoj Gori, sve politi~ke aktiviste, sve politi~ke partije, da smawe
tenzije, da smire strasti i da kroz razgovore i dogovore poku{aju re{iti sve probleme.
Vlast moè da se promeni pu~em, dràvnim udarom, ustankom ili revolucijom, ali opet posle toga moramo i}i na izbore ako èlimo da po{tujemo narodnu voqu. Ako su izbori zakazani, onda treba da pokaèmo
malo strpqewa, da se spremimo za te izbore, da pokaèmo maksimalnu
snagu na tim izborima.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili gost Televizije Blu mun i emisije Mogu}e vru}e, uz èqu da se ni ja, ni vi nekim
slu~ajem ne okliznemo na koru od banane u hodniku studija.
Dr [e{eq: Ja ne znam, banane se uvoze preko Crne Gore, ne znam da
li imate u hodnicima nekih banana. Mogli ste da proverite. [to se ti~e vru}ih uslova, mislim da je jedino zbog ovih reflektora bilo vru}e,
ina~e ne vidim neki drugi razlog.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili gost Televizije Blu mun.
Voditeq: Dragi gledaoci, bio je to gospodin [e{eq, bila je to emisija Mogu}e vru}e, na Televiziji Blu mun, vidimo se u slede}i ~etvrtak. Hvala vam na pa`wi i prijatno.
66
IV
SVE U INTERESU DR@AVE I NARODA
TV Pan~evo, 24. januar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci TV Pan~eva, dobro ve~e, dobro do{li u jo{ jedan Intervju nedeqe, u kome je na{ gost ve~eras dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, kome tako|e èlimo dobro ve~e i dobrodo{licu.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao.
Voditeq: Ima dosta razloga zbog kojih smo vas pozvali da gostujete,
i to zanimqivih, rekao bih. Burne su politi~ke prilike, ili je tako bar
naizgled, a vide}emo, uostalom, u razgovoru sa vama i koliko.
Srpska radikalna stranka je nameravala i potpisala jedan sporazum, zapravo postigla sporazum sa Srpskom demokratskom strankom o
zajedni~kom nastupu u Republici Srpskoj, namerili ste tamo da formirate koalicionu vladu. Stvari su u me|uvremenu krenule druga~ije.
Vlada treba da bude formirana i u Srbiji posle parlamentarnih izbora, i tu je zanimqiva situacija, a ono {to }e mo`da najvi{e zanimati
na{e gledaoce, jeste va{e gostovawe u Crnoj Gori; ne samo to {to ste
bili na inauguraciji novog predsednika Mila \ukanovi}a, ve} i kako
ste tamo uop{te primqeni. Imali ste dosta gostovawa, tj. tri gostovawa na televiziji Crne Gore. I uop{te, kakav je va{ stav o svemu tome,
sve su to teme o kojima }emo ne{to podrobnije porazgovarati u ovoj
emisiji.
Da krenemo sa Republikom Srpskom. Vi ste bili u Republici Srpskoj ju~e i trebalo bi da sutra, tako|e, odete tamo na razgovore sa Mom~ilom Kraji{nikom. Kako vi uop{te ocewujete ~itavu tu situaciju i
izbor Dodika, i koaliciju koja je u ovom trenutku formirala Vladu?
Dr [e{eq: Mi smo sa Srpskom demokratskom strankom postigli
sporazum da jedni bez drugih ne ulazimo ni u kakvu kombinaciju oko sastava nove vlade Republike Srpske. I radikali i SDS su po{tovali taj
sporazum do kraja, a ju~e sam bio u Republici Srpskoj na sastanku Izvr{nog odbora na{e stranke za Republiku Srpsku, u pro{irenom sastavu.
Na sastanku poslani~ke grupe imao sam susret sa Aleksom Buhom, Draganom Kalini}em, Veliborom Ostoji}em i jo{ nekim qudima iz rukovodstva SDS-a. Sutra u Zvorniku treba da se sastanem sa Mom~ilom Kraji{nikom, ~lanom Predsedni{tva Unije Bosne i Hercegovine.
Srpska radikalna stranka je jedna od najve}ih parlamentarnih politi~kih partija u Republici Srpskoj, ali zajedno sa SDS-om nismo mogli
formirati novu vladu. Vladu je formirala skup{tinska ve}ina koju ~ine Srpski narodni savez Biqane Plav{i}, Socijalisti~ka partija, Dodikova stranka i muslimanske stranke iz Muslimansko-hrvatske federacije. Oni imaju tesnu skup{tinsku ve}inu, ali ta ve}ina je bila dovoqna za formirawe Vlade.
67
Imamo primedbi na na~in formirawa Vlade. Zna~i, na wenu legalnost. Na~in nije bio usagla{en skup{tinskoj proceduri, Poslovniku,
na~inu odre|ivawa mandatara tako|e, ali moramo imati u vidu da je Vlada legitimna, zato {to ima skup{tinsku podr{ku i ve}inu poslanika
iza sebe. Ovde, u sukobu izme|u legitimiteta i legaliteta, naravno, prevagu odnosi legitimitet, jer u svakom trenutku, da se ponovi glasawe, oni
bi imali istu onu ve}inu koju su imali na onoj no}noj sednici kada je
Vlada formirana.
Mislim da }e sada stvari i}i ka sniàvawu tenzija. Nova sednica
skup{tine je zakazana za 31. januar u Tesli}u, a Srpska radikalna stranka }e nastaviti da deluje kao opoziciona politi~ka partija. Kritikova}e Vladu uvek kada to Vlada zasluùje, uvek kada pravi neke pogre{ne
poteze. Ali na{a kritika }e biti bazirana samo na skup{tinskim aktivnostima, dakle, ne}e biti nekih drugih metoda suprotstavqawa niti
spre~avawa preuzimawa vlasti od strane novouspostavqene koalicije.
Voditeq: To kaète verovatno povodom toga {to je SDS najavio
protest zbog na~ina na koji je formirana Vlada. Da li sam u pravu, za po~etak?
Dr [e{eq: Ne kaèm ja to zato {to je SDS najavio proteste, nego
zato {to je u javnosti bila velika rasprava o tome na koji }e na~in opozicione partije reagovati na ovo {to se desilo. Mislim da ni u SDS-u
nije donesena ba{ kategori~na odluka da se ide na proteste. Rukovodstvo
Glavnog odbora SDS-a je ve} saop{tilo da ne}e nikakve incidentne situacije, da ne}e sukobe. A mislim, kako se stvari budu daqe razvijale da
}e tenzije delimi~no i da oslabe. Znate, oni koji su sada formirali Vladu u Republici Srpskoj na svoja ple}a su preuzeli ogroman teret odgovornosti, i pitawe je da li }e uspeti u tome.
Oni mogu uspeti samo pod dva uslova. Prvo da sa~uvaju Br~ko, da me|unarodna arbitraà dosudi da je Br~ko sastavni deo Republike Srpske,
i da im zapadne sile dodele veliku sumu novca da re{e nagomilane socijalne probleme, bar one najurgentnije. U tom slu~aju ova vlada moè opstati neko duè vreme. Ako se wihova o~ekivawa izjalove i ako ih zapadne sile ostave na cedilu, kao {to su mnoge uvek ranije ostavqali na cedilu, bez obzira na neumerena obe}awa, ta vlada ne moè dugo da traje i
ona }e pasti.
Drugo, tu vladu neprekidno mogu ucewivati muslimanski poslanici
u Narodnoj skup{tini i ko zna kakve }e te ucene biti, kako }e one izgledati. Na kraju krajeva, bilo je osporavawa u javnosti, ~e{}e iz SDS-a nego iz redova srpskih radikala (mada je bilo i iz na{ih redova pa smo mi
te stvari razjasnili na sednici na{eg Izvr{nog odbora), kako je mogu}e
da se vlada uspostavi zahvaquju}i glasovima muslimanskih poslanika. Ne
moèmo kao noj zabadati glavu u pesak, ti poslanici su realnost u Narodnoj skup{tini. Ako smo prihvatili da se skup{tina konstitui{e, da se
ratifikuju svi mandati, ako smo prihvatili po Dejtonskom sporazumu
uop{te da iza|emo na izbore, onda sada ne moèmo osporavati legitimitet tih glasova. Oni su tu, oni su realnost. SDS nije o~ekivao da je mogu68
}e da }e stranka Biqane Plav{i} i socijalisti pristati da vladu formiraju zahvaquju}i muslimanskim glasovima. Mi radikali smo tu bili
vi{e realisti~ni u procenama, mi smo znali da je i ta varijanta mogu}a
i nije nas iznenadilo ovo {to se desilo.
Voditeq: Gospodin Ostoji} je pred konstitutivnu skup{tinu, i uop{te kada se razgovaralo o tome kakvu vladu treba formirati, kada se dolazilo nekoliko puta u Beli dvor na razgovore, rekao u jednom trenutku
da je ta opcija sa muslimanskim strankama krajwa nu`da, otprilike.
O~ito da se tome pribeglo. Da li zaista nije bilo mogu}e formirati
vladu onakvu kakva je nu|ena i kakvu su, ~ini mi se, u jednom trenutku sve
srpske stranke tamo prihvatile, bar one ve}e?
Dr [e{eq: Ne moè vlada da se formira onako kako je nu|eno, znate. Predsednik Republike Srpske ne moè da kreira unapred kako }e ta
vlada izgledati. Vlada u uslovima u kojima nijedna stranka nema skup{tinsku ve}inu treba da bude rezultat kompromisa izme|u vode}ih politi~kih partija. Ja moram re}i da se radilo na postizawu tog kompromisa i da su tu radikali bili prili~no principijelni i konstruktivni.
Biv{i mandatar Ivani} je i{ao sa jednim projektom vlade koji nama nije odgovarao. On je rekao: pola vlade eksperti, koje on u vladu uvodi, a druga polovina strana~ki predstavnici po principu proporcionalnosti. To je bilo besmisleno. Jer ako eksperti treba da idu u vladu,
onda eksperti treba prethodno da formiraju politi~ku partiju, pa sa
tom ekspertskom partijom da iza|u na izbore, pa ako im narod ukaè poverewe neka eksperti formiraju vladu. Besmisleno je formirawe vlade
eksperata na taj na~in. Sve stranke koje ulaze u vladu {aqu eksperte iz
svojih redova, najsposobnije qude koje imaju da ih reprezentuju u vladi,
da ne{to postignu. To su ti eksperti, a ne neki vanstrana~ki eksperti.
Kakvi su to eksperti? Takvi eksperti u politici ne postoje. Jer ako je
neko ekspert, onda on dokaè tu svoju sposobnost i kroz strana~ki rad,
da se izbori za tu poziciju u vrhu dràve, a ne da mu neko pokloni ministarsku fotequ zato {to je on ekspert. To ne ide.
Ti dogovori su i{li u pravcu usagla{avawa stava da se nova vlada
zasnuje na principu proporcionalnosti. Mislim da su svi stavovi usagla{eni. Bili su neki razgovori u Beogradu u kojima je u~estvovao na{
predsednik za Republiku Srpsku, Nikola Popla{en, i do{lo se do toga
da vlada bude na principu proporcionalnosti, da Ivani} ostane predsednik vlade ali je sporno bilo pitawe ~etiri ministarstva Ministarstva unutra{wih poslova, pravde, finansija i informisawa.
Voditeq: To su ministarstva koja je Ivani} bio namenio ekspertima?
Dr [e{eq: Koja je hteo da zadrì pod svojom kontrolom. U jeku tih
pregovora, rekao bih, Ivani} je iznenadio sve poslanike tako {to je
vratio mandat. Dakle, ne{to se u wegovoj pozadini desilo {to mi jo{ ne
znamo. Biqana Plav{i} je odmah za novog mandatara odredila Milorada Dodika. U startu je izgledalo besmisleno da se za mandatara odre|uje
neko ko pripada najmawoj parlamentarnoj stranci. Me|utim, on je postigao skup{tinsku ve}inu i na taj na~in odbio sve prigovore u pogledu od69
re|ivawa mandatara i obaveze predsednika republike da za mandatara

odredi nekoga za koga postoji osnovana pretpostavka da moè izboriti
skup{tinsku ve}inu.
Republika Srpska je u sli~noj opasnosti u kojoj se nekada nalazila
Republika Srpska Krajina. Ako se se}ate, posle parlamentarnih izbora
u Republici Srpskoj Krajini, Srpska radikalna stranka je formirala sa
Srpskom demokratskom strankom Krajine Milana Babi}a koalicioni
sporazum.
Voditeq: Bili ste na potpisivawu u Pres centru.
Dr [e{eq: Jeste, i na{e dve stranke su imale ubedqivu ve}inu. A
onda je Milan Marti}, kao predsednik Republike, prekr{io Ustav i parlamentarnu tradiciju tako {to je za mandatara odredio Borislava Mikeli}a. Iz Beograda je doveo ~oveka i odredio ga za mandatara. To bi bio
potpuni proma{aj u elementarnim principima parlamentarizma, parlamentarne demokratije, da Milan Babi} tada nije raskinuo sporazum sa
Srpskom radikalnom strankom i prihvatio tog mandatara. On mu je naknadno dao legalitet i legitimitet i u{ao u wegovu vladu. I ta vlada je
onda imala parlamentarnu ve}inu. Ta vlada je posle mnogo doprinela
propasti Republike Srpske Krajine, ali to je sada ono {to se desilo i
{to je istorija. Ovog puta dogovor Srpske radikalne stranke i Srpske
demokratske stranke nije prekr{en, mi smo ostali u principu za taj dogovor, ali }e obe na{e partije sada da nastave da deluju kao opozicione
politi~ke stranke u parlamentu.
Voditeq: Ho}e li tu biti nekakvog dogovora kako }e se delovati, ko
}e kad {ta da radi i sli~no?
Dr [e{eq: Mi }emo opet imati me|ustrana~ke konsultacije, vidite
i sino} smo, i sutra }emo o tome razgovarati, ali na{i }e nastupi biti
samostalni. Koalicija ima smisla kada vi imate {ansu da formirate
vladu. Ovako, ostaje samo taj princip da jedni bez drugih ne}emo da ulazimo u vladu. Mo`da }e vlada biti rekonstruisana, mo`da }e se nuditi nekoj od na{ih stranaka da participira u toj vladi i tako. Mi ne}emo hteti bez SDS-a. Mi ne}emo hteti bez po{tovawa ovog principa proporcionalnosti. Ako vlada ima dvadeset i dva ministra, bez pet ministara iz
redova Srpske radikalne stranke mi ne mislimo ulaziti u takvu vladu.
Voditeq: Kako ocewujete da funkcioni{e koalicija na lokalnom
nivou radikala i SDS-a u Republici Srpskoj, tamo gde ih ima?
Dr [e{eq: Negde dobro funkcioni{e, negde slabije, a negde lo{e.
Sve zavisi od toga kakvi su qudi na ~elu lokalnog SDS-a, odnosno kakvi
su se qudi zatekli na ~elu lokalnih privrednih preduze}a. Jer formirawe te lokalne koalicione vlasti podrazumeva podelu uticaja u svim
onim firmama koje su pod kontrolom lokalne vlasti. E sada, tu postoje
razni direktori jo{ iz ranijeg komunisti~kog perioda, koji su iz SK
pre{li u SDS, i èle da zadrè svoje pozicije.
Mi smo postigli sa vrhom SDS dobar sporazum kako da se izvr{i
raspodela vlasti proporcionalno politi~koj snazi na{ih stranaka, ali
ponegde to mnogo {kripi na terenu. âk se de{ava da neki direktori iz
SDS-a, kada ve} moraju da napuste direktorsku funkciju, napu{taju i
70
Srpsku demokratsku stranku i odlaze u stranku Biqane Plav{i}. Zna~i interesuje ih ~lanstvo u SDS dok je to vezano za wihovu funkciju
~im izgube funkciju ba{ ih briga i za stranku i za ideologiju.
To je problem SDS-a zato {to je SDS bio stranka vlasti i sada prvi put postaje opoziciona politi~ka partija nakon raspada biv{e Bosne
i Hercegovine. Sada je pitawe kako }e on da se privikne na ulogu opozicione politi~ke partije i ho}e li imati nekih gubitaka u svojim redovima. Postoji onaj princip: kada brod tone svi ga pacovi prvi napu{taju, u ovom slu~aju svi karijeristi, svi oni koji su se vezivali za SDS dok
je bio stranka vlasti. Zato {to vi{e nije na vlasti, napu{ta}e stranku.
Ostaju, dakle, samo oni koji su ube|eni u ispravnost ideologije, koji slede politi~ki program, koji tu stranku prihvataju kao svoju stranku, bez
obzira da li je ona vladaju}a ili opoziciona.
To pitawe se moè i u Srbiji postaviti, da socijalisti u jednom trenutku prestanu da budu vladaju}a politi~ka partija koliko bi ih ostalo
na okupu, a koji bi se sve raspr{ili.
Voditeq: Da li vi mislite da SDS-u preti ozbiqna opasnost da izgubi sada{wu snagu?
Dr [e{eq: Ja samo nagove{tavam.
Voditeq: Koliko ima takvih qudi u SDS-u?
Dr [e{eq: Ne mogu ja sada da kaèm da }e SDS da izgubi snagu. Jedan poslanik je napustio SDS. To se desilo, zna~i SDS ima jedan poslani~ki mandat mawe umesto dvadeset ~etiri, sada ima dvadeset i tri poslanika. Ve} se to desilo.
Voditeq: Gde je pre{ao?
Dr [e{eq: Kod Biqane Plav{i}. Ja ne mogu sada da unapred dajem
te pretpostavke, samo ukazujem na jedan problem koji je realan, koji je tu
pred nama i koji }e izazvati izvesne posledice. Nema smisla da sada
prognoziramo te posledice, bilo bi to neozbiqno. Ali kao politi~ki
teoreti~ar ja sam svestan toga i ukazujem javno na to da takav proces sada moè da bude pred nama, proces je u toku.
Voditeq: Vi ste pozivali pre svega Socijalisti~ku partiju Republike Srpske da se pridruì koaliciji, da napravite vladu, da formirate
vladu, me|utim, oni su to na kraju odobrili. Koliki je pritisak tu bio?
Prvo, bilo je nekih naga|awa da i sami socijalisti u Republici Srpskoj
nisu jedinstveni oko toga i da su postojala dva razli~ita koncepta jedan
koji je zapravo hteo da se napravi takva vlada, a drugi koji je to odbijao.
Dr [e{eq: Postoji izvestan sukob u rukovodstvu Socijalisti~ke
partije Republike Srpske i taj sukob je personalizovan kroz odnose
@ivka Radi{i}a i Dragutina Ili}a.
Voditeq: Predsednika i potpredsednika.
Dr [e{eq: Da. U tom sukobu @ivko Radi{i} je odneo prevagu. Da bi
se elegantno eliminisao Dragutin Ili} iz Narodne skup{tine, odlu~eno je kao da se i jedan i drugi odreknu svojih mandata, da ni jedan ni drugi ne budu poslanici. Tako je Dragutin Ili} izgubio bilo kakvo realnije politi~ko upori{te.
71
Mi smo ozbiqno pri{li ovom problemu, imali smo pred sobom nekoliko varijanti, mi iz Srpske radikalne stranke i Srpska Demokratska
stranka zajedno sa nama. Najpovoqnija je bila varijanta da pristupe jo{
samo socijalisti i da se formira trojna koalicija. To je i u nacionalnom i u strana~kom smislu bilo za nas najpovoqnije re{ewe. Za{to? Socijalisti~ka partija ima samo 9 poslanika, ne bi, dakle, imala neko preterano veliko u~e{}e u vlasti. Drugo, vlast bi ostala koncentrisana u
rukama tzv. patriotskog bloka. Tre}e, boqe sa mawim partnerom mawe
deliti vlast, nego sa vi{e partnera deliti mnogo vlasti. Ali mi nismo
iskqu~ivali ni mogu}nost ove koncentracione vlade, dakle, velike koalicije sve ~etiri parlamentarne politi~ke partije: radikali, SDS, socijalisti i stranka Biqane Plav{i}, odnosno Srpski narodni savez, kako se naziva.
Ispala je ona najnepovoqnija varijanta, varijanta koja ne odgovara
Republici Srpskoj i koja ne odgovara na{im strankama. Ali mi ne smemo zbog toga sada gubiti glavu, moramo pokazati veliko politi~ko strpqewe i ne smemo napraviti nijedan pogre{an potez. Ako se desi neka katastrofa, ako stvari poprime daqe negativni tok i ako to bude izraèniji negativan tok ne sme biti na{a krivica {to je do toga do{lo. Zbog
toga je ovaj na{ sada{wi umereniji nastup, jedno realno, racionalno sagledavawe i smireni ton izlagawa u javnosti na{ih politi~kih stavova.
Voditeq: Dobro, recite mi pod kolikim uticajem Beograda su socijalisti u Republici Srpskoj? Koliko su samostalni?
Dr [e{eq: Mislim da je Socijalisti~ka partija Republike Srpske
pod potpunim uticajem rukovodstva Socijalisti~ke partije Srbije.
Voditeq: Zna~i, ulaèwe u vladu socijalista Republike Srpske bi
vama moglo da pri~ini neke probleme u samom vr{ewu vlasti. [ta ako
me|unarodna zajednica pritisne Milo{evi}a da ne{to uradi, a on onda
socijaliste koji su u va{oj vladi...
Dr [e{eq: Ako radikali imaju petnaest poslanika, ako SDS ima
dvadeset i ~etiri poslanika, a socijalisti devet, socijalisti nemaju dovoqno sna`nu polugu na raspolagawu da nateraju vladu da ispuwava ne{to {to ne bi bilo u interesu cele Republike Srpske, ili u saglasnosti
sa programskim ciqevima na{ih stranaka. Oni bi mogli samo da ucewuju, eventualno podno{ewem ostavke, napu{tawem vladine koalicije i
ni{ta vi{e.
Voditeq: A to izaziva krizu vlade.
Dr [e{eq: Jeste. Dakle, uvek bi bili u situaciji da izazovu tu krizu vlade, ali oni ~ak nisu dozvolili ni da do toga do|e, unapred su eliminisali svaku mogu}nost formirawa takve vlade i pristali su da formiraju mawinsku vladu, koja visi o koncu i zavisi od voqe muslimanskih
poslanika. Mi o~ekujemo da bi muslimanski poslanici tek mogli da im
ispostave pravu cenu takve parlamentarne podr{ke.
Voditeq: Rekli ste da se moè desiti da Republika Srpska posle
formirawa ove vlade u|e u jednu dubqu krizu.
Dr [e{eq: Republika Srpska je u latentnoj krizi ve} godinama.
72
Voditeq: Pa kaèm dubqu.

Dr [e{eq: Zna~i, mogla bi se produbqivati ve} postoje}a kriza.
Voditeq: Da, tu su odnosi na relaciji nekada{wih partijskih drugova,
da tako kaèm, odnosno ve} taj rascep koji je odavno nastao i zavr{io se tako {to je Biqana Plav{i} formirala svoju stranku. [ta ova vlada moè
da donese Republici Srpskoj, pre svega kada je u pitawu wen poloàj u Bosni i Hercegovini, odnosno u ovom trenutku kao samostalnog entiteta?
Dr [e{eq: Znate, uvek je najve}i politi~ki problem pitawe odnosa izme|u dva krila jedne ozbiqne politi~ke partije koja se pocepa, pogotovo ako je to vladaju}a politi~ka partija. Onda se wena dva pocepana
krila me|usobno mnogo vi{e mrze nego {to ima tenzija u wihovim odnosima sa ranijim opozicionim politi~kim partijama, ranijim suparnicima. To pokazuje i primer Demokratske partije socijalista Crne Gore.
Sada je najve}a tenzija izme|u wena dva suprotstavqena krila. Tako se
desilo i u Republici Srpskoj. Najve}a je tenzija izme|u Srpske demokratske stranke i Srpskog narodnog saveza, koji je nastao raspadom Srpske demokratske stranke, rascepom u wenim redovima. I kada vi pogledate broj poslanika Srpskog narodnog saveza i broj poslanika Srpske
demokratske stranke dvadeset i ~etiri plus petnaest je trideset i devet, to je skoro onoliko koliko je Srpska demokratska stranka u celini
imala u proteklom mandatu, u proteklom sazivu Narodne skup{tine.
[ta }e se daqe de{avati, ostaje da vidimo.
Pred ovom vladom su nagomilani problemi, ova vlada ima neke qude u svojim redovima koji uìvaju nesporni autoritet, recimo, general
Manojlo Milovanovi}, istaknuti ratni komandant, mislim jedan od najzna~ajnijih ratnih komandanata u Republici Srpskoj, ~ovek nesumwivog
vojni~kog talenta. Kada smo èstoko napadali te komunisti~ke generale sa sedi{tem u Han Pijesku ako se se}ate, i 1995. i 1996. godine, uvek
smo nagla{avali da se to ne odnosi na Manojla Milovanovi}a. On je zaista bio veoma, veoma stru~an oficir, vrlo stru~an vojskovo|a, sposoban. On je sada u{ao u tu vladu. Ima jo{ nekoliko qudi sa izvesnim moralnim kredibilitetom. Ali kako }e se oni pona{ati u novoj ulozi, to
tek ostaje da se vidi.
Ta nova vlada treba da preuzme dràvne ingerencije. Treba da poku{a da objedini Ministarstvo unutra{wih poslova na celoj teritoriji
Republike Srpske. Treba da re{ava probleme penzija, probleme ratnih
vojnih invalida, ekonomske probleme. Kako }e se ona u svemu tome sna}i? Ta vlada nema neko veliko iskustvo. Nema neke rezervne resurse na
raspolagawu. A narod od te vlade mnogo sada o~ekuje.
Ako su iza te vlade stale i zapadne sile i reìm iz Beograda, onda
}e oni morati da odre{e kesu. Zna~i, mora}e im dati finansijsku pomo},
ne na ka{i~icu, ne ovo {to se desilo da neki zapadni diplomata sada kaè: ne, moè Milan Pani} da im pomogne. Onda je to sme{no. Potrebne
su ozbiqne, velike sume novca. Kqu~ni ispit polaè ta vlada na pitawu
Br~kog. Raniji predstavnici Republike Srpske, odnosno glavni me|u
wima, podneo je ostavku u toj arbitra`noj komisiji. Da se odredi novi,
treba da zaseda arbitraà o Br~kom. A svako re{ewe osim ostanka Br~73
kog u Republici Srpskoj tu }e vladu ozbiqno uzdrmati, mo`da i oboriti. To je ono {to se nalazi pred tom vladom. Ta vlada }e napraviti
ozbiqnu gre{ku ako krene osvetni~ki prema SDS-u i prema radikalima.
Mi smo navikli da budemo opoziciona politi~ka partija i mi smo i ranije preìveli mnoge negativne stvari od SDS-a. Znate, 1996. godine na
svojim ple}ima smo maltene poneli celu predizbornu kampawu Srpske
demokratske stranke, a oni su nas maksimalno blokirali na dràvnoj televiziji Republike Srpske.
Voditeq: Pa {to ste to trpeli?
Dr [e{eq: Trpeli smo u vi{em nacionalnom interesu. Nismo se rukovodili uskostrana~kim interesima, sopstvenim potrebama. U ovom
slu~aju SDS tek treba da se privikava na ulogu opozicione politi~ke
partije, a postoji visok stepen mr`we kod Srpskog narodnog saveza i
mnogo osvetni~kog raspoloèwa upravo prema SDS-u. Bojimo se da to
moè izazvati neke nove probleme. Mi bismo èleli da se ti problemi
izbegnu, da se normalizuje politi~ka klima.
Voditeq: Koliko su Karayi} i Mladi} sada bliì Hagu?
Dr [e{eq: Veoma je opasno sada za wih dvojicu. Sada su do{li novi
qudi, novi ministar unutra{wih poslova, Karayi} ne}e imati direktnu kontrolu nad policijom. To je verovatno bio jedan od ciqeva zapadnih
sila. Wegova za{tita, pretpostavqam, sada }e biti mnogo slabija nego
ranije. Ne verujem da bi se usudili Biqana Plav{i} i Milorad Dodik
da ba{ direktno isporu~e Karayi}a i Mladi}a Ha{kom tribunalu, ali
ne verujem, tako|e, da }e se oni mnogo brinuti za wihovu za{titu, za
wihovo obezbe|ewe, tako da je opasnost za Karayi}a i Mladi}a realno
veoma, veoma velika.
Voditeq: Stigla su nam i prva pitawa gledalaca, a jedno se upravo
odnosi na ovo. Da li se Radovan Karayi} nalazi na sigurnom mestu?
Dr [e{eq: On je do sada bio na sigurnom mestu, sada koliki je procenat sigurnosti tog mesta, tek }e naredni dani, meseci pokazati.
Voditeq: Stiglo je jo{ jedno pitawe koje glasi, samo da ga prona|em:
Ko je vas doveo u Pan~evo? Odgovor glasi: ja. Zvali smo gospodina [e{eqa, kao {to sam na po~etku emisije rekao, jer smatramo da imamo o ~emu da pri~amo sa wim.
Dr [e{eq: Ja nisam doveden u Pan~evo, nego pozvan da gostujem u
emisiji Televizije Pan~evo.
Voditeq: Pa dobro, pozvan, naravno. Gospodine [e{eq, dakle: ima}emo jo{ jedne izbore u Republici Srpskoj.
Dr [e{eq: Ti bi izbori trebalo da budu negde u septembru, oktobru
ove godine. Tako je predvi|eno Dejtonskim sporazumom. Ali ja nisam sasvim siguran da }e se oni odràti u tom roku. Videli ste, zapadne sile su
bile u stawu da prekr{e Dejtonski sporazum i da za godinu dana odloè
lokalne izbore. Oni }e procewivati svoje interese, svoje ciqeve i tako
se pona{ati krajem ove godine. Mi bismo hteli da se izbori na svim nivoima odrè u septembru mesecu, da se, dakle, tu po{tuje do kraja Dejtonski sporazum, ali kako }e se stvari odvijati, ostaje tek da vidimo.
Voditeq: U svakom slu~aju, do tada ima jo{ nekoliko meseci, a za to
74
vreme moè sva{ta da se desi. I jo{ jednu stvar bih vas pitao: kada govorimo o Republici Srpskoj, koliko je uop{te u sve ove doga|aje bio
ume{an Beograd i koliki je uop{te uticaj Beograda, to jest najja~e, politi~ki gledano, li~nosti na ovim prostorima Milo{evi}a, a koliko
je primat u odre|ivawu toga {ta }e se de{avati u Republici Srpskoj, pa
i u Bosni, me|unarodne zajednice, odnosno Sjediwenih Dràva?
Dr [e{eq: Milo{evi} i reìm u Beogradu sigurno imaju veliki
uticaj na sva politi~ka zbivawa u Republici Srpskoj, ali ne presudan.
I wihov uticaj je danas mawi nego {to je bio pre nekoliko godina. Mo`da se sada pove}ava taj uticaj formirawem nove vlade. Jer u toj novoj
vladi participira i Socijalisti~ka partija. Ali mislim da je presudan
uticaj zapadnih sila, da je Republika Srpska pod sve ve}om wihovom kontrolom, i ta kontrola je ve} tolika da se predstavnici velikih sila direktno me{aju u sve politi~ke procese, ~ak i u konsultativne sastanke
{efova poslani~kih grupa.
Voditeq: [lagvort za celu tu temu otkud vi na inauguraciji \ukanovi}a?
Dr [e{eq: Pozvan sam na inauguraciju, to je jedan kurtoazni poziv
i znak dobre voqe od strane Mila \ukanovi}a i wegove politi~ke partije, wegovog krila Demokratske partije socijalista Crne Gore. A mi
smo sa svoje strane uzvratili jednim gestom dobre voqe. Mi smo na Cetiwe i{li kao politi~ki protivnici, i to jasno stavili do znawa i tamo,
na licu mesta, i u svim izjavama koje sam na Cetiwu dao. Ali, mi se zalaèmo i u Crnoj Gori za smawivawe tenzija me|u politi~kim partijama.
Smatramo da bi bilo tragi~no za srpski narod da se nastave politi~ki sukobi na ulicama Podgorice i drugih crnogorskih gradova, da se proliva srpska krv u me|usobnim obra~unima. Mi se u Crnoj Gori pona{amo
na isti na~in na koji smo se uvek pona{ali i u Srbiji.
Ako se se}ate, kad god su bile kriti~ne situacije u Beogradu, kad god
se srpska krv prolivala na beogradskim ulicama, u èstokom sukobu izme|u reìma i nekih opozicionih partija, mi smo uvek bili najtrezveniji,
najrazumniji, najstaloèniji i uvek smo na isti na~in reagovali. Kada su
neke mirnije okolnosti, mi smo onda najè{}i u verbalnim napadima na
reìm, u suprotstavqawu svojoj politi~koj konkurenciji itd. Na taj na~in
smo postupili i u Crnoj Gori i mislim da smo dosta doprineli da se smawe tenzije, da se smire strasti i da se politi~ka kriza u Crnoj Gori re{ava kroz vanredne parlamentarne politi~ke izbore. A ti izbori su prakti~no ve} zakazani za kraj maja, ostaje samo da se ta~an datum precizira.
Voditeq: Mislite da ste samim prisustvom tamo doprineli da se
smawe tenzije, ili ste imali neke razgovore sa nekim?
Dr [e{eq: I samim prisustvom. Znate, to prisustvo je izazvalo neku svetsku senzaciju, rekao bih. A drugo, imao sam tri nastupa na televiziji: na dràvnoj Televiziji Crne Gore u Podgorici, onda na Televiziji
Blu mun u Podgorici i Televiziji Skaj sat u Herceg Novom. I sva
tri nastupa su bila usmerena u tom pravcu. Mi se i daqe suprotstavqamo aktuelnom reìmu u Crnoj Gori, ali i daqe teìmo ka smirivawu
tenzija i izbegavawu krvoproli}a.
75
Voditeq: Iza pitawa ima jedna konstatacija, koja glasi: lepo vas je
bilo videti da ste aplaudirali \ukanovi}u.
Dr [e{eq: \in|i} je tu napravio neku {alu, zasnovanu na izmi{qotini u javnosti, kako sam ja prvi aplaudirao i kako sam prvi ustao.
Nije ta~no. Aplaudirao sam onoliko koliko nisam mogao izbe}i zbog po{tovawa i pravila pristojnosti. Ono {to bi se reklo, ovla{, povodom
polagawa zakletve, a u dvorani sam ustao onda kada su ve} svi ustali. Bilo bi incidentno i skandalozno da sam samo ja ostao da sedim. Dakle, pona{ao sam se u granicama koje pravila pristojnosti nalaù u takvoj situaciji.
Voditeq: U~estvovali su i va{i ~lanovi, ako ni{ta drugo, onda na
samim izborima za predsednika Crne Gore no{ene su slike Bulatovi}a
i va{e.
Dr [e{eq: Mi smo podràli Momira Bulatovi}a na izborima kao
predsedni~kog kandidata. Mi smo odustali od isticawa svog kandidata
da bi poboq{ali {anse Momiru Bulatovi}u. U rascepu izme|u dva krila nekada{we Demokratske partije socijalista, mi smo se jasno opredelili za Momira Bulatovi}a, jer smatramo da nam je wegova opcija programski blià. Ne da je programski podudarna. Opet su ta dva krila me|usobno sli~nija nego {to bi neko od wih bilo sli~no nama. Ali nam je
ovo bliè, jer krilo Momira Bulatovi}a se zalaè, u izvesnom smislu,
za status kvo u ure|ewu savezne dràve, i eventualno za ja~awe federalnih elemenata. \ukanovi}evo krilo je, opet, za status kvo i ja~awe nekih
konfederalnih elemenata kroz sve to. A mi smo pristalice unitarne i
centralizovane dràve. Ali u ovoj varijanti nam je ipak osetno programski bliè krilo Momira Bulatovi}a. Ja sam to rekao i u sve tri
emisije na crnogorskoj televiziji. To i daqe ostaje tako, ali, sa druge
strane, mi ne mislimo da treba poru{iti sve mostove u nekim politi~kim kontaktima i sa \ukanovi}evim krilom. I drugo, smatramo da treba i najè{}i politi~ki protivnici da me|usobno razgovaraju. Dakle,
da moraju da izbace mr`wu iz politi~kog ìvota.
Voditeq: Je li \ukanovi} kriminalac?
Dr [e{eq: Znate {ta, priroda reìma i u Srbiji i u Crnoj Gori i
u Republici Srpskoj kada je to u pitawu je otprilike ista. Mi imamo ekonomiju zasnovanu na monopolima, na uvozno-izvoznim dozvolama, kontingentima, imamo razgranate {vercerske kanale, kojima se zaobilaze savezni dràvni propisi, imamo elitu mo}i, dràvnofinansijsku mafiju
koja kontroli{e glavne tokove novca. Te na{e politi~ke procene ostaju iste za situaciju u Srbiji, Crnoj Gori, i za situaciju u Republici Srpskoj, samo {to }e retorika biti ne{to umerenija nego ranije. Na taj na~in je na{a retorika umerenija i u Republici Srpskoj. Dakle, ne ga|amo
u ~elo najteìm re~ima, najteìm izrazima, ali ne odustajemo od kritike su{tine sistema, osnovnih privrednih kategorija koje su izvitoperene i omogu}avaju kriminalizaciju dru{tva.
Voditeq: Ovde se bira~i prili~no odre|uju prema nekome u odnosu
na to {ta govori i kako govori. Ne mislim ovde, nego ina~e. Mislite li
76
da }e, zbog ne{to pomirqivijih tonova, pa makar iz razloga koje ste i naveli na po~etku, do}i do nekog kolebawa u bira~kom telu Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori? Idu izbori.
Dr [e{eq: Ne. Ja mislim da je ogroman broj gra|ana u Crnoj Gori
prihvatio oberu~ke ovakvu na{u politi~ku poziciju, ovakav na{ nastup. To se vidi kroz mnoge komentare koje smo imali prilike da ~ujemo,
a mislim da je na{ odlazak na Cetiwe povoqno primqen i u Srbiji. Ovde smo mogli da ~ujemo samo dobre komentare, osim direktno iz redova
Socijalisti~ke partije i wihovog novope~enog koalicionog partnera
Vuka Dra{kovi}a. Ali to {to su socijalisti tako èstoko reagovali
kroz neke svoje medije, kroz Ekspres politiku, posebno kroz ovu crvenu Borbu, i Vuk Dra{kovi} kroz emisiju na Studiju B i na dràvnoj
televiziji, najboqe govori da smo mi bili sasvim u pravu i da smo mi povukli pravi potez. Ne bi se oni toliko èstili da smo napravili pogre{an potez. Smejali bi se i pustili da sami snosimo {tetne posledice
takvog pogre{nog poteza. Kada napravimo dobar potez, oni sko~e kao
opareni, kao da ih je neko iglom podbo.
Voditeq: Mislite li da je cela ta stvar oko izbora u Crnoj Gori,
mislim na one predsedni~ke, uop{te zavr{ena i kako }e se to i kada zavr{iti, s obzirom na ono {to se sada de{ava na relaciji pravosu|e-savezna dràva i pravosu|e-Crna Gora.
Dr [e{eq: Ja mislim da ta pri~a nije zavr{ena, kao {to ne moè
biti zavr{ena ni pri~a oko predsedni~kih izbora u Srbiji. Ali sada
se ide na parlamentarne izbore u Crnoj Gori, ti parlamentarni izbori
}e tek pokazati koliko ko ima realne politi~ke snage. Treba imati u
vidu ~iwenicu da su vrlo raznorodne politi~ke grupacije podràle
Mila \ukanovi}a na predsedni~kim izborima, da su ga podràle politi~ke partije muslimana, [iptara, liberali, jedno krilo Narodne
stranke itd.
Kod Bulatovi}a je podr{ka bila kompaktnija: osim Srpske radikalne stranke, nijedna druga ozbiqna politi~ka partija ga nije podràla
osim wegove. To govori da je wegovo krilo Demokratske partije socijalista ja~e od krila Mila \ukanovi}a, to je realna ~iwenica. Da to nije realna ~iwenica, odavno bi Demokratska partija socijalista Mila
\ukanovi}a izbacila iz Narodne skup{tine poslanike Bulatovi}evog
krila, ubacila svoje qude i zavr{ila taj posao. Wihova sklonost ka ovakvim kompromisima govori da su oni svesni realne Bulatovi}eve snage.
Ta Bulatovi}eva snaga je mo`da ne{to mawa posle svega ovoga {to se desilo u Podgorici. Pojavio se izvestan strah u narodu, narod ne voli razarawa na ulicama, ne voli sukobe, ne voli pucwavu, ne voli te{ka rawavawa, ne voli krvoproli}e. To nijedan narod ne voli, pa ni na{ narod.
Ali Bulatovi} ostaje jak politi~ki faktor za ove izbore, a mi na parlamentarne izbore izlazimo samostalno. Kada smo podràli Momira
Bulatovi}a, podràli smo ga jednokratno za te predsedni~ke izbore, a
nismo postali wegovi politi~ki sledbenici. Po{to sada idemo sami na
parlamentarne izbore, vodimo samostalno svoju politiku.
77
Voditeq: Dobro, ali po{to kaète da je wegova politi~ka opcija

blià vama nego \ukanovi}eva, iz toga bi se, mo`da, u glavama va{ih bira~a rodilo logi~no razmi{qawe da biste na tim izborima, ili posle
wih, u zavisnosti od toga ko dobije, nekako mogli da budete, partner Bulatovi}u pre nego nekome drugom.
Dr [e{eq: Prvo, mi idemo sami na izbore, a posle izbora }emo videti koliko ko ima poslanika, koliku ko ima snagu. Mi smo i u Srbiji
uvek bili protiv predizbornih koalicija, mi smo i ovde uvek i{li sami
na izbore. Ovde smo podràvali Bulatovi}a do predsedni~kih izbora,
imali smo kriti~ke primedbe na sam tok predsedni~kih izbora i sada
idemo na vanredne parlamentarne izbore, sada idemo sami. Bulatovi}
pliva sam, mi plivamo sami, pa koliko ko uspe.
Ako mi idemo daqe, podràvamo Bulatovi}a i prikqu~ujemo se wegovim aktivnostima, ne moèmo da se prikqu~ujemo onim wegovim aktivnostima koje nisu u skladu sa na{im politi~kim metodama. Ne moèmo mi u Crnoj Gori da radimo ne{to {to ne radimo u Srbiji i {to ne radimo u Republici Srpskoj. [to nismo spremni da radimo u Beogradu, ne}emo ni u Podgorici.
Narodna stranka Boìdara Bojovi}a sada èstoko gre{i, oni su se
previ{e pribliìli Bulatovi}u. Kada je trebalo da ga podrè kao predsedni~kog kandidata nisu ga podràli. Imali su svog kandidata Novicu
Stani}a, i mo`da je to bio razlog {to Bulatovi} nije izabran, jer je do{lo do osipawa glasova. Bulatovi} bi mo`da pobedio u prvom krugu da
nije bilo kandidature Novice Stani}a. Vrlo je tesan bio odnos izme|u
broja glasova Bulatovi}a i \ukanovi}a. Malo je nedostajalo da Bulatovi} dobije vi{e od 50%. A oni se sada, kada treba sami da idu na parlamentarne izbore, upiwu iz petnih ìla da podrè Bulatovi}a. Oni }e
onda ostati bez poslanika. Ako ih Bulatovi} ne stavi na svoju listu, {ta
oni mogu da o~ekuju od tih parlamentarnih izbora? Mi ne moèmo dozvoliti da nas ~iwenica {to nam je Bulatovi} programski bliì od \ukanovi}a natera da izgubimo strana~ki identitet. Mi moramo, pre svega,
sa~uvati svoj strana~ki identitet, jer bez toga nema nikakvih izbornih
rezultata.
Voditeq: Jeste li imali nekakvih kontakata van onoga {to je bilo
oficijelno na samoj inauguraciji sa \ukanovi}em ili s nekim iz wegovog DPS-a?
Dr [e{eq: Sa \ukanovi}em su bila samo dva kratka susreta i uglavnom je to bila razmena nekoliko kurtoaznih, konvencionalnih re~enica
i ni{ta vi{e. Malo sam vi{e razgovarao sa Svetozarom Marovi}em, i u
neposrednom kontaktu i dva-tri puta telefonom. Bio sam spreman da se
sastanem i sa Momirom Bulatovi}em, ~ak sam rekao Sr|i Boòvi}u,
predsedniku Ve}a republika i jednoj od kqu~nih li~nosti Bulatovi}evog krila DPS-a, me|utim, Bulatovi} je verovatno bio u velikim problemima i te{ko}ama neposredno posle onih demonstracija u Podgorici, pa do tog susreta nije do{lo. Ja ne iskqu~ujem mogu}nost da }e u budu}nosti da se desi takav susret.
78
Voditeq: Ako nije neka prevelika tajna, o ~emu ste razgovarali sa

Marovi}em? Da li vam je bilo nu|eno ne{to, mo`da ~ak i ulazak u ovu
prelaznu vladu?
Dr [e{eq: Ne, na{a stranka je svojevremeno izba~ena iz Narodne
skup{tine Crne Gore na jedan brutalan na~in, oteto nam je svih osam poslani~kih mandata, pravu smo golgotu preìveli u Crnoj Gori. Tamo se
reìm mnogo è{}e sa nama obra~unavao nego u Srbiji. Na{ biv{i
predsednik za Crnu Goru je ~ak pet meseci proveo u zatvoru zbog re~i izgovorenih u Narodnoj skup{tini.
Voditeq: A}im Vi{wi}?
Dr [e{eq: Ja sam proteran sa svojom porodicom i najbliìm saradnicima 1994. godine iz Crne Gore, dva puta mi je zvani~no zabrawivan
ulazak u Crnu Goru aktom Ministarstva unutra{wih poslova, iako je to
bilo i protivustavno i protivzakonito. Mi nismo spremni da ulazimo u
neku takvu kombinaciju. To {to smo mi sada bili u Crnoj Gori ne zna~i
da smo zaboravili ono {to se ranije de{avalo. Mi ni{ta ne zaboravqamo, sve pamtimo, sti~emo i neka politi~ka iskustva ali nismo zlopamtila. Dakle, nismo osvetoqubivi kao politi~ari. Ne dozvoqavamo nikada da emocije nadvladaju neko politi~ko razmi{qawe i kreirawe politi~ke koncepcije. Mi se rukovodimo razumom, rukovodimo se politi~kim interesima, rukovodimo se nekim racionalnim programskim ciqevima, a ne isterivawem maka na konac i {ta je ko meni nekada rekao, {ta
je meni neko uradio e, sada }u ja wemu da uzvratim. Qudi koji se tako pona{aju u politici nikada ne uspevaju.
Voditeq: A da li vam je Marovi} ne{to nudio, bilo kakvu drugu vrstu saradwe?
Dr [e{eq: Ne, niti je bilo takve ponude, niti smo mi tako ne{to
traìli, niti smo o~ekivali. Mi smo, jednostavno, u tim razgovorima
razmatrali politi~ke prilike i ni{ta vi{e. A vi znate da ~asni qudi
nikada ne komentari{u detaqe tih svojih me|usobnih razgovora.
Voditeq: Dobro, ne traìm ja nikakve detaqe, mislio sam samo da
mo`da ima ne{to {to bi stra{no zanimalo qude.
Dr [e{eq: Nema ni{ta {to bi bilo naro~ito zna~ajno u tom pogledu. Nikakve politi~ke pogodbe nisu pravqene, ako vas to interesuje.
Voditeq: Da, da, na to sam i mislio. Prosto zato {to bih ja li~no,
ako je ovo uop{te mesto i vreme da tako ne{to kaèm, o~ekivao da \ukanovi}evo krilo DPS-a ili \ukanovi}evog DPS-a, ili nazovimo to
kako ho}emo, u upravo opisanoj situaciji, dakle, kada je jasno da prema izborima za predsednika Crne Gore Bulatovi} o~ito ima ve}u naklonost
ranijeg bira~kog tela Demokratske partije socijalista, ponudi svakom
ko uop{te deluje na tom politi~kom prostoru nekakvu saradwu posle izbora. Pa sam mislio da mo`da to {to vam je tamo poklowena prili~na
pa`wa, odnosno va{em boravku u Crnoj Gori, to {to ste bili na te tri
televizije koje ste pomenuli, moè da bude nekakav signal vama, odnosno
Srpskoj radikalnoj stranci u Crnoj Gori.
Dr [e{eq: To je signal jednog korektnijeg pona{awa u budu}nosti
i ni{ta vi{e. Znate, mi nismo stranka koja se tako lako moè polako79
miti na neke ponude za ulazak u vladu. Nama je nu|eno da u|emo u Vladu

Crne Gore jo{ posle izbora 1992. godine. Sve druge opozicione stranke
su tada u{le u Vladu, mi nismo hteli. Mi smo jedno vreme bili jedina
opoziciona stranka u Crnoj Gori. Ako se se}ate, u Vladu su u{li liberali, narodwaci i socijaldemokrate, pa su ih onda napustili posle godinu-dve dana, ne mogu sada ta~no da se setim koliko je trajala ta velika koalicija.
Mi u Vladu Srbije nismo hteli da u|emo sa socijalistima ni onda kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em, jer smo
realno procenili da u toj vladi, to je bila vlada Nikole [ainovi}a
formirana po~etkom 1993. godine, ne bi mogli presudno da uti~emo na
ekonomsku politiku i re{avawe socijalnih problema. Ovog puta smo bili spremni da u|emo u Vladu Republike Srbije pod uslovom da to bude
koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva, sastavqena od ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke partije, kako bi ta vlada imala unutra{wu ravnoteù; kako ne bi levi blok mogao da nas preglasava, a kako
Srpski pokret obnove ne bi mogao da nas ucewuje da zapo{qavamo ro|ake i prijateqe na ministarskim funkcijama, da im dajemo {akom i kapom
razne privilegije, {to je o~igledno wihov osnovni interes u bavqewu
politikom.
U Crnoj Gori ne iskqu~ujemo unapred mogu}nost, posle ovih izbora,
ako nijedna stranka ne bude imala ve}inu, ulaska u neku kombinaciju.
Ali, naravno, samo u programsku koaliciju koja bi pred sobom imala jasne ciqeve, dakle, nismo skloni bilo kakvim politi~kim trgovinama.
Beìmo od politi~ke trgovine kao od kuge.
Voditeq: Gde bi mogle da budu te dodirne programske ta~ke izme|u
va{e stranke, Liberalnog saveza, hipoteti~ki govore}i, naravno, \ukanovi}evog krila DPS-a i narodwaka?
Dr [e{eq: Samo u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Ona je presudna.
Ako se u jednom mandatnom periodu re{e ti kqu~ni problemi, onda je to
mnogo. Mi smo stranka koja se zalaè za liberalnu kapitalisti~ku privredu, privatnu inicijativu, slobodnu konkurenciju, za promi{qenu socijalnu politiku, i tu bismo verovatno mogli da na|emo zajedni~ki jezik. Nemamo mi mnogo dodirnih ta~aka ni sa eventualnim politi~kim
partnerima u Srbiji. Mogli bi mo`da da se dogovorimo u ekonomskoj i
socijalnoj sferi.
Voditeq: Daqe, mnoga pitawa su ostala nere{ena, ako govorimo sada o Crnoj Gori, a kasnije o Srbiji. Jedno od wih je i odnos prema saveznoj dràvi. Vi ste za unitarnu Jugoslaviju, \ukanovi} pak nije. To je op{tepoznata stvar, i malopre ste vi sami rekli. Kako onda to moè da
funkcioni{e?
Dr [e{eq: Mi zastupamo na{ stav, on zastupa svoj stav.
Voditeq: I {ta je onda stav vlade na kraju?
Dr [e{eq: Stav je ono {to ve}ina usvoji. Ne moèmo mi na silu izvr{iti centralizaciju i unifikaciju Jugoslavije. Mi smatramo da i dràvni naziv treba mewati samo Srbija ili Velika Srbija. Mi smatra80
mo da celi srpski narod, sve srpske zemqe treba da budu jedna dràva sa
jednim predsednikom republike, jednom vladom, jednom narodnom skup{tinom, jednom vojskom i jednom policijom. To je na{ krajwi ciq, a mi
smo svesni da taj ciq ne moèmo preko no}i realizovati. Dug je put do
tog ciqa. Trebalo bi da osvojimo ubedqivu parlamentarnu ve}inu da bismo to proveli. Dok to ne osvojimo, mi se orijenti{emo prema onome
{to vodi ka tom ciqu. Dakle, ako ja~awe savezne dràve ide u pravcu realizacije tog na{eg kona~nog ciqa, mi onda podràvamo sve {to zaista
vodi ja~awu savezne dràve.
Voditeq: Malopre ste zapo~eli i tu temu, konstituisawe Vlade Srbije. Jesu li za vas definitivno zavr{eni razgovori o tome?
Dr [e{eq: Mi nismo ni u~estvovali u tim razgovorima, niti je
ozbiqnih razgovora bilo.
Voditeq: Kada to kaèm, mislim pre svega...
Dr [e{eq: Mi smo odmah posle parlamentarnih izbora nudili
formirawe koncentracione vlade nacionalnog jedinstva i uputili smo
zvani~an poziv Socijalisti~koj partiji Srbije, Srpskom pokretu obnove i Jugoslovenskoj levici da otpo~nemo me|ustrana~ke razgovore. Socijalisti su }utali, nikada nisu odgovorili, JUL je onako kurtoazno odgovorio da na~elno prihvata, ali nikada posle vi{e nije do{lo ni do
kakvog kontakta, a Srpski pokret obnove nas je obasuo drvqem i kamewem. Te onakvi smo, te ovakvi smo, te fa{isti, nema {ta za nas nisu rekli, posebno kroz usta Vuka Dra{kovi}a.
Mi znamo da se mesecima ve} odràvaju kontakti izme|u socijalista
i Srpskog pokreta obnove, da to ide u pravcu formirawa nove vlade. Videli ste da je Dra{kovi} nedavno, pre nekoliko dana, eksplicite rekao
da sa socijalistima moè u vladu, a sa radikalima ne moè nikako. A mi
nismo skloni sa socijalistima da idemo bez Srpskog pokreta obnove, jer
bi se mi na{li u nebranom gro`|u. Nama nije interes da se do~epamo neke vile na Dediwu, na Sewaku, u Ko{utwaku, da popunimo svoje ra~une u
inostranstvu ili da se do~epamo nekih drugih privilegija, kao rukovodstvo Srpskog pokreta obnove. A zbog toga smo svesni svih opasnosti ulaska sa socijalistima u vladu gde bi bili mawinski partner, gde bi socijalisti komotno mogli da nadglasavaju. Zato ne èlimo u to da u|emo.
Ovi razgovori koji su vo|eni kod Milana Milutinovi}a, uglavnom
su bili proforme, kurtoazne prirode. Vi znate dobro: niti Milan Milutinovi} ima realne politi~ke mo}i da predvodi taj proces pregovarawa, niti mu je politi~ki autoritet dovoqno visok da moè biti neki
adekvatan partner u tim pregovorima. Ali, u svakom slu~aju, kao stranka legaliteta i legitimiteta institucija, mi smo odlu~ili posle, moram priznati duèg razgovora u predsedni~kom kolegijumu, posle duìh
konsultacija, da na{i predstavnici ipak u~estvuju u tim razgovorima,
da i na taj na~in pokaèmo da smo stranka dobre voqe, {to ne zna~i da
prestajemo da osporavamo legalnost izbora Milana Milutinovi}a na tu
funkciju. Mi nastavqamo to da osporavamo.
Voditeq: A sa kakvim izgledima da osporite?
81
Dr [e{eq: To {to za sada realno nemamo nekih velikih izgleda da

ih definitivno osporimo, govori u kakvom se stawu nalazi na{a dràva, pogotovo pravosudne institucije. Naàlost, mi smo zemqa bez pravosu|a, mi smo zemqa bez sudova. Mi nemamo ni op{tinske, ni okru`ne, ni
vrhovne, ni savezne, mi nemamo ni ustavne sudove. One institucije koje
kod nas glume da su sudovi, zapravo su produètak propagandnog aparata
vladaju}e partije.
Voditeq: Da pre|emo i na neko od pitawa. Kako se ose}ate kada pri~ate sa Dra{kovi}em, a onako vas je izvre|ao u duelu na RTS-u?
Dr [e{eq: Znate {ta, ja prvo ne mogu Dra{kovi}a da mrzim, a na kraju krajeva ja ne mogu na wega da se mnogo ni naqutim. Ja Dra{kovi}a poznajem iz nekog drugog vremena, kada je Dra{kovi} bio istaknuti srpski nacionalista, kada smo bili veoma bliski prijateqi, kada smo skoro isto
mislili o svim politi~kim i nacionalnim temama. I kada se kaè Vuk
Dra{kovi}, ja uvek pomislim na Vuka Dra{kovi}a iz onog vremena. Danas
je Vuk Dra{kovi} propao, sme{an ~ovek. On sada daje neke izjave kako smo
mi razgovarali o svim ozbiqnim temama na Cetiwu, a to nije istina.
Voditeq: Upravo imam pitawe o ~emu ste sa kumom onako lepo razgovarali?
Dr [e{eq: Mi ni o ~emu ozbiqnom nismo razgovarali. Mi smo se samo {alili, a moram vam re}i, tu su mi svedoci Zoran \in|i}, Vesna Pe{i} i mnogi drugi: na toj ve~eri Dra{kovi} je bio predmet sprdwe i podrugivawa. Mislim da je retko ko vi{e spreman sa Dra{kovi}em ozbiqno da razgovara. Ja Dra{kovi}a ne mrzim. Nikada ne}u izbegavati da
razgovaramsa wim; ali to su razgovori u osnovi {aqive prirode, nema s
wim o ~emu ozbiqnom da se razgovara, naàlost.
Voditeq: Ogroman broj gra|ana Srbije ukazuje poverewe radikalima,
pa za{to sada i ako ne dobijete mesto premijera, ne u~estvujete u vladi?
Dr [e{eq: Mi se bojimo da u|emo u vladu kao mawinski partner, jer
bi nas socijalisti uvek preglasavali. Mi ne bismo mogli da uti~emo na
dono{ewe odluka, a snosili bismo odgovornost za sve pogre{ne odluke
vlade. Zbog toga nismo spremni na tako ne{to. Znate, da u|emo u vladu,
recimo, ako levi blok zajedno ima 110 poslani~kih mandata, a mi 82, to
zna~i da bi socijalisti imali tri petine ministarskih mesta a mi dve
petine. Uvek bi na sednici vlade mogli komotno da nas preglasaju socijalisti sa JUL-om. Mi ne bismo mogli, prakti~no, da se izborimo ni za
jednu odluku sa kojom se oni ne slaù. A za sve odluke koje bi vlada sa takvom ve}inom donela, i mi bi snosili odgovornost.
Mi bismo bili spremni da u|emo u vladu, ali da se odmah krene u temeqite reforme. Ne prihvatamo ovakav na~in privatizacije, mi traìmo racionalnu, promi{qenu i brzu privatizaciju, ali kroz prodaju. Mi
traìmo re{avawe socijalnih problema, pre svega problema penzijskog
osigurawa, problema u zdravstvu. Mi traìmo sre|ivawe stawa u dràvnoj administraciji. Efikasniju borbu protiv kriminala. To moè samo
jedna energi~na vlada, ~iji ~lanovi nisu kompromitovani nekim konkretnim radwama koje su uslovile sada{we negativno stawe, sada{we
lo{e stawe u dràvi.
82
Voditeq: Sada ste izrazili sumwu u op{te namere Srpskog pokreta

obnove, odnosno wihovih motiva da u|u u tu vladu, a i sami ste ih pozivali u koncentracionu vladu.
Dr [e{eq: Pozivali smo da ~etiri stranke formiraju vladu. To je
bila najpovoqnija varijanta. Socijalisti i JUL imaju 110 mandata, imali bi mawe od pola ministara u vladi, a mi i SPO imamo 127 mandata,
imali bismo vi{e od polovine ministara u vladi. E, u tom slu~aju socijalisti ne mogu da nam nametnu svoju voqu kroz glasawe, SPO ne moè
da nas ucewuje. Kad god SPO ucewuje da svastika toga i toga treba da bude pomo}nik ministra, da zet toga i toga treba da bude direktor neke
mo}ne dràvne firme itd, mi uvek imamo mogu}nost sa levicom da to suzbijemo. Sa druge strane, kada levica poku{ava da nametne neke svoje
ideolo{ke odluke, imamo SPO na svojoj strani da pariramo.
Mi radikali veoma uspe{no bismo u tome svemu lavirali, ne bismo
dozvolili da vlada ulazi u korupciju, u raznorazne {pekulacije, da se
razme}e privilegijama kapom i {akom, kao {to je do sada ~esto bila
praksa, a mogli bismo ne{to efikasno da uradimo da se popravi stawe u
dràvi. To je, dakle, u datim okolnostima za nas mo`da najboqa varijanta i iz jo{ jednog razloga, {to bi ta vlada bila umeren, lagan prenos
vlasti.
Da je Srpski pokret obnove sada jedna ozbiqno organizovana stranka, da nije bremenita svojim unutra{wim protivre~nostima, sklonostima korupciji, nepotizmu, kriminalu itd, radikali i SPO imaju 127 poslanika, mogli bismo sami formirati vladu, ali bi ta vlada bila u stra{nim problemima jer je SPS veoma jak, JUL je veoma jak, imaju saveznu
vlast, imaju jak uticaj u privredi, imaju uticaj na radni~ke sindikate,
pravili bi nam haos, organizovali {trajkove, kao {to se sada de{ava u
Beogradu, recimo. Nekada {trajk organizuju socijalisti, nekada organizuju demokrate, a beogradska vlada je nesposobna da tome parira, da povu~e prave poteze. Sada, kada su imali {ansu da privatizuju bar deo javnog
gradskog prevoza, oni tu {ansu nisu iskoristili, itd.
Voditeq: Da li biste ih vi podràli u tome?
Dr [e{eq: U privatizaciji?
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Kako da ne. Samo da to bude pametna, promi{qena privatizacija, a ne opet neka lopovska uz kra|e, pronevere, monopolski poloàj u odre|ivawu linija gradskog saobra}aja. Oni su ve} imali spisak
nekih svojih privatnih firmi kojima bi dali najprivla~nije linije u
gradskom prevozu. A onaj ko nema vezu u gradskoj vladi da vozi na nekim
prigradskim linijama gde je zarada mawa, a tro{kovi ve}i. To je problem kada qudi koji nemaju osnovni moralni kredibilitet do|u u situaciju da re{avaju probleme: oni gledaju da u svakoj situaciji napune svoje
yepove. [ta oni sada rade u op{tinama gde vladaju u Beogradu? Idu, isteruju sirotiwu iz op{tinskih stanova i te stanove dele svojim strana~kim funkcionerima ili qudima od poverewa, ili onima koji su ih na neki na~in potplatili.
83
Mi smo u Zemunu zatekli 350 zauzetih op{tinskih stanova, u wima

su qudi nelegalno stanovali. Mi smo svima legalizovali pravo na kori{}ewe op{tinskog stana i omogu}ili da taj stan otkupe, samo smo utvr|ivali da nemaju slu~ajno na nekom drugom mestu jo{ neki stan. Mi smo
sirotiwi dali mogu}nost da do|e do krova nad glavom. Oni qude izbacuju. Evo izbacivali su, setite se, pisala je {tampa o toj aferi, u op{tini
Stari grad izbacivali su jednu porodicu koja je 20 godina sa decom ìvela u tom stanu, stan ostao od neke babe, dakle, nije bez ikakvog osnova, izbacivali su tu porodicu da bi se gradski javni pravobranilac, Sead Spahovi}, uselio u taj stan. Toga kod nas nema. Ili {ta sada rade na Vra~aru izbacuju muftiju. Poglavara islamske verske zajednice u Beogradu
izbacuju iz rezidencije koju ta islamska verska zajednica koristi 30 godina, od 1967. godine. Skandalozno. Samo ta jagma. Kome su namenili taj
stan? Predsedniku Tre}eg op{tinskog suda. Opet neke me|usobne kombinacije. Kakvu je on uslugu napravio toj lokalnoj vlasti na Vra~aru da bi
ona wemu dodeqivala taj stan? Nama, recimo, u Zemunu ne pada na pamet
ni jednom sudiji êtvrtog op{tinskog suda da damo stan. Mi smo duboko
nezadovoqni radom êtvrtog op{tinskog suda, kao {to smo nezadovoqni radom svih sudova u Srbiji.
Voditeq: A da ste zadovoqni radom?
Dr [e{eq: Da smo zadovoqni radom, traìli bismo mogu}nosti da
se popravi wihov socijalni poloàj, dakle, s vremena na vreme da se
dodeli izvestan broj stanova, ili placeva za individualnu stambenu izgradwu. Pro{le godine nekoliko policajaca je dobilo stanove, ali smo
dodelili odre|en broj besplatnih placeva, oko 200 placeva smo dodelili. Prvo deci palih boraca, ratnim vojnim invalidima, pa onda izvestan
broj zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima, policajcima, sve{tenicima i op{tinskim ~inovnicima. To je bio jedan nastup gde op{tinska vlast objektivizuje neke realne socijalne probleme, probleme
dru{tvenih struktura i poku{ava potpomo}i wihovo re{avawe.
Kod nas sudija nije bilo u toj varijanti, jer je stawe u sudovima katastrofalno.
Voditeq: Ima dosta pitawa, pa predlaèm da pre|emo na wih. Kako vas nije stid da idete po Crnoj Gori i hu{kate narod?
Dr [e{eq: Ja ne znam gde sam to hu{kao narod. Ja nikada nikoga ni
na {ta ne hu{kam.
Voditeq: Kako biste kao ~etni~ki vojvoda mogli da sara|ujete sa
komunisti~ko-socijalisti~kom partijom Milo{evi}a?
Ko je finansirao i naoruàvao vas i radikale u Vukovaru kada ste vr{ili smotru, a prenosio RTS? Kako moète blatiti tu istu televiziju?
Dr [e{eq: To je neka budala nedavno izjavila u izvesnim medijima
da sam vr{io smotru u Vukovaru. U Vukovaru nisam vr{io nikakvu smotru. I drugo, niko nas ni za {ta nije finansirao, nikada nikakve pare ni
od koga nismo dobijali, mi smo okupqali dobrovoqce i te dobrovoqce
upu}ivali pod komandu Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne
odbrane i kasnije Srpske vojske Republike Srpske i Srpske vojske Repu84
blike Srpske Krajine. A ja sam ~esto u toku tog rata koji je vo|en obilazio borce na mnogim borbenim linijama, pa i na vukovarskom rati{tu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, jeste li vi stvarno iskreno verovali
da tada{wi predsednik Srbije misli ozbiqno to {to pri~a, kada su u
pitawu Srbi preko Drine i Dunava?
Dr [e{eq: Ja sam i danas ube|en da je on mislio ozbiqno, samo nije imao dovoqno daha da tu borbu dovede do kraja. U jednom trenutku se
upla{io pritisaka Amerikanaca, pritisaka zapadnih sila, wihovih
ucena. A i nije imao dovoqno snage da sredi stawe ovde u dràvi, u Beogradu, da sredi stawe u vojsci, da zemqu osposobi za ta isku{ewa koja su
nailazila.
Voditeq: Dakle, vama deluje ozbiqno neko ko kre}e u rat, a tvrdi da
ne ide tamo, i neko ko to radi sa armijom koja se raspada i za koju se ne
zna ta~no ~ija je uop{te, ko je vodi, ko sve komanduje u woj?
Dr [e{eq: Takvi ratovi se naj~e{}e i de{avaju u situacijama koje
su po nas najnepovoqnije. Znate, u idealnoj situaciji, kada vam sve dobro
funkcioni{e u dràvi, niko vas i ne napada, niko vas i ne ugroàva.
Ugroàvaju vas uvek onda kada ste najslabiji i kada ste u krizi.
Mi smo bili u jednoj èstokoj krizi kada je do{lo do raspada Jugoslavije, a na{i neprijateqi su se na vreme za to pripremali. Velike sile su bile na strani na{ih neprijateqa. A reìm u Beogradu nije imao
jasnu koncepciju. On je znao koji je ciq, ali nije imao jasnu koncepciju i
nisu mu bile dobre procene. Reìm u Beogradu je mislio ako se èstoko udari u Isto~noj Slavoniji, da }e Hrvati odustati od otcepqewa. Reìm u Beogradu je mislio da treba da popu{ta zapadnim silama.
Reìm u Beogradu je mislio da treba da dozvoli Hansu van Den Bruku
da prisustvuje sednici Predsedni{tva Jugoslavije, da on vodi zapravo
glavnu re~ na toj sednici. Mi to nikada ne bismo dozvolili. Reìm u Beogradu je na svaki zahtev zapadnih sila da se obustave operacije i kod Dubrovnika, i kod Zadra i kod [ibenika, i kod Karlovca, i kod Osijeka popu{tao tim pritiscima. A mi se ne bismo osvrtali, mi bismo gledali da
za 15-20 dana to sve zavr{imo, pa da onda razgovaramo sa drugih pozicija.
Mi smo imali nekih 18 operacija koje su zaustavqene iz Beograda, 18
krupnih operacija koje su zaustavqene onda kada su bile pred realizacijom. Setite se, najporaznije je na vojsku delovala ta strategija kreni-stani. Imali smo Dubrovnik nadohvat ruke. Dubrovnik je ve} bio spreman
za predaju, Zadar je ve} bio spreman za predaju, Karlovac tako|e, Osijek.
Osijek je mogao biti zauzet za 3 sata kada je pao Vukovar. A onda smo imali nesposobne generale na ~elu armije.
Vidite {ta se de{avalo u vukovarskoj operaciji. Tada je @ivota Pani} bio komandant Beogradske armijske oblasti i jednostavno nije znao
kako da vodi vukovarsku operaciju. On je krenuo tenkovima, artiqerijom.
Artiqerija razara gra|evine i ubija civile uglavnom, a nije u stawu da
skr{i otpor dobro brawenog grada. Nekoliko hiqada Hrvata je delovalo
u tim napadima. I tek kada se krenulo sa specijalnim jedinicama u borbu,
ulica po ulica, onda je Vukovar pao. Tenkovima je trebalo probiti celu
85
Slavoniju, zaokruìti gradove i nastaviti daqe do Virovitice. A onda

grad po grad pada. Kako je pao Ilok? Ilok je pao na primeru Vukovara, bez
borbe, skoro bez ispaqenog metka. Tako bi pali mnogi gradovi kada vi krenete sa tenkovskim jedinicama i kada zauzmete ogroman prostor.
Voditeq: Dobro, ko je onda ko~io, mora da je postojala neka politi~ka odluka da se radi tako kreni-stani, kreni-stani, nisu mogli samo generali da budu krivi i to {to nisu zauzeti...
Dr [e{eq: Predsedni{tvo Jugoslavije, nije funkcionisalo kako
treba. U wemu nisu bili qudi nekih daqih vizija, sposobni da promisle
o posledicama svojih konkretnih postupaka, da planiraju vi{e postupaka unapred. Kao u {ahu vi{e poteza unapred trebalo je planirati. To
oni nisu bili u stawu, wih su doga|aji zaticali. Oni su se ravnali prema doga|ajima, umesto da oni kreiraju doga|aje. @ivota Pani} je skoro
sve vreme vukovarske operacije proveo u Kara|or|evu. On je bio svaki
dan u lovu, svaki dan imao goste i tamo prire|ivao terevenke, dok je vojska u Vukovaru ratovala. I znate, najzgodnije je onda, niìm oficirima:
raspale iz artiqerije, dani prolaze artiqerija tu~e, municija se rasipa, Vukovar se ru{i. Ogromno bogatstvo se ru{i na taj na~in, a efekti
slabi. Nekoliko meseci je trajala vukovarska operacija. Posle je hrvatska vojska potpuno evakuisala Osijek. Me|utim, onda je do{la naredba iz
Beograda: ne ulazi u Osijek. Znate, kada ste u ratu, onda vam ciq mora biti da uni{tite protivnika, a ne cile-mile, pa malo ovako, malo onako.
Vreme je radilo za Hrvate.
Voditeq: Dobro, {to ste sve to onda podràvali? [to ste uop{te u
svemu tome u~estvovali ako je bilo tako kako kaète?
Dr [e{eq: Znate {ta, kao gra|anin Srbije, kao Srbin, ne mogu sada
re}i e, ne svi|a mi se na~in na koji se vodi ovaj rat, pa ne}u da u~estvujem.
Voditeq: A jeste li mogli da uti~ete da se druga~ije vodi?
Dr [e{eq: Nisam mogao da uti~em jer smo bili tada mala opoziciona stranka, sa samo jednim poslanikom u Narodnoj skup{tini. Jednostavno nismo imali realne politi~ke mo}i. [ta ja mogu sada kada nam
narod nije ranije ukazao poverewe, kada ranije nismo do{li na vlast pa
da mi drìmo te poluge mo}i i uticaja u trenutku kada do|e do raspada
Jugoslavije. Istorija se poigrala sa na{om sudbinom i sada imamo ovakve negativne posledice kakve imamo. Ali nada nas ne sme napu{tati i
moramo gledati kako da spasemo ono {to sada imamo u svojim rukama od
srpskih teritorija. Da obnovimo ekonomiju, re{imo socijalne probleme, da oja~amo, da se spremamo za nova istorijska iskustva.
Voditeq: Ali smo zato ono {to smo imali izgubili. Dobar deo toga,
mislim na Krajinu.
Dr [e{eq: Izgubili smo mnogo. Ali ja mislim da nismo izgubili
definitivno. Kada bih mislio da smo to izgubili definitivno, ja bih
ovog trenutka prestao da se bavim politikom.
Voditeq: Vratimo se pitawima, premda bih voleo da jo{ o tome pri~amo, ali bi}e prilike. [ta }e dobiti Vuk Dra{kovi} mesto ministra inostranih poslova ili premijera Srbije?
86
Dr [e{eq: Bila je kombinacija, negde u septembru, oktobru, novembru, da Vuk Dra{kovi} postane savezni ministar inostranih poslova. Ta
kombinacija je bila u opticaju i u vreme kandidovawa Milana Milutinovi}a za predsednika Republike. Tada je sa Dra{kovi}em bilo dogovoreno da on potpomogne izbor Milana Milutinovi}a za predsednika Republike. Dra{kovi} se maksimalno trudio, ~ak na taj na~in da je sebe
uni{tavao kroz tu akciju da se pomogne Milanu Milutinovi}u. Dra{kovi} je kroz sve to veoma oslabqen. On je oslabqen u~e{}em u drugom izbornom turnusu, padom broja glasova i socijalisti mu vi{e ne daju to mesto. Ne verujem da }e mu dati da bude savezni ministar inostranih poslova. A ~isto sumwam da }e mu dati da bude predsednik republi~ke vlade.
Mislim da }e se i}i ipak proporcionalno, broj ministara broj poslani~kih mandata koje ima Srpski pokret obnove u Skup{tini Srbije,
{to zna~i da bi Srpski pokret obnove imao mawe od jedne tre}ine ministara: 45 od 110.
Voditeq: Jo{ pred ove septembarske izbore vi ste najavqivali da
}ete se potruditi da Srpska radikalna stranka na politi~koj sceni Srbije igra jednu ulogu koja zna~i smirivawe, zapravo da se tenzije koje postoje malo smire i da }ete se truditi svim silama.
Dr [e{eq: Mi tako i delujemo. Mnogi su se pitali {to nismo iza{li na ulice posle onih o~igledno falsifikovanih izbora. Mi nismo
za tu varijantu. Mi spremamo specijalna izdawa Velike Srbije, ve} su
dva izdawa iza{la, tre}e je u pripremi, gde dokazujemo da su izbori falsifikovani. Imamo konkretne ~iwenice. Imamo nesporne ~iwenice na
Kosovu i Metohiji za 280.000 glasova. Procene se kre}u do 800.000 falsifikovanih glasova na tim izborima. Mi }emo tim ~iwenicama da ìgo{emo ove izbore.
Voditeq: To su vrlo krupne stvari, za{to niste probali jedan vaninstitucionalan pritisak?
Dr [e{eq: Zato {to ne}emo da do|e opet do uli~nih nereda, da do|e do krvoproli}a. Smatramo da nijedna politi~ka funkcija nije vredna prolivawa srpske krvi u me|usobnim obra~unima. A i ovo je veliki
udarac za reìm, sve ovo {to se desilo. Nije reìm u~vr{}en ovim falsifikatima, nego oslabqen. I to }e naredni meseci tek pokazati.
Voditeq: Na koje mesece mislite?
Dr [e{eq: Naredni meseci, ova godina koja je pred nama. Nema ~oveka u Srbiji koji nije svestan da su ovi izbori falsifikovani, ho}ete
li se sloìti sa mnom u toj tvrdwi? Jeste li sreli nekoga ko misli...
Voditeq: Nije na meni da se sva|am sa vama, ali s obzirom na sva iskustva i na sve ono {to je prezentirano...
Dr [e{eq: Nema ~oveka koji nije svestan toga.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: I to je oslabilo reìm. Reìm je izgubio na svom ugledu, na moralnom kredibilitetu, autoritetu itd. U jednom trenutku taj
reìm puca.
Voditeq: Dobro. îme mislite da }e se to izmeriti?
87
Dr [e{eq: To }e se izmeriti nekim slede}im izborima. To }e se izmeriti odnosima u samoj vladaju}oj koaliciji. To }e se izmeriti samim
odnosima u Socijalisti~koj partiji. I tamo ima mnogo nemira i nespokojstva jer je o~igledno kada je Zoran Lili} bio kandidat za predsednika Republike, da izbori nisu falsifikovani, bar ne u toj meri. Nisu se
trudili da ih tako falsifikuju, dakle, prepustili su Lili}a wegovoj
sudbini. Voqi naroda. A u drugom slu~aju, kada je re~ o Milanu Milutinovi}u, iz petnih ìla su se trudili da falsifikatima namaknu wegovu
pobedu. Postoji krilo u SPS-u koje bi radije videlo Lili}a na tom mestu, pa je kivno na ovo drugo krilo {to se nije na isti na~in pona{alo.
Postoje qudi koji osu|uju bilo kakav oblik falsifikovawa. I u SPS-u
ima ~asnih i po{tenih qudi, to nikada ne treba zaboraviti, kojima se gadi sve ovo {to se de{avalo u drugom izbornom turnusu. Sve to izaziva i
unutra{wu kriznu situaciju. Nemojte iskqu~ivati mogu}nost da se i Socijalisti~ka partija pocepa po onom obrascu po kome se pocepao DPS
Crne Gore ili Srpska demokratska stranka Republike Srpske.
Voditeq: Koliko je to realno uop{te?
Dr [e{eq: Sve je u politici realno.
Voditeq: Dobro, to je na~elan odgovor, mene zanima zaista koliko je
to realno po va{im ocenama?
Dr [e{eq: Dobro, ja vam kaèm: vidite da postoje tenzije izme|u Jugoslovenske levice i Socijalisti~ke partije Srbije. Vidite {ta se de{ava u Majdanpeku. Svi odbornici...
Voditeq: Te tenzije postoje ve} dugo, pa se ni{ta ne de{ava.
Dr [e{eq: êkajte, u jednom trenutku mora ne{to da se desi. Znate,
kada tenzije postoje, protivre~nosti se nagomilavaju i u jednom trenutku te protivre~nosti moraju dovesti do izvesnog rezultata. Kakvog? Vide}emo.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Mi èlimo, naravno, da se to {to pre desi, ali ne moète sada neki istorijski proces na ve{ta~ki na~in pospe{ivati. Moète, ali nasiqem, a mi nasiqe ne}emo. Dakle, èlimo da se taj istorijski
proces ubrza koliko se moè ubrzati jednom konkretnom politi~kom akcijom, bez nasiqa, bez krvoproli}a.
Voditeq: Dokle }ete napadati \in|i}a, kada je on jedini politi~ar koji moè da re{i situaciju u zemqi?
Dr [e{eq: Ja ne znam kako to \in|i} moè da re{i situaciju u zemqi, wihova stranka je sada i vanparlamentarna politi~ka stranka, dakle, bi}e bez ikakvog politi~kog uticaja na zbivawa u zemqi. Kao kada
biste sada rekli: Mirko Jovi} moè da re{i situaciju u zemqi, ili Bokan ili tako neko.
Voditeq: Svim politi~arima puna su usta brige za narod, konkretno, ako nije tajna {ta ste vi kao opoziciona stranka do sada u~inili na
smeni reìma ~ija je ideologija na smetli{tu civilizacije? Va{ doprinos wihovom opstanku op{te je poznat, sledi konstatacija.
Dr [e{eq: Ja sam se protiv ideologije ovog reìma i wegovih prethodnika borio kada je to bilo veoma opasno, kada taj va{ gledalac nije
88
smeo ni da pisne o tim stvarima. Kada sam se ja, 1981. godine, otvoreno
pobunio protiv komunisti~kog reìma, niko nije mogao ni sawati da }e
komunizam tako brzo u celoj Evropi propasti. Gomile kwiga sam napisao sa antikomunisti~kom tematikom, kwiga nacionalisti~kog sadràja. Mislim da je Srpska radikalna stranka svojom èstokom, promi{qenom i argumentovanom kritikom najvi{e doprinela padu reìma u Srbiji. Ovi drugi, koji ga samo verbalno kritikuju, pokazuju da su jo{ lo{iji od socijalista. To je koalicija Zajedno pokazala u ve}ini op{tina u kojima je osvojila lokalnu vlast. Tamo se narod uverio da su oni jo{
gori. E, to je ono {to je tragi~no. Tamo gde su radikali osvojili lokalnu vlast, ubedili su narod da su oni neuporedivo boqi od socijalista. To
su ~iwenice. U mojoj izbornoj jedinici ja sam u oba izborna turnusa sada
dobio po 80 odsto glasova.
Voditeq: Odlaskom na Cetiwe pokazali ste nedoslednost. Vi se
kao zalaète za Srbiju, a ovamo podràvate \ukanovi}a.
Dr [e{eq: Zar je odlazak na Cetiwe podr{ka \ukanovi}u? To nije ta~no. Ja sam i{ao i kod Milo{evi}a u Beli dvor, odmah posle wegovog leto{weg izbora, kada me je pozvao u audijenciju ja sam oti{ao. I
Milo{evi}u sam ~estitao posle wegove inauguracije u Saveznoj skup{tini, bio je prijem u holu Savezne skup{tine, ja sam mu pri{ao i ~estitao. To sam isto uradio i \ukanovi}u.
Voditeq: Jedino Milutinovi}u...
Dr [e{eq: Jedino Milutinovi}u nisam, ali i ne}u zato {to je ba{
wegov izbor na krajwim falsifikatima zasnovan. Znate, jedno je pitawe
imate li vi primedbe na ne~iji izbor ili nemate. A ovde je bila otvorena otima~ina, ba{ onako kada se krade iz o~iju, {to bi narod rekao.
To ne zna~i ako ga negde slu~ajno sretnem da }u ja sada da mrzim Milutinovi}a. Ja mislim da je on najmawe kriv za sve ovo {to se desilo.
Drugi su to za wega falsifikovali. Ja mislim da on do onog momenta, kada je odre|en za kandidata za predsednika Republike, nije znao da }e biti kandidat. To ne zna~i da sada mrzim Milutinovi}a, ako ga sretnem,
recimo, negde u skup{tinskoj auli, na nekom drugom mestu, da ne}u sa wime normalno porazgovarati. Ja nisam ~ovek mr`we.
Voditeq: Izjavili ste da }ete dati ostavku ako ne pobedite na izborima. [to to niste uradili?
Dr [e{eq: Rekao sam to onda kada mi je protivkandidat bio Lili}.
Ako se se}ate, takva obe}awa nisam davao drugi put, jer ovi drugi izbori nisu bili u regularnoj atmosferi.
Voditeq: Jeste li o~ekivali...
Dr [e{eq: Kada je Lili} bio protivkandidat imali smo izvesne
mogu}nosti pojavqivawa u medijima, emisije na dràvnoj televiziji,
u~estvovali smo u informativnim emisijama, neravnopravno, ali opet u
izvesnoj meri. A kada je Milutinovi} bio kandidat opet smo bili pod
apsolutnom medijskom blokadom, je li tako? Sve osim onoga {to nam je
na ka{i~icu izlagano na dràvnoj televiziji nismo imali pravo da koristimo. Neki posmatra~i, ~ak i iz inostranstva, utvrdili su da sam ja
89
ukupno bio u informativnom programu dràvne televizije onoliko koliko je trajao jedan aplauz Milanu Milutinovi}u sa neke promocije Socijalisti~ke partije. Pretpostavqam da ste ~uli ba{ za takav jedan
omer koji je izraèn.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Prema tome, to nije bilo u regularnim uslovima. A drugo, niko u Srpskoj radikalnoj stranci niti je o~ekivao od mene, niti je
traìo tu ostavku.
Voditeq: A jeste li razmi{qali o woj?
Dr [e{eq: U ovom slu~aju ne. A da me je Lili} pobedio, podneo bih
ostavku. U onim uslovima, dakle: kada smo imali pristup medijima, kada
smo mogli pod relativno povoqnim uslovima da idemo u kampawu. I tada smo mi bili uskra}eni u odnosu na druge stranke. Ako se se}ate, recimo, Lili} je imao sat i po na beogradskoj televiziji, pa sat i po na novosadskoj. Vuk Dra{kovi} je imao sat i po na beogradskoj, sat i po na novosadskoj i sat i po na pri{tinskoj. A meni su dali samo sat i po na beogradskoj. Traìo sam neprekidno i novosadsku i pri{tinsku, u Pri{tini mi zakazali emisiju pa istog dana otkazali. Ali opet, koliko-toliko
mogli smo da kaèmo {ta imamo. A ovo {to se de{avalo u drugom izbornom turnusu je bilo stra{no.
Voditeq: Kako stoje snage u saveznom parlamentu i da li mislite da
ima {ansi da Milo{evi} pro|e kao ]osi}?
Dr [e{eq: Kakav je sada odnos snaga ja mislim da je to nemogu}e jer
Socijalisti~ka partija i JUL imaju 64 poslani~ka mandata u Ve}u gra|ana. A i ova koalicija sa Srpskim pokretom obnove, ako do we do|e, potpuno }e ih u~vrstiti. Bulatovi} ima 12 poslanika u Ve}u gra|ana, a za
odluku te vrste treba 70 glasova. Dakle, sve opozicione stranke kada saberu svoje glasove ne mogu to izglasati. Ali mislim da }e se morati odràti, ve} ove godine, vanredni savezni izbori za Ve}e gra|ana. Nema
drugog na~ina da se razre{i to pitawe poslanika DPS u Saveznoj skup{tini.
Bilo bi pogre{no da se radi na isti na~in kako je ra|eno sa Narodnom strankom. Da \ukanovi}evo krilo DPS-a ostavi Kilibardino krilo Narodne stranke u Narodnoj skup{tini Crne Gore, a da SPS i Bulatovi}evo krilo DPS u Saveznoj skup{tini ostavi Bojevi}evo krilo Narodne stranke a da izbaci Kilibardino. To ne bi smelo da se de{ava kada je re~ o DPS-u, jer bi izazvalo dodatnu krizu u dràvi. Boqe da se ide
na vanredne parlamentarne izbore.
Voditeq: \ukanovi} je ne{to govorio isto u tom smeru.
Dr [e{eq: I on se zalaè, zalaù se i ostale stranke. Mi smo uvek
za vanredne izbore, sve dok ne do|emo na vlast. Kada do|emo na vlast onda }emo insistirati da se izbori ne drè ~etiri godine, i}i }emo do
kraja svog mandata.
Voditeq: Mogu li se realno o~ekivati prevremeni izbori, ako ne u
ovoj godini onda ne{to kasnije? Ivica Da~i} je u ~etvrtak rekao da nema nikakvog razloga...
90
Dr [e{eq: Mislim da Ivica Da~i} hrabri sebe i svoju partiju, ali

li~no mislim da }e morati ove godine da se odrè savezni vanredni parlamentarni izbori i da }e morati ove godine da se odrè vanredni lokalni izbori. A mogu}e je i da do|e do vanrednih republi~kih izbora
ako ne uspe ovaj proces dogovarawa Srpskog pokreta obnove sa socijalistima.
Voditeq: Vi iskqu~ujete na republi~kom nivou bilo kakvu mawinsku vladu?
Dr [e{eq: Jedino ako tu vladu podrì Srpski pokret obnove. Mi
ne}emo.
Voditeq: Da li je ta~no da je u 1997. godini pristupilo vi{e ~lanova u Srpsku radikalnu stranku nego zajedno u SPO i SPS?
Dr [e{eq: Da, mislim da je to ta~no. Mi ve} imamo 170.000 ~lanova.
Voditeq: A kako znate koliko je pristupilo u ove dve druge stranke?
Dr [e{eq: Znam da uop{te nisu pristupali u te stranke. Te stranke nemaju centralizovanu evidenciju, i one obmawuju javnost kada izlaze
sa tvrdwama koliko imaju ~lanova. Mi imamo centralizovanu evidenciju i svako se moè uveriti u ispravnost te na{e evidencije. Moète da
do|ete u sedi{te Srpske radikalne stranke da vam damo uredno sre|ene,
po op{tinama, sve strana~ke pristupnice i centralnu strana~ku evidenciju i da pogledate: od novembra 1996. godine do danas mi imamo priliv oko 80.000 ~lanova, a tada smo imali 90.000.
I mi smo imali nesre|enu evidenciju ~lanstva do 1994. godine. Od
Tre}eg otaybinskog kongresa mi smo i{li na centralizovano izdavawe
~lanskih karata, promenili smo ~lanske karte i sada imamo veoma urednu i sre|enu evidenciju. Sada imamo oko 170.000 registrovanih ~lanova
koji pla}aju ~lanarinu.
Voditeq: Ovde ima pitawa koja se odnose na Kosovo. [ta mislite
o trenutnoj situaciji na Kosovu, o Oslobodila~koj vojsci Kosova i da li
ona uop{te po va{em mi{qewu postoji, i kada }e i da li }e Srbija uspeti da primeni zakone odnosno da funkcioni{e...
Dr [e{eq: Oslobodila~ka vojska Kosova je jedna teroristi~ka organizacija {iptarskih separatista koja postoji, koja ima nekoliko stotina ~lanova i koja vr{i teror na Kosovu i Metohiji, ubija Srbe, a ubija povremeno i [iptare koji nisu lojalni separatisti~kim strukturama. Reìm iz Beograda o~igledno nije u stawu da uni{ti tu teroristi~ku organizaciju. Situacija na Kosovu je posebno te{ka i zao{trena zbog
lokalnih socijalista koji su nesposobni, do kraja korumpirani, kriminalizovani i koji upropa{tavaju {anse Srbije da definitivno sa~uva
Kosovo i Metohiju.
Voditeq: Da li mislite da moè da se stane na put {iptarskim teroristima i ko }e to uraditi?
Dr [e{eq: Moè, ali je potrebna efikasna vlast u Srbiji, kakvu
moè obezbediti samo Srpska radikalna stranka.
91
Voditeq: [ta mislite, kada }e Kosovo da pukne? Moè li se o~ekivati uop{te dole sukob {irih razmera?
Dr [e{eq: Na Kosovu je sada sve mogu}e. Zavisi mnogo i od voqe zapadnih sila, od wihove èqe da tamo do|e do è{}ih oruànih sukoba,
kako bi oni bili povod za stacionirawe stranih trupa.
Voditeq: Koliko je to, u stvari uop{te realno, jer za sada sve izgleda kao da oni ne èle da se tamo bilo {ta radi.
Dr [e{eq: Sve je to realno. Znate, izgledalo je kao da ne èle da do|e do raspada Jugoslavije, pa su izazvali rascep Jugoslavije. Izgledalo je
kao da ne èle da do|e do otcepqewa Slovenije, pa su izazvali otcepqewe. Pa sve ostalo {to se de{avalo vi{e je uslovqeno stranim me{awem
nego unutra{wim protivre~nostima.
Voditeq: Ja li~no imam utisak da su se me{ali, pre svega, Evropska
unija, pa kasnije Amerika, u taj raspad biv{e Jugoslavije onako prili~no traqavo i ne znaju}i prosto ni {ta ho}e, u stvari, a da sada ipak imaju malo jasnije vizije.
Dr [e{eq: Oni su hteli da se raspadne Jugoslavija, i da se po tom
obrascu raspada biv{i Sovjetski Savez. Dakle, da se raspada po unutra{wim komunisti~kim granicama. A to je bilo protivno interesima srpskog naroda. Oni su krenuli da lome ki~mu srpskom narodu kako bi Srbe
naterali da raspad ide upravo po tim granicama. I sada im je ciq da se i
Srbija raspadne po tim granicama, da se izdvoje te dve autonomne pokrajine, kako bi se daqe raspad Rusije odvijao po istom obrascu. Kod primera ê~enije dosta toga je ve} postignuto.
Voditeq: Mogu}e je ne{to sli~no.
Dr [e{eq: Oni èle da se sada u me|unarodno javno pravo unese
princip kada se raspada jedna dràva, federalna dràva, da wen raspad
mora da ide po linijama unutra{wih administrativnih granica me|u
federalnim jedinicama. A onda da izazovu raspad jedne dràve koja vi{e nije federacija ali koja ima unutra{we lokalne autonomije, teritorijalne celine, da se izdejstvuje da se tim lokalnim autonomijama onda
priznaje status dràve po istom obrascu.
Voditeq: Jednom gledaocu na{e televizije potrebna je pravna pomo}
na sudu pa pita mogu li mu je pruìti srpski radikali u Beogradu, u direkciji stranke?
Dr [e{eq: Pravnu pomo} mu mogu pruìti i ovde u Pan~evu u Op{tinskom odboru, ako je gledalac iz Pan~eva. Ako nije iz Pan~eva, onda
moè i u centrali Srpske radikalne stranke, a moè i u Op{tini Zemun, gde imamo vrlo solidnu slu`bu pravne pomo}i.
Voditeq: Za{to niste ostali u Sarajevu da se borite za srpstvo nego ste do{li ovde?
Dr [e{eq: Ja sam iz Sarajeva do{ao u Beograd mnogo pre nego {to
je ovaj rat zapo~eo. Nisam ja zbog rata pobegao iz Sarajeva, ja sam se iz
Sarajeva preselio nakon {to sam 1986. godine iza{ao iz zatvora i preselio sam se u Beograd jer su mi ovde bili povoqniji uslovi za intelektualnu, profesionalnu delatnost. Ovde sam mogao da {tampam svoje kwi92
ge u privatnom izdawu i da od toga ìvim, u Sarajevu je to bilo nemogu}e. U Sarajevu bukvalno nisam imao od ~ega da ìvim, to je bio tada jedini razlog. A onda sam postao Beogra|anin.
Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o funkcionisawu Savezne vlade
i o funkcionisawu Srbije i Crne Gore u Saveznoj vladi?
Dr [e{eq: Savezna vlada veoma lo{e funkcioni{e, do sada se
uglavnom nije ni me{ala u svoje nadle`nosti. Savezna dràva je u o~iglednoj krizi.
Kriza savezne dràve nije nastala kao rezultat sukoba izme|u vladaju}ih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, kao rezultat sukoba izme|u Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne
Gore, krila Mila \ukanovi}a. Kriza savezne dràve je uslovqena konfederalnim elementima u Saveznom ustavu. Bez obzira kakvi su odnosi
izme|u reìma u dve federalne jedinice, ako je re~ o modernoj federaciji, to ne izaziva krizu savezne dràve. Po{to postoje toliko izraèni konfederalni elementi u Saveznom ustavu, ta kriza se reflektuje na
funkcionisawe savezne dràve.
Voditeq: Da li biste vi pristali na jednu ~vr{}u federaciju, dakle, da se izbace iz Saveznog ustava ti konfederalni elementi, i da se
jedan deo vlasti, ve}i nego {to je sada to po Saveznom ustavu, da saveznom
predsedniku personalizovanom u liku gospodina Milo{evi}a?
Dr [e{eq: Mi smo zato da ja~aju ingerencije savezne dràve u odnosu na federalne jedinice. Mi smo za to da se {to vi{e sada{wih nadle`nosti federalnih jedinica prebaci saveznoj dràvi. Ali nismo za
ja~awe funkcije saveznog predsednika i nijednog predsednika po na{em
programu. Ne znam da li ste imali priliku da ~itate na{ program, mi
se zalaèmo za parlamentarni sistem vladavine, parlamentarizam.
Protiv smo predsedni~kog sistema. Predsedni~ki sistem postoji u
Americi, u Rusiji, u Francuskoj. Parlamentarni sistem je u Velikoj
Britaniji, Nema~koj, Italiji, mi smo za parlamentarni sistem ako
znate kakva je razlika izme|u predsedni~kog i parlamentarnog. U parlamentarnom sistemu parlament bira predsednika i predsednik ima
simboli~ne nadle`nosti. On je samo titularno {ef dràve, a sva vlast
je u parlamentu i upravno izvr{na vlast u rukama vlade. U predsedni~kom sistemu predsednik ima velike ingerencije, ~ak nekada ve}e ingerencije od same vlade.
Voditeq: Da li ste zaboravili kada ste u jeku va{e mo}i sluìli
drugu Milo{evi}u i izjavili da se sa dve vojne jedinice moèmo pro{etati kroz Makedoniju?
Dr [e{eq: Nikada nismo sluìli Milo{evi}u, uvek smo sluìli
sopstvenom narodu. I uvek smo se zalagali za realizaciju Programa Srpske radikalne stranke.
[to se ti~e te izjave, ona se desila u jednoj {aqivoj atmosferi u Republi~koj skup{tini, da moèmo sa dve divizije ili sa jednom divizijom
pro{etati kroz Makedoniju. Mi smo prvo napali saveznu vlast {to je
povukla vojsku iz Makedonije. Mi smo smatrali da ta vojska treba da
93
ostane u kasarnama i da Makedonija treba da ostane u sastavu zajedni~ke

dràve. Ube|en sam i danas da hri{}ani, stanovnici Makedonije, bez obzira da li su Srbi, Makedonci ili Bugari, nikada na na{u vojsku ne bi
podigli oru`je. I ube|en sam i danas da je Makedoncima ào {to je Makedonija napustila zajedni~ku dràvu, da ve}ina Makedonaca èli da se
vrati u saveznu dràvu, da se sve vi{e ose}aju ugroènim od {iptarskih
separatista koji su prakti~no preuzeli kontrolu nad zapadnim delovima Makedonije.
To je bila jedna {aqiva reakcija na neke nebulozne izjave u~esnika
u raspravi. Jedan od wih je bio, recimo, Milan Paro{ki. Ako se se}ate,
ja sam tada, po{to je Paro{ki iza{ao sa zahtevom da se proglasi Srpska
kraqevina Jugoslavija, to parafrazirao da bi skra}enica te Srpske kraqevine Jugoslavije bila SKJ, i kako Paro{ki ne moè da izbegne te svoje stare ideolo{ke odrednice i ~isto podsvesno traì opet jednu takvu
skra}enicu koja bi ga vratila u onaj miqe u kome se najlep{e ose}a. Ako
ste slu~ajno gledali direktni televizijski prenos te skup{tinske sednice.
Voditeq: Nisam siguran da je tako bilo.
Dr [e{eq: Po{to je pokrenuto pitawe monarhije, onda sam se u {aqivom tonu zalagao da se Nikola [e}eroski, kao direktni potomak makedonskog cara Samuila, proglasi za makedonskog cara, ako ve} idemo na
uvo|ewe monarhijskog oblika vladavine u balkanskim dràvicama.
Voditeq: A Dolgorukov?
Dr [e{eq: A {to se ti~e princa Alekseja Dolgorukova Romanova,
on je umro pre nekoliko godina, ina~e je bio istaknuti prijateq srpskog
naroda i zaista je mnogo ~inio u propagandnom smislu da se pomogne pravedna borba srpskog naroda. I za razliku od nekih drugih, on je tu nastupao veoma, veoma korektno. Meni je ào {to je on prerano umro, jer srpski narod je time izgubio iskrenog prijateqa.
Voditeq: Kada osvojite lokalne izbore u Pan~evu, da li }e predsednik Op{tine biti Pera Milo{evi}?
Dr [e{eq: Skup{tina op{tine Pan~evo }e da odlu~i ko }e biti
predsednik Op{tine kada osvojimo lokalnu vlast. Prvo da vidimo koji
}e na{ ~lan, na{ aktivista uspeti da se izbori za odborni~ki mandat, pa
}emo me|u onima koji se izbore za odborni~ke mandate birati najboqeg
za tu funkciju.
Voditeq: Najavili ste mogu}nost izbora na raznim nivoima, da ne
kaèm na svim, imali ste veoma ~esto dobre procene. Kada bi to moglo
da se desi eventualno, bar neki?
Dr [e{eq: Uskoro.
Voditeq: Koliko uskoro?
Dr [e{eq: Znate, to {to mnogi znaju da sam ~esto imao dobre procene je zbog toga {to nikada nisam davao neozbiqne procene. Uvek se
upu{tam u procene tamo gde raspolaèm izvesnim indikatorima, i gde
to procewivawe moè biti zasnovano na izvesnim ~iwenicama. U ovom
94
slu~aju ne postoje neke adekvatne ~iwenice koje bi mi omogu}ile da kaèm: bi}e ti izbori u maju, ili bi}e u junu, ili bi}e u septembru. Proces je tu pred nama, kriza postoji, kriza na lokalnim nivoima vlasti,
kriza u koaliciji Zajedno, koja se prakti~no raspala, ali se negde sa
ve}om, negde sa mawom mukom na lokalnom nivou jo{ odràva. Ako Srpski pokret obnove i Dra{kovi} u|u u Vladu Srbije, pitawe je da li }e
lokalna vlast mo}i daqe da funkcioni{e tamo gde je vlast u rukama koalicije Zajedno.
Onda, na delu je i raspad Srpskog pokreta obnove, ovaj SPO-Zajedno
preuzima sve ve}i broj op{tinskih odbora Srpskog pokreta obnove u
unutra{wosti Srbije, sve ve}i broj odbornika, tako da je pred nama jedna rovita situacija koja }e rezultirati vanrednim izborima. E, sada, kada }e do}i do tih izbora do}i }e onda kada se taj proces privede logi~nom kraju. Mi smo za to da do tih izbora do|e {to pre.
Voditeq: Ja vas kao stranku potpuno shvatam, ali shvatite i vi mene, mi bismo da do|e malo kasnije da bismo se odmorili od svih ovih dosada{wih. [alu na stranu.
Dr [e{eq: Vi biste malo kasnije, ali u nekim mestima je situacija
ve} toliko kriti~na da su neophodni {to skoriji izbori. Recimo, u Novom Sadu, u Kragujevcu, Ni{u, mo`da i Kraqevu. U nekim beogradskim
op{tinama. U samom Beogradu Milan Boì}, potpredsednik Gradske
skup{tine, uop{te ne zakazuje sednicu Gradske skup{tine, jer je SPO
izgubio ve}inu. Oni ni sa socijalistima ne mogu sada da imaju ve}inu. Radikali, demokrate i SPO-Zajedno imaju vi{e od 50 odsto odbornika.
Gradska vlast u Beogradu ne moè da funkcioni{e. Moraju se odràti
novi izbori.
Voditeq: Ho}ete li onda preuzeti tu vlast?
Dr [e{eq: Ne verujem da }emo je preuzeti, verovatno }e SPO traìti neku drugu soluciju sa socijalistima, prinudnu upravu. Ta prinudna uprava moè trajati najduè godinu dana i onda se mora i}i na vanredne izbore.
Voditeq: Neka iskustva govore da traje i duè.
Dr [e{eq: Ali onda je to protivzakonito odràvawe prinudne
uprave. Imali smo to ranije u Op{tini Stari grad, u Op{tini Savski
venac, ali je to bilo direktno kr{ewe zakona, jer zakon je jasan.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam najlep{e na ovom gostovawu.
Voditeq: Meni tako|e. Mi smo pregazili dozvoqeni termin. Nema
veze, imali smo razloga. Po{tovani gledaoci, vidimo se slede}e subote
ponovo, na~elno postoji dogovor sa na{im slede}im gostom, ali za svaki slu~aj, da ne baksuziramo, ne}emo re}i ko }e to biti. Hvala vam na pa`wi i hvala vam na ovolikom broju pitawa koja ste uputili. Drago nam
je da smo toliko gledani i dakle, do slede}e subote, prijatno.
95
V
SRPSKA RADIKALNA STRANKA
- STRANKA LEGALITETA I LEGITIMITETA
TV Mladenovac, 3. februar 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci. Na{ i va{ ve~era{wi
gost u emisiji Dijalog, TV Mladenovca je gospodin Vojislav [e{eq,
predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e, dobro do{li.
Voditeq: Pro{li put kada ste bili ovde, to je bilo neposredno posle one saobra}ajne nesre}e, odnosno, nezgode kod Smederevske Palanke,
a ve~eras ste putovali pod malo rizi~nim uslovima. Po~ela je ki{a.
Dr [e{eq: Dobro, nije stra{no.
Voditeq: Ipak, sve je u redu.
Dr [e{eq: Ali sve ~e{}e dolazim u Mladenovac.
Voditeq: Dobro je. Prethodna emisija je bila uo~i ponovqenog kruga predsedni~kih izbora. Govorili smo, se}ate se, o tome {ta }e se posle
tih izbora dogoditi, kakva }e biti pozicija va{e stranke na politi~koj
sceni Srbije. Kakva je va{a ocena te pozicije posle svega {to se dogodilo? Rekli ste u saop{tewima posle tog ponovqenog kruga predsedni~kih
izbora da ne prihvatate rezultate takvih izbora.
Dr [e{eq: Znate, nije do nas da ne{to prihvatamo ili ne prihvatamo. Mi te rezultate osporavamo jer su izbori bili falsifikovani i
imamo veoma jake argumente, ~vrste dokaze da su zaista falsifikovani.
Po{to nisu bili regularni, mi }emo nastaviti da osporavamo i Milana
Milutinovi}a na ovoj funkciji koju je preuzeo, na funkciji predsednika Republike. Sve {to se de{avalo mislimo da je prava slika i prilika
postoje}eg levi~arskog reìma u Srbiji. Bez obzira {to je reìm uspeo
tim falsifikatima da iznudi onaj rezultat koji im odgovara, {to je
imao izvesnu podr{ku da uradi to {to je uradio, mi smo ube|eni da je to
jedan poprili~no veliki udarac samom reìmu. Narod je svestan da izbori nisu bili regularni, a nisu bili regularni iz tri razloga. Prvo, zato {to smo opet bili pod skoro potpunom medijskom blokadom. Drugi je
razlog {to su se izbori odvijali u poprili~no nedemokratskoj atmosferi, atmosferi lin~a koju je stvarala Socijalisti~ka partija Srbije protiv Srpske radikalne stranke i wenog kandidata. I tre}e, {to je do{lo
do velikih falsifikata posebno na Kosovu i Metohiji, ali bilo je toga
i u svim drugim delovima Srbije.
Osnovni oblik manipulisawa je manipulisawe kroz bira~ke spiskove. Mi nemamo centralizovanu kompjutersku obradu bira~kih spiskova,
i pretpostavqamo da je negde izme|u 300.000 i 500.000 imena vi{ak na
tim spiskovima. To su qudi koji su odavno umrli ili su isti qudi vi{e
puta upisivani na razli~itim mestima, uglavnom aktivisti Socijalisti~ke partije. [ta se sve de{avalo na Kosovu i Metohiji pretpostavqam da ste i vi dobro upoznati, da su gra|ani Mladenovca imali prili96
ke da ~uju ono {to je izjavio na{ predsednik Op{tinskog odbora i narodni poslanik iz Mladenovca, koji se na{ao u ulozi kontrolora na bira~kim mestima u pe}ko-prizrenskoj izbornoj jedinici.
Mi smo uputili skoro 1.000 qudi i iz drugih delova Srbije, i to najistaknutije strana~ke aktiviste, skoro sve savezne i republi~ke poslanike da kontroli{u na bira~kim mestima i tamo su se zaista ~uda de{avala. U sedam sati ujutru na mnogim bira~kim mestima kutije su bile pune, iako se jo{ nijedan glasa~ nije pojavio da glasa. Zatim, u selima u koja srpska policija danas ni tenkovima ne moè da do|e, ispostavilo se
da su svi [iptari iza{li na bira~ka mesta i glasali za Milana Milutinovi}a. Sve levi~ari. To je sve karakterisalo ove izbore.
Mislim da je posle ovih izbora Srpska radikalna stranka jo{ sna`nija. Mi smo pokazali veliki stepen hladnokrvnosti, strpqivosti,
promi{qenosti. Neki su o~ekivali da }emo sada revoltirani eksplodirati, iza}i na ulice, izazvati uli~ne nemire, sukobe, krvoproli}e. Sve
bi to reìm èleo, mi nismo hteli da igramo po tim notama reìma, mi
smo krenuli ovim strpqivijim putem, putem koji nam u perspektivi pruà jo{ ve}e {anse da zaista preuzmemo vlast u Srbiji. Reìm koji se zasniva na ovakvim falsifikatima izbornog procesa jednostavno ne moè
dugo da opstane.
Voditeq: Moram da vas pitam i ono {to se name}e kao pitawe.
Obi~no stranke, nezadovoqne izbornim uslovima i na~inom kako su obra|ivani izborni rezultati, iskaù nezadovoqstvo i to traje 2, 3, do 5
dana, zavisi kolika je kra|a u pitawu. Onda to jednostavno ode nekim
drugim tokom, drugi doga|aji to potisnu, i cela stvar bude ad akta. Dokle se stiglo u va{em nastojawu da isterate tu stvar na ~istac, koja se
dogodila na Kosovu?
Dr [e{eq: Kod nas to suprotstavqawe ne}e trajati nekoliko dana.
To }e biti stalno, kontinuirano i mi smo ve} spremili tri specijalna
izdawa na{eg lista Velika Srbija. Prvo izdawe je ve} iza{lo, drugo
je u {tampi, ali se zbog nedostatka papira jo{ nije pojavilo pred gra|anima, a i tre}e izdawe samo {to nije iza{lo. Mi smo sakupili sve argumente kojima smo raspolagali, najupe~atqivije primere falsifikata
objavqujemo u tim novinama, i objavqujemo reportaè, izjave qudi sa lica mesta u kakvoj su atmosferi izbori odràvani i {ta im se sve de{avalo kada je re~ o na{im strana~kim aktivistima i kontrolorima. Mislimo da }e to biti jedno èstoko ìgosawe kakvo reìm do sada jednostavno nije doìveo. Mi to {tampamo u velikim tiraìma, dva specijalna izdawa u 100.000 primeraka i jedno specijalno izdawe u 200.000 primeraka. To se besplatno deli.
Voditeq: A {ta je sa onom pravnom linijom, dokle se stiglo?
Dr [e{eq: [to se ti~e pravne linije, sve je stalo zapravo kod Vrhovnog suda. Mi sada ~ekamo presudu Vrhovnog suda da bismo saveznom javnom
tuìocu podneli zahtev da on podigne jedan vanredni pravni lek, za koji
je samo on ovla{}en, a na na{ predlog, a to je zahtev za za{titu zakonitosti pred Saveznim sudom, da postupi onako kako je postupio u Crnoj Gori.
Ovde su dokazi mnogo ~vr{}i nego kada je re~ o crnogorskim izborima.
97
Naravno, mi nemamo nikakvih iluzija da }emo uspeti pravnim putem

da to isteramo do kraja, ali }emo na taj na~in pokazati jo{ jednom, ovog
puta jo{ upe~atqivije, da u na{oj zemqi nema pravosu|a, nema sudstva, da
nijedan sudski organ ne funkcioni{e, da su nam sudovi zapravo produètak vladaju}e partije, sastavni deo wenog propagandnog aparata.
Voditeq: U ovom trenutku na svim nivoima, rekao bih od onog lokalnog op{tinskog preko republi~kog do saveznog, postoji jedna nerazja{wena situacija. Ve}ina op{tina u Srbiji, kao i Mladenovac, ima nekakve sukobe oko vlasti. Na republi~kom nivou vlada nije formirana, na
saveznom promenama u Crnoj Gori dolazi do ozbiqnog, druga~ijeg preme{tawa i razme{tawa politi~kih snaga.
Da krenemo od ovog sredweg nivoa, od republi~ke vlade. Srpska radikalna stranka je bila na razgovorima kod gospodina Milutinovi}a, i
daqe vaì ponuda Srpske radikalne stranke da gospodin Tomislav Nikoli} bude premijer. Znam da niste ozbiqno ra~unali da }e to biti i
ostvareno, ali pravno formalno to i daqe vaì. Kakva je va{a procena
{ta }e se i kada dogoditi kada je re~ o republi~koj vladi?
Dr [e{eq: Dan pre te audijencije kod Milana Milutinovi}a imali smo unutarstrana~ke konsultacije u okviru Predsedni~kog kolegijuma, i zaista smo se mnogo kolebali da li uop{te da se odazovemo ili da
se ne odazovemo tom pozivu. Odlu~ili smo da se odazovemo, i da na razgovore idu Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i}, predsednik i sekretar
Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke za Srbiju, uz to je Dragan
Todorovi} potpredsednik Narodne skup{tine, a Stevo Dragi{i} predsednik na{eg gradskog odbora Beograda. Procenili smo da treba da idu
qudi tog strana~kog nivoa. Dakle, ne predsednik stranke i wegov zamenik, nego qudi iz najuèg rukovodstva koji }e prvo saop{titi Milanu
Milutinovi}u da mi nastavqamo da osporavamo wegov izbor.
Do{lo je do jedne komi~ne situacije u tom razgovoru, da se on prakti~no wima pravdao kako on nema nikakve veze sa tim falsifikatima,
kako on to li~no nije radio. To mu i verujem, ja sam ube|en da on do onog
momenta kada je progla{en za kandidata Socijalisti~ke partije nije
znao da }e biti kandidat za predsednika Republike. Ali on je u takvoj poziciji i on treba da snosi konsekvence te svoje pozicije. Saop{tili smo
mu da smo mi imali inicijativu da ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke partije formiraju novu vladu Srbije, da ta vlada bude prakti~no
koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva, da wen sastav bude proporcionalan odnosu na{ih snaga u Narodnoj skup{tini. Mi smo po{li od
jedne su{tinske pretpostavke da bi trebalo neko iz Srpske radikalne
stranke da bude predsednik vlade, mandatar za sastav nove vlade, jer je za
predsednika Narodne skup{tine izabran predstavnik Socijalisti~ke
partije. A izme|u na{e dve stranke je veoma mala razlika u broju poslanika, socijalisti imaju 86, radikali 82. Ako se izuzme Kosovo i Metohija i falsifikati koji su se tamo de{avali na parlamentarnim izborima, mi smo prakti~no ve}a politi~ka partija od Socijalisti~ke partije. Po{to socijalisti nemaju apsolutnu ve}inu, da imaju apsolutnu ve}i98
nu oni bi mogli da pretenduju da imaju predsednika Narodne skup{tine

i predsednika vlade, po{to je wihov kandidat izabran za predsednika
Narodne skup{tine dogovorom najve}ih parlamentarnih stranaka, onda
je sasvim logi~no da mandatar bude iz Srpske radikalne stranke. Mi od
toga ne}emo nikako odustati.
Vi se se}ate da je, negde krajem novembra, postignut dogovor izme|u
Srpske radikalne stranke, Socijalisti~ke partije, Srpskog pokreta obnove i Jugoslovenske levice o podeli kqu~nih skup{tinskih funkcija.
To je dogovor ove ~etiri partije, posle je Srpski pokret obnove po~eo
to da izigrava kao: nisu oni u~estvovali, oni su se uzdràli, ali su prihvatili. Mi smo glasali za wihove kandidate oni za na{e, ali oni su
hteli da se operu kao oni nisu imali ni{ta sa tim, misle}i da }e im to
biti korisno u predizbornoj kampawi, ve} je bio drugi turnus predsedni~kih izbora. Ali narod je to prepoznao, na{ narod nije glup, to je
shvatio odmah i jedna takva igra jednostavno nije uspela. Mi smo smatrali da treba da se konstitui{e Narodna skup{tina, i otvoreno rekli: jeste, evo socijalista ima najvi{e, neka bude wihov predsednik. E, sada
smo sa~ekali kod mandatara za sastav vlade. Mandatar treba da bude iz
Srpske radikalne stranke. Ali ima ne{to drugo {to je tu veoma va`no:
{to na tu soluciju nije spremna nijedna od ove tri velike parlamentarne stranke. Nisu spremni ni socijalisti, ni JUL, ni Srpski pokret obnove.
Oni vode me|usobne pregovore o sastavu nove vlade Srbije, i ti dogovori su daleko odmakli. Ima nekih te{ko}a, te{ko}e su obi~no kod
privilegija, nisu su{tinske ni programske prirode, kako se oni u javnosti busaju u prsa. Oni o programu nisu ni razgovarali na tim svojim konsultativnim sastancima. Nego ja }u tebi, ti }e{ meni, ide se na ~isto
kadrovsku problematiku, i ko }e {ta da {~epa i ni{ta vi{e.
Vi znate kakvi su odnosi unutar Srpskog pokreta obnove, koliki je
nepotizam ovladao tom strankom. Prakti~no se ro|acima obezbe|uju
najunosnije funkcije, najvi{e se insistira na ambasadorskim mestima,
mada ta ambasadorska mesta u strukturi vlasti nemaju nikakvog zna~aja.
Ako nije re~ o profesionalnim diplomatama, za ambasadore se uglavnom {aqu isluèni politi~ari, politi~ari na koje se vi{e ne ra~una.
Srpskom pokretu obnove izgleda da je najvi{e do toga stalo. Ono sa ~ime javno operi{e Srpski pokret obnove to je da ne prihvataju nikakvu
varijantu sa radikalima. âk se socijalisti i JUL nisu tako izjasnili,
oni govore da bi bili spremni sa svima. Ali Srpski pokret obnove im
sluì da zapravo javnosti saop{te da }e ova kombinacija biti bez Srpske radikalne stranke. Mi se zbog toga uop{te ne qutimo, oni imaju
pravo da sastave koalicionu vladu. Mi }emo biti opozicija toj vladi,
neprekidno }emo tu vladu kritikovati u Narodnoj skup{tini. Mi smo
svesni takvog odnosa snaga. Ako Srpski pokret obnove ima takvo opredeqewe, {to bismo se mi protiv toga bunili? Tu je wihovo ~lanstvo,
neka ono reaguje, {to mi da reagujemo za ne~iju tu|u stranku. To nas ne
interesuje.
99
Voditeq: Koliko je mogu}a varijanta da posle onolikih zahteva, rekao bih enormnih zahteva Srpskog pokreta obnove, oni dobiju premijera,
potpredsednika vlade, tre}inu tih ambasadorskih mesta itd? Socijalisti kaù da ne mogu da postignu dogovor: sa vama ne}e, sa wima ne mogu da
postignu dogovor. Po{to nema ustavnog ograni~ewa, vlada Mirka Marjanovi}a ostaje eventualno i do jeseni, a da u me|uvremenu budu izbori?
Dr [e{eq: Nije ta vlada regularna. Ta vlada je samo u statusu vr{ioca du`nosti. Ta vlada je prakti~no pod ostavkom, i ta vlada nema prava
da donosi nikakve op{te pravne akte, uredbe, bilo kakve sli~ne odluke
koje se odnose na neke op{tije stvari. Ta vlada otpravqa poslove dok se
ne formira nova vlada i ni{ta vi{e, da bi se sa~uvao kontinuitet vlasti. To je uobi~ajeno u parlamentarnoj praksi civilizovanog sveta. Nije
bitno {to kod nas nije Ustav ili zakon sve predvideo, ne moè da predvidi sve pojedinosti iz prakse, ali postoji ne{to {to se zove parlamentarna praksa demokratskog sveta i to mora da vaì i kod nas. Ova vlada,
dakle, ne moè da vlada u pravom smislu re~i. Moè da otaqava poslove
iz dana u dan. A ona se postavqa kao da je neka ozbiqna i normalna vlada. Ona to vi{e nije. Vladu mora da formira novi saziv skup{tine, bez
obzira {to rok nije odre|en.
Drugo, nije nemogu}e da se u svemu ovome posva|aju levi blok i Srpski pokret obnove. Mi znamo iz ranijeg iskustva da sa Dra{kovi}em nikada dogovori nisu dugo trajali, takvo je iskustvo i \in|i}a i Ko{tunice, i Vesne Pe{i} i Mi}unovi}a, svih onih koji su nekada imali takve
aran`mane sa Dra{kovi}em. Ovo je prvi put da Dra{kovi} otvoreno
ulazi u aran`mane sa socijalistima. 1995. godine imao je neke konspirativne aran`mane, kada ih je podrào oko ukidawa direktnih televizijskih prenosa u Saveznoj skup{tini, pa su socijalisti ukinuli, i to proveli i na republi~koj. Pa su ih podràli oko Dejtonskog sporazuma, oko
ratifikacije tog sporazuma u Saveznoj skup{tini, i svega onog {to se
de{avalo 1995. godine. Za nagradu je Vuk Dra{kovi} besplatno dobio ku}u na Ko{utwaku u ulici Blagoja Parovi}a.
Ovog puta to ne moè da ide konspirativno, ovog puta je javnosti i
kompletnom ~lanstvu Srpskog pokreta obnove jasno da su u pregovorima,
oni vi{e i ne kriju te pregovore. Ali u tom cewkawu ima jedna stvar koja optere}uje Srpski pokret obnove. U podsvesti wegovog rukovodstva je
jasno da je ovo wihova posledwa politi~ka igra i ovog puta oni nastoje
da {~epaju {to vi{e. Posle ove kombinacije oni vi{e na politi~koj
sceni Srbije ne}e predstavqati neku ozbiqnu politi~ku snagu, to je gotovo. Dakle, Srpski pokret obnove je prakti~no u politi~kom smislu
istorija, pro{lost Srbije. Zbog toga su ogromni apetiti na delu. Ti apetiti ih prosto teraju da prihvate i ono mawe {to ponude socijalisti, jer
mogu da izgube sve.
Tu su teorijski mogu}e dve varijante. Jedna je varijanta da Srpski pokret obnove u|e direktno u vladu, da u~estvuje u raspodeli ministarstava. Mislim da im socijalisti ne}e dati vi{e nego {to je to proporcionalno. Dakle, ne mogu pretendovati na vi{e od jedne ~etvrtine mandata
100
otprilike. Ili da podrè mawinsku vladu, pa da uzmu privilegije, da sa~uvaju vlast u gradu Beogradu uz podr{ku socijalista, da uzmu novac i da
uzmu jo{ neke privilegije. Oni su tome najskloniji. Dakle, ne treba ni
tu varijantu iskqu~iti.
Tu s vremena na vreme ne{to za{kripi, i da je zaista za{kripalo
vidimo po tome {to se ponekada malo è{}e oglase socijalisti. Videli ste danas, Gradski odbor Socijalisti~ke partije malo je pripretio
Srpskom pokretu obnove na gradskom nivou. Posle ovog, Srpski pokret
obnove nema kud, jer }e morati da preda tu gradsku vlast. Oni su toliko
zaglibili u toj gradskoj vlasti Beograda da bi shvatili kao katastrofu
da tu vlast izgube. Da pogledate samo gde su ro|aci Vuka i Danice Dra{kovi} zaposleni na gradskom nivou, to je stra{no nema skoro nijedne
mo}ne institucije na gradskom nivou koja je pod kontrolom Srpskog pokreta obnove da direktno najbliì ro|aci nisu zaposleni, da nisu oni
na rukovode}im funkcijama. E, ostaju bez svega toga, to je ~itav jedan lobi koji pritiska rukovodstvo stranke da po svaku cenu u|e u sporazum sa
socijalistima. Mi sebe nikada u takvu poziciju ne bismo doveli. Mi nikada ne bismo dozvolili da nas takve stvari nateraju da idemo i na one
oblike saradwe koje ina~e ne bismo èleli.
U Beogradu, Srpski pokret obnove ~ak ni zajedno sa socijalistima
nema ve}inu, i zato beè od nastavka sednice Skup{tine grada. Slede}a
ta~ka bi morala da bude smewivawe Aleksandra ôtri}a, mi smo na to
spremni, Srpski pokret obnove se i tu pocepao. Ne znam ta~no koliko
ih je odbornika napustilo, za jednog znam sigurno, to je Vladan Jani}ijevi} iz Sur~ina. Demokrate govore da ih ima oko {est, ali ja ne znam ta~no i ne mogu napamet da to saop{tavam javnosti.
U svakom slu~aju, oni bi odavno zakazali sednicu da su sigurni u ve}inu odbornika. Po{to nisu sigurni, oni beè od sednice. Ne mogu ve~ito beàti, maksimalno mogu beàti tri meseca. Kada isteknu ta tri
meseca, vi{e nemaju kud. Ili }e se zavesti prinudna uprava ili }e se i}i
na nove izbore. I ako se zavede prinudna uprava mora se i}i na nove izbore u onom zakonskom roku.
Oko sastava te republi~ke vlade jo{ }e se mnogo toga u javnosti ~uti u svakom slu~aju. Ono {to je nama radikalima ciq, to je da izdejstvujemo nove izbore na svim nivoima. Mi ne beìmo od novih izbora, mi èlimo te nove izbore.
Mislim da je Srpska radikalna stranka sada u naponu snage, da nam
svaki dan i daqe raste popularnost. To pokazuje ~iwenica da ve} imamo
vi{e od 170.000 ~lanova, a u novembru 1996. godine imali smo oko 90.000,
mi smo ve} prakti~no udvostru~ili svoje ~lanstvo za godinu i dva meseca. To nas ispuwava dodatnim optimizmom da otvoreno izlazimo sa zahtevom da se drè vanredni izbori na svim nivoima. Ti vanredni izbori
mogu biti nu`ni ako se na republi~kom nivou ne postigne dogovor izme|u levog bloka i Srpskog pokreta obnove, dakle, ako otpadnu sve ove varijante pa se oni definitivno razi|u, {to je, ja mislim, vrlo malo verovatno, ali u svakom slu~aju ne smemo da iskqu~imo ni tu soluciju.
101
Potrebni su vanredni izbori na saveznom nivou zbog svega ovoga {to

se de{ava u Crnoj Gori. Bilo bi krajwe lo{e da se na saveznom nivou skup{tinskom ve}inom izbacuju poslanici \ukanovi}evog krila Demokratske partije socijalista, a na republi~kom nivou da se izbacuju poslanici
Bulatovi}evog krila. Boqe je da se na vanrednim izborima ra{~isti koliki je odnos snaga izme|u ta dva krila ranije vladaju}e partije, i da se
konstitui{e novi skup{tinski saziv na osnovu tog odnosa snaga i na republi~kom nivou Crne Gore i u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine.
Postoji, tako|e, mnogo razloga da se ide na vanredne lokalne izbore,
jer se pocepala, pre svega, koalicija Zajedno u svim gradovima gde je
osvojila vlast. Tamo gde su socijalisti osvojili vlast ona veoma lo{e
funkcioni{e, bremenita je raznim unutr{wim protivre~nostima i nije lo{e da se u ovakvim kriznim uslovima proveri voqa naroda, da se vidi da li tu ima nekih promena. U svakom slu~aju, kada se pocepaju te vladaju}e stranke nema boqeg re{ewa od novih izbora.
Voditeq: Pro{li put ste govorili da kakav god da je odnos snaga u
Republi~koj skup{tini, ta skup{tina moè da funkcioni{e. To je bilo
uo~i tih predsedni~kih izbora. Da li je ono {to se dogodilo u tom krugu predsedni~kih izbora razlog da vi promenite taj stav ili ukupna situacija o kojoj ste malo~as govorili?
Dr [e{eq: Ne. To {to se dogodilo na predsedni~kim izborima, daje
nam jo{ ~vr{}u argumentaciju protiv reìma, to je za nas motiv da se borimo za poboq{awe izbornih uslova u Srbiji. Dakle, za sre|ivawe stawa u medijskoj sferi, da mediji, posebno dràvni mediji, budu dostupni
svim parlamentarnim politi~kim strankama, da se borimo za sre|ivawe
bira~kih spiskova, za normalno odvijawe izborne procedure u potpunosti, da se spre~e falsifikati. Mi tu imamo zaista veoma sna`ne argumente.
[to se ti~e odnosa snaga u parlamentu, mi ne dozvoqavamo da nas sada neka mr`wa, neke emocije, neka nelagoda zbog svega ovoga {to se desilo na predsedni~kim izborima motivi{u u parlamentarnom nastupu. Mi
se tu drìmo kao strogo realni i racionalni politi~ari. Otvoreno govorimo o svojoj poziciji. Ne dozvoqavamo uop{te da se emocije pojave
kao neki faktor pri dono{ewu va`nih politi~kih odluka. Polazimo od
interesa naroda i od svog programa, tako da ova na{a ispruèna ruka i
daqe ostaje u vazduhu, dakle, ispruèna prema svim potencijalnim partnerima, ali kao realni politi~ari odavno smo procenili da od toga nema ni{ta. Niko zapravo ne èli stvarnu podelu vlasti i niko ne èli
temeqite reforme u Srbiji osim Srpske radikalne stranke.
Socijalisti~ka partija to ne èli, Jugoslovenska levica to ne èli,
Srpski pokret obnove samo deklarativno èli, a èli zapravo samo preraspodelu mo}i i uticaja u sada{wim strukturama. Ni{ta se tu bitno ne
bi promenilo, kao {to ni{ta nije promeweno ni tamo gde Srpski pokret
obnove na lokalnom nivou ima dominantnu ulogu u na~inu funkcionisawa
vlasti, u raspodeli privilegija, u sticawu i kori{}ewu tih privilegija
itd. U svakom slu~aju, i ekonomska i socijalna kriza koje se zao{travaju go102
vore da }e vanredni izbori biti neophodni. Nije nemogu}e da mandat ove

skup{tine bude zaista i ~etiri godine, ali samo ukoliko levi blok i Srpski pokret obnove u|u u neku ~vr{}u koaliciju. Ta je varijanta mogu}a.
Voditeq: Prema nekim analiti~arima, a wih je sve vi{e, kqu~ politi~ke krize u Srbiji je Beograd, odnosno kako }e se tu razre{iti taj
~vor izme|u stranaka koje drè vlast u Beogradu, ~iji odbornici imaju
velike odborni~ke grupe u Skup{tini grada. Da li je tu mogu}a saradwa
izme|u vas i Demokratske stranke?
Dr [e{eq: Mi neke oblike saradwe imamo. Znate, opet kao realni
i racionalni politi~ari ne mislim da mi treba sada u neke zagrqaje da
ulazimo, da se zakliwemo u neka prijateqstva ili ne{to. Nas su odre|eni interesi naterali da sara|ujemo po pojedinim pitawima.
Mi smo se zajedni~kim snagama suprotstavili ponovnom uvo|ewu
takse od tri odsto, a onda su Srpski pokret obnove i levica nametnuli
taj zakon Beogradu u Republi~koj skup{tini. Jedan od kqu~nih razloga
{to je do{lo do ovakvog divqawa marke na crnom deviznom trì{tu je
i uvo|ewe te takse. Uzalud sada Republi~ka vlada optuùje medije da su
oni krivi. Ne moè se dinar uzdrmati samo propagandnim sredstvima,
postojali su realni elementi da se dinar uzdrma.
Uvo|ewe te takse opet je pokrenulo lavinu pove}awa cena, pove}awe cena je delovalo na pad kursa dinara. Sa druge strane, reìm je neki
novac do{tampavao i u predizbornoj kampawi, finansirao je izbore. Reìm je neracionalno koristio novac od sredstava, od prodaje 49 odsto
telefonske kompanije, to se videlo. Ako se se}ate, mi smo na vreme upozoravali, i to u vi{e navrata, da se ne sme tako raspolagati novcem.
Kada dràva daje kredite dru{tvenim firmama, one jednostavno ne
vrate, dràva nema mogu}nosti da to naplati. Kako? Dakle, taj novac je
bio pla}en.
Onda su rekli da finansiraju izvozne poslove, {to je bila ludost.
Za{to dràva mora da odre|uje koji }e se poslovi finansirati. Ona
treba da daje kredite privrednim firmama sa odre|enom kamatom i da
samo vodi ra~una da se taj kredit vrati u odre|enom vremenu i da se isplati kamata, i ni{ta vi{e. [ta je briga ho}e li biti izvoznog posla
ili ne}e. U ovom slu~aju su finansirali neke izvozne projekte, neki od
tih projekata su realizovani, roba izvezena, ali novac od prodaje te robe ostao napoqu. Kako }e sada naterati te firme da vrate novac nazad?
Nema {ansi da ih nateraju. Novac uglavnom ode na Kipar.
To je {to se ti~e ove sada{we ekonomske situacije. U takvoj ekonomskoj situaciji Beograd je u posebno te{kom, kriti~nom poloàju. U Beogradu vlast uop{te ne funkcioni{e. Nije funkcionisala ni kada su demokrate ostvarivale tu vlast, ali je sada situacija jo{ gora. Srpski pokret obnove prakti~no sam vlada. Sam tro{i pare, {to bi se reklo. Pro{le godine je buyet bio krajwe neracionalan, bilo je mnogo parazita na
tom buyetu, pare su se rasipale za studentski parlament i za ovo i za ono,
a su{tinske stvari nisu finansirane. Ove godine jo{ buyet nije ni usvojen, da li }e biti usvojen to }emo jo{ da vidimo, i kako }e izgledati.
103
Sa Demokratskom strankom ne iskqu~ujemo neke oblike saradwe i u

budu}nosti, mislim da smo na{li zajedni~ki jezik oko smene Aleksandra ôtri}a, jer je Studio B opet onakav kakav nismo èleli da bude,
opet je pod kontrolom jedne partije i to se vidi iz sadràja skoro svih
wegovih informativno-politi~kih emisija. Mi smo spremni da sara|ujemo sa Demokratskom strankom i oko ru{ewa gradske vlade Spasoja
Kruni}a, tu Demokratska stranka jo{ okleva. Oni otvoreno saop{tavaju razloge svog oklevawa, kaù: to moè biti povod zavo|ewa prinudne
uprave, pa }e oni biti krivi. Ne. Ne moè opoziciona stranka biti kriva zato {to je opoziciona i zato {to se bori protiv aktuelne vlasti.
Ova vlast je lo{a, zbog toga je treba sru{iti. Ako posledica bude zavo|ewe prinudne uprave, onda u zakonskom roku moraju da budu vanredni
izbori.
Neki kaù: tako se desilo u Starom gradu i Savskom vencu, socijalisti su zajedno sa Srpskim pokretom obnove u pro{lom mandatu zaveli
prinudnu upravu i nisu dozvolili vanredne izbore. Onda je to direktno
kr{ewe zakona. Onda da neprekidno prozivamo reìm {to se kr{i zakon. Pa reìm kr{i Ustav i zakon oko izbora. Pa kr{i oko prinudne
uprave, pa kr{i oko ovoga, onoga. Kada se nagomila broj kr{ewa zakona,
kada do|e do one kriti~ne mase, onda reìm na tome pada. Ne moè reìm ve~ito da kr{i zakon, i da se sama vlast temeqi iskqu~ivo na kr{ewu zakona.
Voditeq: Da li je to nova pojava na politi~koj sceni Srbije da se kona~no do|e do saradwe izme|u stranaka, da one nemaju ni nekih koalicionih saveza, pa ~ak ni programskih, ideolo{kih bliskosti, ako postoji
neki direktan politi~ki interes da jednostavno zavr{e neki posao koji
je u interesu i jedne i druge stranke? Ovo o ~emu sada govorimo na nivou
Beograda. Takvih slu~ajeva, ~ini mi se, nije bilo ranije.
Dr [e{eq: Uvek smo mi radikali bili veoma rezervisani prema bilo kakvoj koaliciji. Kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom
Milo{evi}em, mi smo izbegli da u|emo u koaliciju sa socijalistima, da
u|emo u vladu Nikole [ainovi}a, ako se se}ate. Onda smo imali neku
tehni~ku koaliciju sa Demokratskom strankom i Demokratskom strankom Srbije na lokalnom nivou, i ona je veoma uspe{no funkcionisala.
Na svim naknadnim izborima za odborni~ka mesta mi smo pobe|ivali zahvaquju}i toj koaliciji radikali su osvojili odborni~ki mandat u Rakovici, u Malom Crni}u, Demokratska stranka Srbije na Vra~aru, Demokratska stranka jo{ negde, ne mogu se setiti ta~no gde, ali je na{a tehni~ka koalicija izuzetno dobro funkcionisala. A onda je tu tehni~ku
koaliciju \in|i} jednostavno otkazao i u{ao u dogovore sa Srpskim pokretom obnove.
Sara|ivali smo i sa drugim opozicionim strankama i posle izbora
1993. godine u Republi~koj skup{tini dogovorili smo se da sve na{e opozicione stranke drè jedinstven blok prema socijalistima. Radikali su
ostali ~vrst deo tog bloka, ali su nas izigrali na{i partneri. Do{lo je
do trke izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a ko }e pre u zagrqaj sa socijalistima. \in|i} je bio proteìran u predizbornoj kampawi od strane dr104
àvnih medija, imao neke na~elne dogovore o konstituisawu vlade, pove}ali mu se apetiti, traìo da bude predsednik vlade, a Dra{kovi} gurne Novu demokratiju i Du{ana Mihajlovi}a da mu pokvari planove i tako je do{lo do vlade Mirka Marjanovi}a. Pa je onda tu bilo i oko onih,
znate, tajno datih glasova da se izabere Dragan Tomi} za predsednika
Skup{tine, pa smo imali neku saradwu oko onog paralelnog parlamenta, {to je dobro funkcionisalo, {to je socijaliste stra{no upla{ilo,
a onda nam podmetnu tamo da usvajamo neku Ago{tonovu deklaraciju kako su nacionalne mawine u Srbiji ugroène. I na tome je pukao paralelni parlament.
Nismo se mogli dogovoriti ni oko odbrane Studija B, mi radikali
smo spremni da drìmo i protestni miting, da demonstriramo, imao sam
dogovor sa Ko{tunicom i \in|i}em, a Dra{kovi} je izbegao da se sa
mnom sastane. Nije hteo uop{te da razgovara, pa je do{lo do one na{e
poznate polemike. Onda su \in|i} i Ko{tunica i{li kod Dra{kovi}a.
Po{to Dra{kovi} nije hteo da se brani Studio B, Studio B je do{ao
pod potpunu kontrolu reìma.
Svaki put kada Dra{kovi} ima neke prqave poslove u planu sa socijalistima, on pove}a tenziju prema srpskim radikalima. Odmah nas naziva fa{istima, ovakvima, onakvima i kaè da se sa nama ne moè nikako.
To jednom treba da pukne, to jednom treba da dovede do onih ozbiqnih politi~kih konsekvenci posle kojih Srpski pokret obnove vi{e ne}e
predstavqati ni{ta ozbiqno na politi~koj sceni Srbije. Ima jo{ jedan
dogovor Dra{kovi} sa socijalistima: odbijena je registracija Srpskog
pokreta obnove-Zajedno. I Republi~ko ministarstvo pravde je reklo: ne
moè zato {to postoji stranka Srpski pokret obnove, a postoji Radni~ko-seqa~ka demokratska koalicija Zajedno.
Voditeq: Sa Avramovi}em na ~elu.
Dr [e{eq: Sa Avramovi}em na ~elu. Kakve to veze ima. Postojala
je Srpska radikalna stranka, pa su dozvolili da se registruje Srpska radikalna stranka Nikola Pa{i}. Postojala je Demokratska stranka, pa
su dozvolili da se registruje Demokratska stranka Davidovi}-Grol.
[to sada ne bi mogla da postoji jedna SPO-Zajedno?
Voditeq: Demokratska stranka Srbije...
Dr [e{eq: Jeste. Zna~i, i ovo je sada neki adut u igri kojim socijalisti operi{u u kalkulacijama sa Vukom Dra{kovi}em. Oni }e mu dati
to, ve} su mu dali da spre~e registraciju stranke Velimira Ili}a, i to
na protivzakonit na~in. Kalkuli{u oko Gradske skup{tine, kalkuli{u
oko jo{ nekih stvari, nekog ro|aka su im uhvatili sa ve}om sumom deviza na grani~nom prelazu i to smo saznali. To mi je ~ak sam \in|i} pri~ao kada smo bili na Cetiwu. Imaju ih, dakle, u {akama i preko nekih
pronevera na gradskom nivou, imaju ih u {akama po nekim stvarima i od
ranije, i mislim da }e socijalisti na taj na~in prisiliti Srpski pokret
obnove da po veoma niskoj ceni u|e u Vladu Srbije, da im omogu}i skup{tinsku ve}inu, ali onda }e to biti kraj Srpskog pokreta obnove. Ja mislim da ne treba zbog toga àliti.
105
Mora}e da postoji jedna stranka centra da li }e to biti Demokratska stranka, da li neka druga partija, jedna stranka centra mora da postoji, ali stranka sa ideologijom centra, a Srpski pokret obnove koji je
krenuo kao izrazito nacionalisti~ka stranka, prakti~no je danas stranka bez ikakve ideologije. Nema unutra{wi sistem vrednosti u koji bi
qudi verovali i koji bi ih motivisao da se angaùju u toj stranci. Oni
su sada postali zajednica interesa, {to su odavno i Socijalisti~ka partija i Jugoslovenska levica.
Voditeq: Pomenuli ste ovo {to se dogodilo na Cetiwu, to je povod
da vam postavim pitawe, da mi se ~ini otprilike da u praksi Srpske radikalne stranke ima nekih promena. Uze}u to va{e pojavqivawe na podgori~koj televiziji, pojavqivawe na Cetiwu, ~iwenicu da je Srpska radikalna stranka Republike Srpske prakti~no objavila legitimitet Dodikove vlade. Imam utisak da se ne{to, {to bih nazvao jednom vrstom pome{anog realizma i pragmatizma, manifestovalo kod...
Dr [e{eq: Ne. Mi se u Crnoj Gori i Republici Srpskoj pona{amo
na isti na~in na koji se pona{amo i u Srbiji: kada do|e do onog kriti~nog, kada zapreti krvoproli}e ili se desi krvoproli}e, mi smo uvek bili najstaloèniji, i ovde u Srbiji. Kada su bile demonstracije u nekoliko navrata, koje su odnele i qudske ìvote, uvek smo bili najracionalniji, najstaloèniji. Tako isto i u Crnoj Gori. Mi smatramo da nema nijedne politi~ke funkcije koja je vredna prolivawa srpske krvi i
zbog toga smo na taj na~in reagovali. Milo \ukanovi} ostaje politi~ki protivnik.
Istina je da smo mi podràli Momira Bulatovi}a kao predsedni~kog kandidata, na{a podr{ka je bila jednokratna. On nam nije ni politi~ki saveznik, ni koalicioni partner. U jednom momentu smo procenili da na{ predsedni~ki kandidat ne moè imati nikakve ozbiqne {anse na crnogorskim izborima, vagali smo kakva je programska orijentacija Mila \ukanovi}a, kakva je Momira Bulatovi}a. Programska orijentacija Bulatovi}a nam je ipak ne{to blià nego \ukanovi}eva, zbog toga
smo ga podràli. To ne zna~i da }emo ga ve~ito podràvati.
Sada }e se desiti vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori i na
tim izborima mi se pojavqujemo samostalno. Nama je konkurencija i Bulatovi}eva i \ukanovi}eva stranka, mi nemamo koga vi{e od wih da podràvamo.
A drugo, sam ~in mog pozivawa na Cetiwe je jedan gest dobre voqe od
strane \ukanovi}evog reìma, i na taj gest dobre voqe mi smo sa na{e
strane odgovorili gestom dobre voqe. Ja sam oti{ao na Cetiwe. Uostalom, ja sam ovde i Milo{evi}u ~estitao kada je inaugurisan u Saveznoj
skup{tini. Kada je poloìo zakletvu, ja sam lepo pristojno, kao {ef najve}e opozicione politi~ke partije, do{ao i ~estitao svom politi~kom
protivniku. Ja mislim da je to jedan kurtoazan gest dobre voqe. Mi srpski radikali nikada nismo bili stranka mr`we. Jesmo se hvatali u ko{tac i sa Milo{evi}em, i sa \ukanovi}em, i sa Bulatovi}em dok su \ukanovi} i Bulatovi} bili zajedno, i progoweni smo i u Srbiji, i u Crnoj
106
Gori, itd, ali mi nismo osvetoqubivi politi~ari pa da treba da govorimo jezikom mr`we, da se svetimo svojim politi~kim protivnicima,
~ak i po cenu da dràva propadne. Mi to nikada ne}emo da radimo.
U Republici Srpskoj nametnut nam je Dejtonski sporazum. Mi smo
uvek bili protiv tog Dejtonskog sporazuma, ali sada je on za nas fakti~ko stawe. Po Dejtonskom sporazumu muslimani iz Federacije su mogli da
iza|u na izbore u Republici Srpskoj i osvojili su izvestan broj poslani~kih mandata. Pocepala se Srpska demokratska stranka. Jesmo li mi
krivi {to se pocepala Srpska demokratska stranka? Nismo krivi. Jesmo li mi krivi {to je ona izgubila ogromnu popularnost u narodu? Nismo krivi.
Srpska radikalna stranka je narasla, imali smo {est poslanika u
pro{lom mandatu, sada imamo 15. Sada smo jedna od najmo}nijih parlamentarnih stranaka. Hteli smo da formiramo koaliciju sa Srpskom demokratskom strankom, nismo imali dovoqno poslanika, imamo zajedno
39 mandata, a treba nam 42. Zna~i, tri poslanika su nedostajala. Nudili
smo socijalistima da budu tre}i partner u toj koaliciji, socijalisti su
odbili. Ono {to u Srpskoj demokratskoj stranci nije niko verovao, a
{to smo mi smatrali da je mogu}e, desilo se. Socijalisti, Srpski narodni savez Biqane Plav{i}, Dodikovi nezavisni socijaldemokrati uz podr{ku muslimana formirali su mawinsku vladu. Jesmo li priznali mandate tim muslimanskim poslanicima, jesu li oni verifikovani u skup{tini, jesu. Jesu li poslanici kao i svi ostali jesu. Wihov glas zna~i u toj skup{tini kao glas svakog drugog poslanika. Mi moramo da priznamo taj odnos snaga.
[ta je bila alternativa? Da idemo na ulicu i da se borimo. Da se
raspadne Republika Srpska. Mo`da }e se ona i ovako raspasti, ali ne
sme da se raspadne na{om krivicom. Ako joj je su|eno da nestane ne sme
nestati na{om krivicom. Ova sada{wa vlada i Socijalisti~ka partija
su preuzeli na sebe ogromno breme odgovornosti. [ta god da se desi sa
Republikom Srpskom, oni }e biti krivi. Mi ne}emo napraviti nijedan
prenagqen potez da bismo sa wima delili krivicu. Dakle, nastavqamo da
delujemo kao opoziciona stranka, ali iskqu~ivo u parlamentu. Iskqu~ivo parlamentarnim politi~kim sredstvima. Ja mislim da nam je to izvanredno dobro osmi{qena strategija, a kod Srpske demokratske stranke je bilo velike nervoze, ideja da se formiraju krizni {tabovi, da se
spre~i preuzimawe vlasti u isto~nom delu, to bi prakti~no izazvalo cepawe. Svi bi nas optuìli ako bismo u tome u~estvovali da smo mi krivi za cepawe. Oni sada imaju parlamentarnu ve}inu, treba da preuzmu
vlast i da pokaù {ta znaju.
Voditeq: Da li je bilo konkretnih ponuda va{im predstavnicima,
gospodinu Popla{enu da u~estvuje u takvoj jednoj akciji kao {to je formirawe paralelne vlade ili sli~no, {to moè da se kaè?
Dr [e{eq: Ne mogu sada da govorim u detaqe {ta je bilo u strana~kim konsultacijama, ali bilo je raznoraznih ideja od kojih mi nijednu nismo prihvatili. Mi smo stranka legaliteta i legitimiteta. Mi èlimo
107
da parlament funkcioni{e u svakoj srpskoj zemqi u skladu sa demokratskom parlamentarnom tradicijom, èlimo da se vlast smewuje u parlamentu, na izborima, voqom naroda i da to bude jedini na~in smene vlasti.
Tako smo se i postavili u Narodnoj skup{tini, tako }emo i daqe delovati, a ~ujem da je narod izvanredno dobro to primio u Republici Srpskoj.
Ovde je bilo nekih spekulacija kako smo mi napustili savez sa Srpskom demokratskom strankom pa se priklonili Dodiku. Posle ove skup{tine, ~iji sam direktan prenos gledao, u Batajnici sam u mogu}nosti da
gledam Srpsku televiziju, svima je jasno da od toga nema ni{ta. Mi smo
opet èstoko kritikovali Dodika i wegovu vladu, ali se pona{ali krajwe legalisti~ki. âk smo podràli predlog da sedi{te vlade bude u Bawa Luci. U na{em programu je predvi|eno da Bawa Luka bude trajno prestonica Republike Srpske. Tu je bio raskorak izme|u nas i Srpske demokratske stranke, ali smo se zajedno sa Srpskom demokratskom strankom
suprotstavili dono{ewu nekih drugih zakona, poni{tavawu onih zakona
koji su doneseni nakon {to je Biqana Plav{i} protivustavno raspustila Narodnu skup{tinu.
Voditeq: Vrati}emo se stawu u Republici Srpskoj. Znam da se ne}ete sloìti, ali ipak, moram da konstatujem na ovom mestu, u emisiji, u
ovom trenutku na{eg razgovora, da na osnovu primera Beograda, Republike Srpske i Crne Gore imam utisak da se u praksi Srpske radikalne
stranke, pogotovo u odnosima prema politi~kim neistomi{qenicima,
ne{to promenilo. îni se da imate vi{e sluha kada je re~ o razumevawu
sa qudima koji nisu na va{oj programskoj liniji.
Dr [e{eq: Nije se tu ni{ta promenilo, znate, okolnosti odre|uju
na{u taktiku, a strategija ostaje ista. Imali smo mi i ranije, kada pomiwete Beograd, nekih faza saradwe sa obe demokratske stranke. Rekao sam
vam kakva su na{a iskustva iz te saradwe. Mogli ste da zakqu~ite i pro{le godine da se ne{to promenilo u na{oj retorici u odnosu prema reìmu i u Beogradu i u Podgorici.
U nekim kriti~nim situacijama mi smo malo smawili tenziju. Nekada smo i{li onim najè{}im, najgrubqim izrazima protiv ~elnika reìma. Kada su se stvari malo uskovitlale, kada je zapretila opasnost za
sam opstanak dràve, mi smo malo umerili retoriku na{eg nastupa i ni{ta vi{e. U ovom slu~aju, tako|e smatramo da jakim, previ{e te{kim re~ima nema mesta, da moramo da pokaèmo najve}i stepen konstruktivnosti, najve}i stepen razumevawa. Da se narodu predstavimo u najozbiqnijem svetlu. Najlak{e je nekome opsovati majku i re}i mu, prilepiti mu
neku etiketu, re}i mu bilo {ta i zavr{ili ste razgovor. Treba ga potu}i argumentima. Mi smo upravo u toj fazi politi~ke borbe, kao najve}a
opoziciona stranka u Srbiji, kao prakti~no, po realnoj snazi najve}a
stranka u Srbiji, stranka koja za koji dan, za koji mesec, treba da preuzme
vlast i treba da pokaèmo najve}i stepen ozbiqnosti i spremnosti da
zaista preuzmemo vlast.
Naravno, vlast treba da preuzme ona stranka koja je iole tolerantna
prema politi~kim protivnicima. Mi kriti~ku distancu zadràvamo
108
prema svima i nikada se ne ustru~avamo da kritikujemo svoje protivnike, ali tu veliku dozu tolerantnosti mi smo pokazali preuzimaju}i
vlast u zemunskoj op{tini. Mi smo odmah opoziciji tamo dali ono {to
joj niko nikada nije dao u drugim mestima u Srbiji. Odmah, svim opozicionim strankama zastupqenim u Op{tinskoj skup{tini dali smo kancelarije, sekretarice u zgradi Skup{tine op{tine. Odmah smo svima
dali kancelarije, poslovni prostor ako ga ranije nisu imali. Odmah smo
uveli finansirawe parlamentarnih politi~kih stranaka iz op{tinskog buyeta. Odmah smo uveli u Zemunskim novinama rubriku za svaku
parlamentarnu politi~ku stranku, u svakom broju 10 strana je odvojeno
za strana~ku hroniku. I na ~itavom nizu drugih primera pokazali da
opoziciju tamo gde smo mi na vlasti smatramo politi~kim snagama unutar sistema, a ne kao neko strano telo van sistema, kako opoziciju tretiraju levi~arske stranke ve} punih 8-9 godina, ili kako opoziciju tretiraju i ove stranke iz koalicije Zajedno u ve}em broju mesta u Srbiji gde su one preuzele vlast. Ne mogu da kaèm da je svuda to tako, ima i
mesta gde su korektni prema opozicionim strankama, ali ima mesta gde
se pona{aju na isti na~in na koji su to radili socijalisti.
Voditeq: Da li ovi konkretni potezi o kojima sada govorite, ovo
{to ste sada rekli, ta tolerantnost, pogotovo ovi posledwi u Crnoj Gori i Republici Srpskoj mogu uticati da se otkloni, bi}u slobodan da kaèm, najve}i hendikep Srpske radikalne stranke, a to je jak odijum koji
ona izaziva na Zapadu? Mislim, kada govorimo o ukupnom odnosu snaga u
Srbiji, ~esto se govori da je Srpska radikalna stranka ta koja ne moè
da uspostavi komunikaciju sa zemqama zapadne Evrope, Amerikom itd.
Dr [e{eq: Nije ta~no da ne moèmo da uspostavimo komunikaciju.
Ima zemaqa sa kojima zaista ne moèmo da uspostavimo komunikaciju,
dve zemqe su odbile i da mi daju vizu: Francuska i Holandija, ali ima zemaqa sa kojima imamo solidne odnose, sa ~ijim ambasadorima se povremeno vi|amo, srda~no razgovaramo.
Pre nekoliko dana sam primio australijskog ambasadora u sredi{tu
Srpske radikalne stranke u Beogradu. U Budvi sam se sreo sa italijanskim i egipatskim ambasadorom, vrlo smo srda~no razgovarali. Mi kao
predstavnici Srpske radikalne stranke, qudi iz najuèg rukovodstva,
gosti smo ruske, kineske, rumunske, gr~ke, ma|arske, slova~ke ambasade
prilikom wihovih nacionalnih praznika. Imamo odre|ene kontakte,
razgovaramo, druìmo se. Mo`da }u sada nekoga ispustiti. Nedavno sam
primio otpravnika poslova ira~ke ambasade. Mislim da je ta atmosfera vrlo solidna i tolerantna u svakom slu~aju. [to se ti~e Francuske i
Holandije, one su imale jedan izrazito neprijateqski stav prema srpskim radikalima. [to se ti~e drugih zemaqa, kontakata ima, ali mi nismo stranka ~iji bi predsednik bio spreman da ide u neku stranu ambasadu i prima naloge kako da deluje protiv svoje zemqe i protiv svoga naroda. I to je svima jasno.
Dok je trajao rat protiv srpskih radikala se u zapadnim medijima
vodila ostra{}ena kampawa. Vodili su je srpski neprijateqi, srbomrsci. I pro{le godine se vodila izvesna kampawa protiv kandidata Srp109
ske radikalne stranke na predsedni~kim izborima. U toj kampawi su direktno u~estvovali Gelbard i Kinkel, oni su prakti~no ohrabrili socijalisti~ki reìm da pristupi falsifikatima.
Za{to? Zato {to wima mnogo vi{e odgovara vlast slabih socijalista u Beogradu nego vlast jakih radikala koji znaju {ta ho}e, i {to je najva`nije, znaju kako da postignu to {to ho}e. To je su{tina. Bez obzira na
sve, mislim da niko iskreno ni oni koji nas optuùju da smo fa{isti,
da smo ovakvi, da smo onakvi, niko iskreno ne veruje u tu optu`bu kojoj
pribegava. Optu`be imaju ~isto propagandisti~ki prizvuk.
Voditeq: Dobro, propaganda ima i politi~ke efekte. Predlaèm da
sada ukqu~imo i na{e gledaoce u ovaj razgovor.
Gledalac: Da pozdravim vas voditeqa i Voju [e{eqa, koga uvaàvam
kao veoma ve{tog politi~ara za namicawe glasova za izbore i lo{e popularnog. Ali bih ga pitao ne{to drugo, nevezano za celu temu, {to ste
vi razgovarali ceo sat. Da li se se}a maja 1991. godine i Topole, kada je
pri~ao da }e on da napravi srpsku dràvu, da dovede Kara|or|evi}a na
Oplenac, na ~elu sa Kara|or|evi}ima. Ja sam se divio, rekao sam dobro
je, evo jedan ~ovek, da dovede kraqa. Ho}e{ |avola, pro|e neki mesec, do|e princ Aleksandar, Voja okrenuo drugu pri~u, sva{ta je rekao. Vojo, da
li se se}a{ tada kada si bio i da li se stidi{ {ta si pri~ao za krunu i
za princa kada je bio?
Dr [e{eq: Gospodin se ne se}a dobro. Na mitingu u Topoli 1991. godine nijednom re~ju nisam pomenuo princa Aleksandra, nikada u svom
ìvotu ni{ta lepo nisam rekao o princu Aleksandru.
Za{to? Zato {to sam ga li~no upoznao 1989. godine u Londonu, i {to
sam tada o wemu stekao veoma lo{ utisak kao ~oveku u kome ni~eg srpskog nema, koji ne zna ni srpski jezik, kome je stalo samo da do|e do prestola po bilo koju cenu. On se tih godina udvarao Hrvatima i Slovencima, neprekidno je isticao kako je on jugoslovenski prestolonaslednik, a
ne srpski, jer je wegov otac bio jugoslovenski kraq, a nije nikada krunisan kao kraq Srbije itd.
Te 1991, 1992. godine mi smo imali izuzetno dobre odnose sa princom
Tomislavom, i mi smo tada imali politi~ki stav da narod treba na referendumu da se izjasni da li je za monarhiju ili za republiku. I ako se se}ate moje promocije, prvog nastupa na dràvnoj televiziji u decembru
1990. godine, samo {to sam iza{ao iz zatvora, kada sam kao kandidat grupe gra|ana kandidovan za predsednika Republike, u tom jedno~asovnom
nastupu sam tako|e govorio da smo mi za to da se odrì referendum i da
se na referendumu gra|ani izjasne da li su za monarhiju ili republiku i
kako se gra|ani izjasne da }emo mi wihovu voqu po{tovati.
Posle su se desile mnoge druge stvari u kojima se princ Aleksandar
potpuno kompromitovao i mi smo zauzeli izrazito antimonarhisti~ki
stav. Tada to pitawe nismo smatrali naro~ito zna~ajnim, posle smo zauzeli izrazito antimonarhisti~ki stav i taj stav kao stranka imamo i danas. Mada u na{em ~lanstvu ima qudi koji su intimno za monarhiju recimo, Rajko \ur|evi}, na{ narodni poslanik je iskreni monarhista. On
110
je svestan svega ovoga {to se de{avalo sa princom Aleksandrom, ni on

nikada ni{ta lepo o wemu ne kaè, ali on ostaje vezan za taj neki metafizi~ki pojam monarhije.
Mislim da ozbiqni politi~ari jednostavno to pitawe u razgovorima uop{te i ne tretiraju, da je ono u su{tini besmisleno sada pred krajem HH veka. Cenili smo princa Tomislava, i danas ga ja cenim zbog toga {to je iskreni srpski patriota, dolazio je u srpske zemqe, obilazio
Republiku Srpsku, Republiku Srpsku Krajinu, potpomagao kako je znao i
umeo srpske ratne napore. I danas ja mislim da je on jedan iskreni patriota. Sada ~ujem da je prili~no bole{qiv i vi{e se mnogo i ne kre}e.
Voditeq: Bio je skoro kod nas u studiju, ba{ u ovoj stolici gde vi sedite. Me|utim, da li utisak koji ste vi stekli o princu Aleksandru i
ono {to imate kao stav o wegovoj li~nosti moè za jednu stranku da bude razlog da se protivi monarhizmu?
Dr [e{eq: Ne, to nije razlog. Prvo, ja nikada nisam bio monarhista u svom ìvotu, nikada. A drugo...
Voditeq: Moè i to da bude razlog, va{a stranka je prema programu
duboko ukorewena u srpsku tradiciju, a monarhija je deo te tradicije.
Dr [e{eq: Molim vas, nikada radikali, ni u vreme Nikole Pa{i}a, nisu bili monarhisti. Nikada. Treba poznavati istoriju, treba ~itati kwige. Recimo, ja sam glavnog eksponenta monarhisti~ke ideologije u
Srbiji, Vuka Dra{kovi}a, upu}ivao da pro~ita kwigu Dragoquba @ivojinovi}a, to je jedan od na{ih najistaknutijih ìvih istori~ara, jedan
od najve}ih sigurno ìvih, koji je napisao u tri toma biografiju kraqa
Petra Kara|or|evi}a, pa da vidi tamo da su radikali 1903. godine, posle
ubistva kraqa Aleksandra Obrenovi}a, razmi{qali da uvedu republiku u Srbiji, i da je ve} bio postignut dogovor sa princem Petrom da do|e za prvog predsednika republike Srbije. Ruski dvor se suprotstavio
kategori~ki, pa je otpala ta varijanta, i onda su i{li na dovo|ewe nove
dinastije i zadràvawe monarhije.
Uvek su radikali bili u sukobu sa monarhijom, uvek. U vreme Obrenovi}a neprekidno; osu|ivani na smrt, streqani, hap{eni, progoweni,
zatvarani itd. U vreme Kara|or|evi}a opet neprekidno. Nedugo posle
toga u{ao je Nikola Pa{i} u sukob sa kraqem Petrom, pa bio u èstokom sukobu sa kraqem Aleksandrom. Zbog jednog neprijatnog sukoba u
dvoru je naprasno umro Nikola Pa{i}. Milan Stojadinovi}, najve}i radikal koga smo imali posle Nikole Pa{i}a tako|e samovoqom monarhije, odnosno regenta kneza Pavla Kara|or|evi}a, protivustavno je udaqen sa mesta predsednika vlade, interniran, proteran iz zemqe itd.
Uvek su radikali bili u sukobu sa monarhijom i nigde u radikalskoj ideologiji nema monarhisti~kog opredeqewa.
Voditeq: Rekli smo da }emo da nastavimo razgovor na temu Republika Srpska i ono {to o~ekuje Srbe koji ìve sa druge strane Drine. Kako vi procewujete, kako }e se tamo situacija daqe razvijati? Da li }e do}i do uvla~ewa Republike Srpske u Uniju ili }e Republika Srpska zadràti samostalnost koju je, kakvu takvu, dobila Dejtonskim sporazumom?
111
Dr [e{eq: Uvla~ewe Republike Srpske u Uniju je ve} na delu. Doneta je odluka o registarskim tablicama jednoobraznim za celu Republiku
Srpsku i to takvim da se ne moè na osnovu registarske tablice lako identifikovati u kom mestu je vozilo registrovano. Zatim, name}e se idejno
re{ewe zastave sa preovla|uju}om ùtom i svetloplavom bojom, ta ùta
boja je odmah asocirala Srbe na Austrougarsku. I ~itavim nizom drugih
poteza, recimo Zakonom o dràvqanstvu, izgledu paso{a, izgledu nov~ane
jedinice, velike sile pokazuju da im je ciq da integri{u Republiku Srpsku u unitarnu Bosnu i Hercegovinu.
Me|utim, to je proces koji ne moè brzo da se obavi. Sama su{tina tog
procesa Srbima pruà veliku {ansu. Sada je na ovoj, novoj vladi da sa~uva
Republiku Srpsku ili ne sa~uva. Sve sada zavisi od wene uspe{nosti.
Nedavno je Milorad Dodik obe}ao da }e podneti ostavku ukoliko
Br~ko ne pripadne Republici Srpskoj. Br~ko je kqu~no, strate{ko pitawe. I vi{e ne}e mo}i u opticaj da dolazi dosada{wi izgovor zapadnih
sila da jo{ nisu sazreli uslovi, da treba odgoditi definitivno re{avawe pitawa Br~kog. Sada sudbina nove vlade zavisi od toga da li }e arbitraà definitivno da odlu~i o tome i da li }e Br~ko pripasti Republici Srpskoj.
Zatim, sada Zapad treba da odre{i kesu. Obe}avali su mnogo para, sada treba da pokaù koliko su spremni da daju. Ovo o ~emu se do sada govori su vrlo mali iznosi i ne mogu bitno da poprave ekonomsku situaciju u
Republici Srpskoj. Muslimanima i Hrvatima se kapom i {akom daje.
Voditeq: Hteo sam da kaèm da }e politi~ki zaokret do kog je dovela Biqana Plav{i} u Republici Srpskoj biti testiran, to smo govorili pro{li put, na pitawu Br~kog. I ako Br~ko zaista ostane u sastavu
Republike Srpske da li biste vi bili spremni da kaète da je ono {to je
Biqana Plav{i} uradila od wenog imenovawa za predsednika Republike Srpske imalo svrhe?
Dr [e{eq: Ako ova vlada obezbedi da Br~ko definitivno pripadne Republici Srpskoj, ja }u joj javno odati priznawe. A prema Biqani
Plav{i} }u rezervisan stav imati neprekidno.
Voditeq: Bez obzira na Br~ko?
Dr [e{eq: [ta god da se desi oko Br~kog ne}e biti wena zasluga,
nego mo`da zasluga nove vlade, ukoliko Br~ko zaista pripadne Republici Srpskoj. A ona je gadno uzdrmala Republiku Srpsku i dovela u pitawe
wenu egzistenciju. To su ~iwenice.
Me|utim, ja mislim da nije jedino wena krivica, krivica je rukovodstva Srpske demokratske stranke i samog Karayi}a kada su usvajali
Ustav Republike Srpske {to su taj ustav prilago|avali Karayi}u, pa je
on dobio prakti~no kraqevska ovla{}ewa tim ustavom, a mi radikali
smo pristalice parlamentarizma, a ne predsedni~kog sistema. Mi smo za
to da parlament bira i opoziva predsednika Republike i da predsednik
Republike ima veoma suèna ovla{}ewa. Tamo gde predsednik Republike ima prevelika ovla{}ewa uvek demokratija dolazi u krizu, uvek je demokratija u opasnosti.
112
Voditeq: Dobro, ali dozvolite da i u slu~aju Biqane Plav{i} ocewujemo i rasu|ujemo i prosu|ujemo prema delima, kako }e se stawe daqe
razvijati.
Dr [e{eq: Br~ko je sada vododelnica, kqu~no pitawe. na osnovu pitawa Br~kog o svemu }emo procewivati.
Voditeq: Dobro, ~eka nas jedan gledalac koji ho}e da postavi pitawe.
Dr [e{eq: Nema za nas ozbiqne politi~are trajnih prijateqa i
trajnih neprijateqa. Mi se prema delima opredequjemo, a ne prema li~nostima.
Voditeq: To je lajtmotiv celog ovog razgovora, ne znam da li prime}ujete.
Dr [e{eq: Ali uvek smo imali takav stav.
Voditeq: Dobro. Halo.
Gledalac: Dobro ve~e. Jedno polupoliti~ko pitawe i jedno ~isto zemunsko, ali kratko. Kako gospodin [e{eq komentari{e svoju izjavu pre
nego {to su nas, neke od nas, skupqali na front gde smo proveli pet ru`nih meseci, zna u kojem je to periodu bilo, zna~i 1991-1992. godina kada
je govorio o granici KarlobagKarlovac i {ta ja znam, ne znam ni ja koja
mesta tamo gore? To je prvo pitawe. A drugo, kako komentari{e izgradwu
kioska u Zemunu koji su tako naglo nikli, zna~i, to nema veze sa politikom, i kako komentari{e gospodina koji je pre neki dan u novinama reklamiran da je primao 2.000-5.000 maraka za izdavawe dozvole za kiosk, za
male zgrade, }evabyinice? Onaj kej pored hotela Jugoslavija vi{e ne li~i na ono {to je li~io. E, sada ako gospodin [e{eq zna, neka odgovori.
Dr [e{eq: Svaki rat je ruàn, to {to vam je ru`no bilo pet meseci
na frontu, ja vas razumem. A na{a zapadna granica je KarlobagOgulinKarlovacVirovitica i mi }emo, kad-tad, iza}i na tu zapadnu granicu. Ovog puta nismo uspeli iz vi{e razloga, dva su osnovna: zbog nesposobnog reìma u Beogradu i zbog ~iwenice da su sve zapadne sile ustale slo`no protiv srpskog naroda, a da je Rusija bila slaba, bespomo}na, nije mogla ni svoje teritorije da ~uva, a kamoli da nam pomogne da na{e sa~uvamo.
[to se ti~e kioska u Zemunu, kiosci, odnosno privremeni objekti
na javnim povr{inama, su uobi~ajena pojava u celom Beogradu. To govori
da u qudima ima entuzijazma i da jedan sloj qudi ima i para koje moè investirati, a da je dosada{wi reìm bio nesposoban i da im nije pruìo
mogu}nost da investiraju. Dakle, da obavqaju neke privredne, zanatske,
uslu`ne i trgova~ke delatnosti, da samostalno, svojim kapitalom tako
pove}avaju dru{tveno bogatstvo. Reìm je èleo da sve drì pod svojom
kontrolom i gu{io privatnu inicijativu.
[to se ti~e zemunskog keja, tamo je izgra|eno dosta lepih objekata.
Ja ~esto pro{etam zemunskim kejom, najvi{e mi se svi|aju objekti koji
su napravqeni od balvana, ulep{ali su zemunski kej. Mi smo sada obavezali sve vlasnike privremenih objekata da srede travwake oko tih objekata, zelene povr{ine i da sami posade odre|en broj stabala, drve}a, da
se taj deo jo{ vi{e ulep{a. Tako isto izgleda i Prvomajska ulica. Mi
imamo projekat da Prvomajsku ulicu prakti~no pretvorimo u bulevar.
113
Ti privremeni objekti ne smetaju, vrlo su korisni, pove}avaju broj

zaposlenih. Ako smo dali 2.000 dozvola, {to na osnovu konkursa, {to legalizacijom za privremene objekte, to zna~i da je najmawe 4.000 qudi zaposleno. To je konkretan u~inak na{e vlasti. Za razliku od drugih delova Beograda, zemunska radikalska vlast je najliberalnija prema tim privremenim objektima i gde god je bila mogu}a ta dozvola, mi smo dozvolu
izdavali. [to se ti~e slu`benika Op{tine koji je uhap{en zbog primawa mita, on je zloupotrebio svoj poloàj, i u onim slu~ajevima kada je bila mogu}a legalizacija i bez davawa mita, on je na neki na~in prevario
te qude. Recimo, ako je protekao rok on im je omogu}io da rade i posle
roka, iako su oni to mogli kroz regularnu proceduru da postignu ali nisu znali. Taj slu`benik je uhap{en, radikalska vlast je ostvarila punu
saradwu sa organima unutra{wih poslova i moram vam re}i, taj slu`benik, Vlado Pilipovi} je ina~e istaknuti aktivista Socijalisti~ke partije Srbije, koga smo mi nasledili kao op{tinskog slu`benika. Bio je
pod sumwom i uhva}en je u krivi~nom delu. Imamo jo{ nekoliko slu`benika pod sumwom, svi su od ranije zaposleni u zgradi Op{tine. Prikupqamo neke izjave gra|ana, ali ne èlimo nikoga da opteretimo dok nemamo potpuno precizne dokaze, ni da pokre}emo nikakav postupak.
Mi smo ve} u dva navrata preko Zemunskih novina pozivali gra|ane da nam prijavquju ako je neko traìo za neku uslugu novac, ako su im
iznu|ivali novac itd, da bismo odmah preduzeli odgovaraju}e mere. Postoji jedan problem u na{em krivi~nom zakonu: {to zakon podjednako goni i one koji daju mito i one koji primaju mito, tako da nam je te{ko da
ubedimo one koji su bili prinu|eni da daju mito da se pojave kao svedoci
zapre}ena je kazna i wima. Ali, ipak, izvestan broj qudi se odvaì, saop{ti nam. Recimo, sada tragamo za nekim Mi}inom, koji se predstavqa
kao blizak op{tinskim organima, za koga smo ~uli da je nekim qudima
uzimao novac da bi dobili ono {to bi i tako i tako dobili u normalnoj
proceduri. Jednog je ~oveka prevario, tamo kod Galenike, pa mu rekao da
to moè na odre|enom placu da postigne, on }e mu srediti u Op{tini da
dobije dozvolu, ispostavilo se da to uop{te nije bio op{tinski plac. I
policiji smo prijavili tog Mi}ina, policija sada treba da preduzme odgovaraju}e mere.
Mi smo pokazali prvim danom preuzimawa vlasti ozbiqnu nameru da
iskorenimo korupciju. Vi ste verovatno ~uli da smo odmah jednu na~elnicu suspendovali. Ona je dobila otkaz, a podneli smo i krivi~nu prijavu jer je zloupotrebqavala novac od Op{tinske izborne komisije, i ~itav niz malverzacija vr{ila kao sekretar te op{tinske izborne komisije. Sada vodimo postupak protiv jednog koji je kontrolisao pijace u mestima koja pripadaju zemunskoj op{tini. Pijace su u nadle`nosti na{eg
Javnog preduze}a. Uhvatili smo sada wega u kontroli kako uzima vi{e
novca nego {to izdaje priznanica itd. Evo, ve} se vodi disciplinski postupak, pretpostavqam da }e i on za koji dan dobiti otkaz. Dakle, vodimo borbu protiv korupcije, ali nikada ne èlimo da prenaglimo, da nekog nevinog, recimo, optuìmo, osudimo. Tamo gde imamo ~vrste dokaze
primewujemo najrigoroznije mere.
114
Voditeq: Moram da konstatujem da je ovo pitawe i va{ odgovor na

neki na~in paradigma srpske politike, da jedan politi~ar istovremeno
bude pitan o zapadnim srpskim granicama i o kioscima u Zemunu, a da to
ne bude neobi~no.
Dr [e{eq: To su veoma va`na pitawa. Mi moramo traìti na~ina
da podstaknemo privatnu inicijativu. Ne moèmo mi sada zidati ogromne pogone, ogromne zgrade. To su nekada komunisti radili stranim kreditima, pa su ti objekti propali, a kredite moramo da vra}amo. Sva privatna inicijativa u uslovima nove, prvobitne akumulacije kapitala treba da kre}e od sitnog, pa qudi razvijaju posao. Sada ve} ima onih koji su
podigli po nekoliko privremenih objekata, razgranali posao. Oni }e da
vr{e akumulaciju kapitala, oni }e daqe da ulaù, a znaju kako se ulaè,
znaju kako se ostvaruje profit. Oni su korisni za celo dru{tvo.
Voditeq: Dobro ve~e.
Gledalac: Dobro ve~e, Obradovi} iz Velike Krsne, imao bih dva pitawa. Prvo, da li je uop{te i koja je stranka u Srbiji spremna da deli
vlast? Jer, verovatno, u bliskoj budu}nosti ne moè da bude jednostrana~ka vlast, mislim u odnosu na parlament.
Voditeq: Pa radikali, gospodin [e{eq je upravo rekao da su spremni da dele vlast.
Dr [e{eq: Da.
Gledalac: Dobro, i drugo...
Dr [e{eq: I to ve} mesecima ponavqamo.
Gledalac: Drugo, {ta gospodin [e{eq misli o trenutnoj situaciji,
da pustimo granicu Karlobag, {ta on misli da nam ne do|e granica ispod Kraqeva, to u vezi Kosova. Kakav je tu stav? Hvala i do vi|ewa.
Voditeq: Hvala vama.
Dr [e{eq: Ako ostane socijalisti~ka vlast opasnost po o~uvawe
Kosova i Metohije }e biti sve ve}a i ve}a. Socijalisti nemaju nikakav
projekat, nikakvu koncepciju kako da se sa~uva Kosovo i Metohija. Ali,
wihova vlast je najgora na Kosovu i Metohiji, najkorumpiranija, najkriminalizovanija, najgora mogu}a. Oni jednostavno nemaju na~ina da o~uvaju Kosovo i Metohiju. Mi radikali imamo konkretan program za Kosovo i imamo sposobne qude koji mogu da odole i kriminalu i korupciji,
koji mogu prakti~nim aktivnostima da se zaista izbore da Kosovo ostane na{e.
Voditeq: Prvo pitawe je bilo koja stranka, izuzeli smo vas...
Dr [e{eq: Rekli smo, na{a stranka.
Voditeq: Ne, ja sam rekao ako izuzmemo va{u, ovako, {ta vi procewujete, ko bi bio od ovih stranaka koje su relevantne na republi~koj sceni sada spreman da na neki na~in deli vlast?
Dr [e{eq: Vidite, ni socijalisti ni Jugoslovenska levica nisu
spremni realno da dele vlast. Oni su spremni da apetite Srpskog pokreta obnove zadovoqe tako {to im na ka{i~icu daju funkcije, daju privilegije, ali ne da im daju konkretnu vlast gde bi se neki program mogao re115
alizovati. Srpski pokret obnove ako u|e u vladu sa levi~arskim strankama sve{}e se na nivo Nove demokratije. Nova demokratija je debelo naplatila svoj ulazak u vladu i omogu}avawe socijalistima da imaju skup{tinsku ve}inu. Ali, koja je posledica? Obogatio se Du{an Mihajlovi},
obogatili se wegovi saradnici, wihove firme se uve}ale, postale mo}nije itd. A {ta je programski realizovano? Ni{ta. E, takva sudbina moè da bude Srpskog pokreta obnove.
[to bi sada socijalisti i julovci delili vlast i sa radikalima i sa
SPO-om kada mogu samo sa SPO-om nekim aran`manom da postignu da to
ide realno za najjeftiniju cenu, dakle, da zadovoqe li~ne interese qudi
iz strana~ke vrhu{ke, da se ni{ta bitno u dràvi ne mewa, a da svi pri~aju: to je vlada nacionalnog jedinstva, ona sada radi za dobrobit Srbije. To je sme{no.
Mi smo i{li sa jednim projektom koji je omogu}avao ravnoteù ove
~etiri partije. Ne bi mogao SPO da nas ucewuje da Dra{kovi}u i wegovoj èni zapo{qavamo ro|ake, ovakve, onakve, da im dajemo privilegije,
ne bi mogla levica da nas ucewuje, mogli bismo sa SPO-om da je preglasamo, to bi bilo idealno re{ewe. êtiri stranke, nijedna sama nema ve}inu, dve levi~arske ne mogu da preglasaju radikale i SPO. U takvim
uslovima vlada je mogla da funkcioni{e, da na|emo minimum zajedni~kih programskih ciqeva i da ih realizujemo. I da otvoreno pred narodom delujemo. âk da uvedemo direktne televizijske prenose sednica vlade, za{to da ne. Svaki na{ potez da bude pred narodnim okom, pod narodnom kontrolom.
Niko od te tri stranke nije bio spreman za tu varijantu. Mi smo i daqe spremni i to ostaje otvoreno. Kod nas nema mr`we ni prema kome.
Evo, spremni smo na tu varijantu. Ali da idemo u neke trgovine, u neke
zakulisne kalkulacije, da se li~no bogatimo, mi to ne}emo.
Voditeq: Imamo gledaoca, dobro ve~e, javqate se odakle?
Gledalac: Dobro ve~e. Pozdrav obojici, Mladenovac, Stojkovi}. Da
li ste vi stvarno opozicija? Po va{im reakcijama ne bi se reklo. I uzgred budi re~eno, vi u Mladenovcu nikada do sada niste imali prave qude, radikalski orijentisane. Verovatno }ete i vi doìveti sudbinu
SPO, odnosno Vuka. Naravno, ovo je moje mi{qewe, i evo konkretno tri
pitawa.
Po va{em mi{qewu, kako ujediniti Srbe na prostoru od ~etiri sada{we dràve, sa Dubrovnikom kao enklavom, odnosno trampiti Kninsku oblast za Dubrova~ku? Mi smo dva puta napravili gre{ku sa Hrvatima, pa ne bi trebalo i tre}i put.
Za{to ste i{li na promociju Mila \ukanovi}a kada ste ga pre toga
toliko blatili? Kako vi vidite re{ewe kosovske krize, koliko poznajete Albance? I da li }ete se vratiti u Sarajevo i odande po~eti novu
kampawu? Lako je biti Srbin u Srbiji, odnosno u Zemunu. Sada ste potrebniji tamo. Hvala lepo, prijatno.
Voditeq: Hvala.
Dr [e{eq: Ja sam ve} rekao, Milo \ukanovi} je i daqe moj politi~ki protivnik i objasnio sam i taj gest i tu ~estitku.
116
[to se ti~e Dubrovnika, mi nikada ne}emo odustati od Dubrovnika.

Dubrovnik je srpska teritorija. Ali mora}emo imati istorijskog strpqewa, sada nam politi~ka situacija u Evropi i odnos snaga me|u velikim silama jednostavno ne odgovaraju. Mora}emo ~ekati neka druga vremena.
Sarajevo je Srbija, kao {to je Mladenovac Srbija. I to je osnovna
polazna pozicija Srpske radikalne stranke od po~etka do danas. Kao {to
je Dubrovnik Srbija, kao {to je Trebiwe Srbija, kao {to je Cetiwe Srbija, kao {to je Novi Sad Srbija, kao {to je Knin Srbija. Me|utim, postoji ne{to {to je slobodna srpska teritorija i postoje okupirane srpske teritorije. Okupirana je velikim delom srpska Bosna, velikim delom srpska Hercegovina, podru~je Dubrova~ke republike, Dubrovnik je
uvek bio srpski, okupirana je cela Srpska Krajina, Dalmacija, Lika, Banija, Kordun, Zapadna Slavonija, Isto~na Slavonija i Barawa. To je pod
okupacijom. Mi tu okupaciju kao trajno stawe nikada ne}emo priznati.
Voditeq: I ovo {to je gospodin rekao, jesmo li mi opozicija ili nismo? Misli da nismo.
Dr [e{eq: [ta to zna~i biti opozicija? Kao da je to neka vrednost
po sebi. Kao da se ~ovek moè hvaliti {to je opozicija. Kao da je on uspe{an zato {to je opozicija. Uspe{an je onaj ko je vlast. Mi smo, naàlost, jo{ uvek opozicija. Mi èlimo {to pre da budemo vlast, da prestanemo biti opozicija. To je su{tina. Kao da je opozicija neka vrednost.
Kao kada se kaè: e, on je dobar ~ovek, on je opozicionar. Nije to. Uspe{an je, dobar je, sposoban je onaj ko je vlast. Mi zbog toga èlimo {to pre
da postanemo vlast.
Voditeq: Da malo o stawu nacije progovorimo. Nedavno je ovde bio
gospodin \ureti}, istori~ar. Da li vi, gospodine [e{eq, razmi{qate
da moramo malo da promenimo i kriterijume {ta je to sve o ~emu treba
da se vodi ra~una, i {ta sve treba da budu ciqevi i nacionalni i dràvni? Ne gori li nama svima pod nogama, ve} i kada je re~ o Kosovu, i stawu u Srbiji, da li je sada do{lo vreme da je za srpski interes najboqe
ono {to je u elementarnom smislu korisno u ovom trenutku za o~uvawe
dràve?
Dr [e{eq: Postoje tri stvari koje su na{ prioritet. Apsolutni
prioritet. To je da sa~uvamo one teritorije koje su jo{ pod na{om kontrolom, po{to vreba opasnost da i bez wih ostanemo. Da sa~uvamo i Kosovo i Metohiju, da sa~uvamo Ra{ku oblast, da sa~uvamo Crnu Goru, da sa~uvamo Republiku Srpsku, da sa~uvamo Vojvodinu. To je sada prva kqu~na
stvar. Druga kqu~na stvar je da iza|emo iz ekonomske krize i socijalne
bede. I tre}a stvar, da razvijemo demokratske politi~ke institucije i
pravni poredak. To su na{a tri prioriteta. Kada to postignemo, vaqda
}e se promeniti i odnos snaga me|u velikim silama. Ja sam jednom govorio i u va{oj emisiji Francuzi su ~ekali 47 godina da povrate Alzas
i Loren. Dakle, treba imati strpqewa. Da uradimo sada ove tri stvari,
to su apsolutni prioriteti za srpske radikale. Mi èlimo da to i svi
ostali politi~ki faktori prihvate kao apsolutne prioritete. Neki
bar verbalno prihvataju, neki ni verbalno ni su{tinski ne prihvataju.
117
Nekima su prioriteti ambasadorska mesta. Recimo, oni sada govore

o ambasadorskim mestima. Ko bi sada od normalnih politi~ara u naponu
snage poèleo da ide negde za ambasadora? Ja bih shvatio kao tragediju
da me neko uputi za ambasadora u Francusku, ili {ta ja znam, u Zambiju,
gde je nekada Dra{kovi} bio novinar itd. Wima je to opsesija. Oni su politi~ari za jednokratnu upotrebu.
Komneni} je fiksirao sada ambasadu u Francuskoj i ni{ta drugo, i
spreman je da pravi dru{tvo Qubi{i Risti}u i u Strazburu na Skup{tini Saveta Evrope, i druge poteze da ~ini u tom pravcu. Vidite {ta se sada desilo: i{la, kaù, delegacija Savezne skup{tine. Nijedan organ u
Saveznoj skup{tini nije odlu~io da ta delegacija ide, i da delegacija bude u takvom sastavu. E, ja sam ~lan Odbora za spoqnu politiku Ve}a gra|ana. To nije bilo na sednici Odbora. Nijedan organ nije odlu~io. Iz
Crne Gore nema nijednog ~lana delegacije. Ko ih je poveo? Kako? Dogovorili se oni me|usobno.
Voditeq: Kada ste to ve} spomenuli, u Saveznoj skup{tini o~ekuje
se, ne znamo da li }e se to zaista dogoditi, èstok sukob Mila \ukanovi}a i gospodina Milo{evi}a, i da }e tu do}i do nekakvih varnica koje
mogu biti i na dobro i na zlo. Kako }e se pona{ati radikali ako do|e do
nekakvih podela u Saveznoj skup{tini, ako do|e do jednog ~eonog politi~kog sukoba po ovoj liniji o kojoj sam sada govorio?
Dr [e{eq: Mi najvi{e volimo kada se na{a konkurencija me|usobno tu~e. I najvi{e prièqkujemo da se vladaju}a stranka pocepa. @eleli smo da se Demokratska partija socijalista pocepa, ona se pocepala.
@eleli smo da se koalicija Zajedno pocepa, ona se pocepala. Mi èlimo
da se i Socijalisti~ka partija Srbije iznutra pocepa. Ili drugo, da se zao{tre weni antagonizmi sa Jugoslovenskom levicom, tu ve} ima velikih
sukoba, to se vidi i u unutra{wosti Srbije. Mi èlimo da na{a konkurencija propadne, a ne da bude uspe{na. Mi to èlimo i u Saveznoj skup{tini,
ali ne èlimo da nam dràva propadne kroz cepawe na{e konkurencije,
kroz cepawe vladaju}ih stranaka. Mi èlimo da dràvu sa~uvamo. Mi iz
korita èlimo da izbacimo samo prqavu vodu, dete da sa~uvamo. A neki
se pona{aju tako kao da su spremni i dete i prqavu vodu da bace iz korita. Neki se tako pona{aju na politi~koj sceni, spremni su da upropaste
i dràvu samo da bi uni{tili politi~kog protivnika. Mi nikada tako
nismo nastupali.
Ono {to }e biti na{ stav u Saveznoj skup{tini jeste da se ide na
{to skorije raspisivawe vanrednih saveznih izbora, vanrednih izbora u
Crnoj Gori. Sukob u vladaju}oj partiji Crne Gore moè se razre{iti samo parlamentarnim izborima. I takav stav ve} imamo, mo`da ste videli
u {tampi da se zalaèmo da se raspi{u i novi savezni izbori. Rekao sam
ve} izbori na svim nivoima, u ovom konkretnom slu~aju va`ni su i savezni izbori, da se razre{i pitawe legitimiteta ova dva krila Demokratske partije socijalista Crne Gore.
Voditeq: [ta }e raditi poslanici Srpske radikalne stranke u Saveznoj skup{tini u slu~aju da do|e do izglasavawa nekakvih zakona, i ako
118
do|e, kaèm na konkretnom primeru, do sukoba izme|u linije koju predvodi gospodin Milo{evi} i linije koju predvodi gospodin \ukanovi}?
Da li }ete tu imati neki odre|en stav ili }ete od slu~aja do slu~aja odlu~ivati?
Dr [e{eq: Na{ stav }e uvek zavisiti od na{eg programa. Ne iskqu~ujemo mogu}nost da nekada imamo stav koji je sli~an stavu \ukanovi}evog krila, nekada stav koji je sli~an stavu Milo{evi}eve partije.
Kao u Republici Srpskoj: radikali su glasali isto kao Srpska demokratska stranka kada je bilo na dnevnom redu poni{tavawe zakona koji
su doneseni nakon raspu{tawa Narodne skup{tine. Imali smo jedinstven stav prema ~itavom nizu drugih pitawa. Prema pitawu sedi{ta
vlade: svi radikali su glasali da sedi{te bude u Bawaluci, a Srpska demokratska stranka je bila protiv. âk su i dva poslanika iz Srpske demokratske stranke, kod wih je do{lo do rascepa o tom pitawu, glasali da
sedi{te bude u Bawaluci. Tako je, dakle, i u svemu {to se bude de{avalo
u Saveznoj skup{tini.
Ako je u skladu sa na{im programom, bez nekih predrasuda unapred,
bez nekih emotivnih naboja, bez i~ega. Uvek se opredequjemo iskqu~ivo
racionalno, u skladu sa Programom Srpske radikalne stranke.
Voditeq: Sasvim je, zna~i, mogu}a situacija da pod odre|enim uslovima, ako se poklapa sa va{im programom i va{om politi~kom procenom, glasate za ono za {ta je i linija gospodina \ukanovi}a?
Dr [e{eq: Naravno. To se podrazumeva. Rekao sam ve}, kakav je sadràj zakona, da li je zakon dobar za na{u zemqu i za na{ narod ili nije dobar to procewujemo, a ne ko ga podnese. Naravno, u nekim varijantama procewujemo i ko podnese zakon, kada se sa zakonskim projektom pojave neke stranke koje nemaju nikakav moralni kredibilitet, nikakav politi~ki legalitet. Recimo, Nova demokratija moè podneti najboqi zakon na svetu, mi ne}emo da razgovaramo o tome, jednostavno nipoda{tavamo ih.
Dr [e{eq: Ja upravo insistiram na tom pitawu da bih mogao da kaèm da vi u tu vrstu partija ne svrstavate partiju Mila \ukanovi}a.
Dr [e{eq: Ne, to je ozbiqna politi~ka snaga. Koliko ta~no ozbiqna, koliko sna`na, treba da pokaù izbori. I jedna i druga frakcija su
sna`ne, a koja je sna`nija, koja je koliko sna`na da proverimo na izborima.
Voditeq: Dobro ve~e, izvolite.
Gledalac: Dobro ve~e, zovem iz Rajkovca. Jedan sam razo~arani
~lan SPO-a. Za gospodina [e{eqa pitawe. Da je li Srpska radikalna
stranka izrazito antimonarhisti~ka poput komunisti~ke partije?
Drugo, ukoliko osvoji vlast, da li }e da vrati porodici Kara|or|evi}
weno imawe? Tre}e, u kakvim je odnosima sa vojvodom \uji}em trenutno. êtvrto, da prokomentari{e u tri-~etiri re~enice jednog od najve}ih Srba HH veka, Stevana Moqevi}a, na ~ijoj teoriji on zasniva teoriju koncepta Velike Srbije, sa ~ime se ja slaèm. @elim puno sre}e, i hvala vam.
119
Dr [e{eq: Stevan Moqevi} je jedan od najve}ih srpskih nacionalnih ideologa svih vremena i mislim da se o wemu dosta zna u na{oj javnosti. Stevan Moqevi} je jedan od na{ih ideolo{kih rodona~elnika, rekao bih, ~ovek prema ~ijem delu imamo duboko po{tovawe, kao i prema
Dragi{i Vasi}u itd.
Vidite, i Dragi{a Vasi} je bio izraziti republikanac. Ali to ne zna~i da mrzi sve {to je monarhijsko. I meni srce zaigra kada ~ujem guslarske
pesme ili stare srpske pesme u kojima se peva o na{im carevima, o na{im
kraqevima itd. To je ono {to je stvar na{e tradicije. A drugo je politi~ka realnost u kojoj je deplasirano u demokratskom poretku sada uvoditi monarhiju. Monarhija je po samoj svojoj su{tini izvesna negacija demokratije.
îm jedan ~ovek ima neka prava koja sti~e samim ~inom svog ro|ewa, tu se
gu{i demokratija. Osnovni demokratski princip je da se svi qudi ra|aju
slobodni i ravnopravni. To je osnovni demokratski princip.
[to se ti~e vojvode \uji}a, s wim i daqe imam izuzetno dobre odnose. Dnevni telegraf je lansirao neke laì i klevete, neki izmi{qen
intervju s wim itd. To je odmah demantovao generalni sekretar Pokreta
srpskih ~etnika Marko Vulenovi}, taj demanti je stigao faksom i mi smo
ga pokazali na konferenciji za {tampu. Tu raznorazne klevete i izmi{qotine poku{avaju lansirati, ali to je sve uglavnom neuspe{no.
[to se ti~e Kara|or|evi}a, mi smo pre svega za to da svim Srbima,
koji èle da imaju dràvqanstvo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, omogu}imo da odmah steknu to dràvqanstvo. Ne moè se vratiti sva
oduzeta imovina, jer se ne moè vratiti imovina ni obi~nim gra|anima
kojima je oduzeta. Nekima su oduzete fabrike, nekima ku}e, neki su streqani itd.
Komunizam je jedna velika istorijska stihija, istorijska katastrofa. Kao poplava, kao ogroman poàr. Znate, kada se desi poplava, odnese
ku}e, odnese qude, odnese stoku, odnese sve. Ne moète vi sada traìti
da vam neko sve vrati. Moè vam neko pomo}i da delimi~no nadoknadite, ali ne moè vratiti.
Kada se desi ogroman poàr i izgori sve, e to vam je komunizam. Trajao je pola veka, upropastio {to se moglo upropastiti. Ako sada svi oni
koji su o{te}eni pod komunizmom o~ekuju da im se nadoknadi kompletna
imovina, onda mi treba da ìvimo i radimo 1.000 godina, pa ne moèmo
da zaradimo toliko da bi sve nadoknadili. Ako ne moèmo sve nadoknaditi, onda bi bila nepravda da se samo nekima nadoknadi.
U svakom slu~aju, kao {to je ovaj reìm u jednom trenutku, iz nekih kalkulantskih, manipulantskih razloga na{ao mogu}nosti da se princu Tomislavu dodeli rezidencija na Oplencu, moè se politi~kom voqom reìma,
odnosno vladaju}ih politi~kih partija, a mi se nadamo da }emo vrlo skoro
biti vladaju}a politi~ka partija, na}i re{ewe da se izdvoji od tih dràvnih reprezentativnih objekata jedna solidna ku}a koja bi se dodelila porodici Kara|or|evi}, ako ona èli da se vrati. Da budu jedan od nacionalnih
simbola, pa da se ta wihova palata i pokazuje turistima na kraju krajeva, i
da im se, s vremena na vreme, izrazi neka vrsta uvaàvawa, po{tovawa.
120
Voditeq: Da li bi mogla ta palata da bude...

Dr [e{eq: Kao {to je to Republika Srpska ~inila, pa je princ Tomislav ~esto prisustvovao sednicama Narodne skup{tine. Sa uvaàvawem su mu pristupali svi ~elnici dràve itd. Iako je Republika Srpska republika, imali su puno po{tovawe prema wemu. Dakle, sama porodica, kao jedan nacionalni simbol, treba da ima izvesno uvaàvawe, ali
ne da se vra}aju monarhijski principi vladavine. Znate, uvek se oko kraqa formira dvorska kamarila, pa ~esto ta dvorska kamarila preuzima
vlast. Setite se kako je propala ruska imperija, {ta se de{avalo na ruskom dvoru.
Voditeq: Dobro, to je sada pitawe koje ne bih otvarao u smislu kako
bi ta monarhija izgledala.
Dr [e{eq: Dobrom voqom moè da se na|e neko racionalno re{ewe, ali da im se vrati sve {to im je nekada pripadalo to je mnogo.
Voditeq: Govorili ste o palati, moè li ta palata da bude Beli
dvor?
Dr [e{eq: Pa da li ba{ Beli dvor ili neka druga, znate, to je ve} pitawe koje bi trebalo razmotriti na dràvnom nivou. Da li ba{ Beli
dvor, koji je rezidencioni objekat kao sedi{te {efa dràve, ili neka
druga palata. Znate, postoje zgrade koje je kraqevska porodica zidala za
sopstveno stanovawe. Dvor je i onda predstavqao ne{to {to je sluìlo za
pokazivawe, za reprezentativne svrhe, a ne za neko normalno stanovawe.
Mislim, Beli dvor, iako sam ja veoma retko tamo boravio, ipak nije neka
zgrada koja je prikladna za stanovawe, nego zgrada u kojoj mogu da se drè
prijemi, sve~anosti, zgrada za pokazivawe, za reprezentaciju dràve.
Voditeq: Ali, dugogodi{wi simbol. Dugogodi{wi simbol i vlasti
pre 50 godina i sada{we vlasti, i mo`da bi ba{ iz tih simboli~kih razloga bilo dobro da Beli dvor bude vra}en vlasniku.
Dr [e{eq: Opet ja vama kaèm: ne moè da se vrati vlasniku. Nema
vi{e vra}awa, jer je pro{lo vi{e od 20 godina, 20 godina je apsolutna zastarelost. Kada nekom ne{to ukradete pa vas 20 godina ne otkrije policija, kada se navr{i 20 godina onaj kome ste ukrali, iako vas prepozna,
iako dokaè da ste mu ukrali ne moè da vas natera da mu vratite ukradeni predmet. To je apsolutna zastarelost u pravu. I ovo je sve zastarelo.
Moè da se na|e neko re{ewe da se to skine sa dnevnog reda, ima veliki broj tih objekata. Vidimo da se politi~ari jo{ uvek jagme oko tih reprezentativnih vila. Vidimo da se mnogi jo{ uvek naseqavaju na Dediwu.
Voditeq: Dediwe je epicentar...
Dr [e{eq: Evo, kao recimo Milutinovi} na Sewaku, itd. Jo{ ima
tih dràvnih vila oko kojih se jagme.
Voditeq: Imamo jo{ jednog gledaoca, on je posledwi za ve~eras, da
ga ~ujemo i da privodimo emisiju polako kraju.
Gledalac: Dobro ve~e. Pozdravqam vas gospodine Reìna i TV Mladenovac, i va{eg gosta gospodina [e{eqa. Hteo bih samo da ga pitam ne{to
nevezano za ovu temu koja je ve~eras. Da li je gospodin [e{eq ~uo za skrnavqewe grobova u Smederevskoj Palanci? Molim vas, neka mi odgovori.
121
Voditeq: Hvala.
Dr [e{eq: ûo sam ono {to je bilo prikazano na televiziji i to je
ne{to stra{no. Evo, ~uli smo danas da su dva maloletnika...
Voditeq: 17 i 15 godina...
Dr [e{eq: Da su to uradila dva maloletnika. Imali smo pro{le
godine sli~an slu~aj u Zemunu, gde su maloletni narkomani poru{ili
spomenike na jevrejskom grobqu, pa se digla ~itava politi~ka afera
oko toga. Pretpostavqam da ni ovog puta nema nikakvih politi~kih motiva, da je jednostavno obest tih maloletnika u pitawu. Ne verujem da bi
ne{to drugo moglo da stoji iza toga. Ali je doga|aj u svakom slu~aju
stra{an.
Svakako, odgovorne su i lokalne vlasti, grobqa se moraju ~uvati.
Sva dobro ure|ena grobqa imaju i dawu i no}u ~uvara. Tamo gde se grobqa ~uvaju takve stvari se ne mogu desiti. Ova ekonomska kriza i socijalna beda stvara i sve vi{e o~ajnika u narodu i besperspektivnih
omladinaca koji u takvoj situaciji, bez neke perspektive pred sobom,
bez neke motivacije za bavqewe korisnim dru{tvenim poslom, u nemogu}nosti da se bave ne~im korisnim, a nagriza ih ta socijalna beda, postaju defektni kao li~nosti. Onda su spremni da ~ine i ovakve stvari,
{to je jo{ gore od toga da upadaju u drogu, da upadaju u jo{ ozbiqnije
vrste kriminala, kao {to su ubistva. Pojavquju se i slu~ajevi ubistava
me|u maloletnicima.
Voditeq: Mislim da bi bilo dobro da pri kraju emisije jednu temu,
koja je prili~no aktuelna, malo boqe proanaliziramo. Govorili smo samo u jednom delu emisije o Kosovu i onome {to se na Kosmetu de{ava. Rekli ste da aktuelni reìm nema ideju {ta tamo da preduzme. Me|utim,
bez obzira {to reìm nema ideju, tamo }e se sva{ta dogoditi. [ta vi
predvi|ate, kako }e se razvijati ta situacija na Kosmetu?
Dr [e{eq: Ako ostane sada{wa vlast Kosovu se crno pi{e. Ako se
vlast promeni, postoje re{ewa za Kosovo. Prvo, sre|ivawe mati~nih
kwiga, pogotovo mati~nih kwiga dràvqana, sre|ivawe katastarskih i
drugih zemqi{nih kwiga. Zavo|ewe reda i discipline. Suzbijawe korupcije. Kada se [iptari suo~e sa ozbiqnom i ~vrstom vla{}u koja zna
{ta ho}e, oni }e se sasvim druga~ije pona{ati.
Zapad ne sme otvoreno da podrì separatizam na Kosovu i Metohiji, ne sme otvoreno da podrì otcepqewe. Zapad èli da nas zgwe~i, da
nas davi, i da postepenim razvojem stvari na terenu vodi u tom pravcu.
Onog trenutka kada se uspostavi jedna ~vrsta vlast koja zna {ta ho}e promeni}e se i odnos snaga na terenu, promeni}e se i na~in razmi{qawa kod
{iptarskih separatista. Kada shvate da ne mogu ono {to sada najvi{e
èle, {to danas jedino èle, onda }e traìti varijantu u kojoj bar mogu
normalno da ìve.
Ne verujem da se [iptarima ratuje, znate. Suvi{e su mnogo ku}a podigli, suvi{e mnogo ulagali na Kosovu i Metohiji, a gledali su na televiziji kako izgledaju spaqena sela i gradovi, kako izgledaju duge izbegli~ke kolone. Vi{e je ovo {to se sada de{ava rat ìvaca. Mada je nedo122
pustivo ovo {to reìm dozvoqava, da jedan deo teritorije prakti~no

okupira {iptarska teroristi~ka organizacija, tzv. Oslobodila~ka vojska Kosova, i da tamo srpska policija ni danas ne moè ni da priviri, da
posle izvesnog doba dana oni preuzimaju kontrolu i na drumovima, da
pretresaju vozila, {ikaniraju putnike i sli~no.
Voditeq: Re{ewe u svakom slu~aju mora da se traì, a da li je stav
Srpske radikalne stranke da se sa predstavnicima tih partija koje okupqaju Albance, zna~i ~ak i sa Rugovinom strankom mora pregovarati,
ili svaki razgovor...
Dr [e{eq: Moè se razgovarati sa svima, a da bi se vodili pregovori treba da znate sa kime da pregovarate. Mi smo napali pro{le godine Milo{evi}evo potpisivawe sporazuma sa Rugovom. Ko je za wega Rugova? Milo{evi} je bio predsednik Republike Srbije, sada je predsednik Savezne Republike Jugoslavije. On je legalno na toj funkciji.
A ko je Rugova? Koga Rugova predstavqa? Jednu politi~ku partiju.
Kolika je snaga te politi~ke partije niko ne zna, jer ta partija nikada
nije iza{la na izbore. Da bi se moglo pregovarati moraju prvo da se registruju, da iza|u na izbore. Pa kaù: Rugovina partija ima pet poslanika, Adem Dema}i ima sedam poslanika, Hidai Hiseni ima tri poslanika, recimo, pretpostavqam u Saveznoj skup{tini da bi imali izme|u 5 i
10 poslanika. Onda da se razgovara, da se vidi kolika je ~ija politi~ka
snaga, ovako, jednostavno nema s kim. Mogu i nevezani razgovori da se vode sa svima, to nikog ni{ta ne ko{ta, niti bilo koga obavezuje.
Kosovsko pitawe mora brzo da se re{ava. Kod nas postoji izvestan
zamor materijala, i sada susre}emo sve vi{e qudi koji bi nekako da se
otarase tog problema. Pa se pojavquje ideja o podeli Kosova, o ovakvom
statusu, o onakvom statusu itd. To je veoma opasno. Ako se brzo sistematski ne re{i taj problem zamori}e se qudi i od samog razmi{qawa o Kosovu. Ogroman broj Srba se ve} odselio, a i sada{wi socijalisti~ki kadrovi, svi na zna~ajnijim funkcijama, ve} imaju ku}e van Kosova i Metohije, spremili su sebi odstupnicu da u datom momentu sa porodicom odu.
Neki su ve} porodicu i prebacili.
Voditeq: Naravno, stoji i to da je najve}a opasnost za Kosmet, generalno govore}i, i ekonomski i na svaki drugi na~in slaba Srbija, zna~i,
pitawe Kosmeta se re{ava i na prostoru na kojem se sada mi nalazimo,
demokratizacija, ja~awe dràve bi moralo da bude i ono {to je u interesu svih qudi kojima je stalo i do Kosmeta. Zato ja predlaèm da zavr{imo ovaj razgovor pitawem: kakve su va{e prognoze. Da idemo po sve
tri ta~ke koje su u ovom razgovoru bile interesantne. Zna~i, {ta }e, na
primer, u junu da bude na nivou Beograda, {ta }e na nivou Republike, a
{ta }e na nivou Savezne dràve?
Dr [e{eq: Ja bih bio krajwe neozbiqan politi~ar kada bih se upu{tao u takve prognoze {ta }e u junu da bude. Mo`da }e da bude smak sveta. Ko to zna {ta }e biti u junu.
Voditeq: Sa politi~kog stanovi{ta.
123
Dr [e{eq: Mislim da smo razgovarali o svim kqu~nim procesima

i glavnim tendencijama u tim procesima. Mo`da }emo do juna imati ve}
vanredne izbore. Mo`da ne}emo. Mo`da }e se formirati vlada levice i
Srpskog pokreta obnove u Srbiji. Mo`da }emo imati vanredne savezne
izbore, mo`da i ne}emo. Ko zna {ta }emo imati.
Ali, u svakom slu~aju, stvari }e se daqe zao{travati. Zao{trava}e
se ekonomska situacija, pove}a}e se socijalna beda, jer nema ~ime da se
ublaàva. Reìm }e i}i opet na to da pone{to proda pa da malo zaobli
te najo{trije, najogoqenije vidove krize u kojoj se nalazimo. A to }e
opet biti kratkog daha, jer nema dugoro~nu strategiju.
U prognoze {ta }e konkretno biti jednostavno se ne bih upu{tao, to
nijedan ozbiqan politi~ar ne sme sebi da dozvoli.
Voditeq: Zna~i, neizvesno.
Dr [e{eq: Sve je neizvesno pred nama. Da. Ali smo razmotrili sve
glavne varijante koje su mogu}e.
Voditeq: Dobro. Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili ponovo
gost TV Mladenovac.
Po{tovani gledaoci i vama hvala na pa`wi. Vidimo se sutra ponovo u emisiji Dijalog.
VI
MIRNIM PUTEM DO PROMENE U
EKONOMIJI I DRU[TVU
TV Kronik, Vaqevo, 4. februar 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Ve~era{wi gost u emisiji Aktuelno je gospodin dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do{li u Televiziju Kronik da se druìte sa na{im gledaocima.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Voditeq: Kako ste?
Dr [e{eq: Pa, dobro.
Voditeq: Putovali ste iz Beograda ve~eras za Vaqevo, je li bilo
problema u putu?
Dr [e{eq: Malo sam kasnio, lo{i su bili vremenski uslovi, sneg
pada, kolovoz je klizav, zbog toga.
Voditeq: Mnogi su se javili telefonom i pitali kada stiète, kada
mogu da vas pozdrave i mnogo {ta pitaju. Veliko je interesovawe.
Aktuelna politika, dràvna politika, dràvno ure|ewe, privredna
pitawa, mnogo toga ima interesantnog {to svakako èlite da pitate na{eg i va{eg gosta, on je ve~eras tu zbog vas, po{tovani gledaoci.
Gospodine [e{eq, aktuelnosti u Srpskoj radikalnoj stranci?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je sada u periodu predaha posle zaista naporne predizborne kampawe, koja je za nas trajala punih go124
dinu i po dana. U maju 1996. godine smo krenuli u kampawu, to je prvo bila kampawa za savezne i lokalne izbore i ~im su ti izbori zavr{eni, mi
smo produìli kampawu za republi~ke parlamentarne i predsedni~ke
izbore. U toj kampawi smo zaista uradili mnogo i zadovoqni smo postignutim. Vi{e puta smo obi{li skoro sva mesta u Srbiji, dràli ogroman
broj tribina i mitinga 1996. godine, u uslovima apsolutne medijske blokade. Kako je ta blokada 1997. godine lagano popu{tala, tako smo mi koristili mogu}nosti da se pojavqujemo na lokalnim radio i televizijskim stanicama, i te smo mogu}nosti maksimalno koristili, rekao bih.
Ja sam, recimo, u toku pro{le godine imao skoro 220 emisija {to radio, {to televizijskih, {irom Srbije.
Moji najbliì saradnici su: Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i},
Maja Gojkovi}, Dragan Todorovi}, Stevo Dragi{i}. Dakle, qudi iz najuèg vrha Srpske radikalne stranke. A i svi na{i aktivisti u unutra{wosti Srbije, predsednici okru`nih i op{tinskih odbora, i drugi
strana~ki aktivisti, mislim da su dali sve od sebe i da smo za ovih godinu i po dana definitivno u~vrstili Srpsku radikalnu stranku kao pojedina~no najve}u i najja~u politi~ku partiju u Srbiji. Ne opozicionu politi~ku partiju, nego politi~ku partiju uop{te.
Mi smo trenutno ja~a politi~ka snaga i od Socijalisti~ke partije
i po broju poslanika u Republi~koj skup{tini. Ako izuzmete poslani~ke mandate sa Kosova i Metohije, a znamo u kakvim su uslovima oni osvajani, mi smo pojedina~no ja~a partija i od socijalista. Jo{ nemamo apsolutnu ve}inu u skup{tini, jo{, dakle, nismo postali vladaju}a partija. U sada{wim okolnostima i ne}emo biti vladaju}a, jer druge ozbiqnije politi~ke partije u Republi~koj skup{tini nisu prihvatile na{u
inicijativu da se formira koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva sa ~etiri vode}e stranke. Oni su u{li u neku zakulisnu trgovinu,
rezultate te trgovine }emo tek videti za koji dan, za nedequ dana, ve}
za desetak dana. To je pred nama. Poneka informacija procuri, nekada
im pregovori idu uspe{no, nekada se tu malo zao{tre odnosi, nekada do|u u krizu, ali, u svakom slu~aju, mi nemamo razloga za ùrbu te vrste.
U svakom slu~aju, ako se formira takva koalicija, mislimo da ona ne}e
biti dugog veka i da ne}e biti produktivna na ekonomskom i socijalnom
planu.
[ta sada radimo u Srpskoj radikalnoj stranci? Mi smo odlu~ili da
malo odmorimo na{e qude, od tih intenzivnih aktivnosti na terenu. Ali
nastavqamo sa upisivawem novih ~lanova. Srpska radikalna stranka sada ve} ima oko 180.000 ~lanova. Od novembra 1996. godine mi smo udvostru~ili broj ~lanova imali smo 90.000. Mi smo jedina politi~ka partija u
Srbiji koja ima centralizovanu evidenciju ~lanstva. Sva evidencija se
vodi u Beogradu, svi na{i ~lanovi pla}aju ~lanarinu. Ona je simboli~na
5 dinara godi{we, ali svi plate.Tako da jedini mi moèmo da kaèmo:
jeste, imamo toliko i toliko ~lanova, evo pristupnica, evo ~lanskih karata, evo evidencije, evo podataka o pla}enim ~lanarinama, {to je jedna
ogromna snaga i to je dokaz za na{u tezu da }e Srpska radikalna stranka
uskoro zaista biti vladaju}a politi~ka partija u Srbiji.
125
Naravno, mi i daqe sre|ujemo na{e redove u unutra{wosti. Po selima u kojima nismo imali mesne odbore, ubrzano te mesne odbore pripremamo, organizujemo. Jo{ vr{imo izvesna kadrovska pomerawa, ne neka naro~ito velika, jer smo, uglavnom, odavno sredili stawe u stranci, ali s
vremena na vreme se ukaè potreba da se stvari poboq{aju. I naravno, nastavqamo sa propagandnim aktivnostima preko na{ih strana~kih novina,
specijalnih izdawa Velike Srbije, redovnih brojeva, i koristimo, s
vremena na vreme, mogu}nost da se pojavimo u medijima u unutra{wosti,
ne toliko u~estalo kao ranije, jer i narod je pomalo umoran od izbora, ali
narod ne moè biti umoran od politike. Znate, politika zna~i ìvot. U
sferi politike se odlu~uje o na{im sudbinama, tako da nismo lewi, dakle, i da s vremena na vreme odlazimo u unutra{wost. Pogotovo {to se obnavqa ta blokada dràvne televizije. Na dràvnoj televiziji ponovo su se
vratili na staro, nema nijedne emisije u kojoj je mogu}e su~eqavawe strana~kih stavova, izlagawe strana~kih politi~kih koncepata, predloga, re{ewa. Sve je opet pod direktnom kontrolom reìma, pod potpunom kontrolom reìma. I nama lokalni mediji predstavqaju jedan vid kontrirawa reìmskoj samovoqi, monopolizmu u sferi informisawa.
Voditeq: Gospodine [e{eq, posledwih meseci je velika aktivnost
novih stranaka u Jugoslaviji. Kada biste predstavili svoju stranku, {ta
je to osobenost Srpske radikalne stranke u osnovnim postulatima, i u
~emu se razlikuje od drugih stranaka?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka jedina ima jedan koherentan nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program. To druge
stranke nemaju. Vladaju}e partije Socijalisti~ka partija i Jugoslovenska levica imaju neke programe koji su spiskovi lepih èqa i praznih obe}awa. Ti programi nisu konzistentni. [ta to zna~i? To zna~i da ne po~ivaju na jednoj sasvim odre|enoj i koherentnoj ideologiji, na jednoj iznutra
sistematizovanoj ideologiji koja predstavqa kompleksan, celovit sistem
vrednosnih sudova. Po nekim stvarima te stranke su izrazito levi~arske,
nekada dogmatske, nekada izrazito komunisti~ke, po drugim su anarhi~ne,
po tre}im se zalaù za neke kapitalisti~ke sisteme vrednosti. Dakle, wihov idejni sklop je u svojevrsnom haosu.
Srpski pokret obnove je mewao neprekidno svoju programsku orijentaciju. Po~eo je kao izrazito nacionalisti~ka i patriotska stranka, a
prakti~no do{ao na pozicije Gra|anskog saveza. Demokratske stranke, i
jedna i druga, nisu dovoqno profilisane u programskom, ideolo{kom
smislu. Tu ima velikih lutawa, setite se, nekada je Ko{tuni~ina stranka bila za neki srbijanski cionizam, prakti~no. Pa je onda po~ela prelazak na patriotsku opciju. U ekonomskoj sferi su pokazali da nisu kompetentni, da se ne razumeju, u socijalnoj sferi tako|e.
U Demokratskoj stranci je, tako|e, bilo velikih lutawa ~as ovako,
~as onako, nikada stabilan i jasan stav o nekim su{tinskim pitawima.
Ostale stranke su zanemarqive, Nova demokratija je jedna grupacija lopova, onako ogoqenih lopova, koji nemaju nikakvu ideologiju osim svoje
yepove da popune. Uostalom, vi znate kako to izgleda ovde u Vaqevu, gde
je ta Nova demokratija svojevremeno imala najja~e upori{te. Sada vi{e
126
nema, naravno, narod je prepoznao wihovu poziciju. Gra|anski savez je tako|e jedna mala stranka koja nema nekog posebnog uticaja. To vam je, otprilike, srpska politi~ka scena.
A za nas radikale je o~igledno: kako smo krenuli 1990. godine, sa
formirawem vi{estrana~kog sistema, tako i danas istrajavamo. Ne zna~i da se i mi nismo mewali. Mewali smo se, samo se idioti ne mewaju,
ali, mi smo se mewali tako {to smo se usavr{avali, {to smo poboq{avali svoj program, {to smo ga razvijali, {to smo razvijali svoju ideolo{ku koncepciju, {to smo postajali uspe{niji u prezentovawu narodu te
na{e ideolo{ke koncepcije. Dakle, izve{tili smo se u tome. Stekli
smo veliko iskustvo, i mi smo mnogo nau~ili kroz ovo bavqewe politikom. Me|utim, nikada nismo odstupili od na{ih kqu~nih programskih
ciqeva. Po tome se razlikujemo od svih drugih stranaka u Srbiji. I narod nas sve vi{e prepoznaje kao takvu stranku i sve vi{e nam ukazuje poverewe. Krenula je ta radikalska lavina, i ona se ne}e zaustaviti dok radikali definitivno ne preuzmu vlast u Srbiji.
Voditeq: Dve re~i su osobene za va{u partiju: srpska i radikalna.
[ta, konkretno, to zna~i?
Dr [e{eq: Srpska: mi smo nacionalisti~ka, patriotska politi~ka
partija i mi smo ponosni na taj svoj patriotizam, nacionalizam. A radikalna zna~i da su{tinski zahvatamo stvari u korenu. Biti radikalan
zna~i zahvatati stvari u korenu. Dakle, mi nismo stranka koja sada traì neke kozmeti~ke promene u dru{tvu: da sja{e Kurta da uzja{e Murta,
mi nismo stranka koja se boji da kaè svima istinu u lice, itd. Biti radikalan zna~i u}i u su{tinu stvari i govoriti o toj su{tini i ubediti
druge qude da prihvate takvu na{u programsku poziciju. Mi uvek idemo
u su{tinu problema, i kada su ekonomske rasprave u pitawu, i socijalne,
i nacionalne, i politi~ke, i pravne, i kulturne.
Voditeq: Va{ spot, nastup na jugoslovenskoj medijskoj sceni je bio
na stepenicama ispred Savezne skup{tine. Pitao bih vas da predstavite na{im gledaocima kakav je odnos u Republi~koj i Saveznoj skup{tini {to se ti~e poslanika Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Taj spot je bio iz 1993. godine, iz kampawe za vanredne
republi~ke izbore u Srbiji. To je spot koji prikazuje Tomislava Nikoli}a i mene na stepenicama Savezne skup{tine i mislim da je spot bio
solidan i ostao je u izvesnom se}awu.
Godine 1996. mi smo na izborima osvojili oko 800.000 glasova i 16 mandata u Saveznoj skup{tini. Na parlamentarnim izborima 1997. godine negde oko 1.200.000 glasova, zna~i 50 odsto vi{e nego 1996. godine. A 1996. godine smo imali 33 odsto vi{e nego 1993. godine. Setite se, 1993. godine
smo imali oko 600.000 glasova na parlamentarnim izborima. Dakle, u
uslovima apsolutne medijske blokade, progona, stalnih hap{ewa, maltretirawa, batinawa, nema {ta nam se nije de{avalo u te ~etiri godine, mi
smo porasli za 33 odsto. Od 1996. do 1997. godine za novih 50 odsto.
Mislim da sada imamo izrazito stabilno bira~ko telo. Vratili su
nam se mnogi qudi koji su ranije bili u sumwi, znate, qudi nam poveruju,
povedu se za na{im idejama, za na{im programskim ciqevima, a onda so127
cijalisti krenu sa èstokom kampawom na televiziji, najgorim mogu}im

re~ima, izmi{qotinama itd, i onda se izvestan broj qudi pokoleba i
ustukne, do|e u situaciju da poveruje onim laìma i klevetama na dràvnoj televiziji. Posle izvesnog vremena qudi shvate da su to bile izmi{qotine i onda nam se ti glasa~i vra}aju.
Po{to su suvi{e ~esti bili ti napadi na Srpsku radikalnu stranku
na dràvnoj televiziji, po{to su te kampawe bile suvi{e podle i podmukle i sluìle se najprqavijim sredstvima, qudi su oguglali, vi{e ne padaju pod wihov uticaj. Zato ne mogu bitno da nam uzdrmaju bira~ko telo.
Videli ste ~ime su se sve socijalisti sluìli izme|u dva izborna kruga
predsedni~kih izbora. Ali nije pomoglo, opet sam imao 200.000 glasova
vi{e nego u prvom krugu 1.400.000. Naravno, tih novih 200.000 su glasovi po prirodi stvari nekih drugih stranaka. Qudi su glasali za kandidata Srpske radikalne stranke jer su protiv levi~arskog reìma. A ono iz
prvog kruga 1.200.000, to se nije moglo ni opepeliti, to je na{e, to je bilo i na parlamentarnim izborima, i u prvom krugu predsedni~kih izbora, i u drugom turnusu i to je na{e bira~ko telo u koje verujemo i u koje
se moèmo uzdati za sve naredne izbore.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, gost emisije Aktuelno je gospodin dr
Vojislav [e{eq. U ovom prvom segmentu razgovora predstavili smo vam
Srpsku radikalnu stranku. Gospodine [e{eq, aktuelna tema je formirawe vlade Republike Srbije. [ta se de{ava u Beogradu? Kakve su informacije? Prilika je da nas informi{ete u ime Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Vlada je ve} odavno morala da bude formirana. Imamo
sada jedno neregularno stawe. Srbija trenutno nema vladu. Ovaj sada{wi
kabinet Mirka Marjanovi}a je prakti~no u v.d. stawu, kao vlada pod
ostavkom. To zna~i da kabinet Mirka Marjanovi}a ne moè donositi nikakve op{te pravne akte. Ne moè propisivati uslove poslovawa u privredi, u dru{tvenim delatnostima itd. Moè samo otpravqati dnevne
poslove, dakle, donositi pojedina~ne akte svojih nadle`nosti i ni{ta
vi{e, dok se nova vlada ne formira. Nijednog trenutka dràva ne sme
ostati bez vlade, ali ova vlada nema one nadle`nosti koje ima regularna vlada. Nova vlada tek treba da se formira. Kasni se sa tim formirawem, parlamentarni izbori su bili u septembru mesecu. Skoro pola godine se ve} kasni. Mi se nadamo da }e uskoro ta vlada biti formirana
ili }emo i}i na vanredne izbore.
Srpska radikalna stranka ne u~estvuje ni u kakvim pregovorima oko
sastava nove vlade. Mi smo iza{li sa konceptom vlade nacionalnog jedinstva u koju bi u{le ~etiri najve}e parlamentarne stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove
i Jugoslovenska levica. Socijalisti su se oglu{ili, }utali su, uop{te
nisu reagovali na na{u ponudu, a Srpski pokret obnove nas zasuo drvqem
i kamewem, i stavio javnosti do znawa da samo sa nama ne moè sa svima moè, sa nama ne moè. Pa kada ne moè, {ta se tu moè, neka idu sa
socijalistima. To je wihovo pravo, mi se u to ne}emo me{ati. Oni, ako
uspostave parlamentarnu ve}inu, imaju pravo da formiraju vladu, a mi
128
}emo biti opoziciona stranka, kritikovati tu vladu, nalaziti joj sve

slabe ta~ke javno, nepo{tedno, kao {to smo to i do sada radili.
Voditeq: Kako Srpska radikalna stranka komentari{e rezultate
proteklih predsedni~kih izbora za predsednika Republike Srbije?
Dr [e{eq: Ti izbori su bili falsifikovani imamo konkretne dokaze. Mi nismo nervozni, mi nismo pod emotivnim nabojem {to je do{lo
do tih falsifikata. Mi tome pristupamo trezveno, racionalno i na{ je
ciq da falsifikat ubedqivo dokumentujemo i ìgo{emo u javnosti. Mi
to radimo. Ve} je iza{lo jedno specijalno izdawe Velike Srbije u
100.000 primeraka na punom broju strana, u {tampi je drugo izdawe u
100.000 i ide jo{ tre}i broj u 200.000 primeraka. Imali smo jedno specijalno izdawe na ~etiri strane u pola miliona primeraka, koje je podeqeno kroz celu Srbiju. Mi ìgo{emo sve metode falsifikovawa na ovim izborima, pogotovo na Kosovu i Metohiji, ali i u drugim delovima Srbije.
Za reìm je ovo Pirova pobeda. Jer narodu je jasno da su rezultati
falsifikovani, da Milutinovi} nije izabran voqom naroda za predsednika Republike u skladu sa Ustavom i zakonom. Time je ova vlast prakti~no
zadala sebi jedan autogol. Nije mnogo dobila wegovim izborom na tu funkciju, a stra{no mnogo je izgubila na kredibilitetu. Uhvatili smo ih na
konkretnim primerima pqa~ke. Recimo, na Kosovu i Metohiji u 7 sati ujutru smo zatekli kutije pune glasa~kih listi}a, iako jo{ niko nije do{ao
na glasawe. U nekim selima gde srpska policija danas ni tenkovima ne moè da u|e, prikazali su da su svi [iptari glasa~i iza{li i glasali za Milana Milutinovi}a i takve stvari. Onda su nam tamo hapsili poslanike,
tukli. Poslali smo skoro sve na{e republi~ke i savezne poslanike da budu kontrolori u pe}ko-prizrenskoj izbornoj jedinici. I sada to sve objavqujemo. Dakle, mi ne odustajemo od te borbe, mi }emo nastaviti osporavawe izbora Milana Milutinovi}a, to su mu direktno saop{tili Dragan
Todorovi} i Stevo Dragi{i} kada su bili kod wega pre nekoliko dana.
Voditeq: Aktuelno je pitawe Kosova i Metohije. Koji je stav va{e
stranke o pitawu re{ewa aktuelnih problema tamo?
Dr [e{eq: Ovaj reìm to pitawe ne moè da re{i, nema jasnu koncepciju, ne zna metode re{avawa i ima vrlo lo{e qude na koje se niko
ìv ne moè osloniti na Kosovu i Metohiji. Najgori kadrovi Socijalisti~ke partije su upravo na Kosovu qudi ogrezli u korupciju, kriminal
najgore vrste, saradnici {iptarskih mafija{a. Recimo, jedan Vojislav
@ivkovi} ili Ivanovi}, predsednik Op{tine Pe} i drugi, su qudi najgore mogu}e vrste i kao takvi su poznati na Kosovu.
Mi imamo program re{avawa kosovskog pitawa, ja sam izlagao taj
program vi{e puta u predizbornoj kampawi, naravno, u osnovnim ta~kama.
Objavili smo ga svojevremeno u Velikoj Srbiji, on iznosi ukupno 24 kucane strane. Program bi se po~eo realizovati prvo sre|ivawem mati~nih
kwiga, pogotovo mati~nih kwiga dràvqana, a onda sre|ivawem katastarskih i drugih zemqi{nih kwiga, pa sistematski jedan po jedan problem.
Vlast koja ne bi bila korumpirana, koja bi znala {ta ho}e i koja bi se predano bacila na posao, za vrlo kratko vreme bi to pitawe sredila.
129
Voditeq: Mnogo je u jugoslovenskim medijima informacija o aktivnosti Srpske radikalne stranke i va{im stavovima o pitawu politi~kog ure|ewa i aktivnosti Republike Srpske.
Dr [e{eq: U Republici Srpskoj je do{lo do smene vlasti. Mi smo
bili protiv te smene vlasti. Srpska radikalna stranka je imala jedan
sporazum sa Srpskom demokratskom strankom, me|utim, na{e dve stranke
nisu imale skup{tinsku ve}inu. Srpska demokratska stranka ima 24 poslani~ka mandata, Srpska radikalna stranka 15, to je 39. A za parlamentarnu ve}inu trebalo je 42. Rascep unutar Srpske demokratske stranke uspostavio je novi odnos snaga. Stranka Biqane Plav{i}, Srpski narodni
savez, koja je nastala tim rascepom Srpske demokratske stranke, ima tako|e 15 poslani~kih mandata u Narodnoj skup{tini, socijalisti imaju 9,
Dodikovi nezavisni socijaldemokrati 2, i Vladu su formirali uz pomo}
glasova muslimanskih poslanika. Ta vlada ima na svojim le|ima jednu
ogromnu hipoteku, ti muslimanski poslanici u jednom trenutku mogu zatraìti protivuslugu za to {to su uradili.
Drugo, Milorad Dodik je obe}ao, garantovao je, zapravo, da }e Br~ko
pripasti u arbitraì Republici Srpskoj i obe}ao da }e podneti ostavku ako se to ne desi. Tu ga treba dràti za re~. Zapadne sile su obe}avale neki novac novouspostavqenoj vladi, vide}emo da li }e biti tog novca. Privreda Republike Srpske zaista je u o~ajnom stawu. Mi ne verujemo, jer Zapad je uvek do sada obmawivao sve one kojima je obe}avao veliki novac. Ali vide}emo {ta }e se desiti. Srpska radikalna stranka nastavqa da deluje kao opoziciona stranka, ali iskqu~ivo parlamentarnim sredstvima politi~ke borbe.
Voditeq: Pomenuli ste Zapad, kakve su aktivnosti i stavovi va{e
stranke u odnosu na komunikaciju sa inostranstvom, pre svega sa jedne
strane isto~ni blok: Rusija, Kina, sa druge strane Amerika, Engleska,
Francuska. Dosta se govori i o va{em uticaju i o va{em imiyu sa inostranom politi~kom javno{}u.
Dr [e{eq: Mi nismo vladaju}a stranka pa ne insistiramo mnogo na
me|unarodnim kontaktima. Imamo partije sa kojima sara|ujemo na me|unarodnom planu, pre svega sara|ujemo sa Liberalno-demokratskom partijom Rusije Vladimira @irinovskog, Nacionalnim frontom Francuske
@an-Mari Le Pena, slova~kom Narodnom strankom Jana Slote. Uspostavqamo kontakte i sa nekim drugim partijama i politi~kim grupacijama u
Rusiji. Recimo, ja sada imam poziv od Baburina, potpredsednika Dràvne
dume Rusije, doweg doma parlamenta, da do|em u parlamentarnu posetu. Verovatno }e do te posete do}i kroz izvesno vreme. Zatim, odràvamo kontakte sa stranim diplomatama u Beogradu, sa ve}im brojem stranih diplomata imamo veoma korektne odnose, razgovaramo. Kroz te razgovore uvek
zastupamo srpske nacionalne interese. Recimo, pre nekoliko dana sam
primio australijskog ambasadora u Beogradu. U Budvi sam se sreo sa italijanskim i egipatskim ambasadorom. S vremena na vreme, kada su wihovi
nacionalni praznici, odlazimo u ambasade Rusije, Rumunije, Kine, Slova~ke, Ma|arske i jo{ nekih zemaqa, ne mogu ih sada sve nabrojati.
130
Postoje zemqe sa kojima nemamo nikakve kontakte, dve zemqe koje

mi ~ak nisu dale ni ulaznu vizu kada je trebalo da putujem Francuska i
Holandija. U Holandiju sam hteo da idem pred Ha{ki tribunal, upla{ili su se mog dolaska, a Francuska mi nije dala vizu kada je trebalo da
idem na kongres Nacionalnog fronta @an-Mari Le Pena. I @an-Mari
Le Penu raste popularnost u Francuskoj i to je taj strah koji je zahvatio
francuske vlasti, ra~unali su da i taj savez sa Srpskom radikalnom
strankom doprinosi usponu Le Penove popularnosti. Ina~e, nema drugog razloga za takav jedan gest, koji nisu ni obrazlagali.
Voditeq: Kaète strah, {ta se ta~no misli u politi~koj javnosti,
strah od ultradesnog bloka? I da li je to uop{te ultradesni blok?
Dr [e{eq: Ja mislim da to nije ultradesni blok. To je demokratski
blok, izrazito demokratski blok i nacionalan, patriotski. A, znate,
multinacionalne kompanije, tvorci novog svetskog poretka, vlade u senci itd. najvi{e strepe od nacionalizma i patriotizma. Oni bi hteli da
celi svet pretvore u jedno globalno selo pogodno za eksploataciju, za
sprovo|ewe wihovih interesa, za ubijawe kulturnih posebnosti, kulturnih vrednosti pojedinih naroda itd.
Voditeq: Na koji na~in se to konkretno odnosi na Srbiju, na Jugoslaviju?
Dr [e{eq: Svim ovim {to nam rade. Nije nimalo slu~ajno {to zapadne sile podràvaju srpske neprijateqe: Slovence, Hrvate, muslimane,
[iptare, {to idu na to da Srbiju svedu na {to mawu teritoriju. U o~ima
zapadnih sila mi smo krivci zato {to smo tradicionalni saveznici Rusije na Balkanu. Zapadu se ùri dok je Rusija slaba da Srbiju svedu na {to
mawe granice, kako vi{e nikada ne bi bila mo}na sila na Balkanu. Zapadu je jasno kada Rusija opet bude sna`na i mo}na, Rusija ne moè ve~ito
ostati na kolenima, da }e se Rusi vratiti na Balkan i da }e upori{te traìti pre svega u Srbiji i srpskom narodu, {to je sasvim logi~no.
Voditeq: Da li je razlog u pravoslavqu?
Dr [e{eq: Ja mislim da se oni ne rukovode toliko verskim ube|ewima. Pravoslavqe je motiv Vatikana u vo|ewu antisrpske politike. I
vatikansku diplomatiju ne treba zapostavqati, ne treba je potceniti.
Ali to nije osnovni, rukovode}i orijentir zapadnih sila. Na{a bliskost sa Rusijom i Rusima je trn u wihovom oku. Ba{ wih briga koje smo
veroispovesti. Na kraju krajeva, znate, u Americi postoje stotine razli~itih veroispovesti. âk se forsiraju te nove sekte, imaju dràvnu
potporu. Ovi sajentolozi, to je neki najnoviji modni hit na Zapadu, jedna veoma opasna sekta, imaju dràvnu potporu.
Ako se se}ate, svojevremeno je ruski parlament izglasao zakon o verskim zajednicama, kojim je na izvestan na~in spre~io neometano {irewe
novokomponovanih verskih sekti. Sa Zapada se onda digla velika galama, ~ak tolika da je izvr{en pritisak na Jeqcina da obustavi izvr{ewe
tog zakona koji je usvojen u parlamentu.
Voditeq: Kakav je stav va{e stranke o pitawu aktivnosti sekti, verskom pitawu?
131
Dr [e{eq: Mi smatramo da sve asocijalne sekte treba zakonom zabraniti. To su sve one sekte koje se pona{aju na asocijalan na~in: navode qude da koriste drogu, qude u psiholo{kom smislu ~ine zavisnim od vo|e
sekte, koje navode qude da se i u drugim smerovima asocijalno pona{aju,
koje dovode do raznih rituala, gde se `rtvuju ìvotiwe, ponekad se ubijaju qudi, onda se prire|uju neke seksualne orgije nad maloletnom decom,
itd. Postoje neke od tih sekti, recimo satanisti, koje su jedno apsolutno
zlo, i u psihopatolo{kom i u kriminogenom smislu. Takve sekte jednostavno treba zabrawivati, ne sme se dozvoliti wihovo delovawe. U svim pravnim porecima postoji kategorija zlo~ina~kih organizacija, organizacija
koje ~ine zlo~in ili uti~u na druge da ~ine zlo~in, propovedaju zlo~in.
Takve organizacije jednostavno ne mogu postojati u modernom dru{tvu.
Voditeq: Jedno od pitawa: Da li je gospodin [e{eq video plakatapel gra|ana za ujediwewe SPO-Srpska radikalna stranka?
Dr [e{eq: To nije apel gra|ana, to su izlepili ovi iz Demokratske
stranke i Gra|anskog saveza u Srbiji. Ja sam morao da se nasmejem, onako
gorko sam se nasmejao kada sam to video. Prvih dana nisam video kada su
me pitali neki novinari, pa nisam znao ni o ~emu se radi. Onda su mi doneli taj jedan plakat i pokazali. Vidite, one stranke koje su vi{e puta
ulazile u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove i koje veoma lo{e iskustvo imaju iz tih koalicija i koje su same dovedene u situaciju da moraju po svaku cenu da rasture te koalicije, sada nas pozivaju da mi pravimo
koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, {to je besmisleno.
Ako su oni pojeli vi{e puta ono {to normalni qudi ne jedu, i ako im
se to ogadilo, {to onda traè od nas da mi to isto radimo? To je nemogu}e. Onaj ko u|e sa Srpskim pokretom obnove, taj }e se na}i u ~udu. Pogledajte koliko je ro|aka bra~nog para Dra{kovi} sada sme{teno u vrhove
beogradske vlasti. Demokratska stranka je objavqivala podatke, taksativno ih je nabrojala. Ima mnogo onih koji jo{ nisu nabrojani. Ta vlast
samo krade, otima, oni su neuporedivo gori od socijalista. Mi ne iskqu~ujemo apsolutno mogu}nost bilo kakve saradwe sa Srpskim pokretom
obnove, mi moèmo u perspektivi da sara|ujemo sa Srpskim pokretom
obnove, ali kada smene Dra{kovi}a sa predsedni~ke funkcije. On je pogazio svaki moral, svaku etiku, u{ao u kriminalne radwe, mi nemamo u
~emu da sara|ujemo. U vezi sa kojim pitawem mi moèmo sara|ivati?
Ima u Srpskom pokretu obnove ~asnih i po{tenih qudi, to mi nikada ne
gubimo iz vida. Mi zato i ne govorimo nikada da ne}emo sa wima sara|ivati. Mo`da ho}emo kada se promeni stawe u wihovoj stranci, kada se
promene uslovi wihovog politi~kog delovawa.
Voditeq: Da li to zna~i da u politici ne treba biti iskqu~iv, nego
zavisno od aktuelnih de{avawa i qudi pre svega?
Dr [e{eq: Pa, ako iko nije iskqu~iv u politici, nismo mi, srpski
radikali. Zaista nismo iskqu~ivi. Nismo osvetoqubivi, nismo zlopamtila, ne delujemo pod emotivnim nabojem. Mi smo staloèni, pribrani,
~ak i u najteìm situacijama delujemo najstaloènije. Pokazali smo sada i angaòvawem u Crnoj Gori, zaista smo mnogo doprineli da se smire
strasti, da se ne de{ava krvoproli}e na podgori~kim ulicama.
132
Voditeq: Prilika je da komentari{ete aktuelnosti u Crnoj Gori,

kada ste ve} spomenuli.
Dr [e{eq: U Crnoj Gori se desilo ne{to {to smo kao opoziciona
partija mogli samo poèleti, pocepala se vladaju}a stranka. Ali, tolika je sada mr`wa izme|u dva pocepana krila vladaju}e Demokratske partije socijalista Crne Gore, da je to zapretilo prakti~no gra|anskim ratom. E, to je ono {to mi ne èlimo. Nama je drago {to su se oni pocepali, ali èlimo da se parlamentarnim izborima pokaè kolika je ~ija
snaga i ko moè da formira vladu.
Voditeq: Niste hteli da na Crnu Goru vr{e uticaj stranci, uticaj
Zapada.
Dr [e{eq: Ima uticaja iz Beograda, ima uticaja stranih sila, to je
sigurno. A strane sile se me{aju u unutra{we odnose Srbije i Crne Gore, Republike Srpske, wihov je upliv direktan.
Voditeq: Koliko je jaka Srpska radikalna stranka na crnogorskom
podru~ju?
Dr [e{eq: Mi smo tamo jo{ u fazi oporavqawa. Tamo nam se sva{ta de{avalo, mnogo teè stvari smo preìveli tamo nego u Srbiji. I
tamo smo bili hap{eni, proterivani, meni je dve godine zabrawivan ulazak u Crnu Goru. Na{ biv{i predsednik stranke za Crnu Goru je proveo
pet meseci u zatvoru zbog govora u Narodnoj skup{tini itd, ali smo veoma popularni u narodu. Izbacili su nas brutalno iz Narodne skup{tine, svih osam na{ih poslanika, nijednog nisu mogli da potkupe. Svih
osam su izbacili, doveli policijske agente da glume da su oni srpski radikali. Se}ate se kada je to bilo, u decembru 1995. godine. Naravno
stranka se oporavila od svega toga i mi sa optimizmom idemo na predstoje}e vanredne parlamentarne izbore.
Voditeq: Da li je Srpska radikalna stranka jaka kao {to je jak list
Velika Srbija, na primer broj 491 iz januara 1998. godine?
Dr [e{eq: Da to nije onaj broj {to je i{ao na ~etiri strane?
Voditeq: Mogu}e.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je veoma jaka stranka, i to svi
znaju. To znaju i na{i politi~ki prijateqi, i na{i glasa~i, a pogotovo
znaju na{i politi~ki protivnici. A mislim da su i na{e novine sve boqe, u svakom slu~aju, narod ih veoma mnogo traì. Dok ih narod toliko
traì, mi moèmo biti zadovoqni wihovim kvalitetom.
Voditeq: Stav Srpske radikalne stranke o pitawu privatizacije,
Zakona o privatizaciji i wegovog sprovo|ewa?
Dr [e{eq: Mi smo bili protiv ovog Zakona o privatizaciji, glasali smo protiv wega u Narodnoj skup{tini. Smatramo da }e on dodatno
iskomplikovati na{u privrednu situaciju, da }e izazvati velike {tetne posledice. Mi smatramo da bi taj zakon trebalo {to pre mewati.
Voditeq: Iz kog razloga?
Dr [e{eq: Po ovom zakonu privatizacija nije obavezna, privatizacija je veoma komplikovana i daje mogu}nosti zloupotrebe privrednim
133
subjektima, pogotovo direktorima ve}ih firmi. A mi smo za to da se privatizacija obavqa na ~ist, krajwe jednostavan na~in i to pre svega direktnom prodajom za gotov novac, a ono {to ne moè da se proda na trì{tu za gotov novac, onima koji imaju mnogo novca, dakle, pa da taj novac
investiraju, da se onda svim gra|anima podele u odgovaraju}em iznosu
besplatni vau~eri, da tim vau~erima u~estvuju u licitacijama za kupovinu deonica.
Voditeq: [ta mislite o dosada{woj privatizaciji velikih dràvnih kompanija i javnih ustanova?
Dr [e{eq: Smatramo da je to vr{eno na krajwe pogre{an na~in i da
je nanelo veliku {tetu dru{tvu. Ipak, polazna nam je teza da je bilo kakva privatizacija boqa od nikakve privatizacije. Ali umesto da privatizacija bude na~in da dràva izmiri svoje obaveze, pre svega prema penzionerima, da isplati sva zaostala socijalna davawa, da isplati staru
deviznu {tedwu, da oporavi zdravstvo i {kolstvo, pare se potro{e, niko ìv ne zna kako su pare potro{ene, a nijedan se dru{tveni problem
ne razre{i. Kao, recimo, posle prodaje 49 odsto telefonske kompanije.
Desilo se upravo ono {to smo mi nekoliko puta nagove{tavali. Ako se
se}ate, ja sam na nekoliko okruglih stolova na dràvnoj televiziji to
pitawe potencirao. Dali su kredite firmama iz dru{tvenog sektora,
najve}i deo tih firmi uop{te kredite ne vra}a. Kaù: finansiraju izvozne poslove. Mnoge od tih firmi su proizvele robu, izvezle je i novac
zadràle u inostranstvu. Nisu novac uvezli u zemqu.
Voditeq: Da li imate podatke da je neka privatna firma dobila taj
kredit?
Dr [e{eq: Koliko ja znam, nijedna privatna firma nije dobila kredit. I to je pogre{no. Pametnije je davati kredite privatnim firmama,
jer imate garanciju da }e se krediti naplatiti. Ako vam ne isplati kredit u odgovaraju}em roku, vi ga stavite pod hipoteku i oduzmete mu imovinu. [ta }ete oduzeti dru{tvenoj firmi? Kako moète dru{tvenoj
firmi oduzeti imovinu? Znate, kada dràva daje dru{tvenim firmama
kredite, to je kao da iz jednog yepa prebacite novac u drugi yep. Pozajmqujete drugom yepu i traìte sada iz drugog yepa da se vrati u prvi yep.
Besmisleno, to je kao kada dràva sama sebi pozajmquje novac. I taj novac ode negde, naravno. Da se on zadrì u dràvnim rukama, ni po jada, nego on iscuri u privatne ruke, ali na nelegalan na~in.
Voditeq: Komunikacija relacija visoke pozicije u dràvnom vrhu,
direktorske pozicije, konkretno pitawe: da li je mogu}e i kako je mogu}e da ministar za privatizaciju bude jedan od direktora jednog velikog
preduze}a?
Dr [e{eq: U normalnoj dràvi to ne bi moglo biti mogu}e. Ali nije on jedini direktor u Vladi Srbije. ûli smo, nedavno je javno priznao
da je kupio devize po zvani~nom kursu. Pre nekoliko meseci on je kupio
devize po kursu 3,3 dinara za jednu marku, zna~i, o~igledno koristi privilegiju {to je ministar u Vladi Srbije, a obi~ni qudi to ne mogu. Normalne firme to ne mogu dobiti, a Vlada izbegava devalvaciju.
134
Ja sam protiv tih monetarnih udara, mislim da ima dosta propagandnog udela u sada{wem obarawu dinara, ali pretpostavqam da je tu negde
realni kurs pet dinara za jednu marku. Dràva bi trebalo da to jednom
pravnom normom uobli~i, legalizuje. Kome je u interesu da je ogroman
raskorak izme|u zvani~nog i ovog stvarnog kursa? U interesu je upravo
ovim {pekulantima. Oni prodaju devize na crno, dobiju ogromnu koli~inu dinara, a onda preko veze od Narodne banke Jugoslavije po zvani~nom
kursu otkupe devize za ono {to im treba.
Voditeq: Da li mislite da se to desilo sa markom?
Dr [e{eq: To se desilo. Kada se povuku svi dileri dràvnih banaka sa ulica, odmah kurs miruje. Kada pogledate ko su dileri, ve}ina je
onih koji rade za dràvne banke, je li tako? Mawina je me|u dilerima
onih koji rade za neki svoj interes. Ve}ina radi za nekog drugog.
Voditeq: êsto se postavqa pitawe ba{ tim dilerima na ulici: ko
vama javqa koliki je kurs marke, dokle ide ta vertikala?
Dr [e{eq: Znate, u normalnim uslovima kurs marke zavisi od ponude i tra`we, ali ovde mafija organizuje taj posao, dràvnofinansijska
mafija. I jednostavno, nekada joj je u interesu da digne kurs do neba, do
{est i po dinara je i{la marka u jednom trenutku i qudi su se uspani~ili; ko god je imao malo dinara, boji se da mu se ne obezvrede dinari pa
ùri da kupi marke. I kada su naterali qude da kupe marke po skupom
kursu, onda su oborili naglo vrednost marke, oborili su na kurs pet dinara za jednu marku. Sada se hvataju za glavu oni koji su kupovali po {est
i po dinara. Sada im treba da tro{e te marke za normalan ìvot, za neke aktivnosti i prodaju ih po pet dinara. To su sistemi da se novac izvu~e iz naroda.
Kako se moè stati na kraj tim sistemima? Dràva mora da vodi pametnu monetarnu politiku, da realno procewuje kurs dinara prema marki i da pomera zvani~ni kurs prema toj realnoj vrednosti. [ta se sada
de{ava? Veliki uvoznici su kategori~ki protiv toga da se izvr{i devalvacija. Za{to? Zato {to se wima carina obra~unava po zvani~nom
kursu umesto da plati pet dinara marku kada pla}a carinu, po realnom
kursu on pla}a 3,3. Forsira se uvoz, umesto da ta brana uvozu bude {to
ja~a. To elementarna ekonomska logika govori. Ako moraju da postoje
carine, a za ogromnu ve}inu roba moraju da postoje carine da bismo za{titili doma}e trì{te, {to se onda poigravamo sa tim carinama.
Ako je carinska stopa recimo 30 odsto, onda treba da plati po kursu pet
ako pla}a pet dinara marku, ako uvozi robu od 100.000 maraka, da plati
30.000 maraka puta pet dinara, to je 150.000 dinara. A oni mu obra~unavaju po zvani~nom kursu, po kome nigde ne moète da na|ete marku, osim
ako ste privilegovani, ukoliko pripadate toj monopolskoj grupaciji
koja moè od dràvne banke da dobije. Oni mu obra~unaju 30 odsto od
100.000 maraka puta 3,3, to je 100.000 dinara. Zna~i, za 50.000 dinara u
tom jednom poslu dràva je ostala uskra}ena. Za 50.000 dinara mawe para za plate oficirima, mawe para za zdravstvo, za {kolstvo, mawe para za ovo, mawe para za ono.
135
Voditeq: Da li je to jedan od razloga zbog ~ega kasne redovne penzije, vojne penzije i ostala primawa?
Dr [e{eq: Jeste. Naravno, dràva ne moè da popuni buyet. Onaj ko
je na vlasti mora da vodi ra~una samo o interesima dràve i naroda u celini, a ne pojedinih firmi. Ako se pojedinim firmama name{taju tako
unosni poslovi, to neko drugi plati. Znate, u ekonomiji ne postoji mogu}nost da se vi naglo obogatite, a da to nije na ne~iju {tetu. To vam je kao
princip spojenih posuda: ne moè u jednoj posudi da naraste te~nost, a da
se u drugoj ne smawuje nivo. Pritisak se pove}a u jednoj posudi, smawi se
koli~ina te~nosti i onda raste u drugoj. To vam je na trì{tu novca tako. Na trì{tu novca se tako postiè profit: dok se jedan ne ojadi, drugi ne uspeva. Trì{te novca nije proizvodwa, kao: vi sednete, proizvedete cipele, proizveli ste novu vrednost i niste nikoga ugrozili.
Kada proizvedete sir, kajmak, meso, mleko, vi nikoga ne ugroàvate,
osim {to ste mo`da konkurencija nekome ko to isto radi, ali vi svojim
proizvodima nikoga ne ugroàvate. Vi ste ostvarili novu vrednost. Na
trì{tu novca nema nove vrednosti dok nekoga ne ojadite. To je {pekulisawe na finansijskom trì{tu. Vi boqe procenite kako }e i}i kurs, kako }e i}i jedna roba, kako }e i}i druga i brzom finansijskom transakcijom od ni~ega stvorite bogatstvo. To je regularno pona{awe u uslovima
razvijenog kapitalisti~kog dru{tva, gde je dràva normama obezbedila
da ne do|e do kriminalizacije. Ali u na{im uslovima, gde monopoli o
svemu odlu~uju, to ne moè dràva da reguli{e. Kada reguli{e, to je ~isto formalno, u praksi ne moè da provede. I onda: ko ima mo}, ko je najboqe obave{ten, on tim {pekulacijama zatvara krug, izvla~i ogromno bogatstvo, a neko to mora da plati. Na kraju krajeva plati narod u celini.
Voditeq: Stara devizna {tedwa.
Dr [e{eq: I to je jedan od razloga {to nam treba ubrzana privatizacija. Jer predmet najve}e {pekulacije je dru{tveni sektor. Privatizacija
dru{tvenog sektora i sada se odvija, ali iskqu~ivo kroz kra|u. Direktor
fabrike u dru{tvenom sektoru sklapa nepovoqne ugovore sa privatnom
firmom, dolazi do odliva kapitala toj privatnoj firmi, a onaj privatnik
posle u wegov yep strpa odre|enu koli~inu novca i tako zatvaraju.
Voditeq: I Dafiment banka, Jugoskandik i ostale.
Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se moè vratiti samo prodajom
dràvne imovine, te imovine ima dovoqno, ali ovaj reìm ne èli da
vra}a. Reìm uop{te nema nameru da vra}a staru deviznu {tedwu. [tedwa u ovim tzv. privatnim bankama koje su ipak bile pod kontrolom reìma mora statusno biti izjedna~ena sa starom deviznom {tedwom, ali se
prethodno mora obra~unati koliko je ko od tih {tedi{a koji potraùju
uloge u Dafiment banci, Jugoskandiku i drugim privatnim bankama, koliko je ranije dobio na ime onih velikih kamata. Kamate su bile 12, 14
odsto i vi{e. Prvo to da mu se odbije, pa da se onda vidi koliko mu je preostalo glavnice da mu se vrati. To bi bilo pravi~no.
Ne moèmo mi sada wima priznati te wegove ogromne kamate, gde to
u svetu ima? To nema nigde u svetu. To je bila jedna vrsta kockawa, ali
kockawa pod kontrolom reìma i uz propagandnu potporu reìma. Seti136
te se koliko je prostora na dràvnoj televiziji imala Dafina Milanovi} da narod nagovara da joj poveri svoje devize. Zna~i, reìm je stao iza
we, i mora da odgovara za to {to se desilo.
Voditeq: Pitawa pristiù, ali ih grupi{emo u celine. Gde su pare od Dafiment banke?
Dr [e{eq: Pare su uglavnom pokradene na razne na~ine. Prvo vidite {ta je bilo delimi~no racionalno u poslovawu Dafiment banke u
uslovima spoqne blokade na{e zemqe? Najunosniji su bili poslovi sa
uvozom nafte. Samo posao sa uvozom nafte mogao je da obezbedi pokrivawe mese~ne kamate od 12 odsto, dakle, brzo obrtawe novca uz veliki
profit. Da se Dafiment banka zadràla samo na uvozu i trgovini naftom, ona je mogla jo{ neko vreme da opsluùje sa tolikom kamatom svoje
{tedne uloge. Me|utim, onda se dràva pojavila i rekla: Dafiment banka mora da d 50 miliona maraka za èleznicu.
@eleznica na glavi da dubi ne moè imati toliki obrt kapitala, ne
moè imati toliki profit da opsluùje takvu kamatu. Ne moè ona godi{we 6 odsto kamate da opsluùje, a kamo li 12 odsto mese~ne kamate.
Pa se traì jo{ za neke investicije, zna se ta~no koje su to investicije.
Zna se, dakle, ta~no gde je u racionalne svrhe i{ao novac Dafiment banke. Ali je mnogo tog novca i pokradeno, bili su spiskovi tih qudi, u Dugi je objavqivano svojevremeno koji su sve politi~ari uzimali novac,
iz svih stranaka osim iz Srpske radikalne stranke. Ime jednog na{eg se
dodu{e tamo pojavilo, onog nesre}nog \or|a Tani}a, koji je posle oti{ao sa Glamo~aninom. On je negirao, mi smo ga ~ak i branili veruju}i
mu, ali ispostavilo se da je zaista u ne{to bio ume{an. Preko veze je pre
vremena povukao svoj ulog, to se desilo.
A pogledajte iz drugih stranaka, Dafina je pri~ala kome je sve davala novac. Nema nijedne stranke osim Srpske radikalne stranke, a da joj
Dafina Milanovi} nije davala novac u gotovini. Zna~i, to je bio taj sistem delovawa. A taj novac se ne moè nadoknaditi.
Voditeq: Pitawa koja pristiù su donekle vezana. Godinama se govori da bi bilo veoma dobro za Srbiju da Vojislav [e{eq bude ministar unutra{wih poslova.
Dr [e{eq: Znate {ta, ja znam da bi to mnogi èleli. Da tragedija
bude ve}a, to su èleli socijalisti posle izbora 1992. godine. âk su hu{kali javnost, preko nekih svojih qudi su to lansirali kao ideju itd.
Nisam ja zainteresovan za tu funkciju, osim pod uslovom da Srpska radikalna stranka do|e na vlast. [ta zna~i biti ministar unutra{wih
poslova u socijalisti~koj vladi? Samo ~ovek da ~upa kosu od nemo}nog
besa. [ta bi moglo da se uradi? Ne moè to ministarstvo samo po sebi
izolovano da re{i nijedan problem u dru{tvu. Ne moè ministarstvo
unutra{wih poslova da suzbije kriminal, a da ministarstvo finansija
ne zavede red u finansijskoj sferi, da ministarstvo industrije ne zavede red u industriji, da ministarstvo zdravqa u zdravstvu ne zavede red,
da ministarstvo {kolstva u {kolstvu ne zavede red, itd. Sve je to veoma
povezano. Ako vam je haos u svim ovim dru{tvenim segmentima, a vi ho}ete da suzbijete kriminal, to je sme{no. Imamo mi vrlo stru~nog ~ove137
ka kandidata za ministra policije kada do|emo na vlast to je Dragan

Todorovi}, sada je potpredsednik Narodne skup{tine Srbije i predsednik na{eg Izvr{nog odbora.
U nekim na{im internim strana~kim komunikacijama on je odavno
predodre|en za to mesto, veoma je stru~an i sposoban. Ali ne}emo mi da
trgujemo ministarskim mestima. Mi smo spremni da delimo vlast i sa
drugima, ali pod principijelnim uslovima.
Voditeq: Kada ste to rekli, aktuelno formirawe Vlade Republike
Srbije, mnoge partije su iza{le sa predlogom da bi wima, ili nekome,
ili nekom tre}em trebalo da pripadnu odre|ena ministarska mesta. [ta
vi mislite o svemu tome i koji su va{i stavovi?
Dr [e{eq: Mi ne}emo da ulazimo. Postoji ne{to {to se zove parlamentarni princip. Kada skup{tinska ve}ina formira vlast, ako tu
skup{tinsku ve}inu ~ini nekoliko partija, one po principu proporcionalnosti vr{e podelu unutar vlasti. Mi smo na to spremni. Mi smo to
obelodanili odmah posle izbora u septembru pro{le godine. Ovde nijedna partija nema sama ve}inu, ni levi blok u celini nema ve}inu u Narodnoj skup{tini.
Dakle, mora se i}i na podelu vlasti. Kako? Da li }e to biti samo puka trgovina sa Srpskim pokretom obnove ili ozbiqna podela vlasti?
Izgleda da ne}e biti ozbiqne podele vlasti, sve su prilike, nego puka
trgovina sa espeoovcima da se wihove ambicije zadovoqe, da oni dobiju
luksuzne vile, rezidencije, ogromne koli~ine novca, da pozapo{qavaju
na visokim dràvnim poloàjima svoje ro|ake, itd.
Mi smo tu bili do kraja otvoreni i pokazali dobru voqu. Na prvom
sastanku predstavnika parlamentarnih politi~kih stranaka sloìli
smo se svi da po{to socijalista formalno ima najvi{e u Narodnoj skup{tini, socijalisti~ki kandidat bude izabran za predsednika Narodne
skup{tine, i podelili smo ostale funkcije. âk smo mi radikali dodatno pokazali dobru voqu. Trebalo je da nam pripadnu dva potpredsedni~ka mesta u Narodnoj skup{tini, mi smo rekli: evo, ustupamo jedno mesto,
neka bude kandidat iz ma|arske partije, iz partije ma|arske nacionalne
mawine, da pokaèmo dobru voqu da jedan pripadnik nacionalne mawine
bude i potpredsednik Narodne skup{tine.
To je jedan lep gest, a ne nanosi nikakvu {tetu dràvi i narodu. Dakle, tu smo bili krajwe korektni, tu je opet bio nekorektan Srpski pokret obnove. Iako su u~estvovali u dogovoru, iako smo se sve dogovorili
oko raspodele funkcija, oni su sutradan bili uzdràni kada je biran
Dragan Tomi}. Da ispadne da su socijalisti i radikali u dilu, oni su bili po strani. Videli ste kako je to bedno izgledalo. [to su bili uzdràni, {to nisu glasali protiv? A socijalisti su glasali za Vojislava Mihailovi}a iz Srpskog pokreta obnove da bude potpredsednik, kako je bio
dogovor, i mi smo glasali. Sve je unapred dogovoreno. Mislim da je korektno dogovoreno. Po{to je socijalista izabran za predsednika Narodne skup{tine, a predsednik Narodne skup{tine po dràvnoj hijerarhijskoj investituri je formalno vi{i poloàj od predsednika vlade, i po
138
dràvnom protokolu prvo ide predsednik Narodne skup{tine, pa predsednik vlade, ako su socijalisti dobili mesto predsednika Skup{tine sa
86 poslanika, onda nema ni{ta normalnije nego da srpski radikali dobiju mesto predsednika vlade da radikal bude mandatar za sastav nove vlade. Mi od tog principa ne}emo odustati. To je su{tina parlamentarizma.
Sve ostalo bi bilo poniàvawe. Nas ne mogu kupiti novcem, vilama na
Ko{utwaku, Dediwu, na Sewaku, itd. To nas ne interesuje.
I ovo {to licitiraju sa ambasadorskim mestima, koji to normalan
politi~ar u prvi plan stavqa ambasadorska mesta? Prvo, na ambasadorska mesta u principu treba da idu profesionalne diplomate. Nekada idu
i politi~ari, ali idu isluèni politi~ari. Za mene bi bila tragedija
da me sada neko odredi za ambasadora bilo gde u Parizu, Londonu. To
bi zna~ilo da sam izolovan od politike u Srbiji, je li tako? To bi prakti~no zna~ilo da sam prestao da se bavim aktivnom politikom. Ima i
ambasador odgovorne du`nosti, ali to nije aktivno bavqewe politikom.
Ko se sada jagmi za ta ambasadorska mesta? Onaj ko èli visoku deviznu
platu i da ìvi u nekoj zapadnoj prestonici, ba{ ga briga za Srbiju, ba{
ga briga za ovda{wu politi~ku borbu, za politi~ke aktivnosti, za rasplet ove politi~ke, ekonomske i socijalne krize, za ukupni politi~ki
proces.
Voditeq: Va{e kolege savezni poslanici su nedavno imali jedan nastup na evropskoj javnoj secni povodom aktuelnih de{avawa u Jugoslaviji.
Dr [e{eq: Desio se opet jedan veliki skandal. Nijedan dràvni organ nije doneo odluku da ide delegacija u Strazbur i nijedan dràvni organ nije doneo odluku da u toj delegaciji budu: Qubi{a Risti}, predsednik JUL-a, Milan Komneni}, predsednik Izvr{nog odbora Srpskog pokreta obnove i Ivica Da~i}, portparol Socijalisti~ke partije Srbije.
Oni su se sami na{li, dogovorili i oti{li. To nije bilo ni na jednom odboru za spoqne poslove, ni na jednom dràvnom organu. Koga su
oni tamo zastupali? Komneni} se vratio, kaè, nije bitno u kom smo mi
sastavu i{li tamo, nije bitno ko nas je izabrao, bitno je da smo se mi tamo juna~ki dràli. Ispali su sme{ni. âk su Qubi{u Risti}a prekinuli u wegovom govoru, ponizili. [to su uop{te i{li, na{a zemqa nije
~lanica Saveta Evrope.
Neko tu|, stran, stavqa na tapet moju zemqu. Recimo, u nekoj ku}i neka porodica po~ne raspravqati o mojoj porodici, pa pozove mene da i ja
prisustvujem toj raspravi. Na {ta to li~i? Nije trebalo i}i, nego je
trebalo demonstrativno napustiti kada su ga prekinuli. [ta to zna~i:
onaj tamo izvestilac wihove komisije 40 minuta govori o tom pitawu, a
Qubi{a Risti} kao predstavnik dràve, jer oni su mislili da je on zaista predstavnik, posle smo mi utvrdili da nije bio nikakav predstavnik, pet minuta. Na {ta to li~i? Politi~ari koji su spremni na takva
ponièwa, daqe obaraju vrednost na{e dràve u o~ima me|unarodnog
javnog mwewa.
Voditeq: Kada ve} govorimo o evropskoj i svetskoj sceni i me|unarodnoj politici de{avawa u Hagu. Mnogo je informacija, verujem i
dezinformacija.
139
Dr [e{eq: Hag je jedna antisrpska tvorevina i tu nema nikakve sumwe. Hag je zami{qen da se sudi srpskom narodu i srpskoj dràvi. Mi smo
protiv saradwe sa Ha{kim tribunalom, mi smo protiv toga da se bilo
koji Srbin isporu~uje. A ja li~no jedva ~ekam neki poziv, neku inicijativu, bilo {ta da se pojavi.
Voditeq: Da li se Srpske radikalne stranke pla{e bogata{i, reketa{i i mafija{i?
Dr [e{eq: Nema nikakvog razloga da nas se pla{e bogata{i. Mi bismo iskreno èleli da svi qudi u Srbiji budu bogata{i. Ne mogu svi odjednom postati, neko pre, neko kasnije, ali èlimo da kao dru{tvo budemo {to bogatiji.
A {to se ti~e reketa{a i mafija{a, ima i te kako razloga da nas se
pla{e. Mi }emo to u korenu sase}i.
Voditeq: S obzirom na pritisak odre|enih grupacija iz Klintonove administracije, da li }e Kosovo biti Irak?
Dr [e{eq: Sva{ta moè da se desi oko Kosova, ja ne bih mogao ba{
da dajem tako precizne prognoze, ali opasnost je ogromna i mi smo svesni
te opasnosti. I opasnost je sve ve}a {to reìm vi{e okleva u re{avawu
kosovskog pitawa.
Voditeq: Koliki je procenat seoskog stanovni{tva glasao za Milutinovi}a, koji je obe}avao ukidawe poreza za te iste stanovnike?
Dr [e{eq: To je sme{no, obe}avao je ukidawe poreza, svi znaju da od
toga nema ni{ta. Obe}avao je besplatne zdravstvene usluge, pa je odmah posle izbora ministarka zdravqa Leposava Mili}evi} rekla da mora zdravstvo da se pla}a. Pa je obe}avao besplatno {kolovawe, pa su onda ministar
Jovan Todorovi} i rektor Beogradskog univerziteta Kuburovi} dali izjavu da nema besplatnog {kolovawa, da }e morati da se participira, itd.
Besmislena mu je bila i kampawa, koliki je dobio procenat glasova, ja
ne znam ta~no. Verovatno je imao ne{to vi{e glasova od mene, ali nije iza{lo vi{e od 50 odsto na izbore, to je sigurno, izbori su falsifikovani.
A dodali su mu izme|u 500.000 i 800.000 glasova. Dodali su mu samo na Kosovu, {to smo mi dokazali konkretno, oko 350.000 glasova. Izme|u 300.000
i 500.000 glasova se dobije kroz manipulacije bira~kim spiskovima: tako
{to su mrtve qude ostavqali na bira~kim spiskovima, tako {to su se neki qudi vi{e puta pojavqivali na razli~itim mestima, pa tako i glasali itd. Potpuno su nam u haosu bira~ki spiskovi.
Voditeq: Koji je stav Srpske radikalne stranke, kako zadràti
zdravu i aktivnu omladinu na selu i oporaviti poqoprivredu?
Dr [e{eq: Samo ekonomskim merama. Mladi qudi treba da budu
ekonomski motivisani da ostanu na selu. A da bi bili ekonomski motivisani, treba dràva definitivno da si|e sa grba~e seqaka. Mora se
osloboditi izvoz poqoprivrednih proizvoda, mora se osloboditi uvoz
ve{ta~kog |ubriva. Moraju se ukinuti svi dràvni monopoli. I samo to
moè da oporavi na{e selo.
Voditeq: Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove su
stranke desne orijentacije koje zbirno imaju ve}inu u parlamentu. I po140
red toga SPS i daqe drì sve konce u rukama. Da li postoji na~in da do|e do jedine prave koalicije u Srbiji: Srpska radikalna stranka SPO
sa jedne strane u odnosu na SPS sa druge strane?
Dr [e{eq: Moè da do|e do te koalicije kada Srpski pokret obnove smeni Vuka Dra{kovi}a sa te funkcije. Ina~e, da mi budemo sredstvo
Dra{kovi}eve trgovine sa socijalistima, to nam ne pada ni na kraj pameti. Imamo vrlo lo{e iskustvo iz 1993. godine, krajem 1992. i 1993. godine. Tada smo se dogovorili Dra{kovi}, \in|i}, Ko{tunica, Vesna
Pe{i} i ja, i Du{an Mihajlovi} iz Nove demokratije da ga ne zaboravim, tu lopuù nikada ne treba zaboraviti, mi smo se dogovorili da imamo jedinstven stav prema socijalistima. Da li se se}ate toga?
To je dobro funkcionisalo, imali smo i zajedni~kog kandidata za
predsednika Narodne skup{tine. On je izglasan u dva navrata, to je bio
predstavnik Srpskog pokreta obnove iz Kragujevca, Gvozden Rosi} mislim da se zvao. Onda je bio kandidat iz Srpske radikalne stranke Jorgovanka Tabakovi} iz Pri{tine. Onda Gra|anski savez nije hteo da glasa za
wu, a \in|i} je dao tajno socijalistima ~etiri ili {est glasova, ne mogu se ta~no setiti koliko, pa je izabran Dragan Tomi} za predsednika Narodne skup{tine. I \in|i} je u{ao u kombinaciju sa socijalistima.
U predizbornoj kampawi 1993. godine bio je proteìran, o~igledno
proteìran i ve} dogovorio sa wima ulazak u vladu. A onda, kako je dobio 29 poslani~kih mandata, porasli su mu apetiti, pa je hteo da bude i
predsednik vlade. Pa se ve} kao kandidat predstavqao za predsednika
vlade. A Dra{kovi} da mu pokvari kombinaciju sa socijalistima, gurne
Du{ana Mihajlovi}a da u|e u vladu. Setite se tada{weg èstokog sukoba izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a. A mi radikali da budemo moneta za
potkusurivawe. To ne}emo dozvoliti. Onda smo krajem 1995. po~etkom
1996. godine formirali onaj paralelni parlament. Strah smo uterali u
kosti socijalistima, radikali, SPO i dve demokratske stranke. I onda
nam donesu da usvojimo deklaraciju koju je pisao Ago{ton kako se u Srbiji progone nacionalne mawine. Mi radikali nismo hteli i na tome je
propao paralelni parlament. Kako moè sa tim qudima ne{to ozbiqno
da se radi?
[ta zna~i sada formirati vladu sa Srpskim pokretom obnove? Da
se ponovo desi sve ovo {to se desilo u Beogradu. Da se odmah ta bulumenta Danicinih i Vukovih ro|aka preseli u institucije republi~ke vlasti i wihovi ro|aci po~nu da haraju po Srbiji, da otimaju, da pqa~kaju.
Kako? Meni ne moè niko na}i ni jedan jedini dinar da sam proneverio
i sada da u|em u koaliciju sa nekim ko je tako sklon da otima na sve strane. Ja to ne mogu shvatiti.
Meni je vlast draga, u profesionalnom smislu ja sam celi svoj ìvot posvetio politici. Nekada sam bio uspe{an nau~nik, imao sam solidnu perspektivu na univerzitetu. To sam sve napustio, posvetio se politici. Ja èlim {to pre da do|em na vlast. Ali ne po cenu gubqewa
obraza. Znate, mogu qudi sva{ta da mi kaù, neki sa simpatijama, neki
sa mr`wom itd, ali niko ne moè da kaè da sam nepo{ten ~ovek. Ja è141
lim pre svega to da sa~uvam. Sa tako sa~uvanim ugledom, ako mogu da osvojim vlast, osvoji}u, ako ne mogu, ne mogu. Ali da osvojim vlast a da `rtvujem ugled, ~ast, po{tewe, obraz, e, to ne}u nikada.
Voditeq: Da li je dr Vojislav [e{eq ipak ~ovek predsednika Slobodana Milo{evi}a?
Dr [e{eq: Verovatno jesam, jer me Milo{evi} ~esto drì u zatvoru, naj~e{}e. êtiri puta sam bio u Milo{evi}evom zatvoru, sedam kwiga mi je zabranio, stranku mi progonio, poslanike hapsio i tako. O~igledno sam wegov ~ovek, najvi{e voli mene da hapsi.
Voditeq: Uvek u va{im izlagawima govorite da su za sve stvari u
zemqi zaduène institucije sistema koje su, po va{em mi{qewu, pravedne. Da li ste tako mislili i u Gwilanskom zatvoru zajedno sa Tomom Nikoli}em?
Dr [e{eq: Ja nikada nisam rekao da su institucije sistema pravedne. Mislim da imamo veoma lo{e institucije sistema. One se ne mogu popraviti tako {to }e se sru{iti, {to }e se polomiti. One se moraju iznutra popravqati, strpqivo, mukotrpno. Mi imamo lo{e ure|enu dràvu, ali to {to nam je dràva lo{e ure|ena i organizovana nije razlog da
uni{timo dràvu. Moramo da je popravqamo iznutra. Ako imamo dete u
koritu punom prqave vode, ne smemo kada prosipamo vodu iz tog korita
baciti dete. Ciq je da prqavu vodu prospemo a da dete sa~uvamo, da je bezbedno u na{im rukama, da se ne povredi. E, tako vam je isto i u politici.
Ciq je da sve ono {to je lo{e uklonimo, zgazimo, elimini{emo, ali
da dràvu sa~uvamo. [ta }emo bez dràve?
Voditeq: Politika je... da li je to ta~no?
Dr [e{eq: Ne znam {ta zna~e te tri ta~ke.
Voditeq: @enskog roda.
Dr [e{eq: [ta ènskog roda? Politika je ènskog roda?
Voditeq: Politika...
Dr [e{eq: Re~ politika je ènskog roda, a {ta zna~e tri ta~ke, ja
ne znam.
Voditeq: Poskupeo je benzin navodno zbog penzija, a penzije i daqe
kasne, penzioneri su u januaru primili prvi deo novembarske penzije.
Kako moè da se preìvi ceo mesec sa pola penzije?
Dr [e{eq: To je jedna besmislica. Nisu ni imali nameru da pare od
poskupqewa daju za penzije, a penzije jo{ vi{e kasne. Prodali su telefonsku kompaniju, kaù: deo novca su dali za penzijski fond. Penzije i
daqe jo{ vi{e kasne. Sada kasne tri i po meseca. Nije jo{ drugi deo za
novembar ispla}en. A penzije moraju po prirodi stvari unapred da se ispla}uju, 1. februara je trebala za februar biti ispla}ena penzija. Zna~i, tri i po meseca ve} kasne penzije.
Besmisleno je bilo i takvo pove}awe cene benzina. Ja bih shvatio da
su rekli: dièmo cenu benzina, a smawujemo doprinose na plate. Sada su
doprinosi na platu 120-130 odsto. Evo, neka se digne cena benzina za jo{
dinar, dva, a da se smawe doprinosi za 50 odsto, pa }e se podsta}i zapo{qavawe, pa }e porasti plate onima koji ìve od plate. Oni koji nema142
ju platu, ste}i }e negde radno mesto, jer }e biti mawi doprinosi i odmah
se pove}ava broj radnih mesta. A onaj ko ne ìvi od plate, ko je bogat,
{ta ima veze, neka pla}a skupqi benzin.
Razumete, ne zna~i to da mi obe}avamo da ne}emo ni~emu dizati cene.
Ho}emo, ali pametno. Ako na jednom mestu dignemo cene, onda }emo ne{to drugo oboriti. Obori}emo doprinose na plate. To je osnovna stvar
koju moramo {to pre vratiti. Onda }emo obarati poresku stopu za prehrambene namirnice. Pa ako dignemo cenu benzinu i nafti, obori}emo
porez seqacima. Obori}emo doprinose seqacima, ovo {to je obe}avao
Milutinovi} isto je jedna vrsta demagogije, znate. Nije naro~ito veliki
porez seqacima, mnogo su teì doprinosi koje pla}aju. To je stra{no.
Voditeq: Da li je poqoprivreda baza na kojoj se moè re{iti aktivniji razvoj srpske privrede?
Dr [e{eq: Nije iskqu~iva, ne smemo iskqu~ivo i}i na poqoprivredu, ali poqoprivreda je jedna od tri veoma, veoma va`ne grane. Poqoprivreda, energetika i saobra}aj, to je kqu~na razvojna {ansa Srbije.
Voditeq: Da nam to pojasnite malo.
Dr [e{eq: Poqoprivreda zato {to imamo uslove za jeftinu proizvodwu hrane, samo dràva da si|e sa grba~e seqaka. Na{a hrana moè da
se probije na sva evropska trì{ta. I sve moèmo da prodamo. Ali ne
da fabrikant name{taja iz Vrawa izvozi p{enicu i kukuruz. Vaqda
p{enicu i kukuruz treba da izvozi onaj ko je proizveo i onaj ko trguje poqoprivrednim proizvodima, a ne da ovaj unosni posao odmah zgrabi onaj
ko je ministar u Vladi Srbije. Kako to moè?
Voditeq: Da li se to odnosi i na vaqevsku malinu?
Dr [e{eq: To se odnosi i na malinu. ûjem da se tu ume{ao Du{an
Mihajlovi}. ûdilo bi me da nije i u to.
Voditeq: Energetika i saobra}aj.
Dr [e{eq: Ja ne znam ko sve trguje vaqevskom malinom, ali, u svakom slu~aju, kada je bio slobodan otkup maline, cena je rasla, u jednom
trenutku do{la je do tri i po marke. Da li se se}ate toga? A onda je dràva zavela monopol i samo monopolske firme mogu da izvoze, mogu da
otkupquju. I odmah cena pala na jednu marku, 1,10. Mo`da jo{ ima qudi
kojima nisu ispla}ene maline, ne bi me iznenadilo, kakva je situacija.
Dakle, gde god se dràva ume{a i postavi monopol nekim svojim firmama, poqoprivreda propada.
Drugo, moramo i}i na velika ulagawa u saobra}aj, i to strana ulagawa. Ovaj reìm okleva, ne}e. Odavno su mogli da raspi{u me|unarodni
konkurs da prodaju koncesiju da se izgradi druga traka autoputa od Beograda do ma|arske granice. Od Ni{a do bugarske granice. Od Leskovca
do makedonske granice. Za to je Evropa zainteresovana. Odmah se moè
prodati dozvola za izgradwu tog autoputa, koncesija. To je jedna vrsta
koncesije. Proda se koncesija, nije bitno koliko }e dràva dobiti od te
koncesije, to je ovde sporedno, bitno je da u|e strani kapital, u|u pare,
a to su ogromne pare. Tim parama se gradi put, stranom kapitalu je najboqe da angaùje doma}e gra|evinske firme ovde, koje imaju mehaniza143
ciju, imaju veliko iskustvo, radile su po afri~kim zemqama, po arapskim zemqama itd. To }e potpomo}i ~itav niz sporednih privrednih grana koje su angaòvane oko toga, ~ak i one koje isporu~uju hranu za radnike. To je, dakle, jedna velika finansijska injekcija.
I energetika, eksploatacija kosovskog ugqa, 300 godina moè da se
eksploati{e taj ugaq i moèmo da udvostru~imo sada{wu proizvodwu
elektri~ne struje. A to uvek moèmo prodati po celoj Evropi, moèmo
biti jedan od glavnih evropskih izvoznika elektri~ne energije. A vidite, mora se prethodno i u elektroprivredi srediti stawe. Elektroprivreda je kao krava muzara kojoj svako moè da pristupi i uzme koliko mu treba. Cena struje relativno je visoka u na{oj zemqi, ali te pare ne odu u nove investicije, u energetiku, ne tro{e se racionalno, nego ko zna kako.
Voditeq: Kakav je odnos Srpske radikalne stranke sa Srpskom pravoslavnom crkvom i prema pitawu uvo|ewa nastave veronauke u {kole?
Dr [e{eq: Mi imamo jedan veoma korektan odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ve}ina nas ~lanova Srpske radikalne stranke smo pravoslavni vernici. U na{oj stranci ima i muslimana, i katolika, i protestanata, ima i ateista. Mi smo u verskom pogledu veoma tolerantni, ali ve}inom smo pravoslavni vernici. Nismo fanatici, drìmo se principa sekularizma, odvojenosti crkve od dràve. Mi smatramo da stranka kao takva
ne sme da se me{a u crkvene poslove, niti sme da manipuli{e crkvom u politi~ke svrhe. A i crkva ne sme da se me{a u strana~ke stvari.
Neke druge stranke su s vremena na vreme manipulisale crkvom, i time joj nanosile ogromnu {tetu. Bilo je i sve{tenika koji su se me{ali u
strana~ke stvari, imate konkretan primer i ovde u Vaqevu |akona Qubu Rankovi}a. Bila je jedna grupa sve{tenika koja je na izborima traìla da se glasa za Srpski pokret obnove. Time su naneli veliku qagu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, time su isprqali svoju sve{teni~ku ode`du,
ali {ta da se radi. Mi smo javno i o tome govorili.
Crkva treba da pripada svim vernicima, bez obzira kakvog su strana~kog opredeqewa. Imate i socijalista vernika pravoslavaca. Mo`da i julovaca, ja ne znam, ali ne bi me iznenadilo da ima poneko. Ali znate, ispovedawe vere je privatna stvar svakog ~oveka. A i u~lawivawe u politi~ku
stranku je tako|e wegova privatna stvar. Ispovedawe vere i ~lanstvo u politi~koj stranci ne smeju biti ni u kakvoj koliziji. U crkvu qudi idu kao
vernici i tamo ne sme da se postavqa pitawe ko je u kojoj stranci.
Voditeq: Veronauka u {koli?
Dr [e{eq: [to se ti~e veronauke, mi radikali smo za fakultativno
izu~avawe. Nismo za to da se nametne |acima kao obaveza, imamo veoma neugodno iskustvo sa ranijom nastavom marksizma, marksisti~kim obrazovawem. To je veoma lo{e i ono {to se |acima nametne, {to je obaveza, postaje kontraproduktivno. Mi smo za to da se crkvi omogu}i preko dràvne televizije, recimo, jedan sat veronauke svakog dana u onom terminu kada
obi~no {kolska deca gledaju program. Mi smo za to da se fakultativno organizuje ta verska nastava za one koji èle da je poha|aju, i mi smo za to da
144
se Crkvi pomogne i u popravci crkvenih objekata. Mi to demonstriramo

na primeru zemunske op{tine. Ove godine smo 450.000 dinara ve} izdvojili za pomo} verskim zajednicama. Od tih 450.000 dinara 420.000 je dobila
Srpska pravoslavna crkva, a 30.000 Slova~ka evangelisti~ka crkva. Pro{le godine smo 300.000 dinara izdvojili. To su krupni iznosi, pogotovo su
zna~ajni za na{e uslove. A pogotovo su zna~ajni ako se zna da 50 godina dràva skoro ni{ta nije izdvajala da pomogne verskim zajednicama.
Crkvama se mora pomo}i, pre svega Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali
i nekim drugim crkvama, pogotovo onima kao {to je Slova~ka evangelisti~ka crkva, koje su izrazito patriotske i koje nikada nisu bile neprijateqski okrenute prema srpskom narodu. Treba im pomo}i da wihove aktivnosti budu uspe{nije, jer je i to na~in suzbijawa negativnog delovawa asocijalnih verskih sekti.
Voditeq: êsto se u va{im nastupima vidi jedna ù~ u odnosu na neke partije, pogotovo Novu demokratiju i JUL.
Dr [e{eq: Nema nikakve ù~i. Mi imamo negativan stav prema JULu, ali smo svesni da on ima realnu politi~ku mo}. Ne}emo odustati od kritikovawa JUL-a. Na{ je ciq da ga pobedimo, da ga politi~ki uni{timo.
[to se ti~e Nove demokratije, to je jedna grupacija, jedna {a~ica
lopova i ni{ta vi{e. To nije nikakva politi~ka stranka. Ona nije u stawu ni da deluje kao politi~ka stranka. Gde ona deluje? Gde ona postoji?
Ta {a~ica qudi se samo sada ukotvila. Dra{kovi} im je poklonio poslani~ke mandate u Republi~koj skup{tini, oni sami nikada ne bi bili u
stawu da osvoje te mandate, onda ih je prodao socijalistima.
Tada je socijalistima iz nekog razloga trebalo da im ta leva koalicija bude zvu~nija: Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica
i Nova demokratija, kao ima ih tri grupacije, i to je jedini razlog {to
ih jo{ drè na uzdama. Ali novodemokrate to debelo napla}uju. Wih samo pare interesuju.
Voditeq: Gospodine [e{eq, izgleda da se vi i va{ kum, gospodin
Dra{kovi}, bojite prihvatawa odgovornosti za formirawe zajedni~ke
vlade, pa zbog toga bacate krivicu jedni na druge. Nikola iz Vaqeva
ima kriti~ki stav prema kumovskom odnosu.
Dr [e{eq: Ja èlim {to pre da formiram vladu, ne bojim se, dakle,
ali bojim se koalicije sa Vukom Dra{kovi}em. To je stra{no. Niko ~ist
iz takvih koalicija sa wime nije izlazio. Ja sam tu iskren i obja{wavao
sam malopre za{to se bojim. Zato {to bi to bila vlada haosa. Vlada
pqa~ki. Vlada pronevera. Vlada nepotizma. Sve ono {to se de{ava na
gradskom nivou Beograda, to bi se prenelo na nivo Srbije.
Ja bih, posramqen, za mesec-dva dana morao da podnesem ostavku i
da se povu~em iz politike. Zbog toga mi beìmo od takve varijante. Na
svu sre}u, Srpski pokret obnove je rekao da ne bi sa nama nikako i sada je to pitawe re{eno. Za nas je u sada{wem odnosu snaga idealna solucija bila koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva ove ~etiri
stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija, Srpski
pokret obnove i Jugoslovenska levica. Ove dve levi~arske stranke ne145
maju dovoqno mandata da nas nadglasaju, ne bi imale dovoqno ministarskih portfeqa, a mi, opet, imamo ravnoteù da nas ne ucewuje Srpski
pokret obnove nepotizmom, proneverama, mahinacijama, da im tamo neke privilegije dajemo, itd.
Zna~i, mi radikali, po{to smo najprincipijelniji, najboqe znamo
{ta treba da se radi da se zemqa izvla~i iz ekonomske krize i socijalne
bede, bili bi u stawu da snagom argumenata na{im partnerima do~aramo
koji je program najboqi, da ih ubedimo da prihvate takav program. A bili bismo kontrolori da niko ne ide u kriminal, u {pekulacije, u mahinacije, u malverzacije itd.
Voditeq: Gospodine [e{eq, nosite titulu ~etni~kog vojvode. [ta
se de{ava sa ~etni~kim pokretom u Jugoslaviji, u Srbiji i u inostranstvu, pre svega Amerika, Kanada, Australija?
Dr [e{eq: Vidite, mi smo ~etni~ki pokret obnavqali u jednom te{kom vremenu posle poluvekovne komunisti~ke diktature. Na{ je ciq
bio da se obnove slavne ~etni~ke tradicije, ali da se spre~i ponovno izbijawe gra|anskog rata u srpskom narodu. Mi smo to uspeli. To smo realizovali. Danas se svi srpski borci za slobodu iz Republike Srpske i
Srpske Krajine nazivaju srpskim ~etnicima.
êtni{tvo je obnovqeno. Onda vi{e nije bilo nikakvog razloga da
se ~etni~ki pokret monopoli{e od strane jedne politi~ke partije, zbog
toga smo ga raspustili kao sekciju Srpske radikalne stranke. êtni{tvo pripada svim Srbima, to je sastavni deo na{e istorije, na{e tradicije, na{e slavne nacionalne istorije, na kraju krajeva. U emigraciji
postoji ve}i broj ~etni~kih organizacija, najve}a je \uji}eva Pokret
srpskih ~etnika Ravne gore u slobodnom svetu. Ima jo{ nekoliko drugih,
me|u wima Organizacija srpskih ~etnika, zatim Srpski ~etni~ki pokret Gavrilo Princip, itd. Ali, osnovna boqka srpske politi~ke emigracije je {to je suvi{e ostarila, nije se podmla|ivala, ili se vrlo malo podmla|ivala. A onda, ovladala je tamo i gerentokratija, znate, te organizacije su bile mo}ne, dobro organizovane, veoma aktivne dok su wihovi ~elnici bili u punoj ìvotnoj snazi. Kako su oni starili, tako je
starila i organizacija, tako je zamirao wen rad.
Recimo, Srpski kulturni klub je jedna od najmo}nijih emigrantskih
organizacija, Slobodan Dra{kovi} je bio predsednik, sin ministra Milorada Dra{kovi}a. U Delnicama je ubio Aliju Alingi}a, ministra
unutra{wih poslova u Vladi Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Dok
je on bio ìv mo}na organizacija, kada je on umro spla{wavala je. Tako
da emigracija nije u stawu da ponudi alternativu. I drugo, emigranti nisu qudi koji planiraju da se vrate. Mo`da su oni ma{tali u svojim snovima o povratku, ali oni su se ve} uklopili u ta zapadna dru{tva u kojima ìve, i retko se ko vra}a.
Ona i nema sada neki naro~iti politi~ki uticaj. Imala je u vremenu
komunisti~ke diktature, a sada, kada je na{a {tampa ovde postala slobodnija, jasnija, radikalnija, kriti~nija nego {to je ikada bila, emigrantska
{tampa, wihove propagandne aktivnosti su, potpuno deplasirane.
146
Voditeq: Kako zadràti elitni deo srpske omladine, inteligenciju

koja je, dosta wih, napustila na{u zemqu? Ipak zemqa treba da se oporavi.
Dr [e{eq: Samo ekonomskim merama. Forsirawem privatne inicijative, privatizacijom, uni{tavawem dràvnih monopola, smawivawem
poreskih stopa, sve to oìvqava ekonomiju. Oìvqena ekonomija }e qudima pruìti {ansu. Nema drugog na~ina da se ti qudi zadrè.
Voditeq: Vojislav [e{eq, otac troje dece, supruga je tu. Mesto ène u srpskom dru{tvu? Kakav je stav Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je za potpunu ravnopravnost
èna i mu{karaca. Mi smo iskreno za to, i to pokazuju ~iwenice da u svojim redovima imamo poprili~an broj èna, da u rukovodstvu stranke imamo dosta èna. Potpredsednik stranke Centralne otaybinske uprave je
Maja Gojkovi}, predsednik na{e stranke za Crnu Goru je Gordana Bulatovi}, imamo dosta èna poslanika, od kojih su najpoznatije Jorgovanka Tabakovi}, Radmila Trajkovi}, Nata{a Jovanovi} i druge, ne mogu sada sve da
nabrojim i pogre{no je nabrajati, jer onda nekog uvek ispustim i lo{ gest
ispadne na kraju krajeva. Dakle, mi smo za potpunu ravnopravnost èna.
@ene se dokazuju u onim sferama dru{tvene delatnosti gde wihove
sposobnosti najlak{e dolaze do izraàja. Ako su ène talentovane za
politiku, treba da se bave politikom. Ako su talentovane za medicinu,
za nauku, za ovo, za ono, treba da se bave onim za {ta su talentovane, za
{ta su sposobne i da pokazuju voqu da zaista iskreno deluju.
Ja znam u kom pravcu je i{lo to va{e pitawe. Moja supruga se nije
bavila politikom pre nego {to je mene upoznala i besmisleno je da se sada bavi. [to bi se sada bavila politikom ako je politika nije interesovala pre nego {to je mene upoznala, nije je interesovala u tom aktivnom
smislu, da bi bila ~lan neke stranke, da bi se bavila? Ona je ~lan Srpske radikalne stranke, ali se aktivno ne bavi politikom. Mislim da je
to jedan normalan odnos, ali, u svakom slu~aju, imam wenu veliku podr{ku u svemu ovome {to ja radim, to mi je veoma va`no.
Voditeq: Da li je to i odgovor na pitawe: Ipak je simbol srpske nacije deda, sin, unuk. Kako pove}ati natalitet, bela kuga je me|u Srbima.
Dr [e{eq: To treba, ipak, sami qudi da odlu~e, a na nama politi~arima je da ih ube|ujemo. Mnogi }e da kaù, ako sada ra|aju vi{e dece, kako }e ih nahraniti, kako }e ih obu}i, kriza je, beda itd. Treba da imamo
vi{e dece, pa makar bila i gladnija, makar bila i lo{ije obu~ena. Ja
imam solidnu platu, veliku platu kao savezni poslanik, ali moja deca
nose {to od starijeg ostane mla|em.
Mi ìvimo veoma skromno. Naravno, svestan sam da veliki broj qudi ìvi u mnogo teìm okolnostima, ali tamo gde ima hrane za jedno dete, sigurno ima za dvoje. Gde ima za dvoje, sigurno ima za troje. A deca su
u socijalnom smislu zdravija ako nisu jedinci, ako ih ima bar dvoje u porodici, ili troje, ~etvoro, petoro. Znate, mora neka konkurencija da bude i pod roditeqskim krovom. Sin ili k}erka, ako su jedinci, obi~no su
razmaèni. Roditeqi gledaju skoro sve èqe da im ispune i posle ta
deca ne pokazuju dovoqan stepen prodornosti u ìvotu da se osamostale.
147
Deca, ako ih je bilo vi{e u porodici, od najmawih nogu se osposobqavaju za ìvotnu borbu. Ja posmatram svoja dva najmla|a sina. Recimo, ovaj
mla|i jo{ nije navr{io dve godine, a po~ne sa Aleksandrom, koji ima ~etiri i po godine, da se otima oko neke igra~ke, da se otima oko par~eta
~okolade, itd. Zna~i, ve} sagledava i neki svoj poseban interes bez obzira {to je ovaj stariji, ve}i, ja~i, on traì da svoj interes za{titi na
neki na~in.
Mislim da bi svi qudi, posebno mla|i, trebalo o tome ozbiqno da
razmi{qaju. Mi radikali sa svoje strane se trudimo da pruìmo primer.
Voditeq: Predsednik stranke daje primer.
Dr [e{eq: Dobro, ja imam tri sina, Tomislav Nikoli} dva sina,
Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora ima ~etvoro dece, Stevo Dragi{i} ima tako|e ~etvoro dece, dva sina i dve k}erke, nedavno mu
se rodio sin. Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar je tek po~eo, sina
prvenca je dobio pre nekoliko meseci, sina Danila, ali siguran sam da
ide daqe i tako.
Voditeq: Dr Vojislav [e{eq je u Vaqevu. Koje su prve asocijacije
kada do|ete u na{ kraj, na {ta vas asocira u kulturi, u privredi? Spomiwali smo malinu malopre.
Dr [e{eq: Meni je Vaqevo veoma priraslo za srce. Prvo, qudi su
mi veoma bliski po mentalitetu, jer su Vaqevci poreklom Hercegovci i
to je vrlo prepoznatqivo u mentalitetu.
Drugo, ostalo mi je u veoma lepoj uspomeni ~itawe optu`nice protiv Josipa Broza Tita u porti vaqevske crkve, celo Vaqevo je odjekivalo kada sam ~itao tu optu`nicu negde po~etkom 1990. godine. U Vaqevo
sam veoma ~esto dolazio i priraslo mi je za srce, uvek se lepo ose}am u
Vaqevu. Vaqevo je grad nadomak Beograda, a mislim da bi wegova razvojna {ansa bila izgradwa autoputa BeogradPodgoricaBar. Ta trasa
autoputa treba da pro|e pored Vaqeva i mislim da bi veza sa Beogradom
onda bila jo{ boqa.
Naravno, u kulturnom, duhovnom pogledu Vaqevo je postojbina vladike Nikolaja, Desanke Maksimovi}, u {irem smislu vladike Nikolaja.
Voditeq: Je li prota Mateja Nenadovi} uzor srpskim politi~arima?
Dr [e{eq: Jeste, i prota Mateja Nenadovi}, naravno. Cela porodica Nenadovi}a bila je veoma aktivna u oslobodila~kim ratovima srpskog naroda. I pre Prvog srpskog ustanka Nenadovi}i su vodili èstoke ratove sa Turcima, u to vreme kao austrijski saveznici i ostaje jedno
svedo~anstvo iz tog vremena kako se Austrijancima nikada ne sme verovati, jer su prevarili Srbe. Srbi su se ukqu~ili u austro-turski rat,
oslobodili veliki deo Srbije, a onda su Austrijanci jednim potezom
sklopili mir sa Turcima i predali bez borbe sve to {to je oslobo|eno.
A prota Mateja Nenadovi} je i kao pisac ostavio trajno svedo~anstvo o
srpskom narodu, on je veliko ime srpske istorije u svakom pogledu.
Uzor je politi~arima, mo`da i dana{wim radikalima po tome {to
je i on bio izuzetno staloèn i promi{qen ~ovek. Dakle, nije bio ~ovek
plahe naravi da reaguje kako mu u tom trenutku padne na pamet, nego uvek
148
staloèno, ali je znao da odbrusi i onima koji su bili u hijerarhiji iznad wega, znao je i Kara|or|u da izrazi neslagawe. Znamo da je Kara|or|e bio veoma prek i prgav ~ovek, i to je moglo da ga ko{ta glave.
Voditeq: Da li je lo{a osobina politi~ara da odmah pokaè bes i
emotivnost?
Dr [e{eq: Jeste. Ne sme politi~ar nikada dozvoliti da emocije
prevladaju wegovom sve{}u, nikada. Na mitinzima, na demonstracijama
treba da se drè vatreni govori. U parlamentarnim debatama treba nekada nastupiti èstoko, itd. Ali kada su neke kriti~ne situacije, pravi politi~ar se prepoznaje po tome {to je krajwe hladan, staloèn, promi{qen, racionalan, {to nikada ne dozvoqava da ga rukovode emocije.
Voditeq: Stav Srpske radikalne stranke Srbije na kraju XX veka,
XXI vek je na pragu. Koji su nacionalni razvojni pravci po va{em mi{qewu?
Dr [e{eq: Promena vlasti u Srbiji i dolazak na vlast srpskih radikala. Imamo pred sobom tri prioriteta. Da sa~uvamo sve srpske zemqe koje su jo{ uvek u srpskim rukama, da iza|emo iz ekonomske krize i
socijalne bede, i da demokratizujemo dràvu. A u perspektivi, da ~ekamo da se promeni odnos snaga me|u velikim silama, da se stvore uslovi,
da se pojavi {ansa da povratimo trenutno okupirane srpske teritorije.
Voditeq: Dr Vojislav [e{eq je i pisac i kwièvnik, ko je vama
uzor u kwièvnosti?
Dr [e{eq: Nisam ja kwièvnik. ^lan sam Udruèwa kwièvnika
Srbije, ali u pravom smislu re~i nisam kwièvnik. Od kwièvnih oblika ja sam pisao samo pamflete. Dakle, ne mogu da traìm uzore me|u
kwièvnicima, ali imam veliki broj omiqenih kwièvnika koje rado
~itam.
Voditeq: To su?
Dr [e{eq: Najvi{e volim da ~itam: Andri}a, Boru Stankovi}a,
Crwanskog, Dobricu ]osi}a, Pavi}a, Peki}a itd. Opet idemo na nabrajawa, a ona nisu dobra.
Voditeq: Moè li se srpska muzika sa~uvati od orijentalnih ritmova?
Dr [e{eq: Nisam pristalica takvog oblika ~uvawa. Mislim da trì{te pokazuje {ta je vredno, a {ta nije. Ono {to je vredno opstaje, ono
{to nije vredno, traje dan-dva i nestaje. Ne moèmo se mi potpuno otarasiti orijentalnih ritmova, i za{to bismo? Turci su ovde vladali 500
godina, ne moèmo mi wihov uticaj izbrisati jednim potezom, to je nemogu}e. Drugo, svi evropski narodi su arijevskog porekla, kada se kaè
arijevskog, to zna~i iranskog porekla. I ne{to iz tog iranskog melosa
opet moè da bude prisutno u na{em, za{to da ne.
Ali dràva mora, kada finansira kulturne delatnosti, da mnogo vi{e pa`we posveti restauraciji nekih tradicionalnih srpskih kulturnih vrednosti, mora finansirati prekomponovawe, ili rekomponovawe,
ili oìvqavawe, recimo, sredwovekovnih srpskih melodija, pesama.
Imali smo nekoliko na{ih kulturnih dru{tava koja su to radila, bio je
149
jedan ansambl, Antikvas se zvao vaqda, ne znam, u posledwe vreme ih ne

vi|am. Onda, recimo, nema tog ~oveka koji ne voli da slu{a pojca Pavla
Aksentijevi}a koji izvodi sredwovekovnu srpsku duhovnu muziku pre
svega, ali i druge pesme iz tog perioda.
Zna~i, ono {to je kulturna vrednost treba da sa~uvamo, ali ne smemo sada uvoditi neke kulturne komesare koji bi procewivali {ta je
vredno, {ta nije, pa zabrawivali ono {to oni procene da nije. Lepo je
sve ono {to prija na{em uhu. Pa onda da dozvolimo na{em uhu i da procewuje {ta je trajno lepo, a {ta nije.
Voditeq: Pred sam kraj emisije Aktuelno va{a poruka na{im gledaocima u ime Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Ovo sada nije predizborna kampawa, ovo je ipak bio jedan...
Voditeq: Gostovawe.
Dr [e{eq: Da. Neformalniji razgovor u toku jednog spontanog gostovawa na va{oj televiziji. Ja sam imao i ranije prilike ~esto da se
obra}am gra|anima Vaqeva i preko radija i preko televizije, i na mitinzima, javnim tribinama, toga je bilo na pretek.
I gra|anima Vaqeva i svim gra|anima Srbije, celom srpskom narodu èlim boqu i sre}niju budu}nost. A boqa i sre}nija budu}nost moè
se posti}i sposobnijom vla{}u. @elim da i samo Vaqevo kao grad, kao
op{tina ima vlast kakvu zasluùje. A Vaqevo ve} odavno zasluùje
vlast srpskih radikala.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, gost ve~era{we emisije Aktuelno
bio je dr Vojislav [e{eq. Hvala na pa`wi.
VII
SA RADIKALIMA NEMA
POLITI^KE TRGOVINE
Palma plus Jagodina, 5. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je Televizija Palma plus, televizija kojoj moète verovati, jer vas informi{e iz prve
ruke, pedeset i tre}a emisija Politikona. Imam zadovoqstvo da ponovo u studiju pozdravim dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e i dobro do{li ponovo u na{ studio.
Voditeq: Nije vas bilo jedno dva-tri meseca i moram da priznam da smo
èqni da ~ujemo neke politi~ke stavove upravo vas srpskih radikala. Moram da vas pitam ne{to, mada nisam bio ovih dana u Beogradu, ali kaù mi
da u Beogradu ima nekih plakata u kojima pozivaju srpske radikale i Vuka
Dra{kovi}a da se ujedine i da jednostavno donesu zakon u Skup{tini Srbije. Da li zante autora tog plakata i jednostavno, za{to ne uradite to?
150
Dr [e{eq: Te plakate je {tampala Demokratska stranka. Wihovi

aktivisti su to lepili ne samo po Beogradu, ve} i po nekim gradovima u
unutra{wosti Srbije, gde jo{ imaju svoje op{tinske odbore. Moram
priznati da su mi ti plakati bili veoma sme{ni. Prvo, kad jedna politi~ka partija traì od druge politi~ke partije da se pona{a onako kako ona prva èli, to je samo po sebi sme{no. Nije na{ motiv bavqewa
politikom da udovoqimo Demokratskoj stranci, ~ak i da je to neka wena
izvorna èqa. A drugo, za{to Demokratska stranka nije iza{la na izbore, osvojila odre|en broj poslani~kih mandata i onda opet pravila koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em? I tre}e, najva`nije: sramota je da ta Demokratska stranka, koja je vi{e puta ulazila u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove i Vukom Dra{kovi}em, i svaki put bila razo~arana, dakle, vi{e su puta jeli one stvari koje normalni qudi ne jedu, pa im se ogadilo i rekli da ne}e vi{e nikad, nas sada tera da mi to bar jednom probamo. Ali mi ne}emo. Da su normalnije prilike, sastavqawe takve vlade bila bi prirodna stvar, kojoj bi se odmah pristupilo. U ovom slu~aju
to je nemogu}e, zato {to bismo se do kraja kompromitovali.
Imamo iskustvo drugih stranaka koje su sa Dra{kovi}em pravile
koaliciju. Svi su se redom pokajali, i sad sipaju drvqe i kamewe protiv
Dra{kovi}a. Gledamo {ta se de{ava na nivou Beograda, gradske vlasti
Beograda. Izvla~imo zakqu~ak: kad bismo s wima u{li u koaliciju sve
bi se to ponovilo na republi~kom nivou. Mi radikali èlimo vlast
{to pre, zaista iskreno èlimo. Mi se bavimo politikom da bismo {to
pre osvojili vlast. Vlast nam je veoma draga, ali nam je obraz draì,
~ast, po{tewe, ugled u narodu. Ako bismo u{li u takvu kombinaciju, izgubili bismo i ~ast i obraz, sve. Niko nije uspeo ~ist da ostane kroz takve koalicione sporazume sa Srpskim pokretom obnove, koje predvodi
sada{we wegovo rukovodstvo. Ima tamo ~asnih i po{tenih qudi na raznim nivoima, ali u vrhu stranke situacija je katastrofalna.
Vidite, razne malverzacije, mahinacije, nepotizam, hiqadu nekih ro|aka imaju koje raspore|uju na nivou gradske vlasti Beograda, po op{tinama u Beogradu gde su osvojili vlast, dele privilegije, stanove, ku}e, novac. Kao predsednik zemunske op{tine neki dan sam primio gradskog sekretara za obrazovawe neka sestra Vuka Dra{kovi}a, ne najro|enija, ali
neka ro|aka. Znate, to je stra{no. Ja je nisam poznavao, ja koji sam nekada
bio veoma, veoma blizak sa Dra{kovi}em nikada je u ìvotu nisam video.
U trenutku kad su preuzeli vlast, setili su se svih ro|aka, i ro|ake i ro|ake raspodelili po svim zna~ajnim funkcijama. Ima li to veze sa demokratijom? Ima li to veze sa normalnim civilizacijskim pona{awem?
Imali to veze sa po{tewem? Mi radikali mislimo da nema.
S jedne strane, ne moèmo sa socijalistima, ne èlimo, ideolo{ki
smo suvi{e razli~iti. S druge strane, nemogu}e nam je sa Srpskim pokretom obnove pod sada{wim uslovima. Bila je tu povoqna samo jedna
varijanta, koja je davala odre{ene {anse da se ne{to dobro uradi za narod i dràvu. To je ~etvorna koalicija, koalicija sve ~etiri najve}e parlamentarne stranke. Ja sam nekoliko puta u va{oj televiziji izlagao tu
koncepciju. Kad bi u vladu u{li: Srpska radikalna stranka, Socijali151
sti~ka partija, Srpski pokret obnove i JUL, onda ne bi mogao SPO da

nas ucewuje, da neke ro|ake vladaju}e porodice u SPO-u promovi{emo u
dràvne funkcionere, ministre, da dajemo privilegije, vile, pare itd. S
druge strane, dve levi~arske stranke ne bi mogle da nas nadglasavaju, mogli bismo da pravimo izvesnu ravnoteù.
Mi radikali smo ube|eni da je na{ program superiorniji u odnosu na
sve druge politi~ke stranke. Argumentima moèmo da se izborimo za
prihvatawe tih na{ih stavova. Moèmo da napravimo minimum zajedni~kih programskih ciqeva i da na tome radimo naredne ~etiri godine.
To niko od wih nije èleo. Socijalisti su }utali, nikada nisu odgovarali na na{u pismenu inicijativu. JUL je jednom onako kurtoazno odgovorio da je spreman da razgovara i nikada vi{e ni do kakvog kontakta nije
do{lo. A Srpski pokret obnove i sam Dra{kovi} su osuli protiv nas
paqbu iz svih oru|a, nazivaju}i nas fa{istima, ovakvim, onakvim, zna~i, unapred stavqaju}i do znawa da ne èle nikakav razgovor. I nedavno,
pre nekoliko dana Dra{kovi} je rekao: sve kombinacije su mogu}e, dogovaramo se, ali postavqa neke uslove da samo radikali ne dolaze u obzir.
Za{to? Zato {to sa radikalima nema politi~ke trgovine mi nismo
spremni da raspravqamo.
Traè ambasadorska mesta. Koji to ozbiqan politi~ar moè ambasadorska mesta da stavi u prvi plan? Prvo, mi radikali smatramo da ambasadori treba da budu profesionalne diplomate. Onda se tu ne postavqa pitawe stranaka. Profesionalac ide da zastupa svoju zemqu u svetu.
A kad je re~ o politi~arima, u celom se svetu isluèni politi~ari, politi~ari pred penzijom, otpisani politi~ari upu}uju za ambasadore, a
ne moè to da vam bude u prvom planu. To {to }e neko biti ambasador bilo gde u svetu, nema neku naro~itu politi~ku teìnu ovde u zemqi, je l
tako? [to smo mi sad prikra}eni {to nijedan radikal nije ambasador?
Mi to ne ose}amo kao neku nelagodu, kao neki nedostatak, kao neku smetwu. Wima je to u prvom planu. Za{to? Zato {to je Komneni} zapeo iz petnih ìla da bude ambasador u Parizu, i to je jedan od onih kqu~nih uslova od kojih SPO ne odstupa. Evo, ~ujemo, opet su u krizi ti pregovori,
opet su se oko ne~eg spore~kali, opet tako na li~noj ravni, grupnoj ravni, a ne o pitawu op{tih principa.
Voditeq: Moram dr [e{eq da vas pitam ovo: jedan od mojih sagovornika u ove 53 emisije, ne mogu da se setim da li je to bio dr Ko{uti}, ili,
ne se}am se, ali je otprilike rekao: te{ko da u ovoj Srbiji mi imamo pravu opoziciju, imaju}i u vidu da opozicione partije kad u|u u parlament
èle da se {to vi{e pribliè socijalistima. U jednom periodu, kaè,
bila je tu podr{ka mawinskoj vladi socijalista od strane radikala, pa je
onda 1993. \in|i} hteo da u|e i ubacio neke svoje demokrate u vladu, pa
je, evo, do{lo vreme da sad SPO pregovara. [ta je to zapravo? Imamo li
mi ~vrstu opoziciju?
Dr [e{eq: Mene iznena|uje da tako ne{to govori Budimir Ko{uti}, znate. On je oti{ao u stranku Neboj{e ôvi}a, a do ju~e je Neboj{a
ôvi} bio jedan od kqu~nih socijalisti~kih kadrova. Kako jedan profe152
sor univerziteta, uvaèni nau~nik, uop{te moè izgubiti moralni

kompas i ukqu~iti se u ôvi}evu stranku? Za ôvi}eve kriminalne
afere svako ìv u Srbiji zna. Mi smo to neprekidno ponavqali, objavqivali u na{im novinama, prozivali ga oko svega toga. Setite se onih
konzervi, kad je pokvarene konzerve liferovao vojsci, pa je Dragan Todorovi} u Skup{tinu Srbije doneo jednu od tih ôvi}evih konzervi.
Kako Budimir Ko{uti} da u|e u takvu stranku? I drugo, u vreme kad smo
mi podràvali Slobodana Milo{evi}a zbog wegove odbrane zapadnih
srpskih zemaqa, Budimir Ko{uti} je bio potpredsednik socijalisti~ke Vlade Srbije. Bio je predsednik Radomanu Boòvi}u. Je l istina?
Kako sad on raspravqa o stawu u opoziciji? On, ~ovek reìma, doju~era{wi ~ovek reìma, da raspravqa o tome kako treba da deluju opozicione stranke.
Voditeq: A ho}e li neko iz opozicije u}i u vladu po va{oj proceni,
ili }emo i}i, bez obzira {to toga nema u Ustavu niti u nekim zakonskim
aktima u Srbiji, kad bi morala da se formira vlada ho}e li odre|eni
vremenski period, ostati ova vlada, pa }e se i}i na nove izbore, ili...
Dr [e{eq: Tu su mogu}e dve stvari. Da socijalisti i Srpski pokret
obnove postignu neki sporazum ili da se ide na nove izbore. Ja ne vidim
tre}u varijantu.
Voditeq: Vi ne}ete sad da podrìte mawinsku vladu socijalista?
Dr [e{eq: Ne, to ne dolazi u obzir. Za{to bismo to radili? Mi
smo to jednom uradili, ali onda kada je Milo{evi} branio Republiku
Srpsku, branio Republiku Srpsku Krajinu. Hteli smo da Srbija bude stabilna, bez nekih velikih unutra{wih potresa, trvewa, a nismo hteli samo da u|emo u vladu iako me je Nikola [ainovi} jurio po Beogradu tih
dana, tih nedeqa. Rekli smo: evo, svesni smo situacije u kojoj se zemqa nalazi, podrà}emo vam tu mawinsku vladu, ali }emo biti weni najo{triji kriti~ari i zaista smo bili najo{triji kriti~ari.
Voditeq: A koliko je Srbija sad stabilna i koliko je stabilnija nego {to je bila onda?
Dr [e{eq: Srbija uop{te nije stabilna, Srbija je u jo{ dubqoj krizi. Srpska Krajina je potpuno izgubqena, jedna tre}ina Republike Srpske je potpuno izgubqena, a ostatak je pod okupacijom zapadnih sila i od
reìma u Beogradu vi{e ne zavisi {ta }e se tamo de{avati. Kakva je situacija u odnosima Srbije i Crne Gore, i o tome smo raspravqali vi{e
puta u va{im emisijama. Na Kosovu je duboka kriza i preti nam opasnost
da ostanemo bez Kosova, a sada{wi reìm je kriv {to se nije ne{to na
vreme uradilo na Kosovu, da se Kosovo definitivno spase.
Za{to bismo mi onda podràvali mawinsku vladu? Nije nama ciq
da socijalisti ostanu na vlasti, nama je ciq da socijalisti {to pre padnu sa vlasti. Naravno, da oni padnu, a da mi do|emo na vlast. Nije nam
ciq da bude jo{ ve}i haos posle socijalista. Mi smo protiv toga. Ja sam
u nekoliko navrata u posledwe vreme koristio jednu staru floskulu: kad
imamo korito u kome je dete i prqava voda, mi treba da iz korita izbacimo prqavu vodu, a da dete sa~uvamo, a ne da izbacimo i dete i vodu, kao
153
{to se pona{aju neki drugi opozicioni politi~ari koji su spremni da

uni{te Srbiju ne bi li politi~ki upropastili Milo{evi}a. Mi bismo
hteli Srbiju da sa~uvamo, a ovu vlast da skinemo, da promenimo.
Voditeq: Da li vas je Milutinovi} pozvao na neke konsultacije u
ovom periodu posle izbora?
Dr [e{eq: Pozvao je mene i Tomislava Nikoli}a, me|utim, mi smo
posle duìh konsultacija u Predsedni~kom kolegijumu Srpske radikalne
stranke odlu~ili da odu Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i}. Bilo je dileme kod nas i zakqu~ili smo da treba da idu politi~ari, naravno, iz vrha stranke, ali ne kqu~ni strana~ki qudi, da treba da se stavi otvoreno
do znawa Milutinovi}u da }emo mi nastaviti da osporavamo wegov izbor
za predsednika Republike jer imamo veoma, veoma ozbiqne dokaze da su ti
izbori falsifikovani. Naravno, rekli smo da smo mi ve} izrazili svoj
stav o pitawu formirawa koncentracione vlade narodnog jedinstva. Ako
nijedna stranka ne èli sa nama o tome da razgovara, onda nema potrebe
uop{te da se ukqu~ujemo u konsultacije. Takav je na{ stav ostao.
A povodom ove dileme, znate postoji jedno fakti~ko stawe po kome je Milutinovi} preuzeo funkciju predsednika Republike. Leg artis
sve je u redu, ali postoji jedno su{tinsko stawe, da je on falsifikovanim izbornim rezultatima do{ao do te funkcije, dakle, ne poseduje legitimitet, wegov izbor nije bio u skladu sa Ustavom i zakonom. Mi to i
daqe osporavamo, ali ne moèmo da kaèmo da ne postoji. Mi ga ne priznajemo, ali on je tu. Dodu{e, i ne trudi se mnogo da obavqa tu svoju funkciju, ne vi|amo ga nikako, samo {to je izabran oti{ao je u Gr~ku dràvnim avionom za do~ek Nove godine, {to je neprimereno za jednog politi~ara. ûjemo da je 20.000 dolara ko{tao samo avionski let.
To govori o jednom mentalitetu. Meni je to nezamislivo. Prvo, nezamislivo mi je u na{im uslovima da {ef dràve odlazi negde na letovawe, na odmor van svoje zemqe. Nezamislivo. Zamislivo mi je kad ide u
slu`benu posetu, kad o ne~emu razgovara, pregovara, ali da ide samo radi li~nog provoda zemqa grca u ovakvoj krizi, a on ide u Atinu da ~eka
Novu godinu. Meni je to neshvatqivo.
Voditeq: Grcamo u krizi, ali ova sada{wa vlada je osnaìla dinar,
ako pogledamo informacije koje dolaze iz Beograda preko RTS-a i zvani~nih medija marka se stabilizuje i ...
Dr [e{eq: Nije ona osnaìla dinar, znate, tu su dva procesa u toku.
Prvo, sada{wa vlast manipuli{e dinarom i kursnim razlikama, i oni su
to uvek radili, oni su maheri u tome. Kako? Prvo su poslali dràvne dilere na ulicu, da kupuju {to vi{e deviza od naroda, iza{li su sa nekom ve}om koli~inom dinara, i obezvredili dinar. Stvorili su paniku, qudi
koji su imali dinare upla{ili su se i poùrili da te svoje dinare pretvore u marke. Posle dràvnih dilera sa dinarima pojavili su se dràvni dileri sa devizama i neprekidno dizali cenu marke. Gra|ani koji su
imali dinare ispraznili su svoje zalihe dinara kupuju}i {to pre te marke, ra~unaju}i da }e dinar da bude obezvre|en. Kad su taj posao zavr{ili,
onda su opet ve{ta~ki vratili marku na ~etiri i po, pet dinara, ~ujem da154
nas oko pet i po. I sad su oni koji su kupovali po {est i po marku ostali
na neki na~in izigrani, nasamareni, upropa{teni. Treba im za ìvot da
imaju dinare, pa onda opet tu marku koju su ju~e platili {est i po prodaju po pet dinara. îst gubitak. Kad je re~ o {pekulacijama novcem, znate,
to nije stvarawe nove vrednosti kao u proizvodwi. Kad vi proizvedete
cipele, konkretnu novu vrednost ste stvorili. Kad posejete p{enicu, poàwete, stvorili ste konkretnu novu vrednost. U finansijskoj sferi nema stvarawa nove vrednosti. U finansijskoj sferi raznim finansijskim
{pekulacijama jedan moè da ostvari profit, da se obogati samo na {tetu drugoga. Kao po principu spojenih posuda kad je pove}an pritisak, u
jednoj posudi nestaje te~nost, a diè se te~nost u drugoj posudi gde je pritisak ne{to niì. E, tako vam je na finansijskom trì{tu: jedan moè
da stekne bogatstvo samo tako {to }e upropastiti nekog drugog, i to ovde vlast radi. Naravno, to se wima ~esto i otme kontroli.
Realno pretpostavqam da je sada kurs dinara, pet dinara za jednu marku, to je ono realno, a ovaj reìm izbegava devalvaciju. Za{to? Opet su
interesi nekih monopolisti~kih grupa u pitawu. Prvo, zato {to se carine obra~unavaju po zvani~nom kursu. Lobi velikih uvoznika insistira da
kurs zvani~no ostane 3,33 dinara za jednu marku, jer mu se smawuje iznos
koji pla}aju na ime carina. Uzalud je zakonom propisana carinska stopa
za odre|ene robe, kad oni mogu za jednu tre}inu mawe da plate carinu.
Prema tome, nema tog ograni~ewa i nema priliva dràvi na ime te robe.
Kao da je Savezna skup{tina donela odluku, zakonsku izmenu, da se sve carinske stope smawe za jednu tre}inu takva je prakti~na posledica ovog
ve{ta~kog represirawa marke, po zvani~nom kursu.
I drugo, mo}nici iz vrha reìma zloupotrebom svojih funkcija,
ovla{}ewa kupuju od Narodne banke Jugoslavije marku po 3,3 dinara.
Evo, nedavno je ministar Beko priznao, prozvala ga je neka beogradska
{tampa, preuzeo je ogromnu koli~inu deviza po zvani~nom kursu, a on se
onda javio da nije uzeo toliko, nije uzeo recimo, trideset miliona, nego
tri miliona, sada napamet govorim, ne mogu se ta~ne brojke setiti, nije
ni bitna, ali govori o jednom maniru, jednom na~inu pona{awa. Pa dokle }emo imati te privilegovane koji mogu da odu u Narodnu banku i kupe devize po zvani~nom kursu koji je represiran?
Vaqda je normalno da imamo realni kurs, pa da onda svi gra|ani pod
istim uslovima mogu da kupe devize. Onog trenutka kad nema dovoqno deviza za sve gra|ane koji èle da kupe, tog trenutka to je dokaz da kurs nije realan i da se mora mewati. Nisam ja za to da se dinar prepusti slobodnom trì{tu. Rano je za to. Suvi{e nam je slaba ekonomija, ali bi
Savezna vlada trebalo tri puta godi{we da vr{i nivelisawe, da uskla|uje zvani~ni sa realnim kursom, da dràva ne bi gubila na ime naplate
carina i da ne bi ti mo}nici iz vrha reìma mogli tako o~igledno da
pqa~kaju dràvu, koriste se privilegijama da kupe devize po zvani~nom
kursu, a ta privilegija ne vaì za obi~ne smrtnike, za obi~ne gra|ane,
bez obzira da li su privatnici, radnici ili bilo ko drugi kome padne na
pamet da traì devize.
Voditeq: Ako ne èlite da u|ete u vladu, a ako pretpostavite...
155
Dr [e{eq: Mi èlimo da u|emo u vladu.

Voditeq: U ovu znam, ali èlite da budete tamo sa glavnom, da tako
kaèm, svojom opcijom, a ne da se priklonite drugome.
Dr [e{eq: Mi èlimo koncentracionu vladu nacionalnog jedinstva gde bi bile ~etiri stranke. U sada{wem odnosu snaga, to je jedino
{to je nama na neki na~in prihvatqivo. Nemamo mi ni ideolo{kih ni
personalnih predrasuda.
Voditeq: Ako mislite da do toga ne}e do}i...
Dr [e{eq: Mislimo da ne}e, i oni ulaze u trgovinu. Znate, jeftinije je socijalistima da zadovoqe Dra{kovi}a i wegovo rukovodstvo nekim
sitnim ustupcima, poklonima, nego da ulaze i s radikalima pa da mi kontroli{emo i ne dozvoqavamo uop{te takve radwe.
U politici su uspe{ni samo oni koji ozbiqno razmatraju konkretan
odnos snaga, izvla~e izvesne zakqu~ke i na osnovu tih zakqu~aka formiraju politi~ke stavove. U ovom odnosu snaga mi smo poku{ali jedan dogovor i on je bio uspe{an. Kad je konstituisana Narodna skup{tina, ~etiri najmo}nije politi~ke partije zajedno sa mawim strankama postigle
su sporazum o podeli skup{tinskih funkcija. Mi smo tada rekli: dobro,
socijalisti imaju 86 poslanika, kad bi se zanemarilo na trenutak pitawe izbornih rezultata na Kosovu i Metohiji, gde su i na parlamentarnim
izborima mnogo falsifikovali, mi radikali smo objektivno po broju
poslanika ve}i od socijalista, ali dobro, oni imaju 86, mi 82. Wihov je
predsednik Narodne skup{tine, na{ mora biti predsednik vlade, jer suvi{e je mala razlika da bi oni dobili obe te kqu~ne funkcije. Dobili
su ja~u, zna~ajniju, bar po dràvnom protokolu, bar formalno zna~ajniju.
Po dràvnom protokolu uvek je predsednik Narodne skup{tine iznad
predsednika vlade. Kako su oni dobili mesto predsednika Narodne skup{tine, radikalima treba da pripadne mesto predsednika republi~ke
vlade, da bi uop{te bio mogu} neki dogovor. Naravno, to ne pada na pamet ni socijalistima, ni JUL-u, ni Srpskom pokretu obnove. Oni imaju
neke svoje ra~unice. [ta }e od svega toga biti, vide}emo, ja mislim da
}emo u narednih 5-6 dana znati na ~emu smo, da li su postigli neki dogovor ili nisu, ali trgovina traje svakodnevno.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, o~igledno je da ste izuzetno zainteresovani i za ovo gostovawe dr Vojislava [e{eqa. Evo brojnih pitawa
i moram odmah da priznam dr [e{eq, mnogi se zanimaju za Kosovo. Mo`da ne treba sva pitawa ~itati, ali Skup{tina Saveta Evrope izgleda
da je postavila i neke jasne zahteve. To je Dejton, pa onda re{avawe Kosova, pa po{tovawe Gonzalesovog dokumenta, pa priznavawe izbora u Crnoj Gori. Moète li da nam komentari{ete i tu Skup{tinu Saveta
Evrope i posebno Kosovo, imaju}i u vidu da je me|unarodna zajednica vrlo zainteresovana za to?
Dr [e{eq: Ciq zapadnih sila je da se Crna Gora otcepi od zajedni~ke dràve i da nam otmu Kosovo i Metohiju. Mi radikali smo toga svesni,
ja sam u vi{e navrata o tome govorio na va{oj televiziji, a shvatili smo
sada jednu veliku opasnost polovinom januara u Crnoj Gori, to je bio i
razlog na{eg odlaska. Ja sam bio prisutan na inauguraciji Mila \ukano156
vi}a, nastupio sam tamo i u tri televizijske emisije i mislim da sam poprili~no doprineo da se smire strasti, da sam doprineo izbegavawu onog
najgoreg gra|anskog rata, krvoproli}a, ubijawa na ulicama i sl. Da se
to desilo, verovatno bi do{lo do intervencije NATO-a i Crna Gora bi
bila definitivno izgubqena. Ovako se politi~ki proces vratio u parlament, u institucije i narod }e imati prilike da odlu~i na izborima
kome }e ukazati poverewe, o~ekujemo u maju mesecu vanredne izbore.
Na Kosovu i Metohiji ciq zapadnih sila je da bez sopstvenog direktnog u~e{}a u vojnom smislu dovedu do odvajawa Kosova i Metohije
od Srbije. U ~emu se sastoji ta wihova koncepcija? Da se iznudi od reìma u Beogradu da Kosovo i Metohija postanu posebna federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. I ako ste videli u posledwe vreme zapadni politi~ari ne govore o Kosovu kao sastavnom delu Srbije, nego o Kosovu koje treba da ostane u Jugoslaviji, ali da ima
{iroku autonomiju. To su dana{we definicije nekih zapadnih politi~ara. [ta to zna~i? Da Kosovo i Metohija budu ravnopravna federalna
jedinica sa Srbijom i Crnom Gorom. Tu se stvara pravna osnova za budu}e otcepqewe. Onog trenutka kad Kosovo i Metohija postanu republika,
oni mogu iza}i na referendum i doneti odluku da se otcepquju, kao {to
su se otcepqivali Slovenija, Hrvatska, Makedonija itd.
Voditeq: Ho}e li mo`da novi Dejton da re{ava Kosovo?
Dr [e{eq: Mi moramo po svaku cenu izbe}i internacionalizaciju
kosovskometohijskog pitawa. Moramo izbe}i da bilo koja strana sila i
me|unarodna organizacija autoputativno raspravqa o kosovskometohijskom problemu. Zato je bila stra{na gre{ka odlazak delegacije u Strazbur na Skup{tinu Saveta Evrope. To je dvostruka gre{ka. I{li su tamo, ponizili na{u zemqu. I{li su Qubi{a Risti}, Milan Komneni} i
Ivica Da~i} predsednik JUL-a, predsednik Izvr{nog odbora Srpskog
pokreta obnove i portparol Socijalisti~ke partije. Tamo su bili oni
sami li~no poniàvani.
Vi ste ~uli, verovatno, da je Qubi{i Risti}u prekinuto izlagawe. Izvestilac Komisije Saveta Evrope govori ~etrdeset minuta, a Qubi{i Risti}u su dali samo pet minuta i pet minuta Komneni}u, i kad je isteklo tih
pet minuta, jednostavno su ga prekinuli, onako brutalno, uklonili ga sa govornice. Onako kako se nekada Radoman Boòvi} pona{ao u na{oj Saveznoj
skup{tini, tako su se oni pona{ali prema Qubi{i Risti}u na Skup{tini Saveta Evrope. To je poniàvaju}e. Oni su na taj na~in, svojim odlaskom,
prihvatili da Skup{tina Saveta Evrope ima pravo da razmatra kosovsko
pitawe, da se direktno me{a u na{e unutra{we politi~ke odnose.
I drugo, ta delegacija je bila potpuno nelegalna. Ko je odredio tu
delegaciju? Kaù da je to delegacija Savezne skup{tine. Nijedan organ
Savezne skup{tine nije doneo odluku da ide delegacija u Strazbur, nijedan organ nije doneo odluku ko }e biti u sastavu delegacije. Sastali se
Qubi{a, Ivica i Milan~e i oti{li.
Voditeq: Ali dr [e{eq, morate priznati da ono {to me|unarodna
zajednica zacrta, bar iz iskustva koje je vezano za Bosnu i Hercegovinu,
za Hrvatsku to se i ispuwava.
157
Dr [e{eq: To nije ta~no. Velike sile pritiskaju ako im se popusti,

one uspevaju, apetiti im rastu, idu daqe. Tamo gde smo im se suprotstavili nisu ni{ta uspevali. Do sada se reìm suprotstavqao o pitawu Kosova. Velike sile prakti~no nisu ni{ta postigle na Kosovu. Razne metode
su primewivale: i podsticale teroristi~ke akcije albanskih separatista i slale delegacije, parlamentarce, razne komisije, bulumentu novinara raznih stranih agencija, televizijskih kompanija itd, a nisu uspele
jo{ ni{ta da urade. Reìm se tu do sada ~vrsto drào.
Problem je {to ovaj reìm nema nikakvu koncepciju, kako da re{i
kosovskometohijski problem. Socijalisti na Kosovu imaju najgore mogu}e kadrove, ~iste kriminalce: Vojislava @ivkovi}a, Miladina Jovanovi}a i mnoge druge. Najve}e lopove imaju tamo. Ti qudi drè vlast, zloupotrebqavaju poloàj, rasipaju ogromne pare, {uruju sa {iptarskom
mafijom i nema {ta ne rade. A Srbi se i daqe iseqavaju. Srbi u takvim
uslovima ne vide nikakvu perspektivu.
Voditeq: Dr [e{eq, mi imamo posebnu emisiju svake subote, ovo je
tre}a po redu, Ni po babu ni po stri~evima u kojoj govorimo upravo o
problemima Kosova i na~inu re{avawa, pa }emo sigurno na}i na~ina da
u~estvujete i u toj emisiji, kaète stav Srpske radikalne stranke, a o~igledno da iz minuta u minut sve ve}i broj gledalaca èli da odgovorite
na wihova konkretna pitawa.
Pitawe iz Striìla, a glasi: kako gledate na to da je \in|i} pre neki dan izjavio da su SPO i SPS ven~ani vanbra~nom monogamijom, a Srbi kao deca ostaju gladni?
Dr [e{eq: Pa, znate {ta, moè se raspravqati da li je ta izjava duhovita, ali ne znam kako bi se mogla komentarisati.
Voditeq: Za{to ste i{li na inauguraciju Tur~ina \ukanovi}a?,
kaè Antonijevi} iz Kragujevca.
Dr [e{eq: Ja sam na Cetiwe i{ao kao politi~ki protivnik Mila
\ukanovi}a.
Voditeq: A sad vas je primio, nije vas isterao kao pre dve-tri godine.
Dr [e{eq: Ne da me je primio, nego me je pozvao. Ja sam zamoqen da
do|em i na sve~anu inauguraciju i na sve~anu ve~eru. I naravno, o tome
smo odlu~ivali u Predsedni~kom kolegijumu Srpske radikalne stranke
i bilo je mnogo razloga koji su prevagnuli da donesemo odluku da ipak
idem na Cetiwe. Prvo, op{ti nacionalni interesi. U Crnoj Gori je u
tom trenutku bila veoma te{ka politi~ka situacija, dovedena do usijawa, ve} je bilo i pucawa, sukoba, uli~nih nemira. Mi smo zakqu~ili da
bi kao stranka mogli doprineti da se strasti malo sti{aju, da ne bi do{lo do tragi~nih posledica. Te{kog rawavawa je bilo dodu{e, naàlost, ali bar nijedan ìvot nije izgubqen, pa je to neka uteha. To je bio
kqu~ni razlog mog odlaska na Cetiwe.
Voditeq: Sreli ste se sa gospodinom Dra{kovi}em.
Dr [e{eq: Pa dobro, za{to da se ne sretnemo?
Voditeq: Ne, ima pitawa pa...
158
Dr [e{eq: Znate, ja ne mrzim Vuka Dra{kovi}a, ja ga nikad ne}u

mrzeti, i kad god pomislim na Vuka Dra{kovi}a prvo se setim onog vremena kad je Vuk Dra{kovi} bio zna~ajan srpski pisac, veliki srpski nacionalista, patriota, disident, kad smo se druìli skoro svakodnevno,
kad smo bili najbliì prijateqi, kad smo se okumili. Znate, u mojim
uspomenama je ostao takav Vuk Dra{kovi}.
Voditeq: Jeste li zbog toga i prihvatili taj duel, znaju}i da }ete
mo`da i gubiti.
Dr [e{eq: Za{to bih ja odbio taj duel? Pa vi znate da ja nikad ne
odbijam duele sa bilo kojim relevantnim politi~arem. Ja sam i tada izrazio àqewe {to nije organizovan duel sa Milanom Milutinovi}em,
ali prihvatio sam i sa Dra{kovi}em, za{to da ne, i ne mislim da sam bilo {ta izgubio u tome duelu, izgubio je sam Dra{kovi}. Ono {to je za mene bila {tetna posledica, to je {to je Dra{kovi} svojim nastupom demotivisao svoje simpatizere i glasa~e da za mene glasaju u drugom krugu,
one koji su za wega glasali u prvom krugu. To je jedina {tetna posledica,
ina~e mislim da je Dra{kovi} sam sebe politi~ki upropastio tim duelom, ali sm pao, sm se razbio, {ta mu ja tu mogu. Mislim da sam ga i
poprili~no ~uvao u tom duelu. Ja sam mogao da kaèm nekoliko stvari
koje bi ga definitivno dotukle, ali time bih i ja ne{to izgubio, vi otprilike moète da znate o ~emu se radi, znate, na onaj wegov bezobrazluk
da ne moè biti predsednik Amerike neko ko nije ro|en u Americi, ja
sam mogao odgovoriti ne~im {to je mnogo, neuporedivo va`nije u Americi, ali ja nisam hteo, i drago mi je i danas {to nisam.
Socijalisti su namerili da falsifikuju ove izbore, da li bih ja
imao sto ili dvesta hiqada glasova vi{e ili mawe, da nije bilo tog duela, nije ni posebno bitno. Oni su odlu~ili da falsifikuju, falsifikovali su, mi sada raskrinkavamo wihov falsifikat.
Drugo, {to se ti~e ovog odlaska u Crnu Goru, imali smo i neke ~isto strana~ke interese. Dva kqu~na interesa. Pomenuli ste da sam svojevremeno bio prognan iz Crne Gore, i ja i moji najbliì saradnici i
~lanovi na{ih porodica, i deca koja su zajedno sa nama letovala u Perastu u Bokokotorskom zalivu, pa da smo tamo progawani kao stranka,
da su mi dve godine zabrawivali ulazak u Crnu Goru, da je svih osam na{ih narodnih poslanika brutalno izba~eno iz crnogorskog parlamenta, protivzakonito, protivustavno, da su nam ~ak oteli registraciju
stranke u Ministarstvu pravde, itd, i sad, posle svega {to se desilo, ja
uz veliku pompu dolazim direktno na Cetiwe. Tamo sam bio u centru pa`we sve vreme, odu{evqeno do~ekan. Nisam mogao ni sawati do unazad
mesec-dva dana, da me mogu do~ekati gra|ani na Cetiwu takvim freneti~nim aplauzom. Bilo je i nekih koji su zvi`dali, bilo je i nekih koji su odmah pored mene uzviknuli: Viva legro Montenegro pa sam se ja
okrenuo i rekao: {ta, da vi niste do{li iz Italije, i takvih je bilo dogodov{tina. U su{tini, mislim da je to bio dobar politi~ki potez,
{to se ti~e na{e stranke.
I tre}i razlog mi smo na pro{lim predsedni~kim izborima podràli Momira Bulatovi}a. Mi se ni danas zbog toga ne kajemo. Prvo, nama
159
je drago {to se pocepala vladaju}a stranka u Crnoj Gori, Demokratska partija socijalista. Mi kao opozicija nismo ni{ta lep{e mogli poèleti, je
l tako, ali ne èlimo ba{ da to cepawe izazove krvoproli}e, da qudi ginu. Mi èlimo da se {to pre pocepa Socijalisti~ka partija Srbije, pa bi
mo`da bilo neko krilo koje bi nam bilo bliè, koje bismo podràli, prihvatili itd, da se {to pre pocepaju, ili da do|e do èstokog sudara izme|u Socijalisti~ke partije i JUL-a, a tamo tiwaju razmirice ve} duè vreme, jo{ od samog nastanka JUL-a. Ali tu se pojavila nova opasnost.
Mi smo se opredelili za Bulatovi}a jer nam je bio programski bliì,
nije nam istovetan, ali je programski bliì nego \ukanovi}. Predsedni~ki izbori bili su takvi kakvi su bili, mi smo dali svoju ocenu, ide se na
parlamentarne izbore. Sad dolazi do polarizacije me|u gra|anima, u narodu. Sad su po~eli da se dele, ko je za \ukanovi}a, ko je za Bulatovi}a. To
je za nas kao posebnu politi~ku partiju veoma opasno. Mi sad na parlamentarnim izborima ne}emo podràti Bulatovi}a, mi idemo sami. Mi se borimo sami da osvojimo poslani~ke mandate. Mi moramo pokazati da nismo
nikakvi politi~ki sledbenici Bulatovi}a, i ovo je bio jedan dobar na~in
da se pokaè da mi imamo distancu prema tome.
I ~etvrto, {to je veoma va`no, mislim, i ve~eras da napomenem, mi
smo se u Crnoj Gori postavili isto kao {to se postavqamo u Srbiji. U
Srbiji je, naàlost, bilo vi{e prilike da se postavimo na takav na~in:
u mirnim vremenima mi èstoko kritikujemo reìm, udarimo po reìmu,
nekad veoma te{kim re~ima, veoma te{kim izrazima itd. Sve je to sastavni deo politike. Predsedni~ki kandidati u Americi kad traje kampawa
sva{ta jedan drugome kaù, me|utim, kad se izbori zavr{e stisnu jedan
drugome ruku, ~ak govore da su prijateqi. To je jedan civilizovani odnos
prema politi~kom procesu. Ali kad god je do{lo do te{kih uli~nih sukoba, do pogibija, mi smo uvek bili najstaloèniji, najpribraniji, najpromi{qeniji, mi smo tada delovali smiruju}e, jer smatramo da nema nijedne politi~ke funkcije u dràvi koja je vredna prolivawa qudske krvi.
Nema nijedne politi~ke funkcije za koju treba da ginu na{a deca u uli~nim obra~unima. Da tragedija bude ve}a, ne ginu politi~ari, oni koji su
glavni krivci ili nosioci odgovornosti, nego ginu deca koja se zateknu
tamo gde do|e do najve}eg sudara demonstranata i policije. A za{to tako
da radimo? Mi smo podràvali Bulatovi}a sve dok nije do{lo do toga da
se prakti~no gine. Tamo je oru`je potezano, tamo su bombe eksplodirale.
E, mi za tu varijantu nismo. Nismo ni u Srbiji, nismo ni u Crnoj Gori, nismo ni u Republici Srpskoj. Nigde nismo za to da Srbi ginu u me|usobnim
obra~unima u borbi za vlast.
Voditeq: E, sada da krenemo mo`da i malo brè da odgovaramo. Naravno, ima tu i mnogo èqa za uspehom. Pozdravqam gospodina dr [e{eqa. @elim mu mnogo uspeha u daqem radu. To je Tawa iz Jagodine. Pa
zatim imamo pozdrav dr [e{equ. Predlog za novog mandatara je izvrstan. Ovoj zemqi }e biti boqe samo kad radikali budu na vlasti. Suzana
iz Jagodine. Pa onda ima i pitawa: Za{to ste izabrali ponovo Dragana
Tomi}a za predsednika Skup{tine? Zbog ~ega niste napravili koaliciju? To je ono {to ste ve} odgovorili.
160
Dr [e{eq: Da ipak na to odgovorimo. To je va`no pitawe. Da opet

to jo{ jednom naglasim. Dogovorili smo se o raspodeli skup{tinskih
funkcija, i radikali, i socijalisti, i SPO i JUL i rezultat tog dogovora je da Tomi} bude predsednik Skup{tine, da radikali imaju dva potpredsednika, SPO jednoga i JUL jednoga. Mi radikali smo onda pokazali dobru voqu i rekli: evo, mislimo da bi bilo pametno, da bi bilo dobro za na{u dràvu da neki poslanik iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara bude potpredsednik, evo mi ustupamo mesto. Mislimo da je to lep gest. Dakle, da se pokaè da imamo jedan krajwe konstruktivan odnos prema nacionalnim mawinama koje su u osnovi ipak lojalne Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Bar nisu otvoreno separatisti~ki raspoloène
kao [iptari, kao u ve}ini [iptari.
Ali, {ta se desilo posle, kad je trebalo da se izglasa u Skup{tini
SPO uzdràn. To je bilo uo~i prvog kruga predsedni~kih izbora. Dra{kovi} je mislio da }e u javnosti predstaviti da su radikali ve} napravili neki sporazum sa socijalistima, a on je jedini ostao opozicija. [to
nisu glasali protiv? Mi smo glasali za Tomi}a, ali smo glasali i za Vojislava Mihailovi}a da bude potpredsednik Skup{tine ba{ onako kako smo se dogovorili. I sve skup{tinske funkcije su podeqene prema
osnovnim, elementarnim, parlamentarnim principima. Kako bi to bilo
ura|eno svuda u civilizovanom svetu, ura|eno je sada u Narodnoj skup{tini Srbije, to se mora priznati. Ova podvala od strane SPO-a nije
uspela, jer su qudi shvatili da je tu dogovor postignut, shvatili su iz samog ~ina izbora Vojislava Mihailovi}a.
Mi smo za to i kad se budu birali poslanici za Ve}e republika da se
taj princip po{tuje. Tu radikali imaju pravo na sedam poslanika, mislim da Srpski pokret obnove ima pravo na tri, i eventualno levica na
ukupno deset, socijalisti i JUL. I to je princip, ako se tako dogovorimo, mi }emo to po{tovati, i mi smo spremni na taj dogovor. Ako nam neko poku{a uskratiti bar jedan mandat, nema ni{ta od dogovora. Principijelno, prora~unali smo, izvukli smo procenat. Mi sedam, SPO mislim tri, i JUL i SPS deset ravno. Mislim, osamdva otprilike, tako
matematika kaè. I iz toga se sad izvla~e konsekvence kod formirawa
vlade. Mogli smo mi da se otimamo za mesto predsednika Skup{tine, ali
onda ne bi imali neko realno utemeqewe na{eg zahteva da traìmo i
mesto u vladi. Ovako smo procewivali: funkcija predsednika skup{tine nije naro~ito zna~ajna. On zamewuje predsednika Republike kad je
predsednik Republike odsutan, podnese ostavku, umre, itd, ali dok se to
ne desi on nema ni{ta sa tom funkcijom. Koja je onda nadle`nost predsednika Narodne skup{tine zakazuje sednice Narodne skup{tine i
predsedava. To je su{tinska nadle`nost. To za nas, dakle, nije bilo ni{ta naro~ito zna~ajno. Za nas je mnogo zna~ajnija izvr{na vlast, vlada,
i sad smo doveli socijaliste u situaciju da oni nemaju nijednog argumenta da nam pariraju, da pariraju ovim na{im tezama.
Ne pada socijalistima na pamet da organizuju neki okrugli sto na
dràvnoj televiziji, da raspravqamo o sastavu nove vlade. Ne pada im na
pamet, jer se na ove na{e argumente ne moè odgovoriti, jedini odgovor
161
je da nas potpuno iskqu~e iz konsultacija oko formirawa vlade, iz razgovora, itd. Mi se ne àlimo zbog toga, znate, mi, mi ne èlimo da ulazimo u ovakvu kombinatoriku, jer meni nije ciq vila na Dediwu, meni nije ciq ogromno bogatstvo, meni nije ciq...
Voditeq: A iskqu~eni ste iz tih konsultacija?
Dr [e{eq: Jeste, na svu sre}u.
Voditeq: Kada }e Srbija biti mirna? Du{ica iz Jagodine. Mnogo
{irok pojam.
Dr [e{eq: Srbija je trenutno veoma mirna, {to se ti~e nekih unutra{wih politi~kih odnosa, ti politi~ki odnosi su sada artikulisani
kroz jedan parlamentarni politi~ki proces. Nema nemira u Srbiji, ali
Srbija ima veoma, veoma mnogo problema, duboku ekonomsku krizu, socijalnu bedu, lo{e funkcionisawe dràvnih institucija i kriti~nu situaciju na Kosovu i Metohiji.
Voditeq: U vrhu srpskih radikala da li se ne{to doga|a? Svima je
to zanimqivo. Prvo je bilo u SPO-u, Veqa Ili} i...
Dr [e{eq: Ni{ta se posebno ne de{ava.
Voditeq: Pa je onda u Demokratskoj, Gavrilovi}, a ovde kaù Tomislav Nikoli}, razmirice sa vama u pogledu \in|i}a.
Dr [e{eq: Nema nikakvih razmirica, to izmi{qaju na{i politi~ki
protivnici. Tomislav Nikoli} i ja smo kao bra}a, izuzetno se dobro slaèmo, {to ne zna~i da uvek isto o svemu mislimo, ali razgovaramo, i nekad
na osnovu duè rasprave do|emo do zajedni~kog stava. Ali uvek kad istupamo u javnosti stav nam je ve} usagla{en, zajedni~ki. Imamo veoma zdrave
odnose u vrhu Srpske radikalne stranke. Na{i neprijateqi se uzalud raduju. Mislim da ni na{e li~no prijateqstvo niko ne moè da razru{i, prijateqstvo Tomislava Nikoli}a i mene, a sa druge strane, mi se ideolo{ki
potpuno slaèmo. To je veoma va`no, isti su nam ciqevi, isti su nam ideali. I drugo, Tomislav Nikoli} je izuzetno po{ten i ~astan ~ovek. Nikad
ga niko ne moè potkupiti. Bilo je mnogo pritisaka dok sam ja bio u zatvoru ~etiri meseca, saletali su ga sa svih strana, poku{avali nagovoriti
(neki tajno, poput socijalista i levi~ara, neki javno poput Danice Dra{kovi} koja ga je prozivala preko Srpske re~i) da iskoristi priliku
dok sam ja u zatvoru da preuzme stranku, itd. Nije to nikad moglo da uspe.
Voditeq: Ima i nekih li~nih pitawa, vi ih presko~ite ako ne èlite da odgovorite. Kaè Savi} iz Poàrevca: Da li ste se nekad u ìvotu postideli, ako jeste kad je to bilo?
Dr [e{eq: Pa, nekad sam se u ìvotu postideo, naravno, ali nikad
to nije bilo krupno i toliko zna~ajno da bih se ba{ sad toga setio.
Voditeq: Da, da, moramo da se preispitujemo u politi~koj emisiji.
Grupa pacijenata doktora, pokojnog Stratija Petrovi}a iz Para}ina
(mnogo je pitawa, moram da vam priznam, ja sam pogledao sad, vezano za
Para}in) kaè: Predsedni~e, da li moète povratiti po{tewe, ugled,
ekspanziju, tempo rada Op{tinskog odbora srpskih radikala u Para}inu
koji nema nikakvu perspektivu? Tu se navodi i jo{ jedno ime i prezime,
video sam ovde, posle smrti dr Stratija Petrovi}a slede}i, kaù, nije
opravdao poverewe u Para}inu.
162
Dr [e{eq: Znate {ta, smrt dr Stratija Petrovi}a je jedan veoma

teàk gubitak za Srpsku radikalnu stranku. Stratije Petrovi} je umro
kao relativno mlad ~ovek, mislim da smo isto godi{te, pedeset ~etvrto.
Iznenada je umro, to je zaprepastilo celi Para}in, gde je Stratije Petrovi} uìvao ugled izuzetno dobrog lekara, ~asnog ~oveka, po{tenog,
dobrog organizatora, ~oveka od autoriteta. I taj gubitak se mora osetiti u Srpskoj radikalnoj stranci, mi smo toga svesni. Ali, naravno, pored
Stratija Petrovi}a koji je bio kqu~na li~nost na{eg op{tinskog odbora, mi u stranci imamo i druge zna~ajne aktiviste, na{ odbor u Para}inu normalno funkcioni{e. Demokratskim putem je donesena odluka
ko }e biti novi poslanik...
Voditeq: Izgleda da nisu zadovoqni.
Dr [e{eq: ... umesto preminulog Stratije Petrovi}a. Verovatno
se javio neko ko li~no nije zadovoqan, {ta sad da radimo. Znate, bilo je
nekih koji nisu bili zadovoqni ni kad smo Stratija Petrovi}a odredili za kandidata za poslanika i mislim da je to bilo drugo ili tre}e mesto, sad se ne mogu precizno setiti, ali u svakom slu~aju je pro{ao. êkali smo, {to je bio osnovni red, da pro|e vi{e od ~etrdeset dana od
smrti dr Stratija Petrovi}a pa smo tek onda pristupili dono{ewu odluke ko }e biti novi poslanik na wegovom mestu. Dakle, taj elementarni pijetet u skladu sa na{om tradicijom smo odràli iako je bio veliki pritisak od Republi~ke izborne komisije da se odmah odredi novi
poslanik, pa su ~ak pretili da }e oni sami da odrede ko }e biti novi.
Mi smo im zapretili da }emo odbiti da uop{te u~estvujemo u konstituisawu skup{tine ako tako urade. êtrdeset dana se mora po{tovati, jer
je dr Stratije Petrovi} umro izme|u na{e odluke ko }e biti poslanici i konstitutivne sednice Narodne skup{tine. On je prakti~no za nas
bio poslanik, mi smo doneli tu odluku. Mandat mu je dodelila stranka
na ~ijoj je listi bio. On naàlost, nije do~ekao da mu mandat bude verifikovan. Ali u istoriji Srpske radikalne stranke on je na{ poslanik
i tako ga tretiramo.
Voditeq: Mnogo je pitawa vezano za to kada }e, po va{oj proceni, da
po~ne da funkcioni{e nova vlada.
Dr [e{eq: Pa, ne moè uop{te da funkcioni{e dok ne bude izabrana.
Voditeq: A vi nemate ose}aj da }e to brzo biti?
Dr [e{eq: Evo, vide}emo, mislim u narednih nedequ dana da }e se te
stvari razre{iti, bi}emo na~isto da li }e vladu formirati socijalisti
zajedno sa Srpskim pokretom obnove, ili }emo i}i na vanredne izbore.
Voditeq: Kako radnici Fabrike kablova imaju platu mawu od penzionera iste te fabrike? To je samo u formi pitawa, da li je to mogu}e, verovatno.
Dr [e{eq: Pa mogu}e je. Fabrika je u velikoj krizi, a u takvoj krizi radnici plate primaju sa velikim zaka{wewem, ja ne znam ta~no koliko je to u Fabrici kablova, pretpostavqam dva-tri meseca najmawe,
mo`da vi{e. Penzije tako|e kasne sada ve} tri i po meseca, ali penzije
163
se ne odre|uju prema platama u fabrikama gde je penzioner nekada radio,

nego prema op{tim kriterijumima koji vaè za celu Srbiju i mogu}e je
da te penzije povremeno budu ve}e nego plate zaposlenih u fabrici odakle je odre|eni penzioner. Ali i plate i penzije su krajwe mizerne, veoma male i te razlike u su{tini ne predstavqaju ne{to naro~ito. Nije to
bog zna kakva privilegija penzionerima, jer te{ko onome ko samo od penzije danas ìvi. Taj je osu|en na gladovawe.
Voditeq: Koliko }e ta vlada i ako bude formirana mo}i da opstane? To su sad pitawa.
Dr [e{eq: To treba pitati one koji u~estvuju, sada trenutno, u pregovorima oko sastava nove vlade.
Voditeq: Ho}e li biti novih izbeglica i to sa Kosova, pita Dejan
\er|evi} iz ]uprije.
Dr [e{eq: Da. Pa ve} ima, ~ujem od na{ih aktivista iz Kraqeva da
se pojavquje sve vi{e Srba koji su prodali imovinu na Kosovu i Metohiji i gledaju da kupe neko imawe u Ra{kom okrugu. A imamo sad i veliki
priliv izbeglica iz Isto~ne Slavonije i Barawe. Od ponedeqka do danas, samo u zemunskoj op{tini, {ezdeset porodica se prijavilo i steklo
izbegli~ki status.
Voditeq: Milan @uni} iz Jagodine pita: Kako komentari{ete izjavu gospodina Radmila Bogdanovi}a da se [iptari koji nemaju dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije proteraju sa Kosova, {to ste vi
isto izjavili i to pre godinu dana?
Dr [e{eq: Izgleda da su sazreli uslovi da Radmila Bogdanovi}a
primimo u Srpsku radikalnu stranku, vidim da prihvata na{ program.
Voditeq: Da li }e Vojska Jugoslavije da doìvi skandal na Kosovu
kao {to je to bilo u Sloveniji i Hrvatskoj?
Dr [e{eq: Pa, na Kosovu se pod sada{wim reìmom zaista sva{ta
moè desiti. Ne okrivqujemo mi vojsku ni za ono {to se de{avalo u drugim delovima biv{e Jugoslavije. Okrivqujemo generale, ali vojsku u celini ne. Vojska je onakva kakva je dràva, kakav je reìm. Vojska nije neki samostalan faktor, vojska sprovodi ono {to civilna vlast odlu~i.
Vojna sila je produètak politike, politi~ke mo}i.
Voditeq: Da li }e centar Br~kog morati da se zove Trg Draè Mihailovi}a?
Dr [e{eq: Taj naziv ulice je ve} promewen i sada se zove Trg Draè Mihajilovi}a ili Ulica Draè Mihailovi}a, ne mogu ta~no da se setim, a vide}emo da li }e to i ostati, jer desile su se dve stvari: uspostavqena je okupacija Br~kog. Br~ko je sada pod direktnim nadzorom velikih sila, a promenila se i vlast u Republici Srpskoj.
Voditeq: Kakav je stav radikala?
Dr [e{eq: Novu vlast su formirali levi~ari i Socijalisti~ka
partija, stranka Biqane Plav{i} uz podr{ku muslimana. Mi ostajemo
opozicija toj vlasti, mi tu vlast ve} kritikujemo svuda tamo...
Voditeq: Ali dobija pare od Kinkela, evo, Dodik je bio...
164
Dr [e{eq: Pa da vidimo da li }e uop{te sti}i pare i koliko }e

sti}i. A nisu ni pare najva`nije, najva`nije je kakvu }e presudu arbitraà doneti povodom Br~kog. Dodik je obe}ao i treba ga dràti za re~: ako
Br~ko ne pripadne Republici Srpskoj da }e on podneti ostavku. Ako
pripadne Br~ko Republici Srpskoj mi }emo ~estitati Dodiku. Ja sam to
danas rekao na konferenciji za {tampu. Ako to uspe da uradi, to je veliki doprinos Republici Srpskoj, ali kako }e biti, to }emo tek videti.
Voditeq: Prokomentari{ite situaciju sa vozilima koja su po vaè}im propisima uvezena preko Crne Gore, a sad ne mogu da se preregistruju ovde i: Da li je ovo pravna dràva?
Dr [e{eq: O~igledno je da nije pravna dràva. Nisu gra|ani koji
su uvezli vozila i registrovali ih u Crnoj Gori krivi {to su takvi odnosi izme|u reìma u Beogradu i reìma u Podgorici i {to jedni drugima teraju inat, prkose i u tom ina}ewu kr{e kqu~ne dràvne propise.
Za to gra|ani nisu krivi.
Gra|anin ima pravo da se odjavi u Jagodini i da se prijavi u Podgorici. Ako tamo po tamo{wim uslovima moè da uveze auto, za{to da ga
ne uveze? Ako auto registruje tamo, auto je regularno registrovan. Ako
poèli da se vrati u Jagodinu da prijavi boravak ovde, i na to ima pravo. Ima pravo da doveze svoj auto, ima pravo da ovde traì preregistraciju i da dobije jagodinske tablice. To je saglasno osnovnim principima
na{eg pravnog poretka, ali ovde u tom ina}ewu dva reìma, dve nekada
savezni~ke partije, stradaju gra|ani. Ja mislim da je istina negde na sredini: da su preterali u Crnoj Gori jer su do kraja liberalizovali mogu}nost uvoza polovnih automobila, a ovde su preterali jer su za preregistraciju odredili ogromne iznose, pa gra|ani ne mogu da plate.
Ko danas kupuje polovne automobile? Nije to ona najve}a sirotiwa,
ali su to ipak qudi koji nemaju mnogo para, jer da imaju mnogo para kupovali bi nove automobile, ne bi im bilo te{ko da uvezu nove automobile, da
plate carinu kolika je god i gotovo, je l tako? Zna~i, ipak su to qudi koji
nemaju ba{ mnogo para i onda se suo~avaju sa situacijom da kad ve} kupe taj
automobil, tamo ga registruju, nemaju dovoqno para da ovde plate preregistraciju. To je stra{no. To ne moè nijednoj normalnoj dràvi da se desi.
Voditeq: Kako komentari{e Milo{evi}ev postupak {to nije ~estitao \ukanovi}u pobedu?, gledalac iz Jagodine.
Dr [e{eq: To pitawe treba postaviti Slobodanu Milo{evi}u. Mi
radikali se tu postavqamo principijelno, glasali smo protiv Milo{evi}evog izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, tu ste bili o~evici, a kad je Milo{evi} do{ao da poloì zakletvu mi smo mu posle inauguracije pri{li i ~estitali u Saveznoj skup{tini. Mislim da
je to gospodski manir. [ta zna~i gospodski? Civilizovan. Tako smo
isto uradili i u slu~aju \ukanovi}a. I jedan i drugi su nam ostali politi~ki protivnici i trudimo se i jednog i drugog da oborimo sa vlasti.
To ne zna~i da sad treba da nastupamo sa mr`wom, kod nas nema mr`we.
Kad bi se mi rukovodili time {ta nam je ko od wih uradio, kako su nas
hapsili, maltretirali, progonili, izbacivali iz skup{tina, kwige zabrawivali, itd, gde bi nas to odvelo?
165
Voditeq: Mnogo, moram da priznam, to je bar desetak ili petnaest

samo javqawa {to iz Jagodine, Trstenika, zatim imamo javqawa od Verice iz Bato~ine, pa onda Qubi{e Milosavqevi}a iz Bato~ine, iz Lev~a,
mnogo pozdrava svi {aqu vama, neki vas pozivaju da idete u wihovo mesto. Kada }ete da obi|ete na primer Belu{i}, to je u Lev~u, jer tamo ima
radikala, poru~uju. Iz Izvora Ruìca pita: [ta mislite o dobijawu
dràvqanstva za izbeglice?
Dr [e{eq: [to se izbeglica ti~e, mi smo za to da se svim Srbima
odmah omogu}i upis u kwigu dràvqana Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. To je principijelni stav od koga srpski radikali nikad ne}e
odustati.
Voditeq: Pozdravqa gospodina [e{eqa i ~estita mu krsnu slavu
srpskih radikala Mesni odbor Novog Sela.
Dr [e{eq: Na{a krsna slava su Sveta Tri Jerarha dvanaestog februara. Mi }emo i ove godine na{u slavu skromno proslaviti u strana~kim prostorijama, iskqu~ivo u strana~kim prostorijama.
Voditeq: Ima mnogo pitawa na koje smo ve} odgovorili, a to je: Dejton, pa onda: Kosovo ako bude samostalno da li }e imati pravo na otcepqewe? Pa: Za{to ste se zalagali za Momira Bulatovi}a, a posle ste
oti{li na inauguraciju predsednika \ukanovi}a?
Dr [e{eq: Mislim da sam odgovorio na to pitawe.
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Nismo mi podràvali Bulatovi}a zato {to ga volimo,
{to nam je drag, {to smo mu ideolo{ki sledbenici, nego smo u jednom datom trenutku procenili da je wegova programska platforma blià na{oj nego \ukanovi}eva. To je bio jedini razlog.
Voditeq: Zoran iz Velikog Ora{ja pita: Kada }e se regulisati pitawe grba i himne u Srbiji?
Dr [e{eq: To pitawe mora da se reguli{e promenom Ustava ili referendumom. Jednom smo ve} imali referendum. Socijalisti ba{ nisu
bili zainteresovani da taj referendum uspe i zato je propao. Nije bilo
neke propagandne pripreme, ako se se}ate, to je bilo devedeset i druge godine, nije bilo nekog truda, nije bila angaòvana dràvna televizija koja poziva narod da iza|e na taj referendum.
Voditeq: Da li gospodin [e{eq moè da pomogne, kaè iz èlezni~ke {kole u Beogradu izba~ena su ~etiri u~enika zbog toga {to je jedan od u~enika nogom zadràvao vrata, ni roditeqe ne èli da primi na
razgovor. Da li gospodin [e{eq moè da ih primi? Svakom svoja muka
najteà, pa pitaju.
Dr [e{eq: Pa, mogu da ih primim ili ja ili neko od mojih saradnika, ali da li moèmo da pomognemo, to je drugo pitawe.
Voditeq: Dr [e{eq, pitawa ima mnogo. Ja sam verovatno neka presko~io, ali u razgovoru smo dodirnuli sve. Ostalo nam je malo vremena.
Dr [e{eq: Ovo nam je ve} ~etvrta emisija.
Voditeq: Jeste, ~etvrta, a pitawa sve vi{e i vi{e. Ja moram da vas
pitam na kraju...
166
Dr [e{eq: Da }emo zakazati petu emisiju.

Voditeq: Petu emisiju da, ali dobar politi~ar ima viziju: 1998. godina u ekonomiji, devedeset osma u politici, novi izbori, stabilizacija, destabilizacija, ~uli smo pitawa.
Dr [e{eq: Ne verujem da je mogu}a stabilizacija ekonomskih prilika, ozdravqewe privrede, izlazak iz ekonomske krize i socijalne bede pod sada{wim reìmom. Mislim da }emo biti u situaciji da se ta
kriza jo{ vi{e produbquje ako ostane ovaj reìm.
[to se ti~e politi~ke situacije, o~ekujem vanredne izbore na svim
nivoima. Mislim da bi bilo dobro da do wih do|e. Savezni izbori }e morati da se zakaù, vanredni, zbog ove situacije u Crnoj Gori. Jer ako se
tamo ide na vanredne izbore da bi se realizovalo koje je ve}e krilo nekada jedinstvene Demokratske partije socijalista Crne gore, tako isto
treba uraditi i na saveznom nivou u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine.
Morali bismo imati nove lokalne izbore zbog svih onih neregularnosti u devedeset {estoj godini, zbog jednog ataka na ustavni poredak koji
je predstavqao leks specijalis, to je bio jedan nezakoniti na~in ispravqawa ranijih gre{aka.
Trebalo je da idu u zatvor sudije koji su u~estvovali u otima~ini odborni~kih mandata opozicionih stranaka. Trebalo je ~lanovi Republi~ke izborne komisije da idu pred sud. A ne jednim leks specijalisom
sve ivice poravnati, ne moè tako. To je kqu~ni razlog za vanredne lokalne izbore, zatim i ovo cepawe koalicije Zajedno je jedan od ozbiqnih razloga, i mi èlimo {to pre te vanredne lokalne izbore. A ako ne
do|e do formirawa koalicije izme|u socijalista i Srpskog pokreta obnove u bilo kom obliku, mora}emo i na nove republi~ke izbore.
Voditeq: Ne}e se ostaviti ni 1998. na miru.
Dr [e{eq: Ne}e, ne}e. I ono {to je jo{ va`no da se istakne: velikim silama, zapadnim silama odgovara slab socijalisti~ki reìm u Beogradu, oni se boje neke ~vrste, jake vlasti kakva bi bila, recimo, radikalska, jer je s wom teè pregovarati, teè je tu vlast naterati na neke
neprincipijelne ustupke, teè je tu vlast ucewivati. Drugo, kad bi radikali preuzeli vlast, nama Zapad u ekonomskom i socijalnom smislu ne
bi imao ni{ta da zameri. Mogao bi da nas mrzi zato {to smo uspe{ni,
{to smo promi{qeni, a ne bi mogli da kaù u ekonomiji ne vaqa ovaj potez, ne vaqa onaj, kada bismo mi tu primenili principe liberalne kapitalisti~ke ekonomije.
S druge strane, znali bismo da {titimo srpske nacionalne interese, i{li bismo u otvorenu raspravu, ne bi mogao niko tu sa nama iza}i na
kraj u principijelnoj, otvorenoj, argumentovanoj raspravi povodom Kosova i Metohije. Vi{e puta sam isticao i u nekoj od va{ih emisija: {to
socijalisti insistiraju da [iptari idu u {kole koje su pod kontrolom
dràve? To je besmisleno. [ta me briga u koju }e {kolu i}i {iptarska
deca. [ta me briga? Ne èle u na{e dràvne {kole ne èle, nek idu u
privatne. Samo im ne bismo dozvolili da imaju pe~ate republike Kosovo, dakle, da uvedu neke nazive koji su suprotni teritorijalnom integri167
tetu na{e zemqe i ni{ta vi{e. Kakav }e program da u~e, {ta me briga.
U eri satelitske televizije da ja razmi{qam {ta }e pisati u uybeniku
nekog {iptarskog deteta, ho}e li se veli~ati albanska istorija ili {ta
ja znam. [ta me briga.
Voditeq: Kad je re~ o nacionalnom pitawu, moèmo li samo najkra}e
da odgovorimo, imamo li mi konsenzus kad je re~ o nacionalnom pitawu?
Dr [e{eq: Treba odgovoriti i kontra pitawem. A {ta je to nacionalni konsenzus? Gde se to postiè nacionalni konsenzus?
Voditeq: Mislite da skup{tina nije...
Dr [e{eq: Samo u Skup{tini, u parlamentu.
Voditeq: Zato sam i pitao.
Dr [e{eq: U parlamentu. I kada se postigne nacionalni konsenzus?
Onda kad se postigne skup{tinska ve}ina za formirawe vlade. To vam je
jedna vrsta konsenzusa. Evo, mi smo bili spremni na konsenzus, drugi nisu prihvatili. Da vidimo da li }e oni uspostaviti. A ne bih nikad èleo
da ìvim u dràvi gde nema opozicije. Znate, postizawem konsenzusa o izvesnim pitawima, ne zna~i da sad treba eliminisati opoziciju.
Voditeq: Ne, mislio sam ...
Dr [e{eq: Uvek treba da ostane neko da kritikuje, da napada, jer
tako proveravate da li vredi to za {ta se zalaète ako ima neko da to napada.
Voditeq: Mislio sam na nacionalnoj osnovi, Kosovo tu gde jeste, Kosovo u Srbiji. Ono {to ste vi rekli.
Dr [e{eq: [to se Srpske radikalne stranke ti~e, to nikada nismo
dovodili u pitawe. Mi smo i protiv sada{we autonomije. Mi smatramo
da treba promeniti Ustav i ukinuti autonomne pokrajine.
Voditeq: Pretpostavqam da }e biti direktnog prenosa kad Skup{tina Srbije bude zasedala. Vi ste traìli, ako se ne varam da...
Dr [e{eq: To su izglasali radikali zajedno sa Srpskim pokretom
obnove. Nadam se da Srpski pokret obnove bar od toga ne}e odustati.
Voditeq: A vi zahtevate, ako se ne varam, da se na Skup{tini povede pitawe jedne od neuralgi~nih ta~aka ovde, a to je Kosovo.
Dr [e{eq: Da, osamdeset i dva na{a poslanika su podnela taj zahtev, ali niko na to ne odgovara.
Voditeq: Prati}emo daqe. Doktore [e{eq, hvala vam veliko {to
ste sa nama bili preko osamdeset minuta. O~igledno, vidite i sami da je
zainteresovanost veoma velika od Smedereva, Poàrevca pa dole do
Aleksinca su gledaoci bili sa nama. Hvala vam veliko jo{ jednom. Hvala vam po{tovani gledaoci {to ste se ukqu~ili pedeset i tre}i put u
emisiju Politikona. Mi se ponovo vidimo slede}eg ~etvrtka u 20.40
~asova. Ovde }e sedeti, verovatno, neko od relevantnih politi~ara ove
Srbije i Jugoslavije, kao {to je to bio ve~eras dr Vojislav [e{eq, predsednik srpskih radikala. Hvala vam veliko.
Dr [e{eq: Hvala vama.
168
VIII
IZBORI RE[EWE ZA POLITI^KE SUKOBE
TV Palma, Beograd, 12. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Ja sam Miodrag Vujovi},
vi gledate emisiju Dijalog TV Palma. Moj ve~era{wi gost je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li na Palmu.
Voditeq: Mislim da je za po~etak razgovora celishodno da nam date
svoju ocenu politi~ke situacije u Jugoslaviji.
Dr [e{eq: Politi~ka situacija u na{oj zemqi se daqe vi{estruko
komplikuje. U krizi je funkcionisawe i savezne dràve i federalnih
jedinica. Kriza je uslovqena, pre svega, izvesnim slomom na{e nacionalne politike u proteklih nekoliko godina, ekonomskim neda}ama i
socijalnom bedom, ali i direktnim sukobima, s jedne strane izme|u dva
krila pocepane Demokratske partije socijalista Crne Gore i sukobima
izme|u Socijalisti~ke partije Srbije i jednog od ta dva krila DPS-a na
saveznom nivou. Rezultati pro{logodi{wih parlamentarnih izbora u
Srbiji opet su stvorili izvesnu pat poziciju u republi~kom parlamentu. Te{ko ide proces formirawa nove vlade, i koliko se te stvari daqe
zao{travaju i komplikuju, utoliko su izvesniji novi parlamentarni izbori, pretpostavqam na svim nivoima.
Voditeq: U ovoj analizi, da krenemo kako ste i vi po~eli. Crna Gora: {ta se tamo zapravo de{ava?
Dr [e{eq: U Crnoj Gori se desilo ne{to {to svaka opoziciona
partija samo poèleti moè da se pocepa vladaju}a stranka. I pocepala
se Demokratska partija socijalista Crne Gore. Mi bismo èleli da se i
ovde pocepa vladaju}a stranka, Socijalisti~ka partija, recimo. Da padne sa vlasti.
To je ono {to je pozitivna stvar sa aspekta jedne opozicione partije kakva je Srpska radikalna stranka. Negativno je {to je taj rascep u sebi akumulisao ogromnu mr`wu, netrpeqivost i {to je zapretila opasnost da se sukob re{ava oru`jem, na ulicama. E, to je ono u ~emu radikali ne èle da u~estvuju i {to bismo èleli po svaku cenu da se spre~i.
Mi èlimo da se svi ozbiqni politi~ki sukobi re{avaju kroz izbore i kroz parlamentarne procese. Tako smo se postavili u pogledu krize u Crnoj Gori. Ako se kriza razre{i kroz parlamentarni proces, bez
obzira ko bude pobednik, zajedni~ka dràva ima {ansu da bude o~uvana,
izbe}i }e se gra|anski rat. Ukoliko se pribegne nekim drugim metodama onda nas ~eka krvavi gra|anski rat sa neizvesnim ishodom. Nema te
politi~ke funkcije, nema te politi~ke pozicije i nema tog oblika vlasti koji zasluùje da mi Srbi me|usobno krvarimo u politi~kim sukobima u borbi za vlast.
169
Voditeq: Vi ste, kao stranka i vi li~no, bili angaòvani u predsedni~kim izborima u Crnoj Gori tako {to ste se izja{wavali i davali podr{ku programu Momira Bulatovi}a.
Dr [e{eq: Da. Mi smo otvoreno podràli Momira Bulatovi}a,
zbog toga nismo isticali kandidata Srpske radikalne stranke. Mi smo
bili u sukobu sa kompletnom Demokratskom partijom socijalista Crne
Gore dok je ona bila jedinstvena, dok su Bulatovi}, \ukanovi} i Marovi} predstavqali kompaktno rukovodstvo jedne vladaju}e stranke. Kada
se rascep desio, mi smo procewivali programsku orijentaciju i jedne i
druge frakcije, i nama je programska orijentacija Bulatovi}eve stranke
bila blià od programske orijentacije \ukanovi}eve stranke. To je razlog {to smo podràli Bulatovi}a, ali to {to smo ga podràli ne zna~i
da smo postali wegovi politi~ki sledbenici. Mi smo ga podràli jer
smo smatrali da wegova pobeda vodi u onom pravcu u kom su koncentrisani ciqevi Srpske radikalne stranke, ali on to nije u stawu da realizuje. Naravno, on je neuporedivo blaà varijanta jedne politi~ke koncepcije koju bismo mi eventualno prihvatili.
Mi smo u oba kruga izbora otvoreno stavili do znawa da podràvamo Bulatovi}a, prakti~no smo na{im javnim nastupima u~estvovali u
wegovoj predizbornoj kampawi, ali tu nije bilo nikakvih saveza, nikakvih koalicija, ~ak ni nikakvih me|usobnih susreta na ozbiqnijem strana~kom nivou nije bilo.
Sada se u Crnoj Gori spremaju parlamentarni izbori. Na parlamentarnim izborima mi ne}emo podràti ni Bulatovi}a ni bilo koga drugog.
Voditeq: Idete samostalno?
Dr [e{eq: Mi idemo kao samostalna politi~ka partija na te parlamentarne izbore u Crnoj Gori. Insistiramo, pre svega, na na{em strana~kom individualitetu. Sada su nama, u izvesnoj meri, podjednako konkurencija i Bulatovi}eva stranka i \ukanovi}eva stranka i liberali
itd.
Voditeq: Za vreme demonstracija u Podgorici bili ste na licu mesta. Moète li da nam kaète svoje vi|ewe?
Dr [e{eq: Desile su se neke stvari koje Podgorica ranije nije iskusila, koje smo mi u Beogradu imali u nekoliko navrata. Do{lo je do velikog nezadovoqstva u narodu.
Voditeq: Opravdanog, neopravdanog po va{em mi{qewu?
Dr [e{eq: I na{a stranka je imala ozbiqne primedbe na regularnost izbora u Crnoj Gori i na tok izbornog procesa. I mi smo osporavali...
Voditeq: Imate li definitivan zakqu~ak, jesu li regularni?
Dr [e{eq: Ima mnogo elemenata neregularnosti. Nije bilo centralizovane kompjuterske obrade bira~kih spiskova, izbori su na nekim izbornim mestima trajali do ~etiri sata ujutru, i de{avalo se da su neki
qudi na vi{e mesta upisani u bira~ke spiskove. I ono {to je na{a kqu~na primedba: ne moè se izme|u dva izborna kruga vr{iti upis mislim
da je 10.000 novih glasa~a bilo upisano u bira~ke spiskove.
170
To su elementi neregularnosti. Ali ti elementi neregularnosti nisu razlog da do|e do krvoproli}a. To pitawe je trebalo raspravqati na
drugi na~in. Ovde u Srbiji na predsedni~kim izborima imali smo neuporedivo vi{e neregularnosti, direktnih falsifikata, na Kosovu i
Metohiji su nam hapsili poslanike i tukli qude koje smo poslali da budu kontrolori na bira~kim mestima. U 7 sati ujutru su bira~ke kutije
ve} bile pune, iako niko jo{ nije pristupio glasawu. To, ipak, nije bio
razlog ni da iza|emo na ulicu, a kamoli da izazovemo krvoproli}e, sukobe sa policijom itd. Osporavawe regularnosti izbornog procesa nije
dovoqan razlog da se izazove krvoproli}e.
Voditeq: Zna~i li to da su demonstranti izazvali krvoproli}e?
Dr [e{eq: Krvoproli}e je izazvao onaj ko je prvi potegao oru`je.
A vi vidite, i prema broju povre|enih i prema broju te{ko rawenih, neuporedivo je vi{e povre|eno policajaca nego demonstranata.
Drugo, na televizijskim snimcima ste mogli da vidite demonstranta kako drì automatsku pu{ku, kala{wikov, u rukama. Mislim da je \ukanovi} veoma ve{to nastupio tako {to je policija prakti~no `rtvovana, policiji je bilo zabraweno kori{}ewe oru`ja da bi odijum javnosti,
da bi krivica pala na organizatore demonstracija zbog ogromnog broja
rawenih.
A vi kada sudite ko je rawe rawen je ~ovek. Mogao je da pogine, bilo da je demonstrant, bilo da je policajac. Ne smemo se qudskim ìvotima tako poigravati. Na isti na~in na koji smo se postavqali 1991, 1992,
1993. i 1996. na 1997. godinu u Srbiji, mi smo se postavili i u Crnoj Gori. Dakle, tamo gde su zahtevi politi~kih partija opravdani, zahtevi demonstranata opravdani, mi ih ne negiramo, mi ih ne nipoda{tavamo. Mi
smo i u Srbiji govorili da su demonstracije izazvane realnim nezadovoqstvom naroda, da je reìm otimao odborni~ke mandate na lokalnim
nivoima vlasti opozicionim strankama. Pa i radikalima je otimao, ali
smo onda bili protiv ru{ewa po Beogradu, protiv izazivawa sukoba sa
policijom, protiv mar{irawa pod nema~kim i ameri~kim zastavama
itd. Uvek smo jasno rekli {ta podràvamo, gde se slaèmo i jasno smo rekli protiv ~ega smo.
Voditeq: Bili ste na polagawu zakletve novoizabranog predsednika Crne Gore i neki vam to zameraju razli~itim komentarima, s obzirom
na to da ste u vreme izbora bili za wegovog protivnika.
Dr [e{eq: Da ja vama odgovorim jednim protivpitawem: jeste li ~uli ikog ozbiqnog da mi to zamera? Nikog ozbiqnog.
Voditeq: Znate, nije moje, nisam ve~eras u funkciji da vam odgovorim na to pitawe. Ne bih hteo da ja sugeri{em gledali{tu...
Dr [e{eq: Vodimo jedan...
Voditeq: ... o ozbiqnosti qudi koji su to izrekli, iz jednostavnog
razloga {to se mi trudimo da budemo svima dobri doma}ini.
Dr [e{eq: Ne, ali ja mislim da bi vi trebalo malo da pojasnite pitawe. Kaète: mnogi mi zameraju. Meni bi bilo razumqivo da ste vi rekli da mi zamerate, ili da ste rekli da traìte od mene da objasnim taj
171
odlazak itd. Ali kada kaète: mnogi mi zameraju, onda mene najvi{e kopka ko su ti mnogi, ko su ti koji mi zameraju. Ja li~no nisam ~uo nijednog
ozbiqnog ~oveka da to zamera.
Mislim da je Srpska radikalna stranka time veoma, veoma mnogo dobila.
Voditeq: Preformulisa}u pitawe, mnogi...
Dr [e{eq: Zna~i beìte od ovog izja{wavawa.
Voditeq: Mnogi, verovatno neozbiqni, vam zameraju, ali vam javno
zameraju.
Dr [e{eq: Da, neozbiqni javno zameraju, e to je ve} druga stvar.
Voditeq: Da. Dozvoqavam tu mogu}nost, prihvatam va{u definiciju, ali me interesuje odgovor. Re~ je o kontradiktornosti: bili ste za \ukanovi}evog protivnika na predsedni~kim izborima, istovremeno, gospodin \ukanovi} se u televizijskom duelu, koji je TV Palma prenosila, o vama i va{oj partiji i podr{ci gospodinu Bulatovi}u izraàvao
jako pejorativno, biram re~i, stavqano mu je na teret to {to ga vi podràvate, a vi ste oti{li na polagawe zakletve.
Pri tome, ja sam ve} ~uo va{e obja{wewe da je to akt dobre voqe od
strane novoizabranog predsednika a i sa va{e strane prihvatawe i iskazivawe dobre voqe. Ali me interesuje va{a reakcija na reakcije, dozvolimo, i neozbiqnih komentatora.
Dr [e{eq: Vidite, pro{log leta Slobodan Milo{evi} je izabran
za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Ja sam glasao protiv i svi
poslanici Srpske radikalne stranke su glasali protiv. Ali kada je, na
slede}oj sednici, Milo{evi} pristupio polagawu zakletve, kada je inaugurisan i kada je organizovan sve~ani prijem u zdawu Savezne skup{tine povodom wegove inauguracije, ja sam tako|e pristupio i ~estitao Slobodanu Milo{evi}u taj izbor, bez obzira {to sam glasao protiv, bez obzira {to su svi poslanici na{e stranke glasali protiv. Mi smo politi~ki protivnici, i normalno je da glasamo protiv. Ali mi radikali nismo qudi mr`we, i za{to bismo mrzeli?
Drugo, {to se ti~e mog odlaska na Cetiwe, on ima i kompleksne
uzroke i kompleksne posledice. Pa da po|emo prvo od qudi koji zameraju. Ja sam ~uo ovde samo Vuk Dra{kovi} da mi to zamera Vuk Dra{kovi}
koji je tako|e bio kaè da sam ja i{ao na poklowewe. Ja sam i{ao trijumfalno na Cetiwe. Tamo sam izuzetno srda~no do~ekan, gromoglasnim
aplauzom. Bio je i poneki zvi`duk, nije stra{no, u demokratiji se i zvi`di, ali prijem je bio zaista fantasti~an.
Za{to sam do{ao trijumfalno? Zato {to sam tri i po godine ranije bio proteran iz Crne Gore, na rukama iznesen do aerodroma, zato {to
mi je dve godine bio zabrawivan ulazak u Crnu Goru, {to je Srpska radikalna stranka tamo pro{la jo{ ve}u golgotu nego u Srbiji. Svi na{i poslanici su brutalno izba~eni iz Narodne skup{tine. Tada{wi na{
predsednik za Crnu Goru je odleào pet meseci u zatvoru. Nema {ta nam
se nije de{avalo. I posle svega toga ja trijumfalno dolazim na Cetiwe.
To je jedan politi~ki uspeh za Srpsku radikalnu stranku.
172
Drugo, mi radikali zaista mislimo da treba pokazati dobru voqu.

Stvari su se daqe iskomplikovale u na{oj zemqi, kriza se produbila.
Lako je zao{triti ovu krizu, ali je veoma te{ko pokazati zrelost, pokazati promi{qenost, staloènost, a mi upravo to pokazujemo. Svesni smo
kako se narod moè izvesti iz krize, kako se dràva moè spasti. Dodavawem mr`we moè samo zajedni~ka ku}a da nam izgori. Zbog toga je bilo to pokazivawe dobre voqe.
Jo{ jedan od veoma va`nih razloga je taj {to smo mi radikali smiruju}e delovali na tenzije u Crnoj Gori. Smawili smo svojim nastupom
intenzitet mr`we. Saop{tili smo narodu da mi i daqe ostajemo opozicija, ja sam na dràvnoj televiziji Crne Gore i na dve privatne televizije rekao da na Cetiwe dolazim kao politi~ki protivnik.
Dan pre inauguracije sam imao nastup na dràvnoj televiziji i tamo
to saop{tio. Ja sam zaista bio kao politi~ki protivnik. Ali ne politi~ki protivnik koji èli da se sveti, koji èli da produbquje mr`wu,
nego koji èli da pobedi na regularan na~in narodnom voqom. To {to
}emo sutra da pobedimo svoje politi~ke protivnike i u Srbiji i u Crnoj Gori ne zna~i da }emo ih odmah likvidirati, da }emo ih mu~iti, da
}emo ih maltretirati, da }emo ih progoniti.
Voditeq: Nego kasnije.
Dr [e{eq: Ne}emo ni kasnije. Mi ne progonimo na{e politi~ke
protivnike jer ih i ne mrzimo.
Voditeq: Ovo poja{wewe re~i kasnije, smatrao sam da bi se moglo
shvatiti da }e kasnije stvarno do}i do revan{izma, a vidim...
Dr [e{eq: A sa ~ije strane do revan{izma?
Voditeq: Moglo se zakqu~iti, rekao sam, makar oni koji razmi{qaju kao ja, ali vidim da se zalaète za dobru voqu i jedan politi~ki bonton. Kulturno je do}i na promociju, zakletvu, ako se ve} bavite politikom. S obzirom da ste u prethodnom odgovoru tako|e pomiwali uzavrele
strasti u Crnoj Gori, koje prete da destabilizuju celu Jugoslaviju, i s obzirom da ste jedno izvesno vreme proveli na licu mesta kada je bilo najuzavrelije, tako da kaèm, imate li sud, jeste li ga formirali, jeste li
optimista? Ho}e li se strasti smiriti, ho}e li se demokratskim putem,
zna~i izborima, iza}i iz krize?
Dr [e{eq: Ja mislim da su se strasti ve} poprili~no smirile i stvari su ve} poprimile neki uobi~ajeni, pre svega parlamentarni tok. Politi~ki problemi se ipak razmatraju tamo gde i treba da se razmatraju.
Naravno, ne treba potceniti mogu}nost izbijawa novih nemira, èstokih sukoba i sli~no. Oni su sada, kako stvari stoje, malo verovatni.
Mislim da je Narodna skup{tina pristupila izradi nekih pravnih normi, izmenama vaè}ih izbornih zakona, i da }e to popraviti op{te uslove opozicionim strankama na slede}im izborima. Op{te uslove wihovog u~e{}a.
To smirivawe strasti, naravno, ima izvestan tok sa dosta elemenata
podgrevawa novih incidenata, novih sukoba itd. Mislim da je to prisutno na obe strane.
173
Voditeq: A nezadovoqstvo u narodu o kome ste govorili?

Dr [e{eq: Nezadovoqstvo i daqe postoji u narodu, samo mislim da
narod sada trezvenije pristupa razmatrawu svih tih problema i uzroka
nezadovoqstva. U narodu sada strasti nisu u prvom planu. Kada smo nezadovoqni ne smemo da postanemo robovi strasti. Tada gubimo sigurno. Ne
smemo da se rukovodimo mr`wom, jer i tada gubimo.
Dakle, moramo racionalno re{avati problem koji je pred nama. Ako
èlimo da pobedimo protivnika moramo biti mirni, staloèni, stabilni. Ne smemo padati u vatru. Mnogi su me pitali ovde, posle tako flagrantnog kr{ewa izborne procedure, falsifikovawa izbornih rezultata na predsedni~kim izborima {to ne reagujete? [to ne iza|ete na ulicu? [to ne pravite gu`vu? [to ovo? [to ono? Ne, to bi bilo pogre{no.
Mi sopstvenom stabilno{}u, staloèno{}u, strpqewem, pokazujemo
da smo ja~i od politi~kog protivnika koga }emo savladati za mesec dana,
za godinu dana.
Voditeq: Moète li konkretno u Crnoj Gori doprineti takvim stavom da se do|e do demokratskog izlaza iz krize?
Dr [e{eq: Mislim da smo ve} doprineli. Da }e, najverovatnije,
kriza u Crnoj Gori biti razre{ena na demokratski na~in. Da }e izborni uslovi biti neuporedivo povoqniji nego {to su bili pro{li put za
opozicione stranke.
Voditeq: Da vas pitam, gospodine [e{eq, evidentno je iz svih diskusija da je u pitawu samo datum odràvawa parlamentarnih izbora. Kakav je va{ stav, da li je toliko bitan datum?
Dr [e{eq: Bitan je. Ako se izbori budu prolongirali, onda }e se
poja~ati opasnost od novih nemira. Pojavi}e se nova nervoza. Mislim da
nikom ozbiqnom u Crnoj Gori nije u interesu da se izbori prolongiraju,
ne smeju se igrati vatrom, pogotovo ~inioci vlasti u Crnoj Gori, vladaju}a partija sa nekim svojim saveznicima u Narodnoj skup{tini, upravo
ova koaliciona vlada koja je sada formirana.
Izbori treba da se odrè u maju mesecu, i bilo bi pogre{no da sada{wi reìm progoni politi~ke protivnike i da se sveti zbog demonstracija. To smo rekli i tamo na licu mesta.
Naravno, onome za koga se dokaè da je koristio vatreno oru`je, da
je pucao, da je bacao bombu, wemu treba suditi, ali samo uz ~vrste dokaze
da je zaista taj pojedinac to u~inio. Pogre{no je progoniti politi~ke
protivnike, ~ak i onda kada im se demonstracije otmu kontroli. Mislim
da je nemogu}e dokazati da su oni koji su organizovali demonstracije zaista èleli krvoproli}e. Pogotovo qudi koji nemaju mnogo iskustva sa
demonstracijama nisu u stawu u kriti~nim momentima da se ponesu kako
treba, da kontroli{u masu i da spre~e incidente.
Voditeq: Govorili smo, odnosno ~uli smo va{e mi{qewe, vi|ewe i
izvesni optimizam kada je Crna Gora u pitawu. Interesuje me, prosto ne
mogu a da vas ne pitam, smatrate li da ima kontradiktornosti u stavu organizatora i u~esnika demonstracija u Srbiji u odnosu na ono {to se doga|alo u Crnoj Gori?
174
Dr [e{eq: Ima, ali sa obe strane.

Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Socijalisti i JUL su jednim argumentima napadali demonstracije u Srbiji, a drugim argumentima podràvaju demonstracije u
Crnoj Gori, i napadaju tamo{wi reìm. Neke opozicione stranke jednim argumentima su se zalagale za demonstracije u Srbiji, u~estvovale
same u tim demonstracijama, a drugim argumentima napadaju demonstracije u Crnoj Gori.
Uzroci demonstracija su bili isti. Uzroci narodnog nezadovoqstva
su tako|e bili isti ili veoma sli~ni. A ovde je potrebno izna}i jedinstveno merilo i za jedan i za drugi politi~ki proces i principijelan
stav.
U principu nismo protiv demonstracija, nismo bili ni protiv demonstracija u Beogradu. Rekli smo: narod ima pravo da protestuje, narod
ima pravo da demonstrira. Nezadovoqstvo je realno, izraàvawe nezadovoqstva je opravdano. Desila se otima~ina odborni~kih mandata, ekonomska kriza i socijalna beda itd. To su su{tinski uzroci, ovo je bio samo povod da se iza|e na ulicu.
Ali se ne slaèmo da se razbija po Beogradu. Mnoge zgrade su razbijene, dràvna televizija, kompanija Politika, itd. Sukobi su izbijali
u mnogim delovima Beograda. Protiv smo toga, protiv smo tu~e sa policijom. Nekada je policija prekora~ila ovla{}ewa i lo{e reagovala
itd, ali je bilo i organizatora demonstracija koji su nalagali, pa kada
je kontramiting zakazivan davali su striktna uputstva: opkolite sa one
strane, opkolite sa ove strane, opkolite ovako, opkolite onako. Zna~i,
upravo se i{lo ka stvarawu incidenata. Ne{to sli~no se de{avalo u
Crnoj Gori.
Voditeq: Interesuje me, po va{em mi{qewu, ima li kontradiktornosti u stavu OEBS-a i uop{te svetske zajednice u odnosu na demonstracije u Beogradu i demonstracije u Podgorici?
Dr [e{eq: Prvo, OEBS nikada nije imao principijelni stav prema balkanskoj krizi. OEBS vodi antisrpsku politiku. OEBS èli da
rasturi na{u dràvu.
Voditeq: [ta bi to zna~ilo konkretno u slu~aju demonstracija u
Podgorici?
Dr [e{eq: U slu~aju demonstracija u Podgorici OEBS je bio protiv organizatora demonstracija i podràva reìm u Crnoj Gori.
Voditeq: Je li to antisrpska politika?
Dr [e{eq: Jeste. Za{to? OEBS èli da produbi krizu u odnosima
izme|u dve federalne jedinice, izme|u reìma u Beogradu i reìma u
Podgorici. OEBS èli da stvori uslove da se Crna Gora otcepi i traì svoju {ansu u sada{wim procesima, u sada{wim sukobima.
Ali mi ne smemo i}i naruku OEBS-u. Ne smemo i}i naruku tako {to
}emo podgrejavati uli~ne sukobe, {to }emo podgrejavati nemire, {to
}emo stvoriti uslove za stranu intervenciju, za direktno strano me{a175
we. Ne smemo pruàti {ansu OEBS-u tako {to }emo podizawem tenzija
izme|u razli~itih politi~kih grupacija bukvalno neke naterati da idu
u separatizam, iako oni iskreno to ne èle.
Ima izvesnih signala od Mila \ukanovi}a i wegove stranke da zaista ne èle separatizam. Kada je paqen badwak pred cetiwskim manastirom, Milo \ukanovi} je bio sa mitropolitom Srpske pravoslavne crkve, gospodinom Amfilohijem. Nije pristajao uz ove separatiste oko navodne Crnogorske pravoslavne crkve, koja je otvoreno separatisti~ka.
Ima i ~itav niz drugih stvari koje govore da oni ipak nisu za otcepqewe. Ne smemo dozvoliti srpskim neprijateqima da u ovoj mutnoj krizi
uti~u na nekoga ko ina~e ne bi bio za otcepqewe da krene tim putem. To
se moè posti}i ako se pove}a mr`wa, ako se pove}a netrpeqivost. Smirivawem strasti, otvarawem jednog normalnog dijaloga mr`wa spla{wava i takve tendencije onda jednostavno nemaju mogu}nosti da se razma{u, da do|u do punog izraàja.
Voditeq: Kada je u pitawu Crna Gora, imao bih jo{ jedno pitawe. Govorili ste i o revan{izmu, o tome da ga nikako ne bi smelo biti. Va{ komentar dana{we najave pokretawa krivi~nih postupaka protiv gospodina Momira Bulatovi}a, Zorana @iì}a i jo{ dvojice poslanika Savezne skup{tine kao organizatora demonstracija.
Dr [e{eq: Ja mislim da je to pogre{no iz dva razloga, dva kqu~na
razloga.
Prvo, pogre{no je sudski goniti politi~ke protivnike. Time se
opet stvara nova doza netrpeqivosti, zao{trava se kriza i prete novi
nemiri.
I drugo, uvek kada reìm progoni politi~ke protivnike to koristi
politi~kim protivnicima, a {teti reìmu. Evo, mi radikali smo...
Voditeq: Sada ste, ispade, za reìm.
Dr [e{eq: Ne ispada da sam za reìm, nego dajem jednu politi~ku
analizu, podu~avam reìm koji eventualno ne zna kako treba da se postavi u odre|enim situacijama. Rekao sam vam ve} na po~etku emisije da mi
radikali nikako nemamo nameru da progonimo politi~ke protivnike.
Ako ih progonimo, ako se svetimo oni postaju ja~i. Mene su vi{e puta
hapsili reìmi u Srbiji, u Crnoj Gori, itd. Progonili. Uvek sam posle
svakog hap{ewa bio ja~i, jer sam izdrào svu onu torturu i to im je bilo
kontraproduktivno.
U ovom slu~aju, ako reìm pribegava krivi~no-pravnim sankcijama
prema svojim politi~kim protivnicima, on ih ja~a. Iz takti~kih razloga to je pogre{no. A su{tinski, strate{ki je pogre{no jer se opet produbquje politi~ka kriza i stvara se nova doza mr`we, a ona moè nekada da se otme kontroli.
U Podgorici se u jednom trenutku otela kontroli, na svu sre}u niko
glavu nije izgubio, nije, dakle, imala katastrofalne posledice. Ko zna
kako moè biti slede}i put.
Voditeq: Predlaèm da razgovor nastavimo va{im vi|ewem problema Kosovo.
176
Dr [e{eq: Uspostavqawem novog svetskog poretka pogaène su

mnoge norme me|unarodnog javnog prava. Do tada veoma ~vrste, prihva}ene kao osnovni principi me|unarodnih odnosa.
Voditeq: Jesam li ja radikalniji od vas, mislim da su ba~ene pod noge.
Dr [e{eq: Dobro, to vam je sada jedna floskula, jedna stilska figura, da li su pogaène ili ba~ene pod noge, to vam je isto. Znate, ne moète nekoga pogaziti ako ga ne bacite pod noge. Ne moète ga gaziti ako
je na plafonu. Ja mislim da je to...
Voditeq: Dobro, ja znam da ste vi predavali Uvod u pravo, sastavni
deo je i tuma~ewe normi, ali ipak, ima tu neke razlike.
Dr [e{eq: Zna~i, su{tina je ta. I tvorci novog svetskog poretka
ipak vode ra~una da u tom gaèwu dosada{wih vaè}ih normi me|unarodnog javnog prava ne preteraju, jer ako preteraju, stvori}e totalno bezakowe u me|unarodnim odnosima, pa na tom bezakowu moè i da im propadne
novi svetski poredak. Gaèwem jednih normi po~eli su da izgra|uju nove
norme. I ne smeju u kratkom vremenu prevelike zalogaje da progutaju.
Pogazili su osnovnu postavku Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi, OEBS-a dakle, o nepromenqivosti evropskih granica. Taj
princip je pao ujediwewem Nema~ke, a onda raspadom SFRJ, êhoslova~ke i Sovjetskog Saveza. Kreatori novog svetskog poretka su, u izvesnoj
meri, ve{to kreirali raspad zavo|ewem principa o nepromenqivosti
unutra{wih granica me|u federalnim jedinicama. Oni su to ubacili
kao zabranu za pogaèni princip o nepromenqivosti granica me|u
evropskim dràvama.
Kako je do{lo do ujediwewa Nema~ke? Jednostavno, isto~na Nema~ka se rasula kao dràva. A ako }emo daqe, realno, to je odgovaralo voqi
nema~kog naroda, Nemci su hteli jedinstvenu dràvu. Nije to ne{to {to
nas po prirodi stvari ugroàva, pa da budemo protiv toga. Recimo da je
ujediwewe Nema~ke ipak bio jedan demokratski proces.
Raspad Sovjetskog Saveza opet je proveden voqom svih federalnih jedinica i niko nije pruìo ozbiqniji otpor. Ako su narodi koji su ìveli na prostoru biv{eg Sovjetskog Saveza hteli da granice me|u wihovim
federalnim jedinicama prerastu u me|udràvne granice, nije to ne{to
stra{no. Takav je bio slu~aj i sa êhoslova~kom. êsi i Slovaci su odlu~ili da vi{e ne ìve zajedno, podelili se, nikakvih tu posebnih problema nije bilo.
Ali u Jugoslaviji nije bio takav slu~aj. Ovde su unutra{we granice
me|u federalnim jedinicama bile ve{ta~ke, sasvim ve{ta~ke i nije se
Jugoslavija mogla normalno razdeliti po tim granicama. Velike sile su
diktirale da nove granice idu ba{ onako kako je Jugoslavija bila podeqena po federalnim i to je izazvalo gra|anski rat.
Te iste velike sile, koje bi htele da se Kosovo otcepi od Srbije i od
Savezne Republike Jugoslavije, svesne su da ne mogu ni po ovim novim
principima koje su uvele u me|unarodno javno pravo da provedu takvo otcepqewe. âk da se desi oruàna pobuna, ~ak da do|e do direktnog stra177
nog me{awa, ne moè se stvoriti pravni osnov za otcepqewe Kosova i

Metohije. Velike sile su uspostavile, recimo, jednu celu teritoriju, jednu celu oblast u Iraku koja je pod wihovom kontrolom, gde ira~ka avijacija ni danas ne sme da {aqe svoje borbene avione, pa onda Turska interveni{e u severnim delovima Iraka naseqenim Kurdima uz podr{ku Amerikanaca, uz podr{ku zapadnih sila, ali nema mogu}nosti stvarawa osnova da se neki deo ira~ke teritorije otcepi.
Zato su se zapadne sile dosetile da se otcepqewe Kosova i Metohije
provodi fazno. Da se vr{i pritisak na reìm u Beogradu da prihvati da
Kosovo postane federalna jedinica Savezne Republike Jugoslavije. To je
su{tina sada{wih wihovih namera. Kaù: Kosovo treba da ostane u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, vi{e ne govore Srbije. âk i ameri~ki politi~ari, iako ameri~ka zvani~na administracija jo{ nije priznala Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego neprekidno govori o Srbiji i
Crnoj Gori, i Amerikanac koji {aqe pismo u Beograd ne moè na pismu
da napi{e Jugoslavija, nego pi{e Srbija i Crna Gora, jer samo na taj na~in ameri~ka po{ta de{ifruje destinaciju toga pisma, a ameri~ka diplomatija traì da Kosovo bude federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije! Mi to moramo po svaku cenu izbe}i.
Sada{wi reìm u Beogradu nije u stawu da re{i kosovskometohijsko
pitawe iz vi{e razloga. Prvo, zbog toga {to ne razume proces uskla|ivawa politi~kih ciqeva zapadnih sila i wihove krajwe namere na Balkanu.
Nikada to ovaj reìm nije razumeo. Ne bi tako olako nasedao 1990, 1991,
1992. godine zapadwa~kim namerama na Balkanu da je razumeo koji su wihovi krajwi ciqevi i metode wihovog delovawa. Drugo, ovaj reìm nema
jasnu koncepciju kako da sam razre{i kosovskometohijski problem. I tre}e, ovaj reìm na Kosovu i Metohiji ima najgore mogu}e kadrove, ~iste
kriminalce Vojislava @ivkovi}a, Miladina Ivanovi}a, qude koji su
ogrezli u saradwi sa {iptarskom mafijom, koji su ume{ani u prqave radwe, malverzacije, mahinacije, pqa~ke, pronevere, nema {ta ne rade tamo.
Ipak, su{tinsko pitawe je pitawe metoda re{avawa kosovskometohijskog problema. Mi radikali smo za to da se taj problem razre{i na miran na~in, ali taj miran na~in podrazumeva po{tovawe osnovnih principa pravnog poretka. Da bi se osnovni principi pravnog poretka mogli po{tovati, mi ga prvo moramo uspostaviti. On jo{ ne postoji kod nas. [ta
treba uraditi? Treba srediti dràvnu administraciju na Kosovu i Metohiji. Uni{titi mito, korupciju, zavesti red i disciplinu. Treba srediti
mati~ne kwige, pre svega mati~ne kwige dràvqana, ali i mati~ne kwige ro|enih, umrlih itd. Treba srediti katastarske i druge zemqi{ne kwige. Bez toga nema sre|ivawa stawa na Kosovu i Metohiji. Treba ukinuti
autonomije u Srbiji. One su besmislene. Kroz ovu ustavnu reformu koja
nam ina~e sledi, koja je morala odavno da se desi u Srbiji, jer jo{ srbijanski ustav nije prilago|en Saveznom ustavu, to pitawe se moè razre{iti
kao i pitawe himne, grba itd. Mi ne odustajemo od principa potpune gra|anske ravnopravnosti. Ali da bi neko bio ravnopravan u gra|anskom
smislu, potpuno ravnopravan, on mora biti dràvqanin. Mora da dokaè
da je dràvqanin. Dràvqanstvo se dokazuje upisom u kwige dràvqana,
178
odnosno izvodom iz kwige dràvqana, ili otaybinskim listom, kako bismo mi to nazvali. Sre|ivawe kwiga dràvqana prakti~no bi bilo izvo|ewe novog popisa stanovni{tva. Besmisleno je sada praviti klasi~ne
popise stanovni{tva, oni su veoma skupi i prili~no nepouzdani. U vreme razvijenih kompjuterskih sistema to se jednostavno moè provesti
sre|ivawem mati~nih kwiga, i u svakom trenutku da znate kad je ko ro|en,
u kom mestu, kakvu {kolsku kvalifikaciju ima, sve se ubacuje u kompjuter
i baza podataka se svakodnevno bogati, a kompjuteri posledwe generacije
imaju ogroman kapacitet tako da dràvna uprava moè da bude mnogo jednostavnija, mnogo jeftinija, a funkcionalnija, ozbiqnija. Kada se sredi
pitawe dràvqanstva, [iptar koji je dràvqanin na{e zemqe uverewem
o dràvqanstvu, odnosno otaybinskim listom sti~e pravo na paso{, sti~e pravo na posedovawe nekretnina, sti~e i druga gra|anska prava.
Voditeq: Sva?
Dr [e{eq: Sva druga.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: To ne zna~i da oni koji nemaju dràvqanstvo ne}e imati nikakva gra|anska prava. Ima}e i oni, ali ne sva. Nemaju ni pasivno,
ni aktivno bira~ko pravo, na kraju krajeva.
Qudska prava im se ne dovode u pitawe. Elementarna qudska prava,
to svi stranci imaju u na{oj zemqi, i strani dràvqani i lica bez dràvqanstva, apatridi. Ne zna~i da }emo im uskra}ivati ta qudska prava, ali se zna {ta oni ne mogu i kako se moraju pona{ati.
Kada na{ dràvqanin dovodi u pitawe dràvni suverenitet, teritorijalni integritet, moèmo ga kazniti ako to preraste u krivi~no delo, ako ne preraste, ne moèmo mu ni{ta. I ne treba ni{ta da mu radimo. Me|utim, kada to radi strani dràvqanin ili lice bez dràvqanstva, wemu odmah sleduje progon. Svaka bi ga dràva proterala. Oti|ite u Nema~ku, izjavite ne{to protiv nema~kog teritorijalnog integriteta bi}ete odmah proterani. Uradite to u Americi, bi}ete proterani. Dakle, moramo dràvu sre|ivati na tim op{tim pravnim principima koji su u celom svetu prihva}eni, kojima se ne moè ni opepeliti.
Ne mogu oni nas prozivati da smo ukinuli Ustav iz 1974. godine, neka nam prvo dokaù da je postojao taj ustav. Ovaj reìm iz Beograda je
jo{ ideolo{ki i nikada se nije posluìo tim argumentom. Ovaj reìm
jo{ uvek misli da je postojao neki Ustav iz 1974. godine. To je na{a tragedija. Ovaj reìm misli da je kod nas uvedena republika 1946. godine,
odnosno 1945. godine je progla{ena, 31. januara 1946. godine je progla{en
komunisti~ki ustav, ustav FNRJ.
Ovaj reìm misli da je tada stvorena republika, jer ovaj reìm ne razume {ta je to republika. Ovaj reìm misli da se komunisti~ka diktatura
u politi~kom, pravnom i teorijskom smislu moè smatrati republikom.
E to je na{ ozbiqan problem danas. Ovaj reìm ne zna da se koristi
veoma jakim argumentima koji nama stoje na raspolagawu. Ne moè se
smatrati ustavom ne{to protiv ~ega se nismo smeli izjasniti 1974. godine. Oni koji su se izjasnili i{li su u zatvor. Prof. Mihajlo \uri},
179
profesor Pravnog fakulteta, jedan od najuglednijih profesora, osam

meseci je proveo u zatvoru jer je kritikovao na nau~nom skupu ustavne
amandmane 1971. godine koji su prethodili Ustavu iz 1974. godine.
To je {to se ti~e ovog reìma koji to ne razume i nije u stawu da koristi veoma jake argumente.
Daqe, {ta treba da radimo na Kosovu i Metohiji?
Na Kosovu i Metohiji treba da provedemo privatizaciju, ali nismo
u stawu pod ovim reìmom provesti ni u ostatku Srbije. Ovaj reìm beì od privatizacije, on je izbegava i zato je ovoliko komplikuje.
Ovaj reìm smatra da mora da ima pod kontrolom sve {kole, da je va`no da {kole budu dràvne. To je stra{na gre{ka. [to mi da teramo
[iptare da idu u dràvne {kole? Ne moraju. U dràvnim {kolama se
program propisuje u Beogradu, imate pravo da se {kolujete na albanskom
jeziku, ali po programu koje odredi ministarstvo u Beogradu. Ne}ete, pa
ne morate, gospodo. Evo, formirajte vi svoje privatne {kole, mi }emo ih
registrovati. [ta ne sme? Ne sme u nazivu te {kole da se negira Srbija
i Jugoslavija. Ne sme u pe~atu te {kole da se negira. Dakle, to mora biti saobraèno op{tim zakonskim propisima.
Voditeq: Program?
Dr [e{eq: A kakav }e biti program, {ta nas to interesuje? U vreme
satelitske televizije da mi razmi{qamo {ta }e pisati u uybeniku albanskog studenta u Pri{tini! [ta me briga. Ho}e li on da veli~a svoju nacionalnu istoriju, ho}e li kroz tu kwigu ostvarivati neke pretenzije...
Voditeq: A je li vam svejedno i da li }e kroz elementarno obrazovawe spoznati da je gra|anin Jugoslavije, da je dràvqanin Jugoslavije...
Dr [e{eq: Slu{ajte, mi }emo wega ozbiqnim funkcionisawem
pravnog poretka u to ubediti. A to o ~emu }e on ma{tati, za ~im }e ~eznuti, kako }e se intimno ose}ati, to je wegova stvar.
Znate, i Meksikanac koji ìvi u Kaliforniji moè da èli da Kalifornija opet bude meksi~ka, ili da bude samostalna, ili ovakva ili
onakva. To {ta on intimno prièqkuje, o ~emu on razmi{qa, to je wegova privatna stvar. Amerikanci ga ne bi spre~avali, ako je dràvqanin
recimo Amerike, ni da pi{e o tome.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: U Americi moète da objavite kakvu god ho}ete kwigu.
Ali on mora da po{tuje vaè}e pravne norme, ne sme da ih gazi, ne sme da
ih kr{i. To isto traìmo od [iptara, na{ih dràvqana na Kosovu i
Metohiji. Ovo su pravne norme, one ne smeju da se gaze. A to {ta vi èlite, {ta vi mislite, o ~emu }ete vi razgovarati, o ~emu }ete pisati, to
je va{a stvar. To je, dakle, pitawe {kolstva.
Ne svi|aju vam se na{e dràvne bolnice i ambulante?
Voditeq: Pravite privatne.
Dr [e{eq: Formirajte svoje. Oni ve} to rade, ali za{to bi to radili ilegalno? Da im dozvolimo, da prilagodimo zakonodavstvo. I ne samo wima, nego bilo kome drugome.
180
Daqe, informisawe. [to ne bi oni mogli da imaju privatne televizije na svom jeziku? Kodeks }e se napraviti, ne sme na televiziji da se poziva na ubistva, na saka}ewe tela, ne sme se pozivati na mr`wu, ne sme se pozivati na rat, ne sme se pozivati na nasilno ru{ewe ustavnog poretka. Zna~i, napravi se kodeks koji moè da vaì i u Americi, i u Engleskoj, i u
Francuskoj, i u Nema~koj, i u Rusiji, u svim civilizovanim zemqama.
Voditeq: Kodeks samo za wih ili mislite...
Dr [e{eq: Kodeks za sve. Ne sme ni{ta posebno biti za wih kodeks za sve. I kada se taj kodeks ustanovi, eto vam ograni~ewa za televiziju. Ali ono {to moè svuda u svetu, moè da pro|e i kod nas.
A onda neka formiraju kakve god ho}e televizije. Kakav }e program
pu{tati? Neka pu{taju stalno albanski program ako treba, pa i ovako
dolazi taj albanski program.
Ne moè sa ovako savremenom tehnologijom vlast da se pona{a kao
da je vlast XIX ili XVIII veka. Stvari su se promenile. Nekada je vlast
otvarala pisma da vidi da li neko pi{e protiv reìma. Carinici su mi
zaplenili, 1989. godine, kada sam se vratio iz Londona, pun kofer emigrantskih kwiga, pa su mi posle {est meseci vratili jer sam se ja borio
za to, pa su bili zaprepa{}eni {to se ja uop{te borim. Oni su bili zaprepa{}eni {to se ja nisam na aerodromu smrtno prepla{io pa samo
gledao da spasem ìvu glavu. Ne dam te kwige, to su emigrantske kwige
protiv reìma. Ja ho}u da ih ~itam. A onaj ko spaquje kwige sam sumwa
u ozbiqnost svoga reìma, u verodostojnost svoje ideologije, u neke
osnovne moralne principe itd.
Dakle, to su metode kojima moramo sre|ivati to stawe. Sve ono {to
èle, {to je na nekoj civilizacijskoj ravni mogu da imaju, ali da sami
finansiraju, ako nisu spremni da prihvate ono {to dràva nudi na tom
planu. A dràva treba da nudi podjednako u svim delovima Srbije.
Mi im ni{ta ne osporavamo, ali moraju da po{tuju zakone. Moraju
da budu lojalni dràvqani. A ova dràva to nije u stawu. Ovaj reìm nije dovoqno ozbiqan da to provede. Ovaj reìm, recimo, na izborima manipuli{e navodnim {iptarskim glasovima. Kao, 350.000 [iptara je sada iza{lo da glasa za Milana Milutinovi}a. I [iptari se smeju.
Voditeq: [ta je uzrok, po va{em mi{qewu, krize na Kosovu?
Dr [e{eq: Uzrok krize na Kosovu je poluvekovna komunisti~ka
diktatura u na{oj zemqi. Tu krizu su projektovali komunisti, naravno,
nastavqaju}i fa{isti~ku politiku. Pod italijanskom fa{isti~kom
okupacijom reìm Velike Albanije je progonio Srbe. Nisu svi Srbi terani sa Kosova, nego samo oni koje je Kraqevina Jugoslavija kolonizovala izme|u Prvog i Drugog svetskog rata. Oni su sistematski oterani.
A onda je komunisti~ki reìm zabranio wihov povratak. Dakle, sankcionisao je posledice fa{isti~ke okupacije.
Komunisti su posle Drugog svetskog rata forsirali useqavawe Albanaca iz Albanije na Kosovo i Metohiju, davali im imawa i to srpska
imawa, crkvena imawa i forsirali su odlazak Srba sa Kosova i Metohije. To je decenijama bila sistematska politika. Ta politika je dovela
do dana{we krize.
181
Zatim, komunisti~ki reìm je razbijao Jugoslaviju, razbijao srpske

zemqe. Tako je stvarao kosovskometohijsku autonomiju, ona nema nikakvo
istorijsko ni pravno utemeqewe iz nekog ranijeg istorijskog perioda.
Voditeq: Dozvolite da vas prekinem: moram priznati, iznena|en sam
malo ovakvim odgovorom na pitawe o problemu Kosova.
Dr [e{eq: Zbog ~ega?
Voditeq: Iz prostog razloga {to ste uglavnom ponovili ono {to
smo ~uli u predizbornoj kampawi, a malo su se okolnosti izmenile. Da
bi pojasnili, odnosno da bih dobio odgovor na pitawe koje me stvarno interesuje: kako tuma~ite to da se u na{im medijima u govorima politi~kih lidera ili ~lanova stranaka jedna klasi~na teroristi~ka organizacija naziva Oslobodila~kom vojskom Kosova? Naravno, pitam vas to sa
pozicije istaknutog srpskog nacionaliste.
Dr [e{eq: Prvo, mene interesuje {ta je vas iznenadilo? Mi smo radikali uvek imali ovakav stav, principijelan stav o Kosovu i Metohiji,
mi od toga ne odustajemo.
Drugo, vi znate da u na{oj zemqi postoje mediji koji su izrazito na
antisrpskim pozicijama, koje finansira Soros, koje finansiraju strane
obave{tajne slu`be, strane obave{tajne fondacije, ali to su sve neprofitne organizacije koje se finansiraju iz buyeta, sve one deluju u svojevrsnoj {pijunskoj misiji. Ciq im je unutra{we razarawe, subverzivna
delatnost unutar Savezne Republike Jugoslavije.
Voditeq: Odakle to, namerno...
Dr [e{eq: Namerno. Drugo, vidite {ta se desilo. Na{a borba je
dodelila svoju godi{wu nagradu za toleranciju {iptarskim studentima
demonstrantima, koji negiraju na{u dràvu, i Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Voditeq: E, ovo je {lagvort...
Dr [e{eq: Vidite sada, {ta zna~i, ko je ovde trebalo da dobije nagradu za toleranciju ako je uop{te neko zasluùje? Trebalo je da dobije
reìm. Za{to? Zato {to je reìm bio suvi{e tolerantan. Mlitavo je
postupio. Nek poku{a neko organizuje demonstracije u Wujorku, a da ih
prethodno ne prijavi policiji, da ne po{tuje sve zakonske forme koje u
Americi vaè kada se organizuju demonstracije.
Voditeq: êkajte malo, Srbi su demonstrirali bez najave demonstracija i pravili velike, stodnevne demonstracije.
Dr [e{eq: Mi smo kritikovali te demonstracije, jedna od na{ih
kritika demonstrantima je bila, pogotovo onda kada su bile studentske
demonstracije, {to ne prijave demonstracije.
Voditeq: U redu je. Da se vratimo Kosovu.
Dr [e{eq: Da li se vi se}ate da smo javno o tome govorili?
Voditeq: Da, ja se se}am, vi ste principijelni i ja to priznajem.
Dr [e{eq: Zna~i, ako postoji zakon...
Voditeq: Da se vratimo ovoj mojoj iznena|enosti. Vi ste izneli {ta
treba uraditi da bi se re{ilo pitawe Kosova. Rekli ste: srediti kwige,
dati im medije, privatizaciju...
182
Dr [e{eq: Sre|ivawe kwiga je va`no i zbog toga {to su ranije

falsifikovani potpisi stanovni{tva, {to niko ìv ne zna koliko zaista [iptara tamo ìvi.
Voditeq: Jeste, da ne ponavqamo gospodine [e{eq, dobro je da malo ùstrije razgovaramo, ali da ne ponavqamo.
Dr [e{eq: Ni{ta ùstro.
Voditeq: Pri tome ste u svom pledoajeu najvi{e govorili o proma{ajima i nesposobnosti reìma, {to je postavka iz predizborne kampawe, tako da sam, s obzirom na izmewene okolnosti, stekao utisak da je reìm iskqu~ivo kriv za stawe na Kosovu.
Pitam vas, da vi sredite mati~ne kwige dràvqana, da sredite mati~ne kwige ro|enih, da sredite zemqi{ne kwige, da uvedete privatizaciju po svetskim standardima, da dozvolite, dakle, i informisawe i sve
ovo o ~emu ste govorili, {ta raditi u situaciji kada oni kaù ono {to
sada kaù, i vi ste pomenuli: negiramo Srbiju i nas interesuje jedino otcepqewe od Srbije, odnosno republika Kosovo, {to nam kosovski politi~ki prvaci non-stop govore. Oni demokratskim putem javno kaù: mi
demokratskim putem èlimo da se otcepimo.
Dr [e{eq: [ta nas briga {ta }e oni da kaù, nama je sada va`no da
zapadnim silama izbijemo iz ruku sve argumente koje poteù prema Srbiji i srpskom narodu o pitawu Kosova i Metohije. Oni poteù iste one
argumente koji mogu da im pro|u o pitawu ukupne situacije u Srbiji. Je
li u Srbiji medijska blokada jeste. Nema slobode medija. Je li u Srbiji izvr{ena privatizacija nije. Postoje jo{ komunisti~ki oblici svojine. Postoji falsifikovawe izbornih rezultata.
Voditeq: Ja govorim sada samo...
Dr [e{eq: Molim vas, oni sada imaju jednu ~vrstu argumentaciju
kojoj ovaj reìm nekada ne zna da parira, a nekada ne moè da parira.
Voditeq: Da vas odmah i tu pitam, da postavim potpitawe.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Je li na{ problem to {to ne sprovodimo to {to od nas
traè, ili ne sprovodimo na na~in na koji oni to traè?
Dr [e{eq: Ne. Mi uop{te ne treba da provodimo ni{ta {to oni
traè. Mi treba svoju dràvu da uredimo prema elementarnim pravnim
principima koji su op{tepriznati u civilizovanom svetu.
Voditeq: Dobro. Koliko traje, po va{oj proceni, sre|ivawe mati~nih kwiga, zemqi{nih kwiga?
Dr [e{eq: Slu{ajte, ne moè ovaj reìm to da sredi jer on ne èli moderan pravni poredak.
Voditeq: Pod uslovom da je reìm koji vi smatrate sposobnim. Koliko uop{te treba?
Dr [e{eq: Mati~ne i zemqi{ne kwige mogu da se srede za godinu
dana intenzivnog rada.
Voditeq: Gospodine [e{eq, isti smo fakultet zavr{ili...
Dr [e{eq: Ja ne znam koji ste vi fakultet zavr{ili.
183
Voditeq: Pravni u Beogradu, gospodine [e{eq, i drugo, svaki put

sam se odazvao pruàwu besplatne pomo}i Srbima na Kosovu i radio
ba{ te imovinske sporove, i ba{ oko zemqe, i vratio deset i po hektara
svom klijentu na Kosovu i vrlo dobro znam da tamo sre|ivawe zemqi{nih kwiga, ako po{tujemo qudska prava, o ~emu ste vi govorili, ne moè da se zavr{i ni za 50 godina.
Dr [e{eq: To jednostavno nije istina.
Voditeq: Istina je.
Dr [e{eq: Otkud vam to?
Voditeq: Zbog toga {to sam ja upravo prakti~no rade}i na terenu,
spoznao da su [iptari svih 50 godina posle rata poslovali na besu. Vi
znate {ta je besa? Vi znate kada ja platim livadu koju ste mi vi prodali
da vi vi{e ne moète da kaète da je ta livada va{a, a ne moja.
Dr [e{eq: Prvo, postoji osnova u zemqi{nim kwigama, postoji ne{to od ~ega se polazi. I to jo{ nije uni{teno. I ako se od toga polazi...
Voditeq: Ali je vrlo mogu}e da je falsifikovano, gospodine [e{eq.
Dr [e{eq: Molim vas, onda snimate stawe na terenu. To {to vi kaète da treba 50 godina...
Voditeq: Treba.
Dr [e{eq: Treba ako ostane sada{wa vlast.
Voditeq: Ne.
Dr [e{eq: Koja je nesposobna.
Voditeq: Ne, to treba vrhunskim profesionalcima da urade.
Dr [e{eq: Nije ta~no da treba 50 godina.
Voditeq: Sigurno.
Dr [e{eq: To vam je besmisleno. Prvo, to je i relativno ograni~ena, smawena teritorija, u Srbiji to sve moè da se uradi za godinu dana.
Voditeq: Ja ne sporim da se u Srbiji moè uraditi.
Dr [e{eq: Molim vas, postoji osnova u katastarskim kwigama, postoji snimawe ~iweni~nog stawa.
Voditeq: Postoje falsifikati.
Dr [e{eq: Molim vas, i to snimawe je i snimawe na terenu, dakle,
utvr|ivawe ko prakti~no drì odre|enu zemqu, odre|enu imovinu, odre|ene nekretnine, i postoji raspored...
Voditeq: Gospodine [e{eq, zalaète se za pravnu dràvu, za po{tovawe prava.
Dr [e{eq: Molim vas, pa {ta vi podrazumevate pod pravnom dràvom? Podrazumevate ovu glomaznu administraciju koja radi...
Voditeq: Ne, nego podrazumevam kada se jedan posao radi da se uradi
po{tuju}i pravo, propise i na~elo po{tewa i savesnosti.
Dr [e{eq: Prvo, propisi moraju da se promene jer su lo{i. Ako vi
mislite taj posao da zavr{ite pod sada{wim propisima, onda gre{ite.
Ako mislite pod sada{wom bulumentom koja vlada na Kosovu i Metohiji, onda gre{ite, jer oni ni{ta nisu u stawu, oni }e opet sve to da zamu184
te na terenu za 100, 200 za 1.000 maraka, jer su navikli da se tako pona{aju. Wima ne odgovara da se srede katastarske kwige.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da se ne pretvori na{...
Dr [e{eq: Kao {to ne odgovara ni ovde reìmu u Srbiji da se srede katastarske kwige. Kada pogledate, da li je i u jednoj katastarskoj op{tini sre|eno to stawe? Nije sre|eno, namerno je napravqen haos jer
lovci u mutnom najlak{e love kada je haos prisutan.
Voditeq: Ja dozvoqavam, da se ne pretvori u polemiku, dozvoqavam
to da se za godinu dana moè re{iti, ali mi problem imamo sada. Sada
se puca, sada se postavqaju bombe.
Dr [e{eq: To {to se puca i {to se bacaju bombe to treba da re{i
represivna sila dràve. [ta radi policija? [ta radi vojska? [to ne
ugu{e to?
Voditeq: Nije li to kontradiktorno va{oj osnovnoj postavci?
Dr [e{eq: Kojoj?
Voditeq: Da mi ne smemo izazivati Zapad i i}i mu naruku da...
Dr [e{eq: [ta izazivamo? Ko moè da nam zameri {to smo ugu{ili oruànu pobunu?
Voditeq: Pa, gospodine [e{eq, Amerikanci i sada odbijaju da tu
istu Oslobodila~ku vojsku...
Dr [e{eq: Nije ta~no.
Voditeq: ...uvrste na spisak, kako je zovu...
Dr [e{eq: Nije ta~no da odbijaju.
Voditeq: Pa nisu je jo{ uvrstili na spisak teroristi~kih organizacija.
Dr [e{eq: Molim vas, ~ekajte, polako. [ta nas briga {ta su oni
uvrstili, {ta nisu, nije ta~no da odbijaju, nego su pretili [iptarima da
}e im tu organizaciju uvrstiti na listu teroristi~kih organizacija.
[ta to nas briga ho}e li Amerikanci uvrstiti ili ne? Nama je bitno
{to nijedna zemqa na svetu ne sme javno da pruì podr{ku {iptarskim
teroristima, nijedna zemqa na svetu. I oni im to stavqaju do znawa. Neke zapadne sile ih tajno podràvaju, ~ak {aqu svoje qude da ih obu~avaju, da ih pripremaju, finansiraju ih, ali javno ne sme nijedna to da uradi.
Kada do|e do oruàne pobune, nemaju podr{ku. Za{to ovaj reìm nije to
uradio?
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Ko se suprotstavio ovom reìmu u akciji da se ugu{i ta
pobuna? Je li bilo suprotstavqawa? Nije.
Voditeq: Gospodine [e{eq, rekli ste, izme|u ostalog, da nam postoje}a pravna regulativa nije dobra, nije dobra podloga za re{avawe
kosovskog problema. U Ustavu Srbije pi{e da je Srbija dràva svih gra|ana. Zna~i, da je u osnovna gra|anska prava do{lo i nacionalno, nacionalno je, zna~i, jedno od gra|anskih prava.
Po{to se ovde traì teritorijalni ustupak, odnosno otcepqewe teritorije od dràve Srbije, i to se vezuje upravo za {iptarski entitet,
185
koji po na{em ustavu nije mogu}, nemamo li mi upravo u postoje}oj regulativi pravni osnov da tom svetu objasnimo da oni kao gra|ani Jugoslavije ne mogu po osnovu etni~ke pripadnosti ni pomisliti na otcepqewe
nekog dela teritorije?
Dr [e{eq: Molim vas, svet sada ne insistira direktno i otvoreno
na otcepqewu ba{ zato {to je svestan da nema pravnog osnova. Zapadne
sile èle pritiskom na reìm u Beogradu da stvore pravni osnov. Stvori}e ga ako reìm kapitulira pred wihovim pritiscima i sloì se da
Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u sastavu Jugoslavije. Onog trenutka kada postanu federalna jedinica, stvara se pravni
osnov za neko naredno otcepqewe. To je su{tina.
Voditeq: Recimo da ste i u pravu, a nije li upravo to razlog {to to
traè, ja verovatno u diplomatskim...
Dr [e{eq: Oni mogu da traè sve ono {to ra~unaju da je mogu}e dobiti od ovog reìma. A ovaj reìm je navikao zapadne sile da mogu da postignu od wega sve {to traè. Ovaj reìm se u po~etku suprotstavqa, a
posle popusti.
Voditeq: Treba}e nam dodatna emisija da to i ra{~lanimo.
Dr [e{eq: Evo, da ra{~lanimo na primeru Srpske Krajine, na primeru Republike Srpske, ovaj reìm se suprotstavqao, suprotstavqao,
posle je sve prihvatio.
Voditeq: Ajde da ra{~lanimo, vrlo rado, po cenu i da produìmo
emisiju, ali da idemo polako, bez ù~i, obojica smo izgleda polemi~ari...
Dr [e{eq: Ja ne znam kakva je ù~ ovde u pitawu. Ja ne vidim nikakvu ù~.
Voditeq: Naravno, vi vrhunski, a ja eto u|oh u to kolo...
Dr [e{eq: Vi stalno o nekoj ù~i govorite.
Voditeq: Da krenemo od pojave Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Ja sam jedan od onih koji smatra da je to jedini ~ovek na
ovim prostorima koji nas vodi u demokratsko dru{tvo i ~ovek koji nas
je odbranio od svih zala koje nam je namenio novi svetski poredak, odnosno wegovi tvorci.
Ja bih krenuo, prvo, od Socijalisti~ke Federativne Jugoslavije: wegovom pojavom spre~ena je daqa uzurpacija prava i Srbije i srpskog naroda u celini. Slaète li se ili ne?
Dr [e{eq: E, polako sada.
Voditeq: Polako, naravno.
Dr [e{eq: Prvo, ne slaèm se da ikada jedan ~ovek pojedinac moè
imati takvu istorijsku ulogu. To je nemogu}e.
Voditeq: Naravno, ja da...
Dr [e{eq: Vi ste rekli da ste pravnik, podrazumeva se da ste ~itali neku literaturu iz dru{tvenih nauka. Prvo, nema teorije, nema nijedne ozbiqne teorije koja }e pripisati pojedinim li~nostima takvu ulogu
u istoriji kakvu vi pripisujete Milo{evi}u.
Voditeq: Upravo sam hteo da pojasnim i vama i...
186
Dr [e{eq: [ta ste mi pojasnili, niste mi ni{ta pojasnili.

Voditeq: Samo da vam kaèm...
Dr [e{eq: Niste ni sebi uspeli da pojasnite ni{ta, da nas on vodi
u demokratsku budu}nost.
Voditeq: Pa dogovorili smo se, ho}emo li se nadglasavati ili da
pojasnim. Kada kaèm od pojave Slobodana Milo{evi}a i da je on taj, ja
polazim sa pozicije, ~lana Socijalisti~ke partije koji vrlo dobro zna,
na li~nom iskustvu od osam godina, da }e Slobodan Milo{evi} u Socijalisti~koj partiji na svakom glasawu dobiti vi{e glasova nego svi mi
ostali zajedno. I govorim iz iskustva gra|anina ove zemqe, koji vrlo dobro pamti, da je na dva izbora za predsednika Srbije dobio u prvom krugu, naravno, vi{e glasova nego svi protivkandidati zajedno. Zato, mi smo
malo naviknuti, mi ga priznajemo da je on svi mi. Nemojte samo da mi...
Dr [e{eq: Svi vi socijalisti?
Voditeq: Tako je. Ja govorim...
Dr [e{eq: To kakvi su odnosi u va{oj stranci, znate, to je stvar va{e stranke.
Voditeq: Ja kao socijalista i voditeq ove emisije, ne mogu se sada
podvojiti, ne mogu biti samo voditeq a ne i socijalista, i mislim da bi
to bilo ru`no, da bi to bilo neprimereno i gostu i mediju na kome se nalazimo. Dakle, ja u tom smislu, ali da i to preformuli{emo i to }u vam
u~initi, od pojave wegove politike stojim pri ovim tvrdwama. Dakle,
do{li smo do toga da je u Socijalisti~koj Federativnoj Jugoslaviji pojavom politike Slobodana Milo{evi}a spre~ena uzurpacija srpskih interesa. Slaète li se ili ne?
Dr [e{eq: Nemojte molim vas da takva pitawa postavqate, da li se
slaèm li ne.
Voditeq: Ili va{e mi{qewe.
Dr [e{eq: E, sada }u vam re}i moje mi{qewe, po{to ja ovde nisam
do{ao ni na kakav kviz...
Voditeq: Odmah povla~im...
Dr [e{eq: Molim vas, prvo, {ta je va{a pogre{na postavka.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Lo{e je {to je va{a partija ideolo{ki zasnovana na
tako...
Voditeq: Ne, ja nisam predstavnik partije...
Dr [e{eq: Nije bitno.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Vi ste rekli jedan politi~ki stav, i niste ovde ni do{li da polemi{ete sa mnom kao predstavnik Socijalisti~ke partije.
Voditeq: Ta~no, bilo je neprimereno.
Dr [e{eq: Va{ stav kao ~lana te partije...
Voditeq: E, to je odli~no.
Dr [e{eq: Da je Slobodan Milo{evi} okosnica ukupnog va{eg
partijskog delovawa.
187
Voditeq: Apsolutno.
Dr [e{eq: Da on materijalizuje ideologiju va{e partije.
Voditeq: I vi to znate.
Dr [e{eq: Molim vas, ali to je ono {to je pogre{no u va{oj partiji. U Srpskoj radikalnoj stranci nije takav slu~aj. Nijedan ~ovek pojedinac u Srpskoj radikalnoj stranci nema takvu ulogu. I uloga nijednog pojedinca u Srpskoj radikalnoj stranci ne bi bila legitimna na taj na~in.
Voditeq: Znate, verovatno zbog toga {to vi ne moète da postignete rezultate kao Slobodan Milo{evi}.
Dr [e{eq: Polako, molim vas. Polako.
Voditeq: Ni u stranci, ni na izborima.
Dr [e{eq: êkajte malo, polako.
Voditeq: Ho}u.
Dr [e{eq: Ja polazim od toga da nijedan ~ovek nije apsolutno ni dobar ni apsolutno lo{.
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Postoje ~itave faze u politi~koj aktivnosti Slobodana Milo{evi}a u kojima sam ga ja li~no podràvao.
Voditeq: Apsolutno. Ta~no.
Dr [e{eq: Godine 1987, 1988, 1989. ba{ zato {to sam smatrao wegova politi~ka nastojawa pozitivnim u onom vremenu.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Nije on meni odgovarao po mnogim stvarima, {to je jo{
u to vreme bio komunista, {to je pribegavao komunisti~koj retorici
itd. Ali osnovni politi~ki proces koji je vodio, po mojoj proceni, u te
tri godine bio je pozitivan, zato sam ga podràvao. Srpska radikalna
stranka ga je podràvala 1991, 1992, 1993. godine, dok smo smatrali da mu
je politika pozitivna, da je saobraèna srpskim nacionalnim interesima. Onda kada nije bila mi smo mu se suprotstavqali, mi smo ga napadali.
Voditeq: To je 1993. godine.
Dr [e{eq: To je od kraja 1993. godine. Onda kada je on...
Voditeq: Malopre ste rekli...
Dr [e{eq: Molim vas...
Voditeq: Da je pravio gre{ke 1991, 1992, 1993. godine, to me je isprovociralo da napravimo jedan skener politi~kih zbivawa.
Dr [e{eq: Molim vas, {to se ti~e tih zbivawa 1991, 1992 i 1993. godine, gre{aka je bilo,
Voditeq: Naravno.
Dr [e{eq: Ali osnovni, generalni pravac je bio pozitivan i mi
smo ga podràvali. A mogu vam odmah sada nabrajati gre{ke. Prvo je bila gre{ka 1990. godine {to nije ubrzao proces uvo|ewa vi{epartijskog
sistema u Srbiji.
Voditeq: Imamo...
188
Dr [e{eq: Ve} 1989. godine imao je {ansu da to uradi, 1989. godine

na posledwim komunisti~kim izborima on je tako|e pobedio, imao je
protivkandidate, nije bilo partija. On je imao toliku podr{ku i poverewe srpskog naroda da je Srbija mogla da predwa~i u uvo|ewu vi{epartijskog sistema, i da u startu ima propagandnu prednost u odnosu na Slovence i Hrvate. To je mogao, propu{teno je, nije ura|eno. Cele 1990. godine mi smo se pregawali ovde da li }emo uop{te uvoditi vi{epartijski sistem ili ne}emo.
Voditeq: A je li to razlog {to posle osam godina vi{epartijskog
sistema masa politi~kih lidera kaè da mi uop{te nemamo vi{epartijski sistem?
Dr [e{eq: Mi imamo vi{epartijski sistem. Ja nisam ~uo te koji
kaù da nemamo.
Voditeq: Recimo, gospodin Mi}unovi} je i u ovoj emisiji govorio o
tome da ne znamo ni su{tinu...
Dr [e{eq: Mi imamo vi{epartijski sistem...
Voditeq: Ne poznajemo ni demokratiju...
Dr [e{eq: Znate {ta, to da nam je demokratija jo{ nerazvijena, to
je tako|e ta~no, ali mi imamo vi{epartijski sistem. Mi imamo posebne
partije.
Voditeq: Jasno, sigurno.
Dr [e{eq: Imamo veoma mo}ne opozicione partije. E, sada {to se
ti~e izbora. Da je Milo{evi} u stawu da uvek pobedi na unutarpartijskim izborima u Socijalisti~koj partiji to nije sporno. 1992. godine na
izborima je pobedio sve svoje protivkandidate, tada je imao i podr{ku
Srpske radikalne stranke, koja nije bila zanemarqiva, je li tako? Jer je
on imao...
Voditeq: Nije tako, gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: Sa~ekajte malo.
Voditeq: Nije tako.
Dr [e{eq: Sa~ekajte, ali ipak treba da se pona{ate kao voditeq,
znate. Malo pristojnije.
Prvo, 1992. godine Milo{evi} je imao glasova na izborima kao Socijalisti~ka partija i Srpska radikalna stranka zajedno. Je li tako?
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Socijalisti~ka partija je imala 1.500.000 glasova ili
1.600.000, a Srpska radikalna stranka 1.100.000, a on je imao kao te dve
partije zajedno. Zna~i da mu je podr{ka Srpske radikalne stranke bila veoma va`na na tim izborima. To su ~iwenice. A {to vi intimno
mislite da to nije bilo va`no, ili morate da biste se dodvorili svojoj
partiji i wenom rukovodstvu, da kaète da to nije bilo va`no. Najva`nije...
Voditeq: I sada kao voditequ mi je dozvoqeno da kaèm da ja...
Dr [e{eq: Ali, dozvolite da ja sada zavr{im.
Voditeq: Izvolite.
189
Dr [e{eq: Znate, ipak treba da se pona{ate ovde kao voditeq, a ne

kao polemi~ar. Ja nisam do{ao na televizijski duel sa vama, ne bih ja beào ni od toga, znate, ali ipak bi morali da imate izvesnu politi~ku teìnu da bih se upu{tao i u duel te vrste.
Voditeq: Ja sam pero laka, ja priznajem.
Dr [e{eq: E, molim vas.
Voditeq: Ja sam tu pero laka...
Dr [e{eq: [to se ti~e izbora u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, ovi izbori su pokazali pro{le godine da Socijalisti~ka partija Srbije i levica uop{te, u celini, nisu u stawu da demokratskim sredstvima, zakonskim sredstvima dobiju izbore. Jer da su u stawu da dobiju
izbore zakonskim sredstvima, ne bi se sluìli nezakonitim radwama, ne
bi se sluìli falsifikatima.
Mi imamo ~itav niz dokaza da su predsedni~ki izbori pro{le godine falsifikovani a delimi~no su falsifikovani i parlamentarni izbori, pogotovo na Kosovu i Metohiji. Tim na{im dokazima niko ne moè opepeliti. Je li to istina? Ho}ete vi da kaète da nisu falsifikovani predsedni~ki izbori?
Voditeq: Ja sam sada voditeq, nemojte, molim vas.
Dr [e{eq: êkajte, dajte odgovor, izjasnite se.
Voditeq: Ja svog gosta po{tujem...
Dr [e{eq: êkajte, vi ste sada do{li u drugu ulogu, ulogu polemi~ara. Ja sam prihvatio polemiku sa vama.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hajde da se dogovorimo: ili }u da polemi{em, a da me ne opomiwete da treba da budem voditeq, ili }u da budem
voditeq, a da me ne opomiwete da polemi{em.
Dr [e{eq: Molim vas, ja }u vas opomiwati i u jednom i u drugom slu~aju.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Jer time postièm jo{ jednu prednost u odnosu na vas.
Moja je pozicija takva ovde.
Voditeq: Od mene imate sve prednosti. Gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: I traìm slabe ta~ke, i na{ao sam jednu od slabih ta~aka u va{oj poziciji.
Voditeq: Koja na primer? Ja je ne{to, mislim...
Dr [e{eq: Pa to da ste do{li u situaciju da po svaku cenu branite
politiku socijalisti~ke partije koja je nebrawiva. Nebrawiva kada je u
pitawu Kosovo i Metohija, nebrawiva kada je u pitawu pravni poredak,
izborna procedura itd.
Voditeq: Ne, gospodine [e{eq, ako je takav utisak kod vas stvoren
da se vratimo mi na ovo, ne interesuje mene moja slaba ta~ka u ovoj emisiji, mene interesuje va{e vi|ewe.
Dr [e{eq: Mene ne interesuje va{a slaba ta~ka, ali su mi va`ne
slabe ta~ke va{e partije.
Voditeq: Vi ste lider, odli~no, ali sloìli smo se da sam ja pero
laka u politi~kom smislu, prema tome...
190
Dr [e{eq: To ste vi rekli, ja nisam.

Voditeq: To sa visokim funkcionerima moje stranke raspravite,
mene je interesovalo va{e mi{qewe o pitawu re{avawa kosovskog problema, jer to je problem koji kao gra|anin ose}am. Tako|e me interesuje,
produì}emo emisiju jer verovatno sam ja kriv {to sam polemikom izazvao kod vas takvu reakciju, ne verovatno nego sigurno.
Dr [e{eq: Kakvu reakciju? Nije bila nikakva ~udna reakcija, sasvim normalna.
Voditeq: Takvu normalnu reakciju, ni{ta drugo nisam ni rekao. Sada me interesuje: vi ste lider, kod mene uìvate respekt druge po snazi
stranke, imate 82 poslanika u srpskom parlamentu, Srbija treba da dobije predsednika vlade, mediji su svaki dan puni izjava svih kompetentnih i
relevantnih politi~kih subjekata koji treba da formiraju tu vladu. Interesuje me va{a prognoza za ovu emisiju. Ho}e li se formirati vlada,
va{ stav?
Dr [e{eq: Ja ne znam da li }e se formirati nova vlada Srbije ili
}emo i}i na nove izbore. Ose}am da su sve prilike da }emo imati vrlo
brzo nove parlamentarne izbore, i to u situaciji u kojoj Srpska radikalna stranka uop{te nije bila akter, mi ni u kakvim pregovorima nismo
u~estvovali. Hteli smo. Nudili smo pregovore drugim ozbiqnim parlamentarnim strankama, pismeno.
Odmah posle septembarskih parlamentarnih izbora uputili smo pismo Socijalisti~koj partiji, Srpskom pokretu obnove i Jugoslovenskoj
levici i ponudili da razgovaramo o stvarawu koncentracione vlade nacionalnog jedinstva. Kurtoazno je JUL odgovorio da je na~elno spreman
na razgovore, ali do razgovora nikada nije do{lo, socijalisti su }utali,
a SPO se obru{io drvqem i kamewem na Srpsku radikalnu stranku.
Po{to sa nama nisu hteli o tome da razgovaraju, mi jednostavno i{~ekujemo kako }e se okon~ati proces pregovarawa izme|u socijalista i Srpskog pokreta obnove. ûli smo, pre nekoliko dana, da su ti pregovori upali u krizu, da se nisu mogli dogovoriti i sve su prilike, ukoliko zaista
ne postignu nikakav dogovor, da }emo imati uskoro vanredne izbore.
Mogu}e su tri varijante. To je sada realno. Da Srpski pokret obnove u|e u vladu sa socijalistima; da Srpski pokret obnove podrì mawinsku vladu socijalista ili da iza|emo na nove izbore. êtvrtu varijantu
ja jednostavno ne vidim.
Voditeq: Sa pozicije va{e, s obzirom da ste govorili u prethodnim
odgovorima o problemima i navodili probleme koje imamo kao narod i
dràva, oni su nesporni i bremeniti, va{a procena, va{ stav {ta je za
Srbiju boqe od tih varijanti?
Dr [e{eq: Za Srbiju bi bilo najboqe da je postignut dogovor o koncentracionoj vladi nacionalnog jedinstva. A po{to nije, i po{to druge
stranke to nisu htele, onda je najboqe da idemo na vanredne parlamentarne izbore. Znate, neke su se stvari desile od septembra naovamo koje su dosta uticale na opredeqewe bira~kog tela, na opredeqewe gra|ana. I onda
za{to da to ne proverimo, da se uspostavi novi odnos snaga u skup{tini.
191
Ja verujem i o~igledno je da bi ove stranke koje su pro{le godine bojkotovale izbore sada iza{le na izbore to je odmah argument za na{u tezu da bi odnos snaga u Narodnoj skup{tini bio druga~iji. Zatim, ~lanstvo nekih drugih stranaka je shvatilo kakvu politiku vodi wihovo rukovodstvo, razo~arano je, sada bi se opredelilo za nekog drugog na izborima. To je o~igledno. Mi èlimo {to pre nove parlamentarne izbore.
Voditeq: Ako bi to bila opcija po vama, {ta je optimalno u pogledu
roka odràvawa tih izbora?
Dr [e{eq: Znate, moè da se desi da ve} u maju imamo te vanredne
parlamentarne izbore, mo`da tek najesen. Jer po ovoj ustaqenoj parlamentarnoj proceduri ve} odavno je trebalo da Milan Milutinovi} poveri
mandat za sastav vlade nekom strana~kom predstavniku. Pa ako on ne uspe
da formira vladu u odre|enom roku, 15 dana recimo, vrati mandat pa se poveri novom, pa to tri ~etiri puta, da se proba. Dok se sve to tako isproba,
pro|e opet tri ~etiri meseca, i kada se vidi da zaista nikako nije mogu}e
konstituisati parlamentarnu ve}inu i formirati novu vladu, onda se ide
na raspisivawe novih izbora. Me|utim, iako je Narodna skup{tina konstituisana jo{ u novembru mesecu, Milan Milutinovi} nije odredio mandatara za sastav vlade. Milutinovi} se o~igledno ne me{a u svoj posao.
Voditeq: Za slu~aj da dobijemo mandatara, dakle, da se postigne dogovor na jedan od na~ina koji ste malopre rekli, da li bi se Srpska radikalna stranka opredeqivala prema mandataru i novoj vladi, novom sastavu
vlade prema programu koji je duàn da iznese u Skup{tini, ili prema na~inu na osnovu kog je do{lo do predlagawa mandatara?
Dr [e{eq: Ne. Mi bismo se prvo opredeqivali po osnovnim parlamentarnim principima. I onaj ko obavqa funkciju predsednika Republike, bez obzira {to mi Milana Milutinovi}a i daqe osporavamo zbog
na~ina na koji je izabran on je sada prakti~no na toj funkciji, i to je jedna realna ~iwenica koja je pred nama. A {ta to zna~i?
Ako nije obave{ten da je ve} uspostavqena parlamentarna ve}ina,
zna~i, ako neke stranke formiraju koaliciju, sloè se o koaliciji, obave{tavaju predsednika Republike da imaju ve}inu. Recimo, socijalisti i
Srpski pokret obnove, ako se dogovore obave{tavaju Milana Milutinovi}a da su postigli parlamentarnu ve}inu, i da wihovom zajedni~kom
predstavniku treba poveriti mandat. To bi bilo normalno. Ako nije, onda Milan Milutinovi} treba najve}oj pojedina~noj stranci da ponudi
sastav vlade. Ako taj mandatar ne uspe, onda drugoj po redu, tre}oj po redu, ~etvrtoj i to bi ve} bilo dovoqno, sve ostalo bi bilo neozbiqno.
Po{to mi imamo situaciju u kojoj nijedna stranka i strana~ka grupacija nema skup{tinsku ve}inu, pa je neophodna koalicija ako se èli nova vlada, postoji jo{ jedan parlamentaran princip koji se ovde mora po{tovati. Ako dve, skoro podjednako sna`ne politi~ke partije èle
ozbiqnu koaliciju, onda one moraju napraviti ravnoteù u raspodeli
kqu~nih dràvnih funkcija. U ovom slu~aju, u prethodnom me|ustrana~kom dogovoru Socijalisti~ka partija Srbije je dobila mesto predsednika
Narodne skup{tine. U tom dogovoru su u~estvovali radikali, socijalisti
192
i Srpski pokret obnove, koji se sutradan popi{manio, pa su kao bili uzdràni na sednici Narodne skup{tine, ali dogovor je bio ~vrst. Oni su
hteli, po{to je to bilo pred nove predsedni~ke izbore, da predstave u javnosti kao, radikali ne{to {uruju sa socijalistima, a SPO je kao po strani. To je bila jedna providna igra koja im nije pro{la u narodu.
Ako su socijalisti dobili mesto predsednika u Narodnoj skup{tini, po prirodi stvari radikali bi trebalo da dobiju mesto predsednika
vlade. Jer socijalisti imaju 86 poslanika, da zanemarimo na trenutak to
kako su na Kosovu do{li do poslani~kih mandata, a radikali 82. Predsednik Narodne skup{tine je po dràvnom protokolu iznad predsednika vlade. Zna~i, formalno je zna~ajnija politi~ka funkcija. A u vreme
dok jo{ nije bio izabran novi predsednik Republike to je socijalistima
bilo naro~ito va`no. Nama radikalima nije ta funkcija bila toliko
interesantna. Nama je neuporedivo interesantnija funkcija predsednika vlade. Mi jednostavno ne bismo u{li ukoliko nije na{ mandatar, ako
nije predsednik vlade srpski radikal. Sve drugo bi bilo gaèwe osnovnih parlamentarnih principa.
Voditeq: Kaète da dogovor i konkretan dogovor koji ste rekli je
pogaèn, svedoci smo...
Dr [e{eq: Koji dogovor je pogaèn?
Voditeq: Rekli ste oko izbora, da vas SPO optuùje...
Dr [e{eq: Da, {to se ti~e Srpskog pokreta obnove.
Voditeq: Svedoci smo da i koalicije koje se formiraju nisu dugog
veka. Imate li obja{wewe o ~emu se radi, je li to prokletstvo ovog prostora, ili ne{to...
Dr [e{eq: Ne, nije to prokletstvo ovog prostora. Prokletstvo
ovog prostora su mnoge istorijske stihije koje su nam se de{avale svojevremeno od Huna pa naovamo. Pa petovekovna turska okupacija, pa dve
nema~ke najezde u Prvom i Drugom svetskom ratu, pa poluvekovna komunisti~ka diktatura, to je bila ona na{a zla sudbina.
A to kakvo je stawe u kojoj politi~koj partiji, to je ostavqeno slobodnoj proceni ~lanova tih partija, wihovim simpatizerima. Ako ~lanovi Socijalisti~ke partije èle upravo takvu partiju kakvu vi imate,
to je onda va{a stvar. [to bi to nama smetalo? Ako glasa~i va{e partije, va{e socijalisti~ke partije, èle da glasaju upravo za takvu partiju
kakva je va{a partija, {to bi to nama smetalo i {to bismo mi to smatrali prokletstvom ovoga prostora?
Ako ~lanovi Srpskog pokreta obnove èle upravo takvog predsednika stranke kakav je Vuk Dra{kovi}, to je wihova stvar. Ako glasa~i Srpskog pokreta obnove èle upravo takvu stranku kakav je Srpski pokret obnove, i to je wihova stvar. [to bismo mi to smatrali prokletstvom?
Na{e je da vas napadamo kao politi~ke protivnike, vas socijaliste.
Na{e je da napadamo Dra{kovi}a i SPO kao politi~ke protivnike, da
eventualno napadamo demokrate kao politi~ke protivnike. Zna~i nije
na{ ciq da na{a konkurencija uspe, na{ je ciq da na{a konkurencija
propadne, a da mi uspemo.
193
Voditeq: Dozvoqavate li...

Dr [e{eq: E, sada, {to se ti~e koalicija, mnogi politi~ari su se
pokazali veoma neozbiqnim i nedozrelim, olako stupaju}i u raznorazne
koalicije, a posle dovodili te koalicije do raspada pred o~ima naroda,
~upali kose: {ta im bi, gde im bi pamet da ulaze u tako ne{to.
Mi radikali smo u takvim stvarima uvek bili veoma, veoma oprezni.
Nikada nismo lakomisleno ulazili ni u kakvu koaliciju, imali smo razne oblike me|ustrana~ke saradwe uvek vode}i ra~una kakve mogu biti
konsekvence. I nismo se pokajali.
Na{e iskustvo iz saradwe sa drugim strankama je poprili~no lo{e.
Mi smo uvek po{tovali do kraja sve dogovoreno, ali drugi nisu. Drugi su
se pona{ali kao piqari na pijaci, pa moè i ovako, moè i onako, pa ko
}e koga prevariti, ko }e koga obmanuti. Na dugu stazu je to pogre{no.
Sada, recimo, po Beogradu su demokrate, Demokratska stranka, izlepili neki proglas gde pozivaju Dra{kovi}a i nas radikale da u|emo u koaliciju.
Voditeq: Mora da ste osetili moje slede}e pitawe...
Dr [e{eq: Kao, mi smo to obe}ali. Nismo mi to obe}ali. Kome smo
mi obe}ali koaliciju sa Srpskim pokretom obnove? Nikome. Nismo mi
na politi~koj sceni da bi ispuwavali èqe drugih stranaka, da bi ispunili èqu Demokratske stranke da u|emo sa Dra{kovi}em u koaliciju,
da sebe upropastimo, a wima stvorimo uslove da procvetaju. [to bismo
mi to uradili?
I ono {to je najva`nije: upravo politi~ke partije koje su do sada vi{e puta ulazile u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove i jele sa wima
ono {to normalni qudi ne jedu, pa im se ogadilo, traè sada od nas radikala da i mi po~nemo to da jedemo. E, ne}emo. âk i da smo hteli da u|emo u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, nama je dovoqno iskustvo
Demokratske stranke da nam tako ne{to nikada ne padne na pamet.
Voditeq: U posledwe vreme, odnosno, u zadwih nekoliko dana u javnosti je vru}a tema Uredba Vlade Republike Srbije o finansijskom poslovawu. Va{ komentar?
Dr [e{eq: Ta uredba je lo{a i sa pravnog i sa politi~kog aspekta.
Sa pravnog aspekta je neodrìva iz vi{e razloga.
Prvo, zato {to onaj ko je doneo tu uredbu nije kompetentan da je donese. Mi jo{ nemamo Vladu Srbije. Bili su parlamentarni izbori, konstituisan je novi odnos skup{tinskih snaga i tek treba da se formira
vlada. Sada{wi kabinet je u statusu vr{ioca du`nosti, otpravnika poslova, kao vlada pod ostavkom. Ta vlada ne moè donositi op{te pravne
akte, moè samo pojedina~ne. Otpravqa dnevne poslove.
I drugi pravni razlog neodrìvosti ove uredbe je {to se wome mewaju zakoni. Uredba je podzakonski op{ti pravni akt, ne mogu se uredbom
mewati zakoni.
A u politi~kom i ekonomskom smislu uredba ima katastrofalne posledice. Umesto da se podsti~e promet roba i nekretnina pametnom poreskom politikom, Vlada je sada obustavila promet nekretnina ili ga
194
prebacila u nelegalne tokove. Ono {to ste vi govorili da se na Kosovu

trgovina odvija na besu, i ovde }e jo{ malo po~eti na besu. Dakle na re~,
ili na neformalni ugovor, neregistrovani ugovor, ali }e se trgovina
odvijati. Trgovina je ja~a od bilo kakve uredbe, od bilo kakvog reìma,
od bilo kakvih normi. Ne moè se ukinuti trgovina u jednom dru{tvu.
Voditeq: ûli smo u tom delu obja{wewa gospodina ministra finansija koji je stvari pojasnio da samo èli da registruje promet, zna~i,
moè markama da se trguje, banke }e to, na~in je ve} poznat.
Dr [e{eq: To su oni dodatno ubacili kao neku ispravku. Nisu oni
to prvobitno...
Voditeq: Najavqena su uputstva za sprovo|ewe. Vi ste ih ve} rekli.
Dr [e{eq: Posle velikog odijuma u javnosti, oni su kao neku ispravku ubacili da onaj ko prodaje ku}u moè da kupi one devize za koje
je ku}a kupqena, samo da plati neku proviziju banci.
Voditeq: Razliku izme|u...
Dr [e{eq: Besmisleno, to samo komplikuje promet. Vidite, ono
{to je jedino dràvi va`no to je da se plati porez na promet, koliki je
da je, ali da se plati. Dràva je mogla da kaè: ovaj ugovor }e se registrovati kada se plati porez na promet. To bi bila jedna logi~na odluka. Sada, koliko ja znam, prvo se registruje ugovor, pa se onda podnosi poreskoj
upravi za obra~un poreza. Pa onda posle dolazi do ka{wewa u pla}awu,
do jurewa itd.
Mogla se izmena napraviti, da se kaè: e, ovaj ugovor se registruje
kada se plati porez. To bi bilo logi~no.
Voditeq: To sam upravo hteo da vas pitam.
Dr [e{eq: Me|utim, oni ovde teraju qude...
Voditeq: Ne o tuma~ewu Uredbe, nego sam hteo da vas pitam: ~ini li
vam se posle ovog istupawa gospodina ministra finansija da uop{te,
va{ utisak sada o Uredbi, da li je to sada materijal oko koga bi, recimo,
parlamentarne stranke raspravqale preko svojih predstavnika, da li je
to uop{te dobar {tof da se donese izmena propisa, ali tako da imamo i
trì{te i poresku disciplinu?
Dr [e{eq: Na prvoj sednici Narodne skup{tine Poslani~ka grupa
Srpske radikalne stranke }e podneti predlog da se ove uredbe stave van
snage. Da li }e drugi poslanici za to glasati ili ne, vide}emo u Narodnoj skup{tini.
Voditeq: A da li vi smatrate da treba mewati uop{te propise u toj
oblasti?
Dr [e{eq: Treba ih mewati. Treba ih potpuno reformisati.
Voditeq: Ho}e li inicijativa imati i kontrapredlog ili samo poni{tavate ovaj, a...
Dr [e{eq: U ovom slu~aju treba samo da se poni{ti ovo. A za kontrapredlog treba prvo formirati vladu, treba jednu {iru koncepciju
razviti, ne moète dok vladu ne formirate. Vi sada traìte da se usvajaju neki zakoni, ko }e ih sutra provoditi?
195
Prave banke ne postoje...

Voditeq: Vidite, gospodine [e{eq, ja sam jedan od onih koji se
upravo toga boji. Dok se vi, dok se politi~ke stranke biraju i vodi se
borba za vlast, dotle se neki neodlo`ni poslovi ne rade, a mi gra|ani to
trpimo.
Dr [e{eq: Ovo {to sada ove uredbe tretiraju je regulisano na odre|en na~in zakonima. Ne ba{ tako dobro, ne solidno, ali regulisano tako da funkcioni{e. Ova uredba je napravila haos. Ova uredba je izazvala {ok i poremetila neke elementarne odnose u dru{tvu. Drugo, mi bismo bili za to da se svi nov~ani tokovi odvijaju kroz banke. Ali mi jo{
nemamo banke. Nemamo banke u pravom smislu re~i.
Voditeq: Kako do wih?
Dr [e{eq: Privatizacijom i re{avawem dosada{wih nagomilanih
problema i stare devizne {tedwe.
Voditeq: A spoqni zid sankcija?
Dr [e{eq: Spoqni zid sankcija nama ne remeti mnogo ekonomske
odnose. Kao {to ni one potpune sankcije nisu izazvale na{u ekonomsku
krizu i socijalnu bedu, nego nesposoban reìm i neadekvatna ekonomska
politika. Najboqi dokaz vam je ~iwenica kada su ukinute te sankcije ovde se prakti~no ni{ta bitno nije promenilo, samo je olak{ano snabdevawe gorivom, ne moramo vi{e u kanisterima da kupujemo gorivo kod
uli~nih {vercera, nego kupujemo na pumpama.
Voditeq: I cena je malo razli~ita.
Dr [e{eq: Dobro, i cena, ali cena je ve} pala u onim posledwim fazama i kod uli~nih prodavaca nije bila kao u onim udarnim mesecima
1992, 1993. godine kada je do tri i po marke bilo.
Voditeq: Zastupate, dakle, tezu da prvo banke treba sanirati, pa onda...
Dr [e{eq: Pazite, ja ne dozvoqavam da me dràva tera da svoj novac drìm u banci sve do onog momenta kada ne mogu u jednom trenutku
sve {to imam u banci da podignem, ako poèlim da podignem. Izvinite, meni je zarobqena stara devizna {tedwa. Nisam imao mnogo, ali sam
imao zna~ajan iznos. Sve dok mi ne vrate tu staru deviznu {tedwu, ja
bankama ni{ta ne verujem. To je moja polazna pozicija, a mislim i svakog normalnog gra|anina ove zemqe. Ne moè se na silu vratiti poverewe gra|ana u banke, nego promi{qenom poslovnom politikom tih banaka.
Ali prvo da banke postanu banke u pravom smislu re~i. One se sada
samo zovu banke, one su servis reìma, servis vladaju}e partije za manipulisawe novcem. Nisu banke u pravom smislu re~i. Da mi imamo banke
ne bi nijedna dru{tvena firma mogla da dobije kredit, jer je besmisleno
da kredit dobijaju dru{tvene firme. Kako }ete dru{tvenu firmu obavezati da vrati kredit? Nema na~ina.
Voditeq: Vreme nam je...
196
Dr [e{eq: Kredit moè da dobije samo privatna firma ili gra|anin pojedinac.
Voditeq: Ve} smo probili termin, vreme nam isti~e, za kraj, u stvari, pretposledwe pitawe: neposredne aktivnosti va{e stranke za izlazak iz politi~ke i ìvotne krize?
Dr [e{eq: Mi smo imali punih godinu i po dana neprekidne predizborne kampawe, od maja 1996. godine, od na{eg êtvrtog otaybinskog
kongresa mi nismo stali sa kampawom. Godine 1996. smo bili apsolutno
medijski blokirani, pa smo kampawu vodili kroz odràvawe vi{e stotina javnih tribina i strana~kih mitinga. Godine 1997. je popustila ta
medijska blokada i bilo je {anse da se pojavimo na velikom broju lokalnih radio i televizijskih stanica, pa smo kompletnu kampawu na taj na~in proveli.
Sada smo imali jedan predah u januaru mesecu, i mi se polako pripremamo za novu kampawu. I tu novu kampawu }emo, pre svega, voditi preko
lokalnih radio i televizijskih stanica. Sve dok postoje medijske mogu}nosti za eksplicirawe na{e strana~ke politike, za provo|ewe na{e
kampawe, mi nemamo potrebu da drìmo uli~ne mitinge, da drìmo javne tribine i skupove sli~ne vrste. Dakle, mi èlimo modernije oblike
kampawe.
Voditeq: I posledwe pitawe, s obzirom da sam ve~eras odstupio od
voditeqske uloge utoliko {to sam u jednom trenutku postao i polemi~ar, moète li da se sada gledaocima TV Palme izjasnite ho}ete li
jo{ neki put do}i upravo takvom doma}inu?
Dr [e{eq: Kad god me pozovete ja }u do}i. Drugo, meni uop{te nije
smetalo {to ste vi u{li u ulogu polemi~ara.
Voditeq: Pogledajte reprizu u nedequ, pa ja mislim da se ne}ete sloìti sa va{om tvrdwom.
Dr [e{eq: Ja sam samo èleo da iskoristim sve slabosti va{e pozicije. A ovo je jedna formalna slabost va{e pozicije koju sam ja iskoristio u emisiji. Nemate razloga da se qutite, ja mislim da ste zahvaquju}i tome dobili interesantniju emisiju.
Voditeq: Ako je obe}awe ostalo...
Dr [e{eq: Jeìm se od emisija u kojima voditeq samo klima glavom,
bez obzira {ta kaèm, u kome voditeq ne zna da kontrira sagovorniku.
Voditeq: S obzirom na tu va{u spremnost, izgleda da }e i na{ slede}i razgovor biti zanimqiv, mo`da i zanimqiviji.
U svakom slu~aju, veliko vam hvala {to ste na{li vremena da gostujete na TV Palma.
Voditeq: Nadam se da }emo uskoro nastaviti ovaj razgovor.
Po{tovani gledaoci, vama laku no} i prijatno. Gledali ste Dijalog, u kome je gost bio dr Vojislav [e{eq. Slede}eg ~etvrtka gost nam
je gospodin Vuk Dra{kovi}. A vi u nastavku programa ostanite uz TV
Palmu i wen sportski program. Laku no} i prijatno.
197
IX
U POLITICI NEMA QUBAVI I MR@WE
TV Sunce Aran|elovac, 13. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, èlimo vam dobro ve~e. Ve~eras je
gost dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro nam do{li.
Dr [e{eq: Dobro vas na{ao.
Voditeq: Moram da vam kaèm da ste pro{li put u jedno~asovnoj
emisiji ostavili dobar utisak na na{e gledaoce. Mnogi su posle pitali
da kaèm jo{ ne{to o dr [e{equ. Kaù, sve smo videli, ali ima li jo{
ne{to? Rekao sam: gospodo, bili ste u prilici da pitate sve {to vas interesuje. To }emo i ve~eras u~initi, da pozovemo gledaoce da postavqaju pitawa. Tako }e i emisija biti interesantnija. Gospodine [e{eq,
prilike u Srbiji, a moglo bi se re}i i politi~ke, ali ~udnovate kako
ih vi komentari{ete.
Dr [e{eq: Produbquje se politi~ka, ekonomska i socijalna kriza u
Srbiji. Nakon septembarskih parlamentarnih izbora konstituisana je
Narodna skup{tina, tu je postignut kompromis me|u glavnim politi~kim partijama, ali jo{ nije formirana nova vlada. Oko formirawa nove vlade ima izvesnih problema. Srpski radikali nisu stvarali te probleme. Mi smo imali jedan veoma principijelan stav, odmah posle septembarskih izbora nastupili smo veoma konstruktivno, bili smo spremni na saradwu. U prethodnoj emisiji na va{oj televiziji sam obja{wavao
koncept sa kojim prilazimo tom pitawu. Potencijalni partneri to nisu
prihvatili, i preovladali su parcijalni interesi.
Socijalisti i levi blok u celini poku{avaju gr~evito da sa~uvaju
ako ne ba{ potpun monopol vlasti, onda presudnu ulogu u politi~kim
procesima i potpunu kontrolu nad politi~kim procesima. SPO ulazi u
razne trgova~ke aran`mane. U tim aran`manima uspeva da izdejstvuje samo novac i privilegije za svoje ~elne qude, a nikakve druge konkretne rezultate nije postigao. Zbog takvog nastupa socijalista i levog bloka u
celosti i SPO-a, radikali jednostavno nisu ni u~estvovali ni u kakvim
pregovorima, raspravama o formirawu nove vlade.
Ovo {to je bilo kod Milana Milutinovi}a, to je bilo samo proforme da se neka ustavna forma zadovoqi, a op{te je poznato javnosti da se
Milan Milutinovi} uop{te i ne me{a u svoje nadle`nosti, u svoj posao.
Zbog toga je verovatno i bio kandidovan na ovu funkciju. Funkcije se do~epao na osnovu falsifikovanih izbornih rezultata i mi radikali uop{te ne}emo odustajati od daqih dokazivawa da su izbori zaista falsifikovani, i ve} smo {tampali specijalno izdawe Velike Srbije u kome smo naveli mnogo dokaza, pa jedno izdawe na ~etiri strane u pola miliona primeraka, i sad spremamo jo{ dva broja gde }emo te dokaze dopuniti. Ti dokazi su toliko upe~atqivi da smatramo da je reìm sebi zadao najve}i udarac ovim flagrantnim falsifikatima.
198
Po{to o~igledno nije mogu}a varijanta stvarawa koncentracione

vlade nacionalnog jedinstva, mi radikali se otvoreno zalaèmo za raspu{tawe ovog saziva Narodne skup{tine i za raspisivawe novih izbora. Narod je jasno video kakva je pozicija svih politi~kih stranaka, video je kakva je pozicija srpskih radikala, {to je najva`nije mi smo otvoreno o svemu uvek govorili i nismo imali nikakvih zadwih namera, nikada ni{ta nismo prikrivali. Principijelno i po{teno smo nastupili. Narod je video kako se gr~evito socijalisti i celi levi blok bore za
o~uvawe monopola vlasti, bez obzira {to vi{e nemaju parlamentarnu
ve}inu i narod je video ~ime se sve bavi SPO, ali imamo neko novo razigravawe ovih dana, da vidimo {ta se promenilo u narodnoj voqi od septembra do danas.
Voditeq: Odnos Republi~ke i Savezne skup{tine. Predsednik
Skup{tine Dragan Tomi} je zakazao za 19. februar vanredno zasedawe
Skup{tine Srbije, trebalo bi da bude izabrana delegacija od 20 poslanika za Ve}e gra|ana u Saveznoj skup{tini. [ta }e se desiti?
Dr [e{eq: Trebalo bi da se po{tuje zakon, da se po{tuje dosada{wa parlamentarna procedura i da se izbegne ona manipulacija koja se
desila po~etkom 1994. godine, kada su sve druge parlamentarne stranke
prekr{ile me|ustrana~ki dogovor i eliminisale srpske radikale iz sastava Ve}a republika Savezne skup{tine. Po odnosu snaga u sada{wem
sastavu Narodne skup{tine, radikalima pripada sedam poslani~kih mesta u Ve}u republika, levom bloku 10, a SPO-u tri. Mi insistiramo da
se taj princip odrì prilikom izbora.
Ako se opet posluè nekim manipulacijama, znate, mogu socijalisti
i SPO da se dogovore i da nadglasaju radikale i da me|usobno podele ta
mesta, i ta je varijanta mogu}a, ali mi onda ne}emo prihvatiti nijedno
mesto. Mi traìmo onoliko koliko nam proporcionalno pripada. Dakle, imamo 82 poslanika od ukupno 250, kada se male stranke zanemare, a
i ne moraju, nama opet pripada sedam mandata. Ve}e republika je moralo
ve} odavno da se konstitui{e. Jo{ nije, ba{ zbog tih kalkulacija na relacijama izme|u levice i SPO-a.
ûjem, pre nekoliko dana wihovi pregovori su zapali u krizu. Sve se
dobro razvijalo, razvijalo, a onda su se posva|ali oko ministarskih foteqa i najvi{e oko ambasadorskih poloàja. Tu je najve}a jagma nastala
i mogu}e je da onda i socijalisti zakqu~e da je najboqe da se krene na nove izbore.
Voditeq: U Crnoj Gori je izmewen politi~ki balans. Bili ste na
inauguraciji predsednika Mila \ukanovi}a. [ta }e se desiti u nekim
budu}im vremenima? U novinama je bilo raznoraznih najava.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je veoma staloèno i smiruju}e delovala na vrhuncu zao{trene politi~ke krize u Crnoj Gori, kada
je ve} do{lo do oruànih obra~una na podgori~kim ulicama, kad se ve}
desilo krvoproli}e, i kada su qudi mogli i da gube ìvote. Mnogo je rawenih bilo. Bez obzira {to smo mi podràli Bulatovi}a na predsedni~kim izborima, to nije nikakva tajna, mi smo to javno u~inili, mi sa199
da na parlamentarne izbore izlazimo samostalno. ûvamo svoj strana~ki individualitet. @elimo da se smire strasti, da opadnu tenzije, da se
izbegne krvoproli}e.
Na inauguraciju sam i{ao u znak dobre voqe. Lepo je {to su me pozvali, mislim da je jo{ lep{e {to sam oti{ao. Oti{ao sam iz dva kqu~na
razloga. Prvo, zato {to to elementarni maniri pristojnosti zahtevaju.
Uostalom, ja sam bio i na inauguraciji Slobodana Milo{evi}a u Saveznoj skup{tini, iako smo mi radikali glasali protiv wegovog izbora.
Kada je poloìo zakletvu, bili smo na sve~anom prijemu u auli Savezne
skup{tine, pri{li smo mu, ~estitali, pona{ali smo se u pravom smislu
re~i gospodski. Dakle, finim manirima smo se odlikovali. To smo isto
uradili i na Cetiwu. Mi smo ostali politi~ki protivnici Slobodana
Milo{evi}a i Mila \ukanovi}a, ali mi radikali nismo qudi mr`we.
Drugi razlog odlaska na Cetiwe je bio taj {to sam 1994. godine bio
brutalno uhap{en i proteran iz Crne Gore, zajedno sa porodicom i najbliìm prijateqima. Dok smo letovali u Perastu, dràli smo neke mitinge po Crnoj Gori. Tada{wi crnogorski reìm, a tada su Bulatovi},
\ukanovi} i Marojevi} bili zajedno, kompaktni, proterao nas je i dve
godine mi je bio zabrawen ulazak u Crnu Goru, a sada sam na Cetiwe do{ao trijumfalno i freneti~nim aplauzom me je do~ekao okupqeni narod pred vladinim domom, gde je odràna sve~ana sednica Narodne skup{tine, i pred hotelom Grand, gde je bila sve~ana ve~era.
Voditeq: I u Beogradu ima pribliàvawa, bar kada je re~ o Zoranu
\in|i}u, da li je tu samo u pitawu...
Dr [e{eq: Ne bih ja to nazvao pribliàvawem. To je jedan tako|e
konstruktivan nastup. Na{im strankama su sada podudarni interesi po izvesnim pitawima. Mi bismo èleli da se stane u kraj nepotizmu SPO-a na
gradskom nivou, malverzacijama i mahinacijama koje se tu ~ine, i mi smo
uskladili na{ nastup u Gradskoj skup{tini Beograda. Mi se sada dogovaramo oko izbornih uslova za ove vanredne parlamentarne izbore koje o~ekujemo i verovatno }emo uspostaviti zajedni~ku kontrolu na bira~kim mestima. To je za po~etak sasvim dovoqno. Mi smo ranije bili veoma oprezni
i nikada olako nismo ulazili u razne koalicije. Svi oni koji su to do sada ~inili gorko su se razo~arali. Znate, u politici ne sme da bude ni qubavi ni mr`we. Oni koji su se mnogo voleli posle su se jo{ vi{e mrzeli.
Voditeq: Od qubavi do mr`we samo korak nas deli...
Dr [e{eq: Mi smo racionalni, hladni i staloèni. Kad napadamo
socijaliste, mi to ne radimo sa mr`wom. Kad napadamo JUL, kad napadamo SPO, kad napadamo Demokratsku stranku, mi to radimo zbog politi~kog neslagawa i zbog sopstvenog politi~kog interesa. Tamo gde su nam
interesi podudarni mi smo spremni na saradwu. Nama je najva`nije da se
realizuje na{ program, da se ostvare na{i programski ciqevi. Onaj s
kim moèmo sara|ivati u pravcu realizacije na{ih programskih ciqeva uvek je dobrodo{ao. Onaj ko se suprotstavqa realizaciji na{ih programskih ciqeva taj je na{ protivnik i vaqda treba da ga porazimo, da
ga pobedimo. Ali naravno, ne da ih uni{tavamo kao qude, taman posla.
200
Voditeq: Sistem podele vlasti u Srbiji o~igledno ne funkcioni{e. Posle duèg }utawa oglasio se i predsednik Srbije, kada je objavqena Uredba Vlade Srbije o finansijskoj disciplini, pa je ne{to rekao na
u{trb te uredbe, me|utim, posle toga, evo ve} danas, se sastala i me|ubankarska grupa koja preuzima nadle`nosti Savezne vlade ili Narodne
banke Jugoslavije. [ta se de{ava?
Dr [e{eq: U Srbiji i u SRJ samo formalno postoji princip podele vlasti, u stvari podele na parlamentarnu, izvr{nu i sudsku, zakonodavnu. U su{tini mi smo jo{ zadràli elemente partijske dràve iz komunisti~kog vremena. Rukovodstvo vladaju}e stranke o svemu odlu~uje i
presu|uje, dràvni organi sluè samo kao puka transmisija. Mi jo{
nemamo sudstvo u pravom smislu re~i, uop{te ga nemamo, a uloga parlamenta, kao zakonodavne vlasti, je ~isto formalna.
U ovom slu~aju Vlada Srbije je prekr{ila i Ustav, jer je Uredbom
regulisala materiju koja je ve} regulisana zakonom. Uredba je podzakonski akt. Ne moè se uredbom mewati zakon. Moralo bi se desiti da ta
uredba padne pred Ustavnim sudom. Ali mi nemamo nikakvo poverewe u
Ustavni sud. Znamo iz dosada{we prakse da je Ustavni sud jedan krajwe
ideolo{ki dràvni organ i presu|uje po voqi vladaju}e partije.
Voditeq: Me|unarodni sud je do{ao u Srbiju, gospo|a je ovih dana boravila tu, nezadovoqna je {to nije razgovarala sa republi~kim tuìocima.
Dr [e{eq: Nije me|unarodni sud do{ao u Srbiju, do{la je Luis Arbur, predsednik Ha{kog tribunala, razgovarala je sa predstavnicima
nekih dràvnih organa, razgovarala je sa saveznim tuìocem, ne znam da
li je nezadovoqna {to nije razgovarala sa republi~kim ali...
Voditeq: To je rekla na konferenciji za {tampu.
Dr [e{eq: Ne bi joj to mnogo vredelo, u svakom slu~aju, ostaje stav
Srpske radikalne stranke da se nijedan Srbin ne sme isporu~ivati Ha{kom tribunalu. A za sve slu~ajeve dokazanih ratnih zlo~ina treba da
sude na{i sudovi. Mi nismo za to da ratni zlo~ini pro|u neka`weno, nego smo protiv toga da se kr{i suverenitet na{e zemqe. Na{ gra|anin
zate~en na na{oj teritoriji, ne sme biti nikom isporu~en, bez obzira
{ta je u~inio. A svima koji imaju dokaza da je neko u~inio krivi~no delo treba omogu}iti da se obrate na{im pravosudnim organima, da oni u
skladu sa Ustavom i zakonom preduzmu odgovaraju}e mere.
Voditeq: Jesu li ti principi u skladu i sa onim {to pi{e u Dejtonskom sporazumu?
Dr [e{eq: Dejtonski sporazum nalaè saradwu, ali je ne konkretizuje, tako da se iz Dejtonskog sporazuma ne moè izvu}i zakqu~ak da ta
saradwa podrazumeva izru~ewe. Kada se potpisuje me|unarodni ugovor u
kome se pomiwe saradwa, podrazumeva se da oblici te saradwe ne mogu
biti u sukobu ni sa me|unarodnim pravnim normama ni sa unutra{wim
zakonodavstvom. U ovom slu~aju bi to bilo u sukobu sa unutra{wim zakonodavstvom. Uostalom, nijedan dràvni organ ne sme da isporu~uje,
ukoliko se ne promeni Ustav. A da bi se promenio Ustav mora odre|ena
procedura da se sprovede.
201
Voditeq: U svakom slu~aju, neka funkcioni{e saradwa ovako kako je

za sada, neka prestanu iz me|unarodnog suda da {etaju po Srbiji, boqe je...
Dr [e{eq: Ova formula koju je Vuka{in Jokanovi} upotrebio u
razgovoru i to je saop{teno javnosti, u su{tini nije lo{a. Dajte dokaze
za bilo koga, pa }emo suditi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ipak je goru}e u Srbiji Kosovo. Tu se
de{avaju neke stvari koje...
Dr [e{eq: Najvi{e zbog nesposobnosti reìma. Reìm je nesposoban, za punih osam godina nije imao nijedne sveè, originalne ideje kako
da se re{ava kosovskometohijski problem. A vreme ne radi za nas Srbe.
Vreme radi za [iptare. Drugo, reìm je najvi{e kompromitovan i korumpiran na Kosovu i Metohiji, tamo socijalisti imaju najgore mogu}e
kadrove, najve}e kriminalce Vojislava @ivkovi}a, Miladina Ivanovi}a i ostale. Tre}e, [iptari imaju podr{ku zapadnih sila za svoje separatisti~ke ambicije.
Zapadne sile ne smeju, jer bi to bilo u suprotnosti i sa ovim principima koji su sada iznova komponovani i uklopqeni u novi me|unarodni
poredak, svetski poredak, ne smeju velike sile direktno podràti separatizam, ali one idu zaobilaznim putem. Zahtevaju da Kosovo i Metohija postanu federalna jedinica u sastavu SRJ. Onog trenutka kada postanu federalna jedinica sti~u atribute dràvnosti, sti~u pravo na otcepqewe. Mi to nikada ne smemo prihvatiti.
Voditeq: Vaqa razjasniti da je ipak ovo zalagawe me|unarodne zajednice time da je Kosovo unutra{wa stvar Srbije samo mimikrija. Vaqa to
razjasniti qudima. Znate, mnogi kaù: evo, svet kaè da je to unutra{wa
stvar, pa da...
Dr [e{eq: Da, da, oni kaù unutra{wa stvar, ali èle da se ume{aju. Kaù: sastavni deo Jugoslavije, vi{e ne pomiwu Srbiju, sastavni deo
Savezne Republike Jgoslavije, ali treba da bude federalna jedinica. E,
a kad postane federalna jedinica onda idu na referendum za otcepqewe
i prizna}e zapadne sile otcepqewe.
Voditeq: Lepo rekoste da sve {to se de{ava ne ide u prilog Srbiji.
Vreme radi za [iptare, me|utim, {ta u~initi?
Dr [e{eq: Jedna ozbiqna radikalska vlast bi mogla mnogo da u~ini. Ali pre svega moramo srediti u statusnom pogledu to pitawe. Zavesti red i poredak, srediti mati~ne kwige ro|enih, umrlih, pre svega dràvqana, srediti katastarske i druge zemqi{ne kwige. To moè za kratko vreme da se uradi. To moè da se uradi za godinu dana. Sino} sam imao
na Televiziji Palma jednu emisiju gde se voditeq prosto iznervirao,
ne znam da li se Palma gleda u Aran|elovcu...
Voditeq: Vidi se.
Dr [e{eq: Da, prosto se iznervirao, i kaè: treba 50 godina da se
srede te katastarske i zemqi{ne kwige. Kaè: po{to se trgovina obavqala na besu, od jednog do drugog se prenosilo. [ta to nas briga. Mi idemo prema registrovanim ugovorima.
Voditeq: Kod nas ne vaì zakon Leke Duka|inija.
202
Dr [e{eq: Jeste. Mi idemo prema registrovanim ugovorima i sre|ujemo zemqi{ne kwige. Prema registrovanim kupoprodajnim ugovorima. Prema tapijama, kako se to kaè. Onaj ko ima dokaza za neku promenu neka sam dokazuje to. Da napokon to sredimo, da vidimo {ta je uzurpirano, {ta nije, gde su ugovori ni{tavi. Onaj ko je posle u prometu imao
usmene dogovore, taj neka to dokazuje, taj neka podnosi dokumenta i dokumentaciju za unos u zemqi{ne kwige. [to bi to nas brinulo kao dràvu? Na taj na~in bismo najvi{e postigli.
S druge strane, ovaj socijalisti~ki reìm je ideolo{ki i on se suprotstavqa privatni~kom privatnim bolnicama, privatnim {kolama,
privatnim informativnim ku}ama. To je besmisleno. Ako [iptari ne}e da {aqu svoju decu u na{e dràvne {kole, neka formiraju privatne.
Samo da im ne damo da u nazivu stoji republika Kosovo ili sli~no. Mora da stoji Republika Srbija u nazivu. Privatna gimnazija Pri{tina,
Republika Srbija, to je minimum koji mora da bude u nazivu.
Voditeq: Moramo da pokaèmo dobru voqu...
Dr [e{eq: Jeste, ali to je za nas u{teda. [to bismo mi finansirali wihovo {kolovawe ako oni ne èle po na{em programu da u~e? Ne
treba da se bojimo po kakvim }e oni uybenicima u~iti. [ta nas briga
{ta }e pisati u toj kwizi? Ovo je vreme satelitske televizije. Ne moèmo mi kontrolisati qudske misli i ideje, i za{to bismo? Va`no je da
na{a dràva uvek efikasno interveni{e kada neko dovodi konkretnom
radwom u pitawe dràvni suverenitet i teritorijalni integritet. [ta
}e ko da misli i {ta }e da govori, {ta nas briga.
Voditeq: A toleri{emo na neki na~in postojawe nekakve slobodne
teritorije, kako su je nazivali.
Dr [e{eq: Evo, ovaj reìm nije u stawu to da re{i, videli ste,
[iptari ubijaju Srbe, ali najvi{e ubijaju svoje koji su ostali u dràvnoj slu`bi, koji ne prihvataju separatisti~ku orijentaciju. Evo, danas je
ubijen jedan po{tar [iptar, negde kod Srbice, iz zasede, iz automatske
pu{ke. Ovaj reìm nije u stawu, nema daha, znate, svi wegovi potezi su na
pola puta. Ili ih uni{tite, ugu{ite, ili dignite ruke. Najgore je ovako, i}i na pola puta. Malo ih kqucnete pa se opet povu~ete, malo krenimalo stani. To je i bio glavni razlog {to smo izgubili ovaj rat za zapadne srpske zemqe. Privremeno izgubili. Tako se isto pona{aju i na Kosovu. Treba da udare iz sve snage, da pobiju te pobuwenike ili da ih pohapse, da ugu{e pobunu.
Voditeq: Tu je, izgleda, i najvi{e strahovawa dobronamernih, da ne
kaèm rodoqubivih Srba ili gra|ana Srbije, jednostavno takvim na{im pona{awem prema teroristima, jer ni{ta drugo i nisu, da ne...
Dr [e{eq: Ohrabruje se terorizam.
Voditeq: ... napravimo od wih oslobodioce.
Dr [e{eq: Pa da. Ohrabruje se terorizam. Ako ima trista terorista, pretpostavqam da ih ima najvi{e trista, i kad ostali [iptari vide da oni sasvim slobodno deluju, pona{aju se kao drumski razbojnici, zaustavqaju automobile, pqa~kaju, legitimi{u, i da im vlast ne moè ni203
{ta, sutra }e ih biti {est stotina. Kada se vidi da oni i daqe nesmetano funkcioni{u, bi}e ih {est hiqada. To }e se onda {iriti muwevitom
brzinom. A kada postignu vi{i stepen masovnosti, pitawe je da li }emo
onda uspeti da ugu{imo tu pobunu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pristiù pitawa na{ih gledalaca. Da
bi zaokruìli ovu tematsku celinu kojom smo po~eli ve~era{wu emisiju, jo{ bih vas pitao {ta mislite o tome, s obzirom na to da su se prilike u ovih desetak godina izmenile, od kada je otvoreno pitawe Kosova, de{avawa u Srbiji, svih tih promena u kojima smo, da li je mo`da mogu}e
uz kori{}ewe gra|anskog koncepta, ili dela gra|anskog koncepta postaviti temeq budu}e Srbije u nacionalnom smislu?
Dr [e{eq: Ovo je gra|anski koncept, o ~emu vam ja govorim.
Voditeq: Ali da kaèmo da je to to.
Dr [e{eq: Mi smo za to da su svi [iptari ravnopravni gra|ani,
ali moraju biti lojalni, moraju da po{tuju zakone, i to samo oni [iptari koji su dràvqani, koji to mogu da dokaù. To se dokazuje upisom u mati~ne kwige, izvodom iz mati~ne kwige, a mi bismo to zvali otaybinski
list. To je ~ist gra|anski koncept kome zapadne sile ne mogu ni{ta prigovoriti.
Voditeq: Ali tuma~e to druga~ije. Kaù: [e{eq, Srpska radikalna
stranka, ekstremi, desno, Velika Srbija.
Dr [e{eq: Nisam ~uo da to neko tako tuma~i, niko ozbiqan.
Voditeq: Ali u novinama to tako pi{e. I u wihovom javnom mwewu
se uglavnom stvara takav utisak.
Dr [e{eq: Znate {ta, mi nemamo, naàlost, ozbiqnih novina u Srbiji. Nema uop{te ozbiqnih dnevnih novina. Ovo {to imamo to su ideolo{ke novine, novine Politikine ku}e su ~isto reìmske. Na{a
borba i ostali su na Sorosovim dotacijama, tako da se ne zna ko je gori.
Voditeq: Da li je svet po~eo malo druga~ije da gleda Srpsku radikalnu stranku, bar kada je re~ o ovome o ~emu govorimo?
Dr [e{eq: Sigurno da jeste. Tu su pozitivni pomaci veoma o~igledni. Sve se vi{e strani diplomati interesuju za na{e aktivnosti. Evo,
pre nekoliko dana sam primio australijskog ambasadora u sedi{tu na{e
stranke. Mi moramo strane diplomate da naviknemo da mi srpski radikali ne kle~imo pred wima na kolenima, da nas ne mogu postrojavati na
travwacima ameri~ke ambasade, kao {to to rade sa ovim drugim, da mi ne
primamo naloge kako da delujemo protiv svoje zemqe i protiv svog naroda, da mi ne cinkarimo svoju zemqu i svoje unutra{we muke i probleme.
@elimo sami da ih re{imo bez me{awa spoqa itd. To je ono {to srpske
neprijateqe najvi{e brine. Oni znaju da bi radikalska vlast bila ~vrsta, efikasna, po{tena, sposobna i uspe{na.
Voditeq: Gospodine [e{eq, na{e gledaoce interesuje, mi smo na{im uvodnim delom stvorili dobar osnov za to, npr. Milo{ iz Bukovika: Da li }e kurs marke pasti, i da li }e prestati inflacija? [ta mislite vi o tome?
204
Dr [e{eq: Rast kursa marke izazvao je reìm dodatnim {tampawem

novca i neracionalnim tro{ewima. Ako se se}ate, u vi{e navrata smo
upozoravali pro{le godine kada je prodato 49% telefonske kompanije,
da je pogre{no pare raspore|ivati u kredite za dru{tvene firme, kao,
za izvozne poslove. Mi smo traìli da se odmah taj novac rasporedi za
penzije, invalidnine, za socijalna davawa, ako preostane za zdravstvo i
{kolstvo. Tako bi taj novac opet oti{ao u proizvodwu, ali na najpametniji na~in. Kada penzioner primi tri penzije odjednom kupuje hranu,
ode}u, obu}u, pla}a ra~une za struju, komunalije, je l tako? Taj bi novac
i{ao u one privredne grane gde je najpotrebnije. Ovako je lobi socijalisti~kih i julovskih direktora {~epao odmah taj novac, pa i ako su organizovali proizvodwu, izvezli su robu i devize od prodate robe zadràli u inostranstvu, najvi{e na Kipru i ne vra}aju kredite. Oti{la telefonska kompanija, ostali smo bez novca. Oti{lo tele, a oti{lo i uè.
To je pogre{an na~in. Mi smo upozoravali na to na vreme, vi{e puta, neprekidno.
Realno je sada kurs marke negde oko 5 dinara. Savezna vlada gre{i
{to ne proglasi devalvaciju. Oni se jo{ upiwu da vrate na 3,3, {to je nemogu}e. Ne moè. To je besmisleno. Za{to? Uvozni monopolisti forsiraju da ostane zvani~ni kurs 3,3, jer po tom kursu oni pla}aju carinu.
Umesto da pla}aju carinu 5 dinara za marku, oni pla}aju 3,3 dinara. Zna~i, za tre}inu jeftinije pla}aju. To je za wih ekstraprofit. [ta }e nam
ovolika carinska stopa ako se ona obezvre|uje za jednu tre}inu u praksi? Trebalo bi da je realno odmerena ta carinska stopa, da se za{titi
unutra{wa proizvodwa, da se napuni dràvni buyet itd. Ne sme uvoz biti stimulisan. Uvoz treba da se odmerava.
Oni opet pogre{no postupaju. Sada opet forsiraju monopolske uvoznike. Sve mawi broj firmi u~estvuje u uvoznim poslovima. Umesto da se
carinama kontroli{e uvoz, a da me|u uvoznicima bude slobodna konkurencija, da niko nema monopolski poloàj, da nema uvozno-izvoznih kontingenata, da nema sistema dozvola, oni se vra}aju na te administrativne metode gde je korupcija najve}a.
Voditeq: I kaù da }e uredbama uspeti da pove}aju devizne rezerve
zemqe sa dvesta miliona na oko petsto miliona.
Dr [e{eq: Ne, nego }e obustaviti promet nekretnina pre svega i
taj promet gurnuti u nelegalne tokove. Qudi }e opet prodavati ku}e, zemqu, stanove, ali se ti ugovori ne}e registrovati, nego }e se pamtiti
ili potpisivati neki neformalni ugovori koji u pravu imaju isti zna~aj kao i ovi koji se registruju. Znate, samo je malo teè dokazivawe, ili
lak{e osporavawe. Sa dva svedoka se ne moè osporavati ono {to je sudski registrovano. To je razlika. Oni ne mogu obustaviti promet nekretnina. To ne moè niko uraditi. To nisu uspeli ni na Kosovu. Iako su
formalno zabranili da Srbi prodaju [iptarima, ipak se to u praksi de{ava.
Voditeq: Dok ne vratimo deviznu {tedwu, onu staru i vratimo poverewe gra|ana u dràvu, niko ne}e do}i na {alter banke da uplati devize.
205
Dr [e{eq: Naravno, mi banke jo{ uvek i nemamo u pravom smislu

re~i.
Voditeq: Pavlovi} iz Aran|elovca: Pozdravqam dr [e{eqa i voditeqa, pohvaqujem TV Sunce, jer ne bih imao {ta da gledam, to konstatuje gledalac. Slavko iz Bukovika: Koliko treba jo{ godina da pro|e da Jugoslavija bude demokratska zemqa?
Dr [e{eq: Sve to zavisi od narodne voqe. Socijalisti mnogo falsifikuju izborne rezultate, ali ne mogu sve. Ove godine na predsedni~kim izborima su vi{e stotina hiqada, mo`da i 800.000 glasova falsifikovali. Ipak je ogroman broj qudi za wih i glasao, negde 1.400.000 procewujemo da je ipak glasalo.
Zna~i, jo{ uvek postoji veliki deo naroda koji glasa za socijaliste.
Za{to? Da li zato {to im veruju ili {to u druge nemaju poverewa? Mislim da je ovo drugo razlog. Ne veruju oni toliko socijalistima, niko im
ne veruje, ali se pribojavaju ovih opozicionih stranaka. Nisu stekli poverewe u wih.
U radikale narod sti~e sve vi{e poverewa. Raste nam neprekidno
broj glasa~a. Ube|en sam da }emo u najskorije vreme prebaciti broj koji
ima levi blok i da }emo formirati radikalsku vladu. Pokaza}emo onda
kolika je razlika izme|u nas i levice.
Voditeq: Zna~i, da se vrati ona tradicija koju smo imali izme|u dva
svetska rata, bar koliko su radikali vladali od 1919. do 1941. godine
stalno su bili radikalski poslanici.
Dr [e{eq: Tada je vlast bila najefikasnija. Tada smo imali periode ubrzanog ekonomskog razvoja, li{avali smo se socijalne bede. Ne}u da
kaèm da je radikalska vlast uvek bila besprekorna. Bilo je problema,
ali za razliku od svih drugih reìma radikali su uvek bili najuspe{niji, najpametniji, najpromi{qeniji, najsposobniji.
Voditeq: Grupa gra|ana sela Bosut, to je selo ka~arsko, na padinama
Bukuqe, imaju konkretan problem. Mole vas za savet jer ...i pored zabrane op{tinske komunalne slu`be, i pored pet lokacija za grobqa koja zvani~no postoje, van zakona i op{tinskih propisa samoinicijativno se formira jo{ jedno grobqe na samom pragu na{ih domova. Op{tinska vlast ne
{titi na{e interese i ne obavqa svoj posao. [ta da preduzmemo?
Dr [e{eq: Ko formira to grobqe?
Voditeq: Neki me{tani iz sela Bosuta, koliko je meni poznato, a to
sam video na televiziji, i to su informacije...
Dr [e{eq: Mislim da to nije dobro. Tu bi op{tina morala rigorozno da interveni{e. Znate, civilizacijska tekovina je da dràva ure|uje grobna mesta, na~in sahrawivawa qudi i odràvawa grobaqa. Ima izuzetno mnogo sanitarnih razloga, eti~kih razloga, moralnih, razloga
pijeteta itd. Civilizacijska tekovina je da qudska naseqa koncentri{u
grobna mesta na jednom podru~ju, da organizuju grobqa i da se qudi sahrawuju na grobqima.
Prelazak iz primitivne zajednice u civilizaciju obeleàva, izme|u
ostalog, i pitawe grobqa. Nekada je kod nas bila tradicija po selima da se
206
qudi sahrawuju na wihovim imawima, nekada blizu ku}e, nekad malo daqe,
ali svako je nekako gledao da to bude na svojoj zemqi. A onda su qudi po~eli trezvenije da o tom pitawu razmi{qaju pa su grupisali seoska grobqa
na jednom mestu. Tako bi trebalo i u ovom slu~aju da se radi. Ako se pitawe grobqa ne ure|uje na jedan ozbiqan i pametan na~in, onda to moè biti izvor raznoraznih problema. Prvo, problema u me|uqudskim odnosima...
Voditeq: [to se desilo.
Dr [e{eq: Drugo, nije qudima ba{ najprijatnije da ìve uz samo
grobqe. Jo{ ako su ve}a mesta, pa se svakog dana odràvaju sahrane, ~uje
jauk i lelek, nije to ba{ prijatno.
Voditeq: Gde deca idu u {kolu.
Dr [e{eq: I to malo poremeti na~in ìvota, ali {to je najgore,
znate, ako grobqa nisu saobraèna nekim civilizacijskim standardima,
propisima, mogu da postanu izvor opasnih zaraza. Zbog toga se propisuje koliko mora duboko da se kopa, kako mora ovo ili ono, ne sme blizu izvora. Bio sam na radnoj akciji 1972. godine, a 1973. godine se to pojavilo,
dve godine sam bio u Velikoj Lomnici kod Kru{evca. Tamo postoji izvori{te kisele vode lomni~ki kiseqak. Izuzetno je dobra ta kisela voda, i mi smo kao akcija{i pili direktno sa izvora. Nije bila dodatno gazirana nego prirodna i onda su u jednom trenutku stru~waci na{li bakterije koje se nalaze samo na grobqima. [to zna~i da su te vodene ìle
negde do{le u dodir. Ne znam, to je posle ispitivano, to je bilo pre 25
godina i ne znam {ta je posle toga bilo. Tu je ne{to zatvarano, negde su
intervenisali, kopali i nasipali beton da se prekine ta jedna ìla, da
se prekine dovod vode. To je posle sanirano, ali to je jedna konkretna posledica ukoliko se na neracionalan na~in organizuje grobqe. To je jedno veoma va`no pitawe bez ~ijeg se re{avawa ne moè normalno ìveti i mora uvek najpametnije da se re{ava.
Voditeq: A u kakvim smo mi odnosima prema precima, pogotovu onima kojih vi{e nema, tako }e i na{i potomci da se odnose prema nama.
Dr [e{eq: To je drugo pitawe. Oni koji insistiraju na formirawu
tih novih grobnih mesta to rade u najboqoj èqi i verovatno iz ogromne qubavi prema preminulima, ali znate, treba da vode ra~una, ipak ìve u jednoj dru{tvenoj zajednici i treba da vode ra~una da wihovo pona{awe ne bude asocijalno, da ne ugroàva druge, da ne izaziva drugima neprijatnosti itd. Grobna mesta moraju biti koncentrisana.
Mi se zalaèmo i u Beogradu, i tu su komunisti sva{ta radili, pa je
Tito u dvori{tu Belog dvora sahranio svoju qubavnicu, pa svog psa, pa
su neki narodni heroji sahrawivani na Kalemegdanu, pa je sam Tito sahrawen u dvori{tu svoje rezidencije, pa je neki turski pa{a sahrawen
na Kalemegdanu, znate, sve je to nepodno{qivo. Ne mislimo mi da skrnavimo grobqa, ali moraju grobovi biti preneseni na gradska grobqa, tamo gde im je mesto, a ne da budu rasuti na sve strane. Mora taj princip da
se drì do kraja.
Voditeq: Mi smo to uradili sa grobnim mestom Du{ana Petrovi}a
[aneta, izmestili smo ga iz parka koji je bio napravqen prilikom wegove smrti i sada po~iva na grobqu gde je i mesto za to.
207
Dr [e{eq: Naravno, znate, nemamo mi razloga sada da prozivamo...

Voditeq: I to na zahtev porodice.
Dr [e{eq: ... sve biv{e politi~are, to je sad ve} pro{lost, istorija, ali moraju grobovi biti tamo gde se svi drugi gra|ani sahrawuju. Ne
mislimo ni~iji grob da skrnavimo. Bez obzira {ta mislili o tim biv{im politi~kim funkcionerima, pogotovu o Titu o kome mislim sve
najgore, ali ne mislim da mu treba sad grob skrnaviti, ali treba uz saglasnost porodice, u dogovoru sa porodicom da se preseli tamo gde mu je
mesto.
Voditeq: Mada ste to prvi i rekli, kada ste pohodili...
Dr [e{eq: Pazite, ja sam to govorio kada je to bilo veoma opasno.
Kada je bio veoma jak kult Titove li~nosti i ja sam zbog toga u zatvor
i{ao. Tada sam pravio cirkus od toga, ismevao se, ~ak predlagao da se iskopa Tito, pa da se podeli na osam delova, pa svakoj republici i pokrajini po jedan deo, da svaka sebi podiè ku}u cve}a. Znate, on je bio jedan
tiranin, diktator, i to je bio na~in da se sru{i wegov kult. Onog trenutka kada su Tita po~eli napadati oni koji su ga do ju~e od mene branili, koji su mene do ju~e hapsili, kwige mi zabrawivali zato {to sam udario na Titov kult, ja sam prestao i time se vi{e ne bavim, to ste mogli
primetiti u posledwih pet-{est godina. Onog trenutka kada je pao kult,
to je za mene zavr{ena stvar, to je istorija, ali ovo pitawe mora da se re{i i to je stvar sanitarne inspekcije.
Voditeq: Milo{ Petrovi} iz Aran|elovca: Da li se se}ate Sre}ka Nestorovi}a Baje, koji je radio u Metal servisu?
Dr [e{eq: Kada bih ga video sigurno bih se setio. Sada ne mogu poimeni~no, vrlo ~esto sam dolazio u Metal servis, tamo je radio moj
prijateq Miodrag Skuli}, istaknuti ekonomista, i upoznao sam mnogo
qudi iz Metal servisa. Kada bih ga video, verovatno bih se setio.
Voditeq: Miodrag Skuli}, sada zamenik ministra za privatizaciju,
ili ekonomista u Saveznoj vladi.
Dr [e{eq: Ovaj nije bio u Saveznoj vladi. Uvek je bio vi{e opoziciono nastrojen.
Voditeq: To je onaj Mi{a Skuli} koji je bio na mitinzima...
Dr [e{eq: Da, da,...
Voditeq: ... kada je po~iwalo u Srbiji. Se}am se jednog wegovog govora na mitingu solidarnosti...
Dr [e{eq: To je bilo u Novom Sadu kada je prvi miting iz 1988. godine u julu mesecu...
Voditeq: Kada je Milica Raji} bila u kandidaturi...
Dr [e{eq: Da, da.
Voditeq: ... Ilija iz Vr{ca i dru{tvo.
Marija Petrovi} iz Aran|elovca: Da li vi i Vuk stvarno pripadate opoziciji? Ne verujem u to, {to dokazuje va{ dijalog od ranije. Time ste u~inili ustupak Milutinovi}u. Nije ba{ najpreciznije definisano.
208
Dr [e{eq: Ne znam kakav sam ustupak u~inio Milutinovi}u. Obra~unavao sam se sa Milutinovi}em mnogo è{}e nego sa Lili}em.
Voditeq: Va{ i Vukov dijalog.
Dr [e{eq: [to se ti~e Vuka Dra{kovi}a, on je odra|ivao posao za
socijaliste. Hteo sam da vodim raspravu o ozbiqnim politi~kim, ekonomskim, socijalnim temama, a Dra{kovi} je imao neki nalog koji je odradio tako {to je sebe upropastio. Pripadam Srpskoj radikalnoj stranci, {ta to zna~i? To zna~i samo da jo{ nismo vladaju}a partija i ni{ta
vi{e. Znate, nije neka vrednost biti opozicija. Nije to neki kvalitet.
Kvalitet je biti vladaju}a stranka. Svi mi koji smo u opoziciji èlimo
{to pre da budemo reìm. Smatram da je opozicija na{e trenutno, privremeno stawe. Kada bih mislio da mi je to krajwe, definitivno stawe,
prestao bih da se bavim politikom. Nije biti opozicija ne{to vredno.
Vredno je biti vlast.
Voditeq: Stranke zbog toga i postoje.
Dr [e{eq: Pripadam Srpskoj radikalnoj stranci, borim se za wen
program i za wen dolazak na vlast. Sve ostalo nama je konkurencija.
Voditeq: Da, gledaoci su verovatno o~ekivali da postavim dodatno
pitawe. Nisam drveni advokat, ali da bismo razjasnili mo`da boqe {ta
je gledateqka htela da sazna, kada smo videli vas i Vuka Dra{kovi}a, bez
predsedni~kog kandidata Milutinovi}a, ose}ali smo se svi nekako uskra}eni.
Dr [e{eq: Socijalisti uop{te nisu dali emisiju sa Milutinovi}em. Mi radikali smo to neprekidno traìli, ~ak sam ja uslovqavao neko vreme da ne}u ni sa Dra{kovi}em nego samo sa Milutinovi}em, pa tek
onda sa Dra{kovi}em, kad mi omogu}e sa Milutinovi}em. Onda je Vuk,
opet u dogovoru sa socijalistima, pao u vatru, tvrdio da ja ne smem da iza|em na taj duel, da }e mi poslati kudequ i preslicu, i na kraju sam rekao:
hajde, to je sat i po na dràvnoj televiziji, ne mogu ni{ta da izgubim, kao
{to nisam ni{ta ni izgubio, a Dra{kovi} je izgubio sve.
Voditeq: Niste o~ekivali onakva pitawa?
Dr [e{eq: Nisam o~ekivao. O~ekivao sam da }e postavqati takva
pitawa, bio sam na to spreman, videli ste da sam poneo i neke papire da
mu na licu mesta kontriram, ali nisam verovao da }e toliko izgubiti
moralne kompase, da }e tako nisko pasti, da }e tako da izmi{qa, tako da
petqa. Izgleda da ga je kokain potpuno savladao. Ali {ta ja mogu. Meni
je ào.
Mi smo nekada bili najbliì prijateqi. Mi smo se okumili. Meni
je ào {to je do toga do{lo. Kad pomislim na Vuka Dra{kovi}a, prvo
pomislim kakav je on nekada bio kao veliki srpski nacionalista, istaknuti kwièvnik, disident i tako. Ovo danas nije onaj Vuk Dra{kovi}
koga sam ja nekada poznavao. Meni je ào zbog toga. Meni je iskreno ào,
ali {to na{ narod kaè sam pao, sam se razbio. Stranka mu se raspada,
propao je potpuno.
Nekoliko godina wegova stranka je trpela to {urovawe, trgovinu sa
socijalistima. Neki kaù: i vi radikali ste sara|ivali. Jesmo, ali kada
209
smo mi to radili, radili smo javno, principijelno, nikakve materijalne

koristi iz toga nismo imali. Podràli smo Milo{evi}a zato {to je branio zapadne srpske zemqe. I danas smo ponosni {to smo ga onda podràli. Onog trenutka kada je promenio politiku krenuli smo protiv wega.
Onda je Dra{kovi} po~eo da ga podràva tajno, da bi se li~no okoristio,
dobio besplatnu ku}u na Ko{utwaku, razne druge privilegije, a sada }emo
videti kako }e iza}i iz ovog procesa pregovarawa oko vlade. Tu je velika
kriza. Izgleda da je toliko preterao u zahtevima da se socijalistima vi{e isplati da idu na nove izbore nego da mu ba{ u svemu udovoqe.
Voditeq: Ne}e sigurno. Zoran iz Partizana ili Rosave, Rosava je bila pre 1941. a, Partizan posle 1941: Ukoliko bi Srpska radikalna
stranka do{la na vlast, da li biste vratili kraqevinu?
Dr [e{eq: Ne. Mi smo za republiku.
Voditeq: Da li ste oduvek bili za republiku?
Dr [e{eq: Da. Uvek. Kao stranka 1990. i 1991. godine smo zahtevali
da se raspi{e referendum i da se narod izjasni da li je za monarhiju ili
za republiku. Ako se se}ate, prvi put kada sam se pojavio na dràvnoj televiziji, to je bilo u decembru 1990. godine, neposredno po izlasku iz zatvora kao predsedni~ki kandidat, tada sam izloìo detaqno da smo mi za
referendum. Ako narod kaè monarhija, bi}e monarhija, pa }e Narodna
skup{tina odlu~iti ko }e biti kraq, ba{ sam tim re~ima rekao, a ako
narod kaè republika onda }e biti republika. Me|utim, posle se dodatno ta ideja o monarhiji toliko iskompromitovala, da smo mi smatrali da
je to sasvim bespredmetno.
Voditeq: Za{to ste okrenuli le|a radikalima iz Bosne?, pita
isti gledalac.
Dr [e{eq: Kako okrenuli le|a? To jednostavno nije ta~no. Neprekidno putujem u Republiku Srpsku. Tamo imamo deo stranke. Mi delujemo
kao celina: radikali u Srbiji i radikali u Republici Srpskoj, radikali u Crnoj Gori i ranije dok nije okupirana Srpska Krajina.
Imamo tamo 15 poslanika, konsultujemo se oko svakog poteza, tamo
smo opoziciona stranka. Nismo u{li u ovu vladu, glasali smo protiv.
Imamo vlast u mnogim op{tinama.
Voditeq: Dragana iz Bukovika: Za{to [e{eq ne ode na Kosovo i ne
odrì miting kako bi pomogao tamo{we Srbe, sada kada im je najteè?
Dr [e{eq: Sada se mitingom ne moè ni{ta pomo}i. Sada mora da
deluje efikasna pravna dràva. Dràvna administracija mora da se sre|uje i policija mora da obavi svoj posao, da ugu{i separatisti~ku pobunu. Od mitinga sada tu nema vi{e ni{ta. Sve {to smo imali da kaèmo
rekli smo. Sada dràva treba da deluje. Ako ovaj reìm ne zna, vaqda
postoji neki koji zna. Ako oni nisu u stawu, mi radikali smo u stawu. A
da sada mitingujemo, to je bez veze. Neki dan je bio neki miting ali nema
tu ni{ta vi{e.
Voditeq: Biqana iz Aran|elovca: Mi{qewe [e{eqevo o pretvarawu kratkoro~nih kredita poqoprivrede u javni dug, da bi se odloìlo
vra}awe kredita poqoprivredi.
210
Dr [e{eq: Da, to je besmislena odluka. Prvo, besmislen je na~in

kreditirawa u poqoprivredi. Reìm tu kasni sa sprovo|ewem nekih mera koje bi bile veoma efikasne u poqoprivredi. Reìm jo{ ni{ta nije
uradio na planu privatizacije u poqoprivredi. Mi jo{ imamo glavna
poqoprivredna dobra u dru{tvenoj svojini i ona propadaju. Privatizacija se vr{i ali zakulisnim mahinacijama, malverzacijama, nepovoqnim ugovorima, kra|ama, proneverama, umesto da se sprovede jedna kvalitetna privatizacija pa da zaposleni u poqoprivrednim dobrima postanu vlasnici jednog dela akcija, pa da se jedan deo proda zainteresovanim kupcima, pa da se onda doma}inski posluje u tim poqoprivrednim
dobrima. Ovako neprekidno idemo u prelivawe iz {upqeg u prazno. S
jedne strane dràva monopoli{e otkup poqoprivrednih proizvoda, monopoli{e izvoz, monopoli{e uvoz ve{ta~kog |ubriva, tera seqake da se
zdravstveno i penzijski osiguraju.
Ti doprinosi su sada najve}i teret za seqake, a s druge strane dràva nekim poqoprivrednim gazdinstvima daje izvesne kredite, opet selektivno, nekima daje, nekima ne daje, pa ih sada pretvara u javni dug, dakle, wihovo neracionalno poslovawe sanira. Dràva koja ne moè da
vrati ni staru deviznu {tedwu, koja ne moè da isplati penzije sad ovo
pretvara u javni dug.
Voditeq: Pomaè poqoprivredi?
Dr [e{eq: Nije to nikakvo pomagawe poqoprivredi. To je neracionalno pona{awe u poqoprivredi. Dràva mora seqaku da si|e sa grba~e. Da propi{e neki porez koji je umeren, ~ijom naplatom dràva ima
koristi, priliv u buyetu, ali koji ne gu{i seqaka, a sve u poqoprivredi
mora biti privatno. Kad se kaè privatno, to ne zna~i uvek u svakom slu~aju vlasni{tvo ~oveka pojedinca, nego akcionarskih dru{tava, deoni~arskih dru{tava.
Voditeq: Da ne bude dru{tvena svojina?
Dr [e{eq: Samo da ne bude dru{tvena svojina.
Voditeq: Ali da ostanu kompleksi, da se razumemo, na primer u Vojvodini da ostanu veliki kompleksi, da ne bude usitwavawa.
Dr [e{eq: Usitwavawe je uvek pogre{no, ali mora biti privatno.
Voditeq: Aleksandar iz Aran|elovca pozdravqa gospodina [e{eqa. Mihajlo Petrovi} iz Zagorice: Ako ste gra|anima obe}ali zajedno
sa SPO da }ete skinuti komunizam, po{to je sada pravo vreme, za{to to
i ne uradite?
Dr [e{eq: Ni{ta mi zajedno sa SPO-om gra|anima nismo obe}ali,
ni{ta, i to jednostavno nije istina. Sve {to smo obe}avali gra|anima
Srbije, obe}avali smo samostalno. Nismo u stawu da to realizujemo, jer
jo{ nismo dobili dovoqno glasova. Imamo 82 poslanika u Narodnoj
skup{tini, a da bismo to realizovali, treba nam 126 poslanika. A da sa
SPO u|emo u neku kombinaciju, znate koliko Vuk i Danica Dra{kovi}
imaju ro|aka, to je stra{no. Evo, 30 ro|aka su zaposlili na najvi{im
funkcijama u Gradskoj skup{tini Beograda. Na svim istaknutim funkcijama ro|aci. I sada da formiramo republi~ku vladu i da to isto ura211
de na republi~kom nivou i da se samo otimaju za pare, za stanove, za ku}e,

za privilegije. Ja se ne bavim zbog toga politikom i nisam spreman da se
`rtvujem jednom takvom nepotisti~kom miqeu, u jednoj takvoj kombinaciji u kojoj se ~ast i obraz ne mogu sa~uvati.
Voditeq: Evo, slede}e pitawe proisti~e iz tog konteksta razmi{qawa qudi: pozicione stranke su na jednoj strani, zna~i SPS, JUL, Nova demokratija, a na drugoj strani opozicione stranke, pa qudi otuda tako i razmi{qaju. Zoran Markovi} iz Aran|elovca pozdravqa [e{eqa:
Smatram da ste vi i Vuk, tj. va{e partije, izigrali poverewe koje su vam
bira~i dali, jer ste va{e sva|e stavili iznad interesa Srbije kroz zajedni~ke borbe za promene, jer treba da znate da ste glasove ve}inom dobili da bi ne{to mewali i dobili ste dovoqno u parlamentu da moète da
vr{ite promene.
Dr [e{eq: Ja mislim da ta konstatacija nije ta~na. Niko ko je glasao za Srpsku radikalnu stranku nije za nas glasao da bismo mi u{li u
koaliciju sa SPO. Niko. Za nas qudi glasaju ba{ zato {to smo protiv i
socijalista i SPO, ali smo bili spremni za jednu kombinaciju, za ~etvornu koaliciju Srpska radikalna stranka, SPS, SPO i JUL. E, u toj
kombinaciji mi radikali bismo mogli da plivamo. SPS i JUL ne bi imali dovoqno glasova da nas nadglasaju, da nametnu svoje ideolo{ke kriterijume, da ~uvaju monopol, a SPO ne bi mogao da nas ucewuje, da ulazimo
u razne malverzacije, mahinacije, otima~ine, u nepotizam itd. To bi za
nas radikale bila idealna varijanta, jer imamo najboqi program, najboqu argumentaciju i uvek se najboqe nosimo u argumentovanoj raspravi sa
politi~kim partnerima ili protivnicima. To je za nas ta idealna kombinacija, a da u|emo samo sa SPO ili samo sa socijalistima, pa da nas
oni ucewuju da im budemo privezak ili da nas izmaltretiraju, da nas kompromituju, mi to ne}emo.
Znate, takva pitawa ne postavqaju oni koji su glasali za radikale,
nijedan. Wima je jasna na{a pozicija. Takva pitawa postavqaju razo~arani glasa~i SPO-a. Oni su kivni malo i na same sebe kako su uop{te glasali za Dra{kovi}a i wegovu stranku i sada nekako traè utehu u insistirawima za{to ne idete zajedno. Pa ne moèmo zajedno, ne moèmo da
se kompromitujemo. Ja nikada ne}u gledati da se do~epam dràvne vile na
Dediwu ili na Ko{utwaku, nikada. Ne interesuju me privilegije, ne interesuje me li~no bogatstvo. Stalo mi je da mi deca nisu gladna, da imaju {ta da obuku, da imaju krov nad glavom. Dakle, da ìve onako solidno,
gra|anski. Ja ìvim udaqen 25 kilometara autoputem od centra Beograda ili 19 kilometara starim putem, u Batajnici, i ostajem tu da ìvim.
Ne bavim se politikom da bih se obogatio, zato i ne mogu da sara|ujem sa
onima kojima je glavni ciq li~no i grupno bogatstvo.
Voditeq: Grupa izbeglica pozdravqa [e{eqa i pita: Za{to se pojedine li~nosti plasiraju na lokalnim TV stanicama i stvaraju netrpeqivost izme|u me{tana i izbeglica? E, sada ja moram dopunsko obja{wewe: dva puta je tokom oktobra ili novembra u na{em studiju bio gost
predsednik Dru{tva starosedeoca Srbije, ne mogu sad ta~no da se setim
kako be{e ime i prezime gospodina, Vlajko Popovi}...
212
Dr [e{eq: A ko je vodio razgovore sa Vlajkom Popovi}em?

Voditeq: Ja.
Dr [e{eq: Vi? A koju vi {kolu imate?
Voditeq: Fakultet politi~kih nauka.
Dr [e{eq: A kako vi moète sebi dozvoliti sa zavr{enim fakultetom politi~kih nauka da vodite razgovor sa Vlajkom Popovi}em? Sa
Vlajkom Popovi}em moè razgovor da vodi jedino kvalifikovani psihijatar.
Voditeq: Nije vaqda takva situacija?
Dr [e{eq: Pa, jeste se uverili da nije normalan ~ovek, a vi ga dva
puta dovodite, a ne obezbedite psihijatra. Sami ste krivi {to ste takav
efekat u javnosti izazvali. Taj ~ovek nije normalan. Pazite, on je poreklom Hercegovac, ali poneki se ludak rodi i u Hercegovini.
Voditeq: Sloboda medija, demokratija.
Dr [e{eq: Sloboda medija ne podrazumeva da treba svakog ludaka
da dovedete u studio. Nemam ja ni{ta protiv i ludaci da se dovedu u studio, ali onda morate imati adekvatan tretman. Znate, vi sa fakultetom
politi~kih nauka ste kompetentni da razgovarate sa politi~arima, ali
niste sa te{kim psihijatrijskim slu~ajem. Tu treba psihijatar, pa bi onda razgovor sasvim druga~ije tekao, a vi ste do{li u situaciju da glumite kao da mislite da je on normalan, a on je potpuno lud, a ube|en je da je
sasvim normalan. Kako je izgledao taj razgovor? Ja ga nisam gledao, ali
mogu zamisliti kako...
Voditeq: Ali nema u demokratskoj proceduri nigde predvi|eno da
se kaè za goste to i to, kao {to smo se nekada zalagali za kandidata za
predsednika i kaèmo...
Dr [e{eq: Pa, ~ekajte, ali op{tepoznato je u Srbiji da je taj ~ovek
potpuno lud. To je op{tepoznato i to svi znaju. Ko je god ikada ~uo za wega zna da je potpuno lud ~ovek.
Voditeq: Da li ste nekada imali priliku da razgovarate sa wim?
Dr [e{eq: Nikada se u ìvotu nisam sreo sa wim, ali to znam pouzdano.
Voditeq: Kako biste onda prokomentarisali, da li imate jo{ ne{to
da dodate o tom stvarawu netrpeqivosti izme|u me{tana i izbeglica,
jer vi znate...
Dr [e{eq: Pa, pone{to je reìm radio na tom planu. Ovaj reìm
koji je kriv za egzodus Srba iz Srpske Krajine napada te Srbe izbeglice
{to se nisu borili, a ostavili su ih bez oru`ja, ostavili bez i~ega i jo{
im poslali ovog generala Milana Mrk{i}a da preda Krajinu.
Treba pre svega raditi na {to ve}oj saradwi izme|u starosedelaca
i izbeglica. Te qude je muka naterala da napuste svoja ogwi{ta, nisu dobrovoqno oti{li. Oti{li su jer nisu imali kuda, glava je bila u pitawu, ìvoti wihove dece. Ovde im je veoma te{ko, jo{ su mnogi u izbegli~kim kampovima, u kolektivnom sme{taju, bez perspektive. Qudi
stariji od 50 godina umiru kao snopqe, naj~e{}e od infarkta ili raka,
213
rak kosi kao epidemija. Znate, ta bolest ima i izvesne psihosomatske

elemente. Qudi koji ne ose}aju perspektivu pred sobom, koji su u o~ajawu
mnogo lak{e obolevaju. Tim qudima treba pomo}i. Naravno, Srbija je iscrpqena ekonomskom krizom i socijalnom bedom, mnogo je nezaposlenih,
ima gladi, ali u takvim uslovima bar se moè qubazno{}u, lepom re~ju
ublaìti ne~ija patwa.
Voditeq: Ovo je bilo interesantno. Pitawe je bilo podsticajno za
zanimqiv dijalog. Olga Milenkovi}: S obzirom na to da [e{eq stalno govori da je u opoziciji, za{to je glasao da predsednik Skup{tine bude Dragan Tomi}?
Dr [e{eq: Zato {to je tako dogovoreno izme|u radikala, SPO,
SPS, JUL i svih ostalih stranaka u Skup{tini. Bio je sastanak {efova poslani~kih grupa i tamo je dogovorena podela svih skup{tinskih
funkcija. Dogovorena! I SPO je direktno u~estvovao u tom dogovoru i
sloìo se sa svim, a onda im je Dra{kovi} dao nalog da budu uzdràni.
[ta je on smislio? Po{to je to bilo pred drugi krug predsedni~kih
izbora, mislio je da }e uspeti u javnosti da predstavi da sad radikali {uruju sa socijalistima, a on je van toga, pa }e on privu}i vi{e glasova na
predsedni~kim izborima. To je bilo providno i nije mu uspelo. Samo je
pokazalo dodatno da je ~ovek bez karaktera. Danas se jedno dogovori, a sutra se pona{a druga~ije.
Mi smo glasali za Dragana Tomi}a za predsednika Skup{tine, ali i
za ~lana SPO za potpredsednika i na{ radikal je izabran za potpredsednika. Imali smo mi radikali pravo na dva mesta, ali smo onda pokazali
dobru voqu i rekli: evo, jedno mesto ustupamo, neka iz ma|arske stranke,
ovog Saveza vojvo|anskih Ma|ara bude jedan potpredsednik. To je lep
gest, koji ne dovodi ni{ta u pitawe u na{oj zemqi, ali to je lep gest prema Ma|arima, kao prema jednoj korektnoj nacionalnoj mawini, lojalnoj
nacionalnoj mawini u na{oj zemqi. Javno sam to na TV izloìo, pre nego {to smo predlog i realizovali u Narodnoj skup{tini.
Voditeq: I, dogovori su uglavnom ispo{tovani.
Dr [e{eq: Vrlo smo se korektno pona{ali. Sve je po{tovano u tim
dogovorima, osim ovog glasawa SPO-a, jer su wegovi poslanici bili uzdràni. Posle dogovora su bili uzdràni. Kakvo je to pona{awe, gde je
tu moral?
Voditeq: Ako budu novi izbori, izgleda da }ete vi najvi{e biti
o{te}eni, jer po prirodi politi~ke logike sad bi trebalo mesto mandatara za sastav vlade da pripadne Srpskoj radikalnoj stranci.
Dr [e{eq: Jeste, trebalo bi, ali Milutinovi} ne}e da nam d taj
mandat.
Voditeq: Da li ste razgovarali sa wim o tome?
Dr [e{eq: Ne, ja uop{te nikakav kontakt sa wim nisam imao. Kada
je pozvao na konsultacije mene i Tomislava Nikoli}a, mi smo imali sastanak Predsedni~kog kolegijuma i zakqu~ili da neko treba da ode, ali
da ne idemo nas dvojica, nego da idu Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i}.
Tako je i bilo i oni su prvo saop{tili Milanu Milutinovi}u da }emo
214
mi i daqe osporavati legalnost i legitimnost wegovog izbora svim

pravnim sredstvima, ali po{to je on preuzeo tu funkciju, mi smo na neki na~in svesni tog fakti~kog stawa i rekli smo mu da samo dolazi u obzir ova varijanta za koju se mi zalaèmo, ta koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva ~etiri najve}e partije, ali da se tu moraju po{tovati
svi principi parlamentarizma.
Po{to nijedna stranka nema apsolutnu ve}inu u Narodnoj skup{tini, ako je socijalista izabran za predsednika Narodne skup{tine, drugi
po snazi treba da bude mandatar za sastav vlade, jer je funkcija predsednika Narodne skup{tine po dràvnom protokolu iznad funkcije predsednika vlade. Tako da se mi tu nismo mnogo dvoumili, kad je bio ovaj
predlog da socijalista bude predsednik Skup{tine, mi smo rekli: moè,
ali smo ~ekali u zasedi za funkciju predsednika vlade. Vidite, socijalisti ne ulaze ni u kakav dijalog, ne diskutuju sa nama o tome, jer tom se
argumentu ne moè odgovoriti. Niko ìv ne moè parirati tom argumentu. Ako socijalisti ne naprave dogovor sa Dra{kovi}em, oni nemaju
nikakvog argumenta da nama nabiju na nos {to ne}emo u vladu. Ho}emo,
ali mandatar radikal. Znate, vrlo nam je tu ~vrsta pozicija.
Voditeq: @ika iz Aran|elovca: Kako je nova vlada BiH uspela da
prodre u svet, misli se verovatno na Vladu Republike Srpske i da dobije tolika sredstva, a na{a ne moè?
Dr [e{eq: Vlada Republike Srpske nije dobila jo{ skoro nikakva
sredstva. Mo`da }e ne{to dobiti, ali kqu~ni ispit za tu vladu je pitawe Br~kog. Ako me|unarodna arbitraà odlu~i da Br~ko pripadne Republici Srpskoj, ja }u prvi ~estitati Miloradu Dodiku, a on je obe}ao
da }e ako Republika Srpska ne dobije Br~ko, podneti ostavku. Drìmo
ga za re~.
Voditeq: Vide}emo {ta }e biti. Mile An|eli} iz Ranilovi}a:
Sklopqeni su ugovori oko telefona, me|utim, prave se novi aneksi
ugovora i traè doplate. Tu`ba je u toku i {ta [e{eq misli o tome da
li }e uspeti da dobiju prikqu~ke? To je opet lokalna tema...
Dr [e{eq: Naàlost, ja ni{ta ne verujem na{im sudovima. Mi u na{oj zemqi zapravo sudove i nemamo. Sve gra|anske parnice su veoma duge, neizvesne, a i kad sud presudi u va{u korist, moète da se iskilavite dok naterate da se izvr{ewe obavi. Ima toliko pravosna`nih presuda na ~ije se izvr{ewe ~eka godinama. To je katastrofa za pravni poredak.
Voditeq: Slobodan \uri} iz Aran|elovca: Objasnite ~iwenicu
kako ste pobedili Lili}a, a izgubili od Milutinovi}a.
Dr [e{eq: Pa, pobedio sam Lili}a ubedqivo iz dva razloga. Prvo,
zato {to su socijalisti mnogo mawe tada falsifikovali izborne rezultate. Bilo je falsifikata, ali ne{to na Kosovu samo, u drugim mestima
nije, {to govori da nisu bili mnogo zainteresovani da Lili} zaista pobedi. Nisu ga mogli izbe}i kao kqu~nog kandidata, a qudima iz vrha socijalisti~ke partije nije bilo mnogo stalo da on pobedi. Bili su ube|eni da }e Lili} imati vi{e glasova, ali da ne}e iza}i 50 odsto i tako }e
215
taj izborni turnus propasti. Iznenadili su se kada su videli da sam imao

3 odsto glasova vi{e od Lili}a, a Milutinovi} je bio po voqi vrha SPS
i odmah u startu su i{li sa sistematskim falsifikatima, negde od
800.000 glasova su falsifikovali.
Voditeq: Toliko?
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Dragan iz Aran|elovca pita: da li ste raspoloèni da posle emisije odete da popijete zajedno kaficu, s obzirom na to da se poznajete?
Dr [e{eq: Ne mogu sada da se setim, ali u svakom slu~aju hvala na
pozivu. Ja se odmah posle emisije vra}am u Beograd, a sutra opet imam
radne obaveze, bez obzira {to je subota, i sve mawe vremena za dokolicu.
Voditeq: Zna~i, malo je 24 sata?
Dr [e{eq: Da, malo je. Mora}u 25 sati, da ustajem sat ranije.
Voditeq: Biqana iz Aran|elovca: Za{to ste odlazili u Crnu Goru
na inauguraciju Mila \ukanovi}a, kada ste o wemu govorili lo{e?
Dr [e{eq: Objasnio sam ve} to, odgovorio sam na to pitawe. Znate,
govorio sam veoma lo{e i o Milo{evi}u, ali sam bio u Saveznoj skup{tini kada je polagao zakletvu i posle sam mu ~estitao. To je stvar elementarne gra|anske pristojnosti, a i naravno: mi radikali pokazujemo
dobru voqu, pokazujemo da ne mrzimo politi~ke protivnike, da nismo qudi mr`we, da nismo stranka mr`we. Bio je vaàn odlazak u Crnu Goru jer
smo veoma smiruju}e delovali na tamo{we tenzije. Imao sam ~ak neke
tri televizijske emisije, ukupno ~etiri sata programa, pola sata na dràvnoj televiziji, dva i po sata na Blu mun i sat vremena na Skaj satu i ti nastupi su veoma dobro oceweni u politi~koj javnosti Crne Gore, dosta su delovali da se smire strasti, da qudi ne ginu u toj uzavreloj
politi~koj atmosferi.
Voditeq: [to nam ni malo ne treba.
Dr [e{eq: Mi se na takav na~in pona{amo i u Beogradu. Kad god je
bilo kriti~no, kad god je dolazilo do krvoproli}a, uvek smo mi radikali bili najstaloèniji, najsmireniji, najracionalniji, najrazumniji.
Voditeq: Rizni} iz sela Bawa: Kola su uvezena i pla}ena preko Crne Gore, {ta treba daqe uraditi kako bi se registrovala? Pitawe o~igledno nije samo pravno ve} je i...
Dr [e{eq: To pitawe pokazuje tako|e da u na{oj zemqi nema pravnog poretka. Ako imamo jedinstveni pravni poredak u SRJ, onda sve odluke nadle`nih dràvnih organa u Crnoj Gori moraju imati istu pravnu
snagu kao odluke nadle`nih dràvnih organa u Srbiji i svejedno je onda
gde se registruje automobil, a ovde je do{lo do sukoba izme|u reìma u
Beogradu i reìma u Podgorici, do pravog prepucavawa, pa reìm u
Podgorici namerno liberalizuje do kraja uslove za uvoz polovnih automobila, lako ih registruje, a onda ovde zao{travaju pitawe preregistracije, ~ak sam ~uo da plene vozila registrovana u Crnoj Gori, {to je protivzakonito, a zapravo treba jedinstven propis da vaì na celoj terito216
riji Srbije i Crne Gore, da bude umerena carina, umeren porez, umerena
taksa, jer po{to na{a doma}a proizvodwa, ne moè jo{ zadugo da se oporavi, treba qudima omogu}iti da nabave vozila u inostranstvu, da polovna vozila kupuju oni koji nemaju ba{ mnogo para, nemaju para na pretek.
Znate, oni koji imaju mnogo para, oni kupuju najluksuznija vozila, najsavremenija, najmodernija, posledwi modni krik i takmi~e se u tome. To su
uglavnom oni koji se voze vozilima sa tamnim staklima. Ako radikali
do|u na vlast, mi }emo zabraniti tamna stakla na vozilima. Treba narod
da vidi ko se u kom automobilu vozi.
Voditeq: Dragan iz Ranilovi}a: Kada }e se opozicija ujediniti, kada }e se gospodin [e{eq pomiriti sa Vukom Dra{kovi}em?
Dr [e{eq: Ja se ni sa kim ne sva|am i nemam razloga da se mirim.
Vidite, sada u Cetiwu sreli smo se Dra{kovi}, \in|i}, Vesna Pe{i},
ja i jo{ su neki bili i svi oni me|usobno ne govore, a ja sa svima govorim. Ja se {alim sa svima, uvek sam dobrog, veselog raspoloèwa i ne
smatram da sam sa bilo kim u zavadi, u sva|i.
Voditeq: Zna~i, vi ste dole pravili atmosferu?
Dr [e{eq: Da, ali od principa ne odustajem, od politi~kih ciqeva ne odustajem.
Voditeq: Markovi} iz Zve~ana: Objasnite termin privremeno izgubqene teritorije u Bosni i na koji na~in mislite da ih vratite?
Dr [e{eq: Francuzi su ~ekali 47 godina da vrate Alzas i Loren koje im je Bizmark oteo u francusko-pruskom ratu 1870. Mi ne smemo da odustanemo, a kako }emo vratiti kako nam se prilika ukaè. Za 10 godina, za 20 godina, za 30 godina promeni}e se odnos snaga me|u velikim silama. Mi u ovom ratu nismo poraèni, mi smo pobedili, mi smo poraèni za diplomatskim stolom. Ako smo mirnim putem izgubili te teritorije, diplomatskim putem, onda je osnovana pretpostavka da ih diplomatskim putem moèmo i povratiti. Moramo imati strpqewe, ali ne
smemo odustajati.
Voditeq: Jovi~i} iz Aran|elovca: [ta mislite o novoj uredbi, a
ve} smo o tome pri~ali, da li }e one biti duèg veka, i {ta sa onima koji ne}e da li~ni dohodak prime preko teku}eg ra~una?
Dr [e{eq: [to se ti~e plata i isplate preko teku}eg ra~una, tu
treba da bude slobodna voqa firme u kojoj je ~ovek zaposlen. A kqu~ni
problem ove uredbe je intervencija u sferi kupoprodajnih ugovora.
Voditeq: Direktno zadirawe u voqu stranke.
Dr [e{eq: Jeste. Ako postoji novac kao plate`no sredstvo, ne moè mene dràva terati da ja pla}am preko ra~una. Ako imam gotov novac,
pla}am gotovim novcem. Pogotovu u ovoj situaciji, jer kod nas ne postoje banke u pravom smislu re~i. A ne sme ni Vlada da nalaè firmama da
ispla}uju radnike preko teku}eg ra~una. To treba da bude stav firme. Na
primer, moè da se kaè radnicima: ispla}ujemo vam preko ra~una, to
olak{ava posao ra~unovodstvu, smawuje obim poslova, prenosi na banku.
To treba da bude autonomno pravo svake firme, i privatne i dràvne, a
ne sme Vlada da nalaè tako ne{to.
217
Voditeq: Pita vas Branimir iz Aran|elovca {ta mislite o primawu plata radnika ~ekovima, ne gotovinskim, po Vladinoj uredbi, a èli
vam ujedno i puno sre}e. Radomir Boji~i} iz Aran|elovca: Da li je istina da je Slobodan Milo{evi} uni{tavao, zamewivao tepihe, zavese u Belom dvoru i naru~io kompletan nov name{taj?
Dr [e{eq: To nisam ~uo ranije. Moram priznati da to ~ujem prvi
put, to nijedan list u Beogradu nije objavqivao, i nisam ranije to ~uo.
Voditeq: Mirjana iz Partizana: Koliko je blizak va{ stav Le Penu i @irinovskom i {ta ako druga strana prekr{i to {to su [iptari
poslovali na besu?
Dr [e{eq: Onaj ko je poslovao na besu, snosi posledice. Znate, pred
zakonom je izjedna~ena pravna vaqanost usmenog i pismenog ugovora.
Tre}a varijanta, registrovanog u sudu. Ali kada ugovor registrujete u sudu, u slu~aju spora najlak{e vam je da dokaète da ugovor postoji, jer je
jedan primerak deponovan u sudu. U slu~aju spora vi donesete svoj primerak ugovora na su|ewe, suprotna strana donese svoj, mo`da je do{lo do
nekog falsifikata, mo`da ima ne{to {to se ne poklapa, a u slu~aju
usmenog ugovora morate da dokazujete svedocima. Ako ima vi{e svedoka,
kojim svedocima sud ukaè poverewe itd. Dakle, razlika izme|u usmenog
i pismenog ugovora je samo u slu~aju spora kada se mora dokazati postojawe ugovora, ni{ta vi{e, nema druge razlike.
Voditeq: Milan An|elovi}, ponovo o telefonima, kaè: Telefoni su upla}eni u 12 jednakih mese~nih rata. Sada Op{tina traì doplatu od 700 maraka po crnom kursu, putem aneks ugovora. Da li je to regularno, s obzirom na to da ugovor nije obuhvatao nikakvu doplatu, posebno ne u stranoj valuti, i po crnom kursu?
Dr [e{eq: To nije regularno. Op{tina ne sme da obra~unava u stranoj valuti, ni po crnom kursu. Op{tina to ne sme da radi. Op{tina kr{i i Ustav i zakon ako to radi. To je dovoqan razlog da se zahteva prinudna uprava ako op{tina tako radi. âk moè i da ode u zatvor neko od
op{tinskih ~elnika, ko je odgovoran za takav postupak. Drugo, op{tina
nema pravo da mewa samostalno odredbe ugovora. Ako je ugovoreno uvo|ewe telefona moè i po jednoj ceni, i ako nije predvi|ena revalorizacija te cene, ugovor mora do kraja da se realizuje upravo po toj ugovornoj ceni. Naravno, prevarenim gra|anima preostaje sud, ali u sud se uglavnom
ne moè imati poverewe. Dugo traje parnica i sa neizvesnim je ishodom.
âk i ako se presudi u wihovu korist vidite kod Dafiment banke i Jugoskandika, kod stare devizne {tedwe, u koliko slu~ajeva je sud dosudio,
presuda postala pravosna`na, i trebalo da se obavi izvr{ewe. Do|e gra|anin sa sudskim izvr{iocima u banku, oni tamo kaù nema para. Da smo
mi pravna dràva, da imamo pravni poredak, tog trenutka bi sud zatvorio tu banku, pa rekao: nema para, ima kompjutera, ima stolova, ima tepiha, ima prozora, ima telefona, ima faks aparata. Nemate pare, sada nosimo ovo. To bi u Nema~koj bilo, to bi u Francuskoj bilo, to bi u Americi bilo, ovde nikom ni{ta. Imate li para, nemamo para, dobro, do vi|ewa, eto tako se pona{aju sudski izvr{ioci.
218
Voditeq: Olga iz Aran|elovca: [ta [e{eq misli o tome kada }e

biti ispla}eni de~ji dodaci i studentski krediti?
Dr [e{eq: Dok je ova vlast te{ko da }e biti ispla}eno. Godinu dana kasne de~ji dodaci, a ne znam koliko studentski krediti, ali tu je isto
situacija katastrofalna. Godinu dana ta~no kasne de~ji dodaci, i materinski dodaci.
Voditeq: A pri~amo o natalitetu.
Dr [e{eq: Jeste.
Voditeq: Gledalac iz Aran|elovca pita {ta [e{eq misli o kaseti koju je Radio B92 snimio prilikom ostavke Dragoslava Avramovi}a,
i gde se ta kaseta trenutno nalazi, kopija je u opticaju, a original...
Dr [e{eq: Ne znam koja je kaseta u pitawu.
Voditeq: Govor dr Dragoslava Avramovi}a u Saveznoj skup{tini, a
posle na konferenciji za novinare.
Dr [e{eq: Ja mislim da to nije nikakva tajna, taj govor je objavqen
i u novinama, imali smo ga i u stenogramima Savezne skup{tine.
Voditeq: Ali nije toliko na dràvnoj televiziji.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Radmila iz Partizana, simpatizer SPS-a, pita: [ta ste
uradili kada je u pitawu pozitivno vaspitavawe omladine i suzbijawe
raznih sekti?
Dr [e{eq: Te sekte su jedna veoma opasna stvar, ali mi ne moèmo
ne{to efikasno da uradimo o pitawu wihovog suzbijawa, dok ne do|emo
na vlast. Onaj ko ima vlast, on je odgovoran za delovawe sekti. Ako radikali preuzmu vlast, mi }emo napraviti dràvni registar legalnih
verskih zajednica, onih crkvenih organizacija koje imaju pravo slobodnog delovawa, a to su: pravoslavna crkva, katoli~ka crkva, islamska verska zajednica, ove civilizovane protestantske crkve i jevrejska verska
zajednica. A ove satanisti~ke sekte, sajentolozi i razni drugi asocijalni, sve to mora da do|e pod udar zakona.
Vidite {ta se de{ava, recimo, najsveìji slu~aj je ovo {to se desilo
u Smederevskoj Palanci. Uhva}ena su do sada dva osumwi~ena maloletnika, jedan od 16 drugi od 18, a bilo je te{ko poverovati da su wih dvojica sami to uradili, mora da je neko ozbiqniji bio ume{an. Ali te{ko je, znate,
jer su ti mladi qudi sada fanatizovani da pripadaju nekoj sekti, naàlost,
~ak i sin nekog na{eg radikalskog aktiviste. Ali desi se, jedan je sin istaknutog socijaliste, jedan i na{eg aktiviste. Roditeqima je sada najteè.
Gotovo te{ko da ima ne{to gore {to se ~oveku moè sada desiti kada je u pitawu socijalizacija dece i omladine, nego da mu se dete upusti
u drogu ili da u|e u asocijalnu versku sektu. To su dve najteè stvari koje se mogu desiti. Te{ko je le~ewe i od jednog i od drugog. Tu dràva mora da reaguje krajwe rigorozno, a ja se nadam da }e istra`ni organi utvrditi sve do tan~ina {ta se desilo i ko je sve ume{an, jer mora da je ve}a
grupa qudi ume{ana i da ima starijih koji su bili inspiratori i direktni u~esnici u tome svemu. Decu treba izle~iti od toga, a one koji su
glavni krivci treba rigorozno kazniti.
219
Voditeq: Qudi pitaju {ta ih ti{ti. Mile iz Aran|elovca: Porodica sa troje dece nije stambeno re{ena, iako su se obra}ali nadle`nima i u Beogradu, jo{ uvek stanuju po {upama. [ta vi kao predsednik Srpske radikalne stranke mislite o tome?
Dr [e{eq: Dràva u budu}nosti ne}e zidati stanove, bar ne masovno. Znate, uvek }e se jedan broj stanova zidati za policajce, oficire, podoficire, profesionalne vojnike, carinike i izvestan broj stanova za
invalide, fizi~ki hendikepirane itd, ali masovnog zidawa stanova ne}e biti. I zato se qudi moraju usmeravati da sami zidaju. Dràva im mora obezbediti krajwe jeftine placeve.
Mi to demonstriramo na zemunskom primeru. Tamo jo{ ima placeva
po 15 dinara kvadratni metar. Vi{e od 5.000 smo prodali. Qudi zidaju
ku}e i kada se malo oporavimo od ove ekonomske krize mora dràva omogu}iti jeftine kredite, dugoro~ne kredite. U Americi je to 20 godina
uobi~ajeno. Dobija ~ovek kredit, podigne ku}u, ispla}uje 20 godina, a godi{wa kamata je mo`da 4-5 odsto, a kod nas je mese~na kamata kad uzmete
kredit 10-12 odsto. To je nepodno{qivo. Jednostavno, qudi nemaju od ~ega. Onaj ko zna sam, pa se sna|e, pa nabavi neki yak cementa, pa ne{to
{qunka, peska, pa ciglu, pa znate, onda to ide mukotrpno i onda se to zida godinama.
Voditeq: Kraji{nik iz Aran|elovca: Da li savetujete povratak izbeglica generacije sedamdeseto godi{te na podru~je Banije, s obzirom
na to da je to odobreno?
Dr [e{eq: Ni najve}em neprijatequ ne bih savetovao da se vrati
pod hrvatsku ili muslimansku vlast i mla|i qudi se uop{te ne vra}aju.
Wima je glava svaki dan tamo u torbi, ìvot im je u pitawu, nemaju mogu}nost zaposlewa, nemaju mogu}nost bilo ~ime ozbiqno da se bave.
Uglavnom se vra}aju stariji qudi i gledaju bud za{to da prodaju imovinu, nekretnine. Ovo {to se vra}aju sada qudi u Sarajevo, oni odlaze samo
ne bi li prodali ku}u, stan; i ovo qudi {to se vratilo u Knin, {to se
vratilo u druge delove Srpske Krajine, sve su stari qudi i gledaju na neki na~in da prodaju imovinu, da izvuku izvesnu sumu novca, kako bi ovde
stvorili mogu}nost opstanka, stvorili krov nad glavom i Hrvati bud za{to kupuju srpsku imovinu.
Recimo, u Belom Manastiru ku}a bogatijih Srba vredi trista hiqada maraka a prodaje se za trideset hiqada maraka, deset puta jeftinije.
Imamo ~itav niz tih primera, a egzodus je masovan iz Isto~ne Slavonije i Barawe. U zemunskoj op{tini u nedequ dana 60-70 porodica se prijavi da dobije izbegli~ki status. Nema Srbima opstanka pod hrvatskom
ili muslimanskom vla{}u.
Voditeq: Ranko \oki} iz Lazarevca: Kako ste se ose}ali u TV
Kronik Vaqevo, gde je voditeq ina~e direktor socijalisti~kog preduze}a Kontakt u Vaqevu i za{to ne birate voditeqe?
Dr [e{eq: Voditeqa uvek bira vlasnik televizije, ako je privatna
televizija, a ako je dràvna onda je direktor glavni i odgovorni urednik,
a ja ne izbegavam nijednog voditeqa u principu. Voditeq je tu da posta220
vqa pitawa, a ja sam do{ao da odgovaram na pitawa. [to su provokativnija pitawa, interesantnija je emisija i meni je draè. Znate, najvi{e
volim najprovokativnija pitawa. Nikad od toga ne beìm.
Voditeq: Zna~i, vi ne birate voditeqe, kao ni mi goste. Zna~i, Vlajko Popovi}, uvaàvam ~oveka.
Dr [e{eq: To nije isto. Ne ne, to nije isto. Mislim da vi morate da
birate goste, a ja nisam u poziciji da biram voditeqa. Moram da iskoristim kao politi~ar mogu}nost svakog medijskog pojavqivawa. Nisam u
situaciji da biram voditeqe i da ucewujem vlasnika televizije. Ja bih
birao voditeqa kada bih to mogao. A vi kao televizija moète da birate
goste. Ja vam nisam rekao da niste smeli dovesti Vlajka Popovi}a. Vlajko Popovi} kao psihi~ki bolesnik, ali gra|anin, ima pravo da se pojavi
na televiziji, ali mu morate obezbediti adekvatan tretman. Zna~i, on
mora imati sagovornika koji }e kontrolisati to wegovo bolesno stawe,
koji }e adekvatno prema tome da se postavi. Vi kao diplomirani politikolog niste stru~ni i kompetentni za tako ne{to. Vi moète voditi politi~ku raspravu, ali ne moète psihijatrijsku. [ta da vam je rekao u
emisiji da je Napoleon i da je po~eo da dokazuje da je Napoleon? Kako biste vi tome parirali? Znate, ti ludaci znaju da budu veoma ubedqivi.
Voditeq: Stiù pitawa gledalaca Milka Ivanovi} iz Aran|elovca pita [e{eqa da li }e Republika Srpska zavr{iti kao Srpska
Krajina.
Dr [e{eq: Ta opasnost postoji. Mawe je verovatna nego kada je u pitawu Srpska Krajina, ali wena sudbina se odlu~uje na pitawu Br~kog.
Ako Br~ko ostane u Republici Srpskoj mislim da }e se sa~uvati cela Republika Srpska. Ako ostanemo bez Br~kog, te{ko da ima {ansi da opstane Republika Srpska.
Voditeq: Dragan iz Aran|elovca pozdravqa sve i pita: [ta [e{eq misli o kriminalu i Arkanu li~no?
Dr [e{eq: Radikali su jedini u stawu da efikasno suzbiju kriminal
jer smo sami imuni na kriminal. [to se Arkana ti~e, sve {to sam o wemu
mislio javno sam rekao onda kada niko drugi nije smeo, kada je Arkan bio
veoma prisutan u javnosti, popularan, kada su ga proteìrali dràvni
mediji itd. Sada kada svi oni koji su se svojevremeno busali u prsa prijateqstvom sa Arkanom }ute, kada su se u{ima poklopili oni kojima je Arkan svojevremeno davao medaqe Obili}a, sada kada Arkana juri Interpol
i po svemu sude}i, kako pi{e zapadna {tampa, me|unarodni Tribunal u
Hagu, ne}u ni da ga napadam ni da ne{to lo{e o wemu govorim. Protiv toga sam da bilo koji Srbin bude isporu~ivan. Ako neko ima dokaza protiv
Srba za neka dela u ovom ratu, to treba da re{avaju na{i sudovi.
Voditeq: Du{ica Damjanovi} iz Ven~ana:...
Dr [e{eq: Ja se nikada nikakvoj hajci nisam prikqu~ivao. Moè
biti najgori ~ovek na svetu, ako vidim da ide hajka protiv wega, moje simpatije su na wegovoj strani. Ako ne mogu da mu pomognem, ne}u ni ja sa
svoje strane kamen da bacim na wega. Znam {ta je ruqa, znam {ta je ~opor, ~esto sam bio pred hajkom i nikada se ne prikqu~ujem hajka~ima.
221
Voditeq: ... Koja kola vozi gospodin [e{eq?

Dr [e{eq: Imam jednu tojotu kupqenu 1990. godine i imam jednog
fijata koji je kupqen polovan i vozi ga Dragan Todorovi}. Tojotu vozi
moja supruga, a Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora Srpske
radikalne stranke vozi tog slupanog fijata, po{to je on ostao bez svojih kola. A ja imam na raspolagawu slu`beno vozilo Op{tine Zemun. To
je vozilo tipa peò.
Voditeq: Sre}ko iz Topole pozdravqa i pita [e{eqa kada }e do}i
u Topolu.
Dr [e{eq: Uskoro. Imao sam nedavno udes na putu izme|u Smederevske Palanke i Topole. Trebalo je da do|em na Televiziju [umadija, u
Aran|elovcu, imao sam zakazanu emisiju, prethodno sam imao neke obaveze
u Velikoj Plani, obilazio Smederevski okrug i onda izme|u Smederevske
Palanke i Topole ùrili smo, vozili smo suvi{e brzo, vreme je bilo lo{e, put klizav, i na jednoj krivini smo sleteli i dobro se ugruvali.
Voditeq: Mirjana iz Partizana: Koliko je [e{eq blizak Le Pen
@irinovski... to je ve} bilo.
Dr [e{eq: Nisam odgovorio na to pitawe. Ono {to je zajedni~ko Le
Penu, @irinovskom i meni, Janu Sloti iz Slova~ke, jeste patriotizam,
qubav prema svom narodu. I èqa da na{i narodi me|usobno razvijaju
prijateqske odnose. To je ono {to nam je zajedni~ko.
Voditeq: @ivomir Lazarevi} vas pita: Da li gospodin [e{eq kao
pobornik srpstva zna gde je Ora{ac, i da li je nekada posetio to mesto?
Dr [e{eq: Znam gde je Ora{ac, i posetio sam Ora{ac.
Voditeq: Steva iz Aran|elovca pozdravqa gospodina [e{eqa: Kako ste u Zemunu regulisali overavawe potvrde i svega {to je Vlada donela uredbama?
Dr [e{eq: Mi smo prvi po~eli da izdajemo te potvrde. Dve Beogradske op{tine, mislim na Zemun i Stari grad. Mi politi~kim sredstvima
osporavamo tu uredbu, ali nam je ciq da olak{amo gra|anima. Dok je
Uredba na snazi, da to {to brè ide. Mislim da su i mediji javili da smo
mi bili najefikasniji, da odmah izdajemo sve potrebne potvrde, da ne bi
gra|ani ~ekali, da ne bi gubili vreme.
Voditeq: Milan iz Aran|elovca: Za{to vam je vojvoda \uji} ukinuo ~in vojvode?
Dr [e{eq: To nije istina. To lansiraju na{i politi~ki protivnici, to su besmislice.
Voditeq: Miroslav Proki}: Kako prihvatate koaliciju Zajedno,
kada su svi lideri do sada izdali ili stranke ili lidera, da li je to
ozbiqna koalicija i za{to nije iza{ao na ulicu da protestuje, kada je bilo o~igledno da je pokraden na izborima.
Dr [e{eq: Zato {to smatramo da je efikasniji ovaj metod kome pribegavamo: da dokaèmo napismeno, da kra|a bude ubedqiva. I to u velikim tiraìma sada {tampamo, rekao sam ve}: 500.000, 100.000, pa 200.000.
To }e biti toliko upe~atqivo da }e biti najteì udarac socijalistima.
222
Drugo, mi smatramo da nema politi~ke funkcije koja je vredna prolivawa srpske krvi. Ni funkcija predsednika Republike nije toga vredna.
Ovaj reìm }e pasti. Da bi pao 6 meseci ranije, ne èlimo nijedan
Srbin da pogine. A koja je garancija da }e slede}i biti boqi? Znate, ~ovek pogine, a posle wegovi saborci razo~arani. Kako se ose}aju roditeqi ove dece koja su izginula 1991, 1993. i 1996. na beogradskim ulicama,
kada se posle pocepala koalicija Zajedno, kada su se lideri me|usobno
prozivali, kada ulaze u neke saveze sa socijalistima, kada se li~no bogate, pqa~kaju itd? Godine 1991. poginuli su jedan student i jedan policajac, 1993. jedan mladi policajac, a sada jedan ~ovek sredwih godina 1996.
u Beogradu, je l tako? Kako se ose}aju wihova deca, wihovi roditeqi,
wihovi najbliì, kada vide da je ta smrt bila uzaludna? Kako se ose}aju
ovi koji su raweni, obogaqeni evo jedan je jo{ nepokretan iz Boqevaca kod Beograda, u invalidskim kolicima. Ja to ne èlim.
Ja sam li~no ube|en da }e na{a vlast biti boqa od svega onoga {to
je Srbija do sada imala, ube|en sam u to. A opet ne mislim da je ta na{a
vlast vredna da bilo ~ije dete pogine. Ja nisam spreman da svoju decu `rtvujem, pa ne}u ni tu|u. To nam je neki osnovni orijentir u politici.
Voditeq: Gospodine [e{eq, o~igledno je da imate sve vi{e bira~a.
Ima li sve vi{e ~lanova? Koliko ja znam, u Aran|elovcu, razgovarao
sam sa Dejanom Luki}em, prema wegovim izjavama ~lanstvo se prili~no
pove}ava.
Dr [e{eq: Ve} imamo 180.000 ~lanova. U novembru 1996. smo imali
90.000, za godinu i dva meseca smo udvostru~ili broj ~lanova. I, kasnimo
sa ~lanskim kartama sada ve} po dva-tri meseca. Imamo centralizovanu
evidenciju ~lanstva, sve ~lanske karte se izdaju iskqu~ivo u Beogradu,
tamo se vodi kwiga evidencije. Toliki je priliv novih pristupnica, novih ~lanova, da nam slu`be popada{e s nogu, ne uspevaju sve to da u odre|enom roku zavr{e.
Voditeq: Ukoliko budu ~esti izbori, ako se nastavi takav trend, onda }e biti dovoqno da samo va{i ~lanovi glasaju za radikale, pa da pobedite na nekim od izbora.
Dr [e{eq: Pa, ra~unajte, na{i ~lanovi, pa wihovi najbliì, prijateqi, ro|aci... Radikalska lavina je krenula i niko ne moè vi{e da je
zaustavi.
Voditeq: Neka to bude i va{a zavr{na re~enica ve~eras, ako ne èlite jo{ ne{to da kaète.
Dr [e{eq: Pa, rekao sam dosta, vaqda }u imati jo{ prilike na va{oj televiziji da gostujem.
Voditeq: Kako ne, bi}e nam drago da budete na{ gost. Pre nego {to
pozdravimo na{e gledaoce da pozovemo gledaoce da budu i daqe sa nama,
jer }emo imati reportaù iz Republike Srpske. Naslov reportaè je
Oni su obeleìli dana{wi dan. A vama, gospodine [e{eq hvala {to
ste bili gost Televizije Sunce.
Voditeq: Hvala na pa`wi i laku no}.
223
X
NE DAJ BO@E DR@AVU BEZ OPOZICIJE
TV Poèga, 20. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Po tre}i put u posledwih nekoliko meseci èlim dobrodo{licu na{em i va{em ve~era{wem
gostu, predsedniku Srpske radikalne stranke dr Vojislavu [e{equ. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u studio Televizije Poèga.
Voditeq: Da li u posledwe vreme ose}ate neki umor od svakodnevnih
politi~kih utakmica?
Dr [e{eq: Ja mislim da se posledwih mesec, mesec i po dana ubrzano odmaram. Svi mi iz Srpske radikalne stranke smo zaista imali napornu kampawu koja je prakti~no trajala godinu i po dana bez prekida.
Od maja 1996. godine pa do 21. decembra 1997. godine. Sada ve} mawe putujemo, u stawu smo da se posvetimo svojim dnevnim obavezama u Beogradu i
pomalo punimo baterije za neku novu kampawu, do koje }e, o~ekujemo, do}i ve} ove godine.
Voditeq: Krajem decembra Srbija je kona~no dobila predsednika Republike. Na drugi krug ponovqenih predsedni~kih izbora vi ste imali
puno primedbi.
Dr [e{eq: Ti izbori su bez ikakve sumwe potpuno falsifikovani.
Imamo konkretne dokaze, ~ak procewujemo do 800.000 glasova da je ukradeno, pogotovo na Kosovu i Metohiji. Socijalisti su prikazali da je tamo iza{lo 350.000 [iptara, a svi znamo da [iptari uop{te nisu izlazili. Ispade da je Milan Milutinovi} dobio vi{e albanskih glasova nego Fatos Nano u Albaniji.
Bilo je dosta nepravilnosti i u drugim mestima, nepravilnosti na bira~kim spiskovima. Mi jo{ uvek nemamo centralizovanu kompjutersku obradu bira~kih spiskova pa je bilo i ponavqawa istih imena na vi{e bira~kih spiskova itd. Mi }emo nastaviti da osporavamo izbor Milana Milutinovi}a, to su mu na{i predstavnici u dva navrata i u lice saop{tili
kada su vr{ene konsultacije za sastav nove vlade Srbije. I konkretno radimo na tom planu, koristimo svaku priliku medijskog predstavqawa da
narodu kaèmo konkretne ~iwenice koje se ti~u tih falsifikata.
[tampali smo specijalno izdawe Velike Srbije na 4 strane u pola miliona primeraka, podelili ga po celoj Srbiji gra|anima. [tampali smo specijalno izdawe na 52 strane u 100.000 primeraka, upravo sada
izlazi iz {tampe specijalno izdawe Velike Srbije na 68 strana u
100.000, a spremamo i jedno specijalno izdawe na 36 strana u 200.000 primeraka. Sve ~iwenice kojima raspolaèmo, sve podatke, sve detaqe mi
}emo da saop{timo javnosti, a radimo i jedan dokumentarni film od sat
vremena u kome }emo pokazati materijal sa kontrole na bira~kim mestima u pe}ko-prizrenskoj izbornoj jedinici, i druge dokaze koje imamo o neregularnosti i predizborne kampawe i samog izbornog procesa. Dakle,
mi tu borbu nastavqamo.
224
Mnogi gra|ani se ~ude {to nismo iza{li na ulice, {to nismo, dakle, bili è{}i u tom nastupu. Mi polazimo od one na{e teze da nema
te politi~ke funkcije koja je vredna prolivawa krvi i da je strpqewe
u politici najva`nije. Mi nismo spremni da `rtvujemo tu|u decu da bismo dokazali da smo u pravu i nasiqem se do~epali vlasti kada to nismo
mogli kroz izborni proces, upravo zbog ovih nepravilnosti i falsifikata.Mi smatramo da }emo reìmu zadati novi snaàn udarac dokazima kojima raspolaèmo, da }e reìm na slede}im izborima biti jo{
slabiji, i da ga tada moèmo dotu}i. Vi znate dobro {ta se de{avalo.
Na va{oj televiziji je prikazan deo tog na{eg materijala, ovog puta je
montiran.
Voditeq: Izborna jedinica 29 Pe}.
Dr [e{eq: Mi smo slali 1.000 kontrolora iz cele Srbije na Kosovo i Metohiju i u prvom i u drugom izbornom krugu. Oni su prepuni raznoraznih utisaka. Hapsili su nam savezne i republi~ke poslanike koji
su bili u ulozi kontrolora, policija je na nekim mestima tukla na{e poslanike, a socijalisti, ~lanovi bira~kog odbora, bili su naoruàni.
Oru`je su dràli na stolovima. Ujutru u 7 sati negde su bira~ke kutije
ve} bile pune. Na jednom mestu su na{i kontrolori razbili bira~ku kutiju, ispalo je oko 1.600 listi}a.
Voditeq: Bilo je 7.20...
Dr [e{eq: Da, ve} je 1.600 glasa~kih listi}a bilo popuweno. ûda
su se de{avala. Mi to sada sve prikupqamo, sistematizujemo i dokazujemo. Socijalisti }ute kao zaliveni, nema nikakvih reakcija ni na ova na{a specijalna izdawa, niko da nas napadne u javnosti. Koriste samo onu
protuvu Sini{u Vu~ini}a, on im sluì da izgovori ono {to socijalisti i julovci misle o nama radikalima. Ina~e, direktno protiv nas jednostavno }ute.
Voditeq: Nakon izbora za predsednika Republike usledilo je konstituisawe Skup{tine Srbije. Vi ste glasali za predsednika Dragana
Tomi}a. Za{to?
Dr [e{eq: To je bilo pre izbora za predsednika Republike. Postignut je dogovor svih parlamentarnih stranaka. Radikali, socijalisti,
Srpski pokret obnove, JUL i ostale male stranke, koje imaju poslani~ke grupe, svi su se dogovorili o raspodeli skup{tinskih funkcija. Po{lo se od ~iwenice da socijalista pojedina~no ima najvi{e 86 i da wima pripada mesto predsednika Narodne skup{tine. Radikala ima 82, po
toj logici dva potpredsedni~ka mesta. Espeoovaca ima 45 jedno potpredsedni~ko mesto. Julovaca 19 jedno potpredsedni~ko mesto.Dogovor
je bio napravqen za sastav svih skup{tinskih radnih tela, svih skup{tinskih odbora.
Onda smo se mi radikali, u znak dobre voqe, odrekli tog jednog potpredsedni~kog mesta i rekli da bi bilo dobro da predstavnik Saveza vojvo|anskih Ma|ara bude jedan od potpredsednika Narodne skup{tine i
time pokazali gest dobre voqe prema nacionalnim mawinama uop{te i
prema ma|arskoj nacionalnoj mawini koja je prili~no brojna, a ipak je
225
lojalna Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Oni uvek u~estvuju na

izborima, u~estvuju u radu skup{tine itd. I hteli smo time da pokaèmo i tim [iptarima koji su separatisti~ki orijentisani da mi nismo a
priori protiv nacionalnih mawina nego smo protiv separatista. Sa wima vodimo nepomirqivu borbu.
Iako je postignut dogovor, sutradan Srpski pokret obnove nije hteo
da glasa za Dragana Tomi}a, nego su wegovi poslanici bili uzdràni.
Dra{kovi} je mislio da }e na taj na~in javnosti predstaviti kako radikali {uruju ne{to sa socijalistima, a on je po strani. [ta zna~i biti
uzdràn? I {ta zna~i jedan dan se dogovoriti, a sutradan ne po{tovati
taj dogovor? To je ve} stvar morala, to je stvar artikulacije elementarnog politi~kog pona{awa, koje se ti~e te stranke. Nama to ne moè zasmetati, jer mi idemo uvek otvoreno, uvek krajwe ~isto, uvek krajwe
objektivno i narodu kaèmo sve {to imamo, sve {to mislimo.
Takav dogovor je sada postignut i oko izbora poslanika u Ve}e republika, samo je karakteristi~no da ovog puta nije bilo formalnog sastanka strana~kih predstavnika nego su se prakti~no na{i predstavnici na
hodnicima dogovarali. Sreo Tomislav Nikoli} Milana Mikovi}a pa su
se dogovorili, kada se kandiduju prema procentu koji svaka stranka ima
u Republi~koj skup{tini kandidati za Ve}e republika, da me|usobno
glasamo jedni za druge.
Voditeq: Vi ste to i traìli.
Dr [e{eq: Mi smo to i traìli, i onda se Tomislav Nikoli} dogovorio sa Milanom Mikovi}em da radikali glasaju za kandidate SPO-a,
po{to radikali imaju 6 kandidata a SPO 4, da mi glasamo za wihove, a da
oni glasaju za na{e. Onda se dogovorio sa Goricom Gajevi} ili sa Zoranom An|elkovi}em da radikali glasaju za SPS, a da oni glasaju za na{e.
Tako su se i oni dogovorili i sa SPO. Danas je to provedeno.Me|utim,
{tampa je po~ela da pi{e da su se socijalisti dogovorili sa SPO da istisnu potpuno radikale, da socijalisti uzmu 15, SPO 5 mesta u Ve}u republika, to je pisala Na{a borba, mislim Danas i jo{ neki listovi.
Mi smo na ju~era{woj konferenciji za {tampu javno saop{tili da
insistiramo na principu proporcionalnosti, da }emo biti korektni
prema svim drugim strankama koje imaju pravo na poslanike u Ve}u republika, da o~ekujemo i korektnost prema nama. Ako svih 6 na{ih kandidata ne pro|e, mi ne}emo prihvatiti nijedno mesto, oni koji pro|u }e podneti ostavke. Pokazalo se da smo to blagovremeno uradili, jer se pojavila kandidatura Du{ana Mihajlovi}a. Du{an Mihajlovi} je bio 21. kandidat, i neko je zamislio da se glasovi preliju Du{anu Mihajlovi}u, da
jedan od radikala otpadne. Po{to smo mi tako jasno i javno zapretili da
}emo odustati od svih kandidatura i da }e na{ potpredsednik Narodne
skup{tine Dragan Todorovi} podneti ostavku, da bi se mi mogli povu}i
iz svih skup{tinskih odbora, onda su od toga odustali.
Voditeq: I to se danas nije dogodilo.
Dr [e{eq: I izvisio je danas na glasawu Du{an Mihajlovi}. Mislim da je dobio samo ne{to glasova Srpskog pokreta obnove, 40 i ne{to
226
glasova je dobio. A Srpski pokret obnove nije to radio na u{trb radikalskih kandidata, nego jednostavno nisu glasali za [tambuka iz JUL-a,
nego su glasali za Du{ana Mihajlovi}a.
Voditeq: Na sino}wem skupu u Ni{u, Milan Pani} je pozivao vas i
Vuka Dra{kovi}a da zajedno formirate vladu u ciqu, kako je rekao, republi~kih promena.
Dr [e{eq: Besmisleno je da Milan Pani} poziva mene i Vuka Dra{kovi}a. [ta on ima nas da poziva, ko je on? Ni jedan od glasa~a u Srbiji. Nema nikakvu stranku, nema nikakvu politi~ku mo}, nikakav politi~ki uticaj. Propali politi~ar, u krajwem slu~aju. [ta on ima nas da
poziva.
Drugo, mi smo odgovorni svojim ~lanovima, svojim bira~ima. Mi na{im bira~ima nismo obe}ali pre izbora da }emo praviti koaliciju sa
Srpskim pokretom obnove. Je li tako? [ta onda imamo sada da pravimo
koaliciju.
Mi smo bili spremni na kompromisno re{ewe. êtvorna koalicija,
koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva. Radikali, socijalisti,
Srpski pokret obnove i JUL. To je jedina varijanta koja je nama odgovarala. Za{to? Zato {to nam nije padalo na pamet da u|emo u koaliciju sa
levicom, jer bi nas levica uvek nadglasala. Ne bismo mogli da se izborimo za svoj program. Ova pusta obe}awa koja su sada u opticaju, to je besmisleno. Na sednici vlade se glasa, i ko ima ve}inu, taj odlu~uje.
A nismo hteli ni sa Srpskim pokretom obnove. Imamo pred sobom
vrlo lo{e iskustvo drugih stranaka. Ko god je sa wima ulazio u koaliciju, taj se posle gorko kajao. [ta zna~i da u|emo sa Srpskim pokretom obnove u koaliciju, pa da za ministre postavqamo ro|ake Vuka Dra{kovi}a, ro|ake Danice Dra{kovi}. To je jedna veoma, veoma brojna familija,
ima ih hiqadu, nemamo dovoqno dràvnih funkcija na koje bismo ih rasporedili. Ovo isto {to rade na nivou grada Beograda, oni bi radili na
republi~kom nivou. Pa da nas ucewuju za pare, za stanove, za vile na Dediwu itd. To smo hteli da izbegnemo.
U slu~aju ~etvorne koalicije, ne mogu socijalisti da nas preglasaju,
jer mi radikali sa SPO imamo vi{e poslanika, imali bismo bar jedno
ministarsko mesto vi{e u vladi pa bismo mi wih mogli preglasati. A
ne bi SPO mogao da nas ucewuje za tako neke privilegije, za neke nepotisti~ke ambicije itd, jer bismo onda mogli da upregnemo levi~arske
ministre da to spre~e.
Voditeq: Jedni druge bi {titili.
Dr [e{eq: A mi radikali smo ube|eni da bi u toj vladi na{i
kadrovi bili najkvalitetniji, i da bismo mogli snagom argumenata da
vodimo glavnu re~. Mi bismo mogli da u tim raspravama uvek imamo kvalifikovane stavove kojima se ne moè argumentovano ni opepeliti. To
je bila ta na{a varijanta da do|e do jednog laganog prenosa vlasti. Da se
ne obrukamo, a da postignemo ne{to korisno za Srbiju.
Postoji jo{ jedan objektivni razlog: SPO je jedna nepotisti~ka
partija, sklon je tim materijalnim privilegijama, boga}ewu itd. Opasno
227
je to {to kada bismo mi formirali vladu socijalisti bi bili veoma, veoma jaka opozicija, imali bi vlast na saveznom nivou, imaju pod kontrolom mo}ne firme, imaju pod kontrolom ove dràvne sindikate, mogli bi
da nam blokiraju rad sa svih strana. Znate, ova skup{tinska ve}ina je veoma tanka da bi bila stabilna.
Mi smo hteli lagani prenos vlasti. Da naviknemo narod da smo i mi
u ulozi vladaju}e partije, da naviknemo narod na ~iwenicu da smena vlasti nije smak sveta, da je to sasvim normalno, prirodno stawe. Da naviknemo narod na ~iwenicu da i neko drugi moè da vlada osim socijalista
i JUL-a, a da ne zao{travamo unutra{we politi~ke odnose i da te me|ustrana~ke tenzije ne budu dominantna ~iwenica na{eg politi~kog ìvota. To je bila ta na{a strate{ka zamisao, mi smo je, mislim, veoma plasti~no objasnili u predizbornoj kampawi.
Me|utim, levi~arske stranke nisu htele o tome ni da razgovaraju, oglu{ile su se. Samo su }utale na na{u inicijativu. Dra{kovi} se na nas obru{io drvqem i kamewem, jer je on jo{ od leta pro{le godine u{ao u neke
aran`mane sa socijalistima, i u tim aran`manima je gledao da, pre svega,
zadovoqi svoje li~ne interese. On je procenio da se wemu vi{e isplati da
sam u|e u kombinaciju sa socijalistima, a da se iz toga istisnu radikali.
Jer, ako se se}ate, Dra{kovi} je neprekidno govorio ne dolazi u obzir da i radikali u|u u vladu, ali ako mu propadnu pregovori sa socijalistima, onda bi mogla sa nama tehni~ka vlada. To je sme{no. Zna~i, mi
smo mu rezervni adut ako on ne uspe da se dogovori sa socijalistima.
Mi ne moèmo nikome da budemo rezervni adut. Niti moèmo da budemo wegovo sredstvo za ucewivawe socijalista, da on wima preti: ako vi
meni ne ispunite sve èqe, ja odoh sa radikalima. E, to jednostavno ne}emo dozvoliti. U takvoj jednoj situaciji, gde je do{lo do krajwe neprincipijelnog politi~kog pona{awa na{ih potencijalnih ili nesu|enih politi~kih partnera, mi smo zakqu~ili da je najboqe da isforsiramo {to
pre nove parlamentarne izbore u Srbiji, izbore na svim nivoima i republi~ke i lokalne i savezne. Jer, dosta se toga u me|uvremenu dogodilo
i mnogi gra|ani su verovatno promenili svoje mi{qewe, svoje strana~ko opredeqewe i bilo bi dobro da se ponovo proveri voqa naroda.
Voditeq: Predsednik Republike predloìo je mandatara za sastav
nove vlade, sada{weg premijera Mirka Marjanovi}a. Kako to komentari{ete?
Dr [e{eq: Iz mojih usta ne moète o~ekivati da izgovorim to
predsednik Republike, kada je re~ o Milanu Milutinovi}u. Mi i daqe
osporavamo wegov izbor, ali on prakti~no sada vr{i tu du`nost. Mi smo
stranka legaliteta i legitimiteta. Legitimitet osporavamo, jer wegov
dolazak na tu funkciju ne odgovara voqi naroda. Legalitet postoji jer je
Narodna skup{tina, na izvestan na~in, verifikovala tu wegovu poziciju, i on je odredio za mandatara Mirka Marjanovi}a.
Svi su to u Beogradu o~ekivali, osim Vuka Dra{kovi}a. On je jedini bio ju~e iznena|en. O tome se pri~alo, da su tri kandidata: Mirko
Marjanovi}, Zlatan Peru~i} i Mila~i}, ministar finansija. Mi sma228
tramo da su socijalisti na{li jedno racionalno re{ewe, nemaju oni

mnogo kvalitetnih kadrova. A od svih wihovih predsednika vlade, Mirko Marjanovi} je najduè opstao na toj funkciji. Mnogo kra}i mandat je
bio i Radomana Boòvi}a, i Nikole [ainovi}a, i Dragutina Zelenovi}a i Stanka Radmilovi}a.
Voditeq: Mislite, kvalitetniji je od prethodnika.
Dr [e{eq: U uslovima i u kadrovskoj situaciji koja karakteri{e
socijalisti~ku partiju, oni nisu imali boqe re{ewe. Mi radikali bismo imali, ali mi smo ispali iz tih kombinacija odmah u startu, jer drugi nisu èleli sa nama. Drugi vi{e èle da trguju nego da re{avaju probleme i da se svojski posvete radu.
Voditeq: Marjanovi} }e sada da predloì sastav nove vlade. Da li
}e radikali u}i u tu vladu?
Dr [e{eq: Ne, mi u tu vladu ne}emo u}i, to je op{tepoznata ~iwenica. Mi to neprekidno ponavqamo. U takvu vladu mi ne}emo da u|emo,
u trgova~ku vladu ne}emo uop{te.
Voditeq: Za{to kaète da je trgova~ka?
Dr [e{eq: Zato {to se vode zakulisne trgovine. Sve {to se de{ava to je jedna zakulisna trgovina socijalista, JUL-a i Srpskog pokreta
obnove. Nova demokratija je tu kao neka miro|ija. Me|utim, danas su doìveli nokaut i sve su prilike da }e ispasti iz vlade. Socijalisti vi{e nemaju nikakvog razloga da i Novoj demokratiji daju ministarske
mandate, kada je tu Srpski pokret obnove i kada sa Srpskim pokretom
obnove imaju komotnu skup{tinsku ve}inu.
I da se razumemo, ne qutimo se mi zbog toga, to je wihovo pravo. Ali
nastavqamo da delujemo kao opoziciona stranka i da koristimo sve wihove slabosti, sve wihove gre{ke, sve wihove propuste da ih èstoko
kritikujemo, pa neka narod procewuje. Zna~i, ne osporavamo da socijalisti, JUL i Srpski pokret obnove imaju puno pravo da formiraju koaliciju, da formiraju zajedni~ku vladu i da upravqaju Srbijom dok im traje
mandat i dok se èstoko ne posva|aju.
Voditeq: A vi }ete i daqe biti kontrola vlasti.
Dr [e{eq: Parlamentarna kontrola vlasti kroz kritiku na{ih
poslanika svega onoga {to ne vaqa.
Voditeq: Gospodine [e{eq, socijalisti imaju ve}inu u Ve}u gra|ana, dok je situacija u Ve}u republika sasvim druga~ija, pogotovo sada kada je na ~elo Crne Gore do{ao Milo \ukanovi}.
Dr [e{eq: U Ve}u republika sada }e socijalisti i JUL imati 9 poslanika, a mislim da Momir Bulatovi} ima 6, to je 15. Oni ne mogu imati ve}inu, osim ako formiraju koaliciju sa Srpskim pokretom obnove.
Ako mislite na eventualnu promenu Ustava, treba im dvotre}inska
ve}ina. Setite se, pro{le godine, u leto, socijalisti su krenuli javno sa
inicijativom za promenu Ustava, promenu samo jedne odredbe, odredbe
koja se ti~e predsednika Republike. Hteli su da predsednika Republike
direktno biraju gra|ani na neposrednim izborima i da mu poja~aju autoritet i ovla{}ewa.
229
Mi smo bili odmah protiv, po na{em programu mi smo za ~isti parlamentarizam. Dakle, da parlament bira predsednika Republike i da
predsednik Republike ima veoma suèna ovla{}ewa. Ali je Dra{kovi},
u ime Srpskog pokreta obnove, odmah izjavio da }e on podràti takvu
promenu Ustava. Mislim da oni na to ra~unaju. Ali opet im nedostaje
dvotre}inska ve}ina. Ako je ukupno 9 socijalista i julovaca, 4 iz SPO,
to je 13, i 6 iz Bulatovi}eve stranke, to je 19, to vi{e nije ni apsolutna
ve}ina. Tako da }e biti vrlo interesantna situacija oko toga.
Mi radikali }emo uvek glasati u skladu sa na{im programom. Mi smo
za ja~awe savezne dràve, za preuzimawe sve vi{e funkcija od federalnih jedinica, to je po na{em programu. Kada je re~ o predsedniku Republike, mi smo za parlamentarizam. Mi smo protiv predsedni~kog sistema.
Voditeq: Uredba o finansijskoj disciplini tek {to je zaìvela, a
danas je Mirko Marjanovi} nagovestio povla~ewe te uredbe.
Dr [e{eq: Naravno, mora da je povu~e. Ne moè to da opstane.
Prvo, uredba ne vaqa kao takva, jer se to re{ava zakonom, a ne uredbom. Ne moè se uredbom re{avati zakonska materija i ne mogu se uredbom mewati zakoni. To je protivustavno.
Sadràj Uredbe bi mogao da funkcioni{e da smo mi u nekoj normalnoj dru{tvenoj situaciji. Da mi imamo banke.
Na Zapadu, u Americi, u Engleskoj, Francuskoj, Nema~koj, sve ovo
{to Uredba kod nas propisuje da mora da se obavqa preko banaka, ve} decenijama se obavqa iskqu~ivo preko banaka. Ne}ete na}i Amerikanca
u Americi koji ima 1.000 dolara u ke{u. To bi bilo dobro da mi imamo
banke, ali mi nemamo banke. Ako su meni ove banke zarobile staru deviznu {tedwu, dok mi ne vrate staru deviznu {tedwu ne}u da imam posla sa
wima.
Voditeq: Poverewe. Kako vratiti?
Dr [e{eq: Kako vratiti poverewe kada su nam zarobili staru deviznu {tedwu? Meni nisu mnogo, hvala bogu, ali ima qudi koji su oja|eni.
Pa onda kroz Jugoskandik, Dafiment banku i druge neke banke. Sve su to
bile banke sa licencom Narodne banke Jugoslavije. Dràva mora da snosi odgovornost za wihovo poslovawe.
U Americi dràva odgovara i garantuje gra|anima da }e nadoknaditi svaku {tetu do 100.000 dolara ako gra|anin {tedi u bilo kojoj banci.
Gra|anin je neprikosnoven. Moè banka da propadne, ali gra|anin od dràve dobije ono {to je wegovo do 100.000 dolara. Zna~i, garantuju obi~nim gra|anima, a onim biznismenima, ili krupnim bogata{ima nema garancija. Ali oni rasporede u mnogo banaka svoje bogatstvo, nikada ne drè sve u jednoj banci. Obi~nim gra|anima dràva priska~e u pomo}.
Kod nas godinama ve} niko ni ne pomi{qa da vrati staru deviznu
{tedwu, a teraju nas da novac drìmo u bankama. I sada, odete na {alter
banke i ne moète da dignete svoje pare, je li tako? Ne moète ni platu
celu da dignete, nego dnevno 500 dinara, ili {ta ja znam.
Voditeq: U posledwe vreme vrednost dinara dosta oscilira. Kaù
da je jedan od razloga za vra}awe Uredbe stabilizovawe kursa dinara.
230
Dr [e{eq: To nije ta~no. Uredbu su morali da povuku jer je besmislena u sada{wim uslovima. A kurs dinara su stabilizovali tako {to su
vi{ak povukli iz opticaja. A vi{ak se pojavio kada su dinarima krenuli da kupuju devize da plate ruski gas i na{tampali ogromne koli~ine
novca.
Pro{le godine su pogre{ili {to su davali kredite dru{tvenim
firmama. Ako se se}ate, mi smo to o{tro napali. Kada su dobili milijardu i po maraka od privatizacije dràvne telefonske kompanije, trebalo je tim parama odmah da ispla}uju penzije, zaostala socijalna davawa. Taj bi novac opet oti{ao u proizvodwu, ali bi oti{ao sposobnim
firmama. Ovako su kapom i {akom davali kredite espesovskom i julovskom lobiju i mnogo tih para je iscurilo u inostranstvo. Oni proizvedu
robu, pa izvezu, prodaju u inostranstvu i tamo ostave devize. I malo ko od
wih vra}a taj kredit. Taj kredit se ne vra}a. Tako smo mi i nagovestili.
Kada dràva daje dru{tvenim firmama kredite, to je kao da sama sebi daje kredite, iz levog yepa preme{ta u desni yep. To je sme{no. Ako
su hteli da daju kredite, trebalo je da daju privatnim firmama, da privatnik potpi{e hipotekarni ugovor. Pa ako ne moè da vrati do odre|enog roka, pleni mu se imovina. Kako }ete dru{tvenim firmama pleniti imovinu, sme{no. Dràva pleni ono {to je i tako weno. Dru{tvena
svojina je zapravo jedan prikriveni oblik dràvne svojine. Sam pojam
dru{tvene svojine nigde u svetu ne postoji.
Voditeq: Kako vidite u narednom periodu, u bliskoj budu}nosti,
privredu Srbije i Jugoslavije? Da li }e do}i do jo{ ve}e represije?
Dr [e{eq: Pod ovim reìmom naravno da ho}e, jer ovaj reìm nema ispravnu koncepciju izlaska iz krize. Mi jedini kasnimo sa privatizacijom u celoj Isto~noj Evropi.
Voditeq: Tu se ne{to stalo.
Dr [e{eq: Kod nas se nikada ozbiqno u to nije ni u{lo. Imali smo
jednu privatizaciju po lo{em konceptu Ante Markovi}a, a onda smo
imali tzv. \in|i}ev zakon iz 1994. godine, kojim je sve vra}eno u prvobitno stawe, s kojim se i{lo na revalorizaciju. Ne zna se {ta je gora pojava u na{em ekonomskom ìvotu. Svi su obavili ve} odavno privatizaciju u Evropi, samo mi nismo. Bez privatizacije nema ekonomskog napretka. Dok se ne zna ko je vlasnik fabrike, ne moè se daqe. Da li }e
vlasnici biti radnici, akcionari, da li }e biti gra|ani, deoni~ari, da
li }e biti strani neki kupci, uop{te nije bitno, ali mora da se zna ko
je vlasnik. Dok se ne zna ko je vlasnik, nema ekonomskog napretka.
Voditeq: Vi ste bili za to da se trì{ni princip uvede u medije,
prilikom podele i frekvencija i dozvola za rad. Sada Savezno ministarstvo ne{to sprema oko podele frekvencija, Savezno i Republi~ko
ministarstvo za saobra}aj i veze.
Dr [e{eq: Prvo, nije razja{weno ko je kompetentan da uop{te dodequje frekvencije da li Republi~ko ili Savezno ministarstvo. Recimo da je Savezno, ako smo za ja~awe centralne dràve, neka bude Savezno.
Raspisali su konkurs za dodelu frekvencija, i ve} su u konkursu odmah
231
odredili neke nepremostive prepreke. Recimo, mnoge firme koje su po~ele privatno da emituju televizijski i radio program nisu za to registrovane u Privrednom sudu. A po zakonu se sada i ne mogu registrovati
u Privrednom sudu ako ne pribave frekvenciju. A da bi pribavili frekvenciju moraju doneti dokaz da su registrovani za radio-difuziju. I to
je namerno napravqeno, to me{etarstvo. Zna~i, jedno bez drugog ne moè,
da biste jedan dokument izvadili morate da imate drugi, a ne moète oba
u istom trenutku. Zatim, traè, recimo, gra|evinske dozvole, traè tako jo{ neke stvari {to niko nikada ranije nije traìo. Ja ne znam da li
je vama neko traìo gra|evinsku dozvolu za televizijski studio.
Voditeq: Sada su po~eli da traè i to.
Dr [e{eq: Sada traè za ovaj konkurs. Moète li to pribaviti do
ovog roka za konkurs? Mi znamo kako je op{tinska administracija aùrna, nekada to traje mesecima. U Beogradu to traje po {est meseci dok se
pribave ta dokumenta. I ono {to je u svemu ovome najopasnije, to je namera Savezne vlade da napla}uje ogromne takse za kori{}ewe radio i televizijskih frekvencija.
Mi se slaèmo da takse moraju da postoje, da se moraju pla}ati, jer te
frekvencije su nacionalno dobro, kao rudnik, kao reke, i wihovo kori{}ewe mora da se plati jer one nisu neiscrpne. Ne moè neograni~en
broj korisnika frekvencija da se pojavi. Ali dràva mora pametno da
odmeri kolika }e se taksa pla}ati. Jedna taksa da bude za centralne frekvencije, jedna za regionalne i jedna za lokalne. Taksa mora biti tolika
da je stimulativna, da bude onolika da se moè na}i dovoqan broj potencijalnih korisnika frekvencija, da sve frekvencije budu na raspolagawu korisnicima. Dakle, da nijedna ne ostane neiskori{}ena, a da se nijedan korisnik ne ugu{i.
Neko ve~e sam bio na Televiziji Palma. Vlasnik Vujovi} mi je rekao pre emisije, da su ~uli u Saveznoj vladi da }e za televiziju wihovog
ranga, dakle, wihove ja~ine predajnika i wihovog obima pokrivawa teritorije Srbije, godi{wa taksa biti 750.000 dinara. To je taksa koja se ne
moè platiti. Koja to televizija moè da plati, mo`da ovaj Pink, jer
tamo je onaj @eqko Mitrovi}, julovac koji je u{ao u razne kriminalne
aktivnosti, sluì tamo za prawe para i {ta je to wemu dati 750.000 dinara, to je 100.000 i ne{to maraka, ba{ ga briga. Ali onaj ko nije u{ao u
prqave poslove, ko nije u{ao u kriminal, kako }e to da plati? I ako to
zaista bude ta~no, ako budu toliko visoke cene frekvencija, odnosno visina takse, mnoge televizije }e biti na taj na~in ugu{ene.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da se malo dotaknemo i Kosova, dosta
aktuelna tema. Ubistva pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova
svakodnevno se doga|aju na Kosovu. Nema~ki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel je dao jednu dosta ~udnu izjavu: da je nepodno{qivo stawe na Kosovu gde mawina od 10 odsto terori{e ve}inu od 90 odsto. Dosta
danas ima diplomatskih delegacija po Kosovu.
Dr [e{eq: Teroristi~ke akcije su dokaz da ovaj reìm nije u stawu
da suzbije terorizam. On je ne{to poku{avao, ali onako mlako, bez dovoqno energi~nosti, bez dovoqno odlu~nosti. A Kinkel, o~igledno, vr232
{i pritisak, Nema~ka kao dràva vr{i pritisak na Srbiju i Saveznu

Republiku Jugoslaviju, oni potpiruju {iptarski separatizam i gube jednu stvar iz vida [iptari su mawina u Srbiji.
A {ta je Kosovo i Metohija? Samo sastavni deo Srbije i ni{ta vi{e.
Drugo, Kinkel je najavio uskoro i dolazak u Beograd, ti }e se pritisci, dakle, pove}avati, a ciq zapadnih sila je da nam potpuno otmu Kosovo i Metohiju. Ne mogu odmah. Zapadne sile moraju javno da saop{tavaju
da su protiv terorizma, da su protiv nasilnih re{ewa, a one tajno potpomaù teroristi~ke akcije, finansiraju, doturaju oru`je itd.
Tre}e, zapadne sile ne mogu odmah da kaù da su za otcepqewe Kosova i Metohije, jer bi naru{ile neke nove principe novog svetskog poretka. Stari princip je bio ukqu~en u deklaraciju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi o nepovredivosti granica u Evropi. Taj
princip je poru{en ujediwewem Nema~ke, raspadom Jugoslavije, raspadom êhoslova~ke, raspadom Sovjetskog Saveza.
Onda su konstituisali novi princip kada do|e do raspada dràva, da
se dràve moraju cepati po granicama federalnih jedinica. Zna~i, ne
mogu sada da se zalaù za otcepqewe Kosova od Srbije. Zato se zalaù da
Kosovo postane federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, ravnopravna sa Srbijom i Crnom Gorom. A kada postane federalna
jedinica, onda ve} ima uslove, po novokomponovanom me|unarodnom javnom pravu, da traì otcepqewe. [iptari iza|u na referendum, izglasaju otcepqewe, priznaju ih velike sile i gotovo. To je su{tina ove igre.
Voditeq: Da malo pre|emo na Republiku Srpsku, ima dosta pitawa
na{ih gledalaca, bar da iskoristimo va{ boravak ovde da {to vi{e tema obradimo. Kako komentari{ete izbor Milorada Dodika za predsednika Vlade Republike Srpske?
Dr [e{eq: Milorad Dodik je izabran voqom parlamentarne ve}ine. Radikali i SDS nisu imali dovoqno glasova da formiraju vladu, falila su nam tri poslani~ka mandata. Vi znate da je bilo dosta falsifikata oko glasova na podru~ju Federacije, da su na ve{ta~ki na~in uba~eni muslimanski poslanici u Narodnu skup{tinu Republike Srpske, ali
sada {ta je tu je. Kada smo pristali da idemo na izbore pod tim uslovima, onda moramo da snosimo i posledice.
I drugo, Narodna skup{tina je konstituisana, mandati su verifikovani, i svaki od tih poslanika ima ravnopravno pravo glasa. Stvorena je
koalicija Srpskog narodnog saveza Biqane Plav{i}, Socijalisti~ke
partije, Dodikove stranke Nezavisnih socijaldemokrata i muslimanskih stranaka iz Muslimansko-hrvatske federacije. I ta koalicija je
izglasala novu vladu. Mi smo bili protiv, mi smo se suprotstavili, me|utim, mi smo odlu~ili da nastavimo sa iskqu~ivo parlamentarnim oblicima opozicionog delovawa.
Bilo je nekih ideja u Srpskoj demokratskoj stranci, da se ide na formirawe kriznih {tabova, da se spre~ava prenos vlasti. Mi nismo hteli,
mi smo rekli to moè samo naneti dodatnu {tetu Republici Srpskoj,
moè, prakti~no, prouzrokovati podelu i uni{tewe, a nas bi mogli da
optuè {to je do toga do{lo.
233
Idemo ~isto parlamentarnim putem, pona{amo se legalisti~ki. A

sam Dodik je vrlo ozbiqno nastupio ve} u startu. Ucenio je zapadne sile
ako Republika Srpska ne dobije Br~ko da }e on podneti ostavku. I ucenio je zapadne sile sada prilikom boravka u Va{ingtonu ako Republika
Srpska ne dobije ve}u materijalnu pomo}, u prvoj tran{i odmah pedeset
miliona dolara, da }e podneti ostavku. Mi ga drìmo za re~. Ako uspe da
sa~uva Br~ko ima}e i na{u podr{ku. Toliko je Br~ko va`no za Republiku Srpsku da mi prelazimo preko svih ideolo{kih barijera i naravno,
ako dobije finansijsku pomo} od Zapada, sa~uva}e svoju vlast. Ako ne dobije, ne}e dugo opstati wegova vlada.
Voditeq: [ta mislite {ta }e Amerikanci zauzvrat da traè, ukoliko daju toliko finansijskih sredstava?
Dr [e{eq: Oni su ve} dobili mnogo, stra{no mnogo. Srpska demokratska stranka je oborena sa vlasti. To je wima bio trn u oku. Ve} su dobili, e sada, to {to su dobili moraju da potkrepe ustupcima Srbima.
Ustupcima o pitawu Br~kog i finansijske pomo}i. Ako to ne urade SDS
se mo`da ne}e sam vratiti na vlast, ali u koaliciji sa Srpskom radikalnom strankom to je vrlo mogu}e, jer mi nove izbore, na svim nivoima, u
Republici Srpskoj imamo ve} u septembru. Tako je propisano Dejtonskim
sporazumom.
Voditeq: Kakav je stav srpskih radikala kada je u pitawu Br~ko?
Dr [e{eq: Mi smatramo da je Br~ko neprikosnoveno srpska teritorija i tu nikakvih cenkawa, po nama, ne moè biti, nikakvih ustupaka sa
srpske strane.
Voditeq: Prisustvovali ste, gospodine [e{eq, inauguraciji Mila
\ukanovi}a na Cetiwu. Da li to zna~i da }ete ostvariti saradwu sa novim predsednikom Crne Gore?
Dr [e{eq: To ne zna~i da }emo ostvariti saradwu, to zna~i da smo
spremni za dijalog. Mi nismo stranka mr`we, mi smo spremni da razgovaramo sa svima.
Drugo, na{li smo se u izvesnoj pomiriteqskoj ulozi u Crnoj Gori. Ja
sam tamo imao tri nastupa: na dràvnoj televiziji, pa onda na Skaj satu, i na Televiziji Blu mun, u Podgorici i Herceg Novom. I mislim
da sam tim nastupima dosta uticao da se malo smire strasti, tamo je ve}
do{lo do krvoproli}a. Moglo se desiti da qudi izginu, mnogo je qudi te{ko raweno.
Nastupio sam na isti na~in na koji mi radikali nastupamo i u Srbiji kada do|e do sli~nih situacija. Kada do|e do krvoproli}a, treba se
okaniti svih strana~kih politi~kih ambicija, treba spasavati dràvu i
narod. Mi srpski radikali nikada ne}emo pristati da qudski ìvoti budu cena koja se pla}a na{im nastojawima da do|emo na vlast. Nismo
spremni da `rtvujemo tu|u decu, wihove ìvote da bi se do~epali vlasti.
Mislim da je to otre`wuju}e delovalo i u Crnoj Gori.
Tre}e, mi smo samostalna politi~ka partija, mi ne sledimo nikoga,
nismo ni~iji sledbenici, idemo samostalno na parlamentarne izbore u
Crnoj Gori. Ta~no je da smo pro{le godine podràli Momira Bulatovi}a na predsedni~kim izborima, javno, otvoreno. Wegova programska
234
platforma nam je bila ne{to blià od \ukanovi}eve, ali na parlamentarne izbore idemo sami.
I na kraju, znate, ja nisam mogao odoleti, po{to su me 1994. godine
proterali iz Crne Gore mene i moju porodicu, i moje najbliè saradnike, nosili su me kao vladiku na juna~kim rukama kroz srpsku Boku,
dve godine su mi zabrawivali ulazak u Crnu Goru, nema {ta nam tamo
nisu radili. Nisam mogao odoleti da se ovog puta ne pojavim trijumfalno na Cetiwu. Znate, tamo sam bio veoma lepo do~ekan, freneti~nim aplauzom okupqenih gra|ana ispred Vladinog doma, ispred hotela
Grand, itd.
Voditeq: Penzioner \uro Stojanovi} iz Poège kaè: Gospodine
[e{eq, zbog ~ega se vi, predsednici politi~kih stranaka, borite toliko za vlast, sve {to ste nam obe}ali na televiziji da }emo dobro da ìvimo od toga su nam ostali samo prazni yepovi.
Dr [e{eq: Nismo jo{ do{li na vlast. Mi sve {to obe}avamo, obe}avamo da }emo ostvariti kada do|emo na vlast. A nismo narodu bili
jo{ dovoqno ubedqivi. Jer, da smo narodu bili dovoqno ubedqivi, ne bismo imali 82 poslanika nego najmawe 126. Da smo imali 126 poslanika,
preuzeli bismo vlast i onda bi gra|ani mogli da nas prozivaju jesmo li
ispunili obe}awe ili nismo.
A svako onaj ko se bavi politikom bori se za vlast. Osnovna definicija politike je borba za vlast. Borba za vlast je su{tina politike.
Ne igramo mi klikere, mi se bavimo politikom da bismo osvojili vlast.
Voditeq: Usvojili ste zakon sa socijalistima da se pla}a TV taksa,
a to je danas mese~no 25 dinara. Kasnije ste podneli amandman da se ukine, zbog ~ega je to do sada...
Dr [e{eq: Mi nismo usvojili zakon da se uvede taksa. Taksa je postojala i ranije. Od kada postoji televizija u na{oj zemqi pla}a se taksa. Dràvnoj televiziji se pla}a taksa. Ali je zakon regulisao da se ta
taksa vi{e ne pla}a tako {to }e inkasant i}i od vrata do vrata ili {to
}e po{tar nositi taj odrezak i napla}ivati, nego da se automatski pla}a uz ra~un za struju. I to je dobar na~in pla}awa.
Voditeq: I ne moè da se izbegne.
Dr [e{eq: Ako mora da se pla}a taksa, onda je ovo najboqi na~in
naplate. Najgore je kada se propi{e taksa pa neko plati, neko ne plati.
[to bih ja pla}ao a da vi ne pla}ate? Zna~i, ako postoji taksa na televiziju, onda se mora obezbediti da svi pla}aju tu taksu. Ali ta taksa je
previsoka 25 dinara je previsoko, da je 5 dinara niko se ne bi qutio, a
i 5 dinara je dovoqno.
Ako u na{oj zemqi ima dva miliona elektri~nih brojila, odnosno dva
miliona doma}instava, najmawe je, dakle, dva miliona televizora, jer ve}
mnoge porodice imaju po dva televizora. Onda je to mese~no deset miliona
dinara. To je za dràvnu televiziju vi{e nego dovoqno. A dràvna televizija se rasipa. Ovako prima pet puta vi{e, to je pedeset miliona dinara.
To su ogromne pare i preveliki je to buyet za dràvnu televiziju. Mi smo
za to da se taj iznos smawi na pet dinara. Pa neka dràvna televizija i na
drugi na~in obezbe|uje pare, preko reklama, preko ovoga, preko onoga.
235
Voditeq: [ta mislite, da ste bili u dobrim odnosima sa kumom i

na{li zajedni~ki jezik, da li bi sada imali vlast i da gra|ani boqe ìve? Kada planirate do}i na vlast i koje godine?, pita penzioner \uro
Stojanovi}.
Dr [e{eq: Ja se sa kumom nikada nisam ni sva|ao kao sa kumom, znate. Mi smo do{li u sukob iz politi~kih razloga. Onda je Dra{kovi} u
svemu tome izgubio kompas i moralno definitivno pao. Ne sklapaju se
koalicije sa kumom, nego sa politi~kim partnerom. A mnogi od onih koji su ranije sa Dra{kovi}em sklapali koalicije, danas se gorko kaju. Recimo, Demokratska stranka ~upa kosu zbog toga. A nedavno su demokrate
izlepile ceo Beograd plakatima, i dosta gradova u unutra{wosti Srbije, ne znam da li se to u Poègi pojavilo, gde su pozivali mene i Dra{kovi}a na ujediwewe.
Voditeq:To je kao neki probni balon bio.
Dr [e{eq: Ne, nego oni su vi{e puta jeli sa Dra{kovi}em ono {to
normalni qudi ne jedu, pa im se zgadilo, raspala im se koalicija, a sada
traè od nas da to isto jedemo. A nama je dosta ova {kola koju smo nau~ili na primeru demokrata, da je ne ponavqamo sada.
To su uvek koalicije haosa. Mo`da to u unutra{wosti nije uvek tako, jer u unutra{wosti ne dopire toliko voqa strana~kih centrala iz
Beograda. Ali u mnogim gradovima jeste, pogotovo u Beogradu, a i u Novom Sadu, Pan~evu, Vr{cu, Zrewaninu, Ni{u, Kragujevcu, â~ku. To su
gradovi gde je ta koalicija u te{koj krizi, gde je neprekidno u krizi, gde
su neprekidno sva|e, prevare, jedni druge namagar~e, nasamare, nema {ta
se ne de{ava. To su ~iwenice.
Kako onda da mi u takvu nezdravu koaliciju ulazimo? Da se obrukamo, da izgubimo obraz. Da narod sutra kaè svi su oni isti. Mi to ne}emo. Mi radikali i jesmo posebni, bitno se razlikujemo od ostalih i ne
ulazimo u takve stvari.
Voditeq: Majka jednog invalida kaè: ûla sam da se u Zemunu pravi stambena zgrada za invalide sa specijalnim prilazima za kolica. Zbog
bolesti sin je primoran da ìvi u Beogradu, pa me interesuju uslovi pod
kojima bi mogao da se prijavi za ovakav stan.
Dr [e{eq: Naàlost, ne pravi se takva zgrada u Zemunu. Mi smo ne{to stanova dodelili invalidima, mogli smo da dodelimo samo onim invalidima ovog rata koji su prijavqeni na podru~ju op{tine Zemun, bez
obzira da li su dràvqani ili izbeglice. Mi tu razlike nismo pravili,
znate. Ali morali su biti prijavqeni na teritoriji na{e op{tine. Ne
moèmo da dodequjemo stanove gra|anima sa podru~ja drugih op{tina.
Mi smo davali besplatno i ve}i broj placeva za individualnu stambenu izgradwu, skoro 200 placeva smo dali invalidima i porodicama palih boraca, bukvalno svima koji su se javili na konkurs. I davali smo materijalnu pomo} u vi{e navrata, nov~anu pomo}. To su bili solidni iznosi od 1.000, nekada 2.000 dinara. Najvi{e smo dali deci palih boraca, mislim ukupno po 5.000 dinara u toku pro{le godine. Otprilike je tako.
Voditeq: Gledateqka Marina kaè: Predsednik Jugoslavije izabran je glasom radikala, 29 glasova, kako i za{to?
236
Dr [e{eq: Nije istina. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije nije izabran glasovima radikala, nego glasovima socijalista, Demokratske partije socijalista Crne Gore, julovaca, Nove demokratije i
jo{ je po neki glas dobio. Mi radikali smo glasali protiv. Ja sam javno
pred svima, ~ak i pred novinarima, glasao protiv. Mi smo svi glasali
protiv.
Voditeq: Prokomentari{ite Koraksove karikature.
Dr [e{eq: Nekada ima neku uspe{nu karikaturu, nekada nije ba{
tako uspe{an. Ali {to bih ja karikature komentarisao?
Mi radikali imamo mnogo boqeg karikaturistu, Sini{u Aksentijevi}a, glavnog urednika Velike Srbije. Ne znam da li ste imali prilike da vidite wegove karikature u Velikoj Srbiji i Zemunskim novinama. Mislimo da je mnogo boqi od Koraksa.
Voditeq: Gledateqka Marina pita: Sa wima (tzv. opozicija) i ovima (vlast) standard ìteqa Srbije 10 puta je mawi nego 1990. godine. Za{to se bar oni ne uklone sa politi~ke scene kako bi narod ìveo boqe?
Dr [e{eq: Da se opozicija ukloni ili da se vlast ukloni?
Voditeq: Za{to bar oni, iz opozicije, se ne uklone sa politi~ke
scene kako bi narod ìveo boqe?
Dr [e{eq: Kako da se opozicija ukloni sa politi~ke scene? Ne daj
boè da ikada vi{e ìvimo u dràvi u kojoj ne postoji opozicija, u kojoj vlada vlast bez opozicije.
Voditeq: Jednopartijski sistem.
Dr [e{eq: Da. A mi }emo ukloniti ovu vlast kada dobijemo dovoqan broj glasova na izborima. Evo, mi smo ve} stigli tu negde do
1.200.000-1.300.000 glasova, treba nam jo{ oko 600.000 glasova da preuzmemo vlast.
Voditeq: Gledalac iz Poège: Da li }ete kona~no u~initi ne{to
kada je u pitawu porez na struju koji ste vi uveli?
Dr [e{eq: Porez na struju nismo mi uveli. A {to se ti~e ove takse, ve} sam izrazio stav. Taksa je previsoka, a taksu nije odre|ivala Narodna skup{tina nego Vlada. Vlada odlu~uje koliki }e biti iznos takse. A skup{tina je samo propisala da se naplata vr{i uz ra~un za struju.
Kod nas je previsoka i cena struje i visina takse.
Voditeq: Kako biste se vi ose}ali kao penzioner, kada penzije jo{
nisu stigle i nemate novca da kupite sve}e sutra za zadu{nice?
Dr [e{eq: Veoma bih se lo{e ose}ao, naravno. Saose}am sa penzionerima. Znate, moja plata saveznog poslanika je prili~no visoka, nemam
nikakvih drugih primawa osim toga. To je prili~no visoka plata u na{im
uslovima, ali ìvim vrlo skromno jer imam veoma brojnu porodicu. I saose}am sa svima onima koji nemaju. Sa tom platom koja je skoro 5.000 dinara, ali morate priznati da mi radikali jedini i kaèmo kolika je ta plata, uvek smo govorili kako se kretala, od Avramovi}evog novog dinara bila je 500 dinara, evo stigla je do blizu 5.000 dinara mese~no.
237
Voditeq: U visini 1.000 maraka, uvek je bila.

Dr [e{eq: Da. Ja li~no od te plate izdràvam suprugu koja ne radi,
koja je ostala bez posla, otpu{tena je kada se udala za mene. To je vreme
onih na{ih èstokih sukoba sa reìmom.
Voditeq: Da li vi niste hteli ili niste mogli da joj na|ete posao?
Dr [e{eq: Sada bih mogao, ali ne mogu ja svoju ènu da zapo{qavam
u Op{tini Zemun. Mi smo zaposlili tamo skoro 100 qudi, ima tu dosta qudi iz na{e stranke. Ali nisam zapo{qavao svoje ro|ake, mi ne radimo kao
SPO u Skup{tini Beograda. Sve ro|aci funkcioneri. Kod nas toga nema.
Voditeq: Nema nepotizma u Zemunu, zna~i?
Dr [e{eq: Nepotizma sigurno nema. Pa izdràvam troje dece, izdràvam majku, sestru i tetku. Ima nas dosta. I ìvimo veoma skromno.
Plata uglavnom bude za hranu i da se plate komunalije, a za druge stvari
za ode}u, igra~ke ako pretekne.
Voditeq: Da li ose}ate li~nu odgovornost za lo{e rezultate na lokalnim izborima u Uì~kom okrugu?
Dr [e{eq: Ja mislim da smo mi imali prili~no solidne rezultate
kakvo nam je bilo stawe u stranci kada smo u{li u izbore. Imali smo posebno lo{e stawe u stranci u op{tini Uìce. Tamo su nas izdali predsednik Op{tinskog odbora, to je bio neki lekar, i jo{ jedna grupa qudi oko
wega {urovala je sa nekim drugim strankama, i oni su nam upropastili
strana~ki rad u uì~koj op{tini. To se onda reflektovalo na celi okrug.
Mi smo uloìli mnogo truda i napora, i sredili smo stawe u stranci u svim op{tinama Zlatiborskog okruga. Sada smo veoma zadovoqni
radom stranke. Mi ve} imamo tri republi~ka poslanika i jednog saveznog iz Zlatiborskog okruga, iz uì~ke izborne jedinice. Na slede}im
izborima mislim da }e rezultati biti mnogo boqi. I mi smo mnogo napredovali, a i konkurencija nam je uglavnom propala levica i ove druge opozicione stranke u veoma su lo{em stawu.
Voditeq: Gledateqka iz Ariqa kaè: Skoro je uhap{en jedan referent iz zemunske op{tine koji je za izdavawe dozvola za trafike uzimao
po nekoliko hiqada maraka. Da li je on bio ~lan va{e stranke?
Dr [e{eq: Ne, bio je ~lan Socijalisti~ke partije Srbije i to istaknuti aktivista. Mi, kada smo do{li na vlast u op{tini Zemun, nikoga nismo otpustili od zate~enih slu`benika. Nikoga. I nikog nismo pomerali na drugo radno mesto zbog toga {to je ~lan neke stranke, bilo koje. Progonili smo korupciju, kriminal.
Odmah u startu jednu na~elnicu smo uhvatili u kriminalu. Suspendovali smo je i podneli krivi~nu prijavu. Ovo je drugi koji je uhva}en, za koga su postojali dokazi za korupciju, za primawe mita, za zloupotrebu slu`benog poloàja. Jo{ se sumwa na nekoliko slu`benika, ali dok ne prikupimo dovoqno dokaza ne èlimo da prenaglimo, ne èlimo da nekog optuìmo, pa da se ispostavi da nismo u pravu. Znate, to su veoma osetqive
stvari. Ali borbu protiv korupcije ipak vodimo uporno i situacija je sada neuporedivo boqa. Ovaj se zove Vlado Pilipovi}, istaknuti je aktivista Op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Jo{ je u zatvoru.
238
Voditeq: îtamo u novinama da je Branislav Ivkovi} poslao buldoère da ru{e objekte po Zemunu.
Dr [e{eq: Jeste, i to je ~isto terawe inata. Poru{ili su tri objekta, objekti su bili bespravni i Op{tina im nije dala re{ewe za postavqawe. Op{tina im je naloìla da ih uklone, ali nismo hteli da ih ru{imo, zato {to nikome nisu smetali. Bili su na mestima gde je zabraweno podizawe objekata, ali nisu nikome smetali, i opet, qudi su ne{to radili, od ne~ega ìveli. Siroma{niji qudi su to podigli.
Jedan od tih objekata je predsednika Udruèwa Roma, wegova k}erka
je tu radila sa jo{ dvoje izbeglica. Mi smo wima dali sve da se objekat
mora ukloniti, da je bespravan, sve smo, dakle, proveli po upravnom postupku. Ali nismo i{li na izvr{ewe, nismo zakazivali ru{ewe. Ra~unamo da pro|e dve-tri godine dok se iskobeqamo iz ove krize, pa onda posle,
kada ekonomija malo procveta, onda se moè ukloniti, ono {to smeta,
{to je bespravno itd. A Ivkovi} je hteo da tera inat i do{ao buldoèrima. Toliko su bili brutalni, da su jedan semafor uni{tili ru{e}i jedan od objekata.
Voditeq: Zoran iz Lu~ana: Po{to ste vi glasali i doneli ~uvenu
taksu na brojilo, kada moèmo o~ekivati da se ta taksa ukine? Ovo je
tre}i put, ja mislim.
Dr [e{eq: Ja sam rekao da je najrealnije o~ekivati da se iznos takse smawi. U principu, mi nismo ni protiv ukidawa, ali je pitawe da nije prerano to ukidawe. Hteli smo, nervirali smo socijaliste 1993. godine i podneli smo zakon za ukidawe takse, znali smo da ne moè pro}i u
onom odnosu snaga. Ali najrealnije je da se smawi na recimo 5 dinara.
Onda se niko ne bi bunio.
Voditeq: Grupa penzionera: Pri~a se da je [e{eq na pro{lim izborima dobio vi{e glasova od Milutinovi}a, ali po{to mu je zapre}eno od nekih mo}nika, morao je da odustane. Da li je to ta~no?
Dr [e{eq: Nije mi ni sa ~ije strane zapre}eno, nego su mi izbori
pokradeni. Falsifikovani su rezultati i, kao {to vidite, mi ne odustajemo od dokazivawa da su izbori zaista falsifikovani. Ja sam najavio
~etiri specijalna izdawa Velike Srbije na tu temu, i jedan dokumentarni film koji }emo prikazati u zakupqenim terminima na svim lokalnim televizijama u Srbiji gde to bude mogu}e.
To je na{ na~in borbe. I neprekidno to ponavqamo. Recimo, odu
Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i} kod Milana Milutinovi}a i prvo
mu saspu u lice da je na osnovu falsifikovanih izbornih rezultata do{ao na tu funkciju. Pa izlaze iz wegove kancelarije i to ponove novinarima. Mi od toga ne odustajemo. [ta sada treba: da dubimo na glavi ili
da izazivamo haos na ulicama, krvoproli}e? To ne}emo.
Voditeq: Za{to poslanici Srpske radikalne stranke ne zauzimaju
neke ve}e funkcije u vladi, u Republici i Federaciji, shodno broju poslanika? Ako se ovako nastavi, onda }e ugled Srpske radikalne stranke
opasti i rezultata na izborima ne}e biti.
Dr [e{eq: Mesta u vladi se ne zauzimaju proporcionalno broju poslanika u skup{tini. Vladu formira skup{tinska ve}ina. A skup{tin239
ska ve}ina se moè na razli~ite na~ine konstituisati. Moè jedna

stranka imati ve}inu, onda ona sama formira vladu. Ili se sklapaju koalicije. I levici i Srpskom pokretu obnove ovog puta je vi{e odgovaralo da sami formiraju koaliciju, ali ne i sa radikalima, jer onda o~ekuju ve}u podelu plena. A znaju da sa radikalima podele plena prakti~no i
nema, da smo najstroì prema svojim qudima i da }emo se tako pona{ati
i prema eventualnim koalicionim partnerima. Zato nas niko od wih ne
èli u vladi.
Voditeq: Da li bi [e{eq pristao da bude za{titnik nas penzionera da se mi prijavimo preko organizacije Srpske radikalne stranke,
koja postoji u svakom mestu, pa da nas zastupaju na sudu u pogledu ostvarewa prava za neprimawe, do sada, prose~no pet penzija? Mi smo na ivici
bede, dosta penzionera se javqa.
Dr [e{eq: To zastupawe na sudu ne moè nikakav efekat da proizvede. Ali mi smo zastupnici penzionera i u Republi~koj i u Saveznoj skup{tini i u svim javnim nastupima. To ne zna~i sada da mi to pravo sebi prisvajamo, mi èlimo da se sve stranke bore za prava penzionera. Mi ne èlimo da prisvajamo nijednu strukovnu organizaciju, nijedan sindikat, nijedno udruèwe gra|ana. Ali borimo se za penzionere kao {to se borimo
za sve druge strukture gra|ana Srbije, za sve one koji su ugroèni.
Voditeq: \akon Mili} ima ~etiri pitawa, prvo: Kako tuma~ite
narodnu izreku kome se moliti, nije ga qutiti, u kontekstu va{eg odnosa prema mo}nicima, Americi i Nema~koj?
Dr [e{eq: Ja mislim da mi nemamo posebnog razloga da qutimo te
mo}nike, a ne treba ni da im se molimo ni da kle~imo na kolenima pred
wima. Ako pokaèmo slabost i ako popu{tamo, wihovi apetiti su sve ve}i i ve}i. Moramo da im se suprotstavimo i da im kaèmo: e, sada je kraj.
Ne moèmo daqe. Uni{tavate nas.
Voditeq: Da li smo dovoqno kadri da se suprotstavimo?
Dr [e{eq: Ova vlast sada nije. Radikalska vlast bi bila kadra. Druga~ije bi nas i oni tretirali, mnogo bi nas ozbiqnije tretirali.
Voditeq: Kako tuma~ite kosovski zavet i postupak kneza Lazara, da
li je kasnije Milica izdala Lazara daju}i k}er Oliveru Bajazitu?
Dr [e{eq: Ja mislim da je bio ispravan postupak i kneza Lazara i
wegove supruge Milice.
Prvo, knez Lazar je morao da se bori za srpsku dràvu. I on je poku{ao da je odbrani, nije uspeo. Kada je srpska vojska potu~ena na Kosovu,
carica Milica je radila ono {to je za dràvu najpametnije, ona je `rtvovala svoju k}erku da Srbiji obezbedi izvestan predah. I obezbedila
je. Dakle, u jednom trenutku je spasla ono {to se moglo spasiti.
Problem je u tome {to velike sile ne traè da se neka na{a princeza uda za wihovog princa, {to velike sile od nas ne traè da im budemo
saveznici. Velike sile od nas ne traè da im ispunimo neke ustupke pa
da sa~uvamo celu dràvu. Velike sile èle da nam razore dràvu. Tako
se pona{aju. Ve} su je razorile velikim delom. Velike sile bi da Srbiju svedu na Beogradski pa{aluk. E, to ne moèmo prihvatiti.
240
Voditeq: Kratko odgovorite: Ko se u Drugom svetskom ratu borio

za interese Srbije Tito, Draà, Qoti}, Nedi}?
Dr [e{eq: Za interese Srbije borio se samo Draà Mihailovi}.
Tito je bio izraziti antisrbin, zlikovac i zlo~inac. Zabludeli Srbi su
krenuli za wim. Tito je bio zlo~inac i u Prvom svetskom ratu, li~no je
u~estvovao kao austrougarski podoficir u zverstvima nad srpskim seqacima, pogotovo u Ma~vi. To su istorijske ~iwenice. To je pokazao i
Vasa Kazimirovi} u svojoj ~etvorotomnoj kwizi Srbija i Jugoslavija
od 1914. do 1941. godine. Ta kwiga je iza{la neposredno pred smrt Vase
Kazimirovi}a, ina~e zna~ajnog istori~ara.
[to se ti~e Milana Nedi}a, on je, tako|e, poku{ao spasiti ono {to
se spasiti moè. Godinu dana on se ne}kao i kolebao kada su mu Nemci
nudili i vr{ili pritisak da formira kvislin{ku vladu. Na kraju je
pristao da bi se spaslo ne{to od Srbije i srpskog naroda. Pa je onda on
pregovarao sa Nemcima, traìo ustupke, traìo da mu se pripoji deo Bosne i Hercegovine, da se pripoji Banat. Nemci su dali Banat Nedi}evoj
Srbiji, pod Nedi}evu vlast. U jednom trenutku su razmi{qali da mu daju i deo Bosne i Hercegovine, pa su onda odustali pod Paveli}evim pritiscima. U svakom slu~aju, Nedi} je jedna tragi~na istorijska li~nost.
A Qoti} je fa{ista po opredeqewu i direktni nema~ki sluga. Za
Qoti}a ne moè ni{ta pozitivno da se kaè.
Voditeq: êtvrto pitawe: Da li ste vi odgovorni za svoje politi~ke stavove i postupke ili, drugim re~ima, bojite li se Boga?
Dr [e{eq: Odgovoran sam pred svojom strankom, Srpskom radikalnom strankom. Odgovoran sam pred svojim glasa~ima u politi~kom smislu. U moralnom smislu odgovoran sam pred sudom Bo`jim, naravno, i
pred sudom svojih potomaka. Svoje dece.
Boga po{tujem, a ne bojim ga se. Mislim da je Bog u duhovnom smislu
su{tina dobroga. Mislim da sam moralan ~ovek, da se drìm osnovnih
moralnih zakona i eti~kih principa. Zato me nije strah od Boìjeg suda.
Voditeq: Dra{ko iz Poège: kakav je va{ odnos sa strankom Srbija Zajedno? Da li ste kontaktirali sa wima i postoji li bilo kakav oblik saradwe?
Dr [e{eq: Imali smo neke kontakte, dodu{e samo telefonski, sa
Velimirom Ili}em. Tomislav Nikoli} se sa wim i sastajao. Ne iskqu~ujemo, u budu}nosti, neke oblike saradwe. Imali smo nedavno kontakte
sa \in|i}em, Ko{tunicom i Veqom Ili}em, pa smo se dogovarali ako
do|e do vanrednih izbora da zajedni~ki kontroli{emo izborni proces.
To je dakle...
Voditeq: Jedan vid saradwe.
Dr [e{eq: [to je u zajedni~kom interesu svih. Sa Demokratskom
strankom imamo izvesne dogovore koji se ti~u gradske vlasti Beograda
i nastupa u Gradskoj skup{tini. A sa Velimirom Ili}em nismo imali
ne{to konkretnije u tom pravcu, ali ne iskqu~ujemo mogu}nost.
Voditeq: Bo{ko Majstorovi}: Da li }ete u~estvovati u formirawu vlade, ukoliko ne do|e do sporazuma SPO SPS?
241
Dr [e{eq: Ne. Mi }emo onda zahtevati nove izbore. Ako propadne

slu~ajno, ali sada vi{e ne verujem da je to mogu}e, sporazum izme|u socijalista, JUL-a i Srpskog pokreta obnove, mi }emo insistirati na vanrednim izborima.
Voditeq: Da li }ete se udruìti sa ostalom demokratskom opozicijom u ru{ewu postoje}eg reìma?
Dr [e{eq: Ta udruìvawa, to mi je uvek sumwiva stvar. Ne moèmo se mi udruìvati za ru{ewe, moèmo se udruìvati da bi postigli
ne{to pozitivno, a ne za negativno. Ru{ila~ke koalicije nikada u istoriji nisu uspevale. Da ovo ru{imo, a {ta }emo daqe? Evo {ta }emo daqe, pokazali su demokrati i SPO u Beogradu. Je li to velika bruka i
sramota?
Mi smo spremni za pozitivan program. Mi smo u stawu sa nekim da se
dogovorimo {ta }emo da radimo da bude boqe. Ove i nije toliko te{ko
sru{iti koliko je te{ko ponuditi neku adekvatnu alternativu narodu.
Zbog toga smo uvek bili oprezni kod nekih koalicionih sporazumevawa.
Voditeq: Kakav je sada odnos Srpske radikalne stranke sa Demokratskom strankom?
Dr [e{eq: U izvesnom smislu korektan odnos. Rekao sam ve} da ta
saradwa postoji na gradskom nivou u Beogradu. [to se ti~e drugih stvari vide}emo, ne treba biti pretenciozan. Ne treba se zaletati u neke
strasne zagrqaje, qubqewa, bratimqewa, pa se onda posle èstoko sva|ati. Oprezno, polako, postepeno.
Voditeq: Izbeglica iz Poège, Jova, ima dva pitawa: Va{e mi{qewe o stranci Starosedelaca Srbije i ko su oni u stvari?
Dr [e{eq: To je jedan psihopata, neki Vlajko Popovi}, teàk ludak,
mislim da wegova stranka i nema ~lanove, ali, luda~ki nastupa i {to je
najgore, on uop{te nije Srbijanac, on je Hercegovac poreklom. ôvek poludeo i {ta da se radi. Moè se desiti da i Hercegovac poludi.
Voditeq: Prokomentari{ite konstataciju da je Srbija trenutno
najgora dràva u Evropi sa ekonomskog stanovi{ta.
Dr [e{eq: Ne znam ba{ da li je najgora. Ima dràva sa teòm ekonomskom situacijom. Albanija ima teù ekonomsku situaciju. Mislim
Bugarska, Rumunija, Belorusija da imaju teù ekonomsku situaciju. Nisam siguran da je boqe ni u Ukrajini. Kod wih se brè situacija mewa naboqe, a kod nas i daqe traje proces propadawa. To je razlika. U jednom
momentu vrlo brzo oni nas mogu sti}i i presti}i.
Voditeq: [ta mislite o Veqi Ili}u i wegovoj stranci?
Dr [e{eq: Ja se li~no, takore}i, ne poznajem sa Velimirom Ili}em, on je pripadao drugoj politi~koj partiji, sada je formirao novu
stranku. Da li }e uspeti, vide}emo na slede}im izborima. Ali, u svakom
slu~aju, mislim da je to boqa varijanta od dela SPO-a koji i daqe sledi
Vuka Dra{kovi}a. îni se da je Ili}eva varijanta ~istija, po{tenija,
moralnija. Ali sve }e to glasa~i da procewuju na slede}im izborima.
Voditeq: Sre}ko Cveti}: Kako misli da osvoji glasove kada wihov
orao nema krunu Nemawi}a?
242
Dr [e{eq: Taj gospodin nije ~itao Program Srpske radikalne

stranke. êtvrta ta~ka na{eg programa u 100 ta~aka, sadrì zalagawe da
se vrate stari srpski simboli: zastava crveno-plavo-bela bez ikakvih
ideolo{kih obele`ja, himna Boè pravde, i dvoglavi beli orao sa
carskom krunom Nemawi}a kao grb Srbije. To stoji u na{em programu.
Na{ strana~ki amblem nema krunu. Za{to? Zato {to je na{ dvoglavi
orao sa ukr{tenim ma~evima, modifikovani stari ~etni~ki grb iz vremena pre Balkanskih ratova, s tim {to je taj prvobitni ~etni~ki grb imao
mrtva~ku glavu na grudima. Mi smo skinuli tu mrtva~ku glavu i stavili
{tit sa krstom i ~etiri ocila. Malo je sada demode nastupiti sa tom mrtva~kom glavom.
U na{oj tradiciji su tradicije srpskog ~etni{tva. Mi smo ponosni
{to smo doprineli reafirmaciji tih slavnih slobodarskih tradicija, ne
potenciraju}i obnovu gra|anskog rata u Srbiji nego deluju}i na pomirewu. Jedan od segmenata u nastanku Srpske radikalne stranke bio je Srpski
~etni~ki pokret. Tako da na{ dvoglavi orao nema krunu, ~etni~ki dvoglavi orao nije imao krunu, ali je imao ukr{tene ma~eve u kanyama.
Voditeq: Za{to vam smeta monarhija?, isti vas gledalac pita.
Dr [e{eq: Uop{te mi ne smeta monarhija, nego nisam za monarhiju.
Ako se na|e dovoqno glasa~a koji }e glasati neku monarhisti~ku stranku, pa ona sutra uvede monarhiju, ako to bude po voqi naroda, mi nemamo
ni{ta protiv. Ali ve}ina naroda u Srbiji nije za monarhiju. Ja li~no
nisam, i Srpska radikalna stranka nije za monarhiju. Mi smo za republiku. Obja{wavao sam, ranije, i na va{oj televiziji vi{e argumenata sam
iznosio, za{to nismo za monarhiju. To je deplasirano pitawe. Dajte da
re{imo ekonomske i socijalne probleme, da za{titimo nacionalne interese. Dokoni, besposleni qudi raspravqaju danas o monarhiji.
Voditeq: Obja{wavali ste i slede}e pitawe, veoma ~esto se postavqa. Da li ste po narodnosti Srbin ili Hrvat?
Dr [e{eq: Sme{no pitawe. Moè va{ gledalac to da pita Vuka
Dra{kovi}a. On }e mu sve objasniti.
Voditeq: Za{to vam toliko smeta aran`man Dra{kovi}a i socijalista, kada se zna da ste mu vi dali legitimitet 1992. godine?
Dr [e{eq: Uop{te mi ne smeta taj aran`man. Oni imaju pravo na
taj aran`man. A mi }emo se boriti protiv wih. Oni su nam konkurencija, oni su nam politi~ki protivnici. Mi smo podràli Milo{evi}a
1992. godine, jer je branio zapadne srpske zemqe. Vodio je ispravnu nacionalnu politiku. A sa socijalistima nismo hteli u vladu. I kada smo bili u najboqim odnosima sa Milo{evi}em, nismo hteli u vladu. A taman
posla da ulazimo u neke trgovine pa da traìmo vile na Ko{utwaku, na
Dediwu, pare i sve ostalo {to traè, ~ak ambasadorska mesta. Koji ozbiqan politi~ar traì ambasadorska mesta? [ta }e im sada ambasadorska
mesta? Na{ je stav da profesionalne diplomate treba da idu za ambasadore. Zamislite sada da nama neko ponudi deset ambasadorskih mesta, a
mi po{aqemo Tomislava Nikoli}a, Aleksandra Vu~i}a, Dragana Todorovi}a, Stevu Dragi{i}a, Jorgovanku Tabakovi}, Zorana Krasi}a, Milorada Mir~i}a, Luku Mitrovi}a, da po{aqemo dakle...
243
Voditeq: Prvu postavu.

Dr [e{eq: Najboqe strana~ke kadrove da po{aqemo za ambasadore
i upropastimo stranku. Moè li pametan politi~ar, pametan strana~ki
predstavnik, i to predstavnik opozicione stranke, da traì ambasadorska mesta? Onaj ko traì ambasadorska mesta odmah znate zbog ~ega traì. Zbog visokih apanaà, visokih deviznih plata i privilegija koje
imaju ambasadori. Da se lepo udome na ~etiri godine, ba{ ih briga i za
stranku i za dràvu. Jeste li razmi{qali tako kada ste ~uli onaj Dra{kovi}ev zahtev da dobiju toliko i toliko ambasadorskih mesta?
Voditeq: Zoran Vrani} iz Poège: Da li postoji mogu}nost da se
izborite za TV prenos skup{tinskih zasedawa? Ako moè malo brè...
Dr [e{eq: Izborili smo se za taj prenos, tu su glasali i radikali
i SPO, ju~e su nas socijalisti izigrali, danas vi{e nisu mogli. Ju~e je
Tomislav Nikoli} napravio veliku frku u Skup{tini Srbije oko toga.
Danas su bili prenosi. Na tome }emo insistirati. A insistira}emo i u
Saveznoj skup{tini, ali tamo ne moèmo ve}inu da postignemo o tom pitawu.
Voditeq: Za{to Srbija ne dozvoqava preregistraciju vozila iz Republike Srpske, za razliku od Crne Gore?
Dr [e{eq: To je jedna velika glupost. Tu se prepucavaju reìm u Beogradu i reìm u Podgorici, gledaju koliko }e jedan drugome napakostiti, a na {tetu gra|ana.
Voditeq: Gledateqka iz Lu~ana: [ta }e biti sa nazovi radikalima
koji su u{li u vladu na lokalnom nivou sa koalicijom Zajedno u Lu~anima?
Dr [e{eq: Svi su iskqu~eni iz Srpske radikalne stranke. Znam situaciju, Dragutin Stamboli}, na{ biv{i poslanik, iskqu~en je zbog toga iz Srpske radikalne stranke. Niko ne moè mimo odluke Centralne
otaybinske uprave da bilo sa kime sklapa koalicije u ime Srpske radikalne stranke. Oni su prekr{ili strana~ku disciplinu i zbog toga su iskqu~eni.
Voditeq: Kada }e lokalna mreà Srpske radikalne stranke biti
boqe organizovana u smislu selekcije gra|ana?
Dr [e{eq: Ja mislim da je sada neuporedivo boqe organizovana nego {to je bila unazad godinu i po dana. Ose}aju se krupne promene u Srpskoj radikalnoj stranci. Mi smo u Beogradu poprili~no zadovoqni stepenom organizovanosti, ali, naravno, zahtevamo jo{ boqu organizaciju.
Voditeq: Mila Slodi} iz Visibabe: Kada je opozicija najlak{e mogla da obori ovaj reìm vi ste oti{li socijalistima. Za{to ste to uradili kada ste takvim potezom u~inili da se ovaj narod jo{ vi{e mu~i?
Dr [e{eq: Ja se radije nikada ne bih bavio politikom nego {to bih
podrào Milana Pani}a. Verovatno misle na taj slu~aj. Sve ono {to je
najgore u srpskom narodu, okupilo se tada oko Milana Pani}a. I mi nismo mogli biti za to. Milan Pani} je nudio da turska vojska okupira Republiku Srpsku. Otvoreno je nudio. Nudio je odmah Kosovo [iptarima,
244
autonomiju muslimana u Sanyaku. Nema {ta nije radio. Setite se Milana Pani}a.
Mi smo za to da se sru{i ovaj reìm, ali da mi do|emo na vlast, a ne
da se sru{i ovaj reìm, pa makar se i Srbija upropastila. Znate, kada je
malo dete u koritu prqave vode, na{ je ciq da prqavu vodu istresemo iz
korita, a da sa~uvamo dete. A qudi koji ovako razmi{qaju, oni kada vide korito sa prqavom vodom i detetom, oni bi prosuli iz korita i prqavu vodu i dete. Tako razmi{qaju ti qudi. Zna~i, ne vaqa nam ovaj reìm,
ajmo da sru{imo reìm pa makar i Srbija propala. I onda koriste sve
mogu}e metode, sa crnim |avolom u savez ulaze. Mi to ne}emo. Mi ho}emo da sru{imo reìm, ali da sa~uvamo Srbiju. Ho}emo da sru{imo reìm a da mi do|emo na wegovo mesto, a ne da do|e jo{ neko gori od ovog
reìma. I ta varijanta je mogu}a.
Voditeq: Qubinko Stevanovi}: Ima li kakve {anse da se uspostave prijateqski odnosi izme|u Srbije i Sjediwenih Dràva?
Dr [e{eq: Dok Amerika ima ovakvu politiku protiv srpskog naroda, nema {ansi.
Voditeq: Kada }e Hercegovci i Crnogorci da odu iz Srbije, a da
ostanu [umadinci i da vode politiku Srbije?
Dr [e{eq: Kada bi oti{li Hercegovci iz Srbije, onda bi oti{li
svi Uì~ani, i mislim da su i stanovnici Poège poreklom iz Hercegovine, svi stanovnici Kosjeri}a, svi stanovnici â~ka, Vaqeva, sve su
to poreklom Hercegovci. A kada bi iz Srbije oti{li svi Crnogorci,
onda bi morali da odu svi [umadinci. Jer, svi [umadinci su poreklom
iz Crne Gore. Besmislena su to pitawa. Takva pitawa postavqaju glupi
qudi, qudi bez tri grama mozga.
Voditeq: Ho}ete li da objasnite {ta je na{ predsednik potpisao
u Dejtonu, kada taj sporazum svi politi~ari pomiwu?
Dr [e{eq: Ti Dejtonski sporazumi su objavqeni, bilo je neko specijalno izdawe Na{e borbe. Svi su objavqeni, nema tu nikakvih tajni.
Potpisao je ovakve granice na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine kakve su sada uspostavqene. I potpisao je sve ovo {to se sada de{ava na
prostoru biv{e Bosne i Hercegovine.
Voditeq: Milosav Radovi} iz Uìca: [to nije prijavio da nema
dovoqno bira~a za prethodne izbore?
Dr [e{eq: Ja sam se u kampawi borio za {to vi{e bira~a. A pre izbora nisam znao koliko }u imati. Imali smo dovoqno, imali smo dosta.
Nismo imali dovoqno da preuzmemo vlast, a slede}i put }emo imati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, evo probili smo termin. Na samom
kraju ove emisije, da li èlite ne{to na{im gledaocima da poru~ite?
Dr [e{eq: Evo, po{to sam ~est gost va{e televizije, mislim da sam
dosta toga rekao, a nadam se da }e mi se ponovo ukazati prilika.
Voditeq: Hvala {to ste bili gost Televizije Poèga. Po{tovani
gledaoci, gledali ste jo{ jednu emisiju Fokus Televizije Poèga. Hvala na pa`wi i prijatno ve~e.
245
XI
KRUPNIM KORACIMA KA VRHU
TV Svitel, Svilajnac, 24. februar 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci Televizije Svitel, dobro ve~e, ovo
je emisija Iz mog ugla, a na{ i va{ gost u narednih {ezdesetak minuta
bi}e dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke.
Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u studio Televizije
Svitel.
Voditeq: Gospodine [e{eq, od va{eg posledweg gostovawa u ovom
studiju, krajem pro{le godine, u vreme predizborne kampawe, relacije na
politi~koj sceni Srbije su bile u trouglu: izbori, republi~ki i predsedni~ki pregovori o formirawu nove vlade i izbor, odnosno novi
mandatar, gospodin Mirko Marjanovi}.
Kako vidite Srpsku radikalnu stranku u tom trouglu?
Dr [e{eq: Parlamentarni izbori iz septembra pro{le godine su
pokazali da je Srpska radikalna stranka pojedina~no najja~a politi~ka
partija u Srbiji, bez obzira {to socijalisti imaju 86 poslani~kih mandata u Narodnoj skup{tini a mi radikali 82. Za{to? Zato {to je prema
predizbornim proporcijama JUL trebalo da dobije negde oko 14 poslani~kih mandata levog bloka, socijalisti bi, dakle, imali mnogo mawe.
Oni su posle izbora, vide}i da }e radikali i formalno biti ve}inska
stranka, relativno ve}inska stranka u parlamentu, promenili taj svoj
predizborni dogovor, da bi socijalisti ve{ta~ki imali vi{e poslanika.
I drugo, kad se izuzmu izbori na Kosovu i Metohiji, koji su bili falsifikovani i na parlamentarnom nivou, vidi se da radikali imaju vi{e
poslani~kih mandata od Socijalisti~ke partije. Taj veliki uspon Srpske
radikalne stranke temeqi se na nekim realnim vrednostima na{eg programa politi~ke aktivnosti. Uspon je bio temeqan, dakle, nije stvar jednog politi~kog trenutka, jednog trenutnog raspoloèwa naroda.
On se moè pratiti od 1994. godine naovamo, i taj uspon }e se nastaviti, ube|eni smo, i ove, i narednih godina, i on }e dovesti do osvajawa potpune vlasti od strane srpskih radikala. Ti izbori su pokazali da za odre|eno vreme niko ne}e biti u stawu da ima ve}inu, apsolutnu ve}inu u Narodnoj skup{tini i da se nu`no mora razmi{qati o stvarawu koalicije.
Predsedni~ki izbori su tako|e bili falsifikovani, to su ve} op{tepoznate ~iwenice. Mi radikali o tome objavqujemo evo sada tre}i
broj, tre}e specijalno izdawe Velike Srbije, a u pripremi je ~etvrti
broj, gde smo prakti~no opisali sve metode otimawa glasa~kih listi}a,
falsifikovawa, pronevere, pritiske na gra|ane, na ~lanove bira~kih
odbora itd.
Posle ovih izbora nastupa izvesna konstelacija u levom bloku. Levi
blok se na izvestan na~in na{ao u ~udu, doìveo je ozbiqne lomove, a
SPO, koji je na parlamentarnim izborima relativno solidno pro{ao i
246
osvojio 45 poslani~kih mandata, koliko je kao DEPOS imao u decembru

1993. godine, a na predsedni~kim izborima je doìveo fijasko zbog pogre{ne politike rukovodstva stranke.
Radikali su imali veoma konstruktivan nastup posle parlamentarnih izbora. Mi smo odmah predloìli formirawe koncentracione vlade nacionalnog jedinstva, koju bi ~inile vode}e parlamentarne stranke,
dakle, vlade u koju bi u{li: radikali, socijalisti, JUL i SPO. Me|utim, kod drugih stranaka nije bilo dobre voqe, nije bilo raspoloèwa
za takvu opciju i one su pristupile formirawu trgova~ke vlade, dakle,
vlade koja se bavi podelom plena, a koja ne razmi{qa o perspektivi Srbije u celini i koja ne razmi{qa o nu`nim reformama, koja ne razmi{qa o bitnim sistemskim promenama u dru{tvu. To je karakteristi~no
za sada{wu situaciju.
Glavni pregovori se vode iskqu~ivo izme|u socijalista i SPO, da
li }e oni rezultovati formirawu nove vlade, ili ne, to }emo videti narednih dana. U svakom slu~aju, i ako se formira ta vlada, ona ne}e biti
stabilna i mi }emo uskoro imati nove parlamentarne izbore. Verovatno }emo imati izbore na svim nivoima.
Voditeq: Da se vratimo malo na predsedni~ke izbore. Smatrate li
da ste vi li~no bili gubitnik na predsedni~kim izborima?
Dr [e{eq: Ne, ja sam pobednik, vrlo ubedqivo sam u prvom izbornom turnusu pobedio Zorana Lili}a, kandidata levice, a u drugom turnusu su izbori bili toliko neregularni, da ni u jednoj varijanti ne mogu da
se ose}am kao gubitnik. Evo, videli ste kakva je bila medijska blokada,
kakva je tortura bila vr{ena nad Srpskom radikalnom strankom (propagandna tortura) kao opozicionom strankom i glavnim izaziva~em reìma i kakvi su bili falsifikati na bira~kim mestima, kakve su bile manipulacije.
Sve to {to su socijalisti primenili protiv nas, nas radikale ~ini
pobednicima. Mi smo moralni pobednici, a socijalisti su sami sebi dodatno zadali udarac od koga se vi{e nikada ne}e oporaviti.
Voditeq: Ho}ete li se u Skup{tini Srbije, na osnovu ovog va{eg
stava, zalagati za promenu izbornog zakona?
Dr [e{eq: Ne, imamo dobar izborni zakon. Mi jo{ moramo insistirati na centralizovanoj kompjuterskoj obradi bira~kih spiskova, kako bi se izbegla mogu}nost da se isti qudi vi{e puta pojavquju na bira~kim spiskovima. To je jedan od izvora manipulacija. Izborni zakon je dobar, solidan, kvalitetan, mo`da bi se jo{ mogle neke finese u wemu popraviti. To nije problem. Kod nas je problem to {to se zakon ne po{tuje, {to se ne sprovodi, {to je pravosu|e potpuno izmanipulisano od
strane reìma i vi preko suda ne moète uop{te da se izborite za za{titu zakonskih prava.
Voditeq: Blokada medija?
Dr [e{eq: Nama je problem kriminal, koji se pokazao i na ovim izborima, pogotovo na Kosovu i Metohiji, a ne zakonske norme. Drugo, zakon je prili~no dobro regulisao i pitawe medija u predizbornoj kampa247
wi. Problem je u tome {to ni te zakonske norme nisu po{tovane. Setite se koliko je Nadzorni odbor izdao saop{tewa u kojima je tvrdio da su
radikali o{te}eni u medijskoj sferi, ali reìm se na to nije osvrtao.
U drugom izbornom turnusu, za drugi izborni krug, prera~unali su i
neki strani posmatra~i da je samo jedan aplauz za Milana Milutinovi}a koji je prikazan iznosio koliko i moja kompletna medijska prezentacija na dràvnoj televiziji u informativnom programu. Ba{ je to bila
jedna upe~atqiva ocena, koju je prenela i na{a {tampa.
Dakle, reìm ne po{tuje ni zakone koje sam donese. On ih nemilosrdno gazi onda kada mu je to u interesu, {to govori da u na{oj zemqi nema pravnog poretka.
Voditeq: Koliko je vama li~no odmogao, kada ve} govorimo o predizbornoj kampawi, predsedni~koj, ili pomogao duel televizijski na
RTS-u sa Vukom Dra{kovi}em?
Dr [e{eq: Pa, ni{ta mi nije odmogao i nije mi ne{to naro~ito pomogao. Taj duel je zapravo upropastio Dra{kovi}a. Zapravo, Dra{kovi}
je sam sebe upropastio. Ja sam imao veliki rast u prvom izbornom krugu
posle duela sa Dra{kovi}em, u odnosu na prvi izborni krug prvog turnusa, kada su Lili} i Dra{kovi} bili glavni protivkandidati. Imao sam
rast od blizu dvesta hiqada glasova. To je dokaz da mi duel sa Dra{kovi}em ni{ta nije smetao. Smetao je mnogo Dra{kovi}u, jer je on imao katastrofalan pad glasova, negde oko 30 do 33 odsto je pao u odnosu na prvi
turnus.
Naravno, do tog duela je do{lo u reìji Socijalisti~ke partije, ona
je tu izmanipulisala Dra{kovi}a i o~ekivala da }e Dra{kovi}a mo}i
definitivno da iskoristi u obra~unu sa radikalima i wihovim predsedni~kim kandidatom, ali im se to sve izjalovilo. Naveli su samo Dra{kovi}a da, prakti~no, izvr{i politi~ko samoubistvo.
Mo`da je to delimi~no zasmetalo u drugom izbornom krugu, jer je
Dra{kovi} potencirawem te ogromne mr`we naveo neke od svojih pristalica da ne glasaju za mene u drugom izbornom krugu, nego da uop{te ne
iza|u na glasawe, ili da, eventualno, glasaju za Milana Milutinovi}a.
To je moglo doprineti Milutinovi}u da ima vi{e glasova nego {to je
imao Lili} u drugom krugu, ali nije bilo dovoqno da se postigne odziv
od 50 odsto.
I ovoga puta nije 50 odsto glasa~a iza{lo na izbore, a to su socijalisti falsifikovali, pre svega na Kosovu i Metohiji. Tamo su sebi pripisali 350.000 la`nih {iptarskih glasova.
Voditeq: Posle toga su usledili pregovori kod predsednika Republike oko mandatara, odnosno sastava nove vlade. Vi ste u toku tih pregovora imali tvrd stav da bi Srpskoj radikalnoj stranci trebalo da pripadne mesto mandatara, kao drugoj stranci po snazi u parlamentu. Ostajete li i daqe pri tom stavu?
Dr [e{eq: Mi u tim pregovorima ozbiqno nismo ni u~estvovali.
Niti nas je neko zvao da ozbiqno u~estvujemo, niti se ti pregovori vode
onda kada Milan Milutinovi} pozove u audijenciju strana~ke predstav248
nike. Znate, kada neko ko obavqa funkciju predsednika Republike poziva tako strana~ke predstavnike na razgovor oko formirawa vlade, to se
~ini zbog javnosti, zbog televizije. To su vi{e kurtoazni razgovori.
Pregovori se vode na drugim mestima, i koliko mi znamo, ti su se pregovori intenzivno vodili sa SPO-om, i trajali su danima, satima, zaista
iscrpquju}i pregovori, prava politi~ka trgovina, a ovo su bili vi{e
neki kurtoazni razgovori.
Predstavnici Srpske radikalne stranke su redovno saop{tavali
Milanu Milutinovi}u da nastavqamo da osporavamo wegov izbor za
predsednika Republike. Mi smo i daqe insistirali na ovoj na{oj koncepciji koncentracione vlade nacionalnog jedinstva, a naravno, sasvim
je normalno bilo da se mandat za sastav nove vlade poveri predsedniku
Srpske radikalne stranke, ako bi do{lo do formirawa takve skup{tinske ve}ine, jer, u prvobitnoj raspodeli, socijalisti su dobili mesto
predsednika Narodne skup{tine, a nemaju apsolutnu ve}inu, pa da mogu
da pretenduju na sve te kqu~ne funkcije.
Ako su oni dobili mesto predsednika Narodne skup{tine, onda bi
po prirodi stvari radikalima pripalo mesto predsednika vlade, jer je
izme|u nas razlika u samo ~etiri poslani~ka mandata, a i po dràvnom
protokolu, funkcija predsednika Narodne skup{tine je iznad predsednika vlade. Takav na{ stav je zasnovan na nekim parlamentarnim principima, koji vaè svuda u civilizovanom svetu.
Karakteristi~no je da socijalisti uop{te ne odgovaraju, nigde javno ne odgovaraju na takav na{ stav, jer se tom stavu ne mogu suprotstaviti nekim adekvatnim argumentom. Ako oni postignu skup{tinsku ve}inu sa SPO-om, ne}emo mi to osporavati, to je wihovo pravo, pravo i jednih i drugih. Oni imaju pravo na me|usobnu koaliciju. Ako oni postignu tu skup{tinsku ve}inu, imaju pravo da formiraju vladu i da vladaju
sve dok im se koalicija ne raspadne.
Voditeq: Ho}e li Srpska radikalna stranka podràvati takvu vladu?
Dr [e{eq: Ne, mi }emo delovati kao opozicija u toj vladi, napada}emo vladu svuda gde ona pokaè slabe ta~ke, kritikova}emo wene projekte svuda gde imamo argumente, ~ime }emo potkrepiti tu pri~u.
Voditeq: Da se malo bavite prognozama, ho}e li biti vlade Mirka
Marjanovi}a?
Dr [e{eq: Pa ne znamo, vide}emo. Dra{kovi} je izjavio da ga je iznenadilo imenovawe Mirka Marjanovi}a za mandatara. Mislim da je
Dra{kovi} jedini ~ovek u Srbiji koga je to iznenadilo, jer svi smo o~ekivali da socijalisti upravo taj potez povuku, iz vi{e razloga. Prvo,
{to oni nemaju ba{ neke posebno dobre kadrove, nemaju neki veliki izbor. Drugo, Mirko Marjanovi} im je do sada bio najuspe{niji predsednik Vlade, sama ~iwenica da je toliko ostao na toj funkciji govori u
prilog te konstatacije. Mnogo je duè bio predsednik Vlade od Nikole
[ainovi}a, Radomana Boòvi}a, Dragutina Zelenovi}a ili Stanka
Radmilovi}a (samo da pomenem tu ~etvoricu socijalisti~kih predsednika vlade od 1990. godine naovamo).
249
Naravno, Dra{kovi} sada poku{ava da tvrdi pazar, pa na konsultacije {aqe samo Milana Mikovi}a, pa se kao malo ne}ka, pa se malo opire, ali kako }e to izgledati u kona~nom ishodu, vide}emo, nema razloga
da pokazujemo nestrpqewe.
Voditeq: U slu~aju da se ne formira vlada Mirka Marjanovi}a?
Dr [e{eq: Pa onda bi Milan Milutinovi} odredio drugog mandatara. Prirodno bi bilo da to bude mandatar iz Srpske radikalne stranke. Ako ni on ne uspe formirati vladu, onda bi mo`da odredili mandatara iz SPO-a. Ako ni on ne uspe, iz Jugoslovenske levice, pa ako ni on
ne uspe, onda da raspusti Narodnu skup{tinu i da zakaè nove izbore.
Voditeq: Mnogo se pra{ine diglo u javnosti i oko sporne uredbe,
koju je potpisao potpredsednik Vlade, gospodin Radulovi}. Zna~i, tu je
uredbu donela Vlada, koja u tom trenutku nije imala mandat.
Dr [e{eq: Mi radikali smo intenzivno osporavali tu uredbu, iz
vi{e razloga. Prvo, najva`niji su pravni razlozi. Uredba je protivustavna, zato {to se uredbom ne mogu mewati zakoni, a ova uredba je mewala zakone.
Drugo, uredbu je donela Vlada koja je prakti~no u v.d. stawu, koja otpravqa poslove, vlada pod ostavkom, jer su novi izbori odràni, ti novi
izbori su odredili novi odnos snaga u Narodnoj skup{tini i tek treba
da se formira prava vlada Srbije. To su dva bitna razloga, pravna razloga, iz kojih je ta uredba bila neodrìva.
I drugo, kad se gleda sadrìnski ta uredba, znate, ne moè se taj sadràj principijelno osporavati sa aspekta nekih op{tih pravnih principa, demokratske prakse itd, ali moè sa aspekta realnog stawa na{eg
dru{tva. Ne moè ova uredba pretendovati da kontroli{e sve finansijske tokove u sistemu gde mi uop{te nemamo banke, ne moè mene neko terati da ja kompletno poslovawe obavqam preko banke, a ja ne mogu da podignem svoj novac, staru deviznu {tedwu itd. Moramo imati prvo banke,
u pravnom smislu re~i, pa onda da se kompletni nov~ani tokovi usmeravaju preko tih banaka, kao {to je praksa civilizovanog sveta.
Nema nigde u svetu, kad se kupuje ku}a, kad se kupuje stan, da se novac
ispla}uje u ke{u. Qudi drè novac u banci. Najnormalnije je da se drì
novac u banci, a kako mi da drìmo novac u banci, kada nemamo poverewe u banke, kad nam je banka otela novac, nekom vi{e, nekom mawe, ali je
otela svima, koji su joj poverili novac na ~uvawe. To je osnovni problem
te uredbe.
I drugo, mi imamo jednu veoma lo{u poresku politiku, politiku sa
izrazito visokim poreskim stopama. Kod nas neko porez pla}a, neko ne
pla}a, doprinose neko pla}a, neko ne pla}a, nekome se gleda kroz prste,
pa oni koji pla}aju, pla}aju za sebe i za one koji ne pla}aju, umesto da se
smawuju poreske stope, da se smawuju stope doprinosa, pa da se onda nateraju svi da plate.
Sada je doprinos na plate ~ak 130 odsto, koliko znam. Nek se to svede na 50 odsto. To bi bilo ogromno olak{awe za kompletnu privredu, pa
250
onda neka se tera u zatvor onaj ko ne plati porez na vreme, kao {to to rade u Americi, recimo. Tamo je jedno od najteìh krivi~nih dela utaja poreza, ali ovde niko ozbiqan, niko ko ~asno obavqa svoj posao, nije u stawu da plati taj porez, i {ta onda dràva radi - dràva uteruje porez od
privatnog sektora, i to od onih privatnika koji nemaju vezu u vrhu dràvne vlasti, a dru{tvene firme naj~e{}e ne pla}aju.
Ima mnogo firmi koje ne pla}aju ni doprinose za penzijsko i zdravstveno osigurawe, pa se desi da ~ovek odlazi u penziju, a ustanovi se da
nekoliko godina ti doprinosi nisu pla}ani, pa se naknadno upla}uju, pa
onda ~itav niz komplikacija.
Voditeq: Mnogo se u vreme pregovora o formirawu nove vlade govorilo i o mogu}nosti tehni~ke koalicije izme|u Srpske radikalne stranke i SPO-a. Va{ stav o tome?
Dr [e{eq: Ja ne znam ko je o tome ozbiqno govorio. Nikog ozbiqnog nisam ~uo. Dodu{e, Dra{kovi} je nekoliko puta pomiwao tu mogu}nost, ali samo kao pretwu socijalistima i mi smo ga odmah demantovali.
To ne dolazi u obzir i ni u kakve takve tehni~ke koalicije ne}emo ulaziti, niti im mi dozvoqavamo da budemo sredstvo pomo}u koga }e Dra{kovi} tvrditi pazar u svojoj trgovini sa socijalistima. Sa socijalistima moè u programsku koaliciju, sa nama ne moè. [ta to zna~i? Za{to bismo mi sa wim i{li u tehni~ku koaliciju? Da li mi imamo razloga da im ukaèmo poverewe? Nemamo. [ta to imamo zajedni~ko? Nismo trgovci u politici. Wegova stranka se pokazala mnogo lo{ijom od
Socijalisti~ke partije.
U Srpskom pokretu obnove jo{ ima ~asnih i po{tenih qudi. Oni se
odavno hvataju za glavu i ~upaju kosu, {ta im bi da se u~lane u takvu
stranku. Tamo gde su vladali pokazali su se mnogo gorim od socijalista.
Vidite {ta se de{ava u Beogradu. Prema tome, da ulazimo u neke tehni~ke koalicije sa wim, da gubimo ~ast i obraz, ne pada nam na pamet. Mi
smo bili spremni za ovu ~etvornu varijantu ali za{to? Zato {to u toj
varijanti JUL i socijalisti nemaju ve}inu, ne mogu nas preglasati na
sednici vlade, a sa druge strane ni Srpski pokret obnove ne moè da nas
ucewuje da neke Dra{kovi}eve ro|ake ili ro|ake wegove supruge pewemo na visoke dràvne funkcije, da ih raspore|ujemo kao {to to rade na
gradskom nivou u Beogradu.
Mi radikali, ozbiqno{}u svog programa, argumentacijom kojom
raspolaèmo i sposobno{}u svojih qudi mogli bismo veoma uspe{no da
delujemo u takvim uslovima, jer bismo se snagom argumenata na svakoj
sednici vlade izborili za prihvatawe onih stavova koji su najpametniji i najprimereniji odre|enim problemima.
Voditeq: Jo{ jednom da ponovim da je na{ ve~era{wi gost u emisiji Iz mog ugla gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, da ostanemo jo{ malo u domenu politi~kih odnosa u Republici. Kako }e Srpska radikalna stranka nastupati daqe u republi~kom parlamentu? Koja }e biti va{a strategija daqeg politi~kog nastupa?
251
Dr [e{eq: Mi }emo kao opoziciona politi~ka partija u svim zakonskim projektima da kritikujemo ono {to ne vaqa, ali samo onda kada
imamo argumente da potkrepimo tu svoju kritiku. Dakle, kao opozicija
uvek }emo se pona{ati principijelno, ali do kraja o{tro i na{ je ciq
da {to pre do|e do novih izbora i na lokalnom i na republi~kom i na saveznom nivou. Mi otvoreno govorimo o tome, jer je ipak pro{lo dosta
vremena od septembra meseca. Ne toliko po broju meseci koliko po su{tinskim politi~kim doga|ajima koji su se desili i ube|en sam da je do{lo i do izvesne promene raspoloèwa u bira~kom telu, me|u gra|anima Srbije. Mi smo radikali ube|eni da je ta promena raspoloèwa i{la
u pravcu iskazivawa ve}e podr{ke Srpskoj radikalnoj stranci i da bi to
pokazali naredni izbori.
Voditeq: Kome bi ti novi izbori odgovarali, a kome ne?
Dr [e{eq: Mislimo da bi u svakom slu~aju odgovarali Srpskoj radikalnoj stranci, a ne bi odgovarali ni levici, ni Srpskom pokretu obnove. Ti izbori bi odgovarali nekim od ovih stranaka koje su pro{le godine bojkotovale izbore, pa su se sada pokajale. Mo`da bi se neka od wih
vratila u parlament.
Voditeq: U me|uvremenu, u posledwa tri meseca desile su se promene {to se ti~e Crne Gore. Crna Gora je dobila novog predsednika, gospodina \ukanovi}a. Vi ste bili na inauguraciji, iako ste imali primedbe
na na~in kako su odràni izbori u Crnoj Gori. Va{ stav o pitawu daqih
odnosa Crne Gore i Srbije, uop{te statusa Jugoslavije?
Dr [e{eq: Mi smo na pro{lim predsedni~kim izborima u Crnoj
Gori podràvali Momira Bulatovi}a zato {to nam je wegova opcija
programski bila blià nego opcija Mila \ukanovi}a. Mi smo to otvoreno govorili. Imali smo primedbi na kompletan izborni tok i izborni proces, ali to {to se tamo desilo je sitnica u odnosu na ovo {to se
desilo posle u Srbiji na predsedni~kim izborima.
Drugo, ja sam i{ao na inauguraciju na Cetiwe, ali i{ao sam kao politi~ki protivnik i svuda sam to jasno stavqao do znawa. Za{to da ne
odem? Ako sam Slobodanu Milo{evi}u pro{le godine kada je on inaugurisan u Saveznoj skup{tini, na sve~anom prijemu u dvorani Savezne
skup{tine ~estitao, za{to ne bih ~estitao i Milu \ukanovi}u? I jednom i drugom sam ~estitao kao politi~ki protivnik. Niti sam glasao za
Milo{evi}a na izborima u Saveznoj skup{tini, niti sam glasao za Mila \ukanovi}a u Crnoj Gori, niti je na{a stranka glasala za jednog ili
za drugog. Tu je jedan principijelan politi~ki stav i mi radikali nismo
stranka mr`we, nego jedna konstruktivna opoziciona politi~ka partija koja èli da pobedi svoje politi~ke protivnike i da preuzme vlast,
ali mi politi~ke protivnike ne mrzimo, nije nam ciq da ih uni{timo.
Tre}i, isto tako vaàn razlog je taj {to je u Crnoj Gori do{lo do naglog bujawa politi~kih strasti, mr`we, eskalacije, ~ak i uli~nog nasiqa i mi radikali smo delovali dosta otre`wuju}e, smiruju}e. U javnim
nastupima na nekoliko televizijskih stanica mislim da sam doprineo da
se tenzije smire, splasnu i da stvari dobiju ~isto politi~ki tok, bez na252
siqa. Ina~e je do{lo do velike erupcije nasiqa na podgori~kim ulicama, do povre|ivawa ve}eg broja qudi. Na svu sre}u, niko nije poginuo. U
Podgorici smo se dràli isto onako kao {to smo se dràli u Beogradu
u nekoliko navrata kada je tako|e do{lo do erupcije politi~kog nasiqa
i kada su stvari mogle poprimiti nekontrolisan tok. Mi smo za to da
{to pre do|e do promene reìma i u Beogradu i u Podgorici, ali smo
protiv toga da se srpska krv proliva da bi se vlast mewala. Vlast treba
da se mewa izborima, politi~kim procesima, a ne krvoproli}em.
Sada{we odnose izme|u Srbije i Crne Gore, kao federalnih jedinica unutar Savezne Republike Jugoslavije odre|uju sukobi izme|u Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista krila Mila \ukanovi}a. Nemamo ni{ta protiv tih politi~kih sukoba, ali ne èlimo da ti politi~ki sukobi dovedu u pitawe zajedni~ku dràvu, a kao
opoziciona politi~ka partija mi smo zadovoqni {to je do{lo do cepawa Demokratske partije socijalista Crne Gore. Kao opozicija ne moèmo ni{ta lep{e poèleti, nego da se vladaju}a partija pocepa.
Mi bismo èleli da se i Socijalisti~ka partija pocepa. To je jedan
principijelan politi~ki stav koji mi zastupamo i, {to je najva`nije,
uvek otvoreno iznosimo u javnosti svoj politi~ki stav, uvek je to {to mi
zastupamo veoma blisko i razumqivo qudima. Dakle, nema nikakvih zakulisnih operacija, nema nikakvih politi~kih trgovina, nema nikakvih
zadwih namera.
Voditeq: Da li je politika Mila \ukanovi}a stvarno ono {to zastupa leva koalicija u Srbiji: odvajawe Crne Gore od Jugoslavije, ili je
politi~ka strategija Mila \ukanovi}a stvarno otvarawe Crne Gore i
èqa za uop{te otvarawem Jugoslavije prema svetu?
Dr [e{eq: Ima nekih indicija koje govore da \ukanovi} nije spreman da ide na otcepqewe. Recimo, to loèwe badwaka pred manastirom
Svetog Petra Cetiwskog, pred srpskim pravoslavnim manastirom u prisustvu srpskog mitropolita gospodina Anfilohija. Nekoliko stotina
metara daqe separatisti su loìli badwake te ve{ta~ke crnogorske
pravoslavne crkve. Milo \ukanovi} se ovim potpuno jasno postavio.
Drugo, on od kada je izabran neprekidno ponavqa da je za opstanak zajedni~ke dràve. Mi se mo`da ne slaèmo sa varijantama tog opstanka,
jer smo mi radikali za unitarnu opciju, ali u svakom slu~aju èlimo da
sa~uvamo ovo {to sada imamo, da nam se to ne rasturi, a onda posle da radimo koliko je to u na{oj mo}i da ja~a centralna vlast i da se smawuju
kompetencije federalnih jedinica kako bi se u budu}nosti izbegla mogu}nost bilo kakvog separatizma. Mi smatramo da bi bilo veoma opasno
zao{travati te odnose, jer ako i ne èli \ukanovi} da otcepi Crnu Goru, preveliko zao{travawe odnosa moè ga naterati u tom pravcu.
Na kraju, veoma je va`no ista}i da postoji jasan jaz izme|u \ukanovi}a i Slavka Perovi}a. Wihove dve partije se sve ~e{}e sukobqavaju,
{to tako|e govori da \ukanovi} nije sklon separatisti~koj opciji.
Voditeq: Gospodin \ukanovi} je odrào i jedno od svojih glavnih predizbornih obe}awa. U Skup{tini Crne Gore donet je nov izborni zakon.
253
Dr [e{eq: Moram priznati da su doneti dobri izborni zakoni, jedan set izbornih zakona, i da je to veoma dobro ura|eno, pogotovo oko
kontrole izbornih procesa. Neke stvari su jo{ boqe regulisane nego u
Srbiji. Sada je veoma va`no da se dosledno ti zakoni sprovedu u praksi
i da se iza|e na izbore. Te izbore o~ekujemo negde u maju mesecu, krajem
maja meseca. Mi radikali se spremamo za te izbore. Znate da na{a stranka deluje i u Crnoj Gori. Mi smo tamo bili i parlamentarna stranka, pa
su nas brutalno izbacili iz Narodne skup{tine. Doìveli smo pravu
golgotu. Proterivani smo iz Crne Gore, ali sada intenzivno radimo da
stranku {to vi{e oja~amo i spremamo se za te izbore.
Voditeq: [ta mislite, koliko }e od strane gospodina Milo{evi}a
biti zao{travani odnosi sa Crnom Gorom?
Dr [e{eq: To pitawe treba postaviti Slobodanu Milo{evi}u. Ja
ne znam koliko }e on zao{travati, ali su stvari ve} poprili~no zao{trene. Mi smatramo da treba smawivati tenzije, da treba traìti zajedni~ki jezik. Politi~ki protivnici treba da na|u zajedni~ki jezik o
izvesnim pitawima koja se ti~u dràvnih interesa. Tako }emo se postaviti i u Saveznoj skup{tini.
Voditeq: [ta mislite o tome {to je leva koalicija Mila \ukanovi}a podràla samo na re~ima? Niko se na wegovoj inauguraciji nije pojavio. Mislim u Srbiji, zna~i SPS i JUL.
Dr [e{eq: Nisu ga oni podràli. \ukanovi}a leva koalicija nije
podràla.
Voditeq: Mislim, wegov izbor za predsednika su samo na re~ima podràli, ali niko nije prisustvovao inauguraciji. Oni su rekli da je on
pobedio, da je to u redu.
Dr [e{eq: To leva koalicija nikada nije saop{tila. Leva koalicija u Srbiji i daqe osporava \ukanovi}ev izbor za predsednika Republike i nisu i{li na inauguraciju. I daqe su te tenzije jake, a to se vidi po
medijima u Srbiji i u Crnoj Gori.
Voditeq: Gde je tu re{ewe?
Dr [e{eq: Ja mislim da }e re{ewe doneti parlamentarni izbori u
Crnoj Gori i ako se ti izbori na regularan na~in odrè, onda }e biti jasan definitivan odnos politi~kih snaga. Uostalom, mnogo je va`nija
funkcija predsednika vlade nego predsednika Republike u uslovima gde
nijedna stranka nema apsolutnu ve}inu. Ko kontroli{e vladu, taj drì
izvr{nu vlast u svojim rukama, a onako kako bude voqa gra|ana Crne Gore tako moraju da se postave svi drugi politi~ki ~inioci u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Voditeq: [ta mislite, kakvi }e biti odnosi u saveznom parlamentu? Sada su snage promewene u odnosu na ono kakve su bile.
Dr [e{eq: Mislim da u saveznom parlamentu jo{ obilaze kao ma~ak
oko vru}e ka{e i svi nekako odmeravaju snage, vrebaju priliku da
postignu neku politi~ku prednost i svi se ustru~avaju od ulaska u direktan politi~ki okr{aj, i srbijanska levica i DPS Mila \ukanovi}a.
âk izme|u dva krila DPS-a, Bulatovi}a i \ukanovi}a nema u saveznom
parlamentu nekih sukoba, rasprava itd.
254
Desila se samo jedna stvar koja je vodila zao{travawu tenzija. Narodna skup{tina Crne Gore je odlu~ila povodom odluke Ministarstva
pravde da se prizna legitimitet i legalnost krilu Narodne stranke koje predvodi Novak Kilibarda, da se pripadnici stranke Boìdara Bojovi}a izbace iz Narodne skup{tine, a u Saveznoj skup{tini je u~iweno
obrnuto: izba~eni su Kilibardini i sam Kilibarda, a priznati mandati
Boìdara Bojovi}a.
To je bilo jedno odmeravawe snaga, ali se niko ne usu|uje da tako isto
uradi kada je re~ o rascepqenoj Demokratskoj partiji socijalista, niti
ima namera u Narodnoj skup{tini Crne Gore da se Bulatovi}evo krilo
elimini{e ako bi za to postojala potrebna ve}ina u Narodnoj skup{tini i mislim da nema namera u saveznom parlamentu da se elimini{u poslanici krila \ukanovi}eve stranke. Mislim da je to pametno. Neka samo izbori odlu~e koja stranka ima legitimitet, koja je ve}inski legalni predstavnik gra|ana Crne Gore.
Kada je re~ o opozicionim politi~kim partijama i pojedina~nim
napu{tawima vladaju}e stranke moè se primeniti ta zakonska norma
da onaj ko napusti stranku ostaje automatski bez poslani~kog mandata,
ali kada se na ovako ozbiqan na~in pocepa vladaju}a partija, onda je pogre{no arbitrirati po ovim zakonskim normama. Onda je boqe i}i na
vanredne parlamentarne izbore.
Recimo, kada bi se sada pocepala Socijalisti~ka partija Srbije na
dva mo`da podjednako jaka dela, bilo bi pogre{no da jedan taj deo uz dogovor sa nekim opozicionim strankama potpuno elimini{e onaj drugi deo
iz Narodne skup{tine. Ne sa aspekta zakonske norme. Sa aspekta zakonske norme to moè biti ispravno, ali sa aspekta legitimiteta i realnog
upori{ta delova te partije u narodu bilo bi krajwe pogre{no i onda bi
politi~ki proces iz parlamenta bio gurnut na ulicu, usmeren na neke
eventualno oruàne okr{aje. Ovako je najboqe raspisati vanredne izbore, pa da se narod izjasni. Pocepala se vladaju}a partija i da vidimo ko je
za jedno krilo, ko je za drugo krilo i da se iznova konstitui{e vlast.
Voditeq: Nezaobilazno politi~ko pitawe na srpskoj politi~koj
sceni je Kosovo. Mnogi su davali svoje predloge re{avawa. ûli smo i
od vas mnogo puta kako vidite re{avawe kosovskog pitawa. Mene interesuje va{e mi{qewe o tome kako }e se situacija sa Kosovom daqe razvijati.
Dr [e{eq: Bojim se da }e se daqe zao{travati. Velike sile sada
imaju potpuno jasno profilisanu strategiju svog nastupa o pitawu Kosova i Metohije. Velike sile i daqe podràvaju ilegalne teroristi~ke akcije i separatisti~ke tendencije aktuelnih politi~kih ~inilaca unutar {iptarske mawine. Velike sile insistiraju da su protiv toga da se
Kosovo cepa, zato {to im je jasno da nema nikakvog pravnog osnova za otcepqewe, i zato prethodno poku{avaju da pribave taj pravni osnov.
Pravni osnov bi ve{to pribavile zalagawem da Kosovo ostane u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. I Amerika, koja uop{te ne priznaje Saveznu Republiku Jugoslaviju nego govori o Srbiji i Crnoj Gori, insistira da je Kosovo sastavni deo Jugoslavije. Zaboravqa se, ispu{ta se
255
da je Kosovo sastavni deo Srbije, za{to? Namera velikih sila je da izvr{e pritisak na reìm u Beogradu, da taj reìm pristane da Kosovo i Metohija budu federalna jedinica u sastavu Jugoslavije. Ako Kosovo postane federalna jedinica, tada sti~e atribute dràvnosti i mogu}nost za
otcepqewe, za neko budu}e otcepqene, kada god do wega do|e Jer se federalna jedinica smatra dràvom.
Federacija je sloèna dràva. Federalna jedinica je pojedina~na
dràva u okviru federacije i u woj gra|ani imaju pravo na samoopredeqewe. Narod - gra|ani. Narod kao populus, a ne narod kao etnikum, kao
nacija. I u ovom slu~aju bi ve{to ispo{tovali to pravo na samoopredeqewe a onda bi neka vlast na Kosovu raspisala referendum. Na referendumu bi se svi [iptari listom izjasnili za otcepqewe i onda bi usledilo priznawe velikih sila. Imali smo iskustva, videli smo kako to izgleda u slu~aju Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije. Dakle, kqu~no je da ne dozvolimo internacionalizaciju kosovskometohijskog problema, strano me{awe i da ne dozvolimo da Kosovo i Metohija
postanu posebna federalna jedinica u okviru Jugoslavije.
Voditeq: Vi se fakti~ki zalaète za to da se problem Kosova mora
re{avati kroz program qudskih prava a ne kroz ustavno-pravni problem,
da tako kaèm.
Dr [e{eq: Problem Kosova se mora re{avati u okviru Srbije. Na
Kosovu qudska prava nisu ni~im ugroèna, bar ne od strane vlasti, od
strane dràve. A to {to [iptari odbijaju da koriste neka svoja gra|anska i politi~ka prava, to je wihov problem.
Voditeq: Da se malo vratimo i na vlast u Beogradu, odnosno, odnose
u Gradskoj skup{tini. Vi ste pre nekoliko dana na vanrednoj sednici
Gradske skup{tine zajedno sa Demokratskom strankom poku{ali da oborite gradsku vlast, da tako kaèm. U tome niste uspeli.
Dr [e{eq: Nismo mi toliko ozbiqno ni poku{avali da oborimo
gradsku vlast koliko smo hteli na ~istac da isteramo koaliciju Srpskog
pokreta obnove i Socijalisti~ke partije i JUL-a. Ta koalicija se onda
videla na delu. Da nije bilo podr{ke Socijalisti~ke partije i JUL-a pala bi gradska vlast, ali su ih oni otvoreno podràli. To je prvi put da
su ih otvoreno podràli i narodu pokazali kako izgleda ta koalicija na
delu. Dakle, mi smo bili uspe{ni u isterivawu stvari na ~istinu.
Voditeq: Da li je to mo`da ustupak Dra{kovi}u zbog pregovora oko
ulaska u vladu?
Dr [e{eq: Da, to je sastavni deo paket aran`mana o kome pregovara Dra{kovi}. Tu ulaze ambasadorska mesta, tu ulaze direktorske funkcije, novac kojim se pune Dra{kovi}evi li~ni yepovi, vile na Dediwu,
Sewaku, Ko{utwaku itd ~itav dijapazon raznoraznih privilegija, beneficija, uticajnih poloàja.
Voditeq: S druge strane, neki kaù da je pribliàvawe Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke na lokalnom nivou, u Beogradu, zbog
toga da se ne bi potezalo pitawe Op{tine Zemun u Gradskoj skup{tini.
Dr [e{eq: Ne, mi radikali smo sami insistirali da se to napokon
stavi na dnevni red i da se raspravqa. Mi smo zahtevali da se o tome ras256
pravqa. Jedini mi. Svi drugi beè od te rasprave. U toj raspravi sva argumentacija bi bila na strani srpskih radikala. Mi èlimo tu raspravu. Jer mi imamo vi{e ura|enih infrastrukturnih objekata u Zemunskoj
op{tini nego bilo koja op{tina u Srbiji. Imamo sto miliona dinara
investicija tokom pro{le godine u primarni vodovod, asfaltirawe puteva, dogradwu elektri~ne mreè, izgradwu kanalizacije i ~itavog niza
drugih objekata, recimo petnaest miliona dinara uloèno je u popravku
{kola, obdani{ta. Nekoliko miliona dinara, vi{e od tri miliona dinara uloèno je u zdravstvene objekte.
Voditeq: A problem kioska, koji isto mnogi poteù u Beogradu.
Dr [e{eq: To je jedan izvikan problem. Taj problem postoji u celom
Beogradu i wega je stvorila ekonomska kriza, socijalna beda. Uostalom,
imate i vi u Svilajncu takve privremene objekte, pa to nikome ne smeta.
To je ono {to unapre|uje proizvodwu, unapre|uje trgovinu, sve druge privredne delatnosti, pogotovu u sada{wim kriznim uslovima, i to je korisno.
Voditeq: Gospodine [e{eq, gledalac iz Petrovca na Mlavi pita:
Da li su izbori bili laìrani i za{to je gospodin [e{eq pristao na
takve izbore ako je pretpostavqao da }e biti laìrani?
Dr [e{eq: Ne moèmo mi unapred da nekoga sumwi~imo i da kaèmo
- vi }ete sigurno laìrati. Mi znamo kakvi ste vi, i ranije ste to radili. Znate, argumenti i dokazi se iznose tek kad se laìrawa dese, ne unapred. A laìrawa su se desila brutalnim kr{ewem pravnih normi. Dakle,
laìrawa nemaju upori{te u sistemu nego u kr{ewu osnovnih elemenata,
pravnih elemenata na kojima sistem po~iva od strane dràvnih organa.
Voditeq: Tako|e gledalac: Da li }e Crna Gora da se otcepi od Srbije? âk i selektor Santra~ uzima svoje igra~e iz Srbije, a ovaj drugi
deo ne}u da komentari{em.
Dr [e{eq: Ne mogu ni ja da se me{am u to kako koji selektor sastavqa timove. Besmisleno bi bilo da se kao politi~ar me{am u sport, ali
realno postoji opasnost od otcepqewa Crne Gore. Postoje podsticaji
zapadnih sila u tom pravcu, a na nama je da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da se to otcepqewe spre~i.
Voditeq: Gledalac Verica iz Despotovca pita dokle }ete da toleri{ete ovu politi~ku vlast.
Dr [e{eq: Pa, mi je uop{te ne toleri{emo. Mi je napadamo na svakom koraku i koristimo sve argumente koji nam stoje na raspolagawu.
Ali to ne zna~i da smo spremni da prolivamo krv da bi sru{ili vlast.
Ne. Mi èlimo da kanali{emo narodno nezadovoqstvo u pravcu svrgavawa te vlasti na parlamentarnim izborima.
Voditeq: Gledalac Mi{a Qubisavqevi} iz Markovca:Kada mislite da }e biti ispla}ene poqoprivredne penzije?
Dr [e{eq: Pod ovim reìmom te{ko da }e biti ispla}ene zaostale penzije. Mislim da ve} osam meseci kasne poqoprivredne penzije,
de~ji dodaci kasne vi{e od godinu dana, porodiqski dodaci, socijalna
pomo} itd. A ove redovne penzije kasne vi{e od tri meseca.
257
Voditeq: Jedan gledalac kaè:Svi prigovaraju da je minus Srpske

radikalne stranke lo{ imiy u inostranstvu. Ho}e li Srpska radikalna
stranka poboq{ati taj svoj imiy?
Dr [e{eq: Mislim da uop{te nemamo lo{ imiy u inostranstvu i da
su nam pozicije sve boqe. Sve vi{e zemaqa izrazito po{tuje na{ politi~ki stav. Sve vi{e stranih diplomata èli sa nama da razgovara. Znate, postoji jedan problem {to su mnogi zapadni diplomati navikli da
srpski opozicionari maltene pred wima kle~e na kolenima.
Mi to ne radimo. Mi smo protiv stranog me{awa u na{e unutra{we
politi~ke odnose. Bez obzira {to nam je te{ko, bez obzira {to je reìm
lo{, bez obzira {to nam se de{avaju veoma lo{e stvari, mi smo protiv
toga da se strane sile me{aju u na{ unutra{wi politi~ki ìvot.
Voditeq: Evo jo{ jednog pitawa: ako bi vas Mirko Marjanovi} predloìo za ministra unutra{wih poslova, da li biste prihvatili?
Dr [e{eq: Ne. Ta varijanta je postojala i posle izbora 1992. godine. Socijalisti su ve{to preko nekih novina, preko svojih qudi proteìrali ideju da ja budem ministar unutra{wih poslova. Mi radikali nismo hteli tada ni da u|emo u vladu sa socijalistima, a kamoli da prihvatimo ovakvu varijantu. Za{to? Zato {to bismo tada bili mawinski
partner u vladi i {to bi socijalisti uvek mogli da nas preglasavaju, a mi
bismo delili odgovornost za sve {to je lo{e. Sada je nama ova varijanta
najpovoqnija: ~etvorna koalicija.
Drugo, socijalisti su sada krenuli sa jednom serijom hap{ewa. Samo,
bojim se da }e opet da se umore i da }e pre vremena prestati s tim. Uhap{eno je nekoliko vrhunskih kriminalaca, Smiqko Kosti}. Ako se se}ate, pre vi{e godina smo ga prozivali, ~ak dok sam ja bio poslanik u Republi~koj skup{tini imao sam s wim neke sudare oko tog kriminala,
{verca cigareta, napu{tawa {lepera cigareta fabri~kog kruga bez
ikakve evidencije, bez ikakvog pla}awa poreza i doprinosa itd.
Pa, onda ovaj Nenad \or|evi}, s kojim sam imao pro{le godine direktan obra~un kada ga je Leposava Mili}evi} dovela na okrugli sto na
televiziji. Rekao sam mu jednostavno: {ta on ima da govori o tim pitawima, u}utkao sam ga negde pred kraj emisije i nisam mu dao ni da govori.
To je jedan od krupnih kriminalaca. Ali ima jo{ mnogo tih kriminalaca, kao recimo @eqko Mitrovi}, vlasnik Pink televizije iz Beograda, notorni kriminalac. Ogromno bogatstvo zgrnuo a nije ga mogao zgrnuti na osnovu rada televizije. Televizija Pink mu samo sluì za prawe novca. Preko wega se ogroman prqavi novac pere i naravno, veliki
procenat wemu ostaje.
Ima i ~itav niz drugih na ~ija bi vrata istra`ni organi i policija
morali uskoro zakucati. Da vidimo da li }e se i ovog puta socijalisti
umoriti od progona kriminalaca, kao {to je to bio slu~aj 1994. godine.
Krenuli su sa velikom pompom, uhapsili dva ministra i onda je sve stalo, sve splaslo.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca pita: Va{e mi{qewe o Radikalnoj
stranci Nikole Pa{i}a, Sini{e Vu~ini}a, i da li bi vi pristali da
u|ete u JUL ako vas pozove Qubi{a Risti}?
258
Dr [e{eq: Ovo je jedna sme{na policijska tvorevina, ova tvorevina Radikalna stranka Nikole Pa{i}a. Kada sam uhap{en 1994. godine,
onda je policija uspela da vrbuje nekoliko na{ih poslanika, predvo|enih Jovanom Glamo~aninom i oteli su nam poslani~ke mandate u Saveznoj skup{tini i organizovali tu Radikalnu stranku Nikola Pa{i}.
Onda je po policijskom nalogu Sini{a Vu~ini} u{ao u tu stranku. Kada Glamo~anin vi{e nije bio potreban i kada ih je kompromitovao, kada
su po~eli otvoreno da pri~aju koliko su novca dobili od socijalista,
onda je Glamo~anin oteran, a Sini{a Vu~ini} je preuzeo tu stranku.
To je jedan potpuno lud ~ovek. Davao je razne izjave, kako je klao, vadio o~i, dao neki intervju za [pigl kako je vadio o~i ratnim zarobqenicima u Bosni, pa onda kako je monarhista, ovakav pa onakav, pa se progla{avao za vojvodu, pa organizovao brigade za berbu kukuruza, pa parapoliciju u Beogradu, pa oteli nekom [iptaru devize, pa nema {ta nije
radio. I uvek je sluìo reìmu da tako u okviru opozicije lansira neke intrige i da neke ideje kompromituje.
U jednom trenutku reìm se bojao monarhisti~kih tendencija, 1991,
i 1992. izgledalo mu je da to ima neko realno upori{te u narodu i tada je
Sini{a Vu~ini} dobio zadatak da glumi monarhistu. Tada je on bio glavni monarhista. Srpski rojalisti~ki blok, kako mu se zvala stranka i
{ta ja znam. A, sad ispada najekstremniji levi~ar, sad ispade julovski
vojvoda.
To je jedna groteskna figura i ne moèmo mi wemu ni{ta da zameramo, nego reìmu, ovoj prqavoj agenciji Tanjug, listu Politika i dràvnoj televiziji koji mu daju ogroman publicitet a nije ni 15.000 glasova uspeo da obezbedi na pro{lim izborima. Oni mu daju ogroman publicitet. Kada god se u strana~koj hronici pojave predstavnici parlamentarnih stranaka, oni odjednom i wega udenu.
Voditeq: Gledalac iz Bato~ine: Da li biste imali ne{to protiv
da Milo \ukanovi} bude predsednik Jugoslavije?
Dr [e{eq: Pa, ako bude imao upori{te u Saveznoj skup{tini i ako
bude imao ve}inu poslanika u Ve}u gra|ana i Ve}u republika, pa ga ta
ve}ina izabere, za{to bih ja imao protiv? To je stvar realnog odnosa politi~kih snaga. Ja mogu da glasam protiv, ali ne mogu da se suprotstavim
voqi ve}ine. Glasao sam protiv izbora Slobodana Milo{evi}a ali ve}ina ga je izabrala. Imao je ve}inu glasova i u jednom i u drugom ve}u i
on je regularno do{ao na tu funkciju.
Voditeq: Vesna Obradovi} iz Despotovca pozdravqa gospodina [e{eqa i pita: Pomiwe se politika i penzije, a de~ji dodaci nikako. Kako ova dràva misli da se pove}a natalitet ako se de~ji dodaci ne ispla}uju redovno?
Dr [e{eq: Rekao sam ve}: godinu dana kasne ti de~ji dodaci, to je
jedna velika sramota. Znate, samo ovaj novac koji su od leta pro{le godine dali na ruke Vuku Dra{kovi}u bio je dovoqan da se isplate svi zaostali de~ji dodaci u Srbiji. Ali evo, novine pi{u: ~etrdeset miliona
maraka je ve} prikupio takvim politi~kim trgovinama. Jedan je od naj259
bogatijih qudi u Srbiji. Znate, ne moè to, jednostavno qudi vide koji
politi~ar ìvi skromno, koji se politi~ar nije obogatio od 1990. godine naovamo, a koji se razme}e luksuzom, ima ogromno bogatstvo. U subotu
je bio ogroman tekst u novinama, video sam, na koji na~in je sve sticao
itd. A, reìm sad, znate, `rtvuje novac da bi dobio neku politi~ku podr{ku da bi ih uvukao u vlast, umesto da se ide na izbore pa neka narod
ponovo proceni, pa kome ukaè poverewe neka formira novu vladu Srbije i gotovo.
Voditeq: Gledalac iz Markovca: Kako moè gospodin Marjanovi}
da bude predsednik vlade, a on je iz Knina, a Knin je u Hrvatskoj?
Dr [e{eq: Ne, Knin nije u Hrvatskoj. Knin je pod hrvatskom okupacijom. Knin je srpski grad i bio je glavni grad Republike Srpske Krajine. Knin je oduvek srpski grad. U Kninu je ìvelo vi{e od 90 procenata
Srba. I nije to argument za osporavawe Mirka Marjanovi}a. Mi Mirka
Marjanovi}a treba da osporavamo zbog programa Socijalisti~ke partije, politi~ke prakse levice, levi~arske ideologije, konkretnih politi~kih poteza kao predsednika Vlade itd. Po tim kriterijumima treba
da ga osporavamo, a ne po tome {to je ro|en u Kninu.
Voditeq: Gledalac Ratko iz Bato~ine tako|e vas pozdravqa i kaè:
Do 1974. zvali su se [iptari, a sada Albanci. Granica Kosova do Srbije bila je do Bawske a sada je blizu Rudnice. [ta je bilo sa jezerom koje
je dato Albancima?
Dr [e{eq: Albanija je podizawem neke hidrocentrale na Drimu zaposela prakti~no i deo na{e teritorije. To jezero je u{lo u sastav Srbije. Prodrlo je u na{u teritoriju. Drugo, prakti~ne razlike izme|u naziva
Albanci i [iptari nema. Albanci sebe nazivaju [iptarima. Dràva im
se zove [}ipetarija. A, Albanci to je strani naziv za tu teritoriju.
Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o eventualnoj podeli Kosova?,
pita Goran Stanojevi} iz Bato~ine.
Dr [e{eq: Mi radikali smo protiv bilo kakvih podela Kosova, mi
smo da kompletno Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije, po svaku
cenu.
Voditeq: Gledalac Bratislav iz Svilajnca: Zbog ~ega ste se svojevremeno druìli sa komunistima da smenite Pani}a i da oborite ]osi}a?
Dr [e{eq: Smena Milana Pani}a je bila veliko dobro delo, u korist na{em narodu i na{oj dràvi. Pani} je bio mnogo gora varijanta od
socijalista, a {to se ti~e Dobrice ]osi}a, mi smo naterali socijaliste
da nam se prikqu~e u toj smeni, direktnom ucenom. Ucenili smo ih da }emo odmah glasati protiv vlade Nikole [ainovi}a, u junu mesecu smo pokrenuli akciju protiv te vlade ukoliko nam oni ne daju glasove da se smeni Dobrica ]osi}.
Dobrica ]osi} je morao biti smewen iz nekih osam razloga, koje smo
mi naveli u na{em zahtevu, a pre svega zbog toga {to je kr{io Ustav, a
drugo, zamerili smo se u predizbornoj kampawi. Napao nas je u predizbornoj kampawi, a ako je nekoga moliti, nije ga i qutiti. Dobrica ]osi}
260
je izabran na{im glasovima, na{om inicijativom i ne moè on u toku

tog mandata da se okrene protiv nas. Ako ne~iji izbor zavisi od na{e voqe ne moè on odmah posle izbora da nam postane politi~ki protivnik.
Ako imamo snage, odmah }emo ga smeniti. Treba da po{tuje onu parlamentarnu ve}inu ~ijom je voqom izabran za predsednika.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: [ta mislite o stabilizaciji kursa dinara i dokle }e to tako trajati?
Dr [e{eq: Nedavno sam izjavio na konferenciji za {tampu, kada je
do{lo do ovog velikog monetarnog udara, kada je u trenutku marka bila
ve} 6,5 dinara, da je realno negde izme|u 4,5 i 5. Vlada gre{i {to izbegava devalvaciju. Sada bi trebalo dinar devalvirati i zvani~na vrednost da bude mo`da 4,5 dinara za marku ili 5 dinara za marku. To je realna vrednost. Za{to je to va`no? Zato {to se dodatno dinar na taj na~in
stabilizuje i sada ko god uvozi robu, carinu pla}a ispod carinske tarife, jer mu se obra~unava 3,3 dinara za marku, a zapravo je realno 5 dinara za marku. Na taj na~in se podsti~e uvoz i umesto da se on malo i suzbija, nekontrolisan uvoz uvek ugroàva dinar.
Drugo, kada dràva prodaje devize iz Narodne banke Jugoslavije,
prodaje ih po tom zvani~nom kursu i to je direktna {teta za dràvu, direktan gubitak, bilo za {ta da se nabavqaju te devize. Da je kurs realan,
onda ne bi bilo neke velike jagme za kupovinom deviza. Sada kada bi bila progla{ena devalvacija i kada bi marka bila zvani~no 5 dinara, ne bi
bilo ogromne potra`we deviza. Dinar bi dodatno bio stabilan, a ovako
se opet stvara jedna tempirana bomba koja ko zna kada }e eksplodirati,
mo`da ve} do juna meseca, mo`da u septembru, ali eksplozija je tu pred
nama, ba{ zbog ovakvog neozbiqnog pona{awa Savezne vlade koja izbegava da izvr{i to.
Voditeq: A kako, evo jo{ jednog mojeg pitawa, komentari{ete izjavu gospodina Mila~i}a, biv{eg ministra za finansije, koji je izjavio da
je pitawe devalvacije maltene u domenu dràvne tajne.
Dr [e{eq: Ono u principu jeste u domenu dràvne tajne, ali mi kao
opozicija kritikujemo {to oni to ve} nisu odavno uradili, pa makar pripremali kao dràvnu tajnu. Sada je trenutak da se proglasi ta devalvacija
i da se kaè: marka vredi 5 dinara. Ja niti u~estvujem u stvarawu te dràvne tajne, niti sam duàn da je {titim. Ja iznosim jedno stru~no mi{qewe
o tom pitawu i ono {to bismo mi uradili odmah, a to bismo naravno brzo
i sproveli i pripremili u formi dràvne tajne, u svakom slu~aju. Nije to
lo{e da se u tajnosti pripremi, samo mi znamo kakva je to Vlada i da nijednu meru do sada nije mogla da sa~uva u tajnosti, do wene primene.
Voditeq: Gledalac iz Despotovca: Kako tuma~ite pona{awe i gledate uop{te vladiku iz Bjeqine?
Dr [e{eq: Ne znam na koje konkretno pona{awe misli va{ gledalac, trebalo bi malo konkretnije postaviti to pitawe.
Voditeq: [ta podrazumevate pod me|unarodnom zajednicom, samo
Nema~ku i SAD, ili i ostale zemqe ~lanice Evropske zajednice?, gledalac iz Graovca.
261
Dr [e{eq: Ja vrlo retko koristim taj termin me|unarodna zajednica, to ne postoji. To je jedna apstrakcija. Postoje velike sile koje dominiraju u me|unarodnim odnosima, pogotovu Amerika, kao jedina supersila danas.
Voditeq: @ivkovi} Mila, gledalac iz Svilajnca: Kako ste zadovoqni radom odbora Srpske radikalne stranke u Svilajncu?
Dr [e{eq: Na{ odbor u Svilajncu je sve boqi i boqi i mi se samo
intenzivno pripremamo za nove izbore. Sada, u toku prvih dana marta
meseca, ima}emo izborne skup{tine, a u svim op{tinskim odborima
stvari se dobro razvijaju.
Voditeq: Sa{a iz Bato~ine: Da li novo rukovodstvo Srpske radikalne stranke treba da se smeni u Bato~ini, jer su oni bili ~lanovi
SPS-a?
Dr [e{eq: Ako je to jedini argument za wihovu smenu, onda ne mogu
da se smene. To {to je neko do ju~e bio ~lan SPS-a, pa se u~lanio u Srpsku radikalnu stranku, nije smetwa, niti mi istraùjemo u kojoj je stranci bio neki na{ sada{wi ~lan. Na{a vrata su otvorena ~lanovima svih
drugih stranaka i ko prihvata na{ program i ko èli da se ukqu~i u
strana~ki rad, dobro je do{ao, naravno, pod uslovom da je re~ o ~asnim i
po{tenim qudima, jer samo ~asne i po{tene qude èlimo u na{oj stranci i na{em programu.
Voditeq: Gledalac iz Smederevske Palanke: Da li ste upoznati da
je sin va{eg poslanika Golubovi}a uni{tavao spomenike u Smederevskoj
Palanci?
Dr [e{eq: Da, postoji ta sumwa i to je jedna velika tragedija za tu
decu koja su u~estvovala u tome, za wihove roditeqe i to je jedna veoma
lo{a i opasna pojava, a o~igledno je re~ o nekim separatisti~kim sektama, otvoreno se sumwa da nisu samo dva maloletnika u pitawu, ve} da su
bili i neki stariji qudi koji su to predvodili. Nadam se da }e istraga
sve te stvari da razjasni, a mi radikali smo za to da se suzbije delovawe
asocijalnih verskih sekti u na{oj zemqi. To je ne{to opasno, kao droga
i nikada nijedan roditeq ne moè i ne zna kada ga to moè zadesiti, ali
je velika nesre}a kada se to desi. Dràva je tu da na{u omladinu za{titi od droge i da ih za{titi od tih asocijalnih verskih sekti. Mi smo za
to da se te verske sekte zakonom zabrane i da se za wihovo organizovawe
propi{u stroge zatvorske kazne.
Voditeq: Gledalac iz Lapova: Da li }ete i daqe zajedno sa Demokratskom strankom ru{iti vlast SPO-a u Beogradu?
Dr [e{eq: Da, mi }emo ru{iti svaku vlast dok se ne uspostavi radikalska vlast, a kada se uspostavi radikalska vlast na svakom nivou organizovawa dràve, onda }emo tu vlast ~uvati.
Voditeq: Gledalac iz Lapova: [ta mislite o redu i finansijskoj
disciplini, prvo uvedenoj, a sada poni{tenoj?
Dr [e{eq: Morala je da bude poni{tena, bila je neprimerena nekim objektivnim uslovima na{e privrede. Neprimerena je u ovoj te{koj
ekonomskoj krizi i situacija u kojoj ne postoje ozbiqne banke i morala
je biti ukinuta, naravno, i zbog svojih pravnih nedostataka.
262
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca pita da li je istina da }ete biti novi ministar pravosu|a?
Dr [e{eq: Nije istina.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane: Kome se àliti za vra}awe zemqi{ta, nije odre|eno pitawe.
Dr [e{eq: To je sada stvar lokalne vlasti, a mi smo u Zemunu napokon vratili sve, sve {to je trebalo da se vrati, po zakonu. Re~ je o zemqi
koja je oduzeta u vreme administrativnih mera prinudnog otkupa i to je
sve moralo da se vrati. Mislim da smo jedna od prvih op{tina u Srbiji,
koja je bukvalno sve vratila. Mi smo vratili sve one stanove u kojima su
bili za{ti}eni stanari, mislim da smo i tu jedna od prvih op{tina koja je to pitawe regulisala. Mi smo za sve te za{ti}ene stanare obezbedili op{tinske stanove, preselili ih i stanove vratili vlasnicima.
Ako su to izvorni vlasnici, jer zakon je ograni~en i ako je bilo neke trgovine, pa je neko kupovao stan znaju}i da je on neuseqiv, iz {pekulativnih razloga jer je dobio po veoma niskim cenama, pa bi sada na tome on
da ostvari ogromnu dobit, u tim slu~ajevima zakon nije predvideo vra}awe. Mi smo, dakle, ponosni na to {to smo te dve stvari do kraja sredili.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane Dok je \in|i} bio gradona~elnik, govorili ste sve najgore o wemu, sada zajedno sa wim ru{ite
vlast SPO. Ko se promenio, vi ili i \in|i}?
Dr [e{eq: Ne, mi smo ostali isti, samo je \in|i} nekada bio vlast
i kada je bio vlast mi smo ga napadali, a sada je druga vlast, i tu vlast napadamo. Mi smo kao opoziciona stranka protiv vlasti, bilo ko da ~ini
tu vlast. Za nas je dobra samo radikalska vlast i kad god je neko drugi na
vlasti, mi smo protiv wega.
Voditeq: A ko se promenio?
Dr [e{eq: Mi smo ostali isti, a \in|i} se promenio i vi{e nije
vlast, sada je opozicija i sada se druga~ije i postavqa.
Voditeq: Gledalac iz Starog Sela: Za{to se ~e{}e ne pojavqujete
na programima RTS-a?
Dr [e{eq: Na RTS-u mi ne daju.
Voditeq: Pozdrav i pitawe za gospodina [e{eqa, gledalac iz Svilajnca: Da li ste stvarno upu}eni u de{avawe u odborima Srpske radikalne stranke u Svilajncu?
Dr [e{eq: Ne znam na {ta konkretno misli taj va{ gledalac.
Voditeq: Ivan, gledalac iz Starog Sela: Kakve nas naredne ~etiri
godine ~ekaju?
Dr [e{eq: êkaju nas te{ke godine, a koliko te{ke, to zavisi i od
toga da li }e se vlast uskoro promeniti ili ne.
Voditeq: Na{ gledalac @eqko iz Despotovca: Kako ste naseli na
duel sa Dra{kovi}em i i{li direktno naruku Milutinovi}u?
Dr [e{eq: Nisam naseo, znao sam {ta su namere socijalista, znao
sam da im se Dra{kovi} direktno stavio u slu`bu i zato sam neprekidno insistirao da se organizuje duel sa Milanom Milutinovi}em, ali to
263
su socijalisti izbegli, a onda je Dra{kovi} bio toliko navalentan, neprekidno je pozivao na duel i ja sam rekao: za{to da ne, hajde na duel sa
Dra{kovi}em, kada ve} ne}e Milutinovi} i mislim da to meni nikakvu
{tetu nije nanelo, to je upropastilo Dra{kovi}a, wega je prikazalo kao
prevrtqivca, kao ~oveka koji se sluì ne~asnim metodama, koji izmi{qa, laè, kleve}e itd. Mo`da je jedna pozitivna posledica, jer znate,
socijalisti su namerili da te izbore falsifikuju ili ovako ili onako
i oni bi to sproveli do kraja, ali je pozitivna posledica da su mnogi ~lanovi SPO-a napokon upoznali ko je i kakav Dra{kovi}.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane: Da li mislite da Srpska radikalna stranka moè da do|e na vlast bez ikakvog udruìvawa sa drugim
strankama?
Dr [e{eq: Mislim da moè, ali mi ne beìmo i od udruìvawa, ali
smo protiv udruìvawa pre izbora. Mi smo za udruìvawe posle izbora.
Ovog puta smo bili spremni na ~etvornu koaliciju i nijedna druga varijanta nam ne bi odgovarala: ni sami sa socijalistima i levim blokom, ni
sami sa Dra{kovi}em i SPO-om, u obe te varijante mi bismo gubili. Mi
bismo sami sa levicom bili mawinski partner, pa bi nas levica preglasavala i ne bismo imali {anse da pokaèmo neke svoje vrednosti, vrednosti svog programa itd. Kada bismo i{li sami sa Dra{kovi}em i SPOom onda bi nas tamo ucewivali sa postavqawem wihovih srodnika, ro|aka na visoke dràvne funkcije, privilegijama, vilama i ko zna ~ime jo{,
svim onim {to rade na nivou beogradske vlasti.
Voditeq: Gledalac, tako|e iz Velike Plane: Da li se pla{ite da
budete predsednik Republike i ako se ne pla{ite, za{to ste dozvolili
da vam pokradu glasove?
Dr [e{eq: Nisu uspeli da pokradu, a da se to ne otkrije i to je na{
veliki uspeh. Mi smo razotkrili wihovu kra|u i sve na{e poslanike iz
Savezne skup{tine, odnosno Republi~ke, poslali smo kao kontrolore u
pe}ku i prizrensku izbornu jedinicu. Oni su tamo na licu mesta dokazali tu kra|u. U sedam sati ujutru su unosili glasa~ke kutije sa po 1.600 glasa~kih listi}a tamo gde nijedan [iptar ne izlazi, gde niko ìv nije iza{ao tog dana na izbore. Sve smo to dokazali, imamo snimqen filmski
materijal, spremamo jedan film o izbornim nepravilnostima, koji }emo
prikazati na svim televizijama gde moèmo da dobijemo termin, u celoj
Srbiji }emo to prikazati.
Voditeq: Gledalac iz Dowe Livadice: Da li planirate narednu koaliciju sa SPS-om?
Dr [e{eq: Naravno da ne planiramo.
Voditeq: Gledalac iz Graovca: U kakvim ste odnosima sa predsednikom Op{tine Svilajnac?
Dr [e{eq: Nemamo nikakve li~ne sukobe, mi smo politi~ki protivnici jer je Biya Budimirovi} istaknuti kadar Socijalisti~ke partije, a
ja pripadam Srpskoj radikalnoj stranci, ali nismo se li~no sukobqavali
nikada. Imali smo skup{tinske duele, oni su uvek bili na nekoj principijelnoj ravni zbog razli~itih ideolo{kih i politi~kih orijentacija.
264
Drugo, mi se trudimo i Biyu da sru{imo sa vlasti u Svilajncu, ali

mora}emo jo{ dosta da osnaìmo na{u stranku da bi to postigli, je li
tako? Bio je zakazan jedan duel sa Biyom na jagodinskoj televiziji Palma-plus, me|utim, onda je Biya otkazao u~e{}e.
Voditeq: Gledalac Dragan iz Svilajnca: [ta mislite o legalizaciji automobila registrovanih na Crnu Goru i da li }ete se zalagati da
se oni prenesu na srpske tablice?
Dr [e{eq: Sve dok smo jedinstvena dràva, mora biti svejedno da
li je ~ovek registrovao automobil na Cetiwu, u Podgorici, u Beogradu,
Svilajncu, Jagodini ili bilo kom mestu gde se vr{i registracija. Ovo
sada je prepucavawe izme|u reìma u Beogradu i Podgorici, gde {tetu
imaju samo gra|ani.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: Koliko }e dugo Bosna da ostane jedinstvena dràva?
Dr [e{eq: Ube|en sam da ne}e dugo ostati jedinstvena.
Voditeq: Gledalac iz Bato~ine: Koliko vas pla}a SPS, i vas i
Dra{kovi}a, da budete opozicija?
Dr [e{eq: Mi smo ostali prakti~no jedini ozbiqni protivnik levice i SPS-a i mi smo jedini do sada bili nepotkupqivi na srpskoj politi~koj sceni.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: Kakva je razlika u izgradwi kioska u Svilajncu i Zemunu, s obzirom da se vi hvalite u Zemunu, a Biya u
Svilajncu?
Dr [e{eq: Mislim da je to nu`na pojava u sada{woj na{oj ekonomskoj krizi i da to treba podsticati. Ne treba zabrawivati gde god ne nanosi neku {tetu objektivnim dru{tvenim interesima, gde ne ugroàva
neka prava gra|ana.
Voditeq: Gledalac Ratko iz Bato~ine: Da li slavite slavu Svetog
Luku?
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Gledalac iz Despotovca: Koje biste mere preduzeli da se
iza|e iz krize?
Dr [e{eq: U predizbornoj kampawi na va{oj televiziji i na dràvnoj televiziji sam ~itav niz tih mera izneo. Mislim da mi radikali
jedini imamo ozbiqan program, da zemqu izvedemo iz krize.
Voditeq: Gledateqka Rada iz Velike Plane: Ako toliko dobro radite u Zemunu, za{to ho}e da vam uvedu prinudnu upravu? [ta je razlog?
Dr [e{eq: To prete politi~ki protivnici SPO. Socijalisti se
dodu{e ne izja{wavaju, a bez socijalista oni to ne mogu da sprovedu.
Smeta im to {to smo uspe{ni.
Voditeq: Gledalac pita: [ta mislite o turbo yihad muzici, koju
propagira TV Pink i produkcija ZAM i to sve iz studija koji se nalazi u centru Zemuna?
Dr [e{eq: To kakvu }e qudi muziku slu{ati, to je iskqu~ivo wihovo pravo da procene. Mi se ne me{amo u sferu umetni~kog stvarala265
{tva. Pink televizija je jedna gusarska televizija, privilegovana televizija, komunisti~ka, manipulatorska, a vlasnik Pink televizije je
jedan notorni kriminalac @eqko Mitrovi}.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: [ta to zna~i biti srpski ~etnik?
Dr [e{eq: To zna~i biti borac za slobodu srpskog naroda, voleti
svoju otaybinu i biti spreman da se za otaybinu `rtvuje{.
Voditeq: Gledalac iz Bato~ine: Za{to sin predsednika Jugoslavije ne ide u vojsku?
Dr [e{eq: Ja u to ne mogu da se me{am. Postoji nadle`na lekarska
komisija koja utvr|uje da li je neko sposoban, privremeno ili trajno nesposoban za sluèwe vojnog roka. Ono {to je bio na{ ciq, to je da te komisije striktno rade po zakonu i da se rukovode lekarskom etikom, a u
konkretan slu~aj ne mogu da se upu{tam.
Znate, Slobodan Milo{evi} je moj politi~ki protivnik, ali ne mogu da mrzim wegovog sina zato {to mu je otac moj politi~ki protivnik,
a nemam neke konkretne dokaze koji bi ukazivali na nepravilnosti u
ovom slu~aju od strane regrutne komisije, tako da zaista ne mogu da se izjasnim o tom pitawu.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: Za{to ste dozvolili da Mirko
Marjanovi} ponovo bude predsednik Vlade, a on je mafija{?
Dr [e{eq: Nas niko nije pitao ko }e biti predsednik vlade, nismo
imali uticaja. Po{to se o~igledno radi na stvarawu skup{tinske ve}ine levog bloka i SPO, stvar je tih stranaka ko }e biti predsednik vlade.
Voditeq: Gledalac Dragi{a iz Despotovca: [ta podrazumevate pod
sivom ekonomijom? Za{to srpska vlast pqa~ka svoj narod?
Dr [e{eq: Zato {to je vlast lo{a. Zato vlast moramo i promeniti.
Siva ekonomija je ekonomija koja mimoilazi regularne tokove koji podleù oporezivawu, pla}awu doprinosa, akciza i svih drugih dràvnih
namena.
Voditeq: Gledateqka iz Lapova: Kako komentari{ete to {to u javnom prometu kao sredstvo pla}awa legalno funkcioni{e marka a ne dinar?
Dr [e{eq: To je zato {to gra|ani nemaju poverewa u dinar, sad u odre|enoj meri imaju, a ja se se}am vremena kad apsolutno nisu imali. Nisu gra|ani krivi {to nemaju poverewa u dinar. Kriva je vlast.
Voditeq: Gledalac iz Tabanovca: U op{tini Petrovac na Mlavi
vodi se velika hajka protiv srpskih radikala. [ta }ete preduzeti protiv toga?
Dr [e{eq: Hajka protiv srpskih radikala s vremena na vreme izbija u celoj Srbiji. Levica ose}a da smo mi jedini ozbiqni politi~ki protivnik, jedina istinska alternativa vlasti i zbog toga nastoji da suzbije na{e politi~ko delovawe. Negde to rade otvoreno, negde prikriveno,
negde brutalno, negde suptilno, ali u svakom slu~aju, svuda bi da nas onemogu}e.
266
Voditeq: Gledalac iz Lapova: Da li spremate dobrovoqce za Kosovo, da oslobodite Srbiju?

Dr [e{eq: Ne. Ne spremamo dobrovoqce za Kosovo. Kosovo treba
dràva da sa~uva. Mi smo dobrovoqce spremali onda kad su neki delovi
na{e teritorije prakti~no ostajali bez dràvne vlasti. Kad se biv{a
dràva raspala. U ovom slu~aju, dràva to sve mora da uradi. Dràva ima
vojsku, ima policiju i dràva treba da to provede. Dràva jednostavno
ne sme da podnese na svojoj teritoriji bilo kakve druge oblike vojni~kog
organizovawa.
Voditeq: Gledalac Branko iz Velike Plane: Kako vidite budu}nost Kosova?
Dr [e{eq: Budu}nost Kosova vidim samo u sastavu Srbije. Mi radikali smo za to da se ukinu svi oblici autonomije u na{oj zemqi.
Voditeq: Gledateqka Katarina iz Despotovca, ovo je ve} malo
stru~no pitawe: S obzirom da imam o~evinu na Kosovu i da vodim parnicu ~etiri godine zbog toga {to su mi o~evinu prodale kom{ije, da li
da nastavim ili da prekinem?
Dr [e{eq: Treba ta gospo|a da nastavi da vodi parnicu. Nikako ne
sme da prekida. Mora da bude uporna i ube|en sam da }e na kraju uspeti
da istera pravdu.
Voditeq: Gledateqka iz Velike Plane: Da li ova poplava igara na
sre}u na RTS-u i Pinku, da li su naslednici Jezde i Dafine?
Dr [e{eq: To je sli~na stvar. Te igre na sre}u su na~in obmawivawa naroda, izvla~ewa ogromnih koli~ina novca iz naroda. Obi~no se reìraju rezultati tih igara na sre}u, bez obzira {to je izvla~ewe prividno pred o~ima naroda, naj~e{}e se sve to reìra.
Voditeq: [ta mislite o argumentaciji u odbranu toga da to donosi
velika sredstva dràvi i odre|enim organizacijama?
Dr [e{eq: Znate {ta, ako kocka zaista donosi velika sredstva dràvi, da li to treba da zna~i da celi narod treba da postane narod kockara? To se nekome otima.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane: Kako moè da se do|e u li~ni
kontakt sa vama?
Dr [e{eq: Ja sam svaki dan u Op{tini Zemun i u sedi{tu Srpske radikalne stranke u Francuskoj ulici. U Op{tini Zemun imamo prijem gra|ana svakog petka, wih sad naj~e{}e prima potpredsednik Op{tine Ratko Pavlovi}, ali u svakom slu~aju i preko na{eg Op{tinskog odbora u
Svilajncu ili direktno u Beogradu moète stupiti u kontakt, ako ne ba{
neposredno sa mnom, onda s nekim od nekih mojih najbliìh saradnika.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: Da li znate {ta sve Biya ima u
vlasni{tvu, i ako znate moète li da nabrojite?
Dr [e{eq: Ne znam {ta sve Biya ima u vlasni{tvu, ali me ne bi iznenadilo ako se pokaè da je ba{ neki krupan gazda. U svakom slu~aju,
Biya to treba da obja{wava glasa~ima u Svilajncu na izborima i to pitawe treba postavqati kad se on pojavi na va{oj televiziji ili na neki
drugi na~in u javnosti, kad drì predizborne zborove, mitinge itd.
267
Voditeq: Gledalac iz Smedereva: [ta mislite o hap{ewu direktora koja se ovih dana de{avaju?
Dr [e{eq: To sam ve} rekao.
[to se ti~e Biye, znate, ne postavqa se pitawe {ta neko ima u vlasni{tvu, nego kako je to postigao. Ako tu ima ne{to sporno, onda treba
insistirati, treba ~a~kati, ali mi se ne bavimo progonom bogatih qudi.
Nama je ciq da svi Srbi budu bogati qudi, ali tamo gde postoje argumenti da je neko nezakonito do{ao do izvesnog bogatstva, onda to treba terati do kraja.
Voditeq: Gledalac iz Crkvenca: [ta mislite da li je privatizacija jedino re{ewe?
Dr [e{eq: Da. Bez privatizacije se ne moè iza}i iz ekonomske
krize, tu nema nikakve sumwe. Dru{tvena svojina nas je i upropastila.
Voditeq: Gledalac iz Despotovca: Da li jo{ uvek mislite sve najgore o Biqani Plav{i}, da je ona izdajnik i pla}enik i {ta mislite o Milu \ukanovi}u s obzirom da ste vi bili na wegovoj inauguraciji?
Dr [e{eq: Na to sam delimi~no odgovorio. Ja sam politi~ki protivnik Biqane Plav{i} i moj ciq je da se Biqana Plav{i} {to pre
obori sa vlasti u Republici Srpskoj.
Voditeq: Ratko iz Bato~ine: Kako mislite da isterate Albance sa
Kosova i da li }e Prizren biti glavni grad Srbije?
Dr [e{eq: Ne verujem da }e Prizren biti glavni grad Srbije. Ne
mislim da sve Albance treba isterati sa Kosova. Treba se obra~unati sa
separatistima i sa Kosova i Metohije treba isterati one koji nisu na{i dràvqani a separatisti~ki deluju.
Voditeq: Gledalac iz Svilajnca: [ta mislite povodom izjave Du{ana Mihajlovi}a da je savez sa Vukom Dra{kovi}em put u Evropu, a savez sa radikalima i [e{eqom put u pakao?
Dr [e{eq: Mo`da je savez sa Vukom Dra{kovi}em put u Sing
Sing, ili u neku drugu ~uvenu svetsku robija{nicu. Znate, ako su krenuli sa hap{ewem kriminalaca, onda moraju i na vrata Du{ana Mihajlovi}a da zakucaju. To je tako|e jedan od krupnih kriminalaca u na{oj zemqi.
[to se ti~e puta u pakao, put u pakao se ne trasira po{tewem, put u pakao se trasira kriminalom, izdajom, lo{im karakternim osobinama, nemoralom itd, a znate koji su to qudi na srpskoj politi~koj sceni koje karakteri{e nemoral, nepo{tewe, korupcija, lopovluk itd.
Voditeq: Gledalac iz Velike Plane: Pozdrav za gospodina [e{eqa, {ta mislite o Draganu Bogdanovi}u, predsedniku suda, ja ne znam o
kome se radi.
Dr [e{eq: Ne znam ni ja.
Voditeq: Gledalac iz Dowe Viravice: [ta mislite o na{em zdravstvu i kad ste posledwi put bili kod lekara?
Dr [e{eq: Mislim da je na{e zdravstvo tako|e u velikoj krizi zbog
nedovoqne brige dràve. Videli ste {ta je uradio Nenad \or|evi}, kako je krao novac od na{ih zdravstvenih osiguranika, u kakve je {pekulacije ulazio, kako je otimao. Bukvalno, mi smo u situaciji da moramo sami
268
da obezbe|ujemo lekove, da zdravstvene ustanove nisu u mogu}nosti da

obezbede ni zavoj, ni gazu, ako je re~ o nekoj ozbiqnoj operaciji.
Voditeq: Goran iz Bato~ine: Koliko, po va{oj proceni, ima [iptara na Kosovu?
Dr [e{eq: Mogu}e da ih nema vi{e od jednog miliona i to je mo`da
najrealnija procena, jer su ranije falsifikovali popise stanovni{tva
a i dosta ih se iselilo u zapadne zemqe.
Voditeq: Gledalac iz Lapova: [ta mislite o ideji da se svi Srbi
isteraju sa Kosova?
Dr [e{eq: To je ideja srpskih neprijateqa, oni na tome rade.
Voditeq: Kada }e voda i struja da do|e u Grmovce?
Dr [e{eq: Voda je ve} do{la. Vodovod za Grmovac je ve} zavr{en i
to je jedno veliko novoformirano naseqe, gde su se uglavnom naselile
izbeglice. Ima vi{e od 2.000-3.000 placeva. Voda je ve} zavr{ena i ~eka
se samo Gradski vodovod Beograda da je prikqu~i. Sada se radi put. Put
}e biti zavr{en u dogledno vreme i o~ekujemo struju vrlo brzo. Struja je
zavr{ena sada za Busije, treba da se radi za Grmovac. Dobili smo garancije od Elektroprivrede Srbije da }e to vrlo brzo biti ura|eno za Grmovac. U Busijama je ve} izgra|eno oko 300 ku}a. Oko tri stotine ku}a
ve} ima izlivenu plo~u, a u Grmovcu su radovi tek po~eli i mislim da }e
infrastruktura da prati odvijawe tih radova na izgradwi ku}a.
Voditeq: U predizbornoj kampawi svi govore o vra}awu stare devizne {tedwe kad, ko }e i da li }e vratiti?
Dr [e{eq: Radikalska vlast bi za vrlo kratko vreme vratila i to
prodajom dràvne imovine. Ova sada{wa vlast i ne pomi{qa da vrati
staru deviznu {tedwu.
Voditeq: Gledalac pita: Za{to me|unarodna zajednica nije napala
Severnu Koreju, Kinu nego se ba{ odlu~ila za Srbe?
Dr [e{eq: Rekli smo ve} da nije re~ o me|unarodnoj zajednici. To je
apstrakcija. Re~ je o velikim silama. U ovom slu~aju, zapadnim silama.
One Kinu ne smeju da napadnu. Severna Koreja je veoma blizu kineskih
granica, tako|e se ne bi usudili. Srbe su napali, jer su ovog puta bili
slabi i neza{ti}eni, a nalaze se na veoma va`nom strate{kom prostoru.
Voditeq: Gledateqka iz Despotovca: [ta mislite o Resavskoj banci iz Despotovca?
Dr [e{eq: Pa isto kao o Jugoskandik i Dafiment banci. To su bile banke za pqa~kawe naroda.
Voditeq: Gledalac iz Lapova: Da li vam je poznato da vam je kum dobio vilu u nasequ Golf od Slobodana Milo{evi}a?
Dr [e{eq: Dobio je vilu na Ko{utwaku, da li se to zove Golf, ili
druga~ije, mislim da je Golf diplomatsko naseqe. Poznato mi je i da ima
vilu u ulici Blagoja Parovi}a broj 114, izme|u vile Dragana Tomi}a i
Neboj{e ôvi}a. To je dobio za podr{ku potpisivawu Dejtonskog sporazuma 1995. godine i za podr{ku da se ukinu direktni televizijski prenosi skup{tinskih sednica.
Voditeq: Da li ste bili u toj vili?
269
Dr [e{eq: Ne, nego smo fotografije objavili u Velikoj Srbiji.

Voditeq: Gospodine [e{eq, vi{e od 90 minuta smo se druìli sa
gledaocima Televizije Svitel. Za kraj, moja dva kratka, blic pitawa i
blic odgovori: da li se gospodin Barovi} stvarno okliznuo na bananu u
studiju BK Televizije?
Dr [e{eq: Stvarno se okliznuo na bananu, ali je banana u ovom slu~aju, znate, figurativno upotrebqena. Ono {to je traìo, to je i dobio.
To je sme{no, zaista. Znate, biti Hrvat, to nije nacionalnost. Biti Hrvat, to je bo`ja kazna.
Voditeq: Na kraju mi ostaje samo da vam se zahvalim {to ste bili gost.
Po{tovani gledaoci, bio je ovo gospodin Vojislav [e{eq, predsednik
Srpske radikalne stranke. Ostanite i daqe uz Svitel. Prijatno ve~e.
XII
NEKA DRUGA VREMENA
Voditeq: Dobar dan po{tovani gledaoci, kao {to rekoh na po~etku,
eh da je kod nas kao kod wih. Me|utim, postoji ona druga: kod wih nikada
ne}e biti kao kod nas. Sa zadovoqstvom mogu da najavim da }e moj i va{
gost danas u emisiji Subota pod palmom, biti dr Vojislav [e{eq. Sa
wim nikako ne}emo razgovarati o tome koja su wegova politi~ka ube|ewa i kojoj on stranci pripada. Razgovara}emo o svim onim sporednim
stvarima za koje sam sigurna da su wemu najva`nije u ìvotu, ali to }emo
proveriti u razgovoru.
On }e biti moj gost i gost glavnog i odgovornog urednika ~asopisa
Yentlmen Olivere Miletovi}, a naravno, ne}emo zaboraviti i sve
ostalo {to ova emisija nosi, a {to se ti~e ostalih tema koje su tako|e
zanimqive, {arolike i interesantne, a ti~u se: mode, sporta, medicine,
kulture i nadasve muzike. Za po~etak, pogleda}emo Madonin spot, za koji sam sigurna da vam se dopada. Kao {to rekoh, sa mnom i sa gospo|om
Oliverom Miletovi} je dr Vojislav [e{eq. Dobar dan.
Dr [e{eq: Dobar dan.
Voditeq: Bi}e zanimqivo, pretpostavqam, za na{e goste, da moje prvo pitawe ne}e biti upu}eno u vezi sa va{im programom od 100 ta~aka.
Nikako ne}emo to pitati. Pita}emo sasvim ne{to drugo, a i najava u novinama je da }emo razgovarati o ènama, o novcu, da }emo razgovarati o
plavu{ama i crnkama, da }emo razgovarati o porodici, o sinovima, o va{em privatnom ìvotu. Pretpostavqam da je to izazvalo veliko interesovawe gledalaca. Htela bih, naravno, prvo da vas pitam kakav je balans
izme|u svih tih stvari i va{e profesionalne strane ìvota, odnosno
politi~ke strane ìvota. Kakav je odnos 1:3, 3:2, 1:1?
Dr [e{eq: Ne bih mogao ba{ tako broj~ano da izrazim, ali ukupno
uzev{i, snalazim se. To bi mo`da bio odgovor. Pozitivno na stranu privatnog ìvota ili na stranu politi~kog ìvota. Kod ~oveka koji je do
270
kraja profesionalno angaòvan, privatni ìvot uvek trpi. Porodi~ni

ìvot uvek trpi. Takav je i moj slu~aj. Ali, moram vas ispraviti, pomenuli ste na{ radikalski program u 100 ta~ka, i rekli da o wemu ne}emo
govoriti, a govori}emo o ènama. Tu ste ve} u startu pogre{ili.
Voditeq: Ima èna u tom...
Dr [e{eq: Naravno.
Voditeq: U kojoj ta~ki, u stotoj?
Dr [e{eq: Nije bitno u kojoj ta~ki, kroz celi Program, jer je na{a
stranka za potpunu ravnopravnost polova, ravnopravnost èna i mu{karaca i zaista smo kada je to u pitawu stranka modernih shvatawa. A to
pokazujemo na konkretnom primeru, mislim da na{a stranka i u apsolutnoj brojci ima najvi{e poslanika, {to u Saveznoj {to u Republi~koj
skup{tini, ènskog pola.
Voditeq: A kojih ima vi{e, crnki ili plavu{a?
Dr [e{eq: Ima i crnki i plavu{a, ja ne znam, sada se nalazim ovde
izme|u dve ìve vatre.
Voditeq: To je pitawe glavno.
Olivera Miletovi}: Plavu{u jednu Jorgovanku Tabakovi}.
Voditeq: Crnki ima koliko zaèlite.
Dr [e{eq: Ima.
Voditeq: Je li to va{ izbor ili se to tako zadesilo?
Dr [e{eq: Ja mislim da nijedna od wih nije u{la u Saveznu i Republi~ku skup{tinu kao crnka ili plavu{a, nego su u{le kao sposobne ène, kao ène koje se bave politikom i koje su se dokazale kao uspe{ni politi~ari.
Voditeq: A koje su odre{itije? Crnke? Kaìte.
Dr [e{eq: Ne mogu ja tako da se...
Voditeq: Ne vredi...
Dr [e{eq: Nekada su crnke odre{itije, ponekad plavu{e, ali to
samo po sebi ne govori ni{ta. A {to se ti~e boje ènske kose, ja sam u
principu daltonista, ako je èna lepa, onda joj ne}e smetati ni {to je
crnka, ni {to je plavu{a, ni {to je crvenokosa, ni {to je brineta, kako
se to daqe sve...
Voditeq: Razvrstava...
Dr [e{eq: Klasifikuje.
Olivera Miletovi}: To su neke tri glavne grupe.
Dr [e{eq: Nije bitno. Lepa èna je, pre svega, ona èna koja je lepa duhom. A taj duh se sagledava iz o~iju, a ne na osnovu boje kose.
Voditeq: I ne na osnovu boje o~iju, nego na osnovu tog nekog àra.
Dr [e{eq: Na osnovu duha koji navire iz o~iju. Dakle, ni boja o~iju tu nije bitna.
Voditeq: Kako uspevate u toj ~itavoj svojoj politi~koj angaòvanosti, dnevnoj, pretpostavqam, da se setite lepih èna, i da provodite nekakve svoje sate sa ènama, odnosno sa svojom suprugom sada. Svi znamo
da ste vi bili vunderkind, da ste puno u~ili, puno radili, puno pisali,
javnost o svemu tome zna, gde je tu bilo mesta za zabavu?
271
Dr [e{eq: Uvek sam imao dovoqno vremena za zabavu jer sam znao da
koncentri{em te`we, da organizujem vreme. Dakle, nastojao sam da izbegnem prazan hod. Kada sam bio student, za dve i po godine sam zavr{io
Pravni fakultet, ali bukvalno svako ve~e sam izlazio. Dodu{e, to su bili izlasci otprilike do pono}i. Znate, posle pono}i se to uglavnom razilazilo, nije bio ovako intenzivan no}ni ìvot kao ove sada{we generacije {to imaju, da se tek u 23 sata izlazi.
Izlazilo se u 19, 20 sati nave~e, pa je to trajalo negde do pono}i, jedan, i onda je bio razlaz. Retki su bili lokali koji su radili do dva ili
tri sata no}u. U svakom slu~aju, radio sam temeqno to {to sam radio, studirao sam. Studirao sam ono {to sam voleo, a svaki dan sam izlazio i moj
privatni ìvot nije trpeo zbog nekih pove}anih napora zbog studirawa.
Voditeq: Pretpostavqam da svi koji imaju studente u ku}i kubure
upravo sa organizacijom vremena, i te{ko mogu da prenesu svoju organizaciju svojoj deci. Kako vi sa svojim najstarijim sinom to uspevate da re{ite?
Dr [e{eq: Moj najstariji sin ba{ ne pokazuje neki veliki interes za
u~ewe. Evo, sada je morao malo da zagreje stolicu, mnogo vi{e nego ranije,
nakon ovog prvog polugodi{ta, jer je imao jednog keca na polugodi{tu.
Voditeq: Kako, [e{eq, pa da ima keca? Kako se to desilo?
Dr [e{eq: E, pa moram i to da kaèm, to je wemu jedna javna kritika imao je keca i to iz istorije, {to mene posebno poga|a.
Voditeq: Molim vas...
Dr [e{eq: Ali, on je sada u tim osetqivim godinama, a onda kao i
ve}ina de~aka iz wegove generacije postao je zaraèn kompjuterskim
igricama. Najvi{e vremena na tome gubi. A znate, ove sada{we generacije nemaju neki interes za ~itawem. Ja sam u wegovim godinama ve} nekih 500 kwiga pro~itao, recimo, kompletnog Karla Maja, sve wegove
avanturisti~ke romane, toga je gomila, mislim da ima oko 50 kwiga.
Voditeq: A on?
Dr [e{eq: Ne bih se mogao zakleti da je ijednu kwigu do kraja pro~itao, do korica, znate, ni ono {to treba za {kolsku lektiru, i to nekada ide
na preskok. A vidim da se to i me|u |acima dosta prepri~ava i dosta...
Voditeq: Olivera, {ta misli{ da li sinovi gospodina [e{eqa kaù: pa {to mi da u~imo, na{ je tata poznat.
Olivera Miletovi}: Ja znam, sticajem okolnosti, jedan detaq, a to
bez obzira kako gospodina [e{eqa shvatali bira~i, on vaì za jednog
prili~no liberalnog oca, ne`nog i pa`qivog i ~oveka koji je, ~ini mi
se, veoma tolerantan u odnosu sa svojom decom. To zna~i da ne o~ekuje od
wih da budu ono {to je i on bio. Dakle, mo`da pri~a o Nikoli na neki
na~in to ilustruje.
Me|utim, to je problem svih roditeqa, a mnogi roditeqi, pretpostavqam, o~ekuju da nam vi sada kaète kako te male nesporazume na relaciji otac i dete re{iti, i uop{te, {ta vi mislite, koji je pravi na~in i
pristup vaspitawu dece.
272
Dr [e{eq: Ja nisam ba{ do kraja tolerantan. Ja znam da podviknem,

da budem o{triji, rigorozniji.
Voditeq: Ima li batina?
Dr [e{eq: Dobro, to nisu batine u pravom smislu re~i, ali...
Voditeq: ]u{ka neka.
Dr [e{eq: Nekada je i to potrebno. Me|utim, ne sme se u tome preterivati. Ne sme dete opsedati neki stalni strah. Ali, u svakom slu~aju, nemam nameru da bilo kom od svojih sinova nametnem svoj ìvotni
put, nemam nameru da mu name}em da eventualno postigne ne{to {to ja
nisam postigao. Dakle, problem je sa roditeqima koji se sami ose}aju
proma{enim, pa èle da wihova deca te nedostatke nadoknade, da postignu ba{ ono {to su oni èleli a nisu uspeli.
Voditeq: Treba ih pustiti same.
Dr [e{eq: To ne vaqa. Treba dete od malena u~iti da je sam kova~
svoje sre}e. Tu su roditeqi da pomognu do punoletstva, da pomognu jo{
koju godinu posle toga, ako dete studira. Ali dete treba osposobiti da
se samo snalazi kroz ìvot. To je ono {to ja poku{avam.
Naravno, dete treba nau~iti, to je najva`nije, da razlikuje dobro od
zlog. Zna~i, da bude po{ten ~ovek, ~astan, da ne bude lopov, da ne ide u
kra|u, i ono {to je veoma va`no u ovom modernom vremenu, sa~uvati dete od droge i sa~uvati dete od ovih asocijalnih verskih sekti.
Olivera Miletovi}: E sada, kako? Mislim, va{e mi{qewe kako sa~uvati dete.
Voditeq: Da li o tome puno razmi{qate, da li se bojite toga?
Dr [e{eq: Mnogo razmi{qam o tome, pribojavam se toga i poku{avam da sve ono {to je sumwivo na vreme otkrijem da bih mogao da reagujem. Tu roditeqi ne mogu sami da za{tite decu, tu je potrebna i rigorozna dràvna kontrola. Dràva mora najo{trijim merama da suzbija trgovinu drogama.
Pojavquju se ti trgovci i nadomak {kola. Nekada se de{ava da deci
u kafi}ima u koka-kolu namerno stavqaju neke nove sinteti~ke droge,
ekstazi se to zove, namerno se deci, tinejyerima, deci izme|u 10 i 20
godina stavqa u koka-kolu, i kada se ponovi dva-tri puta, oni ve} postaju zavisni. Ne znaju da im se to desi, onda posle ose}aju potrebu ba{ za
tom koka-kolom u tom kafi}u. Recimo, to je neki po~etak. Znam pouzdano, ~uo sam iz pri~a, da se te stvari ve} de{avaju i da se tako neosetno
omladina uvla~i u jedan veliki porok, u jedno veliko zlo od koga je posle le~ewe veoma, veoma te{ko. Izlazak je veoma teàk.
Olivera Miletovi}: A sekte?
Dr [e{eq: I verske sekte, ove asocijalne verske sekte su kao droge. Kod nas ima dosta nerazumevawa, pa su neki qudi spremni i neke protestantske crkve da u to ubroje. Tu treba praviti jasnu distinkciju.
Postoji, recimo, evangelisti~ka crkva koja je sasvim regularna,
normalna crkva i nekoliko drugih protestantskih crkava, ne treba nabrajati, naravno, ja nisam ni ekspert za ta pitawa. A postoje neki koji
poku{avaju izvesne sekte podvesti pod protestantske crkve.
273
Na nekoj televiziji, a mo`da je to bilo i na va{oj, mo`da na Studiju B, ne znam, onaj Dragan Veselinov, on je nazaren, poku{ava tu nazarensku sektu da predstavi kao protestantsku. Ne, ti nazareni su jedna od asocijalnih sekti, jer oni ne sluè ni vojsku i ~itav niz drugih stvari ih
~ini da su qudi mimo ostalog sveta. To je ono {to je asocijalno. E sada,
ti nazareni nisu agresivna i opasna sekta kao, recimo, satanisti, ili
ovi sajentolozi, ili Jehovini svedoci i sli~no.
Voditeq: Da, ovi su blaà varijanta.
Dr [e{eq: Da. Ali ono {to bi bilo potrebno da dràva uradi, to
je da se napravi dràvni registar verskih zajednica, pa da se kaè: u Srbiji, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, deluje Srpska pravoslavna crkva,
deluje Islamska verska zajednica, deluje Rimokatili~ka crkva, deluje
Evangelisti~ka crkva, deluje Jevrejska verska zajednica, deluje jo{ nekoliko tih normalnih, u celom svetu po{tovanih, verskih zajednica koje
nisu asocijalnog karaktera. A sve ostalo, jednostavno, da se zakonom zabrani, jer to je sada jedna pomodna poplava sa Zapada, koja nadire, posebno u isto~noevropskim zemqama, gde je komunisti~ki reìm decenijama
suzbijao svaku veroispovest, svaku religiju, pa je stvoren prazan prostor.
U tom praznom prostoru ovi koji su najagresivniji, naj~e{}e su u situaciji da ovladaju sve{}u mladih qudi. A onda, znate, sluè se drogama,
sluè se raznim oblicima hipnoze, sluè se jo{ nekim stvarima koje qude, pripadnike sekti, ~ine zavisnicima.
Voditeq: A va{ sin, da li voli da razgovarate o tome i kako prihvata ove pri~e kada mu vi savetujete sve to?
Dr [e{eq: Mislim da je uspe{no do sada odolevao, nekoliko puta je
vi|en, recimo, da sa nekim drugim de~acima zapali cigaretu, pa je i na to
bio o{tro ukoren.
Voditeq: Ali nije priznao...
Dr [e{eq: Dobro, izvla~io se na neke na~ine.
Voditeq: Da, da, kao i svako dete.
Dr [e{eq: Da. Ali nije to to {to je toliko stra{no. Ako wegova
majka pu{i, ako jo{ neko...
Voditeq: A vi, da li pu{ite?
Dr [e{eq: Ja ne. Ja nikada nisam pu{io.
Voditeq: U va{oj porodici se ne pu{i?
Dr [e{eq: Znate, ja sam na izvestan na~in prema tome tolerantan.
Suvi{e su mladi, kada budu odrasli, kada se osamostale, onda }e to biti
stvar wihovog izbora. Mada je i taj duvan jedno zlo, najboqe bi bilo kada bi se ~ove~anstvo nekako moglo izle~iti, ali bila bi mnogo ve}a gre{ka na silu qudima zabrawivati da uìvaju duvanski dim, onda se stvaraju mnogo ve}i problemi. Pogotovo za zavisnike. Onda postaju nervozni, postaju asocijalni, spremni su i na neke nepromi{qene poteze.
Recimo, ja sam vi{e puta bio u zatvoru, tamo je alkohol apsolutno zabrawen, ali nikome ne pada na pamet da zabrawuje uìvawe duvana, pu{ewe.
Ali to nije naro~ito stra{no. Naravno, treba spre~iti da deca u toj osetqivoj dobi psihofizi~kog razvoja dolaze uop{te u dodir sa duvanom, to
274
treba odloìti za neko naredno vreme, recimo, posle 18 godina, kada ve}
psihofizi~ki u izvesnoj meri sazru, pa da bude stvar slobodnog izbora.
Ali, za ovo drugo, mislim da sa najstarijim sinom, ovi mla|i su jo{
suvi{e mali da bi o tome razmi{qali, da sa starijim sinom nalazim
razumevawe i mislim i kada bi do{ao u neki izazov da ne bi podlegao.
Voditeq: Ili ste vi tu da to kanali{ete? Imate tri sina, ima}ete
i ~etvrto dete. Da li biste voleli da bude k}erka? Da li razmi{qate o
tome?
Dr [e{eq: Ja uvek razmi{qam daj boè da se dete rodi ìvo i zdravo, za sve ostalo je...
Voditeq: Ja moram da vas pitam ono {to su rekli da vas pitam. Nije
ni{ta naro~ito nau~no, nije ni{ta naro~ito zna~ajno, ali je vrlo popularno. Ja sam u porodici koja nema mu{ke dece, Olivera ima k}erku, i
svi koji imaju k}erke pitaju i konstatuju da [e{eq ima neku tajnu kako
ima samo sinove.
Dr [e{eq: Tu postoji neka tajna, ali ta tajna ne moè da se objasni.
Ona moè samo da se...
Voditeq: Da se pokaè.
Dr [e{eq: Da se pokaè.
Voditeq: êkajte, nas dve smo ovde, nemojte, nije vaqda tajna toliko
ogromna. Sva{ta govore, znate, kaù da ima razli~itih recepata, da razmi{qaju o tome koje }e dete imati, kako ste vi to ~inili?
Dr [e{eq: Ja sam to ~inio mo`da na klasi~an na~in, pa zbog toga...
Voditeq: Najklasi~niji onaj, je li? Sada neka razmi{qaju kome je
koji klasi~an na~in. Pretpostavqam da ste sada, ~etvrti put, mo`da
ipak razmislili da bi bilo slatko da imate jednu devoj~icu.
Dr [e{eq: Rekao sam ja, meni je ciq da deca budu ìva i zdrava. A
podjednako bi mi bila draga i mu{ka i ènska deca. Apsolutno tu ne
pravim neku razliku.
Voditeq: Moji su rodom iz Kur{umlije, i oni kaù: nije va`no {ta
}e biti, va`no je da je mu{ko. Tako kaù. Odmori}emo se uz muziku.
(Prilog)Da li verujete da su ovo bili sve mu{karci?
Dr [e{eq: Verujem, po{to sam na Zapadu vi|ao te stvari neposredno. Recimo, to je u Wujorku dosta ~esta pojava i moè da se vidi u samom
centru Wujorka. To je tamo negde gde se se~e Brodvej sa Petom avenijom,
negde 42. ulica. Recimo, to su uobi~ajeni prizori i te stvari sam gledao
jo{ u Parizu.
Znate, tu postoje dvostruki elementi o kojima se moè razgovarati.
Prvo {to je priroda negde bila nedore~ena, pa je do{lo do izvesnih fiziolo{kih poreme}aja, do izvesnih biolo{kih neusagla{enosti, {to
moderna medicina moè da razre{i nekim hormonskim terapijama i
promenom pola nekada, kada se to mora uraditi.
Voditeq: Jer su oni vi{e ènsko, pretpostavqam.
Dr [e{eq: E, to je ono {to je normalno. Me|utim, u ovom slu~aju
nije normalno, jer je ovo sve ve{ta~ki proizvedeno. Zna~i, to je postignuto plasti~nim operacijama, enormnim hormonskim terapijama u su275
protnom pravcu. Umesto da se re{i ono {to je priroda na neki na~in pogre{ila, tu se ta gre{ka potencira pa se ide do kraja. Znate, to je sada
li~ni izbor svakog od tih qudi kako }e izgledati.
Nije nimalo slu~ajno {to se to pojavquje u izvesnim istorijskim situacijama i izvesnim periodima velike kulturne dekadencije. Ovo je jedan od izraza dekadencije Zapada.
Voditeq: A nemate li~no ni{ta protiv ako neko ima takvo...
Dr [e{eq: Pogre{no je to zabrawivati, pogre{no je da se dràva u
to me{a, ali, sa druge strane, dràva mora nekim drugim postupcima da
uti~e da do toga ne dolazi.
Za{to se ba{ ove stvari masovno de{avaju recimo u Brazilu, u nekim ju`noameri~kim zemqama? I ti koji dolaze u Pariz, koji dolaze u
Wujork, uglavnom su iz Brazila. Zato {to je u Brazilu jedna latentna
ekonomska kriza.
U vreme ekonomske krize, pre svega, raste prostitucija kao jedan od
najstarijih zanata. To je svuda u svetu tako. A onda se to izvitoperi do
ovih nekih protivbiolo{kih pojava. Ali, u svakom slu~aju, ekonomski
momenat mislim da je presudan. I ako se ne izle~i uzrok, ne moè se
ukloniti posledica.
Olivera Miletovi}: Malopre rekoste da dràva ne treba to da zabrawuje, i kada je homoseksualizam u pitawu. Neki su mi{qewa da je prosto do{lo do ekspanzije.
Dr [e{eq: Naravno da ga ne treba zabrawivati, ali da li ga treba,
uslovno re~eno, reklamirati? A reklamira se, otprilike, na taj na~in
{to se kroz novine konstantno provla~i da su najpoznatiji manekeni, najzgodniji manekeni, najzgodniji glumci homoseksualci. Tako|e, nove generacije mu{karaca su za ukus, recimo jedne ène, prili~no feminizirani, i
to je ne{to {to se polako provla~i kroz javne medije, kroz televiziju, dakle, {to postaje maltene pitawe trenda, otprilike u urbanim sredinama.
Voditeq: Jedino su politi~ari re{eni toga, imam utisak da su svi
politi~ari vi{e osu|ivani kao {valeri nego kao...
Olivera Miletovi}: Posle }emo o erotici, korupciji i politi~arima nakon ovoga. Dakle, kakav je va{ stav kao politi~ara, ako ho}ete, i
kao oca tri sina?
Dr [e{eq: Ja mislim da homoseksualizam nije neka pojava modernijeg vremena.
Voditeq: Da, apsolutno.
Dr [e{eq: Homoseksualizam, kao pojava postoji od kada postoji ~ove~anstvo, a postoji i u ìvotiwskom svetu. Ali uvek je to mali neki
procenat, ne vi{e od mo`da 5-10 procenata populacije. Samo u raznim
periodima je to bilo vi{e ili mawe prikrivano. Postoje slu~ajevi jo{
iz anti~kog vremena.
Voditeq: Tamo je bio ve}i broj.
Olivera Miletovi}: Mnogi kaù da je to deo lobija homoseksualaca.
Kada kaù da je Leonardo da Vin~i bio homoseksualac, Mikelan|elo,
Sokrat, prakti~no veliki filozofi.
276
Dr [e{eq: Samo da se razumemo, tu postoje dva potpuno razli~ita

i mislim oba pogre{na pristupa. Pogre{no je biti agresivan prema toj
pojavi, pa progoniti homoseksualce. Znate, onaj ko progoni homoseksualce, ko ih prebija na ulicama, ko ih tu~e, ko ih ugwetava otkriva samog sebe kao prikrivenog homoseksualca. On tuku}i onog otvorenog homoseksualca, tu~e homoseksualca u sebi.
Olivera Miletovi}: Jeste.
Dr [e{eq: To je uvek tako. To je, dakle, pogre{an pristup. Jer homoseksualac u principu nije kriv {to je homoseksualac. Tu je, dakle, izvestan biolo{ki poreme}aj. Ali pogre{an je i drugi pristup, da je to
stvar slobodnog izbora, slobodnog opredeqewa da li }e ~ovek biti orijentisan prema heteroseksualnim ili prema homoseksualnim odnosima.
I to je pogre{no.
Voditeq: Pa se vaqda upu{taju u probu gde bi...
Dr [e{eq: Nije to stvar slobodnog izbora. Da je to stvar slobodnog
izbora, onda bi i homoseksualci mogli imati potomstvo. Bog nas je stvorio na sasvim odre|en na~in, priroda je u~inila svoje i prirodno je samo ono {to uslovqava pojavu potomstva. Sve ono {to ne ide u tom pravcu nije prirodno, to je jedna vrsta bolesti.
E, sada se postavqa pitawe da li je ta bolest toliko opasna da treba
primewivati krivi~ne sankcije ili treba reagovati na neki drugi na~in. Mi smo imali, donedavno, u krivi~nom zakonu propisane kazne za
takve pojave, {to je pogre{no. To nije pojava koja ugroàva neke osnovne dru{tvene vrednosti pa da je treba progoniti. I pogre{no je progoniti. I obi~no kada se progoni, ona proizvodi mnogo teè posledice nego ako se na neki normalan na~in tretira.
Sa druge strane, to se ne sme ni propagirati, dràva mora da vodi ra~una da se ne propagira ne{to {to je opet izraz jedne dru{tvene bolesti.
Olivera Miletovi}: Pre godinu i po dana objavqen je tekst u kome
se kaè, ~ini mi se u Ekspres politici, nisam sigurna, tekst je prenesen iz nekog ameri~kog ~asopisa u kome se sa velikom sigurno{}u tvrdi
da je zapravo Isus Hristos bio homoseksualac. Pri~am o tom lobiju koji verovatno postoji, koji navla~i informacije na svoju...
Dr [e{eq: To su gluposti, senzacionalisti~ka {tampa sva{ta objavquje. To nije bitno. U ovom slu~aju bitne su neke druge stvari. Da neke zapadne zemqe, recimo, idu toliko liberalno u pravcu legalizacije
takve pojave da su u Holandiji dozvoqeni brakovi izme|u mu{karaca, i
u nekim drugim zemqama, mislim u Danskoj.
Voditeq: Usvajaju decu, i o tome se govori.
Dr [e{eq: E, to je ono {to je suprotnost nekom konzervativnijem
pristupu. I to je pogre{no. Jer brak je tako|e jedna vrsta ugovora, ali
ugovora sve~anog karaktera, po posebnom postupku. Sve~ani karakter
braka proizlazi iz ~iwenice da se u braku stvara potomstvo. Sve~ani
karakter bra~nog ugovora.
Oni koji nisu u stawu da stvore potomstvo, jer su istog pola, ne mogu
na sve~ani na~in da zakqu~uju taj brak. Mogu da potpi{u ugovor o zajed277
ni~kom ìvotu, ali na onaj na~in kako se obi~ni gra|ansko-pravni kontakti uspostavqaju. Nemamo ni{ta protiv toga. Dakle, potpi{u ugovor da
}e zajedno ìveti i sve ono {to steknu da je zajedni~ka imovina. To moè.
Voditeq: Ali deca nikako.
Dr [e{eq: Ali da im se daju deca na usvajawe, to ne moè. Za{to?
Zato {to se napu{tena deca mogu dati na usvajawe samo onima koji su
psihofizi~ki potpuno zdravi.
Voditeq: Koji opona{aju roditeqsku zajednicu, pretpostavqam na
pravi na~in. Tradicionalan na~in.
Dr [e{eq: Ako im Bog nije omogu}io da sami imaju svoju decu, dakle, zbog nekog fizi~kog nedostatka, zbog neke preleàne bolesti. Naàlost, sve vi{e mladih devojaka vrlo rano se podvrgava abortusu. To je
isto jedno veliko dru{tveno zlo. A onda, vrlo ~esto je abortus uzrok steriliteta. Sve vi{e se de{ava da devojke, koje su u mladosti jednom ili
vi{e puta abortirale, posle vi{e ne mogu da ra|aju. To je mnogo ve}e zlo
od ovog.
Voditeq: Kako biste vi abortus re{ili zakonski?
Dr [e{eq: Mislim da mi imamo jedan prili~no liberalan zakon.
Da je to neprikosnovena voqa ène do nekih 10 nedeqa trudno}e, dva i po
meseca. Dakle, {to se ono kaè popularnim re~nikom, dok beba ne oìvi. Dakle, to je tek ona faza zametka i tu, zaista, treba ènama ostaviti
pravo da same odlu~e da li }e da rode ili ne. Ali bismo ih podsticali...
Voditeq: A posle toga je ubistvo.
Dr [e{eq: Posle toga je ubistvo. Posle toga to moè samo pod posebnim uslovima, ako je ìvot ène doveden u pitawe, pa onda da se to
primeni, ili ako se nekim medicinskim ispitivawem utvrdi da bi dete
bilo ro|eno sa nekim bitnim nedostacima, pa bi sam ìvot bio veliko
mu~ewe i za wega i za roditeqe. Pa da se onda to prekrati. Znate, ako se
utvrdi da moè biti mongoloidno itd. To su, dakle, jedini opravdani razlozi, sve ostalo je zaista ubistvo.
[to se ti~e prekida trudno}e u prvim nedeqama, u toj prvoj fazi dok
beba ne oìvi, tako|e bi trebalo da se dràva na pametniji na~in postavi. Mi nismo za to da se to zabrawuje, ali da se to, ipak, na izvestan na~in demotivi{e. Prvo da dràva vodi organizovanu propagandu u ciqu
{to ve}eg ra|awa.
Voditeq: Ili o kontracepciji.
Dr [e{eq: O kontracepciji je propaganda ve}, ja mislim, poprili~na, dovoqna i to je svakome dostupno. Ali postoji ~itav niz mladih èna koje su udate, ve} imaju decu, i nisu spremne daqe da ra|aju. Onda su tu
razni izgovori, da je lo{a socijalna situacija, lo{e ovo, lo{e ono.
Voditeq: Nemamo {ta da jedemo, ne radimo, gojimo se...
Dr [e{eq: Ti izgovori ne vaè.
Voditeq: A gojim se, to ne priznajete?
Dr [e{eq: Prvo, bela kuga nije karakteristi~na za siroma{na dru{tva nego za bogata dru{tva.
278
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Za bogata dru{tva Zapada.
Voditeq: Pa ne}e ène da se goje.
Dr [e{eq: Dru{tva izobiqa i obesti. Znate, ima èna koje odbijaju da doje dete iz nekih estetskih razloga. To je tako|e pogre{no. Lepota ène je u onom detetu koje je rodila i koje je odgojila, a ne u tome ho}e li ona jo{ zadràti neki deo tela u sveèm stawu kao da je mlada.
Voditeq: One se boje da ih mu` posle ne voli. Kako vi na to gledate?
Dr [e{eq: Mu` ènu voli, pre svega, kroz decu. I voli je ako èna
pre svega svojim duhovnim vrednostima to zasluùje. Znate, fizi~ka lepota je prolazna, a duhovna lepota je ve~ita.
Voditeq: Vi, kao Hercegovac, koliko }ete dece imati? Ja sam udata
za Hercegovca i bojim se ove va{e izjave.
Dr [e{eq: Ja èlim {to vi{e, a ne znam koliko, ja èlim {to vi{e dece.
Voditeq: Zna~i da se ja, kao hercegova~ka snaja, bojim ove informacije.
Dr [e{eq: A za{to da se bojite?
Voditeq: Pa ~etvoro, petoro, koliko?
Dr [e{eq: A za{to da se bojite? Ni{ta lep{e od toga nema.
Voditeq: Znate, ja sam u toj grupi, znate, ugoji}u se, pa }u se izmeniti...
Dr [e{eq: To zavisi, pre svega, od va{e samodiscipline posle poro|aja. Postoje ène koje su rodile po 10, 12 dece pa se nisu ugojile. Pa
su {lang. Zdrave ène treba da ra|aju.
Voditeq: Tu vi imate tajnu. Vi ste puni tajni, vi i va{a supruga.
Dr [e{eq: Nema tu nikakvih tajni. Znate, to sve zavisi od samodiscipline koju èna posle poro|aja pokaè. Ali ono {to je wena osnovna biolo{ka funkcija, ono {to joj je Bog predodredio kao osnovnu funkciju ìvota je da ra|a decu. I tu treba, pre svega, da se iskaè. Svaka èna koja je dovoqno zdrava i sposobna da rodi dete, treba da ra|a, i treba
da ra|a {to vi{e. @ene koje ra|aju su zdravije nego one koje ne ra|aju.
@ene koje su rodile vi{e dece zdravije su od onih koje su rodile samo
jedno ili dvoje dece.
I, na kraju, {ta pokazuju medicinske statistike ako je re~ o najteòj
bolesti ènskih reproduktivnih organa, o raku: mnogo su vi{e ugroène ène koje nisu ra|ale ili koje su rodile samo jedno, eventualno dvoje
dece, nego ène koje su rodile troje ili vi{e dece.
Voditeq: A kaìte mi, za{to se mu{karci u braku, dakle, prvo su
{lang, divni, krasni, lepi, kako se oène dobiju dvoje, troje, ~etvoro dece, puste stomak. [ta se tu doga|a?
Dr [e{eq: Pa, prija im bra~ni ìvot.
Voditeq: A gde je tu samodisciplina?
Dr [e{eq: Ima tu neke samodiscipline.
279
Voditeq: Na primer, ho}ete li vi oslabiti?

Dr [e{eq: A za{to da oslabim, ja mislim da ba{...
Voditeq: E, svi mu{karci misle da su odli~ni.
Dr [e{eq: Mislite da sam debeo?
Voditeq: Ne, vi ste dovoqno visoki da moète da nosite svoju teìnu.
Dr [e{eq: A za{to se kaè za nekoga ko smr{a da je oslabio?
Voditeq: Ne znam.
Dr [e{eq: Za{to mu se ne kaè da se popravio, da lep{e izgleda,
nego se kaè oslabio je.
Voditeq: Moja baba kaè ispustio se.
Dr [e{eq: Dobro, taj izraz nisam ~uo ispustio se, ali kaè se
uvek oslabio je.
Voditeq: Pa, kako oslabio, fizi~ki, mentalno?
Dr [e{eq: Ne znam kako, ali kaè se tako. Ne kaè se: eno popravio se, smr{ao je. Nego oslabio je, smr{ao je. Da nije bolestan, kaè se.
Voditeq: Kaù, lo{e izgleda. To vam je u svetu mode...
Dr [e{eq: Naravno, ne treba tu imati neke krute stavove, ne sme
~ovek biti suvi{e mr{av, nije dobro. Ali ne sme biti ni suvi{e debeo,
nije ni to dobro, stradaju neki organi, strada srce, pre svega. Tu treba da
se na|e neka mera koja je, opet, od ~oveka do ~oveka razli~ita. Evo, recimo, moj prijateq Tomislav Nikoli}, koji je uvek bio vi{e {lang nego ja,
zna~i mr{aviji od mene, dva meseca smo zajedno bili u zatvoru. Ja vam moram re}i da on skoro tri puta vi{e jede od mene dnevno. Ja uop{te ne ve~eravam. Ja doru~kujem i ru~am. A on uvek jede vi{e od mene. To se u zatvoru moè utvrditi. Znate, stalno zajedno jedemo.
Voditeq: U isto vreme.
Dr [e{eq: Da. Ali meni se sve {to pojedem primi, meni se odmah
iskaè.
Voditeq: Pripadate onoj grupi: gojim se od vazduha, od vode.
Dr [e{eq: A on {ta god pojede ne ugoji se. Dakle, postoje tu i neke
prirodne predispozicije, postoje odre|ene sklonosti. Postoje razli~iti metabolizmi. Znate, ne~iji organizam vi{e hrane sagori, vi{e energije sagori, ne~iji organizam mawe sagori a vi{e...
Voditeq: Da li krijete kilograme?
Dr [e{eq: Ne.
Voditeq: Koliko ste te{ki?
Dr [e{eq: Mislim oko 115 kilograma.
Voditeq: Odmori}emo se uz muziku. Ovi manekeni sigurno ne jedu tako razne sarmice, kola~i}e itd. [ta vi volite da jedete?
Dr [e{eq: Ja bih vama prvo postavio jedno pitawe, kada je re~ o manekenima. Kako to da sve te modne ku}e upravo na takvim odabranim, izrazito mr{avim manekenima i manekenkama isprobavaju svoje modele?
Ko posle te modele kupuje?
280
Voditeq: Niko. Moram da vam otkrijem jednu tajnu: moj suprug je {io
odelo kod va{eg kroja~a u Zemunu. Sada }u mu napraviti malu reklamu.
On je ovako rekao: lako je {iti na manekenu odelo, sa{ij na [e{equ.
Dr [e{eq: Ko je to rekao?
Voditeq: Gospodin kroja~. To je odgovor na va{e pitawe. Kaù da na
takvom telu koje nema nikakve obline, ni{ta najlep{e...
Dr [e{eq: Ho}ete da se pohvalite da je va{ mu` kao maneken.
Voditeq: Ne, daleko od toga. Ne, nije on bio model za to, nego je bilo pri~e o vama, kroja~ se, naravno, pohvalio da vama {ije. Na takvim
mr{avim modelima i vitkim lak{e je napraviti kroj, ali garantovano
niko ne kupuje i to je istina, to je i problem na{e konfekcije. Vi to znate ako ste obi{li sajam mode, pro{le nedeqe je bio, moète videti lepih modela, ali se ne mogu kupiti. Koji broj nosite, 116?
Dr [e{eq: 60.
Voditeq: To je to, 116 produèni. Kako se snalazite modno?
Dr [e{eq: Evo, uglavnom odela 1. maj Pirot, i s vremena na vreme sa{ijem po neko odelo.
Voditeq: Kod ovog kroja~a.
Dr [e{eq: Po{to u posledwe vreme ~esto idem na televiziju, znate, u svakom odelu koje imam, ve} sam se po jedno 20, 30 puta pojavio, ve}
su mi sva prepoznatqiva.
Voditeq: Vas poznaju po ko{uqama i to po ko{uqama sa kratkim rukavima, i tako vas imitiraju. Kako gledate na imitaciju?
Dr [e{eq: Ne znam ko me to imitira po ko{uqama sa kratkim rukavima?
Voditeq: Znate, onako kada govore da ste vi, onda obuku kratke rukave i stave kravatu, mislim da je to Biqana Risti}.
Dr [e{eq: Ima jedna stvar koja te{ko prodire kod nekih u{togqenih politi~ara u na{oj zemqi, ali ipak prodire od 1990. godine naovamo, ona komunisti~ka u{togqenost postepeno se gubi. Ve} decenijama na
Zapadu je sasvim u skladu sa pravilima pristojnog pona{awa u letwem
periodu, u najzvani~nijim nekim delatnostima, da se ~ovek pojavi u ko{uqi kratkih rukava sa kravatom. U najzvani~nijoj formi.
Voditeq: Jeste, bilo bi vru}e...
Dr [e{eq: Tako da }e to i kod nas sigurno da ovlada, mo`da za godinu, mo`da za dve, ali to je sasvim u skladu sa pravilima pristojnog pona{awa.
Voditeq: [ta vam je najva`nije u obla~ewu: ko{uqa, kravata, odelo,
boja, {ta vam odre|uje celu kombinaciju?
Dr [e{eq: Ja volim jednostavnost u obla~ewu. A o svemu drugome
moja supruga brine. Ona mi svako jutro pripremi ko{uqu.
Voditeq: Pa ~ekajte, brine o deci, brine o hrani, o mnogo ~emu brine.
Dr [e{eq: Ako se desi jedan dan da nisam obukao ba{ neku ko{uqu
lepu ili uklopqenu sa dezenom odela, onda znajte da je ona krivac.
Voditeq: A ko pegla ko{uqe?
281
Dr [e{eq: Ona pegla.

Voditeq: Imate vrednu ènu.
Olivera Miletovi}: Kada smo u domenu porodice, naime, koliko je
po va{em mi{qewu bitno i va`no za jednog politi~ara, koji se profesionalno i ozbiqno bavi politikom, kakva je wegova ne`nija polovina.
U va{em slu~aju, ~ini mi se, da vlada prosto mi{qewe, o tome novinari
veoma ~esto pi{u, naime, va{a èna se apsolutno ne bavi politikom, ni
na jedan na~in.
Druga stvar, tvrde i pri~aju da nema ni ku}nu pomo}nicu, da nema ni
bedinerku, da nema nikoga ko podiè dete. Zemunci tvrde da ide redovno
sama na pijacu sa decom da kupuje. Dakle, bez kola, bez telohraniteqa, da
vodi jedan potpuno obi~an i prose~an ìvot.
Mnogi, pak, smatraju da to nije ta~no, zapravo da je to deo navodno politi~kog marketinga Srpske radikalne stranke, kako biste prosto stvorili utisak da vodite jedan obi~an porodi~an ìvot. Dakle, {ta je od toga istina?
Voditeq: [ta je istina, {ta je tra~?
Dr [e{eq: Ono {to je istina ne moè nikako da se sakrije. Mi ìvimo u Batajnici, imamo brojni kom{iluk i sve to {to se de{ava je pred
o~ima javnosti. Mi ku}nu pomo}nicu nemamo, ali s vremena na vreme mojoj èni pomaè wena majka, wena sestra, moja tetka, nekada i moja majka
oko nekih osnovnih...
Voditeq: To u krugu porodice.
Dr [e{eq: Da, sve u krugu porodice. Mi, jednostavno, nemamo finansijskih mogu}nosti za neki luksuz, za ku}nu poslugu. Nikada o tome
nismo ni ma{tali, nikada to nismo ni ose}ali kao neku posebnu potrebu.
Drugo, nije ta~no da se moja èna ne bavi politikom. Bavi se utoliko {to je interesuje sve {to se de{ava na politi~koj sceni. Interesuje
je sve ono {to radi Srpska radikalna stranka. ^lan je Srpske radikalne
stranke. Jedno vreme, dok prvo dete nije rodila, radila je u redakciji
Velike Srbije, i ranije je honorarno radila kao novinar u nekim zabavnim listovima.
Olivera Miletovi}: Da, ona je ranije radila kao novinar, da.
Dr [e{eq: Radila je pone{to u redakciji Velike Srbije, jo{ uvek
je tamo formalno ~lan, me|utim, ne moè vi{e to da radi jer se posvetila, pre svega, deci. Mi ìvimo ìvotom jedne prose~ne porodice. @ivimo, mislim, normalno koliko to moè biti normalno u sada{wim uslovima.
Voditeq: A kada je tako normalno, sada mi odgovorite na najnormalnije pitawe. Da li, kada do|ete s posla bilo kog, nosite ceger sa naranyama, limunom?
Dr [e{eq: Da. Desi se da odem u neku nabavku i tako. Malo pre je bilo pitawe o peglawu. Znate, mo`da bi se desilo nekada i da se latim pegle,
ali bi me onda èna do~ekala kutla~om, ne bi dozvolila da se me{am.
282
Voditeq: Toliko vas voli da ne da ni ko{uqu da ispeglate. Uzmite

wenu ko{uqu pa ispeglajte. Pomaète li joj u ku}i?
Dr [e{eq: Ne mogu da se pohvalim da mnogo pomaèm, jer uglavnom
nisam kod ku}e. Radni dan mi je veoma duga~ak. Ujutru odlazim na posao,
vra}am se u kasnim popodnevnim, nekada i ve~erwim satima. Veoma ~esto putujem. Ve} sam krenuo i kroz unutra{wost Srbije, gostujem na raznoraznim lokalnim televizijskim stanicama, dakle, imam zaista mnogo, mnogo obaveza.
Voditeq: Ali vi kaète da ste jedna od najvi|enijih politi~kih
li~nosti, to jeste, ali postoji neko vi|eniji od vas.
Dr [e{eq: Ja nisam rekao da sam jedna od najvi|enijih li~nosti.
Voditeq: To jeste, evo mi rekosmo.
Dr [e{eq: Vi to kaète, ali iz mojih usta to niste mogli da ~ujete.
Voditeq: A prihvatate to?
Dr [e{eq: Sada je to ve} razgovor na drugu temu. Samo, sada sam...
Voditeq: Nisam to htela, ima neko vi|eniji od vas kada se pojavi pored vas, a to je va{a supruga, to svim politi~arima kaèm, kada idete na
glasawe. Dobro, vole vas da vide, sve je to lepo, vi ubacite tamo onaj papiri}, ali svi kaù: gde mu je supruga i pogledaju obavezno va{u suprugu,
koja vam uvek osvetla obraz, moram da kaèm da ste jedan od politi~ara
koji ima lepu suprugu.
Dr [e{eq: Po tome kako glasa?
Voditeq: Po tome kako baca papiri}, dostojanstveno to radi. Onako, ba{ lepo izgleda. Kako vi gledate na to, vi to znate.
Dr [e{eq: Naravno da ja znam. Ja sam to znao pre vas, mo`da.
Voditeq: Sigurno. Qudi su jako razo~arani kada politi~ar do|e na
mesto glasawa bez supruge, kaù: kao da nije ni glasao. Uvek su one nekako va`nije. Da li drìte da su one u tom trenutku va`nije nego vi?
Dr [e{eq: U tom trenutku glasawa da.
Voditeq: Estetski. Evo jo{ malo estetike, idemo na modu, pa nastavqamo daqe.
Moram jo{ ne{to da vas pitam, a u vezi je sa sportom. Da li va{u suprugu optere}ujete sportskim programima, gledate li fudbalske utakmice i sve ono {to muèvi ~ine svojim ènama.
Dr [e{eq: Ne.
Voditeq: Kako to izgleda?
Dr [e{eq: Zato {to smatram da je sport lep samo ako se ~ovek neposredno bavi time. Ja ne mogu da se pohvalim, zaista sam u takvoj situaciji da vremena za to te{ko nalazim. Ja od 1994. godine nisam ni na godi{wi odmor i{ao, a i 1994. godine su mi prepolovili godi{wi odmor.
Olivera Miletovi}: Vrati{e ga.
Dr [e{eq: Izno{ewe, na rukama, iz Crne Gore. Ali mislim da je
sport najlep{i kada se ~ovek bavi neposredno sportom. A gledati kako
se drugi bavi sportom, mislim da nema neke prave draì, ne spadam u one
koji mogu da sede pred televizijskim ekranom i da gledaju kako se drugi
283
bave sportom. Naravno, i ja odgledam neku posebno interesantnu fudbalsku i ko{arka{ku utakmicu, pogotovo kada igra na{a reprezentacija
ili neki na{ tim sa stranim timom i tako, ali to nije neko moje uobi~ajeno pona{awe.
Voditeq: Zna~i, ko ima monopol nad daqinskim upravqa~em ko ima
u ku}i?
Dr [e{eq: Pa sredwi sin trenutno ima monopol, i to sada je prona{ao televiziju Ritam iz Pan~eva, a ona u toku dana ima crtane filmove, satelitski program Kartun netvorks prenose, i onda to je u wegovim rukama. I kada prebaci na taj kanal, sakrije daqinski upravqa~ negde ispod kau~a.
Olivera Miletovi}: A da ispri~amo anegdotu u vreme izbora, {ta je
rekao kada mu niste dali da gleda crtane filmove.
Dr [e{eq: Naqutio se Aleksandar na mene, i rekao: Da zna{ da ne}u za tebe glasati, glasa}u za Zorana Lili}a! I to se desilo u onom prvom izbornom turnusu.
Voditeq: [ta ste vi rekli?
Dr [e{eq: Zbog ne~eg sam ga naqutio, opet je bilo oko televizije,
ja sam hteo da gledam neku informativnu emisiju, vesti, ne{to je bilo, i
onda sam sa crtanih filmova prebacio na vesti. On je sav qut rekao da
ne}e za mene da glasa, nego za Zorana Lili}a.
Voditeq: Imam utisak da vi gledate sve emisije u kojima su va{i
konkurenti. Ili ste bar toliko dobro obave{teni da mi se ~ini kao
obi~nom gledaocu, a ja volim da pogledam TV duele, naro~ito na politi~ke teme, da ste vrlo dobro obave{teni. Zaista ne znam kako fizi~ki stiète sve to da gledate.
Dr [e{eq: Moram biti dobro obave{ten. To je osnovni preduslov
uspe{nog bavqewa politikom.
Olivera Miletovi}: Sada kada smo kod politike, ja ~ekam da stignemo do politike, a opet da se ne bavimo usko politikom.
Vi ste, bar kada je u pitawu va{ privatni ìvot, rekla bih, prili~no sa~uvali kredibilitet va{e funkcije. Ina~e, uz politi~are vrlo ~esto ide korupcija i erotika. Dakle, prili~no je uobi~ajeno da politi~ari imaju po neku aferu sa qubavnicom, ili ako nemaju aferu, onda svoj
poloàj veoma ~esto zloupotrebe u privatne svrhe. Pa su poznate neke
pri~e koje su vezane za peva~ice, pa za neke helikoptere itd.
[ta vi mislite, koliko je to opasno za jednog politi~ara, da ne pomiwemo Klintona i ~itavu ovu aferu koja se desila. Koliko je to odoma}eno na na{em prostoru, koliko je rizi~no, koliko je opasno i, uop{te,
kakav je va{ odnos prema politici i erotici?
Voditeq: I da li je to dobar marketing?
Dr [e{eq: Ono {to se de{avalo u Americi, to je ne{to {to je nepojmqivo za evropske uslove, mislim da je to jedna vrsta dekadencije. Taj
ameri~ki puritanizam je devijacija morala. Tolika èqa da se u|e u privatni ìvot je zaista preterana.
284
Kada je re~ o politi~arima, i oni su qudi od krvi i mesa. Jedan je ovakav, drugi je onakav, i to ako je neko sklon qubavnim aferama nije ni{ta
stra{no, osim u slu~aju ako on kroz to ~ini neke nedozvoqene stvari.
Voditeq: Mislite, zloupotreba funkcije?
Dr [e{eq: Ako dolazi do zloupotrebe funkcije, pa na taj na~in zadovoqava ambicije èna sa kojima ima takvu vezu u javnoj sferi. I mi
smo imali takvih pojava u na{em javnom ìvotu da neke umetnice, iz razli~itih bran{i, uz pomo} izvesnih politi~ara bivaju lansirane u orbitu, mada to i ne zasluùju, dobijaju ogroman reklamni prostor, recimo na
dràvnoj televiziji, postaju zvezde prvog reda. A neke, opet, propadaju
jer im se sveti biv{i mu` politi~ar, ili neko sa kime su bile u vezi, pa
vi{e nisu itd. Imamo i takvih slu~ajeva. Imamo, recimo, slu~aj jedne
na{e vrsne umetnice, zaista ekstra klase, Olivere Katarine.
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Ona je zaista primadona u na{oj medijskoj sferi.
Olivera Miletovi}: Apsolutno, bila je najzna~ajniji lik u svoje
vreme.
Dr [e{eq: Ali, izvesni qudi su prema woj pokazali neverovatnu
osvetoqubivost. Ona je spletom nekih okolnosti bila udata za politi~ara. Ja ne znam tu detaqe kako se to sve de{avalo.
Voditeq: A ona je izvukla debqi kraj.
Dr [e{eq: Jeste, ali zaista je ona bila progowena. Ona je bukvalno
oterana.
Olivera Miletovi}: I `rtva je tog svog...
Voditeq: Sada estradne li~nosti sebe radi koriste politi~are.
Imam utisak da su politi~ari izmanipulisani.
Dr [e{eq: De{ava se to, samo to je opet jedan danak koji pla}amo
poluvekovnoj komunisti~koj diktaturi. Dok se te stvari normalizuju,
pro}i }e jo{ izvesno vreme. Jo{ postoji reìmski monopol nad medijima i taj reìmski monopol nad medijima stvara uslove za ovakve pojave.
Recimo, u uslovima u kojima jedan @eqko Mitrovi}, kao funkcioner i poslanik JUL-a ima privatnu televiziju, potpuno nelegalno koristi frekvenciju dràvne televizije, on jedini koristi frekvenciju
RTS-a i na woj emituje program. Dakle, mimo svih zakona, mimo svega on
ima mogu}nosti, jer od wegove milosti zavise mnoge estradne umetnice,
mnoge peva~ice.
Olivera Miletovi}: Wihove sudbine.
Dr [e{eq: Wihove sudbine, jeste tako. Ako on klimne glavom, onda
ona moè da ide sa svojim reklamnim spotovima, ako kaè ne, onda ne moè itd. Takve pojave postoje, postoje takvi prqavi qudi poput tog @eqka Mitrovi}a koji je, uzgred, i veliki kriminalac.
Postoje neki drugi politi~ari, recimo, koji su svojevremeno na dràvnoj televiziji, oko wene izdava~ke produkcije, forsirali samo svoje qubimice sa estrade, a neke druge zapostavqali, iako to nije bilo ba{
uskla|eno sa finansijskim interesima dràvne televizije, iako bi neko drugi donosio ve}i profit.
285
Mislim da }e vremenom, kada se stvari u na{em dru{tvu budu demokratizovale i kako se budu ru{ili medijski monopoli, te stvari da se
normalizuju. Kada imate konkurenciju, onda je sve druga~ije.
Voditeq: Za vas, bar ja, nisam ~ula nikakvu aferu i na{i politi~ari su malo po{te|eni toga, nema mnogo afera. Znate li neki tra~?
Dr [e{eq: Ja tra~eve o sebi ne znam, ali nikakvih afera vezanih za
mene nije bilo.
Voditeq: Mi nismo ~uli.
Dr [e{eq: Nije nemogu}e da bude da se negde ne{to montira, da se
ne{to...
Voditeq: Kako gledate na prevaru? Koga biste preferirali: peva~ice, novinarke, glumice?
Dr [e{eq: Za aferu?
Voditeq: Za aferu.
Dr [e{eq: Ja nisam ~ovek sklon aferama. Ja to ne preferiram. Ali
cenim svaku profesiju, cenim sve one koji u okviru svoje profesije
ostvaruju vrhunske rezultate.
Voditeq: A koju muziku slu{ate?
Dr [e{eq: Slu{am sve vrste lepe muzike. I lepu ozbiqnu muziku, i
lepu narodnu, i lepu popularnu muziku, i lepu novokomponovanu narodnu muziku, sve ono {to mi prija uhu ja slu{am. Dakle, ono {to je lepo ja slu{am.
Voditeq: Malo sporta, ~isto da se vratimo na onu temu o sportu, a
onda }emo malo da pri~amo o automobilima.
Pri~ali smo o javnim li~nostima, naro~ito ènama, i evo Olivera
i ja smo se sloìle da nikome u ìvotu toliku koli~inu komplimenata
niste dali kao Jami, i to u emisiji Minimaksovizija.
Olivera Miletovi}: A i Jami je, dodu{e, gospodinu [e{equ.
Voditeq: Je li to istina da je ona stvarno va{ tip, da vi stvarno...
Dr [e{eq: Ne, vi onda niste gledali sve emisije. Prvo, u svim emisijama na Maksoviziji, koje su zabavnog karaktera, ja mislim da sam bio
korektan prema svim u~esnicima tih emisija.
Voditeq: Ali, prema woj posebno.
Dr [e{eq: Ali vidite tu je bila jedna interesantna stvar. Godine
1994. kao glavni i odgovorni urednik Televizije Politika, Aleksandar Tijani} je tendenciozno organizovao da se u Minimaksoviziji pojavimo Jasna Milenkovi} Jami i ja.
Voditeq: Tendenciozno.
Dr [e{eq: Tendenciozno. To je bilo u julu 1994. godine, on je bio
ube|en i verovatno je ubedio neke li~nosti iz vrha reìma da }e se to desiti, da }u ja preko Jami napadati Mila \ukanovi}a. I to je bilo sve u
tom pravcu usmeravano. Ja sam odmah prozreo te namere, shvatio, jer ja
sam ipak malo uspe{niji politi~ar od Tijani}a, i ja udarim kontru da su
se Tijani}u u{i pu{ile posle toga, i on je morao i ostavku da podnese.
Odlazio je sa televizije. Nisam hteo...
Voditeq: Zbog Jami ili i zbog vas?
286
Dr [e{eq: Nisam uop{te hteo da pomiwem Mila \ukanovi}a, nego

sam terao neke druge stvari. A kada sam oti{ao u Crnu Goru, onda sam tamo napao Mila \ukanovi}a i to je rezultovalo i onim progonom i no{ewem iz Perasta itd. I drugi put se to desilo nedavno tako|e od @eqka
Mitrovi}a. Ja sam shvatio, znate, ja nikada ne dozvoqavam da budem sredstvo manipulacije.
Voditeq: Izvrnete situaciju vrlo brzo na drugu stranu.
Dr [e{eq: Jeste, i pokvarim im te osnovne planove.
Olivera Miletovi}: Koji je sada bio plan, nisam shvatila, gospodina Mitrovi}a?
Dr [e{eq: To je bio isti plan, isto je bilo negde...
Voditeq: Opet sa Jami. Postalo je stvarno sada degutantno.
Dr [e{eq:...oko predizborne kampawe i o~ekivali su da }u ja tako
nastupiti. To je ~ak i Minimaks pokazao, on je bio ~ak brutalan u nastupu prema Jami. Ja polazim od toga, ako je neko moj politi~ki protivnik,
ja nemam razloga da ulazim u wegov privatni ìvot i da koristim stvari iz privatnog ìvota da bih mu napakostio.
Drugo, {to bih se ja razra~unavao sa jednom devojkom koja sasvim lepo peva, koja je simpati~na itd i {to bih ulazio uop{te u wen privatni
ìvot? A tre}e, {to je najva`nije, ne dozvoqavam da budem sredstvo manipulacije nikome.
Voditeq: Pogotovo na tako jedan prizeman na~in.
Dr [e{eq: Ako imam pred sobom politi~kog protivnika, onda }u ga
napadati zbog wegove lo{e politike, zbog wegovih politi~kih nedostataka itd.
Voditeq: Recite mi, pri~ali smo o gospo|i Mila \ukanovi}a. Da li
i vi, kao {to smo se nas dve sloìle, kaète da je ona jedna zgodna, {armantna i zanimqiva èna.
Dr [e{eq: Ja sam je sada prvi put u ìvotu video na Cetiwu. Ona je
jedna izuzetno lepa èna. To je bez sumwe.
Olivera Miletovi}: Sada kada smo kod gospodina \ukanovi}a, on je
miqenik ne`nijeg pola.
Voditeq: Jedan od najboqe obu~enih politi~ara na na{oj sceni. Da
li to znate?
Olivera Miletovi}: Da. Mene trenutno jedan drugi aspekt...
Dr [e{eq: Ja kaèm da je ~ovek dobro obu~en kada mu nije hladno.
Ja ne znam {ta to zna~i: jedan od najboqe obu~enih.
Voditeq: Zna~i, mi smo danas najboqe obu~eni, nije nam hladno.
Olivera Miletovi}: Dakle, poznat je kao neko ko ima, uslovno re~eno, stabilan brak, sa druge strane, wegove qubavne afere, prakti~no, o
wima se javno pri~a, dakle, malopre spomenusmo Jami.
Dr [e{eq: Ja o qubavnim aferama politi~ara ne govorim. Niti se u
to me{am. Ako nekada negde neka afera izbije, ja mogu da, onako u {ali komentari{em, ali da ja u to ulazim, zaista mi ne pada na pamet.
Drugo, ja ne znam {ta je tu istina, da li tu ima uop{te istine. Zna287
te, pri~a ovaj ovo, pri~a onaj ono, to je besmisleno. Ja, jednostavno, u takve rasprave ne ulazim. Takve rasprave srozavaju samo onoga ko u wima
u~estvuje.
Politi~aru, protiv koga su usmerene, ne nanose {tetu, ~ak su mu korisne, pa se za nekoga onda {iri, ~esto neopravdana fama da je on uspe{an po brojnim qubavnim avanturama.
Olivera Miletovi}: A zapravo se ni{ta ne zna.
Dr [e{eq: I te varijante su mogu}e.
Voditeq: Nije lo{e kada se tako pri~a. Kaìte mi, gospodine [e{eq, koja kola vi vozite, ako apstrahujemo kola koja vas voze, nego vi
li~no?
Dr [e{eq: Ja sam u ìvotu samo dva puta kupovao auto, prvi put tojotu. Tojotu sam kupio novu, drugi put sam kupio jednog polovnog fijata kromu koji se ve} dva puta slupao. Jednom sam ga ja slupao, jednom moj
prijateq Dragan Todorovi}.
Voditeq: Ja se nadam da to nije izgledalo ovako. Pogledajte, kamera
je snimila jedan sudar, pogledajte kako izgleda.
Da pitam na{eg gospodina [e{eqa da li ima nekih tra~eva, kaè
nema. Zna~i, vi ste jedan ozbiqan ~ovek koji ne tra~a uz kaficu.
Dr [e{eq: Ja se ne bavim tra~evima. Ni uz kaficu.
Olivera Miletovi}: Ne pije.
Voditeq: Da li pijete kafu?
Dr [e{eq: Retko.
Voditeq: Ne pu{ite, ne pijete kafu, stvarno nema mesta tra~u. Gde
imate te luftove za svoje neke slobodnije razgovore? Da li volite da ~ujete ne{to o nekom kom{iji, ili nemate vremena.
Dr [e{eq: Ne, tra~eve ne volim. Ali volim duhovite dosetke.
Voditeq: Kaù da ste vi jedan od najduhovitijih politi~ara, {to se
da videti i u ovim emisijama opu{tenijeg tipa. Naro~ito vas vole ène,
kaù, o~ekujemo svi da protiv wih ne{to kaète duhovito ili lo{e, a vi
uvek kaète duhovito, ali dobro. Mi }emo se nadati tako ne~emu na kraju razgovora ili posle emisije.
Dr [e{eq: Posle emisije, samo da me ne jure qubomorni muèvi.
Voditeq: Kaù, vi ste rekli da ne}ete do}i u emisiju gde efektivno
ne gostujete 50 minuta i jo{ ne{to duhovito, rekli ste, sa mnom ne vredi po~iwati bez sat vremena.
Dr [e{eq: Jesam li tako rekao?
Voditeq: Kako to da shvatimo?
Dr [e{eq: Jesam li tako rekao?
Voditeq: Tako, boga mi moga.
Dr [e{eq: Nemojte da ja sada pri~am {ta je va{ mu` rekao.
Voditeq: Joj, nemojte. Moè, vama ide u prilog. Ne}emo to tra~ati.
Dr [e{eq: Ne}emo.
Voditeq: Kako ste se ose}ali u Televiziji Palma, a da ne pri~ate
o politici?
288
Dr [e{eq: Sa dve ovako lepe dame bilo mi je prijatno, bio sam izme|u dve ìve vatre i to se ose}alo, mo`da sam se pomalo i znojio, nije
to bilo zbog reflektora, nego zbog te dve vatre koje su se ba{ negde ukr{tale na ovom mestu gde ja sedim. Ali izdrào sam, ~ini mi se.
Voditeq: Ja mogu da kaèm da, naj~e{}e, kada politi~ari nekakvih
ozbiqnih politi~kih stavova do|u u ovakve emisije, moè da se desi razo~arewe. Pa naprosto primetite da neko privatno nije tako {armantan
kao {to je, recimo, izuzetno jak, elokventan ili ve} ne znam {ta u svom
politi~kom svetu. Za vas to ne vaì. Podjednako ste zanimqivi i na jednu
i na drugu temu. Da li vi znate da je to deo va{eg {arma i s tim ra~unate?
Dr [e{eq: Zaista?
Voditeq: Jeste. Kako vi na to gledate? Da li vi sa tim ra~unate?
Dr [e{eq: Ja ne znam o ~emu vi govorite. Zar je zaista to tako?
Voditeq: A vi ho}ete da ja sada to ponovim? Nije vam bilo dovoqno
jednom, ho}ete ponovo ili kako?
Dr [e{eq: Imate li reprizu ove emisije?
Voditeq: Sredom u 12,30, to bi ve} bilo ~etiri puta da vam to kaèm.
Dr [e{eq: U pola jedan no}u ili dawu?
Voditeq: Nemojte no}u na Televiziji Palma, ne}emo reprizu, tada imamo neke druge {kakqive stvari. Kako gledate na taj program?
Dr [e{eq: Na koji program?
Voditeq: Na taj program Palmeu dva sata no}u.
Dr [e{eq: Ne{to mi je pri~ala Vesna Pe{i}, ja ne znam, ne gledam
tako kasno televiziju.
Voditeq: [ta vam je rekla, da prati ili da ne prati?
Dr [e{eq: Jednom je bilo re~i o tim nekim va{im emisijama posle
pono}i, posle dva sata...
Voditeq: Niste nabasali nikada?
Dr [e{eq: Jednom sam se trudio da ~ekam, po{to ste imali ne{to
posebno, reko{e, interesantno, ali zaspim ranije uvek.
Voditeq: Ja...
Olivera Miletovi}: Niste yentlmen.
Dr [e{eq: Ne mislim da treba televiziju cenzurisati, znate. Ali
treba imati izvesnu meru, ako je sada ne{to posebno u sitnim satima, i
ako ba{ neko èli da gleda, za{to i da ne gleda u te sitne sate? Nisam ja
protiv toga. Nisam, dakle, neki ortodoksni konzervativac. Me|utim,
treba uvek imati izvesnu meru i ta mera zavisi, naravno, i od istorijskog
perioda, od aktuelnog stepena moralnog i kulturnog razvoja itd.
Voditeq: I od stawa du{e i tela u tom trenutku. Nekom je, znate,
preko potrebno to u tom trenutku.
Dr [e{eq: Ako je nekome potrebno, onda je boqe da mu se ovako priu{ti, nego da se na neki ve}i tro{ak daje. Znate, u ovim uslovima...
Voditeq: I tro{ewe vremena bez veze. Ovako lepo ima sve na tawiru, a moè i sam da...
289
Dr [e{eq: Nadam se da se od takvog va{eg programa ne moè neka

opasna bole{tina da dobije.
Voditeq: To bi vaqalo ispitati. Tu bi onda daqinski obavezno upotrebqavali.
Dr [e{eq: Daqinski da se ne bi sida pojavila. Je li to?
Voditeq: Ne prilaziti TV-u. Sa vama je bilo lepo pri~ati, ja se nadam da }ete nam biti gost ponovo. A Oliveri }ete, pretpostavqam, u ~asopisu Yentlmen davati jo{ mnogo lepih izjava i mnogo lepih slika,
po{to ona voli da sa vama razgovara.
Dr [e{eq: Ona voli sa mnom da razgovara, ali kada objavquje slike
na naslovnoj strani, onda traì neke druge, ali to je sada, to je problem
u Oliveri mo`da.
Voditeq: Re~e Aleksandar Vu~i}: Dajte moju sliku da se pove}a tira` Yentlmena.
Dr [e{eq: Zato joj i stagnira tira` po{to ne zna ba{ kako treba
sa naslovnom stranom.
Voditeq: Tu }emo oko marketinga ve} da se dogovorimo.
Olivera Miletovi}: Ja sam malo }utala, s obzirom da mislim da sam
ja novinar koji je objavio najvi{e razgovora sa na{im dana{wim gostom.
O wemu znam sve, mo`da vi{e nego {to on zna, dakle, bez obzira na ovo
va{e uzajamno {armirawe, Mileva ostaje sada, a ja sa gospodinom idem
kolima ku}i.
Voditeq: Vrati}ete Oliveru, a ja vozim sama.
Dr [e{eq: Gde da je vratim?
Voditeq: Svejedno.
Dr [e{eq: Vra}a se samo ono {to se negde uzelo, je li tako?
Olivera Miletovi}: Da, tamo gde ste me uzeli, vratite me.
Voditeq: Dobro, to je ve} domen posle razgovora, naàlost, moramo
jo{ da ostanemo, jer na{a emisija traje do 16 sati, ali do}i }ete vi ponovo ili }ete mo`da sa~ekati. Popijte tu jednu kafu koju retko pijete.
Hvala najlep{e, bilo je divno.
XIII
KOSOVO SE NE SME IZGUBITI!
Radio Pqevqa, 6. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani slu{aoci, na{ dana{wi gost i sagovornik je
dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine
[e{eq, dobar dan i dobro do{li u studio Radio Pqevqa.
Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao.
Voditeq: Po{tovani slu{aoci, ve} smo najavili mogu}nost va{eg
u~e{}a u ovoj emisiji, tako {to }ete gospodinu [e{equ telefonom postavqati pitawa. Na{ broj telefona je: 86-100. Svoja pitawa }ete saop290
{titi koleginici preko telefona, a mi }emo ih preneti gospodinu [e{equ. Gospodine [e{eq, kako je svaki po~etak teàk i zna~ajan, u kontekstu po~etka na{eg dana{weg razgovora, odlu~io sam se za slede}e:
kratko }u vas predstaviti. Ro|en u Sarajevu, 11. oktobra 1954. godine.
Otac poreklom iz Hercegovine, daqe iz Crne Gore, sa Rovaca. Majka iz
jedne od najstarijih srpskih porodica iz Hercegovine. Osnovnu {kolu,
gimnaziju i Pravni fakultet zavr{io u Sarajevu. Diplomirao sa dvadeset dve i po godine na Pravnom fakultetu. Magistrirao u Beogradu 1978.
godine. Doktorirao 25. novembra 1979. godine sa dvadeset i devet godina.
Oèwen, ima tri sina. [ta jo{ ovome dodati?
Dr [e{eq: Pa, moète da dodate, prema svojim èqama, prema svojim naho|ewima. Ja sam politi~ar, a o politi~aru mogu da se govore i dobre i lo{e stvari. Idealnih qudi nema, a pogotovo nema idealnih politi~ara. U svakom slu~aju, rekli ste neke moje osnovne biografske podatke.
Voditeq: Molim vas da nam u najkra}em, ako se to uop{te moè,
ukratko predstavite Srpsku radikalnu stranku i wen program.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija
koja deluje u svim srpskim zemqama. Mi smo najja~a opoziciona politi~ka partija u Srbiji. Za nekoliko poslani~kih mandata ispred nas je Socijalisti~ka partija Srbije, kao glavna u vladaju}oj koaliciji. Da nije
bilo izbornih falsifikata na Kosovu, mi bismo ve} uveliko bili pojedina~no ja~a partija od Socijalisti~ke partije Srbije.
U Republici Srpskoj tako|e smo mo}na politi~ka partija. Imamo
petnaest poslani~kih mandata, od ukupno 83. Bili smo veoma jaka politi~ka partija u Narodnoj skup{tini Republike Srpske Krajine. Od 82
mandata, imali smo 16. Bili smo parlamentarna stranka u Crnoj Gori,
dok nismo na brutalan na~in izba~eni iz Narodne skup{tine Crne Gore. Bilo je to u vreme na{ih najè{}ih sukoba sa reìmom. Tako|e,
najve}a smo opoziciona politi~ka partija u Saveznoj skup{tini Savezne Republike Jugoslavije, u Ve}u gra|ana. U Ve}u gra|ana imamo {esnaest poslanika, od ukupno 138. U Ve}u republika imamo 6 poslanika
od ukupno 40.
Mi smo sada na po~etku predizborne kampawe u Crnoj Gori. Za koji
dan o~ekujemo raspisivawe vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora. Za te izbore mi se temeqito spremamo i moj dolazak u Crnu Goru je
tome posve}en. Za ovih {est dana obi}i }u ve}inu na{ih op{tinskih odbora. Trenutno je sa mnom u Crnoj Gori i Dragan Todorovi}, predsednik
Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke za Srbiju i potpredsednik
Narodne skup{tine Republike Srbije. On u organizacionom smislu pomaè ja~awe op{tinskih i mesnih odbora. Mislim da ovoga puta imamo
ozbiqne {anse da opet budemo parlamentarna stranka u Crnoj Gori.
Voditeq: Gospodine [e{eq, situacija u Crnoj Gori...
Dr [e{eq: Odgovorio bih na drugi deo va{eg pitawa, pa }emo onda
o situaciji u Crnoj Gori. Rekao sam, samo sa formalne strane, kako danas izgleda Srpska radikalna stranka, a sa one su{tinske, programske
291
strane, Srpska radikalna stranka je partija umerene desnice, stranka koja se ideolo{ki locira desno od centra. Mi smo nacionalna, patriotska,
nacionalisti~ka politi~ka partija i na{ je ciq jedinstvena srpska dràva, koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe!
U politi~koj sferi, mi smo stranka izrazito demokratskog karaktera. Borimo se za demokratski politi~ki sistem, moderan pravni poredak, vi{estrana~ku demokratiju, za po{tovawe svih gra|anskih sloboda
i prava. U ekonomskoj sferi, pristalice smo liberalne kapitalisti~ke
privrede, privatne inicijative, privatne svojine i slobodne konkurencije. U socijalnoj sferi, zalaèmo se za potpunu slobodu stvarala{tva
i vrednosti kulturnog stvarala{tva, a one se moraju, pre svega, odre|ivati na trì{tu.
Voditeq: Malo~as sam hteo predloìti da o parlamentarnim izborima koji se o~ekuju u Crnoj Gori razgovaramo malo kasnije, a sada da se
zadrìmo na Programu Srpske radikalne stranke. Kako obja{wavate
ideju Velike Srbije, tako se zove i list va{e politi~ke partije i kako
je realizovati, i ko, po va{em mi{qewu, ulazi u sastav takve dràve?
Dr [e{eq: To je veoma stara ideja. Stara je onoliko koliko je star
i srpski narod, koliko je stara wegova dràvnost na Balkanu. Sledimo
politiku na{ih idejnih rodona~elnika Pa{i}evih radikala sa kraja
pro{log i po~etka ovog veka. Radikalski pokret je bio jak i u Crnoj Gori. Verovatno znate da se i Milan Stojadinovi} na izborima za Parlament Kraqevine Jugoslavije kandidovao u Crnoj Gori, u Vasojevi}ima, u
tada{wem Beranskom srezu. I, on je pobe|ivao.
Na{ je ciq jedinstvena srpska dràva i èlimo da naziv te dràve
bude upravo Velika Srbija. A koje su to srpske zemqe? To je dana{wa Republika Srbija, dana{wa Republika Crna Gora, dana{wa Republika
Srpska i trenutno okupirana Republika Srpska Krajina. Naravno, drìmo pruènu ruku prema Makedoniji, prema makedonskom stanovni{tvu, koje, ako nije ba{ isto kao mi, onda je veoma sli~no. Mi Srbi nikoga sli~nijeg i blièg od Makedonaca nemamo, pa smo spremni i na zajedni~ku dràvu. Nemamo nikakvih nasilni~kih pretenzija prema Makedoniji. A onog trenutka kad stanovni{tvo Makedonije poèli da se vrati u sastav zajedni~ke dràve, mi smo spremni da to prihvatimo u onakvim odnosima kakve dogovorimo.
Voditeq: Kako ideju Velike Srbije da shvate pripadnici drugih nacija?
Dr [e{eq: Ta ideja nikoga ne ugroàva. Ta ideja ne ugroàva pripadnike nacionalnih mawina u na{oj zemqi. Mi smo za punu gra|ansku
ravnopravnost svih qudi koji su realni dràvqani. Tu ideju mi bismo
sproveli ne sputavaju}i nijedno gra|ansko pravo, nijednu qudsku slobodu.
Ako moè danas postojati jedna Velika Britanija, za{to ne bi i Velika
Srbija? Ovde je re~ o pukom nazivu jedne dràve, taj naziv ne mora po svaku cenu da bude Velika Srbija, moè da bude jednostavno Srbija ili Srpske zemqe. To je stvar odluke najvi{ih skup{tinskih tela, najvi{ih organa vlasti jedne zemqe, Srpski radikali }e se zalagati za ovakav naziv.
292
Vodio sam izvesne razgovore sa nekim muslimanskim intelektualcima, nedavno i sa Beogradskim Muftijom to je bilo pre mesec i po dana, a jo{ 1990.godine sam pisao otvoreno pismo Bosansko-Hercegova~kim muslimanima, Srbima islamske veroispovesti. Pismo je po~iwalo
sa: Bra}o muslimani... i ispalo je da su re~i navedene u pismu proro~anske re~i. Upozoravao sam da muslimani ne smeju dozvoliti da ih Hrvati izmanipuli{u, da postanu wihovo sredstvo, i da ih gurnu u rat protiv pravoslavnih Srba, jer }e oni postati glavne `rtve tog rata. Naàlost, desilo se upravo tako.
Razgovarao sam i raspravqao sa tim muslimanima povodom ponude
koja je iz Beograda bila upu}ena Aliji Izetbegovi}u 1990. i 1991. godine, da Bosna i Hercegovina ostanu u skra}enom sastavu Jugoslavije, povodom ideje koja se ~ula u svim srpskim zemqama: svi Srbi u jednoj dràvi. To je u osnovi jedna velikosrpska ideja, ideja Velike Srbije. Ta ideja je u isto vreme zna~ila i svi muslimani u jednoj dràvi! Dakle: muslimani iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Makedonije bili bi
u jednoj dràvi, i bili bi veoma jak politi~ki faktor, bili bi veoma
brojna grupacija, a mislim da bi u politi~kim dogovorima izme|u pravoslavnih Srba i muslimana bio postignut i konsenzus oko toga da se
prizna status konstitutivnog naroda.
Znate, ja kao nau~nik mogu da osporavam taj status, mogu da iznesem
brojne dokaze da su muslimani Srbi islamske veroispovesti. Ako oni ne
èle da budu Srbi, nemam nameru da ih na silu teram da budu Srbi, ali
moraju da budu lojalni dràvqani dràve u kojoj ìve. Ova ideja je bila
u wihovom istinskom interesu. Ideja je propala, jer je Izetbegovi} prvo pristao da Bosna i Hercegovina kao ravnopravna federalna jedinica u|e u sastav skra}ene Jugoslavije a onda je, po nalogu zapadnih sila,
odustao, i tada je izbio krvavi gra|anski rat, najkrvaviji na Balkanu posle II svetskog rata.
Voditeq: [ta mislite o terminu, pojmu ili odrednici Bo{wak?
Dr [e{eq: Meni je sme{na dana{wa upotreba termina Bo{wak. Ja
sam Bo{wak. @iveo sam u Sarajevu i ne moè neko drugi biti Bo{wak,
a da ja ne mogu. Ne moè termin Bo{wak da se odnosi na qude koji su
islamske veroispovesti. Termin Bo{wak je jedan arhai~an termin, kod
drugih je to Bosanac. Bo{wak je sasvim jasan termin koji postoji vekovima u srpskom jeziku. Bo{waci su Srbi iz Bosne. Bosna je u sredwem
veku bila srpska dràva. Bo{waci su kao Srbi u~estvovali u Kosovskoj
bici. Ratko Vukovi} je bio na ~elu 10 000 bo{wa~kih ratnika. Ali, vi{e od dvadeset godina, postojala je od strane komunista konstruisana
nacija. A onda, u jednom trenutku, qudi koji su se eksponirali kao pripadnici muslimanske nacije, kaù: E vi{e nismo muslimani po nacionalnosti, nego smo Bo{waci! Nemam ni{ta protiv, kako god oni èle sebe da zovu, neka im bude. Ali, dolazimo u jednu tragikomi~nu situaciju, da qudi koji nemaju nikakve veze sa Bosnom, a islamske su veroispovesti, sada sebe smatraju Bo{wacima. Recimo, eventualno muslimani iz Pqevaqa. Nisam ~uo da se to ba{ u Pqevqima de{ava, ali se de{ava u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici... Neki mo`da nikada nisu ni vi293
deli Bosnu, a zna se ta~no od kojih srpskih porodica iz Crne Gore poti~u, a sada kaù za sebe da su Bo{waci! Znate, to je ve} tragikomi~no.
Voditeq: Kako u va{oj koncepciji Velike Srbije razumeti crnogorsku naciju? Da li za wu ima mesta?
Dr [e{eq: Vidite, crnogorska nacija je jedna komunisti~ka tvorevina. Postoji Crna Gora kao srpska dràva. Ona je nekada bila me|unarodno priznata dràva. Crna Gora je kqu~ni izvor srpstva. Srpska dràvnost je za~eta na teritoriji Crne Gore. Kominterna je stvorila crnogorsku naciju, i to da bi {to uspe{nije razbila srpski narod! Kominterna je vodila pravi ideolo{ki, propagandni i {pijunski rat protiv
srpskog naroda, jer je Aleksandar Kara|or|evi} bio jedan od pretendenata na ruski presto. Bio je u direktnim srodni~kim vezama sa dinastijom Romanova. Zbog toga nam se Kominterna tako popela na grba~u i prosto nas rasturala svojim aktivnostima.
Sada imamo situaciju u kojoj se izvestan broj qudi smatra Crnogorcima po nacionalnosti. To je wihovo pravo, mogu da se smatraju kako god
èle. Mogu da kaù da su Marsovci, Japanci, sve {to im padne na pamet.
Ja nemam nikakvog razloga da ih osporavam, niti imam nameru nekog da
teram da bude Srbin, ako on to ne èli! To bi bilo besmisleno. Mislim
da je toliko lepo pripadati srpskom narodu, da mi Srbi imamo mnogo
razloga da se ponosimo {to smo Srbi. Ako se ponosimo {to smo Srbi,
za{to bismo nekoga terali da bude ono {to smo mi?! Nemamo nameru!
Qudi mogu da se izja{wavaju bukvalno kako god èle. Ali ja, kao ~ovek
koji se bavi dru{tvenim naukama, imam hiqade dokaza i argumenata za
tezu u nau~nom smislu da crnogorska nacija ne postoji.
Voditeq: Kad ve} govorimo o Crnoj Gori, onda }u vas zamoliti da date ocenu politi~ke situacije u Crnoj Gori. Dakle, kako vidite dana{wu
Crnu Goru?
Dr [e{eq: Politi~ka situacija u Crnoj Gori je veoma komplikovana. Wu, pre svega, karakteri{e rascep u donedavno vladaju}oj partiji, Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore. Mi, kao opoziciona
politi~ka partija ni{ta lep{e nismo mogli poèleti nego da se vladaju}a stranka pocepa. To je prava blagodet za svaku opozicionu stranku. Me|utim, problem je {to je taj rascep poprimio neke teè i za demokratski politi~ki sistem nepodno{qive forme, ~ak doveo do krvoproli}a, zapretio da dovede i do gubitka qudskih ìvota! E, to je ono
{to mi ne èlimo. Mi èlimo da se vladaju}a stranka i daqe cepa.
@elimo da se i u Srbiji vladaju}a stranka pocepa, ali ne èlimo da se
to pretvori u gra|anski rat, i da se Srbi me|usobno ubijaju zbog tog
rascepa.
Vrlo jasno smo se opredelili prema svim zbivawima u Crnoj Gori.
Recimo, pro{le godine, kada je do{lo do tog rascepa u Demokratskoj
partiji socijalista, podràli smo Momira Bulatovi}a na predsedni~kim izborima zato {to nam je izgledalo da je wegova programska orijentacija blià nama srpskim radikalima, nego programska orijentacija Mila \ukanovi}a, i javno smo to saop{tili. Ali, to ne zna~i da
smo postali Bulatovi}evi politi~ki sledbenici, da on sada predsta294
vqa obli~je nekih na{ih politi~kih te`wi. Ne, on i daqe ostaje na{
politi~ki protivnik, ali, u jednom trenutku smo smatrali da je na{
strana~ki interes, i interes srpskog naroda da ga podrìmo.
Videli smo {ta se desilo u toku tih izbora, kako je to okon~ano. Me|utim, politi~ka kriza koja je izazvana rezultatima predsedni~kih izbora i izvesnim nepravilnostima na wima dovela je do daqeg zao{travawa odnosa izme|u dva krila pocepane partije. U jednom trenutku, to se
toliko zao{trilo da je do{lo do krvavih nemira u Podgorici, gde je veliki broj qudi te{ko rawen. Tako|e, pretila je opasnost da neki qudi
izgube i ìvot. U tom trenutku, mi smo jasno saop{tili svoj stav: politi~ke rasprave trebalo bi da se vode u parlamentu, medijima, na javnim
skupovima, ali ne sme se potezati oru`je. Mi smo protiv toga.
Mi smo se u Crnoj Gori postavili na isti na~in na koji se postavqamo i u Srbiji u kriznim situacijama. Kad do|e do krvoproli}a, nikada
mi srpski radikali nismo daqe zao{travali politi~ku situaciju i nikada nismo podstrekivali narod na obra~un sa policijom. Uvek smo bili staloèni i do kraja razumni. Apelovali smo uvek na smirivawe
strasti. Kad su neke mirnije politi~ke prilike, moèmo da budemo i
najè{}i u verbalnom sukobu sa reìmom.
Znate, bilo je dosta slu~ajeva gde smo mi, srpski radikali najo{trijim re~ima napadali vlast u Srbiji i Crnoj Gori, gde smo bili spremni
da se ko{kamo sa policijom u zgradama Parlamenta opet tamo gde ni
mi poslanici nemamo oru`je, a ni policija nema oru`je, pa bar nikome
glava ne}e stradati. Ali kad mase iza|u na ulicu, kad iza|e desetine hiqada qudi, sto hiqada qudi, onda je veoma opasno biti ekstreman. Ne sme
se unositi suvi{e velika doza emocija. Vrlo je lako masu poterati i izazvati posledice koje niko u startu nije èleo, koje su toliko tragi~ne
da mogu dovesti u pitawe i na{ opstanak, opstanak dràve, dovesti do
strane intervencije i gra|anskog rata. Mi Srbi smo u svojoj istoriji
imali krvave gra|anske ratove, i to vi{e nikada ne sme da nam se desi.
U ovoj politi~koj situaciji do{lo je do cepawa Narodne stranke.
Narodna stranka nije mogla podneti pristupawe koaliciji Narodna
sloga i ona se pocepala po {avovima. Ovi izbori }e pokazati koje je krilo unutar te stranke ja~e. Nema boqeg na~ina da se razre{i kriza od vanrednih parlamentarnih izbora. Mi smo odmah posle izbora u Crnoj Gori traìli raspisivawe novih parlamentarnih i lokalnih izbora. Mi,
kao opoziciona stranka, imamo interes da do tih izbora {to pre do|e.
Traìmo i vanredne savezne parlamentarne izbore. Smatramo da je to jedini na~in da se ova kriza do kraja razre{i, jer se i u Saveznoj skup{tini Demokratska partija socijalista pocepala na dva krila i u Ve}u gra|ana i u Ve}u republika.
Voditeq: Dozvolite da ispo{tujemo i na{e slu{aoce, koji se ve} javqaju i da se zadrìmo na Crnoj Gori. Slu{alac Brane pita: U kakvoj
je vezi gospodin [e{eq sa Milom \ukanovi}em i {ta misli o wegovom
izboru? Drugo pitawe: Kako komentari{ete to {to ste prvo bili protiv Mila, a posle prisustvovali inauguraciji?
295
Dr [e{eq: Nemam nikakvu posebnu vezu sa Milom \ukanovi}em!

Svega dva puta u ìvotu sam se sa wim sreo. Jednom je to bilo 1992. godine, kada je Dobrica ]osi} izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Tada je povodom tog izbora odràn prijem u Saveznoj skup{tini. Tada smo se upoznali, rukovali, i mo`da smo razmenili dve, tri re~i,
i to je bilo sve. Drugi put smo se sreli sada na Cetiwu, prilikom wegove inauguracije. Nikakva posebna veza ne postoji. Mi smo politi~ki
protivnici. Ciq Srpske radikalne stranke je obarawe Demokratske
partije socijalista sa vlasti u Crnoj Gori i dolazak srpskih radikala na
vlast. I, to je u politici uvek i do kraja jasno! Drugo, ve} sam rekao da
smo na predsedni~kim izborima podràli Bulatovi}a, a ne \ukanovi}a,
a pre toga smo bili u èstokom sukobu sa celom Demokratskom partijom
socijalista Crne Gore. Se}ate se {ta je Srpska radikalna stranka svojevremeno preìvela, u toku najè{}ih sukoba. Proterivani smo iz Crne
Gore, hap{eni, izbacivani iz Skup{tine, izbacivani smo ~ak i iz op{tinskih skup{tina, i ovde u Pqevqima. Mislim da su svi na{i odbornici u jednom trenutku izba~eni iz pqevaqske Skup{tine i da su uba~eni neki drugi qudi da glume srpske radikale, i to po voqi reìma. âk
mi je zabrawivan i ulaz.
Ali, mi nismo zlopamtila u politici, niti smo qudi koji se rukovode mr`wom. Onaj ko se u politici rukovodi mr`wom nema {anse da
uspe.
Za{to sam i{ao na Cetiwe, to je bilo slede}e pitawe.
Milo \ukanovi} i Svetozar Marovi} su pokazali gest dobre voqe.
Svetozar Marovi} me pozvao na sednicu Narodne skup{tine, a Milo \ukanovi} na sve~anu ve~eru koju je priredio za mnogobrojne zvanice i diplomatski kor posle inauguracije. Na taj gest dobre voqe politi~kih protivnika sa svoje strane sam uzvratio gestom dobre voqe, i oti{ao sam tamo.
Prisustvovao sam i sve~anom prijemu u Saveznoj skup{tini povodom
izbora Slobodana Milo{evi}a za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Pri{ao sam Slobodanu Milo{evi}u i ~estitao sam mu na izboru,
a on je moj politi~ki protivnik. To je pitawe fer-pleja u politici, pitawe civilizovanog i pristojnog pona{awa. Ne zna~i, ako sam s nekim stao,
porazgovarao, ako sam ~estitao, da smo odjednom postali i politi~ki saveznici i istomi{qenici. Znate, to je ve} besmislen pristup politici:
ili sam s wim, ili sam protiv wega! Nije ta~no! Protiv wega sam, ali mogu normalno da razgovaram. Ja mogu sa svakim normalno da razgovaram.
Znate, na inauguraciji u Narodnoj skup{tini Crne Gore na Cetiwu,
pored mene je sedeo Vuk Dra{kovi}, jer je tako protokol odredio. Sedela je i Milica Pejanovi}-\uri{i} koja je predsednik vladaju}e stranke
Crne Gore, a sedeo sam pored we jer sam predsednik najve}e politi~ke
partije iz Srbije koja je prisustvovala inauguraciji, a pored mene Vuk
Dra{kovi} kao predstavnik druge po snazi, pa \in|i} i tako daqe. Znate, bilo je sme{no posmatrati kako Vuk Dra{kovi} i Zoran \in|i} uop{te me|usobno ne kontaktiraju, ni jedne jedine re~i ne razmewuju. Tolika je mr`wa me|u wima, a oni su bili koalicioni saveznici.
296
Nikada ni sa kim od wih nisam bio u koaliciji, a razgovaram sa svima. Videli ste {ta mi je sve rekao Vuk Dra{kovi} u emisiji: Su~eqavawa na dràvnoj televiziji Srbije. Mislim da je ta emisija emitovana
i preko Televizije Crne Gore. Neko drugi bi to smatrao stra{nom tragedijom. Mo`da bi neko i pi{toq potegao, sawao o osveti, a ja sam to sasvim mirno i staloèno podneo, ~ak smeju}i se, pre svega zato {to je Vuk
Dra{kovi} pri tom televizijskom nastupu politi~ki sebe uni{tio, a
meni nije naneo politi~ku {tetu. Bilo je jasno da je Dra{kovi} samo izvr{avao naloge socijalista, da je bio u sprezi sa wima. Ali, ja kao politi~ar moram biti spreman da sve to otrpim. Znate, Nikolu Pa{i}a su
gra|ani ga|ali jajima, a on im je uzvra}ao: Neka, neka, samo me vi ga|ajte, celog ìvota sam se borio za va{e pravo da predsednika vlade ga|ate jajima! Politi~ar mora biti spreman za mnogo vi{i stepen trpqewa i podno{ewa nego obi~an gra|anin. Drugo, politi~ar mora u najkriti~nijim trenucima da bude staloèn. Ne sme da podleè emocijama i ne
sme da se rukovodi mr`wom. Kod nas srpskih radikala nema mr`we! To
je na{a osnovna karakteristika i na to smo ponosni.
Voditeq: Zanimqivo je da je najve}i broj pristiglih pitawa na istu
temu: îme ste se rukovodili kod svog politi~kog stava ili uverewa da
je Milo \ukanovi} promenio svoj politi~ki stav?
Dr [e{eq: Uop{te nema nikakve promene politi~kog stava kod
srpskih radikala. Ja sam, gostuju}i na dràvnoj televiziji Crne Gore,
rekao da smo pro{le godine na predsedni~kim izborima podràli Momira Bulatovi}a. Mo`da }emo ga i nekada ponovo podràti. Ali, nismo
postali ideolo{ki, ili politi~ki istomi{qenici Mila \ukanovi}a.
U jednom trenutku, smatrali smo, kada je do{lo do jakog ispoqavawa i
raspaqivawa strasti u Crnoj Gori, kako jednostavno sa svoje strane moramo da u~inimo sve kako bi se strasti smirile. Prvo {to smo èleli da postignemo jeste da qudi ne ginu u me|usobnim oruànim okr{ajima iz politi~kih razloga, kao {to je pretilo da se dogodi na podgori~kim ulicama i ulicama bilo kog drugog srpskog grada. E, to je su{tina. A onda smo
daqe bili za to da se vidi {ta bi to trebalo raspravqati. Ja smem da iza|em sa svakim relevantnim politi~arem na televizijski duel. Smem da
u|em u bilo kakvu parlamentarnu raspravu, da nastupim u bilo kom mediju, ali ne da `rtvujem gra|ane svoje politi~ke pristalice, simpatizere,
sledbenike i ~lanove stranke. Na to mi srpski radikali nismo spremni!
Voditeq: Jedno od pitawa je: Da li }e Slobodan Milo{evi} priznati Mila \ukanovi}a?
Dr [e{eq: Nema Milo{evi} {ta da priznaje ili ne priznaje \ukanovi}a, jer Milo{evi} tu nema nikakvih ingerencija. Nema ustavnih
nadle`nosti.ûjem da je zakazan Vrhovni Savet odbrane za 9.3 i pretpostavqam da }e Milo \ukanovi} prisustvovati toj sednici. Ve} duè
vreme nije bilo sednica Vrhovnog saveta odbrane. Sve je to malo ~udno
javnosti, ali nema tu {ta Slobodan Milo{evi} da priznaje ili ne priznaje. Postoje nadle`ni dràvni organi koji daju svoj sud o izbornom
procesu, o izboru pojedinih li~nosti, pojedinih partija. Mi moèmo
297
imati primedbu na rad tih organa i srpski radikali uvek imaju primedbe i u Srbiji i u Crnoj Gori. Negde vi{e, negde mawe. Ali, taj proces je
doveden do kraja, pa, ako je Narodna skup{tina potvrdila te izbore, Vrhovni sud potvrdio, Ustavni sud potvrdio, nema vi{e mogu}nosti za neko osporavawe pravne prirode. Politi~kog osporavawa moè uvek biti,
ali kada do|e do neke krize, i kada se kriza dovede do usijawa, onda se izlazi na vanredne parlamentarne izbore, pa }e odnos snaga posle tih izbora pokazati kako stvari stoje i ko ima ve}insku podr{ku u narodu.
Voditeq: Kad ste spomenuli vanredne parlamentarne izbore, kako
ocewujete {anse Srpske radikalne stranke na izborima u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Mi smo stranka koja realno sagledava sopstvenu poziciju u Crnoj Gori. Bilo bi iluzorno o~ekivati da mi pobedimo, da osvojimo ve}inu glasova. O~ekujemo da }emo osvojiti dovoqan broj da opet budemo parlamentarna stranka, da imamo nekoliko poslanika u Narodnoj
skup{tini Crne Gore. To su na{a realna o~ekivawa, i za to se borimo.
Ube|eni smo da }emo u svim op{tinama imati jake odborni~ke grupe na
lokalnim izborima. Ne bih mogao sada da vam izdiktiram koji procenat
glasova o~ekujemo. To }e biti onoliko koliko narod odlu~i, onoliko koliko narod smatra da zasluùjemo. U svakom slu~aju, ube|en sam da smo
solidna politi~ka partija, da smo dovoqno jaki i dovoqno popularni u
narodu i da moèmo o~ekivati ozbiqan procenat glasova i da }emo osvojiti izvestan broj poslani~kih mandata.
Voditeq: Saznali smo da je 28. februara, Boìdar Bojovi} pozvao
predstavnike Srpske radikalne stranke, SDS, uslovno re~eno stranke iz
srpskog bloka na dogovor oko eventualnog zajedni~kog u~e{}a na izborima.
Dr [e{eq: Mi smo spremni da sara|ujemo sa svim politi~kim partijama, bez obzira na wihovu politi~ku orijentaciju po pitawu kontrole izbornog procesa, pre svega, kontrole prebrojavawa glasa~kih listi}a. U tome smo spremni da sara|ujemo sa svim strankama, ali, nismo
spremni da ulazimo u bilo kakvu predizbornu koaliciju. Mi na izbore izlazimo sami, zato {to je u Crnoj Gori ~ist proporcionalni izborni
princip: Cela Crna Gora je jedna izborna jedinica i svaka op{tina je jedna izborna jedinica na lokalnim izborima. Cenzus je ovde mawi nego na
saveznim izborima i u Srbiji. U Srbiji i na saveznim izborima cenzus je
5%. Sada je cenzus u Crnoj gori 3%, dakle, da bi stranka postala parlamentarna, mora da pre|e procenat od 3%. Mi smo ube|eni da }emo taj procenat pre}i. Stranka koja sama ne moè da osvoji 3%, ne zasluùje da postoji! Zato je besmisleno da se razne stranke ujediwuju na zajedni~ke liste, pa se posle sva|aju oko tih lista i oko podele poslani~kih mandata.
Vidite kako je pro{la koalicija Zajedno u Srbiji i kako je pro{la Narodna stranka ulaze}i u koaliciju Narodna sloga? Zato nismo
spremni na bilo kakvu koaliciju pre izbora. Posle izbora, kad vidimo
kakav je odnos snaga u Narodnoj skup{tini, nije nemogu}e da postanemo
koalicioni partner u novoj vladi Crne Gore, recimo, ako osvojimo odre|en broj poslani~kih mandata i ukoliko na|emo politi~ke saveznike sa
kojima }emo mo}i usaglasiti neke programske ciqeve.
298
Voditeq: Kako komentari{ete odredbu iz novog crnogorskog Zakona o izboru poslanika i odbornika koji u prelaznim odredbama predvi|a na vanrednim parlamentarnim izborima i pet poslani~kih mandata
za pripadnike albanskih partija?
Dr [e{eq: Mislim da je to jedan presedan koji jednostavno nije bio
potreban, i da bi bilo najboqe da se ide sa jednim ~istim zakonskim re{ewem: cenzus od 3%, jer Albanaca ima toliko u Crnoj Gori, pa bi obe
wihove partije sigurno pre{le traèni cenzus i ne bi bilo rasipawa
glasova. Isti slu~aj je i sa muslimanima u Crnoj Gori i wihova stranka }e sigurno pre}i cenzus od 3%, je l tako? Onda je besmisleno praviti
izuzetke u okviru izbornog zakona. To je ono {to nam se ne svi|a u tom zakonu. Jo{ nisam pro~itao kompletan tekst izbornih zakona, me|utim, kako sam ~uo od qudi iz na{e stranke koji su ga ~itali, ima dosta poboq{awa sadràja i stvari koji bi se komotno mogle preneti i u zakonodavstvo
Republike Srbije i savezne dràve, za neke slede}e izbore. Ima mnogo
poboq{awa i vi{e mogu}nosti za uspe{nu kontrolu izbornog procesa.
Voditeq: Izme|u ostalog, spomiwe se sprej?
Dr [e{eq: Taj sprej nije lo{a stvar. On se ve} decenijama primewuje u Indiji. To je dobra stvar, jer isti ~ovek onda ne moè da se pojavi dva puta na bira~kom mestu. Ako se sprejom obeleì wegova ruka, a
sprej traje 24 ~asa, koliko ja znam, a posle se prawem ruku otkloni bez
ikakvih posledica, to nije lo{a stvar! Ta stvar pove}ava meru poverewa me|u politi~kim strankama.
Voditeq: Vi ste stigli pre sat i po vremena u Pqevqe, ali sigurno
znate situaciju u op{tinskoj organizaciji va{e stranke u Pqevqima.
Dajte nam va{e vi|ewe i ocenu rada Srpske radikalne stranke u Pqevqima.
Dr [e{eq: Mislim da Srpska radikalna stranka u Pqevqima svakodnevno ja~a. Danas sam se iznenadio kako me je do~ekala grupa na{ih
strana~kih aktivista. To su uglavnom bili predsednici na{ih mesnih
odbora. Imamo veliki broj mladih qudi, pre svega, qudi svih starosnih
dobi, ali najvi{e mladih. Imamo qude pune entuzijazma, spremne da se
maksimalno angaùju u predizbornoj kampawi. Imali smo nekih problema u na{oj stranci uop{te u Crnoj Gori, ali smo te probleme odavno
prevladali i mislim da smo sada mobilni i spremni za sva isku{ewa.
Voditeq: Slede}e pitawe postavila je slu{ateqka Sneàna. Ono se
odnosi upravo na ovo o ~emu ste govorili: Za{to je do{lo do razmimoilaèwa [e{eqa i Gazdi}a, a ja bih dodao: i Vi{wi}a?
Dr [e{eq: Izme|u mene i Gazdi}a nikada nije bilo nikakvih ideolo{kih mimoilaèwa. Do{lo je do nekakvog sukoba izme|u Vi{wi}a i
Gazdi}a. Gazdi} je suvi{e nervozno reagovao i napustio stranku, iako
sam ja obavio nekoliko razgovora s wim. Od wega sam traìo samo strpqewe. Me|utim, pokazao je violentnost koju od wega nisam o~ekivao.
Meni je iskreno ào {to je Milinko Gazdi} napustio Srpsku radikalnu stranku. On je zasluàn za na{u stranku i u najteìm vremenima je
bio odan stranci.
299
Pokazalo se da je kqu~ni problem bio, ipak, A}im Vi{wi}. I on

ima strana~kih zasluga. Bio je dosta popularan u Crnoj Gori. Imao je i
neke dobre skup{tinske nastupe. @rtvovao se za stranku u nekim kqu~nim situacijama, i robijao je zbog svog strana~kog opredeqewa. Ali, u
me|uqudskim odnosima je pokazao mnogo vi{i stepen violentnosti nego
{to je podno{qivo. Vrlo lako je izazivao sukobe unutar stranke. Nave{}u vam samo jedan primer: svih osam na{ih narodnih poslanika u Skup{tini Crne Gore ostali su do kraja odani srpski radikali. Reìm ih nikada nije mogao potkupiti, uceniti ili ih upla{iti. Svi su bili ~vrsti
do kraja, i svi su onako u kompletu izba~eni iz Narodne skup{tine Crne Gore. Bilo je to u fazi na{eg najè{}eg sudara sa Demokratskom partijom socijalista. A onda je Vi{wi}, jednog po jednog, naprosto eliminisao iz stranke, i trenutno vi{e nijedan od wih nije ~lan na{e stranke. Wih sedam je iza{lo iz stranke zbog takvog Vi{wi}evog pona{awa.
Jednostavno, Vi{wi} je jednog po jednog izbacivao, da bi na kraju i on
sam oti{ao iz stranke. Ne bih sada iznosio neki unutra{wi strana~ki
prqavi ve{, ali bila je jednostavno nepodno{qiva situacija u vrhu
stranke.
A}im Vi{wi} je zbog lo{ih rezultata na izborima 1996. godine, na
sednici Centralne otaybinske uprave podneo ostavku, jer su mu bile izre~ene brojne argumentovane kritike, a nekoliko dana posle te ostavke,
on je i napustio Srpsku radikalnu stranku. Posle toga se nije drào korektno. U {tampi nas je napadao, ~ak neke stvari i izmi{qao. Ali, mi
na to nismo hteli da odgovaramo. @ao nam je {to je do toga do{lo, a kad
je ve} do{lo koga nema, bez wega se moè! Posle tih udaraca koje smo
doìveli, solidno smo obnovili stranku, oporavili je, i mislim da je
ona sada maksimalno spremna za izbore.
Voditeq: Kosovo je pitawe koje ne moèmo mimoi}i. Nedavno ste rekli, a novine su tu izjavu prenele, da je policija dovoqno jaka i sposobna da zavede red i re{i probleme, i da nije neophodna intervencija vojske, a da se sve to moè uraditi bez spoqne intervencije. Molim vas, kaìte mi va{ stav o problemima koji su evidentni!
Dr [e{eq: Postoje tu dva problema. Prvi je otvorena separatisti~ka pobuna koju pomaù zapadne sile. Sa separatistima koji se late oru`ja dràva mora energi~no da se obra~unava, tu ne sme biti milosti. Drugi problem je nesposobnost reìma iz Beograda da predupredi neka zbivawa na Kosovu i Metohiji i da adekvatno parira nastojawima zapadnih
sila. Reìm okleva sa primenom nekih sistematskih mera na Kosovu i
Metohiji.
Mi, srpski radikali imamo kompletan Program, i mislimo da bi realizacija tog Programa dovela do veoma opipqivih rezultata. Za{to,
recimo, reìm ne bi omogu}io formirawe privatnih {kola, zdravstvenih ustanova, privatnih kulturnih institucija? To ne ko{ta ni{ta, a
nama skida balast s ple}a, s ramena.
S druge strane, situacija na Kosovu, kada je re~ o terorizmu, mora da
se re{ava akcijama policije. Veoma je opasno sada spomiwati vojnu silu.
300
Veoma je opasno angaòvati vojsku, jer kada dolazi do angaòvawa vojske,

onda je lak{e i NATO-u da traga za pravnim osloncem sopstvene intervencije. I odmah se moè re}i gra|anski rat! Deluje Savezna dràva,
a svuda u svetu se policija obra~unava sa terorizmom i tamo gde dejstvuje policija nema nikakvog osnova za stranu intervenciju. A to je veoma
va`no. Imamo profesionalnu i dobro osposobqenu policiju. Vojska
nam je jo{ uvek zasnovana na op{toj vojnoj obavezi. Upotreba vojske mogla bi dovesti do unutra{wih politi~kih problema.
Veoma je va`no da ovu separatisti~ku pobunu i terorizam elimini{e Srbija kao federalna jedinica, a da se Savezna dràva ne me{a, zato
{to je ciq zapadnih sila da u prvoj fazi izdejstvuju status Kosova kao
federalne jedinice u okviru Savezne Republike Jugoslavije. Time bi
[iptari stekli osnovu za neko budu}e pravno otcepqewe. Mi to moramo spre~iti po svaku cenu, jer je Kosovo sastavni deo Srbije i mora da
ostane u wenom sastavu. Srbijanska vlast je nadle`na da re{ava tamo{we probleme.
Voditeq: Pro~itao sam i va{ komentar, koji je otprilike glasio
ovako: vi ste za raspisivawe izbora na svim nivoima u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srbiji kada bi albanske partije odlu~ile da
u~estvuju na izborima. Po va{em mi{qewu, tako bi dobili legitimnog
predstavnika Albanaca, sa kojim bi se pregovaralo, jer, kaète: Sada se
nema sa kim razgovarati!
Dr [e{eq: Jeste, zato {to Albanci imaju mnogo politi~kih partija, pa se ne zna koja je od wih najzna~ajnija, koja je od wih najozbiqnija,
koja ima legitimitet da u politi~kom procesu predstavqa ve}inu Albanaca, na{ih dràvqana. To ne moèmo znati dok prvi put pripadnici
albanske nacionalne mawine ne iza|u na izbore.
Postoji vi{e razloga za vanredne izbore. Govorili smo upravo koji
su razlozi za vanredne izbore u Crnoj Gori. I, oni se upravo za koji dan
raspisuju. Najavqena je sednica Narodne skup{tine na kojoj bi se donela odluka o samoraspu{tawu Skup{tine i odre|ivawu termina izbora.
U Srbiji moèmo imati vanredne parlamentarne izbore ako socijalisti ne uspeju da formiraju koalicionu vladu sa Srpskim pokretom obnove. U Saveznoj Republici Jugoslaviji ve} imamo jedan razlog za raspisivawe vanrednih izbora, to je podela unutar Demokratske partije socijalista. Bilo bi veoma lako da se ponovi praksa koju smo imali kod Narodne stranke. U Crnoj Gori bez mandata su ostali pripadnici Bojovi}evog krila, a u Saveznoj skup{tini Kilibardinog krila. I, sada imamo
situaciju da u Ve}u gra|ana Narodnu stranku predstavqa Bojovi}eva
grupacija, a u Ve}u republika Kilibardina grupacija. To je sme{na situacija.
Voditeq: Kako biste kao pravnik to prokomentarisali?
Dr [e{eq: Tu ima izvesnih pravnih praznina. @rtva prepucavawa
je Narodna stranka. Ako bi se ne{to sli~no desilo sa poslani~kim mandatima Demokratske partije socijalista Crne Gore, to bi ve} bilo krajwe opasno za dràvu. Recimo, postoji skup{tinska ve}ina u Skup{tini
301
Crne Gore da se elimini{u poslanici Bulatovi}evog krila. A, ovamo

postoji skup{tinska ve}ina da se elimini{u poslanici \ukanovi}evog
krila. To bi bilo stra{no za Saveznu Republiku Jugoslaviju, Srbiju i
Crnu Goru. Da se to ne bi desilo, najboqe je da se {to pre raspi{u vanredni savezni parlamentarni izbori. Imali smo sada {ansu da odmah
raspi{emo savezne izbore, izbore za Ve}e gra|ana da smo oborili
buyet u Ve}u republika. Me|utim, nama je bio interes da savezni izbori
budu krajem godine.
Bili smo pod presijom zbog najnovijih zbivawa na Kosovu i Metohiji, i bilo bi stra{no da smo u tom trenutku oborili buyet. Svi reìmski mediji bi se obru{ili na Srpsku radikalnu stranku kao da smo, maltene, namerno koincidirali obarawe buyeta sa teroristi~kim akcijama
{iptarskih separatista.
Ono {to je na{ strana~ki interes je da izbori budu krajem 1998. godine, zato {to smo pomalo umorni od izbora. Godinu i po dana smo imali neprekidne predizborne kampawe, prvo za savezne i lokalne izbore
1996. godine, pa kompletne izbore u Crnoj Gori, prvo parlamentarne pa
lokalne, pa onda za predsedni~ke, zatim smo pro{le godine imali republi~ke parlamentarne izbore u Srbiji, i to dva puta. Znate, malo smo
umorni, a i finansijski smo se iscrpli, treba nam mali predah. Sada u
maju imamo parlamentarne i lokalne izbore u Crnoj Gori. U septembru
imamo izbore na svim nivoima u Republici Srpskoj.
Na{ realni interes je da vanredni savezni izbori budu tek u decembru ove godine, ako postignemo politi~ki konsenzus, a ako ne postignemo, onda }emo ih izdejstvovati najkasnije do februara ili marta obarawem buyeta u Saveznoj skup{tini. Mislim da bi to bio jedan principijelan stav i za to }e se Srpska radikalna stranka zalagati, ako postignemo sporazum sa politi~kim predstavnicima Albanaca u na{oj zemqi. I,
ako oni izraze voqu da iza|u na izbore, da se odmah raspi{u izbori na
svim nivoima: na lokalnom, republi~kom i saveznom nivou.
U Crnoj Gori pripadnici albanske nacionalne mawine redovno izlaze na izbore, pa u ovom slu~aju to ne}e biti neki naro~iti problem.
Problem je sa [iptarima na Kosovu i Metohiji. Koristim i jedan i drugi termin, i Albanac i [iptar. [iptarima Albanci sami sebe nazivaju. Za wih je Albanac strani naziv, jer se wihova zemqa zove [iptarija
(na albanskom jeziku). Oni se me|usobno tako zovu. Nemam nameru bilo
koga da vre|am upotrebom tog naziva.
Voditeq: Roditeq koji ima decu na Kosovu pita: [ta mislite, ukoliko bi se neke povlastice u okviru autonomije dale Albancima, u kojoj
bi to meri bilo, i kako bi se to odrazilo na ìvot Srba na Kosovu?
Dr [e{eq: Srpski radikali su protiv bilo kakve teritorijalne
autonomije Kosova i Metohije. Teritorijalna autonomija nema nikakvo
istorijsko, a ni pravno, niti politi~ko utemeqewe. To je komunisti~ka
tvorevina i mi je moramo eliminisati! Ali smo za sva prava lokalnih
jedinica vlasti. Na Kosovu i Metohiji postoji trideset op{tina, i u
tim op{tinama bi se morao konstituisati skup{tinski sastav na dvodomom principu, jer bi se na taj na~in izbegla majorizacija albanske ve302
}ine. Jedan dom bi predstavqali odbornici albanske nacionalne mawine, a drugi dom bi ~inili odbornici Srba, Turaka, muslimana i drugih
koji tamo ìve. Da bi neka odluka bila izglasana, bila bi potrebna odluka oba doma. To je re{ewe za koje ve} postoji konsenzus u Srbiji. Tu
se slaù i srpski radikali i levica i Srpski pokret obnove. Mislim
da }e to re{ewe u skorije vreme biti izglasano u Narodnoj skup{tini
Srbije.
Voditeq: Obnovili ste zahtev Skup{tini Srbije da hitno raspravqa o Kosovu?
Dr [e{eq: Da!
Voditeq: Jedno od pitawa slu{alaca glasi: Gde su srpski radikali
ovih dana na Kosovu?
Dr [e{eq: U svim op{tinama na Kosovu gde ìve Srbi deluje Srpska radikalna stranka, i na{i qudi se nalaze na Kosovu. Svi su na Kosovu. Imamo ve}i broj saveznih i republi~kih poslanika sa Kosova. Ako
slu{alac misli da je trebalo kao stranka u nekom drugom pogledu da reagujemo, slawem dobrovoqaca, verovatno je pitawe i{lo u tom pravcu, da
odmah i do kraja budem jasan i da ne ispadne kako izbegavam odgovor na
to pitawe: srpski radikali su zvali dobrovoqce tamo gde je nestajala dràvna vlast, gde se raspadala dràva. To je podru~je biv{e Bosne i Hercegovine i biv{e Hrvatske federalne jedinice, kada se srpski narod na{ao pred novim genocidom. Tamo smo slali dobrovoqce i dobrovoqci su
dejstvovali u sastavu regularne vojske Republike Srpske, Republike
Srpske Krajine ili Jugoslovenske narodne armije. Na Kosovu i Metohiji postoji organizovana dràvna vlast. Ta dràvna vlast mora da sa~uva
monopol primene fizi~ke sile. Dakle, nema nikakvog mesta ni mogu}nosti za strana~ko angaòvawe. Stranke se angaùju u parlamentu i, ukoliko zatreba, ukoliko dobijemo poziv za mobilizaciju, moramo se odazvati pozivu. Ube|en sam da do toga ne}e do}i, jer je policija dovoqno
sna`na, dobro opremqena i obu~ena da sama obavi taj posao.
Voditeq: Slu{alac Mijatovi} pita: Da li podràvate Milo{evi}a u slu~aju Kosova?
Dr [e{eq: Kosovo se ne sme dati! Mi podràvamo Kosovo i Metohiju kao sastavni i integralni deo Srbije i kosovske Srbe. Ne podràvamo nijednog politi~ara. Tamo gde Milo{evi} bude delovao u skladu sa
interesima srpskog naroda, mi ne samo da mu ne}emo praviti smetwe, ve}
smo spremni i da sara|ujemo. Me|utim, nismo spremni nijednom politi~aru unapred da damo podr{ku i da kaèmo da }emo stati iza wega. Zna~i, sve }e zavisiti od wegovih konkretnih poteza. Kosovo se ne sme izgubiti, i to je kqu~ni stav Srpske radikalne stranke.
Voditeq: Novinar Milorad Joki} pita: Prilikom predstavqawa
Srpske radikalne stranke, dr [e{eq je rekao kako je Srpska radikalna
stranka nacionalna, nacionalisti~ka i demokratska, s tim u vezi èlim
da mi dr [e{eq, kao uvaèni nau~nik i teoreti~ar kaè u kakvom su
odnosu nacionalizam i demokratija, ili druga~ije re~eno, u kojoj meri
nacionalista moè biti demokrata?
303
Dr [e{eq: Mislim da se te dve stvari apsolutno ne iskqu~uju.

Ogroman broj Francuza su nacionalisti. Francuzi su poznati po svom
nacionalizmu. Nemci su poprili~no nacionalisti. Englezi su do kraja
nacionalisti. Setite se {ta su Englezi bili spremni da urade zbog jedne gomile kamewa na Foklandima! Tamo je ìvelo mo`da 30 do 40 qudi,
mo`da i stotinak. Nacionalizam nije nespojiv sa demokratijom. [ta je
nacionalizam? Nacionalizam je patriotizam, qubav prema svom narodu
i prema otaybini. Nacionalizam bi trebalo razlikovati od {ovinizma.
Nacionalisti nisu {ovinisti! Mi, nacionalisti ne mrzimo druge narode, volimo svoj narod, ali ne ugroàvamo druge.
Voditeq: Malo~as ste pomenuli odgovor na jedno od pitawa: teroristi~ki separatizam na Kosovu, a sada ste, evo, govorili o nacionalizmu,
a mi smo nau~ili da uz nacionalizam stavqamo negativne predznake. Prokomentari{ite separatizam koji se kao legalan de{ava u Skup{tini u
smislu ne~ije ideje, programa za odvajawe, za samostalnost i sli~no!
Dr [e{eq: Mislim da svaki reìm, ili svaka politi~ka stranka
zna da se protiv ideja se ne sme ratovati nasiqem. Idejama morate uvek
suprotstaviti boqe i pametnije ideje. Skoro u svakom evropskom parlamentu postoje predstavnici nekih separatisti~kih op{tina, na primer
u francuskom, italijanskom parlamentu izraèn je ~ak i veoma jak uticaj separatisti~kih stranaka. Ti separatisti nikada ne mogu dobiti
skup{tinsku ve}inu. Ne mogu biti neka presudna, dominantna strana. I
u srpskom parlamentu ima separatizma, to su vojvo|anski i {iptarski
separatisti. U crnogorskom parlamentu su liberali jedna separatisti~ka stranka. Te stranke nikada ne mogu imati neku ozbiqnu politi~ku
snagu koja moè da dovede u pitawe opstanak dràve i wene celokupne
teritorije.
Srpski radikali nemaju ni{ta protiv bilo ~ijeg nacionalizma. Nemamo ni{ta ni protiv {iptarskog nacionalizma, ali, ne damo im na{u
teritoriju. To {to }e oni pevati nacionalisti~ke pesme, {to }e pisati
nacionalisti~ke kwige, to je wihova stvar. Koga je voqa, neka to ~ita.
Koga nije, neka ne ~ita. Ne moèmo se boriti protiv ideja nasiqem, ali
nasiqem se moramo obra~unati sa svakim terorizmom. Protiv terorizma moramo upotrebiti silu i sase}i ga u korenu.
Voditeq: Evo, isti~e sat vremena koliko je planirano za na{ razgovor. Zamoli}u vas da nam na kraju ovog razgovora kaète ono {to vas nisam pitao, {to vas slu{aoci nisu pitali, a vi smatrate bitnim.
Dr [e{eq: Nadam se da }u, bar jo{ jednom do izbora, imati prilike
da gostujem na va{oj radio stanici, i da }emo imati vremena da razgovaramo i o drugim temama. Mislim da smo danas imali vrlo iscrpan razgovor. Ima jo{ mnogo toga da se kaè, ali nekom drugom prilikom.
Voditeq: Da ostavimo to, zna~i, za neku drugu priliku. Po{tovani
slu{aoci, sloì}ete se, na{ sagovornik je imao {ta da kaè. Na{ sagovornik je bio dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, hvala vam!
Dr [e{eq: Hvala i vama!
304
XIV
SRPSKI RADIKALI - STABILIZUJU]I FAKTOR
Radio Bar, 6. mart 1998. godine
Voditeq: Kao {to smo u najavi rekli, gost dana{weg izdawa Promenada Radio Bara je lider srpskih radikala, gospodin dr Vojislav
[e{eq. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li u program Radio
Bara.
Dr [e{eq: Dobar dan, boqe vas na{ao.
Voditeq: Da li ste prvi put u Radio Baru? U ime slu{alaca, èlim
da vas pozdravim. Interesovawe za va{e gostovawe je zaista prili~no.
Po{tovani slu{aoci, jo{ jednom da napomenem, ukoliko èlite da postavite pitawe na{em gostu moète to da uradite na telefon 12-222.
Posle duèg vremena ponovo ste u Crnoj Gori. Bili ste u Pqevqima, zatim u Nik{i}u, Bijelom Poqu, Herceg Novom, Beranama, danas ste
u Baru. Da li to zna~i da je va{a stranka i zvani~no po~ela izbornu kampawu za majske izbore?
Dr [e{eq: Zvani~no jo{ nismo zapo~eli izbornu kampawu. Po~e}emo je kada se odredi datum odràvawa izbora i kada se izbori zakaù.Ovo su na{e predizborne pripreme. Imali smo ju~e i sednicu Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke za Crnu Goru u Danilovgradu. Mi
smo, prakti~no, krenuli sa predizbornom kampawom ja posle ove emisije imam emisiju u Radio Tivtu, ve~eras sam na televiziji Blu mun u
Podgorici, sutra na dràvnoj televiziji Crne Gore. Mi }emo ovoga puta predizbornu kampawu mnogo temeqitije obaviti nego ikada ranije, i
ona }e biti karakteristi~na po brojnim specijalnim izdawima na{ih
strana~kih novina i po u~estalim gostovawima na radio i televizijskim stanicama. Mislimo da je to boqi oblik kampawe od mitinga na
javnim mestima u neposrednijem kontaktu sa gra|anima temeqitije se
razvija smer na{e politi~ke pozicije.
Voditeq: Dakle, ne{to sli~no kao {to ste radili za predsedni~ke
izbore u Srbiji?
Dr [e{eq: Da, i za predsedni~ke i za parlamentarne. Pokazalo se
kao vrlo efikasno, vrlo produktivno.
Voditeq: Ho}e li srpski radikali i na ovim izborima i}i samostalno?
Dr [e{eq: Da, idemo samostalno, i tu nema nikakve sumwe, pogotovo sada, kada je izborni cenzus u Crnoj Gori smawen na 3%. Mislimo da
ona stranka koja ne moè da osvoji 3% na izborima, ne zasluùje ni da
postoji. Svaka treba da isproba svoju snagu i da iza|e pojedina~no, ne da
se zatvara u neki tor i da u nekom ~oporu, kako bih rekao, izlazi, pa da
deli i odgovornost za rezultate i krivicu za neuspeh, da deli slast pobede, da otima poslani~ke mandate od nekoga ko bi eventualno samostalno bio uspe{niji.
305
Voditeq: Da se malo osvrnemo i na situaciju u Crnoj Gori. Sredinom

januara ste bili na Cetiwu na inauguraciji predsednika Republike, Mila \ukanovi}a. Pozivom gospodina \ukanovi}a i va{im dolaskom u prestonicu Crne Gore, vas dvojica ste izgladili odnose posle va{eg proterivawa iz Crne Gore.
Dr [e{eq: Nije bilo nikakvog gla|ewa odnosa, mi smo ostali politi~ki protivnici. Na Cetiwe sam do{ao kao politi~ki protivnik, ali
je sa obe strane izraèn jedan gest dobre voqe i mi, srpski radikali,
uvek polazimo od toga da u politici ne sme biti ni qubavi ni mr`we. U
politici moramo ~vrsto stajati sa obe noge na zemqi, moramo trezveno
razmi{qati, moramo sagledavati probleme i pona{ati se u skladu sa na{im programskim ciqevima i strana~kim interesima, interesima dràve, pre svega.
U trenucima kada politi~ke strasti do|u do usijawa, mi, srpski radikali, naj~e{}e delujemo kao stabilizuju}i faktor, kao faktor koji
premo{}ava protivure~nosti i vodi uskla|ivawu politi~kih interesa
kroz parlamentarne procese, da se ne bi razre{avali uli~nim nemirima
i krvoproli}em. To je na{ principijelni stav koji zastupamo i u Srbiji i u Crnoj Gori i u svim srpskim zemqama.
Voditeq: Vi ste jedan od politi~ara iz druge federalne jedinice,
kako se to popularno kaè, koja je priznala predsedni~ke izbore u Crnoj
Gori. Celi svet je to uradio, dok predsednik Savezne Republike Jugoslavije, gospodin Slobodan Milo{evi} to jo{ nije na{ao za shodno. Kako
smo sino} kasno ~uli, propala je i prva prilika za to. Naime, odloèna
je ve} najavqena sednica Vrhovnog saveta odbrane. Kako vi to komentari{ete?
Dr [e{eq: I Srpska radikalna stranka je imala brojne primedbe na
izborni proces, me|utim, mi smo svesni nekih realnosti. Drugo, najvi{e
sudske i dràvne instance su potvrdile rezultate predsedni~kih izbora,
i to je sada, prakti~no, stawe koje se mora po{tovati.
Sa druge strane, smatramo da je veoma dobro {to je i reìm pokazao
dosta sluha za komplikovane probleme koji su nastali u Crnoj Gori raspadom DPS-a kao vladaju}e stranke, i {to se sloìo da se odrè vanredni parlamentarni i lokalni izbori. Mi smatramo da je to najboqi na~in
da se iza|e iz sada{we krize.
Nema {ta Slobodan Milo{evi} da priznaje ili ne priznaje izbore
u Crnoj Gori. On nema ustavne nadle`nosti da to radi ili ne radi, on,
jednostavno, ne zakazuje sednice Vrhovnog saveta odbrane. Zapravo, ve}
dva puta ih zakazuje, pa u posledwem momentu otkazuje. To je, izgleda, jedna politi~ka igra u ravni sukoba izme|u vladaju}e partije u Srbiji i
vladaju}e partije u Crnoj Gori. Mi srpski radikali smatramo da najvi{e dràvne institucije moraju biti van politi~kih i strana~kih igara.
Drugo, Vrhovni savet odbrane bi trebalo redovno da se sastaje, i tre}e: ako se se}ate, u predizbornoj kampawi, u toku predsedni~kih izbora,
u Srbiji novinari su me ~esto pitali, ali i neki crnogorski novinari:
kako }u, ako budem izabran za predsednika Srbije, sara|ivati sa Milom
306
\ukanovi}em u Vrhovnom savetu odbrane. Ja sam rekao: sasvim normalno.

Ukoliko se i jedan i drugi budemo striktno dràli ustava i zakona, {titili interese dràve i naroda, nema nikakvog razloga da ne sara|ujemo.
Mislim da svaki politi~ar mora imati takav principijelan stav,
ne sme se polaziti od pretpostavke da mi je neko drag, nekoga mrzim e,
sada }u raditi u onom dràvnom organu na ~ijem sam ~elu ovako ili onako. Mora se pona{ati principijelno. Su{tina politike i kvalitet dobrog politi~ara, pre svega jeste sposobnost da se razgovara sa politi~kim protivnikom, da se s wim uskla|uju stavovi i interesi.
Lako je razgovarati sa istomi{qenicima, nema ni{ta lak{e, to je
~ak dosadno, zamorno. Najinteresantnije je razgovarati sa onim ko misli druga~ije, pa i vi proveravate svoj stav, svoje politi~ko mi{qewe,
imate {ansu da kritikujete wegovo, a imate i priliku da usaglasite stavove za dobrobit naroda i dràve.
Voditeq: Kada smo kod predsedni~kih izbora u Crnoj Gori, vlada nepodeqeno mi{qewe da vam je oduzeta pobeda na izborima za predsednika Republike Srbije, pogotovo u prvom krugu.
Dr [e{eq: Da. Ja sam pobedio Zorana Lili}a, ali, prema zvani~nom
izve{taju Republi~ke izborne komisije, nije iza{lo dovoqno glasa~a
na izbore. Mi, radikali, pratili smo do 98% bira~kih mesta, nismo
imali podatke sa svih bira~kih mesta, 2% nam je falilo i tu je reìm
mogao da prikaè i ovako i onako. Nije mogao da prikaè da je Lili} pobedio, jer je razlika u moju korist bila suvi{e ubedqiva. Li~no mislim
da je mo`da bilo nekoliko hiqada iznad 50%, nekoliko hiqada ispod
50%. U svakom slu~aju, mi dovodimo bira~ke spiskove u pitawe, jer smatramo da je prebukiran broj bira~a u Srbiji, da ih nema 7.200.000, kako
to reìm saop{tava, nego nekoliko stotina hiqada mawe i da se ista
imena pojavquju po nekoliko puta na bira~kim spiskovima. Zbog toga je
izvesno da }e se to jednog dana istraìti, ako ni{ta drugo, istori~ari
}e utvrditi da sam, verovatno, ve} bio izabran za predsednika Republike Srbije, ali, kako nismo imali nikakve opipqive materijalne dokaze
na raspolagawu, nismo mogli ni{ta da uradimo.
U drugom izbornom turnusu izbori su sigurno falsifikovani do
kraja, i toga su sada svi svesni, pogotovo oko tih 350.000 {iptarskih navodnih glasova na Kosovu i Metohiji. Sada se ti isti glasa~i, navodni
glasa~i Milana Milutinovi}a, diù na oruàni ustanak, organizuju separatisti~ke demonstracije, itd.
Vi{e je Milan Milutinovi} dobio albanskih glasova na srbijanskim izborima, nego Fatos Nano u Albaniji.
Voditeq: Ipak, ako ste smatrali i jo{ uvek smatrate da vam je oduzeta pobeda, niste se mnogo potrudili da to i dokaète. îni mi se da
ste ovaj poraz dosta mirno primili.
Dr [e{eq: Ve} sam vam rekao. Ta pobeda je bila mogu}a u izbornom
nadmetawu sa Zoranom Lili}em. Ne mogu da tvrdim da sam pobedio u drugom turnusu predsedni~kih izbora. Ali, tada sigurno nije iza{lo 50% i
sigurno Milan Milutinovi} nije izabran za predsednika Republike.
307
Mi nismo odustali od dokazivawa izbornih falsifikata. Ve} smo

{tampali tri specijalna izdawa na{ih novina Velika Srbija. Jedno
izdawe je bilo u 500.000 primeraka, dva izdawa u po 100.000 primeraka, a
sada spremamo jo{ jedno izdawe u 200.000 primeraka. Mi tu objavqujemo
konkretne podatke o izbornim falsifikatima, ìgosali smo ovu izbornu kra|u i falsifikate. Vodimo akciju pred Vrhovnim sudom, a posle toga na Ustavnom sudu.
Nemamo nekih iluzija o tome kakav }e biti ishod, ali smo ube|eni da
je reìm pretrpeo èstok udarac ovim izbornim falsifikatima. O tim
falsifikatima svedo~e i sve me|unarodne organizacije koje su posmatrale izbore, i neke doma}e organizacije. Svi qudi u Srbiji su svesni da
su izbori falsifikovani i mislimo da je ve}a {teta za reìm {to je
pribegao tako otvorenim falsifikatima, nego da ni ovog puta nisu uspeli izbori.
Za reìm bi bilo boqe da su se izbori ponovili, nego da pribegne
tim falsifikatima, dovede na predsedni~ku funkciju Milana Milutinovi}a, koji je poznat kao ~ovek koji se uop{te ne me{a u svoj posao, koji vi{e i ne glumi da je predsednik Republike. Ba{ ga briga, on ode za
Novu godinu u Gr~ku dràvnim avionom, o dràvnom tro{ku. Sada mu ne
pada na pamet da ode na Kosovo i da smiri te svoje brojne pristalice, te
svoje glasa~e, tih 350.000 [iptara koji su ga u velikom odu{evqewu izabrali za predsednika Srbije.
Voditeq: O Kosovu i Metohiji }emo kasnije detaqnije. Jo{ za ovaj
prvi deo razgovora odgovorite na pitawe va{a li~na popularnost i popularnost partije je u stalnom porastu u Srbiji. Zbog ~ega i {ta mislite, koji je razlog?
Dr [e{eq: Ispostavilo se da je Srpska radikalna stranka jedina
politi~ka partija u svim srpskim zemqama koja ima jasan, precizan nacionalni, politi~ki, socijalni, ekonomski i kulturni program, i mi nikada nismo ni{ta mewali u na{em nacionalnom programu. Mi mewamo
politi~ku taktiku, mi mewamo politi~ki stil, usavr{avamo svoj program. Znate, qudi kaù: samo se idioti uop{te ne mewaju, ali od na{ih
su{tinskih programskih ciqeva ne odustajemo i to narod posebno ceni
i po{tuje. Narod ceni i to {to uvek svima otvoreno kaèmo sve {to mislimo, i {to radimo onako kako govorimo. Narod ceni i na{e principijelno pona{awe u parlamentima, zatim, veliki odjek je imala uspe{na
radikalska vlast u op{tini Zemun. To je jedna velika gradska op{tina
Beograda, sa nekih 300.000 stanovnika, kada se ura~unaju i sve izbeglice
koje su se tamo naselile. Sve je to uticalo da na{a popularnost raste i
u Srbiji i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj.
Voditeq: Gospodine [e{eq, evo pitawa pristiù. Pre nego {to
krenete da odgovarate na wih, da kaèm: javila se porodica Vujinovi} iz
Kijevog dola, koja ìvi u Baru i pozdravqa vas.
Dr [e{eq: Zahvaqujem na pozdravima i uzvra}am na isti na~in.
Voditeq: Jo{ malo da se dotaknemo politi~ke scene u Srbiji. Novi
stari mandatar republi~ke vlade, gospodin Mirko Marjanovi}, jo{ nije
308
oformio novu vladu. Ju~e je glavni odbor SPO-a po~eo sednicu na kojoj
treba da bude odlu~eno da li }e ta stranka u}i u novu vladu. Kakav je va{
stav povodom te nove vlade?
Dr [e{eq: Mi ostajemo opoziciona politi~ka partija i glasa}emo
protiv te nove vlade. To je trgova~ka vlada socijalista i SPO-a, ~iji je
ciq raspodela plena, a ne realizacija nekog programa koji bi Srbiju izveo iz ekonomske krize i socijalne bede. Mi smo imali koncept ~etvorne koalicije, za taj koncept niko drugi, osim srpskih radikala, nije bio
zainteresovan. Wima je bila pre~a trgovina, a mislim da }e ulaskom u
ovu vladu propasti Srpski pokret obnove, to je definitivno, i da }e levica biti bitno oslabqena, jer ko god je do sada sa Vukom Dra{kovi}em
tikve sadio, o glavu su mu se razbijale. Tako su pro{li \in|i}, Ko{tunica, Vesna Pe{i} i Mi}unovi}. Ne}e boqe sre}e biti ni Milo{evi},
i on }e se kajati {to je pravio koaliciju sa Dra{kovi}em.
Voditeq: Mislite da to Milo{evi} ne moè da izdrì?
Dr [e{eq: Znate {ta, problem je sa Dra{kovi}em {to je on duboko iracionalan ~ovek, jedno misli ujutro, drugo nave~e. Ujutro se ne{to
sa wim dogovorite, on nave~e traì da se promeni dogovor. Vrlo nestabilan karakter, vrlo koristoqubiv, pohlepan i izrazito sklon nepotizmu. Na nivou Srbije desi}e se ono {to je bilo na nivou gradske vlasti
Beograda. Po~e}e ro|ake da razme{ta po vrlo va`nim funkcijama, po~e}e da otimaju dràvne vile, rezidencije, novac.
Voditeq: I pored toga {to sebe smatrate za jedinu pravu opozicionu
partiju u zemqi, ne moèmo se otrgnuti utisku, makar takav je utisak sa
pozicija u Crnoj Gori, da va{e odluke ~esto idu na ruku SPS-u, odnosno
Slobodanu Milo{evi}u. îni mi se, posledwe tako ne{to desilo se u Saveznom parlamentu oko izglasavawa buyeta. Na sva zvona ste kritikovali
poteze vladaju}e partije, a nakon toga, zahvaquju}i va{im poslanicima,
Milo{evi} je do{ao do ve}ine u Skup{tini. Kako to komentari{ete?
Dr [e{eq: Ja nikada nisam rekao da smo mi jedina opoziciona politi~ka partija u zemqi, nego da smo najve}a, najozbiqnija i to je realna ~iwenica.
Drugo, nije ta~no da mi uvek radimo ne{to {to ide na ruku Slobodanu Milo{evi}u. Mi èlimo da ga sru{imo sa vlasti: wega, wegovu
partiju, Socijalisti~ku partiju Srbije i kompletnu levicu. Ali, ne èlimo da kroz taj proces wihovog ru{ewa sa vlasti razru{imo i dràvu.
Mi bi dràvu da sa~uvamo, a wih da se otarasimo.
Oko buyeta je bilo veoma komplikovano. Mi smo protiv buyeta glasali u Ve}u gra|ana, a sve druge stranke su glasale za. A onda, na Ve}u republika smo i{li sa amandmanima, hteli smo da izbacimo neke stavke iz
buyeta, pogotovo finansirawe crvene Borbe i Tanjuga, kao propagandnih
sredstava Socijalisti~ke partije Srbije za obra~un sa politi~kim neistomi{qenicima i poku{ali smo da pridobijemo druge poslani~ke grupe
da nas podrè u tome. Neke su nas podràle, a neke nisu, neke su obe}ale
da }e nas podràti, pa su slagale. Na{a namera je bila da odloìmo usvajawe buyeta, usvajawem amandmana u Ve}u republika, jer bi onda morala da
309
radi komisija za usagla{avawe Ve}a republika i Ve}a gra|ana, i tu bi bilo prilike da se promeni tekst saveznog buyeta. Me|utim, ta akcija nije
uspela, a, sa druge strane, desilo se da su ba{ tih dana koincidirali nemiri na Kosovu i Metohiji, teroristi~ki napadi, demonstracije i ~iwenica
da dve tre}ine novca, mo`da i ~etiri petine, odlazi iz buyeta na finansirawe vojske prevagnula je da ovoga puta ne obaramo buyet.
Konkretna posledica obarawa buyeta bi bila raspu{tawe Ve}a gra|ana i raspisivawe novih izbora za Saveznu skup{tinu. Mi jesmo za nove izbore za Saveznu skup{tinu u toku ove godine, ali ne sada odmah. Mi
bismo hteli da to bude krajem godine. Ima vi{e razloga za raspisivawe
tih izbora, pre svega, podela DPS-a. Zatim }e se, verovatno, ove godine
ukazati prilika da {iptarske partije definitivno odlu~e da iza|u na
izbore, i mi bi, sa svoje strane, morali u znak dobre voqe odmah da raspi{emo izbore na svim nivoima, jer bi to delovalo u pravcu smawivawa
tenzija na Kosovu i Metohiji, i dovelo bi do stabilizacije ukupnih politi~kih prilika u na{oj zemqi. Ali, mi, kao opoziciona partija, èlimo {to pre izbore, jer svi pokazateqi istraìvawa javnog mwewa govore da na{a popularnost i daqe raste, da opada popularnost levice, a
da se ~ak gubi popularnost Vuka Dra{kovi}a.
Voditeq: Evo, dotakli smo se pitawa Kosova i Metohije. Na Kosovu
i Metohiji je ovih dana do{lo do eskalacije albanskog nacionalizma. Bilo je i `rtava na obe strane. Iz sveta stiù zaista nepovoqni signali. Jutros sam pro~itao u jednom glasilu da je Kosovo i Metohija unutra{we
pitawe SAD-a i Evrope, a iseqavawe Srba i Crnogoraca se nastavqa.
Dr [e{eq: To ste ~itali u Podgori~kim vjestima, je l tako, na naslovnoj strani. Pa dobro, to je jedna sme{na floskula, ali u svakom slu~aju ukazuje koliki je intenzitet stranog me{awa na Kosovu i Metohiji,
koliki su ameri~ki i nema~ki strate{ki interesi u to upleteni.
Ne slaèm se sa vama da je do{lo do eskalacije albanskog nacionalizma. Ja nemam ni{ta protiv nacionalizma, svako ima pravo na svoj nacionalizam, da izbori izraàvawe svoje nacionalne ideje, nacionalne
svesti, itd. Ovde je do{lo do eskalacije separatizma i terorizma. Sa terorizmom se moèmo obra~unati jedino silom, a i separatizam moramo
uokviriti u granice ustava i zakona.
Niko nema pravo da organizuje demonstracije ukoliko one nisu uskla|ene sa odredbama zakona. Ju~e su, vaqda u Ulciwu, bile demonstracije i albanskih partija i Liberalnog saveza. Koliko znam, sve je pro{lo
mirno, bez sukoba, a organizatori demonstracija su ispunili sve zakonske uslove: prijavili skup policiji, organizovali redarsku slu`bu i sve
{to je potrebno. E, kada bi tako [iptari na Kosovu i Metohiji organizovali demonstracije u skladu sa srpskim zakonom, mi ne bismo imali
ni{ta protiv. Ne mogu oni da kr{e zakonske norme koje vaè za nas. Kada mi drìmo miting ili demonstracije u Beogradu, u Gwilanu, Kosovskoj Mitrovici ili u Pri{tini, bilo gde, mi moramo da ispunimo sve
zakonske obaveze. Ako mi, kao Srpska radikalna stranka, moramo, onda
moraju i albanske partije.
310
Voditeq: Ne ~ini li vam se da vlasti u Srbiji nisu uradile sve {to

je trebalo da do|e do dogovora sa Albancima?
Dr [e{eq: Mislim da dogovor nije bio mogu}, jer albanske partije
su do kraja iskqu~ive, one traè nezavisnost i gotovo. Ne mogu da optuùjem reìm {to nije bilo dogovora, ali optuùjem reìm u Beogradu
{to nije blagovremeno preduzeo izvesne mere koje bi sigurno Srbima
dale diplomatsku politi~ku prednost i za~epile usta zapadnim silama.
Tu, pre svega, mislim na mogu}nost privatnog {kolstva, zdravstvenih
ustanova, kulturnih institucija i sli~no. To je ono {to je moglo na{u
poziciju u~initi neuporedivo povoqnijom da kaèmo, mogu [iptari
kakve god èle {kole da organizuju, neka kupe zgradu, neka sami zaposle
profesore, neka sami upisuju |ake, studente, s tim {to u pe~atu i zvani~nom nazivu treba da stoji Republika Srbija. [iptarski univerzitet,
akademija nauka, ali mora da stoji Republika Srbija, ne sme da stoji
Republika Kosovo, ne sme da stoji Albanija. Zna~i, ne sme da se dovodi u pitawe dràvni suverenitet Srbije. To je jedini uslov.
Bolnice, ambulante, sve {to èle neka sami formiraju, tu Amerikanci ne bi mogli ni{ta da nam kaù. A ovako, reìm u Beogradu misli da mora da drì sve pod svojom kontrolom, da on propisuje programe u {kolstvu.
[ta nas briga po kom }e programu da u~e albanska deca, o tome neka razmi{qaju wihovi o~evi da li }e ne{to vredeti wihova diploma iz privatne {kole. Onaj ko upisuje svoje dete, treba da razmi{qa da li }e ta diploma vaìti na trì{tu; neka privatna {kola }e biti dobra, neka lo{a, neka }e se pro~uti po kvalitetu, neka }e sluìti za nipoda{tavawe, itd.
Voditeq: Ali, ipak, sa Zapada i iz Evrope se zalaù, makar javno, da
Kosovo i Metohija mora da bude u sastavu Srbije.
Dr [e{eq: Ne, }ute, niko ne govori vi{e da Kosovo i Metohija mora da ostane u sastavu Srbije. Svi kaù Kosovo i Metohija u sastavu
Savezne Republike Jugoslavije, ~ak i Amerikanci, koji jo{ nisu priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju. Wihov je ciq da Kosovo i Metohija
postane prvo federalna jedinica u okviru Savezne Republike Jugoslavije, tre}a federalna jedinica, jer su svesni da sada nema nikakvog pravnog
osnova za otcepqewe Kosova i Metohije. Ako postane federalna jedinica, onda sti~e pravni osnov za otcepqewe, pa za nekoliko godina raspi{u referendum, proglase otcepqewe, priznaju ih zapadne sile i gotovo.
To je realna opasnost {to federalna jedinica na~elno ima pravo na samoopredeqewe, a pokrajina, ili sve {to je ispod federalne jedinice, nema pravo na otcepqewe.
Voditeq: [ta mislite, ukoliko se nastavi sa ovim de{avawima na Kosovu i Metohiji, koji je slede}i korak, po vama, SAD-a i Evropske unije?
Dr [e{eq: Oni }e sprovoditi èstoke pritiske protiv reìma u
Beogradu i kompletnog srpskog naroda i Savezne Republike Jugoslavije,
ali ne verujem da }e uspeti da izglasaju nove sankcije u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, jer }e se tome suprotstaviti Kina i Rusija. One
to ve} nagove{tavaju i ne verujem da je mogu}e strano vojno me{awe, jer
ni to ne}e dozvoliti Rusija i Kina.
311
Voditeq: Pitawe slu{aoca: Za{to je gospodin [e{eq uni{tio

radikale u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Nisam uop{te uni{tio radikale. înim sve {to je u mojoj mo}i da Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori bude {to ~vr{}a, sna`nija, sposobnija i uspe{nija. Mi smo imali nekih unutarstrana~kih
problema, ali smo to razre{ili i sada sa ogromnim entuzijazmom izlazimo na izbore.
Voditeq: [ta biste konkretno uradili na Kosovu i Metohiji, osim
pregovora, pita anonimni slu{alac?
Dr [e{eq: Osim ovoga {to sam ve} rekao, mi bismo odmah sre|ivali mati~ne kwige dràvqana da utvrdimo ta~no koliko ima stanovnika.
Ube|en sam da nema vi{e od milion Albanaca, jer su svi raniji popisi
bili falsifikovani. Imali su nagli, nevi|en rast u Evropi po tim popisima. Ako Albanci bojkotuju popis, ima na~ina da se to utvrdi. Recimo, zamenom li~nih karata, pa kaèmo: do 31. 12. 1998. svi gra|ani Srbije moraju da zamene li~ne karte, izdaju se nove, na novim obrascima. Onaj
ko èli novu li~nu kartu, mora da podnese popuwen formular i uz to uverewe o dràvqanstvu, otaybinski list, kako bismo mi to nazvali, a onaj
ko nema, zna~i, nije dràvqani.
Tako bismo sredili mati~ne kwige dràvqana i znali bismo ta~no
u glavu koliko na Kosovu i Metohiji ima Albanaca koji su na{i dràvqani, pa bismo onda prema tome pravili bira~ke spiskove, a ne ovako,
odoka, pa da to sluì za manipulacije izbornim rezultatima.
Voditeq: Jo{ jedno pitawe, slu{alac se nije predstavio: Kako obja{wavate to da su svi radikali u Crnoj Gori proterivani? [ta daqe
uraditi?
Dr [e{eq: Nisu svi proterivani. Nas 36 iz rukovodstva Srpske radikalne stranke, koji smo porodi~no letovali, proterani smo 1994. godine, a meni je dve godine bio zabrawivan ulazak u Crnu Goru, {to je potpuno protivzakonito i protivustavno. Progoweni su i neki na{i istaknuti aktivisti u Crnoj Gori.
Sada se situacija promenila, a prava je blagodet i za nas, srpske radikale, i sve druge opozicione stranke, {to je do{lo do dubokog raskola u vladaju}oj Demokratskoj partiji socijalista, pa, umesto da se sluè
starim metodama, i jedno i drugo krilo se sada busa svojom demokrati~no{}u, svojom odano{}u demokratskim principima, slobodarskim na~elima i tako daqe. To bitno popravqa demokratsku atmosferu u Crnoj Gori, to je jedna konkretna pozitivna posledica, samo da se vi{e ne desi
ono {to se de{avalo u Podgorici, da ne do|e do krvavih nemira, da se
qudski ìvoti ne ugroze, da qudi ne budu te{ko rawavani, itd. Samo to
da se izbegne, ina~e, ovaj proces je proces koji vodi napretku demokratskih institucija, a ne wihovom nazadovawu.
Voditeq: Slu{alac iz Sutomora vas pita: Kako komentari{ete
slu~aj ravnopravnosti Crne Gore i Srbije? Crna Gora vi{e nije u mogu}nosti da donese u ku}u onoliko koliko Srbija.
Dr [e{eq: Pa, ja ne znam {ta to nije u stawu Crna Gora da donese u
ku}u koliko i Srbija. U svakom slu~aju, Crna Gora i Srbija su ravno312
pravne federalne jedinice, s tim {to raspodela iz dràvnog buyeta na

neka dràvna davawa uvek zavisi od proporcionalnosti broja stanovnika, a drugo, savezna dràva se brine za vojsku, saveznu policiju, za carinsku slu`bu, za primarnu emisiju, vodi brigu o nekim na~elnim pitawima dràvne politike, a republike, kao federalne jedinice, imaju veoma
{iroke nadle`nosti i ovla{}ewa.
Voditeq: Slu{alac iz Bara pita: Gde je sada va{a podr{ka Srbima u Krajini i isto~noj Slavoniji, koji su i sad progawani i koje iseqavaju pod pritiskom. Ako ste dosledni svojoj politici, za{to ne organizujete mirne demonstracije kao podr{ku?
Dr [e{eq: Mi smo odràli te demonstracije u septembru 1995. godine. U znak podr{ke Srbima iz Srpske Krajine imali smo miting u Beogradu, kome je prisustvovalo 50.000 qudi. Mi nismo bili vladaju}a partija i nismo mogli ne{to efikasnije da uradimo. Mi smo jedina politi~ka stranka u svim srpskim zemqama koja neprekidno nagla{ava da se
nikada ne}e pomiriti sa okupacijom Republike Srpske Krajine, i da }emo kad-tad vratiti sve srpske teritorije. To ostaje jedan od na{ih kqu~nih programskih ciqeva.
Drugo, ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da pomognemo srpskim izbeglicama. Recimo u zemunskoj op{tini, gde smo vladaju}a partija, isparcelisali smo vi{e od 5.000 placeva koje smo prodali po najniìm mogu}im cenama 15 dinara po kvadratnom metru i ogroman broj izbeglica
se sada tamo naseqava, ve} zidaju ku}e. Negde oko 500 ku}a je zapo~eto
ili ve} sazidano, ve}ina je dovedena do plo~e. Zatim, vodimo brigu o porodicama palih boraca i invalidima ovoga rata, deci lo{eg materijalnog stawa, ne pravimo nikakvu razliku izme|u dràvqana i izbeglica, i
neprekidno se zalaèmo na svim dràvnim nivoima da se svim izbeglicama omogu}i upis u kwigu dràvqana Savezne Republike Jugoslavije.
To je ono {to mi sada moèmo da uradimo kao opoziciona stranka, a kada postanemo vladaju}a, sigurno }emo raditi mnogo vi{e.
Voditeq: Dodali ste da ne odustajete od srpskih teritorija, je l tako? Kako to moète da izvedete, ako svet, SAD i Evropa kaù da nema
govora o promeni granica?
Dr [e{eq: Moramo imati dovoqno strpqewa. Francuzi su ~ekali
48 godina da povrate Alzas i Loren, koje im je oteo Bizmark u francusko-turskom ratu, 1870. godine. I mi moramo imati strpqewa, a ube|en
sam da ne}emo toliko ~ekati. Moramo sa~ekati da se promeni odnos snaga me|u velikim silama, da se Rusija oporavi, da se vrati na evropsku i
svetsku pozornicu kao mo}na imperijalna sila, a uz wenu pomo}, mi }emo povratiti ono {to je na{e.
Mi danas i stradamo zato {to smo tradicionalni ruski saveznik na
Balkanu. Zbog toga nas Amerikanci i Nemci toliko mrze i zbog toga podràvaju sve srpske neprijateqe: Slovence, Hrvate, muslimane, [iptare i sve ostale.
Voditeq: Neizbe`no pitawe Republika Srpska. Dolaskom na ~elo
vlade gospodina Dodika, svet se okrenuo Republici Srpskoj, a najavqena
je i pomo} ovoj mladoj dràvi.
313
Dr [e{eq: Vide}emo {ta }e od svega toga biti. Ako Milorad Dodik zaista sa~uva Br~ko za Republiku Srpsku, ja }u mu prvi ~estitati, i
mi }emo ga podràti sve do slede}ih izbora. Ne}e imati nikakvih problema sa izglasavawem buyeta i izglasavawem drugih ozbiqnijih zakona,
samo neka se izbori da Br~ko bude u sastavu Republike Srpske. A mi ga
drìmo za re~, obe}ao je da }e, ako Br~ko ne pripadne Republici Srpskoj, podneti ostavku.
Obe}ali su mu sa Zapada stotine miliona dolara pomo}i za Republiku Srpsku, me|utim, to sve pristiè na ka{i~icu: milion, dva, tri itd.
To nije dovoqno. Iz ranijih iskustava znamo da su Amerikanci obe}avali brda novca Poqacima, êsima, Slovacima, Ma|arima, Rumunima, Bugarima, ali ni{ta od toga nije bilo. âk i Rusiji su obe}ali nekih 25 milijardi dolara. Da li se se}ate tog obe}awa o kreditu od 25 milijardi dolara? Nikad od toga ni{ta nije bilo, tako da ne verujem zapadwacima kada obe}avaju novac.
Voditeq: A {ta sa Hagom? Mnogi su skloni da tvrde da u Hag jo{
uvek nisu otputovali glavni krivci. Va{ komentar?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je protiv saradwe sa Ha{kim
tribunalom, jer je to jedna izrazito antisrpska tvorevina. Mi smo protiv toga da se bilo koji na{ dràvqanin isporu~uje bilo kojoj stranoj
zemqi ili me|unarodnoj organizaciji.
Voditeq: Slu{ateqka Boòvi} vas pita kakvo je va{e mi{qewe o
standardu penzionera u Srbiji.
Dr [e{eq: Penzionerima je te{ko i u Srbiji i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. U Srbiji penzije kasne po tri meseca, zemqoradni~ke
penzije po godinu dana, koliko i de~iji dodaci, socijalna pomo}, invalidnine i sve ostalo. Reìm, jednostavno, to pitawe zapostavqa, a imao je
{ansu pro{le godine da izmiri sva dugovawa na ime penzijskog i socijalnog osigurawa, prilikom prodaje 49% dràvne telefonije. Oni su taj novac rasporedili na kredite dràvnim i dru{tvenim firmama, na ~ijem
~elu je SPS-ovski i JUL-ovski direktorski lobi, i ti krediti se uglavnom ne vra}aju ba{ onako kako smo mi, srpski radikali, upozoravali.
Voditeq: [ta mislite o novope~enim bogata{ima, a {ta o onima
koji jedva sastavqaju kraj sa krajem?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ne vodi politi~ku borbu protiv bogata{a, mi vodimo politi~ku borbu protiv kriminalaca. Za nas
nisu problem bogati qudi, za nas su problem samo oni bogata{i za koje
se moè dokazati da su kriminalnim radwama stekli veliko bogatstvo.
Voditeq: Slu{ateqka iz Bara podràva va{ stav o Kosovu i Metohiji i misli da najinteligentniji Albanac nije ravan ponavqa~u, i pita
gde je Maja Gojkovi}?
Dr [e{eq: Ne mogu da se izja{wavam o stepenu inteligencije Albanaca. Mislim da i kod Albanaca, kao i kod drugih naroda, postoje izrazito pametni qudi i glupi qudi. [to se ti~e Albanaca, kod nas Srba
nema mr`we prema wima, to je sigurno, ali traìmo da oni budu lojalni
gra|ani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije ili Crne Gore, ni{ta
314
drugo od wih ne traìmo. Mi, dakle, ne mislimo da im osporavamo nacionalna prava, gra|anske slobode, qudska prava, u {irem smislu pravo na
politi~ko organizovawe i sli~no.
Maja Gojkovi} je u Novom Sadu, ona je potpredsednik Centralne
otaybinske uprave Srpske radikalne stranke i veoma je aktivna, poslanik je u Saveznoj skup{tini i zamenik {efa poslani~ke grupe.
Voditeq: Jo{ jedno li~no pitawe. Slu{alac iz Bara pita da li je
ta~no da je gospodin [e{eq poreklom Hrvat. Ako nije, da li to moè da
demantuje?
Dr [e{eq: To je sme{no. To je Vuku Dra{kovi}u ostao jo{ jedini
argument kojim ma{e u javnosti misle}i da vi{e puta ponavqana la` na
kraju postane istina, i da svi po~iwu da veruju da je to zaista istina.
Ja sam po o~evoj liniji poreklom iz Crne Gore, sa Rovaca, krsna slava nam je Sveti Luka, a po majci sam poreklom iz Hercegovine. Moja majka je iz jedne od najstarijih hercegova~kih porodica Misite, upravo iz
Kijevog dola, odakle se javila porodica Vujinovi} negde na po~etku va{e emisije. To je kom{ijska porodica, ~ak je bilo i nekih rodbinskih veza, me|usobnih udaja, ènidbi i tako daqe.
Voditeq: Kazali ste, dakle, da je va{e poreklo iz Crne Gore. Vi ste
se ~esto izja{wavali da, po va{em mi{qewu, ne postoji crnogorska nacija. Na ~emu temeqite tezu da su Crnogorci Srbi?
Dr [e{eq: To nije teza, to je izvorna istina. Crnogorci su uvek bili Srbi, Crnogorci su sa~uvali srpsku nacionalnu svest. Da nije bilo
Crne Gore, verovatno bi se potpuno izgubila srpska nacionalna svest.
Drugo, obojica vo|a srpskih ustanaka u Srbiji, Kara|or|e i Milo{
Obrenovi} poreklom su iz Crne Gore. Cela [umadija je poreklom iz
Crne Gore, a ~a~anski, vaqevski i uì~ki kraj iz Hercegovine. Na kraju krajeva, samim tim {to sam Crnogorac, ja sam Srbin, samim tim {to
sam Hercegovac, ja sam Srbin, samim tim {to sam Bo{wak, jer sam ro|en
u Sarajevu, ja sam Srbin.
Voditeq: Ali ipak morate da priznate da se vi{e od polovine stanovni{tva Crne Gore pi{e kao Crnogorci.
Dr [e{eq: [ta mene briga kako se oni pi{u, mogu da se pi{u kao
Marsovci, Japanci, Kinezi, to je wihova privatna stvar kako }e se oni
pisati. Ja, kao ~ovek koji se bavi politi~kom teorijom, koji se bavio
dru{tvenim naukama, imam ~itav niz argumenata za tvrdwu da su Crnogorci Srbi. A kako }e se neko pisati, to je wegova stvar, ja ne mislim nikoga da teram da bude Srbin ako on to ne èli.
Voditeq: Dobro, da se...
Dr [e{eq: Uostalom, vi dobro znate da katoli~ki nadbiskup u Baru nosi titulu primasa srpskog. Sada sam ga upoznao, bio je na Cetiwu na
\ukanovi}evoj inauguraciji. On je primas srpski, to mu je titula jo{ iz
sredweg veka. Ne primas crnogorski.
Voditeq: Slede}e pitawe. Slu{ateqka iz Bara pita za{to Milo{evi} izbegava susret sa \ukanovi}em?
315
Dr [e{eq: To smo ve} raspravili na po~etku emisije. A evo, jo{ jednom da ponovim oko pitawa nacionalne pripadnosti.
U Baru ìve i Srbi katolici. U Boki Kotorskoj ima poprili~an
broj Srba katolika. Ne znam kako se oni danas izja{wavaju, ali wihov
verski stare{ina je primas srpski. Ba{ zato {to su ti katolici u Baru
Srbi, wihov verski stare{ina u svojoj tituli ima naziv srpski. Primas
srpski, dakle, prvi me|u Srbima.
Voditeq: Dragan Vu~i}evi} ìvi sa ènom i detetom kao podstanar
bez posla, a voleo bi da ìvi u Zemunu. Da li bi mu u tome mogli pomo}i?
Dr [e{eq: Ako je u pitawu stan, tu ne moèmo pomo}i, jer Op{tina
nema stanova, ali imamo i daqe vrlo jeftine placeve za individualnu
stambenu izgradwu. Ako je za tako ne{to zainteresovan, ima mogu}nosti.
Voditeq: Vreme za ovaj razgovor skoro je isteklo. Za kraj, mo`da
posledwe pitawe u ovom bloku. Da li smatrate da je danas Jugoslavija
neshvatqivom, neprihvatqivom i neodgovornom politikom pojedinih
saveznih institucija i daqe izolovana od sveta? Kakav je va{ komentar?
Dr [e{eq: To nije samo krivica dràvne vlasti u na{oj zemqi, krivica je i velikih sila, ali dràvna vlast nikada nije bila u stawu da adekvatno parira tim velikim silama i ona je utoliko kriva za ono {to nas
je sna{lo. Mi, srpski radikali, smatramo da se {to pre mora mewati
vlast u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Voditeq: Gospodine [e{eq, bilo mi je zadovoqstvo proteklih 45
minuta razgovarati sa vama, nadam se i slu{aocima. Hvala vam puno na
ovom razgovoru.
Dr [e{eq: Hvala vama!
XV
VELIKA SRBIJA CIQ SRPSKIH RADIKALA
Radio Berane, 7. mart 1998. godine
Jedanaest je sati i devet minuta, slu{ate program Radio Berane. Po{tovani slu{aoci, u vestima u 10,00 najavili smo da danas u Beranima
boravi predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobar vam dan.
Voditeq: U ovoj sredini qudi dosta znaju o vama, ali ipak, predstavite se sami.
Dr [e{eq: Ja sam predsednik Srpske radikalne stranke, jedine politi~ke partije koja deluje u svim srpskim zemqama, koja je najve}a opoziciona partija u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Srpska radikalna
stranka je mo}na parlamentarna stranka u Republici Srpskoj. Predstavqamo stranku sa sna`nim politi~kim potencijalom u Crnoj Gori.
316
U Crnoj Gori smo bili jaka parlamentarna stranka, ali je do{lo do

brutalnog obra~una sa reìmom u kome su sva najgora sredstva primewena protiv srpskih radikala. Krajem 1995. godine izba~eni smo na neustavan na~in iz Parlamenta Crne Gore.
Srpska radikalna stranka je nacionalisti~ka politi~ka partija demokratskog karaktera, a zalaèmo se za jedinstvenu srpsku dràvu koja
}e obuhvatati sve srpske zemqe. U politi~koj sferi, pristalice smo demokratskog vi{epartijskog sistema, parlamentarne demokratije, modernog pravnog poretka, gra|anskih sloboda i prava.
U ekonomskoj sferi, zalaèmo se za liberalnu kapitalisti~ku privredu, privatnu svojinu, privatnu inicijativu i slobodnu konkurenciju.
U socijalnoj sferi se zalaèmo za sveobuhvatnu socijalnu za{titu
svih ugroènih slojeva stanovni{tva.
Voditeq: O ne~emu od ovoga {to ste sada rekli hteo bih i da vas pitam. Pozicija Srpske radikalne stranke je bila stabilna dok je partija
bila jedinstvena u Crnoj Gori. [ta su razlozi da i danas nije tako, da nemate poslanike u republi~kom parlamentu i odbornike u mnogim op{tinskim skup{tinama, na primer, u beranskoj skup{tini op{tine?
Dr [e{eq: Prvo, mi smo u èstokom sudaru sa reìmom bili izloèni krajwim represivnim merama. Preìveli smo ono {to nijedna
stranka nije u svojoj politi~koj i istorijskoj praksi doìvela. Recimo,
1994. godine smo proterani iz Crne Gore. Meni je dve godine bio zabrawen ulazak u Crnu Goru. Tada{wi predsednik Srpske radikalne stranke
za Crnu Goru proveo je pet meseci u zatvoru, naravno, iz politi~kih razloga, a krajem 1995. godine, svih osam na{ih poslanika je proterano iz
Narodne skup{tine Crne Gore. Reìm je doveo policijske provokatore
da glume kako su oni srpski radikali. Tada je bilo mnogo komi~nih situacija u Narodnoj skup{tini Crne Gore.
Bilo je i nekih unutra{wih problema u Srpskoj radikalnoj stranci. Bilo je proma{aja u kadrovskoj politici, i unutarstrana~kih trvewa. Ali, te probleme smo razre{ili i podela nije bilo.
Nama su ~ak oteli i strana~ku registraciju u Ministarstvu pravde
1996. godine, tako da smo morali ponovo da registrujemo stranku, pa je
tom prilikom i moje ime uba~eno u zvani~ni strana~ki naziv, kako nam
vi{e niko ne bi otimao registraciju i naziv stranke. Ali, na{e ~lanstvo je ostalo kompletno, strana~ka politika stabilna, a pojedinci su
odlazili. Oni koji su oti{li od nas, uglavnom kasnije nisu imali nikakvog politi~kog uspeha.
Voditeq: U vreme predsedni~ke kampawe u Crnoj Gori podràli ste
kandidata Momira Bulatovi}a, a potom ste prisustvovali inauguraciji
Mila \ukanovi}a na Cetiwu. Za mnoge je to bilo iznena|ewe. Recite
nam ne{to vi{e o tom svom potezu, ali i o tome koji je va{ dana{wi pogled na stawe u Crnoj Gori.
Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je za neke bilo iznena|ewe to {to smo
podràli Momira Bulatovi}a na predsedni~kim izborima. Postoji jedna grupacija qudi koja se neprekidno iznena|uje zbog ne~ega. Iznena|u317
ju se uglavnom oni koji nisu pristalice Srpske radikalne stranke. Iznena|uju se qudi koji nisu na{i glasa~i, u svakom slu~aju nisu na{i ~lanovi. Kod na{ih ~lanova, simpatizera i glasa~a nije bilo nikakvih velikih iznena|ewa. Wima je strana~ka politika bila sasvim jasna.
Obradovao nas je raskol u vladaju}oj Demokratskoj partiji socijalista, weno cepawe. [to se ti~e predsedni~kih izbora, nama je bilo jasno
da na{ predsedni~ki kandidat ne bi imao ozbiqne {anse, pa smo se zato
odlu~ili da ne isti~emo kandidaturu nikoga iz Srpske radikalne stranke, nego da podrìmo Bulatovi}a. Mi smo to u~inili jasno i javno, jer
nam je izgledalo da je program Bulatovi}eve frakcije bio bliì Programu Srpske radikalne stranke, nego {to je \ukanovi}ev program. To je
bio jedini razlog na{e podr{ke Momiru Bulatovi}u. Nije tu bilo nikakve koalicije, ~ak nismo imali nikakav kontakt sa Bulatovi}em.
Jednostavno, mi smo saop{tili javnosti da podràvamo Bulatovi}a,
pa smo, shodno tome, pozvali na{e simpatizere da glasaju za wega na predsedni~kim izborima i to je bilo sve. Dakle, jednokratna podr{ka, ali
wome nismo postali politi~ki sledbenici Momira Bulatovi}a. Od wega se bitno razlikujemo po svim programskim ciqevima po nekima vi{e, po nekima mawe, ali razlike su veoma uo~qive i veoma jasne.
Kada su izbori zavr{eni, imali smo primedbe na izborni proces,
ali kada su sve pravosudne i druge institucije u Crnoj Gori verifikovale rezultate izbora, ja sam pozvan na inauguraciju novoizabranog predsednika Mila \ukanovi}a. Bio je to gest wegove dobre voqe, kao i predsednika Narodne skup{tine Crne Gore, Svetozara Marovi}a. Sa svoje
strane, pokazao sam tako|e gest dobre voqe i oti{ao sam na inauguraciju, na koju sam pozvan. Uostalom, bio sam i na inauguraciji Slobodana
Milo{evi}a u Saveznoj skup{tini, kao i na sve~anom prijemu koji je
odràn tim povodom. Svi poslanici Srpske radikalne stranke su pri{li i ~estitali Milo{evi}u, kao i wegovoj supruzi, sinu i k}erki. To
isto sam uradio i na Cetiwu. To je ve} stvar manira, normalnog politi~kog pona{awa. I \ukanovi} i Bulatovi}, kao i wihove politi~ke partije i daqe ostaju na{i politi~ki protivnici.
Na vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori izlazimo sami. Izlazimo sa svojim Programom i ima}emo kompletnu listu na{ih kandidata. Dakle, borimo se za {to boqe rezultate i svi ostali su nam politi~ka konkurencija: i Bulatovi}, i \ukanovi}, i Bojovi}, i Perovi}, i svi
ostali koje nisam spomenuo. Nama nije ciq da konkurencija uspe, ve} da
propadne. Nama je ciq da mi uspemo!
Voditeq: Ako dobro pamtim, insistirali ste na Velikoj Srbiji, koja bi progutala Crnu Goru, tako da me zanima slede}e: Velika Srbija i
Jugoslavija je li to mogu}e?
Dr [e{eq: Naravno da je mogu}e. Velika Srbija je kqu~ni ciq srpskih radikala, ali nikada nisam rekao da Velika Srbija treba da proguta Crnu Goru! Ne znam kako bi Velika Srbija progutala Crnu Goru, to je
isto kao kada biste rekli da moète da progutate svoju ruku do ramena,
ili svoju nogu. Crna Gora je srpska zemqa, dakle, ona je sastavni deo Velike Srbije, one Velike Srbije koja je u na{im srcima i mislima. Ona
318
nije pravno i formalno uobli~ena, ali ona je tu! Sve srpske zemqe, sve
zemqe na kojima ìvi srpski narod su deo te Velike Srbije.
ûo sam da je pre nekoliko dana gost va{eg studija bio i Novak Kilibarda, pa je tom prilikom citirao êdu Vra~ara. A êdo Vra~ar je na
Narodnoj skup{tini Crne Gore izjavio da je Kilibarda ponegde ponavqao, kako sam ja, navodno, u nekom razgovoru sa wim izjavio da mi je jasno da nema ni{ta od Velike Srbije, ali da mi nastavqamo da vodimo takvu politiku kako bismo dobili {to ve}i broj glasova.
Voditeq: Oprostite, ali to nije bilo ispri~ano ovde.
Dr [e{eq: Da, to je bilo u Narodnoj skup{tini Crne Gore. Ali sam
~uo kako je Novak Kilibarda takve izjave ponavqao, a to je besmisleno.
Kada bi se mi, srpski radikali odrekli Velike Srbije, komotno bismo
mogli da ukinemo stranku.
Su{tina na{eg Programa i na{e politike, uop{te, na{eg pogleda
na svet kao i na{e ideologije je zalagawe za jedinstvenu srpsku dràvu,
koju mi zovemo Velika Srbija, a to je naziv star vi{e stotina godina.
Prve novine pod nazivom Velika Srbija po~ele su da izlaze u Beogradu 1888. godine.
Dakle, to je su{tina na{eg zalagawa za srpsku dràvu. Ali, to ne
zna~i da smo za uni{tewe Crne Gore. Crna Gora je u srcima svih nas. Ja
ne mogu biti protiv Crne Gore, jer su moji preci poreklom sa Rovaca,
zna~i, ja sam direktno poreklom iz Crne Gore. âk sam iz istog plemena
iz kog je i Hajduk Veqko Petrovi}. I wegovi preci su sa Rovaca. Naravno, mi Srbi ne moèmo dozvoliti da neko otme Crnu Goru, da je potla~i,
da je okupira i da je odvoji od srpstva! Bila bi to stra{na tragedija za
celi srpski narod.
Voditeq: U istom kontekstu je i slede}e pitawe: Prokomentari{ite sintagmu Crna Gora Vasojevi}i, Srbija Jugoslavija?
Dr [e{eq: Ne znam kakva je sad to sintagma! To je mo`da, samo jedna relacija. Odnos prema Crnoj Gori sam ve} objasnio.
Vasojevi}i su najve}e srpsko pleme koje je ikada postojalo u srpskom
narodu. Mislim da to niko ìv ne moè da dovede u pitawe. Vasojevi}i
naseqavaju podru~je oko administrativne granice izme|u sada{we Crne Gore i Srbije, a to nikada ne}e biti stvarna granica, u to sam ube|en!
Vasojevi}i su se selili po svim srpskim zemqama i danas ih ima svuda: u
Beogradu, u Vojvodini, Bosni, Hercegovini, ima ih i na Kosovu i Metohiji. Kao najbrojnije pleme, oni su najvi{e i u~estvovali u migracijama
srpskog naroda. To se moè pratiti po krsnim slavama, po nazivima porodica, imenima i sli~no. Ima jedan broj vrsnih istraìva~a koji su se
bavili tim pitawem. Tako|e, mislim da je i danas op{tepoznata ~iwenica da su Vasojevi}i bastion srpstva. Oni su uvek bili tamo gde se branilo srpstvo. I danas su Vasojevi}i bedem srpstva, naro~ito za one koji
atakuju na srpsku zemqu, na srpski narod.
Jugoslavija, ova sada{wa, skra}ena je dràvna zajednica Srbije i
Crne Gore. Smatramo da naziv nije sre}an, ali se morao zadràti bar izvesno vreme, radi obezbe|ewa me|unarodnog pravnog kontinuiteta Jugo319
slovenske dràve. Jer, samo na taj na~in ne moramo ni od koga da moqakamo me|unarodno pravno priznawe, tako da niko ne moè da nas ucewuje pod kojim uslovima bi nas priznao. Ali, u perspektivi, mislim da bi
trebalo mewati naziv dràve. Na primer, dràva bi mogla da se zove Velika Srbija. To bi bilo po voqi nama, srpskim radikalima. Ali, moèmo se dogovoriti. Spremni smo za raspravu.
[to se Srbije ti~e, Srbija je danas na velikim mukama zbog Kosova i
Metohije, zbog pritisaka zapadnih sila koje èle da otmu srpsku zemqu.
Drugo, Srbija je na mukama i zbog reìma u Beogradu, koji nije sposoban da sprovede bitne reforme u ekonomskoj, politi~koj i socijalnoj
sferi. Srbija je na mukama zbog te{ke ekonomske krize i socijalne bede
koja je zadesila. Na mukama je cela na{a zemqa.
Na~in ìvota na Balkanu je uvek bio takav da je iziskivao izvestan
upliv stranog kapitala. Mi ne moèmo opstati ukoliko imamo autarhi~nu, zatvorenu privredu. Poqoprivreda nam je dovoqno razvijena da
moèmo prehraniti celi narod, ali to nije dovoqno, pogotovo ne za savremeni standard, koji je uobi~ajen u savremenom, civilizovanom svetu.
Moramo da sara|ujemo u ekonomskom smislu sa inostranstvom, ali ne
smemo dozvoliti da podlegnemo politi~kim pritiscima i ucenama!
Voditeq: Pomenuli ste Kosovo i Metohiju, pa da vas ne{to pitam i
na tu temu. Kosmet je dugo u ìì jugoslovenske i svetske javnosti, ovih
dana je to pitawe dodatno aktuelizovano. Va{e gledawe na Kosovo i Metohiju, odnosno, kako biste vi to razre{ili da ste izabrani za predsednika Srbije?
Dr [e{eq: O~igledno je da su zapadne sile do gu{e ume{ane u {iptarsku separatisti~ku pobunu. Oni potpomaù i inspiri{u teroristi~ke aktivnosti {iptarskih terorista. Sa jedne strane, kaù da se ne}e me{ati u na{e unutra{we poslove, da ne}e raditi na odvajawu tog dela na{e teritorije, a sa druge strane insistiraju da Kosovo treba da bude federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije.
Zapadnim silama je sasvim jasno da za sada nema nikakve pravne osnove za otcepqewe Kosova i Metohije. Ako se Kosovo zaista transformi{e u federalnu jedinicu Savezne Republike Jugoslavije, onda bi automatski steklo pravnu mogu}nost za otcepqewe. Onda bi [iptari za godinu, dve, za pet ili deset godina iza{li na referendum i izglasali otcepqewe. Sve zapadne sile u tom slu~aju bi ih priznale i to pitawe bi
bilo zavr{eno tragi~no za Srbe. Ne smemo dozvoliti nikakvo strano
me{awe, nikakvu internacionalizaciju, Kosovo i Metohija moraju da
ostanu unutra{wa stvar Srbije, a ne Savezne Republike Jugoslavije.
Reìm u Beogradu gre{i {to ni{ta ne preduzima u ciqu prevazilaèwa kosovskog problema. Socijalisti~ka partija Srbije na Kosovu ima
najgore mogu}e kadrove koji su ogrezli u kriminalu i korupciji. ûli
ste, verovatno, za Vojislava @ivkovi}a, Mladena Ivanovi}a, Migu Samaryi}a, a to su qudi koji su u ~vrstoj sprezi sa {iptarskom mafijom.
Opqa~ka{e i pokrado{e sve ìvo na Kosovu. Oni razvijaju mito i korupciju, a Kosovo propada. Srbi tamo sve teè i teè ìve.
320
Reìm iz Beograda smatra da mora apsolutno sve da drì pod svojom

kontrolom: i {kole, i bolnice, i kulturne institucije. To je besmisleno.
Ako [iptari ne}e da idu u na{e {kole, ne treba ih na to nagovarati.
Imamo dràvne {kole u kojima je {kolovawe besplatno, pa ko èli, moè svoje dete u wih da {aqe, a ko ne èli, neka formira privatnu {kolu.
Mi bismo promenom zakona u Srbiji omogu}ili formirawe privatnih
{kola na svim nivoima. [to da ja brinem ho}e li {iptarsko dete koje ide
u privatnu {kolu sutra mo}i da se zaposli sa diplomom koju dobije? Neka wegov otac o tome brine. Mi }emo im samo usloviti da na pe~atu i u
firmi {kole mora stajati naziv Republike Srbije. Dakle, ni{ta drugo
osim Republika Srbija ne bi moglo da stoji na pe~atu {kole i u nazivu
firme ne bismo dozvolili da stoji Republika Kosovo ili Albanija.
A kako }e oni zvati {kolu, po kom nastavnom planu i programu }e
oni u~iti nas to ne interesuje! U eri kompjuterske tehnologije i satelitske televizije, samo ludak moè da se optere}uje time {ta }e se u
{iptarskim {kolama u~iti i na kom jeziku. Neka pi{u i u~e {ta ho}e,
ali prvi put kada nastupe separatisti~ki, kad se dignu na oru`je mogu
da dobiju samo po nosu, i za sva vremena to da zapamte. Oni ho}e svoju
Akademiju nauka, pa neka je formiraju. Neka je registruju uz pomo} deset
potpisa u Privrednom sudu i neka se zove [iptarska akademija nauka.
[ta nas to briga. Ali, zato neka je i sami finansiraju.
Reìm u Beogradu je suvi{e krut i dogmatski. Nema jasnu viziju i ne
zna na koji na~in da re{ava taj problem. Isto tako, mi srpski radikali
bismo im omogu}ili da imaju i privatne zdravstvene ustanove, kulturne
institucije i sve {to ho}e samo, moraju biti lojalni dràvi.
Tako|e, mi srpski radikali bismo sredili mati~ne kwige, pre svega
mati~ne kwige dràvqana. Ube|en sam da na Kosovu nema vi{e od milion [iptara koji su dràvqani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Ali, to bi trebalo proveriti sre|ivawem mati~nih kwiga i popisom
stanovni{tva. Ako bi bojkotovali popis stanovni{tva, postojao bi i
drugi na~in da se vidi koliko ih ima. Ako neki [iptar nigde nije registrovan, onda on u toj dràvi i ne postoji. I{li bismo, tako|e, i na izdavawe novih li~nih karata. A ko nema li~nu kartu, za dràvu ne postoji. Onda bismo sre|ivali i katastarske i zemqi{ne kwige, jer i na tom
poqu vlada haos. To bismo doveli vrlo brzo u red i dràva bi funkcionisala, a separatizam bi zauvek bio ugu{en.
Voditeq: Dejtonski sporazum, prakti~no, svima probija u{i, obavijen je misterijom za {iru javnost. Znate li vi {ta taj dokument stvarno
sadrì i ko to uop{te zna u Jugoslaviji?
Dr [e{eq: U beogradskim medijima je svojevremeno objavqen kompletan Dejtonski sporazum. Dejtonski sporazum se odnosi samo na teritoriju biv{e Bosne i Hercegovine i ono {to se danas tamo de{ava je realizacija tog sporazuma. âk zapadne sile idu mnogo daqe od onog {to
pi{e u Dejtonskom sporazumu. Recimo, ove godine trebalo je da se odrè
izbori na svim nivoima. Me|utim, ~ujem da odlaù lokalne izbore. Dejtonski sporazum nema nikakve veze sa Kosovom. Nema nikakve veze ni sa
drugim srpskim zemqama.
321
Voditeq: Uporno se traì izru~ewe Karayi}a i Mladi}a. Smatrate

li ih vi ratnim zlo~incima? Smatrate li da samo wih treba uputiti u
Hag? I {ta mislite o Ha{kom tribunalu i saradwi na{e zemqe sa wim?
Dr [e{eq: Ube|en sam da Ratko Mladi} i Radovan Karayi} nisu
ratni zlo~inci. Oni su istaknute li~nosti srpskog naroda. Oni imaju
velikih zasluga u srpskom narodu, pa ih zato srpski neprijateqi mrze.
Srpska radikalna stranka je protiv Ha{kog tribunala. Smatramo da
je Ha{ki tribunal izrazito antisrpska institucija, ~iji je ciq da se sudi srpskom narodu u celini. Mi smo protiv toga da se bilo koji na{ dràvqanin isporu~uje Ha{kom tribunalu. A ko èli dobrovoqno da se javi, neka ide! Ali, niko ne bi smeo na silu da bude isporu~en.
Voditeq: Mnoge opozicione stranke u Srbiji vide spas u odlasku
Slobodana Milo{evi}a sa politi~ke scene. Delite li takvo mi{qewe
i da li Srpska radikalna stranka i vi doprinosite na neki na~in wegovom odràvawu na vlasti?
Dr [e{eq: Smatramo da Milo{evi} treba da ode sa vlasti, a sa wim
i Socijalisti~ka partija Srbije, ali ne po bilo koju cenu. Mi èlimo da
oni odu sa vlasti, a da na wihovo mesto do|u samo srpski radikali, a ne
da nam posle socijalista do|u neki koji su jo{ gori od wih. Na primer:
da Milo{evi} ode sa vlasti, a da na wegovo mesto, recimo, do|e Vuk Dra{kovi} to bi bilo stra{no! @elimo da ode Milo{evi} i socijalisti,
to jest, cela levica, a da na wihovo mesto do|e Srpska radikalna stranka, pa da im pokaèmo {ta znamo i umemo.
Od 1993. godine srpski radikali ni~im nisu doprineli odràvawu
Slobodana Milo{evi}a na vlasti! Do polovine 1993. godine srpski radikali su podràvali Slobodana Milo{evi}a. Zahvaquju}i srpskim radikalima on je 1992. godine izabran za predsednika Republike u jednoj
kriti~noj situaciji po svoju vlast, pred najezdom Milana Pani}a. Tada
mu je na{a podr{ka bila dragocena, zbog toga se ni danas ne kajemo. Tada
je Milo{evi} branio zapadne srpske zemqe. Kada je, 1993. godine promenio politiku, mi smo se sa wim èstoko sukobili. Taj sukob traje i dan
danas, i razli~itog je intenziteta. Sada je malo podno{qivija politi~ka klima u Srbiji, pa tenzije nisu ba{ do kraja narasle. Mawe je strasti
u politi~kim borbama, ali mi i daqe delujemo kao opoziciona stranka.
@elimo {to pre da ga sru{imo sa vlasti.
Voditeq: Kako komentari{ete pojavu u mnogim, gotovo svim strankama, da se zbog politike `rtvuju svetiwe kao {to su kumstva i prijateqstva. Da li su politi~ki ciqevi vredniji od svega toga?
Dr [e{eq: Mislim da to nisu pojave u strankama, to su pre svega pojave u me|uqudskim odnosima. Sukobi me|u kumovima i prijateqima se
de{avaju u svim sferama ìvota, pa i u politici. Setite se sukoba izme|u Kara|or|a i Milo{a Obrenovi}a, tu je ~ak do{lo do kumoubistva.
Kum je ubijen, a mnogi istori~ari kaù da je na taj na~in Srbija spasena.
Svaki ~ovek bi trebalo da vodi ra~una o svom li~nom i moralnom integritetu. Svako bi trebalo da procewuje {ta je moralno, a {ta nije, i naravno, da snosi posledice svojih postupaka. A narod izri~e najve}u mo322
ralnu osudu onome ko je zasluì. Polazim od principa da mi je kum drag,

ali mi je otaybina draà, pa, ako kum izda otaybinu, onda }u ja to javno
i da saop{tim. Ne mogu `rtvovati otaybinu da bi sakrio kuma.
Voditeq: Zavr{ili ste visoke {kole u rekordnom roku, zavr{ili
ste i mnoge ìvotne {kole, bili ste i u zatvoru, pa me zanima koje su vam
{kole korisnije za posao kojim se bavite.
Dr [e{eq: Zatvorska {kola, zatvorski univerzitet mi je najkorisniji u svakom slu~aju, pogotovo zeni~ka robija{nica. U politi~kom pogledu, zeni~ka robija{nica mi je mnogo korisnija od doktorata nauka.
Voditeq: Postali ste doktor u dvadeset petoj godini, a sada imate
43 godine, ako se ne varam?
Dr [e{eq: Da, sa 25, a sada su mi ve} 44 godine.
Voditeq: Gradona~elnik ste Zemuna, pa me zanima, da li su gra|ani
zadovoqni vladawem va{e stranke u toj op{tini.
Dr [e{eq: Jesu, i imam dokaze za to. Drugi, koji tvrde da gra|ani
Zemuna nisu zadovoqni, nemaju nikakve dokaze. Na pro{lim izborima,
mi smo u Zemunu prosto zbrisali svu konkurenciju. Od 115 bira~kih mesta, srpski radikali su pobedili na 98, na 17 je pobedila Socijalisti~ka partija Srbije, a ostale stranke ni na jednom bira~kom mestu. U nekim izbornim jedinicama: u Zemunu, recimo, tamo gde stanujem, osvojio
sam kao predsedni~ki kandidat 82% glasova. Vaqda izbori najboqe pokazuju {ta narod misli, a gra|ani Zemuna su to pokazali.
Voditeq: Imate li vremena za nau~ni rad i koliko politika ostavqa slobodnog vremena?
Dr [e{eq: Ne, ozbiqnim nau~nim radom sam prestao da se bavim
jo{ 1984. godine, kada sam uhap{en i osu|en na osam godina zatvora. Po
izlasku iz zatvora sam pone{to i radio, pone{to sam i pisao. Ali, pre
svega sam pisao politi~ke pamflete. Mo`da ste ~uli za otvorena pisma
Hamdiji Pozdercu, Branku Mikuli}u, Stanetu Dolancu, Bo{ku Kruni}u
i tako daqe. Od kada se bavim strana~kom politikom, skoro ni{ta ne pi{em. Nemam vremena za nauku. Ako ~ovek èli uspe{no da se bavi nau~nim radom, mora sav da se posveti nauci. Ne moè u isto vreme da bude i
nau~nik i politi~ar. Uvek negde omane. Ako se ~ovek intenzivnije bavi
politikom, onda nema ni{ta od nauke. Ako se, pak, ozbiqno bavi naukom,
onda nema vremena za politiku. To su dve profesije koje se me|usobno iskqu~uju, jer obe zahtevaju da ~ovek na wima radi danono}no, zahtevaju
usavr{avawe i stvarawe.
Voditeq: Uskoro po~iwe predizborna kampawa u Crnoj Gori, prevremeni parlamentarni izbori su najavqeni za kraj maja. Imate li u
ovom trenutku poruku svojim bira~ima, ~lanovima i simpatizerima
Srpske radikalne stranke na ovom podru~ju?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka na izbore izlazi samostalno.
Ima}emo kompletnu listu kandidata za poslanike i odbornike u svim
op{tinama (21 op{tina u Crnoj Gori). Kandidova}emo najboqe iz na{ih redova, najodanije, najpo{tenije, naj~asnije, i uveren sam da su se svi
323
gra|ani Crne Gore odavno uverili da kod srpskih radikala nema odustajawa od programskih ciqeva, da srpski radikali nepokolebqivo slede
svoj ideolo{ki pravac, ne odustaju od realizacije jedinstvene srpske dràve. Srpski radikali su neustra{ivi u zastupawu pravde, slobodarskih
tradicija, istine, ~asti i obaveza. Mislim da nikoga u Crnoj Gori ne
treba uveravati da srpski radikali nikada ne}e izdati. Ube|eni smo da
}e ovi parlamentarni izbori pokazati da je Srpska radikalna stranka
sna`na politi~ka partija u Crnoj Gori. Mi, naravno, ne o~ekujemo na
ovim izborima da potpuno osvojimo vlast, jer bi to bilo nerealno. Ali,
ube|en sam da }emo opet biti parlamentarna stranka i da }emo imati odre|en broj poslanika u Narodnoj skup{tini Crne Gore. Mogu}e je da nijedna politi~ka partija ne}e osvojiti apsolutnu ve}inu, tako da ima objektivnih {ansi da Srpska radikalna stranka bude jedna od vladaju}ih
partija ako do|e do izvesnog koalicionog povezivawa.
Voditeq: Po{tovani slu{aoci, u proteklih trideset minuta iz studija Radio Berana pratili ste razgovor sa predsednikom Srpske radikalne stranke, dr Vojislavom [e{eqem. Gospodine [e{eq, hvala na
razgovoru.
XVI
MILO \UKANOVI]
SAMO POLITI^KI PROTIVNIK
TV Skaj sat, Herceg Novi, 7. mart 1998. godine
Voditeq: Na{ gost je gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske
radikalne stranke. Dobro ve~e i dobro do{li u studio televizije Skaj sat.
Voditeq: Sada kada smo malo evocirali neka ranija poznanstva iz
studentskih dana, hteo bih da ispri~am jednu pri~u. Naime, nedavno sam
putovao u Srbiju i putovawe je teklo ovako: putovao sam autobusom, kako
to jo{ uvek ~ine novinari, i u Prijepoqu sam nai{ao na jednu poprili~no detaqnu kontrolu, morao sam da iznesem svoj prtqag, morao sam da pokaèm sve {to nosim. Dobro, to sam pro{ao kao normalnu proceduru.
Me|utim, to je bilo u vreme predizborne kampawe za va{e predsedni~ke izbore. Normalno, tokom boravka u Srbiji od nekoliko dana gledao sam i televizijske programe, gledao sam na televiziji va{e nastupe.
Me|utim, ne{to mi se u~inilo karakteristi~no: ni u jednom od nastupa
predsedni~kih kandidata niko nije pomiwao Jugoslaviju. Kod nas ovde je
ne{to druga~ije, ovde se broji koliko je ko puta pomenuo Jugoslaviju.
Zna~i li to da separatizma ima i u Srbiji?
Dr [e{eq: Separatizma ima svuda. Ali, mislim da vam ovi indikatori nisu mnogo dobri, jer smo pro{le godine u Srbiji imali republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore.
324
Onda smo se maksimalno koncentrisali, bar Srpska radikalna

stranka, na ono {to su ustavne nadle`nosti Republike Srbije kao federalne jedinice, i na tome bazirali na{u predizbornu kampawu. Kada smo
i{li na savezne izbore, 1996. godine, onda smo govorili o saveznoj dràvi i o svim aspektima wene nadle`nosti, unutra{we i spoqne politike. A separatizma ima i u Srbiji i u Crnoj Gori. U Srbiji se taj separatizam moè prona}i na Kosovu i Metohiji {iptarski separatizam je
danas najizrazitiji separatizam u celoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Kod izvesnog broja gra|ana Srbije ima razmi{qawa da bi trebalo
da se raspadne savezna dràva, da se odvoje Srbija i Crna Gora, itd, ali
to je veoma mali procenat. Taj procenat qudi je uglavnom koncentrisan
oko stranaka koje su pripadale koaliciji Zajedno. Recimo, Gra|anski
savez neprekidno govori Srbija i Crna Gora, nikako preko usta ne prevaquje Savezna Republika Jugoslavija vaqda slede ameri~ku praksu po
tom pitawu. Separatizma u Srbiji je najvi{e bilo 1990. 1991. i 1992. godini. Tada je bilo zalagawa za srpsku vojsku, bilo je zalagawa da Srbija
proglasi suverenitet i nezavisnost, pa da posle vidi da li }e sa nekim
jo{ ìveti ili ne. Nikada ta politi~ka opcija u Srbiji nije mogla da
pro|e, pa sam ube|en da separatizam ne moè da pro|e ni u Crnoj Gori.
Naravno, ovo iskustvo koje ste imali u Prijepoqu veoma je neugodno. Napomenuo bih da se takva neugodna iskustva de{avaju i u Srbiji i u
Crnoj Gori. U Crnoj Gori se de{ava da policija pretresa putnike koji
pristignu iz Srbije, itd. Mogao bih vam ispri~ati i svoja li~na iskustva na tu temu.
[ta je na{ osnovni problem?
Na{ osnovni problem je {to je do{lo do velikog sukoba izme|u vladaju}ih garnitura u Srbiji i Crnoj Gori. Wihovi me|usobni politi~ki
sukobi izazivaju te{ke posledice po odnose Srbije i Crne Gore, kao federalnih jedinica. U na{oj politici ima jo{ mnogo ideolo{kih predrasuda, pa se me|ustrana~ki odnosi transponuju na odnose u okviru dràvnih institucija, odnose izme|u dràvnih struktura dve federalne
jedinice.
Ovaj problem je, pre svega, uvek dvozna~an. Moramo priznati da kod
nas carinska slu`bqa ne funkcioni{e kako bi trebalo, da tu ima dosta
slabosti i propusta. Prvo: propisi nisu dobri. Propisi omogu}avaju da
se po razli~itim pitawima i prema razli~itim ekonomskim subjektima
zauzimaju razli~iti kriterijumi.
Postoji monopolski poloàj u uvozno-izvoznim poslovima, sistem
kontingenata, dozvola. Postoji diskreciono carinsko pravo da se pojedini privrednici oslobode pla}awa uvoznih da`bina, carina, taksi i
sli~nih, {to je veoma lo{e, jer se stvara monopolski poloàj u privrednom sistemu pojedinih subjekata, izaziva zavist drugih, nekada otvorena
mr`wa, sukobqavawe.
Onda dolazimo do prera~unavawa koliko je kojoj firmi bilo povla{}ewa iz Srbije i Crne Gore, kako se ko pona{a, da li je mogu}e, recimo, da u Crnu Goru u|e neka roba mimo carinskih organa, da li je mogu}e
325
da u|e u Srbiju. Mi znamo da postoje razni kanali kojima roba prolazi i

u Srbiju, sa jedne strane, i u Crnu Goru, sa druge strane, i da ta roba naj~e{}e ulazi bez pla}awa carinskih da`bina, a da razliku u ceni, ekstra
profit, uzimaju razne interesne grupe, centri ekonomske mo}i, koji su u
~vrstoj sprezi sa politikom.
Voditeq: Ovu pri~u sam ispri~ao ~isto kao jednu ilustraciju, kao
uvod u razgovor izme|u dvojice qudi koji ne moraju da imaju isto mi{qewe o svemu ovome. Ali, slede}e pitawe koje se name}e nakon va{eg izlagawa: tri Jugoslavije, kao nevesela sudbina srpskog i crnogorskog naroda. Imali smo prvu Jugoslaviju, znamo kako je bilo. Imali smo ovu drugu,
prethodnu...Kako vi gledate na to, kako daqe?
Iako insistiramo na Saveznoj Republici Jugoslaviji, o~ito je da
mnoge stvari ne funkcioni{u. Ne funkcioni{e skup{tina, ne funkcioni{u mnoge slu`be. Evo, kaète da carina funkcioni{e kako-tako. Kako gledate, komentari{ete sve to?
Dr [e{eq: Savezna skup{tina ne funkcioni{e zbog prirode reìma u na{oj zemqi, zbog wegovih ideolo{kih predrasuda, zbog poku{aja
da se centar odlu~ivawa u okviru dràve prenese na neke druge organe,
kojima to nije striktna ustavna nadle`nost, itd.
Prva Jugoslavija je jedna nesre}na forma. Srbi su poneseni stra{nim zabludama u{li u zajedni~ku dràvu, a Hrvati i Slovenci su je ve}
u startu smatrali privremenim re{ewem i gledali priliku da iza|u iz
te zajedni~ke dràve.
Hrvati i Slovenci su moqakali Srbe da ih prime u zajedni~ku dràvu da bi se spasili od Italijana i Austrijanaca, wihovih, a eventualno
i ma|arskih pretenzija.
Raspadom Austrougarske, Austrija i Ma|arska su ostale bez izlaza na
Jadransko more. Taj izlaz se nije mogao stvoriti ni jednim ni drugim putem, nego preko Slovenije i Hrvatske. I bilo je dosta bolno pitawe me|u
silama pobednicama: da li ba{ tako te{ko kazniti centralne sile, ili
ubaciti neki odu{ak, neki izlaz, dakle, omogu}iti im da za relativno
kratko vreme stanu na noge. Ne u onoj sili, ne u onoj snazi kojom su ranije
raspolagale, ali u nekoj drugoj varijanti, koja za wih nije tako tragi~na.
Srbi su, sa svoje strane, u~inili sve {to je u wihovoj mo}i da se ta
zajedni~ka dràva stvori, i pri tome su ~inili mnogo gre{aka. Jedna od
kqu~nih gre{aka, koju su napravili regent Aleksandar Kara|or|evi} i
Stojan Proti}, tada{wi predsednik Srpske kraqevske vlade, desila se
1918. godine. Dve tre}ine kotarskih i oblasnih narodnih odbora u Bosni
i Hercegovini donelo je odluku da ne priznaju Centralnu zemaqsku vladu u Sarajevu, nego da svoje kotare i svoje oblasti prikqu~uju direktno
Srbiji.
Umesto da se to pravno uobli~i, pa da do|e do direktnog prikqu~ewa Bosne i Hercegovine Srbiji, kao {to se Crna Gora direktno prikqu~ila Srbiji, pa da se tek onda vidi ima li elemenata za stvarawe zajedni~ke dràve sa Hrvatima i Slovencima, Stojan Proti} je odmah posle
prvodecembarskog rata poslao cirkularno pismo svim oblasnim kotar326
skim narodnim odborima u Bosni i Hercegovini, da do daqeg moraju da

izvr{avaju naloge Centralne zemaqske vlade iz Sarajeva. To je jedna neverovatna gre{ka iz onog vremena.
Druga gre{ka je napravqena, {to, kada je stvarana Jugoslavija, nije
ta~no ome|eno {ta je srpsko, {ta hrvatsko, {ta slovena~ko. To je moralo da se uradi.
Voditeq: Tu je kriv onaj korak vi{e.
Dr [e{eq: Kako mislite korak vi{e?
Voditeq: Korak vi{e u tom smislu da }emo, do{li smo do...
Dr [e{eq: Kriv je regent Aleksandar Kara|or|evi} koji je imao
neke svoje puste snove.
Voditeq: Upravo sam na to mislio.
Dr [e{eq: Posle oktobarske revolucije, kada je pobijena kompletna carska porodica Romanova, po{to su Kara|or|evi}i bili u rodbinskim vezama sa Romanovima, Aleksandar je sawario da jednog dana do|e na
ruski presto. Da bi stvorio pogodnu osnovu, on je èleo {to ve}u dràvu.
Jednostavno, nije razmi{qao moè li ta dràva funkcionisati,
ima li ona unutra{wu osnovu funkcionisawa. Stvarao je dràvu u kojoj
je jedan narod, na kraju krajeva, bio ve}inski, ali umalo da prestane biti ve}inski. Posle Drugog svetskog rata je, raznim komunisti~kim smicalicama, ali i pove}anim natalitetom nekih nesrpskih etni~kih grupacija, prestao da bude ve}inski.
Dakle, trebalo je pametno promisliti {ta nam je potrebno. Jedinstvena srpska dràva, pa se posvetiti wenoj izgradwi, wenom razvoju, ili
ve{ta~ki stvarati dràvu sa nama ina~e srodnim narodima, ali ne sa narodima sa kojima imamo razlike u kulturnom, ekonomskom, istorijskom
pogledu, a i verske razlike su se, u ovom slu~aju, pokazale kao fatalne.
Voditeq: Dobro, to je prva gre{ka. Idemo sada na drugu gre{ku.
Dr [e{eq: Posle Drugog svetskog rata postojala je {ansa za stvarawe unitarne dràve. Komunisti su i{li kontra putem.
Voditeq: Za{to nije stvorena ta dràva?
Dr [e{eq: Nije èlela Kominterna. Kominterna se trudila da
razbije Jugoslaviju. Hrvati su pruàli otpor unitarnoj Jugoslaviji u
vreme kraqevine izme|u dva svetska rata.
Posle Drugog svetskog rata, Hrvati su imali ogromnu odgovornost za
zlo~ine po~iwene nad Srbima milion Srba je pobijeno od hrvatske ruke. Hrvati u takvim okolnostima nisu bili spremni da pruàju neki ve}i otpor, da se suprotstavqaju nekim novim politi~kim ili demokratskim projektima koje bi inicirala srpska strana. Srbi su i tada bili
spremni, kod Srba nije bilo insistirawa na ka`wavawu Hrvata za te zlo~ine, nije bilo insistirawa na odmazdi, nije bilo osvetni~kog raspoloèwa, ali komunisti su, sa svoje strane, mogu}nost stvarawa unitarne dràve definitivno upropastili. Komunisti su robovali ranijim kominternovskim zabludama, projektovali i stvarali nove nacije, razgra|ivali dràvu federalnim ure|ewem, za koje nije bilo nikakvih potreba.
327
Ne treba nikada zaboraviti da je kraq Aleksandar Slovencima

stvorio prvi univerzitet na kojem se nastava izvodila na slovena~kom
jeziku. Prvi put je slovena~ki jezik priznat kao zvani~ni kwièvni jezik u Kraqevini Jugoslaviji, odnosno u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
[to se Hrvata ti~e, oni su kroz ceo HIH vek bili uglavnom pristalice ideje jugoslovenstva, ali ta ideja jugoslovenstva je bila shva}ena
kao na~in da se, pre svega, osnaì hrvatski faktor i katoli~ki element.
U vreme Ilirskog pokreta, Hrvati su, kao narod, prihvatili tu|i jezik
kao svoj kwièvni jezik, prihvatili su srpski jezik kao svoj kwièvni
jezik da bi tako olak{ali ulazak oko milion Srba katolika u hrvatski
nacionalni korpus.
Srbi katolici su ìveli na crnogorskom primorju, na podru~ju Dubrovnika, nekada{we Dubrova~ke republike, Srba katolika je puna zapadna Hercegovina, Lika, Dalmacija, Slavonija.
Znamo da je, jo{ od Marije Terezije, vr{en intenzivan proces pokatoli~avawa Srba na podru~ju Bosne i Hercegovine. Ali, neki katoli~ki frawevci, koji su putovali Bosnom i Hercegovinom po~etkom ovog
veka, pi{u u svojim izve{tajima, to su sa~uvana dokumenta, da kod bosanskih katolika jednostavno nema nikakvog saznawa o hrvatskoj nacionalnoj svesti. Tog ose}awa kod wih, jednostavno, nije bilo.
Voditeq: Zna~i, od dve Jugoslavije, kada se podvu~e crta, kada se napravi neki zbir, imamo pune jame, imamo puna grobqa, imamo prazne ku}e, imamo zgari{ta, nakon prve, a pogotovo nakon ove druge. Evo, sada smo
u tre}oj Jugoslaviji.
Dr [e{eq: Sada nam je ostao naziv koji smo i mi prihvatili 1992. godine, da bismo lak{e sa~uvali me|unarodnopravni kontinuitet jugoslovenske dràve, da ne bismo morali traìti novo me|unarodno priznawe
od Evropske zajednice, pa da nas ona i po tom osnovu ucewuje. To je bio razlog {to su i radikali 1992. godine pristali na ovakav naziv dràve.
Smatramo da u perspektivi taj naziv treba mewati, da na{a dràva
treba da se zove Srbija ili Velika Srbija, {to bi radikali najvi{e voleli, jer, u dana{woj Jugoslaviji ìve Srbi kao ve}inski narod.
Naravno, i Crnogorci su Srbi, tu nema nikakve sumwe. Nema tog nau~nika koji to moè osporiti i nema te svesti koja to moè negirati.
Crnogorska nacija je tako|e stvarana u komunisti~kim retortama, u kominternovskim retortama. To je bio na~in da se razbije ona biv{a Jugoslavija koja je pretila Sovjetskom Savezu u vreme wegove konsolidacije,
biv{a Jugoslavija, koja je pod reìmom Aleksandra Kara|or|evi}a primila ogroman broj ruskih emigranata, dala im sve mogu}nosti za nesmetano delovawe na na{em prostoru, itd.
Sve su to razlozi {to se ranija Jugoslavija na{la na udaru Kominterne. Sada imamo Saveznu Republiku Jugoslaviju koju ~ine dve federalne jedinice: Srbija i Crna Gora, ali Srbijanci i Crnogorci su jedan narod oni su Srbi.
Voditeq: Mnogi se ne}e sloìti sa vama.
328
Dr [e{eq: Ja mislim da ih ne}e biti mnogo. Ima nekih koji se ne}e sloìti, ali vi{e iz nekih politi~kih interesa i ambicija, nego
{to iskreno u to ne veruju. Sa druge strane, ja nemam nameru nikoga na
silu da teram da bude Srbin. Ko ne èli da bude Srbin, moè da se izja{wava i kao Marsovac, i kao Japanac.
Voditeq: Palestinac.
Dr [e{eq: Kako mu voqa, ali sa nau~ne ta~ke se jednostavno ne moè dati neko drugo obja{wewe, neko drugo tuma~ewe. Crna Gora je me|unarodno priznata kao srpska dràva.
Crna Gora je imala jednu od modernih srpskih dinastija, dinastiju
Petrovi}a. To su istorijske ~iwenice protiv kojih se ne moè. Na{a je
tragedija {to smo u pro{lom veku imali dve dinastije, jednu u Srbiji, jednu u Crnoj Gori. U Srbiji smo, zapravo, imali dve dinastije, ali su se mewale na prestolu, jedna je uvek bila aktuelna. I mnogo ranije bi do{lodo
ujediwewa Srbije i Crne Gore da me|udinasti~ki razlozi nisu to ometali.
Voditeq: Vrati}emo se kasnije ponovo na tu temu. Ne{to {to je aktuelno, ne{to {to je, prakti~no, dnevni doga|aj: Hrvatska je ju~e zvani~no zaokruìla svoju dràvnu teritoriju, bar po onome {to smo videli u medijima. Bilo je sve~ano, na desetine grani~nih prelaza izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Hrvatske ve} funkcioni{e. Na grani~nim prelazima se vijore zastave. Mene zanima za{to i Crna Gora nema otvoren zvani~an prelaz
prema Hrvatskoj i prema Albaniji. Za{to je, po va{em mi{qewu, Crna Gora i dan danas pod hermeti~kim zvonom? Da li je to pitawe Prevlake?
Dr [e{eq: Ja mislim da je to, pre svega, zbog pitawa Prevlake. Savezna vlast u na{oj zemqi je obmanuta od velikih sila po pitawu Prevlake. Povla~ewem na{e vojske sa Dubrova~kog primorja, 1992. godine,
napravqena je stravi~na gre{ka.
Voditeq: Za{to smo dozvolili da budemo obmanuti?
Dr [e{eq: Imali smo nesposoban reìm u Beogradu. Ne postavqa
se ovde pitawe {to smo dozvolili ili {to nismo dozvolili. Imali smo
tu nesre}u da u tom trenutku na{om dràvom vlada nesposoban reìm.
Raspad Jugoslavije zatekao nas je u uslovima u kojima jo{ nismo bili u stawu da oborimo komunisti~ki reìm. Dakle, ono {to je cela isto~na Evropa bila u stawu da sprovede tih godina, mi nismo. Za{to? Zato {to je, nekoliko godina ranije, komunisti~ki reìm u Srbiji zaigrao na nacionalnu kartu i akumulisao mnogo nacionalne energije. Tu
nacionalnu energiju iskoristio je za svoje ustoli~ewe, ali nije re{io
osnovne nacionalne probleme.
Neke je re{io, recimo vratio je Vojvodinu i Kosovo u sastav Srbije.
Prakti~no su bili izdvojeni iz Srbije. To je ne{to {to }e ostati, ukoliko, recimo ne prokockaju Kosovo i Metohiju u nekim novim me|unarodnim
pregovorima i ne popuste pred pritiscima zapadnih sila. Reìm se nije
pona{ao adekvatno situaciji ni 1990, 1991. i 1992. godine. Pravio je proma{aj za proma{ajem. Reìm je uvek bio kratkog daha u svim svojim potezima, nije imao jasnu koncepciju. Reìm u Beogradu je najve}u gre{ku napravio spre~avaju}i Sloveniju da iza|e iz Jugoslavije. Na{ interes je bio
329
da se pomogne Slovencima, a ne da se oni sputavaju, da se spre~avaju. Zlo~in je bio slati na{u vojsku da spre~ava Sloveniju, 1991. godine, da se otcepi, umesto da se radujemo {to }e Slovenija da ode, da onda imamo lak{u
unutra{wu situaciju. Odlazak Slovenije, nezavisno od Hrvatske, nama Srbima je olak{avao poloàj. Hrvatska se onda ne bi ni otcepqivala.
Voditeq: Mislite?
Dr [e{eq: Ne bi se mogla otcepiti, ube|en sam u to. A ne bi se onda otcepqivala ni Bosna i Hercegovina, ni Makedonija.
Za{to se Hrvatska ne bi otcepila? Da je Slovenija iza{la i da je to
bilo bez prolivawa krvi, bez ikakvog sukoba, da se na{a armija na vreme
povukla, da je izvukla svu vojnu opremu, zaposela bi ~vr{}e teritoriju
Hrvatske.
Mogla je da zaposedne celu zapadnu Slavoniju na vreme. Mogle su se
tamo dislocirati trupe, ceo vara`dinski korpus. Pred takvom vojnom
silom nikom normalnom u Zagrebu ne bi palo na pamet da ide na otvoreno otcepqewe. A ovako, reìm iz Beograda se iscrpqivao u stalnim konfrontacijama sa Slovencima, a Hrvati su se na miru spremali za otcepqewe, i u pogodnom momentu otvoreno krenuli u samo otcepqewe.
Voditeq: Naravno, Hrvati izvla~e no}u i tvrde da je to samo bezbedonosno pitawe u odnosima izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Hrvatske.
Dr [e{eq: To je teritorijalno pitawe, ne samo bezbedonosno. Srpska
radikalna stranka nikada ne}e priznati Hrvatsku u ovim granicama. Mi
nikada ne}emo priznati Hrvatsku dok traje okupacija Republike Srpske
Krajine. Ta okupacija }e morati da prestane jednog dana. Kada vide}emo.
Kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Mi to pitawe
ostavqamo otvorenim. I neka znaju Hrvati da ne}e tako lako odràti tu
srpsku teritoriju u svojim rukama. Nikada.
Voditeq: Ba{ sam mislio da do|emo i na to pitawe, ali evo, pre toga hteo bih da nam kaète ne{to o dràvnim medijima u Srbiji. Va{e iskustvo sa wima?
Dr [e{eq: Iskustvo sa dràvnim medijima je isto i u Srbiji i u
Crnoj Gori. Dràvni mediji su pod apsolutnom kontrolom reìma.
Voditeq: Da li je ba{ isto?
Dr [e{eq: Dràvni mediji sluè kao propagandni aparat reìma.
Nekih razlika ima. Vi se se}ate da je bilo nekih razlika i u tretmanu
na{e stranke u Srbiji i u Crnoj Gori. S vremena na vreme nam je teà situacija u Srbiji, s vremena na vreme nam je teà situacija u Crnoj Gori.
Recimo, sude}i po predizbornoj kampawi 1996. godine, crnogorski dràvni mediji su bili neuporedivo otvoreniji i boqi nego srbijanski. U
Srbiji smo bili pod apsolutnom medijskom blokadom. Ovde nije bilo te
medijske blokade, ali je bilo nekih drugih oblika blokade.
Tretman opozicije je, tako|e, bio dosta ujedna~en. Opozicija se smatrala kao neko strano telo. U jednom trenutku, reìm u Crnoj Gori je
formirao koalicionu vladu sa Narodnom strankom i Liberalnim savezom. Ali, ta koaliciona vlada nije dugo trajala. Mislim negde oko godinu dana, ako me se}awe dobro sluì.
330
Problem dràvnih medija je {to su oni pod kontrolom vlade. Dràvni mediji bi trebalo da budu pod kontrolom Narodne skup{tine, i
da imaju vi{estrana~ke upravne odbore sastavqene proporcionalno odnosu snaga u Narodnoj skup{tini. Tada bi mnogo boqe funkcionisali i
obezbedila bi se objektivnost wihovog izve{tavawa.
Drugo, problem medija se mnogo lak{e re{ava {irewem mreè privatnih radio i televizijskih stanica. To je dosta stidqivo ra|eno pod
reìmom i u Beogradu i u Podgorici. Posledwih godina po~ele su da bujaju te privatne radio i televizijske stanice, ali savezna vlast nikada
nije pokazala dobru voqu da to zakonom reguli{e, nego èli da status
privatnih radio i televizijskih stanica bude neregulisan, da bi im uvek
pretila kao Damoklovim ma~em nad glavom, ukoliko se okrenu protiv
reìma, ukoliko budu vi{e slobodni i tolerantniji prema opoziciji,
da svakog trenutka mogu biti zabraweni.
Voditeq: Znate za{to vas ovo pitam? Imam neodoqiv ose}aj i iskustvo, kada su novinari u pitawu, od Slovenije pa do Crne Gore, da postoji jedna matrica po kojoj se satanizuje sve to {to se de{ava. Recimo, imao
sam priliku da iste kolege susre}em i u Sloveniji i u Hrvatskoj, i evo
danas u Crnoj Gori. Donekle je ~ovek mogao da razume to 1991, 1992. godine, ali danas ja ne znam, u korist ~ije {tete se to radi.
Dr [e{eq: Kada su novinari u pitawu, onda se postavqa i problem
novinarske etike, morala. Komunizam je ubio skoro svaki moral u narodu. Mi sada mukotrpno obnavqamo taj moral.
Voditeq: Dobro, obojica smo, na neki na~in, deca komunizma.
Dr [e{eq: Pa, jesmo. Svi mi koji smo ro|eni pod komunisti~kim
reìmom, koji smo vaspitavani, obrazovani u komunisti~kom {kolskom
sistemu, nismo mogli biti imuni na komunisti~ku ideologiju, na komunisti~ki obrazac mi{qewa.
Neko se ranije, neko kasnije svega toga osloba|a. A kada je re~ o moralu, znate, na dràvnim medijima su ti moralni kriterijumi najniì.
Traì se apsolutna poslu{nost, zadràn je koncept novinara kao dru{tvenopoliti~kog radnika, a ne novinarske profesije kao profesije
koja mora imati unutra{wi eti~ki kredibilitet, kao profesije koja
mora da odgovara nekim svetskim standardima objektivnosti, istinitosti, nepristrasnosti, itd.
Me|utim, i na Zapadu imate takvo, kako bi komunisti rekli, angaòvano novinarstvo. Pogledajte Si-En-En, pogledajte neke zapadne televizijske stanice, one imaju ciqno izve{tavawe.
Voditeq:Ho}ete re}i kako gazda kaè.
Dr [e{eq: Jeste, imaju ciqno izve{tavawe. Kakav god doga|aj da se
desi, oni imaju nalog kako da taj doga|aj obrade, kako da ga predstave u
javnosti. A televizija je jedno veoma opasno sredstvo manipulisawa qudima, i televizija moè biti osnov za uspostavqawe novog totalitarizma u svetskim razmerama. Narod je vrlo ~esto sklon da podlegne svemu
{to se plasira preko televizije.
Voditeq: Televizija na svojim o~ima, je li?
331
Dr [e{eq: Da, i ako je bio o~evidac nekog doga|aja, wegov li~ni

utisak se gasi u odnosu na ono kako mu je taj doga|aj predstavqen na televiziji. Ima mnogo takvih primera. Taj problem manipulativnih sposobnosti televizije moè se re{avati samo pravom konkurencijom. A konkurencija se postiè {irewem mreè privatnih televizijskih stanica.
Mi smo i po svom programu za to da se kompletna teritorija na{e zemqe, cele Savezne Republike Jugoslavije, jasno odredi na osnovu nekih
prirodnih mogu}nosti, jer frekvencije su prirodno bogatstvo kao rudnici, kao reke, kao poqoprivredno zemqi{te. Treba jasno, na nau~nim
osnovama, razgrani~iti kakve su mogu}nosti za normalne centralne frekvencije, za regionalne frekvencije i za lokalne frekvencije. I onda
svim privatnicima, po istim kriterijumima, omogu}iti da formiraju
svoje radiotelevizijske stanice. Sve, osim centralnog dràvnog radija i
centralne dràvne televizije, mora biti privatno. Ako taj princip
prihvatimo jednom zdravom konkurencijom, moèmo obezbediti visok
stepen objektivnosti i nepristrasnosti informisawa.
Voditeq: Stvoriti onaj èqeni prag informisanosti, odnosno sistema informisawa.
Dr [e{eq: Da. Evo {ta se de{ava u Srbiji, to verovatno jo{ nije
uzelo toliko maha u Crnoj Gori: u Srbiji reìm, od op{tine do op{tine, formira dràvne radio i televizijske stanice.
To je stra{no, ogromne pare iz buyeta idu tamo, a samo se duplira dràvna televizija. Kopira se dràvna televizija na jedan prili~no neve{t na~in, umesto da se pruì mogu}nost privatnicima da ulaù svoj
novac, da to za dràvu bude povoqnije, da ti privatnici pla}aju dràvi
godi{wu taksu za kori{}ewe frekvencije kao prirodnog dobra, pa da dràva ima i neki prihod za svoj buyet. Dràva se po tom osnovu rasipni~ki pona{a, a ja~aju ideolo{ke sprege, direktna kontrola reìma nad javnim mwewem.
Voditeq: Pa da i nama neki dinar utr~i u yep, mislim novinarima.
Dr [e{eq: Pa i novinarima, naravno. Ali, sve zavisno od toga kako
uspete na trì{tu. Dobra televizija na|e sebi vidove finansirawa.
Ako televizija ima kvalitetan program, mnogo je gledana i onda se razne
firme prosto nadme}u koja }e uzeti vi{e prostora za reklamirawe svojih proizvoda. Ako televizija nema dobar program, ako nije gledana, niko nije zainteresovan da ogla{ava preko we.
Voditeq: Predlaèm da se, za ~as, vratimo na Cetiwe. Vi ste kazali ovako: dolazim kao politi~ki protivnik, ali dolazim iz po{tovawa.
Interesuje me kako ste se ose}ali pretpro{le no}i u Crnoj Gori, na Cetiwu?
Dr [e{eq: Vrlo sam se lepo ose}ao. Bio sam veoma iznena|en aplauzom kojim sam do~ekan pred ulazom u Vladin dom. Okupilo se nekoliko
hiqada qudi, Cetiwana uglavnom, mislim da su skoro sve bili Cetiwani. Znate, i na moju svest su ranije mogle delovati neke predrasude kako
je separatisti~ko raspoloèwe na Cetiwu najizraènije, itd.
332
Dodu{e, jednom sam bio na Cetiwu, pre dve-tri godine, mislim 1994.
godine, ali nisam imao nekih negativnih iskustava. Nije se ni{ta lo{e
desilo, pro{etali smo centrom Cetiwa, posetili manastir sv. Petra
Cetiwskog, zadràli se neko vreme.
ûjem da je posle jedna grupa qudi i{la pred manastir i napala mitropolita zbog na{eg dolaska. Imao sam informaciju {ta se de{ava na badwi dan, da ima incidentnih situacija, pretwi, sukoba, itd. Ali, ovog puta
sam bio do~ekan zaista freneti~nim aplauzom. Bilo je i nekih zvi`duka...
Voditeq: To je demokratija, je li?
Dr [e{eq: Naravno.
Voditeq: Je li sama sve~anost imala dostojanstven ton?
Dr [e{eq: Mislim da je bilo prili~no skromno i dobro je {to je
skromno u sada{woj situaciji. Dakle, nije bilo velike pompe, odràna
je sve~ana sednica Skup{tine, na kojoj je Milo \ukanovi} odrào inauguracioni govor i poloìo zakletvu. Posle je bila ve~era za nekih 300
zvanica, koliko ja znam.
Voditeq: Bilo je dosta inostranih gostiju.
Dr [e{eq: Bio je kompletan diplomatski kor.
Voditeq: Da, to je doga|aj koji Cetiwe odavno ne pamti. Me|utim, u
isto vreme, sino} se na televiziji Beograd mogla ~uti ocena biv{eg
predsednika Crne Gore, gospodina Bulatovi}a, koji je rekao da je Crna
Gora ovih dana uhap{ena. Da li ste vi to tako doìveli?
Dr [e{eq: Ne, ja mislim da je Crna Gora u jednoj velikoj politi~koj krizi, i mi, radikali, sa svoje strane poku{avamo pripomo}i da se ta
kriza razre{i na jedan civilizovan, demokratski na~in i, {to je najva`nije, bez prolivawa krvi.
Takav stav imamo u kriznim situacijama u Srbiji, takav stav imamo
i u Crnoj Gori. Sada mene napada radio Beograd, napada me beogradska
reìmska {tampa, da mewam mi{qewe. Ja uop{te ne mewam mi{qewe
ni po jednom pitawu. Na isti na~in sam se postavio i u Beogradu kada je
do{lo do te{kih sukoba, do krvoproli}a, kada su se sukobqavali reìm
i opozicija na beogradskim ulicama, itd.
Mi, radikali smo u tim te{kim trenucima uvek najtrezveniji. Na jedan na~in se reìmska {tampa u Beogradu pona{a kada na beogradskim
ulicama do|e do uli~nih nemira, a na drugi na~in kada do|e do uli~nih
nemira na podgori~kim ulicama. A ti uli~ni sukobi su isti i u Beogradu i u Podgorici i uvek preti opasnost da se srpska krv prolije, da gra|ani stradaju. Mi, radikali, smatramo da nema te politi~ke funkcije
koja je vredna jednog jedinog qudskog ìvota.
Voditeq: Da, nema ~ak ni ideje koja vodi u dana{wem vremenu kao...
Dr [e{eq: Znate, kada nas spoqa napadne neka sila, kada branimo
dràvu od spoqa{nih neprijateqa, onda treba svi da damo svoj doprinos
da se borimo: i mi, i na{i sinovi, i na{i o~evi, ako su ìvi. Ali, u unutra{wim politi~kim sukobima nema te ideje i nema te politi~ke funkcije za koju treba qudi da ginu.
333
Uostalom, ako je neko i spreman da povede narod u pogibiju, treba sam

da stane na ~elo, pa da on prvi pogine ako do|e do pogibije. Mi smo imali dosta iskustava da neki politi~ari svoju decu sklawaju na sigurno mesto, ~esto u inostranstvo, a da tu|u decu vode u pogibiju.
Voditeq: Obi~no u ratu vladar prvi obla~i uniformu, pa wegov sin,
ako ga ima, pa wegovi najbliì, pa tek onda ostali.
Dr [e{eq: Nije slu~ajno {to se sinovi vladara pojavquju kao vojskovo|e u ratu, nekada i formalno. Znate, nekada je neko drugi stvarni
vojskovo|a, ali on treba da bude sa vojskom na frontu.
Voditeq: Me|utim, vi ste malo~as rekli da je duboka politi~ka kriza u Crnoj Gori, ako sam dobro razumeo, ali ima mi{qewa koja kaù da je
to politi~ka kriza Savezne Republike Jugoslavije, da je Savezna Republika Jugoslavija u politi~koj krizi. Kako to?
Dr [e{eq: Ona jeste u politi~koj krizi zato {to je uzdrmana dosada{wa koalicija koja je vladala Saveznom Republikom Jugoslavijom, koalicija Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne Gore.
Zbog toga je u krizi Savezna Republika Jugoslavija. Nijedna partija
na saveznom nivou ne moè sama da vlada, takav je uvek do sada bio odnos
snaga. I uvek su se vladaju}e partije Srbije i Crne Gore sporazumevale
i ostvarivale saveznu vlast. Sada je ta vlast u krizi. Pocepala se vladaju}a partija u Crnoj Gori. Tu postoji pozitivan aspekt i negativan
aspekt. Pozitivan aspekt: mi opozicionari smatramo da je odli~no {to
se pocepala vladaju}a partija.
Ni{ta lep{e ne moèmo poèleti, nego da se pocepa vladaju}a partija i u Crnoj Gori i u Srbiji. Daj Boè da se pocepa vladaju}a partija u
Srbiji. Mo`da se ne}e pocepati Socijalisti~ka partija, ali tamo postoje tenzije izme|u socijalista i JUL-a, koji su u okviru levog bloka.
Mo`da se moè u budu}nosti desiti ne{to sli~no ovome {to se desilo
u Crnoj Gori. Jer, tenzije izme|u Socijalisti~ke partije i Jugoslovenske levice rastu. Nekada su te tenzije ve}e nego {to su prema opozicionim politi~kim partijama. Mi to dobro ose}amo, kre}u se kroz skup{tinske kuloare.
Negativan aspekat je {to se rasplet u vladaju}oj partiji odvija na ovakav na~in, {to je do{lo do antagonisti~kih suprotnosti, do uzavrelih
strasti, i {to je malo falilo da se qudski ìvoti izgube. Veliki broj qudi je povre|en, negde oko 50 qudi je sa te{kim telesnim povredama.
Voditeq: I policajaca...
Dr [e{eq: Najvi{e policajaca, daleko najvi{e policajaca. To zna~i da policija nije primewivala sve {to joj je stajalo na raspolagawu.
Vi{e su se policajci `rtvovali u sukobqavawu sa demonstrantima, nego
{to su primenili sve {to su imali na raspolagawu. Jer, da su primenili sve {to su imali na raspolagawu, onda bi bilo vi{e `rtava me|u civilima. ôvek je ~ovek, i ne treba sada da govorimo {ta je boqe: kada ginu civili ili policajci. Ne vaqa kada ginu qudi.
Voditeq: Sve su to qudi.
334
Dr [e{eq: Da, sve su to qudi. Sve su to na{i qudi. Ne moèmo sada da ra~unamo: povre|eno je toliko policajaca, povre|eno je toliko civila. Opet su to na{i qudi i opet su na{i qudi povre|eni.
Voditeq: Samo {to je u ovom slu~aju indikativno to sa koje strane
je do{lo ovo, sa koje strane je do{lo ono. Ako je povre|eno 40 policajaca, to govori...
Dr [e{eq: To zna~i da su vi{e demonstranti...
Voditeq: To govori o ja~ini agresije i sa jedne i sa druge strane. Dobro, to je neko moje razmi{qawe, ne morate se sloìti, ali da se vratimo na va{e opredeqewe. Va{e opredeqewe je unitarna Jugoslavija.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: U toj granitnoj gra|evini, kako je vi zami{qate, poku{avam da na neki na~in zamislim ideju koju vi zagovarate. Gde vidite mesto
Crne Gore? Kako vidite mesto Crne Gore?
Dr [e{eq: Vidite, stvarawe unitarne centralizovane dràve ne
moè uop{te da ugrozi Crnu Goru. Crnogorci po svom mentalitetu, po
svojoj prodornosti uvek, u svakoj dru{tvenoj grupi u na{oj zemqi, isplivaju vrlo brzo na povr{inu. Uostalom Slobodan Milo{evi}, dana{wi
predsednik Savezne Republike Jugoslavije, doju~era{wi predsednik Republike Srbije, tako|e je Crnogorac je li tako?
Voditeq: Ne znam.
Dr [e{eq: To je op{tepoznata ~iwenica da je on iz Bijele Reke.
Drugo, znate da su Crnogorci veoma uspe{ni u Beogradu, da ih ima veliki broj, da su veoma uspe{ni i u privredi, i u politici, itd.
Ja sam poreklom iz Crne Gore. Po o~evoj liniji sam sa Rovaca, po
maj~inoj liniji iz Hercegovine.
Voditeq: Isti slu~aj, idemo daqe.
Dr [e{eq: Da. Prema tome, postoji ne{to {to je dalo snagu qudima iz ovog kr{a, iz ovog kamena, koji su vekovima, generacijama morali
mnogo vi{e da se trude kroz ìvot, za ìvot iole dostojan ~oveka. Da bi
obezbedili minimum qudske egzistencije, morali su mnogo vi{e da pruè, mnogo vi{e napora da ulaù, i to ih je u~inilo ~vr{}im, stabilnijim, prodornijim, probita~nijim. Kada ~ovek odraste u bogatim uslovima ìvota, onda se opu{teno pona{a, nije mnogo zainteresovan za stalnu borbu za ìvot, za stalno isprobavawe sopstvenih snaga, odmeravawe
snaga sa drugima, itd.
Prema tome, {ta to moè ugroziti Crnu Goru i Crnogorce? Ne moè ih ugroziti, naprotiv, imaju mnogo {iri, mnogo ve}i prostor gde }e
wihove sposobnosti maksimalno do}i do izraàja.
Voditeq: Koliko ja sada vidim, ne mora biti, ali velika Crna Gora,
je li?
Dr [e{eq: Nismo daleko ni od toga. Na{ izvorni naziv je Srbija,
jedan smo narod. Cela [umadija je naseqena Crnogorcima. Starinsko
stanovni{tvo Srbije sa Turcima povla~ilo se u Vojvodinu, daqe u Ugarsku, sve do Pe{te. Posle seobe ârnojevi}a, 200.000 qudi se iselilo u
335
Rusiju. Srbija je ostala pusta, prazna, pogotovo [umadija. [umadija je

naseqena Srbima iz Crne Gore. U Uìcu i u delu uz Drinu, Kosjeri}u,
Vaqevu, â~ku, uglavnom su doseqenici iz Hercegovine.
Voditeq: Dakle, Crna Gora svet naseli, ali se ne da raseliti.
Dr [e{eq: Da. Uostalom, dana{wa Crna Gora ne obuhvata samo Crnu Goru, izvornu Crnu Goru. Izvorna Crna Gora su ~etiri nahije: Rije~ka, Crmni~ka, Humska i Qe{anska, je li tako? Crna Gora danas obuhvata i Primorje, obuhvata staru Hercegovinu, i obuhvata deo stare Ra{ke
oblasti to je dana{wa Crna Gora.
Tu postoje razli~iti mentaliteti qudi, je li tako? Na izvestan na~in, Nik{i}ani se razlikuju od Podgori~ana. Nik{i} je stara Hercegovina, Podgorica je ve} izvorna Crna Gora. Zatim, razlikuju se od stanovnika koji ìve na podru~ju stare Ra{ke oblasti. Pa se svi oni zajedno razlikuju od Srba iz Primorja. Na kraju krajeva, svi smo jedan narod, govorimo jednim jezikom, imamo istu istoriju, istu kulturu, isti nacionalni
identitet. Besmisleno je i}i na ono {to nas razdvaja i {to nas ~ini posebnim. Treba i}i na ono {to nam je zajedni~ko, {to nam je jedinstveno.
Vaqda se lep{e ose}amo kada imamo ve}u dràvu, nego kada imamo suènu dràvu.
Voditeq: Opet se mnogi ne}e sa time sloìti...
Dr [e{eq: Vi stalno govorite ne}e se mnogi sloìti. Ja mislim
da je veoma mali broj onih koji se ne}e sloìti.
Voditeq: Ali eto, ja to kao pretpostavku, imam pravo na pretpostavke.
Dr [e{eq: Nisu vam mnogo ubedqive.
Voditeq: Ali, evo, u ovom razgovoru nezaobilazno sledi i ona va{a
krilatica o granicama srpskih zemaqa, ako }u dobro to re}i: Virovitica-Karlovac-Karlobag, koja je ~esto pomiwana u ovih posledwih desetak
godina.
Me|utim, evo danas smo tu gde smo, vi ste ~ak nedavno najavili, ako
sam dobro pro~itao, da }e do}i dan kada }e neka, da to parafraziram, da
}e neka srpska oluja, odnosno varijanta bqeska, te krajeve ponovo u~initi...
Dr [e{eq: Ja nisam govorio o srpskim olujama i bqescima.
Voditeq: Dobro, ja sam to malo dodao, ali na neki na~in...
Dr [e{eq: Ali, rekao sam da }emo mi to jednog dana povratiti. Kako? Kako bude moglo.
@elimo da povratimo mirnim putem. Nije nemogu}e da povratimo
mirnim putem kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Mi smo
izgubili zapadne srpske teritorije, jer se Rusija na{la na kolenima. U
slomu komunizma, slomqena je, zapravo, i Rusija.
Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima. Ona }e vrlo brzo opet postati velika i mo}na sila, vrati}e se i na evropsku i na svetsku pozornicu. Mi Srbi danas stradamo zato {to smo tradicionalni ruski saveznici na Balkanu. To znaju Amerikanci, to znaju zapadne sile, i zato podràvaju sve srpske neprijateqe: i Slovence, i Hrvate, i muslimane, i
Albance, i sve ostale.
336
Sa druge strane, ima ne{to {to je na{a tragi~na sudbina: {to smo
se iznutra delili, ne samo po regionalnim karakteristikama, po regionalnim odrednicama, delili smo se i po verskom osnovu. Znate, danas se
u svesti ve}ine qudi smatra da su Srbi samo oni koji su pravoslavne veroispovesti. Albanac je Albanac iako je musliman, iako je katolik, iako je pravoslavac. Kada Francuz pre|e na islam, ima sve ~e{}ih slu~ajeva, on ostaje Francuz. Nemac je Nemac, iako je katolik, iako je protestant, iako je musliman, u novijem vremenu. A kod nas Srbi koji su pre{li na katoli~anstvo ili su izvorno bili katolici, ima i takvih Srba,
danas se ne smatraju Srbima danas se smatraju Hrvatima.
Recimo, ja sam sada na Cetiwu sreo nadbiskupa barskog i primasa
srpskog. âk smo se i srda~no rukovali.
Voditeq: To sam video.
Dr [e{eq: Wegova titula je ostala jo{ iz vremena sredwevekovne
srpske dràve. Malo je falilo da mi, Srbi, svi budemo katolici. Stevan Prvoven~ani je prvo uzeo katoli~ku krunu, pa je onda do{ao wegov
mla|i brat sv. Sava, pa ga je nagovorio da Srbi, ipak, ostanu verni vizantijskom pravoslavqu. Malo je falilo da svi budemo katolici. A po~etkom ovog veka veliki broj Srba katolika je ponosno isticao svoju nacionalnu pripadnost. U Dubrovniku su Srbi katolici izdavali i poseban
~asopis, zvao se Sr|, kwièvni ~asopis Srba katolika.
Voditeq: Znam.
Dr [e{eq: I ~itav niz istaknutih imena iz srpske istorije, po~ev{i od Ru|era Bo{kovi}a, koji je na{ Rov~anin poreklom. Wegovi preci su se preselili u Hercegovinu, otac mu je kao pravoslavni Srbin oti{ao u Dubrovnik. Tamo su primili katoli~anstvo. Onda Vojnovi}i, koji su poreklom od poznatih srpskih plemi}a Vojnovi}a. Knez Miroslav
je iz wihovog roda, Vojislav Vojnovi} jedan od na{ih velikih sredwevekovnih vladara iz prednemawi~kog perioda. Knez Miroslav je poznat po
Miroslavqevom jevan|equ, prvom srpskom pisanom spomeniku kulture.
Ti Vojnovi}i su se posle preselili u Dubrovnik pred turskom najezdom,
bili su gospoda, plemi}i i u Dubrovniku, u Dubrova~koj dràvi, ali, nikada nisu odricali svoju srpsku nacionalnost.
Voditeq: Dobro, sre}om ili nesre}om, to se nije desilo.
Dr [e{eq: Vidite, element mr`we kod nas je bio izraèniji pri
prelasku sa jedne veroispovesti na drugu, nego kod drugih naroda. Bilo
je i kod Francuza te{kih sukoba. Setite se kako su se francuski katolici obra~unali sa francuskim hugenotima, francuskim protestantima. Oni su bukvalno pobijeni, poklani.
Voditeq: Da, istorija o tome svedo~i. Me|utim...
Dr [e{eq: Javqao se i druga~iji proces. U celom HIH veku kod Srba katolika je bila izraèna pripadnost srpskom narodu u celini. Srbi katolici su se od Hrvata razlikovali po jeziku. Hrvati izvorno govore kajkavski i ~akavski, {tokavski je bio nepoznat hrvatskom narodu
kao jezi~ki izraz. [tokavski su Hrvati prihvatili za vreme Ilirskog
pokreta. Tada su bili odu{evqeni jugoslovenskim idejama, bilo je tu ne337
kih nau~nih zabluda da smo mi potomci starih Ilira itd. Ima u na{im
venama ilirske krvi, jer kada su na{i preci do{li na Balkan, oni su se
pome{ali sa stanovni{tvom koje je tu zate~eno.
Srbi nisu ubijali stanovnike koje su zatekli na Balkanu. Balkan je
bio naseqen, nije bio gusto naseqen, Srba je bilo mnogo vi{e nego onih
koje su zatekli, ali mi smo preuzeli gene i krv svih stanovnika Balkana:
starih Ilira, Tra~ana, Vlaha itd.
Voditeq: Da se iz istorije vratimo malo u zbiqu koja...
Dr [e{eq: Vi ste malo vi{e i{li na istorijske teme.
Voditeq: Da, dobro, ali evo da se vratimo na zbiqu: verovatno kao
prvi ~ovek Zemuna susre}ete nesre}nike iz one duga~ke kolone egzodusa
iz Hrvatske, susre}ete qude koji danas egzistiraju tako {to prodaju cigarete, bave se svim i sva~im da bi preìveli. Kada sretnete te qude,
ose}ate li se bar malo nelagodno, da upotrebim tu re~?
Dr [e{eq: Naravno. Besan sam zbog te situacije, ose}am veliku tugu, nezadovoqstvo.
Voditeq: Qudi su prepu{teni ipak...
Dr [e{eq: Prepu{teni su sami sebi, reìm se neodgovorno pona{a
prema wima. Mi imamo vlast samo u zemunskoj op{tini.
Imamo i u Temerinu, ali tamo nemamo ve}insku vlast, tamo imamo
mawinsku vlast, tako da je ona veoma suèna u mogu}nostima. Sa svoje
strane smo u~inili sve {to je bilo u na{oj mo}i da tim qudima pomognemo. Vi{e od 5.000 placeva op{tinske zemqe smo isparcelisali i dali
pod najpovoqnijim uslovima, po najjeftinijoj mogu}oj ceni: 15 dinara po
kvadratnom metru.
Voditeq: Da, ali kolika je to uteha onome koji je, recimo, izgubio
nekog najblièg...
Dr [e{eq: Znate {ta, kada je neko nekome poginuo, tu nema nikakve
utehe.
Voditeq: To je ta~no.
Dr [e{eq: Izgubili su mnogo. Reìm skr{tenih ruku posmatra wihovu bedu, wihov jad, a mi bar ne{to pomognemo, mi bar ne{to u~inimo
za wih.
Podelili smo u nekoliko navrata oko 1,200.000 dinara jednokratne
pomo}i, najvi{e deci palih boraca, fizi~ki hendikepiranim osobama,
invalidima iz ovog rata, bilo vojnim bilo civilnim. Nikakvu razliku
nismo pravili izme|u dràvqana i onih koji nisu dràvqani.
Voditeq: Ko je najve}i krivac za sudbinu tih qudi?
Dr [e{eq: Reìm u Beogradu je najve}i krivac. Taj reìm u Beogradu ih je poveo u ovaj oslobodila~ki rat, podstakao, a onda ih ostavio na
cedilu. Srpska Krajina je predata, ona je predata bez borbe, jer je to ranije bilo dogovoreno sa Amerikancima.
Voditeq:A u Hagu je opet radila olovka.
Dr [e{eq: Zatim, predata je na isti na~in jedna tre}ina Republike
Srpske. Tim qudima ne bi bilo opstanka u Hrvatskoj i da su se borili i
338
da se nisu borili. Oni su znali {ta ih ~eka. îm je Tu|man pobedio na izborima, Srbi su osetili {ta se sprema. Da tragedija bude ve}a, na prvim
vi{estrana~kim izborima u Hrvatskoj, ve}ina Srba nije glasala za Srpsku demokratsku stranku, nego za Ra~anovu komunisti~ku partiju. Neokomunisti~ku. Srbi su verovali u ideju bratstva i jedinstva, zajedni~kog
ìvota itd. A onda, na kraju, sledilo je kasno tre`wewe i bolno saznawe
da oni sa kojima smo ìveli ne misle isto, da misle mnogo druga~ije.
Voditeq: Bila je i ideja svi Srbi u jednoj dràvi.
Dr [e{eq: Ostvarila se na najlo{iji na~in, opet zbog nesposobnog
reìma.
Vidite {ta se desilo sa muslimanima, oni su najtragi~nije pro{li.
Oni su pro{li jo{ gore od Srba. Znate, ta ideja svi Srbi u jednoj dràvi zna~ila je i svi muslimani u jednoj dràvi. Za wih je to bila najboqa
varijanta. Izetbegovi}u je nu|eno da Bosna i Hercegovina ostane u skra}enoj Jugoslaviji kao ravnopravna federalna jedinica. âk mu je nu|eno
da on bude prvi predsednik te Jugoslavije. On je prvo prihvatio, pa posle odustao po nagovoru zapadnih sila. [ta je sada uradio? Muslimani
su najvi{e izginuli i svedeni su na veoma malu teritoriju.
Voditeq: Najve}i gubitnici.
Dr [e{eq: Najve}i gubitnici.
Voditeq: Mada gubitaka ni na ovoj strani...
Dr [e{eq: Gubitnici smo i mi Srbi, mi smo veliki gubitnici.
Ali, mislim da ne}emo biti trajni gubitnici, da }emo povratiti ono
{to je na{e kad tad. Znate, {to se mene li~no ti~e, kada bih mislio da
vi{e nikada ne}emo povratiti celu Srpsku Krajinu, celu Republiku
Srpsku, da ne}emo imati granicu na liniji Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica, ja bih ovog trenutka prestao da se bavim politikom.
Voditeq: Niste li vi jednom izjavili da biste dobrovoqno i{li u
Hag, ali pre odgovora...
Dr [e{eq: Jeste, ja sam i hteo da idem u Hag, nego mi nisu dali vizu.
Voditeq: Pre odgovora na to pitawe, da li smatrate da je dosada{wi
redosled tih putovawa...
Dr [e{eq: Hag je izrazito antisrpska institucija. Hag je zami{qen da se sudi srpskom narodu u celini. A onda, kada su ve} bile o~igledne wihove namere, Amerikanci su pribegli jednom triku: kao izdali su veliki broj optu`nica protiv Hrvata i pritisli Tu|mana da ubedi te Hrvate da dobrovoqno odu u Hag. I oni su oti{li. Dvojica, trojica su ve} oslobo|eni, koliko ja znam, a su|ewe ostalima }e biti jedna velika farsa.
Ti Hrvati su oti{li tamo na ameri~ko insistirawe, po Tu|manovom nagovoru, da bi se reìm u Beogradu na{ao u jo{ teèm poloàju, da
moè da mu se kaè: evo, svi Hrvati oti{li, {to ne isporu~ujete Srbe?
A Milo{evi} ne sme da isporu~i Srbe u Hag.
Voditeq: Za{to?
339
Dr [e{eq: Mislim da bi to bio onaj krajwi potez koji bi ga oborio

sa vlasti. To ne moè srpsko javno mwewe da proguta. Napokon, vi{e to
ne moè, i Milo{evi} je toga svestan. Drugo, on se pribojava {ta bi ti
qudi tamo govorili, da se ne bi klupko daqe odmotavalo.
Voditeq: Mislite da moè? Ima {ta da se odmota, je li?
Dr [e{eq: Ja ne znam, vide}e se.
[to se mene li~no ti~e, mene su neki zapadni politi~ari, novinari
progla{avali za ratnog zlo~inca. Jednom prilikom biv{i ameri~ki ministar inostranih poslova Iglberger. Pa kada sam ga demantovao preko
kanala Siksti, jedne od ameri~kih televizijskih stanica, on je za}utao.
Tada sam rekao da je najobi~niji laòv. Optuìo me je da sam u~estvovao
u ubistvu 3.000 Hrvata i muslimana kod Br~kog.
Do tog momenta, do wegove izjave, ja nijednom nisam bio u Br~kom od
kada je po~eo rat, i tamo nisu bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Dok nije oslobo|eno Br~ko, Republika Srpska je bila prese~ena na
dva dela. Kada sam obilazio zapadnu Slavoniju i Kninsku krajinu, i{ao
sam helikopterom iz Beograda, nije se moglo pro}i tim podru~jem.
Posle sam se helikopterom vra}ao preko cele zapadne Hercegovine
na mostarski aerodrom, pa odatle za Podgoricu, i ovde sam hvatao avion
za Beograd, i to pod punom ratnom spremom, sa oru`jem u rukama, sa automatskom pu{kom, u uniformi.
Voditeq: Dobro, recimo, desi se da do|ete pred Ha{ki tribunal i
kaù vam: gospodine [e{eq, po tom i po tom osnovu ste privedeni. [ta
biste rekli, {ta bi bila va{a prva re~enica?
Dr [e{eq: Polako, vi kaète priveden sam.
Voditeq: Pa dobro, mislim...
Dr [e{eq: Ja sam hteo da idem bez privo|ewa.
Voditeq: Dobro, odete...
Dr [e{eq: Ja sam u decembru 1995. godine...
Voditeq: Izviwavam se na nepreciznosti, odete dobrovoqno.
Dr [e{eq: U decembru 1995. godine tri puta sam telefonom zvao
Ha{ki tribunal. Razgovarao sam sa nekim wihovim tamo funkcionerima, sa nekim Kvinslijem, ~ini mi se, i rekao: mnogi su me optuìvali da
sam ratni zlo~inac, ako imate bilo {ta protiv mene, samo me pozovite,
ja odmah dolazim. Oni su rekli da wih ne interesuje {ta pi{e {tampa,
da oni nemaju ni{ta i da me ne pozivaju. Onda sam od holandske ambasade
u Beogradu traìo vizu da sam, o svom tro{ku, putujem u Hag, kao turista,
na kraju krajeva. Nisu mi dali vizu. Boje se mog dolaska u Hag.
E, za{to se boje, to pitawe treba wima postaviti.
Drugo, vidite, tu su dve sme{ne stvari. Saznao sam da su mi sudili u
Dubrovniku i u Osijeku. U Osijeku sam osu|en na ~etiri i po godine zatvora zbog jednog govora koji sam odrào u Jagodwaku uo~i rata, a u Dubrovniku su mi sudili i osudili su me na ~etiri godine zatvora u odsustvu, jer sam negde krajem 1991, 1992. godine obilazio na{u vojsku na dubrova~kom rati{tu.
340
Voditeq: Koliko se se}am, imali ste tetku u Dubrovniku.

Dr [e{eq: Pa su lansirali vest da mi je jedna tetka zaklana, me|utim, ja sam imao neke kanale kojima sam proverio, pa sam saznao da to nije istina. Novinar beogradskih Ve~erwih novosti je javio, mislim iz
Trebiwa, da mi je tetka u Dubrovniku zaklana, me|utim, ja sam to prvo
proverio. Verovatno je neko namerno lansirao, pretpostavqam iz hrvatskog propagandnog aparata, to da je zaklana, da bih ja digao veliku galamu u Beogradu, drào konferencije za {tampu, verovatno na propagandni na~in nastupio, pa da onda oni to demantuju, da kaù: evo, sluì se laìma, pa da je prikaù da je ìva. Posle su je pustili u nekoj razmeni iz
Dubrovnika.
Voditeq: Vi ste za gledaoce pojasnili dve ~iwenice, u stvari. Vas je
prvo hapsio Tu|man, odnosno Tu|manova vlast u Hrvatskoj 1991. godine...
Dr [e{eq: Ne, to nije bilo moje prvo hap{ewe.
Voditeq: Ne, odtkako je po~eo rat.
Dr [e{eq: Kod Batine sam uhap{en po povratku sa mitinga u Jagodwaku kod Belog Manastira. Organizovali su mi zasedu i zaseda je bila kod samog mosta na Dunavu, to je bila wihova gre{ka. Zasedu je organizovao Rajko Kijevac, biv{i {ef policije iz Osijeka, Nemac poreklom. Posle su ga ubili Glava{evi qudi.Ubili su ga ba{ zbog toga {to
me je pustio odmah nakon hap{ewa. A morao je da me pusti jer su pristigla, u koloni, vozila na{ih qudi sa mitinga u Jagodwaku. Svi su bili do
zuba naoruàni, blokirali su put sa druge strane i on nije imao kuda da
me provede. Hteo je da me vodi u Osijek, a nije mogao preko Srbije. I onda, da bi izbegao direktan sukob, a sukob je bio ve} tu pred nama, pustio
me je.
Voditeq: Imali ste zadovoqstvo da vas prvo hapsi Tu|manova policija, prvo Pozderac, pa Tu|man, pa Milo{evi} na kraju.
Dr [e{eq: Prvo su me hapsili Mikuli}, Pozderac, Stane Dolanc,
Milo{evi} me je hapsio dva puta 1990. godine, dva puta sam bio u zatvoru.
Prvi put sam bio u zatvoru zbog upisivawa dobrovoqaca za odlazak
u Knin i organizovawa potpisivawa peticije da se Ku}a cve}a seli iz
Beograda.
Drugi put sam bio uhap{en zbog jednog mitinga pred Saveznom skup{tinom, koji zapravo nisam ni organizovao. Organizovao ga je Mirko Jovi}, ja sam se samo prikqu~io. Mene su osudili, a wega nisu dirali. To je
bio jedan od dokaza da je on reìmski ~ovek, da sluì samo za provokacije.
Voditeq: Kakvi su bili ti zatvorski dani u odnosu, recimo, na one
zeni~ke?
Dr [e{eq: Bili su druga~iji, naravno. Zenica je jedno stra{no ìvotno iskustvo. Zeni~ki zatvor je bio najgori zatvor u onda{woj Jugoslaviji. Daleko najgori zatvor, sa najteìm reìmom izdràvawa kazni, sa
najteìm poslovima koje su robija{i morali da rade. Ja sam se suprotstavqao, nisam hteo ni{ta da radim, {est o po meseci sam proveo u samici, oko 4 meseca u karantinu, samo tri i po meseca u zatvorskom krugu.
341
Jednom su me pretukli tamo, i tamo sam {trajkovao gla|u nekih 16

dana, a u Sarajevu prethodno 48 dana.
Kada sam kasnije hap{en, to su bile mawe kazne, nekada i prekr{ajno. Znate, atmosfera se promenila. Ja do|em u zatvor, skoro svi zatvorski straàri na mojoj strani. De{avalo se i u zeni~kom zatvoru da ima
straàra koji su na mojoj strani, ali su morali to da kriju kao zmija noge. Pokaù neku naklonost tek kada ih niko ne vidi. Dok sam bio u samici, recimo, kriju}i mi daju dodatno neki obrok hrane ili mi daju vanredno kupawe. Tamo se po 25 dana nismo kupali.
Voditeq: Nadam se da se ne}ete qutiti, ali, recimo, neki kaù za vas
da ste fa{ista, drugi kaù crveni vojvoda.
Dr [e{eq: Znate {ta, meni to ni{ta ne smeta, mogu da govore {ta
god ho}e. Mislim da niko od onih koji me optuùju da sam fa{ista, koji
me javno optuùju, iskreno ne misle da sam zaista fa{ista.
Voditeq: Odete li kada u zavi~aj, kada ste posledwi put bili u zavi~aju?
Dr [e{eq: Bio sam u decembru, a i sada. Pri dolasku u Crnu Goru
pro{ao sam kroz Republiku Srpsku, bio sam na Palama. Imali smo susret u utorak sa rukovodstvom Srpske demokratske stranke, Mom~ilom
Kraji{nikom, Draganom Kalini}em, Veliborom Ostoji}em i drugim,
onda sam pro{ao kroz Trebiwe i zadrào sam se, dodu{e kratko, jedno
sat vremena, u sedi{tu na{e stranke u Trebiwu. Duè sam bio negde u decembru. Ali najmawe jednom godi{we odem.
Voditeq: Koga imate tamo?
Dr [e{eq: Imam dosta ro|aka bliìh, daqih.
Voditeq: Jesu u ovom ratu... svi na broju...
Dr [e{eq: Znate {ta, neki su poginuli u ovom ratu, neki su raweni, neki su pro{li bez rana i povreda, ali su listom u ovom ratu bili
vojnici sposobni za rat.
Voditeq: Po{to smo, otprilike, priveli ovaj razgovor kraju, imam
za vas jedno malo iznena|ewe. Mo`da se u nekim stvarima nismo sloìli, ali vodili smo dosta korektan dijalog. Imam za vas jedan poklon, jednu moju grafiku. To je letwa kuhiwa moje majke, motiv.
Dr [e{eq: Hvala vam, mnogo je lepa.
Voditeq:Ta kuhiwa je stradala u ovom ratu, a posle toga, ono {to je
preostalo od we, pojeo je Dejton. Hvala vam jo{ jednom {to ste bili gost.
Dr [e{eq: A koje je to mesto?
Voditeq: To su Potoci kraj Mostara.
Dr [e{eq: Vidite {ta se desilo sa selom u kom je ro|en moj otac,
Mareva Qut kod Zavale: na pola je podeqeno, linija razgrani~ewa prolazi kroz samo selo. Pola ku}a s jedne strane, pola ku}a s druge strane, i
to nije po Dejtonu nego po naknadnim, pariskim sporazumima.
Voditeq: Hvala vam jo{ jednom.
Dr [e{eq: Ali vrati}emo se mi i u va{e selo. Bilo mi je zadovoqstvo.
Voditeq: I meni.
342
XVII
DOBAR GLAS DALEKO SE ÛJE!
Radio Montenapres, Nik{i}, 8. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani slu{aoci Montena-radija dobar dan, ovo je
emisija Montenapres. Moj dana{wi gost je dr Vojislav [e{eq, lider
srpskih radikala. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li.
Voditeq: Pozdravqamo na{e slu{aoce u Danilovgradu i svim mestima gde se ~ujemo, uz magistralni put do Podgorice i, naravno, na{e
slu{aoce iz Nik{i}a, koji }e sigurno iskoristiti gostovawe gospodina [e{eqa i nazvati telefon Montena-radija, broj 24-987. Gospodine
[e{eq, koliko znam, ovo je tre}i put da dolazite u Nik{i}. Prvi put
ste bili spre~eni, drugi put je bio problem sa gostovawem na lokalnoj
televiziji i, evo, tre}i put, vaqda tali~no, na Montena-radiju.
Dr [e{eq: Od decembra naovamo ovo je tre}i put. Ina~e, u Nik{i}u sam bio vi{e puta.
Voditeq: Ponovo ste u Crnoj Gori. Gostovali ste u ovih nekoliko
dana od severa naovamo, sino} u Herceg Novom. Recite mi, kako vam je ponovo me|u Crnogorcima? Imaju li srpski radikali {anse na predstoje}im izborima u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Uvek mi je lepo u Crnoj Gori, a srpski radikali se ve}
spremaju za predizbornu kampawu. Srpska radikalna stranka }e i}i sa
kompletnom listom kandidata na parlamentarne izbore i iza}i }e sa
kompletnom listom kandidata na lokalne izbore u svim op{tinama u
Crnoj Gori. O~ekujemo dobre rezultate, jer mi smo stranka koja ima jaku
unutra{wu strukturu. Imali smo mnogo problema, èstoke sudare sa reìmom u proteklih nekoliko godina, ali smo sve to izdràli, podneli.
Sad nam odgovara i novi izborni zakon. Mislimo da je dobro {to je Crna Gora jedna izborna jedinica i dobro je {to sad nismo optere}eni izborima u nekoj srpskoj zemqi, u Srbiji ili Republici Srpskoj, pa sve
svoje snage moèmo koncentrisati na izbore u Crnoj Gori.
Voditeq: Nekada prvi ~ovek crnogorskih radikala gospodin A}im
Vi{wi} nije dobro pro{ao na ovim izborima, zadwim predsedni~kim
izborima.
Dr [e{eq: A}im Vi{wi} je napustio Srpsku radikalnu stranku godinu dana pre toga i poku{ao da formira neku novu partiju. Nije u tome
uspeo, dobio je svega nekoliko hiqada glasova. Ne znam koliko je dobio
na predsedni~kim izborima, ali sasvim bezna~ajan broj, {to govori da
on bez Srpske radikalne stranke u politi~kom ìvotu ne predstavqa
ni{ta ozbiqno. Nas to nije nimalo iznenadilo.
Voditeq: Va{ boravak u Crnoj Gori po~eo je nakon sednice Ve}a republika Savezne skup{tine, na kojoj su va{i radikali podràli socijaliste Slobodana Milo{evi}a i na kojoj je usvojen buyet za ovu godinu.
[ta vam je bilo da ponovo podrìte Slobodana Milo{evi}a?
343
Dr [e{eq: Mi nismo podràli socijaliste ni Slobodana Milo{evi}a. Bili smo, naravno, na te{koj muci: izglasati ili neizglasati
buyet.U posledwem momentu smo odlu~ili da ipak glasamo. Imali smo
~itav niz razloga za takav stav. Mi smo raspravqali protiv buyeta i u
Ve}u gra|ana i u Ve}u republika. U Ve}u gra|ana smo glasali protiv
buyeta, jedino smo mi glasali protiv, sve ostale stranke su glasale za
buyet. Na Ve}u republika poku{ali smo amandmanima da popravimo
tekst buyeta i posebno insistirali da se iz buyetskog finansirawa izbace Crvena borba i Tawug, kao iskqu~ivo propagandna sredstva u rukama Socijalisti~ke partije Srbije u propagandnom ratu protiv opozicionih stranaka.
Poku{ali smo da dobijemo podr{ku drugih stranaka za ta na{a nastojawa, posebno za ove dve stavke u na{im amandmanima, me|utim, nismo
uspeli da dobijemo odgovaraju}u ve}inu. Namera nam je bila da se izglasavawem amandmana u Ve}u republika odloì usvajawe odluke buyeta u
celini. Onda bi komisija za usagla{avawe izme|u Ve}a republika i Ve}a gra|ana morala da radi. Tu bi bilo {ansi da se tim amandmanima popravi tekst, da buyet bude prihvatqiviji za ve}i broj politi~kih stranaka. Kako to nismo uspeli, mnoìle su se druge dileme.
Prvo, naglo eskalirawe teroristi~kih aktivnosti na Kosovu i Metohiji, masovni nemiri pripadnika {iptarske nacionalne mawine
bolni su faktori u saveznoj dràvi prilikom izglasavawa buyeta, jer
dve tre}ine novca ide za finansirawe armije, mo`da ~ak i ~etiri petine. Tu je postojala opasnost da nas svi dràvni mediji optuè kako smo
maltene u sprezi sa [iptarima, da smo doveli u pitawe finansirawe armije i da armija mora da se finansira na osnovu prva tri meseca od pro{le godine, dakle, da se ide na privremena re{ewa o buyetu. Neizglasavawe saveznog buyeta bi dovelo do momentalnog raspu{tawa Ve}a gra|ana Savezne skup{tine. Ustav je tu vrlo precizan: ako se do 31. marta ne
izglasa buyet, raspu{ta se Ve}e gra|ana i ide se na nove izbore. Mi jesmo za nove izbore u ovoj godini, ali bismo èleli da to ne bude ba{ odmah. @eleli bismo da ti izbori budu negde krajem godine.
Prvo, za sobom imamo godinu i po dana vrlo jake predizborne kampawe. Od maja 1996. godine nismo stali, nismo imali predaha. Bilo je stotine mitinga, nastupa na radio i TV stanicama, rada na terenu u op{tinskim i mesnim odborima i sli~no. Imali smo izbore 1996. godine u Crnoj Gori, Srbiji i Republici Srpskoj. Onda opet 1997. godine u Srbiji i
Republici Srpskoj. Na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori nismo
imali svog kandidata. Tu se nismo ne{to naro~ito angaòvali u predizbornoj kampawi. Treba nam izvestan predah.
Tako|e, i finansijski smo se istro{ili. Treba malo da akumuliramo snagu i finansije, prikupqaju}i ~lanarinu i dobrovoqne priloge.
Sada smo u situaciji da smo istro{ili sve {to smo skupqali dve, tri godine ranije. U maju imamo izbore u Crnoj Gori, gde smatramo da bi trebalo da angaùjemo sve svoje snage. U septembru, prema slovu Dejtona,
imamo kompletne izbore u Republici Srpskoj. Srpski radikali su tamo
veoma jaka parlamentarna stranka. Imamo petnaest narodnih poslanika,
344
od ukupno osamdeset tri poslanika. Kada se sve to zavr{i, spremni smo,

negde krajem godine, na vanredne izbore za Ve}e gra|ana i eventualno za
lokalne izbore u Srbiji. Mogu}e je da }e do}i i do republi~kih izbora
jer ne verujem da bi dugo mogla opstati koalicija socijalista i Srpskog
pokreta obnove. Posva|a}e se oko neke reprezentativne vile na Dediwu,
oko nekih bankovnih ra~una na Kipru i sli~no.
Voditeq: Pomenuli ste amandmane koje ste podneli, kako su glasale
crnogorske partije: Demokratska partija socijalista i Narodna stranka?
Dr [e{eq: Demokratska partija socijalista je podràla na{e
amandmane, glasali su za wih. Bulatovi}eva stranka, to je sada Socijalisti~ka narodna stranka, glasala je protiv. Kilibardina Narodna stranka nam je obe}ala da }e glasati za na{e amandmane, li~no mi je to obe}ao
Stefan Su{i} i jo{ jedan wihov poslanik. Razgovarali su sa mnom na
pauzi skup{tinskog zasedawa i garantovali su mi da }e podràti amandmane. Me|utim, izneverili su nas: kada je do{lo do rasprave i glasawa,
oni su iza{li iz skup{tinske sale i uop{te nisu u~estvovali u glasawu.
Verovatno su mislili, ako na{i amandmani propadnu, da }e nas to psihi~ki iritirati i naterati da glasamo protiv buyeta u celosti. Kilibardinoj stranci je u interesu da se {to pre odrè izbori za Ve}e gra|ana jer su ostali bez svih mandata u Ve}u gra|ana. Na osnovu savezne registracije Bojovi}eve stranke, u Saveznom ministarstvu pravde, do{lo
je do izbacivawa Kilibardinih poslanika, pa su sva wihova mesta preuzeli Bojovi}evi poslanici. Razumem wihove strana~ke interese, ali i
oni moraju da razumeju na{e strana~ke interese. Nekorektno je, ako se
oko ne~ega dogovorimo, da se taj dogovor izneveri. Srpska radikalna
stranka nikada nikakav dogovor nije izneverila, ako se s bilo kim o ne~emu dogovorila. Na{ principijelni stav je da se insistira na vanrednim izborima za Ve}e gra|ana, i to do kraja ove godine.
Voditeq: Izjavili ste kako ste èleli da spasete dràvu, a ne Slobodana Milo{evi}a. O~igledno Srbiju niste spasili, jer je i daqe u dubokoj krizi, a i Jugoslavija je tako|e u sli~noj, ako ne i dubqoj krizi.
Dr [e{eq: Nismo je spasili, ali nije jo{ ni potpuno propala. Slaèm se da su u velikoj krizi i Savezna Republika Jugoslavija, i Srbija, i
Crna Gora, ali i Republika Srpska. U Srbiji iz krize moèmo iza}i ako
se promeni vlast, ako Srpska radikalna stranka preuzme vlast, i to je na{
ciq. Mi smo stranka koja je bila u najè{}im sukobima sa Milo{evi}evim reìmom, ali nikad ne dozvoqavamo da na{im razumom i na{im emocijama preovlada mr`wa, pa da idemo na ru{ewe dràve, ako je to uslov da
padne i Milo{evi}. Mi bismo hteli da sru{imo Milo{evi}a, a dràvu
da sa~uvamo. Samo u toj varijanti nas interesuje ru{ewe Milo{evi}a.
Voditeq: Da li mislite da je to samo zbog Kosova ili uop{te zbog
same strukture vlasti?
Dr [e{eq: Ne samo zbog Kosova ve} zbog strukture vlasti, neefikasne privrede, zbog korupcije, ekonomskih monopola.
Voditeq: [to se ti~e savezne dràve, na to ~esto ukazuju poslanici
Demokratske partije Crne Gore. Da li to zna~i da }ete sa wima, mo`da,
na}i zajedni~ki jezik?
345
Dr [e{eq: Pretpostavqam da }emo u vezi sa pitawima na}i zajedni~ki jezik, a u pogledu nekih ne}emo. Tamo gde nam se programski ciqevi podudaraju, mogu}a je saradwa, a tamo gde se ne podudaraju, nema saradwe! To je na{ stav prema svim strankama, ne samo prema Demokratskoj
partiji socijalista Crne Gore. Dakle, mi idemo za svojim programskim
ciqevima, a s vremena na vreme programski ciqevi nam se mogu uskladiti. Recimo, naj~e{}e }emo biti u situaciji da nam se programski ciqevi usklade sa Demokratskom partijom socijalista oko ekonomskih i socijalnih pitawa. Zajedni~kim snagama smo oborili zakon koji je omogu}avao privilegije nosiocima spomenica i ordena narodnog heroja. Zamislite, jo{ uvek ti qudi, zato {to su odlikovani, svakog meseca primaju
izvestan nov~ani iznos. Mi nismo osporavali bora~ke penzije, nikada ih
ne}emo osporavati. Osporavamo samo privilegije i to smo oborili u Ve}u Republika. Za to su zajedno glasali srpski radikali, Demokratska
partija socijalista, Srpski pokret obnove i, mislim, Kilibardina
stranka. Nisam ~lan tog Ve}a, pa ne mogu ba{ precizno da vam kaèm kako je to izgledalo prilikom glasawa. Posledica tog glasawa je da je zakon pao! Spremni smo da se radi i na ukidawu drugih privilegija politi~kih mo}nika, dràvnih funkcionera i nekada{wih nosilaca mo}i i
uticaja u na{oj zemqi.
Voditeq: [ta je sa zahtevima crnogorske vlasti za otvarawe granica prema Hrvatskoj i Albaniji?
Dr [e{eq: Status granice Crne Gore prema Hrvatskoj mora da bude
identi~an statusu izme|u Srbije i Hrvatske. U onoj meri u kojoj je otvorena granica izme|u Srbije i Hrvatske trebalo bi da bude otvorena i izme|u Crne Gore i Hrvatske. Tu ima nekih neuskla|enosti, pa je prometnija i otvorenija granica kod [ida izme|u Srbije i Hrvatske, nego grani~ni prelaz kod Herceg Novog izme|u Crne Gore i Hrvatske. Smatramo
da tu treba imati principijelan stav, jer mi nikada ne}emo priznati hrvatsku okupaciju Republike Srpske Krajine! Ne bismo priznali hrvatsku dràvu, niti sa wom imali diplomatske odnose, ali nismo protiv
kretawa robe, ideja i qudi. Tako|e, mislimo da svi prelazi treba da budu otvoreni, da qudi mogu da putuju. Naravno, uz uslove koji se propisuju
saveznim propisima ili zakonima. Ako sa jednom dràvom nemamo diplomatske odnose, onda postoji sistem viza i putuje se uz pomo} vize. Granica mora da bude propusna, pogotovo strani dràvqani, koji nisu ni iz
Srbije, ni iz Savezne Republike Jugoslavije, ni iz Hrvatske, trebalo bi
neometano da prolaze. Za wih bi trebalo da bude svejedno da li ulaze iz
Ma|arske ili iz Hrvatske u Saveznu Republiku Jugoslaviju, ili iz bilo
koje druge susedne dràve.
Voditeq: Da li ovo neotvarawe granica prema Hrvatskoj i Albaniji vidite u kontekstu ekonomskog pritiska koji Milo{evi} ima prema
novoj crnogorskoj vlasti, kako to, ina~e, mnogi tuma~e?
Dr [e{eq: Sukob izme|u reìma u Beogradu i Podgorici reflektuje se i u ekonomskoj sferi. To je ono {to je najlo{ije u svemu ovome. Ne
sme se ekonomija me{ati u politiku, ne na ovako brutalan na~in. Mi bismo otvorili granicu i sa Albanijom, jer mislimo da trgovina treba
346
normalno da se odvija. Ako negde postoji problem preteranog {verca,

trebalo bi poja~ati carinsku slu`bu. Ako negde ima ilegalnih prelazaka, prenosa oru`ja, trebalo bi poja~ati grani~ne jedinice, ali za legalan protok qudi i robe granice uvek moraju biti otvorene.
Voditeq: Recite mi, {ta je sa zahtevom, odnosno, {ta mislite o zahtevu crnogorskih vlasti da predsednik Savezne vlade Radoje Konti} kona~no preuzme ono {to mu zakonom pripada, a to je vo|ewe politike ove
zemqe?
Dr [e{eq: Srpski radikali to ponavqaju otkad je Radoje Konti}
predsednik Vlade, a to je od 1993. godine. Vi{e puta smo kritikovali Radoja Konti}a {to se uop{te ne me{a u svoj posao.
Voditeq: Zadwi sukob sa socijalistima Slobodana Milo{evi}a
imali ste na zadwim predsedni~kim izborima u Srbiji. Tada ste izjavili da su vam socijalisti pokrali nekoliko stotina hiqada glasova?
Dr [e{eq: Tri stotine pedeset hiqada glasova su nam sigurno pokrali, a mi procewujemo i do osam stotina hiqada.
Voditeq: Dobro, u kojoj je to sada fazi?
Dr [e{eq: To je u fazi re{avawa na Vrhovnom sudu, a mi smo objavili tri specijalna izdawa na{ih novina Velika Srbija, u kojima smo
dokumentovali te kra|e, posebno kra|e na podru~ju Kosova i Metohije.
Spremamo i ~etvrto izdawe, koje bi trebalo da iza|e za koji dan, i od toga ne}emo odustati. Sada neprekidno prozivamo Milana Milutinovi}a,
naro~ito od kada je do{lo do eskalacije terorizma na Kosovu i Metohiji, kako je vreme da napokon ode na Kosovo i umiri svoje glasa~e. Upravo
u Drenici, gde su najve}i separatisti, Milan Milutinovi} je osvojio
najvi{e {iptarskih glasova. A ko }e ih umiriti, ako ne}e svoj svoga?
Voditeq: Pri~ali ste, mo`da ne direktno vi, ali va{i poslanici,
va{i ~elni qudi, kako su predsedni~ki izbori u Crnoj Gori pokradeni.
Savezni ustavni sud do sada je na{ao prigovor samo za nekoliko stotina, mo`da, nepravilno upisanih bira~a?
Dr [e{eq: Imali smo ozbiqne primedbe na izbore u Crnoj Gori i
1996. i 1997. godine.
Voditeq: Vi ste 1997. godine rekli kako je pokradeno dvadeset hiqada glasova, ako se ne varam?
Dr [e{eq: Dovodili smo u pitawe na~in glasawa, upisivawe u bira~ke spiskove, posebno izme|u dva izborna kruga, {to je, po na{em mi{qewu, nedopustivo. Protiv toga smo, jer, ako se dvadeset dana pred izbore zatvaraju bira~ki spiskovi, onda ne moè izme|u dva izborna kruga da se ide na dopisivawe.
Voditeq: Da, ali ako nema bira~a, ako ih uop{te nema u spiskovima,
kao {to ih nije bilo...
Dr [e{eq: Ako ih nema, to je trebalo utvrditi dvadeset dana pred
izbore. Znate, moè neko do}i na sam dan izbora i re}i: nema me u spisku, a moje je pravo da budem u spisku. To pravo ne moè odmah da se realizuje, jer se u{lo u ne{to, i sada treba zadràti status kvo. A mi znamo da mnogo bira~a nije u{lo u bira~ke spiskove jer ranije, dok je Demo347
kratska partija socijalista bila jedinstvena, poprili~no se manipulisalo bira~kim spiskovima, ali i izbornom procedurom.
Jedna od pozitivnih posledica rascepa u vladaju}oj Demokratskoj
partiji socijalista je {to je do{lo do zna~ajne demokratizacije u Crnoj
Gori. Prvo, zato {to se u sukobu te dve grupacije iznelo u javnost mnogo
toga, o ~emu, naravno, javnost ranije nije znala. Oni danas jedni druge optuùju i tako pred na{e o~i iznose model politi~kog pona{awa koji je
bio prisutan u Crnoj Gori. Sada se svaka od tih grupacija pribojava da se
slu~ajno ne{to sli~no ne ponovi. Vi{e se ne zna sa koje strane ne{to moè da procuri i da tu~e. U javnom mwewu se sa svih strana osipa paqba ako
se primeti ili ~uje ne{to lo{e za neku od ovih dveju grupacija. Vi{e nema one apsolutne za{tite, onog neprobojnog zida koji je okruìvao Demokratsku partiju socijalista i ~inio je nekada imunom na sve opozicione
kritike. Sama ~iwenica da se donosi novi izborni zakon govori da su dosada{wi imali mnogo slabih ta~aka, problemati~nih mesta. I sada imam
neke primedbe na novodonesene izborne zakone, ali u celini, oni su dobri. Ima nekih re{ewa koja bi se mogla primeniti i u Srbiji. Recimo,
uvo|ewe spreja kojim se na izvesno vreme obeleì gra|anin koji je glasao,
kako se ne bi dva puta pojavio na bira~kom mestu.
Voditeq: Zar to nije malo poniàvaju}e?
Dr [e{eq: To nije poniàvaju}e i decenijama se koristi u nekim
svetskim demokratskim dràvama. Recimo, u Indiji.
Voditeq: Aah...
Dr [e{eq: Nemojte tako. U Indiji je velika demokratija. Ali vi se
snebivate kad je re~ o Indiji. Me|utim, tamo falsifikati nisu mogu}i.
Indija je daleko ispred Savezne Republike Jugoslavije po izbornoj proceduri, po demokrati~nosti izbornog procesa, po slobodi {tampe, po
politi~koj toleranciji.
Voditeq: Slaèm se sa vama. Mi smo u ovih deset godina mo`da, do{li na zadwe mesto. Sa velikom osudom je kod crnogorske javnosti primqena koalicija Vuka Dra{kovi}a i Slobodana Milo{evi}a, ne zato
{to su oni na{li neki zajedni~ki jezik, ve} zato {to Vuk ni{ta drasti~no nije promenio na politi~koj sceni Srbije i Jugoslavije, osim
{to se okoristio. Kakvo je va{e mi{qewe o tome?
Dr [e{eq: Mislim da tu ne}e biti nikakve politi~ke koristi za
Srpski pokret obnove. Ube|en sam, poznavaju}i odli~no Vuka Dra{kovi}a, da je shvatio da vi{e nema {ta da traì u politici i on èli {to
skupqe da se proda, {to skupqe da naplati dosada{we politi~ko delovawe. On sada ulazi u vladu, uzima privilegije i, {to je najva`nije, novac. To je za wega najva`nije, ogroman novac, i pretpostavqam da na slede}e izbore ne}e ni iza}i.
Voditeq: Jeste li vi razgovarali sa va{im kumom?
Dr [e{eq: U nekim prilikama sam razgovarao. Odli~no ga poznajem. Razgovarali smo pro{le godine, dogovarali smo se o ru{ewu Zorana
\in|i}a sa funkcije predsednika Gradske vlade Beograda. Tada smo razgovarali o predstoje}im parlamentarnim izborima, predsedni~kim izborima, o nekoj mogu}oj saradwi.
348
Vuk Dra{kovi} navalio, {to na{ narod kaè: ko sivowa, da on bude

jedinstveni predsedni~ki kandidat, {to je za nas bilo neprihvatqivo,
{to je bilo protivno zdravom razumu. Bili smo spremni da uzmemo jedinstvenog kandidata koji ne pripada nijednoj partiji, tada je u opticaju bio
Bogoqub Kari}. âk smo imali nekoliko razgovora sa Bogoqubom Kari}em, on mi je i svedok za ove tvrdwe. Bili smo spremni za to da on ide kao
zajedni~ki kandidat opozicionih stranaka, kako bismo ve} u prvom krugu pobedili socijaliste.
Voditeq: Onda je u{la finansijska policija u wegove banke i on je
odustao od kandidature?
Dr [e{eq: Nisu oni wemu mogli ni{ta da na|u. On je odustao od
kandidature jer nije imao podr{ku nijedne ozbiqne partije. On ne bi odustao da je bio mogu} sporazum izme|u Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove u vezi sa tim pitawem.
Voditeq: Imao je va{u podr{ku.
Dr [e{eq: Imao je na{u na~elnu podr{ku, ako se dogovorimo sa
drugim partijama. Ne moè on i}i samo kao kandidat na{e stranke, onda na{a stranka ide sa na{im kandidatom. Nema razloga da nam on bude
kandidat ako nema jo{ neka ozbiqnija, ve}a partija koja bi to podràla.
Voditeq: Interesantno je za na{e slu{aoce {ta ste vi razgovarali
sa socijalistima, {ta ste vi traìli. Puno se pri~alo o mestu potpredsednika Vlade?
Dr [e{eq: Ne, ni{ta im nisam traìo. Posle septembarskih izbora
u javnost smo iza{li sa konceptom koncentracione vlade narodnog jedinstva. Traìli smo da novu vladu Srbije formiraju ~etiri najve}e parlamentarne stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove i Jugoslovenska udruèna levica. Bio je to veoma promi{qen koncept, zato {to èlimo lagan prenos vlasti, bez nekih
sukoba. Preuzeti sada vlast, sa tankom parlamentarnom ve}inom, zna~ilo
bi da se sa svih strana obru{i socijalisti~ka lavina. Socijalisti jo{
uvek imaju zna~ajne pozicije u dràvi i dru{tvu, imaju saveznu vlast. Na
svakom koraku bismo se susretali sa ozbiqnim te{ko}ama i problemima,
pogotovu kad bi nam samostalne sindikate bacili za vrat. Boqe je i wih
uvu}i u to, jer onda nema tih tenzija. Ovo bi ve} bio lagani prenos vlasti.
Drugo, sami se nismo usu|ivali da u|emo u vladu sa socijalistima i
levicom, jer bi nas na sednici vlade uvek mogli preglasati. Levica ima
ukupno 110 poslanika, a srpski radikali 82. Otprilike bi bio takav odnos snaga. Na wihovih jedanaest ministara, bilo bi na{ih osam i uvek
bi nas preglasali. Ne bismo bili u stawu ni{ta ozbiqno da promenimo.
Nismo se usudili ni da idemo samo sa Srpskim pokretom obnove, jer imamo lo{ primer \in|i}a, Ko{tunice, Vesne Pe{i} i Mi}unovi}a. Ko je
u takve varijante ulazio sa Srpskim pokretom obnove, kasnije se gorko
kajao. Stra{an nepotizam, korupcija, mnogo ve}a nego kada je re~ o socijalistima. SPO-ovci su mnogo gori kada je u pitawu korupcija, a da ne
govorimo o nepotizmu! Me|utim, ovakva ~etvorna koalicija davala nam
je mogu}nost za neko unutra{we odràvawe ravnoteè i sprovo|ewe izvesnih programskih ciqeva oko kojih bismo se dogovorili.
349
Voditeq: Verujete li da ste u prvom krugu predsedni~kih izbora, kada ste osvojili 49 odsto glasova, ne znam ta~no koliko, regularno izgubili mesto predsednika Srbije?
Dr [e{eq: Ube|en sam da nije iza{lo vi{e od 50 odsto glasa~a na
izbore. Mo`da je iza{lo, ali vrlo malo iznad. Me|utim, desilo se ne{to drugo. Socijalisti su tada krali {iptarske glasove na Kosovu i Metohiji, ali kada su videli da Lili}u to nije dovoqno za pobedu, a meni
moè biti dovoqno (pre|em preko 50 odsto), onda su naglo po~eli da vra}aju ukradene glasove i da mewaju zapisnike. To se desilo u prvom izbornom krugu. U drugom izbornom turnusu falsifikati su bili masovni.
Voditeq: Koliko je Lili} izgledao kao gubitnik, toliko je i Milutinovi}, bar ovako iz daqine.
Dr [e{eq: Milutinovi} je gubitnik u svemu tome, jer nije lako onome ko na taj na~in do|e na izvesnu politi~ku funkciju. Svestan je da je
do{ao uz pomo} falsifikata, verovatno najbrutalnijih kra|a koje pamti evropska istorija posle Drugog svetskog rata.
Voditeq: Protiv va{eg ulaska u vladu bili su i predstavnici Jugoslovenske udruène levice.
Dr [e{eq: Ne, oni se nikada nisu izjasnili protiv ulaska Srpske
radikalne stranke u vladu, i to je interesantno. Nas ne pomiwu! Pomiwu
nas posebno kada nas napadne Sini{a Vu~ini}, onaj vojvoda za brawe kukuruza, to je onaj iz Radikalne stranke Nikola Pa{i}. Nedavno je najavio prelazak u Jugoslovensku levicu i ulazak cele svoje stranke. Kada
nas on napada preko dràvnih medija, televizije, preko Politike, to
zapravo levica govori o nama, ali ne usu|uje se sama to da saop{ti. Tako
lansiraju raznorazne laì, klevete i sli~no. U tome je Sini{a Vu~ini}
glasnogovornik Jugoslovenske udruène levice. A Dnevni telegraf je
glasnogovornik jednog krila u okviru Socijalisti~ke partije Srbije,
jedne grupacije, rekao bih jedne frakcije.
Voditeq: Mislila sam na ~iwenicu da je Jugoslovenska udruèna levica i protiv Srpskog pokreta obnove.
Dr [e{eq: Oni imaju mnogo ve}i otpor prema ulasku Srpskog pokreta obnove, a taj otpor je prisutan i kod socijalista. Znate, svi ozbiqni politi~ari u Srbiji su svesni da sa Vukom Dra{kovi}em ne moè ni{ta ozbiqno da se dogovori i da se radi. Niko ko u|e sa wim u neku kombinaciju ne moè iz we iza}i ~ist. Svi koji su sa wim ulazili u nekakve
koalicije, gorko su se kajali. To je ono ~ega se pribojavaju socijalisti.
Bilo je nekih razgovora, oni su i nas poku{ali da ubede da u|emo u vladu, da pravimo takvu vladu... Kad smo Tomislav Nikoli} i ja bili kod
Marjanovi}a, o tome je otvoreno govorio, otvoreno nudio, me|utim, mi
ne}emo na taj na~in da u|emo u vladu. Ho}emo jedan principijelan na~in.
Ako su socijalisti dobili mesto predsednika Narodne skup{tine, a izme|u Socijalisti~ke partije i Srpske radikalne stranke razlika je samo u ~etiri poslani~ka mandata, onda bi mandatar za sastav vlade trebalo da bude iz Srpske radikalne stranke, ako nijedna stranka nema apsolutnu ve}inu sama.
350
Voditeq: Jugoslovenska levica, odnosno wen Glavni odbor, upravo

danas ima sednicu na kojoj bi trebalo da odlu~i o ulasku u vladu. Ocene
u javnosti su da se JUL pocepao. [ta vi mislite?
Dr [e{eq: Nije nemogu}e! Ostaje da vidimo. Ne mogu da naga|am o
tim pitawima. Nije nemogu}e da vladu formiraju socijalisti i Srpski
pokret obnove i da Jugoslovenska udruèna levica ne u|e u tu vladu. Mogu}e je da Jugoslovenska levica procewuje kako bi ovo mogao biti definitivni krah socijalista.
Voditeq: Ne bi vaqda èna pustila da joj mu` propadne?
Dr [e{eq: Nisu to takvi odnosi da èna pusti da joj mu` propadne,
to su, ipak, dve jasno izdiferencirane politi~ke partije koje su u me|usobnom politi~kom savezu, ali imaju dosta me|usobnih razlika. Ne razlikuju se u ideologiji, deklarativno su i jedna i druga za levi~arsku ideologiju, s tim {to se kod socijalista ideologija prakti~no ugasila. Kod
wihovih funkcionera sredweg i nièg nivoa nema vi{e nikakve ideologije. Oni su samo stranka inercije, stranka zate~ene vlasti.
Jugoslovenska levica ima ideologiju levi~arskog karaktera, okupqa veliki broj biv{ih kadrova Socijalisti~ke partije: razo~arane socijaliste, odba~ene socijaliste. Svi oni su kivni na svoju prethodnu
partiju iz izvesnog razloga. Sada se, ovamo u JUL-u, dokazuju da su boqi,
uspe{niji i sposobniji od socijalista. Milo{evi}u je, verovatno, potrebno da ima dve levi~arske partije kako bi lak{e mogao i jednu i drugu da drì pod kontrolom. Verovatno nema dovoqno vremena da se bavi
partijskim poslovima i boji se da mu se unutar Socijalisti~ke partije
pojavi neka grupacija koja bi u nekom trenutku mogla da ga ugrozi! Bilo
je nagove{taja takvih grupacija. Setite se obra~una sa Mihajlom Markovi}em, Borisavom Jovi}em, Vu~eli}em i drugima. Jugoslovenska levica mu do|e kao kontrolni paket akcija u levom bloku.
Voditeq: Veliki problem Jugoslavije, zbog koga }emo ponovo, izgleda,
zaraditi sankcije, je Kosovo. Deset godina je policija na Kosovu, Albanci
bojkotuju izbore, nastavu, srpske medije. [ta ~eka gospodin Milo{evi}?
Dr [e{eq: Mislim da nije izvesno da }emo dobiti nove sankcije.
Ono {to je od sankcija ostalo, to }e Amerikanac da drì, pa da drì.
Ne}e se zadovoqiti samo Kosovom, posle Kosova dolazi Sanyak, Vojvodina, Crna Gora, dodatno Republika Srpska, i ko zna {ta }e im jo{ pasti na pamet! Takozvani spoqni zid sankcija su Amerikanci izmislili
nakon Dejtonskog sporazuma, na koji je Milo{evi} pristao. @rtvovao je
Republiku Srpsku Krajinu i tre}inu Republike Srpske, o~ekuju}i potpuno ukidawe sankcija, kako mu je bilo obe}ano. Me|utim, nakon potpisivawa Dejtonskog sporazuma, pokazalo se da je bio obmanut.
[to se Kosova ti~e, te{ko je da se mogu uvesti nove sankcije, jer je
za to potrebna odluka Saveta Ujediwenih nacija, koji }e, verovatno, zasedati. O~ekujem da Kina i Rusija ne}e pristati na nove sankcije i da }e
glasati protiv! Ali, uostalom, vide}emo kada do te sednice do|e. O~ekujem da }e se Kina i Rusija suprotstaviti me{awu zapadnih sila u na{e
unutra{we odnose. One su to ve} nagovestile. Primakov je sasvim jasno
to saop{tio pre nekoliko dana.
351
Voditeq: Za{to mi ne re{avamo na{e unutra{we probleme?

Dr [e{eq: E, to je drugi problem. To je problem reìma u Beogradu, koji je nesposoban da ih re{i, koji je jo{ zarobqenik nekih ideolo{kih dogmi. Sa jedne strane, socijalisti~ka vlast na Kosovu je mnogo korumpirana, ogrezla u kriminalu. Sa druge strane, reìm smatra da sve
mora da drì pod svojom kontrolom: i {kole, i zdravstvene ustanove, i
kulturne institucije, i sve ostalo. To je besmisleno! Reìm nije spreman
da ide u privatizaciju {kola, zdravstva i kulturnih institucija, a to je
re{ewe! Kada takav zakon donesemo i sprovedemo ga na Kosovu, zapadne
sile vi{e ne}e imati argumenata protiv nas.
Paralelno sa tim, ako [iptari bojkotuju popis stanovni{tva, (a
bojkotuju ga iz sasvim prakti~nih razloga, jer su ranije popisi bili prenaduvani, falsifikovani, pa bi se sada utvrdilo realno stawe), mi taj
popis moèmo sprovesti tako {to bismo izvadili nove li~ne karte. Recimo, doneli bismo novi zakon, propisali bismo i novi obrazac za li~ne karte, i rekli bismo: do kraja godine svi gra|ani su du`ni da izvade
nove li~ne karte. Da bi neko izvadio novu li~nu kartu, trebalo bi da popuni obrazac i da donese uverewe o dràvqanstvu. Ko je upisan u kwigu
dràvqana, odmah }e dobiti uverewe, a ko nije, on mora prvo da pribavi
upis, da se vidi ima li osnova za wegov upis ili nema.
Mi bismo to uradili i time bismo re{ili ~itav niz problema. Onda
bismo sredili stawe u katastarskim kwigama, zemqi{nim kwigama. To bi
bile na{e prve mere. Za{to bismo mi sputavali {iptarske politi~ke aktivnosti, {to bi nam to smetalo? Slobodu strana~kog organizovawa bismo sproveli do kraja, nemamo ni{ta protiv {iptarskih demonstracija,
mitinga, ali, moraju da ih prijave policiji.Ako srpski radikali, kada organizuju mitinge, moraju da ih prijave policiji, onda moraju i oni! Dakle,
mi imamo kompletan program za Kosovo i Metohiju, Postoji jo{ ~itav niz
drugih ta~aka i stvari koje bismo primenili u praksi.
Voditeq: Rekli ste da biste im dali mogu}nost da sami organizuju
nastavu?
Dr [e{eq: Da, uop{te se ne bismo me{ali u wihov nastavni plan i
program. Iz kakvih }e oni uybenika da u~e, to me ne bi interesovalo.
Svaki albanski roditeq bi trebalo da razmisli ho}e li svoje dete upisati u dràvnu {kolu, gde se program i nastava propisuju u Beogradu, ili
}e svoje dete upisati u privatnu {iptarsku {kolu, gde se {kolski program ad hok propisuje. Neka svako od wih razmi{qa o budu}nosti svog deteta i vrednosti diplome do koje }e dete do}i posle {kolovawa.
Voditeq: Nekoliko godina je milicija na Kosovu i ni{ta se time
jo{ uvek nije re{ilo.
Dr [e{eq: Ne moè se na taj na~in re{iti, {ta se na taj na~in re{ava? âk se i policija sputava u ga{ewu {iptarskog terorizma. Policija je sposobna da se do kraja obra~una sa terorizmom, ali nema politi~ke odluke. Sada se reìm u Beogradu upla{io zapadnih pritisaka, i rekao:
zaustavqaj akciju! Mi bismo paralelno re{avali ove sistemske probleme,
a do kraja bismo gu{ili i uni{tili separatisti~ki terorizam.
352
Voditeq: U Crnoj Gori upravo stiù pozivi mladim regrutima za

odsluèwe vojnog roka na Kosovu. Krajem meseca bi trebalo da se jave u
odre|ene kosovske kasarne. Da li to podràvate?
Dr [e{eq: [tampa pi{e kako se tendenciozno regruti iz Crne Gore upu}uju, gotovo, iskqu~ivo na Kosovo. Moram da izrazim izvesnu sumwu. Dok mi neko na osnovu relevantnih dokumenata ne dokaè, to ne bih
primao zdravo za gotovo, pogotovo ako to ~ine pripadnici pojedinih izrazito separatisti~kih partija.
Mislim da regruti moraju biti ravnomerno raspore|eni na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i da moraju, kao {to je i do sada
bila praksa, da se me|usobno izme{aju. Zna~i, zajedno bi trebalo da sluè vojni rok regruti iz Nik{i}a, regruti iz Vrawa, Negotina, Novog
Sada, â~ka i tako daqe. Jer to je veoma va`no u na{oj dràvi. Moramo
da spre~imo mogu}nost da razni nosioci politi~ke mo}i i uticaja pribave privilegije za svoje sinove i nameste im sluèwe vojnog roka na
onim mestima na kojima je relativno pogodno sluìti vojni rok, a da izbegnu sluèwe gde ima izvesnih problema ili tamo gde je neka zaba~ena
sredina, pa je vojniku dosadno kada iza|e u grad, ose}a se usamqenim i
izolovanijim nego kada je u velikom gradu.
Voditeq: Da li biste vi, kao roditeq, bili sigurni i mirni da je va{e dete u podru~ju gde ginu Albanci, ginu policajci, i gde je zaveden policijski ~as?
Dr [e{eq: Ne bih bio miran. Bio bih nemiran i uznemiren, nervozan, ali vam garantujem da }e moji sinovi da sluè vojsku tamo gde dobiju raspored i da se ne}e oglu{iti na vojni poziv. Naravno, ne bi mi bilo lako. Strepeo bih, u~estalo bih putovao kako bih ih {to ~e{}e vi|ao, ali...
Voditeq: Ba{ zato sam vas to i pitala, jer je zaista nelogi~no slati decu na takva mesta da sluè vojni rok, a oni jo{ ne znaju ni da pucaju, da se sluè oru`jem.
Dr [e{eq: Jedno je poslati decu na sluèwe vojnog roka tamo gde su
kasarne obezbe|ene, do sada apsolutno nikada nije pretila opasnost da
do|e do napada na kasarne, a drugo pitawe je da li te mlade regrute koristiti u slamawu {iptarskog separatizma i pobune. Ja sam protiv toga,
protiv toga je Srpska radikalna stranka. Mi smatramo da se vojska sada
uop{te ne sme me{ati, jer imamo jake policijske snage, koje bi trebalo
da se obra~unaju sa teroristima. Postoji jo{ ~itav niz razloga zbog kojih vojska ne bi smela da se me{a u probleme na Kosovu.
Voditeq: Mnogo se danas manipuli{e oko toga da li je vojska ume{ana u sukobe na Kosovu ili nije. Kakvo je va{e mi{qewe?
Dr [e{eq: Vojska nije ume{ana, to je sigurno. Mislim da ne treba
ni da se me{a. Vojska se me{a samo u onim situacijama kada Srbija, kao
federalna jedinica, nije u stawu da re{i te probleme sama. Mi moramo
sve da u~inimo kako bi se pokazalo da je Srbija u stawu da uz pomo} policije re{i sve sporne probleme na Kosovu. Drugo, ako se ume{a vojska, onda se vi{e ne govori o teroristi~kim akcijama, nego o eventualnom gra353
|anskom ratu. Tada bi zapadne sile imale argumente da kaù: to je gra|anski rat. Moramo se ume{ati i razdvojiti sukobqene strane. Na taj na~in,
na{im me{awem, izbe}i }e se krvoproli}e. Uostalom, zapadne sile su se
uvek na takav na~in me{ale u nekim drugim delovima biv{e Jugoslavije.
Voditeq: Pa, kad mi sami to ne umemo da re{imo.
Dr [e{eq: Imamo lo{ reìm. Trebalo bi da promenimo reìm. Mi
to sigurno moèmo da re{imo sami, ali nemamo reìm koji bi trebalo
to da uradi.
Voditeq: Da je opozicija slo`nija, lako bi se promenio i reìm.
Dr [e{eq: Znate, kada se kaè opozicija, onda je to jedan fluidan
pojam. [ta, u stvari, zna~i opozicija? Opozicija je grupacija politi~kih partija koje imaju samo jednu zajedni~ku karakteristiku, a to je da tog
trenutka nisu vladaju}e partije, i ni{ta vi{e. Zna~i, po va{em
mi{qewu ja bih trebalo da budem sloàn sa nekim ko je po mom mi{qewu jo{ gori od socijalista? Sa druge strane, kod nas jo{ uvek postoji nerazumevawe pojma opozicija.Srpska radikalna stranka je 1993. godine bila jedina opoziciona stranka u Crnoj Gori. Sve ostale politi~ke stranke su u{le u Vladu Crne Gore, ali i daqe su o sebi govorili kako su opozicione stranke. Tu, pre svega, mislim na liberale, na Narodnu stranku,
na Socijaldemokratiju... Nije bitno {to su brzo iza{li iz vlade, ali
onog trenutka kada su u vladi, one nisu vi{e opozicione stranke, ve}
vladaju}e.
Imao sam polemiku sa Novakom Kilibardom u Saveznoj skup{tini.
On je tvrdio kako je opozicija, pa opozicija. A, molim vas lepo, on ima
ministra u Saveznoj i ministra u Republi~koj vladi. Kilibarda kaè:
Mi smo opozicija. Uzeli smo samo jedno ministarstvo, onako, da nam se
na|e tu pri ruci. Ali mi smo opozicija! Bio je direktan televizijski
prenos tog na{eg duela, pretpostavqam da ste gledali. Bilo je to stvarno sme{no. Znate, kad qudi nemaju pojma o politi~koj teoriji, pa po~nu
da se bave politikom, glume velike strana~ke lidere, a u stvari ne razumeju su{tinu politike i stvari.
Voditeq: Naquti}e vam se Kilibarda.
Dr [e{eq: Ma ne, ne}e se on naqutiti. Ne bi se on naqutio, nikako!
Voditeq: Smatrate, kao i Slobodan Milo{evi}, da je Kosovo interni problem Srbije. Me|utim, sankcije koje smo imali i kojima nam prete, bez obzira {to ste optimista, preìveli smo i mi u Crnoj Gori zajedno sa Srbijom. Kako onda Kosovo moè biti samo problem Srbije?
Dr [e{eq: Sankcije koje smo imali nisu bile zbog Kosova. Bile su
zbog na{e politike i za{tite zapadnih Srba. Amerikanci su nam nametnuli sankcije jer su hteli da nam otmu zapadne srpske teritorije. U tome
su u velikoj meri i uspeli. Oteli su celu Srpsku Krajinu, jednu tre}inu
Republike Srpske, a ostatak Republike Srpske je pod izvesnom okupacijom NATO-a i neizvesna je daqa sudbina Republike Srpske.
Voditeq: Moè li se re}i da je Jugoslavija izgubila Krajinu zbog
politike Slobodana Milo{evi}a?
354
Dr [e{eq: Onaj ko je imao vlast u Beogradu u tom trenutku, jedini

je krivac {to je izgubqena Krajina. On je poslao generala Mileta Mrk{i}a za komandanta Vojske Krajine. On je doveo na mesto predsednika
Republike Milana Marti}a, setite se kako je bilo na izborima. U prvom
izbornom krugu srpski radikali su u~estvovali na tim izborima, imali
smo na{eg predsedni~kog kandidata. Milan Babi} je dobio najvi{e glasova, ali nije imao vi{e od 50 odsto glasa~a, pa Milan Marti}, pa kandidat Srpske radikalne stranke. U drugom krugu smo podràli Milana
Babi}a. Me|utim, reìm iz Beograda je krenuo sa freneti~nom propagandnom kampawom, i bilo je dosta falsifikata na bira~kim mestima.
Reìm je prosto na silu izdejstvovao Milana Marti}a za predsednika
Republike. Nemam lo{e mi{qewe o Milanu Marti}u. On u jednom te{kom istorijskom trenutku nije bio na visini tog zadatka, ali se ipak
pokazao kao ~astan i po{ten ~ovek. Reìm je vukao sve konce u vezi sa
pitawem Srpske Krajine.
Voditeq: Prili~no imaginarno, moram re}i, deluju pri~e da je ~itav svet zaveren protiv nas, da su to CIA, Vatikan i ostali.
Dr [e{eq: Nije to imaginarno, to je stvarno, to je realno. Za{to su
nam uzeli Srpsku Krajinu? Za{to su uzeli Srpsku Krajinu od Srba, za{to
su proterali 300.000 Srba i srpsku zemqu prodali Hrvatima? I{li su na
dve varijante. U prvoj varijanti, oruànom intervencijom oterali su Srbe iz zapadnih delova Srpske Krajine: Dalmacije, Like, Banije, Korduna
i Zapadne Slavonije. Hrvati su upotrebili svoje borbene jedinice, ali su
Amerikanci vodili te borbene jedinice i pruàli logisti~ku pomo},
~ak i avijacijom NATO-a sve na{e informativne sisteme su blokirali,
sve na{e sisteme veza. âk je ameri~ki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt li~no stajao na hrvatskom tenku koji je ubijao srpske civile.
Rekli su za isto~ni deo Srpske Krajine: mirovno re{ewe, mirna integracija, opstanak Srpskog naroda. Srbi masovno beè iz Isto~ne Slavonije i Barawe. Tamo usta{e ve} uveliko divqaju. Sve to tamo organizuje Hrvatska stranka prava.
Ako Srbi pokaù spremnost za saradwu, ako popuste, ako se odreknu
dràvnosti, ako prihvate reintegraciju, opet im se ista sudbina pi{e.
Samo {to je ovamo progon Srba bio brutalan, u roku od nekoliko dana,
a ovamo je ti{i, postepeniji, ali on se neprekidno odvija pred na{im
o~ima. Maltene, uspostavqen je vazdu{ni most do Norve{ke, gde sada
ide reka srpskih izbeglica iz Isto~ne Slavonije i Barawe.
Voditeq: Politika se vodi na vi{e na~ina, postoji pametna politika, postoji...
Dr [e{eq: Ova politika koju su zapadne sile vodile protiv nas je
vo|ena zaista na vi{e na~ina, ali je ciq bio uvek isti, da se Srbi svedu
na {to mawu teritoriju. [to se ti~e na{e politike, weni osnovni pravci su bili dobri, da se sa~uvaju sve srpske zemqe, me|utim, metode realizacije su bile lo{e. Onda kad smo imali veliku vojnu nadmo}, desila
se izdaja u General{tabu, u vrhu dràve, onda je i{la ona taktika krenistani. Mogli smo uzeti za kratko vreme Dubrovnik, [ibenik, Zadar,
355
Karlovac, Ogulin, Viroviticu, Osijek i Vinkovce. E, tad nije bilo dovoqno hrabrosti i odlu~nosti dràve i vojske da se to sprovede. Devedeset druge godine je do{lo do raspada frontova, jer je povu~ena Jugoslovenska narodna armija i pokazalo se da su mnoge `rtve bile uzaludne.
Narod je bio demotivisan za u~e{}e u tom ratu, znate, izgine grupa
nik{i}kih mladi}a, recimo, u Trebiwu, izginulo je negde oko 40 mladi}a, ja sam neposredno posle toga putovao u Hercegovinu i dobro se toga
se}am. Izgine toliko vojnika, posle se sve to mirno preda, i nikom ni{ta. Roditeqi tih mladi}a razmi{qaju za{to su wihovi sinovi izginuli, pa onda to demotivi{e druge mladi}e. Kad bi se kod nas i{lo na mobilizaciju, ra~una se da bi bio mali odziv. Za{to bi se to desilo? Zato
{to su qudi demotivisani. Odmah postave pitawe: {ta ja ovo radim, ~emu sluì ta moja `rtva, sutra }e neko da trguje sa tim teritorijama.
Voditeq: Danas se u Ulciwu odràva miting pod nazivom: Stop sili, koji organizuju dve albanske partije i Op{tinski odbor Liberalnog saveza Crne Gore. Traè zaustavqawe upotrebe sile od strane srpske
policije nad albanskim narodom i dijalog. Ocena i crnogorske vlasti i
opozicije, osim DPS-a Momira Bulatovi}a i Narodne stranke Boìdara Bojovi}a, je da se mora prestati sa nasiqem i po~eti razgovarati sa
Albancima na Kosovu.
Dr [e{eq: Slaèm se da treba prestati sa teroristi~kim nasiqem,
ali sve dok postoje teroristi, sve dok postoje qudi koji nelegalno poseduju oru`je, ne moè se traìti prestanak policijskog nasiqa, primene
policijske sile, to je besmisleno. Setite se, u Crnoj Gori je 1993. i 1994.
godine bila velika akcija razoruàvawa muslimana u Roàju, Plavu, u
Bijelom Poqu. Setite se, mnogo muslimana kod kojih je na|eno oru`je je
uhap{eno.
Voditeq: Jeste, pa je na kraju ispalo da je to politi~ki montirani
proces, jer su muslimani...
Dr [e{eq: Ne mislim da je to bio montiran politi~ki proces, jer
neki su oslobo|eni, a neki su oti{li u zatvor, pa posle pomilovani. E,
drugo je pomilovati. Sad treba na Kosovu to sprovesti na isti na~in, sve
razoruàti, glavne osuditi, pa onda moè da do|e do pomilovawa posle
{est meseci, posle godinu dana, dve-tri godine, nije bitno. Ali svako ko
nelegalno poseduje oru`je mora do}i pod udar zakona, mora mu se oduzeti oru`je to je sasvim legitimna primena policijske sile. To {to radi Liberalni savez u Ulciwu, on radi iz svojih strana~kih politi~kih
razloga. Liberalni savez je otvoreno separatisti~ka stranka i ona smatra: {to gore u Srbiji, to ve}e {anse za otcepqewe Crne Gore, to je wihova motivacija. [to se ti~e {iptarskih stranaka, nemam ni{ta protiv
wihovog mitinga, samo im se postavqa pitawe da li su te demonstracije
uredno prijavqene policiji i da li se postupa po zakonu. Ako su uredno
prijavqene, wihovo je pravo da drè te demonstracije.
Voditeq: Liberalni savez Crne Gore je povukao svog potpredsednika Skup{tine nakon {to je Skup{tina Crne Gore, jedinstveni DPS,
smenio va{eg potpredsednika Srpske radikalne stranke.
356
Dr [e{eq: Kakve veze imaju ove dve stvari me|usobno?

Voditeq: Pa, imaju veze...
Dr [e{eq: Ako sutra neko na brutalan na~in izbaci poslanike Liberalnog saveza iz Narodne skup{tine i smeni potpredsednika Skup{tine iz Liberalnog saveza zbog nekog me|ustrana~kog obra~una, a skup{tinska tela se konstitui{u na principu proporcionalnosti, i mi }emo na isti na~in postupiti. To je jedan korektan postupak Liberalnog
saveza. To {to se mi od Liberalnog saveza razlikujemo u kqu~nim politi~kim ciqevima, {to se razlikujemo po ideologiji, ne zna~i da mi wih
smatramo apsolutnim zlom koje treba uni{titi. Ne, mi wih smatramo
politi~kim protivnikom koga treba pobediti demokratskim izborima,
ali ne mislimo da progonimo pristalice Liberalnog saveza zato {to su
separatisti. Separatisti~ka opcija je legitimna opcija, ako se ispoqava kroz parlamentarni politi~ki proces, kroz demokratske izbore, sve
do onog momenta dok neko ne primeni silu, dok se ne digne na oruàni
ustanak. Postoje stranke u Srbiji koje su tako|e za separatizam, ~ak Ko{tuni~ina stranka je bila nekoliko godina stranka srbijanskog separatizma, da ne govorimo o Gra|anskom savezu i sli~no.
Voditeq: Rekli ste sino} da crnogorsku vlast ne smatrate separatisti~kom od januara. Moète li nam to objasniti?
Dr [e{eq: Nismo mi ni ranije crnogorsku vlast smatrali separatisti~kom. Izvesne separatisti~ke tendencije postoje u Crnoj Gori, one
su realnost. Ube|en sam da te tendencije ne mogu nikad odneti prevagu,
da }e to uvek biti izvestan procenat glasova do 10 odsto a u nekim kriti~nim momentima mo`da i do 15 odsto. Nikada ne}e imati dovoqno glasova za realizaciju otcepqewa Crne Gore od zajedni~ke dràve, u to sam
apsolutno siguran.
Voditeq: To govorite na nivou Crne Gore ili na nivou crnogorske
vlasti?
Dr [e{eq: Na nivou Crne Gore, a {to se ti~e crnogorske vlasti,
ona ~ini neke poteze koji govore da ona nije spremna i da ne èli separatizam, da ne èli otcepqewe Crne Gore. Recimo, 6. januara Milo \ukanovi} je na Cetiwu nalagao badwak pred manastirom Sv. Petra Cetiwskog u prisustvu mitropolita Srpske pravoslavne crkve gospodina
Amfilohija. Nekoliko stotina metara daqe crnogorska separatisti~ka pravoslavna crkva je nalagala badwake, wih je ~ak bilo vi{e, oni su
se okupili iz svih delova Crne Gore, bilo je ~ak i muslimana i katolika i tako daqe.
Ali Milo \ukanovi} je oti{ao pred cetiwski manastir i time se jasno distancirao od separatista. To smo mi kao potez pozdravili. Dao sam
izjavu u Beogradu, pre dolaska na Cetiwe, kojom sam podrào takav gest.
Pre nekoliko dana na jednoj od lokalnih televizijskih stanica, na Televiziji Palma, traìo sam da reìm u Beogradu razmisli o svojim postupcima prema reìmu u Crnoj Gori. Ne sme se ideolo{ki sukob izme|u Demokratske partije socijalista Crne Gore i Socijalisti~ke partije
Srbije pretvarati u dràvni sukob izme|u Srbije i Crne Gore kao fede357
ralnih jedinica u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Nemam ni{ta protiv

toga da se crnogorski i srbijanski socijalisti i daqe sukobqavaju, ~ak
nam i odgovara kad se sukobqavaju. Kao opozicionoj stranci, uvek nam odgovara sukob me|u reìmskim strankama, ali, ne sme dràva da trpi zbog
tog ideolo{kog sukoba, me|ustrana~kog sukoba. Ako se daqe zao{trava
taj sukob, onda on u jednom trenutku moè podsta}i separatisti~ke tendencije tamo gde ih ranije nije bilo i to je jedna realna opasnost.
Voditeq: U posledwe vreme vi nastupate dosta demokratski u odnosu na ranije nastupe, ako smem tako da kaèm.
Dr [e{eq: Kad to nismo nastupali demokratski?
Voditeq: Vi{e radikalno, recimo...
Dr [e{eq: êkajte, radikalno i demokratski, to se me|usobno ne iskqu~uje.
Voditeq: Nakon izjava va{ih poslanika u oktobru pro{le godine da
su pobedu Milu \ukanovi}u doneli albanski i islamski fundamentalisti i usta{e Sekule Drqevi}a, va{e izjave u posledwe vreme su ne{to
drugo. [ta se tu promenilo?
Dr [e{eq: Prvo, da mi kaète kad mi to nismo demokratski nastupali. Dajte mi jedan primer nedemokratskog postupka, imate li neki primer?
Voditeq: Recimo, dok smo mogli da gledamo televizijske prenose iz
Savezne skup{tine, vi ste vrlo burno reagovali.
Dr [e{eq: Reagovati burno nije reagovati antidemokratski. Demokratija podrazumeva s vremena na vreme burno reagovawe, to nije suprotno demokratiji. Nijedno na{e burno reagovawe nije bilo antidemokratski ~in. Drugo, kad pogledate neke realne pokazateqe sa crnogorskih
predsedni~kih izbora, Srpska radikalna stranka je tada podràla Momira Bulatovi}a, Bojovi}eva Narodna stranka je tako|e podràla Bulatovi}a, ~itav niz malih, sitnih stranaka sa srpskim prefiksom je tako|e podràlo Bulatovi}a, a na predsedni~kim izborima \ukanovi}a su
podràle Kilibardina Narodna stranka, Liberalni savez, socijaldemokrate, podràle su ga i stranke muslimana i [iptara.
Prema tome, mi nismo rekli nikakvu izmi{qotinu, mogli smo vi{e
ili mawe tenzija uneti u na{u izjavu, vi{e ili mawe politi~kog àra, ali
~iwenice stoje, mi tek sada na ovim parlamentarnim izborima treba da
vidimo koliko koja politi~ka grupacija realno ima upori{ta u narodu.
Svaka od ovih stranaka koje su se opredeqivale za jednog ili drugog
predsedni~kog kandidata imala je neke svoje motive. Recimo, mi smo podràli Momira Bulatovi}a jer nam je delimi~no bila blià wegova
programska opcija nego \ukanovi}eva. Ne mnogo, ali delimi~no, u izvesnoj meri. Mi se po ~itavom nizu pitawa dijametralno razlikujemo od
Bulatovi}a.Ta izvesna sli~nost nas je motivisala da ga podrìmo i to je
bila jednokratna podr{ka, nismo mi postali wegovi politi~ki saveznici ili wegovi politi~ki sledbenici, ne daj Boè.
Za{to su liberali podràli \ukanovi}a? Wima je, pre svega, imponovalo to {to se on suprotstavqa Milo{evi}u, ra~unaju, {to je ve}a ten358
zija izme|u reìma u Podgorici i reìma u Beogradu, potencijalno se

otvara ve}a mogu}nost realizacije separatisti~kih te`wi Liberalnog
saveza. Ali i oni su posle te jednokratne podr{ke \ukanovi}u odmah zao{trili kurs. U nekoliko navrata li~no Slavko Perovi} napada \ukanovi}a, pre nekoliko dana ~ak daje izjavu koja je apsolutno protiv \ukanovi}a. Slavko Perovi} najavquje da samostalno izlazi na izbore. Vidite, sada partija Mila \ukanovi}a ugroàva Liberalni savez Slavka Perovi}a. Za Liberalni savez je ranije glasao izvestan procenat gra|ana
Crne Gore koji ba{ nisu otvoreno za separatizam, ali bi hteli da Crna
Gora ima ve}u dozu samostalnosti u odnosu na saveznu dràvu, u odnosu na
Srbiju. Hteli bi zajedni~ku dràvu, ali da ipak ne ja~aju te federalne
veze, nego da to bude izvesna me{avina federacije i konfederacije i tako daqe. Sad }e taj procenat glasa~a radije da glasa za \ukanovi}a nego
za Perovi}a. Zbog toga Perovi} mnogo vi{e insistira na razlikovawu
svoje partije od DPS-a i zbog toga u ovoj situaciji ima ofanzivniji nastup prema DPS-u, prema \ukanovi}u. Socijaldemokratska partija tako|e se razlikuje od DPS-a po svojim kona~nim ciqevima, ali je svesna da
ona samostalno na izborima ne moè ni{ta posti}i i èli da ide u koaliciju, jer u toj koaliciji moè do}i do izvesnih poslani~kih mandata,
bez kojih bi sigurno ostala ako nastupi samostalno. Kilibardina Narodna stranka se tako|e u izvesnim stvarima razlikuje od DPS-a, ali Kilibarda je u veoma te{koj politi~koj poziciji, wemu preti opasnost da
ostane bez poslani~kih mandata ako samostalno nastupi na izborima.
Sve ove stvari na crnogorskoj sceni treba posmatrati kroz ovaj proces i interakciju strana~kih i politi~kih interesa. Nije to nikad jednozna~no, to je mnogo komplikovanije nego {to na prvi pogled moè izgledati. Ja sam ve} definisao tu politi~ku situaciju u Crnoj Gori kroz
postojawe ~etiri osnovne politi~ke grupacije. Na jednoj strani je Liberalni savez koji je izrazito separatisti~ki, tu nema nikakvih sumwi.
Ovoga puta zanemarujemo muslimanske i albanske stranke, wih ostavimo
za trenutak po strani, dakle, tu je Liberalni savez, zatim, Demokratska
partija socijalista Mila \ukanovi}a, to je stranka koja èli da zadrì
status kvo uz izvesno ja~awe konfederalnih elemenata, zatim, stranka
Momira Bulatovi}a Socijalisti~ka narodna partija, koja je tako|e za
zadràvawe ustavnog statusa kvo i ja~awe federalnih elemenata u dràvi. Tu je i Srpska radikalna stranka, stranka koja se otvoreno zalaè za
unitarizam, centralizovanu dràvu, ali, naravno, mi delujemo iskqu~ivo na demokratski na~in. Svesni smo da se na{ krajwi ciq ne moè odmah ostvariti, ali ako se ne moè odmah ostvariti, onda smo jedan protivteg na ukupnoj srpskoj i jugoslovenskoj politi~koj sceni sa jasno profilisanim strana~kim programom.
Voditeq: Po{to smo oboje ovde zbog slu{alaca, predlaèm da i wima kona~no damo re~, ako se slaète.
Dr [e{eq: Kad se slu{aocima daje re~, onda se oni obi~no puste u
program, direktno, a ~im vi samo zapisujete wihova pitawa, pa ih ponavqate, to je isto kao da ste vi direktno pitali.
Voditeq: Dobro, to je trebalo da mi kaète pre emisije...
359
Dr [e{eq: Od po~etka emisije mi smo ovde zbog slu{alaca, a ne

zbog sebe, jer smo osnovano pretpostavili da ima izvestan procenat slu{alaca koji }e biti spreman da nas slu{a, da }emo izazvati izvesno interesovawe.
Voditeq: Jeste, evo, sude}i po pitawima, izazvali ste veoma veliko
interesovawe.
Dr [e{eq: Pa vaqda smo zajedno izazvali! Bez va{ih dobrih, inteligentnih pitawa, ja ne bih bio u ovoj emisiji uspe{an.
Voditeq: Dobro, ostavi}u za kraj ovu kritiku mog rada, ovo je otvoren radio...
Dr [e{eq: Nemojte da se bojite kritika, sve su dobrodo{le.
Voditeq: Prvo pitawe: navedite jedan politi~ki potez koji bi dokazao da ste opozicija Slobodanu Milo{evi}u, osim verbalnih.
Dr [e{eq: Evo, konkretan potez: mi ne prihvatamo ulazak u vladu
Srbije. Ako propadnu pregovori socijalista i Srpskog pokreta obnove,
idemo na nove izbore.
Voditeq: Kako mi koji se ose}amo Crnogorcima moèmo da budemo
separatisti u sopstvenoj dràvi, koja je dobila dràvnost iste godine
kad i va{a Srbija, i od koga se to separati{e Crna Gora? Moè da se separati{e jedino od Srbije, ~ija Crna Gora nije pr}ija, kaè jedan od
slu{alaca.
Dr [e{eq: To je pitawe pod veoma velikim emotivnim nabojem. Ta~no je da su Srbija i Crna Gora iste godine me|unarodnopravno priznate, na
Berlinskom kongresu 1878. godine. Ali 1918. godine Velika narodna skup{tina u Podgorici donela je odluku o prikqu~ewu Crne Gore Srbiji, to je
tako|e istorijska ~iwenica. Ta Velika Narodna skup{tina je donela odluku i o obarawu vladaju}e dinastije Petrovi}a u Crnoj Gori. Crna Gora je
bila sastavni deo Srbije do progla{ewa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a posle Drugog svetskog rata komunisti su na federalisti~ki na~in preuredili jugoslovensku dràvu, formirali komunisti~ke federalne jedinice i to je ono {to smo mi zatekli u trenutku raspada Jugoslavije.
I 1992. godine gra|ani Crne Gore su na referendumu odlu~ili da
ìve u zajedni~koj dràvi sa Srbijom. Rezultat tog referenduma je takozvani @abqa~ki ustav iz 1992. godine i konstituisawe Savezne Republike Jugoslavije. To je bila legitimna voqa gra|ana Crne Gore da ìve u
zajedni~koj dràvi sa Srbijom. Kako izgleda ta dràva, to se reguli{e
Ustavom. Mi imamo ~itav niz primedbi na Ustav, mi bismo èleli da se
taj Ustav mewa, ali dok je ovakav kakav je, mi ga po{tujemo. Ne bismo da
se mewa u onom pravcu kako to èle srbijanski socijalisti, pa da se ja~aju ingerencije predsednika Savezne Republike Jugoslavije, ali èlimo da federalni elementi ja~aju u drugom pravcu. Dakle, mi smo za ~isti
parlamentarizam, a ne za predsedni~ki sistem, ali èlimo ve}e ingerencije Savezne vlade, savezne vlasti, Savezne skup{tine.
Voditeq: U nastavku ovog pitawa pi{e da je Crna Gora dobila krunu stotinak godina pre va{eg prvog krunisanog vladara Stefana Prvoven~anog. Ako je on prvi srpski kraq, {ta je onda na{ crnogorski koji
je pre Stefana bio krunisan?
360
Dr [e{eq: Stefan Prvoven~ani nije prvi srpski kraq, on je prvi

kraq dinastije Nemawi}a, ne prvi srpski kraq. Pre Stefana Prvoven~anog mi smo imali ~itav niz vladara iz Dukqe i Travunije, iz Zahumqa,
iz Bosne, na kraju krajeva, iz Neretvqanske kneèvine ili Paganije, kako se ona zvala. Sve su to srpski vladari.
Voditeq: Gospodin Vra~ar, poslanik Narodne sloge, je izjavio da
ste u privatnom razgovoru izjavili da ni vi ne verujete u Veliku Srbiju, nego vam, eto, veruje veliki broj gra|ana i vi na osnovu toga u~estvujete u vlasti. Nije li to licemerno sa va{e strane?
Dr [e{eq: Kako se zove taj Vra~ar?
Voditeq: êdomir Vra~ar.
Dr [e{eq: êdomir Vra~ar je najobi~niji laòv i ja to ponavqam
ve} po ko zna koji put, najobi~niji laòv. Nikada tako ne{to nisam izjavio, apsolutno nikada. On jednostavno laè, ~uj: u privatnom razgovoru s wim!Uop{te se ne se}am da sam se s wim u ìvotu nekada sreo. Ako
sam se uop{te sreo, to je mogao biti susret u prolazu da sam razgovarao
sa nekim drugim ~ovekom, a da je on slu~ajno bio prisutan, jedino na taj
na~in. A da sam ja s wim vodio neki razgovor, to je jednostavno nemogu}e. Mo`da sam razgovarao sa vama, pa se on pri{qam~io tom razgovoru,
ili sa nekim drugim politi~arem, ali da sam s wim razgovarao, to nije
ta~no, jer ne znam ni kako on izgleda. On laè, to vam garantujem.
Drugo, Velika Srbija je krajwi ciq Srpske radikalne stranke. Kad
bih odustao od Velike Srbije, odustao bih od sebe, od svoje li~nosti, svoje ideologije, odustao bih od svega onoga za{ta sam se borio kroz svoj dosada{wi ìvot. Jednostavno, nikada od toga ne}u odustati. To je realan
politi~ki projekat, ali sada je wegova realizacija veoma oteàna i ja, kao
realni politi~ar, svestan sam da je ta realizacija trenutno oteàna: oteàna i zbog toga {to je okupirana Srpska Krajina, i {to je oteta jedna
tre}ina Republike Srpske, {to je na delu teàk sukob izme|u reìma u
Podgorici i reìma u Beogradu. Trenutno su male {anse i da se Makedonija vrati u sastav zajedni~ke dràve, ali u perspektivi sam ube|en da }e
se Makedonci vratiti. Mo`da oni nisu isto {to i mi, mo`da Makedonci
nisu Srbi, ima dosta tu dijalekatskih razlika, ali iako nisu Srbi, niti
oni imaju nekog blièg od nas, niti mi imamo nekog blièg od wih. Ako
nismo potpuno isti, onda smo veoma, veoma sli~ni, to vam je opet razlika
me|u bra}om. Bra}a nikad nisu potpuno ista, ali su veoma, veoma sli~na.
Voditeq: Idemo daqe. Mi radikali smo dosta pomogli Momiru Bulatovi}u na organizovawu mitinga u Podgorici, da bi se on kasnije javno
odrekao bilo kakve veze sa nama. Molim va{ komentar, radikal do smrti.
Dr [e{eq: Da, mi smo u~estvovali na prvim mitinzima Momira Bulatovi}a, a to je bilo odmah posle predsedni~kih izbora. To se videlo,
vijorile su se radikalske zastave, bilo je i na{ih transparenata i tako
daqe. Ti mitinzi nisu bili nasilni, nije bilo sukoba, nije bilo krvoproli}a. Mi ne osu|ujemo mitinge i demonstracije kao takve, nismo mi
stranka koja je apsolutno protiv mitinga i demonstracija. Mi smo protiv primene nasiqa u politi~ke svrhe, da se tu odmah razumemo do kraja.
361
U~estvovali smo na tim mitinzima u oktobru mesecu, jer smo na izborima podràli kandidaturu Momira Bulatovi}a. To {to se on posle
toga ogra|ivao od nas, znate, to je wegova stvar. Kada smo podràli Bulatovi}a, nismo ga pitali ho}emo li ga podràti, niti smo imali bilo
kakvih kontakata. Sa Bulatovi}em sam se, ina~e, retko sastajao. Upoznali smo se 1992. godine u Saveznoj skup{tini, da li je to bilo povodom
progla{ewa Saveznog ustava ili je bilo kada je ]osi} izabran za predsednika Republike. Sve u svemu, bilo je nekoliko konvencionalnih susreta prilikom skup{tinskih sve~anosti. Posledwi put smo se sreli u
Belom dvoru, na posledwem prijemu koji je priredio Zoran Lili}. Bilo
je to povodom isticawa Lili}evog mandata. Tom prilikom smo Bulatovi} i ja kurtoazno porazgovarali, a tri puta smo se sreli, malo zvani~nije u politi~kom smislu. Sreli smo se 1992. godine na podgori~kom aerodromu, posle onog bomba{kog atentata, kada je Adem [aboti} bacio
bombu na mene, pa je tom prilikom povre|eno {ezdeset dvoje u~esnika na{ih mitinga. Bilo je to krajem maja 1992. godine. Tada je Momir Bulatovi} do{ao na podgori~ki aerodrom da nas isprati za Beograd. Verovatno je na neki na~in èleo da nam pruì uveravawe da }e istra`ni organi u~initi sve {to je u wihovoj mo}i kako bi se atentat istraìo, a
atentator kaznio. Tada nam je Bulatovi} odao zahvalnost zbog trezvenog
i staloènog dràwa neposredno posle mitinga. Iako sam i sam bio rawen u nogu, bio sam dovoqno pribran, pa sam smirio masu qudi koja je ve}
bila puna besa i nekog emotivnog naboja, pa je to moglo da izazove i mnoge druge negativne posledice. Tada sam, na licu mesta, reagovao veoma
trezveno i izrazio sam puno poverewe u istra`ne organe i policiju i rekao sam da sam ube|en kako }e atentator biti ka`wen. Pozvao sam qude
da se mirno razi|u i da uop{te ne u~estvuju ni u kakvim akcijama pod dejstvom svojih emocija. Zatim smo se sreli 1994. godine...
Voditeq: Moram da vas zamolim, s obzirom da i sami vidite koliko
je pitawa slu{alaca, verujem da }e mnogima od wih, naprosto, biti krivo ako ne ~uju odgovor na svoja postavqena pitawa.
Dr [e{eq: Pa produìte emisiju, vidite, imate odmah konkretno
re{ewe...
Voditeq: Znam, ali mislim da je devedeset minuta...
Dr [e{eq: Mislim da je boqe kada se detaqnije odgovori na mawi
broj pitawa i da odgovor bude potpun, nego kada se ide sa blic odgovorima: da ili ne.
Voditeq: Dobro, ali vi ste vrlo inteligentan ~ovek i mislim da moète kra}im odgovorima da date konkretne odgovore na{im slu{aocima.
Dr [e{eq: Pa, ja konkretno i odgovaram na postavqena pitawa. Ho}u da kaèm da mi nikada nismo imali neke posebne politi~ke veze i
kontakte ni sa Bulatovi}em ni sa jedinstvenom Demokratskom partijom
socijalista. Nekad smo, vi{e ili mawe uspe{no, sara|ivali u Saveznoj
skup{tini, nekad vi{e, nekad mawe u Republi~koj skup{tini, ali nikad
nije bilo savezni~kih odnosa.
362
Voditeq: [ta biste vi uradili da gra|ani Crne Gore odlu~e da ìve u suverenoj Crnoj Gori?, Dragan.
Dr [e{eq: Mislim da je to jednostavno nemogu}e, kao kad biste me
pitali ho}e li sutra biti smak sveta. Nije apsolutno nemogu}e, moè zaista sutra da bude smak sveta, ali to je pitawe koje prevazilazi na{e iskustvo, u empirijskom smislu je iznad nas. Znate {ta, mislim da je tako
ne{to nemogu}e, kao {to mislim da je nemogu}e da sutra bude smak sveta.
Voditeq: Ako bude mogu}e da Crna Gora bude suverena, da li moète odgovoriti na{oj slu{ateqki, {ta biste vi uradili?
Dr [e{eq: Kaèm vam da je to nemogu}e.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Kao da me pitate {ta bih uradio ako sutra bude smak sveta.
Voditeq: Dobro. Kako mislite da se re{i situacija na Kosovu i kako }e se Srbija pona{ati u slu~aju vojne intervencije od strane NATOa, pita slu{alac.
Dr [e{eq: Kako da se re{i situacija, to smo ve} rekli. Srbija i
Savezna Republika Jugoslavija moraju svim sredstvima da se suprotstave
bilo kakvom me{awu NATO-a, stranih sila uop{te.
Voditeq: Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove imaju
u Skup{tini Srbije 127 poslanika, to jest, ve}inu. Za{to ne do|e do koalicije i ne sru{e vladaju}i reìm u Srbiji, i promene neke zakone?,
pita slu{alac iz Nik{i}a.
Dr [e{eq: [ta da radimo ako sru{imo reìm zajedni~kim snagama? [ta onda, da jadikujemo, da se molimo Bogu da nas vadi iz tih problema. Mi ne moèmo sa Srpskim pokretom obnove ni{ta zajedni~ki.
Ako nije mogao \in|i}, ako nije mogao Ko{tunica, ako nije mogla Vesna Pe{i}, kako onda od nas o~ekujete da sa wima moèmo ne{to ozbiqno da uradimo. Oni su mnogo sli~niji me|usobno, pa nisu mogli ni{ta
zajedni~ki, kako bismo mi mogli?
Voditeq: Pozdrav dr Vojislavu [e{equ od porodice Predraga
Nik~evi}a iz Nik{i}a, pozdrav vojvodi [e{equ od Igora Pejovi}a sa
porodicom.
Dr [e{eq: Hvala na pozdravima.
Voditeq: Jednako volim i Vojislava [e{eqa i A}ima Vi{wi}a.
Od kada je A}im Vi{wi} napustio Srpsku radikalnu stranku, veliki
broj pristalica je ostao izneveren i razo~aran. Da li je ikako mogu}e da
se pomirite i da zaboravite sitne za|evice, sve za dobro srpskog naroda? u potpisu verni radikal.
Dr [e{eq: Nikakvih sitnih za|evica i nikakvog sukoba nije bilo
izme|u mene i A}ima Vi{wi}a. A}im Vi{wi} je kritikovan na sednici Centralne otaybinske uprave zbog lo{ih strana~kih rezultata na
izborima 1996. godine. Imali smo 22.000 glasova 1992. godine, a 1996. godine samo 13.000 glasova. Na stranu objektivni razlozi i èstoka reìmska represija, lo{i uslovi predizborne kampawe, sve ono {to nas je
363
progonilo proteklih nekoliko godina, Centralna otybinska uprava je

jasno, argumentovano i precizno kritikovala i samog A}ima Vi{wi}a
zbog lo{ih rezultata.
Recimo, mi jo{ nismo imali formirane op{tinske odbore u nekim
mestima u Crnoj Gori, a, evo, i do danas ih nismo formirali u Cetiwu.
Imamo na Reci Crnojevi}a, nemamo na Cetiwu, pa u Mojkovcu nikad nismo imali ozbiqan odbor, u [avniku i na @abqaku. U ove ~etiri op{tine mi jo{ kuburimo i u kadrovskom pogledu i u pogledu organizovawa na{e stranke. Osnovna primedba koja je bila upu}ena A}imu Vi{wi}u, ja
}u vam re}i otvoreno o ~emu se radi. Mi smo imali osam narodnih poslanika u Republi~koj skup{tini Crne Gore, svi su ostali do kraja odani
Srpskoj radikalnoj stranci. Reìm ih nije mogao ni potkupiti, ni uceniti, ni upla{iti, pa su onda svih osam brutalno izba~eni iz Narodne
skup{tine, a dovedeni su neki reìmski qudi da glume da su oni pravi
srpski radikali. Kad se to desilo, A}im Vi{wi} je jednog po jednog, wih
sedam, po{to je on osmi, izbacio iz stranke: i Gazdi}a, i Bakra~a, i Lon~arevi}a, i sve ostale. Pokazao je jedan ~isto qudski nedostatak u sferi
me|uqudskih odnosa pokazao je veliku dozu netrpeqivosti i, jednostavno, rad u vrhu stranke je bio nemogu} na takav na~in. On je samo kritikovan na sednici Centralne otaybinske uprave, nije ni smewen. Sam je podneo ostavku, a posle nekoliko dana je napustio stranku, pa nas onda na po~etku ne{to i napadao nekim nebulozama, posle je za}utao. @ao mi je
{to je do toga do{lo. Srpska radikalna stranka je mnogo ra~unala na wega, angaòvali smo se da mu {to vi{e pomognemo u radu. Me|utim, {to
na{ narod kaè: sam pao, sam se razbio. Ko mu je kriv, {ta mu ja tu mogu.
Voditeq: Da li je jo{ na snazi svetska zavera protiv Srba i kako se
boriti protiv belosvetskih mo}nika, ameri~kog imperijalizma kao najve}eg stadijuma kapitalizma?, pita Zdravko iz Nik{i}a.
Dr [e{eq: Zavera je na snazi, zavera zapadnih sila da se srpski narod svede na {to mawu teritoriju, da se razbiju srpske zemqe, zbog toga
{to smo mi tradicionalni ruski saveznici na Balkanu. Sad kad je Rusija slaba, zapadnim silama se ùri da wenog kqu~nog saveznika na Balkanu {to vi{e rasture i razbiju. [to se ti~e lewinisti~kih definicija
o imperijalizmu kao najve}em stadijumu kapitalizma, mislim da je sam
istorijski razvoj demantovao Lewina. Nismo mi na udaru Zapada zbog
ideologije, nego zbog konkretnog geostrate{kog interesa.
Voditeq: Kilibarda je izgubio glasove priklawaju}i se opoziciji
koja bi da ru{i Milo{evi}a. Moè li se i vama to desiti do 16. februara? slu{alac verovatno zna {ta to zna~i.
Dr [e{eq: Ja ne znam {ta to zna~i do 16. februara, ali mi smo uvek
protiv Milo{evi}a, od 1993. godine naovamo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li vi znate da se biv{a Jugoslavija
raspala, izme|u ostalog, i zbog toga {to se 70 odsto kapitala od carine
i ostalog prelivalo u Beograd kao glavni grad biv{e Jugoslavije, kapital se neravnomerno raspore|ivao u biv{im republikama, {to se de{ava danas sa Srbijom i Crnom Gorom?, pita student iz Nik{i}a, koji ima
364
dva pitawa. Drugo je vezano za aerodrome u Crnoj Gori: Da li oni treba

da budu vlasni{tvo Republike ili da budu vlasni{tvo politi~kih klanova iz Srbije?
Dr [e{eq: [to se ti~e prvog pitawa, ono nije zasnovano na ta~nim
postavkama. Nije se biv{a Jugoslavija raspala zbog prelivawa carinskih da`bina u Beograd. Carine su uvek bile u nadle`nosti savezne vlasti i od ne~eg se mora finansirati vojska ili savezna administracija.
Nije se zbog toga raspala Savezna Republika Jugoslavija, nego se raspala zbog toga {to Hrvati i Slovenci vi{e nisu mogli da eksploati{u
ostatak Jugoslavije kroz neravnopravne me|usobne ugovore, kroz dominaciju wihovih firmi, koje su prakti~no imale monopol u izvozno uvoznim poslovima.
[to se ti~e aerodroma, mislim da je u pogledu tog pitawa najboqa
zdrava konkurencija. Ne znam kako stoje stvari oko vlasni~kih prava u
vezi sa podgori~kim aerodromom, da li je to svojina federacije ili je to
svojina Republike Crne Gore, trebalo bi videti kako stoje stvari u papirima. Zaista se nisam bavio tim pitawem. Ako je to vlasni{tvo federacije, onda neka druga avionska kompanija moè da izgradi svoj aerodrom
na sopstvenoj zemqi. Najboqi lek za ovakve probleme je privatizacija.
Mi radikali smatramo da i JAT treba da se privatizuje. Za{to dràva
mora da ima svoju kompaniju? Ne mora. Moè dràva imati nekoliko
kompanija a da sve budu u privatnoj svojini, pa neka i me|u wima postoji
konkurencija.
Voditeq: Ukoliko do|e do ponovnog uvo|ewa sankcija Jugoslaviji,
znamo da je Gelbard rekao da }e Crna Gora biti po{te|ena sankcija, ukoliko se Crna Gora, odnosno wen narod, referendumom odlu~i za otcepqewe od Srbije, kako }ete se vi pona{ati, ako Bog da da se to dogodi?
slu{ateqka.
Dr [e{eq: [to se ti~e otcepqewa, Bog nikad ne}e dati da se to dogodi, u to sam siguran. Ne verujem da }e se Zapad odlu~iti na takvu selekciju sankcija, da proglasi sankcije samo Srbiji, a ne i Crnoj Gori, jer
Zapad ne moè da kontroli{e granicu izme|u Srbije i Crne Gore. Svako uvo|ewe sankcija prema Srbiji ugrozilo bi Crnu Goru, makar posredno. Znate, privrede Srbije i Crne Gore toliko su isprepletene da to ne
moè ostati bez posledica. Ako Zapad zaista èli da pomogne Crnoj Gori, da pomogne \ukanovi}ev reformski kurs, onda neka Crnoj Gori vrati Prevlaku. To bi bio jedan stra{an ispit za Zapad, izvanredan ispit.
Ako oni zaista vole Crnu Goru, ako cene Crnu Goru, ako po{tuju Crnu
Goru, neka vrate Prevlaku.
Voditeq: Pa nisu je oni uzeli.
Dr [e{eq: Oni su je uzeli. Kako nisu? Oni su naterali ]osi}a da
potpi{e predaju Prevlake 1992. godine.
Voditeq: Gospodine [e{eq, parola Velika Srbija, koju ste ~e{}e upotrebqavali, je propala jer narod vi{e ne veruje u tu re~. Koja
vam je sad nova parola? u potpisu vi{i Srbin od vas, predsednik jedne srpske stranke iz Nik{i}a.
365
Dr [e{eq: Taj koji je vi{i Srbin od mene i predsednik jedne neidentifikovane srpske stranke, moè biti samo sme{an ~ovek. Velika
Srbija nije samo parola, to je na{ kqu~ni ciq, nikad se tog ciqa ne}emo odre}i. Za Veliku Srbiju na parlamentarnim izborima u Srbiji je
glasalo 1. 200. 000 gra|ana, a na predsedni~kim izborima sam dobio 1. 400.
000 glasova, {to zna~i da su ~isto na{i glasovi. To je posle onoga èstokog sukoba sa Dra{kovi}em u drugom krugu predsedni~kih izbora. Za
Srpsku radikalnu stranku je u Republici Srpskoj glasalo toliko bira~a
da smo osvojili 15 poslani~kih mandata. Ube|en sam da }e za Veliku Srbiju, kao programski ciq Srpske radikalne stranke, veliki broj bira~a
glasati i u Crnoj Gori na predstoje}im izborima.
Voditeq: Mi smo ve} produìli na{u emisiju, nadam se, po{tovani
slu{aoci, da ipak èlite da ~ujete odgovore na va{a pitawa na{em dana{wem gostu. Da li ste spremni da Srpska radikalna stranka, ukoliko
takozvani reformski blok iza|e zajedno na izbore, u|e u jednu veliku koaliciju za Jugoslaviju?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ne}e u}i ni u kakvu koaliciju, na izbore izlazimo sami. Za{to? Zato {to je u Crnoj Gori cenzus 3%.
Mi tamo gde je cenzus 5% izlazimo samostalno na izbore, a pogotovu ovde gde je to olak{ano sa ovim novim cenzusom od 3%. Smatramo da svaka
stranka treba da iza|e samostalno, a ona stranka koja ne moè da osvoji
3% glasova ne zasluùje ni da postoji.
Voditeq: Kako tuma~ite potez aktuelne crnogorske vlasti da dozvoli odràvawe mitinga [iptara i liberala u Ulciwu, zakazan za danas u 16.30?, slu{alac iz Nik{i}a.
Dr [e{eq: I na to pitawe sam odgovorio. Ako ispuwavaju sve zakonske uslove i ako ne primewuju nasiqe, mogu slobodno da drè i mitinge
i demonstracije.
Voditeq: Kako moè gospodin [e{eq da nam drì predavawa o demokratiji kad su wegove jedinice u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj
pravile pokoq i pqa~ku kako moè da govori o otvarawu granica prema
Hrvatskoj i za{to ne ide u Hag?
Dr [e{eq: Kada }e neko kona~no da dokaè da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke zaista pqa~kali i klali? To jo{ niko nije bio u
stawu da dokaè, a u Hag sam hteo da idem, ali mi nisu dali holandsku vizu. Ne}e me u Hagu, ne daju mi u Hag.
Voditeq: Slede}e pitawe je malo duga~ko, ja nisam uspela ni da ga pro~itam, uglavnom, evo, da poku{amo zajedno. Poreklom sam sa Kosova i to
iz De~ana. Mada sam Crnogorka, jo{ uvek imam ku}u i zemqu na Kosovu.
@alim zbog svega {to se de{ava na Kosovu, kao {to àli svaki normalan
~ovek za mestom odakle je, ako ta zemqa vi{e ne pripada wegovom narodu,
ali ne èlim da padne nijedna `rtva od strane crnogorskih mladi}a na
Kosovu. Mislim da Kosovo kao svetu srpsku zemqu pre treba dati [iptarima nego da do|e do rata ili sankcija. Da li vi tako mislite, i da li mislite da srbijanski narod i srbijanski funkcioneri koji se izdaju za Srbe blate i kaqaju nekada{we Srpstvo i srpsko ime i da ve} jednom to treba da prekinu da rade, osobito Slobodan Milo{evi}? slu{ateqka, student prava iz Nik{i}a.
366
Dr [e{eq: Apsolutno se ne slaèm sa mi{qewem va{e slu{ateqke, jer, ako }emo jednu po jednu srpsku zemqu davati, {ta }e nam na kraju
ostati? Kosovo i Metohija su zaista sveta srpska zemqa, reke krvi su za
wu prolivene. Uostalom, i sva crnogorska novija istorija, i sva crnogorska politi~ka tradicija je usmerena ka osloba|awu Kosova i Metohije.
Zvani~na crnogorska himna peva o osloba|awu Prizrena, srpskog carskog Prizrena, i to ne treba da zaboravi ni ova va{a slu{ateqka.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kako moète crnogorski narod da nazivate separatisti~kim kada smo mi isto ginuli i krvarili na Mojkovcu i Bregalnici? Konstatujem da ste vi, zajedno sa Milo{evi}em na ~elu, ve}i separatisti i rastura~i Jugoslavije nego mi, koji smo se za ravnopravnu Jugoslaviju toliko `rtvovali Vidoje A{anin.
Dr [e{eq: Ma, kad sam ja to Crnogorce progla{avao separatistima? Nikada. Kako ja mogu Crnogorce da progla{avam separatistima kad
sam i ja poreklom Crnogorac sa Rovaca. Moji su poreklom sa Rovaca,
bliìm poreklom sa Riyana kod Nik{i}a.
Voditeq: Ro|ewem ste Bo{wak, to ste isto izjavili.
Dr [e{eq: Jeste, ro|en sam u Sarajevu, zna~i Bo{wak sam. Kako
onaj musliman iz Novog Pazara moè da bude Bo{wak, a nije mo`da nikad ni video Bosnu, a ja, koji sam ro|en u Sarajevu, da nisam Bo{wak?
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li je ve}e istorijsko pravo Crnogoraca na samostalnu dràvu ili, pak, Bosanaca pravoslavne veroispovesti u takozvanoj Republici Srpskoj? Rodoqub Perunovi}.
Dr [e{eq: Srbi u Republici Srpskoj su izdejstvovali pravo na relativno samostalnu dràvu, jer im zapadne sile nisu dozvolile direktno prikqu~ewe Srbiji. Srbi u Crnoj Gori su imali samostalnu dràvu,
a onda su svojom slobodnom voqom 1918. godine, posredstvom Velike narodne skup{tine u Podgorici, odlu~ili da se prikqu~e Srbiji, a 1992.
godine gra|ani Crne Gore su doneli odluku da Crna Gora ostane u sastavu zajedni~ke dràve sa Srbijom.
Voditeq: Slede}e pitawe: Kako se moète zalagati za smawewe
ili ukidawe dràvnosti Crne Gore kad se zna da je Crna Gora, prvo,
istorijski mnogo starija dràva od Srbije, drugo, da ima mnogo stariju
naciju nego {to je srpska, tre}e, da ima mnogo duù i slavniju dinasti~ku pro{lost nego Srbija i ~etvrto, o ratni~koj pro{losti da i ne govorimo, jer Crna Gora pet stotina godina nije bila turski mrak, nego se
èstoko opirala, te se Vojislav danas zove Vojislav, a ne Mehmed?
Dr [e{eq: To {to ovaj slu{alac govori su besmislice. Crnogorci
kao nacija nisu postojali dok ih Kominterna nije u tom smislu proklamovala, dakle, crnogorska nacija je ~ista komunisti~ka tvorevina. Sve
{to je mislilo svojom glavom u Crnoj Gori kroz protekle vekove, mislilo je sa srpskom nacionalnom sve{}u. Uskoro }emo objaviti specijalno
izdawe na{eg lista Velika Srbija na 32 strane. Objavi}emo {ta su najistaknutiji Crnogorci kroz istoriju govorili o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Voditeq: Mo`da }e neko iz Crne Gore objaviti ne{to...
367
Dr [e{eq: Nema {ta da se objavi, a ovi koji tako govore, kao {to je
ovo pitawe prethodno formulisano, pokazuju samo da nikad nisu ni{ta
~itali.
Voditeq: Dobro, imali smo komunisti~ku literaturu, ja kaèm kad
se napi{e ne{to dobro, da sad ja ne izazivam polemiku. Evo, zadwe pitawe, gospodine [e{eq: Kako se moète pozivati na nelegitimnu odluku
takozvane podgori~ke Skup{tine o pripajawu Crne Gore Srbiji, koja je
najsramnija politi~ka odluka u istoriji srpske politike i koja je napravqena silom oru`ja, a ne silom istorijske istine i politi~kog po{tewa? u potpisu dr Branislav.
Dr [e{eq: Ne{to sad gledam, anonimni slu{aoci, skra}ena imena
i pitawa pod {iframa...
XVIII
MI DOLAZIMO!
Radio Bijelo Poqe, 9. mart 1998. godine
Voditeq: Dobar dan, dragi gledaoci. Na{ i va{ gost u studiju ve~eras je gospodin dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, èlimo vam dobro ve~e, dobro do{li u na{ studio, na{ grad i na{u Republiku.
Na po~etku bih vas pitala, videli ste da ste dobrodo{li u na{ grad,
a nedavno ste doìveli progon iz Crne Gore, {ta se to promenilo, po va{em mi{qewu, da za jedan tako kratak vremenski period budete dobrodo{ao gost Bijelog Poqa?
Dr [e{eq: Ja sam uvek bio dobrodo{ao gost u Bijelom Poqu i uvek
sam se lepo ose}ao u celoj Crnoj Gori. A {to se ti~e progona, nije to bio
progon naroda ni progon Crne Gore, nego progon reìma. Srpska radikalna stranka je neprekidno izrazito opoziciona politi~ka partija, ali smo
imali neke faze obra~una sa reìmom sa ve}om ili mawom èstinom.
U jednoj od najè{}ih faza reìm je primenio brutalne mere protiv srpskih radikala. Mi smo proterani iz Crne Gore, dve godine mi je
zabrawivan ulazak, svi na{i poslanici su izba~eni iz Narodne skup{tine Crne Gore, hap{eni smo itd. Me|utim, to je sve pla}awe danka jednoj nezreloj demokratskoj atmosferi u na{oj zemqi posle poluvekovne
komunisti~ke diktature. Treba da pro|e izvesno vreme dok se i vlast i
opozicione politi~ke partije naviknu na nove uslove, na ono {to je
stvarno demokratija. A demokratija zna~i pre svega tolerisawe onog
{to je razli~ito i onog {to je suprotno.
Desilo se ne{to veoma bitno pocepala se vladaju}a partija u Crnoj Gori, i to je nama, kao opozicionoj politi~koj stranci, veoma drago.
Mi ne moèmo ni{ta lep{e poèleti od rascepa u vladaju}oj politi~koj partiji, daj Boè da se to {to pre desi i u Srbiji, ali nije dobro {to
je taj rascep u jednom trenutku poprimio vrlo o{tre forme i pretio kr368
voproli}em. Do krvoproli}a je do{lo u Podgorici, na svu sre}u niko

nije poginuo, ali je mnogo qudi te{ko raweno.
Voditeq: Izvinite, upravo sam htela da vas pitam. Te ve~eri smo ~uli da ste bili u Podgorici i da ste apelovali na va{e simpatizere da se
ne pridruè tom, takore}i, mitingu istine da ne bi do{lo do prolivawa krvi.
Dr [e{eq: Pa, mislim da se to gledalo i u Bijelom Poqu. Imao sam
jednu polu~asovnu emisiju u kojoj sam nastojao da delujem smiruju}e, da se
smawe tenzije. Bez obzira kakve politi~ke stavove zastupamo, mi koji
predvodimo svoje stranke u sada{wem politi~kom procesu, i u Srbiji i
u Crnoj Gori, moramo iskqu~iti mr`wu iz politike. Onaj ko se u politici rukovodi mr`wom, sigurno ne moè uspeti, ali moè naneti veliko zlo, veliku nesre}u svome narodu.
U jednom trenutku su tenzije bile tolike da je mr`wa pokuqala na
ulice Podgorice, i to je, prakti~no, zapretilo gra|anskim ratom. Mi
nastojimo da po svaku cenu izbegnemo krvave obra~une i gra|anski rat.
Tako se pona{amo u Srbiji, tako se pona{amo i u Crnoj Gori.
Kada je u Srbiji dolazilo do okr{aja izme|u reìma i opozicionih
stranaka, kada bi se prolila krv, kada bi neko poginuo, radikali su uvek
bili najtrezveniji, najsmireniji, najstaloèniji, najozbiqniji, najsvesniji teìne trenutka. U nekim normalnijim prilikama umeli smo da
budemo i najagresivniji. Znamo da budemo najè{}i u verbalnim sudarima, znamo da upotrebimo najteè re~i, znamo i mi da napravimo incident sa policijom, ali ne na ulici, nego u Narodnoj skup{tini, u Saveznoj skup{tini, tamo gde nemamo oru`je ni mi, ali ni policija, pa znamo unapred da niko ne}e poginuti. Ako do|e do nekog ko{kawa, nije stra{no. Narod se u ovoj bedi i muci nekad moè i zabaviti takvim incidentnim situacijama. Ali kada je stawe kriti~no, kada se strasti nagomilaju, kada do|e do izliva nekontrolisanih emocija, onda treba pokazati staloènost, hladnokrvnost, smirenost i treba uticati da se politi~ki sukobi kanali{u kroz politi~ke procese u parlamentu, kroz medije, moè i na javnim skupovima, ali bez sukoba, bez opasnosti za decu,
za qude i za policiju.
Voditeq: Izviwavam se, samo da kaèm slu{aocima da je ovo kontakt program, a na{ kontakt telefon je 21-791. Moète postavqati pitawa gospodinu [e{equ.
Da se nadoveèmo na pro{lo pitawe. Bili ste gost na inauguraciji
na{eg predsednika Mila \ukanovi}a na Cetiwu. U sredstvima javnog
informisawa u Crnoj Gori dat vam je prili~an publicitet. Va{ komentar same inauguracije i odnos prema vladaju}oj partiji u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Neki su bili iznena|eni mojim odlaskom na Cetiwe, neki su bili zaprepa{}eni, ali problem je u wima, a ne u meni. Ja sam u~inio ne{to najprirodnije. Reìm u Crnoj Gori je pokazao gest dobre voqe
prema Srpskoj radikalnoj stranci. Svetozar Marovi}, predsednik Skup{tine Crne Gore, pozvao me je na sve~anu sednicu Narodne skup{tine
Crne Gore, a Milo \ukanovi}, novoizabrani predsednik Republike, na
sve~anu ve~eru koju je priredio povodom inauguracije na Cetiwu.
369
I jedan i drugi su mi politi~ki protivnici, ali na wihov gest dobre

voqe ja sam tako|e odgovorio gestom dobre voqe oti{ao sam. Nismo mi
posle toga prestali da budemo politi~ki protivnici, ali mislim da je
ovo, tako|e, delovalo dosta smiruju}e i da je dosta ublaìlo strasti i
nagomilane tenzije iz pro{losti. Ja sam se na isti na~in poneo i u Beogradu. Slobodan Milo{evi} je izabran ve}inom glasova za predsednika
Savezne skup{tine. Mi radikali glasali smo protiv, ja sam teatralno
pred novinarima precrtao svoj glasa~ki listi}. Me|utim, kada je Milo{evi} do{ao i poloìo zakletvu, prisustvovao sam sve~anom prijemu,
kao i svi na{i poslanici u Saveznoj Skup{tini. Pri{li smo i ~estitali mu. To je stvar pristojnosti i kulturnog politi~kog pona{awa.
Sa druge strane, jedan od dodatnih motiva da do|em na Cetiwe i u Crnu Goru bio je taj {to sam o~ekivao da mogu doprineti smirivawu tenzija, i mislim da je neki doprinos tome ostvaren. Ne bih èleo da se vi{e
ikada ponovi ono {to se desilo uo~i inauguracije, ne bih èleo da se
ikada vi{e ponovi u Podgorici, ili bilo gde u Crnoj Gori, niti u bilo
kojoj srpskoj zemqi. Mi moramo, jednostavno, da se naviknemo na neke
druge obrasce pona{awa. Politi~ka borba mora da ostane, ne daj Boè
da ikada vi{e ìvimo u dru{tvu gde nema me|ustrana~ke politi~ke borbe. To je su{tina demokratije da jedna stranka pobedi drugu, da jedna
stranka preuzme vlast drugoj stranci narodnom voqom izraènom na
parlamentarnim izborima.
Voditeq: Vi ste pri~ali, a mediji objavqivali, da ste pokradeni na
predsedni~kim izborima u Srbiji, ali niste iza{li na ulice.
Dr [e{eq: Nismo iza{li na ulice, ali zadajemo te{ke udarce reìmu. Izdali smo ve} tri specijalna izdawa Velike Srbije i spremamo ~etvrto izdawe. Jedno izdawe je bilo u tiraù od 500.000 primeraka,
dva po 100.000 primeraka, a sada spremamo jo{ jedno u 200.000 primeraka.
Mi {tampamo konkretne dokaze izbornih kra|a, izbornih pronevera,
falsifikata i smatramo da je to najteì udarac reìmu, a da smo iza{li
na ulice, krenuli u oruàne okr{aje, samom reìmu ne bismo naneli
{tetu, nego dràvi u celini i narodu.
Sa druge strane, nekada je to reìmu korisno. Reìm se obra~una sa
pobuwenicima, jo{ ~vr{}e se osnaì u sedlu. A kada idemo strpqivo,
argumentima, pa na wegov bes i nervozu odgovorimo smirenim pona{awem, on nema kud. Ja mislim da je ovo toliko teàk udarac reìmu da se
reìm od toga vi{e nikada ne}e oporaviti. Uostalom, evo, sada javno pozivamo Milana Milutinovi}a da ode odmah na Kosovo, jer svi oni koji se
sada diù na ustanak i na demonstracije, to su wegovi glasa~i. Ako ih on
ne moè umiriti, ko moè? Ovoga puta je Milutinovi} dobio vi{e albanskih glasova nego Fatos Nano na izborima u Albaniji.
Voditeq: Pitawe povodom Kosova. Vidite li izlaz iz trenutne situacije?
Dr [e{eq: Nesporno je da se terorizam mora uni{titi. Zbog toga je
Srpska radikalna stranka i podràla ove policijske akcije. Terorizam
se mora u korenu sase}i, ali i reìm u Beogradu mora napraviti neke poteze koji vode re{avawu krize. Reìm sedi skr{tenih ruku, posmatra i
370
reaguje samo onda kada dogori do nokata, a bolest treba le~iti. Reìm je
trom, jo{ je zarobqenik starih ideolo{kih dogmi i nema dovoqno energije da krene u akciju.
Prvo, Socijalisti~ka partija Srbije na Kosovu i Metohiji ima najgore mogu}e kadrove, najkorumpiranije, najkompromitovanije qude koji
{uruju sa {iptarskom mafijom. Kao, na primer, Vojislav @ivkovi},
Miladin Ivanovi}, Migo Samaryi} i drugi.
Drugo, reìm misli da mora sve da drì pod kontrolom. Mi bismo
odmah usvojili nove zakone o {kolstvu, o kulturnoj delatnosti, pa bismo
omogu}ili formirawe privatnih {kola. Neka [iptari formiraju koliko god èle privatnih {kola, osnovnih, sredwih, fakulteta, neka
formiraju i svoju privatnu akademiju nauka, sve mogu}e medicinske ustanove, sve mogu}e kulturne institucije. [ta to nas briga, neka sami pla}aju i neka to imaju. Mi samo da im uslovimo da u pe~atu mora da stoji naziv Republika Srbija i ni{ta vi{e. Ne sme da stoji Republika Kosovo, Albanija. Kakav }e program imati u tim {kolama, iz kakvih }e
uybenika u~iti albanska deca, {ta me briga. Neka veli~aju albansku
istoriju, a kakav }e biti kvalitet znawa, neka o tome razmi{qaju wihovi roditeqi. Neka razmi{qaju i kako }e na trì{tu rada sutra biti
vrednovane wihove diplome.
Na kraju, potrebno je srediti mati~ne kwige, posebno mati~ne kwige dràvqana, katastarske i druge zemqi{ne kwige, zavesti red u dràvi. Red se ne moè zavesti ako se prvo ne suzbije korupcija, koja je na Kosovu i Metohiji poprimila neverovatne forme.
Dakle, postoji lek. Da mi na ovakav na~in radimo, zapadne sile nam
ne bi mogle ni{ta prigovoriti. Kaù: nemaju [iptari {kole. Evo, dajte pare, mi vam prodajemo ove zgrade. Ima tamo mnogo praznih zgrada,
{kola, fakulteta. Dva srpska dràvna fakulteta mogu da se smeste u jednu zgradu po{to sada nema prevelik broj studenata, pa im prodati vi{ak
zgrada. Evo, neka Amerikanci, koji podràvaju [iptare, kupe te zgrade
i neka formiraju {kole kakve god èle. [ta nas to ko{ta, bar bi se smirila tenzija.
Voditeq: Vas ovde gledaju, ipak, kao oca nacije, jer nacionalno pitawe stavqate ispred interesa stranke. Me|utim, ako se desi, kao {to se
de{ava u Skup{tini Crne Gore, da odbornici interese pojedinih grupacija stavqaju ispred nacionalnog interesa, kako gledate na to?
Dr [e{eq: Nisam ja nikakav otac nacije. Ja sam jedan srpski patriota i nacionalista, srpski radikal u pravom smislu re~i, ~ovek koji uvek,
na svakom mestu, govori onako kako misli i koji radi onako kako govori.
Drugo, svako ko se bavi politikom treba da vodi ra~una o politi~kim potezima i wihovim posledicama, o posledicama svog politi~kog pona{awa, svojih politi~kih ideja i, pre svega, svojih politi~kih postupaka.
Srpska radikalna stranka je stranka qudi koje ujediwuje jedinstven nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program. Mi smo iznutra vrlo disciplinovana stranka i bi}emo jo{ disciplinovaniji. Znate, svako se slobodno u~lawuje u Srpsku radikalnu stranku i svako moè
371
sasvim slobodno iz we da iza|e, a u stranci ostaju oni koji su spremni da

slede izvestan obrazac pona{awa koji je propisan na{im statutom.
Voditeq: Pitawe anonimnog slu{aoca: [ta mislite o va{im odbornicima koji nemaju svoj stav u Skup{tini, nego se, skoro uvek, pridruùju stavovima odbornika grupacije Momira Bulatovi}a?
Dr [e{eq: Prvi put ~ujem da na{i odbornici u Skup{tini Bijelo
Poqe nemaju svoj stav. Mi smo uvek imali svoj stav, ali, evo, ja }u se raspitati u vezi sa ovim pitawem.
Voditeq: Va{ simpatizer pita: Koliko moète da uti~ete na odbornike, kako bi odlu~ivali u ime partije Srpske radikalne stranke, a
ne u ime partije Momira Bulatovi}a?
Dr [e{eq: Na{i odbornici nikad ne mogu da glasaju prema interesima stranke Momira Bulatovi}a ili bilo koje druge stranke. Na{i odbornici moraju da slede Program Srpske radikalne stranke i da se prema wemu izja{wavaju, {to zna~i da }e jedanput biti na istim pozicijama
kao i stranka Momira Bulatovi}a, drugi put kao stranka Mila \ukanovi}a, tre}i put kao Bojovi}eva stranka. Mo`da }e nekada, u {ta ne verujem, biti i na pozicijama Kilibardine stranke. Zna~i, zavisi od konkretnog pitawa koje je na dnevnom redu, izja{wava}e se u skladu sa svojim programom, ne vode}i ra~una o stavovima drugih stranaka.
Mi smo pro{le godine na predsedni~kim izborima podràli Momira Bulatovi}a. Tu nema nikakve tajne, to je bilo javno, jer nam je izgledalo da je on po svojoj programskoj orijentaciji mnogo bliì programu
Srpske radikalne stranke nego Milo \ukanovi}, ali mi nismo sledbenici Momira Bulatovi}a. Mi, ~ak, nismo ni politi~ki saveznici, mi nikada nismo sklapali politi~ki savez. Sa Bulatovi}em se nisam ni sreo
od aprila pro{le godine, kada smo se sreli na opro{tajnom prijemu u
Belom dvoru, koji je priredio Zoran Lili} povodom Nacionalnog praznika Savezne Republike Jugoslavije. Nikakvog drugog susreta nismo
imali. Dakle, nikakav savez nismo sklapali, nikakve dogovore nismo
pravili i nema nikakvih razloga da sada na drugi na~in postupamo, a na{i odbornici treba uvek da se drè u skladu sa Programom Srpske radikalne stranke.
ûo sam da je bilo problema u Skup{tini op{tine Bijelo Poqe, da
je ~ak bilo i incidentnih situacija. Ali, u svakom slu~aju, va`no je da se
izbegne bilo kakva incidentna situacija do ovih izbora krajem maja meseca. O~ekujemo da }e se za koji dan znati i ta~an datum tih izbora.
Voditeq: Poleksi} pita: Da li vam je oduzet ~in vojvode?
Dr [e{eq: Ne, to nije ~in, to je zvawe.
Voditeq: Da li bi, ukoliko pobedi Srpska radikalna stranka, do{lo do reforme {kolstva?
Dr [e{eq: Mora da do|e do reforme {kolstva, i mi smo to u svom
programu vrlo jasno i precizno izrazili. Kako se zalaèmo za otvarawe
privatnih {kola na Kosovu i Metohiji, zalaèmo se za to i na podru~ju
cele Savezne Republike Jugoslavije. Ko god èli, moè da otvara {kole. Postoje dràvne {kole gde Ministarstvo, bilo Crne Gore, bilo Sr372
bije, za svoju teritoriju propisuje program i odre|uje uybenike. Pored

toga, treba da postoje privatne {kole koje }e imati neke svoje posebne
programe. Neke }e od tih privatnih {kola biti na glasu kao dobre, kao
{kole koje proizvode odli~ne kadrove, a neke }e ubrzo propasti zbog
slabog nivoa znawa koje se u wima postiè. To treba, tako|e, prepustiti trì{tu i slobodnoj konkurenciji, ali dràva mora garantovati svima besplatno {kolovawe u dràvnim {kolama, pa neka sami gra|ani biraju {ta im je voqa ili {ta mogu. Onaj ko nema para, svoje dete }e poslati u dràvnu {kolu, a onaj ko èli da se luksuzira ili zbog nekog pomodnog prestià ne{to da ostvari, neka {aqe svoje dete u privatnu {kolu.
Voditeq: Slede}e pitawe: kako gledate na doga|aje u Crnoj Gori i
kakva je perspektiva Crne Gore u Saveznoj Republici Jugoslaviji?
Dr [e{eq: Mislim da je Crna Gora neraskidivi deo Savezne Republike Jugoslavije, odnosno zajedni~ke dràve sa Srbijom, i sve vi{e sam
ube|en da nema te politi~ke sile koja bi bila u stawu da odvoji Crnu Goru od Srbije. E, sada je stvar politi~kog procesa koja }e opcija prevagnuti: opcija centralizovanije, ja~e savezne dràve ili opcija izvesnog
konfederalnog statusa Srbije i Crne Gore unutar te savezne dràve, opcija labave federacije.
Srpska radikalna stranka je, po svom programu, tu decidna. Mi smo
za ja~awe funkcija centralne dràve, mi smo ~ak za unitarnu i centralizovanu dràvu, ali smo, tako|e, pro{le godine bili protiv promene
Ustava, koji je inicirala Socijalisti~ka partija Srbije. Promena se ticala samo funkcije predsednika Republike, a mi smo, po na{em programu, za to da Skup{tina bira predsednika Republike, a ne da se ide na neposredne izbore. Mi smo za ~isti parlamentarni sistem, a ne za predsedni~ki, i mislimo da je ~isti parlamentarni sistem demokratski.
Voditeq: [ta mislite o nemirima u Pri{tini?
Dr [e{eq: Ti nemiri su podstaknuti sa Zapada, to je o~igledno, i
nisu slu~ajno koincidirali sa oruànim napadima terorista na srpske
policajce na podru~ju Srbice. Te dve akcije su bile sinhronizovane i
ciq je bio stvarawe uslova za strano me{awe, ali pravnog osnova za
strano me{awe nema i mi moramo voditi ra~una da se taj pravni osnov
ne stvori.
Voditeq: Slede}e pitawe glasi: koga podràvate u Crnoj Gori
Mila \ukanovi}a ili Bulatovi}a?
Dr [e{eq: Ne podràvamo ni jednog ni drugog, nama je ciq da pobedimo obojicu. Mi idemo samostalno na izbore, kao Srpska radikalna
stranka, i na{ je ciq da postignemo {to boqe rezultate, a i jedan i drugi su nam politi~ki protivnici. To {to smo pro{le godine podràli
Bulatovi}a, to je bilo jednokratno. To ~ak nije bilo ni u dogovoru, to je
bio jednostran akt na{e voqe i ni{ta drugo.
Sada idemo na izbore i vodimo ra~una o interesima svoje stranke.
Ciq nam je da porazimo druge stranke, svi su oni za nas konkurencija.
Naravno, ja sam svestan politi~kih realnosti, nemamo mi {ansi na ovim
izborima da pobedimo, da budemo najja~a stranka, ali sam siguran da }e373
mo u}i u Narodnu skup{tinu i da }emo biti ozbiqna i sna`na politi~ka partija, a vide}emo kakav }e biti odnos snaga. Mo`da }emo biti jedna
od vladaju}ih stranaka, zavisno od eventualnih me|ustrana~kih dogovora i voqe naroda koja se iskaè na ovim izborima.
Voditeq: U kojoj meri podràvate reformski program gospodina
Mila \ukanovi}a?
Dr [e{eq: Postoje neke stvari u tom programu sa kojima bismo se
sloìli, a postoje neke stvari koje mi, srpski radikali, ne prihvatamo.
To bi bila jedna op{irna rasprava na tu temu, mada ne beìm ni od takvog razgovora, ali bi imalo vrlo mnogo toga da se kaè. Mi smo, u principu, za potpunu privatizaciju, ali bismo se razi{li u pogledu modela
te privatizacije. Na{ model se bitno razlikuje od modela koji se primewuje u Crnoj Gori.
U vezi sa nekim pitawima odnosa u saveznoj dràvi, pitawima federacije ili konfederacije odnosa Srbije i Crne Gore, na izvestan na~in
smo bliì poziciji Momira Bulatovi}a. U pogledu ekonomskih i socijalnih pitawa, mi smo bliì poziciji Mila \ukanovi}a, ali se ne identifikujemo ni sa jednom ni sa drugom opcijom. I jednu i drugu opciju smatramo protivni~kom i èlimo da ih pobedimo.
Voditeq: Po jednima, Crnogorci su Srbi, a po drugima su dva bratska naroda. Me|utim, vlada mi{qewe da su dva naroda sa jednom istom
vjerom. Recite mi va{ komentar.
Dr [e{eq: Ja mislim da su svi ozbiqni qudi svesni da su Crnogorci Srbi, i tu nema nikakve sumwe. Crnogorci su deo srpskog naroda koji
je u izvesnoj istorijskoj situaciji obnovio samostalnu srpsku dràvu, koja je priznata i Berlinskim kongresom 1878. godine. Ustanak Srba protiv
Turaka je po~eo na dva udaqena kraja nekada{we srpske dràve. Zapravo,
Crna Gora nikada nije apsolutno potpala pod tursko ropstvo. Iako su
Turci osvajali Cetiwe, neka brda su bila neosvojiva, i Crna Gora je sa~uvala, na izvestan na~in, kontinuitet srpske dràvnosti, pre svega srpske
duhovne i dràvotvorne tradicije i nacionalnu svest srpskog naroda. Otpori Turcima su po~eli na dva udaqena kraja nekada{we srpske dràve,
me|u wima nije bilo kopnene veze. Na jednoj oslobo|enoj teritoriji u dana{woj Srbiji ustoli~ena je jedna dinastija, a na drugoj oslobo|enoj teritoriji ustoli~ena je druga dinastija. Dinastije Petrovi}a i Kara|or|evi}a, odnosno Obrenovi}a, sve tri dinastije su vladale sa sve{}u da su
srpske dinastije i za to imate ~itav niz istorijskih dokaza. âk je bilo
dosta pregovora izme|u dvora Obrenovi}a i dvora Petrovi}a da se postigne dogovor o dràvnom ujediwewu. Na kraju krajeva, kraq Aleksandar
Kara|or|evi} je po ocu Srbijanac, a po majci Crnogorac.
Ako su Crnogorci posebna nacija, onda smo svi mi Crnogorci, onda
je to samo stvar termina. Cela [umadija je naseqena Crnogorcima, skoro svi [umadinci su poreklom Crnogorci, ~ak i Hajduk Veqko Petrovi} iz Negotinske Krajine, poreklom je iz Rovaca. Ja sam daqim poreklom sa Rovaca. I jedna i druga srbijanska dinastija su poreklom iz Crne Gore: i Obrenovi}i i Kara|or|evi}i. Na kraju ispadosmo svi Crno374
gorci. Besmisleno je postavqati takva pitawa. Jedan smo narod Srbi,

a i u sredwem veku, pre Nemawi}a, Srbi su imali nekoliko dràva: Zeta, Ra{ka, Dukqa, Zahumqe, Travunija, Paganija, koja je posledwa primila hri{}anstvo, pa Bosna.
Voditeq: Da li je ta~no da ste na inauguraciji Mila \ukanovi}a
tvrdili da od Velike Srbije ne}e biti ni{ta?
Dr [e{eq: To je neka budala izgovorila u Narodnoj skup{tini Crne Gore, neki êdo Vra~ar, kako li se zove. To je ~ista izmi{qotina.
Prvo, kada bih mislio da ne}e biti ni{ta od Velike Srbije, ovog trenutka bih prestao da se bavim politikom. Ja sam ube|en da }e biti. Kako
}e to biti iznutra organizovano, to je drugo pitawe. Da li }e se zvati
Velika Srbija, i to je drugo pitawe, ali da }emo imati jedinstvenu srpsku dràvu, koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe, u to sam ube|en. To je
moj osnovni ìvotni ciq. Nikada tako ne{to nisam izgovorio.
Voditeq: Kakav biste status dali Albancima na Kosovu?, pita
Milena?
Dr [e{eq: Nikakav poseban status. Oni bi imali sva gra|anska
prava i sve qudske slobode, kao i drugi dràvqani na{e zemqe. Protiv
smo teritorijalne autonomije, nema nikakvih pravnih i istorijskih
uslova za weno inaugurisawe. Ovo {to sada postoji, to je komunisti~ka
tvorevina, tu nema pravnog utemeqewa.
Drugo, u svih 30 kosovskih op{tina bilo bi dobro formirati dvodomne op{tinske skup{tine da ne bi bilo majorizacije, i to je jedno od
retkih pitawa gde danas postoji konsenzus, gde se slaù i srpski radikali, i levica, i SPO u Srbiji. âk je to bilo i predvi|eno nacrtom novog Zakona o lokalnoj samoupravi, ali taj zakon nije izglasan pro{le godine u Republi~koj skup{tini. Bilo je mnogo primedbi na neke druge
ta~ke tog zakona, pa zato nije izglasan, jer se uvodi ve}inski jednokru`ni izborni princip, pa je to bilo sporno u zakonu. Ina~e, mislim da je
ovo prihvatqivo za sve politi~ke faktore u Srbiji.
Voditeq: [ta mislite o neusagla{avawu Ustava Srbije sa Saveznim
ustavom, i va{ komentar na odbijawe saveznih organa i organa Republike Srbije da sara|uju sa izabranim rukovodstvom Crne Gore?
Dr [e{eq: [to se ti~e Ustava Srbije, tu smo u jednoj tragikomi~noj situaciji. Srbija jo{ nema ni grb, nema ni himnu. Ustav predvi|a da
ima i na~in na koji se do toga dolazi. Bio je jedan neuspe{an referendum 1992. godine. Socijalisti su tako mlako pristupili organizaciji
tog referenduma da je bilo jasno da ne èle da taj referendum uspe.
Naravno, ima mnogo stvari u srbijanskom Ustavu koje su neodrìve,
koje su eliminisane odredbama Saveznog ustava. Recimo, Ustav Srbije se
jo{ bavi pitawima odbrane, pitawem spoqnih poslova i sli~no. Mi smo
za to da se taj Ustav {to pre mewa i da se prilagodi Saveznom ustavu, ali,
jednostavno, nije bilo dobre voqe u Republi~koj skup{tini, a u pro{lom
mandatu mi nismo imali neku ozbiqniju politi~ku snagu da se za to borimo. Sada ~ekamo formirawe nove republi~ke vlade, ako se uop{te vlada
formira, pa da krenemo sa inicijativom za promenu Ustava.
375
[to se ti~e odnosa izme|u reìma u Beogradu i reìma u Podgorici, ti odnosi su lo{i, i to nije dobro. Nije dobro kada se ne zna napraviti razlika izme|u me|ustrana~kih odnosa i odnosa izme|u delova dràvne vlasti. Dràvna vlast u Srbiji morala bi da ima {to korektnije
odnose sa dràvnom vla{}u u Crnoj Gori, bez obzira kakvi su odnosi izme|u vladaju}ih stranaka u te dve federalne jedinice. Ne smeju lo{i me|ustrana~ki odnosi da se reflektuju kroz kvarewe odnosa izme|u federalnih jedinica, jer se tako ugroàva savezna dràva.
Voditeq: @ivimo na podru~ju koje je tradicionalno vezano sa Srbijom, ali mnoge su dileme oko postavqawa granice kod Prijepoqa. Tu granicu su postavili da li savezni organi, da li organi Republike Srbije. Sve iz Crne Gore se kontroli{e. Kako to komentari{ete?
Dr [e{eq: Savezni organi nisu postavili nikakvu granicu, to je
jedna granica koja bi morala da bude ~isto administrativna. Zna~i, ne bi
smela da sadrì ni{ta {to je uobi~ajeno na grani~nim prelazima izme|u dve dràve. Policijska kontrola moè da bude, ali ako smo mi jedinstvena dràva, onda to ne sme da preraste u stvarawe grani~nih prelaza.
Svi carinski pregledi treba da se vr{e na grani~nim prelazima, a
ne izme|u Srbije i Crne Gore. Ako nadle`ni carinski organi nisu u stawu da kontroli{u granicu prema Albaniji, granicu na Jadranskom moru,
prema Hrvatskoj, prema Republici Srpskoj, onda oni moraju da se poja~aju, kadrovski osposobe, mora se ne{to u~initi da svoj posao {to boqe
obavqaju. Kada neko u|e na teritoriju na{e zemqe sa izvesnom robom,
bez obzira gde je u{ao, ~ak i ako je robu pro{vercovao, pa ne}e se, vaqda, na celoj teritoriji na{e zemqe uspostavqati carinske kontrole?
Voditeq: Da li ste bili u Drenici, i kakva je tamo situacija?
Dr [e{eq: U posledwe vreme nisam bio u Drenici. Postoje izve{taji na{ih op{tinskih odbora sa Kosova i Metohije. Situacija je i daqe veoma lo{a. Policija je ju~e imala veliki uspeh, jer je likvidirana
glavna grupa terorista, koju je predvodio izvesni Adem Ja{ari. On je
bio najopasniji terorista, i to je veliki uspeh srbijanske policije.
Voditeq: Anonimni slu{alac se interesuje da li bi radikali pomogli srpskom narodu na Kosovu i Metohiji ako zatreba?
Dr [e{eq: Mi }emo svuda pomo}i srpskom narodu ako zatreba. Ako
slu{alac misli da li }emo slati dobrovoqce, kao {to smo slali u Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, ne. Ovo mora da re{ava Republika Srbija. To je wena nadle`nost. Dobrovoqce {aqemo tamo gde propadne dràvna vlast, gde se dràva raspadne, gde se narod mora spasavati. A tamo gde dràva mora funkcionisati, mi }emo je terati da funkcioni{e. Ako ovaj reìm nije u stawu da to uradi, onda neka se skloni.
Mi smo spremni da odmah preuzmemo vlast i da sami re{avamo to pitawe. To pitawe treba da re{ava dràva i policija. Mi ~ak smatramo da
ni savezna dràva ne treba u to da se me{a, jer nisu zreli uslovi za weno me{awe. Ne bi bilo pametno da se u to ume{a.
Voditeq: [ta mislite, kolika je krivica ~oveka koji je sada na ~elu
savezne dràve, a do ju~e je bio na ~elu Srbije?
376
Dr [e{eq: Maksimalna. Zato mi je politi~ki protivnik.

Voditeq: Vasko Pajevi} pita: Ko je novi predsednik Srpske radikalne stranke Crne Gore?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori je sastavni deo
jedinstvene Srpske radikalne stranke koja deluje u svim srpskim zemqama. Glavni organ na{e stranke je Centralna otaybinska uprava. Na{a
stranka ima poseban Izvr{ni odbor u svakoj srpskoj zemqi to je kao
neka strana~ka vlada koja drì strana~ku organizaciju pod svojom kontrolom. Iz svake srpske zemqe postoji po jedan potpredsednik Centralne otaybinske uprave. Predsednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne
stranke za Crnu Goru je Du{ko Sekuli}. On je predsednik na{e strana~ke vlade za Crnu Goru, a potpredsednik Centralne otaybinske uprave iz
Crne Gore je Gordana Bulatovi}. Po{to nam je reìm u Crnoj Gori svojevremeno oteo registraciju Srpske radikalne stranke Crne Gore, jer su
u Ministarstvu pravde rekli da neki drugi qudi to zastupaju, bili smo
prinu|eni da ponovo registrujemo svoju stranku, i tada smo u wen naziv
ubacili i moje ime, da opet neko ne bi mogao da nam otme. Ne mogu, vaqda, sada da otmu stranku sa mojim imenom? Tada je kao predsednik registrovana Gordana Bulatovi}, koja je, zapravo, potpredsednik Centralne
otaybinske uprave.
Voditeq: Kako komentari{ete situaciju radikala u Mojkovcu?
Anonimna slu{ateqka kaè: ~ulo se da su oni tamo na strani grupacije
Boìdara Bojovi}a.
Dr [e{eq: To nije istina. Trojica qudi koji su bili kod nas jedan
nas je napustio negde u decembru, pre{li su kod Boìdara Bojovi}a, a
ovi su to udarili na sva zvona. Mo`da je neki op{tinski odbor u Mojkovcu i pre{ao u stranku Boìdara Bojovi}a, ali to moè biti samo
Op{tinski odbor Tanjuga u Mojkovcu. Op{tinski odbor Tanjuga u
Mojkovcu je pre{ao u stranku Boìdara Bojovi}a, ina~e op{tinski odbor Srpske radikalne stranke nije pre{ao. U Mojkovcu je na{a stranka
od po~etka bila poprili~no slaba, mi tamo imamo mo`da nekih tridesetak ~lanova. U fazi smo konsolidacije tog op{tinskog odbora, ali su
pre{la samo tri na{a ~lana, i to pouzdano znam. Nije, dakle, nikakav
op{tinski odbor pre{ao.
Voditeq: Vaso ]etkovi} pita: Koji je bio glavni razlog za razlaz
sa A}imom Vi{wi}em?
Dr [e{eq: A}im Vi{wi} je posle izbora 1996. godine pretrpeo argumentovanu kritiku na sednici Centralne otaybinske uprave, kao ~ovek koji snosi glavnu odgovornost za lo{e izborne rezultate na{e
stranke. I on je zbog te kritike, koja je zaista bila objektivna i argumentovana, podneo ostavku, a posle nekoliko dana i napustio Srpsku radikalnu stranku. Onda je po~eo da nas napada i da daje izjave, izgubio je
glavu i po~eo da se sluì nekim nedostojnim metodama. Mi nismo hteli
ni da mu odgovaramo. Ima jedna stvar koja je tu karakteristi~na i o kojoj mi govorimo A}im Vi{wi} ima zasluga u Srpskoj radikalnoj stranci, i one su nesporne. Stekao je poprili~nu dozu popularnosti u narodu,
377
imao je neke uspe{ne nastupe u Republi~koj skup{tini, me|utim, remetio je me|uqudske odnose u vrhu stranke, stalno izazivao sukobe, razdore. Da}u vam konkretan primer: imali smo 8 poslanika u Republi~koj
skup{tini Crne Gore. Svih 8 su do kraja bili odani Srpskoj radikalnoj
stranci i niko od wih nije mogao biti potkupqen, ucewen, zapla{en,
podmi}en. Kada su svih 8 izba~eni iz Narodne skup{tine, onda ih je
A}im Vi{wi} jednog po jednog izbacivao iz Srpske radikalne stranke.
Wih sedmoro je izbacio i na kraju oti{ao i on. E, to bi otprilike bila
ilustracija wegovih manira, i ne bih o wemu ne{to posebno govorio. On
je za na{u stranku pro{lost.
Voditeq: Kako biste re{ili pitawe Prevlake? Da li je Crna Gora
nadle`na za re{avawe Prevlake?
Dr [e{eq: Prevlaka mora da pripadne Crnoj Gori i Saveznoj Republici Jugoslaviji, i ja mislim da sada treba prozivati zapadne sile, koje ~esto isti~u da podràvaju reformski kurs Mila \ukanovi}a u Crnoj
Gori. Najboqi na~in da ga zaista iskreno podrè jeste da odmah Prevlaku daju Crnoj Gori. To bi za wega bio izvanredan adut na predstoje}im izborima, a time bi pokazali da zaista misle da ga iskreno podrè. Mislim da bi trebalo prozivati zapadne sile u tom smislu. Bez Prevlake,
Crna Gora je veoma ugroèna. Ugroèna je Boka Kotorska i od Prevlake
ne smemo odustajati.
Voditeq: Za{to se u vezi sa pitawem Kosova i Metohije ne spomiwe
Milutinovi}, nego Milo{evi}?
Dr [e{eq: Spomiwu se i jedan i drugi. Milo{evi} kao stvarni nosilac vlasti, mo}i i uticaja, i Milutinovi}, koji je toliko {iptarskih
glasova dobio na posledwim izborima, da je nesporni lider {iptarske
nacionalne mawine u na{oj zemqi. Kada bi se tamo pojavio, [iptari bi
ga, verovatno, odu{evqeno do~ekali kao ~oveka za koga su glasali, kome
su obezbedili izbor za predsednika Republike. On bi mogao da uti~e na
svoje politi~ke sledbenike i da ih privoli na neke obrasce civilizovanijeg politi~kog pona{awa.
Voditeq: Pitawe anonimnog slu{aoca: da li su muslimani autohtoni narod, i da li su to bili pre dolaska Turaka?
Dr [e{eq: Ne. Muslimani su Srbi islamske veroispovesti i za svaku muslimansku porodicu se, uglavnom, zna od koje srpske porodice vodi
poreklo. Me|utim, pod komunisti~kom diktaturom je vo|ena politika
razbijawa srpskog naroda i tada su muslimani podstrekivani da stvaraju
ve{ta~ku naciju. To je poprimilo tragi~ne razmere i oblike na podru~ju biv{e BiH, gde je do{lo i do gra|anskog rata. Sada se uvodi novi naziv Bo{wak, ~ak i za one muslimane koji nikada u ìvotu Bosnu nisu videli. Ko je Bo{wak? Ja sam Bo{wak, ja sam ro|en u Sarajevu. Ne moè
meni govoriti da je Bo{wak neko ko je ro|en u Novom Pazaru i nikada
nije ni video Bosnu. Postoje tu raznorazne besmislice. Vidite, kad
Francuz pre|e na islam, on ostaje Francuz po nacionalnosti, kad Nemac
pre|e na islam, on ostaje Nemac po nacionalnosti, a kada Srbin pre|e
na islam, onda je on neka nova nacija. Znate, to je zaista ne{to neverovatno. Mislim da mi prvo moramo pokazati visok stepen tolerancije u
378
verskom pogledu. U na{oj zemqi postoji striktna odvojenost crkve od

dràve, dakle, mi smo sekularisti~ka dràva. Ispovedawe vere je privatna stvar svakog ~oveka, a moramo da kaèmo i neku istorijsku istinu,
ne smemo se ustezati.
Kada kaèm da su muslimani Srbi, to ne moè da bude uvredqivo, jer
mislim da je biti Srbin ne{to najlep{e. Ja sam ponosan {to sam Srbin,
i ako za nekog drugog kaèm da je, tako|e, Srbin, onda je to za wega kompliment. Nemam nameru bilo koga da teram da bude Srbin ako on ne èli da bude Srbin, ali ono {to je istorijska ~iwenica, to je da su muslimani Srbi. Ako oni ne èle da budu Srbi, {ta me briga, na kraju krajeva, ne}u ih nagovarati, ne}u ih terati, prisiqavati. Neka budu {ta god
èle, samo moraju da budu lojalni dràvqani Srbije, Crne gore, Savezne Republike Jugoslavije.
Vidite {ta se de{ava u Makedoniji. Znamo da su Romi ili Cigani
indijskog porekla, to je nauka odavno utvrdila. Vi{e desetina hiqada
Roma, ili Cigana, ja mislim da nijedan naziv nije uvredqiv ako ga nose
~asni qudi, za sebe tvrdi da su Egip}ani, pa neka im bude, neka su Egip}ani. Moè neko sutra tvrditi da je Japanac, Marsovac, {ta nas to briga. Ali, ako to sagledavamo ozbiqno, sa nau~ne strane, onda kaèmo kako stoji stvar kod istorijskih ~iwenica.
Voditeq: Da li smatrate da je Slobodan Milo{evi} kriv za situaciju na Kosovu?
Dr [e{eq: On, kao {ef vladaju}e partije, snosi najve}u odgovornost za sve ono {to je lo{e u dràvi.
Voditeq: Boòvi} sa Ribarina pita: Da li je za Prevlaku nadleàn Milo \ukanovi} ili SRJ?
Dr [e{eq: Formalnopravno nadle`na je Savezna Republika Jugoslavija. Me|utim, u ovom slu~aju mislim da bi reìm u Crnoj Gori, i sam
\ukanovi}, mogli ne{to izdejstvovati u vezi sa pitawem Prevlake. Ne
bi bilo lo{e da malo vi{e zapnu u tom pravcu i da to otvoreno stave do
znawa Amerikancima i drugim zapadwacima. Oni zaista èle da ostane
ovakav kurs koji predvodi \ukanovi} u Crnoj Gori, a to }e mu biti najefikasnija pomo}. To {to oni obe}avaju milijarde dolara, nije bogzna
{ta, i pitawe je kada }e novac da stigne.
Recimo, sli~na je situacija u Republici Srpskoj. Sada svi zapadwaci hvale Milorada Dodika, novog predsednika Vlade. Mi srpski radikali glasali smo protiv wegovog izbora u Narodnoj skup{tini, ali ako on
uspe da izdejstvuje da Br~ko pripadne Republici Srpskoj, onda ne mora
da ra~una na muslimanske glasove, tada }e imati na{u podr{ku sve do
slede}ih izbora. A ako zapadwaci zaista èle da ga sa~uvaju na vlasti,
neka daju Br~ko Republici Srpskoj. Nema sna`nijeg aduta sa kojim mogu
nastupiti. Znate, na{ narod se naslu{ao mnogo praznih pri~a i obe}awa, a sada treba ne{to konkretno, e, pa da vidimo da li su spremni i to
konkretno da pruè.
Voditeq: Za kraj da vas pitam: va{a poruka slu{aocima Radio Bijelog Poqa, gra|anima Bijelog Poqa i va{im ~lanovima i simpatizerima.
379
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ide samostalno na predstoje}e republi~ke i lokalne izbore u Crnoj Gori. @elimo da cela predizborna kampawa protekne u tolerantnom duhu, {to ne zna~i da mi politi~ari ne treba da se sva|amo. Treba mi, politi~ari, da se sva|amo, ali ne
sme narod da strada zbog na{ih sva|a, ne smeju sva|e me|u politi~arima
da prerastu u oruàne obra~une u narodu. @elim da Crnom Gorom vlada
ona politi~ka partija ili grupacija politi~kih stranaka kojoj narod na
majskim izborima ukaè poverewe, a na narodu je da se opredeli. Narod
pred sobom ima sve politi~ke partije, sve wihove programe, pa neka glasa za one koji su najboqi. To poru~ujem i gra|anima Bijelog Poqa i gra|anima Crne Gore.
XIX
NEKA NAJBOQI POBEDI
Radio Tivat, 9. mart 1998. godine
Voditeq: Vi ste na talasima Radio Tivta. Kao {to smo najavili,
na{ gost danas je gospodin dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li u program Radio Tivta.
Voditeq: Malo kasnimo, problemi na putu, vi ste sada stigli iz Bara, je li tako?
Dr [e{eq: Da, brzo smo stigli. Malo je vlaàn put, ki{a pada. Krenuli smo u 10.15, pa, prema tome, brzo smo stigli.
Voditeq: Recite mi, je li re~ o nekoj va{oj crnogorskoj turneji?
Dr [e{eq: Pripremamo se za predstoje}e parlamentarne i lokalne
izbore. Ju~e je bila i sednica Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke. Utvrdili smo listu kandidata za poslanike Narodne skup{tine, a ja
ve} nekoliko dana obilazim mesta u Crnoj Gori i gostujem na radio i televizijskim stanicama, izlaù}i stavove Srpske radikalne stranke o
aktuelnim politi~kim pitawima, ali i odgovaraju}i na pitawa slu{alaca i gledalaca. Polako se zagrevamo za predizbornu kampawu koja je tu,
pred nama.
Voditeq: Moèmo pozvati na{e slu{aoce da vam, ukoliko èle, postave neko pitawe. Mogu da se jave na telefon 61 196- 853. Dramati~ni doga|aji na Kosovu u posledwih nekoliko dana izbili su u prvi plan. Kako
vi komentari{ete te doga|aje?
Dr [e{eq: Ti doga|aji su izreìrani od strane zapadnih sila, ~iji
su instrument {iptarski separatisti. Zapadnim silama je ciq da se Kosovo i Metohija otme Srbiji, i to u dve faze. Prva faza je da prisile reìm u Beogradu da pristane da Kosovo i Metohija postane federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije i tako stekne pravni
osnov za otcepqewe. U drugoj fazi bi se otcepqewe realizovalo preko
referenduma [iptara, gra|ana Kosova i Metohije. To je ono {to je na{
380
osnovni problem. Drugi problem je reìm u Beogradu, koji ve} celu deceniju ni{ta ne ~ini da bi se re{ilo stawe na Kosovu i Metohiji, kako
bi se izbili svi aduti iz ruku zapadnih sila, da se sredi stawe u prosveti, zdravstvu, u kulturnim institucijama, da se ide na privatizaciju.
Privatizacija bi zapravo re{ila sve probleme.
Voditeq: Evidentan je problem na Kosovu, koji se ne re{ava. Kako
ga re{iti?
Dr [e{eq: Koji je to problem koji se ne re{ava?
Voditeq: Pa, recimo, u ovih posledwih nekoliko dana imamo èstok obra~un policije i terorista.
Dr [e{eq: To mora da se re{i na isti na~in na koji se re{ava u
svim drugim zemqama u svetu. Policija ne sme da prestane sa svojom akcijom dok se svi teroristi ne uni{te, dok se svi oni koji nelegalno poseduju oru`je ne razoruàju. I tu nema {ta da se raspravqa. Reìm u Beogradu se upla{io zapadnih pritisaka i ve} je posustala policijska akcija. Mi imamo policiju dobro obu~enu, dobro opremqenu i sposobnu da
taj posao dovede do kraja.
Potrebna je samo politi~ka odluka, a politi~ka odluka se ne donosi, ~ak, kad izgleda da je donesena, vrlo brzo se od we odustane. Protiv
terorizma nema drugih aktivnosti, osim onih koje su Amerikanci primenili u Los An|elesu u vreme crna~ke pobune. Nema druga~ijih aktivnosti od onih koje Englezi primewuju u severnoj Irskoj, [panci u Baskiji, koje su primenili Nemci protiv frakcija Crvene armije.
Voditeq: Kako uspostaviti dijalog sa Albancima, mislim na kosovske Albance?
Dr [e{eq: Ne moète vi uspostavqati dijalog sa nekim ko ne}e dijalog. Ne moète da vu~ete nekoga za rukav i kaète: ja sam za dijalog,
hajde da razgovaramo, kad on ne}e. To je besmisleno. Dijalog ne re{ava
probleme. Problem moè re{iti jedna pametna, sposobna vlast, koja bi
rekla [iptarima: ne}ete da idete u dràvne {kole? Pa ne morate, mi
vam dozvoqavamo da formirate privatne {kole i osnovne, i sredwe, i
fakultete, i Akademiju nauka, ali sami zidajte zgrade, pla}ajte profesore i sami organizujte nastavu. Imate samo jednu obavezu: u pe~atu i zvani~nom nazivu mora da stoji Republika Srbija, ne sme da stoji Republika Kosovo, ni Albanija, niti bilo {ta drugo. Kakav }e biti nastavni
plan i program, to je va{a stvar, mi ne}emo u to da se me{amo.
Voditeq: Razlika je u diplomi, uvek je razlika da li je diploma dràvna ili je privatna.
Dr [e{eq: Tu razliku pravi trì{te. Dràva ne sme da diskrimini{e nijednu diplomu. Razliku }e praviti trì{te. Kada, recimo, do|e
neko da se zaposli kod vas i vi pogledate: dràvna diploma Kragujeva~kog univerziteta, Beogradskog univerziteta i diploma privatnog univerziteta iz Pri{tine, koga }ete zaposliti? Vi odmah znate kakav je jedan, kakav drugi, kakav tre}i univerzitet i na osnovu toga izvla~ite zakqu~ke o kvalitetu stru~waka koji traì posao.
Voditeq: Gospodine [e{eq, zapadne zemqe kaù da je Kosovo unutra{we pitawe Srbije, dosad su barem tvrdili.
381
Dr [e{eq: Zapadne zemqe i tu lukavo postupaju. Ne kaù da je to

unutra{we pitawe Srbije, u posledwe vreme to se nigde ne ~uje, nego unutra{we pitawe Savezne Republike Jugoslavije. âk Amerikanci, koji
jo{ nisu priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego u zvani~noj komunikaciji govore Srbija i Crna Gora, sad kaù: da je to unutra{we pitawe Savezne Republike Jugoslavije. Oni èle da ga izvuku na nivo savezne
dràve, kako bi se i re{avalo na nivou savezne dràve. Onda se re{ava
na taj na~in {to bi se Kosovo konstituisalo kao ravnopravna federalna jedinica sa Srbijom i Crnom Gorom.
Voditeq: Po va{em mi{qewu to je iskqu~ivo pitawe Srbije?
Dr [e{eq: Iskqu~ivo unutra{we pitawe Srbije. Srbijanska policija je sposobna to pitawe da razre{i, ali je vlast, naàlost, nesposobna.
Voditeq: Ali nama treba politi~ko re{ewe?
Dr [e{eq: Politi~ko re{ewe je mogu}e samo na ovoj osnovi, koju
sam ve} izloìo. A jedan Milan Milutinovi}, koji je dobio 350.000 {iptarskih glasova, trebalo bi da ode na Kosovo, on je dobio hiqade i hiqade glasova upravo u Srbici, Drenici i tim mestima. Svi ovi teroristi
koje sad policija tamo goni, likvidira, sve su to glasa~i Milana Milutinovi}a. Ako on nema na wih uticaja, ko }e onda imati?
Voditeq: Da se vratimo na predsedni~ke izbore u Srbiji. Kako ih vi
sad komentari{ete?
Dr [e{eq: Izbori su o~igledno falsifikovani! Mi sada dokazujemo te falsifikate. Objavqujemo specijalna izdawa na{ih novina, lista
Velika Srbija. Brojke su neumoqive, materijalnim dokazima tu~emo
reìm u Beogradu.
Voditeq: Da li ste blizu pobede?
Dr [e{eq: Pa, prvi put sam i pobedio Zorana Lili}a, a drugi put
su falsifikati bili toliki da mi imamo dokaza za 350.000 falsifikovanih glasova. Procewujemo da je i ~itavih 800.000 glasova falsifikovano. To je toliko veliki falsifikat da je neverovatno i za balkanske
uslove. Reìm u Beogradu se toliko osilio jer je imao podr{ku Amerikanaca i Nemaca, jer su Gelbard i Kinkel dali izjavu da strepe od pobede. Onda je reìm smatrao da su mu ruke odre{ene i krenuo je u otvorene
falsifikate.
Voditeq: Smatrali su da mogu da rade sve kako bi pobedili. Da vas
pitam, {ta biste uradili kao predsednik Srbije da ste kojim slu~ajem
izabrani? Koji su to potezi koje bi Srpska radikalna stranka strate{ki
povukla?
Dr [e{eq: Predsedni~ka funkcija nema velika ovla{}ewa, mnogo
je bitnije ko ~ini Vladu Srbije. Srpski radikali su imali koncept ~etvorne vlade nacionalnog jedinstva, koalicije ~etiri glavne stranke,
ali ostali to nisu prihvatili. Ostali vi{e vole da trguju i da u~estvuju u podeli plena nego da idu u jednu ozbiqnu koaliciju programskog karaktera koja bi se posvetila re{avawu problema Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
382
Dodu{e, levica je }utala. Na~elno su govorili da su i oni za {to

{iru koaliciju, a Srpski pokret obnove je spreman da ulazi sa nama u
tehni~ku vladu. Dakle, samo s nama, a nije spreman da i mi u~estvujemo u
toj koncentracionoj vladi ~etiri parlamentarne stranke. Zna~i, Srpski pokret obnove èli da trguje sa socijalistima, materijalnu korist
da izvu~e, a wima preti: ako ne pristanete na trgovinu sa nama, mi }emo
sa radikalima. E, ne moète da pretite sa radikalima, mi ne}emo sa vama, tako smo im rekli. Mi ho}emo nove izbore.
Voditeq: Da li je politika neka vrsta trgovine?
Dr [e{eq: Ne moè politika da bude trgovina. Onda je to neprincipijelna politika, onda je to lo{a politika, pogotovo ova trgovina
privilegijama, novcem, vilama, rezidencijama. To je pokvarena trgovina.
Voditeq: U Srbiji u posledwe vreme ima dosta hap{ewa. Kako to
komentari{ete?
Dr [e{eq: Dogorelo je do nokata, ali jo{ nema dovoqno hap{ewa.
Mnogo je vi{e kriminalaca nego {to je reìm spreman da hapsi i izvodi na sud. Obi~no se hapse oni koji postanu politi~ki i ideolo{ki nepodobni, a zna se za wihove kriminalne afere. Mi imamo ~itav spisak
qudi za koje moèmo dokazati da su kriminalci, ali oni jo{ nisu na redu za hap{ewe jer su politi~ki podobni i pouzdani reìmu.
Voditeq: Vi ste upozoravali na pojavu kriminala u Srbiji, na veoma bogate qude koji su ogrezli u kriminalu, a koje {titi reìm.
Dr [e{eq: Mi godinama o tome govorimo. Evo sada prozivamo
@eqka Mitrovi}a, direktora Televizije Pink i saveznog poslanika
Jugoslovenske levice. On ima neverovatnu vilu, palatu gde se i travwaci greju. To {to on ima, nema niko u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Odakle mu? Mlad ~ovek, trideset i neka godina, do{ao, takore}i, bez ga}a u Beograd. Znate odakle? Iz toga {to se prqavi novac koji pristiè
raznoraznim kanalima pere preko firme Televizije Pink, tu se peru
papiri i jedan odre|en procenat ostaje wemu.
Voditeq: Ima mi{qewa da su ova hap{ewa samo maska da se narodu
zamaù o~i.
Dr [e{eq: Nije samo maska, jer ima poprili~an broj uhap{enih.
Pogotovo Smiqko Kosti}, koji je mo}na figura u privredi Srbije. Ja
sam s wim imao neki duel u Republi~koj skup{tini negde 1991. i 1992. godine, zbog wegovih prqavih poslova sa Hrvatskom i Slovenijom u vreme
kad je ve} po~eo raspad Jugoslavije. Znalo se za wega, pa Nenad \or|evi}, i za wega se znalo. I sa wim sam imao duel pro{le godine na dràvnoj televiziji, ~ak mu nisam vi{e dozvolio da govori. Dovela ga ministarka zdravqa kao nekog pomo}nika, {ta li. On je bio direktor Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, ali se znalo za wega da je krupan kriminalac.
Na{ je problem postojawe monopola u svim privrednim sferama, a
ti monopoli omogu}avaju enormno boga}ewe, kad je neko iskqu~ivo ovla{}en da uvozi neku opremu itd. Recimo, sad postoji samo jedan ~ovek koji
383
je ovla{}en da wegova firma uvozi poqoprivredne ma{ine. Monopol je

uvek izvor velikih zloupotreba. Mi smo za liberalizaciju, za ukidawe
monopola, za ukidawe izvozno-uvoznih kontingenata, sistema dozvola.
Voditeq: Ponavqam jo{ jednom za na{e slu{aoce: ukoliko èle da
kontaktiraju sa gospodinom [e{eqom, neka nam se jave telefonom i postave pitawa. Gospodine [e{eq, kakva je politi~ka scena u Srbiji?
Dr [e{eq: Politi~ka scena je poprili~no komplikovana. Sad imamo novi odnos snaga u Republi~koj skup{tini: SPS je i daqe najve}a
stranka po broju poslanika, iskqu~ivo zahvaquju}i tome {to su pokrali
veliki broj mandata na izborima na Kosovu i Metohiji, ina~e bi srpski
radikali bili najve}i. Socijalisti imaju 86 poslanika, Srpski radikali imaju 82 poslanika, SPO ima 45 poslanika i JUL ima 19 poslanika.
Sve ostale stranke su bezna~ajne.
Mi smo u situaciji da nijedna stranka nema apsolutnu ve}inu, pa su
nu`ne koalicije. Srpskim radikalima raste popularnost, levi~arskim
strankama opada, a SPO je u katastrofalnoj situaciji. Stranke koje su
bojkotovale izbore ve} su se pokajale zbog tog bojkota, ostale su van parlamenta, pogotovu Demokratska stranka koja je jedina imala {ansu da sama osvoji izvestan broj poslani~kih mandata, a sve ostale su tako|e bezna~ajne. Imamo situaciju u kojoj se vlada ne moè formirati ve} ~etiri meseca nakon konstituisawa skup{tine, a pro{lo je skoro {est meseci od septembarskih parlamentarnih izbora.
To je tako|e redak paradoks u civilizovanom svetu gde parlamentarne
demokratije imaju tradiciju. Politi~ku situaciju karakteri{e te{ka
ekonomska kriza i socijalna beda, sve ve}e nezadovoqstvo u narodu, posebno radnika i penzionera. Nezadovoqni su i seqaci, imaju i te kako razloga za to nezadovoqstvo. Nezadovoqne su sve kategorije gra|ana.
Voditeq: îni mi se da imamo, iz reìje mi javqaju, nekoga na vezi.
Samo da vas zamolim da stavite slu{alice. Halo, dobar dan.
Slu{alac: Dobar dan. Mogu li postaviti gospodinu [e{equ nekoliko pitawa? Ja sam Veqko Kilibarda iz Tivta.
Dr [e{eq: Dobar dan, izvolite!
Slu{alac: Pre izvesnog vremena bili ste u Crnoj Gori, napustili
ste Crnu Goru, znamo kako. Sada ste na radiju i potpuno slobodni. Da ne
duìm mnogo, postavi}u svega tri pitawa. Prvo, komentar za to. Drugo,
kako komentari{ete granice Srbije i Crne Gore? I tre}e, kako komentari{ete \ukanovi}a i Milo{evi}a?
Voditeq: Hvala lepo. Gospodin [e{eq je ~uo sva tri pitawa, i evo,
da ~ujemo odgovore.
Dr [e{eq: Reìm u Crnoj Gori se zaista surovo obra~unavao sa
Srpskom radikalnom strankom, jer smo im mi bili glavni politi~ki
protivnik tokom 1994, 1995. i 1996. godine. Jedna od tih protivustavnih
i protivzakonskih mera koje je reìm primenio protiv srpskih radikala bilo je i na{e proterivawe iz Crne Gore 1994. godine.
Sa svojim saradnicima i svojim porodicama bili smo na letovawu u
vili Perast, a paralelno s tim odmorom imali smo i nekoliko politi~384
kih skupova u Crnoj Gori: mitinge u Podgorici, Herceg Novom, Ulciwu i

jo{ nekim mestima. Posle mitinga u Herceg Novom policija je u pola ~etiri ujutro upala u moju hotelsku sobu i uhapsili su me. Rekli su mi da treba da idem na razgovor kod ministra unutra{wih poslova Nikole Pejakovi}a, koji je u Kotoru. Ja sam odbio, rekao sam da u to doba ni sa svojom ènom nisam spreman da razgovaram, a kamoli sa ministrom policije. Rekli
su da me moraju odvesti po svaku cenu, rekao sam: voqno ne}u i}i, moète
me nositi. Oni su se konsultovali radio vezom, do{li, i nosili me.
Nosili su me prvo trojica, pa ~etvorica, na kraju je to bilo i {estorica policajaca. Tada sam ja na juna~kim rukama pro{ao kroz srpsku Boku. Odneli su me do terenskog vozila, odvezli u Kotor u policijsku stanicu, tamo me izneli iz vozila i nosili me uz stepenice, mislim na prvi sprat. Tamo su me postavili na neki otoman, u kancelariji gde su sedeli ministar unutra{wih poslova Nikola Pejakovi} i Bo{ko Bojovi}, tada{wi {ef Udbe u Crnoj Gori. Sat vremena sam se tamo zadrào,
samo su oni govorili, ja nisam hteo da razgovaram, ni jedne jedine re~i
nisam progovorio, ni jedne jedine. Onda su mi saop{tili da smo proterani iz Crne Gore i ja, i moja porodica, i moji saradnici. Odvezli su me
na tivatski aerodrom, oti{li po moju porodicu. Mene i moju porodicu,
pa zatim Tomislava Nikoli}a i wegovu porodicu, avionom su prebacili
na beogradski, sur~inski aerodrom, a moje najbliè saradnike su straàrno sproveli do granice Crne Gore i Srbije, pa se desilo po onoj staroj narodnoj pesmi: Pavla voze avionom, a ~etnike kamionom.
I nije to jedina mera koju smo iskusili u svom sudaru sa reìmom
DPS-a. Dve godine mi je bio zabrawen ulazak u Crnu Goru, a nikakav se
krivi~ni postupak nije vodio. Niti mi je su|eno, niti sam osu|en, niti
ni{ta. Znate, po Ustavu i zakonu, nisam mogao biti proteran. Ako sam
napravio neko krivi~no delo, moglo mi se suditi tu gde je delo po~iweno u Herceg Novom, u Perastu, u Kotoru, u Podgorici. Ja sam dràvqanin Savezne Republike Jugoslavije i jo{ savezni poslanik, nisu me mogli ni privesti jer sam imao poslani~ki imunitet. Dok Savezna skup{tina ne dozvoli policiji, policija me nije mogla ni privesti, ali eto,
kr{ili su i Ustav i zakon. Onda su mi zabrawivali ulazak u Crnu Goru
dve godine. Biv{eg predsednika na{e stranke su pet meseci dràli u zatvoru, a krajem 1995. godine svih osam na{ih poslanika su brutalno izbacili iz Narodne skup{tine.
Sada je situacija u Crnoj Gori druga~ija, rekao bih, slobodnije se di{e, demokratskija je atmosfera, a to je direktna posledica rascepa u
vladaju}oj partiji. Mi kao opozicionari ne moèmo ni{ta lep{e da poèlimo nego da se raspadne vladaju}a partija i u Srbiji i u Crnoj Gori,
svuda gde smo opozicija. Posledica tog raspada je odustajawe jednog i
drugog krila od starih represivnih metoda politi~ke borbe. Sad se i
jedno i drugo krilo trudi da pokaè {to ve}i stepen demokrati~nosti,
privrènosti slobodarskim principima i tako daqe. Ovoga puta Narodna skup{tina je usvojila zaista dobre izborne zakone. Imam neke
sitnije primedbe, one nisu toliko bitne. Neki zakoni i mnoga re{ewa
koja su usvojena u Crnoj Gori, mogli bi se primeniti i u Srbiji i na sa385
veznom nivou. Mi }emo se za to zalagati. Do{lo je do izvesnog otopqavawa medijske scene u Crnoj Gori. Ranije je bilo nezamislivo da se pojavim
na lokalnim radio i televizijskim stanicama, iako su na{i strana~ki
aktivisti to traìli, osim ovde kod vas u Tivtu. U Tivtu je bio izuzetak.
Izuzetak je bio i Herceg Novi i mo`da jo{ neka radio stanica, ali na
ve}ini radio stanica je to bilo neizvodqivo.
Voditeq: Moram se ubaciti samo na trenutak. Vi ste bili gost ovde
i sve va{e skupove u Tivtu mi smo tonski ispratili, verovatno ste dobili informaciju od va{ih strana~kih aktivista.
Dr [e{eq: Nekoliko radio stanica se korektnije pona{alo. Moram da istaknem i podgori~ku Montenu M, bez obzira {to je ta radio
stanica potpuno liberalno usmerena, ali ja sam, mislim, dva puta bio
wihov gost i bili su korektni prema meni. Onda kad nigde nije moglo,
kod wih je moglo. Naravno, nije to bilo sve zatvoreno, ali u ve}ini slu~ajeva je bilo potpuno hermeti~ki zatvoreno.
Ima jo{ mesta u Crnoj Gori gde nemamo mogu}nosti da se pojavimo na
lokalnim medijima. Recimo, u Budvi nismo uspeli da dobijemo emisiju na
lokalnom radiju, iako smo traìli. Ali situacija se o~igledno mewa naboqe. Ono {to je lo{a posledica tog sukoba unutar Demokratske partije socijalista su nemiri koji su se dogodili na podgori~kim ulicama, i
to je ono {to je lo{e i {to se mora izbe}i. Mislim da je to jedno iskustvo iz koga moraju da u~e svi u Crnoj Gori, kako se ne bi ponovilo.
Voditeq: Na to }emo se jo{ vratiti. Pitawe gospodina Kilibarde,
granica izme|u Srbije i Crne Gore.
Dr [e{eq: Mi srpski radikali smatramo da je to ~isto administrativna granica i da na woj ne bi smelo biti nikakvih prepreka ni za promet qudi ni za promet roba. Ovo {to se sada de{ava je nedopustivo, mi smo
protiv toga. Smatramo da carinska slu`ba svoje poslove treba da obavqa
na grani~nim prelazima Savezne Republike Jugoslavije, a kad roba u|e u
zemqu, bila carina sposobna ili nesposobna, onda se svi dràvni organi
moraju na isti na~in pona{ati u svim delovima Savezne Republike Jugoslavije. Kad je granica ~isto administrativna, to zna~i da nema grani~nih
prelaza. Nemam ni{ta protiv da policija rutinski proverava gra|ane,
putnike i vozila, ali da se to radi na isti na~in na koji se to radi i na
ostalim putevima u unutra{wosti na{e zemqe, a ne da se ovde prakti~no
postavqa grani~na rampa, figurativno re~eno. Odnosi izme|u Milo{evi}a i \ukanovi}a nisu dobri, izgleda da se oni i daqe zao{travaju i vrlo je lo{e {to je do{lo do otkazivawa sednice Saveta odbrane.
Mislim da je to ve} drugo otkazivawe zakazane sednice. Nemam ni{ta protiv da Socijalisti~ka partija Srbije i Demokratska partija socijalista Crne Gore budu u me|usobnom sukobu, ja èlim da se taj sukob
produbquje. Oni su nekad bili koalicioni partneri. Kad se koalicioni
partneri sva|aju, mi kao konkurencija izvla~imo neku politi~ku korist, ali ne vaqa kad se me|ustrana~ki sukob prenosi na funkcionisawe
dràvnih organa. To je onda lo{e. A mi smo izgleda jo{ u uslovima u kojima preovladava stara ideolo{ka svest kod izvesnog broja politi~ara.
Oni, jednostavno, ne mogu da odvoje strana~ke od dràvnih interesa.
386
Mene su, recimo, u predizbornoj kampawi za predsedni~ke izbore ~esto pitali kako }u, ako budem izabran za predsednika Republike, sara|ivati sa \ukanovi}em, po{to se zna da smo ranije bili u politi~kom sukobu. Odgovarao sam: sasvim normalno, ako se i jedan i drugi drìmo zakona i radimo u interesu na{e zemqe, sara|iva}emo uspe{no. Jer u politici ne mogu ostati qudi koji se rukovode mr`wom, qudi optere}eni
raznim ideolo{kim kompleksima i tako daqe. Politika traì qude koji se ne rukovode mr`wom i emocijama, qude koji su realni, racionalni
i ~vrsto stoje sa obe noge na zemqi, koji su spremni na dijalog i saradwu. Srpska radikalna stranka je uvek bila stranka dijaloga i saradwe,
mi nismo stranka kukavica, mi se ne ustru~avamo da u|emo u èstoke politi~ke sukobe, ali ne mrzimo svoje politi~ke protivnike i spremni
smo opet s wima da razgovaramo.
Voditeq: Imamo nekoga na vezi. Halo, dobar dan.
Slu{alac: Hteo sam da postavim pitawe. U kojem veku ìvi ovaj ~ovek?
Voditeq: Hvala, do vi|ewa. Dakle, kontakt je uìvo. Pa, i to se de{ava.
Dr [e{eq: Va{ slu{alac je hteo da bude duhovit, ali nisam shvatio
u ~emu se sastoji wegova duhovitost, pa bih ga pozvao da razmisli i da postavi neko pametnije pitawe. Mo`da }e ispasti duhovitiji.
Voditeq: Evo, imamo jo{ nekoga na vezi. Dobar dan.
Slu{alac: Dobar dan.
Voditeq: Gospodine Kilibarda, vi ste...
Slu{alac: Gospodin Kilibarda. Mogu gospodinu [e{equ da zahvalim na jednom stvarno ozbiqnom i op{irnom odgovoru. Svaka ~ast {to
je ovako odgovorio i stra{no mi je milo. Pozdravqam dr [e{eqa i prijatno.
Voditeq: Pozdravqamo vas. Dakle, na{ gost je dr Vojislav [e{eq,
predsednik Srpske radikalne stranke. Gde leì tajna zavidne politi~ke validnosti Srpske radikalne stranke u Srbiji, jer sve vi{e glasa~a
dobijate na izborima?
Dr [e{eq: Qudi sve vi{e prepoznaju vrednosti na{eg programa,
po{tuju ~iwenicu da se mi ne mewamo od danas do sutra, da smo postojani, principijelni qudi. Najvi{e cene to {to mi radikali govorimo
onako kako zaista mislimo i uvek radimo onako kako govorimo. Qudi cene to {to nikada nismo bili ume{ani ni u kakvu korupciona{ku aferu,
qudi cene to {to nismo stranka mr`we, {to smo tolerantni prema politi~kim protivnicima.
Bez obzira koje re~i upotrebimo u politi~kom sukobu, mi iz toga ne
proizvodimo mr`wu i nismo osvetni~ki raspoloèni. Smatramo da politi~ari treba neprekidno da se sukobqavaju, da se sva|aju, ali da ne
uvla~e narod u te sukobe i sva|e. Kad se mi politi~ari sva|amo po medijima, po skup{tinama, onda neka to zabavqa narod u svoj ovoj muci i nevoqama. Ali nismo za to da se proliva krv na ulicama na{ih gradova.
387
Zatim, narod ceni i to {to smo kao lokalna vlast u Zemunu postigli
veoma velike rezultate. Qudi cene i to {to ìvimo sasvim skromno,
{to se ne razme}emo, {to smo stranka koja za sve ima re{ewe, {to niko
nije u stawu da nam adekvatno parira. Evo, ~ujem, ju~e su nudili sa TelevizijeMontena M da mi organizuju televizijski duel prvo sa Novakom
Kilibardom, pa je on izbegao, pa je Slavko Perovi} izbegao, pa je neko iz
Demokratske partije socijalista izbegao.
Znate, osnovni problem na{oj konkurenciji je {to ne moè s nama
da se nosi u argumentovanoj raspravi, jer smo mi tako dobro osmislili
na{ program i na{u politi~ku koncepciju da nam politi~ki protivnici ne mogu ni opepeliti, uvek izlazimo kao pobednici iz svakog su~eqavawa.
Voditeq: Neki analiti~ari kaù da je razlog i u vama. Vi ste vrlo
elokventan ~ovek, koji govori konkretno i to qudima prija.
Dr [e{eq: Pa, nije u pitawu elokventnost, ja poznajem i qude koji
su elokventniji od mene, koji prosto mequ kad govore, ali va`na je su{tina, va`no je ono {to se izgovori, mora u tome postojati neki logi~ki sistem. Dakle, ne smeju se lupetati gluposti, onda ne moète uspeti.
A postoje qudi koji govore brè od mene i koji su elokventniji, ali posle nekoliko potpitawa oni se izgube.
Voditeq: Neki analiti~ari kaù da je problem Srpske radikalne
stranke {to nema vi{e takvih qudi kao {to ste vi i gospodin Nikoli}.
Dr [e{eq: Ja mislim da mi trenutno imamo najboqe qude. Evo, pogledajte celi na{ predsedni~ki kolegijum. Nismo samo Nikoli} i ja, tu
su Maja Gojkovi}, Dragan Todorovi}, Aleksandar Vu~i}, iz Crne Gore
Du{ko Sekuli}, Gordana Bulatovi}, iz Republike Srpske Nikola Popla{en, Mirko Blagojevi} itd. Sve su to qudi koji imaju dosta politi~kog znawa, sposobni, inteligentni, ali mnogi od wih nemaju prilike da
se do kraja medijski izraze. Za nas je u tom smislu ne{to teà situacija
u Crnoj Gori nego u Srbiji.
U Srbiji smo sad ja~i nego {to smo ikad bili, nikad nismo imali vi{e poslanika nego {to sad imamo. A u Crnoj Gori tek treba da povratimo parlamentarni status, jer smo 1995. izba~eni iz Narodne skup{tine.
Ube|en sam da }emo povratiti parlamentarni status, a i kad smo bili ovde parlamentarna stranka, na{i poslanici su se isticali u elokventnosti, nekad i sa nekim preterivawima. U svakom slu~aju, bili su javnosti
prepoznatqivi. Na{a stranka u Crnoj Gori nije mogla da pro|e bez
ozbiqne unutra{we krize posle svega onoga {to je doìvela u sudaru sa
reìmom. Svesni smo i tih posledica.
Voditeq: Imamo jo{ nekoga na vezi. Halo. Dobar dan, izvolite, u
programu ste.
Slu{ateqka: Halo. Dobar dan, èlela bih da pozdravim gospodina
[e{eqa, verujem da }e on po mojem govoru shvatiti da sam odavde iz Boke. U Boki sam ro|ena, imam preko 60 godina, pozdravqam ga, vrlo mi je
simpati~an, vrlo rado slu{am wegove emisije, gde god je on gost. Volim
{to je otvoren, ono {to misli to i kaè i to jako cenim kod qudi.
Voditeq: Imate li neko pitawe za gospodina [e{eqa?
388
Slu{alac: Nekog posebnog pitawa nemam. Zvala sam ~isto onako da

kaèm da mi je simpati~an, da volim da ga slu{am, volim qude koji lice
u lice, o~i u o~i, {to imaju re}i, kaù. On je takva osoba i to mi se jako
dopada. Ja sam ovde ro|ena, 61 godinu imam, sigurna sam da za bilo {ta da
mu se obratim, on bi mi iza{ao u susret. Puno ga pozdravqam.
Voditeq: Hvala, gospo|o. Ove lepe re~i gospodin [e{eq je ~uo.
Upravo se jedno pitawe nadovezuje na re~i ove slu{ateqke. Molila bih
gospodina [e{eqa da mi odgovori za{to upotrebqava termin srpska Boka, rekao je to malopre u opisu progona iz Crne Gore, zahvalna slu{ateqka?
Dr [e{eq: Boka je uvek bila srpska. Bokeqi su kroz istoriju bili
najpoznatiji srpski pomorci, setite se admirala Zmajevi}a. Mnogi od
wih su bili ruski oficiri, veliku slavu su stekli. Boka je uvek bila sastavni deo srpskog primorja koje se protezalo do [ibenika, a Crna Gora je srpska dràva. Da nije bilo Crne Gore i Crnogoraca, pitawe da li
bi se uop{te o~uvala srpska nacionalna svest. Mo`da bismo vremenom
svi postali Turci. [to se ne}e u lance vezati, u ove gore se zbilo i odolevalo stranim zavojeva~ima.
Voditeq: Boka je vi{enacionalna sredina. Kako Srpska radikalna
stranka gleda na problem nacionalnih mawina, na re{ewe tog pitawa.
Dr [e{eq: Mislim da Boka nije vi{enacionalna sredina. Postoje
pripadnici drugih nacionalnih mawina koje ìve u Boki, ali Boka je
izrazito srpska sredina, u kojoj ìve Srbi pravoslavci i Srbi katolici. Imao sam u Baru jedno pitawe na tu temu i odmah sam potegao vrlo jak
argument. Kqu~na titula barskog katoli~kog nadbiskupa je primas srpski, to mu je ostalo jo{ iz vremena Nemawi}a. Verski sledbenici barskog nadbiskupa su Srbi katolici, sama wegova titula to govori.
Voditeq: Ali u Boki ìve Srbi, Crnogorci, Hrvati.
Dr [e{eq: Ti katolici su pod uticajem komunisti~ke ideologije, a
dosta i delovawem katoli~ke crkve, vremenom po~eli da se nazivaju Hrvatima. Oni su izvorno Srbi, moè se ta~no istraìti od kojih srpskih
plemena, bratstava. [to se sad neki od wih smatraju Hrvatima, to je wihova stvar, ja u to ne èlim da se me{am, jer sam ~ovek koji je izrazito
demokratski orijentisan i nemam nameru da nekoga teram da bude Srbin,
ako on ne èli da bude Srbin.
Drugo, crnogorska nacija je tako|e kominternovska, komunisti~ka
tvorevina, do Kominterne ta nacija nije postojala. Jedan broj qudi se sada izja{wava pripadno{}u crnogorskoj naciji, ali ti koji se izja{wavaju kao Crnogorci se ne izja{wavaju tako sa sve{}u da nisu Srbi, nego
i daqe misle da su Srbi samim tim {to su Crnogorci. Kao {to ja za sebe kaèm da sam Hercegovac, ne dam nikome na to da udari, to je ne{to
{to mi je u krvi, to je ne{to {to volim. Daqim poreklom po o~evoj liniji sam Crnogorac, a ro|en sam u Sarajevu, pa sam Bo{wak.
Sad postavqaju pitawe preimenovawa ovih muslimana, oni se sad sve
~e{}e nazivaju Bo{wacima. Kako je mogu}e da neko ko je ro|en u Novom
Pazaru ili Roàju, koji mo`da nikada nije video Bosnu, bude Bo{wak, a
389
ja, koji sam ro|en u Sarajevu, nisam Bo{wak? Srpski narod u sredwem veku je bio velik narod. Nas Srba u sredwem veku je bilo koliko i Engleza. Sad nas ima mnogo mawe, jer smo neuporedivo vi{e stradali kroz
istoriju. Postoje neke regionalne specifi~nosti Crnogoraca u odnosu
na Timo~ane, Kosovaca u odnosu na Kraji{nike i tako daqe. Te regionalne specifi~nosti predstavqaju veliko bogatstvo na{eg naroda. Namerno ne isti~em nikakvu razliku izme|u Crnogoraca i Hercegovaca, jer
mislim da apsolutno nikakve razlike i nema.
Uostalom, Nik{i}, Piva, Herceg Novi, to je sve stara Hercegovina.
Herceg Novi je i podignut kao luka sredwevekovne bosanske dràve, tako da su ta pitawa, ~im se malo stru~nije u wih u|e, potpuno deplasirana. Ali to {to se neki izja{wavaju kao pripadnici izvesne nacije, iako
ja mogu nau~no dokazati da nisu pripadnici te nego neke druge nacije, to
je wihova stvar, ja u to ne ulazim.
Voditeq: Rekao bi [ekspir: Posmatrati stvari na ovaj na~in, zna~i posmatrati na veoma izniman na~in.
Dr [e{eq: Na koji na~in?
Voditeq: Pa, na ovaj... Ne verujem da bi se va{ prethodnik, pre nekoliko dana bio je gospodin Vickovi}, portparol Liberalnog saveza, ne bi
se sloìo da Crnogorci isto padaju pod tu regionalnu...
Dr [e{eq: Pazite, ali izniman na~in je taj na~in na koji nastupa
Vickovi} ili neki ostali qudi iz Liberalnog saveza. Ovaj na~in na koji ja nastupam nije izniman na~in, ovo je uobi~ajen, op{teprihva}en na~in. Drugo, mo`da zaista postoji crnogorska nacija, a po{to nema nikakve razlike izme|u Crnogoraca i Hercegovaca, apsolutno je tako, jer
ima neke antropolo{ke razlike...
Voditeq: Kaù da je to taj dinarski tip.
Dr [e{eq: E, onda su svi Hercegovci Crnogorci, po{to su svi [umadinci poreklom iz Crne Gore, onda su i oni Crnogorci, po{to su svi
stanovnici uì~kog, vaqevskog i ~a~anskog kraja poreklom iz Hercegovine, onda su i oni Crnogorci, onda smo svi mi Srbi, na kraju krajeva,
Crnogorci, je li tako?
Voditeq: I vi ste poreklom iz Crne Gore.
Dr [e{eq: Moji su poreklom sa Rovaca po o~evoj liniji, a po maj~inoj liniji sam iz jedne od najstarijih srpskih porodica iz Hercegovine,
iz porodice Misite. [to je interesantno, pripadnici raznih porodica,
bratstava, plemena su se tur~ili, katoli~ili i tako daqe, ali nikada nijedan Misita nije pre{ao ni u katoli~anstvo, ni u islam, nikada nijedan.
Ima nekih [e{eqa koji su pre{li u katoli~anstvo, nema ih koji su pre{li u islam, ali ima pripadnika nekih drugih porodica, bratstava, plemena, koji su prelazili u ovu ili u onu veroispovest. Vrlo su retke porodice gde niko nije promenio veru. Evo, porodica Misita je jedna od tih
retkih porodica, ~iji nijedan pripadnik nije nikada pre{ao ni u katoli~anstvo ni u islam.
Voditeq: Gledali smo i mi ovde u Crnoj Gori onu emisiju sa Vukom
Dra{kovi}em. Bilo je dosta neukusno kada je gospodin Dra{kovi} govorio na ovu temu o va{oj porodici.
390
Dr [e{eq: Ja sam se smejao na te wegove nebuloze. Dra{kovi} je sam

sebe upropastio u toj emisiji. Ta emisija je organizovana u wegovom dogovoru sa socijalistima. îtav wihov propagandni aparat mu je smi{qao te laì i nebuloze koje }e povla~iti u emisiji, tako da su i mene
zaprepastile mnoge od stvari koje je izrekao. Ali {ta je Dra{kovi}
uradio? Sam je svoju politi~ku poziciju uni{tio, a meni {tetu nije naneo. Odvratio je neke svoje simpatizere da za mene glasaju u drugom krugu. Da mi nikakvu {tetu nije naneo, govori i ~iwenica da sam u prvom
krugu protiv Milutinovi}a imao 200.000 glasova vi{e nego u prvom krugu protiv Lili}a. A to iz prvog kruga su moji glasovi, glasovi srpskih
radikala, a onom broju iz drugog kruga se prikqu~uju glasa~i drugih
stranaka koji vas uzimaju otprilike kao mawe zlo od konkurenta.
Dra{kovi} je odvratio izvestan broj svojih simpatizera od toga da
u drugom krugu glasaju za mene, a u tome mi nije naneo neku {tetu, jer su
se socijalisti namerili da falsifikuju ove izbore, pa bi falsifikovali ovako ili onako, na kraju krajeva je svejedno. A konkretna posledica je da Vuk Dra{kovi} vi{e nikada na srpskoj politi~koj sceni ne}e
igrati neku ozbiqniju ulogu, i on je sasvim svestan toga. Mi smo odmah
objavili kompletan snimak te emisije u na{im novinama, u listu Velika Srbija. Smatramo da nam je to na duge staze koristilo, jer nam je jednog konkurenta fakti~ki otpisalo.
Voditeq: Vi ste gradona~elnik Zemuna, je li tako, malopre smo to
pomenuli...
Dr [e{eq: Ja sam predsednik Op{tine, u na{em sistemu ne postoje gradona~elnici. Mnogi, pogotovo iz opozicionih redova vole da se
kite takvim perjem, da se di~e s tim, te gradona~elnik Beograda, te gradona~elnik Kragujevca, Ni{a, Uìca, to je besmisleno. Gradona~elnik
postoji u sistemima gde se ide na direktne izbore. Gradona~elnik je kao
predsednik republike, ako pravimo neku analogiju sa sistemom dràvne
vlasti. A predsednik op{tine je prvi me|u jednakima.
Voditeq: Kako funkcioni{e vlast u Zemunu?
Dr [e{eq: Funkcioni{e prili~no dobro, mnogo boqe nego u bilo
kojoj drugoj op{tini u Srbiji, a i u Crnoj Gori. Imamo mnogo dobre rezultate, ni iz ~ega smo stvorili mnogo i {to je najva`nije, gra|ani su zadovoqni. Mi smo pregazili opoziciju na pro{logodi{wim izborima u
zemunskoj op{tini, i socijaliste, i SPO, i sve ostale. Na nekim bira~kim mestima kao predsedni~ki kandidat sam dobio 82 odsto glasova, {to
je neverovatno za neke demokratske uslove u politi~koj borbi.
Voditeq: Bilo je velikih problema sa iseqewem neke porodice u
Zemunu?
Dr [e{eq: To nije istina! Prvo, mi smo nekim porodicama hrvatske nacionalnosti dodelili stanove. Recimo, bra~ni par Zvonimir i Jasna Milo{ su zaposleni u Zemunskoj op{tini, zna~i, rade kao slu`benici Op{tine. Wih dvoje su zaposleni pre nego {to su srpski radikali
do{li na vlast, ali nisu imali re{eno stambeno pitawe. Mi smo im
pro{le godine dodelili stan. Legalizovali smo tri stotine pedeset
391
stanova, i to onim gra|anima Zemuna koji su te iste stanove do tada nelegalno koristili. Naravno, pre nego {to smo im dodelili stanove, ispitali smo da li, slu~ajno, na nekom drugom mestu imaju stan, ili ku}u.
Me|u gra|anima kojima smo legalizovali stanove ima i [iptara, Roma,
katolika, muslimana i tako daqe. Pri dodeqivawu stanova uop{te nismo polazili od toga ko je koje nacionalnosti i veroispovesti. To {to
smo mi u ratu sa Hrvatima, {to mrzimo Hrvatsku kao dràvu, ne zna~i da
mrzimo svakog Hrvata pojedina~no.
Voditeq: Pa nismo vi{e u ratu sa wima.
Dr [e{eq: Pa, dobro, nismo ba{ ni u miru. Sve dok traje okupacija
Republike Srpske Krajine, ne}e biti sre|enih odnosa sa Hrvatskom.
Ali to ne zna~i da mi mrzimo svakog Hrvata pojedina~no. Ne mogu ja zbog
{iptarskih pobuwenika i terorista da mrzim svakog [iptara u zemunskoj op{tini, koji je ina~e lojalan gra|anin i dràvqanin. Evo, pro{le
godine smo zaposlili Nasera [a}irija kao fizi~kog radnika i on je dobar radnik. Zna~i, mi srpski radikali nemamo predrasuda, ni nacionalnih ni verskih, i odnosimo se prema svakom gra|aninu na isti na~in.
A porodica Barbali} se odselila jo{ 1991. godine u Hrvatsku. Stan
je zate~en prazan, stan nije kori{}en pet, {est godina. Po{to smo mi zatekli prazan op{tinski stan, a Op{tina je vlasnik, mi smo ga dodelili
onima kojima je stan bio potreban. Barbali}i su se pojavili jo{ 1995. godine sa zahtevom biv{oj socijalisti~koj vlasti u Op{tini Zemun da otkupe taj stan. Op{tina im nije dozvolila, zato {to su se preselili u Hrvatsku, stekli su hrvatsko dràvqanstvo. Na{li smo original dokumenta da su hrvatski dràvqani i sve smo to objavili u javnosti. Onda su oko
toga ovi iz Gra|anskog saveza i raznih drugih antisrpskih organizacija
u Beogradu poku{ali da naprave aferu, kao {to su pravili aferu sa zemunskom sinagogom. Jevrejska zajednica je 1963. godine prodala sinagogu
Skup{tini op{tine Zemun, prodala za novac, novac je ispla}en. Sve papire i ugovor smo objavili u Zemunskim novinama. I onda je sinagoga
sluìla i kao skladi{te, i kao streqana, i kao disko klub, i kao sedi{te politi~kih partija, nema ~emu nije sluìla, ali uvek sve po nekakvim privatnim dogovorima i kombinacijama. Mi smo prva vlast koja je
tu zgradu iznajmila zvani~no putem javnog konkursa. Kad smo sve to izneli u javnost, odjednom je afera splasla.
Desilo se da su neki narkomani ru{ili spomenike na jevrejskom grobqu, pa su i to poku{ali nama da pripi{u, a policija uhvatila po~inioce i sve je splasnulo. Mnoge stvari su nam poku{ali pripisati. Me|utim,
nigde nisu uspeli. Zatim, placevi, cena je bila 15 dinara po kvadratnom
metru i ogroman broj izbegli~kih porodica je kupio te placeve, a mi smo
odmah taj novac uloìli u infrastrukturu, tako da smo izgradili pristupni asfaltni put, vodovod i dovod elektri~ne energije, Opremili smo
ih svom infrastrukturom, osim kanalizacijom. Ina~e taj problem ve} dugo optere}uje zemunsku op{tinu, pola Zemuna nema kanalizaciju. Me|utim, nije tako stra{no, to se re{ava septi~kim jamama. Najva`nije je da
qudi imaju ~istu vodu iz gradskog vodovoda, da imaju struju, asfaltni put
i u tom pravcu smo mnogo radili. Vi{e od pet hiqada porodica je kupilo
392
placeve u zemunskoj op{tini, ve} su mnogi sazidali ku}e. Mi smo u pogledu toga bili krajwe liberalni, i{li smo sa {to niòm cenom, a dodelili smo oko 200 besplatnih placeva za ratne vojne invalide, porodice palih boraca i druge socijalno ugroène kategorije stanovnika.
Voditeq: Dakle, poku{avate im pomo}i?
Dr [e{eq: Pro{le godine smo podelili humanitarnu pomo} i to
iskqu~ivo u novcu: 1.200.000 dinara. I ove godine se spremamo da podelimo otprilike isti iznos, ili ne{to ve}i. Kada dodequjemo humanitarnu pomo}, ne pravimo nikakvu razliku izme|u izbeglica i dràvqana Srbije. Izbeglice uvek tretiramo kao da su dràvqani Srbije.
Voditeq: Da li je to isto i u celoj Srbiji, da li se tako radi?
Dr [e{eq: Ne, problem izbeglica je zapostavqen, izbeglice sve teè ìve, dràva ni{ta ne ~ini da im re{i status, ne daje im ni mogu}nost podizawa krova nad glavom, i oni koji su imali ne{to novca, to su
uglavnom potro{ili. Da je dràva na vreme reagovala, tako {to bi isparcelisala zemqu, bar bi oni koji su imali u{te|evinu podigli sebi
krov nad glavom. Tako bi smawili teret dràvi, pa bi dràva brinula
samo o onima koji nemaju ni{ta. A ovako, vremenom svi dolaze u situaciju da nemaju ni{ta.
Voditeq: Srpski radikali se zalaù za ujediwene srpske zemqe.
Dr [e{eq: Za jedinstvenu srpsku dràvu. To je na{ krajwi ciq jedinstvena srpska dràva koja bi bila centralizovana, unitarna i zvala
bi se Velika Srbija. Mi to èlimo da postignemo na demokratski na~in, zna~i, priznali smo Saveznu Republiku Jugoslaviju i weno federalno ure|ewe i u~estvujemo u politi~kom procesu. Nikada ne}emo odustati od osloba|awa srpskih zemaqa koje su privremeno okupirane.
Voditeq: To su?
Dr [e{eq: Republika Srpska Krajina i delovi Republike Srpske.
Voditeq: Zvani~no su priznate granice.
Dr [e{eq: Priznate su na protivpravan na~in. Zapadne sile nisu
mogle priznati Hrvatsku u avnojevskim granicama, jer u trenutku priznawa centralna vlast u Zagrebu nije kontrolisala celu tu teritoriju,
ve} je postojala Republika Srpska Krajina, koja je kasnije okupirana i
uvedena u sastav Hrvatske. E, mi to ne}emo priznati.
Voditeq: Da li vi mislite ne{to dugoro~no, za dvadeset, trideset,
sto godina?
Dr [e{eq: Koliko godina bude trebalo. îm se promeni odnos snaga
me|u velikim silama, kad se Rusija oporavi i vrati na svetsku scenu kao
mo}na imperijalna dràva, ukaza}e se {ansa da povratimo ono {to je na{e?
Voditeq: Koliko je to zapravo realan ciq?
Dr [e{eq: To je realan ciq, jer Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima, mi srpski radikali smo u to ube|eni. Mi radikali smo kroz
istoriju bili izraziti rusofili, na{e srce je okrenuto prema Rusiji i
ube|en sam da nas ne}e izneveriti. Rusija je sad toliko slaba da ne moè
ni svoje teritorije da sa~uva, vidite {ta se de{ava u ê~eniji, na primer. Ali ne}e dugo biti slaba.
393
Voditeq: Na{ razgovor traje do dvanaest, me|utim, s obzirom da je

gospodin [e{eq malo zakasnio, onda }emo ga produìti, jer termin je
sat vremena, a ovo je liberalan radio. Liberalan, u smislu demokratski.
Dr [e{eq: Nije iz Liberalnog saveza?
Voditeq: Nije ni~iji, nego je gra|ana Tivta.
Dr [e{eq: A koji vam je status radija, javno preduze}e ili...
Voditeq: Javno preduze}e, osniva~ je Skup{tina op{tine Tivat.
Dr [e{eq: Pa dobro, s tim {to se mi srpski radikali zalaèmo za
privatizaciju svih lokalnih radio stanica i za slobodnu konkurenciju
me|u medijima.
Voditeq: Pa, i sad je ima, u Tivtu se slu{a desetak radio stanica, tako da se mi borimo za svakog slu{aoca. Recite mi, gospodine [e{eq, da
se vratimo na doga|aje u Podgorici, vi ste pozvali radikale da ne u~estvuju u demonstracijama?
Dr [e{eq: Da, mi smo videli da se situacija u Crnoj Gori zao{trava, da postaje veoma opasna, da preti mogu}nost krvoproli}a i odlu~ili
smo da delujemo na planu smirivawa strasti, sniàvawa temperature.
Mislim da smo poprili~no uspeli u tome. Na{i nastupi su delovali dosta otre`wuju}e na qude. Nema te politi~ke funkcije koja je vredna
prolivawa krvi. Kad je otaybina u opasnosti, kad smo ugroèni od spoqnih neprijateqa, onda svi treba da budemo vojnici otaybine i da je branimo.
Me|utim, u unutra{wim politi~kim sukobima ne smemo pribegavati ni oru`ju ni nasiqu, moramo insistirati da se ti politi~ki sukobi
re{avaju kroz parlamentarne demokratske procese. Srpski radikali nisu zadovoqni stepenom demokratije ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, ni u Republici Srpskoj, ali takva je kakvu imamo i moramo ~initi sve {to je u
na{oj mo}i da je poboq{amo. Mislim da je posle tih januarskih nemira
do{lo do velikog otre`wewa, usijane glave su se poprili~no rashladile. To {to se desilo u Podgorici, treba da bude iskustvo za budu}nost, da
se vi{e nikad ne ponovi. Sva sre}a, pa je policija bila pribrana, staloèna, strpqiva. O tome najvi{e govori ~iwenica da je me|u rawenima
ogroman broj policajaca, preteàn broj policajaca. Mislim da je strpqewe policije dosta uticalo na hla|ewe usijanih glava.
Voditeq: Neki kaù da smo bili blizu gra|anskog rata.
Dr [e{eq: Pretila je opasnost od gra|anskog rata i zato smo mi
srpski radikali reagovali ovako kako smo reagovali. Postoji ne{to
{to je va`nije od na{eg dolaska na vlast, a to je da se sa~uvaju qudski ìvoti, zemqa, da se sa~uva dràva.
Voditeq: Apsolutno, vi politi~ari ste prolazni, narod ostaje.
Dr [e{eq: Neki politi~ari su vi{e prolazni, neki su mawe prolazni. Ja ra~unam na to da srpski radikali uop{te nisu prolazni, a ovi
drugi tako prole}u...
Voditeq: Ima teoreti~ara koji kaù da vi sprovodite ono {to zapravo gospodin Milo{evi} ho}e.
394
Dr [e{eq: Na primeru zbivawa u Crnoj Gori moète odmah demantovati takve teoreti~are. Tu smo se mi na{li na dijametralno suprotnim pozicijama i moj odlazak na Cetiwe je svedo~io da srpski radikali
nisu Milo{evi}evi saveznici.
Uostalom, mi ne bismo raskrinkavali izborne falsifikate u Srbiji da zaista imamo neku spregu sa Milo{evi}em. Mi se i u Srbiji pona{amo na isti na~in na koji smo se iskazali u januaru u Crnoj Gori. Dakle, onda kad dolazi do krvoproli}a, mi kaèmo: e, stanite usijane glave, ne}emo tako. Mi napadamo i reìm za sve proma{aje, sve gre{ke, a
napadamo i konkurenciju iz drugih opozicionih stranaka onda kad gre{e i zabrqaju. Dra{kovi} je vi{e puta prolivao srpsku krv po beogradskim ulicama, i 1991, i 1993, i 1996. godine, a gde su ti wegovi ciqevi i
ideali za koje je vodio qude u krvoproli}e sad trguje sa socijalistima,
traì pare, privilegije, stanove, vile. Dobio je od Milo{evi}a jednu
luksuznu vilu na Ko{utwaku krajem 1995. godine. Neka prvo objasni kako je besplatno dobio tu vilu.
Voditeq: Pri kraju smo emisije, imamo nekog na vezi. Halo, dobar
dan.
Slu{alac: Hteo bih da pozdravim va{eg cewenog gosta i da izrazim
jedno svoje razmi{qawe. On pri~a o krvoproli}u i raznoraznim scenama Vuka Dra{kovi}a i raznoraznih ostalih stranaka po Srbiji, a svojevremeno je bilo i par wegovih slika sa revolverom u ruci, mo`da montiranih slika i tako. Druga stvar, da mu kaèm da mi je drago {to je gost
Radio Tivta i {to je u Boki, koja je vi{enacionalna stole}ima.
Ja sam izrazito ponosan {to sam pripadnik hrvatskog naroda Boke,
koja ~uva tradiciju bokeqske mornarice nekih dvanaest stole}a. Otprilike iz 1809. godine je prvi dokument koji o tome pri~a, i potomak, kako
on kaè, tih kapetana, po wegovom, ~ije mi{qewe ja uvaàvam, po{to
smo mi demokrate. Wegovo mi{qewe je wegovo mi{qewe, a moje mi{qewe je da su kapetani bokeqski ba{tinili tradiciju Hrvatske, hrvatskoga naroda i ja sam izrazito ponosan na to {to smo mi dvanaest vekova
oplovqavali svet brodovima, {ire}i kulturu, dok su oni uìvali, barem po nekim wihovim izgovorima, u {etawu opanaka. Hvala.
Voditeq: Do vi|ewa, hvala.
Dr [e{eq: Pa, neko je {etao opanke, neko nije, znate. Malo je teè
utvrditi ko zaista jeste, a ko nije, to bi se moglo istraìvati. Ali moram gospodinu da odgovorim da Boka nikad nije bila u dodiru ni sa hrvatskim narodom ni sa hrvatskom dràvom. Bokeqi su oduvek bili Srbi.
Malo je falilo da svi mi Srbi budemo katolici. Stefvan Prvoven~ani je prvo primio od pape kraqevsku krunu i krunisan je po katoli~kom obredu, a onda je do{ao wegov brat Rastko Nemawi}, sveti Sava sa pravoslavnom krunom iz Carigrada i po pravoslavnom obredu ponovo krunisao svoga brata Stefana Prvoven~anog i tu je nastala dilema da li }emo mi Srbi
krenuti u pravcu pokatoli~avawa ili }emo se orijentisati prema pravoslavqu i Vizantiji. Ta dilema je razre{ena misionarskim radom Svetog
Save. Iz tog vremena barski nadbiskup ima titulu primasa srpskog.
395
Hrvati su ìveli daleko na severu, nikakvog dodira nije bilo, Konavle ~ine sami pokatoli~eni Srbi, ~ak se zna da su mnogi od wih poreklom sa Rovaca, jo{ uvek su zadràli krsnu slavu. Ovi koji su poreklom
sa Rovaca, jo{ uvek slave Svetog Luku, ali sada po katoli~kom kalendaru. Ston i Peqe{ac je Car Du{an prodao Dubrov~anima i jedan od uslova stoji u ugovoru da im prodaje Ston i Peqe{ac, ali da u Stonu pravoslavni pop treba da nastavi svoju misiju. To {to se gospodin sada smatra
Hrvatom, mene to ne interesuje. Da li je neko wegov {etao opanke, i to
je sad pitawe. Znate, kad se daleko putovalo tim brodovima, {ta se de{avalo u me|uvremenu. Ja moram na malo bezobrazniji na~in da odgovorim
na to wegovo pitawe. [ta se de{avalo, to niko ne moè utvrditi, a te se
stvari te{ko utvr|uju posle stotina godina.
Voditeq: Dobro, u samom smo fini{u, dakle, poruka gra|anima Tivta, va{im bira~ima, simpatizerima, slu{aocima Radio Tivta.
Dr [e{eq: U Crnoj Gori predstoji predizborna kampawa, predstoje izbori. Pozivam sve gra|ane Tivta i sve gra|ane Crne Gore da u~estvuju u demokratskom procesu, da iza|u na izbore i da glasaju za onu politi~ku partiju koja najvi{e odgovara wihovim te`wama, nadawima, wihovim
ciqevima, da glasaju za onu partiju u koju imaju najvi{e poverewa. Ono
{to mi srpski radikali èlimo to je da Srbijom, Crnom Gorom, svim
srpskim dràvama i na{om zajedni~kom dràvom, Saveznom Republikom
Jugoslavijom, uvek vlada ona partija koja uìva poverewe ve}ine naroda.
Voditeq: Apsolutno! Hvala vam lepo, gospodine [e{eq, nadam se da
ste se ose}ali prijatno u na{em studiju.
Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo.
Voditeq: Hvala lepo. Bio je to dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke.
XX
PONOVO ME\U SVOJIMA
TV Blu mun, Podgorica, 9. mart 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e, dragi gledaoci, gledate vanrednu emisiju Mogu}e vru}e. Na{i gosti u studiju su gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, i gospodin @arko Rak~evi}, predsednik
Socijaldemokratske partije Crne Gore. Gospodine Rak~evi}u, gospodine
[e{eq, dobro ve~e.
Rak~evi}: Dobro ve~e.
Voditeq: Kako se ose}ate? Na{ studio je dosta komotan, i jedan i
drugi ste bili gosti, imate li {ta da kaète u vezi sa emisijama u kojima ste ve} gostovali? Gospodine [e{eq, imate prednost kao gost.
Dr [e{eq: Meni je bilo veoma interesantno i zadovoqan sam emisijom koju sam ve} imao kod vas. Jo{ ako re{ite problem visoke temperature u studiju, kod vas }e biti pravo zadovoqstvo gostovati.
396
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u?

Rak~evi}: I meni je zadovoqstvo {to sam drugi put ovde u studiju.
Nadam se da }e neki naredni put biti ne{to ve}i studio i malo nià
temperatura.
Voditeq: Zna~i, svi se àlimo na temperaturu, je li tako? Emisija
nosi naziv Mogu}e-vru}e, pa je ta vru}ina, bar {to se ti~e reflektora, prisutna.
Dr [e{eq: Vi zagrejete studio, pa je u svakom slu~aju vru}e.
Voditeq: Da se dogovorimo odmah na po~etku emisije, gospodine
Rak~evi}u, ne}ete imati ni{ta protiv da gospodin [e{eq odgovara prvi na pitawa?
Rak~evi}: Nema problema.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da ne beìmo puno od koncepcije, da
malo pome{amo koncepciju redovnih i vanrednih emisija, u kratkim crtama samo ne{to o sebi, gde ste ro|eni, {ta ste zavr{ili, {ta radite sada i tako.
Dr [e{eq: Jednom ste me ve} predstavili.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Ro|en sam 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu. Moji roditeqi su ro|eni u Hercegovini, a otac je poreklom iz Crne Gore. Majka je
iz jedne od najstarijih srpskih porodica u Hercegovini, porodice Misita. Zavr{io sam Pravni fakultet u Sarajevu, a magistrirao i doktorirao
na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio sam docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, predavao sam me|unarodne odnose. Otvoreno sam se
1981. godine pobunio protiv onda{weg komunisti~kog sistema i proteran
sam sa profesorskog mesta na Univerzitetu, a zatim i osu|en na osam godina zatvora. Nakon izlaska iz zatvora preselio sam se u Beograd 1986. godine i tamo ìveo kao disident bez stalnog radnog mesta, {tampaju}i svoje kwige koje su redovno bile zabrawivane, i bore}i se protiv tada{weg
reìma svim sredstvima koja su tada stajala na raspolagawu.
Od 1990. godine aktivno u~estvujem u strana~kom ìvotu. Te 1990. godine, 23. januara, formirali smo Srpski slobodarski pokret, koji je kasnije u dva navrata mewao nazive, i 23. februara 1991. godine smo konstituisali Srpsku radikalnu stranku.
Trenutno je Srpska radikalna stranka najve}a opoziciona politi~ka partija u Saveznoj Republici Jugoslaviji. U Srbiji smo druga politi~ka partija po snazi, ali, ako se izuzmu oteti poslani~ki mandati na
Kosovu i Metohiji, mi smo ve} stranka koja je pojedina~no ja~a od Socijalisti~ke partije Srbije.
U Republici Srpskoj imamo ukupno 15 poslanika od 83 u Narodnoj
skup{tini, {to govori da smo i tamo sna`na partija. Bili smo veoma
sna`ni u Republici Srpskoj Krajini, imali smo 16 poslanika od ukupno
84. Bili smo parlamentarna politi~ka partija u Crnoj Gori, dok svih
osam na{ih poslanika nije brutalno izba~eno iz Narodne skup{tine
Crne Gore krajem 1995. godine. Trenutno popularnost Srpske radikalne
stranke raste u svim srpskim zemqama. Mi smo stranka koja ima najvi{e
397
{ansi da preuzme vlast po obarawu socijalisti~kog reìma, pre svega u

Srbiji, ali i u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ube|en sam da }emo u
perspektivi osvojiti vlast i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj.
Rak~evi}: Evo, najkra}e. Ja sam ro|en 27. marta 1961. godine u Podgorici. Zavr{io sam Ekonomski fakultet ovde u Podgorici, a postdiplomske studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prijavio sam doktorsku disertaciju 1985. godine. Bilo je i tada nadobudnih kolega na Ekonomskom fakultetu, pa sam svoju univerzitetsku karijeru tu prekinuo.
Po{to je tada ve} bilo problema sa Savezom reformskih snaga, prekinuo sam rad na disertaciji koju sam prijavio sa tada{wih 27 godina.
Bio sam devet meseci posle tzv. doga|awa naroda ministar u onda{woj vladi i dao sam ostavku, ne slaù}i se sa konceptom i putem kuda
ide Crna Gora. U dva mandata sam bio poslanik u parlamentu Crne Gore.
Vlasnik sam privatne firme uglavnom se bavim gra|evinarstvom sa svojim ocem i sa jo{ jednim inèwerom. Dakle, ve} pet godina radim, nisam
profesionalac u politici, ali sam predsednik Socijaldemokratske
partije Crne Gore, partije koja je na pro{lim izborima bila tre}a po
snazi u Crnoj Gori.
Zahvaquju}i po{tenim izborima, izbornom zakonodavstvu, kao
tre}a grupacija, koja ima vi{e glasova od tri politi~ke grupacije zajedno koje imaju 7 poslanika, dakle, zajedno vi{e od SDA, Demokratskog saveza i Demokratske unije, nismo zastupqeni u parlamentu. U saveznom
parlamentu smo sa skoro 10% glasova dobili samo jedno jedino mesto. Dakle, to su bili oni po{teni, demokratski izbori 1996. godine. Verovatno }e biti boqe 1998. godine. Nadamo se da }e se stvoriti uslovi za
po{tenije izbore, tako da }emo imati prilike da se i Socijaldemokratska partija vrati u parlament i da poboq{a svoje pozicije.
Voditeq: Gospodo, obe va{e stranke su bile parlamentarne. Sada se
nadate da }ete opet u}i u parlament. Gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: One su i daqe parlamentarne, ali u Saveznoj skup{tini.
Voditeq: Da, mislim na parlament Crne Gore. Na ~emu zasnivate
va{ optimizam da }ete opet u}i u parlament, gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: Prvo, na{ optimizam moè da se potkrepi konkretnim
brojkama. I 1996. godine mi bismo bili parlamentarna stranka da je Crna Gora bila jedna izborna jedinica. Imali smo 13.000 glasova, a to je neko dno popularnosti Srpske radikalne stranke. Imali smo oko 22.00023.000 glasova 1992. godine. Ube|en sam da }emo ovog puta bar dosti}i nivo iz 1992. godine, a verovatno i uveliko prevazi}i. To je, dakle, ono {to
je realna ~iwenica, {to je matemati~ki mogu}e dokazati.
Drugo, li~no sam ube|en da naglo raste popularnost Srpske radikalne stranke u celoj Crnoj Gori. U nekim delovima to je vi{e, a u nekim
mawe izraèno, ali trend rasta je svuda prisutan. Mi smo stranka koja
ima poprili~no razvijenu strana~ku infrastrukturu, bez obzira na sve
to {to nas je sna{lo: policijski progoni, proterivawa, zabrana ulaska
u Crnu Goru, hap{ewe na{ih ~elnika, izbacivawe iz Narodne skup{ti398
ne. Me|utim, infrastrukturu smo uspeli da sa~uvamo. [ta to zna~i? To

zna~i da u skoro svim op{tinama imamo op{tinske odbore, bukvalno
imamo u svim, ali u nekima su slabiji. Recimo, na Cetiwu, u Mojkovcu,
[avniku i na @abqaku slabo nam funkcioni{u op{tinski odbori, tu
}emo morati jo{ da radimo ova dva-tri meseca do izbora, da popravimo
stawe. U nekim drugim op{tinama imamo izvanredno dobre op{tinske
odbore i masovno ~lanstvo.
Entuzijazam na{ih ~lanova je na veoma visokom nivou, spremni su za
rad. To se vidi po distribuciji propagandnog materijala sve koli~ine
propagandnog materijala koje pristignu za vrlo kratko vreme se raznesu
po celoj Crnoj Gori.
Voditeq: Upravo sam to hteo da pitam, da li imate kadar za taj korak?
Dr [e{eq: Imamo dobre kadrove, qude koji su zaista sposobni, i to
}e se pokazati ako osvojimo poslani~ke mandate u Republi~koj skup{tini. Imamo Du{ka Sekuli}a, predsednika Izvr{nog odbora za Crnu Goru, Gordanu Bulatovi}, potpredsednika Centralne otaybinske uprave, i
~itav niz drugih sposobnih qudi, za koje smo ube|eni da ne}e osramotiti Srpsku radikalnu stranku u Narodnoj skup{tini Crne Gore.
Imamo jedan veliki hendikep, jer smo pod izvesnom medijskom blokadom. U Crnoj Gori nas tretiraju kao vanparlamentarnu stranku, bez
obzira na to {to imamo poslanike na saveznom nivou. Na{a stranka nema mogu}nosti da joj novinari dràvnih medija dolaze na konferencije
za {tampu, da joj se u redovnom terminu objavquju saop{tewa na dràvnoj televiziji, {to je sve veoma bitno za politi~ke partije, jer na taj na~in se, prakti~no, obave{tava javnost o wihovom strana~kom ìvotu, o
wihovim aktivnostima. Onaj ko nije prisutan na medijima, za ve}inu naroda, kao da ne postoji. Nadam se, ~im po~ne predizborna kampawa, da }e
se taj nedostatak ispraviti i da }e se i ti na{i qudi, koji su do sada bili u senci, a imaju vrlo visoko izraène politi~ke, moralne i intelektualne kvalitete, vrlo brzo afirmisati u javnosti.
Voditeq: Rekli ste da imate poslanike u saveznom parlamentu. Znate da u Crnoj Gori sve {to je savezno dosta te{ko prolazi. [alim se.
Dr [e{eq: Ja mislim da to nije ta~no. Kod nekih prolazi, kod nekih ne prolazi, ali ube|en sam da je ogromna ve}ina gra|ana Crne Gore
za zajedni~ku dràvu sa Srbijom. E, sada, razlikujemo se u modalitetima
te dràve.
Voditeq: O tome }emo ne{to malo kasnije. Gospodine Rak~evi}u, vi
va{ optimizam?
Rak~evi}: Sa 17.000 glasova pro{li put trebalo je da imamo pet poslanika. Radimo anketna istraìvawa, upravo je u toku jedno. Po tim istraìvawima, otprilike, bira~ko telo Socijaldemokratske partije je i
u najteìm periodima bilo stabilno. Sada imamo oko 20.000 glasa~a,
{to je, u odnosu na pove}awe bira~kog tela Crne Gore, dovoqno otprilike za 6-7 poslani~kih mesta.
399
Voditeq: Imate mogu}nost da na{im gostima postavite pitawa na

telefon: 225-605, da pitate ono {to èlite, s tim da to bude u granicama dobrog ukusa. Gospodo, va{e polazne ta~ke potpuno su dijametralne.
Dr [e{eq: Dijametralno suprotne.
Voditeq: Jeste. Gospodine [e{eq, vi Crnu Goru tretirate kao srpsku dràvu. Vi, gospodine Rak~evi}u, vidite Crnu Goru kao dràvu crnogorskog naroda, kao suverenu i nezavisnu.
Rak~evi}: Ne samo crnogorskog naroda, ali suverenu i nezavisnu svakako, gra|ansku dràvu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vi mi recite {ta mislite o mi{qewu
gospodina Rak~evi}a, o nezavisnoj i suverenoj Crnoj Gori.
Dr [e{eq: Ja mislim da gospodin Rak~evi} ima pravo da prièqkuje nezavisnu i suverenu Crnu Goru. Ali mislim da }e wegove èqe ostati na nivou iluzija i da nikada ne}e biti realizovane. Crna Gora je oduvek bila srpska dràva. Jedna od prvih srpskih dràva je konstituisana
na podru~ju Crne Gore, to je Zeta. Pogledajte kako izgleda srpska Zeta
danas. Tamo je mo`da u celom srpskom narodu najizraènije srpsko nacionalno ose}awe. Vi{e puta sam boravio u Zeti i li~no sam se u to uverio.
Sada{wa Zeta je jezgro stare ze}anske dràve, prakti~no wen centar, ne u geografskom, nego u politi~kom smislu. Drugo, Crna Gora je
predstavqala glavnog ~uvara srpskih dràvotvornih i nacionalnih tradicija. Da nije bilo Crne Gore i Crnogoraca, mo`da bi se srpska nacionalna svest potpuno ugasila pod turskim ropstvom. Mo`da bismo mi Srbi i{~ezli kao narod. Mo`da bismo se svi potur~ili. U Crnoj Gori uvek
je jedan deo teritorije bio potpuno slobodan od turske vlasti. Nekada je
to bilo krajwe suèno, nekada su Turci ovladavali i Cetiwem. Wego{
kaè u Gorskom vijencu: Hoya ri~e na Cetiwu ravnom je li tako?
Voditeq: U dva navrata, vrlo kratko.
Dr [e{eq: Ali bilo je tako. U svakom slu~aju Crna Gora je sa~uvala nacionalnu svest, sva wena tradicija, i politi~ka i kulturna pre svega, kwièvna, usmena i pisana, usmerena je ka veli~awu srpskog nacionalnog duha, o~uvawu te svesti, sawarewu o staroj srpskoj slavi i obnovi
te slave. Stara slava nije ba{ obnovqena u pravom smislu re~i, ali zahvaquju}i o~uvawu nacionalne svesti, srpski narod se oslobodio turskog ropstva. Po~eo se osloba|ati na dva kraja nekada{we srpske dràve i formirao slobodnu teritoriju u sada{woj Srbiji i u sada{woj Crnoj Gori. Nije bilo kopnene veze me|u wima i to je uslovilo pojavu razli~itih dinastija.
Ono {to je bila osnovna razlika izme|u Srbije i Crne Gore, to su dinastije i ni{ta vi{e. Nikada kod Crnogoraca nije postojala svest o posebnoj naciji. Apsolutno nikada. Mi }emo sada objaviti specijalno izdawe Velike Srbije u kojem }emo op{irno citirati delove iz kwige jednog ~oveka koji je mnogo uradio na istraìvawu {ta su Crnogorci kroz
vekove mislili o sebi. To je Batri} Jovanovi}, objavio je jednu veliku
kwigu Crnogorci o sebi. Mi }emo u ovom na{em specijalnom izdawu
400
op{irno citirati delove iz te wegove kwige i to }e pokazati i onima

koji ne znaju, i onima koji nisu informisani, i onima koji su mo`da zabludeli, da ne moè biti nikakve sumwe u srpsko poreklo Crnogoraca, u
wihovu pripadnost srpskoj naciji. Kada se javqa crnogorska nacija?
Javqa se izme|u dva svetska rata u kominternovskim retortama. Kominterna je imala izrazito antisrpski kurs, jer je kraq Aleksandar Kara|or|evi} slovio za jednog od najzna~ajnijih pretendenata na ruski
carski presto. Ruska carska porodica je pobijena, kraq Aleksandar se
otvoreno spremao za tu ulogu. Primio je ogroman broj belih emigranata
u Beogradu, omogu}avao sve wihove politi~ke i druge delatnosti, bio
trn u oku Kominterni. Zbog toga Kominterna ima izrazito antisrpsku
politiku. Zbog toga Kominterna ide na izmi{qawe crnogorske nacije,
{to su komunisti posle Drugog svetskog rata sproveli u delo. âk ni
najzagrièniji Crnogorci izme|u dva svetska rata nisu dovodili u pitawe svoju pripadnost srpstvu, u prvoj fazi ni Sekula Drqevi} nije negirao srpsku su{tinu Crnogoraca. Ali je bilo velikih razlika po dinasti~kom pitawu i ona velika boì}na pobuna Crnogoraca bila je motivisana èqom jednog dela stanovni{tva da se dinastija Petrovi}a i
kraq Nikola vrate na presto, a ne da se negira srpsko nacionalno bi}e
Crnogoraca.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, {ta vi mislite o Crnoj Gori kao
srpskoj dràvi?
Rak~evi}: Vidite, u Crnoj Gori se kao u svim dràvama sprovode popisi stanovni{tva. Kada je 1991. godine bio posledwi popis stanovni{tva, kada su mediji iz Beograda i Podgorice ~inili sve da poni{te crnogorsko nacionalno bi}e, 62% gra|ana Crne Gore se izjasnilo kao Crnogorci, 9,5% kao Srbi, 13% kao pripadnici muslimanskog naroda, mislim da je bilo negde oko 7% onih koji su se izja{wavali kao Albanci,
1-2% Hrvata, i 2-3% onih koji su se upisali kao Jugosloveni. Dakle, gra|ani Crne Gore su rekli sve.
U Crnoj Gori ve}inski narod je crnogorski narod i to je bilo jasno
1991. godine. Ako do 2001. godine ne bude do{lo do popisa stanovni{tva,
to }e se sve jo{ radikalnije potvrditi, to je van svakog spora. Pri tome,
nama uop{te ne pada na pamet da sporimo vezanost srpskog i crnogorskog naroda, da sporimo to da se gra|ani u Crnoj Gori mogu izja{wavati
i upisivati kao Srbi. Mi to uvaàvamo i u na{oj partiji ima qudi koji
se ose}aju u nacionalnom smislu Srbima. To je normalno gra|ansko ose}awe, to je stvar svakog ~oveka.
[to se ti~e dràvotvornosti, verujem da nema nikakvog spora kod
iole ozbiqnijih qudi. Istorijsku tradiciju dràvnosti Crne Gore niko normalan ne moè dovesti u pitawe, ne samo Berlinski kongres, kada
je Crna Gora bila 27. dràva na svetu. Nije normalno, ne tuma~imo to
kao {to tuma~e kolege iz Srpske radikalne stranke, da je bila samo dinasti~ka survewivost na nivou dinastije Petrovi}a i Kara|or|evi}a.
Kraq Nikola, koji je imao apsolutnu vlast, da je èleo da poni{ti crnogorsku dràvnost, mogao je to u~initi u svojoj dugogodi{woj vladavini, sa instrumentima koje je imao na raspolagawu. Me|utim, kada ve} po401
miwemo dinastiju Petrovi}a, vi vidite da je kraq Nikola sve vreme u su{tini ~inio poteze koji su zna~ili zaokruìvawe crnogorske dràvnosti. Ustav 1905. godine i perper, crnogorska vojska i sve {to je ra|eno,
ra|eno je da Crna Gora ne bi izgubila svoju dràvnost, ve} da bi je oja~ala. Prema tome, {to se nas ti~e, Crna Gora i crnogorsko pitawe dràvnosti je za nas istorijski neosporno.
[to se ti~e ove pri~e da je to iluzija, kaèm da }e to vreme pokazati. Prema posledwim anketama, koje smo sada radili, ve} je 30 odsto gra|ana Crne Gore, i to u sredinama koje su, tako da kaèm, sa dominantnim
pravoslavnim ìvqem, za ideju suverene Crne Gore. Prema tome, to je
proces koji se ne moè zaustaviti. Kada pri~amo o dràvnosti Crne Gore, mi smo integralisti, ne mislimo ni prema kome da postoje rampe, a
ponajmawe prema Srbiji. Niko normalan ne moè dovesti u pitawe istorijske odnose, kulturne veze, bliskost, jezik, sve ono {to nas veè sa Srbijom, i to je van svakog spora. Mi polazimo od toga da Crna Gora treba
da i u temeqe neke nove integracije unese svoju dràvnost i da iz pozicija potpunog suvereniteta u|e u neku vrstu daqih integracija. Na{im
gledaocima je dobro poznat na{ stav smatramo da vi{e nema Jugoslavije, to ne pada na pamet nikom ozbiqnom, osim gospo|i Markovi}. Smatramo da izme|u republika biv{e Jugoslavije i sada{wih nezavisnih dràva treba da se stvori odnos na principima Evropske unije. Dakle, sa
otvorenim granicama, bez paso{a, sa slobodom kretawa qudi, robe, kapitala. Jasno, potpuno nam je daleka ta ideja na kojoj radikali, moram priznati, uporno istrajavaju. [to se ti~e ideje Velike Srbije, to je u redu.
Me|utim, to je stvar koja zaista nema jako upori{te u Crnoj Gori a to
}emo najboqe videti na izborima.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vidim pa`qivo ste pratili, imate li
neki komentar?
Dr [e{eq: Da, naravno. Mi, srpski radikali, kao qudi dosledne demokratske orijentacije, ne sporimo nikome ìvom u ovoj zemqi pravo da
kaè {ta misli. Svaki gra|anin ove zemqe moè da se izja{wava i da je
Srbin, i da je Crnogorac, i da je musliman, i da je Japanac.
Voditeq: Marsovac tako|e.
Dr [e{eq: Marsovac, ja ~esto i to kaèm. To je wegovo gra|ansko
pravo. Ja sam ponosan {to pripadam srpskom narodu, {to sam Srbin, i
mislim da je veoma lepo biti Srbin. Nikada mi ne}e pasti na pamet da
nekoga na silu teram da bude Srbin ako on to ne èli i ako se tome opire. To je samo da razjasnimo demokratsku poziciju na{eg insistirawa na
srpstvu i na Velikoj Srbiji.
Gospodin Rak~evi} je pomenuo da je crnogorska dràvnost istorijski
nesporna ~iwenica. Me|utim, to je uvek bila srpska dràvnost. Ako ~itamo kwièvna dela kraqa Nikole, wegove memoare, sve ono {to je on
ostavio iza sebe, vide}emo da on nijednog trenutka nije dovodio u pitawe
srpstvo Crnogoraca, srpstvo svoje dinastije, srpstvo svoje dràve. On je
~ak na tome insistirao, pa kada poziva Crnogorce u rat 1914. godine on
kaè Okupite se oko dva stara srpska kraqa. To su re~i kraqa Nikole.
Kraq Nikola nije mislio da ukida crnogorsku dràvnost. Wegova je na402
mera bila da se crnogorska dràvnost ujedini sa srbijanskom dràvno{}u kroz stvarawe jedinstvene dinastije. Kraq Nikola je imao ambicija
da dinastija Petrovi}a preuzme taj jedinstveni srpski presto. Nudio je u
nekoliko navrata, recimo, kraqu Aleksandru Obrenovi}u da se Crna Gora i Srbija ujedine, da kraq Aleksandar Obrenovi} bude vladar te jedinstvene dràve, a da Nikolin sin nasledi presto, po{to je bilo o~igledno da kraq Aleksandar Obrenovi} ne}e imati potomstva, po{to je kraqica Draga Ma{in bila nerotkiwa. To su tako|e istorijske ~iwenice.
Nije se, dakle, kraq Nikola opirao ujediwewu u zajedni~ku dràvu,
ali je insistirao na interesima svoje dinastije. Uostalom, crnogorska
himna Onamo namo snuje o osloba|awu jednog dela srpskih zemaqa, o
srpskom carskom Prizrenu. Sam kraq Nikola kaè: Ta, to je moje, doma
}u do}i. Tu, dakle, ne moè biti nikakvih sporova.
[to se ti~e izja{wavawa stanovnika Crne Gore, ogroman broj qudi
koji su se na popisu izja{wavali kao Crnogorci, izja{wavali su se sa
sve{}u da samim tim {to su Crnogorci oni su i Srbi.
Bilo je dosta zabune u na{oj javnosti u razlikovawu termina narod
i termina nacije. Wu je forsirao nekada{wi reìm. Tu razliku moderne evropske dràve ne poznaju. Za ono {to se kod nas kaè narod u etni~kom pogledu, to je u Zapadnoj Evropi nacija. Postoji terminolo{ko razlikovawe pojma naroda narod kao etni~ka grupa i narod kao korpus. Kada se kaè narod kao etni~ka grupa, to je nacija. U svesti na{ih qudi se
postavqalo pitawe razlike izme|u nacije i naroda. Ako je neko Crnogorac po nacionalnosti, smatralo se da pripada srpskom narodu. Bilo je i
nekih izjava istaknutih politi~ara: Crnogorac mi je ime, a Srbin mi je
prezime.
Voditeq: Ili dva oka u glavi.
Dr [e{eq: Dobro, bilo je i takvih izjava. Daqe, kada se kaè Hercegovac, taj termin izaziva ponos kod mene. Ja se, recimo, smatram Hercegovcem jer su mi otac i majka ro|eni u Hercegovini, smatram se i Crnogorcem jer mi je otac poreklom iz Crne Gore, sa Rovaca, smatram se i
Bo{wakom jer sam ro|en u Bosni, u Sarajevu, ali to ne dovodi u pitawe
moju etni~ku pripadnost. Po etni~koj pripadnosti sam Srbin.
I na kraju, kada bi bila ta~na teza gospodina Rak~evi}a da postoji
crnogorska nacija kao ne{to posebno u odnosu na srpsku naciju, onda se
postavqa pitawe gde sve ìve Crnogorci. Ako su Hercegovci veoma
sli~ni, zapravo identi~ni i po mentalitetu, i po karakteru, i po etni~kom supstratu Crnogorcima, zna~i, i oni su Crnogorci. Nema nikakve
razlike. Uostalom, Nik{i} i Piva su stara Hercegovina. Iz istorije
znamo da su celu [umadiju naselili Crnogorci, skoro svi stanovnici
[umadije su poreklom Crnogorci.
Voditeq: Zna~i, gospodin Rak~evi} ima prava da kaè da Srbi nisu
Srbi nego Crnogorci, je li tako?
Dr [e{eq: Tu bi se ve} mo`da sloìo sa gospodinom Rak~evi}em.
Ako treba da promenimo naziv pa da ne budemo vi{e Srbi, onda smo svi
Crnogorci.
403
Voditeq: I kako bi se zvala va{a stranka tada?

Dr [e{eq: Nije bitno kako bi se zvala.
Voditeq: Crnogorska radikalna stranka.
Dr [e{eq: Ako nismo Srbi, onda smo svi Crnogorci. Skoro svi stanovnici uì~kog kraja, vaqevskog, ~a~anskog, poreklom su Hercegovci,
dakle, i oni bi do{li pod taj pojam Crnogoraca.
Postoje neke regionalne specifi~nosti unutar srpskog naroda. Postoji crnogorska specifi~nost. Ne bih rekao da je jedinstvena. Znate, i
u vreme crnogorske dràve jasno se razlikovala Crna Gora sastavqena
od ~etiri nahije: Qe{anske, Katunske, Crmni~ke i Rije~ke, i postojala
su brda, sedam brda, je li tako? Crna Gora je posle pro{irivana na deo
Hercegovine, pa je pro{irena na deo biv{eg novopazarskog sanyaka, pa
se Crna Gora pro{irila sve do Prizrena, je li tako? Posle Balkanskih
ratova u sastavu Crne Gore je bila i Pe}, sedi{te srpske Pe}ke patrijar{ije, i Prizren. Dakle, to je ono {to je Crna Gora u geografskom smislu, ali u etni~kom smislu je oduvek bila nesporno srpska.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, da li vi mislite da je referendum
pravi na~in da se stanovnici Crne Gore izjasne da li su za suverenu nezavisnu Crnu Goru?
Rak~evi}: Apsolutno. Mi smo ne samo po naslovu Socijaldemokratska partija, mi smatramo da }e to pitawe biti re{eno referendumom.
Dakle, tu nemamo nikakvih dilema. Isto tako da kaèm da smo ube|eni da
}e se na tom po{tenom referendumu gra|ani Crne Gore opredeliti da
ispo{tuju crnogorsku dràvnost. Dakle, mi moèmo govoriti i moèmo
se pozivati, to je van svakog spora, da je ne samo Nikola Petrovi} nego
da su i pre wega drugi Petrovi}i, i Petar Petrovi} Wego{, govorili i
pomiwali srpstvo, to je van svakog spora. Isto tako moète na}i desetine primera u tim istim delima, recimo kod Balkanske carice gde kraq
Nikola kaè: Ko crnogorstvu ne vjeruje, bogom i qudima svud bio ~emeran. U Ustavu iz 1905. godine, pogledajte ~lan 38, ako se ne varam, precizno se govori o autokefalnosti crnogorske pravoslavne crkve. Takvih
istorijskih dokaza ima mnogo.
Dr [e{eq: Crkveni ili dràvni ustav iz 1905. godine?
Rak~evi}: To je dràvni ustav Kneèvine Crne Gore iz 1905. godine,
~lan 38, koji decidno govori o tome. Nego, da se vratimo na ovu osnovnu
temu. Dakle, mi smo za demokratsku Crnu Goru i tu smo se sloìli da gospodin [e{eq ne moè, normalno, nikome uskratiti pravo da se ose}a i
upi{e Crnogorcem. Ve}ina gra|ana Crne Gore se ose}a Crnogorcima,
wih 62 odsto i ponavqam, to }e u narednom popisu stanovni{tva biti
jo{ ubedqivije.
Tako|e se slaèmo oko slede}e stvari: da je Crna Gora bila dràva.
Vi kaète da je bila srpska dràva, ja govorim o tome da postoji kontinuitet crnogorske dràvnosti. Ali ovo {to kaète da je Crna Gora srpska dràva, ~ak ni u toj varijanti Crna Gora ne bi mogla da bude deo Velike Srbije, {to vi pri~ate, iz prostog razloga {to postoji zaokruèna dràvnost, ponavqam, i mnogo pre Berlinskog kongresa.
404
Treba li podse}ati da su u tom periodu Crna Gora i Srbija formirane kao dva posebna entiteta, s tim {to je istorijski period i razvoj
bio bitno razli~it, jer su ipak ova na{a brda i te ~etiri nahije, odakle
sam ja, recimo, sa Qubotiwa, odràvali dugo svoju slobodu, za razliku od
prostora gde je Otomanska imperija dugo vremena nemilosrdno vladala,
punih 500 godina.
Na drugoj strani, treba se prisetiti i nekih fakata koji su neosporni. Dakle, referendumom }e se odlu~iti o statusu Crne Gore. Mi, normalno, ne delimo mi{qewe Srpske radikalne stranke da to treba da bude jedna dràva sa jednim parlamentom, to nisu tendencije u svetu danas.
Tu vrlo ~esto zamewujete teze, podaci su sasvim druga~iji. Ho}u da kaèm, recimo, Crna Gora je tada bila dvadeset sedma dràva u svetu. Posle Prvog svetskog rata su bile 64 dràve, posle Drugog svetskog rata u
Ujediwenim nacijama bilo je 72 dràve, danas je 193 dràve zvani~no u
Ujediwenim nacijama. Biv{i Sovjetski Savez se raspao na 15 dràva,
ê{ka i Slova~ka. Dakle, mi ne verujemo u mogu}nost moderne federacije. Mislimo da je mogu}e da Crna Gora ostvari svoj ravnopravni status, da sa~uva svoju dràvnost. Jo{ mawe verujemo u mogu}nost skorog demokratskog konstituisawa Srbije sa ovakvom vla{}u koja je sada u Srbiji. Sa ovakvom vla{}u u Srbiji, sa ovakvim odnosom snaga, sa Srbijom
koja }e imati jo{ mnogo da pro|e da bi prepoznala uzroke svoga pada, Crna Gora zaista nema {ta da traì.
Dr [e{eq: Ta~no je da je kraq Nikola u Balkanskoj carici govorio o crnogorstvu, prakti~no se kroz to svoje zna~ajno delo zakliwao u
crnogorstvo, ali nikada tim crnogorstvom nije iskqu~ivao srpstvo. Crnogorstvo je bilo uì pojam u odnosu na srpstvo. Imamo u na{oj kwièvnosti primera da su velika, zna~ajna kwièvna imena opevala Hercegovinu, Vojvodinu, Kosovo, [umadiju, skoro svaku drugu srpsku zemqu, ali
nisu dovodili u pitawe srpstvo i jedinstvenu celinu srpskog naroda.
U vreme ujediwewa Italije pod Garibaldijem, Italija je bila raspar~ana u veliki broj dràva. One su se ujedinile na etni~kom principu. âk nisu imali u svojoj pro{losti ni neku dràvnu tvorevinu ~ija
bi uspomena podsticala takvo ujediwewe. Ono {to je prethodilo Italiji, bilo je Rimsko carstvo. A Rimsko carstvo je ne{to vi{e u odnosu na
italijanski narod. Rimsko carstvo je obuhvatalo vi{e zemqama, vi{e
naroda razli~ite rase, razli~ite kulture. Pred ujediwewe Nema~ke postojalo je oko 300 nema~kih dràva, dràvica, kneèvina. Do ujediwewa
Nema~ke je do{lo nakon bitke kod Sadove 1856. godine kada je Pruska porazila Austriju. Pruska je tu stekla pravo, stekla mo} da ujedini Nema~ku. Da je Austrija porazila Prusku, onda bi Austrija ujediwavala Nema~ku. Ovako je Austrija ostala van tog procesa ujediwewa.
Voditeq: Da ne}e ne{to sli~no da se desi izme|u Crne Gore i Srbije?
Dr [e{eq: Mislim da rata nikada ne moè da bude izme|u Crne Gore i Srbije, ali uvek preti neka opasnost da neko ubaci crv mr`we unutar srpskog naroda i da Srbi me|usobno iskrvare. Recimo, to se desilo u
Drugom svetskom ratu. Srbi su vi{e ratovali izme|u sebe nego {to su ratovali protiv okupatora, ba{ zbog te ideologije koja je unesena spoqa.
405
U ovom slu~aju postoji uvek latentna opasnost u Srbiji i u Crnoj Gori da iz politi~kih razloga do|e do prolivawa krvi. Crna Gora do januara ove godine nije neposredno videla kako to izgleda. U Beogradu smo
to imali u nekoliko navrata. Mi smatramo da u svakoj varijanti to treba izbe}i po svaku cenu, da je to najgora solucija. Sve politi~ke procese
treba da vodimo kroz parlamentarne institucije i kroz medije, sve sukobe, sva|e, rasprave. Daqe, autokefalnost crnogorske pravoslavne crkve
se spomiwe u dràvnom ustavu Crne Gore. Ali to nikakvim crkvenim kanonima nije potkrepqeno. Kada se kraq Nikola proglasio za kraqa, wemu je trebalo da zaokruì dràvu tako {to }e imati i dràvnu crkvu.
Zato je car Du{an, suprotstavqaju}i se Carigradu, Carigradskoj patrijar{iji, proglasio Srpsku patrijar{iju. âk je bio proklet zbog toga i
imali smo mnogo politi~kih i crkvenih problema jednog jednostranog
akta te vrste. U pravoslavnoj crkvenoj tradiciji postoji na~in sticawa
autokefalnosti. Autokefalnost se ne moè ste}i ustavom bilo koje dràve, pa ni dràvnim Ustavom Crne Gore. To je mrtvo slovo na papiru, ne
moè dràva na taj na~in da se me{a u crkvena pitawa.
Voditeq: Da li mislite da je crnogorska autokefalna crkva de fakto postojala?
Dr [e{eq: Ne, ona nikada nije postojala. Setite se jo{ u vreme la`nog cara [}epana Malog, ~ak je srpski patrijarh bio u Crnoj Gori.
Voditeq: Za{to je onda 1920. godine ukinuta dekretom? Ukinuti se
ne moè ni{ta {to ne postoji, je li tako, gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: To {to se dekretom ukida, dekretom je ranije i ustanovqeno. Ako je ne{to postojalo, dekretom se nije moglo ukinuti. Nikakvih sporova nije bilo u vezi sa ujediwavawem Srpske pravoslavne crkve
nakon Prvog svetskog rata. Srpska pravoslavna crkva je slomom sredwovekovne srpske dràve bila razbijena. Imala je posebnu crkvenu organizaciju u Srbiji, posebnu u Crnoj Gori, posebnu u Bosni i Hercegovini, posebnu u Vojvodini. Jedno vreme smo imali patrijarha u Vojvodini
koji nije imao nadle`nosti u Srbiji, a kamo li u Crnoj Gori. Patrijarha Raja~i}a, recimo.
Pod Obrenovi}ima u Srbiji je bio mitropolit Mihajlo. Patrijarha uop{te nije bilo. On je bio vrhovni verski poglavar pravoslavnih
Srba u vreme Obrenovi}a, ~ak progowen iz Srbije, maltretiran od strane reìma Obrenovi}a i sli~no. Dakle, imali smo jednu razbijenu crkvu.
Posle Drugog svetskog rata stvorili su se uslovi za ponovno ujediwewe
Srpske pravoslavne crkve u jedinstvenu crkvenu organizaciju, i tu jedinstvenu crkvu priznale su sve druge pravoslavne crkve. To je na{u crkvu
ponovo u~inilo autokefalnom. Wena autokefalnost je obnovqena. Autokefalnost ne moè da priznaje dràvna vlast, ne moè se dràvnim
aktima ustanovqavati, to je iskqu~ivo crkveno pitawe.
Sada postoje}e pravoslavne crkve mogu odlu~iti svojim konsenzusom
i da se nekoj drugoj crkvi daruje autokefalnost ili da se ne daruje. Recimo, decenijama traje poku{aj Makedonske pravoslavne crkve koja je konstituisana po nalogu Centralnog komiteta Saveza komunista Makedoni406
je i Saveza komunista Jugoslavije, ali sve pravoslavne crkve odbijaju da

joj priznaju autokefalnost, pre svega, jer se tome suprotstavqa Srpska
pravoslavna crkva.
Rak~evi}: Vidite, mi smo se opet po obi~aju ubacili u pro{lost.
Dobro, nema problema. Ima toliko stvari o kojima treba pri~ati sada.
Dr [e{eq: Imamo dva sata vremena, tako su nam rekli.
Rak~evi}: Ja sada ako prihvatim tu pri~u o srpskoj i crnogorskoj ...
Voditeq: Tu zatvaramo istoriju, gospodine Rak~evi}u.
Rak~evi}: Onda }emo zaista daleko oti}i. Postoje dokumenti Carigradske patrijar{ije, postoji ono {to je iz Zadra do{lo svojevremeno,
kada su tamo Srbi bili, gde se decidno govorilo o autokefalnosti crnogorske crkve, postoji mnogo dokumenata koji to potvr|uju.
Sa aspekta ovog vremena, danas i sada, jedno od elementarnih qudskih prava je pravo na slobodnu veroispovest. U Crnoj Gori postoji desetine hiqada qudi koji veruju u Crnogorsku pravoslavnu crkvu.
Dr [e{eq: Nema ih toliko, gospodine Rak~evi}u.
Voditeq: Gospodine [e{eq!
Rak~evi}: Dozvolimo, recimo, da sam proma{io broj. Ja sticajem
okolnosti ponekad poverujem i televizijskom izve{taju. Ponekad pogre{e, to se de{ava, ali nema veze. U Crnoj Gori }e neminovno do}i do pojave da postoji i Srpska pravoslavna crkva i crnogorska pravoslavna crkva. To je stvar koja se ne moè zaustaviti, koja spada u domen qudskih
prava, elementarnih qudskih prava. U Crnoj Gori }e postojati crnogorska pravoslavna crkva. Crnogorski narod, kao ve}inski narod u Crnoj Gori, mora imati pravo da ima svoju crkvu i svoje verske objekte u kojima }e vr{iti obrede. Ne moè se to vi{e raditi na ulici. Verujem da
}e vrlo brzo do}i ~as kada }e postojati i Srpska pravoslavna crkva i
Crnogorska pravoslavna crkva i kada }e taj odnos biti normalan kao
u svim demokratskim zemqama. To je stvar koja se ne moè zaustaviti.
Dr [e{eq: Imao bih jednu primedbu.
Voditeq: Vaì.
Dr [e{eq: Vidite, ovo je veoma va`no. Crnogorska pravoslavna crkva je registrovana od strane dràvnih organa. I ube|en sam da dràvni organi Crne Gore nikada nisu spre~avali, nikada nisu sputavali tu
registrovanu Crnogorsku pravoslavnu crkvu da izgradi svoje hramove.
Kupi zemqu, traì gra|evinsku, urbanisti~ku dozvolu i izgradi hram.
Koliko ja znam, nikakve zabrane tu nije bilo.
Rak~evi}: Da, tu }e biti pri~e o ostavinskom postupku.
Dr [e{eq: Molim vas, pustite ostavinski postupak. To je ve} ne{to drugo. Znate, ~ak i da ste u pravu, postoji princip zastarelosti koji iznosi 20 godina. Ne moète vi sada voditi ostavinski postupak o nekoj imovini od pre 200 godina. To bi bilo besmisleno.
Voditeq: I ako je dràvna?
Dr [e{eq: Bez obzira kakva je imovina, ako je do{lo do prenosa
vlasni{tva, moglo je biti i nelegalno preno{ewe vlasni{tva, mogla je
407
biti otima~ina, mogla je biti kra|a. Kada vam neko ne{to ukrade, pa vi
ga otkrijete posle 20 godina, nema tog suda preko koga }ete lopova naterati da vam vrati ukradeno.
Voditeq: Ali moète re}i da je lopov.
Rak~evi}: Analogija neka.
Dr [e{eq: Ne moète ni to da kaète, ima pravo da vas tuì i da
budete ka`weni zbog toga. Dakle, to je {to se ti~e gra|anskih prava. To
ne sporimo. Ali to {to se jedna uslovno crkvena organizacija naziva
pravoslavnom crkvom, ne zna~i da je ona zaista pravoslavna crkva, jer je
ne priznaju druge pravoslavne crkve. Da bi je priznale, ona mora ispuwavati neke uslove iz crkvenih kanona, ne iz dràvnih zakona, iz dràvnih
normi. Moète vi sutra formirati pravoslavnu crkvu Ulciwa, recimo,
i da je registrujete. To je {to se ti~e pravnih normi. Moète formirati muslimansku pravoslavnu crkvu, ako postoji muslimanska nacija. Za{to muslimani ne bi imali pravo da formiraju pravoslavnu crkvu i registruju je kod dràvnih organa?
Rak~evi}: Da.
Dr [e{eq: Ali ona nije priznata po crkvenim kanonima, ne priznaju je druge op{tepoznate i op{tepriznate pravoslavne crkve. Dakle, u
tom smislu Crnogorska pravoslavna crkva nije zaista pravoslavna crkva. Ona sada vi{e li~i na jednu versku sektu, nepriznatu od drugih crkava, mada ograni~enog dometa, ~ak ni svoje hramove nema. Mo`da }e imati jednog dana, ona li~i na Jehovine svedoke, na sli~ne verske sekte.
Voditeq: Gledaoci }e se ...
Rak~evi}: Traìo sam jedan jedini uslov da u emisiji jednako govorim.
Voditeq: Vaì, nema problema.
Rak~evi}: Ne sumwam da bi Srpska pravoslavna crkva èlela da vidi Crnogorsku pravoslavnu crkvu kao sektu i to je ne{to {to traje ve}
dosta dugo. Su{tina pri~e je vrlo jasna. Kod pravoslavnih naroda postoji ustrojstvo druga~ije nego {to je kod katolika, i jasno je da svi pravoslavni narodi imaju svoje crkve, kao {to Rusi imaju Rusku pravoslavnu
crkvu, Bugari tako|e.
Voditeq: Gospodine [e{eq, samo trenutak.
Rak~evi}: To je predmet spora i su{tina pri~e je u tome da li su Crnogorci narod ili nisu. Kao {to Grci imaju svoju pravoslavnu crkvu, kao
{to imaju, ponavqam, Bugari, ili kao {to imaju Rusi, kao {to Srbi imaju svoju pravoslavnu crkvu, su{tina pri~e je u tome da Crnogorci nisu
narod, negirawe crnogorskog naroda i negirawe prava Crnogorcima na
svoju pravoslavnu crkvu.
Ponavqam, to }e biti stvar koja je, ne sumwam, nedvosmislena. Mi
moèmo isto tako, kada govorimo o sv. Sinodu, prisetiti se stavova koji
su vrlo o{tri prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ulozi Srpske pravoslavne crkve u svemu {to se de{ava proteklih osam godina. Prema tome,
Crnogorska pravoslavna crkva, odnosno wen poglavar }e biti vrlo br408
zo herotonisan, ima}emo o tome prilike da ~ujemo vrlo brzo i, ponavqam, to su procesi koji se kao u Makedoniji ne mogu zaustaviti. Moè
se to negirati, Srpska pravoslavna crkva }e nastaviti da negira mogu}nost da u Crnoj Gori crnogorski narod dobije pravo na svoju crkvu, ali
to je uzaludan posao.
Voditeq: Gospodine [e{eq, samo bih vas zamolio...
Dr [e{eq: Imam vrlo va`no pitawe.
Voditeq: Jeste, ali ...
Dr [e{eq: Pustite da dijalog ide, mislim da }e nam biti interesantnija emisija. Mislim da je vrlo interesantno i da vodimo jedan vrlo tolerantan dijalog.
Voditeq: Gospodine [e{eq, slaèm se sa vama, ali evo, zamoli}u
vas ...
Dr [e{eq: Ali dajte da ovo objasnim.
Voditeq: Vrlo kratko, jer ovo je tema za tro~asovnu emisiju.
Dr [e{eq: Produìte emisiju, ako nas ne istopite ovde ovim reflektorima.
Voditeq: Vrlo kratko, gospodine [e{eq, i ujedno odgovorite na
moje pitawe: da li mislite da je referendum prava stvar, da li narod
treba da se izjasni za nezavisnost crkava. Molim vas kratko.
Dr [e{eq: Prvo, u Crnoj Gori je bio referendum 1992. godine,
ogromna ve}ina gra|ana Crne Gore se izjasnila za zajedni~ku dràvu sa
Srbijom, a ostalo je da nadle`ni dràvni organi modalitete tog zajedni{tva preto~e u Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Modaliteti tog
zajedni{tva mogu se mewati po standardnoj proceduri za promenu ustava, ali je besmisleno da se ponovo raspisuje referendum. Ne moèmo svaki dan i}i na referendum i svaki dan se o istim stvarima izja{wavati.
Moèmo, pod uslovom da stranka gospodina Rak~evi}a i stranka gospodina Perovi}a, koji na tome insistiraju, osvoje apsolutnu ve}inu poslani~kih mandata u Republi~koj skup{tini Crne Gore i zakaù novi
referendum. To bi bilo mogu}e. Ali sve dok oni ne dobiju apsolutnu ve}inu poslani~kih mandata u Republi~koj skup{tini, ja sam apsolutno
siguran da ni na referendumu ne bi bila donesena odluka o otcepqewu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, samo trenutak, molim vas. Vi ste doktor prva, da li znate kako je glasilo pitawe na referendumu?
Dr [e{eq: Ne mogu ga do kraja citirati.
Voditeq: Evo, ja }u da vam kaèm,
Dr [e{eq: Da li ste za to da Crna Gora kao suverena dràva u|e u
dràvnu zajednicu sa Srbijom?
Voditeq: Saveznu, da li je suverena ili savezna?
Dr [e{eq: Tu postoji podeqen suverenitet. Postoji suverenitet
federalne jedinice i postoji savezni suverenitet. Koji }e biti ja~i, a koji slabiji, uti~e na na{u procenu da li je re~ o federalnoj ili konfederalnoj dràvi. Mi sada jo{ imamo elemente konfederalne dràve u Saveznom ustavu. Mi radikali smo, u najmawu ruku, za ja~awe federalnih ele409
menata. Na{ je krajwi, dugoro~ni ciq jedinstvena, unitarna, centralizovana dràva, a mi smo realni politi~ari i svesni smo da se to ne moè odmah ostvariti. Dakle, to je jedan duì istorijski proces, u dogledno vreme }e se ostvariti, a sada smo za ja~awe nadle`nosti federalne dràve.
[to se ti~e pitawa crnogorske nacije, ono je samo po sebi sumwivo
kada imate situaciju u kojoj se otac izja{wava kao Srbin, a sin kao Crnogorac po nacionalnoj pripadnosti, ili obratno. Imate situaciju u kojoj se jedan brat izja{wava kao Srbin, a drugi brat se izja{wava kao Crnogorac. Recimo, u slu~aju Slobodana Milo{evi}a. On se izja{wava kao
Srbin, bio je predsednik Republike Srbije, pa je predsednik Savezne Republike Jugoslavije, a wegov ro|eni brat se izja{wava kao Crnogorac i
bio je crnogorski kadar.
Rak~evi}: To je ta~no. Razli~iti su interesi, normalno.
Dr [e{eq: Molim vas, to samo po sebi govori da smo jedan narod, da
smo jedna nacija, a kako }e se pojedinci unutar jednog naroda nazivati, na
~emu }e prevashodno insistirati, to je drugo pitawe. I da zakqu~im o
ovom crkvenom pitawu. Nije ta~na va{a tvrdwa da svaki pravoslavni narod ima svoju crkvu. Recimo, Ukrajinci i Belorusi nemaju svoju crkvu.
Kod wih je jedinstvena Ruska pravoslavna crkva. Ukrajina ima svog mitropolita, kao {to Crna Gora ima svog mitropolita, a to ne dovodi u pitawe jedinstvo Ruske pravoslavne crkve. Mnogo su ve}e etni~ke razlike
izme|u Rusa i Ukrajinaca, tu su ve} stvorena dva posebna jezika, iako je
prva ruska dràva koja je formirana na teritoriji Ukrajine Kijevska
Rusija. Kod nas u pravom smislu re~i nema nikakvih etnolo{kih razlika. Pojedini delovi srpskog naroda su toliko me|usobno izme{ani u raznim seobama da je apsolutno nemogu}e napraviti podelu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da se vratim ipak na aktuelnu politi~ku situaciju. Goru}e politi~ko pitawe u Saveznoj Republici Jugoslaviji je Kosovo, pa bih vas obojicu zamolio da prokomentari{ete kako je do{lo do te situacije na Kosovu i kako vidite puteve wenog razja{wewa?
Rak~evi}: Ho}emo li nekim redom, evo, ve} su dva kruga...
Dr [e{eq: Izvolite vi prvi. Po{to sam ja...
Voditeq: Gospodine [e{eq, nemate ni{ta protiv?
Dr [e{eq: Ne, taman posla.
Rak~evi}: Ja po{tujem to, ali volim da pri~am o ravnopravnosti na
svakom planu. [to se ti~e Kosova i kako je to po~elo, Kosovo je davni
problem koji dugo, dugo traje. Milo{evi} je po~eo svoj pohod jedne zaista katastrofalne politike na Gazimestanu. Milo{evi} je po~eo na Gazimestanu onom pri~om: Vas ne sme niko da bije, i mislim da je to jedna od stvari gde nije proma{io. Zaista, danas Srbe na Kosovu niko ne bije, jer bukvalno nema vi{e Srba. To je rezultat te wegove politike. Kako je branio Srbe negde van granica Srbije, tako je doìvqavao poraz za
porazom, i tako ih je zavijao u crno.
Prema tome, deset godina gospodin Milo{evi} je poku{avao iskqu~ivo represijom da re{ava probleme na Kosovu. Nezadovoqstvo se gomilalo i danas na Kosovu imamo situaciju koja je zaista katastrofalna. Za410
ista je mnogo mawi broj Srba i Crnogoraca na Kosovu nego {to je bilo
kada je gospodin Slobodan Milo{evi} do{ao na ~elo Srbije. I vi znate kakva je bila ta evolucija, posle je bila jugoslovenski problem, pa je
onda gospodin Milo{evi} rekao: ne, Kosovo nije jugoslovenski problem, Kosovo je problem Srbije od Horgo{a do Draga{a. Ukinuo je autonomiju, ukinuo parlament Kosova itd., i tu smo gde smo danas. [to se ti~e na{eg vi|ewa, ono je u ovom pravcu bilo i ostalo: Kosovo je deo dràve Srbije i tu zaista nikakvog spora nema. Druga ~iwenica je da smo
mi od po~etka bili protivnici mewawa granica, za razliku od Srpske
radikalne stranke, koja je dosledna u granicama Karlovac-KarlobagOgulin-Virovitica.
Mi smo u svom programu od po~etka bili za postoje}e, ali otvorene
granice. Bilo je tako, i tako }e i sada biti. Reìm u Srbiji mogao je da
napravi samo i tu glupost da otvori rat na Kosovu i da tim ratom dovede u pitawe ono {to je nedvosmislen stav i Zapadne Evrope i svih relevantnih me|unarodnih faktora da je Kosovo deo Srbije. Dakle, Kosovo jeste deo dràve Srbije i dràva Srbija treba da re{ava te probleme. Mi u Socijaldemokratskoj partiji smatramo da gra|ani Crne Gore
ne bi trebalo da budu regruti na Kosovu, da ne bi trebalo, kao {to su
mnogo puta do sada bili, da budu topovsko meso jednog proma{enog reìma. Kod Dubrovnika smo upozoravali Dubrovnik ne}e biti grad, niti
}e biti srpska republika Dubrovnik. Izginuli su qudi i danas ni{ta od
toga nema. Kada gospodin Milo{evi} bude prihvatio dijalog sa relevantnim politi~kim faktorima na Kosovu, tada }e biti mogu}e pri~ati. Za sada je Milo{evi} koristio Kosovo samo kada bi mu pone{to zagustilo, tada bi aktivirao Kosovo, a u drugim situacijama koristio je
Kosovo za izborne kra|e. Tu mu je bio izvanredan poligon da osigura svoju vlast. Dakle, tamo je sa relativno malim brojem gra|ana srpske i crnogorske nacionalnosti obezbe|ivao svoju poziciju uz asistenciju Albanaca, koji su pravili gre{ku neprihvataju}i da u~estvuju na izborima
za organe Republike Srbije.
Voditeq: To najboqe zna gospodin [e{eq.
Rak~evi}: Oni su pokradeni drasti~no, ako se ne varam, na Kosovu
posledwi put.
Dr [e{eq: I na parlamentarnim izborima.
Rak~evi}: I na parlamentarnim izborima, to je van svakog spora.
Dakle, smatramo da je jedino mogu}e uz pregovore re{avati taj problem.
Mislim da se zaista silom ne}e ni{ta posti}i i posebno ponavqam ne
bi bilo dobro da gra|ani Crne Gore idu tamo i da budu topovsko meso za
Milo{evi}evu politiku. Da podsetim, to je nepo{teno i na{a su shvatawa oko toga razli~ita, znate. Neki veliki dràvnici su, kada ve}
otvaraju frontove, imali drugi odnos prema tome. Jedan êr~il je slao
svog sina u rat. Jedan Staqin, kakav-takav, i{ao je sa svojim sinovima u
rat. îwenica je ova: gospodin Milo{evi} je spreman da preko tu|ih le|a tamo vodi rat. Kao {to je izgubio rat u Bosni, kao {to je u Hrvatskoj
izgubio rat, kao {to je proterao Srbe iz Krajine, tako i sada poku{ava
da napravi jo{ goru situaciju na Kosovu. îwenica je da za to vreme we411
gov sin u~estvuje na trkama, otvara diskoteke, a on {aqe tu|e sinove i

tu|u bra}u u rat. Zaista, pri~ati o takvom patriotizmu i na taj na~in
tretirati patriotizam je sme{no.
Voditeq: Gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: Mi srpski radikali polazimo od toga da ne postoje apsolutno pozitivne i apsolutno negativne li~nosti u istoriji. Ako je re~
o nekim Milo{evi}evim retkim zaslugama, onda se one vezuju za Kosovo
i Metohiju krajem osamdesetih godina. Milo{evi} je bez sumwe zasluàn {to je tih godina ponovo uspostavqen srbijanski suverenitet nad
Kosovom i Metohijom. Drugo, Milo{evi} je poku{ao da brani zapadne
srpske zemqe, naàlost, neuspe{no ili samo delimi~no uspe{no, ako se
uop{te sa~uva Republika Srpska, {to je sada pod znakom pitawa, jer ona
je prakti~no pod okupacijom NATO-a.
U ratu moète pobediti i moète izgubiti, a da rata nije bilo, posledice bi u ovom slu~aju bile iste kao kada izgubite rat. Srbima je na
podru~ju biv{e avnojevske hrvatske federalne jedinice bio namewen
planiran egzodus, ratovali oni ne ratovali. Ratom su poku{ali da sa~uvaju svoju teritoriju i svoja ogwi{ta. Nesposobno{}u, pre svega reìma
iz Beograda, taj rat za Srpsku Krajinu privremeno je izgubqen. Velike
zapadne sile su se obru{ile na srpski narod, potpomogle hrvatsku agresiju i okupaciju Republike Srpske Krajine. Nije slu~ajno do raspada Jugoslavije po zapadnom obrascu do{lo upravo u trenutku kada se raspao
Sovjetski Savez i kada se Rusija na{la na kolenima.
Mi Srbi sada stradamo pre svega zato {to smo tradicionalni ruski
saveznik na Balkanu. Zbog toga Amerikanci podràvaju sve srpske neprijateqe: Slovence, Hrvate, [iptare, bosanske muslimane. Wima je
ciq da se Srbija svede na {to mawu teritoriju i da se odvoji od Jadranskog mora. Da smo imali sposobniji reìm u Beogradu, mo`da bismo i pobedili, a mo`da bi jo{ è{}a bila agresija NATO-a. Ono {to vi zamerate Milo{evi}u, mi mu tako|e zameramo, ali iz suprotnog razloga. Vi
zamerate Milo{evi}u da je ukinuo pokrajinu. Mi mu zameramo {to jo{
nije ukinuo pokrajinu. Pokrajina postoji, wena skup{tina postoji, ali
[iptari ili Albanci bojkotuju redom sve izbore u Srbiji i parlamentarne i lokalne, i zbog toga nema skup{tine Kosova i Metohije, i zbog
toga nema {iptarskih predstavnika u lokalnim organima vlasti. To je
jedini razlog. Pripadnici {iptarske nacionalne mawine se pona{aju
kao jedna vrsta politi~kih autista. Sami su se distancirali od politi~kog procesa. Ne èle u wemu da u~estvuju jer pretpostavqaju da svojim neu~e{}em pove}avaju {anse za otcepqewe Kosova i Metohije.
Na Kosovu i Metohiji danas imamo {iptarsku separatisti~ku pobunu koju podsti~u zapadne sile, ~ak potpomaù i organizuju teroristi~ke
akcije. Sada, recimo, zapadne sile izjedna~avaju albanske teroriste i
srpsku policiju koja poku{ava da uni{ti taj terorizam, {to nigde na
drugim svetskim meridijanima nije slu~aj. Nikada se nije desilo da neko
u svetu izjedna~i ameri~ku policiju i nacionalnu gardu i crna~ke pobuwenike u Los An|elesu. Nikada se nije desilo da neko u svetu izjedna~i
teroriste u Severnoj Irskoj i britansku vojsku i policiju. Nikada se u
412
svetu nije desilo da neko izjedna~i baskijske teroriste i {pansku vojsku

i policiju. Nikada se nije u svetu desilo da neko izjedna~i nema~ku policiju i frakcije Crvene armije, teroristi~ku organizaciju koja je svojevremeno ugroàvala red i mir, ìvote qudi po celoj Nema~koj i po Zapadnoj Evropi.
[ta je ciq zapadnih sila? Jo{ ste izrekli jednu nepreciznost da
me|unarodni faktori priznaju da je Kosovo unutra{we pitawe Srbije.
To nije ta~no.
Rak~evi}: Ne, nego da priznaju postoje}e granice.
Dr [e{eq: Ne, oni sada tvrde da je Kosovo unutra{we pitawe Jugoslavije i kaù da Kosovo ne moè da se otcepi od Jugoslavije. Vi{e Srbiju ne pomiwu u posledwih nekoliko meseci. Amerikanci ~ak jo{ nisu
priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego u svojim oficijelnim komunikacijama govore o Srbiji i Crnoj Gori kao dràvi, wihov naziv za
na{u dràvu je Srbija i Crna Gora, a sada i oni neprekidno, kroz usta
Gelbarda pre svega, ali i Medlin Olbrajt, govore o Saveznoj Republici
Jugoslaviji i da je Kosovo unutra{we pitawe Savezne Republike Jugoslavije i da se mora re{avati u okviru Savezne Republike Jugoslavije.
Rak~evi}: Vi kaète da je to pitawe Srbije, ako se ne varam.
Dr [e{eq: Da.
Rak~evi}: I vi i Gorica Gajevi} tvrdite ...
Dr [e{eq: Mi na tome insistiramo, sve stranke u Srbiji na tome
sada insistiraju.
Rak~evi}: Da.
Dr [e{eq: Sve stranke.
Rak~evi}: U domenu qudskih prava je razlika.
Dr [e{eq: Smatramo da je to veoma va`no, da je unutra{we pitawe
Srbije.
Rak~evi}: Tu se slaèmo.
Dr [e{eq: Za{to je va`no? Zato {to zapadne sile èle da izdejstvuju za Kosovo i Metohiju status federalne jedinice u okviru Savezne
Republike Jugoslavije. Zapadnim silama je jasno da sada nema nikakvog
pravnog osnova za otcepqewe Kosova. Nije bilo pravnog osnova ni za cepawe Jugoslavije, za ujediwewe Nema~ke, za raspad êhoslova~ke, za raspad Sovjetskog Saveza, jer Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradwi kao jedan od svojih osnovnih principa imala je nepromenqivost
svih zate~enih granica u Evropi, svih granica koje su konstituisane posle Drugog svetskog rata.
Taj princip je pao, ali je odmah uspostavqen novi princip da ga nadomesti: ako je re~ o federacijama kao sloènim dràvama i ako se federacije cepaju, onda su nepromenqive granice federalnih jedinica. To je ono
na ~emu sada insistiraju zapadne sile. I to je prakti~no sada novi princip Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu. Po{to Kosovo u
pravnom smislu re~i nikada nije bilo federalna jedinica, nije ni sada
federalna jedinica. Zapadne sile èle da mu izdejstvuju taj status, a onda
posle nekoliko godina kao federalna jedinica sa dominantnom alban413
skom ve}inom iza{li bi na referendum. Bez sumwe bi na referendumu bila doneta odluka o otcepqewu, progla{ewu nezavisnosti. Zapadne sile bi
onda priznale tu nezavisnost, i stvar bi bila zavr{ena. To je su{tina wihovihj sada{wih nastojawa na Kosovu i Metohiji. Koji je drugi problem
na Kosovu i Metohiji? Nesposobna socijalisti~ka vlast ogrezla u kriminalu i korupciji, koja nije poku{ala da primeni nijednu sistemsku meru
na Kosovu i Metohiji, nije uop{te poku{ala da prona|e neko re{ewe.
Voditeq: Tu }e se sloìti gospodin Rak~evi}.
Rak~evi}: Sigurno, samo {to poku{ava ...
Dr [e{eq: Da, {ta je tamo problem?
Rak~evi}: Evo, poku{a neko u ...
Dr [e{eq: Ja vas ne prekidam sve do kraja, dok govorite.
Rak~evi}: Izvinite.
Dr [e{eq: Vrlo mi je interesantan na~in na koji vi izlaète.
Rak~evi}: Sve je u redu.
Dr [e{eq: Nikada vas ja nisam prekidao.
Rak~evi}: Ja se izviwavam, ali mislim da je u redu da imamo jednako
vreme.
Dr [e{eq: Ja mislim da vam to nisam ...
Voditeq: Uskra}ivao.
Rak~evi}: Ne, ne.
Dr [e{eq: Nisam vas ja prekidao. Prema tome, imate mogu}nost da
kaète sve i ja vas sa velikom pa`wom slu{am, mislim da ste vrlo interesantan sagovornik, bez obzira {to se apsolutno ne slaèmo u vezi
sa kqu~nim pitawima, ali ja najvi{e volim dijalog sa politi~kim i
ideolo{kim protivnicima. Sa istomi{qenicima je vrlo dosadno razgovarati.
Voditeq: Gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: E, dakle, nije samo to problem {to reìm, da ovo iskaèm do kraja...
Voditeq: Samo izvolite.
Dr [e{eq: Za{to socijalisti~ki reìm iz Beograda zloupotrebqava Kosovo i Metohiju za falsifikovawe izbornih rezultata? Ja sam
sada javno prozivao u nekoliko navrata Milana Milutinovi}a za{to se
bune wegovi glasa~i u Srbici, Drenici, {to ne ide on tamo da umiri te
glasa~e. Ispalo je da su svi oni listom glasali za Milana Milutinovi}a,
a sada se diù na oru`je. Ako on ima 350.000 albanskih glasova, osvojio je
skoro vi{e glasova nego Fatos Nano u Albaniji, i najboqe bi bilo da on
ode tamo, pro{eta kroz ta {iptarska sela i umiri narod, razgovara sa wima. Da sam na wegovom mestu, ja bih ve} bio na Kosovu i Metohiji.
[ta je jo{ tamo problem? To {to ovaj reìm smatra da mora da ima
pod svojom apsolutnom kontrolom sve {kole, sve zdravstvene ustanove,
sve kulturne institucije, prakti~no sve. To je pogre{no. Umesto da se
promene zakoni, pa se kaè: postoje dràvne {kole, postoje privatne
{kole, gospodo Albanci, ne èlite da u~ite u srpskim dràvnim {kola414
ma na albanskom jeziku, ali po programu koji se propisuje u Beogradu, izvolite, formirajte svoje {kole, pa u wima izvodite nastavu kako vam je
voqa, po kom vi programu ho}ete, ne interesuje nas, samo u va{em pe~atu i u va{em nazivu treba da stoji Republika Srbija i na srpskom i na
albanskom jeziku. Sve ostalo prepu{tamo va{oj voqi. Tako isto kada je
re~ o medicinskim ustanovama, kada je re~ o drugim kulturnim institucijama, ukqu~uju}i i akademije nauka.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, koliko se slaète sa ovim izlagawem gospodina [e{eqa da Albancima treba apsolutno dati sve {kole,
medicinske ustanove, tako ste rekli, gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: Da oni sami formiraju privatne , a ne da im dajemo. Nema {ta da im dajemo.
Voditeq: Da sami finansiraju.
Dr [e{eq: Jeste. Postoje dràvne, tu je {kolovawe besplatno, finansira se iz buyeta, Ministarstvo finansija propisuje program. Neka
oni otvaraju privatne {kole do mile voqe, oni ve} imaju privatne, da im
legalizujemo te privatne.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, da li se sa ovim slaète?
Rak~evi}: Vidite, tu su temeqne razlike, to je normalno i o tome
smo pri~ali. Sa ve}inom teza koje je izrekao gospodin [e{eq ja se ne
slaèm, jer mi smo Socijaldemokratska partija. Mi se ne slaèmo da je
to {to se desilo na prostoru biv{e Jugoslavije plod neke me|unarodne
zavere.
Voditeq: Zna~i, nisu svi protiv Jugoslavije?
Rak~evi}: Apsolutno. Ta pri~a o nekoj interplanetarnoj zaveri, o
tome da su svi protiv nas, nama je daleka. Tako|e, ne verujemo u pri~u da
je ruski interes ovde, bar za sada, sa ovakvom Rusijom kakva je, interes na
Balkanu. Uostalom, i pre par meseci je decidno saop{teno od strane zvani~ne Moskve da oni nemaju nikakve posebne interese na Balkanu, osim
ekonomskih interesa. Zvani~no je to saop{teno, bila je to izjava Primakova.
Srpska radikalna stranka je otvoreno zagovarala granicu KarlovacKarlobagVirivotica, svi ostali su radili na tome, ali ne{to sa
cinculirawem. U tom delu nama je taj program potpuno dalek i mi smatramo da je on katastrofalan za srpski i crnogorski narod, za prostor
biv{e Jugoslavije. Taj program je vrlo skupo stajao i Srbiju i Crnu Goru. Gospodin [e{eq sada napada gospodina Milo{evi}a, ne iz razloga
{to je krenuo u taj projekat, jer, normalno, to je wegov projekat. To je temeqna razlika me|u nama.
Mi smatramo da nema vi{e ravnopravnih i mawe ravnopravnih naroda. Ne moète jednom prilikom prizivati istorijski aspekat kada vam
treba na Kosovu, drugi put prizivati aktuelni demografski sastav stanovni{tva, jer vam ne odgovara struktura tamo. Znate kako, ne smatram da,
uz svu bliskost prema srpskom narodu, ima mawe i vi{e vrednih i ravnopravnih naroda.Mislim da je taj koncept, koji nam je vrlo dalek, problem
dana{we Srbije. Srbija nije prepoznala {ta je uzrok wenog sukoba sa me415
|unarodnom zajednicom. Dakle, ni o kakvoj se zaveri kod nas, po na{em mi{qewu, ne radi. Radi se jednostavno o tome da je nemogu}e da postoji neki
nebeski narod i da postoje mawe vredni narodi. To je temeqna razlika me|u nama. Mi verujemo i nadamo se da }e Srbija smo}i demokratske snage da
pro|e kroz tu fazu, da prepozna uzroke svog sukoba sa me|unarodnom zajednicom. Iz ugla Socijaldemokratske partije to je bitno razli~ito.
Ko je doveo Srbiju i Crnu Goru na prosja~ki {tap? Ko }e upravo napraviti od Srbije i od Crne Gore koloniju? Srbija i Crna Gora su imale izvanrednu po~etnu poziciju 1989. godine. Pogledajte gde su danas jedna ê{ka, jedna Slovenija, jedna Ma|arska u tranziciji. Pogledajte gde
su danas Srbija i Crna Gora u odnosu na Albaniju , a da ne govorimo u odnosu na Sloveniju ili u odnosu, recimo, na ê{ku ili Ma|arsku, koje su
bile iza nas po svim ekonomskim parametrima. [ta se danas de{ava?
Oni su ti koji rasprodaju dràvno bogatstvo. Isti Milo{evi} }e
sutra rasprodati iste patriotske snage i patriotski blok o kome se pri~a ovde i na drugim mestima, da}e rudnike ugqa Kosova, da}e ih multinacionalnim kompanijama. Da}e rudnik zlata Majdanpek, da}e koncesije
nad {umama Crne Gore i Srbije, da}e crnogorsku obalu, isti oni koji
pri~aju tu pri~u o nekom imperijalnom projektu. Nije to samo reìm u
Srbiji, nego i ovde vrlo prepoznatqive grupacije oko gospodina Momira Bulatovi}a. To je potpuno ista retorika. Antievropska zavera, svi su
protiv nas, a mi }emo se zatvoriti sami u sebe, pa }emo ovako u najlep{em zatvoru na svetu privre|ivati i posti}i sjajne rezultate. To su velike razlike izme|u onoga {to je bila dominantna politika u Srbiji
svih ovih godina i {to je politika Socijaldemokratske partije bila i
ostala. Zaista je velika razlika.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vidim da ste spremni kao zapeta pu{ka
na odgovor. Ali ja }u zamoliti da budemo strpqivi i da odslu{amo jednu
muzi~ku numeru. Dogovoreno? Gospodine [e{eq, imate pravo na repliku.
Dr [e{eq: Ja bih prvo poku{ao da ispravim gospodina Rak~evi}a
povodom wegove dve tvrdwe: da smo se i mi radikali zanosili floskulama o Srbima kao nebeskom narodu i da smo delili narode na vredne i mawe vredne. Mi radikali to nikada nismo radili.
Prvo, ta floskula o Srbima kao nebeskom narodu poti~e od Vuka
Dra{kovi}a i Srpskog pokreta obnove, iz one wegove prve faze. Mi je nikada nismo prihvatili i nikada u na{im izjavama, u na{im govorima, u
na{im intervjuima ne moète ne}i tezu o Srbima kao nebeskom narodu.
Ja prvo, li~no, ne razumem {ta to zna~i nebeski narod. Uvek kada bih
poku{ao da razmi{qam o nebeskom narodu, shvatio bih da je to neki narod mrtvaca. Potpuno mi je stran takav na~in razmi{qawa.
Drugo, u politi~koj filozofiji do sada postoji prihva}en samo jedan kriterijum podele naroda, on datira jo{ od Hegela. Narode je Hegel
delio na istorijske i neistorijske, prema tome da li su bili u stawu da
samostalno stvore svoju dràvu ili nisu. Neki su bili u stawu da stvore
i po nekoliko dràva. Tipi~an primer je srpski narod, ali i nema~ki narod, videli smo da su imali oko 300 dràvica.
416
Na kraju, {to se ti~e zapadnih sila i wihovih postupaka na Balkanu, mislim da vam ti stavovi nisu utemeqeni na realnim ~iwenicama.
Gospodine Rak~evi}u, zapadne sile imaju razli~ite kriterijume u pristupu balkanskim problemima. Amerikancima i Nemcima ni{ta nije
smetalo {to je oko 10.000 Srba brutalno pobijeno, mnogo èna i dece,
~ak je hrvatska avijacija udarala po dugim srpskim izbegli~kim kolonama u vreme okupacije zapadnih delova Srpske Krajine.
A ovde se celi Zapad digao na noge zato {to je ubijeno dvadesetak
{iptarskih terorista, dokazanih terorista, me|u wima i ovaj Adem Ja{ari, koji je wihov glavni vo|a i ve} godinama poznat u javnosti.
Voditeq: Dakle, on je likvidiran, je li tako?
Dr [e{eq: Imali smo zvani~no saop{tewe MUP-a Srbije da je likvidiran, posle je u nekim novinama bilo spekulacija da ipak nije, ali
potvr|eno je od strane Ministarstva. Ja nisam bio na licu mesta, nisam
proveravao, nisam prevrtao po le{evima ubijenih terorista, ali pretpostavqam da nema razloga da se sumwa u takav izve{taj, bio bi i suvi{e veliki skandal da se ispostavi da nije likvidiran. Recimo, sli~ne
spekulacije su se ~ule u Rusiji nakon izve{taja da je ubijen Yohar Dudajev, lider ~e~enskih terorista. Me|utim, o~igledno je da je on ipak likvidiran tom prilikom i da je ubijen nekom vo|enom raketom. Nije to sada bitno.
[to se ti~e ekonomske situacije na Balkanu, ne mislim da su druge
novostvorene dràve na Balkanu mnogo u ekonomskom pogledu napredovale osim Slovenije, ali Slovenija je bila mnogo ekonomski naprednija
od ostatka Jugoslavije i u vreme SFRJ. Za{to? Zato {to je imala privilegovan poloàj, privilegovan tretman koji poti~e jo{ iz Kardeqevih
nastojawa iz ranih {ezdesetih godina, koja su bila poprili~no uspe{na
za Slovence. Slovenija je bila u situaciji da eksploati{e ostatak Jugoslavije, a skoro svi uvoznoizvozni poslovi su i{li preko slovena~kih
firmi. To je razlog wenog odskakawa u odnosu na ostatak Jugoslavije.
[to se ti~e Hrvatske, ona je sada prakti~no kolonija u kolonijalnom
statusu. Hrvatska je svoje nacionalno bogatstvo rasprodala za sitne pare.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u.
Rak~evi}: Ja bih iskoristio...
Voditeq: Da, naravno.
Rak~evi}: Da krenemo obrnutim redom, oko ekonomskih stvari je vrlo velika razlika, naàlost. Ja ne pripadam, iako sam ekonomista, onim
ekonomistima koji smatraju da je Slovenija eksploatisala Srbiju i Crnu
Goru. Razlika je danas mnogo ve}a nego {to je bila onda. Danas Slovenija
ima kreditni rejting. Danas je Slovenija pred vratima Evropske unije, danas je minimalna plata oko 800 maraka. Hrvatska, koja neosporno ima svoje probleme, daleko je iznad Srbije i Crne Gore, a i u Makedoniji je drasti~no boqa situacija nego {to je kod nas. Toliko oko nekih ekonomskih
parametara, moèmo malo i detaqnije. Recimo, devizne rezerve Hrvatske
su oko dve milijarde dolara, devizne rezerve Srbije i Crne Gore zajedno
su, pri~a se bar, oko 150-200 miliona, {to zna~i deset puta mawe.
417
To je jedan od pokazateqa, da ne govorimo o ozbiqnijim pokazateqima inflaciji. Kolika je inflacija kod nas, kolika je kod wih? Kolika
je nezaposlenost ovde: fiktivna otprilike na nivou 50 odsto, u su{tini
i preko 80 odsto nezaposlenosti u Srbiji i u Crnoj Gori. Mi smo na samoubila~kom putu {to se ti~e ekonomije.
[to se ti~e prvog dela pri~e koji je bio predmet razli~itih vi|ewa oko nebeskog naroda, ja sam pomiwao SPS, Srpsku radikalnu stranku,
SPO iz prve faze, Demokratsku stranku gospodina \in|i}a i formulacije koje su govorile o nebeskom narodu. Nisam se vezao samo za va{u
stranku.
Dr [e{eq: Ali to nije bilo prisutno ni kod koga, osim kod SPO-a
iz te prve faze.
Rak~evi}: Da, tako da je to van spora. Ono o ~emu }emo ovde govoriti je da ne postoje identi~ni kriterijumi, slaèm se da ne postoje. Znate kako, ima primera, sada da ne uzimamo statistiku da kaèmo koliko je
u Vukovaru samo bilo Srba, pa se reklo da je to srpski grad 21-22 odsto,
ako se ne varam. Koliko je bilo Srba u Srebrenici, koliko je bilo Srba
u Fo~i, koliko je bilo Srba u Zvorniku? Dakle, svugde onamo gde je bilo
recimo, 10-20 odsto Srba, sve je to bila srpska teritorija. To su ta dva
ar{ina.
Zamislite {ta bi se desilo da je danas, recimo, u Evropi prihva}en
takav princip koji je nametala zvani~na politika Beograda. Ako se ne varam, blizu dvadeset miliona ili preko dvadeset miliona Rusa ìvi u zajednici nezavisnih dràva u drugim dràvama. Zamislite da su Rusi sada
hteli da kaù: molim vas, svi Rusi na okup, svi Rusi treba da ìve u jednoj
dràvi, kao {to je bila zvani~na ideologija u Srbiji da svi Srbi moraju
da budu u jednoj dràvi. Svi Srbi su bili u jednoj dràvi, onoj SFRJ, ili
ve}ina Srba. I nama je najbliì bio taj konfederalni metod koji je tada
mogao biti uspostavqen bez rata, bez ovih stradawa, bez stotina hiqada
`rtava.
Kada smo kod `rtava, svaka `rtva je zaista `rtva, ali i vreme }e pokazati, svaki ~ovek je vredan. Ja zaista smatram da je ta politika koja je
vo|ena iz Beograda u su{tini duboko antisrpska politika i ostajem pri
tome. Pri tome ne treba zaboraviti {ta je bilo sa Sarajevom, koliko
ima `rtava. Postoje neke procene, ali s tim }e se odugovla~iti i onda }e
biti razli~ita istorijska tuma~ewa da je preko 300.000 mrtvih, me|u kojima je zaista najve}i deo onih koji ne pripadaju Srbima. A da je i jedan
jedini ~ovek, to je stra{no. Dakle, mogli smo da prihvatimo princip etni~ki ~istih teritorija koji bi bio poguban i koji bi sigurno doveo do
rata. Mogu da kaù tako Nemci da ho}e deo [vajcarske, ili ho}e Francuzi deo [vajcarske, ili Italijani ho}e deo [vajcarske. @ive, molim
vas, tamo postoje kantoni gde su dominantni Italijani. Ili ho}e da uzmu,
po{to je izme{anost, jednostavno, u Evropi je stra{na izme{anost.
Mi smo od po~etka bili zagovornici toga da }e ostati postoje}e avnojevske granice, iako one imaju svoje velike nepravilnosti, iako je to
duga istorijska pri~a, ali da }e dràve ostati u postoje}im granicama.
Ovaj pristup koji je bio dominantan u Srbiji je neosporno katastrofa418
lan. Pri~ati o Srbima u Hrvatskoj, sada pri~ati o Srbima u Bosni i

Hercegovini... Najboqe se mogu pitati oni kako danas ìve i da li su zadovoqni. A znate kako ide: Karayi}, pa Plav{i}ka, pa Dodik, pa kooperativnost, pa }e sve to do}i na neki na~in na svoje. Desetine hiqada qudi se raseqavaju iz Srbije, u bukvalnom smislu srpski narod je razbucan,
a sve u ime srpstva. To je za nas katastrofalna pri~a, a da ne govorimo o
onome {ta je zna~ilo 1000 dana opsade Sarajeva, {ta je ura|eno od Mostara i {ta se de{avalo {irom Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Dakle,
{to se nas ti~e, taj pristup etni~kih granica, pristup liniji Velike
Srbije, KarlovacKarlobagVirovitica, jednostavno je bio uzro~nik
sukoba Srbije i Crne Gore sa ~itavim svetom.
Ono {to je fakat je da je Demokratska partija socijalista sve vreme
slepo sledila gospodina Milo{evi}a i da je wima trebalo sedam godina da prihvate i da sada kona~no kaù da je Milo{evi} prevazi|en politi~ar. Dakle, da ne bi bilo samo da je sve iz Beograda i te kako odgovornost deli ova vlast ovde u Podgorici. Gospodin Bulatovi} je govorio
i Marovi} da je to ista politika. Vi ste se sretali, gospodine [e{eq,
sa gospodinom Marovi}em, pa je bila pri~a: te patriotski front, visok
stepen saglasnosti, pa kada ste imali izjave koje ste imali protiv Crne
Gore, wima nije palo na pamet da reaguju. Kada ste po~eli da pri~ate od
Herceg Novog na daqe da su to kriminalci, mafija, onda ste bili spakovani i proterani van Crne Gore.
Dakle, to su ti dvojni ar{ini o kojima pri~amo i unutar Crne Gore.
Wima smeta samo kada se li~no taknu. Bili su sve vreme sau~esnici tog
projekta koji je vrlo, vrlo skupo ko{tao i Srbiju i Crnu Goru. Nije patriotizam kad se na|e Srbija ovamo gde se na{la sada i Crna Gora, to zaista nema veze sa patriotizmom. Sa rasutim ekonomskim sistemom, sa rastavqenim qudima, sa zlo~inima koji su ura|eni na svim stranama, te{ko
je to zvati patriotizmom, jer patriotizam je za nas ne{to drugo. Patriotizam podrazumeva prosperitet, uvaènost u svetu, blagostawe naroda,
biolo{ku progresivnost, rast populacije. Pogledajte: imate belu kugu i
u Srbiji i u Crnoj Gori. Pogledajte, sve parametre uzmite i recite da je
to uspe{na politika. Ni po jednom jedinom parametru ta politika nije
uspe{na. Ta politika je duboko anticivilizacijska i ube|eni smo da }e
biti obeleèna u istoriji Srbije i Crne Gore, {to kaù, kao bela mrqa,
crnim slovima }e biti upisana u negativnom smislu.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, samo jedan kratak odgovor na moje
pitawe. Kada ste rekli da je Demokratska partija socijalista slepo sledila Socijalisti~ku partiju Srbije, da li mislite da je Srpska radikalna stranka sledila Socijalisti~ku partiju Srbije?
Rak~evi}: Apsolutno, apsolutno. U odre|enim periodima gospodin
Milo{evi} je govorio da je gospodin [e{eq wegov najomiqeniji opozicionar.
Dr [e{eq: Nije ba{ tako rekao.
Voditeq: Evo, gospodine [e{eq, imate vi...
Rak~evi}: Pa tako, mo`da su namerno pogre{no preneli, je l tako?
Dr [e{eq: Dobro, ja da to shvatim kao {alu.
419
Nikada Slobodan Milo{evi} nije rekao da sam wegov najomiqeniji

politi~ar. Kada je davao intervju Ilustrovanoj politici negde 1992. godine, polovnom 1992. godine, na direktno pitawe kog opozicionog politi~ara najvi{e ceni, Milo{evi} je odgovorio da najvi{e ceni mene, zato {to
se na{a stranka ne finansira iz inostranstva i zato {to iz dana u dan ne
mewamo politi~ke stavove. To je precizna interpretacija wegove izjave.
A ta floskula o omiqenom politi~aru je posle lansirana kroz Na{u borbu i neke druge listove, koji sigurno u startu ne èle dobro Srpskoj radikalnoj stranci.
Drugo, mi nikada nismo sledili politiku Socijalisti~ke partije
Srbije i Slobodana Milo{evi}a. On je u nekim fazama dolazio na na{
put. Ova politika koju ja danas zastupam prepoznatqiva je ve} u onom
tekstu [ta da se radi zbog koga sam osu|en na osam godina zatvora 1984.
godine. Ne ba{ u ovoj formi, ali tamo su po~eci, sada je ovo ve} razvijenija faza te iste politike. A Slobodan Milo{evi} i Socijalisti~ka
partija su, odnosno Savez komunista Srbije tada su bili, na doktrinarnim komunisti~kim stavovima. Oni su u vezi sa kosovskim pitawem po~eli da se pribliàvaju ovoj politi~koj poziciji. Oni su 1991. godine
po~eli da se pribliàvaju ovoj politi~koj poziciji, iako me je Milo{evi} uhapsio u septembru 1990. godine zato {to sam u Knez Mihailovoj
ulici u Beogradu organizovao upisivawe dobrovoqaca za Knin.
Rak~evi}: Dakle, krali su vam program, u su{tini.
Dr [e{eq: Ja èlim da svi kradu na{ program, i ne smatram to kra|om nego preuzimawem programa. Ja bih bio najsre}niji kada bi svi qudi i sve stranke u ovoj zemqi preuzeli program Srpske radikalne stranke. Ja bih bio najzadovoqniji. Dakle, takva je bila wegova pozicija 1990.
godine, a na{a se bitno nije mewala. Kaè se samo se idiot uop{te ne
mewa. I mi smo se mewali u smislu usavr{avawa, razvijawa, ali bitno
ni{ta nismo promenili u na{oj ideolo{koj i politi~koj platformi.
Socijalisti~ka partija je i{la ~as ovako, ~as onako i u nekim fazama
dolazila je na na{e pozicije. Prakti~no je 1991. godine bila potpuno na
na{im pozicijama, samo nije imala dovoqno hrabrosti, dovoqno odlu~nosti, dovoqno sposobnosti i dovoqno spremnosti da te ciqeve realizuje do kraja 1992. godine. Tako|e, 1992. godine, smo iz tog razloga podràli Slobodana Milo{evi}a kao kandidata za predsednika Republike,
i javno o tome govorili.
Polovinom 1993. godine Milo{evi} napu{ta ovu poziciju prihvataju}i VensOvenov plan. Tada je do{lo do èstokog sudara me|u nama i tada nas je Milo{evi} opet po~eo hapsiti, progoniti, videli ste {ta se
sve de{avalo.
A {to se ti~e Demokratske partije socijalista Crne Gore, mi smo
imali prvo period sukoba sa tom partijom u vezi sa Milanom Pani}em
i Dobricom ]osi}em, pogotovo Milanom Pani}em, jer u nekim fazama
DPS Crne Gore je podràvala Milana Pani}a, sve negde do decembra meseca 1992. godine, a tada su i oni krenuli protiv wega i tada smo izglasali nepoverewe Pani}evoj vladi.
Rak~evi}: Ta~no.
420
Dr [e{eq: Nakon smene Dobrice ]osi}a dolazi period konstruktivnijeg me|usobnog nastupa i, ne bih to nazvao saradwom, jedne podno{qivije, tolerantnije atmosfere. Tada smo imali solidne odnose. Mi
smo i daqe delovali kao opozicija, oni su bili vladaju}a stranka, ali
nije bilo èstokih sudara. @estoki sudari su obnovqeni po~etkom 1994.
godine, kada su nam oteta ona prva tri poslani~ka mandata u Saveznoj
skup{tini, i to poslani~ka mandata koje smo osvojili na izborima u Crnoj Gori. Prvo je Udba Srbije vrbovala Du{ana Bo{kovi}a, Radovana
Vuk~evi}a i Slavoquba [i{ki}a, a onda se i DPS-ovska vlast u Crnoj
Gori tome prikqu~ila i jednostavno nam nisu dali da raspolaèmo svojim mandatima u Saveznoj skup{tini, iako su ova trojica izba~eni iz
Srpske radikalne stranke.
Oni su ih dràli do kraja mandata. Posle su vrbovali Glamo~anina
i wegovu grupu, pa su tako odràvali apsolutnu ve}inu u Ve}u gra|ana
Savezne skup{tine, jer socijalisti Srbije i DPS Crne Gore nisu imali apsolutnu ve}inu, nisu imali 70 poslanika, pa su nama otimali poslani~ke mandate sluè}i se najprqavijim sredstvima. Tada je do{lo do
eskalacije na{ih sukoba sa DPS Crne Gore. Vi ste i sami videli kakvim
se metodama DPS Crne Gore tada sluìo u obra~unu sa srpskim radikalima. Nadamo se da se takav stepen mr`we i takav stepen netrpeqivosti
i reìmske represije vi{e ne}e primewivati ni prema jednoj politi~koj partiji.
Voditeq: Gospodine [e{eq, samo sam hteo, izviwavam se {to vas
prekidam, samo sam hteo da vas upitam. Vi ste jedno vreme prozivali neke
rukovodioce Demokratske partije socijalista nazivaju}i ih kriminalcima i lopovima, pa me interesuje sada, kada je do{lo do podela u DPS-u, ti
kriminalci i lopovi koji su verovatno bili i ostali to {to jesu, kao {to
ste vi rekli, po va{em mi{qewu, na koju su stranu svrstani?
Dr [e{eq: Na{a retorika je morala biti prenagla{ena u uslovima
èstoke reìmske represije protiv Srpske radikalne stranke. Bila je
stvar i na{eg ponosa, i ~asti, i dostojanstva, da se svim silama suprotstavimo toj represiji. Nismo imali medije, nismo imali mogu}nosti javnog izraàvawa. âk su po~eli da ukidaju direktne televizijske prenose
sednica, hapsili nam ~lanove, mi smo morali onda da se dokaèmo u jednoj qutoj verbalnoj retorici, gde nismo birali izraze, gde smo ga|ali sve
oko sebe. Ti su izrazi nekada bili neumereni, bili su preterani, ali su
odgovarali politi~koj atmosferi u kojoj smo delovali. îm su represivne mere ublaène, ~im su prestale, ~im se normalizovala politi~ka situacija, i na{ nastup je sasvim druga~iji. Onda smo mi tolerantni, nastupamo bez jakih re~i, u~estvujemo u demokratskom dijalogu na krajwe civilizovan na~in, ~ak predwa~imo u tom civilizovanom nastupu u odnosu na
konkurente. I mi smo pristalice ove varijante, dakle, tolerantne politi~ke atmosfere. Ali ako nas sutra opet pritisnu, ako im toliko zasmetamo da poku{aju da nas uni{te, mi }emo se opet sluìti najè{}im verbalnim sredstvima, {to se kaè tu}i u ~elo, pa oni vi{e ne}e znati kako iz te koè da iza|u. Na isti na~in smo se pona{ali i u Srbiji i u Crnoj Gori, isti verbalni repertoar je bio primewivan i ovde i tamo.
421
Voditeq: Da. Gospodine Rak~evi}u, ja bih vas zamolio jo{ jedno pitawe iz nekog mog koncepta, pa onda da pre|emo na pitawa gledalaca, jer
stvarno je mno{tvo pitawa stiglo.
Rak~evi}: Ja se slaèm, red je da ispo{tujemo i one koji nas gledaju.
Voditeq: Ali, evo, neka to bude moje posledwe pitawe. Ekonomski
prosperitet: da li mislite da Crna Gora ili Srbija, ili koja od wih dvije moè brè napraviti privrednu reformu, koja ima taj potencijal?
Rak~evi}: Za nas je to neosporno Crna Gora je mali fleksibilni
sistem i mi tu zaista nemamo nikakvih problema. Ekonomija Srbije je na
kolenima. U Srbiji se i daqe vodi politika koja }e Srbiju dugoro~no izdvojiti iz me|unarodne zajednice, udaqiti od Me|unarodnog monetarnog
fonda, od Svetske banke, od svetske trgovinske organizacije i to }e biti propast Srbije.
U Srbiji imate ~iwenicu da vlast kontroli{e sve procese, da Milo{evi}, kada mu zatreba, obrne Top~ider i od{tampa novac. Odnos izme|u Srbije i Crne Gore zasniva se, dakle, na prevarama. To nije u redu.
[tampawe novca, upadi u monetarni sistem, kao {to je nekada bilo, dakle, zaista je to beskrupulozna vlast.
Voditeq: Granice.
Rak~evi}: Granice, apsolutno. Vidite, o~igledna je namera reìma u
Beogradu da Crnu Goru drì u mi{olovci, da zatvori sve granice osim
prema Srbiji, a ko je postavio granice prema Srbiji? Prvi put u istoriji granice izme|u Srbije i Crne Gore postoje upravo od strane dva koaliciona partnera od SPS-a i DPS-a. Nismo ih mi stavili, nismo mi
na vlasti. Nismo mi stavili granicu kod Prijepoqa.
Voditeq: Ni radikali gospodina [e{eqa.
Rak~evi}: Nisu ni oni, koliko znam.
Dr [e{eq: Mi bismo je sigurno za 24 sata uklonili.
Rak~evi}: [to se nas ti~e, mi ne èlimo granice ni prema kome, ne
samo prema Srbiji, ne èlimo granice ni prema Albaniji, ni prema Italiji, ni prema Bosni i Hercegovini, ni prema Hrvatskoj. Crna Gora je
mali o otvoreni sistem. Upravo uporedna istraìvawa pokazuju da ti
mali fleksibilni sistemi pre izlaze na zelenu granu. Crna Gora je
ostvarila, molim vas, sto dvadeset miliona dolara od turizma 1989. godine, sto dvadeset miliona dolara od pomorske privrede. Sistem koji se
vodio, odnosno politika koja se vodi iz Beograda je politika autizma,
politika koja se zatvara od ~itavog sveta. Crnoj Gori ne odgovara to zatvarawe i nema prosperiteta i boqeg ìvota u Crnoj Gori sa ovakvim
reìmom.
Jednostavno, Crna Gora se pod hitno mora otvoriti, ako to ne}e Slobodan Milo{evi} koji je drì u mi{olovci i ekonomski iscrpquje, koji èli socijalne nemire u Crnoj Gori, upravo èli Crnu Goru na kolenima, ekonomski slomqenu. Propao nam je aran`man od deset miliona
maraka. Crna Gora ne moè da ostvari svoje avio linije, nego treba da
ide preko Italije da bi do{la, recimo do Francuske ili Nema~ke koridorom. Ne moè da ide kuda treba da ide koridorom. Iz dana u dan kon422
kretna ~iwewa savezne administracije, Milo{evi}eve administracije

ukazuje da se Crna Gora ekonomski maltretira i da se ukidaju perspektive Crnoj Gori.
Za nas nikakve dileme nema da bi Crna Gora mogla relativno brzo da
iza|e na zelenu granu. Srbija ima mnogo, mnogo ozbiqnije probleme, mnogo ozbiqnije dubioze. Pitawe sukcesije, stepen zaduènosti Srbije mnogo je ve}i u odnosu na stepen zaduènosti Crne Gore. Kada stavi apsolutni iznos duga, to je taj stepen zaduènosti u odnosu na dru{tveni proizvod, dakle, to su bitno razli~ite po~etne pozicije. Ako se ho}e slobodna
i razvijena Crna Gora, Crna Gora mora da po~ne da odlu~uje sama o sebi
i da se prihvati da je prvi i osnovni interes Crne Gore Crna Gora.
Mi da pri~amo ovo {to gospodin \ukanovi} sada kaè: da }e Crna
Gora biti lokomotiva razvoja Srbije, da }e pokrenuti Srbiju u razvoj, to
je utopija. Crna Gora sa ovom veli~inom, sa ovakvom strukturom privrede da pokrene ovako mrtvu privredu Srbije, ovakav sistem koji i daqe
jo{ nije ra{~istio sa mnogim stvarima, sa utopijom dru{tvene svojine,
sa svim oblicima, koji nije ra{~istio da li treba da se vrati i da kontaktira sa MMF i Svetskom bankom, sa svetskom trgovinskom organizacijom pa to je stra{no. To je stra{no, to je direktno ukidawe i kra|a
budu}nosti gra|ana Crne Gore.
Danas se èli prodati to {to se jo{ uvek ima da bismo ostali na ledini. Ispra`wena stara devizna {tedwa, ispra`wena preko Jezde i majke
Dafine, ona druga opet prevara dràve, tre}a prevara je bila hiperinflacija, koja je tako|e bila ~ista organizovana pqa~ka naroda, ~etvrta su
ovi monetarni udari, ne moè se dràva praviti na prevarama. To ne ide
tako. To je direktno zavla~ewe ruke u yep gra|anima u Crnoj Gori.
Voditeq: Da li SDP misli da }e Crna Gora da vrati svoj monetarni
suverenitet?
Rak~evi}: Mora da vrati monetarni suverenitet i mora da sa~uva
vrednost valute u Crnoj Gori, mora da sa~uva ekonomsku supstancu Crne
Gore i da za{titi interese wenih gra|ana. Uostalom, to je jedna od
osnovnih nadle`nosti Vlade Crne Gore. Ako oni puste da se na takav na~in upada u monetarni sistem Crne Gore zarad odràvawa vlasti, zarad
isplate penzija, zarad kupovine socijalnog mira, mi nemamo {ta da traìmo u takvim prevarantskim odnosima. To je ono {to sam pri~ao racionalni aspekt, dakle, nije to nikakav inat, govorimo jednostavno o
ekonomiji i o boqem ìvotu gra|ana Crne Gore. Dok se decidno ne saop{ti da se ne moè na takav na~in obezbediti boqi ìvot, nemamo mi
{ta da pri~amo o tim stvarima.
Voditeq: Gospodine [e{eq.
Dr [e{eq: Otcepqewem Crne Gore ne bi se poboq{ale ìvotne
prilike crnogorskog stanovni{tva, u to sam apsolutno ube|en. Prvo, zato {to su sve svetske privrede danas poprili~no zatvorene: èle da prodaju robu, ali veoma je te{ko izvesti na wihovo trì{te. Srbija je trì{te gotovo neograni~enih kapaciteta za Crnu Goru. Srbijanska i crnogorska privreda su komplementarne, dakle, saglasne i sve ono {to se
proizvede u Crnoj Gori moglo bi da se proda na srbijanskom trì{tu.
423
Naravno, moè mnogo toga da se izveze, ali treba na}i kupce u inostranstvu, a to je danas najteè. Reìmi u Beogradu i Podgorici nisu konstantno stawe i budu}nost Srbije i Crne Gore ne sme se sagledavati kao
da su oni zaista konstantno stawe, ne{to nepromenqivo. Ekonomska situacija u na{oj zemqi je katastrofalna, pre svega zbog privrednog stawa u Srbiji. Nama sankcije i me|unarodna blokada ni iz daleka nisu nanele toliko {tete kao nesposobna vlast u Beogradu. âk su sankcije i
blokada mo`da sa nekih 10 odsto u~estvovali u pogor{awu na{ih ekonomskih i socijalnih prilika. [ta je na{ osnovni problem? To {to u
Srbiji jo{ nije sprovedena privatizacija i nema dobre voqe da se ona
sprovede u dogledno vreme. Zakon koji je pro{le godine usvojen je Zakon
koji sputava privatizaciju a ne podsti~e je, a kamoli da je ~ini obaveznom. Zatim, u na{oj zemqi postoje uvoznoizvozni monopoli. Po{to je
izraèn monopolizam u ukupnoj ekonomiji, postoji sistem uvoznih i izvoznih dozvola koji je osnovni izvor korupcije. Danas, recimo, poqoprivredne ma{ine u Srbiju moè da uveze samo jedna firma. Kada pogledate
ko je na ~elu te firme sin jednog od saveznih ministara. [to se ti~e
monetarnih udara, sada smo imali jedan monetarni udar u Saveznoj skup{tini. Usvojen je Zakon o pretvarawu kratkoro~nih kredita poqoprivredi, elektroprivredi, turisti~kim organizacijama i èleznici u javni dug. Ne{to u javni dug, ne{to u dugoro~ne kredite sa minimalnom kamatom, mislim negde oko 0, 5 odsto godi{we Narodnoj banci Jugoslavije,
a ukupno 1 odsto poslovnim bankama. To je prakti~no kredit bez kamate.
To je ve} jedan novi monetarni udar. O ~emu se radi? U pitawu je tri milijarde dinara, od toga gro novca ide za propale poqoprivredne firme
u Srbiji. Nijedan poqoprivrednik od toga nikakve koristi ne}e imati,
nijedan seqak, nego ova bulumenta na ~ijem ~elu se nalazi SPS-ovski i
JUL-ovski direktorski lobi. Recimo, Dragan Markovi} iz Lajkovca i
sli~ni privrednici , kada uzimaju kredite, uzimaju sa sve{}u da ih nikada ne}e vra}ati. Oni uvek imaju monopolski poloàj i privilegiju da dobiju kredite, a obi~an seqak ne moè da dobije nikakav kredit, pogotovo ne moè da dobije ove kredite sa povoqnom kamatom. I ovde je bila
vrlo povoqna kamata, a sada se ti krediti pretvaraju u javni dug i prakti~no se otpisuju. I koju korist iz svega ovoga je imala Crna Gora?
I crnogorskim turisti~kim firmama je otpisano nekih petnaest
miliona dinara. U odnosu na tri milijarde, tih petnaest miliona dinara ne zna~i ni{ta. Ako }emo i po strukturi stanovni{tva, ako je re~ o
proporcijama, ako je ukupno tri milijarde dinara otpisano, onda bi na
crnogorsku trgovinu trebalo da otpadne, ako ona ima 5 odsto stanovni{tva Savezne Republike Jugoslavije, bar sto pedeset miliona dinara, a
ne petnaest miliona dinara, 10 odsto od onoga {to bi bilo proporcionalno broju stanovnika. A {ta se desilo u Ve}u republika? Samo je Srpska radikalna stranka glasala protiv ova dva zakona, a sve crnogorske
stranke su glasale za. Sve crnogorske stranke koje su prisustvovale Ve}u
republika Savezne skup{tine i sve druge stranke Srbije, i socijalisti,
i JUL-ovci, i Srpski pokret obnove. Mi smo ostali usamqeni u negirawu ova dva zakona, iako smo imali veoma, veoma ubedqivu argumentaciju.
424
Rak~evi}: Ja imam jednu kratku repliku, ako je mogu}e.

Voditeq: Izvolite, pa sa time da zavr{imo ovaj deo i da pre|emo na
pitawa gledalaca.
Rak~evi}: Oko dve stvari se ne slaèm sa gospodinom [e{eqom.
Prva je stvar da su privreda Srbije i Crne Gore komplementarne. Ne
smatram da je privreda Srbije sa privredom Crne Gore komplementarna.
Tu se moè duga pri~a povesti u odnosu na bilo koju drugu privredu sa
prostora eks - Jugoslavije, nikakva ne bi mogla biti ve}a veza zavisnosti. Da kaèmo {ta zna~i komplementarno. Imate postoje}i situaciju:
Srbija, recimo, prodaje Crnoj Gori bra{no 60-80 pfeniga, a ako moè
do}i u luku Bar bra{no za 33 pfeniga, {to je wegova svetska cena, onda
je pitawe {ta to zna~i.
Ako mi kupujemo i {titimo poqoprivredu Srbije, koja je zaista neefikasna u delu identifikacije uzroka, tu se slaèmo zbog ~ega je neefikasna, ali poqoprivredna Srbije je takva da ima skoro najvi{e cene
u Crnoj Gori, najvi{e cene na evropskom kontinentu. Ponavqam, uzmite
bra{no, uzmite bilo koji proizvod. Dakle, ne mislim da je to neka posebna komplementarnost.
I druga stvar, kaète da su sankcije najvi{e 10 odsto, ako se ne varam, ako sam dobro uhvatio va{u misao, uticale na poziciju Srbije i Crne Gore.
Dr [e{eq: U strukturi uzro~nika...
Rak~evi}: Da, ja smatram da je znatno ve}i uticaj sankcija. Ima uticaja i nesposobne vlasti, ali posebno ponavqam u odnosu na strukturu
privrede Crne Gore koja je otvorena privreda, vi govorite posle uvo|ewa sankcija Crnoj Gori i stavqawa gvozdene zavese sa svih strana: u turizmu, pomorskoj privredi, aluminijumu koji je berzanska roba, o proizvodima drvoprerade, to su ~etiri udarne grane Crne Gore. Sve ~etiri
grane su direktno zavisne od otvorenih granica.
Dakle, nema turizma u najlep{em zatvoru u svetu, nema pomorske privrede ako su va{i brodovi zapleweni {irom sveta, nema izvoza aluminijuma, nego je kombinat aluminijuma umesto 150.000 tona radio sa nekim kapacitetom od 20 odsto. Nema izvoza drveta, nema izvoza Obodovih proizvoda. Ono {to ~ini gro privrede Crne Gore direktno je bilo pod uticajem
sankcija. Kod nas je taj procenat sasvim obrnut, kod nas je mo`da i 90 odsto
uticaj sankcija i zatvorenosti Crne Gore na katastrofu i ekonomski kolaps u Crnoj Gori. Dakle, to je van spora u tom ekonomskom smislu.
Voditeq: Zamoli}u vas...
Dr [e{eq: Samo kratko na ovo.
Voditeq: Moè, ali kratko.
Dr [e{eq: Malopre ste pomenuli pitawe zatvorenih granica. Mi
smo apsolutno protiv zatvarawa granica, ali granicu ne bismo imali
samo izme|u Srbije i Crne Gore i Republike Srpske. Mi granice moramo imati i prema Albaniji i prema Hrvatskoj, ali ne zatvorene granice. Promet i qudi i roba preko granica mora da se odvija. âk i sa zemqama sa kojima smo u najneprijateqskijim odnosima izvesna trgovina
mora da postoji ako je to u obostranom interesu.
425
[to se ti~e zaplene brodova, to je ~ista ameri~ka samovoqa. Evo i

sada, kada ameri~ka vlada verbalno podràva sada{wi reìm u Crnoj
Gori, divi se wegovom reformskom kursu, Amerikancima ne pada na pamet da bar Crnoj Gori skinu taj spoqa{wi zid sankcija. Za{to to ne urade? Za{to sada Amerikanci ne pokaù gest dobre voqe i omogu}e Crnoj
Gori da preuzme Prevlaku, bez koje nema Bokokotorskog zaliva u geostrate{kom smislu, u kome je on bezvredan u geostrate{kom smislu ako Prevlaka nije u sastavu na{e zemqe. Dakle, postoji ~itav niz primera koji
govore da zapadne sile nemaju dobre namere prema na{em narodu i na{oj
zemqi. Evo, sada na sva zvona, recimo, hvale Milorada Dodika u Republici Srpskoj, obe}ali su mu stotine miliona dolara pomo}i, milijardu dolara ukupne pomo}i, a dobija po milion-dva tamo gde se pojavi.
Voditeq: I dali su mu jednu torbu para, tako je bar pisalo.
Dr [e{eq: Znam, ali {ta on da radi sa tom torbom para? Da malo da
penzionerima i malo policajcima i gotovo, zavr{io je. To ne zna~i ni{ta. Bez milijarde dolara on ne moè prakti~no ni{ta u~initi u ekonomiji, a pare mu ne}e dati. On je obe}ao da }e Br~ko pripasti Republici Srpskoj, ~ak je to vezao za svoju eventualnu ostavku ako se ne ostvari.
Amerikanci ne pokazuju dobru voqu da se Br~ko dodeli Republici Srpskoj, nego }e najverovatnije arbitraà opet doneti odluku da se odloì
re{avawe pitawa Br~kog. Amerikanci su obe}avali pare Poqskoj, pa
Poqska skoro ni{ta nije dobila.Obe}avali su i Ukrajini, pa skoro ni{ta nije dobila. Obe}avali su Ma|arskoj, obe}avali su Rumuniji, obe}avali su Bugarskoj, skoro ni{ta nisu dobile. Setite se kada su obe}avali
dvadeset pet milijardi dolara kredita Rusiji, ni{ta od tog kredita nije bilo. Zna~i, zapadne sile nisu dobronamerne, one bi da potla~e, one bi
da upropaste, a ne}e da pomognu. I ne}e ni ovog puta pomo}i.
Drugo, i pristup me|unarodnoj ekonomiji vam je isuvi{e idealizovan. Me|unarodnom ekonomijom vladaju monopoli i ti monopoli budno
prate da se neko ne ume{a u wihovo trì{te. Fabrika Obod ima {ansu da svoje proizvode plasira u Srbiji, i moè da bude glavni proizvo|a~ friìdera i druge bele tehnike u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Obodove proizvode plasirati na svetskom trì{tu je veoma te{ko, i
kada se to radi, radi se ispod cene, kao {to su proizvodi Zastavine fabrike u Americi prodavani ispod cene, pa je celi posao propao. Tehni~kom robom mi ne moèmo konkurisati na svetskom trì{tu, ali aluminijumom moèmo. Koji su problemi oko plasirawa aluminijuma? I u vreme najè{}ih sankcija aluminijum se mogao prodati, ali za{to nije dovoqno proizvedeno i za{to nije dovoqno prodato, to su ve} drugi razlozi, o wima bismo mogli posebno razgovarati. Sve strate{ke robe i u vreme sankcija su se mogle prodati.
Rak~evi}: Jeste, uz porez. Makedonija pametno uzme svojih 10 odsto.
Dr [e{eq: Nije 10 odsto uzimala, Makedonija je uzimala, to je ta~no, ali nije uzimala 10 odsto. Uzimala je ne{to mawi procenat, ali je uzimala, to je ta~no, u oteànim uslovima se to radilo. Ali ako je uzimala
10 odsto, ja govorim da su nam za tih 10 odsto i smetale ove sankcije i blo426
kada, da su nam za 10 odsto zagor~ali ìvot. Ali nama su unutra{wa

struktura privrede na~in odlu~ivawa o privredi i vlasni~ki odnosi
osnovni problem, osnovna smetwa. Slovenija ne bi mogla ubrzano krenuti napred da nije blagovremeno izvr{ila privatizaciju, kod wih je potpuno zavr{ena privatizacija. Prakti~no je u Hrvatskoj zavr{ena privatizacija, ne{to je i u Crnoj Gori ura|eno, u Srbiji je ura|eno, pa je 1994.
godine jednim nepromi{qenim zakonom sve vra}eno u prvobitno stawe.
Rak~evi}: O aluminijumu se ne slaèmo, ali to je dobro, boqe da se
ne slaèmo.
Dr [e{eq: Ne bi ni vaqalo da se potpuno slaèmo.
Rak~evi}: Jeste.
Voditeq: A da li se svi slaèmo da pre|emo na pitawa gledalaca?
Rak~evi}: Ja mislim da je red.
Voditeq: Pitawe za gospodina Rak~evi}a: za{to mu ne smeta velika
Nema~ka, a smeta mu Velika Srbija? I isti glas pita: kod najve}eg broja Crnogoraca do pred kraj Drugog svetskog rata u dokumentima je pisalo da je nacionalnost srpska, pravoslavna veroispovest. êmu promena
i je li to proizvod komunizma?
Rak~evi}: Ja ne smatram, ponavqam, da je to proizvod komunizma. Postoji slobodno izja{wavawe. Taj va{ uvaèni gledalac je imao priliku
da se izjasni kao Srbin. Wegovo mi{qewe deli 9,5 odsto gra|ana i molim lepo. Moj otac se pi{e Crnogorcem, moj ded Veli{a Mule se pisao
Crnogorcem, ima dosta qudi koji se iz sasvim opravdanih razloga ose}aju Srbima, molim lepo. Nas ima 62 odsto, wih 9,5 odsto do narednog popisa, kada }e verovatno taj odnos biti ili sli~an ili neznatno promewen. Uostalom, vide}emo, u ovom ~asu je to tako.
[to se ti~e velike Nema~ke i Velike Srbije, to su bitno razli~ite stvari. Vi znate kakva je istorijska dimenzija te nazovi velike Nema~ke o podeli interesnih zona, ruska zona i tako otvaramo velike pri~e.
To uop{te nije isto. Nema~ki nacizam i pri~a o arijevskoj rasi je
bila krajwe opasna. Doìvela je slom 1918, doìvela je slom 1945. godine, prema tome, tu je bilo izme|u onih koji su smatrali da su Srbi nebeski narodi i onog dela Nemaca koji su smatrali da su Nemci Arijevci
velikih sli~nosti. I oni su smatrali da mogu da se {ire, da mogu da vr{e ekspanziju. Bio je sli~an odnos sa Austrijom, aneksija, ima mnogo tih
paralela. Uop{te nije isti istorijski kontekst Nema~ke i Velike Srbije, ove o kojoj smo pri~ali KarlovacKarlobagVirovitica, ni u
istorijskom ni u demografskom smislu. Knin, recimo, nikada nije bio
deo dràve Srbije.
Dr [e{eq: Ja bih imao prvo komentar na ovo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ako bismo komentarisali pitawa koja
su postavqena gospodinu Rak~evi}u ili vama, zapleli bismo se.
Dr [e{eq: Molim vas, veoma je va`no. Gospodin Rak~evi} je rekao
da Knin nikada nije bio u dràvi Srbiji, ali nije nikada bio ni u dràvi Hrvatskoj. Ili kada je bio u posledwih 1.000 godina?
427
Rak~evi}: Pri~amo o Velikoj Srbiji, je li tako?

Dr [e{eq: Molim vas...
Rak~evi}: O velikoj dràvi Srbiji pri~amo.
Dr [e{eq: Ali kome je pripadao taj Knin? Bio je uvek pod okupacijom. Bio je pod okupacijom Ma|ara, bio je pod okupacijom Austrijanaca,
a nije pripadao ni Hrvatskoj. Kako to da sada pripada Hrvatskoj?
Voditeq: To treba da pitate gospodina Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Ne, to treba pitati neke komuniste koji su stariji po komunisti~kom staù od Milo{evi}a, one koji su svojom olovkom proizvoqno povla~ili granice me|u federalnim jedinicama komunisti~ke
Jugoslavije. Te granice su na silu povu~ene, nikada nikakvim pravnim
aktom nisu legalizovane, a gospodin Rak~evi} je malopre pomenuo i
Ustav iz 1974. godine. To uop{te nije bio ustav, to je bio oktroisani pravni akt, oktroisan ustav. Oktroisani ustav nije ustav u pravom smislu
re~i. Oktroisani ustav vlastodr{ci daju narodu da bi ga lak{e potla~ili, da bi ga lak{e kontrolisali. Ustav u pravom smislu re~i moè se
doneti samo na demokratski na~in, demokratskim putem. A evo vam kqu~ni dokaz da Ustav iz 1974. godine nije donesen demokratskim putem qudi
koji bi se izjasnili na stru~nim pravnim raspravama...
Rak~evi}: A Ustav SRJ, je li donet demokratskim putem?
Dr [e{eq: I tu smo imali primedbi na na~in dono{ewa tog ustava.
Rak~evi}: Da, da.
Dr [e{eq: Ali je ovaj Ustav naknadno dobio legitimitet, na demokratskim izborima koji su po wegovom slovu odràni 1992. godine. Ti izbori su bili relativno demokratski.
Voditeq: Gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: Zna~i, na~in na koji je donesen, izja{wavawem one biv{e Savezne skup{tine...
Rak~evi}: Ve}e Republika, u kakvom je sastavu bilo, ali to su ve}
druge...
Dr [e{eq: Molim vas, to su falinke u wegovoj legitimnosti.
Rak~evi}: Jedanput oktroisan, drugi put, kada ne odgovara, vaqa.
Dr [e{eq: Ali usvojile su ga skup{tine Srbije i Crne Gore, koje
su bile na demokratski na~in konstituisane. To mu je dalo izvestan stepen demokrati~nosti i legitimnosti, kao i sama ~iwenica da su po slovu tog Ustava sve relevantne politi~ke partije u na{oj zemqi iza{le
na demokratske izbore. Uz primedbe koje uvek imamo povodom tih izbornih procesa, oni su u su{tini bili demokratski. I mi smo na taj na~in
post faktum dali legitimitet Ustavu iz 1992. godine. Ustav iz 1974. godine nikada nikakav legitimitet nije stekao na osnovu voqe naroda.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da se dogovorimo da se ne komentari{u
odgovori...
Dr [e{eq: Moramo ponekad komentarisati, nemojte. Malo. Evo, i
gospodin Rak~evi} }e meni komentarisati odgovore.
Voditeq: Pusti}emo gospodina [e{eqa, on je ipak gost.
428
Dr [e{eq: Znam, ali neka i gospodin Rak~evi} meni komentari{e

odgovore. Ja èlim da budemo potpuno ravnopravni u ovoj emisiji, mislim da smo do sada bili ravnopravni.
Rak~evi}: Ne da smo ravnopravni, nego smo ravnopravniji.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pitawe za vas, gospodin Vlado [aranovi} pita: Po{to je u [umadiji veliki broj Crnogoraca, odnosno [umadinci su svi poreklom Crnogorci, predlaèm da pravimo veliku Crnu Goru. [ta kaète na to?
Dr [e{eq: Duhovito. Va`no je da smo u jedinstvenoj dràvi pa kako god da se zove ta dràva. Ali smo jedan narod, i izvorni naziv na{eg
naroda je Srbi.
Rak~evi}: Da, ali tu je velika razlika, mi traìmo veliku Crnu Goru. Mi }emo se boriti za prava crnogorskog naroda u suverenoj Srbiji.
Dr [e{eq: Vi biste {to mawu Crnu Goru, izgleda.
Rak~evi}: Ne, ovolika kolika nam je dosta je.
Voditeq: Nikola Dedi} iz Podgorice pita gospodina [e{eqa: Da
li su ~etnici bili izdajnici?
Dr [e{eq: Ne, ~etnici nisu bili izdajnici, oni su bili borci za
slobodu srpskog naroda, juna~ki su se borili protiv okupatora. A onda
su komunisti nametnuli gra|anski rat i mnogo vi{e `rtava u na{em narodu je palo u tom gra|anskom ratu izme|u partizana i ~etnika nego u
borbi protiv okupatora. Naravno, i me|u ~etnicima je bilo zlih qudi
koji su ~inili zlo~ine kao {to je i me|u partizanima bilo zlih qudi koji su ~inili zlo~ine. Poznata su tzv. pasja grobqa gde su komunisti~ki
zlikovci likvidirali nedu`ne civile, stanovnike Crne Gore recimo.
Takvih zlo~ina je bilo i u Srbiji, i u Bosni i Hercegovini.
Ali ne moèmo mi amnestirati ni sve ~etnike. I me|u wima je bilo onih koji su se ogre{ili o svoj narod. Znate, svi qudi su razli~iti, a
prava qudska priroda se iskaè pogotovo u ratnim okolnostima. Onda
onaj ~ovek koji ima neke predispozicije za zlo u mirnodopskom vremenu,
iskaè neki zverski nagon u ratu. Takvih smo slu~ajeva imali i u ovom
ratu. Ali to nije bilo karakteristi~no za ~etnike. Karakteristi~no za
wih je bilo da su bili istinski borci za slobodu svoga naroda.
Rak~evi}: Mi ne delimo to mi{qewe, ali to bi nas daleko odvelo.
Oko relativizacije da je bilo dobrih qudi i na jednoj i na drugoj strani
se slaèmo, ali oko uloge crnogorskog pokreta, ~etni~kog i antifa{isti~ke borbe razli~ito mislimo. Ali to je ve} druga pri~a. Samo da konstatujem.
Voditeq: Za obojicu pitawe: da je, nekim slu~ajem, posle raspada
SFRJ stvorena unitarna Jugoslavija od Srbije i Crne Gore, da li bi do{lo do ovih nemilih doga|aja na Kosovu i Metohiji? Gospodine [e{eq,
imate prednost, izvolite.
Dr [e{eq: Mislim da stvarawe te unitarne dràve ne bi samo po
sebi spre~ilo albansku separatisti~ku pobunu na Kosovu i Metohiji.
Ve} sam govorio koji su weni osnovni uzroci. Prvo, hu{kawe albanskih
separatista od strane zapadnih sila da se diù protiv srpske vlasti,
429
drugo, nesposoban reìm u Beogradu. Da je stvorena unitarna dràva, odmah se postavqa pitawe koji bi reìm bio u toj unitarnoj dràvi, ko bi
pobedio na prvim izborima i kako bi se stvari daqe odvijale. Da je stvorena unitarna dràva, pa da je na izborima pobedila Srpska radikalna
stranka, sigurno do ovoga na Kosovu i Metohiji ne bi do{lo.
Rak~evi}: To su tendencije sasvim suprotne tendencijama u na{em
okruèwu i Evropi. Raspadom centralizacije postoji jaka decentralizacija, to su dominantni procesi, dakle, na makroplanu imate globalizaciju, a {to se ti~e samog ustrojstva dràve, decentralizaciju kao jedno
od bitnih obele`ja. Unitarizacijom se ne mogu stvari re{avati, a ni represijom se sasvim sigurno ne moè re{avati problem Kosova. Unitarizacija koja je nemogu}a tako ne}e gra|ani Crne Gore, u to sam ube|en. Tu
su oblici izja{wavawa parlamentarni izbori i referendum, pa }emo
videti koliko je gra|ana Crne Gore za unitarnu, a koliko }e biti za suverenu Crnu Goru.
Dr [e{eq: Ali procesi idu u suprotnom pravcu, u pravcu integracije. âk i Evropska unija, koja je u startu bila tipi~na konfederacija,
sada sve vi{e poprima federalna obele`ja.
Rak~evi}: Apsolutno.
Dr [e{eq: U budu}nosti }e verovatno, ako opstane, izrasti u modernu federaciju.
Rak~evi}: To su oni procesi o kojima sam govorio, gde se mi ne slaèmo. Dakle, postoji integracija, a mi imamo suprotno. Na me|unarodnom makroplanu u spoqnoj politici integracija je dominantno obele`je. A mi smo imali autizam u Srbiji i Crnoj Gori, zatvarawe na unutra{wem planu umesto decentralizacije i usitwavawa, {to je dominantno
obele`je. Ja sam govorio o tome da je danas 195 novih dràva, ne novih,
nego ~lanica Ujediwenih nacija. Dakle, nije to proces koji...
Dr [e{eq: Me|u wima i dràva Vanatu.
Rak~evi}: Apsolutno, i Vanatu, ima 35 dràva, molim vas, kojima je
ispod...
Dr [e{eq: Sa po 10.000 stanovnika.
Rak~evi}: Ispod 500.000 stanovnika.
Dr [e{eq: Ima i sa 10.000 stanovnika.
Rak~evi}: Ima. To je jedna od najmawih dràva. Sa 8.000 stanovnika
kaù da je najmawa dràva...
Dr [e{eq: Znate li vi za{to je do{lo do toga?
Rak~evi}: Nema potrebe, moèmo da povla~imo tu paralelu. Mi se
slaèmo oko dràvnosti Crne Gore, vi smatrate da je to srpska dràva,
mi smatramo da je gra|anska dràva Crna Gora, tu se slaèmo.
Voditeq: Nacionalni dohodak u tim malim dràvama?
Rak~evi}: Nacionalni dohodak, evo da kaèm vrlo otvoreno: me|u 10
najmawih dràva na svetu samo dve imaju nacionalni dohodak ispod 1.000
dolara, a me|u 10 najve}ih dràva danas u svetu samo su dve koje imaju preko toga. Dakle, zna~i da su mali mnogo fleksibilniji i mnogo su ve}e mogu}nosti da se lepo ìvi u malom sistemu kakav je Crna Gora.
430
Dr [e{eq: Obi~no nacionalni dohodak ne zavisi od broja stanovnika. A sa druge strane, ova tendencija pove}awa broja dràva je svesno
programirana od strane Amerikanaca, jer Amerikanci pomo}u tih novostvorenih malih, minijaturnih dràva imaju sve ubedqiviju ve}inu u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija.
To ide u prilog wihovoj koncepciji stvarawa svetske vlade. Znate,
glas jedne dràve Vanatu, koja mo`da ima desetak hiqada stanovnika,
vredi u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija kao glas Rusije, Kine,
Indije i sli~nih velikih dràva. To je, dakle, jedna druga~ija tendencija.
Voditeq: Za gospodina Rak~evi}a: kakva prava imaju nealbanski narodi u Albaniji i postoji li neka {kola na srpskom jeziku u Albaniji?
Rak~evi}: Vrlo lo{a prava imaju Srbi i Crnogorci u Vraki, poznata su, verujem, onima koji su hteli pa`qivo da slu{aju tokom svih ovih
godina, na{a zalagawa kada su do{li Srbi i Crnogorci iz Vrake oko
tih stvari. Treba konstatovati ono {to je fakat. Dakle, apsolutno smo
nezadovoqni, prema svim informacijama koje imamo, stawem qudskih
prava Srba i Crnogoraca u Albaniji i o tome tako|e treba otvoreno
pri~ati. To je ~iwenica.
Voditeq: Za gospodina [e{eqa: stalno tvrdi da ne priznaje crnogorsku naciju sa nau~noistorijskog stanovi{ta, a kao demokrata priznaje svakome pravo da se izja{wava kako ho}e, pa makar i kao Marsovac. Kako moè da sa nau~nog stanovi{ta negira crnogorsku naciju kada je upravo sa nau~nog stanovi{ta hiqadugodi{wa dràvnost Crne Gore izvori{te i nacije?
Dr [e{eq: Ja ne znam ko je to nau~nom metodom dokazao. Takva nau~na dela ne postoje u na{oj literaturi. Ne postoji nijedno nau~no delo kojim se dokazuje postojawe crnogorske nacije, a postoje mnoga nau~na dela kojima se dokazuje da su Crnogorci Srbi.
Rak~evi}: Jo{ kada ne bi bilo ovih 63 odsto Crnogoraca sve bi bilo u redu.
Dr [e{eq: Znate {ta, vide}emo na slede}em popisu stanovni{tva,
samo ne zaboravite da su pod komunisti~kim reìmom qudi i na silu primoravani da se tako se izja{wavaju. Drugo, vi znate kakva je bila komunisti~ka propaganda. I tre}e, oni qudi, ogromna ve}ina onih qudi koji se
danas izja{wavaju kao Crnogorci, izja{wavaju se tako svesno, ube|eni da
su Srbi samim tim {to su Crnogorci, jer ne mogu biti ni{ta drugo.
Rak~evi}: Hvala {to ste me osvestili.
Dr [e{eq: Ja verujem da ste se vi intimno pomalo i osve{}ivali
kroz ovu emisiju, mada to ne}ete javno priznati.
Rak~evi}: Apsolutno, jasno. Vi ra~unate kao Srbin, o~igledno.
Dr [e{eq: I u{li ste vi kao Srbin, samo...
Voditeq: Mo`da to nije znao ni sam gospodin Rak~evi}.
Dr [e{eq: Da.
Rak~evi}: Mi smo gra|anska partija, mi po{tujemo to da ima i Srba,
i Hrvata, i vi ste gra|anska partija, je li tako?
431
Voditeq: Dobro, mi se malo {alimo.

Dr [e{eq: Mi smo i nacionalna i gra|anska partija. Dakle, zalaèmo se za principe gra|anske ravnopravnosti i demokratije, ali smo i
srpski nacionalisti i patrioti. To nikada nije bilo sporno.
Rak~evi}: Jeste.
Voditeq: Za gospodina Rak~evi}a: {ta misli o separatistima na Kosovu i da li treba pregovarati sa wima i dati im republiku, jer oni samo to traè?
Rak~evi}: Ja sam rekao {ta mislim o tome na po~etku Kosovo je deo
Srbije, treba razgovarati sa legitimnim predstavnicima albanskog naroda, teroristi su ne{to {to o~igledno postoji na Kosovu. Me|utim, na~in na koji to Milo{evi} poku{ava da re{i deset godina i posledwih
desetak dana ni~emu ne vodi. Opet }e morati da sednu da razgovaraju i to
da razgovaraju, ne znam, sa Rugovom ili sa nekim, a ne sa onim po{tenim
Albancima, kako ih oni zovu, sa kojima su krali izbore. Dakle, Kosovo
}e biti deo Srbije i Kosovo }e imati svoju autonomiju. To je neminovno
da }e tako biti.
Dr [e{eq: Samo bih jednu napomenu jo{ rekao, po{to to nisam stigao u po~etku emisije. Vi ste pomenuli zalagawe gospodina Rak~evi}a da
mladi}i iz Crne Gore ne idu na odsluèwe vojnog roka na Kosovo i Metohiju.
Rak~evi}: Da.
Dr [e{eq: Mislim da bi bilo dobro i u vezi sa tim pitawem ne{to
da se kaè. Prvo, mislim da mladi}i iz na{e zemqe treba {irom Savezne Republike Jugoslavije da idu na odsluèwe vojnog roka i da se uvek
mora praviti kombinacija da mladi}i iz Podgorice sluè sa mladi}ima
iz Pirota, iz Kovina, iz Vaqeva, iz Bijelog Poqa itd. Dakle, sve te na{e jedinice u kojima se sluì obavezan vojni rok moraju biti konstituisane na taj na~in da su mladi}i, regruti iz svih delova zemqe tamo koncentrisani, pa i na Kosovu i Metohiji. Mi radikali smo apsolutno protiv toga da se zadrì sistem privilegija i da qudi sa jakim vezama i uticajem mogu da srede svojoj deci da izbegnu sluèwe vojnog roka na onim
mestima koja nisu privla~na iz raznih razloga, nekada samo zato {to su
mala mesta, nekada zato {to je osetqiva politi~ka situacija, prete}a
pobuna itd. Dakle, tu ne bi smelo da bude nikakvih vaninstitucionalnih
upliva, da se te privilegije izraàvaju na onaj na~in na koji se danas izraàvaju. Jer funkcionerska deca ne idu da sluè vojni rok na Kosovu i
Metohiji, nego idu obi~no tamo gde je najprijatnije sluìti taj rok.
Ali mi radikali smo protiv toga da se vojska sada upotrebqava u gu{ewu separatisti~ke pobune iz vi{e razloga. Kqu~ni je razlog {to je
vojska institucija savezne dràve, oruàna sila savezne dràve. Mi insistiramo da to pitawe re{ava Srbija kao federalna jedinica, jer ima
dovoqno policajaca i oni su sposobni, obu~eni i opremqeni da taj posao
privedu kraju, samo ako bude postojala politi~ka odluka da se do kraja
ide protiv terorizma.
Drugo, ukoliko do|e do angaòvawa armije, preti nam opasnost intervencije NATO-a. Kada policija u~estvuje u gu{ewu terorizma i sepa432
ratisti~ke pobune, onda je to iskqu~ivo unutra{wa stvar jedne zemqe.

Kada se ume{a vojska u te sukobe, onda se daje dosta elemenata za procenu
stranim silama, NATO-u, Ujediwenim nacijama da je re~ o gra|anskom ratu, a ne o terorizmu, jer za{to bi se u teroristi~ke aktivnosti me{ala
vojska. Ako je re~ o gra|anskom ratu, onda bi oni mogli da traè pravni
osnov za direktnu vojnu intervenciju radi razdvajawa snaga, radi pacifikacije, izbegavawa krvoproli}a, sa svom onom argumentacijom kojom su se
sluìli u vreme rata za Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku.
I tre}i razlog za{to nije pametno da se sada upotrebqava vojska je
iskqu~ivo politi~ki razlog unutra{we prirode. Prvo, re~ je o regrutima, ne profesionalnim vojnicima, koji nisu dovoqno obu~eni za ovakvu vrstu dejstava. Ovaj posao treba da zavr{avaju striktno specijalci
koji su za to dovoqno obu~eni i osposobqeni.
Rak~evi}: Mi smo legalisti. Za razliku od ovoga {to je rekao gospodin [e{eq, mi smatramo da }emo se boriti zakonskim sredstvima da
momci iz Crne Gore sluè vojsku na teritoriji Crne Gore. Jedna kratka
istorijska analogija: kada su postojale crnogorska vojska i srpska vojska,
ne samo na Mojkovcu nego su mnogo puta doìvqavali u zajedni~kim bitkama, kada je bilo potrebe, uspehe. Svaka armija ove vrste koja sada postoji je, pokazalo se to i skoro u pre|a{wem ratu, osu|ena na neuspeh.
Mislim da vojni rok treba da se skrati Crnoj Gori treba mali, profesionalni vojno-policijski aparat i da se vojni rok skrati na {est meseci. Da ga sluè svi gra|ani, ali da se vojska apsolutno profesionalizuje. Da bude sluèwe, ponavqam, to je stav SDP, to je programsko na~elo u Crnoj Gori. Zajedni~ka komanda moè. Kada mogu jedna Francuska
i jedna Nema~ka imati zajedni~ku komandu, apsolutno je jasno da i Crna
Gora i Srbija mogu i da treba da sara|uju, da imaju neke zajedni~ke komande i rodove vojske, ali {to se ti~e ove stvari, to je na{ stav i na{e vi|ewe, na{e programsko opredeqewe.
Voditeq: Za gospodina [e{eqa: sa kojim pravom govori o demokratiji kada je on isti vadio pi{toq na beogradske studente ispred Skup{tine?
Dr [e{eq: Nikada nisam vadio pi{toq na studente. Samo u nekoliko slu~ajeva sam potezao oru`je kada sam bio napadnut. I nisu me napadali studenti, nego ruqa, razularena gomila koja je atakovala na moj
fizi~ki integritet, pretila da me lin~uje. A kada me napadne ruqa, uop{te ne postavqam pitawe ko ~ini ruqu, da li su to studenti, radnici, seqaci, nezaposleni, ovakvi, onakvi. Ruqa je ruqa, oni me napadaju, ja moram da se branim. Nikada ne beìm. Kada me napadne do pet qudi, branim se pesnicama, nogama. Kada me napadne vi{e od pet qudi, ja nisam u
stawu da se odbranim rukama i nogama, pa poteèm pi{toq, ali ga poteèm postepeno: prvo zapretim, dignem ga uvis, pa ako to ne pomaè, pucam u vazduh, pa ako i to ne pomaè, onda pucam u meso. U ovom slu~aju
koji se pomiwe bilo je dovoqno da potegnem pi{toq i dignem ga u vazduh
ruqa je odmah pobegla jedno 20 metara od mene. Ruqu uvek ~ine kukavice, qudi li~no frustrirani raznim problemima, nesposobni da sami
sopstvene probleme re{avaju. U ~oporu se ose}aju sigurnim, i onda kidi{u, juri{aju. Kada im pokaète zube, oni beè.
433
Rak~evi}: Na{ odnos prema oru`ju je ne{to druga~iji, vi znate.

Voditeq: Da. Za gospodina Rak~evi}a: da li }e va{a strategija ili
moto na predstoje}im parlamentarnim izborima biti samostalna Crna
Gora ili Crna Gora pod Srbijom?
Rak~evi}: To je potpuno jasno, mislim da svih ovih godina Crna Gora
treba da bude samo svoja, slobodna, razvijena. Crna Gora pod Srbijom nije
na{ programski ciq. Verovatno je pitawe bilo upu}eno gospodinu [e{equ.
Dr [e{eq: Ne, ne, Crna Gora pod Srbijom nije na{ programski ciq.
Na{ programski ciq je jedinstvena srpska dràva, a ne Crna Gora pod
Srbijom. A ne zaboravite, u toj jedinstvenoj srpskoj dràvi opet bi Crnogorci, kao najsposobniji, jurnuli u prvi plan.
Rak~evi}: Tek ste onda nadrqali kada jurnemo u prvi plan.
Dr [e{eq: Ali ~ekajte, ja sam Crnogorac po poreklu. Nemojte, molim vas.
Rak~evi}: A to je to.
Dr [e{eq: Ja mislim da posebno ovim stepenom prodornosti ...
Rak~evi}: Rekoh da }ete vi iza}i odavde kao Crnogorac.
Dr [e{eq: Samo prou~ite koliko je direktora Crnogoraca po Beogradu, po Srbiji, koliko je qudi na istaknutim mestima, ukqu~uju}i i
biv{eg predsednika Republike Srbije, a sada{weg predsednika Savezne
Republike Jugoslavije. Dakle, ono {to je svojstveno Crnogorcima i Hercegovcima kao qudima istog mentaliteta, istog podnebqa, je visok stepen sposobnosti, prodornosti, upornosti. Kr{ u kome su ìveli u~inio
ih je takvim. Oni su, dakle, mnogo prodorniji vitalniji od qudi koji su
rasli u ravnici, na plodnoj zemqi, koji su uvek imali dovoqno hrane,
uvek su imali na raspolagawu ono elementarno {to obezbe|uje u izvesnoj
meri ugodan ìvot.
A ovde se za svaki krompir, za svako zrno p{enice, proliva reka znoja, ovde se, dakle, uvek mukotrpno ìvelo i od kamena otkidalo. To je ono
{to je mentalitetu qudi sa crnogorskog i hercegova~kog kr{a dalo jednu novu dimenziju koja ih ~ini prodornijim u svakoj sredini gde se pojave. Zbog toga bi otcepqewe Crne Gore bilo velika gre{ka, jer Crnogorci onda ne bi imali pred sobom jednu Veliku Srbiju, jednu veliku {ansu
za afirmaciju. Crna Gora bi bila ograni~ena na malom prostoru, a ogroman broj kadrova bi traìo svoju {ansu, i ti kadrovi ne bi imali gde da
se iskaù. Ovako, dok je Velike Srbije, desetomilionski crnogorski kadrovi uvek imaju velike mogu}nosti dokazivawa.
Voditeq: [ali se. Gospodine Rak~evi}u, hteli ste ne{to da kaète.
Rak~evi}: Dobro, ni{ta ne kaèm. Ako bi se Crnogorci vratili, jedan broj gra|ana Srbije bi po~inuo o~igledno, jer su vrlo jaki ti projekti tamo u Srbiji koji pri~aju o tome.
Dr [e{eq: Ja u to ne verujem.
Rak~evi}: Dobro. Mi smo sirovine, polusirovine tako...
Dr [e{eq: Stranke koje se za to zalaù su veoma male, mizerne rekao bih. Nova demokratija, pone{to se to javqalo u Gra|anskom savezu i
434
nekim bezna~ajnim strankama, neki Vlajko, kako se preziva, zaboravio

sam, formirao stranku starosedelaca Srbije. Da tragedija bude ve}a, ispostavilo se...
Voditeq: Da je Crnogorac.
Dr [e{eq: Da je Hercegovac poreklom.
Voditeq: Za malo.
Dr [e{eq: Kod ozbiqnih politi~kih stranaka nema nikakve tenzije tog tipa.
Voditeq: Ovako, po{to smo ve} uveliko prekora~ili vreme trajawa
ove emisije, ja }u jo{ samo po jedno pitawe. Za gospodina Rak~evi}a: da
li }ete, ukoliko ne ispunite cenzus za ulazak u parlament, napustiti poloàj predsednika stranke, odnosno podneti ostavku?
Rak~evi}: Apsolutno. Ako se desi da ova partija ne dobije 3 odsto,
@arko Rak~evi} }e dati ostavku na mesto predsednika Socijaldemokratske partije, i to javno kaèm. Ja kaèm da sam ube|en da }e SDP imati najmawe 5 poslanika. Evo, neka to bude u republi~kom parlamentu, i
to samostalnim nastupom.
Voditeq: Za gospodina [e{eqa: {ta biste preduzeli ukoliko voqom naroda do|e do otcepqewa Crne Gore od Jugoslavije?
Dr [e{eq: Isto kao kada biste me pitali {ta bih preduzeo ako sutra bude smak sveta. Mislim da je apsolutno nemogu}e da do|e do otcepqewa Crne Gore. Teorijski je mogu}e, kao {to je teorijski mogu} sutra{wi smak sveta, ali ~ovek ne moè o tome racionalno da razmi{qa i ne
moè da kaè {ta bi preduzeo. Da se Crna Gora otcepi od zajedni~ke dràve, to bih zaista shvatio kao smak svet. Mislim da je to apsolutno neverovatno.
Voditeq: Gospodine Rak~evi}u, samo va{ kratak osvrt na tok ove
emisije. Kako ste se ose}ali?
Rak~evi}: Dobro, samo da nije visoka temperatura, ne zbog razgovora, nego zbog ovih reflektora, mislim da je ovaj dijalog bio u redu. Treba na normalan, demokratski na~in iskazati razli~itosti. Socijaldemokratska partija i Srpska radikalna stranka su na dijametralno suprotnim pozicijama. Treba razgovarati, vreme }e pokazati svoje. Ja verujem u neumitnost procesa slobodne, razvijene Crne Gore, otvorene
prema susedima. Gospodin [e{eq i Srpska radikalna stranka imaju drugi program, razgovarali smo sasvim normalno.
Dr [e{eq: I mi smo za to da budemo otvoreni prema susedima, ali
ne da ukidamo granice, pustite vi to. Da ukinemo granice, pa da nam nagrnu ili sa juga ili sa severa.
Rak~evi}: Da, da. Li~no sam sasvim zadovoqan. Mislim da je razgovor bio korektan. Vama hvala, hvala Blu mun, hvala onima koji su nas
gledali. Pozdravqam sve koji su nas gledali. Mislim da treba razgovarati, ~uti razli~ita vi|ewa, pa }e qudi izabrati i prepoznati ono {to
ih vodi ka boqem ìvotu.
Voditeq: Gospodine [e{eq.
435
Dr [e{eq: Ja mislim da politi~ari treba da sukobqavaja svoja mi{qewa, da se sva|aju, da se prepiru, da raspravqaju, nekada i pod ve}im
nabojem, nekada pod ve}om politi~kom vatrom, ali nikada to ne sme da
stvara mr`wu, nikada ti sukobi me|u politi~arima ne smeju da dele narod i da izazivaju krvoproli}e.
Politi~ari treba da se sukobqavaju, a narod da posmatra i da se
opredequje prema ubedqivosti argumenata svakog od politi~ara koji je
u politi~koj areni. Mislim da smo mi ve~eras kao apsolutni politi~ki
protivnici pokazali da je mogu}a tolerantna rasprava me|u protivnicima te vrste i da treba da insistiramo da se te rasprave vode pred kamerama, u {tampi, u Narodnoj skup{tini, da se vode tamo gde im je mesto, a
da se vi{e nikada ne desi ono {to se desilo u januaru u Podgorici ili
{to se u nekoliko navrata de{avalo u Beogradu. Desilo se, {to na{ narod kaè, ne ponovilo se.
Voditeq: Gospodo, u moje ime i u ime televizije Blu mun, hvala vam
{to ste bili na{i gosti.
Rak~evi}: Hvala i vama.
Voditeq: Dragi gledaoci, kao {to ste videli, moji gosti su sve rekli, ni{ta ne treba dodavati, dakle, razli~itosti nisu ni{ta stra{no,
sve se moè finim, pristojnim dijalogom re{iti. To je bila vanredna
emisija Mogu}e vru}e, gledajte nas u redovnoj emisiji ~etvrtkom u
18.15. Hvala vam na pa`wi i do vi|ewa.
XXI
ZA VLAST PO[TENIH QUDI
TV Crna Gora, 10. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je jo{ jedno izdawe
emisije Izo{treno, u kojoj }emo poku{ati da sa zanimqivim sagovornikom izo{trimo pogled na neke aktuelne teme. Ve~eras je na{ gost dr
Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, politi~ar o ~ijem anga`manu su mi{qewa izrazito podeqena, koji svojim istupima
uvek izaziva zna~ajnu pa`wu javnosti.
Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li.
Voditeq: Hvala. U posledwe vreme ~esto ste u Crnoj Gori. Va{ boravak je medijski propra}en brojnim gostovawima, videli smo vas ~esto
u studijima mnogih privatnih televizija, ve~eras ste ovde kod nas u velikoj dràvnoj ku}i. Dobra prilika je da nam objasnite {ta, zapravo, radite u Crnoj Gori i zbog ~ega ste ovde.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se intenzivno sprema za vanredne parlamentarne i lokalne izbore u Crnoj Gori. To su razlozi mojih
u~estalih dolazaka u Podgoricu i u druge delove Crne Gore. Mi }emo
436
iza}i sa kompletnom listom kandidata za parlamentarne izbore i sa

svim punim listama kandidata na izborima za skup{tine op{tina, u svakoj od 21 op{tine u Crnoj Gori.
Ovog puta imam {ansu ~e{}e da se pojavqujem u medijima, jer u Crnoj Gori ima mnogo vi{e medija nego {to ih je bilo unazad nekoliko godina, a mislim da je u izvesnoj meri liberalnija atmosfera, pa mi se ukazuje {ansa da se pojavim i u onim medijima na kojima ranije nikada nisam mogao.
Voditeq: Tvrdili ste da je Momir Bulatovi} za vreme predsedni~kih izbora u Crnoj Gori na odre|eni na~in kandidat Srpske radikalne
stranke.
Dr [e{eq: Nije on bio kandidat Srpske radikalne stranke. Mi smo
podràli Momira Bulatovi}a na predsedni~kim izborima. Prvo smo
razmi{qali da li da idemo sa svojim kandidatom ili ne. U prvi mah smo
mislili da idemo, me|utim, shvatili smo da na{ kandidat ne bi imao neke ozbiqne {anse, ne bi osvojio dovoqan broj glasova da u|e u drugi
krug. Odlu~ili smo da podrìmo Momira Bulatovi}a jer nakon raspada
nekada{we Demokratske partije socijalista, izgledalo nam je da nam je
wegova predizborna platforma blià od platforme sa kojom je nastupao Milo \ukanovi}.
Voditeq: Iako je ideolo{ki neistomi{qenik?
Dr [e{eq: Jeste, ideolo{ki neistomi{qenici su i jedan i drugi.
Uostalom, i jedan i drugi su nam politi~ki protivnici, kao i cela Demokratska partija socijalista iz onoga vremena, tako i obe partije koje
su nastale cepawem Demokratske partije socijalista i Socijalisti~ke
narodne partije, kako se zove ova druga grupacija.
Voditeq: Ipak, zastupawe nacionalnih interesa je zastupawe srpske svesti u Crnoj Gori i nije prepu{teno partijama Mila i Bulatovi}a. Da li ste sada ovde da biste ponovo preuzeli to i bili autenti~an
braniteq tih interesa?
Dr [e{eq: Mislim da svako ko se ose}a u pravom smislu re~i Srbinom moè da bude autenti~ni branilac srpskih nacionalnih interesa.
Samo bih malo dopunio ovo {to se ti~e na{e podr{ke kandidaturi Momira Bulatovi}a. Podsetio bih vas da smo 1992. godine podràli wegovog konkurenta Branka Kosti}a. Dakle, ni za jednog se mi nismo na neki
na~in vezali, niti smo bili ~iji ideolo{ki ili politi~ki sledbenici.
Voditeq: Tada ste, 1992. godine, podràli i Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Da, podràli smo Slobodana Milo{evi}a jer je branio
zapadne srpske zemqe. îm je promenio svoju politiku, polovinom 1993.
godine, mi smo krenuli u èstok obra~un sa Slobodanom Milo{evi}em,
i taj obra~un traje i danas, mada je u posledwe dve godine poprimio ne{to civilizovanije forme, jer su splasnule represivne mere reìma u
Srbiji. îm splasnu represivne mere, na{a retorika je sasvim druga~ija. Mi se vi{e bavimo argumentima nego jakim re~ima, parolama, ili napadamo li~nost onako u ~elo, {to bi na{ narod rekao.
437
[to se ti~e odbrane srpskih nacionalnih interesa, wih ne moè odbraniti jedna partija ili pojedinac. Wih moè odbraniti samo narod u
celini. A mi smo politi~ka partija koja na najflagrantniji na~in izraàva srpske nacionalne interese i srpsku nacionalnu ideju. I kao takvi,
poznati smo u javnosti, poznat je na{ program i, za razliku od drugih politi~kih partija, mi nikada ni{ta bitno u na{em programu nismo mewali. Kako smo krenuli u strana~ku politiku 1990. godine, tako i danas istrajavamo.
Voditeq: [ta mislite o oceni da su radikali rezervna varijanta
vlasti?
Dr [e{eq: Mi smo utoliko rezervna varijanta vlasti {to jo{ nismo do{li na vlast, a vrebamo priliku da {to pre osvojimo vlast.
Voditeq: Isto tako, ~esto se ~uje da idete u korak, da idete jedan korak ispred vlasti, a zatim, u kqu~nim momentima ne samo da podràvate
ve} i spasavate reìm Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Mi smo spasavali reìm Slobodana Milo{evi}a samo
1992. godine, rekao sam vam iz kog razloga zato {to je Slobodan Milo{evi} tada branio zapadne srpske zemqe i zato {to su oni koji su Milo{evi}u predstavqali glavne izaziva~e bili neuporedivo gori od Milo{evi}a. Mi, u najmawu ruku, uvek idemo nekoliko koraka ispred reìma.
A nekada su to miqe, kilometri ispred reìma.
Mislim da mnogo boqe shvatamo istorijsku situaciju u kojoj se na{ao celi na{ narod, na{a dràva, istorijske procese na Balkanu, u
Evropi, u ~itavom svetu. Mi smo, ako ho}ete, predvideli krah komunizma, najpre kao pojedinci, kao qudi koji nisu bili strana~ki organizovani, jer u to vreme, po~etkom osamdesetih godina, nije bilo nikakvih
{ansi za strana~ko organizovawe, ali smo prkosno nastupili protiv onda{we varijante komunisti~kog reìma i sagledali wegov krah, predvideli ga.
Sa druge strane, drugi su, s vremena na vreme, dolazili na na{e pozicije. Ja sam 1990. godine uhap{en i osu|en na 15 dana zatvora zato {to sam
u Knez Mihajilovoj ulici u Beogradu upisivao dobrovoqce za odlazak u
Knin. A 1991. godine i Milo{evi}ev reìm je do{ao na te iste pozicije, pa je on organizovao, potpomagao odlazak dobrovoqaca i pomagao zapadne srpske zemqe.
Dakle, ako se govori o tome ko je na ~ije pozicije dolazio, drugi su sigurno dolazili na na{e pozicije, a kod nas se ni{ta bitno nije mewalo.
Daqe, u kriti~nim trenucima mi ne podràvamo Milo{evi}a. Nama se nekada postavi pitawe da li sru{iti Milo{evi}a. Ako postoji rizik da se u isto vreme sru{i i dràva, mi nismo spremni da sru{imo dràvu da bi pao Milo{evi}. Kao kada imate jedno korito sa prqavom vodom i dete u tom koritu. Va{ je ciq da istresete prqavu vodu iz korita,
ali da sa~uvate dete, a ne da iz korita prospete i dete i prqavu vodu. E,
to je su{tina na{e pozicije.
Voditeq: Ne ~ini li vam se, pak, da lo{a vlast sada dovodi u pitawe
opstanak dràve?
438
Dr [e{eq: Da, lo{a vlast je uvek opasnost za dràvu, ali narod ima
mogu}nost na izborima da promeni tu vlast, a sama ~iwenica da je do sada nije promenio, govori da mi iz opozicije nismo bili dovoqno ubedqivi. Naravno, tu je prisutan i momenat falsifikata, posebno falsifikata na Kosovu i Metohiji. Ali ti falsifikati, bez obzira koliko bili brojni, ne mogu opovrgnuti ~iwenicu da ipak socijalisti i levica
osvoje vi{e od milion glasova. Zna~i, ima toliko qudi u zemqi koji im
jo{ ukazuju poverewe. Za{to je to tako? Ne zato {to su oni dobri, nego
zato {to jo{ postoji velika doza nepoverewa u opozicione politi~ke
partije.
[to se ti~e srpskih radikala, na{e poverewe u narodu naglo raste.
A neke druge opozicione partije gorko su razo~arale narod u raznim periodima i raznim prilikama.
Voditeq: Moète li dati kratku ocenu politi~ke scene Srbije
sada?
Dr [e{eq: U Srbiji trenutno imamo situaciju u kojoj nijedna politi~ka partija nema skup{tinsku ve}inu. Levica ima 110, od ukupno 250
poslanika u republi~kom parlamentu. To su rezultati septembarskih izbora. Socijalisti~ka partija ima 86 poslanika, a Srpska radikalna
stranka 82. Ako bismo iskqu~ili poslanike sa Kosova i Metohije, ~iji
su izborni rezultati sigurno falsifikovani, ispostavilo bi se da Srpska radikalna stranka ima vi{e poslanika od Socijalisti~ke partije
Srbije, da smo mi po snazi prva stranka.
Drugo, sva istraìvawa javnog mwewa pokazala su pred izbore u septembru pro{le godine da JUL, recimo, ima 8% glasova, a sa 8% imao bi
najmawe 10% poslani~kih mandata u Republi~koj skup{tini. Dakle, da
je sam iza{ao na izbore, imao bi 25 poslanika, a sada ima 19, {to zna~i
da su socijalisti posle izbora zahvatili malo u torbu svojih koalicionih partnera JUL-a i Nove demokratije i uzeli vi{e mandata da bi ve{ta~ki bili pojedina~no ve}a partija od Srpske radikalne stranke.
Mi radikali smo odmah posle septembarskih izbora iza{li sa inicijativom za formirawe koncentracione vlade nacionalnog jedinstva
od ~etiri najve}e parlamentarne stranke: Srpske radikalne stranke,
Socijalisti~ke partije Srbije, Srpskog pokreta obnove i Jugoslovenske
levice. Ostale tri stranke nisu prihvatile socijalisti i JUL }ute}i,
a Srpski pokret obnove se obru{io drvqem i kamewem.
Recimo, Srpski pokret obnove bi hteo sa nama tehni~ku koaliciju,
a ne bi hteo da mi budemo jedan od ~etiri koaliciona partnera u vladi
Srbije. Zna~i, to i nije iskreno izja{wavawe, jer oni, zapravo, u tehni~koj koaliciji sa radikalima prete socijalistima i diù svoju cenu u
pregovorima kod stvarawa koalicione vlade. Mi smo to na vreme prozreli i saop{tili javnosti da, naravno, nema ni{ta od toga. Ukoliko
oni nisu u stawu da formiraju vladu, tu trgova~ku vladu, mi }emo uskoro
imati nove izbore u Srbiji.
Voditeq: Dakle, u pitawu je jedna mala politi~ka igra, a kada su ve}
politi~ke igre u pitawu, za{to ste mirno pre{li preko izborne kra|e?
439
Dr [e{eq: Nismo uop{te mirno pre{li. [tampali smo jedno specijalno izdawe na{ih novina, lista Velika Srbija, u 500.000 primeraka, drugo u 100.000, tre}e u 100.000 i sada spremano ~etvrto u 200.000 primeraka.
Voditeq: Najavili ste bili i tu`be.
Dr [e{eq: I tu`be idu, samo sada je zastoj, jo{ Vrhovni sud ne re{ava po svim tu`bama, a treba posle da idemo i na Ustavni sud. Mi smo
detaqno opisali sve te kra|e koje smo sami mogli utvrditi. I utvrdili
smo kra|u od 350.000 glasova.
Voditeq: Samo na Kosovu je bar...
Dr [e{eq: Ne samo na Kosovu, bilo je i u drugim delovima, ali na
Kosovu najvi{e. Procewujemo da je mogu}e da je ukradeno oko 800.000 glasova na ovim izborima. Jer glasove su na najbrutalniji na~in potkradali na Kosovu i Metohiji, tamo smo poslali vi{e od 1000 kontrolora iz
Beograda i drugih delova Srbije. Me|u wima su bili svi na{i savezni i
republi~ki poslanici.
Na nekim bira~kim mestima u 7 sati ujutru na{li su bira~ke kutije
pune glasa~kih listi}a sa zaokruènim imenom Milana Milutinovi}a.
U Drenici, u Srbici, gde je do{lo do teroristi~ke pobune, Milan Milutinovi} je dobijao 100% glasova [iptara upisanih u bira~ke spiskove. Zbog toga smo ga vi{e puta prozivali da sada ode na Kosovo i Metohiju i da umiri te svoje bira~e koji se diù na oru`je, kada ga toliko vole, kada su mu ukazali poverewe. On bi, vaqda, imao najvi{e autoriteta
da ih umiri, da ih privede nekim razgovorima, da se problemi re{avaju
mirnim putem, a ne posezawem za oru`jem.
Milan Milutinovi} je, o~igledno, dobio vi{e albanskih glasova na
ovim izborima nego Fatos Nano u Albaniji, pa ako do|e do nekih izbora na Kosovu i Metohiji, onda bi najboqe za socijaliste bilo da Milan
Milutinovi} bude na ~elu liste. Recimo, da se kandiduje za predsednika
Kosova i Metohije, on bi sigurno pobedio, kada je tako omiqen me|u Albancima.
Mi smo mogli da iza|emo na ulice. Znate {ta bi se desilo? Krvoproli}e. A mi smatramo da na{a izborna pobeda nije vredna prolivawa srpske krvi.
Drugo, socijalisti su ove izbore falsifikovali imaju}i potpunu
podr{ku zapadnih sila, pre svega Amerike i Nema~ke. Gelbard i Kinkel
su se otvoreno u tom smislu izja{wavali. Oni su pre}utno podràli te
falsifikate, a kada su izbori zavr{eni, kada je Milutinovi} preuzeo
funkciju, onda je to jo{ jedan od wihovih argumenata protiv Milo{evi}a, pa sada Amerikanci u svojim izve{tajima u Stejt departmentu pi{u
da su izbori falsifikovani, da su bili neravnopravni medijski uslovi,
da je bilo ovo, da je bilo ono.
Zna~i, postigli su dvostruki ciq, spre~ili su izbor predstavnika
Srpske radikalne stranke na funkciju predsednika Republike, jer znaju
da bi sa wime druga~ije bili vo|eni svi mogu}i pregovori, da je to stranka koja ima izuzetno sposobne, kvalitetne kadrove, da se ne moè upla{i440
ti, da se ne moè prevariti, da se ne moè obmanuti, da je to stranka koja zna {ta ho}e, za razliku od Socijalisti~ke partije koja vlada po inerciji, a zapravo nije sposobna da re{i ni najosnovnije probleme u zemqi.
Kada su to ve} izveli, onda koriste i dodatni argument: evo, falsifikovao si izbore, pa ti to sada stavqamo na tvoj ra~un, mora}e{ to da
plati{ tako, tako i tako.
Voditeq: Pomenuli smo Kosovo u kontekstu ove pri~e, a vi ste izjavili da u unitarnoj dràvi, kakvu vi èlite, u kojoj bi Srpska radikalna stranka bila na vlasti, do problema na Kosovu ne bi ni do{lo. Na koji na~in biste uspeli u tome?
Dr [e{eq: Mo`da bi bilo nekih sitnih trzavica, ne moèmo mi govoriti da smo u stawu da stvorimo dràvu u kojoj nema nikakvih problema. Takva dràva nikada na svetu nije postojala. Ali bili bismo u stawu da stvorimo dràvu u kojoj bi se svi problemi re{avali na civilizovan, na demokratski na~in. Mi smo protiv toga da u na{oj zemqi postoje bilo kakve autonomije, pogotovo teritorijalne autonomije, ali
pripadnicima nacionalnih mawina nikada nismo negirali gra|anska
prava i qudske slobode. Gra|anska prava i qudske slobode bi bili garantovani i Albancima ili [iptarima, nije bitno kakav je termin, znamo
o ~emu se radi. Kako bismo mi to sproveli u delo?
Prvo, ovaj reìm, socijalisti~ki, zaqubqenik je starih ideolo{kih dogmi i smatra da sve mora da drì pod svojom kontrolom: i {kolstvo, i zdravstvo, i kulturu, i sve ostalo. Mi bismo odmah mewali zakone i omogu}avali formirawe privatnih {kola, privatnih bolnica, ambulanti, privatnih kulturnih institucija i akademija nauka.
Voditeq: One i postoje.
Dr [e{eq: One postoje, ali sada ilegalno. Mi bismo sve to legalizovali. Mi bismo postavili samo jedan uslov u pe~atu i u nazivu firme mora da stoji Republika Srbija na srpskom i albanskom jeziku. Dakle,
ne sme da stoji Republika Kosovo, dràva Albanija, ovo, ono, mora to
da stoji. A kakve }e programe imati Albanci u tim svojim {kolama, to
nas ne interesuje. Kakve }e uybenike pisati za svoje |ake i studente, nas
to ne interesuje. Besmisleno je u eri kompjuterske tehnologije, satelitske televizije, interneta, da mi sada insistiramo na tome {ta }e pisati
u albanskom uybeniku.
Drugo, ako Albanci ne èle da {aqu svoju decu u dràvne {kole, gde
se u~i po programu koji se propisuje u Beogradu u Ministarstvu obrazovawa, onda neka ih lepo po{aqu u privatne {kole. Ako ne èle da se le~e u dràvnim bolnicama, gde je le~ewe u principu besplatno, onda neka se le~e u privatnim. Ako im ne odgovaraju na{e kulturne institucije, koje se finansiraju iz dràvnog buyeta, neka formiraju sve {to poèle, ali da sami finansiraju. Mogu i akademiju nauka. [to bi nama smetala albanska akademija nauka i umetnosti Kosova i Metohije? Uop{te
nam ne bi smetala ako su oni u stawu to da finansiraju.
Mo`da }e se neko na svetu smejati tim akademicima, kao {to je to ranije bilo slu~aj, ali to nas ne interesuje. Mo`da }e diploma koja se stek441
ne na tom privatnom albanskom univerzitetu biti bezvredna, ali neka o

tome razmi{qa roditeq koji svoga sina ili svoju k}erku upu}uje tamo da
studira. Neka on razmi{qa kako }e ta diploma posle da pro|e na trì{tu, da li }e se sa wom mo}i na}i neki posao ili ne, da li }e biti negde
u inostranstvu nostrifikovana ili ne}e. Dakle, jedan ~isto liberalni
prilaz ovim kqu~nim problemima, jer oko tih problema se sve okre}e.
Sa druge strane, Albanci imaju pravo da formiraju politi~ke partije, ve} su ih formirali. Treba sa wima da iza|u i na izbore. Kada iza|u na izbore sa svojim partijama, one }e osvojiti izvestan procenat glasova, bi}e zna~ajna snaga i u saveznom i u republi~kom parlamentu, a onda imaju mogu}nosti da se bore i za neke druge interese.
Mi bismo na Kosovu i Metohiji sredili prvo mati~ne kwige, pogotovo mati~ne kwige dràvqana, izdali nove li~ne karte za celu teritoriju Republike Srbije. Ako Albanci bojkotuju popis stanovni{tva, mi
}emo im dosko~iti na taj na~in {to }emo propisati nove obrasce li~nih karata. Svako mora da izvadi li~nu kartu. Mi }emo tako utvrditi koliko ih ta~no ima, pa }emo na osnovu toga napraviti bira~ke spiskove.
Jedan jedini uslov da se dobije li~na karta je uverewe o dràvqanstvu, pa
da vidimo ko je dràvqanin, ko nije. Pa da sredimo katastarske i druge
zemqi{ne kwige. îtav niz aktivnosti, a socijalisti ni{ta od toga nisu uradili. Oni su skr{tenih ruku sedeli i ~ekali, a vreme je radilo za
[iptare.
Voditeq: Svesno ili iz neznawa?
Dr [e{eq: Iz neznawa, pre svega, a rekao bih ~esto iz gluposti.
Drugo, socijalisti na Kosovu i Metohiji imaju najgore mogu}e kadrove,
korumpirane qude, kriminalce poput Miladina Ivanovi}a u Pe}i, Vojislava @ivkovi}a u Pri{tini, Samaryi}a i sli~nih. Oni su u sprezi
sa {iptarskom mafijom. A korupcija cveta. Najve}i stepen korupcije u
na{oj zemqi prisutan je na Kosovu i Metohiji. Ne moè takva vlast da
funkcioni{e i ne moè takva vlast da re{ava probleme.
Dakle, {ta moèmo da konstatujemo? Da su problemi bili re{ivi,
jo{ uvek su re{ivi. Sada bi se teè re{ili nego ranije. Da su na vreme
re{avani, ve} bismo imali zadovoqavaju}u situaciju. Ali i sada se mogu
re{iti da postoji dobra voqa. Ta dobra voqa ne postoji. I dolazimo u
opasnost da nas èstoko pritisnu velike sile i da nam otmu Kosovo i
Metohiju, jer je reìm u Beogradu bio inertan.
Voditeq: Sukob je eskalirao, kakav rasplet predvi|ate?
Dr [e{eq: Ja ne mogu da se bavim politi~kim prognozama, ali je situacija krajwe opasna, rekao bih kriti~na. Desilo se jo{ ne{to: Amerikanci su mahali tim svojim {argarepama, o kojima ~esto pri~aju, i uquqkali su Milo{evi}a i wegov reìm u Beogradu, pa su oni pomislili evo,
dolazi vreme da se ukine spoqni zid sankcija, pa su se malo olabavili,
bili neoprezni, a onda su Amerikanci udarili svom snagom.
Sada su opet krenuli u ofanzivu protiv na{e zemqe. Prete sankcijama, neke sankcije ve} primewuju, ~ujemo da neke zemqe jednostrano otkazuju me|unarodne ugovore, preti se uspostavqawem razli~itih statusa na Ko442
sovu i Metohiji, preti se intervencijom NATO-a, dosta toga }e ostati na

nivou prazne pretwe, ali }e nam naneti dosta {tete svojim postupcima.
Na{ osnovni problem je {to reìm u Beogradu nikada nije bio u
stawu da proceni koji su interesi velikih sila, zapadnih sila na Balkanu, i koliko su spremne daleko da idu velike sile, kao {to nije znao ni
da proceni kojim se sve metodama sluè zapadne sile.
Reìm je `rtvovao Republiku Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske uz ameri~ko obe}awe da }e sankcije biti ukinute. Me|utim, ~im je to zavr{eno Dejtonskim sporazumom, sankcije Ujediwenih
nacija su formalno ukinute, a Amerikanci su u trenutku izmislili tzv.
spoqni zid sankcija. I sada idu daqe, kao da ni{ta ranije nije `rtvovano.
Amerikanci se brinu za [iptare na Kosovu i Metohiji, a ne brinu
se za milion Srba koji su proterani sa podru~ja biv{e avnojevske Hrvatske, sada{we nezavisne usta{ke dràve. Milion Srba. Po popisu je
bilo 700.000, i bilo je jo{ 300.000 Srba koji su se izja{wavali kao Jugosloveni. Dakle, ukupno milion. Nije ih ostalo ni 100.000 na podru~ju sada{we Hrvatske. Najvi{e u Isto~noj Slavoniji i Barawi, odakle se masovno iseqavalo, ~ak je vazdu{ni most sa Norve{kom uspostavqen. Ima
ih {a~ica po Zagrebu i po drugim delovima Hrvatske. To Amerikance ne
brine, ali ih brine Kosovo i Metohija.
Voditeq: A pri~a o zapadnoj zaveri, a ne o pogubnosti velikog dràvnog projekta?
Dr [e{eq: Nije to nikakav veliki dràvni projekat. Mi smo taj
projekat ostvarili. Biv{a Jugoslavija je ve}a od Velike Srbije. Ko je
hteo da se otcepi od te Jugoslavije? Slovenci i Hrvati pre svega. Mislim da su Makedonci prili~no nevoqno oti{li, a da su bosanski muslimani bili izmanipulisani i da se ve} intimno gorko kaju zbog te gluposti {to su proglasili nezavisnost.
Ali Slovenci i Hrvati to èle jo{ od 1918. godine. Oni su u{li u
Jugoslaviju da se za{tite od italijanskih i delimi~no austrijskih pretenzija. Nikada nisu iskreno prihvatali jugoslovensku dràvu. Uz pomo} zapadnih sila oni su se otcepqivali. Vaqda se optuùje onaj ko vodi separatisti~ku politiku, a ne onaj ko poku{ava sa~uvati celovitost
dràvne teritorije.
Nije velikodràvna pretenzija sa~uvati celovitost svoje dràvne
teritorije, nego je velikodràvna pretenzija otcepqivati se i poku{ati
sa sobom odneti i delove tu|ih teritorija, kao {to su uradili Hrvati.
Voditeq: Borba za o~uvawe Jugoslavije je sa sobom nosila i neke
druge koncepte crtawe novih granica.
Dr [e{eq: To crtawe granica je bilo primereno srpskim radikalima, mi nismo bili vladaju}a stranka. Ja ne vidim da je ikada Slobodan
Milo{evi} crtao te nove granice. To kod wega ne postoji. To je kod wega nepoznata kategorija. Mi ga i danas zbog toga napadamo, jer te granice
su mogle biti realizovane. On je mislio da }e ograni~enom upotrebom
vojske obeshrabriti Hrvate, naterati ih na pregovore i zadràti u zajed443
ni~koj dràvi. To je ono {to je na{a gre{ka. I zbog toga je armija koncentrisala svoje udare na jedan grad, `rtvovan je jedan grad, kao {to je Vukovar sravwen do temeqa, ne bi li se oni koji su vodili separatisti~ku
politiku u Hrvatskoj pokolebali i naterali na popu{tawe, naterali na
kompromisno re{ewe i ostanak u zajedni~koj dràvi. To je bilo usmereno i prema zapadnim silama. Me|utim, postignut je kontraefekat.
A {to se ti~e tih granica, te granice je crtala Srpska radikalna
stranka, i ona i danas ostaje pri granicama KarlobagOgulinKarlovacVirovitica. Mi nikada od toga ne}emo odustati. To su zapadne srpske granice.
Voditeq: Kaète da ne}ete od toga odustati, u vezi sa tim uop{te
moète preduzeti?
Dr [e{eq: Sada ne moèmo ni{ta preduzeti. Moèmo na{em narodu, posebno mla|im generacijama, obja{wavati {ta to zna~i i qude ube|ivati da nikada to ne zaborave. Ako su Francuzi ~ekali 48 godina da povrate Alzas i Loren, koje im je Bizmark oteo u francuskopruskom ratu
1870. godine, onda i mi moramo imati izvesnog istorijskog strpqewa, ~ekati da se promeni odnos snaga me|u velikim silama i ~ekati svoju {ansu da povratimo ono {to je na{e, {to je izgubqeno.
Uostalom, pod Turcima smo ~ekali 500 godina da oslobodimo svoju
dràvu.
Voditeq: Kako posmatrate razvoj doga|aja u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: U Republici Srpskoj je do{lo do smene vlasti zahvaquju}i glasovima muslimanskih poslanika iz Muslimansko-hrvatske federacije. Ovde nije bitno {to su ti poslanici muslimani, nego je bitno
{to su iz Muslimanskohrvatske federacije, dakle, ne ìve na teritoriji Republike Srpske. Ne bi to nama ni{ta smetalo da su to muslimani koji ìve kao lojalni gra|ani Republike Srpske i da imaju svoje poslanike u Narodnoj skup{tini. Takvih muslimana ima u Republici Srpskoj,
nema ih prevelik broj, ali ih ima, postoje.
Ta smena vlasti je nai{la na veliko odobravawe zapadnih sila. Te zapadne sile su i potpomogle smenu vlasti, potpomogao je i Slobodan Milo{evi} i reìm iz Beograda, to je i u~iweno u dogovoru sa zapadnim silama.
Ciq je bio da se Srpska demokratska stranka obori sa vlasti i da se
spre~i svaki daqi uticaj Radovana Karayi}a na politi~ke prilike u Republici Srpskoj. To je sada postignuto. Ali nastao je novi problem zapadne sile ne odràvaju svoje obe}awe. Zapadne sile su obe}ale milijardu dolara pomo}i Republici Srpskoj, do sada je Republika Srpska, pod
Dodikovom vladom, dobila mo`da desetak miliona dolara.
Dakle, ode u Englesku, dobije milion funti, ode u Ameriku, dobije
pet miliona dolara, ode u Nema~ku, dobije tako neki sitni{, to je sitni{ za jednu dràvu koja ima vi{e od milion stanovnika, zaista sitni{,
to ni{ta ne zna~i. Time se nikakav problem ne moè re{iti.
Drugo, postojala su obe}awa da }e Br~ko me|unarodnom arbitraòm
biti dodeqeno Republici Srpskoj. Dodik je ~ak, da li ishitreno, obe}ao da
}e podneti ostavku ako Br~ko ne pripadne Republici Srpskoj. A sada ve}
444
~ujemo da se me|unarodna arbitraà sprema da prolongira kona~no re{ewe. Dakle, vreba se prilika za to da se Br~ko dodeli Muslimansko-hrvatskoj federaciji. Smatraju da jo{ nije vreme, ali to drè u rezervi kao jo{
jedan faktor pritiska na srpski narod i razbijawa Republike Srpske.
U Republici Srpskoj }emo u septembru imati izbore na svim nivoima. Ne{to se govori da bi lokalni izbori mogli biti odloèni, ali }e
se sigurno odràti predsedni~ki i parlamentarni.
Voditeq: Va{a o~ekivawa?
Dr [e{eq: Pa, sve }e zavisiti od toga da li }e zapadne sile zaista
odràti neko od svojih obe}awa ili ne}e. Ako Br~ko do septembra ne
pripadne Republici Srpskoj i ako ne stigne ta milijarda dolara, ja mislim da }e ove stranke koje sada podràvaju Dodika lo{e pro}i na izborima, a da }e vlast osvojiti Srpska radikalna stranka, verovatno u koaliciji sa Srpskom demokratskom strankom.
Ako zapadne sile slu~ajno, mada ja u to iskreno ne verujem, ali bi me
obradovalo da se to desi, ako zapadne sile Br~ko dodele Republici Srpskoj kroz me|unarodnu arbitraù, onda Dodik ima {ansi, onda partije
koje on predvodi verovatno mogu osvojiti apsolutnu ve}inu glasova. Tada i wegova partija, koja sada ima samo dva poslanika, moè da dobije
mnogo ve}u podr{ku. Dakle, sve zavisi od toga.
Voditeq: Smatrate li ta~nom tezu da je nacionalna ideja, posle svega {to se desilo, kompromitovana?
Dr [e{eq: Ne, nacionalna ideja nikako ne moè biti kompromitovana. Ona moè biti vi{e ili mawe uspe{no realizovana, u pojedinim
istorijskim periodima moè biti poraèna. Mi smo upravo doìveli
jedan nacionalni poraz okupacijom Republike Srpske Krajine, progonom srpskog naroda. Drugi nacionalni poraz smo doìveli predajom jedne tre}ine Republike Srpske.
Mogu}e je da doìvimo i nacionalni poraz na Kosovu i Metohiji,
jer je situacija zaista veoma lo{a, ali to ne sme da nas gurne u malodu{nost, ne smemo izgubiti samopouzdawe, jer Srbi su kroz istoriju doìvqavalii teè poraze, a na kraju uspevali da povrate ono {to su privremeno izgubili.
Voditeq: Ipak, nacionalisti~ka iskqu~ivost kao da je splasnula.
Je li i kod vas?
Dr [e{eq: Ja nikada nisam bio nacionalisti~ki iskqu~iv. Ja sam
u svom nacionalisti~kom razmi{qawu bio do kraja jasan, iskren, otvoren, a nikada nisam bio iskqu~iv.
Voditeq: Mada ste u javnosti ~esto bili sinonim za netoleranciju.
Dr [e{eq: A {ta je to bilo {to je predstavqalo netoleranciju,
imate li neki primer?
Voditeq: Pa, razli~iti skup{tinski ispadi.
Dr [e{eq: Koji ispadi?
Voditeq: Obra}awa poslanicima koja su, mo`da, prelazila odre|eni nivo kulture.
445
Dr [e{eq: Koja?
Voditeq: Recimo, ja se se}am gospo|e Bebe \akovi}.
Dr [e{eq: Se}ate li se vi povoda? Znate, jedan poslanik iza|e za
govornicu ni~im iritiran, ni~im izazvan, i izjavi da se ose}a ugroèn
zbog mog govora, zbog na~ina razmi{qawa. Mi pre toga nismo imali nikakav dijalog.
Voditeq: A ako se zaista ose}a ugroènim?
Dr [e{eq: A {ta je to onda, onda se taj problem re{ava na nekom
drugom mestu, a ne u skup{tini. Znate, podrazumeva se da smo svi mi koji
idemo u Saveznu ili Republi~ku skup{tinu, u op{tinsku skup{tinu, bilo gde, qudi iole stabilni po svom karakteru, po svom mentalnom sistemu, po svojoj psihi i da nas ne moè ugroziti ne{to {to ne ugroàva i
ostale qude.
Ne moè jedan moj govor u Saveznoj skup{tini da ugrozi samo jednog
poslanika, niti govor moè bilo koga da ugrozi. Moè ne{to drugo da
ugrozi moje mi{qewe. Moje mi{qewe je bilo povodom Vlade Milana
Pani}a. [ta bi tu moglo da ugrozi Bebu \akovi}? Mo`da ju je ugrozilo
to {to je moja argumentacija bila toliko jaka da mi niko od drugih poslanika nije mogao ni opepeliti. I onda se ose}aju ugroènim, ne znaju
{ta da kaù.
Mogao je sino} i ovaj @arko Rak~evi} da kaè da se ose}a ugroènim. Ili {ta ja znam, moète i vi posle emisije izjaviti da se ose}ate
ugroènim, ali {ta ja tu mogu. Objektivno moje re~i ne ugroàvaju nikoga. Ako se neko subjektivno ose}a ugroènim, onda on to treba da zadrì
u sebi. Ako eksplicira, to onda mora nai}i na neku {alu, nekada blaù,
nekada grubqu, zavisno od situacije, zavisno od okolnosti u kojima se
rasprava odvija.
Voditeq: Kakav je va{ stav, da se vratimo na temu, u odnosu na institucije me|unarodne zajednice koje odlu~uju i o na{oj sudbini, prema
Kontakt grupi, recimo, koja je upravo zasedala i dala svoj stav?
Dr [e{eq: Ja mislim da ne postoji ne{to {to se zove me|unarodna
zajednica. To je jedna apstrakcija. Me|unarodnu zajednicu ~ine sve dràve
savremenog sveta i ni{ta vi{e. Ona nema neki subjektivitet, nema neki
individualitet. Objektivna je ~iwenica da danas Amerika kao jedina supersila dominira celim svetom. Nad nekim dràvama vi{e, nad nekim mawe. Ne moè Kini diktirati neke uslove kao {to to moè Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ne moè ni prema Rusiji da se pona{a kao prema nama,
iako se vrlo lo{e ophodi i prema Rusiji. Sve te me|unarodne institucije
su pod kontrolom Amerike, instrumentalizovane od strane Amerike.
Za{to su Amerikanci sada posebno agresivni, posebno nasrtqivi
prema Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji? Zato {to su doìveli
diplomatski poraz povodom krize u Persijskom zalivu, povodom svojih
namera da napadnu Irak. Osim Velike Britanije, nijedna zemqa nije bila dovoqno spremna da u~estvuje u toj operaciji.
Australijanci su nudili neke ekipe za spasavawe, ovi su nudili ovo,
oni su nudili ono, ali borbene jedinice nudila je samo Velika Britani446
ja. Nije bilo konsenzusa u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija da se

donese rezolucija kojom bi se omogu}io napad na Irak. Amerikanci se
tu ose}aju diplomatski poraèni.
Sada traè novu ta~ku gde }e zadati neki udarac da bi povratili
sopstveno samopouzdawe i da bi ameri~ka vlada u o~ima svog doma}eg
javnog mwewa povratila kredibilitet, povratila autoritet. Ne treba
nikako zaboraviti da seksualne afere, koje se svakodnevno razvijaju u
Americi oko ameri~kog predsednika Bila Klintona i wegove vi{e ili
mawe dokazane ume{anosti, optere}uju ameri~ku spoqnu politiku. U
tom smislu ameri~ka vlada traì na~in da nekim kriznim àri{tima
na svetu, koja sama stvara, zaokupi svoje javno mwewe, kako bi se zaboravile te afere u koje se ukqu~uje Bil Klinton.
Voditeq: Pomiwali ste da je uzrok takvog stava i to {to je ovo podru~je tradicionalni saveznik Rusije.
Dr [e{eq: Nije ovo podru~je tradicionalni saveznik Rusije, nego
je srpski narod tradicionalni saveznik Rusije na Balkanu, celokupan
srpski narod. Amerikanci zbog toga podràvaju sve srpske neprijateqe:
i Slovence, i Hrvate, i muslimane, i [iptare. Sve koji su protiv Srba
Amerikanci podràvaju, bez obzira {ta oni rade. Preko svih hrvatskih
zlo~ina Amerikanci su u stawu da pre|u. Ameri~ki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt je li~no stajao na ameri~kom tenku koji je ubijao srpske civile u Srpskoj Krajini u vreme okupacije Srpske Krajine. To smo
videli na televizijskim snimcima, to je ~ak i prikazano. Sve muslimanske zlo~ine protiv srpskog naroda Amerikanci toleri{u.
Oni sada podràvaju {iptarski terorizam. Oni kaù da mora srpska policija da se povu~e, da obustavi operacije. Srpska policija ima
pravo da radi na Kosovu sve ono {to su radili Amerikanci u Los An|elesu u vreme crna~ke pobune. Upotrebili su i policiju i nacionalnu
gardu. Bili su neuporedivo suroviji i brutalniji od srpske policije na
Kosovu. Srpska policija ima prava da radi sve ono {to radi engleska
policija u Severnoj Irskoj gu{e}i teroristi~ke aktivnosti. Srpska
policija ima pravo da radi sve ono {to je radila {panska policija gu{e}i teroristi~ke aktivnosti u Baskiji. Srpska policija ima pravo da
radi sve ono {to je radila nema~ka policija uni{tavaju}i teroristi~ke odrede frakcija Crvene armije, kako su se zvali, grupe Baden majnhom. Kada se to radi na drugom delu sveta, onda je to opravdano, onda i
Amerikanci nekada pomaù, a ovde Amerikanci traè da se legalizuje
teror, da se legalizuje kriminal, i traè da policija ne obavqa svoje
delatnosti.
Voditeq: Trenutno su na Kosovu i predstavnici tribunala Ujediwenih nacija za ratne zlo~ine. [ta mislite o Ha{kom tribunalu i da li
ste spremni da sara|ujete u pogledu dostavqawa eventualne dokumentacije da bi se razotkrili zlo~ini nad srpskim ìvqem?
Dr [e{eq: Ne. Ha{ki tribunal je jedna izrazito antisrpska institucija. Evo, i ovaj wihov dolazak na Kosovo i Metohiju je dokaz. Na Kosovu i Metohiji se ne vodi nikakav rat, a oni govore o ratnim zlo~ini447
ma. Nema ratnih zlo~ina tamo gde nema rata. Moè se desiti neki zlo~in, moè se desiti takav zlo~in da policajac, recimo, ubije civila, moè se desiti ovakav zlo~in kakav se desio u Bile}i, da jedan policajac, i
to visoki funkcioner policije, ubije majora Vojske Republike Srpske i
aktivistu Srpske radikalne stranke Radovana Radovi}a, i to s le|a. Novine nisu dobro obavestile javnost, Radovan Radovi} je ubijen s le|a.
Ali ne moè da se kaè da je to ratni zlo~in. To jeste zlo~in, ali nije
ratni zlo~in. Desio se u mirnodopskim uslovima. Desio se nekim drugim
povodom. Za svaki zlo~in nadle`ni su sudski organi zemqe u kojoj se zlo~in desio, ili zemqe iz koje je lice koje je zlo~in po~inilo, ako mu se sudi u wegovoj domicilnoj dràvi.
U ovom slu~aju, kakvog osnova ima me{awe Ha{kog tribunala, ~ak i
pod pretpostavkom da je neki civil stradao u ovoj operaciji protiv {iptarskih terorista. Nije nemogu}e, desi se to. Znate, ovi teroristi su bili naoruàni do zuba, mogu}e je da je neki civil stradao, ja sada ne znam,
ja govorim poprili~no napamet, ali je mogu}e da se to desilo. To se de{ava i u drugim zemqama sveta. To se de{ava prilikom obra~una sa teroristima. Padaju avioni, na kraju krajeva, jer policajac u avionu puca
na otmi~ara. I takvih je slu~ajeva bilo u svetu. A to nije ratni zlo~in.
Ha{ki tribunal je izrazito antisrpska institucija i mi nikada sa
wime ne}emo sara|ivati. Mi smo protiv toga da se ijedan Srbin isporu~uje Ha{kom tribunalu, a cenimo i po{tujemo onoga Srbina koji se sam
isprsi i kaè: nevin sam, idem tamo da to dokazujem.
Neki strani politi~ari, poput Iglbergera, i neki zapadni novinari su i mene optuìvali za ratne zlo~ine, pa sam tri puta telefonom
zvao Ha{ki tribunal i rekao: ako imate bilo {ta protiv mene, pozovite me, ja odmah dolazim. Nisu hteli da me pozovu. Pa kaèm: evo, Iglberger je ne{to govorio, pi{e {tampa. Kaù: nas ne interesuje {ta pi{e
{tampa. Onda sam u holandskoj ambasadi u Beogradu traìo vizu da sm
o svom tro{ku putujem u Hag, da odem pred Ha{ki tribunal. Nisu mi dali vizu. Boje se mog dolaska u Hag.
Voditeq: Zbog ~ega?
Dr [e{eq: Verovatno preti opasnost da im rasturim Ha{ki tribunal argumentacijom koju bih tamo razvio. Ne bi meni ovi engleski i drugi profesori mogli da pri~aju raznorazne gluposti kao uvod u po~etak
sudskog procesa, kao ovi drugi {to ~ine. Sada }emo u Velikoj Srbiji
objaviti rezime izlagawa jednog od wih, koji ne poznaje istorijske ~iwenice, ~im lupeta gluposti. Treba neko da se na|e ko }e im to, kamen po
kamen, razbiti.
Voditeq: Gospo|a Arbur, prilikom svog boravka u Beogradu i Podgorici, istakla je da bi bila dobra saradwa svih sa ovih prostora upravo zbog prikupqawa dokaza. Zar to nije u interesu otkrivawa istine?
Dr [e{eq: Ne. Ne priznajemo Ha{ki tribunal, prikupqa}emo dokaze da bismo mi sudili hrvatskim i muslimanskim zlo~incima za koje
se dokaè da su zaista po~inili konkretne zlo~ine. A ako se otkrije za
nekog Srbina da je ~inio ratne zlo~ine, treba da mu se sudi, ali pred na448
{im sudovima. Ovima koji su bombardovali srpsku decu u Republici

Srpskoj ni{ta ne verujemo. Treba da se sudi onim komandantima NATOa koji su naredili bombardovawe srpskih civila. Oni su udarili po civilnim objektima. Most u Fo~i, u Srbiwu jo{ nisu popravqeni posle
bombardovawa NATO-a.
Ko }e wima da sudi? Ko }e da sudi Amerikancima za zlo~ine u Vijetnamu? Ko }e da sudi Amerikancima za atomsku bombu koja je ba~ena na Hiro{imu i Nagasaki? Je li to ratni zlo~in? Moè li biti ve}eg ratnog
zlo~in od toga, pa im niko nije sudio. [ta je radio ameri~ki poru~nik
Yim Keli u selu Mi Laju u Vijetnamu? Oko toga je slu~ajno izbila afera,
neke novine su se do~epale podataka. Pa su wemu sudili, osu|en je na 23 godine, a wegove stare{ine ni{ta. Oni koji su prikrivali zlo~in ni{ta. A
takvih zlo~ina je bilo stotine hiqada u Vijetnamu u toku tog rata.
Voditeq: Pred nama su parlamentarni izbori u Crnoj Gori, ja bih se
vratila ponovo na tu temu. Kakva je pozicija Srpske radikalne stranke
u Crnoj Gori sada?
Dr [e{eq: Mislim da na{a popularnost u narodu opet raste. Imali smo jedan pad od izbora 1992. godine do izbora 1996. godine. Skoro je
prepolovqen broj glasova koje smo osvojili. Na izborima 1992. godine
imali smo 22.000, a 1996. godine ne{to oko 13.000. Mi bismo imali poslanike i 1996. godine da je Crna Gora bila jedna izborna jedinica. Za nas je
razbijawe Crne Gore u prevelik broj izbornih jedinica, 29, bila u tom
trenutku nepremostiva prepreka da opet budemo parlamentarna stranka.
Zatim, doìveli smo èstoke udare reìma, setite se {ta je sve
preìvqavala Srpska radikalna stranka. Progoweni smo iz Crne Gore,
proterivani, zabrawivan nam je ulazak u Crnu Goru, a hap{eni su na{i
aktivisti, osu|ivani. A u decembru 1995. godine svih osam na{ih poslanika je izba~eno iz Narodne skup{tine Crne Gore, na wihova mesta su
dovedeni policijski provokatori da glume da su oni pravi srpski radikali. Javnosti je to bilo krajwe sme{no, pogotovo kada se pojavio izvesni Savo Saji~i} i lupetao gluposti sa skup{tinske govornice. Sva{ta
se tu de{avalo.
Voditeq: Kako se desilo da se promeni situacija? Sada ste ~esto
ovde.
Dr [e{eq: Bio je i jedan subjektivan problem unutar na{e stranke,
do{lo je do nekih unutra{wih trvewa, morali smo i}i na neke kadrovske promene, pa je i to smawilo na{u snagu.
Kako se promenila situacija? Desilo se ono {to svaka opoziciona
stranka samo poèleti moè da se pocepa vladaju}a partija. [ta mi
kao opozicija moèmo poèleti nego da se pocepa vladaju}a partija, i
to se upravo desilo i upravo je to otvorilo proces demokratizacije u
Crnoj Gori.
Sve ono {to je bilo lo{e pod ranijim jedinstvenim reìmom Demokratske partije socijalista, sada isplivava na povr{inu u me|usobnim
sukobima te dve frakcije, a svaka od te dve frakcije se sada trudi da dokaè svoj demokratski legitimitet, odanost demokratskim principima,
449
parlamentarizmu itd., i to otvara prostore medijske slobode, to u~i vlast

da se druga~ije pona{a. Sada su, recimo, usvojeni prili~no dobri izborni
zakoni u Crnoj Gori. Imam jo{ nekih primedbi, ali, u su{tini, zakoni su
dobri. Mislim da crnogorski zakoni predwa~e u odnosu na srbijanske i
savezne po demokrati~nosti odvijawa izbornih procesa, ukoliko se sada
sve stranke solidari{u da zajedni~ki kontroli{u sam izborni proces na
licu mesta. To je ono {to je jedan opipqiv, konkretan napredak.
Ne vaqa {to je rascep u vladaju}oj stranci doveo i do pojave erupcije mr`we, do sukoba na podgori~kim ulicama, krvavih sukoba, gde je veliki broj qudi povre|en. To je jedno veliko iskustvo za sve gra|ane Crne
Gore, koji moraju voditi ra~una da se ne{to sli~no nikada na ponovi. U
Beogradu smo to imali dva-tri puta do sada, tri-~etiri puta ~ak, a nadam
se da je i tamo izvu~ena neka pouka.
Mi sada idemo na izbore ube|eni da imamo dobre {anse da opet budemo parlamentarna stranka. Naravno, mi smo realni politi~ari. Nije
mogu}e na ovim izborima da mi pobedimo, ali je mogu}e da budemo uticajan faktor u parlamentu, da imamo zna~ajan broj poslani~kih mandata.
Ako se desi da nijedna od ove dve mo}ne partije, jer sada znamo koje
su dve velike partije: Demokratska partija socijalista i Socijalisti~ka narodna partija, a tu }e biti jo{ nekoliko mawih partija, ne moè sama da formira vladu, onda }e se stvoriti mogu}nosti za neke parlamentarne dogovore, koalicije, sporazume i sli~no.
Ina~e, o~ekujem da }e u parlamentu biti zastupqene ~etiri politi~ke partije: Demokratska partija socijalista, Socijalisti~ka narodna
partija, Srpska radikalna stranka i Liberalni savez. I tu }e biti dve
partije albanske nacionalne mawine, mislim da }e obe pre}i cenzus od
3%, i jedna ili dve muslimanske partije, po{to ~ujemo da se SDA pocepao. Vide}emo da li }e to biti cepawe po {avu na dve jednake polovine,
ili }e neko krilo biti mo}nije, drugo mawe mo}no, pa ono koje je mo}nije biti parlamentarna stranka, a ono slabije ostati van parlamenta, to je
sada pitawe koje je pred nama. U svakom slu~aju, ili sedam ili osam partija }e biti u crnogorskom parlamentu posle ovih izbora.
Voditeq: Dakle, definitivno na izbore u Crnoj Gori izlazite sami.
Dr [e{eq: Mi izlazimo sami. Smatramo da nije pametno praviti
koalicije pred izbore, pogotovo sada, kada je izborni cenzus smawen na
3%. Na saveznom nivou je 5%, u Srbiji je 5%, a ovde 3%. Svaka stranka
treba da isproba svoju sopstvenu snagu. Ona stranka koja sama ne moè da
osvoji 3% glasova, ne zasluùje ni da postoji.
Drugo, nije pametno praviti predizborne koalicije jer se onda posle
ne zna kolika je ~ija realna snaga i mogu}e su sva|e me|u koalicionim
partnerima. Videli ste {ta se desilo u Srbiji sa koalicijom Zajedno
posle izbora oni su se èstoko posva|ali oko podele mandata, pa skoro godinu i po dana uop{te nisu preuzeli svoja poslani~ka mesta u Saveznoj skup{tini. Za{to to raditi? Na izbore treba svako da iza|e sam, da
odmeri snage sa drugima, a posle izbora su mogu}e koalicije, naravno, uz
neka programska usagla{avawa.
450
Voditeq: Dali ste sada jednu malu paralelu izme|u Srbije i Crne Gore. Ne bih ba{ o paralelama, ali ono o ~emu se najmawe pri~a, kada su politi~ke stranke u pitawu, to su ekonomski programi. [ta je osnova i su{tina, veoma kratko, ekonomskog programa Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se zalaè za liberalnu kapitalisti~ku ekonomiju, privatnu inicijativu, trì{nu konkurenciju,
privatnu svojinu. Mi smo za skoro potpunu privatizaciju privrede u na{oj zemqi, ali pravi~nu privatizaciju, i ne slaèmo se sa konceptima
koji su primewivani u Crnoj Gori i u Srbiji.
Smatramo da je sve ono {to se nazivalo dru{tvenom svojinom, prakti~no dràvna svojina. Taj model dru{tvene svojine nigde drugde na svetu ne postoji. To je prikrivena dràvna svojina. Dràva treba da preuzme odgovornost nad dràvnom svojinom, a da onda tu dràvnu svojinu
prodaje po trì{nim cenama onima koji su zainteresovani za kupovinu
i koji nude gotov novac da bi kupili.
Samo kada prodate nekome za gotov novac, onda kupac vodi ra~una o
onome {to je kupio, stara se kao dobar doma}in. Kada nekome ne{to poklonite, onda se on aqkavo prema tome odnosi, upropa{tava. Kada se
upropasti neka fabrika i dràva u celini, najvi{e ispa{taju radnici.
Voditeq: Prisustvovali ste predsedni~koj inauguraciji na Cetiwu.
Ovo bi bilo pitawe za kraj, po{to nam vreme polako isti~e, zna~i li to
da crnogorsku vlast, za razliku od mnogih u Srbiji, vi ne doìvqavate
kao antijugoslovensku i separatisti~ku?
Dr [e{eq: U nekim trenucima èstokih sudara sa reìmom i jedni
i drugi smo koristili najteè mogu}e izraze. Znate, oni nekog na{eg
uhapse, progone ili proteruju, onda mi uzvratimo punom merom. Mi ne
moèmo da hapsimo, ali imamo o{tar jezik, pa moèmo da se~emo jezikom kao sabqom, {to bi na{ narod rekao.
Sada smo, ipak, u jednoj normalnijoj politi~koj situaciji. Bez obzira {to se predizborne strasti raspaquju i {to se stranke intenzivno
spremaju za majske izbore, mislim da vi{e nema one erupcije mr`we iz
januara meseca, i da je to dobro, da su svi izvukli pouku iz onoga {to se
desilo na podgori~kim ulicama.
Sa druge strane, mislim da nikada u Crnoj Gori ve}ina stanovni{tva i ve}ina politi~kih partija ne}e biti za otcepqewe od zajedni~ke dràve sa Srbijom. Mi se i daqe ne}emo slagati o modalitetima te
zajedni~ke dràve, ali je interes i Srbije i Crne Gore da ta zajedni~ka
dràva opstane, jer mi smo jedan narod, i kao takvi najlak{e }emo izdràti istorijska isku{ewa ako ìvimo u jednoj dràvi.
Mislim da izvesne separatisti~ke tendencije postoje u Crnoj Gori,
ali one su marginalnog karaktera. Te separatisti~ke tendencije jasno
ispoqavaju dve ozbiqnije politi~ke partije, to su Liberalni savez i
Socijaldemokratska partija. Ima i nekoliko onih mawih, bezna~ajnih,
ali wih ne vredi ni pomiwati.
Voditeq: Dakle, slaète se sa konstatacijom da ne doìvqavate ovu
vlast kao antijugoslovensku i separatisti~ku?
451
Dr [e{eq: Ne, ja mislim da ova vlast nije separatisti~ka i antijugoslovenska, ali ima mnogo stvari sa kojima se ne slaèmo i ova vlast
nam je politi~ki protivnik. Mi èlimo da je oborimo na izborima da
bismo zauzeli weno mesto, da bismo mi postali vladaju}a partija, zbog
toga èlimo da je oborimo. A ova vlast je napravila ~itav niz poteza koji govore da ona ne èli otcepqewe od zajedni~ke dràve.
Kako }e se stvari razvijati u budu}nosti, vide}emo. Znate, mi apsolutno poverewe nikome ne ukazujemo. Kada bismo verovali drugim partijama, ne bismo formirali svoju stranku i ne bismo se borili za vlast.
Mi smo svoju stranku formirali, izme|u ostalog, i zbog toga {to nijednoj drugoj partiji ne verujemo i {to sve druge partije smatramo politi~kim protivnicima. Nama nije ciq da protivnici uspeju, nama je ciq da
protivnici propadnu, jer ako su protivnici uspe{ni, ne moèmo mi
uspeti, onda mi propadosmo. Ako protivnici propadaju, mi imamo {ansu
da uspemo.
Voditeq: To vam je jednostavna logika. Ja vam se zahvaqujem na u~e{}u u emisiji, drago mi je {to ste bili sa nama. Po{tovani gledaoci,
ovo je bilo jo{ jedno izdawe emisije Izo{treno, na{ gost je bio dr Vojislav [e{eq. Prijatno i laku no}.
XXII
VLADA SRBIJE ÊTVORNA KOALICIJA
NACIONALNOG JEDINSTVA
TV Studio B, Beograd, 17. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. U ve~era{woj emisiji
Direktno, direktno sa predsednikom Srpske radikalne stranke dr Vojislavom [e{eqom. Dobro ve~e i dobro do{li.
Voditeq: Gospodine [e{eq, krenu}emo od onoga {to je najaktuelnije. Vi ste danas u~estvovali u drugom krugu konsultacija oko formirawa
republi~ke vlade sa mandatarom Mirkom Marjanovi}em. Iza{li ste na
druga vrata, novinarima niste dali nikakvu izjavu, {to ba{ nije uobi~ajeno za vas. [ta ste to sakrili od sedme sile?
Dr [e{eq: Nisam ni{ta sakrio od sedme sile. Kada sam ulazio u
Vladu Srbije, nije bilo nijednog novinara, a kada sam izlazio, tako|e me
nijedan nije sa~ekao. Iza{ao sam na druga vrata jer su moj automobil premestili, po{to su i danas bile demonstracije penzionera, pa su demonstranti do{li pred onaj ulaz na koji sam ja u{ao, a policija je onda premestila moj automobil i voza~a na drugi ulaz. To je bio jedini razlog {to
sam iza{ao na drugi ulaz. Vi znate da ja nikada ne beìm od novinara.
Voditeq: Ba{ me je zbog toga iznenadilo to da niste dali nikakvu
izjavu.
Dr [e{eq: Mnogo volim publicitet.
452
Voditeq: Poku{a}u da vam verujem, bar na po~etku, ali da sada ra{~istimo ovu stvar do kraja. U me|uvremenu je iz Vlade Srbije stiglo saop{tewe u kome se, izme|u ostalog, kaè da je Mirko Marjanovi} ocenio da je u svim do sada obavqenim razgovorima koncept vlade narodnog
jedinstva zasnovan na pitawima koje je predsednik Republike Srbije
Milan Milutinovi} usaglasio sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, dobiv{i punu podr{ku i da su parlamentarne stranke iskazale
spremnost da u~estvuju u formirawu vlade.
Ne{to kasnije je iz Skup{tine Srbije stiglo saop{tewe u kome
predsednik Skup{tine zakazuje sednicu za 24. mart sa jednom ta~kom
dnevnog reda, a to je izbor vlade Republike Srbije. Gospodine [e{eq,
ho}e li biti vlade i ho}e li biti radikala u toj vladi?
Dr [e{eq: To }emo da vidimo u utorak. Vi znate da od septembarskih izbora prakti~no traje proces pregovarawa oko nove vlade. Srpska
radikalna stranka je najmawe u~estvovala u tom procesu pregovarawa.
Vi ste dobro rekli: dva kruga javnih konsultacija i tu smo mi pozivani.
To su dva jedina na{a susreta sa Mirkom Marjanovi}em.
Neki drugi su vodili proces pregovarawa, a ne srpski radikali. Mi
smo odmah posle septembarskih izbora na~elno javno proklamovali saglasnost da u~estvujemo u novoj vladi Srbije i iza{li smo sa koncepcijom koncentracione vlade nacionalnog jedinstva koju bi ~inili predstavnici ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke partije.
Ni{ta se u tom na{em konceptu do danas nije promenilo, ja sam danas
bio kod Mirka Marjanovi}a skoro sat vremena. Ova formulacija nije precizna, jer se mi nikada nismo saglasili sa programom koji je proklamovao
Milan Milutinovi}, pogotovo zbog prve ta~ke, jer se prva ta~ka ti~e
spoqne politike, a to nije u nadle`nosti Srbije kao federalne jedinice.
To je bilo Dra{kovi}evo insistirawe, po{to je on u kombinaciju
oko sastava nove vlade Srbije uvrstio i neka ambasadorska mesta i neke
sli~ne nebuloze. U tome mi nismo u~estvovali. Ali i danas sam saop{tio mandataru Marjanovi}u da je Srpska radikalna stranka na~elno
spremna da u~estvuje u formirawu nove vlade Srbije, da mi i daqe smatramo da je najboqa kombinacija ~etvorna koalicija i da ta vlada mora
biti proporcionalna na{oj snazi u Republi~koj skup{tini.
Kako sam shvatio, tu je osnovni problem stav Vuka Dra{kovi}a, koji apsolutno odbacuje svaku mogu}nost u~e{}a Srpske radikalne stranke u takvoj vladi, èli sam da u|e u vladu sa levicom, i sa druge strane,
preti mogu}no{}u formirawa tehni~ke koalicije sa srpskim radikalima ako socijalisti ne prihvate wegove uslove.
Voditeq: Dobro, mi smo danas ~uli prvu reakciju Vojislava Mihajlovi}a, potpredsednika Srpskog pokreta obnove, koji je rekao da ovo
{to je danas ponu|eno nije prihvatqivo za Srpski pokret obnove, {to,
naravno, ne zna~i da ne}e biti jo{ nekih dogovora i konsultacija. Koliko sam shvatila, bi}e jo{ nekih konsultacija pre nego {to bude odràna sednica Skup{tine Srbije.
Dr [e{eq: Ja uop{te ne znam {ta je wima ponu|eno.
453
Voditeq: Dobro, a {ta je vama ponu|eno?

Dr [e{eq: Mi uop{te nismo konkretizovali ta pitawa u~e{}a u
vladi, dakle, uop{te nije bilo re~i o pojedina~nim ministarstvima.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta je vama ponu|eno?
Dr [e{eq: Nama je ponu|eno na~elno da i mi u~estvujemo u vladi
Srbije.
Voditeq: Ho}ete li vi to?
Dr [e{eq: Ja sam na~elno rekao da smo mi spremni, {to mi neprekidno ponavqamo. Ali da insistiramo...
Voditeq: S kim?
Dr [e{eq: êtiri najmo}nije parlamentarne stranke da formiraju tu vladu: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije,
Srpski pokret obnove i Jugoslovenska levica. Mi na tome insistiramo.
Danas smo pokazali jo{ jedan gest dobre voqe, rekli smo da zbog sada{we situacije u kojoj se nalazi Srbija, zbog te{ke krize, zbog komplikacija oko kosovskometohijskog pitawa, zbog novih pritisaka velikih sila,
ne}emo insistirati po svaku cenu da bude na{ mandatar, da na{ bude predsednik vlade, iako i za to imamo vrlo logi~nu argumentaciju, po{to...
Voditeq: Zna~i, odustali ste od toga da Tomislav Nikoli} bude...
Dr [e{eq: Ne odustajemo mi od toga, nego ne insistiramo na tome
na bezuslovan na~in. Mi i daqe mislimo da je to najboqa varijanta, ali
ne postavqamo ultimatum. Ono {to je za nas sada osnovno je, ako se konstitui{e vlada, da wen sastav bude proporcionalan snazi svake od ovih
partija u Republi~koj skup{tini. To je za nas najva`nije.
Me|utim, tu postoje neke druge komplikacije. Na~elno, Mirko Marjanovi} nije protiv toga, ali tu ima problema sa Srpskim pokretom obnove. Prvo, zato {to oni kategori~ki iskqu~uju u~e{}e Srpske radikalne stranke i sa druge strane, oni ucewuju sa brojem ministarskih mesta koji prevazilazi broj wihovih poslanika u Republi~koj skup{tini.
Voditeq: Gospodine...
Dr [e{eq: Mi nismo iskqu~ivali nijednu stranku, mi smo na~elno
i za to da bar jedan ministar bude iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara. To bi
bilo zna~ajno za Srbiju, re~ je o jednoj nacionalnoj mawini koja je lojalna Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srbiji i mi smo pokazivali dobru voqu kada je Skup{tina konstituisana.
Ali mi iskqu~ujemo, recimo, Novu demokratiju, koja je jedna besmislena politi~ka partija.
Voditeq: Dakle, ipak iskqu~ujete Novu demokratiju.
Dr [e{eq: Molim vas, ne moè se Nova demokratija nazvati strankom. To {to neko za sebe kaè da je stranka i {to se registrovao, ne zna~i da je stranka.
Voditeq: Ona je u parlamentu, bez obzira sa kojim brojem poslanika.
Dr [e{eq: To {to je u parlamentu, to nas ne interesuje. Mi idemo
od ove polazne koncepcije koju smo proklamovali jo{ u septembru ~etvorna koalicija nacionalnog jedinstva. Postoje ~etiri ozbiqne politi~ke partije.
454
Po{to nijedna nema apsolutnu ve}inu, po{to levi blok u celini nema apsolutnu ve}inu, mi smatramo da je za Srbiju najboqa ovakva ~etvorna koalicija.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vi fakti~ki tvrdite da je Srpski pokret obnove protiv ulaska radikala u vladu. Da li ste sigurni da je i u
samom SPS-u, odnosno levoj koaliciji, postignut konsenzus oko eventualnog va{eg ulaska u vladu? Da li i tu dolazi do raskola?
Dr [e{eq: Nisam siguran, ali, znate, ja nisam ni upu}en {ta se sve
de{ava u SPS-u. Siguran sam da tamo ima qudi koji su za to da radikali
u|u u vladu, da ima qudi koji su protiv toga da radikali u~estvuju u koalicionoj vladi, da ima qudi koji bi radije sa radikalima nego sa Srpskim pokretom obnove, kao {to ima onih koji bi radije sa Srpskim pokretom obnove nego sa radikalima.
To je sve prirodno u jednoj politi~koj partiji, toga ima i u na{oj
stranci ima qudi koji smatraju da ne treba nikako u vladu, ima qudi koji smatraju da treba. Ali mi smo unutar stranke usaglasili ovakav jedan
pristup na kome do kraja insistiramo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ~esto se pri~a i o tome da }ete podràti eventualno mawinsku vladu SPS-a.
Dr [e{eq: To je besmislica. To sam i na va{oj televiziji u nekoliko
navrata izjavio. Mi mawinsku vladu ne}emo podràti. Jednom smo to uradili, ali smo imali veoma, veoma jako obrazloèwe, ovoga puta ne}emo.
Nismo mi formirali stranku, nismo mi oja~ali toliko tu stranku,
nismo mi osvojili 82 poslani~ka mandata da sada nekom drugom na tacni
poklonimo vlast. Mi jo{ nismo osvojili apsolutnu ve}inu da sami formiramo vladu, ali zato s punim pravom o~ekujemo da adekvatno na{oj politi~koj snazi u Narodnoj skup{tini participiramo u novoj vladi Srbije, ukoliko se postigne neki dogovor me|u parlamentarnim politi~kim strankama. Ako se nikakav dogovor ne postigne, onda mandatar vra}a mandat, raspu{ta se Narodna skup{tina, ide se na nove izbore, pa neka narod procewuje.
Dakle, mi se ne bojimo novih izbora, mi ne beìmo od novih izbora,
ali smo veoma, veoma konstruktivni i sa svoje strane ulaèmo napore da
se ipak formira ta nova vlada da se ne bi neprekidno raspisivali novi
izbori. Jer pitawe je opet kakav bi odnos snaga bio, mo`da bi opet ti izbori rezultirali pat pozicijom u Narodnoj skup{tini.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li ste vi na neki na~in malo omek{ali, sada kada je re~ o formirawu nove vlade, i zbog trenutne situacije na Kosovu i Metohiji?
Dr [e{eq: To sam ve} rekao. Omek{ali smo u pogledu na{eg insistirawa da po svaku cenu srpski radikal bude mandatar. Dakle, tu smo napravili jedan ustupak. Mislim da je to gest dobre voqe sa na{e strane.
Voditeq: Dobro. Zatim, vi ste sve vreme sa va{im predstavnikom na
Kosovu i Metohiji u ovim, da tako kaèm, neuspelim pregovorima Vlade Srbije sa predstavnicima kosovskih Albanaca. Tomislav Nikoli} je
bio i u prvom krugu, i ovih dana se nalazi dole. [ta vi o~ekujete, da li
}e do dijaloga do}i?
455
Dr [e{eq: Mi bismo èleli da do|e do dijaloga. Mi èlimo dijalog. Mi insistiramo na dijalogu. Pokazujemo dobru voqu i u pogledu toga
pitawa.
Sve parlamentarne politi~ke stranke iz Srbije u~estvuju u poku{aju uspostavqawa tog dijaloga, osim Srpskog pokreta obnove. Opet je tu
Srpski pokret obnove na izvestan na~in ko~nica. Vuk Dra{kovi} je
i{ao iz Beograda u Wujork da vodi dijalog na okruglom stolu koji su
Amerikanci organizovali sa predstavnicima albanskih politi~kih
partija, a ne}e da ode u Pri{tinu ili da po{aqe nekog iz rukovodstva
svoje stranke.
Tu ima ne{to {to je ~udno. Smatramo da je to bila i stvar dobre voqe
i da je na{a du`nost, na neki na~in, da u~estvujemo u poku{aju re{avawa
jednog problema koji optere}uje ukupnu politi~ku situaciju u Srbiji.
Voditeq: Ima onih koji misle da je to marketin{ki potez Srpske
radikalne stranke da pred me|unarodnom zajednicom pokaè zapravo
spremnost za dijalog i dobru voqu, s obzirom da svi vrlo dobro znamo koliko me|unarodna zajednica ne simpati{e Srpsku radikalnu stranku.
Dr [e{eq: Sve {to jedna politi~ka partija radi ima i neku marketin{ku svrhu. Sve {to mi politi~ari radimo, radimo sra~unato ra~unamo na neke slede}e izbore, na narodno razumevawe ili nerazumevawe
na{eg poteza, i na ve}u ili mawu podr{ku koju }e na{ potez na slede}im
izborima da postigne u narodu.
Dakle, tu nema nikakve sumwe. Sve {to mi radimo motivisano je nekim daqim uspehom u bavqewu politikom.
A me|unarodna zajednica, znate, to je jedna apstrakcija. To ne postoji. Me|unarodna zajednica, to je skup svih dràva sveta, to ni{ta ne zna~i. U pitawu su velike sile, u ovom slu~aju pre svega zapadne sile i mi
nemamo nameru da wih umilostivimo, nemamo nameru da im se udvaramo.
Mi principijelno zastupamo svoje politi~ke stavove i u na{im politi~kim stavovima ni{ta se bitno nije promenilo od osnivawa stranke do danas.
Uvek smo mi bili stranka dijaloga. Uvek smo garantovali svim nacionalnim mawinama punu gra|ansku ravnopravnost ukoliko su wihovi
pripadnici lojalni dràvi Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Ni{ta se tu bitno nije promenilo. Mi usavr{avamo svoju politi~ku poziciju. Pojavquju se nove ideje, te nove ideje ugra|ujemo u na{u programsku platformu, ali zaokreta u politici nema.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ovih dana vidimo da su predstavnici
me|unarodne zajednice svakodnevno u Beogradu, u Pri{tini, i da o~igledno pitawe Kosova i Metohije vi{e niko ne}e odloìti, da }e to morati da se re{i. Da li danas, sutra ili za mesec dana, to }emo videti.
Kontakt grupa je postavila rok 25. mart da se povuku specijalne snage sa Kosova i Metohije i da se uspostavi dijalog. U suprotnom, me|unarodna zajednica }e uvesti nove sankcije.
Dr [e{eq: Na{a zemqa ne sme da popu{ta.
Voditeq: [ta to zna~i?
456
Dr [e{eq: Ne moè nama nijedna strana sila diktirati gde }emo

razme{tati na{u policiju. Policija treba da bude koncentrisana tamo
gde postoji opasnost od teroristi~kih aktivnosti ili se ve} odvijaju takve aktivnosti.
Ako ne moè niko da uceni Veliku Britaniju da povu~e policijske
snage iz Severne Irske, ako ne moè niko da uceni Francusku da povu~e
svoje policijske snage sa Korzike, ako niko ne moè da uceni [paniju da
povu~e svoje policijske snage iz Baskije, ako niko ne moè da zameri nema~koj dràvi {to se onako krvavo i brutalno obra~unala sa frakcijama Crvene armije, odnosno sa grupom Bader majnhof, onda ne moè niko
ni da se me{a u na{e unutra{we poslove.
Svako ko ìvi u na{oj zemqi, ako se lati oru`ja, treba da ra~una sa
èstokim policijskim odgovorom. I tu, jednostavno, nema {ta da se razgovara.
To {to zapadne sile prete, sra~unato je na daqe razbijawe Srbije.
Mi govorimo ve} osam godina da se zapadne sile ne}e zaustaviti na Srpskoj Krajini, na Republici Srpskoj. Oni sada idu na Kosovo, sutra }e na
Vojvodinu. I tamo ve} imaju petu kolonu, imaju kvislinge u ovoj Koaliciji za Vojvodinu: ânka, Veselinova i kompaniju, koji su spremni da im
sluè i da u~estvuju u unutra{wem razbijawu Srbije.
Voditeq: Dobro, da ne optuùjemo druge, mislim da imamo mnogo
pre~ih pitawa na koja treba da odgovorimo. Kada ste ve} pomenuli...
Dr [e{eq: Najpre~e je da se kaè istina javnosti.
Voditeq: Naravno. Kada ste ve} pomenuli Koaliciju Vojvodina, evo,
danas je bila konferencija za {tampu, gde je gospodin Veselinov, izme|u ostalog, rekao da }e traìti od me|unarodne zajednice da razume politi~ke napetosti u Srbiji i Jugoslaviji i da ne re{ava samo kosovski
problem, nego da isto tako re{i problem autonomije za Vojvodinu.
Dr [e{eq: Vidite da sam potpuno u pravu.
Voditeq: Dobro.
Dr [e{eq: Vidite da se sprema nova faza. Ako nam otmu Kosovo i
Metohiju, na redu je Vojvodina, ote}e nam i Vojvodinu. Nema~ka ho}e da
zagospodari kompletnom obalom Dunava, ho}e da preuzme sve teritorije
koje su nekada pripadale Austrougarskoj. To je sasvim jasno. Vidite da
imaju petu kolonu. [ta je taj Dragan Veselinov? Kolika je wegova politi~ka partija? Koliko je wegovo upori{te u narodu? Jedna mala, bezna~ajna politi~ka stranka, a on traì me{awe stranih sila i insistira
da se Vojvodina otme Srbiji.
Voditeq: Dobro, svako ima pravo na svoje politi~ke stavove i vi|ewe.
Dr [e{eq: Ovo nisu politi~ki stavovi, ovo je veleizdaja. Traìti
da se zapadne sile ume{aju u na{e unutra{we poslove, to nisu politi~ki stavovi. Onaj ko traì da se strane sile ume{aju u unutra{we politi~ke poslove, taj je izdajnik srpskog naroda.
Voditeq: To sam upravo htela da vas pitam. Govorimo o srpskoalbanskom dijalogu, ali o~igledno da je izostao srpsko-srpski dijalog,
upravo o minimumu srpskih nacionalnih interesa i o za{titi granica
dràve u kojoj ìvimo.
457
Dr [e{eq: Kakav srpsko srpski dijalog? Srpskosrpski dijalog

postoji u Narodnoj skup{tini, u Saveznoj skup{tini. Ko }e u~estvovati
u srpskosrpskom dijalogu? U~estvova}e politi~ke partije.
Voditeq: Evo, vidite da dole na Kosovu i Metohiji nisu mogli da se
dogovore. Sve partije da odu zajedno...
Dr [e{eq: Koje sve partije da odu zajedno?
Voditeq: Sve politi~ke partije koje su prisutne u Skup{tini Srbije.
Dr [e{eq: Nema sankcija ako neka odbije da ide. Ko je kriv {to
Srpski pokret obnove ne}e da ide? Dra{kovi} ide u Wujork, ne}e da ide
u Pri{tinu. Dra{kovi} ju~e objavquje dva saop{tewa: zahteva da se omogu}i Gonzalesu da bude posrednik u dijalogu izme|u Srba i [iptara. Traì internacionalizaciju. Traì strano me{awe. [ta to zna~i? Mi treba da molimo Dra{kovi}a da u~estvuje u dijalogu?
Voditeq: Ja ne bih tako komentarisala zahtev Srpskog pokreta obnove da traì internacionalizaciju Kosova.
Dr [e{eq: Kako biste vi komentarisali?
Voditeq: Htela sam da vas pitam ne{to drugo. Za{to do tog dijaloga nije do{lo u Skup{tini Srbije? Vi ste ranije pokrenuli inicijativu na koju...
Dr [e{eq: To je druga stvar, to su sve druge stranke odbile. Odbili
su socijalisti, odbio je JUL, odbio je Srpski pokret obnove.
Voditeq: Na to sam ja mislila: da se postigne platforma i konsenzus u Skup{tini Srbije pre odlaska na Kosovo.
Dr [e{eq: Molim vas, {ta }e nama to, ne}emo jednopartijski sistem. [ta }e nama platforma, {ta }e nama konsenzus? Treba Skup{tina
da zauzme stav u celini, ali svaka stranka zastupa svoju programsku platformu u tom dijalogu. Ne mislite vaqda da bismo mi srpski radikali
i{li da zastupamo u pri{tinskom dijalogu ono {to misli SPO, {to misli JUL, {to misli Socijalisti~ka partija?
Voditeq: Ovde se radi o za{titi srpskih nacionalnih interesa, zna~i, nije bitna strana~ka razli~itost.
Dr [e{eq: Molim vas, vidite da je bitno, mi smo za za{titu srpskih
nacionalnih interesa, a ovi traè Gonzalesa. Je l oni {tite srpske nacionalne interese tako {to traè Gonzalesa, tako {to traè strano me{awe u na{e unutra{we poslove?
Voditeq: To je stvar spoqne politike.
Dr [e{eq: Nema tu spoqne politike. To nije stvar spoqne politike, to je stvar unutra{we politike. Kada vi traìte da se strana sila
me{a u na{e unutra{we odnose, nije to spoqna politika.
Voditeq: Zato i mislim da je trebalo da se zauzme neka platforma u
Skup{tini Srbije...
Dr [e{eq: Molim vas, nema tu {ta. Tu je ~ovek ili patriota ili
kvisling. Patriota je onaj ko je protiv bilo kakvog stranog me{awa u na{e unutra{we poslove. Onaj ko priziva strance da se me{aju u unutra{we poslove, taj je kvisling, taj je izdajnik. Nema tu milosti.
458
Voditeq: Za{to tako crno-belo?

Dr [e{eq: Kako vi druga~ije moète okarakterisati ~oveka koji
zahteva, koji insistira da se strane sile me{aju u na{e unutra{we poslove?
Voditeq: Znate {ta, ja ne bih sada da govorim o tome {ta misli Srpski pokret obnove, {ta misli Koalicija Vojvodina, ve} da govorimo o
stavovima Srpske radikalne stranke. Zna~i, {ta vi mislite o za{titi...
Dr [e{eq: Sve ovo {to ja govorim, to su na{i stavovi.
Voditeq: [to se ti~e prava albanske mawine na Kosovu, onoga na
~emu me|unarodna zajednica ve} dugo insistira, {ta smo mi uradili,
{ta su politi~ke partije u Srbiji uradile na tome?
Dr [e{eq: Da vidimo koje je to albansko pravo ugroèno na Kosovu?
Koje to gra|ansko pravo nemaju Albanci? Pogledajte Deklaraciju
Saveta Evrope, Konvenciju Saveta Evrope o nacionalnim mawinama. Na
Kosovu ima tri puta vi{e prava nego {to zahteva ta konvencija.
Voditeq: Znam, to mi znamo, gospodine [e{eq, a oni o~igledno ne
znaju. Kako promeniti sliku sveta?
Dr [e{eq: Ko ne zna?
Voditeq: Te velike sile o kojima vi govorite.
Dr [e{eq: Oni sve znaju. Nemojte da se zavaravate.
Voditeq: Za{to onda mislite da je lo{e da, na primer, do|e Gonzales ili neko drugi ko bi video da ti Albanci ne pla}aju porez i da ìve vrlo dobro, dok na{i penzioneri prevr}u po kontejnerima.
Dr [e{eq: Oni to sve znaju. Je li treba da pozovemo Gonzalesa da do|e u turisti~ku misiju ovde?
Voditeq: Ne, ne mislim u turisti~ku.
Dr [e{eq: Oni znaju boqe od nas {ta se de{ava ovde.
Voditeq: U ~emu je onda problem?
Dr [e{eq: Problem je wihova antisrpska politika, wihov strate{ki ciq da Srbiju svedu na {to mawu teritoriju. To je su{tina. Amerikanci su znali istog momenta {ta se desilo na pijaci Markale, {ta se
desilo u ulici Vase Miskina, postoji izve{taj Ujediwenih nacija.
Amerikanci su stagnirali wegovo objavqivawe dok se izglasaju
sankcije protiv Savezne Republike Jugoslavije. A onda je londonski
Indipendent objavio i taj izve{taj {ta se zapravo desilo u Sarajevu.
Oni vode antisrpsku politiku, wima je ciq da se uni{ti srpski narod,
da se uni{ti Srbija, da se ona svede na {to mawu teritoriju i zato potpomaù sve srpske neprijateqe.
Zna se ve} mesecima i godinama za ovu teroristi~ku bandu u Drenici. Zna se za Adema Ja{arija koji je vo|a te teroristi~ke bande. Zna se
za sve wegove postupke. To ni{ta ne smeta Amerikancima. Onog trenutka kada je na{a policija smogla snage da se obra~una sa tim teroristima, onda su oni ustali protiv Srbije i srpskog naroda. Zna~i, stavqaju
se u odbranu terorista.
459
Mi na Kosovu treba da uradimo samo ono {to su radili Amerikanci

kada su gu{ili pobunu u Los An|elesu i ni{ta vi{e. To je legitimno
pravo vlasti u jednoj dràvi. To je legitimno pravo policije. To je du`nost policije.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta mislite. Da li me|unarodna zajednica, odnosno velike sile, kako vi vi{e volite, i daqe misle da je Slobodan Milo{evi} kqu~na li~nost za re{ewe problema na Kosovu i Metohiji?
Dr [e{eq: To vi treba wih da pitate. Evo, dolazi sutra Kinkel, dolazi francuski ministar, danas je bio ruski ministar Primakov.
Voditeq: Ja pitam {ta vi mislite. Kako vi komentari{ete formulaciju...
Dr [e{eq: Prvo, ja ne mislim o tome {ta oni misle, ja sudim o wihovim potezima, o wihovom pona{awu. Iz wihovog pona{awa, ja prepoznajem
wihove motive i wihove ciqeve. A da ulazim u wihovu glavu, to ne mogu.
Voditeq: A {ta vi o~ekujete?
Dr [e{eq: O~ekujem jo{ ve}e pritiske na na{u zemqu. O~ekujem
stravi~ne pritiske, mnogo teè pritiske od onih kojima smo bili izloèni u vezi sa pitawem Srpske Krajine i Republike Srpske.
Voditeq: Kakva }e uloga Rusije u svemu tome biti? Videli smo dosta
blagu izjavu Primakova, koji nije ba{ bio bogzna kako odre|en u tom
smislu da li }e se Rusija usprotiviti uvo|ewu novih sankcija prema Jugoslaviji.
Dr [e{eq: Rusija je pokazala ovog puta mnogo objektivniju politi~ku poziciju nego u vreme Kozirjeva, u to nema nikakve sumwe. U vreme Kozirjeva, ruska diplomatija je vodila antisrpsku politiku, ovog puta Rusija ima uravnoteèn stav.
Pitawe je koliko }e Rusija imati snage da se suprotstavi namerama
zapadnih sila, da li }e izdràti da se u Savetu bezbednosti suprotstavi
uvo|ewu novih sankcija. To je pitawe i za Kinu.
Kina se do sada veoma dobro dràla. Se}amo se da je 1992. godine Rusija pod diplomatijom Kozirjeva glasala za uspostavqawe sankcija, a da
je Kina bila uzdràna. @estoki su ameri~ki pritisci.
Drugo, Amerikanci su dobili po nosu na primeru Iraka. Nije uspela wihova vojna intervencija, nisu dobili me|unarodnu podr{ku. Sada
traè neko drugo mesto gde }e odalamiti nekoga slabog i nemo}nog, kako
bi povratili svoje samopouzdawe i kako bi se Klinton oprao sopstvenom
javnom mwewu. To je su{tina wihovog pona{awa. Otud dodatni pritisci
na na{u zemqu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li procewujete da }e ipak prevladati razum me|u kosovskim Albancima i albanskim politi~arima i da }e
do}i do dijaloga?
Ukoliko i do|e do dijaloga, on }e se voditi izme|u albanskih lidera,
partija koje fakti~ki nisu izabrane legalno na izborima i vlade koja je
stara vlada i koja, kako mi novinari nekada u {ali kaèmo, ima 100 ìvota. Da li }e do}i do tog dijaloga? Ho}e li prevladati razum na Kosovu?
460
Dr [e{eq: Ja mislim da ne}e do}i do dijaloga sve dok zapadne sile

ne prestanu da podràvaju albanski terorizam i otvoreni separatizam.
Sada Amerikanci i Nemci imaju veoma jasnu platformu za Kosovo i
Metohiju. Wima je jasno da nema pravnog osnova za direktno otcepqewe
Kosova i Metohije i formirawe nezavisne dràve ili prikqu~ewe Albaniji. Jo{ nema, i zato su oni razradili svoj plan u fazama.
U prvoj fazi vr{i}e èstok pritisak na Saveznu Republiku Jugoslaviju da se Kosovo i Metohija proglase federalnom jedinicom u okviru Jugoslavije. Zbog toga oni iskqu~uju da se to pitawe re{ava na nivou
Srbije.
Amerikanci koji do ju~e uop{te nisu priznavali Saveznu Republiku Jugoslaviju i u oficijelnoj komunikaciji su govorili iskqu~ivo o
Srbiji i Crnoj Gori, sada odjednom govore o Saveznoj Republici Jugoslaviji. Strate{ki ciq je da Kosovo postane federalna jedinica, stekne
atribute dràvnosti, a onda referendumom moè jednostavno da se otcepi. Federacija je sloèna dràva, sa~iwena od prostih dràva federalnih jedinica. To je ciq ove wihove sada{we faze, ovakvih wihovih
nastojawa.
Voditeq: Da li bi se oni zadovoqili time da se da samo autonomija?
Dr [e{eq: Oni insistiraju da Kosovo bude federalna jedinica.
Drugo, {ta zna~i kosovska autonomija? Mi smo protiv autonomije
Kosova. Mi smo za autonomiju Albanaca, albanske nacionalne mawine u
na{oj zemqi, a ne za autonomiju Kosova.
Zna~i, ako tamo ìvi 200.000 Srba da ih vratimo u tursko ropstvo,
jo{ gr|e ropstvo od turskog ropstva. To mi ne smemo da uradimo, mi na
to nemamo prava. Ali imamo pravo da Albancima pruìmo autonomiju.
Kakvu? Kulturnu autonomiju koja obuhvata kulturu, obrazovawe, zdravstvo, penzijsko osigurawe, socijalno osigurawe, informisawe.
Ako oni ne èle da budu ukqu~eni u na{e dràvne strukture u vezi
sa tim pitawem, u na{ dràvni sistem penzijskog i socijalnog osigurawa, sistem informisawa, sistem prosvete, kulture itd., neka onda imaju
svoje autonomno. Neka sami sebi upla}uju doprinose. Umesto da upla}uju
u na{e fondove, neka konstitui{u svoje fondove, neka tamo upla}uju doprinose.
Dràvi treba da pla}aju samo poreze, onda se procenat tih poreza
raspore|uje organima lokalne samouprave. Na nivou lokalne samouprave, izgleda, postoji konsenzus u Srbiji, tu se sve stranke slaù treba da
idemo na dvodomne skup{tine u 30 op{tina na Kosovu i Metohiji. O svemu ostalome nemamo {ta da razgovaramo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta vi o~ekujete od predstoje}ih albanskih izbora, koje }e podràti me|unarodna zajednica?
Dr [e{eq: To nisu nikakvi izbori, to je ilegalna politi~ka akcija. Nemaju nikakav legitimitet, pogotovo nemaju legalitet. Ko }e to podràti? Nema to ko da podrì. Besmisleno je da se to podràva. To su
vam kao izbori u okviru jedne politi~ke partije, ni{ta vi{e.
461
Voditeq: Kakva su va{a saznawa, da li izme|u tih albanskih politi~kih partija i wihovih lidera sada na neki na~in dolazi do raskola, s
obzirom na situaciju?
Dr [e{eq: Ima izvesnih unutra{wih trvewa, ima jedan broj qudi
koji zrelije razmi{qaju.
Voditeq: Koliko je ugroèna pozicija Rugove?
Dr [e{eq: Ne znam ta~no koliko je wegova pozicija ugroèna, ne
èlim da dajem neke politi~ke prognoze bez dovoqno autenti~nih argumenata, ali, u svakom slu~aju, ~iwenica da je po~istio rukovodstvo Demokratskog saveza Kosova, da je mnoge istaknute qude odstranio iz najuèg
rukovodstva govori da je wegova pozicija uzdrmana. Jer takvo pona{awe
jednog politi~ara govori da mu ne ide ba{ lako u sopstvenoj partiji.
Drugo, znate, me|u Albancima ima pametnih, promi{qenih, obrazovanih qudi kojima je jasno kakva je politika velikih sila. One su spremne da
se krvari do posledweg Albanca, kako bi napakostile Srbima, kao {to su
bile spremne da izazovu rat na podru~ju avnojevske Hrvatske, na podru~ju
biv{e Bosne i Hercegovine, da drugi za wih vadi kestewe iz vatre.
Drugo, i Albanci su gledali preko televizijskih ekrana kako to izgleda kada gore sela, kada se bombarduju gradovi, kako izgledaju duge izbegli~ke kolone. Znate, Albanci na Kosovu i Metohiji ìve mnogo boqe nego u Albaniji. I sve to mogu da bace pod noge ukoliko dozvole da ih
zapadne sile nahu{kaju da se dignu na otvoreni oruàni ustanak protiv
Srbije, protiv srpske vlasti.
Nijedna dràva, pa ni Srbija, nikada nije svojom voqom, nikada nije
dobrovoqno pristajala da se odrekne dela svoje teritorije i da ga nekome pokloni. Takvi presedani se u svetu ne pamte.
Voditeq: Gospodine [e{eq, odnos Srbije i Crne Gore u ovoj situaciji, kada je u pitawu Kosovo i Metohija? Kako komentari{ete otkazivawe sednice Vrhovnog saveta odbrane, koja je bila posle duèg vremena
zakazana, pa ponovo otkazana?
Dr [e{eq: Mi radikali smatramo da Vrhovni savet odbrane treba
normalno da funkcioni{e. Ne znam koji su konkretni motivi otkazivawa sednice Vrhovnog saveta odbrane. U crnogorskoj javnosti se ~uje da je
to zbog Mila \ukanovi}a i wegovog prisustva na toj sednici.
Sa druge strane, postoji varijanta da je sednica Vrhovnog saveta odbrane otkazana namerno ba{ zbog ovoga {to se de{ava na Kosovu i Metohiji, da se ne bi dao argument onima koji insistiraju da je na{a vojska
direktno angaòvana, i da je to ve} izvedeno u problem savezne dràve.
To je ono {to bi za nas bilo veoma opasno.
Voditeq: Mislite li da su to diplomatski potezi?
Dr [e{eq: Ja mislim da bi ovaj drugi argument ovde bio mnogo sna`niji. Jer, {to se ti~e Mila \ukanovi}a, da se odrì sednica Vrhovnog
saveta odbrane, dovoqno je da nijedna kamera, da nijedna televizijska
ekipa nije prisutna, pa da to nema nekog politi~kog efekta u javnosti i
da to ne moè ni u~vrstiti poloàj Mila \ukanovi}a niti oslabiti poloàj Slobodana Milo{evi}a i reìma u Beogradu. Zna~i, odrì se sednica, nema novinara, i kao da nije bilo sednice za {iru javnost.
462
Ali postoje strani faktori koji prate sednice svih organa i tela u
na{oj zemqi, koji budno motre sve {to se de{ava i koji bi mogli da tuma~e da je Vrhovni savet odbrane zasedao pre svega povodom Kosova i
Metohije, da to ve} govori o angaòvanosti savezne dràve u tom problemu. Oni su se neprekidno trudili da dokaù kako je vojska ve} bila
angaòvana, mada to nije istina, mada se vojska uop{te nije angaòvala.
[to se ti~e odnosa izme|u Srbije i Crne Gore, odnosno izme|u reìma u Beogradu i reìma u Podgorici, tu se stvari i daqe komplikuju.
Vide}emo kakvi }e biti rezultati majskih izbora i da li }e posle toga
do}i do izvesnog slegawa pra{ine. To je ono {to bi bilo povoqno za na{u zemqu u celini, ali je neizvesno kako }e se stvari odvijati.
Kada je re~ o Kosovu i Metohiji, mislim da se reìm u Podgorici
vrlo lo{e poneo i da je javnosti saop{tio pogre{ne stavove povodom
svega {to se tamo de{ava.
Voditeq: Kako komentari{ete ove doga|aje oko crnogorske crkve i
postavqawe Dedaji}a za poglavara Srpske pravoslavne crkve u Sofiji?
Dr [e{eq: Prvo, ne postoji nikakva crnogorska crkva i Dedaji}
nije postavqen za poglavara Srpske pravoslavne crkve u Sofiji. Postoji jedna raskolni~ka grupacija u Crnoj Gori, zapravo, jedna, rekao bih,
verska sekta, koja se naziva Crnogorskom pravoslavnom crkvom, koja
nije priznata nigde u pravoslavnom svetu, koja prakti~no ne postoji, ne
pripada sistemu pravoslavnih crkava sveta.
To je jedna verska sekta, ba{ kao ovi Nazareni kojima pripada Dragan Veselinov, pa ih poku{ava predstaviti protestantima, mada oni nemaju nikakve veze sa protestantima. Ta crkva je vi{e politi~kog karaktera i nema crkvene qude u svojim redovima. Nema nijednog sve{tenika.
Mira` Dedaji} je bio nekada sve{tenik, pa je ra{~iwen odlukom vaseqenskog patrijarha iz Carigrada. On je ra{~iwen, vi{e nije sve{tenik.
Drugo, u Bugarskoj postoji crkveni raskol. Bugarska pravoslavna
crkva na svom ~elu ima patrijarha Maksima. To je crkva koja je priznata
u celom pravoslavnom svetu. Postoji jedna grupa raskolnika, ne{to
brojnija nego kada je re~ o ovima u Crnoj Gori, jer u Crnoj Gori je u pitawu samo {a~ica qudi. Kada oni drè verske manifestacije, wima se
prikqu~uju i katolici, i muslimani, i ateisti, i qudi koji se u ìvotu
nisu prekrstili.
Dakle, to ima izrazito politi~ku pozadinu. Poglavar raskolni~ke
crkve u Bugarskoj naziva se Pimen, on je samozvani patrijarh, nigde u
pravoslavnom svetu nije priznat i svako wegovo progla{ewe novih episkopa nema nikakvog pravnog zna~aja po crkvenim kanonima. To je, tako|e, jedna izrazito politi~ka manifestacija.
Pravoslavna crkva u Crnoj Gori je sastavni deo Srpske pravoslavne
crkve. Sve crkve su u sastavu Srpske pravoslavne crkve, svi sve{tenici
su do sada uvek bili odani Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ja ne vidim da
ovi iz tzv. Crnogorske pravoslavne crkve imaju ikakvih {ansi da stvore ozbiqnu crkvenu organizaciju.
463
Voditeq: Kako komentari{ete pomerawe arbitra`ne odluke za

Br~ko do kraja godine?
Dr [e{eq: To je veoma opasno za srpski narod. Imao sam utisak da
je sve bilo pripremqeno da se Br~ko dodeli Muslimansko-hrvatskoj federaciji ve} sada u nedequ, ali je iz nekih razloga to odloèno za kraj
godine.
Voditeq: [ta se desilo?
Dr [e{eq: Velike sile su zakqu~ile da bi odmah pao reìm Milorada Dodika, da bi pala ta nova vlada, da bi do{lo do velikih nemira, mo`da i krvoproli}a, da bi ono na ~emu su do sada radili palo u vodu, da bi
se mo`da obnovila i ratna dejstva. Zbog toga su odloìli odluku za kraj
godine. Oni }e verovatno jo{ nekoliko puta odlagati, dok ne pomisle da
su sazreli uslovi da se zaista Republika Srpska prese~e na dva dela.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kako komentari{ete dodelu frekvenca koja je zavr{ena danas? Vidim kako dnevne novine pi{u da su se javile sve televizijske i radio stanice koje nisu imale legalne frekvencije. Kako vi to komentari{ete?
Dr [e{eq: Ja jo{ nisam ~uo kome su dodeqene te frekvencije.
Voditeq: Danas je istekao rok, koliko sam ja obave{tena.
Dr [e{eq: Mislite rok za predaju?
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: A jesu li dodeqene?
Voditeq: Ne, nisu dodeqene, da...
Dr [e{eq: Sada rekoste da su dodeqene, ja to nisam ~uo.
Voditeq: Da su se prijavile fakti~ki sve one radio i televizijske
stanice koje nemaju stalnu frekvenciju.
Dr [e{eq: Ja mislim da dràva mora svima da omogu}i kori{}ewe
frekvencije. ûlo se ne{to, to je na nivou glasina, jer to nigde zvani~no nije potvr|eno, da su predvi|ene ogromne takse za kori{}ewe tih
frekvencija.
Voditeq: [ta to zna~i, da }e fakti~ki mo}i samo ko ima velike pare?
Dr [e{eq: Da }e mnoge na finansijski na~in ugu{iti. Ali mislim
da je to pogre{no. Ja mislim da sve raspoloìve frekvencije treba da
budu u prometu, a da se cena odredi upravo u onom iznosu da sve televizije mogu da je plate: da nije bezna~ajna, dakle, da predstavqa dobar izvor
prihoda i za dràvu, ali da je uvek potpuna popuwenost tih frekvencija
od strane lokalnih radio i televizijskih stanica. To bi jedna pametna
vlast uradila. Vide}emo kakvi }e biti rezultati ovoga konkursa.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta je sa va{om televizijom? Sve se vi{e ovih dana govori.
Dr [e{eq: Nemamo mi nikakvu na{u televiziju.
Voditeq: Dobro, o zemunskom informativnom centru koji ima pretenzije da preraste u televiziju.
Dr [e{eq:To }e biti zemunska televizija. Mi smo podneli kompletnu dokumentaciju na konkurs. Dakle, ispunili smo sve uslove, ve} izvodi464
mo radove na zgradi biv{eg magistrata, adaptira se tavanski prostor,

negde izme|u 800 i 1000 kvadrata, i to }e biti veoma pogodno za televizijske studije i za prate}e prostorije. O~ekujemo da }e frekvencija biti dodeqena, po{to nema apsolutno nikakvog razloga da ne bude tako.
Voditeq: Kakva }e to biti televizija?
Dr [e{eq: To }e biti zemunska televizija. Dakle, ne na{a.
Voditeq: Mislim, kakve programske orijentacije?
Dr [e{eq: Ima}e sve segmente koje ima jedna moderna televizija,
dakle i informativne, i politi~ke, i kulturne, i sportske, i zabavne,
sve vrste zabavnog programa. Naravno, po~e}e kao lokalna televizija i
ima}e veoma izraènu komunalnu problematiku. Da li }e se daqe razvijati, da li }e biti uspe{na, to ostaje da se vidi.
Voditeq: Kako }e se finansirati?
Dr [e{eq: Op{tina je izdvojila sredstva za osnivawe te televizije, a weno finansirawe moralo bi da zavisi od snala`qivosti na trì{tu.
Voditeq: Zna~i, planirate da ona kasnije bude komercijalna, da se
prvenstveno finansira iz buyeta?
Dr [e{eq: Osnovni kapital je op{tinski, ne}e se finansirati iz
buyeta. Iz buyeta se sigurno ne}e finansirati. Nijedno informativno
sredstvo u Zemunu se ne finansira iz buyeta. Dakle, mogu}a su sponzorstva, mogu}e je posti}i komercijalni efekat objavqivawem reklama, iznajmqivawem termina, ali televizija }e imati onoliko para koliko bude uspe{na. Uspe{nost u finansijskom smislu zavisi pre svega od gledanosti.
Voditeq: Ho}ete li da pravite strana~ku televiziju?
Dr [e{eq: Ne, strana~ku televiziju ne}emo da pravimo iz vi{e
razloga. Prvo, zato {to nemamo novca za tako ne{to. Mi se jo{ nismo
oporavili od pro{logodi{wih izbora.
Voditeq: Sude}i po tome da otvarate novu televiziju, vi kao da se
pripremate za neke nove izbore.
Dr [e{eq: Ne otvaramo televiziju kao stranka, treba te stvari da
razlikujete. Televizija }e biti op{tinska i dostupna svim politi~kim
strankama koje su parlamentarne i koje deluju na podru~ju zemunske op{tine. Potpuno otvorena televizija.
Za strana~ku televiziju smatramo da nije pametno ni da se pristupa
takvom obliku kori{}ewa radio i televizijskih frekvencija, jer to polako postaje besmisleno. Boqe i}i na privatne televizije, da one budu
otvorene svim politi~kim strankama.
Ako imamo potpunu privatizaciju tog prostora, onda ne}e biti problema sa prisutno{}u stranaka. Mi smatramo da samo jedna televizija
mora ostati dràvna, to je centralna dràvna televizija i centralni
dràvni radio, sve ostalo mora biti privatno.
U perspektivi }e se verovatno privatizovati i ova zemunska televizija, zavisno od toga koliko }e biti uspe{na i kakve budu mogu}nosti
465
za privatizaciju. Ali sam ube|en da }e vrlo brzo biti konstituisana kao

akcionarsko dru{tvo. Sada nema uslova da krene kao akcionarsko dru{tvo, ali }e u perspektivi mo}i.
Voditeq: Kada se formira nova vlada, jedna od stvari koje }e morati da se re{e verovatno ve} na prvom zasedawu bi}e i formirawe upravnog odbora RTS-a po fakti~ki novom vi{estrana~kom sistemu. [ta vi
o~ekujete, kakve promene na RTS-u?
Dr [e{eq: Mi }emo insistirati da upravni odbor Radio televizije Srbije po svojoj strukturi odgovara sastavu Narodne skup{tine Republike Srbije. To je na{e principijelno zalagawe jo{ od 1990. godine. Dakle, od toga ne}emo odustajati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kako se zavr{io va{ spor sa @eqkom
Mitrovi}em? ûli smo mnoge te{ke optu`be na va{ ra~un.
Dr [e{eq: Nemam ja nikakav spor sa @eqkom Mitrovi}em. Iza{lo
je i vanredno izdawe na{eg lista Velika Srbija gde su dokazivane neke kriminalne afere @eqka Mitrovi}a. Mi na wega atakujemo kao na
~oveka koji se ogre{io o zakon. Postoje dokazi da se ogre{io o zakon.
Uostalom, pogledajte samo wegovu velelepnu palatu na Sewaku, pa }e
vam sve biti jasno. Mi tome ne pridajemo politi~ku dimenziju i mi, kada gonimo nekog kriminalca, ne polazimo od toga kojoj on politi~koj
stranci pripada. Mo`da }emo sutra i u na{im redovima na}i nekog, ne
ba{ tolikog, ali nekog sli~nog kriminalca. Mi smatramo da to ne treba nikada da se pripisuje jednoj politi~koj partiji.
Mi gonimo @eqka Mitrovi}a kao ~oveka koji se ogre{io o zakon, i
imamo dokaze za tako ne{to.
Voditeq: Koliko ste spremni da idete do kraja?
Dr [e{eq: Do kraja, ne odustajemo od toga.
Voditeq: [ta ako vas neko spre~i?
Dr [e{eq: Ko?
Voditeq: Pa neko.
Dr [e{eq: Moè da me spre~i, recimo, neka cigla koja bi mi pala
na glavu kada iza|em sa va{e televizije.
Voditeq: Ili neka kora od banane.
Dr [e{eq: Ne, otporan sam na koru od banane. Nemojte da se sekirate.
Voditeq: [ta je sa Televizijom Palma?
Dr [e{eq: Televizija Palma je jedna neregularna televizija.
Voditeq: Kod wih ste bili gost.
Dr [e{eq: Ja sam svuda gost.
Voditeq: Tako }ete da kaète sutra i za na{u emisiju da je neregularna.
Dr [e{eq: Nisam za va{u emisiju govorio da je neregularna, ali tako|e imam dosta primedbi na status Studija B. Smatram da Studio B treba {to pre privatizovati. Mi radikali smo se najè{}e suprotstavqali wegovom podràvqewu pre dve-tri godine, i, ako se se}ate, mi smo je466
dina opoziciona stranka koja je u~estvovala i u onom protestnom mitingu pred va{om zgradom, sve druge stranke su vas tada ostavile na cedilu.
Mi smatramo da je neprirodno i}i u podràvqewe radio i televizija, pogotovo onih koje su ve} bile privatne. Naàlost, va{i akcionari su odustali od sudskog procesa, sada ste dràvna televizija. Mi smatramo da treba {to pre stvoriti uslove za ponovnu privatizaciju i za to
}emo se uvek zalagati, ve} se zalaèmo u Gradskoj skup{tini.
[to se ti~e Televizije Palma, tu su neke mutne radwe u pitawu. Prvo,
tu televiziju je formirao Jezdimir Vasiqevi} {tednim ulozima Jugoskandika, ta televizija treba da u|e u ostavinsku masu Jugoskandika. Ako
se likvidira Jugoskandik banka, onda se nadokna|ivawe {tete wenim poveriocima, odnosno {tedi{ama, mora vr{iti iz ukupne imovine, prema tome, kompletna imovina Televizije Palma mora u tome da u~estvuje.
Drugo, Miodrag Vujovi}, sada{wi nominalni vlasnik Televizije
Palma, je jedan veoma nekorektan ~ovek. Recimo, zbog mog gostovawa u
emisiji Pod palmom on je suspendovao Milevu Pavlovi}, ukinuo wenu
emisiju i izbacio je sa Televizije Palma. To je ne{to stra{no, to je ne{to neverovatno i za na{e uslove. Odavno se to nije desilo ni na jednoj
televizijskoj i radio stanici u Srbiji.
Voditeq: [ta je sa Dnevnim telegrafom? Ispada da ste vi fakti~ki u ratu sa svim sredstvima informisawa.
Dr [e{eq: [to se ti~e Dnevnog telegrafa, to je jedna veoma mutna stvar oko tog Dnevnog telegrafa. Prvo, to je najprqavija novina koja je ikada izlazila na Balkanu. âk je prevazi{ao i onaj po zlu ~uveni
Balkan ekspres po prqav{tinama koje lansira. Razne izmi{qotine,
laì, klevete, nema {ta im ne padne na pamet.
Voditeq: Mislite samo na ra~un Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Ne, i na ra~un drugih stranaka.
Voditeq: Dobro, a {ta oni imaju toliko protiv vas?
Dr [e{eq: Ima tu ne{to {to je veoma ~udno. Neka frakcija unutar
reìma stoji iza Dnevnog telegrafa. I sada }u ja poku{ati da dam neke koordinate.
Voditeq: Samo kratko, treba emisija da ide daqe.
Dr [e{eq: Postoje neki politi~ari koje Dnevni telegraf nikada nije napao, interesantno je malo pogledati koji su to politi~ari.
Drugo, nijedno nezavisno glasilo ne prodaje se preko Politikine
mreè, osim Dnevnog telegrafa. Znate, to je, u svakom slu~aju, ~udno.
I to je sada neki na{ orijentir, poku{a}emo malo da istraìmo i to pitawe ko stoji, ko lansira i po ~ijim nalozima prqav{tine, dezinformacije, laì i klevete onako brutalno.
Voditeq: Privodimo emisiju kraju, samo da vas pitam, po{to je sednica Skup{tine Srbije zakazana za utorak, 24. mart, da li vi verujete,
gospodine [e{eq, da }emo mi u utorak dobiti novu vladu?
Dr [e{eq: Ne znam. Da vam iskreno kaèm, ne znam. Mi nikakve dogovore jo{ nismo utana~ili. Prakti~no nismo u potpunosti ni u~estvovali u tim pregovara~kim procesima.
467
Voditeq: Da li ste spremni bar ne{to vi{e nego pre da u|ete u tu

vladu?
Dr [e{eq: Ja sam rekao da smo spremni da idemo u koalicionu vladu, ali pod nekim principijelnim uslovima. Dakle, ta vlada po svojoj
strukturi mora odgovarati strukturi Narodne skup{tine, odnosno u~e{}u svake stranke u strukturi Narodne skup{tine.
Bilo je slu~ajeva kada smo uspevali da postignemo dogovor. Kada se
konstituisala Narodna skup{tina Srbije, sve ~etiri najve}e stranke su
se uspe{no dogovorile: i radikali, i socijalisti, i Srpski pokret obnove i JUL. I kada smo se dogovorili, sutradan je SPO odustao, pa je bio
uzdràn prilikom glasawa za predsednika Narodne skup{tine, iako smo
se prethodno sve dogovorili i nismo se jedni drugima me{ali.
Znate, mi bismo imali primedbi mo`da i na kandidata Srpskog pokreta obnove za potpredsednika Narodne skup{tine i na kandidata Socijalisti~ke partije za predsednika itd., ali je bio principijelan stav
da svaka stranka samostalno odredi svog kandidata za tu funkciju i da se
ne me{a drugima.
Zatim, bio je proces dogovarawa, ali na jedan ~udan na~in, oko konstituisawa Ve}a republika, odnosno srbijanske delegacije u Ve}u republika od ukupno 20 poslanika. Tu nije bilo zvani~nog sastanka na kome
bi se pravio dogovor, nego je nekako bilo po kuloarima. To je bukvalno
bilo na hodnicima.
Prvo je svaka stranka sra~unala koliko bi joj pripalo mesta, pa smo
onda mi imali, prakti~no u hodniku, susret sa socijalistima.
Tomislav Nikoli} se video sa nekima od wih, re~eno je: i jedni i drugi }emo biti korektni. Vi glasajte za na{e, mi }emo glasati za va{e. Pa je
bio susret sa Mikovi}em iz Srpskog pokreta obnove, pa su i oni obe}ali
da }e biti korektni, i mi smo obe}ali da }emo biti korektni prema wima.
I zaista je tu bilo korektnosti, zaista su izglasani svi oni koji su
bili na listama, s tim {to je bilo tamo nekih problema sa Du{anom Mihajlovi}em, koji je protiv voqe svojih koalicionih partnera...
Voditeq: Kaù da ste vi traìli da Nova demokratija ne u|e u to ve}e, to je bio va{ uslov.
Dr [e{eq: Ne, mi smo rekli da za Novu demokratiju ni pod kojim
uslovom ne}emo glasati. A onda se on sam kandidovao, pa je Srpski pokret obnove prekr{io dogovor, pa je glasao i za wega. Mo`da je to bilo
na u{trb nekog julovskog kandidata ili, ne znam kako je bilo.
Ali u svakom slu~aju, to je neozbiqna stranka i nemamo o ~emu da
razgovaramo.
Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq, jeste li sigurni da ipak ne{to
niste sakrili od novinara danas kada ste iza{li na ona druga vrata, a ne
na ona prava, na koja uvek izlazite?
Dr [e{eq: Znate, ne sakriva se izlaèwem na vrata.
Voditeq: Ne sakriva se, ali da ste iza{li na ona prva, vi biste sigurno ne{to rekli.
468
Dr [e{eq: Ja sam rekao vama sve {to ste me pitali ve~eras.

Voditeq: Nisam sigurna. Nisam sigurna {to se ti~e vlade da ste sve
rekli.
Dr [e{eq: A {ta nisam?
Voditeq: Ne znam to, verovatno da postoje neki dodatni dogovori.
Dr [e{eq: Dodatnih dogovora nema. Postoji samo ovaj na{ principijelan stav da smo spremni da u|emo u vladu pod izvesnim uslovima. Dakle, struktura vlade odnosno u~e{}e svake partije u vladi mora odgovarati wenom u~e{}u u strukturi Narodne skup{tine. Nema da se nekoj
stranci da vi{e...
Voditeq: Nekoj mawe...
Dr [e{eq: ...nego {to joj pripada, a nekoj mawe, nego proporcionalno strukturi skup{tine. I daqe insistiramo na ~etvornoj koaliciji.
Skup{tina je ve} zakazana, ali mandatar nije obelodanio svoj predlog.
Voditeq: Nije.
Dr [e{eq: Mi jo{ ni o jednom konkretnom ministarskom mestu nismo razgovarali.
Voditeq: Ima vremena do utorka.
Dr [e{eq: Spremni smo da razgovaramo, ali nas jo{ niko do utorka nije pozvao.
Voditeq: Vide}emo {ta }e biti.
Dr [e{eq: Mo`da }e nas pozvati sutra, prekosutra. Ja mislim da }e
se sada ubrzati taj pregovara~ki proces oko...
Voditeq: Oko kadrovskih re{ewa, da.
Dr [e{eq: Jeste, ako se u utorak ne formira vlada, onda }e se ili
odre|ivati novi mandatar ili i}i na nove izbore.
Voditeq: Utorak nije daleko. Ostaje nam da vidimo {ta }e se desiti, ukoliko ste bili iskreni ve~eras.
Hvala vam puno {to ste bili gost, prijatno. Do vi|ewa.
XXIII
DIJALOGOM DO KONA^NOG RE[EWA
BK Televizija, Beograd, 18. mart 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, tema dana{we emisije Tet-a-tet
BK Televizije je situacija na Kosovu i Metohiji i mogu}nosti za re{ewe te krize.
U po~etnim kadrovima imali ste priliku da vidite da u studiju imamo samo jednog gosta, {to nije uobi~ajeno. Nismo uspeli da obezbedimo
adekvatnog sagovornika sa one druge, dakle, albanske strane, tako da }ete danas u emisiji Tet-a-tet slu{ati stavove prvog ~oveka srpskih radikala dr Vojislava [e{eqa.
Gospodine [e{eq, ova situacija i ova scena podse}a malo na one
469
scene koje su se proteklih dana mogle videti u Pri{tini. Me|utim, danas smo dobili neke informacije od gospodina Rugove da }e Albanci napraviti svoj tim za pregovore do ponedeqka i da }e ti pregovori po~eti.
Da li ste optimista ili pesimista sa tim u vezi?
Dr [e{eq: Pretpostavqam da }e do}i do nekih razgovora. U svakom
slu~aju, ovaj potez koji je napravila Vlada Srbije i koji su podràle skoro sve parlamentarne stranke u Srbiji i svojim u~e{}em direktno potpomogle, je dobar potez.
Velika je {teta {to to i ranije nije ura|eno. Dakle, jedan otvoren
poziv na dijalog, spremnost da se dijalog vodi u Pri{tini i spremnost
da se dijalog vodi o svim politi~kim pitawima bez ikakvih ograni~ewa.
Naravno, u okviru Ustava i zakona, ne moè se voditi mimo toga.
Onog trenutka kada nestanu Ustav i zakoni nema dràve, nema civilizovane dràve. Pretpostavqam da }e pripadnici albanske nacionalne mawine i wenih politi~kih partija prihvatiti tu vrstu dijaloga.
Sada postoji opasnost od preteranog stranog me{awa. Videli smo
danas Gelbarda u Pri{tini kako se grli sa Rugovom. Taj visok stepen srda~nosti o~igledno govori da su Amerikanci do gu{e ume{ani u na{e
unutra{we probleme. U svakom slu~aju, ne smemo dozvoliti bilo kakvu
internacionalizaciju i ne smemo dozvoliti strano posredovawe u dijalogu.
Voditeq: Onda }emo se zadràti jo{ uvek na tom sastanku, po{to,
koliko smo videli, postoji mogu}nost, i sam Gelbard je to rekao, da, ukoliko to obe strane budu zatraìle, ili budu pristale na to, a Albanci
sigurno ho}e, bude i tre}i...
Dr [e{eq: Ne, mi ne}emo prihvatiti nikog tre}eg u tim razgovorima. To je dijalog, to nisu pregovori, to je dijalog u kome se poku{ava tragati za izvesnim re{ewem, ako je uop{te mogu}e da se na|u zajedni~ka re{ewa. Taj dijalog treba da bude javan. Dakle, da se novinarima obezbedi
pristup, mi radikali smo ~ak za direktan televizijski prenos. I neka
dijalog traje beskona~no, sve dok se sva pitawa ne rasprave.
Veoma je va`no da i jedna i druga strana do kraja osmisle svoju poziciju i da je u potpunosti izraze javnosti. Ali ne smemo pristati ni na kakvog stranog modelatora, ni na posmatra~a.
Voditeq: Da li to zna~i da do pregovora ne}e ni do}i, jer sasvim je
sigurno da albanska strana ne}e pristati na te pregovore ukoliko ne bude tre}eg.
Dr [e{eq: Nisam siguran da albanska strana ne}e pristati na pregovore bez prisustva tre}ih sila. Oni }e na tome insistirati, ali ako
mi budemo imali dovoqno ~vrst stav, mi koji sa srpske strane zastupamo
dràvne interese, dakle, to su Vlada Srbije i predstavnici parlamentarnih stranaka, onda svako insistirawe na prisustvu stranih posmatra~a jednostavno ne moè imati efekta. Moramo biti istrajni.
Ukoliko do|e ijedan stranac da sedi na tim razgovorima, predstavnik Srpske radikalne stranke ustaje i odlazi. Mi ne}emo pod stranim
tutorstvom voditi nikakve razgovore u svojoj zemqi.
470
Voditeq: Po{to je proteklih pet dana i va{ predstavnik bio dole:

prvo Tomislav Nikoli}, a evo danas Jorgovanka Tabakovi}, imate li informaciju da li }e Vlada Srbije, dakle, delegacija Vlade Srbije ostati
na tim pregovorima ukoliko do|e strani pregovara~. Kakav je stav Vlade Srbije?
Dr [e{eq: Nemamo nikakvu informaciju kako }e se daqe pona{ati
Vlada Srbije, ali imamo zvani~ni stav Vlade Srbije koji je saop{ten javnosti. Taj stav je poprili~no jasan. Vlada Srbije je protiv svake internacionalizacije i insistirawe da je Kosovo unutra{wa stvar Srbije.
Dakle, nema ni podizawa na nivo savezne dràve, a kamoli pristajawa da neki strani moderatori odre|uju pravila dijaloga, da u wemu posreduju i da, naravno, name}u neka sopstvena re{ewa. Svaka internacionalizacija za nas je definitivan poraz, gubitak Kosova i Metohije.
Voditeq: Kako se predstavnici Albanaca u proteklih pet dana nisu pojavili na tom sastanku, Savez vojvo|anskih Ma|ara je povukao svog
predstavnika. Da li ste o sli~nom potezu razmi{qali u Srpskoj radikalnoj stranci? Jer, ima li svrhe razgovarati sa...
Dr [e{eq: Ja nisam siguran da je Savez vojvo|anskih Ma|ara povukao svog predstavnika zato {to se predstavnici albanske nacionalne
mawine nisu pojavili na razgovorima. Pretpostavqam da ima i nekih
drugih, politi~kih razloga za povla~ewe wihovog predstavnika.
Voditeq: Koji su?
Dr [e{eq: Ali bi oni sami trebalo javnosti da objasne te svoje razloge. Ja ne bih javno da spekuli{em o politi~koj poziciji drugih, o namerama drugih, pogotovo kada nemam nikakav materijalni dokaz da to
potkrepim. Mogu da naga|am, mogu da pretpostavqam, mogu da raspolaèm izvesnim indicijama, mogu da raspolaèm i nekim neformalnim
podacima, ali, vi znate, ~asni qudi ne istupaju u javnosti sa ne~im {to
nisu u stawu da potkrepe.
Voditeq: Da, ne}emo da naga|amo, sigurno. Srpski pokret obnove
nije poslao svoju delegaciju dole, mnoge opozicione partije u Srbiji mislile su da taj sastanak nije dobro pripremqen, a isti stav su delili i
Albanci sve ovo vreme.
Dr [e{eq: Ne vidim u ~emu bi sastanak morao biti pripremqen,
kako bi se pripremao. [ta zna~i pripremati sastanak? Prvo, svi mi koji u~estvujemo u dijalogu, koji èlimo da u~estvujemo u dijalogu, imamo
neke svoje karakteristi~ne politi~ke stavove o ovom kompleksu pitawa.
I kada bismo mi me|usobno vodili dijalog, pitawe je da li bismo
mogli do kraja da se usaglasimo. Nismo mi pregovara~ki tim, mi smo jedan tim dobre voqe koji podrazumeva da bi i sa srpske strane bilo razli~itih politi~kih stavova, kao {to unapred ra~unamo da bi sa albanske strane bilo razli~itih politi~kih stavova, da ni oni ne bi do{li
apsolutno usagla{eni na taj proces razgovora, a, uostalom, mi vidimo da
postoji visok stepen diferencijacije me|u albanskim politi~kim partijama i organizacijama ve} i o pitawu ovih ilegalnih izbora.
Ostalo je samo da Rugovina partija u~estvuje na izborima, i Rugova
sam ide kao navodno predsedni~ki kandidat. Sve ostale partije su odlu471
~ile da bojkotuju te izbore. Dakle, i tamo ima politi~kih razlika i to

je dobro, to je ~ak veliki politi~ki napredak za pripadnike albanske nacionalne mawine.
Nije dobro kada unutar jednog naroda postoji apsolutni konsenzus.
To je onda dokaz da nema demokratske atmosfere. Tamo gde se pojave razlike u mi{qewima, gde se pojavquje politi~ka diferencijacija, gde se
pojavquju unutra{wa politi~ka sukobqavawa, to je stvar zrelosti unutar jednog naroda. To je stvar wegovog demokratskog napretka, to je stvar
osvajawa izvesnih civilizacijskih tekovina.
Voditeq: Ovde se dosta govorilo o tome da li je nama potreban srpskosrpski dijalog i taj koncenzus, me|utim, da li je potrebno da ne bude...
Dr [e{eq: Kod nas se srpskosrpski dijalog vodi na svakoj sednici
Narodne skup{tine, na svakoj sednici Savezne skup{tine. Nemamo mi
sada potrebu za institucionalizovawem neke druge vrste dijaloga. Imamo dijalog na okruglim stolovima na televiziji kada se to organizuje.
[teta je {to se to odavno ne organizuje na dràvnoj televiziji.
Imamo mi, dakle, mogu}nosti da su~elimo svoja politi~ka mi{qewa
i shvatawa, i to se radi. Svaka sednica Narodne skup{tine je jedna vrsta
dijaloga, i to toliko upe~atqivog dijaloga, da je narodu do kraja jasna
sva~ija pozicija.
Ne moèmo mi da se okupqamo u neku vrstu socijalisti~kog saveza i
da sledimo jednu trasiranu liniju, to je besmisleno.
Voditeq: Jeste, sigurno, ali govorimo o jednoj mawoj ili ve}oj polarizaciji, dakle, kako obja{wavate to {to o statusu Kosova, kada se govori
unutar srpske politi~ke scene, postoje stranke koje su za jednu i stranke
koje su za drugu opciju, dakle, na suprotnim krajevima, a kod albanskih partija nema te polarizacije. Dakle, govorimo o tim dimenzijama. Za{to se
kod nas javqa ve}a polarizacija kada je u pitawu budu}nost Kosova?
Dr [e{eq: Ja mislim da nije naro~ito velika polarizacija ni kod
nas. Sve se politi~ke partije slaù, bar na~elno, da je Kosovo unutra{we pitawe na{e zemqe. Ima politi~kih partija koje se pri tome pona{aju neprincipijelno, ~iji funkcioneri ne razumeju su{tinu ovog politi~kog procesa, ne razumeju pravne implikacije prihvatawa jedne ili
druge varijante dogovarawa, pregovarawa, dijaloga i sli~no, pa onako grlom u jagode srqaju na svaki mamac koji im se sa Zapada postavi. Ima, recimo, kada ste pomenuli Srpski pokret obnove, politi~ar Dra{kovi}
koji pristaje da putuje u Wujork na dijalog koji organizuju Amerikanci
sa pripadnicima albanske nacionalne mawine, a odbija da putuje u Pri{tinu, gde je zapravo pravo mesto za taj dijalog. Ali on to treba da objasni ~lanovima svoje stranke, on to treba da objasni svojim bira~ima, svojim politi~kim sledbenicima.
Voditeq: Pretpostavqam da je wima jasna ta politika, a evo, odgovori}u u wegovo ime, {to se kaè.
Dr [e{eq: Ja mislim da im nije jasna, ali mnoge stvari wima nisu
jasne.
Voditeq: Evo, pro~ita}u saop{tewe koje je danas stiglo u sve redakcije, poslao ga je Srpski pokret obnove:
472
Vojislav [e{eq je otvoreno obrazloìo svoju antidràvnu i antisrpsku kampawu za gubitak Kosova i Metohije sino} na jednoj beogradskoj televizijskoj stanici. Taj po srpski narod fatalni ~ovek zaloìo
se za otvoreni sukob Srbije sa velikim silama i za nove sankcije protiv
na{eg naroda. Na isti na~in na koji je branio Srpsku Krajinu, koje vi{e nema, on sada brani i Kosovo...
Dr [e{eq: Trebali ste da pro~itate celo saop{tewe Srpskog pokreta obnove.
Voditeq: Mogu.
Dr [e{eq: Pro~itajte do kraja.
Voditeq: Propagandni aparat albanskih separatista, koji je veoma
organizovan, nimalo slu~ajno ne plasira u sve svetske medije i centre
odlu~ivawa upravo izjave Vojislava [e{eqa, predstavqaju}i ga kao fa{istu, koji zastupa zvani~ne stavove Srbije. Gospodin Rugova danas, isto
kao i Frawo Tu|man ju~e, raduje se svakoj [e{eqevoj izgovorenoj re~i.
Tu|manov ministar policije nedavno je priznao da je [e{eq pu{ten iz
hrvatskog zarobqeni{tva 1991. godine upravo sa ciqem da svojim javnim
nastupima pomogne hrvatsku nacionalnu stvar. Na antisrpsko delovawe
Vojislava [e{eqa ukazao je ovih dana i vojvoda Mom~ilo \uji} oduzimaju}i mu zvawe ~etni~kog vojvode.
Najve}u uslugu Srbiji i srpskom narodu Vojislav [e{eq bi u~inio
tako {to bi za}utao.
Dr [e{eq: E, da idemo ta~ku po ta~ku. Vrlo je interesantno da se
to saop{tewe malo analizira.
Voditeq: Izvolite.
Dr [e{eq: Mi srpski radikali nismo nimalo slu~ajno jo{ pre sedam
godina ovu stranku nazvali Srpski pokret obmane. Za{to? Zato {to se i
suvi{e ~esto, ~ak i za balkanske prilike, rukovodstvo te stranke sluì
najogoqenijim laìma, klevetama, izmi{qotinama u beskrajnom nizu.
Slaù a ne trepnu. [ta kaù? Da sam otvoreno obrazloìo svoju antidràvnu i antisrpsku kampawu. îme? Ne znam da li ste gledali tu sino}wu
emisiju na Studiju B. Izloìo sam kristalno jasnu poziciju Srpske radikalne stranke, poziciju koja je prihvatqiva ogromnoj ve}ini gra|ana Srbije, poziciju koja prikazuje na{e razumevawe sada{weg stawa dràve,
me|unarodnih okolnosti u kojima delujemo, pritiska stranih sila itd.
Voditeq: Va{e istupawe se nije poklopilo sa platformom o Kosovu, dakle, o Kosovu je re~, ovde i pri~amo o Kosovu.
Dr [e{eq: Nema tu nikakve platforme.
Voditeq: Oni jesu za posrednika, za Gonzalesa,
Dr [e{eq: Vidite sada, Dra{kovi} kaè da sam se zaloìo za otvoreni sukob Srbije sa velikim silama i za nove sankcije protiv na{eg naroda. Za{to? Zato {to sam insistirao da moramo izdràti, da ne smemo
pokleknuti i da ne smemo dozvoliti internacionalizaciju kosovskog
pitawa, da ne smemo dozvoliti strano me{awe. Ako dozvolimo strano
me{awe, nemamo dràvu, gubimo suverenitet. Onog trenutka kada do|e
do stranog me{awa, dràva gubi svoj osnovni atribut. Naravno, to Dra473
{kovi}u nije jasno, ba{ wega briga. On prosto ~ezne za ulogom kvislinga. On èli stranog okupatora koji bi wega doveo na vlast, kome bi on
sluìo a ovamo sticao neku jeftinu navodno politi~ku slavu, tako me{etario po medijima, busao se u prsa svojim ogromnim zaslugama, svojim
vizionarskim dostignu}ima itd.
[ta nam Zapad poku{ava nametnuti?
Poku{ava nam nametnuti Kosovo i Metohiju kao tre}u federalnu jedinicu u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. Za{to? Zato {to sada nema nikakvog pravnog osnova za otcepqewe Kosova i Metohije. Prilikom
raspada SFRJ, êhoslova~ke, prilikom raspada Sovjetskog Saveza i prilikom ujediwewa Nema~ke, povre|en je jedan bitan princip me|unarodnog
javnog prava, usvojen u dokumentima Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi, dokument koji je garantovao nepromenqivost posleratnih
granica u Evropi. Te granice su promewene. Nema~ka se ujedinila, bila je
to voqa nema~kog naroda, nemamo ni{ta protiv. êhoslova~ka se raspala,
bila je to voqa i ~e{kog i slova~kog naroda, u principu nemamo ni{ta
protiv. Sovjetski Savez se raspao a da se niko nije bitno tome suprotstavio, to je wihova stvar u principu. Ali kod nas je do{lo do krvavog raspada, jer nikada unutra{we granice nisu bile granice me|u nacijama, nego
ve{ta~ke administrativne granice povu~ene kroz srce ve}inskog srpskog
naroda. Zbog toga se taj recept kod nas nije mogao primeniti.
Svesne su zapadne sile da je prekr{en jedan bitan princip me|unarodnog javnog prava o nepovredivosti granica u Evropi, ali su one na
osnovu tog principa odmah konstituisale novi princip, o nepovredivosti unutra{wih granica u biv{im federalnim dràvama. Oni su imali
u izvesnoj meri uspe{no obrazloèwe promene tog principa, jer se kaè: federacija je sloèna dràva, sastavqena od tih jednostavnih, prostih dràva, federalnih jedinica. Ako se ve} raspada federacija, ostaju te federalne jedinice koje nastavqaju svoju egzistenciju kao pojedina~ne dràve. Oni su sada taj princip uklopili u neke nove elemente me|unarodnog javnog prava. Taj bi princip pao ako bi sada zapadne sile insistirale na otcepqewu Kosova i Metohije od Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. One zato insistiraju da mi sami stvorimo pravnu
osnovu za neko budu}e otcepqewe Kosova i Metohije, tako {to bi se Kosovo i Metohija proglasili za federalnu jedinicu u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. Kosovo bi tako dobilo atribute dràvnosti i za nekoliko godina albanska vlast u Pri{tini bi iza{la na referendum,
proglasila otcepqewe, zapadne zemqe bi odmah priznale nezavisnost i
stvar bi bila re{ena. To je ta wihova diplomatska igra koju prihvata
Vuk Dra{kovi}, po{to ste pro~itali ovo wegovo saop{tewe.
Voditeq: Ja se izviwavam, interesantno mi je otkuda takav napad gospodina Dra{kovi}a. On, koliko znam, zato sam vas pitao, u svojoj platformi ne traì da Kosovo bude federalna jedinica, nego naj{ira autonomija, pa pitam...
Dr [e{eq: A {ta je naj{ira autonomija? To je vi{e od federalne
jedinice. Naj{iru autonomiju je, recimo, imala Indija u okviru britanske imperije. Naj{iru autonomiju je imala Australija u okviru britan474
ske imperije. Jo{ uvek ima izvesnu organsku vezu sa britanskom imperijom. Tek se sada u Australiji radi na progla{ewu republike. Jo{ uvek je
Australija prakti~no sastavni deo nekada{we Britanske imperije, ima
bar personalnu uniju, oli~enu u jedinstvenom vladaru. Takav je slu~aj i
sa Kanadom. To su te naj{ire autonomije. Naj{ira autonomija prevazilazi status federalne jedinice, a to Dra{kovi} ne zna. On nije ~itao te
kwige. Znate, on misli da se uz gusle moè voditi politika. On bi to sada izrazio u desetercu. On se busa u neke nebeske principe.
Voditeq: Ako i to ne zabrane, po{to sam pro~itao, ne znam da li ste
upoznati, da je u Republici Srpskoj me|unarodna zajednica zabranila pevawe guslarskih pesama, jer se tu veli~aju...
Dr [e{eq: Nisam ~uo da je to zabraweno.
Voditeq: Eto, imate informaciju.
Dr [e{eq: Kada je ta informacija saop{tena?
Voditeq: Saop{tena je u Nedeqnom telegrafu.
Dr [e{eq: Nemojte, pustite, taj Nedeqni telegraf sva{ta izmi{qa, svakakve laì lansira, evo, i u ovom broju lansira neke laì. To
je stra{no, znate.
Voditeq: Zna~i, govorimo i o Nedeqnom telegrafu i o Dnevnom
telegrafu, dakle, i jedan i drugi?
Dr [e{eq: Govorimo o Nedeqnom. Evo, u najnovijem broju Nedeqni telegraf lansira laì o nekom unutra{wem problemu u Srpskoj
radikalnoj stranci. Lansiraju la` da je jedan ~ovek iskqu~en iz Centralne otaybinske uprave, {to nije istina. Ve} vi{e od dva meseca nismo imali sednicu Centralne otaybinske uprave, a oni govore da je neko iskqu~en iz Centralne otaybinske uprave, {to je nemogu}e.
Voditeq: Dobro, demantovali smo ih onda, da se ne zadràvamo mnogo na ovom saop{tewu.
Dr [e{eq: Po{to ste celo pro~itali, vrlo je interesantno. Mislim da }emo do}i do dosta drugih podataka. Kaè: na isti na~in na koji sam branio Srpsku Krajinu, koje vi{e nema, sada branim i Kosovo. êkajte, na isti na~in na koji sam ja branio Srpsku Krajinu, branio je i Vuk
Dra{kovi}, ali se umorio. On je slao srpsku gardu, ovde obmawivao javnost tvrde}i da ima 60.000 dobrovoqaca, gardista. Bilo ih je nekoliko
stotina koje je poslao u Gospi}. Mnogi su tamo izginuli, juna~ki su se borili, neki su te{ko raweni, neki su ostali doìvotni invalidi, a onda
ih se Dra{kovi} odrekao. On je poku{ao da iz istorije Srpskog pokreta obnove potpuno izbri{e tu fazu srpske garde. A setite se koliko su
maltretirali Narodnu skup{tinu Srbije 1991. godine insistiraju}i da
se ta Dra{kovi}eva srpska garda proglasi za oficijelnu vojsku Republike Srbije.
Voditeq: Ho}ete da kaète da se on umorio, a vi niste, dakle, i daqe nastavqate?
Dr [e{eq: A {ta je on radio? Razbijao je jedinice Jugoslovenske narodne armije 1991. godine. Stotine hiqada letaka {tampao, pozivao na dezerterstvo. Podràvao svaku stranu akciju protiv na{e zemqe. Suprot475
stavqao se srpskim nacionalnim interesima na svakom koraku. Uostalom,

Vuk Dra{kovi} nikada nije smeo da stupi na teritoriju Republike Srpske
Krajine i nikada nije smeo da stupi na teritoriju Republike Srpske. Ni
danas ne sme da ode u svoje rodno Gacko. Ne sme. Ne sme da ode da se susretne sa svojim ocem, sa svojim ro|acima i nekada{wim prijateqima, jer ne
zna, zna zapravo, kako bi tamo{wi stanovnici na to reagovali.
Voditeq: Sve te informacije su nam, gospodine [e{eq, poznate iz
~uvenog duela na Radio Televiziji Srbije, ako mi dozvolite da ovu emisiju posvetimo...
Dr [e{eq: Po{to ste vi ovo pro~itali...
Voditeq: Traìli ste.
Dr [e{eq: Ne, nisam.
Voditeq: Traìli ste.
Dr [e{eq: Ne, ja sam traìo da pro~itate do kraja kada ste ve} po~eli da ~itate.
Voditeq: Da, celo saop{tewe.
Dr [e{eq: A va{a je bila ideja...
Voditeq: Meni je bila interesantna ideja o Kosovu, jer o Kosovu ve~eras i pri~amo. Ne bih da pri~amo o Vuku Dra{kovi}u.
Dr [e{eq: Evo, govori opet o propagandnom aparatu albanskih separatista koji je veoma organizovan i kaè da taj aparat plasira u svetske medije i centre odlu~ivawa moje izjave. Gde? Kada ste ~uli da je albanski propagandni aparat neku moju izjavu plasirao u te svetske medije
i centre odlu~ivawa? I koju izjavu? Da vidimo koju. Nema.
Voditeq: Mora}emo wega da pitamo.
Dr [e{eq: Dra{kovi} je to izmislio. Po{to nije bilo predstavnika albanske nacionalne mawine, mogli ste dovesti Vuka Dra{kovi}a, ne
bi bilo nikakve razlike, pa jedan dijalog i o tom pitawu da vodimo.
Voditeq: Napravi}emo jedan duel, ima dosta razlike.
Dr [e{eq: Gde je on to video da se Ibrahim Rugova raduje svakoj mojoj izgovorenoj re~i? Gde je to video? Gde je dokaz za to? Znate, politi~ari se razlikuju od obi~nih qudi po tome {to svaku svoju izjavu moraju
da potkrepe. Ne moè politi~ar da pri~a bez veze, da lupeta gluposti,
da nema nikakvih argumenata. I gde se to Frawo Tu|man radovao svakoj
mojoj izgovorenoj re~i?
Voditeq: Ja stvarno ne znam, moramo da pitamo gospodina Dra{kovi}a.
Dr [e{eq: Vuk Dra{kovi} se susretao sa Stipom Mesi}em, on se sa
wim susretao. Kakve to veze ima sa mnom? Dra{kovi} je putovao u Jasenovac da glumi, da upali jednu sve}u tamo da bi Tu|mana, (nemojte, imam
jo{ nekoliko stvari), da bi Tu|mana vadio iz bule jer je Tu|man ako se
se}ate, svojevremeno spre~io Srbe iz Republike Srpske da posete Jasenovac da odrè parastos.
Voditeq: Gospodine [e{eq, postoje mnogo va`nije stvari nego {to
su te stvari u tom saop{tewu.
476
Dr [e{eq: I gde je to Tu|manov ministar policije ispri~ao da sam

pu{ten iz hrvatskog zarobqeni{tva 1991. godine sa ciqem da u javnim
nastupima pomognem hrvatsku nacionalnu stvar. I to izmi{qa Vuk Dra{kovi}. Gde je to, gde je taj izjava? Neka je neko na|e.
Voditeq: Gospodine [e{eq, mislim da bi bilo u redu da zbog na{ih
gledalaca nastavimo pri~u o Kosovu.
Dr [e{eq: I ovo daqe: Na antisrpsko delovawe Vojislava [e{eqa ukazao je ovih dana i vojvoda Mom~ilo \uji}, oduzimaju}i mu zvawe
~etni~kog vojvode. Gde je to? Gde je to oduzeto zvawe?
I drugo, taj Dra{kovi} sedam godina govori da sam samozvani ~etni~ki vojvoda, sedam godina. Jeste li slu{ali to ranije iz usta ~elnika
Srpskog pokreta obnove i samog Dra{kovi}a? A sada tvrdi da mi je oduzeto ono {to su sedam godina tvrdili da nikada nisam imao.
Za{to sve ve}e i ve}e laì iz usta Vuka Dra{kovi}a? Zato {to doìvqava poraz na svakom koraku, izgubio je svaki kredibilitet unutar
svoje stranke, stranka ogrezla u korupciji, u nemoralu, u pqa~kama, proneverama najgore vrste. Stranka u Evropi najpoznatija po nepotizmu na
svim nivoima vlasti gde se pojave weni ~elnici, pogotovo u gradu Beogradu. Doju~era{wi koalicioni partneri ih za to najvi{e optuùju. Ta
stranka je sada igrala neku igru oko Vlade Srbije. Prera~unala se, izgleda, i u toj igri, izgubila sve {to je èlela, svaki kredibilitet. Prepolovio mu se broj glasova i na predsedni~kim izborima. [ta on vi{e
ima da traì u politici? [ta sada traì Dra{kovi}? Traì da se jo{
jednom proda po {to skupqoj ceni. Kome da se proda? Onome ko najvi{e
para ponudi. I ni{ta vi{e.
Voditeq: Dobro smo izanalizirali saop{tewe Srpskog pokreta obnove, tako da pretpostavqam da Srpska radikalna stranka sutra ne}e odgovarati na ovo sao{ptewe.
Dr [e{eq: Mi uop{te ne}emo da odgovaramo, nego ste ga vi pro~itali na po~etku emisije.
Voditeq: Meni je bilo samo interesantno u vezi sa Kosovom.
Dr [e{eq: Da, ali je onda bilo bitno, kada ste ve} po~eli da ~itate, da ~itate do kraja, jer u celini to saop{tewe najboqe govori o svome
piscu.
Voditeq: U studiju BK Televizije predsednik Srpske radikalne
stranke dr Vojislav [e{eq. Nastavqamo pri~u o Kosovu. Mnogi analiti~ari smatraju da je srpska strana svih ovih godina u pogledu re{ewa
kosovske krize bila isuvi{e pasivna. Sa druge strane, Albanci sve vi{e podeqeni. Da li su po va{em mi{qewu potrebni novi pregovara~i
i sa jedne i sa druge strane kako bi se do{lo do re{ewa za kosovsko pitawe?
Dr [e{eq: Ja mislim da su Srbi bili previ{e pasivni. Znate, reìm u Srbiji je bio okupiran drugim stvarima i nije mu se ùrilo da se
re{ava kosovskometohijski problem. Imao je tu i neku realnu ra~unicu:
onog trenutka kada se na|e neko prihvatqivo re{ewe kosovskometohijskog problema, pripadnici {iptarske ili albanske nacionalne mawine
477
bi se mo`da ukqu~ili u politi~ki proces. Iza{li bi na parlamentarne izbore, {to zna~i da bi socijalisti u startu ostali bez nekih 2035
poslani~kih mandata, koje su sada lako uzimali na Kosovu i Metohiji,
jer opozicione stranke nisu bile u stawu da tamo kontroli{u izborni
proces, a i kada su bile u stawu da kontroli{u, kao radikali pro{le godine, policija se brutalno sa wima obra~unavala, hapsila kontrolore,
~ak savezne i republi~ke poslanike. U 7 sati ujutru, na{i kontrolori su
zaticali pune glasa~ke kutije. Dakle, bio je prisutan izvestan takti~ki
politi~ki interes vlasti da se prolongira re{avawe kosovskometohijskog problema, a to nam se na izvestan na~in osvetilo. Imali smo ranije {ansi da se to mnogo brè i efikasnije re{i. I mnogo pametnije da se
re{i. Sada smo u situaciji da moramo re{avati iz vi{e razloga: i zbog
unutra{we politi~ke krize, i zbog bujawa terorizma, i zbog zapadnih
pritisaka, a i zbog na{e potrebe i to je mo`da glavni razlog da napokon
sredimo unutra{we prilike u svojoj dràvi, da ta dràva normalno
funkcioni{e.
Voditeq: Odgovor na moje pitawe da li su nam potrebni, dakle, novi
pregovara~i i sa jedne i sa druge strane nisam dobio, pa...
Dr [e{eq: Mislim da ve} imamo nove pregovara~e, uostalom, nikakvih ranijih pregovora nije bilo. Imamo nove u~esnike u dijalogu ve} samim tim {to su ukqu~eni predstavnici raznih politi~kih partija. Uvek
}e u~esnici u dijalogu da budu predstavnici onih stranaka koje na adekvatan na~in osvoje poverewe bira~a na izborima. Dakle, stranke koje
postanu parlamentarne, koje postanu vaàn politi~ki ~inilac u na{oj
zemqi. Ovog puta, izuzev Srpskog pokreta obnove, sve politi~ke stranke su pristale da u~estvuju u tom dijalogu. I nije nemogu}e da se predstavnik Saveza vojvo|anskih Ma|ara i vrati za taj okrugli sto.
Voditeq: Uskoro nas o~ekuje formirawe nove republi~ke vlade. Da
li }e ta vlada biti sposobna da re{ava pitawe Kosova, dakle, kakav je
wen sastav, ukoliko biste ga sada mogli eventualno prognozirati? Odre|ene politi~ke stranke u Srbiji smatraju da bi se pitawe Kosova moglo
re{iti samo novim izborima, novim sastavom i jednog i drugog parlamenta.
Dr [e{eq: Ne znam kakav }e biti sastav nove vlade Srbije, pregovori oko sastava nove vlade prakti~no jo{ nisu zavr{eni. U izvesnoj
smo stisci sa vremenom. Zakazana je sednica Narodne skup{tine. Mandatar Mirko Marjanovi} je procenio da moè na tu sednicu u utorak slede}e nedeqe iza}i sa kompletnim predlogom programa vlade i wenog sastava. Pretpostavqam da }e on grozni~avo raditi ovih nekoliko dana da
se taj posao privede kraju. Nije nemogu}e da do|e do wegovog novog susreta sa predstavnicima Srpske radikalne stranke. Danas nismo imali nikakvog kontakta. Ju~e sam bio kod wega, razgovarali smo nepun sat. Bio
sam jo{ konstruktivniji nego ranije. Srpska radikalna stranka vi{e ne
insistira da po svaku cenu na{ predstavnik bude mandatar, odnosno
predsednik te nove vlade. Dakle, i tu smo napravili jedan ustupak.
Voditeq: Zbog ~ega?
478
Dr [e{eq: Da bismo dokazali dobru voqu, spremnost na konstruktivnu saradwu. I daqe se zalaèmo za onaj na{ polazni princip da bi najboqe za Srbiju bilo da se formira koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva, u koju bi u{li predstavnici sve ~etiri politi~ke partije. Mirko Marjanovi} se na{ao na velikim mukama, ali ne zbog srpskih radikala, jer mi smo krajwe konstruktivni. Mislim da je to op{ta ocena javnosti, da nam tu ne moè niko ni{ta prigovoriti. Mi, dakle, idemo na to da
budu sve ~etiri najve}e stranke i da vlada bude sazdana proporcionalno
snazi na{ih stranaka u parlamentu. Me|utim, ima kao pregovara~a i jednog Vuka Dra{kovi}a, koji prvo insistira da radikali uop{te ne u|u u
vladu, a sa druge strane, poku{ao je da preti socijalistima, ako ne pristanu na wegove uslove, da }e formirati tehni~ku vladu sa radikalima, wih
sru{iti s vlasti, da se ide na nove izbore itd. Mi tehni~ku koaliciju sa
Dra{kovi}em ne}emo praviti. Mi nismo moneta za potkusurivawe nikome. Ali i daqe smo za to da se formira ova ~etvorna vlada.
Voditeq: Kakva nam je onda realnost? Ho}emo li videti vladu sa
Srpskim pokretom obnove, sa Srpskom radikalnom strankom ili mawinsku vladu Socijalisti~ke partije Srbije?
Dr [e{eq: To }ete videti u utorak, ja ne znam ko bi podrào tu mawinsku vladu. Mi radikali nikakvu mawinsku vladu ne}emo podràti,
doneli smo definitivnu odluku, nikakve promene ne o~ekujemo.
Voditeq: Od kada prognozirate, dobro prognozirate pa vas zato pitam, moèmo li sada imati neku ekskluzivnu prognozu za BK Televiziju
kakva nas vlada o~ekuje ili...
Dr [e{eq: Mislim da je sada sve mogu}e, mogu}e je da se na|e dogovor ove ~etiri stranke, mogu}e da neka od tih stranaka do kraja ostane
tvrdoglava, nepopustqiva, pa da se pravi neka druga solucija. Mogu vam
re}i samo da Srpska radikalna stranka ne}e pristati da podrì ni~iju
mawinsku vladu. Nismo spremni ni na kakve tehni~ke koalicije, mi nismo tehni~ari, nego politi~ari. Spremni smo, dakle, da realizujemo izvesne politi~ke programe oko kojih se dogovorimo, da na|emo zajedni~ki imeniteq svih na{ih strana~kih programskih orijentacija. Nismo
spremni da prihvatimo ulazak u vladu ako wena struktura nije proporcionalna snazi na{ih stranaka u parlamentu. A Dra{kovi} traì 13
ministara, pa dogovori, pa sutradan ujutru traì 18, znate, te{ko je sa
wime razgovarati. Ujutru misli jedno, u podne drugo, nave~e tre}e, i ja
razumem muke na kojima se na{ao mandatar Marjanovi}. Kako }e se to zavr{iti, vide}emo.
Voditeq: Drugi deo mog pitawa odnosio se na eventualno nove prevremene izbore na republi~kom ili saveznom nivou, odre|ene stranke te
izbore traè.
Dr [e{eq: Vi ste rekli da se ne moè kosovskometohijsko pitawe
razre{iti bez prevremenih izbora. Ja se sa time slaèm. Zaista se ne
moè definitivno razre{iti. Ali ne da se odmah sada raspisuju izbori
da bi se re{ilo to pitawe, nego da se na|u neke polazne pozicije, pa da
se onda raspisuju izbori kako bi se omogu}ilo pripadnicima albanske
nacionalne mawine da iza|u i na lokalne, i na republi~ke, i na savezne
479
izbore i da wihove stranke u svim tim parlamentima imaju odre|en broj

poslani~kih i odborni~kih mandata, zavisno od toga kakvo poverewe
uìvaju me|u svojim sugra|anima. To treba da se desi nakon {to se na|e
neko razumno re{ewe.
Vi ste videli, mi radikali zaista insistiramo na jednom razumnom
re{ewu i tu se ne slaèmo pre svega sa Dra{kovi}em. Dra{kovi} traì
naj{iru autonomiju, on traì autonomiju za teritoriju, da bi se ta teritorija odvojila od Srbije, a mi predlaèmo autonomiju pripadnicima albanske nacionalne mawine. Zna~i, autonomiju za nacionalnu mawinu, a ne
za teritoriju. Jer ako date autonomiju teritorije, {ta }emo sa 200.000 Srba, sa 150.000 muslimana, sa 100.000 Roma, Egip}ana i kako se jo{ zovu, sa
50.000 Goranaca, ne znam ta~no koliko ih ima, pa neka mi oproste ako sam
pogre{io tu cifru. Nije ni bitno. Ali u svakom slu~aju, {ta to zna~i? Da
}e oni tamo biti majorizovani i da }e biti pod albanskom vla{}u. Mi to
ne moèmo dozvoliti. Oni moraju biti za{ti}eni. Srbi ìve u Srbiji,
ne mogu oni biti nacionalna mawina u svojoj mati~noj zemqi. Mi smo
spremni Albancima kao nacionalnoj mawini da pruìmo kulturnu autonomiju, da sami ure|uju oblast penzijskog osigurawa, socijalnog osigurawa, obrazovawa, zdravstva, {kolstva, kulture i informisawa.
Voditeq: Kako onda na}i kompromis, upoznati ste da u posledwih nekoliko godina sa Kosova dolaze razne inicijative: najekstremniji zagovaraju nezavisno Kosovo, potom Kosovo republiku, sami ste rekli autonomiju, spomiwe se i specijalni status, dakle, ne{to kao model ju`nog Tirola.
Dr [e{eq: Mi ni{ta od toga ne bismo prihvatili. Mi bismo prihvatili samo autonomiju albanske nacionalne mawine, a ne damo da nam
se cepa zemqa. Ali kada ovaj koncept autonomije do kraja razradimo, to
podrazumeva da ga prihvate i druge relevantne partije u Srbiji, onda nam
zapadne sile ne mogu ni opepeliti. Onda je to mnogo vi{i stepen autonomije nego {to predvi|a ova konvencija Saveta Evrope. Ako ste ~itali konvenciju Saveta Evrope o pravima nacionalnih mawina, onda je to
10 odsto od onoga {to nacionalne mawine u na{oj zemqi ve} odavno imaju. Nemamo mi tu mnogo da ispravqamo. Za nas je ta konvencija apsolutno
prihvatqiva. Mi dajemo mnogo vi{e od toga. Mi i po ovom konceptu kulturne autonomije pripadnicima albanske nacionalne mawine dajemo
mnogo vi{e nego {to ima ijedna nacionalna mawina u Evropi.
Voditeq: Kada sam govorio o jednoj krajnosti i ovoj, recimo, koju zastupa Srpska radikalna stranka u vezi sa albanskom mawinom, da li to
zna~i da }e re{ewe, kada se bude donosilo za Kosovo, biti na {tetu jednih ili drugih?
Dr [e{eq: Ja mislim da ovakvo re{ewe ne bi bilo na {tetu ni jednih ni drugih. Za{to bismo mi Srbi insistirali da kontroli{emo obrazovawe albanske dece i omladine, da kontroli{emo wihovo le~ewe, wihovo penzijsko osigurawe, wihovo socijalno osigurawe? Za{to bismo mi insistirali da kontroli{emo medije kojim se oni informi{u? Za{to bi
nama bilo va`no iz kakvih }e uybenika albanska deca u~iti u svojim privatnim {kolama? Ako ne èle da idu u na{e dràvne, poha|awe dràvnih
{kola je apsolutno pravo za sve gra|ane, i do sada je bilo obaveza bar ka480
da su osnovne {kole u pitawu. Mi bismo tu napravili zakonsku promenu.

Ko ne}e u dràvne, moè u privatne. Oni i tako ne pla}aju doprinose srpskoj dràvi i na{im fondovima. Neka upla}uju doprinose svojim fondovima za obrazovawe, za kulturu, za zdravstvo, za socijalno, za penzijsko
osigurawe. I neka oni time raspolaù, da im se uop{te ne me{amo. Apsolutno da im se ne me{amo. Neka svim tim oni raspolaù.
Voditeq: Gospodine [e{eq, do kada je odrìvo ovakvo stawe na Kosovu, ili boqe i konkretnije, da li je terorizam znak gubqewa kontrole i
jedne i druge strane?
Dr [e{eq: Terorizam je inspirisan spoqa, strani instruktori su
obu~avali albanske teroriste i tu nema nikakve sumwe, to je odavno dokazano. Na{a {tampa je pisala o penzionisanom ameri~kom generalu
koji je tu bio glavni koordinator. Albanske teroristi~ke aktivnosti su
uvek sra~unate na postizawe izvesnih politi~kih efekata i uvek se na
Zapadu odabere trenutak kada }e to da se uradi.
Bili smo na velikoj muci kada smo u Ve}u republika izglasavali savezni buyet, a mnogi su o~ekivali da }emo sigurno glasati protiv tog buyeta, da }e se raspustiti Savezna skup{tina, pa su tempirali demonstracije i teroristi~ke napade upravo u tom trenutku. Tu su se prera~unali.
Znate, izme|u otaybine i strana~kog interesa, biramo uvek otaybinu. To
je prevagnulo da odbijemo ru{ewe buyeta kada je ve} sve bilo zrelo da se
taj buyet sru{i. Ali ja upozoravam i vlast da se ne igraju mnogo sa na{im strpqewem, jer stalno kritikujemo buyet gotovo sa istovetnom argumentacijom, a oni ne reaguju i svaki put nas dovode u neku vremensku
iznudicu, pa ako padne buyet, propade ovo, propade ono. Neka vode ra~una za slede}e buyete, jer tu vi{e ne}e biti nikakve {ale.
Voditeq: Pri~amo o Kosovu. Postoji li opasnost...
Dr [e{eq: Ovo je veoma vezano za Kosovo.
Voditeq: Postoji li opasnost od, slobodno mogu da kaèm sada, paralelnih demonstracija na Kosovu, {to Albanaca, {to Srba da tu do|e do ozbiqnijih sukoba?
Dr [e{eq: Ne bi bilo dobro da Srbi sada izlaze na demonstracije
na Kosovu i Metohiji i ne bi bilo dobro da do|e do masovnih uli~nih sudara i sukoba. Policija treba da obavqa svoj posao, svoje du`nosti. Videli ste, ~im je policija dva-tri dana pustila da se demonstracije odvijaju bez policijske kontrole i intervencije, do{lo je do razbijawa, do{lo je do uni{tavawa imovine. O~igledno je da Albanci nisu u stawu da
kontroli{u svoje demonstrante, a izgleda da se i ne trude mnogo da ih
kontroli{u, da te demonstracije imaju civilizovani karakter.
Drugo, policija svuda mora imati iste kriterijume. Postoji Zakon
o javnim skupovima i demonstracijama. Takav zakon postoji i u Americi,
u Engleskoj, Francuskoj, Nema~koj, postoji i u Srbiji, odnosno Saveznoj
Republici Jugoslaviji. I tu su ta~no propisani uslovi pod kojima moète zakazati miting i demonstracije. U na{em zakonu ne postoji nijedan
uslov a da on nije propisan ameri~kim ili nema~kim zakonom o mitinzima i demonstracijama i onaj ko to organizuje mora to da po{tuje. Ina~e ide u otvorenu pobunu.
481
Kada bi pripadnici albanske nacionalne mawine ispunili te uslove, prijavili na{oj policiji odràvawe mitinga i demonstracija, organizovali redarsku slu`bu, hitnu pomo}, organizovali jednu cisternu vode za pi}e ako imaju vi{e od 10.000 predvi|enih demonstranata, i sve ono
{to mi kao politi~ka partija radimo kada u bilo kom gradu Srbije organizujemo miting ili demonstracije, mi bismo bili za to da im se omogu}i potpuno slobodno odràvawe tih javnih skupova. Mi wima ne negiramo nijedno gra|ansko i demokratsko pravo koje èlimo sebi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, na kraju smo emisije, interesuje me kakav stav imate o albanskim politi~arima i kog albanskog politi~ara
najvi{e cenite?
Dr [e{eq: Ja ih sve smatram politi~kim protivnicima, ali spreman
sam da sa svima razgovaram. Nisam nijednog li~no upoznao, pa ne bih mogao
da govorim o nekim li~nim osobinama i ne bih mogao da kaèm da cenim
toga i toga. Kada bih nekoga upoznao, mo`da bih i dao takvu ocenu.
Voditeq: A sude}i po wihovim javnim nastupima?
Dr [e{eq: Spreman sam da razgovaram i sa Ademom Dema}ijem, i sa
Ibrahimom Rugovom, i sa svima ostalima. Jednostavno, ne bih tu pravio
neki izbor, niti bih unapred postavqao neke uslove. Kao politi~ar
spreman sam za dijalog. Naravno, Srpska radikalna stranka je dosta dugo
kao uslov za dijalog insistirala da se te stranke registruju. Mi i daqe
zahtevamo da se te stranke registruju, ali ne}emo da cepidla~imo, moèmo po~eti dijalog i pre wihove registracije. Ali, ako na|emo neko politi~ko re{ewe, do registracije kad-tad mora do}i. Da bi te stranke
iza{le na izbore, da imale poslanike u saveznom i republi~kom parlamentu, da bi bi imale odbornike u skup{tinama op{tina na Kosovu i
Metohiji, moraju se registrovati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, drìmo vas za re~, ukoliko na|emo adekvatnog albanskog politi~ara, mi }emo ga dovesti u studio BK Televizije i napraviti jedan razgovor sa vama.
Dr [e{eq: Bilo bi mi zadovoqstvo.
Voditeq: Hvala vam {to ste bili gost BK Televizije.
XXIV
NEKA BUDE BORBA NEPRESTANA
B92, Utisak nedeqe, 26. mart 1998. godine
Voditeq: Pozdrav svim ~lanicama Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i svim na{im slu{aocima koji nas posredstvom Interneta slu{aju u zemqi i u svetu.
Ovo je intervju dana, a moje ime je Bojana Leki}.
Trude}i se da uvek budemo najekskluzivniji i danas je na{ gost ~ovek
koga su do malopre najvi{e intervjuisali i slikali u Skup{tini Srbije, predsednik Srpske radikalne stranke i od danas potpredsednik Republi~ke vlade dr Vojislav [e{eq.
482
@elim vam dobar dan.

Voditeq: Gospodine [e{eq, imala sam utisak da vam prija pa`wa
koju ste na sebe privukli danas u Skup{tini i isto tako utisak da se najvi{e izjava traìlo od vas.
Da li mislite da je razlog tome bilo iznena|ewe?
Dr [e{eq: Svaki politi~ar voli publicitet i traì {to ve}i publicitet i ja nikada publicitet nisam izbegavao. Za neke je bilo iznena|uju}e da Srpska radikalna stranka ulazi u Vladu. Taj ulazak u Vladu
samo nas nije iznenadio, jer smo od septembarskih parlamentarnih izbora imali veoma konstruktivan pristup. Narod je u septembru presudio
da nijedna politi~ka partija sama nema apsolutnu ve}inu i da nijedna ne
moè samostalno formirati vladu.
Bilo je nu`no da se ulazi u me|ustrana~ke dogovore, u sklapawe koalicija, u kompromise. Od prvog dana smo smatrali da je najboqe da se
ide na koncentracionu vladu nacionalnog jedinstva, sastavqenu od ~etiri najve}e politi~ke partije, i do ju~e smo na tom principu insistirali. Mi i danas izraàvamo àqewe {to Srpski pokret obnove ne u~estvuje u novoformiranoj vladi, ali to je zavisilo iskqu~ivo od wih.
Oni su uslovqavali svoje u~e{}e na{im neu~e{}em, zna~i, problem je u
wima. Drugo, postavqali su neke uslove koji su bili krajwe nebulozni,
koje im niko ìv ne bi prihvatio. Traìli su u jednom trenutku da imaju vi{e ministara nego Socijalisti~ka partija, iako imaju dva puta mawe poslanika. Zatim, zamajavali su se raznim dosko~icama, raznim stvarima, kako mi je pri~ao Mirko Marjanovi}. Samo su mesec dana radili
na ovoj deklaraciji koja je danas usvojena. Dobra deklaracija je usvojena,
a Srpski pokret obnove je glasao protiv. Kako su se pona{ali, takve posledice sada i imaju. [to se ti~e radikala, svoju konstruktivnost smo
dokazali i odustajawem od insistirawa da po svaku cenu bude na{ mandatar, odnosno na{ predsednik vlade, ali smo do kraja insistirali da
vlada bude sastavqena proporcionalno na{oj snazi u Republi~koj skup{tini i u kvalitativnom pogledu, i vi vidite ...
Voditeq: Izviwavam se, znate da su se neki va{i, ~ak i visoki funkcioneri, pribojavali da u posledwem trenutku, zbog ovih trgovina koje
su prakti~no postojale do kraja, vi ne posustanete u smislu, kako bi se to
reklo, cene, odnosno broja.
Da li je zaista mandatar bio doveden samo pred taj izbor da, ukoliko radikali ulaze, u|u samo po proporcionalnom sistemu?
Dr [e{eq: Nijedan funkcioner Srpske radikalne stranke se toga
nije pribojavao, jer mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo veoma dobru
me|usobnu komunikaciju, veoma se dobro razumemo i konsultujemo se o
svim pitawima. Nije dolazilo u obzir da ja prihvatim bilo kakav ustupak sa na{e strane, da pristanem na ustupak, a da se prethodno ne konsultujem sa najbliìm saradnicima. To su znali svi moji saradnici, ja ne
znam uop{te na ~iju se vi izjavu pozivate, mo`da bi bilo jasnije ako neko ime pomenete.
483
Drugo, mi smo insistirali i na programu, i ovo {to je danas predsednik Vlade Mirko Marjanovi} pro~itao, to je rezultat na{eg usagla{avawa. Taj program obuhvata sve aspekte unutra{we politike, a ima izvesne refleksije i na spoqnu politiku, iako to nije u nadle`nosti Republike Srbije, nego je u nadle`nosti savezne dràve.
Kada je to usagla{eno, a u usagla{avawu je u~estvovao i Srpski pokret obnove do zadweg momenta, kada je usagla{en tekst Deklaracije o
narodnom jedinstvu, koji zapravo predstavqa razra|enu varijantu prvobitne verzije koju je ponudio Srpski pokret obnove, mislim da je usvojen
jedan veoma dobar tekst. Ostalo je jo{ da se dogovorimo oko raspodele
ministarskih mandata.
Od ukupno 36 ~lanova Vlade Srbije, 15 ~lanova ima Srpska radikalna stranka, 15 Socijalisti~ka partija Srbije, dakle, imamo isti broj
~lanova mi i socijalisti. Jugoslovenska levica ima 5 ~lanova i 1 ~lan
Vlade je vanstrana~ka li~nost, to je ministar Milan Beko.
To govori da smo u kvantitativnom pogledu taj princip sproveli do
kraja. U kvalitativnom pogledu moète videti da Srpska radikalna
stranka ima neka veoma va`na ministarstva, neka od najva`nijih.
Voditeq: Na koja mislite?
Dr [e{eq: Pa, recimo, Ministarstvo za svojinsku transformaciju,
Ministarstvo saobra}aja i veza, industrije, trgovine, informisawa,
itd., a imamo i neka ministarstva koja ne spadaju u prvi red va`nosti,
ali su tako|e poprili~no va`na.
Dakle, sve je to veoma lepo ukomponovano, upravo u skladu sa odnosom snaga izme|u na{ih partija i to je ono za {ta smo se mi zalagali, jer
nismo ni u snu mogli prihvatiti da nas neko ponizi, da nas neko uslovqava, da nas neko ucewuje, niti smo se mnogo otimali i upiwali da u|emo u
Vladu. Mi smo izraàvali svoj stav i najmawe smo u~estvovali u konsultacijama.
Voditeq: Upravo sam to htela da vas pitam, ono {to sigurno javnost
zanima: bilo je jasno da je igra zapravo tek po~ela onog trenutka kada je
pro{log utorka mandatar Mirko Marjanovi} rekao da ima gotov sastav.
Rekli ste: rekao mi je Mirko Marjanovi}. S obzirom da su qudi bili ube|eni da se u Holivudu i{~ekivalo ko }e da dobije kog Oskara, a da
se ovde no}as o~ekivalo ko }e da dobije koje ministarstvo, moète li
nam re}i kada vam je to rekao Mirko Marjanovi}, do kada su zaista trajali pregovori, i s obzirom da stalno napomiwete da su radikali najmawe u~estvovali, koliko je tu zapravo bilo konsultacija i vremena da se
te stvari dogovore, a, u krajwem slu~aju, i da SPO odustane?
Dr [e{eq: Sada }u vam sve taksativno nabrojati. Dva puta su predstavnici Srpske radikalne stranke bili kod Milana Milutinovi}a, prvi put Dragan Todorovi} sa Stevom Dragi{i}em i drugi put sam Stevo
Dragi{i}.
Voditeq: Javno. Je li bilo tajnih?
Dr [e{eq: Ni{ta tajno nije bilo. I dva puta su bile konsultacije
kod Mirka Marjanovi}a. Prvi put smo i{li Tomislav Nikoli} i ja, i
484
drugi put ja. To je sve bilo do polovine pro{le nedeqe, dakle, u sredu posledwi put. Od srede do ju~e nikakvih kontakata nije bilo, ja sam nepun
sat bio kod Mirka Marjanovi}a.
Voditeq: Ju~e?
Dr [e{eq: Ne, nego u sredu. Imao sam i tu krajwe konstruktivan
stav, rekao sam da mi odustajemo od insistirawa, po{to smo prvi put na
tome insistirali, da bude na{ predsednik vlade, ali da traìmo da se
bar usaglasi jedan program koji bi bio prihvatqiv za sve i upravo je to
Mirko Marjanovi} izloìo i danas u ekspozeu. Mislim da je to jedan
program kome se nema {ta bitno prigovoriti. Bitno je da se taj program
realizuje. Kada bi se u celosti realizovao, Srbija bi bila sre}na, ali
bar da neki deo realizujemo, bar da popravimo op{te stawe. Po{to je
sve bilo jasno u na{oj relaciji, niti su oni nas zvali, niti smo mi wih
traìli. Ju~e u tri sata posle podne sam imao sastanak sa Mirkom Marjanovi}em, sastanku su se prikqu~ili Milomir Mini} i Gorica Gajevi},
dakle, tu nema nikakvih tajni.
Prvo smo usaglasili tekst Deklaracije o narodnom jedinstvu. Tekst
je, po na{em mi{qewu, vrlo dobar, solidan, svima prihvatqiv.
Voditeq: Kada su vas zvali, jesu li vam rekli da vas sada zovu zato
{to SPO-a nema, je li vam to jo{ nisu rekli?
Dr [e{eq: Ne, oni su prvo ponudili taj tekst Deklaracije, prvo
smo to usaglasili. Onda smo pogledali program Mirka Marjanovi}a i
onda mi je saop{teno da Srpski pokret obnove izigrava sve dogovore i
da postavqa takve uslove koji se ne mogu prihvatiti. Posledwi uslov je
bio da Srpski pokret obnove dobije 18 ministarstava. Ja ne vidim ko bi
im to u svetu pruìo, ko bi im to ponudio sa aspekta realnog odnosa snaga.
Ja sam tada insistirao i daqe i ostajao pri tome da smo mi za to da
i Srpski pokret obnove u~estvuje u vladi, bez obzira {ta sve izjavquje
Vuk Dra{kovi}, bez obzira na wegovo pona{awe, na animozitete prema
Srpskoj radikalnoj stranci, jer Dra{kovi} ho}e i sa JUL-om, ho}e i sa
Socijalisti~kom partijom, ne}e samo sa radikalima, a hteo bi sa radikalima navodno u tehni~ku koaliciju da bi malo pla{io socijaliste i
pove}avao sebi cenu. Dakle, to je krajwe neprincipijelno pona{awe i ja
sam zgranut da tako ne{to moè da postoji na na{oj politi~koj sceni,
koja se ina~e do sada sa svim i sva~im upoznala, imala raznolika iskustva u pona{awu raznih politi~kih stranaka.
Voditeq: Dakle, vi insistirate, kaète ho}emo da do|e i SPO, a
oni, {ta kaù?
Dr [e{eq: Rekli su da nema nikakvih {ansi jer je Vuk Dra{kovi}
poslao neko pismo u kome je rekao: ukoliko ne prihvate te uslove, svi
razgovori su zavr{eni. To pismo mi je pokazano i to pismo je delimi~no
danas Gorica Gajevi} pro~itala i u Republi~koj skup{tini. Mislim da
}emo i dobiti jednu kopiju tog pisma. Dra{kovi}ev je potpis, ja sam video original. Po{to je on takav kategori~ki stav zauzeo, ne mogu ja sada re}i: e, ne}emo ni mi ako ne}e oni. Ipak smo mi mnogo ve}a stranka,
485
dva puta ve}a stranka i za{to da na{e u~e{}e ili neu~e{}e zavisi iskqu~ivo od wihovog pona{awa. Ko ne}e, bez wega se moè. Za nas bi bila mnogo povoqnija varijanta, mnogo bi boqa ravnoteà postojala u Vladi da je ona sastavqena od ~etiri najve}e stranke.
Voditeq: [to bi vam to bilo povoqnije?
Dr [e{eq: Pa, znate {ta, mi smo tu odmah pravili ra~unicu. Mi radikali bismo u takvoj varijanti imali 12 mesta u Vladi, Srpski pokret
obnove 7, a levi~arske partije 16, dakle, ili 17, odnos snaga bi bio sasvim
druga~iji i levica bi bila u mawini.
Mogli smo da stvorimo neki drugi odnos snaga. Po{to Srpski pokret obnove nije hteo, mi smo onda insistirali da raspodela ministarskih mandata bude u skladu sa odnosom snaga u Republi~koj skup{tini.
Voditeq: Je li to pro{lo glatko ili je bilo diplomatskih prepucavawa?
Dr [e{eq: Ne moè to da pro|e ba{ tako glatko, ali smo ipak pri{li tom poslu u ozbiqnoj nameri da posao privedemo kraju i da se odrè
osnovni principi o kojima smo se unapred dogovorili. Onda smo podelili ministarske portfeqe u ~etiri osnovne kategorije. Recimo, u prve
tri kategorije po pet mandata tri levici, dva srpskim radikalima.
Da}u vam jedan konkretan primer, recimo, u prvoj kategoriji: Ministarstvo policije, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za svojinsku transformaciju i Ministarstvo saobra}aja i veza. Ja sam tada rekao: evo, od ovih pet, nama treba da pripadnu dva, pa je
onda bilo ho}e li ovo, ho}e li ono, ali to nije dugo trajalo.
Voditeq: S obzirom da se znalo da policija i finansije ne}e biti...
Dr [e{eq: Mislim da je za nas radikale mnogo boqa varijanta da je
na{ ministar za svojinsku transformaciju ili ministar za saobra}aj i
veze, nego ministar policije. Znate, kada je re~ o ministru policije, tu
postoji dvostruki sistem ingerencija, dvostruki sistem vlasti, odgovornosti, jer predsednik Republike postavqa generale i dodequje im ~inove, a ne ministar unutra{wih poslova i tu bi onda ve} bilo dvojne nadle`nosti. Za{to bismo mi na tome toliko insistirali? Sa druge strane, vi znate, mi radikali smo uvek najvi{e insistirali na ekonomskim
portfeqima, na ekonomskim resorima, jer smatramo da tu na{e sposobnosti najvi{e mogu da do|u do izraàja.
Tako je bilo u drugoj kategoriji, tako je bilo i u tre}oj kategoriji, u
~etvrtoj kategoriji, gde je bilo osam ministarstava. Pola je pripalo nama, a pola wima.
Voditeq: A ministri bez portfeqa i potpredsedni~ka mesta?
Je li bilo odmah jasno da }ete vi biti potpredsednik?
Dr [e{eq: Ne, to nije bilo odmah jasno. Prvo, principijelno smo se
odmah dogovorili da dva potpredsedni~ka mesta pripadnu Srpskoj radikalnoj stranci, dva Socijalisti~koj partiji i jedno Jugoslovenskoj levici.
Kada je re~ o ministrima bez portfeqa, po{to ih ima ukupno 7, dogovoreno je da 4 mesta pripadnu levi~arskim partijama, a tri mesta da
486
pripadnu Srpskoj radikalnoj stranci. Kako god matemati~ki to okrenete, drugog re{ewa nije bilo u skladu sa ovim osnovnim principima da se
do kraja izdiferencira odnos snaga kakav je u Narodnoj skup{tini.
Voditeq: Da nam svo ovo vreme ne pro|e u matematici, ja moram jo{
samo ne{to da vas pitam. S obzirom da je u ovim pregovorima oko Vlade
iz SPO-a stalno bilo re~i da prava, prakti~no, podela vlasti podrazumeva ne samo ministarske resore nego i neke druge oblasti u kojima tako|e ima veoma mnogo uticaja, dakle, neka mesta vezana za predsednike
upravnih odbora va`nijih preduze}a ili direkcije i, naravno, ono {to
je predmet spora od kada postoji vi{estrana~ki ìvot ovde u posledwih
7-8 godina, a to je dràvna televizija. Da li je i to dolazilo ju~e na dnevni red ili nije?
Dr [e{eq: Prvo, uop{te na dnevnom redu nisu bila ambasadorska
mesta na kojima insistira samo Srpski pokret obnove, jer to su ingerencije savezne dràve, {ta mi imamo tu da se me{amo?
Drugo, Srpska radikalna stranka kao opoziciona politi~ka partija jo{ nema kadrova za razbacivawe, pa da sad neke svoje sposobne kadrove udaqimo iz zemqe na neka ambasadorska mesta, gde bi mo`da bili u izvesnom smislu i korisni za dràvu u celini, ali su mnogo korisniji kada su ovde.
Nemamo isluènih politi~ara kojih èlimo da se otarasimo kao
{to se to u nekim slu~ajevima radi kada je re~ o diplomatiji i principijelno smatramo da na diplomatske poloàje treba da idu profesionalci, profesionalne diplomate, jer su oni najsposobniji da adekvatno
za{tite na{e nacionalne i dràvne interese.
[to se ti~e upravnih odbora i drugih mesta u dràvnoj strukturi,
podrazumeva se da }e se i oni konstituisati sukcesivno na ovom principu proporcionalnosti, ali to ne moè da se uradi odmah. Znate, dràva
bi se na{la u haosu da se sada odjednom svi upravni odbori javnih preduze}a ukinu, da se konstitui{u novi. To je proces koji traje mesecima.
Mi }emo na tome insistirati, naravno, ali sukcesivno, kako i {ta
od toga bude dolazilo na dnevni red Republi~ke vlade. [to se ti~e dràvne televizije, smatramo da dràvna televizija mora biti strogo profesionalna, objektivna i nepristrasna. Nama je bitno da smo dobili resor informisawa, {to zna~i da }emo imati zakonodavnu inicijativu u
vezi sa tim pitawem, da }emo i}i na zakonsko regulisawe stawa na dràvnoj televiziji i stawa u medijskoj sferi uop{te.
Srpska radikalna stranka se uvek zalaè za punu objektivnost u
sferi informisawa, nepristrasnost, istinitost, za maksimalnu privatizaciju, ali sa druge strane, insistiramo i na odgovornosti u toj sferi.
Ne moè se desiti da mene neko dan pred izbore optuì u novinama kao
u Dnevnom telegrafu, da sam zaklao ne~iju ènu. Moram i}i u zatvor
ako sam zaista zaklao ne~iju ènu, ili mora da ide u zatvor onaj ko me je
la`no optuìo da sam zaklao ne~iju ènu. Znate, jedno je uvreda, a drugo
je kleveta. [to }e neko da mi kaè da sam ovakav i onakav, nije stra{no
i kao politi~ar ne treba da se na to osvr}em, ali kada se lansira tako
487
te{ka, krupna la`, onda tu mora postojati neka zakonska mera odgovornosti. [to se ti~e dràvne televizije...
Voditeq: Je l to vi ve} pretite zatvorima?
Dr [e{eq: Molim vas, {to se ti~e dràvne televizije, ja ne pretim
nikome. [to se ti~e dràvne televizije, mi }emo i daqe insistirati da
wen upravni odbor bude sazdan na vi{epartijskom principu i da odgovara strukturi Narodne skup{tine i tu se ni{ta nije promenilo. Da se sada bavimo kadrovskim kombinatorikama, znate, nismo mi stranka koja po
svaku cenu èli se~u kadrova. Danas sam dao izjavu da mi nikoga koga zateknemo da radi u ovim ministarstvima, ako savesno i odgovorno obavqa
svoj posao, ne}emo pomerati. Ne}emo mi sada da ispitujemo, da istraùjemo ko pripada kojoj politi~koj partiji, kako je ko ideolo{ki orijentisan
i sli~no. Mi traìmo samo profesionalan i odgovoran odnos prema radu, na novim osnovama. Ako se qudi koje zateknemo na odgovaraju}im mestima budu pona{ali odgovorno, ne}e imati razloga za glavoboqu.
Voditeq: Kada ste rekli ovo za odgovornost, za izgovorenu re~, pretpostavqam i odgovornost za neke druge stvari, ne mogu a da vas ne pitam,
osim Dnevnog telegrafa koji ste pomenuli, imate li i neke druge primere? Izme|u ostalog, i qude s kojima }ete sedeti u Vladi, a i one koji
su sada ~lanovi u Vladi va{eg koalicionog partnera.
Naime, treba li da vas podse}am na predizborni spot, koji je, po ocenama mnogih, uticao na va{ rejting u predsedni~koj kampawi, a koji je
imao simboli~an naslov: Jeste li zaboravili?
Dakle, jeste li zaboravili na taj predizborni spot?
Dr [e{eq: Ne! A mnogo bi me obradovalo da ga i sada vidim na nekoj televiziji, da ga neko ponovo emituje. Ponovno emitovawe tog predizbornog spota Jeste li zaboravili? pogodilo bi samo wegove inspiratore, a meni nikakvu {tetu ne bi nanelo.
Onaj ko se posluì u jednom trenutku takvim metodama treba malo
dugoro~nije da razmi{qa. Treba da razmi{qa o tome da }e se qudi toga
setiti posle godinu ili dve, posle pet, posle deset godina, da to ostaje zabeleèno, da to ostaje zapisano, da ostaje u svesti qudi.
Mo`da je u onom trenutku to meni nanelo izvesnu {tetu. Dugoro~nu
{tetu je nanelo onima koji su taj spot napravili i emitovali.
Voditeq: Naime, jeste li vi jo{ uvek dve protivni~ke partije ili
ste, kako to re~e gospodin Du{an Mihajlovi}, predsednik Nove demokratije u prvom komentaru, koji na{i slu{aoci jo{ nisu imali prilike da
~uju, stari koalicioni partneri?
Dr [e{eq: Nikada ranije nismo bili koalicioni partneri. Mi smo
sada koalicioni partneri. Mi smo do ju~e bili opoziciona stranka. Od
danas mi smo vladaju}a stranka u Srbiji. I dok smo vladaju}a stranka,
dok postoji ova vlada, mi smo partneri.
Ako smo partneri, zna~i da nismo politi~ki protivnici.
I daqe ostaju neka na{a neslagawa, na{e razlike, ali, ako smo partneri, zna~i da tragamo za onim {to nam je zajedni~ko i poku{avamo usaglasiti razli~ite politi~ke stavove. To je su{tina.
488
Voditeq: Da li to zna~i da se zaboravqaju sve optu`be koje su predstavnici i funkcioneri Socijalisti~ke partije Srbije i JUL-a izgovarali na ra~un va{e stranke i vas li~no, i da se zaboravqa sva kampawa
koja je preko dràvnih medija vo|ena protiv vas?
Dr [e{eq: U politici se nikada ni{ta ne sme zaboravqati. Ne zaboravqa se ni ono {to su oni govorili o nama ni ono {to smo mi govorili o wima. To je bio èstok sukob. S obe strane su veoma sna`ni udarci zadavani.
Me|utim, mi smo sada do{li u situaciju da treba da usaglasimo stavove, da radimo zajedno i ne smemo da se osvr}emo na ono {to je bilo ranije. Zna~i, pamtimo to, to nam je jedno iskustvo. Iskustvo je veoma va`no u ìvotu i u na{em daqem politi~kom pona{awu, ali sada }emo se
truditi, bar Srpska radikalna stranka, a o~ekujem to i od na{ih koalicionih partnera, da uloìmo maksimum da Vlada {to boqe funkcioni{e, da uspostavimo odnose poverewa, da uspostavimo odnose korektne saradwe.
Voditeq: Uvek ste govorili da je ciq Srpske radikalne stranke da
postane vladaju}a partija. Da li to zna~i da je danas ispuwen va{ ciq?
Dr [e{eq: Nije on u potpunosti danas ispuwen. Na{ ciq nije samo
da postanemo vladaju}a partija nego i da se realizuje na{ program. O~ekujem da }e se na{ program realizovati na dugu stazu. Danas smo mnogo
bliì wegovoj realizaciji nego {to je to bilo ju~e, ali sama po sebi
vlast nije na{ ciq.
Bez osvajawa vlasti mi ne moèmo realizovati program. Mi se bavimo politikom da bismo stekli slavu i vodi}emo ra~una da se ne obrukamo bilo kakvim zloupotrebama, bilo kakvim te`wama za materijalnim boga}ewem, za otima~inom i sli~no.
Tu smo se usaglasili i sa na{im koalicionim partnerima u Vladi,
da strogo vodimo ra~una da se Vlada ni na kom pitawu ne obruka, da se ne
napravi neka gre{ka, skandal, afera itd., i ako se slu~ajno ne{to desi
da }emo odmah rigorozno intervenisati, a mi radikali }emo biti najo{triji, najstroì prema na{im ~lanovima ako se ogre{e o zakon, o moral, ako se ogre{e o strana~ku disciplinu i op{ta pravila politi~kog
pona{awa.
Voditeq: Pre ~etiri dana ste uputili poruku predsedniku Srbije
Milanu Milutinovi}u. Danas ste potpredsednik wegove vlade, odnosno
Vlade Srbije. Moèmo li o~ekivati da potpredsednik srbijanske vlade
Vojislav [e{eq ponovi zahtev svom predsedniku da, kao ~ovek koji je
dobio najvi{e glasova na Kosovu, ode na to Kosovo i razre{i tamo problem?
Dr [e{eq: U metodu se ne{to mora promeniti. Do ju~e sam nastupao kao predsednik najve}e opozicione partije. Danas nastupam kao
predsednik jedne od vladaju}ih partija. Dakle, tu se mora promeniti model nastupa.
Ali ja i daqe mislim da bi Milan Milutinovi} trebalo da ode na
Kosovo i da sa svoje strane u~ini napore da se ta kriza {to pre razre{i.
489
Voditeq: Uostalom, tamo je osvojio najve}i broj glasova.

Dr [e{eq: Molim vas, sve {to smo imali da kaèmo o izborima, mi
smo rekli i objavili smo ~ak tri specijalna izdawa na{ih novina. Ni{ta tu nije ostalo tajna.
Ali rekao sam vam ulazak u Vladu podrazumeva da se gleda napred,
u budu}nost, da se vidi {ta se moè uraditi zajedni~kim snagama, a {ta
ne moè.
Ako sada, sa pozicija vladaju}e stranke, po~nemo opet raspravqati s
na{im partnerima {ta je ko kome ranije uradio, kakvu je ko gre{ku napravio, ko je gde bio nekorektan, ko se o koga ogre{io itd., onda od te
vlade nema ni{ta.
Voditeq: Zar mislite da ste tu bili nekorektni? Mnogi su pozdravili taj va{ stav, jer je to ~iwenica, bar prema izbornim rezultatima.
Dr [e{eq: Nisam rekao da sam u tom slu~aju bio nekorektan, samo
vam kaèm da je moj poziv bio i izaziva~ki, poziv opozicionog lidera.
Sada, kao pripadnik jedne vladaju}e partije, smatram da i predsednik Republike treba u svemu tome da u~estvuje kao predsednik Republike Srbije, pa i da se pojavi na Kosovu i Metohiji.
Mislim da je to principijelan stav, koji ne deluje izaziva~ki, bar ne
u objektivnom smislu. Moè u subjektivnom smislu da se shvati kako god
ko èli, ali u objektivnom smislu mislim da tu nema ni~eg {to bi se
smatralo izaziva~kim stavom. âk u nekoj fazi re{avawa tog kosovskometohijskog problema, da se pojavi ekipa srbijanskih politi~ara u
najja~em sastavu, li~no sam spreman da idem i da pruìm svoj doprinos
tom usagla{avawu.
âk sam bio spreman i na direktan dijalog sa Ademom Dema}ijem, pa
mi je bila zakazana i neka televizijska emisija na BK Televiziji, ali nekim nesre}nim okolnostima emisija je otkazana, mimo moje voqe, mimo
voqe Adema Dema}ija, ali se nadam da }e biti prilike da se razgovara.
Voditeq: Da, ja sam sada gotovo uverena da vam se takvi nesre}ni slu~ajevi vi{e ne}e de{avati, u toj vrsti medija, ali da se ja manem komentara u ovom slu~aju. Nego, htela sam jo{ ne{to da vas pitam. Gospodin
Jankovi}, vama ina~e jako poznata osoba, a poznata, bogami, i onima koji
su protestovali tri meseca, predsednik suda koji odlu~uje uglavnom o izbornim rezultatima, sada je ~ovek koji sedi u istoj vladi.
Da li i on moè sada da odahne, jer vi{e ne}ete ni prema wemu da nastupate kao predsednik opozicione partije?
Dr [e{eq: Sada }u da nastupam kao predsednik vladaju}e partije,
jedne od vladaju}ih stranaka i potpredsednik Vlade. Ali mogu da nastupam samo u odnosu na one doga|aje koji se dese od danas pa nadaqe.
Ne moè sada ova vlada da istraùje politi~ko pona{awe nekih svojih ~lanova. Kada smo formirali ovu vladu, kada smo ju~e vodili zavr{nicu pregovora, niti sam ja dozvolio da na{ novi koalicioni partner raspreda ko od radikala moè, a ko ne moè u Vladu, niti sam sa svoje strane pokazao èqu i voqu da se me{am u tu vrstu wihovih unutra{wih odnosa.
490
Pretpostavqam da svaka partija ima i odre|enih problema u svojim

redovima kada se usagla{avaju kadrovska re{ewa, pa im ne treba jo{ sa
strane dolivati uqe na vatru. Pretpostavqam da su i oni mogli da imaju raznorazne primedbe na na{e qude koji su u{li u Vladu, pa su se uzdràli od tih primedbi, kao {to se i ja nisam upu{tao u to kakva }e biti
wihova kadrovska re{ewa.
Po{li smo od pretpostavke da svaka stranka u ovoj vladi èli one
qude koji }e je najboqe reprezentovati.
Voditeq: Interesuje me to, s obzirom da ste rekli da }ete se truditi
da se ne kompromitujete, pretpostavqam da mislite na Vladu u celini.
Dr [e{eq: Na Vladu u celini i pojedina~no, i pre svega kada je re~
o ministrima u Vladi koji su iz redova Srpske radikalne stranke.
Voditeq: Ali te{ko }ete prati ruke, ako jedan resor zabrqa a nije
va{, samo tom ~iwenicom da nije va{ ~ovek u tom resoru.
Dr [e{eq: Znate, moè se desiti da neki ministar zabrqa, i da celi resor zabrqa. Mogu se desiti krupne gre{ke, ali mi ne}emo sa sebe
prati odgovornost, nego }emo reagovati na objektivan, po{ten i principijelan na~in i tada vaqda ne}emo deliti odgovornost sa onim koji
zabrqa. Mo`da }u i ja zabrqati. Mo`da }e neki radikal zabrqati. Te{ko je o tome unapred govoriti, ali, u svakom slu~aju, ni{ta ne}emo kriti od javnosti i bi}emo veoma otvoreni za komunikaciju sa novinarima.
Voditeq: S obzirom da ste govorili da se zalaète za, ako je potrebno, izbore na svim nivoima (ovo vas pitam, kad ve} govorim o gospodinu
Jankovi}u, tako mi to Ministarstvo pravde ne{to, kao osobi koja voli
pravi~nost, zapalo za oko, a i Ministarstvo informisawa je sada va{e,
mislim va{ ~ovek je ministar Aleksandar Vu~i}), da li to zna~i da }ete se beskompromisno ili sada prijateqski usagla{avati oko toga kakvi
}e biti izborni uslovi? Dakle, najpre stawe u pravosu|u, a potom i u informisawu ili obrnuto.
Dr [e{eq: Mi smatramo da i u vezi sa pitawem izbornih uslova
treba praviti dodatne korekcije, pre svega u pogledu ostvarivawa kontrole izbornih rezultata, sre|ivawa bira~kih spiskova itd., i na tome
}emo uporno raditi, uporno insistirati, kao {to }emo insistirati i u
medijskoj sferi da se pro{ire horizonti demokratizacije medija, ne da
se oni suàvaju, ali smatramo da je privatizacija najboqi oblik {irewa tih horizonata.
Voditeq: I o privatizaciji }emo ne{to, samo sam htela jednu stvar
da vam kaèm.
U prvoj izjavi koju je specijalno za na{ radio dao predsednik Srpskog pokreta obnove gospodin Vuk Dra{kovi}, koju naàlost na{i slu{aoci jo{ nisu imali prilike da ~uju, a ja jesam malopre kad smo u{li u
radio, on je rekao da ovo tuma~i kao zatvarawe prozora ka svetu, ovu vrstu vlade, dakle, sa radikalima, i da je vrlo te{ko da }e se sprovesti programi otvarawa ka svetu i re{avawa problema Kosova i drugih goru}ih
problema sa radikalima. Upotrebio je termin, na prvo slu{awe, ako sam
dobro zapamtila, da ste vi rekli da }ete prema Americi da pokaète pesnicu, a da ste traìli otvarawe ka Kini. Za{to tako, ako je tako?
491
Dr [e{eq: To nije prvi put da Vuk Dra{kovi} izmi{qa.

Vi znate da je u posledwe vreme izgubio glavu i da izmi{qa sve vi{e, i sve vi{e laì lansira.
Gde sam to rekao, ako se ja s wim nisam sreo jo{ od onog televizijskog
duela po~etkom decembra?
Nikada takve izjave nisam dao, a ulazak Srpske radikalne stranke u
Vladu zna~i otvarawe prozora prema svetu, a ne zatvarawe. Svet }e sad
mnogo vi{e da ceni Vladu Srbije, nego {to bi je cenio da u wu u|u neke
stranke ~iji su lideri spremni da ih postrojavaju na travwacima stranih
ambasada.
Voditeq: Moè biti razmatrana i pretwa sankcijama u slu~aju da jugoslovenske i srbijanske vlasti nisu zadovoqile. Dodu{e, ne znamo ta~no kako izgledaju dogovori sa predsednikom Jugoslavije Milo{evi}em,
sa kojim su vodili te razgovore. U svakom slu~aju, odlu~iva}e se o tome
ho}e li na{oj zemqi ponovo biti uvedene sankcije ili ne.
Pitala sam neke qude u Skup{tini da li misle da }e ulazak radikala u Vladu da doprinese uvo|ewu sankcija. Ne bi bilo fer da to ne pitam
i vas.
Dr [e{eq: Ulazak radikala u Vladu ne moè ni u kom smislu da doprinese uvo|ewu sankcija. Sankcije ne mogu nikako biti motivisane u~e{}em ili neu~e{}em neke politi~ke partije u vlasti. Uvek su sankcije
motivisane nekim konkretnim razlozima: stvarnim ili izmi{qenim.
Do sada su izmi{qani razlozi za uvo|ewe sankcija, a stvarni razlozi
su poku{aj zapadnih sila da se Srbija svede na {to mawu teritoriju.
Mislim da su nekim diplomatskim akcijama skoro sve mogu}nosti ponovnog uvo|ewa sankcija, bar za izvesno vreme, uklowene. Ta mogu}nost je
za sada otklowena diplomatskim akcijama u kojima je u~estvovala Savezna
Republika Jugoslavija, posetama nekih stranih ministara, nekim konkretnim potezima na Kosovu, pre svega inicijativom da se otpo~ne jedan proces razgovora sa predstavnicima albanske nacionalne mawine.
Mislim da je i ju~era{wi dogovor o po~etku kori{}ewa dràvnih
{kola, zgrada dràvnih {kola i fakulteta za {kolovawe pripadnika
albanske nacionalne mawine, krupan doprinos u tom pravcu.
Kako }e se zaista pona{ati zapadne sile na sutra{wem sastanku i
kako }e se na wihovo pona{awe reflektovati iznenadna kriza vlade u
Rusiji, to je ve} drugo pitawe.
Voditeq: Pa, {ta mislite, kako? Kakve su va{e procene?
Dr [e{eq: Ipak treba malo da sa~ekamo, ne mogu sada da na slobodniji na~in dajem procene te vrste, jer sad u javnosti vi{e ne nastupam kao
predsednik jedne opozicione stranke nego kao potpredsednik Vlade Srbije i ne bih smeo da dajem procene te vrste, pogotovo zbog toga {to Vlada Srbije nema nikakve ingerencije u sferi me|unarodnih odnosa, nego
Savezna vlada, a sa ovog nivoa vlasti, u kome sada u~estvuju srpski radikali, mi u najmawu ruku ne bismo smeli da ometamo neku diplomatsku
inicijativu Savezne vlade.
492
Voditeq: Da li vi kao politi~ar i predstavnik svoje stranke krizu

vlade u Rusiji vidite kao ne{to {to moè da uti~e negativno na na{u
poziciju?
Dr [e{eq: Ne, ja nisam tako rekao. Moè negativno, moè pozitivno, ja to ne znam. I to nikome u svetu nije jasno, ~ak su mnogi zapadni lideri izjavqivali da su iznena|eni tim procesom. Ostaje da sa~ekamo neko vreme i da vidimo. Ono {to mi èlimo je da u Rusiji budu {to ja~e politi~ke snage koje su za prijateqstvo sa Srbijom i srpskim narodom, Saveznom Republikom Jugoslavijom. Takvih snaga ima u skoro svim partijama u Rusiji.
Voditeq: S obzirom da je prakti~no zavr{eno ono {to je na{a zemqa mogla da povu~e kao potez, a {to bi moglo da uti~e na stav Kontakt
grupe, (znamo da ve} ve~eras, zapravo, zasedaju na nivou direktora) moète li u tom smislu sebi da olak{ate i da date jednu ocenu da li mislite da je moglo da se u~ini vi{e da bi se obezbedilo, da zaista ne postoje
razlozi da nam se uvode sankcije ili ne?
Dr [e{eq: Mislim da je u~iwen maksimum, a da je izbegnut bilo koji potez koji vodi samouni{tewu Srbije.
Postoji jedna granica preko koje se ne moè. Ta granica je odbijawe
da se bilo ko me{a u na{e unutra{we poslove, odbijawe internacionalizacije kosovskometohijskog problema i odbijawe da se Kosovo tretira kao teritorija van Srbije. Kosovo mora ostati u sastavu Srbije.
A {to se nas ti~e, vi ste videli po ekspozeu premijera Marjanovi}a, mi smo to prihvatili. Na{a stranka je za to da se Albancima garantuju ona prava koja su odre|ena u poveqi Ujediwenih nacija, u Konvenciji Saveta Evrope, u principima Konferencije o evropskoj bezbednosti
i saradwi, ali mi mislimo da nacionalne mawine u na{oj zemqi imaju
mnogo vi{e nego {to je garantovano tim dokumentima.
Voditeq: Na{ specijalni izve{ta~ sa Kosova ceo vikend je proveravao ovde, zovu}i redakciju, da li su ta~ne informacije koje su kolale,
posebno me|u Srbima, da za vikend vi dolazite dole?
Ju~e smo imali prilike da ~ujemo, mada to nismo imali prilike da ~ujemo na dràvnim medijima, kako Srbi sa Kosova, dakle oni koji su, po ocenama svih, uzdigli Slobodana Milo{evi}a na politi~ki pijedestal, ovde
u Srbiji prvi put masovno uzvikuju: izdaja, izdaja, i vezuju to za wegovo
ime.
Vi pozitivno ocewujete ovaj sporazum, da li to zna~i da o~ekujete da
i vama moè da se vi~e: izdaja?
Dr [e{eq: Ne. Ne verujem i ne znam kojim povodom, ako je uop{te
bilo takvih izvikivawa. Ne znam kojim povodom, ali u ovom slu~aju Srpska radikalna stranka nikada ne}e prihvatiti nijednu varijantu kojom
se gubi Kosovo i Metohija ili kojom se izdvaja Kosovo i Metohija iz sastava Srbije, ili se naru{ava sada{wi ustavni poloàj bilo koje teritorije u sastavu Srbije. Dakle, bilo kakvo gaèwe Ustava mi ne moèmo
prihvatiti, i ako slu~ajno do toga do|e, mi vi{e ne}emo biti u izvr{noj
vlasti. Napusti}emo vlast, i tu nema nikakve sumwe.
493
[to se ti~e ovoga {to je ju~e postignuto, znate, ja mislim da je to jedan diplomatski iskorak koji nije {tetan za Srbiju i srpski narod, a moè biti {tetan za pripadnike albanske nacionalne mawine.
[ta to zna~i ako pre podne idu Srbi i muslimani, i Turci, i Romi,
i Egip}ani, na univerzitetsku nastavu ili u osnovne i sredwe {kole, a
posle podne albanska deca, albanski omladinci, albanski studenti? Na
~iju je to {tetu?
To {to na{a Vlada daje mogu}nost kori{}ewa dràvnih prostorija
za wihov proces nastave, to nije nikakav problem. Sad je to besplatno,
mo`da }e se sutra napla}ivati, razumete?
Voditeq: Upravo sam to htela da kaèm. Vi ste se zalagali, koliko
se ja se}am, a se}am se, da Albanci mogu kao i svi drugi da u~e {kole na
svom jeziku, da imaju univerzitete kakve ho}e, ali da to pla}aju. To je bio
va{ stav.
Dr [e{eq: Ja sam i daqe za to. Zalaga}u se i u Vladi Srbije, kad do|e do procesa razre{avawa, da se, recimo, izdvoji jedan broj zgrada koji
je vi{ak, da se ponudi na prodaju, ~ak s nekim popustom da se ponudi na
prodaju predstavnicima albanske nacionalne mawine. Ali moramo prvo
definisati wihova autonomna prava. Kako }emo ih definisati, ostaje da
se vidi.
Srpska radikalna stranka se zalagala za kulturnu autonomiju pripadnika albanske nacionalne mawine. Ona obuhvata sferu obrazovawa,
zdravstva, socijalnog i penzijskog osigurawa, informisawa, kulture.
Naravno, to pitawe sada treba da usagla{avamo sa svojim koalicionim
partnerima u sklopu Vlade narodnog jedinstva, ali }e na{a nastojawa
i}i u tom pravcu.
A {to }e za izvesno vreme oni da koriste dràvne zgrade za obavqawe nastave, u tome ne vidim neki poseban problem i smatram da srpska
strana ne bi trebalo da pokazuje preteranu nervozu.
Kqu~na pitawa }e tek do}i na dnevni red. Ovo nije kqu~no pitawe.
Voditeq: Vi ste do sad, kao opozicioni politi~ar, kritikovali ovu
vlast i posebno ste govorili da je problem u tome {to se, otprilike, ni
predsednik dràve, a ni Vlada u mnogim slu~ajevima ne me{aju u svoj posao, kako se to narodski kaè.
Da li }ete sada, kao potpredsednik Vlade, dozvoliti da Slobodan
Milo{evi} bude alfa i omega politike, da bude sve u wegovim rukama i
da od wegove odluke sve zavisi, kako je to, bar prema uverewu mnogih, bio
do sada slu~aj?
Dr [e{eq: Nema ni~eg prirodnijeg nego da opoziciona stranka kritikuje vlast u vezi sa svim pitawima gde joj na|e slabu ta~ku. Nekada je
to stvarna slaba ta~ka, nekad pretpostavqena, nekad ~ak izmi{qena slaba ta~ka, ali nema ni~eg prirodnijeg u jednom demokratskom procesu nego da se vlast i opozicija neprekidno pregawaju, prepucavaju, polemi{u,
sukobqavaju.
[to se ti~e ingerencija bilo kog nosioca vlasti i javnih funkcija
u na{oj zemqi, one moraju biti strogo u skladu sa Ustavom i zakonom. Zna
494
se ta~no {ta su nadle`nosti saveznog predsednika Republike, Savezne

vlade, {ta su nadle`nosti Republi~ke vlade, predsednika Republike
Srbije, ali treba da imate u vidu da postoji jasno izraèna razlika izme|u ustavnih i zakonskih nadle`nosti i realne mo}i i uticaja koje ima
pojedini politi~ar.
Realna mo} i uticaj Slobodana Milo{evi}a nisu toliko zasnovani
na samoj funkciji predsednika Savezne Republike Jugoslavije i wenim
ustavnim nadle`nostima, koliko na ~iwenici da je on predsednik najve}e politi~ke partije u na{oj zemqi Socijalisti~ke partije Srbije i
da ga podupire i Jugoslovenska levica, kao druga sna`na levi~arska partija u na{oj zemqi. To je izvor wegove stvarne politi~ke mo}i i wegovog velikog politi~kog uticaja.
Voditeq: Ho}ete li se buniti ukoliko vidite da se ne po{tuju
Ustav, zakoni i ingerencije, i kako }e se pokazivati ta pobuna?
Dr [e{eq: Mi }emo se strogo dràti Ustava i zakona i insistira}emo da se i drugi drè Ustava i zakona. Ne}emo tolerisati nijedno
kr{ewe Ustava i zakona.
Znate, ne bih upotrebio taj izraz pobuna. Ali ako bi se slu~ajno
kr{io Ustav i zakon, opet ne bi bilo mesta srpskim radikalima u strukturama vlasti.
Voditeq: To zna~i da biste bili spremni da u takvim slu~ajevima
iza|ete iz Vlade.
Dr [e{eq: Ukoliko bi do{lo do ozbiqnog naru{avawa Ustava i zakona, normalno, ako se pokaè da nismo u stawu da spre~imo naru{avawe Ustava i zakona, s tim {to nije pametno unapred prognozirati naru{avawe Ustava i zakona.
Govorim, dakle, u kondicionalu ako se slu~ajno desi. Mi }emo nastojati da se preventivno deluje u tom pravcu da niko ne iska~e iz okvira Ustava i zakona. Srbiji nikada kao danas nije bilo toliko zna~ajno da
se sve strukture vlasti strogo drè Ustava i zakona.
Voditeq: Imamo jo{ malo vremena, jo{ puno tema, ali ono {to ne
bih da presko~im, to je odnos sa Crnom Gorom i va{ uticaj u Vladi da se,
da kaèmo, normalizuju odnosi izme|u vrha Srbije i Crne Gore.
Kada ste odlazili na inauguraciju crnogorskog predsednika Mila
\ukanovi}a, rekli ste da to ~inite, izme|u ostalog, i zbog toga da smirite tenzije i da uspostavite normalnu komunikaciju.
Da li }ete na tome insistirati i sada?
Dr [e{eq: Vi ste danas bili na sednici Narodne skup{tine, videli
ste kako izgleda tekst Deklaracije o narodnom jedinstvu i u ta~ki 5. te deklaracije se kaè: Srbija i Crna Gora su dva imena za isti koren, istorijsku te`wu i sudbinu. Tu nije bilo i nikada ne}e biti mla|eg i starijeg. Zbog toga su Srbija i Crna Gora, uz Republiku Srpsku, ne samo stubovi narodnog jedinstva nego i izraz narodne èqe za okupqawem svega {to
istorijski, politi~ki, privredno, duhovno, etni~ki, kulturno i u svakom
drugom pogledu ne moè biti razdvojeno, a pogotovo ne suprotstavqeno.
495
Ja mislim da je ovim sve re~eno. Mi èlimo {to boqe odnose izme|u Srbije i Crne Gore, èlimo ja~awe Savezne Republike Jugoslavije, a
to podrazumeva, naravno, i mnogo boqe odnose izme|u reìma u Beogradu i reìma u Podgorici.
Vi znate da je Srpska radikalna stranka u mnogim presudnim trenucima pokazala i dokazala da je stranka dobre voqe, da nismo zlopamtila
u politici i da nismo qudi koji se rukovode mr`wom u politi~kom procesu u kome u~estvujemo.
Voditeq: Kao {to ste i sami rekli, tekst ove deklaracije bio je usagla{en ne{to ranije, u svakom slu~aju pre subote...
Dr [e{eq: Ne, ne, molim vas, {to se ti~e ove deklaracije sa Srpskom radikalnom strankom, wen tekst je usagla{en ju~e.
Voditeq: Da, ali su socijalisti, dakle, u~estvovali, ovo pitawe je
usmereno...
Dr [e{eq: Mesec dana je na tome ra|eno.
Voditeq: U subotu su visoki funkcioneri Socijalisti~ke partije
Srbije prisustvovali kongresu partije Momira Bulatovi}a i jasno se
stavili na tu stranu.
Da li, s obzirom na tu ~iwenicu, o~ekujete da }e ova deklaracija da
pomogne da se izmeni stav prema vladaju}oj partiji u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Prvo, na subotwem Kongresu Socijalisti~ke narodne
partije Crne Gore bio je i predstavnik Srpske radikalne stranke, na najvi{em nivou Miroslav Vasiqevi}, ~lan Predsedni~kog kolegijuma,
potpredsednik Izvr{nog odbora za Srbiju. To ne zna~i da smo se mi stavili na stranu Socijalisti~ke narodne partije i Momira Bulatovi}a.
Bili smo na wegovoj strani na predsedni~kim izborima. Na{a podr{ka
je tu bila jednokratna. Mo`da }emo opet imati neku fazu blièg razumevawa, uzajamnog podupirawa, podr{ke itd., to se unapred ne moè znati i ne moè se iskqu~iti.
Ali to {to je Socijalisti~ka partija jasno na tom kongresu izrazila da podràva Socijalisti~ku narodnu partiju Crne Gore, ne treba brkati sa odnosima reìma u Beogradu i reìma u Podgorici.
Jedno je ostvarivawe nivoa saradwe na nivoima dràvne vlasti, a
drugo u me|ustrana~kim kontaktima. To ne treba me{ati.
Voditeq: Pa, nismo ba{ ne{to videli da se ostvarila neka saradwa
otkad je tamo za predsedika izabran gospodin \ukanovi}, zato vas to pitam.
Dr [e{eq: Nismo videli, nije bilo prisutno u javnosti da se ostvarivala neka posebna saradwa, ali to ne iskqu~uje da }e te saradwe biti
i ja mislim da mora postojati saradwa izme|u Vlade Srbije i Vlade Crne Gore u vezi sa ~itavim nizom pre svega ekonomskih i socijalnih pitawa to je ono {to je u nivou nadle`nosti Srbije i Crne Gore kao federalnih jedinica. A gro politi~kih pitawa }e se razre{avati kroz proces ostvarivawa savezne vlasti.
Voditeq: E, sad mi recite jo{ ne{to.
U toku pregovora vezanih za ovu vladu Srbije, u kojima su, kako vi sa496
mi kaète, najmawe u~estvovali radikali, a, dakle, vi{e qudi iz Srpskog pokreta obnove, govorilo se da se ta koalicija, navodno,
SPSJULSPO, sad ve} kaèm navodno, s obzirom da je nema na republi~kom nivou ostvaruje na lokalnim nivoima.
U mnogim gradovima u Srbiji imamo situaciju da je to bio jedan jezi~ak na vagi, a imamo i u Beogradu.
Vi ste i predsednik Op{tine Zemun, da li }ete ostati na toj funkciji i da li ova koalicija na republi~kom nivou zna~i nova pregrupisavawa na lokalnim nivoima?
Dr [e{eq: Ja ne}u ostati predsednik Op{tine Zemun. Bilo bi besmisleno da ostanem i da zadrìm toliko funkcija. Srpska radikalna
stranka ima ~itav niz drugih, pametnih, sposobnih kadrova i mi }emo,
koliko od ovog meseca, izvesti neke kadrovske promene.
S druge strane...
Voditeq: Imate li ve} nekog u vidu za Zemun?
Dr [e{eq: Ne mogu ja sad napamet da licitiram, znate. To }e predsedni~ki kolegijum da predloì, a ima}emo u ~etvrtak i sednicu Centralne otaybinske uprave.
U svakom slu~aju, moète uzeti spisak na{ih odbornika u Skup{tini op{tine Zemun. Jedan od wih mora biti novi predsednik Op{tine
~im ja podnesem ostavku, a podne}u ostavku negde do ponedeqka. [to se
ti~e lokalnih nivoa vlasti, mi nastavqamo u svim op{tinama da delujemo kao opoziciona vlast na nivou grada Beograda, a bilo bi mnogo boqe
da ste ovo pitawe postavili predstavnicima Socijalisti~ke partije,
jer oni su do sada ostvarivali saradwu sa SPO na nekim lokalnim nivoima vlasti, ukqu~uju}i i Beograd.
Mi nemamo ni sa kim dogovore o uspostavqawu koalicije na lokalnom nivou. Mo`da }emo jednog dana imati. Za sada nemamo.
I drugo, ciq Srpske radikalne stranke je da se {to pre ponove lokalni izbori u Srbiji. Mislim da }emo morati da idemo na lokalne izbore pre svega ako se postigne neki ozbiqan dogovor sa predstavnicima
albanske nacionalne mawine, jer realizacija tog dogovora mora po~eti
od lokalnih nivoa vlasti.
Voditeq: Kako }ete onda pomiriti o{tru kritiku, koja je karakteristi~na za radikale i ovu sada diplomatiju, s obzirom na koalicionu
vlast?
Dr [e{eq: Kad nastupamo kao predstavnici vlasti, moramo se pona{ati na jedan na~in, dakle, sa vi{e diplomatskim re~nikom, a tamo
gde nastupamo kao opoziciona politi~ka partija, koristimo standardni
partijski re~nik.
Voditeq: Da li ste vi svesni, gospodine [e{eq, da to bude posledwe pitawe, jer imamo jo{ samo dva i po minuta, da su se mnogi qudi
iskreno upla{ili situacije u kojoj su radikali postali vladaju}a stranka u Srbiji.
Ima li razloga za strah?
497
Dr [e{eq: Mislim da se malo qudi iskreno upla{ilo, a mislim da

se ogromna ve}ina qudi u Srbiji danas obradovala kada su ~uli vest da je
Srpska radikalna stranka postala jedna od vladaju}ih partija. Ja mislim
da se u Srbiji iz toga izvla~i novi optimizam, da se vra}a moral u celi
narod, u sve gra|ane Srbije, a i da }e srpski radikali svojom participacijom u novoj vladi, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, posti}i
osetne rezultate, da }e ve} za neko kra}e vreme narod mo}i da zakqu~i
da je ta vlada uspe{na.
Voditeq: A ovi {to su se upla{ili, {ta wima da kaèmo?
Dr [e{eq: Ti {to su se upla{ili, neka se svako nosi sa svojim strahom.
Voditeq: Mislite da nema razloga?
Dr [e{eq: Nek se pla{e dok ne shvate da nema nikakvog razloga za
strah. Nismo mi tu da idemo po ku}ama i da razuveravamo.
Voditeq: Ali tvrdite da razloga za strah nema.
Dr [e{eq: Ube|en sam da nema, a i vi ste toga veoma, veoma svesni.
Voditeq: Ja sam netipi~an primer. U svakom slu~aju, nadam se....
Dr [e{eq: Bitno je da ste svesni toga.
Voditeq: U svakom slu~aju, nadam se da ne}ete da poprimite manir
qudi koji su do sada predstavqali vlast ove zemqe i da }ete se i daqe
odazivati na{im pozivima. [tavi{e, izraàvam nadu da }ete, s obzirom
da ste sad dobili Ministarstvo informacija, uticati na ostale da budu
otvoreniji prema medijima.
Dr [e{eq: Do sada nikada nisam izbegao da se odazovem na neki poziv za gostovawe na Radio B92, a {to se ti~e mog pojavqivawa na drugim
medijima, zavisi}e pre svega od korektnosti tih medija.
Ne pada mi na pamet u ìvotu da razgovaram sa novinarima Dnevnog
telegrafa, recimo, ili nekog sli~nog medija koji se isti~e u brutalnostima, prqav{tinama, izmi{qotinama, najprqavijim radwama.
Postoje i mediji koje cenim i po{tujem, bez obzira {to se ideolo{ki veoma razlikujemo i {to smo na suprotnim politi~kim talasnim
duìnama i mislim da te odnose korektnosti treba sa~uvati.
[to se ti~e srpskih radikala, uvek }ete mo}i da ra~unate na na{u
saradwu, naravno, dok se drìte nekih principa objektivnosti u izve{tavawu, bez obzira {ta mislili o nama i bez obzira koliko se politi~ki razlikovali od nas.
Voditeq: Bez obzira na sve to, puno vam hvala {to ste se danas odazvali na{em pozivu i bili na{ gost.
Po{tovani slu{aoci, bio je ovo predsednik Srpske radikalne
stranke, od danas potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Vojislav [e{eq.
Prijatan dan.
498
XXV
PROBLEM KOSOVA I METOHIJE
UNUTRA[WA STVAR SRBIJE
Palma plus, Jagodina ,2. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je Televizija Palma plus, televizija kojoj moète verovati jer vas informi{e iz prve
ruke. Ovo je 59. emisija Politikona, emisija koja je posve}ena aktuelnoj politi~koj situaciji u Srbiji i Jugoslaviji. Dozvolite na po~etku
da vam kaèm da mi uvek drìmo re~, i ako ste u ju~era{wem i dana{wem
programu ~uli da }e na{ ve~era{wi gost biti dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije, onda moète nama verovati jer je on
u studiju. Dobro ve~e, potpredsedni~e Vlade.
Voditeq: Dozvolite da vam u ime Televizije Palma plus ~estitam
na izboru za potpredsednika Vlade Republike Srbije.
Dr [e{eq: Hvala vam.
Voditeq: Ono {to je najaktuelnije, Vlada je danas zasedala i podràla inicijativu i pismo predsednika Savezne Republike Jugoslavije
gospodina Slobodana Milo{evi}a koje je vezano upravo za inicijativu
za referendum sa pitawem koje bi trebalo da glasi: da li su gra|ani za
to da predstavnici me|unarodne zajednice uzmu u~e{}e u re{avawu vitalnog problema ove Srbije, a to je Kosovo i Metohija. Va{a odluka je
bila jednoglasna da podrìte ovu inicijativu, ako se ne varam. Moète
li uop{te da komentari{ete ovakvu inicijativu i odluku Vlade Republike Srbije?
Dr [e{eq: Inicijativa je veoma dobra i jednoglasno je podràna na
sednici Vlade Republike Srbije. Vlada je donela odluku da predloì
Skup{tini raspisivawe referenduma, a zamolili smo Dragana Tomi}a,
predsednika Vlade, da tu sednicu hitno zakaè, tako da je moèmo o~ekivati ve} za nekoliko dana, mo`da ve} do ponedeqka. Vide}emo koji }e
to biti rok, opet, ne}e to biti i suvi{e duga~ak rok za odràvawe referenduma. Mislimo da je to najboqi odgovor svim onim pritiscima zapadnih sila koji su sra~unati u pravcu internacionalizacije kosovskometohijskog pitawa, problema albanske nacionalne mawine, sra~unati
su na me{awe tih stranih sila u na{e unutra{we odnose i razbijawe Srbije u krajwem ishodu. To im je krajwi ciq.
Strani emisari koji su dolazili proteklih dana u Beograd, a pogotovo Gelbard, koji je o tome direktno govorio u emisiji u televiziji Studio B u Beogradu, tvrdili su da reìm u Beogradu, da vlast vodi politiku suprotnu htewima i interesima naroda. Poku{ali su da predstave da
je narod za internacionalizaciju, za strano me{awe, da je za posrednike,
ali vlast ne d.Ube|en sam da }e ve}ina gra|ana Srbije iza}i na referendum i odlu~no se suprotstaviti bilo kakvom stranom me{awu. Mislim da }emo na ovaj na~in jasno staviti do znawa da u vezi sa pitawem
499
Kosova i Metohije ne moè biti popu{tawa mimo odredbi Ustava i

pravnog sistema na{e zemqe, da ne moè biti nikakve internacionalizacije, da se Kosovo i Metohija ne mogu izdvajati iz sastava Srbije. Mi
smo spremni, sa svoje strane, da pokaèmo dobru voqu da izvesna autonomna prava pripadnicima albanske nacionalne mawine gra|anska,
qudska prava, kulturnu autonomiju, pruìmo u onoj meri u kojoj se dogovorimo i koja ne}e dovoditi u pitawe srpski dràvni suverenitet i teritorijalni integritet.
Voditeq: Iz onoga {to smo mi mogli da saznamo, imaju}i u vidu da
pratimo situaciju na Kosovu i da smo imali razgovor sa nekim qudima
koji su savetnici Ibrahima Rugove i koji su govorili kakav je stav albanske strane, izgleda da se iza te internacionalizacije krije zapravo
teza da Jugoslavija moè da ostane u me|unarodno priznatim granicama,
ali da u okviru tih granica Kosovo moè da bude republika i da ustavno
ure|ewe Jugoslavije moè da se promeni tako da Kosovo bude tre}a republika. To je izjavio Bakali u pro{loj emisiji, u kojoj je bio prisutan ministar za informisawe gospodin Vu~i} kad je on govorio, u telefonskom
izve{taju, odnosno sa lica mesta, jer smo pravili to u Pri{tini.
Dr [e{eq: To je veoma podmukla varijanta. Za nas je konstituisawe
Kosova i Metohije kao tre}e federalne jedinice u sastavu Savezne Republike Jugoslavije mnogo gora varijanta od potpunog otcepqewa Kosova i
Metohije. Neuporedivo gora. Evo zbog ~ega. Ako bi se Kosovo i Metohija proglasili federalnom jedinicom u sastavu SRJ, stekli bi atribut dràvnosti. Federalna jedinica je prosta dràva, a federacija je sloèna
dràva. Velike sile su i odredbe Konferencije o evropskoj bezbednosti
i saradwi, nakon ru{ewa Berlinskog zida i ujediwewa Nema~ke, prilagodile ovakvom teorijskom stavu. Konferencija o evropskoj bezbednosti
i saradwi je za nepromenqivost posleratnih granica u Evropi. Ako dolazi do cepawa federalnih dràva, onda su nepromenqive granice federalnih jedinica, a podrazumeva se da federalna jedinica ima pravo da
iza|e na referendum i proglasi nezavisnost. Kad bi to neka albanska
vlast u Pri{tini saop{tila, kad bi to pokrenula, kad bi to provela, veliki broj zemaqa u svetu bi priznao tu nezavisnost, kao {to se desilo na
primeru Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, i Kosovo bi bilo
definitivno izgubqeno.
Ali ne ùri se zapadnim silama da potpuno otcepe Kosovo. Oni su
smislili pakleni plan kako da uz pomo} Kosova kao federalne jedinice,
gde bi dominirali [iptari i gde bi vlast bila pod direktnim uticajem
Zapada, a i da vlast u Crnoj Gori bude pod direktnim uticajem Zapada, kako bi na saveznom nivou zapravo vladali Srbijom. Mi to iskustvo imamo
jo{ iz Titovog komunisti~kog vremena. Do{lo bi do preglasavawa u Saveznoj skup{tini dve federalne jedinice protiv jedne, i uspostavio bi
se opet neki kondominijum nad Srbijom. Srbija bi bila potpuno sputana,
obezvla{}ena, pod prinudnom upravom. Zbog toga je to jo{ gora varijanta od direktnog otcepqewa Kosova. Ono {to je u svemu ovome veoma interesantno, SAD ni do danas nisu priznale Saveznu Republiku Jugoslaviju. U svim oficijelnim komunikacijama govore o Srbiji i Crnoj Gori,
500
a unazad dva, tri meseca insistiraju da se kosovsko pitawe re{ava u

okviru Jugoslavije, a ne u okviru Srbije. Dakle, apsolutna neprincipijelnost u vo|ewu spoqne politike.
Voditeq: O~igledno da je o tom pitawu na istoj liniji sa stavom
Amerike i stav Bakalija, Rugove i ostalih koji traè da se ukqu~i Jugoslavija, a ne da se pregovara sa srpskom delegacijom?
Dr [e{eq: Svi ~elnici albanskih politi~kih partija, neki u ve}oj, neki u mawoj meri, su direktno na vezi zapadnih sila, ne samo Amerike nego i nekih drugih. Oni primaju instrukcije, oni primaju materijalnu pomo}, sugestije. Zapadne sile vuku kqu~ne poteze, a albanski politi~ari su samo izvr{ioci. Uostalom, onaj srda~ni zagrqaj Gelbarda i
Rugove u Pri{tini pre nekoliko dana re~ito govori o svemu. Taj zagrqaj prevazilazi bilo kakvu diplomatsku etikeciju. Znate, nisu wih dvojica kolege, nisu politi~ari istog ranga, i suvi{e su komplikovani na{i unutra{wi politi~ki odnosi da bi neki ozbiqan politi~ar sa Zapada uop{te smeo da demonstrira takvu vrstu bliskosti, a to je bila demonstracija inata, prkosa srpskom narodu, to je bila demonstracija namera da se srpski narod do kraja ponizi.
Voditeq: Vlada Republike Srbije, odnosno predsednik Vlade gospodin Marjanovi} je javno uputio poziv, a nakon toga je rekao da je i li~no
vo|ama nekih albanskih partija, onim zna~ajnijim, upu}en poziv za 8.
april. Danas je u nekim sredstvima informisawa ve} reagovao Ibrahim
Rugova i rekao da ne}e do}i. Da li to zna~i upravo ovo o ~emu govorite,
da neki signali sa Zapada govore da nije trenutak i da treba odlagati to
do onog momenta kad Srbiji treba zavesti mo`da sankcije?
Dr [e{eq: Zapad planira Srbiju jo{ è{}e da pritisne ucenama,
da je izlaè raznim neprijatnostima, rizicima ekonomske, socijalne,
politi~ke prirode. Zapad èli Srbiju jo{ vi{e da oslabi, a da joj onda
nametne svoju voqu, i sve ovo {to se radi smi{qeno je za iscrpqivawe
Srbije. Vlada Republike Srbije }e biti uporna. Mi }emo i daqe zakazivati te sastanke. Sad je delimi~no promewen sastav ovog Vladinog tima
po{to je i sastav Vlade promewen. Tomislav Nikoli} se sad pojavquje u
ulozi direktnog vladinog pregovara~a, a Srpska radikalna stranka }e
imati drugog svog predstavnika u tom timu. Mi }emo neprekidno pokazivati spremnost za razgovor, neprekidno }emo se suprotstavqati internacionalizaciji, stranom me{awu. Stvara}emo konstruktivnu atmosferu, a, naravno, ne}emo se miriti ni sa kakvim oblicima teroristi~kih
aktivnosti i ne}emo dozvoliti da neko ru{i na{ ustavni sistem.
Voditeq: Ja moram da kaèm da su predstavnici upravo va{e stranke koji su ministri: gospo|a Tabakovi}, gospo|a Rada Todorovi}....
Dr [e{eq: Trajkovi}.
Voditeq: ...Trajkovi}, ako se ne varam, zatim ministar Vu~i}, svi
bili u na{em studiju. Oni koji ìve tamo, a to je doktorka Trajkovi} i
gospo|a Tabakovi}, govorili su o situaciji na jugu Srbije. Kako vi ocewujete sada{wi trenutak, da li Vlada, odnosno da li ova dràva Srbija
kontroli{e Kosovo i Metohiju u pravom smislu, da jednostavno mir vlada na Kosovu i Metohiji?
501
Dr [e{eq: Da, dràva Srbija kontroli{e Kosovo i Metohiju. Glavna teroristi~ka banda je razbijena i weni su pripadnici uglavnom pobijeni jer su se direktno suprotstavili policiji, jer su se borili takore}i do zadwega. âk su neke civile zadràli kao taoce i neke od wih sami pobili, a neki su stradali u toku tih dejstava. Likvidacija Adema Ja{arija mnogo je oslabila albanske teroriste, me|utim, ima jo{ mnogo
slu~ajeva ubacivawa novih teroristi~kih grupa iz Albanije. Ono {to se
pre nekoliko dana desilo u De~anima, napravila je jedna grupa direktno
uba~ena iz Albanije. Policija obavqa svoj posao, obavqa ga prili~no
efikasno u uslovima u kojima deluje i mislim da ona garantuje svim Srbima koji tamo ìve visok stepen sigurnosti, visok stepen bezbednosti.
Naravno, bezbednost ne moète garantovati apsolutno ni u Jagodini, ni
u Beogradu. Znate, ova krizna ekonomska situacija, ovakvo socijalno stawe je pove}alo sve vrste kriminala pa i terorizam, pa ne moète ~ak ni
u Beogradu apsolutno svakom garantovati na svakom mestu da je potpuno
siguran, ali onoliko koliko se moè uraditi, mislim da policija garantuje na Kosovu i Metohiji da je u stawu da iza|e na kraj sa svim oblicima aktivnosti. Za nas je veoma va`no da se ne mora me{ati vojska, jer vojska je institucija savezne dràve. Ako mi insistiramo da je to unutra{we pitawe Srbije, da ~ak ni savezna dràva ne treba da se me{a jer je
Srbija u stawu sama da re{i taj problem, onda moramo i vojsku dràti po
strani, moramo i}i iskqu~ivo na policijske operacije protiv terorista. S druge strane, moramo neprekidno politi~ku inicijativu dràti u
aktivnom stawu, otvorena vrata dijaloga uvek nuditi svim onim politi~kim faktorima koji su relevantni kao predstavnici izvesnog broja Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Voditeq: Zna~ajan korak Vlada Srbije je uradila i na taj na~in {to
je upravo potpisala sporazum Grupe 3+3, kad je re~ o obrazovawu, i time
{to je predala ve} pre nekoliko dana Albanolo{ki institut pripadnicima albanske nacionalne mawine. Kako komentari{ete da se pojedinci, a i neke grupe studenata ne slaù sa onim {to je Grupa 3+3 potpisala?
Dr [e{eq: Grupa 3+3 je formirana od strane biv{e vlade Srbije.
To je za nas nasle|eno stawe i ovaj sporazum je potpisan dan pre formirawa nove vlade. Me|utim, bez obzira na to, bez obzira {to imamo {ansu da se potpuno ogradimo od onoga {to je ura|eno, mi to ne}emo da ~inimo jer smatramo da i to nije lo{ potez. [ta je ura|eno? [iptarima je
dat na kori{}ewe Albanolo{ki institut i to je tako|e jedan znak dobre
voqe. Insistira se na tome i u javnim saop{tewima da je ovo privremeno re{ewe, dok se ne postigne neki trajni sporazum o regulisawu autonomnih prava pripadnika albanske nacionalne mawine. Naravno, mo`da
}e oni nastaviti trajno da to koriste, ali }e morati dràvi da pla}aju
odre|enu kiriju, mora}e na neki na~in da se to reguli{e, jer je Albanolo{ki institut i daqe dràvna svojina. Drugo, u Pri{tini, Pri{tinski univerzitet ima mnogo zgrada, veliki su kapaciteti tog univerziteta i nije problem ako se izvestan deo tih kapaciteta sad, kako se to formuli{e, privremeno ustupi na kori{}ewe i pripadnicima albanske na502
cionalne mawine. Ako oni ne èle da wihovi studenti poha|aju na{ dràvni univerzitet, onda neka formiraju neki svoj univerzitet, to je za
nas i lak{e, ali }e morati sami i da ga finansiraju. Ovo {to traè, da
im Vlada nadoknadi plate za proteklih osam godina, neka to ne o~ekuju,
od toga nema ni{ta, to Vlada ne}e dati, ali jedan deo zgrada moè da im
se ustupi na kori{}ewe. To je sad privremeno re{ewe, posle, kad na|emo trajno re{ewe, mo`da }e Amerikanci hteti da im otkupe te zgrade,
mo`da }e hteti da pla}aju kiriju, vide}emo, ali status privatnog univerziteta podrazumeva i odre|ene obaveze prema dràvi, ako ve} ne èle da ti studenti poha|aju nastavu na dràvnim univerzitetima po programu koji se propisuje u Beogradu. Mislim da o tim pitawima postoji
konsenzus u Vladi Srbije, pre svega zbog toga {to su ta re{ewa veoma
principijelna, {to se mogu logi~ki obrazloìti, {to se mogu veoma dobro argumentovati i {to nam niko na Zapadu ne moè ni opepeliti, ne
moè osporiti na{u argumentaciju.
Drugo, mi neprekidno izjavqujemo da nacionalne mawine u na{oj zemqi imaju mnogo vi{e nego {to je propisano ijednim dokumentom Ujediwenih nacija, nego {to je propisano dokumentima o evropskoj bezbednosti i saradwi, nego {to je propisano Konvencijom o za{titi nacionalnih mawina Saveta Evrope. Sve {to pi{e u tim dokumentima mi prihvatamo i ~ak dajemo i vi{e od toga, tako da zapadne sile nemaju nikakvih argumenata, zato one i ne nude direktno sada re{ewe. Nije wihov
ciq da odmah nametnu neko re{ewe, nego da nametnu svoje posredovawe.
One se pona{aju kao 1991. godine, setite se 1990, 1991. godine, kad je do{lo do direktnog me{awa pre svega evropskih sila, pa do me{awa
Evropske zajednice, Evropske unije, do one ~uvene brionske sednice, do
brionskog sastanka, na kome je Evropska zajednica ponudila dobre usluge, kao kad vam kom{ija nudi da vam pomogne ne{to u ku}nim poslovima,
pa vi kaète: hvala, ne treba, a on onda na silu preti da }e vas tu}i ako
mu ne dozvolite da vam pomogne. Tako se sada pona{aju zapadne sile. I u
vezi sa tim pitawem postoji konsenzus u Vladi Srbije. Srpska radikalna stranka, SPS i JUL ~vrsto su se dogovorili da ni po koju cenu ne dozvole internacionalizaciju kosovskog pitawa. To je fundament na kome
po~iva novoformirana Vlada narodnog jedinstva u Srbiji. Mi }emo na
tome istrajati ili nas ne}e biti na tim mestima.
Voditeq: Potpredsedni~e Vlade, kako komentari{ete stav nekih
opozicionih partija, bi}u konkretan, Demokratske stranke koja je dala
preko svoje informativne slu`be da je neophodno na sednici Skup{tine Srbije zauzeti platformu za pregovore 7. aprila?
Dr [e{eq: To je pogre{no. Mi ho}emo na sednici Skup{tine da
raspravqamo o Kosovu i Metohiji, ho}emo da svi gra|ani na{e zemqe i
celi svet vidi kakvi su na{i stavovi. Mi kao stranka imamo izvesnu polaznu platformu, a kao vlada imamo tako|e platformu koju ne}emo da
objavqujemo, jer ako bismo mi kao vlada ili skup{tina izgradili platformu i objavili je, onda bi pripadnici albanske nacionalne mawine
to ve} uzeli u obzir kao ono {to su ostvarili pa traè daqe, razumete?
Ako mi unapred kaèmo {ta smo spremni da damo, na {ta smo spremni da
503
pristanemo, oni kaù: dobro, na to ste pristali, sad idemo daqe. Zato mi
ne smemo kao dràvni organ unapred da obelodawujemo bilo kakvu platformu. Postoje osnovni principi, neke od tih principa sam sad ja izloìo i tih principa mi }emo se dràti. [to se ti~e akcije studenata u
Pri{tini, ja razumem wihovu zabrinutost. Zabrinuti su svi stanovnici
Kosova i Metohije: i Srbi, i muslimani, i Turci, i Romi, i Egip}ani,
ima tamo izvestan broj Egip}ana, ali nikada ne mogu apriori da prihvatim te oblike pona{awa. Znate, studenti su mladi qudi, nemaju ìvotno
iskustvo. Oni imaju dobro voqu, imaju èqu, nekad su vrlo inteligentni,
nekad su i poprili~no obrazovani za svoje godine. Treba imati neko ìvotno iskustvo, treba imati neku ìvotnu zrelost da bi se moglo o svim
problemima raspravqati.
Oni su mladi, studiraju, u~e se za ìvot, ne mogu da predwa~e u politi~kom procesu. Znate, bili smo prili~no oprezni prilikom studentskih
zbivawa u Beogradu i sad smo povodom studentskih zbivawa na Kosovu. A
oni koji tu predvode uvek su u nekim drugim kombinacijama. Setite se onog
Miodraga Gavrilovi}a, koji je javno priznao da su dobijali pare iz inostranstva, da je najvi{e novca dobio od Danijela Boajera, {efa ameri~ke
{pijunaè u [vajcarskoj. To su ~iwenice, to je u novinama objavqeno. To
je sin potpredsednika DS. Po pona{awu u~esnika ovih studentskih demonstracija u Pri{tini tako|e vidimo da tu nisu ~ista posla. Ako taj Rako~evi}, koji nije sa Kosova i Metohije, koji ne ìvi tamo nego samo studira, ako je izjavqivao ono {to mu je eventualno rekao Milutinovi} na sastanku sa studentima ili nije rekao, nije uop{te bitno, ali stvari su veoma delikatne i nije bio red da to odmah javno lansira. Zna~i, ne{to stoji
iza toga. Za{to je to ba{ sve do kraja ofirao? Ja ne znam, ja nisam bio prisutan, ne znam da li je istina ili nije. U svakoj varijanti i ako nije istina, to je pogre{an postupak, pogotovu u ovom slu~aju kada je o~igledno da
vlast u Srbiji ne}e popustiti i ova inicijativa predsednika Milo{evi}a za nas govori da nema popu{tawa. Posle ovakve inicijative nema se kud,
i posle toga {to su nas saterali u ugao mi nemamo kud, mi se moramo suprotstaviti, mi moramo izdràti i nema te vlasti u Srbiji koja je spremna da preda Kosovo i Metohiju. [to se ti~e opozicionih stranaka, znate,
one su u haoti~nom stawu. Demokratska stranka je povla~ila bezbroj pogre{nih poteza: te bojkot izbora, te poku{aj internacionalizacije onih
problema oko lokalnih izbora, neprekidno pozivawe na Gonzalesa, te koalicija sa SPO koja je neslavno propala, i sad cini~no poku{ava osporiti svaki vaqan, svaki dobar potez. Danas osporavaju i ovu inicijativu, insistiraju da Skup{tina usvaja platformu, a protiv referenduma su. Da li
referendum moè ikakvu {tetu naneti Srbiji? Ne moè nikakvu. Moè
biti samo koristan za Srbiju, da celi svet vidi da je ogromna ve}ina gra|ana Srbije protiv internacionalizacije, protiv stranog me{awa. To }e
osnaìti Srbiju, osnaì}e i na{u pregovara~ku poziciju, na{u poziciju
u razgovorima koji predstoje, koji }e morati jednom da po~nu za dan, za deset dana, za mesec dana, za godinu, za pet godina, nije bitno jednom mora
da to po~ne i mora prestati taj svojevrsni politi~ki, socijalni, kulturni
autizam pripadnika {iptarske nacionalne mawine.
504
[to se ti~e SPO, vidite kolika su wihova insistirawa na internacionalizaciji. Oni kaù: na{a argumentacija je tako sna`na da }e nama
ti strani posrednici samo pomo}i. Na{a argumentacija je bila vrlo sna`na i u pogledu Srpske Krajine, pa ste videli {ta se desilo. Velikim silama ta argumentacija ni{ta ne zna~i. Velike sile su izazvale egzodus
srpskog naroda iz Srpske Krajine i okupaciju cele Srpske Krajine. Videli ste kako je bila sna`na na{a argumentacija u pogledu Republike
Srpske, a to ni{ta nije zna~ilo velikim silama. Nikakva na{a argumentacija ni{ta ne zna~i velikim silama i u pogledu Kosova i Metohije.
Wima je ciq da se Kosovo i Metohija izdvoje iz Srbije, da im u prvoj fazi posluè za uspostavqawe prinudne uprave nad Srbijom, a u drugoj fazi idu na potpuno otcepqewe, tu nema nikakvog spora. Imaju neki svoj
strate{ki interes za stacionirawe snaga NATO-a na Balkanu, imaju ekonomske interese zbog velikog rudnog blaga na Kosovu i Metohiji, i oni
upiru iz petnih ìla da to provedu, a imaju, naravno, i ovde me|u nama
svoje saradnike koji proteìraju strano me{awe, koji se zalaù za strano me{awe, koji traè da neko spoqa sre|uje na{e unutra{we odnose.
Voditeq: Potpredsedni~e Vlade, mogu li da zavr{im ovaj deo mojih
pitawa, imaju}i u vidu da jo{ uvek nismo otvorili mogu}nost da pitaju
gledaoci, a ve} je stiglo ~etrdesetak, pedesetak pitawa, tezom da alfa i
omega pregovara~kih nastojawa Srbije jeste Ustav Srbije, da je to ono u
okviru ~ega }e se pregovarati, a to mnogo smeta albanskim separatistima. Mi smo imali razgovore sa wima, oni samo kaù: molim vas, nemojte
samo da nas uslovqavate Ustavom Srbije! To im, izgleda, najvi{e smeta?
Dr [e{eq: Ustav Srbije nam ne}e mewati ni Amerikanci ni bilo
koja zapadna sila, ne}e nam mewati ni pripadnici albanske nacionalne
mawine. Da bi se mewao Ustav, treba imati dvotre}insku ve}inu u Narodnoj skup{tini i treba imati ve}inu glasova na referendumu. Bez toga nema promena Ustava. [to se ti~e ustavnog statusa Kosova i Metohije, radikali bi mogli glasati, spremni su da glasaju za ukidawe bilo kakvih pokrajina, to je i u na{em programu, ali ako ve} nemamo konsenzus
da se pokrajine ukinu, onda ne}emo dozvoliti ni da im se {ire ustavna
ovla{}ewa i tu nema {ta da razgovaramo. Ne moè mene neko naterati
da protiv svoje voqe za ne{to glasam. Moè me ubiti, moè me zatvoriti, moè mi bilo {ta uraditi, ali me ne moè naterati da svoj glas dam
za ne{to za {ta ne}u da ga dam, i o tome nema razgovora. Evo, mi smo pokazali dobru voqu, to sad kaèm kao predsednik Srpske radikalne
stranke, mi smo poru~ili pre nego {to je formirana Vlada Srbije:
spremni smo da razgovaramo o kulturnoj autonomiji. Ako pripadnici albanske nacionalne mawine ne èle da se ukqu~e u na{ dràvni sistem
obrazovawa, zdravstva i drugih dru{tvenih delatnosti, evo, mi smo
spremni da im se omogu}i da oni sami organizuju te segmente dru{tvenog
ìvota, samo za svoje pripadnike: zdravstvo, {kolstvo, informisawe,
kulturu, penzijsko i socijalno osigurawe. Neka formiraju albansku kulturnu autonomiju, nek sami to ure|uju, nek formiraju fondove u koje }e
Albanci upla}ivati doprinose i sami izdràvati te dru{tvene delatnosti, na to smo spremni. Mi smo spremni da se Albancima da autonomi505
ja, a ne autonomija Kosovu i Metohiji, nismo za teritorijalnu autonomiju. Za{to? Zato {to ta teritorijalna autonomija podrazumeva da 200.000
Srba, veliki broj muslimana, Turaka, Roma i Egip}ana padne pod vlast
pripadnika albanske nacionalne mawine. Imamo ogromno istorijsko iskustvo i mi takav zlo~in prema svome narodu ne moèmo da po~inimo.
Zna~i, nema autonomije teritoriji, a mogu}a je wihova, mo`da bi se mogla nazvati personalna autonomija, kulturna autonomija. Ono {to ne
èle zajedno s nama da organizuju, neka organizuju sami.
[to se ti~e teritorijalnih organa vlasti, imamo jedno re{ewe koje
}e verovatno biti provedeno i u novom zakonu o lokalnoj samoupravi po{to i o tom pitawu postoji konsenzus, to je re{ewe dvodomnih skup{tina na lokalnom nivou. Recimo, u jednoj skup{tini op{tine Albanci imaju jedno ve}e, a Srbi, muslimani, Turci, Romi i Egip}ani imaju drugo ve}e, i nijedna odluka ne moè da se donese ako se u wen prilog ne izjasni i
jedno i drugo ve}e. Tamo gde ne mogu da se dogovore, tu je Vlada Srbije da
interveni{e, Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Postoji, dakle, varijanta na koju smo spremni, i kao stranka smo se o tom pitawu izjasnili jo{
pre vi{e meseci, a da dozvolimo da neko ponovo kiwi pripadnike na{eg
naroda tamo, ne}emo i ne moè nas niko naterati. Isku{ewa }e biti mnogo, vidite, ve} nam je izglasana rezolucija o embargu na uvoz oru`ja. To
nas samo po sebi mnogo ne poga|a, imamo mi oru`je, imamo i doma}u proizvodwu, nije to ni{ta stra{no, ali je opasna kao presedan.
Po~eli su opet da donose rezolucije o nama. Rezolucija je u startu
bila mnogo opasnija. Onda je bilo nekih usagla{avawa, Rusi su se ne{to
suprotstavqali, pa Kinezi. Ovo {to je ispalo na kraju ura|eno je tako da
bi se izbeglo wihovo stavqawe veta, znate, ali ovo je dokaz da zapadne sile ru{e sve principe me|unarodnog pravnog poretka, me|unarodnog javnog prava. Ovom rezolucijom, oni kaù, stavqa se embargo na izvoz oru`ja Saveznoj Republici Jugoslavije i kosovskim teroristima, i oni obja{wavaju da je to embargo i jednima i drugima. Zna~i, teroriste izjedna~avaju sa jednom legitimnom dràvom. Drugo, svuda u svetu je apriori zabraweno prodavawe oru`ja teroristima. To je me|unarodno javno pravo
odavno zacrtalo. Ne sme nijedna dràva teroristima da prodaje oru`je,
za{to onda to rezolucijom potkrepqivati? Rezolucija je usmerena protiv na{e zemqe. I naravno, Amerikanci su doìveli fijasko povodom
ove svoje akcije protiv Iraka. Tu se Rusija ne{to ozbiqnije suprotstavila, suprotstavila se i Kina, suprotstavile su se i neke druge dràve.
Amerikanci tamo nisu uspeli da provedu svoje planove i sad na nama
iìvqavaju svoj bes.
Voditeq: Gospodine [e{eq, prvi put sa vama razgovaram kao sa potpredsednikom Vlade Republike Srbije i prvi put su i na{i gledaoci, a
pokrivamo ~etiri okruga, u prilici da ~uju kako govorite kao potpredsednik Vlade Republike Srbije, i moram da priznam da ste kategori~ni
kao i predsednik Srpske radikalne stranke. Ekonomija i privreda su tako|e zanimqiva tema. Kako komentari{ete ovu odluku Savezne vlade o
devalvaciji, imaju}i u vidu da opozicione partije imaju svoje vi|ewe, kaù da je do{lo do nedostatka deviza, a zvani~ne informacije od predsed506
nika Savezne vlade Konti}a jasno kaù kolika je masa nov~ana to je devet milijardi i sto miliona, isto tako da je to pokriveno devizama. Da
li je bilo nu`no u ovom trenutku da do|e do devalvacije?
Dr [e{eq: Ja mislim da je do devalvacije trebalo mnogo ranije da
do|e, i ako se se}ate, pre dva meseca mi radikali smo traìli da se proglasi devalvacija i da se izjedna~i realni sa oficijelnim kursom dinara. Tada su sve opozicione stranke traìle devalvaciju, sada kada je napokon do{lo do devalvacije, znate, to govori da kod wih ne{to nije u redu u glavama. Za{to je morala da se izvr{i devalvacija? Zato {to je realni kurs bio ve} dvaput niì od onog zvani~nog. Po zvani~nom kursu
marka je bila 3,3 dinara, a realna marka je bila 5,2,-5,3, po {ticungu 5,8.
Sada je ovom devalvacijom na 6 dinara napravqena ~ak i izvesna rezerva
za eliminisawe nekih mogu}ih negativnih trendova nakon devalvacije.
Da nije bilo devalvacije, ostao bi monopol uvozni~kog lobija koji je
pla}ao veoma niske carine.
Na pro{loj sednici Savezne skup{tine prepolovili smo mnoge carinske stope, a carina se obra~unavala po kursu 3,3 i to je podsticalo
enormni uvoz. Vi{e se nikome nije isplatilo da ovde proizvodi bilo kakvu robu, svi su podsticani da uvoze. Sad mora da se plati carina po kursu 6 dinara za jednu marku i mora da se prera~unava da li se uvoz isplati ili ne isplati, a isplati se samo onima koji uvoze robu koja se kod nas
ne proizvodi, ni{ta vi{e. Drugo, kad je Narodna banka prodavala devize za razne nabavke, prodavala je po kursu 3,3 dinara za jednu marku Onda
se privilegovane firme pojavquju kao kupci tih deviza i ogroman ekstraprofit ostvare kupuju}i tako devize ispod realnog kursa, kupuju}i
prakti~no upola cene. Sad moraju da plate po realnoj ceni. Srpska radikalna stranka se uvek svojim programskim opredeqewima zalagala za realan kurs dinara. Mi moramo imati fiksan kurs, ali moramo ga uskla|ivati sa realnom vredno{}u dinara i sada treba da u~inimo sve {to je u
na{oj mo}i da spre~imo negativne trendove do kojih dovodi devalvacija. Moramo da smawimo javnu potro{wu, moramo da budemo restriktivni
u raspolagawu u buyetu. Danas smo na sednici Vlade postigli konsenzus
o nekim pitawima, to se moglo videti iz saop{tewa Vlade. Osnovno oko
~ega smo se dogovoril nema rebalansa buyeta. Onaj buyet koji je odre|en krajem pro{le godine, to je buyet koji nam ostaje za celu godinu. I
ako mi sada sebi ne vr{imo revalorizaciju na osnovu devalvacije, ne damo ni drugom da to radi, osim u krajwe izuzetnim slu~ajevima kao {to je
cena benzina, a videli ste da je veoma malo pomerena cena benzina u odnosu na zahteve uvoznika nafte, u odnosu na zahteve Naftne industrije,
u odnosu na cene u Zapadnoj Evropi. Dakle, to pomerawe je bilo nu`no
da bi se ostvarile devize za uvoz, pre svega benzina, jer je benzin uvozna
roba, i sve drugo smo sanirali. Mo`da }e negde biti malih korekcija i
ubudu}e, vrlo malih, ali to sad drìmo pod potpunom kontrolom. Vlada
je odlu~ila da iza|e sa velikim koli~inama robe iz robnih rezervi da
bi tako|e zadovoqila pove}anu potra`wu. Sad je na delu psiholo{ki
efekat iznenadne devalvacije, na koju se odlu~ila Savezna vlada, pa mnogi qudi kupuju velike zalihe hrane, kupuju velike zalihe deteryenata i
507
nekih drugih roba. To }e za neki dan da se istutwi, {to narod kaè, pa

onda oni koji su kupili velike koli~ine dugo ne}e i}i u prodavnicu da
kupuju, dok im ne ponestane u wihovim zalihama, tako da }e to polako voditi stabilizovawu, ako mi budemo ~vrsti i odlu~ni da spre~imo pove}anu javnu potro{wu. Mi smo danas na sednici Vlade odlu~ili da nikome ne dozvolimo da nam pove}a cene za bilo kakve isporuke roba raznim
ministarstvima. Mi }emo poslovati sa onim ko nam ne pove}a cene i to
}e delovati antiinflaciono, i to }e doprineti stabilizaciji kursa, a
nastoja}emo i da Savezna vlada donosi one mere koje tako|e idu u pravcu
stabilizacije prilika na deviznom trì{tu.
Naravno, Vlada }e raditi na mnogim sistemskim promenama, potom
treba o~ekivati informacije u narednim mesecima. Ja ne mogu sad unapred da govorim o onome {to }e Vlada uraditi, osim okvira koji je izloèn u ekspozeu premijera Marjanovi}a u Narodnoj skup{tini u toku
formirawa Vlade. O svemu ostalom, kad zavr{imo posao, obavesti}emo
javnost, nema smisla da unapred licitiramo, da unapred raspravqamo o
onome {to je jo{ stvar na{ih dogovora, ali moram vam re}i da smo danas
imali ve} {estu sednicu u Vladi. U utorak smo imali tri sednice, posledwa je po~ela u 11 sati nave~e, radimo punom parom, radimo intenzivno, usagla{avamo se veoma dobro i prioritet imaju Kosovo i Metohija i
ekonomska pitawa. Pre svega se time bavimo. Vrlo dobro se usagla{avamo, jedan reformski kurs smo usvojili i mislim da to mora da d u najskorije vreme dobre rezultate. Ho}emo da re{avamo jedan po jedan ekonomski problem, da re{avamo socijalne probleme. Ne moèmo sve preko no}i, a ja se bojim preteranih o~ekivawa. ârobni {tapi} niko nema, ali
znamo kojim kursom moèmo posti}i dobre rezultate i krenuli smo tim
pravcem. Ono {to mogu garantovati, ne}emo se obrukati nikakvim kriminalnim aferama, nikakvim aferama, nikakvim privilegijama, uloì}emo svu svoju energiju i rezultati }e biti pred nama. A prema onome
{ta uradimo narod }e procewivati na{u vrednost, pa }e nam na slede}im
izborima ukazati ili neukazati poverewe.
Mi radikali koji smo u{li u Vladu svesni smo i rizika ovo je veliki rizik. Za socijaliste i JUL ovo je vlada kontinuiteta, za nas je vlada po~etka, mi se prvi put sada isprobavamo na ovakvim poslovima. Imamo optimizma, a mislim da i u narodu ima optimizma. Veoma je lepo primqeno u narodu formirawe ove vlade i mi smo hteli da to bude ~etvorna koalicija narodnog jedinstva. Vi ste mi svedok, do zadweg dana smo na
tome insistirali, bez obzira na sve me|ustrana~ke trzavice, ali Dra{kovi} je svoje u~e{}e uslovqavao na{im neu~e{}em. Sam sebe je iskqu~io iz svih kombinacija preteranim ambicijama, zahtevima. ûli ste
{ta je sve postavqao. [ta mi tu moèmo? Koga nema bez wega se moè.
Ova vlada moè funkcionisati, pokazala je da moè, pokazala je da ima
visoku dozu unutra{weg razumevawa. E, sad, vide}emo kakvi }e biti
efekti. Tu smo da odgovaramo za sve mogu}e efekte, i pozitivne i negativne. Narodu }emo polagati ra~une.
Voditeq: Va{ kolega u Vladi, potpredsednik Tomi} je upravo imao
jednu izjavu u kojoj je rekao da inflacija moè da se kre}e u ovom prvom
508
skoku eventualno 1-2%. Me|utim, ministar za finansije gospodin Mila~i} je odmah upozorio da }e i poreska politika imati sasvim novi
trend, posebno kad je re~ o optere}ivawu li~nih dohodaka. Prema tome,
to }e biti sistem mera, vi ste ina~e, ako se ja ne varam, zaduèni u Vladi za Odbor za privredu i finansije.
Dr [e{eq: Ja sam predsednik Odbora za privredu i finansije. Vlada ima tri odbora, ja vodim Odbor za privredu i finansije. To je i bila
i moja èqa. Najvi{e sam èleo da se bavim ekonomskim pitawima i taj
odbor dobro funkcioni{e. Imali smo ve} na prvoj sednici obiman
dnevni red, ali smo opet ovim kursom, o kome sam vam govorio, uspeli da
uskladimo mi{qewa o mnogim va`nim pitawima i tako }emo nastaviti
da delujemo.
Voditeq: Pla{e nas inflacijom, pla{e nas time da to nije pokriveno, pla{e nas neki iz redova ekonomista koji ve} najavquju novo {tampawe novca.
Dr [e{eq: Savezna vlada je obezbedila dovoqno deviza da pokrije
novi kurs. Neki iz opozicije nas napadaju i kaù da, po{to je nov~ana
masa devet milijardi i sto miliona dinara, treba milijarda i po maraka da se sve pokrije. Pa ne mora ba{ svaki dinar da se pokrije, ne}e svaki dinar da ide u mewa~nicu da se mewa za devize, je l tako? Qudi mewaju vi{ak dinara ili mewaju ono {to im je potrebno za neko poslovawe
na inostranom trì{tu. Dovoqno je da je pokrivena jedna tre}ina, recimo, ali da kad neko traì devize, moè da ih dobije u banci. Naravno, tu
opet treba imati odre|enu meru. Mislim da je ovo dobro re{ewe petstotina maraka godi{we, to je sasvim dovoqno. Drugo, mi }emo traìti
re{ewa za sve druge ekonomske probleme i ako tu budemo uspe{ni, to }e
delovati antiinflatorno. Ima}emo dosta isku{ewa, recimo, za otkup
poqoprivrednih proizvoda, zatim, treba obezbe|ivati novac za penzije,
tri penzije kasne, zemqoradni~ke penzije kasne vi{e meseci, de~ji dodaci kasne po godinu dana, materinski dodaci, invalidnine, itd. Ne moèmo nijedan od tih problema preko no}i re{iti, ali za svaki }emo nalaziti re{ewa i ube|en sam da }e se unajskorije vreme videti rezultati, da
}e se videti ozbiqni pomaci naboqe. Nema potrebe da sad naga|am, va`no je da se dobro razumemo i da je Vlada dobro startovala, da je startovala sa visokom dozom me|usobnog razumevawa svojih ~lanova.
Voditeq: Moram da vas pitam kakva je situacija u odnosu Vlade Srbije i Vlade Crne Gore, imaju}i u vidu da predsednik Vlade Crne Gore
traì neku za{titu, nije, kaè, ba{ postignut taj konsenzus na Saveznoj
vladi, ali....
Dr [e{eq: Prvo, ne treba da se postiè konsenzus. Savezna vlada
donosi odluke ve}inom glasova, pa mislim da je predsednik crnogorske
vlade imao u vidu za{titu izvesnih monopolista, izvesnih uvoznika kojima ne odgovara da sad carinu pla}aju po zvani~nom kursu oni bi i daqe da im se jedna marka carine obra~unava kao 3,3 dinara da plate u dinarima, pa da im to prepolovimo. To je problem, ni{ta drugo. I za crnogorsku privredu je dobra ova devalvacija, za uvoznike nije dobra, posebno za taj uvozni monopolski lobi.
509
Voditeq: Ne znam da li }ete se sloìti da je upravo ova devalvacija obezvredila plate zaposlenih i da je to razlog za strah?
Dr [e{eq: Ne, devalvacija ne moè da obezvredi plate. Ako mi danas za svoju platu moèmo da kupimo isto ono {to smo mogli i ju~e, onda nam plate nisu obezvre|ene.
Voditeq: Mislite da ne}e rasti cene?
Dr [e{eq: Vrednost plata se izraàva koli~inom robe koju moèmo da kupimo, a ne vredno{}u u devizama.
Voditeq: A mislite da cene ne}e rasti?
Dr [e{eq: Moramo da zaustavimo rast cena, sad su neki krenuli
stihijski da diù cene, to mora da se zaustavi, mora im biti destimulisano dizawe cena. Videli ste koliki smo stepen opreznosti pokazali kod
mewawa cene benzina i naftnih derivata.
Voditeq: Da li }e to sada autottransportne firme podsta}i da mewaju cene?
Dr [e{eq: Pa jeste, ali gledajte, ne moè mnogo da uti~e ova promena cene benzina sa 5 na 6 dinara, znate, to je nekih 20 odsto, ne moè
to da se izrazi na ukupno poskupqivawe od 20 odsto. To }e biti mnogo mawi efekat i ne}emo nikome tolerisati dizawe cena zbog pove}anih cena benzina, posebno kada je re~ o onim cenama koje su pod dràvnom kontrolomNek traè unutra{we rezerve u strukturi svojih cena. Dakle, sve
}emo u~initi da ne do|e do nekog stampeda na podru~ju cenovne politike, sve }emo u~initi da se spre~i monopolsko pona{awe na trì{tu, sve
}emo u~initi da ne do|e do {pekulacija sa uzimawem enormnih koli~ina roba, povla~ewem sa trì{ta, preuzimawem roba iz robnih rezervi i
~uvawa za neko vreme kad bi se cene pove}ale, i tu }e inspekcije intenzivno da rade svoj posao.
Voditeq: Doktore [e{eq, predlaèm da ~ujemo samo jo{ jedan set
pitawa qudi koji govore upravo o nadawima kakva }e biti vlada koja je
formirana u Republici Srbiji.
Po{tovani gledaoci, evo sada va{ih ne pet minuta, nego dvadeset
minuta. Vi pitate, a potpredsednik Vlade Republike Srbije doktor [e{eq odgovara. îme nam Zapad preti i kakve su sankcije u vezi sa Kosovom? Slavica Raji}, Jagodina.
Dr [e{eq: Zapad preti svim i sva~im, zvecka oru`jem na na{im
granicama, zatim, preti da }e nam spre~iti privatizaciju tako {to ne}e
dozvoliti stranim firmama da u~estvuju u procesu prodaje nekih privrednih kapaciteta, Zapad ~ak preti zabranom funkcionerima na{e
vlasti da uop{te putuju u inostranstvo. Nema ~ime ne prete, a mi te
pretwe moramo izdràti. Ako popu{tamo, apetiti Zapada }e biti jo{
ve}i, a ako sad kaèmo: nema vi{e popu{tawa, ne dozvoqavamo nikakvo
me{awe u na{e unutra{we poslove, oni }e posle izvesnog vremena morati da mewaju svoju politiku.
Voditeq: Da li je to odgovor i na pitawe Milice Petrovi} iz Lapova, koja kaè: Kako mislite da se suprotstavimo sankcijama kad su one
na pragu?
510
Dr [e{eq: Sankcijama se jo{ uvek preti, sankcije jo{ nisu uspostavqene. Ovaj embargo na izvoz oru`ja mogao bi da se smatra jednom vrstom
sankcija, ali to nisu ekonomske sankcije u pravom smislu re~i, pa }emo
videti. Mi ne smemo ni po koju cenu popustiti i ne smemo dozvoliti da
nam uzmu Kosovo i Metohiju. Moramo, dakle, biti spremni na sve varijante. Ja mislim da nema tog Srbina, normalnog Srbina, ~asnog Srbina,
patriote srpskog, koji bi bio spreman da preda Kosovo i Metohiju, a ako
nas ovako ucewuju, znate, mi iz ove koè ne moèmo isko~iti.
Voditeq: Naravno. Ovde su pitawa pome{ana, malo idemo na Kosovo, malo na politiku, malo na ekonomiju. Da li }ete se kao potpredsednik Republi~ke vlade zalagati za redovna primawa penzionera? penzioner iz Jagodine. Dosta pitawa.
Dr [e{eq: Da. Mi }emo morati da obezbe|ujemo novac, ali ne {tampawem, nego iz realnih izvora i, evo, vide}emo, penzioneri }e imati
priliku za neko vreme da procene da li se ne{to poboq{alo ili ne.
Traì}emo varijante da se postepeno nadoknadi ovaj zaostatak od tri
penzije i da isplate penzija budu {to redovnije.
Voditeq: Predlagali ste svojevremeno da se Vlada preseli u Pri{tinu da li ostajete pri tome? gledalac iz Jagodine.
Dr [e{eq: To je bila jedna varijanta koju sam iznosio pre svega kao
antikomunisti~ki disident jo{ negde 1987. godine. Ta varijanta danas
nije sprovodqiva, ta varijanta je sprovodqiva u uslovima kad dràva
ima ne{to ve}a finansijska sredstva, kad nije u ovolikoj krizi, kad moè da investira u preseqewe vlade. Sad bi preseqewe Vlade iz Beograda u Pri{tinu bilo veoma, veoma skupo, ali ~lanovi Vlade }e neprekidno biti na putu i neprekidno }e neki biti u Pri{tini, ne samo da bi nudili razgovore predstavnicima albanske nacionalne mawine nego da bi
se nalazili me|u na{im qudima. Recimo, mi imamo dva ministra iz Pri{tine Jorgovanku Tabakovi} i dr Radu Trajkovi}, one su nastavile da
ìve u Pri{tini. Rada Trajkovi} ponedeqkom i utorkom operi{e na
klinici, ona je otorinolaringolog i to vrstan, magistar je medicinskih
nauka i ona dva dana u nedeqi radi tamo, operi{e. Znate, zakqu~ili smo
da nije pametno, ako su ve} dobre i sposobne i treba da budu ministri, da
napu{taju Kosovo i Metohiju da to ne bi destimulativno delovalo na tamo{we Srbe, nego da svojim ostajawem na Kosovu i Metohiji svedo~e da
nema napu{tawa te srpske teritorije.
Voditeq: Zato smo wih i zvali u na{u emisiju koja je posve}ena Kosovu.
Dr [e{eq: Da, mislim da su bile veoma uspe{ne u tim emisijama.
Videli ste da imamo sposobne qude.
Voditeq: Moète li i ho}ete li da date spisak, kaè, onih koji su
imali koristi od ovakve devalvacije? Da li ima nekog ko je imao koristi?
Dr [e{eq: Od devalvacije ima koristi ekonomija u celini, znate,
izvesne {tete moè da bude, a devalvacija nas opet poga|a sve. Devalvacija nije popularna mera, nije lepa mera, nije dobra mera, ali je neophod511
na u uslovima u kojima do|e do velike disproporcije izme|u realnog i

zvani~nog kursa valute, tako da se morala sprovesti. Rekao sam ve} kakve
su sve manipulacije spre~ene izvo|ewem devalvacije, a sad mi moramo
u~initi sve {to je u na{oj mo}i da se spre~e negativni efekti.
Voditeq: Bo{ko Milutinovi} iz Bato~ine puno vas pozdravqa i ja
mislim da ste odgovorili na ovo: [ta mislite o pismu Milo{evi}a
Marjanovi}u, Tomi}u i drugima? To ste rekli na po~etku. E, sad jedno
pitawe izgleda iz Badwevca: Ko je u funkciji predsednika Srpske radikalne stranke? Da li je koincidencija to da, kad stupite u koaliciju sa
SPS-om, nastupi inflacija? Kaè da je to bilo 1992.
Dr [e{eq: Inflacija nije nastupila, mislim da se dobro drìmo.
Nije pove}ana, ona latentno postoji. Mi nikada nismo bili u koaliciji
sa SPS-om, ovo je prvi na{ ulazak u vladu. Mi }emo se truditi da inflacija bude {to nià, ja ne verujem da se moè desiti ono {to smo imali
1993. godine. Znate, 1991. godine, kad je po~elo otcepqewe Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, u svakoj od tih biv{ih jugoslovenskih republika se zadesila velika koli~ina dinara i onda je Narodna banka Jugoslavije namerno do{tampavala dinare i obezvre|ivala
ih da ne bi u trenutku izlaska iz Jugoslavije Slovenci za svoje dinare pokupovali sve {to stignu, pokupovali devize na na{em trì{tu, toga je
bilo, se}ate se; pa onda Hrvati, pa onda iz Bosne i Hercegovine, pa Makedonci. Onda je Narodna banka, kad god bi do{lo do otcepqewa, prekida platnog prometa, na{tampavala velike koli~ine dinara da obezvredi
ono {to se zateklo u Sloveniji, da obezvredi ono {to se zateklo u Hrvatskoj, {to se zateklo u Bosni i Hercegovini, {to se zateklo u Makedoniji. Tako je po~eo stampedo, a onda se nekima iz savezne dràve to osladilo pa su svaki problem re{avali {tampawem novca. Naravno, tu su u igri
bile neke zakulisne manipulacije kroz pove}ani otkup deviza od gra|ana
jer su plate obezvre|ene na po dve marke, na po jednu marku, penzija je bila jedna marka u proseku i onda su qudi morali da vade ko je god imao neke zalihe. Ko je god imao ne{to u slamarici, morao je da vadi, da mewa i
oni koji su kontrolisali {tampawe novca tako su dolazili do ve}ih koli~ina deviza. Sada ne postoji ta inicijalna kapisla, da preti neko otcepqewe pa da sad moramo da do{tampavamo dinare da bismo obezvredili ono {to on ima u svojim rukama i nema nikakvog razloga da idemo na
ne{to {to je pogubno za privredu. Naravno, to je nadle`nost Savezne
vlade, a ne Republi~ke vlade, me|utim, u tome, tako|e, Republi~ka vlada
mora da ima veliki uticaj, jer Srbija je mnogo ve}a federalna jedinica
od Crne Gore skoro dvadeset puta ve}a. Otprilike toliko su joj ve}i i
privredni potencijali i toliko su joj ve}a i buyetska davawa.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, o~igledno ste mnogo pitali, ima tu
stotinak pitawa, a na{a emisija je ograni~ena. Ja }u poku{ati da sloìm neka pitawa koja su sli~na. Mnogo pozdrava ima, evo, Gordana i Radmila Cvetkovi} iz Jagodine èle vam da na slede}im izborima budete
predsednik Jugoslavije. Gledalac iz Jagodine: da li devize u bankama mogu da kupuju gra|ani koji imaju samo paso{e, ili mogu i ostali uz neki
drugi dokument?
512
Dr [e{eq: Koliko ja znam, propisano je samo uz paso{.

Voditeq: Mnogo pitawa. Sa{a iz Bato~ine, pa onda Du{an Spasojevi} iz Jagodine, vezano za vozila koja nose crnogorske tablice.
Dr [e{eq: Tu mora tako|e da se na|e neko re{ewe. Vide}emo koje tu
varijante postoje. Da vam iskreno kaèm, nismo stigli o tome ni da razgovaramo na sednici Vlade. Toliko smo bili okupirani ovim kqu~nim ekonomskim problemima da o tome do sad govora nije bilo.
Voditeq: Taksa na TV brojila, obe}ali ste da }e se ukinuti kaè
Petrovi} iz Kragujevca.
Dr [e{eq: Nisam obe}ao da }e se ukinuti, obe}ao sam da }e se smawiti ako sami preuzmemo vlast, me|utim, treba imati u vidu da je koaliciona Vlada narodnog jedinstva stvar izvesnog kompromisa. Ne mogu sad
da garantujem da }e se svi ciqevi na{eg programa ostvariti. Ostvari}e
se ono {to usaglasimo sa na{im koalicionim partnerima, zna~i, onaj
minimum jedinstvenih ciqeva, zajedni~kih ciqeva.
Voditeq: Kad ve} govorimo o ovim taksama, verovatno tu misle na
TV pretplatu. Ima nekih informacija da niste zadovoqni informisawem Tanjuga i RTS-a.
Dr [e{eq: Da, kao stranka nismo zadovoqni. Danas smo ih najurili
sa na{e konferencije za {tampu. Znate, mi se principijelno zalaèmo
za potpunu objektivnost u sferi informisawa, pogotovo na dràvnim
medijima, za princip nepristrasnosti, i na tome }emo insistirati do
kraja. Nismo stigli ni o pitawu informisawa da razgovaramo na sednici Republi~ke vlade. Kaèm vam, raspravqamo iskqu~ivo o Kosovu i
Metohiji i ekonomskim pitawima. To su nam kqu~ne preokupacije posledwih dana, evo, ve} je {est sednica Vlade bilo.
Voditeq: Imaju}i u vidu da imate ministra za informisawe iz svoje stranke, pretpostavqam da }e tu biti....
Dr [e{eq: Da, mora}e na tom planu mnogo da se radi, moète o~ekivati da }e se ne{to uraditi u najskorije vreme, ali ja ne èlim da bilo {ta prejudiciram dok to ne iza|e na Vladu, dok tamo ne usaglasimo
stavove. Takav je i kolegijalni dogovor na nivou Vlade da ni o ~emu unapred ne govorimo u javnosti dok definitivno ne zauzmemo stav kao Vlada.
Voditeq: De~ji dodatak, stara {tedwa to su naj~e{}a pitawa.
Dr [e{eq: To moramo da re{avamo, a gra|ani }e ve} za izvesno vreme mo}i da cene da li smo i stvarno uspe{ni ili nismo. U svakom slu~aju nikad ne}emo beàti od suda javnosti i uvek }emo se odazivati na sve
pozive da odgovaramo gra|anima na pitawa.
Voditeq: Povra}aj imovine: Mojoj porodici je uzeto tri hektara i
deset ari, a vra}eno im je jedan hektar i dvadeset devet ari. To je sad ve}
malo konkretnije pitawe. [ta }e biti sa penzijama? Kada }e Savezna
vlada da reguli{e socijalna davawa za negu obolelih lica? To je ve} pitawe za Saveznu vladu.
Dr [e{eq: [to se ti~e Savezne vlade, ne mogu u weno ime ni{ta da
odgovaram, a ova vlada je tek startovala i ne moèmo, znate, za par dana
da re{imo kqu~ne probleme.
513
Voditeq: Ima puno pozdrava gospodinu [e{equ, radikali iz Kladova kod Petrovca na Mlavi, pa Dragan penzioner iz Jagodine: Mnogo ste
obe}avali, {ta }ete uraditi sa na{ih pet i po penzija kao potpredsednik? To ste ve} rekli. Po{to ste sada u Vladi, obe}ali ste u predizbornoj kampawi da }e se vratiti stara devizna {tedwa nama penzionerima. [ta mislite da uradite povodom toga?, Jovan Simi}.
Dr [e{eq: Re{ewe za staru deviznu {tedwu mora da se prona|e. To
je pre svega nadle`nost savezne dràve, ali }e u tome u~estvovati i Republika Srbija i Republika Crna Gora i sa svoje strane Republi~ka vlada }e dati doprinos. Ve} u najskorije vreme moè se o~ekivati neki pomak na tom planu, neko re{ewe }e biti javno ponu|eno, ali opet da ne
prejudiciram stvari.
Voditeq: Pitawe Milanke Tomi} iz Jagodine: Zalagali ste se da se
ne polaè prijemni ispit za sredwe {kole i fakultete. Da li }ete ne{to uraditi kao potpredsednik Vlade?
Dr [e{eq: Vide}emo. Jo{ uop{te nije bilo govora o tome u Vladi.
Voditeq: Predsednik Marjanovi} je odgovorno tvrdio da inflacije ne}e biti i petnaest dana pre nego {to je doneta ova mera devalvacije, kako to komentari{ete?
Dr [e{eq: Mislim da je bilo vi{e dana od kada je do{lo do psiholo{kog udara na dinar.
Voditeq: Za{to je EPS oduzeo dva kilovata po brojilu? To ne razumem kao pitawe. Sada iz Smedereva: Da li znate za{to Vuk nije u{ao
u Vladu? To ste rekli. Zatim, Petrovac na Mlavi: Ako nam uvedu sankcije, moèmo li isterati Albance sa Kosova u Albaniju, a ako imaju sva
dokumenta da su na{i?
Dr [e{eq: Principijelan stav }u zadràti uvek: onaj ko nije na{
dràvqanin a radi protiv na{e zemqe, mora biti proteran iz na{e zemqe i tog se stava nikad ne}u odre}i.
Voditeq: Stankovi}, naseqe Ciglana iz Jagodine, to je upravo naseqe koje je podignuto, za izbeglice. Kaè: Moète li, ho}ete li obe}ati
podr{ku izbeglicama?
Dr [e{eq: Da, u~ini}emo sve da se popravi poloàj izbeglica. Srpski radikal je i ministar za veze sa Srbima izvan Srbije. To ministarstvo }e sara|ivati sa Komesarijatom za izbeglice, ali rano je da govorim sad o konkretnim re{ewima kad Vlada nije stigla ni o tom pitawu
da razgovara.
Voditeq: Ima i provokativnih pitawa vezanih za Kosovo. Pera iz
Jagodine kaè: Da li je ta~no, po{to smo dali fakultet, da je slede}e da
damo garnizone?
Dr [e{eq: Ne. Apsolutno nema ni govora o tome.
Voditeq: Kako komentari{ete glas Rusije za uvo|ewe embarga na
uvoz oru`ja?, Blagojevi}, Kragujevac.
Dr [e{eq: I na to pitawe sam odgovorio. Rusija nije bila spremna
da se do kraja suprotstavqa Zapadu, suprotstavila se utoliko da su ublaèni neki kqu~ni stavovi iz nacrta rezolucije, i Kina se suprotstavqa514
la i onda je ovo {to je usvojeno bilo tako iznivelisano da su Amerikanci postigli da Rusija glasa za, a da Kina bude uzdràna, dakle, da nijedna od tih sila ne ulaè veto.
Voditeq: [ta }e biti sa platama prosvetnih radnika u svetlu devalvacije dinara?
Dr [e{eq: Plate ne treba posmatrati u svetlu devalvacije, znate,
ako ne do|e do pove}awa plate ministara, a ne}e do}i, ako ne do|e do pove}awa plata dràvnih ~inovnika, a jo{ ne}e do}i...
Voditeq: Je li tajna plata ministra?
Dr [e{eq: Nije. Negde oko tri i po hiqade dinara, koliko ja znam.
Ako ne do|e, dakle, do pove}awa plata dràvnih ~inovnika, nije realno
o~ekivati da }e do}i do pove}awa plata prosvetnih radnika. Na{ stav
je da se te plate veù, pa kad do|e do pove}awa plata jednih, automatski
se moraju pove}ati plate drugih.
Voditeq: Da referendum za Kosovo, odnosno referendum koji je vezan oko u~e{}a me|unarodne zajednice, nije prebacivawe lopte na nas
gra|ane?
Dr [e{eq: Pa ~ekajte, za{to da se ne prebaci lopta na gra|ane? Mi
smo predstavnici gra|ana, mi smo na ovim mestima zahvaquju}i poverewu gra|ana, a za{to da se sad neposredno ne izjasne gra|ani o ovom pitawu?
Voditeq: Ako se ne izja{wavamo, smeta nam, ako nam daju mogu}nost...
Dr [e{eq: Da, treba da vidi celi Zapad, sve zapadne sile da vide da
se ne sme dozvoliti nikakva internacionalizacija, da se ne sme dozvoliti nikakvo strano me{awe. U na{em stavu imamo podr{ku ogromne ve}ine gra|ana Srbije. Ube|en sam u to, apsolutno sam u to ube|en.
Voditeq: Prokomentari{ite ~lanak koji se pojavio u Blicu
Vuk Dra{kovi} tuì Vojislava [e{eqa i traì od{tetu od milion dinara?
Dr [e{eq: Ne bih komentarisao ~lanke u Blicu, a {to se ti~e
Dra{kovi}a, znate, wemu i nije preostalo ni{ta drugo nego da se tuàka. Ako dobijem poziv za sud, rado }u se odazvati, jer volim spektakle te
vrste, i nikad nisam beào od sudovawa.
Voditeq: Darko iz Velike Plane kaè: Kada }e po~eti popisivawe
Albanskog stanovni{tva na Kosovu i Metohiji?
Dr [e{eq: Mi }emo morati popisati sve stanovnike na{e zemqe.
Da li }e se ~ekati dve hiqade prva godina ili }e to biti ura|eno ne{to
ranije, ostaje da se vidi, ali u svakom slu~aju, ima raznih ideja kako da se
ta~no utvrdi koliko ima Albanaca na Kosovu i Metohiji. Neke procene
govore da ih danas nema vi{e od 800.000, ja sam ube|en da ih sigurno nema milion.
Voditeq: Mirjana iz Jagodine: Za{to se srpskom narodu ne kaè
puna i prava istina, ovo je o{tro, da }e Kosovo morati da se brani i
odbrani oruànom silom?
515
Dr [e{eq: Mi }emo poku{ati sve da Kosovo odbranimo politi~kim i diplomatskim sredstvima, a ako neko poku{a na silu da nam otme
Kosovo, brani}emo ga i oruànom silom i odbraniti.
Voditeq: Dragica iz Jagodine: Za{to Vlada ne fotografi{e bogatstvo koje [iptari imaju na Kosovu i Metohiji i prezentira svetskoj
javnosti?
Dr [e{eq: Mora}emo orati da uradimo ne{to i u propagandnom
smislu, {ta to }emo jo{ videti, ali mora}emo imati malo ofanzivniju dràvnu propagandu.
Voditeq: Rugova nije dràvqanin Jugoslavije, za{to pregovarate
sa wim?, pita Dragan iz Jagodine.
Dr [e{eq: Formalno-pravno Rugova nema nikakve dokaze da je uop{te legitimni pregovara~, ali mi moramo biti svesni izvesnih realnosti, da veliki procenat {iptarske nacionalne mawine wega politi~ki
podràva i da je on eventualno ~ovek sa kojim se moè voditi dijalog.
Naravno, pripadnici albanske nacionalne mawine ne}e imati legalne i
legitimne politi~ke predstavnike sve dok ne iza|u na prve izbore, dok
se na prvim izborima ne dokaè koliko ko od tih politi~ara uìva poverewe naroda.
Voditeq: Da li uop{te treba pregovarati sa [iptarima kad Hrvati nisu pregovarali sa Srbima u Hrvatskoj?
Dr [e{eq: Da, ali Hrvati su imali podr{ku svih zapadnih sila da
se Srbi proteraju sa podru~ja Srpske Krajine, brutalno da se proteraju,
~ak su neke zapadne sile direktno u~estvovale u tom proterivawu. U
ovom slu~aju, zapadne sile su svrstane na strani Albanaca. U oba slu~aja zapadne sile su vodile izrazitu antisrpsku politiku.
Voditeq: Evo jednog lokalnog pitawa, Sa{a iz Jagodine: Da li znate da je buyet op{tine Jagodina usvojen bez kvoruma sa 29 odbornika, a
bilo je neophodno 32? Koji je pravni lek za to, imaju}i u vidu da je predsednik op{tine ~lan SPO-a? Da li }e ministar za lokalnu samoupravu
preduzeti ne{to?
Dr [e{eq: Odbornici opozicije treba da upute predstavku ministru za lokalnu samoupravu, da je potkrepe adekvatnim dokazima i on }e
morati da preduzme odgovaraju}e mere u skladu sa zakonom.
Voditeq: Da li }e Vlada Srbije da povu~e ili je ve} povukla specijalce sa Kosova, imaju}i u vidu, ja se samo sad prise}am da je....
Dr [e{eq: Vlada Srbije }e uvek na Kosovu i Metohiji imati onoliko policajaca koliko je potrebno. Kada je mirna atmosfera, ima}e redovne policijske sastave, kada do|e do intenzifikacije teroristi~kih
aktivnosti ili separatisti~kih demonstracija, ima}e onoliko policajaca koliko bude potrebno, i niko nam spoqa ne}e odre|ivati koliko je
nama potrebno policajaca na Kosovu i Metohiji ili u bilo kom drugom
delu Srbije.
Voditeq: Potpredsedni~e Vlade, vidite i sami, a i po{tovani gledaoci, ostalo je jo{ ~etrdesetak pitawa. Mi smo poku{ali da odgovorimo na jedno {ezdesetak, me|utim, mnoga se pitawa ponavqaju, vezana su za
516
penzionere, za decu, za {kolstvo, za plate, za standard. Ja bih hteo da

pro~itam me|u posledwima upravo ovo pitawe: U predizbornoj kampawi obe}avali ste mnogo toga. Sada kada ste u Vladi, da li ste spremni da
odrìte re~, da ono {to je obe}ano ispunite?
Dr [e{eq: Ni od ~ega {to sam obe}ao nisam odustao, ali i kada sam
obe}avao, govorio sam o na{em programu, i tada sam govorio da ne moè
ni{ta preko no}i. Ako se se}ate, i kao kandidat za predsednika Republike govorio sam da se bojim preteranih o~ekivawa. I ovog puta se bojim preteranih o~ekivawa, ali bitno je da se odmah oseti neki pozitivni pomak, bitno je da krene proces naboqe, a mislim da }e ova vlada za
izvesno vreme imati da pokaè narodu {ta je uradila.
Voditeq: Jesam li u pravu i delite li moje mi{qewe da nije preterano o~ekivawe za dve stvari: Kosovo mora biti srpsko i ekonomija mora da doìvi, da tako kaèm, reformu koja }e obezbediti ìvotni standard svih gra|ana Srbije na vi{em nivou?
Dr [e{eq: Pitawe o~uvawa Kosova i pitawe ekonomske reforme je
pitawe o~uvawa ove vlade. Ova vlada je svoju sudbinu vezala za o~uvawe
Kosova i za sprovo|ewe ekonomskih reformi, i tu nema uzmicawa.
Voditeq: Doktore [e{eq, hvala vam veliko {to ste gostovali u na{oj televiziji. Ako se ne varam, ja mogu biti malo neskroman, imaju}i u
vidu da je ministar za informisawe gospodin Vu~i} prvi intervju elektronskim medijima dao upravo Televiziji Palma plus. Uveren sam da
smo i mi me|u prvima imali intervju potpredsednika Vlade doktora Vojislava [e{eqa.
Dr [e{eq: Ovo je prva emisija u kojoj gostujem nakon izbora za potpredsednika Vlade.
Voditeq: Hvala vam veliko u ime informativno-politi~ke redakcije i u ime svih gledalaca koji su pratili ovu emisiju. Po{tovani gledaoci, hvala vam veliko na aktivnom u~e{}u u ovoj emisiji. Bio je ovo
potpredsednik Vlade Republike Srbije doktor Vojislav [e{eq, vidimo se opet slede}eg ~etvrtka. Jo{ jednom, hvala vam, potpredsedni~e.
Dr [e{eq: Hvala {to ste me pozvali.
XXVI
REFERENDUM - NAJBOQI ODGOVOR
PRITISCIMA ZAPADNIH SILA
Radio Novosti, Beograd, 7. april 1998. godine
Voditeq: Na{ dana{wi gost je potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobro
ve~e i dobro do{li.
Voditeq: Pro{li put smo razgovarali u toku predizborne kampawe.
Sada ste u Vladi. Kako se ose}ate?
517
Dr [e{eq: Ono {to najvi{e èli jedna opoziciona partija, to je da

postane vladaju}a. Kao doju~era{wi opozicioni politi~ar, èleo sam
da postanem politi~ar iz vladaju}e politi~ke partije.
Srpska radikalna stranka je napokon postala vladaju}a partija. Nije sama osvojila vlast, ali narod je presudio na septembarskim izborima
da nijedna stranka pojedina~no ne moè da formira vladu i bilo je nu`no pravqewe koalicije. Napravqena je veoma {iroka koalicija koja je
konstituisala Vladu narodnog jedinstva. Ta vlada ve} u startu ima mnogo posla, radi punom parom i mi koji do sada nismo obavqali ove funkcije na kojima smo se na{li, uhodavamo se u ovih petnaestak dana, ali brzo u~imo i brzo reagujemo na sve izazove.
Voditeq: Malo kasnije }emo da nastavimo pri~u o vladi, a ja bih po~ela od referenduma, po{to je Narodna skup{tina danas usvojila odluku i 23. aprila gra|ani treba da se odlu~e o u~e{}u stranih predstavnika u re{avawu kosovskometohijskog problema.
Vi ste pozitivno ocenili referendum i rekli ste, da vas citiram:
da je to najboqi odgovor pritiscima zapadnih sila koje se me{aju u na{e unutra{we odnose i koje èle razbijawe Srbije.
Prirodno je da }e se gra|ani izjasniti protiv inostranog me{awa.
[ta se time dobija? Da li o~ekujete da }e to drasti~no promeniti odnos
zapadnih sila prema nama?
Dr [e{eq: I u pravnom i u politi~kom pogledu dobija se mnogo. Zapadne sile }e u svakom slu~aju prvo morati da razmisle {ta zna~i na{
referendum, kakav je ishod i kakvu narodnu voqu on reprezentuje.
Drugo, ne}e mo}i tako nasumice da vr{e pritisak na Vladu Srbije,
saveznu vlast i insistiraju na sprovo|ewu wihove voqe, jer i kad bi republi~ka i savezna vlast htele da popuste, posle referenduma ne}e mo}i
i ne}e smeti da popuste.
Ta neposredno izraèna narodna voqa }e biti jedan krajwe obavezuju}i faktor i limitator svih narednih politi~kih akcija.
Voditeq: [ta }e se desiti ukoliko referendum ne uspe? Ja ne verujem u tu varijantu.
Dr [e{eq: Kao ozbiqan politi~ar ne verujem u tu varijantu. U stawu sam da sasvim solidno procewujem politi~ke procese u Srbiji i ube|en sam da }e ogromna ve}ina gra|ana iza}i na izbore i glasati protiv
bilo kakvog stranog me{awa u na{e unutra{we poslove.
Voditeq: Referendum je 23. aprila, a ~etiri nedeqe roka koje je Kontakt grupa dala, isti~u 25. aprila, kada je najavqena mogu}nost uvo|ewa
sankcija, za koje ste vi, dodu{e, rekli da niste ~uli. Ali oni su najavili
sankcije, tako da je od 23. aprila do 25. aprila dva dana roka. [ta se vremenski dobija tim produàvawem?
Dr [e{eq: Zaista nisam ~uo ni za kakve konkretne sankcije. Mo`da
ste vi ~uli?
Voditeq: Ja jesam ~ula, ali gospodin Marjanovi} je danas tako|e...
Dr [e{eq: Koje?
518
Voditeq: Pa oni su najavili, Ekonomski savet.

Dr [e{eq: Oni su najavili neke sankcije, nisu rekli koje sankcije.
Sankcije ve} odavno postoje, ekonomske sankcije postoje.
Voditeq: Dodatne jo{...
Dr [e{eq: Nisu rekli {ta je to dodatno. Nama se sankcije ne prekidaju. Prakti~no od 1991. godine mi smo neprekidno pod sankcijama, nekad ja~e izraènim, nekad slabije, ali ne prestaju. Nekog zao{travawa }e
mo`da biti. Nagove{tavali su, recimo, da }e istaknutim politi~arima
zabrawivati putovawa iz na{e zemqe. âk su navodili listu funkcionera kojima ne}e izdavati vize. To nije stra{no. To nije nikakav problem.
Voditeq: To nisu uradili sada, oni su govorili o ne~em drugom.
Dr [e{eq: S druge strane, postaju sve svesniji da neke o{trije ekonomske sankcije poga|aju pre svega narod i da o{tricu narodnog besa
usmeravaju prema kreatorima sankcija. Zao{travawe sankcija kao posledicu nema zao{travawe odnosa naroda prema vlasti, pogotovu sada kada
vlast ima veoma {iroku osnovu u narodnoj voqi. Zapadne sile }e morati
da traè neku drugu opciju svoga pristupa balkanskim problemima.
Voditeq: Jo{ jedno pitawe vezano za referendum. Neki pravnici
ukazuju na ustavnu neregularnost referenduma, jer je referendumsko pitawe suprotno Ustavu Republike Srbije. Ustavom je definisano da nije
dozvoqeno nikakvo u~e{}e inostranih predstavnika. A ukoliko, makar
i teoretski, moè da se dobije druga~iji odgovor od onog u Ustavu, to je
ve} nepravilnost.
Dr [e{eq: Politi~ki faktori koji su predloìli ovaj referendum, koji su ga inicirali, po~ev{i od predsednika Savezne Republike
Jugoslavije pa do Vlade Srbije, su ozbiqno procenili kakva }e biti reakcija naroda na ovakav predlog. Jednodu{no je mi{qewe, i pristalica
i politi~kih protivnika ovog referenduma, da }e narod kategori~ki
re}i ne bilo kakvom stranom me{awu.
Mi koji smo se zdu{no zaloìli za odràvawe referenduma do kraja smo ube|eni da }e se narod tako izjasniti. Mislimo da nema nikakvog
rizika da bi se narod mogao izjasniti druga~ije. A, na kraju krajeva, narodna voqa je iznad svakog ustava.
Narod }e se sigurno izjasniti protiv stranog me{awa, a, onda, pored
ustavne i zakonske odredbe imamo jo{ jedno utemeqewe, ali u pravu i u
politici od vi{ka elemenata glava ne boli.
Voditeq: Upravo isti~ete da ne}ete dozvoliti internacionalizaciju kosovskometohijskog problema.
Da li to {to je Savet bezbednosti uveo embargo na isporuku oru`ja
Saveznoj Republici Jugoslaviji, {to Kontakt grupa ma{e sankcijama, za
koje vi ne znate, {to je katoli~ka organizacija Sveti Eu|idio posredovala pri potpisivawu Sporazuma o obrazovawu, jo{ ne zna~i da je internacionalizovano ovo pitawe?
Dr [e{eq: Jo{ nema internacionalizacije i ne moè je biti bez
na{eg pristanka da neka strana sila ili me|unarodna organizacija u~estvuje u posredovawu izme|u srpske vlasti i {iptarskih separatista.
519
Srpska vlast do sada nije na to pristajala. Sad su jo{ mawe {anse da

pristane. A ko je taj ko eventualno moè da se me{a? To su velike sile i
me|unarodne organizacije. Ova organizacija Sveti Eu|idio nije me|unarodna organizacija. To je humanitarna verska organizacija. Ona u ovom
slu~aju ne moè da predstavqa silu koja se me{a i name}e svoju voqu.
Ona je ne{to sli~no organizaciji Crvenog krsta. Gde god u svetu interveni{e Crveni krst, nema optu`bi da se on me{a. Nekad se zloupotrebe
funkcioneri, aktivisti Crvenog krsta, recimo, za {pijunske operacije.
To je ~ista zloupotreba, ali organizacija kao takva je iskqu~ivo humanitarnog karaktera.
Koje su to me|unarodne organizacije koje bi mogle biti akteri me{awa? To su Ujediwene nacije, Konferencija o evropskoj bezbednosti i
saradwi, odnosno Organizacija o evropskoj bezbednosti i saradwi
OEBS, Savet Evrope, NATO i, naravno, velike sile pojedina~no i grupno; velike sile organizovane i kroz tzv. Kontakt-grupu, koja je wihova iskqu~iva tvorevina.
Voditeq: Kosovo je, stav je Vlade, unutra{we pitawe Srbije i re{ava}e se na republi~kom nivou, ali Kontakt grupa je insistirala da i federacija u~estvuje.
Dr [e{eq: Federacija moè da bude posmatra~, moè biti i u~esnik,
moè i pomagati proces vo|ewa razgovora, ali ne na insistirawe Kontakt grupe. Kontakt grupa nema s tim ni{ta, ne bi trebalo da ima, a stvar
je savezne dràve da po{aqe posmatra~e, da po{aqe i u~esnike. U svakom
slu~aju, savezna dràva nije pokazivala voqu da se Srbija iskqu~i iz procesa re{avawa ovog problema, ~ak savezna vlast isti~e da je to unutra{we
pitawe Srbije, ali po Ustavu i savezna vlast moè da se ume{a, pogotovo
ako bi se ispostavilo da srbijanska vlast nije u stawu da re{i problem.
Voditeq: Da li u~e{}e gospodina Slobodana Milo{evi}a predstavqa podizawe ovog problema na savezni nivo?
Dr [e{eq: Ne, ne predstavqa, jer nijedan organ savezne vlasti nije
to uzeo na dnevni red, niti uzeo u razmatrawe. Savezna vlast treba da bude informisana o svemu {to se de{ava u Srbiji i Crnoj Gori.
Voditeq: Izjavili ste da Vlada ima platformu o Kosovu i Metohiji, ali je ne objavquje da [iptari ne bi saznali i traìli vi{e nego {to
im pripada. To je malo neobi~no, malo nelogi~no, jer oni ina~e traè
vi{e nego {to im pripada.
Zatim, danas ste izjavili da je va{a platforma vrlo jednostavna Kosovo je unutra{we pitawe Srbije i postoji Ustav koji mora da se po{tuje. Dakle, da li postoji ta struja da...
Dr [e{eq: Postoji platforma u dve varijante: platforma koja sadrì osnovni princip na{eg pristupa eventualnim razgovorima sa
predstavnicima politi~kih partija albanske nacionalne mawine u Srbiji i postoji platforma kao politi~ka taktika. Zna~i, uskla|ivawe zajedni~kog nastupa u procesu re{avawa izvesnog pitawa.
U pravom smislu re~i platforma je kao sistem osnovnih principa
kojima se rukovodimo saop{tena danas u Narodnoj skup{tini. Ja sam to
520
izloìo i rekao sam da je na{a platforma veoma jednostavna, op{tepoznata: Kosovo je unutra{we pitawe Srbije i Kosovo se mora re{avati u
okviru Ustava Srbije i wegovih odredbi.
Ovo drugo je stvar na{e taktike, koliko puta }emo zakazivati, kako
}emo zakazivati, {ta }emo potezati na tom sastanku, u kom pravcu }emo
nastojati da se vode razgovori, {ta }emo posebno potencirati, i niko ko
je pametan i u~estvuje u nekim pregovorima ne obave{tava unapred javnost koji }e biti wegovi potezi.
Voditeq: A platforma Srpske radikalne stranke kulturna autonomija?
Dr [e{eq: Na{a strana~ka platforma je tako|e objavqena, mi smo
za to da se pripadnicima albanske nacionalne mawine pruè izvesna autonomna prava, ali ne teritorijalna autonomija, jer u tom slu~aju jedan
deo na{eg naroda, jedan deo Roma, muslimana, Turaka i Egip}ana, po{to
i takvih ima na Kosovu, potpada pod direktnu {iptarsku vlast. To bi
bio zlo~in prema na{em narodu. Iz dosada{weg iskustva znamo da bi taj
reìm bio stravi~an, surov. Niko nema pravo da jedan deo srpskog naroda odvaja od matice i stavqa ga pod bilo ~iju vlast, a pogotovo ne {iptarsku vlast.
[iptari, ako ne èle da participiraju u na{em dru{tvenom ìvotu, mogu imati samostalno organizovano zdravstvo, {kolstvo, kulturu,
mogu imati samostalno obrazovawe, penzijsko i socijalno osigurawe,
informisawe itd., ali sami da upla}uju svoje fondove i da sami raspolaù novcem iz tih fondova.
Voditeq: Da li su va{i koalicioni partneri to prihvatili?
Dr [e{eq: U principu da. Mi svakodnevno o tome razgovaramo.
Voditeq: To nije re~eno u izloènom programu premijera Marjanovi}a. Sasvim suprotno je re~eno.
Dr [e{eq: Ne, nije re~eno ni{ta sasvim suprotno.
Voditeq: Ako mogu da citiram: Kosovo i Metohija su sastavni i
neotu|ivi deo Srbije, a zbog svoje nacionalne, istorijske i kulturne,
privredne i druge posebnosti ima po Ustavu Srbije pravo politi~ko teritorijalne autonomije.
Dr [e{eq: To je ono {to ima po Ustavu Srbije. I to je onaj maksimum na koji smo spremni da pristanemo.
Voditeq: Pa zna~i, ipak pristajete.
Dr [e{eq: Ja sam danas govorio o tome. Ne moèmo mi da odbacimo
Ustav. Taj ustav vaì, i sve dok vaì, dok se ne promeni, mi ga po{tujemo. On postoji.
Ali [iptari ne pristaju na te elemente autonomije koji su propisani Ustavom Srbije. Oni traè dràvnost. E, mi na to ne pristajemo.
Nema nikakve kolizije izme|u ekspozea Mirka Marjanovi}a i na{e
strana~ke platforme. Ova na{a varijanta kulturne autonomije uklapa
se u okvir sada{wih ustavnih odredbi, s tim {to bi i ova teritorijalna autonomija trebalo da se uskladi prema ovom principu dvodomnosti
svih skup{tina na podru~ju Kosova i Metohije.
521
Voditeq: Da li mogu da vas zamolim da objasnite {ta zna~i kada

Kontakt grupa kaè: podràvamo zna~ajno ve}i stepen autonomije za Kosovo, koji mora ukqu~iti i zna~ajnu samoupravu. Tako je odre|ena definicija. Na ~emu oni konkretno insistiraju?
Dr [e{eq: Oni insistiraju na dràvnosti Kosova i Metohije. Oni
traè da Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, zato {to na taj na~in Kosovo i Metohija napokon dobijaju atribute dràvnosti i mogu}nost otcepqewa u perspektivi.
Federacija je sloèna dràva sastavqena od prostih, jednostavnih dràva, federalnih jedinica. Onaj ko je ~lan federacije ima pravo da iza|e
iz federacije. To je praksa u me|unarodnom javnom pravu potencirana pogotovo raspadom Sovjetskog Saveza, êhoslova~ke i biv{e SFRJ.
I drugo, Amerikancima se toliko i ne ùri da Kosovo potpuno iza|e iz sastava Savezne Republike Jugoslavije koliko èle da uz pomo} nekog reìma na Kosovu kao posebnoj federalnoj jedinici, koji je pod wihovom neposrednom kontrolom, i eventualnog reìma u Crnoj Gori, koji
bi tako|e maksimalno kontrolisali, drè Srbe pod prinudnom upravom.
Srbija bi tako bila dovedena u situaciju da se nad wom ostvaruje dominacija na saveznom nivou. Ako bi sama poku{ala da se oslobodi te dominacije, da se otarasi savezne dràve i federalnih jedinica svojih partnera, onda bi Srbija ispala glavni krivac zbog rasturawa Savezne Republike Jugoslavije. To je ta paklena zamisao zapadnih sila, pre svega Amerikanaca.
Voditeq: Predlaèm da napravimo malu pauzu, a onda }emo nastaviti razgovor.
Slu{ate emisiju Klub Radio Novosti. Nastavqamo razgovor sa
potpredsednikom Vlade Republike Srbije i predsednikom Srpske radikalne stranke dr Vojislavom [e{eqom.
Stigli smo kod Crne Gore i wihovog odnosa prema kosovskom problemu.
Dr [e{eq: Odnos sada{we vlasti u Crnoj Gori prema problemu Kosova i Metohije, odnosno problema separatisti~kih ambicija ve}eg dela
pripadnika albanske nacionalne mawine je veoma lo{. Mislim da je aktuelni reìm u Crnoj Gori na izvestan na~in izgubio glavu, uhvatila ga
je nervoza i izjave wihovih ~elnika su sve nepromi{qenije.
Pored zalagawa za internacionalizaciju, za me{awe stranih sila u
na{e unutra{we probleme, reìm u Podgorici iskazuje izvesnu zluradost nad problemom koji je sna{ao Srbiju, verovatno nesvestan da je to
zajedni~ki problem i da se moè grdno osvetiti onome ko ga zanemari
ili ga na vreme ne po~ne re{avati.
Voditeq: Kako tuma~ite izjavu Svetozara Marovi}a da }e problem
Kosova biti re{en onako kako Amerikanci budu hteli?
Dr [e{eq: S jedne strane, to je defetisti~ki nastup, iskazuje izvesnu rezigniranost i mirewe sa diktatom velikih sila, a s druge strane,
izricawe izvesne pretwe reìmu u Srbiji i Srbiji kao federalnoj jedinici u celini.
522
I jedno i drugo ima odre|enu funkciju u predizbornoj kampawi u

Crnoj Gori, ali po mom mi{qewu, pogre{no je prora~unat efekat takvih izjava. Moè se obiti o glavu onima koji tako nastupaju.
Voditeq: Sporazum o normalizaciji obrazovawa Albanaca je, kako
vi kaète, za vas zate~eno stawe. Ali, po{to ste videli sporazum, verovatno imate neki komentar.
Dr [e{eq: Mislim da to nije tajni sporazum. Nije nagla{eno da je
to neko privremeno re{ewe. Trajno re{ewe, naravno, moèmo traìti
u direktnom dijalogu, pre svega predstavnika Vlade i parlamentarnih
stranaka sa predstavnicima albanskih politi~kih stranaka.
Voditeq: Kako tuma~ite ocenu rektora gospodina Papovi}a da je
sporazum protivustavan i da stvara dobru osnovu za oìvotvorewe Kosova republike?
Dr [e{eq: Ja cenim rektora Papovi}a i mislim da je ~astan ~ovek
i istaknuti patriota, ali mislim da je ta izjava bila veoma nervozna,
preurawena, prenaglasio je neke elemente u toj izjavi i pogre{no je tuma~ewe da je ovaj korak suprotan odredbama Ustava, jer Ustav nigde ne
spre~ava mogu}nost formirawa privatnih univerziteta, privatnih
{kola. On samo kaè da je osnovno {kolovawe obavezno i besplatno, a
nigde ne li{ava gra|ane mogu}nosti da imaju privatne {kole i da u tim
privatnim {kolama {koluju svoju decu. Jedina varijanta koja nam preostaje u pogledu re{avawa problema {kolovawa za pripadnike albanske
nacionalne mawine, ako oni definitivno ne èle da se {koluju u na{im dràvnim {kolama, je otvarawe wihovih privatnih {kola.
Voditeq: Da li mislite da je na Kosovu od promene Ustava krajem
osamdesetih do danas moglo ne{to vi{e da se uradi?
Dr [e{eq: Moglo je mnogo da se uradi, ali sad ne vredi raspravqati o tome {ta je moglo da se uradi, a nije ura|eno. Sada treba da vidimo
{ta da uradimo da {to pre, {to kvalitetnije i {to efikasnije postignemo boqe rezultate.
Voditeq: Ju~e su na|eni pobijeni Albanci lojalni Srbiji i Jugoslaviji. Da li mo`da planirate ne{to vi{e da uradite na za{titi takvih qudi?
Dr [e{eq: Vlada }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da za{titi sve
gra|ane Srbije, sve gra|ane Kosova i Metohije, bez obzira na nacionalnost. Ne moèmo garantovati da }e ba{ svaki ìvot biti sa~uvan, da }e
svako telo biti sa~uvano, jer ubistva se de{avaju i u Beogradu, nekada to
poprima obele`je pravih teroristi~kih akata. Imali smo ve} i ubistva
sa izrazitom politi~kom pozadinom. Ali, u svakom slu~aju, Vlada }e na
Kosovu i Metohiji da preduzme odgovaraju}e mere da se suzbiju ovakvi
vidovi aktivnosti, pogotovo {to ima indicija da je re~ o uba~enoj teroristi~koj grupi iz Albanije.
Voditeq: Toma Nikoli} je danas u Skup{tini na kraju svog izlagawa izjavio ne{to {to je mo`da pomalo zastra{uju}e, rekao je: u svakom
slu~aju, Srbija u mojoj ku}i ima spremna tri ratnika. Da li je to najava
ne~ega?
523
Dr [e{eq: To nije nikakva najava. Mi nikome ne pretimo i ne èlimo rat, ali svima na svetu stavqamo do znawa da }emo do zadweg daha
braniti Srbiju. Sada smo priterani uza zid. Priterani smo u ugao. Nema
nam vi{e uzmicawa. Oteli su nam Srpsku Krajinu, oteli su nam tre}inu
Republike Srpske, ostatak su okupirali i sad poku{avaju da nam otmu
Kosovo i Metohiju. Nemamo gde da uzmi~emo. Moramo se braniti. Moramo se braniti svim sredstvima, i to je jo{ jedno dodatno upozorewe zapadnim silama, kakvu su vatru razgoreli na Balkanu, upozorewe da se ne}e kapitulirati.
Voditeq: Za{to je odnos zapadnih sila, pre svega Amerike i Nema~ke, takav prema nama?
Dr [e{eq: Zato {to se Srbija nalazi na putu realizacije nekih wihovih strate{kih zamisli. Srbi su tradicionalni ruski saveznik na
Balkanu i Amerikancima se ùri da Srbe svedu na {to mawu teritoriju, pre nego {to se Rusija oporavi i uspravi.
Voditeq: [ta mislite, dokle moè da traje odugovla~ewe i odbijawe albanske strane da do|e na razgovor i na ~iju je to {tetu, s obzirom
da se ne vr{i nikakav pritisak zbog toga {to se ne pojavquju?
Dr [e{eq: O~ekujem da to izbegavawe ne}e jo{ dugo trajati. Danas
je bila delegacija Vlade Srbije i politi~kih stranaka. Sa delegacijom
je bio i Milan Milutinovi} i mislim da oni vi{e ne}e putovati, dok ne
bude sasvim izvesno da }e se predstavnici albanskih stranaka odazvati
pozivu na razgovor. Ali mislim da su sve prilike da se dugo na to ne}e
~ekati, jer je i zapadnim silama jasno da bez tih razgovora nema nikakvog
pomaka u re{avawu problema, pa ~ak ni u onom pravcu u kome bi one èlele da se problem re{ava.
Voditeq: Da pre|emo malo na pri~u o vladi. Mnoge je iznenadilo to
{to ste u{li u vladu sa levim blokom, ali je to ve} stara pri~a. Mnogi
su vas pitali i znam da }ete verovatno odgovoriti da su strana~ka prepucavawa sada ve} zaboravqena i da sada vaì samo ono od 24. marta, kada
ste u{li u vladu.
Me|utim, vi ste isto tako istakli da bi vlada dobro funkcionisala, neophodno je da postoji i elementarno poverewe i korektan odnos.
Pa, malo je neprirodno i nelogi~no da vi imate poverewe ili o~ekujete korektan odnos od nekoga koga ste do ju~e nazivali kriminalcem.
Dr [e{eq: Nisam rekao da treba zaboraviti {ta se de{avalo. Treba pamtiti, ali ne smemo biti zlopamtila, ne smemo biti osvetoqubivi.
Mi radikali nikada nismo pokazivali osvetoqubivost u politici. Ali
sve ovo {to se de{avalo treba da nam bude jedno dragoceno iskustvo, pouka za na{e budu}e delovawe.
Drugo, ulaskom u Vladu narodnog jedinstva, sklapawem tog koalicionog sporazuma, za nas je nastupila nulta ta~ka. Sada po~iwe novi oblik
pona{awa sva tri koaliciona partnera u Vladi narodnog jedinstva i moram javno priznati da ta vlada za sada dobro funkcioni{e, ~ak mnogo boqe nego {to smo i mi o~ekivali. Ima mnogo razumevawa, pogotovo u ekonomskim i nacionalnim pitawima. Ova vlada zaista ima {anse.
524
Voditeq: Vi ste ranije uporno isticali da nikada ne}ete pristati

na koaliciju, da biste bili mawinska stranka.
Dr [e{eq: Nisam rekao da nikada ne}emo. Nikada se ne kaè nikad,
osim za neke kqu~ne stvari. Mi smo {est meseci govorili da izbegavamo da u|emo u takvu vladu gde bismo bili mawinski faktor. [est meseci izbegavawa je verovatno bilo dovoqno.
Drugo, do posledweg dana smo insistirali da se formira ~etvorna
koalicija, da se ukqu~i i Srpski pokret obnove, a Srpski pokret obnove nije hteo ako mi u~estvujemo. On je svoje eventualno u~e{}e uslovqavao, pre svega, na{im neu~e{}em. Zna~i, jedino je SPO kriv {to nije
do{lo do ~etvorne koalicije. Nama bi to bila povoqnija varijanta, iako su najve}e tenzije izme|u nas i SPO-a, bez obzira na to. Oni imaju
ozbiqnih qudi koji bi u{li u vladu i u vladi bi postojao jo{ ve}i stepen ravnoteè. Ali onoga koga nema, bez wega se moè.
Voditeq: Toma Nikoli} je pre neki dan, ~ini mi se, gostuju}i na BK
Televiziji izjavio da se program koji je izloìo Mirko Marjanovi} u
potpunosti slaè apsolutno slaè, ba{ je tako rekao, sa programom
Srpske radikalne stranke. Vi ste, dodu{e, izjavqivali da je to konsenzusom postignuto, ali on je rekao da se apsolutno slaè, a Mirko Marjanovi} je izjavio da je ovo vlada kontinuiteta. Kako se to sada slaè?
Dr [e{eq: U ekspozeu Mirka Marjanovi}a nema ni~eg {to bi bilo
protivno programu Srpske radikalne stranke. Ne mogu da kaèm da je
ekspoze potpuno po meri na{eg programa. Formirawe Vlade narodnog
jedinstva podrazumeva izvesne me|ustrana~ke kompromise. Mi smo pokazali spremnost na te kompromise, jer bez kompromisa ne bi bila mogu}a
vlada, ne bi moglo da se ostvari weno efikasnije delovawe.
Za socijaliste i za JUL ovo je zaista vlada kontinuiteta, za nas je
ovo vlada po~etka. U startu nam je odnos ne{to druga~iji. Ovo je za nas
prvi put da smo postali vladaju}a stranka, da smo u{li u vlast, a kod socijalista postoji kontinuitet vlasti od 1990. godine naovamo. Zapravo,
taj kontinuitet nije prekidan ni sa prethodnim komunisti~kim reìmom, ali se SPS reformisala, pre{la u demokratske vode i za vlast se
bori u okviru parlamentarnog politi~kog sistema.
Voditeq: Kako su socijalisti i JUL raspoloèni prema saradwi sa
radikalima?
Dr [e{eq: Za sad vrlo dobro, da kucnem u drvo, zaista se stvari dobro odvijaju. Imamo veoma veliku dozu razumevawa. Zna~i, dobro sara|ujemo u ovim stvarima o kojima smo do sada raspravqali, pogotovu u vezi
sa Kosovom i Metohijom. Videli ste, potpuno su nam jedinstveni stavovi.
Voditeq: [ta bi moglo da dovede do sukoba?
Dr [e{eq: Svi smo mi ozbiqni qudi. Svesni smo {ta podrazumeva
ova vlada. Verovatno }e biti nekad nekih sporova, problema, bitno je da
se u procesu razre{avawa tih problema prilazi sa svom ozbiqno{}u,
korektno{}u i dobrom voqom. Ta dobra voqa postoji u Vladi.
Voditeq: Kada kaète uvek sam èleo da budem vlast, da li je to po
svaku cenu?
525
Dr [e{eq: Ne po svaku cenu, ne po cenu moralnih principa. Za mene je moral iznad voqe za vla{}u.
Voditeq: Isti~ete i da je interes Srpske radikalne stranke da bude
jedina vladaju}a politi~ka partija.
Dr [e{eq: To je san svake stranke.
Voditeq: Sve ste spremni da uradite...
Dr [e{eq: To je interes svake stranke, me|utim, sve re|e se de{ava
u Evropi da je jedna stranka u stawu da vlada.
Voditeq: Gde je tu demokratija?
Dr [e{eq: Kako, gde je demokratija?
Voditeq: Ako samo vi vladate?
Dr [e{eq: Demokratija je u tome {to vladamo voqom naroda, a ne
da li vladamo sami ili vladamo sa jo{ nekim. Bitna je voqa naroda. Bitan je legitimitet vlasti. Ali, naravno, o~igledno je da je voqa naroda
ne{to druga~ija od na{ih èqa i da je narod presudio na septembarskim
izborima, iskazuju}i poverewe prema ~etiri vode}e politi~ke partije u
Srbiji. Verovatno }e se na nekim slede}im izborima malo pomerati ti
odnosi snaga, ali u su{tini }e ostati onakvi kakvi su danas.
Ako ova vlada bude uspe{na, ima {ansu da vlada dugo, dugo. Ako ne
bude uspe{na, sami smo krivi. Ko nam je kriv? Ne moè nam narod biti
kriv. Narod nam je ukazao poverewe na ovaj na~in i mi to poverewe moramo da opravdamo. Svesni smo i jedni, i drugi, i tre}i, rizika koji smo
preuzeli i svesni smo da moramo uspeti.
Voditeq: Da li ste zadovoqni podelom ministarskih mesta?
Dr [e{eq: Da. Podela ministarskih mesta je obavqena tako|e veoma korektno. Mi smo proporcionalno zastupqeni u Vladi u odnosu na na{e snage u parlamentu i u kvalitativnom i u kvantitativnom pogledu.
Voditeq: Grupa 17 je hvalila va{ ekonomski program. Ko je radio na
izradi tog programa?
Dr [e{eq: Na{ nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni, kulturni program je kolektivni produkt qudi iz najvi{eg rukovodstva Srpske radikalne stranke. Za razliku od nekih drugih politi~kih stranaka,
mi smo neprekidno dokazivali da smo kompetentni u ekonomskim raspravama, da se razumemo u ekonomiju. Ekonomija je su{tina svake politike.
Na{ ekonomski program hvale na{i najve}i politi~ki protivnici. U
toj grupi 17, sada je to grupa 27, koliko ih ima, veliki je broj qudi koji
su nam politi~ki protivnici, ali ne mogu da ospore na{ ekonomski program, ako je on objektivno kvalitetan. Jeste kvalitetan i nijedna stranka nema kvalitetniji, bar ne za sada.
Voditeq: Koliko }e vam koalicioni partneri pomo}i, a koliko odmo}i da realizujete program stranke?
Dr [e{eq: Mi }emo zajedni~ki da realizujemo minimum na{ih programskih ciqeva, jedinstvenih programskih ciqeva. Tu smo postigli saglasnost. Postigli smo saglasnost da se ozbiqnije krene u proces privatizacije, da se re{avaju socijalni problemi.
526
Voditeq: Suzbijawe kriminala je jedan od najva`nijih zadataka, to je

istaknuto i u izloènom programu premijera Marjanovi}a. Vi ste to ina~e isticali, ~ak ima i nekih tuma~ewa da je ovakva va{a popularnost na
izborima postignuta zahvaquju}i akcentovawu na kriminalu i korupciji.
[ta }ete sada uraditi u vezi sa tim pitawem kao potpredsednik Vlade?
Dr [e{eq: Prvo, bi}emo najo{triji prema svojim qudima ako slu~ajno krenu u neke korupciona{ke afere, ta~nije, u kriminalne radwe.
Oni }e biti primereno ka`weni. Drugo, nastavi}emo borbu protiv kriminala. Naravno, sad imamo i poluge vlasti, uticaj u svojim rukama. Ta
borba protiv kriminala ne sme biti samo javna prozivka, nego konkretna akcija, a kriminalac je samo onaj za koga se na sudu dokaè da je zaista po~inio neko krivi~no delo.
Voditeq: Do{li smo do devalvacije. Odluku Savezne vlade o devalvaciji dinara ocenili ste kao neophodnu meru, kako bi svi uvoznici pla}ali pun iznos carina.
Dr [e{eq: Ako se se}ate, vi ste bili na na{oj konferenciji za
{tampu...
Voditeq: Hvala {to ste me podsetili.
Dr [e{eq: To je bilo negde pre dva meseca, kada smo se otvoreno zalagali za devalvaciju. Po na{em ekonomskom programu se neprekidno zalaèmo za realan kurs dinara, a ovde je kurs zaista bio toliko neuravnoteèn da je u povla{}enom poloàju bio takozvani uvozni~ki lobi.
Carine su bile obezvre|ene niskim kursom marke. Uvozile su se ogromne koli~ine robe bez pravog ekonomskog rezona. Ovako }e se za izvesno
vreme uravnoteìti zainteresovanost uvozni~kog lobija da robu uveze
i zainteresovanost jednog dela stanovni{tva da uvezenu robu kupi po cenama koje su realne, a to su prodajne cene u inostranstvu, plus carina koja se napla}uje u na{oj zemqi.
Voditeq: Preduhitrili ste me. Nisam stigla da postavim pitawe.
Tvrdwu da devalvacija ne}e povu}i inflaciju odmah su negirala poskupqewa na pijacama, a tako|e se najavquju poskupqewa mesa, hleba, mleka.
Poskupeli su i neki uvozni proizvodi.
Dr [e{eq: Vlada je zauzela stav da ne prihvati nijedno poskupqewe robe koja je pod wenom kontrolom. U Ministarstvo trgovine neprekidno stiù zahtevi za poskupqewa, ali poskupqewa ne}e biti za neko
duè vreme.
Voditeq: Zato {to u bankama nema maraka?
Dr [e{eq: Mislim da maraka ima i o tome najboqe svedo~i podatak
kakav je crni devizni kurs. Kod uli~nih dilera marku moète prodati za
{est dinara, kad kupujete, kupujete za 6,2.
Voditeq: Neki kaù da je to zato {to dileri nemaju dinare.
Dr [e{eq: Znate {ta, i devize su kao roba. Kurs deviza na crnom
trì{tu zavisi i od zakona ponude i potra`we. Ne moète vi traìti
ne{to ako nemate ~ime to da potkrepite. Ne moè neko da traì devize, a nema dinare. Treba da se podrazumeva da onaj ko traì devize, ima
dinare.
527
Voditeq: Postoji ograni~avaju}i faktor od 500 maraka, {to }e opet

terati gra|ane da se obrate uli~nim preprodavcima.
Dr [e{eq: Mislim da je veoma mali broj gra|ana koji ide u banku i
kupuje i tih 500 maraka. Ogromna ve}ina gra|ana nema toliko novca da
kupuje devize. Skoro sve plate i sve penzije odlaze na osnovne tro{kove
ìvota: na hranu, delimi~no na odevne predmete i obu}u, na pla}awe komunalija. Veoma je mali procenat qudi koji su u stawu da ne{to izdvoje
i pretvore u devize.
Voditeq: Kako komentari{ete to {to je Vlada Crne Gore bila protiv promene kursa?
Dr [e{eq: Mislim da je Vlada Crne Gore {titila taj uvozni~ki
lobi i da je o~ekivala iz toga neku konkretnu korist, a i neki qudi u toj
vladi su se rukovodili principom {to gore to boqe.
Voditeq: Vlada Republike Srpske je uvela dvovalutni sistem pla}awa, pa je sad marka zvani~no sredstvo.
Dr [e{eq: Mislim da su tu motivi druga~iji.
Voditeq: Da li jo{ uvek ni{ta ne znate o programu predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a za prevazilaèwe...
Dr [e{eq: Ja jo{ taj program nisam video. Video sam da ga neki u
novinama napadaju, da ga neki hvale. Ni ti koji ga hvale, ni ti koji ga napadaju, tako|e nisu videli program u celosti i ja bih sa~ekao da se prvo
taj program objavi i da ga pro~itam, pa da onda kaèm svoj sud o wemu.
Voditeq: Kako ocewujete naklonost zapadnih sila prema Crnoj Gori?
Dr [e{eq: To nije uzrokovano nikakvom wihovom qubavqu prema Crnoj Gori, nego je to na~in da se napakosti Srbiji. Zna~i, u pitawu su wihovi interesi. Oni traè gde god mogu upori{te za dejstvo protiv Srbije.
Voditeq: Ima nekih najava da bi Crna Gora mogla biti izuzeta od
sankcija. Gospodin Momir Bulatovi} je ukazao da bi to moglo da izazove
raspad Jugoslavije. [ta vi mislite o tome?
Dr [e{eq: Malo je verovatno da Crna Gora bude izuzeta od ekonomskih sankcija. Ako krenu na ovo neizdavawe viza za politi~ke funkcionere, malo koga }e to ozbiqno pogoditi. Ali ako je re~ o sistematskim,
ekonomskim sankcijama, onda je nemogu}e da Crna Gora bude izuzeta.
Voditeq: Na Zapadu je o~igledno antisrpsko raspoloèwe koje je
kreirano medijskom kampawom protiv Srba. O~igledno je da se mi ba{
preterano i ne angaùjemo oko toga, nemamo profesionalnu srpsku propagandu. Da li planirate ne{to da uradite?
Dr [e{eq: Ima tu nekih problema koji }e se re{iti u najskorije
vreme. Recimo, imamo problem prenosa satelitske televizije. Satelitski program na{e televizije se uop{te ne gleda u Americi. Za{to?
Zato {to je neko bio dovoqno neozbiqan pre vi{e godina pa je sklopio ugovor sa izvesnim hoh{taplerom iz Kalifornije, Mi}om Radenkovi}em, koji je dobio monopolska prava na distribuciju satelitskog programa na podru~ju Amerike. On je uzeo neke pare, izgleda ~ak u gotovu, i
izgubio se.
528
Voditeq: Kako komentari{ete medijsku situaciju i {ta }ete promeniti?

Dr [e{eq: Mora mnogo toga da se promeni u medijskoj sferi i u izgledu je dono{ewe novog zakona o informisawu.
Vi znate da je Srpska radikalna stranka veoma liberalno orijentisana u sferi informisawa. Mi smo skoro uskratili prisustvo Tanjuga i
dràvnoj televiziji na{oj konferenciji. To je bila jedna lekcija i rukovodstvu, i dràvnoj televiziji, i Tanjugu, da se vi{e ne mogu tako pona{ati.
Voditeq: Zna~i, slede}i put mogu da do|u na konferenciju?
Dr [e{eq: Slede}i put }emo videti. Znate, to je jedna lekcija, jednokratna lekcija, a ako se ponovi takvo wihovo pona{awe, onda mogu
o~ekivati da }emo ih trajno eliminisati sa na{ih konferencija za
{tampu, jer oni moraju da predwa~e u objektivnosti, nepristrasnosti, a
ne da se pona{aju kao da sami mogu krojiti izvesnu strana~ku politiku
i procewivati {ta je korisno za objavqivawe, a {ta ne.
Voditeq: U toku dana su stigla mnoga pitawa slu{alaca. Sada }emo
poku{ati da odgovorimo na neka.
[ta mislite o otvorenom pismu Milo{a Mini}a upu}enom predsedniku Jugoslavije Slobodanu Milo{evi}u?
Dr [e{eq: Milo{ Mini} je notorni izdajnik srpskog naroda. Mnogo se kompromitovao pod Titovim komunisti~kim reìmom. On je cepao
srpske zemqe, on je stvarao uslove za razbijawe prethodne Jugoslavije i,
evo, pri kraju ìvota nastavqa sa svojom izdajni~kom rabotom.
Voditeq: Milo{ Radi} iz Beograda pita: Da li bi gospodin [e{eq pozvao Kinkela, Vedrina, Kuka i Olbrajtovu kao posmatra~e za
razgovore Slobodana Milo{evi}a, Vojislava [e{eqa, Vuka Dra{kovi}a sa Rugovom, Aganijem, Bakalijem, uz direktan televizijski prenos
na dràvnim televizijama u Nema~koj, Francuskoj, Americi?
Dr [e{eq: Ideja je veoma interesantna. Ja sam u svakom slu~aju protiv internacionalizacije, ali spreman sam na direktno suo~avawe i sa
Olbrajtovom, i sa Kinkelom, i sa Vedrinom, i sa ovim Englezom, kako mu
be{e ime Kukom, na bilo kojoj ameri~koj, engleskoj, francuskoj ili nema~koj televiziji ili na na{oj televiziji.
Voditeq: Jovanovi} Aleksandar pita: Kako srediti problem Kosova?
Na to smo odgovorili.
^lan Srpske radikalne stranke pita: Za{to se referendum ne odnosi na Crnu Goru, za{to se [e{eq ovako nije pona{ao u Skup{tini
dok je bio opozicija?
Dr [e{eq: Referendum ne moè da se odnosi na Crnu Goru, jer je Kosovo unutra{we pitawe Srbije. Ne moè se ~ovek na isti na~in pona{ati kad je vlast i kad je opozicija. Vlast podrazumeva mnogo ve}i stepen odgovornosti, a opozicija je tu da napakosti vlasti, a ne da pomaè vlast.
Ciq je opozicije da obori vlast, a ne da je osve{}uje, a ciq je vlasti da sama sebe u~vrsti, stabilizuje i da spre~i opoziciju pri poku{aju obarawa.
529
Voditeq: Popovi} Milica pita: Kao predsednik Srpske radikalne

stranke, da li }ete ispuniti svoje obe}awe da bi trebalo popisati sve
Albance na Kosovu i utvrditi im dràvqanstvo?
Dr [e{eq: Ne mogu to ispuniti kao predsednik Srpske radikalne
stranke, ali }u kao potpredsednik Vlade Srbije nastojati da se {to pre
obezbedi popis svih gra|ana Srbije i moje li~no mi{qewe je da ne treba ~ekati 2001. godinu, da se to moè i ranije uraditi, pogotovo {to smo
u me|uvremenu imali raspad prethodne Jugoslavije.
Voditeq: Dragi{a Nikoli} pita: Za{to se ne uputi predlog stranim novinarima da posete Albance u ostalim gradovima Srbije, tj. za{to se ìvot i prava Albanaca ne posmatraju na ~itavoj teritoriji Jugoslavije i Srbije?
Dr [e{eq: Nije stvar srpske Vlade da poziva strane novinare, ali
mislim da nijednom stranom novinaru nije onemogu}eno da radi na podru~ju Kosova i Metohije i svi su oni upoznali, prakti~no, kakvo je stvarno stawe. Sve zapadne vlade znaju kakvo je stvarno stawe, ali interesi
kojima se rukovode usmeravaju ih na plasirawe laì i neistina.
Voditeq: Sawa Tadi} pita: Znate li da je Kosovo jo{ od Dejtona dato [iptarima? Ho}ete li vi biti taj koji }e tu neminovnost obja{wavati Srbima, ili }ete napustiti tu vladu u kojoj sedite kada to shvatite?
Dr [e{eq: Prvo, Dejtonski sporazum se nije odnosio na Kosovo i
Metohiju.
Drugo, ja, niti bilo koji srpski radikal, ne}emo u~estvovati ni u kakvoj predaji Kosova i Metohije.
Tre}e, sa na{im koalicionim partnerima u Vladi narodnog jedinstva, Socijalisti~kom partijom i Jugoslovenskom levicom, ~vrsto smo
se dogovorili da se Kosovo ni po koju cenu nikome ne daje. Kosovo mora
ostati sastavni deo Srbije.
Voditeq: MirkoRimac Popovi} vas pita: Da li moè da se podeli
Kosovo i Metohija izme|u Albanije i Srbije na 50:50 odsto?
Dr [e{eq: Mi smo protiv svake deobe. Kosovo i Metohija se moraju u celini sa~uvati.
Voditeq: Pavlovi} Dragica pita: [ta je sa odgovorom na pismo koje su vam uputili penzioneri?
Dr [e{eq: Ne znam ni za kakvo pismo penzionera. Moram priznati
jednu stvar svaki dan mi stiè po nekoliko stotina pisama i ja prakti~no nijedno pismo ne ~itam. Administrativne slu`be otvaraju po{tu,
~itaju pisma i po neko od tih pisama mi proslede. Kad bih ~itao sva pisma koja mi dolaze, moj bi ~itav ìvot pro{ao u ~itawu.
Voditeq: Danica Dini} pita: Kada }e i u koje vreme da reguli{e redovnu isplatu penzija i {ta je sa jednim dinarom od benzina koji je obe}an penzionerima?
Dr [e{eq: Ne}emo mo}i za kratko vreme da reguli{emo redovnu isplatu penzija, ali u najskorije vreme imamo ideju da ne{to u~inimo kako bi se smawio zaostali dug penzionerima.
530
Voditeq: Petar Mini} vas pita: Koliko u Srbiji ima radnika koji su radili 40 godina, upla}ivali u stambeni fond, a jo{ stan nisu dobili? [ta je sa tim novcem?
Dr [e{eq: Taj novac je odavno potro{en. Nekad namenski, nekad nenamenski. Male su {anse da se ne{to naknadno po tom osnovu postigne.
Voditeq: Mitrovi} Miodrag pita: Kada }e zemqoradnici da prime
svoje penzije, kada }e im se poboq{ati stawe?
Dr [e{eq: Rekao sam ve} da }emo nastojati u najskorije vreme da
bitno smawimo zaka{wewe penzija, da smawimo dugovawa prema penzionerima. To }e realno biti izvesno poboq{awe stawa, a za potpunu normalizaciju }emo morati da sa~ekamo jo{ izvesno vreme, jer bilo bi pogre{no sada i}i na {tampawe dinara da bi se isplatile penzije. Penzije se moraju ispla}ivati iz realnih izvora, kako se ne bi podstakla nova
hiperinflacija.
Voditeq: \ura Obradovi} pita: Kako re{iti penzionerska dugovawa, da li }e biti inflacije?
Dr [e{eq: Inflacije }e biti, ali se mi trudimo da ona bude {to
nià. Ne moèmo mi u sada{wem stawu na{e ekonomije potpuno iskqu~iti inflaciju, ali moèmo je ograni~iti, moèmo je kontrolisati, moèmo je svesti na izvestan minimum, na podno{qivi minimum.
Voditeq: Mladen Gojkovi} pita: Ho}ete li istrajati na himni Boè pravde, ho}ete li goniti u zatvor crvene lopove, ho}ete li da rasprodate vile na Dediwu, {tafete? Dobro, ovaj prvi deo, ono {to ste najavqivali...
Dr [e{eq: Ho}emo li istrajati na borbi protiv kriminala ho}emo, od toga ne}emo odustajati.
[to se ti~e vila na Dediwu, one su u ingerencijama savezne dràve,
ali mi }emo se u okviru Vlade Srbije zalagati za sveobuhvatnu privatizaciju. Tu zaista nema odustajawa. A zalagawe za himnu Boè pravde je
propisano i Programom Srpske radikalne stranke.
Voditeq: Milan Jovanovi} pita: Da li je mogu}a preregistracija
vozila sa crnogorskim tablicama na srpske?
Dr [e{eq: Tu }e morati da se izna|e izvesno re{ewe. Kakvo, to }emo videti u najskorije vreme.
Voditeq: Jagoda Kova~: [ta je bilo sa starom deviznom {tedwom?
Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa je tako|e u nadle`nosti savezne
dràve i pripremqen je zakon za weno re{avawe, ali taj zakon nikako
da se pojavi pred Saveznom skup{tinom.
Voditeq: Slavko Miri}, Dobanovci: Kako tuma~ite asfaltirawe
14 ulica u Batajnici, a u Dobanovcima nijednu, ~ime opravdavate nedavawe re~i na zadwoj sednici Skup{tine u Zemunu odborniku koji je tri puta traìo re~?
Dr [e{eq: Svi odbornici koji su traìli re~ na sednici Skup{tine op{tine Zemun dobili su re~. Zaista ne znam za takav slu~aj da je
neko tri puta traìo re~, a da nije mogao da govori.
531
Drugo, u toku je izgradwa puta dugog 3,5 km od Dobanovaca do novog

naseqa Grmovac. Dobanovci nemaju nekih prioritetnih problema sa asfaltirawem puteva, mada }e se i tamo na tome raditi, a ovih 14 ulica u
Zemunu 30 godina nisu imale asfalt, to je bilo zaista urgentno.
Voditeq: Zorana Jovi}: Pre dva meseca ste najavqivali izbore za
maj, {ta sada mislite o novim izborima? verovatno misli na lokalne
izbore.
Dr [e{eq: Nisam najavqivao za maj, govorio sam da {to pre èlimo nove lokalne izbore, i ta èqa je ostala. Mi kao stranka }emo insistirati da se lokalni izbori {to pre obave.
Voditeq: Za{to ste progutali poraz protiv Lili}a, u stvari va{u
pobedu? pita Milan Ili}.
Dr [e{eq: Ja nisam poraèn protiv Lili}a, ja sam Zorana Lili}a
pobedio na predsedni~kim izborima, ali nedostajalo je nekoliko hiqada glasova do 50 odsto bira~a.
Voditeq: Majstorovi} Goran: Bio sam ~lan va{e stranke jo{ dok je
bila Srpski ~etni~ki pokret, bio sam sa vama dok ste Miru Markovi}
zvali ve{tica sa Dediwa, a ona vam je uzvratila da niste ni mu{ko, ni
Srbin. Sad vas ja pitam da li ste mu{ko i da li ste Srbin?
Dr [e{eq: Postoje neke varijante proveravawa.
Voditeq: Zoran Vlahovi}: Istina o metalskom kompleksu...
Dr [e{eq: Metalski kompleks je u veoma te{koj situaciji. Ta istina je jasna svakom gra|aninu na{e zemqe i za duè vreme se ti problemi
metalskog kompleksa ne}e mo}i efikasnije razre{iti. Jedini spas za
metalski kompleks je sveobuhvatna privatizacija i to privatizacija u
koju bi se ukqu~ile i strane firme. Drugog na~ina da se iza|e iz sada{we ekonomske krize jednostavno nema.
Voditeq: Qiqana Blagojevi} pita: Da li je mogu}e da se u op{tini
Rakovica ne ru{e kiosci i da se daju dozvole kao u Zemunu?
Dr [e{eq: Ja mislim da je pravi zlo~in progoniti qude koji su izgradili kioske ako realno nikome ne smetaju i ako nikoga ne ugroàvaju, jer
ti qudi se bave izvesnim delatnostima: ugostiteqskim, zanatskim, trgova~kim, nekad i proizvodnim i re{avaju problem egzistencije i jo{ izvesnom broju qudi koje zapo{qavaju. Dok ne iza|emo iz ekonomske krize, nemamo razloga da mnogo brinemo o lepoti. Lepo je ono {to donosi zaradu,
{to obezbe|uje qudima hleb, {to obezbe|uje da deca nisu gladna, da nisu
gola, da nisu bosa. A kad iza|emo iz ekonomske krize, onda }emo te objekte,
koji imaju privremeni status, bez obzira jesu li zidani ili monta`ni,
uklawati i privoditi nameni javnih povr{ina na kojima su izgra|eni.
Voditeq: Qiqana Stojanovi}: [ta mislite o Vojsci Jugoslavije,
da li im treba poboq{ati standard i kada }e to biti?
Dr [e{eq: Vojska je u prili~no te{kom materijalnom stawu, u veoma te{kom materijalnom stawu. Standard joj se mora poboq{ati, ali to,
naravno, ne moè da se uradi preko no}i. Bi}e tu jo{ dosta muke, mnogo
truda i mora}emo da uloìmo dosta napora, ali vojska mora pretrpeti
izvestan proces racionalizacije, reformisawa, mora smawivati logistiku u korist borbenih jedinica. Mi kao stranka se zalaèmo i za sma532
wivawe obaveznog vojnog roka sa godinu dana na osam meseci, a sredstva

koja se na taj na~in u{tede trebalo bi da se usmeravaju ka pove}awu broja profesionalnih vojnika.
Voditeq: Ovo je bilo posledwe pitawe slu{alaca. Da li biste èleli ne{to posebno da kaète, a da vas ja nisam pitala?
Dr [e{eq: Mogu da kaèm da mi je uvek veliko zadovoqstvo da razgovaram sa tako lepom i inteligentnom voditeqkom.
Voditeq: Hvala, gospodine [e{eq, na komplimentima.
Dr [e{eq: Ovog puta nisam nimalo originalan, po{to sam ne{to
sli~no rekao pro{li put, je li tako?
Voditeq: Slu{ali ste emisiju Klub Radio Novosti, ostanite i daqe na na{im talasima.
XXVII
ZAPADNE SILE OHRABRUJU SEPARATISTE
TV Rosuqa, Vlasotince, 13. april 1998. godine
Voditeq: Dragi gledaoci, èlimo vam i dobro i prijatno ve~e iz
studija Radio-televizije Rosuqa.
Ono {to ne voli Srbija, a to su cinizam, pritisci i pretwe, ne voli ni na{ i va{ ve~era{wi gost, potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do{li.
Voditeq: Nadam se da se ve~eras prijatno ose}ate u na{em studiju,
jer od na{eg posledweg susreta puno toga se promenilo.
Dr [e{eq: U va{em studiju mi je bilo uvek prijatno, ~ini mi se svaki put sve prijatnije. Zna~i, to je ve} neki napredak.
Voditeq: Pro{li put ste, gospodine [e{eq, rekli da se borite za
vlast. Vlast ste delimi~no osvojili. Kako se ose}ate?
Dr [e{eq: Ose}am se kao politi~ar koji je postigao izvestan
uspeh. Naravno, ne onoliki koliki smo èleli, ali uspeh je u svakom slu~aju postignut jer smo posle osam godina postali vladaju}a politi~ka
partija.
Formirana je Vlada narodnog jedinstva u koju su u{le tri velike politi~ke partije. Ta vlada svoju aktivnost bazira na nekom minimumu zajedni~kih programskih ciqeva. Taj minimum programskih ciqeva zapravo je ogroman projekat na kome ima mnogo da se radi naredne ~etiri godine, koliko bi ovoj vladi trebalo da traje mandat.
Mi srpski radikali smo u Vladu narodnog jedinstva u{li u najja~em
sastavu i ta vlada ve} dobro funkcioni{e. Wen rad se bazira na visokom stepenu razumevawa i mi prakti~no do sada jo{ nikakav konkretan
problem nismo imali u Vladi. To ne zna~i da problema ne}e biti, ali se
nadam da }emo imati mehanizme re{avawa problema na op{te dobro.
533
Ova vlada je pred velikim obavezama, pred velikim isku{ewima, a

narod pomno prati svaki na{ potez i ono ~ega se trenutno najvi{e bojim
su prevelika o~ekivawa.
Voditeq: Teè je sa~uvati vlast nego je osvojiti.
Dr [e{eq: Ja ne mislim da je teè sa~uvati nego osvojiti. Teè je
vlast osvojiti, a pametnim politi~kim potezima ona se moè sa~uvati.
Voditeq: [ta Vlada u ovom sastavu po kvalitetu i kvantitetu moè
da obe}a i da garantuje?
Dr [e{eq: Mi }emo ostvariti izvestan pozitivan pomak. Koliki
}e biti taj pomak, to }e narod sam da procewuje.
U svakom slu~aju, ova vlada }e raditi savesno, marqivo bi}e li{ena bilo kakvih zloupotreba, kompromitacija, ova vlada }e biti neuporedivo otvorenija za javnost nego {to je to ranije bio slu~aj i ova vlada }e
biti podlo`nija javnoj kritici, spremnija da podnese javnu kritiku nego {to je to ranije bila praksa.
Voditeq: Da li je Srpska radikalna stranka odstupila od svog programa ili je do{lo do izmena u programu?
Dr [e{eq: Nije bilo nikakvih izmena u na{em programu, nije bilo
bitnih odstupawa od na{e programske orijentacije, ali ova Vlada narodnog jedinstva podrazumeva izvesne kompromise. Ona podrazumeva
stalne kompromise. Mi smo iskazali spremnost na kompromis i ono {to
je minimum na{ih zajedni~kih programskih ciqeva mi moèmo realizovati, a da nijedna stranka koja participira u Vladi narodnog jedinstva
ne odstupi od svoje programske platforme.
Na{a zemqa je u tolikoj ekonomskoj krizi i takvoj socijalnoj bedi,
spoqnom neprijateqskom okruèwu, pod èstokim pritiscima zapadnih
sila, da zaista imamo mnogo toga {to nam je zajedni~ko. Zajedni~ko nam
je odolevawe stranoj intervenciji, o~uvawe teritorijalnog integriteta
Srbije, re{avawe kqu~nih ekonomskih i socijalnih problema.
Voditeq: Ulazak srpskih radikala u Vladu je u neku ruku bilo iznena|ewe. Kakve su bile reakcije?
Dr [e{eq: Nas to nije iznenadilo. Mi smo odmah posle izbora u
septembru pro{le godine zauzeli jedan veoma ozbiqan i principijelan
politi~ki stav. Krenuli smo s inicijativom da se formira Vlada narodnog jedinstva, nacionalnog jedinstva, koncentraciona vlada i predlagali smo da u toj vladi u~estvuju ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke
partije. Onda su do{li ti {estomese~ni pregovori u kojima smo mi, radikali, najmawe u~estvovali. Ti razgovori su se vodili izme|u levog
bloka i Srpskog pokreta obnove.
Videli ste kako su izgledali ti pregovori i koliko je od strane Srpskog pokreta obnove bilo neprincipijelnih stvari, ucewivawa, insistirawa na nebuloznim zahtevima. Najnebulozniji od tih zahteva bilo je insistirawe da }e oni u}i u vladu samo pod uslovom da radikali ne u|u, {to
je, naravno, krajwe besmisleno.
Mi smo zauzev{i principijelan stav, insistirali da sastav vlade
odgovara odnosu snaga u Narodnoj skup{tini me|u onim strankama koje
534
u~estvuju u vladi, a duè vreme smo insistirali da mandatar bude iz Srpske radikalne stranke. Tu smo imali jedno principijelno obrazloèwe:
iz reda Socijalisti~ke partije je predsednik Narodne skup{tine, a nijedna stranka u Narodnoj skup{tini nema apsolutnu ve}inu. Po{to se
proces pregovarawa oduìo, po{to je Srbiji zaista bilo neophodno da
ima novu vladu, po{to se primakao taj rok, 18. mart, kada je definitivno isticao mandat staroj vladi, i po{to je pretio sastanak Kontakt grupe od 25. marta, po{to se zao{travala situacija oko Kosova i Metohije,
mi smo odlu~ili da napravimo jo{ jedan gest dobre voqe i da odustanemo od insistirawa da po svaku cenu mandatar bude iz Srpske radikalne
stranke. Ostali smo, dakle, samo pri principijelnom zahtevu da se broj
mandata i u kvantitativnom i u kvalitativnom pogledu saobrazi odnosu
snaga u Narodnoj skup{tini.
Srpski pokret obnove to nije hteo i svojom voqom je ostao van Vlade
narodnog jedinstva. Nama je i danas iskreno ào. Bez obzira na sve politi~ke razlike, bez obzira na sve me|ustrana~ke sukobe, mi iskreno àlimo {to nije formirana ~etvorna koalicija. Mislimo da bi to bilo jo{
boqe za Srbiju. Ali, ko ne}e, ne mora, ne moèmo nikoga da prisiqavamo
niti da vu~emo za rukav. Mi ostajemo u ovoj vladi sa èqom da ona uspe{no funkcioni{e na dobrobit Srbije, na dobrobit svih gra|ana Srbije.
Da li }emo zaista biti uspe{ni ili ne}emo, to }e procewivati narod na slede}im izborima.
Voditeq: Naravno, narod }e dati svoju procenu, u neku ruku to }e biti i potvrda poverewa i vladi i predsedniku Milo{evi}u u pogledu referenduma koji je zakazan za 23. april.
Dr [e{eq: U vezi sa pitawem referenduma postignut je konsenzus
svih ozbiqnih politi~kih partija. I Srpska radikalna stranka, i Socijalisti~ka partija Srbije, i Jugoslovenska levica, i Srpski pokret
obnove podràli su referendum. Srpski pokret obnove se malo kolebao,
dodu{e, ali na sednici Skup{tine su ipak podràli i pozvali narod da
iza|e na referendum.
Mislim da mi, otkad postoji obnovqeni vi{estrana~ki sistem u Srbiji, nismo imali takav konsenzus. I to je ono {to je dobro, to je ono {to
je pozitivno. O~ekujem da }e gra|ani Srbije zaista maksimalno masovno
iza}i na referendum 23. aprila. Taj referendum zna~i, pre svega, na{u
re{enost da sa~uvamo Srbiju u wenim sada{wim granicama, da spre~imo daqe cepawe Srbije, da spre~imo otimawe Kosova i Metohije, da
spre~imo intervenciju zapadnih sila, da spre~imo wihovo me{awe u na{e unutra{we politi~ke odnose. Ovo je su{tinsko pitawe za Srbiju, a
nije pitawe podr{ke ovoj ili onoj politi~koj li~nosti, ovoj ili onoj
politi~koj partiji. Tako bi ovaj referendum trebalo da shvate svi gra|ani Srbije. Ube|en sam da su to shvatili i da }emo imati ogroman odziv 23. aprila, da }e Srbija jednom du{om da se suprotstavi bilo kakvom
stranom me{awu u na{e unutra{we poslove.
Voditeq: No, bilo je i onih koji su upravo ovaj referendum ocenili
kao prawe ruku od obaveza i posledica koje mogu proiste}i.
535
Dr [e{eq: Pa, ja ne vidim kakvo bi to bilo prawe ruku od obaveza

i posledica. Vlast opet ima obaveze koje je imala i ranije. Mi smo svesni tih obaveza kao jedna od vladaju}ih politi~kih partija. Vlada narodnog jedinstva je svesna tih obaveza i ni od kakvih obaveza ne beìmo. Mi
smo spremni i daqe da vodimo dijalog sa politi~kim predstavnicima
Albanaca sa Kosova i Metohije, sa politi~kim predstavnicima {iptarske nacionalne mawine, a {to do sada nije bilo tog dijaloga, krivica i
odgovornost leè na wima.
Mi ne beìmo ni od kakve odgovornosti. Ovoga puta smo demonstriramo da vlast u Srbiji nije usamqena u pogledu svog stava da se mora odbiti
bilo kakvo strano me{awe u na{e unutra{we poslove. Jer, ako se se}ate,
ameri~ki izaslanik Jan Bardije je pre izvesnog vremena bio u Beogradu,
dao intervju za beogradsku televiziju Studio B i tamo je ~ak skoro otvoreno tvrdio da u Srbiji vlast misli jedno, a narod misli drugo, da narod
èli, maltene, stranu intervenciju, strano me{awe, a vlast neda.
Mi treba da pokaèmo celom svetu da u vezi sa ovim pitawem u Srbiji nema nikakvih razlika, da su svi gra|ani Srbije protiv bilo kakvog
stranog me{awa u na{e unutra{we poslove.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li je mogu}e voditi dijalog sa drugom stranom koja kaè da su [iptari Evropa i koja se zalaè za neutralno i nezavisno Kosovo uz posredni{tvo tre}e strane, sa tendencijom da
se to prebaci i na vi{i jugoslovenski nivo?
Dr [e{eq: Ne mogu [iptari biti Evropa, Srbija je Evropa, Kosovo i Metohija je Evropa i Albanija je Evropa. Svi smo mi u Evropi, ali
jedno je biti u Evropi, a drugo je pokoravati se ili ne pokoravati se nekim evropskim silama koje vode antisrpsku politiku.
Ne bih rekao da su svi pripadnici albanske nacionalne mawine misle isto. Ima i onih koji su protiv terorizma, pa ih teroristi sada ubijaju. Videli ste, nedavno je {est [iptara, koji su bili lojalni gra|ani
Srbije, koji su Srbiju ose}ali kao svoju zemqu, na najbrutalniji na~in
likvidirano, {to govori kakvim se metodama sluè separatisti i posebno {iptarski teroristi, koje potpomaù neke zapadne sile i ima izvesnih dokaza o ume{anosti wihovih prstiju.
[to se ti~e nezavisnosti Kosova i Metohije, mi to ni po koju cenu
ne smemo dozvoliti. Ne smemo ni po koju cenu dozvoliti ni izdvajawe
Kosova i Metohije iz Srbije.
Sada zapadne sile govore da ne dolazi u obzir otcepqewe Kosova i
Metohije, ali traè da Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u sastavu Jugoslavije. To je za nas Srbe jo{ gora varijanta od potpunog otcepqewa. Za{to?
Ako bi Kosovo i Metohija postali ravnopravna federalna jedinica,
stekli bi atribute dràvnosti. Onaj ko stekne atribute dràvnosti, moè, kad god mu padne na pamet, da se otcepi. Jednostavno, vlast u Pri{tini zakaè referendum, na referendumu se ve}ina Albanaca izjasni za
otcepqewe i gotovo. Prizna Nema~ka, prizna Vatikan, kao {to su to
uradili u slu~aju Slovenije i Hrvatske i otcepqewe je tu.
536
Ono {to je danas jo{ opasnije od otcepqewa, to je kad bi u prvoj fazi Zapad i{ao na to da se u Crnoj Gori konstitui{e jedan izrazito antisrpski nastrojen reìm, a manipulativne sposobnosti su u tom pravcu ve} demonstrirali, i {to bi reìm u Pri{tini pod {iptarskom
kontrolom bio tako|e pod velikim zapadnim uticajem. Zapad bi kroz te
dve federalne jedinice ostvario prinudnu upravu nad Srbijom na saveznom nivou. To bi bilo toliko nepodno{qivo za Srbiju da bi Srbija gledala da se oslobodi tog obru~a, tih okova, da bi Srbija do{la u situaciju da rastura saveznu dràvu, jer bi joj taj pritisak, ta prinudna uprava
bili nepodno{qivi. Mi smo prinudnu upravu nad Srbijom imali u Titovo komunisti~ko vreme. Mi znamo {ta to zna~i.
Zapadne sile bi i htele da stvore tro~lanu federaciju, pa da Srbiju dovedu u toliko nepovoqan poloàj da ona mora da iza|e iz te federacije, pa da se kaè da je Srbija kriva {to se raspala Savezna Republika
Jugoslavija. To je ta perfidna, podmukla politika koja se vodi protiv
Srbije i srpskog naroda, s tim {to, kad bi zavr{ile posao sa Kosovom,
zapadne sile bi se usmerile na Ra{ku oblast, na Vojvodinu (e, ve} ima izvesnih pokazateqa da wihovi agenti deluju u tom pravcu). Videli ste
{ta radi ova stranka Rasima Qaji}a sad i oni zakazuju neke pregovore
sa Vladom Srbije u Novom Pazaru, iako je to stranka koja nema nijednog
poslanika u Narodnoj skup{tini, a i{la je na izbore. Sad i Koalicija
Vojvodina, jedna izdajni~ka grupacija, to isto zakazuje u Novom Sadu, iako imaju samo tri poslanika u Narodnoj skup{tini, a i do tih mandata su
do{li obmawivawem bira~kog tela, zabunom gra|ana, a ne zato {to neko sledi wihovu politiku. Sad se pojavquje neka sme{na grupacija u Kragujevcu Koalicija za [umadiju, pa i ona zakazuje neke pregovore sa Vladom Srbije oko autonomije [umadije!
Dakle, agenture deluju sa svih strana, mi moramo narodu jasno re}i
istinu, jasno objasniti situaciju u kojoj se nalazimo, moramo delovati
zajedno sa narodom. Ako je narodna voqa da se sa~uva Srbija, mi smo
spremni sve da uradimo da Srbiju zaista i sa~uvamo.
Voditeq: Za{to se, gospodine [e{eq, godinama }utalo o genocidu
koji su [iptari vr{ili nad kosovskim Srbima? Kakve su mogu}nosti da
Evropska zajednica, odnosno me|unarodna zajednica prizna ovaj genocid,
jer ovo {to se doga|a na Kosovu, pripremano je dugi niz godina, planski.
Moèmo da se vratimo ~ak i u vreme Austrougarske, jer je i tad bilo nekih falsifikovawa ba{ oko porekla [iptara.
Dr [e{eq: Decenijama se sprovodio genocid nad srpskim narodom
u novijem vremenu, a taj genocid traje jo{ iz vremena turske okupacije,
kada su Srbi proterani sa te teritorije, kada su bili prisiqeni da se
isele pod ârnojevi}em i u docnijim seobama i kada su sistematski naseqavani [iptari iz Albanije.
Komunisti~ki reìm je vodio izrazito antisrpsku politiku i o genocidu nad srpskim narodom progovorilo se tek posle 1981. godine, posle onih prvih {iptarskih separatisti~kih demonstracija. Tada se ne{to jasnije po~ela sagledavati sva tragedija srpskog naroda na Kosovu i
Metohiji.
537
[to se ti~e zapadnih sila, one sve znaju, u toku su. Me|utim, nije wima ciq da se taj genocid istraì, wima je ciq da se Srbija svede na {to
mawu teritoriju. Oni otvoreno idu u pravcu realizacije tog ciqa. Zbog
toga potpomaù sve srpske neprijateqe na najotvoreniji na~in i prete
Srbima!
Savet bezbednosti Ujediwenih nacija donosi Rezoluciju o embargu
na uvoz oru`ja na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. I kaù da
je to zbog toga da ne bi mogao ni reìm da uvozi oru`je, a ni teroristi!
Znamo da postoji apsolutni embargo na prodaju oru`ja teroristima
svuda u svetu. Apsolutno je zabraweno da bilo koja dràva prodaje oru`je teroristima.
Voditeq: Osim kad je re~ o Kosovu?
Dr [e{eq: Kao, i wima je zabraweno. Ali mi znamo u kojim stranim
zemqama postoje centri za obuku terorista, iz kojih zemaqa stiè oru`je.
Voditeq: Zanimqiv je trougao KosovoMakedonijaAlbanija, s jedne strane, a s druge strane NATO.
Dr [e{eq: Amerikanci su se ugnezdili u Makedoniji. Sada{wi makedonski reìm je pod dosta velikim uticajem NATO-a i zapadnih sila
i mi vidimo da su neki wihovi politi~ki potezi izrazito antisrpski
orijentisani. Dodu{e, ima nekih makedonskih politi~ara koji daju izjave za javnost, prijateqske izjave u odnosu prema srpskom narodu, ali ima
i onih koji daju izrazito antisrpske izjave, poput, recimo, ministra odbrane Makedonije, koji je nedavno u Va{ingtonu traìo uvo|ewe sankcija protiv Srbije re~ je o ministru Kitanovskom. S te strane, sa koje nismo o~ekivali tako lo{e poteze, dobijamo izvesne udarce, a Makedonija
je ugroèna od tih istih Albanaca kao i Srbija, ~ak mnogo vi{e ugroèna, jer mnogo vi{i procenat Albanaca ìvi u Makedoniji nego u Srbiji. Neki kaù ~ak 40 odsto. Po zvani~nim statistikama su priznali da ih
ve} ima vi{e od 25 odsto, a doseqavawe neprekidno traje. Treba da pitate stanovnike zapadnih delova Makedonije kakva je tamo situacija, {ta
se tamo de{ava. Ovakvo pona{awe je zapravo zabijawe glave u pesak, izbegavawe suo~avawa sa istinom.
Drugo, zapadne sile Makedonija interesuje samo kao odsko~na daska
za delovawe protiv Srbije, i ni{ta vi{e. Zapadne sile nisu ni{ta u~inile da se popravi ekonomska situacija u Makedoniji, koja je mnogo gora
nego u Srbiji. Ni{ta nisu u~inili da se zaista spremi i obu~i makedonska vojska, koja bi bila respektabilna vojna sila i koja bi mogla da ~uva
sopstvenu dràvu. Zapadne sile ni{ta nisu u~inile da bi obuzdale {iptarski separatizam u zapadnim delovima Makedonije.
Zapadne sile samo vrebaju kako da Srbiji zadaju {to ja~i udarac i,
evo, vidimo, sad se Amerikanci spremaju da otvore veliku vojnu bazu, odnosno bazu NATO-a u Tivolaku. Tu ve} imaju neku osnovnu infrastrukturu koju je izgradila jo{ biv{a JNA.
Voditeq: Zanimqivo je da nama zameraju da kr{imo qudska prava,
mada se nikad konkretno ne izjasne koja su to prava. A iz prava proisti538
~u i obaveze. Prava mawina u drugim evropskim zemqama i uop{te u svetu regulisana su sasvim druga~ije nego {to se to nama name}e.
Dr [e{eq: To je ono {to mi neprekidno postavqamo kao pitawe zapadnim emisarima, zapadnim diplomatama: koje je to pravo nacionalnih
mawina koje je Albancima uskra}eno u Srbiji? Da li je to neko pravo koje je propisano dokumentima Ujediwenih nacija? Nije. Da li je to neko
pravo propisano dokumentima Konferencije o evropskoj bezbednosti i
saradwi? Nije. Je li to neko pravo propisano dokumentima, konvencijama Saveta Evrope? Nije.
Ne postoji nijedno jedino pravo koje ima podlogu u me|unarodnopravnim aktima, u me|unarodnom javnom pravu, a koje se ne po{tuje u na{oj zemqi.
Zapadne sile u na{oj zemqi za pripadnike albanske nacionalne mawine traè ono {to ne postoji nigde u svetu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ono {to je nama u jednom trenutku, ~ini mi se, izmaklo kontroli, na {ta mo`da nismo obra}ali pa`wu, ili
nismo hteli, ili nismo smeli, to je da su [iptari planski uve}avali
svoju populaciju, tako da su Srbi u jednom trenutku postali mawina na
Kosovu, delom zbog veoma niskog nataliteta, a delom i zbog iseqavawa
koje je prisutno godinama.
Dr [e{eq: Srbi su prvo planski proterivani. U toku Drugog svetskog rata proterani su svi Srbi koji su se na Kosovu i Metohiji naselili izme|u dva svetska rata i proterano je dosta Srba starosedelaca. Posle Drugog svetskog rata, komunisti~ki reìm je zabranio prognanim
Srbima da se vrate na Kosovo i Metohiju. Zatim, pod pritiscima lokalne {iptarske komunisti~ke vlasti Srbi su sve vi{e napu{tali svoja ogwi{ta, prodavali imawa.
Prvi Srbin u selu, recimo, u kome nije bilo [iptara, prodao bi ku}u
za velike pare. îm bi se jedna {iptarska porodica doselila, enormno bi
padala vrednost ostalih srpskih ku}a. Tako su oni posledwi beàli glavom bez obzira, budza{to prodavali svoju imovinu, dosta je tu bilo nelegalnih trgovina, pod pritiskom, a i u posledwe vreme, kad je do{lo do zabrane, negde 1988-1989. godine usvojen je Zakon o zabrani trgovine nekretninama izme|u Srba i [iptara na Kosovu i Metohiji. Ali bilo je kr{ewa ovog zakona. Mnogi ugovori nisu ni registrovani, nego bi jednostavno
do{lo do izvesne isplate i Srbi bi odlazili i ostavqali svoja imawa.
Ima mnogo uzurpiranih crkvenih imawa. Naseqavane su izbeglice
iz Albanije, wima su davane nekretnine u svojinu, {to je bilo protivustavno i protivzakonito. îtav niz poteza je vr{en da bi se smawio procenat Srba na toj teritoriji.
S druge strane, [iptari zaista imaju enorman natalitet, mo`da
imaju i najve}i natalitet u Evropi, ali i statistike su bile falsifikovane i nije slu~ajno {to je 1991. godine do{lo do bojkota popisa stanovni{tva, da se ne bi utvrdili ti raniji falsifikati.
Na{e su procene da na Kosovu i Metohiji sigurno nema vi{e od milion [iptara. Neki kaù da ih ima svega 800.000, {to iz korena mewa
539
dosada{we predstave o strukturi stanovni{tva. Vi vidite da ove wihove demonstracije nisu naro~ito brojne. Ako slu{ate strane radio stanice, ili gledate strane televizijske programe, moète da vidite da je i po
procenama stranih izve{ta~a prvog dana demonstracija bilo izme|u 30
i 40.000 qudi, a sada se okupqa oko 4.000-5.000.
Na Kosovu i Metohiji ìvi oko 200.000 Srba, najmawe 150.000 Roma,
muslimana dvestotine, a mo`da i vi{e hiqada, ima ~ak i Egip}ana, ima
Goranaca, ima Turaka itd. Kada bi se napravio jedan precizan popis stanovni{tva, mnogo bi se promenila sama slika etni~ke strukture, ne bi
[iptari bili tako enormno predstavqeni kao u nekim dosada{wim statistikama zasnovanim na falsifikatu. Uostalom, nema pravog re{ewa za
Kosovo i Metohiju dok se ne napravi neki vanredni popis stanovni{tva.
Voditeq: Demonstracije koje ste pomenuli kao da sluè za povod da
se izazove incident.
Dr [e{eq: Oni provociraju na{u policiju, ali mi smo svesni da su
to provokacije i ne nasedamo na wih. Oni su krenuli da svakog dana drè
demonstracije koje traju pola sata. Demonstracije se sada obavqaju po nekim stranim uzorima, po stranim metodama, ~ak onim metodama koje su
strane agenture demonstrirale i u Beogradu. Ima mnogo sli~nih karakteristika.
Po{to je na{a policija ostala mirna i hladnokrvna, ~esto se de{ava da se [iptari me|usobno potuku u toku tih demonstracija. Gledali
smo, jer je i pred televizijskim kamerama do{lo do jedne takve tu~e, do
incidenta me|u wima samima.
Voditeq: Od 1981. godine, pa do danas, policija na Kosovu odràva
neki prividni mir. Oni su o~ekivali da }e policija uraditi vi{e i da
}e se u intervenciju ukqu~iti vojska.
Dr [e{eq: Nije pametno da se vojska ukqu~i u intervenciju. Policija je zaista u stawu da suzbije svaki oblik teroristi~kih akcija i da sa~uva red i mir, ona to u~ini. Videli ste kako se policija efikasno obra~unava sa ovom velikom teroristi~kom grupom, najve}om teroristi~kom grupom, takozvanom Oslobodila~kom vojskom Kosova. To je zaista najja~a teroristi~ka organizacija i wihov glavni vo|a Adem Ja{ari je likvidiran.
On je sam ubio svog sinovca i izazvao stradawe izvesnog broja civila.
To je smi{qeno u nekom o~ajni~kom nastupu, da samo {to vi{e napakosti.
Pobio je svoje najbliè srodnike da bi to bilo pripisano na{oj policiji. Oko toga se vodi izvesna kampawa od strane zapadnih sila. Policija je
u stawu da suzbije terorizam i da sa~uva javni red i mir. Mi }emo uvek na
Kosovu i Metohiji imati upravo onoliko policajaca koliko nam treba.
Nije pametno da se ukqu~i vojska iz vi{e razloga. Prvo, zato {to je
to unutra{we pitawe Srbije kao federalne jedinice, nije pitawe savezne vlasti. Sve dok je Srbija u stawu da re{ava taj problem, nema potrebe da se direktno me{a savezna vlast, a vojska je institucija savezne vlasti, oruàna sila savezne vlasti.
Drugo, na{a vojska je zasnovana na op{toj vojnoj obavezi, {to zna~i
da se regrutuju mladi qudi koji odlaze na obuku i posle obuke staìra540
ju izvestan broj meseci u oruànim snagama. Iz politi~kih razloga nije dobro da se sada ti qudi angaùju u ovim operacijama. Ove stvari treba da re{avaju profesionalci. Kada se angaùju profesionalci, onda
je mnogo mawe `rtava na na{oj strani, onda su te akcije mnogo efikasnije.
Tre}i razlog: ako bi se angaòvala vojska, zapadnim silama bi se dao
izvestan argument da to proglase gra|anskim ratom i da na tome stvore
podlogu za svoju intervenciju, za sopstveno me{awe. Sve dok se obra~unava samo policija, re~ je o obra~unima sa teroristima. Svuda u svetu se
iste ove metode koriste u obra~unu sa teroristima i nema nikakvih
osnova za strano me{awe.
To su tri veoma jaka razloga zbog kojih vojska ne treba da se me{a,
zbog kojih samo policija treba da obavqa taj posao.
Voditeq: Kako na ovaj problem gledaju na{i veliki prijateqi, da ne
kaèm profesionalni prijateqi: Kina, Rusija, Francuska?
Dr [e{eq: Ne bih rekao da su nam oni profesionalni prijateqi.
Kineska i ruska diplomatija su odigrale izvesnu ulogu u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, ne onoliku koliku smo mi èleli. Mi smo èleli da se suprotstave i ovoj Rezoluciji o embargu na izvoz oru`ja u Saveznu Republiku Jugoslaviju. Prvobitni nacrt te rezolucije bio je mnogo opasniji za nas i onda su nekoliko dana obavqane ta diplomatske konsultacije izme|u wihovih ambasadora u Savetu bezbednosti Ujediwenih
nacija. Amerikanci su popustili i do{lo je samo do rezolucije kojom se
zabrawuje izvoz oru`ja u Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ta rezolucija
ne sadrì ni{ta drugo {to bi za nas bilo opasno.
Sama po sebi, ova rezolucija nije opasna po osnovu svoje sadrìne .
Mi nemamo nameru da se enormno naoruàvamo, niti da uvozimo neke velike koli~ine naoruàwa. Na{a finansijska sredstva moramo usmeravati za re{avawe ekonomskih i socijalnih problema, a oru`ja imamo dovoqno, bar onoliko koliko nam je dovoqno da spre~imo bilo koju susednu zemqu da atakuje na na{ teritorijalni suverenitet i da spre~imo bilo kakvu oruànu pobunu unutar na{ih granica.
Ono {to je opasno u vezi sa ovom rezolucijom jeste otvarawe jednog
presedana: opet je Savet bezbednosti po~eo nama da se bavi i da donosi
rezoluciju. Opasno je da ovo ne bude prva u nizu nekih rezolucija. To je
ono {to za nas nije dobro. Izvestan psiholo{ki efekat u me|unarodnoj
organizaciji je postignut i taj efekat za nas nije dobar.
Voditeq: Zanimqivo je da je ova situacija na Kosovu, koja je planski
pripremqena, ekonomski iscrpqivala Srbiju dugi niz godina.
Dr [e{eq: Decenijama je reìm u Beogradu ulagao ogromna sredstva na Kosovu i Metohiji. Ta finansijska sredstva su i{la direktno u
ruke {iptarskim separatistima. Oni su wima raspolagali. Oni su tim
parama finansirali doseqavawe stanovnika iz Albanije, oni su tim parama finansirali rad otvoreno separatisti~kih institucija i oni su
tim parama finansirali otkup zemqe i drugih nekretnina od Srba koji
su tamo ìveli i kojima je ìvot bio nepodno{qiv.
541
To je u zna~ajnoj meri iscrpqivalo Srbiju. S druge strane, naravno

da je za nas skupo i dràwe velikih kontingenata policije na Kosovu i
Metohiji. Na{i policajci se angaùju i iz drugih delova Srbije da izvesno vreme provedu tamo obavqaju}i svoje profesionalne zadatke, ali
mi u svakom trenutku tamo moramo imati policije koliko je potrebno.
Zatim, do{lo je do blokade rada nekih preduze}a na Kosovu i Metohiji, koja bi u normalnijim prilikama mogla mnogo boqe poslovati. Recimo, Trep~a bi u normalnijim prilikama mogla da ostvaruje zna~ajan
profit. Ovako, Trep~a kuburi sa velikim problemima. Da su pametnije iskori{}avane ove investicije, otvorilo bi se mnogo vi{e rudnika na
Kosovu i Metohiji. Tamo imamo ogromne koli~ine lignita, za narednih
300 godina mogli bismo postati glavni izvoznik elektri~ne energije u
Evropi kada bismo sve to stavili u pogon. Ova situacija nas ometa u angaòvawu stranog kapitala da se ti resursi maksimalno iskoriste.
Iscrpquje nas i to {to tamo decenijama [iptari ne pla}aju skoro nikakve poreze, doprinose, {to dolazi do uzurpacije dràvne imovine. îtav
niz faktora deluje iscrpquju}e, ali mi sve to moramo izdràti i polako
obezbe|ivati i stvarati uslove da do kraja funkcioni{e pravni poredak.
Voditeq: Koliko slobodno i profesionalno informisawe uti~e i
koja je wegova uloga u pitawu Kosova?
Dr [e{eq: U sferi informisawa imamo veoma lo{u situaciju. Mediji su i suvi{e dugo pod dràvnom kontrolom, {ablonski su ure|ivali
svoj informativni i politi~ki program i dosta kontraproduktivno su
delovali u odnosu na na{e nacionalne interese.
Sa druge strane, imamo ~itav niz medija koji se finansiraju direktno
sa Zapada, od strane nekih vladinih agencija iz Amerike i zapadne Evrope. Ti mediji vode izrazito antisrpsku politiku. Za te medije na Kosovu je
re~ o zaista Oslobodila~koj vojsci Kosova tako nazivaju ovu teroristi~ku organizaciju. Ti mediji objavquju ogromne naslove kako srpska policija ubija Albance. Ti mediji se ve} odavno zalaù za otcepqewe Kosova i Metohije ili pretvarawe u republiku. Ti mediji su spremni da prihvate varijantu da u Ra{koj oblasti ìvi neki novi narod, da ìve Bo{waci. Ti mediji se prosto takmi~e u vo|ewu antisrpske politike da bi
se maksimalno oduìli za novac koji dobijaju sa Zapada. Te medije vode qudi koji su se potpuno prodali silama koje vode antisrpsku politiku.
Voditeq: Ako gre{im, ispravite me, da li je ta~no da ste zabranili
novinarima Tanjuga i RTS, a pre toga i novinarima Dnevnog telegrafa, da prisustvuju konferencijama za {tampu Srpske radikalne stranke? Poznato je da vi sa novinarima, u principu, dobro sara|ujete.
Dr [e{eq: Mi smo uvek bili otvoreni za novinare i uvek smo
spremni da odgovaramo na sva mogu}a pitawa. Za mene li~no nema provokativnih pitawa. Za mene je svako pitawe dobro ako je na pametan na~in
postavqeno. Ako nije pametno postavqeno, onda vi{e govori o onome ko
postavqa pitawe, nego o meni koji odgovaram na sva pitawa koja dobijem.
[to se ti~e Dnevnog telegrafa, wihovim novinarima smo apsolutno zabranili ulazak u prostorije Srpske radikalne stranke, jer je to jedna prqava, la`qiva novina koja samo laè i lansira klevete. Apsolut542
no samo laì i klevete, ni{ta im ne moète verovati. U svakom broju je

~itav niz laì. Ako pogledate dana{wi broj, vide}ete deset do petnaest izmi{qenih stvari. Sa takvim qudima i ortodoksnim laòvima apsolutno nema o ~emu da se razgovara.
[to se ti~e dràvne televizije i Tanjuga, jednom smo wihovim novinarima onemogu}ili ulazak u na{e prostorije i time smo im stavili do
znawa da jednostavno ne moèmo tolerisati neprofesionalan odnos i
pristrasnost u izve{tavawu. Nadam se da su iz toga izvukli izvesnu pouku. Odnos tih medija se bitno popravio u posledwih nedequ ili petnaest dana i ta mera vi{e ne vaì, ona je jednokratna.
Govoriti za Dnevni telegraf je apsurd. Jednostavno, nemamo o ~emu da razgovaramo. Dan pred izbore su objavili da sam zaklao ènu Slobodana Jovi}a i to na pola strane velikog formata. To je stra{no, a najgore bi bilo da po~nem da demantujem te laì. Ne, ja ne}u tu ni{ta da
demantujem. Toliko se nagomilalo tih laì da verujem da niko ne moè
na to da se upeca, to jednostavno nigde ne moè da upali.
Videli ste da Blic na dan formirawa vlade objavquje ogroman naslov na naslovnoj strani Radikali izvisili.
Voditeq: Kada }e i kako biti regulisana dodela frekvencija medijima koji to o~ekuju?
Dr [e{eq: To je nadle`nost savezne dràve. Savezna vlada je raspisala konkurs, na taj konkurs se prijavio ve}i broj lokalnih radio i televizijskih stanica, i mi sada o~ekujemo da se postupi u vezi sa tim
pitawem.
[to se mene li~no ti~e, ja sam za to da se svim lokalnim radio i televizijskim stanicama koje ispuwavaju uslove dodele frekvencije i tu
ne bi trebalo da bude bilo kakvih restrikcija. Vide}emo kakav je stav
Savezne vlade.
Voditeq: Gospodine [e{eq, li~no ste podràli promenu kursa dinara, veruju}i da se to ne}e odraziti na rast cena i na pad ìvotnog standarda. [tavi{e, èleli ste da ìvotni standard na{ih gra|ana bude u
neku ruku za{ti}en. Me|utim, to u praksi nije tako.
Dr [e{eq: Nije se moglo izbe}i izvesno pove}awe cena, ali mislim da je Vlada sa svoje strane doprinela da to pove}awe ne bude preveliko. Mi srpski radikali se neprekidno zalaèmo da kurs dinara uvek
bude realan. Ako se se}ate, pre dva meseca smo imali konferenciju za
{tampu gde smo traìli da se devalvira dinar i da vrednost bude izme|u 4,5 i 5 dinara za jednu nema~ku marku.
Sada je napokon izvr{ena ta devalvacija i za 20 para je bila ve}a od
zate~enog ìralnog kursa, odnosno kursa po {ticungu. To je bilo negde 5,8
dinara za jednu marku, dok je na crnom bilo 5,2 dinara za jednu marku. Time
su postignuti izvesni pozitivni efekti. Pre svega, slomqen je takozvani
uvozni~ki lobi, koji je zahvaquju}i veoma niskoj carini mogao da uvozi
sve {to mu padne na pamet i time dodatno nanosi {tetu na{oj privredi.
Sada se pla}a realna carina, sada se carina pla}a po kursu od {est
dinara za jednu marku i time su uvoznici destimulisani. Ima izvesnih
543
dispariteta u cenama koje }e morati da se koriguju, ali Vlada strogo vodi ra~una da one cene koje su pod wenom kontrolom ne pre|u neki stampedo, da se ne pove}avaju, da se cene ne pove}avaji nigde gde nema nekih veoma va`nih razloga.
Videli ste da je na{ prvi potez bio da se minimalno koriguje cena
benzina, nafte i naftnih derivata. Cena benzina je dignuta na {est dinara, a pre toga je bila pet dinara i ne znam ta~no koliko. U Beogradu se
razlikuju cene. Tamo je sve za 3 odsto skupqe nego u unutra{wosti. Ovo
je minimalno pove}awe. Pove}awe mawe od 20 odsto u odnosu na prethodnu cenu bilo je nu`no, zato {to se ogromne koli~ine nafte, preteàn
deo nafte uvozi i {to se uvozi gas. Za uvoz tih energenata je potrebno
obezbediti velike koli~ine deviza.
[to se ti~e drugih cena koje su pod kontrolom Vlade, nijedna nije
pove}ana. Ima nekih preduze}a koja sakrivaju robu ~ekaju}i pove}awe
cena. Upozoravam ih da }e Vlada biti veoma oprezna u pogledu tog pitawa i da im se moè desiti da im budu skupqi tro{kovi skladi{tewa nego neka eventualna zarada na osnovu tog ~uvawa robe po skladi{tima.
Vlada je velike koli~ine robe iz sopstvenih zaliha stavila na trì{te
i time spre~ila da do|e do nesta{ice osnovnih prehrambenih namirnica i, koliko ja znam, pravih nesta{ica bra{na, uqa i {e}era nije bilo.
Voditeq: Da li to zna~i da ih ne}e ni biti, jer i proizvo|a~i nisu
zadovoqni cenama ovakvim kakve jesu?
Dr [e{eq: Nisu zadovoqni, ali za neko vreme ne}e biti poskupqewa. Mi }emo veoma oprezno postupati u svakoj toj varijanti, pri svakom
potezu. Ne mogu da se zakunem da ne}e biti nikakvih poskupqewa. Nekih
}e biti, ali }emo gledati da {to vi{e odloìmo te mere i da cene zaista budu minimalno pove}avane, koliko se moè podneti u sada{woj situaciji.
Recimo, imamo konkretan problem sa deteryentima. Cene deteryenata su enormno niske i mo`da }e prva intervencija biti na tom planu,
ali me nemojte dràti za re~. Govorim ~isto privatno, po{to na sednici Vlade jo{ nismo usaglasili to pitawe. Cene doma}ih deteryenata su
enormno niske, a onda su uvoznici u monopolskom poloàju i slobodno
formiraju svoje cene. Onda na{ih deteryenata nema dovoqno na trì{tu, fabrike nisu motivisane da ih proizvode. Preplavqeni smo stranim deteryentima i wihove cene su dva ili tri puta ve}e od doma}ih. Neka intervencija }e morati da postoji da bi se podstakla na{a proizvodwa, a kada omogu}imo na{im fabrikama da relativno normalno proizvode, onda }e to za gra|ane biti jeftinije nego da kupuju skupe strane deteryente.
Recimo, to je jedna stvar u kojoj }e morati da do|e do intervencije da
bismo ublaìli probleme fabrika koje proizvode deteryente i koje su
u zaista u lo{em stawu. Takva fabrika postoji u Leskovcu, takva fabrika postoji u Kru{evcu i zaista ne{to mora da se u~ini da bi se wihov poloàj popravio. Zaista krajwe oprezno pristupamo tim merama.
Vidite {ta se de{ava na trì{tu duvana. Sve koli~ine koje se u jed544
nom danu proizvedu u Duvanskoj industriji Ni{ odmah se prodaju. Prodaju se ve} u fabri~kom krugu i plate se dràvi obaveze. Otkad je uhap{en Smiqko Kosti} stawe je normalizovano plate se doprinosi, plati se dràvi sve {to treba. Dakle, cigarete negde nestanu i nema ih na
trì{tu, nema ih u regularnim prodavnicama, jer im je cena ~etiri dinara po paklici. [ta se de{ava? Oni koji to kupe u fabri~kom krugu,
sklawaju u skladi{te i pu{taju na crno u promet, tako da kod uli~nih
dilera te cigarete moète kupiti po ceni od sedam dinara. To je opet
mnogo jeftinije od cene uvoznih cigareta, a za tri dinara je skupqe od
regularne cene ovih cigareta. Neko prisvaja ta tri dinara.
Voditeq: Ko?
Dr [e{eq: Onaj ko {pekuli{e na trì{tu. Uli~ni diler dobije jedan procenat, ne veliki. Najvi{e dobije onaj ko na taj na~in {pekuli{e. Moramo u}i u trag tim {pekulantima i moramo spre~iti takve {pekulacije. Ako postoji razlog da ta cena bude ~etiri dinara, ima da bude
~etiri dinara i sve proizvedene koli~ine moraju i}i na trì{te. Ako
cena treba da se povisi na pet dinara, onda neka bude pet dinara, ali da
se cigarete prodaju u kioscima, gde se ina~e prodaju i da svuda bude ta cena, a ne da se enormne koli~ine pojavquju na crnom trì{tu doma}ih cigareta, a da ih nema u prodavnicama. Moèmo zabraniti onima koji na
taj na~in postupaju da uop{te kupe te cigarete. Cigarete moè da kupi
u Duvanskoj industriji samo onaj ko izlazi direktno na trì{te po
propisanoj ceni, jer je u tu cenu ugra|ena i wegova zarada i zarada Duvanske industrije, i ono {to ide u dràvni buyet.
Voditeq: Ustavni sud Srbije je razmatrao Uredbu o republi~koj taksi na duvanske prera|evine, koja je doneta otprilike u vreme sankcija.
Dr [e{eq: Ustavni sud je razmatrao mnoge uredbe i ja ne bih komentarisao wegove odluke. Pogotovo ne bih komentarisao odluke Ustavnog
suda u odnosu na uredbe koje su ranije dono{ene. Znate, mi radikali smo
sada u novoj poziciji, sada smo u poziciji vladaju}e partije, mi smo sada
stranka koja je u{la u Vladu narodnog jedinstva. Moramo voditi ra~una
i ne moèmo nastupati negatorski, kriti~arski prema svojim koalicionim partnerima. Sve poteze koje ubudu}e budemo vr{ili, mi }emo me|usobno usagla{avati.
[to se ti~e cigareta, svuda u svetu su cigarete optere}ene velikim
taksama i velikim porezima jer su jedan od osnovnih izvora za popuwavawe buyeta. To su cigarete, èstoka alkoholna pi}a, benzin i naftni derivati. To je svuda u svetu praksa i mora da bude i kod nas. Da li }e se neka optere}ewa na cenu cigareta propisivati uredbama ili zakonima, da
li }e se na jedan na~in postupati u vanrednim okolnostima, kao {to su
okolnosti pod sankcijama, a na drugi na~in u relativno normalnijim
okolnostima, to je drugo pitawe, o tome se moèmo sloìti ili ne sloìti, ali u svakom slu~aju, ne moè se o~ekivati da cigarete budu rastere}ene velikih obaveza prema dràvi i poreskih i obaveza u ime takse.
Voditeq: Da li su usagla{eni stavovi u vezi sa uvo|ewem novih poreskih mera?
545
Dr [e{eq: Ono {to je na{ osnovni stav, {to smo usaglasili, to je da

u principu smawujemo poreske stope i stope doprinosa, i mi na tome radimo. Ne}u vam sada govoriti o detaqima dok potpuno ne usaglasimo stavove i dok sa konkretnim projektom ne iza|emo pred Narodnu skup{tinu.
Osnovni ciq nam je da smawimo prvo doprinose na plate i da smawimo op{te poreske stope, a smawivawem op{tih poreskih stopa da pove}amo broj poreskih obveznika. Sada su ogromni doprinosi na plate 130
odsto u odnosu na prose~nu platu. Mi to moramo pod hitno smawivati.
Sada se de{ava da neke firme ne mogu da plate doprinose, a nekoliko godina nisu pla}ale, recimo, doprinose na penzijsko osigurawe i desi se da radnik ode u penziju i onda sazna da mu tri godine niko nije pla}ao doprinos, pa se onda u tom konkretnom slu~aju naknadno uplati Fondu za penzijsko osigurawe.
îtavom nizu drugih radnika i daqe se ne pla}a jer oni nisu pred odlaskom u penziju. Mi moramo te doprinose u~initi podno{qivim za sva
preduze}a u na{oj zemqi, a onda naterati sve da ih redovno upla}uju. Ovi
doprinosi od 130 odsto moraju bar da se prepolove.
Voditeq: Da li }ete uspeti da obezbedite i pove}awe cene rada?
Dr [e{eq: Do pove}awa cene rada }e dolaziti u pregovorima izme|u Vlade, sindikata i poslodavaca. U principu, mi èlimo {to ve}e pove}awe cene rada, ali moramo biti realni, ne moèmo da obe}avamo med
i mleko. Cene rada moraju da prate op{ti privredni rast, ne mogu da odska~u u odnosu na privredni rast.
Ako do|e do enormnog pove}awa cene rada, zadesi}e nas opet velika
inflacija, obezvredi}e se dinar i ni{ta nismo postigli. Sve {to se postigne, mora da se obezbe|uje iz realnih prihoda. Cena rada uvek mora
biti zasnovana na realnoj zaradi, na profitu koji ostvari preduze}e.
U principu sam za to da se {to vi{e slobode da privrednim subjektima, ali ne moèmo zadovoqiti neke enormne zahteve, jer onda to se~e
granu na kojoj sedimo. Moramo privredu rasteretiti obaveza.
Kad se smawe doprinosi dràvi, onda svako preduze}e ima ve}u komociju da novac koji ostane raspore|uje na plate, da ga raspore|uje na investicije itd. Re~ je o onim preduze}ima koja iole dobro posluju. Za one
koji su hroni~ni gubita{i, ni ovo ne zna~i ni{ta, jer prakti~no ni{ta
nisu ni pla}ali na ime doprinosa.
Moramo i}i u proces privatizacije kroz angaòvawe stranog kapitala, angaòvawe stranih firmi. Ako nam uvedu sankcije, to }e tako|e biti
oteàno, a ako izbegnemo sankcije, to }e i}i ne{to lak{e, ali ciq je da
se unapredi proizvodwa. Sa pove}anom proizvodwom i plate }e da rastu.
Ako proizvodwa ne raste, nemate od ~ega pove}ati plate, osim iz emisije novca. Ako {tampate novac i pove}avate plate, wegova realna vrednost slabi i vi }ete imati ve}i nominalni iznos, a mawe }ete mo}i da kupite za tu platu. Moramo imati u vidu sve te kqu~ne ekonomske kategorije i pona{ati se prema zakonitostima koje je nauka odavno utvrdila.
Voditeq: U kojoj meri na ja~awe, oporavak na{e privrede uti~e obelodawivawe afera?
546
Dr [e{eq: Mislim da je to veoma zna~ajno, jer pokazuje da ja~a borba protiv kriminala. Ova afera sa Smiqkom Kosti}em bola je o~i gra|anima. Ta afera je ve} odavno bila vidqiva.
Voditeq: Za{to se o woj toliko dugo }utalo?
Dr [e{eq: Postojala je izvesna inercija u dràvnim institucijama, u svesti qudi itd., i dosta se oklevalo s tim. Ja se nadam da Vlada narodnog jedinstva ne}e oklevati, da }emo slomiti ki~mu tom krupnom
kriminalu. Ne moèmo garantovati da }emo potpuno uni{titi kriminal, ali moèmo ono {to pokriva mafija{ke razmere, {to pokriva mafija{ke oblike da porazimo, da uni{timo, da po~inioce krivi~nih dela izvedemo pred lice pravde.
Voditeq:Gledalac Vasilije Jovi} iz Ora{ja kaè: Gospodine [e{eq, u predizbornoj kampawi ste u svakoj prilici i pojavqivawu na TV
ekranima zagovarali re{avawe pitawa penzija i de~jih dodataka, pa vas
molim da mi odgovorite kada }e stari dug biti re{en, a za novi je najavqena isplata u vrednosnim papirima? Kada }e to biti i moèmo li to
o~ekivati ove godine?
Dr [e{eq: Intenzivno radimo na tome i ja mislim da }emo ove godine na tome uraditi ne{to opipqivo, ne{to veoma zna~ajno. Da li }emo uspeti sve da pokrijemo ili ne, to je drugo pitawe.
Najva`nije je da dugovawa penzionerima i dugovawa na ime de~jih dodataka, materinskih dodataka, pokrijemo iz realnih izvora. Varijante
razmatramo skoro svakodnevno u Vladi i vrlo brzo }emo biti u stawu da
obavestimo javnost o nekim konkretnim detaqima. Tome smo dali prioritet i nema sednice u Vladi na kojoj o tome najvi{e ne raspravqamo. Neko
re{ewe }emo imati za vrlo kratko vreme, u prvih sto dana nove vlade.
Voditeq: Da li Srbiji preti uvo|ewe sankcija, i ako ih bude, da li
}e ovaj narod ponovo preìvqavati 1993. godinu? Za{to i zbog koga?
Dr [e{eq: Mi moramo izdràti. I ako bude i ako ne bude sankcija, mi moramo izdràti, ne smemo dati svoju teritoriju, moramo sa~uvati Srbiju. Uvo|ewe sankcija ne zavisi od na{e voqe. Zavisi od voqe
stranih sila.
Neke sankcije ve} postoje, neke sankcije ve} preìvqavamo. Da li
}e se vratiti onakve sankcije kakve smo imali 1992, 1993, 1994 i sve do
1995. godine, ostaje da vidimo. Ali ne smemo popustiti u vezi sa Kosovom
i Metohijom. îme god da nam prete, mi ne smemo tu popustiti. Moramo
izdràti.
Stvar je ove Vlade narodnog jedinstva da se {to boqe organizuje. Sada postoji jedno veliko istorijsko iskustvo za nama, ne smeju se ponavqati gre{ke iz pro{losti, treba da se {to boqe organizujemo i da adekvatno reagujemo na svaki izazov sa strane.
Voditeq: Gospodin @ivojin Pej~i} iz Vlasotinca moli da mu po{aqete ~lansku kartu i kaè: otkako su op{tinske vlasti saznale da je simpatizer Srpske radikalne stranke, od tada ima problema.
Dr [e{eq: Nekih problema je zaista bilo posledwih godina kad je
re~ o na{im ~lanovima, aktivistima, simpatizerima. Na nekim lokal547
nim nivoima vlasti dolazilo je do izvesnih progona i {ikanirawa. Mi

se nadamo da }e konstituisawem Vlade narodnog jedinstva do}i do mnogo
tolerantnijih odnosa i u unutra{wosti Srbije, {to ne zna~i da }emo mi
sada kao stranke iz koalicije narodnog jedinstva da se na sli~an na~in
odnosimo prema preostaloj opoziciji.
Ne, mi }emo uvek imati veoma korektan odnos prema svim opozicionim politi~kim partijama i nikada nam ideolo{ka ili politi~ka pripadnost bilo kog gra|anina ne}e biti orijentir za preduzimawe ili nepreduzimawe nekih mera protiv wega, pogotovo preduzimawe nekih neinstitucionalnih mera.
Mi smo protiv takvih neinstitucionalnih mera i protiv {ikanirawa gra|ana. Mislim da je formirawe Vlade narodnog jedinstva ipak izazvalo veliku dozu entuzijazma u narodu i da su se smirile strasti me|u
doju~era{wim politi~kim protivnicima i da }e to smirivawe strasti
pozitivno da se odrazi, od op{tine do op{tine, na odnose me|u gra|anima, na odnose izme|u lokalnih organa vlasti i gra|ana, na odnose unutar
pojedinih preduze}a, pogotovo preduze}a u javnom i dru{tvenom sektoru.
Voditeq: âk se i Zemun vi{e ne pomiwe.
Dr [e{eq: Zemun se uvek po dobru pomiwao.
Voditeq: Va{im odlaskom iz Zemuna, odnosno sa mesta predsednika
Op{tine Zemun, vi{e nije tako aktuelan.
Dr [e{eq: Mislim da }e Zemun zadugo biti aktuelan, jer se tamo zaista desilo ~udo. Zemunska lokalna vlast je bila veoma, veoma uspe{na O
tome svedo~e rezultati koji su postignuti za godinu dana i ~etiri meseca.
Sada se sprema jedna publikacija, gde }e to biti prikazano sa veoma
malo re~i i sa mnogo fotografija. Ube|en sam da u svakoj op{tini u Srbiji postoje unutra{wi, jo{ neotkriveni i neiskori{}eni resursi i da
svaka op{tina u Srbiji moè posti}i takve rezultate kakve je postigla
Op{tina Zemun.
Voditeq: Zoran iz Vlasotinca kaè: Obe}ali ste u predizbornoj
kampawi da }e de~ji dodatak biti isti za sve, me|utim, to nije slu~aj.
Dr [e{eq: Ne moèmo mi tako brzo realizovati stav da svi de~ji
dodaci budu istog iznosa, ali red je da prvo realizujemo isplatu zaostalih. De~ji dodaci kasne ravno godinu dana. Bi}e ogroman uspeh Vlade narodnog jedinstva ako u toku ove godine na neki na~in nadoknadimo zaostale, neispla}ene de~je dodatke, a posle }emo da vidimo kako }emo to
pitawe boqe da reguli{emo u odnosu na dosada{we stawe, da isplatimo
ono {to dugujemo deci i wihovim roditeqima. Ako to ne moè ba{ kroz
gotov novac, onda da vidimo kakvim }emo to vrednosnim papirima mo}i
da uradimo i {ta }e mo}i da se pla}a tim papirima, da ipak ne{to u~inimo.
Voditeq: Gledalac iz Vlasotinca pita: Kako komentari{ete razliku u onome {to je obe}avano u vremenu predizborne kampawe i sada, kada imate delimi~nu vlast?
Dr [e{eq: Nema nikakve razlike izme|u onoga {to smo obe}avali
u predizbornoj kampawi i onoga {to radimo sada kad smo postali stran548
ka vlasti, koalicioni partner u Vladi narodnog jedinstva. Mi se rukovodimo svim onim obe}awima, ali na po~etku emisije sam rekao da se najvi{e bojim preteranih o~ekivawa. Ne moè ni{ta preko no}i da se realizuje. Uhvatili smo se u ko{tac, radimo danono}no.
Mi, koji smo sada prvi put u ovoj poziciji, u~imo svaki dan. Znate,
ovo je za nas novo. Mi svaki dan u~imo. U~imo kako funkcioni{e vlada,
kako funkcioni{u ministarstva, ali moram vam re}i da se vrlo dobro
snalazimo.
Voditeq: Vreme }e pokazati.
Dr [e{eq: Vreme }e pokazati po rezultatima koje postignemo, a
gra|ani }e ceniti na{ u~inak na slede}im izborima.
Voditeq: Kada planirate da spre~ite privredni kriminal?
Dr [e{eq: Pa, rekao sam ve} u odgovoru je na jedno od prethodnih
pitawa da }e Vlada narodnog jedinstva voditi èstoku borbu protiv
svih vrsta kriminala i da }emo tu biti krajwe rigorozni. Prvo }emo biti rigorozni prema svojim ~lanovima, zaista prema wima najrigorozniji.
Voditeq: Pozdravqa vas porodica Mihajlovi} iz Vlasotinca i kaè: U Vlasotincu je odjavqeno preko 500 privatnih radwi. Za krivca
navode direktore i pitaju da li tome Vlada moè stati na put.
Dr [e{eq: Ako vlasnik odjavi svoju radwu, ne znam kako bi Vlada
tome mogla da stane na put? To treba da se istraì, to bi trebalo lokalna vlast da istraì - zbog ~ega dolazi do toga, ako zaista toliko radwi
odjavquju. Ja to sada ne znam, prvi put ~ujem da je 500 privatnih radwi odjavqeno u Vlasotincu.
Lokalna vlast bi trebalo da razmotri zbog ~ega je to, da li su u pitawu neke lokalne takse, da li su uslovi poslovawa u Vlasotincu lo{iji nego u nekim drugim mestima i {ta moè da se uradi da se privuku privatnici da otvaraju radwe, da registruju firme u Vlasotincu, a ne da beè iz Vlasotinca, ali zaista nisam upoznat sa konkretnim problemom i
ne bih mogao da ulazim u detaqe.
Ciq je svake op{tine da ima {to vi{e registrovanih firmi na svojoj teritoriji, da ima {to vi{e radwi i pogona, ugostiteqskih i uslu`nih delatnosti, i svega onog {to ~ini privredu u pravom smislu re~i.
Svaka op{tina u kojoj do|e do odjavqivawa odre|enih privrednih delatnosti mora brzo da reaguje, da vidi u ~emu je problem i da taj problem re{ava.
Voditeq: Da li }e revizija iz Beograda izvr{iti kontrolu u na{em
sudstvu, jer porodica Mihajlovi} kaè da u na{em gradu postoji veliki
java{luk koji sud pokriva?
Dr [e{eq: Mora}emo pod hitno uvoditi neke sistemske mere u pravosu|u. Ideja na tom planu ima, neke od tih na{ih ideja smo izlagali u
predizbornoj kampawi, kao {to je ograni~avawe roka trajawa gra|anskih parnica do prvostepene presude, dakle, aùrirawe rada suda. Onda
}e sud morati da se oslobodi balasta zbog preteranog broja raznoraznih
parnica koje se vode itd.
549
Neke sistemske mere }emo ve} ove godine primeniti, a vide}emo koje }emo mere usaglasiti. Znate, i to je pitawe koje }e Vlada narodnog jedinstva morati temeqito da prou~i.
Voditeq: Koje }e mere biti primewene na zdravstvo?
Dr [e{eq: U svim sektorima organizovane dru{tvene delatnosti
primeni}emo izvesne mere u ciqu poboq{awa op{tih prilika. Ne moèmo ni na jednom podru~ju o~ekivati da }e pote}i med i mleko, ali reforma zdravstva je tu pred nama, neki projekti postoje, neke od tih projekata }emo u najskorije vreme razmatrati na sednici Vlade.
Jedna od prvih mera koju }emo doneti }e verovatno biti da se zabrani
lekarima koji su zaposleni u dràvnim sektorima da istovremeno obavqaju i privatnu praksu, da pre podne rade u dràvnoj bolnici, a popodne da
imaju svoju privatnu praksu. To }e verovatno biti jedna od prvih mera.
Mi }emo podsta}i privatnu lekarsku praksu, ali moramo izbe}i ovaj
dvojni poloàj, jer je taj dvojni poloàj ~esto izvor raznoraznih pronevera, raznoraznih zloupotreba.
Voditeq: Ali to nije slu~aj samo u zdravstvu.
Dr [e{eq: Pa slu{ajte, ja vam kaèm, u svakoj sferi organizovane
dru{tvene delatnosti imamo ~itav niz nagomilanih problema i te probleme moramo sistematski re{avati, ne moèmo odjednom. Moramo odrediti prioritete, pa jedan po jedan re{avati.
Ako se svim problemima bavimo u svakom trenutku, onda nijedan ne}emo re{iti. Ali nazna~i}emo one koji su glavni i jedan po jedan re{avati, uvek imaju}i u vidu da su veoma ograni~ena finansijska sredstva
koja nam stoje na raspolagawu i da je Vlada donela odluku da se ne ide na
rebalans buyeta. Mi ne}emo pove}avati dràvnu potro{wu.
Dakle, sami }emo, sopstvenom {tedwom, pokazati primer drugima.
Nema rebalansa buyeta, i to je mera koja }e delovati antiinflatorno.
Ona deluje maksimalno antiinflatorno, ali i unutar buyeta }emo imati izvesnih preraspodela. Negde }emo posti}i u{tede. Te u{tede }e se
usmeravati tamo gde su potrebe najve}e.
Voditeq: Jedan radikal pita: Da nije na{ predsednik prodao Kosovo u Dejtonu, pa se sada opravdava preko referenduma?
Dr [e{eq: Postavka je besmislena. U Dejtonu nije bilo re~i o Kosovu i Metohiji. Dejtonski sporazum se bavi pitawem biv{e Bosne i
Hercegovine.
Drugo, da je to ta~no, da je u Dejtonu prodato Kosovo i Metohija, onda bi ovaj referendum bio besmislen. Ovaj referendum ja~a na{u poziciju u vezi sa pitawem Kosova i Metohije, ja~a sa aspekta o~ekivanog odgovora. Li~no sam apsolutno ube|en da }e ogromna ve}ina gra|ana iza}i
i zaokruìti ne bilo kakvom stranom me{awu.
To na{u poziciju ja~a, to {iri na{ manevarski prostor. Velika galama sa kojom su na Zapadu, posebno u Nema~koj i Americi, do~ekali ovaj
referendum govori da smo u pravu, da je potez bio izvanredan.
Voditeq: Kad ste pomenuli Nema~ku, za Ameriku se u posledwe vreme zna {ta èli i {ta misli, a kakav je slu~aj sa Nema~kom?
550
Dr [e{eq: I sa Nema~kom se zna {ta misli. Vidite, potpomaù se

srpski neprijateqi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pozdravqa vas porodica Din~i} i èli
vam mnogo uspeha, a na{ gledalac pita: Da li nas ~eka isti ishod tj. rat,
bez obzira da li mi glasali pozitivno ili negativno na referendumu?
Gledalac moli da dr [e{eq malo vi{e obrazloì odgovor na ovo pitawe.
Dr [e{eq: Mislim da nas ne ~eka rat. Li~no mislim da rata ne}e
biti. Mo`da gre{im, rat nije nemogu}, rat je uvek mogu}, ali ima vi{e
elemenata koji govore da rata ne}e biti.
Prvo, zato {to zapadnim silama nije u interesu da do|e do tog rata.
Oni bi hteli bez rata da postignu svoje ciqeve, a u rat se ne bi upu{tali. Amerikanci bi bili spremni da ratuju do posledweg [iptara ili do
posledweg muslimana. Nisu spremni da angaùju svoju vojsku.
Drugo, Albanci su videli {ta zna~i rat na primeru rata na podru~ju biv{e Hrvatske ili biv{e bosanskohercegova~ke federalne jedinice. Suvi{e dobro Albanci ìve na Kosovu i Metohiji, ìve mnogo boqe nego wihovi sunarodnici u Albaniji, da bi bili spremni da to sada
`rtvuju, jer rat zna~i bombardovawe sela, spaqivawe ku}a, duge izbegli~ke kolone, krvoproli}e, pogibiju civila, sve to donosi rat.
Oni zaista imaju mnogo toga da izgube, a i mi Srbi bismo mnogo izgubili. Ni nama rat nije u interesu. Oni imaju stra{no mnogo da izgube
i oni su toga svesni. Sama ~iwenica da i daqe mnogo zidaju na Kosovu i
Metohiji govori da se oni ne spremaju za rat.
Tre}e, mislim da je izvesne mere terora osetila i albanska nacionalna mawina na Kosovu, ne samo povodom ubistava wihovih sugra|ana,
koja su po~inili albanski teroristi, nego i povodom mera koje primewuju ti teroristi, albanske paralelne vlasti, prema svojim sunarodnicima. Mnogo ve}e poreze su Albanci prisiqeni da pla}aju ilegalnoj
vlasti nego {to bi morali da pla}aju u dràvi. Oni pla}aju zdravstvene doprinose, a onda beè iz tih ilegalnih zdravstvenih ustanova pri~a mi na{ ministar Rada Trajkovi}, koja je otorinolaringolog u Pri{tini i dva dana u nedeqi operi{e, po{to je jedini specijalista za neke operacije grkqana.
Kaè da joj dolazi ve}i broj [iptara koji su se prethodno le~ili u
tim paralelnim ambulantama i bolnicama. @ale se da tamo {iptarski
lekari prolongiraju rok le~ewa, odugovla~e sa le~ewem, kako bi {to
vi{e para izvukli. Onda dolaze u na{u regularnu bolnicu kada je ve} bolest poodmakla, pogotovo ako je re~ o raku na du{niku, raku grla itd. Bolest je poodmakla i moraju se vr{iti ekstremni hirur{ki zahvati, umesto da je bolest sanirana u samom po~etku. Oni su svesni toga i ta svest
sve vi{e izbija na povr{inu.
Voditeq: Kada se govori o svesti, bilo je perioda kada smo govorili da su [iptari na Kosovu zavedeni.
Dr [e{eq: Ne bih rekao da su zavedeni. Svi bi oni èleli u ogromnoj ve}ini da je Kosovo sastavni deo Albanije. Prirodna je èqa da se
ìvi u mati~noj dràvi.
551
Me|utim, postoji odre|ena mera tolerancije i postoji odre|en stepen rizika koji je normalan ~ovek spreman da prihvati da bi to postigao.
Ne bih bio spreman na to ako to dovodi u pitawe moju porodicu, moju decu, moju imovinu itd. Ako sve to treba `rtvovati samo da bi se izvr{ilo teritorijalno prikqu~ewe, to ve} nije normalno, pogotovo ako se ìvi u dràvi u kojoj je ìvot jo{ uvek mnogo boqi nego u Albaniji, gde je
klima boqa, gde su ekonomske pogodnosti boqe, gde je standard vi{i.
Sa tog aspekta je besmisleno `rtvovati svoju ku}u, `rtvovati svoju
porodicu, `rtvovati svoju decu da bi se na silu obezbedilo prikqu~ewe
teritorije Albaniji. Mnogo se vi{e gubi nego {to se dobija. Da je to `rtva, recimo, nekoliko qudi, pa da ~ovek kaè eto, mora neka `rtva da
se plati. To ne bi bilo `rtvovawe nekoliko qudi, tu bi hiqade i hiqade qudi izginulo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, govorili ste da biste ih poslali preko
Prokletija, da li ste na to sada spremni?
Dr [e{eq: Ja sam to neprekidno govorio za one Albance koji nisu
na{i dràvqani. Svi qudi koji nisu na{i dràvqani, a ìve u Srbiji,
imaju obavezu da po{tuju na{ Ustav, na{e zakone. Ako ne po{tuju, istog
trenutka se proteruju, onako kako bi Amerikanci postupili prema bilo
kom strancu koji ìvi na wihovoj teritoriji. Stranci imaju razli~ite
statuse u Americi, po~ev od turista, pa do onih koji imaju radnu dozvolu, pa imaju trajan boravak, pa imaju ograni~en duì boravak itd. Svako
od wih, ko u jednom trenutku nastupi protiv ameri~kog dràvnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, automatski biva proteran. Svi su
oni du`ni da po{tuju ameri~ki Ustav i ameri~ke zakone.
Takva je stvar i sa stranim dràvqanima na na{oj teritoriji, ne samo Albancima nego bilo kim drugim ko nema na{e dràvqanstvo.
Voditeq: Da li mi znamo koliki je ta~an broj?
Dr [e{eq: Govorilo se o 300.000-360.000, to jo{ niko nije do kraja
utvrdio. Srbi sa Kosova i Metohije su u vi{e navrata govorili da ima
oko 360.000 albanskih emigranata koji nemaju na{e dràvqanstvo.
Voditeq: Gledateqka iz Vlasotinca pita: Da li }e biti izmena za fakultete i {kolstvo, o ~emu je govoreno u predizbornoj kampawi?
Dr [e{eq: Da, bi}e i tu zna~ajnih sistemskih izmena, ali to je pitawe koje jo{ treba da usaglasimo u Vladi narodnog jedinstva, pa }emo
javnost o tome blagovremeno informisati, ali zaista se tu spremaju velike promene.
Voditeq: Poqoprivrednik iz Bojora pita: Kako mislite da Vlada
pospe{uje poqoprivredu, kada se ne moè na}i ni yak jeseweg |ubriva
neophodnog za setvu kukuruza? \ubre se ne moè na}i ni u jednoj trgovini u Vlasotincu i okolini.
Dr [e{eq: Tu je problem {to postoji podeqena nadle`nost Savezne i Republi~ke vlade u vezi sa uvozom ve{ta~kog |ubriva. Postoje kontingenti koje je propisala Savezna vlada.
Ja sam li~no, kao i stranka kojoj pripadam, apsolutno protiv tih uvozno-izvoznih kontingenata. Mi smatramo da treba propisati izvestan
552
reìm uvoza i ve{ta~kog |ubriva i drugih roba, reìm koji se ti~e pla}awa carina, a ne ograni~avati koli~inski mogu}nost uvoza i dodeqivati privilegije pojedinim monopolskim uvoznicima, pa da onda oni diktiraju uslove na trì{tu.
Ali mogu}nost uticaja na te kontingente je van doma{aja Republi~ke vlade, to je nadle`nost Savezne vlade. Republi~ka vlada }e poku{ati
da pomogne doma}im fabrikama u proizvodwi ve{ta~kih |ubriva izvesnim aran`manima, vide}emo koliko }emo u tome biti uspe{ni.
Voditeq: Doktor Zdravko kaè: Prema programu Jugoslovenske levice, predstoje radikalne promene u zdravstvu. Da li ima radikala pri
Ministarstvu zdravqa, jer prema tom programu, osim ve} re~enog i zapisanog, treba na ~elne funkcije postaviti mlade i ambiciozne qude koji,
osim {to }e se pridràvati programa, imaju i svoju kreativnost. Da li
}e radikali insistirati na promeni starih kadrova koji se ve} nalaze u
bolnicama?
Dr [e{eq: Mi smo se dogovorili u Vladi narodnog jedinstva da tamo gde su radikali ministri, zamenici ministara budu iz Socijalisti~ke partije Srbije i Jugoslovenske levice, a tamo gde su socijalisti i julovci ministri, radikali da budu zamenici.
Ministar zdravqa je Leposava Mili}evi} iz Jugoslovenske levice,
a za koji dan }e biti imenovan zamenik iz Srpske radikalne stranke.
Kandidat za na{eg zamenika ministra zdravqa je Stanislav Mom~ilovi} iz Surdulice, dakle, iz va{e neposredne blizine.
Mi }emo i na tom pitawu zajedni~ki da delujemo. Jugoslovenska levica ima jedan projekat koji je objavqen u ~etiri kwige projekat reformi u oblasti zdravstva. Program Srpske radikalne stranke u vezi sa
pitawem reformisawa zdravstva je poznat javnosti, mi smo ga vi{e puta obrazlagali i objavqivali u na{im novinama, u televizijskim emisijama smo govorili o detaqima tog programa. Predstoji nam veliki posao
i kad taj posao privedemo kraju, mi }emo javnost informisati i pojavi}emo se u Narodnoj skup{tini sa kompletnim projektom promena.
Naravno da i u zdravstvu treba da se vr{e izvesne kadrovske promene, pogotovo u onim wegovim segmentima gde se ne postiù dobri rezultati, ali ne mogu sada da licitiram o tom pitawu.
Voditeq: Obe}ano je u predizbornoj kampawi da }e se ukinuti taksa za prelazak preko granice koja je uvedena na inicijativu doktora [e{eqa. Dokle je dr [e{eq stigao sa tim obe}awem?
Dr [e{eq: Ko je obe}ao da }e se ukinuti ta taksa? Ja nisam obe}ao
da }e se ukinuti ta taksa. Insistirao sam u predizbornoj kampawi da se
ta taksa veè uz izvesne olak{ice prilikom povratka u zemqu, je li tako bilo? Neki drugi kandidati u predizbornoj kampawi su obe}ali da }e
tu taksu ukinuti, kao {to su obe}avali i mnoge druge stvari, pa wih pitajte {to te stvari ne realizuju. Ja takve stvari nisam obe}avao. Niti
sam obe}avao potpuno besplatno zdravstvo, niti potpuno besplatno
{kolstvo, niti sam obe}avao ukidawe ove takse, jer dràva u kojoj je sve
besplatno i u kojoj se ni{ta ne pla}a jednostavno ne postoji.
553
Voditeq: Da li su srpski radikali stranka ili partija? [ta su

oni? pita ~lan Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Stranka i partija zna~e isto. Ti termini su sinonimi.
Voditeq: Da li je gospodin [e{eq siguran da }e se pitawe Kosova
re{iti mirnim putem i da li zna da ima poslanika ispred Srpske radikalne stranke Vlasotince kojeg Vlasotin~ani i ne poznaju?
Dr [e{eq: Ja se nadam da }e na{eg poslanika gra|ani Vlasotinca
dobro da upoznaju, ako ga ve} dosad nisu upoznali. Neki ga poznaju. Da ga
nisu poznavali, ne bismo toliki broj glasova osvojili u Vlasotincu.
Osvojili smo poprili~no.
[to se ti~e Kosova i Metohije, nisam potpuno siguran da }emo to
mirnim putem sa~uvati, ali se nadam da ho}emo i da ima mnogo {ansi da
ga sa~uvamo mirnim putem. Dakle, nema odustajawa od Kosova i Metohije. Nema napu{tawa Kosova i Metohije.
Voditeq: Gledalac iz Leskovca pita gospodina [e{eqa: Treba li
mi da slu{amo sve te pri~e koje oni pri~aju i ho}e li neko sa 300 dinara
plate, ko nema ni za hleb, imati motiva da ode na Kosovo i da se bori? I
ho}e li gospodin [e{eq ispuniti ona mnogobrojna obe}awa iz predizborne kampawe kojima smo mi verovali? Ho}e li firmama obezbediti
pristojan rad, plate i prodatu robu?
Dr [e{eq: Ja ne mogu nijednoj firmi da obezbe|ujem poslove i da im
prodajem robu. Op{te uslove privre|ivawa }emo poboq{ati, a koliko
}e koja firma u tom poboq{awu op{tih uslova privre|ivawa u proizvodwi i poslovawu da profitira, to zavisi pre svega od same firme, od
wenog rukovodstva, od ume{nosti, sposobnosti i tako daqe.
Firme moraju da budu samostalni privredni subjekti. Mi se zalaèmo za maksimalnu privatizaciju i mislim da }emo ubrzati proces privatizacije, a onda firme moraju da u~e same da plivaju, a na{e je da obezbedimo mnogo boqe uslove rada i poslovawa za sve firme. Zna~i, da li }e
neka biti uspe{nija, neka mawe uspe{na, zavisi od sposobnosti wenih
rukovodilaca.
Voditeq: Kao {to smo rekli, vreme }e pokazati i vide}emo. Ostaje
da preìvimo 23. april, da vidimo i ~ujemo kako }e na{i sugra|ani i u
kojoj meri glasati.
Dr [e{eq: [ta vi o~ekujete?
Voditeq: Ja se nadam da }e biti mnogo vi{e onog ne.
Dr [e{eq: Ja sam ube|en da }e ogromna ve}ina glasa~a, gra|ana
Srbije zaokruìti ne bilo kakvom stranom me{awu. Mislim da poznajem du{u svoga naroda i da je ovoga puta postignut konsenzus me|u
svim ozbiqnim politi~kim partijama u Srbiji da se spre~i bilo kakvo strano me{awe. Videli ste kako je Narodna skup{tina bila jedinstvena. Videli ste kako se pona{aju sve ve}e politi~ke partije. Potpuno su bezna~ajne stranke koje su se suprotstavile referendumu. Ovo
je veoma va`no pitawe, ne samo za srpski narod nego za sve gra|ane Srbije.
554
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili na{ gost ve~eras i gost na{ih gledalaca. @elimo vama i Vladi Republike Srbije
mnogo uspeha u radu.
Dr [e{eq: Hvala vama i hvala {to ste me pozvali.
Voditeq: Hvala, naravno, i na{im gledaocima koji su nas pratili
ve~eras i koji }e, verujem, ostati do kraja ve~eri uz program Radio-televizije Rosuqa.
XXVIII
RADIKALI PO[TUJU
ZATEÊNO STAWE I USTAV
TV 5, Ni{, 14. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Videli ste kako danas,
ovog popodneva, razmi{qa deo naroda u Ni{u, onaj deo naroda koji se tog
trenutka zatekao ispred na{e zgrade. Niste videli sada, ali ste videli
pre mesec i po dana sli~nu anketu, sa sli~nim pitawima, odgovori su tako|e bili vrlo sli~ni, s tim {to je tenzija bila ne{to mawa. Tada se nije
znalo za referendum, a ve~eras nas od referenduma deli samo devet dana.
[ta }e doneti referendum, ~emu referendum, {ta }e se dogoditi
posle referenduma? to je osnovno pitawe kojim nameravamo da se bavimo ve~eras uz pomo} na{eg gosta dr Vojislava [e{eqa, novog potpredsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Srpske radikalne
stranke, kome ja èlim dobro ve~e, uz ~estitke za visoku funkciju na kojoj se na{ao prvi put.
Dobro ve~e, gospodine [e{eq.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i hvala vam.
Voditeq: Posledwi u~esnik u ovoj anketi rekao je da moèmo mi to
sami da re{imo referendumom.
Dr [e{eq: Sigurno da moèmo, ne moèmo referendumom re{iti
problem albanske nacionalne mawine na Kosovu i Metohiji, wenog separatisti~kog pona{awa, sklonosti ka terorizmu jednog wenog dela
itd. Referendumom moèmo u~vrstiti na{u spoqnopoliti~ku poziciju, referendumom moèmo pomo}i izbegavawe bilo kakvog stranog me{awa u proces re{avawa problema. Nedavno je ameri~ki emisar Gelbard boravio u Beogradu i nastupio je otvoreno na TV Studiju B, tvrde}i da u Srbiji narod misli jedno a reìm drugo, da je samo reìm protiv stranog me{awa, a da je narod spreman da prihvati sve uslove, sve
recepte, samo da se problem napokon re{i. Mi ovim referendumom treba da pokaèmo celom svetu da je Kosovo sastavni deo Srbije, da je takva voqa srpskog naroda, da je takva voqa svih gra|ana Srbije. Moramo
celom svetu da pokaèmo da je voqa svih gra|ana Srbije da Srbija bude
suverena dràva, gde nema nikakvog stranog me{awa u proces re{avawa
unutra{wih problema.
555
Sa druge strane, mi smo ~vrsto odlu~ili da unutra{we probleme re{avamo demokratskim putem, na na~in kako bi se ti problemi re{avali
u Americi, Nema~koj, Francuskoj i u drugim zemqama. Dakle, nema dovo|ewa u pitawe teritorijalnog integriteta, suvereniteta dràve, sve politi~ke probleme re{avamo kroz politi~ki proces, pripadnicima nacionalnih mawina garantujemo sva prava po svim svetskim standardima,
na osnovu adekvatnih dokumenata Ujediwenih nacija, Konferencije o
evropskoj bezbednosti i saradwi, Saveta Evrope, a sa druge strane, mi
ovim referendumom pokazujemo narodno jedinstvo i o~igledno je da su
sve ozbiqne politi~ke partije u Srbiji pozvale narod da iza|e na referendum i da glasa protiv stranog me{awa.
Od kada je obnovqen vi{epartijski sistem u Srbiji, mi nismo imali takav konsenzus u Narodnoj skup{tini. Osim nekoliko marginalaca
iz Koalicije Vojvodina i Koalicije za Sanyak, niko drugi nije bio protiv referenduma. Pre svega, ~etiri najve}e politi~ke partije su uz to
stale jednodu{no.
Voditeq: Referendum je, dakle, o~ito nacionalno i internacionalno vaàn. Zbog ~ega nije vaàn referendum Albanaca sa Kosmeta, a
Ibrahim Rugova je pre neki dan rekao Patriku Kenediju, ameri~kom kongresmenu, da su i oni tako|e imali svoj referendum i da su tako|e jedinstveni.
Dr [e{eq: Ovo nije referendum Srba, ovo je referendum Srbije,
koji organizuje dràva, a na Kosovu nije bilo nikakvog referenduma. Ne
moè referendum da se sprovodi u okviru jedne nacionalne mawine i mimo legalnih dràvnih organa jedne dràve. U Americi referendum ako
se sprovodi u bilo kojoj dràvi, a oni se nekada izja{wavaju putem referenduma u pojedinim dràvama, kaè se: moè ga organizovati dràvna
vlast, a ne bilo kakav separatisti~ki pokret i ne moè referendum da
organizuje neko ko nije vlast.
Voditeq: U svakom slu~aju, nisu izrazili svoju voqu...
Dr [e{eq: Drugo, vi ste videli, oni su odglumili i neke izbore za
Republiku Kosovo, a ti izbori su bili tako neve{to falsifikovani,
odglumqeni, da su se suprotstavile sve druge albanske politi~ke partije osim Rugovine. Rugova je prakti~no sam iza{ao na te odglumqene izbore i proglasio se za predsednika republike, ~ak ga ni wegovi sunarodnici ne priznaju.
Voditeq: Ili bar neki od wih!
Dr [e{eq: Ve}ina. Adem Dema}i ga ne priznaje, on mu je verovatno
najozbiqniji politi~ki protivnik u politi~kom ìvotu pripadnika
albanske nacionalne mawine.
Voditeq: Na srpskoj politi~koj sceni, odmah nakon raspisivawa, odnosno dono{ewa odluke o raspisivawu referenduma, bilo je i protivstavova, prvenstveno vanparlamentarnih stranaka, vezano za to da se zapravo vlast skriva iza referenduma, a vi ste sada na vlasti.
Dr [e{eq: Te vanparlamentarne politi~ke stranke su izgubile glavu, wima je ciq da se napakosti vlasti, pa makar Srbija propala, i to je
wihov osnovni orijentir.
556
S druge strane, ume{ani su o~igledno i strani prsti i neke od vanparlamentarnih stranaka odavno sluè kao upori{te za delovawe stranih sila na srpskoj politi~koj pozornici. Srpska radikalna stranka je
od 24. marta vladaju}a politi~ka partija u Srbiji, jedna od vladaju}ih,
koalicioni partner u Vladi narodnog jedinstva, ali mi se, {to se ti~e
kqu~nih programskih opredeqewa i nacionalnih interesa, pona{amo
na isti na~in kao kad smo bili opoziciona politi~ka partija. Ne{to
se u taktici promenilo, taktika je morala da se prilagodi novoj ulozi u
kojoj smo se na{li, ali svi na{i partijski orijentiri su ostali isti.
Drugo, vlast se ne skriva iza naroda. Za{to bi se ona skrivala?
Vlast ovog puta demonstrira jedinstvo sa narodom u vezi sa jednim
sasvim konkretnim pitawem, u vezi sa pitawem me{awa ili neme{awa
stranih sila u na{e unutra{we poslove i veoma je korisno za vlast i za
narod, za Srbiju u celini, da se ta voqa manifestuje na referendumu, i
ja sam ube|en da }e ogroman procenat gra|ana iza}i i da }e ogromna ve}ina re}i ne bilo kakvom stranom me{awu.
Voditeq: Da, upravo odatle i poti~e pitawe, jer se smatra da je samo
pitawe na referendumu postavqeno tako da name}e odgovor i to odgovor
ne.
Dr [e{eq: Ne, samo pitawe ne name}e odgovor, mi znamo unapred
kakav }e biti odgovor, jer poznajemo svoj narod, poznajemo du{u svoga naroda, ali samo pitawe je krajwe jasno. Da li ste za to da se strani faktori me{aju nije ni potrebno da doslovno citiram pitawe - da li ste za
to da u~estvuju u re{avawu na{ih unutra{wih problema ili ne? Onaj ko
je za, zaokruì}e da, a onaj ko je protiv, zaokruì}e ne. Ogromna ve}ina }e zaokruìti ne, u to sam ube|en. Mi smo mewali Zakon o referendumu da bi formulacija bila {to jasnija, da ne bi bilo nikakvih dilema, nikakvih zabuna.
Voditeq: Da, da ne bi bilo za i protiv, a istovremeno je i skra}en
rok na 15 dana.
Dr [e{eq: Zato {to nema nikakvog razloga da se ~eka, jasno je sasvim i nema nikakve potrebe da se uvodi neka posebna kampawa, jer je svima jasno o ~emu se radi, svima je jasno da smo protiv me{awa spoqa u procesu re{avawa kosovskometohijskih problema i treba {to pre da manifestujemo takvu narodnu voqu.
Voditeq: Ne pomiwete vezu tog datuma i datuma koje je navodno ostavqen Slobodanu Milo{evi}u, predsedniku dràve, da se izjasni.
Dr [e{eq: Ako nema neke direktne veze, dobro je {to je referendum dva dana ranije, to je pravi odgovor i Kontakt grupi i wenim nastojawima da se ume{a u na{e poslove.
Voditeq: Poziv na referendum je neposredno podstakao i neke politi~ke snage da pozovu, recimo, Vladu Srbije na razgovor sa Koalicijom za Vojvodinu, pa sa Koalicijom za Sanyak, pa sa Koalicijom za [umadiju.
Dr [e{eq: To su neki qudi sa na{e politi~ke scene. Na Kosovu i
Metohiji ho}emo dijalog, nudimo dijalog, jer je re~ o ve}ini pripadni557
ka albanske nacionalne mawine a wih na Kosovu ima skoro milion. U

Vojvodini se normalno odvijaju svi politi~ki procesi, a pripadnici
albanske nacionalne mawine koji su izbegavali u~e{}e u politi~kom
ìvotu, vode izvesnu politiku autizma u odnosu na srpski dru{tveni i
dràvni ìvot. U Vojvodini se regularno odvijaju izbori, politi~ki
proces te~e sasvim normalno, tako isto na podru~ju Ra{ke oblasti. Besmisleno je da jedna stranka koja ima veoma nizak procenat glasa~a i za
koju su mnogi bukvalno gre{kom glasali na pro{lim izborima, poziva
na dijalog. Mi, radikali, sami imamo neuporedivo vi{e glasa~a u Vojvodini od Koalicije Vojvodina, a oni nas pozivaju na dijalog o statusu
Vojvodine. To je besmisleno. Rugovine i ove ostale politi~ke partije na
Kosovu i Metohiji uìvaju podr{ku ve}ine pripadnika albanske nacionalne mawine, a da ne uìvaju podr{ku ve}ine, ne bi ni wima mogli da
nametnu svoje stavove i ne bi mogli da spre~e wihovo u~e{}e u politi~kom ìvotu.
Da bi se problem re{io, evo, pokazujemo dobru voqu spremni smo
na dijalog. Rasim Qaji} tako|e poziva na dijalog u Ra{koj oblasti ili
Sanyaku, kako oni to nazivaju, ali wegova stranka je bezna~ajna. Wegova
stranka nema nijednog poslanika. Kako onda poziva na dijalog, o ~emu dijalog sa nekim ko ne moè na izborima da postigne ni cenzus, ne moè da
osvoji nijedan poslani~ki mandat? Neki iz Kragujevca tako|e traè dijalog i ~ujem da }e da zakazuje susrete sa predstavnicima Vlade. To je jedna {a~ica najgorih izdajnika srpskog naroda koje je predvodio Ivan \uri}, pa kako je on umro, ne znam ko se pojavio na wegovom ~elu, a nema ih
vi{e od deset, i sada oni kao predstavqaju nekoga tamo.
Koga predstavqaju? Neka iza|u lepo na izbore da vidimo koga predstavqaju, ko su, {ta su.
Voditeq: Zna~i li to da Vlada Srbije ne}e uvaìti zahteve iz Vojvodine i iz Ra{ke oblasti, odnosno Sanyaka?
Dr [e{eq: Prvo, to nisu ni zahtevi iz Vojvodine, ni zahtevi iz Ra{ke oblasti, to su zahtevi izvesnih politi~kih li~nosti na koje }emo se
samo nasmejati. Kako zahtevi iz Vojvodine, ko moè da podnese zahtev iz
Vojvodine? Vojvodina ima Pokrajinsku skup{tinu koja je izabrana voqom naroda, ko sada moè da zaobilazi tu Pokrajinsku skup{tinu? Ona
ima nadle`nosti u skladu sa Ustavom. One nisu naro~ito velike, ali mi
smo i protiv toga da budu velike.
U principu, Srpska radikalna stranka je za potpuno ukidawe autonomnih pokrajina, a dok ne postignemo konsenzus u vezi sa tim pitawem,
dok ne osvojimo dovoqnu ve}inu da promenimo Ustav sa tog aspekta, mi
po{tujemo zate~eno stawe i sprovodimo Ustav. Ta Koalicija Vojvodina
da li uop{te ima poslanike u Pokrajinskoj skup{tini, ako ima jedno
dvojicu, nisam siguran, ili ima jednog.
Voditeq: Dosta je interesantan stav Vlade Crne Gore, ona kaè da je
Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije, da tu treba razgovarati o stepenu autonomije, ali isto tako kaè da referendum nije dobar za odnose
sveta prema Srbiji.
558
Dr [e{eq: Vlada Crne Gore ima lo{u poziciju u pogledu pitawa kosovskometohijskog problema. Dodu{e, crnogorska vlada je protiv toga da
Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u Saveznoj Republici Jugoslaviji, na ~emu sada najvi{e insistiraju Amerikanci i druge zapadne sile. Me|utim, Vlada Crne Gore otvoreno traì strano me{awe u
na{e unutra{we poslove, i to je veoma lo{e, i crnogorska Vlada je osudila ovaj referendum u Srbiji, {to je jo{ lo{ije. Time je pokazala nervozu
pred postoje}e vanredne parlamentarne i lokalne izbore u Crnoj Gori.
Nervozu pokazuje onaj ko o~ekuje da bi mogao biti poraèn, a ne onaj
ko je siguran u svoju pobedu. Onaj ko je siguran u svoju pobedu, on je smiren i nije nervozan.
Voditeq: Mislite li da je to mo`da i taktizirawe toga za koga kaète da o~ekuje poraz u odnosu na onaj deo bira~a u Crnoj Gori koji je albanske narodnosti?
Dr [e{eq: Ne, ne mislim da je taktizirawe, jer albanski bira~i }e
glasati za dve albanske politi~ke partije, uglavnom }e za wih glasati,
tako da u principu on ni{ta ne postiè, ako mislite na \ukanovi}a i
wegovu Demokratsku partiju socijalista. Sa druge strane, ako mu bude
potrebna podr{ka albanskih politi~kih partija u parlamentu, on }e ih
imati, on }e imati tu podr{ku nezavisno od stava prema Kosovu i Metohiji, od stava prema situaciji u Srbiji. Te partije }e lak{e podràti
\ukanovi}a nego Bulatovi}a.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, to je bio uvodni deo ovog na{eg razgovora. Predlaèm da pogledamo blok reklama dok vi pripremite i po{aqete svoja pitawa, a pitawa }ete slati, kao i obi~no, na telefone
332-646 i 324-498.
Po{tovani gledaoci, u studiju Televizije 5 nastavqamo emisiju
Rasprave, u kojoj je gost, a wega ne treba posebno predstavqati, gospodin Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Srbije. Tema je referendum,
a on }e se dogoditi 23. aprila.
Gospodine [e{eq, {ta }e se doga|ati 24. aprila?
Dr [e{eq: Tada }e se obelodaniti rezultati referenduma.
Voditeq: Koji su mawe-vi{e poznati?
Dr [e{eq: Ne moè da se kaè da su rezultati poznati, moèmo da
govorimo o svom ube|ewu kakvi }e oni biti. Mislim da je jednodu{no
ube|ewe svih gra|ana Srbije, a i svih stranih posmatra~a, da }e se gra|ani izjasniti protiv bilo kakvog stranog me{awa, a ne moèmo re}i da
su rezultati unapred poznati onda bi referendum bio besmislen.
Voditeq: Dobro, tako mnogi i misle, ali kada se referendum bude
dogodio i kada se rezultati zvani~no budu znali...
Dr [e{eq: [ta narod misli, da je besmislen referendum?
Voditeq: Mnogi misle da je rezultat unapred poznat i da...
Dr [e{eq: Rezultat nije poznat. Kaìte mi onda koji je rezultat?
Voditeq: Rezultat je taj da }e velika ve}ina gra|ana Srbije glasati
protiv stranog me{awa.
559
Dr [e{eq: Mi to o~ekujemo, to su na{a o~ekivawa, a ona su dosta

ubedqiva i zasnovana su na realnim prognozama, ali ne moèmo re}i da
su rezultati poznati. O~ekuju se takvi rezultati i ube|eni smo da }e takvi i biti, ali mi ne znamo kakvi }e biti.
Voditeq: Dobro, i ako oni budu takvi, kakvi smo ube|eni da }e biti,
{ta ~initi daqe, ukoliko Albanci sa Kosmeta ne èle da prihvate dijalog sa Republikom Srbijom?
Dr [e{eq: Mi treba neprekidno da im nudimo takav dijalog i bezbroj puta }e i}i u Pri{tinu delegacija Vlade u kojoj su i predstavnici
parlamentarnih politi~kih partija. Na{a delegacija putuje sada u ~etvrtak, mi nudimo dijalog.
Ako pripadnici albanskih nacionalnih mawina ne}e da razgovaraju, ne moraju. Mi }emo razgovarati sa tamo{wim muslimanima, Romima,
Turcima, Egip}anima, ima i takvih nekoliko hiqada na Kosovu. Razgovara}emo sa wima i ~ekati.
Voditeq: Dokle?
Dr [e{eq: Dokle treba, ~eka}emo mesec dana, godinu dana, deset godina, sto godina, u pogledu tog pitawa mi ne smemo da ùrimo. Ne smemo
da uradimo ni{ta ishitreno. Mi moramo da se pozabavimo re{avawem
ekonomskih i socijalnih problema i da neprekidno insistiramo na dijalogu, da neprekidno odbijamo bilo kakvo strano me{awe. Insistiraju}i
na dijalogu i nude}i otvoreni dijalog bez posrednika, mi kqu~ne argumente zapadnim silama izbijamo iz ruku.
Voditeq: Svakako su ra|ene mnoge procene daqeg razvoja doga|aja, a
na kraju krajeva, normalno je da u jednoj zemqi postoji strategija. Zna se
ve} desetak godina da je Kosovo ne{to {to ~eka da do|e na dnevni red i,
evo, do{lo je.
Kako }e reagovati svet, pre svega zapadni deo sveta?
Dr [e{eq: Svet }e reagovati sa antisrpskih pozicija, ali mi zapadnim silama koje èle da uni{te Srbiju, da otimaju na{u teritoriju, smawujemo manevarski prostor. Na Kosovu i Metohiji je relativan red i
mir. S vremena na vreme ima teroristi~kih dejstava. Policija je u stawu da se suprotstavi tim teroristi~kim dejstvima, i policija je dokazala da je to u stawu. Teroristi~kih dejstava ima i u drugim zemqama sveta
pa nigde nisu povod za strano me{awe.
Tre}e, dràvna vlast funkcioni{e na Kosovu i Metohiji. Kako
funkcioni{e, da li dobro ili lo{e, to je pitawe o kome treba da raspravqamo i raspravqamo uglavnom u predizbornim kampawama.
Vlada }e nastojati da vlast na Kosovu i Metohiji {to boqe funkcioni{e. Zatim, pripadnici albanske nacionalne mawine neke svoje politi~ke aktivnosti obavqaju, a o~igledno gube upori{te u sopstvenom narodu,
videli ste da danas kaù da je bilo samo dve do tri hiqade demonstranata.
Danas sam primio jednog visokog rumunskog diplomatu, on je ju~e gledao demonstracije na Kosovu i Metohiji, i po wegovoj proceni nije bilo vi{e od dve-tri hiqade demonstranata. To je mala teritorija, ako ta560
mo ìvi zaista milion Albanaca, a neki kaù 800.000, onda je bilo realno da se o~ekuje da }e biti 50.000 do 60.000 na tim demonstracijama,
zna~i, jewava wihov protest.
Sama ~iwenica da albanski teroristi ubijaju svoje sunarodnike i
sve ~e{}e to rade, govori o wihovom gubqewu uticaja. Samo onaj ko gubi
strpqewe, ko vi{e nije uveren u uspeh sopstvene akcije, kre}e u likvidaciju sopstvenih sunarodnika. Nedavno je ubijeno {est Albanaca koji
su bili lojalni dràvqani Srbije i istaknuti biznismeni. Na najbrutalniji na~in su likvidirani.
Dakle, ti pokazateqi govore da na{a pozicija na Kosovu i Metohiji nije lo{a. [to se ti~e zapadnih sila, one prete sankcijama, prete
blokadom i izvesne sankcije su ve} primewene.
Prvo, Amerikanci su obe}avali ukidawe takozvanog spoqnog zida
sankcija. O~igledno da od toga nema ni{ta, jer Amerikanci taj spoqni
zid sankcija ne}e ukinuti dok nam ne otmu Kosovo i Metohiju, Sanyak,
dok ne rasture zajedni~ku dràvu Srbije i Crne Gore, ili dok ih mi adekvatno ne ubedimo da od tog posla nema ni{ta.
Drugo, na Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija izglasan je embargo na izvoz oru`ja Saveznoj Republici Jugoslaviji. Prvobitna varijanta te rezolucije za nas je bila mnogo lo{ija, {tetnija, a onda je do{lo
do diplomatskih usagla{avawa, gde su izvesnu ulogu odigrali Rusi i Kinezi i rezolucija je ublaèna toliko da nam ne nanosi konkretnu {tetu.
To {to }e zabraniti izvoz oru`ja u na{u zemqu, nije neka naro~ita
{teta. Mi oru`ja imamo dovoqno, bar za re{avawe eventualne unutra{we pobune i za odbranu od eventualne agresije od bilo kog suseda.
Nemamo mi sada ni mnogo novca da nabavqamo naoruàwe, to je skupo naoruàwe, ali ono {to ne vaqa u ovoj rezoluciji je to {to je ona
opet jedan presedan, {to otvara proces da se svetsko javno mwewe navikava da o nama donose neke rezolucije.
Ne vaqa to {to bi ona mogla biti prva u nizu rezolucija. To je prakti~no jedan korak u nepovoqnom pravcu, i to je ono {to nas zabriwava.
Voditeq: Da li takva pona{awa Zapada mogu da ohrabre separatiste
na Kosovu i da eventualno u krajwem ishodu dovedu do onoga ~ega se svaki ~ovek boji, do rata?
Dr [e{eq: Zapadne sile neprekidno ohrabruju separatiste i neke
od wih podsti~u na otvoreni rat. Albanci izbegavaju gra|anski rat, rat
nije mogu} na Kosovu i Metohiji. Ne verujem da }e do wega do}i i mislim
da je malo verovatno, ali nije nemogu}e, nikada se ne sme ni ta opcija sasvim iskqu~iti. Albanci razmi{qaju o svojim interesima. Oni na Kosovu i Metohiji ìve mnogo boqe nego {to ìve wihovi sunarodnici u
Albaniji i uvek su ìveli mnogo boqe. Na Kosovu i Metohiji oni imaju veliko materijalno bogatstvo, novoizgra|ene ku}e, nekretnine, razvijen biznis.
Sve se to dovodi u pitawe izbijawem rata. Gledali su na televiziji
kako izgledaju spaqena sela, bombardovani gradovi i duge izbegli~ke
kolone, a sve ih to ~eka ako do|e do rata. Taj rat ne bi vaqao ni za Srbe,
561
i nama bi taj rat naneo {tetu, ali bi Albancima naneo mnogo ve}u. Oni
tu nemaju {anse, a mogu da izgube sve. Zato ja ne verujem da }e do rata zaista do}i. Naravno, mi moramo biti spremni i na tu najgoru varijantu,
ali moramo tako|e poku{ati da se ta varijanta izbegne, da se ide na neki normalan proces re{avawa ovih pitawa.
Nuàn je popis stanovni{tva,da se vidi koliko ta~no ima Albanaca, koji od wih imaju dràvqanstvo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, a koji nemaju. Raniji popisi stanovni{tva su bili falsifikovani
i to je glavni razlog {to sada Albanci izbegavaju popis. Zato se tamo, na
primer, ako umre neki ~ovek, deset godina ne prijavquje wegova smrt da
bi porodica i daqe primala penziju. Nema ~ime se ne sluè, ali i mi se
razumemo u te wihove metode i moèmo da im stanemo na kraj i zato je
neophodan taj popis.
Dok se ne obavi popis stanovni{tva, prakti~no nije ni mogu}e neko
ozbiqno u~e{}e u politi~kom ìvotu.
Voditeq: Zemqe u neposrednom susedstvu: Albanija, Makedonija,
Gr~ka, Bugarska, sve one imaju i te kakav interes za ono {to se doga|a tamo, a po mi{qewu nekih, sama ~iwenica da su se wihovi ministri spoqnih poslova okupili i razgovarali o tome kazuje da je problem ve} internacionalizovan.
Dr [e{eq: To {to se oni sastaju, ne zna~i da je problem internacionalizovan. Problem ne moè biti internacionalizovan dok se na{a
Vlada ne sloì da neka me|unarodna organizacija posreduje u ovom pitawu. Ove vanparlamentarne stranke sa mnogo zlobe nastupaju protiv referenduma i kaù da je ve} izvr{ena internacionalizacija, kada je humanitarna organizacija ve} posredovala oko povratka u {kole. Ne moè
posredovawe Svetog Eu|idija da zna~i internacionalizaciju i kada se
u pravno-politi~kom smislu govori o me|unarodnim organizacijama, govori se o me|unarodnim organizacijama ~ije su ~lanice dràve. Sveti
Eu|idio i da ima izvestan internacionalni karakter, moè ga imati
kao humanitarna organizacija, kao Crveni krst, kao sportsko udruèwe
itd.
Problem je me{awe bilo koje strane sile pojedina~no, ili bilo koje me|unarodne organizacije ~ije su ~lanice dràve. To su Ujediwene nacije, Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradwi, Savet Evrope,
Evropska unija, NATO itd. To su me|unarodne organizacije ~ije je me{awe za nas veoma opasno.
Voditeq: Kaè se da su naro~ito posledwih godina zapadne sile u~inile na ovim prostorima maltene sve {to su htele i da }e, ukoliko budu
zainteresovane, a verovatno da neke od wih jesu za daqe razbijawe ove zemqe, mo}i makar i sankcijama da postignu taj ciq. Imamo li mi snage da
izdrìmo sankcije, i jo{ ne{to: da li je Zapad do te mere jedinstven?
Dr [e{eq: Nisu zapadne sile postigle sve {to su htele. Htele su da
uni{te Republiku Srpsku Krajinu, uni{tile su je za odre|eno vreme.
Htele su da uni{te Republiku Srpsku, nisu je uni{tile, bar jo{ nisu.
Trude se i daqe da to urade. Htele su da rasture zajedni~ku dràvu Srbi562
je i Crne Gore, ali nisu uspele u tome, bar jo{ uvek nisu. Htele su da nam
otmu Kosovo i Metohiju nisu uspele, da nam otmu Ra{ku oblast nisu
uspele, htele su da nam otmu Vojvodinu nisu uspele, htele su da promene vlast na ~elu Srbije nisu uspeli.
Zna~i, mnogo su neuspeha doìvele, ali nanele su nam ogromnu {tetu. Mi smo svesni te {tete koju su nam nanele i kroz sankcije i kroz otimawe zapadnih srpskih teritorija.
Da li }e one ponovo primeniti sankcije, te{ko je na to pitawe precizno odgovoriti. Nije nemogu}e, ali nas pretwa sankcijama ne sme da
upla{i u toj meri da postanemo spremni da `rtvujemo svoje teritorije.
Ako ih naviknemo na stalno `rtvovawe teritorija, tome nema kraja, sve{}e nam Srbiju na Adu ciganliju. Naravno, samo se ludi qudi ne boje sankcija, one su stra{na stvar, ogromnu {tetu nanose. Svi se mi pribojavamo
mogu}ih sankcija, ali moramo biti odlu~ni da izdrìmo i da se ovog puta
organizujemo mnogo boqe nego {to smo bili organizovani 1992. godine.
Voditeq: îni mi se da smo u ovom trenutku dosta iscrpqeni i dosta oslabqeni. Jeste li onog dana, one nedeqe popodne, kad ste pozvani
na razgovor oko konstituisawa vlade, znali da }e biti devalvacije?
Dr [e{eq: Sastanak je bio u ponedeqak. Pre dva meseca mi, radikali smo na konferenciji za {tampu traìli devalvaciju. Ne znam da li
ste imali tu informaciju? Mi smo se neprekidno zalagali za realan kurs
dinara, neprirodno je bilo prethodno stawe, da je zvani~an kurs bio 3,3
dinara za marku, a da je na crnom trì{tu bilo 5,2 za marku, a po {ticungu 5,8 dinara za marku. To je bilo neprirodno i to je bilo u interesu uvozni~kog lobija koji je za uvoznu robu pla}ao zanemarqivo niske carine.
Nagomilavanla je uvozna roba, gu{ena je doma}a proizvodwa. Konkretna
posledica devalvacije je da se carinska stopa dovede na realan nivo, da se
malo prigu{i taj uvozni~ki lobi i da onaj ko kupuje devize mora da ih kupi po realnoj vrednosti na kojoj se bazira zvani~ni kurs.
Ranije su privilegovani kupci devize kupovali za 3,3 dinara, {tampa je o tome pisala, neki su i otvoreno prozivani.
Voditeq: Jeste li u poziciji da raspolaète pravim podacima o na{im deviznim rezervama? Kaèm to zato {to se ovih dana pojavio Robert Gelbard sa nekim ameri~kim izvorima, koji verovatno nisu bezna~ajni, procewuju da one iznose tri stotine pedeset miliona maraka. Borka Vu~i} je posle toga rekla 600, a onda je Radoje Konti} objavio da je
to gotovo milijardu i po, {to ta~no odgovara ovoj masi novca...
Dr [e{eq: Nisam ~uo da Borka Vu~i} i Radoje Konti} govore o tim
ciframa. Ne znam gde ste vi to ~uli. Svi zvani~nici govore da ima dovoqno deviza da se za{titi ovaj kurs, a kolike su ta~ne na{e devizne rezerve, to je dràvna tajna, ali ih ima dovoqno i o tome svedo~i ~iwenica da vi napokon moète devize kupovati i po bankama. U skoro svim
bankama mogu da se kupe devize. To je ograni~eno za gra|ane do 500 maraka godi{we, ali moè da se kupi, odavno nije moglo. Zatim, spoqnotrgovinske firme mogu tako|e u bankama da kupe devize. Sada neki kaù ne mogu da na|u marke, a mi nismo du`ni da obezbedimo marke. Kada po563
èlite da kupite devize, moète da kupite francuski franak, englesku

funtu, belgijski franak, gulden, {vedsku krunu, finsku marku, austrijski {iling, italijansku liru, {pansku pezetu. To su devize.
Voditeq: Ima samo jedan mali preduslov.
Dr [e{eq: Koji?
Voditeq: Treba imati dinare.
Dr [e{eq: Treba imati dinare, me|utim, qudi koji ìve od plate,
nemaju vi{ka novca da kupuju devize. Qudi koji ìve od penzija, tako|e
nemaju vi{ka novca da kupuju devize. Ko se pojavquje kao kupac deviza?
Onaj ko ima vi{ak novca pa su mu devize potrebne za daqe obavqawe nekih trgova~kih poslova ili poku{ava vi{ak novca da za{titi tako {to
}e ga ~uvati u ~vr{}oj valuti. Deviza ima, i u ni{kim bankama mogu da
se kupe devize. Maraka ima re|e, ali {to bismo mi razmazili qude koji
kupuju devize, {to ba{ moraju da kupe marke? Nama je bitno da imamo
~vrstu valutu australijski dolar, kanadski dolar, nama je bitno da tim
devizama za{titimo kurs dinara.
Onaj ko ima spoqnotrgovinsko poslovawe, wemu je svejedno da li ima
nema~ku marku, gulden, kanadski dolar, italijansku liru. On to sve zavr{ava, a te transakcije su veoma brze u svim stranim bankama. Kada do|ete u Nema~ku sa bilo kojom ~vrstom valutom, vi za~as re{avate sve probleme oko zamene, uz proviziju koja je zanemarqiva.
Za one kojima je to neophodno za obavqawe raznih delatnosti, deviza
ima, a za one koji èle da ih ~uvaju u slamarici, pa im ne odgovara gulden,
italijanska lira, to je wihov problem i ne}emo da brinemo wihovu brigu.
Bitno je da kurs {to duè sa~uvamo na ovom nivou i on se drì, a na crno
marku moète prodati za 6 dinara, kada je kupujete za 6,2. Kada mewate u
banci, postoji izvesna provizija, ne znam koliki je ta~no iznos, ona je tako|e niska. To je ono {to je u ovom trenutku dobro. A {ta je lo{e? To {to
su neki poùrili da diù cene svojih roba. Nema opravdanog razloga za
to, jer su sve uvozne komponente ve} odavno obra~unate u postoje}im cenama, jer je {ticung bio 5,8 dinara, a mi smo minimalno korigovali cenu
benzina na 6 dinara, zna~i, mawe od 20 odsto, a to je zaista minimalna korekcija. Ona je bila nu`na i to je jedina korekcija koju smo do sada napravili kada je re~ o cenama koje su pod vladinom kontrolom: za benzin, naftu i naftne derivate, ni{ta vi{e nije mewano. U budu}nosti }e biti nu`ne jo{ neke korekcije, ali }emo im veoma oprezno pristupiti, veoma
oprezno, savesno i temeqito. U principu mi smo za to da sve cene budu
slobodne, trì{ne, ali sada nismo u stawu da to sprovedemo, moramo jo{
uvek imati neke cene pod dràvnom kontrolom, cene osnovnih prehrambenih namirnica, osnovnih tehni~kih roba, ve{ta~kog |ubriva itd. To }e
trajati jo{ jedan izvestan broj godina dok se ne stvore unutra{wi uslovi
za potpunu liberalizaciju cena. Potpuna liberalizacija cena je mogu}a
kada se na{a ekonomija oporavi, kada postane stabilna, ~vrsta. Dok to ne
postignemo, neke cene moramo dràti pod kontrolom.
Voditeq: Moè li na{a ekonomija da bude stabilna i ~vrsta bez
stranog priliva deviza u vidu kredita, direktnih ulagawa, svejedno?
564
Dr [e{eq: Nama je potreban priliv deviza, ali je najpametnije

kroz proces privatizacije, kroz prodaju na{ih firmi strancima, nekada i celih firmi, to je najboqi priliv deviza. Najgore je kada dràva
uzima kredite. Koliko bude u na{oj mo}i, mi }emo se suprotstavqati bilo kakvom novom zaduìvawu dràve. Ako neko treba da uzima kredite,
onda to treba da rade firme direktno i da firma svojom imovinom garantuje za vra}awe kredita i strana banka }e do}i ovde, proceniti kolika je imovina firme, utvrdi}e se hipoteka nad tom imovinom i ta firma }e uzeti kredite. Ako ne moè da vrati, strana banka postaje vlasnik
cele firme ili dela firme.
Voditeq: Prodali smo Telekom, a uzeli smo milijardu i sedam
stotina miliona maraka, deo tog...
Dr [e{eq: Milijardu i pet stotina miliona.
Voditeq: Deo toga je oti{ao za plate, penzije, a deo je dat u vidu kredita privredi s obavezom da se to vrati. U to vreme niste bili u Vladi,
sada jeste i verovatno snosite odgovornost za sudbinu tog novca. Ho}ete
li traìti da se to dosledno vrati?
Dr [e{eq: Ja sam uvek, u principu, za to da onaj ko uzima kredit mora da ga vrati i videli ste koliko smo se suprotstavili u Saveznoj skup{tini kada je otpisano negde oko tri milijarde dinara kredita nekim poqoprivrednim proizvo|a~ima. To su bile glavne firme, ne neposredni
poqoprivredni proizvo|a~i, seqaci, nego neke monopolske firme. Otpisano je ne{to i Elektroprivredi i nekim drugim preduze}ima. Mi smo
protiv otpisivawa kredita, mi smo za to da onaj ko uzme kredit mora da
ga vrati ili da propadne, da kona~no tu kreditnu politiku uozbiqimo.
Najlak{e je re}i treba da im se pomogne, oni su pretrpeli ovo,
ono, hajde da im otpi{emo kredite. Na taj na~in samu instituciju kredita ~inite neozbiqnom. [ta }e sada Agrobanka, ona propada. Ona je
imala zdrav plasman, ulagala u poqoprivredu, i umesto da joj se taj novac
vrati iz poqoprivrede, sada je novac pretvoren u dràvne obveznice na
duì vremenski period.
[ta }e ta banka sada da radi, a bila je jedna od najzdravijih banaka u
na{oj zemqi. Mi moramo i}i na to da svi oni koji uzmu kredite moraju
i da ih vrate pre wihovog uni{tewa. Ne moète da vratite propadnite, za{to ste uzimali? Bio je slu~aj, na primer, nekog poqoprivrednog
dobra iz Be~eja. Kaù: uspe{an direktor, sposoban, ovakav, onakav, uzeo
je kredit od pet, {est, a mo`da i desetak miliona dinara i to je sko~ilo
na sto miliona.
Voditeq: Va{ ulazak u Vladu sam po sebi podrazumeva i nekakve
promene u pona{awu i odnosima. îtao sam ovih dana izjavu ~oveka koji
je na suprotnoj poziciji u odnosu na poziciju radikala, Mladena Dinki}a, koordinatora grupe G-17, da }ete, ako ostanete dosledni, sigurno prirediti {ok svom partneru u Vladi.
Dr [e{eq: Ta~no je da je Mladen Dinki} pohvalio ekonomski program Srpske radikalne stranke, i u pravu je. Mi imamo najkvalitetniji
ekonomski program. Me|utim, jednu stvar gre{i. Na{ program nije pi565
san pod uticajem programa grupe G-17. Na{ program je usvojen na êtvrtom otaybinskom kongresu u maju 1996. godine, a G-17 je program pisao
1997. godine. Zna~i, ako je neko pod ne~ijim uticajem, grupa G-17 je mogla
da bude pod uticajem programa Srpske radikalne stranke, a ne na{ program pod wihovim uticajem.
Drugo, u na{em programu se ni{ta bitno ne mewa. Od 1990. godine
naovamo, program se samo razvija i mi sazrevamo, postajemo pametniji,
iskusniji, sposobniji. Ni{ta bitno se ne mewa.
Naravno, vi ste videli da su osnovne postavke u ekspozeu premijera
Marjanovi}a tako|e saglasne sa na{im programom i mi do sada imamo
razumevawe na{ih koalicionih partnera u Vladi narodnog jedinstva za
sve ove ideje. U toj vladi ima i qudi iz drugih stranaka koji se razumeju
u ekonomiju, koji su svesni potrebe da se ~ine energi~ni reformski zahvati i mi se spremamo za te reformske zahvate.
Vi }ete to uskoro videti iz mera koje }e Vlada doneti. Recimo, imamo ambiciju da u najskorije vreme spremimo projekat da oborimo doprinose na plate. Sada su doprinosi 130 odsto u odnosu na prose~nu platu.
Mi planiramo da to bitno oborimo, mo`da u prvoj fazi na 80 odsto i da
to ide daqe. Zatim, odmah smo se sloìli da ne idemo na rebalans buyeta
zato {to je progla{ena devalvacija. Devalvaciju je proglasila Savezna
vlada. Mi nismo uticali na dono{ewe odluke o devalvaciji, ali smo se
prilagodili toj devalvaciji i podràli smo je, jer je to jedna dobra mera u ovoj situaciji. Ta devalvacija je morala mnogo ranije da se izvede.
Odlu~ili smo da ove godine nema rebalansa buyeta, nema pove}awa fiksnih iznosa buyeta, bez obzira na devalvaciju. To je zna~ajna mera {tedwe, {to za Vladu zna~i stezawe kai{a, kako se to popularno kaè.
Ako bude potrebno izvr{iti odre|ena preusmeravawa, onda moèmo
sa jedne buyetske stavke na drugu. Ima nekih stvari koje treba da otpi{emo i da novac preusmeravamo tamo gde je najpotrebnije. Zatim, mi se spremamo da nekim ozbiqnim merama, koje ne}e biti inflatorne, re{imo
problem zaostalih dugovawa penzionerima i deci. Godinu dana se de~ji
dodaci ne ispla}uju. Trenutno kasne dve penzije. Sada kada se isplati
drugi deo januarske penzije, a mislim da }e se za dan-dva isplatiti, Vlada je spremila potreban novac da se to uradi, onda dugujemo ravno dve penzije. Ako se 1. maja bude ispla}ivala aprilska, nedostaje februarska i
martovska. Te dve penzije }emo morati na neki na~in da nadoknadimo, da
idemo na obe{te}ewe penzionera. To mora biti antiinflatorno i na tome intenzivno radimo.
Ve} imamo podlogu unutar vladinog Odbora za privredu i finansije, ~iji sam ja predsednik. Ta grupa se dva puta nedeqno sastaje i traì
najboqi modus da se preostali dugovi penzionerima i deci {to pre isplate na adekvatan na~in. Koja }e to varijanta biti, vide}emo.
Ja sam nedavno primio jednu delegaciju penzionera. Oni nisu ba{ bili korektni u interpretaciji sadràja na{eg razgovora, ali u svakom
slu~aju traìmo najpametnije re{ewe i to je za nas skidawe jednog balasta sa le|a. Trudi}emo se da ove godine ne kasni nijedna penzija, nijedan
de~ji dodatak, nijedna socijalna pomo}, ni{ta {to je u sferi socijalnih
566
davawa. Dakle, da ove godine redovno servisiramo obaveze prema najugroènijim socijalnim slojevima. Naravno, da li }emo u tome uspeti,
proceni}e gra|ani na slede}im izborima.
Mi smo svesni velikih rizika koje smo preuzeli ulaskom u Vladu narodnog jedinstva u kriti~noj situaciji. Tih rizika su svesni na{i koalicioni partneri u Vladi narodnog jedinstva. U politici nema uspeha ako
niste spremni da podnesete odgovornost i ako niste spremni na rizik.
Voditeq: Odavno se zna da je osnov va{eg ekonomskog programa upravo liberalizovawe trì{ta. Tog liberalizovawa te{ko moè da bude
bez otvorene dràve. Imate li podvarijantu za slu~aj sankcija?
Dr [e{eq: U slu~aju sankcija, privatizacija }e se usporiti. Bi}e
oteàn uvoz energenata i druge neophodne robe. Bi}e oteàn uvoz sirovina i na sve to ra~unamo. Svesni smo koliko }e to biti te{ka varijanta, ali moramo joj odoleti, ne smemo kapitulirati, ne smemo di}i ruke
uvis i derati se, jer onda gubimo sve. Sve dok se borimo, imamo {ansu da
uspemo. îm kapituliramo, sve su {anse nestale.
Voditeq: Moè li se boriti daqim dogovarawima sa Zapadom?
Dr [e{eq: Zapad nije spreman na dogovore. Zapad ucewuje. Amerikanci, koji jo{ nisu priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego u
oficijelnoj komunikaciji govore o Srbiji i Crnoj Gori, kaù Kosovo
federalna jedinica u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Sada implicite
Amerikanci priznaju Saveznu Republiku Jugoslaviju. To je za Srbiju
mnogo gora varijanta od otcepqewa Kosova.
Voditeq: Dakle, smatrate da smo u komunikaciji sa Zapadom do{li
do ta~ke...
Dr [e{eq: Li~no mislim da }e Zapad delimi~no da mewa politiku
prema na{oj zemqi. Ube|en sam da je formirawe Vlade narodnog jedinstva bitno stabilizuju}e delovalo u Srbiji, i Zapad je toga svestan.
Videli ste izjavu Forin ofisa, videli ste da sa Zapada nema nijedne optu`be da su radikali fa{isti, kao {to je ranije bilo uobi~ajeno, da smo mi mrak, {to je Gelbard li~no govorio. Toga vi{e nema. Sada i{~ekuju i ~ekaju na{e prve poteze. Svesni su toga da je wihova propaganda iznosila izmi{qotine, neistine o srpskim radikalima i svesni su toga koliko smo mi stabilizuju}i faktor u Srbiji, sa koliko smo
ogromnom energijom u{li u ovaj posao kojim se sada bavimo, koliko }emo budno paziti da se ni~im ne obrukamo, da niko od na{ih qudi ne u|e
ni u kakvu aferu, ni u kakav kriminal.
Koliko }emo biti korektni kao koalicioni partneri u Vladi narodnog jedinstva? Zapad je prièqkivao neku drugu varijantu, na koju je
navikao, pa stalna natezawa, pa ko }e biti ambasador, ko }e {~epati vilu na Dediwu, ko }e ovo, ko }e ono. To bi Zapadu najvi{e odgovaralo. U
ovoj Vladi narodnog jedinstva toga nema. Mi neprekidno raspravqamo.
Nekada imamo tri sednice dnevno. Na dan kada je progla{ena devalvacija, imali smo tri sednice. Posledwa je po~ela u 11 sati nave~e, jer je trebalo odmah da izvedemo korekciju cena benzina, nafte i naftnih derivata. Sve smo to imali spremno.
567
Zapad je svestan svih tih promena. Zapad je svestan da Srbija sada ima
najstabilniju vladu od 1990. godine do danas. Mi koji smo u{li u tu vladu, svesni smo odgovornosti. Mo`da }emo nekada i da se spore~kamo u toj
vladi, mo`da }emo nekada da se sukobimo, mo`da }emo da do|emo u neke
te{ke probleme, ali moramo nau~iti da kroz demokratski dijalog re{avamo te probleme i sva tri koaliciona partnera u Vladi narodnog jedinstva do sada bespogovorno izraàvaju spremnost da se na takav ozbiqan
na~in ukqu~e. Zaista smo uspostavili odnose poverewa. Ne mogu da budem prorok, pa da nagove{tavam koliko }e to trajati. Na{ je ciq da ova
vlada traje ~etiri godine i da je narod pamti kao uspe{nu vladu.
Voditeq: Vreme je da pre|emo na pitawa gledalaca.
[ta je bilo sa obe}awem da }e svi Albanci koji nemaju jugoslovenski paso{ biti vra}eni u svoju zemqu?
Dr [e{eq: Svi koji nisu na{i dràvqani, a deluju sa separatisti~kih pozicija, mora}e da idu iz na{e zemqe.
Voditeq: Da li to nagove{tava jo{ o{triji smer Vlade prema wima?
Dr [e{eq: To ne zna~i o{triji smer Vlade, o{triji postupak Vlade, to zna~i uvo|ewe reda u dràvi. Mi }emo postupati na isti na~in na
koji bi postupali Amerikanci prema qudima koji nisu wihovi dràvqani a deluju protiv Amerike. Amerikanci takve automatski proteruju.
Onaj ko nije na{ dràvqanin, ne moè na na{oj teritoriji da deluje
protiv na{e zemqe.
Voditeq: Ako budu lojalni?
Dr [e{eq: Ako budu lojalni, za{to ne bi ìveli u na{oj zemqi?
Neka Nemci do|u nekim poslom ovde, neka se nasele i obavqaju neke delatnosti, mi od toga imamo koristi. Za{to ne bi do{ao neki [ve|anin,
za{to ne bi neki Francuz, za{to ne bi i neki Albanac? @elimo da Srbija bude otvorena zemqa i svako moè na najjednostavniji na~in da doputuje u Srbiju i boravi tu iz turisti~kih razloga, iz poslovnih razloga, iz bilo kojih razloga, osim da bi delovao protiv Srbije. Neko ko bi
dolazio u Srbiju da bi delovao protiv Srbije nema {ta da traì u Srbiji.
Voditeq: Marko sa Bulevara pita: Da li je jo{ uvek na snazi zakon
iz 1946. godine kojim je zabrawen povratak Srbima na Kosovo?
Dr [e{eq: Taj zakon spada u red istorijskih zakona i on se ne primewuje, ali wegove pravne posledice nisu anulirane. Danas na Kosovu
moè da se naseli ko god èli, i Srbin koji je nekada ranije ìveo na
Kosovu i Srbin koji nikada nije ìveo na Kosovu.
Veoma je komplikovan proces sre|ivawa zemqi{nih kwiga na Kosovu i Metohiji, utvr|ivawe {ta je uzurpirano, {ta je regularno prodato,
{ta je oteto itd. To je jedan veliki posao kojim }emo morati da se pozabavimo. Katastarske i druge zemqi{ne kwige moramo da sredimo u celoj
Srbiji, jer je svuda haos. U Ni{u ima mnogo stambenih zgrada koje su pre
20 godina sazidane i jo{ nisu unesene u katastarske kwige.
Voditeq: Kaù da je skoro ceo Novi Beograd takav.
568
Dr [e{eq: Novi Beograd, drugi delovi Beograda, u celoj Srbiji katastarske zemqi{ne kwige nisu sre|ene. Mi }emo morati da se prihvatimo tog posla i da to dovedemo do kraja, jer kompjuterska tehnologija
daje nove mogu}nosti, ubrzava postupak, i to moramo da uradimo. Kada }emo uraditi, to je ve} drugo pitawe.
U svakoj oblasti dru{tvene delatnosti nagomilali su se problemi
i mi se moramo suo~iti sa tim problemima.
Voditeq: Penzioner sa Bulevara kaè: Obe}ali ste nam mnogo
pred izbore, a ni{ta niste u~inili. [ta ste mogli da u~inite za ovo
vreme?
Dr [e{eq: Obe}ali smo zaista mnogo, a ube|en sam da }emo mnogo i
uraditi. Da li smo zaista uradili mnogo ili nismo, to }e oceniti gra|ani na predstoje}im izborima. Ono ~ega se najvi{e bojim, jesu preterana o~ekivawa.
Voditeq: Jo{ jedno penzionersko pitawe: U razgovoru sa Nezavisnim sindikatom penzionera dali ste konkretna obe}awa: razlika od jula bi trebalo da bude ispla}ena do kraja aprila, dugovi iz 1994. i 1995.
godine revalorizovani i u maju dati za struju.
Dr [e{eq: Nisam dao takvo obe}awe. To je izmi{qotina. Obe}ao
sam da }e biti ispla}ena penzija za drugi deo januara i da }emo traìti
varijantu da se sva dugovawa nadoknade u {to skorijem vremenu, a rok nisam dao. âk sam rekao da }emo u Velikoj Srbiji objaviti stenogram
tog razgovora.
Zbog nekih ranijih iskustava odlu~io sam da sve zvani~ne i slu`bene razgovore vodim u prisustvu slu`benog stenografa i objavi}emo kompletan razgovor. Rekao sam da je veliki uspeh ako jednu zaostalu penziju
u toku ove godine nadoknadimo, pa da se ne duguju dve penzije nego samo
jedna. To zna~i obezbediti milijardu i tri stotine miliona dinara. Milijardu i pet stotina miliona dinara se duguje za de~je dodatke za godinu dana. Dve penzije je dve milijarde i {est stotina miliona i milijarda i po za de~je dodatke, to je tri milijarde i sto miliona dinara. To je
petina godi{weg buyeta Srbije. To se mora vratiti bez dodatnog {tampawa novca. Najlak{e je {tampati novac i re}i da smo sve isplatili.
Taj novac odmah izgubi vrednost i {ta moè da se uradi sa tim novcem?
Na{ je ciq da se dugovawa nadoknade, a da se dinar na taj na~in ne
uzdrma. Sada traìmo varijantu i u dogledno vreme }emo sa tom varijantom upoznati javnost.
Voditeq: Javila nam se Milica Todorovi} koja kaè: Za [e{eqa
sam glasala uvek, a to }u ~initi i ubudu}e. @elim vam mnogo uspeha u radu na novoj funkciji u Vladi. Da li }e biti redovnijih isplata penzija?
Na to pitawe smo op{irno odgovorili.
Petrovi} kaè: Pro{le godine, 15. jula, izjavili ste da su poslanici
Srpske radikalne stranke u Saveznom parlamentu glasali protiv izbora
Slobodana Milo{evi}a za predsednika Jugoslavije, a ve} 27. jula ste bili
u zvani~noj navodnoj audijenciji kod gospodina Milo{evi}a. O ~emu ste tada razgovarali? Da li je dogovarana daqa saradwa radikala i socijalista?
569
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je preko svoje poslani~ke grupe u Saveznoj skup{tini glasala protiv izbora Slobodana Milo{evi}a
za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. âk smo javno glasali
pred novinarima. Zaokruìvali smo protiv na glasa~kom listi}u pred
novinarima koji su se sjatili oko na{e poslani~ke grupe.
Odmah posle toga, Slobodan Milo{evi} je kao predsednik Savezne
Republike Jugoslavije uradio ne{to najnormalnije za tu priliku. îm je
izabran za predsednika Savezne Republike, ~im je poloìo zakletvu, pozvao je u audijenciju predsednike najve}ih parlamentarnih stranaka. Wegova je du`nost bila da me pozove, a moja du`nost je bila da odem.
Razgovarali smo o svim ozbiqnim problemima unutra{we i spoqne
politike. Detaqa danas ne mogu da se setim, ali tu nije dogovarana nikakva saradwa na me|ustrana~kom nivou. Razmewivali smo mi{qewe o bitnim problemima. Predsednik Milo{evi} je iznosio neke ideje kako da
se izvesni problemi razre{e. Ja sam iznosio svoje ideje, ideje svoje
stranke i to je bila jedna razmena mi{qewa.
O saradwi na strana~kom nivou uop{te nije bilo govora. Mi smo samostalno iza{li na septembarske izbore i bili smo u najnepovoqnijoj
situaciji na dràvnim medijima u pogledu mogu}nosti sprovo|ewa predizborne kampawe. Neki drugi su bili privilegovani. Ja sam samo jednom
imao sat i po na dràvnoj televiziji, Vuk Dra{kovi} je imao sat i po na
Televiziji Beograd, sat i po na Televiziji Novi Sad, a Zoran Lili} je
imao sat i po i u Novom Sadu, i u Beogradu, i u Pri{tini. Zna~i, imao
sam najmawe.
Odmah posle septembarskih izbora mi radikali smo krenuli sa inicijativom za formirawe koncentracione vlade nacionalnog jedinstva i
traìli smo da u tu vladu u|u ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke
partije. Pregovori su trajali {est meseci i mi smo najmawe u~estvovali u pregovorima. Dva puta su na{i predstavnici bili kod Milana Milutinovi}a. Prvi put Dragan Todorovi} i Stevo Dragi{i}, drugi put
sam Stevo Dragi{i}. Nikakvih konkretnih razgovora nije bilo. Dva puta smo bili kod Mirka Marjanovi}a. Prvi put Tomislav Nikoli} i ja,
drugi put ja sam.
U tim razgovorima smo traìli formirawe vlade narodnog jedinstva. Posledwi put sam napravio gest dobre voqe i u ime stranke rekao
da mi odustajemo od insistirawa da po svaku cenu bude na{ mandatar. Za
to smo imali jaku argumentaciju, jer je socijalista bio predsednik Narodne skup{tine. Tu je postignut kompromis izme|u nas, Srpskog pokreta obnove, socijalista i JUL-a.
Posledwi, dakle, peti put, u ponedeqak, pred formirawe vlade, u
tri sata popodne je odràn sastanak na kome smo bili Milomir Mini},
Gorica Gajevi}, Mirko Marjanovi} i ja. Tada mi je saop{teno da su propali svi pregovori sa Srpskim pokretom obnove, da je Dra{kovi} kategori~no insistirao, izme|u ostalog, pored onog wegovog spiska ambasadora, ku}a na Dediwu, da ni pod kojim uslovima radikali ne ulaze u vladu. Zna~i, sam je sebe iskqu~io. Ima dva puta mawe poslanika nego mi i
postavqa uslov da mi ne u|emo u vladu, a on da u|e. To je besmisleno.
570
Mi smo onda u naredna dva sata postigli dogovor. Dràli smo se

principa da sastav vlade mora i u kvantitativnom i u kvalitativnom
smislu da bude proporcionalan odnosu snaga na{ih stranaka u Narodnoj
skup{tini. To smo sproveli do kraja i vidite da Vlada u celini odgovara tom odnosu snaga.
Formiran je kabinet, izabrani su ministri, a sutra imamo imenovawe zamenika ministara. Tu smo usvojili jedan princip tamo gde je radikal ministar, zamenik }e biti socijalista ili julovac, a tamo gde je
ministar socijalista ili iz JUL-a, zamenik ministra }e biti radikal
da bi se me|usobno kontrolisali, da bismo bili u toku rada svih ministarstava. Izuzetak je napravqen samo u Ministarstvu unutra{wih poslova, jer se podrazumeva da tamo rade profesionalni policajci. Samo
je ministar politi~ka li~nost, a svi zamenici, svi pomo}nici su profesionalni policajci i podrazumeva se da niko od tih profesionalnih policajaca nije ~lan nijedne politi~ke partije.
Voditeq: Da vas sad malo lokalisti~ki pitam, po{to smo ~ekali pedeset i kusur godina da Ni{ dobije ministra, pa ga je dobio. Da li u toj
sutra{woj raspodeli treba o~ekivati ne{to i za Ni{?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je striktno vodila ra~una da
u ovom kabinetu ima qude iz svih delova Srbije. Iz Ni{kog okruga je jedan ministar, sada }e iz Leskova~kog okruga biti zamenik ministra itd.
Ne moèmo sve to da uklopimo na idealan na~in, ali mislim da je iz
Ni{a jedan od najsposobnijih ministara u vladi Zoran Krasi}, izuzetno pametan, marqiv i sposoban ~ovek. On je ministar trgovine i na ~elu je resora u kome }e biti mo`da najvi{e problema u ovom procesu izlaska iz ekonomske krize. On se od prvog dana sa velikim entuzijazmom
uhvatio u ko{tac sa tim problemima.
Nemojte tako da postavqamo stvari: da li }e Ni{ dobiti ovo, da li
}e dobiti ono. U svakom slu~aju, Srpska radikalna stranka svojim primerom ukazuje da vodi ra~una da na{i kadrovi iz cele Srbije budu zastupqeni u ovom kabinetu. Ako ova vlada bude uspe{na, verovatno }emo
imati sli~nu kombinaciju na saveznom nivou. Za{to se saradwa ne bi
pro{irila? Ako, ne daj Boè, ova vlada ne bude uspe{na, onda }emo te{ke posledice i sami imati, onda }e nas narod kazniti.
Voditeq: Zar nije ~udno da Srbija ima dva ministra policije, a nema ministra vojske? pita gledalac Milutin Krsti}.
Dr [e{eq: Kako ima dva ministra policije? Ne razumem.
Voditeq: Ni meni nije jasno. Pogotovo mi nije jasno kako da ima ministra vojske.
Dr [e{eq: Vojska je iskqu~iva nadle`nost savezne dràve, a Srbija ima jednog ministra policije.
Voditeq: Pitawe lokalnog karaktera: Za{to je u Ni{u pove}ana
kirija op{tinskih lokala ~ak 300 odsto? Zbog toga vlada veliko nezadovoqstvo.
Dr [e{eq: To je pitawe koje se ti~e lokalne vlasti. Lokalna vlast
je verovatno napravila taj potez. Ja ne znam da li je to bilo 300 odsto.
571
Voditeq: Koliko ja znam, ide se na licitaciju i na{a televizija snima te licitacije.

Dr [e{eq: Ako se ide na licitacije, onda je to najboqi metod i taj
metod propisuje zakon. Statutarna odluka Ni{a ograni~ava iznos zakupa poslovnog prostora ako je re~ o zate~enim zakupcima, zakupcima koji
su po nekom redovnom postupku ranije u{li u zakup. Za oslobo|eni poslovni prostor ili u slu~aju da je nekom zakupcu otkazano kori{}ewe
zbog nepla}awa kirije, moè se i}i na neposrednu pogodbu. Najboqi na~in neposredne pogodbe je putem licitacije. Dakle, pla}a se izlicitiran iznos, a moè i neposredna pogodba. Lokalna vlast i bez licitacije
ima pravo da u odnosu na propisanu cenu jo{ za 50 odsto povisi konkretan iznos zakupa poslovnog prostora.
Voditeq: Maja pita: Zbog ~ega vam je uskra}ena viza za odlazak u
Francusku?
Dr [e{eq: U Francusku je trebalo da putujem pro{le godine, jer
sam bio pozvan na Kongres Nacionalnog fronta @an-Mari Le Pena.
@an-Mari Le Pen je na udaru francuskih vlasti, vidite da ga ~ak i sudski progone naglo mu raste popularnost. Dve dràve u svetu su do sada
odbile da mi izdaju vizu. To su Francuska i Holandija. Holandija zato
{to sam hteo da putujem u Hag na svoju inicijativu, po{to oni nisu hteli da me pozovu ili se neko upla{io mog dolaska pred Ha{ki tribunal.
Zbog toga nisam dobio vizu.
Voditeq: Vi{e im niste potrebni, odnosno ni oni vama?
Dr [e{eq: Nisu mi ni ranije bili potrebni, ali sam hteo malo da
demonstriram pred Ha{kim tribunalom.
Voditeq: Da li se slaète sa inicijativom gradona~elnika Zorana
@ivkovi}a da se dugovi dràve i gra|ana kompenzuju, koju je ina~e ministar Krasi} podrào?
Dr [e{eq: Ne znam da je ministar Krasi} podrào bilo kakvu ideju Zorana @ivkovi}a. Zoran @ivkovi} mene do sada nije upoznavao sa
svojim idejama.
Voditeq: [ta mislite o mogu}nosti da se neki dugovi kompenzuju sa
Republikom, s obzirom da znamo da Republika kroz razne vidove duguje
gra|anima.
Dr [e{eq: Prvo, ja sam u principu za to da do|e do prebijawa dugova gde god je to mogu}e i Vlada }e se angaòvati u tom pravcu, pogotovo
kada je re~ o me|usobnim dugovawima javnih preduze}a, dru{tvenih preduze}a, kada je re~ o dugovawima dràve prema gra|anima i tako daqe.
Imamo neke varijante u vidu, ali jo{ nijednu nismo do kraja zaokruìli. îm taj posao zavr{imo, obavesti}emo javnost.
Voditeq: Da li }ete ukinuti taksu na brojilo i da li }ete struju
kompenzovati sa de~jim dodatkom?
Dr [e{eq: Ta varijanta je u opticaju i ovi penzioneri koji su bili
sa mnom ~uli su neke informacije, ali su lo{e interpretirali. Postoji varijanta da se bar jedan deo dugovawa podmiri kroz prebijawe ra~una
za struju, ali mi moramo sa svoje strane obezbediti kompenzaciju Elek572
troprivredi Srbije. Elektroprivreda Srbije duguje Vladi oko osamdeset miliona dinara. Mi }emo na toj varijanti da radimo i nema smisla
da govorimo o detaqima dok ne iskristali{emo stav Vlade u celini, ali
intenzivno radimo na tome.
Traìmo na~in da se nadoknade godinu dana neispla}eni de~ji dodaci i dve zaostale penzije. Traìmo varijante koje }e odgovarati gra|anima, recimo, onaj ko otkupquje stan, pa je dugoro~no u{ao u otkup, mo`da }e mo}i sa vrednosnom hartijom koju dobije iz ove kompenzacije da
plati rate za stan. Zna~i, platio je ne{to {to je realna vrednost. O varijantama }emo blagovremeno informisati javnost da ne bih sada licitirao i da ne bih doveo do neke zabune, recimo, da iznesem ideju koja sutra ne pro|e na Vladi, pa da me qudi pitaju {ta je sa tim bilo.
Voditeq: A brojila, televizija?
Dr [e{eq: Ne}emo ukidati taksu, ali }emo raspravqati o iznosu
takse.
Voditeq: Ho}ete li raspravqati o televiziji uop{te?
Dr [e{eq: Naravno, i o televiziji treba da se donese novi zakon.
Na tome se radi.
Voditeq: Milan ~estita na izboru za potpredsednika Vlade i kaè:
Obe}ali ste da }e penzije biti ispla}ene na vreme. [ta mislite o tome?
Dr [e{eq: Mi }emo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da se penzije
zaista isplate na vreme, a mora}emo na}i re{ewe da izmirimo dosada{wa dugovawa, kako bismo ubudu}e imali obavezu da svakog meseca redovno to servisiramo.
Voditeq: Ho}ete li da uradite ne{to sa penzijskim fondom uop{te?
Dr [e{eq: [to se ti~e Fonda, ne mogu ni{ta da kaèm, jer na sednici Vlade ni{ta nismo usaglasili. Moje je li~no mi{qewe da Fond
nema nikakvog razloga za postojawe. Ako je Vlada iz buyeta servisirala penzije, kakav je onda smisao Fonda? Insistiram na tome da je ovo
moje li~no mi{qewe, jer postojawe Fonda ima smisla dok Fond ima para nezavisno od buyeta. U onom trenutku kada je Fond propao, a propao
je pre vi{e godina, i kada se svaka penzija finansira iz buyeta i raznim
na~inima se pribavqa novac, postavqa se pitawe koja je svrha Fonda?
Dovoqno je da ministarstvo preduzme evidenciju osiguranika, da to
uredno vodi, aùrira. Za{to da imamo neki balast koji }emo dodatno
finansirati?
Voditeq: Zar nije logi~no da se prvo uradi popis stanovni{tva na
Kosovu pa da se zatim ide na referendum? Za{to je popis stanovni{tva
planiran za iza 2001. godine?
Dr [e{eq: Ovaj referendum nema veze sa popisom stanovni{tva.
Ovo je referendum koji se odvija na celoj teritoriji Srbije. Mi u drugim delovima Srbije nemamo neke nu`ne potrebe da obavimo popis stanovni{tva pre 2001. godine. Na to nas obavezuju dokumenti Ujediwenih
nacija, koji su propisali da svaka dràva obavqa popis stanovni{tva
jednom u 10 godina. Po{to je prethodni popis bio 1991. godine, slede}i
573
je na redu 2001. godine. Ne bismo beàli od nekog vanrednog popisa stanovni{tva na celoj teritoriji Srbije. Na Kosovu i Metohiji smo mogli
odmah da raspi{emo vanredni popis stanovni{tva, ali pretpostavqam
da bi ga [iptari bojkotovali, kao {to su uradili 1991. godine. Wima ne
odgovara popis, jer popis stanovni{tva bi ih sveo na realnu meru.
Voditeq: Gde ste u~estvovali na radnim akcijama i da li je ta~no da
ste bili komandant na nekoj od wih?
Dr [e{eq: Tri puta sam bio na radnim akcijama: 1971. godine na radnoj akciji u Bawaluci, nakon te{kog bawalu~kog zemqotresa, a 1972. i
1973. godine na radnoj akciji Morava bio sam u Velikoj Lomnici kod
Kru{evca, i dva puta sam bio komandant brigade.
Voditeq: Za{to [iptari ne idu u vojsku?
Dr [e{eq: Mislim da bi bilo dobro, ako ne èle da idu u vojsku, da
ih oslobodimo vojne obaveze. Srpska radikalna stranka se pre formirawa Vlade narodnog jedinstva izjasnila jednim svojim aktom koji je objavqen u Velikoj Srbiji: ako [iptari ne èle da idu u vojsku, da ih oslobodimo vojne obaveze. Ako treba i u Ustav da u|e [iptari ne moraju da
sluè vojsku. Neka im to bude privilegija.
Voditeq: Vidim da ve} ~inite ustupke.
Dr [e{eq: Za{to da ne? Mislim da je to jedan pametan ustupak.
Voditeq: Kada }e biti dobrovoqa~ka zemqa u Vojvodini?
Dr [e{eq: Ne znam konkretno na koju se to zemqu odnosi. Znam da
je posle Prvog svetskog rata velika povr{ina zemqe dodeqena solunskim borcima, u~esnicima Prvog svetskog rata, dobrovoqcima iz raznih
srpskih zemaqa koji su u~estvovali u proboju Solunskog fronta. Skoro
svi koji su se naselili ostali su na toj zemqi. Verovatno je izvesnom
broju oduzimana zemqa posle Drugog svetskog rata. Ne znam pod kojim
uslovima i na {ta se konkretno misli.
Voditeq: Za{to je lokalna vlast protiv referenduma? Nije mi jasno koja lokalna vlast.
Dr [e{eq: Mo`da lokalna vlast iz Ni{a. Ne znam da li su se oni
izja{wavali u vezi sa tim pitawem. Marginalne politi~ke partije koje
su sada vanparlamentarne, napravile su stra{nu gre{ku bojkotuju}i pro{logodi{we parlamentarne izbore i sada u toj meri èle da napakoste
vlasti u Srbiji da su spremne celu Srbiju da `rtvuju samo da bi vlast pala. Ako vlast ne vaqa, onda te stranke treba da se trude da vlast promene, da vlast obore, ali da se Srbija sa~uva. Smena vlasti je dobra samo
ako se dràva ~uva. Ako se uni{ti dràva, onda nije dobro.
Voditeq: Jedno neobi~no pitawe: Da li u nekoj na{oj banci moè
da se kupi albanski novac?
Dr [e{eq: Ne verujem da moè, jer albanski novac ne spada u red
~vrstih valuta.
Voditeq: Jovan kaè ovako: Penzije kasne dva meseca i na wih se ne
upla}uje kamata penzionerima koji ~ekaju i koji tako gube celu penziju.
Uz svaki ra~un distribucije i komunalnih usluga dobijamo kamatu na dati iznos. Da li }e se to stawe nehata nekada srediti?
574
Dr [e{eq: Mislim da je to veliki problem, a stawe }e se srediti

ako uspemo da aùriramo sva zaostala dugovawa penzionerima, da likvidiramo taj veliki balast koji nam stoji na grba~i i da onda bude uredna
naredna isplata penzija, a i da svako bude duàn da izmiruje svoje obaveze na ime ra~una za struju i druge komunalne usluge.
Voditeq: Za{to se ne vra}a devizni zajam uzet preko Jugobanke?
Dr [e{eq: Ne znam o kom deviznom zajmu je re~. Pitawe nije konkretno.
Voditeq: Kada }e po~eti rasprodaja Dediwa da bi se namirile penzije, po{to ste to obe}ali u predizbornoj kampawi?
Dr [e{eq: Mi smo u pro{li ponedeqak dali nalog Republi~koj direkciji za imovinu da nam do ~etvrtka dostavi spisak imovine koja bi
mogla da se proda, kako bi se izmirile obaveze prema penzionerima i
prema deci. To je jedna od varijanti koju imamo u planu. [to se Dediwa
ti~e, tamo su veliki kompleksi u svojini savezne dràve, pa bi mogla neka varijanta oko regulisawa stare devizne {tedwe da se primeni, ali o
svemu sada raspravqamo u uìm grupama u Vladi, spremamo neka adekvatna re{ewa. Dakle, ja nisam odustao od rasprodaje dràvnih placeva.
Voditeq: Kakvi su odnosi radikala i Dediwa sada, s obzirom na to
da ste jedno vreme tvrdili da se tamo neke drugarice voze po nebu metlama i tako daqe?
Dr [e{eq: Ono {to smo tvrdili ranije, dok smo bili opoziciona
politi~ka partija, tvrdili smo. Narod se toga se}a. Za nas je 24. mart
nulta ta~ka. Formirali smo Vladu narodnog jedinstva i ta vlada mora da
funkcioni{e na {to vi{em stepenu me|usobnog poverewa. To {to smo
se ranije obra~unavali kao vladaju}e ili opozicione stranke, stvar je
sada za prou~avawe istori~arima. Mi se sada ne smemo na to vra}ati.
Moramo pamtiti, jer smo neko iskustvo iz toga izvukli, ali moramo gledati u budu}nost i raditi da ta budu}nost bude {to boqa. Dakle, ako se
sada po~nemo se}ati {ta je ko kome rekao, ko je koga hapsio, ko je koga
progonio, propade Vlada ve} u startu.
Funkcionisawe ovakve Vlade narodnog jedinstva podrazumeva da smo
svi mi svesni narodne voqe iz septembra meseca. Narod je hteo da radikali budu ovako jaki i mo}ni. Narod je hteo da Socijalisti~ka partija bude
jaka. Narod je hteo da JUL ima ozbiqan broj poslanika u Narodnoj skup{tini. Zna~i, mi smo izvr{ili koncentraciju te narodne voqe formirawem Vlade narodnog jedinstva i moramo biti ozbiqni prema svom narodu,
jer glasa~i slede}i put ne}e za nas glasati ako ne budemo ozbiqni.
Bili smo dovoqno ozbiqni na svojim dosada{wim poslovima. Da bismo ozbiqno obavqali svoje radne obaveze, moramo ono {to je pro{lost
ostaviti istori~arima. Ako se budemo samo time bavili, onda nema ni{ta od rada Vlade. Zna~i, zakopali smo ideolo{ke ratne sekire.
Voditeq: [ta je vas li~no motivisalo da u|ete u Vladu? Mnogi to
nisu o~ekivali.
Dr [e{eq: Ne znam za{to mnogi nisu o~ekivali, kada smo mi neprekidno govorili da èlimo da u|emo u Vladu.
575
Voditeq: Govorim o vama li~no, zato {to se smatralo da }ete kao

{ef stranke ostati po strani.
Dr [e{eq: To bi bilo beàwe od odgovornosti. U Vladu smo u{li
u najja~em sastavu.
Voditeq: A da je Toma Nikoli} bio predsednik Vlade?
Dr [e{eq: Ja bih opet u{ao u Vladu. Ja tu nemam nikakve sujete. Mi
u vrhu Srpske radikalne stranke imamo toliko ~vrsto izgra|eno poverewe da se uop{te ne postavqa pitawe ko je trenutno na kojoj funkciji u
stranci.
Voditeq: Za{to se Predsedni{tvo ne preseli u Pri{tinu? Verovatno se misli na dràvni vrh.
Dr [e{eq: Ideja sama po sebi nije lo{a, ali je veoma skupa. Da bi
se Vlada preselila trebalo bi uloìti ogroman novac. Vlada ima ogroman prate}i aparat bez koga ne moè da funkcioni{e, i to bi bilo veoma skupo.
Voditeq: Na kraju, da vas opet malo lokalisti~ki pitam, ali imam
razlog, jer je Ni{ ipak drugi grad u zemqi, za{to se neke od funkcija
Vlade ne usmere prema Ni{u zbog jednostavnijeg obavqawa poslova, naro~ito kada je re~ o javnim preduze}ima, kada je re~ o Narodnoj banci Jugoslavije?
Dr [e{eq: Postoji na~elnik okruga, postoji izvestan broj nadle`nosti koje su zakonom propisane za ono {to na~elnik okruga treba da
kontroli{e, ono ~ime se na okru`nom nivou rukovodi, to je finansirawe izvesnih dru{tvenih funkcija. Radi se na taj na~in.
Voditeq: Mislio sam na deo servisnih slu`bi, tako da privrednici
ne moraju non-stop da putuju u Beograd, kako bi zavr{avali ~esto i vrlo
banalne poslove.
Dr [e{eq: Ja mislim da treba osposobiti slu`be okru`ne uprave.
One mogu da obave mnogo tih poslova. Tom pitawu do sada nije posve}ivana neka ve}a pa`wa. Mi smo okruge uveli tek 1992. godine, ako me se}awe dobro sluì, tako da ti okruzi mo`da i nisu do kraja definisani i
izgra|eni onako kako su zami{qeni. Tu bi mo`da bile neophodne neke
promene i neka poboq{awa.
Voditeq: Da li se gospodin [e{eq slaè da gospodin Milo{evi}
skida veliku odgovornost sa sebe i prenosi je na narod ovim referendumom?
Dr [e{eq: Ja mislim da to pitawe treba druga~ije postaviti. îji
je ciq da se sa~uva Kosovo i Metohija, da se sa~uva kompletna teritorija Srbije? Da li je to samo ciq Vlade Srbije ili je to ciq svih gra|ana
Srbije? Ako je to ciq svih gra|ana Srbije, onda treba jedinstveno da stanemo iza tog ciqa, da se isprsimo i kaèmo ne damo {to je na{e.
Drugo, ako Slobodan Milo{evi} ima ~vrstu voqu i ako je sada pokazuje, da zaista brani Kosovo i Metohiju i teritorijalni integritet Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, ako Vlada Srbije ima ~vrstu voqu,
a mi manifestujemo tu ~vrstu voqu da branimo Kosovo i Metohiju, onda
treba da demonstriramo svoju ~vrstu vezanost sa narodnom voqom. Narod
treba da demonstrira da stoji iza ovakvih namera Vlade.
576
Nismo mi raspisali referendum, pa postavili pitawe narodu da li

mu se svi|a sada{wa vlast u Srbiji. Nismo postavili pitawe narodu da
li jo{ dugo èli ovakvu vlast kakva je sada, da li èli ovu vladu, da li
èli nas...
Mi smo postavili veoma konkretno i veoma va`no pitawe, pitawe
da li je narod za strano me{awe ili je protiv stranog me{awa. Samo to.
Moèmo mi biti najgora vlada, najgora vlast, ali na ovo pitawe treba
odgovoriti nezavisno od toga kakva smo mi vlada.
Voditeq: Po onome {to se da pro~itati i ~uti u komentarima vezano za pitawa, uglavnom provejava stav da takvih referenduma nije bilo
kada se razgovaralo o labavoj federaciji ili konfederaciji, ulasku u
rat, ratnim ciqevima Srbije, ako se o wima moè govoriti, po{to de
fakto nije u~estvovala u ratu. Verovatno otuda i kivnost qudi.
Dr [e{eq: Srbija nije imala nikakve ratne ciqeve, niti je ulazila u rat. Srbija je samo pomagala odbrambene napore zapadnih Srba koje
su jo{ komunisti pod Titovim reìmom posle Drugog svetskog rata
ostavili van granica Srbije. Srbija je svedena na veoma usku teritoriju, a sada atakuju i na tu usku teritoriju.
A da li je trebalo ranije nekim povodom dràti referendume ili
ne, to je sasvim drugo pitawe. Odgovor na to pitawe ne zna~i ni{ta u
vezi sa ovoim referendumom koji je pred nama. Moè odgovor biti
trebalo je i ranije. Moè odgovor biti nije trebalo ranije. Kakav god
da je odgovor, ni{ta ne zna~i za ovaj referendum koji je raspisan za 23.
april.
Voditeq: Da li se referendum raspisuje za posmatrawe ili me{awe
stranih sila?
Dr [e{eq: Svako posmatrawe strane dràve ili me|unarodne organizacije koja okupqa strane dràve, svako wihovo direktno posmatrawe i me{awe, arbitraà, na kraju se pretvara u arbitrirawe, u nametawe svoje voqe.
Voditeq: Zdravkovi} konstatuje: Tri puta smo rekli ne, ako je
istorija u~iteqica ìvota, tri puta smo napravili gre{ku. Molim komentar.
Dr [e{eq: O kojim gre{kama je re~? Kada je to gospodin Zdravkovi} rekao ne? ôvek iza|e pred mati~ara i obi~no qudi kaù da, a neko odgovori ne, i iznenadi sve prisutne. Ko je to ranije govorio ne, ja
ne znam. Kada smo mi to ranije imali referendume, pa je re~eno ne?
Voditeq: Referendume ne, ali dràva ima takv stav.
Dr [e{eq: Dràva je kao takva imala vi{e puta svoje stavove, onda
zna~i nije bilo tri puta, nego vi{e puta. Godine 1914. Srbija je odbila da
tu|a policija vr{i istragu na wenoj teritoriji, ali nije Austrougarska
napala Srbiju zato {to je Srbija odbila da austrougarska policija vr{i
istragu na wenoj teritoriji. Austrougarska je napala Srbiju jer je 20 godina planirala taj napad i samo je traìla povod. Da to nije bilo povod,
povod bi bilo ne{to drugo. Austrougarska je ve} bila spremna za rat i
htela je da uni{ti Srbiju. Da nije Srbija tada rekla ne, slede}i zahtev bi
577
bio dajte nam Ma~vu. Da Srbija nije rekla ne, onda bi rekli: sada nam
dajte [umadiju. Postoje stvari o kojima se moète cewkati i postoje
stvari o kojima se ne moète cewkati. Kada nasr}u na samu va{u egzistenciju, onda morate da se branite. Saterali su nas u ugao i nemamo vi{e gde
da uzmi~emo, nemamo gde da beìmo. Da imamo gde pobe}i, hajde da pobegnemo. Nemamo gde pobe}i, i onda moramo da se odbranimo.
Voditeq: [ta mislite da treba u~initi neposredno nakon referenduma?
Dr [e{eq: Mi posle referenduma treba daqe da insistiramo na dijalogu i da ponudimo dijalog pripadnicima albanske nacionalne mawine.
Drugo, svetu treba da kaèmo da smo spremni na razgovore i da neprekidno razgovaramo. Ko god èli razgovore sa nama, mi razgovaramo, ali
ne}emo strano me{awe u na{e unutra{we poslove. Amerikanci i Savet
Evrope kaù da su prava pripadnika albanske nacionalne mawine ugroèna. Neka nam napokon kaù koja su im prava ugroèna. O tome niko ne
govori. Neka kaù jedno jedino pravo koje je Albancima ugroèno.
Voditeq: Imamo li mi strategiju kako da na svetskom nivou do|emo
do takvih razgovora?
Dr [e{eq: Imamo, i tu strategiju }emo nastojati da primenimo.
Voditeq: Hvala vam veliko, gospodine [e{eq. Po{tovani gledaoci, ~uli ste {ta gospodin [e{eq misli o referendumu, o Kosovu i mnogim drugim problemima koje smo dodirnuli u ovoj emisiji.
Hvala vam {to ste do{li, bi}e nam drago da nam opet budete gost.
Voditeq: Prijatno.
XXIX
ZAPAD HO]E KOSOVO KAO
FEDERALNU JEDINICU
TV Smederevo, 20. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Na inicijativu predsednika Slobodana Milo{evi}a, na predlog Vlade Republike Srbije, Narodna skup{tina donela je odluku da za 23. april raspi{e referendum na
kojem }e gra|ani sa da ili ne odlu~iti da li prihvataju u~e{}e stranih predstavnika u re{avawu problema Kosova i Metohije.
Ovo je i tema na{e ve~era{we emisije, a na{ gost je potpredsednik
Vlade Republike Srbije gospodin Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro
do{li.
Voditeq: Gledaoci mogu postavqati pitawa na{em gostu, a na pitawa }emo odgovarati u drugom delu emisije.
578
Gospodine potpredsedni~e, Kosovo nije dana{wi problem, ono ima

istorijske i politi~ke uzroke, tj. ono {to se danas de{ava tamo ima svoje istorijsko-politi~ke uzroke. Kako Vlada Srbije danas vidi problem
Kosova i Metohije i koje predloge ima za re{avawe problema?
Dr [e{eq: Problem Kosova i Metohije se sve vi{e komplikuje, ne
zbog politi~kih vezanosti i situacije na samom Kosovu, nego zbog sve ve}ih pritisaka zapadnih sila i wihovih poku{aja da se ta teritorija otme
Srbiji. Kosovski problem, naravno, razvijan je u duèm periodu, od 6.
aprila 1941. godine pa naovamo i ni{ta nije ura|eno u pravcu wegovog re{avawa sve negde do kraja 1980. godine. Ustavnim promenama krajem osamdesetih godina Kosovo je ~vr{}e vezano za Srbiju. Sada bi zapadne sile
pritiscima na Srbiju i na Saveznu Republiku Jugoslaviju da poni{te rezultate tog velikog politi~kog pokreta srpskog naroda s kraja osamdesetih godina i da Kosovo trajno izvedu iz Srbije. Na koji na~in?
Zapadnim silama je jasno da nema nikakvog pravnog osnova da se Kosovo otcepi i zato one idu, kao na prvu fazu, na pretvarawe Kosova i Metohije u posebnu federalnu jedinicu u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, a u drugoj fazi planiraju otcepqewe, jer federalna jedinica ima sve
atribute dràve. Federacija je sloèna dràva, federalna jedinica je
prosta dràva u sastavu federacije i onda bi stvarawe federalne jedinice omogu}ilo pripadnicima albanske nacionalne mawine, bukvalno kada
god poèle, da se otcepe iz Savezne Republike Jugoslavije, ~ak i u slu~aju kada bi se propisalo da je nemogu}e otcepqewe federalnih jedinica.
Podrazumeva se da je voqa naroda u okviru jedne dràve, proste ili sloène, i u okviru federalne jedinice kao dràve u izvesnom smislu re~i,
ja~a ~ak i od ustavnog akta i od pravne norme, a ono {to je za nas posebno
opasno, to je, ako bi Kosovo i Metohija zaista bili federalna jedinica u
sastavu Savezne Republike Jugoslavije, ta federalna jedinica bi bila pod
direktnim uticajem zapadnih sila, u woj bi [iptari dominirali, Srbima bi tamo ìvot bio nepodno{qiv, a i svoja politi~ka nastojawa na saveznom nivou koordinisali bi sa nastojawem zapadnih sila. Zapadne sile
se nadaju da }e i u Crnoj Gori da se u~vrsti reìm koji }e biti pod wihovom kontrolom i onda bi se Srbija opet na{la pod prinudnom upravom.
Na saveznom nivou reìm iz Podgorice i reìm iz Pri{tine bi zapravo ostvarivali prinudnu upravu nad Srbijom. To bi bilo toliko nepovoqno za Srbiju da bi se Srbija pojavila kao federalna jedinica koja
bi rasturila tu zajedni~ku dràvu i vi{e ne bi mogla u woj normalno da
egzistira. Zapadne sile bi i{le u tom pravcu, pa da se Srbija u kona~nom ishodu optuì da je krivac i za raspad takve federacije.
Vlada Republike Srbije ima jednu platformu, platforma je veoma
jednostavna, krajwe jednostavna, svima je jasna, za re{avawe kosovskometohijskog problema. Po toj platformi, Kosovo je iskqu~ivo unutra{we
pitawe Srbije i ne dolazi u obzir otcepqivawe Kosova od Srbije. To je
osnovna stvar. Drugo, po toj platformi, Vlada je spremna na dijalog sa
politi~kim predstavnicima albanske nacionalne mawine, ali bez ikakvog stranog me{awa.
579
Mnoge opozicione stranke nas optuùju da nemamo platformu. Imamo platformu i to je naj{ira mogu}a platforma. Te{ko je zamisliti neku {iru platformu, osim kapitulacije. [to se ti~e konkretnog re{avawa problema, mi }emo insistirati da se problem re{ava uspostavqawem
autonomnih prava pripadnika {iptarske nacionalne mawine, a ne {irewem autonomije Kosova i Metohije.
Mi ni u jednoj varijanti ne moèmo da prihvatimo, jer imamo vrlo
negativno istorijsko iskustvo, da ponovo albanska nacionalna mawina
vlada, upravqa nad tamo{wim Srbima, muslimanima, Turcima, Romima,
Egip}anima, kakvih sve ima. Spremni smo da ponudimo izvesne elemente
kulturne autonomije pripadnicima albanske nacionalne mawine ako
ne èle da idu u na{e dràvne {kole, neka formiraju sebi privatne, ako
im ne odgovaraju na{e bolnice, neka osnivaju svoje privatne itd., a naravno, o konkretnom sadràju te kulturne autonomije spremni smo da
razgovaramo.
Srpska radikalna stranka je svoj strana~ki stav u tom pravcu do kraja precizirala, a Vlada je otvorena za pregovore i mi tu ne postavqamo
neke konkretne uslove unapred. Spremni smo da razgovaramo i o modalitetima organizovawa lokalne vlasti na Kosovu i Metohiji i tu su razne
opcije u igri. Naravno, mi }emo zadràti sada{wi ustavni poloàj lokalne vlasti op{tinske samouprave.
Voditeq: îni se, kako vreme prolazi, da je albanska nacionalna mawina sve mawe spremna na saradwu, jer ne dolazi na zakazane dogovore.
Koliko je mogu} otvoren dijalog sa wima i {ta daqe Vlada planira, po{to do sada nijednom nisu do{li?
Dr [e{eq: Me|u pripadnicima albanske nacionalne mawine odvija
se jedan vrlo interesantan politi~ki proces. Cepa se Rugovina stranka,
vrlo ozbiqno se cepa, zatim, raste otpor kod jednog dela [iptara prema
teroristi~kim aktivnostima i prema ovim maksimalisti~kim zahtevima,
jer [iptari su pomalo umorni od te napete situacije koja traje ~itavu deceniju, umorni su od uslova postojawa prakti~no dvostruke vlasti.
Postoji zvani~na, oficijelna dràvna vlast Srbije. Sa druge strane, postoje neki ilegalni organi koji su im uzjahali na grba~u, koji ih kiwe, koji ih terori{u, maltretiraju, koji ih potcewuju i koji im otimaju
novac. Recimo, de{ava se da [iptar mesecima traì lekarsku pomo} u
wihovom paralelnom zdravstvenom sistemu i tamo nailazi na qude koji
mu oteàvaju i prolongiraju le~ewe kako bi {to vi{e novca od wega izvukli, i na kraju, kada vidi da nema ni{ta od tog tretmana, odlu~uje se da
krene u na{u dràvnu bolnicu, kada je bolest uznapredovala, ako je re~ o
nekoj ozbiqnoj i opasnoj bolesti.
Zatim, veliki broj pripadnika {iptarske nacionalne mawine vi{e
ne moè da podnese tu visoku {kolarinu u paralelnom {kolskom sistemu. Oni koji se bave trgovinom, èleli bi da imaju mogu}nosti za nesmetano obavqawe te svoje profesije. One koji se bave izvesnim vrstama
proizvodwe, ekonomske delatnosti, usmeravaju na povezivawe sa Srbima,
a ne na stvarawe jedne vrste aparthejda, potpuno odvojenog ìvota.
580
Ti procesi koji se de{avaju me|u pripadnicima albanske nacionalne mawine govore da i Albanci sazrevaju u politi~kom smislu, a najnoviji teroristi~ki akti koji se de{avaju i koji su u~estali, svedo~anstvo
su direktnijeg stranog me{awa i nervoze koja je zahvatila politi~ke
predstavnike Albanaca. Onaj ko je ube|en u uspeh svoje politi~ke borbe
nema potrebe da pribegava terorizmu, nema potrebu ni za kakvim nervoznim nastupima. Onaj ko postaje nervozan, samom svojom nervozom svedo~i da mu politi~ka pozicija nije ba{ stabilna.
Voditeq: Kako daqe planira Vlada Srbije da kontaktira sa predstavnicima albanske nacionalne mawine, da stupi u otvoren dijalog, da
li je referendum jedno od mogu}ih re{ewa pitawa Kosova?
Dr [e{eq: Znate, referendum sada nije na~in, ovaj na{ referendum 23. aprila nije na~in re{avawa kosovskometohijskog problema, ovaj
referendum je demonstracija voqe na{eg naroda, svih gra|ana Srbije da
se odbije bilo kakvo strano me{awe, strani recepti za re{avawe unutra{wih problema Srbije. Zbog toga je referendum veoma vaàn.
Referendum daqe stabilizuje politi~ke prilike u Srbiji. Videli
ste, sve ozbiqne politi~ke stranke u Srbiji podràle su referendum.
Protiv referenduma su neke male, bezna~ajne parlamentarne ili vanparlamentarne stranke. Mi ovakvo jedinstvo na politi~koj sceni nikada nismo imali u ovih osam godina postajawa vi{epartijske parlamentarne demokratije u Srbiji. To je veoma zna~ajan uspeh, a Vlada Srbije
}e neprekidno da nudi [iptarima razgovor. Nama nije te{ko da Vladina delegacija putuje, nekada skoro svakodnevno u Pri{tinu, da nudi taj
dijalog, da razgovara sa predstavnicima onih mawina koje èle da razgovaraju. Otvarawe tog procesa razgovora sledi, kada }e se to desiti, to je
drugo pitawe, ali mislim da [iptari to ne}e mo}i dugo da izbegavaju.
Drugo, zna~ajno je da na ove razgovore dolaze predstavnici Turaka,
muslimana, Roma, Egip}ana, da se na taj na~in pokaè celom svetu da na
Kosovu i Metohiji ne ìve samo [iptari. Tamo ima oko 200.000 Srba,
150.000 muslimana, 150.000 Roma, ne znam ta~no koliko Turaka, ali ih ima
poprili~an broj, mo`da izme|u 30.000 i 50.000. Ima izvestan broj gra|ana koji se izja{wavaju kao Egip}ani, ima gra|ana nekih drugih nacionalnosti. Kada se to sve sabere, to je negde oko 600.000.
Ja sam li~no ube|en da Albanaca nema vi{e od milion. Prema nekim oficijelnim procenama, u posledwe vreme ih ima oko 800.000. Razgovarao sam i sa nekim stranim diplomatama posledwih dana i oni su iznena|eni kako mali broj [iptara izlazi na demonstracije u Pri{tini
i u nekim drugim mestima na Kosovu. Nekada je to bilo po hiqadu, dve hiqade qudi, nekad ih ima pet hiqada, nekad deset hiqada. Taj mali odziv
na demonstracije svedo~i da [iptari i nisu ba{ tako politi~ki jedinstveni i drugo, da im se ne ulazi u neku fazu otvorenijeg obra~unavawa
sa srpskim narodom.
Godinama [iptare Zapad gura u rat protiv Srbije. Oni su sve svesniji da bi u tom ratu mogli mnogo da izgube. Videli su {ta zna~i rat,
kako gore sela, kako se bombarduju gradovi, videli su duge izbegli~ke kolone, a oni toliko lepo ìve na Kosovu i Metohiji, neuporedivo lep{e
581
nego u Albaniji, da se wima jednostavno ne ide u te izbegli~ke kolone i

da im ne pada ni na kraj pameti da `rtvuju taj standard koji su obezbedili na Kosovu i Metohiji. Mislim da je to preovla|uju}e raspoloèwe
me|u pripadnicima {iptarske nacionalne mawine.
Trebalo bi da do|e do prvih izbora, na kojima }e u~estvovati i [iptari, pa da se ta~no vidi koliko je i koja wihova politi~ka partija jaka,
da se ta~no vidi kakva je wihova politi~ka voqa. Bez tajnog glasawa to
ne moè da se vidi. Ovi koji su se nametnuli i koji sada diktiraju, pitawe je da li ba{ imaju toliko nepodeqenu podr{ku.
Albanska dru{tvena zajednica je jo{ uvek u svojoj osnovi poprili~no primitivna i postoje neka pravila pona{awa iz pro{log i iz ranijih vekova, koja dominiraju nad onim {to se postavqa kao demokratski
normativ u savremenom svetu. To je ono {to sada najvi{e optere}uje Albance, {to wima onemogu}ava neko ozbiqnije u~e{}e u politi~kom procesu, kada pojedinac predstavqa neospornog i potpunog gospodara porodice. Jedan Adem Ja{ari u o~ajni~kom teroristi~kom obra~unu sa srpskom policijom ubija svoga sinovca i namerno `rtvuje ène i decu, ne dozvoqava im da napuste zgradu koja je opkoqena i koju je on pretvorio u
tvr|avu. On je toliki fanatik da namerno `rtvuje svoju porodicu, a porodica nema snage da se tome odupre.
Takve pojave kod Srba, uglavnom, nisu mogu}e. Kada se stare{ina porodice, kqu~na li~nost u porodici, postavi prema ostalim ~lanovima
porodice na jedan luda~ki na~in, porodica se cepa. Sin je u stawu da sledi oca dok se otac pametno i racionalno pona{a. Kada vidi da je otac lud
i da ho}e da `rtvuje celu porodicu, sin se odvaja, drugi sin se odvaja, }erka se odvaja, deca odlaze, èna odlazi. Na{e porodice, uglavnom, nisu
spremne da trpe oca alkoholi~ara, a kamoli oca teroristu, koji je toliko zaslepqen fanatizmom da je spreman da sve `rtvuje u tim svojim teroristi~kim naporima.
Voditeq: Terorizam i separatizam je ono {to se na Kosovu de{ava.
Gde god da se u svetu desi, osu|uje se, zabrawuje se i protiv toga se preduzimaju mere. Ono {to se kod nas de{ava, u svetu se ne naziva pravim imenom.
îja smo sada primamqiva sfera interesovawa? Zbog ~ega je to tako?
Dr [e{eq: Zato {to je ciq zapadnih sila da se uni{ti Srbija, da se
svede na {to mawu teritoriju. Zapadne sile se rukovode iskqu~ivo interesima i zbog toga podràvaju sve srpske neprijateqe: Slovence, Hrvate, muslimane i [iptare, sve one koji su protiv Srba, zdu{no ih podràvaju i pomaù.
Ciq im je da se Srbija svede na teritoriju biv{eg Beogradskog pa{aluka, i otvoreno idu u tom pravcu. Ako bi nam oteli Kosovo, ne bi se
na tome zaustavili. Na redu bi bila Ra{ka oblast, ili Sanyak, Crna Gora je ve} odavno na redu, i na kraju Vojvodina. Kada bi sve to oteli, onda
bi radili na uspostavqawu kvislin{ke vlasti u Beogradu. To je su{tina
wihovih nastojawa na Balkanu. Na{li smo im se na putu, ne svojom krivicom. Amerikancima se ùri da Rusiju sa svih strana opkole. U wihovim o~ima mi smo tradicionalni ruski saveznik na Balkanu i zbog toga
na nas vr{e pritisak.
582
Znaju koliko Hrvati mrze Ruse i Rusiju, koliko mrze pravoslavqe,

Slovenci tako|e, muslimani u Bosni tako|e, Albanci tako|e, i to je su{tina wihove politike.
Voditeq: U takvoj situaciji neke opozicione stranke potenciraju
da je predstoje}i referendum prebacivawe odgovornosti sa rukovodstva
zemqe na narod u dono{ewu kona~ne re~i.
Dr [e{eq: Kakvo prebacivawe odgovornosti? Prvo, Vlada je do
kraja jasna. Mi smo formirali Vladu narodnog jedinstva jer smo se pre
svega dogovorili da Kosovo i Metohiju ne damo nikome. Jedinstven stav
oko Kosova i Metohije je osnovna platforma Vlade narodnog jedinstva,
i to je su{tina na{eg jedinstva. Kada smo se oko toga dogovorili, nije
bilo te{ko dogovoriti se o svim drugim stvarima, o svemu onome {to je
premijer Marjanovi} izloìo u svom ekspozeu u Narodnoj skup{tini.
Mi nikakvu odgovornost sa sebe ne skidamo. Ova vlada }e da postoji dok
je u stawu da ~uva Kosovo. Tu smo odlu~ni do kraja. Sve smo stavili na tu
kartu, na kartu o~uvawa Kosova.
Ovim referendumom mi demonstriramo celom svetu da u pogledu
Kosova nema nikakve razlike izme|u stava Vlade Srbije i stava celog
srpskog naroda i svih gra|ana Srbije. Zbog toga sam ube|en u izvanredan
uspeh ovog referenduma. Ube|en sam u masovan odziv i ube|en sam da }e
ogromna ve}ina gra|ana zaokruìti ne ispod referendumskog pitawa.
To nije beàwe od odgovornosti. To je samo potkrepqivawe pozicije koju je Vlada Srbije uspostavila o tom pitawu.
Voditeq: Preti nam se sankcijama, vojnom intervencijom, kakve su
sada reakcije svetske javnosti i svetske {tampe, nakon odluke da 23.
aprila iza|emo na referendum?
Dr [e{eq: Pretwa sankcijama je ozbiqna, ali mi ne smemo popu{tati pod pretwama. Popu{tawe u takvoj varijanti je najve}a gre{ka,
znak slabosti. Naviknete ih na popu{tawe i onda nema kraja wihovom
uslovqavawu i ucewivawu.
Vojne intervencije ne verujem da }e biti. Ona je mogu}a samo ako do|e do gra|anskog rata, a ja li~no ne verujem da }e do}i do gra|anskog rata. Nije on nemogu} na Kosovu i Metohiji. Zna~i, ta opcija ne moè apsolutno da se iskqu~i, ne moè da se kaè da je to nemogu}e. Mogu}e je,
ali je malo verovatno. Sve dok se na{a policija obra~unava sa teroristima, dok vojska ~uva spoqne granice zemqe, nema nikakvog pravnog
osnova za strano me{awe.
[to se ti~e na{e unutra{we situacije, posle formirawa Vlade narodnog jedinstva Srbija je mnogo stabilnija. Vlada ima ~etiri petine
poslanika iza sebe u Narodnoj skup{tini. Nikome na Zapadu vi{e ne pada na pamet da udara u tom pravcu.
Vi vidite iz izve{taja zapadnih novinara i iz izjava stranih diplomata da nema ni re~i osude Vlade Srbije, nema napada. Neki su o~ekivali da }e se obru{iti sa svih strana pritisci, ucene, pretwe, da }e ova
vlada izazvati ko zna kakvo konsternirawe. Me|utim, Zapadu je jasno
{ta ova vlada zna~i za Srbiju.
583
Voditeq: U slu~aju da do sankcija ipak do|e, koje mere Vlada Srbije

predvi|a kako bi se ìvot u Srbiji odvijao normalno kao i do sada?
Dr [e{eq: Mi pripremamo ~itav sistem mera. Sankcije su veoma
lo{a i opasna stvar, i ne bi se ìvot odvijao kao do sada. @ivot bi bio
oteàn, ali tome nema alternative i mi to moramo izdràti.
Vide}emo ve} 29. aprila, nakon sastanka Kontakt grupe, kakvi }e biti daqi potezi zapadnih sila. Ja mislim da oni ne}e i}i na neke rigoroznije sankcije, nego }e i}i opet sa nekim ucenama, nekim pretwama. Recimo, zabrani}e srpskim politi~arima da putuju po svetu. Ve} su po~eli
da prave neki spisak istaknutih politi~kih li~nosti koje ne}e smeti da
putuju van granica na{e zemqe.
To }e biti izvesno zamajavawe, poku{aj nervirawa, izazivawa nervoze, ne bismo li mi u nervozi na~inili pogre{an potez. Mi imamo konsenzus i o tom pitawu. Vlada }e mirno i promi{qeno da reaguje na sve ono
{to se bude de{avalo. Nijedan nervozan i ishitren potez ne}emo napraviti. Principijelno }emo i daqe biti spremni na razgovore sa pripadnicima albanske nacionalne mawine i za zalagawe da u na{oj zemqi treba da se realizuju svi pravni principi poloàja nacionalnih mawina
koji su propisani odgovaraju}im aktima Ujediwenih nacija. To je veoma
mo}no oru`je u na{im rukama. Ne znam, u Smederevu se gleda Studio B,
pretpostavqam. Sino} je bila emisija gde je jedan visoki zvani~nik ameri~ke administracije odgovarao na pitawa iz Beograda i iz Pri{tine.
Na direktno pitawe novinarke iz Beograda Tine Bilankov, koja je traìla da joj odgovori koje je to qudsko pravo koje se po{tuje u na{oj zemqi a nije priznato pripadnicima albanske nacionalne mawine, ameri~ki diplomata se na{ao u ~udu. On odgovara: Ratko Mladi} se krije u
Srbiji. Ne znam da li ste gledali tu emisiju sino}. Oni ne mogu da na|u
ni jednu jedinu zamerku u pogledu poloàja nacionalnih mawina u Srbiji, ni jednu jedinu. A onda kaù treba da se razgovara. Treba sankcije da
ostanu otvorene. âk Amerika, koja jo{ nije priznala Saveznu Republiku Jugoslaviju, u zvani~noj komunikaciji jo{ uvek govori o Srbiji i Crnoj Gori, sad kaè: Kosovo treba da bude federalna jedinica u sastavu
Savezne Republike Jugoslavije. E, ne moè!
Voditeq: U svetlu svega toga, kako Vlada Srbije vidi 23. april, ono
{to }e se tog dana de{avati, i nakon toga u Srbiji?
Dr [e{eq: O~ekujemo svi u Vladi Srbije da }e gra|ani masovno iza}i na referendum. Narod je shvatio svu ozbiqnost ovog referenduma.
Narod je odlu~an da se do kraja brani Kosovo i Metohija, da se brani kompletna teritorija Srbije, da se u pogledu na{eg teritorijalnog integriteta ne popu{ta. Ja sam ube|en da }emo na referendumu imati vi{e gra|ana nego {to je ikada bio slu~aj i da }e ogromna ve}ina onih koji iza|u
na referendum zaokruìti ne.
Takva su o~ekivawa kompletne Vlade, sve tri stranke koje ~ine koaliciju narodnog jedinstva. A evo, ~etvrtak je pred nama, pa }emo videti.
Voditeq: Govorili smo o jedinstvu postignutom u vezi sa pitawem
referenduma, gde su se SPS, Srpska radikalna stranka, SPO, JUL i ND
izjasnile za referendum. Zbog ~ega mislite da ostale...
584
Dr [e{eq: Zar i Nova demokratija, nisam ~uo?

Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: To je ne{to novo.
Voditeq: Zbog ~ega mislite da ostale nisu?
Dr [e{eq: Znate, ozbiqne politi~ke partije: Srpska radikalna
stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica i Srpski
pokret obnove izjasnile su se za referendum. To su ~etiri ozbiqne politi~ke partije u Srbiji, ostale su neozbiqne jer su pro{le godine napravile stra{nu gre{ku i bojkotovale izbore, pa su postale vanparlamentarne. Druge su neozbiqne jer imaju veoma mali broj poslanika u Narodnoj skup{tini, po dva-tri, ili su poslanike dobile zabunom na izborima kao koalicija Vojvodina, ili su poslanike dobile tako {to im je
neka ve}a partija bukvalno poklonila mandate.
Zna~i, sve ozbiqne politi~ke partije podràvaju referendum i izjasnile su se protiv stranog me{awa u na{e unutra{we odnose. To je za
Srbiju veoma zna~ajno.
Voditeq: Govorili smo o pravima albanske nacionalne mawine na
Kosovu. Da li moè, u stvari, da se pri~a o nekori{}ewu prava na koje
imaju pravo?
Dr [e{eq: To je jedna vrsta politi~kog autizma. U medicini autizam spada me|u najteè bolesti. Recimo, autisti~no dete je potpuno odvojeno od spoqnog sveta, ne reaguje na svoju okolinu. Tako se pona{aju
Albanci u politi~kom ìvotu. Sami su se potpuno izolovali i to samo
wima nanosi {tetu. Taj politi~ki autizam ne moè da bude produktivan.
A mi neprekidno nudimo Albancima da iza|u na izbore, da glasaju za
svoje politi~ke partije ili za neke druge politi~ke partije. Mi o~ekujemo da }e jedan broj Albanaca glasati za Srpsku radikalnu stranku. Oni
najpametniji }e sigurno glasati za Srpsku radikalnu stranku. O~ekujemo da jedan broj poslanika imaju i u Republi~koj i u Saveznoj skup{tini, da imaju odbornike u op{tinskim skup{tinama, da se normalno pona{aju, za svoje politi~ke stavove da se bore u demokratskim institucijama. To je ono {to je najprirodnije.
Voditeq: Albanska nacionalna mawina je o~igledno jedina kojoj ne
odgovara ìvot u zajednici. Vi ste nedavno u Jagodini pomenuli da je otcepqewe boqa opcija od nove federalne jedinice.
Dr [e{eq: Ne, rekao sam da je nova federalna jedinica gora opcija
od otcepqewa. Nisam govorio {ta je boqe, ve} {ta je gore. Od lo{eg,
zna~i, postoji jo{ gore. I objasnio sam na po~etku ove emisije za{to je
to gore: jer bi se Srbija na{la pod prinudnom upravom. A {to se ti~e
Albanaca i wihovog politi~kog pona{awa, ono je sra~unato na stvarawe argumentacije Zapadu da è{}e pritiska na Srbiju.
Albanski politi~ari poku{avaju da love u mutnom. Oni misle da
svojim odbijawem dijaloga, da svojim odbijawem bilo kakve solucije,
osim otcepqewa Kosova i Metohije, stvaraju uslove da zaista do|e do otcepqewa. Mi treba da pokaèmo da smo u tom pogledu nepopustqivi i da
otcepqewe jednostavno ne dolazi u obzir, niti bilo kakvo izdvajawe Kosova i Metohije iz Srbije.
585
Ono {to je sada ustavni poloàj pokrajine, to je maksimum koji mi

moèmo prihvatiti. Mi ne}emo dozvoliti ni da se Ustav mewa, da se pove}avaju nadle`nosti pokrajina, ali smo spremni da razgovaramo o svim
solucijama kulturne autonomije pripadnika albanske nacionalne mawine. Tu postoji ustavni okvir, i takvoj soluciji se ne moè zna~ajnije,
principijelnije prigovoriti.
Voditeq: Na referendumu se, zna~i, izja{wavamo za prisustvovawe,
odnosno i neprisustvovawe stranih predstavnika. [ta bi zna~ilo prisustvo stranih predstavnika na Kosovu i Metohiji, da li nam je potrebno i u kom pogledu?
Dr [e{eq: îm bi se pojavili strani emisari i posrednici, na{a
sudbina bi bila prepu{tena u wihove ruke. îm se pojave predstavnici
velikih sila, oni se postavqaju kao arbitri i oni presu|uju u krajwoj instanci, izme|u nas i [iptara, recimo. Ako se mi sporimo u nekom pitawu, onda oni sebi daju pravo da procene ko je u pravu, a ko nije u pravu, i
~ija solucija treba da se prihvati, a ~ija da se ne prihvati.
Ako se ne prihvati wihovo tuma~ewe ili ako se ne prihvati wihova
varijanta, stoji pretwa sankcijama, stranim pritiscima i tako daqe.
Strani posrednici uvek predstavqaju jednu vrstu arbitraè, to jest kao da
smo ih unapred prihvatili da arbitriraju na{im unutra{wim odnosima.
Oni se prakti~no postavqaju kao sud, zbog toga su veoma opasni. Gde god su
se ume{ali u balkansku krizu, bilo je to na {tetu srpskog naroda.
Voditeq: Da li su nam uop{te potrebni svojim prisustvom u pomagawu i u uspostavqawu dijaloga?
Dr [e{eq: Uop{te nisu potrebni. Prvo, mi boqe razumemo Albance nego oni. Nema nikakve sumwe. Drugo, mogu samo da smetaju tom dijalogu. Tre}e, veoma je opasno wihovo pojavqivawe zbog te arbitra`ne
uloge, koju bi ve} u startu preuzeli.
Znate, oni bi u po~etku èleli da to predstave kao neko posredovawe pruàwe dobrih usluga. Tako je sve krenulo sa me{awem Evropske
unije u raspad Jugoslavije 1990. i 1991. godine, od onog Brionskog sastanka, kad je EU ponudila svoje dobre usluge, pa do definitivnog raspada
SFRJ. Tako bi to i{lo i u ovom slu~aju. U po~etku bi oni bili strpqivi u pregovara~kom procesu, neprekidno bi razgovarali sa nama i sa Albancima i polako gradili sopstvenu poziciju, koju bi na kraju poku{ali
da nametnu jednima i drugima, jer bi konstatovali da mi bez wih ne moèmo da se dogovorimo. I uloga zapadnih posrednika bi tada bila uloga
arbitra, suda u izvesnom smislu, a nas bi optere}ivala prethodna saglasnost da se oni pojave. Znate, samom ~iwenicom da bismo dali saglasnost
wihovom pojavqivawu, mi bismo sebi vezali ruke.
Voditeq: U me|uvremenu su nam stigla pitawa gledalaca. Jedno od
wih je postavio Bane Petrovi}: Po{to Vlada i patriotske partije èle da uspe referendum, za{to radikali nisu uzeli u~e{}e u bira~kim odborima u smederevskoj op{tini?
Dr [e{eq: Mi bismo uzeli u~e{}e u bira~kim odborima, ali nije
bilo vremena, po{to smo skratili rok za odràvawe referenduma. Dakle, nije bilo vremena da se ide na promenu ranijih sastava. U nekim op586
{tinama su radikali imali svoje ~lanove i u ranijim sastavima bira~kih odbora i op{tinskih izbornih komisija, a u nekim to nije bio slu~aj. Postignuta je saglasnost u Vladi Srbije, po{to smo ograni~eni vremenski, da se ide sa ranijim sastavom. Ako bismo od po~etka sve formirali, onda bi to bio ogroman posao, a ovog puta su sve stranke saglasne
oko krajweg ciqa ovog referenduma, tako da nije postojala potreba za
nekom adekvatnijom me|ustrana~kom kontrolom u radu tih organa. Uostalom, sve }e biti jasno na taj dan referenduma.
Znate, ne postoji neka opasnost kod prebrojavawa glasa~kih listi}a
koja postoji kad je re~ o izborima, kad svaka stranka prirodno poku{ava da za sebe postigne {to boqu poziciju, pa neke od stranaka i ne biraju sredstva u tako ne~emu. Ovoga puta obavqa se op{tedràvni posao i u
tom poslu svi participiramo u onoj meri u kojoj je to mogu}e.
Voditeq: Dokle }e me|unarodna zajednica i}i u svojim zahtevima
prema Jugoslaviji? Da li je ranije trebalo zauzeti odlu~niji stav?
Dr [e{eq: Mislim da je mnogo ranije trebalo zauzeti ovakav stav,
ali znate, ni sada nije kasno, i sada mnogo postièmo ovakvim stavom.
Vi se se}ate da smo se mi kao opoziciona stranka godinama zalagali
za zauzimawe ovakvog stava, ali sad vi{e nemamo kud. Saterani smo u
ugao i mi moramo da se suprotstavimo, ili je sve propalo. Nema vi{e odstupawa.
Voditeq: Dokle }e me|unarodna zajednica i}i u svojim zahtevima?
Dr [e{eq: Dok im ne stavimo do znawa da ne}emo popustiti ni po
koju cenu, da }emo izdràti do kraja. Onda oni moraju mewati svoju politiku i svoj nastup. Moraju mewati svoje krajwe ciqeve. Moraju shvatiti ne daju Srbi ni po koju cenu Kosovo i Metohiju. To moraju prihvatiti kao svr{enu ~iwenicu i da onda vide {ta }e daqe.
Zna~i, to je apsolvirana stvar Srbi ne daju Kosovo. Ajmo sad daqe,
{ta se moè sada dogovoriti sa Srbima oko statusa pripadnika albanske nacionalne mawine i nekih drugih pitawa.
Voditeq: Da li je Francuska raspisala referendum za Korziku?
Za{to uzaludno tro{imo novac za referendum?
Dr [e{eq: Pre neki dan sam odgovorio kontrapitawem nekoj francuskoj novinarki Radio Frans internasionala. Ona je postavila pitawe za Kosovo i Metohiju. Ja sam joj odgovorio kontrapitawem o Korzici.
Ona je pitala: Za{to Kosovo i Metohija ne bi bili federalna jedinica? Ja sam joj odgovorio: za{to ne bi Korzika bila federalna jedinica u okviru Republike Francuske? Tu nema odgovora.
Ali Francuska je velika sila. Francuska je dovoqno sna`na i mo}na, pa nijednoj drugoj velikoj sili ne pada na pamet da se direktnije me{a u wene unutra{we poslove, a Srbija je iscrpqena, oslabqena, opkoqena sa svih strana i zbog toga su nasrtaji zapadnih sila toliko agresivni i toliko o{tri.
[to se ti~e referenduma, ne treba preterivati, nije to naro~ito
skupa stvar. Mnogo je skupqe izgubiti Kosovo i Metohiju. U ovom slu~aju qudi }e izgubiti ne{to vremena dok obave to glasawe. Ne{to se nov587
ca potro{i i za {tampawe glasa~kih listi}a, ne naro~ito mnogo. Iz iskustva znamo, da ~lanovi tih bira~kih odbora imaju veoma male honorare.
Taj dan presede za nekih sto dinara. Nije i suvi{e mali iznos, ali nije ni
neki naro~iti da bi qudi samo time bili motivisani da taj dan odsede.
Sedeti na bira~kom mestu od jutra do mraka nije ba{ naro~ito prijatno.
Moè se odmah sra~unati koliki je tro{ak. Ako je ne{to mawe od
10.000 bira~kih mesta i ako otprilike imamo po pet stalnih ~lanova bira~kih odbora, to je 50.000 bira~kih mesta, i ako se tome doda jo{ po 100
dinara, to je 5.000.000 dinara. Neka je za ~lana i za zamenika, to je
10.000.000 dinara. Znate, za dràvni buyet to nije velika suma novca.
Drugo, bitno je da opet novac ode nekim qudima. Zna~i, korisno se
upotrebi, ne rasipa se.
Voditeq: [ta }e biti ako svet ne prizna rezultate referenduma?
Dr [e{eq: Nema {ta svet da prizna ili ne prizna. Ja sam rekao, referendum je demonstracija narodne voqe. Ako referendum bude uspe{an
i ako wegov ishod bude onakav kakav o~ekujemo, to je jedna vrsta potkrepqivawa one pravne argumentacije kojom ve} raspolaèmo. Koja je to na{a pravna argumentacija?
Prvo, ustavni sistem na{e zemqe, me|unarodne pravne norme, od kojih
sam glavne pomenuo, politi~ka voqa Narodne skup{tine, politi~ka voqa
Vlade Srbije. Zna~i, to su sve veoma sna`ni argumenti sa kojima mi nastupamo i toj argumentaciji mi dodajemo neposredno izraènu voqu naroda na
referendumu. Potkrepqujemo dodatno tu svoju argumentaciju.
Voditeq: Za{to se [iptari ne proteraju u Albaniju, jer tamo imaju svoju zemqu?
Dr [e{eq: Proterati se mogu samo oni koji nisu dràvqani na{e
zemqe.
Voditeq: A mnogi nemaju li~nu kartu, paso{.
Dr [e{eq: Mnogi nemaju dràvqanstvo, ali to tek treba da ustanovimo. Mora}emo da obavimo i neki vanredni popis stanovni{tva. Mora}emo da sredimo dokumentaciju, katastarske i druge zemqi{ne kwige.
Pred nama je ogroman posao u svim sferama organizovanih dru{tvenih delatnosti: u ekonomiji, u socijalnoj sferi, zdravstvu, {kolstvu,
sre|ivawu podataka mati~nih kwiga dràvqana, ro|enih i umrlih. Znate, desi se da umre [iptar, a porodica deset godina ne prijavquje op{tinskim organima wegovu smrt da bi i daqe uzimala penziju.
Desi se da se rodi dete, pa ga u sedam-osam op{tina prijave kao novoro|en~e da bi ve{ta~ki pove}ali broj stanovnika u statistikama, tako
da su ranije popisi stanovni{tva na Kosovu i Metohiji redovno bivali
falsifikovani. [iptari su od 1961. do 1971. i 1981. i 1991. godine bojkotovali popis, ba{ zato {to su se bojali da }e se jednim regularnim popisom ustanoviti koliko je ranije bilo falsifikata.
Nema pravog re{avawa kosovskometohijskog problema i nema pravog
dogovora dok ne izvr{imo vanredni popis stanovni{tva i dok se ta~no
ne ustanovi koliko qudi ìvi na Kosovu i Metohiji, koje su nacionalnosti i koje su starosne dobi, kojih kvalifikacija, dakle, dok se ne prikupe svi drugi podaci do kojih dovodi popis stanovni{tva.
588
Voditeq: Koje mere preduzima Vlada Republike Srbije u spre~avawu iseqavawa Srba sa Kosova?
Dr [e{eq: Vlada Srbije preduzima izvesne mere ~iji je ciq spre~avawe iseqavawa sa Kosova i Metohije. Godinama je ve} na snazi pravni akt
kojim se zabrawuje trgovina nepokretnostima izme|u Srba i [iptara.
Bilo je izvesnih krivi~nih dela kr{ewa tog zakona i Vlada to istraùje.
Zatim, Vlada finansira neke projekte na Kosovu i Metohiji vezane
za povratak Srba. Finansira se, recimo, izgradwa univerzitetskog naseqa za jedan broj univerzitetskih profesora koji su se naselili u Pri{tini i koji izvode nastavu na Univerzitetu u Pri{tini.
Vlada Srbije je izdvojila izvesna finansijska sredstva u prethodnom mandatu da se naprave naseqa za Srbe koji su izbegli iz Albanije.
Op{ta oskudica novca nas onemogu}ava da postignemo na tom planu mnogo vi{e nego {to je do sada ra|eno, ali u svakom slu~aju, ube|en sam da
}e Vlada narodnog jedinstva intenzivirati napore u tom pravcu.
Ja sada ne mogu govoriti o konkretnim vidovima te intenzifikacije i mora se unapred ra~unati sa veoma ograni~enim finansijskim sredstvima, ali sam ube|en da }e se sva finansijska sredstva koja se izdvoje
u takve svrhe do kraja racionalno koristiti.
Voditeq: Gospodine potpredsedni~e, jo{ jedno pitawe za vas. Zbog
~ega Milo \ukanovi}, u ìì svih doga|awa posledwih nekoliko dana,
odlazi u Ameriku?
Dr [e{eq: Zato {to Amerikanci poku{avaju da pomognu \ukanovi}u da pobedi na majskim izborima. Zato {to je po wihovom mi{qewu
\ukanovi} veoma kooperativan i podràva wihove stavove u vezi sa Kosovom i Metohijom, odnosno podràva inicijativu za strano me{awe.
Milo \ukanovi} se sada ustremio èstoko protiv referenduma u
Srbiji i svaki politi~ar koji se na takav na~in postavi prema Srbiji i
srpskom narodu unapred moè ra~unati na ameri~ku pomo}.
Voditeq: Ako kaèmo ne i uvedu nam sankcije, da li }e me|unarodna zajednica i daqe da ugwetava Srbiju? To je slede}e pitawe za vas.
Dr [e{eq: Mislim da }e se zapadne sile preispitati posle ovog referenduma i da }e biti mnogo opreznije u nastupu, a to }emo znati ve} 29.
aprila na sastanku Kontakt grupe.
Rekao sam ve} i ako bude nekih mera protiv na{e zemqe, te mere }e
biti vi{e kozmeti~kog karaktera. Ne}e i}i u onom pravcu koji nas najvi{e boli, najvi{e tangira, a to je eventualna blokada na{e zemqe, zatvarawe granica i sli~no.
Dakle, insistira}e daqe na ukidawu onih povlastica koje smo nekad
imali u Evropskoj uniji. Te povlastice su ukinute jo{ pro{le godine,
ako se se}ate. Zatim, i}i }e mo`da na zabranu putovawa politi~kih
predstavnika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvo.
I}i }e na neke sli~ne mere, ali mislim da sada ne}e i}i na rigorozne akcije protiv na{e zemqe, da }emo posle ovog referenduma imati izvestan
predah i da taj predah pruà {ansu za na{u diplomatsku inicijativu.
589
Amerikanci su poku{ali u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija

da izdejstvuju novo zavo|ewe sankcija na{oj zemqi, ali tu je do{lo do izvesnog suprotstavqawa Kine i Rusije, tako da je zavr{na rezolucija bila usmerena samo na zabranu prodaje oru`ja. Sve drugo {to su traìli
Amerikanci, nije pro{lo.
Nas je pogodila i ova rezolucija, jer je ona opasna kao presedan. Opet
su po~eli o nama da donose rezolucije. To je ono {to ne vaqa. Opet po~iwu da navikavaju javno mwewe da se rezolucijama me{aju u na{e unutra{we poslove.
Voditeq: Ko su Nenad ânak i Isakov da traè otcepqewe Vojvodine?
Dr [e{eq: Znate, oni su politi~ki klovnovi, jedna neozbiqna politi~ka grupacija koja je gre{kom dobila, mislim, ~etiri mandata u Republi~koj skup{tini. Nastupili su kao Koalicija Vojvodina, jer mnogi
stanovnici Vojvodine vole Vojvodinu. Svi Srbi vole Vojvodinu.
I po{to je do{lo do raspada koalicije Zajedno, po{to su demokratske stranke bojkotovale izbore, jedan deo opozicionih glasa~a nije
hteo da glasa iz nekih razloga, recimo, za radikale, nije hteo da glasa
Srpski pokret obnove, usmerio se prema ovom novom nazivu, ne znaju}i
ni ko je ânak, ni ko je Isakov, ni koje stranke ulaze u sastav Koalicije
Vojvodina.
To su qudi koji se nisu mnogo interesovali za politiku, nego su videli na bira~kom mestu Vojvodina, i to zaokruìli. Mislim da se mnogi gra|ani koji su glasali za Koaliciju Vojvodina kaju zbog takvog olakog davawa glasa, ali znate, u izborima su mogu}e gre{ke. Ne verujem da
te stranke imaju ikakve perspektive u srpskom politi~kom ìvotu.
Voditeq: Za{to je Jugoslavija prihvatila pretwu da ne upotrebi
vojnu silu u borbi protiv [iptara, kada oni imaju svoju Oslobodila~ku
vojsku Kosova?
Dr [e{eq: Nije ta Oslobodila~ka vojska Kosova armija u pravom
smislu re~i. To je jedna teroristi~ka organizacija koja slu~ajno ima takav naziv, a mogla bi imati i neki drugi. I nije dobro da se vojska me{a
iz vi{e razloga.
Te stvari treba da re{ava policija, jer policija je srbijanska, a vojska je institucija savezne dràve, aparat savezne dràve. Savezna dràva
ne bi trebalo da se me{a sve dok je Srbija u stawu da izlazi na kraj s tim
terorizmom, sve dok je u stawu da re{ava svoje unutra{we probleme.
S druge strane, politi~ki nije dobro da se koristi vojska u unutra{wim obra~unima, pa makar i protiv terorista. I tre}e, ako bi se vojska ume{ala u unutra{we sukobe, onda bi velike sile krenule da dokazuju kako je na delu gra|anski rat, kako to vi{e nisu teroristi~ke akcije,
jer vojske govore o ratu, vojska je angaòvana tamo gde je rat. Tamo gde vojska puca, tamo se vodi rat, i to bi moglo da intenzifikuje poku{aje wihovog me{awa.
Sve dok je policija u stawu da izlazi na kraj s tim terorizmom, treba iskqu~ivo ona da obavqa taj posao. Mi imamo sna`ne policijske jedi590
nice, dobro osposobqene, obu~ene, opremqene i one su u stawu da iza|u

na kraj sa svim unutra{wim izazovima, a vojska treba da ~uva granice.
Vidite da je i vojska imala posledwih dana veoma uspe{ne akcije u zaustavqawu naoruàwa koje su [iptari poku{ali da prebace iz Albanije u na{u zemqu.
Voditeq: Za{to Vlada Srbije ne zatvori Ameri~ki kulturni centar koji je aktivan na Kosovu, ili kada ve} uvedu sankcije, ako ih uvedu,
da li je mogu}e zatvarawe tog centra?
Dr [e{eq: Sve je to mogu}e. To su ingerencije savezne dràve. Savezna vlada vodi spoqnu politiku. Sada bih mogao da vam govorim o svojim li~nim èqama i da se strana~ki postavim {ta bi uradila Srpska
radikalna stranka na tom mestu, ali po{to Vlada Srbije ima striktna
ustavna ovla{}ewa i nadle`nosti, mi }emo se dràti tih nadle`nosti,
a na saveznim nivoima vlasti }emo se zalagati u skladu sa sopstvenim
programima za preduzimawe nekih drugih dodatnih mera radi za{tite
na{e dràve.
Voditeq: Da li smatrate da svi [iptari na Kosovu ne èle da ìve sa Srbima i Crnogorcima? Ovo ste ve} delom odgovorili.
Dr [e{eq: Ne smatram da svi ne èle. âk mislim da je tu do{lo
do izvesnog pomerawa, da je vi{e onih koji bi hteli normalan ìvot, a
da se smawuje broj onih koji su do kraja uprli svoje snage da izdejstvuju
nezavisnost Kosova i Metohije. Sada, koliko je jednih a koliko drugih,
to ne moèmo znati bez izbora. Moèmo da naga|amo.
Voditeq: Gledalac iz Smedereva kaè da je ovako u~estalo reklamirawe na televiziji deplasirano i da bi efektnije bilo iza}i pred TV
ekrane i re}i da se glasa, a narod ve} zna {ta treba da radi.
Dr [e{eq: Za{to bi bilo deplasirano? Znate, mislim da je bilo
nekoliko spotova Ministarstva za informacije. Tu se Vlada oglasila.
Narod je pozvan. Sada idu strana~ki spotovi. To je stvar svake stranke.
Srpska radikalna stranka je uplatila izvesne termine za emitovawe svojih strana~kih spotova. To je uradila i Socijalisti~ka partija.
Da li }e to uraditi Jugoslovenska levica i Srpski pokret obnove,
ne znamo. Mi smo smatrali da kao stranka treba da se angaùjemo u tom
pravcu i da pozovemo sve svoje simpatizere, sve svoje glasa~e, sve svoje
~lanove, sve qude koji misle o tom pitawu na isti na~in kao mi, da neizostavno u ~etvrtak iza|u na referendum i da glasaju. To je stvar politi~kih stranaka. Za{to bi nekome smetalo ako politi~ke stranke preko
javnih medija vode i svoju strana~ku propagandu.
I ovog puta, znate, nije re~ o izborima. Nije re~ o me|ustrana~kim
su~eqavawima, pa sad nekom }e smetati propaganda na{e stranke, nama
}e smetati propaganda neke druge stranke. Ne, svi smo krenuli u istom
pravcu i stvar je svake stranke da u~ini sopstveni maksimum da doprinese da {to vi{e gra|ana u ~etvrtak iza|e na referendum.
Voditeq: Priveli smo emisiju kraju. Jo{ jedno pitawe na{ih gledalaca: Kada }e Albanci na Kosovu da pla}aju porez, struju, ostale dràvne da`bine, sve ono {to ne pla}aju godinama?
591
Dr [e{eq: Mora}e sve da pla}aju. Kada? U najskorije vreme. Vlada

narodnog jedinstva je odlu~na da u Srbiji zavede red, da zavede disciplinu, odgovornost, pa i da pokaè sopstvenu efikasnost u smislu re{avawa nagomilanih problema.
Mi }emo, naravno, paralelno raditi na oba zadatka, na oba posla, a
narod }e da procewuje koliko smo uspe{ni.
Voditeq: Gospodine potpredsedni~e, ovo bi bilo sve {to smo mi i
na{i gledaoci imali da vas pitamo.
Da li vi imate jo{ ne{to da kaète na{im gledaocima ve~eras?
Dr [e{eq: Pozivam sve gra|ane Smedereva, sve gra|ane Srbije da u
~etvrtak 23. aprila iza|u na referendum, da zaokruè re~ ne ispod referendumskog pitawa i na taj na~in pokaù svoj patriotizam, svoju odanost otaybini i svoje nemirewe s bilo kakvim poku{ajem stranih me{awa u na{e unutra{we odnose.
Srbija je iznad svega. Srbija nema cenu. Svaki pedaq Srbije moramo
sa~uvati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala {to ste bili na{ gost ve~eras.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo bi bilo sve za ve~eras. Hvala na
pa`wi i prijatno ve~e.
XXX
[IPTARSKA ZLOUPOTREBA
ME\UNARODNOG PRAVA
TV Bor, 22. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Dobro do{li u emisiju
Televizije Bor Otvoreni studio.
Tema emisije je aktuelna situacija na Kosovu i Metohiji i referendum o izja{wavawu gra|ana Srbije da li su za u~e{}e inostranih faktora u re{avawu situacije na Kosovu i Metohiji.
Gost ove emisije je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i presednik Srpske radikalne stranke.
Dobro do{li u emisiju Otvoreni studio.
Dr [e{eq: Boqe vas na{ao.
Voditeq: Da podsetim gledaoce da i oni mogu da u~estvuju u emisiji
postavqaju}i pitawa na ovu temu posredstvom telefona. Po{tovani gledaoci, sve {to vas bude interesovalo, kad je re~ o aktuelnim problemima na Kosovu i Metohiji i o sutra{wem referendumu, postavite pitawe,
dr Vojislav [e{eq }e odgovoriti.
Za po~etak da ~ujemo va{e vi|ewe aktuelne situacije na Kosovu i
Metohiji.
592
Dr [e{eq: Situacija na Kosovu i Metohiji se daqe komplikuje, intenziviraju se {iptarske teroristi~ke i separatisti~ke aktivnosti.
O~igledno je da sve to {iptarski separatisti rade na podsticaj zapadnih sila. âk se u nekim zapadnim zemqama nalaze i centri za obuku albanskih terorista. Videli ste, u posledwe vreme u~estali su poku{aji
ilegalnog prelaska jugoslovensko-albanske granice i preno{ewa ve}ih
koli~ina naoruàwa i opreme za teroristi~ke aktivnosti.
Na{a policija odoleva svim tim izazovima, vojska je pokazala da je
u stawu da {titi granice zemqe, a policija unutra{wi red i poredak.
Naravno, ne moè se svaka teroristi~ka aktivnost odmah u korenu sase}i, ali najva`nije je da je policija uspela da likvidira, pre izvesnog
vremena, u Drenici glavnu teroristi~ku bandu predvo|enu Ademom Ja{arijem. Likvidacija bande Adema Ja{arija obezglavila je {iptarske
teroriste. Oni, naravno, nastavqaju sa svojim teroristi~kim aktivnostima, ali Vlada Srbije }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da ugu{i te
teroristi~ke aktivnosti, da elimini{e sve one koji primewuju nasiqe
u politi~ke svrhe, a istovremeno, neprekidno nudimo predstavnicima
albanskih politi~kih partija otvoren dijalog o svim bitnim pitawima.
Dakle, nema tabu tema, o svemu moèmo da razgovaramo. Naravno,
Vlada Srbije je za svoju platformu uzela Ustav Srbije, princip teritorijalne nepovredivosti Srbije, princip da je Kosovo unutra{we pitawe Srbije i princip da ne dolazi u obzir nikakvo strano me{awe, strana arbitraà u na{im unutra{wim politi~kim odnosima.
Voditeq: Kakva su va{a o~ekivawa, ili boqe re~eno procene, ho}e
li albanski separatisti prihvatiti dijalog sa Vladom Srbije?
Dr [e{eq: Ho}e, ali je te{ko sada proceniti kada. Na{e je da neprekidno nudimo taj dijalog. Na{im predstavnicima nije te{ko da putuju u Pri{tinu, skoro svakodnevno. Zakazan je i novi susret. Vladin
avion neprekidno leti na relaciji BeogradPri{tina, Vladina delegacija je u punom sastavu. Tu su direktni predstavnici Vlade, tri potpredsednika Vlade iz svake od stranaka koalicije narodnog jedinstva po jedan potpredsednik Vlade i, naravno, predstavnici najve}ih parlamentarnih stranaka iz Narodne skup{tine.
Na{e je da taj dijalog nudimo i da razgovaramo sa onima koji èle
da razgovaraju, sa predstavnicima muslimana, Roma, Egip}ana, kako se neki od wih nazivaju, Turaka. Mi moramo celom svetu neprekidno pokazivati da Kosovo i Metohija nisu albansko pitawe. Tamo je, naravno ve}ina Albanaca, ali nema ih vi{e od milion, u to sam apsolutno siguran, a
prema nekim zvani~nim procenama ima ih oko 800.000.
Tu je oko 200.000 Srba, 150.000 muslimana, oko 150.000 Roma, izvestan
procenat Turaka, Egip}ana i drugih nacionalnosti. Dakle, kad se sve to
prera~una, onda albanska dominacija nije tako naro~ito izraèna, pogotovu kada imamo u vidu da su sve o{trije podele izme|u Albanaca muslimana i Albanaca katolika, a i me|u Albancima muslimanima sve su
ve}e politi~ke trzavice. Rugovina stranka se pocepala u pogledu taktike i strategije daqe politi~ke borbe, daqeg politi~kog pona{awa, a vi593
deli ste u nekim krajevima, recimo, oko De~ana, \akovice i drugim, vi{e hiqada Albanaca beì od te teroristi~ke organizacije koja se naziva Oslobodila~ka vojska Kosova, ne èle ti qudi da budu wen ìvi zid,
da stradaju za wene politi~ke interese. Dakle, èle da ìve normalnim
ìvotom, {to je prirodna pojava kod ve}ine stanovni{tva.
Videli ste da albanski teroristi gube nerve u posledwe vreme i sve
~e{}e ubijaju svoje sunarodnike. Pre nekoliko dana ubili su {est Albanaca zato {to su bili lojalni dràvqani Srbije. Re~ je o uglednim, istaknutim i bogatim qudima, koji su razgranali svoje poslove, koji se bave nekim privrednim aktivnostima i koji smatraju da je wihova budu}nost u Srbiji.
Oni koji racionalnije i trezvenije razmi{qaju, znaju da se ne moè
Kosovo i Metohija otcepiti bez velikih `rtava, bez te{ke, krvave borbe, a ta krvava borba podrazumeva razarawe gradova, spaqivawe sela, duge izbegli~ke kolone, stradawe civila. U svakom ratu najvi{e civili
stradaju. Oni su toga svesni.
Ako su svesni da ne mogu izbe}i `rtve u slu~aju gra|anskog rata u Srbiji, u slu~aju rata sa srpskim narodom i Srbijom, onda traè onu opciju
koja im obezbe|uje miran ìvot, a i za{titu svih wihovih prava. Srbija
nikada nije htela da uskrati ni jedno jedino gra|ansko, qudsko pravo pripadnicima albanske nacionalne mawine, ni bilo kojoj drugoj nacionalnoj
mawini. To je princip koga se drè sve politi~ke partije u Srbiji.
Mi se borimo protiv separatista, mi spre~avamo politi~ke aktivnosti protiv dràve koje sprovode oni qudi koji nisu na{i dràvqani,
a svi koji su lojalni Republici Srbiji uvek }e da uìvaju punu ravnopravnost.
S druge strane, mnogi Albanci su svesni da je ìvot u Albaniji teì, neuporedivo teì nego u Srbiji. Jeste Srbija u ekonomskoj krizi, jeste u socijalnoj bedi, ali opet se ìvi neuporedivo boqe nego u Albaniji. Albanija je dve stotine godina iza nas i po kulturi i po stepenu ekonomskog razvoja, po svim civilizacijskim kategorijama.
Voditeq: Evo, primer da je i u posledwe vreme iz Albanije bilo izbeglica na Kosovo, a sa Kosova u Albaniju ne.
Dr [e{eq: Da, jedna ve}a grupa Srba izbegla je iz Albanije u Srbiju i za wu je izgra|eno celo jedno selo kod De~ana. Ti Srbi su sada na udaru albanskih terorista.
S druge strane, veliki broj Albanaca u proteklih pola veka se preselio na Kosovo i Metohiju. E sada, neki od wih su iskreno beàli od reìma i uslova ìvota u Albaniji, a neki su tendenciozno slati da bi se
pove}ala albanska etni~ka masa na Kosovu i Metohiji, kako bi se bavili separatisti~kim aktivnostima.
Mi smo, naravno, svega toga svesni. I da bi se ispravno re{io kosovskometohijski problem, problem albanske nacionalne mawine, neophodan je i vanredni popis stanovni{tva, da ta~no vidimo koliko qudi ìvi na Kosovu i Metohiji, da vidimo ta~no ko je dràvqanin, ko nije. Moramo da sredimo mati~ne kwige dràvqana, mati~ne kwige umrlih i ro594
|enih. De{avalo se da neki Albanac umre, pa deset godina porodica ne

prijavquje wegovu smrt dràvnim organima da bi i daqe uzimali penziju. Ili, rodi se dete, pa ga prijave u 7-8 op{tina, pa ispada da je sedmoro
ili osmoro dece ro|eno, umesto jednoga. Takvih slu~ajeva ima. Veliki
broj Albanaca se iseqava u Zapadnu Evropu, Ameriku, Kanadu, Australiju. Bez popisa stanovni{tva, mi ne znamo ni{ta.
Ni te wihove demonstracije nisu naro~ito masovne. Bilo je u jednom
momentu oko dvadeset, mo`da trideset hiqada qudi, a onda se to svede izme|u hiqadu, dve, nekada pet, ali uglavnom to jewava.
Voditeq: Iz svega toga se vidi da je to vi{e, ili najvi{e dràvno i
nacionalno pitawe, a ne politi~ko i ideolo{ko, i dobro je {to su se sve
stranke u Srbiji sloìle kad je re~ o Kosovu i Metohiji.
Dr [e{eq: Po prvi put u posledwih osam godina, otkada je uvedena
demokratija u Srbiji, otkad je uveden vi{epartijski sistem, po prvi put
sve ozbiqne politi~ke partije imaju jedinstven stav o jednom veoma
ozbiqnom pitawu, o pitawu odbijawa bilo kakvog stranog me{awa u na{e unutra{we odnose, o pitawu principa da je Kosovo unutra{wa stvar
Srbije, i to je veoma zna~ajno.
To je velika mera jedinstva i ja sam ube|en da }e narod to postignuto jedinstvo sutra masovno potvrditi na referendumu, da }e iza}i ogroman broj qudi i da }e oni redom zaokruìti re~ ne ispod referendumskog pitawa.
To }e zna~iti dodatnu stabilizaciju politi~kih prilika u Srbiji.
To }e u~vrstiti na{u pregovara~ku poziciju u vezi sa svim pitawima kojima nas priti{}u velike sile, u pogledu povratka u me|unarodne organizacije, uvo|ewa ili neuvo|ewa sankcija.
Ja sam li~no ube|en da }e se posle sutra{weg referenduma primiriti malo pritisci zapadnih sila, bar ove direktne pretwe, pretwe è{}im oblicima sankcija i tako daqe.
Velike sile, posle ovog referenduma, moraju preispitati svoju politiku prema Srbiji, prema srpskom narodu, prema Saveznoj Republici
Jugoslaviji. Ne iskqu~ujem opasnost od sankcija. Svaki normalan ~ovek
se i daqe pribojava sankcija. Sankcije su realna opasnost i one }e nam
naneti veliku {tetu ako se opet uvedu. Jo{ nisu sve sankcije ni ukinute, nas gu{i i taj tzv. spoqni zid sankcija, ali mi nemamo vi{e kud, mi
nemamo gde da uzmi~emo. Mi smo saterani u jedan ugao, preostaje nam da
kapituliramo ili da se borimo.
Po{to niko nije za kapitulaciju, i pored straha od sankcija, i pored
svesti o svim tim problemima koji slede ako nam sankcije uvedu, mi moramo izdràti. Moramo sa~uvati otaybinu, moramo sa~uvati dràvu.
Voditeq: Za{to se, u stvari, èli internacionalizacija kosovskog
pitawa i koje su sve mogu}e posledice ako do toga i do|e?
Dr [e{eq: Internacionalizacija bi za nas bila fatalna, ona bi
uni{tila Srbiju. Imamo iskustvo Republike Srpske Krajine, iskustvo
Republike Srpske. Gde god je do{lo do stranog me{awa, to je bilo na
{tetu srpskog naroda.
595
Setite se, Ujediwene nacije su garantovale sigurnost Republike

Srpske Krajine, apsolutno garantovale. Sajrus Vens je garantovao sigurnost Republike Srpske Krajine, a onda, posle nekoliko godina, Ujediwene nacije su propustile hrvatsku vojsku, a hrvatska vojska je uz direktnu
pomo} Amerikanaca, ogwem i ma~em spalila zapadne delove Srpske Krajine, a nedavno umar{irala i u isto~ne delove.
Dakle, o~igledno, svaka internacionalizacija, svaka me|unarodna
arbitraà, bila je na srpsku {tetu. Tako isto u pogledu Republike Srpske. One zapadne sile koje su nas blokirale u Ujediwenim nacijama, koje
su nas prakti~no izbacile iz Konferencije o evropskoj bezbednosti i
saradwi, koje su zavele zlo~ina~ku blokadu protiv Srbije i srpskog naroda, protiv Savezne Republike Jugoslavije, blokadu koja je izazvala tragi~ne posledice za na{u zemqu i za na{e qude, ne mogu biti objektivni
arbitri, ne mogu biti objektivni modelatori rasprave, dijaloga izme|u
predstavnika srpske vlasti i albanskih politi~kih partija.
Oni otvoreno potpomaù {iptarske separatiste, oni otvoreno potpomaù terorizam, iako su na re~ima protiv terorizma. A za{to Amerikanci nisu tu takozvanu Oslobodila~ku vojsku Kosova stavili u svoj
dràvni registar teroristi~kih organizacija? Je li terorizam samo
ono {to ugroàva Ameriku, {to bombe postavqa po Americi, {to ubija civile po Americi?
Vaqda je terorizam i ono {to deluje na taj na~in u Srbiji, {to ovde
ugroàva civile, uni{tava qude, imovinu i sli~no.
Voditeq: Dakle, ako se sada napravi ustupak, {to se najverovatnije
ne}e dogoditi i o ~emu }e se sutra gra|ani Srbije izjasniti na referendumu, postoji opasnost da se taj ustupak kasnije i pove}a, da se na primer
pro{iri na Sanyak.
Dr [e{eq: Ako sada dozvolimo strano me{awe u pitawe Kosova i
Metohije, ako dozvolimo me|unarodnu arbitraù, ote}e nam Kosovo i
Metohiju, i ne}e na tome stati. Slede}a faza je Ra{ka oblast, ili
Sanyak, kako ga nazivaju, Crna Gora, i Vojvodina na kraju. Srbiju bi sveli na granice Beogradskog pa{aluka, i ve} rade u tom pravcu.
[ta je zamisao velikih sila? Zamisao velikih sila je da prinude Srbiju da pristane da Kosovo i Metohija budu posebna federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. Na tome insistiraju najvi{e Amerikanci, koji jo{ nisu ni priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego u svojim oficijelnim, zvani~nim komunikacijama govore Srbija i Crna Gora.
Ako vam neko pi{e pismo iz Amerike i na pismu napi{e Savezna Republika Jugoslavija, ili Jugoslavija, u ameri~koj po{ti }e precrtati Jugoslavija, pa staviti Srbija i Crna Gora.
A sada oni traè da Kosovo bude federalna jedinica. Za{to to traè? Oni su veoma lukavi. Sada nema nikakvog pravnog osnova za otcepqewe Kosova. Kosovo je sastavni deo Srbije i ne moè se te`wa za otcepqewem podvesti ni pod jednu normu me|unarodnog prava.
Kada bi Kosovo postalo federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, dobilo bi atribute dràvnosti, jer federacija je slo596
èna dràva, a federalna jedinica je prosta dràva unutar sloène dràve i federalna jedinica ima atribute dràvnosti.
Po me|unarodnom pravu, federalna jedinica moè doneti odluku da
se otcepi od federacije referendumom, i voqa naroda se onda po{tuje.
To bi, dakle, bila prva faza progla{ewe federalne jedinice, a posle
bi [iptari, kad im se prohte, oti{li. Ne bi odmah oti{li, jer bi Amerikancima trebalo u prvoj fazi da preko albanske vlasti u Pri{tini i
preko Americi naklowenog reìma u Podgorici uspostave prinudnu
upravu nad Srbijom.
Srbiji bi bio apsolutno nepodno{qiv opstanak u Saveznoj Republici Jugoslaviji, gde bi ona bila jedna od tri federalne jedinice, a reìm iz Pri{tine i reìm iz Podgorice vode antisrbijansku politiku.
Onda bi Srbija traìla na~in da skine te okove, a zapadne sile bi rekle: evo, nama je ào {to je propala Savezna Republika Jugoslavija, Srbija je kriva, Srbija je to pocepala. Mi smo hteli da opstane, mi smo
spre~avali [iptare da iza|u, mi smo spre~avali Kosovo da iza|e, ali
evo, Srbija je razbila tu dràvu.
To je ta perfidna metodologija antisrpskog nastupa zapadnih sila.
Voditeq: Samo je treba prepoznati, odnosno gra|ani Srbije treba
da je prepoznaju.
Dr [e{eq: Ona je veoma jasna, znate, i lako obja{wiva.
Voditeq: Dobro, bi}e jo{ vremena, nadam se, za razgovor na tu temu,
ali evo, ima dosta pitawa, pa da pre|emo malo i na pitawa gledalaca.
Sa{a iz Bora pita: Za{to se ne proteraju sa Kosova i iz Srbije oni
koji nemaju dràvqanstvo?
Dr [e{eq: Pa ne}emo mi da proterujemo sve qude koji nemaju dràvqanstvo. Za{to ne bi neki Nemac, Francuz, Italijan, Rus, Bugarin, Rumun, do{ao u Srbiju, ovde normalno ìveo, obavqao neke privredne aktivnosti? Neko }e do}i i uneti svoj kapital, za{to ne bi mogao da ìvi
ovde normalno? Nema dràvqanstvo, ali to ne zna~i da on ne moè ìveti ìvotom dostojnim ~oveka, ako ne ugroàva Srbiju, ako se normalno pona{a.
Mi treba da proteramo sve one koji nisu na{i dràvqani a direktno rade protiv Srbije, ugroàvaju Srbiju kao dràvu. Takve treba da
proteramo i na tome }emo da radimo.
Voditeq: Slavko Jovanovi} pita: Kada bi gospodin [e{eq bio
predsednik, da li bi raspisao referendum?
Dr [e{eq: Da, mislim da je ovo bila veoma pametna ideja predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Slobodan Milo{evi} je svoju inicijativu uputio Vladi Republike Srbije i Vlada Republike Srbije je
inicijativu jednoglasno prihvatila i uputila u formi predloga Narodnoj skup{tini, jer po Ustavu, Vlada je predlaga~ odràvawa referenduma pred Narodnom skup{tinom.
Mislim da je ideja veoma dobra. [ta se postiè time? U~vr{}uje se
pozicija i Republi~ke i Savezne vlade u pogledu Kosova i Metohije. Mi
znamo unapred kakav }e biti odgovor naroda, ali sada, posle referendu597
ma, zapadne sile i wihovi politi~ari ne mogu da {pekuli{u, kao {to je

nedavno Gelbard u Beogradu, na Televiziji Studio B izjavio: srpski narod èli dobre odnose sa Amerikom, on èli stranu arbitraù, èli
strano me{awe, èli posredovawe, ali evo, ovaj reìm to spre~ava.
Srpski narod ne èli kapitulaciju. Treba da pokaèmo da nikakve
razlike izme|u vlasti i naroda u pogledu odbijawa stranog me{awa nema. Mi moèmo da se delimo na politi~ke stranke, mi imamo razli~ite
ideologije, razli~ite politi~ke interese, moèmo èstoko da se sukobqavamo u me|ustrana~kim sporewima, ali kad je u pitawu dràva, onda
treba svi da zapnemo iz petnih ìla i da branimo dràvu. Niko smo i ni{ta bez dràve.
Dràva je osnovni preduslov da moèmo normalno da ìvimo, da se
bavimo politikom, ekonomijom, socijalnim i kulturnim pitawima itd.
Voditeq: To su stranke i pokazale sada, izja{wavaju}i se.
Dr [e{eq: I pokazale su, najve}i stepen ozbiqnosti su politi~ke
partije pokazale. Ima onih bezna~ajnih, vanparlamentarnih stranaka,
koje su kivne pre svega na same sebe, jer su napravile katastrofalnu gre{ku pro{le godine bojkotuju}i parlamentarne izbore. Ima ovih sitnijih, izdajni~kih stranaka, vojvo|anskih autonoma{a i sli~nih koji onako, ~isto teraju inat i prkose, ali nema ni{ta od toga, nemaju oni nikakvo upori{te u narodu.
Stranke koje su podràle referendum imaju 237 poslanika u Narodnoj skup{tini Srbije. Samo 13 poslanika imaju one stranke koje su vi{e
ili mawe protiv referenduma. Ma|ari se nisu mnogo u to me{ali.
Protiv referenduma su ~etiri poslanika Koalicije Vojvodina i, mislim, tri predstavnika muslimanskih i {iptarskih stranaka. To je sve.
Voditeq: Milo{ iz Bora: Za{to Milo{evi} jednostavno ne sprovede Ustav, nego radi ono za {ta je osu|ivao Karayi}a?
Dr [e{eq: Prvo, ovde je re~ o sprovo|ewu Ustava Republike Srbije, to nije nadle`nost saveznog predsednika. Savezni predsednik se rukovodi Saveznim ustavom, koji tako|e spre~ava bilo kakvo strano me{awe
u unutra{we poslove Savezne Republike Jugoslavije, i savezni predsednik predstavqa Saveznu Republiku Jugoslaviju u zemqi i u svetu.
[to se ti~e situacije u Republici Srpskoj i Karayi}evog referenduma, to je drugo pitawe. Ja ne bih znak jednakosti povla~io izme|u referendumskog pitawa stvorenog u Republici Srpskoj i referendumskog
pitawa u Srbiji, niti bih sada otvarao raspravu za{to je ranije dolazilo do sukoba me|u srpskim politi~arima.
Znate, i mi smo nekada bili u sukobu sa vrhom Socijalisti~ke partije Srbije, nekada je taj sukob bio izraèn u veoma èstokoj formi. Me|utim, sada smo na{li zajedni~ki jezik, usaglasili politi~ke ciqeve, na{li zajedni~ki minimum programskih ciqeva i formirali Vladu narodnog jedinstva. Za nas je 24. mart nulta ta~ka. Mi moramo da ostavimo istoriji ono {to je bilo ranije i da krenemo zajedni~kim snagama da spasemo
Srbiju, da spasemo preostale srpske teritorije, da je izvedemo iz ekonomske krize i da narod spasimo socijalne bede.
598
[to se ti~e referenduma u Republici Srpskoj, on je imao pozitivne posledice. Znate, taj referendum u Republici Srpskoj protiv
VensOvenovog plana, ako se misli na taj referendum, spre~io je primenu VensOvenovog plana, i ovaj naredni, Dejtonski plan, koji je sproveden u Republici Srpskoj, bez obzira {to smo na wega imali mnogo primedbi, neuporedivo je boqi od VensOvenovog plana.
Da li se se}ate VensOvenovog plana? Teritorija Republike Srpske
uop{te nije bila kompaktna, ve} potpuno razbijena i svedena, mislim, na
38 ili 42 odsto, a sada je teritorija Republike Srpske 49 odsto biv{e
Bosne i Hercegovine, i ona je kompaktna. Ugroàvaju nam Br~ko, to je
istina. Jo{ pitawe Br~kog nije re{eno. To je Damoklov ma~ nad Republikom Srpskom, ali za sada je teritorija kompaktna, celovita.
Zna~i, i taj referendum u Republici Srpskoj je odigrao svoju ulogu,
bio je veoma zna~ajan. Naterao je zapadne sile da se odreknu VensOvenovog plana.
Voditeq: Vezano je i ovo pitawe za Dejtonski sporazum. Zoran iz
Bora pita: Da li je gospodin [e{eq imao prilike da pro~ita Dejtonski sporazum, u {ta sumwa, i da li je Milo{evi} tada potpisao ne{to u
vezi sa Kosovom?
Dr [e{eq: Da, pro~itao sam Dejtonski sporazum, i svi dejtonski
sporazumi, re~ je o nekoliko sporazuma i dodatnih protokola, objavqeni su u specijalnom izdawu Na{e borbe odmah po potpisivawu Dejtonskog sporazuma.
Nema tu ni{ta {to je tajna. Dejtonski sporazumi se uop{te ne ti~u
Kosova i Metohije. Dejtonski sporazum odnosi se iskqu~ivo na teritoriju biv{e Bosne i Hercegovine.
Voditeq: Nada iz Bora kaè: Da li iza ovog problema u vezi sa
Kosovom stoji neki potpis u Dejtonskom sporazumu, a referendum sluì
samo kao opravdawe politi~arima?
Dr [e{eq: Znate, te dve stvari bi bile krajwe kontradiktorne. Da
je ne{to potpisano u Dejtonu povodom Kosova i Metohije, onda bi referendum bio besmislen, kontraproduktivan.
Referendumom vlast garantuje narodu da ne}e popustiti u pogledu
eventualnog stranog me{awa. To garantuju stranke koje su u Vladi narodnog jedinstva i Srpska radikalna stranka, i Socijalisti~ka partija Srbije, i Jugoslovenska levica. I tome se prikqu~io Srpski pokret obnove, kao opoziciona stranka na republi~kom nivou.
Dakle, mi svojim zalagawem za referendum garantujemo narodu da
}emo istrajati, da }emo izdràti i da ne}emo popustiti pred stranim
pritiscima. Ne}emo dozvoliti da nam neko otme Kosovo i Metohiju.
Brani}emo ga svim sredstvima. Mi svoju voqu sada proveravamo pred samim narodom. Voqom naroda èlimo da potkrepimo svoju ve} iskazanu
odlu~nost da branimo Kosovo i Metohiju.
Voditeq: Sa{a Stojanovi} pita: Da li gospodin [e{eq moè da
garantuje da, ukoliko se strane sile ne ume{aju, niko ne}e da nam uvede
sankcije?
599
Dr [e{eq: To ne mogu da garantujem. Pretwa sankcijama i daqe stoji. Li~no mislim da }e biti mawe {anse da nam obnove sankcije ako sutra odlu~no referendumom stavimo do znawa da svim zajedni~kim snagama branimo Kosovo i Metohiju, bez obzira na strane pretwe, ali garancije da nam ne}e uvesti sankcije zaista ne mogu da dam.
Voditeq: Goran Stankovi} kaè: Za{to niko nije objasnio {ta narod dobija ako zaokruì da, a {ta dobija ako zaokruì ne?
Dr [e{eq: Pa, ako zaokruì da, ja apsolutno ne verujem da je to
mogu}e, zna~i da smo spremni na kapitulaciju, da smo spremni da nam pocepaju Srbiju, da nam uzmu Kosovo i Metohiju, da nam uzmu Ra{ku oblast,
Crnu Goru, Vojvodinu, da svedu Srbiju na Beogradski pa{aluk. Ko zna kako bi daqe cepali Srbiju, {ta bi daqe radili sa Srbijom.
Ako na referendumu kaèmo ne, u {ta sam apsolutno siguran, mi
}emo ~vrsto da branimo dràvni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Postavqa se sada pitawe s vi{e ili mawe muke, s vi{e ili
mawe nevoqa. To koliko }emo imati nevoqa, ne zavisi samo od na{eg stava. Zavisi od stava zapadnih sila i wihove odlu~nosti da nas uni{te.
One bi htele da nas uni{te, ali da uvek imaju neku pravnu podlogu.
One ne èle krajwe brutalno da nas uni{te, recimo da nas bombarduju,
da nas okupiraju, da ratuju s nama. One èle da nas perfidnim metodama
privole da sami pristanemo da eutanaziju.
Voditeq: Mijatovi} Vladimir kaè: Da li }e narod posle ovog referenduma ponovo da ìvi kao 1993. godine?
Dr [e{eq: Mislim da ne}e. Za{to? Zato {to smo sada spremniji na
eventualne sankcije nego {to smo bili 1992. i 1993. I zato {to su sada
sankcije mawe verovatne nego {to su bile 1992. godine. Ali moramo biti na sve spremni. Nema te pretwe, da kaù baci}e atomsku bombu, mi
kaèmo: evo, ne moèmo da se odbranimo, vi bacite, ali mi ne damo Kosovo.
E, kada im stavimo do znawa krajwu odlu~nost da po svaku cenu branimo Kosovo i Metohiju, oni moraju da razmisle da li im je produktivno
da daqe nasr}u, da idu tim sirovim, nasilni~kim metodama ili da traè
neku drugu varijantu.
Postoji sad i kod wih kolebawe u proceni stvarnih interesa. A wihov je nesporan interes da se Srbija svede na teritoriju Beogradskog pa{aluka. Ali je wihov interes i da se sa~uva mir u Evropi. Oni èle sve
da postignu politi~kim sredstvima, bez novih ratnih poàra.
Ako nas è{}e pritisnu pa izazovu rat na Kosovu i Metohiji, onda
}e planuti i Makedonija. Znate, u Makedoniji je situacija krajwe rovita, kriti~na, rekao bih. âk kriti~nija nego na Kosovu, jer Makedoniju
nema ko da brani. Makedonija prakti~no nema vojske. A onda bi se verovatno ume{ale i susedne dràve: Albanija, Gr~ka, Turska, Bugarska. Ko
zna {ta bi se onda desilo.
Jedna stvar je u svemu ovome interesantna. Evo, pratio sam obave{tajne podatke koji pristiù u Vladu Srbije, i u posledwa tri dana na
ameri~kim televizijskim stanicama nema ni{ta o Kosovu i Metohiji.
600
I, nema napada na Srbiju. Mo`da to ne{to govori, mo`da ne govori, ali

vide}emo. Zna~i, u svakom slu~aju }e do}i do izvesnog preispitivawa
balkanske politike zapadnih sila.
Rusija otvoreno stavqa do znawa da je protiv sankcija. Kina otvoreno stavqa do znawa da je protiv stranog me{awa u na{e unutra{we poslove. Susedne zemqe koje ~ak pristaju da u|u u NATO, koje pristaju da
slede ameri~ku politiku, traè da se sankcije ne uvode. To su Rumunija,
Bugarska, pa i Ma|arska.
U Makedoniji su politi~ari podeqeni. Neki su protiv sankcija, a
ministar odbrane Kitanovski u Va{ingtonu traì sankcije. Sad }e to
oni morati da objasne pred sopstvenim narodom.
Voditeq: Koliko je sve to u wihovim planovima pribliàvawe ideji za zaokruìvawe one zelene transverzale?
Dr [e{eq: Pa, pojavquju se sve ~e{}e, i u ameri~koj {tampi i u nau~noj literaturi, procene da Amerikanci traè izvesno savezni{tvo sa
islamskim svetom protiv Evrope, da je to na~in da se sputa ujediwewe
Evrope, jer ujediwena Evropa postaje veliki izazov za Ameriku.
Ima tu dosta spekulacija. Znate, nema tu uvek nekih ubedqivih dokaza. Nekad ima, nekad nema. Ali da je ciq panislamisti~ki centar, a u
svetu prodor u Evropu, u to nema nikakve sumwe. I zbog toga su mnoge
islamske zemqe podràle rat u Bosni i Hercegovini i stavile se na
stranu bosanskih muslimana, obilato ih pomogle novcem, oru`jem, dobrovoqcima itd.
Voditeq: Ima jo{ dosta pitawa. Goran Milo{evi} iz Bora pita:
Za{to se gospodin [e{eq i wegovi istomi{qenici ne presele na Kosovo, jer je naseqavawe Srba na Kosovu jedino re{ewe problema?
Dr [e{eq: Ja sam prvi iza{ao sa idejom, jo{ 1987. godine, u kwizi
Demokratija i dogma koja je tada bila zabrawena, pa je jo{ jednom zabrawena 1989. godine, pa se 1991. pojavila u novom izdawu bez zabrane, prvi sam izneo ideju da bi trebalo prestonica Srbije da se preseli na podru~je Kosova i Metohije.
Me|utim, to je veoma skup projekat. U budu}nosti ne bih beào od
toga, ali sada nemamo novca da to sprovedemo. Znate, da se preseli Vlada, sve Vladine institucije, ogroman bi novac bio potreban, nekoliko
milijardi maraka. A mi treba da na|emo novac da nadoknadimo zaostale
penzije, de~ji dodatak za godinu dana. Treba da re{avamo probleme u
zdravstvu, {kolstvu...
Dakle, svaki put imamo ogromne probleme kada treba da obezbedimo
isplatu penzija. Jedva smo sada na{li novac, jedva je Vlada na{la novac
da se isplate pred Vaskrs plate prosvetnim radnicima. I nisu stigli
svima da isplate, pa su neki posle Vaskrsa dobili plate.
Uspeli smo za drugi deo januarske penzije da na|emo pare. Te pare nismo zatekli u blagajni. Tih para nema. Veoma je spor priliv u republi~ki buyet. Mnoge firme vrlo neredovno upla}uju doprinose i poreze.
Znate, za svaki dinar moramo da se borimo, a sproveli smo i stravi~ne mere {tedwe u samoj Vladi.
601
Voditeq: [to se ti~e preseqewa na Kosovo i Metohiju...

Dr [e{eq: A {to se ti~e preseqewa na Kosovo i Metohiju, ne bih
beào od toga, kada bi sada bilo novca da se to finansira. Verovatno je
va{ gledalac mislio da se i vlada preseli, ne samo ja kao pojedinac, besmisleno bi bilo. Znate, ja sam profesionalni politi~ar, a sada sam
potpredsednik Vlade. Ne mislim da napu{tam tu funkciju bez te{ke muke. Sve dok mislim da ta vlada ima {ansi da uspe, da ostvari neke dobre
rezultate, ja ostajem na tom mestu. A da sam idem tamo, da se izolujem od
rada te vlade, bilo bi besmisleno.
Voditeq: Marija iz O{treqa pita, a vezano je za ono {to ste malopre govorili: Kako da qudi iza|u na referendum kad su primawa neredovna kao i isplata de~jih dodataka?
Dr [e{eq: Ja sam svestan toga i Vlada }e da radi na re{avawu ovog
problema. Mi ve} imamo neke ideje pred sobom. Vide}emo kako da ih realizujemo.
Rekao sam ve} s ~ime se suo~avamo sa praznom blagajnom. Ali sada
novac traìmo. Traìmo iz nekih alternativnih izvora. A mere {tedwe smo u Vladi sproveli.
Prvo, ne}e biti nikakvog rebalansa buyeta, bez obzira na devalvaciju. Jednoglasno smo zauzeli stav nema rebalansa. Svaki ministar je
obavezan da vidi {ta moè da se u{tedi u wegovom ministarstvu. Se~emo sva neracionalna davawa, raznorazne dru{tvene organizacije i raznorazne aktivnosti koje nisu u sklopu na{e socijalne i ekonomske politike. Krajwe {tedqivo }emo se pona{ati. Svaki dinar koji preostane usmerava}emo ka sanirawu problema penzija, de~jih dodataka, socijalne pomo}i, invalidnina i tako daqe.
Ako ne bude sankcija, mi }emo mnogo brè i}i sa procesom privatizacije. Proces privatizacije treba da donese ozbiqnu sumu novca. Recimo, ako se prodaju ~etiri cementare, one su veoma privla~ne stranim
kupcima, to }e doneti ozbiqnu sumu novca, a one }e da rade uspe{nije jer
stranac }e dodatni kapital da investira, da unapre|uje proizvodwu, da
uvede novu tehnologiju. Znate, wemu je ciq {to ve}i profit, a mi imamo
sirovina za cement prakti~no svuda u Srbiji. To je ovaj kamen laporac,
ne znam {ta se jo{ me{a, nisam ba{ stru~wak za cement, ali se bar razumem u resurse.
Imamo tih resursa na raspolagawu. I}i }emo tako postepeno sa privatizacijom, ali insistira}emo da ta privatizacija ide za gotov novac.
Taj novac treba odmah da se ulaè u privredu i u vra}awe dràvnih obaveza i dràvnih dugova.
Onda }emo da vidimo kako da vratimo, prvo, staru deviznu {tedwu, 84
odsto partija stare devizne {tedwe su iznosi do hiqadu maraka. A ukupan
iznos je dve stotine pedeset do tri stotine miliona maraka. To je, zna~i,
negde do dve milijarde ili milijardu i osam stotina miliona dinara.
Dakle, da vidimo kojom varijantom da to zatvorimo, da se 84 odsto
partija likvidira. Onda imamo 16 odsto starih deviznih {tedi{a koji
imaju vi{e od hiqadu maraka. Za wih postoje druge varijante: prodajom
dràvne imovine, akcionarskim ulozima itd.
602
Znate, neko ko ima milion, dva ili tri miliona maraka stare devizne
{tedwe, onda moè da mu se kaè: dràva nema te pare, ali evo, kupi tu
fabriku, kupi ovu zgradu, kupi ovu zemqu, kupi ovu {umu, kupi ovo, kupi
ono, pa }e{ da nadoknadi{ ono {to si uloìo svojevremeno u nekoj od banaka.
Voditeq: Da se vratimo ovim pitawima vezanim za Kosovo i Metohiju. Gospodin Gubi} iz Bora kaè: Ako se zna ko stoji iza terorizma na
Kosovu, za{to dràva ne preduzme zakonom predvi|ene mere protiv terorista?
Dr [e{eq: Dràva preduzima te mere, znate, ali ovde je prakti~no
do{lo do gerile u izvesnom smislu re~i. I najva`nije je {to je glavna
teroristi~ka grupacija likvidirana. Ti teroristi su vrlo surovo postupali i prema svojim najbliìm, prema svojoj deci, prema svojim ènama, starim roditeqima. Posebno ovaj Adem Ja{ari, li~no je ubio svog
sinovca. Oni su se zabarikadirali u svojim ku}ama i pretvorili ih u
tvr|ave. Policija je traìla da puste civile, ène, decu. Nisu hteli.
Hteli su da ih `rtvuju. Neke su sami ubili u o~ajni~kom nastojawu samo
da napakoste.
Znate, vide nemaju {ansu da se izvuku, da pobegnu, vide da }e oni sami poginuti, pa ko ra~unaju, da pobiju i te civile, da se to pripi{e srpskoj policiji.
Voditeq: Golubovi} iz Bora pita: Za{to gospodin \ukanovi} podràva terorizam na Kosovu?
Dr [e{eq: Reìm u Podgorici je u sukobu sa reìmom u Beogradu,
a pogotovu su u sukobu Socijalisti~ka partija Srbije i Demokratska
partija socijalista, \ukanovi}eva. Taj sukob datira od ranije.
U sukobu je i Srpska radikalna stranka, samo {to su to bile razli~ite faze. Nekad je taj sukob bio o{triji, nekad ne{to blaì. Mi smo
sada krenuli jednom umerenom linijom u ciqu da ostvarimo {to vi{e
poslani~kih mandata za na{u stranku.
\ukanovi}, o~ekuje sve ve}u podr{ku zapadnih sila, zatim, \ukanovi}a je uzdrmalo formirawe nove Vlade u Srbiji, stabilizacija politi~kih prilika u Srbiji. On je verovatno o~ekivao da se ne}e u Beogradu formirati stabilna vlada ili da }e vladu formirati neke druge politi~ke partije, pa da }e se brzo posva|ati. Dakle, da se ne}e ozbiqno
prihvatiti posla, nego }e se prve trzavice desiti oko raspodele luksuznih stanova, vila, privilegija, ambasadorskih poloàja i sli~nih
stvari.
Po{to se to nije desilo, shvatili su da je vlada formirana na ozbiqan na~in, na ozbiqnim principima, da je do{lo do ozbiqne raspodele
ministarskih resora. Shvatili su da je do kraja usagla{ena voqa koalicionih partnera u Vladi narodnog jedinstva da istraju na ovim programskim ciqevima.
Shvatili su da smo na{li minimum zajedni~kih programskih ciqeva koji su izraèni u ekspozeu premijera Mirka Marjanovi}a i to ih je
sada uzdrmalo.
603
U Crnoj Gori su izbori 31. maja. \ukanovi} ne moè ra~unati na onaj

procenat glasova koji je imao na predsedni~kim izborima, jer su tad uz
wega stali i liberali, i muslimani, i [iptari. Sada svako ide za svojom
strankom. Muslimani glasaju za svoje stranke, [iptari za svoje, liberali za svoju stranku.
Zna~i, \ukanovi} sad tek treba da vidi koliko je wegovo stvarno
upori{te u narodu. U Crnoj Gori, pored muslimanskih i {iptarskih
stranaka, izlaze jo{ ~etiri ozbiqne partije. To su \ukanovi}eva, Bulatovi}eva, liberali i srpski radikali. I to je sada veoma neizvestan odnos snaga.
Voditeq: Slede}e pitawe, @arko iz Bora pita: Za{to niko nije objasnio narodu da zapadne sile i ne èle da Kosovo postane republika?
Dr [e{eq: Zapadne sile èle da Kosovo postane republika. To
otvoreno traè. I Amerikanci i Nemci su insistirali, Gelbard i Kinkel, da Kosovo postane federalna jedinica u sastavu Savezne Republike
Jugoslavije. Traè da se pitawe Kosova ne re{ava u sastavu Srbije, nego
u sastavu Jugoslavije.
I kaù: mi garantujemo da Kosovo ne}e mo}i da se otcepi, ali da bude republika. Republika bez prava otcepqewa, pa da zajedno sa reìmom
iz Crne Gore vlada nad Srbijom, pa da Srbija onda mora da rastura zajedni~ku dràvu.
To je gora varijanta nego da se Kosovo otcepi. Gora je varijanta da
Kosovo bude federalna jedinica nego da se otcepi.
Voditeq: [to bi se delimi~no vratilo na Ustav iz 1974. godine.
Dr [e{eq: Mi 1974. godine nismo imali ustav u pravom smislu re~i. Znate, ustav je pravni akt kojim narod ograni~ava vladara, a Ustav iz
1974. godine nije donosio narod, nego je vladar darovao narodu. To je jedna vrsta oktroisanog ustava.
Onaj ko bi se usprotivio tom ustavu i{ao bi u zatvor. A sad moète
da kritikujete ustav, je li tako? Da kaète: u Saveznom ustavu ne vaqa to
i to, u Republi~kom ustavu ne vaqa to i to. Mi politi~ari neprekidno o
tome govorimo, je li tako?
Ko je jednu re~ rekao protiv ustava, i{ao je u zatvor. Setite se profesora Mihajla \uri}a sa beogradskog Pravnog fakulteta. On je kritikovao ustavne amandmane svojevremeno i oti{ao osam meseci u zatvor.
Ja sam kritikovao ustavno ure|ewe 1984. godine i osam godina robije sam dobio.
Voditeq: Isti gledalac, @arko iz Bora, pita: [ta }e, ako po~ne
rat, re}i narodu svi oni koji govore da treba zaokruìti ne?
Dr [e{eq: Ako po~ne rat, to sigurno ne}e biti na{om krivicom,
ne}e biti na{im insistirawem i na{om èqom. Nijedan dràvnik ne
moè da garantuje svome narodu da na{u dràvu ne}e napasti.
Ako nas neko nekad napadne, mi moramo da se branimo. To je rat. Mi
drugog ne}emo napadati. Mi ne}emo izazivati rat. Ako do|e do unutra{we pobune, mi moramo tu pobunu da ugu{imo.
To bi uradila svaka druga dràva na svetu. Mi ne}emo rat sa Alba604
nijom. Mi nismo zainteresovani ni za jedan pedaq albanske teritorije.

Ali ne damo Albancima nijedan pedaq Srbije. Mi ne}emo rat sa Makedonijom. Makedonija je bila u sastavu Srbije. To je nekada bila me|unarodno priznata srpska teritorija, a tamo ìvi hri{}ansko stanovni{tvo koje je veoma blisko Srbiji.
Mi ne}emo rat sa Bugarskom, sa Rumunijom. Ne}emo rat sa Ma|arskom. Ali ako nas neko napadne, e, onda }emo se braniti. Onda }emo imati rat.
Voditeq: Nailazi set raznorodnih pitawa. Qubica iz Bora pita:
Za{to izbeglicama nisu sagra|ene ku}e na Kosovu?
Dr [e{eq: Jedno je sada postavqati pitawe za{to nije ura|eno to
i to. Mi }emo nastojati da se popravi poloàj izbeglih i prognanih Srba. U toku je izrada jednog programa koji }e biti primewen. Ne mogu unapred da obe}avam da }e pote}i odmah med i mleko izbeglicama, ali ube|en sam da }e Vlada narodnog jedinstva vrlo ozbiqno da se pozabavi tim
pitawem. Ministarstvo za Srbe van Srbije ve} priprema jedan zahtev
Saveznoj vladi i Saveznom ministarstvu unutra{wih poslova da se ubrza postupak upisa u kwige dràvqana svim Srbima koji èle da budu dràvqani Savezne Republike Jugoslavije.
Taj postupak traje mesecima. Vrlo je komplikovan. Mi traìmo da
on bude pojednostavqen i ubrzan. Radi}emo na tome. Ne mogu sada unapred da kaèm: uradi}emo u tom i u tom roku, jer je posao veoma teàk, a
nov~ana oskudica je veoma izraèna.
Voditeq: Perovi} Milica iz Bora pita: Da li penzionera ima vi{e od [iptara (misli na penzionere u Srbiji) i, ako nas ima, za{to nam
ne daju redovne penzije, a o~ekuju od nas da iza|emo na referendum? Delimi~no smo odgovorili i na ovo pitawe.
Dr [e{eq: Mi }emo sigurno redovno da ispla}ujemo penzije, ali je
pitawe kada }emo uspeti da nadoknadimo sada{wi zaostatak. Zna~i, da
servisiramo jednu penziju mese~no to smo ~vrsto odlu~ili na sednici
Vlade i ube|en sam da }emo za to obezbediti sredstva.
Sada traìmo na~in kako da nadoknadimo zaostatak od dve, dve i po
penzije, kako da nadoknadimo zaostatak od nekih sedam penzija zemqoradnicima, kako da nadoknadimo zaostatak za godinu dana na osnovu de~jih dodataka.
Ube|en sam da }emo uskoro na}i na~ina da nadoknadimo ovo {to je
zaostalo. Ja sam nedavno primio jednu delegaciju penzionera, pa su me pogre{no citirali u {tampi. Izjavili su da }e to biti odmah. Ne moè odmah. Treba neko vreme da protekne dok stvorimo uslove da se to uradi.
Imamo razne ideje kako to da postignemo, ali sve to treba da prera~unamo, jer sve {to uradimo moramo uraditi bez do{tampavawa novca. Ako
se do{tampava novac, pada dinar. Na{ je ciq da {to duè sa~uvamo dinar pri sada{wem kursu, a da traìmo unutra{we rezerve koje bismo
upotrebili da dràvne obaveze servisiramo.
Voditeq: Gospodin Brki} iz Brestovca vas pozdravqa i pita: Koja
je uop{te svrha ovog referenduma i za{to niko ni{ta nije pitao narod
kada je izvr{ena devalvacija dinara?
605
Dr [e{eq: Narod je pitan. Pitan je u septembru mesecu na parlamentarnim izborima. Srpska radikalna stranka se od svog postanka neprekidno zalagala za realan kurs dinara i mi smo i sada za realan kurs dinara.
îm je formirana Vlada narodnog jedinstva, mi smo se zalagali za taj realni kurs. Dodu{e, formalna odluka je donesena u Saveznoj vladi. Savezna
vlada je konsultovala obe republi~ke vlade i obe vlade su se saglasile.
Devalvacija dinara je bila samo ozakowewe postoje}eg stawa. Ko je
imao koristi od precewenog dinara, od odràvawa nerealnog kursa 3,3
dinara za jednu marku, a na crno je to bilo ve} 5,2, a po {ticungu 5,8? Samo uvozni~ki lobi koji je pla}ao mnogo mawe carine. Sada moraju da pla}aju carine skoro dva puta ve}e nego {to su pla}ali pre devalvacije i
wima se vi{e ispla}ivalo da raznorazne robe uvoze nego da kupuju od doma}ih proizvo|a~a. Sada je doma}a proizvodwa za{ti}enija i ne isplati se uvoziti svaku robu, kao {to se pre devalvacije radilo. Dakle, to je
su{tina. Narod se pita na izborima i mi radikali smo svesni velikog
rizika koji smo preuzeli ulaskom u Vladu narodnog jedinstva. Ako Vlada ne uspe, i mi propadosmo.
Ovo je ogroman rizik. Ovo je rizik i za na{e koalicione partnere u
Vladi narodnog jedinstva i oni su svesni tog rizika. Da}emo svoj maksimum. Kakav }e biti taj na{ maksimum, kakvi }e biti efekti, to }e narod
procewivati na slede}im izborima.
Voditeq: Seka iz Bora pita: Gde je novac od devizne {tedwe i Zajma za Srbiju?
Dr [e{eq: Taj novac je odavno potro{en i on ne postoji u bankama.
Uglavnom je oti{ao u neracionalne investicije, ali taj novac mora da se
vrati. Na{e je sada da ga vra}amo i ne vredi vi{e jadikovati za{to je do
toga do{lo. Do{lo je, to je ~iwenica. Od 24. marta mi radimo na re{avawu tog problema. Kada }emo uspeti da ga re{imo, to }emo videti. Da li
}emo ga uspe{no re{iti, narod }e procewivati.
Na{a sudbina je u rukama naroda na slede}im izborima. Da li }e do
slede}ih izbora do}i za ~etiri godine ili ranije, to }e se videti. To
opet zavisi od na{e uspe{nosti ili neuspe{nosti.
Voditeq: Vojkan iz Bora pita: Da li }e biti nove devalvacije i poskupqewa benzina?
Dr [e{eq: Mi }emo nastojati da ne bude nove devalvacije i ne}emo
dozvoliti nijedno poskupqewe, kada je re~ o robi pod kontrolom dràve, bez nekih prate}ih sistemskih mera. Mi smo protiv toga da bilo koja roba poskupi nezavisno od bilo koje druge mere. Ako do|e do nekih korekcija cena, neke od wih }e biti nu`ne i toga smo svi svesni. Tu korekciju cena, podizawe nekih cena mora odmah da prati obarawe stope doprinosa na plate i poreza na plate. Sada su ti doprinosi i porezi oko
130%. Na{ ciq u daqoj perspektivi je da to svedemo samo na 50%. Ako
bismo u prvoj fazi uspeli da oborimo ispod 100%, to bi ve} bio uspeh.
Znate, kada se sa 130% obori na, recimo, 98%, ispod 100%, to je
u{teda od 32% i od toga pola ide na pove}awe plata. To bi zna~ilo pove}awe plata od 16%. Svaka firma bi imala prostora da pove}a plate
16%, na osnovu smawewa stope doprinosa i poreza na plate. Ako se oslo606
bodi 32%, ostane nivo 1:1, zna~i, prepolovi se ova u{teda i polovina odmah moè da ide na pove}awe plate. Neko mo`da ne}e i}i sa svih 16% na
pove}awe plata, neko }e pove}ati broj radnih mesta, neko }e uloìti u
opremu. To je stvar firme i u to se Vlada ne me{a, ali ciq Vlade je da
olak{a privredi, da olak{a preduze}ima, da im smawuje teret obaveza.
Mi smo se usaglasili oko liberalnog koncepta. Idemo na deregulaciju, neke stvari }emo skidati sa sistema dràvne kontrole, ali ono {to
je su{tina, to su cene energenata, cene osnovnih namirnica i to }e jo{
dugo biti pod dràvnom kontrolom. Sa kojim god merama da krenemo, ne
mogu sada da govorim konkretno jer na tome tek radimo, nismo do kraja
sve usaglasili, nismo sve do kraja projektovali i za izvesno vreme }e narod biti informisan, u svakom slu~aju, idemo na sistemske mere.
Dakle, kada god idemo na neko pove}awe, to mora da prati i neko obarawe.
Voditeq: Upravo to pita @ivota Petkovi}: Da li gospodin [e{eq moè ne{to da u~ini da se poboq{a standard gra|ana? Gordana iz
Bora pita: Za{to je osnovica za de~ji dodatak smawena kada ionako isplata nije redovna?
Dr [e{eq: Sve ovo {to radimo orijentisano je u pravcu podizawa
ìvotnog standarda i sve }emo u~initi {to je u na{oj mo}i da podignemo ìvotni standard, a narod }e da ceni koliko smo bili uspe{ni ili
neuspe{ni.
[to se ti~e osnovice za de~ji dodatak, tu je do{lo do izvesnog prera~unavawa. Mewani su neki kriterijumi i to je ure|eno pre formirawa
Vlade narodnog jedinstva. Na{ osnovni ciq je da poku{amo da nadoknadimo sva zaostala davawa na ime de~jih dodataka, a to je ve} godinu dana. Zaostatak u isplati de~jih dodataka iznosi punu godinu dana. Imamo neke varijante u vidu. Koje su to varijante, javnost }e biti uskoro informisana.
Voditeq: Da se vratimo pitawima vezanim za Kosovo i Metohiju.
Sa{a Milosavqevi} kaè: Za{to se na Kosovu mawina ne izjasni ho}e
li da ìvi u Srbiji? Ako ne}e, treba ih proterati.
Dr [e{eq: Ne moèmo mi da proterujemo na{e dràvqane zato
{to }e oni re}i da ne}e da ìve u Srbiji. Mi }emo primewivati zakone
i svako ko se ogre{i o zakon treba da o~ekuje sankcije. Za verbalni delikt mi nemamo sankcije, ali imamo sankcije za sve vidove teroristi~kih aktivnosti i tu sudovi treba da budu nemilosrdni, tu policija mora
biti nemilosrdna.
Voditeq: Marija iz Bora pita: Kako bi gospodin [e{eq re{io pitawe Kosova? Da li postoji mogu}nost da nam deca tamo poginu ni kriva
ni du`na, kao 1991. i 1992. godine?
Dr [e{eq: O tome kako bismo re{ili problem Kosova govorili smo
mnogo u predizbornoj kampawi. Mislim da sam gostovao i na va{oj televiziji, da sam detaqno govorio i na dràvnoj televiziji, tako da se ne bih
dugo na tome zadràvao. Konkretne mere sada su ponuda izvesnog sistema
kulturne autonomije pripadnicima albanske nacionalne mawine.
Drugo, mi bismo i{li na sre|ivawe zemqi{nih, katastarskih i drugih kwiga, mati~nih kwiga, na vanredni popis stanovni{tva.
607
[to se ti~e na{e dece, nemogu}e je da se desi ono {to se desilo 1991.
godine prilikom raspada SFRJ, jer smo ovoga puta spremni na sve varijante. Drugo, vojsku ne}emo da koristimo u bilo kakvim unutra{wim obra~unima sa teroristima. Koristi}emo specijalne jedinice policije,
one su veoma efikasne. Naravno, policija trpi `rtve. Videli ste da je bilo dosta `rtava me|u policajcima, ali te jedinice su veoma efikasne, savesne, ~ine ih hrabri i sposobni qudi, i u stawu su da se obra~unaju sa
svim teroristi~kim izazovima. Vojska }e da {titi granicu, jer je ona i do
sada efikasno {titila granicu. Mere bezbednosti u vojsci su poja~ane.
Vojska je neuporedivo boqe organizovana nego {to je bila 1991. godine.
Nemogu}e je da se sada desi da neko po{aqe na{e vojnike na grani~ne prelaze, bez municije. To se desilo u Sloveniji. Sada su dobro naoruàni i, naravno, reaguju na svaki izazov.
Voditeq: Vreme predvi|eno za ovu emisiju je isteklo, ali ako se slaète, zbog izuzetnog interesovawa gledalaca, ima jo{ dosta pitawa, pa
da odgovorimo.
Dr [e{eq: Slaèm se. Ja sam ovde zbog gledalaca.
Voditeq: Dragan iz Bora kaè: Ako na referendumu kaèmo ne,
ho}e li nam ponovo uvesti sankcije?
Seka iz Bora pita: [ta misli gospodin [e{eq, da li narod moè
da izdrì jo{ jedne sankcije?
Dr [e{eq: Narod mora da izdrì sve izazove pred kojima se na|e.
Narod nema kud. Nismo spremni da slomimo dràvu, da kapituliramo, da
se odreknemo dràve, i nema druge varijante. Moramo izdràti sve {to
zapadne sile primene protiv nas i moramo im otvoreno staviti do znawa
svoju odlu~nost da izdrìmo. Ako slu~ajno do|e do sankcija, onda i vlast
mora biti mnogo odgovornija nego ranije i mora tako organizovati narod
i dràvu da se sankcije lak{e podnesu. Sada imamo nagomilano iskustvo
i ne sme se dozvoliti kao 1992. i 1993. godine da se drugi bogate zahvaquju}i sankcijama, da imaju monopolski poloàj u uvozu nafte, cigareta i
ostalog. Dràva mora zavesti mnogo boqu kontrolu da se ograni~eni resursi {to pametnije raspodequju, kako bi se ravnomernije teret eventualnih sankcija rasporedio na sve gra|ane.
Sankcije su veoma te{ka stvar, i ja se li~no bojim sankcija i to otvoreno govorim, ali sam odlu~an do kraja da se tome suprotstavim i mislim
da su u takvoj poziciji svi gra|ani Srbije.
Naravno, moè sada neko re}i: lako je onima koji su na vlasti, oni
lak{e sve podnose nego obi~an narod. I to je ta~no, ali ova vlada }e preko svojih ministara dati primer odricawa, u{teda, korektnog i po`rtvovanog pona{awa.
Voditeq: Slavko iz Bora vas pita: Da li stvarno verujete u sve ovo
{to pri~ate?
Dr [e{eq: Mislim da su me gra|ani Srbije ve} odavno upoznali kao
politi~ara koji uvek iskreno veruje u ono {to govori. U to nema nikakve sumwe. Nikada me niko nije uhvatio u laì, nikada se nisam sluìo
laìma u politici.
608
Voditeq: Aca iz Bora pita: Ako do|e do rata, ho}e li NATO da nas
bombarduje?
Dr [e{eq: Te{ko je sada proceniti {ta }e se sve desiti ako do|e
do rata. Mi nastojimo da rat izbegnemo. Do rata moè do}i samo u slu~aju agresije na na{u zemqu, a agresije obi~no po~iwu bombardovawem.
Ja ne verujem da }e NATO krenuti u otvorenu agresiju. Ako krenu na tu
krajwu, ekstremnu varijantu, oni }e poku{ati da intenziviraju albanske
teroristi~ke aktivnosti, da organizuju otvoreniju pobunu Albanaca, da
doture ve}e koli~ine oru`ja Albancima. Verovatno }e da uspostave izvesnu vazdu{nu kontrolu nad teritorijom Kosova i Metohije da bi spre~ili letove na{ih aviona. Ne verujem da }e slati svoje vojnike u rat.
Kada bi prvih desetak vojnika poginulo, pogotovo ameri~kih, rat bi
bio zavr{en. Na{e je sada da razbijamo na vreme albanske teroristi~ke
bande, da spre~imo bilo kakvu otvorenu separatisti~ku pobunu, i onda
nema uslova za strano me{awe.
Zapadne sile bi bile zadovoqnije da smo mi ume{ali vojsku u unutra{wa zbivawa na Kosovu i Metohiji, pa bi onda rekli da je izbio gra|anski rat. Za sada dejstvuje samo policija, a vojska ~uva iskqu~ivo grani~ne prelaze. Ne moè se govoriti o pobuni. Moè se govoriti samo o
terorizmu, a za{tita od terorizma je legalna i legitimna stvar svuda u
svetu i nema uslova za strano me{awe.
Ne moè nijedna sila da kaè da treba da se po{aqu mirovne trupe jer
je do{lo do gra|anskog rata. Borba protiv terorizma nije gra|anski rat.
Voditeq: Veroqub Risti} pita: Da li gospodin [e{eq misli da
brani Kosovo isto kao {to je branio Krajinu i Vukovar?
Dr [e{eq: Da, isto i jo{ è{}e. Krajinu smo branili i odbranili, Vukovar smo branili i odbranili, a onda smo poraèni za zelenim
pregovara~kim stolom. Krajina je pala bez odbrane.
Voditeq: Imamo pitawe vezano ba{ za izbeglice iz Hrvatske. Kristina iz Bora pita: [ta }e biti sa izbeglicama iz Hrvatske? Kako da
prodaju svoju imovinu tamo i ho}e li dobiti dvojno dràvqanstvo?
Dr [e{eq: Vrlo te{ko je prodati imovinu na podru~ju Hrvatske
ili na podru~ju Republike Srpske Krajine, jer Hrvati ucewuju, obezvre|uju srpsku imovinu. Ona se nekada proda pet do {est puta jeftinije nego {to je wena realna vrednost.
[to se ti~e dràvqanstva, potpisan je ugovor sa Republikom Srpskom o dvojnom dràvqanstvu. Nikakvih sli~nih ugovora nije bilo ni sa
Republikom Srpskom Krajinom ni sa Republikom Hrvatskom, i ja li~no
ne verujem da je realna ta varijanta, ali mi moramo omogu}iti svim izbeglim i prognanim Srbima da postanu dràvqani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Voditeq: Zoran iz Bora pita: Ko je najve}i kriminalac u Srbiji?
Dr [e{eq: Dok sam bio opozicioni politi~ar, mogao sam da prozivam pojedince. Sada sam politi~ar vlasti, politi~ar iz vladaju}e partije, iz jedne od vladaju}ih partija, i sada vi{e nemam pravo da poimeni~no prozivam na taj na~in, jer ne smem da se me{am u rad suda i pravosudnih organa uop{te. Te stvari moè da utvrdi samo sud.
609
Videli ste da sam pred formirawe Vlade narodnog jedinstva otvoreno prozivao Du{ana Mihajlovi}a i @eqka Mitrovi}a. Ja sada tvrdim da
sam bio potpuno u pravu, da sam imao argumente, ali sada kao potpredsednik Vlade Srbije ja wih dvojicu ne mogu pojedina~no da prozivam i da im
lepim te etikete, da dajem kvalifikacije. Mogu preko Vlade da uti~em
da se povede neki postupak protiv wih, da sud utvrdi da li su zaista kriminalci ili nisu.
Voditeq: Za{to se ne stimuli{e natalitet, jer i to moè da bude
jedno od re{ewa problema na Kosovu?, pita gospodin \oki}.
Dr [e{eq: Ministarstvo za brigu o porodici priprema jedan projekat stimulisawa nataliteta, a mi srpski radikali se maksimalno trudimo u tom pravcu. Svi mi iz vrha Srpske radikalne stranke smo poznati po tome {to sami imamo poprili~an broj dece.
Voditeq: Da li bi strane sile imale isti stav prema nama i ovom
problemu na Kosovu da Slobodan Milo{evi} nije predsednik?
Dr [e{eq: Da, imali bi potpuno isti stav. Videli ste koliko su neki politi~ari i strani novinari tvrdili u predizbornoj kampawi ako
radikali do|u na vlast, sru{i}e se nebo na Srbiju, ko zna {ta }e se desiti, kriza, bombardovawe, okupacija, strana intervencija. Ni{ta se nije
desilo, ~ak je blaì nastup zapadnih sila posle formirawa Vlade narodnog jedinstva. Nijedan strani politi~ar nije napao Vladu narodnog
jedinstva i ulazak radikala u tu vladu. Oni su svesni da ova vlada zna~i
stabilizaciju Srbije i oni svoje ciqeve poku{avaju realizovati bez obzira ko je na vlasti u Srbiji. To nema nikakve veze sa personalnim sastavom rukovode}ih organa dràve, sa pojedinim li~nostima.
Pojedine li~nosti mogu biti ve}a ili mawa smetwa da oni ostvare
svoje planove, a wihovi planovi kreiraju se nezavisno od tih konkretnih
li~nosti. Oni su prièqkivali da neko drugi bude na vlasti u Srbiji da
bi lak{e realizovali svoje ciqeve. Recimo, sa \in|i}em bi to odmah zavr{ili, da ne govorim o Vesni Pe{i}, ânku ili Veselinovu.
Voditeq: Stigao je jedan set pitawa na temu socijalnih problema.
Dokle }e ovaj narod da trpi? Ako do|e do rata, {ta da rade radnici koji mesecima ne primaju platu?, pita Mirjana iz Bora.
Dr [e{eq: Na{ narod je trpeo neprekidno posledwih 700 godina,
600 godina najmawe. Od Kosovske bitke naovamo neprekidno trpi. Trpeli smo i ranije raznorazne napade, uvek bili pod nekim agresijama, okupacijama itd. Te{ko je na}i jedan period potpuno mirnog ìvota. Nema
tog perioda u na{oj istoriji. Trpe}emo i daqe. Samo se nadam da }emo
trpeti mawe nego danas, mawe nego {to je to bilo ju~e. U to sam uveren i
na tome radimo. Da obe}avamo da }emo odmah ìveti u rajskim naseqima,
to je besmisleno. Jo{ dugo }emo trpeti, ali gledamo da izna|emo na~in
da patwu olak{amo, da smawimo socijalne napetosti, socijalnu bedu, da
oja~amo ekonomiju, da ostvarimo izvestan prosperitet.
Voditeq: Gospodin Stoj~i} pita: Ako do|e do rata, {ta da rade radnici koji mesecima ne primaju platu?
610
Dr [e{eq: Rekao sam ve} da se nadam da do rata ne}e do}i. Ako ubrzamo proces privatizacije, oporavi}emo privredu. Pogre{no bi bilo
{tampati novac pa radnicima ispla}ivati plate. Taj novac se obezvredi i nema ni{ta od toga. Upropaste se i one fabrike i one firme koje
relativno uspe{no posluju.
Na~in da se obezbede radnicima plate jeste da se postigne ekonomski oporavak. Ekonomski oporavak }e biti spor, teàk, mukotrpan, ali
sam ube|en da }e se uskoro osetiti pozitivni pomaci.
Voditeq: Marija iz Bora pita: Da je gospodin [e{eq predsednik
Srbije, da li bi isplata primawa bila redovnija?
Dr [e{eq: To ne zavisi od predsednika Srbije. Predsednik Srbije
nema nikakvih ustavnih ovla{}ewa u tom smislu. To zavisi od Vlade. Ja
sam sada kao potpredsednik Vlade neuporedivo odgovorniji za redovnu
isplatu penzija, de~jih dodataka i plata prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima, nego {to bih to bio na funkciji predsednika Republike. Ustavne nadle`nosti predsednika Republike Srbije su veoma suène. Na Vladi je sva odgovornost za unutra{wu politiku i svesni smo
te odgovornosti. Svesni smo velikih muka na kojima smo se na{li, a da
li }emo odgovoriti obavezama koje proisti~u iz tih odgovornosti, vide}emo. Narod }e to procewivati.
Voditeq: Dragana iz Bora pita: Da li Vlada preduzima ne{to u vezi sa Robnim ku}ama Beograd, koje su u veoma lo{oj situaciji?
Dr [e{eq: Svestan sam te situacije i nedavno sam prou~io materijal koji se ti~e Robnih ku}a Beograd. Bez neke efikasnije privatizacije wihov problem se ne moè razre{iti. One imaju ogroman poslovni
prostor, veoma lo{u organizaciju rada, bilo je dosta zloupotreba u ranijem periodu, dosta vrednosti te firme je obezvre|eno. Samo jedan pametan projekat privatizacije, uz uslovqavawe onoga ko u|e u privatizaciju da ne otpu{ta radnike, moè da re{i wihov problem.
Voditeq: Gledateqka Slavka radi u Teretnom transportu u Boru i
pita: Kako radnici da re{e situaciju u firmi koja ne ispla}uje li~ne
dohotke, a op{tina ne moè da pomogne?
Dr [e{eq: Te{ko je o~ekivati da op{tina isplati te plate, nema
od ~ega, jer ima ograni~en buyet. Moraju se preduzeti mere da se preduze}e stavi na neke stabilnije osnove, da uspe{nije posluje, a to je mogu}e posti}i kroz privatizaciju. Ne vidim drugi na~in. Dru{tvene firme su osu|ene ili na privatizaciju ili na propast. Wima opstanka nema.
To {to se kod nas zove dru{tvenom svojinom, to nikada, nigde u svetu nije postojalo, ni u jednoj dràvi. To je kardeqevsko-titoisti~ka izmi{qotina koja je dotukla na{u ekonomiju. Iz toga moramo da isplivamo. Jedini pametan na~in da iz toga isplivamo jeste privatizacija, ali
racionalna privatizacija, ne privatizacija koja se zatvara papirologijom i obezvre|ivawem, nego privatizacija gde se realno ustanovi vrednost, pa se iza|e na trì{te i na|e neko ko moè da uloì gotov novac
i preuzme firmu.
Voditeq: Aleksandar Bubalo pita: Za{to su raseqene kasarne u
Boru i Zaje~aru i po kom je to sporazumu?
611
Dr [e{eq: Ne znam. Nisam ~uo da su raseqene kasarne, i ako su zaista raseqene, ne znam zbog ~ega su raseqene. U principu, vojska je krenula na racionalizaciju, na smawivawe broja objekata, na prodaju izvesnog
broja objekata kako bi smawila tro{kove svog funkcionisawa. Mi srpski radikali neprekidno smo se zalagali za racionalizaciju vojske, za
smawivawe wene logistike, ali za ovaj konkretan slu~aj ne znam i ne mogu da dam obja{wewe.
Voditeq: Pera iz Bora pita: Ho}e li gospodin [e{eq pozvati muà gospo|e Milane Budimir da brani Kosovo?
Dr [e{eq: Ne znam za{to bih ja li~no pozivao muà gospo|e Milane Budimir. Ako do|e do neke mobilizacije, svi koji su sposobni za vojsku bi}e mobilisani. U vojnim odsecima postoji evidencija, postoji na~in kako se to radi. Ne èlim da do|e do mobilizacije, ne èlim da do|e do rata. Ako slu~ajno do|e do rata, onda }emo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da se spre~e bilo kakve zloupotrebe, bilo kakve privilegije,
bilo kakva upotreba veza i vezica da bi neko izbegao vojnu obavezu, da bi
se nekom drugom nametnula i tako daqe.
Ja sam svestan tih problema, jer su se ti problemi javqali i 1991. godine, ali u svakom slu~aju, ja se prevashodno nadam da ne}e biti nikakve
mobilizacije, da ne}e biti rata, da }e policija biti u stawu da se obra~una sa svim teroristima.
Voditeq: Za{to ~lanovi Srpske radikalne stranke ne}e sutra biti ~lanovi komisije na referendumu?
Dr [e{eq: Zato {to ovog puta nije bilo vremena da se formiraju
novi sastavi izbornih komisija i bira~kih odbora. Po{to smo doneli
zakonske amandmane, izmenili smo Zakon o referendumu, pa smo skratili rok na 15 dana i jednostavno nije bilo vremena. ^lanovi Srpske radikalne stranke u nekim op{tinama su ~lanovi stalnog sastava op{tinskih izbornih komisija, a negde nisu. Verovatno u Boru nisu, ali, recimo, u Zemunu jesu. Od 1992. godine mi neprekidno imamo na{e ~lanove u
stalnom sastavu op{tinske izborne komisije. Negde su po op{tinama
bili rigorozniji, spre~avali opozicione stranke da se wihovi ~lanovi
ukqu~e u izborne komisije. U perspektivi, to }emo mewati, a za sutra{wi referendum to nije naro~ito zna~ajno, jer o~ekujemo da }e kontrola biti izuzetno jaka, a s druge strane, ube|eni smo u odgovor na{eg naroda, da }e narod zaokruìti ne na tom referendumu, tako da su i na{i najè{}i protivnici i neprijateqi svesni kako }e se narod sutra
izjasniti. Niko ìv ne sumwa u takvo iskazivawe narodne voqe. Mi èlimo da odziv bude {to masovniji, da iza|e svako ko moè da stane na noge, da ode pred bira~ki odbor, ali {to vi{e qudi, svaki ~ovek da se sutra izjasni.
Voditeq: Zaista je bilo mnogo pitawa koja su stigla u studio. Na sva
ste odgovorili i nadam se da su gledaoci zadovoqni. Pitao sam sve {to
sam èleo da pitam, ali da li biste vi èleli da odgovorite na ono {to
mo`da nisam pitao, a {to èlite da kaète?
612
Dr [e{eq: Na kraju ove emisije pozivam sve gra|ane da sutra iza|u

na referendum i zaokruè ne ispod referendumskog pitawa, da manifestujemo maksimalno jedinstvo naroda, svih politi~kih subjekata u na{oj voqi da o~uvamo Kosovo i Metohiju i svaki pedaq Srbije. Ne damo
Srbiju niza{ta na svetu.
Voditeq: Ovim va{im pozivom i va{om konstatacijom zavr{i}emo
emisiju Otvoreni studio Televizije Bor. Hvala vam na gostovawu.
Dr [e{eq: Hvala vama.
XXXI
POLITI^KI AUTIZAM ALBANACA
BK Televizija, 25. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je emisija Gravitacija. Ve~eras je gost potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke gospodin Vojislav [e{eq. Dobro ve~e, dobro nam do{li.
Voditeq: Gospodine [e{eq, pro{li put kada ste bili za ovim stolom
bili ste predsednik Op{tine Zemun, sada ste potpredsednik Vlade Srbije.
[ta da o~ekujemo slede}i put? Ho}ete li se zadràvati na ovom mestu, ili...
Dr [e{eq: Sve zavisi od rezultata koje ova vlada postigne. Ova
vlada je puna entuzijazma i èqe da uspe. Vlada je pokazala visok stepen
ozbiqnosti. Ima mnogo energije. Ali, da li }emo uspeti, to }e se videti. Ako ova vlada uspe, i oni koji su u~estvovali u tom uspehu zasluì}e
opet narodno poverewe. Ako ne uspe, znate, narod ka`wava odmah na slede}im izborima.
Voditeq: Pre dva dana Srbija je rekla ne stranom me{awu u re{avawe kosovskometohijskog problema. Vi ste bili jedan od najè{}ih zagovornika takvog izja{wavawa i najvi{e ste u~estvovali u tome da izja{wavawe bude takvo. Kako komentari{ete te rezultate?
Dr [e{eq: To je veliki istorijski doga|aj. Ja mislim da }e se to
pamtiti u celokupnoj srpskoj istoriji. To je zajedni~ko delo pre svega
srpskog naroda i svih gra|ana Srbije. Vlada je bila predlaga~ referenduma Narodnoj skup{tini, a inicijativa je potekla od predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a. Sve tri stranke
koje u~estvuju u Vladi nacionalnog jedinstva...
Voditeq: Izvinite, upravo na{i gledaoci vide kako su pristalice
va{e stranke proslavqale rezultate referenduma one ve~eri kada su
progla{eni. Izvolite, nastavite.
Dr [e{eq: Da. Sve tri stranke koalicione Vlade narodnog jedinstva su svojski u~estvovale u pripremi ovog referenduma, u propagandi,
da bismo obezbedili da {to vi{e gra|ana iza|e na referendum. Ja mislim da je ovo zajedni~ki uspeh. I prvi put od 1990. godine desilo se da
613
su sve ozbiqne politi~ke partije u Srbiji podràle referendum. Dakle,

tri vladaju}e stranke: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije i Jugoslovenska levica, i najve}a opoziciona stranka Srpski
pokret obnove, na{le su se u ovom slu~aju na zajedni~kom poslu, jer je u
pitawu bio vaàn dràvni interes. Ove stranke koje su se suprotstavile zanemarqive su u srpskom politi~kom ìvotu i one su doìvele potpuni fijasko. Kada pogledate koliko ove ~etiri stranke otprilike osvajaju glasova na izborima i koliko je gra|ana iza{lo i zaokruìlo ne,
vide}ete da taj broj prevazilazi zajedni~ki zbir ~lanova ove ~etiri politi~ke partije. âk i oni qudi koji mrze da izlaze na izbore, oni qudi
koji ne glasaju ni za jednu politi~ku partiju, koji nisu mnogo zainteresovani, ovog puta su iza{li i zaokruìli ne, jer su shvatili koliko je
ovaj doga|aj zna~ajan za Srbiju. Dakle, to prevazilazi strana~ke interese. Mislim da sve partije koje su u~estvovale u svemu ovome imaju razloga da budu zadovoqne. Ovo {to se videlo na beogradskim ulicama, bilo je
samo jedno konkretno reagovawe aktivista Srpske radikalne stranke koji su u na{im op{tinskim odborima i{~ekivali prve rezultate referenduma. Kada je ve} bilo jasno, to je bilo negde iza 21 sat, da je referendum potpuno uspeo i da je ogroman broj gra|ana iza{ao, da je jo{ ve}i
procenat bio koji su zaokruìli ne, na{i ~lanovi su spontano uzeli
strana~ke i srpske zastave i iza{li na beogradske ulice. Videli ste, to
je bio lep doga|aj bez ikakvog incidenta.
Voditeq: Dobro, srpski narod je rekao ne. [ta sada?
Dr [e{eq: Sada mi nastavqano sa nu|ewem dijaloga. Mi }emo neprekidno da nudimo dijalog politi~kim predstavnicima albanske nacionalne mawine.
Voditeq: Bez obzira da li oni to prihvate ili ne?
Dr [e{eq: Jeste. Wihovo je da prihvate ili ne. Mislimo da bi bilo u zajedni~kom interesu da napokon prihvate da razgovaramo, da taj
razgovor bude pred reflektorima javnosti. âk da se obezbedi direktan
televizijski prenos tih razgovora, za{to da ne, pa da vidimo sa kakvom
ko argumentacijom raspolaè, za kakve se ciqeve zalaè. Bilo bi dobro
da pod reflektorima javnosti omogu}imo da celi svet vidi {ta se de{ava u tom procesu razgovora. I u tom razgovoru ne sme da bude tabu teme,
moè o svemu da se razgovara. Zna se kakva je na{a pozicija. Mi o~ekujemo da }e u po~etku pozicija pripadnika albanske nacionalne mawine biti dijametralno suprotna, jer oni neprekidno insistiraju da je wihov
ciq otcepqewe od Srbije, formirawe nezavisne dràve. Ali jasno je da
oni taj ciq ne mogu ostvariti.
Voditeq: Da li ste dogovorili dinamiku odlazaka? Ho}e li biti svi
razgovori, ponude za razgovore u Pri{tini, kao i do sada?
Dr [e{eq: Dok ne po~nu ti razgovori, onda posle jedan ciklus moè biti u Pri{tini, jedan ciklus u Beogradu, moè i u nekom drugom mestu. Nije to ono {to bi trebalo da ometa proces dijaloga. Dakle, gde se
dogovore politi~ki predstavnici Vlade Srbije, Narodne skup{tine
Srbije i albanskih politi~kih stranaka.
614
Voditeq: Ali na teritoriji Jugoslavije.

Dr [e{eq: Naravno, na teritoriji na{e zemqe. Ne dolazi u obzir
da se razgovara van teritorije na{e zemqe, van teritorije Srbije.
Voditeq: Da li treba prihvatiti neku vrstu stranog posredovawa
pod uslovom da nas prime, vrate u me|unarodne organizacije?
Dr [e{eq: Ne, posredovawe se ne sme prihvatiti. Ali ukoliko nas
vrate u me|unarodne organizacije, recimo, ako ukinu na{u suspenziju u
OEBS-u, u Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradwi, mi onda ne
bismo imali ni{ta protiv da posmatra~i OEBS-a budu na teritoriji
cele Srbije, gde god imaju interesa, da otvore kancelariju, da pla}aju
svoje slu`benike. Za{to bi to nama smetalo? Mi nemamo {ta da krijemo od svetske javnosti. Mi nemamo {ta da krijemo od me|unarodnih organizacija, ali da imamo ravnopravan tretman u tim me|unarodnim organizacijama. Onda wihovi predstavnici mogu slobodno da se kre}u po
na{oj zemqi. Mogu da imaju svoje informativne centre, svoja dopisni{tva, svoje posmatra~e itd. Za{to bi to nama smetalo? Neka potpuno obnove na{e ~lanstvo u Ujediwenim nacijama, pa onda mogu i slu`benici
Ujediwenih nacija sasvim slobodno da se kre}u na teritoriji na{e zemqe kao {to je to praksa u ~itavom svetu. Mi nemamo od svetske javnosti
{ta da skrivamo. Ali traìmo ravnopravan tretman u me|unarodnim
organizacijama. Ne trpimo ponièwa. Ne trpimo da nas neko ignori{e,
da nas neko suspenduje, da nas neko progoni na me|unarodnom planu. A ovde se insistira na me{awu u na{e unutra{we odnose. Ako mi vodimo javni dijalog sa predstavnicima albanske nacionalne mawine, onda nema
nikakvog razloga da bilo ko sa strane insistira da sedi za istim stolom.
Za{to bi? Moè gledati preko monitora, moè se ukqu~iti u direktan
televizijski prenos. Ni{ta ne}emo da skrivamo, ali ne}emo dozvoliti
da se neko postavqa u ulogu advokata.
Voditeq: Dobro, ali kako naterati albansku stranu na direktne
pregovore bez posrednika? Jer vidimo, wihov jedini...
Dr [e{eq: Nema {ta mi da ih teramo. Mi im nudimo. Imamo do kraja ~istu poziciju, kojoj se pravno ne moè nijedan kontraargument uloìti, kojoj se ne moè prigovoriti. Nema ni neke politi~ke pozicije s
koje bi se mogla kritikovati ova na{a platforma. Mi nudimo dijalog.
O svemu se u tom dijalogu moè razgovarati bez stranog posredovawa,
bez me{awa u na{e unutra{we odnose. Jer to me{awe, prvo, ni{ta dobro ne moè da nam donese, a drugo, to me{awe naru{ava na{ ustavni poredak.
Voditeq: Kome vreme ide naruku? Mi moèmo tako wima da nudimo
ne znam koliko, {ta }e se desiti kroz mesec, dva, tri?
Dr [e{eq: Dugo je vreme radilo za albanske separatiste. Me|utim,
ja mislim da su se sada stvari promenile. I ovo {to se de{ava na granici izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Albanije, {to se de{ava na
Kosovu i Metohiji govori da vreme vi{e ne radi za pripadnike albanske nacionalne mawine, da se u wihovim redovima pojavila velika nervoza. Pojavilo se raslojavawe. Vidite, i Rugovina partija se pocepala.
615
Ova koncepcija koju su dosada{wi lideri zastupali nema {ansu da se realizuje. Za novu koncepciju verovatno }e biti potrebni novi qudi. I to
je ono {to sada najvi{e boli aktuelne albanske lidere.
Voditeq: I zato im se ùri.
Dr [e{eq: Oni bi se mo`da i prilagodili, ali ne znaju kako. Zato
im se ùri da bilo {ta poku{aju posti}i na svojoj sada{woj platformi.
Ako ne uspeju, oni odlaze sa scene, pojavquju se neki novi, verovatno i
mla|i qudi modernijih shvatawa u svakom slu~aju. Vidite, sve su besomu~niji napadi na na{u zemqu, na ustavni poredak. Evo, i sada je nekih 19
albanskih terorista likvidirano pri poku{aju da naoruàni u|u na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Likvidirana je najve}a wihova
teroristi~ka banda u Drenovici koju je predvidio Adem Ja{ari. Videli
ste, sam Adem Ja{ari je svoje najbliè srodnike likvidirao u o~ajni~kom poku{aju da se bar napakosti Srbiji na taj na~in {to }e neko posle
mo}i da tvrdi da su likvidirani civili u tom obra~unu policije sa teroristima. A postoje konkretni dokazi, ba{ u slu~aju wegovog sinovca
da ga je li~no Adem Ja{ari ubio, jer je taj maloletni de~ak hteo da iza|e da se preda, hteo je da, jednostavno, ne u~estvuje u tom sukobu.
Voditeq: Vi se protivite bilo kakvom posredovawu. Ni dobre usluge ne dolaze u obzir?
Dr [e{eq: Mi imamo iskustva sa tim dobrim uslugama. Setite se
onog Brionskog sastanka i dobrih usluga Evropske zajednice. Pa su onda
ministri iz Evropske zajednice ~ak u~estvovali na sednici Predsedni{tva biv{e SFRJ. Hans van den Bruk je li~no u~estvovao na sednici i na
licu mesta podu~avao Borisava Jovi}a kako treba da vodi sednicu. Jedna
groteskna situacija se tu desila. Mi to vi{e ne moèmo dozvoliti. Sa
svakim ho}emo da razgovaramo o su{tini problema. Dakle, mogu strani
emisari da dolaze u Beograd, mogu da dolaze i u Pri{tinu, mogu i na teritoriji na{e zemqe sa svakim da razgovaraju. To nije sporno. Mogu razgovarati sa zvani~nim predstavnicima savezne dràve, sa saveznim predsednikom, saveznim ministrom inostranih poslova, saveznim premijerom, mogu
razgovarati sa svim predstavnicima Vlade Srbije, premijerom Marjanovi}em, svim potpredsednicima, svim ministrima, mogu razgovarati sa
predstavnicima svih politi~kih partija, ukqu~uju}i i politi~ke partije kosovskih Albanaca. Sa svakim mogu razgovarati. Ali ne mogu oni biti ona spona koja }e ostvariti dijalog izme|u Vlade Srbije, koja je legalna i legitimna, i predstavnika albanskih politi~kih partija, koje zapravo jo{ nisu proverile svoju snagu, jer nijednom nisu iza{le na izbore, pa
se ne zna ko je od wih legitimni predstavnik ve}eg dela Albanaca, a ko nema nikakvo upori{te me|u pripadnicima albanske nacionalne mawine.
Voditeq: Kako onda obja{wavate da je jedini postignut sporazum sa
Albancima ba{ sporazum izme|u Rugove i predsednika Milo{evi}a
oko {kolstva, i ba{ uz posredstvo Svetog Eu|idija, katoli~ke organizacije.
Dr [e{eq: Da, ali to nije strano posredovawe. Znate, kada se govori o stranom posredovawu, onda se misli na posredovawe stranih dràva
616
i me|unarodnih organizacija koje sa~iwavaju strane dràve. To je veoma

opasno posredovawe. Ovde je re~ o jednoj humanitarnoj organizaciji koja je iskazala dobru voqu i ostvarila prvi kontakt. âk i tu ima grotesknih situacija da u jednoj prostoriji sede predstavnici srpske delegacije
u Grupi 3+3, a u drugoj predstavnici Albanaca. To su groteskne situacije. Znate, oni jedni s drugima ne razgovaraju, nego im predstavnici Svetog Eu|idija kao prenose po{tu. Ali ako se prihvati u~e{}e bilo koje
strane sile, onda se to pretvara u arbitraù, a pogotovo ako se prihvati u~e{}e bilo koje strane organizacije, me|unarodne organizacije. Po
definiciji, me|unarodne organizacije su organizacije dràva, ~ine ih
dràve ~lanice. I kada se ume{a ta me|unarodna organizacija, ona se
odmah postavqa u ulogu arbitra. Tako je po~elo sa Evropskom zajednicom, kasnije Evropskom unijom, tako je po~elo sa Ujediwenim nacijama,
pa u nekim slu~ajevima sa NATO.
Voditeq: A da li je mogu}e da, ako OEBS izda neko saop{tewe ili
generalni stav pred po~etak razgovora da je to unutra{wa stvar Srbije, da ne dolazi u obzir nikakva podela teritorije Srbije, da to bude
startna pozicija koju }e, recimo, OEBS izdati, da li u tom slu~aju moè da se krene sa nekim politi~kim dogovarawem?
Dr [e{eq: [ta da se krene? [ta oni imaju u tome da u~estvuju?
Opet mogu da razgovaraju i sa predstavnicima srpskih, jugoslovenskih
vlasti i sa predstavnicima politi~kih partija Albanaca. Mogu ~ak da
nam iznose i svoje mi{qewe, mogu i sa nama da vode dijalog, ali ne mogu
institucionalno da u~estvuju u na{im razgovorima sa predstavnicima
albanskih politi~kih partija. Ne mogu istitucionalno da u~estvuju u
ovom dijalogu ni kao posrednici ni kao posmatra~i. Dakle, ne mogu ni u
jednoj oficijelnoj varijanti. Ali mogu da budu upu}eni u sve. Mogu da
znaju sve. Nema nikakvih tajni, to sam ve} rekao na po~etku na{eg razgovora. Apsolutno nema razloga za bilo kakvu tajnu u tom dijalogu.
Voditeq: Kako komentari{ete dana{we pisawe Va{ington posta da moè da se desi da Amerika iza|e iz Kontakt grupe ako druge
~lanice Kontakt grupe ne podrè wihovo insistirawe na uvo|ewu novih sankcija?
Dr [e{eq: Amerika vr{i èstok pritisak na druge ~lanice Kontakt grupe. Druge ~lanice Kontakt grupe izgleda da nisu spremne da se ide
na uspostavqawe novih sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji. Kako se
~uje, protiv toga su Rusija i Francuska, izgleda da ni Nema~ka ba{ nije
sklona uspostavqawu nekih ozbiqnijih sankcija. Amerikanci sada na wih
vr{e pritiske, i ti pritisci }e trajati do 29. aprila. Vide}emo kakvi }e
biti rezultati. Znate, odmah Amerikanci u igru ubacuju druge stvari. Odmah to vezuju za neke druge elemente wihovih me|usobnih odnosa: da ukinu
kreditne linije, kreditne aran`mane, prolaz na ameri~kom trì{tu, nastupe u nekim drugim delovima sveta itd. Uvek to Amerikanci poku{avaju uvesti u jedan sistem pa kaù: ako nam ovde ne popustite, mi }emo tamo
zao{triti. To je ono {to je opasno. Amerikanci, o~igledno, nastavqaju sa
izrazitom antisrpskom politikom, politikom ~iji je osnovni ciq uni{tewe srpskog naroda, to ne moè druga~ije da se defini{e.
617
Voditeq: Kaète: ~uje se, zar nije normalno da predstavnici Republi~ke vlade na najvi{em nivou imaju nekakve kontakte, recimo sa Rusijom, sa Velikom Britanijom, i da sa wima u nekim direktnim dogovorima popravqaju na{e stawe?
Dr [e{eq: To je, pre svega, nadle`nost Savezne vlade. Savezno ministarstvo inostranih poslova ima neke kontakte. Vi ste videli, bili su
predstavnici svih stranih vlada nedavno i u Beogradu, razgovarali su i
sa predsednikom Milo{evi}em, bio je ruski ministar inostranih poslova, pa su onda zajedno do{li francuski i nema~ki ministar inostranih
poslova. Ti razgovori se vode, te informacije postoje, ali ja iz ove pozicije nisam ovla{}en da javnosti saop{tavam {ta se tu konkretno de{ava. To treba nadle`ni organ.
Voditeq: Kao potpredsednik Vlade, sigurno raspolaète najpouzdanijim informacijama {ta se de{ava na Kosovu. Kakvo je stawe danas dole i da li to ima {anse da preraste u neki ozbiqniji sukob, osim pojedina~nih teroristi~kih napada, kao {to je bilo do sada?
Dr [e{eq: Ja li~no mislim da ne}e biti ozbiqnijeg sukoba, da ne}e biti rata. Tako procewujem sada{wu situaciju, mo`da gre{im. Ne moè se nikada re}i sigurno: da ne}e biti rata, to bi bilo besmisleno. Ali
sam ube|en, kako sada stvari stoje, da rata ne}e biti i da ovo sada{we zao{travawe govori o velikoj nervozi me|u albanskim separatistima. Sve
je to bilo tempirano uo~i, u toku i neposredno posle referenduma. Zna~i, imalo je sasvim jasnu, sasvim prepoznatqivu politi~ku pozadinu. Mislim da }e daqe pona{awe Albanaca zavisiti od stava Kontakt grupe.
Ako Kontakt grupa zao{tri svoj nastup prema Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, dakle, ako krene sa uvo|ewem novih sankcija, onda }e
se intenzifikovati i albanske teroristi~ke aktivnosti. Ako sednica
Kontakt grupe pro|e bez novih sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji,
mislim da }e splasnuti albanske teroristi~ke aktivnosti i da }e se
otvoriti mogu}nosti za uspostavqawe jednog ozbiqnog dijaloga. U ovom
slu~aju mnogo toga zavisi od stava Kontakt grupe. Mi }emo videti koje su
namere Kontakt grupe izve{tajem sa wihovog sastanka 29. aprila. Ako na
bilo koji na~in zao{tre stav prema zvani~nom Beogradu, ako krenu na uspostavqawe novih sankcija, o~igledno }e biti da je wihov ciq da na Kosovu i Metohiji do|e do vojnog obra~una, da do|e do rata. Jer mo`da ra~unaju, ako do|e do rata, da bi to mogao biti povod za stacionirawe trupa NATO-a.
Ima jo{ jedna stvar koja je mnogo naqutila Amerikance: pre nekoliko dana u Bukure{tu je propao poku{aj da se uspostave snage za hitnu intervenciju nekih balkanskih zemaqa. Tu su bili predstavnici Gr~ke, Rumunije, Bugarske, Turske , mislim i Albanije i Makedonije, nisam sto posto sada siguran, ali sastanak je propao. Zemqe u~esnice nisu mogle ba{
apriori da odbiju ameri~ku inicijativu, da se tako suprotstave Amerikancima, ali o~igledno nisu pokazale èqu, bar ve}ina wih nije pokazala èqu da sastanak uspe i da zaista formiraju neke zajedni~ke trupe. Ja
ne vidim kako bi to mogli Turci i Grci formirati zajedni~ke snage za
hitne intervencije, Makedonija prakti~no jo{ nije ni vojsku izgradila.
618
Ali mislim da nije ni stav Rumunije, ni Bugarske, ni Gr~ke da se zao{travaju odnosi sa Srbijom, da se kvare tradicionalno dobri odnosi sa
Srbijom i Saveznom Republikom Jugoslavijom.
Voditeq: Da li postoji deo dràvne teritorije na Kosovu i
Metohiji koji ne kontroli{u dràvni organi Srbije i Jugoslavije?
Dr [e{eq: Pa, negde u brdskim bespu}ima, znate. Ne moèmo mi sada vr{iti mobilizaciju da bismo svaki kvadratni metar sto posto kontrolisali. Jo{ postoje te odmetni~ke bande koje su u gustim {umama, ali
to se ne}e dugo dràti. Ube|en sam da }e specijalne policijske snage vrlo brzo da se obra~unaju sa tim teroristima. I dobro je {to se angaùju
samo snage policije u borbi sa teroristima u dubini na{e teritorije, a
{to je vojska koncentrisana samo na zadatak obezbe|ewa dràvne granice, {to je i wena osnovna uloga, ~emu niko ne moè prigovoriti. Opasno
bi bilo da se vojska angaùje u sukobima sa teroristima u dubini teritorije, jer bi onda zapadne sile mogle da proglase gra|anski rat u na{oj
zemqi i da to bude povod za wihovo direktno me{awe.
Voditeq: îni se posledwih dana da je sve teè odbraniti granicu
sa Albanijom.
Dr [e{eq: Ja mislim da se posledwih dana videlo da nam je vojska
vrlo efikasna, da je ona u stawu da odbrani granicu sa Albanijom. U
stvari, tu se i ne brani granica, tu se vr{i kontrola prelaska preko granice, nelegalnih prelazaka. Suzbijaju se poku{aji nelegalnih prelazaka. Na{a vojska zasluùje sve pohvale za ove efikasne akcije, pogotovo
{to na na{oj strani nije bilo nijedne `rtve. Zna~i, akcija je besprekorno izvedena.
Voditeq: [ta je uticalo da Albanija promeni stav? Videli smo da
su na Kritu predsednici na{e dràve i Albanije pregovarali. Bilo je,
na neki na~in, ~ini mi se, sve u redu, dok nije eskalirao sukob posledwih
dana.
Dr [e{eq: U Albaniji je veoma konfuzna situacija. Videli ste, u
Albaniji je ministar odbrane bio prinu|en da podnese ostavku. On je verovatno kriv za fijasko oko ubacivawa ovih teroristi~kih bandi na na{u teritoriju, ubacivawa oru`ja. Mnogo tih terorista je izginulo. On
isti~e neka svoja neslagawa sa predsednikom albanske vlade Fatosom
Nanoom, me|utim, ne moèmo do kraja proceniti kakva je pojedina~no
pozicija svakog od tih albanskih politi~ara. U svakom slu~aju, ne{to se
kuva me|u wima, situacija je napeta. A videli smo, proteklih godina Albanija je bila suo~ena sa unutra{wim nemirima. Albanija nema izgra|eno moderno gra|ansko dru{tvo. U woj su jo{ na snazi plemenske podele.
I najlak{e se me|uplemenski ratovi de{avaju u takvoj situaciji.
Voditeq: Ba{ zato, koliko Albanija ima snage da pomaè Albance
na Kosovu i Metohiji i kako se suprotstaviti toj pomo}i?
Dr [e{eq: Nema mnogo snage. Albanski teroristi su {kolovani,
pro{li su obuku, obu~avani su u nekim zapadnim zemqama. Zna se ta~no
u kojim su zemqama imali centre za obuku. Ima tih centara i u Albaniji i ima stranih instruktora. Albanija sama po sebi nije u stawu da efi619
kasno potpomogne tu teroristi~ku pobunu, jer Albanija je suo~ena sa te{kim unutra{wim problemima. Ona je u neuporedivo dubqoj ekonomskoj
krizi nego na{a zemqa, na neuporedivo je nièm, rekao bih, i civilizacijskom, i ekonomskom, i socijalnom nivou. Nije ona u stawu ni da vodi
rat, ni da potpomaè vo|ewe nekog rata na tu|oj teritoriji.
Voditeq: Da li to zna~i da neke druge sile preko Albanije pomaù?
Dr [e{eq: Da. Albanija je samo jedna baza zapadnih sila ~iji je ciq
izazivawe nemira i o{trih sukoba na Kosovu i Metohiji, jer se to uklapa u wihov projekat razbijawa Srbije i svo|ewa na granice nekada{weg
Beogradskog pa{aluka.
Voditeq: Da li neka vrsta kantonizacije ili mo`da podele Kosova
moè biti trajno re{ewe?
Dr [e{eq: Ne. Prvo, ta kantonizacija ili regionalizacija Srbije
je jedan veoma lo{ projekat. Naàlost, i neki akademici su se angaòvali na propagirawu tog projekta i neke male, bezna~ajne politi~ke partije. [to je bezna~ajnija politi~ka partija na srpskoj politi~koj sceni,
to je zagrejanija za taj projekat regionalizacije Srbije. Neke politi~ke
partije, ~ije kompletno ~lanstvo moè stati u jedan autobus ili dva kombija, zalaù se za regionalizaciju, za podelu Srbije na nekih deset regiona, od kojih bi svaki bio, prakti~no, federalna jedinica i imao svoju
skup{tinu, imao izvr{ni organ te skup{tine, dakle vladu, a nisu u stawu ni da sa~ine kompletne liste za izlazak na izbore. Ve}ina tih stranaka je pro{le godine i bojkotovala izbore iz tog razloga {to same ne
mogu ni{ta da urade. E, one se sada zalaù za regionalizaciju. Ta regionalizacija bi i{la u pravcu razbijawa Srbije. To je rezervna varijanta
zapadnih sila koje su neprijateqski nastrojene prema na{em narodu i
na{oj dràvi, ali mi tu varijantu ne prihvatamo. Mi imamo solidno
ustavno ure|ewe Srbije kao federalne jedinice u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Naravno, tu su mogu}e i nu`ne neke ustavne promene, prilago|avawe Republi~kog ustava Saveznom ustavu, u perspektivi izvesne promene Saveznog ustava, usavr{avawe moderne federacije itd. Ali u su{tini, ustavno ure|ewe je solidno utemeqeno na osnovnim demokratskim pravnim principima i mi imamo {ansu da na tome razvijemo jedan
moderan pravni poredak.
Voditeq: [ta nam moète re}i o novom zakonu o lokalnoj samoupravi koji je pomiwao gospodin Toma Nikoli}?
Dr [e{eq: Na tom zakonu se radi. Ne mogu vam ni{ta jo{ detaqno
re}i, jer taj zakon jo{ nije usagla{en na sednici Vlade. To je jo{ na nivou radnog materijala. U svakom slu~aju, intenzivno se na tome radi i mislim da }e to biti veoma dobar zakon. Traì se jedna varijanta za 30 op{tina na teritoriji Kosova i Metohije, traì se varijanta gde bi se
unapred iskqu~ila svaka majorizacija, da pripadnici svih etni~kih zajednica na Kosovu i Metohiji mogu na ravnopravan na~in da budu zastupqeni u organima lokalne vlasti i da jedni drugima ne mogu da name}u
svoju voqu. Tamo ìvi veliki procenat Albanaca, ja ra~unam negde oko
milion, mada neki ozbiqni pokazateqi govore da ih nema vi{e od
620
800.000. Tu ìvi 200.000 Srba, oko 150.000 muslimana, oko 150.000 Roma,
izvestan broj Turaka nekoliko desetina hiqada, vi{e hiqada Egip}ana qudi koji se tako izja{wavaju. To je wihovo pravo, {to da se sada mi
u to me{amo i to osporavamo. Ima i solidan broj Goranaca.
Voditeq: Za{to Srbija ne izvr{i popis stanovni{tva kao {to je
to uradila Makedonija? Dodu{e, tada su Albanci i u Makedoniji bojkotovali taj popis stanovni{tva, ali je Makedonija skinula sa dnevnog reda. Za{to to Srbija ne uradi?
Dr [e{eq: Nisu u Makedoniji na taj na~in bojkotovali kao na Kosovu i Metohiji, kao u Srbiji. Popis je vr{en 1991. godine i tada nije uspelo popisivawe Albanaca. Bi}e neophodno da se vr{i i neki vanredni popis stanovni{tva, da se ta~no zna koliko qudi tamo ìvi. Jer sve ovo
ostalo je prazna pri~a. Nema ozbiqnog re{ewa dok se jedan ozbiqan popis stanovni{tva ne obavi, tako da je to u bliskoj budu}nosti neophodno.
Voditeq: Moè li se taj popis stanovni{tva obaviti uz prisustvo,
recimo, neke me|unarodne organizacije specijalizovane za to?
Dr [e{eq: Posmatra~i su uvek mogu}i. Mogu}i su bili na ovom na{em referendumu. Mogu}i su posmatra~i i u izbornom procesu. Mi smo
jedna otvorena dràva, jedno otvoreno dru{tvo, demokratsko dru{tvo.
Mi imamo unutra{we politi~ke probleme, ekonomske probleme, socijalne probleme, ali imamo konsenzus da se ti problemi re{avaju na demokratski na~in, kroz parlamentarni politi~ki proces. [to bi nama
smetalo da bude tu nekih posmatra~a dok se obavqa popis stanovni{tva,
da se i oni uvere kako su se stvari de{avale u pro{losti. Recimo, pre
deset godina umre neki [iptar, porodica ne prijavquje wegovu smrt nadle`nom dràvnom organu da bi jo{ deset godina uzimala penziju na wegovo ime. Imamo mnogo takvih slu~ajeva. Zatim, rodi se dete, pa ga prijave u 7-8 op{tina. Pa kao da se sedmoro-osmoro dece rodilo treba da
idemo od ku}e do ku}e, da se ta~no popi{e ko ìvi, koliko ko ima godina, kakvu ima {kolsku kvalifikaciju, ko je koje nacionalnosti, ko je koje veroispovesti. Da imamo za jednu kompjutersku statisti~ku obradu sve
relevantne podatke. Koliko ko ima nekretnina...
Voditeq: Ako pro|e novi zakon o lokalnoj samoupravi i bude skoro
donet, da li to zna~i da }e uskoro biti mo`da organizovani novi lokalni izbori?
Dr [e{eq: Tu jo{, tako|e, nije postignut nikakav dogovor. Vi znate kakvo je zalagawe Srpske radikalne stranke. Mi smo za {to skorije
odràvawe novih lokalnih izbora u celoj Srbiji. Ali, naravno, nije to
pitawe gde smo se mi do kraja zainatili i insistirali kod svojih koalicionih partnera u Vladi narodnog jedinstva. Kako se dogovorimo. Na{a
je èqa da ti izbori budu {to pre. Na tome ne insistiramo po svaku cenu, ali otvoreno govorimo o toj svojoj èqi i gde god od nas bude zavisilo, mi }emo izglasati odluku da se ide na vanredne lokalne izbore. Ima
mnogo, mnogo razloga za to. Jedan od razloga je ova situacija na Kosovu i
Metohiji i na{a èqa da se, napokon, i pripadnici albanske nacionalne mawine ukqu~e u sve strukture vlasti na osnovu glasova koje wihove
621
partije osvoje na izborima. Zatim, imamo dosta razloga u Srbiji, vi vidite da je krizna situacija u mnogim ve}im gradovima zbog lo{eg funkcionisawa ili totalnog nefunkcionisawa lokalne vlasti koalicije
Zajedno. Ta vlast se, prakti~no, raspala. U Beogradu postoji mawinska
vlast na gradskom nivou. Vlast je ostala iskqu~ivo u rukama Srpskog pokreta obnove. Demokratska stranka se povukla. Nije se u potpunosti povukla ostali su weni predstavnici jo{ u nekim strukturama vlasti,
ali nema ih u Gradskoj vladi, u Izvr{nom odboru. Ona se opoziciono pona{a u Gradskoj skup{tini.
Voditeq: Kada smo ve} kod toga, koga }e radikali na prvoj sednici
Skup{tine grada podràti, sa kime }e biti?
Dr [e{eq: Mi smo u Gradskoj skup{tini opoziciona politi~ka
partija. Prema tome, mi ne}emo podràti. Mi }emo insistirati da se
{to pre raspi{u vanredni izbori, ali }emo se principijelno pona{ati.
Naravno, ako bude neki dobar predlog i ako je taj predlog u saglasnosti
sa na{im programom, mi }emo za wega glasati.
Voditeq: Na kraju ovog dela o Kosovu, interesuje me koji je minimum
ispod koga Srpska radikalna stranka ne}e i}i?
Dr [e{eq: Minimum je sada{we ustavno re{ewe poloàja autonomnih pokrajina. Mi smoUstav prihvatili kao platformu na kojoj smo iza{li na izbore, kao platformu na kojoj smo registrovali na{u stranku.
Dakle, to je za nas zate~eno stawe. Po na{em programu, mi smo protiv bilo kakvih autonomnih pokrajina. Kada budemo imali dovoqnu politi~ku
mo}, mi }emo i}i na ukidawe tih autonomnih pokrajina. Mi smatramo da
je to besmisleno, da je to nepotrebno. Ali sada je to za nas zate~eno stawe. Dok se ne postigne dovoqan konsenzus u Narodnoj skup{tini da se to
potpuno ukine, mi to stawe po{tujemo. Mi smo i{li na izbore za Pokrajinsku skup{tinu Vojvodine, imamo solidnu poslani~ku grupu, iako nam
je tamo bio veoma nepovoqan izborni sistem. Ali mi smo izlazili na izbore na svim nivoima vlasti gde su se ti izbori odigravali. Ne dolazi u
obzir, dakle, da Kosovo i Metohija postanu federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. Ne dolazi u obzir da se izdvajaju iz Srbije.
Ne dolazi u obzir da se ponavqa praksa iz komunisti~kog perioda,
ali smo spremni da razgovaramo o svim mogu}nostima za uspostavqawe
kulturne autonomije Albanaca na Kosovu i Metohiji i Albanaca u celoj
Srbiji. Tu smo se kao stranka izjasnili i pre formirawa Vlade narodnog jedinstva. Nema otpora ni kod na{ih koalicionih partnera u Vladi
narodnog jedinstva takvom jednom stavu.
Zna~i, ako Albanci ne èle da se ukqu~e u na{ sistem obrazovawa,
zdravstva, informisawa itd., mogu imati, ali u privatnom statusu te svoje kulturne autonomije, ne{to {to }e sami regulisati, ~ime }e sami
upravqati. Ustav se mora po{tovati, zakoni se moraju po{tovati. Dakle,
sve ono gde nije neophodna promena Ustava, {to se moè nekim zakonskim intervencijama, zakonskom regulativom uspostaviti. Ali mi nikada ne}emo pristati da Albanci vladaju nad Srbima. To ne dolazi u obzir.
622
Ne samo nad Srbima nego ni nad muslimanima. Muslimani na Kosovu i

Metohiji su lojalni Srbiji. Ne damo ni Gorance. Gorance }emo za{titi.
Niko vi{e ne moè uspostavqati neku dominaciju nad Gorancima. Ne
damo Rome. I Rome }emo za{tititi. Niko nad wima ne moè uspostavqati dominaciju, nasilno ih asimilovati. Imaju pravo da se izja{wavaju
kako god èle.
Voditeq: Tako ste isto pri~ali da ne}ete dozvoliti ni za Republiku Srpsku, Republiku Srpsku Krajinu, pa...
Dr [e{eq: Branili smo koliko smo imali mo}i. Mi smo bili opoziciona politi~ka partija. Velike sile su nadvladale, Hrvatska je uz direktnu pomo} Amerikanaca okupirala Republiku Srpsku Krajinu, Srbima je stavqen no` pod grlo. Vi se se}ate, li~no je tada{wi ameri~ki ambasador u Zagrebu Piter Golbrejt stajao na hrvatskom tenku koji je ubijao srpske civile, srpske ène i decu na podru~ju Srpske Krajine. Mi
smo dosledni u politi~koj borbi koja se vodila za slobodu i spas srpskog
naroda, neprekidno dosledni. U borbi moète pobediti, moète biti
poraèni. I ne moèmo mi garantovati da }emo uvek pobediti, nekada
}emo biti i poraèni, ali vam mogu garantovati da srpski radikali nikada ne}e kapitulirati. To je ono {to ja mogu garantovati. Politi~ka
borba vam je nekada kao boks me~. U|ete u ring, ili vas iznesu, ili diète ruke proslavqaju}i pobedu. Je li tako?
Voditeq: Ako su sve ~iwenice o Kosovu i Metohiji na na{oj strani, za{to ne u~inimo vi{e da to prezentiramo me|unarodnoj javnosti?
Za{to ne lobiramo? Za{to se ne borimo za uticaj u svetskim medijima?
Dr [e{eq: Sve se to zna u me|unarodnoj javnosti, ali svetski mediji su u pogledu spoqne politike uvek instrumentalizovani od zapadnih
vlada. Uvek. Sasvim je normalno u Americi da Stejt department odràva redovni brifing za predstavnike kqu~nih sredstava javnog informisawa i da ih usmerava kako da informativno deluju u skladu sa politikom ameri~ke vlade. To je praksa i u Engleskoj, i u Francuskoj, i u Nema~koj. To se samo kod nas bune neki kada ih uhvatimo na delu da {ire la`ne vesti ili da potpomaù separatisti~ku pobunu na izvestan na~in,
da potpomaù srpske neprijateqe. To je nezamislivo u Americi.
Voditeq: Ju~e sam razgovarao sa Brentom Sedlarom, dopisnikom i
novinarom Si-En-Ena, koji je sada u Beogradu. On kaè da je poku{avao
sa svima iz vrha Vlade da razgovara, pogotovo sa jugoslovenskim vrhom,
a nije uspeo da dobije nijedan intervju.
Dr [e{eq: Taj Sedlar je traìo i od mene, ali ne}u da mu dajem intervju.
Voditeq: A da li je to pametan potez?
Dr [e{eq: Jeste. Zato {to uvek iskrive smisao onoga {to kaèm.
Obmawuju javnost. Zloupotrebqavaju, manipuli{u, veoma se nekorektno
pona{aju. I za{to bih ja davao taj intervju? Sada je moj princip, kada
su stranci u pitawu pri~am samo za program uìvo. Recimo, za Glas
Amerike dam intervju jer idem uìvo u program. U 23 ~asa me nazovu
telefonom, postavqaju pitawa, ja odgovaram. Ne svi|aju im se moji od623
govori, zato me ~esto i ne zovu, ali sam direktno u programu. Videli ste
{ta se desilo Aleksandru Vu~i}u. On se direktno ukqu~io u program
Svetskog servisa Bi-Bi-Sija. Po{to im se wegovi odgovori nisu svideli, oni su prekinuli razgovor, i ~ak dezinterpretirali. Rekli: evo, u
Srbiji su svi protiv referenduma. To su metode kojima se sluè. Za{to
bismo se mi onda u to wihovo uklapali? Znam iz ranijeg iskustva sede
satima sa mnom i razgovaraju, a posle objave samo jednu re~enicu i uklope se u neki svoj negativni kontekst. Recimo, ova serija koju je snimao
Bi-Bi-Sij Umirawe Jugoslavije, ubacili su korektno nekoliko mojih
izjava, a onda lansiraju jednu gomilu laì, uz to nedokazanih, kleveta i
sli~no.
Voditeq: Dokle moè da ide na{e zao{travawe odnosa sa svetom?
Dr [e{eq: Mi ne zao{travamo. Zapadne sile zao{travaju odnose sa
Srbijom i Saveznom Republikom Jugoslavijom. Mi nigde ni{ta ne zao{travamo. âk mislim da je na{a vlast nekada i preterivala u dobroj voqi prema tim zapadnim silama, verovatno i{~ekuju}i da }e one jednom
prestati da nasr}u, da }e jednom re}i: evo, dosta smo ih kiwili, dosta smo
ih gwavili, dosta smo ih maltretirali, sada treba malo slobodnije da di{u. Nema tu milosti, mi moramo da se branimo. Mi smo sada saterani u
jedan ugao, uza zid, nemamo gde da pobegnemo. Nemamo gde da uzmaknemo,
sada moramo da se branimo.
Voditeq: Da li se Republi~ka vlada sprema za sankcije?
Dr [e{eq: Mi se ne spremamo za sankcije, da ne slutimo neko zlo.
Znate, sankcije su mogu}e, ali mislim da }emo mnogo efikasnije reagovati, jer se i neko iskustvo nagomilalo i u strukturama na{e vlasti i u
politi~kim partijama. Znamo sada koje stvari treba da afirmi{emo ako
se te sankcije uspostave. Boqe bi bilo da se ne uspostave, ali ne moèmo
ih apsolutno unapred iskqu~iti. Nema nikakvog pravnog osnova za uspostavqawe tih sankcija, ali za mnoge druge stvari nije bilo pravnog osnova, pa su im zapadne sile pribegavale.
Voditeq: Kakva je va{a procena, ~ini se da sada svet nije toliko raspoloèn da uvede sankcije kao {to je to bilo 1992. godine?
Dr [e{eq: Mnoge zemqe nisu. Otvoreno se buni Rumunija, otvoreno
se buni Bugarska, to wima nanosi ogromnu {tetu. âk neke od zemaqa kaù da su spremne na sve mogu}e politi~ke osude, ali da se ne ide na ekonomske sankcije, jer strada narod u na{oj zemqi, ali strada narod i u wihovim zemqama. To im nanosi ogromnu ekonomsku {tetu. Sve se lako moè podneti osim tih èstokih ekonomskih sankcija. To {to }e da mrze
nas kao politi~are, to nije ne{to stra{no.
Voditeq: Recite mi, vi ste se uvek zalagali za masovnu privatizaciju. Da li ta masovna privatizacija moè da se obavi bez zna~ajnog priliva stranog kapitala?
Dr [e{eq: Zalagali smo se za doslednu privatizaciju, privatizaciju do kraja. Zalaèmo se i daqe da se privatizuje sve {to nije neophodno
da bude u dràvnim rukama. Bi}e oteàna ta privatizacija ako uspostave nove sankcije, ako ne bude priliva stranog kapitala. Onda ne moè sve
da se privatizuje, bar ne moè na ozbiqan na~in. To }e nam naneti veli624
ku ekonomsku {tetu, to su ~iwenice. Ako ne bude sankcija, mislim da }emo uspeti sa jednim ozbiqnim projektom privatizacije, bi}e verovatno
nekih intervencija u sada{wem zakonskom tekstu. O tome se razgovara u
Vladi. Vlada je do sada imala deset sednica od kada je konstituisana. Mi
smo se do sada bavili samo sa tri pitawa: pitawe Kosova i Metohije,
ekonomska i socijalna pitawa.
Voditeq: Da li, mo`da, taj ~vrst stav Republi~ke vlade a i saveznog
vrha prema inostranstvu i mo`da to neko zazirawe od srpske strane... koliko je tome doprinelo to {to su radikali u{li u vlast?
Dr [e{eq: Mi nemamo ~vrst stav prema inostranstvu. Mi imamo
~vrst stav po pitawu odbrane srpskih nacionalnih interesa. Mi imamo
veoma konstruktivan stav prema inostranstvu. @elimo saradwu sa svim
dràvama sveta na principu ravnopravnosti i me|usobnog neme{awa u
unutra{we poslove. @elimo ekonomsku saradwu sa svima, politi~ku saradwu, kulturnu saradwu. Nema tu ~vrstog stava. ^vrst je stav u tome {to
smo konstruktivni, tu je ~vrstina na{eg stava. Zaista smo do kraja konstruktivni. Ali ne damo da nam neko cepa dràvu. [to se ti~e Srpske
radikalne stranke, ja mislim da je na{ ulazak u Vladu Srbije, u Vladu narodnog jedinstva, doprineo stabilizaciji Srbije, da je to osnovni u~inak. U Vladi mi imamo veoma visok stepen razumevawa u pogledu kqu~nih politi~kih, ekonomskih, socijalnih, pogotovo nacionalnih pitawa.
Uop{te nema elemenata po kojima bi se u~inak jedne od stranaka u Vladi narodnog jedinstva mogao razlikovati od u~inka one dve preostale.
@eleo bih da do kraja mandata ostanu takvi odnosi. Mo`da }e nekada biti nekih problema, mo`da }e nekada biti nekih nesuglasica i normalno
je da ih bude, ali ako ovakva konstruktivna atmosfera ostane, onda ova
vlada zaista ima {ansu da bude vrlo uspe{na i da se pamti u srpskom narodu kao uspe{na vlada.
Voditeq: Vrati}emo se malo kasnije na funkcionisawe Vlade, sada
me interesuje: dinar je od devalvacije stabilan, stoji na ovom kursu od
6,62. Da li to zna~i da se privreda na neki na~in stabilizovala ili je
druga stvar u pitawu da je neko po~eo da kontroli{e dràvnu kasu?
Dr [e{eq: Mislim da je dinar stabilan pre svega zato {to nema dodatnog {tampawa novca, i to je veoma va`no. Imamo konsenzus da se novac ne {tampa. Dakle, ekonomske i socijalne probleme moramo re{avati na ovaj teì na~in, neuporedivo teì. Zaista imamo velikih problema da odrìmo redovnu isplatu penzija, da se u toku ove godine isplati
12 penzija. Imamo nekih ambicija, razgovaramo, imamo raznih ideja, usagla{avamo te ideje da preduzmemo izvesne mere da se nadoknadi ovo {to
je zaostalo. To su dve, dve i po penzije redovnim penzionerima, ne{to ve}i broj penzija zemqoradni~kim penzionerima i za godinu dana de~je dodatke. O tome razgovaramo, na tome savesno, marqivo radimo. Dok i tu
ne usaglasimo stavove, dok ne razvijemo jedan celovit koncept, nema potrebe da iznosimo detaqe u javnost. Nekih zlonamernih interpretacija
je bilo, ali to ne zasluùje nikakav komentar. Svesni smo tih problema,
a mislimo da nije ni u interesu penzionerima ili svim onim drugim koji primaju plate iz dràvne kase da se wihova primawa namiruju dodat625
nim {tampawem novca. Jer onda bi opet nastala jedna velika trka, jedna
hiperinflacija i niko tu ne bi imao koristi. To bi unazadilo i na{ ìvotni standard i stawe u privredi. Dakle, sve probleme moramo da re{avamo bez dodatne emisije novca.
Pre nekoliko meseci Srpska radikalna stranka se zalagala za devalvaciju; po na{em programu, mi smo uvek za realan kurs dinara. Sada je
kurs dinara realan i to pokazuje i crno trì{te. E, moramo efikasno
spre~iti eventualne {pekulacije na crnom trì{tu. Znate, uzdrma se
dinar onda kada neko ko ima velike mogu}nosti za {pekulacije iza|e na
crno devizno trì{te. Tu moramo stvari sase}i u korenu.
Voditeq: Gospodin Zebi} je, koliko ju~e, izjavio da devizne rezerve
zemqe nisu ba{ sjajne, da moè da se desi da ne mogu da izdrè ovaj kurs.
Dr [e{eq: Ja takvu izjavu nisam ~uo, bar ne tako decidno da ne}e mo}i da izdrè ovaj kurs. Ne moèmo se mi sada hvaliti da imamo neke velike i neke dobre devizne rezerve. Ono {to imamo, za sada je dovoqno da
se ovaj kurs ~uva.
Voditeq: Zna~i, devizne rezerve zemqe mogu da izdrè ovaj kurs?
Dr [e{eq: Mogu da izdrè. Za{to? Zato {to na{i qudi nemaju neka velika primawa, zato {to nemaju vi{ak dinara. Ne o~ekuje se da svako ko ima ne{to dinara u yepu odmah ide da to mewa za devize. Dinare u
devize mewa onaj ko ima vi{ak dinara, a takvih je malo, i onaj kome je to
potrebno za odre|ene uvozne poslove. Ova devalvacija je destimulisala
uvoznike, jer se sada pla}a realna carina. Ranije je carinska stopa bila
obezvre|ena, pla}ala se carina upola cene po kursu 3,3 dinara za marku.
To je podsticalo enorman uvoz. Ono {to bi bilo potrebno da uradimo jeste preduzimawe mera da se destimuli{e neracionalan uvoz. Ali to je,
naravno, pre svega nadle`nost Savezne vlade, Savezne skup{tine, verovatno bi negde trebalo zao{travati pitawe tih carinskih stopa. Ja li~no imam stav o tom pitawu da bi trebalo ukinuti sve ove kontingente i
sistem uvozno-izvoznih dozvola, da bi to trebalo liberalizovati, a ne{to poja~ati carinsku stopu, pa onda pustiti takmi~ewe me|u tim uvoznicima i wihovu konkurenciju na doma}em trì{tu. Sada je na{ osnovni problem {to, kada oni uvezu robu, kada obezbede u~e{}e u izvesnom
kontingentu, kada dobiju dozvolu, uvezu robu, onda se pona{aju kao monopolisti i zidaju cene. Zidaju cene bez ikakve ekonomske ra~unice, ostvaruju ekstraprofit.
Voditeq: Da li vi sada kao potpredsednik Vlade moète da uti~ete
na to da razbijate te monopole?
Dr [e{eq: Delimi~no mogu. Mi }emo ne{to da uradimo, sazna}ete narednih dana i kakve su nove mere Republi~ke vlade, mi }emo ve} imati neke
intervencije. Naravno, imamo dogovor u Vladi, za sve ono {to unapred ne
dogovorimo, dok ne zauzmemo jasan stav, da sa detaqima ne idemo u javnost.
Mislim da je to dobro i da tog principa treba da se drìmo. Ali sve {to
bude u mojoj mo}i, u~ini}u da se monopoli razbijaju. Dakle, da se uspostavqa
zdrava trì{na konkurencija, slobodna konkurencija, da se ostvari liberalan trì{ni princip, liberalan trì{ni koncept, to je na{ ciq.
626
Voditeq: Ho}e li poskupeti struja?

Dr [e{eq: Struja kao takva ne}e poskupeti. Ovo su la`no neke novine najavqivale da sam se ve} dogovorio sa predsednicima Elektroprivrede da poskupi za 30 odsto, itd. Mi smo na sam dan devalvacije samo jednu intervenciju napravili u pogledu nafte i naftnih derivata. Sva druga eventualna poskupqewa mogu biti ostvarena samo kroz neke sistemske
mere, ako nekada budemo morali da idemo na poskupqewa. Kada je re~ o
robi koja jo{ duè vreme mora ostati pod kontrolom Vlade, svako weno
eventualno poskupqewe, svaka korekcija wenih cena bi}e pra}ena nekom drugom sistemskom merom. Ako podignemo cene neke robe, nekih
energenata, u istom trenutku }emo se truditi da obaramo stopu poreza i
stopu doprinosa na plate. To je jedna varijanta o kojoj }emo voditi ra~una. Pa }emo onda preduze}ima ostavqati malo ve}u rezervu da vr{e korekcije plata, uspe{nijim preduze}ima. Kada je preduze}e neuspe{no,
ono i ovako neredovno pla}a poreze i doprinose, i ono tu nema neku rezervu. Ali ona ozbiqnija, dobra preduze}a, onda mogu da vr{e korekcije
plata, da radnici imaju ne{to ve}e plate i da wihove plate prate eventualno poskupqewe.
Zna~i, zauzeli smo stav, i na tome insistiramo, da idemo sa sistemskim merama koje bi ispravqale razli~ite disproporcije, ali i poboq{avale stawe u ukupnoj privredi. I ono {to je najva`nije, ~im je izvr{ena devalvacija, Vlada je donela odluku u formi zakqu~ka da ove godine ne}e biti rebalansa buyeta, {to zna~i da i Vlada sama steè kai{.
Mi ne}emo buyet prilago|avati crnom deviznom kursu, pravi}emo u{tede od ministarstva do ministarstva. Ja sam u {ali neki dan rekao da tu
ima dosta novina, verovatno }e me zamrzeti svaki ministar u vladi, svaki. Jer bila je takva praksa, znate, u svesti qudi se ustali da je uspe{an
onaj ministar koji iz buyeta za svoje ministarstvo obezbedi vi{e novca.
Ne. Sada }emo imati novi princip. Uspe{an je onaj ministar ~iji su
ukupni tro{kovi mawi od onoga {to je buyetom bilo predvi|eno za to
ministarstvo. E, sada, mnogi }e me ministri zamrzeti, po{to sam predsednik tog Vladinog odbora za privredu i finansije, jer }emo da se~emo
na svim stavkama, a truditi se, naravno, i ova nadle`na ministarstva zaista tu ulaù ogromne napore, da se redovno isplate penzije, plate u
zdravstvu, u {kolstvu, dakle, ono {to je osnovna nadle`nost ovih kqu~nih ministarstava iz sfere dru{tvenih delatnosti.
Voditeq: Bi}e dobro ako vas samo zbog toga zamrze ovi drugi ministri.
Dr [e{eq: Ne znam zbog ~ega bi jo{ mogli. Imamo veoma korektne
i otvorene odnose u Vladi. Jedni drugima uvek kaèmo sve {to mislimo,
ali, naravno, borimo se za odre|ene principe.
Voditeq: Ho}e li Vlada odobriti poskupqewe hleba?
Dr [e{eq: Rekao sam vam na primeru struje, nema pojedina~nih poskupqewa. Neke }e korekcije nekada biti nu`ne. Kada, vide}emo. Znate,
neke cene nisu mewane ve} 2-3 godine, dakle, ne mogu unapred da kaèm da
ne}e biti nikakvih poskupqewa. Ali onda kada do|e do poskupqewa,
627
prati}emo ih obarawem stope doprinosa i poreza na plate. Neka druga

poskupqewa }emo pratiti nekim drugim merama koje }e omogu}iti stanovni{tvu da to lak{e podnese. Idealno bi bilo, i mi }emo morati jednom to da postignemo, da cene na{ih energenata budu na nivou proseka
evropskih cena. Mi }emo morati, dakle, da interveni{emo, ali u sklopu
sistemskih mera koje }e obezbediti da eventualna korekcija cena ne dovodi do hiperinflacije, da ne uti~e na stabilnost dinara i da ne izaziva primarnu emisiju, i da ne ugroàvamo standard stanovni{tva. Mi
imamo ~itav niz nagomilanih problema, po~ev{i od stare devizne {tedwe, zaostalih penzija i drugih socijalnih davawa, ali postoje {anse da se
ti problemi re{e. Jedan veliki deo tih problema verovatno moèmo re{iti kroz proces privatizacije, kroz obezbe|ivawe dodatnog novca koji bi bio usmeravan u razli~ite sfere dru{tvene delatnosti i podmirivao osnovne potrebe, ispla}ivao osnovne dugove vlasti prema narodu.
Voditeq: Da li ste odustali od toga da ove probleme re{avate prodajom Dediwa, kao {to ste u predizbornoj kampawi govorili?
Dr [e{eq: Ne. Vidite, sada tu ima jedan drugi problem sa kojim se
suo~ava Vlada i mi sada traìmo re{ewa. Odbor za privredu i finansije ve} na prvoj sednici je traìo od Republi~ke direkcije za imovinu Srbije da se dostavi spisak kompletne imovine kojom dràva raspolaè.
Onda smo dobili informaciju da nisu sve op{tine dostavile dopis. Mi
sada traìmo varijantu kako da nateramo op{tine da do kraja po{tuju tu
odluku Vlade od pre godinu ili dve, mo`da i tri godine ima kako su obavezane da dostave taj popis imovine Republike. Mo`da se pola op{tina
oglu{ilo o taj zahtev. Sada }emo traìti neku varijantu, ja sada govorim
malo i napamet, ne znam jo{ koja }e biti ta varijanta, usaglasi}emo je.
Mo`da da im kaèmo: ne o~ekujte da }ete dobiti pare iz buyeta dok svoju osnovnu obavezu ne izvr{ite. Vlada vam je naloìla da dostavite popis, dostavqajte ga. Brà }e biti naplata iz buyeta onim op{tinama koje su dostavile taj popis nego onima koje nisu. To je mo`da jedna od varijanti. Nemojte me hvatati za re~, govorim napamet, jer jo{ to nismo usaglasili i mora}e da ima, naravno, i pravnu podlogu ta mera koju budemo
primenili prema nedisciplinovanim op{tinama. Treba nam popis kompletne imovine, a onda }emo uzeti prioritete, da vidimo da prvo ide na
trì{te ono {to nije neophodno dràvi za funkcionisawe da se postepeno, sukcesivno prodaje. Ne moèmo sve odjednom da prodajemo, jer bi
tada cene pale. Zna~i, ide se na neku varijantu da se ta imovina moè kupiti starom deviznom {tedwom, verovatno neke vrednosne hartije za ova
zaostala socijalna davawa, pa da se moè kupiti imovina, da se moè jo{
ne{to platiti, ali da vam ne govorim o detaqima, dok to sve malo ne sazre i dok se kroz jedan sistem mera ne prezentuje javnosti.
Voditeq: Zna~i, Vojislav [e{eq nije odustao od prodaje Dediwa
iako je u{ao u Vladu?
Dr [e{eq: Vi sada malo to na neku {alu okre}ete. Ja nisam mislio
da prodajem Dediwe, nego dràvne placeve na Dediwu. E, sada, treba imati u vidu {ta je imovina Republike Srbije, {ta je imovina savezne dràve. Mi treba da imamo popis imovine Republike Srbije i da vidimo {ta
628
je to {to moè. U svakom slu~aju, placevi za individualnu stambenu izgradwu su prvo {to bi trebalo da se stavi na trì{te. Naravno, tu treba posti}i dogovor sa op{tinama, treba izvr{iti i neku intervenciju
u zakonu, pa, recimo, odre|eni procenat novca koji se ostvari do sada
je sav taj novac i{ao na komunalno-stambeni ra~un i mogao se samo za re{avawe komunalnih problema koristiti, nije mogao da se ukqu~i u op{tinski buyet i nije mogao da se ispla}uje kroz plate zaposlenim jedna od ideja je da se recimo 10 odsto tog novca moè preuzeti u op{tinski buyet, da op{tina koja se angaùje na parcelisawu i prodaji placeva zainteresovanim gra|anima moè da nagradi svoje slu`benike kroz
konkretno pove}awe plata za taj pove}ani obim posla. A da se onda obaveè da se, recimo, stara devizna {tedwa i razne vrednosne hartije koje
bude emitovala dràva, moraju tretirati kao gotov novac.
Voditeq: To govorite iz iskustva iz Zemuna.
Dr [e{eq: U Zemunu smo nagomilali veliko iskustvo koje }e biti
veoma korisno i u funkcionisawu Vlade narodnog jedinstva. U to sam
ube|en. Znate, jedan od razloga {to su nas na{i koalicioni partneri sa
tolikim stepenom poverewa prihvatili jeste i taj {to smo se dobro pokazali u Op{tini Zemun. âk i oni koji su nas najvi{e kritikovali svesni su da smo postigli veoma dobre rezultate, da smo se pokazali efikasnim, ozbiqnim, sposobnim. Naravno, treba imati u vidu svi mi iz
Srpske radikalne stranke prvi put smo se na{li u ovoj ulozi u kojoj smo
sada. Prvi put smo ministri, prvi put smo u Vladi. Jo{ uvek u~imo, ali
u~imo brzo.
Voditeq: Je li te{ko?
Dr [e{eq: Naravno da je te{ko. Ali i veliki je to izazov. I prihvatili smo se s voqom, u~imo. Mislim da }e rezultati biti dobri i nastojimo sa~uvati me|usobno poverewe sa svojim koalicionim partnerima iz Vlade narodnog jedinstva.
Voditeq: U mojoj emisiji ste posle izbora govorili da se vi zalaète za Vladu gde }e biti ~etiri stranke, upravo zbog preovla|uju}eg uticaja levice, recimo, ako ne bi bio SPO. Ipak ste vi u{li u tu vladu, iako ste samo vi sa levicom.
Dr [e{eq: Do zadweg dana smo se zalagali da to bude ~etvorna koalicija, do posledweg dana. Do posledweg dana Vuk Dra{kovi} je insistirao da on ulazi u vladu ako ne ulazi Srpska radikalna stranka, {to je bilo besmisleno, {to ja, jednostavno, ne mogu da shvatim, ne mogu da razumem. Ali {ta onda, ne moèmo mi popu{tati pred takvom jednom ucenom. Ipak smo mi dva puta ve}a politi~ka partija od Srpskog pokreta
obnove. Ne moèmo se mi pona{ati onako kako Srpski pokret obnove
ili wegov lider to èli, kako to zahteva. Oni su hteli da ucewuju socijaliste i JUL pretwom sklapawa neke tehni~ke koalicije sa radikalima ako ne uspe nagodba o raspodeli ambasadorskih mesta, reprezentativnih vila i nekih drugih privilegija. E, to ne moè.
Voditeq: Da li se sada ose}a prevlast levice u Vladi? Kako sada
funkcioni{e?
629
Dr [e{eq: Ne, ne ose}a se nikakva prevlast jer imamo vrlo visok stepen poverewa u startu. Vlada dobro funkcioni{e. Odmah smo se dogovorili: tamo gde je ministar iz Socijalisti~ke partije i JUL-a, zamenik ministra je radikal, tamo gde je ministar iz Srpske radikalne stranke, zamenik
ministra je iz Socijalisti~ke partije ili JUL-a, ~ak u nekim kqu~nim
ministarstvima gde je iz jedne stranke ministar, postoje dva zamenika iz
ove ostale dve stranke. Me|usobna kontrola je striktna i to je dobro.
Voditeq: Da li je to nedostatak poverewa?
Dr [e{eq: Ne, ja mislim da je to veoma ozbiqan pristup ovom poslu
u koji smo zajedno krenuli. Sve tri stranke su svesne da mi, zapravo, ne
smemo napraviti gre{ku, da ne smemo omanuti, da prosto moramo biti
uspe{ni.
Drugo, za Srbiju nije bilo druge varijante. Mo`da je boqa varijanta
bila ova ~etvorna koalicija, ko zna kako bi funkcionisala. To je sada
drugo pitawe. Mi smo se za wu do posledweg dana zalagali, i danas àlimo {to do toga nije do{lo, ali sada {ta je tu je. Neka druga varijanta povoqnija od ove nije postojala. Recimo, koalicija levice i Srpskog pokreta obnove sigurno bi bila lo{ija varijanta. Ja znam kojim bi se oni
drugim problemima iscrpqivali. Onim istim kojim su se iscrpqivali
Srpski pokret obnove i Demokratska stranka na nivou grada Beograda.
To bi bilo stra{no. Naravno, bila bi veoma lo{a varijanta da su radikali krenuli sa Srpskim pokretom obnove, tu vladu bi za 15-20 dana narod motkama razjurio.
Voditeq: Da li su vam premijer, neki ministri, pa i predsednik dràve zaboravili sve ono {to ste govorili o wima u predizbornoj kampawi?
Dr [e{eq: Oni su govorili o meni, ja o wima. To je bila stvar politi~kog procesa borbe izme|u reìma i tada opozicione Srpske radikalne stranke. U toj borbi radikali su teè prolazili nego vladaju}e
stranke, mi smo i{li u zatvor, oni nisu. Znate, ja sam {est puta u ìvotu bio u zatvoru, od toga pet puta u Srbiji, jednom u Bosni, u Sarajevu.
Voditeq: I sada vam nije te{ko da sara|ujete?
Dr [e{eq: Me|utim, za nas je 24. mart nulta ta~ka. Ono {to je bilo
do 24. marta, to mi sada prepu{tamo istori~arima. Naravno, pamtimo,
imamo iskustvo i to iskustvo }e nam biti dragoceno u budu}nosti, ali od
24. marta mi smo okrenuli novi list. I uop{te se ne postavqa pitawe
{ta je ko ranije govorio, znate, politi~ari uvek govore razne stvari.
Politi~ari nikada ne smeju da budu sujetni qudi i nikada ne smeju srcu
da prime to {to ~uju o sebi. Kao u Americi: predsedni~ki kandidati jedan o drugome nema {ta ne govore u predizbornoj kampawi, ali posle izbora se sasvim normalno pona{aju. Onaj ko je poraèn, ~estita pobedniku i idu daqe.
Voditeq: Da li su vas neki ministri i qudi iz vlasti dezavuisali u
onome {to ste pri~ali? Da li su stvarno onakvi kakvim ste ih vi opisivali, pri~ali o wima, ili ste vi pogre{ili?
Dr [e{eq: Znate {ta, politi~ka borba je uvek ukqu~ivala razne
vrste verbalne agresivnosti, verbalne o{trine. Nekada je to bilo s me630
rom, nekada bez mere. Kada do|e do èstokog obra~una reìma i opozicije, onda se i sa jedne i sa druge strane primewuju metode koje se ne mogu podvesti pod demokratski naziv, onda se tu de{avaju raznorazne stvari. Nekada se iz inata prenaglasi verbalni nastup, nekada se tim prenagla{avawem dokazuje odsustvo straha od reìmske represije. Ali ja sam
mnoge od tih qudi tek sada upoznao i mislim da sam uspostavio sa svima
veoma dobar kontakt i da se visok stepen saglasnosti moè videti iz na{ih zajedni~kih aktivnosti.
Moram priznati pred javno{}u da sam jedno mi{qewe imao o premijeru Mirku Marjanovi}u dok ga nisam upoznao. Sada kada sam ga upoznao,
imam sasvim druga~ije mi{qewe o wemu. Ja sam mu to rekao, ta promena
mog mi{qewa o wemu nije se desila ulaskom u Vladu, nego otprilike pre
godinu i vi{e dana, kada smo prvi put kontaktirali, kada smo razgovarali. Mislim da je veoma stru~an i kompetentan, pre svega za ekonomske
stvari i da se razumemo u vezi sa pitawima na kojima }emo sara|ivati.
U Vladi postoji potpuna saglasnost o liberalnom konceptu ekonomije.
I na tome radimo, najva`nije je da u tome istrajemo do kraja.
Voditeq: Da li ta promena mi{qewa isto vaì i za predsednika Jugoslavije i wegovu suprugu?
Dr [e{eq: Ja sam vam rekao, kao politi~ki protivnici bili smo u
najè{}im sukobima, ali smo se dogovorili oko minimuma zajedni~kih
programskih ciqeva, koji su izloèni i u ekspozeu premijera Marjanovi}a. Dogovorili smo se da ~uvamo Srbiju, da ne damo cepawe Srbije, da
ne damo Kosovo i Metohiju. Dogovorili smo se da sprovodimo ekonomske
i socijalne reforme i od toga sada zavisi na{a politi~ka sudbina.
Znate, Milo{evi} je mene hapsio, to je bila stvar i nekog ponosa s
moje strane i nekog inata, ako ho}ete, da uzvratim najè{}im mogu}im
re~ima. âk sam nekada prosto tom verbalnom agresivno{}u izazivao,
terao ga da me uhapsi. Ali to su stvari koje ostaju istori~arima, u kojim
fazama je ko postupao ovako, ko onako. Ako sada to po~nemo raspredati,
moè se ta osnovna mera poverewa koja postoji me|u koalicionim partnerima u Vladi narodnog jedinstva ugroziti. Na tom pitawu sada ~a~kaju neke novine recimo, Dnevni telegraf, najprqavije novine koje su
ikada u istoriji Srbije izlazile. Oni neprekidno ~a~kaju, kao da smo mi
zaboravili kako smo se ranije sukobqavali, {ta je ko kome govorio. To
je besmisleno. Sada na jednoj strani objave {ta sam ja govorio o Miri
Markovi}, predsedniku Direkcije JUL-a, a na drugoj polovini strane
{ta je ona govorila o meni. Kao da se mi toga ne se}amo. Ali u jednoj
stvari gre{i Slavko ]uruvija, a najvi{e gre{e wegovi mentori, znam ja
i ko su wegovi mentori, gre{e ako misle...
Voditeq: Ko su mu mentori?
Dr [e{eq: Vide}ete to uskoro, tu ima i nekih qudi iz establi{menta. Po|ite od toga koga Dnevni telegraf nikada ne napada, pa odmah moèmo izvla~iti zakqu~ak neke qude koji smatraju da su li~no ugroèni
formirawem Vlade narodnog jedinstva, neke qude iz establi{menta ~ije
su pozicije poquqane, koji su skloni nekim kriminalnim radwama i ma631
fija{kom pona{awu to }e vrlo brzo da ispliva sve do kraja u javnosti.

Znate, neki argumenti protiv neutralnog ne}e biti ba{ tako nesavladivi
da se ne bi u ovom slu~aju mogli do kraja razjasniti. U svakom slu~aju, takve prqav{tine ne}e uspeti. Sve ono {to je nekada re~eno, ostalo je u se}awu qudi, sve ono kako smo se ranije sukobqavali, ko je kome ve}e muke zadavao. Ali to je stvar pro{losti. Ako se pona{amo kao ozbiqni qudi i
ako nam je budu}nost dràve osnovna orijentacija, onda nema sujete i nema
podse}awa. To su besmislice. Taj Dnevni telegraf lansira ~ak i neke navodno dogovore o poskupqewu struje, o ovome, o onome, gluposti.
Voditeq: A izbori dolaze pre ili kasnije, pa }e se videti...
Dr [e{eq: Izbori dolaze, jeste. Narod }e nas ceniti po na{im rezultatima, a ne po tome jesmo li pokazivali sujetu ili nismo. Onaj politi~ar koji ima prenagla{enu sujetu, taj ne moè uspeti u politici.
Voditeq: Da li je ta~no da svako jutro pre sednice Vlade imate brifinge sa va{im ministrima?
Dr [e{eq: Ne, to je bilo prva dva-tri dana dok se nisu qudi sna{li.
Onda je trebalo malo da se vidimo, da razgovaramo, da se to sve ukomponuje kako treba. Drugo, na{i ministri su dobili striktan nalog strana~kog rukovodstva da moraju biti skromni, da se ne smeju nigde rasipni~ki
pona{ati, bahato se ne smeju nigde pona{ati. Moraju, dakle, delovati u
pravom smislu re~i kao dràvnici koji se brinu o sudbini naroda i dràve a zapostavqaju neke svoje li~ne interese.
Voditeq: Da li ste zadovoqni kako su se va{i ministri sna{li u
tim novim ulogama?
Dr [e{eq: Da, veoma su se dobro sna{li, saradwa je dobra. I mi smo
zauzeli princip: niko zbog ulaska Srpske radikalne stranke u Vladu Srbije ne sme ostati bez posla. Mi smo zatekli jedan ~inovni~ki aparat, mi
}emo ga popuwavati tamo gde postoje praznine, mi }emo ga usavr{avati,
mo`da }e negde biti pomerawa s jednog na drugo radno mesto, ali niko
bez hleba ne}e ostati, osim ako se ogre{i o zakon i propise, pa po disciplinskom ili drugom postupku mora da napusti posao. Mislim da je to veoma dobar princip koji }e doprineti da ova vlada bude uspe{nija. Uostalom, tako smo se u Op{tini Zemun pona{ali. Nikoga nije glava zabolela zbog promene vlasti ako je savesno i odgovorno obavqao svoj posao. A
koga smo uhvatili u kriminalu, mi smo maksimalno sara|ivali sa policijom i u slu~aju ovog slu`benika koji je jo{ uvek u zatvoru, i jedne slu`benice koja je odmah otpu{tena jer smo je zatekli u konkretnim proneverama, u konkretnim kr{ewima zakona i drugih propisa.
Voditeq: [ta je sa onom va{om izjavom da, ako budete u republi~koj
vlasti, svi dràvni ~inovnici ne}e dobiti plate dok se ne isplate dugovawa i socijalna davawa i sve ono {to je...
Dr [e{eq: Te plate kasne, plate kasne otprilike isto kao i penzije. Sada kasne plate i na saveznom nivou, {to ranije nije bio slu~aj. U
zadwih {est meseci kasne i savezne plate, mislim da je sada tek ispla}en
drugi deo za januar ili je ve} ispla}en prvi deo za februar. Prvi deo za
februar je, mo`da, ispla}en na saveznom nivou.
632
Voditeq: Dobro, ipak }e primati, nema ~ega da se pla{e da ne}e primati.

Dr [e{eq: Primaju, ali primaju otprilike u isto vreme kao i penzioneri, mo`da sa nekoliko dana razlike. Ne moè se ba{ u iste dane
svima obezbediti da prime platu. Kasne plate i zdravstvenim radnicima, kasne i prosvetnim radnicima, ali i svim dràvnim ~inovnicima.
Voditeq: @estoko ste napadali rad dràvne televizije, sada imate
Ministarstvo za informacije, me|utim, nikakve promene se ne vide u
radu dràvne televizije.
Dr [e{eq: Ja mislim da vi o~ekujete pogre{ne promene. Vi o~ekujete kadrovske promene.
Voditeq: Ne, ure|iva~ke, pre svega.
Dr [e{eq: Ure|iva~ke promene se ve} ose}aju. Vidite da su u informativnom programu zastupqene sve vladaju}e stranke, mo`da jo{ to
nije iznivelisano kako treba, ali i glavna opoziciona stranka, skoro
svakodnevno, {to ranije nije bio slu~aj. Imate izjave Srpskog pokreta
obnove, imate redovne konferencije za {tampu, imate izjave wegovih
~elnika, itd. Drugih ve}ih opozicionih stranaka u Skup{tini nema, nekada ih je bilo vi{e, pa je trebalo svima obezbediti prostor. Sada se to
svelo na tri vladaju}e i jednu opozicionu stranku. Dakle, tu se izvestan
pomak ose}a.
Naravno, mi smo za to da se sprovedu i sistemske promene. Mi kao
stranka, kao Srpska radikalna stranka nikada ne}emo odustati od insistirawa da se uvede vi{estrana~ki upravni odbor, da struktura tog
upravnog odbora odgovara strukturi Narodne skup{tine, da kompanija
Politika bude javno preduze}e sa ve}inskim dràvnim kapitalom
51%, a 49% da ode u privatizaciju.
Voditeq: Ali u na~elu ste zadovoqni radom dràvne televizije.
Dr [e{eq: Ne, nisam zadovoqan. Niste me dobro onda shvatili. Ja
sam jo{ nezadovoqan radom dràvne televizije, neki pomak se ose}a, pomak }e biti sve ve}i i ve}i. Insistira}emo da se taj rad uskladi sa osnovnim demokratskim principima. Ali to ne zna~i da mi idemo sada na se~u
kadrova. Ne. Se~e kadrova ne}e biti, koji god kadar, koji god stru~wak, koji god funkcioner, koji god ~ovek koji radi na dràvnom radiju i televiziji prihvati te sistemske promene, koji se bude pona{ao u skladu sa pravnom regulativom, tako|e nema razloga da strepi za svoju sudbinu, za svoj
profesionalni anga`man. Tu je isto bilo nekih spekulacija, opet je tu
Dnevni telegraf uglavnom lansirao, navodno radikali }e sada tamo da
smewuju, pa }e dovesti Ratka Mitrovi}a za glavnog i odgovornog urednika
Informativnog programa, pa ~itav niz drugih nebuloza. Besmislica.
Prvo, {to mi da dovodimo Ratka Mitrovi}a kada on nije ~lan na{e
stranke? [to bismo mi onda wega dovodili? Ako Ratko Mitrovi} èli
da bude glavni i odgovorni urednik, neka formira svoju politi~ku partiju, neka iza|e na izbore, ako zasluì narodno poverewe, onda neka sebi odredi tu funkciju i neka obavqa tu funkciju. Zatim, mi nismo zadovoqni ni kako on ure|uje list Argument. Ranije je radio na dràvnoj
633
televiziji, pa nismo bili zadovoqni na~inom na koji je radio, a list

Argument ne moè se re}i da je kao Dnevni telegraf, ali je tako|e
jedna senzacionalisti~ka novina i dosta ~esto su objavqivali neke izmi{qotine koje se ti~u i Srpske radikalne stranke, a verovatno i za
druge tako lansiraju, kada im {ta padne na pamet. To ne dolazi u obzir.
Saznao sam posle da je on sam to u dogovoru sa ]uruvijom lansirao. Prvo lansira izmi{qotinu navodno, radikali ga traè za to mesto, èle
ga radikali, a onda on obja{wava svoju koncepciju kako bi to izgledalo
i neke svoje uslove preuzimawa te funkcije.
To su besmislice, takve stvari ne dolaze u obzir. Mi smo protiv takvog na~ina delovawa u dràvnim medijima. Mi nismo za to da sada raspore|ujemo radikalske kadrove na nekim rukovode}im poloàjima. Mi
smo za to da upravni odbor bude vi{estrana~ki, da wegova struktura odgovara strukturi Narodne skup{tine, da se generalni direktor bira
konkursom izme|u onih koji konkuri{u, koji na najboqi na~in ispuwavaju uslove, da se glavni i odgovorni urednik na objektivan na~in bira. Nismo za to da kadrovi tamo budu strana~ki kadrovi, nego da budu profesionalni kadrovi. Naravno, dràvna televizija treba da vodi propagandu,
ali dràvnu propagandu, a ne strana~ku. Dakle, da zastupa nacionalni
interes, dràvni interes, i da deluje objektivno i nepristrasno. Naravno, da pod istim uslovima omogu}i svim parlamentarnim politi~kim
strankama u~e{}e u tom programu. Na tom planu o~ekujte izvesne promene, ali mi jo{ ne stièmo u Vladi da se time bavimo, jer smo preokupirani pitawem Kosova i Metohije, ekonomskim i socijalnim pitawima. I
to }e do}i na dnevni red, ali ne tako brzo, jer smo sve snage koncentrisali na ono od ~ega se ìvi.
Voditeq: Zna~i, postoji raspoloèwe va{ih koalicionih partnera
da ispo{tuju sve ovo o ~emu vi pri~ate?
Dr [e{eq: Ja mislim da je to i u skladu sa ekspozeom premijera
Marjanovi}a. Na{a orijentacija insistira na objektivnosti u sferi informisawa. Mi smo imali veoma ozbiqne primedbe na pona{awe dràvnog radija i dràvne televizije, neke stvari se tu ve} mewaju. Mewa}e se
mnogo efikasnije, mnogo brè u budu}nosti i tu nikakvog sporewa nije
bilo sa na{im koalicionim partnerima.
Voditeq: [ta }e biti sa ovim konkursom za dodelu frekvencija?
Dr [e{eq: To je ingerencija savezne dràve, ja o~ekujem da }e savezna vlast svima onima koji ispuwavaju uslove dodeliti frekvenciju, da
}e te frekvencije biti stepenovane od lokalnih preko regionalnih do
centralnih, a naravno, dràvi }e se morati pla}ati nadoknada na kori{}ewe frekvencija, odre|ena taksa. Ne znam jo{ ta~no koliki }e biti
iznos takse, ali frekvencija je prirodno dobro naroda i dràve i mora
da se plati. Ne moè niko besplatno da je uìva.
Voditeq: Kako komentari{ete sve ovo {to se de{ava sada oko Blica, Novog blica i Glasa?
Dr [e{eq: To je jedna zavrzlama u koju zapravo dràvni organi nisu ume{ani, ili ih poku{avaju ume{ati ni krive ni du`ne. Tu su se po634
sva|ali vlasnik Blica i glavni i odgovorni urednik. Verovatno su se

posva|ali oko novca, jer oko ~ega bi drugog? U toj sva|i oko novca Manojlo Vukoti}, glavni i odgovorni urednik, podneo je ostavku i formirao novi list. Taj list je nazvao Novi blic. Naziv nije sporan, ako pored Borbe moè postojati Nova borba, ako pored Dnevnog telegrafa moè postojati Nedeqni telegraf, ili Nedeqni telegraf plus,
za{to ne bi mogao postojati i Novi blic? Problem je {to je idejno re{ewe ili logotip, kako se to zove...
Voditeq: Glava lista.
Dr [e{eq: Manojlo Vukoti} je glavu lista preuzeo od dotada{weg
lista u kome je radio, {to je suprotno odredbama Zakona o autorskim
pravima. Vlasnik Blica je podneo tu`bu. Privredni sud je reagovao,
izdao je ve} i privremenu zabranu. To je sve utemeqeno pravnim propisima, jer ne{to tako je nedopustivo. Sada se Vukoti} izgovara kako je on
kreirao tu glavu lista. Mo`da je to ta~no, ali on je to kao najamni radnik kreirao. Znate, na Zapadu postoji praksa, ako ste kao stru~wak angaòvani u jednoj firmi, ako ste u{li u posed wenih tajni, ako ste kreirali neke stvari u toj firmi, pa napustite tu firmu, imate ~ak i zakonsku zabranu do pet godina da se bavite tim istim poslom u nekoj drugoj
firmi, da ne biste preneli to {to ste u prvoj firmi ostvarili, da ne
biste neki svoj rezultat tamo nakalemili. To {to je on u~estvovao u kreirawu ili bio glavni kreator jednog zaglavqa, ne zna~i da ga sada moè
preneti u svoj list. Nije mu to babovina. On je primao pare tamo kao
glavni i odgovorni urednik. Dakle, ostaje sve vlasniku.
Voditeq: Radikali se zalaù za privatizaciju medija, u medijskoj
sferi. [ta bi trebalo da ostane dràvno i da li bi ovo {to bi bilo
privatno imalo slobodu?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka insistira da dràvni ostanu
samo radio i televizija. Centralni radio i televizija i kompanija Politika da ima ve}inski dràvni kapital. Sve ostalo, mi smatramo da
mora biti privatno. E, sada, da vidimo jo{, o tome }emo razgovarati sa
koalicionim partnerima u Vladi narodnog jedinstva, da li }emo tu usaglasiti stavove. Ovo je na{ strana~ki stav koji je poznat javnosti.
Voditeq: Jeste li zadovoqni kako funkcioni{e savezna dràva?
Dr [e{eq: Ne, tu ima dosta problema. Neki problemi su potencirani i nedostacima ustavno-pravnog normirawa, a neki problemi su zasnovani na sukobu reìma u Beogradu i u Podgorici. Znate, i tu }e morati stvari da se re{avaju.
Voditeq: Da li bi sada poslanici Srpske radikalne stranke podràli promene Saveznog ustava koje su socijalisti nudili pre izvesnog
vremena?
Dr [e{eq: Ako su te promene u skladu sa osnovnim ciqevima na{eg
programa, spremni smo da podrìmo. Spremni smo da podrìmo i ono
{to nije ba{ u skladu sa na{im programom ukoliko uz to ide i ne{to
{to je u skladu, pa je ono {to je u skladu sa na{im programom va`nije u
odnosu na ono {to eventualno nije u skladu sa programom.
635
Voditeq: Vidimo, ~elnici Republike Crne Gore sa svima po svetu

razgovaraju, putuju. Za{to to ne ~ine i ~elnici sa srpske strane?
Dr [e{eq: Ja mislim da zapadne sile namerno pozivaju \ukanovi}a
i druge predstavnike Republike Crne Gore na ova u~estala pute{estvija, jer smatraju da }e na taj na~in potpomo}i \ukanovi}evu predizbornu
kampawu. Ne bih ja imao ni{ta protiv toga da \ukanovi} ne pokazuje sve
ve}u nervozu i da nema sve lo{ije stavove o pitawu Kosova i Metohije.
On se sada direktno zalaè za me{awe stranih sila u na{e unutra{we
poslove, {to je nedopustivo, {to je krajwe, krajwe lo{e. Ali mislim da
je to wegova gre{ka u predizbornoj kampawi i da }e mu se ona na izborima osvetiti. Srpska radikalna stranka izlazi na crnogorske izbore i mi
smo prvi podneli listu kandidata za Republi~ku skup{tinu i pri kraju
smo podno{ewa listi kandidata za sve op{tinske skup{tine. Danas smo
i prvi dobili re{ewe da nam je lista kandidata za Skup{tinu op{tine
Podgorica prihva}ena, verifikovana. Tu se desio jedan problem koji nas
je veoma zabrinuo. Jednu ~etvrtinu potpisa u Podgorici nam je poni{tila Op{tinska izborna komisija jer, navodno, ti qudi nisu u bira~kim
spiskovima. A ti qudi su ve} vi{e puta glasali u Podgorici na istim
bira~kim mestima, bili su u bira~kim spiskovima, ~ak su aktivisti na{e stranke, {to zna~i da se neke ~udne stvari de{avaju oko bira~kih
spiskova.
Voditeq: Gospodine [e{eq, va{a stranka u Crnoj Gori, posle predstoje}ih izbora 31. maja, sa kime bi u{la u koaliciju ako bi...
Dr [e{eq: Mi bismo najradije da sami formiramo vladu. Ali malo
je realno...
Voditeq: Zato vas i pitam.
Dr [e{eq: ... da }e bilo koja stranka sama imati ve}inu poslanika u
Narodnoj skup{tini. Mi u principu pre izbora ne volimo da se izja{wavamo. Mi na izbore idemo sami i èlimo da osvojimo {to vi{e poslani~kih mandata. A mogu}e je da ulazimo u neke koalicione aran`mane posle izbora, u skladu sa na{om osnovnom programskom orijentacijom. Dakle, neka drugi sada razmi{qaju sa kime bismo mi mogli, s kime
ne bismo mogli u koaliciju.
Voditeq: Ja vas pitam da li u toj va{oj programskoj orijentaciji moè da do|e i do koalicije sa DPS-om Mila \ukanovi}a?
Dr [e{eq: Znate {ta, ne dolazi u obzir ni{ta {to razbija saveznu
dràvu, ne dolazi u obzir ni{ta {to veze me|u federalnim jedinicama
daqe olabavquje. Ne dolazi u obzir ni{ta {to je suprotno srpskim nacionalnim interesima. Ono {to moè da se postigne kao minimum zajedni~kih ciqeva, a na planu je za{tite srpskih nacionalnih interesa,
ja~awa jedinstva savezne dràve, ja~awa jedinstva Srbije i Crne Gore
kao federalnih jedinica, moè biti predmet na{ih eventualnih koalicionih dogovora. Dakle, mi unapred nikoga ne iskqu~ujemo, niti unapred bilo koga hvalimo kao na{eg potencijalnog partnera. To opet radimo iz na{ih krajwe jasnih strana~kih interesa. Ako nekoga hvalimo,
onda wemu doprinosimo u predizbornoj kampawi, a sebi nanosimo {te636
tu. Ako nekoga i suvi{e kudimo, opet sebi ne moèmo iz toga izvu}i neku strana~ku korist, a mo`da moèmo wemu potpomo}i da osvoji vi{e
glasova, da privu~e i one koji su toliko protiv nas da bi mo`da iz inata za wega glasali.
Voditeq: Kada su vas posledwi put pitali, rekli ste da niste upoznati sa programom Mila \ukanovi}a o reformama. Sada je pro{lo dosta vremena.
Dr [e{eq: Jo{ nisam dobio u ruke taj program. Evo, pratim ~ak i
crnogorsku {tampu, i Vijesti i Pobjedu, nisam video da je to tamo
objavqeno. Mo`da sam neki broj propustio. Zaista sam u velikim obavezama ovih dana, pa jedva stièm i {tampu da i{~itam. Jo{ ja nisam video taj program. Mo`da taj program postoji, meni nije poslat, nisam video da je negde objavqen, nisam ga ~itao. Kako mogu da se izja{wavam o
ne~emu {to nisam ~itao?
Voditeq: Dobro, za slede}i put mora}emo da vam organizujemo da
pro~itate, pa da komentari{ete.
Dr [e{eq: Evo, ako vi imate taj program, moète mi dati posle
emisije da ~itam. Imate li vi taj program?
Voditeq: Imamo u redakciji.
Dr [e{eq: Zna~i, vama su poslali, a meni nisu poslali.
Voditeq: Eto, vidite. Predsednica Republike Srpske Biqana
Plav{i} je izjavila da je predsednik Jugoslavije insistirao da u Vladu
Republike Srpske u|u i radikali i SDS. Da li ste vi upoznati sa time
i da li ste vi podràvali to da oni u|u u vladu?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je u principu za saradwu sa
svim drugim srpskim politi~kim partijama radi odbrane Republike
Srpske i za{tite srpskih nacionalnih interesa. Pred nama su sada dva
veoma ozbiqna problema gde mi nudimo saradwu svim strankama. Pitawe Br~kog, ~ije je razre{avawe arbitra`na komisija jo{ jednom odloìla, i to ovog puta teret dokazivawa stavila na srpsku stranu, {to nama oteàva poziciju. I drugo, {to Organizacija za evropsku bezbednost
i saradwu poku{ava da nametne krajwe lo{e izborne uslove za ove septembarske parlamentarne izbore. âk, takve izborne uslove gde bi, recimo, gra|ani stanovnici Muslimansko-hrvatske federacije u~estvovali u glasawu i o tome ko }e biti predstavnik Republike Srpske u Predsedni{tvu Unije Bosne i Hercegovine. Zna~i da bi oni prakti~no preglasali Srbe i nekog svog kandidata odredili da predstavqa Republiku
Srpsku.
Ima ~itav niz drugih stvari koje su veoma lo{e i koje, zapravo predstavqaju kr{ewe Dejtonskog sporazuma. Bez obzira koliko smo imali
primedbi na Dejtonski sporazum, ovo {to sada OEBS sprema jo{ je lo{ije. Mislim da }emo posti}i konsenzus sa ve}inom srpskih partija da
se to izbegne. Ne bih ja sada komentarisao izjave Biqane Plav{i}, znate, neka ona izjavquje sve {to joj pada na pamet, ali, u svakom slu~aju,
Srpska radikalna stranka ima konstruktivan nastup i u Republici Srpskoj, sve radi za{tite srpskih nacionalnih interesa.
637
Voditeq: Srpska radikalna stranka je jedina velika partija koja ima

uticaja i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Postoji li koordinacija i
kako izgledaju dogovori, pregovori? Kako vi donosite odluke na tom nivou celokupnog srpskog prostora?
Dr [e{eq: Mi smo jedna jedinstvena politi~ka partija. Imamo
Centralnu otaybinsku upravu kao najvi{i strana~ki organ, ali imamo
posebnu registraciju u Srbiji, posebnu u Crnoj Gori, posebnu u Republici Srpskoj. I formalnopravno, to su posebne politi~ke partije. Registrovani smo, naravno, i na saveznom nivou, u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Desilo nam se to da nam je svojevremeno reìm u Crnoj Gori izbacio brutalno svih osam poslanika iz Narodne skup{tine u decembru
1995. godine, da nam je oteo registraciju. Mi smo se tamo registrovali
kao Srpska radikalna stranka Crne Gore, kao {to smo u Republici Srpskoj Krajini, Srpska radikalna stranka Republike Srpske Krajine. Mi i
daqe imamo tu registraciju, i daqe za nas postoji Republika Srpska Krajina samo {to je ona trenutno pod okupacijom. I u Crnoj Gori smo bili
prisiqeni da se ponovo registrujemo i tada je u naziv stranke uba~eno
~ak i moje ime, i to je prvi put da je jedna stranka bila prinu|ena da se
time sluì, kako joj ne bi vi{e otimali registraciju. Posle su to koristili i drugi: Bojevi}, Kilibarda, Bulatovi}, \ukanovi}, odnosno Milica Pejanovi} itd.
Voditeq: Vama to ne smeta?
Dr [e{eq: Ne treba to ni{ta da mi smeta jer, u svakom slu~aju
stranka ima pravo da odredi nosioca liste. Pa i ovde u Srbiji, gde nijedna stranka nema u svom nazivu ime predsednika, ima ga na izbornoj listi,
jer se predsednik stranke obi~no odredi kao nosilac izborne liste. Tako da u Crnoj Gori sada nemamo potrebe da imamo nosioca izborne liste,
jer je ve} moje ime u samom nazivu te liste.
Voditeq: Da li je u pregovorima oko formirawa nove republi~ke
vlade u Srbiji bilo dogovora i oko funkcionisawa i dogovora radikala
u Republici Srpskoj i Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Ne. Ovde smo se samo dogovorili o zajedni~kom jedinstvenom delovawu na podru~ju Republike Srbije, o konceptu Vlade narodnog jedinstva i o wenim osnovnim programskim ciqevima. O svemu
onome {to je izloìo premijer Marjanovi} u svom ekspozeu u Narodnoj
skup{tini.
Voditeq: Zna~i, rad sa Srpskom radikalnom strankom u Republici
Srpskoj i Crnoj Gori koordinirate samostalno?
Dr [e{eq: Da, koordiniramo samostalno, s tim {to imamo neke me|ustrana~ke kontakte.
Voditeq: Recite mi, na kraju smo ove emisije, {ta je zacrtano za prvih sto dana Republi~ke vlade? [ta je to {to za sto dana...
Dr [e{eq: Meni malo smeta ovaj izraz zacrtano, znate.
Voditeq: Dobro, {ta ste se dogovorili...
Dr [e{eq: Kada se kaè: zacrtali su, ili zaìvelo je ne{to itd., ti
izrazi meni malo smetaju. Za prvih sto dana nove Vlade narodnog jedin638
stva odlu~ili smo da intenziviramo na{ nastup u nu|ewu dijaloga predstavnicima albanske nacionalne mawine, i temeqito se pripremamo za
taj dijalog koji }e jednog dana morati da po~ne. Drugo, mi pripremamo
odre|ene mere u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Ube|en sam da }emo neke od tih mera ve} primeniti u prvih sto dana.
Voditeq: To je to.
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala {to ste bili gost BK Televizije.
XXXII
UVEK SPREMNI NA DIJALOG
TV Nais, Ni{, 28. april 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Gost u na{em studiju je
predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Republike
Srbije dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro nam do{li.
Voditeq: Ho}ete nam re}i {ta se sve dogodilo u me|uvremenu od
proteklih parlamentarnih predsedni~kih izbora, koji su odràni septembra i decembra 1997, za potpredsednika Vlade Republike Srbije?
Dr [e{eq: Od septembarskih parlamentarnih izbora do 24. marta
trajao je proces pregovarawa izme|u najve}ih parlamentarnih partija
oko sastava nove vlade. Predsedni~ki izbori su malo taj proces usporili. Jedan dogovor je bio postignut oko konstituisawa Narodne skup{tine. Taj dogovor su postigli Srpska radikalna stranka, SPS, SPO i JUL.
Skup{tinske funkcije su podeqene u skladu sa tim dogovorom. Posle je
SPO na samoj sednici izigrao osnovni dogovor, ali to nije uticalo na
wegovu realizaciju. Od Nove godine su intenzivirani pregovori oko sastava nove vlade, ali interesantno je to da su u pregovorima srpski radikali veoma malo u~estvovali. Glavni pregovori su se vodili na relaciji SPSSPO. Javnost je o tome informisana.
Mi radikali smo odmah posle septembarskih izbora krenuli javno sa
konceptom vlade nacionalnog jedinstva, koju bi sa~iwavale ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke partije: Srpska radikalna stranka, SPS,
SPO i JUL. Uputili smo zvani~an poziv ostalim strankama da razgovaramo na tu temu. Druge stranke su }utale. Socijalisti su potpuno }utali.
JUL je kurtoazno odgovorio da je u principu zaiteresovan za takve razgovore, a do razgovora nije do{lo, i SPO je osuo na nas drvqe i kamewe. Pokazao je veliku dozu mr`we i netrpeqivosti, koja je nedopustiva u ozbiqnom politi~kom ìvotu. Tako su se pregovori sveli na dve-tri politi~ke partije, a radikali su samo u dva navrata u~estvovali u razgovorima sa
Milanom Milutinovi}em, dva puta sa Mirkom Marjanovi}em. Na razgovore sa Milanom Milutinovi}em prvi put su i{li Dragan Todorovi} i
639
Stevo Dragi{i}. Drugi put, samo Stevo Dragi{i}, jer je Todorovi} bio
na putu. Na prve razgovore sa Mirkom Marjanovi}em smo i{li Tomislav
Nikoli} i ja, a na druge razgovore, ja sm. To je zaista sve.
Po{to su predstavnici SPO i{li u pravcu cenkawa oko stvari koje nemaju nikakve veze sa nadle`nostima republi~ke vlasti, recimo, oko
ambasadorskih mesta i nekih drugih privilegija, pregovori su neprekidno bili u krizi. Ujutro se jedno dogovore, u podne drugo, nave~e tre}e.
Danas se dogovore, a sutra raskidaju dogovor i tako daqe. Mi smo do posledweg dana traìli da sve ~etiri stranke u tome u~estvuju, dok je Srpski pokret obnove svoje u~e{}e uslovqavao na{im neu~e{}em. Oni su
govorili da bi èleli, ali pod uslovom da radikali ne u|u u vladu, {to
je besmisleno. To je apsolutno nerazumno.
S druge strane, SPO je ucewivao socijaliste nekom, navodno, mogu}no{}u da se formira tehni~ka vlada sa radikalima. Otprilike su
im govorili: ako vi s nama ne postignete sporazum, mi }emo sa radikalima i}i u tehni~ku koaliciju, pa }emo raspisivati nove izbore, mada
smo mi uvek govorili da ne dolazi u obzir nikakva tehni~ka koalicija.
Mi nismo tehni~ari u politici. Mi èlimo da u~estvujemo u vlasti u
onom procentu u kome nam je narod iskazao poverewe na izborima. Hteli smo da preuzmemo odgovornost za ekonomsku, socijalnu situaciju, za
opstanak dràve, za za{titu nacionalnih interesa. Po{to su ti razgovori sa Srpskim pokretom obnove potpuno prekinuti, mene su pozvali
Mirko Marjanovi} i ~elnici SPS dan uo~i sednice Skup{tine. To je
bilo u 15 ~asova popodne. Prethodno sam saop{tio javnosti stav Srpske
radikalne stranke da odustajem od jednog od na{ih zahteva da po svaku
cenu bude na{ mandatar za sastav vlade i to je bio na{ posledwi gest
dobre voqe.
Voditeq: Da li je Nova demokratija pre toga ili posle toga iza{la
iz koalicije?
Dr [e{eq: Nije uop{te dolazilo u obzir da mi razgovaramo sa Novom demokratijom. To je stranka koja zasluùje prezir. To je stranka koja nigde u Srbiji ne postoji. To je stranka za trgovinu i potkusurivawe.
Za nas bi bilo ponièwe da sa wima u~estvujemo u bilo kakvim razgovorima.
Voditeq: Obi~no se govori o Srpskom pokretu obnove, a ne govori
se o Novoj demokratiji.
Dr [e{eq: Za{to ne govorite o Savezu svih Srba sveta, o Srpskoj
svetosavskoj stranci? [to ne govorite o Mirku Jovi}u i wegovoj stranci? Znate, ima ~itav niz takvih stranaka na srpskoj politi~koj sceni. To
su neozbiqne stranke. Ja sad ovde tretiram ozbiqne politi~ke partije.
Ozbiqne politi~ke partije su one politi~ke partije koje su dokazale da
mogu osvojiti izvestan procenat glasova na izborima, koje imaju infrastrukturu svuda u Srbiji, da negde mogu osvojiti op{tinsku vlast. Radikali su komotno osvojili op{tinsku vlast u Zemunu. U Temerinu imamo
prakti~no mawinsku vladu, fali nam jedan mandat, ali imamo pre}utnu
podr{ku, po{to ta vlast solidno funkcioni{e, tako da nije ciq ni dru640
gim strankama da je po svaku cenu ru{e. Socijalisti imaju vlast u mnogim op{tinama. Srpski pokret obnove je u okviru koalicije Zajedno
osvajao vlast, JUL je sam osvojio vlast u nekoliko op{tina, recimo, u
Lebanu, u @abqu, u Crnoj Travi itd. Dakle, to su ozbiqne politi~ke
partije i sa wima se moè razgovarati. One izraàvaju narodnu voqu.
îwenica da je Vuk Dra{kovi} 1993. godine poklonio {est mandata Du{anu Mihajlovi}u, da bi on mogao da glumi politi~ku partiju, pa da ode
u tabor levog bloka i ~etiri godine da bude u vladi, za nas nije argument
da ih tretiramo kao ozbiqnog partnera u razgovorima, tako da uop{te
nije dolazilo u obzir da sa wima razgovaramo.
Voditeq: Kakva je saradwa sa mandatarom ove vlade gospodinom
Marjanovi}em?
Dr [e{eq: Dobra, ~ak i iznad o~ekivawa. Naravno, ja sam svestan da
smo ulaskom u ovu vladu preuzeli veliki rizik i otvoreno govorim o tom
riziku, i mi i na{i koalicioni partneri smo preuzeli rizik. Drugo, saradwa je iznad o~ekivawa i ono {to na{ narod kaè ne ureklo se. Svesni smo mi da }e Vlada nekad do}i i u krizu, da }e nekada biti i neki sukob, razmirica, neslagawe, ali mi imamo principijelan dogovor da sve
to razre{avamo ~istim argumentima i da se ne razilazimo dok argumentima stvar do kraja ne iskristali{emo. Mislim da je to dobro. Zaista
imamo visok stepen poverewa, ~ak toliki da smo se dogovorili da tamo
gde su radikali ministri, iz SPS-a ili JUL-a budu zamenici ministra,
tamo gde su ministri iz SPS-a ili JUL-a, da radikali budu zamenici ministara. A u nekim kqu~nim ministarstvima, ~ak postoji dvojna kontrola ako je socijalista ministar, onda je zamenik iz Srpske radikalne
stranke, JUL-a, ako je ministar iz JUL-a, onda je zamenik iz Srpske radikalne stranke i SPS-a. Zna~i, nema ni{ta da se krije od koalicionih
partnera. Mora sve da bude ~isto. Otvorenih karata mora da se nastupa,
a o rezultatima }e procewivati narod.
Voditeq: Kaè se, gospodine [e{eq, da je yentlmenski period koji se ostavqa novoj vladi sto dana. Ne ~ini li vam se da se samim pitawem koje vam postave novinari koji prate politi~ki ìvot na neki na~in o~ekuje neko ~udo i da se vr{i potajan pritisak na novu vladu?
Dr [e{eq: Nikada nisam beào ni od jednog novinarskog pitawa i
uvek sam zaista komunikativan i spreman da odgovorim na svako pitawe,
a u principu najvi{e volim provokativna pitawa. To mi je prava poslastica, pravi izazov. Nikada nisam beào od javnosti i od suda javnosti.
Pritisak postoji, ali znate kako se usmerava taj pritisak. Postojali su
neki stari centri za vo|ewe specijalnog, psiholo{kog i propagandnog
rata da bi se Srbija destabilizovala. Vr{e psiholo{ku presiju i na radikale i na wihove koalicione partnere. To {ta smo ranije jedni drugima govorili, to je sasvim normalno. Nema politi~kih subjekata na srpskoj politi~koj sceni koji se nisu me|usobno napadali. Nekada je to bio
teì sukob, a nekada lak{i, ali ne daj Boè da ikada vi{e ìvimo u dru{tvu gde nema sukoba me|u politi~arima i me|u politi~kim partijama.
To je su{tina demokratije.
641
Postoje stalna i{~ekivawa posva|a}e se, ne}e mo}i zajedno, ne}e

mo}i da se razumeju, ne}e mo}i da sara|uju. To je besmislica, jer ovih mesec dana funkcionisawa nove vlade demantuje takve pretpostavke. Naravno, nekada moè da do|e do krize u Vladi, ali se nadam da }emo je mi
razre{iti objektivnim, savesnim i otvorenim pristupom. Drugo, stalni
pritisci koje lansira Demokratska stranka socijalisti se dogovaraju
sa SPO-om, sada }e SPO da u|e, a da iskqu~i radikale itd. To su gluposti. Mi smo u{li u ovu vladu na osnovu jednog konkretnog sporazuma. Su{tina tog sporazuma je izraèna u ekspozeu premijera Marjanovi}a. Taj
sporazum podrazumeva minimum na{ih zajedni~kih programskih ciqeva.
Mi smo u{li dok postoji {ansa da to realizujemo. Osta}emo dok je mogu}e da se to realizuje. Mi ne vezujemo na{e koalicione partnere nekim
lancima, ne teramo ih da radimo zajedno.
Mi }emo raditi ovaj posao zajedno dok postoji {ansa da postignemo
neke rezultate. îm neko od na{ih partnera poèli da se razi|emo, za{to bismo se mi protiv toga bunili, ali nas je i nu`da naterala na ovakvu koaliciju: te{ka situacija u kojoj se na{la Srbija, strani pritisci,
problem Kosova i Metohije, poku{aj da nam se otmu teritorije, te{ka
ekonomska kriza, socijalna beda.
Drugo, da su postojali zdravi temeqi da levi~arske partije formiraju koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, ta bi koalicija bila formirana. Tu nije bilo zdravih temeqa. Da su postojali zdravi temeqi da
radikali formiraju koaliciju sa SPO-om, ta bi koalicija bila formirana i to je bila mogu}a varijanta. Ja sam se li~no pla{io te varijante.
Ja ne bih smeo da u|em u tu varijantu. Za{to? Videli ste da svi koji su se
uhvatili sa SPO-om u neke koalicione aran`mane, posle su se gorko kajali zbog toga. Svuda im puca vlast koalicije Zajedno u Srbiji. Sada
posle tolikog iskustva i posle na{ih saznawa {ta se sve de{ava u SPOu i kako se tamo donose odluke napre~ac, i kako nepoliti~ki faktori
uti~u na dono{ewe odluka, nama je bilo dovoqno da i ne pomislimo na
takvu varijantu. Ali smo bili za varijantu ~etiri stranke zajedno, pa
{ta me onda briga {ta se de{ava ispred SPO. S jedne strane, levi~arske stranke ne mogu da nas nadglasaju, s druge strane, imamo upori{te u
levi~arskim strankama da nas SPO ne ucewuje nekim vilama na Dediwu,
na Ko{utwaku, ili {ta ja znam, ambasadorskim mestima. Ja i danas
iskreno àlim {to nije do{lo do te varijante. Ali ako SPO nije hteo
sa nama ve} samo sa socijalistima i dolazak na vlast shvatio kao {ansu
da podeli plen, onda je Dra{kovi} ra~unao, {to bi se plen delio na ~etiri stranke kad moè na tri. To je pogre{an nastup u politici.
Prvo, osvajawe vlasti ne zna~i podelu plena. To je hajdu~ki pristup
politici. Osvajawe vlasti zna~i preuzimawe odgovornosti. Sada smo mi
odgovorni ako se penzije ne ispla}uju, ako se ne ispla}uju de~ji dodaci,
ako je ekonomska kriza u zemqi, inflacija itd. Nema beàwa. Nema sada
izvla~ewa. Penzije kasne, zemqoradnicima kasni sedam penzija, de~ji dodaci kasne godinu dana. Ono {to bi bio prvi uspeh ove vlade jeste da
obezbedi redovnost isplata, da u toku ove godine bude 12 penzija i da bude 12 de~jih dodataka, a onda da traìmo varijantu da nadoknadimo ono
642
{to je zaostalo. Naravno, da nadoknadimo i staru deviznu {tedwu, da

ubrzamo proces privatizacije, da re{avamo jedan po jedan problem. Ako
ova vlada sa~uva u potpunosti Kosovo i Metohiju i to }e biti veliki
uspeh, a mislim da imamo potpunu saglasnost da to u~inimo.
Voditeq: Kada ste do{li na ~elo grada Zemuna, kada ste postali
gradona~elnik Zemuna, ukazivali ste na zate~eno stawe i na mnogobrojne nepravilnosti i propuste koje je prethodna vlast ostavila za sobom.
[ta ste zatekli u Vladi Srbije?
Dr [e{eq: Nismo se mi dugo zadràvali na ukazivawu na postoje}e
stawe. Nismo se mi dugo àlili na ovo {to smo zatekli. Mi smo zasukali rukave i odmah radili. Mo`da sam u prvom nastupu na va{oj televiziji govorio o nekim stvarima koje se odnose na zate~eno stawe, ali
upravo to zate~eno stawe je bilo razlog {to su bira~i na izborima nama ukazali poverewe a ne onima koji su prethodno dràli vlast. Sada u
Vladi Srbije nismo sami osvojili vlast, pa nemamo mogu}nosti da sami
sprovodimo program Srpske radikalne stranke.
Ova vlada je stvar izvesnih kompromisa, stalnog usagla{avawa. Ne
moè niko od nas biti apsolutno zadovoqan u~inkom. Usagla{avamo stavove, vodimo ra~una o na{em programu i o programu na{ih koalicionih
partnera. Tamo gde ne moèmo jo{ posti}i kompromis, gde ne moèmo posti}i zajedni~ko re{ewe, ta pitawa ne stavqamo na dnevni red. Najva`nije je da se dobro razumemo i oko ekonomskih i socijalnih pitawa. Zna~i,
liberalan kurs u ekonomiji, re{avawe socijalnih problema, obarawe stope poreza i doprinosa na plate. Mi sad moramo dràti pod kontrolom cene osnovnih energenata, prehrambenih proizvoda i mnogih drugih roba. To
je ono {to sada na neki na~in uslovqava na{e politi~ko pona{awe.
Voditeq: Da li }e biti smawewa ~inovni~kog aparata?
Dr [e{eq: Ne moèmo i}i na smawewe ~inovni~kog aparata kroz
otpu{tawe. To bi bilo pogre{no. Moèmo i}i na smawewe kroz izbegavawe novog zapo{qavawa. Ali taj ~inovni~ki aparat ne bi bio preveliko breme za na{u dràvu da nismo u ovakvoj ekonomskoj krizi. Na{ je
problem {to je ~inovni~ki aparat prakti~no ve}i od produktivnog dela stanovni{tva, od dela onih radnika koji rade u uspe{nim firmama.
Ovde ne moèmo da ra~unamo firme koje su neuspe{ne, gde su radnici na
prinudnim odmorima, primaju minimalce i sli~no. Ali vi{e ima u Srbiji ~inovnika i drugih zaposlenih u dràvnom sektoru, dakle ne samo
~inovnika. Postoje profesionalci, stru~waci u prosveti, zdravstvu.
Vi{e ima zaposlenih u dràvnom sektoru nego {to ima zaposlenih u
privredi, u preduze}ima koja uspe{no posluju. To je veoma ozbiqan problem. Taj problem se moè re{avati kroz proces privatizacije, tako
{to bi dràva dobila dodatni novac, re{avala svoje zaostale obaveze i
usmeravala ih u one privredne grane koje donose najve}i profit. Ono
{to je na{a preokupacija kao stranke, o tome smo javno govorili, mi bismo najvi{e tog novca koji ostane posle privatizacije ulagali u puteve,
u puteve, i neprekidno u puteve. Time se pomaè gra|evinska industrija, gra|evinske firme, putevi najbrè vrate ono {to je u wih uloèno.
643
Voditeq: Samo da obavestim na{e gledaoce da je telefon 329-871. To

je telefon na koji mogu da se jave. Naravno, po{tovani gledaoci, kao {to
sami moète da vidite, ako ste otpo~etka pratili na{u emisiju Gost ve~eri, va{ i na{ gost u studiju Televizije Nais je gospodin Vojislav
[e{eq, potpredsednik Republi~ke vlade i predsednik Srpske radikalne stranke.
Gospodine [e{eq, nema stranih predstavnika, odnosno posrednika
u re{avawu problema na Kosovu i Metohiji. Na referendumu je narod
rekao svoje ne. Stav ~etiri najve}e parlamentarne stranke u Srbiji je
u saglasnosti sa voqom naroda. To moramo da priznamo. Me|utim, gospodin Qubi{a Risti}, predsednik Direkcije JUL-a, nedavno je izjavio da
postoji mogu}nost odre|enog oblika stranog posredovawa uz obavezan
uslov da SRJ bude primqena u ~lanstvo Saveta Evrope.
Dr [e{eq: Ja takvu izjavu nisam ~uo. Video sam da su je preneli neki mediji, neke novine.
Voditeq: Upravo, da vidimo tu verodostojnost.
Dr [e{eq: Ja nisam video na televiziji, a nisam ni ~uo na radiju i
zato to ne mogu da prihvatim zdravo za gotovo. Qubi{a Risti} je predsednik Odbora za spoqnu politiku u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine. Ja
sam ~lan tog odbora. Ono {to znam, to je da je i JUL, ~iji je on predsednik, protiv stranog me{awa. Ali ono {to smo se saglasili, to je da nemamo ni{ta protiv stranih posmatra~a iz onih organizacija ~iji smo
~lanovi. Zna~i, da bi do{li predstavnici Saveta Evrope i da bi Savet
Evrope imao stalnu misiju u na{oj zemqi, da bi wegovi predstavnici mogli komotno da {etaju na{om zemqom i da razgovaraju sa kim god poèle, mi prethodno treba da postanemo ~lan Saveta Evrope. Da bi OEBS
imao svoju misiju u na{oj zemqi, bukvalno koliko poèli i gde god poèli, mi moramo biti prethodno vra}eni u OEBS, a mi smo suspendovani kao dràva. Tako isto za sve druge me|unarodne organizacije.
A {to se ti~e procesa re{avawa kosovskometohijskog problema, mi
tu nemamo {ta da krijemo. Mi samo ne èlimo strane arbitre, posrednike u razgovorima izme|u nas i predstavnika albanskih politi~kih partija. Mi moramo sa wima direktno razgovarati, ~ak, uz prisustvo novinara, uz direktni televizijski prenos, za{to da ne. Pa neka ceo svet vidi koji se argumenti iznose u tim razgovorima, kako se razgovori odvijaju, kako se ko pona{a u razgovorima. Nemamo mi {ta da krijemo. Mi èlimo apsolutnu javnost. Ali ne èlimo i ne prihvatamo, a tako se i narod izjasnio na referendumu, da bilo ko presu|uje. Kada se strana dràva ili me|unarodna organizacija pojavi kao posrednik, ona se stavqa u
ulogu arbitra.
Voditeq: Po mnogima, kosovski problem je ve} na neki na~in postao
me|unarodni, preko jedne opet sa rezervom moram da kaèm, me|unarodne organizacije. Mnogi je kvalifikuju kao me|unarodnu organizaciju, to
je jedna verska organizacija, to je Sveti Eu|idio.
Molim vas, kakva je to organizacija, odakle oni dolaze i u ~emu se zapravo sastoji wihov interes da se re{i pitawe...
644
Dr [e{eq: Jeste li vi pravnik?

Voditeq: Ne, novinar sam.
Dr [e{eq: Svako ko je studirao prava i poloìo ispit iz me|unarodnog javnog prava zna da Sveti Eu|idio nije me|unarodna organizacija. To je strana organizacija, ali nije me|unarodna organizacija. U me|unarodnom javnom pravu, me|unarodne organizacije su organizacije ~ije su ~lanice dràve. Postoje subjekti me|unarodnog prava, to su dràve i me|unarodne organizacije, dakle, organizacije dràva. Sveti Eu|idio nije organizacija dràva, nije me|unarodna organizacija. To je
jedna humanitarna organizacija Katoli~ke crkve koja obavqa izvesne
misije u svetu s vremena na vreme, angaòvana na uspostavqawu kontakta izme|u predstavnika Vlade Srbije i predstavnika albanskih politi~kih partija. Ta organizacija ne moè da bude posebna, ne moè biti
ni{ta, prakti~no, u svemu ovome. Sa aspekta me|unarodnog javnog prava,
ne moè ta organizacija sutra od nas da zahteva i da postavqa ultimatume da prihvatimo neke stvari, da se pona{amo u skladu sa wenim stavovima i shvatawima. To bi bilo sme{no.
Kada se pojavi neka velika sila, neka strana dràva, pa saslu{a vas,
saslu{a Albance i kaè: trebalo bi ovako, vr{i odmah pritisak da to
primeni i stavqa se u ulogu arbitra. To je problem u~e{}a stranih dràva i me|unarodnih organizacija u unutra{wim politi~kim pitawima i zbog toga je to nedopustivo.
Voditeq: Albanci su potpisali jedan akt, opet u prisustvu Svetog
Eu|idija, da li se oni pridràvaju tog dogovora koji je potpisan?
Dr [e{eq: Ne, ja mislim da nema ni{ta od toga i to je sada jedan
privremeni sporazum. On je nazna~en kao privremeni i ja mislim da takva varijanta sporazuma u praksi ne moè ozbiqno ni da se realizuje, a
nama je bitno da neprekidno nudimo dijalog, da neprekidno nudimo razgovor, da pokazujemo dobru voqu i na{im neprijateqima, na{im protivnicima izbijamo sve adute iz ruku. Kqu~ni dijalog bi trebalo da se vodi za ovim stolom za kojim sede predstavnici Vlade Srbije i Narodne
skup{tine, a za kojim se predstavnici albanskih politi~kih partija ne
pojavquju. Treba o svemu da se razgovara, ne sme da bude tabu tema i da se
onda traga za re{ewem. Zapadne sile bi èlele da posreduju i da nam nametnu neko svoje re{ewe, ve} imaju u vidu neke varijante. Kosovo kao federalna jedinica u sastavu Jugoslavije, to je osnovna varijanta sa kojom
nastupaju i koja je za nas apsolutno nepovoqna. To je za nas gora varijanta nego da se Kosovo odmah potpuno otcepi.
Voditeq: Objavqeno je da je Kina dala potpunu podr{ku u re{avawu
kosovskometohijskog problema u okviru Jugoslavije, da je Srbija, odnosno Jugoslavija nadle`na da re{i problem u okviru svoje granice, sa
svojim raspoloìvim sredstvima, u skladu sa Ustavom, zakonom i me|unarodnim aktima. Sli~nu izjavu dao je danas i gospodin Jevgenij Primakov. Me|utim, sa druge strane, stoji i to da Kontakt grupa nije jo{ zauzela stav o uvo|ewu novih sankcija prema Jugoslaviji. Sutra, 29. aprila,
zna}e se da li }e biti sankcija ili ne.
645
Dr [e{eq: Da, jo{ uvek postoji neizvesnost oko odluka Kontakt grupe. Mi smo zahvalni Vladi Ruske Federacije, Vladi Narodne Republike
Kine na principijelnom stavu, na podr{ci na{em teritorijalnom integritetu i dràvnom suverenitetu, i nadamo se da }e te dve velike sile dosledno ostati na takvim pozicijama. U samoj Kontakt grupi, Italija, donekle Francuska i Nema~ka imaju mek{i stav i one nisu za zatezawe om~e
oko na{eg vrata, a Amerikanci i Englezi trenutno imaju najagresivniji
nastup. Oni bi uveli nove sankcije na{oj zemqi. Me|utim ,one bi i{le na
direktno uni{tewe i Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Kakav }e biti ishod wihovog sastanka, to }emo sutra videti. Ako budu neke mere primewivane, ja li~no ne o~ekujem da }e biti neke te{ke
mere. Ako zabrane putovawe nama politi~arima u inostranstvo, to nije
tako stra{no, u{tede}e se dràvne devize, putni tro{kovi, ali gadne bi
bile ekonomske sankcije.
Postoji jedna varijanta sankcija, jedna varijanta mera koja bi se veoma lo{e odrazila na na{u ekonomiju. To je zabrana stranih investicija. Onda ne bismo mogli da sprovedemo proces privatizacije na onaj na~in na koji bismo èleli. Onda nema dodatnog kapitala i nema manevarskog prostora da re{avamo ove zaostale probleme, odnosno zaostale penzije, de~je dodatke, staru deviznu {tedwu i ostalo. Sve te probleme èlimo da re{imo, ali bez dodatnog {tampawa novca. Zato }e proces re{avawa tih problema i}i sporije, ali najva`nije je da se ne {tampa novi novac, dakle, da sa~uvamo sada{wi kurs dinara.
Voditeq: Zna~i, devalvacija je bila, nema inflacije i nema {tampawa novca.
Dr [e{eq: Pa, ne mogu ja da kaèm da nema apsolutno inflacije, nekih procenata }e biti, ali ne velikih, i nema {tampawa novca. Drugo,
videli ste, posle prve nervoze nakon devalvacije, ipak su se cene stabilizovale. Vlada nije vr{ila pove}awe cena, osim cena benzina i drugih
naftnih derivata, i to smo uradili veoma umereno.
Voditeq: Za{to su Amerikanci toliko zainteresovani za Kosovo i
Metohiju?
Dr [e{eq: Ima vi{e razloga za to. Prvo, to su strate{ki razlozi,
razlozi opkoqavawa Rusije sa svih strana. U wihovim vizijama mi smo
strate{ki saveznici Rusije, weni tradicionalni saveznici na Balkanu,
i zbog toga èle da nas svedu na {to mawu teritoriju.
Drugo, na primer, u na{oj zemqi treniraju na~in rasturawa Rusije i
Ruske Federacije.
Tre}e, Amerikanci nisu uspeli u svojim namerama da izvedu novu
agresiju na Irak jer su se sve druge velike sile suprotstavile, osim Velike Britanije...
Voditeq: Ali su produìli sankcije Iraku.
Dr [e{eq: Produène su sankcije, ali sada traè na nekom drugom
mestu varijantu gde bi spasli obraz.
êtvrto, zbog ovog zao{travawa sa Irakom i krajwe neprijateqskog
kursa prema Iraku, Amerikanci sada traè na~in da se ne{to dodatno do646
godi islamskom svetu, tako {to }e pritiskati Srbe i biti na strani bosanskih muslimana ili [iptara na Kosovu i Metohiji, koji su tako|e muslimanske veroispovesti i koji imaju podr{ku mnogih islamskih zemaqa.
Zatim, Amerikanci èle neprekidno da imaju neke neuralgi~ne ta~ke u Evropi, kako bi ometali proces evropske integracije. Jedan od razloga je da bi neprekidno dokazivali da se bez wihovog me{awa evropski
problemi ne mogu re{avati i da je zbog toga nu`no da oni i daqe budu
vojno prisutni u Evropi i da se sa~uva NATO.
Logi~no je bilo o~ekivati posle raspada Var{avskog pakta i posle
raspada Sovjetskog Saveza da vi{e nema nikakvog razloga za postojawe
NATO-a. Amerikanci ne samo {to èle da odrè NATO, nego èle i da
ga pro{ire. On je pro{iren prema Istoku direktnim ukqu~ivawem
Poqske, ê{ke i Ma|arske, a i onim projektom Partnerstvo za mir.
Voditeq: Zvani~ne vlasti u Tirani dugo su se }utawem branile i odbijale da stanu na stranu {iptarskih separatista. Na Kritu su ~ak i insistirali na tome da je Kosovo deo Srbije i Jugoslavije. Za{to je onda Albanija odjednom promenila zvani~nu politiku u nezvani~nu, kada znamo da
se teroristi obu~avaju u Albaniji, a potom ilegalno pu{taju na Kosovo?
Dr [e{eq: Prvo, pod uticajem zapadnih sila koje su ohrabrile sada{wi reìm u Albaniji da ima ofanzivniji nastup protiv Savezne Republike Jugoslavije, protiv Srbije pre svega. Drugo, {to Albanija ima
mnogo unutra{wih problema i pa`wu sopstvene javnosti poku{ava odvu}i od tih problema. Tre}i razlog, {to je akcija na{e vojske u pograni~nom pojasu bila toliko efikasna da su iznena|eni i zapadni vojni stru~waci takvim stepenom efikasnosti, a i {to je to veliki {amar Vladi
Albanije, jer je dokazano weno u~e{}e u potpomagawu terorista na Kosovu i Metohiji u wihovom obu~avawu i slawu naoruàwa i vojne opreme.
To su tri razloga zbog kojih je albanski reìm trenutno izgubio glavu.
Ranije su poku{avali da verbalno iskaù svoje neme{awe u unutra{we poslove na{e zemqe i svoje zalagawe za mirno re{ewe samog problema. Sada, po{to su raskrinkani na ovom kqu~nom pitawu, jednostavno nastupaju do kraja sa otvorenim kartama.
Voditeq: Bilo je dosta re~i i o kantonizaciji, mogu}nosti kantonizacije odre|enih delova Republike Srbije. Konkretno, oko toga se digla
i najve}a pra{ina, ~ak su i neki akademici uzeli u~e{}e u tome i nudili neka mogu}a re{ewa. O ~emu se radi?
Dr [e{eq: Samo neozbiqni politi~ari i neozbiqni akademici bi
hteli umesto jedne ili dve pokrajine da Srbija ima deset pokrajina, regiona. Zvali bi regionima te pokrajine i svaki region bi trebalo da
ima skup{tinu i izvr{ni organ skup{tine, odnosno vladu. To je, prakti~no, federalizacija cele Srbije i vodi raspadu cele Srbije.
Jedan od tih projekata zagovara akademik Jovi~i}, a podràle su ga
neke neozbiqne politi~ke partije: Demokratska stranka Srbije, Srpska
liberalna stranka, Srpski pokret otpora i, {to je interesantno, Demokratska stranka. Taj projekat predvi|a regionalizaciju Srbije, podelu
na devet regiona i deseti Crna Gora, da se Vojvodina podeli na dva regi647
ona ili na tri regiona, a zatim Beograd, Isto~na Srbija, [umadija, Metohija, Kosovo, Ju`na Srbija, Jugoisto~na Srbija itd. Zamislite onda
kako bi Srbija izgledala i koliko bi to bila skupa dràva.
Voditeq: [ta je spre~ilo i {ta spre~ava Srbiju da izvr{i popis
stanovni{tva? Za{to to nije uspelo 1991. godine?
Dr [e{eq: Nije uspelo zato {to su [iptari masovno bojkotovali
popis. Ja sam li~no ube|en da nema definitivnog re{ewa problema albanske nacionalne mawine dok se ne ostvari taj popis, i ako do|e do nekih rezultata u ovim razgovorima, jedna od ta~aka }e morati da bude popis. Bez tog popisa se ne mogu napraviti novi bira~ki spiskovi i zato ne
znamo koliko ta~no Albanaca ìvi na Kosovu i Metohiji, koliko ih je
koji su dràvqani Savezne Republike Jugoslavije i Srbije. Ako ovaj dijalog krene i ako postigne neke rezultate, onda }emo imati vanredni popis stanovni{tva. Ina~e, redovni popis nam sledi 2001. godine.
Voditeq: Radili ste na Univerzitetu i Pri{tini kao profesor kakvu ulogu u ovim doga|ajima ima tzv. Albanolo{ki institut, koji po
mnogima predstavqa pandan Srpskoj akademiji nauka i umetnosti?
Dr [e{eq: Ja mislim da ne treba preterivati u proceni wegove uloge i zna~aja. Prvo, jedan veliki broj Albanaca je izrazito separatisti~ki usmeren, brojni su wihovi intelektualci u toj grupaciji i oni }e delovati separatisti~ki jo{ neko vreme. Da li }e oni sedeti na Albanolo{kom institutu ili }e sedeti negde na livadi ispod {qive, ili u kukuruzima, to je sasvim sporedno pitawe. Mi treba da ra~unamo na izraàvawe tih separatisti~kih tendencija.
Ono {to je nama bitno kao dràvi jeste da se uni{ti svaki terorizam i ako oni imaju neke separatisti~ke tendencije, da ih artikuli{u
kroz delovawe politi~kih partija u parlamentu, tako da ne mogu da predstavqaju opasnost. To {to }e, recimo, u saveznom parlamentu sedeti deset
Albanaca koji }e biti otvoreni separatisti, ili u republi~kom parlamentu Srbije dvadeset ili dvadeset pet, za{to bi to za nas bio problem?
Bitno je da se terorizam u korenu sase~e, da se uni{ti svaki terorizam. [to se ti~e Albanolo{kog instituta i nekih drugih zgrada, ovde je
za nas bitna zgrada, jer su te zgrade vlasni{tvo Republike Srbije i wima raspolaè Vlada. Ovog puta nije do{lo do promene vlasni{tva, nego
samo do odstupawa u kori{}ewu zgrade Albanolo{kog instituta i to je
jedna privremena mera kroz sporazum 3+3.
Tek kada se postigne neko trajno re{ewe, ako se konstitui{e neki
oblik kulturne autonomije Albanaca, onda }emo raspraviti i pitawe
zgrada. Nama nisu neophodne sve dràvne zgrade na Kosovu i Metohiji,
tako da jedan broj zgrada moèmo ustupiti ili prodajom ili davawem u
zakup. Ako se formiraju organi albanske kulturne autonomije na Kosovu i Metohiji, onda }e ti organi da organizuju naplatu doprinosa za
zdravstvo, {kolstvo, kulturu, informisawe, me|u pripadnicima svoje
nacionalne mawine. Jedan deo tih para }e morati da izdvoje da plate kiriju dràvi za zgrade koje koriste, kao {to }e pla}ati struju, komunalije i ostalo.
648
Neke zgrade moèmo i prodati. Ja sam za to da prodamo sve ono {to

nam je vi{ak, ali da plate punu cenu. Tim istim Amerikancima koji ih
podràvaju, jeftinije je da im daju pare i da kupe te zgrade, nego da ih hu{kaju da idu u rat, da sami zveckaju oru`jem, da prete svojom intervencijom i sli~no. Dakle, idemo na ~ista re{ewa.
Voditeq: Da li mo`da i najnovija re{ewa u novom zakonu o lokalnoj samoupravi nude mogu}nost ukqu~ewa Albanaca u politi~ki ìvot
na{e dràve?
Dr [e{eq: To je nudio stari zakon. Nijedan zakon u Srbiji nije donesen a da nije zahtevao u~e{}e pripadnika svih nacionalnih mawina u
javnom ìvotu. Oni sami nisu hteli, oni su se sami iskqu~ivali iz politi~kog ìvota. To je jedna vrsta politi~kog autizma, a autizam je jedna od najteìh bolesti. Kada se, ne daj Boè, dete razboli od autizma, onda za wega strani svet ne postoji. Ono odraste, ali ima veoma smawenu
komunikaciju sa spoqnim svetom, ima neki svoj unutra{wi svet, uop{te
ne reaguje na spoqna de{avawa.
Tako vam je i kod ovog politi~kog autizma. Oni su se sami iskqu~ili, politi~ki ìvot se odvija, a oni se u to ne upu{taju. To je veoma lo{e i za wihovu poziciju.
Voditeq: Poznato je da imate veoma dobru saradwu sa novinarima.
Me|utim, stranim izve{ta~ima ste odbili da date intervju.
Dr [e{eq: Prvo, zato {to nemam vremena za bacawe, drugo, zato
{to nemam poverewa prema ve}ini stranih dopisnika jer falsifikuju
izjave. Jedino kada se direktno ukqu~im, recimo, u program Glas Amerike, spreman sam da govorim i direktno kaèm u etar ono {to mislim.
Postoje novinari iz prijateqskih zemaqa kojima redovno dajem intervjue. Recimo, posledwi intervju sam dao pre dva-tri dana za rusku dràvnu televiziju.
Voditeq: Gospodine [e{eq, kolika je cena na{e slobode?
Dr [e{eq: Cena slobode ne moè da se izmeri. Sloboda je ne{to
najdragocenije {to se poseduje i zato slobodu moramo sa~uvati, moramo
sa~uvati dràvu, otaybinu. Nema te cene kojom bi neko mogao da nam plati otaybinu.
Velika isku{ewa nas ~ekaju i moram priznati da nisam ~ovek bez
straha. Ja se bojim svega toga {to nas eventualno ~eka, {to nam spremaju strane sile, ali sam odlu~an da izdrìm. Na kom mestu? Na onom mestu koje mi narod poveri, a popu{tawa nema, izdaje nema, kapitulacije
nema. Ako kapituliramo, izgubili smo sve, a ako se borimo, imamo {ansu da sa~uvamo ono {to je na{e.
Voditeq: Postoji li model kako preìveti eventualne sankcije,
ako se uvedu? Da li se i o tome raspravqa na sednicama Vlade?
Dr [e{eq: Mi smo sigurni da }emo boqe reagovati nego {to je to
bio slu~aj 1992. godine, jer sada imamo veliko iskustvo za sobom. Iskustvo pro{losti }e nam pomo}i da mere koje budemo preduzimali sada budu boqe i efikasnije, produktivnije, ali nije tako sigurno da }e do}i do
sankcija. Ja mislim da se ne}e ni u jednoj varijanti ponoviti one sankcije koje smo imali 1992. godine.
649
Sankcije nisu nemogu}e, ali nisu ni izvesne, nisu ni mnogo realne.

Opet }e nas zapadne sile {ikanirati spoqnim zidom sankcija, raznim
suspenzijama u me|unarodnim organizacijama, mo`da zabranom putovawa
za na{e politi~are, mo`da jo{ nekim merama, ali li~no mislim da onakvih sankcija kroz kakve smo pro{li vi{e ne}e biti.
Voditeq: Da li je i definitivno odbijen zahtev na{e dràve da u|e
u Savet Evrope?
Dr [e{eq: O~igledno je dobra voqa da do|e do prijema, samo bi oni
sada da trguju, da nas prime a da mi negde popustimo. Sada se pojavila varijanta da se vratimo u ~lanstvo Konferencije o evropskoj bezbednosti
i saradwi, ali kao novoformirana dràva, da nam ne priznaju kontinuitet. Sada su se zapadne sile saglasile, samo je problem novoformiranih
dràva koje su nastale otcepqewem od biv{e Jugoslavije. Traì se varijanta da mi podnesemo pismo, pa da oni to pismo tretiraju kao na{ zvani~an zahtev, kao na{u molbu za prijem.
Srpska radikalna stranka je kategori~ki protiv toga da se ukqu~ujemo u OEBS i u bilo koju drugu me|unarodnu organizaciju kao novoformirana dràva. Tamo gde nam ne priznaju kontinuitet ~lanstva
mi mislimo da ne treba ni da ulazimo, ali to je ingerencija savezne dràve. Mi na saveznom nivou nismo vladaju}a partija, jo{ nismo, tako
da ne mogu da procenim kakvo }e biti pona{awe saveznih institucija
vlasti.
Voditeq: Poznato je da se zalaète za doslednu privatizaciju i to
do kraja. Da li je to izvodqivo bez priliva stranog kapitala ili mo`da
prodajom, licitirawem nekih dobara?
Dr [e{eq: Izvodqivo je i bez priliva stranog kapitala, ali ne u
onoj najpovoqnijoj varijanti. Ako ne bude priliva stranog kapitala, do}i }e do obezvre|ivawa na{ih fabrika koje idu u proces privatizacije,
i onda to nije dobro. Vide}emo kako }e se te stvari razvijati i koliko
sutra zna}emo otprilike kakve su nam mogu}nosti. Ako ne bude zavo|ewa
sankcija, onda idemo na privatizaciju nekih firmi u dogledno vreme,
ali }emo najvi{e insistirati na privatizaciji za gotov novac, kako bismo taj novac iskoristili za re{avawe nekih drugih problema.
Voditeq: Ho}e li biti ukinute uvozno-izvozne dozvole, budu}i da se
zalaète za liberalniji na~in prometa robe i usluga?
Dr [e{eq: Ja sam za ukidawe tih kontingenata i uvozno-izvoznih
dozvola. To je ingerencija savezne dràve i Savezne vlade.
Voditeq: Da li moè da krene neka preporuka sa republi~kog nivoa?
Dr [e{eq: Mi o tome razgovaramo u Vladi Republike, jo{ nismo iskristalisali stav {ta da traìmo od Savezne vlade, ali smo se saglasili da idemo liberalnim kursom u ekonomiju.
Voditeq: Da pre|emo na pitawa gledalaca. Idemo redom.
Sve ~estitke gospodinu [e{equ za ulazak u Vladu narodnog jedinstva, {aqe Petar Markovi}. Dragan Markovi} pita: Kada }e se odobriti prenos vozila iz Crne Gore?
650
Dr [e{eq: To mora da se re{i na jedinstven na~in za celu zemqu.

Nedopustivo je sve ovo {to se de{ava u Crnoj Gori, a i neverovatno je da
~ovek u jednom delu dràve moè da uveze polovan automobil, da ga registruje, a ne moè da izvr{i registraciju u drugom delu dràve. Mi moramo imati jedinstven stav na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i tu sam ja li~no za liberalizaciju, sve dok se na{a fabrika automobila ne osposobi da deluje kako treba i dok ne budemo raspolagali
mnogim licencama, dok proizvodwa automobila ne bude zadovoqavala
na{e potrebe.
Li~no mislim, ne mogu da govorim da je to stav Vlade Srbije, jer Vlada o tome do sada nije ni raspravqala, da bi trebalo i}i na liberalizaciju uvoza polovnih automobila. âk nam je povoqnije za perspektivu na{e
sada{we fabrike, Zastave iz Kragujevca, da se uvoze polovni automobili, jer im je vek trajawa kra}i, pa kada fabrika iza|e iz krize, oni koji su
uvozili polovne automobile bi}e spremni da kupuju novi automobil, eventualno doma}e proizvodwe. Ipak, qudi koji kupuju automobile pripadaju
vi{oj, sredwoj i visokoj dru{tvenoj klasi. Oni najbogatiji kupuju luksuzan, novi automobil, wime se razme}u na na{im drumovima. Ima jedna kategorija qudi za koje se ne moè re}i da je siroma{na, da je bez novca, ali
nemaju ba{ para za luksuzne automobile. Oni kupuju polovan automobil,
star tri-~etiri godine, a nekada pet-{est godina, i za to imaju novac.
Sada bi bilo pametno da dràva omogu}i uvoz, da propi{e neku odluku o carini. Dakle, da carina ne bude takva da potpuno destimuli{e
uvoz, ali da u solidnom iznosu dràva puni blagajnu iz toga.
Voditeq: U svakom slu~aju, to bi bio zna~ajan prihod.
Dr [e{eq: Ja mislim da je ta varijanta najpametnija. Potpuna zabrana da se uvoze automobili stariji od dve godine nije dobra.
Voditeq: Pomenuli smo Crnu Goru, kako funkcioni{e na{a savezna dràva? Postoji li sukob vlasti u Beogradu i vlasti u Podgorici?
Dr [e{eq: Postoji, to se videlo i po odnosu aktuelnog reìma u
Crnoj Gori prema referendumu u Srbiji. Zatim, \ukanovi} je li~no u
nekoliko navrata traìo strano me{awe u proces re{avawa kosovskog
problema. To su sve veoma lo{e stvari.
Nadam se da }e ovi izbori u Crnoj Gori voqom naroda dati neka nova re{ewa. Mislim da }e Srpska radikalna stranka tamo biti parlamentarna partija. Se}ate se da su nas 1995. godine brutalno izbacili iz
Narodne skup{tine Crne Gore, jer nismo bili po voqi reìma. Vide}emo kako }e se te stvari daqe re{avati, ali problemi u odnosu savezne
vlasti i republi~ke vlasti u Crnoj Gori postoje, oni su otvoreni.
Voditeq: Koji su motivi gospodina Mila \ukanovi}a da se zalaè
za posredni{tvo u re{ewu kosovskometohijskog problema?
Dr [e{eq: Za motive treba wega direktno pitati, ali u svakom slu~aju, aktuelni reìm u Crnoj Gori koji predvodi Milo \ukanovi} nastupa sa stavom {to gore za Srbiju, to boqe za wih. To je veoma lo{ stav
i ne moè Crnoj Gori biti boqe ako je Srbiji gore. Ne moè Crna Gora
da se izoluje od Srbije.
651
Voditeq: [ta mislite, da li nam predstoje sankcije?

Dr [e{eq: Ve} smo odgovorili na to pitawe. Ja mislim da nisu mnogo verovatne, ali vide}emo sutra kakav }e biti stav Kontakt grupe. Pravih sankcija nema bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija.
To su one najozbiqnije i najopasnije sankcije. Ovo je sada neka parcijalna mera Evropske unije, Kontakt grupe, OEBS-a.
Voditeq: Da li se moè o~ekivati inflacija tokom 1998. godine, odnosno da se ponovi 1993. godina?
Dr [e{eq: Ja ne verujem da je mogu}a hiperinflacija, dakle, nije
mogu}e ponavqawe 1993. godine, zato {to smo zauzeli ~vrst stav da nema
{tampawa novca i zato {to smo zauzeli ~vrst stav da nema rebalansa
buyeta. Nismo republi~ki buyet prilago|avali novom kursu dinara. Izvesna inflacija }e postojati, ali jednocifrena, 2-3 odsto mese~no. Ne
moèmo jo{ dugo to izbe}i, jer nemamo dovoqnu proizvodwu robe. Tamo
gde nema dovoqne ponude robe na trì{tu, dolazi do dizawa cena.
Voditeq: Da li je ovo realan kurs marke, odnosno dinara?
Dr [e{eq: Da, sada je realan kurs. Mi smo se neprekidno kao stranka zalagali za realan kurs dinara.
Voditeq: Da li buyet ovakav kakav je moè da zadovoqi potrebe Republike?
Dr [e{eq: Mora}e, {tede}emo na svakom koraku.
Voditeq: Kova~evi} pita: Za{to penzionerima kasne penzije, a
prosvetni radnici dobijaju plate? [ta da rade penzioneri?
Dr [e{eq: Vlada ima ~etiri najve}e obaveze mese~no: da isplati
penzije, plate zdravstvenim i prosvetnim radnicima, i da isplati de~ji
dodatak. Svaki put se dovijamo i mukotrpno obezbe|ujemo novac, bez
{tampawa dinara. [tampawem uni{tavamo ekonomiju i obezvre|ujemo
dinare. Mislim da }e sada Vlada nastojati da se pre 1. maja isplati prvi
deo penzije za februar i da }emo uspeti. Ali zaista velike muke postoje
da se taj novac obezbedi iz realnih izvora.
Ako sada izbegnemo sankcije i krenemo u ozbiqniji proces privatizacije, onda }e vi{e para da bude i mo}i }emo da nadoknadimo ono staro
i da redovno obezbe|ujemo isplatu novih penzija i de~jih dodataka.
Voditeq: Koliko bi redovnije pla}awe poreza i obaveza dràvi od
strane Albanaca moglo da uti~e da se poboq{a na neki na~in ta nov~ana masa koja omogu}ava redovnije isplate?
Dr [e{eq: Vidimo da ti izvori nisu samostalni. Ne treba oni da
nam daju pare za na{e fondove, treba da pla}aju porez, {to ide direktno
u dràvni buyet, a to moraju da pla}aju i tu }emo morati da uteramo redovnu naplatu. Mora}emo da zavedemo red i disciplinu na svim delovima teritorije Srbije.
Drugo, mi sada pripremamo jednu varijantu smawivawa doprinosa i
poreza na plate, sada je to 123 odsto na prose~nu platu. Mi }emo to
ozbiqno sada oboriti, to je jedna od prvih na{ih mera. Izve{}emo izvesne korekcije u sistemu i oboriti stopu doprinosa i poreza na plate. Time }emo osloboditi uspe{ne firme u pogledu mogu}nosti da pove}aju
652
plate zaposlenim radnicima, a oslabiti pritisak na firme koje su u teòj situaciji, i to je samo prvi na{ potez u tom pravcu. A mi }emo istrajati do kraja, sada je pitawe kada }emo to uspeti, dok ne svedemo stopu doprinosa na 50 odsto i na tome bi trebalo da ostane.
Voditeq: Dragoslav Milojkovi} pita: Kako }e se isplatiti stara
devizna {tedwa?
Dr [e{eq: Radi se intenzivno na dono{ewu zakona o staroj deviznoj {tedwi. Ako budemo imali uspe{nu privatizaciju i ako bude uspe{na prodaja jednog dela dràvne imovine, gledali bismo da {to pre isplatimo sve partije stare devizne {tedwe u iznosu do hiqadu maraka.
Takvih je 86 odsto od ukupnog broja partija i to iznosi negde izme|u dve
stotine pedeset i tri stotine miliona maraka, zna~i, nije i suvi{e velika suma novca da ne bismo mogli to da uradimo. To bi sa jednom ozbiqnom privatizacijom moglo da se zavr{i. Nama je bitno da re{imo problem tih sitnih deviznih {tedi{a, a onda bi krupnije devizne {tedi{e
mogle lak{e u nekoj vremenskoj perspektivi, ako bi bile zainteresovane, da kupe neku fabriku, neki pogon, neku dràvnu zgradu, da kupe neke
placeve za svoju staru deviznu {tedwu.
Nama jesu problem sitne {tedi{e koje bi htele da plate ra~un za
struju, koje bi htele da kupe ne{to za ku}u, hranu, da kupe deci ode}u. Razumete, zbog toga je taj problem urgentan.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da li se mo`da razmatra neka mogu}nost u Republi~koj vladi uvo|ewa i vra}awa, kako god ho}ete, dugoro~nih kredita? Da li postoje uslovi?
Dr [e{eq: Ne, zato {to je mese~na bankovna kamata vrlo visoka.
Zato ne moèmo i}i na dugoro~ne kredite kada banke traè 10 odsto mese~nu kamatu na sve zajmove. Ako dobijete pet posto mese~nu, sa pet posto mese~ne kamate kao da ste dobili premiju na lutriji, a ako imamo sada u takvoj situaciji na godi{we kamate pet do {est procenata godi{we, onda se ne pona{amo trì{no u skladu sa zakonom ponude i potra`we, administriramo ekonomiju i posebno je upropa{}avamo. Na{ ciq
je da se ekonomskim merama obara ova kamatna stopa i da ona u dogledno
vreme pre|e sa mese~nog na godi{we obra~unavawe.
Recimo, u svetu, kamatna stopa je pet do {est posto godi{we, to je
ve} solidna kamatna stopa. Kada bi kod nas bila 20 odsto godi{wa kamatna stopa na kredite, to bi bilo izvanredno. Mi sada imamo veoma visoke mese~ne iznose.
Voditeq: Zna~i, za sada ostaju ti kratkoro~ni krediti uz u~e{}e depozita...
Dr [e{eq: Za sada, mora tako da bude.
Voditeq: Rade iz Ni{a pita: Koliko vremena treba [iptarima da
iza|u na pregovore, jer ste ih ve} deset puta pozvali, a oni se nisu odazvali?
Dr [e{eq: Poziva}emo ih ako treba sto godina, na wima je da odlu~e. Mi smo spremni za pregovore, spremni smo da razgovaramo o svim pitawima. Imamo formiran tim Vlade Srbije za te razgovore.
653
Voditeq: Todor Stankovi} pozdravqa dr Vojislava [e{eqa i pita:

Da li }e Vlada Srbije na}i neko re{ewe kako bi gra|ani mogli da plate elektri~nu energiju?
Dr [e{eq: Radimo na tome. Kod nas je elektri~na energija najjeftinija u Evropi, ali je gra|anima to stra{na obaveza da svakog meseca
plate ra~un. Vide}emo koju }emo varijantu primeniti, u svakom slu~aju,
svesni smo problema i na wegovom re{avawu radimo. Ne mogu da vam govorim detaqe, jer jo{ to u Vladi nije do kraja usagla{eno. @uta {tampa
objavquje da predstoji neko poskupqewe, za mene su objavili u Dnevnom
telegrafu da sam obe}ao Elektroprivredi poskupqewe od 30 odsto itd.,
to su sve dezinformacije, izmi{qotine, to je psiholo{ki rat. To je pravi psiholo{ki rat. Nikakve odluke u tom smislu nije bilo, nikakvog dogovora, a ~ak i ako bude neke korekcije, garantujem da ne}e biti tolika,
ne}e biti ni upola tolika, garantujem.
Voditeq: Iako je ova zima na izmaku, evo, ve} smo uveliko za{li u
prole}e, me|utim, dolazi slede}a zima i kakvo je stawe energenata?
Mnogi se to pitaju.
Dr [e{eq: Mora}emo da vr{imo remont na{ih potencijala u proizvodwi elektri~ne energije, termocentrala, hidrocentrala. U to }e
morati da se uloì mnogo novca. Mi bismo poku{ali da to uradimo bez
nekog enormnog pove}awa cena struje. Ako do|e do ubrzane privatizacije, na ~emu radimo, lak{e }emo i taj problem re{avati.
Moramo da poboq{amo stawe rudnika ugqa. Znate, ima ~itav niz
problema na kojima radimo. Ono ~ega se ja najvi{e bojim, to su neumerena o~ekivawa, preterana o~ekivawa.
Voditeq: Zorica pita: Za{to u Ni{u na referendumu nije bilo u
komisijama ~lanova Srpske radikalne stranke, ve} samo Socijalisti~ke
partije Srbije?
Dr [e{eq: Ostali su oni stari bira~ki odbori, iz stare izborne
komisije. Jednostavno nije bilo vremena da se formiraju nove. U nekim
op{tinama je bilo a u nekim nije.
Recimo, u Zemunu je bilo, ali tamo od 1992. godine radikali imaju
stalne ~lanove u Op{tinskoj izbornoj komisiji. Ovde je bila malo druga~ija situacija, nasle|ena od Mileta Ili}a, koliko se ja se}am. Nisu
mewane u me|uvremenu op{tinske izborne komisije.
Voditeq: Uz odre|ene korekcije.
Dr [e{eq: Korekcije su bile, utoliko {to su stranke na izborima
imale pravo na svoje ~lanove, a pravih promena nije bilo.
Ako se donese novi zakon o lokalnoj samoupravi, i}i }e se na formirawe op{tinskih izbornih komisija u svim op{tinama. Nismo imali
razloga da ùrimo.
Voditeq: Kako komentari{ete...
Dr [e{eq: Nepravilnosti, prakti~no, nije ni bilo.
Voditeq:... upozorewa koja su stigla sa skup{tinske govornice pojedinih predstavnika, prete`no muslimanskih partija.
654
Dr [e{eq: Videli ste, tu je bilo i nekih polemika. Oni imaju izrazito antisrpski kurs. Ra~unaju da bi mogli u mutnom ne{to uloviti,
uz podr{ku zapadnih sila. Mi smo im otvoreno stavili do znawa da od
toga nema ni{ta.
Voditeq: Mnogi smatraju da je referendum izvanredno organizovan,
budu}i da je organizovan i pripremqen za veoma kratko vreme.
Dr [e{eq: Zaista je izvanredno organizovan.
Voditeq: Da li je bilo nekih primedbi?
Dr [e{eq: Koliko ja znam, nijedna ozbiqna primedba nije bila
uloèna. Bilo je, eto, tako, s vremena na vreme, na nekim mestima...
Voditeq: Kako se na Kosovu glasalo?
Dr [e{eq: Iza{li su svi Srbi, skoro svi Srbi, iza{ao je ogroman
procenat muslimana, ogroman procenat Turaka, Goranaca, Roma, Egip}ana i iza{ao je jedan broj Albanaca, ali ne naro~ito veliki.
Voditeq: Da li je mo`da neko ometao rad komisija na Kosovu i
Metohiji? Imate li takvu informaciju?
Dr [e{eq: Pravog ometawa nije bilo. Znate, albanski teroristi i
separatisti me|u pripadnicima svoje nacionalne mawine seju strah, nesigurnost. Videli ste, ubijaju one koji su lojalni Srbiji, progone ih.
Voditeq: Zorica pita: Za{to je u Ni{u prosek za ostvarewe prava
na de~ji dodatak mawi nego u Beogradu?
Dr [e{eq: Li~no mislim da bi taj prosek treblao da bude u celoj
Srbiji identi~an.
Voditeq: Dule iz Bebatova pozdravqa gosta i pita: Kada }e se ukinuti taksa za Radio Televiziju Srbije?
Dr [e{eq: Dok je ova Vlada narodnog jedinstva, ta taksa se ne}e
ukidati. Ni u predizbornoj kampawi nismo obe}avali ukidawe takse.
[ta je mogu}e? Mogu}e je da se iznos takse fiksira. Da ne zavisi od
cene struje, nego da se fiksira. I vide}emo da li }emo se na tom pitawu
usaglasiti.
Voditeq: Kada smo pomenuli Radio Televiziju Srbije, {ta }e biti
sa dodelom frekvencija lokalnim TV stanicama?
Dr [e{eq: To je u nadle`nosti savezne vlasti, ali ja se nadam, ube|en sam da }e sve lokalne, regionalne i centralne radio i televizijske
stanice koje ispuwavaju uslove dobiti frekvenciju. S tim {to }e se onda napla}ivati izvesna taksa za kori{}ewe te frekvencije, {to je sasvim normalno. Nadam se da taksa ne}e biti prevelika.
Voditeq: Listaju}i ova pitawa primetio sam da su mnogi na{i sugra|ani zabrinuti i za sportske sankcije. Na{a reprezentacija Jugoslavije u fudbalu je zaista na jedan vol{eban na~in do{la do svetskog prvenstva...
Dr [e{eq: To postoji, naravno, kao opasnost. Ali, evo, kao {to vidimo, Francuska se suprotstavqa tome. Verovatno Amerikanci ne}e nai}i na razumevawe drugih evropskih zemaqa. Mora se priznati da tu postoji izvesna gradacija otvoreno neprijateqski stav ima Amerika.
655
Amerikance donekle sledi Velika Britanija. Ne{to slabije antagonizme iskazuju Nema~ka i Francuska, dok, recimo, Italija ima relativno prijateqski stav prema na{oj zemqi. Mogli ste videti, od kada je
do{lo do promene vlasti u Italiji i od kada je u onim aferama nestala
Demohri{}anska partija, kada se prekomponovala italijanska politi~ka scena, nemamo nijedan slu~aj da su Italijani zao{travali odnos prema na{oj zemqi i da su pokazivali mr`wu, averziju, da su poku{avali da
napakoste.
I to je dosta dobra stvar za nas. Vide}emo kako }e se to desiti. Li~no ne verujem da }e do}i do onemogu}avawa na{e reprezentacije da u~estvuje na prvenstvu u Francuskoj, ali vide}emo. Ne mogu da se zakunem ni
u {ta da je apsolutno nemogu}e, znate. Sve su sada opcije otvorene, ali
realno gledaju}i, ne verujem da }e do toga do}i.
Voditeq: Dobrivoje pita: Da li znate kako ~etvoro~lana porodica
moè da ìvi sa 500 dinara?
Dr [e{eq: Ne moè nikako sa 500 dinara. Ako nemaju neke dodatne
prihode, oni su osu|eni na gladovawe. Svestan sam toga.
Voditeq: Rodoqub pita: Za{to vam je toliko stalo do toga da uni{tite srpski narod?
Dr [e{eq: Meni je stalo da doprinesem da se spase srpski narod i
Srbija i sve {to radim, ~inim u tom pravcu. Srpski narod bi da uni{te
oni koji pristaju na zapadne sile i koji bi da se stave u wihovu slu`bu u
ciqu razbijawa i rasturawa Srbije.
Voditeq: Du{an pita, odnosno konstatuje: Crnogorska vlada je objavila da }e isplatiti staru deviznu {tedwu. Kada }e se to re{iti kod
nas?
Dr [e{eq: Na to pitawe sam ve} odgovorio. [to se ti~e crnogorske vlade, ona to nagove{tava pred ove vanredne parlamentarne izbore.
Ne verujem da su u stawu to da urade. Verovatno }e jedan deo isplatiti.
Dobili su ne{to novca sa Zapada, ~ujem iz Amerike, pet miliona dolara, i jo{ iz nekih dràva. To je relativno sitan novac, ali u Crnoj Gori
ta stara devizna {tedwa nije ni naro~ito visoka. Ne moè uop{te da se
meri sa onom u Srbiji.
Voditeq: Penzionerka iz Ni{a: Da li }e se dati penzije pre praznika i kada }e se isplatiti zaostale penzije?
Dr [e{eq: Ne mogu da se zakunem, ali Vlada radi intenzivno da se
pre 1. maja isplati prvi deo penzija za februar. O ovom drugom delu pitawa sam ve} odgovorio tokom emisije.
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta je sa praznicima koji }e se slaviti ubudu}e?
Dr [e{eq: Mi }emo se zalagati za promenu Zakona o praznicima,
ali nije nam to prevashodno pitawe. Znate, da vidimo, imamo tri prioriteta Kosovo, ekonomija, socijalni problemi, da se tome posvetimo.
Re{ava}emo sukcesivno i ostalo, gde nam bude mogu}e da postignemo saglasnost. Mislim da oko praznika ne bismo tako lako postigli saglasnost, pa za{to bismo to pitawe stavqali u prvi plan.
656
Voditeq: Miodrag pita: Za{to poqoprivredne penzije kasne po sedam meseci?

Dr [e{eq: Iz istih onih razloga iz kojih kasne i de~ji dodaci godinu dana, ili ove redovne penzije po dva i tri meseca zbog hroni~ne
nesta{ice novca, zbog prazne kase u fondovima.
Voditeq: Daliborka Stojkovi}: Ho}e li biti rata?
Dr [e{eq: Nadam se da ne}e. Uveren sam da ne}e, ali ne mogu garantovati. Uvek je rat mogu}. Kad je rat mogu}? Kad nas neka strana dràva
napadne. Ne verujem da [iptari sami mogu da povedu rat protiv Srbije
i srpskog naroda, ni Albanci, ni Albanija cela.
Rat je mogu} ako nas napadne neka spoqna sila. Ovde su mogu}e teroristi~ke aktivnosti {iptarskih separatista, ali to je policija u stawu
da suzbije. Na{a vojska je u stawu da sa~uva granice, to je pokazala, videli ste ove efikasne akcije koje su izvedene u grani~nom pojasu prema Albaniji.
Voditeq: Svetlana Stojanovi}: Najtopliji pozdrav dr Vojislavu
[e{equ i puno uspeha na novom zadatku.
Radomir Petri}: Kako je mogu}e da u jednoj pravnoj dràvi ima toliko java{luka, konkretno na Kosovu?
Dr [e{eq: Java{luka nema samo na Kosovu, nego u svim delovima
Srbije. Mora}emo se boriti protiv java{luka. To je veoma te{ka i naporna borba. Ne moè se u kra}em roku posti}i neki ozbiqniji rezultat, ali moramo sopstvenim primerom sluìti za ugled.
Zna~i, moramo se postavqati odgovorno, savesno, disciplinovano, a
mi radikali smo ve} odavno pokazali da smo i odgovorni, savesni, disciplinovani, marqivi i da ~asno i po{teno obavqamo one poslove koji
nam se povere.
Voditeq: Koliko su vam iskustva s lokalnog nivoa pomogla u prvim
danima na ovim funkcijama?
Dr [e{eq: Mnogo, mnogo. Mi smo u~ili u Zemunu kako se vlada i postigli ogromne rezultate. Postigli smo takve rezultate kakve niko nigde
u drugim delovima Srbije nije ostvario. To se pro~ulo po celoj Srbiji.
Mi se sada u Vladi Srbije nalazimo u ulozi u kakvoj ranije nikada
nismo bili. Mi sada u~imo. Sti~emo iskustvo. Ali vrlo brzo u~imo i
vrlo brzo delujemo. Radimo na planu realizacije ekonomskih ciqeva. Ne
moè se ba{ o~ekivati da rezultati budu takvi kakvi su bili u Zemunu,
ali bi}e dobri, ube|en sam.
Voditeq: Luka Miti} pita: Da li }e se Vojislav [e{eq i kao potpredsednik zalagati za trogodi{we porodiqsko bolovawe?
Dr [e{eq: Da, sve {to bude mogu}e da u~inimo na planu za{tite
majki, dece, sve }emo u~initi. Sada razmi{qamo o tome, radimo, iznalazimo sistemska re{ewa i za de~je dodatke. Traìmo mere za podsticawe
nataliteta. Sve {to bude mogu}e, u~ini}emo na tom planu.
Voditeq: Slavi{a pita: Za{to Vlada Srbije ne uhapsi Ibrahima
Rugovu?
657
Dr [e{eq: To bi bio pogre{an potez. Mi treba da hapsimo sve one

kod kojih se na|e oru`je, nelegalno oru`je, a Rugovu i druge politi~ke
predstavnike albanske nacionalne mawine ne}emo da diramo.
Kada bismo ih uhapsili, dali bismo argument u ruke srpskim neprijateqima. Rugova je dràvqanin Srbije i ima pravo da izraàva politi~ke stavove kakve god ho}e. Dok se ne lati oru`ja, ne sme mu dlaka sa
glave faliti. Nama nije ciq da hapsimo, nama je ciq da razgovaramo, da
dokaèmo da su na{i argumenti ja~i.
Voditeq: U ~ijoj je ingerenciji takozvana Oslobodila~ka vojska Kosova?
Dr [e{eq: Ona je u ingerenciji policije, jer je to teroristi~ka organizacija. Svuda u svetu policija se obra~unava sa teroristima. Kada je
re~ o grani~nom pojasu, onda je u ingerenciji vojske. Svaki poku{aj ilegalnog prelaska preko granice je u ingerenciji vojske.
Voditeq: Milosavqevi} pita: Da li je Vatikan jedan od osnovnih
kreatora novog svetskog poretka?
Dr [e{eq: Pa, ne bi se ba{ moglo re}i na ovaj na~in na koji se taj
svetski poredak realizuje. Iza wega stoji Amerika. Ali Vatikan u~estvuje i poku{ava kroz svoje interese da vr{i ekspanziju na Istok. Videli ste {ta se de{ava u Bugarskoj, gde je do{lo do rascepa Pravoslavne crkve i to ozbiqnog rascepa. Tu su ume{ani prsti Vatikana, zatim na
podru~ju Makedonije. Tamo je izrazita tendencija pretvarawa makedonske crkve u unijatsku.
E, sad, kakav }e biti ishod, vide}emo. Vatikan mnogo deluje na podru~ju Rusije i Ukrajine. Tamo se ve} stvaraju ogromni problemi wegovim
delovawem.
Voditeq: Da li se Vatikan preko organizacije Sveti Eu|idio, u
pregovorima Rugove sa Milo{evi}em, ve} ume{ao u unutra{we stvari
Srbije?
Dr [e{eq: Ne. Ta organizacija Sveti Eu|idio nije direktna ispostava Vatikana. Ona pripada Katoli~koj crkvi, ali ne bi se moglo re}i da pripada vatikanskim dràvnim strukturama.
Voditeq: Igor pita: Dokle }e vojska biti na prosja~kom {tapu?
Dr [e{eq: Vojska }e biti u te{koj socijalnoj situaciji dok je i cela dràva u krizi. [to bude u na{oj mo}i, mi }emo uraditi da doprinesemo da se popravi poloàj vojske.
Vi ste videli da se u nekim delovima Srbije realizuju neke od ideja
koje smo godinama zagovarali. Ve} ima gradova gde se trampi Dom armije za izvestan broj stanova za oficire i profesionalne vojnike. Ima ~itav niz primera da se tu re{avaju neki kqu~ni problemi, ali hroni~na
nesta{ica novca, problemi saveznog buyeta to je ono {to optere}uje
celu dràvu.
Gro saveznog buyeta, ~etiri petine otprilike, ide na finansirawe
vojske, ali ni savezni buyet ne}e smeti da se rebalansira, jer se mora
o~uvati vrednost dinara. Moramo i}i na neke unutra{we preraspodele
658
i moramo vojsku jo{ ubrzanije osloba|ati glomazne logistike. Vojska

mora da se posveti razvoju borbenih jedinica, mora da se oslobodi balasta, svega onoga {to je ko~i i {to rasipa to malo novca koji ima.
Voditeq: Ju~e smo proslavili Dan dràvnosti Savezne Republike
Jugoslavije. Va{i utisci sa prijema koji je uprili~io predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milo{evi}...
Dr [e{eq: Utisci su lepi. Bio je ceo diplomatski kor, bili su istaknuti politi~ari, kulturni radnici, bila je lepa atmosfera. To je otprilike trajalo dva sata. Qudi su se susretali, razgovarali.
Voditeq: Raki} pita: [ta mislite o odlasku Mila \ukanovi}a u
Ameriku i Nema~ku?
Dr [e{eq: U principu nemam ni{ta protiv odlaska u Ameriku i
Nema~ku. Ja sam protiv wegovog pona{awa u pogledu srpskih nacionalnih interesa u tim stranim dràvama. On ode u strane dràve i tamo se
zalaè za strano me{awe u unutra{we poslove Srbije i nastupa sa pozicija koje su suprotne interesima srpskog naroda. To je ono {to je problem. Samo putovawe nije problem.
Voditeq: Marinkovi} pozdravqa gosta i pita: Kada }e se re{iti
pitawe mita i korupcije u velikim dru{tvenim firmama?
Dr [e{eq: I to je veoma teàk problem koji mora da se re{ava, a
ne moè brzo da se re{i. Najefikasnije se taj problem re{ava ukidawem
kruga na kome po~ivaju privilegije. Recimo, uvozno-izvozne dozvole kontingenata, dakle, ukidawem ingerencija vlasti gde dolazi do zloupotreba. [to se ti~e privrednih preduze}a, dru{tvenih firmi privatizacija je najboqi lek i protiv mita i protiv korupcije.
Voditeq: Pozdravqam gosta. Kada }e se pove}ati penzije i plate, s
obzirom da je dinar devalvirao i da su cene porasle?
Dr [e{eq: [to se ti~e plata, wihovo pove}awe }e morati da zavisi od produktivnosti rada, od pove}awa proizvodwe, i naravno, mi }emo
to podsta}i obarawem stope doprinosa i poreske stope. Dok se ne pove}aju prose~ne plate, nemogu}e je pove}awe penzija. Znate, zakonom su
penzije vezane za nivoe plata.
Voditeq: Pozdrav gostu od Marka i pitawe: [ta }e biti sa uhap{enim direktorima Duvanske industrije Ni{?
Dr [e{eq: Wima }e biti su|eno. Koliko ja znam, dokaza protiv wih
ima mnogo, ali se ne bih sada me{ao u rad suda. Nadam se da }e sud objektivno i savesno proceniti sve ta~ke optu`nice i da }e izre}i odgovaraju}u presudu.
Voditeq: Nikoli} se obra}a ovako: Gospodine [e{eq, vas je narod
izabrao da sru{ite socijaliste, a ne da sa wima sklopite brak. Nastavqate kako vam oni diriguju. U va{oj predizbornoj kampawi rekli ste da
}ete ukinuti taksu za Radio Televiziju Srbije, a sada od toga ni{ta.
Dr [e{eq: Ne. U predizbornoj kampawi, mislim da sam o tome govorio i na va{oj televiziji, nisam rekao da }emo taksu ukinuti i da }emo takse ukidati. Mo`da }emo u nekoj perspektivi, ali sada ne. Ali }emo i}i na fiksirawe te takse, da se ta~no zna koliko se pla}a i da ne zavisi od visine cene struje.
659
U predizbornoj kampawi mi smo isticali da èlimo vlast. Mi èlimo vlast sami i mi smo je realizovali sa ovim programom. Narod je
presudio na ovaj na~in na koji je presudio. Nije dozvolio nijednoj politi~koj partiji da sama formira vladu.
Zato se vlada mogla formirati samo kao rezultat kompromisa u pregovorima izme|u pojedinih politi~kih partija, izme|u najve}ih politi~kih partija u parlamentu. Ova sada{wa Vlada narodnog jedinstva je
rezultat takvog kompromisa.
Mi smo ulaskom u Vladu narodnog jedinstva pokazali spremnost da
preuzmemo deo odgovornosti za ukupno stawe u Srbiji i za re{avawe nagomilanih problema, a narod }e na slede}im izborima da ceni da li su
na{i rezultati dobri ili lo{i.
Mi smo svesni da }emo tu polagati pravi ispit. Preuzeli smo rizik
i nosimo se s tim rizikom. A {to se ti~e braka, besmislena je ta floskula, znate. I nismo mi obe}avali ru{ewe socijalista, nego smo iskazivali èqu da mi do|emo na vlast. Nismo mi stranka sa negativnim predznakom, stranka protiv ne~ega, stranka za ru{ewe, stranka za obarawe, mi
smo stranka osvajawa, stranka realizacije, stranka uspeha.
Voditeq: Kakva je koordinacija sa Srpskom radikalnom strankom u
Republici Srpskoj i u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Maksimalna. Mi smo jedna politi~ka partija. Formalno, to su tri politi~ke stranke, jer je svaka registrovana, jedna u Beogradu, jedna u Podgorici, jedna u Bawaluci. Me|utim, mi smo u su{tini jedna politi~ka partija. Imamo jedinstven centralni strana~ki organ,
Centralnu otaybinsku upravu. Sara|ujemo na svim pitawima. Dobro
funkcioni{emo.
Voditeq: Naravno, u~estvova}ete i na predstoje}im izborima u Crnoj Gori 31. maja...
Dr [e{eq: I na izborima u Republici Srpskoj 12. septembra.
Voditeq: Kako komentari{ete, gospodine [e{eq, najnovije doga|aje u Drvaru i nasrtaje na Srbe koji su poku{ali da se vrate na svoja ogwi{ta?
Dr [e{eq: Ti doga|aji pokazuju da nema ni{ta od povratka Srba na
teritoriju Muslimansko-hrvatske federacije ili na teritoriju Srpske
Krajine koja se nalazi pod hrvatskom okupacijom. Srbi mogu biti sigurni samo na teritoriji na kojoj postoji wihova vlast.
Voditeq: Pozdravqamo dragog gosta gospodina doktora Vojislava
[e{eqa, koji je preuzeo veliku odgovornost u preuzimawu obaveza i vlasti
u vremenu kada mnogi to ne bi uradili, u ovim te{kim vremenima. vlasnici Televizije Nais gospo|a Ruìca i gospodin Miodrag \or|evi}.
Tomislav pita: Za{to samo Srbi sluè vojsku, gde su [iptari? Za{to oni ne sluè?
Dr [e{eq: [iptari jo{ nisu oslobo|eni vojne obaveze, ali se dràva ne trudi mnogo da ih natera da sluè. Mislim da je boqe da ne sluè. Ako u toj meri to od mene bude zavisilo, ja }u se zaloìti u tom procesu pregovarawa da pristanemo da se pripadnici albanske nacionalne
mawine oslobode sluèwa vojne obaveze.
660
[to da ih mi naoruàvamo, da ih mi obu~avamo, pa da sutra oru`je

okrenu protiv nas? Ima, naravno, jedan procenat lojalnih pripadnika
albanske nacionalne mawine, i ako oni budu èleli da sluè vojsku, to
bi im bilo omogu}eno. Dakle, ne bi nikom bilo zabraweno, ali ne bismo
nijednog Albanca terali da sluì vojsku.
A, svi Srbi, sposobni, mora}e da sluè vojsku. Mo`da }emo u perspektivi i}i na smawivawe vojnog roka. To je varijanta koja bi mo`da
bila realna.
Voditeq: Nema onog tzv. gra|anskog sluèwa vojnog roka, ono kada
je pre podne u kasarni, na obuci, a posle podne...
Dr [e{eq: Ja sam li~no protiv toga. Ja mislim da to nije sluèwe
vojnog roka u pravom smislu te re~i, da je to poigravawe s vojskom.
Voditeq: Nadica pozdravqa gosta i voditeqa i postavqa pitawe:
Da li Elektrodistribucija Srbije ima pravo da napla}uje taksu ako je
prethodno iskqu~ila struju?
Dr [e{eq: Znate, taksa nije vezana za potro{wu struje. Taksa nije
vezana ni za {ta, osim za pravo gledawa programa dràvne televizije.
Takva praksa postoji u svim evropskim zemqama, a ima nekoliko zemaqa
u kojima se naplata takse vr{i uz ra~un za struju.
Dakle, taksa postoji, i ona se pla}a kada neko ima ukqu~eno brojilo. E, sada, da li tro{i struju ili ne tro{i, to je drugi problem. Taksa
se pla}a na osnovu toga da neko poseduje brojilo.
Voditeq: Sun~ica pita: Dokle }e Vlada da izmi{qa poreze i doprinose, a ne pruà nam {ansu da zaradimo za ìvot?
Dr [e{eq: Ve} sam odgovorio da radimo na tome da u najskorije vreme oborimo stopu poreza i doprinosa na plate.
Voditeq: I samim tim bi bilo vi{e...
Dr [e{eq: Time bismo olak{ali privredi, olak{ali preduze}ima, ostvarili odre{ene ruke preduze}ima da jedan deo iskoriste za dizawe plata, a drugi deo da iskoriste za re{avawe nekih drugih problema proizvodwe.
Voditeq: Evo novog pitawa: Gospodine [e{eq, za{to insistirate
da struja poskupi 30 odsto kada narod ne moè da plati ni ovu sada{wu
cenu?
Dr [e{eq: Ve} sam rekao da je to la` koju je lansirao Dnevni telegraf, a od toga nema ni{ta. Prvo, nije uop{te ta~no da radimo sada
na poskupqewu struje. Ne}e biti nikakvog poskupqewa 1. maja, kao {to
su objavili u Dnevnom telegrafu, a i ako do|e u dogledno vreme do poskupqewa struje, onda to ne}e biti 30 odsto, ne}e biti ni 15 odsto.
Voditeq: O detaqima, naravno, ne}emo.
Interesuje me da li ste imali kontakte sa predstavnicima stranih
vlada od kada ste do{li na tu funkciju?
Dr [e{eq: Da, bio je specijalni emisar rumunskog ministra inostranih poslova i bio je otpravnik poslova Ambasade Demokratske Narodne Republike Koreje.
Voditeq: Dragoqub: Obe}ali ste puteve u op{tini Bela Palanka,
a sad od toga nema ni{ta.
661
Dr [e{eq: Kad sam to obe}ao puteve u op{tini Bela Palanka?

Voditeq: To zna samo na{ gledalac, koji se predstavio kao Dragoqub.
Dr [e{eq: Da, ako osvojimo vlast u op{tini Bela Palanka na lokalnim izborima, onda }emo raditi na op{tinskim putevima na isti na~in kako smo to radili u op{tini Zemun.
[to se ti~e Srbije u celini, na{ je ciq da se sav vi{ak novca koji
ostvarimo privatizacijom ulaè pre svega u puteve, kada re{imo ove
druge zaostale obaveze.
Voditeq: Kada smo ve} kod puteva, pomenuli ste puteve u Srbiji. Da
li je mo`da u planu izgradwa neke nove deonice?
Dr [e{eq: U planu jeste, ali kada }emo je realizovati, to }emo videti. U planu je da se dovr{i autoput od Ni{a do bugarske granice, od
Leskovca do makedonske granice, od Beograda druga traka da se napravi
do ma|arske granice i, naravno, taj veliki projekat autoputa od Beograda do Podgorice i od Ni{a preko Pri{tine do Podgorice.
To je na dugu stazu, jedna velika investicija, ali od toga se ne sme odustajati. To moramo kad-tad realizovati.
Voditeq: Ima li uop{te spasa gigantima: ni{kim gigantima, Elektronskoj i Ma{inskoj industriji?
Dr [e{eq: Sigurno da ima. Vide}emo na koji na~in. Znate, tu je neophodno u~e{}e stranog kapitala. Takve gigante ne moèmo privatizovati dok ne na|emo stranog partnera.
Za Elektronsku industriju, mo`da bi bio najpovoqniji partner sa
Dalekog istoka, pre svega Japanci, a za druge na{e gigante moramo da na|emo partnere u drugim delovima sveta. To sada ide malo teè, pogotovo
pod pretwama sankcijama. Ako se neke mere budu primewivale, ulazak u
privatizaciju ovako velikih fabrika podrazumeva i ulagawe velikog kapitala, nove tehnologije. Podrazumeva zaista jedan solidan rizik.
Voditeq: Da li to podrazumeva i promenu postoje}ih zakona, koji bi
obezbe|ivali u~e{}e stranog kapitala?
Dr [e{eq: Da. Mora}emo i zakone da mewamo.
Voditeq: Ili makar da se koriguju.
Dr [e{eq: Svaka korekcija je promena zakona. Promena zakona se
uvek vr{i novim zakonom.
Voditeq: Vesna pita: Kakve su plate u Vladi Srbije i da li biste
vi mogli da ìvite sa 500 dinara i pri tom da pla}ate i tro{kove?
Dr [e{eq: Ne bih mogao, i mislim da sa 500 dinara niko ne moè da
ìvi. To je, jednostavno, nemogu}e.
Plate u Vladi Srbije su izme|u 900 dinara, za zaposlene sa sredwom
stru~nom spremom, do 3.500 dinara, koliko primaju ministri. To nije nikakva tajna.
Voditeq: Novkovi} pita: Da li je ta~no da }e izlazna taksa biti 400
dinara?
662
Dr [e{eq: Ja prvi put ~ujem za tako ne{to. Izlazna taksa je, dodu{e, u nadle`nosti Savezne vlade, ali prvi put ~ujem da }e biti 400 dinara. Li~no ne verujem da }e biti 400 dinara.
Voditeq: Kakav je va{ stav prema uvo|ewu, naravno, za na{e dràvqane, takozvane tranzitne vize kroz mnoge zemqe Evrope, kada znamo da
se moè putovati maltene bez nekih isprava?
Dr [e{eq: To je isto jedna mera pritiska prema Srbiji. Mislim da
}emo morati da uzvratimo recipro~nim merama. Sve ono {to strane dràve primewuju prema na{im gra|anima, mi }emo morati primewivati na
wihovim gra|anima. To je princip koji vaì u me|unarodnim odnosima.
Voditeq: Mi, kao da je to ve} tradicija, ipak }emo morati da ostanemo du`ni na{im gledaocima. Poruka za kraj, gospodine [e{eq?
Dr [e{eq: Znate, ja toliko ~esto gostujem na va{oj televiziji da ne
volim da dajem neke poruke za kraj, jer se nadam da }u opet do}i.
Voditeq: Odli~no. Da se onda dogovorimo kada }ete do}i ponovo.
Dr [e{eq: Nadam se da }u opet gostovati u dogledno vreme. Da se
malo odmore gledaoci od ovog mog gostovawa, pa }u opet do}i.
Voditeq: Poziv ostaje otvoren. Bi}e nam drago.
Hvala jo{ jednom na gostovawu u emisiji. Po{tovani gledaoci, umesto kraja ili boqe re}i za kraj, evo, izabrao sam deo, fragment jednog
kwièvnog giganta. Radi se o kwizi Na Drini }uprija na{eg nobelovca Ive Andri}a.
To je posledwi pasus XVIII glave, ako neko ho}e da proveri. Citat
ide ovako: Svaki qudski nara{taj ima svoju iluziju u odnosu prema civilizaciji. Jedni veruju da u~estvuju u wenom raspaqivawu, a drugi da su
svedoci wenog ga{ewa. U stvari, ona uvek i plamsa, i tiwa, i gasne, ve}
prema tome sa kog mesta i pod kojim uglom je posmatramo.
Po{tovani gledaoci, verujem da je i na{ nobelovac Andri} imao
neki poseban razlog da iz svog vremena zaviri u na{u stvarnost.
Zdravi bili, uzajamno se gledali. Laku no} èli vam ekipa Televizije Nais.
XXXIII
ODLU^NI U ODBRANI KOSOVA I METOHIJE
TV Subotica, 29. april 1998. godine
Voditeq: Na{ gost je potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav [e{eq. Gospodine [e{eq, dobro do{li.
Dr [e{eq: Boqe vas na{ao.
Voditeq: Sa wim }e, osim mene, razgovarati kolega Qubi{a Stepanovi}, a u narednih 60 minuta i vi }ete imati mogu}nost da razgovarate
sa gospodinom [e{eqom putem telefona. Gospodin [e{eq je gost u
svojstvu potpredsednika Vlade Srbije, tako }emo zapo~eti, a mo`da u nekom drugom vremenu popri~amo malo i o wegovoj harizmi, jer je on ipak
neobi~na politi~ka li~nost na politi~koj sceni Srbije.
663
Za uvod, gospodine [e{eq, vi ste danas kao potpredsednik Vlade,

ali i predsednik stranke, imali jedno saop{tewe u Beogradu. O ~emu je
bilo re~i?
Dr [e{eq: Ne, to je bila redovna konferencija za {tampu Srpske
radikalne stranke i govorili smo o situaciji na Kosovu i Metohiji, o
pritiscima zapadnih sila na Srbiju i na Saveznu Republiku Jugoslaviju,
poku{ajima stranog me{awa, albanskom terorizmu, separatizmu i tako
daqe, s posebnim aspektom na dana{wi sastanak Kontakt grupe.
Voditeq: Imate li nekih informacija, {ta se doga|a u Rimu.
Dr [e{eq: Do{lo je do podeqenih mi{qewa, do razmimoilaèwa
~lanova Kontakt grupe. Amerikanci su èstoko pritiskali ostale ~lanove da se ide na zavo|ewe sankcija Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Rusija se suprotstavila, koliko ~ujem, i Francuska i Italija. Nema~ka je imala ne{to umereniji stav. Nemam definitivnu informaciju
{ta je kona~ni zakqu~ak, ali izgleda da }e Kontakt grupa ovoga puta da
ide sa pritiscima na albansku nacionalnu mawinu da odustanu od terorizma i da prihvate dijalog sa Vladom Srbije, {to bi bilo veoma povoqno za nas. To bi bilo dobro re{ewe i vodilo bi, napokon, uspostavqawu
dijaloga, ali jo{ ni{ta ne znamo definitivno, verovatno }emo ~uti informacije do pola osam.
Voditeq: Kao potpredsednik Vlade Srbije, recite nam ne{to o tome, jedna stalna grupa emisara Vlade Republike Srbije u Pri{tini nikako da nai|e na adekvatne sagovornike.
Dr [e{eq: Da, oni su ve} desetak puta putovali, mi nudimo dijalog,
mi smo za dijalog o svim pitawima, a predstavnici albanske politi~ke
partije odbijaju dijalog. Mi èlimo otvoren, javan dijalog, ~ak mo`da i
uz direktan televizijski prenos, jer mi nemamo {ta da sakrivamo, a pripadnici albanske nacionalne mawine, odnosno wihovih politi~kih partija koje vode separatisti~ku politiku, i{~ekuju da }e im se ukazati
prilika da uz pomo} zapadnih sila izdejstvuju otcepqewe Kosova i Metohije. Zbog toga oni oteù sa po~etkom dijaloga i zbog toga podsti~u teroristi~ke aktivnosti. Me|utim, na{a vojska i na{a policija bile su
veoma efikasne i mislim da su teroristi zadobili udarac od koga se nikada ne}e oporaviti, i da sada vi{e ni za Albance nema nikakve alternative u pregovorima. Moraju se ukqu~iti u te razgovore.
Voditeq: îtava Srbija je nedavno bila u prilici da se referendumom izjasni kako re{avati kosovsko pitawe, a rezultat referenduma,
ima li nekakvu pragmati~nu vrednost u politi~kom ìvotu?
Dr [e{eq: Ima vrednost u svakom smislu. Prvo, ima istorijsku
vrednost, to je prvi put za proteklih osam godina da su sve ozbiqne politi~ke partije u Srbiji podràle jedno su{tinsko pitawe, kao {to je odbacivawe stranog me{awa u na{e unutra{we poslove. Na referendum je
iza{ao ogroman broj gra|ana Srbije, odgovor je bio kategori~an. Nema
nikakve sumwe da gra|ani Srbije misle isto onako kako misli Vlada Srbije o ovom konkretnom pitawu. To je u~vrstilo na{u pregovara~ku poziciju u me|unarodnim odnosima, stabilizovalo politi~ke prilike u Srbi664
ji. U takvim stabilizovanim politi~kim prilikama mi imamo mnogo boqu platformu za predstoje}i dijalog. Mislim da je rezultat ovog referenduma i izvesno ublaàvawe pritisaka od strane zapadnih sila.
Voditeq: Ima tuma~ewa da je referendum u stvari politi~ki alibi
u slu~aju sankcija.
Dr [e{eq: Ne, to nije nikakav politi~ki alibi. I ako bi do{lo do
sankcija, svi gra|ani Srbije bi znali da nije vlast kriva za sankcije, da
nije Vlada kriva, da su krive zapadne sile koje poku{avaju iznuditi cepawe na{e nacionalne teritorije, na{e dràve. Ja mislim da nema tog
ozbiqnog ~oveka u Srbiji koji bi optuìo vlast za sankcije. Neki politi~ki {pekulanti, neki qudi zadwih namera, koji ne misle dobro ovom
narodu ni ovoj dràvi i neprekidno upiru prst u vlast i tvrde da je vlast
kriva za sankcije, poku{avaju da nam razdrobe teritoriju.
Voditeq: Vi ste sada u poziciji da ste na vlasti, nekada ste bili
opozicija. [ta je teè biti, vlast ili opozicija?
Dr [e{eq: Oduvek sam èleo da budem vlast.
Voditeq: [ta je teè: biti vlast ili napadati vlast?
Dr [e{eq: Teè je biti vlast. Svi mi koji se bavimo politikom,
èlimo da budemo vlast, èlimo tu teù varijantu.
Voditeq: Potpredsedni~e, kako biste vi, da niste potpredsednik, da
ste predsednik, sugerisali, vukli konce, u kom pravcu biste re{avali
kosovsko pitawe?
Dr [e{eq: Kada je u pitawu Kosovo i Metohija, u ovoj sada{woj situaciji, vukao bih iste ove poteze. Dakle, neprekidno bih nudio dijalog, a
sa druge strane, èstoko se obra~unavao sa albanskim teroristima. I odbijao bih bilo kakvo strano me{awe. Dakle, u pogledu ovog pitawa nema
nikakve razlike izme|u koalicionih partnera u Vladi narodnog jedinstva. Isto misle i Srpska radikalna stranka, i Socijalisti~ka partija
Srbije, i Jugoslovenska levica. Nikakvih razlika u vezi sa ovim pitawem
me|u nama nema, i to je veoma dobro za Srbe. Mi se veoma dobro razumemo
u tom pogledu.
Voditeq: [ta je to {to je su{tina tog dijaloga koji vi nudite, jer
taj paket se uglavnom ne otvara ili se o detaqima ne govori, dakle, {ta
je prvi paket koji bi i{ao na sto? [ta je to {to se nudi albanskoj nacionalnoj mawini kroz taj dijalog?
Dr [e{eq: Prvo, Kosovo je sastavni deo Srbije i mora ostati sastavni deo Srbije, o tome nema {ta da se razgovara. Drugo, postoji Ustav
koji nas sve obavezuje. Ne moè se u toku ovog dijaloga mewati Ustav.
Ustav mora da se po{tuje i ne mislimo da ga mewamo u tom pogledu. Tre}e, mi smo pokazali dobru voqu, spremni smo da razgovaramo o izvesnim
oblicima kulturne autonomije albanske nacionalne mawine na Kosovu
i Metohiji. Ta albanska nacionalna mawina do sada je imala stav politi~kog autizma, iskqu~ila se sama iz na{eg dru{tvenog, politi~kog,
kulturnog ìvota, i to je bila wena velika gre{ka, sama trpi posledice zbog te gre{ke. Mi sada traìmo na~in da se oni vrate u institucije
sistema, da deca idu u {kolu, da studenti studiraju i tako daqe.
665
Ako Albanci ne èle da se ukqu~e u na{ dràvni sistem, obrazovawe, zdravstvo, informisawe, mi nemamo ni{ta protiv da wihova kulturna autonomija obuhvata samostalno ure|ivawe tih oblasti dru{tvenog
ìvota, da Albanci sami organizuju zdravstvo, {kolstvo, informisawe,
penzijsko i socijalno osigurawe, kulturne aktivnosti, i da sami to pla}aju, da doprinosi koje upla}uju albanski gra|ani idu u posebne fondove za
te namene i da oni preko organa svoje kulturne autonomije raspolaù tim
parama. Mi smo na to spremni. Mora}e da pla}aju poreze kao {to svi gra|ani pla}aju, a doprinose ne moraju da pla}aju dràvi, pla}a}e ovim fondovima svoje kulturne autonomije i sami }e raspolagati tim novcem. Ako
ne èle u na{e dràvne {kole, neka formiraju svoje privatne {kole.
Voditeq: Kako gledate na to, recimo, u Vojvodini?
Dr [e{eq: Ja mislim da nijedna nacionalna mawina u Vojvodini nema interesa da toj varijanti pribegava i da na toj varijanti insistira,
zato {to je to veoma skupa varijanta. Ako se Albanci odlu~e na tu varijantu, zakuka}e veoma brzo; ako im Amerikanci ne daju milione i stotine miliona dolara da to potkrepe, to ne}e mo}i da funkcioni{e, jer veoma je malo zaposlenih Albanaca i veoma male doprinose oni mogu da
uplate u te fondove, a mi ne}emo to da subvencioni{emo. Tako isto i kod
nacionalnih mawina u Vojvodini, bilo bi besmisleno.
[ta fali Ma|arima u na{im dràvnim {kolama? Nastava u tim
{kolama je na ma|arskom jeziku jer se izu~ava i ma|arska istorija, kultura i kwièvnost. [ta fali Slovacima u na{im dràvnim {kolama?
Nastava se odvija na slova~kom jeziku. [ta fali Rusinima, Rumunima,
pripadnicima drugih nacionalnosti, {ta fali Buwevcima u na{im dràvnim {kolama? I na{a vlada, a i Srpska radikalna stranka godinama
se trude da do|e do {to izrazitije etni~ke emancipacije Buwevaca.
Na silu su decenijama te Buwevce, pod komunisti~kim reìmom, terali da se izja{wavaju kao Hrvati. Oni imaju svoju etni~ku posebnost,
oni nemaju prakti~no nikakve veze sa Hrvatima, wima su etni~ki Srbi
mnogo bliì. Razlikuju se po religiji i po izvesnim elementima kulture, obi~ajima i tako daqe. Na{ je ciq da Buwevci neguju tu svoju posebnost, ali da ìvimo u nekim bratskim odnosima, da se dobro slaèmo, da
ìvimo kao prijateqi, kao bra}a, a to nudimo i pripadnicima svih drugih nacionalnih mawina, da im pomognemo da sa~uvaju te svoje kulturne
posebnosti od zaborava. Nema tog Srbina koji ne voli da slu{a Zvonka
Bogdana i wegove pesme iz vojvo|anske ravnice, je li tako? To je ne{to
{to je u du{i svakog Srbina danas.
Postoji ne{to {to je specifi~no za Buwevce i {to treba da afirmi{emo, {to treba da podstaknemo i ne treba da dozvolimo nikome da
manipuli{e Buwevcima.
Dakle, ovde je ra~unica sasvim ~ista. Za{to bi ne{to posebno traìle nacionalne mawine u Vojvodini, kada su u pitawu gra|ani evropskih pogleda na svet, svesni svoje uloge, svoje pozicije, svesni da nema te
dràve u Evropi koja je na boqi na~in re{ila pitawe nacionalne mawine. Realno, ako bi neko insistirao i ako se ovo d Albancima, moralo bi
se dati i drugima, ali kako }e to funkcionisati, tu bi onda neko morao
666
stalno da dotira novac, a dràva ne bi, pogotovu ne u sada{woj situaciji. Ja znam da je na{e {kolstvo sada u krizi, tako|e kultura, zdravstvo i
tako daqe, ali nekako to ipak funkcioni{e.
Qubi{a Stepanovi}: Jedna stvar me interesuje, koju }u tako formulisati da }e mo`da zvu~ati malo nepristojno. [e{eqa jedan deo naroda,
kada kaèm naroda, mislim na gra|ane, naravno, doìvqava kao babarogu u Subotici.
Dr [e{eq: Koji je to deo gra|ana?
Qubi{a Stepanovi}: To su qudi sa kojima mi svakodnevno komuniciramo. Po va{oj proceni, {ta je to {to moè da izazove nekakve nedoumice kod qudi? Radi se pre svega o nacionalnim mawinama, imaju}i
u vidu neke va{e ranije javne istupe o pitawu nacionalnih mawina.
Dr [e{eq: Koje? Da ~ujemo, koje?
Qubi{a Stepanovi}: I {ta je to, po~ev od Hrtkovaca pa nadaqe, tu
je bilo, ~ini mi se, seme za te nedoumice, i na koji na~in [e{eq danas
moè Suboti~anima da kaè, toj grupi koja tako misli, da nisu u pravu?
Dr [e{eq: Vidite, ja sam imao vi{e mitinga u Subotici i na te mitinge je dolazila masa sveta. Nisu dolazili samo Srbi, nego Ma|ari, Buwevci, pripadnici drugih nacionalnosti, veliki broj Ma|ara. Sa mnom
bi na bini stajali ~lanovi na{eg Op{tinskog odbora koji su prepoznavali mnoge Ma|are koji su ~ak i aplaudirali. Mi imamo dosta glasa~a
Ma|ara, u ântaviru, ogroman broj Ma|ara je glasao za mene pre nekoliko godina i sada na ovim predsedni~kim izborima.
Qubi{a Stepanovi}: Na pro{lim izborima ste dobili mnogo glasova, ho}u da naglasim, ba{ mnogo, u mesnoj zajednici gde ima mnogo hrvatskog ìvqa.
Dr [e{eq: To su Buwevci, molim vas, i nemojte vi sada da ih terate da budu Hrvati, oni su Buwevci i oni su na{a bra}a. Neko se od wih
jo{ izja{wava kao Hrvat, nije ni to bitno i to nama ne smeta. Mi èlimo da stvorimo uslove da se svako izja{wava onako kako èli, ali ti Buwevci odavde, iz ovog podru~ja, iz Suboti~kog okruga, nemaju nikakve veze sa Hrvatima iz Zapadne Hercegovine, sa Hrvatima iz Hrvatske, iz bilo kojih drugih delova Hrvatske.
Da li se ikada kroz istoriju pamti neki zlo~in vezan za Buwevce?
Ne pamti se, je li tako? Da li se pamti ne{to lo{e u istoriji? Oni su
uvek bili jedna mala etni~ka grupa koja je lepo ìvela sa Srbima, dobro
se slagala, ~uvala neke svoje kulturne posebnosti i uspela da ih sa~uva,
i mi treba da im pomognemo da oni to i daqe ~uvaju, da se razvijaju, da budemo u {to boqim odnosima. Dakle, to su Buwevci, i nije nimalo slu~ajno {to smo dobili veliki broj wihovih glasova na ovim izborima. Mi
takvu prijateqsku politiku prema Buwevcima vodimo od kada smo formirali Srpsku radikalnu stranku.
Qubi{a Stepanovi}: Vlada je zapo~ela proces davawa statusa u
Ustavu Buwevcima, u Republici Srbiji i to je pre dve godine...
Dr [e{eq: Jeste, Buwevci imaju pravo na to, jer nigde drugde na svetu ne postoje Buwevci nego kod nas. Postoje [okci, ali [okaca ima i u
667
Slavoniji, a Buwevaca nigde nema osim u Srbiji, odnosno u Ba~koj, je li

tako? Nigde ih vi{e nema, i za{to da nemaju onda i tretman naroda? Znate, nacionalne mawine su delovi nekih naroda ~ija je mati~na dràva neka druga dràva, neka druga zemqa, a ovde ìve delovi. To su nacionalne
mawine. A Buwevaca nema nigde osim ovde, ovde im je postojbina, ovde im
je otaybina u svakom smislu re~i i za{to da nemaju taj tretman? Mi radikali bismo to podràli.
[to se ti~e Ma|ara, prema Ma|arima imamo taj prijateqski odnos
od po~etka, u startu smo takav odnos zauzeli. Imali smo Ma|ara dobrovoqaca iz Srpske radikalne stranke, neki su poginuli bore}i se za srpsku zemqu, za srpski narod, za srpska sela i gradove. Me|utim, bili smo
u sukobu sa Ago{tonovom strankom, ne zato {to je to ma|arska stranka,
{to je stranka ma|arske nacionalne mawine, nego zbog toga {to je vodila politiku koja je bila u direktnoj koliziji sa na{om politikom. Ta
stranka je pristajala uz Srpski pokret obnove, uz Demokratsku stranku
i tako daqe, u kqu~nim nekim momentima nastupala je suprotno nekim
elementarnim srpskim nacionalnim interesima.
Zbog toga smo bili u sukobu sa Ago{tonom i wegovom strankom. Mi
smo danas u izvesnom sukobu, ne bih govorio o sukobu u pravom smislu re~i, ali u odnosima neslagawa sa Kasinom strankom. To je Savez vojvo|anskih Ma|ara. Ujedno smo vrlo korektni prema wima. Ako se se}ate, kada
je konstituisana sada{wa Skup{tina Srbije, trebalo je da radikali
imaju dva potpredsedni~ka mesta. Mi smo javno rekli da nudimo predstavnicima Saveza vojvo|anskih Ma|ara da jedan wihov ~lan bude potpredsednik Narodne skup{tine. Odrekli smo se sami tog mesta. Nisu se
oni korektno prema nama posle poneli, onda su nas napali, izneli neke
izmi{qotine. Mi i daqe imamo korektan odnos.
Sve dok postoji odre|en procenat pripadnika ma|arske nacionalne
mawine koji glasa za Savez vojvo|anskih Ma|ara, mi smatramo da ta
stranka mora na svakom nivou vlasti da bude adekvatno zastupqena. Mogli su da u|u i u vladu, ali nisu hteli. Odrekli smo se i na{eg mesta u
Saveznoj skup{tini, u Ve}u republika, da bi bio wihov predstavnik. Mi
smo imali pravo na jo{ jedan mandat, sedmi. Kada procentualno prera~unate, vide}ete da smo imali 6,56 odsto otprilike. Mi smo rekli da treba da bude i predstavnik Saveza vojvo|anskih Ma|ara. Tu su se i druge
stranke sloìle, i to moram da naglasim, niko to nije osporavao, niko
nije imao ni{ta protiv toga, tako da je ta stranka zastupqena na svim
onim nivoima vlasti gde je trebalo da bude zastupqena. Mogla je da bude
i u vladi sa jednim ministarskim mandatom, ali nisu hteli, to je wihova
voqa. Ne moraju, ne}emo nikoga na silu terati.
Ne slaèmo se sa mnogim aspektima wihove politike i uvek }emo
otvoreno govoriti sa ~im se ne slaèmo. To je u politici sasvim normalno, sasvim prirodno, to je su{tina demokratije da se stranke sukobqavaju. Ako se mi sukobqavamo sa Kasom i wegovom strankom, ne zna~i da se
sukobqavamo sa ma|arskom nacionalnom mawinom. Mi èlimo da pridobijemo {to vi{e pripadnika ma|arske nacionalne mawine i da se u~lane u Srpsku radikalnu stranku, da ih ima dosta u ~lanstvu i da glasaju za
668
nas na izborima. Drugo, vodimo politiku prijateqstva sa ma|arskom dràvom i tu imamo veoma dobre odnose.
Qubi{a Stepanovi}: U Vojvodini je u toku jedna politi~ka inicijativa, nekako s boka, da se formira takozvana vlada u senci.
Dr [e{eq: To su budala{tine, ova Koalicija Vojvodina, ovaj ânak, Isakov, neki Filipovi}, to je besmisleno i to su neozbiqni qudi.
Ti qudi su gre{kom dobili glasove na izborima. Narod nije znao za koga glasa. Pojavili su se neposredno pred izbore sa Koalicijom za Vojvodinu. Nema tog Srbina koji ne voli Vojvodinu. Vojvodina je nastala kao
srpsko vojvodstvo, odnosno vojvodstvo Srbije. To je bilo 1848. godine i
sada }e biti proslava 150 godina u Sremskim Karlovcima. Kakve veze
oni imaju sa tim tradicijama?
Narod iza{ao na izbore, ne}e da glasa za levi blok, ne}e da glasa za
radikale, neki ne}e da glasaju za Srpski pokret obnove, pocepala se koalicija Zajedno, konfuzna situacija, eventualno neki koji su ranije
glasali za demokrate zaokruè Koalicija Vojvodina. Sada vide tog ânka u Skup{tini i qudi su se odavno pokajali. Ja vam garantujem da na slede}im izborima ânak nema nikakvih {ansi.
Qubi{a Stepanovi}: Recimo, neka sto qudi glasa iz ube|ewa, na
kraju krajeva.
Dr [e{eq: Na kraju krajeva, ali ih je veoma malo. Bilo je stotinak
hiqada glasova, mo`da ni toliko.
Voditeq: Kakvu funkciju uop{te moè da ima takva jedna institucija koju poku{avaju da formiraju?
Dr [e{eq: Nikakvu. Samo mogu da izigravaju cirkuszante. I kada se
formira vlada u senci, normalno je da tu vladu formira najve}a opoziciona stranka, a ne najmawa. Mi smo imali vladu u senci 1993. godine, ali
smo bili najve}a opoziciona stranka. U Engleskoj najve}a opoziciona
stranka formira vladu u senci. To je onaj pripremqeni kabinet koji se
sprema da usko~i u funkciju onog trenutka kada se pobedi na izborima.
Voditeq: Ne{to sli~no je i u [umadiji.
Dr [e{eq: Ne, u [umadiji nije ni sli~no. U [umadiji je àlosno,
tragikomi~no. [a~ica jada, pet-{est ih ima svega, mo`da ni toliko.
Predvodio ih je onaj izdajnik Ivan \uri}. ûo sam da je nedavno umro.
Zaista su najprqaviju politiku vodili protiv srpskog naroda. Oni traè da se bombarduje Beograd. Potpisao je neki zahtev u Francuskoj, tamo je ìveo godinama. Dobiju u nekim medijima publicitet, na primer
Na{a borba, Blic, Demokratija, i glume da su ozbiqne stranke.
Voditeq: Kakva opozicija vama u ovom trenutku moè da bude funkcionalna i da zasluùje pa`wu?
Dr [e{eq: Nama je svaka opozicija funkcionalna. Nije na{ ciq da
ja~amo opoziciju. Na{ je ciq da nam opozicija bude {to slabija.
Qubi{a Stepanovi}: Ko je sada najozbiqniji protivnik?
Dr [e{eq: Nemamo mnogo ozbiqne protivnike. Vlada narodnog jedinstva ima ogromno upori{te u parlamentu. Od 250 poslanika 192 su na669
{a. Najve}a opoziciona stranka je trenutno Srpski pokret obnove. Vidite da su se zapetqali kao pile u ku~ine, da se raspadaju, da su u stra{nim unutra{wim problemima i da zaista ne ose}amo neko wihovo
ozbiqno opoziciono delovawe.
Voditeq: Da se vratimo na po~etak. U pretpostavqenoj situaciji da
Zapad, odnosno mo}ne sile insistiraju kod Srbije da `rtvuje Vojislava
[e{eqa...
Dr [e{eq: Kako da me `rtvuje? Da me spale na loma~i?
Voditeq: Da se politi~ki odstranite iz vlasti i da to bude neka
kombinacija sa blaìm sankcijama ili da pro|emo bez wih. Da li biste
vi to prihvatili?
Dr [e{eq: Ja bih sm podneo ostavku, ali da nam oni garantuju da
nam ne}e uspostavqati sankcije i da nam ne}e otimati Kosovo i Metohiju. Odmah bih se povukao iz politike, podneo ostavku. Tu nema nikakvih
problema. Moja bi uloga u istoriji bila neuporedivo zna~ajnija da jednom li~nom `rtvom dovedem do spre~avawa sankcija, nego bilo {ta drugo da postignem kao potpredsednik Vlade.
Voditeq: Koliko moè biti trajna ovakva vlada nacionalnog jedinstva u Srbiji, vlada doju~era{wih protivnika, odnosno u kojoj ste vi bili suprotstavqeni i sa JUL-om i sa SPS-om?
Dr [e{eq: Ako ova vlada nastavi da radi kako je radila ovih mesec
dana, onda moè ~etvorogodi{wi mandat u potpunosti da ostvari i da
postigne dobre rezultate. Mi smo ozbiqno u{li u ovu vladu, puni entuzijazma, saglasili smo se sa na{im koalicionim partnerima o minimumu zajedni~kih programskih ciqeva, ujediwuje nas ova opasnost koja preti celoj Srbiji, ujediwuju nas pritisci zapadnih sila, ujediwuje nas odlu~nost da ne dozvolimo nikakvo strano me{awe, ujediwuje nas odlu~nost da sa~uvamo po svaku cenu Kosovo i Metohiju i svaki drugi pedaq
srpske zemqe, ujediwuje nas èqa da iza|emo iz ekonomske krize, da spasemo narod iz socijalne bede. Kako }emo funkcionisati i kakve }emo rezultate posti}i, ostaje da se vidi.
Voditeq: Vi ste nedavno bili predsedni~ki kandidat, odnosno jo{ na
prvim izborima, ako dobro pamtim, i tada je moj kolega Bogdan Tirnani}
rekao da je u stvari najve}i uspeh na tim predsedni~kim izborima postigao
Vojislav [e{eq iz zatvora, da je jedan visoki procenat glasova osvojio.
Dr [e{eq: Ja uvek na predsedni~kim izborima ostvarim najve}i
uspeh, ali nikako da me izaberu.
Voditeq: Koliko ste postojani sa idejama u vezi sa starom deviznom
{tedwom, ekonomskim programom, koji je donedavno bio razli~it u odnosu na do sada postoje}e.
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ostaje pri svim ta~kama svog
programa, ali funkcionisawe Vlade narodnog jedinstva podrazumeva izvesne kompromise. Ne moè nijedna od na{ih stranaka da insistira da
se wen program u celosti realizuje. Mi moramo da se usagla{avamo. To
je nekada mukotrpno, nekada te{ko, naporno, dugotrajno, ali nema nam
druge i moramo u tome da u~estvujemo. Moramo na to da idemo, jer je na670
rod tako presudio na izborima. Narod je u septembru mesecu odlu~io da

nijedna politi~ka stranka nema apsolutnu ve}inu. Narod nas je svojim
glasovima naterao da formiramo koaliciju.
Voditeq: Da se malo dotaknemo medija. Zavisni i nezavisni mediji.
Dr [e{eq: Ne postoje zavisni i nezavisni mediji. Kod medija je
bitno svojinsko pitawe. Postoje dràvni i privatni mediji. To je osnovna podela i drugih podela nema. Mediji uvek zavise od svog vlasnika.
Voditeq: Svojevremeno sam gledao jednu emisiju na tu temu. Bili ste
gost vi i Qubi{a Risti}. Nekoliko puta ste citirali, ilustruju}i demokrati~nost odnosa prema medijima, {ta sutra{we Zemunske novine pi{u i niko vas nije pitao kako znate {ta sutra{we Zemunske novine pi{u.
Dr [e{eq: Kako da ne znam? Svratim do redakcije, pa vidim prelom. Nisam ja govorio {ta sutra{we Zemunske novine pi{u. Zemunske novine izlaze na 15 dana. Ukazivao sam koje rubrike imaju Zemunske novine. Imaju po dve strane rezervisane za Srpsku radikalnu stranku, Socijalisti~ku partiju Srbije i Srpski pokret obnove. To su ve}e
politi~ke partije u Skup{tini Zemuna. Po jedna strana je rezervisana
za JUL, za Demokratsku stranku, za Demokratsku stranku Srbije i za Gra|anski savez. To je presedan i nijedne novine u Srbiji to nisu uvele, nijedne novine u dràvnoj svojini.
Voditeq: Sada se pojavila u eksperimentalnoj formi Radio Televizija Jugoslavije. Pod ~ijom je ona jurisdikcijom?
Dr [e{eq: Savezne vlade, mada nisam stigao jo{ nijednu wihovu
emisiju da pogledam.
Voditeq: Vi ste zamrzli status gradona~elnika, predsednika Op{tine Zemun?
Dr [e{eq: Ja nisam zamrznuo status, nisam ga ni ustupio drugom. Ja
sam podneo ostavku na funkciju predsednika Op{tine, a Skup{tina op{tine je izabrala novog predsednika Stevu Dragi{i}a.
Voditeq: [ta je va{ najdragoceniji rezultat u Zemunu?
Dr [e{eq: Sto miliona dinara investicija, vi{e od pet hiqada
placeva za individualnu stambenu izgradwu, 40 kilometara primarnog
vodovoda, desetine kilometara asfaltnih puteva i ulica, dosta izgra|ene kanalizacije, dosta renovirawa po Zemunu, toplifikacija op{tine i
ulagawe u {kole i obdani{ta vi{e od dvadeset miliona dinara.
Voditeq: Qubi{a je malopre pomenuo, hteo je da vas isprovocira
oko izbornih rezultata na minulim izborima. Ovde su zaista pobe|ivali i Ivan \uri} i Milan Pani}. Me|utim, utvrdili smo da vi ostajete
pri tome da je dostignu}e Srbije {to je u Ustavu definisala sebe kao dràvu svojih gra|ana, a ne dràvu srpskog naroda. To smatramo kao jedan
~in demokratskog odnosa prema nacionalnim mawinama.
Dr [e{eq: Mi smo to javno podràvali.
Voditeq: Me|utim, neki drugi, do ju~e bratske republike, kao na
primer Hrvatska, deklarisali su se kao nekako pametniji. Da li je to
prakti~nije danas u svetu?
671
Dr [e{eq: Ja mislim da su oni genocidni. Vidite da Slovenija izbacuje sve neslovence iz mati~nih kwiga dràvqana i progla{ava ih
gra|anima drugog reda. Vidite da je Hrvatska genocidna prema srpskom
narodu, i ne samo prema Srbima. U Srbiji nije bilo progona nacionalnih mawina. Pomenuli ste malopre primer Hrtkovaca. U Hrtkovcima su
ìveli Hrvati i veliki broj Hrvata je naselio jo{ Ante Paveli}. Oni
su vodili otvorenu prousta{ku politiku. Mi smo sa Hrvatskom bili u
ratu. Ne moète vi sa jednom dràvom biti u ratu a istovremeno govoriti da volite taj narod.
Kada su Amerika i Nema~ka me|usobno ratovale, sva ameri~ka
{tampa je zvala Nemce Hunima. Niste mogli ~uti izraz Nemac, nego Hun.
Huni su smatrani nekim divqim narodom koji je do{ao iz Azije, mongolskog porekla, koji je harao, àrio i palio Evropom. âk su i Rim osvajali. Tako su Amerikanci nazivali Nemce. A svoje dràvqane japanskog
porekla sve vreme Drugog svetskog rata dràli su u logorima, bez ikakve
krivice, bez ikakvih presuda, samo zato {to su Japanci.
Ako je toliki broj Srba proteran iz Hrvatske, mi smo vodili propagandu da se ubrzano mewaju stanovi, ku}e, i da do|e do izvesne razmene
stanovnika, samo tamo gde ìve pravi Hrvati. Tamo gde ìve Buwevci,
koje su decenijama terali da se izja{wavaju da su Hrvati, iako Hrvati nisu, mi takvu propagandu nismo vodili. Mi smo neprekidno imali bratski
odnos prema Buwevcima i govorili: vi ste posebno i treba da ste ponosni {to ste posebno, treba da ~uvate ono {to su va{e kulturne tradicije, va{e kulturne tekovine, i vi nemate blièg naroda od nas Srba. Mo`da mi nismo potpuno isto, Srbi i Buwevci, mo`da nismo apsolutno
isto, ali smo veoma bliski. To je jedan od razloga za tako intenzivno prijateqstvo. Prijateqstvo je jedan bratski odnos.
Voditeq: Jeste li vi nacionalista?
Dr [e{eq: Jesam.
Voditeq: U Hrvatskoj isto ima nacionalista, a nekako su po{te|eni tih me|unarodnih neprilika. Za{to Srbija, ukoliko imalo ispoqi
neki nacionalizam ili patriotizma, odmah strada?
Dr [e{eq: Zato {to zapadne zemqe vode izrazito antisrpsku politiku, pomaù sve srpske neprijateqe.
Li~no je Piter Galbrejt, ameri~ki ambasador u Zagrebu, stajao na hrvatskom tenku koji je ubijao srpske ène i decu, li~no. Ameri~ki oficiri su komandovali operacijom.
Voditeq: U ~emu je prakti~ni interes na{ih ju~era{wih saveznika
da sada budu protiv nas?
Dr [e{eq: Kada su oni nama bili saveznici?
Qubi{a Stepanovi}: Pa, mislim na Drugi svetski rat. Mislim u nekom blokovskom postrojavawu, protiv Hitlera, ne znam, ja to ne razumem.
Dr [e{eq: Oni su i u Drugom svetskom ratu bombardovali samo Srbiju! [to nisu bombardovali Zagreb, Hrvatsku? Bombardovali su srpske
gradove, Beograd na pravoslavni Vaskrs, da li je to slu~ajno? [ta su radili u Leskovcu avionskim bombama?! U kom smo mi savezu bili, oni su
672
nas i tada uni{tavali vi{e nego Nemci. Francuzi su bili pod nema~kom okupacijom, oni su okupirani pre nego {to je za nas po~eo Drugi
svetski rat, tako da o Francuzima u tom smislu ne moèmo da govorimo.
A {to se ti~e Engleza, moèmo imati veliku istorijsku zamerku êr~ilu zbog wegove politike pred kraj Drugog svetskog rata i bukvalne
predaje vlasti Titu, a tu je izvor svih na{ih dana{wih zapleta.
Qubi{a Stepanovi}: Da se vratimo na ne{to {to je aktuelno, a to
je da Vlada priprema novi zakon o lokalnoj samoupravi, ~ak ~ujemo da je
jedna verzija pripremqena i vi, naravno, ne}ete saop{tavati pojedinosti, ali {ta je osnovna ideja i {ta se mewa u odnosu na stari zakon, {ta
je to {to je napredak za nacionalne mawine, na kraju krajeva za lokalnu
samoupravu?
Dr [e{eq: Ja mislim da je zakon u celini, zakonski projekat, napredak za sve gra|ane, ne samo za nacionalne mawine. Po{to u Vojvodini zaista nema nikakvih problema u me|unacionalnim odnosima, ovaj zakon
predvi|a samo neka re{ewa, specifi~na re{ewa za podru~je Kosova i
Metohije, uvodi dvodome skup{tine op{tina, a da ne bi do{lo do majorizacije, postoja}e ve}e gra|ana srpske nacionalnosti i ve}e gra|ana
albanske nacionalnosti, a ima ideja da svaka nacionalnost ima svoje ve}e u skup{tinama op{tina i moramo traìti neku varijantu, jer ne moèmo dozvoliti da Albanci vladaju nad Srbima. Imamo istorijsko iskustvo i znamo kako to izgleda.
[to se ti~e Vojvodine, nema razloga da takvim merama pribegavamo.
U Vojvodini vaì princip jedan ~ovek jedan glas. Tamo gde ìvi ve}ina Ma|ara, pripadnici ma|arske nacionalne mawine }e ostvarivati
vlast u op{tini. I to se de{ava u nekim op{tinama u Vojvodini, recimo, u Subotici je Savez vojvo|anskih Ma|ara vladaju}a stranka, kao i u
Malom I|o{u, mislim i u Novom Be~eju, Ba~koj Topoli, sa relativnom
ve}inom u Senti, mo`da u jo{ nekoj op{tini. U Ba~kom Petrovcu su
Slovaci, u Kawiì Ma|ari, u Kova~ici, mislim, Slovaci, i tako daqe,
i za{to bi to smetalo?! Te vlasti normalno funkcioni{u, a nekada ima
sporova me|u strankama, nekada ima problema i normalno je da ih ima,
ali se svi ti problemi na civilizovan na~in re{avaju.
Qubi{a Stepanovi}: Interesantno je da se javno nisu ~uli takvi argumenti da neke nacionalne mawine meri broj poslanika u Republi~koj
skup{tini sa brojem glasa~a te nacionalne mawine. Neka su to sve pripadnici jedne nacionalne mawine, svi apsolutno glasa~i te nacionalne
partije, recimo ma|arska nacionalne mawina imala je u prvom sazivu devet mandata u Republi~koj skup{tini, procentualno, ~ak, vi{e mislim
i od Srba, jer u srpskom parlamentu verovatno da nema vi{e od 180 Srba. Niko nema tako dobru zastupqenost kao {to imaju Ma|ari u Republi~koj skup{tini.
Dr [e{eq: Ja se sa vama ne slaèm u tom pogledu, jer mislim da nijedna partija pripadnika nacionalnih mawina ne moè da pretenduje da
u celosti zastupa tu nacionalnu mawinu.
Voditeq: To uzimamo samo kao teorijsku mogu}nost.
673
Dr [e{eq: Vidite, u pro{lom mandatu bila je jedna Ma|arica ~lanica Srpske radikalne stranke, Elvira Fekete, je li tako? Bila je kao
srpski radikal narodni poslanik. U slede}em mandatu mo`da }emo imati Slovaka, Rumuna i tako daqe, a imali smo i jednog Goranca kao kandidata za narodnog poslanika, ali nije pro{ao na listi. Imali smo jednog
muslimana u {aba~koj izbornoj jedinici, kandidata za narodnog poslanika, Sulejmana Spahu koji je bio peti na listi, a ~etvoro je pro{lo.
Qubi{a Stepanovi}: Upravo zato i kaèm da su to nacionalne mawine ~iji su pripadnici u Republi~koj skup{tini, dakle, podrazumeva se...
Dr [e{eq: Molim vas, wih predstavqaju politi~ke stranke, a ne samo Savez vojvo|anskih Ma|ara. Mi se zalaèmo za potpunu gra|ansku
ravnopravnost, za ekonomski napredak, za socijalnu pravdu, zalaèmo se
za o~uvawe dràvnog suvereniteta i integriteta, za moderan pravni poredak i tako daqe. To su objektivno i interesi pripadnika ma|arske nacionalne mawine. Oni to pokazuju na izborima. Ne odgovara im Kasa, ne
odgovara im Ago{ton, ne odgovara im [andor Pal, glasaju za Srpsku radikalnu stranku i to je sasvim...
Voditeq: Nadovezujem sa na pitawe koje je kolega malopre postavio,
vezano je bilo za nekakav inventar onoga {to smatrate dobrim u...
Dr [e{eq: To zna~i da ne}ete vi{e da slu{ate...
Voditeq: Ne, i da ima vesti, ja sam zbog toga hteo da budemo aktuelni, ali u prvih pet minuta nije bilo ni~ega, o~ito da nema vesti. [ta
smatrate svojim doprinosom za ovih mesec dana va{eg rada u Vladi?
Dr [e{eq: Prvo, na{ jedinstven nastup oko Kosova i Metohije, mi
najvi{e vremena na tome provodimo. Drugo, radimo intenzivno na re{avawu ekonomskih i socijalnih problema u veoma te{kim uslovima. Ova
vlada je odlu~ila da ne dolazi u obzir rebalans buyeta, onakav kakav nam
je buyet, istraja}emo sa wim do kraja godine, bez obzira na devalvaciju
dinara, i nastoja}emo da traìmo re{ewe za zaostale penzije, de~je dodatke i druga socijalna davawa. Prve rezultate mislim da }emo mo}i
uskoro da predstavimo javnosti.
Qubi{a Stepanovi}: Ponudili smo gledaocima telefon da se javqaju, za sada smo sebi~ni pa nikome osim nas dvojice ne damo da pita ne{to,
da pitamo kolege iz redakcije ako ima pitawa, bilo da ukqu~imo direktno telefonom, bilo da nam neko dostavi pitawa koja su zapisana, ina~e
mi nastavqamo, a moèmo gostu da ponudimo i ~a{u vode.
Dr [e{eq: Bilo bi dobro, po{to ste me smestili kao u saunu.
Qubi{a Stepanovi}: Evo, bi}emo dobri, dozvoli}emo da neko donese i ~a{u vode.
Voditeq: Dok ne stigne osveèwe, ima odre|enih nesuglasica izme|u dve republike, Srbije i Crne Gore.
Dr [e{eq: Nisu to nesuglasice izme|u republika, ima sukoba izme|u reìma u Beogradu i reìma u Podgorici, i izme|u politi~kih partija, pogotovu izme|u savezne vlasti i vlasti federalne jedinice Crne
Gore. Mislim da }e dosta tih sukoba razre{iti ovo predstoje}e odmeravawe politi~kih snaga na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj
Gori, i to je najprirodniji oblik da se takvi problemi razre{avaju.
674
Voditeq: U va{em politi~kom opredeqivawu, da li je patriotizam

najva`nija stvar?
Dr [e{eq: Da.
Voditeq: Sada jedno pitawe, prosto mi je te{ko da ga izgovorim: da
ste negde direktor, da li biste nekog radnika koga treba zaposliti vi{e cenili po kr{tenici ili po diplomi?
Dr [e{eq: Ne ni po kr{tenici ni po diplomi, nego po wegovim
li~nim kvalitetima. Vidite, mi smo vladaju}a politi~ka partija u zemunskoj op{tini i nema tog pripadnika nesrpske nacionalnosti koji se
moè poàliti na radikalsku vlast, nema toga koji moè da kaè da je u
ne~emu uskra}en, zakinut, {ikaniran, da mu je ne{to lo{e napravqeno
zato {to je pripadnik neke druge nacionalnosti. Mi smo na to ponosni
i tamo masovno pripadnici nacionalnih mawina glasaju za nas, ogroman
broj Slovaka, Roma, Cigana, muslimana i tako daqe, a ~ak i katolici iz
Sur~ina glasaju za Srpsku radikalnu stranku. To govori da imamo jedan
izrazito gra|anski pristup. Mi smo nacionalisti, patriote, ali mi smo
iskreno odani demokratskim idealima i zalaèmo sa za demokratske
principe. Kao direktor firme, zapo{qavao bih onoga ko je sposoban da
obavqa posao, tu u principu nacionalnost ni{ta ne zna~i, a ~esto ni diploma ni{ta ne zna~i, treba ga proveriti da li zna da radi. Moè diplomu da oka~i ma~ki o rep ako ne zna da radi.
Voditeq: Imamo znak da neko ho}e da se ukqu~i. Ako izuzmemo sve
bira~e koji su za vas glasali, Buwevce, Ma|are, Hrvate, Rome, Slovake,
onda je ne{to malo Srba ostalo, za{to Srbi ne glasaju... [alim se, naravno, ali da ~ujemo, imamo nekog na telefonu.
Gledalac: Halo, ovde gledalac iz Subotice.
Voditeq: Izvolite, predstavite se i postavite pitawe.
Gledalac: Imam jedno pitawe za gospodina [e{eqa, ako je to mogu}e.
Voditeq: Mogu}e je.
Gledalac: Gospodine [e{eq, gospodine potpredsedni~e, da li mogu
da vam postavim pitawe kada }e biti zdravstvo besplatno, i za staru deviznu {tedwu me interesuje, ako ste tako qubazni da mi odgovorite, molim vas, kratko i jasno.
Dr [e{eq: Za staru deviznu {tedwu priprema se zakon. Taj zakon
ne}e da sadrì sve one ideje koje smo mi radikali iznosili u predizbornoj kampawi, taj zakon je stvar kompromisa, ali mislim da }e se ve} u maju mesecu na}i pred Saveznom skup{tinom.
[to se ti~e zdravstva, zdravstvo ne moè potpuno biti besplatno, a
kako }e to biti regulisano, vide}emo. Radi se i na novom zakonskom projektu u toj oblasti i, u svakom slu~aju, za{tita od opasnih bolesti mora
biti potpuna i besplatna kada je re~ o raku, sr~anim oboqewima, {e}ernoj bolesti i tako daqe. Pogotovu u onim bolestima gde nema zloupotrebe lekova, a tamo gde ima, tu }e morati da se pla}a, mora se malo zaustaviti to rasipni~ko pona{awe, ne mogu qudi sami sebi propisivati
antibiotike. Osete neku kijavicu, po~iwu da uzimaju antibiotike, iako
antibiotici ne le~e uop{te kijavicu, ne pomaù.
675
Voditeq: Gospodin [e{eq, to moramo na{oj publici da kaèmo, nije uslovqavao nikakav dogovor, nikakvu pripremu, i mo`da se vidi da smo
nepripremqeni u{li u razgovor. Da se vratimo na jedno pitawe koje smo
na~eli malopre, pitawe {tampe. Na{ ministar je ~lan va{e partije, vi
ste {ef tom ~oveku i {ta moèmo i ~emu moèmo mi novinari i publika da se nadamo, a publika je verovatno va`nija nego mi.
Dr [e{eq: Prvo, insistira}emo na privatizaciji svega onoga {to
se moè privatizovati u informativnoj sferi. Smatramo da samo slobodna konkurencija moè dovesti do kvalitetnog informisawa. Drugo,
ima}emo liberalniji pristup u informisawu.
Voditeq: Smatramo da ste odgovorili i sada vas prekidam, jer imamo gledaoca na vezi.
Gledalac: Halo, dobar dan. Pozdravqam gospodina [e{eqa i htela
bih da mu postavim jedno pitawe. Po{to smo radnici koji su i strpqivi
za neisplatu redovnih li~nih dohodaka, da li moè Elektrovojvodina,
PTT i ostale institucije da budu strpqive za pla}awe reìja?
Dr [e{eq: To je zaista jedno veoma te{ko pitawe, da li mogu biti
strpqivi rukovodioci javnih preduze}a. Znate, na{a struja je najjeftinija u Evropi, dva i po centa je kilovat, to je najjeftinije u Evropi, nijedna zemqa nema jeftiniju struju. Mi odlaèmo, neprekidno, eventualno
poskupqewe struje, neprekidno Elektroprivreda traì poskupqewe. Mi
odlaèmo, a oni se àle da ne mogu da izdrè. Sada wih ~ekaju velika ulagawa u rekonstrukciju termocentrala, hidrocentrala, u redovno servisirawe i tako daqe. Mi èlimo da ovaj dinar sa~uvamo, da kurs ostane stabilan, i ako bude trebalo neko poskupqewe, onda }emo to ostvariti u
okviru sistema, pa ako idemo na poskupqewe jedne vrste robe, onda }emo
odmah obarati stopu poreza i doprinosa na plate. Tako uravnoteìti te
stvari i ostavqati bar uspe{nim preduze}ima {ansu da pove}avaju plate radnicima, kada ih oslobodimo jednog ozbiqnijeg procenta doprinosa.
Voditeq: A kod PTT-a?
Dr [e{eq: Kod PTT-a mora, posebno kod telefonskih usluga. Verovatno je i tu problemati~no, po{to je izvr{ena delimi~na privatizacija, 49 odsto je prodato stranim ulaga~ima i jedna od ugovornih klauzula
je da zate~ena cena u trenutku prodaje prati devizni kurs. Sada je to ugovorna obaveza koju moramo da po{tujemo.
Voditeq: Imamo nekog na vezi. Dobro ve~e.
Gledalac: Ja bih pozdravila sve u studiju i gospodina [e{eqa. Prvo bih rekla da mu ne bi smetala sauna da malo skine taj stoma~i} {to
ima, a moje konkretno pitawe bi bilo da se on nije malo opustio uz vladaju}u partiju? îni mi se da nije toliko strog kao {to je do sada bio.
Dr [e{eq: Prvo, {to se ti~e stoma~i}a, nije lo{e imati tako neku zalihu. Ja sam {est puta bio u zatvoru i dva puta sam imao duge {trajkove gla|u, i dobro su mi do{le te rezerve. Drugo, {to se ti~e ove saune,
obe}ali su mi ~a{u vode a ta ~a{a jo{ ne dolazi. Znoj lipti prosto, u litrima. Tre}e, {to se ti~e ove koalicione Vlade narodnog jedinstva, mi
smo u wu u{li izraàvaju}i spremnost da preuzmemo deo odgovornosti za
676
sudbinu Srbije, za ekonomiju, za re{avawe socijalnih problema. Da li

}emo uspeti ili ne}emo uspeti, to }ete vi gra|ani procewivati na slede}im izborima.
Mi smo svesni rizika koji smo preuzeli ulaskom u Vladu narodnog
jedinstva, ali smo u{li u taj rizik znaju}i da nema drugog na~ina da poku{amo da doprinesemo nekim svojim anga`manom u re{avawu tih nagomilanih problema. Da li }emo uspeti ili ne, vide}emo. To mi ne znamo
u startu. Puni smo entuzijazma, puni smo optimizma i li~no smo ube|eni da }emo uspeti, ali ho}emo li, to je opet nepoznanica.
[to se ti~e o{trine ili blagosti, ja sam vi{e puta gostovao na lokalnoj radio stanici u Subotici i mislim da sam uvek imao blag nastup.
Jedno je kada razgovarate u studiju, a drugo je kada drìte miting. Na mitingu je va`no da budete glasni, jasni, odlu~ni, rezolutni, da znate u pravom trenutku pravu parolu da lansirate, a u studiju treba da budete razlo`ni, a razlo`nost podrazumeva i smirenost u nastupu i visok stepen
koncentracije. Ja se trudim da postignem {to vi{i stepen koncentracije, a ne da nekoga upla{im.
Voditeq: Mi ovde ìvimo uz granicu i smeta nam ta taksa kod putovawa. Blizu nam, a skupo nam. Ima li nekih nagove{taja i zna li se ne{to dokle }e ta taksa za prelazak granice da vaì?
Dr [e{eq: Bi}e jo{ neko duè vreme ta taksa. Nema dràva bez poreza i taksi.
Voditeq: Upravo zbog toga, kada }e se pojaviti cigarete u prodaji?
Evo, ve} dva-tri dana ih nema.
Dr [e{eq: Dnevna proizvodwa cigareta odmah se proda na fabri~koj kapiji. Plati se akciza dràvi. To je akcizna roba i taj deo ide u dràvni buyet. Kako bismo mi za sutra pripremali isplatu prvog dela penzija za februar? Kako bismo spremali isplatu plata za policajce, za prosvetne radnike, za zdravstvene radnike? Plate su male i te{kom mukom
pribavqamo pare za te plate, nastoje}i da odrìmo kurs dinara.
Nadamo se da }emo ozbiqnije krenuti u proces privatizacije, jer je
to jedina {ansa da popravimo poloàj svih dru{tvenih slojeva, da privu~emo strani kapital, da prodamo na{e fabrike i da taj novac onda
uloìmo u re{avawe ovih problema.
[ta se de{ava? Prodaju se cigarete i onaj ko kupi cigarete i plati
akcizu dràvi negde ih uskladi{ti, sakriva, ~eka promenu cena ili lansira te cigarete preko crnog trì{ta, jer se tamo umesto ~etiri dinara po paklici prodaje po sedam dinara.
Voditeq: Da vidimo ko nam se javqa. Dobro ve~e.
Gledalac: Dobro ve~e. Htela bih da pozdravim gospodina Vojislava
[e{eqa i da ga pitam dokle }e ova dràva tolerisati da se preduze}a
tako naglo upropa{}avaju, direktori kradu i netragom nestaju, idu na
druge direktorske funkcije i nikom ne odgovaraju, a radnici su bez plata mesecima?
Dr [e{eq: Jedini na~in da to spre~imo jeste privatizacija. Sve
dok su preduze}a u dru{tvenoj svojini, ona }e neprekidno propadati. Ne677
mogu}e je opstati sa takvim konceptom svojine koji nigde na svetu ne postoji, nego u na{oj zemqi. Zato se mora i}i na obaveznu, sveobuhvatnu
privatizaciju. Mi }emo iz petnih ìla da zapnemo da taj projekat uspe.
Voditeq: Da li su u ovom trenutku stvoreni uslovi za privatizaciju, da taj proces krene i da kona~no po~nu pare da dolaze?
Dr [e{eq: Stvoreni su uslovi, ali ono {to moè omesti na{u privatizaciju jesu eventualne sankcije. Mi se nadamo da tih sankcija ne}e
biti. Ako do|e do sankcija, onda }e nam se zaustaviti ili usporiti proces privatizacije i bi}e mnogo teè. Ako ne bude sankcija, trudi}emo se
da idemo ubrzano i da pre svega idemo u privatizaciju za gotov novac.
Voditeq: Imamo ponovo nekog na vezi. Dobro ve~e.
Gledalac: [ta }e Vlada u~initi da smawi korupciju u zdravstvu? Recimo, ko ima hiqadu i po do dve hiqada maraka, plati doktorima i moè
sutra da ide u penziju, mlad ~ovek od 30 godina, a oni koji su odradili 35
godina, pa im fali neka godina ne mogu i}i, jer su u takvoj situaciji da
ne mogu to da plate. [ta }e Vlada na tom pitawu u~initi? Da li }e do}i
do poni{tavawa tog ugovora, jer je ~iwenica da je korupcija u zdravstvu
ogromna.
Dr [e{eq: Svesni smo tog problema, imamo ogroman broj mladih
penzionera, qudi koji su se preko veze penzionisali potpla}ivawem, podmi}ivawem. U nekim slu~ajevima pribegava}emo reviziji, kontroli re{ewa, pogotovo kada je re~ o tim mla|im qudima, da pogledamo da li su
zaista invalidi ili su dobili la`na dokumenta. Veoma nam je optere}en
penzijski fond i u jednom trenutku vi{e para ide za penzije nego {to je
ukupna masa plata u Srbiji, {to je nepodno{qivo za privredu. Ja znam da
su penzije male i bedne, neredovno se ispla}uju, mnogo kasne, ali problem
je i u tome {to imamo vi{e penzionera nego zaposlenih radnika.
Voditeq: Kada vi primate platu u Vladi?
Dr [e{eq: Ja jo{ primam platu u Saveznoj skup{tini i dobili smo
prvi deo za februar.
Voditeq: Da li ste zadovoqni?
Dr [e{eq: Znate {ta, moram biti zadovoqan. Prvo, moja plata saveznog poslanika nije mala. Dodu{e, ja imam veliki broj ~lanova porodice koje izdràvam, pa ne mogu da ìvim razbacuju}i se. Zna~i, u mojoj
porodici se razmi{qa o svakom dinaru koji se potro{i, ali mogu da zamislim kako to izgleda kod onih qudi koji imaju veoma mala primawa
ili koji uop{te ne primaju platu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, vi ste prvi potpredsednik Vlade, prvi
~ovek iz javnog ìvota, dràvni slu`benik koji je do{ao u Suboticu bez
neke svite, bez neke velike pratwe.
Dr [e{eq: [ta }e mi svita kada sam ja najja~i?
Voditeq: Ne mislim samo na taj bezbednosni aspekt, nego bez odbora
za do~ek, bez kontakata sa dràvnim slu`benicima ovde u na{oj komuni
i na neki na~in ste specijalni gost i jedini razlog zbog kojeg ste do{li,
bar se nama ~ini, jeste boravak u studiju i kontakt sa gra|anima.
678
Dr [e{eq: Jedini razlog mog dolaska je ova emisija koju ste mi zakazali. Zna~i, ja nisam do{ao slu`beno u Suboticu. Da sam do{ao slu`beno, morao bih da posetim na~elnika Suboti~kog okruga, predsednika Op{tine, Op{tinu itd. Mene je do~ekalo nekoliko aktivista Srpske
radikalne stranke, predsednik na{eg Okru`nog odbora, Boìdar Vuji},
aktivisti iz Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke. Sa wima
sam malo razgovarao i o strana~kim pitawima, a iskqu~ivi razlog dolaska je va{a emisija, {to ne zna~i da u nekoj prilici ne}u do}i u slu`benu posetu Subotici, ali nema razloga da dolazim sa svitom.
Voditeq: Ja to prosto konstatujem i mislim da je to va`no i zbog publike. Da li smatrate da ste dobro obave{teni o prilikama u Subotici
i izvan Subotice i kao partijski ~ovek, ali pre svega nas interesuje kao
dràvni funkcioner?
Dr [e{eq: Mislim da sam prili~no obave{ten. Ne mogu znati sve
detaqe. Znam za neke probleme koji se de{avaju u Subotici, znam za sukobe stranaka na lokalnom nivou, znam za nezadovoqstvo lokalnim nivoom vlasti koje postoji kod velikog broja gra|ana, kod velikog broja politi~kih partija, ali nije ni Vlada tu u poziciji da arbitrira i mi ne}emo da se me{amo u te lokalne odnose sve dok ne do|e do naru{avawa
pravnog poretka, Ustava i zakona. A sve ono {to je u ingerencijama lokalne vlasti, neka se vlast i opozicija u Subotici me|usobno sukobqavaju, narod neka to posmatra i eventualno gra|ani mogu da promene mi{qewe na slede}im izborima.
Voditeq: Na ovima je bilo vrlo tesno.
Dr [e{eq: Bilo je, i mislim da }e na slede}im biti jo{ tesnije.
Krajwe je vreme da Srpska radikalna stranka postane vladaju}a i u Subotici.
Voditeq: Postoji li ne{to ~ega se vi, hajde malo da preteram pa da
kaèm stidite, iz svog javnog ìvota, iz javnih nastupa unazad sedam do
osam godina?
Dr [e{eq: Ne.
Voditeq: ûpawa mikrofona?
Dr [e{eq: Za{to bih se stideo ~upawa mikrofona?
Voditeq: Pi{toqa?
Dr [e{eq: Za{to bih se pi{toqa stideo?
Voditeq: Psovke?
Dr [e{eq: Za{to bih se psovke stideo? Ja mislim da svaki normalan ~ovek ponekad opsuje, a pogotovo kada to zahtevaju okolnosti.
Voditeq: Da li ste u tim trenucima bili isprovocirani, ili svesni
i marketin{ki radili?
Dr [e{eq: Bio sam apsolutno svestan. Naravno, sve {to jedan ozbiqan politi~ar radi, radi marketin{ki. Drugo, ako me neko napadne, ja
se branim. Ako me napadne mawe od pet qudi, ja se branim pesnicama i
nogama. Ako me napadne vi{e od pet qudi, ja moram da potegnem pi{toq.
Ne mislite vaqda da bih dozvolio da me ruqa pregazi ili da bih beào
pred ruqom. Ja nikada u ìvotu nisam beào.
679
Voditeq: Pri~a o zar|aloj ka{i~ici je lo{e odjeknula.

Dr [e{eq: Znate li vi gde je bila ta pri~a?
Voditeq: Jo{ ne{to, da li je aktuelan vic o sendvi~ima?
Dr [e{eq: Ne, to su drugi izmislili. To su lansirali neki zlonamerni. Znate li gde je pomenuta ta ka{ika?
Voditeq: To me interesuje.
Dr [e{eq: U emisiji Minimaksovizija. To je emisija humoristi~kog karaktera. Znate, srpske ~etnike koji su zaista kroz celu istoriju
srpskog naroda bili borci za slobodu, opawkavali su ideolo{ki protivnici da su koqa~i, fa{isti, da su ovakvi, da su onakvi. Jeste i me|u wima bilo zlo~inaca, kao {to je i me|u partizanima bilo zlo~inaca, kao
{to u svakom ratu ima zlo~inaca, ali se ne moè za sve re}i da su bili
zlo~inci ili za ve}inu. Minimaks je u toj emisiji koja je bila humoristi~kog karaktera, gde je bilo raznoraznih {ala, pitao: da li vi ~etnici jo{ uvek koqete? Ja kaèm: da, kako da ne, samo smo usavr{ili metode klawa i vi{e ne koqemo noèvima, nego ka{ikama za cipele i to zar|alim ka{ikama za cipele, pa se ne zna da li `rtva podlegne posledicama klawa ili posledicama tetanusa. To je jedna vrsta humora, crnog humora. Moè nekom da se svi|a ta vrsta humora, moè nekom da se ne svi|a.
Onda je Desa Trevisan objavila u londonskom Tajmsu kako sam ja klao
Hrvate zar|alim ka{ikama za cipele.
Ja sam vaqda jedini politi~ar u Srbiji koji se isprsio jo{ pre nekoliko godina i rekao: ako me slu~ajno prozove Ha{ki tribunal, odmah
idem. Ja sam hteo i bez poziva da idem, nego mi nisu dali holandsku vizu.
Zna~i, boje se mog dolaska u Hag. To je bilo u toj emisiji.
Ovo {to se ti~e sendvi~a, ~uo sam za taj vic. On je zlonamerno lansiran, da }u Ma|arima dati po jedan sendvi~, a Slovacima po dva sendvi~a i
oni daqe putuju. To su besmislice. Ne bismo se mi ovoliko trudili da
privu~emo {to vi{e Slovaka u Srpsku radikalnu stranku, da privu~emo
{to vi{e Ma|ara. Drugo, zaista smo otpo~etka imali principijelan stav
prema svim nacionalnim mawinama. Setite se na{eg prvog mitinga u Subotici. To je bilo 1992. godine. Verovatno neko ima i video snimak. Nekoliko je qudi to kamerama snimalo. Zna~i, nemamo ~ega da se stidimo.
Voditeq: Gospodine [e{eq, da vas na kraju ne{to javno zamolim u
ime Suboti~ana i ove na{e lokalne televizije. Moèmo li ra~unati da
nam budete kontakt za neke kqu~ne vesti iz Vlade Republike Srbije, da
se ~ujemo telefonom, da nam nekada kaète neku aktuelnost uo~i nekog
va`nog zasedawa Vlade, ili posle nekog va`nog zasedawa Vlade.
Dr [e{eq: Moèmo sara|ivati, ali nema privilegija.
Voditeq: Da li moète da budete na{ kontakt, da vas nazovemo i da
nam nakon zasedawa date neke informacije?
Dr [e{eq: Ne mogu da budem va{ dopisnik, ali svakog ~etvrtka drìm redovne konferencije za {tampu u 13 ~asova u Beogradu. Svaki put
je va{ novinar dobrodo{ao. âk vam moèmo pomo}i u organizovawu
prevoza za va{e novinare.
Voditeq: Ra~unamo na to da potpredsednik Vlade gospodin [e{eq
ne}e nikada odbiti jedan medij kao {to je suboti~ka televizija.
680
Dr [e{eq: Ne odbijam medije, ali ne mogu ovako da dajem informacije. Ja nisam ovla{}en da dajem informacije u ime Vlade, niti je pametno da se informacije daju uo~i sednice ili neposredno posle sednice. Nekada neka informacija treba da odleì.
Voditeq: Da li imate neki organizovan program ve~eras?
Dr [e{eq: Nemam nikakav program i mislim da }u se jo{ neki minut zadràti u sedi{tu Srpske radikalne stranke u Subotici, a onda putujem za Beograd.
Voditeq: Hvala lepo. Zavr{avamo razgovor. Po{tovani gledaoci,
hvala i vama {to ste bili sa nama ve~eras. Budite i sutra od 16 ~asova
sa suboti~kom televizijom. Sutra pripremamo program koji }e biti bogat informacijama vezanim za ono {to nas ~eka prekosutra, a {to }e biti u znaku sto hiqada qudi na Pali}u. Prijatno ve~e.
XXXIV
SRBIJA KAO EKSPERIMENTALNI POLIGON
KRAJWI CIQ RASPAD RUSIJE
TV Sunce, Aran|elovac, 1. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, èlimo vam dobro ve~e. Ovo je Politi~ka tribina Televizije Sunce, gost emisije je gospodin Vojislav
[e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske
radikalne stranke.
Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro nam do{li.
Voditeq: [ta je ispravnije re}i, da li prvo potpredsednik Vlade
Srbije, pa predsednik Srpske radikalne stranke, ili obrnuto, izgleda
nekako prirodnije, ili bi bilo predsednik Srpske radikalne stranke
i potpredsednik Vlade Srbije.
Dr [e{eq: I ja mislim da bi to bilo prirodnije, i po nekom vremenskom redosledu.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ovo je na{ tre}i, moè se re}i jubilarni razgovor. Znate ono tre}a sre}a, pa neka bude sada sre}a, ali kao
posledica na{eg ve~era{weg razgovora.
Dr [e{eq: Ni ranije nije bilo nikakve nesre}e u razgovorima. Dodu{e, jednom dok sam putovao za Aran|elovac imao sam udes, ali tada nije ni bilo emisije.
Voditeq: Ne ponovilo se.
Dr [e{eq: Dobro smo pro{li, nije stra{no bilo.
Voditeq: Sada neka bude sre}a po Srbiji, jer izgleda, Srbija je u teìm okolnostima nego kada smo pri~ali pro{li i pretpro{li put.
Dr [e{eq: Da, Srbija je u sve teìm okolnostima, ali to je ne{to
{to smo znali unapred, {to smo pretpostavqali i {to smo nagove{ta681
vali. Znali smo da predstoji èstok pritisak zapadnih sila na Srbiju

povodom Kosova i Metohije i to posle Srpske Krajine, posle Republike
Srpske i posle izvesnih politi~kih promena u Crnoj Gori. Na redu su
Kosovo i Metohija, i ciq zapadnih sila je da nam otmu tu teritoriju. A,
na{e je da je sa~uvamo po svaku cenu. Vlada narodnog jedinstva koja je
formirana 24. marta je ~vrsto odlu~ila da brani Kosovo i Metohiju.
Voditeq: To }e biti centralna tema na{e ve~era{we emisije, a mi
pozivamo i na{e gledaoce, mada pitawa ve} stiù. Dok sam dolazio u ovaj
studio dobio sam nekoliko pitawa, onako usput, a kako re~e koleginica
Nata{a Ivanovi}, telefoni ve} zvone. Po{tovani gledaoci, gospodin
[e{eq vam je na raspolagawu.
Pa, gospodine [e{eq, te{ko je odabrati pravo pitawe za po~etak ove
izuzetno va`ne i goru}e teme, od strate{kog zna~aja za Srbiju. [ta ose}ate kao potrebu da kaète posle svih ovih de{avawa u posledwe vreme?
Dr [e{eq: Pa, ja ne ose}am nikakvu potrebu da govorim, ali sam do{ao da odgovaram na va{a pitawa. Ja sam va{ gost danas, tako da sam spreman da odgovaram na sva mogu}a pitawa, bez ikakve cenzure, i va{a i na
pitawa gledalaca va{e televizije.
Voditeq: Ho}e li Srbija opstati?
Dr [e{eq: Ja sam ube|en da ho}e. Po prirodi sam veliki optimista.
Svestan sam svih ovih problema u kojima se nalazimo. Nisam ~ovek bez
straha i pla{im se zbog svih ovih izazova koji su pred nama, ali ~vrsto
smo odlu~ni da izdrìmo, ~vrsto smo odlu~ni da najpromi{qenije, najpametnije poteze vr{imo u narednim danima, mesecima i godinama koje
su pred nama da bismo sa~uvali Srbiju, da bismo sa~uvali sve srpske teritorije, i da bismo se izvukli iz ekonomske krize i socijalne bede.
Voditeq: Protivimo se stranom me{awu. Ho}emo li Gonzalesa primiti u Srbiju?
Dr [e{eq: Primi}emo svakog stranca dobre voqe koji do|e na na{u teritoriju i razgovara}emo, ali ne damo nikome da bude posrednik, da
bude arbitar, da bude sudija u na{oj ku}i. To ne damo. Dakle, ne dozvoqavamo da se neko me{a u na{e unutra{we odnose. Razgovaramo sa svima.
Voditeq: Na referendumu, narod je rekao ne. A Du{ko Mihajlovi}
pre neki dan na B92 re~e da je to ne u stvari da.
Dr [e{eq: Du{an Mihajlovi} je bezna~ajan politi~ar. [ta on
predstavqa u Srbiji? Uvek je od nekoga na poklon dobijao poslani~ke
mandate i posle je gledao da se materijalno okoristi o funkciju vlasti,
da se li~no obogati, da se ta grupacija oko wega obogati i da u|e u raznorazne malverzacije, {pekulacije. ôvek je bez ikakvih moralnih skrupula, i ne vredi komentarisati wegove izjave.
Voditeq: Nedavno je bio i prijem povodom Dana dràvnosti, u novinama svakojakih pisanija, ali je interesantan va{ odgovor u vezi sa susretom sa Goricom Gajevi} i Mirom Markovi}, kada ste rekli da ste vi
i ranije razgovarali, pa i o va`nim dràvnim temama, da se niste sreli
samo na prijemu povodom Dana dràvnosti.
682
Dr [e{eq: Da, to nije bio na{ prvi susret. Prethodno smo imali
jedan sastanak kod Mirka Marjanovi}a, gde smo bili Mira Markovi}, gospo|ica Gajevi} i ja, kao ~elnici politi~kih partija koje su u{le u Vladu narodnog jedinstva, i na tom sastanku smo se dogovarali o nekim kqu~nim politi~kim, ekonomskim, socijalnim potezima u okviru priprema
nekih normativnih akata. Radimo na izmenama u normativnoj, zakonskoj
regulativi i prvi rezultati }e se ve} videti za koji dan. Obelodani}emo neke predloge novih zakona na kojima uporno radimo. Jedan od wih je
Zakon o lokalnoj samoupravi. Ali ima jo{ nekoliko sistemski va`nih
zakona sa kojima }emo se uskoro pojaviti pred Narodnom skup{tinom.
Jo{ je to u fazi izrade i usagla{avawa, diskutovawa o pojedinim re{ewima. Znate, kroz te diskusije mi dolazimo do nekih novih varijanti, a
sa kona~nim re{ewima }emo iza}i i pred Narodnu skup{tinu.
Voditeq: Za razliku od mnogih politi~ara, vi imate izuzetan ose}aj za kontakte sa javno{}u, pa evo vas i u studiju Televizije Sunce u
Aran|elovcu. Nekada{wi potpredsednici vlade bi se silno dvoumili
kada bi krenuli u neku lokalnu televiziju, kojih dodu{e nije bilo doskora, ali u lokalnim ne bi da gostuju, ba{ im ne bi palo na pamet.
Dr [e{eq: Ja sam se uvek zalagao za princip javnosti, otvorenosti,
podlo`nosti javnoj kritici svakog politi~ara. Onaj politi~ar koji ne
sme da iza|e pred sud svojih gra|ana, ne treba ni da se bavi politikom, a
ja po prirodi volim da u|em u rasprave, diskusije, polemike, a kroz to i
mnogo u~im. Najvi{e u~im od naroda. Najvi{e iskustva izvu~em i kroz
ova pitawa koja dobijem u gostovawima u radio i televizijskim emisijama ili na javnim tribinama, mitinzima. êsto putujem i dosta sam u kontaktu sa qudima. I veoma je va`no da se u politici sa~uva taj direktni
kontakt i da se na osnovu wega povla~e izvesni potezi.
Voditeq: Gospodine [e{eq, rekoste da ste dosta u kontaktu sa qudima. Pa, i ja sam na neki na~in. Mislim da bi najboqe bilo kada bih krenuo
sa pitawima, da upravo po~nemo sa pitawima na{ih gledalaca, jer izgleda da }e telefoni danas raditi vi{e nego ikad. Ako se slaète, to bi bilo najboqe, da ~ujemo glas naroda. Pe{i}, penzioner: [ta }ete uraditi
sa penzijama? Mi imamo nadu samo jo{ u vas. Nemojte nas izneveriti.
Dr [e{eq: Ovo {to nam je sada osnovni zadatak, to je da obezbedimo redovnu isplatu penzija. [ta to zna~i? Da u toku ove godine imamo
najmawe 12 penzija, odnosno da imamo 24 isplate na po pola meseca. I
evo, za ovaj mesec to ve} odràvamo. Ju~e su po~eli, mislim da nije sve
zavr{eno, ali ju~e su po~eli sa isplatom prvog dela penzija za februar.
Zna~i, u ovoj godini ne sme biti nijedno novo ka{wewe. [ta to zna~i?
To zna~i stabilizaciju prilika u sferi penzijskog osigurawa.
Zatim, uvek penzije moraju biti na onom zakonom odre|enom nivou u
odnosu na prose~ne plate, i sada traìmo varijantu kako da nadoknadimo penzionerima one dve i po penzije koje kasne, i kako da nadoknadimo
zemqoradni~kim penzionerima, mislim da im kasni {est ili sedam penzija, kako da nadoknadimo de~je dodatke koji kasne godinu dana. To je sada muka sa kojom poku{avamo iza}i na kraj, ali kroz potrebu za realnim
izvorima sredstava.
683
Malo nas ometaju i ove nove sankcije. Nisu toliko te{ke najnovije
sankcije Kontakt grupe koliko je lo{ odjek u svetskim poslovnim krugovima i koliko }e to lo{e uticati na biznismene da u|u u na{ proces
privatizacije. Jer nama je {ansa da do|emo do gotovog novca iskqu~ivo
privatizacijom. Privatizacija fabrika, pogotovu onih najprivla~nijih, privatizacija dràvnog zemqi{ta, posebno gra|evinskih parcela za
individualnu i privrednu izgradwu, i prodaja izvesnog dela dràvne
imovine koji nije neophodan za funkcionisawe dràve. Mi nemamo drugog na~ina da do|emo do sveèg novca a da izbegnemo {tampawe para.
A evo, vidite, svi mi koji smo u Vladi narodnog jedinstva jednoglasni smo, jednodu{ni u odluci da ne primewujemo to krajwe sredstvo iz nu`de {tampawe para da bi se podmirivale obaveze dràve, jer to obara
vrednost dinara i to daqe ugroàva ìvotni standard svih gra|ana zemqe. Dakle, dovijamo se s mukom. Hrabrije }emo krenuti u taj proces privatizacije i tragamo za re{ewem da nadoknadimo {to je dràva du`na
svojim gra|anima.
Prvo da obezbedimo ove zaostale penzije i de~je dodatke, a onda idemo na staru deviznu {tedwu. Prva nam je ideja, recimo, da se gleda da se
zatvore svi {tedni ulozi do hiqadu maraka. Takvih je 86 odsto od svih
partija devizne {tedwe. A, to je negde izme|u dvesta pedeset i trista miliona maraka. Nije to neki preterano veliki iznos. To moèmo da uradimo, pa onda da kroz proces privatizacije idu ove krupnije {tedi{e i,
po{to ne moèmo odmah dati novac, da kupuju dràvnu imovinu. Mnogi
od wih su spremni da kupe placeve za stambenu izgradwu, mnogi od wih su
spremni da ubrzano legalizuju nelegalno podignutu ku}u. Ima oko
200.000 nelegalnih ku}a u Srbiji. Nelegalno podignutih objekata. Tu bismo i{li na ubrzan proces legalizacije. Pojednostavili bismo proceduru koju dràva propisuje.
Dakle, postoji ~itav niz varijanti. Naravno, moramo sve to da usaglasimo, jer Vlada narodnog jedinstva je ipak vlada kompromisa. Mi smo
se pojavili sa razli~itim programima u toj vladi. Sada to treba da usaglasimo. Treba da odvaèmo svaki na{ potez i, naravno, da konsultujemo
stru~wake. Tu smo dosta aktivni. Konsultujemo pre svega Ekonomski institut, statisti~are. Imamo izvestan broj eksperata s kojima svakodnevno razgovaramo o primeni pojedinih mera. Na nas su sada veliki pritisci da dièmo cene. Mi tome odolevamo. Jo{ nikom nismo dozvolili dizawe cena. Nekad }emo morati, ali kada budemo morali, gleda}emo da to
bude u najnièm procentu i ako moramo da dignemo neke cene, da u istom
trenutku obaramo stopu doprinosa i poreza na plate. Sada je to 123 odsto za prose~nu platu. Mi bismo to morali da obaramo radikalno. Da u
prvoj fazi oborimo ispod 100 odsto, pa da onda svodimo sve niè i niè.
Idealno bi bilo da se to svede na 50 odsto. Da se oslobode firme pla}awa tih ogromnih doprinosa i poreza i da mogu onda postepeno da pove}avaju plate svojim radnicima ili zapo{qavaju druge radnike. A i oni koji sada nelegalno zapo{qavaju, da se na ovaj na~in ohrabre da legalizuju
radni odnos. Prvo, da ne strepe od mogu}ih inspekcija, a s druge strane,
684
da i ti qudi imaju regulisan penzijski sta`, da imaju zdravstveno osigurawe, a ne da rade na crno i da uop{te nisu obezbe|eni za stare dane.
Voditeq: Zna~i, ne}e biti devet penzija, kao {to smo mogli da saznamo iz {tampe.
Dr [e{eq: Ne, u ovoj godini mora biti dvanaest penzija i to }emo
kako znamo i umemo da obezbedimo. E, sad, koliko }e biti vi{e od tih
dvanaest, to }emo da vidimo. Ne mogu da dajem sada neumerena obe}awa.
Najvi{e se bojim prevelikih o~ekivawa. Znate, treba imati izvesnog
strpqewa. U svakom slu~aju, ova vlada }e da zavodi red i disciplinu koliko god bude u stawu, a i prema na{im ministrima }emo biti rigorozni.
Voditeq: Gospodine [e{eq, dali ste nam {lagvort i za jo{ dva pitawa, iz va{eg odgovora. Da pitamo u vezi sa penzijama, u vezi sa legalizacijom divqe gradwe. Zna~i, vi se zalaète za to da se ubrza proces i da
oni plate {ta treba da plate, i da to bude izvor prihoda, i u vezi sa strujom, kada ste pomenuli da drìte ~vrsto cene, da ne dozvoqavate poskupqewa, ima napisa u {tampi, ne se}am se ta~no u kojim novinama sam to
pro~itao, ali naslov je bio: [e{eq se dogovorio ili odobrio poskupqewe struje.
Dr [e{eq: To je ùta {tampa, to je ovaj Dnevni telegraf, najla`qivije novine koje su ikada izlazile u Srbiji. Raznorazne laì i klevete lansiraju neprekidno. Kaù da sam se dogovorio od 1. maja 30 odsto
da poskupi struja. I evo, danas je 1. maj, nema nikakvog poskupqewa struje, a kamoli 30 odsto. I ako bude moralo biti neko poskupqewe narednih
meseci, ja vam garantujem da ne}e biti 30 odsto, iako mi imamo najjeftiniju struju u Evropi, 2,5 centa po kilovatu. Prose~na cena struje u Evropi je 5 centi po kilovatu, zna~i, dva puta ve}a, ali mi vodimo ra~una o
ìvotnom standardu. I dràva je ovde namerno na {teti jer ne moè da
ide s takvim udarom na stanovni{tvo. I ovako qudi gladuju, i ovako nemaju dovoqno za hleb i mleko, a kamoli za neke druge potrep{tine. Ali
traìmo neke varijante. Svaki put kada moramo da idemo na poskupqewe, mi }emo da traìmo varijantu da oborimo ove doprinose na plate, pa
da firme mogu dati ve}e plate.
Voditeq: Sun~ica Veqkovi} iz Skopqa, direktor Televizije 96, koja ima programe na srpskom jeziku, danas je boravila ovde u Bukovi~koj
Bawi i Televiziji Sunce, pa kada je ~ula da ste vi gost ve~eras, ostavila je pitawe da vam ga pro~itam, ina~e je trenutno u Beogradu, i kaè,
oti}i }e u deo grada gde moè da prati...
Dr [e{eq: Boqe bi bilo da me je pozvala u Skopqe da tamo gostujem na wenoj televiziji, pa da mi postavqa pitawa.
Voditeq: Evo, moète ra~unati da smo se dogovorili, ako ste voqni, kako da ne.
Dr [e{eq: Kako da nisam voqan.
Voditeq: Odli~no, dogovoreno. Da li je gospodin [e{eq upoznat sa
stavom predsednika Kire Gligorova da se za [iptare otvori koridor prema Makedoniji i to za one [iptare koji ne èle da ostanu na Kosovu?
685
Dr [e{eq: Ja prvi put za to ~ujem. Koliko ja znam, Kiro Gligorov

traì od zapadnih sila da mu pomognu da se spre~i prelazak [iptara sa
Kosova i Metohije u Makedoniju ukoliko do|e do nekih è{}ih sukoba
separatista sa srpskom policijom. Mogu}e je da je re~ o koridoru preko
Makedonije daqe za Albaniju. Mogu}a je ta varijanta i o tome je bilo govora u {tampi posledwih dana. Me|utim, mi se trudimo da ne do|e do nekih ozbiqnijih sukoba na Kosovu i Metohiji. Mi se trudimo da suzbijemo {iptarski terorizam i mislim da je tu na{a policija bila veoma
efikasna. Glavna banda je uni{tena, banda koju je predvodio Adem Ja{ari. Izginuo je veliki broj na{ih policajaca. To je za nas ogroman gubitak, ali policajci savesno i ~asno obavqaju svoje du`nosti. Na{a vojska
se pokazala krajwe efikasnom. Za{titila je na{e granice, razbila nekoliko teroristi~kih bandi koje su se poku{ale sa velikim koli~inama
oru`ja prebaciti iz Albanije. Tu je pokazala veliki stepen odlu~nosti
i sposobnosti, i mislim da }emo mi sa ovim iza}i na kraj.
Voditeq: Petrovi} iz Topole: Kakav je va{ stav prema Srbima van
Srbije, naime, da li pripremate neke projekte za poboq{awe wihovog
ìvota, na primer, zapo{qavawe ili sli~no?
Dr [e{eq: To je uglavnom u nadle`nosti savezne dràve, pogotovo
pitawe dràvqanstva, i sada je ministar za Srbe van Srbije u Vladi Srbije Milorad Mir~i}, ina~e ~lan Srpske radikalne stranke, pripremio
jedan zahtev Saveznom ministarstvu unutra{wih poslova i Saveznoj vladi da se ubrza proces dodele dràvqanstva Savezne Republike Jugoslavije svim Srbima prognanim, iseqenim sa podru~ja biv{e Jugoslavije koji
se danas nalaze u Srbiji i Crnoj Gori, i mi }emo nastojati da se to {to
pre uradi. Znate, dok im se ne reguli{e pitawe dràvqanstva, wihova
pozicija je krajwe lo{a.
Drugo, ekonomska situacija je svima lo{a u Srbiji. Ne moè se re}i
da ima bilo ko u Srbiji, osim jednog uskog kruga zaista bogatih qudi, koji danas dobro ìvi. Ne ìvimo dobro. @ivimo lo{e. Ali moramo izdràti i ne smemo pla}ati i onu cenu koju od nas traè zamajavaju}i nas
obe}awima ìve}emo boqe ako predamo Kosovo i Metohiju. Sutra }e
biti ìve}ete boqe ako predate Vojvodinu, ìve}ete boqe ako predate Ra{ku oblast, pa }e nam Srbiju svesti na Beogradski pa{aluk i onda
}e traìti da se nekakva kvislin{ka vlast uspostavi u Beogradu. Zbog
toga ne smemo na te wihove {argarepe da nasedamo.
Voditeq: Zna~i, bi}e i za qude koji su do{li u Srbiju, sticajem
okolnosti koje su nam poznate, bar {to se va{eg angaòvawa ti~e, i boqih dana. Bar da se reguli{e wihov status...
Dr [e{eq: Ube|en sam da }e biti....
Voditeq: I da budu izjedna~eni u svemu sa...
Dr [e{eq: Da, i mislim da }emo i}i malo ozbiqnije na dodelu placeva za individualnu stambenu izgradwu, bar onih koji imaju ne{to malo
novca da uloè u krov nad glavom. Jer vreme prolazi, novac se potro{i,
a oni ostaju potpuno nezbrinuti.
686
Voditeq: Neboj{a @ivkovi}: Da li znate ta~no koliko ima nealbanskog ìvqa na Kosovu i Metohiji, tu misli na Turke, Gorance, Rome,
koji sigurno ne bi ratovali, i kakav je odnos Srba i Crnogoraca s jedne
strane i [iptara sa druge strane?
Dr [e{eq: Pa, [iptara, ube|en sam, nema vi{e od milion, a neke
ozbiqnije procene govore da ih ima svega oko 800.000. Dosta ih se iselilo.
Voditeq: Sto hiqada je u Nema~koj.
Dr [e{eq: I vi{e od sto hiqada. Ko zna koliko. Ne moè Nema~ka ni da ih prebroji. A i u mnogim drugim zemqama. Znate, ni [iptarima se ne ratuje i mnogi od wih nisu zainteresovani za separatisti~ku politiku. Krenuli su trbuhom za kruhom tamo gde je boqi ìvot, gde je ekonomija uspe{nija. Srba ima oko 200.000 na Kosovu i Metohiji, muslimana oko 150.000, oko 150.000 Roma ili Cigana. Ima sedam hiqada onih koji se izja{wavaju kao Egip}ani. Ima nekoliko desetina hiqada Goranaca. Ima izvestan broj Turaka, ne znam ta~no kolika je cifra, ali poprili~no. Ima pripadnika drugih nacionalnosti. Oni su svi lojalni Srbiji. Skoro svi. Kada se napravi nekakva paralela albanskog i nealbanskog
stanovni{tva na Kosovu i Metohiji, onda tu Albanci ne mogu da postavqaju ba{ neke posebne zahteve. Nema ni podloge. Drugo, ne}emo ni da
raspravqamo o tome ho}e li Kosovo biti u sastavu Srbije ili ne}e. Ho}e. Ima da bude po svaku cenu. Nema o tome razgovora.
Voditeq: Tomi} iz Aran|elovca: Da li imate program za one [iptare koji nisu militantni? Nekada smo govorili po{teni Albanci,
druge kategorije.
Dr [e{eq: Ne, ne treba govoriti o tim kategorijama. Postoje lojalni Albanci, iskrene patriote, koji se smatraju dràvqanima Srbije,
i wih }emo morati efikasnije da za{titimo jer su sada oni na najve}em
udaru albanskih terorista. Vidite kako ih ubijaju, progone, maltretiraju. Mi moramo da ih za{titimo. Wima je sada najteè. Oni su u najopasnijem poloàju.
Voditeq: Da, pokazalo se to i prilikom ovih teroristi~kih akata
uperenih upravo prema Albancima, koji su, {to kaète, na strani Srbije.
Ivkovi} iz Kragujevca pita: Da li }e biti neki novi dnevnik u
19.30 i za{to jo{ uvek Srpska radikalna stranka ne ulazi u upravne odbore velikih medijskih ku}a, jer je program katastrofalno lo{ i neophodne su promene. Za{to oklevate?
Dr [e{eq: Predstavnici Srpske radikalne stranke mora}e da u|u u
upravne odbore svih javnih preduze}a. Me|utim, ne moèmo sve probleme
u istom trenutku da re{avamo. Imamo sad neke prioritete. Imamo tri
prioriteta. To su: Kosovo i Metohija, ekonomska i socijalna pitawa. Naravno, radimo i na planu informisawa, u pripremi je novi zakon o informisawu. Radimo i na planu {kolstva. U pripremi je novi zakon o univerzitetu. Radimo na ~itavom nizu drugih pitawa. Tu treba izvesnog vremena. A stawem na dràvnoj televiziji mi nismo zadovoqni. Tu }emo morati ozbiqne mere da primenimo. Moramo sistemski promeniti uslove
687
delovawa dràvne televizije, a pogotovo uvesti vi{estrana~ki upravni

odbor, ~ija }e struktura odgovarati sastavu Narodne skup{tine.
Voditeq: Mira iz Aran|elovca: Da li ste slu{ali intervju vojvode \uji}a iz Amerike, za{to ste nas obmawivali pet godina, da li to zasluùje srpski narod? Ne zna se na koji se intervju misli.
Dr [e{eq: Ja znam na koji se intervju misli. Nisam gledao tu emisiju, ali sam ~uo da je sino} to bilo na Studiju B, ali ne znam na {ta se
odnosi to obmawivawe. Po ~emu sam ja to obmawivao? Znate, vojvoda \uji} ima 91 godinu i on je ve} dosta posenilio, on je ju~e pri~ao pri~u kako je sa mnom dogovorio da ja okupim 5.000 ~etnika na Dinari a da }e wega neka prijateqska dràva izbaciti padobranom da preuzme komandu nad
tim ~etnicima i da osloba|a Zadar i [ibenik, pa je onda tako ~itav niz
drugih stvari izneo koje predstavqaju ~istu nebulozu. âk je rekao to da
ga je za vojvodu proglasio li~no Draà Mihailovi}. To nije istina. Proglasio ga je vojvoda Ilija Bir~anin, jer Draà nije proglasio nijednog
vojvodu. Vojvode su progla{avane u skladu sa ~etni~kom tradicijom i ima
tu ~itav niz drugih stvari. On je izrekao pretwu da }e mi oduzeti zvawe
~etni~kog vojvode, {to tako|e nije mogu}e, i {to ne moè da uradi.
[ta su wegove su{tinske zamerke, bar kako su mi interpretirali taj
razgovor. Prvo, {to sam protiv monarhije. Ja sam uvek bio protiv monarhije i on je to znao. âk je i on bio protiv ovih ìvih Kara|or|evi}a,
zabrawivao im je da ulaze u te emigrantske domove. Recimo u Lesteru, na
tradicionalnom skupu Srba nije smeo da se pojavi ni princ Tomislav, ni
princ Aleksandar vi{e godina. I tako, bilo je tu raznih problema, ali
su to deplasirane stvari. Zatim, zamerao mi je {to nismo glasali za
predlog Srpskog pokreta obnove da se uvede veronauka u {kole kao obavezan predmet. Mi nismo za uvo|ewe veronauke kao obaveznog predmeta.
I zamerao mi je {to smo u{li u vladu sa socijalistima i JUL-om.
Na{a koncepcija je bila ~etvorna koalicija, koncentraciona vlada
nacionalnog jedinstva. Mi smo do zadweg dana insistirali da i Srpski
pokret obnove u|e u vladu, a Dra{kovi} je ucewivao socijaliste i JUL
ako on u|e, on }e u}i pod uslovom da mi ne u|emo. Bili ste o~evici. On
je takve izjave javno davao. Mi smo do zadweg dana hteli ~etvornu, ali on
nije hteo, {ta onda da radimo. Ne moè na{a politi~ka sudbina da zavisi od toga {ta Dra{kovi} misli, {ta ne misli, kakvi su wegovi hirovi,
kakve su wegove èqe za ambasadorskim poloàjima i vilama na Dediwu
itd. To su te tri kqu~ne zamerke, kako sam ja ~uo od onih koji su gledali
emisiju, ali znate, meni je ào {to je do toga do{lo. Dra{kovi} je poslao jednu grupu novinara kod \uji}a. \uji} je ~ak izolovan i u svojoj organizaciji. Jednom ranije kada su novinari od wega jednu izjavu izvukli
ogradila se organizacija ~iji je on formalni predsednik, ali prakti~no
ve} sedam-osam godina ne moè da obavqa tu du`nost. Obavqaju je drugi
qudi. Ali {ta da se radi.
Voditeq: Takve su prilike.
Dr [e{eq: Da, 91 godina.
Voditeq: Mo`da bi bilo interesantno za gledaoce Televizije Sunce,
s obzirom na to da imamo interesantne emisije u kojima gostuju teolozi, da
688
govorimo o veri i religiji, crkvi, pa bi mo`da bilo zanimqivo da i na{im

gledaocima objasnite zbog ~ega ste protiv uvo|ewa veronauke u {kole.
Dr [e{eq: Nisam protiv uvo|ewa veronauke, nego sam protiv uvo|ewa kao obaveznog predmeta.
Voditeq: Zna~i, fakultativno da bude.
Dr [e{eq: Fakultativno moè, s tim da svaki roditeq potpi{e saglasnost za svoje dete da poha|a ~asove veronauke. Ali prethodno treba
dve stvari da se postignu. Da Crkva obezbedi da se sve{tenici ne me{aju u strana~ku politiku. Videli ste {ta se desilo na pro{lim izborima. Veliki broj sve{tenika [aba~ko-vaqevske eparhije potpisao je peticiju kojom je prakti~no pozvao narod da glasa za Srpski pokret obnove. Ja ne mogu svoje dete poveriti sutra da ide na veronauku kod sve{tenika koji su strana~ki angaòvani. I tamo je taj |akon Quba Rankovi},
mislim, i potpredsednik Srpskog pokreta obnove, ~lan najvi{eg rukovodstva. I drugo, ti sve{tenici su za monarhiju. Oni to intimno mogu da
budu, ali ne mogu crkvu da vezuju za monarhiju, jer crkva treba da pripada podjednako i monarhistima i republikancima. Moraju se stvoriti
uslovi da je i crkva sposobna da se prihvati ovog posla, a ne da se nastava veronauke pretvori u neku novu nastavu marksizma, samo sa nekim obrnutim predznakom. To bi bilo pogre{no.
Voditeq: Da ne bude indoktrinacija nikakva...
Dr [e{eq: Nema indoktrinacije, pogotovu je opasna strana~ka i
ideolo{ka indoktrinacija. Zna~i, tu treba da se postigne sasvim konkretan dogovor sa Crkvom.
Voditeq: Peri} iz Vukosavaca: U predizbornoj kampawi ste obe}ali za {est meseci da preporodite Srbiju, ili }ete u suprotnom, ako se
to ne desi, svi iz Srpske radikalne stranke dati ostavku. Da li ste odstupili od obe}awa?
Dr [e{eq: Tako nisam rekao, ali sam ube|en da }e se za {est meseci osetiti bitno poboq{awe stawa u Srbiji. Za {est meseci niko nije
u stawu da preporodi Srbiju. Ja sam jednu drugu tezu iznosio. Ako je Srbija 50 godina bila pod komunisti~kom diktaturom, treba joj najmawe 25
godina da se otarasi svih negativnih posledica. Mi }emo jo{ dugo da patimo zbog svega ovoga {to nas je sna{lo, pa smo ~ak u goroj poziciji od
drugih biv{ih komunisti~kih zemaqa, jer je kod nas postojao koncept
dru{tvene svojine, {to nigde na svetu nijedna dràva nije imala. Sada
mi iz toga moramo isplivavati kroz proces privatizacije.
Voditeq: Drugo pitawe istog gledaoca: U izbornoj kampawi ste
kritikovali sve iz vladaju}e partije a sada to ne ~inite. Da li su se oni
naglo popravili ili ste vi pogre{ili onda ili sada?
Dr [e{eq: Niti sam ja pogre{io onda, niti sada. Onda su oni bili
konkurenti. Ni{ta nema prirodnije nego da se kritikuju konkurenti. A
sada smo postigli dogovor o formirawu Vlade narodnog jedinstva i postali smo partneri. I sada kao partneri ne moèmo me|usobno javno da
se sukobqavamo. I kada me|u nama ima nekih nesaglasnosti, onda to raspravqamo na sednicama Vlade i na me|ustrana~kim sednicama. Moramo
689
jedinstveno izlaziti pred narod. To je ne{to najprirodnije u politici.

Kako ja mogu sada, kao potpredsednik Vlade narodnog jedinstva da kritikujem predsednika Vlade ili svog kolegu potpredsednika iz neke druge
stranke? Koliko bi trajala ta Vlada? Ili da oni kritikuju mene?
Mi smo se ranije me|usobno kritikovali. Svako je imao svoje argumente za tu kritiku. I svako je imao odre|en procenat pristalica u narodu na osnovu te kritike. Je li tako? Mi smo imali veoma veliki broj
glasa~a, oko milion i dvesta hiqada, levi blok je imao ne{to vi{e od
nas, oko milion i po. Gra|ani su se opredelili na osnovu na{ih argumenata, na osnovu na{eg programa, na{e ubedqivosti i na{ih me|usobnih
kritika. Gra|ani su rekli svoje. I narod je presudio da nijedna politi~ka partija ne moè sama da formira vladu. To je bila voqa naroda.
Po{to ne moè nijedna politi~ka partija da formira vladu, mi smo
bili pred dilemom: ili }emo se dogovoriti da formiramo zajedni~ku,
koalicionu vladu, ili }emo i}i na nove izbore. [est meseci je trajao taj
proces dogovarawa. Najmawe smo mi radikali u~estvovali u tome. Na
svega ~etiri sastanka smo bili. Glavne je pregovore vodio Srpski pokret obnove. To je bila prava trgovina. Ko zna {ta je sve tu bilo.
Da smo i{li sada na vanredne izbore, na predizbornu kampawu, posle
ovog zao{travawa stawa na Kosovu, to bi za Srbiju bilo veoma lo{e. Mi
smo onda pristupili ozbiqnom dogovoru, da se napravi koncept Vlade
narodnog jedinstva na minimumu na{ih zajedni~kih programskih ciqeva, koji je izloìo premijer Marjanovi} na sednici Narodne skup{tine,
i da idemo sada da radimo ono {to nam je taj zajedni~ki minimum. Osnovno je sada Kosovo, ekonomska kriza, socijalna beda. Da vidimo {ta moè zajedni~kim snagama. Svestan sam i velikog rizika koji smo preuzeli
ulaze}i u ovu vladu, ali je krajwe vreme bilo da se prihvatimo tog rizika.
Znate, osam godina smo na politi~koj sceni. Osam godina smo opozicija. Jo{ nas narod nije video u ulozi vladaju}e partije. Jeste negde na
op{tinskom nivou, ali na nivou Srbije jo{ nije. E, sad da se malo ogledamo i u toj ulozi, da kroz ovo i ne{to nau~imo. Mi sada i u~imo. Mi nikada nismo bili ministri ranije. Sada jesmo i sad u~imo kako se obavqa
ta funkcija. A narod }e da bude sudija i on }e na slede}im izborima da
procewuje da li je trebalo da ulazimo u vladu ili ne, da li smo bili uspe{ni ili nismo, da li smo razo~arali, da li smo omanuli, ili smo postigli izvesne rezultate. To }e narod da procewuje. Mi smo svesni da nam je
to jedini sudija pred koga izlazimo kao politi~ari.
Voditeq: Stani{i} iz Topole: [ta kaète na pojavu funkcionisawa u Srbiji tzv. paralelne vlasti u op{tinama, privredi, policiji, sudovima, a Topola je u tome primer? Ti sistemi ne mogu paralelno da
funkcioni{u. Oni funkcioni{u, ali na {tetu naroda i gra|ana. Tako
pravna dràva i gubi poziciju.
Dr [e{eq: Ne mislim da ba{ u svim sferama postoji paralelna
vlast. Za privredu, lek je privatizacija. Kada je sve privatno i kada se zna
ko je gde vlasnik i u kojoj meri je vlasnik, u kom procentu, onda je sve jasno.
690
Voditeq: îst ra~un.

Dr [e{eq: Jeste. Drugo, u dràvi, na lokalnom nivou je na vlasti
onaj ko ima ve}inu odbornika u skup{tini op{tine. Tu nema paralelnih
vlasti. U policiji ne verujem da postoji paralelna vlast. Ali postoji
izvestan dualizam zbog dominantnog oblika dràvne svojine oli~ene u
konceptu dru{tvene svojine. Dru{tvena svojina je jedan prikriveni oblik dràvne svojine gde niko ne odgovara za lo{e posledice, a za ono
{to je pozitivno odmah se sjati da uzme glavnu vrednost.
Voditeq: Milan @ivanovi} iz Aran|elovca: Kada ste postali
potpredsednik Vlade Srbije, dali ste ostavku na mesto predsednika Op{tine Zemun. Kako tuma~ite da se pojedini predsednici gradova, pa i
na{eg, nalaze na mestu direktora raznih fondova, na primer Voda, u
upravnim odborima u pet-{est organizacija, raznih saveza, a uvek imaju
odstupnicu u me{ovitim firmama?
Dr [e{eq: Mislim da ovaj princip koji smo mi pokazali i koji smo
sproveli treba da bude primer za sve druge. Ne mogu na silu nikoga da nateram da se odrekne dvojnosti funkcija, ali mi smo odmah podneli ostavke na sve funkcije. Ja sam podneo ostavku na mesto predsednika Op{tine Zemun, Aleksandar Vu~i} na mesto direktora Sportskog centra
Pinki itd. Mislimo da na tome treba insistirati do kraja. Jedan na{
~lan Vlade je istovremeno i direktor, ali on je ministar bez portfeqa,
êdomir Vasiqevi} iz [apca. On ima jednu veliku firmu koja je akcionarsko dru{tvo po obliku vlasni{tva. Niko drugi nema nikakve dvojnosti u obavqawu tih funkcija, osim ovog {to smo poslanici i savezni
i republi~ki, ali to nije u koliziji sa u~e{}em u Vladi, jer skup{tina
je zakonodavna vlast, a vlada je izvr{na i upravna vlast.
Voditeq: Veqko iz Aran|elovca: Kontakt grupa donosi odluku o zavo|ewu sankcija protiv SRJ i srpskog naroda bez dokazane krivice i bilo kakvog prava na odbranu od neosnovanih optu`bi. Koji to pravni i moralni zakon dozvoqava i da li se negde u civilizovanom svetu to jo{ de{ava? Kako se boriti protiv toga i {ta nas, odnosno Srbiju, jo{ ~eka?
Dr [e{eq: Nikakvog pravnog osnova nema za ovo {to su uradile zapadne sile. Nikakvog. One nas osu|uju {to ~uvamo svoje granice i kaù:
preterana upotreba sile. [ta je trebalo? Da pustimo albanske teroriste da sa tovarima oru`ja u|u u na{u zemqu? [ta ima prirodnije? To bi
isto Amerikanci uradili na ameri~ko-meksi~koj granici. I svaka druga dràva bi to uradila, ako je u stawu da to uradi. [ta treba da pustimo da albanski teroristi zaustavqaju mirne gra|ane na drumovima, da
otimaju qude, da napadaju na ku}e? Da li to treba da pustimo? Nema tu
neumerene upotrebe sile. Tu se sila primewuje ba{ u onoj meri koja je
neophodna da se ugu{i takav oblik asocijalnog pona{awa, da se uni{ti
terorizam.
Ali zapadne sile podràvaju albanske teroriste. One ih naoruàvaju, obu~avaju, direktno potpomaù, da bi se ostvario wihov krajwi ciq
da se Kosovo i Metohija otcepe od Srbije. Oni kaù: nema otcepqewa od
Savezne Republike Jugoslavije. To je samo igra. Oni bi hteli neki speci691
jalni status. I, po mogu}nosti, da trupe NATO-a do|u, da se stacioniraju,

da garantuju taj specijalni status, da fakti~ki to otmu Srbiji, ali formalno da bude u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. To je podmukla zamisao da Kosovo bude federalna jedinica, ravnopravna sa Srbijom i
Crnom Gorom, pa onda insistiraju da u Podgorici bude reìm koji }e biti orijentisan protiv Beograda i da se uz pomo} reìma u Podgorici i
reìma u Pri{tini vlada Srbijom. To smo imali u Titovom komunisti~kom periodu, pa Srbija to nije mogla da podnese. I sad bi ovde Srbija zavapila beìmo iz takve dràve, ne moèmo da podnesemo, i onda bi oni
rekli Srbija je kriva {to se raspala Savezna Republika Jugoslavija.
To je ta podmukla zamisao. Ne smemo ni po koju cenu to dozvoliti.
Znate, moè me sutra narod kritikovati da nismo ba{ sve popravili u
ekonomiji {to je trebalo, da nismo re{ili sve socijalne probleme, da
smo bili ovakvi, da smo bili onakvi. Spreman sam na sve to. Ali ne moè sutra niko da ukaè prstom na mene ni u ministre u ovoj vladi i kaè: vi ste predali Kosovo i Metohiju. ûo sam sino} u toj emisiji na Studiju B unapred su rekli da }u ja potpisati predaju Kosova i Metohije.
To ne dolazi u obzir. Nikada. Nigde. Da me izvedu pred streqa~ki stroj
ne dolazi u obzir! Ako slu~ajno do toga do|e, ova vlada ne}e postojati.
To vam garantujem. Ne dolazi u obzir!
Voditeq: Verovatno imate i program da i ekonomski osetimo vajdu
od Kosova, jer Kosovo mnogo para iz ovog dela Srbije vu~e.
Dr [e{eq: Ima izgleda i mnogo nafte na Kosovu. To su Amerikanci snimawem iz kosmosa ustanovili, i to je jedan motiv. Izgleda da ima,
a mi to jo{ nismo istraìli. Mi nemamo ni para ni tehnologije da istraìmo, pogotovo na onim dubinama gde se pretpostavqa da je ima. Izgleda da su zaista ogromna nalazi{ta. To je dodatni ekonomski razlog, a
drugo, Trep~a bi mogla da se razvije u perspektivi jer ima dosta zaliha rude ugqa, ogromne koli~ine ugqa. Za trista godina ima ugqa na Kosovu i Metohiji. Mogli bismo jo{ veliki broj termocentrala tamo da
otvorimo, da budemo glavni izvoznik elektri~ne energije u Evropi. To
je veoma produktivna ekonomska grana, profitabilna, koja bi bila veliki doprinos izlasku iz sada{we ekonomske situacije. Samo nam ne daju
predah. Stalno nas priti{}u, a ne moèmo da angaùjemo ni strani kapital u tim visokoprofitabilnim poslovima.
Tu bi bilo mnogo zainteresovanih. Recimo, da damo licencu za eksploataciju ugqa, za izgradwu termocentrala i da kaèmo: vi ulaète pare, podiète termocentralu, a na{ je toliki procenat od zarade. Na{a
je zemqa, na{ je ugaq, na{a je teritorija, na{ je toliki procenat. Zna~i, izvla~imo procenat kao dràva i jo{ zapo{qavaju na{e radnike i
time nam dopunski doprinose. To je varijanta u koju bismo mi ulazili. To
je najpametnija varijanta u ovoj situaciji kada nemamo svoj novac da ulaèmo. Ali, vidite, ne daju nam predah, ne daju nam da di{emo.
Voditeq: A da se ne desi sutra da, kada krenemo u proces privatizacije, da upravo {iptarski separatisti do|u do va`nijih privrednih kolektiva na Kosovu.
692
Dr [e{eq: Ne mogu oni da do|u do ovih te{kih preduze}a jer nemaju para da to plate. Ne}emo dati da i{ta ide u bescewe. Tome }emo se gr~evito suprotstaviti. Sve ono {to se proda, mora da se proda za gotov
novac i to prema proceni vrednosti. Oni mogu do}i u posed nekih sitnih preduze}a koja otkupe neki objekat itd., i da daju pare.
Voditeq: Mi bismo ovde u [umadiji iskreno voleli da po~ne malo
è{}a eksploatacija na Kosovu. Evo, Kolubara se primi~e i Aran|elovcu na neki na~in, a mi imamo pretenzija da budemo turisti~ko mesto,
na primer.
Dr [e{eq: Znate {ta, mi moramo i Kolubaru da eksploati{emo,
i to koliko mogu}nosti dozvoqavaju. I ako otvorimo nove rudnike ugqa
na Kosovu i Metohiji, nove termocentrale, ne}e prestati eksploatacija u Kolubarskom basenu. Dok tu postoje zalihe ugqa ~ija je eksploatacija ekonomski isplativa, mi }emo na tome raditi. Ja bih bio ne~ovek kada bih vam sada obe}avao za{titi}emo vas ekolo{ki ovako ili onako,
zatvori}emo ga.
Voditeq: Bar da bude sporija eksploatacija.
Dr [e{eq: Dobro, znate {ta, eksploatacija ugqa ne treba da se usporava, treba ~ak da bude brà, jer nam je sada to potrebno. Sada je to jedan od glavnih modela proizvodwe elektri~ne energije. U slede}em veku bi}e ne{to drugo, pa ugaq mo`da ne}e biti ni potreban. Ako se prona|e mogu}nost kontrolisane fuzije, na tome se intenzivno radi, na tome rade sve velike sile, mnogi nau~ni instituti, ide te{kom mukom ali
jednog dana }e verovatno da osvoje i takvu tehnologiju, onda }e sada{wi
energetski izvori biti deplasirani.
E, ta fuzija, za razliku od fisione proizvodwe elektri~ne energije koja je ekolo{ki opasna, to su sada{we termonuklearne centrale, ne
bi bila ekolo{ki opasna, jer kod fisije se ide na cepawe te{kih atoma,
a kod fuzije se ide na spajawe lak{ih atoma i proizvodwu te{kih, tako
da ne postoji rizik. Nisam ba{ stru~wak i kompetentan za ta pitawa,
ali imam neko osnovno znawe. Postoji taj izraèni problem za okolinu.
Problem nuklearnog zra~ewa, problem defekta centrale koji onda dovodi do ugroàvawa qudi, prirodne okoline i sli~no.
Voditeq: Zoran Avramovi} iz naseqa Banglade, to je deo naseqa u
Aran|elovcu, kaè: U ovaj grad kada do|u zamenici ili pomo}nici ministara, nekada be{e tako, jeli su jagwad i prasad na gozbama na Bukuqi,
bilo ih je tridesetak. Mislite li da je to vreme pro{lo i da novac koji
je utro{en u te svrhe moè da se upotrebi za pomo} vrti}ima, bolnicama, na primer?
Dr [e{eq: Bila je ta praksa prisutna u na{oj zemqi, kada do|u republi~ki ~elnici, da im lokalna op{tinska rukovodstva prire|uju gozbe, da se provode. Mislim da je ta praksa ostala iza nas. Narod treba da
upre prstom ako se to slu~ajno negde ponovi. Ali mi }emo gledati da to
izbegavamo po svaku cenu. Evo, ja ve} vi{e puta dolazim. Nisam i{ao
nigde na jagwetinu, nisam i{ao nigde na neke terevenke. Ne samo u Aran|elovcu nego nigde u Srbiji.
693
Voditeq: Izbegavate i na pi}e da krenete?

Dr [e{eq: Nekad kad idem... dobro, pro{etam se, pro{log puta sam
se pro{etao kroz Aran|elovac, bilo mi je prijatno i svratili smo u jedan kafi} na sok, na kafu. Znate, nekad kad daqe putujemo moramo negde
da jedemo, ali naj~e{}e jedemo u kolima. Uzmemo lepiwu sa pqeskavicom,
jedemo usput i nastavimo. Toliko radimo da i nemamo vremena za tako ne{to. Politi~ari treba da vode ra~una da se u to ne upu{taju. Politi~ar
treba i svojim pona{awem, kompletnim ìvotom da daje primer drugim
qudima. Politi~ar mora da bude skroman. Ne sme da bude pohlepan. Ne
sme da teì da se obogati zloupotrebom svoje funkcije. Za mene mogu sutra re}i da sam bio neuspe{an politi~ar, ali niko ne}e mo}i da kaè da
sam lopov, da sam se li~no obogatio, da sam bio pohlepan, da sam prekr{io te osnovne moralne norme. A, sad, da li }u biti uspe{an ili neuspe{an, to }e se tek videti, to niko unapred i ne zna.
Voditeq: Qiqa iz Bukovika: Kada }e da budu uskla|ene poqoprivredne penzije?
Dr [e{eq: Radimo na tome. Ne mogu da kaèm do petnaestog u mesecu, ne mogu da kaèm za mesec dana, ne mogu da kaèm za tri meseca, ali
sve {to budemo mogli da uradimo, uradi}emo. U Vladi smo zaveli stroge
mere {tedwe. Prvo, odlu~ili smo odmah, jednoglasno, kada je izvr{ena
devalvacija, a zalagali smo se za devalvaciju (ina~e smo pristalice realnog kursa dinara, da se ne bi ovaj uvozni~ki lobi dodatno obogatio na
precewenom dinaru i onda pla}ao dvostruko mawu carinu) da nema rebalansa buyeta. Koliko nam je, toliko nam je. Drugo, mi uspe{nost ministara u Vladi merimo po tome koliko u{tede u svom ministarstvu, a ne koliko se otimaju da za svoje ministarstvo {to vi{e para obezbede.
Voditeq: Laza iz Bukovika: Kakva je va{a vizija re{avawa problema na Kosovu, da li bi vremenski mogli da kaète?
Dr [e{eq: Ne mogu da dajem takve vremenske procene. Sada je borba, o~ajni~ka borba da sa~uvamo Kosovo. Problemi }e se re{avati u duèm periodu.
Voditeq: âmpar Milivoj iz Aran|elovca: Kada }ete preuzeti
vlast u svoje ruke i osloboditi ovaj narod od muke? Evo stihova.
Dr [e{eq: Preuzeli smo deo vlasti, onoliko koliko je narod hteo
da preuzmemo. Narod je odlu~io koliko mi vlasti zasluùjemo. Zna~i,
ako Vlada ima 36 ministara, mi imamo 15. Petnaest imaju socijalisti,
pet JUL i jedan je vanstrana~ki. Tako je narod prosudio na septembarskim izborima. Mi smo samo sproveli voqu naroda strogo proporcionalno na{oj snazi u Skup{tini. A hteli smo da i Srpski pokret obnove
u tome u~estvuje. Oni su traìli enormno, traìli su 12, pa 18 ministara, pa ambasadorska mesta, pa neke direktorske funkcije.
Mi nigde ne}emo traìti direktorske funkcije. Mi ho}emo samo da
budemo zastupqeni u svakom upravnom odboru javnih preduze}a, svuda }emo biti i to ve} kre}e polako. A mi ne traìmo za na{u stranku direktorske funkcije. Direktor mora da se postavqa javnim konkursom, izme|u onih koji se jave i koji ispuwavaju najvi{e uslova. Mi se za to borimo.
694
A ne sada }emo nekog radikala zato {to je na{ ~lan postaviti na to i

to mesto. Ne. Na javni konkurs, pa ko je najboqi. Ali u upravnom odboru
moraju da budu radikali. Upravni odbor je pre svega kontrolni organ.
Voditeq: Bane Luki}, penzioner iz Aran|elovca: Da li se stidite
{to ste izdali opoziciju i udruìli se sa crvenom bandom?
Dr [e{eq: Nikoga ja u ìvotu nikada nisam izdao. Bio sam opozicija do 24. marta. Najozbiqnija opozicija. Najè{}a opozicija. Sada
smo vladaju}a partija. Biti opozicija, to nije neka vrednost po sebi.
Vrednost je biti vlast. Svako ko je opozicionar èli da do|e na vlast.
Niko ne u~estvuje u politi~kom ìvotu da bi ve~ito bio opozicija. Drugo, da li smo mi prekr{ili neki dogovor sa drugim partijama? Nikada.
Mi smo se punih osam godina borili da postanemo vladaju}a partija.
@eleli smo da mi sami budemo vladaju}a partija. Narod nije dao. Narod
je prosudio da nijedna stranka ne moè sama da preuzme vlast. E, po{to
je narodna voqa bila ovakva, na{e je sada da usaglasimo strana~ke interese, svoje strana~ke programske ciqeve i da poku{amo ne{to posti}i
da bi stawe u dràvi bilo boqe. Da li }emo uspeti ili ne, to }e opet narod procewivati na slede}im izborima.
Voditeq: Andrija Ba~i}, ina~e srpski dobrovoqac, pozdravqa [e{eqa i pita: Dokle }e Albanci da ubijaju vojnike i miliciju?
Dr [e{eq: Miliciju ubijaju i ubijaju civile. Na svu sre}u, nijedan
vojnik do sada nije stradao. Znate, mi imamo dobro obu~ene i vojnike i
policajce. Regruti se ne izlaù ovim rizicima. Regruti obavqaju neke
druge poslove. Imamo dosta oficira i podoficira i profesionalnih
vojnika koji imaju borbeno iskustvo i NATO se sada zaprepastio kako su
ovo efikasno obavili na albanskoj granici, i to u nekoliko navrata.
Nema s wima zezawa, {to bi qudi rekli. A policajci stradaju uglavnom
iz zasede, s le|a ili kada im se zaseda postavi. Oni koji prvi nalete, oni
stradaju. îm do|e do borbe, policajci se pokazuju neuporedivo sna`nijim, efikasnijim, sposobnijim. I mala grupa policajaca rasturi ve}u
grupu terorista, daju se u bekstvo. Imamo i veoma osposobqenu policiju, posebno specijalne jedinice.
Voditeq: Ve}ih problema ne bi trebalo da bude, s obzirom na to da
su procene da je uni{teno jezgro terorista.
Dr [e{eq: Glavna teroristi~ka grupa je potpuno uni{tena. âk
nijedan iz te grupe nije preìveo, ali ima jo{ takvih mawih grupa po
{umama, uglavnom po zaba~enim selima i sada treba u najskorije vreme
da to sve likvidiramo. Ko se na|e s oru`jem u rukama da puca na civile,
na policiju, na vojsku, tu nema milosti.
Voditeq: Da. Raden iz Smedereva ima tri pitawa. Prvo: Kada }ete
zaustaviti kriminal, kako ste ve} obe}ali?
Dr [e{eq: Kriminal se moè zaustaviti samo promenom sistemskih uslova wegovog pojavqivawa. Dakle, ukidawem monopolskog poloàja pojedinih firmi, privilegija pojedinih grupacija u dru{tvenom
establi{mentu itd. Jedan od prvih ciqeva je ukidawe izvozno-uvoznih
kontingenata i dozvola. E, tu je pre svega nadle`nost Savezne vlade i tu
695
}emo da se borimo na saveznom nivou. Ovde, na republi~kom nivou, i}i

}emo u pravcu pojednostavqewa normativne regulative. Imamo preveliki broj propisa i taj preveliki broj propisa izaziva kontraefekat, situaciju u kojoj se propisi ne po{tuju i gde se pojavquju raznorazne jeguqe koje izmigoqe kroz te propise i enormno se obogate. Zatim, idemo na
smawivawe stope poreza, stope doprinosa, {to zna~i da moramo imati
efikasniju finansijsku policiju.
Voditeq: Drugo pitawe istog gledaoca: S obzirom na to da isplate
de~jih dodataka kasne, kako mislite da pove}ate natalitet? Vi, konkretno, doprinos dajete, o~ekujete ~etvrto dete, sre}no bilo.
Dr [e{eq: Da, ako Bog da. Znate, to nisu stvari u direktnoj vezi. U
dru{tvima koja ìve na najvi{em ekonomskom nivou, imaju najvi{i ìvotni standard, najmawi je natalitet. A u dru{tvima koja su na najnièm
socijalnom nivou najve}i je natalitet. U Aziji, u Africi, ~ak pogledajte i te Albance. Te stvari nisu u direktnoj vezi. Drugo, radi}emo zaista
svojski na obezbe|ivawu uslova da se isplate svi zaostali de~ji dodaci,
da bude jo{ boqa za{tita i porodiqa i dece itd. Imamo mnogo ideja i
gleda}emo da te ideje {to pre ugradimo u propis. Ali mi treba da podsti~emo i propagandnim naporima da se ra|a {to vi{e dece. Tamo gde
ima za jedno dete sigurno ima za dvoje, a gde ima za dvoje sigurno ima za
troje. Boqe je da imamo vi{e dece, pa makar jeli samo hleb i marmeladu
nego po jedno dete, pa da je razmaèno. I mi radikali sami dajemo primer
na tom planu.
Voditeq: Sa predsednikom kao perjanicom?
Dr [e{eq: Pa, dobro, nisam ja ba{ perjanica. Evo, Dragi{i} ve} ima
~etvoro dece, mada je dvadesetpetogodi{wak. Svi se trudimo svojski. Dragan Todorovi} ima ~etvoro, ja za sada imam troje, ima}u vi{e, nadam se.
Voditeq: Ako budu blizanci, onda }ete da ih prestignete u startu.
Dr [e{eq: Narod kaè ne treba to da se govori unapred, da se ne
urekne...
Voditeq: Da se pomerimo s mesta ili ~uknemo u drvo. Radomir iz
Smedereva, jo{ jedno pitawe: Kako mislite da re{ite problem Kosova,
s obzirom na to da Albanci najavquju ofanzivu protiv Srba?
Dr [e{eq: Ve} smo o tome govorili. Moramo suzbiti sve oblike terorizma. To je osnovno. Drugo, nudi}emo neprekidno dijalog. Spremni
smo na dijalog. U svakom dijalogu na{i argumenti su neuporedivo ja~i.
Ne dozvoqavamo strano me{awe, kroz forme posredovawa i arbitraè.
Dakle, nikakvo strano me{awe ne dolazi u obzir, {to ne zna~i da }emo
mi proces dijaloga dràti u tajnosti. Ne, to }e biti otvoren, ~ak, ja sam
li~no za to da bude direktan televizijski prenos ~im po~nu neki ozbiqniji razgovori. To su te metode. Ali ostanimo pri onim na{im idejama,
da se srede mati~ne kwige dràvqana, ro|enih, umrlih, da se obavi vanredan popis stanovni{tva na Kosovu i Metohiji, i da se srede katastarske i druge zemqi{ne kwige. îtav niz poslova nas tu ~eka.
Voditeq: Da, to su va{i stavovi koji su poznati na{im gledaocima.
Dr [e{eq: I niko to u Vladi narodnog jedinstva ne osporava.
696
Voditeq: I mogu vam re}i da to u narodu nailazi na veliku podr{ku.

Dr [e{eq: Mi smo se oko toga usaglasili. To je ogroman posao. Mora da se uradi.
Voditeq: Ali mislite verovatno {to pre, ne na dugi rok...
Dr [e{eq: Znate, to }e se raditi na duè vreme.
Voditeq: Ali da bar ove godine po~nu te aktivnosti.
Dr [e{eq: Ove godine moramo po~eti.
Voditeq: Mom~ilo Pavlovi} iz Smederevske Palanke: Za{to ste
prestali da kritikujete funkcionere SPS-a otkako ste postali potpredsednik Vlade?
Dr [e{eq: Odgovorio sam ve} na to pitawe. Kako sad da kritikujem
koalicione partnere? Dok postoji Vlada narodnog jedinstva, ne moè
biti na{eg me|usobnog javnog kritikovawa. Mogu da kritikujem nekog
konkretnog funkcionera, koji, od 24. marta pa naovamo, uradi ne{to
{to je lo{e i imam argumente. Ali da se sada mi koalicioni partneri
javno sukobqavamo, to bi odmah rasturilo ovu vladu. I zato to jednostavno ne dolazi u obzir.
Voditeq: O tome ste ve} govorili. Miodrag Dabi}, radnik Industrije elektroporcelana ima dva pitawa u vezi sa de~jim dodacima: Za{to se Srpska radikalna stranka nije odmah oglasila u vezi sa smawewem de~jeg dodatka i dokle }e radnici ovako siroma{no ìveti? I kaè da ima prosek li~nog dohotka oko 400 dinara.
Dr [e{eq: Molim vas, ja prvi put ~ujem da je upola smawen de~ji dodatak. Mislim da je nemogu}e da je smawen. Mo`da je mawe ispla}en, ali
ne moè biti smawen. Znate, de~ji dodatak mora biti u onom iznosu koji je zakonom propisan, dok se ne pove}a. Da bude smawen, to ne dolazi u
obzir.
Voditeq: Ako se ne{to desilo, treba da se obrati nadle`nim slu`bama.
Dr [e{eq: Jeste, ali se kasni godinu dana. Sada se tek ispla}uje za
april pro{le godine. To je problem.
Voditeq: Siroma{an ìvot radnika, niska primawa...
Dr [e{eq: O tome neprekidno govorim.
Voditeq: Gospo|a @ivkovi} kaè: Pro~itala sam specijalno izdawe Zemunskih novina u kojima su mnogi novinari otvoreno govorili o
vama. Bilo je tu raznih mi{qewa. Vi ste za liberalno, odnosno slobodno novinarstvo, ali kakve principe vaqa u tome slediti?
Dr [e{eq: Novinari se moraju dràti morala. Ja sam za to da novinari pi{u o svemu i sva~emu. O svakome. I da kritikuju. Mi smo sami objavili sve {to su oni napisali. Uglavnom su me kritikovali. Ali sam protiv toga da se objavquju laì. Da se objavi da sam rekao ne{to {to nisam
rekao, ili da sam uradio ne{to {to nisam uradio. To mora da se spre~i i
zakonom i nekim moralnim normativima. To je ono {to je problem novinarstva, {to je veliki broj novinara izgubio sve moralne skrupule. Sami
izmisle, sami lansiraju. Evo, kao {to su izmislili da sam obe}ao da }e
697
struja da poskupi 30 odsto. I to na naslovnoj strani, na udarnom mestu,

ogromnim slovima: [e{eq obe}ao poskupqewe struje 1. maja 30 odsto.
Voditeq: Zna~i, istinu na pijedestal.
Dr [e{eq: Da se govori istina, da se kritikuje, da kaù da sam lo{,
da sam ovakav ili onakav to mi ni{ta ne smeta. Smeta mi samo kada slaù. Kada slaù da sam rekao ne{to {to nisam rekao, da sam uradio ne{to {to nisam uradio.
Voditeq: Gledalac Jawi}: Sve vi{e mladih postaju va{e pristalice i simpatizeri. Da li }ete u~initi ne{to u vezi sa zapo{qavawem
mladih?
Dr [e{eq: Ako uspemo da sprovedemo proces privatizacije, stvara}e se uslovi za otvarawe novih radnih mesta. Ako oborimo stopu doprinosa i poreza na plate, tako|e }e firme imati ve}u rezervu za otvarawe
novih radnih mesta, natera}emo i neke privatnike da legalizuju na crno
zaposlene radnike.
Voditeq: Tadi} iz Aran|elovca: Da li }e Vlada Srbije dozvoliti
prenos vozila iz Republike Srpske na tablicu Republike Srbije?
Dr [e{eq: Tu mora da se na|e neko re{ewe. Kakvo, to }emo tek da
vidimo. Jo{ se tim pitawem nismo ozbiqnije pozabavili u Vladi.
Voditeq: O~igledno je da smo dosta para izgubili.
Dr [e{eq: Jeste. Znate, to je sada problem, prepucavawe reìma u
Beogradu i Podgorici, nepo{tovawe propisa u Crnoj Gori, ka{wewe
vlasti u Beogradu za nekim ozbiqnijim reagovawem na konkretne dru{tvene izazove. Znate, ako na{a fabrika ne moè da proizvede jo{ uvek
dovoqno automobila, onda treba traìti neku varijantu da se uvezu. Mi
jo{ uop{te nismo razgovarali o tome u Vladi i zato nagla{avam da je to
moje li~no mi{qewe.
Mislim da je sada povoqnije da qudi uvoze polovne automobile nego
nove. Za{to? Iz vi{e razloga. Prvo, za nove automobile treba dati
ogroman novac, a polovni se uvoze za bagatelu. U odli~nom stawu auto ste
kupili za ~etiri do pet hiqada maraka, recimo, u Nema~koj. To su opet
qudi koji imaju pare, ali nemaju ba{ mnogo. Mi tu moèmo da odredimo
neke iznose koji nisu preveliki, ali koji donose zna~ajne prihode u dràvni buyet, pa da to legalizujemo. Ti }e se automobili pre raubovati
na na{im putevima, pre }e nestati nego da se ganc novi uvoze, a ra~unamo da }e za to vreme na{a fabrika automobila stati na noge, da }e ona
mo}i da podmiri nekim kvalitetnijim modelima zahteve na{ih gra|ana
u velikoj meri. Ne}e uvek svima mo}i da udovoqi, ali to je jedna varijanta koja bi bila povoqna.
Voditeq: Moj kolega, komercijalni direktor u ugostiteqstvu izra~unao je, s obzirom na to da imamo sto hiqada automobila u Srbiji, kada
bi dràva Srbija stvorila mogu}nosti svim qudima da zamene automobile polovnim vozilima koja ina~e stiù u Srbiju nekim kanalima, svih
sto hiqada vozila, i recimo, dràva da naplati samo po 2.000 maraka za
uvoznu dozvolu, to bi bilo dvesta miliona maraka, taman koliko bi trebalo deviznim {tedi{ama koji imaju do 1.000 maraka.
698
Dr [e{eq: Ja sam sklon takvom obliku ra~unawa. U nekim drugim

stvarima sam to i demonstrirao. Prema tome, izrekao sam ovu ideju, ali
to jednostavno jo{ nije stiglo na dnevni red. Ve} smo imali deset sednica Vlade. Kosovo je prioritet svih prioriteta, i ovaj referendum koji
smo imali veoma je uspe{an, a sada su na redu kqu~ni ekonomski i socijalni problemi, ali evo, mi istrajavamo u nameri da za{titimo kolikotoliko standard i da spre~imo obarawe kursa dinara.
Voditeq: Da, ali proizvo|a~i mleka kaù da ga uskoro ne}e biti.
Dr [e{eq: Jasno mi je to. I neke korekcije }e morati u budu}nosti
da se rade, ali minimalne korekcije i uvek da ih prati obarawe stope na
plate. Zna~i, da dràva ne bude pohlepna da otima u tolikoj meri, nego
da smawi taj prohtev, a da svoje buyetske zahteve zadovoqi s neke druge
strane. Ali tu nam je neophodan ubrzan proces privatizacije. E, sad, ako
nas opet stegnu sankcijama, te{ko }e i}i ta privatizacija.
Voditeq: Gledalac Milivojevi}: Za{to nema direktnih TV prenosa skup{tinskih sednica, kada je to bilo jedno od predizbornih obe}awa?
Dr [e{eq: Ima. Sve skup{tinske sednice u Republici Srbiji se direktno prenose. Sve sednice Narodne skup{tine. Na saveznom nivou jo{
nema, mi smo tamo jo{ opoziciona stranka. Neprekidno se za to zalaèmo, vide}emo da postignemo neki konsenzus, pa da se prenose sednice.
Voditeq: Malo je sednica bilo, pa se ~oveku u~inilo da nema prenosa. Koliko je bilo sednica, dve ili tri?
Dr [e{eq: Posle formirawa vlade bila je samo ova sednica gde
smo raspisivali referendum. Dva dana je trajala ta sednica.
Voditeq: Popovi} ima tri pitawa. Prvo: Da li moète ne{to vi{e da kaète o Milu \ukanovi}u i wegovom gostovawu u Americi?
Dr [e{eq: O~igledno je da zapadne sile podràvaju Mila \ukanovi}a u sve ve}oj meri ukoliko je wegovo suprotstavqawe Srbiji izrazitije. Milo \ukanovi} se javno zalaè za strano me{awe u na{e unutra{we odnose u pogledu kosovsko-metohijskog problema, zatim, napadao je
ovaj referendum u Srbiji, i utoliko je podr{ka koju on ima u zapadnim
silama ja~a. Zapad ra~una i na wegovu pobedu na predstoje}im parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Li~no mislim da je on s ova dva poteza
izgubio dosta pristalica u Crnoj Gori. Vide}emo kakav }e biti ishod na
izborima.
Voditeq: Drugo pitawe: Da li Srbi mogu da imaju svoju oslobodila~ku vojsku?
Dr [e{eq: Srbi mogu da imaju svoju oslobodila~ku vojsku tamo gde
su im teritorije okupirane, ako se na to misli. Me|utim, na{ problem
je {to je srpsko stanovni{tvo potpuno prognano tamo gde su nam teritorije okupirane. Ali ja mislim da je ovde aluzija na ne{to drugo, da mi
formiramo teroristi~ke organizacije. Mi nemamo nameru da formiramo nikakve teroristi~ke organizacije, mi }emo {tititi pravni poredak, ali dràvni represivni aparat, vojska i policija }e delovati sve
efikasnije i ube|en sam da }emo taj terorizam ugu{iti.
699
Voditeq: Tre}e pitawe, odnosno konstatacija Popovi}eva: Ako ni{ta ne preduzmete u vezi sa poskupqewem, a kaète da preduzimate i da
drìte pod kontrolom, onda to nije ono {to ste obe}avali.
Dr [e{eq: [ta sam obe}avao? Obe}avao poskupqewa!
Voditeq: Ne, kaè da }ete to dràti pod kontrolom.
Dr [e{eq: Ja nisam obe}avao nikakva poskupqewa, a drugo, u principu sam za liberalizaciju, ali kada ozdravimo ekonomske uslove. Ja mislim da je idealna dràva ona dràva koja se {to mawe me{a u ekonomiju, a sada nismo u takvoj mogu}nosti. Jednostavno, izvestan broj cena moramo da drìmo pod kontrolom. U perspektivi, mi }emo smawiti broj vrsta
robe ~ije }emo cene kontrolisati. Postavqa se pitawe {to bismo kontrolisali cene televizora, kada je toliki uvoz i kada na{a fabrika ne
moè da podnese ovo. Ko ima para kupuje strane televizore, i za{to bismo neku tehni~ku robu dràli pod kontrolom cena. Me|utim, postoje
osnovne ìvotne namirnice koje moramo dràti pod kontrolom, postoji
neka vrsta gra|evinskog materijala i jo{ neka roba. Zatim, cene energenata moramo dràti pod kontrolom, a nastao bi pravi haos kada bismo to
pustili sada ispod dràvne kontrole. To moramo ~uvati i moramo koliko je to mogu}e za{tititi i ovaj sada{wi minimalni ìvotni standard.
Voditeq: Luki}: Uhapsili ste direktora fabrike cigareta, misli
se na ovog Kosti}a iz Ni{a, {ta je sada to, nema cigareta?
Dr [e{eq: Vidite {ta se desilo, prvo, uhap{en je direktor Duvanske industrije Ni{ jer je zate~en u kriminalu. Ima mnogo dokaza i ja ne
mogu da prejudiciram sudsku presudu, to }e sud sada sve da istraì i da
pokaè, ali {ta se de{ava sa cigaretama?
Prvo, sada je zavedena kontrola u samoj fabrici. Po{to su cigarete
akcizna roba, da`bine se pla}aju dràvi na izlasku iz fabri~kog kruga,
i mi ono {to je planirano da u|e u buyet na osnovu proizvodwe cigareta
dobijemo, taj novac stiè u buyet, ali oni koji kupuju cigarete sklone ih
u skladi{ta, ne iznose u trgova~ku mreù, neki ih ~uvaju, o~ekuju}i poskupqewe, a neki prodaju na crno.
Umesto da neke vrste cigareta ko{taju ~etiri dinara, na ulici se
prodaju za sedam dinara. One su prakti~no poskupele, i mi se sada bavimo mi{qu, ali nemojte me hvatati za re~, to je samo razmi{qawe, da mo`da za neki dinar i poskupi, ali da ih bude dovoqno u prodaji. Sa ~etiri na pet dinara, pa to je opet jeftinije nego kada se prodaju na ulici po
sedam dinara.
Sada o tome razmi{qamo i sada nas upozoravaju neki stru~waci: statistika }e to odmah da ura~una, pa }e se re}i ve}i skok cena. Ali ~ega
se drè statisti~ari? Statisti~ari se drè zvani~ne cene cigareta i
niko od wih ne razmi{qa za{to tih cigareta nema u slobodnoj prodaji,
a nema ih, je li tako? Ja nisam pu{a~ pa ne znam, ali uglavnom se cigarete prodaju na ulici. Tamo je sedam dinara prose~na cena ovih obi~nih cigareta, a strane cigarete su negde oko 12 dinara.
Zna~i, i za jedan dinar da se to koriguje, pa da ide direktno u prodaju, ne bi bilo tako stra{no i bilo bi jeftinije. To bi delovalo na smawewe op{teg nivoa cena, ali nas onda statistika do~ekuje jer ona operi700
{e sa ovom cenom od ~etiri dinara, a ne onom od sedam. E, sada, svesni

smo tog problema i gledamo kako da to uskladimo a da ne izazovemo neke
cenovne udare.
Voditeq: Gospodine [e{eq, prema nekoj slobodnoj proceni, ovde
imamo jo{ bar pedesetak pitawa na koja nismo odgovorili, a do kraja
vremena predvi|enog za ovu emisiju ostalo je jo{ 23 minuta, prakti~no,
dva pitawa na minut.
Dr [e{eq: Ka{wewa nije bilo zbog mene, je li tako?
Voditeq: Ne, zbog ekonomsko-propagandnih poruka koje smo morali
da objavimo jer smo preuzeli obavezu prema komitentima. To zna~i, u
proseku dva odgovora za minut, s tim {to pitawa u me|uvremenu jo{ uvek
stiù, pa bismo da zamolimo i na{e gledaoce da postave pitawe, ali da
to u~ine u narednih pet do {est minuta.
Gledateqka iz Aran|elovca, majka troje dece: Kako gledate na smawewe de~jeg dodatka za 30 odsto? Izgleda da }emo morati na{u ekipu sutra da po{aqemo na teren da utvrde o ~emu je re~, jer se govori o smawewu, nekoliko gledalaca o tome govori.
Dr [e{eq: Nemogu}e, a ja }u ve} u ponedeqak u Vladi da vidim {ta
je u pitawu.
Voditeq: Slobodanka iz Aran|elovca: Da li bi izbeglice u privatnom sme{taju trebalo da pla}aju struju ili ne?
Dr [e{eq: Postoje izvesne olak{ice koje je Elektroprivreda uspostavila na zahtev Vlade za doma}instva koja su primila izbeglice u
sme{taj i ja mislim da te olak{ice treba da postoje, ali mi moramo traìti na~in da to kompenzujemo Elektroprivredi.
Voditeq: Jelena iz \akovice vas puno pozdravqa i kaè: Da li znate kako }e se odvijati situacija na Kosovu?
Dr [e{eq: O tome se ve} dosta govorilo. Ne znam kako }e se odvijati, ali ja sam govorio o tome na {ta smo sve spremni.
Voditeq: Milo{ [}eki} iz Aran|elovca: Da li formulacija iz
saop{tewa Kontakt grupe o u~e{}u stranih predstavnika u dijalogu o
Kosovu podrazumeva posredovawe ili arbitrirawe?
Dr [e{eq: Mi ne prihvatamo ni posredovawe ni arbitrirawe, jer
svako posredovawe stranih sila i me|unarodnih organizacija pretvara
se u arbitrirawe i zato poku{avaju da nam po{aqu Gonzalesa. Kao prvo,
on }e posredovati da se uspostavi dijalog, a onda }e predsedavati dijalogom i usmeravati ga, bi}e moderator, oni sve ~e{}e pomiwu re~ moderator. Zna~i, usmerava}e dijalog, i ako mi u jednom trenutku budemo nezadovoqni na~inom kako on to usmerava, onda }e se re}i da mi sputavamo
dijalog i onemogu}avamo ga, pa }e opet neke sankcije da nam zavode. Jednostavno, ne smemo da im u|emo u ma{inu, a imamo iskustva kako su se
stvari odvijale kod Srpske Krajine i Republike Srpske.
Voditeq: Ho}emo li da primimo Gonzalesa?
Dr [e{eq: Primi}emo svakog ko do|e, ako Gonzales do|e u Beograd,
zatraì da se sa mnom vidi, primi}u ga u zgradi Vlade i razgovarati sa
wim o svemu i sva~emu, ali Gonzales ne moè da bude posrednik izme|u
701
Vlade Srbije i albanskih politi~kih partija na Kosovu. Ne moè. Primi}emo ga svuda, gde god ho}e da do|e. Neka do|e sa urednim paso{em, sa
urednom vizom, moè da putuje gde god èli i da razgovara sa kim god èli. Mi smo otvorena zemqa.
Voditeq: Milorad Damwanovi}: Ima li neke razlike izme|u pqa~kalizacije i privatizacije?
Dr [e{eq: Mora da bude razlike i zato se mi zalaèmo, pre svega,
za privatizaciju za gotov novac. Mislim da }e tu biti izvesnih promena
iz sada{weg zakona, ali ne mogu, naravno, ni ja o tome unapred da govorim, dok se to u Vladi sve ne prodiskutuje i dok ne do|emo do nekih kona~nih re{ewa iza kojih }e stati cela Vlada.
Voditeq: Jovanovi} iz Aran|elovca, pozdravqa gospodina [e{eqa
i pita kako gleda na pojavu stranaka koje propagiraju nejedinstvo, na primer Stranka starosedelaca i do{qaka u vremenu kada treba da budemo jedinstveni?
Dr [e{eq: To su budala{tine, a koja je to stranka i ko je wen ~lan?
Voditeq: Milenkov sa Kolonije: Da li }e se ukinuti takse za obra~un elektri~ne energije, na primer TV pretplate i sli~no i kada }ete
dozvoliti registraciju vozila?
Dr [e{eq: Taksa se ne}e ukinuti, ali }emo traìti na~ina da je
fiksiramo, da bude u fiksnom iznosu, i naravno, da bude mawa nego {to
je do sada bila.
Voditeq: Lidija Lazarevi} iz Bijeqine: Da li pripadnici drugih
nacionalnosti mogu da budu ~lanovi Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Da, mi ve} imamo u svom ~lanstvu mnogo gra|ana drugih
nacionalnosti i drugih veroispovesti. Imamo u svom ~lanstvu Ma|ara,
Slovaka, Bugara, Rumuna, Rusina, muslimana, [iptara, Goranaca i imali
smo jednog dobrovoqca [iptara koji je poginuo u Hercegovini, kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Jednog, ali vrednog.
Voditeq: Milenkovi}: Svi su u Vladi i narodu svesni da je pritisak Zapada veliki i da li treba da sva mlade` Srbije izgine na Kosmetu,
pa da se opet zavr{i sa Kosovom onako kako ho}e Zapad?
Dr [e{eq: Sve }emo u~initi da mlade` Srbije ne izgine na Kosovu.
Mi imamo profesionalnu policiju, imamo dosta profesionalnih vojnika,
a ako bude trebalo da se pove}a wihov broj, pove}a}e se pre svega sa dobrovoqcima i ube|en sam da tu ne}e biti potrebna neka op{ta mobilizacija.
Drugo, ako do|e do te op{te mobilizacije, ona }e biti delimi~na i pre
svega usmerena da se obezbede drugi objekti na nivou Srbije, za svaku eventualnost, a sa {iptarskim teroristima, ako do|e do neke wihove ozbiqnije pobune, obra~unava}e se pre svega profesionalci, oni koji imaju ve}
ratno iskustvo, koji su osposobqeni za te poslove. Mi ne}emo izlagati
neobu~ene mlade qude takvim rizicima, to nam je jedan zajedni~ki stav.
Naravno, ako bude stani-pani, onda svi moramo da budemo vojnici, i
mi i na{i sinovi, ko god je sposoban za oru`je. Mora}emo da branimo
otaybinu ako zapreti neka masovna, {ira agresija. Ja ne verujem da }e
ba{ do toga do}i, li~no ne verujem.
702
Voditeq: Stani} iz Topole, pozdravqa sve u Televiziji Sunce i

konstatuje da je program sve boqi i boqi, zahvaquje gospodinu [e{equ
{to je do{ao ba{ za 1. maj i èli puno sre}e u radu u Vladi, i kaè da je
ipak te{ko sa SPS-om.
Dr [e{eq: Ja ne biram datume kada gostujem u emisijama. Preksino} sam, recimo, bio u Subotici, pre toga u Ni{u. Gde god mi se ukaè
prilika, gde god me pozovu na lokalnu televiziju ja se rado odazivam, i
ne samo ja nego svi qudi iz rukovodstva Srpske radikalne stranke. Mi
smatramo da treba neprekidno da budemo na tapetu javnosti i da budemo
izloèni nemilosrdnim pitawima gledalaca.
Voditeq: Ana iz Aran|elovca: Kakve su {anse za isplatu stare devizne {tedwe, s obzirom na to da ste sada u Vladi? O tome smo ve} govorili.
Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se mora isplatiti do posledweg
centa i to niko ne moè i ne sme da dovede u pitawe. Kqu~no je pitawe kada }e se isplatiti, na tome radimo, i jedan zakonski projekat se sprema mo`da ve} za maj mesec, a kroz proces privatizacije o~ekujemo da }emo najve}i deo tog problema razre{iti. Ja sam li~no stari devizni {tedi{a. Nije u pitawu neki veliki iznos novca, ali meni i mojoj porodici bi to sada
puno zna~ilo. To bi imalo ogromno zna~ewe u sada{woj situaciji.
Voditeq: Dragana iz Aran|elovca: Da li postoji mogu}nost strane
vojne intervencije i {ta mislite o situaciji, ukoliko sankcije potraju
ne{to duè?
Dr [e{eq: Malo je verovatna strana vojna intervencija, pogotovu
sada posle efikasne akcije na{e vojske na granici. Ne}e zapadne sile
i}i na direktnu vojnu intervenciju, ne}e slati svoje vojnike da ratuju
protiv Srba. Oni bi hteli da do|u, ali uz na{ pristanak, u nekoj varijanti. Ali da oni stacioniraju svoje trupe, na to ne}emo pristati.
Voditeq: Radi~evi} iz Aran|elovca podse}a da o \uji}u niste tako
govorili 1989-90. godine.
Dr [e{eq: Nisam, naravno, ni danas nisam ni{ta lo{e o wemu rekao, ja sam rekao da mi je ào i ja razumem. On ima 91 godinu i to {to je
sino} rekao, kada ovako sagledate, to je àlosno. To govori da ~ovek ve}
nema neke osnovne predstave o ìvotu.
To je prirodan proces, retki qudi doìve 91 godinu i te{ko je ostati u 91. godini mentalno pri svesti, pogotovu na nekoliko hiqada kilometara kopnene razlike komentarisati doga|aje, a posebno kada do|e
grupa novinara o tro{ku Gradske skup{tine Beograda kao delegacija
Srpskog pokreta obnove i oni tu emisiju reìraju na licu mesta. Nema
veze, meni to li~no ne smeta, samo, ostao mi je jedan lo{ utisak, iskreno àqewe {to je do toga do{lo, ali {ta se moè? Ja smatram da je \uji} istorijska li~nost i veoma mi je drago {to smo se poznavali, {to
smo u jednom periodu imali dobre odnose. To moje po{tovawe prema wemu ne}e se nimalo promeniti, ali ào mi je {to je do ovoga do{lo i ja
moram da kaèm {ta je tu istina. Mislim da sam verno interpretirao
{ta je bilo u toj emisiji.
703
Voditeq: Branimir iz Aran|elovca ~estita na ulasku u Vladu i pita da li se kao potpredsednik Vlade moète angaòvati u slu~aju mobilizacije, da na Kosovo ne idu deca do tridesete godine, ve} roditeqi, najpre profesionalci.
Dr [e{eq: Profesionalci, da.
Voditeq: To je najbitnije.
Dr [e{eq: Onaj ko se li~no opredelio za poziv vojnika profesionalca, policajca...
Voditeq: Gospo|a Prodanovi} kaè da je oboàvateqka gospodina
[e{eqa. Imamo izjavu dame.
Dr [e{eq: Samo da me neki qubomorni mu` ne pojuri posle ove
emisije.
Voditeq: U politi~kom smislu, kaè: Ne razumem se toliko u politiku, ali na osnovu TV izve{taja i zakqu~aka Kontakt grupe sti~em utisak da ne{to nije ura|eno u vezi sa pregovorima sa [iptarima i za{to
se tako dugo ~ekalo na pregovore kada imamo gorka iskustva? Mo`da nije u redu na~in na koji je sve to ura|eno.
Dr [e{eq: Ja ne mogu da odgovorim za{to se dugo ~ekalo, ali sada
nudimo dijalog i nudimo ga intenzivno, neprekidno. Vladina delegacija
je 13 puta putovala do sada u Pri{tinu nude}i pregovore. [iptari odbijaju pregovore. Da je bilo sre}e da 1918. godine ne ulazimo u zajedni~ku
dràvu sa Slovencima i Hrvatima, nego da se posvetimo sre|ivawu stawa u na{oj dràvi.
Voditeq: [ta je bilo, bilo je.
Dr [e{eq: Po Londonskom paktu, u Srbiji sve bi bilo druga~ije.
Sada je u istoriji besmisleno postavqati pitawe, {ta bi bilo kad bi bilo. Desilo se, gotovo je. Sada je na nama da o posledicama raspravqamo,
da re{avamo probleme koji su nastali iz tih posledica i mi ne moèmo
promeniti ono {to se u istoriji ve} desilo.
Voditeq: Vera @uni} iz Aran|elovca: Da li se sprema nov zakon o
informisawu?
Dr [e{eq: Da, to sam i rekao na po~etku emisije.
Voditeq: I kaè da bez glavnog urednika iz Srpske radikalne stranke, u RTS nema ni{ta od promena.
Dr [e{eq: Ne moèmo mi sada i}i na to. To je onda uno{ewe trgova~kih elemenata. Nama glavni urednik tu, vama tamo itd. To je ono zbog
~ega smo mi kritikovali nastup SPO-a u pregovorima oko sastava Vlade Srbije. Mi ho}emo da su na{i predstavnici svuda u upravnim odborima. A urednici, direktori u javnim medijima, kao u svim javnim preduze}ima, moraju da se postavqaju na osnovu javnog konkursa.
Voditeq: I o tome smo govorili ve~eras. Du{ica iz Bukovika pozdravqa gospodina [e{eqa i pita: Kada }e se obaviti popis stanovni{tva na Kosovu i Metohiji? Pozdravqa vas puno i èli vam da dobijete jednu nesta{nu devoj~icu tako kaè.
Dr [e{eq: Neka bude ìvo i zdravo, uop{te se ne postavqa pitawe
mu{ko ili ènsko.
704
Voditeq: Du{ka iz Barajeva pita: Gospodine [e{eq, da li }e biti

lokalnih izbora?
Dr [e{eq: Kao vlada, o tom pitawu jo{ nismo raspravqali. Spremamo Zakon o lokalnoj samoupravi. Ali kao stranka, èlimo da {to pre
do|e do lokalnih izbora i zalaèmo se da se ve} pred kraj ove godine
odrè novi lokalni izbori.
Voditeq: Da li }e se ne{to uraditi sa firmama koje ne upla}uju doprinos za penzioni fond?
Dr [e{eq: Tu }e morati ne{to da se uradi, ali se sada borimo mi{qu kako da oborimo stopu doprinosa. Mora}e, ali {ta }ete sad kad
firma ne ispla}uje mesecima plate, pa i kad isplati, isplati po 200 dinara. Kako sada mi da nateramo tu firmu da plati i doprinose za penzije. Zna~i, moramo prvo da obezbedimo normalno poslovawe, stvarawem
ekonomskih uslova i kroz proces privatizacije. Kada po~ne normalno da
posluje, onda }emo je obavezati u odre|enom roku da nadoknadi sve ono
{to nije uplatila. Ali u svakom slu~aju, nikome ne pada na pamet da se
uskra}uje penzijski sta` na osnovu toga {to firma nije mogla da plati.
Penzijski sta` mora biti svima zagarantovan.
Voditeq: Radoje Veli~anin moli [e{eqa da upozori vladu u Albaniji da ne dira na{e granice i kaè da bi im trebalo malo pripretiti.
Dr [e{eq: Nije pametno da mi sad pretimo Albaniji. U nekim fazama smo i mogli, ali sada nije pametno, da to ne iskoriste zapadne sile.
Sad Amerikanci tvrde da smo mi pretili Albaniji, pa NATO raspravqa da li da raspore|uje svoje trupe u Albaniji. Ne treba mi nikome da
pretimo. Mi samo treba da pokazujemo svoju odlu~nost. Ne damo svoje nikome.
Voditeq: A Fatos Nano podràva teroriste.
Dr [e{eq: On podràva teroriste i mi treba neprekidno da govorimo da on javno podràva teroriste. Vidite, ministar odbrane Albanije je podneo ostavku kad je likvidirana ova teroristi~ka grupa koja se
ubacila preko albanske granice. Ubijeno je 18 ili 19 terorista.
Voditeq: Zoran, ratni vojni invalid ovog rata, pita: Da li biste
mogli da pomognete u re{avawu stambenih pitawa, pogotovo u Aran|elovcu, gde smo mi zapostavqeni?
Dr [e{eq: To je, pre svega, trebalo da rade organi lokalnih vlasti.
Mi smo u op{tini Zemun, mnogo tih problema razre{ili, veoma mnogo.
Od op{tine do op{tine je situacija razli~ita. Pre svega, lokalni organi vlasti su imali obavezu da to pitawe urgentno re{avaju.
Voditeq: Dragan iz Aran|elovca pita: Kada }e sudski organi da
obavqaju svoju funkciju po zakonu?
Dr [e{eq: I tu }emo neke reformske zahvate napraviti. Moramo
sudstvo u~initi efikasnijim, brìm, po{tenijim. Moramo uni{titi
korupciju, uozbiqiti pravosu|e, jednom re~ju.
Voditeq: Sneàna Kari} pita: Kada }e biti ispla}ena od{teta
ratnim vojnim invalidima?
705
Dr [e{eq: E, to je sad jedno veoma te{ko pitawe kada }e? Ne znam

kada }e.
Voditeq: Sukcesija jo{ nije obavqena.
Dr [e{eq: Jeste. Veoma je te{ko pitawe. Jednom }e morati da se
uradi, ali kada, to niko danas nije u stawu da odgovori.
Voditeq: Danko iz Kr}evca pita: [ta mislite o obaveznom penzionom osigurawu poqoprivrednika, da li bi ono moglo da bude i na dobrovoqnoj osnovi?
Dr [e{eq: Li~no sam protiv obaveznog penzijskog osigurawa poqoprivrednika, ali u Vladi jo{ nismo stigli da o tome razgovaramo.
Voditeq: Milanka Miki}, ekonomista iz Aran|elovca, pita: Uprava javnih prihoda me duì porezom iako nisam ni radila, samo sam traìla dozvolu za rad. U me|uvremenu sam se zaposlila u dràvnom preduze}u i nakon tri meseca saznala sam da treba dozvolu da odjavim. Va{e
mi{qewe o ovom slu~aju. To je neka administrativna zavrzlama.
Dr [e{eq: Ne poznajem predmet i ne mogu sada da dajem stav. Moè
da se desi da pogre{im, a ne volim da gre{im.
Voditeq: Ne vaqa davati pogre{na i prazna tuma~ewa, jer onda nisu lekovi, ve} moè da bude suprotno.
Sneàna Petrovi} pita: [ta mislite o reformama na vi{im {kolama i fakultetima, posebno medicinskim, i {ta mislite o tome ako u~enik na prijemnom ima dovoqan broj bodova, a pri tom nema par hiqada maraka da potplati i iz tog razloga ne upi{e fakultet ili vi{u {kolu?
Dr [e{eq: Radi se u Vladi nov zakon o univerzitetu. Na{a ideja,
kao Srpske radikalne stranke bila je da se ukinu prijemni ispiti i da
prva godina bude selektivna. Na prvu godinu da se upi{e bukvalno ko god
èli, ali da ga tamo do~eka ogroman broj teorijskih predmeta. Pa ko moè da ih ispolaè u roku, moè i da nastavi redovno studirawe besplatno, a ko ne moè, ko izgubi prvu godinu pod teìnom tih predmeta, ako
èli da nastavi studije, mora da plati. Mislim da je to najpo{tenije.
Voditeq: Goran iz Bukovika pita: Da li su sankcije ponovo uvedene
zbog vas i Slobodana Milo{evi}a?
Dr [e{eq: Sankcije nisu uvedene ni zbog mene ni zbog Slobodana
Milo{evi}a. Sankcije nam uvode i to postepeno, izvesnom gradacijom
koja je primetna, ne bi li nam oteli Kosovo i Metohiju. Mnogi su govorili: ako radikali do|u na vlast, bi}e smak sveta odmah rat, odmah ovo,
odmah ono. Vidite kako je to pro{lo u me|unarodnim medijima. Znaju oni
na Zapadu {ta zna~i voqa naroda i glupo je da bilo ko od wih nastupi javno i da napadne tu ~iwenicu {to su radikali u vladi. Ne. Wima radikali kao takvi ne smetaju. Oni samo traè varijantu da uzmu Kosovo i Metohiju, posle toga Ra{ku oblast i Sanyak, posle toga Vojvodinu, i dobar
je za wih onaj ko bi im pomogao da to urade.
Voditeq: Mom~ilo Pavli~evi} iz Smederevske Palanke u vezi sa
problemima koji ti{te poqoprivrednike kaè: Jedino kod nas poqoprivrednik koji ne plati porez ne moè da se le~i i overi kwiìcu. [ta
}ete vi preduzeti u vezi s tim kao potpredsednik Vlade?
706
Dr [e{eq: Mislim da su ve} neke mere preduzete i da su neke poreske obaveze otpisane, pogotovu iz 1994. i 1995. godine, kada je bio veliki
udar na poqoprivredu posle uvo|ewa novog dinara. Tad su porezi enormno porasli i zaista je bilo te{ko seqacima. E, sada je to u dobroj meri
otpisano. Onima koji su ipak platili, to se ura~unava kao akontacija za
ovu godinu i za naredne poreske obaveze.
Voditeq: Javorka Jawi} iz Topole, privatnik, pita: S obzirom na
to da se zalaète za privatizaciju, da li }ete obavqati kontrolu i nad
lokalnim vlastima, budu}i da su vlasti u Topoli, na primer, propisale
komunalne takse za vlasnike privatnih radwi od 3.000 do 30.000 dinara?
Dr [e{eq: Znate {ta, lokalne vlasti odgovaraju gra|anima te op{tine. Lokalne vlasti su onakve kakve su gra|ani te op{tine èleli.
Ako lokalne vlasti ne{to urade {to je u skladu sa zakonom a nepovoqno
za gra|ane, onda gra|ani treba da ih kazne na slede}im izborima. Ako bi
se Vlada me{ala u sve nivoe odlu~ivawa lokalnih skup{tina, onda bismo
mi prakti~no ukinuli lokalnu samoupravu. I ne treba u sve da se me{amo. Mi se me{amo samo u neke kqu~ne stvari. [to se ti~e nekih lokalnih taksi, tamo gde op{tina pretera sa visinom takse, natera}e privatnike da se presele u neku drugu op{tinu i da se odjave. To nije pametan potez. Pametna op{tina uvek odmeri kolika }e biti ta taksa da zadovoqi
op{tinske i buyetske potrebe a da bude stimulativna za firme koje pla}aju taksu, jer ako je preterana, firme beè, pogotovu mawe firme beè.
Voditeq: Eri} pita: Kako vam je bilo na slavqu kod gospodina Milo{evi}a i kako ste se ose}ali kad ste se pozdravqali sa gospo|om Mirom Markovi}, koju ste do ju~e èstoko napadali?
Dr [e{eq: Napadali smo se kao politi~ki protivnici. Sad smo
u{li u koalicionu vladu nacionalnog jedinstva, sada moramo da sara|ujemo i to je ne{to sasvim prirodno. [ta to zna~i kako sam se ose}ao?
Ranije, koga sam god napadao u politici, nisam ga napadao sa mr`wom.
Znate, kod mene mr`we nema. Kod mene je mr`wa nepoznata kategorija.
Ja napadam da bih pobedio nekoga, da bih ga porazio. Napadam argumentima, nekada sa ve}om o{trinom, nekad sa mawom o{trinom, ali i trpim
udarce sa raznih strana i mislim da ih dosta uspe{no trpim.
To je su{tina politike da se stranke sukobqavaju, sva|aju, prepiru,
da narod posmatra i da se opredequje na osnovu ubedqivosti na{ih argumenata. Sada smo u{li u jedan zajedni~ki posao i uop{te ne smemo da se
napadamo, sad moramo da sara|ujemo. Ako budemo uspe{ni, sve tri stranke }e imati koristi od tog uspeha. Ako ne budemo uspe{ni, sve tri stranke }e imati politi~ke {tete zbog tog neuspeha. Tu su ~iste stvari u politici, do kraja ~iste. Mi radikali ne zamagqujemo nekim mutnim pri~ama, nekim arhai~nim izrazima su{tinu politike. Politika je veoma
jednostavna i prosta stvar. Treba na najjednostavniji na~in da se analiziraju te politi~ke kategorije, da svima bude jasno.
Voditeq: Verica Uro{evi} nam pomaè u vezi sa de~jim dodacima i
kaè da je primila 312 dinara za dvoje dece u decembru 1996. godine, a sad
kaè da je primila 185 dinara. Izra~unala je da je to umawewe od 40 odsto.
707
Dr [e{eq: Ne, nije umawewe de~jeg dodatka, ve} je sada mawa isplata. Nisu stigli sve da isplate. Evo, ja }u u ponedeqak prvo da se pozabavim tim pitawem.
Voditeq: Vi u Vladi, mi }emo u narodu.
Milan Milanovi} ukazuje na malverzaciju u op{tini Smederevska
Palanka u vezi sa programom Vlade Srbije. Radi se o sredstvima kojima
Vlada Srbije pomaè privredne kolektive i pita da li moète da ga
primite na razgovor.
Dr [e{eq: Kako mogu ovako sada da mu obe}am? Znate, ako po~nem
da primam gra|ane na razgovor po pojedina~nim zahtevima, onda }u sve
vreme da provodim u tim razgovorima i ne}u sti}i ni{ta da uradim.
Predlaèm tom gra|aninu iz Smederevske Palanke da fotokopira dokumentaciju kojom raspolaè, da uputi predstavku u Ministarstvu industrije i onda }emo to da uzmemo u postupak. Ako to bude interesantno za
ministra industrije, onda }emo ga pozvati na razgovor.
Voditeq: Profesor Rajko iz Bijeqine pita: Da li je trebalo odràti referendum, jer se zna da je Milo{evi} svojim pona{awem omogu}io dolazak stranih snaga, a sada putem referenduma èli da skine veliki deo svoje odgovornosti?
Dr [e{eq: Referendum je trebalo odràti da bi se demonstrirala
na{a voqa, da ne dozvolimo strano me{awe u unutra{we poslove Srbije, da spasavamo Kosovo i Metohiju.
Voditeq: Svetomir Rajkovi} iz Aran|elovca pita : Koliko je Srpska radikalna stranka zastupqena na teritoriji Srbije u op{tinskim odborima i da li znate ko je predsednik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Aran|elovcu? Ujedno vas pozdravqa i poziva na ve~eru.
Dr [e{eq: U Aran|elovcu je Dejan Luki} predsednik Op{tinskog
odbora. Imamo op{tinske odbore u svim op{tinama u Srbiji. Zna~i, ne
moèmo biti zastupqeniji svojim odborima. Imamo ih svuda. Negde su
boqi, negde lo{iji. Tek smo nedavno dobili kancelarije za na{ Op{tinski odbor u Aran|elovcu, ranije nismo imali. Jo{ nemamo telefon, trebalo bi i to za dva do tri dana da re{imo. U nekim op{tinama
imamo odbornike, u nekim op{tinama nemamo. Znate, za nas je bio nepovoqan izborni zakon na proteklim lokalnim izborima, iako smo imali
solidan procenat glasova. Koalicija Zajedno je bila ne{to ja~a od nas,
levica je bila ja~a, a mi kao tre}a stranka nismo mnogo odborni~kih
mandata osvojili, ali u svakom slu~aju, veoma se ozbiqno razvijamo kao
stranka i mislim da predwa~imo po stepenu organizovanosti.
Voditeq: Ovo je poziv na ve~eru?
Dr [e{eq: Poziv na ve~eru sa zadovoqstvom odbijam. Mo`da je boqi izraz da sa zahvalno{}u odbijam. Na dijeti nisam, ali i izbegavam.
Gde god da putujem, izbegavam sve ono {to me odvla~i od osnovnog posla.
Recimo, pro{li put sam pro{etao kroz Aran|elovac jer mi je bilo lepo
da pro{etam, a na ve~ere ina~e ne idem.
Voditeq: Steva iz Aran|elovca pita: Moè li se o~ekivati da se
od strane nove vlade isprave nepravde u~iwene pojedincima od strane
SUP-a i suda?
708
Dr [e{eq: Moè se o~ekivati, ali vide}emo u kojoj meri i kakve su

te nepravde, ne mogu napamet da govorim.
Voditeq: Marko pita: Za{to niste pozvali Svetozara Marovi}a i
Mila \ukanovi}a na proslavu dràvnosti?
Dr [e{eq: Nikoga ja nisam pozivao, jer nisam nikakve proslave ni
organizovao. [to se ti~e \ukanovi}a i Marovi}a u Saveznom protokolu tvrde da su im pozivi upu}eni. Prvo je stigla informacija iz Crne
Gore da su dobili pozive i da dolaze, a posle toga da nisu dobili i da ne
dolaze. Bio je Filip Vujanovi}, predsednik Vlade Crne Gore, tako da je
to u najmawu ruku pomalo ~udno.
Voditeq: Jovi~i} iz Aran|elovca pita: Da li je jo{ na snazi zakon
da svi dijabeti~ari imaju pravo na besplatan insulin? Za posledwa tri
meseca samo jednom sam dobila taj lek, a on ko{ta 130 dinara i traje nedequ dana. U Domu zdravqa ga nema, a ne moè se kupiti.
Dr [e{eq: Ja sam svestan tog problema, ne samo sa insulinom, nego
i sa mnogim drugim lekovima. Insulin mora biti besplatan lek za one
kojima je potreban, jer kod insulina nema zloupotreba, to uzima samo
onaj kome je neophodno. U zdravstvu nam je situacija veoma te{ka. Imamo pojave monopolskog pona{awa nekih proizvo|a~a lekova, pogotovo
Galenike, i u najskorije vreme se moramo time pozabaviti.
Voditeq: Savi} iz Aran|elovca pita: Objasnite kako nema poskupqewa kada je niz artikala sada po novim, mnogo ve}im cenama?
Dr [e{eq: Nijedan artikal po staroj uredbi, pod kontrolom Vlade
nije poskupeo. Postoje neki artikli koji nisu na sistemu kontrole cena.
Oni poskupquju i poskupquje uvozna roba, ali se ~esto te cene zidaju bez
ekonomskog opravdawa, po{to je ranije u svim tim transakcijama obra~unavan dinar po {ticungu 5,8 za jednu marku. Nije bilo nikakvog razloga posle devalvacije da se pove}avaju cene uvozne robe. Tu ima dosta {pekulacija, ali mislim da }e trì{te opet te cene iznivelisati, jer oni
koji su uvezli robu ne}e mo}i da je prodaju po tim novim cenama, mora}e
da ih obaraju. Nama je bitno samo da ne do|e do do{tampavawa novca i onda }emo ih naterati da obaraju cene.
Voditeq: Penzionerka Popovi} pita: Da li }e biti postavqena
ekolo{ka policija i da li }e biti oslobo|eni trotoari od vozila i
uklowene divqe deponije kraj puta u gradovima? Za{to su nam gradovi
tako prqavi?
Dr [e{eq: To je stvar lokalne samouprave, skup{tina op{tina i
wihovih izvr{nih organa. To nije posao Vlade.
Voditeq: Nikola Arbutina iz Republike Srpske pita: [ta Vlada
preduzima i kada moèmo o~ekivati da ostvarimo pravo nadoknade na
svoju imovinu, mi koji smo se izjasnili da ostajemo u Republici Srbiji?
Da li postoji mogu}nost dobijawa kredita za prognane?
Dr [e{eq: I na jedno i na drugo pitawe je te{ko odgovoriti. Kada
}e se re{iti pitawe imovine? Kada se zavr{i sukcesija, a ube|en sam da
}e to trajati godinama. [to se ti~e kredita, dràva nije u stawu, nema
para da daje povoqne kredite. Trì{ni krediti su sa mese~nom kamatom
709
6 odsto ili 8 odsto, mo`da nekad i 10 odsto, tako da to niko ne moè da

podnese. Moè samo onaj ko ima neki brz posao, koji moè da donese veliki profit i moè na ovaj na~in da se zaduì.
Voditeq: Zadwe pitawe: Za{to gospodin [e{eq ne primi sve zainteresovane u Centar Sava, pa neka posmatraju razgovore izme|u Albanaca i Srba.
Dr [e{eq: Pustio bih ja sve novinare, nego gde su ti Albanci sa kojima bismo razgovarali, oni ne}e da do|u. BK Televizija je nudila u nekoliko navrata nekim albanskim politi~arima duel sa mnom. U jednom
trenutku je izgledalo da je Adem Dema}i prihvatio, pa je onda odbio, Rugova je odbio, Hidajet Hiseni je odbio, jo{ su neki odbili taj poziv. Ja
bih to zaista èleo.
Voditeq: Hajde da se mi kandidujemo za razgovor ukoliko uspemo da
obezbedimo predstavnika albanske strane. Gospodine [e{eq, hvala vam
na otvorenom razgovoru, i u ime svih gledalaca, hvala {to ste odgovorili na sva pitawa koja su stigla. Pozivam vas da budete gost i ubudu}e.
Dr [e{eq: Kad god me pozovete, ja sam tu.
Voditeq: Hvala lepo. Po{tovani gledaoci, hvala vam na pa`wi. Laku no}.
XXXV
NACIONALNI INTERESI I NAROD
IZNAD SVEGA
TV Krajina, Negotin, 4. maj 1998. godine
Voditeq: Dragi gledaoci, dobro ve~e. Gost ve~era{weg specijalnog
izdawa na{eg informativnog programa je gospodin dr Vojislav [e{eq,
potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne
stranke. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li.
Voditeq: Hvala. Jo{ jedan doma}in ovde u studiju Televizije Krajina, je gospodin Dragi{a Radulovi}, glavni i odgovorni urednik na{e
televizije. Dobro ve~e i vama.
Dragi{a Radulovi}: Dobro ve~e. Ja mislim da smo oboje ve~eras u situaciji da gospodinu [e{equ postavqamo pitawa na koja }e on sigurno
odgovoriti bez uvijawa, kao {to je do sada to ~iweno.
Dr [e{eq: Ako ne budu previ{e te{ka pitawa.
Dragi{a Radulovi}: Trudi}emo se da ne budu. Prvo pitawe je veoma
lako, kako ste putovali do Negotina, ki{a je padala?
Dr [e{eq: Dobro, kaù da ova ki{a zlata vredi. Ja sam u proteklim
godinama veoma ~esto dolazio u Negotinsku Krajinu, Timo~ku Krajinu i
znam da su bile velike su{e. Pretpro{le godine, ranijih godina i ve}
negde u maju, nije bilo ni kapi ki{e, i kukuruz i p{enica su sagoreli,
710
prinosi su bili veoma lo{i. Pro{le i ove godine malo je boqa situacija, ne ureklo se, {to na{ narod kaè, ova majska ki{a mislim da je dovoqna i do kraja za p{enicu. Za kukuruz znam, treba jo{...
Dragi{a Radulovi}: Mnogi poqoprivrednici kaù da je ova ki{a
zlata vredna. Me|utim, Negotin }e problem su{e trajno re{iti onda
kada bude zavr{en sistem za navodwavawe koji treba da obezbedi navodwavawe na povr{inama od nekih dvanaest hiqada hektara, ~ime }e, pored stalne ki{e, uslovno re~eno, biti omogu}ena i jo{ jedna ètva.
Dr [e{eq: Normalno je da }e da nam kasne sve investicije, ekonomska kriza je, spoqni pritisci, stalna pretwa novim sankcijama, takore}i svi na{i razvojni programi bi}e sporije realizovani. Na to treba
ra~unati, ali ulagawe u poqoprivredu i ulagawe u saobra}aj je ono {to
se na{oj zemqi najvi{e isplati.
Dragi{a Radulovi}: Zato sam ja prvo pitawe postavio sa jednim ciqem, pa sam pitao kako ste putovali, jer je prilaz koji sada vodi u sam
grad Negotin jo{ nezavr{en. Put je bukvalno ruiniran, mo`da ste primetili, a nova obilaznica, odnosno novi ulazak u grad, da bi bio zavr{en treba dosta finansijskih sredstava.
Dr [e{eq: Stav Vlade narodnog jedinstva je da najve}i deo novca od
privatizacije, dakle, novac koji preostane po{to dràva izmiri svoje
obaveze prema penzionerima, isplati de~je dodatke, staru deviznu {tedwu, investira pre svega u puteve, a novac uloèn u puteve najbrè se i
vra}a. On veoma pospe{uje razvoj privrede uop{te. Ja vam ne mogu sada
obe}ati da }e Vlada neposredno da ulaè novac u izgradwu prilaznog puta za Negotin i eventualno za ulaznicu oko Negotina, bilo bi neozbiqno sa moje strane, jer Vlada sada sa te{kom mukom obezbe|uje novac i za
ne{to legalniju isplatu penzija i drugih socijalnih davawa, ali planiramo to da uradimo, ukoliko nas sankcije potpuno ne poremete.
Dragi{a Radulovi}: Nadam se da sankcija ne}e biti. Pro{le godine smo imali festival lokalnih radio stanica Srbije u Subotici i putovali starim putem od Feketi}a do Subotice, to je bila prava odiseja.
Me|utim, ove godine bio sam u prilici da se vozim novim putem, fakti~ki od Beograda je put do ma|arske granice, ~ime }e najverovatnije i
saobra}aj, pogotovu stranih turista i saobra}aj koji je dole ka Turskoj i
Gr~koj biti usmeren preko na{e zemqe.
Dr [e{eq: Da, u planu je i izgradwa druge trake od Beograda do Subotice, a to sve zavisi od finansijskih sredstava. To je nekih dvadeset i
vi{e godina, bio je obezbe|en me|unarodni kredit za kompletan autoput,
a te pare su oti{le u razne druge neracionalne investicije i ko zna {ta
je sa wima bilo. Tada je u Vojvodini vladalo ono biv{e autonoma{ko rukovodstvo, koje je htelo enciklopediju Vojvodine, koje je htelo Vojvodinu
da zaokruùje kao dràvu i mnogo novca je na to potro{eno. Taj novac je
suludo protra}en, a u planu su, naravno, saobra}ajnice od Ni{a do bugarske granice autoput, zatim od Leskovca do makedonske granice, a u daqoj
perspektivi od Ni{a preko Pri{tine, Novog Pazara, za Podgoricu, put
od Beograda do Podgorice. To bi bilo kqu~no za razvoj Srbije i, naravno,
711
mreù ostalih puteva treba osavremeniti, poboq{ati, a sve to zavisi od

novca. Ne{to od toga bi moglo da ide u strane investicije, uz prodaju licence i koncesija, ne{to od toga bi moglo da se finansira ako bude uspe{an proces privatizacije, ali mi jo{ imamo sankcije, sankcije koje su nam
sami Amerikanci zaveli. Jesu sankcije Saveta bezbednosti Ujediwenih
nacija ukinute posle Dejtonskog sporazuma, a tada su Amerikanci proglasili neke svoje sopstvene sankcije, takozvani spoqni zid sankcija i ne
daju vam povratak u me|unarodne finansijske institucije.
Ovog puta Kontakt grupa je opet po~ela postepeno da nam zavodi izvesne sankcije. Tome je prethodilo zavo|ewe embarga na izvoz oru`ja Saveznoj Republici Jugoslaviji od strane Saveta bezbednosti Ujediwenih
nacija, a sada imamo jednu po~etnu fazu sankcija Kontakt grupe i pretwe da }e nam nastaviti sa uvo|ewem sankcija 9. maja. Dakle, situacija je
tu, {to se poloàja na{e zemqe ti~e, lo{a, a naàlost, mi nismo u mogu}nosti da je sami mewamo naboqe. Ne zavisi ni{ta od na{e voqe, oni
su odlu~ili da Srbiju uni{te, da je svedu na Beogradski pa{aluk, i oni
idu u tom pravcu sve dok ih mi ne uverimo da je to nemogu}e, da }emo izdràti, da }emo se suprotstaviti i da to ne}emo dozvoliti.
Dragi{a Radulovi}: [ta je to jednog mladog doktora nauka, umesto
da se bavi nau~nim radom, povuklo da krene u politi~ke vode?
Dr [e{eq: Politika je velika strast i kada jednom obuzme qude, onda se ~ovek politikom bavi do kraja ìvota, ali ja nisam po~eo kao profesionalni politi~ar i u mladosti nikad nisam bio profesionalni politi~ar. Bio sam omladinski i studentski aktivista, ali to je ono kroz
{ta mnogi mladi qudi pro|u. Bio sam dosta perspektivan nau~ni radnik,
ali sam onda progovorio o nekim negativnim pojavama u dru{tvu, postao
disident, {to je ìvot prema meni zao{travan, to sam ja bio radikalniji, prkosniji...
Dragi{a Radulovi}: âk ste do{li i u politi~ke vode?
Dr [e{eq: Da, a onda, slom komunisti~kog reìma 1990. godine stvorio je prostor za obnovu demokratskog parlamentarnog sistema, vi{epartijskog ure|ewa, i onda sam krenuo u taj strana~ki politi~ki ìvot.
Voditeq: E, sada jedna informacija i za na{e gledaoce ve~eras. Naravno, gospodin [e{eq ima jedno pravilo, a to je telefonska komunikacija sa gledaocima, pa koristim priliku ovog puta da kaèm da }e se ta
praksa nastaviti i ove ve~eri. Dakle, na{i telefoni i na{a deùrna
ekipa pored telefona, prima}e va{e pozive, a telefoni su kao {to znate 513-190 i 514-750. Toliko, informacije radi, vidite kako to lepo i
te~no ide, zato, vi nama pitawe, a iz na{eg studija vama odgovor.
Vi ste me, gospodine [e{eq, na neki na~in naterali da na|em jednu
sponu u ovome {to ste rekli. Kaète, slom jednopartijskog sistema 1990.
godine, vi{estrana~ki je jedan sasvim novi sistem u Srbiji, a evo, ba{ se
desilo da na godi{wicu smrti Josipa Broza Tita vi gostujete u Negotinu. Za{to to govorim? To govorim zbog toga {to je Josip Broz Tito bio
tvorac mnogo ~ega {to znamo, u~ilo se u {kolama, ali i onoga {to sada
nas, Srbiju, dovodi u jednu situaciju da su sve ale zinule, da nas takore}i
712
progutaju. To je Ustav iz 1974. godine i Kosovo koje u ovom trenutku, sigurna sam, jedno od najzna~ajnijih politi~kih pitawa u na{oj zemqi.
Kao potpredsednik Vlade, {ta moète re}i, {ta se sve radi ovih dana, pogotovu posle sastanka Kontakt grupe 29, odnosno 30. aprila, {ta se
zapravo danas de{ava i {ta moète konkretno re}i, gde smo mi u svetu,
jer istinu svako tuma~i na svoj na~in, u zavisnosti od toga iz kog se ugla
gleda?
Dr [e{eq: Bilo bi neozbiqno re}i da je samo jedan jedini ~ovek
krivac za sve ovo {to nas je sna{lo, {to nam se desilo. Po{to ne moè
biti to jedan jedini, ne moè biti ni sam Josip Broz Tito. Mnogi su drugi krivi, recimo, posle Prvog svetskog rata jedan od glavnih krivaca je
kraq Aleksandar, koji je uprkos suprotstavqawu Nikole Pa{i}a i vojvode @ivojina Mi{i}a poku{ao da stvori jugoslovensku dràvu, poùrio da u|e u zajedni~ku dràvu sa Hrvatima i Slovencima i to je ono
{to je upropastilo tekovine balkanskih i Prvog svetskog rata. To je dovelo u pitawe sve tekovine oslobodila~kih ratova srpskog naroda 19. i
20. veka.
Moè se re}i ko je glavni krivac, to je Josip Broz Tito, to je wegov
sistem vladavine koji je bio skrojen na antisrpskoj platformi. U toku
Drugog svetskog rata po~elo je cepawe Srbije i srpskog naroda, i taj period je doveden do svog logi~nog kraja nakon Titove smrti. Ustav iz 1974.
godine nije ustav u pravom smislu re~i. To je oktroisani ustav. Dakle,
ustav u tom smislu re~i donosi narod preko svojih slobodno izabranih
predstavnika, da bi ograni~io dràvnu vlast. Narod ustavom ograni~ava vladara, a oktroisani ustav je ustav koji vladar daruje narodu. Mi smo
imali u vreme Obrenovi}a te oktroisane ustave i radikali su se tome
èstoko suprotstavqali. âk su jednom i bunu dizali, mnogi su bili
streqani zbog toga, progoweni iz Srbije.
[to se ti~e Kosova i Metohije, ciq zapadnih sila je da nam oduzmu
tu teritoriju i one idu u tom pravcu. Zapadne sile potpomaù {iptarske separatiste, potpomaù teroriste, a paralelno sa tim vr{e pritisak na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Vidite ~ime su obrazloène najnovije sankcije Kontakt grupe. Kaù, do{lo je do preterane
upotrebe sile u gu{ewu terorizma. Kako moè biti preterana upotreba
sile ako na{a vojska na grani~nom prelazu razbije jednu teroristi~ku
bandu i spre~i wen upad u zemqu? Vaqda je primewena ba{ onolika sila kolika je bila potrebna da se uni{ti banda a da ne strada nijedan na{
vojnik ili policajac. Kako tu moè biti preterana upotreba sile? Upotrebqena je sila koja je bila potrebna.
Pritisci idu daqe u tom pravcu, mi se moramo sa tim otvoreno suo~iti, narod je na referendumu rekao {ta misli o svemu tome. Na{ narod
je ponosno izrazio svoju voqu, svoj stav da ne dolazi u obzir bilo kakvo
me{awe u na{e unutra{we poslove. Mi }emo svoje probleme sami re{avati, a sada, ako }e nam zavesti nove sankcije, mi tu ne moèmo ni{ta
u~initi da spre~imo te nove sankcije. To je stvar voqe nekih drugih sila, to ne podleè na{oj kontroli. Mi nemamo {ta tu da uradimo, osim
713
da kolektivno izvr{imo samoubistvo i da kaèmo: evo, predajemo se, kapituliramo; a to ne dolazi u obzir i takva je voqa naroda u Srbiji. Zato
treba da razmi{qamo i da se spremamo, da pariramo tim izazovima koji
se sada de{avaju i koji nam tek slede, da im {to uspe{nije pariramo.
Imamo neko iskustvo, a ne znamo unapred {ta }e se desiti, ali smo
spremni za onu najgoru varijantu.
Dragi{a Radulovi}: Da li vam cela ova situacija malo li~i na po~etak Drugog svetskog rata? Sti~e se utisak da je krajwi ciq zapadne politike, odnosno ameri~ke politike, razbijawe Ruske Federacije, a da
smo mi sada jedna brana koju oni definitivno èle da sru{e kako bi do{li do Rusije.
Dr [e{eq: Mi smo i eksperimentalni poligon, oni na nama uve`bavaju ono {to planiraju da urade u Rusiji narednih godina i decenija. Ve}
su uspeli da razbiju Sovjetski Savez, i ne treba àliti za onim {to je
propalo. Hegel je konstatovao: sve {to je u istoriji propalo i zasluìlo je da propadne zato {to nije vaqalo, ali treba izvla~iti pouke i na
osnovu tih pouka delovati, da nas ne bi sna{la identi~na sudbina. Raspad Jugoslavije bio je uvod za raspad Sovjetskog Saveza, a sada im nije dovoqan raspad Jugoslavije, èle raspad Srbije kao {to èle i raspad Rusije. Taj raspad Rusije uve`bavaju na Srbiji.
Dragi{a Radulovi}: Da, poznata je ~iwenica da je karta novog svetskog poretka davno jo{ objavqena, u [tegmu je 1985. ili 1986. godine objavqena karta nove Evrope na kojoj nema SSSR-a, nije bila ni êhoslova~ka, ni Jugoslavija. Nema Jugoslavije, ali zato Srbija je svedena u granice Beogradskog pa{aluka, kao {to ste pomenuli. O~igledno da su planovi Zapada veoma konkretni, i davno jo{ precizirani. Kaìte mi koliko je izvesna pretwa da moè do}i do intervencije Amerike u vojnom
pogledu na Kosovu, ukoliko bi se tamo situacija drasti~no pogor{ala?
Dr [e{eq: Ja li~no ne verujem, evo za{to. Prvo, stratezi NATOa su bili iznena|eni efikasno{}u na{e vojske na jugoslovensko-albanskoj granici. Oni su o~ekivali da je zemqa u rasulu, po{to oficiri
primaju veoma male plate koje dolaze za zaka{wewem, po{to kuburimo
sa parama, po{to je socijalna beda u celoj Srbiji prisutna, po{to smo
sve dubqe u ekonomskoj krizi, i mislili su da prakti~no na{a vojska ne
postoji kao ozbiqna sila i da }e se desiti ono {to se desilo sa biv{om
Jugoslovenskom narodnom armijom. Me|utim, ovoga puta vojska je pokazala da, uprkos svim negativnim pojavama u dru{tvu, o~ajawu zbog svog
ekonomskog poloàja, moè veoma uspe{no i efikasno da obavi svoje
zadatke.
Mislim da NATO ne}e direktno da nas napada, jer Amerikanci ne
mogu podneti neke velike gubitke u o~ima svog javnog mwewa, to bi dovelo do politi~ke krize u Americi. Takav je slu~aj i sa evropskim silama.
Oni bi hteli da ratuju protiv Srbije i srpskog naroda do posledweg Albanca ili do posledweg muslimana, a ono {to }e da radi NATO, jeste da
podsti~e daqe Albance da se diù na ustanak, da vr{e teroristi~ke akcije. Oni bi hteli da nas nateraju da povu~emo deo policije sa Kosova, da
714
oslabimo na{u vojsku na granici kako bi se mogle intenzivirati albanske teroristi~ke akcije i eventualno stvoriti {ansa za wihovo prerastawe u otvoreni ustanak. To je ciq Amerikanaca.
Ne verujem, apsolutno ne verujem da }e oni direktno sami da napadnu, a u slu~aju nekog velikog albanskog ustanka, verovatno bi se ume{ao
i NATO. Onda bi oni i{li sa ovom varijantom koja je primewivana u
Iraku, proglasili bi jednu zonu zabrawenog leta, kao {to su radili na
podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine. Zonu zabrawenog leta za na{e avione, na{e helikoptere, i to bi poku{ala da kontroli{e avijacija NATO-a. Ali ono {to brine Amerikance, to je na{a protivavionska odbrana. To su novi sitemi protivavionskih raketa kojima raspolaèmo,
to su eskadrile na{ih borbenih aviona, to je mig-29, koji spada u red
najsavremenijih na svetu.
Dragi{a Radulovi}: Diplomatama je poznata i ~iwenica da kosovski [iptari sebe smatraju orlovima u odnosu na Albance iz Albanije,
da bi u slu~aju te nove federalne jedinice najverovatnije i anektirali
sada{wu dràvu Albaniju i da bi i{li na stvarawe velike Albanije,
gde bi dosta problema imala i Makedonija, ali i delovi Gr~ke, pa mo`da
~ak i delovi Crne Gore.
Dr [e{eq: Da, kosovski Albanci su neuporedivo bogatiji, obrazovaniji i na ne{to vi{em kulturnom nivou nego Albanci u Albaniji. Albanija je pedeset godina bila pod jo{ stravi~nijom komunisti~kom diktaturom, diktaturom Envera Hoye. I kod we je bio zaustavqen ekonomski, kulturni i op{tecivilizacijski razvoj. Titova komunisti~ka diktatura bila je neuporedivo blaà i ona je pruìla velike mogu}nosti
Albancima da se razviju, da stvore kulturne institucije, da {koluju veliki procenat svog stanovni{tva, da stvore jednu politi~ku, ekonomsku
osnovu za eventualnu dominaciju nad celim albanskim narodom. Ono
{to se desilo nakon sloma komunizma u Albaniji je da su Albanci sa Kosova i Metohije pokupovali ogromne nekretnine na jadranskoj obali Albanije i da je tu do{lo do velikog stepena razdora izme|u Albanaca iz
Albanije i Albanaca sa Kosova i Metohije.
Drugo, Albanci nemaju moderno dru{tvo u pravom smislu re~i. Oni
su jo{ podeqeni na plemena, ta plemenska podela je bila karakteristi~na i u ovom gra|anskom ratu koji se nedavno vodio u Albaniji i koji bi
mogao svakog trenutka da plane.
Zatim, u Albaniji postoji izraèna verska podela, iako je Hoya poku{avao pola veka da uni{ti religiju, ali u tome nije uspeo. Opet su najagresivniji muslimani, ima ih oko 60 odsto u Albaniji, oko 30 odsto ima
katolika i oko 10 odsto pravoslavaca, tako da je Albanija optere}ena
razli~itim protivre~nostima koje bi opet mogle da eksplodiraju.
Albanija za nas nije nikakva opasnost, a neki vojni stru~waci kaù
da Albanci nisu u stawu ni vi{e od pet hiqada vojnika da mobili{u, izvedu na granicu, ali Albanija je opasna kao baza NATO-a, kao baza u kojoj bi se vr{ila teroristi~ka obuka kosovskih [iptara i iz koje bi se
te grupe ubacivale na na{u teritoriju. Zbog toga, na{a granica prema
Albaniji prakti~no mora biti hermeti~ki zatvorena.
715
Voditeq: U i{~ekivawu pitawa na{ih gledalaca, ja bih da vas ne{to upitam. Ovih dana sam pribeleìla neke va{e izjave koje su za mene
bile nedovoqno jasne, pa koristim priliku da vas zamolim za bliì komentar. Jednom prilikom rekoste u izjavi, {tampa je to prenela: kada se
Zapad quti, mi znamo da je to dobro za srpski narod. A u jednoj, tako|e,
molim za komentar, verovatno da je to ozbiqna stvar, rekli ste: re{ava}emo Kosovo kao Francuzi Korziku. Ja znam za slu~aj regionalizacije u
[paniji i re{avawe problema nacionalnih mawina, kako je to tamo regulisano, ali bih volela da ~ujem {ta to zna~i re{ava}emo Kosovo kao,
recimo, Francuska Korziku.
Dr [e{eq: Zapadne sile su se mnogo qutile zbog na{eg referenduma i ja sam li~no ube|en da bi sankcije Kontakt grupe bile neuporedivo
o{trije da referenduma nije bilo. Referendum je bio velika demonstracija voqe srpskog naroda i svih gra|ana Srbije i po prvi put od 1990. godine desilo se da su sve ozbiqne politi~ke partije u Srbiji, i vladaju}e
i opozicione, podràle ne{to iza ~ega je stao celokupan srpski narod i
prakti~no svi gra|ani Srbije. Odziv gra|ana na referendum bio je ogroman, rekao bih, iznad svih o~ekivawa. Velike sile je zatekao taj potez i
zbog toga su se qutile. Taj potez je wima kvario plan. Da je taj potez mogao da se uskladi sa wihovim planovima, one bi pre}utale i podràle referendum. Ovako je o~igledno da im je to pokvarilo posao i da }e mnogo
teè da sprovedu ono {to su zamislile.
[to se ti~e Korzike, ja sam to upotrebio u odgovoru na pitawe novinarke Radio Frans internascionala kako }emo re{avati kosovskometohijski problem, a ja sam rekao: onako kako vi Francuzi re{avate pitawe Korzike. Ho}e li Kosovo i Metohija biti federalna jedinica u sastavu Jugoslavije, ja kaèm: mo`da }e, ali kada prvo Korzika postane federalna jedinica u sastavu Republike Francuske. Francuska je unitarna
dràva, kao {to je poznato, i ne dolazi u obzir bilo kakav federalni
status Korzike, a kada na Korzici do|e do nekih separatisti~kih aktivnosti, onda se francuska policija vrlo surovo obra~unava sa nosiocima
takvih aktivnosti. Na jednom mestu, dakle, kada je sama tangirana, Francuska se na jedan na~in pona{a, a kada mi re{avamo na{ problem na isti
na~in, onda ima druge ar{ine.
Voditeq: Da, evo u me|uvremenu je stiglo nekoliko pitawa na{ih
gledalaca, pa bih ja da otvorim ovaj blok ako mi dopustite. Evo, recimo,
jedno pitawe, bi}e puno pitawa o~igledno: kakav je status porodica sa
troje dece u op{tini Zemun? U me|uvremenu, trebalo bi mo`da da kaèmo gledaocima, a ja verujem da su oni sasvim dobro informisani, da ste
vi u me|uvremenu, po preuzimawu funkcije potpredsednika Vlade Srbije, ostavili funkciju...
Dr [e{eq: Podneo ostavku...
Voditeq: Na funkciju predsednika Skup{tine op{tine Zemun, ali
to ne mari, gospodin Stevo Dragi{i} je sada. Dakle, vratimo se pitawu,
kakav je status porodice sa troje dece u op{tini Zemun, da li i tamo ispla}uju dodatak sa godinu dana zaka{wewa?
716
Dr [e{eq: De~ji dodatak sa godinom dana zaka{wewa ispla}uje se

u celoj Srbiji i to je problem koji Vlada poku{ava da re{i. Mislim da
}emo ne{to u~initi na tom planu u najskorije vreme. Ne mogu sada da dajem vremenske rokove, bilo bi neozbiqno. [to se ti~e Op{tine Zemun,
ona nije ne{to postigla za sve porodice sa troje dece, ali smo dodeqivali u nekoliko navrata jednokratnu pomo} za decu lo{eg materijalnog
stawa, za hendikepiranu decu, kao i hendikepirane osobe uop{te, za decu palih boraca itd., i onda smo uveli nov~ane nagrade za odli~ne |ake,
za vukovce, za |ake koji postignu dobre rezultate na republi~kim, gradskim, op{tinskim takmi~ewima.
Ranije se de{avalo da op{tina iz buyeta izdvoji deo novca za takve
namene, ali se uvek na|e neko u op{tini ko sam odabere kwiàru u kojoj
}e se kupiti kwige, pa se sam u to ugradi, ne{to verovatno i za sebe zadrì, a |acima se poklawaju kwige. Mi mislimo da i |ake kao mlade qude treba u~iti ozbiqnosti ìvota i treba ih dovesti u situaciju da samostalno raspolaù onim novcem koji su i te kako zasluìli ako su odli~ni, vukovci, ako su osvojili prvo, drugo ili tre}e mesto na raznim
takmi~ewima. Onda op{tina treba neposredno da im pokloni taj novac,
pa neka onda oni sami ili wihovi roditeqi odlu~e {ta im je najpotrebnije, da li da za taj novac kupuju kwige ili dva do tri kilograma mesa,
ili da kupe ~arape, da kupe patike, da kupe ko{uqu. U ovoj krizi u kojoj
se nalazimo, to je pogotovo va`no, a ne neko drugi da wima odabere kwige koje mo`da ne}e nikada ni pro~itati. Ja se se}am, ja sam kao osnovac
i kao sredwo{kolac dobijao neke kwige na poklon raznim povodima, ali
uglavnom te kwige skoro da nisam ni ~itao.
Voditeq: Ali budu}i da vi imate resornog ministra za brigu o porodici, gospo|a Rada Trajkovi}, je li tako, da li }e neke aktivnosti biti u tom smislu preduzete?
Dr [e{eq: Aktivnosti sada ima mnogo, ali nema novca. Problem je
{to nema novca, a svako ministarstvo dobije onoliko novca koliko mu
da Ministarstvo finansija, a Ministarstvo finansija je sada pod velikom kontrolom i mi smo u Vladi odlu~ili da idemo na kresawe svih nepotrebnih davawa. Ove godine ne}e biti ni rebalansa buyeta, bez obzira na devalvaciju, jer je na{ ciq da se, pre svega, sa~uva vrednost dinara,
a da bi se vrednost dinara sa~uvala, dràva mora da {tedi. A dràva }e
u{tedeti tako ako se odrekne svih nepotrebnih nov~anih izdvajawa i
tim novcem kojim raspolaè orijenti{e na zdravstvo, {kolstvo, socijalno davawe i tako re{ava ove probleme sa kojima se suo~ava.
Dragi{a Radulovi}: Slede}e pitawe je: U predizbornoj kampawi
ste obe}ali da }ete se zalagati za redovniju isplatu penzija. Kao zemqoradnika, zanima me da li ste tom prilikom mislili i na zemqoradni~ke
penzije koje kasne skoro sedam meseci, redovnu isplatu podrazumeva i
stabilan izvor sredstava, kako }e se ta sredstva obezbediti?
Dr [e{eq: Da, i ja se drìm tog obe}awa. Ono {to sam ube|en da }emo posti}i ove godine, to je da }emo ove godine isplatiti po 12 penzija.
Videli ste sada, uspeli smo, iako je bilo veoma problemati~no, da obez717
bedimo novac uo~i 1. maja za prvi deo februarske penzije i da taj ciklus
davawa bude ravnomeran. Dakle, da ove godine svi penzioneri dobiju 12
penzija i sve porodice sa decom koje primaju de~ji dodatak i sve druge vrste socijalnog davawa, a onda da traìmo na~ina da nadoknadimo i sve zaostalo. Problem je ovo {to je zaostalo od ranije, {to kasne redovne penzije, dva i po meseca, zemqoradni~ke {est, skoro sedam meseci, {to de~ji dodaci kasne godinu dana.
Dragi{a Radulovi}: Kretawa u oblasti socijalnih davawa nisu karakteristika samo za nas. Na primer, u Austriji znam da su imali pet nedeqa godi{we odmora, a sada je to skra}eno na ~etiri. O~igledno, dràva nema dovoqno sredstava, zatim de~je dodatke gde su oni davali za vi{e
dece, gde su stimulisali maltene, i tu su skratili to davawe.
Dr [e{eq: Mi u sferi socijalnog davawa vi{e nemamo {ta da kre{emo, skresali smo do kraja. I ovako penzioneri ne mogu da ìve od prose~nih penzija, deca ne mogu da ìve od de~jih dodataka. Mi moramo posti}i i garantovati tu redovnost isplate i na}i varijantu da nadoknadimo ovo zaostalo, a onda postepeno, kako budemo izlazili iz ekonomske
krize, dizati i iznose koji se ispla}uju penzionerima. Imali smo sada i
neko pove}awe, vrlo malo, ne{to oko 5-6 odsto, ali ipak je to pove}awe.
Drugo, na{ je problem {to u zemqi imamo trenutno vi{e penzionera nego zaposlenih radnika. Ogroman procenat je nezaposlenih i svako
ko radi i ko je u radnom odnosu zara|uje za sebe, i jo{ vi{e nego za jednog
penzionera, i ne moèmo iz toga iza}i ako malo ozbiqnije ne krenemo sa
procesom privatizacije, pa obezbedimo neki sve` novac. Pro{le godine je bilo sre}e sa privatizacijom, 49 odsto telefonske kompanije je
privatizovano i tako je milijarda i petsto miliona maraka u{lo u zemqu. Taj novac je u velikom iznosu i{ao na penzije a, vi se se}ate, mi smo
se zalagali da to ide potpuno i da se izmire sve obaveze, a penzioneri bi
onda kupovinom odre|enih roba podstakli ba{ te privredne grane kojima je to najpotrebnije. Me|utim, jedan deo tog novca je i{ao na kredite.
Ima firmi koje su primile kredite a da ih ne vra}aju. Neke nisu u stawu
da vrate, a nekima, jednostavno, ne pada na pamet da vra}aju.
Voditeq: Dva pitawa bih ovako kratko da kaèm da li biste boqe
objasnili dobijawe austrijskih i nema~kih viza, proces i brzinu za dobijawe viza i kada }e predloìti ukidawe takse za izlazak preko granice?
Dr [e{eq: Ne mogu ni{ta da kaèm o tim nema~kim i austrijskim
vizama, mislim da se ~eka dosta za wih, je li tako, to je problem i zato {to
te vize sada vaè za sve zemqe Evropske unije, potpisnice sporazuma. Te
vize se izdaju po nekim kriterijumima na koje mi ne moèmo uticati. [to
se ti~e ovih taksi za izlazak preko granice, nema ni govora da }e one biti ukidane dok se ne re{e neki kqu~ni i ekonomski problemi, samo, to je
nadle`nost Savezne vlade, a mi smo se svojevremeno zalagali da se te takse uvedu ali smo traìli i odre|ene olak{ice prilikom povratka u zemqu, pa da se akonto tog iznosa takse koja se pla}a, omogu}i gra|aninu da
unese izvesnu koli~inu robe bez pla}awa carine. Dakle, to su mawe koli~ine robe, neka bezna~ajnija tehni~ka oprema, garderoba i sli~no.
718
To je u nadle`nosti Savezne vlade i mi na to nismo mogli da uti~emo, a sama ideja o uvo|ewu tih taksi nije bila lo{a, jer, znate, neozbiqni su oni koji obe}avaju kada do|u na vlast da }e ukinuti sve poreze i sve
takse. Moraju se pla}ati porezi, moraju se pla}ati takse. Sada, postavqa
se pitawe: ko putuje? Putuje ipak onaj ko ima ne{to novca, ne putuje onaj
ko nema ni{ta.
Drugo, i onaj ko putuje vi{e puta, a onaj ko putuje jednom u toku godine, nije wemu problem da plati taksu od 100 dinara koliko je sada taj iznos, ja ne znam, ja odavno nisam putovao, ali onaj ko putuje vi{e puta, wemu je problem {to vi{e puta pla}a. Me|utim, taj opet ima nekog interesa, taj ne putuje zbog turizma, nego unese neku robu sa kojom trguje, i
uglavnom na crno, i ne pla}a dràvi neki porez, i onda je pravi~no da
bar ne{to plati dràvi prilikom izlaska. Tih sto dinara ispadne kao
neki pau{alni porez za ono {to on unese. Unese, recimo, u jednom ili u
dva kofera, carinik vidi da tu nema ne{to bogzna koliko interesantno
da bi se posebno ocarinilo, ali iz toga se izvla~i neki prihod i na taj
prihod se nigde ni{ta ne pla}a. I ovo je jedan ipak sitniji iznos za te
qude koji plate za robu koju preprodaju, kojom trguju. Traìti dràvu u
kojoj se ba{ ne pla}aju nikakvi porezi, nikakve takse je besmisleno, a videli smo da takvih dràva u svetu ima. To su Arapski Emirati koji imaju naftu, pa mogu sebi tako ne{to da dozvole.
Voditeq: îni mi se, i mi kod nas, na Kosovu, kaù.
Dr [e{eq: Na Kosovu izgleda da ima velikih nalazi{ta nafte i da
je to jedan od dodatnih motiva Amerikancima da nas ovako priti{}u,
steù. Izgleda da su oni nekim satelitskim osmatrawima utvrdili velike rezerve, a na{i nau~nici jo{ do toga nisu do{li, u perspektivi }e
verovatno uspeti da do|u, a to je i razlog vi{e da mi gr~evito ~uvamo
Kosovo.
Voditeq: Ali na Kosovu se ne pla}aju takse i porezi. Kaù da je i to
jedan....
Dr [e{eq: Ne pla}aju se takse i porezi, a mi }emo u~initi sve {to
je u na{oj mo}i da nateramo sve gra|ane da pla}aju takse i poreze.
Voditeq: Evo jednog pitawa koje malo ide sa politi~kom konotacijom: Za{to se Jugoslavija suprotstavila svim zapadnim silama, naro~ito Americi, i {ta fali onim dràvama gde Amerika ima svoje baze?
Dragi{a iz Prahova.
Dr [e{eq: Mi se nismo suprotstavili Americi i drugim zapadnim
dràvama zato {to su one htele baze na na{oj teritoriji. Mi smo se suprotstavili jer je wihov plan bio da razbiju Srbiju. Pomagali su sve
srpske neprijateqe, i Hrvate, i Slovence, i muslimane, i [iptare, sve,
a |onom su u startu krenuli protiv Srbije. Hteli su da se Jugoslavija pocepa po avnojevskim granicama, to je imalo izrazito antisrpsku pozadinu, jer nam je Tito nametnuo te granice koje su cepale srpske zemqe.
Zatim, nas ne podnose jer smo mi u wihovoj svesti tradicionalni saveznici Rusije na Balkanu. Amerikanci su svesni da Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima, tako da se ùre da uni{te sve wene potencijal719
ne saveznike. To su razlozi. Amerikanci ne traè baze na na{oj teritoriji, oni traè otcepqewe na{ih teritorija, oni bi baze uspostavili na
Kosovu i Metohiji kao {to su uspostavili u Makedoniji, ali tek kada
Kosovo izdvoje iz sastava Srbije.
Oni jo{ ne uspostavqaju baze u Republici Srpskoj. Baze u pravom
smislu re~i imaju na podru~ju Muslimansko-hrvatske federacije i Hrvatskoj, ali bi hteli potpuno da pacifikuju Republiku Srpsku, da je podvedu pod muslimansku kontrolu, pa bi onda i tamo izgra|ivali baze. Oni
nemaju baze u Crnoj Gori, ali bi èleli da se Crna Gora izdvoji iz Savezne Republike Jugoslavije i onda bi tamo otvorili baze. Oni bi da nas
opkoqavaju i sabijaju na {to mawu teritoriju, oni ne èle nas kao partnere i saveznike, oni èle da nas uni{te.
Dragi{a Radulovi}: Jedno pitawe koje je dosta staro, {ta je sa starom deviznom {tedwom i kako }e se ona vratiti?
Dr [e{eq: Stara devizna {tedwa se mora vratiti, a u pripremi je
zakon o povratku. O zakonu se jo{ raspravqa, mnogo je primedbi bilo na
prvi nacrt teksta, a kada }e se vratiti, te{ko je odgovoriti. Mi se bavimo mi{qu u Vladi, da traìmo varijantu da se omogu}i isplata stare devizne {tedwe prvo onima koji imaju {tedne partije do hiqadu maraka.
Takvih je 86 odsto od ukupnog broja {tednih partija, a to je ukupan iznos
izme|u dvesta pedeset i trista miliona maraka. Dakle, ako nam krene
proces privatizacije, to ne}e biti te{ko, a kada isplatimo te najniè
{tedi{e, onda }emo lako u fazama ove ostale. Onaj ko ima dva-tri miliona maraka {tedwe, on }e mo}i da kupi neku mawu fabriku, neku zgradu,
zemqu, da kupi ne{to drugo {to je u adekvatnoj vrednosti wegove {tedwe. Nama je problem sada veliki broj partija malih {tedi{a koji sada
nemaju ni za hleb. Nemaju ni struju da plate a ostalo im je 400, 500, 700 ili
hiqada maraka na {tednoj kwiìci. Da prvo wih razre{imo i bio bi veliki uspeh ako bi u ovoj godini mogli da likvidiramo svih tih 86 odsto
{tednih partija. Lak{e bismo se nosili sa ovim drugim.
Dragi{a Radulovi}: Jo{ jedno pitawe, o~igledno je interesantno
Kosovo za na{e gledaoce. Bez obzira na sve, dijalog je jedina razumna mogu}nost za razre{ewe kosovskometohijske krize. Albanci moraju da
shvate da je Kosovo integralni deo Srbije i SR Jugoslavije, i tek onda
treba raspraviti pitawe o ~ijim qudskim pravima treba razgovarati, o
pravima Albanaca ili Srba. Istovremeno mo`da treba razmi{qati i o
jednom pitawu, a to je pitawe utvr|ivawa dràvqanstva [iptara na Kosovu, jer je ~iwenica da veliki broj [iptara nema dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije.
Dr [e{eq: Vlada Srbije }e neprekidno da nudi dijalog. Mi }emo
jo{ bezbroj puta ako treba da {aqemo na{u delegaciju na Kosovu i Metohiju, a Albanci ne}e pristati na dijalog sve dok im Amerikanci obe}avaju otcepqewe.
Dragi{a Radulovi}: [to se ti~e [iptara bez dràvqanstva...
Dr [e{eq: Wih je veliki broj, ali niko ìv ne zna koliko. Niko
ìv ne zna uop{te koliko [iptara ìvi na Kosovu i Metohiji. Oni su
720
posledwi popis stanovni{tva bojkotovali, a svi raniji potpisi su bili

laìrani. Sami [iptari su naduvavali brojke, pa se de{avalo, recimo,
da umre neki [iptar, deset godina wegova porodica ne prijavquje smrt
da bi i daqe imali penziju, ili se rodi dete pa ga u 7-8 op{tina prijave
kao novoro|en~e, pa ispadne da umesto jednog ima sedmoro-osmoro dece.
Mi moramo pod hitno da sre|ujemo mati~ne kwige dràvqana, zemqi{ne i druge katastarske kwige i da zavodimo red u dràvi.
U koju god grupaciju dru{tvenih poslova zavirite, vidite da tamo
ima mnogo nagomilanih problema. Vlada neprekidno radi, neprekidno
zaseda, deset sednica smo ve} imali, a osnovni problem je Kosovo i Metohija, pogotovu zbog ovih spoqnih pritisaka. Sada nama zbivawa diktiraju poteze, a nemamo mogu}nosti da sami na miru neke sistematske poteze blagovremeno povla~imo. Imamo ekonomsku krizu i socijalnu bedu, a
onda moramo sre|ivati stawe u zdravstvu, {kolstvu, informisawu, u svojinskoj transformaciji, nema gde ne treba mnogo da se radi. Entuzijazma
imamo, a da li }emo biti sposobni, e, to }emo da vidimo.
Dragi{a Radulovi}: [iptari koji ne bi dokazali da su dràvqani
Savezne Republike Jugoslavije bili bi apatridi ili bi bili strani dràvqani, a onda bi prema wima odnos morao da bude kao prema svojim dràvqanima.
Dr [e{eq: Kao prema stranim dràvqanima, {to ne zna~i da bismo
ih mi sve proterali, ima nekih koji bi hteli da ostanu i da se bave nekim delatnostima. Recimo, do|e Nemac u na{u zemqu, ho}e da se bavi biznisom, ne{to da radi itd., {to bi on nama smetao? Nama je korisno da
on tu bude, ali ako bi poku{ao da se bavi separatisti~kim aktivnostima, odmah bismo ga proterali, kao {to to Nemci rade sa stranim dràvqanima sa svoje teritorije, ili Amerikanci, ili Englezi. Dakle, ne
moè onaj ko nije dràvqanin jedne zemqe da se bavi antidràvnim aktivnostima na wenoj teritoriji.
Dragi{a Radulovi}: Pomenuli ste Nemce. Oni su posebno, odnosno
wihova diplomatija, bili iritirani jednom va{om izjavom o Velikoj
Srbiji, koja }e se grani~iti sa Velikom Nema~kom.
Dr [e{eq: Ja mislim da nisu bili iritirani, ja znam mnoge nema~ke politi~are kojima se to svidelo. Nisam se ja samo {alio kada sam dao
tu izjavu. Na{ je problem tih nekoliko politi~ara u Nema~koj. Prvo
Gen{er, za koga kaù da je poreklom iz Banata, pa onda Kinkel, za koga
kaù da je poreklom iz Srema, to su ovi na{i doma}i Nemci, folksdoj~eri koji su proterani posle Drugog svetskog rata, jer su bili u Hitlerovoj
slu`bi u toku samog rata, i oni sada imaju neku posebnu dozu mr`we prema Srbiji i srpskom narodu. Oni su sada i li~no motivisani da se svete.
Voditeq: Malo~as ste, ~ini mi se, odgovorili na deo jednog pitawa,
papir je u mojim rukama, pa da ne uskratimo odgovor gledaocu koji ga je
postavio pre nekoliko meseci postavili ste pitawe Albanaca i [iptara na Kosmetu, ko je ro|en u Albaniji, da se tamo vrati, a [iptari koji su ro|eni na Kosmetu, neka ostanu na svom ogwi{tu, jer su to na{i qudi. Kakvo je va{e mi{qewe u vezi sa tim?
721
Dr [e{eq: To je pitawe dràvqanstva. Znate, ima i nekih koji su

ro|eni u Albaniji, ali su dràvqani Srbije i oni imaju sva prava kao i
drugi dràvqani. Nije to sada pitawe ro|ewa, nego pitawe dràvqanstva, pitawe pravnog statusa. Oni koji nisu na{i dràvqani a rade protiv na{e zemqe, jednostavno, moraju da idu.
Voditeq: Dule iz Du{anovca pita: Dok ste, gospodine [e{eq, pretendovali na mesto predsednika Srbije u izbornoj kampawi, akcenat ste
stavili na prodaju dràvne imovine. Da li se drìte toga?
Dr [e{eq: Da, i evo ve} tri puta sam kao predsednik Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije dao nalog Republi~koj direkciji za imovinu da mi podnesu registar kompletne imovine kojom Srbija raspolaè. Me|utim, oni odgovaraju da je veliki broj op{tina koje jo{ nisu
podnele evidenciju imovine sa svoje teritorije. Sada mi traìmo varijantu da te op{tine nateramo da u narednih mesec dana podnesu svu evidenciju, ina~e }emo im obustaviti finansirawe iz buyeta. Moramo ih nekako naterati da to rade, traìmo pravnu formu kako da to sprovedemo u skladu
sa zakonom. âk, kaù, skoro polovina op{tina negde se oglu{ila na zahtev vlade od pre nekoliko godina, da se izvr{i popis dràvne imovine.
Voditeq: Kada }e biti vra}ena stara devizna {tedwa?
Dr [e{eq: Odgovorio sam na to pitawe.
Dragi{a Radulovi}: Evo jo{ jednog pitawa kada je re~ o Kosovu.
Strano me{awe u re{avawu kosmetske krize, cela Srbija je odlu~nim
ne odbacila. Me|utim, ovih dana bili smo u prilici da vidimo kako je
ameri~ki Kongres unapredio Rugovu, u predsednika republike Kosova.
Dokle }emo dozvoliti me{etarewe Amerikanaca u na{oj zemqi?
Dr [e{eq: Ja mislim da je i na{e strpqewe na izmaku. Ako krenu
opet sa è{}im zavo|ewem sankcija, onda }emo i mi odlu~nije mere morati da provodimo protiv ameri~ke administracije. Znate, oni jo{ plene na{e brodove, na{i brodovi su zarobqeni u wihovim lukama, odnose
se krajwe neprijateqski, nisu ni priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju. Mi }emo morati neke kontramere da primenimo u najskorije vreme.
Dragi{a Radulovi}: Dobro, na ovo pitawe ste delimi~no odgovorili: S obzirom da ste pre ulaska u vladu penzionerima obe}avali bezbednu starost, besplatno le~ewe, redovniju isplatu penzija i egzistenciju,
sve {to je dostojno ìvqewa. [ta sada kada ste u vladi poru~ujete bira~ima i kakav je va{ komentar?
Dr [e{eq: Nisam ba{ tako obe}avao, ja mislim da sam bio mnogo
umereniji u tim obe}awima. Bezbednu starost nikome nisam mogao da
obe}am. Vidite, ja se uvek najvi{e bojim preteranih o~ekivawa, a nikada ne dajem neumerena, prevelika obe}awa. Ja mislim da je to dobar nastup u ìvotu uop{te.
Mi }emo se truditi da re{avamo problem po problem. [to se samih
penzija ti~e, nastoja}emo da obezbedimo redovnu isplatu, pa onda i ostalo. Ali }e jo{ dugo realni iznosi na{ih penzija biti niski. Jo{ uvek
penzije ne}e qudima obezbe|ivati mogu}nosti za zadovoqavawe raznih
potreba, ~ak i onih na koje su nekada navikli. Jo{ uvek }emo ìveti u
dru{tvu oskudice. Treba na to ra~unati. Ali èlimo da obezbedimo po722
{tenu vlast. Mo`da }emo mi biti uspe{ni a mo`da neuspe{ni u ovoj

vlasti, ali smo ube|eni da se za nama ne}e vu}i prqavi tragovi kriminalnih afera, pronevera, {pekulacije i tako daqe. To garantujem. A kakvi }emo biti i da li smo ispunili narodna o~ekivawa, to }e narod da
procewuje na slede}im izborima. Mi opet idemo pred sud naroda.
Dragi{a Radulovi}: Slavica iz Negotina pita: Da li gospodin [e{eq moè da odgovori kada }e se uspostaviti redovna isplata poqoprivrednih penzija?
Dr [e{eq: Ona je ve} sada na izvestan na~in redovna, ali je sad optere}uje ovo zaka{wewe. Zna~i, sada se ispla}uje mesec za mesec, ali kasni se {est punih meseci.
Dragi{a Radulovi}: Za{to se Vrhovni savet odbrane ne sastaje kada
je vojska na Kosovu u stawu povi{ene borbene gotovosti i na wu se puca?
Dr [e{eq: Vrhovni savet odbrane je savetodavno telo, vrhovni komandant oruànih snaga. I za{to se ne sastaje, pitawe se moè uputiti
vrhovnom komandantu. On procewuje da li ima potrebe da se sastane.
Dragi{a Radulovi}: Poznati ste po tome da ste se zalagali za to da
svaka vlada u periodu od sto dana ponudi program za prevazilaèwe krize i da donese konkretna re{ewa. U uvodnom izlagawu ve~eras ste po~eli sa nagove{tajem sankcija, zna~i li to da ova vlada ne}e biti u mogu}nosti da prevazi|e i nastalu situaciju?
Dr [e{eq: Ja mislim da }emo biti u mogu}nosti da prevazi|emo nastalu situaciju, ali sam govorio i o onome {to je van na{e mo}i, jer nema
te vlade koju ne bi do~ekala ista sudbina kao ovu sada{wu ako odbije da
prihvati strani diktat. Mnogi su nagove{tavali ako slu~ajno radikali
u|u u vladu nasta}e rat, nasta}e invazija, desi}e se ovo, desi}e se ono. Ni{ta se nije desilo. Ulazak radikala u vladu svet je ocenio na sasvim normalan na~in, i nije problem ko ~ini ovu vladu i kakva je ova vlada. Problem je samo weno odbijawe da prihvati strano me{awe u unutra{we poslove Srbije i weno odbijawe da se preda Kosovo i Metohija.
Dragi{a Radulovi}: Makar }e stranom presijom vi{e da odvla~e pa`wu i potencijal ovog naroda }e biti usmeren da se bavi sopstvenim pitawem, sopstvenim problemima i vi{e usmeren na stalno parirawe nekim spoqnim faktorima.
Dr [e{eq: Oni su u i{~ekivawu da }e ekonomska kriza i socijalna
beda izazvati nemire {irih razmera, gra|anski rat u Srbiji, haos koji
bi im omogu}io da zavr{e poslove, da nam uzmu Kosovo i Metohiju, Crnu Goru, Sanyak, da nas definitivno svedu na Beogradski pa{aluk.
Dragi{a Radulovi}: Ekonomska kriza i socijalna beda je karakteristi~na i za Albaniju, Makedoniju, Bugarsku i Rumuniju. Taj plan bi se
pro{irio mo`da celom Evropom?
Dr [e{eq: U Albaniji je bio gra|anski rat koji je, dodu{e, kratko
trajao, ali se desio. [ta }e se tek desiti u Makedoniji, po{to je tamo
nekada bio ve}i procenat {iptarskog stanovni{tva nego u Srbiji, to je
sada veliko pitawe. [to se ti~e Bugarske, Rumunije, tamo je ekonomska
kriza teà nego kod nas, bez obzira {to su Amerikanci obe}avali
ogromne kredite, ogromne dolarske iznose, ni{ta se od toga nije desilo.
723
Dragi{a Radulovi}: Amerikanci imaju isti sistem kao vlada Ante

Markovi}a?
Dr [e{eq: Obe}ali su dvadeset pet milijardi dolara, pa ni{ta od
toga nije bilo, ako se se}ate.
Voditeq: Da li su sankcije zbog naroda ili qudi koji su na vlasti?
Dr [e{eq: Sankcije su zbog naroda, a ne zbog qudi na vlasti. Sankcije nemaju nikakve veze sa qudima na vlasti. Sankcije bi se primewivale bilo kakva vlast da je u Beogradu ako ta vlast odbija da preda Kosovo
i Metohiju, kao {to su se ranije sankcije primewivale zbog pomo}i zvani~nog Beograda i cele Srbije Republici Srpskoj Krajini i Republici
Srpskoj. Te su sankcije mnogo blaè nego one ranije, naravno. Nije problem ovih sankcija koje su ve} uspostavqene, nego je problem {to one mogu biti nagove{taj ne~eg mnogo teèg. Ove sankcije se uspostavqaju jer
vlast u Srbiji ne èli da preda Kosovo i Metohiju.
Voditeq: Za{to jesenas gospodin [e{eq nije u~estvovao kao gost
na TV Krajina u vreme izborne kampawe?, pitawe za gosta i doma}ina.
Dr [e{eq: Mislim da se desio jedan problem i da mi je u isti dan
bila zakazana emisija na TV Krajina i na privatnoj TV Negotin. Ta
emisija na negotinskoj televiziji je bila ranije, a emisija na TV Krajini je bila tek u 11 ~asova, a onda smo se mi dogovorili da gostujem na
privatnoj, a da se emituje film na TV Krajini i taj je film emitovan.
Jednostavno smo hteli da ne do|e do nekog ponavqawa. Onaj ko bi gledao
emisiju na TV Negotin, ne bi posle imao strpqewa da gleda sli~nu emisiju na TV Krajina. Hteli smo to malo da razbijemo. Ina~e, taj termin
smo dobili na TV Krajina u predizbornoj kampawi.
Voditeq: I ja sam imala li~no zadovoqstvo da radim emisiju sa sada{wim ministrom za informacije, gospodinom Aleksandrom Vu~i}em.
Dr [e{eq: To je bilo posle izbora.
Voditeq: Posle izbora, da, ali u svakom slu~aju, bili su i radikali
u na{im programima.
Dr [e{eq: Bili su, ali se ne moète ba{ pohvaliti da smo ranije
bili zastupqeni u va{im programima. Nije nas nikako bilo na va{oj televiziji. Koliko godina postoji TV Krajina?
Dragi{a Radulovi}: [est godina.
Dr [e{eq: [est godina, a tek krajem pro{le godine mi smo uspeli
da se pojavimo.
Dragi{a Radulovi}: Moj komentar je bio...
Dr [e{eq: Nije to ba{ ne{to ~ime se ova televizija moè pohvaliti.
Dragi{a Radulovi}: Moj komentar je bio u dogovoru emisija, ja sam
vam rekao naspram aktivnosti.
Dr [e{eq: Jeste, ja sam hteo da do|em i 1996. godine da gostujem, pa
mi to nije omogu}eno, je l tako? Odgovor je jasan, ali ne smeta mi.
Dragi{a Radulovi}: Ima jedno doma}insko pitawe u op{tini Negotin u toku su aktivnosti na polagawu opti~kog kabla i ugradwi novih
724
alkatel centrala radi stvarawa {to kvalitetnije veze sa spoqnim svetom. Planiraju se krupni zahvati u putnoj privredi. Kakvi su izgledi da
se odre|enim finansijskim injekcijama planirani poslovi i ostvare?
Dr [e{eq: Ako bude mogu}nosti za neke finansijske injekcije, naravno da }e prioritet imati ta strate{ka ulagawa. Ja ne mogu sada da
obe}avam konkretan nov~ani iznos. Ono ~emu }e ova vlada teìti, jeste
da sve investicije budu uglavnom raspore|ene na teritoriji cele Srbije, dati i onim krajevima koji su relativno nerazvijeni. Ali kako }e sve
to izgledati, sad ne bih mogao licitirati.
Dragi{a Radulovi}: Uz uvaàvawe i drugih privrednih kolektiva u
op{tini Negotin, treba kazati da je Industrija hemijskih proizvoda
Prahovo najve}i kolektiv i najve}i deo onoga {to je u ovom gradu ura|eno, ukqu~uju}i i ovaj hotel gde smo mi sada. Nekada je Prahovo odli~no radilo. Me|utim, danas Prahovo deli sudbinu svih velikih kolektiva.
Kaìte nam kakve su perspektive takvih kolektiva na Kosovu, koji
su, na kraju krajeva, od interesa ne samo za jednu lokalnu sredinu, ve} su
prema proizvodwi, od interesa za republiku, jer Industrija hemijskih
proizvoda, proizvodi ve{ta~ka |ubriva koja su neophodna.
Dr [e{eq: Prahovo }e morati da ide u privatizaciju, bez privatizacije nema ekonomskog ozdravqewa. Ali to mora biti kvalitativna
privatizacija, ne ~istom papirologijom, mora se na}i strani partner.
Suvi{e je to ozbiqan objekat da bi se to moralo zatvarati ~istim papirima, raspodelom akcija i tako daqe. To mora biti privatizacija za gotov novac. Onaj iznos koji se moè posti}i na trì{tu, ali nakon javne
licitacije. Ukoliko izbegnemo ove sankcije, mi }emo ve} u najskorije
vreme mo}i da u|emo u taj proces privatizacije i mislim da }e biti zainteresovanih firmi iz cele Evrope za kupovinu fabrike u Prahovu.
Prvo, zbog toga {to Evropska unija poku{ava te takozvane prqave tehnologije da izbaci sa svoje teritorije. Ona potpuno poku{ava eliminisati hemijsku industriju proizvodwu ve{ta~kog |ubriva, petrohemiju,
zatim, proizvodwu celuloze i papira i ~itavog niza drugih proizvoda
koji spadaju u takozvanu prqavu tehnologiju, a mi }emo morati da imamo
jo{ dugo takve fabrike, jer nema nam izlaska iz ekonomske krize ako takve fabrike ne zadrìmo. Ali moramo na}i povoqne varijante i dobre
strane partnere koji bi bili u stawu da uloè novac u novu tehnologiju
i obnavqawe proizvodnog ciklusa.
Dragi{a Radulovi}: U svakom slu~aju, ako sankcija ne bude, a mislim
da ne}e, o~ekuje se intenzivnija privatizacija.
Dr [e{eq: Da, mislim da }emo ubrzati proces privatizacije i da }e
se ti efekti vrlo brzo osetiti.
Dragi{a Radulovi}: Ameri~ka administracija i daqe preti da }e, u
slu~aju oruànog sukoba na Kosovu, unilateralno intervenisati radi
za{tite [iptara. U tom smislu, kao uslov postavila je imenovawe ameri~kog posrednika za Kosovo sa kompentencijama koje Holbruk ima u
Bosni i Hercegovini.
725
Dr [e{eq: Nema ni{ta od toga. Mi to ne}emo prihvatiti. Vlada

Srbije ne}e prihvatiti stranog posrednika. Ne}e ni~ijeg komesara prihvatiti. To ne zna~i da }emo mi sakrivati proces re{avawa kosovskog
problema. I ako po~ne dijalog, on ne}e biti sakriven od o~iju javnosti.
Svako }e mo}i da posmatra {ta se tu de{ava, ~ak smo spremni na direktan TV prenos ako do|e do tog dijaloga. Ali da neko drugi bude arbitar,
da neko drugi rukovodi tim dijalogom, to ne dolazi u obzir, bar ne dok
postoji ova Vlada Srbije. Amerika ne}e direktno vojno intervenisati u
smislu slawa kopnenih trupa. Od toga nema ni{ta. Amerika ne {aqe
svoje trupe tamo gde ne obezbedi prihod trupa.
Dragi{a Radulovi}: Logisti~ku podr{ku.
Dr [e{eq: Ne samo logisti~ku podr{ku nego formalan prihod. Tek
u saglasnosti Republike Srpske je do{lo do stacionirawa ameri~kih
trupa na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine. Ovde te saglasnosti ne}e
biti, dok postoji Vlada narodnog jedinstva.
Dragi{a Radulovi}: Sti~e se utisak da tenziju diù neke radio stanice koje sebe nazivaju nezavisnim, koje rade na teritoriji Beograda,
stalnim preno{ewem nekih, rekao bih, ~ak i anonimnih saveta u jednom
ministarstvu ili u drugom ministarstvu, koji prete sankcijama, koji daju ucenu ovoj zemqi.
Dr [e{eq: Postoji strana agentura u na{oj medijskoj sferi. To su
sve one radio i televizijske stanice i novine koje primaju novac od Amerikanaca i od drugih zapadnih sila, od raznih vladinih i nevladinih
agencija, od Sorosove fondacije i tako daqe. Takve radio i televizijske
stanice nisu vi{e specijalnost Beograda, takvih sada ima u celoj Srbiji. Ne zna~i to da se ja zalaèm za wihovo ukidawe. Ne. Nego treba javnosti re}i o ~emu se radi.
Dragi{a Radulovi}: Sumwam da bi takve radio ili televizijske stanice mogle da deluju na teritoriji Amerike. Jedna Austrija, koja sebe
progla{ava izuzetno demokratskom zemqom, nije imala ni jednu jedinu
privatnu ni radio ni televizijsku stanicu.
Dr [e{eq: Da, ali ja mislim da mi treba da predwa~imo u tome i da
treba da zadrìmo i privatne radio i televizijske stanice. Sada prilikom dodele frekvencija od strane savezne vlasti treba da se odrede i
konkretnii nov~ani iznosi koji }e se pla}ati na ime taksi za kori{}ewe frekvencije, da i dràva ima neke koristi od toga. Nije na{ narod
naivan i on se ne da prevariti. Te{ko da takva propaganda moè da uspe,
kad su na{i qudi svesni {ta su ciqevi zapadnih sila. Da neko nas sada
tretira kao magarce, vidite, Amerikanci neprekidno ponavqaju floskulu o {tapu i {argarepi. Wihova namera je da nas tretiraju kao magarce. Kad magarac slu{a dobije {argarepu, kad ne slu{a tuku ga {tapom
po le|ima. Samo, oni se tako ne mogu pona{ati.
Dragi{a Radulovi}: Na neki na~in smo iz spoqnopoliti~kih sfera
u{li u doma}e privredne tokove. Poqoprivreda je jedna od nose}ih poluga na{eg ukupnog razvoja. Op{tina Negotin sa svojim potencijalima
je velika ìtnica, a mogla bi biti i ve}a ukoliko bi se re{ilo pitawe
726
izgradwe sistema navodwavawa na povr{ini od desetak i vi{e hiqada

hektara. îtav posao je zapo~et, ali zbog nedostatka para pitawe je kada
}e se krenuti u realizaciju. Vas kao potpredsednika Vlade pitamo koliko vi moète da se zaloìte da ovakvi kapitalni investicioni objekti dobiju prioritet u finansirawu?
Dr [e{eq: Takvi objekti }e sigurno imati prioritet u finansirawu, samo treba imati u vidu sa kakvim se te{ko}ama sada suo~avamo. Ne
moèmo i}i u finansirawe takvih objekata u situaciji gde kuburimo,
muku mu~imo sa isplatama penzija, de~jih dodataka i sli~no. Ako krenemo u ozbiqniju privatizaciju, ako se desi da tako napravimo nekoliko
privatizacija poput ove sa 49 odsto Telefonije, moèmo ra~unati da
krenemo i sa ozbiqnijim investicijama. Ako ne bude te privatizacije,
nema ni{ta od takvih investicija. Jednostavno, nema iz ~ega da se finansira, ako ne}emo dodatno da {tampamo dinare. Ako {tampamo dinare, propade dinar, opet }emo imati hiperinflaciju, opet }emo plate
svesti na dve-tri marke, a to niko ne èli u Srbiji. Zato je osnovni prioritet da sa~uvamo vrednost dinara. Ne moèmo ga mi apsolutno sa~uvati, ali moèmo {to duè na ovom nivou, pa ako do|e do neke korekcije,
jo{ za pola godine, da to ne bude ne{to stra{no.
Dragi{a Radulovi}: Vinogradar iz Rajca: Otac mi je vinogradar iz
Rajca, sa svih strana se ~uju nagove{taji o ja~awu poqoprivrede. Doneti
su i zakoni o rastere}ewu ove privredne delatnosti, otpisu kredita i
pretvarawu u javni dug federacije. Mene zanima kako }e se re{iti pitawe isplate otkupqenih tr`nih vi{kova? Pro{logodi{wi rod gro`|a
jo{ uvek nije ispla}en.
Dr [e{eq: Na{ je osnovni problem {to imamo monopole u sferi
otkupa poqoprivrednih proizvoda, ~ak i one firme kojima su otpisani
poqoprivredni krediti ili pretvoreni u javni dug, re~ je o ukupnom iznosu od tri milijarde dinara ili otpisivawa ili pretvarawa u javni dug
federacije, te firme ne vode uop{te ra~una da plate seqacima poqoprivredne proizvode koji su od wih uzeti. Takvih firmi ima svuda {irom Srbije. Mi te firme kao vlada ne moèmo naterati da plate. Znate,
mogli bi seqaci da ih tuè sudu, pa posle jednog duèg sudskog postupka
da do|e do izvr{ewa presuda, ali to je mukotrpno i seqacima neisplativo. Sudski tro{kovi bi bili i ve}i od onog iznosa koji se potraùje.
[ta mi moèmo da uradimo i {ta }emo morati da uradimo, da suzbijemo monopole u sferi otkupa poqoprivrednih proizvoda, pa da seqak
nema vi{e potrebu da onome ko ga je jednom pre{ao i nije mu na vreme
platio ono {ta isporu~uje, da moè da isplati dugove, da mogu privatnici da otkupquju kao {to je to bio slu~aj sa malinama pre nekoliko godina, onaj ko ima pare taj otkupquje, onaj ko nema para, taj ne moè da otkupquje i neka propadne. Nema drugog na~ina da popravimo poloàj seqaka. Dosta je bilo {lepawa tih nezdravih, lo{ih firmi.
Ja mislim da je bio pogre{an ovaj na~in, ali to je sfera savezne vlasti, savezne dràve, i glasao sam protiv toga u Saveznoj skup{tini da se
otpisuju ti agrarni krediti i da se pretvaraju u javni dug federacije. To
727
nije smelo tako da se radi, da navikavamo one koji primaju kredite da ne

moraju da ih vra}aju. To je veoma lo{e u jednoj ozbiqnoj dràvi. Ako je
trebalo pomo}i seqacima, onda je trebalo pomo}i direktno proizvo|a~e, a ne posrednike. Od ovog pretvarawa i otpisa poqoprivrednih kredita, posrednici su najvi{e imali koristi. îtava bulumenta posrednika koji s jedne strane piju krv seqacima, a s druge strane svojim pona{awem ometaju pravu poqoprivrednu proizvodwu.
Dragi{a Radulovi}: Jo{ jedno pitawe ho}e li se nastaviti sa republi~kim programom obnove poqoprivredne mehanizacije?
Dr [e{eq: Postoji agrarni buyet Republike Srbije. U tom agrarnom buyetu postoji jo{ izvesna suma novca, mislim negde oko pola milijarde dinara, ne mogu ba{ ta~nu cifru da iznesem. Taj agrarni buyet
funkcioni{e na dosada{wi na~in. Vide}emo da li }e biti nekih promena u na~inu wegovog funkcionisawa. U svakom slu~aju, poqoprivreda uvek mora iziskivati maksimalnu brigu dràve i dràva se mora
ozbiqno prema tome odnositi. Na{ su problem raznorazni paraziti u
toj sferi.
Dragi{a Radulovi}: Borba protiv takozvane sive ekonomije, {verca, prisutna je i na ovim prostorima. Me|utim, na ulicama i daqe ima
dilera deviza i nelegalne trgovine. Kako }e se sve to legalizovati i vratiti u legalne tokove?
Dr [e{eq: Ne moèmo mi te sve qude da prognamo sa ulica. Uglavnom su to qudi koji nemaju drugde da zarade pare, dok mi ne obezbedimo
dovoqan broj radnih mesta, a to moèmo samo ozdravqewem ekonomije.
Ne moèmo sve te qude da oteramo sa ulice. Danas ih oteramo, sutra se
vrate. Ako ih danas uhapsimo, sutra ih moramo pustiti, oni se prekosutra vrate na ulicu. Moraju od ne~ega da ìve i da izdràvaju svoju decu.
Nisu oni problem. Problem su oni koji organizovano nastupaju na crnom
trì{tu. Ovi sitni dileri koji rade za svoj ra~un, nikada ne ugroze kurs
dinara. Kurs dinara ugroze poslovne banke koje organizovano upute dilere na ulicu i novac iz primarne emisije lansiraju, ili novac iz raznoraznih kreditnih aran`mana. Oni ugroàvaju kurs dinara.
Bilo je nekoliko tih banaka koje su po~etkom ove godine napravile
veliki monetarni udar. Setite se kako je to izgledalo u jednom trenutku
kad je dinar po~eo naglo da pada, negde u februaru mesecu, pa se uspeo povratiti na kurs negde ispod pet dinara za jednu marku. Ali bilo je pogre{no ve{ta~ki ga vra}ati na mnogo niì kurs nego {to je on realan. Sada imamo realan kurs dinara i na{ je ciq da ga {to duè sa~uvamo ovakvim kakav je.
Voditeq: Ukoliko predsednik Milo{evi} prihvati strano posredovawe u re{avawu kosovskog problema, da li }e gospodin [e{eq ostati u Vladi?
Dr [e{eq: Ne. Ne}emo ostati u Vladi ako bilo ko prihvati strano
posredovawe, stranu arbitraù o pitawu Kosova i Metohije ili bilo
kog drugog dela Srbije. [ta je mogu}e? Mogu}e je da stranci dolaze da
razgovaraju s nama, da razgovaraju sa [iptarima. Ali ne smemo dozvoli728
ti nikakvo institucionalno me{awe. Problem je institucionalnog me{awa, kad se prizna s na{e strane da je neko posrednik, onda on postaje
moderator. Tada prerasta u arbitraù. To ne smemo dozvoliti. A to {to
}e neki stranac da do|e u Beograd da razgovara sa predsednikom Milo{evi}em, sa Mirkom Marjanovi}em, sa bilo kojim ministrom, pa ode na
Kosovo da razgovara sa predstavnicima albanskih politi~kih partija, u
Srbiji sa predstavnicima srpskih vladaju}ih i opozicionih politi~kih partija, to nije problem.
Dakle, mi smo jedno otvoreno dru{tvo i nemamo razloga da bilo {ta
krijemo. âk, moè da do|e da se upozna sa situacijom. Ali da prihvatimo institucionalno me{awe i da ne~iji sud bude nama obavezan orijentir za na{e delovawe, to ne dolazi u obzir. Ja ne verujem da }e do toga
do}i, jer da je hteo predsednik Milo{evi}, ne bi wegova inicijativa bila da se ide na referendum. On je hteo da izbegne bilo kakvo posredovawe. To je htela Vlada Srbije, sve tri politi~ke partije koje u~estvuju u
Vladi narodnog jedinstva kategori~ki su bile protiv bilo kakvog stranog posredovawa i me{awa. Mislim da }e ova vlada uspeti da spre~i bilo kakvu stranu intervenciju.
Voditeq: Mislite li vi da }e se Crna Gora otcepiti od Srbije?
Dr [e{eq: Postoji takva opasnost, ali li~no ne verujem da }e do
toga do}i.
Dragi{a Radulovi}: Kad smo kod Crne Gore, pitawe: da li }e Vlada
re{iti problem registracije crnogorskih vozila u Srbiji?
Dr [e{eq: Mora}e da re{i taj problem. Kada, to je drugo pitawe.
Znate, ako sve probleme po~nemo odmah da re{avamo, preti opasnost da
se zapletemo kao pile u ku~inu. Moramo imati neku listu prioriteta.
Taj problem mora do}i na dnevni red i mora se razre{iti. Li~no sam
sklon da se pod izvesnim uslovima obezbede mogu}nosti za registraciju
tih automobila. Bio bih dosta liberalniji u uvozu polovnih automobila iz inostranstva dok na{a fabrika ne proradi punim kapacitetom,
dok se ne uvede neka savremena tehnologija, dok ne bude konkurentna i po
novom nekom tipu koji }e proizvoditi.
âk je danas korisnije da se uvoze polovni automobili, jer wihov
vek trajawa je kra}i, a za bagatelu se mogu kupiti u inostranstvu. Nekad
se mercedes u dobrom stawu moè kupiti za ~etiri-pet hiqada maraka
u Nema~koj, za{to ne omogu}iti qudima da to kupe, a obezbediti pla}awe nekog solidnog iznosa na ime carina i poreza. Dakle, da ne bude previsok iznos, da ne bude ve}i od onoga kojim je pla}en automobil, nego otprilike da se to umawi prema kubikaì automobila, pa da onaj ko ima
izdvoji ~etiri-pet hiqada maraka da kupi polovan automobil u inostranstvu, da mu nije te{ko da plati ovde hiqadu-dve maraka za carinu,
porez i registraciju i da taj automobil vozi neko kra}e vreme nego {to
bi vozio nov automobil. Vaqda }emo za to vreme biti u stawu i da osposobimo na{u fabriku. Vaqda }e proces privatizacije da napreduje i da
ta fabrika po~ne normalno da proizvodi i tada bismo imali neka stroà carinska ograni~ewa u pogledu uvoza automobila.
729
Dragi{a Radulovi}: Za{to nema TV prenosa iz skup{tina?

Dr [e{eq: Republi~ka skup{tina ima televizijskih prenosa. Mi
}emo se postarati da se oni vi{e nikada ne ukidaju. U Saveznoj skup{tini jo{ nismo uspeli da se izborimo za TV prenos. Nismo dobili podr{ku
ve}ine poslanika, iako skoro na svakoj sednici na tome insistiramo.
Voditeq: Da li ste, gospodine [e{eq, gledali emisiju Da li ste zaboravili i ~estitke za prijem u Savez mladih socijalista?
Dr [e{eq: Ne znam o kakvim je ~estitkama re~, a emisiju Da li ste
zaboravili, gledao sam nekoliko puta.
Dragi{a Radulovi}: Kakve }e mere ubudu}e Vlada preduzeti radi
suzbijawa, radi izmirewa obaveza prema poqoprivrednicima za prodate
proizvode i moè li da ispla}eni iznos bude preina~en na ime uplate
poreza i drugih obaveza prema dràvi?
Dr [e{eq: Moè u slu~aju kad se roba daje dràvi. Kad se dràva
pojavquje kao kupac poqoprivrednih proizvoda, recimo, kad je popuwavala svoje robne rezerve, kao {to je slu~aj s p{enicom, kukuruzom, sojom,
suncokretom i tako daqe. Ali kad su poqoprivredne firme vr{ile otkup i same posle toga trgovale, izvozile, prodavale, koristile te poqoprivredne proizvode, onda tu dràva nema obavezu. Imaju obavezu same te
poqoprivredne firme. To je problem.
Vidite, dràva napravi dobar potez, otpisani su poqoprivredni porezi iz 1994. i 1995. godine kad su oni bili u najvi{em iznosu, a onima koji su
ih uredno platili to je priznato kao avans za pla}awe ovogodi{wih poreza i poreza za narednu godinu. To je dobar potez i to je stimulativno za poqoprivredne proizvo|a~e, i to im skida jedan balast sa vrata. Tamo gde se
dràva pojavquje kao kupac, mogu}a su ova prebijawa. Tamo kad su neke druge dru{tvene firme kupci i kad one raspolaù onim {to su kupile, dràva se tu ne pojavquje ni kao posrednik, ni kao garant, ni u kakvoj ulozi.
Dragi{a Radulovi}: Pitawe: Za{to borci iz Republike Srpske nemaju pravo da dobiju jugoslovenski paso{?
Dr [e{eq: Mi se zalaèmo za to, i ministar za Srbe van Srbije u
Vladi narodnog jedinstva Republike Srbije ve} kre}e sa inicijativama
prema saveznim organima vlasti da se ubrza proces dodele jugoslovenskog i srpskog dràvqanstva svim Srbima koji su izbegli ili su prognani sa teritorije Republike Srpske, Republike Srpske Krajine ili bilo
koje druge teritorije.
Dragi{a Radulovi}: Kako ste obezbedili vojvode koji su u~estvovali u zadwem ratu?
Dr [e{eq: Kako smo ih obezbedili? Ako nisu imali radni odnos
zaposlili smo ih. Neki koji nisu imali stanove, re{ili su uz na{u pomo} svoje stambene probleme. Nisu svi jo{ re{ili. Neki jesu, pogotovu
oni koji su sa podru~ja Beograda. Wima smo uspeli najvi{e tih problema da razre{imo.
Dragi{a Radulovi}: Za{to prodajemo kapital strancima i dozvoqavamo strana ulagawa, ako smo Americi za Kosovo rekli ne?
Dr [e{eq: Mi ne damo teritoriju, ali ho}emo strana ulagawa. Ho}emo i ameri~ka ulagawa. Znate, kad prodajete fabriku, tu fabriku ni730
ko ne}e da odnese. Onaj ko kupi fabriku, on ne vr{i op{tinsku vlast, je

li tako? Niti vr{i republi~ku, dràvnu vlast. On kupi fabriku, do|e
i mora u woj da proizvodi i mora dobro da plati na{e radnike. Wemu se
ne isplati da dovodi radnike preko okeana. Wemu je najjeftinija radna
snaga ovde. Ako èli da pridobije na{e radnike i da ih natera da dobro
rade, mora dobro da ih plati. Dakle, imamo vi{estruku korist. Mi }emo
napla}ivati porez na osnovu proizvodwe u toj fabrici. Skinu}emo jedan teret sa dràve, a radnici }e biti u stawu da zarade i da ìve od svoga rada. Niko ne}e odneti tu fabriku. Fabrike se ne nose kad se kupe.
One ostaju ovde.
Dragi{a Radulovi}: To zna~i da stranci mogu da uloè sredstva, ali
Srbija nije na prodaju.
Dr [e{eq: Srbija nije na prodaju, sredstva se mogu ulagati u prirodna bogatstva i u fabrike i tako daqe.
Dragi{a Radulovi}: Kada }e biti obezbe|ene pristojne plate za zaposlene u kulturi i prosveti?
Dr [e{eq: Mislim da }emo jo{ dugo ~ekati pristojne plate za zaposlene u kulturi i prosveti i u drugim dru{tvenim delatnostima. Bio
bih laòv kada bih obe}avao da }emo u neko skorije vreme posti}i solidne plate. Bi}e tu jo{ mnogo muke i mnogo problema.
Dragi{a Radulovi}: Neki va{i nastupi stvorili su vam imiy èstokog protivnika. Izborni plakat je pokazivao porodi~nog ~oveka.
[ta je od ovog marketin{ki potez?
Dr [e{eq: Ja sam i porodi~an ~ovek i èstok politi~ki protivnik i èstok politi~ar, ali mislim da smo mi radikali qudi dobre voqe, da smo smirenog rezonovawa, da smo radikalni. Biti radikalan, zna~i zahvatiti stvari u korenu. Bespo{tedni smo u kritici, ali nismo qudi mr`we.
Dragi{a Radulovi}: Ho}ete li nam re}i ne{to o funkcionisawu same Vlade narodnog jedinstva?
Dr [e{eq: Vlada za ovih ne{to vi{e od mesec dana vrlo dobro
funkcioni{e. Imamo visok stepen razumevawa. Intenzivno radimo.
Puni smo entuzijazma, dobre voqe. Relativno se lako dogovaramo i jo{
nije bilo nikakvog problema, nikakvog sukoba, {to ne zna~i da ih ne}e
biti. Ali je bitno da sve {to se re{ava, re{avamo na jedan principijelan na~in i trudimo se da sa~uvamo osnovnu meru me|usobnog poverewa.
Dragi{a Radulovi}: Koja su to najaktuelnija pitawa kojima se trenutno bavite?
Dr [e{eq: Rekao sam vam ve}, Kosovo i Metohija, ekonomija i socijalna sfera.
Dragi{a Radulovi}: Pomenuto je da je na dana{wi dan umro predsednik Josip Broz Tito, da li su drugi krivi za administrativne, avnojevske granice koje su nam zadale najvi{e problema?
Dr [e{eq: Krivi su i Titovi sledbenici, slugerawe, me|u kojima
je bilo mnogo Srba koji su `rtvovali svoj narod radi svojih karijeristi~kih ambicija. Tito sam ne bi mogao ni{ta. On je glavni krivac, ali
nije jedini.
731
Voditeq: Nadovezuje se na va{ odgovor i pitawe: ko je imao snage od

srpskih lidera da posle obnove mar{alu Titu kaè ne?
Dr [e{eq: Bilo je dosta tih koji su imali snage, ali su zaglavili na
Golom otoku, neki su ubijeni, neki su streqani. Nije ih bilo dovoqno. Da
ih je bilo dovoqno, pao bi Tito. Po{to ih nije bilo dovoqno, oni su
stradali.
Voditeq: Recimo, i ovo je kratko pitawe: da li onima koji su nesposobni za vojsku ne treba davati ni dozvolu za no{ewe oru`ja?
Dr [e{eq: Ja mislim da onaj ko nije sposoban da sluì vojsku, ne
treba da dobije ni dozvolu za no{ewe oru`ja. Da bi neko dobio dozvolu
za no{ewe oru`ja, treba da pro|e kroz osnovnu vojnu obuku, da zna da rukuje tim oru`jem. To je moje li~no mi{qewe. Da vam iskreno kaèm, ne
se}am se kako je to u zakonu regulisano, ali pretpostavqam da je tako.
Dragi{a Radulovi}: Kakva je razlika izme|u Ustava iz 1974. i novog
iz 1990. godine po na~inu dono{ewa?
Dr [e{eq: Ustav iz 1974. godine nije nikada imao nikakav legitimitet, {to zna~i da nije odgovarao voqi naroda, da je nametnut. A Ustav
iz 1990. godine u startu je imao elemente oktroisanog ustava, ali je naknadno stekao legitimitet vi{estrana~kim izborima iz decembra 1990.
godine. Sve politi~ke partije koje su iza{le na izbore 1990. godine, iza{le su po odredbama tog ustava i one su ga naknadno verifikovale. Onog
trenutka kada se sastala novoizabrana Narodna skup{tina, taj ustav je
naknadno primio elemente legitimnosti.
Voditeq: Kada }e se ukinuti penzije [iptarima koji su nekada bili na vlasti, a sada demonstriraju u prvim redovima?
Dr [e{eq: Vide}emo to. Polako. Sve }e stvari do}i na red i na svoje mesto.
Voditeq: Risti} Aleksandar kaè: Imam uverewe o dràvqanstvu
Jugoslavije i Srbije. Sticajem okolnosti imam preduze}e ovde u Negotinu. @ivim u Makedoniji. Da li je mogu}e da dobijem li~nu kartu i paso{?
Dr [e{eq: Trebalo bi da dobije ako je dràvqanin Srbije i SRJ i
li~nu kartu i paso{, ~im zatraì.
Voditeq: Ovo je ve} malo~as dato kao tema kroz jedno pitawe: da li
ste upoznati da vinogradarima u Negotinu gro`|e nije ispla}eno osam
meseci. Kada }e biti ispla}eno i da li }e biti razlike zbog devalvacije?
Dr [e{eq: Znate {ta, ne moè biti razlike zbog devalvacije, ali
morala biti kamata zbog ka{wewa i to ona kamata koju poslovne banke
obra~unavaju kad one daju kredite. Li~no ne verujem da }e ti vinogradari dobiti kamatu. Daj boè da isteraju do kraja da im se isplate svi ovi
dugovi. Tu ima dosta mafija{kog pona{awa u sferi otkupa poqoprivrednih proizvoda. Da li }emo biti u stawu da tome stanemo na kraj, vide}emo.
Dragi{a Radulovi}: Pitawe: kada bi [iptari sa Kosova glasali, da
li bi do{lo do promene u konstelaciji snaga na politi~koj sceni Srbije?
732
Dr [e{eq: Ako nastavi da deluje Vlada narodnog jedinstva, [iptari nas nikako ne mogu ugroziti. A opstanak ove vlade zavisi, pre svega,
od we same. Ako mi budemo dobri i uspe{ni, ako narod oseti poboq{awe, ako oseti ozbiqnu vlast u koju moè imati poverewa, mi }emo nastaviti da vladamo i u slede}em mandatu. Ako ne budemo dobri i uspe{ni,
propa{}emo narod ne}e hteti za nas da glasa. A Vlada narodnog jedinstva ima ne samo apsolutnu, ima vi{e nego dvotre}insku ve}inu u Narodnoj skup{tini. Od 250 poslanika, mi imamo 192. Dakle, moèmo i Ustav
da mewamo. Moèmo svaku odluku da izglasamo koja nam padne na pamet.
Ali smo oprezni. Vodimo ra~una o svakom potezu. ûvamo se da ne prenaglimo negde, da ne napravimo neku ozbiqniju gre{ku.
[to se ti~e [iptara, ako bi iza{li svi na izbore i ako bi svi glasali za albanske politi~ke partije, u Republi~koj skup{tini bi ih bilo negde oko 25 odsto, maksimalno 30 odsto. Samo oni koji imaju dràvqanstvo mogu da glasaju. U Saveznoj skup{tini bi ih bilo desetak. Dakle, za sada{wu vladu oni ne bi predstavqali nikakvu opasnost.
Dragi{a Radulovi}: Da su [iptari bili korektni i lojalni, oni su
ve} imali svoju dràvu, ~ak su imali ve}i uticaj...
Dr [e{eq: Napravili su stra{nu gre{ku 1981. godine onim buntom, tu su nama Srbima i{li naruku. Znate, da nije bilo 1981. godine
{iptarske pobune koju su srpski komunisti podla~ki nazivali, kontrarevolucijom i time nam napakostili, jer celi Zapad je podrào kontrarevolucionare, jer je celi Zapad protiv komunizma. Umesto da se kaè,
separatizam, ovde se godinama govorilo o kontrarevoluciji. Stra{nu
nam je to {tetu nanelo. Da su se tada [iptari primirili, da su sa~ekali u ovom statusu 1990, 1991. godinu, raspad Jugoslavije, slom komunizma,
oni bi se lepo, komotno otcepili i oti{li, ne bismo imali {anse da ih
zaustavimo.
Dragi{a Radulovi}: U jednom momentu su imali ve}i uticaj od samih
Srba.
Dr [e{eq: U martu 1981. godine onim buntom, [iptari su nam
i{li naruku, jer wihov bunt je doveo do ubrzavawa nekih politi~kih
procesa u Srbiji, do smene komunisti~kih garnitura, do prave smene generacija. Znate, zahvaquju}i tome smo uspeli da se relativno lak{e otarasimo Petra Stamboli}a, Nikole Qubi~i}a, Draè Markovi}a i mnogih drugih iz tada{we komunisti~ke bulumente koja je slepo sluìla
Titu.
Dragi{a Radulovi}: Fakat je da su Srbi dobar i iskren narod. Dok
smo mi negovali bratstvo i jedinstvo, veliki broj Srba se izja{wavao
kao Jugosloveni, istovremeno, na drugoj strani su uz pomo} Zapada pleli jednu drugu mreù.
Dr [e{eq: Da, jedino su Srbi èleli iskreno Jugoslaviju, a drugi
to nisu hteli. Drugi su Jugoslaviju smatrali kao privremeno i prolazno
re{ewe, do otcepqewa.
Dragi{a Radulovi}: Postoji li mogu}nost da se nadoknadi {teta
koju su Jezda i Dafina naneli, na taj na~in {to su pokrali ovaj narod?
733
Dr [e{eq: Postoji mogu}nost da se delimi~no nadoknadi ta {teta.

Tome }e vlada morati da se posveti, pre svega Savezna vlada. Znate, svojevremeno je napravqen Anketni odbor Savezne skup{tine koji je napravio
izve{taj. Taj izve{taj nikada nije razmatrala Savezna skup{tina. Ove dve
banke }e morati napokon da idu pod ste~aj. Mora}e da se konstitui{e ste~ajna masa, da se vidi kolika je ta masa i da se ide na obe{te}ewe {tedi{a.
Kako }e se morati vr{iti to obe{te}ewe? Ne kao kod stare devizne
{tedwe. U ovom slu~aju, kod Jugoskandika i Dafiment banke mora}e
prethodno da se vidi koliko je koji {tedi{a na ime kamata dobio od te
banke. Kada se isplata kamata ra~una kao isplata glavnice, ako je primao 12% ili 14% mese~no na ime kamata, pa kamate sve uzeo a ostala mu
glavnica, mo`da je kroz kamate dobio vi{e nego {to mu glavnica iznosi. Ako se kockao na taj na~in sa dràvom, onda nema pravo da traì nadoknadu. Nama je problem sirotiwa koja je i zadwi dinar za to dala. Qudi su nekad prodali ku}u i uloìli u banku. Dobili su mo`da za dva, tri
meseca kamate i ostali bez i~ega. Zna~i, tu do kraja moramo biti pravi~ni, da se u masi gleda koliko je ko izvukao na ime kamate, pa da mu se to
odbije od glavnice, a ako je jo{ ne{to preostalo, da mu se isplati.
Ako je neko na ime kamate dobio vi{e nego {to mu iznosi glavnica,
mi ne moèmo traìti da to vrati nazad, to je nemogu}e. On je svoje dobio i gotovo. Ali da obe{tetimo, iz ove preostale mase, one koje su stradali kroz poslovawe Jugoskandik i Dafiment banke. I to mora da bude
tako ubudu}e, da vode ra~una da se ne kockaju sa takvim bankama. Gde vas
god privla~e sa prevelikom kamatom, moète da stradate.
Dragi{a Radulovi}: Da li }ete gostovati i na privatnoj televiziji?
Dr [e{eq: Da. îm me pozovu. Ja sam tamo bio nekoliko puta gost,
mislim ukupno tri puta. Rado se odazivam svim pozivima i mislim da bi
svaki politi~ar trebalo toga da se drì, i politi~ar reìma i politi~ar opozicije, jer ovakvi nastupi za mene su veliki ispit. Jedna velika
{kola. Kroz pitawa koja mi gledaoci postavqaju, mnogo u~im i mnogo saznajem o preokupacijama gra|ana, o preokupacijama naroda, a kao politi~aru to moè samo da mi koristi.
Voditeq: Imate i pitawe, nadam se da nije li~ne prirode: da li obilazite jo{ neka privredna preduze}a ili se posle ove emisije vra}ate u
Beograd?
Dr [e{eq: Posle ove emisije se vra}am u Beograd. Kasno je suvi{e
u ovo doba se obilaze kolektivi, a ni{ta drugo nije bilo ni planirano.
Planirana je samo ova emisija. Danas sam imao naporan radni dan u Beogradu. Posle toga sam se spakovao i krenuo.
Voditeq: Pored tri sina koje imate, da li o~ekujete k}erku?
Dr [e{eq: O~ekujem bebu, pa kako Bog odlu~i, samo neka bude ìvo
i zdravo.
Voditeq: Da li je gospodin [e{eq primio ve} neki li~ni dohodak?, pretpostavqam ovaj funkcionerski.
Dr [e{eq: Nisam nikakav funkcionerski li~ni dohodak primio.
Ja sam i daqe u radnom odnosu u Saveznoj skup{tini. Jednostavno, ne}u
do}i u situaciju da primam dve plate. Ako sam tamo u radnom odnosu,
734
osta}u tamo, to je u{teda za buyet Srbije. Ovako se malo pona{am lokalpatriotski, {to bi se reklo. Drugo, i dok sam bio predsednik Op{tine
Zemun, nikad ni jedan jedini dinar ja nisam dobio od Op{tine Zemun. Ne
zato {to nisam mogao, mogao sam bar funkcionerski dodatak uz ovu platu saveznog poslanika. To nisam hteo, apsolutno ni dinar. I moj naslednik na toj funkciji, Stevo Dragi{i} se na isti na~in pona{a.
Voditeq: Vi ste ba{ odgovorili na jedno pitawe koje se nalazi u
ovoj grupi pitawa, a ima ih podosta, dakle, funkcije na nivou op{tine,
vlade. Vi ste to pokazali na svom li~nom primeru. Kakav je stav Vlade
Srbije u slu~aju kada se zadrè direktorska mesta u mati~nim preduze}ima?
Dr [e{eq: Vlada Srbije o tome nije raspravqala, a mi srpski radikali smo protiv toga. Mi imamo slu~aj samo jednog ministra bez portfeqa, da je ujedno i direktor jedne firme. Mi smo svojim primerom pokazali da je nemogu}e opstati na dve takve funkcije i kao ministri se
pona{amo veoma skromno, nemamo neke posebne prohteve. Ja, recimo,
mnogo putujem kroz Srbiju i nikada nisam uzeo nijednu dnevnicu, niti
mislim da uzmem. Koristim slu`beni automobil vlade. To je ono {to mi
pripada po funkciji, da pla}am vo`wu po Srbiji ne bih mogao.
Zna~i, imam na raspolagawu voza~a i benzin za taj automobil, mada
ga nabavqa voza~ na osnovu bonova. Ja nikada ni dinara ne uzimam za putne tro{kove. Ne znam kad sam u ìvotu naplatio putne tro{kove.
Voditeq: Jo{ jedno zanimqivo pitawe: [ta gospodin [e{eq misli o prodaji frekvencija za televiziju, da li bi od tih sredstava bile
ispla}ene penzije i de~ji dodatak?
Dr [e{eq: Ne mogu ba{ sve penzije i de~ji dodaci da se isplate, ali
to }e opet za dràvu biti zna~ajan izvor prihoda. Mogu neke obaveze da
se time pokriju. Ja mislim da treba prodati sve frekvencije, ukoliko
ima zainteresovanih kupaca. Dakle, koliko ima zainteresovanih privatnih radio i TV stanica. Treba tu pametno da se odmeri visina takse
za frekvenciju. Ne sme da bude preteran iznos, pa da se gase radio-televizijske stanice, a ne sme i suvi{e mali iznos da bude, da obezvredi prirodno bogatstvo kakvo su frekvencije. Frekvencije su vam kao nalazi{te nafte, kao rudnik ugqa, kao {uma, voda, prirodno bogatstvo naroda
i dràve.
Voditeq: Zanimqiva je va{a programska orijentacija ranije, a vezana za sredstva informisawa i wihovu privatizaciju i distinkciju onih
koji bi trebalo da budu na buyetu. Ho}ete li kratko odgovoriti, to mene li~no zanima?
Dr [e{eq: Zalaèm se da u dràvnim rukama ostane samo dràvna
televizija Srbije, radio i ni{ta vi{e. Sve ostalo da se privatizuje. Da
kompanija Politika bude pod kontrolom vlade sa 51 odsto u~e{}a dràvnog kapitala. Sve ostalo da bude privatno i ako moè da opstane na
trì{tu, da opstane, ako ne moè, da se ugasi.
Dragi{a Radulovi}: Za{to ste prihvatili funkciju potpredsednika Vlade i {ta mislite o politici Mila \ukanovi}a?
735
Dr [e{eq: Prihvatio sam funkciju potpredsednika Vlade, takav je

bio odnos snaga u Narodnoj skup{tini. Radikali su dugo insistirali da
na{ bude predsednik Vlade. Me|utim, pokazali smo, po{to su {est meseci trajali pregovori oko sastava nove vlade, u jednom trenutku dobru
voqu i odustali od tog zahteva, ali smo insistirali do kraja da sastav
vlade bude proporcionalan odnosu snaga u Republi~koj skup{tini. U
Vladi ima 15 radikala, 15 socijalista, 5 julovaca i jedan vanstrana~ki
ministar, to je ministar bez portfeqa, Milan Beko. Mislim da je to bilo dobro re{ewe. Do zadweg momenta smo insistirali da i SPO u|e u
vladu, ali oni nisu hteli. Oni su govorili da sami èle u vladu, ali da
ne}e sa nama. Ako ne}ete s nama {ta }u vam ja, sad ne morate.
Mi nikada nismo nastupali tako kategori~ki i nikada nismo prema
nekome bili tako odbojni, nikada nismo bili tako netrpeqivi. Za{to
sam pristao da budem potpredsednik Vlade? Zato {to je trebalo i sam da
preuzmem li~nu odgovornost za funkcionisawe ove vlade. Mo`da bi bilo lagodnije da su radikali u{li u vladu, da sam ja ostao van vlade. O toj
varijanti smo raspravqali i to bi bilo izvesno beàwe od odgovornosti.
Ovako, po raspodeli, po svim principima dobili smo dva potpredsedni~ka mesta, Tomislav Nikoli} i ja. Ovo je prilika da pokaèmo da li ne{to
vredimo i da li ne{to znamo. Ako ne pokaèmo, onda mi odosmo i do}i }e
neki drugi politi~ari. Narod ne}e da trpi nikoga ko nije sposoban i ko
ne}e da radi onaj posao koji mu je voqom naroda predodre|en.
[to se ti~e Mila \ukanovi}a, mi smo bili ranije u èstokom politi~kom sukobu, pa sam onda trijumfalno i{ao na Cetiwe, na wegovu inauguraciju i to posle onog progona iz Crne Gore, izno{ewa na rukama, zabrane ulaska, jer mi je dve godine protivzakonito i protivustavno bilo
zabraweno da u|em u Crnu Goru. Kada ja najavim da idem u Crnu Goru, oni
mobili{u sve specijalce, kontroli{u sve prelaze, ~uda su se de{avala.
Ovog puta sam trijumfalno do{ao na Cetiwe. Ne svi|a mi se politika koju vodi Milo \ukanovi}, pogotovo wegova dva kqu~na poteza u posledwe
vreme, zalagawe da strane sile posreduju u procesu re{avawa kosovskometohijskog pitawa i wegovo suprotstavqawe referendumu u Srbiji. Mislim da su to krajwe pogre{ni potezi i pokazuju da je on u stvari u moralnom smislu poquqan, da ose}a veliku opasnost od predstoje}ih izbora i da
povla~i u iznudici krajwe lo{e poteze koji }e mu se razbiti o glavu.
Voditeq: Koja je va{a procena rezultata izbora u Crnoj Gori?
Dr [e{eq: Ne znam, mislim da nijedna stranka sama ne}e imati apsolutnu ve}inu u Narodnoj skup{tini. O~ekujem da }e radikali solidno
pro}i na tim izborima, da }emo opet biti parlamentarna stranka.
Voditeq: Ovih dana predstoji analiza rada, zapravo onih prvih sto
dana rada Vlade u Republici Srpskoj, vlade gospodina Dodika. Najavqena je i mogu}a rekonstrukcija te vlade. Da li ima izgleda da bi radikali
mo`da...
Dr [e{eq: Ja ne verujem da }e do toga do}i, ali u septembru su parlamentarni izbori, pa }emo videti kako }e se stvari razvijati. Na{a
ocena te vlade je lo{a, imamo mnogo primedbi i kritikova}emo tu vla736
du do kraja. Mi se ve} zahuktavamo za predizbornu kampawu u Republici

Srpskoj i ~im se zavr{e izbori u Crnoj Gori, svom snagom idemo na izbore u Republici Srpskoj.
Voditeq: Da li je Ibrahim Rugova ro|en u Albaniji ili na Kosovu? Da li je dràvqanin Albanije ili SRJ?
Dr [e{eq: Ja ne znam gde je ro|en Ibrahim Rugova, a koliko znam,
dràvqanin je Savezne Republike Jugoslavije i kada putuje u inostranstvo putuje sa na{im paso{em.
Voditeq: Da li poqoprivrednici koji su pro{le jeseni isporu~ili svoje tr`ne vi{kove i nisu ih naplatili, imaju pravo na nadoknadu
kursnih razlika izme|u pomerawa kursa dinara prema nema~koj valuti?
Dokle }e marka da dominira u Jugoslaviji?
Dr [e{eq: Odgovorio sam na ovo prvo pitawe. To se ne bi moglo uskla|ivati na kursu marke, ali bi se mogla obra~unavati kamata kada bi
sada poqoprivrednici tuìli, pa sudovi radili aùrno. Me|utim, problem je sa na{im sudovima {to su vrlo neaùrni, neefikasni, procesi
traju po nekoliko godina. [to se ti~e nema~ke marke, nije slu~ajno {to
je ona kod nas uvedena prakti~no kao paralelno sredstvo pla}awa.
Prvo, zbog toga {to je veliki broj qudi iz na{e zemqe radio u Nema~koj, jo{ uvek radi, i kada je re~ o stranim devizama, imamo najve}i
priliv upravo u markama. Drugo, kada je dinar po~eo naglo da slabi, da
propada, to je bilo krajem osamdesetih godina, marka se morala pojaviti
kao alternativno sredstvo pla}awa. Dok nije do{lo do naglog pada
dinara retko su qudi traìli marku, retko su kupovali. Kupovao je samo onaj ko je nameravao da putuje u inostranstvo. Tada smo mi imali godi{wu inflaciju od otprilike 20 odsto, to je bilo krajem sedamdesetih
godina, pa nam je i to izgledalo kao neka dubqa kriza.
Prva katastrofa se zadesila sa vladom Ante Markovi}a, kada smo
imali svakodnevnu devalvaciju i kada su qudi prestali da obra~unavaju
vrednost u dinarima i potpuno pre{li na marke. Onda smo 1990. godine
imali izvestan period stabilizacije i to je trajalo do 1991. godine, do
otcepqewa Slovenije, Hrvatske, Makedonije, i tada je na{a vlast bila
primorana da {tampa velike koli~ine dinara, da ide na hiperinflaciju da bi obezvredila dinare koji su se zatekli u rukama Slovenaca, Hrvata, Makedonaca i drugih, jer su oni te dinare po~eli nelegalno da ubacuju na srpsko trì{te. Pokupovali bi svu na{u robu da na{a vlada nije
obezvredila dinar. Me|utim, onda je krenuo taj stampedo hiperinflacije. Vlada se 1993. godine nije sa wim nosila kako treba i do{li smo do
one situacije u kojoj je dinar bio apsolutno obezvre|en, a plate svedene
na dve marke mese~no, penzije na jednu marku.
Voditeq: Ovo je sada vi{e sa jednim polemi~kim tonom. Profesor
Voja iz Negotina: Gospodin [e{eq govori da je stvarawe jugoslovenske
dràve pretilo da uni{ti tekovine oslobodila~kog rata srpskog naroda u XIX i XX veku. To nije ta~no. Ne poznajete dovoqno istoriju.
Dr [e{eq: Ja mislim da taj profesor ne poznaje dovoqno istoriju.
Srbiji su Londonskim paktom iz 1915. godine garantovane zapadne gra737
nice koje su skoro pribli`ne liniji KarlobagOgulinKarlovacVirovitica. Ne ba{ Karlobag, ali recimo, rt Plo~e. Da je Srbija ostala
na tim granicama, re{ila bi sve svoje unutra{we probleme i izrasla u
stabilnu dràvu. Koje su gre{ke kraqa Aleksandra i tada{weg reìma?
Pre nego {to se Nikola Pa{i} vratio u zemqu, vlada Stojana Proti}a po~ela je da obavqa poslove za kraqa Aleksandra i da ispuwava sve
wegove naloge u pogledu ujediwewa sa Hrvatima i Slovencima. U novembru 1918. godine vi{e od dve tre}ine kotarskih i oblasnih narodnih odbora na podru~ju Bosne i Hercegovine donelo je odluku o odbijawu poslu{nosti Zemaqskoj vladi u Sarajevu i o direktnom prikqu~ewu svog kotara ili svoje oblasti Kraqevini Srbiji. Posle prvodecembarskog akta
ujediwewa, Stojan Proti} kao predsednik Kraqevske vlade, uputio je
cirkularno pismo svim kotarima i svim oblastima da do daqeg moraju
priznavati supremaciju Zemaqske vlade u Sarajevu.
Drugo, na{a vojska je zauzela Sloveniju posle Prvog svetskog rata. Srbija se mogla povu}i, mogla je deo dati Austrijancima i imali bismo u Austrijancima prijateqe, mogla je deo dati Italijanima i imali bismo u
Italijanima prijateqe. Mogla je Hrvatsku dati Ma|arima zajedno sa Hrvatskim primorjem i imali bismo u Ma|arima prijateqe, sve do Karlobaga. Ovo drugo je moglo ostati pod na{om kontrolom i da se stvori ozbiqna dràva. Da smo tako uradili ne bi bilo Jasenovca, ne bi bilo mnogih
drugih srpskih tragedija, ne bi nam posle oteli Makedoniju, niti Bosnu i
Hercegovinu, ni Srpsku Krajinu, ne bi dovodili u pitawe Kosovo, niti
Sanyak i Vojvodinu. Desilo se {ta se desilo. Tragika je istorije {to je
ona neponovqiva. Desilo se, i sada moramo da vidimo {ta }emo sa posledicama. Sada ne vredi kukwava. Moramo neke istorijske pouke izvla~iti.
Kraq Aleksandar je 1928. godine shvatio da nema ni{ta od zajedni~ke dràve i tada se bavio mi{qu da izvr{i amputaciju Hrvatske. Tada su
ga spre~ili neki srpski politi~ari, me|u wima Svetozar Pribi}evi},
koji je posle izrastao u jednog od najve}ih izdajnika srpskog naroda. On
je prosto napao kraqa Aleksandra i rekao da je to nevi|eno u istoriji da
neki kraq sam smawuje svoju kraqevinu. Da je bar tada napravio taj potez,
sve bi bilo druga~ije.
Voditeq: êsto se pomiwe i teza da je Srbija trebalo da razbije Jugoslaviju i da proglasi svoju dràvu na teritoriji gde ìvi srpski narod.
Dr [e{eq: Izdajni~ke opozicione partije u Srbiji su se 1991. godine zalagale da Srbija proglasi suverenitet i nezavisnost u avnojevskim
granicama. Se}ate se toga? Mi smo se zalagali da se Republika Srpska i
Republika Srpska Krajina odmah ujedine sa Srbijom i Crnom Gorom. Me|utim, reìm u Beogradu je bio suvi{e oprezan prema tome, nije se usu|ivao, a reìm u Podgorici je kategori~ki bio protiv te varijante.
Voditeq: Kada }e se odvojiti politika od ekonomije?
Dr [e{eq: Nemogu}e je da se odvoji politika od ekonomije. Apsolutno nemogu}e. Nema politike bez ekonomije. Mi, naàlost, imamo mnogo
politi~ara koji se uop{te ne razumeju u ekonomiju, ali vremenom }e se i
oni is~istiti sa politi~ke scene. Su{tina svake politike je ekonomija.
Voditeq: Za{to ba{ svi mrze Srbe?
738
Dr [e{eq: Ne mrze svi Srbe. Mi smo se na{li Amerikancima na

putu u realizaciji wihovih geostrate{kih interesa i zbog toga poku{avaju da nas uni{te. Na{li smo se na putu i Nemcima u poku{aju obnove
Austrougarske i sada su Nemci i Amerikanci delimi~no uskladili svoje napore na Balkanu.
Voditeq: Pani} Boìdar pita: Za{to se zata{kavaju kriminali
pojedinih ~elnika iz svih partija u celoj Srbiji, pa i ovde?
Dr [e{eq: Nemojte da se zata{kavaju kriminalci iz svih partija.
Da vidimo da li ima neki iz Srpske radikalne stranke. Ja ne verujem da
ima takav.
Voditeq: Po privatizaciji {kolstva, da li }e {kolovawe biti dostupno svima ili samo bogatima? Kako }e biti izvr{ene selekcije u~enika?
Dr [e{eq: [kolovawe mora biti pristupa~no svima i mi }emo raditi na reformisawu {kolskog sistema. U prvoj fazi }e se raditi reformisawe univerziteta. Vi znate kakvi su na{i prethodni stavovi o
tom pitawu. Govorili smo o wima u predizbornoj kampawi, a sada }emo
videti kolike su {anse da se to sprovede. Recimo, ja sam li~no za ukidawe prijemnih ispita na fakultetima. Smatram da na prvu godinu fakulteta treba da se upi{u svi koji èle da studiraju a imaju zavr{enu sredwu {kolu, ali prva godina da bude te{ka, selektivna, pa do kraja septembra ko poloì sve ispite moè da nastavi studije besplatno. Ko ne poloì, a èli daqe da studira, mora da pla}a. Svima da bude besplatno
{kolovawe je nemogu}e. Dakle, ja sam da besplatno {kolovawe bude za
dobre studente.
Voditeq: [ta }e gospodin [e{eq da u~ini po pitawu kriminala
i korupcije? Da li bi u{ao i bio prihva}en u vladi da nije iskoristio
situaciju sa Kosova?
Dr [e{eq: îni}emo sve kao Vlada narodnog jedinstva da se do kraja uspostavi pravni poredak i da se uni{ti kriminal. Drugo, mi nismo iskoristili nikakvu situaciju. Mi smo samo pokazali strpqewe, odlu~nost
i principijelnost. Razgovarajte sa socijalistima u Negotinu. Ja mislim
da je ogromnoj ve}ini laknulo, da su mnogi odahnuli kada su ~uli da je koalicija sklopqena sa radikalima a ne sa Srpskim pokretom obnove.
Ogroman je broj gra|ana koji nije u~lawen ni u jednu stranku odahnuo, jer im je ova varijanta ~istija, otvorenija, principijelnija nego da
se u{lo sa Srpskim pokretom obnove. Kakav bi tada haos nastao u Srbiji, to Bog zna. Videli smo {ta se de{ava po Beogradu, po drugim op{tinama gde je vladala koalicija Zajedno, dok se nije posva|ala, i kako to
sada deluje. Ube|en sam, moète i da }utite, o~ekujem da }ete da }utite
i ne}ete da se izjasnite, ali sam ube|en da i vi tako mislite, da tako procewujete, da su ovde u Negotinu mnogi odahnuli kada su ~uli da je ipak
ova varijanta u Narodnoj skup{tini realizovana.
Voditeq: îni mi se da ste imali nivo od {est meseci do konstituisawa vlade, da je va{a stranka i vi li~no ipak odràla jedan renome i
ono za {ta se zalagala. Bio je lep gest taj {to ste vi do kraja insistirali da i Srpski pokret obnove...
739
Dr [e{eq: To nije samo stvar lepog gesta. Mi smo to iskreno hteli.

Nismo vukli za rukav po svaku cenu da u|emo, nismo traìli vile na Dediwu, na Ko{utwaku, nismo traìli ambasadorska mesta.
Voditeq: Za{to svi iz svoje zemqe mogu da iza|u, a mi izlazak iz zemqe pla}amo? [ta }e biti sa pravosna`nim sudskim re{ewem Dafiment banke? Da li moète da naloìte sudskim organima izvr{ewe?
Dr [e{eq: Sudovi su nam krajwe neefikasni i vlada ne sme direktno da se me{a u rad suda. Vlada samo re{ava sistemska pitawa delovawa
pravosudnog sistema, ali }emo morati da primenimo neke sistemske mere i da rad sudova u~inimo efikasnijim. Ima mnogo pravosna`nih presuda koje ni sudovi nisu u stawu da sprovedu u praksi.
Voditeq: Za{to na trì{tu nema cigareta, a ima ih na ulici?
Dr [e{eq: Prvo, desila se velika kriminalna afera u Duvanskoj
industriji Ni{. Uhap{en je biv{i direktor Smiqko Kosti}. Sada je
novo rukovodstvo u fabrici, fabrika normalno posluje i dnevna proizvodwa se odmah proda. Prilikom izlaska iz fabri~kog kruga plate se
sve akcize i da`bine dràvi. Onaj ko kupi cigarete sklawa u skladi{ta, pa ~uva i ~eka pove}awe cena ili pu{ta na crno u prodaju. Zvani~na cena je prose~no ~etiri dinara po paklici, a na crno je sedam dinara ta ista vrsta cigareta. Strane cigarete su otprilike 12 dinara. Ja
ne pu{im, pa ne znam to ba{ dobro, ali mislim da sam poprili~no informisan.
Mi kao vlada drìmo cene cigareta na ~etiri dinara, ali to izmi~e
kontroli u praksi, jer cigarete ne idu u kioske, ne idu u prodavnice, nego se prodaju na crno i uglavnom se prodaju po sedam dinara. Zna~i, neko
izvla~i ekstraprofit. Mi traìmo varijantu da stanemo na kraj takvom
izvla~ewu ekstra profita.
Voditeq: [ta se promenilo od kada ste u Vladi narodnog jedinstva,
od kada imate toliko resornih ministarstava, od kada ste ravnopravni u
tom sistemu? [ta se promenilo na lokalnom nivou, recimo, kada je Srpska radikalna stranka u pitawu? [ta je sa prostorijama Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: U Negotinu jo{ imamo problema sa neuslovnom prostorijom Srpske radikalne stranke. Mislim da jo{ nemamo ni telefon u toj
prostoriji. Godinama smo se borili da dobijemo bilo kakvu prostoriju.
Nismo imali nikakvu i sada smo dobili ne{to {to je krajwe neuslovno,
jedna vrlo mala sobica. Trebaju nam boqe prostorije, ali imamo problema sa op{tinom i mora}emo preko Ministarstva za lokalnu samoupravu
da se izborimo da se to pitawe napokon re{i. Mislim da je vi{e stvar
lokalnog nivoa vlasti za{to taj problem jo{ nije re{en.
[ta se promenilo u Vladi mo}i }e se zakqu~ivati kada istekne tih
prvih sto dana. Mi intenzivno radimo na pitawu Kosova i Metohije,
pripremamo sistemske mere u ekonomskoj sferi, koncept nam je da idemo
na obarawe stope poreza i doprinosa na plate. Odustali smo od rebalansa buyeta, bez obzira na devalvaciju, ~uvamo kurs dinara i spremamo sada neke nove sistemske zakone, recimo Zakon o lokalnoj samoupravi, Za740
kon o univerzitetu, ima}emo intervencije u Zakonu o svojinskoj transformaciji, radimo na Zakonu o informisawu, radimo na ~itavom nizu
drugih zakonskih projekata.
Tu treba ne{to vremena i ova vlada je ipak vlada izvesnog kompromisa i moramo i}i u proces me|usobnog usagla{avawa, tako da }e neka
re{ewa sporije da izlaze u javnost, ali je dobro da ih unapred pro~e{qamo i onda ne}e biti neophodna neka velika rasprava u Skup{tini
kada imamo do kraja pre~i{}en, razmotren zakonski tekst.
Voditeq: Kada je re~ o prostorijama, ju~e sam u Trsteniku video celu jednu ku}u na kojoj pi{e da je to sedi{te Srpske radikalne stranke.
Me|utim, tamo su svi prozori polupani. Da li je to napu{teno?
Dr [e{eq: Mi nemamo nikakvu ku}u u Trsteniku. Mi imamo strana~ke prostorije u jednoj prizemnoj zgradi u Trsteniku, ali ne u celoj
zgradi, ve} samo deo te zgrade. Imamo samo dve kancelarije, ali solidne
i sa telefonom. U Negotinu zaista nemamo uslova.
Voditeq: Da li imate informacije da je na prostoru Timo~ke Krajine poja~ana radijacija?
Dr [e{eq: Ne, bilo je nekih spekulacija da je do{lo do {irewa radijacije iz Bugarske, ali koliko ja znam i koliko smo informisani u
Vladi Srbije, nije bilo neke poja~ane radijacije, nikakve radijacije koja bi dovodila u pitawe zdravqe qudi, tako smo bar informisani. Ja
li~no nisam proveravao.
Voditeq: Vrlo ~esto se ovih dana govori u medijima o tome da je albanska nacionalna mawina na Kosovu van standarda, {to zna~i da su previ{e dobili, ~ak i preko onoga {to garantuju neke druge zemqe koje sebe deklari{u kao izuzetno demokratske. Vi se, kao {to znam, zalaète
za kulturnu i personalnu autonomiju na Kosovu. Kakav je to raskorak? O
kojim se pravima radi? Koji je to vi{ak prava, a {ta je zapravo istina u
svemu tome?
Dr [e{eq: Mi bismo protiv teritorijalne autonomije. Teritorijalna autonomija vodi odvajawu od Srbije. Dakle, mi moèmo da prihvatimo samo ono {to Ustav propisuje, ni{ta vi{e od onoga {to je u Ustavu. Mi smo kao stranka i protiv ovoga. Mi bismo potpuno ukidali teritorijalne autonomije, ali ovo je za nas zate~eno stawe i po{to smo po
tom Ustavu iza{li na izbore, po{to o~ito kao stranka delujemo na osnovu odredaba tog Ustava, mi po{tujemo to zate~eno stawe dok se ne usaglase voqe odre|enih politi~kih partija ili eventualno Ustav promeni.
Mi smo za uvo|ewe kulturne autonomije. Ako [iptari ne èle da
idu u na{e {kole, neka formiraju svoje privatne. Ako ne èle na{e
kulturne institucije, neka formiraju svoje, ako ne èle na{e informativne institucije, neka formiraju svoje, ako ne èle da u~estvuju u na{em sistemu socijalnog osigurawa, neka formiraju svoj sistem. Ali sami neka finansiraju, neka wihovi doprinosi odmah idu u wihove fondove, a dràvi samo da pla}aju porez. To je jedna varijanta koja bi do kraja
bila principijelna, koja nama ne bi smetala. I na kraju, {to bismo mi
[iptare terali da sluè vojsku ako oni ne èle. Mo`da je i za nas bo741
qe da ne sluè na{u vojsku. Nama je sigurnije za na{u decu. Moja tri sina }e biti vojnici i ja èlim da oni budu sigurni u tim kasarnama. Ako
zatreba da se borimo, za otaybinu, onda treba svi da se borimo i sinovi
i o~evi, ali ba{ da ga neko ne ubije na spavawu u kasarni.
Voditeq: Zahvaqujemo se gospodinu [e{equ na jednom veoma iscrpnom razgovoru. Odgovorili ste na sva pitawa. Jedino je ostalo neko koje
nismo postavili, a vi ste o~ekivali.
Dr [e{eq: Ne znam, o~ekivao sam da imate i neka te{ka pitawa.
Voditeq: Uglavnom su tok ove emisije diktirali na{i gledaoci.
Ovo je uglavnom ono {to je ve} obra|eno kroz deo pitawa. U vezi sa uzurpacijom i kriminalom smo ve} odgovorili.
Dr [e{eq: Ja se nadam da }ete me jo{ nekad pozvati, tako da }e biti prilike da se odgovori na ne{to {to ve~eras nije postavqeno.
Voditeq: Ovde ima mesta za jo{ televizija.
Dr [e{eq: Uvek je to konkurencija. Uvek su sve partije me|usobno
konkurencija i uvek su sve televizije me|usobno konkurencija, iako ja
znam da ovde ima mesta za jo{ nekoliko televizija i lokalnih i regionalnih.
Voditeq: U vreme kada ste gostovali na samostalnoj televiziji, mi
smo bili od strane Radio Beograda zamoqeni da va{ nastup propratimo,
i budite sigurni da je va{ nastup na samostalnoj televiziji bio vrlo lepo i profesionalno propra}en.
Dr [e{eq: To {to ste vi korektni jedni prema drugima ne zna~i da
niste konkurencija, nego ste korektna konkurencija. Ja se nadam da }e
ovaj va{ profesionalni nastup da se zadrì i u budu}nosti, da se ne}e
povratiti stawe od pre nekoliko godina.
Voditeq: Dakle, dragi gledaoci, protekla dva sata sa nama u studiju
bio je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade narodnog jedinstva Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke.
XXXVI
SRPSKO NE REZULTAT JEDINSTVA
Radio B92, 5. maj 1998. godine
Bojana Leki}: Po{tovani slu{aoci Radija B92, dobro ve~e. Moje
ime je Bojana Leki}. Ovo je javno izvo|ewe emisije Dva u tri u okviru
Radija B92, povodom devete godi{wice na{eg radija. Prva emisija je informativnog programa, koju }ete imati prilike da gledate i slu{ate
uìvo i kao {to to ve} red nalaè u Radiju B92, otvorenom programu, vi
}ete imati prilike da postavqate pitawa u drugom delu emisije. Osim
dobrodo{lice svima vama, du`nost mi je da vas pozovem na red i disciplinu, kako to nalaè obi~aj. Pravila pona{awa }e vam objasniti kolega Timofejev, voditeq na{e veoma popularne emisije Dva u tri, koja
ve~eras ima specijalan termin zbog specijalnog povoda.
742
Dakle, molim vas da ne bude glasnog navijawa, jer nekoliko televizija snima ovaj duel i on }e biti sasvim sigurno emitovan na 33 stanice
nezavisnih elektronskih medija i u televizijskoj verziji.
Kao {to znate, na{i ve~era{wi gosti su dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Republike Srbije, i sa druge strane dr Zoran \in|i}.
Timofejev: Dobro ve~e, dobro do{li u emisiju Dva u tri, dobro do{li na javno snimawe emisije koja }e i}i u ~etvrtak, u svom redovnom
terminu od 15 do16 ~asova. Emisija traje jedan sat i ovaj na{ razgovor bi
trebalo da traje jedan sat. Dakle, sad je 20 ~asova i emisija }e trajati do
21 ~as. Kao {to smo ~uli, sa moje desne strane je dr Vojislav [e{eq,
predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Republike
Srbije, a sa moje leve strane je dr Zoran \in|i}, predsednik Demokratske stranke. Zamolio bih da okvirno po{tujemo ovih 3 minuta i 20 sekundi, da ne bi neko pri~ao mnogo vi{e, a neko mnogo mawe. Posledwih
10 do 15 minuta ima}ete prilike da postavite pitawe mojim i va{im gostima. Zamoli}u vas da iza|ete kada budemo krenuli sa postavqawem pitawa. Molim vas da pitawa budu kratka, bez mnogo konstatacija, jer nemamo mnogo vremena. Dakle, krenimo odmah. Gospodine [e{eq, kako se
ose}ate kao potpredsednik Vlade? Kako to funkcioni{e?
Dr [e{eq: Vlada narodnog jedinstva dobro funkcioni{e. Prvih
mesec dana nije bilo nikakvih posebnih problema, postigli smo ve} neke rezultate i intenzivno radimo na sistemskim promenama, na sistemskim zakonima za koje se nadamo da }e poboq{ati ukupno stawe u na{em
dru{tvu. Osnovne preokupacije su nam pitawe Kosova i Metohije, ekonomsko i socijalno pitawe. Srpska radikalna stranka je èlela da sama
postane vladaju}a politi~ka partija, dakle, da osvoji vi{e od polovine
poslanika u Narodnoj skup{tini i da formiramo vladu. Narod je presudio ovako kako je presudio u septembru mesecu, odlu~uju}i da nijedna politi~ka partija to sama nije u stawu da uradi.
Odmah posle septembarskih izbora smo javno krenuli sa inicijativom da se formira koncentraciona vlada nacionalnog jedinstva od ~etiri najve}e parlamentarne politi~ke partije, i {est meseci smo na tome insistirali. Prva tri meseca se i nisu vodili neki intenzivni pregovori, osim {to je do{lo do me|ustrana~kog dogovora oko konstituisawa Narodne skup{tine, i u tom me|ustrana~kom dogovoru u~estvovale su
sve ~etiri politi~ke partije, s tim {to je tada Srpski pokret obnove na
jedan neve{t na~in poku{ao da se distancira od prethodnog dogovora.
Bili su uzdràni prilikom glasawa za predsednika Narodne skup{tine, {to je javnosti bilo vrlo prepoznatqivo.
Prva tri meseca su pregovori vo|eni izme|u Srpskog pokreta obnove i leve koalicije. Mi smo u~estvovali samo u dva razgovora kod Milana Milutinovi}a i u dva razgovora sa Mirkom Marjanovi}em.
Do posledweg dana kada je zakazana sednica Narodne skup{tine, nije se znalo kakav }e biti sastav vlade. Srpski pokret obnove je neprekidno uslovqavao svoje u~e{}e u vladi na{im neu~e{}em, {to je wihova
gre{ka za kojom mi nismo smeli da se povedemo. Ako oni ne}e sa nama,
{to bismo mi insistirali?
743
Posledweg dana uo~i sednice Narodne skup{tine postignut je dogovor izme|u Srpske radikalne stranke i levih stranaka o formirawu vlade na principu da sastav vlade odgovara proporcionalnom sastavu Narodne skup{tine i u kvalitativnom i u kvantitativnom pogledu. Radikali su dobili 15 mandata, socijalisti 15, JUL 5 i jedan je vanstrana~ki, to
je ministar bez portfeqa Milan Beko.
Ta vlada je odmah po~ela da radi, imala je ve} deset sednica i, naravno, ne moè se ra~unati na neke konkretne efekte koji bi se odmah osetili. Ra~unam da }e ti efekti biti osetni za prvih sto dana postojawa
vlade. Osnovno je da postignemo da isplata penzija bude redovna, da ove
godine bude 12 penzija, i sada tragamo za varijantom da isplatimo i zaostale penzije, ali da to bude iz realnih izvora, da se ne ide na do{tampavawe novca. Imamo ~vrst stav u Vladi da ne idemo na rebalans buyeta i
da moramo obezbediti realne izvore. To je sada veoma te{ko. Ukoliko
ozbiqnije krenemo sa procesom privatizacije, a spremamo se, mislim da
}e to biti {ansa da re{imo pitawe zaostalih penzija, pitawe zaostalih
de~jih dodataka, stare devizne {tedwe i svega onoga {to je nasle|eno.
Voditeq: Gospodine \in|i}u, da li vi priznajete ovu vladu u kojoj je
gospodin [e{eq potpredsednik? Da li priznajete gospodina [e{eqa
za potpredsednika Vlade?
Dr Zoran \in|i}: Mene ~udi da gospodin [e{eq sam priznaje ovu
vladu, jer on kao ja, kao svi normalni qudi u Srbiji, zna da su izbori bili laìrani, da su bili laìrani i predsedni~ki izbori, da su bili laìrani i republi~ki izbori i da je bilo kra|e od glasa~a Srpske radikalne stranke. Na Kosovu i Metohiji je bila kra|a glasova, tako da se
parlament koji rezultira iz laìranih i pokradenih izbora ne moè
smatrati legitimnim parlamentom, a vlada koju izabere taj parlament
ne bi se mogla u normalnim zemqama smatrati legitimnom vladom.
Me|utim, mene iznena|uje jo{ ne{to, {to se o narodnom jedinstvu
govori me|u koalicionim partnerima koji su me|usobno izmewali tako
te{ke re~i da bi u normalnim uslovima o~ekivali da oni jedni druge
gledaju preko ni{ana sa pu{ke. âk da ne mogu u jednoj prostoriji zajedno da sede, jer ja imam celu dokumentaciju izjava gospodina [e{eqa i Tome Nikoli}a, gospo|e Mire Markovi} i drugih funkcionera ove druge
strane. Prema tim izjavama, Slobodan Milo{evi} je diktator, on je
upropastio sve ~ega se dotakao, on je najve}i izdajnik srpskog naroda, tako veliki da ~ak gospodin [e{eq nije hteo da mu pi{e pismo, nego mu je
Toma Nikoli}, koji je niì po rangu, napisao pismo gde mu je rekao tako
ru`ne re~i koje ovde, ako ne budem morao, ne}u da ponovim.
S druge strane, jasno je {ta su na to odgovorili konkurenti gospodina [e{eqa, i na kraju su se oni na{li u jednoj vladi koju ~ak sa visokom
dozom humora zovu narodnim jedinstvom. Ovde moèmo da naga|amo da li
su oni tako neozbiqni qudi da su tako te{ke politi~ke optu`be koristili kao {alu ne misle}i ozbiqno. Kako onda da im danas verujemo? To
{to danas govore, da li je i to {ala? Kada }emo saznati kada oni misle
ozbiqno?
744
Crvena ve{tica sa Dediwa je najve}i diktator i po{to je gospodin [e{eq sada prisutan, ne citiram re~i gospo|e Markovi} kako je
wega ozna~ila. To zna~i, ako su oni sve to tada govorili u {ali i u predizbornom àru, a poznato je da za stranke kampawa stalno traje, otkud
znamo da i ovo sada nije kampawa i da }e za tri meseca gospodin [e{eq
ovde sede}i za ovim stolom i re}i: ta~no, Slobodan Milo{evi} je najve}i izdajnik, a vi kada ga budete pitali: za{to to niste rekli pre dva meseca, nego ste rekli da ste u Vladi narodnog jedinstva, on }e re}i: {alio
sam se, jer sam tada bio u vladi. Ja to ne mogu da razumem i voleo bih da
mi gospodin [e{eq to objasni.
Dr [e{eq: Naravno, gospodine \in|i}u, sve }u ja vama objasniti.
Prvo, gospodine \in|i}u, sve one primedbe koje se mogu izre}i izborima iz 1996. i 1997. godine mogu se izre}i i izborima iz 1993, 1992. i 1990.
godine. Sve ono {to se de{avalo pro{le godine u septembru 1997. de{avalo se i na vanrednim izborima 1996. godine. Sve na{e primedbe bile
su koncentrisane na izborima na podru~ju Kosova i Metohije. Osnovni
uzrok tih problema je {iptarski bojkot izbora i manipulacija na bira~kim mestima.
Manipulacija je bilo i o tome je Srpska radikalna stranka javno govorila, ali te iste manipulacije su se de{avale i 1993. godine kada ste
vi vodili pregovore o ulasku u vladu, imali previsoku cenu, pa vas je pre{ao Vuk Dra{kovi}, gurnuo Du{ana Mihajlovi}a po najniòj ceni da
vama pomrsi ra~une. Prema tome, ako }emo o principijelnosti, o moralu, mislim da to na nakaradan na~in postavqate. Setite se {ta ste vi i
Vuk Dra{kovi} jedan drugom rekli pre formirawa koalicije, pa ste
formirali koaliciju Zajedno i gorko se kajete zbog te koalicije u koju ste u{li sa Dra{kovi}em. Mnogo gore stvari ste rekli od ovoga {to
smo mi radikali i socijalisti me|usobno razmenili.
Dr Zoran \in|i}: Recite neki dokaz.
Dr [e{eq: Naoruàvali ste muslimane, pa vas je li~no Vuk Dra{kovi} preko Studija B prozivao. Vas je Dra{kovi} optuìo da ste
prodavali oru`je muslimanima i to je najgora mogu}a optu`ba. Ja sam se
zgranuo kako je vama palo na pamet da posle te optu`be sklapate koaliciju, ali to je va{e pravo. Znate, qudi koji se ozbiqno bave politikom
ne smeju da budu qudi mr`we, nego qudi kompromisa i politi~kih ciqeva. Ja sam svestan rizika koje smo mi preuzeli ulaze}i u ovu vladu sa
levi~arskim strankama. Bilo bi nam lak{e, iako bismo imali te{kih
problema sa Dra{kovi}em zbog wegovog politi~kog profila, da je
u{ao i Srpski pokret obnove, nekako bi nam ravnoteà unutar vlade
vi{e pogodovala, lak{e bismo se snalazili. Ovde rizik postoji, ali
bez ovog rizika nismo imali {ansu da se sada oprobamo u ne~emu {to
ranije nismo radili.
S druge strane, gospodine \in|i}u, vi ste ulazili u koaliciju sa socijalistima, ali ne na ovako otvoren i principijelan na~in kao radikali. Vi ste sa socijalistima 1992. godine u{li u koaliciju posle izbora
na kojima niste u~estvovali, jer niste priznavali Saveznu Republiku Ju745
goslaviju. Imali ste dva ministra u socijalisti~koj vladi, ministra \uki}a koji je vodio inostrane poslove i Miodraga Peri{i}a, va{eg potpredsednika koji je ~ak izjavio da zamrzava svoje ~lanstvo u Demokratskoj stranci dok je ministar u socijalisti~koj vladi. Kakva je to trgovina, gospodine \in|i}u? Da li je neki ministar radikal zamrznuo svoje
~lanstvo u Srpskoj radikalnoj stranci dok je u vladi? Nije.
Dr Zoran \in|i}: Mora da malo vi{e vodite ra~una o vremenu, nego
o tome {to govorite, jer zaista najteè optu`be protiv vas, gospodine
[e{eq, dajete vi sami. Va{e izjave vas najvi{e optere}uju, ako ~oveka ne{to obavezuje, onda su to vaqda wegove re~i. Ako vi kaète da nikada Srpska radikalna stranka ne}e u}i u vladu sa SPS-om i onda kaète istovremeno da Srpska radikalna stranka, za razliku od drugih stranaka, obe}ava
samo ono {to moè da ispuni, to zna~i da vi uz to svoje obe}awe vezujete i
odre|enu obavezu da }e ono biti ispuweno. To nisu {ale, to nisu vicevi,
to nisu metafore, to nisu crvene ve{tice, to nije oru`je za muslimane. To
je jedno politi~ko obe}awe. Qudi za vas glasaju zato {to ste rekli da Srpska radikalna stranka nikada ne}e u}i sa jednom kompromitovanom strankom kao {to je SPS, koja je kriminalizovala dru{tvo, koja je upropastila nacionalni interes, na ~ijem vrhu su bolesni qudi, vi to kaète i danas kaète: ho}emo da se oprobamo. [to se niste oprobali 1991, 1992, 1993,
1994, 1995, 1996, 1997. godine, a danas ste na{li da se oprobavate.
Vi ste ovoga puta bili aktivniji nego Nova demokratija, nego SPO.
Ja sam iznena|en time, ja to ne volim. Zna~i, nemojte da mislite da sam
ja zlurad i da kaèm: {to gore to boqe. Ne, ja bih voleo da ova vlada nije formirana, da je progla{ena nacionalna kriza, kao {to postoji i da
se traìlo neko re{ewe koje bi onda bilo re{ewe za spas ove dràve, a
ne da vi u|ete i da gurate kola Slobodana Milo{evi}a, on upravqa prema provaliji, vi malo otpozadi gurate da brè idu u provaliju.
Dr [e{eq: Ja znam, gospodine \in|i}u, da ste vi èleli da se ne
formira ova vlada i da se stvori {to dubqa kriza u Srbiji, i to {to ste
vi èleli èlela je i Nema~ka i Amerika. (Aplauz) Centrirali ste
pritiske na Kosovu i Metohiji, ra~unaju}i da ne}e do}i do formirawa
vlade i tu je prqavu igru igrao Vuk Dra{kovi}, u ube|ewu da se socijalisti ne}e usuditi da prave koaliciju sa radikalima. Dokle god je Slobodan Milo{evi} bio u dobrim odnosima sa Amerikancima, vi ste sa
wim bili u dobrim odnosima, vi ste ga podràvali, a ja sam trunuo po zatvorima, pa su posle Amerikanci i Nemci uz va{u i Dra{kovi}evu pomo} pritiskali Slobodana Milo{evi}a. Ja sam mo`da hteo da pomognem, ne wemu nego Srbiji, jer znam {ta bi se desilo da on padne sa vlasti
i da vi do|ete na vlast. To bi bila najve}a tragedija za Srbiju, i nije slu~ajno {to je pre isteka mandata prethodne vlade do{lo do tempirawa
krize na Kosovu i Metohiji, do teroristi~kih akcija.
To je bilo pitawe ~asti za Srpsku radikalnu stranku, kada je Srbiji
najteè da u|e u vladu, da preuzme odgovornost i da preuzme ogromni rizik. Reagovawe zapadnih sila govori da smo postigli pun potez. [ta je
prvo {to je uradila Vlada narodnog jedinstva? Isprsila se, iza{la pred
narod i dobila od naroda podr{ku da se spre~i bilo kakvo strano me{a746
we u na{e unutra{we poslove. Ova vlada... (aplauz) postoja}e dok je Kosovo u Srbiji i ova vlada ne}e dati Kosovo ni po koju cenu i ne}e dozvoliti strano me{awe, na kome insistirate vi i va{i saveznici. Vi moète da se igrate, opet podvla~im, vi ste ulazili u koaliciju sa socijalistima, ali ispod ìta, na trgova~ki na~in. Mi nismo hteli da u|emo
krajem 1992. godine, po~etkom 1993. godine sa socijalistima, smatrali
smo da nije pametno i nismo hteli u [ainovi}evu vladu, ali smo rekli,
da}emo vam {ansu, ako budete dobili, ostanite, ako ne budete, padate, i
mi smo ono svoje obe}awe ispunili. Vlada je prakti~no pala, pa su raspisivani novi izbori.
Za nove izbore se nismo unapred izja{wavali o eventualnim koalicijama, rekli smo da ne}emo nikakve koalicije pre izbora, a posle izbora }emo videti kako }e kojom snagom ko raspolagati u parlamentu i nije istina
da smo rekli da ne}emo nikada sa socijalistima. Rekli smo: mi bismo izbegli da idemo sa levi~arskim strankama, mi èlimo ~etvornu koaliciju,
da nas levi~arske stranke slu~ajno ne bi nadglasavale u ovoj vladi. Ako
Vuk ni po koju cenu nije hteo ~etvornu koaliciju, ali hteo je da trguje, hteo
je ambasadorska mesta, hteo je vile na Dediwu i Ko{utwaku i nije hteo nikako sa nama, {to onda mi da ~ekamo Vuka Dra{kovi}a koga nema bez wega se moè. Mi smo formirali ovakvu vladu uz jo{ ve}i rizik, ali ne sekirajte se uop{te, postoji {ansa da ova vlada izdrì pune ~etiri godine,
a da li }e va{a stranka toliko postojati, gospodine \in|i}u, ja ne znam!
Dr Zoran \in|i}: Evo, ja bih prvo rekao, gospodine [e{eq, niste
vi ulaskom u vladu pomogli Srbiju, vi ste pomogli Slobodanu Milo{evi}u. Ako je za vas Slobodan Milo{evi} postao Srbija, to je najve}i korak va{eg propadawa. Drugo, referendum. Slede}eg dana nakon objavqivawa rezultata referenduma, Qubi{a Risti} je u Strazburu zvani~no
preneo Milo{evi}ev ultimatum ili ucenu i rekao je: predsednik Srbije }e dopustiti strano posredovawe, s tim da Jugoslavija bude primqena
u Savet Evrope. Ni 24 sata nije narodna voqa obavezivala Slobodana
Milo{evi}a, i kako bi druga~ije? Znate svi vrlo dobro da se o wemu sjajno pisalo, o wegovom karakteru, o wegovom detiwstvu, o wegovim problemima, o wegovoj politici, o wegovoj principijelnosti. I vi sada govorite o narodnoj voqi, Vladi narodnog jedinstva sa Slobodanom Milo{evi}em, a gde mi ìvimo, gospodine [e{eq?
[to se ti~e odnosa Demokratske stranke prema gospodinu Milo{evi}u, na{i odnosi su prekinuti 1994. i 1995. godine, uvo|ewem blokade na
Drini. Nije ta~no da su tada Amerikanci bili protiv Slobodana Milo{evi}a, tada je on imao najve}u podr{ku sveta, a mi smo smatrali tu odluku pogre{nom, smatrali smo wega odgovornim za tu nesre}u koja se desila i smatrali smo da ova vlast nema pravo da ka`wava narod preko Drine. Nije ta~no da se na{i odnosi sa vla{}u ravnaju prema svetu, i ako govorimo o Nemcima, Amerikancima, svima onima, ne trebaju ni Nemcima
ni Amerikancima {pijuni, ni wihovi qudi ovde uba~eni, jer su oni ovde
dok imaju vlast. Ne treba im ni{ta. Oni bez dinara, dolara, uni{tavaju
ovu zemqu, samo imaju}i vlast kakvu Srbija danas ima. Ta partija je najve}i neprijateq srpskog naroda i ne treba nijednom neprijatequ ta vlast.
747
Timofejev: Gospodine [e{eq, ja smatram da }ete vi odgovoriti na

ovo, ali ja bih hteo da krenemo upravo na ono...
Dr [e{eq: Ja moram da reagujem.
Timofejev: Dakle, gospodin \in|i} je ba{ i spomenuo Savet Evrope i gospodina Qubi{u Risti}a, wegovu izjavu. Postoji jedna pri~a, vrlo kratka, a mo`da i nije, da sada treba neko da pretvori u da, to je vrlo neobi~no pitawe, a tema koja je ponu|ena za referendum jeste, da li je
ovaj referendum pokazao neke rezultate, da li je odluka referenduma pokazala rezultate?
Dr [e{eq: Ovaj referendum je odrào Srbiju i nema toga ko moè
ovo da pretvori u da. Toga nema, to zna i Vlada Srbije. [to se ti~e navodne izjave Qubi{e Risti}a, to je interpretacija {tampe pod kontrolom gospodina \in|i}a i to ja jednostavno ne bih komentarisao.
Savetu Evrope je predo~eno, ako na{a zemqa bude primqena u ~lanstvo, da }e postojati mogu}nost da Savet Evrope otvori svoja predstavni{tva svuda na teritoriji na{e zemqe, bez posebnih interesa u predstavni{tvima. Dakle, to je jedan vrlo korektan nastup. Predstavnicima
svih me|unarodnih organizacija je re~eno da mogu da do|u u Srbiju, da
razgovaraju ako ho}e, ali ne mogu biti posrednici izme|u vlasti i predstavnika albanskih partija, ne mogu biti arbitraà. Mogu razgovarati
sa svim funkcionerima reìma koji èle da razgovaraju sa wima, sa
predstavnicima stranaka u Beogradu, sa svim predstavnicima albanskih
stranaka. Mi nemamo razloga da bilo {ta krijemo u vezi sa kosovskim
problemima, ali da wihova voqa bude iznad na{eg Ustava i na{eg zakonskog sistema, to je nemogu}e. Nemogu}e je da strana sila ure|uje dijalog
izme|u predstavnika srpske vlasti i albanskih politi~kih vlasti.
Gospodine \in|i}u, 1994. godine ste napravili jednu stvar zajedno sa
socijalistima, koja se jo{ uvek pamti u Srbiji po zlu, usvojili ste zakon
o vra}awu privatizacije u prvobitno stawe, o revitalizaciji. To je zaustavilo proces privatizacije, tako da smo bili u situaciji da sve radimo
ispo~etka. To je ono po ~emu ste poznati. Ja se sa vama mogu sloìti da je
projekat privatizacije bio lo{, kriminalno lo{. Kada se ve} desi privatizacija o pozitivnim zakonima, onda se ne sme kr{iti pravni poredak
i vra}ati u prvobitno stawe. To je ono {to je naru{ilo pravni legitimitet u vlasti i pravni poredak u Srbiji 1994. godine. To je ta godina kada
smo mi, radikali, pquvali po zakonima, progawani iz Crne Gore itd.
Vratimo se sada na pitawe Slobodana Milo{evi}a. Vi ste Slobodana Milo{evi}a pretvorili u svoju li~nu opsesiju, gospodine \in|i}u.
Ne postavqa se uop{te pitawe da li mi volimo ili ne volimo Slobodana Milo{evi}a, a ~iwenica je da je Slobodan Milo{evi}, odnosno wegova partija, u septembru mesecu, dobila vi{e od milion glasova na izborima. To je ~iwenica, bez obzira na primedbe na Kosovo i Metohiju.
Mi smo druga po snazi stranka sa 1.200.000 glasova. To {to oni moraju replikovati jedan deo voqe, u na{em slu~aju mi moramo replikovati kao
politi~ari voqu drugog dela naroda, koji je wima ukazao poverewe. Da su
dobili veliki broj glasova, to je ~iwenica. Mi polazimo kao ozbiqni
politi~ari, u politici nema emocija, nema ni qubavi. Mi smo pred za748
datkom da re{imo jedan konkretan problem, a da li }emo i}i na vanredne izbore, stvoriti politi~ku krizu i stabilizovati Srbiju, to je èlela i o~ekivala Amerika, Nema~ka, to ste vi traìli, ili }emo doprineti stabilizaciji i traìti {ansu da iz pro{le stabilizacije re{imo
neke probleme i spre~imo strano me{awe.
Dr Zoran \in|i}: Gospodine [e{eq, zahtev za slobodnim izborima, u bolesnim komunisti~kim mozgovima moè da vodi destabilizaciji
dràve. Slobodni izbori, to mislim na~elno, ako traìmo slobodne izbore, ako traìmo da izbori ne budu pokradeni, ako traìmo da ista ruka ne drì no` i poga~u, to na duì rok stabilizuje zemqu, ona postaje
sigurna demokratska dràva koja ima jake institucije. Kontinuitet kra|a od 1945. godine do danas uni{tava na{u dràvu, wen integritet, wene
institucije i wen moral.
Pogledajte zemqu u kojoj mi danas ìvimo oko pedeset godina. U bolnicama nema lekova, u fabrikama nema proizvodwe, u {kolama se ne u~i,
u sudovima nema pravde, na buvqacima narod svoje pare zara|uje, u parlamentu nema politike. Koja je dràva koju smo zatekli posle pedeset godina? Laìrana dràva, i ~ija je? Sada traìmo zahtev za slobodne izbore, da se stabilizuje zemqa i to ho}e Amerikanci, Nemci, Marsovci,
masoni, Vatikan, a da ne zaboravim i pitawe usput, da li mislite da je
gospodin Paqa na{ dràvqanin i da li ste kada ste podràli zahtev za
referendum, zahtevali da se misija gospodina Paqe, kao papinog izaslanika za zvani~no posredovawe na Kosovu, prekine? Da li to za vas zna~i
posredovawe ili mislite da se mogu praviti izuzeci pa da gospodin Paqa moè da se podvede pod neku varijantu srpskog radikala na privremenom radu u Vatikanu? Nije re~ bila o privatizaciji, nije bila re~ o lo{em zakonu Ante Markovi}a, molim vas, nije o tome bila re~. Bila je
re~ o tome da je u uslovima hiperinflacije 1992. i 1993. godine, za {aku
dinara kupqeno nacionalno bogatstvo koje su generacije stvarale pedeset godina. Ja sam bio u Kru{evcu gde je hotel od 12 spratova kupqen za
12.000 maraka, 12.000 maraka su ko{tale u veceima hotela slavine, a jedan mali broj qudi je iskoristio to, zato {to je cena bila niska.
Mi smo sad to u~inili sa sve{}u o socijalnoj odgovornosti na{e generacije koja mora da brine o qudima koji su ~etrdeset godina ulagali u
tu dru{tvenu imovinu i koji se jednog jutra probude i na|u u hotelu, fabrici, na nekom imawu koje odjednom ima nekog vlasnika koji je iskoristio priliku da je bio blizu vlasti, do~epao se te prilike, dao par hiqada dinara i postao vlasnik te fabrike. Da li se vi zalaète za to da
se na taj na~in obavi privatizacija, a mi smo sa~uvali tu imovinu da biste vi sada mogli da je privatizujete po nekom sad, nadam se, po{tenijem
zakonu, da bi ve}i broj qudi u Srbiji moglo da postane korisnik te dru{tvene imovine koju su stvarali?
Dr [e{eq: I najgora privatizacija je boqa od dru{tvene svojine,
gospodine \in|i}u. Ovo {to ste iznosili na{e ekonomske i socijalne
probleme, zasnovano je, pre svega, na ~iwenici da kod nas kasni privatizacija. Da smo imali i najgoru privatizaciju 1990, 1991, 1992, ve} bismo
se iskobeqali iz nekih od najteìh problema. Drugo, nema retroaktiv749
ne primene zakona ni u jednom modernom, civilizovanom, pravnom poretku, ako je to na {tetu gra|ana na koje se zakon odnosi. Ako bi gra|anin
po vaè}im propisima ne{to kupio ispod cene, ako je ne{to {to vredi
milion dolara gra|anin kupio za jedan dolar, to je zato {to vlada u tom
trenutku nije bila sposobna, zakon mora da {titi gra|anina i ne sme se
novim zakonom to otimati gra|aninu. To nema nigde u civilizovanom
svetu, gospodine \in|i}u.
Ranije je bilo me{awa u na{e unutra{we poslove. Setimo se Gonzalesa. Vi ste se ovde grlili sa Gonzalesom, a mi nismo hteli ni da razgovaramo sa wim, jer smo bili protiv me{awa, bez obzira kakvi su politi~ki problemi u na{oj zemqi i {ta se de{avalo u izbornom postupku. Do{lo je do angaòvawa humanitarne organizacije Sveti Eu|idio. Ta organizacija nema statut ni dràve ni me|unarodne organizacije. Me|unarodna organizacija, po definiciji u me|unarodnom javnom pravu je organizacija koja okupqa dràve. Pravno posredovawe podrazumeva direktno
me{awe dràva i me|unarodnih organizacija koje okupqaju dràve.
Dr Zoran \in|i}: Vatikan moè.
Dr [e{eq: To nije Vatikan. Tu nema organske sprege. Dajte dokaz.
Dajte organsku spregu. Ne moète re}i: udruèwe Srba u Francuskoj e,
to je ispostava srpske dràve. Nije ta~no. Ne moè bilo koja katoli~ka
organizacija da bude vezana za dràvu Vatikan. [to se Paqe ti~e, da je
ova vlada o tome odlu~ivala, verovatno ne bi bilo nikakvih {ansi da se
on pojavi, ali to {to se on pojavio ne zna~i strano me{awe, ve} jednostavno, jedna kompletna usluga humanitarne organizacije. Strano je me{awe kad se me{a strana dràva i kad se me{aju organizacije poput
Evropske unije, Saveta Evrope, OEBS-a, itd.
Timofejev: Stoje neke dràve, koje?
Dr [e{eq: Da li stoje ili ne stoje ne moè ta organizacija da se
pretvori u arbitraù i da insistira da se prihvati neko re{ewe, ili da
bude koordinator rasprave izme|u predstavnika vlade i predstavnika
albanskih politi~kih partija.
Dr Zoran \in|i}: Da li ste pro~itali ovaj ugovor o {kolstvu koji
je sad potpisan?
Dr [e{eq: Prvo, taj ugovor o {kolstvu podrazumeva da se Albancima daju na kori{}ewe neke zgrade fakulteta po podne da drè nastavu.
Uop{te se struktura srpskog dràvnog univerziteta ne dira. On nastavqa da deluje kao do sada. Ako Albanci ne èle da u~estvuju u procesu nastave na na{em univerzitetu, na koji na~in im dati da imaju svoje univerzitete? Na taj na~in {to koriste na{e zgrade, sa ili bez zakupa.
Dr Zoran \in|i}: Ne mislim na sadràj, ve} mislim na one ta~ke u
kojima se kaè: u slu~aju da izme|u srpske vlade i albanskog stanovni{tva ne bude postignut sporazum, gospodin Paqa donosi kona~nu odluku.
Od deset ta~aka, ~etiri ta~ke, gospodinu Paqi se daje apsolutna arbitraà. Ako gospodin Paqa nije institucija, ako nikoga ne predstavqa
nego sebe li~no, ako je predstavnik jedne humanitarne organizacije, otkud mislite da ima takvu mo}, da mu se daje takva mo} da on prosu|uje u
sporu izme|u jedne vlade i jedne etni~ke grupe?
750
Dr [e{eq: Nema prosu|ivawa, gospodine \in|i}u, vi izmi{qate.

Ovde je samo stvar dogovora gde }e [iptari koji ne èle da poha|aju srpski dràvni univerzitet dràti svoju nastavu. Uop{te, srpska dràva
ne}e da finansira albansku nastavu. Mi }emo im za neko vreme dati na{e zgrade, po podne, kada su one ina~e prazne, dok ne sazidaju svoje zgrade univerziteta, dok ne sazidaju svoje fakultete. Za{to da ne? [to oni
ne bi mogli da imaju privatne univerzitete, privatne fakultete? Mi im
to i nudimo. Mi im nudimo da im u tome pomognemo. Spremamo novi zakon o univerzitetu. Mo}i }e svako strano, doma}e, pravno i fizi~ko lice da formira univerzitet po zakonskim uslovima. To se nas ne ti~e.
Dr Zoran \in|i}: To je apsolutna kapitulacija. Radi se o tome da je
{kolstvo u svakoj dràvi stvar ne po finansirawu, nego po programima.
To zna~i, ako vi dobijete od dràve na kraju sertifikat da ste zavr{ili {kolu nekoga stepena, ta {kola mora da bude priznata od nekog dràvnog organa, ina~e vi odete na ledinu i podignete {ator i moète da
kaète da je to univerzitet, podelite diplome i idete po svetu i varate
qude i kaète: ja imam diplomu od ameri~kog privatnog univerziteta.
To ne ide tako, ve} dràva ima komisiju koju postavqa na doti~ni privatni univerzitet, ispita {kolske planove po kojima se u~i, overi ih,
prati i onda kaè: vi moète da se finansirate iz raznih izvora, ali
ako èlite da dobijete diplomu koju dràva priznaje, vi morate da poha|ate nastavu po odre|enom {kolskom programu. Sad ta nastava ima odre|eni kvalitet i odre|eni sadràj.
Dakle, vi sada kaète: da}emo Albancima pravo da oni sada sami
pla}aju fakultete. Da li }e oni biti obavezni da na tim fakultetima i
{kolama poha|aju nastavu po programu koju autorizuje srpska dràva
ili ne? Ako ho}e, zna~i ako }e biti obavezni, onda su to pri~e za malu
decu. Treba prvo da naterate Albance koji ne}e u na{im {kolama koje
im mi pla}amo, da poha|aju na{u nastavu, da ih naterate da oni sami pla}aju da bi poha|ali po na{oj nastavi. To je besmislica. Druga mogu}nost
je da ih pustite da poha|aju nastavu na svojim fakultetima kako ko ho}e,
da li }ete da im priznate te diplome? Vaqda ne}ete. Ako ne}ete da priznate diplome...
Dr [e{eq: Ne}emo.
Dr Zoran \in|i}: A {ta ako oni na svom medicinskom fakultetu
tri godine igraju preferans, posle toga dobiju diplomu i s tom diplomom idu po Srbiji, diploma je priznata od strane srpske dràve, i oni
se zaposle?
Dr [e{eq: A gde da se zaposle?
Dr Zoran \in|i}: U Kraqevu, Vaqevu, Subotici.
Dr [e{eq: Sve to zavisi od medicinske ustanove u Subotici, ho}e
li takve [iptare da primi.
Dr Zoran \in|i}: Oni imaju diplomu koje je va{e ministarstvo overilo.
Dr [e{eq: Ministarstvo ne overava diplome. Mnogi ovde u sali
imaju diplome Univerziteta u Beogradu i ne mogu nigde da se zaposle.
751
Dr Zoran \in|i}: To zna~i da }e taj koji zapo{qava svakog tog studenta sa diplomom da proverava i da kaè: ako si ti zavr{io u tom mestu
tamo, zna~i, vaì ti diploma. Pa vi od ove dràve pravite cirkus. To je
gore nego {to sam mislio da imate nameru da napravite. Samo da kaèm
ne{to o retroaktivnom dejstvu zakona uop{te. U me|unarodnom pravu
naravno da postoje zakoni sa retroaktivnim dejstvom. Godine 1923. je
Skup{tina Jugoslavije donela zakon o ekstraporezu koji se pla}ao na dobit ste~enu u vreme rata, zna~i, izme|u 1914. i 1918. godine je bilo ratnih profitera koji su stekli ekstradobit. Dràva je uvela taj porez i mi
èlimo da uvedemo isto taj porez, isto retroaktivno na ekstraprofit.
Timofejev: Dakle, odgovorite.
Dr [e{eq: Ne}ete vi to popraviti ako suvi{e interveni{ete. Ja
sam o~ekivao da }ete se vi pozvati na neki primer iz dràve sa modernim pravnim poretkom, a vi se pozivate na retroaktivno dejstvo jugoslovenskog zakona iz 1923. godine. To je sme{no, gospodine \in|i}u.
Dr Zoran \in|i}: U odnosu na va{u vladu, to je bila [vajcarska.
Dr [e{eq: Polako. Zato je i do{lo do uspostavqawa Banovine Hrvatske. Gospodine \in|i}u, ako vi smatrate da dràva mora da odre|uje
univerzitetski plan i program, vi ste onda direktno protiv autonomije
univerziteta. Nigde u svetu dràva ne odre|uje nastavni plan i program.
Dràva propisuje kriterijume koje mora ispuwavati nastavnik univerziteta i propisuje koliko univerzitet, odnosno fakultet, mora imati
nastavnika da bi se normalno odvijala nastava. A u nastavni plan i nastavni program dràva ne sme da se me{a jer je to stvar autonomije univerziteta, gospodine \in|i}u.
I kod nas u Beogradu se dràva ne me{a u nastavni plan i program,
niti kontroli{e {ta nastavnici predaju. Nisam to slu~ajno rekao nego
namerno. [ta predaju studentima? Drè im politi~ke govore, ne drè
predavawa. Drè mitinge na univerzitetima, dràva se u to ne me{a.
Svaki je profesor suveren u svom fahu. Podrazumeva se, ako ima nau~no
znawe, kada po~ne ~as, on govori ono {to sam èli da govori i niko mu
se u to ne me{a. [to da se mi me{amo albanskim profesorima na wihovim privatnim univerzitetima? Neka igraju preferans, ako ne, igra}e
tabli}, svako na svom nivou. A onda }e svako od wih da razmi{qa gde }e
vredeti wegova diploma.
Nije vam ni ameri~ki primer dobar. U Americi ima dobrih univerziteta, na glasu. Kad imate diplomu nekog poznatog, cewenog univerziteta, moète se zaposliti gde poèlite. Kad imate diplomu nekog malog,
dràvnog, bezna~ajnog univerziteta, moète odmah posle sticawa te diplome da idete da se~ete {umu, jer niko ne}e da vas primi na posao. Namr{ti se kada vidi va{u diplomu i gotovo.
Koji to [iptar, koji zavr{i wihov privatni univerzitet, moè da se
zaposli u Srbiji? Ne}e ni wihovi [iptari da ih zapo{qavaju. Znate {ta
se de{ava, idu [iptari prvo kod svojih alternativnih lekara u ambulante,
kada vide da je |avo odneo {alu, onda idu u na{e dràvne bolnice i tamo ih
operi{u, na{ savezni poslanik Rada Trajkovi} mi pri~a {ta se tu de{ava.
752
Timofejev: Gotovo.
Dr Zoran \in|i}: [to se ti~e na{ih univerziteta, sve ste pobrkali.
Dr [e{eq: Da, da, pobrkao sam.
To da je univerzitet buvqa pijaca kao {to ste vi to u Zemunu napravili, grad kao buvqa pijaca, vama je buvqa pijaca model ure|enog sistema i vi mislite da je to u svetu tako. Naravno da u principu niko ne kontroli{e nastavnika {ta predaje, ali nastavni planovi, predmeti, {ta
mora da se u~i u prvoj godini, u drugoj godini, to je, naravno, posao ministarstava. [ta bi drugo ministarstva radila, nego utvr|ivala plan gradiva? Ako gospodin [e{eq ima nameru da uvede red u Srbiju kao {to
ima kod univerziteta, ja se pla{im da li }e nam i zabavi{ta u Srbiji sutra funkcionisati.
Dr [e{eq: [to se ti~e Zemuna, gra|ani Zemuna su na pro{lim izborima jasno stavili do znawa {ta misle o radikalskoj vlasti. Od 115
bira~kih mesta, Srpska radikalna stranka je pobedila na 98. [to se ti~e obdani{ta, zabavi{ta, de~jih vrti}a, vi ste ih upropastili u Beogradu, a mi smo im u Zemunu obezbedili nove prozore, nove mokre ~vorove,
obezbedili sve drugo {to ima je trebalo, gospodine \in|i}u.
Drugo, kaète da ministarstvo treba da privatnom univerzitetu govori kakav }e biti nastavni plan i program. Evo vam konkretnog primera. Univerzitet Bra}a Kari} u Beogradu sasvim samostalno kreira
svoj nastavni plan i program. Uop{te nisu i{li u ministarstvo, niti se
ministarstvo me{a koji su tamo predmeti, koji su profesori i {ta se
predaje. Bitno je da ima odgovaraju}i broj doktora nauka, profesorskih
zvawa i odgovaraju}i broj stru~nih saradnika. To je ono {to je bitno.
Ostalo nije potrebno.
Ako }emo i univerzitet liberalizovati i ako }emo dràvni monopol ukidati, moramo ga ukidati kroz privatizaciju. Ako idemo u privatizaciju, onda unapred ra~unamo da }e nam biti neujedna~en kvalitet na
fakultetima i univerzitetima. Ovo je veoma va`no pitawe. Ne moè dràva da jedan univerzitet u~ini kvalitetnim. To je nemogu}e. Tamo gde
dràva poku{ava da univerzitet u~ini kvalitetnim, ona zapravo upropa{}ava univerzitet.
Dr Zoran \in|i}: Da se vratimo na sankcije, na referendum. Mislim da su prve dve odluke koje je ova vlada donela, od kojih se jedna odnosi na devalvaciju, oglobila sve stanovnike koji ìve od plata i penzija, bez ikakvih mera socijalne za{tite. Zna~i, to je dodatni porez na
plate i penzije.
Druga mera je referendum, jedna potpuna manipulacija, tipi~na za gospodina Milo{evi}a, gde se lupa na otvorena vrata, gde se narodne emocije zloupotrebqavaju na patriotizmu. ôvek koji je najvi{e {tete naneo
srpskom nacionalnom interesu pokazuje se sada kao neko ko treba da ga
brani, da Srbijom ne vlada tu|a ruka, ~ovek koji je internacionalizovao
sve na{e probleme i sada kaè: ne}e nama strani posrednici. Neki mu kaù: ~ove~e, u na{em Ustavu stoji da na{i organi to rade. Nema veze, neka
se potvrdi. Neka se potvrdi ono {to stoji u na{em Ustavu. Onda se digne
753
halabuka i onda gospodin [e{eq kaè kada ga pitaju: {ta mislite kakve
}e posledice imati referendum, onda gospodin [e{eq kaè: o~ekujem da
}e popustiti pritisci velikih sila posle tako izraène narodne voqe.
Kraqica Katarina je jednom rekla da politikom treba da se bave qudi koji umeju da predvi|aju. Ako ne umete da predvi|ate kakve }e me|unarodne posledice izazvati referendum, gospodine [e{eq, nemojte da se
bavite politikom. Svima je bilo jasno da je to jedno prazno, nepotrebno
juna~ewe. Naravno da na{a dràva treba da re{ava na{e probleme. Nema ni u jednoj normalnoj dràvi na svetu nijednog pristojnog gra|anina
koji bi rekao: neka neko drugi re{ava na{e probleme. To uop{te nije
sporno, ali mene interesuje kako }ete re{avati probleme sa jednom vladom koja je u posledwih deset godina dopustila da na Kosovu nastane paralelna albanska dràva sa wenim zdravstvom, {kolstvom, bankarskim
sistemom, prebogata, najbogatija u ovom regionu. Oni koji su deset godina ~ekali skr{tenih ruku, sada su odjednom postali patrioti, i vi }ete
zajedno sa wima da idete da re{ite problem sa Mirkom Marjanovi}em,
sa Draganom Tomi}em, sa wima }ete da re{ite problem Kosova.
Drugo, problem kao {to je Kosovo mogu re{avati samo jake institucije. Ho}ete mo`da sa sudijom Jankovi}em koji je pokrao izbore da imate sudstvo koje }e re{iti problem Kosova? Ho}ete sa wima, ~ija su deca
u inostranstvu, studiraju po Americi i [vajcarskoj, koji su svoje ku}e na
Kosovu prodali i ìve sada u Beogradu, ho}ete sa wima da re{avate taj
problem? Ja uop{te ne znam sa ~im vi mislite, sa kojim instrumentima
i sa kojom politikom da re{ite problem Kosova? Da ga treba re{avati
u Srbiji sa instrumentima srpske dràve, to se podrazumeva, ali gde su
vam ti instrumenti?
Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u, najmo}niji privatni biznismen iz
sada{we Vlade Srbije u wu je do{ao iz va{e Demokratske stranke. To je
gospodin Milan Beko.
Dr Zoran \in|i}: On nikada nije bio u Demokratskoj stranci.
Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u, govorite da nemam mo} predvi|awa.
Imam najve}u mo} predvi|awa na srpskoj politi~koj sceni. Prvo, predvideo sam da posle Srpske Krajine i Republike Srpske na red dolazi i
Kosovo i Metohija, a vi ste verovali Amerikancima, Nemcima, podràvali Dejton, podràvali ru{ewe Srpske Krajine i sve ostalo. Daqe,
predvideo sam, gospodine \in|i}u, kako }e okon~ati koalicija Zajedno. Vidite kakvu mo} predvi|awa imam. Predvideo sam kako }ete vi
okon~ati kao gradona~elnik Beograda, da }e vas smeniti isti oni koji su
vas izabrali. Da li je to golema mo} predvi|awa, gospodine \in|i}u?
Pomenuli ste devalvaciju. Vi pokazujete totalno neznawe. Savezna
vlada je donela odluku o devalvaciji. Na saveznom nivou Srpska radikalna stranka je jo{ uvek opoziciona politi~ka partija. Me|utim, devalvacija je bila dobra mera i vi demago{ki nastupate kao da devalvacija ugroàva radnike, seqake, nezaposlene, |ake, studente. Ne ugroàva ih, jer
oni nemaju vi{ak dinara i ne pada im na kraj pameti da kupuju devize. Koga je ugrozila devalvacija? Ugrozila je one biznismene me|u kojima su
mnogi va{i prijateqi, koji su uvozili mnogo inostrane robe, a carinu
754
pla}ali po kursu 3,3 dinara za jednu marku u vreme kada je marka ve} vredela 5,2 na crno, a po {ticungu bila 5,8 dinara. Mi smo samo obezbedili
uslove da se malo destimuli{e uvoz i da uvoznici moraju da plate punu
carinu dràvi. Srpska radikalna stranka zalagala se za realan kurs dinara i mi smatramo, po na{em izrazito ekonomskom programu koji cene
i hvale ~ak najve}i protivnici, da kurs dinara uvek mora biti realan.
Timofejev: Da pre|emo na Kosovo, molim vas. Kako da se re{i?
Dr [e{eq: Situacija na Kosovu moè da se re{i ako prestanu pritisci zapadnih sila. Dok strane sile podsti~u separatisti~ki terorizam i [iptare, dok strane sile obu~avaju albanske teroriste, o~igledno im nije interes da se smiri situacija na Kosovu i Metohiji, a oni to
o~ekuju i dodatnim pritiscima protiv Srbije i srpskog naroda.
Timofejev: Da kaèmo samo o devalvaciji, samo dve re~enice.
Dr [e{eq: Da vam kaèm...
Dr Zoran \in|i}: To je va{ prijateq i ostavqam ga vama...
Dr [e{eq: Ne odri~em se ja svog kuma. Moj kum je bio va{ koalicioni partner, pa ste se posva|ali, a va{ kum sada sedi zajedno sa mnom u
Vladi i dobro sara|ujemo.
Timofejev: Ajmo, nema vremena.
Dr Zoran \in|i}: [to se ti~e devalvacije, ona ima ovakve efekte:
vi imate platu od 500 dinara i za tih 500 dinara moète da kupite odre|eni broj ìvotnih namirnica, a posle devalvacije sve te namirnice, naravno, poskupquju, jer u wihovu cenu je ukqu~ena i cena nafte, cena inostranih komponenti koje su postale sve skupqe. Va{a plata je ostala
ista, kao i penzije. Utoliko su gubitnici u devalvaciji oni koji ìve od
plata i penzija, ukoliko se nekim programom oni malo ne obezbede, to su
najve}i gubitnici. Vi ste glasali za devalvaciju a niste pitali za socijalni problem, to je moja primedba. [to se ti~e Kosova, vi nas o~igledno dovodite u jednu poziciju, kaète: svet je protiv nas, zapadne sile rade ne{to i sve dok te zapadne sile rade to ne{to, mi ne moèmo ni{ta,
jer one su ja~e nego mi. Hajde sada da ugasimo svetlo, da se pokrijemo u{ima po glavi i {ta da radimo?
Dr [e{eq: Ako treba, radi}emo i ne{to drugo.
Dr Zoran \in|i}: Kao {to ste radili i u Krajini, Slavoniji, kao
{to ste radili, gospodine [e{eq, svuda tamo gde Srba vi{e nema, i nemojte u Srbiji to vi{e raditi.
Timofejev: Molim vas, molim vas...
Dr Zoran \in|i}: [ta je bilo mogu}e uraditi za ovih nekoliko godina na Kosovu? Bilo je mogu}e izvr{iti popis stanovni{tva i videti
ko tamo ìvi, bilo je mogu}e u godinama haosa u Albaniji zatvoriti granicu sa 125.000 policajaca koje pla}amo, 100.000 vojnika koje imamo, a ta
granica je bila otvorena, tamo Albanci ga|aju ru~nim baca~ima, samo
{to nemaju tenkove i topove. Za sve vreme na vlasti ovakvi su bili sada{wi koalicioni partneri, {to ne kaète to wima u lice, i to danas,
{to ne traìte ostavke svih ovih oficira koji nisu {titili granicu?
Sada traìte da se neke posledice...
Timofejev: Vreme, molim vas!
755
XXXVII
KOSOVO NA[A REALNOST
TV Spektrum, â~ak, 9. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, gledate emisiju Razgovor s povodom. Gost u na{em studiju ve~eras je potpredsednik Vlade narodnog jedinstva Republike Srbije, gospodin dr Vojislav [e{eq. Tema ve~era{weg razgovora je Kosovo, na{a realnost, ili koliko vredi srpsko
ne. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u studio.
Voditeq: Va{a ideja o formirawu Vlade narodnog jedinstva je realizovana. Dodu{e, ne sto posto, jer neke stranke nisu u{le u to. Kao potpredsednika Vlade, ja vas molim da za na{e gledaoce kaète va{e vi|ewe aktuelne srpske stvarnosti u svetlu svih te{ko}a i zala.
Dr [e{eq: Srbija je u jednom velikom gr~u zbog duboke ekonomske
krize, zbog socijalne bede, zbog spoqnih pritisaka i nastojawa zapadnih
sila da nam otmu Kosovo i Metohiju. O~ekivali smo mi to ve} godinama
i Kosovo je do{lo na red, a zapadne sile planiraju i daqe da nam otmu
Crnu Goru, Sanyak ili Ra{ku oblast, Vojvodinu. Zapadne sile bi htele
da Srbiju svedu na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka, pa da u tako osaka}enu Srbiju dovedu na vlast neku svoju kvislin{ku garnituru. To
je na{a realnost. Tu realnost uglavnom nismo sami skrivili. Ta realnost nam je nametnuta spoqa. Iz ove koè se ne moè. Preostaje nam da
vidimo kako da se odbranimo, kako da izdrìmo, kako da sa~uvamo ono
{to je na{e i kako da iza|emo iz sada{wih nevoqa.
Voditeq: O~igledno, na{a upravo ste~ena stvarnost, umesto vedrih
i ìvotnih tema, nametnula nam je temu ve~era{weg razgovora Kosovo
na{a realnost ili zabluda, ili koliko vredi srpsko ne. Za po~etak, prvo pitawe. Dakle, gospodine [e{eq, koliko vredi u ovom trenutku srpsko ne?
Dr [e{eq: Vredi mnogo. Veoma mnogo. Po prvi put posle toliko godina srpski narod je bio u mi{qewu do kraja jedinstven. Skoro svi Srbi
su iza{li na referendum i glasali ne bilo kakvom stranom me{awu, a
iza{li su i mnogi drugi gra|ani Srbije, gra|ani drugih nacionalnosti,
75 odsto je bio odziv. Kada odbijete od toga, recimo, 15 odsto [iptara
koji nisu iza{li, vi }ete videti da je veoma mali, zanemarqiv procenat
ostalih gra|ana koji se nisu odazvali, {to govori da je Srbija shvatila
opasnost u kojoj se na{la.
Mnogi od ovih gra|ana koji skoro nikada ne izlaze na izbore, ne glasaju ni za jednu politi~ku partiju, ovog puta su iza{li i rekli svoje ne.
To ne i ova solidarnost, ovo jedinstvo koje je postignuto u Srbiji oja~alo je na{u poziciju. Li~no sam ube|en da su sada{wi pritisci zapadnih sila mnogo blaì nego {to bi bili da nije bilo referenduma ili da
je na referendumu narod odgovorio sa da. Ovako, te{ko se moè protiv
voqe naroda.
756
I daqe se preti. I daqe se ide sa nekim sankcijama. Ja ne znam {ta

}e sutra biti na sastanku Kontakt grupe i nije nemogu}e da nas i sutra
iznenade nekom blokadom, nekim poku{ajem stranog me{awa, ali mislim da }e se te{ko odvaìti da idu na onako rigorozne sankcije kakve
su uvedene 1992. godine. Te{ko da i sada takve sankcije mogu pro}i kroz
Savet bezbednosti Ujediwenih nacija.
Ovog puta Rusija se do kraja suprotstavila, a prethodno protivqewe
Italije i delimi~no Nema~ke dovelo je do ublaàvawa onog prvobitnog
koncepta s kojim su iza{li Amerikanci i koji su podràli Britanci.
Francuska je tako|e ovog puta dosta delovala da se na sastanku Kontakt
grupe od 25. marta stavovi ublaè u odnosu na one po~etne sa kojima su
Amerikanci krenuli.
Ne moète sada sa ve}om dozom sigurnosti predvideti koji }e biti
slede}i potezi zapadnih sila. Mi moramo biti spremni na sve wihove
poteze. NATO preti da }e rasporediti svoje trupe u Albaniji. Nije to
ne{to {to bi samo po sebi nama smetalo, ali to je jedna stalna opasnost,
to je stalna pretwa da }e eventualno poku{ati da se direktno ume{aju u
na{e unutra{we odnose.
Zapadne sile potpomaù {iptarske separatiste, potpomaù i teroriste, naoruàvaju ih, obu~avaju. Neprekidno zahtevaju od vlasti u Srbiji
da povu~e vojsku i policiju sa Kosova, da smawi broj jedinica. Oni bi zapravo hteli da mi toliko oslabimo policiju, pa da umesto teroristi~kih
aktivnosti imamo pravi ustanak. Mi na Kosovu moramo imati upravo onoliko policije koliko je potrebno, i onoliko vojske koliko je potrebno.
Vi ste videli, i na{a vojska i na{a policija svakodnevno su izloène napadima, ali veoma dobro reaguju. Policija je imala mnogo `rtava, a
evo, pojavile su se i `rtve kod vojske. Poginuo je jedan oficir ju~e. U svakom slu~aju, nastojimo da profesionalci obavqaju ovaj posao za{tite dràve. Nema, dakle, nikakvog razloga za mobilizaciju, nema nikakvog razloga za upu}ivawe regruta da obavqaju direktno taj posao za{tite granice. Naravno, ima i regruta, ali oni su uglavnom stacionirani u nekim
vojnim objektima, a ove aktivnosti obavqaju profesionalni vojnici koji su u stawu da iznenade i stru~wake NATO-a svojom sposobno{}u.
I policija je izuzetno sposobna, specijalne jedinice policije, treba im odati priznawe. U krajwe oteànim uslovima postiù dobre rezultate i uspevaju da ovaj terorizam zadrè u nekim granicama koje im
onemogu}avaju da poprime oblike oruànog ustanka. Mi nemamo potrebe ni da me{amo vojsku u unutra{we obra~une, jer kada bismo vojsku ume{ali, onda bi Zapad mogao da grdi Srbiju. Ne bi to bilo to, ali bi oni
tvrdili da je u pitawu oruàni ustanak, da je gra|anski rat itd., i na tome stvarali pravnu osnovu za neka dodatna me{awa.
Voditeq: Strana me{awa redovno su nam se doga|ala dugi niz godina. Da li je mo`da do ovakvog referenduma na kome su rekli odlu~no
ne me{awu stranim silama, trebalo do}i znatno ranije i koji bi to onda bio trenutak da se to dogodi, i da li smo zato propustili mo`da {ansu jedinstvenog ne svih Srba?
757
Dr [e{eq: Mo`da je trebalo i ranije. Vi znate da se Srpska radikalna stranka za to zalagala i mi smo insistirali da se svaki pedaq srpske zemqe brani na isti na~in, ali sad bi bilo pogre{no analizirati
{ta bi bilo kad bi bilo. Desilo se. Sad treba da posmatramo ono {to je
tu pred nama. Da sagledamo ono {to je danas realnost i da ~uvamo, pre svega, ono {to je jo{ u na{im rukama, nikada ne odustaju}i da u nekoj povoqnoj istorijskoj situaciji povratimo i ono {to smo privremeno izgubili.
Voditeq: Kreatori novog svetskog poretka, kako se oni nazivaju,
kroje politiku prema Srbiji i Crnoj Gori, po{to Saveznu Republiku Jugoslaviju ne priznaju, i to po dva razli~ita ar{ina. Prema [iptarima
na Kosovu, tre}i. Za{to je to tako? îme to moè da se objasni?
Dr [e{eq: Mo`da bi bilo jednostavnije postaviti pitawe: za{to
Amerikanci toliko mrze Srbe i za{to je celi Zapad protiv Srba? Zato
{to smo mi Srbi tradicionalni ruski saveznici na Balkanu. I Amerikanci nastoje Rusiju svesti na {to mawu teritoriju. Na nama isprobavaju ono {to bi sutra poku{ali da primene na ruskom slu~aju, a s druge
strane, verovatno su svesni da Rusija ne moè ostati ve~ito na kolenima, da }e se jednog dana uspraviti, da }e opet biti velika i mo}na imperijalna sila, i ùre se da uni{te Srbiju kao tradicionalnog ruskog saveznika na Balkanu, da je svedu na {to mawu teritoriju. U svakom slu~aju, da nas pre svega odbiju od Jadranskog mora, da nemamo izlaz na more, a
onda da nas svedu na {to mawu povr{inu.
Strate{ki ciqevi povodom Kosova i Metohije su stacionirawe
trupa NATO-a. Amerikanci, uz to, svoju vojsku treba da povla~e iz Nema~ke. Tamo su imali 300.000 vojnika. Kosovo je strate{ki veoma va`no.
Ko drì Kosovo, prakti~no drì celi Balkan. Svi strate{ki pravci
idu preko Kosova, a i Vojvodina je va`na u strate{kom smislu. Onaj ko
ima Vojvodinu, taj kontroli{e Dunav. I onda se tu prepli}u razni projekti. Projekti obnove Austrougarske, stvarawe Podunavske federacije, ~itav niz drugih ideja. Sve su one krajwe suprotstavqene na{im nacionalnim interesima.
Voditeq: Srbija i Srbi nalaze se zaista na jednoj vetrometini neprijateqstava, laì, obmana, ucena, pretwi, ne znam kako bih sve to nazvao, zatim pretwe sankcijama. Da li ima i u ~emu je taj spas jo{ uvek, naàlost, razjediwenog srpskog naroda?
Dr [e{eq: Spas Srbije je, pre svega, u jedinstvu wenih gra|ana. I ja
mislim da smo postignuv{i to jedinstvo ostvarili ne{to {to ranije nismo imali. Jednu mo}nu pouku. I sad treba da ~uvamo to jedinstvo. Stranke }e mo`da da lutaju. Vidite, Dra{kovi} je imao jednu poziciju pre referenduma. Podrào je referendum, za to mu se mora dati priznawe. Wegova stranka i mnogi ~lanovi SPO su iza{li na referendum. Sada opet
vidimo, posle referenduma, neke disonantne tonove: da nam do|e Gonzales, te: na{a }e istina pobediti, kao da Zapad interesuje istina, te: ne
moè se pred na{im argumentima... Na{i su argumenti bili i za Knin, i
za Sarajevo, i za mnoge druge srpske gradove i sela. Znate, to sad jednu
drugu sliku ostavqa posle referenduma, ali ja mislim da se narod ne da
758
zavarati. Da }e ovo jedinstvo o pitawu Kosova ostati u Srbiji. Ube|en

sam da nema te sile koja nas moè odvratiti od ~uvawa Kosova i Metohije i nema te ucene koja moè u srpskom narodu upaliti i posti}i neki
ozbiqan efekat.
Voditeq: Ako nam velike sile priznaju pravo na re{ewe kosovskog
problema u okviru svoje ku}e, da tako kaèmo, bez stranih posrednika,
kakva je projekcija re{ewa kosovskog pitawa koju nudi na{a vlada?
Dr [e{eq: Na{a vlada, koaliciona Vlada narodnog jedinstva polazi od sada{weg ustavnog odre|ewa. Ustav predvi|a postojawe autonomne
pokrajine u Srbiji, to su pokrajine sa relativno uskim nadle`nostima,
Kosovo i Metohija. To je maksimum na koji mi moèmo pristati. Nema
ni{ta iznad toga. Nema da se mewa Ustav zbog toga. To ne dolazi u obzir.
Ova vlada to ne}e. Spremni smo da ponudimo [iptarima izvesnu kulturnu autonomiju, i to bi sve bilo dato u okviru Ustava. Radimo novi zakon
o lokalnoj samoupravi.
[ta je bitno u svemu ovome? Bitno je da na|emo re{ewe u kome [iptari ni na lokalnom nivou ne mogu Srbe nadglasavati, kao ni druge etni~ke zajednice. Ne moè biti majorizacije. I to je ovaj dvodomi ili vi{edomni sistem. Mi [iptarima nudimo kulturnu autonomiju. Ako im se
ne svi|aju na{e obrazovne, kulturne, informativne, socijalne institucije, neka formiraju svoje sopstvene, ali da ih sami finansiraju. Mi iz
buyeta finansiramo samo tamo gde imamo kontrolu. Ono {to ne moèmo da kontroli{emo, ne damo ni pare. To treba da bude jasno, i to je logika koja na Zapadu svuda pali, daju pare samo onome koga kontroli{u.
Ako ga ne kontroli{u, ne daju mu pare. [to bih mu davao pare? Ko }e mene sada da natera, je l tako? Narod me je izabrao da budem u Vladi i da
odlu~ujem o narodnim parama i moje je da najpametnije time raspolaèm.
Ako kao vlada ne moèmo ne{to kontrolisati, e, onda ne damo ni pare.
[ta nas onda briga po kojim programima }e oni u~iti u svojim {kolama,
je l tako? Neka oni o tome razmi{qaju. I ko }e od wih mo}i gde da se zaposli, s kakvom diplomom? To je wihov problem.
Voditeq: [iptari traè nezavisnu republiku Kosovo. Svet nas
pritiska da vodimo dijalog sa [iptarima, na koje oni ne dolaze. Za to su
deùrni krivci Srbi, po wima. [ta se doga|a u ovom ~udnom zame{ateqstvu?
Dr [e{eq: [ta god mi da uradimo, krivi smo. [ta god da [iptari
urade, opet smo mi krivi. To je logika zapadnih sila. Oni nas napadaju
{to se na{a policija obra~unava sa teroristima, oni nas napadaju {to
na{a vojska {titi granice dràve, i kaù da je do{lo do prekomerne
upotrebe sile. Zna~i, trebalo bi da budemo ne`niji, umesto vojska da do~eka mitraqezima albanske teroriste koji ilegalno pod punom ratnom
opremom prelaze granice, ili je mo`da trebalo policija na albanske teroriste naoruàne do zuba da krene pendrecima, palicama. Vidite, to je
~udna logika. Naravno, da nam ne vredi argumentacija. Nijedan argument
kod wih ne pali. [ta god da kaète kao argument, oni teraju svoje. Uop{te vas ne slu{aju kada govorite.
759
Voditeq: Pitawe Kosova na svetskoj pozornici, sve vi{e uz podr{ku [iptarima, dolazi do izraàja da im se d vi{e u statusu mawine,
daleko iznad svetskih standarda, kao eventualni put u dràvnost.
Dr [e{eq: Oni ve} imaju iznad svih svetskih standarda. Mi sad
spremamo, ili }emo imati specijalno izdawe Velike Srbije. U redovnom broju }emo objaviti: pozivamo Vladu Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Velike Britanije, Francuske, Nema~ke, Italije, da nam kaù {ta je
to {to pi{e u dokumentima Ujediwenih nacija, Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu ili Saveta Evrope, a odnosi se na nacionalne
mawine, a {to se ne po{tuje u na{oj zemqi. I objavi}emo te dokumente.
U na{oj zemqi nacionalne mawine imaju mnogo vi{e prava nego {to
propisuju me|unarodni akti. Oni od nas traè ne{to {to nigde u svetu
ne postoji. Amerikanci jo{ nisu priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju. Oni u svojoj komunikaciji govore: Srbija i Crna Gora. A sad traè da
Kosovo bude federalna jedinica u sastavu Jugoslavije koju ne priznaju.
Jo{ nemamo ni ambasadora tamo.
Voditeq: Da li je to scenario koji smo gledali, kada je u pitawu Jugoslavija?
Dr [e{eq: Za{to to rade? Vrlo je interesantno za{to to rade. Sada nema nikakvog pravnog osnova za {iptarsko otcepqewe. Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradwi, koja je odràna negde sedamdesetih
godina, usvojila je neke pravne principe, pravne dokumente, pravne akte.
Po wima, granice uspostavqene u Evropi posle Drugog svetskog rata su
nepromenqive. Po~etkom devedesetih godina dolazi ipak do promena
tih granica. Ujedinila se Nema~ka, raspao se Sovjetski Savez, raspala
se êhoslova~ka, raspala se biv{a Jugoslavija. I o~igledno je prekr{en
glavni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi. I onda su se zapadne sile dosetile da to izglade novim pravnim tuma~ewem.
Kako je i{lo to novo pravno tuma~ewe, po OEBS-u?
Postojale su dve nema~ke dràve, Isto~na i Zapadna. Ujedinile su se
voqom naroda. Zaista je tu bila o~igledna voqa naroda. A po{to je Nema~ka bila formalno federacija, imala veliki broj federalnih jedinica, kaè se u pravnoj teoriji da je federacija sloèna dràva. Federalne jedinice su proste dràve. Ne dovodi se u pitawe, po wihovom mi{qewu, nijedna unutra{wa granica prostih dràva. êhoslova~ka se raspala na dva sastavna dela, ê{ku i Slova~ku. Zna~i, sloèna dràva, federacija, se raspala na dve proste dràve. Sovjetski Savez kao sloèna
dràva raspao se na 15 prostih dràva. Tu im je jo{ jedna stvar i{la naruku, {to je Staqin pristao posle Drugog svetskog rata da ga prevare
Amerikanci, pa je pored Sovjetskog Saveza ubacio u Ujediwene nacije
Ukrajinu ili Belorusiju. One su neprekidno ~lanice Ujediwenih nacija, {to je dokaz da je u pitawu dràva.
U na{em slu~aju su i{li na cepawe unutra{wih avnojevskih granica. I, rekli su, po{tujemo mi principe KEBS-a, princip nepromenqivosti granica u Evropi, ali kada se raspr{e ove federalne dràve, taj
princip se odnosi na granice prostih dràva, federalnih jedinica. Wihove granice su nepromenqive, i oni su se onda toga slepo dràli kod Re760
publike Srpske Krajine, kod Republike Srpske, odnosno kod biv{e hrvatske federalne jedinice, biv{e bosanskohercegova~ke federalne jedinice. E, sad, na Kosovu imaju problem. Kosovo nije federalna jedinica. Dakle, nije prosta dràva. A Srbija nije federacija. Srbija je prosta dràva u okviru Savezne Republike Jugoslavije, kao sloène dràve, i nema pravnog osnova da se mewaju granice Srbije. Sad zapadne sile
to poku{avaju da promene,
Kaù: ne mogu se dirati granice Savezne Republike Jugoslavije. One
ostaju iste. I morate na}i mirno re{ewe, mora se na}i re{ewe dogovorom. A nas teraju tako u dogovor da nam zavr}u ruku na le|ima, pa onako,
{to vi{e zavr}u, ho}ete-ne}ete, mi mislimo da }ete vi pristati. E, tako se pona{aju prema nama, da bismo mi sami pristali da Kosovo i Metohija budu federalna jedinica u okviru Savezne Republike Jugoslavije.
Tada bi postalo prosta dràva i imalo sve dràvne atribute. I u nekoj
daqoj fazi [iptari iza|u na referendum i kaù: mi ho}emo nezavisnost. To je taj podmukli plan.
U nekom vremenu Amerikanci planiraju, ako Kosovo postane federalna jedinica, da tamo instali{u neki reìm koji je pod wihovom kontrolom. To bi bio {iptarski reìm. Do{lo bi do apsolutne majorizacije i Srba, i Turaka, i muslimana, i Roma, i Egip}ana, i Goranaca, i svih
koji tamo ìve. Planiraju da u Podgorici imaju reìm koji je pod wihovom kontrolom i da uz ta dva reìma koja kontroli{u ostvare prinudnu
upravu nad ostatkom Srbije. I toliko bi to gorko bilo za Srbiju, jo{ gore nego {to je bilo u Titovoj komunisti~koj Jugoslaviji, da bi Srbija
traìla varijantu da se pocepa Savezna Republika Jugoslavija sastavqena od tri federalne jedinice, samo da skine balast sa svojih le|a, da se
otarasi toga. Onda bi Amerikanci rekli: mi smo hteli Saveznu Republiku Jugoslaviju, tri ravnopravne dràvne jedinice, ali Srbija je tu
dràvu rasturila. Eto, to je ta perfidna zamisao koju smo mi odmah prozreli i kojoj pariramo kako znamo i umemo. Ja sam li~no ube|en da radimo na najboqi na~in kako se u ovoj prilici uop{te moè raditi.
Voditeq: Svedoci smo, gospodine [e{eq, da se na Kosovu zaista gine iz dana u dan, iz no}i u no}, puca se, rawava, da li je zapravo taj terorizam prerastao u ne{to {to moè da se nazove ratom? Albanci ve}
prelaze preko, ~itave formacije prelaze preko na{e granice.
Dr [e{eq: Ne, te ~itave formacije na{a vojska razbija. Jo{ nijedna ~itava formacija nije pre{la. Re~ je o teroristi~kim grupama. Glavna teroristi~ka grupa, ~iji je vo|a bio Adem Ja{ari, potpuno je uni{tena. âk su stradali neki civili, jer Adem Ja{ari nije dozvolio iz opkoqenih ku}a da se evakui{u. Poginule su neke ène, ima i dece. Dakle,
li~no je Adem Ja{ari ubio svog sinovca koji je hteo da iza|e. Maloletnog sinovca. Oni su dràli civile kao taoce i u o~ajni~kom gestu, kada
su videli da nemaju izlaza, poubijali su ih, ili izlagali vatri na{e policije. Znate kako je, kada imate takav oruàni obra~un, ne moète vi u
svakom trenutku da razmi{qate ko vam {ta podme}e kao ìvi {tit. I
likvidacija Adema Ja{arija i ogromnog broja terorista, tu je bilo preko 60 ubijenih terorista, delovala je dosta destimulativno na ostale
761
{iptarske separatiste. Unela je strah u wihove redove, mnogi od wih po~iwu da razmi{qaju za koga ginu, jer sa ove strane je tvrdo, vru}e. Nije
kao, znate, kad ka{ika padne u med, nego u svakom trenutku glava u torbi, egzistencijalni rizik. I isplati li se taj rizik? Kod svakog ~oveka
se pojavquje takva sumwa u ovakvoj situaciji.
Mnogi [iptari sada ìve dobro na Kosovu i Metohiji, neuporedivo boqe nego u Albaniji. Ogromne ku}e su sazidali, kontroli{u {verc
deviza, droge, oru`ja, itd. Uzurpirali su plodnu zemqu i sli~no. I ta
sumwa ih sada sve vi{e razdire. Zato je i do{lo do rascepa u Rugovinoj
stranci, u Demokratskom savezu Kosova, to je najve}a {iptarska politi~ka partija. Totalni rascep je u woj. A drugo, [iptari sada izbegavaju direktne okr{aje sa policijom. Dobili su po nosu, i {iptarski teroristi se vi{e ne usu|uju da to rade. [ta sada rade? Sada prave zasede. Pojedina~no ili u grupama, naj~e{}e u trojkama, i likvidiraju s le|a kada
nalete na nekoga policajca, a naj~e{}e u posledwe vreme likvidiraju
svoje sunarodnike koji su lojalni Srbiji, da bi jo{ ve}i strah me|u svojim albanskim sugra|anima izazvali.
Voditeq: O~igledno je da na Kosovu ginu i Srbi, i Albanci, i [iptari. Imate li bar pribli`ne podatke o kakvom odnosu...
Dr [e{eq: Albanci i [iptari to je isto, znate...
Voditeq: Mislio sam na Albance koji prelaze preko granice...
Dr [e{eq: I ti koji prelaze, najve}i je broj onih koji su oti{li sa
Kosova tamo na obuku, pa se vra}aju sa obuke.
Voditeq: Imate li bar pribli`ne podatke koji odslikavaju odnos
[iptara sa jugoslovenskim paso{em i bez wega? To je jedno, a da li bi se
eventualnim popisom utvrdila prava struktura, koje bi mere mogla i da
li bi smela Srbija primeniti prema [iptarima bez na{eg dràvqanstva, da li bi se takve mere u o~ima velikih sila i demokratskom svetu,
pod znacima navoda, da tako kaèm, demokratskog, s obzirom da Srbija
stoji iza wih, mogle biti novo ugroàvawe qudskih prava?
Dr [e{eq: Ne. Oni koji su bez dràvqanstva, kada je re~ o na{em
zakonu, ako se ogre{e o na{ zakon mogu biti istog trenutka proterani.
Tu ne mogu ni{ta. Za{to onda Nemci proteruju [iptare, za{to ih proteruju Francuzi, Italijani i ostale evropske dràve? Ali problem je
{to na{e mati~ne kwige nisu sre|ene, {to su decenijama falsifikovane, znate koliko se puta de{avalo da umre neki [iptar, pa wegovi srodnici po deset godina ne prijavquju smrt da bi imali penziju.
Ili im se rodi dete, {iptarsko, pa ga prijave u sedam do osam op{tina, da izgleda da se rodilo sedmoro, osmoro umesto jednog. Mi moramo
i}i na vanredni popis stanovni{tva ~im se stvore uslovi za to. Moramo
i}i na sre|ivawe mati~nih kwiga, posebno mati~nih kwiga dràvqana,
a i mati~nih kwiga ro|enih i umrlih, i moramo i}i na sre|ivawe katastarskih i drugih zemqi{nih kwiga. To je veliki posao. To je posao koji
mora da se obavi {to pre, ~im se stvore uslovi, a ja sam li~no ube|en da
na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku ne ìvi vi{e od milion [iptara. Neki kaù, ~ak, do 800.000. Mnogi i danas odlaze. Odlaze jer ose}aju
da bi moglo do}i do nekog krvoproli}a, do ne~ega, i beè, povla~e se.
762
Normalno, dok se ne obavi popis, ne moèmo znati koliko ih ta~no ima.

Ali ne moèmo i}i ni na izbore dok se to ne uradi.
Voditeq: Vi ste se zalagali za vladu nacionalnog jedinstva. Posle
wenog formirawa i prvih iskustava u funkcionisawu, kakve su va{e
procene o stvarawu jedinstvenog programa svih stranaka, ili bar najja~ih, oko jedinstvenog nacionalnog programa? [ta bi po va{em mi{qewu obuhvatao takav program, posebno u pogledu statusa Kosova?
Dr [e{eq: Vlada narodnog jedinstva je formirana od tri najja~e
parlamentarne politi~ke partije. êtvrta nije htela. Hteli su zapravo,
ali je Dra{kovi} postavqao uslov ako on ulazi, da mi ne u|emo, {to bi
bilo besmisleno. Mi smo se neprekidno zalagali da budu ~etiri partije,
do posledweg dana. Ali sad, {ta je, tu je. Nemamo mi razloga da sada radimo na nacionalnom programu. Znamo mi {ta }emo raditi. Nacionalni
program u Srbiji je osloba|awe i ujediwewe svih srpskih zemaqa. Dosta
je o tome govoreno. I {ta tu ima da se pi{e ne{to. Nema. Demokratija,
na{ nacionalni program je ekonomski prosperitet, na{ nacionalni
program je socijalna pravda. Sada imamo strategiju preìvqavawa, period odràwa, o~uvawa onoga {to je na{e, o~uvawa Kosova pre svega, strategiju izlaska iz ove ekonomske krize, malo po malo, s te{kom mukom.
Sve {to radimo, radimo bez dodatnog {tampawa novca. ^vrsto smo
zauzeli stav nema rebalansa buyeta, nema dodatnog {tampawa novca. A
problemi se moraju re{avati. Ne{to sporije, ali moraju. Ne{to se ve}
re{ava. Mogu danas po prvi put da izjavim, mo`da je bilo na dnevniku dràvne televizije, pretpostavqam da je ve} saop{teno. Danas je bila sednica Vlade, i napokon smo usvojili ono {to smo dugo najavqivali idemo u promene poreskih zakona, smawili smo stopu doprinosa na plate i
poreze, i poreze na plate sa 112% ili 124% na 98%, zna~i za 26% smo
smawili. To je sada veliko rastere}ewe privrede. I}i }emo daqe u tom
pravcu i ne}emo dozvoliti neka preterana poskupqewa.
Tamo gde budu morale neke korekcije cena da se izvr{e, bi}e minimalne, najvi{e do 10%. Tako da za{titimo stanovni{tvo u socijalnom
smislu, a da stvorimo uslove za podizawe plata, jer ako smo smawili stopu doprinosa, svako preduze}e koje dobro posluje moè plate komotno da
podigne za 13%. Znate, ako je smaweno za 26%, ako se to raspore|uje na
plate, onda 13% ide dràvi, a 13% se moè pove}avati, ili neko preduze}e moè na osnovu toga da pove}a broj zaposlenih radnika. Time stimuli{emo privatni sektor i privatnike koji su do sada zapo{qavali na
crno. Ovim smawivawem stope poreza i doprinosa oni mogu da prijave
svoje radnike. S druge strane, sada idemo u akciju otkrivawa radnika na
crno. Tu }e biti rigorozne kazne. Moramo samo da sredimo i inspekcijske slu`be i da se one maksimalno na tome angaùju.
U perspektivi idemo daqe na obarawe stope doprinosa i poreza, ali
odmah se postavqa pitawe ~ime }emo nadoknaditi ovaj gubitak za buyet
oporezivawem ukupnog prihoda. Svako ko ima mese~na primawa u proseku ve}a od 1.000 maraka, mora}e na kraju godine da pla}a godi{wi porez.
Zna~i, ako je to mese~no 1.000 maraka, to je 6.000 dinara, 72.000 je godi{we. Do tog nivoa nema pla}awa poreza na ukupni prihod. Ko vi{e od
763
toga primi, ima po progresivnoj stopi da pla}a na kraju godine. Te{ko

onom ko ne plati. A prati se sve. Zna~i, prati se sve ono {to je ispla}eno kao plata, kao autorski honorar, preko teku}eg ra~una, preko ìro
ra~una, preko ovog i onog sve se prati. I mislim da je to pravi~no re{ewe. Daj boè da mi u najskorije vreme dostignemo da prose~na plata
bude 1.000 maraka. Ali }emo se na~ekati da to ostvarimo. Ali zato oni
koji primaju iznad 1.000 maraka treba vi{e da daju dràvi, jer s druge
strane, evo, danas smo usvojili tri nove uredbe o subvencijama cena mleka, uqa i hleba. I hleb i uqe i mleko se prodaju ispod cene, odavno se prodaju ispod cene. Danas smo odlu~ili da damo nove subvencije proizvo|a~ima i obezbedili smo po dvadeset jedan milion dinara mese~no na ime
tih subvencija, iz ovog agrarnog buyeta. I, {ta je na{ ciq? Do leta da
izdrìmo, nema promena cena osnovnih ìvotnih namirnica. Pa da vidimo onda kako }emo obezbediti pare za otkup p{enice, ako to bude
i{lo kako treba, pa }emo onda daqe. Ako budu neke male korekcije cena,
i}i }emo na male korekcije tamo gde mora. Za sada se snalazimo, nalazimo pare i drìmo ove osnovne cene na nivou na kome su zate~ene.
Voditeq: Sigurno }e, gospodine [e{eq, biti dosta pitawa na{ih
gledalaca u drugom delu emisije, gde }emo odgovarati sve ono {to oni budu èleli, ali da se vratimo jo{ na pitawe Kosova i kosovskog problema.
Ovih dana, a i sino} smo ~uli informaciju da je zvani~nik NATO-a traìo povla~ewe vojske sa Kosova i sa granice jer, kaè, nema nikakvih razloga da vojska tu uop{te bude. A terorizam se rasplamsava iz ~asa u ~as.
Dr [e{eq: Vojska se ne}e povla~iti, ne pada nam ni na kraj pameti
da povla~imo policiju. Policije }e na Kosovu uvek biti onoliko koliko treba. To je na{a zemqa, na{a teritorija. Na{a vojska i na{a policija pona{aju se u skladu sa Ustavom i zakonima. I ne vredi im tu nikakva ucena. Nema ni{ta od toga. To {to sada imamo poja~awe na granici
je zato {to je poku{ano ubacivawe terorista iz Albanije. Nema nijedne
pretwe Albaniji da prestane sa ubacivawem terorista, a kamoli da joj
sankcije zavode. Kako bismo ovo stawe mogli definisati? Nama zapadne
sile, uglavnom Amerikanci, kaù: ili pristanite da vas ubijemo, ili }emo vam zavesti sankcije, ili pristanite da vam uni{timo dràvu, ili }emo vam zavesti sankcije. E, pa ne}emo da pristanemo da nam uni{tite dràvu. Ne}emo pristati. Ne damo dràvu. A mi ne moèmo uticati na wihovu voqu ho}e li uvesti sankcije ili ne}e. Oni su velika sila i to supersila u pravom smislu te re~i, sila koja dominira celim svetom. Ali
mi nemamo alternative. Nama je alternativa propast dràve. Mi zato
nemamo kud. Nemamo... Dakle, moramo izdràti.
Voditeq: Mnogi na{i sugra|ani i na{i gledaoci su zamolili da vas
pitam, s obzirom da se terorizam na Kosovu rasplamsava, da li postoje
mogu}nosti da se to ra{iri i na teritoriju Srbije, u unutra{wosti, i
ako se to desi, kako }e onda Vlada reagovati?
Dr [e{eq: Uvek ta opasnost postoji. Ne moè se iskqu~iti unapred. A Vlada }e reagovati na isti na~in kako reaguje na Kosovu. Mi i
sada imamo neke akte te vrste. Dodu{e, u pitawu su uglavnom obra~uni
me|u kriminalcima, pa to nije u tolikoj meri uznemiravalo javnost. A
764
mi imamo i pravih politi~ko-teroristi~kih akata, recimo, ubistvo

biv{eg ministra unutra{wih poslova, odnosno vr{ioca du`nosti ministra unutra{wih poslova i policijskog generala sa najvi{e zvezdica,
Radovana Stoji~i}a Baye, imamo ubistvo generalnog sekretara JUL-a
Todorovi}a, i imamo jo{ nekoliko tih pravih teroristi~kih akata, dobro organizovanih o~igledno, jo{ neotkrivenih.
Ukoliko bi se i [iptari prikqu~ili takvoj aktivnosti, to bi oteàlo na{u poziciju i to bi neki stepen nesigurnosti unelo u na{ ìvot,
ali tu o~ekujemo podr{ku svih gra|ana. Svi qudi treba da budu oprezniji, da sve {to je sumwivo prijave policiji, kretawe nepoznatih qudi, neko osmatrawe iz automobila, sa uzvi{ewa itd. Sve ono {to li~i na pripremu plana za neku teroristi~ku aktivnost. Pogotovu u firmama, qudi
treba da budu mnogo oprezniji, da imaju dobru protivpoàrnu za{titu.
Najlak{e je izazvati poàr, pa prikriti tragove. Naneti ogromnu {tetu
i nekada ugroziti qudske ìvote. Sve sumwive predmete treba odmah prijavqivati policiji, predmete koji mogu izazvati neku eksploziju, koji ukazuju na ne{to {to moè eksplodirati i sli~no. Ima ~itav niz stvari o
kojima gra|ani treba u svako doba da vode ra~una. Do sada nije bilo {iptarskih teroristi~kih akata u ostatku Srbije, ali mi moramo biti na sve
spremni. Ne moèmo to apriori iskqu~iti ili prepu{tati slu~aju.
Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o svetskim ~uvarima mira koji egzistiraju pod pla{tom raznih me|unarodnih organizacija?
Dr [e{eq: To nisu nikakvi ~uvari mira...
Voditeq: Pod znacima navoda...
Dr [e{eq: Postoji NATO, koji je agresivni faktor o~igledno. Takav se pokazao i kroz bombardovawe Republike Srpske, i kroz agresiju
na Republiku Srpsku Krajinu, i kroz ove nasrtaje na na{u zemqu i stalne pretwe.
Voditeq: Za{to je Americi i zapadnim silama stalo do razbijawa
Srbije to ste ve} rekli. Bilo bi interesantno da odgovorite i na pitawe da li bi Amerika, wihovi interesi stali kada bi Srbiju sveli, recimo, na Beogradski pa{aluk.
Dr [e{eq: Ne bi stali. I onda bi traìli da nad tom Srbijom vlada strana ruka. Kvislinge bi traìli u srpskim redovima. Ve} ih imaju.
Imaju i one koji se unapred nude kao kvislinzi. To su sve ove stranke koje su se suprotstavile referendumu. Sve one stranke koje podràvaju
{iptarske teroriste i separatiste, sve one koje progla{avaju suverenitet Vojvodine, autonomiju [umadije, autonomiju Sanyaka.
Voditeq: Srbija je u vezi sa Kosovom rekla ne. [ta je to za Crnu
Goru, i {ta }e biti s jedinstvom Srbije i Crne Gore u tom pogledu?
Dr [e{eq: Srbija i Crna Gora su jedinstvene. Reìm u Crnoj Gori
ima disonantne izjave i postupke u pogledu Kosova i Metohije. Milo \ukanovi} otvoreno traì strano me{awe i traì da Kosovo bude autonomija u sastavu Srbije. [ta to zna~i? Ili je u sastavu Srbije ili je u sastavu Jugoslavije. Samim tim {to je neka teritorija u sastavu Srbije, zna~i
da je i u sastavu Jugoslavije. Ne moè biti ovamo i tamo. To je moglo u Titovo i Kardeqevo vreme, u wihovim laboratorijama oktroisanih ustava.
765
Voditeq: Sino} je, gospodine [e{eq, u emisiji Krug, Adem Dema}i izjavio: ne}emo autonomiju ve} nezavisnost, zauvek ste izgubili Kosovo, to je gotova stvar.
Dr [e{eq: To je ono ~emu se on nada, {ta on prièqkuje, i {ta su
im obe}ali. Sve dok je Kosovo u na{im rukama, nismo ga izgubili. Preti opasnost da ga izgubimo. Moramo ga ~uvati. Ja samo kaèm, ja vam garantujem da je Vlada narodnog jedinstva svoju sudbinu, pre svega, za Kosovo vezala. Ta vlada ne}e postojati ako ne bude u stawu sa sa~uva Kosovo.
Mi postojimo kao vlada, mi u ovom sastavu postojimo dok je Kosovo u srpskim rukama, i tu nema uzmicawa.
Voditeq: Svedoci smo da na Kosovu ginu Srbi, ali i lojalni [iptari. Kako za{titi i jedne i druge?
Dr [e{eq: Za{titi}emo ih ako uni{timo terorizam. Radimo na tome, {to bi na{ narod rekao, mu~imo muku da to uradimo, ali }emo uraditi. Moramo da uradimo. Moramo to do kraja da dovedemo. Kada shvate sa
Zapada da nam ne mogu oteti Kosovo, oni }e odustati. Pitawe je kada }e
se to desiti. To ne moèmo da procenimo. Kad shvate [iptari da nema
ni{ta od tog terorizma, odusta}e. Frakcijama Crvene armije u Nema~koj i Crvenim brigadama u Italiji i baskijskim teroristima treba vremena da shvate da ne mogu teroristi~kim aktivnostima da realizuju politi~ke ciqeve. Negde je to duè trajalo, negde kra}e.
Voditeq: Evo, gospodine [e{eq, stiglo je dosta pitawa. Na{ telefon je stalno otvoren. I podse}am gledaoce na broj na{eg telefona, da
mogu postavqati i daqe pitawa, jer gospodin [e{eq je spreman da odgovori na svako pitawe. Evo, imam pitawe gledaoca: {ta misli \ukanovi}
i \in|i} ovim napadom na srpsku vlast i narod?
Dr [e{eq: Ja mislim da \in|i} vi{e ni{ta ne misli. On se gr~evito sada uhvatio za \ukanovi}a i misli da mu je to jedina {ansa da ostane u politi~kom ìvotu. Imao sam pre neko ve~e jedan direktan duel sa
\in|i}em u bioskopu Reks u Beogradu, u organizaciji B92, ne znam da
li je ta kaseta stigla i do â~ka. Oni sada traè lokalne radio i televizijske stanice preko kojih }e to emitovati, ali ne trude se mnogo jer
je \in|i} lo{e pro{ao u tom duelu. Izgubio je glavu u jednom trenutku
i priznao, ne znam da li je sino} na dràvnoj televiziji to emitovano.
On je priznao, kaè, da su sve {anse da se izazove te{ka politi~ka kriza, da se raspu{ta skup{tina, da se ide na izbore. Jeste, bila je ta {ansa,
ali mi smo to spre~ili, jer nije slu~ajno {to su Amerikanci tempirali
krizu na Kosovu i Metohiji izazivawem teroristi~kih akata sa o~ekivanim neuspe{nim formirawem Vlade Srbije i neizglasavawem saveznog buyeta.
Mi smo napadali savezni buyet kao stranka i glasali, ali tog dana
kada je trebalo u Ve}u republika da se glasa, desili su se teroristi~ki
akti na Kosovu. Ne mogu ja u takvom trenutku strana~ke interese da stavqam u prvi plan. U trenutku kada je dràva u patwi, kada se zao{tre
pritisci, ima da izglasam, pa }emo se opet sva|ati i prepirati ko je u
pravu, {ta je bilo ispravno, {ta je bilo pogre{no, ko je boqi, ko je lo766
{iji itd. Mogli smo i mi da kaèmo: ne}emo nikakvu vladu. Nismo mi

mnogo ni pregovarali. Ako se se}ate, u tih {est meseci dva puta su na{i
predstavnici bili kod Milutinovi}a, dva puta kod Marjanovi}a, i to je
bilo sve. Dra{kovi} je pregovarao u ime Srpskog pokreta obnove i to
intenzivno. Mi nismo.
Me|utim, u trenutku kada se videlo da je |avo odneo {alu, rekli smo:
mi insistiramo da bude na{ mandatar, ali traìmo principijelno da
odnos snaga u vladi bude proporcionalan odnosu snaga u Narodnoj skup{tini. To nam je bio jedini uslov. Vrlo lako smo se dogovorili. [ta bi
se desilo da nismo pristali? Raspustila bi se Narodna skup{tina. Mi
bismo sad bili u gr~u predizborne kampawe, a Amerikanci podràvaju
[iptare na teritoriji Kosova. E, ova vlada mora da bude stabilna, jer
preti opasnost ili Kosovu ili bilo kom drugom delu Srbije. A posle,
kada mi iza|emo iz te krize, jo{ ako se pokaèmo uspe{nim, onda moè
da se produì. Znate, uspe{nog, dobrog kowa ne treba mewati ako postigne dobre rezultate i narod bude zadovoqan. Da ga bar sa~uvamo na
Kosovu. To je najlep{e. Ako ne{to dobro treba da ostane iza ove vlade,
a to je pre svega da uspemo da sa~uvamo Kosovo u sastavu Srbije.
Onda, da vidimo da li }emo biti uspe{ni da iza|emo iz ekonomske
krize, ho}emo li razre{iti socijalnu bedu. Ne{to smo uspeli sada, posledwe pove}awe penzija je bilo 5 odsto. Nismo mogli vi{e za sada. Ako
nas ne blokiraju, ako nam ne zavedu stroè sankcije i ako nam uspe proces
privatizacije, ako jedan broj fabrika, kao pro{le godine {to je prodato
49 odsto telefonske kompanije, uspemo da prodamo strancima, da uvu~emo
strani kapital, da re{imo probleme velikih sistema, recimo Crvene zastave i nekih drugih, onda }emo imati novca da vratimo {to se duguje penzionerima, da se penzije ispla}uju redovno, sedam penzija zemqoradni~kim penzionerima, godinu dana de~ji dodaci, da podignemo te iznose, da
investiramo u puteve, jer se investirawe u puteve najbrè isplati. Onda
moèmo da radimo. Ne znam ho}e li biti uspe{na ili neuspe{na vlada,
ali vam garantujem da se ne}emo obrukati nikakvim kriminalnim aferama, nikakvim kr{ewem propisa. E, tu }emo da budemo beskrajno ~isti.
Voditeq: Za{to se teroristima dozvoqava da pale i àre na Kosovu, za{to ih ne uhapse?, pita jedan gledalac.
Dr [e{eq: Zato {to ne moèmo da hapsimo qude kada nemamo konkretne dokaze da su teroristi. Znate, to bi trebalo da opravdamo, to bi
posluìlo kao argument na{im protivnicima, na{im neprijateqima.
Mi moèmo da uhapsimo samo one kod kojih se na|e oru`je. To je kr{ewe
zakona, moramo da vidimo da li je to istina. A za verbalni delikt ne}emo da sudimo, mi smo za demokratski sistem. Prema tome, za{to ne moè
~ovek da kaè, ne moèmo da sudimo za to, moèmo da sudimo za postupke, a ne za re~i.
Voditeq: Jedan na{ gledalac pita: [ta treba u~initi da bismo
u{li u Evropsku zajednicu?
Dr [e{eq: Nas ne}e ni u OEBS ni u Ujediwene nacije. Izbacili su
nas iz Ujediwenih nacija, suspendovali su nas u OEBS-u, suspendovali su
767
nas u statusu posmatra~a u Savetu Evrope. Mi traìmo da se vratimo u

te me|unarodne organizacije kao punopravni ~lanovi. Dok se ne vratimo, nema ni govora o Evropskoj uniji. Ako bismo u{li jednog dana, moèmo u celini, kao Savezna Republika Jugoslavija, kao Srbija i Crna Gora
u okviru Savezne Republike Jugoslavije, a ne da nam prvo otmu Kosovo,
pa hajde u|ite, da nam otmu Vojvodinu, pa hajde u|ite, da nam otmu Ra{ku
oblast, pa hajde u|ite. [ta to zna~i?
Nema teorije da se u narednih 20-30 godina u ovom pravcu pro{iruje
Evropska unija. Oni su sada prihvatili Poqsku, ê{ku i Ma|arsku,
eventualno Kipar, ne znam ba{ kako }e to sad da urade, i tu }e zastati.
Znate, prijem u ~lanstvo svake nove dràve koja po stepenu ekonomskog
razvoja i po nivou ìvotnog standarda zaostaje za prosekom standarda
Evropske zajednice, stvara svima wima probleme, te{ko}e. Uzima im pare iz kase. Oni to izbegavaju. Nemcima treba jo{ stotinu milijardi maraka da nivo razvoja Isto~ne Nema~ke usklade sa nivoom razvoja Zapadne. Oni jo{ kupuju fabrike, kupuju nekretnine po ê{koj, Ma|arskoj, po
Poqskoj, ali ne mogu ba{ da se raspnu na sve strane. Mnogo im je daleko
da idu u neracionalne investicije.
Voditeq: Jedan na{ gledalac pita: Za{to se ne zabrane stranke koje diù bunt protiv svoje dràve, a lideri uhapse?
Dr [e{eq: To je metod koji se ne bi mogao podvesti pod neke demokratske norme. Ne bi mogao da ima demokratske atribute. Mi smo iskreno demokratski orjentisani. Liberali smo po ekonomskim opredeqewima i demokrate po politi~kim. Ne u onom |in|i}evskom smislu, nego u
ovom op{tem smislu, tako da ne}emo da hapsimo politi~ke protivnike.
Hapsimo samo one koji se ogre{e o zakon. Tu treba da budemo mnogo rigorozniji nego do sada.
Voditeq: Jedan gledalac pita: Kako je bilo danas na su|ewu u Beogradu?
Dr [e{eq: Bilo je vrlo interesantno. ûo sam da je Studio B, Studio B se ne gleda u â~ku, je li tako, da su pravili neku montaù od tog
su|ewa kako bi Dra{kovi}a prikazali maltene kao heroja, ali bilo je
veoma interesantno i veoma zabavno. Ja sam podneo na 107 kucanih strana, prakti~no kwigu, stru~nu analizu Dra{kovi}evog narkomanskog pona{awa. To }emo uskoro sve objaviti, sav materijal sa su|ewa u specijalnom izdawu Velike Srbije. Neka narod i to vidi.
Voditeq: Da li shvatate da je vreme za mewawe spoqne politike, da
je Srbija deo Evrope, da na{i politi~ari odu na Zapad i pokaù da nismo lo{i momci, kaè jedan od gledalaca.
Dr [e{eq: Gde da pokaèmo? Kod koga da dokaèmo? Kao da Zapad
ni{ta ne zna. Va{ gledalac polazi od pretpostavke da su na Zapadu svi
idioti i neznalice, da apsolutno nemaju pojma {ta se ovde de{ava, pa sad
idemo mi da im prosvetlimo du{u i pamet. Ima i politi~ara u Beogradu koji tvrde: mi imamo da dokaèmo na{im argumentima.
Zapad zna sve to boqe od nas. Zapad na nau~an na~in prilazi analizi ovih problema. Zapad, te mo}ne zapadne sile, sve nas imaju u kompjute768
rima, i nau~nim analizama odre|uju koji su potezi najboqi da ostvare

svoje interese. Sve znaju: i {ta se de{ava na Kosovu, i {ta se de{ava u
Srbiji. Apsolutno sve. Wih istina tu ne interesuje. Wih rukovodi interes. Evo, neprekidno se poziva na demokratske izbore i bilo je ovde
problema na izborima. Uvek je ovde bilo problema na izborima. Ali on
traì da nam Gonzales stoji ovde i broji rezultate, da nas on podu~ava u
ime OEBS-a, Evropske unije, ko zna koga. A {ta su uradili ti isti qudi iz OEBS-a Republici Srpskoj, u celoj Bosni i Hercegovini? Kako su
tamo falsifikovani izbori, kako su tamo manipulisali. To su notorne
~iwenice. Tamo su se neuporedivo boqe stvari re{avale nego u Srbiji.
Na nama je da sada i to uskla|ujemo, da ispravqamo, da dora|ujemo. Ali
oni nam ne mogu biti garant.
Voditeq: Pozdrav za patriotu gospodina [e{eqa i pitawe: za{to
na{i organi vlasti ne uhapse vo|e albanskih terorista i separatista?
Dr [e{eq: Odgovorio sam ve} na to pitawe.
Voditeq: Da li Vlada razmi{qa o ukidawu takse za izlazak iz zemqe?
Dr [e{eq: Ne, to nije nadle`nost republi~ke vlade, ali mislim da
ni Savezna vlada za neko dogledno vreme ne}e biti u stawu da to uradi.
Ve} sam rekao da smo doneli odluku odmah posle devalvacije, i to je
sprovela Savezna vlada, mi smo se sloìli, a kao stranka smo se neprekidno zalagali da uvek bude realan kurs dinara. Sada imamo realan kurs
dinara. Mi smo doneli odluku da nema rebalansa buyeta, zna~i, da sami
kao vlada steèmo kai{ i da mawe tro{imo. Nema uskla|ivawa sa novim
kursom dinara. A kada ukidate neke takse i poreze, vi morate odmah traìti varijantu kako da nadoknadite taj novac koji ste ranije primili iz
tog izvora. Ako ukinemo tu taksu, da uvedemo neku drugu, a koju }emo, da
bismo nadoknadili te pare. Nema dràve na svetu u kojoj se ne pla}a porez, u kojoj se ne pla}aju takse, osim mo`da Ujediwenih Arapskih Emirata, i neke tako sli~ne naftom bogate zemqe.
Mi smo danas doneli odluku da smawimo doprinose i poreze na plate, ali smo odmah na{li varijantu da uvedemo porez na ukupan prihod, dakle, da oporezujemo one koji imaju najvi{e. Mislim da }e to narod pozdraviti. I ako bude negde trebala neka korekcija cena, ne velika - odmah nagla{avam, i uop{te ne gledajte ovo {to pi{e ùta {tampa, {ta
najavquje Dnevni telegraf, to su najla`qivije novine u Srbiji, {ta
najavquju Blic, Na{a borba, ko zna {ta sve najavquju. Po{to sam ja
predsednik Odbora za privredu i finansije u Vladi, navodno obe}ao sam
poskupqewe struje 30 odsto, obe}ao sam ovima ono, onima ono. Nema ni{ta od toga. Negde gde moramo, idemo na minimalnu korekciju, minimalno pove}awe.
Voditeq: Nisam pristalica nijedne stranke, kaè na{ gledalac.
Da li treba zabraniti rad Demokratske stranke, a drugo rat u Bosni
i Hrvatskoj. â~ak je zvani~no dao ~etrdeset `rtava, u tom ratu smo svi
izgubili, da li Srbija za qubav {a~ice qudi treba da izgubi svoju mladost?
769
Dr [e{eq: Mislim da ne treba zabrawivati nijednu stranku. Treba

zabrawivati samo teroriste, one koji se diù na oru`je. Vi znate, Srpska radikalna stranka je bila uvek protiv zabrane, ~ak i onda kada je do{lo do èstokih sukoba pred Saveznom skup{tinom i kada je ubijen jedan policajac, kada je odgovornost pala na Srpski pokret obnove, pa je
javni tuìlac pokrenuo inicijativu za zabranu Srpskog pokreta obnove.
Mi smo bili protiv, odmah smo to rekli. Treba da se istraì ko je kriv
za konkretno ubistvo, ko je ubio, jer ako je neko naredio, onda treba da se
utvrdi ko je naredio. Ali se stranka u celini ne sme zabrawivati. Dakle,
tu smo istrajni do kraja, na demokratskim principima.
Nije u pitawu {a~ica qudi na Kosovu i Metohiji. To je recimo
200.000 Srba, i pored ovih milion izbeglica iz zapadnih srpskih zemaqa, tih 200.000 bi bilo 200.000 muka i nevoqa vi{e, ali i to bi se nekako podnelo. Ali gubimo teritoriju, i ako je sada izgubimo, gubimo je za
sva vremena. To je kolevka srpske dràvnosti, to je jedna veoma bogata teritorija. Jedan od razloga {to su Amerikanci toliko zainteresovani je
taj {to su, izgleda, satelitskim osmatrawima ustanovili da tamo postoje velike rezerve nafte. To na{i nau~nici jo{ nisu istraìli. Zatim,
imamo lignita za trista godina. Moèmo biti glavni izvoznici struje u
celu Evropu na osnovu kosovskog lignita. Imamo veliko rudno bogatstvo. Mi smo sada ekonomski slabi da sve to stavimo u funkciju, da to
eksploati{emo. To sve moramo sa~uvati, to moramo sa~uvati za mladost
Srbije, za budu}nost Srbije.
Voditeq: Kako }ete reagovati ako Milo{evi} pristane na strana~ko me{awe? Verujem da se radi o inostranom.
Dr [e{eq: Strana~ko me{awe? Inostrano me{awe, vaqda. Li~no
ne verujem da }e Milo{evi} pristati. Apsolutno ne verujem. Razgovarali smo o tome i ~vrsto se dogovorili da nema stranog me{awa. Mi smo
otvorena dràva. Stranci mogu da putuju i da razgovaraju sa kim god èle, ali kada mi razgovaramo sa predstavnicima {iptarskih partija, nema niko drugi da u~estvuje u tom razgovoru. Moè da posmatra te razgovore. Li~no bih bio za direktne televizijske prenose, neka gleda ko god
èli. [ta mi treba da krijemo. Ali strani arbitar, strani medijator,
ne moè. Ne dolazi u obzir. Tu su ~vrsto stali i Srpska radikalna
stranka, i Socijalisti~ka partija Srbije, i Jugoslovenska levica, koalicioni partneri u Vladi narodnog jedinstva. Na tome po~iva na{a
Vlada.
Voditeq: Za Kosovo postoje kancelarije u kojima se nalaze qudi za
pra}ewe kr{ewa qudskih prava. Da li }e posle referenduma da budu zatvorene i da li }e biti uskra}eno kretawe posmatra~ima, jer je o~igledno da nam prave probleme? Pozdrav potpredsedniku Vlade.
Dr [e{eq: To ne bih mogao sad direktno da odgovorim. Mi znamo ~ime se sve bave ta strana predstavni{tva na Kosovu i Metohiji, ali znate, tim stvarima se bave i neke strane ambasade u Beogradu. Mi uvek moramo da procewujemo {ta nam vi{e donosi koristi, a {ta nam vi{e pravi {tete. Mi mislimo da za sada nije potrebno da se zatvaraju ta pred770
stavni{tva, ali pratimo sve to i svi potezi koje budemo povla~ili u budu}nosti, bi}e na osnovu sagledavawa na{ih konkretnih interesa i radi za{tite dràve.
Voditeq: Milan Medakovi} iz â~ka: Pozdravqam gospodina [e{eqa i voditeqa. Kada }e biti ukinuti prijemni ispiti na fakultetima?
Dr [e{eq: Bavili smo se mi{qu, po{to sada spremamo novi zakon
o univerzitetu, da to odmah uradimo. Najverovatnije to ne}e mo}i ove godine da se uradi. Evo {ta bi tu bio sada konkretan problem. I mi bismo
to mo`da odmah ukinuli, ali bojimo se velike navale maturanata na Medicinski, Pravni, Ekonomski, Filozofski, Arhitektonski i Elektrotehni~ki fakultet. Ako se pet hiqada studenata prijavi za Medicinski
fakultet, onda je to nemogu}e. Moramo da na|emo neku varijantu u kojoj
bismo to mogli da rasprostremo na sve fakultete.
Znate, ta ideja je dobra i mi nismo od we definitivno odustali. I
na{i koalicioni partneri u Vladi veoma ozbiqno razmi{qaju o tome,
ali verovatno ne}e mo}i odmah da je ugrade u zakon, tako da maturanti
ove generacije treba da spremaju prijemne ispite. Li~no sam, svom du{om, intimno, protiv. Samo da se razumemo, ima tu i jedna stvar koju bi
trebalo uraditi na uskla|ivawu kriterijuma kod ocewivawa po raznim
{kolama i radnim mestima po Srbiji. Ukoliko bismo sad imali, recimo, na Medicinskom fakultetu otvoren upis, pojavilo bi nam se hiqade
i hiqade odlika{a, mo`da i vukovaca i morali bismo sve da upi{emo.
E, toliko ipak ne moèmo. Ne moèmo fizi~ki da izdrìmo. Koja }e biti varijanta, to }emo tek da vidimo.
Voditeq: Gledalac iz La|evaca pita: Da li je istina da je dràva
obezbe|ivala sredstva za razvoj Kosova, a uz to jo{ iz nekih fondova je
vr{eno obezbe|ivawe sredstava {iptarskim doseqenicima za otkup
srpskih ku}a i oku}nica u ciqu iseqavawa Srba sa Kosova? Da li ima
pravnog osnova za dono{ewe nekog zakona o progla{ewu ni{tavih svih
takvih dogovora i da li je mogla da se izvr{i ukwi`ba nekretnina na
kupce, [iptare, koji nisu imali na{e dràvqanstvo?
Dr [e{eq: Sve je to ra|eno pod Titovom komunisti~kom ma{inom,
sve. Ja sam i iz tog razloga govorio da treba da sre|ujemo zemqi{ne kwige i kwige dràvqana, kwige ro|enih i kwige umrlih itd. Ne moèmo
sada. Sad nisu prilike da se ovim poslom ozbiqnije pozabavimo. Da prvo skinemo sa grba~e ove zapadne sile, spoqne pritiske, a posle }emo
i}i temeqitije u sre|ivawe stawa u zemqi.
Voditeq: Tufegyi} iz Kraqeva pita: Kakve su {anse da se penzijski fond stabilizuje vra}awem novca koji je decenijama iz penzijskog
fonda ulagan u javne dràvne objekte, autoput, prugu BeogradBar, Beogradski sajam, Sava centar, beogradski metro, a zavr{eni objekti godinama ostvaruju prihode. Penzionom fondu se ne vra}a ni{ta, a penzije
se ne ispla}uju mesecima.
Dr [e{eq: Od svih tih gra|evina, rekao bih, a neke su zaista finansirane iz penzijskog fonda, samo autoput donosi neku konkretnu zaradu. Nemogu}e je sada obnoviti penzijski fond. Mi sad muku mu~imo da
771
imamo redovnu isplatu penzija za ovu godinu. Ove godine imamo 12 penzija, pa nam je slede}i zadatak da isplatimo one zaostale penzije. Kada
sve to izmirimo, onda eventualno moèmo popuwavati fond. Sada, jednostavno, ne moèmo da obnovimo fond, jer su nam obaveze mnogo ve}e od
priliva sredstava. Evo, ja zaista kaèm te{kom mukom je sada obezbe|eno 5,5 odsto za porast penzije, to je prvi deo za februar.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ako se slaète, evo jedne grupe pitawa o
penzijama, kada smo ve} tu. Gledalac pita: da li }e do kraja maja biti ispla}ena zakonska penzija sa obra~unom avgust-januar? Slede}i pita: kada }e i
da li }e mo}i Vlada da isplati dug penzionerima za period avgust-januar?
Dr [e{eq: Evo, pojavio se jedan problem koji je ranije napravqen.
Ura|ena su dva modela izra~unavawa. Jedan model je obuhvatao sve zaposlene radnike i one na prinudnim odmorima, a drugi model samo one koji nisu na prinudnim odmorima, koji primaju platu. I do{lo je do paralelne primene tih modela i do izvesnih problema u tim obra~unima. Sada traìmo varijantu kako to da uskladimo. Mi imamo jednu ideju, ali nemamo priliku da je ostvarimo. O tome sam ne{to govorio i predstavnicima nekog penzionerskog udruèwa koji su dolazili kod mene, a onda su
oni u javnost iza{li sa raznim nebulozama.
Mi se bavimo mi{qu, ako ne moèmo novcem da isplatimo zaostale
penzije, da idemo nekom varijantom bonova za elektri~nu energiju, za komunalije i sli~ne stvari. Tu sad traìmo varijantu kako to da pokrijemo, jer nam je elektroprivreda u te{koj situaciji i sad joj treba novac za
remont postrojewa. Preko leta mora da se izvr{i remont kako bi spremni do~ekali zimu. Znate, prakti~no smo sada zapetqani kao pile u ku~ine. Imamo dobru èqu i nameru da ovo re{imo, traìmo sada izlaz. Koji bi bio izlaz?
Kada bismo mi mogli sada da privatizujemo neku veliku fabriku, da dobijemo novac, da taj novac damo odmah Elektroprivredi za remont postrojewa, a da na osnovu te vrednosti isplatimo svim penzionerima zaostale
penzije kroz bonove za struju, de~je dodatke kroz bonove za struju. Dakle, jednim udarcem bismo tu postigli dva ciqa. Tragamo za tom varijantom. Kad
}emo je na}i... Bilo je nekih predloga. Bilo je neko re{ewe na pomolu i za
Crvenu zastavu, dok nisu opet po~eli da zveckaju sankcijama. âk i ako
nam ne uvedu sankcije, oni su za neki mesec upla{ili potencijalne strane
partnere da posluju sa na{om zemqom. Znate, pretwa sankcijama odmah izaziva neke efekte na trì{tu i stranac ne}e da posluje sa nama.
Voditeq: Na{a gledateqka, penzioner iz â~ka, pita: Gospodine
[e{eq, moèmo li se nadati ispuwewu va{eg obe}awa o isplati duga
zaostalih osam penzija nama, najugroènijem delu stanovni{tva?
Dr [e{eq: To je radni~ki penzioner. Nije osam, nego sedam penzija,
mislim. Sedam je neispla}eno. U svakom slu~aju, ogroman je iznos.
Voditeq: Isto pitawe postavqa i Mili} Jawi} u vezi sa penzijama
i dopuwuje ga pitawem, kada }e biti ispla}eni dugovi de~jih dodataka.
Dr [e{eq: Odgovorio sam na sva ta pitawa. Evo, traìmo na~in da
to isplatimo. Traìmo najpovoqniju varijantu. Jedna od tih mogu}ih varijanti su bonovi. Ali za to moramo imati pokri}e.
772
Voditeq: Na{a gledateqka, penzionerka iz â~ka, kaè: Vi ste za

mene predsednik Srbije. Za{to dozvoqavate poskupqewe kada su nam
penzije tako male, i da li }e biti jo{ nekih pove}awa penzija?
Dr [e{eq: Ja se nadam da }e biti. Ne mogu sada da kaèm kada. Mi
smo do 24. marta bili èstoki politi~ki protivnici levi~arskih stranaka i svih drugih stranaka. Znate, u politi~kom ìvotu je ne{to najprirodnije da se stranke me|usobno bore, suprotstavqaju, sukobqavaju. A
narod to posmatra, izvla~i zakqu~ke i opredequje se.
Ovu vladu smo formirali 24. marta i taj 24. mart je sada za nas nulta ta~ka. [to je bilo do 24. marta mi ne zaboravqamo, iskustva smo stekli i tim iskustvima se rukovodimo. Ali mi ne idemo sada u rasprave
{ta je ko radio, {ta je ko govorio. Mi sad traìmo varijantu da ova vlada funkcioni{e na najvi{em stepenu poverewa, me|usobnog poverewa
koalicionih partnera. I do sada to uspeva. To ne zna~i da nema nekih trzavica, ali sve je to u okviru korektnog i dobronamernog. Sve dok tako
postupamo, imamo {ansi da imamo neke boqe efekte.
Na{e sednice Vlade ne traju dugo, ali sednice odbora, radnih grupa
traju mnogo duè, sve se temeqito priprema. Evo, za prvi mesec na{eg
funkcionisawa imamo ne{to konkretno {to smo uspeli da obezbedimo.
Recimo, to je ova izmena poreskog zakona to je izrada nekih novih zakona, koji }e se na}i za koji dan pred Narodnom skup{tinom, ukqu~uju}i
Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o univerzitetu, u perspektivi Zakon o informisawu i ceo paket poreskih zakona. Idemo ka pojednostavqewu i smawivawu poreskih stopa, a onda ka obezbe|ivawu da svi plate porez. Zna~i, prvo da olak{amo privrednim subjektima, a onda neka
uredno pla}aju.
Voditeq: Kada }e Vlada preduzeti energi~nije mere, da nam deca
vi{e ne ginu?, pita jedan gledalac iz â~ka.
Dr [e{eq: Preduzimamo energi~ne mere i ja mislim da dobre rezultate postièmo, da su zaista bile dobre mere policije na Kosovu i
Metohiji. Vojska je u nadle`nosti savezne dràve i saveznog predsednika, i pokazala se veoma dobro.
Voditeq: Kada }e dobrovoqci oti}i da brane Kosovo?, pita jedan
gledalac.
Dr [e{eq: Jo{ uvek nema potrebe da se ukqu~uju dobrovoqci. Znate, u slu~aju spoqne opasnosti, agresije, onda }emo svi da budemo vojnici.
Voditeq: Koliko je Amerika slo`na u svojoj ku}i da podràva ova
svoja reagovawa i akcije prema svetu?
Dr [e{eq: Pa, nije Amerika slo`na u svojoj ku}i, ali ona nekada
indukuje svoje unutra{we probleme na spoqnu politiku. Recimo, kada je
Klinton bio na vrhuncu krize oko onih wegovih qubavnih afera, onda je
zveckao oru`jem oko Iraka. Po{to mu nije uspelo da privoli svoje saveznike, nikoga osim Velike Britanije, da se izvr{i ozbiqan vojni udar
na Irak, on se sada preusmerio na Srbiju. Male zemqe su prosto zamor~i}i u toj svetskoj politici.
773
Voditeq: Bi-Bi-Si ogla{ava da srpska policija ne sme da u|e u selo Drenicu i neka druga sela. Komentar?
[ta je bilo sa obe}awima o prodaji vila i imovine na Dediwu u vlasni{tvu nekih politi~ara?
Dr [e{eq: Srpska policija sme da u|e u sva sela. [to se ti~e prodaje imovine, i na tome radimo i zaduìli smo Republi~ku direkciju za
imovinu Republike Srbije da nam pripremi kompletan popis imovine.
E, sada nam tu neke op{tine prave smetwe. Veliki broj op{tina nije dostavio, iako je to bila zakonska obaveza, popis dràvne imovine na svojoj teritoriji. Ogroman broj op{tina, skoro polovina. Mi sad traìmo
varijantu da nateramo op{tine da to urade, da im zapretimo da, ukoliko
u roku od mesec dana, recimo, jo{ nismo varijantu pravno razradili, to
je u fazi izrade, da im ne}emo ispla}ivati novac iz buyeta, dok to ne dostave republi~koj vladi, odnosno Republi~koj direkciji. Kada bude gotov u potpunosti taj popis imovine Republike, onda }emo i}i na prodaju
putem javne licitacije onoga {to nije neophodno za funkcionisawe dràve, kako bismo time stvorili odre|enu sumu novca i izmirivali ove
dràvne obaveze. Pre svega, ove obaveze socijalne prirode: penzije, de~je dodatke, invalidnine i ostalo.
Voditeq: Evo dva pitawa na{eg gledaoca. Pla}awe poreza na plate
iznad 1.000 maraka. Da li ste svesni koliko qudi ima platu ispod 100 maraka? Drugo, ako penzije do sada nisu redovno ispla}ivane, {ta }e biti
daqe, iz kojih fondova i na koji na~in }e se daqe ispla}ivati?
Dr [e{eq: Prakti~no, vrlo malo se ispla}uje iz fondova. Traìmo druge varijante. U svim ministarstvima kre{emo razna davawa. Pre
neki dan iz neke organizacije koja se zove Svetska srpska zajednica, imaju predstavni{tvo u [vajcarskoj, u Americi... i traè pare. Koliko traìte milion i po dinara. E, ne moè. Ministar ih je vratio, ne moè,
nema para, dok se ne isplati de~ji dodatak, nema. I mnoge druge smo tako
odbili. Rigorozno postupamo, kre{emo u svim ministarstvima i usmeravamo za penzije i de~je dodatke. Sada je opet jedan mali iznos ispla}en na
ime tih de~jih dodataka, nije moglo vi{e. Ne}emo da kupujemo stanove,
automobile, ne}emo da rasipamo pare za bilo {ta drugo, usmeravamo za
ono {to je najpotrebnije.
Voditeq: Mitrovi} Velimir pita: Da li strani predstavnici jedino traè Kosovo ili nam slede sankcije? Ima li nekog drugog izlaza ili
je ovo bezizlazno?
Dr [e{eq: Pa, da vidimo da li }e biti sankcija. Ne mogu ja ba{ sad
da prizivam tako ne{to, mo`da i ne}e biti. I kakve }e biti, ako ih uop{te bude. Oni sad traè Kosovo, sutra }e traìti Ra{ku oblast, Vojvodinu. Na otcepqewu Crne Gore ve} rade.
Voditeq: Jedna majka pita da li }ete dozvoliti da deca na Kosovu
pro|u kao u Sloveniji i Hrvatskoj.
Dr [e{eq: Ne, to se ne}e dogoditi. Ja sam ve} rekao, angaòvani su
profesionalci na Kosovu, iskusni qudi.
Voditeq: Da li je istina da ste platili otmicu muslimana u [trp774
cima? To javqaju mediji.

Dr [e{eq: Odgovorio sam na to odmah. Mo`da me optuùju da sam
ubio i Yona Kenedija i Martina Lutera Kinga itd. To je jedan marifetluk aktuelnog reìma u Crnoj Gori pred vanredne parlamentarne izbore. To je sme{na stvar, tragikomi~na, znate. Ipak je to jedna tragedija i
sad prave od tragedije komediju.
Voditeq: Evo jedne konstatacije jednog na{eg gledaoca, koji nije dao
svoje ime: Gostujete po Srbiji i pri~ate to {to pri~ate. Mi to sve znamo. Za{to ne odete u svet i stranim liderima, koji se me{aju u na{e poslove, ne ispri~ate sve ovo?
Dr [e{eq: Odgovorio sam, oni to sve znaju boqe od nas.
Voditeq: Koliki procenat qudi prima platu od 1.000 maraka, pa i
vi{e?
Dr [e{eq: Izvestan procenat, ne znam ta~no koliko, ali sad }emo
to da ustanovqavamo i da ih nateramo da plate porez. Bi}e to dobar izvor prihoda za dràvu, ima ih poprili~no.
Voditeq: Za{to se po hitnom postupku ne ukine Zakon o povratku
Srba na Kosovo iz 1948. godine? Za{to se informativna kancelarija,
ameri~ka poluambasada ne protera sa Kosova? Za{to se po prvim sankcijama nije zatvorio re~ni put Dunavom i drumski?
Dr [e{eq: Ja sam imao ideje o zatvarawu i re~nog i drumskog puta
1992. godine. Javno sam se za to zalagao, nisam uspeo.
[to se ti~e eventualnog zatvarawa tih politi~kih predstavni{tava, odgovorio sam na to pitawe. A {to se ti~e Zakona o povratku Srba
iz 1948. godine, to je istorijski zakon, zna~i zakon koji se vi{e ne primewuje. Besmisleno je pitawe. Treba da vidimo na koji na~in moèmo da
elimini{emo wegove pravne posledice.
Voditeq: U vreme raspada SFRJ svaki narod je imao svog vo|u, kaè jedan na{ gledalac, srpski narod nije imao jednog vo|u i zato je pro{ao kako je pro{ao. Moè li i sada srpski narod bez svoga vo|e da re{i probleme? Albanci imaju Rugovu.
Dr [e{eq: Ja mislim da je to suvi{e idealisti~ki pristup o ulozi
li~nosti u istoriji. U politi~koj filozofiji, politi~koj i pravnoj teoriji, i u sociologiji takav stav ne bi pro{ao. Znate {ta pravog vo|u
odlikuje u odnosu na obi~ne qude? To {to u trenutku shvati kakav je
smer istorijskih zbivawa i kakva je voqa naroda, da li je prepoznaje.
A {to se ti~e Rugove, ja mislim da on ne moè da se smatra pravim,
istinskim vo|om Albanaca na Kosovu i Metohiji. Wegova se stranka pocepala, mnogi ga ne priznaju. Vidite kako se pona{a Dema}i, Hidajet Hiseni i ostali. Odavno on nije vo|a u pravom smislu re~i. Mo`da mu sada
mi srpski politi~ari vi{e pa`we poklawamo nego {to on realno zasluùje u pogledu odnosa snaga me|u {iptarskim partijama. Sve ostale
{iptarske partije su bojkotovale wegove nedavne izbore. On je iza{ao
sam i proglasio pobedu. Odziv je ina~e bio veoma slab. Imamo policijski izve{taj da je odziv zaista bio veoma, veoma slab.
Voditeq: [ta }e Vlada u~initi sa starom deviznom {tedwom?
775
Dr [e{eq: Re{ewe se mora na}i. To je savezni nivo vlasti, zakon je

pripreman, na zakonu se radilo i sada je zakon poslat republi~kim skup{tinama na davawe saglasnosti. O~ekujemo da Republi~ka skup{tina
Srbije i Republi~ka skup{tina Crne Gore daju saglasnost, i da ga definitivno usvoji Savezna skup{tina.
Voditeq: Kako vidite Rusiju kao potencijalnog saveznika?
Dr [e{eq: Rusija nije samo potencijalni saveznik, ona je i stvarni
saveznik, ali i sama je u ogromnim problemima. Danas se vi{e nikad ne}e desiti ono {to je bilo u vreme Kozirjeva, ministra inostranih poslova koji je zaista vodio antisrpsku politiku. Mi ne moèmo biti nezadovoqni stavom i pona{awem sada{we ruske administracije. Ona se trudi
da pomogne, nekada mawe nego {to bismo i o~ekivali i èleli, ali Rusija je suo~ena sa svojim ogromnim problemima. Rusija jo{ ne moè da re{i problem ê~enije. ê~enija je prakti~no odse~ena od Rusije.
Voditeq: Da li }ete i}i sutra da pozdravite Ku}u cve}a?
Dr [e{eq: [to bih i{ao sutra da pozdravqam Ku}u cve}a? Ja sam
samo dva puta u ìvotu bio u Ku}i cve}a. Jednom 1980. godine nakon Titove smrti, kada su me odveli kao vojnika. Dva puta sam i{ao kao vojnik.
Odmah posle Titove smrti su me odveli kao mladog vojnika, a onda sam
kao desetar vodio mlade vojnike u organizovani obilazak Ku}e cve}a.
Dva puta sam tada bio. I tre}i put sam i{ao 1991. godine, kada smo dràli miting, kada smo najavqivali ru{ewe Ku}e cve}a, pa zasedao General{tab, pa organizovali mitraqeska gnezda tamo, a mi to pretvorili u jednu veselu igrariju. Ali smo sru{ili Titov kult.
Ja sam se protiv Titovog kulta borio kada je to bilo opasno, kada se
zbog toga i{lo u zatvor, kada su mi kwige zabrawivali, bez posla ostajao, kada sam batine dobijao. A sada kada su protiv Tita i oni koji su ga
do ju~e od mene branili, {ta imam tim da se bavim? To je sad stvar sanitarne inspekcije u Beogradu, koja }e napokon sva grobqa rasuta po gradu
preneti na jedno od centralnih gradskih grobaqa. Znate, ima to grobqe
u Ku}i cve}a, onda postoje grobqa na Kalemegdanu. Civilizacijski je domet da svi grobovi budu na grobqu, da se svi qudi sahrawuju na unapred
odre|enim mestima, a ne da se sahrawuju gde ko poèli.
Voditeq: Za{to da na{a deca ginu na Kosovu, i da li }e Vlada i
ostali lideri i}i tamo?, pita jedan na{ gledalac.
Dr [e{eq: Ginu na{a deca, srpska deca, i ginu deca drugih gra|ana
Srbije. Evo, videli smo, jedan oficir ma|arske nacionalnosti je ju~e poginuo. Poginuo je brane}i Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju, {to
je za svako po{tovawe. Vlada ide u Pri{tinu. Predstavnici idu redovno i nude dijalog [iptarima. Tri potpredsednika Vlade putuju u toj delegaciji: Ratko Markovi}, Tomislav Nikoli} i Milovan Boji}, kao i
drugi ~lanovi Vlade. ^lanovi Vlade }e neprekidno da idu i da nude dijalog. Zna~i, mogu}nost dijaloga drìmo otvorenu.
Voditeq: Kako izbe}i poqoprivredno penziono pla}awe i da li je
ono obavezno?
Dr [e{eq: Ovo je sada obavezno. Li~no sam protiv toga da bude oba776
vezno, suprotstavio sam se kada je dono{en zakon o obaveznosti, kada sam

bio opozicioni poslanik u Narodnoj skup{tini, ali sad treba videti
kako iza}i iz sada{we situacije. Znate, problem je stvoren, e, sad da vidimo kako da ga re{imo.
Voditeq: Da li biste primili pismo od slu{aoca iz â~ka upu}eno na adresu Vlade? Da li vidite kao jednu od mogu}nosti smawewa uticaja SAD, formirawe novog isto~nog bloka?
Dr [e{eq: Naàlost, ve} dve godine uop{te ne ~itam pisma. Toliko pisama svakog dana dobijam da uop{te ne ~itam. Ako pisma stignu u
sredi{te stranke ~ita ih Generalni sekretarijat, ako stignu u Vladu ~itaju ih sekretarice i savetnici i onda mi skrenu pa`wu na poneko od tih
pisama. Ako smatraju da neko od wih treba da se usmeri u nadle`nu slu`bu, usmeravaju ih. Ku}i mi svakog dana stiè ogroman broj pisama i moram da priznam da skoro nijedno ne pro~itam. Ne mogu da stignem. A kod
ku}e nemam ni sekretaricu, èna mi je zaokupqena sa troje dece, ~etvrto je na putu, wu ne mogu da opteretim jo{ i tom obavezom. Takva je situacija. Mo`da je to malo nepristojno, mo`da je to malo, ne bih rekao nequdski, ali u svakom slu~aju, mo`da malo nekorektno, ali ja fizi~ki ne
mogu da stignem da otvaram i ~itam pisma.
Voditeq: Izjavili ste da bi vam u tome ~itav ìvot pro{ao.
Dr [e{eq: Jeste, i ne mogu, to moram otvoreno da priznam.
Voditeq: Seqak mora da obradi jedan hektar zemqe za de~je patike.
[ta vi mislite o tome?
Dr [e{eq: To je prili~an problem na{e poqoprivrede. Neke su mere sada preduzete da se popravi malo poloàj seqaka. Prvo, propisani
su oni enormni porezi iz 1994. i 1995. godine, koje je ipak platio, i sada
mu se to priznaje za pla}awe poreza u narednoj godini, i odlu~ili smo da
nipo{to ne dozvolimo podizawe cena nafte, sad dok traje setva i u vreme ètve. Nema mewawa cena nafte. Mo`da }e cena benzina malo i da se
koriguje, to }emo da vidimo, ali nafta mora da ostane i zbog poqoprivrede, i zbog prevoza: gradskog, prigradskog, me|ugradskog, zbog transporta, to ne}emo da diramo.
Voditeq: Jedan gledalac pita kako vi vidite pona{awe predsednika Skup{tine op{tine â~ak koji nije iza{ao na referendum i nisu istaknute zastave za 1. maj koji je me|unarodni praznik.
Dr [e{eq: To {to nisu istaknute zastave za 1. maj, to mu ja ni{ta ne
bih zamerao. Istakao ili ne istakao, {ta sad, a ovo {to nije iza{ao na
referendum, mislim da je ceo â~ak iza{ao. Trebalo je, bez obzira kakva
su mu politi~ka stanovi{ta, bez obzira kako je ideolo{ki ustrojen. Mo`da je tu terao neki inat Dra{kovi}u, po{to je Dra{kovi} podrào taj
referendum. Tu nije trebalo da tera inat i mak na konac, jer Dra{kovi}
je svojevremeno bio za strano me{awe, pa je podrào referendum, mo`da
iz nekog interesa da mu se ne obori vlast u Beogradu, i onda je posle referenduma po~eo opet da traì strano me{awe i Gonzalesa.
A {to se ti~e samog Velimira Ili}a, znate, mi smo politi~ki protivnici, nekad è{}i, nekad blaì, ali mislim da je napokon progovo777
rio o nekim stvarima i ja to cenim i po{tujem. Pogotovu o nekim stvarima vezanim za wegovu biv{u partiju. Ali on je izabran voqom gra|ana
â~ka za predsednika Op{tine i mora da se po{tuje sve do slede}ih izbora. Nisam se sa wim li~no susretao, sem kada smo se jednom ~uli telefonom, jednom i u â~ku, kada smo se malo i spore~kali, i jednom posle
formirawa Vlade, jer je tu postojala deponija, pa sam se i ja na neki na~in ume{ao. To se desilo kad je trebalo da se napravi deponija izme|u
â~ka i Gorweg Milanovca, na teritoriji Gorweg Milanovca. Izbio je
problem da li }e biti na toj teritoriji. Problem mora da se re{i. E, sad,
svima mora da se ugodi na neki na~in, i Ministarstvo za ekologiju a i ministar Blaì} su se sada na{li na mukama. Nekako se problem mora re{iti. Ne znam unapred kako, ali mora se re{iti tako da zadovoqi i gra|ane â~ka i gra|ane Gorweg Milanovca. Tim povodom me je zvao, a ja sam
to preneo ministru Blaì}u i on je otputovao. Mislim da je bio i u â~ku i u Gorwem Milanovcu, i obi{ao neke lokacije. Negde mora da bude,
ali treba da bude {to daqe od naseqa, od mesta gde bi mogla naneti {tetu qudima i imovini.
Voditeq: [ta je sa de~jim dodacima? To smo ve} odgovorili.
Dr [e{eq: Rekao sam i za de~je dodatke da godinu dana kasne i da
traìmo varijantu kako to sada da re{imo.
Voditeq: Da li Vlada razmi{qa o samohranom roditequ?
Dr [e{eq: Vlada razmi{qa o svemu, samo nema para.
Voditeq: Kada }e se skloniti dileri sa ulica?
Dr [e{eq: Dileri koji su sada na ulicama nisu tako opasni. Oni ne
ugroàvaju kurs dinara. Otprilike oni kupuju po 6 dinara marku, prodaju
6,10 ili 6,15 otprilike. Koji su dileri opasni? Ovi dileri koje organizovano po{aqu neke velike dru{tvene, dràvne i privredne firme ili neke banke na ulicu. Kada dobiju novac za neke druge namene, iza|u s tim i kupuju devize, pa onda devize preprodaju i po ìralnom kursu ostvaruju novu
zaradu, i tako nam upropaste dinar. To moramo u korenu da sase~emo. Kako
to najlak{e da sasecamo? Tako {to spre~avamo primarnu emisiju, da nema
tog novca koji }e da do|e do privatnih banaka, da oni gledaju kako samo da
u{i}are. Ti su opasni. Ovi koji na sitno rade, znate, naro~ito ne ugroàvaju, i to je kr{ewe zakona, ne moèmo ni to da toleri{emo, ali imamo
mnogo drugih krupnih kr{ewa da bismo se sada time bavili.
Voditeq: Gospodine [e{eq, va{e gostovawe je pobudilo zaista veliko interesovawe na{ih gledalaca, ostalo je malo vremena, pa da poku{amo da odgovorimo na jo{ nekoliko pitawa. Za{to je Vlada dozvolila poskupqewe nekih lekova 100 odsto?
Dr [e{eq: Uop{te Vlada nije dozvolila. Ministar trgovine Krasi} nije nikome izdao nijedno odobrewe.
Voditeq: Da li imate nameru da asfaltirate Ibarsku magistralu?
Dr [e{eq: Imamo nameru da potpuno rekonstrui{emo puteve u Srbiji, da izgradimo i nove autoputeve, ali sve zavisi od toga da li }emo
obezbediti novac. [to se ti~e Ibarske magistrale, sada je boqe stawe
nego {to je bilo, recimo, pre dve ili tri godine. Ali ne treba nama da
778
popravqamo Ibarsku magistralu. Nama treba autoput od Beograda do

â~ka, pa daqe u Crnu Goru, sve to nam je neophodno, treba da na|emo varijantu, a ne moèmo je u potpunosti na}i dok nas priti{}u ove zapadne
sile. Nama je potreban strani kapital, da otvaramo koncesije, licence,
da u|emo u taj posao, jer je vrlo ozbiqan, i to bi trajalo verovatno pet,
{est ili deset godina, ko zna koliko.
Voditeq: Jedan gledalac kaè: Matkovi} je rekao da se problem Kosova moè re{iti stranim ulagawima. Kako to kada smo izglasali neme{awe stranaca?
Dr [e{eq: Strano ulagawe nije me{awe stranaca. Ne znam samo kako se moè stranim ulagawem re{iti problem Kosova. Nije problem
Kosova ekonomski problem, znate, nego nacionalni, politi~ki. A {to
se ti~e stranog ulagawa, to nije me{awe u unutra{we odnose. Me{awe u
unutra{we odnose je kada se me{a neka dràva u unutra{we politi~ke
prilike, kad poku{a da nametne svoju voqu, kada se me{a neka me|unarodna organizacija, a u me|unarodnom javnom pravu me|unarodne organizacije su, po definiciji, organizacije koje upravqaju dràvama. To su,
zna~i, razni strani faktori, unije, savezi.
Voditeq: Tvrdili ste da ste politi~ki protivnik levice, a sada ih
podràvate?
Dr [e{eq: To {to sam tvrdio, tvrdio sam kao politi~ki protivnik
levice. Sada ne podràvam levicu, nego smo na{li jednu soluciju da zajedni~ki formiramo vladu, usaglasili smo minimum programskih ciqeva. Taj minimum je izraèn kroz ekspoze premijera Marjanovi}a prilikom formirawa Vlade u Narodnoj skup{tini, i trudimo se da to sada realizujemo. Ono {to su me|u nama razlike sada ostavqamo po strani, trude}i se da maksimum energije uloìmo da re{imo ove goru}e, najakutnije probleme.
Voditeq: [ta sa kontrolom rada rukovodilaca preduze}a i wihovog rasipawa dràvne imovine? I drugo, da li nam Rusi mogu pomo}i?
Dr [e{eq: Rusi nam mogu pomo}i, pomaù nam donekle, mo`da bi
mogli i vi{e, mo`da }e nam pomo}i i vi{e, to }emo da vidimo.
[to se ti~e problema preduze}a, to se samo potpunom privatizacijom moè razre{iti. Nema druge varijante.
Voditeq: Da li je izvodqivo, pita jedan na{ gledalac, da kompletno srpsko rukovodstvo zajedno sa Vladom pre|e na Kosovo i preseli
svoj rad tamo? Narod bi, kaè on, dobio sigurnost, a Zapad bi bio zate~en.
Dr [e{eq: Godine 1987. zabrawena mi je kwiga Demokratija i dogma, u kojoj sam predlagao da se srpska prestonica preseli na Kosovo i
Metohiju. Ideja je dobra, samo nemamo kad da je realizujemo. Jer preseqewe Vlade podrazumeva preseqewe ogromne dràvne infrastrukture.
To bi ko{talo bar dve-tri milijarde maraka. Nema tih para sada. Tad je
to mo`da moglo da se uradi, sada ne moè. To bi dovelo do preseqewa nekoliko stotina hiqada qudi i to ne bi bila lo{a varijanta da je na vreme sprovedena, da je neko razmi{qao o tome.
779
Voditeq: Evo, gospodine [e{eq, do{li smo na sam kraj emisije

Razgovor s povodom. Da li èlite mo`da da se kao potpredsednik Vlade obratite na{im gledaocima?
Dr [e{eq: Skoro dva sata se obra}am neprekidno gledaocima i kao
potpredsednik Vlade i kao predsednik Srpske radikalne stranke. Ovo je
moje prvo gostovawe na va{oj televiziji i nadam se da ne}e biti i posledwe.
Voditeq: Evo, ve} je otvoren poziv da gostujete ponovo u na{im emisijama. Hvala vam {to ste bili na{ gost.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, bila je ovo emisija Razgovor s povodom. Gost u na{oj emisiji bio je potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav [e{eq. Hvala na pa`wi i prijatno ve~e.
XXXVIII
VANREDNI VANPARLAMENTARNI IZBORI
NAJBOQI NAÎN DA SE IZA\E IZ KRIZE
Intervju sa Dubravkom Keni}, 9. maj 1998. godine
Dubravka Keni}: Izbori u Crnoj Gori su 31. maja. Na{ gost je predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobar dan, pozdravqamo vas.
Dubravka Keni}: Ovi izbori su po mnogo ~emu izuzetno va`ni. To je
ve} konstatovano i u {tampi i u javnosti, politi~koj osobito, a to je jasno i svakom gra|aninu Crne Gore. Mi kaèmo sudbonosni, jer se de{avaju u jednom delikatnom trenutku za celokupnu Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa i Crnu Goru. Dakle, kako vi gledate trenutak u kome se ovi izbori de{avaju i va`nost ovih izbora za Crnu Goru i Jugoslaviju u celini?
Dr [e{eq: Ovi izbori su veoma va`ni iz vi{e razloga. Pre svega
zbog politi~ke krize koja se komplikuje u Saveznoj Republici Jugoslaviji i koja je u sadejstvu sa dubokom ekonomskom krizom, socijalnom bedom, i pre svega stranim pritiscima na na{u zemqu i poku{ajima zapadnih sila da nam otmu Kosovo i Metohiju. Strane sile èle i rascep zajedni~ke dràve, odvajawe Crne Gore od Srbije, slom Savezne Republike
Jugoslavije i to je jedan od wihovih kqu~nih ciqeva.
U Crnoj Gori situacija je komplikovana zbog rascepa u biv{oj vladaju}oj Demokratskoj partiji socijalista, zbog rascepa koji je doveo do
nove polarizacije na politi~koj sceni Crne Gore i koji je toliko dubok
da je u jednom trenutku zapretio i oruànim obra~unima suprotstavqenih strana.
Ovi vanredni parlamentarni izbori su najboqi na~in da se iza|e iz
krize. Svi drugi na~ini i svi drugi modeli mogli bi da budu tragi~ni.
780
Ovog puta na{ ciq je da se izborimo za {to legitimnije, legalnije, demokratskije izbore, da izbori budu pod strogom kontrolom, koliko je to
mogu}e, i da se manifestuje istinska izborna voqa naroda.
Mi imamo veoma lo{e iskustvo kao Srpska radikalna stranka u dosada{wem politi~kom ìvotu Crne Gore. Dok je Demokratska partija
socijalista bila jedinstvena, ona je bila pravi politi~ki hegemon, povla~ila je izvesne nedemokratske poteze. Ti potezi su nama nanosili
stra{nu {tetu i ugroàvali na{ politi~ki opstanak. Javnost u Crnoj
Gori je upoznata {ta su sve preìvqavali srpski radikali. Hapsili su
nas, maltretirali, progonili. Meni su dve godine zabrawivali ulazak u
Crnu Goru, kr{ili Ustav i zakon pri tome, i na kraju nam oteli i registraciju u Ministarstvu pravde Crne Gore, pa smo morali da formiramo novu politi~ku partiju, koja je u svom nazivu imala i moje ime, kako
nam je vi{e niko ne bi mogao oteti.
Dubravka Keni}: Ako dozvolite da vas prekinem za trenutak, to se
de{ava, ~ini mi se, i ovih dana Srpskoj radikalnoj stranci dr Vojislav
[e{eq u Crnoj Gori, bar u nekim gradovima.
Dr [e{eq: [ta se de{ava?
Dubravka Keni}: Niste pro~itali, u Brusiwu je bio jedan napad na
strana~ke prostorije?
Dr [e{eq: Nije to bio napad na strana~ke prostorije, nego je grupa
razularenih muslimana i [iptara napala aktiviste Srpske radikalne
stranke koji su delili propagandni materijal i lepili strana~ke plakate, wih nekoliko stotina je napalo na{e aktiviste. Uzvikivali su: ovo
nije Srbija, ovo nije Crna Gora, ovo je Velika Albanija, ovo je Turska,
~ak je i policija intervenisala. Neki su i privedeni, ali aktuelna vlast
u Crnoj Gori, izgleda, ne èli da mnogo quti muslimanske i {iptarske
ekstremiste, pa su sve u~inili da se stvar zata{ka. âk je bilo saop{tewe predsednika Op{tine Plav, u ~ijem sastavu je Brusiwe, da je Srpska
radikalna stranka iz propagandnih razloga naduvala sam incident.
Nama nije ciq da se zao{travaju politi~ke prilike u Crnoj Gori.
Nama nije ciq da se izazivaju incidenti, ali u svakom slu~aju, ne damo na
sebe i ne damo svoje. I ne}emo dozvoliti da iko spre~ava na{e aktiviste da obavqaju redovne strana~ke zadatke. A to je jedan, rekao bih, sporedan incident u svemu ovome. Reìm ~ini neke druge poteze kojima poku{ava dovesti u pitawe kredibilitet, moralni kredibilitet Srpske
radikalne stranke.
Recimo, u jednom trenutku iz vedra neba pa u rebra, {to bi narod rekao, jedan od onih od strane policije napumpanih svedoka u tom procesu
u Bijelom Poqu, mene progla{ava organizatorom i finansijerom otmice grupe putnika u [trpcima, koja je posle bila likvidirana s druge
strane Drine. To je jedna apsolutna nebuloza, ali je imala prioritet u
svim crnogorskim dràvnim i drugim medijima. Sad su shvatili iz moje
reakcije i iz podsmeha javnosti da su preterali, i onda je sud odlu~io da
se su|ewe odloì za 3. jun, dakle, posle izbora. U ovom trenutku je to
trebalo da bude jedan politi~ki balon. Balon se po~eo okretati protiv
svojih inspiratora i inspiratori su odlu~ili da od toga odustanu.
781
S druge strane, Tanjug je bio ume{an u neke intrige protiv Srpske

radikalne stranke. Mogli ste pro~itati, recimo, odbor u Mojkovcu se
otcepio i prikqu~io Srpskoj narodnoj stranci, Bojovi}evoj itd. Sve su
to izmi{qotine. Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori je izvanredno
dobro organizovana. Mi smo uspeli da se oporavimo od svih tih udara reìma, a o tome svedo~i ~iwenica da smo prvi podneli listu kandidata za
republi~ke poslanike.
Zakon je traìo 4.500 potpisa. Mi smo obezbedili preko 8.600 potpisa. Zatim, prvi smo u mnogim op{tinama podneli liste kandidata za op{tinske odbore. Jedna smo od retkih stranaka koja }e imati i liste kandidata u svim op{tinama.
Dubravka Keni}: Ovo vas pitam i zbog toga {to to na jedan na~in govori i o tom miqeu u kome se odràvaju ovi izbori u Crnoj Gori. Vi ste
na po~etku ovog razgovora kazali da }ete sve u~initi da to budu regularni izborni uslovi. Dakle, da li }e biti regularnih izbornih uslova ako
imamo ovakvu medijsku situaciju u Crnoj Gori, ako imamo ovakve napade,
ako imamo poku{aje kompromitacije preko tog su|ewa za otmicu u [trpcima i ako imamo, mo`da je to najva`nije, ~iwenicu da su ve} utvr|ene
tzv. mrtve du{e u tim spiskovima bira~a? [ta sada Srpska radikalna
stranka moè da uradi?
Dr [e{eq: Ja prethodno moram jednu stvar da naglasim, da su u Crnoj Gori usvojeni prili~no dobri, solidni izborni zakoni. Zakon o ravnopravnom tretmanu u medijima itd. Sada je ciq da se to do kraja realizuje. Jedno je ono {to pi{e u zakonu, a drugo je uobi~ajena praksa u izbornim turnusima i u Crnoj Gori.
Mi smo se kao opoziciona politi~ka partija mnogo obradovali rascepom vladaju}e politi~ke stranke. Jedna opoziciona partija nema {ta
lep{e da poèli od rascepa reìma. I taj rascep vladaju}e politi~ke
partije izneo je mnoge istine u javnost o kojima mi ranije nismo znali.
Mi smo ~esto kao politi~ki konkurenti, kao opozicionari napadali reìm, iznosili razne optu`be. Uglavnom su te na{e optu`be bile argumentovane, ali mnoge stvari nismo sami znali. O tome su progovorili
akteri ovog raskola.
Sam raskol je doneo demokratizaciju politi~kih prilika u Crnoj
Gori. Ne voqa i jedne i druge strane, nego sam rascep je po sebi doveo do
te demokratizacije, jer su jedni o drugima po~eli da govore maltene sve
{to su znali. I ako su i jedni i drugi samo deset odsto u pravu, to je ve}
zastra{uju}e i to govori da su dosada{we prilike bile uveliko nedemokratske. Saznali smo, recimo, za izbore 1996. godine da su falsifikovani, da su radikalima prakti~no oteti mandati i da su u Skup{tini Crne
Gore, iako smo se izborili bar za nekoliko mandata, prikazali da imamo
samo 13.000 glasova. Imali smo vi{e. Nismo imali solidnu kontrolu.
Ovog puta }emo imati solidniju kontrolu i ovog puta rascep me|u nekada{wim partijskim kolegama je toliko dubok da }e sve da u~ine da jedni
druge kontroli{u do kraja.
Ono {to je sada problem, to je problem kompjuterske obrade bira~kih spiskova. A mi smo odmah ukazali na taj problem u Podgorici, kada
782
smo podneli listu kandidata za op{tinske odbornike. Jednu ~etvrtinu

na{ih potpisnika proglasili su nepostoje}im. Rekli su da ih nema u bira~kim spiskovima. A to su qudi koji su neprekidno ìveli u Podgorici i glasali na svojim bira~kim mestima, od izbora do izbora, uvek isti
i dugogodi{wi aktivisti Srpske radikalne stranke. Kada smo to javno
saop{tili, onda se Op{tinska izborna komisija pravdala kako nisu sasvim zavr{eni bira~ki spiskovi, da nisu stigli jo{ da te qude unesu u
bira~ke spiskove. Ali taj trend je ostao. Dosta se govori i o spekulacijama sa gra|anima Srbije koji su se odjavqivali i prijavqivali u Crnoj
Gori da bi tamo legalizovali strane polovne automobile pod povoqnijim uslovima, po{to su i wih ubacili u bira~ke spiskove, a na izborima
se uglavnom ne}e pojaviti, zna~i, postoji mogu}nost dodatne spekulacije. Na{ je ciq da imamo kontrolu na svim bira~kim mestima, da sara|ujemo i sa drugim partijama oko kontrole na bira~kim mestima i da se bilo kakva eventualna nepravilnost na vreme otkrije, ìgo{e, da se kontroli{u zapisnici, jer kontrolu zapisnika moèmo izvesti uz centralizovanu kompjutersku obradu podataka.
Izbori na Balkanu su uvek bili problemati~ni. Tamo gde evropske
sile organizuju izbore ima mnogo problema, ~ak su, recimo, gori izbori
na podru~ju Republike Srpske nego u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Tamo je bilo mnogo vi{e falsifikata, laìrawa i sli~no. A mi moramo da se borimo da izbori budu {to objektivniji, otvoreniji, pod {to
ve}im stepenom kontrole.
Dubravka Keni}: Dakle, da svedemo ovaj deo razgovora vi smatrate
da su izborni uslovi formalno, onakvi kakvi jesu, zadovoqavaju}i da
Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq iza|e na izbore, jer ste
vi prvi podneli prijave.
Dr [e{eq: Formalni uslovi su u redu. Tu nema nikakve sumwe. Sada,
idemo na one su{tinske. Ne}emo unapred nikoga da sumwi~imo, ukazujemo na ono {to do sada nije bilo u redu, da se zna u javnosti, a spremamo se
da maksimalno kontroli{emo odvijawe izbora na bira~kim mestima.
Dubravka Keni}: [ta Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq moè da ponudi crnogorskom bira~kom telu? Ja vas molim da u
ovom delu razgovora poku{amo analizirati politi~ku scenu Crne Gore.
Dakle, ko su va{i politi~ki konkurenti i kako vi gledate na raspored
snaga sada, nakon velikog raskola u vladaju}oj stranci?
Dr [e{eq: Pa, na izborima }e se o~igledno pojaviti desetak politi~kih partija, ali kada je re~ o ozbiqnim politi~kim strankama, onda
se one svode na mnogo mawi broj. Postoje dva krila biv{e jedinstvene
Demokratske partije socijalista, ~iji je neprikosnoveni lider Milo
\ukanovi}, a ~iji je predsednik Milica Pejanovi}-\uri{i}, a postoji
i Socijalisti~ka narodna partija, ~iji je predsednik Momir Bulatovi}.
To su dve najja~e politi~ke partije. Mi to moramo da priznamo. Glavna
bitka se vodi me|u wima.
Od drugih politi~kih stranaka va`na je Srpska radikalna stranka
i Liberalni savez. Ne bih mogao sada da tvrdim koja je od na{e dve stran783
ke sna`nija. Li~no sam ube|en da su radikali sna`niji, ali o~igledno je

da }e se i jedna i druga stranka pojaviti u parlamentu. I u parlamentu }e
se pojaviti muslimanske i albanske stranke. U kom procentu, to }emo videti na ovim izborima. U svakom slu~aju, to su sna`nije stranke koje
uìvaju poverewe ve}eg procenta {iptarskih i muslimanskih glasa~a.
[to se drugih stranaka ti~e, ne verujem da }e osvojiti cenzus, s tim
{to }e Demokratska partija socijalista izvestan broj mandata dodeliti
Kilibardi i Rak~evi}u, odnosno Narodnoj stranci i Socijaldemokratskoj partiji, iako te dve stranke same na izborima ne bi sigurno ni{ta
postigle. Otprilike }e tako biti komponovan i crnogorski parlament
posle izbora, a ja ne bih mogao da dajem prognoze koliko }e koja stranka
imati glasa~a.
U svakom slu~aju, o~ekujem da }e Srpska radikalna stranka biti sna`na parlamentarna stranka. Ube|en sam da }emo dosti}i i presti}i na{
maksimum iz 1992. godine, a to je bilo 25.000 glasa~a. Mislim da }emo
ovog puta imati vi{e. Temeqito smo se spremili za ove izbore, i u organizacionom pogledu i u propagandnom pogledu. Mislim da smo imali najboqi propagandni materijal, da smo na vreme krenuli sa predizbornom
kampawom i da u javnom su~eqavawu sa srpskim radikalima na{i politi~ki konkurenti zapravo nemaju nikakvu {ansu.
Dubravka Keni}: Koja je tema kqu~na u ovom ~asu?
Dr [e{eq: Mislim da imamo tri kqu~ne teme. Pitawe zajedni~ke
dràve Srbije i Crne Gore Savezne Republike Jugoslavije i politi~ka prepucavawa politi~kih stranaka na samu su{tinu te teme. A onda,
ekonomska i socijalna pitawa. Od drugih politi~kih ~inilaca u Crnoj
Gori postoje neke stranke koje su nam bliè u ekonomskim i socijalnim
pitawima, postoje neke stranke koje su nam bliè kada su u pitawu odnosa prema zajedni~koj dràvi. Nemamo potpunih istomi{qenika nigde,
ali nastupamo veoma konstruktivno. Ne èlimo ve~ite sukobe ni sa jednom strankom. @elimo svima u lice da kaèmo sve {to mislimo, ali u
nekoj mirnijoj atmosferi.
Mislimo da je Srpska radikalna stranka od po~etka ove godine mnogo doprinela da se smire politi~ke strasti u Crnoj Gori i da se izbegne
ono najgore. Mi }emo i ubudu}e tako da se pona{amo. Nastupa}emo veoma
konstruktivno. Ne samo u predizbornoj kampawi nego pogotovo posle izbora, u vreme konstituisawa nove vlade Crne Gore. Mi o~ekujemo da nijedna politi~ka partija pojedina~no ne}e osvojiti parlamentarnu ve}inu, da }e biti nu`ne izvesne koalicije. Mi se u principu zalaèmo za
naj{iru koaliciju i ube|eni smo da bi u sada{wim uslovima ta naj{ira
koalicija u Crnoj Gori mnogo doprinela da se re{e ovi nagomilani problemi.
U svakom slu~aju, mi insistiramo na neprikosnovenosti zajedni~ke
dràve. Protiv toga smo da bilo ko dovodi u pitawe jedinstvo Srbije i
Crne Gore. Mi smo za ubrzane ekonomske reforme, za socijalnu pravdu,
za borbu protiv kriminala, za ono {to ~ini osnovnu programsku orijentaciju Srpske radikalne stranke.
784
Znate, desilo se ne{to {to je mnogima neverovatno. Na{i izraziti

ideolo{ki protivnici iz reda istaknutih intelektualaca u Beogradu,
poput Qubomira Mayara, Mla|ana Dinki}a i drugih, izuzetno cene ekonomski program Srpske radikalne stranke. Nepodeqeno je mi{qewe da
je ekonomski program Srpske radikalne stranke trenutno najboqi u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Na{ ekonomski program je izrazito liberalnog karaktera u ekonomskom smislu, nikada ne odustajemo od principa socijalne pravde.
Na{ politi~ki program je zasnovan na elementarnim demokratskim
principima, na~elima modernog pravnog poretka, tako da smo stranka
izrazito demokratskog karaktera i liberalne koegzistencije.
Dubravka Keni}: Rekla bih da je u celoj javnosti to vi{e nego sporno da ste vi stranka demokratskog karaktera i sa liberalnim opredeqewima.
Dr [e{eq: Dobro, kod dosta qudi to nikako nije sporno. To je sporno kod sitnih yangrizavih politi~kih protivnika koji ne znaju {ta bi
od muke, jer ne mogu da nam dosko~e ni u jednom pitawu politi~kog, ekonomskog, socijalnog i nacionalnog ìvota, pa nas onda poku{avaju oblepiti raznoraznim etiketama u koje ni sami ne veruju.
Dubravka Keni}: Jedno od najbitnijih pitawa va{ odnos prema nacionalnom, a i dràvnom sistemu. Za mnoge, pa da kaèm i za takozvane
nezavisne medije u Beogradu, a i Podgorici tako|e, va{a stranka ima jedan izrazito nacionalisti~ki, {ovinisti~ki, a neki kaù ~ak i fa{isti~ki stav prema ostalim narodima i nacionalnim mawinama. Ja vas
molim da komentari{ete takve stavove o vama.
Dr [e{eq: I oni koji nas optuùju da smo fa{isti ne veruju u tu
optu`bu. To je samo jedna floskula koja sluì kao po{tapalica u politi~kom ìvotu u nedostatku bilo kakvih validnih argumenata. [ovinisti nikada nismo bili a jesmo nacionalisti, {to zna~i patriote. Mi
smo srpski nacionalisti. Mi smo za jedinstvo svih srpskih zemaqa, za
osloba|awe okupiranih srpskih teritorija, naravno, u doglednoj perspektivi, jer smo svesni da su sad nadvladale zapadne sile koje imaju izrazito antisrpske politi~ke stavove i tendencije na Balkanu, ali mi ne
odustajemo od onoga {to je na{e. Mi smo stranka koja se zalaè za politi~ki unitarizam, za unitarnu vladavinu srpskog naroda i svih gra|ana
ove dràve, ali mi priznajemo Ustav Savezne Republike Jugoslavije,
priznajemo Srbiju i Crnu Goru kao ravnopravne federalne jedinice i
borimo se za svoje ciqeve izrazito demokratskim sredstvima. Nikada ne
primewujemo nasiqe u politi~koj borbi.
Dubravka Keni}: Ovih dana, nedeqa pa i meseci, celokupnu jugoslovensku javnost zaokupqa veliki problem, Kosovo i Metohija. Mi smo u
proteklim nedeqama sahrawivali na{e policajce i poginule. Iz Albanije, u to vi{e nema nikakve sumwe, prevozi se oru`je itd. Na drugoj
strani, jedan deo politi~ke javnosti u Jugoslaviji na to gleda gotovo
blagonaklono i sa razumevawem. Ja vas molim da komentari{ete situaciju oko Kosova i Metohije, {ta je pravi razlog terorizma koji se tamo
javqa i kakve su perspektive razre{ewa takozvanog kosovskometohij785
skog pitawa. Pitam, zato {to je to tako|e vezano i za izbore u Crnoj Gori, jer smo ~uli razli~ite izjave nekih prvaka politi~kog ìvota Crne
Gore, koji kaù, to je va{ problem, a ìvimo u zajedni~koj dràvi.
Dr [e{eq: Terorizam podsti~u zapadne sile, ~iji je ciq da se Kosovo odvoji od Srbije. Zapadne sile su svesne da nema nikakvog pravnog
osnova za potpuno odvajawe Kosova i progla{ewe nezavisne dràve. U
prvoj fazi bi samo èleli da ga odvoje od Srbije i proglase ravnopravnom federalnom jedinicom u Saveznoj Republici Jugoslaviji, {to je za
nas najgora mogu}a varijanta. Mi ne smemo ni po koju cenu dozvoliti izdvajawe Kosova i Metohije iz sastava Srbije. Kosovo }emo braniti svim
sredstvima. Mislim da je to nepodeqeno mi{qewe ogromne ve}ine gra|ana i Srbije i Crne Gore.
Gra|ani Srbije su se ve} na referendumu izjasnili protiv bilo kakvog stranog me{awa u na{e unutra{we poslove, i mi }emo taj princip
odràti. U Crnoj Gori dolazi do jednog velikog raskoraka izme|u stavova aktuelnog reìma i naroda. Ogromna ve}ina naroda je za to da se sa~uva Kosovo po svaku cenu, a reìm poku{ava na neki na~in da usaglasi
svoje politi~ke stavove sa ciqevima zapadnih sila, i u dva navrata aktuelni reìm u Crnoj Gori se postavio veoma neprincipijelno.
Prvi put, kada su wegovi ~elnici insistirali na stranom me{awu,
stranim posrednicima, i drugi put kada su osudili referendum u Srbiji
i suprotstavili se odràvawu tog referenduma. To su velike politi~ke
gre{ke koje govore o nervozi aktuelnog reìma Demokratske partije socijalista u Crnoj Gori, i ube|en sam da }e im se ti politi~ki stavovi
osvetiti na predstoje}im izborima.
Dubravka Keni}: Molim vas da komentari{ete izjavu aktuelnog
predsednika Crne Gore.
Dr [e{eq: Pa, ne moè da povu~e te qude, on ne moè da se postavi
iznad Ustava i zakona i ne moè da kr{i ustavne principe. Vojska je u iskqu~ivoj nadle`nosti savezne dràve. On nema na~ina da povu~e te regrute. [to se ti~e saveznog nivoa vlasti, on je samo ~lan saveznog, Vrhovnog saveta odbrane i ni{ta vi{e. U Vrhovnom savetu odbrane su tri
~lana i on ne moè svoju voqu da provede kroz Vrhovni savet odbrane,
osim u slu~aju da mu jedan od preostalih ~lanova ukaè poverewe. A na
vanustavan i vaninstitucionalan na~in, jednostavno, ne moè da se pona{a, jer bi tu savezna dràva bila prinu|ena da interveni{e.
Dubravka Keni}: Pa ipak, to stvara odre|enu atmosferu, qudi se jo{
uvek se}aju raspada Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije,
pamte da se stvari nisu kretale tek tako. Da li vas to podse}a na istoriju?
Dr [e{eq: Ne podse}a me u toj meri kako vi to saop{tavate, iz jednostavnog razloga {to su Srbijanci i Crnogorci ipak jedan narod. Kako god da se nazivali, jedan smo narod. I tu nema nikakve sumwe. Ne moè u Crnoj Gori da pro|e nikakva separatisti~ka opcija. Ogromna ve}ina gra|ana Crne Gore odbija bilo kakav separatizam, i sada{wi reìm
se do sada ~uvao od bilo kakve identifikacije sa separatistima. Sada786
{wi reìm nastoji da se predstavi kao reìm jugoslovenske orijentacije, odnosno orijentacije koja ide u pravcu o~uvawa zajedni~ke dràve. E,
konkretni potezi su za svaku osudu. Neke od tih poteza ja sam naveo, a neki su potezi aktuelnog predsednika Mila \ukanovi}a.
Dubravka Keni}: Kakva je pozicija Crne Gore u takozvanoj me|unarodnoj zajednici? Kada vas ovo pitam, imam u vidu posledwu turneju, kako to crnogorska {tampa saop{tava, vrlo uspe{nu, predsednika Crne
Gore po zemqama Zapadne Evrope i Americi, pa i to da se u krugovima
me|unarodne zajednice traì re{ewe kako bi se iz sankcija izdvojila
Crna Gora. O kakvoj se tu politici radi?
Dr [e{eq: Ja kao politi~ki protivnik aktuelnog reìma nemam
ni{ta protiv toga {to ~elnici tog reìma putuju po svetu. To je dobro
{to putuju. I treba da putuju ako je to korisno za na{u zemqu, ali sam
ube|en da su ove posledwe turneje sra~unate kao sredstvo predizborne
kampawe, da su tempirane pred predstoje}e izbore, da te turneje nemaju
nikakve konkretne rezultate, ni na ukupne ekonomske i politi~ke prilike u na{oj zemqi, pa ni u Crnoj Gori kao jednom delu na{e zemqe, a politi~ki nastupi aktuelnih politi~kih ~elnika mi se nimalo ne svi|aju i mislim da su pogre{ni i da }e wima samima naneti {tetu na ovim
predstoje}im izborima.
Dubravka Keni}: Da li Crna Gora ima neki druga~iji imiy, da tako
kaèm, ili boqi imiy nego...
Dr [e{eq: Mislim da nema. Ta stvar imiya je ve{ta~ka po svojoj
prirodi. Strani mediji su u spoqnoj politici do kraja instrumentalizovani. Svi mediji u zapadnim zemqama. U to nema nikakve sumwe. Za wih je
dobar svako ko je u sukobu sa oficijelnim Beogradom i ko se suprotstavqa
srpskim nacionalnim interesima u globalu. I svoje proteère zapadne
sile traè i u Beogradu i u Podgorici, nesumwivo. Moè, naravno, ali
wihovi proteèri su obi~no doìvqavali fijasko na izborima i to treba da bude pouka svim politi~kim partijama u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Onaj ko se suvi{e veè za izrazite protivnike na{ih nacionalnih interesa, nema {ta da traì u na{em narodu. To je {to se ti~e same
su{tine politi~kih odnosa. Besmisleno je govoriti da je mogu}e zavesti
sankcije Srbiji, a ne zavesti Crnoj Gori. To moè tako na~elno da se proglasi, ali je u praksi neprimewivo. Drugo, nema tih sankcija koje bi se
primenile Srbiji a da ne bi imale mo`da jo{ teì u~inak Crnoj Gori.
Dubravka Keni}: Stvar koja se ~esto isti~e u stranim medijima jeste to da je Crna Gora uspela u reformskim potezima i da reìm vodi
jednu izrazito reformsku politiku koja daje rezultate. Da li je to ta~no i kako vi cenite taj takozvani reformski pristup?
Dr [e{eq: To je samo delimi~no ta~no. Postoje ekonomski potezi
sa kojima se slaèm, a pogotovu sa liberalisti~kim verbalnim nastupom. Ali u su{tini, reforme u samoj privredi daleko su od toga da su realizovane. Mislim da mnogo treba na tome da se radi, a u samom procesu
privatizacije ima nedostataka mnogo, mnogo nepravilnosti i mnogo
prostora za kriminalne radwe. Mislim da taj koncept privatizacije koji je primewivan nije dobar.
787
Dubravka Keni}: Drugi, mo`da i preteruju, govore da je Crna Gora

postala dràva {verca, kriminala, i tih nekih sivih, crnih ekonomskih
delatnosti. Da li su i to preterane ocene?
Dr [e{eq: Nisu preterane ocene, jer to je uobi~ajena, dosta ~esta
pojava. I Srpska radikalna stranka je proteklih godina ~esto o tome govorila. Naravno, to je zahvatilo celu Saveznu Republiku Jugoslaviju,
ali je intenzivnije u Crnoj Gori, pogotovu kada je re~ o tim prekomorskim {vercerskim kanalima, ili prekojezerskim {vercerskim kanalima, i nije nimalo slu~ajno {to i neki mafija{ki krugovi u posledwe
vreme traè uto~i{te na crnogorskoj obali. Ose}aju se tu ne{to sigurnijim nego na italijanskom tlu, i to je jedan od indikatora da je situacija na tom planu veoma opasna, da je sprovedena tako da bi dràvni organi
morali mnogo efikasnije da se postave u suzbijawu takvih pojava.
Dubravka Keni}: Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq,
nastavqamo razgovor o analizi aktuelnog stawa u Crnoj Gori, pa vas molim da kaète {ta je to {to bi Srpska radikalna stranka ponudila crnogorskoj javnosti i crnogorskim bira~ima. Pre svega, kaìte nam o va{em nacionalnom programu, mada smo ga predstavili na po~etku razgovora, tj. u prethodnom delu razgovora, ali samo uzgred.
Dr [e{eq: Da, mi smo ovog puta specijalno za crnogorske izbore
{tampali posebno izdawe Velike Srbije sa kompletnim nacionalnim,
ekonomskim, politi~kim, socijalnim i kulturnim programom Srpske radikalne stranke u gotovo 20.000 primeraka. To je ono na ~emu mi insistiramo od osnivawa Srpske radikalne stranke.
[to se ti~e na{eg nacionalnog program, on je krajwe jasan. Mi smo
za jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe, ne samo Srbiju i Crnu Goru nego i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku
Krajinu. Mi se zalaèmo za povratak Makedonije u sastav zajedni~ke dràve, pod nekim uslovima o kojima bismo se dogovorili na dràvnom nivou. Znate, mi nemamo nameru da teramo Makedonce da budu Srbi. Daleko od toga. Ako mi nismo zaista isto, onda smo veoma, veoma sli~ni i mi
Srbi nemamo na belom svetu nekog sli~nijeg naroda od Makedonaca. Mislim da je i Makedonija u takvoj krizi da je i za wu pitawe povratka u
zajedni~ku dràvu, pitawe opstanka, a kako }emo to urediti, to je opet
stvar demokratskih poteza u najvi{im parlamentarnim strukturama.
Dubravka Keni}: Da li je to nacionalna dràva srpskog naroda u toj
varijanti i kakav je poloàj nacionalnih mawina?
Dr [e{eq: Mi smo za dràvu gra|ana. Ako ste primetili, ni u Srbiji se nismo nikada zalagali da se ona progla{ava nacionalnom dràvom. Bitno je da svi Srbi budu u sastavu te jedinstvene dràve, a dràva
da se izgradi na gra|anskom principu uz pripadnike svih nacionalnih
mawina, svih etni~kih grupa, sve verske zajednice da budu apsolutno ravnopravne.
Dubravka Keni}: Da li to zna~i da Srpska radikalna stranka ne bi
pristala i ne pristaje ni na kakvu vrstu teritorijalne autonomije kada je
re~ o mawinskim narodima u gra|anskoj Saveznoj Republici Jugoslaviji?
788
Dr [e{eq: Apsolutno ne prihvatamo nikakve teritorijalne autonomije. Za nas je zate~eno stawe postojawe dve autonomne pokrajine u
Srbiji. Mi smo protiv bilo kakvih novih autonomija.
Dubravka Keni}: Pogled na mawinska prava.
Dr [e{eq: Mi se zalaèmo za maksimalno po{tovawe svih me|unarodnih normi na tom planu, a u na{oj zemqi, u celoj Saveznoj Republici
Jugoslaviji, pa tako i u Srbiji i Crnoj Gori, mawinama su zagarantovana mnogo ve}a prava nego {to se propisuje u Ujediwenim nacijama, Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradwi i Savetu Evrope. Mi smo
upravo objavili specijalno izdawe Velike Srbije u kojoj smo {tampali sva relevantna dokumenta o ove tri me|unarodne institucije koja se
ti~u pitawa nacionalnih mawina i uputili smo javni poziv vladama
Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije i Severne Irske, Republike Francuske, Savezne Republike Nema~ke i Italije da se izjasne {ta je to {to mi u Saveznoj Republici Jugoslaviji, bilo u Srbiji, bilo u Crnoj Gori ne po{tujemo a {to se odnosi
na me|unarodno priznate principe regulisawa prava nacionalnih mawina. Da se lepo izjasne, da vidimo {ta je to {to kod nas nedostaje, pa
sluì wima za vo|ewe antisrpske politike, za stalne pritiske i pretwe sankcijama i uspostavqawe sankcija protiv na{e zemqe.
Dubravka Keni}: Na Kosmetu posebno.
Dr [e{eq: Kosovo i Metohija. Kosmet je jedna kominternovska
kovanica. Mislim da te kovanice jednostavno treba izbaciti iz na{e
politi~ke i javne terminologije.
Dubravka Keni}: Pokrajinu koja se zove Kosovo...
Dr [e{eq: Metohija je Metohija.
Dubravka Keni}: Neke stranke, tako|e, traè neka dodatna prava...
Dr [e{eq: Nema nijedna stranka. Ja sam nedavno prilikom jednog
politi~kog nastupa rekao: nikakva nova kovanica, da nas ne zamajavaju
tim novim terminima. Sada wih progla{avati Bo{wacima, to je sme{no. Ja sam Bo{wak. Ja sam ro|en u Sarajevu i moji roditeqi su Bo{waci ro|eni u Hercegovini, na{a porodica je vekovima tu ìvela. Ja sam
Bo{wak. A ne oni iz Roàja, ili iz Plava, ili iz Bijelog Poqa, ili Novog Pazara, koji Bosnu nikad nisu ni videli. Kako oni mogu biti Bo{waci?
Dubravka Keni}: Imam utisak da ste rekli, da ste stranka liberalne orijentacije.
Dr [e{eq: Prvo, zalaèmo se za potpunu privatizaciju, da se privatizuje sve {to se moè privatizovati a {to nije neophodno za normalno funkcionisawe dràve. To su javna i dru{tvena preduze}a. Ali da
proces privatizacije, pre svega, ide javnom licitacijom uz postizawe
najve}e cene i omogu}avawe prodaje za gotov novac. Tim gotovim novcem
mi moèmo re{avati socijalne probleme, a onda ga ulagati u gradwu, pre
svega saobra}ajne infrastrukture, i na{a opsesija je autoput od Beograda do Podgorice koji bi definitivno vezao na adekvatan na~in Srbiju i
Crnu Goru, za dva-tri sata smawio udaqenost dve srpske prestonice.
789
Zatim, mislimo da treba izvr{iti reforme ekonomskog sistema i u

Crnoj Gori i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i na saveznom nivou se zalaèmo za ukidawe kvota izvozno-uvoznih kontingenata, mo`da da se povisi carinska stopa za izvestan procenat, ali da u principu i uvoz i izvoz budu slobodni, a ne da se pojavquju razni mafija{ki klanovi i korupcija radi dobijawa odre|enih dozvola za uvozno-izvozne poslove.
Drugo, mi se zalaèmo za smawivawe poreske stope, stope doprinosa, i evo, kao koalicioni partner u Vladi narodnog jedinstva u Srbiji mi
smo se zajedno sa ostalim strankama dogovorili da se ide na radikalno
smawivawe stope doprinosa i poreza na plate, sa 124% na 98%, zna~i, za
26%, a u perspektivi idemo daqe na to smawivawe. Idealno bi bilo da
stopa doprinosa i poreza na plate bude negde oko 50%. [ta time postièmo? Time postièmo osloba|awe platnih fondova, omogu}avamo firmama da pove}avaju plate prakti~no za 13%, u perspektivi za mnogo ve}i
procenat, omogu}avamo im da pove}aju broj zaposlenih, a stvaramo uslove da privatnici koji su do sada zapo{qavali radnike na crno nemaju vi{e nikakve potrebe da kr{e zakon, nego da poèle da legalizuju radni
odnos sami. S druge strane, efikasnom kontrolom mi }emo suzbiti pojavu zapo{qavawa na crno, jer ona je veoma nepovoqna upravo za onoga ko
se zapo{qava i za dràvu, ali pre svega za wega, jer mu se ne reguli{e
radni sta`, zdravstveno osigurawe i sli~no.
Dubravka Keni}: Privatizacija je u toku.
Dr [e{eq: Na{ je princip da je najgora privatizacija boqa od nikakve privatizacije. Imamo mnogo primedbi na sam proces te privatizacije i smatramo da on nije bio dobar, da je trebalo i}i na privatizaciju
putem javnih licitacija, da to bude iskqu~ivi model, a da se unapred dodeli koliki procenat akcija moè da se podeli radnicima besplatno,
recimo 10% besplatno svim radnicima linearno koji su zaposleni u
preduze}u, i kroz vau~ere 10% svim gra|anima.
Uvek isti princip treba da vaì u svim firmama, a ne da zavisi od
politi~ke voqe mo}nika koji privatizuju firmu i da zavisi od konkretnih interesa qudi iz vlasti. Dakle, izbegavamo bilo kakve {pekulacije,
10% ide besplatno radnicima zaposlenima u firmi koja se privatizuje,
10% kroz vau~ere svim gra|anima koji èli da kupuju ili da raspolaù
svojim vau~erom na bilo koji na~in, a 80% se prodaje za gotov novac onome ko najvi{e ponudi na javnoj licitaciji, nakon {to se izvr{i procena minimalne cene.
Dubravka Keni}: Kada je re~ o terminima...
Dr [e{eq: Ja mislim da ti termini nisu dobri, pogotovu taj termin tranzit. Mi moramo i}i na privatizaciju da bismo okon~ali sve
elemente zaostalog komunisti~kog upliva u na{u ekonomsku krizu. Bez
privatne svojine nema daqe ekonomije. To je op{teutvr|ena istina u celom svetu i {to se pre otarasimo dru{tvene svojine, pre }emo iza}i iz
ove krize. Sa dru{tvenom svojinom kao dominantnim oblikom svojine,
jednostavno, nema izlaska iz ekonomske krize i to treba svima da bude
jasno.
790
Dubravka Keni}: Kada je re~ o privatizaciji, de{ava se stravi~no socijalno raslojavawe me|u stanovni{tvom, imamo neke brze bogata{e, imamo stra{no siroma{ne slojeve. Da li postoji u Srpskoj radikalnoj stranci ideja o tome kako amortizovati na socijalnom planu te posledice?
Dr [e{eq: To je mogu}e samo jednim ovakvim ~istim oblikom privatizacije. Tamo gde imamo komplikovane oblike privatizacije, redovno se
pojavquje kriminal, otima~ina, spremaju se za privatizaciju mnogi direktori dru{tvenih firmi i namerno upropa{}avaju svoje preduze}e, svode
ga na najniè grane da bi ga {to jeftinije otkupili. Svaka privatizacija papirologijom tako|e se pretvara u otvoreni kriminal.
Mi moramo ne{to da nau~imo iz iskustava komunisti~kih zemaqa
koje su ve} uvele privatizaciju i ne sme nam se dogoditi da ponavqamo
wihove gre{ke, a gre{ke ne}emo ponoviti ako nam privatizacija bude
kristalno ~ista i jasna. To je najboqa garancija da firma ne}e propasti,
jer onaj ko ima mnogo para da kupi firmu po realno licitiranoj ceni,
on vodi ra~una da firma {to uspe{nije posluje. Da bi {to uspe{nije poslovala, on mora solidno da plati radnike, da ih motivi{e za proizvodwu i samo na taj na~in on moè povratiti uloèni kapital i ostvariti
profit. Onaj ko bez para i dinara, ili na vrlo jeftin na~in do|e do
firme, ba{ ga briga, moè firma da propadne, on rasprodaje poslovni
prostor, rasprodaje ma{ine, otpu{ta radnike, gleda da {to pre i {to
vi{e novca izvu~e, diè sidro i odlazi. Imamo i takve oblike privatizacije u celini.
Dubravka Keni}: Kakav je socijalni program Srpske radikalne
stranke?
Dr [e{eq: Mi imamo sveobuhvatan socijalni program, po kome, pre
svega, predvi|amo efikasnu za{titu najugroènijih socijalnih slojeva:
penzionera, dece, invalida, starih i bolesnih itd. Po tom na{em programu, penzijsko osigurawe mora da se zasniva na mnogim principima.
Penzija je pre svega socijalna kategorija i mi smo protiv toga da penzija zavisi od visine plate koju je neko imao. Smatramo da penzije moraju
da zavise od duìne radnog staà i od godina starosti. [to je ~ovek stariji, to je mawe sposoban za dodatni rad, a sa druge strane nas opetere}uje pojava velikog broja mladih penzionera, qudi koji odlaze u penziju u
~etrdesetim godinama. Dosta je tu falsifikovanih re{ewa, podmi}ivawa lekarskih komisija koje utvr|uju stepen invaliditeta na osnovu èqa qudi koji su pitawu, i potpla}ivawa sa wihove strane. Tu treba da izvr{imo jednu solidnu reviziju. Mi ìvimo danas u dràvi koja ima vi{e penzionera nego {to ima zaposlenih i mi moramo da vidimo koji su
uzroci takvog stawa.
S druge strane, ujedna~avamo penzije i elimini{emo one privilegije koje su qudi svojevremeno imali na osnovu razli~itih statusa, u ìvotu i uop{te. Onaj ko je imao veliku platu za vreme svog radnog veka, moè da ìvi danas komotno bez penzije. On se obogatio, i sada ima najve}u penziju. To je jedan besmislen na~in. Mi }emo i}i na jednu racionalnu reviziju u kompletnom sistemu penzijskog osigurawa.
791
Sa druge strane, moramo podràti pove}awe nataliteta u na{oj zemqi, pove}awe de~jih dodataka. De~ji dodaci ne bi smeli uop{te da kasne, moraju imati apsolutan prioritet u isplati i moramo proces privatizacije iskoristiti da popunimo fondove penzijskog osigurawa,
zdravstvene fondove, fondove iz kojih se ispla}uju de~ji dodaci, i maksimalno podsta}i qude da ra|aju {to vi{e decu.
Dubravka Keni}: Dr Vojislav [e{eq, na{ gost, predsednik Srpske
radikalne stranke dr Vojislav [e{eq...
Dr [e{eq: Ja sam predsednik Srpske radikalne stranke u celini, a
mi smo stranku morali da registrujemo mojim imenom samo u Crnoj Gori.
To je odbrana jedinstvene Srpske radikalne stranke koja je registrovana
na me|unarodnom nivou.
Dubravka Keni}: Upravo sam to htela da kaèm.
U Crnoj Gori mnogi smatraju da je ova ideja socijalne za{tite i privatizacije nerealna.
Dr [e{eq: Nije nerealna, ona je samo radikalna. Moramo sistemski
re{iti pitawa, pojednostaviti zakone...
Dubravka Keni}: Sa praznim penzionim fondovima?
Dr [e{eq: Penzioni fondovi se samo na jedan na~in mogu regulisati, pametnom privatizacijom, nikako druga~ije. Ne moè se o~ekivati da
sada{wi radnici koji su zaposleni samo svojim doprinosima popuwavaju penzione fondove. Ve} sam vam rekao, imamo vi{e penzionera nego
{to imamo zaposlenih.
Dubravka Keni}: Treba da krene taj proces proizvodwe...
Dr [e{eq: Ne moè da krene bez privatizacije, treba vremena.
Dubravka Keni}: Molim vas, prokomentari{ite i ovo, u kojoj je meri mogu}e izvr{iti ekonomski preporod Savezne Republike Jugoslavije?
Dr [e{eq: U velikoj meri, ali moramo imati strpqewa. Sada na delu mora da bude strategija preìvqavawa, a to podrazumeva da moramo
sve na{e raspoloìve resurse staviti u funkciju na najracionalniji na~in.
Dubravka Keni}: Pitam vas ovo zato {to mnogi smatraju da, izme|u
ostalog, {ansa za ukidawe sankcija je opala samom ~iwenicom da su, recimo, i radikali u{li u vladu.
Dr [e{eq: Ne, ja mislim da je ulazak Srpske radikalne stranke u
Vladu Srbije bitno stabilizovao na{u poziciju. Sada imamo stabilan
reìm, vlast koja zna {ta ho}e, vlast koja ne}e pobe}i u politi~ki kriminal, u to sam ube|en. Da su, ne daj boè, neki drugi u{li u vladu umesto srpskih radikala, nastala bi trka za luksuznim vilama, privilegijama, i niko se ne bi bavio nacionalnim, ekonomskim i socijalnim problemima.
Dubravka Keni}: Za kraj na{eg razgovora, da prokomentari{emo odnos me|unarodne zajednice prema Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj
Gori.
792
Dr [e{eq: Nije re~ o me|unarodnoj zajednici, nego o zapadnim silama i ciq je tih zapadnih sila da uni{te Srbiju i Crnu Goru, da uni{te na{u zajedni~ku dràvu, da Srbiju svedu na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka, a Crnu Goru da podvedu pod sopstvenu prinudnu upravu.
Dubravka Keni}: Znate {ta sve qudi pri~aju, za{to?
Dr [e{eq: Zato {to smo mi Srbi tradicionalni ruski saveznici.
Zapadu se ùri da Rusiju svede na {to mawe teritorije. Zapadu je jasno
da Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima. Ako Rusija sve ovo preìvi i izdrì sve ovo {to Zapad planira, onda }e Rusija u dogledno vreme
opet biti velika i mo}na sila. Znaju sve zapadne sile da smo mi Srbi ruski tradicionalni saveznici i idealno rusko upori{te na Balkanu, i
zbog toga ùre da nas svedu na {to mawu teritoriju. Zbog toga zapadne
sile podràvaju sve srpske neprijateqe, i Slovence, i Hrvate, i muslimane u Bosni, biv{oj Bosni i Hercegovini, i [iptare na Kosovu i Metohiji.
Dubravka Keni}: Ovih dana je rasvetqena afera oko oru`ja, ovih dana mi opet gledamo kako stiù novi kov~ezi sa municijom iz Albanije.
Da li neko poku{ava da izazove malo ozbiqniji rat?
Dr [e{eq: Amerikanci to èle odavno, ali se Albanci na Kosovu
i Metohiji ne daju naterati na oruàni ustanak, i zbog toga su Amerikanci prisiqeni da operi{u iskqu~ivo teroristi~kim napadima. Albanci
na Kosovu i Metohiji imaju i te kako {ta da izgube. Znaju oni kako to izgleda kada gore gradovi i sela, kada idu duge kolone izbeglica. U svakom
ratu, pre svega, ginu civili. Vojnik zna da se za{titi u ratnim dejstvima,
zna da se ukopa, zna na izvestan na~in da se obezbedi. Zato Amerikanci ne
mogu masovnije da idu na oruàni ustanak, ali teroristi u o~ajawu i u panici koja ih je zahvatila sve vi{e po~iwu da ubijaju svoje sunarodnike koji ìve kao lojalni gra|ani Srbije. U posledwe vreme gine mnogo vi{e
na{ih gra|ana albanske nacionalnosti nego gra|ana srpske nacionalnosti, upravo zbog ovakvog pona{awa albanskih terorista.
Dubravka Keni}: Da li ste uo~ili barem malu promenu u stavu mo}nih zapadnih dràva? ûli smo nedavno izjavu Bila Klintona da je Kosovo deo Srbije i posle toga podràvawe u Senatu, vrlo nespretne odgovore portparola koji nije bio spreman da odgovori {ta se to desilo u
ameri~kom stavu, dakle, ne vi{e samo o Jugoslaviji...
Dr [e{eq: Ruska diplomatija je veoma jasna u posledwe vreme, samo
ja li~no ne verujem da dolazi do bitnih promena u ameri~kom stavu, sve
dok Amerikanci prete sankcijama. Treba da odustanu od sankcija, treba
da vrate na{e brodove koji su jo{ uvek zarobqeni u ameri~kim lukama,
da ukinu sankcije i da zaista zauzmu korektan pristup, da pokaù èqu
da se problemi na Balkanu re{avaju na jedan civilizovan i demokratski
na~in. Pretwe sankcijama i uvo|ewe sankcija sigurno nisu demokratski
na~in, pogotovo pretwa upotrebom oruàne sile, pretwa da }e se NATO
stacionirati u Albaniji, da }e biti raspore|en na granici prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. Sve to ne doprinosi smirivawu tenzija, sve
to komplikuje krizu na Kosovu.
793
Dubravka Keni}: Do ove izjave predsednika SAD do{lo je nakon sastanka sa Italijanima. Da li mo`da vidite neku razliku izme|u Evrope
i Amerike?
Dr [e{eq: Razlika je veoma upe~atqiva. Italija, otkad je do{lo do
promene vlasti pre nekoliko godina, otkada su demohri{}ani oti{li sa
vlasti, otkad je sa politi~ke scene nestao Mikelis koji je vodio izrazitu antisrpsku politiku, ima veoma konstruktivan pristup i pokazuje se
kao iskren prijateq Saveznoj Republici Jugoslaviji i srpskom narodu u
celini. Italija vi{e ne pristaje tako lako na zavo|ewe neke torture
prema na{oj dràvi, i italijanska diplomatija na prethodnom sastanku
Kontakt grupe, bez obzira {to je pristala na delimi~no uvo|ewe sankcija, bitno je uticala na smawivawe tog pritiska na kome su insistirali Amerikanci. Amerikanci su krenuli èstoko, prosto ru{ila~ki, a
onda su, pod uticajem Italije i nekih drugih evropskih zemaqa, i Nema~ka je u fazi razmi{qawa i preispitivawa, te po~etne restriktivne mere ublaìli. Kako }e se daqe stvari odvijati, vide}emo, ali mi srpski
radikali izrazito cenimo italijansku oficijelnu poziciju i mislim da
je to dobar zalog za budu}i razvoj prijateqskih odnosa izme|u na{e dve
republike.
Dubravka Keni}: Evo, po{tovani slu{aoci, to su bili stavovi predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa o nekim od pitawa o kojima smo uspeli da razgovaramo u ovoj emisiji. Ja vas pitam jo{
samo ovo: za{to da glasaju Crnogorci za Srpsku radikalnu stranku dr
Vojislav [e{eq?
Dr [e{eq: Zato {to od nas boqih nema u crnogorskom politi~kom
ìvotu. Zato {to smo mi stranka od koje se najvi{e moè nau~iti, zato
{to nikada nismo pravili razliku izme|u onoga {to mislimo i onoga
{to radimo, zato {to mi ~vrsto verujemo u ono {to mislimo i radimo, i
{to konstruktivno nastupamo, {to konstruktivno delujemo na najefikasniji na~in u korist na{eg naroda i na{e dràve.
Dubravka Keni}: Hvala vam lepo.
XXXIX
POLITI^KA ODGOVORNOST SE POSTI@E
NA IZBORIMA
TV Sokobawa, 11. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Kao {to vidite, na{ i
va{ ve~era{wi gost je gospodin dr Vojislav [e{eq. Gospodine [e{eq,
dobro ve~e.
Voditeq: Vi niste prvi put u Sokobawi. Prvi put ste bili, ako me
pam}ewe sluì dobro, negde 1991. godine.
Dr [e{eq: Prvi put sam u Sokobawi bio u maju mesecu 1972. godine.
794
Tada je bila radna akcija u Sokobawi, radna akcija Morava sa dva brigadirska naseqa, jedno je bilo u Sokobawi, a jedno u Velikoj Lomnici kod
Kru{evca. Ja sam do{ao kao omladinski aktivista prvo u obilazak tog
brigadirskog naseqa u Sokobawi. A posle toga sam putovao za Veliku Lomnicu kod Kru{evca. I vi{e puta kasnije dolazio sam u Sokobawu.
Voditeq: Dobro, kao politi~ar, otprilike ste bili prvi put 1991.
godine.
Dr [e{eq: Miting smo imali 1991. godine.
Voditeq: Mnoge stvari su se od tada promenile, neke naboqe, a neke nagore. [ta je to {to je boqe nego ranije, {ta je to {to je gore nego ranije?
Dr [e{eq: U Srbiji se razvija demokratski politi~ki sistem, vi{epartijski parlamentarizam. Taj proces ide svojim tokom, uz odre|ene
probleme i te{ko}e, odre|ene nesporazume, nekada è{}e a nekada pra}en i nekim blaìm politi~kim sukobom, ali taj proces se vi{e ne moè zaustaviti. I danas je situacija u tom pogledu neuporedivo povoqnija nego te 1991. godine. Ono {to je danas lo{ije, to je dubqa ekonomska
kriza, ve}a socijalna beda i ve}i stepen ugroàvawa srpskih nacionalnih interesa od strane zapadnih sila i tradicionalnih srpskih neprijateqa.
Voditeq: U odnosu na 1991. godinu?
Dr [e{eq: U odnosu na 1991. godinu. To je bila godina raspada biv{e Jugoslavije, godina u kojoj je po~eo rat za odbranu Republike Srpske
Krajine, u kojoj se zao{travala situacija na podru~ju biv{e Bosne i
Hercegovine. Godina u kojoj su se sve separatisti~ke tendencije ose}ale
i u Makedoniji, i godina èstokih sukoba u Srbiji, èstokih politi~kih sukoba.
Voditeq: Te godine vi ste bili ~ak i u zatvoru.
Dr [e{eq: Ne, mo`da vam izgleda da sam neprekidno u zatvoru, jer
sam ~esto bio u zatvoru, ali 1991. godine nisam bio, 1990. godine sam bio
dva puta u zatvoru dok je na{a stranka bila zabrawena. Jednom sam uhap{en i osu|en zbog upisa dobrovoqaca za odlazak u Knin i potpisivawa
peticije da se sklawa Ku}a cve}a iz Beograda, a drugi put zbog demonstracija pred Saveznom skup{tinom u znak podr{ke takozvanoj revoluciji na teritoriji Republike Srpske Krajine.
Voditeq: U to vreme isti qudi koji su i danas na vlasti, ili ve}im
delom, i tada su bili na vlasti, vi tako|e u~estvujete u vlasti, odnosno
va{a stranka participira i u~estvuje u izvr{noj vlasti Republike Srbije. [ta se tu promenilo?
Dr [e{eq: Promenilo se to {to je do{lo do kompromisa vode}ih
politi~kih partija u Srbiji i formirawa Vlade narodnog jedinstva, koja za sobom ima podr{ku 192 od ukupno 250 poslanika u Narodnoj skup{tini. Mi smo sa doju~era{wim politi~kim protivnicima u{li u koalicionu vladu, jer je narod tako presudio na septembarskim izborima.
Na septembarskim izborima svaka od na{ih stranaka je poku{avala sama da osvoji vlast, sami radikali, sam levi~arski blok, a i sam Srpski
pokret obnove.
795
Do zadweg momenta, mi radikali smo se zalagali za ~etvornu koaliciju, insistirali na tome {est meseci. Me|utim, Srpski pokret obnove
je svoje u~e{}e uslovqavao na{im neu~e{}em, {to je bila prakti~no besmislena politi~ka pozicija; i po{to je Srpski pokret obnove takvim
jednim nerazumnim stavom otpao iz bilo kakve kombinacije, na{e tri
stranke su odlu~ile da formiraju koalicionu vladu na principu da ona
mora proporcionalno i u kvalitativnom i kvantitativnom smislu da odgovara odnosu snaga u Narodnoj skup{tini.
Sada ovo {to ste rekli, isti reìm, odnosno vladaju}e partije ~iji
je reìm i mene hapsio u nekoliko navrata, ~etiri puta, i neke na{e druge ~elnike, kako sa wima u koaliciju? Sve je shodno voqi naroda, politi~ari ne smeju da budu sujetni qudi, ne smeju da budu osvetoqubivi, ne
smeju da budu zlonamerni, politi~ari treba da se pona{aju u skladu sa
interesima naroda i dràve, u skladu sa interesima svoje politi~ke partije, i da svoje politi~ko pona{awe uskla|uju sa krajwim ciqevima.
Krajwi ciq je sada da se o~uva Srbija, da se sa~uva Kosovo i Metohija, i
nova vlada Srbije je konstituisana u saglasnosti koalicionih partnera
da se ni po koju cenu ne ispu{ta Kosovo i Metohija, da Kosovo i Metohija mora ostati u sastavu Srbije, da o tome ne moè biti nikakvih kompromisa i da ne dozvoqavamo bilo kakvo strano me{awe u na{e unutra{we poslove. To je temeq Vlade narodnog jedinstva.
Voditeq: Da li su socijalisti u{li po{teno sa vama u koaliciju?
Znamo da izvr{na vlast u Srbiji nije samo vlada, nego su tu i javna preduze}a, tu su i upravni odbori novih javnih preduze}a, tamo gde se stvarno
kreira neka dnevna politika, gde se donose neke bitnije i va`nije odluke za standard gra|ana, gde ministri i ne u~estvuju ba{ toliko na realni ìvot gra|ana koliko moè jedan direktor javnog preduze}a ~iji je
osniva~ republika. Da li ste vi dobili mogu}nost da u~estvujete i u tom
delu vlasti koji je tako|e strahovito bitan?
Dr [e{eq: Malo mi je besmislen prvi deo va{eg pitawa, da li su socijalisti, da li su levi~arske stranke u{le po{teno. Treba wih to pitati, a takvo pitawe se u politi~kom smislu ne postavqa. Sve tri politi~ke partije su u{le ciqno i svoj ciq su saop{tile javnosti. Sve tri politi~ke partije su u vladu u{le iz svojih strana~kih interesa i ti strana~ki interesi su uvek u prvom planu. Politika je stvar interesa. Na{ je zajedni~ki interes da na|emo minimum zajedni~kih politi~kih ciqeva i da
poku{amo zajedni~kim snagama da realizujemo te ciqeve. Svaka od ovih
stranaka koja je u{la u vladu misli da bi samostalno mogla brè i boqe
da realizuje te ciqeve. To misli i Srpska radikalna stranka.
Ne moèmo mi mimo voqe naroda, jer narod je presudio da nijedna
stranka nema sama dovoqno poslanika da samostalno formira vladu.
[to se ti~e principa na kojima smo u{li, ti principi podrazumevaju
proporcionalnu podelu izvr{ne vlasti u odnosu na snagu na{ih stranaka u Republi~koj skup{tini. Vi ste videli, Vlada ima 36 ministara, odnosno ~lanova, ministara, potpredsednika i predsednika. Neki zlonamerni politi~ari su tvrdili da smo mi sada pove}ali broj ~lanova vlade, a to nije istina i to je po starom zakonu. Pro{li sastav vlade je imao
796
ovoliko ~lanova. Neki politi~ari iz Demokratske stranke Srbije i iz

Gra|anskog saveza napadali su nas kako sada pro{irujemo vladu, a to nije istina. To je bilo u nekim novinama. Vlada je po broju ~lanova identi~na prethodnoj.
U vladi ima 15 ministara radikala, 15 socijalista, 5 julovaca i jedan vanstrana~ki, to je ministar Beko. On je nekada bio u Demokratskoj
stranci, a sada nije ni u jednoj politi~koj partiji. Mi imamo principijelni stav da sve na{e stranke budu zastupqene u svim upravnim odborima, s tim {to treba imati u vidu da u sastavu upravnih odbora nisu samo
strana~ki predstavnici, nego predstavnici zaposleni u javnim preduze}ima, predstavnici nekih drugih dru{tvenih struktura, nekada{weg
sindikata, Privredne komore, nekada ovoga, nekada onoga.
Voditeq: Ima li va{ih ~lanova?
Dr [e{eq: U svakom upravnom odboru koji se sada konstitui{e ili
popuwava mora biti najmawe po jedan iz Srpske radikalne stranke, to je
stav koji se ve} sprovodi i u mnoge upravne odbore radikali su u{li. Recimo, Upravni odbor Republi~kog fonda za razvoj, tu ulazimo sada Tomislav Nikoli} i ja, za dan-dva se donosi odluka o Upravnom odboru Jugoslovenskog aerotransportnog preduze}a, odnosno JAT-a, Upravni odbor PTT-a, Upravni odbor @elezni~kog transportnog preduze}a i ~itav
niz drugih upravnih odbora. U svaki od tih upravnih odbora u}i }e najmawe po jedan predstavnik iz Srpske radikalne stranke.
U unutra{wosti Srbije, gde se tako|e odlu~uje o ulasku u sastav
upravnih odbora javnih i dru{tvenih preduze}a, uvek su i radikali zastupqeni, s tim {to smo mi svesni da se to ne moè u jednom danu sve posti}i. To je opet proces koji }e trajati vi{e meseci, ali stvari idu u tom
pravcu i nije bilo nijedno imenovawe upravnih odbora a da predstavnici Srpske radikalne stranke nisu ukqu~eni u novopostavqeni sastav.
[to se ti~e direktora, direktori ne smeju da budu strana~ke li~nosti, direktori moraju da se postave na osnovu javnog konkursa. Upravni
odbor je taj koji kontroli{e poslovawe javnog preduze}a, a direktor se
postavqa na osnovu javnog konkursa i treba da se vodi ra~una da bude najkvalitetniji, najsposobniji, najpo{teniji, a ne da se vodi ra~una kojoj
politi~koj partiji pripada. Uostalom, tu bi Srpska radikalna stranka
bila i hendikepirana ako bismo to postavqali na strana~koj osnovi. Do
sada smo uvek bili opoziciona politi~ka partija i direktori su se retko usu|ivali da budu ~lanovi opozicionih politi~kih partija. Ili su
bili u vladaju}oj politi~koj partiji, ili su nastupali kao vanstrana~ki stru~waci, {to je mo`da i naj~e{}a praksa u Srbiji.
Ako mi budemo po strana~kim pitawima raspore|ivali direktorske poloàje, onda to moè naneti {tetu javnim preduze}ima i firmama uop{te. Dakle, bitno je da smo zastupqeni u svim upravnim odborima, jer je to organ koji vr{i, pre svega, kontrolu rada i poslovawa i dovoqno je da nekada imamo jednog predstavnika, pa da on moè da alarmira i rukovodstvo stranke i Vladu da neke stvari ne idu kako treba, da se
ne rade u skladu sa zakonom.
797
Voditeq: Srpska radikalna stranka je sada prvi put u poziciji da

participira u toj najvi{oj vlasti u Srbiji. Ne bojite li se mo`da, a mo`da je pitawe pomalo i naivno u ovim vremenima, ne}e li sada va{i ~lanovi podle}i nekim izazovima?
Dr [e{eq: Ne, nema kod nas straha. Izvestan stepen opasnosti postoji, naravno, i svesni smo te opasnosti. Svesni smo i rizika koji smo
preuzeli ulaze}i u ovu vladu, ali je bilo krajwe vreme da se oprobamo i
na tim mestima, da i tu pokaèmo da li ne{to vredimo ili ne vredimo.
Voditeq: Koji su to ciqevi koje ste vi sebi postavili, da vidite da
li vredite? Kada }ete re}i: radili smo to i to i vidimo da vredimo.
Dr [e{eq: Moramo sa~uvati Kosovo i Metohiju, moramo spre~iti
strano me{awe u na{e unutra{we poslove. Moramo popraviti ekonomsku situaciju u Srbiji i moramo ne{to u~initi da narod postepeno izlazi iz socijalne bede. Moramo sre|ivati i ostale stvari u dràvi. Mi ve}
radimo intenzivno na tome, zasukali smo rukave od prvog dana.
Da odgovorim na prvi deo va{eg pitawa, pa }u vam onda re}i {ta smo
to konkretno ve} uradili, ~ime moèmo da se pohvalimo. Prvo, na{a
stranka je kao izrazito opoziciona politi~ka partija pro{la kroz jedan
period u kome smo bili izloèni krajwoj reìmskoj torturi. Bili smo
vi{e godina najprogowenija politi~ka partija u Srbiji, najradikalnije
smo se odnosili prema reìmu i to nam je mnogo pomoglo da pro~istimo
svoje redove. Svi slabiji, svi kalkulanti, svi oni koji su nam svojevremeno pristupali kada smo bili u dobrim odnosima sa vladaju}om politi~kom partijom, misle}i da }e preko nas da postignu neke svoje ciqeve, otpadali su 1994, 1995, 1996. godine.
Onda smo posle izbora 1996. godine imali jedno ~i{}ewe u drugom
pravcu. Godine 1996. zavladala je izvesna euforija kada je koalicija Zajedno preuzela vlast u velikom broju op{tina u Srbiji. To je jedno vreme
osporavano, posle je priznato, i 1997. godine dolazi do konstituisawa te
vlasti. Tada smo imali jo{ jedno malo dodatno ~i{}ewe, kada su se polakomili neki na{i ~lanovi i poùrili u spregu sa koalicijom Zajedno.
Imali smo ~i{}ewe stranke i sa jedne i sa druge strane, svi su oni otpali, stranka je tako pro~i{}ena do~ekala da postane vladaju}a u Srbiji.
Srpska radikalna stranka ima veoma dobru unutra{wu disciplinu,
razvijen sistem odgovornosti svakog pojedinca, posebno iz najvi{eg rukovodstva. U Vladu smo u{li u najja~em sastavu, dakle, najkvalitetniji na{i
kadrovi su u{li u Vladu i apsolutno sam ube|en da ne}e da se ogre{e o zakon, o moral, da }e ostati odani Srpskoj radikalnoj stranci, da }e svoj posao obavqati krajwe ~asno, po{teno, marqivo i odgovorno. Naravno, gde
god do|e do nekog odstupawa, na{e disciplinske mere }e biti rigorozne.
Drugo, u startu smo u Vladi postigli jedan visok stepen razumevawa,
korektne saradwe, i ako to potraje pune ~etiri godine, ova vlada zaista
ima {ansu da bude zapam}ena u srpskoj istoriji kao jedna od najuspe{nijih,
samo da takvi odnosi ostanu do kraja. Sada su dobri, do|e nekada do nekih
sitnih trzavica, neka dva ministra imaju suprotne politi~ke stavove, ali
to je sve benigno i to ne stvara nikakve probleme u funkcionisawu Vlade.
798
[ta smo to ve} postigli? U~vrstili smo na{u pregovara~ku poziciju povodom stava da nema nikakvog stranog me{awa u unutra{we poslove Srbije, tu smo postigli konsenzus. Imali smo jedan veoma uspe{an
referendum koji je organizovan na inicijativu predsednika Savezne Republike Jugoslavije, ali se Vlada jednoglasno pojavila kao ustavni predlaga~ u Narodnoj skup{tini. Referendum je vi{e nego uspeo. Zatim,
formirali smo jedinstveni pregovara~ki tim za razgovore, za vo|ewe
dijaloga sa predstavnicima albanskih politi~kih partija na Kosovu i
Metohiji, i tu smo se vrlo brzo sloìli oko jedinstvene platforme sa
kojom nastupamo.
[ta smo uradili u ekonomskoj sferi? Postigli smo ne{to {to nijedna vlada nije postigla. Uvek su dosada{we vlade povremeno dizale
stopu poreza i doprinosa na plate i mi smo zatekli stopu poreza i doprinosa na prose~nu platu u iznosu od 124%. Mi smo to sada oborili na
98%. Predlog je gotov, u petak je usvojen na sednici Vlade, ide sada na
prvu sednicu Narodne skup{tine, to je krupan pomak.
[ta to zna~i? To zna~i da smo mi svakoj firmi oslobodili prostor
da pove}a platu, najmawe za 13%, jer ako smo za 26% oborili stopu, ako
sada polovina ide na ime poreza ako se raspore|uje kroz plate, 13% mogu plate linearno da porastu. Ili }e neka firma da se odlu~i da zapo{qava nove radnike i mi na taj na~in sada podsti~emo i ohrabrujemo i
privatni sektor da prijavquje radnike do sada zaposlene na crno. Na{ je
ciq da tu stopu doprinosa i poreza na plate i daqe obaramo, u slede}oj
fazi na 90%, 80%, 70%, 60% i realno bi bilo da ta stopa bude samo 50%.
Tada vi{e niko ne bi bio motivisan da rizikuje da na crno zapo{qava
radnike, da strepi da mu se ne pojavi inspekcija, da mu ne zatvara radwu,
da ga ne ka`wava itd. To je vi{e nego podno{qiva stopa doprinosa i to
bi bila jedna od najmawih stopa u svetu. Ovih 98% sada je krupan pomak
u odnosu na zate~eno stawe.
Drugo, mi smo do~ekali ovu devalvaciju koju je proglasila Savezna
vlada. Ako se se}ate, Srpska radikalna stranka se uvek zalagala za realan kurs dinara. Mi smo negde i u februaru i martu, kada je do{lo do tih
pomerawa na crnom trì{tu, traìli da vlada odmah proglasi devalvaciju i da uskladi crni kurs sa zvani~nim, oficijelnim. Me|utim, Savezna vlada tada nije imala sluha za tako ne{to, sada je kona~no do{lo do
devalvacije i evo, ve} mesec i po dana, skoro dva meseca se taj kurs drì.
Na{ je ciq da se {to duè zadrì na ovom nivou. Da bismo to postigli,
prvi korak nam je bio da donesemo odluku da ni po koju cenu nema rebalansa buyeta. Nema pove}awa buyetske stavke. Vlada sama sebi steè kai{, time daje primer drugima kako treba da se pona{aju.
[ta smo jo{ uradili da bismo obezbedili da ostane dinar na ovom
kursu, da se ne bi dodatno {tampao novac? Vrlo rigorozno spre~avamo
pove}awe cena onih proizvoda koji su pod dràvnom kontrolom. Imali
smo minimalno pove}awe cena nafte i naftnih derivata. Mogu}e je da
uskoro bude jedna korekcija cena, ali samo benzina. Naftu ne}emo dirati zbog setve, ètve, zbog poqoprivrednih radova uop{te, zbog gradskog,
prigradskog i me|ugradskog prevoza i zbog drugih potreba koje se baziraju na potro{wi nafte.
799
Benzin je ipak jedna vrsta uslu`ne robe i kada negde oduzimamo, negde moramo i da dodamo. Znate, ako ovamo vra}amo, kroz smawivawe stope doprinosa i poreza na plate, onda to negde moramo da nadoknadimo.
Nadokna|ujemo tamo gde moèmo, jer benzin ipak tro{e oni koji imaju
ne{to vi{e novca od prose~nih. Dakle, tu bi mogla biti izvesna korekcija, ali ne velika.
Struja tako|e ne}e da poskupi u onom iznosu kako je to najavqivano,
svega negde oko 9,5% maksimalno, ne vi{e. To je sigurno i to je sada ~vrsti stav Vlade i moète me tu dràti za re~. Pove}awe cene struje sigurno ne}e pre}i 10%, tu odluku smo doneli na osnovu toga {to }e se izvr{iti izvesna korekcija cene benzina, to }e biti za izvesno vreme.
Mi smo doneli odluku da se podsti~e poqoprivredna proizvodwa i da
se garantuje sada{wa cena hleba, bra{na, mleka i uqa. I dràva daje dotacije proizvo|a~ima da cene ostanu na ovom nivou kakve su sada. Do{lo je
u izvesnim mestima do pove}awa i tih cena, to je protivzakonito pove}awe, i gra|ani treba odmah da upozore inspekciju ukoliko negde primete to
pove}awe cena. Cene moraju ostati kakve su do sada bile, a mi imamo dovoqno ovih roba u dràvnim rezervama da za{titimo potro{a~e, da gra|anima obezbedimo uredno snabdevawe u dovoqnim koli~inama.
To je, dakle, nekoliko poteza koje smo sada ovako u velikoj vremenskoj iznudici napravili da bismo stabilizovali na{e trì{te i da ne
bismo dozvolili neku galopiraju}u inflaciju, ne{to {to bi moglo izazvati poreme}aje deviznog kursa i {to bi moglo li~iti na onu situaciju
kakva je bila 1993. godine.
Voditeq: Eto, mi imamo jedno iskustvo ba{ sa tom 1993. godinom kada
je tada{wa vlada Nikole [ainovi}a, najneuspe{nija vlada u ovoj zemqi od
1990. pa naovamo, probala jednu sli~nu stvar, tako|e rigorozno kontroli{u}i te osnovne cene bra{na, uqa, {e}era i mleka. Me|utim, u jednom trenutku ta vlada nije vi{e mogla to da dotira, i onda je krenulo kako je krenulo, jer jednostavno proizvo|a~i nisu na{li za interes da proizvode mleko, p{enicu po tim cenama kakve su im ispla}ivane, se}ate se toga.
Dr [e{eq: Mi smo sada prona{li novac i moèmo to da pokrijemo,
to je dvadeset jedan milion dinara mese~no. To je godi{we oko dvesta pedeset miliona dinara i to je Vlada sada u stawu da pokrije, za pove}awe
penzija od 5,5%, {to je sada bilo ispla}eno u aprilu. Dakle, ne}emo mo}i naglo da dièmo penzije, ne}emo mo}i odmah da nadoknadimo i zaostale de~je dodatke, ali radimo i na tome, i pove}awe }e biti u izvesnoj meri postignuto. Ne smemo nikada pove}awe iznosa bazirati na dodatnom
{tampawu novca, to je ono {to ne smemo da radimo. Samo se tako moè
sa~uvati dinar.
[to se ti~e te inflacije, hiperinflacije iz 1992. godine i 1993. godine, ona je u po~etku imala jednu realnu osnovu, ako se setite, otcepqivala se
Slovenija. U Sloveniji je zate~ena ogromna koli~ina dinara, pa se otcepqivala Hrvatska, Makedonija, pa Bosna i Hercegovina. Ogromne koli~ine
dinara su bile u te ~etiri biv{e jugoslovenske republike i u trenutku otcepqivawa one su poku{avale na{e trì{te da zaspu tim dinarima, da nam
pokupuju vrlo jeftino robu, a da tim dinarima naprave haos u na{oj zemqi.
800
Zbog toga je svaki put kada bi dolazilo do otcepqewa, recimo Slovenije, pa Hrvatske, u Beogradu do{tampavan novac kako bi se obezbedilo ono {to je zate~eno u rukama Slovenaca, Hrvata, muslimana, Makedonaca, kako to ne bi na na{em trì{tu izazvalo ogromnu nesta{icu robe, i oni su bili u stawu da sakupe odjednom te dinare, da pokupuju robu
u Srbiji, da ih odnesu i da nama ostanu bezvredni dinari.
Dakle, 1991. i 1992. godine do{lo je do planske hiperinflacije, a
problem je {to vlada nije uspela da zadrì stvari pod kontrolom. Hiperinflacija je krenula u galop, tome vi{e nije bilo kraja, i onda se morao izazvati jedan psiholo{ki udar. Taj udar je izazvan uvo|ewem novog
dinara i wegovim ~vrstim vezivawem za marku u prvim fazama.
Sada mi imamo relativno ~vrst dinar uz izvesne padove, od februara 1994. godine do maja 1998. godine od kursa jedan dinar za jednu marku,
do{li smo do {est dinara za jednu marku. To je zanemarqiv pad u odnosu
na ono {to smo imali prethodnih godina, {to smo imali od vlade Milke Planinc i Branka Mikuli}a naovamo, ako se se}ate kako je to bilo.
Prvo je po~elo sa Milkom Planinc koja je dala garancije za propale hrvatske banke, a one su uzele neke velike strane kredite, nisu mogle
same da ih vra}aju i Privredna banka u Zagrebu trebalo je da ode pod ste~aj, a onda je Milka Planinc preko svoje vlade u saveznoj skup{tini izdejstvovala garanciju da na{a cela dràva stane iza te banke i da preuzme odgovornost za wene dugove. To je dovelo do galopiraju}e inflacije
i to je odmah po~elo da ska~e na 50%, 60%, u vreme Branka Mikuli}a
100%, pa 200%, a onda kod Ante Markovi}a je bila ciqna hiperinflacija koja je imala za osnovnu svrhu da obezvredi sva me|usobna potraìvawa izme|u jugoslovenskih firmi. Onaj koji je unapred bio obave{ten,
to su uglavnom bile slovena~ke i hrvatske firme, zaduìvao se na sve
strane, u Srbiji, Makedoniji, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i preuzimao velike koli~ine robe koju nisu odmah pla}ali kada je krenula ta
galopiraju}a inflacija, wihova dugovawa su obezvre|ena i wima su
ostale velike vrednosti.
Taj trend je onda ostao i u narednim godinama, zadesilo nas je prvo otcepqewe kada je trebalo ne{to u~initi da se obezvrede zate~eni dinari
kod otcepqenih republika, ali vlada nije bila u stawu da to drì pod kontrolom. Mi vi{e ne smemo dozvoliti da nam se pojavi takva situacija. Sada preti, recimo, iz Republike Srpske izvesna koli~ina dinara da se kao
vi{ak pojavi na na{em trì{tu, jer Republika Srpska prelazi na tu bosanskohercegova~ku marku koja je u ~vrstom odnosu sa nema~kom markom,
ali mislim da }emo imati dobre mehanizme da to za{titimo, jer nam je dobra trgova~ka razmena sa Republikom Srpskom i postoji adekvatna koli~ina robe koja se moè pokriti taj vi{ak dinara koji se tamo zatekao.
Voditeq: Vaqda ne}e biti problema sa Republikom Srpskom?
Dr [e{eq: Ne, ne}e biti problema sa Republikom Srpskom, nego je
problem {to je ona posle ovog Dejtonskog sporazuma voqom zapadnih sila dovedena u situaciju da prihvati neku drugu valutu, ne zato {to Republika Srpska ho}e da nam napakosti, to ne dolazi u obzir, nego zbog toga {to }e tu biti izvesna koli~ina dinara vi{e.
801
Voditeq: Upravo sam povezao jedno pitawe ove vrste, kaète Milka Planinc je radila to {to je radila, pa su ovi radili ovo {to su uradili, pa ne znam, te strane sile rade to {to rade. Kada se gleda sa strane, logi~no je da svako radi u svom interesu. Milka Planinc je iz Hrvatske, ne}e vaqda da radi za Svilajnac ili Lapovo, ili Vaqevo, ona }e raditi za Hrvatsku. To je logi~na stvar i u ono vreme se znalo kako funkcioni{e Jugoslavija, postoji okvirna granica. Me|utim, da li je to neka
crta, hajde da u|emo malo dubqe u taj srpski mentalitet, da uvek neko drugi ne{to boqe uradi za sebe u odnosu na nas, ili o ~emu se tu radi? Kada
pogledamo Albance, oni vuku jako dobre poteze za ciq koji imaju, svaka
im ~ast sa te strane.
Dr [e{eq: Da, i mi vu~emo sada dobre poteze, ali zapadne sile vode
izrazito antisrpsku politiku. Na{i potezi ne mogu biti onog dometa
kakvi su potezi albanskih separatista.
Voditeq: Albanci se ra|aju, rade to sve {to rade da bi bilo {to vi{e...
Dr [e{eq: Natalitet je kod Albanaca u velikom porastu, kao i kod
svih primitivnih naroda, a kod nas nije bilo dràvne propagande da se
pove}a natalitet. Srpska radikalna stranka je krenula punom parom u
tom pravcu. Mi iz ~ela stranke svojim primerom pokazujemo drugim gra|anima Srbije kako to treba.
Voditeq: Da, to je pitawe novca, pitawe ekonomije...
Dr [e{eq: Nije to ta~no da je to pitawe novca.
Voditeq: Kod nas je barem razvijenije...
Dr [e{eq: Siroma{ni narod ima ve}i natalitet nego bogati narod. Najbogatiji narodi imaju najniù stopu nataliteta. Zna~i, onaj koji je bogat oduvek ima neke druge zanimacije, misli o ovome, onome, a deca su mu posebna briga. Pogledajte Nema~ku, Francusku, Englesku i druge visokorazvijene zapadnoevropske dràve...
Voditeq: Ali kod razvijenijih naroda, kod jedne razvijenije porodice, ona }e se odlu~iti da ima vi{e dece ako ima vi{e novca.
Dr [e{eq: To nije ta~no. Siroma{nije porodice se odlu~uju za vi{e dece. Nije ta~no, nema vam nijedne demografske teorije koja moè to
va{e mi{qewe da potvrdi. Najsiroma{niji narod ima najvi{e dece, a
bogati narodi izbegavaju rast nataliteta. Imate ogroman broj porodica
bez dece u celoj Zapadnoj Evropi ili porodica sa jednim detetom, a i porodice sa dvoje dece su tako|e izraz potcewivawa potrebe pove}awa stope nataliteta. I najmo}nije ekonomske dràve danas kubure sa natalitetom i imaju negativan natalitet. Imaju ve}u stopu mortaliteta od nataliteta. Vi{e qudi umre nego {to se dece rodi u toku jedne godine.
[ta je to {to je kod nas osnovni problem? Mi smo imali jednu zabludu u toku Prvog svetskog rata, ta zabluda je jugoslovenstvo. Kraq Aleksandar je hteo da stvori veliku dràvu i nepromi{qeno je u{ao u dràvnu zajednicu sa Hrvatima i Slovencima. Suprotstavqali su se i Nikola
Pa{i} i vojvoda @ivojin Mi{i}, ali nije vredelo, kraqeva voqa je tu
bila neprikosnovena i on je ~ak poùrio sa ujediwewem pre nego {to se
802
Nikola Pa{i} vratio iz emigracije, formirao vladu sa Stojanom Proti}em na ~elu. Stojan Proti} mu je organizovao i prvodecembarski akt
o progla{ewu ujediwewa.
Pokazalo se vrlo brzo da Slovenci i Hrvati nikada nisu iskreno
èleli u Jugoslaviju, samo su Srbi bili iskreno zainteresovani za Jugoslaviju.
Drugo, u toku Drugog svetskog rata, Titovi najbliì saradnici iz
reda komunista, dokazivali su svoju pravovernost i svoju odanost Titu
tako {to su vodili izvesnu antisrpsku politiku. Jedan Vladimir Bakari}, jedan Andrija Hebrang su uvek, pre svega, vodili ra~una o tome da su
Hrvati i da treba da {tite interese hrvatskog naroda, a ~ak su u toku
Drugog svetskog ratda imali veoma intenzivnu vezu sa Antom Paveli}em. Jedan Edvard Kardeq ili jedan Boris Kidri~ uvek su vodili ra~una, pre svega, o interesima Slovenaca i Slovenije, a srpski komunisti,
najbliì Titu, me|usobno su se razmetali ko }e mu se dodvoriti tako
{to }e napakostiti srpskim nacionalnim interesima. Jedan \ilas je
crtao takve granice federalnog ure|ewa Jugoslavije, Milovan \ilas,
Srbin. Mnogi drugi, Petar Stamboli}, Milo{ Mini} i sli~ni vodili
su izrazito izdajni~ku politiku povla|uju}i Titu. Srbija je svedena na
granice biv{eg Beogradskog pa{aluka.
Voditeq: [ta je sa porodicom Markovi}?
Dr [e{eq: Oni nisu imali toliko zna~ajnu ulogu u politi~kom ìvotu kao ovi koje sam nabrojao. Najnegativniji je Draà Markovi}, on i
danas stoji na izdajni~kim pozicijama. Proteklih deset godina kada se
pojavqivao u javnosti, suprotstavqao se srpskim nacionalnim interesima. Dakle, on je najizrazitiji bio u toj porodici i dosta je napakostio
srpskom narodu, pogotovu krajem 1980. godine i po~etkom 1990. godine.
Voditeq: Da se vratimo malo na ovu pri~u o demografiji, ne}emo li
mo`da, daj boè, re{iti problem Kosova politi~ki, a izgubiti ga demografski za nekih 20 do 25 godina?
Dr [e{eq: Mi moèmo demografski da izgubimo celu Srbiju, ali
sada u procesu re{avawa kosovskometohijskog problema to nam nije primarno. Primarno je da ustanovimo koliko je ta~no [iptara dràvqana
na Kosovu i Metohiji, to sada niko ne zna i ja li~no mislim da ih nema
vi{e od milion. Neke ozbiqnije statistike pokazuju da ih je svega oko
800.000, ne moè se utvrditi bez popisa stanovni{tva. Moramo da sredimo mati~ne kwige dràvqana, ro|enih, umrlih, moramo da sredimo katastarske i druge zemqi{ne kwige.
[to se ti~e nataliteta, tu je neophodna dràvna propaganda i mi
srpski radikali smo spremni na takvu propagandu, prvo sopstvenim primerom ja imam troje dece a na putu je ~etvrto, Tomislav Nikoli} ima
dvoje dece, Dragan Todorovi} ~etvoro dece, Stevo Dragi{i} ~etvoro
itd. Dakle, svojim primerom to pokazujemo i na{ je princip: ako ima
hleba za jedno dete, sigurno ima i za dvoje, ako ima za dvoje ima i za troje, ako ima za troje, sigurno ima i za ~etvoro. Boqe kad ih je vi{e u porodici nego kada je samo jedno dete, pa je razmaèno, ~esto nesposobno za
803
ìvot. Ima i tu izuzetaka, ali naj~e{}e su najnesposobnija deca u ìvotu jedinci kojima su roditeqi ispuwavali sve èqe. Oni su se jednostavno te{ko snalazili, a kada deca u najranijoj mladosti osete konkurenciju, kada osete da je potrebna i neka borba za opstanak, ako se ne jagme oko
jedne ~okolade da mogu ostati bez par~eta, onda ih to ~eli~i i sprema za
sutra{wi ìvot.
Drugo, boqe kada deca jedu i hleb i marmeladu, kada ih je vi{e na okupu, nego kada je jedno dete, pa makar svaki dan imalo ~okoladu. To je onaj
po~etni princip, a sa druge strane, dràva mora da u~ini sve {to je u wenoj mo}i da se pove}aju de~ji dodaci, da se redovno ispla}uju. Sada nama
de~ji dodaci kasne po godinu dana i moramo u najskorije vreme to mewati. Mi traìmo varijantu da do|emo do novca a da to ne bude iz primarne emisije, da to ne bude {tampano, da bude realni izvor kako bi se sa~uvao kurs dinara, na neki na~in da zatvorimo tu dràvnu obavezu koja se
mora kad-tad ispuniti. Ima mnogo tih dràvnih obaveza: zaostale penzije, de~ji dodaci, stara devizna {tedwa itd., a moramo ih sve ispuniti. Kada, to }emo da vidimo.
Voditeq: Ako se kaè da je mogu}e bilo koju od tih stvari uraditi,
kolika je onda politi~ka odgovornost qudi koji su do sada sedeli, od
1990. godine pa naovamo, odnosno 1991. godine, kada je Srbija dobila prvu vladu u vi{estrana~kom dru{tvu pa do danas, kolika je politi~ka odgovornost tih qudi {to nisu te stvari primewivali ranije?
Dr [e{eq: Politi~ka odgovornost se postiè na izborima, narod
procewuje koliko je ko politi~ki odgovoran i nagra|uje ga ili ga ka`wava brojem glasova koji }e dobiti na izborima. Nema drugog na~ina.
Voditeq: Sa koliko podataka se odlu~uje o ne~emu kada imamo neke
medije...
Dr [e{eq: Ja mislim da nemamo dovoqno podataka. Prvo, znate, mi
u Srbiji imamo....
Voditeq: Ne mislim na stranku, ja mislim na konkretne podatke.
Dr [e{eq: Mi u Srbiji imamo mnogo vi{e privatnih medija nego dràvnih. U Srbiji imamo veoma ìvu strana~ku politi~ku borbu. Ako se
se}ate, 1996. godine smo imali vi{e od hiqadu tribina {irom Srbije, a
ja sam sm imao vi{e od trista lokalnih tribina po selima. Mislim da
sam neka sela obi{ao u sokobawskoj op{tini i u mnogim drugim op{tinama u Srbiji. Nekada sam po {est tribina u jednom danu drào. Imali
smo prilike da kaèmo narodu sve {to mislimo, a sada narod procewuje
koliko smo ubedqivi, koliko nam se moè ili ne moè verovati, i narod
se opredequje. Kako se narod opredelio u septembru mesecu, takav sastav
sada imamo u Narodnoj skup{tini. Ne moète narod mimo wegove voqe
naterati da masovno za vas glasa, ako narod procewuje da ne vredite.
Voditeq: Ne, ja sam mislio na onu vrstu informacije koja se ti~e nekog realnog ìvota, ekonomije, recimo, napravi se neki prilog, znam po{to mi je struka, napravi se prilog u kome neko tamo iza|e i snime se tri
papira, sa nekim tamo pe~atom, i to moè vi{e da vredi nego da vi idete dva meseca po Srbiji i da pri~ate da nije tako, jer to je va{a re~, a on
804
je tamo, boè moj, snimio ne{to {to dokazuje suprotno. Recimo, konkretno na va{u kampawu u septembru i kada je ~ovek koji je ~lan va{e
stranke u Zemunu navodno uradio ne{to, maltene su qudi poverovali da
je to tako, a da li je tako ili nije tako, ni dan-danas se ne zna.
Dr [e{eq: Ja mislim da nije, to pokazuje broj glasova, ja sam u prvom krugu decembarskih izbora imao za 100.000, a mo`da i za 200.000, ne
mogu se ta~no setiti, vi{e glasova nego u prvom krugu septembarskih izbora, bez obzira na sve te smicalice i na sva ta podmetawa. Suvi{e dobro narod poznaje sve nas koji smo ve} osam godina na srpskoj strana~koj
politi~koj sceni. Vi{e se narodu ne moè prodati rog za sve}u. Obmana
ne moè biti dugog daha.
Voditeq: Ne verujete u medijsku manipulaciju?
Dr [e{eq: Ne, ja verujem, postoji medijska manipulacija. Mediji su
veoma opasno sredstvo manipulacije, najopasnije, ali wihova mo} nije
apsolutna. Na svu sre}u, mi sada u Srbiji imamo nekoliko stotina privatnih medija, imamo mno{tvo lokalnih radio i televizijskih stanica,
to sada samo treba zakonom da se reguli{e, tako da ako vas napadnu na nekom mediju, uvek imate {ansu da govorite na drugom. Va`no je da postoji konkurencija.
Voditeq: Da li }e se va{a stranka zalagati za to, znamo da 15. maja
otprilike treba da istekne ovaj rok koji je Savezna vlada dala za frekvencije, da li }e se va{a stranka zalagati za uvo|ewe reda u tu oblast?
Dr [e{eq: Da, mi smo za to da svi oni koji su podneli zahtev i ispuwavaju uslove, dobiju frekvencije i da pla}aju odre|enu taksu godi{we za kori{}ewe te frekvencije. Frekvencija je prirodno dobro i ne
moè besplatno da se koristi. Ta taksa treba da bude umerena, da ne tera na ga{ewe lokalnih radio i televizijskih stanica, a na saveznom nivou mi smo jo{ opoziciona politi~ka partija, ali kao stranka se za to
zalaèmo, bez ikakve sumwe.
Voditeq: Da, znamo da se u republici donose vrlo va`ne odluke u
okviru informisawa Saveznog ministarstva za telekomunikacije itd.,
ali {to se ti~e samih dozvola, to odlu~uje republi~ko ministarstvo.
Dr [e{eq: Znate {ta, kada je re~ o novinama, nema dozvola, samo se
registruju. Registruju se prijavom i nema nikakve cenzure, a kada je re~
o medijima, oni se mogu, kada je re~ o radio-prenosnim medijima, o elektronskim medijima, registrovati samo ukoliko im dodelite frekvenciju. Frekvenciju dodequje Savezna vlada.
Voditeq: Zna~i, nije vi{e situacija kao 1994. godine kada je zadwi
put bio onaj konkurs...
Dr [e{eq: Ingerencije je uvela savezna dràva, ali je tada do{lo
do nekog konkursa koji nije realizovan na republi~kom nivou. To je bio
neki konkurs neuskla|en sa Saveznom vladom i uglavnom nije realizovan.
Voditeq: Dobro, jo{ nije pro{lo prvih sto dana, jo{ uvek nemate
neke oficijalne kritike od strane opozicije, i parlamentarne i vanparlamentarne.
805
Dr [e{eq: Ima kritika koliko ho}ete, na sve strane, i mi ne strepimo od tih kritika, niti traìmo da se po{tuje taj rok od sto dana. Svaki dan mi o~ekujemo kritiku {to è{}u, ali èlimo da ta kritika bude
ipak i argumentovana. Posle radnog dana, ja naj~e{}e putujem u unutra{wost Srbije i odgovaram na pitawa gledalaca, i otvoreno govorim o
svim problemima. Mi imamo ve} odre|ene rezultate kojima se moèmo
pohvaliti, na stranu to {to smo ve} pripremili novi Zakon o univerzitetu, Zakon o lokalnoj samoupravi i {to radimo na nekim drugim zakonima. Ovo {to sam ve} rekao, ovo je ve} ozbiqno dostignu}e, pogotovo
obarawe stope poreza i doprinosa na plate, sa 124% na 98%. To je 26%,
ako se tih 26% raspore|uje na pove}awe plata, onda plate mogu sko~iti
13%, a ostalih 13% opet ide na poreze i doprinose, ali mogu se upotrebiti za ne{to drugo, ako je za pove}awe obima poslovawa, koriste se u
potpunom iznosu od 26%.
Voditeq: Nije li to jedan politi~ki ventil jedne vlade koja je zauzela tvrdi kurs prema inostranstvu kada znamo da Srbija zavisi od...
Dr [e{eq: Nije nikakav ventil, ovo nama smawuje priliv novca u
buyet, mi moramo traìti druge realne izvore da pokrijemo to {to gubimo obarawem stope poreza i doprinosa na plate.
Voditeq: Da, ali onda niste predupredili jedno politi~ko nezadovoqstvo, jer ste zauzeli tvrdi kurs prema inostranstvu.
Dr [e{eq: Taj tvrdi kurs prema inostranstvu zauzeli su svi gra|ani
Srbije na referendumu i nema mi tu {ta da predupre|ujemo nezadovoqstvo. Narod je svestan da se Kosovo mora ~uvati po svaku cenu, a mi u ekonomskoj sferi traìmo sada na~in da poboq{amo ekonomsku situaciju i
da smawimo socijalnu bedu, i ovo je jedan od na{ih konkretnih doprinosa.
Ovo je sada za nas veoma sloèna i te{ka obaveza da traìmo druge varijante zatvarawa ovog dela prihoda koji smo ostvarivali od 26% poreza i
doprinosa. To mora ne~im da se nadoknadi, jer iz toga se finansira i
zdravstvo, {kolstvo, penzije, de~ji dodaci, i dràvna uprava, i policija
naravno. Ne mislite vaqda da moèmo da imamo dràvu bez policije. Treba da imamo jaku i sna`nu policiju i za to smo se uvek zalagali.
Voditeq: Ve} ste malopre pomenuli pitawa gledalaca, pa bih ja sada
predloìo da napravimo pauzu, da odgovorimo na pitawa. Po{tovani gledaoci, gospodin [e{eq je ve~eras vrlo voqan da odgovori. Telefoni ne
prestaju da zvone, pristiglo je dosta pitawa, pa da krenemo odmah. Gledalac iz Sokobawe pita kako }e Srpska radikalna stranka da spre~i da se ponovi kra|a sa prethodnih predsedni~kih izbora i da li }e spre~avati to?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e se zaloìti za reviziju i
za mnogo efikasniju kontrolu. Mi ve} imamo neke ideje na kojima }emo
raditi, to sada nije prioritet. Prioritet su nam neki drugi zakoni, ali
do slede}ih izbora, ja sam ube|en da }emo napraviti i dodatnu reviziju
izbornog zakonodavstva.
Voditeq: [ta bi sa onim ~uvenim na~elnikom Ivanovi}em iz Pe}i?
Dr [e{eq: Znate {ta, sve primedbe koje smo imali na pro{logodi{we izbore, i parlamentarne i predsedni~ke, {tampali smo u tri spe806
cijalna izdawa Velike Srbije. Zaista nema ni{ta da se desilo, da smo

znali a nismo objavili. Naravno, sada ne moèmo da vodimo neki rat
protiv qudi pojedina~no, sada se trudimo da sistemskim merama promenimo uslove u kojima su se ranije javqale negativne pojave.
Voditeq: Kako }e Srpska radikalna stranka i Vojislav [e{eq reagovati ukoliko Slobodan Milo{evi} proda Kosovo?
Dr [e{eq: Ja mislim da je pitawe apsolutno besmisleno. Nema tog
Srbina koji moè da proda Kosovo, i nema tog politi~ara koji moè sada da popusti u pogledu Kosova i Metohije, na {tetu srpskih nacionalnih interesa, a da ostane na politi~koj srpskoj sceni. Ja mislim da je to,
jednostavno, nemogu}e. Ova vlada postoji dok je Kosovo ~vrsto u sastavu
Srbije. Mogu}a je neka varijanta sporazuma sa predstavnicima {iptarskih politi~kih partija, ali se ne sme dirati u sada{we ustavno ure|ewe. Nema revizije ni Saveznog ni Republi~kog ustava da bi se stepen autonomnosti Kosova pove}avao, to ne dolazi u obzir.
Voditeq: [ta }e Srpska radikalna stranka, sada kada je u Vladi,
u~initi da se poboq{a informisawe u Srbiji? Na to smo delimi~no
odgovorili.
Da li je mogu}e da se jednom novom planiranom hiperinflacijom
popravi sada{wa ekonomska situacija u Srbiji?
Dr [e{eq: Hiperinflacijom se ne moè popraviti ekonomska situacija. Hiperinflacija je najve}e zlo za ekonomiju.
Voditeq: Koliko je u~e{}e Republi~ke vlade u odluci o smawewu
marè apotekama za 50 odsto?
Dr [e{eq: Republi~ka vlada, slede}i svoj liberalni kurs, ide na
smawivawe optere}ewa u svim sferama, pa i u trgovini lekovima, a Republi~ka vlada nije direktno naloìla smawewe marè, ali ga je podstakla ekonomskim merama. S druge strane, nedavno je donesena odluka
da se zabrani lekarima koji rade u dràvnom sektoru da obavqaju privatnu lekarsku praksu. Ako se se}ate, to je bilo na{e zalagawe iz predizborne kampawe i to je saop{teno pro{le nedeqe javnosti. Dakle, intenzivno radimo na svim problemima. Ima jedna stvar: bojim se najvi{e
nerealnih o~ekivawa. Ali ne}e biti nijednog problema da bar ne}emo
krenuti ka wegovom re{avawu. Ne moèmo preko no}i ni{ta da uradimo i toga treba svi da budu svesni.
Voditeq: Da li moè u dru{tvenom preduze}u da se radi neprijavqeno, bez toplog obroka i radnog staà?
Dr [e{eq: Ne bi smelo, ali se de{ava da ~ovek ide u penziju, pa se
ustanovi da mu firma proteklih nekoliko godina nije pla}ala doprinose, pa se onda naknadno za wega upla}uje, a ostali koji ne idu u penziju i
daqe ostaju sa nepla}enim doprinosom. Ima firmi u kojima se ne ispla}uje topli obrok. I ako vlast insistira da se to obavezno uradi, da to
ima prioritet. Topli obrok je jedan oblik pla}awa koji nije oporezovan, na koji se ne pla}aju doprinosi.
Voditeq: Da li postoji mogu}nost da Srpska radikalna stranka sazna sve o Dejtonskom sporazumu i da o tome obavesti gra|anstvo?
807
Dr [e{eq: Dejtonski sporazum je objavqen u specijalnom izdawu lista Na{a borba, jo{ krajem 1995. ili po~etkom 1996. godine. Tu nema
nikakvih tajni. Ali Dejtonski sporazum se ti~e samo teritorije biv{e
Bosne i Hercegovine. Ne ti~e se Kosova.
Voditeq: Da ne postoje neki tajni ~lanovi...
Dr [e{eq: Ne. O Kosovu ne postoje nikakvi tajni ~lanovi. Ve} bi
Amerikanci o tome progovorili da postoje. Vidite, dolaze i ameri~ki
izaslanici, ovog puta Holbruk i Gelbard, i Milo{evi} ne popu{ta. Milo{evi} je zauzeo ~vrst patriotski kurs u pogledu Kosova i Metohije i
u tome ima apsolutnu podr{ku Vlade narodnog jedinstva Republike Srbije, i on u tom pogledu ne popu{ta.
Voditeq: Da li smatrate da je ~asno dovesti pitawe Kosova do dna
i sakriti se iza referenduma?
Dr [e{eq: Pitawe Kosova nije dovedeno do dna. Kosovo je stiglo na
red u ambicijama zapadnih sila. Ako se se}ate, mi radikali smo godinama
o tome govorili. Prvo je na redu Republika Srpska Krajina, pa Republika Srpska, pa Kosovo i Metohija, Sanyak, Vojvodina, a i Crna Gora. Zapadne sile idu redom. Sada je na redu Kosovo i Metohija. Ranije su ga pu{tali na miru jer im je trebalo vremena da zavr{e sa Republikom Srpskom Krajinom kako su planirali, pa sa Republikom Srpskom, i sada idu
daqe. Ako popustimo kod Kosova i Metohije, uskoro bismo ostali bez Ra{ke oblasti, bez Vojvodine, bez Crne Gore, i tome ne bi bilo kraja.
Voditeq: Da li je u Dejtonu [iptarima ne{to obe}ano od strane
SPS-a?, pita Goran.
Dr [e{eq: Odgovorio sam ve}. U Dejtonu, jednostavno, o [iptarima nije bilo re~i.
Voditeq: Vlastimir Jovanovi}: Va{e li~no mi{qewe o re{avawu
pitawa Kosova, kada }e da se re{i i kako?
Dr [e{eq: Imamo dobru voqu da vodimo dijalog. Neprekidno nudimo dijalog. Kada }e [iptari pristati da u~estvuju u dijalogu, ne zavisi
od na{e voqe. Velike sile vr{e pritisak da se internacionalizuje pitawe Kosova i Metohije, a internacionalizacija bi zna~ila definitivan gubitak. Mi nikakvu internacionalizaciju ne smemo prihvatiti.
Voditeq: Da li smatrate, pita Ra|evi}, da ne postoji jedno definitivno, krajwe re{ewe, da kaèmo: evo, sad smo re{ili, pa vi{e nema
problema, ve} da je to jedan proces koji traje normalno?
Dr [e{eq: Pa, mo`da }e trajati i sto godina. Ali je bitno da ga sa~uvamo, da bude u na{im rukama. To je najva`nije.
Voditeq: Va{e mi{qewe o sada{woj ekonomskoj krizi u Srbiji,
kada }e ona da se re{i i kako?
Dr [e{eq: Bio bih nerazuman i neozbiqan kada bih obe}avao da se ta
ekonomska kriza moè razre{iti za neko kra}e vreme. Ali moè se olak{ati. Mogu se smawiti ekstremni vidovi wenog ispoqavawa. Moè se ublaìti. Moè se smawiti socijalna beda. Na tome radimo. A iz ekonomske
krize ne moèmo da iza|emo dok u potpunosti ne sprovedemo privatizaciju, i ova vlada }e sada ubrzano da radi da se privatizacija zaista sprovede.
808
Voditeq: [ta }e da bude sa vozilima koja su uvezena i registrovana preko Republike Srpske? Da li }e mo}i da se legalizuju a da se ne mora i}i u Crnu Goru, kao {to je do sada bilo?
Dr [e{eq: Neko re{ewe }emo tu morati da na|emo. Kakvo vide}emo za neko vreme.
Voditeq: Da, znamo da je, recimo, u Crnoj Gori ostavqeno dosta novca koji je mogao i ovde da ostane.
Dr [e{eq: Svesni smo tog problema. Radimo i daqe na wemu, ali
jo{ nemamo konkretno re{ewe. Mislim da }emo ga uskoro imati. Ne bi
bilo pametno da sada u javnost izlazim sa ne~im o ~emu mi u Vladi razgovaramo i jo{ se nismo usaglasili i nismo stvorili to re{ewe.
Voditeq: Da, za ovo pitawe moramo da napravimo jedan mali uvod.
Mo`da znate, a mo`da ne znate, u Sokobawi postoje preduze}a koja su
pripadala onom agroindustrijskom kompleksu kao {to su Slemen Trebi~, tako da je verovatno, ne verovatno nego sigurno ta situacija i druge pogodila, i da je ve}ina tih preduze}a sada na nekom rubu propasti jer
je podnela sav teret hiperinflacije, i pre toga taj kompleks je eksploatisan tako kako je eksploatisan. Dakle, {ta Vlada preduzima za tu vrstu
preduze}a?
Dr [e{eq: Mi imamo agrarni buyet iz koga }emo finansirati ono
{to je sada najpotrebnije poqoprivredi. Nas ~eka sada otkup p{enice,
posle toga otkup kukuruza, soje, suncokreta i drugih industrijskih biqaka. Mi moramo subvencionisati otkup mleka, moramo imati subvencije
za bra{no, za uqe. A {to se ti~e ovih firmi koje su u veoma te{kom poloàju, takvih je ogroman broj u Srbiji, moraju se privatizovati. Moraju se traìti varijante za najracionalnije privatizacije, a wihov poloàj }emo potpomo}i, tj. wihovo ozdravqewe, ako se izborimo da se ukinu monopoli, izvozno-uvozni kontingenti, jer monopolisti najve}i ekstraprofit ubiru od izvoza na{ih poqoprivrednih proizvoda, a neposrednim proizvo|a~ima i primarnim otkupqiva~ima ostaje skoro ni{ta.
Voditeq: Gospodine [e{eq, dobrodo{li u prvu ekolo{ku op{tinu Srbije, ugostiteqsku Sokobawu. Molim vas za odgovor na ova pitawa:
u predizbornoj kampawi obe}ali ste, ako va{a stranka pobedi, potrudi}ete se za boqi standard gra|ana. Po{to ste izabrani za potpredsednika Vlade Srbije, {ta mislite i {ta treba u~initi da se nama penzionerima {to hitnije isplate zaostala dugovawa, zaostale penzije, jer verujte da se ovako vi{e ne moè. Polako se spu{tamo na niske grane koje }e
uskoro pu}i. Hvala vam na pozitivnom odgovoru.
Dr [e{eq: Traìmo sad neku varijantu da isplatimo zaostale penzije. Koja je sad realno mogu}a varijanta? Ja sam to obja{wavao jednoj delegaciji penzionerskog udruèwa, a oni su odmah sutradan u javnost izneli: obe}ao ovo, obe}ao ono. Znate, te{ko je sad obe}ati ne{to {to moè odmah da se re{i. Koja je sad varijanta na kojoj radimo? Traìmo varijantu da privatizujemo neke od ovih zna~ajnijih firmi, za koje se moè na}i strani kupac, ako nas sankcije u tome ne spre~e, i da dobijemo
809
jednu opipqivu sumu novca. Recimo, da taj novac uloìmo u Elektroprivredu. Da ga uloìmo u popravku postrojewa, u nova nalazi{ta ugqa i sve
ono {to je sada neophodno Elektroprivredi. U razne stvari, da sada ne
ulazimo u detaqe. A da u tom iznosu izdamo bonove i da penzionerima zaostale penzije isplatimo u bonovima za pla}awe elektri~ne energije. Da
mogu da plate za sebe, svoje najbliè srodnike, svoju porodicu. I da kroz
to re{imo pitawe zaostalih de~jih dodataka.
Dakle, ono {to smo nasledili, {to je balast, da izmirimo na ovaj na~in. Ovo je jedna ideja. Da li }emo uspeti da je realizujemo, sada }e se videti. Ali na tome radimo. Mo}i }emo da je realizujemo ako nam krene taj
proces privatizacije, jer bez sveèg dodatnog novca nemogu}e je da to
sprovedemo. A rekoh ve} na po~etku emisije da ne dolazi u obzir da
{tampawem novca re{avamo te probleme, da se onda obezvrede i penzije
i plate i upropasti kompletan ìvot.
Voditeq: Da li zakon vaì za sve podjednako? Kada je u periodu od 6.
maja 1995. do 31. decembra protivpravno prisvojena suma od 21.723, a u periodu od 1. januara 1997. do 27. avgusta 1997. godine 52.199, {to ukupno iznosi 73.927.000, sprovedena je istraga kvalifikovana kao krivi~no delo pronevere. Ovih dana tuìlac iz Zaje~ara vr{i prekvalifikaciju krivi~nog
dela. Vra}a u nadle`nost op{tinskog suda, da se utvrdi da li se ovo smatra pozajmicom, kada se novac uzima u 1995, 1996, i 1997. godini, a vra}a u
roku od dva dana u 1997, po{to je gospodin... direktor banke, ovog puta se
to odnosi na direktora preduze}a... da li se moè tako uzimati novac?
Dr [e{eq: Ne mogu da se upustim u konkretan slu~aj, jer jednostavno nisam informisan. Zakon bi morao da vaì podjednako za sve. Samovoqno se novac ne moè tako uzimati. Kada se tako samovoqno uzme novac, nije u pitawu pozajmica nego kra|a. Ako je to zaista tako ura|eno,
onda je re~ o te{kom krivi~nom delu i ne bi mogao da bude nadleàn op{tinski sud. E, sada, u konkretan slu~aj ja ne mogu da u|em. Ovi iznosi
ukazuju da je nadleàn okru`ni sud i da je re~ o te{kom krivi~nom delu
pqa~ke. Moè postojati olak{avaju}a okolnost, ako neko opqa~ka pa
vrati novac pre nego {to mu se izrekne kazna, onda je to olak{avaju}a
okolnost ali nije ukidawe krivi~nog dela. Ali u konkretan slu~aj ne
mogu da ulazim jer nisam upoznat.
Voditeq: Za{to mogu}nost da se izvr{i poravnawe nekih dugovawa
gra|ana, npr. dug za utro{enu elektri~nu energiju ne moè da se kompenzuje za socijalnu i zdravstvenu za{titu?
Dr [e{eq: Ve} sam odgovorio na prethodno pitawe. Ako uspemo sada ne{to krupno da privatizujemo. Treba nam milijarda maraka ta~no da
bismo isplatili zaostale penzije i de~je dodatke. Oko milijardu maraka
nam treba.
Voditeq: Kako to da u vanprivredi prose~na zarada bude ve}a od
prose~ne zarade u privredi, kad se prva finansira od druge?
Dr [e{eq: Mogu}e je zato {to u vanprivredu ulazi zdravstvo, {kolstvo i dràvna uprava. I mnoge druge stvari, pa je vi{a kvalifikaciona
struktura. Znate, doktora nauka u najve}em broju imate na univerzitetu.
810
Voditeq: Da, u vanprivredu ulaze i javni prihodi, carine i sve {to

ide...
Dr [e{eq: Mislim da je tu primarna kvalifikaciona struktura i da
ona rezultuje ve}om prose~nom platom u vanprivredi u odnosu na privredu.
Voditeq: Kako je mogu}e da u nekom preduze}u lice sa visokom
stru~nom spremom zara|uje 3.000 do 4.000 dinara, a u drugom 1.500?
Dr [e{eq: Preduze}a su samostalni privredni subjekti i ona bi u
budu}nosti trebalo da budu ne samo samostalni nego privredni subjekti
u privatnoj svojini. Onda zavisi od uspe{nosti svakog preduze}a kako se
ko sna|e na trì{tu. Na trì{tu mora postojati slobodna konkurencija. Tamo gde nema slobodne konkurencije, nema prosperitetne ekonomije.
Voditeq: Da li je mogu}e da ukoliko gra|ani pretplate ra~un npr.
za elektri~nu energiju, da se zara~unava pozitivna kamata, kao {to se u
slu~aju duga zara~unava negativna kamata?
Dr [e{eq: To bi bilo pravi~no; naàlost, to nije mogu}e.
Voditeq: Da li gospodin [e{eq misli da su mogu}e bilo kakve
promene u Srbiji dok sva mo} poti~e iz bra~nog kreveta Markovi}-Milo{evi}?
Dr [e{eq: Mislim da sva mo} u Srbiji nikako ne moè biti koncentrisana ni u ~ijim rukama. Uostalom, sada je do{lo do formirawa
Vlade narodnog jedinstva, koalicione vlade zasnovane na kompromisima. Kompromisi podrazumevaju dobru voqu. Ali ova vlada zna~i i podelu vlasti i odgovornosti. Vlast je podeqena. Podeqena je odgovornost.
E, sada }emo da vidimo kakvi }e biti efekti. Efekti mogu biti dobri,
mogu biti lo{i. Mi ra~unamo da }e biti dobri, a spremamo se za sud naroda. Kada }e biti taj sud naroda? Bi}e na slede}im izborima. Ako budemo uspe{ni, narod }e nas nagraditi. Ako budemo neuspe{ni, narod }e
nas kazniti. Tu je stvar do kraja jasna i jednostavna.
Voditeq: Da li je ta~no to {to tvrdi dobrovoqac Du{an Petrovi},
da je gospodin [e{eq organizovao i i finansirao otmicu u [trpcima?
Dr [e{eq: To je budala{tina. To je lansirano sada u Crnoj Gori
pred predstoje}e vanredne parlamentarne izbore, a toga su se dohvatile
najla`qivije novine koje su ikada izlazile u Srbiji, Dnevni telegraf. I mnoge druge laì su lansirali. Evo, nedavno su rekli da sam ja
obe}ao Elektroprivredi poskupqewe struje od 30 odsto. Znate, kada bih
ja svaki dan demantovao laì koje oni objavquju, onda bi mi ceo ìvot
pro{ao u pisawu demantija. Ja se, jednostavno, na to ne osvr}em.
Voditeq: Da li ste saglasni sa dana{wim poskupqewem struje kao
potpredsednik Vlade?
Dr [e{eq: Ja sam ve} rekao da o~ekujemo to poskupqewe struje od
9,5%. I zahtev Elektroprivrede je bio mnogo ve}i, mi smo morali izvesnu korekciju da izvr{imo, jer se Elektroprivreda sprema za remont postrojewa. Ako se ne izvr{i ovog leta remont postrojewa, onda slede}e
zime ne}emo uop{te imati struje. Ali smo i{li na minimum minimuma.
Dakle, 9,5% je bila ona minimalna granica na koju smo morali prista811
ti. Ali smo odbili kategori~ki da to pre|e preko 10%, jednostavno nije dolazilo u obzir. Mora}e se, dakle, dodatna sredstva za remont Elektroprivrede traìti iz drugih izvora.
Voditeq: Da li moète da objasnite gledaocima za{to su radikali glasali da se ta pretplata pla}a preko strujomera?
Dr [e{eq: Zato {to je kad se pla}a preko strujomera najefikasnija pretplata. Pretplata je postojala i ranije. To je taksa za gledawe televizije. To kod nas postoji od kada postoji televizija, ali nisu svi pla}ali. Neko pla}a, neko ne pla}a. A ovako se obezbe|uje da svi pla}aju. Znate, mi ne moèmo obe}avati narodu da }e se ukinuti svi porezi i sve takse. A kad ve} postoje neki porezi i neke takse, onda treba da traìmo varijantu da se redovno pla}aju, a ne da neko moè da zakqu~a vrata, da se ne
javi inkasantu koji mu kuca na vrata. Prema tome, ovo je najboqi na~in
pla}awa. Najefikasniji. Moèmo sada raspravqati da li je taj iznos prevelik ili ne, i tu }emo verovatno u budu}nosti ne{to da uradimo.
Voditeq: Da li tu postoji jedan drugi problem? Ne znam kako je u
drugim zemqama, na kraju krajeva nije ni bitno, mi smo zemqa za sebe...
Dr [e{eq: Jo{ neke zemqe su na taj na~in re{ile ovaj problem.
Voditeq: Da li te nacionalne televizije imaju jedno eti~ko pravo da
emituju reklame kada ho}e da seku emisije, kad ho}e neki komercijalni
program, subotom, nedeqom, koje ne vrede ni...
Dr [e{eq: Programi ne mogu iskqu~ivo da se finansiraju od ove
takse. Da li tu treba opet neka pravila uvesti? Mi sad radimo na novom
zakonu o informisawu, koji }e ukqu~iti i delovawe dràvnog radija i
televizije. Recimo, jedna od ideja kojom se bavimo jeste da moè i starom
deviznom {tedwom da se pla}a emitovawe reklama na dràvnoj televiziji, a bavimo se mi{qu da {to vi{e tih pla}awa bude mogu}e obaviti
kroz staru deviznu {tedwu. Na primer, ako ~ovek èli da kupi plac za
ku}u, i da ga plati starom deviznom {tedwom. Sve ono {to se ne proizvodi odmah, {to ne morate da platite radnika koji je to proizveo. Zna~i,
imate dràvne placeve, prodajete dràvni plac, ne morate da pla}ate
radnika. Moète ga prodati za staru deviznu {tedwu, i jednu obavezu da
skinete sa dràvnih le|a.
Sad iznajmqujete termine na dràvnoj televiziji za ekonomsko-propagandni program, moète da omogu}ite i pla}awe starom deviznom
{tedwom. Dakle, opet jedan balast skidate sa le|a, bar delimi~ni, u izvesnom iznosu, a ni{ta vam drugo ne zavisi od toga. To su najboqi metodi. Ako se se}ate, bio sam jedini poslanik u Republi~koj skup{tini kada sam se gr~evito zalagao da moè i otkup stanova da se vr{i starom deviznom {tedwom. I izglasan je taj zakon. Imali smo veliku raspravu u
Republi~koj skup{tini i ve}ina poslanika je to prihvatila.
Sve ono {to ve} postoji, kad ne{to prodate, neku robu, veknu hleba,
prodate kilo krompira, vi morate neke druge tro{kove da platite ~im
to prodate. Dakle, tu nije mogu}e da se pla}a starom deviznom {tedwom,
jer ona prakti~no u bankama ne postoji. Ali kada prodajete ne{to {to
nije vezano sa nekim drugim pla}awima, onda moète prodati i za staru
deviznu {tedwu.
812
Voditeq: Gora, tako se potpisao, odbornik je koalicije Zajedno ovde u Sokobawi. On kaè, naàlost, ona ovde opstaje i radi u korist gra|ana ovog grada, na va{u àlost, tako kaè...
Dr [e{eq: [to na moju àlost?
Voditeq: ôvek se tako potpisao...
Dr [e{eq: Osta}e do slede}ih izbora. Na slede}im izborima }e verovatno srpski radikali preuzeti wegovo mesto i mi ni{ta ne àlimo.
Pro{log puta na izborima narod je tako presudio i izvukao odre|en potez iz takvog na~ina presu|ivawa. Na slede}im izborima stvari }e se
promeniti.
Voditeq: E, pa on vas pita za va{ komentar za stawe u Op{tinskom
odboru Srpske radikalne stranke u Sokobawi. Kaè da je posle va{eg
ulaska u Vladu Srbije, on to naziva jeftinom prodajom va{em ve~itom
gospodaru, va{e redove u Sokobawi napustio ogroman broj ~lanova, pa
~ak i va{ poslani~ki kandidat Dejan Radovanovi}.
Dr [e{eq: To je ~ista izmi{qotina. Dejan Radovanovi} je zaista
napustio Srpsku radikalnu stranku, ali iz nekih drugih razloga. Ali mi
imamo ogroman priliv ~lanova u Srpskoj radikalnoj stranci i u Sokobawi. Drugo, mi nismo u{li u levu vladu, nego smo samo sa levi~arskim
partijama sklopili koalicioni sporazum.
Voditeq: Gledalac iz Sokobawe: Kako obja{wavate pojavu da jedan
isti fakultet, recimo pravni, u jednoj zemqi ima razli~ito gradivo?
Dr [e{eq: Pa, trebalo bi u principu da svi pravni fakulteti u
jednoj dràvi imaju potpuno isti nastavni plan i program. Ali dràva
i novim zakonom koji se priprema omogu}ava slobodu univerzitetima da
kreiraju samostalno nastavni plan i program, i to je ono {to spada u autonomiju univerziteta. Sad je stvar svih pravnih fakulteta u na{oj zemqi da se dogovore da ujedna~e nastavne planove i programe, a da se vlast
u to ne me{a.
Voditeq: Gospo|a Krsti} iz Sokobawe pozdravqa sve u studiju, vas, i
pita da: Obrazloìte za{to ne ispuwavate svoja obe}awa koja ste gr~evito branili u predizbornoj kampawi. Govorili ste, nemojte samo poricati, molim vas, da }ete ukoliko do|ete na vlast razre{iti problem Kosova za vrlo kratko vreme i to koriste}i me|unarodno pravo. Evo vam sad
prilike za to. Na {ta ste mislili kada ste govorili me|unarodno pravo?
Dr [e{eq: Spremamo se da temeqito re{imo problem Kosova, samo da ove zapadne sile skinemo sa grba~e.
Voditeq: Samo to?
Dr [e{eq: Samo to.
Voditeq: I ni{ta drugo?
Dr [e{eq: Da smo ranije re{avali problem Kosova, mogli smo ga
mnogo efikasnije re{iti.
Voditeq: Konti} govori o stabilnim cenama i stabilnom dinaru.
O kojim to stabilnim cenama govori i o kom to stabilnom dinaru, kada
su cene od devalvacije dinara u nekim slu~ajevima porasle i tri puta.
Kako to obja{wavate?
813
Dr [e{eq: Ne znam za te cene koje su porasle tri puta od devalvacije dinara. Zaista ne znam. Nisam ~uo ni za jednu. Bilo je izvesnih poskupqewa. Neke cene se vra}aju na pre|a{wi nivo, jer je devalvacija
ukqu~ila dotada{wi crni kurs i kurs po {ticungu. I cene su ve} ranije bile uskla|ene i sa crnim kursom i sa {ticungom. Dakle, nije bilo nikakvog ekonomskog opravdawa nakon devalvacije da se podiù cene. Bio
je izvestan psiholo{ki momenat i sada se taj psiholo{ki momenat vra}a na normalu. A mi }emo intervenisati kod tih enormnih pove}awa cena tako {to }emo omogu}iti uvoz ve}e koli~ine robe i konkurisati monopolistima.
Voditeq: Da li }e to sad biti mogu}e pod ovim sankcijama?
Dr [e{eq: Uvoz je uvek mogu}, ali je teàk izvoz pod sankcijama. Ove
sankcije nemaju nikakvog pravnog osnova. To je samo stav sila, ~lanova Kontakt grupe, i to ne svih. Imaju psiholo{ki efekat {to }e mnogi stranci
oklevati i razmi{qati da li da u|u na na{e trì{te, a pravne osnove nema. Najopasnije su sankcije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, jer one
imaju i pravne posledice. Ako se setite, mnoge zemqe su ka`wavale svoje
privrednike ako su poslovali sa nama nakon uvo|ewa sankcija Ujediwenih
nacija, a u Nema~koj su neki i u zatvor i{li zbog toga. Ovo sada ima politi~ki efekat, ali taj efekat nama nanosi veliku ekonomsku {tetu. Ugroàva nas najvi{e povodom predstoje}e privatizacije. Teè }emo nalaziti
strane kupce, strane investitore u procesu privatizacije.
Voditeq: Evo, pre nekoliko dana u {tampi se pojavilo pismo jednog
direktora neke nema~ke firme koja treba da sara|uje sa Elektronskom
industrijom i, kako on kaè, ne}e to da radi jer }e i}i u zatvor od godinu i po do tri, ako to bude radio. Dakle, taj problem postoji.
Dr [e{eq: Nisam video to pismo, ali dok su trajale sankcije Ujediwenih nacija, neki biznismeni u Nema~koj su bili osu|eni na kaznu zatvora jer su nastavili da posluju sa nama. Ove sankcije Kontakt grupe ne
izazivaju posledice te vrste. Jedino da nema~ka dràva nekim svojim
propisima izglasa neki zakon, ili da zapreti krivi~nim sankcijama za
poslovawe sa na{om zemqom, a to se jo{ nije desilo. To je mo`da strahovawe tog nema~kog biznismena.
Voditeq: Da li znate da je 90 odsto qudi u ovoj zemqi gladno, da su cene visoke, plate male i nikakve? [ta }ete sada konkretno da preduzmete?
Dr [e{eq: Sve to znam. I evo, vidite, na tome radimo. I ovo obarawe stope doprinosa i poreza na plate je konkretna mera u tom pravcu.
Znate, ne moè Vlada da deli plate, ali moè da smawuje da`bine preduze}ima da bi ona slobodnije disala, i upravo to i radimo.
Voditeq: Kako obja{wavate pojavu dilera na ulicama, pred o~ima
organa vlasti, i o kojoj pravnoj dràvi je re~ kada ni{ta ne funkcioni{e, svi zatvaraju o~i pred ovom pojavom?
Dr [e{eq: Ovi sada{wi dileri na ulicama su uglavnom qudi koji
od toga ìve. To su nezaposleni qudi, qudi koji na neki na~in moraju da
prehrane porodicu. Tu smo malo tolerantniji. Me|utim, postoji jedna
opasnija vrsta dilera koje, s vremena na vreme, poslovne komercijalne
banke izbacuju na ulicu. Kada te banke dobiju velike koli~ine dinara,
814
kad je potrebno da se isplate penzije, onda one to uzmu i okre}u dva-tri

dana, pa tek onda ispla}uju, ili na primer, iz primarne emisije.
Opasni su organizovani dileri koji se pojave na ulicama s velikim
koli~inama novca. A ovi pojedina~ni, koji sitno rade na malo, ne izazivaju neke naro~ite {tetne posledice po dràvu. Naravno, i to je protivzakonita i ka`wiva delatnost. Ali to je oblik sitnijeg kriminala s mawom dru{tvenom opasno{}u i mi bismo morali da se pozabavimo eliminisawem najopasnijih oblika kriminala. Znate, i prostitucija postoji
od kada postoji qudsko dru{tvo, i obi~no je ka`wiva, ali se nijedna policija u svetu ba{ mnogo ne trudi da je potpuno uni{ti, niti je mogu}e
potpuno uni{titi.
Ovde bismo mogli da angaùjemo ogromne policijske snage da progone ove dilere, ali bi efekat bio slab. Znate, te qude pohvatati i strpati zatvor, poka`wavati ih {ta se tu postiè? Treba wihovoj deci onda obezbediti hleb, na kraju krajeva. Zna~i, nije to neka velika dru{tvena opasnost. Ogromna dru{tvena opasnost postoji kada neke poslovne
banke organizovano krenu putem svojih dilera da otkupquju devize na trì{tu, obaraju}i kurs dinara.
Voditeq: Oni se trude da opstanu.
Dr [e{eq: E, to ve} nije pitawe opstanka. To je pitawe poku{aja
wihovih direktora da ostvare ekstraprofit, da se oni sami do~epaju velikog novca na kursnim razlikama na {tetu svih nas. Kada su u pitawu
{pekulacije s novcem, ne stvara se nova vrednost. Kroz {pekulacije s
novcem ne moè jedan ~ovek da se obogati a da to ne bude na ne~iju {tetu.
Voditeq: Da, kad smo ve} kod finansija i banaka, znamo da kod nas
banke nisu kao banke na Zapadu.
Dr [e{eq: Da, mi jo{ nemamo bankarski sistem u pravom smislu te
re~i.
Voditeq: Da, da ovde bilo ko...
Dr [e{eq: Ni to ne moè bez privatizacije.
Voditeq: Da, upravo taj problem, kako da banke ovde...
Dr [e{eq: Samo kroz proces privatizacije.
Voditeq: Evo, verovatno i vi ne biste jo{ pet godina u{li u banku
i dali tamo sto maraka, kad znate da je to ona ista banka od pre.
Dr [e{eq: Da, ostala mi je zarobqena stara devizna {tedwa u Beobanci, recimo.
Voditeq: Da, pa kada }ete, recimo, ponovo da u|ete u banku i uloìte tamo ne{to?
Dr [e{eq: Tek kad mi ovo vrate. Nije to neki naro~ito veliki iznos, ali za mene i moju porodicu bi to danas mnogo zna~ilo.
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Nisam mogao 1994. godine da idem na letovawe jer nisam
imao novca. Da sam mogao da raspolaèm tom u{te|evinom, i{ao bih.
Voditeq: Pitawe policije, malopre ste pomenuli, evo sada ste u
Vladi, da li }e se na neki na~in ve} saznati ko je ubio ministra policije Srbije?
815
Dr [e{eq: Na tome se radi intenzivno. Re~ je o profesionalnom

ubistvu i jo{ uvek istraga ne moè da saop{ti neke konkretne nalaze.
Voditeq: I pored toga {to nam je policija tolika kolika je i sve to...
Dr [e{eq: To ne zavisi od broja policajaca. Velika policija moè
da nam ~uva zemqu od terorizma, od unutra{wih pobuna, od nekih vidova
kriminala. Ovo je suvi{e profesionalno da bi se moglo nekim policijskim kvantitetom razre{iti. A na{a policija nema ni adekvatnu opremu niti je osposobqena za neke soficistirane vidove kriminala. Ovo je
o~igledno izuzetno dobro organizovano ubistvo. Verovatno ima i neku
politi~ku pozadinu.
Voditeq: Kako mislite da preìve qudi koji su bolesni kada lekovi ve} tre}i put poskupquju posle devalvacije?
Dr [e{eq: To poskupqewe lekova je, pre svega, jedna kriminalna rabota do koje dovode monopolisti, a jedan od tih monopolista je fabrika
Galenika i mi insistiramo i u Vladi da se {to pre preispita poslovawe te fabrike. Li~no smatram da je tamo do{lo i do nekih kriminalnih
radwi i da bi morale zakonske konsekvence da se sprovedu.
Voditeq: Zato {to je tamo gospodin Pani}?
Dr [e{eq: Pa nije samo u pitawu {to je on tamo, nego {to je na~in
poslovawa takav. Mora}e daqe stvari da se ra{~i{}avaju. Ne moè on
nama da izazove prvo ve{ta~ku nesta{icu lekova, da obustavi proizvodwu penicilina, a onda da nas obaspe nekim enormnom visokim cenama.
Lekovima koji su pod dràvnom kontrolom, sko~ila je cena u wegovoj
proizvodwi.
Voditeq: U utorak je snimqen, da ga tako nazovem, va{ duel sa gospodinom \in|i}em u bioskopu Reks. Gledaoci na{e televizije imali su
prilike da ga prate.
Dr [e{eq: Koliko je trajala emisija?
Voditeq: Sat vremena i mi smo to prikazali. Na{ gledalac se javqa
tim povodom i kaè: U duelu sa \in|i}em rekli ste da izuzetno dobro
prognozirate. [ta se ostvarilo od va{ih zapadnih granica Srbije: KarlovacKarlobagOgulinVirovitica?
Dr [e{eq: Sve }e se ostvariti.
Voditeq: Kada?
Dr [e{eq: Vide}emo, uskoro.
Voditeq: Po{to ~vrsto zastupate stav da ne dolaze u obzir strani
posrednici u re{avawu kosovskog pitawa, a ve} je, ovde kaù, va{ gazda, verovatno se misli na gospodina Milo{evi}a, sve ugovorio da do|u, nije li malo ru`no od koalicionog partnera da to sazna posledwi kao
prevareni mu`?
Dr [e{eq: Prvo, ja nemam nikakvog gazdu, drugo, Milo{evi} nije
doneo nikakvu odluku da do|e do stranog posredovawa.
Voditeq: To {to je Qubi{a Risti} u Savetu Evrope...
Dr [e{eq: Nije uop{te tako rekao, to su samo neki bulevarski listovi preneli u Beogradu na pogre{an na~in. On je nudio saradwu sa
816
svim me|unarodnim organizacijama ako nas prethodno vrate u wihovo

~lanstvo. A nije nudio posredovawe oko problema Kosova i Metohije.
Voditeq: A, po{to je...
Dr [e{eq: Postoji jedan izve{taj u Saveznoj skup{tini, ja sam ga
~itao.
Voditeq: Da, mi ne cenzuri{emo pitawa, tako kako idu...
Dr [e{eq: Za{to biste ih cenzurisali?
Voditeq: E, pa, ovo slede}e pitawe glasi ovako: Po{to je op{tinska vlast u Sokobawi donela odluku da se iz grada uklone kiosci, odnosno, iz centra, niste li zabrinuti gde }e odbor va{e stranke da odràva
skup{tinu? Verovatno se aludira na pove}awe broja kioska u Zemunu
od 1996. naovamo.
Dr [e{eq: Ne znam za{to op{tinska vlast i u Sokobawi elimini{e te kioske...
Voditeq: Izme{ta ih iz centra.
Dr [e{eq: Za{to ih izme{ta, za{to bi kiosci smetali?
Voditeq: Zato {to su iza wih neki kulturno-istorijski spomenici,
pa je to problem.
Dr [e{eq: Znate, ti kulturno-istorijski spomenici ne donose hleb
qudima, a dok je ekonomska kriza i velika socijalna beda, treba podsta}i gra|ane da podiù kioske na svim raspoloìvim povr{inama, tako
da ne smeta nekome, da nikoga ne ugroàva, jer svaki kiosk podrazumeva
bar dve plate mese~no. Neko obavqa ugostiteqske delatnosti, neko uslu`ne, neko zanatske, neko trgova~ke, ali qudi se snalaze, dovijaju se i na
relativno jeftin na~in dolaze do poslovnog prostora. A, nema toga ko
je u stawu da danas mnogo novca investira u velike robne ku}e i sli~ne
poslovne objekte.
Voditeq: Da, pa, dobro, to je va{e mi{qewe.
Dr [e{eq: To je jedan od najniìh vidova postizawa prvobitne akumulacije kapitala. Onaj ko uspe sa kioskom, otvara posle dva, tri, ~etiri kioska, razvija se. Pa, ako uspe sa kioskom, posle otvara ve}u radwu,
pa ide daqe. Neko dolazi i do pogona.
Voditeq: Smatrate da to tako ide, da je mogu}e?
Dr [e{eq: Pa da, zato smo u zemunskoj op{tini imali veoma liberalan kurs s tim u vezi i ne kajemo se.
Voditeq: Razlog zbog koga je pove}ana taksa, ne znam da li znate
konkretno za otkup {umskih plodova, jer je ovo dobro podru~je za lekovito biqe i {umske plodove. Cena po kilogramu je 50 para, a od kad je do{ao va{ ministar u taj resor ona je podignuta na 1,5 dinara.
Dr [e{eq: Postoji tu jedan veliki problem, {to dolazi do prekomerne eksploatacije {umskih plodova. I {to postoji opasnost da u nekim delovima Srbije ostanemo bez neke vrste biqaka i ìvotiwa.
Voditeq: Ovde se misli na pe~urke.
Dr [e{eq: Dakle, do prekomerne eksploatacije. Ne znam za konkretan slu~aj kod pe~urki, ali znam, recimo, da je u nekim delovima Srbije
817
zapretila opasnost da ostanemo bez puèva, jer je do{lo do prekomerne

eksploatacije. To treba ograni~iti. Zatim, borovnice se prekomerno
eksploati{u i preti opasnost da potpuno nestanu. Ima tu ~itav niz drugih {umskih biqaka, i ne mogu sada, nisam stru~wak, da se izja{wavam
kako stoji stvar sa pe~urkama. U svakom slu~aju, to treba da bude pod izvesnom dràvnom kontrolom, kako se ne bi zatrle pojedine biqne i ìvotiwske vrste, jer tu ne vredi ~ovekova intervencija. Znate, pe~urke ne
mogu u prirodi da se seju, da se ve{ta~ki rasprostiru.
Voditeq: Da, da, s tim u vezi je i pitawe da li je jedan od izvora o kojima ste malo~as govorili, izvora novca, upravo taj deo koji se ti~e tih
eksluzivnih poqoprivrednih proizvoda, npr. konkretno pe~urke, maline, ono {to ova zemqa moè stvarno da izveze, i to je izvor interesovawa stranaca.
Dr [e{eq: Ne, ne, tu su veoma mali iznosi u pitawu.
Voditeq: Kod maline?
Dr [e{eq: Znate, nisu to neke koli~ine. Kod malina nema nikakvog
korigovawa. Maline se uzgajaju na poqoprivrednim gazdinstvima. Da li
privatnim, dràvnim, dru{tvenim to je ve} drugo pitawe. Znate, dràva podsti~e uzgoj malina. Kod malina je osnovni problem {to se pojavquju monopolski otkupqiva~i.
Voditeq: Da, to verovatno nije toliko interesantno za na{e gledaoce, po{to mi nemamo toliko malina za izvoz, naàlost. Slede}e pitawe je: Razlog za{to se odobravaju krediti iz Fonda za podsticaj izvoza
privatnim firmama koje se bave iskqu~ivo izvozom? Ima jedna firma
iz Sokobawe koja je podnela zahtev jo{ pre ~etiri meseca, ali do danas
ni{ta. To je op{ti slu~aj.
Dr [e{eq: Ja bih najradije iz Fonda za razvoj kredite dao privatnim firmama, jer je tu najlak{e obezbediti povratak kredita. Od sredstava koja su raspore|ena pro{le godine iz Fonda za razvoj jedna tre}ina nije vra}ena, a u pitawu su dru{tvene firme. Kako da ih naterate da
vrate? Kako dràvnu firmu da naterate da ih vrati? Jedino da je uni{tite, da je zatvorite. A {ta biste onda time izazvali? Ni{ta. Glad kod
zaposlenih.
Kad imate privatnu firmu, onda je lepo stavite pod hipotekarni
ugovor i mora sve da vrati. Upravo kreditirawe privatnih firmi moè
da bude ekonomski najisplativija mera. Samo svaki privatnik kad uzme
kredit, odgovaraju}u imovinu daje u zalog. To bi zna~ilo ekonomsko
ozdravqewe. Naravno, mi u Vladi moramo i}i na izvesne kompromise.
Na{e zalagawe u tom pogledu je konstantno i ja o tome otvoreno govorim,
ali sad tu moramo uskladiti neke stavove, ideje. Znate, ne moè sve uvek
da bude po na{im èqama.
Voditeq: Da li vi moète, recimo, da saznate gde su pare od Telekoma, onih milijardu i sedamsto miliona maraka?
Dr [e{eq: Pa, to nije nikakva tajna. Jedan deo novca je dat za isplatu penzija. Jedan deo je dat onim najkrupnijim, najve}im dràvnim sistemima, recimo Elektroprivredi, a jedan veliki deo novca je i{ao za kredite preko Fonda za razvoj.
818
Voditeq: Da li je to oti{lo firmama koje mogu da vrate?

Dr [e{eq: Od tih kredita jedna tre}ina nije vra}ena. Samo moèmo da uteramo povratak tih kredita.
Voditeq: Da li se znalo da oni ne mogu da vrate?
Dr [e{eq: Negde se znalo, nigde nije. To je taj problem. Ako vi imate jednu koli~inu novca, ako ste dràvna vlast i èlite da taj novac
oplodite, onda treba da ga pozajmite onom za koga ste sigurni da }e vratiti, pa dobijate i novac i kamatu. A recimo, siguran sam da }e vratiti samo privatan sektor, jer }emo mu staviti hipoteku. Ako ne vrati ostaje bez
ku}e, bez fabrike, ostaje bez ovoga, bez onoga. I to bi podstaklo razvoj na{e ekonomije. Onaj ko zna sa novcem vrlo bi brzo vratio dug i li~no bi
ostvario profit, pa bi ga daqe ulagao. Onaj ko ne zna da posluje sa novcem, znate, zlo~in je da mu date kredit. Onda ga samo upropastite.
Voditeq: Evo, i za ovo pitawe mo`da treba jedan mali uvod. Naàlost, ovde je bila jedna tragedija u januaru, mo`da ste upoznati, u rudniku mrkog ugqa Soko i jedan radnik ovog rudnika pita: Da li su ovoj
Srbiji potrebni rudnici sa podzemnom eksploatacijom? [ta }e se uraditi i {ta je ura|eno na wihovoj bezbednosti?
Dr [e{eq: Potrebni su sigurno rudnici sa podzemnom eksploatacijom, ali dràva, jednostavno, nije u stawu da obezbedi sve uslove za{tite na radu, po{tovawe svih propisa, jer kada bi se to sve do kraja isteralo, mnoge firme bi morale da stave kqu~ u bravu, da prestanu da posluju. Kada ih naterate da obezbede sve ono {to je neophodno da se za{tite, oni jednostavno vi{e nemaju mogu}nosti da proizvode.
Ali kada je re~ o rudnicima, dràva bi morala da na|e na~in, jer tu
su qudi izloèni najteìm opasnostima. Tu bi dràva sa svoje strane
morala da dotira nabavku adekvatne opreme, pogotovo kada je re~ o za{titi od metana, kada je re~ o metodama otkrivawa metana. Te metode otkrivawa metana su prili~no primitivne kod nas. Ne znam ta~no {ta se
u rudnicima u Sokobawi koristi, ali to su jo{ uvek one stare lampe koje reaguju na pojavu metana. Koliko ja znam, ve}ina rudnika nema neku savremeniju tehniku.
Voditeq: O pove}awu benzina, rekli ste da }e biti izvesnog pove}awa. Koliko }e ono biti?
Dr [e{eq: Ne mogu unapred da kaèm koliko }e biti.
Voditeq: Da li }e biti sedam dinara?
Dr [e{eq: Mo`da maksimalno toliko, ali ne mogu to da kaèm unapred, zato {to to nije jo{ usagla{eno. Izvesne korekcije }e biti, jer
tom korekcijom moramo da pokrijemo ovo {to smo smawili doprinose i
poreze na plate. To moramo ne~im da pokrijemo. I onda nam je to izgledalo najlak{e. Ali ako bude korekcije cene benzina, ne}e se dirati nafta i naftni derivati, lo`-uqe i sve ostalo iz te sfere. Dakle, samo korekcija kod benzina.
Voditeq: Za{to se zalaète za ulazak u evropske institucije kada
to predstavqa ograni~ewe suvereniteta? Sve evropske institucije to
rade, a vi se zaklawate u suverenost zemqe.
819
Dr [e{eq: Pa, zato {to nam to predstavqa izvesnu za{titu u ~lanstvu u Ujediwenim nacijama, u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradwu i Savetu Evrope.
Voditeq: Da li biste u{li u Evropsku zajednicu?
Dr [e{eq: U Evropsku zajednicu ne bi nas primili, a ozbiqno i ne
razmi{qamo o toj ideji. Mislim da na{a zemqa bar u narednih dvadeset
godina ne}e imati uslove za u~lawewe u Evropsku zajednicu, ili Evropsku uniju. Za nas bi bila katastrofa da sada u|emo. Ne moèmo da ispunimo wihove standarde.
Voditeq: Da, standarde u svim oblastima u kojima su potrebni. ôvek iz agroindustrijskog preduze}a: Dve godine nemam platu, nemam socijalno, da li da o~ekujem va{u pomo} ili prosja~ki {tap?
Dr [e{eq: Moramo da idemo na ubrzanu privatizaciju. Ne mogu sada da kaèm kada }emo taj posao zavr{iti, ali da }emo se truditi da ga
maksimalno ubrzamo, to je sigurno. Mora da se na|e neko ko je spreman da
uloì u izvesnu firmu, da preuzme vlasni{tvo pod izvesnim uslovima,
da nam d garanciju da ne}e otpu{tati radnike, da po~ne normalno da posluje. Ovako, u Srbiji se ve} vi{e godina de{ava da neki direktori ve{ta~ki uni{tavaju svoju firmu, kako bi joj opala vrednost i kako bi je
se {to jeftinije do~epali u kqu~nom momentu. Ba{ ih briga za sudbinu
zaposlenih.
Voditeq: Da li biste pri~ali tako kako pri~ate da dve godine ne dobijate platu?
Dr [e{eq: Ne znam kako bih pri~ao, ali ja sam dugo ìveo bez plate, od 1984. godine do 1991. sam ìveo bez plate, tako da znam {ta zna~i
ìvot bez plate. Sedam godina sam ìveo bez plate i izdràvao porodicu, dovijao sam se kako sam znao i umeo.
Voditeq: Da li znate ne{to o novom sistemu op{teg obrazovawa i
uop{te o platama prosvetnih radnika?
Dr [e{eq: Znam sve o platama prosvetnih radnika. One su tako|e u
katastrofalnom stawu. Mi smo muku mu~ili u aprilu da ih bar redovno
isplatimo.
Voditeq: Da li znate da se i wima isto ne upla}uje socijalno i penziono ve} jedno duè vreme?
Dr [e{eq: Ne svima, ali ve}em delu obrazovnih ustanova.
Voditeq: Da li je to ustavno, tako da kaèm...
Dr [e{eq: Znate, ne postavqa se pitawe da li je ustavno. Ne moète vi qude ostaviti potpuno bez hleba.
Voditeq: Da, ali ja ne znam da je neko obavestio nekog o...
Dr [e{eq: Dràva }e morati svima da prizna penzijski sta`. Tu nema nikakve sumwe. [to zna~i da radnik koga se to ti~e nema razloga za
posebnu brigu. To mu se mora priznati. Ne moè ostati bez toga. Pogotovo kada je re~ o ovim dràvnim ustanovama.
Voditeq: Za{to se Srpska radikalna stranka zalaè za daqe smawewe ingerencija lokalne vlasti?
820
Dr [e{eq: Pa, mi mislimo da sada treba intervenisati samo jo{ u

nekoliko ta~aka i da ingerencije lokalne vlasti moraju ostati kakve su
sada.
Voditeq: Da li se vi slaète s tim da op{tini ostaje mawe od 20 odsto, Novi Sad ~ak i mawe, 14 odsto...
Dr [e{eq: Li~no mislim da taj procenat treba ujedna~iti svim op{tinama u Srbiji. Drugo, kada je re~ o smawivawu ingerencija, mislim
da treba op{tinskim vlastima zabraniti da imaju informativna sredstva, lokalnu televiziju, lokalni radio, novine, da to sve mora biti privatno. To treba uraditi, onda treba spre~iti finansirawe dru{tvenih
organizacija i udruèwa iz op{tinskog buyeta i ako neko èli da se
udruùje i organizuje, onda to treba da radi na svoj tro{ak a ne na tro{ak ostalih gra|ana, i to bi bilo jo{ ono gde treba intervenisati u tom
zakonu, ali ima tu jo{ odre|enih sporova i u Vladi, tako da nisam siguran da }emo to uspeti do kraja. To je na{a osnovna ideja, ali i ovaj zakon
je stvar izvesnog kompromisa koji se postigne u Vladi. Postoje neki koji i daqe smatraju da op{tine treba da imaju svoja lokalna glasila.
Voditeq: Pa i vi ste najavili u Zemunu od septembra televiziju.
Dr [e{eq: Da, ali mi bismo vrlo rado privatizovali tu televiziju u Zemunu.
Voditeq: Napravili, pa prodali, ili kako?
Dr [e{eq: Znate, najboqe je ne{to napraviti, pa prodati kao akcionarsko dru{tvo. Mi smo bili spremni da to prodamo i za staru deviznu
{tedwu. Akcionari koji èle da postanu vlasnici te televizije uloè
staru deviznu {tedwu, dràva opet likvidira jednu svoju obavezu, oni
postanu vlasnici i sami upravqaju tom televizijom.
Voditeq: Da li je taj konkurs bio javan?
Dr [e{eq: Javan, najjavniji. Sve {to se radilo u zemunskoj op{tini bilo je javno. Odmah je objavqen konkurs u Zemunskim novinama.
Voditeq: Niste odgovorili na pitawe da li znate ne{to o novom sistemu op{teg obrazovawa?
Dr [e{eq: Ja ne znam za novi sistem op{teg obrazovawa. U Vladi
smo razgovarali o Zakonu o univerzitetu. Usvojen je predlog tog zakona
i sa wim se ide na Narodnu skup{tinu jo{ u toku ovog meseca.
Voditeq: U duelu sa \in|i}em najavili ste 12 penzija. Da li je to
obe}awe ludom radovawe?
Dr [e{eq: Ja sam ube|en da }emo ove godine isterati 12 penzija. Da
li }emo uspeti da nadoknadimo one zaostale, to je sada drugo pitawe. Na
tome se radi.
Voditeq: Za{to se prodaje dru{tvena imovina, a to nije dru{tvena imovina, ve} imovina radnika samoupravqa~a?
Dr [e{eq: Radnici samoupravqa~i nisu imali nikakve imovine.
To je bila samo komunisti~ka kardeqevska frazeologija. To je zapravo
dràvna imovina ~iji je vlasnik prikriven da ne bi snosio odgovornost
za lo{e poslovawe. Ako dobro posluje, onda izvla~i sav profit. Kada
821
~ovek dobije platu, onda je plata ono {to mu je ispla}eno na blagajni. Kada mu se to jednom isplati, onda iz toga nije davao za pro{irewe investicija. To zatvarawe papirologijom, kako je uloìo ovo, kako je uloìo
ono, to su besmislice. Plata je samo ono {to se dobije na blagajni. To je
samo ra~unovodstveno vo|ewe, neko papirolo{ko zatvarawe. Firma
upla}uje doprinose, upla}uje poreze, a ne upla}uje radnik neposredno.
Ako radnik upla}uje, onda bi on dobio duplo platu, pa bi sam platio
zdravstvo, {kolstvo, platio penziono osigurawe i tako daqe.
Voditeq: Zna~i, vi smatrate da radnici ni{ta pedesetih, {ezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih, nisu ni{ta...
Dr [e{eq: Oni su samo manipulisani. Sve su im drugi krojili, sve
su im drugi pripremali.
Voditeq: Mislite da se nisu svesno odricali dela novca koji je mogao da im bude ispla}en?
Dr [e{eq: Nikakva odluka nije donesena. Sve je unapred pripremano u partijskim komitetima, u sekretarijatima Saveza komunista, u sindikalnim organizacijama, upravnim odborima. Onda je na radni~kom savetu dolazilo do glasawa, dizawa ruku i radnike su zamajavali na tim sastancima, odnosno radni~kim savetima, nekim sitnicama da li }e stan
biti odre|en Peri, Janku ili Marku, da li }e ovo ovako ili ono onako,
samo da bi se zalu|ivali i gubili vreme.
Voditeq: Ina~e, vi ste protiv toga i verovatno }ete se zalagati u
Vladi za to da u privatizaciji ne u~estvuju qudi na osnovu toga {to su
uradili po firmama.
Dr [e{eq: Jedan procenat bi trebalo dati na osnovu toga {to su radili u firmama, a jedan procenat gra|anima u celini. To je na osnovu toga {to su zate~eni u radnom odnosu u toj firmi i da bi na odre|eni na~in bili kontrolori rada i poslovawa ubudu}e. Ne na osnovu toga {to
su radili, jer koliko }e dobiti akcija ne zavisi od samog staà. Kada bi
bilo na osnovu toga koliko su radili, onda bi to zavisilo od toga koliko su plate primali, pa bi onaj ko je primao ve}u platu imao vi{e akcija, jer se podrazumeva da je vi{e doprinosio, i onaj ko ima duì radni
sta` dobijao bi vi{e od onoga ko ima kra}i radni sta`.
Na{a je ideja da svi dobijaju linearno odre|eni iznos koji se propi{e u procesu privatizacije. Odre|en iznos ide i onima koji nisu zaposleni u toj firmi, bilo gde da su zaposleni. Tu jo{ treba neke stvari da
razjasnimo. Sada traje proces procewivawa vrednosti preduze}a, a mi u
Vladi treba neke stvari da razjasnimo oko te metodologije i onda }emo
sprovesti privatizaciju u praksi. Kada bi se vrednovao taj doprinos i ta
va{a izdvajawa, kako vi kaète, onda bi se morale meriti i pojedina~ne
godine radnog staà. Onaj ko ima 35 godina radnog staà, treba 35 puta
vi{e da dobije od onoga ko ima jednu godinu radnog staà.
Voditeq: To je jedan od kriterijuma koji moè da do|e u obzir.
Dr [e{eq: Ja li~no mislim da bi to bio lo{ kriterijum.
Voditeq: Vi sada odlu~ujete, jer ste vi sada u Vladi.
Dr [e{eq: Odlu~uje Narodna skup{tina.
822
Voditeq: Me|utim, da li se sve to odlu~uje bez kr~mara, i ovo sa Kosovom i ovo sa privatizacijom, jer uvek postoji druga strana u svim ovim
slu~ajevima?
Dr [e{eq: [ta zna~i to pravqewe ra~una bez kr~mara?
Voditeq: Mislim konkretno na te pregovore koje Ratko Markovi}
vodi...
Dr [e{eq: Bilo je sve maksimalno usagla{eno.
Voditeq: Ve}a politi~ka snaga stoji iza vas nego iza gospodina Ratka Markovi}a, a zna se da najve}a stoji iza gospodina Milo{evi}a.
Dr [e{eq: To je zato {to sam ja predsednik jedne stranke koja je koalicioni partner, a Ratko Markovi} nije predsednik te stranke. Snaga
stoji iza Socijalisti~ke partije i ona pojedina~no ima 86 poslanika.
Druga po snazi je Srpska radikalna stranka i ima 82 poslanika, a JUL
ima 19 poslanika. To je na{a politi~ka snaga. Iza ove pregovara~ke ekipe stoji cela Vlada.
Voditeq: Da li stoji gospodin Milo{evi}?
Dr [e{eq: Stoji i on.
Voditeq: Bilo {ta {to oni dogovore, oni su prihvatili.
Dr [e{eq: Ne}e oni da dogovore ne{to mimo nas. U pregovara~kom
timu su Ratko Markovi}, on je potpredsednik Vlade iz Socijalisti~ke
partije, Tomislav Nikoli}, potpredsednik Vlade iz Srpske radikalne
stranke, i Milovan Boji}, potpredsednik Vlade iz Jugoslovenske levice. Na{e stranke su zastupqene u pregovara~koj ekipi na najvi{em nivou. Tomislav Nikoli} je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke.
Voditeq: Da li smatrate da vreme radi za Srbe na Kosovu?
Dr [e{eq: I radi i ne radi. Kako bi moglo vreme da radi za Srbe
na Kosovu kada ih je svaki dan sve mawe? Zna~i, ne radi. Mi sada prosto
moramo dobiti na vremenu. Toliko smo pritisnuti od zapadnih sila da
nam je svaki minut dragocen.
Voditeq: Da li }e iko odgovarati za propast dru{tvenog preduze}a?
Dr [e{eq: Te{ko je na to pitawe odgovoriti, treba da se ustanovi
konkretan kriminal i krivac mora da odgovara. Propast sama po sebi
nije kriminal, dok se ne utvrdi konkretno krivi~no delo. Podrazumeva
se da preduze}e moè opstati na trì{tu i moè propasti. Na{ je problem {to privatizacija katastrofalno dugo kasni.
Voditeq: Da li je valst kriva {to je dopustila odgovornim licima
da dovedu dru{tvena preduze}a u propast, ste~aj?
Dr [e{eq: Vlast je kriva {to nije na vreme sprovela privatizaciju.
Voditeq: Da li }e iko stati pred lice pravde?
Dr [e{eq: Samo tamo gde se konkretno dokaè.
Voditeq: Zamolio bih gospodina [e{eqa, s obzirom da stalno ponavqa da se trude, da se zajedno sa ovom vla{}u vi{e ne trude, jer sve {to
se vi{e trude, to je nama gore.
823
Dr [e{eq: Mi }emo da se trudimo jer ra~unamo i na slede}e izbore.

Na slede}im izborima èlimo jo{ vi{e glasova i zbog toga se trudimo.
Mi ne o~ekujemo da politi~ki protivnici èle na{ uspeh. Politi~ki
protivnici èle da mi propadnemo.
Voditeq: Ako je Vlada pustila platu u obrazovawu bez pla}awa doprinosa, za{to to ne dopusti i dru{tvenim preduze}ima, ve} ih finansijska policija rigorozno ka`wava kao najve}e prestupnike.
Dr [e{eq: Nije Vlada pustila platu bez pla}awa doprinosa. Vlada
nije uspela kompletan iznos da obezbedi, ali }e ga morati obezbediti.
Voditeq: Za{to se to ne uradi i u dru{tvenim preduze}ima?
Dr [e{eq: Vlada je du`na da finansira zdravstvo, {kolstvo, dràvnu upravu i nije du`na da finansira dru{tveno preduze}e. Dru{tvena preduze}a su samostalni privredni subjekti.
Voditeq: Kako komentari{ete to {to vas optuùju da ste ratni
zlo~inac i kako to da uvek spasete Milo{evi}a od propasti?
Dr [e{eq: To {to me neko optuùje da sam ratni zlo~inac jeste najobi~nija glupost, jer sam ja jedini srpski politi~ar koji je jo{ pre nekoliko godina izjavio da ako me slu~ajno prozovu u Ha{kom tribunalu, odmah pakujem kofere. Ja sam nekoliko puta zvao telefonom i nudio se da do|em, ali nisu hteli. Onda sam traìo holandsku vizu, hteo sam na svoj tro{ak da kupim kartu. Nisu mi dali vizu, {to zna~i da su se upla{ili mog
dolaska pred Ha{ki tribunal. Meni nije ciq da spasavam ni Milo{evi}a ni bilo koga drugog. Meni li~no i srpskim radikalima uop{te, kao politi~koj partiji stalo je da se spase Srbija, srpski narod i gra|ani Srbije, i sve srpske zemqe. Mi na tome radimo. To je na{ programski ciq.
Voditeq: Vi ~esto pri~ate da srpski narod trpi, a to se na vama ne
vidi, i dokle }emo to da trpimo?
Dr [e{eq: Kako bi to trebalo na meni da se vidi?
Voditeq: Poqoprivrednici pla}aju osigurawe u ovoj godini 1.500
dinara, a u pro{loj godini 750. Moè li ~etvoro~lana porodica da plati to osigurawe?
Dr [e{eq: To su veliki iznosi.
Voditeq: @ena odlazi u penziju sa 60 godina starosti. Prilikom
pregleda u zdravstvenim ustanovama pla}a dinar participaciju. Za{to
se ne usaglase ova dva zakona, pa ako se u penziju odlazi sa 60 godina, participacija da se pla}a do 60, a ne do 65 godina?, pita biv{a zdravstvena
radnica u penziji.
Dr [e{eq: Taj dinar u participaciji je samo simboli~an iznos. Ja
mislim da to nije ba{ tako stra{an problem kako nagla{ava va{a gledateqka. Bilo bi mnogo zna~ajnije ako uspemo skupe lekove da pribavimo po povoqnijim cenama, da nabavimo neke medicinske instrumente koji su neophodnii i da omogu}imo narodu da ih besplatno koristi za najteè bolesti.
Voditeq: Ima li nade i {anse da se ubrza isplata zemqoradni~kih
penzija?
824
Dr [e{eq: Kasne ve} sedam meseci i ve} sam rekao na koji bismo na~in to mogli da postignemo. Potrebna nam je ubrzana privatizacija i
moramo da na|emo sredstva.
Voditeq: Da li znate jo{ neku meru osim devalvacije i za{to nisu
pu{teni strani posmatra~i?
Dr [e{eq: Da li neko spre~ava stranim posmatra~ima da do|u u na{u zemqu i da se uvere kako realne stvari stoje? Ko god èli da do|e u
na{u zemqu taj dolazi, ali ne da bude arbitar, ne da bude posrednik, da
se me{a u na{e unutra{we poslove. [to se ti~e devalvacije, devalvacija je nadle`nost savezne dràve. Savezna vlada odlu~uje o devalvaciji.
Voditeq: Savezna dràva je ovde dvo~lana federacija.
Dr [e{eq: Ali ne Republi~ka, a mi smo kao stranka vi{e meseci
traìli devalvaciju jer smatramo da kurs dinara treba da bude realan.
Voditeq: Pomogli ste socijalistima u smeni Pani}a, ]osi}a i u
izglasavawu... od onako energi~nog [e{eqa ostade senka kao i kod Lili}a koji se nije me{ao u svoje poslove?
Dr [e{eq: Ja se i te kako me{am u svoje poslove i u svoje nadle`nosti, i mislim da sam jo{ energi~niji nego {to sam bio ranije. Energi~niji sam nego ikada, a {to se ti~e Zemuna, gra|ani Zemuna su na pro{lim
izborima pokazali {ta misle o radikalskoj vlasti. Od 115 bira~kih mesta ubedqivo smo pobedili na 98. U mojoj izbornoj jedinici, tamo gde ìvim, dobio sam 82 odsto glasova.
Nismo mi socijalistima pomogli da se smeni Pani}. Socijalisti su
nama pomogli. Pani} je smewen na na{u radikalsku inicijativu. Dobrica ]osi} je smewen na na{u radikalsku inicijativu. Tri meseca se tamo
kiselila na{a inicijativa, dok socijalisti pod na{im pritiscima nisu pristali da se to stavi na dnevni red.
Voditeq: Kako komentari{ete izjavu predsednika Vlade da devalvacije ne}e biti, a vi ste wegov zamenik? On je to izjavio pre nego {to
je bila devalvacija i pre nego {to ste vi postali wegov zamenik.
Dr [e{eq: To je bilo u prethodnom mandatu. Ta izjava je bila u februaru mesecu. Devalvacija se desila tek u martu mesecu kada je formirana nova vlada. Za mandata one vlade nije ni bilo devalvacije. Ne moè on
sada da obe}ava za novu vladu u novom mandatu. Vaqda ne{to zavisi od na{e voqe koji smo u{li u tu vladu. Ingerencija je savezne dràve i Savezna vlada je konsultovala Republi~ku vladu pre dono{ewa odluke.
Voditeq: Da li postoji mogu}nost daqeg uvo|ewa embarga?
Dr [e{eq: Naravno da postoji i ta opasnost, ali mi nismo u stawu
da na wu uti~emo. [ta god nam namene zapadne sile, mi moramo izdràti. [ta je alternativa? Da prodamo Kosovo? Kosovo ne smemo prodati.
Voditeq: Za{to se [iptarima ne iskqu~i struja, kada oni ne pla}aju isto kao i neki Srbi kod kojih je struja ve} iskqu~ena? [ta }ete
uraditi da se probije medijska blokada i prikaè prava slika?
Dr [e{eq: Sada je to ve} malo problemati~no zbog svih ovih pritisaka spoqa. Sada bi jo{ ve}i pritisak bio na nas da ostavimo neke delove Kosova i Metohije bez struje. Mnogi [iptari pla}aju struju i ni825
je to ~esta pojava da se ne pla}a struja, nego se ne pla}aju komunalije. To

je teè naplatiti, jer ne moète iskqu~iti vodu, ne moète iskqu~iti
kanalizaciju.
Voditeq: [ta }ete uraditi da se prikaè prava slika o Kosovu?
Dr [e{eq: Mora}emo ne{to da uradimo na planu satelitske televizije, oko ovog projekta satelitske televizije za ameri~ko podru~je.
Na{ao se neki hoh{tapler Mi}a Radenkovi} iz Los An|elesa s kojim je
pre 5-6 godina rukovodstvo dràvne televizije, mislim da je na ~elu bio
Vu~eli} ili Mitevi}, potpisalo ugovor o satelitskom programu, i taj
Mi}a Radenkovi} je ugovorom ovla{}en kao jedini zastupnik, kao jedini
nosilac prava kori{}ewa. On se jednostavno izgubio, pokupio neke pare
i nestao. Sada se spre~ava da se to obnovi i jedan od razloga, koliko ja
znam, ali nisam u to bio verziran i nisam u tome u~estvovao, jeste da se
zaobi|e taj nepovoqni ugovor sa Mi}om Radenkovi}em kojim je Televizija Srbije spre~ena da lansira satelitski program za Ameriku i Kanadu, i sada jugoslovenska televizija kao potpuno novo pravno lice moè da
u|e u aran`man za satelitsku televiziju.
To bi nam bilo jedno od efikasnih propagandnih sredstava. Moè da
uti~e na na{e iseqenike kojih ima nekoliko miliona u celom svetu, a
oni mogu, snabdeveni tim informacijama, da deluju u sredinama gde ìve
i rade, pogotovo ako je re~ o intelektualcima, o univerzitetskim profesorima, novinarima i sli~no.
Voditeq: Da li u jednom dru{tvenom preduze}u moè jedno lice da
bude direktor i {ef ra~unovodstva i supruga tog lica da obavqa funkciju blagajnika?
Dr [e{eq: Ne bi smelo, ali me ne bi iznenadilo da i to negde postoji.
Voditeq: Da li je u su{tini privatizacije da privatni poslodavci
uglavnom ne prijavquju radnu snagu i uz to jo{ pla}aju neku si}u? Da li
}e se tome nekada stati na put?
Dr [e{eq: Mora}emo. Na{ je sada ciq da smawimo stopu doprinosa i poreza na plate, ali da zao{trimo odgovornost i kazne onima koji
ne prijavquju radnike.
Voditeq: Da li stara devizna {tedwa moè da se iskoristi u {kolovawu dece, ako ve} ne moè za porez i komunalije?
Dr [e{eq: Upravo je u proceduri novi zakon o re{avawu problema
stare devizne {tedwe i mora da ide na saglasnost Republi~ke skup{tine.
Voditeq: Imam prijateqa u Gr~koj, pose}uje me, a ja wega ne mogu jer
ne mogu da platim taksu za izlaz iz zemqe.
Dr [e{eq: Ja ne verujem da je to razlog za{to taj gledalac ne pose}uje svog prijateqa. Mora postojati sistem poreza i taksi. U globalu, porezi i takse moraju biti dovoqni da popune dràvni buyet i sve ono {to
se finansira iz buyeta. Ako vi na jednom mestu ne naplatite, morate na
drugom. Ukidawe jedne takse uvek podrazumeva da se negde druga uvede.
Na{ je ciq da sada rasteretimo privredu, da rasteretimo plate. Mi }emo te pare morati negde da nadoknadimo, ali ne moèmo u jednom trenutku sve poreze i takse ukinuti. To je nemogu}e.
826
Voditeq: Ako neko naru{ava ustavni poredak jedne zemqe, za{to

ne moè da bude uhap{en, slu~aj sa Rugovom?
Dr [e{eq: Sve {to on radi je na nivou verbalnog delikta i morali bismo da dokaèmo da on ima direktnu spregu sa teroristi~kim organizacijama, da u~estvuje u planirawu wihovih aktivnosti. Trenutno je
to nemogu}e dokazati. Mi moèmo da sumwamo da je ta veza direktna.
Voditeq: Jedan gledalac koji je radikal pita: Koliko zna~aka imate na reveru, jer ste pre godinu dana pevali drugu pesmu?
Dr [e{eq: Koju pesmu?
Voditeq: Verovatno se misli na ono suprotstavqawe socijalistima.
Dr [e{eq: To je bilo sasvim normalno jer smo bili èstoki politi~ki protivnici. Sada smo postigli jedan kompromis i na osnovu tog
kompromisa deluje Vlada narodnog jedinstva. Odredili smo minimum zajedni~kih programskih ciqeva i poku{avamo da ih realizujemo.
Voditeq: Po kom osnovu je donesen zakqu~ak da je poqoprivrednik
obavezan da pla}a socijalno osigurawe?
Dr [e{eq: Ako se se}ate, ja sam se tome èstoko suprotstavqao kao
poslanik Srpske radikalne stranke. I daqe sam intimno protiv, samo
sada treba videti da li je mogu}e to ukidati. Ja sam za to da postoji princip odgovornosti kod osigurawa poqoprivrede.
Voditeq: Radnik iz zdravstva je postavio vi{e pitawa, ali evo jedno pitawe koje je specifi~no: kada }e do}i do porasta zarada u zdravstvu?
Dr [e{eq: Onda kada uspemo da podignemo zarade i u {kolstvu i kada uspemo da podignemo penzije, de~je dodatke, da ih redovno ispla}ujemo,
i kada uspemo da podignemo zarade u dràvnoj upravi. Dakle, moramo pitawe zaposlenih u dràvnom sektoru na jedinstven na~in da tretiramo.
Voditeq: U vezi sa zabranom lekarima koji su zaposleni da obavqaju privatnu praksu: Kako }e biti u mogu}nosti da se spre~i pojava zloupotrebe le~ewa na nedozvoqeni na~in posle izdate naredbe Ministarstva zdravqa i da li }e medicinski radnici i lekari jednom ostvariti
pravo na svoj rad?
Dr [e{eq: Sada }emo videti koliko moèmo posti}i u efikasnosti rada inspekcijskih slu`bi. Naravno da tu ima problema, ali moramo zavesti mnogo ve}u disciplinu. Inspekcije nam ba{ nisu disciplinovane.
Voditeq: Za{to ne predloìte Milo{evi}u da se ukinu penzije
Mahmutu Bakaliju, Ka}u{i Ja{ari i drugima koji rade protiv Srbije?
Dr [e{eq: Kada se ~ovek osudi na 20 godina robije, ne moète mu
ukinuti penziju. Penzija je jedno pravo koje se stekne i vi{e ga niko ne
moè dovesti u pitawe dok ste ìvi.
Voditeq: Doktor Jaroslav iz Vrbasa, ~lan Odbora Srpske radikalne
stranke pita: Da li je istina da vrh Srpske radikalne stranke pregovara
sa Amerikancima o eventualnom nasledniku Slobodana Milo{evi}a?
827
Dr [e{eq: To je izmi{qotina. Nikakve kontakte nismo imali sa

Amerikancima. To je prvo lansirao Nedeqni telegraf, pa preuzeo
Nin. To su neke spekulacije, a protiv ove vlade se vodi pravi psiholo{ki specijalni rat. Poku{avaju izazvati unutra{wu nervozu, pometwu,
ali mislim da u tome ne}e uspeti, jer Srpska radikalna stranka nikada
ne bi sklapala nikakve sporazume sa onima koji vode izrazito antisrpsku politiku, niti bi se stavila u slu`bu bilo kojoj stranoj sili pod bilo kojim uslovima.
Voditeq: Ja mislim da bismo mogli da zavr{imo. Ovde je bilo dosta
pitawa i ve}ina wih se ponavqa u raznim varijantama. Ja bih se zahvalio
gospodinu [e{equ na gostovawu. Vi ste obe}ali da }ete do}i ponovo.
Dr [e{eq: Kad god me pozovete. Ja sam ve} jednom imao zakazanu
emisiju. Desila se koincidencija da je to bilo na sam dan formirawa nove vlade 24. marta 1998. godine. Naàlost, morao sam da otkaèm, ali prvom prilikom kada ste me pozvali, ja sam do{ao, i do}i }u svaki slede}i put.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, zahvaqujemo vam na pa`wi i èlimo
prijatno ve~e u nastavku na{eg programa.
XL
ULAZAK U VLADU
IZAZOV ZA SRPSKE RADIKALE
TV Bajina Ba{ta, 12. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Gost ve~era{weg Otvorenog studija BB Kanala 4 je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije. Dobro ve~e i dobro do{li u emisiju.
Voditeq: Pre nego {to po~nemo emisiju, ja sam du`na gledaocima
jedno obja{wewe. Naime, va{e gostovawe je bilo zakazano za idu}i utorak, a naredne nedeqe vi }ete biti u Crnoj Gori i imate brojne obaveze,
tako da smo emisiju pomerili nedequ dana unapred i nadam se da nikome
od na{ih gledalaca to ne}e mnogo smetati. Ono o ~emu }emo mi ve~eras
pri~ati, bi}e u stvari neko va{e vi|ewe rada Republi~ke vlade, aktuelne situacije na Kosovu i stawa u Crnoj Gori. Naravno, taj deo }e biti posve}en predstoje}im parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Vi ste do
sada u Republi~koj skup{tini bili u svojstvu poslanika, sada ste prvi
put potpredsednik Republi~ke vlade. Kako se ose}ate na tom mestu?
Dr [e{eq: Svaki politi~ar èli da osvoji vlast. Biti opozicionar nije prijatno, nije poèqno. Biti opozicionar nije neka vrednost
po sebi. Svaki opozicionar èli {to pre da postane vlast. Na septembarskim izborima pro{le godine narod je presudio da nijedna politi~ka partija ne moè sama da osvoji vlast. Imali smo takvu situaciju u Narodnoj skup{tini gde je bilo nu`no formirati neki oblik koalicije.
828
Srpska radikalna stranka je htela, i {est meseci je na tome insistirala, da se ide na veliku koaliciju, koncentracionu vladu narodnog jedinstva od ~etiri najve}e politi~ke partije.
Me|utim, to nije bilo mogu}e jer je Srpski pokret obnove svoje u~e{}e uslovqavao na{im neu~e{}em. Mi smo imali jedan principijelni
kurs, insistirali smo da je najva`nije da sastav vlade u kvalitativnom i
kvantitativnom pogledu odgovara strukturi Narodne skup{tine, da se
izna|e minimum zajedni~kih programskih ciqeva. Oko tog minimuma
smo se usaglasili i on je saop{ten u ekspozeu premijera Marjanovi}a
prilikom konstituisawa vlade.
Ova vlada ima tri osnovna prioriteta pred sobom: o~uvawe Kosova
i Metohije kao sastavnog dela Srbije, re{avawe ekonomskih problema,
izlazak iz ekonomske krize i osloba|awe naroda od socijalne bede. Tu
smo koncentrisali svoju energiju, snagu, i neke rezultate smo ve} postigli. Ne}emo zapostavqati ni stawe u zdravstvu, {kolstvu, informisawu
i svim ostalim sferama dru{tvenog ìvota, i tu ve} povla~imo neke poteze koji }e imati dugoro~ni efekat.
Voditeq: Da li ste sada bili iznena|eni ulaskom u vladu, da li je to
imalo neku dubqu pozadinu ili ne?
Dr [e{eq: Nismo bili iznena|eni ulaskom u vladu. Ulazak u vladu
je rezultat nekih me|ustrana~kih pregovora, dogovora, ali u celom tom
pregovara~kom procesu radikali su najmawe u~estvovali.
Prvo, tri meseca posle parlamentarnih izbora bili smo zaokupqeni predsedni~kim izborima, pa se zato pravi razgovori nisu ni vodili.
Bio je samo jedan dogovor parlamentarnih politi~kih stranaka oko konstituisawa Narodne skup{tine i dogovor je bio prili~no korektno postignut, a dodeqene su skup{tinske funkcije i Skup{tina je po~ela
normalno da radi. Tek kada su zavr{eni predsedni~ki izbori, krenuo je
proces dogovarawa oko sastava nove vlade, odre|ivawa mandatara, itd.
Srpski radikali su u tom periodu, u ova tri meseca, u~estvovali samo
dva puta u razgovorima sa Milanom Milutinovi}em. I{li su Dragan
Todorovi} i Stevo Dragi{i}, i dva puta u razgovorima sa Mirkom Marjanovi}em, kao mandatarom, i{li smo Tomislav Nikoli} i ja. To je bilo
sve do dan pre formirawa vlade. Srpski pokret obnove je imao mnogo intenzivnije pregovore i razgovore.
Voditeq: Da li je bila presudna no} pred formirawe vlade?
Dr [e{eq: Ne znam za{to bi no} bila presudna ili dan. U tri sata
je bio taj zavr{ni sastanak u kome smo mi u~estvovali. Bili su prisutni
Mirko Marjanovi}, Gorica Gajevi}, Milomir Mini} i ja. Onda su mi saop{tili da je definitivno otpala mogu}nost sa Vukom Dra{kovi}em i
SPO, rekli su mi da je za to glavni razlog {to Dra{kovi} insistira da
mi ne u|emo ni po koju cenu u vladu, da ih je ucewivao, ako ne pristanu na
wegove uslove, da }e on sa nama sklapati tehni~ku koaliciju, pa i}i na nove izbore. Mi nismo nikakvi tehni~ari, mi ne moèmo biti meta za potkusurivawe bilo kome. Imali smo jedan razgovor, otprilike dva do dva i
po sata, u kome smo usaglasili Deklaraciju o nacionalnom jedinstvu. Da
829
ironija bude ve}a, tekst deklaracije je pisao Vuk Dra{kovi}, a socijalisti su ga preuzeli, nama ponudili i po{to je tekst bio solidno napisan,
mi smo se vrlo brzo usaglasili. To je trajalo svega nekoliko minuta.
Krenuli smo na usagla{avawe sa zajedni~kim programskim ciqem,
tu smo ne{to ve}u pa`wu posvetili, i kada je to zavr{eno, nije bilo nikakvih problema da se formira kabinet. Prvo smo se na~elno dogovorili da bude 15 radikala ministara, 15 socijalista, 5 julovaca i jedan vanstrana~ki, to je ministar Milan Beko. Kada smo to postigli, onda smo
podelili sva ministarstva u tri kategorije. U okviru tih kategorija izvr{ili smo ravnomernu raspodelu prema zna~aju. U prvoj kategoriji je
pet ministara, onih najva`nijih. Ja sam rekao: vi odaberite tri, na{a su
dva, zna~i, cela levica tri. Oni su odabrali Ministarstvo unutra{wih
poslova, ja sam rekao mi }emo Ministarstvo za svojinsku transformaciju, oni su Ministarstvo pravde, mi smo Ministarstvo saobra}aja i oni
su Ministarstvo finansija.
Dakle, tu je raspodela 3:2. U drugu grupu ministarstava ulaze i Ministarstvo zdravqa, Ministarstvo za rad, bora~ka i socijalna pitawa, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo informacija, Ministarstvo trgovine,
itd. Ta raspodela je i{la korektno do kraja. Oko imena ministara nismo
se sporili, za jedno dva i po sata sve smo zavr{ili. Mene su moji najbliì
saradnici ~ekali u sedi{tu Srpske radikalne stranke i ja sam im preneo
rezultate tih razgovora. To su jednoglasno prihvatili i mi smo onda pozvali sve ove qude o kojima je re~, o kojima smo i ranije razgovarali, oni su
odmah do{li u Beograd i tada smo bili spremni za formirawe vlade.
Voditeq: [ta bi se moglo nazvati nekim direktnim opisom va{ih
budu}ih poslova kao potpredsednika Republi~ke vlade?
Dr [e{eq: Kao potpredsednik Republi~ke vlade, ja sam predsednik
Odbora za privredu i finansije. To je najve}i Vladin odbor, skoro svakodnevno imamo neke radne sastanke, dogovore, i neke poteze smo ve} napravili.
Prvo, doneli smo odluku i predlaèmo sada Narodnoj skup{tini da
se promeni zakon, da se to uskladi sa zakonskim re{ewima, da se obori
stopa doprinosa i poreza na plate sa 124% na 98%. Za 26%, odnosno 26
poena. To je veoma zna~ajan potez, ako se se}ate, na tome smo mnogo insistirali u predizbornoj kampawi. To je veoma dobar potez i on osloba|a
svako preduze}e da podigne plate za 13% ili da u odgovaraju}em roku zaposli nove radnike, ili da taj novac preusmeri na ne{to drugo. To je veliko rastere}ewe privrede i to je samo po~etak, u dogledno vreme mi
idemo daqe u tom pravcu.
Na{ je ciq, naravno, ne moèmo sada da ra~unamo da }emo to brzo posti}i, ali da stopa doprinosa i poreza na prose~nu platu ne bude vi{e
od 50%. Moramo postepeno i}i. Kada god obaramo negde stopu doprinosa
i poreza, moramo na nekom drugom mestu nadoknaditi te pare. Mi }emo
sada imati nekoliko korekcija cena da bismo to postigli. Verovatno }e
biti i jedna korekcija cene benzina, ali samo benzina, ne naftnih derivata, jer ne}emo da ugrozimo poqoprivredu, ne}emo da ugrozimo gradski,
me|ugradski i prigradski saobra}aj.
830
Voditeq:U kom iznosu se moè o~ekivati korekcija?

Dr [e{eq: Ne}e biti mnogo veliki iznos. Ne o~ekujte neka enormna
poskupqewa. @uta {tampa vodi pravi propagandni rat protiv na{e vlade i neprekidno nagove{tava poskupqewa. Insistirali su da spremamo
poskupqewe struje za 30%, {to nam uop{te nije padalo na pamet i {to se
zaista svelo na minimalno poskupqewe od 9,5%, zbog potrebe da se sada
izvr{i rekonstrukcija objekata Elektroprivrede, remont elektrana, itd.
Sa druge strane, obezbedili smo veliku sumu novca da dotiramo proizvodwu hleba, mleka i proizvodwu uqa. Oko dvadeset jedan milion dinara mese~no za to izdvajamo. To je na godi{wem nivou oko dvesta pedeset miliona dinara. I gr~evito drìmo sada{we cene ostalih prehrambenih namirnica. Sigurno }emo do leta da istrajemo u tome. To je veoma
va`no, da tro{kovi ìvota prose~nog gra|anina ne porastu, da sa~uvamo i ovaj sada{wi minimalni ìvotni standard. Kada idemo na neka poskupqewa, onda idemo ipak na luksuzniju robu. Ra~unamo, boqe je oboriti stope doprinosa i poreza na plate, pa preduze}a u~initi komotnijim
u tom smislu, a na nekim mestima gde je ipak luksuznija roba, kao {to je
benzin, moèmo ne{to novca da dobijemo diù}i cene za izvestan procenat, ne preveliki procenat.
[ta je na{ ciq? Na{ je ciq da {to duè zadrìmo sada{wi kurs
dinara. Da se ne obara wegova vrednost na crnom trì{tu, da budu uvek
uskla|eni zvani~ni kurs i onaj na crnom trì{tu. Mi smo uvek za realan kurs dinara. I kao stranka smo takvi bili, ako se se}ate, napadali
smo svojevremeno Saveznu vladu {to nije i{la na devalvaciju kada je
bila enormna razlika izme|u nominalnog i zvani~nog kursa. Sada je to
izjedna~eno i doneli smo odluku u Vladi da ne idemo ni po koju cenu na
rebalans buyeta. Bez obzira na devalvaciju, mi ne}emo uskla|ivati promewenu vrednost dinara sa buyetom, odnosno buyet }e se tome prilago|avati onoliko koliko je zakonom usvojeno kao buyet Srbije, i na tome
ostaje. Idemo na neka unutra{wa kresawa buyetskih izdataka. Vodimo
brigu o najugroènijim slojevima stanovni{tva i sada smo uspeli, u
aprilu da ostvarimo neko pove}awe penzije od 5,5%, za prvi deo februarske penzije. Zakqu~ili smo da moramo po svaku cenu ove godine isplatiti 12 penzija, a traìmo varijantu da nadoknadimo zaostale penzije.
To su dve i po redovne penzije, negde oko sedam poqoprivrednih penzija, imamo de~je dodatke koji kasne i po godinu dana, i neke druge obaveze. Mi sada traìmo varijantu kako da to nadoknadimo, a da ne {tampamo nov novac. To je veoma te{ka varijanta i mogu}e je da se postigne ukoliko krenemo u ozbiqniji proces privatizacije, ukoliko na|emo kupce
za neke ve}e privredne firme koji do|u sa gotovim novcem, i onda taj
novac investiramo na najpametniji na~in, kako bismo dràvne obaveze
razre{ili. Imamo tu u vidu i staru deviznu {tedwu, i sve ostalo {to
ide jedno sa drugim.
Voditeq: Ali ako su izbori 1993. godine obeleìli razdvajawe radikala i socijalista, da li su ovi izbori 1997. godine doveli do nekog
spajawa, s obzirom da ste sada zajedno u vladi? Da li uop{te to, o ~emu
vi govorite, moète uraditi u saradwi sa SPS-om i JUL-om?
831
Dr [e{eq: Nije bilo nikakvog razdvajawa radikala i socijalista

1993. godine. Mi tada nismo ni bili spojeni, mi smo tada bili opoziciona politi~ka partija i kritikovali smo èstoko socijaliste i 1991,
1992. i 1993. godine. Ako se se}ate, 1991. i 1992. godine bio sam jedini poslanik Srpske radikalne stranke u Republi~koj skup{tini, svaki dan
sam govorio u Skup{tini, kritikovao socijaliste u vezi sa svim zakonskim projektima, ali smo strate{ki podràvali i Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju u vo|ewu patriotske nacionalne politike i pomagawu zapadnih Srba.
Godine 1993. je do{lo do èstokog sukoba me|u nama, ali nije do{lo
do razdvajawa, jer nikada nismo ni bili spojeni, nikada ranije nismo bili u koaliciji. Tek smo sada u{li u koaliciju. Ovo je prvi put da Srpska
radikalna stranka ulazi u neku koaliciju, ali ulazimo na principijelan
i otvoren na~in, bez ikakvog prikrivawa. Mi nismo birali koalicione
partnere, narod je odlu~io ko }e nama biti koalicioni partner i kome
}emo mi biti koalicioni partneri. Srpski pokret obnove je svojim postupcima sam sebe iskqu~io. Niti smo mi radikali to èleli, ni socijalisti, niti je to èleo JUL, da SPO ostane van kombinacije. Oni su
imali neke svoje kalkulacije, iza{li su sa zahtevima koji uop{te ne mogu biti predmet republi~ke vlasti, ili nekog ambasadorskog poloàja i
neke druge privilegije. Iza{li su sa zahtevom da mi ne moèmo ni po koju cenu u vladu, {to je jedna nebuloza.
Voditeq: Da li se ulazak u Vladu moè shvatiti kao neka vrsta izazova, s obzirom da je to prilika koja se ne pruà ba{ ~esto, a vi niste bili na takvim funkcijama i takvim poloàjima?
Dr [e{eq: To je ogroman izazov, ali i veliki rizik za Srpsku radikalnu stranku. Mi tom izazovu nismo mogli odoleti, a rizika smo i te kako svesni, ali rizika su svesni i na{i koalicioni partneri u Vladi narodnog jedinstva. Mi, jednostavno, ne smemo da ne uspemo. Mi moramo
uspeti, suvi{e smo mnogo stavili na jednu kartu. Narod je taj koji }e prosu|ivati na{ uspeh ili neuspeh, i sve {to radimo sada, radimo ra~unaju}i na slede}e izbore. Na slede}im izborima, ako budemo uspe{ni, ima}emo jo{ vi{e glasova, i mi i na{i koalicioni partneri, a ako ne budemo
uspe{ni, moèmo i propasti. Tako vam je to u politici.
Voditeq: Dobro, vlada je formirana. U woj se nalaze prvi put i dva
ministra iz Bajine Ba{te, to su Luka Mitrovi}, ministar industrije, i
Zlatan Jovanovi}, zamenik ministra energetike. Kakvu koordinaciju vi
imate sa wima, kako sara|ujete i kako uop{te ulazite u taj posao u kome
ste prvi put?
Dr [e{eq: Imamo dobru koordinaciju jer imamo sposobne qude. I
Luka Mitrovi} i Zlatan Jovanovi} su sposobni qudi i znaju taj posao koji sada obavqaju. Naravno, svima nama treba malo vremena da se sna|emo,
svima treba vremena da se uhodamo, mi sada i u~imo. Nikada ranije nismo
bili u ovoj poziciji, i ja li~no mnogo u~im, svakodnevno u~im, i nije me
sramota da uzmem neku kwigu posle podne kod ku}e da prelistam, pro~itam, da se osposobim dodatno za ono {to radim.
832
Susre}emo se sa nekim potpuno nepoznatim stvarima, ali radimo

kao jedan kompletan tim i saradwa sa na{im koalicionim partnerima je
za ovih mesec i po dana veoma uspe{na. Nije bilo nikakvih problema za
sada u Vladi, nikakvih trzavica i vrlo lako nalazimo zajedni~ki jezik.
Vidite, usaglasili smo se i oko toga, a to je bio jedan od na{ih zahteva
u predizbornoj kampawi, da se razdvoji privatna lekarska praksa od one
u dràvnim ustanovama. Sada lekar mora da se opredeli da li }e nastaviti da radi u dràvnoj bolnici ili u privatnoj praksi. Ne moè i jedno i drugo, i mislim da je to veoma va`no da sprovedemo.
Intenzivno smo radili na novom zakonu o lokalnoj samoupravi i
statutarnoj odluci za Kosovo i Metohiju. Tu smo se vrlo lako dogovorili i na{ je stav da nema ni govora o mewawu sada{weg ustavnog poloàja pokrajina. Ovo je maksimum koji pokrajine mogu imati, {to je ve} zapisano u Ustavu. Idemo na neke varijante kako bismo spre~ili majorizaciju na Kosovu i Metohiji. Imali smo vrlo uspe{an referendum, koji se
odrào na inicijativu predsednika Milo{evi}a, ali su sve politi~ke
partije Vlade narodnog jedinstva stale ~vrsto iza tog referenduma i referendum je postigao ogroman uspeh.
Radimo upravo na Zakonu o informisawu i zavr{ili smo Predlog zakona o univerzitetu, on je prosle|en Narodnoj skup{tini i za koji dan bi
trebalo da se ide na usvajawe. Radimo i na ~itavom nizu drugih zakonskih
projekata. êka nas reforma poreskog zakonodavstva, ne samo da smo oborili stopu doprinosa i poreza na plate nego idemo na obarawe poreskih
stopa, idemo na kodifikaciju poreskog zakonodavstva. Svih zakona o porezima i taksama, na nivou Republike Srbije, pod jednim uslovom, da bi
se qudi lak{e snalazili, idemo na pojednostavqivawe i odre|ivawe poreza i smawivawe poreskih stopa. To }e tako|e biti veliko olak{awe za
privredu. Ovim {to smo sada oborili poresku stopu doprinosa na plate,
mi podsti~emo posebno privatni sektor da prijavquje radnike. Ogroman
broj radnika radi na crno, ne ide im radni sta`, nesigurni su, a wihovi
poslodavci ~ine krivi~no delo. Kako mi vi{e budemo obarali stopu doprinosa i poreza, tako }e oni biti vi{e motivisani za svoje radnike da
ih prijave i da im reguli{u sva ta prava iz radnog odnosa.
Dakle, to je ~itav niz poslova sa kojima se suo~avamo, i oni ve} daju
neke rezultate. Ono ~ega se ja najvi{e bojim, to su preterana o~ekivawa,
o~ekivawa da se ne{to preko no}i moè uraditi. Ovde je potreban strpqiv, uporan, danono}an rad, i u tom slu~aju rezultati ne}e izostati.
Voditeq: Samo bih se jo{ malo zadràla na tom odnosu unutar Vlade, izme|u ministara i zamenika. Kakvi su odnosi na relaciji zamenika
ministra ukoliko je on radikal, i ministra istog resora, koji je, recimo, iz redova SPS-a? Da li tu sve funkcioni{e kako treba i kako se va{i qudi snalaze?
Dr [e{eq: Da bismo ostvarili ve}i stepen poverewa u Vladi narodnog jedinstva, mi smo se odmah u startu dogovorili: tamo gde je radikal ministar, da zamenik bude iz SPS-a ili iz JUL-a, a tamo gde je socijalista ministar, da zamenik bude iz Srpske radikalne stranke i JUL-a.
833
Voditeq: Tako ste re{ili problem?

Dr [e{eq: Tako unakrsno jedni druge kontroli{emo i to je veoma
dobro, nismo pove}ali broj funkcionera, jer smo smawili broj pomo}nika ministara. Pove}ali smo broj zamenika, smawili broj pomo}nika, tako da smo izravnali broj dràvnih funkcionera.
Voditeq: îni mi se da ovi ministri sada iz va{ih redova ne}e mo}i mo`da da se pona{aju kao nekada{wi ministri SPS-a. Vi ste malo
zreliji, da tako kaèm, imate neku vrstu druga~ije discipline nego {to
je do sada vladalo u tim ministarstvima.
Dr [e{eq: Sada svi moraju biti disciplinovani.
Voditeq: [ta to podrazumeva?
Dr [e{eq: Odgovoran odnos prema radu, redovno dolaèwe na posao, rad u punom radnom vremenu, nema nikakvih privilegija, nema povlastica. Mi neprekidno putujemo svuda i nema ko da organizuje ove ru~kove, ve~ere, bankete. I kada moramo, jedemo pqeskavicu, lepiwu, pa u auto.
Nema reprezentacije, reprezentacija je ukinuta. Mi smo odmah u startu
rekli, nije za nas dobar ministar koji prekora~i one pare koje su mu
buyetom odre|ene, za nas je dobar ministar koji u{tedi novac, koji mawe
potro{i u toku svog mandata nego {to mu je to buyet omogu}io.
Idemo na mere {tedwe po svim osnovama, ali automobil nam treba,
neprekidno smo u pokretu. Ja, evo, neprekidno putujem. Danas sam u Bajinoj Ba{ti, ju~e sam bio u Sokobawi, prekju~e u â~ku, ja nikada ne uzimam nijednu dnevnicu. Nikakav putni tro{ak, ni{ta. Moj voza~ uzima, to
je wegovo pravo. Ja to ne mogu da mu uskra}ujem, pogotovu sada kada su plate u dràvnoj upravi veoma male.
Mi moramo svojim primerom da pokaèmo skromnost, da pokaèmo
brigu za dràvna sredstva, za dràvnu svojinu i moramo da pokaèmo da
smo u stawu da bar delimi~no podnesemo one nevoqe i te{ko}e u kojima
narod grca. Dakle, nije ovo ~ista demagogija. Na{e plate jesu ve}e od
prose~nih plata, jesu ve}e od ostalih plata u Srbiji.
Voditeq: Ali su recimo mawe, prema nekim mojim saznawima, od inèwera u na{oj hidroelektrani.
Dr [e{eq: Mawe su nego plate zaposlenih u uspe{nim firmama.
Plata ministra je oko tri i po hiqade dinara. To je velika plata za sada{wi prosek u Srbiji, ali ne moè da se kaè da je neka prevelika, da je glomazna. Ne moè se re}i da se moè sa tom platom ìveti u nekom luksuzu.
Ne moè u nekom luksuzu, ali ona je solidna i ona obezbe|uje ipak izvesnu
lagodniju egzistenciju u sada{wim uslovima, nego {to je to slu~aj sa ve}inom gra|ana, sa ve}inom zaposlenih, a da ne govorim o nezaposlenima.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo je Otvoreni studio u kome gostuje gospodin dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Republi~ke vlade i
predsednik Srpske radikalne stranke. Vi moète postavqati pitawa na
dva telefona, uìvo. Pretpostavqam da }e biti dosta pitawa i neka su ve}
pristigla. Me|utim, na pitawa }emo odgovarati ne{to kasnije, kad iscrpimo jo{ neko uredni~ko pitawe. Izvesni politi~ki analiti~ari po
brojnim listovima prognozirali su politi~ki savez izme|u SPS-a i Srp834
ske radikalne stranke u vidu nepovoqnog odnosa me|unarodne zajednice.

Dakle, ukoliko bi se sklopio taj savez, imali bismo nepovoqan odnos me|unarodne zajednice. Na takve konstatacije se ~esto moglo nai}i u na{im
listovima. Da li najnovije sankcije koje su najavqene potvr|uju to ili ne?
Dr [e{eq: Pritisci zapadnih sila su ipak mnogo blaì nego {to
bi bili da vlada nije formirana, nego {to bi bili da je, recimo, vlada
formirana u nekoj drugoj varijanti. Ova vlada je donela stabilnost Srbiji. Svi oni koji su optuìvali nas u Srpskoj radikalnoj stranci da
smo fa{isti, da smo ovakvi, da smo onakvi, nikada iskreno nisu verovali u to i sve su ovo bile spekulacije, u smislu desi}e se to i to, bombardova}e nas, uàs, mobilizacija, gra|anski rat itd. Vidite {ta sada lansiraju, i to mnoge novine: Nedeqni telegraf, Na{a borba, Blic,
Glas javnosti, itd. Sada kaù: Amerikanci igraju na [e{eqa. Danas je
to na naslovnoj strani Nedeqnog telegrafa. Zna~i, isti metod psiholo{kog rata, samo drugi vokabular. Ranije je bilo: desi}e se ovo, desi}e
se ono, sa radikalima ne}e niko, oni su ovo, oni su ono, a sada ne{to drugo. Za{to? Poku{avaju da izazovu sukob, strah kod na{ih koalicionih
partnera, da im ne bi slu~ajno radikali zabili no` u le|a. Nema ni{ta
od toga, kao {to nikada nismo bili fa{isti, kao {to nikada nismo bili nedemokratski nastrojeni, tako nikada i ni po koju cenu ne}emo izdati svoj narod i dràvu, ne}emo biti nelojalni prema svojoj zemqi i ne}emo se staviti u slu`bu bilo koje strane sile. To jednostavno ne dolazi u obzir.
Ostajemo onakvi kakvi smo bili od kada smo formirali Srpsku radikalnu stranku. Nekada nas je narod vi{e cenio, nekada mawe. Nekada je vi{e gra|ana za nas glasalo, nekada mawe. Mogu qudi da nas vole i da nas ne
vole, ali niko ne moè da kaè da nismo dosledni i niko ne moè da kaè
da ne govorimo onako kako mislimo ili da ne radimo onako kako govorimo.
Voditeq: Me|unarodna zajednica je ovoga puta sasvim uobi~ajeno reagovala, moè se pretpostaviti, sankcijama koje je najavila. Me|utim,
oni su u toj deklaraciji napisali da nema ni govora o nezavisnoj republici Kosovo. To je po prvi put u jednom zvani~nom dokumentu da se na
neki na~in osu|uje albanski terorizam.
Dr [e{eq: Osu|uje se samo verbalno i nema nikakvih sankcija prema
Albaniji. Svi znaju da Albanija {aqe teroriste u na{u zemqu, da na svojoj teritoriji ima centar za obuku terorista, i niko ni{ta ne preduzima.
Drugo, zapadne sile kaù da ne dolazi u obzir nezavisno Kosovo, ali
kaù Kosovo federalna jedinica u okviru Jugoslavije. Znaju zapadne sile da sada nema nikakvog pravnog osnova za otcepqewe Kosova, ali èle
da ga pretvore u federalnu jedinicu, da stekne dràvne atribute, jer je
federalna jedinica prosta dràva unutar federacije kao sloène dràve, i onda u perspektivi Albanci organizuju referendum i otcepe se. Niko ih vi{e ne moè spre~iti. To je su{tina ove politike zapadnih sila.
Voditeq: Zna~i, ne moè se apriori govoriti o nekoj kapitulaciji
Albanaca na Kosovu povodom tog mi{qewa me|unarodne zajednice da
nema ni govora o republici Kosovo?
835
Dr [e{eq: Sve ono {to se de{ava na Kosovu de{ava se na podsticaj

zapadnih sila. Sve se to organizuje u inostranstvu. [ta je ciq Amerikanaca? Da Srbiju svede na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka.
Prvo su nam oteli Republiku Srpsku Krajinu, pa jednu tre}inu Republike Srpske, pa ostatak Republike Srpske podveli pod svoju okupaciju, pod
okupaciju NATO-a, pa onda rade na razbijawu jedinstva Srbije i Crne
Gore. Sada bi da nam otmu Kosovo i Metohiju, posle toga bi na red do{la
Ra{ka oblast ili Sanyak, pa Vojvodina, i to je su{tina wihove politike. Mi smo to odavno prozreli, mi smo to odavno shvatili i ne mirimo
se sa tim, niti popu{tamo. Mnogo je te{ko da sve ovo izdrìmo, ali moramo izdràti, nemamo kud i nemamo izbora.
Voditeq: Da li najavqene sankcije odgovaraju, recimo, Slobodanu
Milo{evi}u?
Dr [e{eq: To govore i tvrde neke stranke iz koalicije Zajedno,
ali to nije ta~no. Ove sankcije ne mogu nikom biti poklon. One nemaju
pravnog osnova. One nisu opasne kao sankcije Ujediwenih nacija. Sankcije Ujediwenih nacija predstavqaju izvesnu pravnu zabranu. Neki Nemci su i{li u zatvor zato {to su kr{ili sankcije Ujediwenih nacija. Ove
sankcije su jedna politi~ka igra, ali wihov psiholo{ki efekat za nas je
krajwe lo{, jer destimuli{u strane firme da se pojave na na{em trì{tu, da ulaù u na{u zemqu. To je ono {to je za nas lo{e. Te sankcije ometaju na{u privatizaciju i zato niko ne moè da ih èli.
Voditeq: Upravo zbog toga kaù da je to Milo{evi}u poklon, jer
Milo{evi} kaè da ne èli da do|e do privatizacije i transformacije
koja, u stvari, predstavqa neki vid kapitalizma. Koliko je to ta~no?
Dr [e{eq: Prvo, niko normalan u ovoj zemqi ne moè da izbegava
privatizaciju. Svakome je odavno jasno da bez privatizacije nema izlaska
iz ekonomske krize, a naj~istiji i najboqi oblik privatizacije jeste kada na|emo stranog partnera koji }e otkupiti deo firme ili celu firmu,
kao pro{le godine kada je privatizovan deo dràvne telefonske kompanije. Kontrola je ostala na{a, a do{li smo do milijardu i petsto miliona dinara. Ako se se}ate, mi radikali smo to podràli, iako smo pro{le godine bili opozicija. Mi smo samo kritikovali vlast zbog na~ina
raspolagawa tim parama, a privatizacija telefonske kompanije je bila
dobra i dosta novca se za to dobilo.
Mi sada moramo posti}i privatizaciju nekih zna~ajnijih firmi da
bi i to bio stimulans daqem prodoru stranog kapitala, da bi to vodilo
na{em ekonomskom ozdravqewu i da bi dràva stekla izvesnu koli~inu
zdravog novca i udovoqila svojim obavezama. Sve je boqe od {tampawa
novca, a mi od {tampawa novca beìmo kao od kuge. Zna~i, dovijamo se kako znamo i umemo da svoje dràvne obaveze ispunimo bez dodatne emisije.
Voditeq: Ovim sankcijama najavqeno je zamrzavawe imovine.
Dr [e{eq: Ono {to nas sada najvi{e poga|a jeste destimulisawe
stranih firmi da ulaù u na{u zemqu. To je najteè.
Voditeq: Predlaèm da sada odgovorimo i na neka pitawa gledalaca,
s obzirom na to da ih ima prili~no. Ho}e li se radikali povu}i iz Vlade
836
ukoliko se ne pove}a standard? Narod je na ivici katastrofe i kada }e se

ve} ne{to konkretno uraditi da se to oseti? Gra|ani imaju veliko poverewe u radikale, nemojte ih izneveriti, poru~uje gledalac Milan Jovanovi}.
Dr [e{eq: Ve} smo ne{to konkretno uradili i o tome sam govorio.
Ovo smawivawe stope doprinosa i poreza sa 26% je krupna stvar, i ona
}e se tek osetiti. To }e se osetiti razli~ito od firme do firme. Ne moèmo mi svakoj firmi da naloìmo sada ste u{tedeli toliko i toliko novca i morate pove}ati plate, morate zaposliti nove radnike. To je
sada stvar svake firme, ali da radnici znaju da je wihova firma oslobo|ena 26%, to jest 26 poena u odnosu na prethodno stawe, i tu sada ima neke mogu}nosti za pove}awe plata, za zapo{qavawe drugih radnika, za poboq{awe ukupnog poloàja. Naravno, re~ je o onim firmama koje koliko-toliko uspe{no posluju.
Kada je re~ o firmama koje po godinu-dve nemaju plata, onda ovo wima
sada nije bitno, ali zato mi moramo te firme {to pre privatizovati da
bi neko u{ao sa sveìm kapitalom, da ih obnovi, da krene sa proizvodwom. Ono {to nas sada najvi{e optere}uje jeste pitawe Kosova i Metohije. Ova vlada ne}e preìveti eventualni gubitak Kosova i Metohije. Mi
Kosovo ne damo i svoju sudbinu smo vezali za o~uvawe Kosova i Metohije.
[to se ti~e ìvotnog standarda, ube|en sam da }emo ga poboq{ati.
Koliko? Odmah }u vam re}i. Ne mnogo, ne o~ekujte ~uda, ali }e do izvesnog poboq{awa do}i i ono }e se sagledati onda kada ustalimo redovniju isplatu penzija, kada re{imo problem zaostalih dugovawa, kada po~nemo da re{avamo problem stare devizne {tedwe i kada otvorimo neke
druge resurse. Recimo, ve} mesec i po dana mu~imo muku da zavr{imo
evidenciju imovine Republike Srbije, kako bismo deo te imovine mogli
da prodamo i tim novcem da izmirujemo ove obaveze. Skoro polovina op{tina u Srbiji nije dostavila evidenciju imovine i sada traìmo varijantu da op{tinama koje nisu dostavile evidenciju jednostavno ne damo
novac iz buyeta dok tu obavezu ne ispune. Oni traè novac, a mi }utimo.
Nema tu sada nekog bogzna kakvog zakonskog upori{ta, ali ako mi }utimo i ne damo novac, onda oni moraju da zavr{e tu svoju obavezu. Dokle }emo da ~ekamo da se to zavr{i?
Ja ne znam kako stoji stvar sa Bajinom Ba{tom, ali zaista ima mnogo op{tina u Srbiji koje to nisu uradile. Mi bez toga ne moèmo krenuti daqe. Pogotovo to nisu sve beogradske op{tine uradile, a u Beogradu ima najvi{e dràvne imovine i najvi{e bi te imovine moglo da se
proda. Mo`da je re~ o placevima za individualnu stambenu izgradwu, za
privrednu izgradwu, o reprezentativnim objektima, zgradama koje nisu
neophodne za funkcionisawe dràve i tako daqe.
Voditeq: Predlaèm da ukqu~imo gledaoca koji je na vezi. Dobro
ve~e.
Gledalac: Dobro ve~e. Ja sam Milovanovi} Milovan, penzioner. Hteo
bih gospodinu [e{equ da postavim par pitawa, ako je mogu}e. Prvo se zahvaqujem na wegovom dolasku ovde. Drugo, nisam ~lan Srpske radikalne
stranke, ali sam ipak za wega glasao iz vi{e razloga. Hteo sam da zamolim
837
gospodina [e{eqa prvo, {aqem jedan li~ni dopis na wegovu adresu potpredsednika Vlade sa molbom da ga razmotri i pomogne meni kao penzioneru, a i mojim kolegama penzionerima iz Pirotehnike, koji naàlost,
bedno ìve. Penzija je mala, mi smo bili terenci i terenski zadatak nas
je uni{tio. Prvo, da mi odgovori na op{iran dopis koji budem poslao.
Voditeq: Da li }ete odgovoriti na dopis?
Dr [e{eq: Odgovori}e slu`ba. Ja svaki dan dobijam po nekoliko
stotina pisama i postoji slu`ba koja odgovara ili prosle|uje nadle`nim organima, jer je veliki broj tih pisama upu}en nenadle`nom organu. U svakom slu~aju, svako pismo se ~ita i sa wim se postupa u skladu sa
pravilima kojima se slu`ba rukovodi. Naàlost, ja ne mogu da ~itam sva
pisma koja mi stiù. Ne mogu bukvalno fizi~ki to da obavim, jer je pisama uvek vi{e nego {to se moè pro~itati u toku 24 sata.
Voditeq: Da li ste imali jo{ neko pitawe?
Gledalac: Opet bih zamolio gospodina [e{eqa da pomogne bednim
radnicima, penzionerima i bednoj deci, jer se vidi kako se dobijaju plate,
penzije i de~ji dodaci. To je bruka i sramota za Vladu, za dràvu i za sve.
Dr [e{eq: Mi sada traìmo varijantu kroz proces privatizacije
da nadoknadimo zaostale penzije i zaostale de~je dodatke. Imamo jednu
od ideja koju }u sada izloìti. Ako uspemo da prodamo nekoliko krupnih
firmi, taj novac }emo da uloìmo u Elektroprivredu, jer su Elektroprivredi neophodni remonti. Hidrocentrale su i u dobrom stawu kakve
su termocentrale, zatim prenosne mreè, poboq{awe prenosne mreè,
trafo stanice itd. Tu treba ogroman novac i trebalo bi nam vi{e od milijardu maraka. Upravo milijardu maraka duguje dràva penzionerima i
deci. Ta~nije, oko {est milijardi dinara.
Ako mi uspemo da prodamo jedan broj fabrika za milijardu maraka,
onda bismo te pare uloìli u Elektroprivredu, a penzionerima i roditeqima male dece bismo dodelili nov~ane bonove, recimo za pla}awe
elektri~ne energije, a onda penzioneri mogu narednih nekoliko meseci
sa svoje dve i po zaostale penzije da izmiruju ra~une za struju sebi i svojim uku}anima, svojoj porodici. Tako bi isto mogli i roditeqi koji primaju de~je dodatke. Zna~i, da jednim potezom napravimo tri stvari. Da
privatizujemo fabrike, da taj novac uloìmo u Elektroprivredu, jer je to
neophodno, jer je u kriti~nom stawu, a da izmirimo zaostale penzije i zaostale de~je dodatke, i da penzioneri i roditeqi sa malom decom mogu nekoliko narednih meseci da pla}aju ra~une za struju. To je na~in da Elektroprivreda vrati ovo {to smo uloìli. To bi bila jedna od varijanti.
îtav niz drugih varijanti razmatramo, i sa starom deviznom {tedwom i
sa nekim drugim oblicima imovine, naplate poreza, taksi i sli~no.
Voditeq: Ovaj prvi deo emisije bio je posve}en na neki na~in radu
Republi~ke vlade, a sada bismo se preselili na Kosovo, odnosno, na aktuelnu situaciju. Pretpostavqam da }e ve}ina pitawa biti vezana za ta de{avawa. Imamo li rat na Kosovu ili ne?
Dr [e{eq: Nemamo rat. Imamo intenzifikovan terorizam i sa tim
terorizmom se uspe{no nosi na{a policija, a i vojska na granicama na838
{e zemqe, jer teroristi poku{avaju ilegalno da se ubace iz Albanije.

Do sada su na{i organi bezbenosti veoma uspe{ni, a nadam se da }emo u
dogledno vreme biti u stawu da uni{timo terorizam.
Voditeq: Evidentno je da se sukobi {ire i pribliàvaju Pri{tini, kao najve}em centru u tom regionu.
Dr [e{eq: Kada kaète sukobi, to asocira na gra|anski rat. Ovo je,
ipak, terorizam. Zapadne sile bi htele da predstave kao da je ovo ne{to
drugo, da bi to bila osnova za wihovo me{awe. Ovo je ~ist terorizam.
Na{a policija je imala pre dva meseca veoma uspe{nu akciju i uni{tena je glavna teroristi~ka banda, ~iji je vo|a bio Adem Ja{ari, i posle
toga teroristi se vi{e nikada ne}e oporaviti. Ono {to oni sada rade
deluje mi, ipak, kao da su nervozni i u izvesnoj panici. Po~eli su da ubijaju svoje sunarodnike, lojalne [iptare, i ve}i broj je ubijen.
Voditeq: Ho}e li se ta tendencija nastaviti?
Dr [e{eq: Ho}e jo{ izvesno vreme, ali mislim da }emo narednih
meseci biti u stawu da to suzbijemo do kraja.
Voditeq: Ministar odbrane Gr~ke kaè kako bi Kosovo moglo da se
pretvori u krizu goru od Bosne. Da li je to izvesno?
Dr [e{eq: Moglo bi, ali se mi nadamo da ne}e. Trudi}emo se da se to
ne desi. Ne moè se apsolutno iskqu~iti nijedna varijanta, ali mi ovoga
puta imamo nagomilano iskustvo i spremni smo za te eventualnosti.
Voditeq: Da li ova kriza na Kosovu moè dovesti do konfrontacije saveznika Atlanskog pakta? Recimo, Gr~ke i Turske.
Dr [e{eq: To su neke daqe spekulacije, i to je malo realno i malo
verovatno.
Voditeq: U poseti nam je ponovo bio Holbruk, a sami Amerikanci
tvrde da su wegova misija i Gelbardova vatrogasne misije. To je na neki na~in posledwe upozorewe i posledwa {ansa. Ukoliko mi ne èlimo,
i rekli smo ne na referendumu, zbog ~ega gospodin Milo{evi} uop{te
razgovara sa wima, i zbog ~ega razgovara ~etiri i po sata?
Dr [e{eq: Amerikanci nikada nisu bili vatrogasci. Uvek su oni
potpirivali ratne poàre. Takav je slu~aj i na Balkanu. Oni jo{ nisu
kroz svoje zube procedili da je Oslobodila~ka vojska Kosova teroristi~ka organizacija. Drugo, za{to Milo{evi} da ne razgovara? Jedno je
razgovarati, a drugo prihvatiti strano posredovawe ili arbitraù.
Razgovarati treba sa svima, ali da nas neko dovede za pregovara~ki sto
sa [iptarima i da on predsedava, da nam on postavqa pravila tih razgovora, to ne moè. Ako mi vodimo dijalog sa [iptarima, niko drugi nema
{ta da traì za tim stolom. Ne prihvatamo me|unarodnu arbitraù, i
to je strano me{awe, ali mi nemamo ni{ta da krijemo u pogledu onoga
{to se de{ava u na{oj zemqi. Recimo, ja sam primio izaslanika rumunskog ministra inostranih poslova i u tan~ine mu objasnio situaciju u
na{oj zemqi. Za{to bismo mi to krili?
Voditeq: îm Holbruk dolazi ovde, to ukazuje na ozbiqnost situacije.
Dr [e{eq: To ukazuje kakvi su ciqevi Amerike, ne na ozbiqnost situacije. Ovu situaciju je Amerika proizvela podsticawem {iptarskog
839
separatizma i terorizma. Oni tretiraju Ibrahima Rugovu kao predsednika republike. Prenosite Glas Amerike i vidite kako se pona{a zvani~na Amerika. Glas Amerike nije informativna agencija. To je propagandno sredstvo psiholo{kog ratovawa. Glas Amerike se ne finansira od svog rada, nego iz ameri~kog buyeta. To je jedna stavka koja ide za
finansirawe obave{tajnih slu`bi i odnosi se na Glas Amerike. Glas
Amerike sledi tu ameri~ku liniju, tu ameri~ku politiku i ~esto lansira izmi{qotine, laì. Nijedna zapadna zemqa nema program na na{em
jeziku zato {to ima ekonomski interes, komercijalni interes, ima samo
propagandni interes, psiholo{ki interes da pritisne, da na{e stanovni{tvo indoktrinira. To isto rade Amerikanci. Stav wihove vlade se
vidi kroz to pona{awe Glasa Amerike.
Voditeq: Opet bih se vratila na Holbruka. Poznato je kakvu je on
ulogu imao u Dejtonskom sporazumu. Kakvu }e on ulogu sada imati?
Dr [e{eq: Ne}e imati nikakvu ulogu, jer mi ne prihvatamo strano
posredovawe.
Voditeq: Jeste li zadovoqni ulaskom u Vladu?
Dr [e{eq: Taj smo ciq u Srbiji ostvarili. Nismo ba{ u potpunosti, onako kako smo èleli, jer smo èleli da sami osvojimo vlast, ali
smo osvojili vlast u koalicionom sporazumu sa drugim strankama. Sada
nam preostaje da osvajamo saveznu vlast, da osvajamo vlast u Crnoj Gori,
da osvajamo vlast na lokalnom nivou, da osvajamo vlast u Republici Srpskoj. Mi èlimo svuda da budemo na vlasti.
Voditeq: Zahvaqujem na odgovoru. Imamo jednog gledaoca na vezi.
Izvolite, postavite pitawe, kratko i jasno.
Gledalac: Dobro ve~e, penzioner iz Bajine Ba{te. Pozdravqam gospodina [e{eqa i imam jedno pitawe: da li je dobro da pregovara~ka
grupa ide na noge [iptarima, na Kosovo, ve} trinaesti put, ne znam koliko, a oni da ne do|u u Beograd? Pa, vaqda, uvek ide Muhamed brdu, a ne
brdo Muhamedu.
Dr [e{eq: Kad se kaè ako ne}e breg Muhamedu, ho}e Muhamed bregu, polazi se od toga da je Muhamed bar malo pametniji od brega. U ovom
slu~aju imamo interesa da neprekidno nudimo dijalog. To je za nas jak argument. Kada se suprotstavqamo zapadnim silama, stranom me{awu, kaèmo mi ho}emo dijalog, ho}emo razgovore. Oni odbijaju. Ho}emo razgovore o svim pitawima.
I, drugo, [iptari ne}e, ali mi odgovaramo, sa Romima ili Ciganima razgovaramo, sa muslimanima, razgovaramo sa Turcima, razgovaramo
sa Egip}anima. Ima tamo nekih koji se i Egip}anima nazivaju. Znate,
razgovaramo sa wima. Danas je na{a delegacija izloìla osnove statutarne odluke za Kosovo i Metohiju. Imamo varijantu Skup{tine Kosova
i Metohije sa {est ve}a, sa {est domova. Srbi i Crnogorci jedan, Albanci drugi, Turci tre}i, muslimani ~etvrti, Romi peti i svi ostali {esti.
Da ne moè niko nikoga da nadglasava. Ako se dogovore, vlast moè da
funkcioni{e, a ako se ne dogovore, onda }e vlada da preuzme wihove ingerencije. Kao {to je i sada slu~aj.
840
Voditeq: Stiglo je nekoliko pitawa. Bilo je obe}awa ako do|ete

u vladu da }ete ukinuti sve takse, zatim taksu za utro{enu elektri~nu
energiju. Ho}ete li odràti to obe}awe?, pita vas jedan gledalac.
Dr [e{eq: Nikada nismo obe}avali da }emo ukinuti sve takse. Nema dràve na svetu koja je ukinula sve takse i sve poreze. Osim mo`da
Ujediwenih Arapskih Emirata, i sli~nih petrolejskih dràva.
Voditeq: Da li ste mo`da u predizbornoj kampawi imali svog dvojnika, jer ovaj sada{wi, potpredsednik, uop{te ne li~i na onog [e{eqa
koji se borio da dokaè ovom narodu, koji nije hteo da shvati, da je on bio
desna ruka Milo{evi}u. Da li razumete ovo pitawe?
Dr [e{eq: Borio sam se da narod shvati da sam ja bio desna ruka
Milo{evi}u? Nisam to ba{ najboqe razumeo.
Voditeq: Nisam ni ja, moram priznati. Kakve ste kriterijume imali kada ste odre|ivali ministre iz svoje stranke, kada, na primer, jedan
ministar industrije Luka Mitrovi}, nije radio u privredi, a gospodin
[e{eq kaè da su to izuzetni qudi koji znaju svoj posao da rade?, pita
Dragan, gledalac.
Dr [e{eq: A za{to bi morao da radi u privredi? Ima odgovaraju}i fakultet, ima dobro obrazovawe, sposoban je i razume se u te stvari.
Voditeq: Opet imamo gledaoca. Dobro ve~e, izvolite.
Gledalac: Dobro ve~e, Gligorijevi} Mirko, penzioner iz Bajine Ba{te. Hteo sam samo da pitam gospodina [e{eqa da li }e ne{to biti od
onih bonova {to je obe}ao da }emo dobiti da bismo mogli platiti struju, ili grejawe. Ina~e, ja imam penziju svega 450 dinara, iz dva dela, i ne
mogu ìveti.
Dr [e{eq: Ve} sam govorio o tome. Verovatno se gospodin kasno
ukqu~io u emisiju. Ja sam o tome ve} govorio. Da bismo to postigli, moramo da na|emo kupca za neke na{e fabrike, da otprilike obezbedimo
milijardu maraka, da taj novac uloìmo u Elektroprivredu, a u tolikoj
vrednosti koliko dràva duguje penzionerima i na osnovu de~jih dodataka da isplatimo bonove i da penzioneri i roditeqi sa malom decom mogu u narednih nekoliko meseci, dok ne potro{e te bonove, da pla}aju ra~une za struju. To bi, dakle, bila ta na{a varijanta na kojoj radimo, ali
moèmo je realizovati onda kada zakqu~imo kupoprodajni ugovor za jedan ve}i broj firmi, i do|emo do milijarde maraka.
Voditeq: Evo, gledalac Markovi} vas pita: Kada }emo mi, obi~ni
gra|ani, mo}i osetiti neku korist od va{eg ulaska u Vladu?
Dr [e{eq: Rekao sam ve}, nedavno smo osetili korist obarawem stope doprinosa i poreza na plate za 26%. To je ve} velika, opipqiva korist.
Voditeq: Da li i daqe smatrate va{eg predsednika Marjanovi}a
lopovom, kao {to ste ga pre nazivali, ali dok niste u{li u Vladu?, pita isti gledalac Markovi}.
Dr [e{eq: Kao opozicioni politi~ari èstoko smo napadali vlast.
Vlast je nas progonila. Ja sam kao politi~ar {est puta u zatvoru bio. Od
toga, ~etiri puta pod socijalisti~kim reìmom u Srbiji i, naravno, mi
tu vlast nismo {tedeli. @estoko smo udarali onako po ~elu. Me|utim, za
841
nas je sada 24. mart nulta ta~ka. Mi smo sklopili jedan sporazum. Sporazum se zasniva na kompromisima, na pronalaèwu minimuma zajedni~kih
programskih ciqeva, i mi sada moramo da delujemo kao jedan tim. Ne smemo vi{e da raspravqamo {ta je ko kome rekao ranije, {ta je ko kome uradio. Mi sad, od 24. marta, moramo samo budu}nost da gledamo, da pamtimo
iskustva iz pro{losti. Ovo {to se ranije de{avalo, to ostaje istori~arima. To ne}e biti zaboravqeno. Znate, istori~ari daju svoje procene, ko je
kada bio u pravu, ko nije, ko je kakav potez povla~io, i sli~no.
Voditeq: Gledalac Zoran pita: Da li }e Kosovo ostati u Srbiji i
da li je to jo{ jedna mu}ka Milo{evi}eva, ili je to ve} sve prodato?
Dr [e{eq: Prodato sigurno nije. Mislim da nije nikakva mu}ka. Jer
da su hteli da mu}kaju, socijalisti ne bi u{li u koaliciju sa radikalima, nego sa onima koji su prvo za strane posrednike, pa su na referendumu protiv stranog me{awa, pa sad opet traè Gonzalesa, itd. Vi znate koji su to. A oni koji ~vrsto zastupaju srpski nacionalni interes od po~etka, a sad su postali partneri socijalistima u Vladi narodnog jedinstva,
dodatna su garancija da oko Kosova ne}e biti nikakvog mu}kawa. Zna~i,
i socijalisti i JUL su pokazali zajedno visok stepen odlu~nosti, samim
tim {to su hteli sa nama u koaliciju.
Voditeq: [ta }e biti sa bora~kim dodatkom koji je ukinut marta
1997. godine, po{to je donet novi zakon o bora~kim pitawima?, pita
gledalac iz Roga~ice.
Dr [e{eq: Danas je donesen novi zakon koji dosta solidno obezbe|uje i bora~ku za{titu i invalidsku za{titu, za{titu dece palih boraca, i
taj zakon je izglasan i u jednom i u drugom ve}u. Dakle, po~e}e da se primewuje za koji dan, kada se objavi u Slu`benom listu. Ne}e to do kraja re{iti status boraca, jer su opet ti iznosi premali za normalan ìvot, pogotovo kad je re~ o invalidima, rawenicima, deci palih boraca, ali u svakom slu~aju je solidno razre{en taj status. Ono na {ta smo mi imali primedbe, to su neke ranije privilegije na osnovu spomenica, na osnovu odlikovawa, na osnovu u~e{}a u [panskom ratu, u Gr~kom ratu, itd.
Voditeq: Evo, stiglo je jo{ jedno pitawe iz tog domena: Za{to je
Leposava Mili}evi} postala ministar za bora~ka i socijalna pitawa,
kada su nam za vreme wenog mandata uzeli de~je dodatke?
Dr [e{eq: Mi smo, u koalicionoj vladi, uvaàvali jedni druge kao
koalicione partnere i nismo se ni u ~ije kadrovsko re{ewe me{ali, niti su se drugi me{ali u na{a kadrovska re{ewa. Mi smo polazili od toga da i Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica, u ovu vladu ulaze sa najkvalitetnijim qudima koje imaju na raspolagawu.
Voditeq: Jedan gledalac pita: Do kada }e Mirko Marjanovi} biti u
Vladi i do kada }e obmawivati ovaj na{ bedni narod?
Dr [e{eq: Dok traje ova vlada. A {to se ti~e obmawivawa, ne znam
o kakvom je sada obmawivawu re~. Podaci od 24. marta ni u kom pogledu
nisu ih obmawivali, govorili smo istinu, govorimo otvoreno, i daqe govorimo otvoreno o svim problemima sa kojima se suo~avamo, o potezima
koje sada vr{imo i o potezima koje planiramo.
842
Voditeq: [ta mislite o poskupqewima struje i pretplate za televiziju? Da li zavla~ite narodu ruke u yep, a ne znate i ne pitate da li
narod ima?
Dr [e{eq: U pitawu je novi zakon o informisawu koji }e obuhvatiti problematiku dràvne televizije i bavimo se mi{qu, vide}emo, to
}e jo{ biti u Vladi usagla{avano, da se fiksira iznos takse za televiziju i da bude mawi nego {to je sada, a {to se ti~e poskupqewa struje,
ono je zaista minimalno. Devet i po posto nije veliko poskupqewe, a do
posledweg momenta gr~evito smo se borili, jer je Elektroprivreda Srbije traìla 30 odsto, i vr{eni su neki pritisci na Vladu. Da ni u jednoj varijanti ne pre|e 10 odsto, za to smo se borili i istrajali do kraja
i poskupqewe je od 9,5 odsto. Poskupqewe je bilo neophodno zbog remonta u Elektroprivredi. Znate, ako sada Elektroprivreda ostane bez para,
onda }e biti nesposobna da pove}anu potro{wu struje zadovoqi u svojim
kapacitetima u zimskom periodu.
Drugo, u jednom periodu prethodna vlast je ve} postigla prosek
evropske cene struje. To je ne{to oko 5 centi, oko 8 pfeniga po kilovatu, a sada je na{a cena 2,5 dolarska centa, tako da imamo najniù cenu
struje u Evropi. Naravno, odmah se moè re}i imamo i veoma nizak ìvotni standard i prose~ne plate, ali kada se nabavqaju neki ure|aji, ili
se nabavqa neka oprema za termocentrale, za druge elektroprivredne
objekte, obi~no se to nabavqa za devize, i onaj ko nam to prodaje ne pita
kolike su plate u na{oj zemqi, nego ima neku svetsku cenu. I ta cena mora da se plati. Odnosno, mora da se na|e novac za Elektroprivredu i ukoliko mi uspe{no re{imo taj problem nekom masovnijom privatizacijom
dru{tvenog sektora, ima}emo mogu}nost i da pametnom raspodelom novca zadovoqimo sva potraìvawa i svoje obaveze. Ako nam zapadne sile
spre~e privatizaciju, i ako ove sankcije budu u tom pravcu do kraja usmerene, mi }emo onda morati da se dovijamo i da unutra{wim snagama re{avamo sve ove probleme. I kada idemo na poskupqewa, idemo zaista na
minimalna poskupqewa.
Voditeq: Da li jo{ uvek imate ~in vojvode?
Dr [e{eq: Da, imam. To su neke spekulacije. Znate, Dra{kovi} je
nedavno poslao jednu novinarsku ekipu koja je ostala anonimna i ako ste
videli nedavno, to su slali po raznim televizijama u unutra{wosti. Ne
bi me iznenadilo da je i kod vas do{ao taj intervju koji su uradili sa vojvodom \uji}em u Kaliforniji. Uop{te se nisu videli voditeqi emisije, skrivali su se, vaqda, zbog stida, zbog onoga {to su uradili. Jednog 91godi{weg ~oveka su na neki na~in izvrgli ruglu kroz tu emisiju. To zvawe ostaje dok sam ìv. Niko mi ga ne moè uskratiti. Jer ja sam najstariji po zvawu u otaybini, ~ovek sa tim zvawem najstariji po vremenu dobijawa, i progla{avao sam nove vojvode, ~etni~ke, tako da mi to niko vi{e ne moè uzeti. Dok sam ìv to mi ostaje.
Voditeq: Naravno, kasnije }emo odgovarati na pitawa gledalaca, a
sada }emo da se vratimo na temu koju smo zapo~eli, a to je Kosovo. Koliko, po va{oj proceni, ima oru`ja na Kosovu?
843
Dr [e{eq: Oru`ja ima mnogo, i dolazilo je raznim kanalima. I

srpski {verceri su dosta oru`ja prodali.
Voditeq: Drugo pitawe je: koliko je jugoslovenska mafija imala veze sa tim i pomagala u naoruàvawu Albanaca?
Dr [e{eq: Ne, nema, ali u posledwe vreme kanali su uglavnom preko jugoslovensko-albanske granice. Oru`ja ima mnogo, i uglavnom je to
pe{adijsko oru`je, ali nema dovoqno onih koji bi nosili to oru`je i koristili ga. Jer ve}ina [iptara se ustru~ava od u~e{}a u otvorenim oruànim akcijama. Svesni su {ta mogu da izgube. Wihov ìvotni standard
na Kosovu je neuporedivo vi{i nego u Albaniji. A videli su kako izgledaju spaqena sela, poru{eni gradovi, izbegli~ke kolone. Zbog toga je zapadnim silama veoma te{ko da [iptare dignu na ustanak. Ina~e, to su
one èlele odavno, da se [iptari masovno dignu na ustanak. A ono {to
je nama sada va`no, to je jedna diferencijacija, {to ozbiqnija, izme|u
lojalnih [iptara i onih koji su separatisti~ki usmereni.
Voditeq: Moète li da objasnite i meni i gledaocima: ko su Albanci, a ko su [iptari? Po{to se ~esto ~uje kosovski Albanci, kosovski
[iptari.
Dr [e{eq: To su dva termina za isti pojam. [iptar na albanskom jeziku zna~i Albanac. [}ipetarija se zove Albanija na albanskom jeziku.
Tu nema nikakve razlike. Jedan narod ima nekoliko termina, [iptari,
Albanci, Arbanasi, Arnauti. Sve je to isti narod, s tim {to kod nas postoji nacionalna mawina, a matica tog naroda ìvi u Albaniji.
Voditeq: Dakle, ona konstatacija da su Albanci qudi koji ìve na Kosovu, a [iptarima se nazivaju qudi koji ìve u Albaniji, to nije ta~no?
Dr [e{eq: Ne, ne, to su ~etiri termina za isti pojam i ni{ta vi{e.
Ne moè se re}i da su Ma|ari qudi koji ìve u Ma|arskoj, kada ima Ma|ara i u na{oj zemqi i u nekim drugim dràvama. Biti Ma|ar zna~i pripadati jednoj naciji, a ne ìveti u Ma|arskoj. Kao {to nije Srbin ~ovek
koji ìvi u Srbiji, Srbin je ~ovek koji pripada srpskoj naciji, bez obzira gde ìvi. Ili ako ìvi u Srbiji, da je samim tim Srbin. Znate, u Srbiji moè da ìvi Albanac, Ma|ar, Bugarin...
Voditeq: Da li smatrate da je Oslobodila~ka vojska Kosova neozbiqna vojna formacija, kako kaè Mahmut Bakali?
Dr [e{eq: Nema nikakve vojne formacije, ona je ozbiqna teroristi~ka organizacija.
Voditeq: A, s druge strane, Fatos Nano tvrdi da su u tu Oslobodila~ku vojsku Kosova ukqu~eni o~ajnici, kako kaè, i provokatori. Neka
vrsta...
Dr [e{eq: Ne verujem da su provokatori da su o~ajnici, jesu. Jer
ovo ubijawe sopstvenih sunarodnika govori o o~ajawu koje ih je zahvatilo. A o~ajni~ki se pona{ao i Adem Ja{ari kada je po~eo da likvidira
pripadnike svoje porodice, ubio je li~no svog sinovca. Nije dao civilima da iza|u, ènama sa decom nije dao da napuste deo opkoqene ku}e, u kojoj su se zabarikadirali i pretvorili je u tvr|avu. Na{a policija je vi{e puta pozivala da se puste civili i garantovala im slobodan prolaz,
ali im Ja{ari nije dao i mnogo su {iptarski teroristi civila ubili.
844
Voditeq: U ovim sukobima na Kosovu, za koje vi kaète da nisu sukobi....

Dr [e{eq: Nisam rekao da nisu sukobi. Znate, kada se kaè...
Voditeq: Da su to teroristi~ke akcije...
Dr [e{eq: To su teroristi~ke akcije, teroristi~ki akti, teroristi~ki napadi. Znate, kada govorite o sukobima, onda moète da tretirate dve ravnopravne strane u sukobu. Ovde je sukob izme|u regularne dràve, policije, vojske i terorista. I re~ je o pojavi teroristi~kih akata koje na{a policija nastoji da suzbije.
Voditeq: I povremeno Vojska Jugoslavije?
Dr [e{eq: Vojska Jugoslavije samo na grani~nim prelazima.
Voditeq: A da li }e u me|uvremenu, recimo, biti sazvan Vrhovni savet odbrane? Da li ima uslova za to?
Dr [e{eq: Znate, uslova uvek ima, ali postavqa se pitawe da li
ima potrebe, a o potrebi sazivawa Vrhovnog saveta odbrane odlu~uje iskqu~ivo predsednik Savezne Republike Jugoslavije, to je wegova ustavna nadle`nost. I niko ne moè da mu naloì sazivawe sednice ako on
smatra da ne treba.
Voditeq: Predlaèm da nastavimo da odgovaramo na pitawa gledalaca. Slobodan Pej~i}, ~lan Srpske radikalne stranke iz Bajine Ba{te
pozdravqa vas i pita: Kome da se obratimo kad dràvni organi ne reaguju vi{e godina na kriminalne radwe pojedinaca u privredi, a ina~e
obratili smo se kao radnici 1994. godine Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutra{wih poslova, Ministarstvu finansija i Javnom tuìla{tvu, ali do danas ni{ta nije preduzeto. Posedujemo dokazni materijal koji je delimi~no objavqen na lokalnoj televiziji. Zbog spre~avawa
tih kriminalnih radwi, ja sam jedan od radnika koji je dobio otkaz.
Dr [e{eq: Tu mora da reaguje policija i finansijska policija. Wima se podnose prijave. To su organi otkrivawa, a ako organi otkrivawa
zakqu~e da postoji osnov za krivi~no gowewe, onda podnose prijave nadle`nom javnom tuìocu. E, sad ne znam o kakvom se konkretnom problemu radi i za{to policija nije preuzela deo iz svoje nadle`nosti.
Voditeq: Pretpostavqam da }ete mo`da i ostvariti neki kontakt
sa wim, sa va{im ~lanovima i sa Srpskom radikalnom strankom iz Bajine Ba{te.
[ta Vlada moè da uradi, i na{ ministar, oko ni{kih cigareta
kojih nema?
Dr [e{eq: Evo {ta je problem sa ni{kim cigaretama. Prvo, ~uli
ste za tu veliku kriminalnu aferu. Uhap{en je i Smiqko Kosti}, biv{i
generalni direktor Duvanske industrije Ni{. Zakazano mu je ve} i su|ewe. Postoji osnovana sumwa da je ukrao ogromnu koli~inu novca, organizovao {vercerske kanale itd. U samoj fabrici sada je sre|eno stawe.
Kompletna dnevna proizvodwa istog dana se proda, sve obaveze prema dràvi plate se ve} u fabri~kom krugu. I cigarete napuste fabriku. A onda, kupci cigareta, koji su platili poreze, akcize, sve obaveze, jednostavno sklone te cigarete. Sklone ih u magacine, pa ili ih ~uvaju do po845
skupqewa, ili idu sa wima na crno trì{te. Prose~na cena paklice cigareta je negde sada oko ~etiri dinara, zvani~na, a nigde u prodaji ne moète da je na|ete po toj ceni. Na crno se prodaju po sedam dinara. Neka
je, recimo, dinar po paklici onome ko prodaje, dva dinara razlike neko
uzima kao ekstraprofit. E, to je ono {to moramo da suzbijemo.
Moramo obezbediti da cigarete iz fabrika idu u prodajnu mreù po
onim cenama koje je dràva odredila, i da dràva ima monopol nad proizvodwom cigareta. To je tradicionalno monopolska roba.
Voditeq: Da li }ete dati ostavku ukoliko Milo{evi} prihvati da
Gonzales posreduje u re{avawu Kosova?
Dr [e{eq: Bilo kakav posrednik da do|e, bilo kakvo posredovawe
da se slu~ajno prihvati odmah bih podneo ostavku. Pazite, ali posredovawe. [to ne zna~i da bi nama smetalo da bilo ko do|e u na{u zemqu. Jer
jedan va{ gledalac je poku{ao, recimo, da predstavi kao da Holbruk i
Gelbard posreduju. Ne. Nema tu nikakvog posredovawa, oni samo razgovaraju. Znate {ta je opasno, kada nastaje posredovawe? Kad se za istim stolom pojave predstavnici [iptara, predstavnici Vlade Srbije i strani
posrednici. To je posredovawe. Ovako, razgovaraju samo s wima. Nema ni{ta od toga. Mogu Srbima da razjasne neke stvari, da nam prenesu neku
poruku i mi preko wih [iptarima, ali to nije posredovawe u smislu me|unarodnog javnog prava.
Posredovawe uvek vodi arbitraì i, eventualno, na{em pot~iwavawu
tu|oj voqi. To ne dolazi u obzir. Ne moè niko da kreira sudbinu na{e dràve i weno unutra{we ure|ewe. Niko ne moè da kreira na~in re{avawa na{ih unutra{wih problema. A mi javno pozivamo sve, u celom svetu,
da kaù {ta je to {to je u me|unarodnim javnim dokumentima propisano
kao pravo nacionalnih mawina a da se u na{oj zemqi ne po{tuje.
Spremamo jedno specijalno izdawe Velike Srbije u kome }emo objaviti sva relevantna dokumenta Ujediwenih nacija, Konferencije o
evropskoj bezbednosti i saradwi i Saveta Evrope, o nacionalnim mawinama, i javni poziv vladi Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Ujediwenog
Kraqevstva Velike Britanije i Severne Irske, Republike Francuske,
Savezne Republike Nema~ke i Republike Italije. [ta je to {to ti dokumenti propisuju a u na{oj zemqi ne postoji? Da se izjasne. Ali oni ne}e
da se izja{wavaju o tom pitawu, nego kaù: treba da razgovarate. Mi ho}emo da razgovaramo, ali [iptari ne}e. Ali do}i }emo mi da vam to organizujemo. E, ne}ete nam vi organizovati. To je su{tina.
Voditeq: Gledalac Pe{i} vas pita: Kada kaète da nije mu}ka Milo{evi}eva oko Kosova, za{to ne zamolite gospodina Milo{evi}a da na
televiziji pro~ita sadràj Dejtonskog sporazuma koji je potpisao? I da
li uop{te znate sadràj Dejtonskog sporazuma?
Dr [e{eq: Za{to bih ja molio Milo{evi}a da ~ita na televiziji
sadràj Dejtonskog sporazuma? A list Na{a borba, u svom specijalnom
izdawu je objavio sve dejtonske sporazume. Ko god je èleo to da ~ita, mogao je da pro~ita. Tu se Kosovo jednostavno ne spomiwe. Dejtonski sporazumi se odnose na teritoriju biv{e Bosne i Hercegovine i to je sve. Dej846
tonski sporazumi su tamo i realizovani, a sad zapadne sile pribegavaju

reviziji na srpsku {tetu. Mnoge stvari koje oni sada sprovode nisu predvi|ene Dejtonskim sporazumom i suprotne su mu.
Voditeq: Dakle, mnogo su traìli. Traìte sve i traìte od svakoga, pa eto, recimo, i Svetozar Marovi} je traìo od Milo{evi}a da sazove Vrhovni savet odbrane. Me|utim, vi rekoste malo~as, da to samo on
moè na svoju inicijativu.
Dr [e{eq: A moè i Marovi} da traì, moè da traì do mile voqe. Neka traì.
Voditeq: To sam i rekla. Kako }e funkcionisati, recimo, ova na{a,
jugoslovenska federacija, kada su predsednici i vladaju}e stranke na, da
tako kaèm, dijametralnim pozicijama?
Dr [e{eq: Tu mora postojati nekakav proces usagla{avawa, ali
oni to ne mogu dok se ne zavr{e parlamentarni izbori u Crnoj Gori. Danas smo krenuli sa inicijativom za ru{ewe Savezne vlade, za weno obarawe. Ideja je potekla od Bulatovi}eve stranke, ali smo to podràli i
mi radikali, i mi smo potpisnici. Najvi{e je na{ih ~lanova potpisnika, zatim Narodne stranke i Demokratske stranke, Miodrag Peri{i}, i
jo{ jedan poslanik Demokratske stranke su to potpisali.
Vreme je da se mewa Savezna vlada. To ve} polako sazreva. Sad }emo
videti {ta }e na to re}i Socijalisti~ka partija Srbije i Jugoslovenska
levica. Ima indicija da bi oni mogli glasati za obarawe Savezne vlade
i da se vlada Radoja Konti}a definitivno obori u ponedeqak slede}e nedeqe. Mi smatramo da su sazreli uslovi da se mewa ta vlada, jer ovom sada{wom vladom ne moèmo biti zadovoqni. Nadamo se da }e postojati
adekvatna skup{tinska saglasnost oko toga ko je zaista najboqi u vladi.
Voditeq: Dakle, podràvate.
Dr [e{eq: Zato {to smo mi, srpski radikali, jo{ uvek opoziciona
stranka na saveznom nivou. Gde god smo opozicija, èlimo da sru{imo autonomnu vlast.
Voditeq: A {ta mislite, da li moè stawe u Crnoj Gori da se pogor{a, recimo, ukoliko se weni stanovnici odlu~e i, raspi{u referendum,
i da se na tom referendumu izjasne za izlazak iz federacije?
Dr [e{eq: Ja mislim da je to nemogu}e. Ve}ina gra|ana Crne Gore
nikad se ne}e izjasniti za izlazak iz zajedni~ke dràve sa Srbijom. U to
sam siguran. Vidite, i Milo \ukanovi} i wegova partija su ranije bili
pod salvom optu`bi da su separatisti. ûvaju se da ih neko ne optuì za
tako ne{to i neprestano govore da su za Jugoslaviju. Znate, opcija separatizma u Crnoj Gori ne moè pro}i. U Crnoj Gori je jaka Bulatovi}eva
stranka, jaka je Srpska radikalna stranka, poprili~no jaka Narodna
stranka, sve stranke koje su apsolutno protiv separatizma.
Voditeq: [ta vi mislite, da li Crna Gora ima boqi me|unarodni
poloàj otkako je \ukanovi} na ~elu?
Dr [e{eq: Ona nema nikakav me|unarodni poloàj. Me|unarodni
poloàj ima Savezna Republika Jugoslavija. Savezna Republika Jugoslavija je me|unarodnopravni subjekat. Neki su obe}avali da }e, ako do|e do
novih sankcija, Crna Gora biti izuzeta. Videlo se da to nije mogu}e. Evo,
847
sad ute{no kaù: pa, pripazi}emo mi vas malo, ipak, nemojte se qutiti
{to zavodimo sankcije, ali mi }emo vama ipak pomo}i. Vidite, tako se
sad pona{aju otprilike zapadne sile. Nema ni{ta od principijelnosti
u wihovim spoqnopoliti~kim nastojawima.
Voditeq: Dobro, vrati}emo se ponovo na temu Crne Gore, a sada da
odgovorimo na neka od pitawa na{ih gledalaca, a tih pitawa stvarno
ima dosta i da ne bi bili uskra}eni za odgovor, da krenemo. Karati} Miroslava pita: Kako }e se smawewe stope doprinosa odraziti na poloàj
qudi koji se finansiraju iz buyeta, pogotovu u prosveti, jer dve godine
nisu dobili pove}awe li~nih dohodaka? I jo{ neka pitawa su iz ovog
domena.
Dr [e{eq: Prosveta, zdravstvo i druge dràvne slu`be, u istom su
sad tretmanu, u istom statusu. Mi smo morali da smawimo pritisak na
privredu, da smawimo optere}ewe privrede, a traìmo druge varijante
da nadoknadimo te pare koje gubimo obarawem stope poreza i doprinosa
na plate. Jedna od tih varijanti je sad delimi~no pove}awe cena benzina.
Istom ovom zakonskom izmenom uvodimo godi{wi porez na ukupne prihode, koji }e morati da pla}aju svi oni ~ija je prose~na plata iznad 6.000
dinara mese~no. Zna~i, svi oni koji u toku godine zarade vi{e od 72.000
dinara mora}e progresivno da plate porez na ukupni prihod. To je jedan
od na~ina da nadoknadimo taj gubitak.
Drugo, svesni smo mi gde god ne{to popustimo, smawimo, moramo na
drugom mestu nadoknaditi. Znate, ne moète vi na jednom mestu da ukinete i da jednostavno kaète: sad vi{e nema te takse. To je nemogu}e, mora
se negde nadoknaditi to {to ste negde smawili, odnosno ukinuli.
Voditeq: Kad se neko kazni, onda mora neko drugi da se nagradi.
Dr [e{eq: Nije ba{ tako. Kad se neko kazni, ne mora niko da se nagradi. Vidite, ovde mi nikog ne ka`wavamo. Mi ovde smawujemo svima, ko
god je u radnom odnosu, mi smawujemo stopu doprinosa i poreza na plate.
E, sad tih 26% je i{lo u buyet, u fond, u Fond zdravstvenog osigurawa, u
Fond penzijskog osigurawa itd. To {to je i{lo iz ovog dela mi moramo
nadoknaditi nekim drugim buyetskim delom.
Voditeq: Gledalac Mitrovi} pita: Kako moète tvrditi da je Marjanovi} po{ten ~ovek, kada je dao obe}awe da }e se marka vratiti na tri
i po dinara 1. aprila, a znamo da je tog dana sko~ila na {est dinara?
Dr [e{eq: Ja sam takav politi~ar koji nije u poziciji da govori kakav je ko. Znate, niko od nas nije idealan. Ja polazim od sebe. Nisam idealan ~ovek. Imam verovatno neke pozitivne osobine, neke negativne i
tako daqe. Stvar je drugih qudi da cene. A {to se ti~e Marjanovi}a i wegovog obe}awa, on je obe}awe ispunio. I dok je prethodna vlada postojala nije bilo devalvacije. A dinar je vra}en, nije ba{ vra}en na 4,2, ili
4,4, ali je vra}en na kurs 4,8, ili 5, ili 5,2, je li tako? Tu je obe}awe ispunio. I dok je ta vlada trajala, nije bilo devalvacije.
îm je nova vlada formirana, mi smo insistirali na devalvaciji. Mi
radikali smo neprekidno bili za realan kurs dinara. [ta to zna~i da je
zvani~ni kurs 3,3 dinara za jednu marku, a da je na crnom 5,2, a po {ticungu
5,8?! Ko od toga ima koristi? Da li obi~an gra|anin ima koristi? Ne. Ne848
ma nikakve, ima samo {tetu. Ko ima koristi? Samo uvoznici. Uvezu gomilu strane robe i pla}aju carinu upola cene, jer se carinska tarifa obra~unava po zvani~nom kursu deviza. Zna~i, ako uveze robu u vrednosti od
100.000 maraka, pa treba da plati na to 20% poreza, {to zna~i 20.000 maraka, to mu do|e, po zvani~nom kursu, 66.000 dinara. A on umesto 66.000 dinara, sad mora da plati 120.000 dinara. Zbog toga nam je bila neophodna devalvacija. Jer devalvacija ne podsti~e uvoz, devalvacija oteàva uvoz. To je jedan od kqu~nih razloga zbog koga smo mi bili u startu za devalvaciju.
Vi se se}ate, mi smo napadali vladu {to ne re{i devalvaciju tamo negde u februaru, januaru, kada je bio taj udar. Trebalo je da bude jo{ u septembru devalvacija. Najpametnije bi bilo da je u septembru ura|eno. Imali bismo povoqnije i stabilnije unutra{we ekonomske prilike. Mi smo
uvek za to da je kurs dinara realan. Evo, jo{ uvek je realan. Da li je tako?
Voditeq: Jeste.
Dr [e{eq: Dinara 6, ili 6,2, to je ono {to je podno{qivo.
Voditeq: Gledaoci iz Bajine Ba{te vas pitaju: Kada }ete nam isplatiti de~je dodatke za 13 meseci?
Dr [e{eq: Ja mislim da 11 meseci kasne de~ji dodaci govorio sam
o tome. Moramo da tragamo za varijantom i jednu sam ideju izloìo kako
to da uradimo.
Voditeq: Da li ste obi{li prodavnice u Bajinoj Ba{ti, da li znate kakve su cene i da li mi moèmo sa na{im platama da iza|emo na kraj
sa ovakvim cenama?, pitaju vas gledaoci.
Dr [e{eq: Cene su iste kao i svuda u Srbiji, pretpostavqam. Nisam obilazio prodavnice u Bajinoj Ba{ti, svestan sam svih tih problema, svestan sam da su neki enormno pove}avali cene, ali mislim da }e morati da ih vrate nazad, jer jednostavno, po takvim cenama qudi ne mogu da
kupuju robu. Ono {to je najpametnije u procesu formirawa cena to je
slobodna konkurencija. Moramo se izboriti za maksimalne uslove ispoqavawa slobodne konkurencije. A cene koje Vlada drì pod kontrolom
i daqe }e ostati na istom nivou, pogotovu cene prehrambenih namirnica gde ne}emo dozvoliti za dogledno vreme bilo kakvo pove}awe, a obezbedili smo novac da dotiramo proizvo|a~e bra{na, uqa, mleka i dotacije }emo imati za neko duè vreme.
Voditeq: Kada }e Srpska radikalna stranka prestati da kuka na
opoziciju?
Dr [e{eq: Ja ne kukam ni na koga. Mi samo kritikujemo svoje politi~ke protivnike, kao {to i oni nas kritikuju. I ne qutimo se {to oni
nas kritikuju, i mi wih kritikujemo.
Voditeq: Kada }e drugi narodi poèleti da ìve u Srbiji, a ne da
odlaze u druge zemqe?
Dr [e{eq: Ja ne znam koji su to drugi narodi koji èle da iz Srbije odu...
Voditeq: Jedan gledalac pita: Za{to politi~are zovu damama sumwivog morala?
849
Dr [e{eq: Kako koje politi~are.

Voditeq: Gledateqka Petrovi}, majka troje dece: Na predlog Srpske
radikalne stranke 1992. godine donet je zakon da se majkama sa troje dece
dodeli dve godine radnog staà ako su u radnom odnosu. Me|utim, to vaì
samo za one majke koje su se porodile posle 1. juna 1992. godine. [ta je sa
onim majkama koje su ra|ale ranije troje dece, za{to ova odredba ne vaì
sada, i da li postoji mogu}nost da se one stave u ravnopravan poloàj?
Dr [e{eq: Ne{to }emo da radimo na tom planu, mogu}nost postoji,
ne mogu unapred da obe}avam, jer ova na{a vlada je ipak rezultat izvesnih kompromisa. Razmatra}emo to pitawe, do}i do izvesnog re{ewa, kad
do|emo obavesti}emo javnost.
Voditeq: Gledateqka Jovanovi} kaè: Vuk Dra{kovi} vam je nudio
tehni~ku koaliciju ~ija bi uloga bila dono{ewe novog izbornog zakona,
deblokada medija i postepeno ostvarivawe uslova za prve slobodne izbore. Za{to niste pristali da budete tehni~ar, ve} ste se jo{ jednom opredelili da pomognete opstanak stranke na vlasti, koja je izbore izgubila,
koja vas je, kako kaète, pokrala na izborima?
Dr [e{eq: Ko je Vuk Dra{kovi} da nekom ne{to nudi?! Znate, te
ponude Vuka Dra{kovi}a me podse}aju na onu de~ju pri~u kako slon i
mi{ tr~e preko drvenog mosta, i mi{ kaè slonu: uh, ala tutwimo! E, tako vam je isto i sa Dra{kovi}em. Wegova stranka ima 45 poslanika a mi
82 poslanika, i sad }e on nama kreirati uslove za sklapawe koalicije. Pa
gde to moè! Pa ne moè ni na psihijatrijskim klinikama tako.
Voditeq: Samo da kaèm gledaocima da }emo jo{ jedno 5-6 minuta
primati va{a pitawa, po{to se bojim da ne}emo uspeti da odgovorimo,
odnosno da na{ gost ne}e uspeti da odgovori na sva va{a pitawa.
Gledalac Dragan Markovi} vas pita: Kako ocewujete rad vlade gospodina Dodika?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je opozicija u Republici Srpskoj, mi smo opozicija Dodikovoj vladi, nama je ciq da ta vlada {to pre
padne. Mislimo da nije uspe{na, ni{ta dosad nije postigla {to bi bilo
zna~ajno za Republiku Srpsku. Dodik je obe}ao: ukoliko Br~ko ne pripadne Republici Srpskoj, da }e podneti ostavku. Br~ko nije pripalo Republici Srpskoj, odloèna je arbitraà, ali pod nepovoqnijim uslovima za Republiku Srpsku, jer je odlu~eno da sav teret dokazivawa bude na
Republici Srpskoj, {to nam neku mra~nu perspektivu nagove{tava.
Dodik je obe}avao neke silne milijarde, milione maraka, stotine
miliona maraka, pola milijarde otprilike, nema ni{ta od toga, obe}awa i daqe stoje onako u vazduhu i, ako do|e do nekih para, znate, sve su
prilike da }e to biti pare za finansirawe povratka muslimana i sli~ne stvari za integrisawe Republike Srpske sa Unijom Bosne i Hercegovine, tako da je tu mrka kapa. Ono {to srpski narod moè da uradi, to je
jedino da se uzda u sopstvene snage, a one su slabe, male, nedovoqne, jedine na koje moè ra~unati.
Voditeq: Gledalac Dragan Markovi} pita: Da li se na Kosovu moè
desiti isto {to i sa Republikom Srpskom, da mi ne damo Kosovo, da ratujemo, izginemo i na kraju damo sve {to nam traè?
850
Dr [e{eq: Ja mislim da se ne moè desiti, u to sam ube|en i mi radikali }emo se gr~evito boriti da se Kosovo sa~uva. Vlada narodnog jedinstva Republike Srbije je tako|e odlu~na da se Kosovo brani, tu se
potpuno sporazumevamo sa na{im koalicionim partnerima. Tako sada
stoje stvari.
Voditeq: Imam slede}a dva pitawa od gledalaca: Kako je mogu}e da
[iptari ubijaju na{u policiju i da pobegnu, a na{ policajac ne moè da
ubije Rugovu?
Dr [e{eq: Pa, na{ policajac ne moè da ubije Rugovu jer mi smo
pravna dràva. Policajac ne moè da ubije nikoga, on moè samo da puca u samoodbrani, policajac moè prilikom uni{tavawa terorista da
upotrebi vatreno oru`je. Zna~i, re~ je samo o nu`noj upotrebi vatrenog
oru`ja. Na{i policajci se ne bave ubijawem. A teroristi su van zakona
zato {to ubijaju.
Voditeq: Evo i drugog pitawa: Kako \in|i} moè da vre|a na{u
vladu i Milo{evi}a, za{to ga neko ne u}utka?
Dr [e{eq: Za{to bismo mi \in|i}a u}utkivali, nije nama ciq da
uni{timo opoziciju. Nama je ciq da pobedimo opoziciju. Nama je ciq da
pokaèmo da je opozicija nesposobna, da smo ja~i, da smo boqi, da smo pametniji, da smo sposobniji od opozicije. Kad smo mi radikali bili opozicija, onda smo se trudili da dokaèmo da smo boqi od vlasti. Sad, kada smo postali vladaju}a stranka, jedna od vladaju}ih, sad mi osporavamo
opoziciju, kao {to opozicija poku{ava da ospori nas, a nastojimo da se
dokaèmo u vladi u koju smo u{li.
Voditeq: Kada }e biti popis stanovni{tva na Kosovu? Za{to je
dozvoqeno da se Rugova vrati u Sanyak? Za{to se ne uhvate ti ~elnici
[iptara koji rade protiv Srbije?
Dr [e{eq: Morao bi {to pre da se organizuje vanredni popis stanovni{tva i to }e, verovatno, biti jedna od ta~aka eventualnog sporazuma koji se postiè sa predstavnicima {iptarskih politi~kih partija.
Mi }emo na tome insistirati. Vide}emo kako }e to izgledati. Prvo da
vidimo da li }e do dijaloga uop{te do}i.
Voditeq: Gledalac Lazi} vas pita: Za{to mi gra|ani pla}amo kamatu na struju i porez na ku}u, a vlada ne pla}a kamatu na penzije i de~ji dodatak?
Dr [e{eq: Sa moralnog aspekta taj gra|anin je potpuno u pravu. Naàlost, nema mogu}nosti da se ta wegova ideja i realizuje u praksi. Ja ga
moralno potpuno opravdavam. Vlada je kriva.
Voditeq: Ako mu to ne{to zna~i?
Dr [e{eq: Vlada je kriva, vlast je kriva, ali kako }emo uspeti da
skinemo tu krivicu sa svoje grba~e, to je sad drugo pitawe.
Voditeq: Evo, opet jedno pitawe vezano za cigarete: Da li }e ni{ke cigarete da poskupe u odnosu na cene cigareta u Evropi?
Dr [e{eq: Ne}e dosti}i taj evropski nivo cena, to je sigurno. Ako
bude neka korekcija, ona }e biti minimalna, u svakom slu~aju ne}e biti
851
onolika kolika je cena cigareta na crnom trì{tu. Koliko ja znam, ina~e, ja nisam pu{a~ pa se ba{ mnogo i ne razumem, mislim da je cena doma}ih cigareta na crnom trì{tu oko sedam dinara, a da se strane cigarete, marlboro i sli~ne, prodaju za 12 dinara, obi~no prate kurs od dve
marke. To je ono {to ja znam, ali u to se ne razumem mnogo. Ako bude neka korekcija cena u dogledno vreme, ja je ne najavqujem, jo{ je ne razmatramo, ona }e biti minimalna.
Voditeq: Jedan gledalac ovako konstatuje: Sada pri~ate o prodavawu firmi, preduze}a, a u predizbornoj kampawi pri~ali ste da }ete se
boriti da se vrate pokradene pare sa Kipra.
Dr [e{eq: Sve ono {to je pokradeno, nastoja}emo da se vrati i zao{tri}emo borbu protiv kriminala. Sada se ve} zao{trava. Evo, na{ ministar saobra}aja i veza, Dragan Todorovi}, uhvatio je jednog slu`benika u primawu mita. Primio je ~ak obeleènu nov~anicu. Borba protiv
kriminala ne moè se preko no}i zavr{iti.
Voditeq: Pri~ate kako ste kritikovali socijaliste do sada, koje su
to va{e kriti~ke primedbe socijalisti uvaìli kada ste preko no}i odlu~ili da u|ete u koaliciju sa wima?
Dr [e{eq: Kad smo pregovarali oko stvarawa ove koalicione Vlade narodnog jedinstva, mi nismo i{li na to kako je ko koga kritikovao i
{ta }e ko da uvaì od kritika, nego smo objavili minimum zajedni~kih
ekonomskih ciqeva i uspeli da ga sagradimo. I mi se ne bavimo sada u
Vladi time kako je ko koga kritikovao, {ta je ko kome rekao, nego idemo
na to da brzim i efikasnim merama popravqamo postepeno stawe u dru{tvu. I mislim da se ve} moèmo pohvaliti ~itavim nizom prili~no
efikasnih mera.
Voditeq: Vuk je traìo podelu vlasti i odgovornosti, a radikali
su se opredelili samo za podelu vlasti. O kakvoj odgovornosti moète
govoriti, kada nema ~istih ministarstava, ve} je u ve}ini slu~ajeva socijalista ministar a radikal zamenik, i obrnuto.
Dr [e{eq: Besmisleno je odgovarati na ovo pitawe direktno, to pitawe ne zna~i ni{ta. Svaka vlast podrazumeva odgovornost. Ali o~igledno je re~ o pitawu koje postavqa ostra{}eni pripadnik Srpskog pokreta obnove. Ja ga upu}ujem da uporedi vlast Srpskog pokreta obnove na
nivou Beograda i vlast srpskih radikala u Zemunu, da vidi rezultate i da
sagleda {ta narod misli o jednoj i o drugoj vlasti, {ta narod misli o
kriminalnim aferama na nivou grada Beograda, {ta misli o raznim zloupotrebama, privilegijama, malverzacijama, korupciji itd.
Kako to da se nijedna korupciona{ka afera ne veè za zemunsku radikalsku vlast!? Nijedna! Jednog smo slu`benika uhapsili, a jednog na~elnika otpustili, jer su uhva}eni u sitnim kra|ama u odnosu na ono {to se radi na nivou Beograda. A vidite kakvi su rezultati {tampa se specijalno
izdawe Zemunskih novina na 260 strana. Samo fotografije o tome {ta
je ura|eno za 500 dana radikalske vlasti. Da vidimo {ta je ura|eno u Beogradu. Kaù: imali su neki kros, tr~ali su i ~istili grad. Ni{ta drugo.
Pa da se uporedi. Jer dela sude kakvi smo mi kao politi~ki akteri.
852
Voditeq: Jedan na{ gledalac, Sagati{ Neboj{a, kaè, mada je ovo

vi{e pitawe za mene: Da li znate da je ovaj termin bio predvi|en za
SPO, i da li vi to dozvoqavate u glasilima u kojima rukovodi Srpska
radikalna stranka?
Ali ja bih odmah ne{to rekla na{im gledaocima da nikako nije
bio predvi|en ovaj termin za SPO, nego za reportaù u sopstvenoj reìji koju smo napravili na Ravnoj gori, odnosno materijal koji smo snimili. To nije nikakva reìja Srpskog pokreta obnove, nego BB Kanala
4, i da je potpredsednik vlade iz redova Srpskog pokreta obnove, on bi
mogao slobodno da nastupa na ovoj televiziji, ali nam potpredsednik
Vlade ne dolazi svaki dan, a materijal o Ravnoj gori je na kaseti, pa }emo ga emitovati sutra. Nadam se da na{i gledaoci nisu mnogo uvre|eni,
pogotovo oni iz redova Srpskog pokreta obnove.
Da li biste vi (obra}a se potpredsedniku [e{equ) tako dozvoqavali u glasilima u kojima rukovodi Srpska radikalna stranka? Mo`da je
to pitawe za vas.
Dr [e{eq: To smo pokazali u Zemunskim novinama. U svakom broju Zemunskih novina deset strana je izdvojeno za strana~ku hroniku,
dve strane radikalima, dve strane SPO-u, dve strane socijalistima, jedna strana demokratima, jedna strana DSS-u, jedna strana JUL-u i jedna
strana Gra|anskom savezu, koalicionim strankama iznad pet odbornika i ispod pet odbornika, to je bio kriterijum, jer se sa pet odbornika
formira odborni~ka grupa. Tako mislimo da treba da bude u svim medijima pod kontrolom dràve, da tako treba da se radi.
Drugo, ja se ni na koji na~in nisam me{ao u va{ ure|iva~ki program,
meni je jednostavno re~eno, ju~e vaqda, da postoji mogu}nost da gostujem
slede}eg utorka u va{oj emisiji. Ja sam rekao da ne}u mo}i, jer se o~ekuje sednica Savezne skup{tine, drugo, idem u Crnu Goru.
Voditeq: Ali, re~eno vam je i danas.
Dr [e{eq: Rekao sam da bih mogao ove nedeqe, jer ne mogu slede}e,
i onda su na{i aktivisti, mislim da je to dr Ne{kovi} ili neko drugi,
ne znam ta~no ko, kontaktirao sa va{om televizijskom stanicom, ne
znam s kim je konkretno kontaktirao, mo`da s direktorom ili s vama, i
tako je dogovoreno da umesto slede}eg utorka do|em danas.
Gledalac: Imam jednog unuka koji je na Kosovu, pitala sam, nemam od
~ega da ìvim. Sin mi je na Kosovu, u socijalnom kaù da nemaju para, a
sve obaveze moram da platim na vreme. A ja sam èna starija i bolesna.
Kome mogu da se obratim?
Dr [e{eq: Skup{tini op{tine Bajina Ba{ta. Skup{tina op{tine u svom buyetu ima jedan deo novca koji je namewen za takve potrebe
za samohrane roditeqe vojnika, za vojni~ke ène koje ostanu sa decom, a
koje nemaju platu itd. U op{tinskom buyetu mora biti izvestan iznos
novca za takve potrebe.
Gledalac: Zahvaqujem.
Voditeq: Gledalac Ja{i} pita: Kada }e Vlada po~eti reviziju
pqa~ke dràvne imovine od strane sitnih i krupnih rukovodilaca, od
op{tinskih do dràvnih ?
853
Dr [e{eq: Ja sam, u principu, protiv bilo kakve revizije. Ako je

pqa~ka, onda je krivi~no delo, nema revizije, ima otkrivawe i sud. Ako
idemo stalno na neke revizije, onda nema ni{ta od toga. Setite se svega
onoga {to su komunisti radili, neki qudi su oja|eni. Jednom malom broju qudi su oteli imovinu, ku}e, i oni su stradali. Prvo ih je zadesila ta
stihija kao poplava, a ostali su pro{li bez ikakvih ozleda, bez ikakvih
ogrebotina.
Voditeq: Jo{ je ostalo par kratkih pitawa: Kako se Stevan Dragi{i} sna{ao na mestu na kome ste bili vi?
Dr [e{eq: Odli~no se sna{ao, dobro radi...
Voditeq: S obzirom na wegove godine?
Dr [e{eq: Bi}e jo{ uspe{niji.
Voditeq: Koliko on ima godina?
Dr [e{eq: On ima 25 godina i ima ~etvoro dece.
Voditeq: [ta je sa ~lanovima iz va{e stranke koji su iza{li iz
Upravnog odbora Studija B? Zbog ~ega su iza{li?
Dr [e{eq: Stevo Dragi{i} i Aleksandar Vu~i} su iza{li iz
Upravnog odbora Studija B jer je Studio B postao neobjektivna televizijska stanica, pod apsolutnom kontrolom Srpskog pokreta obnove, prenosi raznorazne dezinformacije i izmi{qotine, jednostavno, to vi{e
nismo mogli da toleri{emo. A vrhunac je bilo izve{tavawe sa ovog su|ewa koje sam imao sa Vukom Dra{kovi}em. Tuìo me Vuk Dra{kovi},
bilo je ro~i{te i Studio B je falsifikovao izve{taj sa tog ro~i{ta. I
na{a dva ~lana Upravnog odbora vi{e nisu mogla to da podnesu i dala su
ostavku na ~lanstvo. Prekinuli smo sve kontakte sa Studijom B, apsolutno vi{e s wima ne sara|ujemo.
Voditeq: Da li vi{e ne}ete biti uop{te na programu Studija B?
Dr [e{eq: Ne, ne}emo biti zastupqeni, i novinari Studija B su nepoèqni u prostorijama Srpske radikalne stranke. Nikakve izjave wima vi{e ne}emo davati, s wima ne}emo razgovarati, ne mogu da dolaze na
na{e konferencije.
Voditeq: Imam za kraj jedno pitawe koje obi~no volim da postavim
koje je za vas bilo do sada najteè iskustvo?
Dr [e{eq: Najteè moje iskustvo?
Voditeq: Da, u bavqewu poslom.
Dr [e{eq: Mislite u politi~kom?
Voditeq: Da.
Dr [e{eq: Pa, najteè mi je bilo kad sam robijao u Sarajevu 1984.
godine. Bio sam u istra`nom zatvoru, ve} dvadeset i neki dan pod {trajkom gla|u i onda sam ~uo da mi se rodio sin. Moj prvi sin je Nikola, i nisam ga mogao videti mesec dana po ro|ewu. Tek posle mesec dana prvi put
sam ga video. I to su bili najteì trenuci u ìvotu.
Voditeq: Onda smo ovim iscrpli sva pitawa, ja sam iscrpila svoja,
odgovorili smo na sva pitawa na{ih gledalaca, mo`da je bilo i gledalaca koji su poku{ali da dobiju vezu ali nisu uspeli. Verujem da }e jo{ biti prilike, radikali ~esto dolaze u Bajinu Ba{tu.
854
Dr [e{eq: Ne tako ~esto kako nekima izgleda.

Voditeq: Vama najlep{e hvala {to ste bili ve~eras sa nama u svojstvu potpredsednika Republi~ke vlade i u svojstvu predsednika Srpske
radikalne stranke, iako vam na nekim stanicama, to znam iz pouzdanih
izvora, nisu dozvoqavali da nastupate kao...
Dr [e{eq: Na kojim?
Voditeq: Recimo Spektrum, imam takvu informaciju.
Dr [e{eq: To nije ta~no. Nastupao sam i kao potpredsednik Vlade
i kao predsednik Srpske radikalne stranke, zavisno od pitawa koja su mi
postavqali. Znate, ja ne mogu da budem dvojna li~nost, ja sam jedna li~nost u razli~itim ulogama.
Voditeq: Dobro, ve~eras kod nas u obema ulogama. A vama, po{tovani gledaoci, zahvaqujemo na pa`wi i èlimo prijatno ve~e u nastavku
na{eg programa. Laku no}.
XLI
SAMO JEZIKOM ARGUMENATA
BK Televizija, 13. maj 1998. godine
Voditeq: Internacionalizacija kosovskog problema, argumenti za
i protiv, samo je jedna od tema dana{we emisije Tet-a-tet BK Televizije. O tome, dakle, i o drugim temama u na{em studiju razgovaraju potpredsednik Republi~ke vlade dr Vojislav [e{eq i ispred Koalicije
Sanyak gospodin Rasim Qaji}.
Gospodo, vest dana, bar kada je Jugoslavija u pitawu, svakako je poziv
predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a
Ibrahimu Rugovi i wegov potvrdan odgovor da pregovori po~nu. Gospodine [e{eq, da li je to pravi po~etak re{ewa kosovskog problema?
Dr [e{eq: Ja mislim da va{a interpretacija nije ta~na. Slobodan
Milo{evi} kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije pozvao je na
razgovor Ibrahima Rugovu, nije ga pozvao na pregovore. Mislim da je sasvim normalno da predsednik savezne dràve poziva predsednike politi~kih partija. Naravno, to mora biti po izvesnim kriterijumima. U
principu to treba da budu parlamentarne politi~ke partije. U slu~aju
pripadnika albanske nacionalne mawine, koji nisu izlazili do sada ni
na jedne demokratske, parlamentarne izbore, nema parlamentarnih stranaka, pa postoji procena da je Rugovina stranka me|u postoje}im najja~a,
najve}a, da ima najvi{e pristalica i najvi{e ~lanova. I sasvim je normalno da predsednik savezne dràve pozove na razgovore Ibrahima Rugovu kao predsednika Demokratskog saveza Kosova. Ube|en sam da bi ga i
ranije pozvao, da je bilo ikakvih indicija da }e se Rugova odazvati pozivu. Ovoga puta, izgleda, odazvao se i ~ekamo u petak da se pojavi u audijenciji kod predsednika Savezne Republike Jugoslavije.
855
A {to se ti~e otpo~iwawa dijaloga o pitawu Kosova i Metohije i

albanske nacionalne mawine, dijalog treba da vode predstavnici Vlade
Srbije i predstavnici albanskih politi~kih partija koji se odazovu pozivu, s tim {to nije nemogu}e da razgovorima prisustvuju i predstavnici
saveznog nivoa vlasti. Ali ne kao direktni u~esnici, nego kao qudi koji zastupaju saveznu dràvu, jer i savezna dràva ima interesa da se kosovskometohijski problem re{i na {to civilizovaniji, demokratskiji
na~in i da se izbegne bilo kakva internacionalizacija.
Pomenuli ste to pitawe internacionalizacije. Mislim da su gra|ani
Srbije masovnim izlaskom na referendum pokazali {ta o tome misle i nikakva internacionalizacija ne dolazi u obzir. O~igledno je da i predstavnici zapadnih sila ne insistiraju vi{e toliko na internacionalizaciji.
Oni su i danas izrazili zadovoqstvo {to postoje {anse da dijalog izme|u
vlasti u Srbiji i predstavnika albanskih politi~kih partija otpo~ne.
Ako taj dijalog zaista otpo~ne, ja mislim da mi imamo {ansu da onda polako jednu politi~ku krizu privodimo wenom logi~nom zavr{etku, koji moè biti samo ponovno u~e{}e pripadnika albanske nacionalne mawine u
politi~kom ìvotu Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Voditeq: Gospodine Qaji}u, kako vi gledate na ovaj poziv predsednika Jugoslavije na razgovore?
Rasim Qaji}: Ja imam ne{to druga~ije vi|ewe ovog pitawa od gospodina [e{eqa, iz prostog razloga {to se nesumwivo radi o dobrom potezu, ali potezu koji je zakasnio bar nekih 7-8 godina. Da je ovaj poziv usledio 1990. godine, ja mislim da bi bila izbegnuta mogu}nost stradawa, sukoba, `rtava i na jednoj i na drugoj strani na Kosovu i da ne bi do{lo do
politi~ke radikalizacije koja je kasnije usledila na tom podru~ju, a ~iji smo svedoci, evo, i ovih dana. Ako se se}ate, prvi politi~ki zahtev Demokratskog saveza Kosova, kao wihove najuticajnije politi~ke partije,
odnosio se na vra}awe autonomije iz 1974. godine za Kosovo. Kasnije,
zbog sleda doga|aja, zbog ignorantskog odnosa vlasti u Beogradu prema
tom problemu, a naravno, i zbog drugih okolnosti, do{lo je do politi~ke radikalizacije me|u kosovskim Albancima, tako da su evoluirali do
stava o nezavisnosti Kosova.
Ja mislim da bi pre bilo kakvih razgovora srpska vlast morala dijagnosticirati problem na Kosovu i priznati jednostavno da je wena dosada{wa politika doìvela neuspeh. Pre svega, obe}awa koja je ova
vlast davala, i konkretno predsednik Milo{evi}, ne samo da nisu ispuwena ve} smo mi vra}eni nekoliko koraka unazad u smislu re{avawa evidentnog srpsko-albanskog spora. Kada to kaèm, pre svega mislim na ~iwenicu da rekolonizacija Kosova, koja je bila obe}avana naseqavawem
desetina hiqada Srba na Kosovu, nije dala rezultat. S druge strane, Albanci nisu odustali od svojih politi~kih zahteva, nego, kako sam rekao,
evoluirali su do zahteva za potpunom nezavisno{}u Kosova. I na tre}oj
strani, taj problem je, hteli mi to da priznamo ili ne, internacionalizovan. Ne samo politi~kom akcijom kosovskih Albanaca, koji su nastojali da taj problem dospe do svetskih, me|unarodnih prestonica, ve} i zbog
pojedinih nepromi{qenih poteza vlasti u Beogradu.
856
Po~etak ovih razgovora, ja ipak smatram da je to rezultat odre|enog

pritiska me|unarodne zajednice, konkretno SAD, koje su o~ito odlu~ile da stvar i problem Kosova uzmu iz ruku Evropqana i da je ovim prakti~no dezavuisan ishod referenduma, da se pokazalo da je referendum
bio jedan suvi{an, nepotreban, krajwe necelishodan politi~ki potez
ovih vlasti i ne vidim nikakvu razliku izme|u posredovawa, recimo, Ri~arda Holbruka u proteklih pet dana od posredovawa, recimo, Denisa
Rosa u palestinsko-izraelskim pregovorima. Naravno, Milo{evi}u je
ostavqena mogu}nost da se izvu~e, prakti~no data mu je mogu}nost alibija, da kaè da se ne radi o direktnom posredovawu Ri~arda Holbruka,
koji ne}e prisustvovati tim razgovorima, ali u svakom slu~aju, do razgovora je do{lo pod pritiskom me|unarodne zajednice, konkretno SAD.
Naravno, i druga strana je morala da u~ini ustupke i verovatno je da }e
to izazvati krupne politi~ke potrese u albanskom politi~kom pokretu.
Ve} sada se javqaju reakcije protesta i osude Rugovine politike i konkretnog Rugovinog poteza, koji }e ipak morati da do|e na pregovore u
Beogradu i koji }e biti bez direktnog me|unarodnog posredovawa, {to
moè stvoriti probleme na terenu.
Voditeq: Iz va{eg izlagawa otvoreno je nekoliko tema. Ho}ete li
da idemo redom, dakle, da li ispa{tamo zbog pasivnosti vlasti svih ovih
godina ili }e deo oko internacionalizacije...
Dr [e{eq: Ne, re}i }u i o internacionalizaciji, i o posredovawu,
i o referendumu, i pre svega o autonomiji, za koju gospodin Qaji} tvrdi
da je postojala 1974. godine. Ja tvrdim da 1974. godine nije bilo nikakve
autonomije. Pa, da krenemo redom.
Prvo, nema nikakvog posredovawa. Holbruk i Gelbard su do{li u Beograd i razgovarali u nekoliko navrata sa Slobodanom Milo{evi}em
kao predsednikom Savezne Republike Jugoslavije. Praksa je u me|unarodnim odnosima da strani emisari dolaze, pose}uju neke dràve i da razgovaraju. I praksa je da u tim razgovorima dobiju izvesne informacije o
pravom stawu stvari. I tu predsednik Milo{evi} ni{ta nije uradio
{to bi bilo u neskladu sa voqom naroda izraènom na referendumu i
onim {to pi{e u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije i Ustavu Republike Srbije. Mi neprekidno saop{tavamo da smo spremni da razgovaramo sa svima, da mi u na{oj zemqi nemamo {ta da krijemo, da smo jedno
otvoreno dru{tvo, prozra~no, {to bi se reklo, takvi izrazi postoje ~ak
i u politi~koj teoriji. U na{em dru{tvu nema prakti~no nikakvih tajni koje se ti~u poloàja ~oveka i gra|anina, poloàja nacionalnih mawina, poloàja verskih zajednica, poloàja bilo kog dela stanovni{tva.
U ovom slu~aju, ameri~ki predstavnici su postigli kod Albanaca,
koji su do sada bili nepopustqivi, izraàvawe spremnosti da se neki
razgovori vode, da dijalog otpo~ne. Koliko je to ozbiqna spremnost da
zaista otpo~ne dijalog ili ne, to }emo videti narednih dana. U svakom
slu~aju, do{lo je do izvesnog popu{tawa napetosti. Mi smo spremni za
sve oblike dijaloga. Nije ta~no da od 1990. godine naovamo nije postojala
spremnost Srba da vode dijalog. Postojala je spremnost i vladaju}ih partija i svih ozbiqnih opozicionih partija u Srbiji da se vodi dijalog. Ni857
ko nikada u Srbiji, niko ozbiqan, znate, ima ovih sitnih, bezna~ajnih

stranaka, koje se prosto nadme}u raznoraznim glupostima i nekad imaju
publicitet, ali niko nije nikad ozbiqno pridavao ni{ta wihovim izjavama. Sve ozbiqne politi~ke partije, dakle, sve parlamentarne politi~ke partije su insistirale uvek na tome da pripadnici albanske nacionalne mawine, kao i pripadnici svih drugih nacionalnih mawina imaju sva
gra|anska prava, potpunu ravnopravnost. Od toga nije bilo odstupawa.
Na{i politi~ki protivnici su uvek bili iskqu~ivo separatisti i
ekstremni, to su teroristi. Sa teroristima nema razgovora, nema pregovora, nema milosti, oni moraju do}i pod udar zakona, pod udar represivne sile dràve. [to se ti~e separatista, oni mogu javno da izraàvaju svoje politi~ke stavove, ali ne moè im se dozvoliti da deluju, da otcepquju deo
na{e teritorije. Tu nema govora. Referendum je najva`nija ta~ka re{avawa ovog problema u Srbiji. Referendum je osnaìo pregovara~ku poziciju Srbije u me|unarodnim odnosima u pogledu na{eg daqeg statusa, u pogledu statusa Savezne Republike Jugoslavije, u pogledu slabqewa ili zao{travawa sankcija, jer i ovo {to je naizgled bilo zao{travawe sankcija,
nije na dugu stazu, ne}e posti}i one efekte koji su ranije planirani, jer je
narod rekao svoje, pa se ne moè optuìvati reìm da je on kriv {to se ne
dozvoqava strano posredovawe, strana arbitraà i sli~no.
E sad, u na{oj javnosti postoji izvesna zabuna, kojoj kumuju i pojedini politi~ari, pogotovo politi~ari koji se ne razumeju u pravnu teoriju, koji nisu izu~avali me|unarodno javno pravo. Posredovawe i arbitraà u me|unarodnom javnom pravu nisu isto {to i posredni{tvo u obi~nim me|uqudskim odnosima, u obi~nim korelacijama sa kojima se susre}emo u svakodnevnom ìvotu. Ovde, u me|unarodnom javnom pravu, posredovawe uvek obavezuje. Posredovawe se redovno pretvara u arbitraù.
Ako dve strane koje su u sporu ne mogu da na|u zajedni~ki jezik, ne mogu
da na|u zajedni~ko re{ewe, ne mogu da se usaglase, onda onaj ko se prihvatio posredovawa i ko je prihva}en kao posrednik, postaje arbitar. To je
ono {to je za nas opasno, i znamo da je uvek ta me|unarodna arbitraà, to
me|unarodno posredovawe u sporovima koje je srpski narod imao kad je
re~ o odnosu sa Hrvatima, sa bosanskim muslimanima i sa nekim drugim
koji su ìveli u prethodnoj Jugoslaviji, da je srpski narod u tom posredni{tvu uvek ostajao kratkih rukava, da su ti zapadni posrednici uvek zastupali interese suprotne strane.
I ovo, {to je posebno va`no, 1974. godine, nije bilo nikakve autonomije. Jer autonomija je jedna demokratska tekovina u savremenom svetu.
Autonomija moè postojati samo u demokratskim dràvama. Mi od 1945.
godine do 1990. godine nismo imali demokratsku dràvu, mi smo ìveli
pod komunisti~kom diktaturom. Mi smo imali ustavno ure|ewe. [ta je
Ustav? Po definiciji, Ustav donosi narod, da bi ograni~io vladara, da
bi ograni~io vlast. I u srpskom jeziku sama re~ ustav to najboqe pokazuje. U drugim jezicima postoji drugi na~in odre|ivawa tog osnovnog
pravnog akta. Kod nas je do kraja to pitawe precizirano.
Od 1945. do 1990. godine, mi imamo samo oktroisane ustave. To su ustavi koje vlast daruje narodu, ne donose se voqom naroda. A onaj ko bi se slu858
~ajno suprotstavio usvajawu takvih oktroisanih ustava, i{ao je u zatvor.

Pred Ustav 1974. godine, u vreme usvajawa ustavnih amandmana, nekoliko
profesora i asistenata Pravnog fakulteta bilo je osu|eno, ka`weno, izba~eno sa fakulteta. Profesor Mihajlo \uri} je dobio osam meseci zatvora zato {to se suprotstavio usvajawu takvih ustavnih amandmana na komunisti~ki Ustav iz 1963. godine. Dakle, to nije bilo ustavno ure|ewe.
Mi imamo Ustav od 1990. godine, kome su parlamentarni i predsedni~ki izbori iz decembra 1990. godine dali legitimitet. Sve partije koje su iza{le na te izbore, prihvatile su se da iza|u pod takvim Ustavom
i one su mu naknadno dale legitimitet. Mi od tada imamo parlamentarno, demokratsko ure|ewe, demokratiju sa vi{e ili mawe slabosti. Nema
u svetu demokratije koja nema nikakve slabosti. Kod nas su slabosti demokratije nekad bile vi{e izraène, nekad mawe, ali smo imali demokratsko ure|ewe. Sve politi~ke partije mogle su da iza|u na izbore. To
{to albanske politi~ke partije nisu izlazile na izbore, bilo je stvar
wihove voqe. Nisu htele.
Pripadnici albanske nacionalne mawine, u ve}ini, imali su potpuno pogre{nu politi~ku orijentaciju. To je svojevrsna politika autizma,
neme{awa u unutra{wi politi~ki ìvot, ~vrsta izolacija. Oni su sami prema sebi primenili politiku aparthejda, prakti~no, i to se samo
wima osvetilo. Jer da su u~estvovali u politi~kom ìvotu, neprekidno
bi imali jaku poslani~ku grupu u Republi~koj skup{tini Srbije, jaku
poslani~ku grupu u Saveznoj skup{tini, imali bi lokalnu vlast u mnogo op{tina na Kosovu i Metohiji, i imali bi u~e{}e u vlasti na nivou
Pokrajinske skup{tine u onoj meri u kojoj Ustav Srbije odre|uje ustavne nadle`nosti pokrajina. Tu su izjedna~ene ustavne nadle`nosti Vojvodine i Kosova i Metohije.
Rasim Qaji}: Ovde je pokrenuto vi{e pitawa. I da je gospodin [e{eq u pravu za sve {to govori, a nije, postavqa se onda logi~no pitawe:
za{to su razgovori sa Holbrukom vo|eni nakon uvo|ewa nove ture sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori, odnosno Saveznoj Republici Jugoslaviji? Prema tome, o~ito je da su razgovori zakasnili i o~ito je da se radi
o me|unarodnom posredni{tvu. To moè neko nazvati dobre usluge...
Dr [e{eq: [ta je tu posredovawe? [ta je su{tina posredovawa?
Rasim Qaji}: Posredovawe je {to su i jedni i drugi, prakti~no, primorani da sednu za pregovara~ki sto. Naravno, ja se sa vama slaèm da se ne
radi o direktnom posredovawu, ali nemate ni vi, ni ja, ni niko garancija,
da to ne}e u drugoj fazi postati posredovawe, ako ti razgovori do|u u }orsokak, a sva je prilika da ovi prvi razgovori ne}e dati nikakav rezultat.
Dr [e{eq: Ima garancija.
Rasim Qaji}: S druge strane, ako se pozivate na Ustav Srbije, vidite, najve}e poglavqe u tom Ustavu posve}eno je pravima ~oveka i gra|anina. To je zaista ura|eno po demokratskim, evropskim standardima i na
prvi pogled tu se ne bi mogla dati nikakva zamerka. Dakle, 45 ~lanova od
ukupno 136 ~lanova Ustava posve}eno je tom poglavqu. Ali {ta vredi kada je to mrtvo slovo na papiru, kada je to zapravo samo spoqa gladac, unutra jadac, jer se taj Ustav derogira od strane onih koji su taj Ustav i do859
nosili. Ako vi kaète da je autonomija jedna demokratska tekovina i da

se prakti~no daje u demokratskim dràvama, za{to se onda kasnilo 1990.
godine u smislu davawa Albancima odgovaraju}e autonomije, koja bi
predupredila ovo {to sada imamo na Kosovu?
Prema tome, ja mislim da ne samo da }e me|unarodna zajednica sve vi{e biti involvirana u ovaj srpsko-albanski spor, nego su i wene usluge
u ovom trenutku zaista neophodne, a s druge strane, ako kaète da je Ustav
ra|en po demokratskim evropskim standardima, ako kaète da Albancima nisu uskra}ena nikakva prava, onda ja ne vidim razloga za{to se izbegavaju dobre usluge me|unarodne zajednice, za{to se ne dozvoqava da misija OEBS-a do|e na Kosovo i uveri se u ono {to dole zaista postoji.
Ako je sve to ta~no, onda bi prakti~no Srbija imala diplomatsku, politi~ku inicijativu u odnosu na kosovske Albance. Ovako je o~ito da ova
vlast ne{to krije, o~ito je da se na Kosovu de{avaju stvari koje bi mogle ovu dràvu, odnosno vlast, koja je personificira, da kompromituju
pred me|unarodnom javno{}u.
[to se ti~e u~e{}a Albanaca u politi~kom ìvotu Srbije i Jugoslavije, vi, gospodine [e{eq, znate i li~no je va{a stranka imala probleme u pe}koj izbornoj jedinici, koliko se se}am, za vreme minulih parlamentarnih izbora. Na{oj stranci je zabraweno, prakti~no, da u~estvuje na izborima na Kosovu, bez ikakvog obrazloèwa. Jednostavno, ~lanovi Izborne komisije su govorili: {ta }e muslimani Sanyaka na izborima na Kosovu? Na{a lista je odbijena.
Dr [e{eq: S kojim argumentima je odbijena? [ta je pisalo u re{ewu?
Rasim Qaji}: U re{ewu je navodno pisalo da kod potpisa kojima se
podràva kandidatura poslanika nedostaje selo, recimo ,pisalo je selo
Ra`dagina, ispod toga bio je znak deto i zbog tog znaka deto, kaè,
vra}ena je celokupna izborna lista.
Dr [e{eq: [ta zna~i deto?
Rasim Qaji}: Isto. Ispod toga pi{e isto selo Ra`dagina. Recimo,
u celom selu smo prikupili 200 potpisa i samo na prvoj rubrici se pi{e
naziv sela. Ispod toga se pi{e deto, dakle oznaka za isto selo. I iz tog
razloga je odbijena na{a izborna lista. Odugovla~eno sa izdavawem re{ewa, da bi zakasnili, da ne bismo mogli da se àlimo Republi~koj izbornoj komisiji i misiji OEBS-a, koja je pratila ove izbore.
[to se ti~e lokalne vlasti, vama je dobro poznato o kakvoj se lokalnoj vlasti radi, o ingerencijama te vlasti, jer prakti~no, Ustav Srbije
je toliko centralizovan da su op{tine svedene na razinu mesnih zajednica, bez ikakve mogu}nosti bilo kakvog odlu~ivawa. Zato ja smatram da
ovaj Ustav ne pruà dovoqno mogu}nosti, dovoqno manevarskog prostora u okviru kojeg bi se moglo traìti re{ewe za Kosovo.
Dr [e{eq: Ustav nije donela vlast 1990. godine. Ustav je doneo narod na referendumu. Mi smo kao opoziciona politi~ka partija imali
mnogo primedbi na na~in predlagawa ustavnog teksta, jer je ustavni
tekst predloìla ona stara struktura vlasti, koja nije imala demokratski legitimitet. To je onaj zate~eni komunisti~ki reìm koji smo imali jo{ 1990. godine. Taj reìm je organizovao referendum. Na{e primed860
be su se samo na tome bazirale, a ne na samom tekstu, sadràju Ustava. Naravno, Ustav sad treba doterivati, mora}e se mo`da i mewati, uskla|ivati sa Saveznim ustavom. To je sve neko drugo pitawe. Ali, dodatno, legitimitet Ustavu dali su decembarski izbori iz 1990. godine. [to se ti~e dolaska Holbruka i Gelbarda u Beograd, vi kaète: oni su do{li posle referenduma. Kao da su zakasnili. [ta oni ima da dolaze i pre i posle referenduma? Mogli su da do|u kad god su poèleli.
Na{a zemqa je otvorena. Mi jo{ uvek imamo diplomatske odnose sa
Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, je li tako, odnose koji {kripe. Jo{
ima osporavawa pravne prirode na{e dràve od strane Sjediwenih
Ameri~kih Dràva, ali diplomatske odnose imamo. Sa dràvom sa kojom imamo diplomatske odnose, moèmo i razgovarati. Dolaze strani
predstavnici, dolazili su i mnogi drugi. Dobijali informacije, dobijali uvid u situaciju u na{oj zemqi i to je sasvim uobi~ajena praksa u me|unarodnim odnosima. Strani predstavnici ovog puta nisu ni~im povredili na{ suverenitet, ovog puta. Dakle, ako su i vr{ili neke pritiske
da prihvatimo me|unarodnu arbitraù posredovawe, nisu uspeli u tome. Ali ja nisam u~estvovao u razgovorima sa wima. Razgovarao sam sa nekim drugim diplomatama, posledwi je bio emisar Ministarstva inostranih poslova Rumunije i wemu sam izloìo u tan~ine situaciju koja
se ti~e i pitawa albanske nacionalne mawine, a razgovarali smo i o
svim drugim pitawima unutra{we i spoqne politike. Dakle, nema ni{ta normalnije nego da politi~ari razgovaraju, da razmewuju mi{qewa,
ideje, ali nema posredovawa. Malopre sam naglasio {ta zna~i posredovawe u me|unarodnim odnosima, u me|unarodnom javnom pravu.
[to se ti~e pripadnika albanske nacionalne mawine, mo`da su Gelbard i Holbruk uticali da oni promene stav i da prihvate dijalog. Ja ne
znam, nisam prisustvovao wihovim razgovorima. Oni su razgovarali sa
wima u nekoliko navrata. U svakom slu~aju, da nije bilo stranog me{awa, zapadne podr{ke, ne bi bilo ni ovako izraènog separatizma, ni
ovako izraènih teroristi~kih akcija, jer mi znamo da se baze za obu~avawe terorista nalaze u nekim zapadnim zemqama, ali da ih ima dovoqno i u Albaniji. Imali smo konkretne dokaze do izvesnog vremena da se
naoruàne grupe ubacuju preko jugoslovensko-albanske granice, a na{a
vojska je uspela da razbije nekoliko tih grupa, to su ~iwenice.
Onog trenutka kada zapadne zemqe shvate da ne mogu ni na koji na~in
odvojiti Kosovo od Srbije, da ne mogu ni pretwama, ni silom, ni ucenama, ni sankcijama da nas nateraju na kapitulaciju, one moraju mewati svoj
osnovni stav i moraju se opredeliti za dijalog. Nema nijednog dokumenta Ujediwenih nacija, Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi
i Saveta Evrope koji se ti~e nacionalnih mawina a da ga mi ne prihvatamo. Sada u specijalnom izdawu Velike Srbije objavqujemo sve te dokumente, upu}ujemo javni poziv vladama zapadnih zemaqa da nam kaù u
odre|enom roku {ta je to {to se ne po{tuje u na{oj zemqi a propisano
je tim dokumentima. Ono {to nacionalnim mawinama daje Francuska,
Nema~ka, Italija, druge evropske zemqe to daje i na{a zemqa, i ~ak
mnogo vi{e od toga. To je su{tina.
861
U ovom slu~aju, naravno, stvar je samih Albanaca i wihovih politi~kih partija da se opredele kako }e daqe. Ako otpadnu garancije sa Zapada, da }e im pomo}i da stvore nezavisno Kosovo, da se pripoje Albaniji,
ako otpadnu garancije sa Zapada, da }e ~vrsto insistirati da Kosovo bude posebna federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije,
{to je samo prva faza definitivnog otcepqewa, Albanci }e onda morati sami da se presaberu, da vide kakve su im pozicije, {ta je realno da mogu posti}i, a {ta je nerealno.
Ja sam rekao malopre, to ste malo dezinterpretirali da autonomija moè postojati samo u demokratskom dru{tvu. To je ta~no u modernom
smislu re~i, ali postoje razni oblici autonomije, negde postoji teritorijalna, negde personalna, negde autonomija kolektiviteta itd. Ja sam u
principu protiv bilo kakve autonomije, pristalica sam unitarne i centralizovane dràve, jer mislim da je takva dràva najefikasnija, i zato
se sa vama ne slaèm da op{tinski nivoi vlasti treba da imaju ve}u nadle`nost nego {to sada imaju. To vodi velikom rasipni{tvu, a dràva koja je u ekonomskoj krizi, socijalnoj bedi, kao {to je na{a dràva, sebi taj
luksuz ne sme dozvoliti, i zbog toga smo mi protiv regionalizacije Srbije, i jasno smo se opredelili pre nekoliko godina, kada je ta tema bila
aktuelna, bar u opozicionom politi~kom ìvotu.
Protiv sam, dakle, bilo kakve autonomije, i da se tu razumemo, u
principu. Ovde postoji ne{to {to je kao autonomija za nas zate~eno stawe i to je ustavno odre|ewe autonomije Vojvodine i autonomije Kosovo
i Metohija. Mi prihvatamo ovaj Ustav i na osnovu tog Ustava idemo na izbore, ostvarujemo sada i svoju funkciju kao vladaju}a politi~ka partija
i jedna od ~lanica Vlade narodnog jedinstva taj Ustav je na{a osnova.
Mi smo èleli da se on u perspektivi promeni, da bude unitaran, centralizovan, ali sada je tako, i bez konsenzusa sa drugim politi~kim strankama ne moèmo da ga mewamo u tom pravcu.
Da samo razjasnim na{u poziciju o tom pitawu. Ono {to je Ustav propisao, to sada treba sprovesti u praksu, a Vlada Srbije je napravila jedan dokument, predlog, nacrt statutarne odluke Kosova i Metohije. Mi
traìmo varijantu kojom }e pripadnici svih etni~kih grupa biti zadovoqni, a nijedna ne}e biti majorizovana. Na Kosovu ìve Albanci, ne
znamo koliko ih ima, jer su bojkotovali posledwi popis stanovni{tva.
Znamo da raniji popisi nisu bili ispravni, falsifikovani su, znamo za
slu~ajeve da nisu prijavqivane smrti. Recimo, umre neki Albanac, wegova porodica po deset godina ne prijavquje smrt da bi i daqe uzimali penziju, ili se rodi dete pa se prijavquje u sedam-osam op{tina, da bi ispalo da se sedmoro-osmoro dece rodilo. Svakakvih drugih manipulacija je
bilo. Toga smo svesni, a da bismo znali koliko tamo ima gra|ana, morali bismo da organizujemo vanredni popis stanovni{tva, mo`da i na nivou cele Srbije, po{to i tu postoje uslovi, do{lo je do izvesnih pretumbacija stanovni{tva, do velikog broja izbeglica itd.
To bi bilo mo`da korisno za celu Srbiju, da se ne ~eka 2001. godina,
pogotovu za Kosovo i Metohiju. Tamo ìve Srbi, muslimani, Romi, Turci, Goranci, Egip}ani. Postoji 7.000 qudi koji se izja{wavaju kao Egip862
}ani. Mogu i ja u privatnom razgovoru da se nasmejem, neko se moè izjasniti kao Japanac, i kao Marsovac, i kao pripadnik bilo kog postoje}eg
ili nepostoje}eg naroda. Wihovo je pravo da se izja{wavaju kako god èle, i za{to bih ja to wima osporavao. U svakom slu~aju, tamo mora biti
vi{edomni sistem, mora biti ravnoteà vlasti i moraju se predstavnici razli~itih etni~kih grupa navi}i da se dogovaraju u ostvarivawu
funkcija Pokrajine i u ostvarivawu funkcija lokalne vlasti. Op{tina kojih sada tamo ima trideset, mo`da treba ve}i broj, mo`da mawi
broj, i o tome se moè razgovarati.
Ono na ~emu bih posebno insistirao kao na dobrom re{ewu za Albance, ako oni ve} ne èle da u~estvuju u na{em kulturnom, dru{tvenom,
javnom ìvotu u punoj meri ako ne èle da poha|aju na{e dràvne {kole, moèmo im omogu}iti da imaju svoje u privatnom statusu, da ih sami
organizuju, da ne pla}aju doprinose dràvi za {kolstvo, nego da pla}aju
direktno u svoje fondove kojima }e to finansirati, da ne traè od nas
da im mi to finansiramo. Koliko para, toliko muzike. I ako èle ne{to posebno, onda neka sami finansiraju. Za{to bismo mi wih onda terali da rade po nastavnom planu i programu koji propisuje dràva. Po
novom zakonu o univerzitetu, predvideli smo da univerziteti sami odre|uju nastavni plan i program, i to je, vaqda jedna demokratska tekovina.
U tome je ovaj na{ sada{wi zakon, Predlog zakona o univerzitetu demokratskiji od jednog ranijeg re{ewa, a onaj koji upisuje svoje dete u takvu
{kolu, neka razmi{qa {ta }e sutra wegovo dete da radi, da li }e ta diploma biti validna na trì{tu radne snage ili ne, da li se sa tom diplomom moè lako na}i posao ili te{ko. Voqa mu, neka se sam opredeli.
Ako ne èle da se le~e u na{im medicinskim ustanovama, neka osnivaju svoje u privatnom statusu i sami finansiraju. Ne moraju onda na{oj
dràvi da pla}aju doprinose za zdravstvo. Ako ne èle na{ sistem penzijskog osigurawa, mogu svoj da osnuju i direktno da usmeravaju doprinose u taj sistem. Na{oj dràvi moraju da pla}aju porez koji pla}aju svi
gra|ani, jer od poreza se finansira dràva kao takva. To je ono na ~emu
bismo insistirali. To bi bila jedna varijanta kulturne autonomije.
Dakle, tu su sve stvari odavno razja{wene, a oni koji nas kritikuju
i napadaju da ne po{tujemo prava albanske nacionalne mawine, da ih
osporavamo itd., nikako da kaù {ta mi to konkretno osporavamo.
Voditeq: Evo, da ~ujemo gospodina Qaji}a, ako dozvoqavate.
Rasim Qaji}: Ja se moram vratiti na me|unarodno u~e{}e u re{avawu ovog problema. Gospodin [e{eq verovatno zna da pitawe qudskih prava vi{e nije unutra{we pitawe nijedne dràve u Evropi i svetu, pa prema tome ne moè biti ni unutra{we pitawe Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije. Na konferenciji OEBS-a jula meseca 1991. godine
usvojen je princip da ~lanice OEBS-a mogu pokazati zabrinuto stawe ako
se proceni da se kr{e qudska prava odre|ene etni~ke, odnosno mawinske
zajednice, i da ~ak OEBS moè uputiti misiju posmatra~a u doti~nu zemqu i bez saglasnosti te zemqe. Prema tome, to je princip koji je...
Dr [e{eq: Moè, ako je ta zemqa ~lanica OEBS-a, a mi smo suspendovani u ~lanstvu i nemamo tu obavezu.
863
Rasim Qaji}: Bez pristanka te zemqe, oni mogu pobuditi...

Dr [e{eq: Ako je ta zemqa ~lanica OEBS-a.
Rasim Qaji}: Ne, ne kaè se ako je ~lanica OEBS-a.
Dr [e{eq: Ne, molim vas, to se podrazumeva.
Rasim Qaji}: Ne pi{e...
Dr [e{eq: Ono {to OEBS propisuje ne moè da se odnosi na zemqe
koje nisu ~lanice OEBS-a, jer je OEBS regionalna me|unarodna organizacija.
Rasim Qaji}: Ali ne stoji da OEBS ne moè da po{aqe misiju u Jugoslaviju. Ne stoji, bez obzira {to stoji tamo prazna stolica za Saveznu
Republiku Jugoslaviju.
Dr [e{eq: Ali dok mi nismo u ~lanstvu OEBS-a, ne moè OEBS
pravno da nas natera da prihvatimo...
Rasim Qaji}: Dozvolite, i da je ta~no to {to kaète, generalno kao
princip, pitawe qudskih prava ne moè biti pitawe unutra{wih stvari ove dràve i mi dolazimo sada do pitawa suvereniteta.
Dr [e{eq: A ~ije je onda pitawe?
Rasim Qaji}: Sada }u to da kaèm, vi{e u svetu nema apsolutnih dràva, to nisu ni Nema~ka, Francuska, Velika Britanija, a ne moè biti
ni Savezna Republika Jugoslavija. Ni Amerika, naravno, nije suverena.
Dr [e{eq: Ko joj to name}e voqu?
Rasim Qaji}: Name}e joj voqu, jer se dràva mora odre}i dela svog
suvereniteta, u oblasti kulture, ekologije...
Dr [e{eq: U kojoj varijanti?
Rasim Qaji}: U generalnoj...
Dr [e{eq: Nemojte, molim vas, nije generalno, ne moè generalno,
samo ako je ~lanica neke me|unarodne organizacije. Molim vas, dràva
koja nije ~lanica Ujediwenih nacija ne moè biti obavezana da sprovodi voqu Ujediwenh nacija, ne moè pravno. Ujediwene nacije ne mogu
[vajcarskoj ni{ta da nametnu, [vajcarska nije ~lanica Ujediwenih nacija i ni{ta ne mogu da joj nametnu. Ona je van sistema Ujediwenih nacija. Pravni sistem me|unarodne organizacije, bilo da je re~ o me|unarodnoj organizaciji globalnog karaktera ili me|unarodnoj organizaciji
regionalnog karaktera, jer globalnog karaktera su Ujediwene nacije, a
regionalnog karaktera je OEBS, obavezuje samo dràve ~lanice.
Rasim Qaji}: Dozvolite samo da zavr{im. Ujediwene nacije, odnosno
SAD su prevrnule bra~ni krevet Sadama Huseina da vide {ta se iza tog
kreveta krije. Da li se krije neki nuklearni otpad, i ukoliko bi postojao institut apsolutne suverenosti, prakti~no bi to moglo da zna~i da
Bugarska na granici Jugoslavije moè da odredi mesto za deponiju nuklearnog otpada. To, naravno, ne moè da u~ini upravo zbog principa o kome govorimo. Dakle, ako insistiramo na ovom principu apsolutne suverenosti, to vodi u me|unarodnu izolaciju i to neminovno vodi u zao{travawe odnosa sa me|unarodnom zajednicom.
Kada se radi o {kolama, gospodine [e{eq, vi znate da je dogovor Rugove i Milo{evi}a potpisan jo{ septembra 1996. godine. Prakti~no, vi864
{e od godinu i po dana nije se odmaklo apsolutno ni{ta u realizaciji

tog sporazuma, pa ~ak je nedavno ponovo potpisan sporazum. Sada }u vam
re}i o implementaciji tog sporazuma, ali albanska strana tvrdi da srpska strana poku{ava da izigra taj sporazum. Kao {to znate, bilo je predvi|eno da iste {kole koriste i Srbi i Albanci u razli~itim smenama.
Jedni pre podne, drugi po podne. Sada, razgovarao sam sa predstavnicima
albanske strane koji su ~lanovi ove grupe Tri plus tri. Srpska strana
predlaè da se nekih 69 {kola na Kosovu fizi~ki podeli, da 29 pripadne Albancima, od ~ega su 11 potpuno van upotrebe, a ostalo da pripadne
srpskoj strani, odnosno za srpske u~enike. âk se navodi da i osnovna
{kola u ~lanu pregovara~kog tima gospodina Aganija...
Dr [e{eq: Ima li to na nekom papiru negde?
Rasim Qaji}: Ja nisam video, a nemam razloga da gospodinu Aganiju
to ne verujem.
Dr [e{eq: Znate {ta, ja mogu da vam kaèm iz izvora niko ne moè u ime Vlade Srbije na taj na~in raspolagati dràvnom imovinom Srbije. Sve {kole u Srbiji su imovina dràve, dràvnom imovinom raspolaè vlada. Na sednici Vlade nikada nije bio nijedan akt o otu|ivawu
zgrada {kola, moè biti samo dogovor o kori{}ewu {kolskih zgrada, a
ne o davawu {kolskih zgrada. Nikome se one ne daju, te {kole ostaju dràvna imovina, dok ih dràva ne proda. Dràva nekada moè i da pokloni, ali se donosi pravni akt, koji u Vladi Srbije nikada nije usvojen.
Gledajte sada drugu stvar. Nije Albancima problem {to ne mogu da
koriste {kolske i univerzitetske zgrade, mogu. Bilo je malo suprotstavqawa kod nekih srpskih studenata, to je sada sve razja{weno, shvatili
su i ti studenti da je ovo pametno re{ewe i da ne treba zao{travati ionako napetu politi~ku situaciju. Dakle, Albanci mogu da koriste zgrade
i da odràvaju nastavu, ali znate {ta je wihov problem? Oni nisu u stawu da samostalno organizuju tu nastavu, jer mi kaèmo: evo, pre podne idu
srpski studenti, po podne albanski ili obrnuto, nije bitno. To {to smo
se dogovorili da oni koriste zgradu, ne zna~i da }emo mi da im dajemo pare. Mi finansiramo samo dràvne {kole, tamo gde dràva kontroli{e,
gde mi kao Vlada Srbije postavqamo rektora, dekana, gde mi donosimo odluke o profilu studija, o broju fakulteta, o broju upisanih studenata
itd. Tamo mi dajemo pare iz buyeta. Tamo gde bi oni samostalno organizovali nastavu, mogu, a mi im pomaèmo, dajemo im da koriste zgrade, ali
moraju sami da plate profesora, da sve organizuju. Ne mogu o~ekivati da
Vlada d pare za takve stvari. Bilo bi suludo da Vlada finansira...
Rasim Qaji}: Da li je suludo da u De~anima u osnovnoj {koli u kojoj
ima 46 srpskih |aka, u {koli sa 25 razreda, cela {kola po tom novom planu o kojem ja govorim...
Dr [e{eq: Taj plan jo{ niko nije video, a vi govorite o wemu.
Rasim Qaji}: Ja govorim o wemu i nemam razloga... Spomenuli ste
univerzitet i novi zakon o univerzitetu. Da li je Vlada usvojila Nacrt
zakona o univerzitetu koji je danas dospeo i u Skup{tinu Srbije i po kome se prakti~no ukida autonomija univerziteta?
865

Rasim Qaji}: Zakon, a da li je ta~no, sada }u vam re}i, da li je ta~no
da se ukida Savet univerziteta?
Dr [e{eq: Jeste, samoupravqawe.
Rasim Qaji}: Da li je ta~no da se uvode nadzorni upravni odbori, da
li je ta~no da vlada postavqa rektore i dekane, da li je ta~no da dekani
i rektori prakti~no imaju funkciju direktora, i da li je ta~no da je izbrisan ~lan koji je do sada postojao u Zakonu o univerzitetu, po kome je
prostor univerziteta nepovrediv?
Dr [e{eq: Gde je pisalo da je prostor univerziteta nepovrediv?
Rasim Qaji}: Pisalo je u drugom ~lanu Zakona da je prostor univerziteta nepovrediv.
Dr [e{eq: Nemojte, ne moè univerzitet biti...
Rasim Qaji}: Prema tome, da li je ovo o ~emu govorimo, da li zna~i
prakti~no ukidawe autonomije...
Voditeq: Da li mogu samo da vas zamolim za kratku pauzu, nastavi}emo posle.
Rasim Qaji}: Molim vas, ako vi vr{ite ovakvu centralizaciju univerziteta u Srbiji, onda ~emu se mogu nadati Albanci?
Dr [e{eq: Da li vi znate kako se upravqa univerzitetima u svetu,
na primer u Francuskoj? Upravo na ovaj na~in koji mi planiramo sada u
Srbiji. Kako se upravqa univerzitetima u [vedskoj? Autonomija univerziteta ne podrazumeva ovo {to vi govorite.
Rasim Qaji}: [ta podrazumeva onda?
Dr [e{eq: Univerzitetom upravqa vlast, gde je vlasnik dràva. Ko
predstavqa vlasnika? Vlada. Po{to Vlada daje pare, Vlada odre|uje ko
}e biti rektor univerziteta, ko }e biti ~lan upravnog odbora, ko }e biti ~lan nadzornog odbora. To je upravqawe univerzitetom. A {ta je autonomija univerziteta? Autonomija univerziteta ostvaruje se u dve
oblasti, u nastavnoj i nau~noj. Zna~i, univerzitet }e sam da odre|uje nastavni plan i program, broj ~asova, sadràj predmeta, broj predmeta u nekim zakonskim okvirima. Vlada se ne}e me{ati profesorima kako }e
oni dràti predavawa. Profesor je samostalan na svom predavawu i wemu niko ne moè da naloì {ta }e on da kaè studentima u okviru svog
predmeta, na koji na~in }e objasniti i kakav }e stav zauzeti u svom predavawu. To je autonomija univerziteta, da mi ne propisujemo nau~nim
radnicima: e, va{ je zadatak da dokaète to i to ne. Kada finansiramo
nau~ni projekat, mi kaèmo: va{ zadatak je da istraìte to i to, a nama
kao naru~iocima projekta da donesete rezultate. To je autonomija nau~nog rada na univerzitetu i u drugim nau~nim institucijama koje nisu u
sastavu univerziteta. To je autonomija i na francuskom univerzitetu. U
Francuskoj vlada postavqa rektora, u [vedskoj isto tako. To je su{tina,
a {ta je su{tina? Su{tina je da vlasnik postavqa poslovodni organi.
Mi ukidamo samo samoupravqawe na univerzitetu. Jo{ je jedino na univerzitetu ostalo samoupravqawe.
866
Idu preduze}a u privatizaciju, bi}e potpuna privatizacija, ~ak }emo morati tu ne{to da mewamo u zakonu, da bude obavezna. To je pitawe
na{e ekonomije i na{eg opstanka, to je pitawe izlaska iz ekonomske
krize, i onda samo da nam univerzitet ostane sa sistemom samoupravqawa. Ne moè samoupravqawe da ostane na univerzitetu, nigde na svetu ne
postoji takvo samoupravqawe.
Rasim Qaji}: Ja mislim da u ovom trenutku ta ponuda kulturne autonomije ne}e biti prihva}ena u Pri{tini. Ne samo da ne}e biti prihva}ena, ve} se o woj ne}e ~ak ozbiqnije ni razmatrati, ali ja se ipak slaèm da je ovo jedna velika evolucija od stava da }e se Albanci proterati preko Prokletija...
Dr [e{eq: Ko da }e se proterati, gospodine Qaji}u?
Rasim Qaji}: U va{em programu pi{e da treba 360.000...
Dr [e{eq: Gde u programu?
Rasim Qaji}: U Programu Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Kojih Albanaca?
Rasim Qaji}: Albanci koji su do{li...
Dr [e{eq: I koji nisu na{i dràvqani.
Rasim Qaji}: Kako ste do{li do brojke od 360.000?
Dr [e{eq: To je na{a procena.
Rasim Qaji}: Znate kolika je albanska procena? Oko 14.000.
Dr [e{eq: Nikada nismo rekli da se proteruju na{i dràvqani,
samo stranci koji deluju separatisti~ki. Za{to Nemci proteruju Albance koji nisu wihovi dràvqani?
Rasim Qaji}: Kako }ete vi sada da odre|ujete ko od tih 360.000 deluje separatisti~ki, a ko ne deluje separatisti~ki?
Dr [e{eq: Po op{toj proceni policijskih izve{taja i saznawa, to
se zna. U Nema~koj, ~im nema~ka policija sazna da neki stranac ne po{tuje gostoprimstvo nema~ke dràve, istog trenutka ga ekspeduje. Gotovo, nema rasprave, ne}e sa wim da razgovara. To je za strance. U na{em
programu ne stoji ni za jednog dràvqanina da se proteruje.
U pe}ko-prizrenskoj izbornoj jedinici ste malopre pomenuli da ste
imali problema. Imali smo i mi problema, ali to su pojedina~ni problemi. Re}i }u vam jo{ jednu stvar, da su Albanci od 1990. godine redovno izlazili na parlamentarne izbore, ne bismo imali izbornih problema na Kosovu i Metohiji, jer bi wihovi predstavnici kontrolisali bira~ka mesta, pa bi bila mnogo boqa kontrola. Ovako je na{ problem
ogroman broj bira~kih mesta a malo ~lanstva, malo qudi da sve to pokrije. Sada smo vi{e od hiqadu qudi iz drugih delova Srbije poslali da budu kontrolori na Kosovu i Metohiji.
Rasim Qaji}: Prema tome, ja nisam siguran da }e se ova ponuda o kulturnoj autonomiji ozbiqnije razmatrati i u me|unarodnoj zajednici.
Ona ne samo {to je do{la prekasno ve} je ta ponuda u ovom trenutku potpuno prevazi|ena politi~ka stvar. Naravno, ja ovde nisam advokat kosovskih Albanaca, pa da govorim u wihovo ime, ali, u svakom slu~aju, sa
867
pozicije jednog neutralnog posmatra~a, koji je zabrinut za razvoj prilika u ovom regionu, smatram da }e se re{ewe traìti izme|u statusa kvo
koji sada postoji i albanskog zahteva za nezavisno{}u. Dakle, da oba re{ewa me|unarodna zajednica apriori odbija. Ja ne znam koja }e to matemati~ka sredina biti izme|u dve krajnosti, ali, u svakom slu~aju, u opticaju je nekoliko mogu}ih varijanti. Pre svega, tu mislim na analogiju sa
Republikom Srpskom. S druge strane, na neki specijalni status, ~iji sadràj jo{ uvek nije definisan.
Dr [e{eq: [to ne puste analogiju sa Republikom Srpskom Krajinom? Ranije ste se za to zalagali.
Rasim Qaji}: Ja, nikada.
Dr [e{eq: Ima u nekim va{im tekstovima.
Rasim Qaji}: Drugi su govorili, ja nikada. Ja sam uvek osporavao tu
vrstu analogije, bar kada se radi o Sanyaku. Ja znam da su neki politi~ari iz Sanyaka govorili o tome.
Dr [e{eq: Pre okupacije Srpske Krajine ste imali jedan stav, a sada imate drugi.
Rasim Qaji}: Ja nisam nikada govorio o analogiji Sanyaka. Pojedinci su govorili iz politi~kog pokreta u Sanyaku.
Dr [e{eq: Jeste bili zajedno, gospodine Qaji}u?
Rasim Qaji}: To pitawe je aktuelizovano nakon na{eg raskola i jedan od elemenata tog raskola bilo je i pitawe definisawa na{ih politi~kih zahteva, gde smo se mi zalagali da smo jedan poseban politi~ki
problem i da ne moèmo praviti analogije.
Dr [e{eq: Bilo je tu jo{ ne{to oko naoruàvawa. Ugqanin koji je
bio glavni pobornik naoruàwa pobegao je, a vas ostavio na cedilu. Niste vi bili glupi da ispa{tate zbog wegove politike, a on se sklonio na
sigurno. To je bio razlog rascepa. On je zakuvao, a vas ostavio na cedilu.
Rasim Qaji}: To apsolutno nije bio razlog za rascep. Razlog rascepa
su bili razli~iti pogledi u smislu postavqawa politi~kih zahteva prema Beogradu. Mi smo zastupali stanovi{te da problem Sanyaka treba re{avati po etapama, kroz re{avawe konkretnih ìvotnih pitawa, obrazovawa, informisawa, qudskih prava itd.
Dr [e{eq: Koji je to problem Sanyaka?
Rasim Qaji}: Vi ne znate koji je problem Sanyaka? Ja sam uputio
Vladi deklaraciju o problemima Bo{waka.
Dr [e{eq: Kojih Bo{waka?
Rasim Qaji}: Da li ste vi rekli da ste Bo{wak?
Dr [e{eq: Ne ose}am nikakav problem. Jednom, kada sam bio u Novom Pazaru, organizovali su demonstracije, iza{lo je 10.000 radosnih
muslimana, zato {to je do{ao wihov brat Bo{wak.
Rasim Qaji}: Odli~no. Mi vas prihvatamo.
Dr [e{eq: Otkud vi Bo{waci? Je l sam ja Bo{wak? Ja sam ro|en u
Sarajevu.
Rasim Qaji}: Vi ste ro|eni u Sarajevu i Bosanac ste.
868
Dr [e{eq: Zvani~an naziv je Bo{wak. Za ono {to se danas kaè Bosanac, to vam je kao Albanac i Albanas, odnosno Albanac i Arnaut. Moèmo o tome da razgovaramo, jer je to interesantna tema.
Rasim Qaji}: Zato sam i spomenuo, jer znam da je interesantna tema,
ali sam rekao da vas mi prihvatamo. Prihvatamo da se nacionalno izja{wavate onako kako vi ose}ate.
Dr [e{eq: Vaqda smo mi jedan narod.
Rasim Qaji}: Bo{waci?
Dr [e{eq: Moèmo se zvati i Bo{waci, a moèmo se zvati i Marsovci, ali je najboqi dokaz da smo jedan narod taj {to govorimo jednim
jezikom koji nam je materwi.
Rasim Qaji}: Koji jezik?
Dr [e{eq: Srpski jezik.
Rasim Qaji}: Ja kaèm da je bosanski.
Dr [e{eq: Moète da ga nazovete i kineskim, to je va{a stvar, ali
u teoriji se naziva srpski.
Rasim Qaji}: [vedska i Norve{ka su 1905. govorile jednim jezikom,
odvojili su se i sada svoj jezik nazivaju {vedskim ili norve{kim.
Dr [e{eq: Nikada nisu govorili jedan jezik. To su dva germanska jezika. To vam je otprilike srpski i bugarski. Po{to sada govorimo jedan
jezik, zna~i da smo jedan narod. Kako }emo se zvati kao narod, neka odlu~i ve}ina. Svi oni koji pripadaju tom na{em zajedni~kom narodu, koji
govore jedan jezik, neka se izjasne, pa neka prevagne ve}ina.
Rasim Qaji}: Ho}emo opet da raspisujemo referendum?
Dr [e{eq: Moèmo i referendum. Gospodine Rasime, da vidimo
{ta nas ~ini razli~itim, osim ideologije i politike. Po ~emu se su{tinski razlikujemo kao pripadnici jednog naroda?
Rasim Qaji}: Ho}ete da vam govorim {ta su problemi u Sanyaku?
Onda }emo videti {ta nas razlikuje. Mi smo uputili Vladi deklaraciju u kojoj se navode...
Dr [e{eq: Ko to vi?
Rasim Qaji}: Na{a koalicija.
Dr [e{eq: Koliko ima stranaka u toj koaliciji?
Rasim Qaji}: Tri stranke.
Dr [e{eq: Koliko imate poslanika?
Rasim Qaji}: Mi smo izbore bojkotovali i nismo parlamentarna
stranka, ali nam to ne osporava pravo da komuniciramo sa vladom.
Dr [e{eq: Da procenimo sada kolika je va{a politi~ka snaga, da
procenimo koliko ima glasa~a muslimana, recimo, u Sanyaku. Kaèmo da
jedna tre}ina ne izlazi na izbore ni pod kojim uslovima. To je uobi~ajeno
u demokratskom svetu. Procenimo koliko je dobio Ugqanin koji je i{ao
na izbore i wegova koalicija Lista za Sanyak dr Sulejman Ugqanin.
Zna~i, procenimo koliko je on dobio glasova i traìmo eventualno u onoj
razlici koja preostane, {ta biste vi dobili da ste iza{li na izbore?
Znate, tamo ima muslimana koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku.
869
Rasim Qaji}: Koliko je tih muslimana?

Dr [e{eq: Izvinite, mi imamo ~lanove muslimane. Mi smo imali
poslani~kog kandidata Sulejmana Spahu iz Loznice, i daqe je na{ ~lan.
Za dlaku nije pro{ao na pretpro{lim izborima. Tako|e, Fejzo Kamberi
je na{ ~lan i ~itav niz drugih ~lanova. Imamo i ovde u Beogradu muslimana ~lanova i {irom Srbije. Prema tome, ne moète vi pretendovati
da ste jedini predstavnik muslimanskog stanovni{tva u Srbiji.
Rasim Qaji}: Ja to nisam ni rekao.
Dr [e{eq: Mo`da ste vi u ne{to ve}em broju nego mi, ali mi zastupamo princip ravnopravnosti.
Rasim Qaji}: Nama niko ne moè oduzeti pravo da mi komuniciramo
sa vladom i da navedemo svoje probleme.
Dr [e{eq: Zna~i, vi ste kao vanparlamentarna stranka uputili pismo Vladi?
Rasim Qaji}: Da.
Dr [e{eq: Vlada pisma vanparlamentarnih stranaka obi~no baci u
ko{. Da je ova koalicija za Sanyak Sulejmana Ugqanina, koja ima poslanika, uputila pismo, mi bismo to pismo ozbiqno razmotrili. Ovako,
ako nam svih 150 ili 200 vanparlamentarnih stranaka po~nu pisati pisma, pa oni jogi leta~i, pa savez svih Srba sveta...
Rasim Qaji}: Da smo mi to pismo uputili...
Dr [e{eq: Ja vas cenim kao ~oveka intelektualca, ali politi~ka
stranka vam je bezna~ajna.
Rasim Qaji}: Da smo mi to pismo uputili nekoj organizaciji za qudska prava u Evropi, recimo, da smo uputili OEBS-u, automatski bi nas
optuìli da mi internacionalizujemo sanya~ki problem, da mi preska~emo institucije sistema.
Dr [e{eq: Mislite da je to dovoqno da se internacionalizuje?
Rasim Qaji}: Ja ne kaèm da je to dovoqno, ali u svakom slu~aju bilo je i takvih...
Dr [e{eq: Raspravili smo formu, hajdemo na su{tinu, koji su problemi?
Rasim Qaji}: Su{tina je da je od 75 sudija u Sanyaku 24 muslimana
Bo{waci, a ostalo su Srbi i Crnogorci. U tuìla{tvu je sli~na situacija. Od 13 predsednika sudija, 11 je Srba i Crnogoraca, 2 su Bo{waci.
Pitawe je poverewa i moralne i nacionalne podobnosti. Mi imamo direktore {kola u Prijepoqu. Od 15 direktora {kola, jedan je musliman.
Vi ste potpredsednik Vlade.
Dr [e{eq: Sada }u vam ja objasniti.
Rasim Qaji}: Druga stvar, zar je logi~no da u jednom selu koje ima
99% Bo{waka direktor {kole bude Srbin?
Dr [e{eq: Za{to ne bi bio?
Rasim Qaji}: Teoretski da, ali politi~ki?
Dr [e{eq: Sada }u vam objasniti. Dakle, re~ je o profesionalnoj
strukturi u dràvnim organima.
870
Rasim Qaji}: O nacionalnoj strukturi.

Dr [e{eq: Zakqu~ili smo da smo jedan narod.
Rasim Qaji}: Ja nisam Srbin.
Dr [e{eq: [to bih ja vas terao da se vi izja{wavate da ste Srbin
kada vi to ne èlite. To je objektivna ~iwenica, to je va{e srpsko poreklo.
Rasim Qaji}: Ja o tome ne}u da raspravqam.
Dr [e{eq: Ono {to je me|u nama razlika, to je samo veroispovest.
Me|utim, ja se slaèm da treba i pripadnici raznih veroispovesti da budu u raznim dràvnim organima, ali koji je put da se to postigne? To se
mora posti}i politi~kim sredstvima. Recimo, sada je Srpska radikalna
stranka postala vladaju}a politi~ka partija i mi }emo postepeno kroz
sve dràvne organe da rasporedimo svoje kadrove. To ne moè preko no}i
da se uradi, ali proces je krenuo. Krenulo se sa upravnim odborima, tu }e
biti na~elnici okruga, tu }e biti drugi dràvni funkcioneri. Tu }e se
do}i i do direktora {kola. Me|utim, tu se postavqa jedan problem, {to
je u na{em ~lanstvu zaista mali procenat muslimana, kao i u ~lanstvu levi~arskih partija. Mi bismo èleli da imamo ve}i procenat. A, ako ve}
ne moèmo da postignemo ve}i procenat, postoje i stranke izrazito muslimanske orijentacije, dakle, stranke koje prevashodno okupqaju muslimane, mo`da ima i neki pravoslavac u va{em ~lanstvu.
Rasim Qaji}: Ja ne}u da kaèm kao vi. Kaète da imate puno muslimana me|u va{im ~lanstvom.
Dr [e{eq: Imamo ih, ali nemamo ih dovoqno. Pogotovo ih nemamo
dovoqno u Novom Pazaru. âk neki koji bi hteli, malo se ustru~avaju, ne
znaju da li bi imali neke neprijatnosti od drugih muslimana. Ima i toga. Imali ste i vi nekih neprijatnosti od svojih muslimanskih neistomi{qenika. Tu je bilo nekih stvari koje ne odgovaraju strukturi demokratskog dru{tva, ali da vidimo koji je na~in da vi to postignete. Na~in je da iza|ete na izbore, da osvojite poslani~ke mandate i da, ako ve}
sami ne moète da osvojite vlast u Srbiji, da u|ete u neku koaliciju koja vlada. Recimo, to je Ugqanin mogao da postigne jednim konstruktivnijim pristupom i mogao je sada da ima najmawe jednog ministra u Vladi
Srbije. U Saveznoj vladi zamenik ministra, mislim da je bio Mahmut
Memi}. Bio je sudija, sada je advokat. Privatno smo bili u dobrim odnosima. Za govornicom smo ~esto bili u konfliktu, ali mislim da je ~ovek
ipak na svom mestu, bez obzira {to smo ideolo{ki protivnici. Dakle,
to je na~in da postignete da u strukturama vlasti imate vi{e svojih ~lanova. To treba da znaju i muslimani u Sanyaku, da je to put da se u~estvuje u strukturama vlasti. Ne moèmo mi kada osvojimo vlast, kada preuzmemo ingerencije vlasti i kada raspore|ujemo kadrove, iz va{e stranke uzimati u nedostatku svojih. Ja bih voleo da imam sada na raspolagawu u svojoj stranci...
Rasim Qaji}: Qudi moraju biti ~lanovi partije.
Dr [e{eq: Moraju biti pristalice partijskog programa i partijske ideologije. Ne mogu ja sada koji sam postao vlast, na odre|en na~in
871
partija mi je postala vladaju}a, pristalice va{e stranke ili va{e ~lanove da raspore|ujem na tim niìm nivoima vlasti, jer nisam siguran da
}e oni voditi politiku ove vlade. Pretpostavqam da bi vodili politiku va{e opozicione stranke.
Rasim Qaji}: Vi tada niste bili u Vladi Srbije. Za{to je onda vlada uvela prinudnu upravu u Novom Pazaru pod izgovorom da je vo|ena lo{a kadrovska politika, odnosno da su zanemarivani kadrovi srpske nacionalnosti?
Dr [e{eq: Ja mislim da su neki drugi razlozi bili primarni. Ja nisam ~itao izvorna re{ewa. Znam neke argumente. Recimo, da je Stranka
demokratske akcije Sulejmana Ugqanina preplavila op{tinu svojim
strana~kim obele`jima, da nije bilo srpske dràvne zastave.
Rasim Qaji}: Bila je dràvna zastava i bila je i strana~ka.
Dr [e{eq: Znate, mi imamo vlast u op{tini Zemun i nikada strana~ku zastavu nismo uneli u zgradu op{tine.
Rasim Qaji}: To ne moè biti razlog za uvo|ewe prinudne uprave.
Navo|eno je u svim izjavama, saop{tewima, ~ak i u odluci o prinudnoj
upravi, da je vo|ena lo{a kadrovska politika, da su zanemarivani kadrovi srpske nacionalnosti. To tamo pi{e.
Dr [e{eq: To {to tamo pi{e, to moèmo zajedno da raspravimo.
Rasim Qaji}: Recite, je li to u redu ili ne?
Dr [e{eq: Taj argument ja li~no ne mogu da prihvatim. Da sada vlada
donosi takvo re{ewe, ta ta~ka ne bi stajala u re{ewu, ali ima ~itav niz
drugih razloga zbog kojih se morala doneti odluka o prinudnoj upravi, odnosno o privremenim merama. Jedan od ovih razloga jeste da se lokalna
vlast poistove}ivala sa strana~kom. Drugi razlog je neracionalno kori{}ewe novca, preusmeravawe novca koji je bio namewen za u svrhe za koje
se nije smeo koristiti. To je osnovni razlog za zavo|ewe prinudne uprave.
Recimo, ako dobijete novac za vodovod, za kanalizaciju, za {kole, za zdravstvene ustanove, onda taj novac ne moè da se rasipa na strana~ku propagandu ili za neke stvari koje se ne ti~u komunalne infrastrukture.
Rasim Qaji}: Samo dole se radilo i nigde vi{e se to ne radi.
Dr [e{eq: Radi se i u drugim mestima, ali se onda zavodi prinudna
uprava.
Rasim Qaji}: Novi Pazar je jedina op{tina gde je uvedena samouprava.
Dr [e{eq: Moè se vrlo lako desiti u Beogradu. Ja li~no nisam
pristalica da se igde zavodi prinudna uprava. Zato sam da se ide na vanredne lokalne izbore gde god do|e do ovakvih problema.
Rasim Qaji}: Za{to ste podràli odluku o uvo|ewu prinudne uprave?
Dr [e{eq: Zato {to je voda stigla do grla i {to je vi{e bila nepodno{qiva situacija zbog takvih zloupotreba. Dakle, to su argumenti. Sada
slede novi lokalni izbori i oni se moraju odràti u dogledno vreme. Treba odrediti zakonski rok u kome se moraju odràti. Na novim lokalnim
izborima treba da izvu~ete neke pouke. Mo`da }ete vi osvojiti vlast, mo`da }e opet Ugqanin osvojiti vlast, mo`da }e radikali osvojiti vlast,
872
mo`da }e levi~arske partije osvojiti vlast, nije bitno, ali svako ko osvoji vlast na lokalnom nivou, mora da po{tuje Ustav i zakon. Ona lokalna
vlast koja ne po{tuje zakon, treba da bude na~isto s tim da je mogu}a prinudna uprava. Vi postavqate pitawe za{to je tamo zavedena, a na nekim
mestima gde je tako|e do{lo do takvih zloupotreba nije zavedena. Ima takvih mesta. Ima, recimo, Novi Sad, Pan~evo, ima jo{ mesta u Srbiji.
Rasim Qaji}: Nema op{tine gde socijalisti drè vlast.
Dr [e{eq: Ima i takvih op{tina. To je ono {to je stvar politi~ke odluke. Procena je da je sada krajwe vreme da se to tamo uradi, ovde
treba jo{ malo kalkulisati ho}emo li ~ekati novi zakon o lokalnoj samoupravi, pa raspisivati izbore, ho}e li izbiti ovakav ili onakav problem. To je stvar politi~ke odluke, politi~ke procene. U na{em slu~aju je bitno da postoje realna zakonska utemeqewa za prinudnu upravu i
ona su nesporna. Ja da sam bio ~lan vlade, izborio bih se da ta ta~ka uop{te ne postoji u obrazloèwu, jer onaj ko osvoji lokalnu vlast, on odlu~uje o kadrovima u svojoj nadle`nosti i to je wegovo neprikosnoveno
pravo. Ne moè niko spoqa da mu kaè da mora takve i takve kadrove da
raspore|uje. Ti si dobio poverewe i ti raspore|uje{ kadrove. Me|utim,
ne moè se kr{iti zakon, pogotovo oko raspolagawa finansijskim sredstvima. To je su{tina.
Rasim Qaji}: Vi ste dobro rekli da je to pitawe politi~ke odluke
i ovde je politika nadja~ala pravo, odnosno nisu postojali nikakvi
pravni argumenti.
Dr [e{eq: Lokalna samouprava nije ispuwavala svoju ustavnu i zakonsku ulogu.
Rasim Qaji}: Vi ste rekli da se radilo o politi~koj odluci i ja se
sa tim slaèm, a politi~ka odluka je doneta...
Dr [e{eq: Svaka odluka vlade je politi~ka odluka.
Rasim Qaji}: Normalno, u smislu politi~ke poruke, dugoro~ne politi~ke poruke ovome o ~emu vi govorite, da sutra, kada naredna vlast
do|e, da se mora pona{ati u skladu...
Dr [e{eq: Sa Ustavom i zakonom, i ni{ta vi{e.
Rasim Qaji}: ... sa politi~kim normama koje propisuje ova vlast, naàlost.
Dr [e{eq: Mi propisujemo politi~ke norme odlukama Narodne
skup{tine. Postoji Narodna skup{tina koja se rukovodi Ustavom i zakonima koje sama donosi. Ustav i zakoni vaè za sve podjednako. U ovom slu~aju, i slede}a lokalna vlast koja se konstitui{e, ne}e prinudna uprava
biti dugog veka. Mora se i}i na nove izbore, je li tako? I, opet, mora se
konstituisati lokalna vlast koja }e odgovarati voqi naroda. Bitno je samo da se izvu~e neka pouka, da nema izdvajawa Novog Pazara iz ustavnopravnog sistema Srbije. Nema nikakvog izdvajawa. Mora se po{tovati zakonska odredba o ingerencijama lokalne samouprave, i to je su{tina. I,
ako se to po{tuje, onda centralnu vlast u Beogradu uop{te ne interesuje,
u principu, koja je stranka na vlasti u Novom Pazaru, koja je na vlasti u
Kragujevcu, koja je stranka na vlasti u Smederevu. To je sasvim irelevant873
no ako svaki taj nivo lokalne vlasti po{tuje zakon. Recimo, mi imamo sada jedan problem nepo{tovawa zakona od strane mnogih op{tina u Srbiji. Sada traìmo varijantu da ih nateramo da po{tuju. Vlada je...
Rasim Qaji}: [to ove niste naterali da po{tuju, nego ste odmah doneli...
Dr [e{eq: Nije ta~no. Vi{e puta su upozoravani. Vi{e puta. I{le
su inspekcije, zaticale lo{e stawe, izdavale re{ewa, ukazivale. Vi{e
puta su upozoravani. [to je bilo godinu i po dana od konstituisawa lokalne vlasti, do uvo|ewa prinudne uprave, je li tako? Koliko vremena?
Oko godinu dana.
Rasim Qaji}: Mawe od godinu dana, u julu je uvedena prinudna uprava, a izbori bili u novembru. Zna~i osam...
Dr [e{eq: Dobro, vi{e puta su upozoravani {ta ne moè da se radi.
I oni teraju inat, prkose. Ne moè lokalni nivo vlasti da tera inat, da
prkosi republi~kom nivou vlasti ako je zakonska norma na strani onoga
{to kaè republi~ki nivo vlasti. Ako republika gre{i, ako vlada gre{i,
onda lokalni nivo vlasti moè da se obrati Ustavnom sudu, a lokalni nivo vlasti nije posegao za takvim oblikom pravne za{tite, je li tako?
Rasim Qaji}: Ali postoji druga strana medaqe. Naime, da predstavnici Republi~ke vlade nisu na{li za shodno da uspostave normalnu politi~ku komunikaciju sa lokalnim vlastima u Novom Pazaru.
Dr [e{eq: Kako nisu?
Rasim Qaji}: Da je bilo vi{e zahteva za prijem u odgovaraju}im ministarstvima, ali da ministarstva nisu na{la za shodno da odgovore na
te zahteve, tako da je va{a interpretacija tog problema vrlo diskutabilna.
Dr [e{eq: Ja znam da su i{li. Znam da su i{li predstavnici republi~ke vlasti, da su i{le inspekcije.
Rasim Qaji}: Kad su uveli prinudnu upravu...
Dr [e{eq: Ne, ne, pre uvo|ewa prinudne uprave. Izvinite, pre uvo|ewa prinudne uprave su upozoravani nosioci lokalne vlasti. To je ono
{to je meni poznato. Naravno, ja ne mogu znati detaqe jer u tom trenutku mi nismo u~estvovali u republi~koj vlasti. Ali, principijelno, stvari stoje ovako. Evo, recimo, u Sjenici tako|e ima naru{avawa zakona i
Ustava, u vezi sa pitawem ingerencija lokalne vlasti, ali ne u toj meri
kao u Novom Pazaru. Nekoliko puta su i{la upozorewa prema lokalnoj
vlasti u Sjenici i zahtevi da wihovi postupci budu u skladu sa zakonom.
Je l tako? Vi znate?
Rasim Qaji}: Ne, nije tako, gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: Vi ste upozoravani. Da li je lokalna vlast u Sjenici
upozoravana? Da li znate za to?
Rasim Qaji}: Da, znam. To znam, ali se radi o slede}em: lokalna vlast
u Sjenici, pa ni u Tutinu ni{ta nije bila druga~ija od lokalne vlasti u
Novom Pazaru.
Dr [e{eq: U neku ruku jeste.
874
Rasim Qaji}: Radili su isto. Imali su i oni strana~ke zastave, naravno, pored dràvnih zastava u zgradama skup{tine op{tine, ali je samo u Novom Pazaru uvedeno, jer u Tutinu i Sjenici nije bilo politi~kih, relevantnih...
Dr [e{eq: Gospodine Qaji}u, flagrantniji oblici kr{ewa zakona
su bili u Novom Pazaru nego u Sjenici i u Tutinu. Mo`da zbog ~iwenice da je vi{e stanovnika u Novom Pazaru, da je ve}i grad nego Sjenica,
pogotovu Tutin koji ima oko 20.000 stanovnika, je l tako? Mo`da je i to
bio jedan od razloga da se interveni{e odmah u Novom Pazaru, a da se
ima vi{e strpqewa sa Sjenicom i Tutinom, ali je situacija...
Rasim Qaji}: Ne, politi~ke efekte Vlada je htela da postigne uvo|ewem prinudne uprave u Novom Pazaru.
Dr [e{eq: [to se ti~e po{tovawa zakonskih integracija lokalne
samouprave, situacija nije dobra ni u Sjenici ni u Tutinu. Nije dobra. I
morala bi lokalna vlast u Sjenici i Tutinu da se nad tim malo zamisli
i da ispravi to svoje pona{awe.
Rasim Qaji}: Ni{ta oni nisu lo{iji od lokalnih vlasti u bilo kom
gradu Srbije, niti odudaraju u smislu po{tovawa zakona, znate.
Dr [e{eq: Neki su vi{e lo{i, neki mawe, ali to je ono za {ta se
mi kao stranka zalaèmo, da se {to pre drè vanredni lokalni izbori
u celoj Srbiji. Svestan sam tih problema. Ali problemi u Novom Pazaru su bili mnogo, neuporedivo izraèniji nego u Sjenici i Tutinu. Evo,
to vam je primer.
Voditeq: Ho}ete li izneti jo{ neke probleme ili....
Dr [e{eq: Ho}emo li da idemo jedan po jedan problem.
Rasim Qaji}: Ja }u vrlo kratko, morali bismo do sutra da ostanemo
ovde. Vi znate za slu~aj otmica. Nijedan od tih slu~ajeva nije rasvetqen.
Znate za su|ewe u Bijelom Poqu, gde su otkriveni neki novi detaqi u vezi sa otmicama...
Dr [e{eq: Koji detaqi?
Rasim Qaji}: Dobro, vi znate...
Dr [e{eq: Kaìte, koji detaqi?
Rasim Qaji}: Da vas je spomenuo svedok, glavni svedok...
Dr [e{eq: Vi dobro znate da ja nemam nikakve veze sa tim.
Rasim Qaji}: Ne znam, otkud ja znam.
Dr [e{eq: Znate, znate.
Rasim Qaji}: Kaìte mi, otkud znam?
Dr [e{eq: Sada }u vam objasniti...
Rasim Qaji}: Recite mi, otkud znam?
Dr [e{eq: Sad }u ja to vama da objasnim...
Rasim Qaji}: Ja samo znam, jer sam bio na su|ewu, ~uo sam da vas je
svedok Du{an Ranisavqevi}...
Dr [e{eq: Jeste li se nasmejali kada ste to ~uli?
Rasim Qaji}: Ne, nisam se nasmejao...
Dr [e{eq: Morali ste...
875
Rasim Qaji}: Vrlo sam ozbiqno....

Dr [e{eq: ... bez obzira na tu àlosnu atmosferu, morali ste se nasmejati.
Rasim Qaji}: Vrlo sam ozbiqno shvatio izlagawe glavnog svedoka te
optu`be. Dakle, tri ve}e otmice, 34 ubijena Bo{waka u tom pograni~nom delu Sanyaka prema Bosni...
Dr [e{eq: Kako sad Bo{waka?
Rasim Qaji}: Op{tine Priboj...
Dr [e{eq: To su gra|ani Srbije muslimanske veroispovesti, na{i
sugra|ani.
Rasim Qaji}: Bo{waci, gra|ani bo{wa~ke nacionalnosti koji ìve u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Da li ste sad zadovoqni?
Dr [e{eq: E, sad }u vam onda objasniti {ta je tu u pitawu.
Rasim Qaji}: Samo da zavr{im, vrlo kratko }u. Sada }emo da se vratimo na pitawe nastavnih programa i planova.
Dr [e{eq: [to beìte od ovoga?
Rasim Qaji}: Ne, sada }emo da se vratimo na ovo.
Dr [e{eq: Ostavite sada nastavni plan i program, da se vratimo na
otmice.
Rasim Qaji}: Ali to je vrlo bitno.
Dr [e{eq: êkajte, je l idemo jedno po jedno pitawe?
Rasim Qaji}: Onda, samo da vam kaèm jo{ i ovo. Pretresi ku}a, vi{e od hiqadu pretresa ku}a...
Dr [e{eq: Ali da idemo jedno po jedno pitawe.
Rasim Qaji}: Da zavr{im.
Dr [e{eq: Gomila}emo pitawa.
Rasim Qaji}: Ne}emo. Jedanaest poru{enih, o{te}enih verskih
objekata, 54 poru{ene ku}e, 58 poru{enih privrednih objekata, sve na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Naravno, postoji drugi set pitawa iz oblasti kr{ewa elementarnih qudskih i nacionalnih prava.
Ima tu i problem sluèwa vojnog roka. Problem maltretirawa vojnika
bo{wa~ke nacionalnosti u jedinicama. U posledwe vreme imamo zabeleène tri tu~e, u kojima su vojnici srpske i crnogorske nacionalnosti
pretukli vojnike Bo{wake u kasarnama. Recimo, u Pqevqima...
Dr [e{eq: A znate li koliko ima slu~ajeva da se vojnici Srbi me|usobno potuku?
Rasim Qaji}: To znam, mogu da se potuku zbog fudbalske utakmice
ili u kafani, ali ovo je...
Dr [e{eq: Jedan drugom majku i potuku se. A ako su razli~ite veroispovesti zna~i...
Rasim Qaji}: Vi sad banalizujete stvar do tih razmera da jednostavno...
Dr [e{eq: Kako da ne banalizujem kad se zaista... Hajde da razmotrimo dva ozbiqna problema.
876
Rasim Qaji}: Recite.

Dr [e{eq: Evo, oko ovih otmica koje ste spomenuli. [ta je bilo
ovo drugo {to ste...
Voditeq: Nastavni planovi.
Rasim Qaji}: Pretresi ku}a.
Dr [e{eq: E, pretresi ku}a. Ta dva pitawa da razmotrimo.
Rasim Qaji}: Ima jo{.
Dr [e{eq: Da, ali ovo su vrlo va`na. Ipak, oteto je vi{e qudi u nekoliko navrata i po svoj prilici ti qudi su likvidirani. Zapravo, zna
se da su likvidirani i jo{ nema dokaza, je l tako. Ubijeni su svi.
Rasim Qaji}: To vi znate.
Dr [e{eq: I vi znate. Znate sve detaqe. Nemojte, molim vas, sada
da se...
Rasim Qaji}: Otkud bih ja mogao, recite, molim vas, otkud bih ja mogao...
Dr [e{eq: Evo, sad }u vam ja re}i. Jesu li te stvari istraène? To
zna i crnogorska policija u dobroj meri, zna i srbijanska, ali je problem
{to nema dokaza. Nije mogla istraga da se vodi na teritoriji Republike
Srpske. Nema dokaza. E, to je ono {to sad mu~i. A ovo {to je moje ime taj
svedok tamo pomenuo, to je sada u predizbornoj kampawi u Crnoj Gori
ura|eno. Znate, to je besmisleno kada svi vi dobro znate da nemam nikakvog udela u tome, da nisam ni na koji na~in ume{an. âk i...
Rasim Qaji}: Otkud ja mogu znati?
Dr [e{eq: Znate vi to vrlo dobro.
Rasim Qaji}: Otkud znam?
Dr [e{eq: Znate. Ne znate ko je to uradio, zato znate da ja nisam
ume{an i da ina~e nisam ume{an nigde u takve stvari.
Rasim Qaji}: Postoji samo jedna varijanta koju ja mogu da razumem,
ovu va{u tezu, a to je da su to uradili pripadnici Vojske Jugoslavije ili
neke druge slu`be sa teritorije ove dràve.
Dr [e{eq: Nije, nije, stanite malo!
Rasim Qaji}: Jedino ta teza moè da do|e u obzir, da ste vi spomenuti onda u sasvim drugom kontekstu, ne bi li se pravi krivac...
Dr [e{eq: Slu{ajte, nikada ja nisam bio komandant Vojske Jugoslavije, ali je vaqda [efko Alarmerovi}, ~ak i Dobricu ]osi}a optuìvao da je u to ume{an, da je u wegovom kabinetu organizovana otmica, {to
je tako|e jedna politi~ka izjava sa nekom prizemnom sadrìnom i prizemnim ciqevima. Znate, sasvim pogre{na, i stvar je pijeteta prema poginulim qudima da se u politi~ke svrhe wihova tragi~na sudbina ne koristi. Srpska radikalna stranka je prva to osudila, te slu~ajeve. Re~ je
o na{im dràvqanima, bez obzira kako se u nacionalnom pogledu izja{wavaju. Nikada se nisu izja{wavali kao Bo{waci. Uglavnom su se izja{wavali kao muslimani. Nemojte sad mrtvim qudima pripisivati ne{to {to nisu ni sawali da bi mogli postati. Nema smisla. Tako su se izja{wavali na svim popisima, je li tako?
877
Rasim Qaji}: Onda smo se svi izja{wavali kao muslimani, a moglo je

druga~ije.
Dr [e{eq: Dobro, ali oni nisu znali da }e im neko to posthumno mewati, i nema smisla da se mewa, znate. Nema tog naroda na svetu koji je
promenio ime. Nema. Ne postoji, je li tako?
Rasim Qaji}: Vi nama osporavate pravo da to uradimo.
Dr [e{eq: Moète vi da radite {to god ho}ete, to je va{e demokratsko pravo, samo vam ja ipak...
Rasim Qaji}: Nisam vas vaqda...
Dr [e{eq: ... i kao pravnik neke stvari poku{avam objasniti. E, daqe, {to se ti~e tih otmica, one su u principu razja{wene. Znaju se i neki
akteri, zna se i na~in, zna se i za likvidaciju. Zna se ~ak i mesto, je l tako? To je razja{weno, ali nema dokaza. Nije bilo mogu}e sprovesti istragu jer je formalno sve to bilo na teritoriji, prakti~no, strane dràve.
Rasim Qaji}: A za{to je onda Milan Luki} uhap{en ovde, a onda pu{ten, navodno zbog nedostatka dokaza?
Dr [e{eq: Molim vas, vi{e od godinu dana su ga dràli u zatvoru.
Godinu dana su mogli po zakonu. Dràli su ga skoro mesec dana vi{e protivzakonito, o~ekuju}i da }e nekako mo}i ne{to da dokaù. Nisu uspeli.
Mesec dana su ga duè dràli u zatvoru, mimo svih zakonskih normi. Tu
je padao pravni poredak. Znate, moè neko ubiti milion qudi, ako ste sigurni da je on ubio a nemate nijedan opipqiv dokaz da je zaista ubio, vi
mu ni{ta ne moète. To vam je pravo. To vam je pravni poredak. Mesec dana su ga protivzakonito dràli, a onda su ga morali pustiti. Formalno
je bio osumwi~en za ubistvo nekog Pecikoze, nekog autoprevoznika, {ta
li je taj bio?
[to se ti~e ovog drugog problema koji ste izneli pretresa ku}a,
gospodine Qaji}u, vi znate da je i u va{oj ku}i na|eno nekad neko oru`je. Dodu{e, to je va{ brat preuzeo na sebe, je l tako? E, tamo gde se vr{e
pretresi ku}a, ako se na|e oru`je, nema boqeg opravdawa od na|enog
oru`ja. Nisam ja vas ni optuìo da ste vi...
Rasim Qaji}: Sad }u vam ja re}i...
Dr [e{eq: Molim vas, zna~i, policija je imala pouzdane indicije
da neko neovla{}eno raspolaè oru`jem, pogotovu dugim cevima, automatskim pu{kama. I uvek je to povod. E, sad, kad policija vr{i istragu,
ne moè ona ba{ precizno znati u kojoj ku}i ima, a u kojoj ku}i nema, pa
se pretrese i neka u kojoj nema.
Rasim Qaji}: Ali, gospodine [e{eq, od 1.442 pretresa na|eno je 46
pu{aka u 18 sela na Pe{terskoj visoravni.
Dr [e{eq: To je 4 odsto, je l tako?
Rasim Qaji}: Ne znam ja koliko je to posto.
Dr [e{eq: E, ali kad je re~ o automatskim pu{kama, onda je to ogroman procenat.
Rasim Qaji}: Za{to to nije traèno u srpskim ku}ama?
Dr [e{eq: Sad }u vam i to re}i.
Rasim Qaji}: Recite.
878
Dr [e{eq: Evo, sad }u vam re}i za{to nije. Zato {to je postojala
opravdana bojazan da bi to oru`je koje je bilo koncentrisano u muslimanskim ku}ama moglo biti iskori{}eno... Evo, toliko je i na|eno. Pazite...
Rasim Qaji}: êtrdeset {est...
Dr [e{eq: Molim vas, na|eno je u 46, a sad se postavqa pitawe, koliko nije na|eno, jer ovo je samo vrh ledenog brega. Mo`da je ostalo
oru`je bilo boqe sakriveno.
Rasim Qaji}: Na|eno je {to je na|eno. Qudi su pretu~eni, premla}ivani...
Dr [e{eq: Za{to je to bilo opasno?
Rasim Qaji}: Qudi su kupovali oru`je da predaju policiji, da bi se
spasili batinawa...
Dr [e{eq: E, nemojte. To je ve} malo preterivawe. Kupili oru`je
da bi predali policiji, nemojte, ne moè da ide da preda policiji a zna
da ga ~eka kazna zatvora zato {to je kod wega na|eno oru`je.
Rasim Qaji}: Imamo izjave qudi, fotografije koje to potvr|uju.
Dr [e{eq: Znamo vrlo dobro kakve se sve izjave mogu davati u politi~koj propagandi.
Rasim Qaji}: Ovo nije propaganda, ovo su ~iwenice.
Dr [e{eq: îwenice? Za{to je do toga do{lo? Vi znate, u Bosni i
Hercegovini se vodio gra|anski rat. U tom ratu ratovali su pravoslavci...
Rasim Qaji}: To nije bio gra|anski rat!
Dr [e{eq: Gra|anski rat!
Rasim Qaji}: Ne, to nije bio gra|anski rat!
Dr [e{eq: Gra|anski!
Rasim Qaji}: U svakom gra|anskom ratu se dovodi u pitawe teritorijalni integritet i pitawe...
Dr [e{eq: Koji je to onda bio rat?
Rasim Qaji}: Rat za teritorije, rat za prostor.
Dr [e{eq: êkaj, a izme|u koga?
Rasim Qaji}: Srbija je bila duboko involvirana u taj sukob, uz, naravno...
Dr [e{eq: I sanya~ki muslimani su bili duboko da ne moè biti
dubqe.
Rasim Qaji}: Gde?
Dr [e{eq: Na svim frontovima vas je bilo.
Rasim Qaji}: Gde, na|ite nekoga?
Dr [e{eq: Na svim frontovima vas je bilo.
Rasim Qaji}: Evo, na|ite nekoga, recite, sad govorite albanski terorista, dajte jednog teroristu.
Dr [e{eq: Polako, evo, policija ih je pomlatila tamo, ona grupa
Adema Ja{arija, cela...
Rasim Qaji}: On se spomiwe u svim varijantama.
Dr [e{eq: I koliko jo{, 50-60 terorista s wim.
Rasim Qaji}: Ne znam.
879
Dr [e{eq: Pa je sad na{a vojska ubila dvadesetak na grani~nom prelazu sa oru`jem u rukama.
Rasim Qaji}: Da vidimo koji su to sanya~ki borci koji su i{li da
ratuju u Bosni? Da vidimo. Dajte da vidimo. Da vidimo koji su?
Dr [e{eq: Ho}emo li da krenemo kroz Sarajevo, koliko ih je za {ehite progla{eno po Sarajevu, da li znate?
Rasim Qaji}: Gospodine [e{eq, vi znate da su to qudi koji su iseqavani iz Sanyaka u Bosnu i gra|ani Bosne i Hercegovine.
Dr [e{eq: Gospodine Qaji}u, i{li su iz Novog Pazara.
Rasim Qaji}: Dajte, navedite dva ~oveka koja su oti{la.
Dr [e{eq: ... da ratuju. Ima ih mnogo.
Rasim Qaji}: Dajte jednog, dajte jednog.
Dr [e{eq: Slu{ajte, pa nisu oni veliki ratni stratezi da im pamtim imena. Ne mogu ja sva imena zapamtiti.
Rasim Qaji}: Nema ih, gospodine [e{eq.
Dr [e{eq: Ih, nema ih.
Rasim Qaji}: Nema ih. To je kori{}eno u propagandi za represiju koja je vr{ena...
Dr [e{eq: Bilo ih je iz okoline Novog Pazara. Koliko ih je no}u
sahrawivano koji su poginuli?
Rasim Qaji}: Nijedan. Ni jedan jedini.
Dr [e{eq: Gospodine Qaji}u, ne}emo vaqda sad nojevski stavqati
glavu u pesak.
Rasim Qaji}: Pa dajte konkretne podatke.
Dr [e{eq: Da vidimo sad koji su faktori uticali da policija pretresa ba{ muslimanske ku}e: saznawe da se masovno nabavqa oru`je, saznawe da se vodi rat u Bosni izme|u pravoslavaca, muslimana, katolika,
saznawe da bi ratni poàr mogao da se prenese na teritoriju Srbije, da
bi mogla biti ugroèna Ra{ka oblast, zato {to tamo ìvi multikonfesiono stanovni{tvo, {to ìve u velikom procentu i muslimani i Srbi,
razli~ito od op{tine do op{tine, ali veliki procenat, saznawe da bi tamo mogao da bukne oruàni sukob. Policija je sprovela svoju akciju pre~e{qavawa pre svega tamo gde se opravdano sumwalo da su iz najlo{ijih
namera nabavqali naoruàwe. Naravno, to podrazumeva da se naoruàwe,
duge cevi, nelegalni pi{toqi i svo ostalo naoruàwe, mora oduzeti svim
drugim gra|anima Srbije. Tog oru`ja ima mnogo. Rat je bio u neposrednoj
blizini. Oru`je je uno{eno. U prvo vreme nije ni bilo kontrole. Vi znate, pro{lo je godinu dana dok se nisu dosetili da formiraju ove rampe i
kontroli{u prelazak iz Srbije prema ratom zahva}enim oblastima. Nemamo dovoqno policije da idemo od ku}e do ku}e da pokupimo svo oru`je,
i zato je zapre}eno strogom kaznom, do tri godine zatvora, kod koga se nelegalno na|e oru`je. Pretresi su vr{eni i na punktovima, pa je dosta
oru`ja nalaèno, pa su mnoge krivi~ne sankcije izricane, pa je nekad dolazilo do pomilovawa, pa je re~eno neka ti je ovo posledwi put, pa {ta
ja znam. Tako je postupano i prema muslimanima kod kojih je na|eno oru`je. Koliko ja znam, u zatvoru ih nije ni ostalo, je l tako?
880
Rasim Qaji}: Ne, trenutno ne.

Dr [e{eq: Nema ih.
Rasim Qaji}: Ali postupak nije okon~an. Qudi su pu{teni na slobodu, ali postupak nije okon~an, ne mogu da dobiju putne isprave...
Dr [e{eq: Koliki je broj postupaka koji se vodi zbog oru`ja, ne samo prema muslimanima nego i prema pravoslavnim Srbima i pripadnicima drugih nacionalnosti? U Beogradu ima mnogo postupaka, nemojte
da sad idemo u sudske statistike. Ima na{ih ~lanova stranke kod kojih
su na{li nelegalno oru`je i jo{ se vodi postupak protiv wih. Nemojte
sad wihova imena da vam nabrajam. Sigurno ih znate. Nemojte da ih prozivam. E, {ta je na{ ciq? Na{ ciq je da svo drugo naoruàwe oduzmemo
onima koji ga nelegalno poseduju i da izvr{imo reformu zakona koji se
ti~e legalizacije naoruàwa, da se ide na takve promene. Jedna od ideja
postoji, jo{ je nismo u vladi usaglasili, ali nije nemogu}e da je uskoro
usvojimo, da bude ne{to liberalniji stav zakona u vezi sa posedovawem
oru`ja u ku}i, a da se zabrani no{ewe oru`ja, pogotovo na radnim mestima. Mo`da bi to bila najboqa varijanta koja bi motivisala ogroman
procenat stanovni{tva u Srbiji da te ilegalne pi{toqe prijavi, pa da
ih imamo bar u policijskoj evidenciji. Dakle, da je na izvestan na~in pod
kontrolom. Naoruàvawe stanovni{tva je uvek opasno. A pogotovu u nekim situacijama. Mi moramo imati procenu. Ja vam otvoreno o tome govorim. Ako je rat u Bosni izme|u pravoslavaca Srba i muslimana, i ako
postoji izvesna veza izme|u teritorije Srbije i teritorije Bosne i Hercegovine, i ako se taj ratni poàr moè preneti, onda svaka pametna dràva procewuje koji je deo stanovni{tva vi{e lojalan, koji je mawe lojalan i preduzima izvesne mere. To bi uradili i Amerikanci.
Rasim Qaji}: Gospodine [e{eq, dozvolite mi...
Dr [e{eq: Znate {ta su Amerikanci uradili u Drugom svetskom
ratu? Sve svoje gra|ane japanske nacionalnosti dràli su u logoru dok
nije izvr{ena okupacija Japana. Mi nismo nikog dràli u logoru.
Rasim Qaji}: Da li znate da je najve}i deo tog oru`ja, koje je ina~e i
na|eno u Sanyaku, distribuirala Vojska Jugoslavije i policija?
Dr [e{eq: Nije Vojska Jugoslavije, nije policija. Ali bilo je
{vercera iz Srbije koji su to prodavali.
Rasim Qaji}: Ne {verceri.
Dr [e{eq: [verceri, kriminalci.
Rasim Qaji}: Vojska i Dràvna bezbednost. Onda kod qudi dolazili
sa pripremqenim brojevima pu{aka, prodavali su te pu{ke preko svojih
distributera...
Dr [e{eq: Neke kriminalne bande su u~estvovale u trgovini tog
oru`ja.
Rasim Qaji}: Ne, ne sporim da je bilo kriminalnih bandi, ali je ~iwenica da je bilo i organizovanog distribuirawa oru`ja, da bi se onda
dobio alibi...
Dr [e{eq: Ne, ne, nemojte, molim vas...
Rasim Qaji}: Imam dokaze.
881
Dr [e{eq: Znate, onda to zna~i da su muslimani toliko naivni pa

da padaju na takve mi{olovke koje su...
Rasim Qaji}: Vi znate kakva je atmosfera bila stvorena, da su qudi
kupovali pu{ku prakti~no iz straha da ne do|e do onog najgoreg.
Dr [e{eq: Znate, samo pu{ka moè poja~ati {anse da do|e do onog
najgoreg.
Rasim Qaji}: To znamo ja i vi, ali ~ovek na selu to ne moè da zna.
Dr [e{eq: A da je bilo politi~ke voqe da se to objasni, da se va{a
stranka malo vi{e angaòvala da se to objasni, ne bi bilo...
Rasim Qaji}: Da je bilo dobre voqe od strane vlasti, da je bilo politi~ke voqe, ne bi do{lo...
Dr [e{eq: Vi se se}ate kako je to izgledalo u po~etku sa prvim
Ugqaninovim nastupima. To je bilo zao{travawe situacije do usijawa i
otvorena pretwa. âk i ogromne koli~ine novca iz inostranstva da se
nabavqa oru`je i sli~no. Jeste da je Ugqanin mnogo tog oru`ja sam uzeo,
ali sada je to druga stvar koju moète raspravqati me|usobno.
Voditeq: Gospodo, mnoge teme su ostale otvorene. Naàlost, nama je
vreme isteklo. Meni jedino ostaje da vam zahvalim...
Dr [e{eq: Da zakaète jo{ jednu emisiju.
Voditeq: Da, da zakaèm, i da vam zahvalim na u~e{}u u emisiji
Tet-a-tet. Hvala.
XLII
VLADA SAMA SEBI STE@E KAI[
TV Bijeqina, 14. maj 1998. godine
Voditeq: Dobro ve~e. Nastavqamo seriju razgovora na BN Televiziji. Da vas podsetim, na{i dosada{wi gosti bili su gospodin @ivko Radi{i}, Slobodan Cvijeti} i Rajko Duki}, a na{ ve~era{wi gost, pretpostavqam da znate, je gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i aktuelni potpredsednik Vlade Srbije. Dobro ve~e, gospodine [e{eq.
Voditeq: Evo, malo kasnimo. Vi ste stigli pre tridesetak minuta,
pretpostavqam da ste danas imali i strana~kih i dràvni~kih aktivnosti. Vest dana svakako je najavqeni susret Milo{evi}Rugova. [ta nam
donosite? Koje su to vesti iz matice?
Dr [e{eq: Pa, taj sastanak treba sutra da se odrì u Beogradu. Napokon je Rugova pristao da razgovara bez stranih posrednika, bez bilo
kakvih stranih emisara. Mislim da je to dobro. O~igledno da je nedavno
odràn referendum osnaìo na{u poziciju u svetu, da je to dovelo do izvesnog spla{wavawa pritiska zapadnih sila. Stvorena je sada jedna konstruktivna atmosfera. Ako do|e sutra do tog razgovora izme|u Milo{e882
vi}a i Rugove, i ako otpo~ne dijalog u Pri{tini izme|u predstavnika

Vlade Srbije i predstavnika albanskih politi~kih stranaka, i ako slede}e nedeqe Kontakt grupa ukine dodatne sankcije koje su nam nedavno
zavedene, mislim da }e se stvoriti konstruktivnija atmosfera i da }e
slede}i potez zapadnih sila biti odustajawe od davawa podr{ke albanskim teroristima. Jer bez wihove podr{ke, bez wihove blagonaklonosti, ti teroristi ne bi imali nikakvih {ansi da organizuju bilo kakvu
aktivnost na podru~ju Kosova i Metohije. Ovo {to se sada desilo, zna~i
izvesno smirivawe, sre|ivawe stawa, otvarawe dijaloga, uspostavqawe
tolerantnije atmosfere. Me|utim, moramo biti oprezni. Imamo krajwe
negativno iskustvo sa dosada{wim pona{awem zapadnih sila u ukupnoj
jugoslovenskoj i balkanskoj krizi i ne sme nas iznenaditi nijedan wihov
me|upotez koji je mogu} narednih dana.
Voditeq: Koji su povodi bili za va{u konferenciju za novinare danas?
Dr [e{eq: To je redovna konferencija za {tampu Srpske radikalne stranke, koja se odràva svakog ~etvrtka u 13.00 ~asova u sedi{tu
stranke.
Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq, obi~aj je da ja u ovoj emisiji na
po~etku dam neke napomene o gostu, kako bi gledaoci mogli boqe da prate
razgovor, i da ~ujemo mi{qewe na{ih sugra|ana o gostu emisije. Evo, samo da dam nekoliko napomena. Dr Vojislav [e{eq je ~ovek koji je pre dvadeset godina skrenuo pa`wu javnosti, prvo kao student koji je diplomirao
za duplo kra}e vreme nego wegova generacija, zatim kao najmla|i doktor
nauka u Jugoslaviji. Uprkos toj ~iwenici, sjajnim perspektivama u karijeri i u nauci, vrlo rano, osamdesetih godina, je do{ao u sukob sa Savezom
komunista Jugoslavije i reìmom i postao politi~ki disident i politi~ki zatvorenik. [to se ti~e politi~kog angaòvawa, nakon odlaska u
Srbiju osniva Srpski slobodarski pokret, koji je kasnije promenio ime u
Srpski pokret obnove, pa u Srpski ~etni~ki pokret, a 1991. godine formirana je Srpska radikalna stranka na ~ijem ~elu se nalazi od osnivawa.
Uprkos angaòvanosti u institucijama dràve, kao republi~ki i savezni
poslanik, sada kao potpredsednik Vlade Republike Srbije, ~ini mi se da
je po mentalnom sklopu dr [e{eq u osnovi opozicioni politi~ar, kriti~ar bez dlake na jeziku, a {to se ti~e odnosa prema nacionalnom pitawu i fenomenu, posebno srpskom nacionalnom pitawu, jedan od najtvr|ih
i najdoslednijih Srba. Ako se uz sve ovo doda wegov li~ni stil u politici, onda je sigurno da }e i ovaj razgovor, uz va{e u~e{}e, po{tovani gledaoci, biti zanimqiv. To je ono {to sam ja mislio da je bitno...
Dr [e{eq: Ja odmah imam jednu primedbu. Ne slaèm se uop{te da
sam po svom mentalnom sklopu opozicioni politi~ar. Ja sam oduvek èleo da budem politi~ar vlasti, politi~ar vladaju}e partije, i napokon
je Srpska radikalna stranka vladaju}a partija u Srbiji. Nije samostalna vladaju}a partija, nismo osvojili apsolutnu ve}inu glasova u Narodnoj skup{tini, ali kako je narod presudio na septembarskim izborima,
tako je konstituisana vlast i mi smo jedan od koalicionih partnera u
Vladi narodnog jedinstva.
883
Voditeq: Dobro, drugih gre{aka iz ovoga {to sam naveo nema?

Dr [e{eq: Nema, ali nije u politici vrednost biti opozicija.
Vrednost je biti vlast. Svaki opozicionar èli {to pre da postane
vlast, a nijedan politi~ar na vlasti nikada ne poèli da bude opozicionar.
Voditeq: Bi}e vremena da o svim tim pitawima razgovaramo. Predlaèm da pogledamo {ta kaù gra|ani o vama.
Prilog: To je jedna od li~nosti koja zavre|uje pa`wu i mislim da
treba da uìva poverewe svih nas. Vide}emo {ta }e se daqe de{avati na
politi~koj sceni. Cenim ga za ovo dana{we, za Republiku Srpsku, za borbu u Republici Srpskoj, da Republika Srpska ostane bar ono {to je danas.
To je wegova velika zasluga. Drugo, danas se on u Srbiji bori protiv stranaca koji èle da otmu Kosovo. Mislim da mu tu treba dati visoku ocenu
u odnosu na ostale, kao {to je, recimo, \in|i}, koji gledaju da prodaju sve
ovo {to imamo. Dobar je. Da nije wega bilo, bilo bi svega i sva~ega. Dokazao se na svim poqima i u svakom pogledu. Mislim da je dobar za srpski
narod. Dobar je ~ovek, dobar politi~ar i moè nas izvu}i iz krize u koju smo trenutno zapali. O wemu kao ~oveku mislim sve najboqe, a kao o politi~aru mislim da je i suvi{e otvoren. Malo je Srba kojima on nije
drag. Mislim da je dobar i po{ten ~ovek i zato sam ja u Srpskoj radikalnoj stranci. Dobro je imati Vojislava [e{eqa pred Kosovski boj.
Voditeq: Eto tako misle o vama na{i sugra|ani.
Dr [e{eq: Mogli ste da na|ete i nekoga ko }e da me kritikuje.
Voditeq: Trudili smo se, ali nismo uspeli.
Dr [e{eq: Mo`da se niste dovoqno trudili.
Voditeq: Prelazimo na pitawa gledalaca. Odmah posle formirawa
Vlade Srbije donesena je Deklaracija o narodnom jedinstvu. Srbima je
uvek nedostajalo jedinstva, mislim da ga nedostaje i danas. Koliko je to
zaista u Srbiji i u drugim srpskim zemqama ostvareno?
Dr [e{eq: Ja mislim da je ostvareno narodno jedinstvo i da je srpski
narod zaista jedinstven. Ponovo je doìveo veliku tragediju, tragediju u
kojoj je ostao bez ogromnih zapadnih teritorija u kojoj je srpska zemqa podeqena, ali narod je svestan te tragedije, solidaran je i nije ga napustila
nada da }e povratiti ono {to je trenutno izgubqeno, a to je najva`nije. U
samoj Srbiji je tako|e postignuto jedinstvo u narodu i to jedinstvo se manifestovalo na ovom referendumu. Na taj referendum iza{lo je 75% gra|ana. Ako odbijemo 10% do 15% albanske populacije u Srbiji, onda je zaista zanemarqiv broj gra|ana koji nisu iza{li na referendum. Ne samo da
su iza{li Srbi nego su iza{li i pripadnici skoro svih nacionalnih mawina. Ono {to je bilo posebno veliko optere}ewe za srpski narod jeste
bratoubila~ki rat, gra|anski rat koji se vodio me|u samim Srbima u toku
Drugog svetskog rata. Mi smo napokon prevladali posledice tog gra|anskog rata. Jo{ uvek iz politike nekih stranaka izvire odre|en revan{izam u odnosu na pro{la zbivawa ili trijumfalizam, ako je re~ o onima koji su bili na strani pobednika nakon Drugog svetskog rata, politi~kog pobednika, ali u narodu je to prevladano. Vi{e niko nikoga u narodu ne pi884
ta da li je potomak ~etnika ili partizana, {ta mu je bio otac, {ta mu je

bio deda. Ni u Srbiji se to pitawe vi{e ne postavqa. Ja mislim da smo mi
sve ideolo{ke zablude ukinuli. Ima odre|en broj neposrednih u~esnika
tog bratoubila~kog rata koji jo{ uvek ostaje zakopan u svojim ideolo{kim rovovima, ali nemaju neki zna~ajan politi~ki uticaj. U pojedinim
politi~kim strankama se moè sagledati izvestan otpor potpunom pomirewu, potpunom poravnawu tragi~nih zabluda iz pro{losti, ali mislim
da ni to nije iskreno, nego je ponekad na~in da se u~vrste stari simpatizeri ili da se steknu novi na ~isto ideolo{kim spekulacijama.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ~ini mi se da to jedinstvo nije sporno
u kriznim situacijama, to je jedna krizna situacija, bila je, ili kako se
ve} zove izuzetna situacija. Kada analiziramo neke druge situacije, vidimo da toga ima dosta. Konkretan primer su razli~ite politi~ke opcije koje u Srbiji zaista postoje. Formirawem nove vlade pokazalo se da se
i u politi~kom pogledu moè posti}i jedinstvo. Vi zastupate filozofiju koja je ipak suprotna SPS-ovskoj, ali ste se na{li na delu nekog zajedni~kog narodnog i nacionalnog interesa.
Dr [e{eq: Nije bilo druge. Srpska radikalna stranka je umereno
desni~arska politi~ka partija. Mi smo sklopili koaliciju sa dve levi~arske stranke. Do sada je to bila vladaju}a, vladaju}a u kontinuitetu,
prakti~no od 1944. godine do danas. Druga varijanta jednostavno nije postojala. Odmah posle septembarskih izbora mi smo krenuli sa inicijativom da se formira ~etvorna koalicija nacionalnog jedinstva, koncentraciona vlada, pored ove tri partije da u~estvuje i SPO. Me|utim,
SPO je tokom ~itavog pregovara~kog procesa insistirao da mi ne u~estvujemo. On je hteo da trguje sa levi~arskim strankama, da se dogovara
oko vila, rezidencija na Dediwu, Ko{utwaku, Sewaku, oko ambasadorskih foteqa i principijelno nije ulazio u programsku orijentaciju, a
bio je iskqu~iv u pogledu odbijawa da se sa nama napravi neka koaliciona kombinacija, tako da je ceo pregovara~ki proces bio na relaciji izme|u SPS-a i SPO-a. Mi smo vrlo malo u~estvovali u pregovorima: na
dva sastanka kod Milana Milutinovi}a su bili Dragan Todorovi} i
Stevo Dragi{i}, na dva sastanka kod Mirka Marjanovi}a bili smo Tomislav Nikoli} i ja, to je sve. Me|utim, oduìo se taj proces konstituisawa nove vlade i tragawa za skup{tinskom ve}inom. Sve zajedno je trajalo oko {est meseci i stvari su se u Srbiji i daqe zao{trile, a zapadne sile su procenile da }e u Srbiji do}i do parlamentarne krize, da se
vlada ne}e uspostaviti. Dra{kovi} je sve vi{e zao{travao svoju poziciju u pregovorima, tempirane su teroristi~ke akcije na Kosovu i Metohiji, o~ekivalo se da Savezna skup{tina ne}e usvojiti buyet. Radikali su u Ve}u gra|ana glasali protiv buyeta i svi su o~ekivali da buyet
spada u nadle`nost Ve}a republika. Tog dana, kada smo odlu~ivali o
buyetu, do{lo je do velikih teroristi~kih akcija na Kosovu i Metohiji, do zao{travawa krizne situacije. Naravno, Srpska radikalna stranka je uvek u prvom planu imala nacionalne interese, interese naroda i
dràve, pa tek onda svoje usko strana~ke interese, a nama bi kao stranci
vi{e odgovaralo da smo izazvali parlamentarnu krizu na saveznom ni885
vou, da je pao buyet. Tada bi morala da se raspusti Savezna skup{tina i

i{li bismo na nove savezne izbore. Po{to bi nam rejting porastao u narodu, mi bismo imali dva puta vi{e poslanika. Kada su bili savezni izbori, 1996. godine, imali smo 800.000 glasova, a na republi~kim izborima 1997. godine 1.200.000. Zna~i, 50% vi{e i bilo je za o~ekivati, zbog
na{e principijelne politike, da nam i daqe raste broj glasa~a. Me|utim, mi smo bili svesni da bi to bilo katastrofalno za Srbiju i izglasali smo buyet, odlu~ili smo da pristupimo konstruktivnom uspostavqawu nove skup{tinske ve}ine u Republici Srbiji na principijelnim
osnovama. Neprekidno smo insistirali da na{ ~ovek bude mandatar za
sastav vlade, po{to je socijalista postao predsednik Narodne skup{tine, ali smo onda od toga odustali i rekli smo: insistiramo samo da sastav
vlade bude proporcionalan odnosu snaga u Narodnoj skup{tini i da se
dogovorimo oko minimuma programskih zajedni~kih ciqeva. Za vrlo
kratko vreme smo postigli i jedno i drugo, i Vlada je konstituisana na
principijelnim osnovama. Minimum na{ih zajedni~kih programskih ciqeva sadràn je u ekspozeu premijera Marjanovi}a u Narodnoj skup{tini, a Vlada zaista i u kvalitetnom i u kvantitetnom smislu proporcionalno odgovara sastavu Narodne skup{tine.
Voditeq: Ja moram da priznam da ovaj razgovor nije klasi~an intervju sa potpredsednikom Vlade Srbije, nego sa Vojislavom [e{eqom, ~ovekom koji po svim osobinama, i li~nim, i politi~kim, i drugim, zasluùje da na ne{to druga~iji na~in razgovaramo. Vi ste kao ~ovek poneli
veliki teret i `rtve jednog reìma, komunisti~kog, i va{a stranka je u
osnovi svoje platforme, zapravo, najè{}a u borbi protiv komunizma,
ostataka jednog procesa koji vi{e nije to {to jeste. Ali eto, desilo se
da stupite u koaliciju sa jednom takvom politi~kom strankom. Da li je
postojala neka druga varijanta, upravo zbog istorijskog tereta te partije, da se napravi koalicija sa SPO-om, recimo.
Dr [e{eq: Ne. A kako sa Srpskim pokretom obnove? Kako da u|emo
u koaliciju sa strankom ~iji predsednik nikada nije boravio na teritoriji Republike Srpske od kada je po~eo ovaj rat?
Voditeq: Da li imaju ve}inu u parlamentu, va{a stranka?
Dr [e{eq: Imaju. Imaju 127 poslanika od 250.
Voditeq: Zna~i, postojala je tu po broju...
Dr [e{eq: To je postojalo kao teorijska mogu}nost, ali {ta bi se
desilo Srbiji da se tako ne{to konstituisalo. Prvo, Srpski pokret obnove je imao uvek otvorenu izdajni~ku politiku u odnosu na srpske nacionalne interese. Uvek. Drugo, Srpski pokret obnove se svuda kompromitovao gde je osvojio vlast na lokalnom nivou. Tre}e, imamo pred sobom
iskustvo Zorana \in|i}a. On je bio u savezu koaliciji sa Vukom Dra{kovi}em, pa ste videli kako je pro{ao. U Beogradu kriminalne afere
jedna za drugom. Krajwe nesposobna vlast, nepotizam.
Voditeq: Zna~i, birali ste mawe lo{e.
Dr [e{eq: Zamislite sada da smo u{li sa Srpskim pokretom obnove u koaliciju. Samo bismo se obrukali. Narod bi nas za mesec dana mot886
kama najurio. Da ja vodim dijalog sa Dra{kovi}em, treba li nam Gonzales ili ne treba? Mi smo napravili principijelan dogovor sa levi~arskim partijama nema stranog me{awa, ~uvamo Kosovo i Metohiju po
svaku cenu, idemo ka re{avawu kqu~nih ekonomskih i socijalnih problema, {titimo nacionalne interese celokupnog srpskog naroda. Dok
smo u stawu da se u pogledu tih pitawa usaglasimo, ova vlada postoji.
Ako ne budemo u stawu da daqe usagla{avamo svoje stavove o tim pitawima, Vlada }e pasti. Nisam se ja rodio na mestu potpredsednika Vlade.
Nisam ja predodre|en da budem ministar, ali sam predodre|en da ~uvam
obraz, ~ast, po{tewe, da {titim svoje shvatawe morala, svoje eti~ke sudove. E, tako se pona{aju svi radikali koji su u{li u ovu vladu, svi na{i ministri. Drugo, vidite, mi smo bili u èstokom politi~kom sukobu sa Socijalisti~kom partijom i Jugoslovenskom levicom. Nekad je taj
sukob bio intenzivniji a nekad mawi. Ali sukobi su naj~e{}e bili upravo u vezi sa oblicima re{avawa nacionalnih pitawa. Socijalisti~ka
partija je pomagala zapadne Srbe, i socijalisti~ki reìm u Srbiji. To
je ~iwenica. E, sad, nisu uvek pomagali po na{em ukusu, po na{im èqama, na onaj na~in na koji bismo mi èleli. Nisu bili onoliko efikasni
koliko smo mi ube|eni da bismo bili efikasni da smo ranije do{li na
vlast u Srbiji. Dakle, na{a sporewa su mogla biti u pogledu metoda delovawa, metoda pomagawa, konkretnih politi~kih poteza. Nekada smo tu
sara|ivali, nekada se sporili, a sa Srpskim pokretom obnove nismo mogli nikada sara|ivati, od 1991. godine naovamo.
Voditeq: Ni nacionalnom pitawu?
Dr [e{eq: Pogotovu u vezi sa nacionalnim pitawem nismo mogli sara|ivati. Setite se {ta je sve radio Srpski pokret obnove, kada nam je bilo najteè, rasturao je vojne jedinice, propagirao dezerterstvo, uvek stajao na stranu srpskih neprijateqa, srpskih protivnika, zapadnih sila. Kada god je zapadnim Srbima bilo najteè, Srpski pokret obnove je izazivao
krvoproli}e u Beogradu da bi se oslabila Srbija. Zna~i, ne bih se sloìo
sa vama da je ovo mawe lo{a varijanta. Ovo je trenutno solidna varijanta.
Voditeq: Ja govorim o va{im partnerima, dakle...
Dr [e{eq: Ovo je trenutno solidna varijanta. Ne moèmo mi ba{
da biramo partnere prema svojoj voqi, prema svojim èqama, prema svojim htewima, jer qudi koji odgovaraju na{im èqama, na{im htewima
ve} su odavno u redovima Srpske radikalne stranke. Zna~i, ovo je politi~ka konkurencija. Ovo su partije prema kojima imamo ~itav niz kriti~kih primedbi, s kojima se ne slaèmo u pogledu mnogih pitawa, ali
narodna voqa je presudila da bude upravo ovakav odnos snaga u Narodnoj
skup{tini i da nemamo kud. Iskqu~io sam potpuno varijantu sa Srpskim pokretom obnove. Ta bi varijanta bila katastrofalna za Srbiju.
Ali su i levi~arske stranke morale da pobegnu od te varijante. Jer i oni
su posmatrali i radikalsku vlast u Zemunu i vlast Srpskog pokreta obnove, odnosno koalicije Zajedno u Beogradu. Videli su koliki je napredak postignut u Zemunu, koliko je ta na{a vlast kvalitetna, a videli su
kakva je korupcija, kakav je kriminal, kakav je nepotizam u Beogradu. I
onda su i{li za onom varijantom koja je konstruktivnija.
887
Voditeq: U novinama sam pro~itao, bilo bi dobro da ~ujemo va{e

mi{qewe da li su u ovom pribliàvawu radikali pocrveneli ili su
socijalisti poplaveli?
Dr [e{eq: Niti su radikali pocrveneli, niti su socijalisti poplaveli. Neki su poplaveli od muke, ali to su oni koji nisu na{li mesta
u Vladi, nisu na{li mesta ni u Narodnoj skup{tini, prera~unali su se.
Srpski pokret obnove poplaveo je od muke jer nije u{ao u Vladu. Prera~unali su se. Bili su sigurni da se socijalisti ne}e usuditi da prave koaliciju sa radikalima, da }e se upla{iti reagovawa zapadnih sila, nagove{tavali su katastrofu odmah }e krenuti bombardovawe Beograda,
rat, NATO okupacija...
Voditeq: Sankcije i tako daqe.
Dr [e{eq: To su gluposti. I videlo se da su to gluposti. Sve zapadne sile, ~iji smo èstoki politi~ki protivnici, najvi{e nas respektuju. U nama vide najozbiqniju politi~ku snagu, jer smo u stawu da izdrìmo gotovo nemogu}e stvari. A {ta bi se desilo da su levi~arske partije
u{le u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove? Ne bi bilo referenduma. U pogledu Kosova bi se kapituliralo. Vlada ne bi imala autoritet u
narodu. Ministri bi se svaki dan sva|ali ko }e vi{e da zgrabi, ko }e vi{e da {~epa, ko }e u koju vilu da se useli, niko ne bi vodio brigu, kako
da se re{avaju ekonomski i socijalni problemi. Kod nas toga nema. Kod
nas je sada disciplina.
Voditeq: ûlo se da sa stanovi{ta odnosa ideologije, politike i nacije praksa pokazuje slede}e da su sve leve partije u principu anacionalne, {to je jako pogubno. Evo, u Srbiji i sada pokazuju da ste vi dali
jednu vrlo interesantnu informaciju, da su, recimo, socijalisti iz Srbije pomagali na{ pokret i borbu za Republiku Srpsku...
Dr [e{eq: Vi to znate boqe od mene.
Voditeq: Ovde je to sada ne{to malo druga~ije, a o tome }emo razgovarati. Da li je to dobra vest koju donosite, da su socijalisti u Srbiji za
nacionalnu ideju u Srbiji kao nacionalnoj dràvi? Bilo bi dobro da to
obrazloìte.
Dr [e{eq: Ja nisam rekao za nacionalnu dràvu. Srbija nije nacionalna dràva, Srbija je dràva gra|ana, {to zna~i da su svi gra|ani
ravnopravni. I Srbija je jedina republika na prostoru biv{e Jugoslavije koja je Ustavom definisana kao dràva gra|ana. To je na{e ideolo{ko opredeqewe. I mi srpski nacionalisti smo za takvu ustavnu definiciju, jer mi nismo nacionalisti zato {to mrzimo druge narode, nego
{to nagla{eno volimo svoj narod. A po{tujemo druge, pogotovu ako su
prijateqski nakloweni srpskom narodu, ako sa wima imamo prijateqske
odnose.
Voditeq: Kako takva formulacija moè da podnese onu slede}u da je
Srbija na{a matica?
Dr [e{eq: Pa, jeste. Srbija je na{a matica, jer u Srbiji ìvi ve}ina, glavnina srpskog naroda. A ova definicija da su sve levi~arske partije anacionalne, nije vam ta~na.
888
Voditeq: Na na{em prostoru na to se misli.

Dr [e{eq: Na na{em prostoru imamo lo{e istorijske iskustvo,
ali, ni tu vam definicija nije ta~na. Slovena~ki levi~ari su uvek bili
èstoki nacionalisti, i danas su. Hrvatski levi~ari, hrvatski komunisti su bili èstoki nacionalisti...
Voditeq: A srpski komunisti?
Dr [e{eq: Do}i }emo i do toga. Nikada se hrvatski komunisti nisu libili da sara|uju direktno sa usta{ama. Jedan Vladimir Bakari}, jedan Andrija Hembrang, sve vreme Drugog svetskog rata su bili na direktnoj vezi sa Antom Paveli}em. I posle Drugog svetskog rata su sve ~inili da ublaè o{tricu prema usta{ama koji su po~inili èstoke zlo~ine protiv srpskog naroda. Jedan Josip Broz Tito nikada se nije trudio da
dobije Antu Paveli}a da mu sudi. Nije mu ni u odsustvu su|eno. Slobodanu Jovanovi}u, jednom od najve}ih srpskih intelektualaca svih vremena,
predsedniku emigrantske vlade u Londonu, su|eno je u odsustvu. Osu|en je
na 8-10 godina zatvora u odsustvu. Anti Paveli}u nikada nije su|eno u
odsustvu. Zna~i, problem je bio samo sa srpskim komunistima. Najistaknutiji srpski komunisti su bili izdajnici svoga naroda. Recimo, Petar
Stamboli}, Milo{ Mini}, Svetozar Vukmanovi} Tempo, mnogi drugi,
satrli su Srbiju, satrli su Srbe, zapravo. Uvek je mera dokazivawa wihove komunisti~ke pravovernosti bila mera zlo~ina~kih akata prema
sopstvenom narodu. Jedan \ilas je povla~io posleratne granice me|u
federalnim jedinicama, pa mu zadrhtala ruka kad je povla~io granice.
âk nije i{ao maticom Dunava, nego i tu malo krivudala ruka, pa sad Hrvati traè, kako je wegova ruka krivudala po karti, da tako te teritorije pripadnu wima.
Voditeq: Vi to znate, ali da vas podsetim. U novijoj istoriji od devedesetih godina prvi je nacionalni pokret kod muslimana promovisao
gospodin Durakovi}, sa onim ~uvenim tamjanom i opasnosti od tamjana,
pa onda Ivica Ra~an, komunista, verovatno se se}ate. Za{to se to onda
samo de{ava kod srpskih komunista?
Dr [e{eq: Mislim da je to malo ranije bilo kod muslimana i mislim da je tendenciono smi{qena muslimanska nacija krajem {ezdesetih
godina, da bi se daqe ve{ta~ki smawivao procenat srpskog naroda u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije i da bi se u Bosni i Hercegovini stvarala
jedna ve{ta~ka nacija koja bi trebalo da bude mati~na za tu republiku. U
tome su u~estvovali direktno Branko Mikuli}, Rato Dugowi}, Cvijetin
Mijatovi} i mnogi drugi. Onda su u toj varijanti do kqu~nih politi~kih
mesta u komunisti~koj hijerarhiji do{li Yemal Bjedi}, Hasan Grap~anovi}, Hamdija Pozderac i cela bulumenta koja nam je dobro poznata. Nijaz
Durakovi} nikada nije mnogo zna~io u toj hijerarhiji. Na ve{ta~ki na~in je postao profesor Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu i sluìo
je za pisawe, navodno, nau~nih radova tim kqu~nim komunisti~kim politi~arima. Vi{e je drugima napisao Nijaz Durakovi} tih godina nego sebi. Za Fuada Muhi}a ne bih mogao tako da kaèm. Pisao je i drugima, ali
je pisao ogromnu koli~inu tekstova koje je sam potpisivao. Fuad Muhi} u
889
po~etku nije bio ni nacionalista ni fundamentalista. Bio je liberalno

orijentisan mladi filozof, a onda je protiv wega krenuo partijski proces i on se upla{io, slomqen je. Jednom slomqen ~ovek ve~ito je slomqen
~ovek. Onda je samo srqao u alkohol i u sluèwe komunisti~kom reìmu.
Izgubio je svaki moralni kredibilitet i ~ak je u svojim o~ima bio verovatno moralna nula posle svega toga {to je uradio.
Voditeq: Predlaèm da sada odgovorite na pitawa gledalaca. Ako je
mogu}a vlast u Srbiji izme|u socijalista i radikala, za{to to nije mogu}e u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: U principu je to mogu}e i u Republici Srpskoj, samo,
druga~iji je odnos snaga, druga~ija je politi~ka klima. Odmah posle prethodnih vanrednih parlamentarnih izbora, Srpska radikalna stranka je
nudila u Republici Srpskoj koaliciju Srpskoj demokratskoj stranci i
Socijalisti~koj partiji Republike Srpske. Sa Srpskom demokratskom
strankom je na~elan dogovor i postignut, ali Socijalisti~ka partija je
izbegla da u|e u takvu kombinaciju, takvu koaliciju. Socijalisti~ka partija je insistirala na {iroj koaliciji. Radikali su u principu i to prihvatili. Dakle, da i Srpski narodni savez Biqane Plav{i} bude ~lan
koalicije. Nismo beàli ni od ove Dodikove stranke, mada je ona imala
samo dva poslanika, ali smo insistirali da sastav te vlade bude proporcionalan odnosu snaga u Narodnoj skup{tini, i na tome smo do kraja insistirali. Kada je Biqana Plav{i} Mladena Ivani}a odredila za mandatara za sastav vlade, imali smo konstruktivan odnos, ~ak konstruktivniji nego sa Srpskom demokratskom strankom. Nama pitawe samog mandatara nije bilo toliko bitno koliko nam je bilo bitno da sastav vlade odgovara strukturi Narodne skup{tine. Mladen Ivani} je i{ao sa varijantom da pola ~lanova vlade budu eksperti, to mi nikada ne}e biti jasno,
jer to u politi~koj teoriji ne postoji. [ta zna~i to eksperti? Pa svi na{i ~lanovi vlade su eksperti. To su najboqi stru~waci kojima stranka
raspolaè i kojima je narod ukazao poverewe, je li tako? Da pola vlade
~ine eksperti, a da pola vlade bude proporcionalno strukturi Narodne
skup{tine, {to zna~i da bi na{a snaga u vladi bila prepolovqena u odnosu na skup{tinski odnos snaga, {to nismo mogli da prihvatimo.
Voditeq: Da li postoji neka partijska disciplina i u teoriji i u
praksi? Centrala socijalista je u Beogradu i radikala tako|e, kako nije mogu}e izvr{iti kvalitetniji uticaj, u smislu globalne organizacije
politi~ke partije, pa da se to ostvari u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: Gledajte, Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj
je samostalna politi~ka partija, registrovana po zakonima Republike
Srpske. [ta je to {to je nama zajedni~ko? Nama je zajedni~ki jedinstven
program i na{a voqa da zajedni~ki sprovodimo taj program u ìvot. To
je to. Zna~i, mi smo svesno disciplinovani u odnosu na jednu ideju. Disciplinovawe prema ideji dovodi i do ~vrste saradwe u sprovo|ewu te ideje. Pretpostaqam da bi tako trebalo da bude i kod SPS-a, s tim {to mislim da u wihovoj stranci postoji labavija ideolo{ka i politi~ka veza
nego {to je to slu~aj kod srpskih radikala. Tako isto u Srpskoj demokratskoj stranci mnogo labavija. Mi smo stranka sa najizgra|enijom
890
strana~kom disciplinom i sa najdaqe profilisanim strana~kim programom u ideolo{kom, ekonomskom, politi~kom, socijalnom, pre svega u
nacionalnom smislu. Vo|eni su razgovori u Beogradu o formirawu nove
vlade, ali kompromisno re{ewe nije bilo mogu}e na ovom principu. Tada je Mladen Ivani} vratio mandat. Novi mandatar je bio Milorad Dodik. On je, za razliku od Mladena Ivani}a, bio spreman da formira mawinsku vladu uz podr{ku stranaka iz Muslimansko-hrvatske federacije, me|u kojima je stranka Demokratske akcije. Ta varijanta nama nije odgovarala. Mi nismo hteli u toj varijanti. Drugo, ni Milorad Dodik nije bio spreman da formira koncentracionu vladu, da formira vladu ~iji bi sastav bio proporcionalan sastavu Narodne skup{tine. Mi smo
jednostavno ostali opoziciona politi~ka partija.
Voditeq: Gledateqka iz Loznice vas pozdravqa i pita: [ta mislite o Kosovu i da li }e se to pitawe brzo re{iti, jer je veliki broj `rtava na Kosovu?
Dr [e{eq: Kosovski problem se ne moè brzo re{iti, ali je bitno
da se re{ava na miran na~in. Najva`nije je da Kosovo ostane u sastavu
Srbije. Dok postoji ova vlada Srbije, Kosovo ne}e biti federalna jedinica u sastavu Jugoslavije, Kosovo se ne}e izdvajati iz Srbije, i stepen
kosovskometohijske autonomije ne}e se pove}avati u odnosu na sada{we
ustavno odre|ewe. Ovo {to pi{e u Ustavu Srbije, to je maksimum, u okviru toga {to pi{e, jer mi smo, znate, prihvatili kao zate~eno stawe taj
Ustav. Po tom Ustavu delujemo kao politi~ka partija, priznali smo ga.
Mi èlimo unitarnu, centralizovanu dràvu. Nama ne trebaju ni federalne jedinice. Mi smo jedina partija koja na crnogorske izbore izlazi
kao izrazito unitaristi~ka. Kaèm besmisleno je da postoje dve federalne jedinice, Srbija i Crna Gora. Mi smo jedan narod. Treba da imamo
unitarnu i centralizovanu dràvu. Pogotovo smo, u principu, protiv
autonomnih pokrajina.
Voditeq: Gde je tu Republika Srpska?
Dr [e{eq: Mi èlimo da Republika Srpska {to pre postane sastavni deo zajedni~ke srpske dràve. Znate, tu postoje neki problemi
koje ne moèmo tako brzo prevladati. Postoji Dejtonski sporazum koji
je Republika Srpska sprovela, ali ga sada zapadne sile revidiraju. Zapadne sile sada vr{e reviziju tog Dejtonskog sporazuma, na srpsku {tetu. Drugo, Republika Srpska je pod nekim oblikom okupacije. Nije to
klasi~na okupacija, za koju znamo iz Drugog svetskog rata i iz prethodnih ratova, onako surova, otvoreno brutalna, ali je ipak okupacija.
Voditeq: Postoji vi{e oblika okupacije.
Dr [e{eq: Postoji vi{e oblika, ali je ovo jedan moderni, soficisticirani oblik okupacije, gde je voqa, recimo, nekog ~inovnika velikih sila zna~ajnija od odluke Narodne skup{tine, od odluke Vlade, od
odluke najvi{ih dràvnih funkcionera.
Voditeq: Milan iz Bijeqine vas pozdravqa kao budu}eg predsednika Srbije i pita: [ta mislite o Vladi Republike Srpske i kada }e se
ukinuti granica na Drini?
891
Dr [e{eq: Prvo, ko }e biti budu}i predsednik Srbije, to }e pokazati izbori. Treba najpre da vidimo ko }e se uop{te kandidovati na slede}im izborima. Drugo, Srpska radikalna stranka je u opoziciji prema aktuelnoj Vladi Republike Srpske. îm smo u opoziciji prema nekoj vladi, to
odmah podrazumeva da imamo negativan stav prema woj. Imamo negativan
stav prema vladi Milorada Dodika. Ne apriori negativan, ve} izrazito
negativan zbog wenih konkretnih postupaka. Koji su to postupci? Samo
formirawe. Vlada, mawinska, formirana uz podr{ku stranaka iz Muslimansko-hrvatske federacije. Zatim, Milorad Dodik je obe}ao da }e podneti ostavku ako Me|unarodna arbitraà ne dodeli Br~ko Republici Srpskoj. Me|unarodna arbitraà nije dodelila Br~ko Republici Srpskoj,
produèn je rok za dono{ewe odluke, ali je Republika Srpska stavqena u
nepovoqniju poziciju nego {to je bila pre toga. Ranije je teret dokazivawa bio na Muslimansko-hrvatskoj federaciji, sada je teret dokazivawa
preba~en na Republiku Srpsku. To je ono {to je sada nepovoqnije u odnosu
na prethodno stawe. I Milorad Dodik je obe}ao pola milijarde maraka zapadne pomo}i Republici Srpskoj. Ta obe}awa neprekidno vise u vazduhu.
Vide}ete, nema ni{ta od toga. Sada su na donatorskoj konferenciji rekli
da }e Republici Srpskoj dodeliti skoro pola sume. Ne}e. [ta zna~i to dodeli}e? Zna~ilo bi da daju vladi na raspolagawe toliki novac i da vlada
svoj buyet podmiri, da krene u investicione radove, da sre|uje stawe, da
utvrdi prioritete. Znate {ta }e oni da rade? Oni }e re}i da mora da se integri{e èlezni~ka mreà Republike Srpske sa èlezni~kom mreòm
Muslimansko-hrvatske federacije, moraju da se zidaju ku}e i stanovi za izbegle muslimane i Hrvate, moraju da se grade neki drugi objekti, da se ponovo zidaju yamije i tako daqe, a da se finansiraju iz ovih para koje su nominalno predvi|ene za Republiku Srpsku, ~ak da se zaduì Republika Srpska tim parama, a da se zida ne{to {to u najmawu ruku ne bi bio prioritet
nijedne vlade Republike Srpske. [ta bi bio prioritet za Vladu Republike Srpske? Da se napokon izgradi pruga BijeqinaDoboj, da se izgradi autoput kroz koridor, da se poprave drugi putevi kroz Republiku Srpsku, da
se izgrade mostovi poru{eni u vreme bombardovawa od NATO avijacije.
Voditeq: Moè li Vlada Srbije da nam pomogne u tome?
Dr [e{eq: Vlada Srbije moè da pomogne, ali ne mnogo, ne preterano. Vlada Srbije i daqe pomaè. Vi znate da je i daqe prisutna velika pomo} iz Srbije, ali se Vlada Srbije batrga sa ogromnim problemima. To su zaostale penzije: dva i po meseca kasne redovne penzije, sedam
meseci kasne penzije poqoprivrednicima, godinu dana kasne de~ji dodaci. îtav niz drugih problema nas optere}uje. Ono {to nam je kao najve}a opasnost zapretilo, to je zabrana investicija. To je Kontakt grupa sada nagovestila zabranu investicija u Srbiji, {to bi dovelo u pitawe
na{u privatizaciju. Na{a jedina {ansa da do|emo do sveèg novca je
privatizacija zna~ajnih fabrika i prodaja stranim investitorima. Vidite {ta rade zapadne sile u Republici Srpskoj spre~avaju privatizaciju, umesto da kaù krenite, napokon, u tu privatizaciju. Da Republika Srpska sopstvenim resursima do|e do sveèg novca, oni to ne daju. A
stalno zveckaju i obe}avaju da }e dati neku pomo}, a ta pomo} ne dolazi.
892
Voditeq: Niste odgovorili na pitawe o granicama? Gledalac je pitao {ta je sa granicom na Drini.
Dr [e{eq: Polako, odgovori}u na to pitawe. Dakle, i kad je putovao Dodik u Ameriku, Nema~ku, dobijao je sitni{. Tamo milion, tamo
pet miliona, ali uglavnom je to sve sitni{. Sitni{ koji je dobro do{ao
da se, recimo, po jedna plata isplati policajcima, dràvnim ~inovnicima, da se neka penzija isplati i tako daqe, ali to bitno ne re{ava unutra{we probleme Republike Srpske. [to se ti~e granice na reci Drini, na{a je politika da ta granica bude samo formalna, da su{tinski nema granice. Ona je i sada dosta prometna, ali nije slobodan promet roba. To je ono {to posebno sada smeta Republici Srpskoj. Postoji izvesna
opasnost za Srbiju, znate, po{to je granica Republike Srpske otvorena
i prema Muslimansko-hrvatskoj federaciji, ako bi bila potpuno otvorena granica na Drini, umnoìli bi se {vercerski kanali, {to ugroàva ekonomiju jedne zemqe. Na{ je ciq, nas srpskih radikala, sad ne govorim u ime Vlade Srbije, nismo u stawu da sad u tom smislu nastupim, da
se Republika Srpska u perspektivi ujedini sa ostalim srpskim zemqama.
Mi na tome radimo i nikada nismo krili takvu orijentaciju. Nas niko
ne moè upla{iti da od tako ne~eg odustanemo. [to se ti~e Republike
Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, one }e i u narednim mesecima
imati konstruktivan nastup i i}i }e ka dono{ewu odluka koje bi daqe
povezivale Republiku Srpsku sa drugim srpskim zemqama. U Saveznoj
skup{tini je ratifikovan sporazum o dvojnom dràvqanstvu. To sada
treba da se sprovede u delo. Naravno, muslimani i Hrvati su protiv toga i spre~avaju ratifikaciju u Parlamentu Unije Bosne i Hercegovine.
Oni to ne}e mo}i spre~iti na dugu stazu.
Voditeq: Idemo daqe sa pitawima. Molim vas da budete malo kra}i, po{to ima dosta pitawa, a imam i ja jo{ neka pitawa da postavim.
Profesor \uri} iz Loznice pita: Dinar je devalvirao u Srbiji,
za{to premijer Mirko Marjanovi} tvrdi da to ne uti~e na standard naroda? Kako vi to obja{wavate kad je sve poskupelo, osim uqa i {e}era
za koje je vlada tvrdila da ne}e poskupeti, kao da ovaj narod ìvi samo
od uqa i {e}era?
Dr [e{eq: Dinar je morao da devalvira. Srpska radikalna stranka
se uvek zalagala za realan kurs dinara. Ako se se}ate, mi smo u februaru napali vladu jer je odbijala da izvr{i devalvaciju. Odavno je dinar
bio precewen. Devalvaciju je jo{ u septembru trebalo izvr{iti. Verovatno zbog tada{wih izbornih uslova, Vlada nije htela da ide na takav
potez. Mi smo insistirali da se izvr{i devalvacija i ona je izvr{ena.
Devalvacija nije dovela do poskupqewa. Sve uvozne robe su ranije imale ukalkulisan novi kurs dinara. Sve uvozne robe su imale odre|enu cenu prema {ticungu, koji je iznosio 5,8 dinara za jednu marku. Dakle, objektivnih razloga za poskupqewe nije bilo. Mnogo vrsta robe je poskupelo iz psiholo{kih razloga, na osnovu psiholo{kog faktora, ali neke
cene se sada koriguju i vra}aju se nazad. Vlada ~vrsto drì pod kontrolom one cene koje su uredbom odre|ene kao cene koje se moraju kontrolisati dok postoje oteàni uslovi i dok se ne ukine spoqni zid sankcija.
893
Sada smawujemo spisak tih roba. Tehni~ku robu skidamo sa sistema kontrole cena, a pogotovu insistiramo na kontroli cena osnovnih prehrambenih namirnica. Mi idemo na tragawe za drugim izvorima, kojima bismo to pokrili. Recimo, svakog meseca dvadeset jedan milion dinara treba da izdvojimo da bismo regresirali bra{no, uqe, {e}er, te osnovne
ìvotne namirnice bez kojih se ne moè. Na{ je ciq da sve druge cene
zavise od uslova na trì{tu, od ponude i potra`we. Mi u perspektivi
èlimo da sve cene budu liberalizovane, da trì{ni zakoni jedini odre|uju wihovu visinu. To ne moèmo brzo posti}i, pogotovu ne moèmo
posti}i dok se ne ukine taj takozvani spoqni zid sankcija, koji nam je
potpuno protivpravno uspostavqen.
Voditeq: Sve{tenik Aleksa pita: [ta gospodin [e{eq misli o
veronauci i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i za{to je protiv monarhije?
Dr [e{eq: Niko pametan u Srbiji, u srpskom narodu, nije za monarhiju. Monarhija moè biti stvar emocija kad se slu{aju guslarske pesme. Ja
to volim i meni srce uzdrhti kad se peva o na{im starim carevima i kraqevima, ali ko to pametan moè krajem 20. i po~etkom 21. veka da uspostavqa monarhiju. Osnovni princip monarhije je suprotstavqawe osnovnom
principu demokratije. [to se ti~e Srpske pravoslavne crkve, ona ima izuzetno zna~ajnu ulogu u srpskom narodu i wegovoj istoriji, razvoju wegove
dràvotvornosti. Srpska pravoslavna crkva je najvi{e doprinela o~uvawu srpske nacionalne svesti, pogotovu u vreme turskog ropstva, turske
okupacije koja je trajala pet vekova. Ono {to je ostalo odano Srpskoj pravoslavnoj crkvi, to je i sa~uvalo srpsku nacionalnu svest. Ono {to je otpalo od Srpske pravoslavne crkve, uglavnom je gubilo srpsku nacionalnu
svest, bilo da su to pokatoli~eni ili islamizovani Srbi. Naravno, i neki pokatoli~eni i islamizovani dugo su ~uvali svest o pripadnosti srpskom narodu. Imate ~itav niz primera i kod muslimana i kod katolika u
Bosni i Dalmaciji, Slavoniji i tako daqe. Ali Srpska pravoslavna crkva
mora neprekidno insistirati da ostane institucija celog srpskog naroda,
ne sme da podleè strana~kim podelama, ne sme da se strana~ki opredequje. Sve{tenici se ne smeju baviti strana~kom politikom. Svuda gde se sve{tenici bave strana~kom politikom, oni nanose {tetu Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Imamo takvih slu~ajeva zloupotrebe crvke u Srbiji. Recimo, jedan sve{tenik je formirao politi~ku partiju @arko Gavrilovi}.
Dodu{e, naprasno je penzionisan. Ne znam {ta je bilo. Vaqda ne obavqa
vi{e aktivno sve{teni~ku slu`bu. Grupa sve{tenika [aba~ko-vaqevske
eparhije u predizbornoj kampawi pro{le godine je podràla SPO. Kaù:
glasajte samo za onoga ko je za kraqa. Ne sme crkva da bude ni za monarhiju
ni za republiku. Srpska crkva u na~elu treba da bude za demokratiju, a neka narod odlu~uje da li }e biti oblik vladavine republika ili oblik vladavine monarhija. Mislim da ima nekih primera i u Republici Srpskoj, da
neki crkveni predstavnici nisu postupali u skladu sa crkvenim kanonima, sa op{tenarodnim. Ima sve{tenika koji su javno agitovali da se glasa
za SDS. SDS ima jednog sve{tenika poslanika, {to se kod srpskih radikala ne bi moglo desiti. Znate, ja sam bio zaprepa{}en. Bez obzira {to mi
imamo dobre odnose sa SDS , ja sam tog Savu, ne znam kako se preziva...
894
Voditeq: Otac Savo iz Tesli}a.

Dr [e{eq: Savo Kneèvi}. Ja u Beogradu imam jednu antenu koju
sam usmerio prema Republici Srpskoj i ~esto gledam prenose Srpske televizije. On je iza{ao za govornicu i govorio kao da je u Iranu... Ako sam
protiv islamskog fundamentalizma, onda sam protiv bilo kakvog hri{}anskog fundamentalizma. [to se ti~e veronauke, treba videti u kojoj
to evropskoj dràvi postoji veronauka kao predmet. Oni koji se zalaù
za takav predmet u na{im {kolama, koji traè da to bude obaveza, da se
ocewuje, da bude u sistemu drugih predmeta, treba da nam daju primer neke evropske dràve koja to ima. Ja sam to prou~avao. Znate koja evropska
dràva jedina to ima Gr~ka, nijedna druga, ni Francuska, ni Nema~ka,
ni Engleska, ni Italija.
Voditeq: Nema ni Republika Srpska.
Dr [e{eq: Treba da se vidi kako to da se organizuje. [ta je tu na{
ciq?
Prvo, ako postoji nastava veronauke, treba da bude fakultativna.
Ako nije fakultativna, onda se pretvara u nastavu marksizma, samo su
druga~ije dogme, ali dogmatski pristup je vi{e nego prisutan. [ta zna~i to da |ak ponavqa razred u osnovnoj {koli zato {to je pao iz veronauke? To je kontrapropaganda hri{}anstva. Ne moè osnovnu hri{}ansku
ideju da propagira, jer svako od nas je hri{}anin u onoj meri u kojoj to
svojim srcem èli i ose}a, a ne koliko mu neko propisuje.
Voditeq: U osnovi, srpstvo treba da bude integrativni faktor u narodu.
Luka Prodani} iz Loznice pita: Da li postoji mogu}nost da se gospodin [e{eq susretne sa Rugovom?
Dr [e{eq: [to se mene ti~e, ta mogu}nost postoji. Ja sam spreman
na to da se sretnem sa gospodinom Rugovom. Ju~e sam, na primer, imao direktan televizijski duel sa Rasimom Qaji}em na BK Televiziji, koji je
trajao sat i po.
Voditeq: Nije bilo nikakvih problema?
Dr [e{eq: Za{to bi bilo problema? Ja sam spreman da razgovaram
sa svim ozbiqnim politi~arima, pogotovo sa krajwim protivnicima.
Voditeq: Simi} Steva iz Velike Obarske ima jedno interesantno
pitawe: Da li bi se gospodin [e{eq prestao baviti politikom kada bi
wegova supruga osnovala protivni~ku partiju?
Dr [e{eq: Molim vas, mojoj supruzi to ne bi smelo da padne na pamet.
Voditeq: Gledalac iz Bijeqine pita: Zbog ~ega se Srbima iz Republike Srpske, koji imaju nove tablice, napla}uje ulaz u SRJ i da li je to
trajna mera Vlade Savezne Republike Jugoslavije?
Dr [e{eq: To su tablice Unije Bosne i Hercegovine? Da.
Postoji jedan propis, kada ulaze vozila stranih dràva, to je na principu reciprociteta, a niko ko ulazi sa tablicama Republike Srpske ne
pla}a ni{ta. Me|utim, ovo su tablice strane dràve Unije Bosne i
895
Hercegovine. Dok se ne potpi{e neki me|unarodni sporazum izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Unije Bosne i Hercegovine u tom smislu, u
smislu postizawa reciprociteta u tretmanu putnika, transporta roba
itd., mora}e da ostane ovaj reìm, jer bi mnogo ve}a opasnost bila da se
dràvnom slu`beniku na grani~nom prelazu prepusti da on svojom voqom
ocewuje kome }e naplatiti a kome ne}e. To bi bio izvor korupcije.
Ovde je jedan konkretan problem ~ije }e re{avawe zavisiti od me|udràvnih odnosa Savezne Republike Jugoslavije i Unije Bosne i Hercegovine. Savezna Republika Jugoslavija èli diplomatske odnose sa Unijom Bosne i Hercegovine, s tim da u tim odnosima Republika Srpska ima
ravnopravnu ulogu kao i Muslimansko-hrvatska federacija. Dakle, mi
uvek vodimo ra~una da se ~vrsto za{tite interesi Republike Srpske, da
Republika Srpska ne bude, na neki na~in, u svemu tome ignorisana. Naravno, mora}e Unija Bosne i Hercegovine da prizna me|unarodno pravni
kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije ako zaista èli diplomatske odnose sa na{om dràvom. To je stav svih politi~kih faktora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ozbiqnih politi~kih faktora.
Voditeq: Gospodine [e{eq, po{to ima puno pitawa, ja vas molim da
odgovori budu malo kra}i.
Gospo|a Kosanovi} iz Bijeqine pita: Da li se vi moète kandidovati za predsednika Republike Srpske? Kaè da }e svi glasati za vas,
ène vi{e nego mu{karci.
Dr [e{eq: Ne mogu se kandidovati za predsednika Republike Srpske jer ja nisam dràvqanin Republike Srpske, nisam nikada bio dràvqanin Bosne i Hercegovine, iako sam ro|en u Bosni i Hercegovini, iako su mi i otac i majka i moji preci stotinama godina unazad sa podru~ja
Hercegovine. Kako se to desilo, ne znam.
Mo`da se to desilo slu~ajno, a mo`da je to neko uradio i namerno u
vreme onih mojih èstokih sukoba sa komunisti~kim reìmom. Znate,
nekada se nisu aùrno vodile kwige dràvqana i najverovatnije da ja nikada nisam ni bio upisan u kwigu dràvqana, pa ni u Sarajevu, gde sam ro|en. Nije mi trebalo uverewe o dràvqanstvu. Li~na karta se vadila na
osnovu izvoda iz mati~ne kwige ro|enih. Izvod iz mati~ne kwige ro|enih je bio kqu~ni dokument. Niko nikada i ni za {ta nije traìo izvod
iz mati~ne kwige dràvqana.
Polovinom 1980. godine izvod iz mati~ne kwige dràvqana uspostavio se kao uslov za va|ewe paso{a. Ja sam tada bio u zatvoru. Po izlasku
iz zatvora preselio sam se u Beograd. Prethodno sam u Sarajevu podneo
zahtev za paso{, u junu mesecu, ali nisam ga dobio. Odmah po izlasku iz
zatvora sam podneo zahtev i nije bilo potrebno uverewe o dràvqanstvu,
ali su me odbili. U jesen te godine sam se preselio u Beograd i u Beogradu sam podneo ponovo zahtev za paso{, ra~unao sam da }u ga ovde lak{e
dobiti. Traìli su mi uverewe o dràvqanstvu.
Ja sam poku{ao to uverewe da izvadim u Sarajevu, ali su ustanovili da
nisam upisan u mati~ne kwige dràvqana u op{tini gde sam ro|en. Slu`beno su poslali zahtev u Trebiwe, gde mi je otac ro|en, ali ni tamo ni896
sam bio upisan u kwige dràvqana. Na osnovu ~iwenice da nigde ranije

nisam bio upisan u kwigu dràvqana, upisan sam u kwigu dràvqana Srbije, u op{tini Zemun, 1986. godine, tako da sam samo dràvqanin Srbije.
Po{to nisam dràvqanin Republike Srpske, ne bih mogao da se kandidujem za neku zna~ajnu politi~ku funkciju u Republici Srpskoj. To je
samo formalni razlog.
Mi }emo imati ovde kandidata za predsednika Republike. Da li }e
to biti samostalno kandidat Srpske radikalne stranke ili }emo se dogovoriti sa jo{ nekom strankom ili strankama o zajedni~kom kandidatu,
to je sada ve} drugo pitawe.
Voditeq: Gospodin Petrovi} iz Ugqevika pita: Da li je gospodin
[e{eq korigovao mi{qewe o @ivku Radi{i}u, po{to ga je jednom nazvao muslimanom i {ta misli o socijalistima u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: Nisam @ivka Radi{i}a nazvao ba{ muslimanom, ali
sam ga napadao u predizbornoj kampawi, ali ne najè{}e, jer mnoge druge sam neuporedivo è{}e napadao.
Znate, @ivko Radi{i} mi je bio politi~ki protivnik, ali nisam
mogao wemu da pripi{em nijednu kriminalnu aferu, nikakav lopovluk.
S druge strane, i kada sam ga napadao, isticao sam pozitivan primer da
su oba wegova sina bili borci u ovom ratu, na prvim borbenim linijama,
{to je veoma zna~ajno.
U sada{wem rukovodstvu Socijalisti~ke partije Republike Srpske
wega najvi{e cenim, i to je ~iwenica, iako smo i daqe ideolo{ki protivnici.
Voditeq: Gledalac iz Sremske Mitrovice pita:. Ho}e li Kosovo
biti prodano kao i Republika Srpska Krajina ili na neki drugi na~in?
Dr [e{eq: Dok postoji ova vlada Srbije, Kosovo ne}e biti prodato, ja to garantujem. Zna~i, ova vlada postoji dok je u stawu da ~uva Kosovo. Mo`da }emo mi uspeti u ekonomiji, a mo`da i ne}emo uspeti. Mo`da
}emo uspeti da re{imo socijalne probleme, a mo`da i ne}emo uspeti,
ali Kosovo moramo sa~uvati. Nema svrhe da ova vlada opstane a da izgubi Kosovo.
Voditeq: Jedan gledalac kaè da niste potpuno dosledni, jer ste nekada govorili da }ete vratiti Kara|or|evi}e i razvaliti Titov grob.
Dr [e{eq: To da }u vratiti Kara|or|evi}e nikada nisam govorio.
[to se ti~e Titovog groba, on je razvaqen. Sru{en je kult li~nosti
Josipa Broza, to je najva`nije. Samo preme{tawe grobova je stvar sanitarne inspekcije, a ne moj posao, kao predsednika Srpske radikalne
stranke, recimo. Ja sam se protiv Tita i wegovog kulta borio kada je to
bilo opasno, kada se zbog toga odlazilo u zatvor, kada su mi kwige zabrawivali, bez posla ostajao, kada sam batine doìvqavao. Sada, kada Tita
najè{}e napadaju oni koji su ga do ju~e od mene branili, to je za mene
zavr{en posao, ja nemam vremena vi{e time da se bavim.
Voditeq: Spaho Sulejman iz Loznice pozdravqa vas i pita: Da li
ste protiv povratka muslimana u Republiku Srpsku?
897
Dr [e{eq: [to se ti~e, eventualno, povratka muslimana u Republiku Srpsku, to je veoma, veoma teàk problem.
Prvo, kako bi se mogli muslimani vratiti ukoliko u wihovim ku}ama ìve srpske izbeglice, gde }e oni? Principijelno, postoji usagla{ena voqa da se vrate sve izbeglice, ali je problem kako realizovati to u
praksi i ko bi to finansirao, ko bi to omogu}io? Mislim da je mnogo boqa varijanta da se ide na postepenu zamenu imovine. To je mnogo boqa varijanta.
Drugo, u Republici Srpskoj ìvi poprili~an broj muslimana koji
nikada i nisu pomi{qali da se isele, koji su ostali da ìve u Republici Srpskoj i da joj budu lojalni. Mislim da muslimana ima i u Bijeqini.
Ima muslimana koji su bili borci Vojske Republike Srpske. Mi wih
prihvatamo kao bra}u, kao najro|enije. Bilo je nekih poku{aja da se neki od wih i na silu oteraju. Se}ate se da se Srpska radikalna stranka tome energi~no suprotstavqala. Neki politi~ki, avanturisti~ki, neki samozvani majori su na tome insistirali, ali mi smo se tome suprotstavqali.
Ali oni koji su oti{li svojom voqom, oni nemaju nameru da se vrate. U najboqim okolnostima, tako i svetska praksa pokazuje, vrati se
maksimalno 30% izbeglica, prognanika. âk ni oni muslimani koji su
oti{li iz Muslimansko-hrvatske federacije, koji su oti{li iz Sarajeva, ne misle da se vrate. Oti{li su u Nema~ku, tamo im se svideo standard i uslovi ìvota, i nogama i rukama kopaju da tamo i ostanu. Mnogi
su oti{li u Kanadu, u Ameriku itd.
Pitawe izbeglica je veoma komplikovano pitawe. Naravno, kada
tretiramo to pitawe, moramo biti krajwe humani i krajwe principijelni. Moramo izbe}i situaciju koja bi dovela do novog rata na podru~ju Bosne i Hercegovine, to je ono {to je najva`nije. Principijelno, ne moèmo re}i zabrawujemo vam povratak, to bi tako|e bilo nehumano. Principijelno, ne moèmo re}i treba sada svi da se vrate. Ali gde da se vrate kada nemaju gde da se vrate. Najgore bi bilo da kaèmo hajde da se vrate, a da srpske izbeglice izbacimo iz stanova i ku}a u koje su se uselili.
Zna~i, to je pitawe koje }e se re{avati u duèm vremenskom periodu.
Mora se pametno i postepeno re{avati, principijelno, tu se mora potpomagati i zamena imovine, a vreme }e u~initi svoje kada se smire strasti, kada se normalizuje situacija. Neki muslimani }e èleti da ìve u
Republici Srpskoj, za{to da ne? Mo`da }e neki Srbi èleti da ìve u
Muslimansko-hrvatskoj federaciji, u {ta li~no sumwam, ali teorijski
se ostavqa i ta mogu}nost.
Voditeq: Praksa }e pokazati.
ôvek iz Bijeqine ~estita vam izbor za potpredsednika Vlade Republike Srbije i pita: Kako prognozirate predstoje}e parlamentarne izbore u Crnoj Gori i Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: U Crnoj Gori, mislim da nijedna politi~ka partija ne}e sama da osvoji apsolutnu ve}inu i bi}e nu`na koalicija posle izbora.
Kakva, vide}emo, zavisi od odnosa snaga. Ube|en sam da }e Srpska radi898
kalna stranka opet biti parlamentarna politi~ka partija i mislim da

}e Narodna skup{tina da se sastoji, otprilike, od {est stranaka, i to od
poslanika Socijalisti~ke narodne partije Momira Bulatovi}a, Demokratske partije socijalista Mila \ukanovi}a, Srpske radikalne stranke, Liberalnog saveza Crne Gore, jedne, a mo`da i obe muslimanske
stranke, i jedne, a mo`da i obe albanske stranke. Ostale stranke nemaju
nikakvih {ansi da budu parlamentarne. Mo`da }e Bojovi}eva Srpska
narodna stranka da se izbori za neki mandat, i to je sve.
U Republici Srpskoj mislim da }e tako|e biti situacija gde nijedna stranka ne}e imati apsolutnu ve}inu. Mislim da }e i daqe naglo da
raste popularnost Srpske radikalne stranke, da }e u Narodnoj skup{tini da se na|e Srpska demokratska stranka, Srpski narodni savez, Dodikova stranka, Socijalisti~ka partija Republike Srpske, i naravno, ono
{to nam OEBS na silu nametne kao poslanike iz Muslimansko-hrvatske
federacije, mada su i pro{li izbori pokazali da naglo slabi interes
muslimana i Hrvata da uop{te u~estvuju u izborima u Republici Srpskoj. Ali postoje neki mehanizmi koji stranke iz Republike Srpske ne
mogu da kontroli{u.
Se}ate se, verovatno, da smo imali ~itav niz primedbi kako je sprovedena izborna procedura, kako su brojani glasa~ki listi}i, kako su dodavani glasovi. Svuda tamo gde nismo mogli da kontroli{emo, mi odmah
sumwamo.
Voditeq: Porodica Pikuli} iz Pofali}a, verovatno ìvi sada u
Bjeqini, pita: Kako bi gospodin [e{eq re{io problem ratnog profiterstva u Republici Srpskoj?
Ina~e, radikali su prvi promovisali tu borbu protiv ratnog profiterstva u Republici Srpskoj.
Dr [e{eq: Prvo, ja se se}am porodice Pikuli} iz Pofali}a i ~ak
sam bio podstanar kod Mi{e Pikuli}a u Pofali}ima kada sam se oènio. Jedna moja ro|aka je udata za jednog drugog Pikuli}a, koja je tako|e
ìvela u Pofali}ima. Taj Mi{o Pikuli}, kod kog sam ìveo, ubijen je
odmah na po~etku rata i mislim da je glavni razlog {to je on ubijen to
{to sam ja bio wegov podstanar. Ubile su ga kom{ije muslimani iz Pofali}a.
Mislim da je u Republici Srpskoj mnogo zakasnila borba protiv
ratnog profiterstva i protiv kriminala uop{te. Jedan kriminalni
trend je postojao, kakav je postojao i u Srbiji i u Crnoj Gori. Rat uvek
dovodi do ja~awa tih trendova kriminala. Mislim da vlast nije bila dovoqno oprezna i da to nije na vreme suzbijala. Ali bilo je i qudi iz vladaju}eg establi{menta koji su ulazili u kriminalne afere.
Kada je izbio rascep i sukob unutar Srpske demokratske stranke,
mnoge stvari su isplivale na povr{inu. One su isplivavale i ranije i
mi srpski radikali smo mnoge afere potencirali, po~ev{i od afere sa
kra|om golfova iz Vogo{}e, pa kra|om aluminujuma u Hercegovini itd.
Ali najvi{e toga se saznalo kada je do{lo do rascepa unutar Srpske demokratske stranke.
899
Jedno krilo je po~elo da optuùje drugo krilo, nekada s pravom, a nekada je bilo i izmi{qawa, tako da sada ~ovek mora da bude ve{t pa da
proceni {ta je zaista optu`ba koja je zasnovana na argumentima, a {ta je
~ista politi~ka propaganda.
Voditeq: Postoji jedno pitawe iz te oblasti: kada }e po~eti borba
protiv kriminala u institucijama u Srbiji?
Dr [e{eq: Po~ela je, i to èstoko. Znate da su mnogi zna~ajni
funkcioneri ve} u zatvoru, kao {to je direktor Duvanske industrije
Ni{ Smiqko Kosti}, Nenad \or|evi}, biv{i direktor Republi~kog
fonda za zdravstveno osigurawe i mnogi drugi. Akcija je krenula i bi}emo nemilosrdni prema svima koji su se ogre{ili o zakon, a pogotovo prema onima koji su eventualno u na{im redovima a ogre{ili su se o zakon.
Prema wima }emo biti najè{}i.
Voditeq: Mitar Boregyija iz Ugqevika pita: Kada }ete do}i na
Ravnu goru da odrìmo parastos poginulim ~etnicima?
Dr [e{eq: Posledwi put smo na Ravnoj gori organizovano bili
1991. godine, a onda je jedan seqak, me{tanin poklonio plac Vuku Dra{kovi}u, koji je na tom placu podigao spomenik generalu Draì Mihailovi}u i to tako {to je prepravio neku Titovu bistu, samo {to je glava
promewena. Ravna gora se pretvorila u va{arsko steci{te i ovo je kontrapropaganda odavawa bilo kakvog pijeteta, parastosa palim borcima.
Ovo {to se de{ava na Ravnoj gori je {enlu~ewe, pijan~ewe, razulareno
pona{awe i sli~no.
Naravno, mi moramo ~uvati uspomenu na sve srpske borce za slobodu,
iz svih ratova, ali to moramo na jedan dostojanstveniji na~in raditi.
Znate, kada se odaje po~ast poginulima, onda je besmisleno da se organizuju pijanke, da se masa razulareno pona{a i sli~no.
Voditeq: Dosta pitawa ima iz Srbije, s obzirom da ste vi funkcioner Srbije, neka nisu ni bitna, ali treba ih postaviti.
Pita vas gledalac iz Badovinaca: Da li je ta~no da su va{i ~etnici sada na Kosovu?
Dr [e{eq: Svi srpski borci za slobodu, od 1991. godine pa naovamo,
nazivaju se srpskim ~etnicima, ko god se borio za slobodu srpskog naroda, skoro bez izuzetka. Mo`da ima neki izuzetak, ja ga jo{ nisam sreo. Svi
oni se smatraju ~etnicima. Dakle, gde god ima srpskih boraca za slobodu,
ima i ~etnika. Tako bih na najuop{teniji na~in odgovorio na to pitawe.
Voditeq: Invalid Moma iz Bijeqine pita: Da li ja kao invalid mogu kupiti zemqu u Zemunu i po kojoj ceni?
Dr [e{eq: U Op{tini Zemun moè svako da kupi plac i da podiè
porodi~nu ku}u. Cena je minimalna u ovim novim naseqima 15 dinara po
kvadratnom metru. [to se vi{e pribliàva centru Zemuna, ta cena je ve}a,
ali u ovom novom nasequ Plavi horizonti, gde ima oko 800 ili 900 placeva sa kompletnom infrastrukturom u neposrednoj blizini, za sada je 100 dinara kvadratni metar. Ali i daqe Op{tina Zemun insistira na ovoj po~etnoj ceni od 15 dinara za kvadratni metar, {to je prakti~no bagatelna cena.
Svaki dinar koji se tu dobije ulaè se neposredno u infrastrukturu.
900
Voditeq: Stevi} Mila iz Bjeqine pita: Kada }e biti vra}en komandir milicije Rankovi} Miodrag, jedini koji je spre~io da srpska policija tu~e majke poginulih boraca koje prodaju cigarete da bi prehranile svoje porodice?
Dr [e{eq: Rankovi} Miodrag je smewen iskqu~ivo iz politi~kih
razloga nakon promene vlasti u Republici Srpskoj. Mislim da je to veoma lo{ postupak Dodikove vlade i Ministarstva unutra{wih poslova
Republike Srpske. Znate, oni su na vlasti i oni to mogu da rade, ali prave krajwe krupne gre{ke.
Mislim da je Miodrag Rankovi} bio jedan od najsposobnijih policijskih oficira i izuzetno ~astan i hrabar ~ovek, sa velikim ratnim zaslugama.
Voditeq: Arsenovi} iz Ugqevika pita: Kakvo je va{e mi{qewe o
vojvodi Mandi iz Ugqevika, on je sada predsednik op{tine tamo?
Dr [e{eq: Najboqe mogu}e mi{qewe imam o wemu. Vojvoda Manda
to jest Mitar Maksimovi} Manda je veliki junak otaybinskog rata, ~ovek koji je u pesmama opevan kao neustra{iv borac, sposoban komandant
i mislim da je dobar predsednik op{tine, a to }e, pre svega, gra|ani
Ugqevika da procewuju na slede}im izborima. Tada }e se videti da li je
on zasluìo wihovo poverewe ili ne. Ali, u svakom slu~aju, to je izuzetno ~astan ~ovek.
Voditeq: Gledalac iz Loznice pita vas kao potpredsednika Vlade:
Za{to Vlada ne obezbedi pra{ak u Srbiji, po{to ga u Loznici nema?
Dr [e{eq: Evo u ~emu je problem. Cenu pra{ka drìmo pod kontrolom. Ukoliko bismo sada podigli cenu pra{ka, statisti~ki pokazateqi
bi pokazali veliki uticaj na rast tro{kova ìvota. To je jedna statisti~ka zabluda, ali jo{ ne moèmo iz we da se iskobeqamo. Sada{we
srpske fabrike deteryenta ne mogu po ovoj ceni rentabilno da proizvode pra{ak, ne mogu da pokriju ni cenu ko{tawa.
Cena uvoznog deteryenta je tri puta skupqa od doma}eg. Uvoznici
kao monopolisti sami zidaju tu cenu. Ono {to bi trebalo da postignemo, to je da ukinemo kontingente, ali, evo, sada obaramo Saveznu vladu,
pa kad ovu oborimo i uspostavimo novu, da dozvolimo pove}awe doma}ih
cena, jer }e one uvek biti mawe od sada{wih uvoznih, a da ukinemo kontingente. Onda moè da uvozi ko god poèli i postoja}e konkurencija
me|u uvoznicima. Ovako, kada imamo monopoliste, oni zidaju cene do mile voqe, ostvaruju ekstraprofit na {tetu naroda.
Voditeq: Posledwe pitawe iz ove grupe pitawa, Mi{ko iz Loznice
vas pita: Kako moète re}i da su svi u vladaju}em aparatu eksperti kada ste do pre par meseci u predizbornoj kampawi iznosili za Milutinovi}a prqav ve{?
Dr [e{eq: Milutinovi} je bio moj protivkandidat u predizbornoj
kampawi i sve {to sam imao o wemu da kaèm rekao sam u predizbornoj
kampawi. Milan Milutinovi} nije ~lan Vlade Srbije. Ja sam govorio o
Vladi Srbije.
Voditeq: Ali predsednik je odredio mandatara.
901
Dr [e{eq: Mandatara je odredila Socijalisti~ka partija, a on je

samo dao formalno predlog, odnosno mandat za sastav Vlade. Znate da
najve}a stranka odre|uje mandatara.
Voditeq: Kako to onda kod nas nije bilo?
Dr [e{eq: Kod vas to nije bilo jer je za mandatara odre|en ~ovek za
koga se pretpostavqalo da moè posti}i skup{tinsku ve}inu. Zna~i,
unapred se ra~unalo na eventualnu podr{ku stranaka iz Muslimanskohrvatske federacije.
Znate, bitna je skup{tinska ve}ina, stvarna ili pretpostavqena.
Onaj mandatar pri ~ijem se odre|ivawu proma{i mogu}nost uspostavqawa stvarne skup{tinske ve}ine, vra}a mandat.
[ta sam mislio time kada sam rekao da imamo eksperte u Vladi?
Svaka stranka koja je vladaju}a, koja u|e u vladu, trudi se da ima najreprezentativniji sastav. Iz Srpske radikalne stranke u Vladu Srbije su
u{li najboqi kadrovi koje smo imali, bilo za ministre, bilo za zamenike ministara, bilo za pomo}nike ministara. To je zaista najkvalitetnije {to mi imamo.
Mislim da je veoma kvalitetan taj sastav i da }e se pokazati kvalitet ministara. Osnovna je pretpostavka da svaka druga stranka isto tako
radi, dakle, najboqe iz svojih redova daje u vladu.
Voditeq: Dr [e{eq, stigla je druga grupa pitawa, ali ja imam jedno
pitawe prije toga. Vi ste malopre spomenuli da ru{ite Saveznu vladu.
Prije dva dana gospodin \ukanovi}, predsednik Crne Gore, na promociji partije u Podgorici je rekao slede}e: Momir Bulatovi} je sklopio
tajni savez sa crvenim vojvodom [e{eqom kako bi sru{io Saveznu vladu, ne zato {to je nezadovoqan wenim ekonomskim i politi~kim potezima ve} da bi jo{ jednom demonstrirao nasiqe nad Crnom Gorom. To je pakleni naum za stvarawe vanrednog stawa u Jugoslaviji. To je gospodin
\ukanovi} rekao prije dve no}i.
Dr [e{eq: Izgleda da se svi trude da sklapaju tajne paktove sa crvenim vojvodom. Izjava je sme{na.
Voditeq: Izjava nije bitna, bitan je va{ odnos prema Crnoj Gori.
Dr [e{eq: Do ju~e je Milo \ukanovi} traìo smenu Radoja Konti}a, a sada kada smo mi krenuli sa wegovom smenom, sada je protiv smene.
Zna~i, problem je u Milu \ukanovi}u.
[to se ti~e Srpske radikalne stranke, glasali smo protiv wegovog
izbora i ve} pet godina smo za wegovu smenu, mo`da i {est godina, a mo`da i vi{e. Neprekidno traìmo wegovu smenu. [ta se tu kod nas promenilo?
Mi }emo biti za smenu svakog predsednika vlade, za obarawe svake
vlade dok mi ne preuzmemo vlast, dok mi ne budemo u sastavu neke vlasti.
Voditeq: Da li ste to rekli \ukanovi}u na Cetiwu kada je ustoli~en?
Dr [e{eq: Naravno, ja sam javno izjavio na crnogorskoj televiziji i
tamo na Cetiwu da sam do{ao kao politi~ki protivnik. Do{ao sam prvo
902
zato {to sam tolerantan ~ovek, {to sam konstruktivan politi~ar, {to
nisam ~ovek mr`we. I sa onima sa kojima sam bio u najteèm politi~kom
sukobu, u najteìm okr{ajima, spreman sam da razgovaram. Drugo, posebno
mi je bilo stalo da onako trijumfalno do|em na Cetiwe, jer sam 1994. godine na protivustavan na~in proteran iz Crne Gore, nosili su me policajci na rukama kroz srpsku Boku. Zatim, dve godine mi je zabrawivan ulazak
u Crnu Goru. To je bio toliki izazov da sam jednostavno morao da odem, nisam mogao odoleti i dobio veliki aplauz na Cetiwu, doìveo ovacije.
Voditeq: Da, ali i zbog istorije vaqa do}i na Cetiwe.
Opet idemo sa pitawima gledalaca, s obzirom da je veliki interes.
Stevanovi} @ika iz Liti~kog [ora pita: [ta mislite o Milu \ukanovi}u i Momiru Bulatovi}u? Ve} ste otprilike rekli za Mila \ukanovi}a, samo jo{ recite za Momira Bulatovi}a.
Dr [e{eq: Meni je veoma drago {to je do{lo do raspada Demokratske partije socijalista, {to se bukvalno raspao reìm u Crnoj Gori.
Kao opozicionar ni{ta lep{e nisam mogao da poèlim. Me|utim, pretila je opasnost u januaru mesecu da do|e do krvavih sukoba i obra~una,
do pogibije qudi. Do krvavih sukoba je i do{lo. Mi radikali smo reagovali vrlo trezveno, smireno, i doprineli smo da se strasti sti{aju i da
stvari krenu ka nekom pametnom i demokratskom na~inu razre{avawa
krize kroz vanredne parlamentarne izbore.
Mi smo odmah rekli, idemo na vanredne parlamentarne izbore da se
vidi kakav je odnos snaga, a ne da qudi krvare u uli~nim sukobima.
I Momir Bulatovi} mi je politi~ki protivnik. Podràli smo ga
pro{le godine na predsedni~kim izborima, jer nam je wegova programska orijentacija izgledala blià nego programska orijentacija Mila
\ukanovi}a. To je jedini razlog.
Voditeq: Gledalac iz Ma~ve pita: [ta gospodin [e{eq misli o
koaliciji DodikMilo \ukanovi}?
Dr [e{eq: Mnogo se vi{e va{a televizija izgleda gleda u Ma~vi
nego u Semberiji.
Ne znam da li postoji neka koalicija izme|u Milorada Dodika i
Mila \ukanovi}a. Ne verujem da je tu na delu koalicija. Verovatno je uspostavqen neki oblik saradwe. Koji oblik ne znam. Koliko je to politi~ka ideolo{ka a koliko samo ekonomska saradwa, ni to ne znam, ali
mislim da se oni do kraja nisu ni izjasnili o tim oblicima saradwe. Ne
verujem da bi Dodik da bitno iskora~i u odnosu na stav Socijalisti~ke
partije Republike Srpske u pogledu tog pitawa. Kakva }e biti perspektiva wihovih odnosa, to }emo videti. To }e zavisiti od izbornih rezultata i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj.
Voditeq: Jedan gledalac iz Sremske Mitrovice, ina~e izbeglica iz
Trpiwe, pita: [ta }e gospodin [e{eq uraditi sa Radetom Leskovcem,
po{to je sada gospodin Leskovac u Vukovaru kao ratni profiter i sara|uje sa usta{ama?
Dr [e{eq: To je jadna i tragi~na sudbina. On se li~no obogatio nakon napu{tawa Srpske radikalne stranke i otpo~iwawa sukoba sa srp903
skim radikalima, po nalogu nekih politi~kih mo}nika, kako bi se nama

zagor~ao ìvot u Republici Srpskoj Krajini. On se prodao. Ali nema
tog bogatstva za koje se vredi prodati.
Drugo, kada ~ovek jednom po~ne da se prodaje, onda tome nema kraja.
Prvo se on prodao nekim srpskim politi~arima, nekim srpskim strankama, pa se posle prodao Hrvatima. Sada wima sluì i u~estvuje u wihovim propagandnim naporima bedna pozicija. Mislim da je boqe umreti
nego ìveti takvim ìvotom kakvim ìvi Rade Leskovac.
Voditeq: Mi}o iz êngi}a ima jedno interesantno pitawe: Za{to se
ne uhapsi Rugova, kada su se nekada mogli hapsiti [e{eq i Dra{kovi}?
Dr [e{eq: Ja mislim da ne bi bilo pametno da se hapsi Rugova. Mislim da treba da se hapse samo oni kod kojih se na|e oru`je, koji pucaju, a
za verbalne delikte ne bih nikoga hapsio, zato {to i sam imam negativno iskustvo sa progonom verbalnih delinkvenata. Vi{e puta sam bio u
zatvoru kao politi~ki protivnik reìma. Nikada nikoga ne bih uhapsio
za ono {to on kaè, pogotovo {to kaè kao politi~ar, ali bih hapsio
sve one koji se sa oru`jem u ruci dignu protiv ustavnog poretka, koji
sprovode teroristi~ke akcije.
Voditeq: Ali on je ideolog tog pokreta.
Dr [e{eq: Znate, jedno je biti ideolog, a drugo je li~no u~estvovati u teroristi~kim akcijama. Ne moèmo suditi ideologijama. Ideologijama sude samo komunisti~ki ili fa{isti~ki reìmi.
Voditeq: Generali, gospodine [e{eq, ne nose oru`je, ali komanduju.
Dr [e{eq: Ali ne moète za wega re}i da je general. Nije svaki
ideolog general. General je onaj koji uzme sabqu i obu~e uniformu i komanduje. Mo`da je on zaista general, ali se drì u tajnosti i ne moèmo
jo{ to da dokaèmo.
Voditeq: Nekoliko pitawa se odnosi na reìm odnosa SrbijaRepublika Srpska. S obzirom da ste potpredsednik Vlade, evo jednog pitawa:
dokle }e vaìti crveni paso{i iz Srbije za ove na{e gra|ane?
Dr [e{eq: Tu je tako|e te{ka situacija za Republiku Srpsku. Ti crveni paso{i ne}e jo{ dugo vaìti, a Republika Srpska je prinu|ena da
prihvati jedinstveni paso{ Unije Bosne i Hercegovine, s tim {to je i
tu do{lo do izvesne revizije Dejtonskog sporazuma. Onako kako je predvi|eno u Dejtonskom sporazumu, ne sprovodi se u praksi. Trebalo je da bude mnogo nagla{enija razlika u paso{ima gra|ana Republike Srpske i
paso{ima gra|ana Muslimansko-hrvatske federacije. Sada se ide na ve}i stepen unifikacije, bar koliko sam ja informisan.
Voditeq: Da li }e gra|ani Republike Srpske po osnovu dvojnog dràvqanstva mo}i imati paso{e Jugoslavije?
Dr [e{eq: Ne}e imati ovaj crveni paso{ nego ovaj novi, plavi paso{, radikalski.
Voditeq: Imamo jedno pitawe gospodina Trakilovi}a: Po{to se
govori da }e se vozilima napla}ivati ulaz u Srbiju, {ta ako Republika
Srpska po~ne napla}ivati ulaz vozilima sa jugoslovenskim tablicama?
904
Dr [e{eq: Mora}e biti prisutan princip reciprociteta. Dakle,

kako se na podru~ju Bosne i Hercegovine kao Unije, Unije sa dva entiteta, budu tretirala vozila iz Savezne Republike Jugoslavije, takav }e biti tretman vozila sa tablicama Unije na podru~ju Savezne Republike Jugoslavije. Mislim da brza ratifikacija ovog sporazuma o dvojnom dràvqanstvu, da pruà uslove da se tu stvari na druga~iji na~in reguli{u.
Li~no sam ube|en da je u interesu ne samo Srba iz Republike Srpske
nego i muslimana iz Muslimansko-hrvatske federacije da bude {to liberalniji reìm saobra}aja na Drini. Jer i Muslimansko-hrvatska federacija je i te kako zainteresovana za {to boqe ekonomske odnose sa
Saveznom Republikom Jugoslavijom. Mislim da su neki aran`mani tu i
postignuti. Recimo, mi tu imamo interesa za gra|evinskim èlezom iz
Zenice, a Muslimansko-hrvatska federacija ima interesa za ~eli~nim
plo~ama koje se proizvode u Smederevu. Zatim, mi se pojavqujemo kao veliki izvoznici hrane i mnogo smo konkurentniji od drugih zemaqa na trì{tu Muslimansko-hrvatske federacije. Pretpostavqam da }e i oni
imati neku adekvatnu robu. Mi se zalaèmo za maksimalnu ekonomsku saradwu sa svima.
Voditeq: Mi{o iz Bijeqine daje jedan komentar. On smatra da ste
ve~eras nedovoqno uvjerqivi i ubjedqivi, s obzirom na ovu koaliciju sa
Milo{evi}em.
Dr [e{eq: Ja mislim da sam veoma ubedqiv i uverqiv, a pogotovo je
svoju vrednost pokazao referendum, kao prvo na{e zajedni~ko delo. Na
Milo{evi}evu inicijativu Vlada Srbije je jednoglasno donela odluku
da se predloì Narodnoj skup{tini raspisivawe referenduma. Svima
je sada jasno koliko je taj referendum i referendumsko odlu~no ne gra|ana Srbije u~vrstilo na{u politi~ku poziciju u me|unarodnim odnosima. To pokazuju i postupci ova dva ameri~ka emisara.
Videli ste koliko je u wihovom nastupu promewen kurs. Ja se nadam
da }e to biti i zna~ajna promena trenda ameri~ke politike prema srpskom narodu uop{te, ali ostaje da vidimo. Znate, dosta su nas zmije ujedale u prethodnom periodu, pa i na svakog gu{tera reagujemo nekim odbrambenim gardom. Ali ove stvari sada govore da se ne{to mewa, a koliko i kako vide}emo.
Voditeq: Neka pitawa nisu ni postavqana jer su se ponavqala, nemojte misliti da sam nekog presko~io.
Dr [e{eq: Da nas cenzuri{ete ne}ete vi. Malo ste nas cenzurisali 1996. godine u predizbornoj kampawi, da li se se}ate? Bili ste glavni {ef Srpske Televizije. Da li se se}ate vi tog vremena? Imali smo
oko 40 mitinga u Republici Srpskoj, a samo sa 2 mitinga ste na Televiziji Republike Srpske dali izve{taj.
Voditeq: Niste nas pla}ali.
Dr [e{eq: To se ne pla}a, to je stvar profesionalnog informisawa.
Voditeq: Dobro, {alim se.
Dr [e{eq: Zna~i, oni koji su bili neprekidno na va{im talasima,
pla}ali su Vas?
905
Voditeq: Mi smo, gospodine potpredsedni~e Vlade, podràvali sve

patriotske stranke i vi ste uvek bili tu u povla{}enom poloàju.
Dr [e{eq: U povla{}enom poloàju? Kako onda sa 40 mitinga samo
dva izve{taja na televiziji ako smo bili u povla{}enom poloàju? Nismo ba{ bili u povla{}enom poloàju.
Voditeq: Pitawe svih pitawa, po mom mi{qewu, to je moja teza u
svim ovim razgovorima sa uglednim gostima, i na Palama i ovde, je nacionalno pitawe. Vi ste vrlo kompetentan ~ovek da date saèt odgovor na
ovo pitawe: koliko je raspad Jugoslavije, koja je bila ideolo{ka dràva,
koja je spajala nespojivo, koja je doprinela da se re{e neka nacionalna
pitawa wenih naroda koji su ìveli u woj, povoqno re{io to nacionalno pitawe za Srbe?
Dr [e{eq: Do raspada Jugoslavije je moralo da do|e. Problem je
{to ga mi Srbi nismo spremno do~ekali, {to nismo bili spremni za raspad Jugoslavije. @iveli smo jo{ u nekim zabludama i iluzijama. Naravo,
kako ko, ali ve}ina je ìvela u tim iluzijama.
I Slovenci i Hrvati su se, otkada je formirana prva jugoslovenska dràva, neprekidno spremali za otcepqewe i sve ~inili {to su mogli u tom pravcu. Naravno, kada se ne{to u istoriji desi, ne vredi àqewe, desilo se. Sada izvla~imo pouke da nam se ne ponovi ono {to je
bilo lo{e.
Voditeq: Kako gledate na odnos sveta prema srpskom nacionalnom
pitawu?
Dr [e{eq: Zapadne sile imaju veoma negativan odnos prema srpskom narodu i potpomaù sve srpske neprijateqe. U o~ima tih zapadnih
sila mi Srbi smo tradicionalni ruski saveznici na Balkanu i zbog toga mi danas stradamo. Zbog toga se zapadne sile trude da Srbiju svedu na
{to mawu teritoriju.
Voditeq: Ima jedna poznata teza radikala, o woj smo govorili, a ~ini
mi se da ona otprilike glasi: Gde su srpske zemqe, tu su srpski radikali.
Poznate su one va{e granice. Pretpostavqam da niste odustali od toga?
Dr [e{eq: Ne, nikada ne}emo odustati od zapadne srpske granice na
liniji KarlobagOgulinKarlovacVirovitica i sigurno }emo ih jednoga dana ponovo realizovati. Bili smo na domaku tih granica, u ratu
smo pobedili, poraèni smo za pregovara~kim stolom, ali ni~ija nije do
zore dogorela. Francuzi su ~ekali 47 godina da povrate Alzas i Loren,
to~ak istorije se ubrzava i mnogo brè }emo mi povratiti ono {to je na{e, {to je pod hrvatskom okupacijom.
Voditeq: U kontekstu nacionalnog pitawa, kako gledate na taj institucionalni odnos matice prema Srbima van matice? U pogledu institucija to je re{eno kroz Ministarstvo za odnose sa Srbima van Srbije,
~ini mi se da je sada va{ ~ovek ministar. Moè li ta institucionalna
veza da bude malo razvijenija?
Dr [e{eq: Trudi}emo se da bude maksimalno razvijena i da re{avamo, pre svega, probleme izbeglica, ali i problem veze matice sa susednim srpskim zemqama i matice sa dijasporom.
906
Voditeq: Jo{ jedno pitawe iz ovoga konteksta: koliko ovi na{i

unutra{wi nesporazumi, koji su mo`da i sudbina ili nisu, a posebno u
Republici Srpskoj, znate da je do{lo do raspada nekih vrednosti, qudi
i saradnika, koliko te srpske nesloge uti~u na globalno re{avawe srpskog nacionalnog pitawa?
Dr [e{eq: To {to se desilo u Srpskoj demokratskoj stranci, i wen
raspad i podela u najuèm rukovodstvu, desilo se zbog delovawa dva faktora. Prvo, zbog unutra{wih slabosti u Srpskoj demokratskoj stranci,
koje se sada moraju preispitivati. Zna~i, stvarano je pogodno tlo za raspad. Drugo, ume{ao se strani faktor i potpirivao te unutra{we slabosti, sukobe, netrpeqivosti, sujete i sli~no. Mislim da su mnogo izgubili i jedni i drugi akteri raspada.
Videli ste {ta se nedavno desilo Biqani Plav{i} u Be~u. To se nimalo slu~ajno nije desilo.
Voditeq: Najvi{e je izgubio narod.
Dr [e{eq: Narod je najvi{e izgubio. Izgubila je Republika Srpska. Da je ostalo jedinstveno rukovodstvo Srpske demokratske stranke,
da je ostala jedinstvena ta stranka, koja je do ju~e bila vladaju}a, ne bi
se ovo desilo {to se danas de{ava na Palama, da SFOR jednostavno pretresa vladine institucije, da ~ini {ta mu je voqa i sli~no.
Sve ovo {to naknadno zapadne sile ~ine, revidiraju}i Dejtonski
sporazum, poja~avaju}i stepen okupacije, mogu da ~ine zato {to su srpski
politi~ari tragi~no podeqeni, {to je me|u wima nikla mr`wa, {to ta
mr`wa i daqe buja i {to su Srbi spremni iz inata ~ak i sami sebi veliku {tetu da nanesu, misle}i da pakoste politi~kom protivniku.
Voditeq: Moje posledwe pitawe: mislite li da }e formirawe Republike Srpske kao prve nacionalne dràve sa ove strane Drine doprineti ukupnom re{avawu srpskog nacionalnog pitawa?
Dr [e{eq: Ta ~iwenica ima izvanredan zna~aj. Nismo uspeli da sa~uvamo ba{ sve srpske teritorije na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine, ali sa~uvali smo polovinu teritorije. Kqu~no je pitawe da li smo
je definitivno sa~uvali. Preti i daqe opasnost da to izgubimo. Ako ne
budemo pametni, moèmo da izgubimo sve. Moramo biti krajwe pametni,
promi{qeni i moramo poku{ati ponovo da gradimo mostove me|u srpskim strankama, sa svima onima koji èle te mostove.
Voditeq: Gospodine [e{eq, ja nemam vi{e pitawa. Odgovorili ste
na pitawa gledalaca. Da li èlite jo{ ne{to da kaète za kraj?
Dr [e{eq: Ovo je moj prvi dolazak u va{ studio, nadam se da ne}e
biti posledwi.
Voditeq: Hvala vam puno i o~ekujem da budete gost u emisiji na Palama.
Dr [e{eq: Sa velikim zadovoqstvom.
Voditeq: Po{tovani gledaoci, ve~eras je gost bio dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i aktuelni potpredsednik
Vlade Republike Srbije. Hvala na pa`wi i do vi|ewa.
907
XLIII
DO DEVIZA KROZ PROCES PRIVATIZACIJE
TV Ba~ki Petrovac, 15. maj 1998. godine
Voditeq: Gospodine potpredsedni~e Vlade Republike Srbije, dr [e{eq, dobro do{li u emisiju, u na{u sredinu. Nalazimo se u televiziji koja je na neki na~in privatna. Mi program emitujemo na slova~kom jeziku,
ali, kada je to potrebno, i na srpskom, naravno. Pa, eto, dobro nam do{li.
Nadamo se da ste nam doneli lepe stvari, da }ete nam pri~ati lepe
stvari, a mi }emo isto tako pitati stvari koje nas interesuju, koje su interesantne za ovu sredinu. Nalazimo se u sredini koja je uglavnom poqoprivredna sredina, u kojoj se poqoprivreda oslawa s jedne strane na zemqu, a s druge strane na preradu tih svojih produkata.
Mi se ponekad pravimo va`ni {to smo zatvorili krug od brazde, pa
do ~vrste valute. Uglavnom se radi o proizvodima koji se u velikoj meri
izvoze. Na primer, hmeq, sirkova slama, sirkove metle itd. Molim vas,
{ta nam moète lepo ve~eras re}i?
Dr [e{eq: Ne znam da li }e to biti lepo {to }u vam ve~eras re}i,
ali i Vlada Srbije, a i Srpska radikalna stranka kao jedan od koalicionih partnera u Vladi narodnog jedinstva, trude se i poku{avaju da stvore boqe uslove za poqoprivrednu proizvodwu u celoj Srbiji, pogotovu
na severu Srbije, u Vojvodini, gde su uslovi za poqoprivredu najboqi.
Naravno, ograni~eni smo ~itavim nizom faktora koji nam onemogu}avaju da postignemo sve ono {to bismo èleli, ali postoje neke stvari
koje moèmo sami da ispravimo, koje su do sada imale negativne efekte
pre svega na saveznom nivou.
Sada je u proceduri obarawe Savezne vlade i mislim da }e novi sastav vlade biti ne{to hrabriji u sprovo|ewu izvesnih reformi. Ono za
{ta se mi zalaèmo neprekidno i za {ta }emo se dosledno boriti do kraja, to je ukidawe izvozno-uvoznih dozvola, kontingenata, liberalizacija
u sferi poqoprivrednih proizvoda i ukidawe monopola u sferi otkupa.
Mislim da je to kqu~ni problem koji danas ugroàva poqoprivrednu
proizvodwu u celoj Srbiji.
Drugo, mi smo svesni te{ko}a sa kojima se susre}u poqoprivrednici, ali u uslovima duboke ekonomske krize i socijalne bede prinu|eni
smo da zadrìmo niske cene osnovnih prehrambenih proizvoda: bra{na,
odnosno hleba, uqa, {e}era, mleka i dr. Doneli smo odluku danas na sednici Vlade Srbije, to je pro{lo, objavili smo pre nekoliko dana da pripremamo odluku o subvencionisawu proizvodwe ovih poqoprivrednih
proizvoda koji spadaju u domen osnovne prehrane. Nije to dobar metod,
ali sada ne moèmo neki drugi da upotrebimo, jer bra{no mora biti jeftino, hleb mora biti jeftin, mleko mora biti jeftino, uqe mora biti
jeftino. Ali idemo i na to da do daqweg ne dièmo cenu nafte.
Danas je izvr{ena korekcija cena benzina. Benzin je poskupeo za jedan dinar i taj dinar je raspore|en za izgradwu puteva i za socijalne potrebe. Ali nafta ne}e poskupeti. Ne damo da poskupi nafta.
908
Takav smo stav ~vrsto zauzeli pre svega zbog poqoprivrede. Jer dolazi sezona ètve, pa opet jesewe setve. Dobro bi bilo do kraja godine da istrajemo na sada{woj ceni nafte i drugih naftnih derivata, osim benzina.
Nije poqoprivreda jedini razlog {to nastojimo da zadrìmo sada{wu cenu nafte, nego i gradski, me|ugradski i prigradski prevoz, transport svih roba... Jer konkretno, taj transport se koristi naftom. Benzin se koristi skoro iskqu~ivo prevoznim sredstvima u privatnim automobilima, tako da tu postoji jedna varijanta, jedna rezerva koju sada
poku{avamo iskoristiti, kako bismo pokrili gubitke koje o~igledno
imamo, a odràvaju}i ve{ta~ki nisku cenu osnovnih poqoprivrednih
proizvoda i obaraju}i stopu doprinosa i poreza na plate.
Vi ste verovatno informisani, danas je Vlada i tu uredbu donela,
odnosno usvojila definitivno Predlog zakona sa kojim se ide na sednicu Narodne skup{tine. Sednica Narodne skup{tine je zakazana za 26.
maj. Prose~na stopa doprinosa, odnosno stopa doprinosa i poreza na
prose~nu platu sa 124% pada sada na 98%. To je smawivawe za 26%. Ja mislim da je mnogo vremena pro{lo od posledweg obarawa stope poreza i
doprinosa na plate. Mislim da posle Drugog svetskog rata to nismo ni
imali i da je to veliki pomak u odnosu na dosada{we stawe, da je to rezultat kojim se Vlada zaista moè pohvaliti.
[ta to sada konkretno zna~i u proizvodwi? To zna~i da svaka firma moè komotno za 13% svojim radnicima da podigne platu. Od tih 26,
13% moè da ide na pove}awe plate, onda opet 13% ide dràvi, ili moè da zaposli nove radnike u tom iznosu koji u{tedi, ili moè da taj novac uloì u ne{to drugo.
To bi mo`da bila lepa vest, ali nikada lepe vesti same po sebi ne
dolaze. Znate, uvek imate jednu lepu, pa jednu gorku. Ru`na je ova vest da
je benzin poskupeo za jedan dinar, ali to je bilo nu`no. Jer kada negde
smawujete doprinose i poreze, morate odmah traìti varijantu da to nadoknadite.
Ono {to gubite na jednoj taksi, na jednom porezu, na jednom doprinosu, morate negde drugo nadoknaditi. Mi smo, zapravo, i{li sada na neko
uravnoteèwe poreskih obaveza. Oni koji vi{e tro{e benzin, zna~i
imaju ne{to vi{e novca, pa mogu i vi{e da plate dràvi.
Voditeq: Koriste oni benzin i u poqoprivredi, ali nema veze, malo se u}ari.
Dr [e{eq: Dobro, malo se koristi benzin u poqoprivredi. Uglavnom se koristi nafta, a sada tu cenu nafte ~uvamo, ~vrsto je drìmo pod
kontrolom.
Voditeq: Dobro, to bi bilo dobro, jer za sada, recimo, na{i barem
tvrde da ne mogu da dobiju ni litar nafte ako je unapred nisu platili, a
cene ostalih energenata idu daqe.
Dr [e{eq: Samo se diè cena benzina ovom odlukom, a naftu sigurno ne}emo dirati. Ako neko ~uva naftu i ne}e da je isporu~i, to ~ini iz
{pekulativnih razloga, mo`da o~ekuju}i pove}awe cena. Ali mi smo tu
~vrst stav zauzeli.
909
Voditeq: Da li u sistemu postoji na~in da se to spre~i?

Dr [e{eq: Postoji samo jedan lek potpuna liberalizacija cena.
Ali u sada{woj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi mi ne smemo i}i na
liberalizaciju. Nama ni spoqni zid sankcija jo{ nije ukinut. Mi moramo duè vreme dràti pod kontrolom osnovne cene.
Doneli smo danas odluku da se sa sistema kontrole skine neka roba,
ali to je tehni~ka roba koja ne uti~e direktno na porast tro{kova ìvota, tako da smo to mogli da uradimo. Ali osnovna roba koja uti~e na
ìvotni standard gra|ana mora neko vreme ostati pod kontrolom. To je
sada nu`da.
Voditeq: Vidite, imam tu niz pitawa, budite dobri, mora}u da ih
prevedem. Uglavnom ste ve} odgovorili. Pitawe: {ta gospodin misli o
ukupnoj politici koja je seqaka dovela na prosja~ki {tap, koji samo trpi?
Dr [e{eq: Seqak je pola veka bio `rtva i reìma i jedne lo{e politike. Sada treba da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da oporavimo seqaka, da mu stvorimo uslove da on ostvari akumulaciju. Sad seqak radi
bez ikakve akumulacije.
Voditeq: Evo, seqak iz Pivnica. Pivnice su poznate po proizvodwi
stoke, mesa. Iz Petrovca pitawe: kada }e dràva da podigne standard
gra|ana i seqaka, kada }e se po~eti popravqati?
Dr [e{eq: Ve} smo po~eli ne{to da radimo. Ja se najvi{e bojim
preteranih o~ekivawa. Bojim se o~ekivawa da smo u stawu preko no}i da
kvalitativno promenimo ìvot u Srbiji. To, jednostavno, nije mogu}e.
Ali idemo malo po malo i mislim da je va`no da idemo u dobrom pravcu.
Ovo obarawe stope doprinosa i poreza na plate govori da smo tako krenuli. Narod }e da odlu~uje koliko smo u tome uspe{ni, koliko ne. Mi
opet idemo pred sud naroda.
Slede}i izbori su za nas sud naroda. Ako budemo uspe{ni, ako narod
oseti odre|eno poboq{awe, ukaza}e nam ponovo poverewe. Ako ne budemo uspe{ni, narod }e traìti nekog drugog kome }e ukazati poverewe.
Voditeq: Recimo, penzioneri iz Novog Sada. Interesantno je ovo
pitawe: dokle }e penzionerima da obustavqaju penzije na ra~un nekih komunalnih preduze}a? Kaù: mi smo ve} jednom pla}ali porez na te na{e
penzije.
Dr [e{eq: Ja ne znam kako obustavqaju penzije na ra~un komunalnih
preduze}a.
Voditeq: Ne znam, mo`da to nije ta~no. Mo`da ga ja nisam ~ak ni dobro preveo. Ali kaù za ra~un komunalnih preuze}a, Gradske ~isto}e.
Dr [e{eq: To prvi put ~ujem, moram priznati. Na{e penzije kasne
oko dva, dva i po meseca. Zemqoradni~ke penzije kasne sedam meseci.
De~ji dodaci kasne godinu dana. [ta je sada na{ prvi ciq?
Na{ prvi ciq je da u toku ove godine obezbedimo isplatu 12 penzija,
12 de~jih dodataka, minimum. To je na{ ciq za ovu godinu. Ako krenemo
ozbiqnije u proces privatizacije i ako Kontakt grupa odustane od ovih
novih sankcija, zabrane investicija u na{u zemqu, mi planiramo da pro910
damo jedan ve}i broj fabrika, da do|emo do sveèg novca, a da taj novac
onda iskoristimo da re{imo ove zaostale dràvne obaveze: i penzije, i
de~je dodatke, i staru deviznu {tedwu, i sve ono {to dràva kad-tad mora da isplati svojim gra|anima.
Voditeq: Ako se slaète, postavio bih pitawe koje smo, na neki na~in, pripremili mi. Radi se o bankama, o bankarskom sistemu. Bilo je o
tome govora, recimo, da kamata za pro{lu 1997. godinu bude na mese~nom
nivou oko 8%. Na godi{wem nivou to zna~i oko 150%.
Inflacija se iskazuje 10%. Zna~i, gre{ke su velike u ne~emu drugom, mo`da, ali su vrlo osetqive, jer prilikom uzimawa kredita, banke
se pravdaju da su kamate velike zato {to neki ne vra}aju kredite. Neki
~ak ne vra}aju ni kamatu na kredite. Da li postoji na~in da se dovede u
red ~itav bankarski sistem i da li to zna~i da dràva dobro funkconi{e ako banke ne funkcioni{u dobro?
Dr [e{eq: Naàlost, mi jo{ nemamo bankarski sistem. Sve dok su
banke u dru{tvenoj svojini, one nisu banke u pravom smislu re~i. Banke
imaju smisla samo ako su privatne banke, samo ako posluju po trì{nim
principima. Kada bismo mi uspeli da privatizujemo bankarski sistem,
onda bi kamatna stopa veoma brzo padala, onda bi se banke otimale koja
bi na{la privrednog subjekta kome }e dati kredit, da pozajmi pare, a da
se pare vra}aju uz kamatu.
Imamo sasvim nakaradnu situaciju. Ali {ta to daqe podrazumeva?
Besmisleno je kad banka daje kredit firmi u dru{tvenom sektoru. To je
besmisleno. To je kao kada vi iz jednog yepa prebacite novac u drugi yep.
A {upaq, ne znate koji vam je {upqi. Zna~i, papirima sve zatvarate, a
novac propada. [ta je potrebno na{em bankarskom sistemu? Prvo, da
imamo savremene moderne banke u privatnoj svojini, koje }e zavisiti od
uslova na trì{tu.
Potrebno je do kraja da izvr{imo privatizaciju u privredi i da samo privatnici mogu da uzimaju kredite, a da krediti budu hipotekarni.
Svaki privatnik svojom imovinom garantuje uredno vra}awe kredita.
Samo na taj na~in moèmo da ozdravimo bankarski sistem. Setite se
1994. godine, kada je uveden novi dinar. Iz primarne emisije milijarda
novih dinara je bila uloèna u kreditnu politiku, u kreditirawe dru{tvenih firmi. Ta milijarda dinara nije vra}ena. Na tome je odmah pao
novi dinar.
Voditeq: Jo{ uvek pada.
Dr [e{eq: Pa, jo{ uvek pada, ali ne tom brzinom. Evo, otkako je izvr{ena devalvacija drìmo pod kontrolom dinar. Dinar }e ostati na
ovom kursu sve dok ne po~ne Narodna banka da do{tampava novac. Mi se
trudimo da do novog do{tampavawa novca ne do|e.
Voditeq: Da li Vlada drì situaciju u rukama da do toga ne do|e, da
se, recimo, ne investira u te {upqe yepove?
Dr [e{eq: Do sada drì. Ali uvek postoje oni koji vuku za rukav i
traè pare. Mi ne{to para damo, za neke potrebe, za ne{to {to je nepodno{qivo te{ko, {to treba na neki na~in odràti u ìvotu. Imamo ~i911
tav niz firmi, recimo, ovi isporu~ioci gasa prodaju gas ispod cene. Jeftinije se gas prodaje u na{oj zemqi nego {to ga kupujemo u Rusiji, i to za
desetak para po kubnom metru.
Sada dràva razmi{qa, ako naglo dignemo cenu gasa, moèmo komotno zatvoriti neke fabrike ~iji je to osnovni energent. [ta to podrazumeva? Onda bi ogroman broj radnika oti{ao na ulicu, ne bi imao od ~ega da
ìvi. Mi sada ve{ta~ki drìmo pod kontrolom i tu cenu gasa. Namerno
ga prodajemo ispod cene ne bi li koliko-toliko zadràli tu proizvodwu.
Voditeq: Ali oko cena se pojavi problem.
Dr [e{eq: Ja se sa tim slaèm, ali da bismo sve to ispravili, mi moramo imati veliku koli~inu sveèg novca. Pro{le godine Srbija je imala
milijardu i pet stotina miliona maraka sveèg novca. Jedan deo od tog novca je oti{ao u penzijski fond, a jedan deo novca je oti{ao u ove kredite.
[ta se onda desilo? Jedna tre}ina firmi nije u stawu da vrati kredite. U pitawu su dru{tvene firme. Kada do|ete u takvu situaciju, onda
se postavqa pitawe da li kod nas uop{te postoji kreditna politika. [ta
to zna~i dati ne{to na zajam, a onda taj kome ste dali zajam ne vra}a?
Nekad treba produìti rok. Ja sam uvek za to da se rok produì dobrim, uspe{nim, perspektivnim firmama, pogotovo onima koji imaju ne{to duì ciklus proizvodwe od onoga na koji su ra~unali qudi koji su
raspolagali novcem iz Fonda za razvoj. Me|utim, imate firmi koje nikada nisu u stawu da to vrate, koje su pojele supstancu.
îm su do{li do tog novca, podelili su plate, plate su nekada zaostajale po tri meseca, nekada po {est meseci, nisu ni{ta uloìli u proizvodwu i opet su u istoj situaciji u kojoj su bile. Ako mi ubrzamo proces
privatizacije i ako idemo prvo na privatizaciju onih fabrika koje imaju pro|u na svetskom trì{tu, za koje se mogu na}i investitori, i iz toga
izvu~emo ozbiqnu koli~inu novca, onda }emo imati za sve druge potrebe.
Voditeq: Na{i penzioneri, a i ja sam jedan od wih, kaù: dok gospodin [e{eq nije postao ~lan Vlade, obe}avao je da }e najpre da re{i situaciju penzionera.
Dr [e{eq: Ja sam zadrào to obe}awe.
Voditeq: Zna~i, zadràli ste to obe}awe.
Dr [e{eq: Naravno. Grozni~avo radimo na re{avawu tog problema.
Uspeli smo, moram priznati te{kom mukom, ali smo uspeli da izmirujemo redovno pristigle penzijske obaveze. Rekao sam na po~etku emisije
ciq nam je da ove godine bude sigurno 12 penzija. Sutra po~iwe isplata
drugog dela za februar. Novac je obezbe|en. Ali svaki put sa te{kom mukom. Nikad ga nema u Fondu dovoqno.
Voditeq: Svi se mi pla{imo za to.
Dr [e{eq: Znate za{to? Zato {to veliki broj firmi ne upla}uje
penzijsko i zdravstveno osigurawe.
Voditeq: Zar nije Vlada u stawu da na|e na~in, da primora?
Dr [e{eq: Da tu~emo direktore, ne vredi. Ne vredi, nema para.
Voditeq: êkajte, imate jednu drugu stvar. Recimo, imate bogatih direktora, siroma{nih firmi. Da li je Vlada spremna da se sa tim suo~i?
912
Dr [e{eq: Spremni smo da u|emo maksimalno u borbu protiv kriminala. Ta borba traje. Vidite, uhap{en je direktor Duvanske industrije Ni{ uhap{en je Nenad \or|evi}, biv{i direktor Republi~kog
fonda zdravstvenog osigurawa. Dakle, gonimo sada najkrupnije lopove.
Ne moèmo odjednom ni sve lopove da pohapsimo.
Voditeq: Nema dovoqno zatvora.
Dr [e{eq: Nema ni dovoqno zatvora, to je ~iwenica. Ali krenuli
smo, i to od glave.
Voditeq: Nadajmo se.
Dr [e{eq: Da. Da li }emo u tome istrajati, ostaje tako|e da se posle vidi. Ali istrajavamo jo{ uvek. Nedavno je do{lo do tog pove}awa
od 5,5% penzija. Zna~i, prvi deo za februar je ispla}en, pove}ano je za
5,5%. To je ipak ne{to zna~ajno u ovoj sada{woj muci u kojoj se nalazimo.
Kako mislimo da izvr{imo nadoknadu zaostalih penzija? Evo jedne
varijante. Do{la je kod mene jednom delegacija penzionera i ja sam izloìo tu varijantu. Rekao sam koji su problemi i {ta je uslov za tu varijantu. Oni odmah izjavili kako sam obe}ao, kao da }e to sutra biti. Ako
idemo sada u privatizaciju jednog ve}eg broja fabrika, recimo, prodamo
nekoliko fabrika za milijardu maraka, onda bismo tih milijardu maraka odmah uloìli u elektroprivredu. Dotrajali su kapaciteti za proizvodwu elektri~ne energije, neophodan je remont skoro svih termocentrala, mnogih hidrocentrala, prenosna mreà je u lo{em stawu, itd.
Moramo nove povr{inske kopove ugqa da otvaramo i sli~no. Dakle,
milijardu maraka da uloìmo u elektroprivredu, da se ona dobro opremi, da se oporavi. Mi sa na{im kapacitetima moèmo biti glavni izvoznik struje u Evropi. Onda, da penzionerima na ime zaostalih penzija izdamo bonove, da porodicama sa decom isplatimo zaostali de~ji dodatak
bonovima za struju, i da ti bonovi budu na ime, da moè platiti onaj na
~ije ime glasi ili ~lanovi wegove najuè porodice.
Dakle, ~lanovi doma}instva. Da oni mogu servisirati narednih tri,
~etiri, pet meseci, da mogu servisirati svoje obaveze prema elektroprivredi i da za to koriste zaostale plate. Znate, jednim potezom koncentri{emo novac u elektroprivredu. Nije dobro, kada se dobije jedna koli~ina novca, da se on razvla~i na razne strane. Onda se ni{ta ne postiè. Ali, recimo, prvu ozbiqnu koli~inu novca da koncentri{emo na
elektroprivredu, a da zatvorimo zaostala dugovawa. Jer, otprilike, oko
milijardu maraka dràva duguje na ime zaostalih penzija i zaostalih
de~jih dodataka, oko {est milijardi dinara.
To bi bila jedna varijanta. O woj intenzivno razmi{qamo, grozni~avo traìmo kupce za neke privredne kapacitete.
Voditeq: Mo`da, zna~i, da onda jeftino nudimo, ako smo grozni~avi.
Dr [e{eq: Ne zna~i da jeftino nudimo, traìmo opet po nekoj realnoj ceni. Ne}emo u bescewe ni{ta da prodajemo. Traìmo kupce sa odre|enim bonitetom, kupce koji mogu da garantuju, da ozbiqno ulaze u taj
posao.
913
Voditeq: Da li su to kupci koji, recimo, garantuju da }e zaposliti

na{u radnu snagu, a ne da kupe...
Dr [e{eq: Imamo ma|arsko iskustvo pred sobom. Znate, Ma|ari su
u prvim fazama privatizacije napravili gre{ku jer su i{li na maksimalnu prodaju fabrika i mnoge zapadne firme kupe ma|arsku fabriku,
zatvore je, wene pogone pretvore u skladi{te i dovoze robu iz Austrije,
Nema~ke itd.
Voditeq: Onda, niti gra|ani dobiju niti dràva dobije.
Dr [e{eq: Jeste, jeste. Gu{e samo konkurenciju. Mi to ne}emo. Jedan od prvih uslova pri ulasku u ozbiqnu privatizaciju }e biti da kupac
garantuje da ne}e smawiti broj zaposlenih radnika u fabrici. Ako krenemo, na primer, u privatizaciju cementara, to mora biti uslov, ako krenemo u privatizaciju jo{ nekih fabrika...
Voditeq: To vredi i za na{e kupce i za strane kupce?
Dr [e{eq: To vredi za sve kupce.
Voditeq: Mi ne moèmo pobe}i od nekih stvari, u poqoprivrednom
smo kraju.
Dr [e{eq: Ne}emo da beìmo.
Voditeq: Jedan deda pita: kako gospodin [e{eq komentari{e situaciju u kojoj jedan sladoled ko{ta koliko sedam kilograma kukuruza? To
smo ve} otprilike rekli, ali da ~ovek bude miran.
Dr [e{eq: Na drugi na~in smo odgovorili na to pitawe. To je ne{to {to je stra{no i nepodno{qivo u ozbiqnoj ekonomiji.
Voditeq: Viktor Savi} iz Petrovca pita u vezi sa de~jom za{titom.
To smo ve} rekli. Postoji bar neki konkretni plan {ta i kako. To ste
ve} rekli.
Dr [e{eq: Mislim da bi to svakoj porodici mnogo zna~ilo, porodici koja ima decu, koja bi trebalo redovno da prima de~je dodatke, kada im
odjednom 12 zaostalih de~jih dodataka izmirimo kroz bonove za struju.
Voditeq: Makar i to.
Dr [e{eq: To je ne{to zna~ajno. To je konkretan tro{ak koji mora
da se plati. Sada, ako bismo mi prodali neke fabrike za milijardu maraka, a direktno ovamo isplatili novac, mi ne bismo postigli ekonomski
efekat. Zna~i, ve{ta~ki ga usmeravamo samo u jednom pravcu prema
elektroprivredi. Imamo konkretan ekonomski efekat, a s druge strane,
jedan veliki balast smo skinuli sa dràvne grba~e, zna~i, jednu dràvnu
obavezu izmirili. Mi kad-tad moramo to izmiriti.
Mi smatramo da je to prioritet u izmirivawu dràvnih obaveza. Prvo da izmirimo zaostale penzije, zaostale de~je dodatke, a onda idemo na
staru deviznu {tedwu. Evo, danas smo na sednici Vlade prihvatili Predlog saveznog zakona o staroj deviznoj {tedwi. Tu je potrebna saglasnost
i Narodne skup{tine Srbije. To }e biti 26. maja na dnevnom redu i u junu mesecu Savezna skup{tina treba definitivno da izglasa taj zakon.
Voditeq: [ta }e to zna~iti u praksi? Budite dobri, objasnite nam.
Dr [e{eq: To }e u praksi zna~iti da se odre|uju izvesni rokovi. Neki
914
rok od 12 godina da se u potpunosti vrati stara devizna {tedwa. Nije to ono

{to }e mnogo obradovati qude. Qude }e pre svega obradovati mogu}nost da
mnoge stvari kupuju, mnoge stvari pla}aju starom deviznom {tedwom.
Voditeq: Neka, i to.
Dr [e{eq: I to je ne{to. Sada ne postoji ta mogu}nost. Sad ne moète ni{ta da platite starom deviznom {tedwom. Ovim zakonom otvori}e se mogu}nost da se ne{to plati. Ko èli, moè na taj na~in da do|e do odre|enog materijalnog dobra, jer dràva zadugo ne}e imati dovoqno deviza da to u novcu isplati. Ako mi krenemo ozbiqnije u privatizaciju, na}i }emo slede}i put da do|emo do ozbiqne sume novca, pa da
uloìmo u puteve. Starim deviznim {tedi{ama omogu}avamo da starom
deviznom {tedwom kupuju benzin, naftu. To je ista varijanta. Moè vam
to sada izgledati malo i sme{no.
Voditeq: Ne, nije sme{no. Obi~no se radi o siroma{nim qudima
kojima ne treba benzin. Ali dobro, da}e unucima.
Dr [e{eq: To je jedna mogu}nost. To nije sada obaveza da svi kupuju
naftu i benzin. I onaj ko moè da kupi za staru deviznu {tedwu benzin
i naftu, znate, on ga kupi pa ga kom{iji proda za dinare. Postoji neka
varijanta.
Mi opet idemo sa koncentracijom novca u puteve. Sada treba da radimo i drugu traku autoputa prema ma|arskoj granici, treba da gradimo
autoput prema bugarskoj granici, treba od Leskovca prema makedonskoj
granici. U daqem nekom izgledu je autoput od Beograda do ju`nog Jadrana.
Sada se radi na projektu, ve} je potpisan ugovor o izradi projekta za
taj autoput. Naravno, tu bez stranih licenci i koncesija ne}e mo}i ne{to ozbiqno da se uradi. To je ve} velika investicija. Ali ovo prema bugarskoj granici i prema makedonskoj granici nije toliko te{ko. To moè u relativno kratkom vremenu da se uradi.
Voditeq: Jo{ jedno pitawe. Vidite, ovo na{e podru~je je pro{le godine stradalo od leda i qudima je obe}ano da ne}e pla}ati porez. Me|utim, Milan Todorovi} iz Kulpina, na slova~kom jeziku je napisano,
imao je velike {tete. Obe}ano mu je da ne}e pla}ati porez, ali ga je on
kao odgovoran ~ovek platio na vreme.
Sada je problem kako da mu se to bar prolongira, ne da mu se oprosti
nego da mu se prolongira, da ne mora da plati ove godine.
Dr [e{eq: Da se otpi{u poreske obaveze iz 1994. i 1995. godine.
Onaj koji je platio, ura~una}e mu se za ovu i za narednu godinu. S druge
strane, to sutra moète ~itati u {tampi, danas je Vlada i tu odluku donela. Imali smo dnevni red od 16 ta~aka. Danas smo doneli odluku da delom novca iz buyeta, a delom novca iz agrarnog buyeta finansiramo protivgradnu za{titu u Vojvodini, na celoj teritoriji.
Voditeq: Da li je do sada Vojvodina zapostavqana? Vojvodina je
ipak poqoprivredno podru~je.
Dr [e{eq: Ne znam da li je i ta odluka danas na sednici doneta. Sutra }e u {tampi sigurno biti.
915
Voditeq: Mislim da je to zna~ajno pitawe, jer nas dosta poga|a, dodu{e, mawe nego grad.
Dr [e{eq: Neuporedivo je jeftinije da dràva, ako treba, i kompletan novac d za protivgradnu za{titu, nego da izloì seqake ogromnim rizicima, uni{tewu letine, pa posle mora da pomaè i da tu {tetu
nadoknadi.
Voditeq: Slede}e pitawe bi bila privatizacija. Oko privatizacije
smo dosta rekli. U sada{wim uslovima, kada bi se tako radilo, mi u stvari i daqe razvijamo dru{tvenu svojinu, a ne privatnu.
Dr [e{eq: Moram priznati da mi imamo vrlo komplikovan Zakon o
privatizaciji, zakon koji }e se te{ko primewivati u praksi. Sada traìmo varijantu da nekim popravkama pojednostavimo tu proceduru.
Polazim od pretpostavke da je i najgora privatizacija boqa od nikakve. Najgore je da ostane dru{tvena svojina. Dru{tvena svojina nigde na
svetu ne postoji. Ne moè opstati u ekonomskim uslovima poslovawa.
Ako se ne sprovodi privatizacija, dru{tvena svojina se ipak privatizuje kroz kriminal.
Boqe je da mi privatizujemo na zakonom regulisan na~in, nego da se
kriminalnim mahinacijama to uradi. Neprekidno se vr{i odliv dru{tvene svojine u privatne ruke kroz neravnopravne ugovore, kroz pqa~ke, kroz pronevere. Ima mnogo direktora u dru{tvenom sektoru koji namerno upropa{}avaju svoje firme da bi mogli {to jeftinije da ih kupe.
Sa tim se suo~avamo.
Voditeq: I jo{ jedna stvar, vrlo interesantna za ovaj na{ slu~aj. Mi
smo, recimo, informativna ku}a privatna i nismo privatna. Na koji
na~in ostvariti tu privatizaciju?
Dr [e{eq: Kako mislite, privatna i niste privatna?
Voditeq: Recimo, privatni jesmo, ali ne moè, recimo, biti velika
televizija privatna. Kako, na koji na~in? U praksi niko ne èli da se
odrekne mogu}nosti da uti~e na programsku politiku, a programsku politiku u na{im ku}ama, pogotovu dràvnim, vodi vlast, bez obzira koja.
Dr [e{eq: I ja i stranka kojoj pripadam smatramo da sve, osim centralne dràvne televizije i centralnog dràvnog radija, mora biti privatno. U pitawu je novi zakon o informisawu.
Voditeq: Pre godinu dana smo ga dobili.
Dr [e{eq: Nije usvojen nikada. Bila je velika galama, ali nikada
nije usvojen.
Voditeq: Boqe {to nije.
Dr [e{eq: Mislim da }emo imati jedan vrlo liberalan zakon o
informisawu. Mi smo za to da sve lokalne i regionalne, centralne televizijske i radio stanice budu privatne. To podrazumeva izvestan rizik. Ako imaju dobar program, ako imaju visok stepen gledanosti, ako
imaju dobru pokrivenost reklamama, opsta}e. Ako nisu kvalitetne,
ako niko nije zainteresovan da reklamira, propa{}e. Tu je trì{te
nemilosrdno.
916
Ono {to treba dràva da uradi, to je da podeli te frekvencije po

odre|enim kriterijumima, dakle, na centralne, regionalne i lokalne,
ali zbog obarawa vlade, to }e malo da kasni.
Voditeq: Ho}e li ta vlada biti oborena?
Dr [e{eq: Voleo bih da se obori. Krajwe je vreme da se ta vlada
obori, nije ba{ bila dobra i uspe{na. I, naravno, mora}e dràvi da se
pla}a izvesna taksa za kori{}ewe frekvencije.
ûlo se i objavqeno je u Saveznom slu`benom listu, Savezna vlada je velike iznose odredila za te frekvencije. Mi }emo se zalagati da
se ti iznosi bitno smawe. Iznosi moraju da budu toliki da dràva ima
konkretne koristi, jer frekvencije su dràvno dobro. To je kao prirodni resurs, kao rudnik, kao reka, kao {uma.
Ali ne sme da bude previsoko, da se privatni sektor destimuli{e od
otvarawa lokalnih radio-televizijskih stanica. Treba da bude upravo
tolika cena da obezbedimo visok stepen interesovawa, kako bi se obezbedila apsolutna pokrivenost kompletnog prostora. Dakle, kori{}ewe
svih raspoloìvih frekvencija, a da i dràva zna~ajnu sumu novca na taj
na~in izvu~e i iskoristi za svoje potrebe.
Po{to je ovde re~ o saveznoj dràvi, mi imamo, recimo, buyetsku naplatu za pro{lu godinu ne{to oko 86%. To je jedan na~in da se popravi
buyetska naplata.
Voditeq: Rekli smo o deviznoj {tedwi. Kada }e banke reprogramirati kredite, kada }e deblokirati ra~un poqoprivrednim organizacijama?
Dr [e{eq: To je ve} ura|eno. Nedavno je Savezna skup{tina tu
smo imali dosta primedbi oko milijardu i petsto miliona dinara otpisala, a otprilike u istom tom iznosu je pretvoreno u javni dug federacije. To nije bilo samo za poqoprivredu, to je bilo i za elektroprivredu, za neke turisti~ke organizacije, ali re~ je zaista o ogromnoj sumi
novca, to je pola milijarde maraka.
Voditeq: Imamo neka radni~ka pitawa. Radnik iz Rume, to je selo do
Novog Sada pita: Dokle }e radnici dobijati po 200 dinara, a struja, voda i komunalije ko{taju preko 600 dinara?
Dr [e{eq: Problem je firmi koje neracionalno posluju, pa radnici prime samo ono {to je dràva zagarantovala da moraju primiti, ~ak
se na to ne pla}aju ni doprinosi, ni porezi. To je 200 dinara. Od 200 dinara bukvalno ne moè ni{ta da se uradi. To je razlog vi{e da poùrimo sa privatizacijom.
Voditeq: Ve} imamo reagovawe na va{u izjavu: benzin je ko{tao 3,10
dinara, sada je pove}ana cena na pet dinara. Jedan dinar ide penzionerima, a trideset para u dràvnu blagajnu. Od toga penzioneri nisu dobili
ni{ta. Gde je taj jedan dinar penzionerski?
Dr [e{eq: Rekao sam nedavno da smo imali pove}awe penzija 5,5%.
To je malo pove}awe, ali jednostavno nije u tom trenutku moglo vi{e. U
perspektivi moramo i}i na ve}a pove}awa. Kada }emo biti u stawu, to
}emo da vidimo. Oko pove}awa cene benzina sam objasnio.
917
Voditeq: Ima jo{ jedno interesantno pitawe: za{to u Vojvodini u

trgovini nema jeftinog vojvo|anskog uqa, a u Beogradu ga ima?
Dr [e{eq: Zato {to se mnogo {pekuli{e uqem. [vercerski kanali su mnogo razvijeni i mnogo vi{e se na na{em trì{tu, neuporedivo
vi{e se na na{em trì{tu uqa proda nego {to je godi{wa potro{wa u
celoj Srbiji.
[ta se onda de{ava? Idu {vercerski kanali prema Kosovu i Metohiji, prema Albaniji, idu {vercerski kanali preko Republike Srpske
prema Muslimansko-hrvatskoj federaciji i na{e uqe se prodaje ispod
cene. Prodaje se po beneficiranim cenama. Na taj na~in se stranci do~epaju na{eg jeftinog uqa. Mi moramo pod hitno prese}i te {vercerske
kanale.
Voditeq: I kupova}emo na{e uqe jeftinije u Ma|arskoj nego kod
nas.
Dr [e{eq: Izgleda da ho}emo. Beneficirane su cene. [vercerski
kanali se maksimalno razvijaju. Moramo zaustaviti taj {verc.
Voditeq: Gospodine [e{eq, budite dobri i nemojte se iznenaditi,
ali ima ponovo jedno pitawe za vas.
Dr [e{eq: Za{to bih se iznenadio?
Voditeq: Da objasnite zna~aj re~i demokratija i kakva je to demokratija kad gra|anin mora da pla}a izlazak iz sopstvene dràve, skupo,
pa i za automobil i za svako lice u automobilu?
Dr [e{eq: U svakoj demokratiji se ne{to pla}a. Pla}aju se porezi,
pla}aju se takse, pla}aju se doprinosi za razne vrste obaveznog osigurawa, bilo socijalnog, bilo zdravstvenog. U svakoj demokratskoj dràvi se
pla}a. Postoje tri vrste da`bina.
Voditeq: Da li se vi slaète sa ovim da se pla}a?
Dr [e{eq: Objasni}u vam.
Voditeq: Mislim da ste ~ak jednom napali tu politiku.
Dr [e{eq: Koliko se pla}a? Onoliko koliko je potrebno da se podmiri buyet i da se podmire fondovi, a kako }e se pla}ati, to sam vam pokazao na primeru obarawe stope doprinosa i poreza na plate. îm ne{to oborite, morate traìti neku drugu varijantu da to nadoknadite. Tu vam je onda na raspolagawu benzin, cigarete, ne{to {to se smatra luksuznom robom.
Mi moèmo sada odmah ukinuti, to je savezna vlast potpisala, taksu na
izlazak iz zemqe i istog momenta moramo traìti koju }emo novu da`binu
uvesti, odnosno gde }emo pove}ati taksu i porez da nadoknadimo te pare.
Voditeq: Dràva }e uzeti ono {to joj pripada.
Dr [e{eq: Mislim. Oni koji putuju u inostranstvo, ipak imaju ne{to novca.
Voditeq: Ili odlaze da stvore novac.
Dr [e{eq: Ili odlaze da stvore novac. Ako odlaze da stvore novac,
a uvezu robu i ne plate carinu, to je takozvana siva ekonomija. Ne{to zarade a ne plate nikakvu da`binu dràvi, pa neka plate bar taj iznos. To
je oko 100 dinara.
918
Voditeq: âk i ne znam.

Dr [e{eq: Od pro{le godine nisam putovao u inostranstvo, pa ne
znam ta~no koliko, ali to ne{to plate, {to do|u sa koferima i {to neku robu prodaju.
Voditeq: I danas je pija~ni dan u Ba~kom Petrovcu, pa je policija
intervenisala. Qudi su beàli.
Dr [e{eq: Uvek ta policija interveni{e. To se i u Beogradu de{ava. [ta je na{ ciq? Na{ je ciq da stvorimo uslove da se potpuno izbegne siva ekonomija. Kad je moèmo izbe}i? Onda kad fabrike budu normalno radile.
Sada su qudi prosto prinu|eni da se snalaze. Ali ne verujem da sada
policija sve pleni. To bi bilo glupo i to bi bilo nepromi{qeno. Ne znam
ko bi izdao takav nalog. [ta policija pleni? Policija pleni sasvim konkretnu robu. Sada nas najvi{e ugroàva ilegalna trgovina duvana.
Prvo, {ta se tu radi? U na{oj fabrici u Ni{u, vrlo su razvijeni ti
{vercerski kanali, dolaze kupci na veliko, je li tako? Dolaze kupci iz
trgova~ke mreè. Odmah plate kompletan iznos. U fabri~kom krugu
plate sve obaveze dràvi, akcize, sve ostalo. Sve plate i iznesu cigarete. Kad sve to plate i kad se obra~una prose~na marà, prose~na cena cigareta bi trebalo da bude, ~etiri dinara po pakli. Kada sve to plate,
imaju ekonomsku ra~unicu.
Me|utim, jednostavno ne pu{taju to u prodaju, ve} skladi{te i ~ekaju pove}awe cena ili pu{taju na ilegalan na~in pa cena dostiè sedam
dinara po pakli. To je uobi~ajeno. Ja nisam pu{a~, pa me to mnogo ne doti~e, ali sam se zainteresovao i prona{ao kakav je taj sistem malverzacija. A cene uvoznih cigareta su otprilike 12 dinara po pakli, prate
kurs od dve marke.
[ta se tu jo{ de{ava? Preko Crne Gore nam dolaze {vercovane
strane cigarete sumwivog porekla. Imate potpuno originalno pakovawe. To sad vi{e nije te{ko, jer je toliko {tamparska tehnika napredovala da moète, kakvu god etiketu {tampali, vrhunski da je opremite.
To je vrlo jednostavno i ~ak je jeftino. Dobijete lo{ duvan u cigaretama koje izgledaju kao najkvalitetnija i najskupqa svetska marka. Ko
tu ekstraprofit ostvaruje? Na{i qudi koji su ne{to imu}niji pa pu{e,
recimo, marlboro, ~esto nalete na falsifikovani marlboro. I to
nam se de{ava na trì{tu.
Moramo tu proizvodwu cigareta {to pre dovesti pod kontrolu kao
i distribuciju cigareta. [ta se daqe de{ava? Kod trgovine cementa pojavquje se prava cementska mafija. Beo~in isporu~i cement. Isporu~e
druge cementare. Imamo ~etiri cementare u Srbiji. Sad je cena jo{ pod
dràvnom kontrolom. Traìmo varijantu kako to sve da reguli{emo. To
je niska cena. Monopolisti kupe, odjednom kupe sve i iznesu.
Voditeq: I u trgovini ga nema.
Dr [e{eq: Nema u trgovini. Iznesu u neka svoja skladi{ta i onda
prodaju za devize, prodaju po skupoj ceni. Velika je potra`wa u Srbiji.
Voditeq: Na pijaci su danas rasterali qude koji prodaju, recimo, ga}e, a oni koji prodaju vagonske koli~ine cementa...
919
Dr [e{eq: To je ipak preterivawe rasterivawe qudi koji prodaju

sitnu robu i tako daqe. U svakoj dràvi na svetu postoje buvqe pijace,
gde se prodaje sve i sva{ta.
[ta je za nas problem kao dràvu? Dolazi do prodaje tehni~ke robe
u ve}im koli~inama, {verca cigareta i {verca monopolskih proizvoda
na kojima sve dràve sveta ostvaruju veliku naplatu poreza i taksi.
Voditeq: Ali ispada da je daleko skupqe isterivawe pravde protiv
sive ekonomije za ovo sitno nego za ono krupno.
Dr [e{eq: To je ta~no. Moramo da se koncentri{emo na progon krupnih mafija{a. Moramo da uni{timo cementsku mafiju, duvansku mafiju i
sve ostale mafija{ke grupacije koje se pojavquju zahvaquju}i monopolskom poloàju, zahvaquju}i uvozno-izvoznim kontigentima i tako daqe.
Imamo mafiju uvoznika ve{ta~kih |ubriva. Zato na{i seqaci neuporedivo skupqe pla}aju ve{ta~ko |ubrivo nego {to je prose~na cena u Evropi.
Voditeq: [ta }e kad nemaju, a treba im.
Dr [e{eq: Da, da. A onda se ve{ta~ki stvaraju nesta{ice. Na{e fabrike nisu u stawu da racionalno proizvode. Imaju nedostatak sirovina,
imaju nedostatak po~etnog kapitala. Imamo fabriku u Pan~evu, Subotici, Zorku u [apcu, Prahovu. To su ~etiri na{e najzna~ajnije fabrike
ve{ta~kog |ubriva. Svaka je u problemima. U velikim problemima. Samo privatizacijom moèmo razre{iti te probleme.
Dakle, kada do|u zainteresovani strani investitori, koji bi uveli
stranu tehnologiju, uloìli po~etni kapital, oni bi posle ostvarili solidan profit, a i nama bi omogu}ili da radnici primaju normalne plate
i da se trì{te zadovoqi potrebnim koli~inama ve{ta~kog |ubriva.
Po{to te fabrike nisu u stawu da ostvare dovoqnu proizvodwu, Savezna vlada je odredila uvozni kontingent. Da biste u~estvovali u tom
kontingentu, u situaciji ste da traìte vezu, da podmi}ujete ovog, onog
~inovnika i tako daqe. Na vrlo sumwiv na~in se dolazi do u~e{}a u kontingentu. Gde god imate mogu}nosti, privilegije...
Voditeq: To je propisala Vlada.
Dr [e{eq: Jeste, ali to moramo da mewamo {to pre.
Voditeq: Nespremni smo za to.
Dr [e{eq: Republi~ka vlada je na~elno spremna da se ide na ukidawe kontingenata. Sada moramo konstituisati novu Saveznu vladu, u kakvom sastavu, vide}emo. Ako u ponedeqak padne ova vlada, ide proces
pregovora, dogovarawa da vidimo.
Dok sam ìv, ja }u se boriti protiv monopolizma kontingenata. Svestan sam apsolutno koliko je to zlo za jednu ekonomiju.
Voditeq: Na{i stru~waci tvrde u na{oj ku}i da je to za nas ne{to
stra{no.
Dr [e{eq: I kada sam bio opozicionar i sada kada sam pripadnik
vladaju}e partije, isti stav imam o tome.
Voditeq: Uzmite primer moje ku}e u kojoj radim. Na{ ba~ki hmeq,
to su uglavnom na{e sorte, uglavnom su to dali radnici i stru~waci in920
stituta koji je u okviru Poqoprivrednog fakulteta, ali taj institut je

nikao ovde u centru hmeqarstva. Mi se ponosimo time {to smo prvi po~eli da proizvodimo hmeq. Stru~waci kaù da je taj hmeq najboqeg kvaliteta, samo ~e{ki i ne{to slovena~ki mogu da mu budu ravni. Mi smo
to izvozili za dobre pare.
U ovoj situaciji tvrde da bismo bili konkurentni na svetskom trì{tu, ali imamo problem jer smo mi uvezli lo{ hmeq, na{a dràva je uvezla taj lo{ hmeq, koji je daleko jeftiniji, mo`da ~ak i sumwivog kvaliteta po zdravqe, vaqda iz Ukrajine. Kako je mogu}e da se desi da se za to
daju skupe devize, a mi moèmo izvoziti i pod ovim uslovima i zara|ivati devize?
Sav hmeq se i ina~e prera|uje i uvek se prera|ivao ovde u ovoj prostoriji gde nas dvojica sada sedimo. Da li postoji na~in da se te stvari
spre~e? O tome mora da se razmi{qa, jer verovatno sli~nih slu~ajeva
ima i u drugim sredinama gde se ne{to drugo proizvodi.
Dr [e{eq: Mi moramo imati boqu inspekciju uvezene robe. Ne smemo dozvoliti da se uvozi roba lo{eg kvaliteta, koja je opasna za zdravqe
qudi. To mora na grani~nom prelazu da se kontroli{e.
Naravno, ne moèmo spre~iti da se uveze roba lo{eg kvaliteta ako
nije zatrovana, ako nije ozra~ena. Onaj ko uvozi, moè to da vidi, ali nekome je potreban lo{, a nekome je potreban dobar kvalitet, ali uvek mora da postoji deklaracija i mora postojati grani~na kontrola.
Postoji grani~ni sistem koji mora da stimuli{e uvoz svih roba koje mi sami moèmo da proizvedemo. Kod pitawa hmeqa, carinska stopa
mora da bude tolika, da se kod nas ne stvaraju uslovi za neku preteranu
cenu, da se na{i proizvo|a~i osete apsolutno sigurnim da }e wihova cena uvek biti konkurentna uvoznoj.
Carinska stopa mora da bude i tolika da za{titi doma}u proizvodwu, da ne tera na{e proizvo|a~e da proizvode po ceni niòj od cene ko{tawa. Zna~i, tu uvek dràva mora da reaguje blagovremeno i da prilago|ava te carinske tarife.
Kod nas to nije ra|eno. Kod nas se jednom donese carinska tarifa,
tarifni zakonik i o tome vi{e niko ne razmi{qa. To je ono {to je neophodno da se uradi. Neophodno je da preduzmemo i neke druge mere. Recimo, kod nas je proizvodwa {e}era veoma skupa. Na{ {e}er ne moè da
bude konkurentan na svetskom trì{tu. Moè ako dràva subvencioni{e pa ga prodaje ispod cene ko{tawa kod nas. Tada kod nas dolazi do uvoza konzumnog {e}era, {to je pogre{no. Recimo, ove godine je samo 65.000
hektara povr{ina zasejano {e}ernom repom. Da li sam u pravu, da li vi
mo`da znate, po{to ste bliì poqoprivredi?
Voditeq: Ne znam ta~no.
Dr [e{eq: To nije dovoqno, i o~igledno je da }emo morati da uvozimo. Zar je pametno da uvozimo konzumni {e}er, a imamo toliko {e}erana?
Treba da traìmo varijantu i da podstaknemo uvoz ùtog {e}era koji je neuporedivo jeftiniji, da na{e {e}erane imaju {ta da prera|uju.
To je onda isplativa prerada.
921
Zna~i, veoma je velika razlika izme|u cene ùtog i konzumnog {e}era, a na{im {e}eranama se i te kako isplati da prera|uju ùti {e}er.
Voditeq: @uti {e}er je ~ak i zdraviji, tako kaù.
Dr [e{eq: Dobro, ali narod nije sklon da ga koristi. âk ni u kafu narod nije spreman da stavqa taj ùti {e}er, navikao je na beli.
Voditeq: Interesantna stvar, {e}erna repa jo{ nije pla}ena, qudi
nemaju para.
Dr [e{eq: Ta primedba je data u Saveznoj skup{tini kada su dono{ena ova dva zakona Zakon o otpisu kredita poqoprivrednim proizvo|a~ima i Zakon o pretvarawu kredita iz primarne emisije u dugoro~ni
dug federacije.
Mi smo napadali upravo ovim argumentima. Otpisana su potraìvawa firmi, preduze}a iz sektora poqoprivrede koja ina~e otkupquju od
seqaka. Pitawe je koliko je koja od tih firmi seqacima isplatila za svu
preuzetu robu i za sve preuzete koli~ine.
Voditeq: Izgleda da to nije ispla}eno.
Dr [e{eq: Znam da nije. Zato je trebalo traìti varijantu da se
kroz ovaj sistem obe{tete primarni poqoprivredni proizvo|a~i, oni
kojima jo{ ne{to nije ispla}eno. Nekima nije ispla}ena {e}erna repa,
negde nije ispla}ena p{enica, negde kukuruz, negde soja, negde suncokret,
negde meso itd. Uvek u nekom kraju Srbije imamo àlbe seqaka da im ne{to nije ispla}eno.
Nema nijednog kraja gde je sve ispla}eno. Ali seqaci ne znaju unapred {ta }e biti ispla}eno a {ta ne}e. Uvek je za wih lutrija za {ta da
se opredele ove godine da proizvedu, jer nisu sigurni da li }e to imati
prioritet u isplati ili ne}e.
Zbog toga smo morali da traìmo mehanizam da se za{tite primarni proizvo|a~i, da dràva kontroli{e da li se wima uredno i na vreme
pla}aju obaveze od onih koji preuzimaju ugovorene koli~ine ili ponu|ene koli~ine, a u sferi otkupa se opet pojavquju monopoli. Monopoli su
najve}e zlo kada seqak ne moè da bira kome }e da proda svoj proizvod.
To je ne{to najgore. Zbog toga to moramo liberalizovati.
Voditeq: Mogli bismo da pre|emo na neka pitawa iz socijalne sfere, na primer, na pitawe zdravstva. Zdravstvo je u kriti~nom stawu, lekova nema.
Dr [e{eq: Imamo najve}i problem sa Galenikom. Galenika {pekuli{e lekovima i ve{ta~ki stvara nesta{ice. Sada je ispostavila neki
ogroman ra~un, traì da joj se nadoknadi za posledwih skoro godinu 80 odsto dodatno, da joj dràva plati za isporu~ene koli~ine lekova, jer oni su
se setili da cene lekova prera~unavaju u dolarima ili u markama.
To jednostavno ne}emo da toleri{emo. Moète o~ekivati da u najskorije vreme preduzmemo neke mere prema Galenici, jer zaista je nepodno{qivo kako se pona{aju na trì{tu lekova.
Voditeq: Lekovi su poskupeli a i nema ih.
Dr [e{eq: Ve{ta~ki se stvaraju nesta{ice.
922
Voditeq: Prosvetni radnici imaju male plate, dobijaju ih sa zaka{wewem.

Dr [e{eq: Danas smo obezbedili pare za plate prosvetnim radnicima. Tu je muka, jer dràva ima onoliko para da isplati penzije, plate
u prosveti, plate u zdravstvu, plate dràvnim ~inovnicima, koliko naplati na ime poreza i doprinosa.
Mi sada idemo na smawewe da`bina u jednom sektoru, negde moramo malo poja~ati, a da bismo za ostale obaveze imali sredstava, da bismo to mogli isplatiti, moramo i}i ubrzano u privatizaciju, jer nema drugog na~ina.
Nema tog poreza, nema tih taksi i doprinosa kojima se moè akumulisati dovoqna koli~ina novca da se isplati sve ono u ~emu kasnimo.
Voditeq: Naravno, ne{to i na ra~un televizije, mada izgleda da je
pitawe malo druga~ije postavqeno. îni mi se da televizija nema mnogo vajde od toga {to se za ra~un televizije pla}a ne{to zajedno sa ra~unom za struju. âk ni dràvna televizija ne pla}a svoje radnike, a pogotovo ne pla}a honorarce.
Dr [e{eq: Mislim da se tu velika koli~ina novca naplati svake
godine na ime te takse za elektri~no brojilo. To nije lo{ sistem. To je
dobar sistem naplate.
Koji je najboqi sistem naplate? Onaj koji garantuje da svi plate svoju obavezu. Ali sloì}u se sa vama preveliki je iznos koji se pla}a.
Voditeq: I da mo`da taj iznos ne ide u svrhe za koje je i odre|en.
Dr [e{eq: Ide, nego je dosta neracionalno organizovana dràvna
televizija, ima ogromne balaste, ima neke sektore koji tro{e mnogo novca. Recimo, razmetala se novcem, finansirala snimawe nekih filmova
koji ni{ta naro~ito nisu zna~ili.
Setite se, svojevremeno su neki finansirali Kusturi~ine filmove
koji su ionako imali nezapaèn odjek, pa su finansirali neke pevaqke
narodne muzike, wihove velike tiraè.
Voditeq: Mi smo nacija koja je spremna za to da d sve.
Dr [e{eq: Molim vas, onaj ko ho}e za to da d, neka kupi u prodavnici, neka kupi kasetu, neka kupi CD, onaj ko to èli, neka sam plati, a
ne da se to pla}a na ra~un poreskih obveznika.
Voditeq: Jo{ ne{to vrlo interesantno na slova~kom.
Dr [e{eq: Razumeo sam, razumem solidno slova~ki jezik, ali nisam
u stawu da govorim. Mi smo dva veoma bliska naroda. U to sam se uverio
i pro{le godine kada sam boravio u Slova~koj. Bio sam prvi put u Slova~koj i sve sam razumeo, a i mene su razumeli.
Nismo mi za ekonomsku centralizaciju. Privatizacija podrazumeva
najve}u mogu}u decentralizaciju, ali je ovo pitawe pogre{no postavqeno. Va{ gledalac kao da je protiv Srbije kao centralizovane dràve,
ali je spreman na centralizovanu Vojvodinu, {to je pogre{no.
Mi smo za {to mawi stepen dràvne kontrole nad ekonomijom. Mi
smo za liberalni koncept ekonomije, a potpuna privatizacija ekonomske
sfere upravo podrazumeva taj liberalni koncept.
923
Ako je centralizovan sistem naplate poreza, doprinosa i taksi, onda je on mnogo jeftiniji za narod, za gra|ane, nego ako je decentralizovan. Ako je decentralizovan, onda }e Savezna skup{tina da ima jedne poreske zakone, Republi~ka skup{tina druge poreske zakone, pa }e Vojvodina da propisuje zakone, pa op{tine.
Voditeq: Hajmo da ih organizujemo na taj na~in da ne propisuje svako svoje.
Dr [e{eq: Upravo to sada radimo. Sada idemo na kodifikaciju poreskog zakonodavstva. Sve ono {to je u nadle`nosti Republike Srbije,
{to je wena ustavna nadle`nost, gleda}emo da u jednom zakonu reguli{emo, da pojednostavimo poresko zakonodavstvo i da smawujemo poresku
stopu, jer to je na{a {ansa, a u perspektivi da pove}avamo postepeno broj
poreskih obveznika.
Jo{ jednu stvar smo uradili uveli smo godi{wi porez na ukupan
prihod. Svi gra|ani koji imaju godi{wi prihod vi{e od 72.000 dinara
mora}e da pla}aju taj godi{wi porez.
Voditeq: Dobro, neka pla}aju.
Dr [e{eq: Tu ulaze i plate. Naravno, treba da uzmemo bogatima, a
da smawimo da`bine siroma{nima.
Voditeq: Da li }e to ipak biti neka uravnilovka na odre|eni na~in?
Dr [e{eq: Nije to uravnilovka. Molim vas, to svuda u svetu rade.
To je i kod nas nekada postojalo, pa se ve} 5-6 godina ne primewuje, ali sada smo to ponovo uveli.
Voditeq: Nekada sam i ja pla}ao taj porez, ali sada ga vi{e ne pla}am.
Dr [e{eq: Ja nisam nikada pla}ao. Dodu{e, nikada nisam imao toliku platu, ali èleli bismo u perspektivi da svi gra|ani imaju tolike
prihode da svako pla}a porez, ali kada }emo to posti}i, to je stvar na{ih snova a ne neke realnosti u datom trenutku. Ali oni koji imaju enorman prihod, moraju da plate.
Voditeq: Imam jo{ jedno interesantno pitawe.
Dr [e{eq: I to je sastavni deo ovog zakona koji ide 26. na skup{tinu.
Voditeq: Gledalac moli gospodina [e{eqa da prokomentari{e
problem dràvne pripadnosti izbeglica.
Dr [e{eq: Vidite, sve te izbeglice su bile dràvqani SFRJ, a Savezna Republika Jugoslavija je i po svom ustavnom ure|ewu pravni sledbenik
SFRJ. Mi neprekidno insistiramo na dràvno-pravnom kontinuitetu.
Prema tome, svi ti izbegli i prognani Srbi, ali ne samo Srbi, nego
i pripadnici drugih nacionalnosti, ako su izbegli i prognani iz Slovenije, Hrvatske i drugih delova biv{e SFRJ, automatski bi trebalo da
imaju pravo na dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije.
Ali savezna administracija je u pogledu tog pitawa veoma spora. Republi~ki ministar za Srbe van Srbije Milorad Mir~i} ve} preduzima
mere da se re{avawe tog pitawa ubrza na saveznom nivou.
924
Voditeq: Jedan gledalac, polemi{e i kaè: rekli ste da je seqak 50

godina bio iskori{}avan u sistemu, {ta je sa sada{wim sistemom? Kaè: u tom sistemu mogao sam da pove}avam proizvodwu, da obnavqam mehanizaciju, a sada to nije mogu}e.
Dr [e{eq: Sada se trudimo da opet {to vi{e nameta skinemo sa
ple}a seqaka, da omogu}imo seqaku da slobodnije di{e, da slobodnije
proizvodi i da se ekonomski oporavi. Da li }emo biti uspe{ni, na seqacima je da to procewuju posle izvesnog vremena.
Voditeq: Na neka pitawa je ve} i odgovoreno. Za{to poqoprivredne proizvode ne moèmo prodati zadrugama, a moèmo {vercerima? Ne
znam da li vam je poznato, kod nas se dosta izvozi, recimo, u Republiku
Srpsku na crno, a pla}a se u devizama.
Dr [e{eq: Seqaku je vaqda najpogodnije kada mu neko do|e pa mu na
samoj wivi plati. Imamo tu primer sa malinama. Kada je bio slobodan
izvoz malina, jagmili su se nakupci ko }e vi{e da otkupi, takmi~ili su
se ko }e ve}u cenu da plati, a onda je zaveden monopol i cena malina je
pala. U jednom trenutku je bila tri i po marke, a sada je jedna marka i deset pfeniga. Dakle, ~im se pojavi monopol upropa{tava se proizvodwa.
Sada suzbijamo monopole, ho}emo da budemo {to liberalniji.
Voditeq: Za Vladu zadataka puno.
Dr [e{eq: Ima ogroman broj zadataka i zapleli smo kao pile u ku~ine, {to narod kaè, ali nadam se da }emo isplivati iz svega toga.
Voditeq: Mi vam svi to èlimo.
Seqak pita: Za{to se meni obra~unavaju zatezne kamate za nepla}en porez, a za robu koju sam predao ne dobijam ni{ta, a ako i dobijem pare posle godinu dana, niko mi ne priznaje nikakvu kamatu?
Dr [e{eq: To je potpuna nepravda, potpuno se slaèm, s tim {to porez napla}uje dràva, a otkupqenu robu pla}aju razni privredni subjekti, uglavnom su iz dru{tvenog sektora, dru{tvene firme. Nema na~ina
da ih naterate da na vreme plate to {to su otkupile, nema na~ina da plate kamatu. Morale bi po propisu, ali to je nenaplativo. Ako idete na sud,
to traje dve ili tri godine, ne moète to da uterate.
O~ekuje nas i reforma pravosudnog sistema, jer nismo ni time zadovoqni. [ta je tu neophodno? Tu je neophodno da se uvede konkurencija, da
seqak moè da bira da}u otkup ovome, a ne dam onome, onaj me je jednom
prevario i ne dam mu vi{e nikada, nego dajem ovome. To je su{tina, da sistem ponude bude vi{estruk.
Voditeq: Mi otkupqujemo kukuruz i ispla}ujemo u roku od 7-10 dana
i qudi se ne àle.
Dr [e{eq: [ta, jo{ se otkupquje kukuruz od pro{le godine?
Voditeq: Da, od pro{le godine, novi kukuruz, prirodno suv iz ~ardaka kooperanata, uglavnom.
Ja sam niz godina bio novinar, pa sam se tim stvarima pomalo i bavio. Vidite, radi se o jednom izrazu koji je ~esto kod nas prisutan, pogotovu u sredstvima javnog informisawa, u javnim politi~kim i drugim
nastupima mawine.
925
Mi smo do sada govorili narodnosti. Pazite, ja nikada nisam imao

kompleks mawine i nisam ga tako ni shvatao. Me|utim, mislim da to sada pomalo ima i peòrativnog zna~ewa. Naime, bio sam pripadnik slova~kog naroda, i danas sam, i ponosio sam se time da, recimo, prema dràvnoj statistici Slovaka nema nepismenih, kao ni Rusina.
Dr [e{eq: To govori o veoma visokom kulturnom nivou.
Voditeq: Slovaka, kao i Rusina, u odnosu na ukupan broj, ima najve}i
procenat po statistikama dràve Jugoslavije sa visoko{kolskim obrazovawem, doktora nauka itd.
Prema tome, nisam imao razloga da se ose}am povre|eno kao pripadnik mawine time {to sam mawinac. Pogotovo Slovake i Rusine prati
mi{qewe da su vredni qudi, radni, da postoji kultura rada, a ja bih rekao i kult rada. Pre svega, mora se raditi, toga smo veoma svesni.
Dr [e{eq: I protestantska etika rada.
Voditeq: Odjedanput je do{lo kod pripadnika, ~ak i kod vode}ih qudi ve}inskih naroda u toj na{oj biv{oj i velikoj Jugoslaviji, a ja sam, jugonostalgi~ar, nagla{avawe mawine u negativnom smislu. To nagla{avawe mawina i ve}ina dovelo je do krvoproli}a. Propala je moja i va{a
domovina. Ja }u biti do kraja lojalan ovoj smawenoj Jugoslaviji, ali mi
je ào te velike.
[ta vi mislite o svemu tome? Da li moè biti uvredqivo ili ne kada se kaè pripadnik mawine? Da li je demokratski govoriti mawina
ili ne?
U demokratiji se ne govori o mawini ili ve}ini, nego o gra|aninu,
o ~oveku koji ume da radi, pogotovo koji ume da zaradi po{teno.
Dr [e{eq: Prvo, prethodna Jugoslavija je propala jer je Hrvati i
Slovenci nisu nikada iskreno èleli. U{li su 1918. godine u zajedni~ku dràvu jer su bili ugroèni od Italije, od Austrije.
Voditeq: Da li ba{ svi ili neki?
Dr [e{eq: Ogromna ve}ina nije èlela, a bilo ih je i koji su èleli, to je uvek tako. Ali ogromna ve}ina nikad nije èlela i zbog toga je
propala prethodna Jugoslavija.
Videlo se jo{ 1929. godine da nije mogu}e odràti tu Jugoslaviju kao
demokratsku dràvu. Zna~i, ona je mogla da egzistira samo sa autokratskim reìmom.
Voditeq: Diktatura i tako to.
Dr [e{eq: Jeste. Imali smo razne oblike diktature. Imali smo
kraqa Aleksandra, pa posle wegove smrti imali smo jednu nedogra|enu
demokratiju, pa smo imali komunisti~ku Titovu diktaturu.
Drugo, termin nacionalne mawine je termin iz me|unarodnog javnog
prava. Svi dokumenti iz me|unarodnog javnog prava koriste taj termin.
To su i dokumenti Ujediwenih nacija, dokumenti Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi i dokumenti Saveta Evrope. To su oni dokumenti koje i mi uvaàvamo kao relevantne i sprovodimo u praksi, i hvalimo se da smo vi{e postigli nego {to ti dokumenti propisuju.
926
Mislim da biti pripadnik nacionalne mawine nije ni{ta uvredqivo. Ali to ne zna~i da vi niste narodnost. Postoji slova~ka narodnost,
postoji srpska narodnost. Recimo, ja sam politi~ar srpske narodnosti.
U komunisti~koj Jugoslaviji je pogre{no primewivan termin narodnost, kao da je to ne{to {to se razlikuje od naroda narod je veliki
a narodnost je mala. To se pogre{no upotrebqava.
Iz ranijeg perioda imamo u dokumentima, recimo, rubriku gde pi{e
narodnost. Kod mene pi{e narodnost srpska, kod mog oca isto tako.
Kod vas je postojalo narodnost slova~ka. I danas je taj termin u jednoj
ispravnoj upotrebi. Koja ste narodnost, slova~ka? Ali Slovaci su kao
narod nacionalna mawina u na{oj zemqi, wihova mati~na dràva je
Slova~ka.
To {to ste pripadnik jedne nacionalne mawine, ne sme da bude ni{ta
uvredqivo. To je me|unarodni termin, {ta tu ima da bude uvredqivo?
Voditeq: Da, u slu~aju da se to ne zloupotrebi.
Dr [e{eq: Oni koji to zloupotrebqavaju, neozbiqni su qudi.
Voditeq: Da li imaju ozbiqnog uticaja?
Dr [e{eq: Ne, nemaju nikakvog uticaja.
Voditeq: Sigurni ste?
Dr [e{eq: Ube|en sam. Prvo, kod Srba nikada nije bilo nikakve
netrpeqivosti prema Slovacima, kao ni prema Rusinima. Sa Ma|arima
imamo neka optere}ewa iz pro{losti, ali nema netrpeqivosti izme|u
Srba i Ma|ara, bar sam ja u to ube|en i sasvim se normalno ìvi, tamo
gde se ìvi zajedno.
[ta je ono {to je u svemu ovome bitno? Bitno je da u na{oj zemqi
postoje uslovi da slova~ka nacionalna mawina do kraja izraàva svoj
individualitet, da ~uva svoje kulturne tradicije, da Slovaci imaju apsolutnu ravnopravnost kao gra|ani.
Mislim da su Slovaci zadovoqni stawem u na{oj zemqi u vezi sa
tim pitawem. Postoje neke stvari gde se pojavquju problemi. To je pre
svega ekonomska sfera, ali svima koji ìve u Srbiji je te{ko.
[to se ti~e {kolstva, i u {kolstvu je te{ko. Prvo, to je pre svega
nov~ana nesta{ica. Da li tu ima nekih drugih primedbi u pogledu nastavnog plana i programa?
Voditeq: Da, ja }u vam re}i i to.
Dr [e{eq: Da, moèmo i o tome da razgovaramo.
Voditeq: Sino} sam gledao BK Televiziju, u Karlovcima je obeleàvana godi{wica progla{ewa srpske autonomije u Vojvodini.
Naro~ito sam zapazio apel patrijarha Pavla za hri{}anski suìvot bratskih naroda, mada je bilo i druga~ijih tonova. Neki su tamo rekli da mawine imaju prava, ali mogu im se ta prava i oduzeti.
Dr [e{eq: Ko je to rekao?
Voditeq: Ne se}am se, znam da je neki {ef zdravstvenog centra na
Bawici, neki lekar.
Dr [e{eq: Da se mogu prava mawinama oduzeti? To nisam ~uo.
927
Voditeq: To je zvu~alo pomalo kao pretwa. To me je i {trecnulo. Vidite, 1918. godine je osnovana Skup{tina slovenskih naroda, znam da je
êhoslova~ka osnovana 28. oktobra, a Jugoslavija 1. decembra.
Dr [e{eq: Molim vas, 1. decembra je progla{ena zajedni~ka dràva, odnosno Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a Vojvodina je pre toga donela odluku da se prikqu~i Kraqevini.
Voditeq: Mo`da ste u pravu, a ja nisam, ne radi se o tome, ve} o ne~em drugom. Slovaci su preneli svoje pravo na samoopredelewe na Kraqevinu Jugoslaviju.
Dr [e{eq: Na Srbiju.
Voditeq: Dobro, neka bude na Srbiju. Ali bilo je 60 predstavnika
Slovaka na toj skup{tini. Danas, izuzev u Skup{tini Vojvodine, gde nas
ima malo, nema nijednog Slovaka.
Po sada{woj strukturi izbornih jedinica, kako su one geografski
utana~ene, nema ni teoretske mogu}nosti. Recimo, u Rumuniji ili u Ma|arskoj, gde ima mnogo mawe Slovaka, ima predstavnika Slovaka na svim
nivoima. Verovatno je tako i sa Rusinima, kao mawim narodnostima koje
ne mogu na neki drugi na~in to da re{e.
Daqe, kako ostvariti uticaj na informisawe, {to mo`da i nije toliko bitno, jer se moèmo informisati i na srpskom jeziku. Kako ostvariti uticaj na obrazovawe, na garantovawe pravilnog re{avawa nacionalnog pitawa i o~uvawa nacionalne samobitnosti?
Pitawe je i {kola. âk to i gledaoci pitaju, ali sam ih ja preduhitrio. U Petrovcu, gde je izrazito slova~ko stanovni{tvo, otvoreno je
odeqewe za srpske |ake, za pet srpskih |aka, {to je u redu. U nekim susednim op{tinama je neophodno najmawe 15 |aka da bi se otvorilo odeqewe
ili razred. Da li mislite da je to u redu?
Dr [e{eq: Prvo, Slovaci su bili predstavqeni u Narodnoj skup{tini Srbije. U mandatu od 1991. do 1992. godine bio je jedan poslanik iz
Kova~ice, pa je bio republi~ki ministar Slovak Jan Ki{geci, ministar
poqoprivrede, sada je republi~ki ministar Ivan Sedlak, i on je Slovak.
Voditeq: Poreklom mo`da, ali po nacionalnoj svesti, sumwam.
Dr [e{eq: Ja mislim da je on Slovak.
Voditeq: Moè biti po poreklu, on se nikada nije tako deklarisao.
Dr [e{eq: Koliko ja znam, on je Slovak. Ukoliko Srpska radikalna
stranka na saveznom nivou postane vladaju}a politi~ka partija, mi }emo
sigurno imati najmawe jednog Slovaka u saveznim institucijama. To }e
biti Slovak koji je ~lan Srpske radikalne stranke, naravno. Ne moèmo
mi iz tu|ih stranaka na zna~ajne dràvne funkcije qude birati.
Voditeq: Dobro, to je politi~ka logika.
Dr [e{eq: Zna~i, mislim da ima {ansi. Kako se demokratski procesi u na{oj zemqi razvijaju, to }e biti sve vi{e uslova i mogu}nosti da
i Slovaci obavqaju najzna~ajnije politi~ke funkcije u dràvi. Dakle,
po statistikama Slovaka ima ne{to oko 60.000.
Voditeq: Da, oni se gube. Neki emigriraju u Australiju, Kanadu...
Dr [e{eq: To je oko 0,6 odsto u odnosu na ukupno stanovni{tvo Srbije. To je mali procenat da bi se mogla posti}i neka ve}a zastupqenost.
928
Ali ja sam u principu za to, ako mi u na{oj stranci imamo ve}i broj
sposobnih Slovaka, moèmo ih imati mnogo vi{e u raznim institucijama vlasti, ali je nama va`no da oni budu ~lanovi na{e stranke.
Voditeq: U redu.
Dr [e{eq: [to se ti~e {kolskog sistema, Slovaci imaju Gimnaziju na slova~kom jeziku, imaju osnovne {kole na slova~kom jeziku, u Ba~kom Petrovcu, Kova~ici, Staroj Pazovi, Boqevcima. U Zemunu smo na
vlasti i pomogli smo slova~ku Evangelisti~ku crkvu, ne nekim velikim
iznosima, ali koliko su traìli pro{le godine, toliko su i dobili.
Onoliko koliko su traìli ove godine u dinar su dobili. To zna~i
da su dobili onoliko koliko im je trebalo. Sada smo i vodovod tamo izgradili. Znate da je vodovod zavr{en sve do Progara. Mislim da smo dosta popravili op{te uslove ìvota.
[to se ti~e tog {kolskog sistema, tu su stvari, na~elno, dobro re{ene. U praksi moè da bude problema, ali svuda moè da bude problema u pogledu raznih pitawa. Slovaci imaju mogu}nost nastave na slova~kom jeziku i koriste tu mogu}nost. U nastavnom programu izu~avaju svoju istoriju.
Voditeq: Vrlo malo.
Dr [e{eq: O tome moèmo da raspravqamo, da li je malo ili ne.
Neka se poja~a to.
Voditeq: Mislim da je u~e{}e Slovaka u stvarawu tih nastavnih
programa i planova bilo daleko lo{ije nego ranije, o tome se mora voditi ra~una.
Dr [e{eq: Vidite, u~e{}e Slovaka u re{avawu nekih pitawa poqoprivrede je bilo veoma izraèno. Treba da traìmo varijantu i da
u~e{}e u re{avawu ovih problema u prosveti bude ve}e. To je opet kroz
politi~ke partije. Znate, onaj ko je u vladaju}oj politi~koj partiji ima
ve}i stepen u~e{}a nego onaj ko je u opozicionoj politi~koj partiji.
Mislim da su Slovaci u Ba~kom Petrovcu imali jedan hendikep unazad godinu dana. Tad je na vlasti bila Reformska demokratska stranka
Vojvodine.
Voditeq: Nije bila nijedna.
Dr [e{eq: Ne, molim vas, sada }u vam ja to objasniti. Ja sam upoznat
u detaqe. Ta stranka je u o~ima celokupne srpske javnosti imala izuzetno negativan predznak, bez ikakve slova~ke krivice. U po~etku su se mo`da u~lanili jer su hteli neke iskrene reforme u dru{tvu.
Stranka je imala reformski predznak, ne ulaze}i u neke ideolo{ke
konotacije. Ta stranka je posle imala izrazito antisrpski kurs. Ja sam
bio sre}an i presre}an kada sam ~uo, pre ne{to vi{e od godinu dana, da
je kompletno op{tinsko rukovodstvo Ba~kog Petrovca napustilo Reformsko-demokratsku stranku Vojvodine i da su nastavili da obavqaju
lokalnu vlast kao grupa gra|ana. Rekao sam tada i predsedniku op{tine
êrenku, koji je nedavno bio kod mene u Vladi Srbije: sad ste mi kao ~ovek neuporedivo draì, jer da ste ~lan Srpske radikalne stranke, gde bi
vam bio kraj. Imali smo nekoliko susreta, jednom i u slova~koj ambasadi, kada je Jan Slota bio kod nas u gostima.
929
Prethodno sam bio u op{tini i gostovao na radio stanici. Rekao sam

mu da je bio ~lan Srpske radikalne stranke, sad bi bio ministar, jer ga
cenim kao sposobnog ~oveka.
Voditeq: [ta je on rekao?
Dr [e{eq: Dobro, on se tu malo nasmejao.
Voditeq: On je srpski zet.
Dr [e{eq: Mi smo u dobrim odnosima. Dobro, nije to lo{a okolnost.
Voditeq: Naprotiv.
Dr [e{eq: Ima mnogo Slovakiwa koje su udate za Srbe, kao {to ima
mnogo Srpkiwa koje su udate za Slovake. Mislim da su to uglavnom
skladni brakovi i da deca imaju dvostruko izraèniji patriotizam i qubav prema slova~kom narodu.
Voditeq: Da li vam je poznato da je na ovom terenu, ba{ na ovom terenu, biran zajedni~ki predstavnik Srba i Slovaka, odnosno Slovaka i
Srba? Govorim o Ugarskoj, ugarski sabor.
Dr [e{eq: Taj detaq mi nije bio poznat.
Voditeq: U izbornom srezu Kulbin, ima deset godina od jogurt revolucije, po~ele su da se pojavquju parole beìte i tako daqe. Nije do{lo do netrpeqivosti. Ali na ovom terenu je do{lo do rezervisanosti.
Dr [e{eq: Ne verujem da je neko javno izlazio sa tim parolama. Ko
je taj gra|anin i kakve su mu namere, to je ve} drugo pitawe.
Voditeq: Da, ali to je ostavilo traga. Izvesnu rezervisanost je to
ostavilo. Otuda, mi mawe-vi{e svi zaziremo od svih politi~kih partija. Nemojte se ~uditi {to se u Petrovcu, za sada, ne priklawamo naro~ito nijednoj partiji. Recimo, ja imam prema svima isti odnos, smatram da
na{i gra|ani mogu biti i jesu ~lanovi raznih partija.
Dr [e{eq: [to se nas ti~e, nama naglo raste broj Slovaka ~lanova
Srpske radikalne stranke. Mi smo time veoma zadovoqni. Mi }emo u~initi sve da poloàj pripadnika slova~ke nacionalne mawine u na{oj zemqi bude jo{ boqi, da im se ìvot kvalitetno poboq{ava, a spremni
smo da razgovaramo i o svim konkretnim problemima koji se pojave i da
pomognemo u procesu wihovog re{avawa.
Mislim da cela dràva Srbija i Vlada narodnog jedinstva, tako|e,
prema Slovacima imaju izuzetno dobar odnos.
Voditeq: Oni isto pla}aju dràvi kao i svi drugi. Ima izjava, a ~ini mi se da ste i vi jednom rekli da oni pla}aju svoje {kole.
Dr [e{eq: Ko?
Voditeq: Slovaci.
Dr [e{eq: Izvinite, nisam tako rekao.
Voditeq: Izviwavam se ako niste rekli.
Dr [e{eq: Re~ je bila o Albancima. Ako ne èle da idu u na{e dràvne {kole i imaju svoje privatne, neka pla}aju doprinose u svoje fondove. [to bi nama bio interes da po svaku cenu kontroli{emo te {kole
koje }e wihova deca u~iti. Mi podrazumevamo, ako imamo {kole u dràvnoj svojini, da se dràva stara da kvalitet obrazovawa u tim {kolama bu930
de {to ve}i. Ali pored tih dràvnih {kola, treba otvoriti prostor da
se formiraju privatne. Ko nije zadovoqan kvalitetom znawa u dràvnim
{kolama, neka svoje dete uputi u privatne ako moè to da finansira. To
sam, dakle, tako rekao i to je otprilike na{a programska orijentacija.
Dakle, ako ima problema u izu~avawu slova~ke istorije, slova~kog
jezika u osnovnim, sredwim {kolama, onda o tome moèmo da razgovaramo i moè da se na|e re{ewe. Mislim da }e sva tri koaliciona partnera u Vladi imati blagonaklon odnos, jedan izrazito prijateqski odnos,
ali nije samo odnos prema Slovacima takav. Ja imam posebne simpatije
prema Slovacima, tako|e i na{a stranka. Nije slu~ajno {to smo mi me|u prvima uspostavili politi~ke kontakte. Mi ne ùrimo s tim politi~kim kontaktima sa strankama u inostranstvu. Nije nimalo slu~ajno
{to imamo jednu od naj~vr{}ih veza na me|unarodnom planu sa Slova~kom narodnom strankom Jana Slote. Postoje samo tri partije sa kojima
mi imamo direktne partijske odnose: jedna je iz Rusije, druga je iz Francuske i tre}a iz Slova~ke. To govori o na{em odnosu. Ali mi smo u principu za isti tretman pripadnika svih drugih nacionalnih mawina, a to
podrazumeva da oni moraju biti lojalni Srbiji, lojalni gra|ani, da po{tuju Ustav, da po{tuju zakon i tako daqe.
Mi u na{oj stranci imamo Ma|ara, Rusina, Rumuna, Bugara. Predsednik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Bosilegradu je Bugarin. On je na na{oj listi poslanika. Imao sam neki dan televizijski
duel sa Rasimom Qaji}em, predsednikom Koalicije za Sanyak. On se zaprepastio kad sam mu rekao da imamo Sulejmana Spahu iz Loznice. Musliman, ali srpski radikal. Bio je kandidat za poslanika. Imamo Fejzu
Kambelija iz Gore Goranca. Imali smo jednog Albanca, koji je poginuo
kao na{ dobrovoqac u Hercegovini, brane}i srpsku zemqu. Imamo jedan
veoma otvoren odnos prema pripadnicima svih nacionalnosti. Ali
osnovni uslov da budemo u dobrim odnosima je da su lojalni Srbiji. Ne
moèmo biti u dobrim odnosima sa nekim ko Srbiju dovodi u pitawe kao
dràvu, ko bi cepao teritoriju Srbije, ko sara|uje sa spoqnim neprijateqima na{e zemqe i tako daqe.
Recimo, imamo na podru~ju Vojvodine izuzetno dobre odnose sa Buwevcima i [okcima. Sve }emo u~initi {to je u na{oj mo}i da im pomognemo i da se afirmi{u kao izrazita etni~ka posebnost. Prethodni komunisti~ki reìm ih je terao da se izja{wavaju kao Hrvati, iako nemaju nikakve veze sa Hrvatima, nikakve istorijske veze.
Voditeq: Dozvolite jo{ jedno pitawe. Vi ste malopre govorili o
Zemunu, {ta mislite kada }e DD Teleoptik Zemun dobro poslovati?
Naime, on ima ovde pogon i oni ne rade.
Dr [e{eq: Kad se izvr{i privatizacija, onda }e dobro poslovati.
Mo`da i ne}e, ali samo tada }e imati {ansu za dobro poslovawe. Sve dok
je u dru{tvenom sektoru, nema {anse da dobro posluje.
Voditeq: Znamo da ste protiv tog preduze}a.
Dr [e{eq: Nisam.
Voditeq: Izviwavam se, moja gre{ka. Kada }e radnici dobiti redovne plate? Koliko mi se ~ini, oni 7-8 meseci ni{ta nisu primili.
931
Dr [e{eq: Ja sam svestan te situacije i jo{ dok sam bio predsednik

Op{tine Zemun poku{avao sam ne{to da uradim. Znate, tu su nadle`nosti predsednika op{tine veoma male, skoro nikakve.
Ali poku{avao sam na neki na~in da pomognem i doprinesem izlasku
iz tog te{kog poloàja. Teleoptik je nekada mnogo radio za vojsku. Radio je opti~ke ure|aje i tako daqe. Vojne naruybine su prestale. Znate,
vojska je i sama u te{koj situaciji, a nema ni onakve potrebe kakve je ranije imala, i Teleoptik je sada u situaciji da nema gde da plasira svoj
proizvodni asortiman. Mogao bi, da ima kvalitetnu proizvodwu, ali je
neophodan dodatni kapital i neophodna je nova tehnologija.
Voditeq: Imam jo{ niz pitawa, ali je na neka ve} odgovoreno. Na
primer: za{to radnik prima platu 200 dinara, a direktor 5.000. O tome
je ve} bilo re~i. Ponavqaju se pitawa. Ima ih puno, vidite. Zna~i, nismo govorili u vetar i qudi su nas slu{ali.
Aleksandar Nogo pita: Za{to gospodin [e{eq o pitawima ekonomije govori kao Konti}ev advokat?
Dr [e{eq: Ja èlim da {to pre sru{im Konti}a. Kao predsednik
Srpske radikalne stranke, èlim {to pre da sru{im Radoja Konti}a sa
funkcije predsednika Savezne vlade. Mi smo glasali protiv wegovog izbora.
Mi smo i ranije podnosili zahtev za smenu. Ovog puta imamo ne{to
ve}i broj stranaka i poslanika u Saveznoj skup{tini koji }e glasati za
smenu. Ube|en sam da }e on pasti na glasawu u Saveznoj skup{tini u oba
ve}a ve} u ponedeqak. Dakle, ne mogu da budem wegov advokat, ja sam politi~ki protivnik.
Voditeq: Vra}amo se ponovo na Kosovo. Da li je ìv Milan Milutinovi} i ako jeste, za{to dozvoqava da se Slobodan Milo{evi} me{a u
unutra{we stvari Republike Srbije?
Dr [e{eq: Koliko ja znam, Milan Milutinovi} je ìv. Drugo, nema
on {ta da dozvoqava ili ne dozvoqava Slobodanu Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi} je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i on predstavqa saveznu dràvu u zemqi i svetu.
A {to se ti~e Milana Milutinovi}a, bilo bi dobro da ga pozovete
da on gostuje u va{oj emisiji pa da on direktno odgovara na takva i sli~na pitawa va{ih gledalaca.
Ja odgovaram na sva pitawa, naravno, ali sam odgovoran pre svega za
ono {to radi sada{wa Vlada Srbije, delimi~no sam odgovoran i odgovoran sam za ono {to radi Srpska radikalna stranka.
Voditeq: Dobro gospodine, vicepremijeru, sat i po je protekao u razgovoru. Nadam se da smo uspeli da ovolikom broju gledalaca kaèmo stvari koje }e posluìti kao informacija, podloga za formirawe sopstvenih stavova.
Gospodine [e{eq, ja vam zahvaqujem na ovom razgovoru. Bilo mi je
drago i prijatno smo pri~ali.
Dr [e{eq: Meni je bilo veliko zadovoqstvo.
932
XLIV
PRA[INA OKO ZAKONA O UNIVERZITETU
Radio Televizija Srbije, 18. maj 1998. godine
Voditeq: Na konstitutivnoj sednici Vlade Republike Srbije definisani su prioriteti delovawa ove vlade. To su ekonomski, privredni i
dru{tveni razvoj Republike Srbije, o~uvawe jedinstva i stabilnosti
Republike Srbije, re{avawe problema na Kosovu i Metohiji kao neotu|ivom delu Republike Srbije i unutra{wem pitawu na{e zemqe, ja~awe
Republike Srpske i svih veza sa wom, o~uvawe jedinstva na{e zemqe,
vra}awe ~lanskih prava na{oj zemqi u me|unarodnim organizacijama i
institucijama, aktivan pristup prema integracionim procesima u
Evropi i daqe unapre|ewe dobrosusedskih odnosa i regionalne saradwe.
Vlada je, u me|uvremenu, donela nekoliko predloga zakona koje je dostavila Skup{tini Srbije i koji su izazvali veliku pa`wu javnosti.
Ovih dana u ìì interesovawa na{e javnosti je Predlog zakona o
univerzitetu. Ve~eras upravo govorimo o tome. Na{i i va{i gosti su
tri potpredsednika Vlade Republike Srbije: prof. dr Milovan Boji},
prof. dr Ratko Markovi} i dr Vojislav [e{eq. Po{tovana gospodo, dobro ve~e i dobro do{li u studio Radio Televizije Srbije. Po{to je tema interesantna i pobu|uje veliko interesovawe na{e javnosti, i gledaoci }e ve~eras mo}i da u~estvuju u ovoj emisiji i postavqaju pitawa na{im gostima. Koji su osnovni razlozi za dono{ewe ovog zakona o univerzitetu i {ta ovaj zakon predvi|a? Profesore Markovi}u, ho}emo od
vas da po~nemo?
Dr Markovi}: Razlozi za utvr|ivawe novog predloga zakona o univerzitetu su mnogostruki. Najpre, Zakon o univerzitetu nije samo vremenski posmatrano star zakon. Poti~e od 1992. godine, ~esto je mewan, i
u sadrìnskom smislu je star, polovi~an zakon.
On je donet u vreme kada je novi ekonomski i politi~ki poredak bio
uveliko promovisan Ustavom Srbije od 1990. i razra|en mnogim su{tinskim zakonima, osnovnim zakonima, sistemskim zakonima, ukqu~uju}i i
oblast prosvete, odnosno obrazovawa. Osnovna i sredwa {kola su regulisani u skladu sa tim novim institucijama i novim odnosima. Univerzitet je stao negde na pola puta, {to se najboqe videlo u instituciji Saveta univerziteta, odnosno Saveta fakulteta koji su bili hibridne, a i
danas su hibridne institucije.
Oli~avaju i dràvu. Sa jedne strane, polovinom svojih ~lanova i samoupravqawem sa druge strane. Dakle, na univerzitetu je morala do}i do
izraàja ~iwenica da su sredstva sa kojima univerzitet radi dràvna
svojina. Delatnost koja se odvija na univerzitetu finansira se iz dràvnih, odnosno javnih prihoda.
Trebalo je uozbiqiti i reìm studija, trebalo je ponovo definisati
univerzitet kao asocijaciju. Koje subjekte okupqa univerzitet kao asocijacija, da li samo fakultete ili fakultete i institute istovremeno?
933
Pluralizam svojinskih oblika koji je proklamovan u Ustavu morao je do}i i ovde do izraàja. Dakle, univerzitet moè biti ne samo dràvni, nego moè biti i privatni, moè ga osnovati i fizi~ko i pravno lice, moè ga osnovati i stranac i doma}e lice. Na kraju je trebalo zaokruìti
tematiku univerziteta tako {to bi se ukqu~ila i neka poglavqa koja su
do sada bila u drugim zakonima, konkretno u Zakonu o dràvnoj upravi.
Sve u svemu, materija univerziteta je bila zrela za novo zakonsko regulisawe, regulisawe na novim na~elima.
Taj zakon je bio na spisku, odnosno jedan od prioriteta prethodne
vlade. Me|utim, nije do{ao na red i ja mislim da je pravo vreme bilo da
nova vlada startuje i sa jednim takvim sistemskim zakonom kao {to je zakon o univerzitetu.
Voditeq: [ta se u su{tini postiè ovim zakonom i {ta ovaj zakon
novo donosi?
Dr Markovi}: Ovim zakonom se postiè celovitost regulisawa jedne materije, uno{ewe reda, principijelnosti u tu materiju. Autonomija
univerziteta se razume onako kako je treba razumeti, kao autonomija nastave i nau~nog rada, a upravqawe se izvodi iz ~iwenice svojinskog oblika, iz svojine. Dakle, funkcija upravqawa derivira, proizilazi iz
svojinskog oblika.
Dr Boji}: Mislim da se nevi|eno podiglo pra{ine jo{ u nacrtu ovog
zakona, a èlim da kaèm da ga je Odbor za javne slu`be Vlade Republike Srbije usvojio jednoglasno, potom Vlada Republike Srbije, uputiv{i
ga Narodnoj skup{tini Republike Srbije na daqu proceduru. Podigla se
jedna nevi|ena pra{ina i niz apsolutnih neistina su po~ele da prate
ovaj zakon pre nego {to je on ugledao svetlost dana u pojedinim svojim
ta~kama, ~lanovima, odrednicama. @elim odmah da istaknem, i kao univerzitetski profesor i kao predsednik Odbora za javne slu`be Vlade
Republike Srbije, da apsolutno nema ni slova od re~i prezir, revan{izam ili ne{to drugo od strane Vlade Republike Srbije prema Univerzitetu Beograda. Uostalom, na dana{woj konferenciji za {tampu o ovom
zakonu govorila su tri univerzitetska profesora, tri profesora Univerziteta u Beogradu i tada smo rekli, a i sada ponavqamo mandat ~lanstva u vladi moè da bude duì ili kra}i. Univerzitet je ve~it i to je
na{e ìvotno i egzistencijalno opredeqewe.
Prema tome, biti protiv univerziteta, zna~ilo bi biti protiv sebe
samog. Takvo pravo, bez obzira da li u svojstvu ili van svojstva ~lana Republi~ke vlade, sebi ne bismo dozvolili. Me|utim, ovde je do{lo do
strahovite zbrke time da iz odre|enog revan{izma mi na{ univerzitet
gledamo kao nedono{~e. Mi smo ti koji im odre|ujemo tutore, mi smo ti
koji im izborom dekana i rektora, {to ovaj zakon i predvi|a, prakti~no
uvodimo starateqstvo. Mislim da je to apsolutno neta~no, da to nije
odrìvo ni deli} sekunde. Vlada Republike Srbije je kroz instituciju
koja proisti~e iz upravqawa, a elimini{e samoupravqawe, a upravqawe iz svojine, odnosno vlasni{tva kapitala, odnosno univerziteta, eliminisala ono za ~im se danas najvi{e tuguje, a to je samoupravqawe.
934
Imenovawem rektora i dekana na univerzitetu ne dovodi ste~ajne

upravnike iz nekih preduze}a ili iz nekih institucija Vlade Republike Srbije, nego se isti po rigoroznim mehanizmima biraju iz redova redovnih profesora univerziteta, dakle, onih qudi koji su ceo svoj ìvotni vek proveli na univerzitetu, koji su svojim stru~nim, nau~nim i organizacionim sposobnostima potvr|ene li~nosti na{eg univerziteta i
kao takvi pro{li celokupnu proceduru izbora i vrednovawa svog nau~nog, stru~nog, vaspitnog, pedago{kog rada na istom tom univerzitetu, po
toj autonomiji koju ovaj zakon tek sada ukida, a do tada je funkcionisala. S druge strane, jasno treba razgrani~iti {ta je to autonomija univerziteta. Mi danas na autonomiju univerziteta gledamo kao na kvalitetno obavqawe nastavno-nau~nog procesa i obezbe|ewe adekvatnog kadra da se taj nastavno-nau~ni proces izvodi kvalitetno.
Me|utim, autonomija univerziteta novim zakonom o univerzitetu je
sa~uvana, po mom mi{qewu, ~ak unapre|ena, a nikako suspendovana. Nastavno-nau~ni proces i ta autonomija u pregledu ovog zakona oli~ena je
u nekoliko ~lanova. Da budem jasan, u ~lanu 100. Predloga zakona o univerzitetu stoji da su stru~ni organi univerziteta: Nastavno-nau~no, odnosno Nastavno-umetni~ko ve}e, da Ve}e univerziteta biraju fakulteti, dràva ne odre|uje sastav tog ve}a, niti imenuje qude iz redova redovnih profesora. To ve}e ima velike ingerencije, i ja }u samo re}i da
dajem mi{qewe na predlog Statuta univerziteta, da donosi program nau~nog i stru~nog usavr{avawa, da daje mi{qewe o mati~nosti fakulteta, da donosi nastavni plan i program studija koje organizuje univerzitet, da razmatra izve{taje o ostvarivawu tog programa i da ga usvaja.
Sli~no je i analogno sa nastavno-nau~nim ve}em fakulteta i ve}e
katedri, a u 113. ~lanu ovog zakona se kaè da dekan, odnosno rektor odgovara za ostvarivawe nau~ne, odnosno umetni~ke i obrazovne delatnosti na univerzitetu, da kreiraju Ve}e univerziteta, odnosno Nastavnonau~no ve}e fakulteta. Tako|e je re~eno u 101. ~lanu da su rektor i prorektor ~lanovi Ve}a univerziteta po funkciji bez prava odlu~ivawa.
Oni su, dakle, predsedavaju}i, oni su spikeri ve}a koje je sastavqeno od
redovnih profesora, koje fakulteti, ~lanice univerziteta autonomno
biraju, a isti taj rektor sprovodi ono {to nastavno-nau~no ve}e uradi.
To je taj nedodirqivi deo autonomnog procesa u oblasti obrazovnog
i nau~nog rada na univerzitetu, koji je jasno i decidno sadràn u ovim
~lanovima. Mislim da autonomija univerziteta shva}ena druga~ije
predstavqa tugovawe za samoupravqawem. Mi smo najpre uz aktivnost
misle}ih qudi sa univerziteta, do ~ijih zalagawa i mi{qewa nam je i te
kako stalo i drìmo do wih, proterali samoupravqawe iz zemqe, ali
ono se, naàlost, jo{ jedino odràlo na univerzitetu.
Cela ta buka mi li~i na samoupravne asocijacije i organizacije koje zaista nemaju ni{ta utemeqeno kada je u pitawu odbrana univerziteta. Ako se jedino univerzitet smatra da je neka eksteritorijalna zona
ili Katoli~ka crkva koju sada treba braniti nekim sudom inkvizicije,
da joj niko ni{ta ne moè... Niti je on na Marsu, niti u Nikaragvi, on je
tu u gradu Beogradu, na{oj Srbiji i Jugoslaviji.
935
Wegov osniva~ je Vlada Republike Srbije. Wegova autonomnost u nastavno-nau~nom procesu je netaknuta, ali ovde je vi{e uvedenog reda
osniva~a, kona~no da se zna ko je osniva~ i kako osniva~ reguli{e, to jest
ostvaruje svoje pravo tamo gde plasira sredstva i kojem je i te kako stalo do uspe{nog i slobodnog razvoja univerziteta.
Voditeq: Gospodine [e{eq, najve}a polemika se upravo vodi oko
pitawa za{tite autonomije univerziteta. [ta se sve podrazumeva pod
autonomijom univerziteta, a {ta se podrazumeva pod autonomijom univerziteta a to nije?
Dr [e{eq: Ja bih prvo skrenuo pa`wu na jedan {iri aspekt u kome
mi sada radimo na izmeni Zakona o univerzitetu. Novoformirana Vlada
narodnog jedinstva, u koju su u{le Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije i Jugoslovenska levica, po~iva na tri osnovna
prioriteta i usagla{enim politi~kim stavovima o pitawu ta tri prioriteta. To su za{tita nacionalnih interesa srpskog naroda i svih gra|ana Srbije i o~uvawe teritorijalnog integriteta Srbije, izlazak iz ekonomske krize i socijalne bede. Mi neprekidno radimo na sva tri prioriteta i neki rezultati su ve} o~igledni.
Recimo, u ekonomskoj sferi idemo na obarawe stope poreza i doprinosa na plate, i to smo ve} postigli obaraju}i stopu doprinosa i poreza
sa prose~ne plate sa 124% na 98%. Sa 26 poena smo oborili tu stopu. Mi
moramo rastere}ivati na{u privredu, preduze}a, moramo radni~ke plate rastere}ivati, otvarati prostor za nova radna mesta, za zapo{qavawe novih radnika i za poboq{awe ìvotnog standarda zaposlenih. U
skladu sa tim moramo reformisati sve javne slu`be. Jedna od tih javnih
slu`bi je obrazovawe, a kqu~no mesto u sistemu obrazovawa ima univerzitet kao oblik visoko{kolskog obrazovawa.
Do sada smo imali koncept iskqu~ivo dràvnog univerziteta, a sada otvaramo mogu}nost za postojawe dràvnog i privatnog univerziteta.
Dràvni univerzitet moramo reformisati i na dràvnom univerzitetu
moramo proteìrati kvalitet, rad, studirawe, nau~no istraìvawe, a
moramo spre~iti i sve ono {to tro{i dràvni novac, a smawuje efikasnost i univerzitet vodi stranputicom. Neki bi univerzitet da pretvore u politi~ku partiju.
Kome je do politike, neka ide u ve} formirane politi~ke partije i
neka formira nove, a neka univerzitet ostavi na miru. Ovo na ~emu sada
radimo i {to je u ovom zakonu regulisano je pitawe reìma studija. Mi
nismo dovoqno bogata zemqa, nemamo vi{e kome uzimati pare da bismo
finansirali univerzitet sa nekim bezgrani~nim kapacitetima i da bi
svi mogli da studiraju neograni~eno dugo, da bi mogli po 10-15 godina o
tro{ku dràve to da rade.
Svaki dinar koji se potro{i na univerzitetu nekom se uzme. Kome se
uzme? Radniku, privrednom preduze}u. Mi sada moramo strogo koncentrisati taj novac koji se uzme nekome ko ga proizvodi, ko ga stvara, moramo koncentrisati na kvalitet i vi }ete videti da u ovom na{em zakonu imamo tri kategorije studenata: studenti koji besplatno studiraju,
studenti koji se delimi~no finansiraju i studenti koji potpuno pla}aju
936
svoje studirawe. Me|utim, nijedan status nije trajan. Samo onaj ko redovno daje godinu za godinom moè ostati do kraja student koji besplatno
studira, a onaj ko se upisao kao student koji delimi~no finansira svoje
studije ili student koji potpuno pla}a, ako posle prve godine postigne
dobre rezultate, moè da promeni status.
Onaj ko u potpunosti u startu pla}a svoje studije, ako posle prve godine ima prosek iznad osam, on se prevodi u status studenta koji potpuno besplatno studira, a onaj student koji izgubi godinu, mora sam da snosi tro{kove svog studirawa. To je ono {to je kqu~no u ovom zakonu. S
druge strane, mi zao{travamo pitawe odgovornosti nastavnim planom
univerziteta. [ta profesor treba da uradi na univerzitetu? Da u~estvuje u vaspitno-obrazovnom procesu, da svoje znawe prenosi na studente, da ih u~i da racionalno razmi{qaju, da kriti~ki razmi{qaju, da se
usavr{avaju, i profesor mora da se bavi nau~nim radom. To su dve osnovne funkcije univerziteta i u tome je univerzitet apsolutno autonoman.
Ni vlada, ni ministarstvo, ni dràva se ne me{a u nau~ni rad, niti
se profesoru propisuje kako }e se baviti nau~nim radom, niti mu se unapred zadaju ciqevi wegovog nau~nog rada. On je u tome sasvim slobodan,
autonoman i jedan jedini na~in vrednovawa wegovog nau~nog rada je ocena nau~no-nastavnog ve}a koje profesori univerziteta samostalno biraju.
S druge strane, dràva se ne me{a profesoru u to kako }e on obavqati svoje predavawe. On sam odre|uje strukturu svog predavawa, on sam odre|uje kako }e nastavne jedinice predavati studentima, on je tu potpuno
samostalan i tu wegova stru~nost do kraja dolazi do izraàja. [ta dràva ovim spre~ava? Neracionalno tro{ewe sredstava na univerzitetu, neracionalno pona{awe, politizaciju univerziteta. Mi smo do sada imali
prenagla{enu politizaciju univerziteta, manipulisawe studentima.
Studenti do|u na univerzitet, roditeqi odvajaju od usta da bi ih
{kolovali, da bi im omogu}ili koliko-toliko normalan ìvot, te{ko
da neko u ovim uslovima moè imati do kraja normalan ìvot, a onda se
studenti na|u u situaciji da neko wima manipuli{e, da ih neko upotrebqava za strana~ke interese na uli~nim demonstracijama i da neprekidno preti studentima kada su ne~iji parcijalni cehovski interesi ugroèni. [ta se ovoga puta de{ava?
Ovaj zakon predvi|a razdvajawe univerziteta i fakulteta od samostalnih nau~nih instituta. êmu samostalni nau~ni instituti na univerzitetu? Ako su neki instituti vezani za nastavu, treba da budu u sastavu fakulteta, a ne neki balast koji }e u~estvovati u upravqawu univerzitetom, a zapravo ne}e ìveti ìvotom univerziteta.
Univerzitet treba da ~ine fakulteti, da ~ine oni koji se bave i nau~nim i nastavnim radom, a sve ono {to nije u funkciji nau~nog i nastavnog rada treba na neki drugi na~in da se organizuje i da se finansira od strane dràve. [ta dràva treba da finansira? Dràva treba da
finansira nastavu sa studentima, obrazovawe studenata i dràva treba
da finansira nau~ni rad. Kako da finansira nau~ni rad po strogo odre937
|enim kriterijumima? Postoje projekti za koje je dràva zainteresovana, koji su upotrebqivi u privredi, pa }e ti projekti na jedan na~in biti finansirani. Postoje fundamentalna istraìvawa za koje je dràva
tako|e zainteresovana, ali nema interesa u konkretnim privrednim
strukturama, pa }e na drugi na~in biti finansirana.
Dr Boji}: Po{to smo gospodin [e{eq i ja govorili o autonomiji
univerziteta, hteo bih samo da dodam. Rekao sam da su velike ingerencije nastavno-nau~nog ve}a u kreirawu nastavno-nau~nog procesa na univerzitetu i na fakultetima. Rekao sam da rektor i dekan nemaju pravo odlu~ivawa, a predsedavaju tim sednicama ve}a. Da je dràva htela ovde da
zadre u autonomiju, ona bi ostavila rektoru i dekanu pravo veta na odluke koje ve}e donosi, a to nije u~inila ili traìla wegovu prethodnu saglasnost.
S druge strane, kada je u pitawu autonomija univerziteta i ono {to
se ovih dana ~uje, ogromni napori Vlade Republike Srbije, koja u ovim
te{kim okolnostima zaista mora voditi ra~una o svakom dinaru, a pri
tom ne zaboravqaju}i svoje obrazovawe, ne zaboravqaju}i svoj univerzitet, ne zaboravqaju}i svoj u~eni~ki i studentski standard, zaista predstavqaju mnogo. Nema rebalansa buyeta, iz realnih okvira moramo da se
dopuwavamo. Kakav je priliv u buyet, tako|e veoma dobro znate, i s druge strane, na{i okviri delovawa su jasno izraèni u ekspozeu premijera
Marjanovi}a u Narodnoj skup{tini i platformi koju je Vlada narodnog
jedinstva o nacionalnom jedinstvu donela.
Prema tome, u uslovima u kojima je radila ova republika, sa isu{enim privrednim tkivom, sa svim posledicama, sankcijama koje su bile, sa
nepokrenutim privrednim potencijalima i resursima, odvajala je izuzetno mnogo, mnogo vi{e nego neke zemqe sa ekstenzivnijim privrednim
razvojem.
Plasirano je danas u sredstva za u~eni~ki i studentski standard. Ja
sam veoma ponosan da danas studenti Univerziteta u Beogradu ìve u
uslovima visokog standarda, a to se jasno moè videti u studentskim domovima, menzama, zavodima za zdravstvenu za{titu itd.
Prema tome, ogroman je interes dràve da se studentski i u~eni~ki
standard unapredi, da univerzitet bude jeftiniji a efikasniji, da se vodi ra~una o materijalnom statusu univerziteta i wegovom besprekornom
funkcionisawu.
Voditeq: Pokrenuli smo pitawe upravne autonomije. S tim pitawem se najvi{e u javnosti manipuli{e, a da defini{emo i preciziramo zbog javnosti, {ta je to {to se podrazumeva pod autonomijom univerziteta, {ta je to {to se èli proturiti kao autonomija univerziteta,
a {ta nije?
Dr Markovi}: Mi smo to do sada ve} rekli. Autonomija univerziteta je vezana za delatnost univerziteta. Delatnost univerziteta je obavqawe studija, osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih, doktorskih.
Ako bismo da svedemo na sr` tu delatnost, ona je oli~ena u nastavnom
planu i programu. [ta je nastavni plan?
938
Nastavni plan je u stvari koncept ~itavih studija. To su predmeti

koji se na studijama prou~avaju, to je raspored predmeta po godinama,
fond ~asova predavawa i ve`bi, a nastavni program je opet sadrìna
svakog od tih predmeta ponaosob.
U tom domenu, univerzitet ima, a i fakulteti, punu autonomiju i po
ovom sada{wem zakonu, ali ja mislim da je na sceni, naro~ito kada su u
pitawu univerzitetski qudi za koje se ne moè re}i da su ignoranti, jedno nepoznavawe, falsifikovawe stvari.
Protura se jedno gotovo sredwovekovno zna~ewe autonomije i kaè
se da se autonomija univerziteta ukida i da }e se postaviti ovim zakonom tako {to }e sam univerzitet zajedno sa resornim ministarstvom napraviti za sebe zakon. Slu{ajte, ~emu onda izbor, ~emu onda dràva, ~emu onda parlament, ~emu vlada ako svako pi{e zakon za sebe. Univerzitet mora imati poverewa, kao i svi drugi subjekti u dru{tvu, u dràvu.
Parlament se bira zato da narod odredi svoje predstavnike, univerzitet
je deo naroda. U parlamentarnom sistemu vlada proizlazi iz parlamenta i vlada kao operativni organ, ne kao skup{tina s vremena na vreme,
nego je stalno zasedaju}i organ i ima funkciju upravqawa kao dràva
prema univerzitetu koji funkcioni{e dràvnim sredstvima i koji se
pla}a, kako rekoh, iz javnih prihoda.
Prema tome, pogre{no je tuma~ewe autonomije da je univerzitet samozakonodavac. Univerzitet ho}e za sebe privilegovanu poziciju. Univerzitet ne moè biti samozakonodavac, on moè predloìti resornom
ministarstvu kako da se pojedine stvari urade, a vlada }e Zakonom o univerzitetu utvrditi predlog zakona kao {to utvr|uje i predlog svakog
drugog zakona. Ne znam za{to je ta materija univerziteta toliko posebna, toliko stru~na da taj zakon mogu pisati samo qudi sa univerziteta,
pogotovu kada nema vlade u svetu, pa evo i na{a Vlada je takva, da nema u
svom sastavu i profesore univerziteta, koji su dugo godina, i po nekoliko decenija ìveli ìvotom univerziteta, odnosno fakulteta.
Prema tome, u javnosti se daje sasvim neprimereno zna~ewe autonomije univerziteta i po{to nema te iluzorne autonomije, a ne moè je ni
biti, jer bi onda bila anarhija u dru{tvu, ne bi ni bilo dràve ako bi
svako za sebe propisivao pravila ìvota, onda se ovaj zakon kritikuje i
kaè se da se gu{i autonomija. Ja mislim da svi oni koji kaù da ovaj zakon poseè za autonomijom, trebalo bi da navedu koju to specifi~nu delatnost univerziteta, a to je obavqawe studija, dakle, nastavu i nauku,
sputavaju. Autonomije nema, odnosno ograni~ena je tek ako se ograni~ava sloboda nastave i nauke, a u tim slobodama se sti~u mnoge ustavne slobode: sloboda govora, sloboda misli, sloboda katedre, sloboda nastave,
sloboda nau~nog i umetni~kog stvarala{tva, sve je to oli~eno u toj slobodi i otuda je sasvim u redu da univerzitet uìva autonomiju u toj svojoj specifi~noj delatnosti. I neki ustavi u svetu, pa i na{, Ustav Crne
Gore, izri~ito proklamuju i autonomiju univerziteta. Ona proizlazi iz
ovih sloboda ustava koje sam pomenuo.
Voditeq: Kako je ova materija regulisana u svetu, u ostalim zemqama, kada je u pitawu dràvni univerzitet?
939
Dr [e{eq: U svetu se pre svega vodi ra~una o svojinskim pravima i

postavqa se pitawe ~iji je univerzitet, da li je dràvni ili je privatni, i uvek vlasnik odlu~uje o ~itavom setu pitawa koja se ti~u svojinskih
prava, ti~u se namene univerziteta.
Vlasnik je unapred zamislio zbog ~ega mu treba univerzitet. Univerzitet dràvi treba da bi se mladi, perspektivni, talentovani qudi
{kolovali, da bi se osposobili sticawem visokog i najvi{eg obrazovawa, dakle, visoko{kolske diplome, doktorata, specijalizacije, da bi se
osposobili za najkomplikovanije i najstru~nije poslove u dru{tvu.
To je ono {to je dràvi potrebno. Da bi dràva to postigla, izdvaja
veliki novac i ona èli da zna da li se taj novac koristi namenski ili
ne, ona kontroli{e kori{}ewe tog novca, ona, dakle, upravqa univerzitetom u tom pogledu.
Ona kontroli{e da li se novac tro{i namenski i kontroli{e koliko je potrebno novca da se izdvoji da se odrì ta namena univerziteta. Tako se pona{a i privatnik. Ni na jednom ozbiqnom univerzitetu u svetu
vlasnik se ne me{a u nastavu i ne me{a se u nau~ni rad, ali je upravqawe
pod wegovom kontrolom, on to ne ispu{ta. To vam je i na Oksfordu, Kembriyu, na Jelu, Bristolu, na svim poznatim univerzitetima na svetu.
U na{em slu~aju na delu je samoupravna svest, samoupravna ideologija. Univerzitet je za~auren, okrenut sam sebi, dràva treba da daje novac i neprekidna je kukwava onih koji rade na univerzitetu da je malo dràvnog novca, a qubomorno se ~uva ~itava sfera univerzitetskog rada i
delovawa od bilo ~ije kontrole, bilo ~ijeg upliva. U ovom slu~aju kontrola mora da postoji i ona mora biti striktna.
Kontrolom se ne sputava autonomija, jer je autonomija u sferi nau~nog rada i u sferi nastave, odnosno obrazovawa. U na{em slu~aju, naravno, postoje razne manipulatorske tendencije, postoje qudi koji su dugo na
univerzitetu, univerzitet smatraju politi~kom partijom, smatraju da su
nedodirqivi, da su potpuno odvojeni od dru{tva, postoje qudi koji univerzitet koriste da bi manipulisali studentima u razli~ite politi~ke
svrhe. Mi to moramo spre~iti, jedna od odredbi ovog zakona kaè da nije dozvoqeno nikakvo politi~ko organizovawe i delovawe na univerzitetu. Univerzitet mora biti li{en strana~ke politike.
Ko èli u strana~ku politiku, eto mu politi~kih stranaka, a ako mu
nije dovoqno 150 postoje}ih politi~kih stranaka, koliko je registrovano, neka formira i novih 150 stranaka. To dràva nikome ne onemogu}ava, nikome dràva nije smetwa jer je do kraja snizila kriterijume za formirawe politi~ke partije. A dràva i ne moè dozvoliti da ono {to
ona finansira i {to je sasvim usmereno ka nau~nim istraìvawima i
obrazovawu mladih qudi neko zloupotrebqava i da mu mewa funkciju.
Dràva, po{to je vlasnik, preko svojih organa, preko izvr{ne vlasti i parlamenta kao zakonodavne vlasti kontroli{e ono u {ta ulaè
novac, a taj novac ona odvaja od poreskih obveznika. Odvaja od svih gra|ana koji su oporezovani na razli~ite na~ine, koji pla}aju takse, koji
pla}aju doprinose i sve se to sliva u dràvni buyet ili u fondove, i dràva mora na najpametniji na~in time da raspolaè.
940
Naravno, mi }emo imati tu odre|enih otpora, svesni smo toga, ali

mi moramo hrabro zagaziti u ovo pitawe. Krajwe je vreme da se problem
re{i, da imamo onakav univerzitet kakav odgovara samom konceptu jednog liberalnog dru{tva usmerenog ka trì{noj ekonomiji. U svetu su ta
pitawa odavno razja{wena. Mi idemo u pravcu sveobuhvatne privatizacije u privredi. I ako idemo u tom pravcu, moramo jasno razgrani~iti
{ta je to dràvna, privatna, kako se upravqa jednim, a kako drugim oblikom svojine. Ne moè svojinom da upravqa onaj ko je nije stvorio, ne
moè da upravqa svojinom onaj koji nema ni ustavne nadle`nosti da wome raspolaè.
Dr Boji}: Ja bih samo dodao da se ve} u ~lanu 3. isti~e, kako je to i potpredsednik gospodin [e{eq rekao, da se delatnost univerziteta i fakulteta obavqa bez politi~kog, verskog, ideolo{kog uticaja, te da na univerzitetu nije dozvoqeno politi~ko, strana~ko i versko organizovawe i delovawe. Velika energija koja se diè ovih dana kada je u pitawu Predlog
zakona o univerzitetu, treba da se kanali{e na neke druge puteve i linije, jer danas su na konferenciji za {tampu pitali {ta }e onda biti sa
udruèwem univerzitetskih radnika ili studenata iz te politi~ke
stranke i tako daqe. Van univerziteta sigurno je wihovo neprikosnoveno
pravo da se organizuju, wihovo je pravo da ponude svoj politi~ki program,
da taj politi~ki program pro|e verifikaciju gra|ana kroz izbore, pa onda da na taj na~in kreiraju i uti~u na odre|ene tokove, budu podnosioci
zakona, u~estvuju u wihovom dono{ewu. Jedno je sasvim sigurno, da je ovde
sveprisutna tugovanka za samoupravqawem, i, po mom mi{qewu, mi zaista
otvoreno moramo kazati {ta je {ta, jer do{lo je vreme kada se staro vino
sipa u nove boce, stari odnosi zamotavaju u neke nove forme.
Evo, decidno i jasno kaèmo, ~lan taj i taj novog Zakona o univerzitetu defini{e autonomiju tako i tako. Bila bi osaka}ena, amputirana
ili oduzeta da smo instalirali odredbu tu i tu i tu, a definisali smo i
postavili ovu materiju tako da postoji autonomni proces na univerzitetu, sa~uvali smo ga, ali smo izbegli velike samoupravqa~ke skup{tine
koje su se birale, koje su se predlagale, koje su odlu~ivale o ne~emu {to
mawe znaju, i u~inili smo da taj izborni proces bude {to neposredniji,
ali veoma odgovoran i krajwe rigorozan. Time smo pokazali kroz ovaj zakon da nam je i te kako stalo do univerziteta.
Voditeq: Va{i protivnici kaù da ovakav zakon ne postoji u svetu,
da li su kori{}ena neka svetska iskustva kada je dono{en ovaj zakon?
Dr [e{eq: Kori{}ena su svetska iskustva, recimo iskustvo Francuske, [vedske, mnogih drugih dràva, ali mi ne sporimo pravo na{ih
oponenata da imaju sasvim druga~iji koncept univerziteta. Mi ne sporimo i wihovo pravo da poku{aju da svoj koncept univerziteta realizuju,
ali lepo treba da se organizuju, da iza|u na izbore, da wihov program i
koncept univerziteta pobedi na izborima, da dobiju podr{ku gra|ana,
pa da ga onda primene u praksi.
Gra|ani su ovog puta presudili na septembarskim izborima. Na{e
tri stranke su osvojile 192 od ukupno 250 mandata u Republi~koj skup941
{tini. Mi imamo mandat da ure|ujemo odnose u dràvi i dru{tvu na

osnovu tog poverewa gra|ana. Na slede}im izborima gra|anima odgovaramo za ono {to smo uradili i gra|ani }e procewivati jesmo li bili u
pravu ili nismo, jesmo li bili uspe{ni ili nismo, jesmo li opravdali
wihova o~ekivawa ili smo ih razo~arali, dakle, nikome ne sporimo pravo da nas kritikuje i nikome ne sporimo pravo da misli druga~ije.
Nikome ne sporimo pravo da se zalaè za neke druge oblike organizovawa i rada na univerzitetu, ali mora kroz regularne politi~ke i dru{tvene procese da ta svoja prava realizuje, a ne da nam preti e, ako ne
povu~ete zakon, mi }emo {trajkovati. Dobro, {trajkujte, pa }emo onda
otpustiti one koji {trajkuju kr{e}i tako Zakon o {trajku. Izvinite, to
nije osnov da se {trajkuje. Najava dono{ewa jednog zakona, koji uop{te
ne dira u pitawe prava iz radnog odnosa, nije uop{te osnov za {trajk.
To moè biti samo politi~ki {trajk i onaj ko {trajkuje, neka ra~una da }e ostati bez posla na univerzitetu. Oni studenti koji ne budu svoje obaveze redovno obavqali, tako|e }e izgubiti status studenata i tu ne}e biti nikakve milosti. E, popusti}emo im ovamo, popusti}emo im tamo. Ne, svako mora da se pona{a odgovorno sa svojim pravima i obavezama. Ko kr{i sopstvene obaveze, ne moè se pozivati na neka imaginarna
prava. Izvinite, studenti su na univerzitetu da bi studirali, da bi {to
pre stekli univerzitetsko obrazovawe, i oni nisu do{li na univerzitet
da bi sa wima manipulisalo.
Profesori su tu da obu~avaju studente, da ih u~e, da ih vaspitavaju,
profesori su tu da se bave nau~nim radom. Mi gledamo u~inak. On se sagledava kroz broj predavawa, kroz kvalitet predavawa i druge nastavne
oblike, i u~inak se sagledava kroz rezultate nau~nog prava univerziteta, ne po tome da li }e neko da preti mitinzima, da li }e neko organizovati mitinge, {trajkove i tako daqe. To su besmislice.
Ova Vlada narodnog jedinstva ovde je spremna, i ne samo u vezi sa ovim
pitawem, nego u pogledu svih drugih pitawa, da ide hrabro, odlu~no, da se
sre|uju prilike u dru{tvu, da se jedan po jedan problem re{ava. Mi smo se
poduhvatili zaista velikih obaveza, velikih zadataka u svim sferama organizovane dru{tvene delatnosti, ali smo odlu~ni da u tome istrajemo.
Dr Markovi}: Ja bih da kaèm u stvari to isto, samo drugim re~ima.
Ovde su prisutni i postoje tragovi jedne samoupravqa~ke svesti koja se
ne moè pomiriti s tim da su sve koncepcije jednako pravne. Ovde su o~igledno dve razli~ite koncepcije o tome kako treba da izgleda dràvni
univerzitet, s tim {to je samo jedna od wih legitimna, samo jedna od wih
ima demokratsku legitimnost, a to je ona vladina.
Vlada je dobila mandat na parlamentarnim izborima da vlada, parlament je izabrao vladu da vr{i vlast. Prema tome, ne moè neko ko nije vlast pretendovati da wegovo mi{qewe, wegova koncepcija bude jednako pravna sa vladinom. Taj }e oti}i na naredne izbore, organizova}e
se, da}e novi politi~ki program, pro}i }e ukoliko dobije ve}inu u parlamentu, i vlada }e u skladu sa tom koncepcijom urediti materiju univerziteta.
942
Dakle, samo vlada ima mandat, a vlada za sobom ima ovu dosada{wu
skup{tinsku ve}inu. Samo vlada ima mandat da utvr|uje predloge zakona i osporavati vladi to pravo, tvrditi da vlada ne zna kako se ure|uju
odnosi na univerzitetu, tvrditi da je vlada u tajnosti pripremila Predlog zakona, to uop{te nije ta~no. Pripremqen je metodologijom kojom se
priprema svaki zakon.
Resorno ministarstvo uvek utvr|uje radni tekst, a onda taj tekst ide
u Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo koji motri na ustavnost tog
zakona, da li se taj zakon uklapa u pravni sistem ili ne, a ne u oportunost re{ewa. Za oportunost re{ewa odgovara resorno ministarstvo. U
stvari, kako }e vlada druga~ije ostvarivati politiku, a ona utvr|uje politiku do predloga zakona. U zakonu je ta stvrdnuta politika koja vlada.
Prema tome, u ovom slu~aju, osporavawe ove koncepcije je u stvari
osporavawe koncepcije koju vlada ima, a ta koncepcija uop{te nije delo
ove vlade, to je jedna koncepcija koju zemqe sa starim univerzitetima
imaju na dràvnom univerzitetu. Dakle, to je direktno osporavawe vladi prava da vr{i svoju ustavnu vlast.
Vlada izlazi sa svojim predlogom, a recidiv je starog sistema traèwe javne diskusije. Kakva javna diskusija u vezi sa predlogom zakona u
dana{we vreme? Moè se objaviti predlog zakona, ali javna diskusija,
~emu to? To zna~i da su svi gra|ani samoupravqa~i. Za{to su onda birali parlament? Time se ekspropri{e parlamentov zakon i {ta je svrha
javne diskusije? Dakle, mislim da je, kako re~e i kolega Boji}, u pitawu
jedan lament nad samoupravqawem, odnosno nad grobom samoupravqawa,
a univerzitet je jedan od posledwih ostataka samoupravqawa. Ta èqa da
univerzitet sam bude jedna zatvorena druìna, da se sami me|usobno biraju nastavnici, dekan, da se sve stvari zavr{avaju u jednom uèm krugu
qudi, to je jedna demodirana èqa koja u promewenom sistemu, u sistemu
gde parlament postoji kao zakonodavno telo, u kojem postoji parlamentarizam, politi~ke stranke, izbori, ne moè postojati.
Drugo {to ne moè postojati, ne moè univerzitet pretendovati da
se bavi pitawima vlasti. Moè se Pravni fakultet ili Fakultet politi~kih nauka baviti putem nastavnih planova i putem predmeta, ali ne
moè dnevno politi~kim pitawima. Takvih je pitawa bilo na dnevnom
redu na mnogim fakultetima.
Ja }u samo pomenuti neka pitawa. Na primer, ta~ka dnevnog reda , na
nekim fakultetima je bila, da li novi ustav treba da donese ustavotvorna skup{tina ili postoje}a zakonodavna skup{tina, zatim, da li su lokalni izbori bili slobodni ili ne, da li je na{e sudstvo slobodno da samostalno i nezavisno radi, da li Ustavni sud vr{i svoju funkciju, da li
je Skup{tina izabrala pravog ~oveka za sudiju Ustavnog suda. Ta pitawa
ni na koji na~in ne mogu biti na dnevnom redu bilo kog tela univerziteta. Jednostavno iska~u iz nadle`nosti univerziteta i zalaze u nadle`nost dràvne vlasti.
Dr Boji}: Dakle, samo da dodam, Univerzitetu u Beogradu i univerzitetima u Srbiji ne}e pomo}i ni{ta najavqeni kongresi neposrednih
943
samoupravqa~a, kako se ovih dana preciziraju. Univerzitetu }e pomo}i

pre svega brz, efikasan rad, brzo, efikasno studirawe, temeqan nastavno-nau~ni proces sa o~uvanom autonomijom. Gde ovaj zakon nije zadro, i
univerzitetu }e na kraju krajeva, ukoliko se ve}ina univerzitetskih saradnika sa time ne slaè, pomo}i ozbiqniji politi~ki programi koji }e
pro}i adekvatnu verifikaciju izborne voqe gra|ana na{e Republike
kroz neke slede}e izbore. Na~in kako se sada poku{ava dezavuisati javnost, a naro~ito studenti, nije na~in kako se univerzitet treba o~uvati.
Voditeq: Va{i najve}i oponenti ovog zakona upravo dolaze iz redova profesora, daleko mawe od studenata. Univerzitet se ipak u najve}oj
meri ti~e i samih studenata koji su najbrojniji na univerzitetu. [ta ovaj
zakon donosi studentima novo i boqe?
Dr [e{eq: Ja sam ve} o tome govorio. Mi nismo dovoqno bogato dru{tvo da moèmo svima obezbediti neograni~eno, besplatno visoko {kolstvo i obrazovawe, dakle, da bude neograni~en upis na sve fakultete i da
studenti mogu besplatno da studiraju koliko god da traje wihovo obrazovawe. Mi moramo {to racionalnije raspolagati novcem koji imamo, a to zna~i da taj novac moramo koncentrisati na dobre studente, studente koji redovno studiraju, i oni su prioritet. Naravno, mi smo se bavili mi{qu da
radimo i na ukidawu ovih prijemnih ispita, nije to ne{to od ~ega smo definitivno odustali. Nismo, jo{ nemamo mogu}nosti, jer smo se pribojavali da bi velika navala bila na Pravni, Ekonomski, Medicinski fakultet,
Elektrotehni~ki, dakle, na nekoliko tih fakulteta koji su najprivla~niji. Da smo odmah krenuli sa tim, zapleli bismo se kao pile u ku~inu.
Ostaje u perspektivi da traìmo varijantu kako da to postignemo,
jer besmisleno je da sredwo{kolci polaù maturski ispit, pa da ih odmah posle toga ~eka i prijemni ispit na fakultete. Za ovu godinu je to
moralo da ostane tako, vide}emo u budu}nosti da li }emo na}i neko sredstvo kojim }emo to promeniti. Ovog puta nismo bili u stawu. [ta studenti dobijaju? Studenti dobijaju garanciju da }e besplatno studirati ako su
dobri studenti, ako redovno daju ispite. Oni koji ne uspeju u prvu godinu
da se upi{u kao studenti koji besplatno studiraju, imaju {ansu ve} drugu
godinu da upi{u besplatno. Zna~i, samo se od wih traì da pokaù znawe, vredno}u, talenat, sposobnost, da ispolaù ispite na vreme i da postignu odre|enu prose~nu ocenu da bi potpuno besplatno studirali. Ako
ispolaù ispite na vreme, bez obzira na prose~nu ocenu, onda dolaze u
ovu kategoriju studenata koji se delimi~no finansiraju, finansiraju
svoje studije, ako su se upisali kao studenti koji potpuno finansiraju.
Dakle, morali smo tako da postupimo i uvek prioritet imaju vredni,
dobri, marqivi studenti, a oni koji su navikli da studiraju po sedam do
osam godina, ili }e morati sami to da plate ili da se okanu studirawa.
Kaù da je wih jo{ Tito izbacivao. Jeste ih Tito izbacivao, ali u
vreme kada vi{e nisu imali kuda. Ako ih on izbaci sa univerziteta, nisu imali hleba, a sad, znate, mogu da formiraju privatne univerzitete, pa
ako prete nekima spoqa koji }e intervenisati u wihovu korist, neka ti
spoqa daju novac da se formira privatni univerzitet.
944
Evo, ja }u se li~no postarati da im se na|e {to boqa parcela u Beogradu, da se na|e {to boqa lokacija, neka sazidaju privatni univerzitet
i neka konkuri{u dràvnom univerzitetu. Ali neka nam ne prete ni sa
kim spoqa, znate, jer time ni{ta ne mogu posti}i.
Neki sada kaù da moraju instituti da ostanu pri univerzitetu. Za{to moraju? Oni instituti koji su neophodni na univerzitetu, treba da
budu u sastavu fakulteta, mati~nih fakulteta, pa da budu i neposredno
u funkciji nastave, ne samo nauke. Postoje neki instituti koji nemaju
nikakve veze sa nastavom, osim {to oni koji su u wima zaposleni kao nau~ni radnici èle da manipuli{u univerzitetom, jer se vi{e bave politikom nego naukom. Politika treba da ide u politi~ke sfere, u politi~ke partije, i tamo da se qudi dokazuju u politi~kom smislu, ne da zloupotrebqavaju, da manipuli{u univerzitetom ili bilo kojom drugom
dru{tvenom slu`bom, javnom slu`bom u politi~ke svrhe. To moramo
osloboditi politikantskog balasta, stran~arewa. To mora biti u svojoj
osnovnoj funkciji, mora biti nameweno vaspitawu, obrazovawu, nau~nom
radu, kako onaj novac koji dru{tvo ulaè ne bi bio uzaludno potro{en.
Dr Boji}: Jo{ samo kod studenata, gospodin [e{eq nije rekao da su
oni ostali u organima upravqawa univerziteta, da su ~lanovi upravnog
odbora univerziteta i upravnih odbora fakulteta, kao i nadzornih odbora.
Dr [e{eq: Jedna petina.
Dr Boji}: Zna~i, teren stimulisawa dobrih studenata, pored ne zloupotrebqavawa prava na studije, brèg, efikasnijeg, racionalnijeg i
jeftinijeg, kvalitetnijeg studirawa, oni su i u organima upravqawa, u
upravnim odborima i nadzornim odborima univerziteta i pojedinih fakulteta.
Dr [e{eq: Ostala je funkcija studenta prodekana, studenta prorektora, s tim {to su i dekan i rektor definisani kao poslovodni organi. Kao poslovodni organi odgovaraju dràvi, onome ko ih je postavio.
Ali zato ~ak nemaju ni pravo glasa u nau~no-nastavnom ve}u.
Dr Boji}: A sprovode wegove odluke.
Voditeq: Stiglo je jako puno pitawa. O~ito da je tema interesantna
za gledaoce. Jovana Panteli} ih [apca pita: Da li je ta~no, ukoliko se
u prvoj godini ne poloè svi ispiti, da student prelazi na samofinansiraju}e i zbog ~ega?
Dr [e{eq: Zato {to ne moè neko da odvaja od svoje plate, da odvaja sa svoje grba~e, neko ko prima 200, 500 ili 800 dinara, rade}i osam sati u fabrici, da bi neko studirao onoliko koliko mu se prohte. Dakle,
predvi|eno je da fakultet traje ~etiri godine. U izuzetnim slu~ajevima
pet godina, kao Medicinski fakultet, i to je predvi|eno za prose~ne
studente.
Dakle, to je ve} po nekim pedago{kim standardima prou~eno i predvi|eno za studente prose~ne pameti, prose~ne inteligencije, ali i prose~nih radnih navika. Onaj ko ne moè, znate, treba da ustupi mesto onome ko moè.
945
Voditeq: Za profesora Boji}a i profesora Markovi}a, student iz

Vaqeva: Na ve}ini fakulteta jedan ispit ima i preko 1.000 stranica.
Kako je mogu}e da studenti poloè u tri roka te ispite kada u proseku
ima {est do sedam ispita?
Dr Markovi}: Prvo, tri roka su zakonska, ali je ostavqeno statutu
da predvidi i druge rokove, dakle, moè biti i vi{e. Januarski, junski,
septembarski su obavezni zakonski rokovi. A, sada, znate, funkcija univerziteta je, kao {to rekoh, studirawe. Studenti znaju {ta zna~i studirati, da ne zna~i da 1.000 stranica treba memorisati, nego zna~i da treba razumeti {tivo koje je obra|eno na 1.000 stranica.
Mislim da su se studenti izve{tili {ta je studirawe, a {ta je lekcija{ewe. I to nije neka oteàvaju}a okolnost {to kwiga ima 1.000
strana. Bitno je da se ta materija razume, da se kaè svojim re~ima ili,
kako re~e gospodin [e{eq, sve je to pravqeno za prose~ne qude. Da ne
pri~am kako je bilo u vreme kada sam ja bio student. Nije se moglo zamisliti da se prenese ispit. Bilo je godina za godinu. Bilo je i onda kwiga
koje su imale po 1.000 stranica, ali zato postoji ocena od {est do deset.
Dr Boji}: Mislim da se taj problem moè prevazi}i u~ewem i radom.
Ja sam tako|e jedan od onih koji je stigao i da u~i i da se izdràva, i mislim da sve to moè.
Voditeq: @ivanovi} iz Vukovara pita: Kakav je status studenata
koji su ve} upisali fakultete, i da li }e studenti iz Republike Srpske
mo}i da se upisuju na univerzitet?
Dr [e{eq: Prvo, studenti koji su ve} upisani na Univerzitet rade
po novom zakonu. Ako su ranije ponavqali godinu, sada im se to vi{e ne}e ra~unati. Dakle, od sada pa nadaqe, ako ponove neku godinu, ako ponovo upi{u godinu, onda }e morati da mewaju status u kome studiraju. A {to
se ti~e studenata iz Republike Srpske, tu }emo tako|e da vodimo veliku
brigu i da omogu}imo na svakom fakultetu upis izvesnog broja studenata, naravno, kakvi se dogovori postignu sa nadle`nim ministarstvima.
Voditeq: Upravo Maja Terzi} iz Subotice pita: Da li }e se izbeglice i daqe {kolovati na teret republi~kog buyeta ili }e se tretirati kao strani dràvqani i pla}ati studije?
Dr Boji}: Mislim da je gospodin [e{eq malo~as rekao Vlada Republike Srbije }e voditi ra~una o trenutku u kome jesmo, vodi}e, i te kako
je vodila ra~una i do sada o materijalnom stawu tih qudi, ukupnom poloàju tih qudi. Mislim da je to dogovor dve vlade o na~inu kako da se to
prevazi|e. U svakom slu~aju, ima}emo veliko razumevawe za brzo i efikasno studirawe studenata iz Republike Srpske na na{im univerzitetima.
Dr [e{eq: U tretmanu ne}emo praviti nikakvu razliku izme|u dràvqana i studenata izbeglica. Nigde nije prilikom upisa na fakultet
odre|eno da se mora imati dràvqanstvo. Dakle, samo moraju da ispune
ove uslove u pogledu kvaliteta, u pogledu stru~nosti, u pogledu znawa i
sposobnosti.
Voditeq: Marina Nikoli} iz Pri{tine: [ta }e se dogoditi sa
Univerzitetom u Pri{tini?
946
Dr [e{eq: Univerzitet u Pri{tini ostaje dràvni univerzitet. Ni{ta se tu ne}e desiti. Ovo sada {to se de{ava, to je samo dogovor da se omogu}i [iptarima koji ne èle da poha|aju na{e dràvne univerzitete da koriste zgrade na{ih dràvnih univerziteta za odre|eno vreme. Ko zna koliko vreme. Dok, recimo, ne sazidaju svoje zgrade ili dok se na neki drugi na~in to pitawe ne re{i. Na{i univerziteti drè nastavu u skladu sa ovim
zakonom. Finansiraju se iz dràvnog buyeta i moraju da po{tuju sve ono
{to zakon propisuje za dràvne univerzitete. Ti univerziteti su otvoreni, naravno, i za pripadnike svih nacionalnih mawina u skladu sa zakonom.
Ako neko ne èli da se upi{e na dràvni univerzitet, na{e je i da
mu pripomognemo da formira privatni, neku drugu varijantu...
Dr Boji}: Ovo nije zakon o Univerzitetu u Beogradu, nego Zakon o
univerzitetu, ~iji je osniva~ Vlada Republike Srbije u celoj Srbiji.
Prema tome, i ovaj zakon, ukoliko ga Narodna skup{tina Republike Srbije usvoji, vaì}e za sve univerzitete u na{oj Republici.
Voditeq: Za profesora Markovi}a: da li }e se zbog svih ovih doga|aja, ustupawa zgrada na privremeno kori{}ewe, smawiti broj srpskih
studenata na Univerzitetu u Pri{tini?
Dr Markovi}: Ne znam za{to bi. Pravno nema nikakvih razloga da
to bude. Moè biti samo psiholo{kih razloga. Ali oni nemaju opravdawa. Prema tome, ni{ta se tu pravno ne mewa. Niti ovim zakonom, niti
ovim sporazumom naprotiv.
Dr Boji}: Izviwavam se potpredsedniku Markovi}u, resorno sam u
ovoj oblasti. Ministarstvo prosvete u Vladi Republike Srbije sprema
jedan poseban paket mera kako da se ne samo ti studenti zadrè nego da
se omogu}i jedna klima, jedan ambijent za {to ve}i upis, {to ve}i ve}i
broj srpskih studenata, studenata iz Srbije na Univerzitet u Pri{tini.
Voditeq: Da li }e zbog ovog sporazuma 3+3 i novog zakona o univerzitetu, srpskim studentima na Kosovu i Metohiji biti uskra}eno bilo koje pravo?
Dr Boji}: Ne, apsolutno, ni srpskim, ni albanskim, ni bilo kome ko
studira po propozicijama univerziteta, po odredbama ovog zakona, pre
svega i iznad svega ukoliko kvalitetno, uspe{no i efikasno studiraju.
Voditeq: Gledalac iz Beograda: svaki radnik od po~etka odvaja za
{kolovawe svog deteta. Za{to onemogu}iti wegovom detetu studirawe
ako bi obnovio godinu na fakultetu?
Dr [e{eq: Zato {to dràva nema dovoqno para. I to je jedini razlog. Ne moè dràva da finansira studirawe i onima koji obnavqaju godinu. Jednostavno, nema dovoqno. Moramo da brinemo i o svim objektima studentskog standarda, o studentskim domovima, studentskim menzama, moramo da omogu}imo rad na univerzitetu, moramo da omogu}imo
plate nastavnom osobqu, pomo}nom osobqu, administrativno-tehni~kom
osobqu, a sav taj novac se od nekoga odvaja. Nekome se uzima.
Taj novac se odvaja od onih koji proizvode, koji ne{to stvaraju u
ovom dru{tvu, kroz poreze, kroz takse i tako daqe. Nema dovoqno novca
da se sve ambicije podmire i onima koji studiraju po sedam-osam godina
i onima koji studiraju redovno.
947
Mora se praviti neka selekcija. Selekcija se pravi po kvalitetu. I

to je najboqi oblik selekcije. Postoji slobodna konkurencija i me|u
studentima. Oni koji su kvalitetni, oni koji redovno studiraju, koji redovno polaù ispite, imaju prioritet, imaju odre|enu privilegiju, to je
privilegija da besplatno studiraju. Oni koji nisu u stawu ili ne èle,
ili gube vreme na neke druge stvari, treba da se suo~e sa ~iwenicom da
ne mogu onda besplatno da studiraju.
Voditeq: Za profesora Markovi}a: za{to se ne vr{i ve}a provera
pri izboru nastavnika i profesora na univerzitetu?
Dr Markovi}: Pa, ja ne znam na {ta se misli kada se kaè ve}a provera. Formira se jedna komisija u koju ulaze qudi koji su iz iste nau~ne
oblasti kao i kandidati koji su konkurisali za odre|en predmet. Oni pi{u referat. Ve} je, eto, to dovoqna provera. Do sada je izbor vr{ilo Izborno ve}e. Po ovom zakonu izbor vr{i dekan, koji istovremeno zasniva
i radni odnos. Jedna od najve}ih povika, da je to atak na autonomiju, je
upravo ova ~iwenica.
Odmah da vam kaèm kako su stvari do sada stajale. I do sada je bilo
svojevrsno licemerstvo tobo` svi u~estvujemo u izboru nastavnika.
Ogroman broj nas, ukqu~ujem i sebe, po{to sam presedeo grdno vreme na
tim sednicama izbornih ve}a ili ve} kako su se zvala ta tela po ranijem
zakonu, sasvim normalno, qudski vek je kratak, svi studiozno prou~avaju
jednu oblast, nije pro~itao nijednu kwigu, nijedan ~lanak nastavnika koji se bira iz sasvim druge nau~ne oblasti, sasvim drugog podru~ja.
Na primer, kod nas ekonomske nauke, sociologija na mom fakultetu,
Pravnom fakultetu. Ja sam tu bio samo sastavni deo izbornog mehanizma.
Dièmo ruku iz razloga {to verujemo komisiji. E, sad }e to raditi dekan. Ja mislim da je to sasvim racionalno. Ali sada je teì{te rada na
toj komisiji koja priprema referat za izbor nastavnika.
Mislim da ta komisija mora da se obrazuje uz po{tovawe odredbe zakona, to jest da u wu u|u samo qudi iz iste nau~ne oblasti. Dekan je tu samo ~inilac koji ~ini jedan deklarativan ~in, jedan deklarativni akt,
kao {to smo i mi radili kao izborno ve}e, osim ako se nije prethodno obra|ivalo izborno telo da bi glasalo iz nekih sasvim parastru~nih, paranau~nih razloga za jednog ili za drugog kandidata. Dekan }e jednostavno potvrditi mi{qewe komisije, dakle, dekan je vi{estruko vezan, sloboda izbora mu je ograni~ena. On najpre mora po{tovati uslove koje
utvr|uje zakon. Na primer, prose~na ocena za saradnika, zatim doktorat,
magistratura, svi oni uslovi po~ev od docenta, to jest asistenta pripravnika, zakqu~no sa redovnim profesorom, i uz to referat.
Prema tome, nema dekan tu slobodu izbora. Nije tu re~ o nekom ataku
na autonomiju. [ta vi{e, ponavqam, mislim da }emo svi u{tedeti dragoceno vreme sede}i na izbornim telima, prozivaju}i se, u nedogled glasaju}i. Svi uglavnom glasamo za, iako deluje licemerno mnogi nisu pro~itali nijedan rad kandidata, ni referat koji su referenti napisali.
Voditeq: Za gospodina Boji}a, dr Jovan Filipovi} iz Beograda: Zbog
~ega se na Ma{inskom fakultetu u Beogradu biraju qudi niè kompetencije, iako sam konkretno ja konkurisao, a doktorirao sam u Sjediwenim
Ameri~kim Dràvama? Da li novi zakon moè da ispravi ovu nepravdu?
948
Dr Boji}: Vidite, profesor Markovi} je sada veoma analiti~no govorio o na~inu, odnosno izboru univerzitetskih nastavnika i saradnika. Mi smo ranije imali najeklatantniji primer samoupravqa~ke ne svesti nego prakse na univerzitetu. Veliko izborno ve}e se skupi i odlu~uje, primera radi, o kandidatu sa ginekologije, evo, govorim iz medicine,
i o tome odlu~uju i dermatolozi, i oni sa higijene, i oni sa institutskih
predmeta itd., iako kandidata ili su videli ili su ga retko videli. Ni{ta od wegovog nau~nog opusa, nau~nih radova.
To me vra}a u ono vreme kada su o nekoj od specijalizacija, u nekoj od
zdravstvenih ustanova, odlu~ivali i voza~i. Jedan glas zaposlenih qudi,
tih neposrednih samoupravqa~a, je mnogo zna~io da li }e radni~ki savet
doneti odluku da se ta specijalizacija izvr{i ili ne.
Sada je ovo efikasniji metod. Tro~lana komisija ili vi{e~lana komisija, koju dekan oformi na fakultetu, u istom ili ve}em zvawu od zvawa koje se bira sa katedre, odnosno predmeta za koji se taj kandidat bira, ide, analizira svaki rad, svaki doprinos, svaku monografiju, svako
citirawe, magistarske, doktorske doprinose, nau~ne, stru~ne doprinose
i referi{e ih dekanu. Mislim da }e to biti prilika da se nekom dirigovanom voqom ve}ine ili mawine u odgovaraju}im momentima ne blokira izbor kvalitetnih i stru~nih qudi na univerzitetu.
Voditeq: Ima jako puno pitawa. Gledateqka iz Beograda: Da li mislite da }e se novim na~inom studirawa mnogi studenti opredeliti za
studirawe u inostranstvu?
Dr [e{eq: Mislim da se prose~ni studenti, studenti prose~nog materijalnog stawa, ne}e opredeqivati za studirawe u inostranstvu. Ko
moè da studira u inostranstvu? Samo onaj koji je veoma, veoma bogat. A
on onda ide iz obesti da studira u inostranstvu.
Ja sam li~no ube|en da je jo{ uvek prose~ni nivo na{ih fakulteta i
na{ih univerziteta iznad prose~nog nivoa u Americi, recimo. Bio sam
u Americi na studijskom boravku jo{ 1978. godine i li~no sam se u to
uverio. Zna~i, u Americi postoji nekoliko veoma zna~ajnih, veoma cewenih univerziteta, ~ije diplome otvaraju vrata svuda u svetu. A postoji ~itav niz mawih univerziteta, bezna~ajnijih, gde je prose~ni nivo studirawa daleko ispod na{eg.
Mi smo imali relativno visok obrazovni nivo na univerzitetu i do
sada. Mi ga moramo zadràti, ali moramo izle~iti neke rak-rane koje
ugroàvaju ozbiqnost na{eg univerziteta. To su klanovski odnosi, pojava klanovskog organizovawa me|u profesorima univerziteta, to su korupcija, koja sve vi{e uzima maha, i nepotizam.
Upravo ovakav na~in organizovawa i upravqawa fakultetima i univerzitetom omogu}ava nam da imamo jedan efikasan mehanizam za borbu
protiv klanovskog pona{awa, protiv korupcije i protiv nepotizma.
Imamo dekana, imamo rektora, kao poslovodnog organa, i on snosi odgovornost pred osniva~em ukoliko su takve pojave prisutne na wegovom
fakultetu ili univerzitetu. Do sada nismo imali na~ina da interveni{emo u tome. Kako da interveni{emo? Imali smo potpuno samoupravqawe i samoupravne odnose.
949
Kroz to samoupravqawe mogli su se proteìrati najnegativniji oblici dru{tvenog pona{awa. Sada imamo polugu kojom }emo suzbijati korupciju, kojom }emo suzbijati nepotizam. Ne}e dekan da se usudi da dozvoli da se na jednom fakultetu bira sin ve} prisutnog profesora, ili }erka, ili zetovi, {ta ja znam {ta }e se ve} de{avati na pojedinim fakultetima. Taj nepotizam je zaista uzeo maha, pogotovu na nekim fakultetima.
Sada }e dekan da vodi ra~una da zadovoqi sve kriterijume. Mora da
spre~i sve ono {to su asocijalne, negativne pojave, {to su kriminogene
pojave i da se u skladu sa tim pona{a. Ina~e, on snosi odgovornost i snosi posledice ako blagovremeno ne reagujemo.
Voditeq: Gledateqka iz Brusa: Na Oksfordu i Kembriyu student,
kada pla}a, plati sme{taj, hranu i {kolovawe, a kod nas samo prisustvo
na nastavi. Kako to obja{wavate?
Dr [e{eq: Mislim da je to pojednostavqeno tuma~ewe. Znate, kada
studira student na Kembriyu, pla}a sve. A kod nas nijedan student ne pla}a sve. Mi nikada nismo imali potpuno ekonomsku cenu niti }emo imati, bez obzira na ovakvu zakonsku formulaciju. Kod nas, kada se pla}a,
pla}a se delimi~no, a postoji jedna kategorija studenata koja uop{te ne
pla}a studirawe.
Dr Boji}: Uzmite samo koliko ko{ta studenta sme{taj i ishrana u objektima studentskog standarda, recimo, ovde na Univerzitetu u Beogradu.
Mislim da tu nema ni Oksforda ni Kembriya, a nema nijedne paralele
koja moè odslikati koliko je to bedno, veoma bedno i malo u~e{}e.
Potrebno je malo participirawe jednom kvalitetnom sme{taju,
komforu i uslovima da studira. Nije to ne{to {to je odvojeno od univerziteta. Naprotiv, to je ne{to pri univerzitetu, jer da bi bio efikasan i
uspe{an student, da bi mogao da omogu}i boqi, brì, privredni i
dru{tveni razvoj zemqe, on mora da ima ambijent, uslove gde da u~i. To
ova dràva odvaja znatno vi{e i znatno boqe nego drugi.
Dr [e{eq: Ostaje obaveza Vlade da jo{ vi{e izdvaja i za pro{irewe kapaciteta u studentskim domovima i poboq{awe ìvotnog standarda studenata, kvaliteta ishrane u menzama.
Dr Boji}: I zdravstvene za{tite.
Dr [e{eq: Zdravstvene za{tite, ali opet tu moramo da vodimo selekciju. Prioritet u studentskim domovima treba da imaju dobri studenti, studenti koji redovno studiraju. Znate, ne moèmo dozvoliti da se u
studentske domove useqavaju studenti koji tamo ìve po 10-15 godina.
Nekada smo imali takvu praksu. Nekad je to bilo uobi~ajeno stawe.
Dr Boji}: Redukcija sredstava nas je limitirala na jednu jedinu opciju da stimuli{emo najuspe{nije.
Voditeq: Gospodine Markovi}u, pitawe: kakva je perspektiva instituta koji se bave istraìvawima iz oblasti nauke, koje nemaju primenu u
privredi?
Dr Markovi}: Pa, dobro, to je pitawe iz drugog podru~ja. Instituti
su van fakulteta i spadaju pod ingerenciju drugog ministarstva. Ja nisam
mnogo kompetentan za to podru~je, ali tu postoji mati~ni zakon, tu postoji uhodan reìm finansirawa.
950
Nau~no-istraìva~ka delatnost je delatnost koja je u istoj ravni

kao i obrazovna delatnost. Finansira se drugim izvorima i mislim da
su istraìvawa koja nisu neposredno primewiva od i te kakvog interesa u tim fundamentalnim naukama, i za prosvetu, i za tu primewenu nauku. Dru{tvo preko odre|ene politike, koju vodi Ministarstvo za nauku
i tehnologiju, ima interesa da ih finansira i to ~ini preko odgovaraju}ih projekata pomo}u kojih takvi instituti obezbe|uju egzistenciju. A
da imaju perspektivu, to svi znamo koji se bavimo naukom. Nije nauka samo ono {to se moè neposredno primeniti.
Dr [e{eq: Jedna napomena samo ovde. Ministarstvo nauke }e finansirati fundamentalna istraìvawa na osnovu javnog konkursa. Taj
javni konkurs se raspisuje svake godine i biraju se projekti za koje stru~ni timovi procene da su od najve}eg zna~aja za Srbiju, za razvoj nauke i
to projekti iz oblasti fundamentalnih nau~nih disciplina, dakle, oni
koji nisu primewivi u neposrednoj praksi, bi}e finansirani u skladu sa
zna~ajem koji im se pridaje.
Dr Boji}: Kad smo kod instituta, to je tema koja je dugo zaokupqala
pa`wu da li ih izdvojiti iz sastava univerziteta ili ne. Treba re}i da
je jedino diploma rezultat uspe{nosti svakog ~oveka i svakog pojedinca.
Naravno, o tome }e odlu~ivati Ministarstvo za nauku i tehnologiju, vodi}e ra~una o wihovom doprinosu i opstanku, a oni }e kao svaka nauka
traìti odgovaraju}e anastomoze ili, kako se to kaè, spojene sudove sa
obrazovnim procesom, sa univerzitetom, jer su oni i komplementarni.
Verovatno }e biti mesta i osnove za wihovu saradwu.
Voditeq: [ta novi zakon podrazumeva pod terminom sufinansiraju}i student i kako se sti~e status takvog studenta?
Dr Boji}: Sufinansiraju}i student je student koji participira u
tro{kovima svoga studirawa. Mi smo ~ak odredbama ovoga zakona rekli
da ovaj zakon sadrì jednu, da tako kaèm, stimulativnu dozu za te studente. Ukoliko taj student iskaè uspeh na studijama sa prose~nom ocenom, mislim da smo rekli oko 8, on prelazi u sistem nepla}enog studirawa, odnosno dràva nagra|uje wegov doprinos, wegov uspeh i prevodi ga
u reìm redovnog studirawa. Ukoliko taj uslov ne ispuni, on nastavqa
svoje regularne studije daqom participacijom nov~anih sredstava u tro{kovima svoga studirawa.
Voditeq: Dobro, mi smo polako probili termin koji je predvi|en za
ovakvu emisiju, pa polako privodimo emisiju kraju. S obzirom na to da
svi gra|ani finansiraju programe na fakultetu, zbog ~ega rektori imaju velika ovla{}ewa?
Dr Markovi}: Ne bih ja rekao da imaju velika ovla{}ewa. Sad su
ovla{}ewa organa univerziteta, odnosno fakulteta sasvim jasno dimenzionirana. Za rektora, analogan organ na fakultetu je dekan, re~eno je
da je poslovni organ, da ima ovla{}ewa kao direktor preduze}a.
Mislim da ni{ta nije zazorno niti poniàvaju}e za univerzitet
{to se ta funkcija upodobqava sa direktorom preduze}a. Pa nije preduze}e neki niì oblik. Ja sam danas to rekao na konferenciji za {tampu,
951
a i sada to moram da ponovim univerzitetski qudi sami sebi stavqaju

oreol sveca, jedan sveta~ki nimbus oko glave, tako {to svoju delatnost
progla{avaju svetom, neprikosnovenom, najvi{om. To je delatnost kao i
svaka druga koja zahteva odre|enu investiciju u radu, energiji, u daru, i
ni{ta vi{e od toga.
[to se ti~e rektora, rekoh da je on poslovni organ. Upravni organ je
organ upravqawa i nadzorni odbor je organ koji vr{i nadzor nad pravilno{}u, zakonito{}u rada. Prema tome, sve dimenzije te globalne funkcije upravqawa su podeqene izme|u ta tri organa, tako da ne {tr~i me|u wima rektor po nekim posebnim ovla{}ewima. On vr{i jednu dimenziju upravqa~ke funkcije.
Voditeq: Upravo mi iz reìje javqaju da je termin na{e ve~era{we
emisije zbog velikog interesovawa produèn i traja}e do dvadeset i tri
~asa. Stiù pitawa. Nikola Jovanovi} iz Beograda postavqa pitawe:
Objasnite odnos izme|u smawewa ispitnih rokova i pove}awa ispita za
uslov za upis u narednu godinu?
Dr [e{eq: Pa, nije smawen broj ispitnih rokova, odre|en je minimum ispitnih rokova. Ostavqena je sloboda fakultetima. Prakti~no je
neograni~en broj ispitnih rokova, koliko svaki od wih smatra za potrebno. I tu postoji izvesna autonomija, zna~ajna autonomija.
Voditeq: Pitawe za sve prisutne postavqa Mirjana Pavlovi}, propali student iz [vedske, tako se potpisala: Da li je mogu}e spre~iti
pojedine profesore da napla}uju ispite?
Dr Boji}: Mogu}e je, sigurno je mogu}e, i Vlada Republike Srbije, ne
samo kada je u pitawu univerzitet, ne kada su u pitawu samo javne slu`be,
ne kad su u pitawu i ostali ~inioci, kako je to malo~as i potpredsednik
[e{eq rekao, u~ini}e sve da zavede red, da zavede disciplinu i da zavede
odgovornost.
Mislim da ni univerzitet, kao i svaka druga sredina, nije imun na te
devijantne pojave u na{em dru{tvu. Mislim da }emo skidawem raznoraznih balasta, svojevrsnih blokada, boqim uvidom, ve}om odgovorno{}u,
kako ovaj novi zakon predvi|a, ali pre svega na{om autodisciplinom,
uspeti da se te pojave iskorene, a one su u nekim slu~ajevima i prirodni
pratilac dru{tva u trenutku u kojem se ono nalazi.
Voditeq: Upravo je sada stiglo najvi{e pitawa studenata. Evo, sada
se nadovezuje na ovo pitawe studentkiwe iz Beograda: Kako spre~iti
profesore da prepisuju ocene iz indeksa? Pitawe gledaoca iz Kragujevca: Kako spre~iti pojedine profesore da omalovaàvaju i ucewuju studente da bi im dali prolaznu ocenu?
Dr Boji}: Prijavqivati dekanu, prijavqivati ve}u, prijavqivati rektoru, prijavqivati Ministarstvu prosvete, ne stideti se, imati hrabrosti
i potpisati se. Moèmo razgovarati samo adresirano, nikako anonimno.
Dr [e{eq: Jo{ jedna napomena u vezi sa ovim svaki student koji
nije zadovoqan ocenom postignutom na ispitu moè da traì formirawe komisije i dekan je duàn u roku od 24 sata da formira komisiju pred
kojom }e da polaè taj student.
952
Dr Markovi}: Postoje dva organa, kao {to smo rekli, jedan interni,
to je nadzorni odbor, kome se moè obratiti takav student, i drugi spoqni, koji vr{i upravni nadzor, to je Ministarstvo prosvete preko svojih
inspekcijskih organa.
Voditeq: Za{to se i kod nas kao na Zapadu ne vrednuje rad profesora uz pomo} anketnih listi}a?
Dr Boji}: Ima vi{e razloga da se vrednovawe nau~nog rada u svim
segmentima, pa i na univerzitetu i nau~nim institutima, proveri, odnosno vrednuje posebnim mehanizmima, a posebni mehanizam je, zna~i, najstroì kriterijum {ta je i koliko objavio i {ta je to stvarni nau~ni
doprinos. Ja mislim da ima i niz stvari koje }e se na univerzitetu pokretati. Mislim da je to budu}e vreme o ~emu }emo povesti ra~una.
Voditeq: Gledalac iz Kru{evca: [ta }e biti ako se student razboli, pa ne moè da iza|e na ispit?
Dr Boji}: Logi~no je da je pitawe upu}eno meni. Bolest je bolest i
to }e se u svakom slu~aju procewivati. Sa vaqanom medicinskom dokumentacijom ovakvi slu~ajevi }e mirovati.
Voditeq: Krsti}, student medicine iz Beograda pita: [ta se de{ava ukoliko student izgubi godinu iz zdravstvenih razloga? Da li to podrazumeva samofinansirawe slede}e godine, pogotovu ako se uzme u obzir
broj rokova?
Dr [e{eq: U tom slu~aju treba nadle`ni organ na fakultetu, a to
je pre svega dekan, da ceni takve slu~ajeve.
Dr Boji}: Va`na je zdravstvena dokumentacija i ukoliko je opravdano odsutan ili je stvarno bio bolestan, wemu }e se vratiti onaj status.
Dr Markovi}: To isto vaì i za vojnu obavezu, poro|aje itd., za to
vreme studentu miruju prava, ne smatra se da je izgubio godinu.
Voditeq: Da li }e profesori snositi sankcije ako prohodnost studenata ne bude iznad 60%? Da li to podrazumeva novi zakon?. Pitawe
postavqa Boàna Kneèvi} iz Beograda.
Dr [e{eq: To ne podrazumeva novi zakon, to bi bila besmislena
stvar. Znate, profesori nemaju zadatu prohodnost na ispitima. Na profesoru je da odlu~i da li kvantum znawa koji student pokaè zasluùje
prelaznu ocenu ili ne, i koju prelaznu ocenu zasluùje. I ne smemo teretiti profesore da upisuju pozitivne ocene u indeks ako ne postoji
adekvatno zvawe.
Voditeq: Mislim da je na ovo pitawe koje je postavio Stanko Dimitrijevi} ve} odgovoreno: Da li zakon predvi|a za{titu studenata od samovoqe profesora?
Dr Boji}: Propisuju i druga akta, a ovaj zakon je jasno definisao {ta
su prava studenata i {ta su prava univerzitetskih nastavnika. Me|utim,
ukoliko se takve ekcesne ili pojedina~ne stvari de{avaju...
Dr Markovi}: Jedan oblik iskqu~ivawa samovoqe je objektivizovawe nastave i iskqu~ivawe mogu}nosti politi~kog delovawa, zatim, vr953
bovawe studenata od strane nastavnika za odre|ena politi~ka uverewa,

odnosno za pridobijawe za ~lanstvo za odre|ene politi~ke stranke i
uop{te ukqu~ivawe politike u nastavu.
Sve su to oblici, samo sada primereni ovom vremenu pluralisti~kom, samovoqe nastavnika. Ukoliko nastavnik politi~ke sadràje, politi~ko {tivo, dnevnu politiku unosi na predavawa, takav nastavnik
o~igledno ne vr{i funkciju nastavnika. On je jedan strana~ki poslenik,
on je u funkciji jedne ideje i takav oblik je isto samovoqa kao i oni drugi primeri koji se navode u ovim pitawima, kao {to je korupcija, maltretirawe studenata.
Voditeq: Studenti iz Beograda pitaju: kolika }e biti {kolarina i
kako }e je pla}ati oni ~iji roditeqi imaju niska primawa?
Dr Boji}: [kolarinu, odnosno visinu {kolarine odre|iva}e Ministarstvo prosvete. Mislim da }emo u~initi takav napor da wena visina
ne bude tolika da moè da dovede do iscrpqivawa obi~nog gra|anina. U
takvim okolnostima vodi}emo ra~una da pomognemo materijalnu boqku
koja je dosta iscrpquju}a za pojedine roditeqe.
Dr [e{eq: Za one koji su najlo{ijeg materijalnog stawa tu postoji
veliki podstrek: ako prvu godinu student da sa visokom prose~nom ocenom, onda prelazi na besplatno studirawe i uìva sve beneficije.
Voditeq: Spirkovska iz Makedonije: [kolarina za strane studente sada je 1.000 dolara. Da li }e se pove}avati?
Dr Boji}: Rekli smo da }e Ministarstvo prosvete utvrditi visinu
iznosa.
Voditeq: Koji je boqi fakultet, dràvni ili privatni?
Dr Boji}: Vidite, sad smo rekli da je ovaj zakon o univerzitetu predvideo mogu}nost da je vlada osniva~, ona ima pravo vlasni{tva, ona daje
saglasnost. Mogu se osnivati i privatni univerziteti i dràva }e sigurno dati saglasnost na wihove programe.
Konkurencija programa, kao {to je to i na izborima, konkurencija
politi~kog programa donosi kvalitet. Mislim da }emo novim zakonom o
univerzitetu i merama koje }e Vlada Republike Srbije doneti, kada su u
pitawu na{i univerziteti, u~initi sve da oni budu efikasni i da mogu
izdràti konkurenciju privatnih. Neka to bude onaj koji ima boqi program, boqe i efikasnije studirawe. Opet }e biti u na{oj Republici i
doprinositi op{tem dobru na{e zemqe.
Dr Markovi}: Tek kada budu oìveli na ovom na{em tlu privatni
fakulteti, tek }e se onda videti koliko su re{ewa koja predlaè ovaj zakon za dràvni univerzitet i dràvne fakultete logi~na i prirodna.
Jer niko ne}e smatrati da je atak na autonomiju {to privatnik, privatni osniva~, odre|uje ko }e biti rektor, ko }e biti dekan. I sad, kad to radi dràva, to se smatra kao uzurpacija.
Pa, dràva postupa isto kao i privatnik. Prema tome, kada bude konkurencija privatnih univerziteta, mislim da }e mnoge ideje le}i, da }e
se logika tih ideja razumeti. Primedbe koje se stavqaju posledica su monopolskog poloàja dràvnog univerziteta, sa ~ime smo se svi sloìli,
954
iz onog samoupravqa~kog vremena, kad je to bio univerzitet koji nije

imao konkurenciju, kada su sredstva rada bila dru{tvena. Samim tim
{to se radilo dru{tvenim sredstvima, dobijao se status samoupravqa~a
koji je ukqu~ivao sve po~ev od utvr|ivawa pravilnika o li~nim dohocima, pa do izbora nastavnika.
Voditeq: Evo pitawa za kraj za sve prisutne: da li }ete ono o ~emu
ste ve~eras pri~ali sprovesti u delo?
Dr [e{eq: Ube|en sam da }emo sprovesti u delo. Prvo, na{e stranke su i u predizbornoj kampawi na tome insistirale. Ovo do ~ega smo sada do{li, predstavqa gotovo ono {to je zajedni~ko u na{im programima
o pitawu univerzitetskog obrazovawa.
Najva`nije je da smo ube|eni u ispravnost ovog zakonskog projekta,
da su poslanici koji podràvaju Vladu narodnog jedinstva u Narodnoj
skup{tini tako|e ube|eni u ispravnost. U Skup{tini }e se voditi rasprava, argumentovana rasprava, o~ekujemo izuzetno argumentovanu raspravu. Naravno, svi imaju mogu}nosti da podnesu amandmane, o~ekujemo
da }e neko ponuditi i neka pojedina~na re{ewa koja }e predstavqati
kvalitetan doprinos ovome zakonu, a ube|en sam da }emo ovaj zakon primeniti u praksi i da }emo imati podr{ku svih gra|ana Srbije koji zrelo razmi{qaju o ovim pitawima, koji su svesni situacije u kojoj se dru{tvo nalazi i koji su svesni da moramo insistirati na kvalitetu, da moramo suzbijati manipulaciju univerzitetom, manipulaciju studentima.
Mislim da }e nas najvi{e podràti studenti i wihovi roditeqi, jer
wihov je ciq da {to pre zavr{e fakultet, da {to pre steknu diplomu, a ne
neko da ih zamajava na univerzitetu i da ih koristi za neke druge potrebe,
o kojima oni nisu ni razmi{qali kad su dolazili na univerzitet.
Dr Markovi}: I ja mislim da, ~isto apstraktno uzev, je ovo jedan od
zakona u koji su ugra|ene, odnosno u kome su razra|ene veoma logi~ne, jasne, prirodne ideje koje su u skladu sa prirodom stvari. Niko ne moè
osporiti centralnu ideju na kojoj se zasniva zakon, a to je sloboda nauke
i katedre, sloboda nauke i nastave, potpuna sloboda, a upravqawe izvedeno u zavisnosti od toga ko je vlasnik i ko finansira tu delatnost.
Isto tako, niko ne moè osporavati i ideju da se ozdravi reìm studija, da na studije treba da idu oni koji su sa visokim radnim sposobnostima i oni koji su, da tako kaèm, visokog dara. Visoke studije ne treba
da budu redovni oblik studija. Posle sredweg obrazovawa ide se na visoke studije, odnosno na univerzitet. Ko god èli da studira i ima sredstva, moè da studira tom koli~inom sredstava, a onaj ko èli da koristi tu privilegiju da se finansira iz buyeta, on mora da bude na visini
te dràvne beneficije, ne sme gubiti godinu. Kao {to radnik ne sme izostajati sa posla, ne sme ne raditi, tako i student mora svoje studentske
obaveze uredno da ispuwava.
Prema tome, ovim zakonom sve je stavqeno na svoje mesto. Jedino mislim da mi sami nismo na svom mestu. Mi jo{ uvek ne moèmo nekih stvari,
nekih uspomena iz pro{losti da se oslobodimo i mislim da }e glavna opozicija i glavni balast u ostvarivawu ovog zakona biti upravo pro{lost.
955
Voditeq: Pre nego {to vama, gospodine Boji}u, dam re~, Toma Bandi} iz Novog Sada vam ~estita na ovom potezu i kaè da se najzad studentima omogu}ava {kolovawe kakvo zasluùju. Izvolite, gospodine Boji}u.
Dr Boji}: Vidite, mislim da ovde nije u pitawu trenirawe strogo}e
Vlade Republike Srbije prema Zakonu o univerzitetu. Vlada Republike
Srbije je za ovih mesec i po-dva dana svoga rada zaokupqena nizom problema, ali je ona ~vrsta u svom ube|ewu i uverewu da ne samo univerzitet
nego i niz drugih oblasti treba provetriti, to jest u~initi ih efikasnijim, racionalnijim a time i kvalitetnijim. Mi smo svesni u kojim uslovima delujemo i ìvimo i imamo kondicije i snage da ponudimo vaqana
i kvalitetna re{ewa, jer smo se odva`no prihvatili posla ulaskom u
Vladu narodnog jedinstva i nemamo nameru da zastajemo u bilo kojoj oblasti.
Ovde je jasno definisano upravqawe univerzitetom koje je metamorfoziralo u samoupravqawu. Samoupravqawe ostaje iza nas. Nikada ne
bih dozvolio da se univerzitetu ukine obrazovna, odnosno nau~na autonomija, ali treba da se zna ko je wegov osniva~, ko je vlasnik, kakva je kontrola nad wegovim radom. Ovo je prvi put da smo jednim celovitim, koherentnim zakonom uredili ovu materiju, zakonom koji je boqi od svih
ostalih predloga zakona. Po{li smo od toga da nam na univerzitetu ne
treba blokada, nego deblokada, da nam na univerzitetu ne trebaju glomazni saveti i skup{tine.
Naàlost, moramo ista}i da je taj savet Univerziteta u Beogradu
funkcionisao kao skup{tina i dok smo boqke parlamentarne demokratije preleàli, jedino {to je za~u|uju}e, s obzirom na intelektualni sastav ~lanova Saveta univerziteta, to je da smo tu ostali na po~etku one
u{an~ene rovovske borbe iz devedesete godine koja je proizvod tog samoupravqa~kog perioda.
Mislim da upravni odbori, koje }e imenovati Vlada Republike Srbije, ne}e imati neprirodna re{ewa van univerziteta, nego velikim delom univerzitetske nastavnike i studente sa univerziteta. Wihovi
predstavnici bi}e neka vrsta menayera, neka vrsta spoja sa Vladom Republike Srbije u obezbe|ivawu materijalnog ambijenta da nam univerziteti funkcioni{u i da ovaj zakon donese dosta dobrog univerzitetu.
Dr [e{eq: Jo{ jedna napomena ùta {tampa se prosto nadme}e ko
}e vi{e spekulacija da lansira povodom ovog zakona i mislim da je va`no da se kaè da je Vlada narodnog jedinstva potpuno jednoglasno usvojila Predlog zakona i s wim izlazi na sednicu Narodne skup{tine. Veliki je rad u ovo uloèn, u nekoliko faza se na ovome radilo, mislim da
su tri verzije bile i na kraju je rezultat jednoglasno usvojen. Kompletna
Vlada jednodu{no stoji iza tog zakona i izlazi sa wim na sednicu Narodne skup{tine.
Voditeq: Vi ste imali, gospodine Markovi}u, tako|e ne{to da kaète.
Dr Markovi}: Nijedan glas nije bio protiv na sednici Vlade. Drugo,
mora se shvatiti i na{a realnost. Zakon radi Ministarstvo, ono je no956
silac tog posla, ali na{a vlada funkcioni{e po mehanizmu koalicione vlade, pa se svaki zakon mora i politi~ki usaglasiti, pa, prema tome,
prolazi kroz ta dva oblika usagla{avawa. Mora se o toj realnosti voditi ra~una i vrlo respektovati ~iwenica da je jedan predlog zakona Vlada utvrdila po{to je dobio apsolutnu stru~nu, normativnu, a i politi~ku podr{ku u Vladi. To je bio slu~aj sa ovim predlogom zakona.
Dr [e{eq: Sve tri politi~ke partije su prihvatile ovakav koncept zakona i za wega se zalaù.
Voditeq: Ja vam se zahvaqujem {to ste ve~eras bili gosti Radio Televizije Srbije.
Po{tovani gledaoci, bila je ovo emisija Otvoreni studio, u kojoj
su nam gosti bili potpredsednici Vlade prof. dr Milovan Boji}, prof.
dr Ratko Markovi} i dr Vojislav [e{eq. Tema je bila Univerzitet i
novi zakon o univerzitetu.
Hvala vam na pa`wi i laka vam no}.
XLV
SVI JUNACI NIKOM PONIKO[E
Voditeq: Dobro ve~e, ja sam Awa Rankovi}. Kolega Slobodan Orli}
je ve~eras slu`beno odsutan. Tema emisije Tet-a-tet je Predlog novog
zakona o univerzitetu. Moj gost predstavnik Republi~ke vlade je potpredsednik dr Vojislav [e{eq, a kao predstavnik Beogradskog univerziteta nije do{ao niko. Gospodine [e{eq, dobro ve~e.
Voditeq: @ao mi je {to }ete ve~eras umesto sa nekim od profesora
univerziteta morati da razgovarate sa mnom Mi smo ju~e i danas pozvali preko 30 profesora, dekana, pozvali smo ~ak i rektora. Jedni su rekli da nemaju vremena, drugi su rekli da idu na neki put, neki su rekli
otvoreno da ne èle da razgovaraju sa vama o univerzitetu, za{to?
Dr [e{eq: Ja sam mnogo èleo ovu emisiju. Ovo pokazuje da su ~lanovi Vlade Srbije spremni na dijalog, da su spremni na dijalog sa svima
onima koji rade na univerzitetu, koji su glavni oponenti Predloga zakona, a oni beè od dijaloga. Videli ste da su mnogi od wih posledwih dana davali razne bombasti~ne izjave u javnosti te zakon je ovakav, te zakon je onakav, trebalo je to raditi zajedno sa univerzitetom. A {ta bi
to oni ponudili, da smo razgovarali ranije? Ni sad nije kasno da razgovaramo. Da vidimo koji su to wihovi argumenti. Oni nemaju argumenata.
Voditeq: Vi ste spremni da sednete sa predstavnicima univerziteta i da razgovarate o novom zakonu, to je jedna od osnovnih stvari koju
oni traè?
Dr [e{eq: Ja sam uvek spreman. Moje kolege u Vladi su spremne.
Moje kolege, sve tri politi~ke partije iz koalicione Vlade narodnog je957
dinstva. Mi nemamo {ta da krijemo pred javno{}u. Na{a argumentacija

je toliko ~vrsta da smo sigurni da bi ona odolela i najteìm verbalnim
napadima. Na{a argumentacija ne moè da se napada ozbiqnim argumentima, ne moè da se napada nau~nim argumentima, akademskim argumentima, i oni je napadaju iskqu~ivo politi~kim argumentima.
Voditeq: Hajde da krenemo od po~etka. Za{to se Vlada u ovako
ozbiqnom, politi~ki napetom trenutku bavi Predlogom zakona o univerzitetu?
Dr [e{eq: Svaki nam je trenutak napet od uvo|ewa demokratije u
Srbiji, od 1990. godine.
Voditeq: Znam, ali trenutno imamo Kosovo, imamo i Saveznu vladu,
za{to sad i univerzitet?
Dr [e{eq: Mislim da u pogledu pitawa Zakona o univerzitetu nema nikakve napetosti. Jedna grupa qudi koja je navikla da ima neki privilegovan poloàj, koja je navikla da manipuli{e studentima u politi~ke svrhe, ose}a se pogo|enom i ta grupa qudi nema sna`no upori{te na
univerzitetu. To je ~iwenica. Oni su sada zapla{eni usnimavawem wihovih neakademskih pozicija na univerzitetu i oni poku{avaju politi~kim sredstvima da spre~e dono{ewe tog zakona. Ali kakvim politi~kim
sredstvima pretwama, ucenama. Oni nama da prete {trajkom, sme{no.
Ko bude {trajkovao protivno zakonskim propisima, po Zakonu o {trajku, osta}e bez radnog mesta.
Voditeq: Da, a {ta ako krenu da {trajkuju studenti?
Dr [e{eq: Prvo, studenti ne}e {trajkovati. Ako se na|e par stotina ili nekoliko hiqada onih koji se povedu za ovakvim profesorima, oni
}e izgubiti {kolsku godinu. Sami neka se zapitaju koji je smisao, koja je
svrha da li su do{li na univerzitet da studiraju, da {to pre steknu univerzitetsku diplomu, da na osnovu te diplome potraè odgovaraju}i posao u Srbiji, ili su do{li da budu sredstvo manipulisawa jedne grupice
profesora sa politi~kim, rekao bih, sa politikanskim ambicijama.
Voditeq: [ta je sporno u sada{wem Zakonu o univerzitetu?
Dr [e{eq: Ni{ta nema sporno.
Voditeq: Pa, zbog ~ega ga mewate.
Dr [e{eq: Zato {to je krajwe vreme da ukinemo samoupravqawe na
univerzitetu. Ono je ukinuto u svim sferama dru{tvenog ìvota, zadràlo se samo na univerzitetu. Samoupravna ideologija, samoupravna
praksa, to je ono {to ko~i razvoj univerziteta. Univerzitetom treba da
upravqa vlast. Dràvnim univerzitetom da upravqa dràva. Dràva
upravqa preko organa izvr{ne vlasti. To je vlada. Privatnim univerzitetom tako|e upravqaju vlasnici: pojedinac ili akcionarsko dru{tvo,
zavisno na koji je na~in konstituisan univerzitet. Kad je re~ o upravqawu, stvari su do kraja jasne. S druge strane, mi afirmi{emo autonomiju
univerziteta. [ta zna~i autonomija univerziteta? Autonomija nastavnog procesa vaspitawa i obrazovawa i autonomija nau~nog rada, nau~nog
stvarala{tva. Nama nije ni na kraj pameti da se u to me{amo, niti }emo
mi propisivati recepte kako }e profesori da drè svoja predavawa, ni958
ti }emo mi propisivati nastavni plan i program, niti }emo mi zadavati

rezultate nau~nih istraìvawa bilo kom univerzitetskom profesoru.
Voditeq: Da, ali svi predstavnici, ne samo Univerziteta u Beogradu nego univerziteta uop{te, tvrde da }e novim zakonom da se izgubi autonomija univerziteta?
Dr [e{eq: Gde su im ti argumenti, koja autonomija?
Voditeq: Vi }ete birati dekane, vi }ete birati rektora, zna~i, dràva }e upravqati univerzitetom.
Dr [e{eq: Dràva i mora da upravqa, ko }e da upravqa? Kako }e
univerzitet sam sa sobom upravqati u tom smislu? Da li je univerzitet
vlasnik samog sebe? Ko je vlasnik univerziteta? Ko je osniva~ univerziteta? Ko finansira univerzitet i kako je to re{eno u drugim civilizovanim dràvama. Svuda u svetu vlasnik upravqa univerzitetom. Dràvnim univerzitetom upravqa dràva preko vlade kao najvi{eg organa izvr{ne vlasti, a privatnim univerzitetima upravqaju wihovi vlasnici, neposredno ili na neki drugi na~in, kako oni odlu~e.
Voditeq: Da, ali novim zakonom dekani fekulteta dobijaju direktorske prerogative. Zamislimo situaciju da dekan koga vlada izbere nije zadovoqan nekim redovnim profesorom koji se bavi tim poslom ve}
30 godina. Zna~i, on ga otpustiti.
Dr [e{eq: Ne moè da ga otpusti.
Voditeq: To ve} podse}a na preduze}e.
Dr [e{eq: To nije ta~no. Redovni profesori su u stalnom radnom
odnosu i wima niko ne moè uskratiti radni odnos, osim po disciplinskom postupku, ako naprave disciplinski prekr{aj koji dovodi u pitawe
wihov ostanak u radnom odnosu. Dakle, to nije prepu{teno samovoqi dekana, kao {to ni samovoqi direktora mnoge stvari nisu prepu{tene. Redovni profesori imaju stalni status na univerzitetu. Oni vi{e ne podleù reizboru. Oni su do kraja radnog veka, odnosno do penzionisawa na
tom mestu na kome su, osim u slu~aju da ga sami napuste. E, sada, ako se redovni profesor ogre{i o zakon, onda se moè voditi disciplinski postupak i ishod disciplinskog postupka ne mora uvek da bude otkaz iz radnog odnosa, a moè da bude.
Jedan od elemenata re{ewa radne discipline na univerzitetu je manipulisawe studentima u politi~ke svrhe, pretvarawe univerziteta u
politi~ku stranku. Dakle, kome je do mitingovawa, kome je do politike,
neka se ukqu~i u ve} postoje}e politi~ke partije, ili neka formira neke nove politi~ke partije pa neka ide na izbore. Neka kao gra|anin u~estvuje u politi~kom procesu, a ne kao univerzitetski profesor. Univerzitetski profesor obavqa nastavni proces, u~estvuje u nastavnom procesu, bavi se nau~no-istraìva~kim radom. To je su{tina wegovog statusa na univerzitetu.
Voditeq: Dobro, ima mnogo profesora univerziteta koji jesu politi~ki aktivni, ali su veoma dobri profesori.
Dr [e{eq: Za{to bi to nama smetalo? Ima profesora univerziteta koji su ministri u Vladi. Ima profesora univerziteta koji su u opo959
zicionim politi~kim partijama. Za{to bi to nama smetalo? Ali on, kada je na univerzitetu, treba da bude profesor, da drì predavawa i druge oblike nastavnog rada, da se bavi naukom, svoj strana~ki, politi~ki
rad da obavqa van univerziteta. Mi ho}emo tu da imamo ~iste ra~une, a
ne da onaj koji u nekoj maloj, bezna~ajnoj politi~koj partiji, a ima i takvih, koristi svoju profesorsku katedru da drì politi~ke govore, da
manipuli{e studentima, zloupotrebqava svoju funkciju jer taj student
sutra izlazi kod wega na ispit.
Kako manipuli{e studentima? Dovodi ga u situaciju, ne sve studente, ve} odre|en broj studenata, to ne uspeva kod svih studenata, da se on
trudi da se dokaè kao politi~ki aktivista, ako ve} ne moè da se dokaè kao dobar student. Dobar student se dokazuje znawem na ispitu. Dobar
student se dokazuje u svim elementima nastavnog procesa: na predavawima, ve`bama, u seminarskim radovima itd. Lo{iji student ne moè da se
dokaè na ispitu, pa se pred tim profesorom koji je politi~ki angaòvan i zlouptrebqava univerzitet dokazuje kao politi~ki aktivista.
Voditeq: Da, ali isto tako vi birate dekane. Da li moè da se desi
da dekan nekog fakulteta bude neko ko nije pripadnik ili simpatizer
neke od vladaju}ih stranaka?
Dr [e{eq: Moè, zato {to mi iskqu~ivo insistiramo na stru~nosti. Sada postoje dekani koji nisu pripadnici nijedne politi~ke partije. Postoja}e i ubudu}e. [ta je nama bitno? Da za dekana do|e ozbiqan
~ovek, ~isto profesionalno orijentisan, ~ovek koji }e ozbiqno raditi
svoj posao, koji }e se starati da wegov fakultet {to boqe uspe u svojoj
osnovnoj dru{tvenoj funkciji, koji }e se starati da wegov fakultet re{ava odre|ene probleme, koji }e se kolegijalno odnositi prema svim
profesorima i saradnicima, prema asistentima, prema studentima, ~ovek koji }e imati mnogo vi{i stepen odgovornosti za svoj rad nego {to
je do sada bio slu~aj. Do sada je ovom samoupravom na univerzitetu dekan
bio prvi me|u jednakima i nije odgovarao prakti~no ni za {ta. [ta god
da se desi na fakultetu, on nije bio odgovoran. A sada je odgovoran za sve
{to se de{ava na fakultetu. On ima velika ovla{}ewa, ali jo{ ve}e odgovornosti. Sad je zaista wegova funkcija prva na udaru za svaki problem, za sve {to se desi. Ako na nekom fakultetu postoji korupcija, ako
postoji nepotizam, ako se zapostavqa nastavni proces, ako se zapostavqa
nau~no-istraìva~ki rad, mi wega pozivamo na odgovornost. On snosi
posledice takvog stawa. On mora da pruì maksimum, da zadovoqi na tom
mestu na kome se nalazi.
Voditeq: Ko je do sada snosio posledice?
Dr [e{eq: Do sada niko nije snosio posledice. Univerzitet je bio
u jednom haoti~nom stawu. Recimo, de{avalo se po osam meseci da niko
ni{ta ne radi na univerzitetu. Kqu~ni meseci u toku godine provode se
u {trajkovima, u dràwu politi~kih govora. Ko je snosio posledice?
Niko. Obara se nivo nastavnog procesa, obara se nivo nau~no-istraìva~kog rada, organizacija univerziteta je krajwe {tetna za dru{tvo. Mi
èlimo jedan efikasan, dobar univerzitet, na kome }e studenti mo}i za
960
{to kra}e vreme da steknu svoje kvalifikacije, svoje diplome, zna~i, za

wih je status na univerzitetu jedan privremeni status. Najboqi je onaj
student koji se najkra}e zadrì na univerzitetu, koji ~ak i pre ovog roka od ~etiri godine poloì sve ispite i stekne diplomu. Mi }emo se truditi da bude {to ve}i broj takvih studenata, da se forsiraju mladi talenti, a ne da se proteìraju studenti koji studiraju po sedam-osam godina, koji se pojavquju kao glavni studentski nazovi lideri, manipulisani od ove grupice profesora koja poku{ava univerzitet da pretvori u
politi~ku partiju.
Voditeq: Da, ali u interesu svake dràve pa i na{e je da ima puno
mladih obrazovanih qudi, intelektualaca. Zna~i, da se {to vi{e qudi
upi{e na fakultete i da zavr{i te fakultete. Prema predlogu novog zakona, nije vi{e besplatno studirawe?
Dr [e{eq: Besplatno je studirawe. Postoje tri kategorije studenata. Mi smo jo{ ove godine prinu|eni da idemo na ove klasi~ne kvalifikacione prijemne ispite. Vide}emo {ta tu treba da promenimo, kako bismo u startu svima pruìli jednaku {ansu, a da izbegnemo dualitet polagawa maturskih i prijemnih ispita na fakultetima, odnosno kvalifikacionih ispita. Zna~i, to je jo{ jedan problem o kome }emo morati
dugo da razmi{qamo. Razgovarali smo o tome da se ukinu prijemni ispiti, odnosno kvalifikacioni ispiti. Me|utim, nismo bili u stawu jer
postoji jedan krug fakulteta na koje je veoma veliki pritisak prilikom
upisa, na primer, Pravni, Medicinski, Elektrotehni~ki, Filozofski,
Ekonomski, Arhitektonski itd. Tamo bi se prijavilo verovatno nekoliko hiqada studenata. Ne bismo mogli tu prvu godinu da u~inimo selektivnom, da se svi upi{u, pa ko pre|e u drugu godinu, zadràva status redovnog studenta koji se besplatno {koluje, a ko ne ispolaè sve ispite
pla}a. Me|utim, time {to smo morali da zadrìmo ove prijemne ispite, mi nismo naru{ili osnovni princip dobri studenti, najkvalitetniji studenti ima besplatno da se {koluju do kraja i da im dràva maksimalno pomaè. Ali to su studenti koji daju sve ispite u redovnim rokovima, koji studiraju godinu za godinu. Oni studenti koji nisu u stawu
za ~etiri godine da zavr{e fakultet, postavqa se pitawe za{to bi oni
uop{te morali studirati? Ako èle, onda neka i plate.
Voditeq: Postavqa se pitawe prijemnog ispita. Dolazi puno studenata iz unutra{wosti. Dolaze iz nekih slabijih sredwih {kola, ne mogu da poloè prijemni ispit. Zna~i, automatski moraju da pla}aju, ako
sam vas dobro razumela?
Dr [e{eq: Oni se pripremaju za taj prijemni ispit. Na prijemnom
ispitu ipak pokazuju izvesno znawe.
Voditeq: Rekli ste da }e kriterijum biti mnogo stroìji za te prijemne ispite. Mislim da to pi{e u Predlogu zakona.
Dr [e{eq: Predlog zakona ne sadrì uop{te pitawe kriterijuma
na prijemnom ispitu. On samo pruà osnovne elemente za odràvawe
prijemnih ispita. Dakle, to je detaq u koji se zakonodavac ne upu{ta i
besmisleno je da mi idemo u krajwe detaqisawe jednog zakonskog projek961
ta. Ne{to treba prepustiti i nadle`nim organima na univerzitetu, na

fakultetima. Mi zakonom ne propisujemo program koji se mora savladati da bi se pristupilo prijemnom ispitu. Bilo bi besmisleno da u takve
detaqe ulazimo. Mi dajemo osnovne okvire kojima se taj proces mora odvijati. Onaj koji ide u sredwu {kolu, on ve} po~iwe da razmi{qa na koji }e fakultet, pa se sprema za taj ispit. Onaj koji ide u drugi, tre}i razred sredwe {kole, on razmi{qa o fakultetima gde bi mu najprikladnije bilo da se upi{e. Ja sam kao sredwo{kolac i{ao na Pravni fakultet,
ponekad na predavawa, ne{to mi je bilo interesantno.
Voditeq: Dobro, vi ste potpredsednik Vlade, nisu svi studenti takvi. Mislim da }e se ovim ograni~iti...
Dr [e{eq: Ja onda nisam bio potpredsednik Vlade, to nema nikakve
veze. Zna~i, svako se interesuje za ono {to mu je perspektiva i po~iwe za
to da se sprema. Ono {to je osnovno, mi nemamo dovoqno mesta na univerzitetu za sve one koji èle da studiraju, dràva nema dovoqno para da
finansira sve one koji bi èleli da studiraju. Da bi univerziteti postojali, nekome se moraju uzeti pare. Kome se uzimaju pare? Poreskim obveznicima. Mi moramo teret poreskim obveznicima smawivati. Mi smo
sada podneli predlog zakona i to }e biti na sednici Narodne skup{tine
da se stopa poreza i doprinosa na prose~nu platu obori sa 124% na 98%,
za 26 poena. To je veliki uspeh ove vlade.
To zna~i u buyetu mawi prihod. Ne moèmo se rasipati novcem. Po{to se ne moèmo rasipati novcem, treba da forsiramo kvalitet. Na
univerzitetu treba da postoji slobodna konkurencija. Dobrim studentima treba sve da pruìmo: dobar sme{taj u domu, dobru hranu u menzi i sve
ostalo {to treba. Za dobre studente nam nikad nije ào da damo novca
koliko treba, pa kako god da ga na|emo.
Znate, onaj ko ne moè da zavr{i za ~etiri godine, ili }e sam da plati, ili ne moè da studira. Ne moèmo mi od radnika koji ìvi od 300-400
dinara mese~no i daqe da uzimamo novac i da finansiramo nekoga ko studira 7-8 godina. ûli smo i neke izjave. Videli ste posledwih dana na televiziji, neki studenti govore da se wihov fakultet ne moè zavr{iti
pre 7-8 godina. Za{to bi uop{te zavr{avali, na kraju krajeva? Ako }e ga
zavr{iti za 8 godina, neka ga zavr{e, ali o svom tro{ku. Mi idemo na to.
Svaki nastavni plan i program univerziteta uskla|en je sa nekim pedago{kim normativima, sa nekim procenama koliko prose~an ~ovek moè
da savlada u toku jedne godine i u toku ~etiri godine. Onaj ko mesecima ni{ta ne radi, ne studira, ne ~ita, ne u~i, kako on to moè da zavr{i? Za{to
bismo mi imali obzira prema wima? To ko{ta, to mnogo ko{ta.
S druge strane, ogroman broj mladih qudi ostaje van univerziteta jer
im nije pruèna {ansa da se upi{u. E, zato smo mi na{li re{ewe onaj
koji studira o dràvnom tro{ku i padne jednu godinu, gubi pravo na besplatno {kolovawe, a onaj ko se upisao kao student koji delimi~no pla}a
svoje {kolovawe, ako na vreme da prvu godinu, pa ostvari odre|en prosek
ocena, moè odmah da se prevede u status studenta koji besplatno studira i da studira ~isto o dràvnom tro{ku.
962
Ni{ta pravednije, ni{ta pravi~nije nema od takve zakonske odredbe. Poru~io bih studentima da se posvete studirawu, da se osposobe za samostalan ìvot. Naravno, posle ih ~eka velika muka kako }e sa tom diplomom na}i posao.
Ako mi pokrenemo zemqu i ako izvu~emo dràvu iz privredne krize, ako krenemo, dakle, u pravcu ekonomskih reformi i ekonomskog prosperiteta, to je mukotrpan proces. Zapo~eli smo stvari da re{avamo,
mislim da smo po~eli dobro da ih re{avamo, ali to }e trajati duè vreme. Treba da budemo u izvesnom smislu strpqivi.
Sa jedne strane smo suo~eni sa bedom, gla|u, s druge strane sa pritiscima raznoraznim iz inostranstva, ali mi moramo sopstvenim snagama
da traìmo izlaz, da traìmo puteve koji bi poboq{ali stawe u dràvi. Onaj ko stekne diplomu, da zaista zasluùje tu diplomu, a ne da je sa
nekom te{kom mukom stekne posle 10 ili 15 godina. Znate, ima i takvih.
Ako steknu posle 15 godina, ako neko radi i studira, ja to cenim pa makar i posle 15 godina stekao diplomu. Ako neko ne radi nigde, samo studira, pa mu treba toliko vremena da do|e do diplome...
Voditeq: [ta }e biti ba{ kod tih qudi koji studiraju i rade? Mislim da trenutno veoma mnogo studenata studira i radi jer ne mogu da se
izdràvaju?
Dr [e{eq: Molim vas, i za wih postoji ovo pravilo u zakonu. Ako
prvu godinu daju na vreme, ako postignu odre|en prosek ocena, mogu da
studiraju besplatno.
Voditeq: A kako, kad oni u isto vreme rade i studiraju? Ne mogu fizi~ki da postignu da idu na sve ve`be da bi dali godinu u roku.
Dr [e{eq: Neko moè, neko ne moè. Obi~no oni koji rade i studiraju idu na fakultete dru{tvenih nauka. Znate, te{ko je na Medicinskom fakultetu u isto vreme raditi i studirati. Neko moè i to.
Veoma je mali broj qudi koji su to u stawu, jer je drugi na~in nastavnog rada, drugi je program obaveza koji stoji pred studentima. Potrebno
je vi{e laboratorijskog rada. Ali tamo gde to nije neophodno, postoje fakulteti gde nije neophodno da student dolazi na predavawa, sve onda zavisi od wihovih sposobnosti. Neko radi kao no}ni portir, pa ponese uybenik, pa studira na radnom mestu, znate, u sitne sate, kad nema nikakvih
obaveza, a neko vi{e voli da igra karte i {ah i za to vreme vreme pro|e.
Sve je prepu{teno voqi tih qudi. Treba da ih u~imo da budu {to odgovorniji. Treba da ih nau~imo da budu sami kova~i svoje sre}e, da sve zavisi od wihovih sposobnosti, da nema privilegija. Treba da ih nau~imo
da ni{ta ne zna~i to iz kog su dru{tvenog sloja do{li na univerzitet,
da li su do{li kao sinovi funkcionera, kao sinovi univerzitetskih
profesora, ovih ili onih, da se od wih samo traì da pokaù znawe i da
od tog znawa zavisi da li }e oni i daqe besplatno studirati ili ne}e.
Nemogu}e je da imamo potpuno besplatan univerzitet za sve. To je
jedna velika zabluda i nigde u civilizovanom svetu nema da svi koji se
upi{u na univerzitet mogu besplatno da studiraju, to je apsolutno nemogu}e. Po{to je to nemogu}e, najpravednije je da odre|ujemo kriterijume
u skladu sa kvalitetom svakog studenta.
963
Voditeq: Zna~i, nije moglo da se zadrì na vanrednim i redovnim

studentima.
Dr [e{eq: Nije moglo zato {to je to i suvi{e skupo. Ogroman je
broj studenata. Suvi{e je dug prose~an period studirawa. Mi smo morali da te stvari racionalizujemo.
Voditeq: Da se vratimo na zakon. Koja je funkcija Nadzornog odbora univerziteta?
Dr [e{eq: Nadzorni odbor univerziteta i nadzorni odbor fakulteta kontroli{u ukupno poslovawe sa posebnim aspektom na finansijsko poslovawe, ali i sve druge oblike rada i poslovawa. Kontroli{u pre
svega da li su rad i poslovawe u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Voditeq: Ko }e biti ~lanovi tog nadzornog odbora?
Dr [e{eq: Svi qudi sa univerziteta. Vlada ih odre|uje u skladu sa
zakonom. Jedan broj ~lanova je iz reda qudi koje Vlada direktno imenuje,
a jedan broj je iz reda univerzitetskih nastavnika.
Voditeq: [ta je sa novinama u novom predlogu zakona, univerzitet
ne}e vi{e ~initi samo fakulteti? [ta }e biti sa institutima?
Dr [e{eq: îni}e samo fakulteti univerzitet, i to je prirodno.
Osta}e instituti koji su vezani za pojedine fakultete. Imamo dosta takvih instituta i na Beogradskom univerzitetu, na drugim univerzitetima u Srbiji.
Postoji jedan broj instituta koji nisu vezani ni za jedan fakultet.
Nema elementarne osnove da oni ostanu u sastavu univerziteta, to su ~isto nau~ne ustanove. Po{to su kao ~isto nau~ne ustanove pod ingerencijama Ministarstva za nauku ne Ministarstva prosvete, to je razlog vi{e
da ne budu pri univerzitetu.
Voditeq: Da, ali {ta }e biti sa institutima koji su pri fakultetima? Recimo Medicinski fakultet, tamo studenti ve`baju i rade u stvari na institutu, a ne na fakultetu.
Dr [e{eq: Ja sam vam to rekao i tu sam bio do kraja jasan. Instituti koji su na mati~nim fakultetima, dakle, fakultetski instituti ostaju u istom statusu u kakvom su do sad bili. Samostalni instituti koji su
kao takvi direktno bili ~lanovi univerziteta vi{e ne}e biti pri univerzitetu, ali neki od wih mogu da se ukqu~e na pojedine fakultete gde
se izu~avaju wihove mati~ne discipline.
Ako ima instituta koji se bave medicinskim, ekonomskim istraìvawima itd., koji su sada samostalni i èle da ostanu na univerzitetu,
moè se na}i varijanta da se ukqu~e u odgovaraju}i fakultet, da bude fakultetski isti. Za{to nam je to potrebno?
Potrebno nam je jer postoji ve}a {ansa da se i preostali nastavnici sa tog fakulteta ukqu~e u nau~no-istraìva~ki rad i na tom univerzitetu. Do sada je bilo izvesne suverenosti, znate, ima jedan visok procenat univerzitetskih nastavnika koji su delovali na svom fakultetu i u
nastavno-nau~nom procesu, a delovali su i u pojedinim institutima u
statusu spoqnih saradnika, u~esnika u pojedinim nau~no-istraìva~kim
projektima.
964
Izvestan broj je radio iskqu~ivo na fakultetu ili je radio iskqu~ivo na institutu. Fakulteti su nerado primali spoqne saradnike sa instituta da u~estvuju u nekim oblicima nastavnog rada, kao {to su neki
instituti bili zatvoreni za qude sa fakulteta u pogledu wihovog eventualnog u~e{}a u nau~no-istraìva~kom radu. Ovo nam je {ansa da malo
integri{emo rad fakulteta i instituta, ali, u svakom slu~aju, mora i
posebna odluka da se donese.
Voditeq: [ta }e biti sa prikupqenim potpisima studenata i profesora koji su protiv ovog zakona? Oni traè da sednu i razgovaraju sa
vama, vi tvrdite da ste spremni da sednete i da napravite novi nacrt sa
profesorima...
Dr [e{eq: [ta ima sa wima da pravimo? Nas je narod ovlastio da
pravimo nacrte i predloge zakona, wih narod nije ovlastio. Wih je narod ovlastio da obavqaju nastavni i nau~no-istraìva~ki proces na
univerzitetu.
Oni to zapostavqaju, oni bi da rade ovo {to je nama narod poverio da
radimo, to ne moè, a za dijalog da smo spremni pokazuje i ovo ve~era{we
gostovawe u va{oj emisiji. Trideset qudi sa univerziteta, pretpostavqam da ste traìli i one koji su se ve} javno istakli povodom novog predloga zakona, odbilo je da u~estvuje u ovoj emisiji. Pobegli su od dijaloga.
Ovo je bila prilika da razmenimo argumente, da vidimo kakvom argumentacijom raspolaù, da vidimo jedan od wihovih dokumenata i argumenata sa kojim se protive ovom zakonu. Ostaje samo prazna pretwa: ako
vi ne prihvatite da povu~ete zakon, mi }emo {trajkovati, mi }emo demonstrirati, mi }emo ovo, mi }emo ono.
Znate, ja sam do kraja iskren i demokrata, politi~ar demokratskih
shvatawa i svako ima pravo da demonstrira do mile voqe ako po{tuje zakonske norme. Demonstracije se zakaù, prijave se, obezbede se moè da
se demonstrira. Moè se i {trajkovati u skladu sa odredbama zakona.
Zakon propisuje u kom se slu~aju moè {trajkovati u vezi sa pravima
i odnosima, ne u vezi sa politi~kim koncepcijama.
Ako neko {trajkuje iz politi~kih razloga, onda treba da zna da sledi otkaz, i to otkaz bez milosti. Mi ne}emo da vodimo politi~ki dijalog sa univerzitetima, ho}emo da vodimo jedan stru~an dijalog o svim pitawima i to nikako nismo izbegavali. Ne}emo politi~ki dijalog da vodimo, nisu nam oni politi~ki partneri. Mi ho}emo da razmenimo argumente jer skup{tina ve}inom glasova donosi zakon. Po{to su tri stranke vladaju}e koalicije iz Vlade narodnog jedinstva potpuno jednoglasne,
potpuno jednodu{ne da upravo ovakav zakon treba da usvojimo, ja sam ube|en da }e Narodna skup{tina to izglasati 26. maja.
Mi imamo 192 od 250 poslanika i mislim da je nemogu}e da taj zakon
ne bude usvojen. Posle usvajawa tog zakona sledi nam delovawe na univerzitetu. Nema ideolo{ke reakcije. Ja sam kao protivnik socijalisti~kog
samoupravqawa svojevremeno bio osu|en na osam godina i ne moè me nijednom pretwom neko naterati da sada pristanem na socijalisti~ko samoupravqawe. Nisu me mogli upla{iti ni sa osam godina robije. Sada
me ne mogu upla{iti svojim {trajkom, dakle, tu nema odstupawa.
965
Drugo, nikakvu ideolo{ku represiju na fakultetu ne}emo sprovoditi, apsolutno nikakvu. Nikoga ne}emo kontrolisati {ta pi{e u svojim
nau~nim radovima, postoji u na{oj zemqi zagarantovana sloboda nau~noistraìva~kog rada.
Nikoga ne}emo kontrolisati kako je ostvario svoje nastavni~ke poslove, to je interna stvar fakulteta. Postoji nau~no-nastavno ve}e koje
to kontroli{e. Mi interveni{emo samo onda kada se neko ogre{i o zakon, a ovaj zakon je izri~it i nema partijskog, verskog i sli~nog organizovawa na univerzitetima. Niko ne sme da se odupre zakonu i da se o wega ogre{i. Poneko se ogre{i, fakultet po~ne pretvarati u politi~ku
partiju, po~ne da manipuli{e studentima u tom smislu, po~ne da drì politi~ke mitinge, politi~ke govore, politi~ke akcije na univerzitetu.
Mi u politici u~estvujemo kao gra|ani, a ne kao profesori, radnici, seqaci, nezaposleni, omladinci. Postoje strukovne organizacije,
sindikati gde se pojedine kategorije gra|ana bore za svoja profesionalna prava. Zna~i, mogu i profesori da organizuju sindikate i da se bore
za ve}e plate, da se uredi sve {to je potrebno za poboq{awe ìvotnog
standarda, raznorazne studentske organizacije da se organizuju, da se bore za poboq{awe studentskog poloàja, sme{taja u studentskim domovima, za boqe stipendije, kredite.
Ne moèmo mi jo{ dugo imati dobre stipendije i kredite, ali ne{to
moèmo da radimo na tom planu. Studentska organizacija koja }e se zalagati za boqu hranu u menzama, koja }e se zalagati za boqi kvalitet nastave, za poboq{awe reìma studija, to je smisao studentskog organizovawa. Student kao svaki drugi gra|anin svoje politi~ke ambicije zadovoqava kroz politi~ke partije, ili ve} postoje}e ili novoformirane.
Voditeq: To je odre|ena grupa studenata, nisu svi studenti...
Dr [e{eq: Jeste, ali ta mawina se poku{ava predstaviti kao neka
avangarda, a sam univerzitet i neki od ovih profesora poku{avaju da
predstave kao dru{tvenu avangardu. Vidite, neki od wih se qute {to ih
je neko mo`da uporedio sa zemqoradni~kim zadrugama, a {ta fali zemqoradni~kim zadrugama?
[ta je to sada univerzitet, ne{to iza zemqoradni~ke zadruge, nemojte, molim vas. Kao {to qudi ~ine zemqoradni~ku zadrugu, tako qudi ~ine i univerzitet. Svako treba da na|e svoje mesto u dru{tvu, a neko ko
ima visoko i najvi{e obrazovawe ne moè da poniàva onoga koji ima
niè obrazovawe.
Na kraju krajeva, sreo sam vi{e seqaka sa ~etiri godine osnovne
{kole pametnijih i inteligentnijih nego profesora fakulteta koji poku{avaju i univerzitet da pretvore u politi~ku partiju.
Voditeq: Da, dobro, da se vratimo na te studente. Kaète da profesore koji {trajkuju u skladu sa zakonom vi moète normalno da otpustite. [ta se de{ava...
Dr [e{eq: Ne, molim vas, profesore koji {trajkuju u skladu sa zakonom...
Voditeq: U skladu sa zakonom vi moète...
966
Dr [e{eq: Zakon omogu}ava da sve one koji kr{e wegove norme udaqimo sa univerziteta, a svaki {trajk mora biti u skladu sa zakonom. Mora se odrediti ciq {trajka, na~in odvijawa {trajka, {trajka~ki zahtevi i oni ne mogu biti politi~ke prirode, mogu biti samo sindikalne
prirode. Mi kao Vlada moramo da to po{tujemo kao svaki radni~ki
{trajk. Pretwu {trajka nekada tretiramo veoma ozbiqno, interveni{emo i gledamo da pomognemo da re{imo neki problem kako bismo
{trajk izbegli.
Voditeq: Ho}ete li to uraditi i ovde?
Dr [e{eq: Ovde ne}emo ni{ta da radimo.
Voditeq: [ta ako studenti svi krenu u {trajk? Nema junskog roka,
nema septembarskog...
Dr [e{eq: Molim vas, samo za one koji krenu u {trajk ne}e biti roka. Mi }emo se postarati da u ispitnom roku polaù, ako negde ne mogu,
putova}e studenti u Ni{, Kragujevac, Novi Sad. Oni koji èle da polaù ispite, i ako treba sami }emo im organizovati prevoz da polaù ispite na nekim drugim fakultetima da ne bi gubili.
Ovde popu{tawa nema. Ko ne}e da radi, ko ne}e da ispituje studente u
junskom roku, {ta }e on na univerzitetu. Zato imamo na nekim fakultetima i prebukiranost, imamo i vi{e profesora i nastavnika, pa neka se oni
zamisle. Gde }e biti vi{ak? Vi{ak }e biti me|u onima koji {trajkuju u
junskom roku, koji odbijaju da ispituju studente. [ta to zna~i? Student je
dva semestra spremao, spremao se da polaè ispite, sada neko kaè e, ja
ne}u da ispitujem. Ako ti ne}e{, ima neko ko ho}e, pa }e on da ispituje.
Voditeq: Da, ali nau~no-nastavno ve}e je jedinstveno u oceni da je
protiv zakona, zna~i protiv predloga novog zakona.
Dr [e{eq: Pustite vi to nau~no-nastavno ve}e.
Voditeq: Mislite li da }e profesori ipak dràti predavawa?
Dr [e{eq: Profesori imaju da se pona{aju u skladu sa zakonom, a
nastavno-nau~no ve}e ne moè da progla{ava {trajk. Ono je stru~ni organ, a ako ne radi u skladu sa zakonom, kao stru~ni organ, za{to onda postoji? Ne}emo vaqda nastavno-nau~na ve}a pretvarati u politi~ke partije, {ta to zna~i?
Voditeq: Recite mi, da li }e se ovaj novi zakon, za koji kaète da }e
biti usvojen, primeniti i na Univerzitetu u Pri{tini.
Dr [e{eq: Ovaj zakon }e se primeniti na svim univerzitetima i za{to se ne bi primenio na Univerzitetu u Pri{tini. Postoji Univerzitet u Pri{tini kao dràvni univerzitet i zakon se primewuje na wemu.
Postoji ve}a grupa albanskih studenata, studenata albanske nacionalnosti koji ne èle da poha|aju nastavu na na{em univerzitetu. Oni
ne pripadaju Univerzitetu u Pri{tini, oni formiraju neki svoj univerzitet. Vlada je pokazala dobru voqu tako {to im je omogu}ila da koriste neke od zgrada Univerziteta u Pri{tini, da u nekim zgradama drè nastavu popodne, a neke zgrade su izgra|ene. Znate, mi imamo u Pri{tini mnogo vi{e zgrada nego {to su potrebe univerziteta. Sada je dogovoreno da to bude besplatno, da im se daju na kori{}ewe neke zgrade i
mi se uop{te ne me{amo u tu wihovu nastavu.
967
Oni }e morati taj svoj univerzitet da konstitui{u u skladu sa ovim

zakonom, ali u privatnom statusu, u nekom statusu u okviru kulturne autonomije, ako postignemo dogovor na tom planu. Ovde je re~ o dràvnim
univerzitetima, tu vodimo dijalog i niko i ne postavqa u javnosti pitawe privatnih univerziteta. Mi i nemamo mnogo privatnih univerziteta
u zemqi, koliko ja znam. Imamo Univerzitet Bra}a Kari} kao privatni univerzitet i tu se uop{te ne postavqa pitawe, zna se ko je vlasnik,
zna se da vlasnik propisuje pravila.
Vlasnik vodi ra~una da je wegov univerzitet konstituisan u skladu
sa zakonskim odredbama, dakle, da imaju odgovaraju}i broj redovnih profesora, doktora nauka, da se po{tuju zakonske norme u pogledu stepena
stru~ne osposobqenosti univerziteta. Ali sa diplomom Univerziteta
Bra}a Kari} ide se na trì{te radne snage. Od kvaliteta studija zavisi da li }e se ta diploma po{tovati ili ne}e, da li }e sutra poslodavci zapo{qavati onoga koji je zavr{io Univerzitet Bra}a Kari} ili
ne}e, to zavisi iskqu~ivo od univerziteta.
Na{ je ciq da takvi budu svi privatni univerziteti u Srbiji, a drugo, oni koji nam sada prete, kaù da je wih jo{ Tito progonio. Jeste, ali
na sasvim druga~iji na~in. On je progonio sa univerziteta iz ideolo{kih razloga. Tito se me{ao u nastavni plan i program, me{ao se u nau~ni rad, nije se mogla jedna re~enica napisati u nau~nom radu koja je bila protivna vladaju}oj ideologiji, pa su zbog toga qudi progoweni. Mi
nikoga zbog toga ne progonimo. Mogu da vam se zakunem da niko ne}e biti progowen zbog svog nau~nog rada, bar dok ova vlada postoji.
Drugo, u Titovo vreme niko nije mogao da formira privatni univerzitet. Sada, jednostavno, nekome kome se ba{ ne svi|a dràvni univerzitet moè da formira privatni. Pozivaju se na neke za{titnike iz inostranstva, pritisak je tu strane javnosti, a ti koji bi ih podupirali, koji bi im pomagali, neka im daju pare da formiraju svoj privatni univerzitet. Evo, ja }u se li~no postarati da im se na|e {to adekvatniji plac,
neka povr{ina gde bi mogli da zidaju tu zgradu pod najpovoqnijim uslovima, najjeftinije, neka sami sebi sazidaju univerzitet, neka sami organizuju nastavu, neka ga sami finansiraju i neka se takmi~e sa dràvnim
univerzitetom, pa ko bude kvalitetniji.
Jo{ jednu stvar moram da vam kaèm. Na Zapadu, u principu, privatni univerziteti su kvalitetniji od dràvnih. U Americi, recimo, tamo
su privatni univerziteti neuporedivo kvalitetniji od dràvnih, ali su
i mnogo skupi.
Voditeq: Da, ovde nema novca za tu vrstu univerziteta.
Dr [e{eq: Mo`da neko ima. Ako se nekom ne svi|a dràvni univerzitet, moè da formira privatni, onoliko privatnih univerziteta koliko mogu da podnesu, mi nemamo ni{ta protiv.
Voditeq: Da se vratimo na dràvni univerzitet. Slu{ala sam ove
kritike posledwih dana i nastavno-nau~no ve}e tvrdi da univerzitet gubi autonomiju. Kako, ako Vlada progla{ava i bira rektora, dekana, na
koji na~in onda fakultet ima autonomiju?
968
Dr [e{eq: Da vidimo, prvo, {ta je to autonomija univerziteta? Da

li je to neka teritorijalna autonomija? Nije. Da li je to neka politi~ka autonomija? Nije. Da li je to nacionalna, etni~ka autonomija, je li
kulturna autonomija? Koja je to autonomija na univerzitetu? To je nastavna autonomija i nau~na autonomija.
Na po~etku emisije sam rekao mi ne}emo dirati autonomiju nastavnog procesa i autonomiju nau~no-istraìva~kog procesa, naravno, kao
Vlada }emo finansirati one projekte za koje procenimo da imaju najvi{e zna~aja i ti projekti }e se finansirati na osnovu javnog konkursa.
To je ono za {ta mi dajemo pare iz buyeta, ali {ta god drugo da rade
nastavnici univerziteta u sklopu svog nau~no-istraìva~kog rada, u
okviru nastavnog programa, potpuno su slobodni. Skoro svaki fakultet
ima svoj nau~ni ~asopis koji je dostupan svim profesorima, svim saradnicima za objavqivawe nau~nih radova. Postoji ~itav niz drugih nau~nih ~asopisa i kao Vlada pomaga}emo te nau~ne ~asopise koliko moèmo i nikada se ne}emo me{ati u ono {ta se objavquje u ~asopisima.
Pretpostavqamo da postoje stru~ni recenzenti koji procewuju da li neki rad zasluùje objavqivawe ili ne. Uop{te se u to ne me{amo. Rekao
sam ve} ne me{amo se u nastavni proces, u nastavni plan i program gde
se stvara autonomija univerziteta. Mi samo odre|ujemo na koji }e se na~in upravqati univerzitetom.
Za{to? Zato {to mi dajemo pare za taj univerzitet. Onaj ko daje pare, odlu~uje kako }e se upravqati tim parama, odnosno raspolagati wima. Ako onaj ko daje pare o tome ne odlu~uje, moè do}i do raznoraznih
zloupotreba. Za{to je jo{ potrebno da imamo ovaj pove}ani stepen odgovornosti upravqawa? Da uni{timo korupciju na univerzitetu koja je
uzela maha, da uni{timo nepotizam na univerzitetima koji je tako|e
uzeo maha. To su dve boqke koje je te{ko izle~iti.
Javna je tajna da studenti pri~aju da se na nekim fakultetima ispiti polaù za novac, ~ak kod nekih profesora postoji i cenovnik za polagawe ispita. Da vidimo, kako to da uni{timo na univerzitetu. I javna
je tajna da se na nekim fakultetima zapo{qavaju najbliì srodnici, da
otac otvara prostor sinu ili k}erki, majka otvara prostor sinu ili
k}erki da se zaposle na istom fakultetu.
To je nezamislivo bilo gde u civilizovanom svetu. Savestan nastavnik univerziteta, savestan profesor, kada mu sin stasa za studije, ne
upisuje ga na onaj fakultet gde je on profesor, nego na neki drugi, a ako
èli ba{ da izu~ava taj fakultet, onda ga ne upisuje na Beogradski univerzitet, nego na Ni{ki, Kragujeva~ki, Novosadski, da ne bi do{ao u situaciju da ispituje svog sina na ispitima. Ako u osnovnoj {koli to moè nekako da pro|e, na fakultetima ne moè.
Postoji neka univerzitetska etika koja to zabrawuje. Kako ja mogu
biti objektivan i ispitivati svog sina na ispitu. Ili }u biti i suvi{e
blagonaklon, pa }u mu upisati ocenu koju ne zasluùje, ili }u na wemu
dokazivati da sam dovoqno strog, pa }u ga oboriti i kada ne zasluùje.
Ekstremno }u se pona{ati jer }e me ne{to terati na takvo pona{awe.
969
Voditeq: Da, to je u teoriji ta~no, ali da li }e va{im izborom rektori i dekani to mo}i da izbegnu?
Dr [e{eq: Postoja}e qudi koji }e biti direktno odgovorni ako se
to desi, koje }emo zbog same pojave pozivati na odgovornost. Podrazumeva se da onaj ko bude izabran za dekana èli da bude dekan, èli da se proslavi na toj funkciji kao ~astan, sposoban, kao ovakav ili onakav. On
mora da vodi ra~una da mu se ovakve stvari ne de{avaju. Ako se ovakve
stvari de{avaju, prvo wega pozivamo na odgovornost, upravni odbor ga
poziva na odgovornost, Vlada ga poziva na odgovornost, Ministarstvo
prosvete ga poziva na odgovornost. Zna~i, ovim zao{travamo odgovornost poslovodnog organa.
Voditeq: Mi smo malopre, u stvari posledwih 40 minuta, razgovarali
o univerzitetu. Predstavnici univerziteta nisu se pojavili, ali da pre|emo na neke aktuelne doga|aje. To je trenutno Savezna vlada. Ju~e su odràne konsultacije i izabran je Momir Bulatovi} za saveznog premijera.
Dr [e{eq: Da, desilo se ne{to {to je sasvim prirodno, {to je sasvim
u skladu sa parlamentarnom praksom. Vlada koja je izgubila podr{ku ve}ine u Saveznoj skup{tini je pala, oborena je, a izabrana je nova vlada.
Tu je bilo raznoraznih otpora, primedbi u javnosti, kritika. I uvek
je neko nezadovoqan. Ko je nezadovoqan? Onaj ko politi~ki gubi. Ko je
zadovoqan? Onaj ko politi~ki dobija. I uvek vam je tako u politi~kom
procesu.
[to se ti~e Srpske radikalne stranke, kojoj pripadam, ona je glasala protiv Konti}eve vlade kada je birana. Mi smo traìli opoziv te
vlade, po{to se napokon desilo da postoji skup{tinska ve}ina potrebna
za weno obarawe, i obarawe je izvr{eno na sasvim regularan na~in. Zatim, izabrana je nova vlada, a neko ima primedbu da je to ura|eno brzo.
Za{to ne bi bilo ura|eno brzo?
Nije u politi~kom interesu da se radi sporo. Neki tvrde da je to
ura|eno sa sasvim jasnim politi~kim ciqem, a za{to ne bi i sa nekim
jasnim politi~kim ciqem? Nova vlada je formirana i danas je mandatar
saop{tio da }e vlada imati {iru politi~ku osnovu u Saveznoj skup{tini i da }e pretrpeti izvesne promene u narednih 15-20 dana. Dogovorili smo da i Srpska radikalna stranka participira u novoj vladi. To sam
dogovorio ju~e sa dosada{wim mandatarom Bulatovi}em a sada{wim
premijerom i on je to danas istakao u svom ekspozeu. Mi o~ekujemo otprilike u junu mesecu da }e i Srpska radikalna stranka da ima ministre
u toj novoj vladi jer }e izvesna rekonstrukcija da se uradi. Po{to se
i{lo na brì proces formirawa vlade, ni mandatar nije imao dovoqno
vremena da u~ini neke temeqitije kadrovske promene, ali one su nagove{tene.
Ono {to je stav Srpske radikalne stranke, to je da u vladi participiraju, ako to èle i ako se slaù sa ovom programskom orijentacijom
koja je u osnovi reformska, sve politi~ke partije koje imaju poslani~ke
grupe u Saveznoj skup{tini. Mislimo da bi to bilo najboqe re{ewe, ali
sve je to stvar me|ustrana~kih pregovora, dogovora.
970
Voditeq: Ju~e je zasedala Skup{tina Crne Gore. Oni kaù da ne

prihvataju odluku Savezne vlade o smewivawu Konti}a, jer je {est poslanika Socijalisti~ke narodne partije, kojima su oni oduzeli mandat,
glasalo u Skup{tini.
Dr [e{eq: Prvo, {ta ima Skup{tina Crne Gore da prihvata ili ne
prihvata?
Voditeq: Ali Skup{tina im je oduzela mandate.
Dr [e{eq: Molim vas, prvo, oni nemaju {ta da prihvataju ili ne prihvataju, jer Ustavom nije ni predvi|en organ koji }e prihvatati ili ne}e
prihvatati Saveznu vladu. Drugo, skup{tina federalne jedinice ne moè
da oduzima mandate saveznim poslanicima, ne moè da ih poziva na odgovornost zbog wihovih izjava i wihovog delovawa u Saveznoj skup{tini ili
zbog toga kako su glasali u Saveznoj skup{tini. Zbog pretpostavqenog stava protiv premijera Konti}a, zbog pretpostavke da }e oni glasati za obarawe Konti}a, qudima su oduzeli mandate. To mora pasti na Ustavnom sudu.
To ne moè opstati na Ustavnom sudu. Oni su bili potpisnici inicijative. Ali niko nije mogao znati kako }e oni glasati jer je glasawe bilo tajno.
Drugo, oni su bili uceweni skup{tinskom deklaracijom, rezolucijom, {ta li je to bilo, da u roku od 12 ~asova moraju povu}i svoj potpis.
Ko je taj koji moè naloìti saveznom poslaniku da povu~e svoj potpis?
Nema toga. To je direktno kr{ewe ustavnog sistema ove zemqe. To }e pasti na Ustavnom sudu i ja u tome ne vidim nikakav problem.
Naravno, zao{trava se politi~ka kriza u Crnoj Gori, polarizacija
me|u politi~kim strankama, zao{trava se ukupna atmosfera, i to je ono
{to moè izazivati na{u zabrinutost. Ali ne neku veliku zabrinutost.
Mislim da }e gra|ani Crne Gore znati kako da procene sva ova zbivawa
i 31. maja da se opredele u skladu sa na{im najvi{im nacionalnim i dràvnim interesom.
Nama je ciq da sa~uvamo po svaku cenu zajedni~ku dràvu Srbije i
Crne Gore, a ne da tu dràvu rasturimo. Neki koji su nezadovoqni ovim
odlukama Savezne skup{tine, sada prete rasturawem savezne dràve.
Kaù da je to udar na zajedni~ku dràvu. Nema nikakvih elemenata za takvu pretwu. Postoje mo`da samo wihove èqe. Ali wihove èqe ne}e
mo}i sprovesti u delo.
Voditeq: U stvari, {ta je to lo{e uradio Radoje Konti}?
Dr [e{eq: Mislim da bi trebalo postaviti pitawe {ta je to dobro
uradio i gde je bio uspe{an? Drugo, da je to bio najboqi predsednik vlade na svetu, onog trenutka kad je izgubio podr{ku ve}ine u Saveznoj skup{tini, trebalo je sam da podnese ostavku.
Znate, êr~il je iz Drugog svetskog rata iza{ao kao slavom oven~an
pobednik. Svi su u celom svetu bili ube|eni da on sigurno dobija izbore. Me|utim, on je na izborima propao. Englezi su za novog premijera
izabrali do tada u {iroj javnosti nepoznatog Atlija. Zna~i, ovde je
stvar politi~ke voqe. Naravno, ja mislim da nema ozbiqnog politi~ara u Srbiji ili Crnoj Gori koji moè da tvrdi da je Radoje Konti} bio
sposoban predsednik vlade.
971
Voditeq: Ali bio je dosta dugo predsednik vlade.

Dr [e{eq: Znate, ja ne èlim sada o wemu negativne stvari da govorim. On je pao. Ja sam wega èstoko napadao u vreme kada je bio jak i mo}an i bio predsednik Savezne vlade u pravom smislu re~i. Ne bih sada da
iznosim detaqe.
Mnogo toga smo iznosili u Saveznoj skup{tini. Sada to ne bi imalo
smisla, ne bi bilo moralno opravdano. Ali nema tog politi~ara koji moè da tvrdi da je on bio dobar predsednik Savezne vlade. Oni koji ga sada gr~evito brane, oni su prvi zatraìli iz Crne Gore da bude opozvan.
Da li se se}ate? Stranka Mila \ukanovi}a, Demokratska partija socijalista je prva najavila inicijativu za ru{ewe Konti}a, a onda kada su
shvatili da su za ru{ewe Konti}a i neke druge partije, i Socijalisti~ka narodna partija i Srpska radikalna stranka, i Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica, ~ak i Demokratska stranka, oni su se povukli. I Demokratska stranka je potpisala zahtev za smenu Konti}a, i
wihov drugi poslanik u Saveznoj skup{tini.
Dakle, u kompletnom sastavu su hteli da se smeni Konti}, a onda je
neko zvao telefonom i oni su povla~ili svoje potpise. Ali to je ve} sada wihov problem, to nas mnogo ne interesuje. E, sad, kad smo svi mi hteli da se smeni Konti}, onda su rekli ne, ne sme se smewivati, udara se
na Crnu Goru, na interese Crne Gore. Koje interese Crne Gore?
Ne moè interes Crne Gore biti isto {to i interes trenutno vladaju}e politi~ke partije Crne Gore. Ne moè se Crna Gora poistovetiti sa vladaju}om partijom.
Drugo, Savezni ustav propisuje da postoji Ve}e republika, a da federalne jedinice propisuju na~in izbora poslanika u to ve}e i na~in prestanka wihovog mandata. Je li tako? I to su i u~inile federalne jedinice. Obe federalne jedinice su vodile ra~una da sastav Ve}a republika,
odnosno wihove delegacije u Ve}u republika proporcionalno odgovaraju sastavu Narodne skup{tine. Uvek je o tome vodila ra~una Skup{tina
Srbije i Skup{tina Crne Gore.
Imali smo neke incidentne situacije. Recimo, 1993. godine DEPOS
i Demokratska stranka su bojkotovale izbore za Ve}e republika, nezadovoqne nekim zakonskim odredbama, i ostale bez mandata u Ve}u republika. Godine 1994, iako je prethodno postignut me|ustrana~ki dogovor, poslanici Srpske radikalne stranke nisu izabrani, pa su dve godine od nas
traìli da istaknemo nove kandidate. Mi nismo hteli, jer nije bio po{tovan me|ustrana~ki dogovor. Ali dve godine nisu dirali u te na{e
mandate.
Po{to mi nismo hteli da istaknemo nove kandidate, ostali smo pri
starim, onda su oni birali neke iz svojih stranaka. U Crnoj Gori se desilo da su na{u stranku potpuno izbacili iz Narodne skup{tine, oteli
nam registraciju i dali nekim drugim qudima. Zna~i, imali smo takav
flagrantan slu~aj kr{ewa Ustava i zakona.
Mi smo kao stranka to preìveli i mi ne sik}emo nekom politi~kom mr`wom, ~ak mislim da smo se najkonstruktivnije poneli u ovoj po972
liti~koj krizi u Crnoj Gori. Mi nismo qudi mr`we. Mi konstruktivno

nastupamo. @elimo da narodu i dràvi bude {to boqe, a i da na{a
stranka onda u tome sagleda svoj interes. A ne da bismo {titili svoj interes, idemo da ru{imo dràvu, ru{imo narodne interese. To nije pametno politi~ko pona{awe. Da je ustavotvorac hteo da svaka republi~ka skup{tina, odnosno skup{tinska ve}ina vlada pona{awem poslanika
u Ve}u republika, onda uop{te ne bi bilo potrebe da u Ve}u republika
svaka federalna jedinica ima po 20 poslanika. Onda bi to bilo besmisleno.
Onda bi svaka federalna jedinica imala po jednog poslanika, pa ako
se wih dvojica usaglase, odluka se donosi, odnosno zakon se donosi, a ako
se ne usaglase, ne donosi se. Sama ~iwenica da ih ima po 20, govori da u
Ve}u republika treba da do|e do glasawa, da se odlu~uje ve}inom glasova a ne konsenzusom. Da je ta~na logika aktuelnog reìma iz Crne Gore,
onda se nijedna odluka u Ve}u republika ne bi mogla doneti ako se ne izjasni 40 poslanika za to.
Po{to se glasa ve}inom glasova poslanika u Ve}u republika, onda
se podrazumeva da }e iz neke federalne jedinice odre|en broj poslanika glasati za, odre|en broj protiv, i za{to bi neko bio pozvan na odgovornost zato {to glasa protiv.
Voditeq: A za{to ba{ Momir Bulatovi}?
Dr [e{eq: Pa, mandatara po Ustavu ima pravo da odredi predsednik
Republike, a na mandataru je da poku{a da obezbedi skup{tinsku ve}inu.
I ~im mandatar obezbedi skup{tinsku ve}inu, on opravdava postupak
predsednika Republike. Vi pitate za{to ba{ Momir Bulatovi}. Eto, zato {to je Momir Bulatovi} bio u stawu da obezbedi ve}inu i u Ve}u gra|ana i u Ve}u republika.
Voditeq: A, predsednik se u tim konsultacijama koje su bile ju~e,
prekju~e, sloìo. Zna~i, sloìli ste se sa wim oko Momira Bulatovi}a. Pretpostavqam da su svi bili jedinstveni.
Dr [e{eq: Prvo, na{ stav je bio da nemamo ni{ta protiv da mandatar bude iz Crne Gore, da bude ~ovek koji }e mo}i da obezbedi skup{tinsku ve}inu i mi nismo imali ni{ta protiv Momira Bulatovi}a.
Drugo, ve} u razgovorima sa predsednikom Milo{evi}em smo usaglasili stav da treba {to ve}i broj stranaka koje imaju poslani~ke grupe u
Saveznoj skup{tini da participira u toj vladi, a sa mandatarom Bulatovi}em smo i{li ve} u detaqizaciju nekog dogovora o tom pitawu. Bulatovi} je ponudio i nama srpskim radikalima da u~estvujemo u novoj vladi, nudio je i Srpskom pokretu obnove, nudio Srpskoj narodnoj stranci
Crne Gore, a iz Demokratske partije socijalista niko nije hteo da do|e
na te razgovore. On je bio spreman, kako kaè, da i wima ponudi da u~estvuju u toj vladi.
Voditeq: Milica Pejanovi}-\uri{i}...
Dr [e{eq: Mislim da ona nije bila, ona je bila kod predsednika
Milo{evi}a, ali nije bila na konsultacijama kod mandatara Bulatovi}a. Oni su dali izjavu da ga ne prihvataju, da ga ne priznaju, ne znam kako
973
je doslovno glasila ta izjava. Dakle, ovaj postupak je bio sasvim korektan

i u skladu sa Ustavom. On jeste obavqen brzo, ali gde u Ustavu pi{e da to
ne sme da bude brzo. Ako se obavqa sporo, gde u Ustavu pi{e da to ne sme
biti sporo. Besmisleno je takva pitawa postavqati. Ustav poznaje izvesne rokove i izvesna vremenska ograni~ewa. Ona moraju da se po{tuju.
Ovde nigde nije re~eno da izbor nove vlade ne sme da bude tako brz.
U Ustavu stoji: kada se pokrene inicijativa za smenu Savezne vlade, ona
se mora staviti na dnevni red po isteku tri dana od dana podno{ewa. I
taj ustavni rok je po{tovan. E, to je ono {to je va`no. Ustav onda kaè:
~im padne vlada, predsednik Republike konsultuje predstavnike politi~kih partija.
Nije to sada toliko doslovno, ali to je smisao. I odre|uje mandatara.
Ako mandatar obezbedi skup{tinsku ve}inu, on potvr|uje da je predsednik Republike bio u pravu. Moglo se desiti, pod nekim drugim okolnostima, da mandatar ne obezbedi podr{ku ve}ine poslanika kroz ove konsultacije sa liderima politi~kih stranaka. U tom slu~aju, mandatar bi vratio mandat. Imali smo takav slu~aj u Republici Srpskoj. Mladen Ivani}
nije uspeo da obezbedi podr{ku skup{tinske ve}ine i vratio je mandat.
Novi mandatar je uspeo tako {to je dobio podr{ku muslimanskih
stranaka iz Muslimansko-hrvatske federacije i wegova vlada je formirana. U ovom slu~aju, Momir Bulatovi} je u startu obezbedio podr{ku
skoro svih stranaka. Samo nije obezbedio podr{ku Demokratske partije
socijalista Crne Gore, od stranaka koje imaju poslani~ke grupe i nekoliko mawih stranaka koje nemaju poslani~ke grupe. Za to su bile ove tri
levi~arske stranke SPS, JUL i SNP Crne Gore, za to je bila Srpska
radikalna stranka, za to je bio SPO, i videli ste kolika je bila ubedqiva ve}ina, postojala je i u jednom i u drugom ve}u Savezne skup{tine.
Dakle, izbor vlade je bio sasvim regularan, e, sad ~ekamo da se realizuje na{ dogovor sa premijerom Bulatovi}em, da se u junu mesecu Vlada rekonstrui{e, da u Vladu u|e Srpska radikalna stranka i kako sam
shvatio Srpski pokret obnove spreman je da participira u novoj vladi.
Tako ne{to je nagovestio premijer Bulatovi} danas.
Voditeq: Vrati}emo se na pitawa o Saveznoj vladi, po{to smo emisiju produìli na zahtev gledalaca. Moramo da se vratimo na neka pitawa o univerzitetu koje na{i gledaoci èle da ~uju. Da li godina studija
upisana ove 1998. godine, moè biti dovedena u pitawe usvajawem novog
zakona na jesen?
Dr [e{eq: Ne, ne moè biti dovedena u pitawe. Novi zakon se sada
usvaja. Ova {kolska godina }e biti sprovedena u skladu sa starim zakonom i nova {kolska godina po~iwe sa primenom novog zakona. Dakle, ako
je neko do sada izgubio neku godinu studija, to mu se ne ra~una. Ovu {kolsku godinu studenti }e u pogledu reìma studija da okon~aju u skladu sa
starim zakonom. Bilo bi besmisleno u toku {kolske godine da se mewa
reìm studija.
Voditeq: Da, da li }e...
Dr [e{eq: âk nastavni plan i program ne moè da se mewa dok ta
generacija ne zavr{i studije.
974
Voditeq: Da, ali, da li se ove godine uslov za upis slede}e godine daje po novom ili po starom zakonu?
Dr [e{eq: E, za upis slede}e godine mora}e da se ispune uslovi iz
novog zakona.
Voditeq: Zna~i, primewuje se novi.
Dr [e{eq: Me|utim, ima jo{ jedna stvar gde se nailazi na razumevawe u praksi. Ovaj zakon predvi|a tri ispitna roka, ali minimalno tri
ispitna roka. Zna~i, fakultet moè pored ta tri ispitna roka da ima
jo{ teorijski neograni~en broj ispitnih rokova. To se tako|e prepu{ta
univerzitetu, prepu{ta se fakultetu, {to zna~i da mi nismo ukidali ispitne rokove. Teorijski je mogu}e da svaki fakultet ima ispitni rok i
u julu i u avgustu. [to to ne bi uradili? Ispituju i u julu i avgustu, neka
pomognu malo studentima, ispituju u oktobru.
To je sada stvar voqe fakulteta, studentskih predstavnika u organima upravqawa fakultetom, jer ovaj zakon predvi|a da i studenti u~estvuju u organima upravqawa.
Voditeq: Da li kao i do sada?
Dr [e{eq: Pazite, ali to je su{tina wihovog angaòvawa. Studenti treba da se bore za {to boqe uslove studirawa, za {to boqi reìm
studija. Studenti treba neprekidno da traè vi{e ispitnih rokova. To
treba da rade, a ne da dozvole da ih neko manipuli{e za politi~ke svrhe.
Voditeq: Da li je ta~no da }e {kolarine biti visoke za Filozofski fakultet, recimo, 8.000 dinara. Koliko }e uop{te biti te {kolarine?
Dr [e{eq: To ne znam, o tome uop{te nije bilo rasprave.
Voditeq: Odakle onda informacija o tih 8.000 dinara?
Dr [e{eq: Ne znam, to je neko lansirao, to je izmi{qotina.
Voditeq: Ne znate ni okvirno koliko }e ko{tati?
Dr [e{eq: Ne znam ni okvirno, o tome nije bilo re~i, niti to zakon propisuje. To je sada stvar Ministarstva prosvete. To je stvar fakulteta, to je stvar univerziteta. Mora se i}i na neku racionalnu cenu.
Postoje dva na~ina pla}awa: studenti koji delimi~no finansiraju svoje studije i studenti koji u potpunosti finansiraju svoje studije. Ali u
to se nismo upu{tali. Dodu{e, na svakom fakultetu je razli~ita cena
studirawa.
Ne verujem da bi mogla na Filozofskom fakultetu da bude 8.000 dinara, pretpostavqam neki niì iznos. Na Medicinskom, na Ma{inskom,
na Elektrotehni~kom mora da bude mnogo skupqe nego na fakultetima
dru{tvenih nauka. To je nekako po prirodi posla, po prirodi rada, i nastavnog i nau~no-istraìva~kog na fakultetima.
Voditeq: Gde moè da se nabavi Nacrt zakona o univerzitetu?
Dr [e{eq: Nacrt zakona o univerzitetu je dostavqen svim poslanicima i vidim da su ga neke novine objavile, a odmah posle usvajawa u Narodnoj skup{tini, 26. maja, bi}e objavqen u Slu`benom glasniku Republike Srbije.
975
Voditeq: Da li studenti koji planiraju da po zavr{etku studija napuste dràvu treba da vrate novac koji je uloèn u wih prilikom wihovog studirawa?
Dr [e{eq: Neke zemqe su imale takvu praksu. Ja sam protiv toga.
Prvo, mi smo za to da gra|ani na{e zemqe sasvim slobodno putuju u inostranstvo i da se slobodno vra}aju iz inostranstva. Mi smo za to da se
niko ne pita kada odlazi u inostranstvo, koliko }e tamo ostati i da li
}e trajno ostati, osim u slu~aju kada neki traè otpust iz dràvqanstva.
Tu postoje posebni propisi, a to su savezni propisi koji reguli{u
pitawe otpusta iz dràvqanstva i tu se pla}a neka taksa. Mi se zalaèmo za jedno otvoreno i slobodno dru{tvo i nismo za takve striktne i kaznene mere za one koji èle da odu iz zemqe.
Na{ je ciq da zadrìmo {to vi{e qudi, pogotovo {to vi{e mladih
qudi u na{oj zemqi, ali }emo ih najefikasnije zadràti ako ozdravimo
na{u ekonomiju i ako narod spasemo socijalne bede. Ova vlada se usmerila u tom pravcu.
Voditeq: Ovde su neka pitawa koja se poklapaju sa pitawima koja sam
vam ve} postavila, ali evo ukratko: da li }e strana~ka pripadnost biti
jedan od kriterijuma za izbor dekana?
Dr [e{eq: Ne, ne sme nikako da bude strana~ka pripadnost.
Voditeq: Da li }e dekani koji }e eventualno u~estvovati na protestima dobiti otkaz?
Dr [e{eq: Dekani mogu da u~estvuju u politi~kom ìvotu, ali ne
mogu da manipuli{u studentima. [to bude zavisilo od moje voqe u ovoj
vladi, {to bude zavisilo od ministara iz Srpske radikalne stranke, svi
koji budu na taj na~in manipulisali studentima dobi}e otkaz. O tome
jo{ nismo raspravqali na sednici Vlade i ja nemam pravo da govorim u
ime Vlade da }e se to desiti. Ako od na{e voqe bude zavisilo, sigurno
}e se desiti.
Onaj ko manipuli{e studentima, ko studente okupqa na mitinzima
ispred fakulteta, ko studente zloupotrebqava u politi~ke svrhe, taj ne
moè da ostane na univerzitetu. Meni je ào {to ve~eras nisam imao jednog od tih dekana. Oni su spremni da pametuju na mitinzima, da lansiraju politi~ke parole, a kada treba da ukrstimo argumente, onda ih nema i
onda beè.
Voditeq: Koji }e organ ili koja komisija predlagati dekane vladi?
Dr [e{eq: Postoje odre|eni organi, kadrovske komisije i tu }e se
konsultovati upravni odbori fakulteta.
Voditeq: [ta }e se de{avati sa univerzitetskim bibliotekama?
Dr [e{eq: Univerzitetska biblioteka }e nastaviti da postoji kao
i do sada, ali ne}e kao takva biti ~lanica univerziteta, dakle, ravnopravna sa fakultetima. To je besmisleno.
Bi}e ustanova univerziteta, direktno vezana za univerzitet, a ne
kao fakultet ~lanica univerziteta, nego direktno ustanova univerzite976
ta, organ univerziteta, a ne ~lanica univerziteta. Ja mislim da je to

mnogo povoqniji status za Univerzitetsku biblioteku i u pogledu finansirawa, organizovawa rada.
Voditeq: Da li se planira uvo|ewe testova kao vida provere znawa?
Dr [e{eq: To je stvar nastavnog plana i programa, samog nastavnog
procesa i u to se zakon ne upu{ta. To je stvar svakog fakulteta. Na nekom fakultetu postoje testovi, na nekom fakultetu se pismeno polaù
ispiti, u ve}ini slu~ajeva na nekim fakultetima se insistira prevashodno na usmenom polagawu ispita. Mi se kao Vlada ne bismo u to me{ali. To je stvar stru~nih organa fakulteta i to je stvar o kojoj treba da se
raspravqa na nastavno-nau~nom ve}u, gde se donose adekvatne odluke.
[to bismo se mi u to me{ali? To je autonomija univerziteta. Sve
ono {to se ti~e nastave, {to se ti~e nauke, potpuno je autonomno na univerzitetu. Ne pada nam ni na kraj pameti da se u to me{amo. Kakva bismo
mi Vlada bili...
Voditeq: Kada }e rektori i dekani biti qudi koje ste vi predloìli, nema potrebe da se vi me{ate.
Dr [e{eq: Jedno je poslovodni organ. Ne}e ni taj poslovodni organ
da odlu~uje kako }e se polagati ispiti. Moè da odlu~uje kada je student
nezadovoqan uspehom na ispitu, pa traì komisiju. Onda dekan odlu~uje da
se formira komisija u roku od 24 sata. Student podnosi zahtev u slede}a 24
sata i dekan formira komisiju. Ovo je stvar nastavno-nau~nog ve}a i tu se
mi ne me{amo. Nastavno-nau~no ve}e ~ine profesori fakulteta, birani
po odre|enom kriterijumu me|u svojim kolegama i mi se u to ne me{amo.
Voditeq: [ta mislite, kako da roditeqi finansiraju studije svoje
dece pored ovakvih primawa?
Dr [e{eq: Ja mislim da roditeqi treba i sami da doprinesu da wihovi sinovi i k}erke budu {to boqi studenti i onda }e dràva da ih finansira. Naravno, dràva ne moè sve da plati.
Dràva finansira same studije i dotira studentski dom, studentsku
menzu i druge objekte studentskog standarda. Mi }emo voditi ra~una da
{to vi{e novca izdvajamo za sve te objekte studentskog standarda. Kriza je u zemqi i mi smo doneli odluku, bez obzira na devalvaciju, da ne idemo na rebalans buyeta, da rastere}ujemo privredu i ve} smo krupan doprinos tome dali. Uvek smo u hroni~noj nesta{ici novca, penzije kasne
po dva, dva i po meseca, zemqoradni~ke sedam meseci, de~ji dodaci kasne
godinu dana, traìmo varijantu da to nadoknadimo, da redovno ispla}ujemo penzije, traìmo varijantu da wihov rast bude u skladu sa zakonskim propisima, ali sam ube|en da }emo imati mnogo rezultata.
Ne mogu da obe}avam med i mleko, ali obe}avam naporan rad ove Vlade narodnog jedinstva i zaista ova vlada deluje energi~no, deluje dobro,
organizovano. Ova vlada ima visok stepen unutra{weg razumevawa i saradwe svih svojih ~inilaca, svih ministara i ube|en sam da }emo uspeti.
Voditeq: Da li }e biti ukinut Univerzitetski komitet Jugoslovenske levice, po{to novim zakonom nije predvi|eno me{awe politike sa
univerzitetom?
977
Dr [e{eq: Jugoslovenska levica ne}e mo}i da drì strana~ke skupove na univerzitetu, na fakultetima, kao ni jedna druga politi~ka
stranka. Dakle, nema partijskog okupqawa na univerzitetu.
Voditeq: Zna~i, Univerzitetski komitet JUL-a se ukida?
Dr [e{eq: Ne, za{to bi se ukidao? Oni mogu imati svoje ~lanove
koji rade na univerzitetu i studente, pa u okviru svoje stranke da se posebno organizuju. Wihova je stvar da li skupove drè u svojim strana~kim prostorijama ili u javnim prostorijama koje su dostupne svim drugim strankama.
Voditeq: Mogu da se zovu univerzitetski komitet?
Dr [e{eq: Mogu da se zovu kako god ho}e. [ta nas briga kako }e se
zvati.
Voditeq: U pomenutim zemqama, npr. [vedska, vlada imenuje stru~ne organe koji su zaista nau~ni kadar. Da li }e to biti slu~aj i kod nas?
Dr [e{eq: Kod nas svi stru~ni organi treba da budu sastavqeni od
nau~nog kadra, to se podrazumeva. Nastavno-nau~na ve}a i fakulteta i
univerziteta vlada ne imenuje. Vlada imenuje samo poslovodne organe,
upravne odbore i nadzorne odbore. Dakle, one koji upravqaju radom. Nama odgovara onaj kome dajemo pare za poslovawe, koga finansiramo, i to
je sasvim prirodno. [to se ti~e stru~nog rada, u to se ne me{amo.
Voditeq: Da li se ovim zakonom predvi|a i ocewivawe op{tom ocenom iz specijalizacija?
Dr [e{eq: Ne znam {ta zna~i to da li se predvi|a ocewivawe op{tom ocenom. Zna~i izbegavawe ovog broj~anog ocewivawa. Ja mislim da
je ovakva kvantifikacija znawa koja je sada predvi|ena do sada najboqi
na~in. Mo`da postoji i neki boqi, ali mi jo{ do wega nismo do{li. Najboqe bi bilo kada bismo ìveli u velikom bogatstvu i imali toliko
univerziteta da svi koji èle da se upi{u. Kada bismo imali ogroman
broj profesora i saradnika pa, recimo, svaki profesor da bude mentor za
pet ili deset studenata, pa da imamo takav intenzivan rad na univerzitetu da se ocewivawe moè i ukinuti ili opisno saop{tavati, ali to je nemogu}e. To je za sada nemogu}e, ali }e mo`da za 50 ili 100 godina biti mogu}e. U sada{wim uslovima mi imamo jedan optimalan sistem i ube|en
sam da mu se ne moè argumentovano nijedna ozbiqna kritika izre}i.
Voditeq: U ovim uslovima u kojima se Srbija trenutno nalazi, ~ija
deca bi mogla da se {koluju?
Dr [e{eq: Na{ je ciq da se {koluju talentovana deca, najsposobnija deca. Dakle, deca koja imaju neke prirodne predispozicije za studirawe, koja su dovoqno vredna da uredno udovoqavaju svojim obavezama. Po
mojoj proceni neuporedivo je vi{e takve dece iz siroma{nih porodica
nego iz bogatih porodica. U bogatim i najbogatijim porodicama deca su
obi~no razmaèna i nije im do studirawa.
Mi moramo da omogu}imo takve uslove da studirawe nije socijalna
privilegija, dakle, da onaj ko raspolaè znawem, pame}u, inteligencijom
i vredno}om uvek moè da na|e mesto na univerzitetu i da mu pomognemo
da u redovnom roku zavr{i fakultet, da na|e svoje mesto u dru{tvu u
skladu sa svojim znawem i sposobnostima.
978
Dakle, da wegov prethodni socijalni poloàj ne bude hendikep.

Posebno sam emotivno za to zainteresovan, jer poti~em iz siroma{ne
porodice i znam kako je to preskakati neke stepenice u dru{tvu i sticati ne{to {to nekom drugom samim ro|ewem stoji na raspolagawu,
ali moramo da se postaramo da takve stvari obezbedimo. Dakle, da dràva iznalazi sredstva za stipendirawe, za kreditirawe i da pro{iruje kapacitete studentskih domova, da kvalitet sme{taja bude {to boqi. Ja mislim da je relativno dobar kvalitet sme{taja u studentskim
domovima kada se uporedi sa ukupnim stawem u dru{tvu, sa ekonomskom
krizom.
Nema tu mesta za neke ve}e primedbe. Nisam odavno ru~ao u nekom
studentskom restoranu, ali na osnovu ovih saznawa i pri~a, mislim da
kvalitet ishrane u studentskim domovima ne zaostaje za prose~nim kvalitetom ishrane koji danas imamo u svojim ku}ama, a znamo u kakvoj je
krizi dràva.
Voditeq: Jedno pitawe za kraj: za{to se gospodin [e{eq ne bavi
svojom strukom, svojom doktorskom disertacijom, nego se bavi predlozima zakona o univerzitetu?
Dr [e{eq: Moja struka je politika i ja sam profesionalni politi~ar. Prvo, moja doktorska disertacija nije bila koncept naoruànog naroda, nego politi~ka su{tina militarizma i fa{izma.
Doktorirao sam na Pravnom fakultetu u Beogradu na ustavnopravnom politi~kom smeru. Ja sam profesionalni politi~ar, a bavim se
svim onim za {ta smatram da sam sposoban da se bavim. Ako ima neko sposobniji, ja ga izazivam na duel.
Oni koji su smatrali da su sposobniji i da boqe poznaju stvari na
univerzitetu, da bi bili sposobniji da pi{u neki boqi zakon, ve~eras su
pobegli od dijaloga. Gde su oni? îme se oni bave? Nisu hteli, boje se i
nemaju argumenata. Boji se samo onaj ko nema argumenata, a oni zaista nemaju nikakvih argumenata. Zapravo, svi wihovi potencijalni argumenti
su politi~ke i ideolo{ke prirode. Oni bi hteli da upravqaju. Neka
upravqaju tamo gde oni finansiraju, a nas koji smo sada u Vladi Srbije
narod je ovlastio da upravqamo. Nama je narod ukazao poverewe da raspolaèmo parama iz buyeta, parama od poreza, taksi, doprinosa. Dok nam
narod eventualno na slede}im izborima ne opozove to poverewe, mi }emo da upravqamo i ne}emo dozvoliti da nas neko onemogu}ava i da nas neko u tome spre~i.
Voditeq: Odakle novac za finansirawe univerziteta i ~iji je to novac?
Dr [e{eq: To je novac svih gra|ana Srbije. Univerzitet se finansira iz buyeta, od poreza, od taksi. Svaki gra|anin koji radi u nekom preduze}u onoliko koliko primi kao platu jo{ toliko je izdvojio dràvi za
buyet, za fondove itd., na osnovu poreza i doprinosa. Unazad nekoliko dana svaki gra|anin je vi{e davao dràvi nego {to sam dobije na ruke.
Dràvi da 124 %, a on dobija 100% na ruke. Zna~i, za 24% vi{e daje
dràvi. Sada smo to smawili. Sada 98% od onoga {to on dobije daje dr979
àvi. Na{ je ciq u perspektivi da to jo{ vi{e smawimo. Bilo bi idealno da se svede na 50%. Ako svedemo i na 90%, 80% ili 70% bi}e dobro.
Postepeno }emo to smawivati.
S jedne strane smo digli cenu benzina i izvr{ili neke druge korekcije. îm na jednom mestu smawujete doprinose, morate negde da dignete.
Ra~unali smo da ne voze svi kola, niti voze svi podjednako kola. Neko se
razme}e i stalno vozi, a neko vrlo retko vozi i {tedqivo se pona{a. Malo tu dignemo, a ovamo oborimo stopu doprinosa i uvek moramo i}i na ta
usagla{avawa. Ne moète na jednoj strani stalno obarati, a da negde ne
dignete. Idemo na pravi~niju raspodelu dru{tvenog bogatstva.
Dakle, oni koji imaju malo, da im {to mawe oduzimamo, a oni koji
imaju vi{e, da im vi{e oduzimamo, da od wih nadokna|ujemo ovo {to smawujemo. Sada uvodimo oporezivawe ukupnog prihoda na kraju godine. To
se godinama nije primewivalo u Srbiji. Svi oni koji imaju mese~nu platu vi{e od 1.000 maraka mora}e na kraju godine poseban porez da plate.
Zna~i, vi{e od 72.000 dinara ko bude primio na osnovu plate, honorara,
po bilo kom osnovu. Mora}e svi da prijavquju ukupna primawa i mora}e
na ono {to je iznad 72.000 dinara godi{we, iznad 1.000 maraka prose~no
mese~no, da plate porez dràvi.
Do sada su se nekako migoqili, nisu pla}ali ni{ta i nije bilo obaveze. Sada smo uveli tu obavezu. Dakle, onima koji imaju malo, obaramo stope poreza i doprinosa, i to }e biti stalni trend ove vlade, a onima koji
imaju vi{e, wima }emo pove}avati da`bine prema dràvi. To je pravedno.
Voditeq: Da li se novi zakon odnosi i na studente zavr{nih godina?
Dr [e{eq: Novi zakon se primewuje na sve, primewuje se od slede}e
{kolske godine. Plan i program ostaje onakav po kome su studenti upisani na studije. Zna~i, ne moèmo sada da im mewamo predmete, da im uvodimo nove predmete.
Voditeq: Da li je mogu}e uz pomo} milicije spre~iti podmi}ivawe
profesora?
Dr [e{eq: Mito i korupcija su najve}a bolest svakog modernog dru{tva i te{ko su izle~ivi. Ja mislim da }emo morati da mewamo i krivi~ni zakon i da odustanemo od gowewa onih koji daju mito da bismo gonili samo one koji primaju mito.
Tako sti~emo poverewe tih qudi da prijave da su nekom morali da
plate, pa i na univerzitetu polagawe ispita, u bilo kojoj drugo dru{tvenoj delatnosti.
Voditeq: Te{ko da }e to neko da prijavi, jer studenti pla}aju da bi
pro{li, a profesori uzimaju da bi uzeli.
Dr [e{eq: Onog trenutka kada poloè, mo`da progovori savest iz
wih ili se sazna. Znate, to se pro~uje. âk kod nekih postoje cenovnici,
pa }emo na}i studenta koji }e ponuditi novac, obeleì}emo nov~anice,
pa }e policija da upadne i da na|e ba{ te obeleène nov~anice kod tog
profesora. Tu ima metoda. Sta}emo mi wima na kraj. Dodu{e, ne moèmo sve odjednom, ali ima metoda.
Voditeq: Zna~i, jeste za pomo} milicije?
980
Dr [e{eq: Jeste. Policija je organ otkrivawa krivi~nih dela.

Voditeq: Sat i po smo razgovarali na temu univerziteta. Ja vam se
zahvaqujem i stvarno mi je ào {to predstavnici univerziteta nisu do{li na ovaj razgovor, jer je mogla da bude jako dobra diskusija.
Dr [e{eq: Ostaje moj javni izazov svima koji su kritikovali zakon
proteklih dana, bilo da su qudi sa univerziteta, bilo da su iz politi~kih partija, da ukrstimo argumente, da suo~imo argumente, pa da vidimo
ko raspolaè validnijim dokumentima, a ne {upqim frazama i ideolo{kim floskulama da se osporava jedan u osnovi veoma dobar zakon.
Voditeq: Hvala vam. Bio je ovo Tet-a-tet BK Televizije.
XLVI
NIKO RAZUMAN NIJE ZA RU[EWE
ZAJEDNI^KE DR@AVE
TV Podgorica, 22. maj 1998. godine
Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobar dan. Danas }e svoj izborni
program predstaviti Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq.
Dobro do{li u Crnu Goru.
Voditeq: Znamo kojim ste povodom ovde, kako ste zadovoqni aktivnostima u predizbornoj kampawi kada je u pitawu va{a stranka?
Dr [e{eq: Zadovoqan sam i mislim da nikada ranije nismo bili aktivniji u predizbornim kampawama u Crnoj Gori. Mi smo jedina politi~ka partija koja deluje i u Srbiji, i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj. Parlamentarna je u svim tim srpskim dràvama.
Ovoga puta smo imali vi{e mogu}nosti da se posvetimo kampawi u
Crnoj Gori, jer se kampawa nije podudarala sa kampawom u Srbiji ili
Republici Srpskoj.
S druge strane, mi smo uspeli da reorganizujemo na{u stranku, da je
osposobimo za ova izborna nadmetawa. Imali smo promi{qeniju,
ozbiqniju, profesionalniju predizbornu kampawu i ube|en sam da }e to
dati rezultate na izborima. Mora se priznati da smo mi jedna od tri najja~e politi~ke partije u Crnoj Gori.
Naravno, vi odmah moète pitati po kom je to kriterijumu? Po tom
kriterijumu {to smo mi jedna od tri partije koje su uop{te bile u stawu u svim op{tinama da iza|u sa listama za op{tinske odbornike. To su
uspele samo ove dve velike partije i Srpska radikalna stranka.
Voditeq: Rekli ste da ste u me|uvremenu boqe organizovani. Vi
ina~e imate specifi~ne promocije, ne idete mnogo na skupove.
Dr [e{eq: Idemo na male skupove po mawim mestima, po mesnim zajednicama, gde se okupi po 10 do 150 qudi i na{ je ciq da na{i aktivisti {to neposrednije razgovaraju sa gra|anima i na taj na~in dodatno
rastuma~e neke stvari iz na{eg programa.
981
Nismo za velike skupove iz vi{e razloga. Imali smo mnogo velikih

mitinga i ranije smo to praktikovali. Me|utim, pokazalo se da to ne{to
naro~ito ne donosi na izborima, a, s druge strane, u Crnoj Gori je prili~no uzavrela politi~ka atmosfera i mi èlimo da izbegnemo bilo kakav rizik da se ne{to nepromi{qeno desi, da do|e do nekog incidenta
ili ne~eg sli~nog.
Mi delujemo smiruju}e u toj uzavreloj atmosferi, mi èlimo da se
stvari lagano vra}aju u parlamentarne politi~ke tokove, èlimo da se iskqu~ivo demokratskim sredstvima bilo koji politi~ki problem re{ava.
Voditeq: Vi delujete smiruju}e, ali na neki na~in se bila primirila i va{a partija u Crnoj Gori, mo`da je to bio jedan period spavawa.
Dr [e{eq: Nije se partija primirila nego smo bili u èstokom obra~unu sa reìmom 1995. godine kada je Narodna skup{tina Crne Gore na
brutalan na~in izbacila sve na{e poslanike. Re~eno je nisu oni prava
Srpska radikalna stranka Crne Gore, nego neka druga i napabir~ili sa
na{e liste nekih novih osam qudi koji su se propisno obrukali u Narodnoj skup{tini, a oteta nam je i registracija u Ministarstvu pravde.
Mi smo morali ponovo da registrujemo na{u stranku i da ovog puta
ne bi bilo nikakvih nedoumica moje ime je uba~eno u sam naziv stranke.
Takvo iskustvo su posle sledile i neke druge politi~ke partije u kojima
je dolazilo do rascepa, razbijawa i sli~no.
Drugo, 1996. godine smo imali jedan veoma nepovoqan izborni zakon,
Zakon o izbornim jedinicama. Crna Gora je bila podeqena na 29 izbornih jedinica i to je proteìralo, forsiralo samo najve}e politi~ke
partije, iako smo mi po broju glasova i tada mogli da u|emo u Narodnu
skup{tinu.
Izborni zakon nas je onemogu}io i od 1996. godine nismo se mi kao
stranka primirili, nego jednostavno nismo imali nikakvih mogu}nosti
da se iskaèmo kroz medije.
Mediji su forsirali samo parlamentarne politi~ke partije, a nama
~ak novinari nisu dolazili ni na redovne konferencije za {tampu, ali
smo u me|uvremenu strpqivo radili i sada moèmo da se pohvalimo, a
imamo i konkretan dokaz da zaista imamo dobru strana~ku organizaciju.
Neke mo}ne stranke, poput Liberalnog saveza, nisu bile u stawu u svim
op{tinama da iza|u sa listama.
Mi smo jedna od tri stranke koja je to uspela i to je svedo~anstvo na{eg dobrog organizovawa, na{e strana~ke ja~ine i ~vrstine, a sada }e narod na izborima da proceni koliko u politi~kom smislu vredimo i koliko zasluùjemo wegovo poverewe.
Voditeq: Vi znate da u predizbornoj kampawi u~estvuje jo{ jedna radikalna stranka Srpska narodna radikalna stranka. Da li }e se to mo`da odraziti na va{e rezultate?
Dr [e{eq: Ne bi me iznenadilo da ih ima i pet, {est. U Srbiji ih
ima petnaestak. Ta radikalska tradicija u na{em narodu ima veoma duboke korene i mnogi su èleli da se nekako naslawawem na tu tradiciju do~epaju neke zna~ajnije uloge u politi~kom ìvotu.
982
To nama ne smeta. Uostalom, imate i dosta socijalisti~kih stranaka

sa socijalisti~kim prefiksom: i DPS, SNP i Socijaldemokratska. To
je jedna ideolo{ka odrednica, ali treba uvek postavqati pitawe da li
ta ideolo{ka odrednica krije i originalan sadràj ili krije ne{to
drugo {to ne moè nikako da se podvede pod takav sadràj, u ovom slu~aju radikalski, jer za to nema nikakvog sadràja nego radikalsko ime, pa
ako neko zabunom glasa, glasa, ako ne glasa, nikom ni{ta.
Ja mislim, po{to postoje na glasa~kom listi}u i nazivi stranaka i
imena nosilaca lista, da nema mnogo {ansi da gra|ani do|u u zabunu. Mi
ovoga puta imamo jednu povoqnu okolnost {to nam je `reb bio naklowen, pa je na{a stranka na drugom mestu na glasa~kom listi}u. Mi smo
broj 2, tako da gra|ani mogu relativno lako da prona|u na{ naziv ukoliko se opredele da za nas glasaju.
Voditeq: Ima i vi{e stranaka koje imaju prefiks srpski, ako je ideja ista, otprilike i zajedni~ka, zbog ~ega, po va{em mi{qewu, dolazi u
maloj Crnoj Gori do neke takve podele ili razjediwenosti, uslovno re~eno, srpskog bira~kog tela?
Dr [e{eq: Ja mislim da tu nema razjediwenosti srpskog bira~kog
tela. Ne{to drugo je problem suvi{e niski kriterijumi za registrovawe politi~kih partija. Za registrovawe stranke, koliko se ja se}am,
pedeset potpisa u Crnoj Gori je bilo dovoqno. Svako je mogao da registruje stranku i da se zove kako god ho}e.
Mi smo imali ideju jo{ po~etkom devedesetih godina da se to malo zao{tri u zakonu i da se traì 1.000 potpisa i overa svakog potpisa, da to
bude malo ozbiqnije. U takvim okolnostima u Srbiji ima 150 stranaka i
obi~no je vladaju}im strankama odgovaralo toliko strana~ko mno{tvo.
Jer onda one lak{e manipuli{u, izazovu malo ve}u zabunu u javnosti. Mediji su pod wihovom kontrolom. Namerno su reìmi u Srbiji i u
Crnoj Gori i{li na sniàvawe kriterijuma za formirawe stranaka, kako bi imali {to ve}i broj i kako bi u predizbornoj kampawi ogroman
broj stranaka smawio mogu}nost onim ozbiqnim da se iskaù na medijima. Onda, pojavqivawe ogromnog broja tih stranaka odvla~i pa`wu naroda od kampawe uop{te.
Gra|anin uglavnom nema strpqewa da gleda satima svaki dan predstavqawe svih stranaka. Neka selekcija se mora praviti i kada se odre|uju termini za predstavqawe, onda su oni mnogo uì nego {to bi bili
u situaciji da, recimo, na izbore iza|e samo ~etiri ili pet stranaka,
{to bi bilo mnogo prirodnije.
Voditeq: Uglavnom je va{ program poznat, vi ste ga i {tampali, me|utim, ne bi bilo na odmet da kaète nekoliko najva`nijih odrednica i
da li mo`da ima neki aneks za Crnu Goru?
Dr [e{eq: Mi smo politi~ka partija koja ~esto s ponosom isti~e
da jedini nikada ni{ta bitno nismo mewali u na{em programu. Kako smo
krenuli na politi~ku scenu, tako i danas istrajavamo.
Po na{em programu, Srpska radikalna stranka je nacionalisti~ka,
patriotska politi~ka partija koja se bori za jedinstvo svih srpskih ze983
maqa, za jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe,

dakle, pored Srbije i Crne Gore, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, èlimo {to pre u na{im granicama da vidimo i Republiku Srpsku, a
u perspektivi, kada do|e do osloba|awa, i Republiku Srpsku Krajinu.
To je ono od ~ega mi ne}emo odustati. U politi~kom smislu mi smo
stranka koja se zalaè iskqu~ivo za demokratske parlamentarne metode
politi~ke borbe. Mi smo protiv bilo kakve primene nasiqa u politi~ke svrhe i u vi{e navrata smo dokazali svoju vernost takvoj orijentaciji, takvom demokratskom opredeqewu.
Daqe, u politi~kom smislu na{a stranka se zalaè za unitarnu centralizovanu dràvu, ali prihvatamo sada{we ustavno ure|ewe iz Savezne Republike Jugoslavije, i Crne Gore, i Srbije, i Republike Srpske.
Dok vaè ti ustavi mi se pona{amo u skladu sa wihovim normama.
Ovo je na{ dugoro~ni ciq koji moèmo posti}i. Moramo imati dvotre}insku ve}inu glasova, u najmawu ruku, da bismo uspeli da obezbedimo
i promenu ustava u skladu sa ovim na{im dugoro~nim programskim ciqem, ali taj ciq isti~emo i obja{wavamo wegove vrednosti, wegovu su{tinu.
Prihvatamo sada{we ustavno ure|ewe i pona{amo se u skladu sa tim
prihvatawem. Dakle, sve dok se ne promeni Ustav, po{tujemo ga kao
osnovni zakon u dràvi. U ekonomskom pogledu, na{a stranka se zalaè
za liberalnu trì{nu privredu, privatnu svojinu, slobodnu konkurenciju, za privatizaciju svega onoga {to se u dru{tvenoj svojini moè privatizovati i za potpunu privatizaciju svega onoga {to dràvi nije neophodno za weno nesmetano funkcionisawe.
@elimo najozbiqniji oblik privatizacije privatizacija na osnovu javne licitacije za gotov novac, da se svima pruì {ansa u procesu
privatizacije, a da se novac koji se obezbedi od privatizacije iskoristi
za popuwavawe dràvnih fondova i za re{avawe nagomilanih ekonomskih, socijalnih, kulturnih, prosvetnih i drugih problema. U socijalnoj
sferi se zalaèmo za sveobuhvatnu za{titu ugroènih slojeva stanovni{tva: penzionera, dece, invalida, bolesnih, nezaposlenih itd. U kulturnoj sferi se zalaèmo za potpunu slobodu kulturnog stvarala{tva, ali
i za princip da pre svega produkti kulturnog stvarala{tva treba da se
verifikuju na trì{tu, dakle, sve ono {to je vredno moè da na|e i svoju cenu na trì{tu. Ako dràva odustaje potpuno od svoje kontrole, onda ne moè ni sama da bude finansijer svih kulturnih vrednosti. Ukoliko je dràva iskqu~ivi ili glavni finansijer, obi~no se izgubi neki
ozbiqan kriterijum u vrednovawu tih vrednosti.
Onda se vrednuje kao vrhunski domet ne{to {to to ne zasluùje, a
imali smo to iskustvo u jednom periodu. Ukoliko se sa kulturnim vrednostima ipak izlazi na trì{te, onda gra|ani sami pokaù {ta cene, a
{ta ne cene, i spremno{}u da kupe ulaznicu, ako je u pitawu neka bioskopska ili pozori{na predstava, spremni su da kupe neku sliku, ako je
re~ o umetni~kom delu te vrste, ili spremno{}u da ~itaju neku kwigu,
ako je re~ o kwièvnosti.
984
Voditeq: U predizbornom spotu koji gledamo ovih dana i ovih ve~eri je slogan: Za srpsku Crnu Goru. Vi sigurno verujete u to, poznati ste
kao ~ovek od re~i. Kako mislite da to ostvarite, za koji rok i {ta time
dobijate?
Dr [e{eq: Mislim da je Crna Gora uvek bila srpska i to nije ne{to {to treba, {to tek treba ostvariti, ali treba ponovo buditi zapetqanu nacionalnu svest u nekim qudima, u nekim dru{tvenim grupama.
Drugo, to iskazuje i u prvi plan stavqa na{e izrazito patriotsko i nacionalno opredeqewe.
Tre}e, to ukazuje i na koje glasa~e mi tu prevashodno ra~unamo, a
mi ra~unamo na one gra|ane Crne Gore koji misle onako kako mi mislimo, a koji se slaù sa na{om programskom orijentacijom. Mi pozivamo
na koncentraciju tih glasova i drugo, kada se kaè za srpsku Crnu Goru, onda se jednostavno stavqa do znawa svima da ne dolazi u obzir bilo kakvo odvajawe Crne Gore od Srbije ili Srbije od Crne Gore, da
ostajemo da ìvimo u jedinstvenoj dràvi. Da li }e ta dràva ba{ biti ure|ena u skladu sa na{im programskim ciqevima ili na neki drugi na~in, to je drugo pitawe i to se re{ava kroz parlamentarni i politi~ki proces.
Mi smatramo da apsolutno ne dolazi u obzir nijedna varijanta ru{ewa zajedni~ke dràve.
Voditeq: Kao {to vidite, niko uglavnom nije za ru{ewe te dràve,
ali neke okolnosti upu}uju na to.
Dr [e{eq: Nema dovoqno jakih i ozbiqnih stranaka koje bi zagovarale otcepqewe, koje bi zagovarale nezavisnost Crne Gore. Mislim da
taj deo u narodu ne moè da pro|e.
Voditeq: Ne ~ini li vam se mo`da da ima nekih okolnosti ovih posledwih dana koje mo`da nagove{tavaju ne{to iako to qudi ne èle.
Dr [e{eq: Ja mislim da ne moè da se nagove{tava takav jedan proces ili takav jedan doga|aj, a posledwih dana postoje politi~ki sukobi
na relaciji izme|u reìma u Podgorici i reìma u Beogradu, na relaciji izme|u pojedinih politi~kih partija. Uvek je u na{oj zemqi, od kada je obnovqen vi{epartijski sistem, bilo me|ustrana~kih sukoba, ali
za nas kao opozicionu politi~ku partiju u Crnoj Gori desilo se ne{to
izuzetno pozitivno.
Pocepala se vladaju}a partija i mi kao opozicionari ni{ta lep{e
nismo mogli poèleti. Naravno, obradovali smo se kada smo ~uli da se
pocepala vladaju}a DPS, me|utim, problem je bio onda kada su sukobi
izme|u dva razbijena krila poprimili takve razmere da su zapretili
oruànim obra~unima na podgori~kim ulicama, na ulicama drugih crnogorskih gradova.
To je ve} i za nas bio alarm da krenemo u akciju smirivawa strasti,
da idemo na smirivawe emocija i da jednim razumnim i trezvenim stavom
uti~emo na druge da se stvari ipak vra}aju u normalne parlamentarne tokove. Mislim da smo bili prva politi~ka partija koja je iza{la sa idejom da se ide na vanredne parlamentarne izbore, jer su ti vanredni izbo985
ri u takvim situacijama jedini na~in da se razjasni ko je ja~i, ko je slabiji, kome narod vi{e veruje, i bilo bi pogre{no da je neka druga varijanta primewena u re{avawu politi~ke krize.
Politi~ka kriza je stvorena, ona je pred nama, a wen intenzitet se
mewa. U januaru je bio veoma visok intenzitet te politi~ke krize, mo`da najvi{i, posle toga ide samo tragedija i ni{ta drugo vi{e nije moglo da se desi. Onda je do{la jedna faza smirivawa i mislim da su doneti dobri izborni zakoni. Mi imamo jednu primedbu na Republi~ku izbornu komisiju, koja nam onemogu}ava da po{aqemo posmatra~e iz Srbije na
ove izbore.
Mi smo bili spremni da po jednog posmatra~a po{aqemo na svako
bira~ko mesto i tu primedbu smo danas saop{tili na konferenciji za
{tampu, ali zakon je u su{tini dobar. Dobro je {to je vra}en princip
da je Crna Gora jedna izborna jedinica. Nije lo{e {to je smawen cenzus
na tri procenta, a u ovakvoj situaciji to zna~i ne{to vi{e stranaka u
Republi~koj skup{tini nego {to bi bilo sa 5%, {to je tako|e dobro da
vi{e politi~kih faktora deluje u Narodnoj skup{tini, jer o~igledno
je da ovoga puta niko ne moè imati apsolutnu ve}inu u Narodnoj skup{tini.
Takva su na{a o~ekivawa i mi mislimo da je to nemogu}e, da }e biti
neophodno formirawe neke koalicione vlade nakon ovih izbora. [to se
ti~e Srpske radikalne stranke, mi smo spremni da u|emo u neku koalicionu vladu posle izbora, naravno, pod izvesnim uslovima i izvesnim principima koji bi se usaglasili. Mora se na}i minimum zajedni~kih programskih ciqeva i na{a je èqa da ta postizborna koalicija bude {to {ira.
Idealno bi bilo da se sve politi~ke partije koje budu zastupqene u Narodnoj skup{tini ukqu~e u stvarawe te koalicije. To bi mnogo zna~ilo za
Crnu Goru i za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Na saveznom nivou mi èlimo takvu vladu, a to smo nagovestili na ovoj skup{tinskoj sednici na kojoj
je izabran Momir Bulatovi}. On je to pitawe ostavio otvorenim za nekih
petnaestak do dvadesetak dana, a mi èlimo da i u toj vladi budu predstavnici svih relevantnih politi~kih partija i za to smo se zalagali.
Ako se se}ate, u Srbiji to nije prihvatio SPO, oni su hteli da u|u
u vladu sa socijalistima i JUL-om, ali pod uslovom da ne ulaze radikali,
i do posledweg dana su na tome istrajavali. Mi smo do posledweg dana istrajavali na ~etvornoj koaliciji. [ta je u ovome svemu bitno? Bitno je
da nema nikakve razlike izme|u na{eg politi~kog pona{awa u Crnoj Gori, politi~kog pona{awa u Srbiji i politi~kog pona{awa u Republici
Srpskoj.
Naravno, mi nikada ne zapostavqamo svoj strana~ki interes, on nam
je veoma vaàn, ali interes naroda i dràve je uvek iznad strana~kog interesa i kao stranka koja je ozbiqno zabrinuta za sudbinu sopstvenog naroda, u ovoj situaciji, mi se krajwe trezveno pona{amo i krajwe trezveno delujemo.
Voditeq: Vi ste u Crnoj Gori opoziciona stranka. Koliko ste kao
opozicija bili u Srbiji, bili ste do skoro?
986
Dr [e{eq: Bili smo do 24. marta najve}a opoziciona partija, a sada smo vladaju}a partija u Srbiji. Sklopili smo koalicioni sporazum i
formirali Vladu narodnog jedinstva. Na{ je princip bio, a tada smo postavqali uslove mesecima, da mandatar za sastav vlade bude na{, po{to
SPS ima 86 poslanika, a mi 82, a ve} je konsenzusom svih partija za predsednika Narodne skup{tine izabran pripadnik SPS-a.
Me|utim, po{to su ti pregovori oko vlade zapali zaista u duboku
krizu, {est meseci su trajali, mi smo napravili jedan gest dobre voqe i
odustali od insistirawa na mandataru, ali insistirali smo do kraja na
principu da stranke koje u|u u vladu budu zastupqene srazmerno svojoj
snazi u Narodnoj skup{tini.
Kao {to vidite, to se do kraja po{tovalo. Srpska radikalna stranka ima 15 ~lanova Vlade, SPS tako|e 15, JUL ima pet i jedan je vanstrana~ki. Ministar Beko koji je nekada pripadao Demokratskoj stranci, pa
sada nije ni u jednoj, on je kao vanstrana~ki ministar prisutan u Vladi.
Voditeq: Da li ste zadovoqni svime {to ste postigli u Srbiji?
Dr [e{eq: Zadovoqni smo zato {to smo ve} ostvarili neke ozbiqne
i krupne pomake, ne znam koliko ste informisani. Mi smo nedavno odlu~ili da smawujemo stopu doprinosa i poreza na plate sa 124% na 98%, za 26%.
A to je veoma ozbiqno rastere}ewe privrede i u skladu je sa na{im
programom. U utorak o tome treba da odlu~i Narodna skup{tina, potrebne su i zakonske promene. Recimo, to je potez kojim smo veoma zadovoqni.
Drugo, uradili smo jo{ neke kqu~ne stvari, recimo, novi Zakon o
univerzitetu koji je veoma dobar i o~ekujem da }e u utorak biti usvojen.
Oko Kosova i Metohije smo postigli konsenzus i imali jedan veoma
uspe{an referendum na kome smo odbacili bilo kakvo strano me{awe u
unutra{we poslove Srbije i Savezne Republike Jugoslavije povodom
ovog pitawa.
U~estvujemo u kreirawu nastupa ovog pregovara~kog tima Vlade Srbije, zamenik predsednika na{e stranke Tomislav Nikoli} je u tom vladinom timu. Danas je trebalo da imaju u Pri{tini prvi susret sa predstavnicima albanskih politi~kih stranaka, pa }emo videti kakav }e biti ishod svega toga.
Voditeq: Dobro, o Kosovu }emo malo kasnije, da se vratimo malo na
Saveznu vladu. Vi ste nagovestili da }ete u}i u sastav Savezne vlade, ali
tek nakon izbora u Crnoj Gori, me|utim, Vlada je, evo, smewena, nisu ~ekani izbori i kako vam se ~ini?
Dr [e{eq: Ima tu nekoliko momenata zbog kojih smo ovako odlu~ili. Prvo, mi smo uvek bili protiv Konti}eve vlade. Vi se se}ate, mi smo
i glasali protiv te vlade i vi{e puta traìli smenu, pa nisu hteli to
ni da postavqaju na dnevni red, je li tako?
Mi smo oduvek smatrali da ta vlada nije dobra i prva prilika koja
se ukazala da ta vlada padne iskori{}ena je i zbog toga smo glasali za
smenu. Odmah nakon toga i{ao je proces konsultacija oko sastava nove
vlade. Neki kaù da je bilo prebrzo. Jeste bilo neuobi~ajeno brz.
987
Ali nema tu nikakvih ni ustavnih ni zakonskih ograni~ewa. Ni

Ustav ni zakon ne kaù da se treba brzo ili sporo konsultovati, tako da
ta primedba nema pravno utemeqewe. Mi smo u~estvovali u procesu konsultovawa i nama je mandatar Bulatovi} ponudio u~e{}e u toj vladi. Mi
smo prihvatili u~e{}e.
Prethodno je i predsednik Milo{evi} rekao da bi i on èleo da
{to vi{e stranaka u~estvuje u formirawu nove vlade. Za{to smatramo
da je dobro {to smo odloìli ulazak u tu vladu? Zato {to zaista iskreno èlimo da {to vi{e stranaka participira u toj vladi.
Tu je bilo govora i oko Demokratske partije socijalista. Oni se nisu odazvali na Bulati}ev poziv. Tu je bilo re~i i o Srpskom pokretu obnove. Na{e je mi{qewe da je dobro da se to pitawe odloì posle crnogorskih izbora, jer }e se verovatno tada strasti u Crnoj Gori malo smiriti i svi politi~ki akteri, bez obzira kakvi budu izborni rezultati,
malo }e trezvenije o svemu tome razmi{qati.
Sad je ipak temperatura porasla, a mi ne èlimo da teramo inat. Mi
ne èlimo da se ovog puta prkos pokazuje kao kqu~ni atribut u vo|ewu
neke ozbiqne politike. Ovo odlagawe od 15-20 dana, mislim da je svima
dobro do{lo i da }e se svako posle tih izbora presabrati. A mi o~ekujemo da }e i na{a pozicija biti povoqnija. O~ekujemo, i tu sam iskren do
kraja, da }emo opet biti parlamentarna stranka u Crnoj Gori.
O~ekujem da }emo osvojiti vi{e od 20.000 glasova, da }emo imati poslanike u Republi~koj skup{tini, a verovatno jednog ili vi{e poslanika u Ve}u republika, {to bi ~inilo na{u snagu ozbiqnijom u Saveznoj
skup{tini, pa verovatno i na{e u~e{}e u vladi, u kvantitativnom i kvalitativnom pogledu.
Voditeq: Tomislav Nikoli} je dao zanimqivu izjavu pre neki dan,
kada je bilo glasawe o smeni vlade premijera Konti}a, on kaè: mi smo
za smenu premijera Konti}a i bi}emo za smenu svakog premijera sve dok
na to mesto ne do|e radikal.
Dr [e{eq: Ili dok radikali ne u~estvuju u toj vladi. Ako mi prihvatimo da u~estvujemo u nekoj vladi, onda ne moèmo neprekidno smewivati tu vladu ako radikal nije predsednik. Ali mislim da je su{tina ta
dok mi nismo u vladi, protiv smo svake vlade, i tako }emo se pona{ati
i ovde. A ovde je otvoreno pitawe na{eg u~e{}a u novoj vladi.
Vi znate, mi na saveznom nivou imamo kancelarski sistem. Tu je sve
u rukama premijera. Premijer jednim potezom mewa ministre i ako postignemo adekvatan dogovor o ulasku u vladu, mi }emo u vladu u}i.
[ta je na{ osnovni princip? Da u toj vladi participiramo i u kvantitativnom i u kvalitativnom pogledu proporcionalno na{oj snazi u
Saveznoj skup{tini. Ako se oko toga dogovorimo, mi ulazimo.
I daqe }emo insistirati da sve parlamentarne stranke u|u u tu vladu. Tu je postignuta saglasnost i premijera Bulatovi}a. On je to nagovestio i u svom ekspozeu. Ukoliko ne u|emo u vladu, mi }emo onda neprestano glasati protiv te vlade. Dakle, u politici je to krajwe jasno.
Voditeq: Koliko mislite da }e slu~aj sa Saveznom vladom produbiti politi~ku krizu u Saveznoj Republici Jugoslaviji?
988
Dr [e{eq: Mislim da }e je produbqivati do 31. maja. Posle 31. maja }emo morati da u|emo u neku fazu smirivawa strasti, fazu stabilizacije. Posle 31. maja, ako ti izbori proteknu kako treba, budu regularni,
~isti, ako bude nekih drugih poreme}aja, ko zna {ta se moè desiti. Mi
strepimo od najgoreg, ali brinu}emo se koliko god bude u na{oj mo}i da
ne do|e ni do ~ega lo{eg, znate, da to sve bude najnormalnije, da to bude
u skladu sa Ustavom i zakonom i ako se to na taj na~in obavi, onda }emo
lepo sesti i razgovarati sa svim politi~kim faktorima, a ako treba, negde i posredovati. Ako treba, uspostavqa}emo kontakt i sa onima sa kojima ga nismo imali.
Voditeq: Ali ostaje jedan ozbiqan politi~ki problem, koji je po~eo ovih dana da se re{ava Kosovo. Kako vi gledate na re{ewe problema Kosova?
Dr [e{eq: Najva`nije je da se Kosovo re{ava u okvirima na{e dràve, u okvirima Srbije, pre svega. Zapadne sile su nam poku{ale nametnuti internacionalizaciju. Nisu uspele. Pokazalo se da je na{ referendum u Srbiji bio ispravan politi~ki potez i da su spoqni pritisci
splasnuli posle tog referenduma.
S druge strane, i one sile koje su najvi{e zastupale princip internacionalizacije ovog puta su odustale da nas u tom pravcu ucewuju i ~ak
svoje {ti}enike, albanske separatiste izvesnim pritiscima su naterale da prihvate dijalog. Dijalog je na izvestan na~in otpo~eo, bar kurtoazno, susretom predsednika Milo{evi}a sa Ibrahimom Rugovom i wegovim saradnicima, sa predsednikom, po svim procenama, najve}e albanske
politi~ke partije na Kosovu. Da li je zaista najve}a, ni to ne}emo znati
dok prvi put ne iza|u na parlamentarne izbore.
O~ekujemo da taj dijalog krene. On }e biti verovatno dugotrajan, mukotrpan, sa mnogo problema, sa mnogo optere}ewa, ali u svakom slu~aju
je dobro da se otpo~ne s tim procesom. Ono na ~emu mi insistiramo je da
se sve re{ava u skladu sa Ustavom i zakonima.
Mi radikali nikada ne}emo prihvatiti pove}awe stepena autonomije Kosova i Metohije. Za nas je i Ustav Srbije jedno zate~eno stawe.
Ali pro{irewe ustavnog poloàja, ustavnog statusa, ja~awe tog statusa
promenama Ustava ne dolazi u obzir.
Mi za to ne}emo glasati. Pretpostavqam da bez na{ih glasova to
nije mogu}e da se sprovede. Ali smo spremni da razgovaramo o konceptu
kulturne autonomije za pripadnike albanske nacionalne mawine i to
smo javnosti saop{tili.
Drugo, zapadne sile su poku{ale da nam nametnu Kosovo kao tre}u
federalnu jedinicu u okviru Savezne Republike Jugoslavije. To nismo
smeli ni po koju cenu da prihvatimo i vi{e nema takvih insistirawa.
Dakle, ne dolazi u obzir otcepqewe, ne dolazi u obzir nova federalna jedinica, ne dolazi u obzir nametawe lokalne vlasti Srbima i
drugim narodima koji tamo ìve od strane Albanaca.
I u ovom novom Zakonu o lokalnoj samoupravi mi smo predvideli
lokalne skup{tine i pokrajinsku skup{tinu sastavqene od {est ve}a.
Jedno je, kako je to formulisano, Ve}e Srba i Crnogoraca, drugo je Ve}e
989
Albanaca, tre}e Turaka, ~etvrto muslimana, peto Roma i {esto svih

ostalih. Tamo ìve i Egip}ani, wih oko 7.000, tako se predstavqaju, i
{to bih se ja sa wima sporio.
Mogu u nekoj ozbiqnoj sociolo{koj raspravi dokazivati da oni nisu
Egip}ani, ili istorijskoj, ili {ta ja znam, ali ako oni èle da se tako
zovu, to je wihovo pravo.
Voditeq: Problem Kosova je evidentiran davno. Za{to se odugovla~ilo sa wegovim re{avawem? [ta mislite ko je zakazao tu?
Dr [e{eq: Pa, zakazao je prvo kraq Aleksandar Kara|or|evi}, problem od wega poti~e, onda svi reìmi izme|u dva svetska rata, pa onda,
pod italijanskom okupacijom sa Kosova su proterani svi Srbi koji su se
tamo doselili posle balkanskih ratova, a do{lo je i do prave najezde Albanaca iz Albanije. Pod komunisti~kim reìmom ja~ale su albanske separatisti~ke tendencije, svesno, namerno Srbi su daqe progawani.
Od 1990. godine naovamo reìm u Beogradu je bio zaokupqen drugim
stvarima, drugim problemima i nije posve}ivao dovoqnu pa`wu Kosovu
i Metohiji. A tamo se kriza produbqivala, problemi su se multiplikovali iz dana u dan i sada smo u situaciji da ih urgentno moramo re{avati. Te probleme bi bilo relativno lako re{iti kada albanski separatisti ne bi bili ube|eni da mogu uz pomo} zapadnih sila da se otcepe. Zapadne sile kaù da ne dolazi u obzir otcepqewe, ali traè federalnu
jedinicu. A mi znamo za{to one sada kaù da ne moè otcepqewe. Zato
{to nema pravnog osnova.
Kada bi Kosovo postalo federalna jedinica, stekao bi se pravni
osnov, jer je Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradwi jo{ aktom
svog osnivawa garantovala nepromenqivost granica u Evropi. Me|utim,
nakon ru{ewa Berlinskog zida do{lo je do ujediwewa Nema~ke.
Dakle, taj princip je naru{en, pa do raspada Sovjetskog Saveza, êhoslova~ke i biv{e Jugoslavije, princip je opet naru{en. Granice dràva su promewene, ali su se onda zapadni teoreti~ari i politi~ari dosetili i rekli granice nisu promewene, jer su se raspale sloène dràve, a na nema~kom primeru su se dve dràve ujedinile a granice su im
ostale iste. Raspale su se sloène dràve.
Vidite, po definiciji u pravno-politi~koj teoriji federacija je
sloèna dràva. Federalna jedinica je prosta dràva u okviru federacije, pa se raspala samo sloèna dràva, a ostale su proste dràve i wihove su granice nepromenqive.
U ovom slu~aju nemogu}e je takvo tuma~ewe na pitawu Kosova. I da
bi bilo mogu}e, da bi taj novi princip me|unarodnog javnog prava mogao
da se primeni, neophodno je prethodno da izdejstvuju status federalne jedinice. A onda, u slede}oj fazi referendumom se re{ava pitawe eventualnog otcepqewa. Zbog toga mi nikako ne smemo pristati na zahtev da
Kosovo bude federalna jedinica u sastavu Savezne Republike Jugoslavije. Ostaje Savezna Republika Jugoslavija, sa Srbijom i Crnom Gorom.
Ako se prikqu~i Republika Srpska, ako se prikqu~i Makedonija,
ako èle sami Makedonci, tu smo im ostavili mogu}nosti ustavnom od990
redbom, dakle, moè se pove}avati broj ~lanica federacije, i kada oslobodimo Republiku Srpsku Krajinu, tako|e, moè se govoriti o wenom
prikqu~ewu na{oj zajedni~koj dràvi.
Ali iz sastava Srbije ili iz sastava Crne Gore stvarati sada nove federalne jedinice, to ne dolazi u obzir. Kad bi se samo napravio taj presedan, to bi bilo stra{no, na red bi do{la Vojvodina, Sanyak. Na red bi do{li i neki delovi Crne Gore, znate, otvori se proces i tome nema kraja.
Voditeq: [ta mislite, koliki je uticaj rezultata proteklog referenduma u Srbiji o u~e{}u stranih posrednika u re{avawu problema na
Kosovu?
Dr [e{eq: Mnogo nas je osnaìo taj referendum. Na{a pregovara~ka pozicija prema inostranstvu je mnogo ja~a posle referenduma, ~ak
i ono {to nam je Kontakt grupa planirala, bilo je mnogo blaè od prvobitno zami{qenog i mnogo je lak{e krenuo taj proces popu{tawa. Iza{li su ameri~ki predstavnici sa sasvim novim stavom, sa sasvim novim
oblikom pona{awa. Bukvalno su doveli Rugovu u Beograd na razgovor sa
Milo{evi}em. Znate, shvatili su i oni da u ovom slu~aju, kad je narod tako ~vrsto stao iza jedne ideje, iza jednog politi~kog stava, da se ta narodna voqa ne moè slomiti.
Voditeq: Pomenuli ste osloba|awe srpskih zemaqa, evo malopre,
Srpske Krajine, Republike Srpske. [ta mislite kako }e te}i taj proces? Ipak nisu ostvarene neke va{e ideje. Tada ste, se}ate se, govorili
KarlobagOgulin KarlovacVirovitica. Zbog ~ega?
Dr [e{eq: Zamalo da budu ostvarene. Skoro nam je granica bila na
liniji KarlobagOgulinKarlovacVirovitica. Ne ba{ u Karlobagu,
ali 10 kilometara ju`nije. Ne ba{ u Virovitici, ali na Papuku, ne ba{
u Karlovcu, ali u predgra|u Karlovca.
Mi smo na bojnom poqu uspeli skoro sve te srpske zemqe da za{titimo, da odbranimo. Me|utim, poraèni smo na diplomatskom poqu, za
zelenim pregovara~kim stolom.
Ako smo jednom poraèni i izgubili te teritorije za zelenim stolom, osnovana je pretpostavka da i za zelenim stolom jednog dana moèmo i povratiti to, kad se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Mi
na to ra~unamo.
Setite se, Francuska je 47 godina ~ekala da povrati Alzas i Loren,
koje je oteo Bizmark u francusko-pruskom ratu 1870. godine. Ako su Francuzi ~ekali 47 godina, i mi moramo imati strpqewa, a to~ak istorije se
ubrzava, zahuktava se, tako da sam ube|en da ne}emo toliko ~ekati.
S druge strane, to je prazna teritorija. Hrvati nemaju koga tamo da
nasele. Ta teritorija nas jednostavno ~eka. Amerikanci su tako|e svesni. Zato toliko pritiskaju Hrvate da dozvole bar delu srpskih izbeglica da se vrate. U tom slu~aju misle da bi to pitawe razre{ili. Jedan broj
se sigurno nikada ne}e vratiti. Vrate se starci, pa u perspektivi starci izumiru i traè se neke druge varijante za naseqavawe tog podru~ja.
Svesni su Amerikanci da te{ko Hrvatska sve to moè zadràti. A, s
druge strane, mi smo spremni i na kompromis.
991
Recimo, neprekidno je bila sa Zapada teza da se ne moè prihvatiti

nezavisnost Srpske Krajine jer je Hrvatska prese~ena na pola. Moèmo
onda traìti teritorijalne kompenzacije, da vidimo vrednost kompletne teritorije Republike Srpske Krajine, i u geografskom i u ekonomskom smislu, pa da onda vidimo koliko to delova Slavonije da se pripoji wenim isto~nim delovima Dubrovnik, Dubrova~ko primorje, do doline Neretve, recimo, ili neka druga varijanta.
Varijanta se moè na}i kada postoji dobra voqa da se re{ewe stvori. Me|utim, jo{ uvek je odnos snaga me|u velikim silama za nas krajwe
nepovoqan, pa to pitawe moramo ostaviti za neko drugo vreme.
[to se ti~e Republike Srpske, wena teritorija je me|unarodno priznata. Malo je nakaradno povu~ena linija razgrani~ewa, ali nije nemogu}e da se i tu postignu izvesna poboq{awa, uz princip da Republika
Srpska ne sme da padne ispod 49% teritorije biv{e Bosne i Hercegovine. Sada je ve} za ne{to vi{e od pola procenta mawa od 49%, a Republika Srpska je prinu|ena jo{ izvesno vreme da ostane u okviru Unije Bosne i Hercegovine, ali ve{ta~ki stvorenu dràvu niko na svetu na dugu
stazu nije uspeo da sa~uva.
Drugo, cepa se i Muslimansko-hrvatska federacija. I muslimani i
Hrvati ne mogu da ìve zajedno. Tu }e se ostvariti jedan prirodan proces
Bosna i Hercegovina }e se definitivno pocepati na tri dela: na srpski,
hrvatski i muslimanski. To je ne{to toliko prirodno da niko ne}e biti u
stawu da to spre~i. Kada }e se to desiti, to je ve} drugo pitawe.
Voditeq: Kako gledate na politiku koju vode u ovom trenutku Biqana Plav{i} i Dodik?
Dr [e{eq: Mi smo wihovi politi~ki protivnici, u predizbornoj
kampawi ~ak veoma èstoki, ali posle tih izbora mi smo opet malo primirili tu loptu.
Znate, ne èlimo nekim ozbiqnijim politi~kim nastupom da oteàmo sam poloàj Republike Srpske, neprekidno je kritikujemo u Narodnoj skup{tini.
Tu smo zaista krajwe kriti~ni, i evo, sada smo doveli do jednog velikog problema radikali su odbili da glasaju za ustavne promene, muslimani iz federacije su napustili Narodnu skup{tinu, Vlada je povukla
sve svoje zakonske predloge, sada Dodikova vlada nema skup{tinsku ve}inu bez podr{ke muslimana, jer Dodik je formirao mawinsku vladu.
Onaj ko formira mawinsku vladu, te{ko moè da funkcioni{e. Videli ste na primeru Srbije, kada je [ainovi}eva vlada delovala uz pre}utnu podr{ku Srpske radikalne stranke, tada je bila mawinska vlada.
Nije mogla dugo da opstane.
Uvek kada onaj od ~ije voqe zavisite proceni da ne delujete u skladu
sa wegovim programskim ciqevima, wegovim politi~kim interesima, on
vam otkaè tu podr{ku.
E, tako se desilo u slu~aju Dodikove vlade. Sada da vidimo kako }e se
daqe pona{ati poslanici iz federacije. Me|utim, 12. i 13. septembra su
tamo novi izbori, i parlamentarni i predsedni~ki.
992
Voditeq: Da li mislite da }e mo`da to dovesti do nekih novih podela u srpskom narodu?

Dr [e{eq: Mi ne èlimo da strana~ke podele prerastaju u podele
u narodu. To je uvek pogre{no. Strana~ke podele su neminovne, to je su{tina demokratije, strana~ki sukobi, strana~ke borbe, ali ne da se narod cepa na osnovu tih strana~kih podela.
Zbog toga mi nismo prihvatili ni neke inicijative SDS-a. SDS je,
kada je formirana ta vlada, hteo neke krizne {tabove, hteo pobunu nekih op{tina, da se formiraju posebne asocijacije op{tina. Mi ni u ~emu tu nismo hteli da u~estvujemo.
Znate, SDS se nije dobro poneo kad je izgubio vlast. I obi~no onaj
ko je prosto nasledio vlast, ko nije navikao da deluje kao opoziciona
stranka, pa na prirodan na~in izborima do|e na vlast, nekako je preneo
tu svoju vladaju}u poziciju. SDS, recimo, kao koalicioni partner u
prethodnoj Bosni i Hercegovini, te{ko se miri sa gubitkom vlasti i onda po~iwe da pravi nervozne poteze.
A mi, po{to jo{ nikada tamo nismo bili vladaju}a partija, mi se sasvim normalno pona{amo. Mi neprekidno kritikujemo vlast, ne idemo
na ru{ewe dràve.
Voditeq: Vi ste vi{e puta bili na rati{tu tih godina. Kako vam sada, sa ove vremenske distance sve to izgleda, da li je moralo tako ili je
moglo druga~ije i mnogo boqe da se zavr{i?
Dr [e{eq: Moglo je boqe da su Srbi bili spremniji na ono {to }e
se desiti. Znate, ta Jugoslavija je bila velika srpska zadruga. Ogroman
broj Srba je mislio da i Hrvati i Slovenci èle tu Jugoslaviju, ba{
onako kako su je Srbi iskreno èleli. Mi smo bili spremni mnogo toga
da se odreknemo od svojih kulturnih i istorijskih tekovina za qubav Jugoslavije.
Slovenci i Hrvati su samo vrebali povoqnu priliku da se otcepe
pod {to boqim uslovima i ni{ta vi{e. Kqu~nu gre{ku su napravili muslimani. Za wih je bilo idealno da ostanu u sastavu skra}ene Jugoslavije.
Tu je dogovor bio postignut sa Izetbegovi}em, ~ak da on bude prvi
predsednik te skra}ene Jugoslavije, a onda su ga nagovorili sa Zapada da
ide na otcepqewe, garantovali mu nezavisnost i tu je napravio katastrofalnu gre{ku.
Jer posle otcepqewa Slovenije i Hrvatske, fakti~kog, posle i formalnog, na{ princip svi Srbi u jednoj dràvi zna~io je i svi muslimani u jednoj dràvi, ali oni nisu bili u stawu da to shvate u tom trenutku i posle su postali zapravo glavna `rtva rata.
Do rata je do{lo i do cepawa Jugoslavije jer su to èlele zapadne sile. Da one nisu èlele cepawe na{e zemqe, do cepawa sigurno ne bi do{lo. Videli ste, neprekidno su dràli stranu i Slovencima, i Hrvatima, i muslimanima, i sada Albancima. Uvek drè stranu onome ko cepa
zajedni~ku dràvu, a ne onome ko èli da je sa~uva.
Voditeq: Od te zajedni~ke dràve ostala je sada Savezna Republika
Jugoslavija. [ta mislite, koliko }e ona trajati, kakva je wena budu}nost?
993
Dr [e{eq: Ja mislim da ta dràva ostaje da traje neograni~eno, ve~ito. Mislim da nijedan separatisti~ki pokret ne moè da uspe ni na teritoriji Crne Gore ni na teritoriji Srbije, da narod ne èli cepawe
ove dràve.
A sada, u kom pravcu }emo je popravqati, poboq{avati itd., to zavisi od politi~kih stranaka, od wihove snage, me|usobnih korelacija i
sli~no, ali da }emo zajedni~ku dràvu sa~uvati, da }emo sa~uvati zajedni~ku dràvu Srbije i Crne Gore, ja sam apsolutno siguran. Kako }e ona
biti izgra|ivana, o tome }emo se dogovarati.
Mi èlimo ja~awe centralne vlasti, mi èlimo, dakle, centralizaciju. Neki drugi èle labavqewe, vide}emo {ta }e narod da odlu~i i kako }e narod da presudi.
Voditeq: Kako komentari{ete jedan ju~era{wi doga|aj: u Beogradu
su na poziv patrijarha Pavla bili Milo \ukanovi}, predsednik Crne
Gore, i predsednik Skup{tine Svetozar Marovi}.
Upu}eni su pozivi i predsedniku Skup{tine Srbije, i predsedniku
Republike Srbije, i predsedniku Milo{evi}u. Me|utim, odazvali su se
samo qudi iz Crne Gore. [ta mislite o tome?
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je bila uvek protiv me{awa
crkve u politiku, pogotovo u strana~ku politiku. Crkva treba da bude
institucija iznad politike, iznad dnevne politike. Kad se crkva ume{a
u politiku, gubi i crkva, gubi i narod, gubi i dràva. Svaki put kad je crkva poku{avala da se ume{a gubila je na uticaju. Bilo je i ranije nekih
slu~ajeva. Ja mislim da treba da budu dobri odnosi izme|u dràve i crkve, ali moramo i princip sekularizma sa~uvati, princip striktne odvojenosti dràve od crkve.
To je tekovina Francuske gra|anske revolucije koja je prihva}ena u
svim civilizovanim zemqama, a kod nas ima preterivawa i u jednom i u
drugom pravcu.
Imali smo pola veka jedan agresivni, ofanzivni ateizam koji nam je
uni{tavao duhovne vrednosti, a nakon {to smo se otarasili tog agresivnog ateizma, imali smo i jednu reakciju i suvi{e nagla{enog insistirawa da crkva prakti~no postane politi~ki faktor. To je pogre{no, tako
da bih relativizovao na{u poziciju u pogledu ovog pitawa.
Naravno, treba razgovarati sa crkvenim velikodostojnicima, treba
i politi~ari da razgovaraju na jedan korektan na~in, ali tu ne sme postojati neka tendencija, pogotovo u predizborno vreme.
Voditeq: [ta mislite o takozvanoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi?
Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je to vi{e jedna politi~ka institucija
nego {to je crkva u pravom smislu re~i. Ona nije priznata ni od jedne pravoslavne crkve u svetu, ~ujem da su ih priznali samo ti bugarski raskolnici, ali ni ti bugarski raskolnici nisu nigde priznati. Zna~i, oni koji su
nepriznati mogu me|usobno do mile voqe da se priznaju i uvaàvaju.
Drugo, ta crkva nema nikakvo utemeqewe u narodu, mo`da ima qudi
koji su weni iskreni vernici, ja u to ne ulazim, niti sam prou~avao, niti
994
istraìvao, niti sam neposredno posmatrao, ali ih je, u svakom slu~aju,

veoma mali broj, tako da to ne bi mogla biti crkva u pravom smislu re~i.
Ako je uop{te verska organizacija, onda je u principu verska sekta.
Drugo, Srpska pravoslavna crkva uni{tewem na{e sredwovekovne
dràve i padom pod tursku okupaciju bila je razbijena. Nezavisno su
funkcionisali pojedini weni delovi. Neki delovi u Srbiji u Makedoniji, a zatim delovi u Crnoj Gori, delovi na podru~ju Bosne i Hercegovine i uop{te delovi na podru~ju Austrougarske, delovi u srpskoj Vojvodini itd. U pro{lom veku Srpska pravoslavna crkva u Vojvodini je samostalno izabrala svog patrijarha. Tolika je ta razbijenost crkvene
strukture na delu bila prisutna.
Posle Prvog svetskog rata, crkva je ujediwena voqom kompletnog
sve{tenstva, voqom naroda. Sad je ona jedinstvena i ne postoji u narodu
voqa da se ona deli i nemogu}e je weno deqewe.
A {to se ti~e samog delovawa crkvene hijerarhije, crkvenih kanona
itd., ja se u te stvari ne bih me{ao, ja sam vernik Srpske pravoslavne crkve, ne u nekom striktnom smislu, znate, da sad svaki post postim, da sad
svaki crkveni kanon ispuwavam, ne. Sre}an sam i zadovoqan {to pripadam Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zbog toga {to ta crkva ne poku{ava
kao neke druge verske organizacije da natera svoje vernike da striktno
svaki wen stav bezuslovno izvr{avaju. Verujem onoliko koliko srcem
ose}am i upra`wavam onoliko verskih obreda koliko èlim.
Postim na Veliki petak i na Badwi dan. Dakle, tu sam krajwe restriktivan u ispuwavawu jedne od crkvenih obaveza, ali slavim krsnu
slavu, slavim Boì}, slavim Vaskrs, povremeno odlazim u crkvu i pomaèm crkvi kad kod sam u mogu}nosti.
Voditeq: Hteo bih ne{to da vas pitam, ali da se ne naqutite. Je li
Mi}unovi} stvarno jahao popa?
Dr [e{eq: Pa, to je sad pitawe koje ulazi u domen me|ustrana~kih
odnosa u Srbiji, ali ste me upozorili da u ovim va{im pravilima imena moraju ostati po strani, a ako sam po{tedeo crnogorske politi~are,
onda bih ovde u va{em studiju po{tedeo i srbijanske politi~are poimeni~no.
Znate, ja bih se ve} ogre{io o va{a pravila kad bih sad po~eo da govorim o Mi}unovi}u, pa nek to ostane za neki drugu raspravu. Vrlo }u rado posle izbora opet gostovati u nekoj va{oj emisiji, pa me do mile voqe moète pitati i o svim politi~arima poimeni~no. Sve }u vam re}i
{to mislim i {to znam.
Voditeq: Dobro, evo, ba{ kad smo kod medija, vi ste najavili novi zakon o informisawu. [ta mislite o medijima, o wihovom uticaju, recimo, sad konkretno na predizbornu kampawu i na politiku uop{te, {ta tu
moè da se uradi, kako vi radikali gledate na to?
Dr [e{eq: Mediji imaju ogromnog uticaja i oni su opasno manipulativno sredstvo, pogotovo televizija, stra{no opasno manipulativno
sredstvo. Jedini na~in da se parira manipulativnim mogu}nostima televizije je pluralizam u toj sferi. Dakle, da svi imaju priliku da formi995
raju televiziju i onda da se nagode, pa ko bude uspe{niji. Ovako, kad postoji dràvni monopol nad televizijom, nad radijom, onda se gube osnovni demokratski atributi sistema.
Mi radikali mislimo da svi mediji, osim dràvne televizije i dràvnog radija, treba da budu u privatnoj svojini. Postoje}i da se privatizuju,
a svi slede}i da se formiraju kao privatna preduze}a, kao privatne radio
i televizijske stanice. Kritikovali smo sada i Savezno ministarstvo za
telekomunikacije jer neki mediji nisu dobili frekvenciju iako su zahtevali. Dobili smo obja{wewe da im je ne{to nedostajalo u dokumentima.
Postoji àlbeni postupak i dobili smo uveravawe u àlbenom postupku, kad ispune to dodatno {to im se traì, da }e svima biti dodeqene frekvencije. Kritikovali smo zbog nov~anog iznosa koji je propisan.
To je preveliki iznos. Dobili smo javna uveravawa da }e taj iznos biti
smawen.
Mi mislimo da treba na taj na~in da se dodequju frekvencije i mislimo da treba da se pla}a taksa na kori{}ewe frekvencija, jer frekvencija je jedno prirodno dobro. Nije neograni~eno. To vam je kao {uma, kao rudnik. Ako neko koristi, treba da plati. Taj iznos ne sme biti
toliki da gu{i korisnike. Kako treba odrediti taj iznos? To je zna~ajan
iznos novca kad se pla}a, dakle, ne samo ~isto simboli~an nego zna~ajan.
Dràva time moè neke druge buyetske potrebe da zadovoqi, ali da podsti~e na otvarawe novih radio i televizijskih stanica, na kori{}ewe
frekvencija, a ne na smawivawe broja korisnika, jer neki prosto bivaju
ugu{eni prevelikim iznosom.
Voditeq: Prigovara se mnogima da imaju svoja glasila. Da li vi radikali imate neko svoje glasilo?
Dr [e{eq: Mi imamo svoje novine, list Velika Srbija. Iza{lo je
ne{to ve} oko 530 brojeva i imamo razli~ita izdawa. Imamo redovni
broj. Taj redovni broj izlazi jednom mese~no na 100 strana. Od pre dva meseca izlazi na 100 strana. Zatim, imamo specijalna izdawa. Recimo, specijalna izdawa za Crnu Goru, specijalna izdawa za Republiku Srpsku,
specijalna izdawa za Srbiju u vreme srbijanskih izbora. Ta specijalna
izdawa variraju po ~etiri strane.
Nekada {tampamo samo ~etiri strane. Sad imamo jedno specijalno
izdawe za Crnu Goru na ~etiri strane gde na prvoj strani narod obave{tavamo da je na{a stranka na glasa~kom listi}u pod rednim brojem 2,
tako da tu ne bi bilo nikakve zabune.
Imali smo izdawa uglavnom na 64 strane tog lista. Na{e novine, ~ak
i onda kada imaju nominalno nazna~enu vrednost, se dele besplatno. Od
dobrovoqnih priloga, od sponzorstava, nekada od reklama, od ~lanarina,
mi finansiramo {tampawe na{ih novina. Mislimo da je dobro da na{u
{tampu delimo besplatno u uslovima ove krize i nesta{ice, kad qudi
ina~e imaju malo para za novine.
Voditeq: Dobro, tu se otprilike pribliàva kraj razgovora. Mo`da
nas nisu neki na{i gledaoci gledali od po~etka, pa mo`da ne bi bilo na
odmet da ukratko ponovite, {ta o~ekujete od ovih izbora?
996
Prvo, kako ste zadovoqni zakonskom izbornom regulativom i {ta

o~ekujete, koliko }e ovi izbori u Crnoj Gori biti regularni i {ta vi
kao stranka od wih o~ekujete?
Dr [e{eq: Zakonska regulativa je dobra. O~ekujem da budu regularni. Dakle, da svi striktno po{tuju zakonske norme, da ih niko ne dovodi
u pitawe.
Dakle, kontrola na bira~kim mestima da bude besprekorna. O~ekujem na ovim izborima da nijedna politi~ka partija sama ne}e imati apsolutnu ve}inu u Narodnoj skup{tini. Ne mogu sada u procenat da kaèm
koliko }e koja stranka dobiti. Naravno, o~ekujem da }e u Narodnoj skup{tini biti pet do {est politi~kih partija. U Narodnu skup{tinu }e
u}i Demokratska partija socijalista koja je sada vladaju}a.
U}i }e Socijalisti~ka narodna partija. U}i }e Srpska radikalna
stranka, Liberalni savez. Ne mogu da kaèm, jedna ili dve stranke muslimana, jedna ili dve stranke Albanaca, tu nisam u stawu da procenim
kakav je wihov me|usobni odnos snaga. To }e nam biti politi~ka slika
Narodne skup{tine Crne Gore.
Kakav }e biti me|usobni odnos snaga me|u strankama, to nisam u stawu da procenim i niko ozbiqno u to ne moè da ulazi, samo onaj koji istraùje javno mwewe, pa pitawe je koliko i ti podaci mogu biti pouzdani.
Dakle, ube|en sam da }e Srpska radikalna stranka opet biti parlamentarna politi~ka partija, a koliko }emo poslanika imati, ostaje da
narod odlu~i.
Voditeq: Sa koliko biste bili zadovoqni?
Dr [e{eq: Va`no je da u|emo ponovo u Skup{tinu. A {to vi{e poslanika, to boqe.
Voditeq: Pretpostavqam, s obzirom da biste èleli da u|ete u
skup{tinu, da onda imate i neku poruku za kraj ovog razgovora, poruku
va{im bira~ima.
Dr [e{eq: Pa, ja pozivam sve gra|ane Crne Gore da iza|u 31. maja na
vanredne parlamentarne i lokalne izbore, pozivam sve gra|ane da glasaju prema svojoj savesti, prema svojim politi~kim opredeqewima, prema
svojim ideolo{kim ube|ewima da glasaju za onu politi~ku partiju za koju smatraju da najvi{e odgovara interesima Crne Gore i Savezne Republike Jugoslavije, na{eg naroda u celini, svih gra|ana na{e zemqe, bez
obzira na nacionalnost. Pozivam sve one koji u Srpskoj radikalnoj
stranci vide garant realizacije nekih politi~kih, ekonomskih, nacionalnih, socijalnih, kulturnih vrednosti, da svoj glas podare srpskim radikalima. Ja vam garantujem da vas srpski radikali nikada ne}e izneveriti, da vas nikada ne}e razo~arati.
Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to se bili na{ gost. Po{tovani gledaoci, u proteklih skoro sat vremena, mo`da nekih par minuta mawe, na{ gost bio je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke.
997
XVI MILO \UKANOVI]

SAMO POLITI^KI PROTIVNIK
TV Skaj sat, Herceg Novi, 7. mart 1998. godine
S A D R @ A J
........................................... 324
XVII DOBAR GLAS DALEKO SE ÛJE!

Radio Montenapres, Nik{i}, 8. mart 1998. godine
XVIII MI DOLAZIMO!
I JEDAN SMO NAROD

TV Skaj sat, Herceg Novi, 14. januar 1998. godine
........................................
TV Podgorica, 14. januar 1998. godine
................................................................. 23
TV Blu mun, Podgorica, 16. januar 1998. godine
............................................ 31
..................................................................... 67
V SRPSKA RADIKALNA STRANKA

- STRANKA LEGALITETA I LEGITIMITETA
Tv Mladenovac, 3. februar 1998. godine
............................................................. 96
VI MIRNIM PUTEM DO PROMENE

U EKONOMIJI I DRU[TVU
TV Kronik, Vaqevo, 4. februar 1998. godine
................................................... 124
............................................. 150
VIII IZBORI RE[EWE ZA POLIT^KE SUKOBE

................................................ 169
IX U POLITICI NEMA QUBAVI I MR@WE

TV Sunce Aran|elovac, 13. februar 1998. godine
........................................ 198
X NE DAJ BO@E DR@AVU BEZ OPOZICIJE

.................................................................. 224
XI KRUPNIM KORICIMA KA VRHU

TV Svitel, Svilajnac, 24. februar 1998. godine
........................................... 246
XII NEKA DRUGA VREMENA

................................................ 270
XIII KOSOVO SE NE SME IZGUBITI!

..................................................................... 290
XIV SRPSKI RADIKALI

STABILIZUJU]I FAKTOR
TV Crna Gora, 10. mart 1998. godine
............................................... 396
.................................................................. 436
XXII VLADA SRBIJE ÊTVORNA KOALICIJA

NACIONALNOG JEDINSTVA
TV Studi B, Beograd, 17. mart 1998. godine
..................................................... 452
XXIII DIJALOGOM DO KONA^NOG RE[EWA
............................................................................. 305
....................................................................... 316
................................................ 469
XXIV NEKA BUDE BORBA NEPRESTANA

...................................................... 482
XXV PROBLEM KOSOVA

UNUTRA[WA STVAR SRBIJE
Palma plus, Jagodina, 2. april 1998. godine
................................................. 499
XXVI REFERENDUM NAJBOQI ODGOVOR

PRITISCIMA ZAPADNIH SILA
Radio Novosti, Beograd, 7. april 1998. godine
................................................ 517
XXVII ZAPADNE SILE OHRABRUJU SEPARATISTE

TV Rosuqa, Vlasotince, 13. april 1998. godine
.............................................. 533
XXVIII RADIKALI PO[TUJU

ZATEÊNO STAWE I USTAV
TV 5, Ni{, 14. april 1998. godine
....................................................................... 555
XXIX ZAPAD HO]E KOSOVO

KAO FEDERALNU JEDINICU
TV Smederevo, 20. april 1998. godine
................................................................ 578
XXX [IPTARSKA ZLOUPOTREBA

ME\UNARODNOG PRAVA
TV Bor, 22. april 1998. godine
XV VELIKA SRBIJA CIQ SRPSKIH RADIKALA

998
TV Blu mun, Podgorica, 9. mart 1998. godine
B92 Utisak nedeqe, 26. mart 1998. godine
Palma plus, Jagodina, 5. februar 1998. godine
Radio Berane, 7. mart 1998. godine
........................................................................ 380
BK Televizija, Beograd, 18. mart 1998. godine
VII SA RADIKALIMA NEMA

POLITI^KE TRGOVINE
Radio Pqevqa, 6. mart 1998. godine
Radio Tivat, 9. mart 1998. godine
XXI ZA VLAST PO[TENIH QUDI
IV SVE U INTERESU DR@AVE I NARODA
TV Poèga, 20. februar 1998. godine
....................................................... 368
XX PONOVO ME\U SVOJIMA
III MONTENEGRA NE]E BITI
TV Pan~evo, 24. januar 1998. godine
Radio Bijelo Poqe, 9. mart 1998. godine
XIX NEKA NAJBOQI POBEDI
II STRANKA ZA SVE SRPSKE ZEMQE
Radio Bar, 6. mart 1998. godine
..................................... 343
............................................................................ 592
XXXI POLITI^KI AUTIZAM ALBANACA

BK Televizija, 25. april 1998. godine
............................................................... 613
XXXII UVEK SPREMNI NA DIJALOG

999
TV Nais, Ni{, 28. april 1998. godine
............................................................. 639
XXXIII ODLU^NI U ODBRANI KOSOVA I METOHIJE

TV Subotica, 29. april 1998. godine
.................................................................... 663
XXXIV SRBIJA KAO EKSPERIMENTALNI POLIGON

KRAJWI CIQ RASPAD RUSIJE
TV Sunce Aran|elovac, 1. maj 1998. godine
.................................................... 681
XXXV NACIONALNI INTERESI I NAROD

IZNAD SVEGA
TV Krajina, Negotin, 4. maj 1998. godine
........................................................ 710
XXXVI SRPSKO NE REZULTAT JEDINSTVA

Radio B92, 5. maj 1998. godine
................................................................................ 742
XXXVII KOSOVO NA[A REALNOST

TV Spektum, â~ak, 9. maj 1998. godine
........................................................... 756
XXXVIII VANREDNI VANPARLAMETARNI IZBORI

NAJBOQI NAÎN DA SE IZA\E IZ KRIZE
Intervju sa Dubravkom Keni}, 9. maj 1998. godine
........................................... 780
XXXIX POLITI^KA ODGOVORNOST

SE POSTI@E NA IZBORIMA
TV Sokobawa, 11. maj 1998. godine
....................................................................... 794
XL ULAZAK U VLADU IZAZOV

ZA SRPSKE RADIKALE
TV Bajna Ba{ta, 12. maj 1998. godine
................................................................... 828
XLI SAMO JEZIKOM ARGUMENATA

..................................................................... 855
XLII VLADA SAMA SEBI STE@E KAI[

TV Bijeqina, 14. maj 1998. godine
......................................................................... 882
XLIII DO DEVIZA KROZ PROCES PRIVATIZACIJE

TV Ba~ki Petrovac, 15. maj 1998. godine
............................................................ 908
XLIV PRA[INA OKO ZAKONA O UNIVERZITETU

Radio televizija Srbije, 18. maj 1998. godine
.................................................... 933
XLV SVI JUNACI NIKOM PONIKO[E

...................................................................... 957
XLVI NIKO RAZUMAN NIJE ZA

RU[EWE ZAJEDNI^KE DR@AVE
TV Podgorica, 22. maj 1998. godine
1000
...................................................................... 981
1001
1002
1003
1004
1005
1006
1007
1008
1009
1010
1011
1012
1013
1014
1015
1016
1017
1018
1019
1020
1021
1022
1023
1024
1025
1026
1027
1028
1029
1030
1031
1032
1033
1034
1035
1036
1037
1038
1039
1040
1041
1042
1043
1044
1045
1046
1047
1048
1049
1050
1051
1052
1053
1054
1055
1056
1057
1058

DR - VojislavSeselj-Moc Argumenata PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR - VojislavSeselj-Moc Argumenata PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

Srpska radikalna stranka

CIP - Katalogizacija u publikaciji

tra Kilibardino krilo legitimnim nastavqa~em i pravnim sledbenikom

Dr [e{eq:... glasala za na{e amandmane, ali nas je Kilibardina

hvatili finansirawe takvih medija, neki va{i protivnici su rekli da

drugi. A {ta je to vi{e od onog statusa? To je samo federalna jedinica.

ambulante, bolnice, sve {to `ele, pa neka sami [iptari razmi{qaju da

Jedan od razloga {to oni izbegavaju popis stanovni{tva je taj {to

zila sve pred sobom. Svuda u svetu protestni miting i demonstracije

Voditeq: Na`alost, bi}e o Kosovu jo{ mnogo govora. Ja predla`em,

Zatim je na{ tada{wi predsednik za Crnu Goru bio uhap{en i osu|en

javno rekli. Sa nekim stvarima u budu}nosti mo`da }emo se slo`iti, sa

Voditeq: Poku{avam da ka`em, s obzirom da vi politi~ari ~esto

je ona optere}ena te{kim krizama, antagonisti~kim suprotnostima,

Imamo dovoqno vremena da se spremimo tri meseca, i nadamo se da je

}emo da sa svoje strane doprinesemo da opet do|e do nekih nereda, nemira,

Dr [e{eq: O~igledno je Liberalni savez sve o{triji protiv Mila

Voditeq: Srpska radikalna stranka se verovatno ve} polako, ako ne

Narodna skup{tina Crne Gore je priznala legitimitet Kilibardi

Dr [e{eq: Lepo se ose}am. Vidim da u prili~no su`enim uslovima

noj Slavoniji i na drugim rati{tima, jer su ih Hrvati gurali tamo gde

Ja se onda pobunim, iza|em pred tablu i ostatak ~asa smo neprekidno

wu da napadaju kwigu koju nisu pro~itali. Mislim da su mi ta saznawa

Dr [e{eq: Imao sam, uvek sam imao vremena za `ene, naravno. To je

Mi nemamo nameru, dakle, da bilo koga prisiqavamo na zajedni~ki

privilegovan, bio je privilegovan i Dra{kovi}, a i ja sam ne{to imao,

Voditeq: ^ak ste i bojkotovali polagawe zakletve.

ram da vam priznam, bili smo dosta optere}eni i izborima u Srbiji i u

Voditeq: Gospodine [e{eq, mnoge u Crnoj Gori je iznenadila va{a

Nemamo ni{ta protiv da su ta dva re`ima u sukobu, nemamo ni{ta

su ranije glasali za neke druge politi~ke partije. Ta polarizacija }e

Voditeq: [ta je budu}nost Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori?

Dr [e{eq: Ne. Ja mislim da je istraga pokazala da je taj atentat bio

tim bavi i Republi~ko ministarstvo i Savezni sekretarijat, pa se ne zna

kao ~ovek sa iskustvom. Boqe je ne dr`ati miting ako niste sigurni da ga

Voditeq: Da li biste do{li na letovawe u Crnu Goru u slu~aju da se

Pametnije je i}i na prevremene parlamentarne izbore, pa se mo`e

[to se ti~e crnogorske nacije, nemam ni{ta protiv da se bilo ko

Crnoj Gori je upravo to {to su ti re`imi svojim pona{awem doveli do

wewem Ra{ke i Zete stvorena je po prvi put Srbija kao dr`ava to su

re|ivawa mandatara i obaveze predsednika republike da za mandatara

Voditeq: Pa ka`em dubqu.

Voditeq: Dobro, ali po{to ka`ete da je wegova politi~ka opcija

Voditeq: Ako nije neka prevelika tajna, o ~emu ste razgovarali sa

miti na neke ponude za ulazak u vladu. Nama je nu|eno da u|emo u Vladu

Dr [e{eq: To {to za sada realno nemamo nekih velikih izgleda da

Voditeq: Sada ste izrazili sumwu u op{te namere Srpskog pokreta

Mi smo u Zemunu zatekli 350 zauzetih op{tinskih stanova, u wima

Slavoniju, zaokru`iti gradove i nastaviti daqe do Virovitice. A onda

Dr [e{eq: Mislim da Ivica Da~i} hrabri sebe i svoju partiju, ali

ostane u kasarnama i da Makedonija treba da ostane u sastavu zajedni~ke

Naravno, mi nemamo nikakvih iluzija da }emo uspeti pravnim putem

nu oni bi mogli da pretenduju da imaju predsednika Narodne skup{tine

Potrebni su vanredni izbori na saveznom nivou zbog svega ovoga {to

vore da }e vanredni izbori biti neophodni. Nije nemogu}e da mandat ove

Sa Demokratskom strankom ne iskqu~ujemo neke oblike saradwe i u

je svestan svega ovoga {to se de{avalo sa princom Aleksandrom, ni on

Ti privremeni objekti ne smetaju, vrlo su korisni, pove}avaju broj

Voditeq: Moram da konstatujem da je ovo pitawe i va{ odgovor na

[to se ti~e Dubrovnika, mi nikada ne}emo odustati od Dubrovnika.

Nekima su prioriteti ambasadorska mesta. Recimo, oni sada govore

Voditeq: Da li bi mogla ta palata da bude...