SUTINA

HRIANSTVA
V. F. Marcinkovski

ilo je toplo letnje vee maja 1941. godine, u Palestini. Grupa

jevrejske inteligencije tiho je sedela u sobi u jednom od
gradskih klubova Haife u oekivanju predavanja. Oni su ga
sami organizovali predloivi piscu ovih redova da govori na temu:
"Sutina hrianstva". Veliki prozori bili su irom otvoreni. Na
veernjem nebu ponegde su svetlucale zvezde.
Po nareenju poznatog zakona ratnog vremena moglo se paliti svetlo u
sobi samo kod zatvorenih i zamraenih prozora. Zato je odlueno da
se svetlo ne pali, kako bi se mogao udisati sve vazduh za vreme
predavanja. Ubrzo se spustila nona tama i mi smo sedeli u mraku ne
videi jedan drugoga. "Pre nego to zaponem na tajanstveni skup",
ree profesor N. sloivi se da bude voditelj, "duan sam da dam malo
upozorenje. U prvo bi vas zamolio da ne puite, a drugo posle
zavrenog predavanja da ne bude nikakve diskusije. Tako predlau i
sami sluaoci. Uostalom predava je sa svoje strane spreman
odgovoriti na pitanje u vezi sa temom". Ja sam dobio re.
"Prijatelji", rekao sam, "neka nas ne zbunjuje neobina okolnost to
smo u tami. Ona je zapravo i prijatna zbog lake koncentracije koja je
vrlo vana za razmiljanje o odabranoj temi. Govoriemo o Bogu. Zato
je vrlo vano da osetimo Njegovu nevidljivu prisutnost i da nas nita ne
dekoncentrie. to se tie predavaa, on e se truditi da vam bude to
pristupaniji za vreme svog govora. Pravedno je rekao grki mudrac
Sokrat: 'Progovori, da te vidim!'"
U sobi je vladala duboka tiina. Sedei oko stola sluaoci nisu videli
ljudska lica koja su sklona da i utke govore, pokazujui; unutranju
1

reakciju na izlaganje tim vie kad se radi o temi koja je vrlo vana za
jevrejsku svest. "Govoriemo", nastavio sam, ne o vanjskoj strani
hrianstva, ne o formama i obredima; sutina hrianstva, njegova
sr, njegov unutranji sadraj ezoterija, a ne ekzoterija predstavlja
nau dananju temu. Setimo se rei Vladimira Solovjeva: 'Kad Jevreji
budu Jevreji, a Hriani Hriani, tada e oni biti braa'. On je hteo
rei: kada se Jevreji vrate sutini svoje vere, a Hriani sutini
hrianstva, tada e oni bit: jedno, jer zaista je sutina obe vere ista: to
emo upravo nastojati da vam to dokaemo u daljnjem izlaganju.
O sutini Hrianstva u potpunosti kompetentno ne bi mogao govoriti ni
najistaknutiji poznavalac hrianske ideologije kao to je na primer
spomenuti ruski genijalni mislilac. Istinski o tome moe govoriti samo
Hristos. On Sam i jeste sutina Hrianstva. Ne nova religija, nego novi
ivot, ivot u Bogu koji se otvara preko Hrista, to je ono to je On
doneo ljudima.
Davno, pre oko dve hiljade godina, u ovoj istoj zemlji gde se nalazimo
sada, dogodio se jedan veliki susret. Jedne noi je doao Isusu
jevrejski intelektualac, mislilac, vernik i istovremeno ovek
nezadovoljan jer, zapravo besmrtnu ovekovu duu moe da zadovolji
samo Bog, ne vera u Boga, nego On sam, isto tako kao to e
telesnu moe da utoli ne znanje o vodi, ne poznavanje njene hemijske
formule H2O, nego sama voda. Nikodim (tako se zvao ovaj
Bogotraitelj) doe Isusu nou i ree mu: 'Rabine! mi znamo da si Ti
uitelj koji je doao od Boga, jer takva udesa kakva Ti tvori niko ne
moe initi ako sa njime nije Bog.'
Hristos mu odgovara proniui u sutinu pitanja skrivenog u njegovoj
dui i jasno videi ime se mui ova ljudska dua. I On mu odgovara:
'Istinu, istinu ti govorim: ako se neko ponovno ne rodi ne moe ugledati
carstvo Boje.' Nikodim Mu kae: 'Kako se moe ovek roditi, ako je
odrastao? Zar moe po drugi put ui u majinu utrobu i roditi se?' Isus
odgovori: 'Istinu, istinu ti govorim: ko se ne rodi od vode i Duha ne
2

moe ui u carstvo Boje.'

Carstvo Boje to je sutina hrianstva. Ono predstavlja i sr
Jevrejstva, ivog i istinskog otkrivenja, koje je pokazano u Starom
zavetu.
Carstvo Boje to je pre svega stanje oveka i svih stvari nad kojima
vlada Bog. Boansko naelo istine, dobrote i lepote, sposobnost za
ljubav i pravdu iskra je Boja koja mora da se rasplamsa i svojim
plamenom zahvati celo oveje bie i sve tvari, celi svet, vasionu
tako da Bog bude u svemu, jer to je cilj bitisanja (svrhe postojanja
oveka).
Ova iskra ne sme da se sakriva po nekim mranim delovima svesti i da
plane samo na praznik, a radnim danom da ustupa mesto carstvu
mraka, ona mora da gori neugasivim plamenom. Pozvani smo da
ivimo tako da u naem razumu caruje istina, u oseanju lepota, u
volji dobrota, a u svemu Boanska harmonija, ljubav.
Matanje o ovakvom carstvu uvek je bilo predmet ljudskih tenji od
Platona do Getea i kasnijih pesnika i mislilaca. Praktino, ona se
slivala u dve osnovne tenje: spoznati i ui u carstvo Boje. Zar se s
tim ne mui dua Fausta, junaka Geteove poeme? Odgonetnuti tajnu
postojanja (bitisanja) i ovladati njome to je sutina njegove iroke
drame. Pa, zar se na to ne svode sve velike elje svakog od nas?
Dostii najvii cilj, ivotni ideal i nai sposobnost i snagu da ga
ostvarimo. U protivnom prete nam dva uasa o kojima je tako slikovito
govorio u nae vreme Leonid Andrejev: uas besciljnosti i uas
nemoi. Istinsko zadovoljavanje ovih dveju iskonskih, veitih ovekovih
potreba: elje za spoznajom i za stvaralatvom bie postiguto kroz
doivljavanje Boga i Bojeg delovanja. oveka na to poziva Boji lik
koji nas vodi ka velikom vienju i velikom delovanju. Velika misao i
velika volja moraju zaseniti haotinu ovekovu duu da je spasu za
3

svetli stvaralaki ivot tako odgovara Dostojevski na pitanje o ljudskoj

patnji u jednom svom delu.
Hrist pokazuje na samom Sebi snagu, lepotu i mudrost carstva
Bojega u njegovom potpunom ostvarenju. U Njemu, Njegovom ivotu,
reima i delima u potpunosti vlada ivi Bog, u svoj punoi telesnog
Boanstva. On je lik nevidljivog Boga satkan od svetlosnih zraka
nadnaravne lepote, svetosti i istine. On je doao da sve pozove u
slino stanje, u to carstvo.
I sada On otkriva Nikodimu uslove za postizanje toga carstva i ulazak u
njega: 'Trebali ste se ponovo roditi.' Bez toga je nemogue ugledati
carstvo Boje.
Evo zato sva naa ljudska nastojanja da spoznamo Boga ostaju
uzaludna. Nisu potrebne ni korisne sve nae rasprave o nadnaravnom
i udesnom. I to to mi nazivamo udom u ogranienom i nesavrenom
carstvu koje nas okruuje to je priroda u carstvu Bojem.
Kako se spoznaja spoljanjeg, nama pristupanog sveta, pokorava
odreenim zakonima izloenim u takozvano teoriji spoznaje
(gnoseologiji), tako je i spoznaja Carstva duha takoe uslovljena
odgovarajuim zakonima. Postoji posebna gnoseologija duha. Potpuno
osnovano i nauno govori apostol Pavle o tome kad kae koji ovek
zna ta je u oveku, osim duha ovekovog koji ivi u njemu. Tako i
Boje niko ne zna osim Duha Bojeg (1. Kor. 2:11). ovek moe samo
da odgoneta i mata, da se mui i nastoji da uhvati neobuhvatljivo.
Zato grki mislilac Platon (4. vek pre Hrista) sa tugom uzvikuje: 'Zar da
ekamo da s neba sie onaj koji e nam skinuti povez s naih oiju.'
Turgenjev zavrava jednu pesmu u prozi reima: 'Azurno carstvo!
Sanjao sam te!' Najbolja svetska poezija predstavlja niz takvih
proroanskih snova o carstvu istine i lepote. A kako je teko buenje iz
tih snova u sivilo svakodnevnice, u carstvo mraka, neprijateljstva i
4

zlobe, sitnih malograanskih interesa, bez plave daljine i bezgraninih

prostranstva! I nehotice izbija priznanje kao kod Gogolja: 'Dosadno je
na ovom svetu, gospodo!' A danas, u ovom stranom vremenu, zar on
ne bi rekao: 'Uasno je na ovom svetu, gospodo!'
Druga, jednako vana ovekova potreba ui u carstvo Boje, izvui
se iz carstva nunosti u Carstvo slobode, zbaciti okove zla i greha, koji
su okovali krila due.
Ka tome nas glasno poziva seanje na prvostvorenog oveka, seanje
na izgubljeni raj. ovek nije stvoren samo zato da predstavlja lik Boji,
on je pozvan da ostvaruje njegove ideale, da bude olienje Boanstva
u svom stvaralatvu. Jednostavnije reeno, ovek ne tei samo da zna
o Bogu, nego da ivi onako kako ivi Bog. On to eli, ali ne moe. U
tome je njegova ogromna, nepremostiva tragedija. Jer, duhovno zdrav,
potpun ovek, je onaj koji zna ta on mora biti, pa to eli da ostvari, a i
moe ostvariti.
U Jerusalimu, posle nekoliko mojih predavanja odranih za jevrejsku
omladinu bilo je organizovano 'Vee pitanja i odgovora'. U poetku
razgovora iz gomile je izaao ovek, skromno obuen, sa kudravom
crnom kosom i crnim oima punim ara na bledom licu. Kao sin
pustinje. Prilazei katedri, on mi se obrati reima: 'ovek je stvoren
prema liku Bojem. Gde je sad taj lik? Recite! Gde je on?' Govorio je
nervozno, promuklim, grozniavim glasom! 'ovek je zaista stvoren
prema Bojem liku', odgovorio sam mu. 'Tako je zapisano u prvoj glavi
knjige Postanja. Ali u petoj glavi iste knjige, posle opisivanja grenog
Adamovog ina, kae se: 'Adam je rodio oveka prema svome liku.' To
znai da svi mi Adamovi potomci predstavljamo iskvareno izdanje
prvog oveka. Mi smo nasledili grenost, koja je potamnela nau misao
i iskvarila nau volju. A Hristos je doao da nam pokae zaboravljeni lik
savrenog oveka i da ga oivi u svakom od nas. U tome je radost
Jevanelja.

Da se vratimo izgubljenoj lepoti ljudske prirode treba da se ponovo

rodimo. Zato je rekao Hristos Nikodimu: 'Roenje od tela je telo, a
roenje od Duha je Duh. Ne udi se to sam ti rekao: treba da se
ponovo rodi.' Svi, neizbeno svi, i takvi kao Nikodim, inteligentni
mislioci, religiozni i pravoverni uvari zakona, moraju se nanovo roditi.
kotski naunik Henri Drumond ini ogroman pokuaj da nauno
shvati uenje Hrista o ponovnom roenju, u svojoj knjizi Prirodni zakoni
u duhovnom svetu. ivot u celoj vidljivoj prirodi javlja se i postoji prema
odreenim zakonima. Tako, na primer, sve se ivo raa od ivog
(Omne vivum ex vivo), to je zakon takozvane biogeneze.
Sve postojee u prirodi deli se na tri carstva: neorganski svet
(minerali), organski svet (biljke i ivotinje), i carstvo duha.
Nema prelaza iz jednog sveta u drugi linijom uspona. Mineral se ne
moe popeti do organskog sveta. Dijamant ne moe postati rua. Rua
se ne moe razviti u lastu. Ne postoji takva evolucija. ovek linim
naporima ne moe dostii carstvo duha. Ali postoji obrnuti proces, linija
sputanja. Rua puta svoje korenje u svet minerala, ona iz njega
izvlai potrebne sokove i pretvara ih u svoje bie, ruu. Isto takav
proces dogaa se meu ivotinjama i biljkama. Po tom istom zakonu i
oveku se otvara carstvo duha. Otuda, odozgo bi se morala pruiti
neka ruka koja bi dosegla do mranog carstva ovekovog postojanja.
Ona bi ga morala podii 'sublimirati' do vieg stanja, do carstva duha.
Fiziki ivot je odravanje veze organizma sa sredinom koja ga
okruuje, sa elementima prirode: vazduhom, svetlou, hranom. Ako ta
veza oslabi organizam se razboli. Ako se prekine, organizam ugine.
Duhovni ivot je veza sa carstvom duha, sa Bogom.
ovek, kako je reeno, ne moe sam po sebi da postigne ivot u Bogu.
On ne moe biti roen. Svi, njegovi pokuaji i nastojanja da se uzdigne
6

u visinu, podseaju na vodoskok. On izbacuje vodu i ona se prosipa

kao biser u nebeskom plavetnilu. Ali istog asa ona pada u prljavtinu.
Sva nastojanja da se oveku usade plemenite osobine i navike
takozvane vrline, izuzev roenja od Boga, postaju slina ukraavanju
boinog drvca sa jabukom. Tako misli Jan Amos Komenenski, veliki
eki pedagog 17. veka. Jabuke ukraavaju jelku ali one mogu rasti,
samo na jabuci. Na to ukraavanje oveka svodi se sva takozvana
civilizacija, spoljanja dresura divljaka, pozlata koja s vremenom
spada. 'Satrui Rusa, nai e Tatarina' govorio je Pukin.
Savremena kriza, propadanje humanosti, moralni pad ovekov to je
civilizacija bez kulture, bez unutranjeg kulta istinskog potovanja
svetoga Boga, hrianstvo bez Hrista, hristijanizacija je religiozna
forma bez duha i ivota. Ta kriza potvuje u nae vreme potocima krvi i
suza veliku istinu Jevanelja: Morate se roditi od Boga. I pitanje je u
tome: Kako to postii?
Kako to moe biti, pita Nikodim Hrista? I Hrist odgovara: 'Ti si uitelj
Izraela, zar to ne zna?'
Nunost preporoda i put do njega bili su pokazani u Starom zavetu pa
bi prema tome svaki uitelj Izraela morao znati odgovor na to
postavljeno Hristovo pitanje.
Kako smo rekli, duhovni preporod predstavlja isto toliko sutinu pravog
hrianstva, koliko i pravog judejstva. Njega je oekivao i svaki pravi
Izraelac. O njemu govore sveti simboli i obredi starozavetnog
bogosluenja. Dua starozavetnog oveka udila je za ponovnim
roenjem koje je jedino moglo da je obnovi radikalno. Zato se molio
prorok David u svom pokajnikom Psalmu: 'Srce isto sazdaj u meni,
Boe, i duh pravi obnovi u meni.' O ponovnom roenju govore i praoci;
preko njih je Bog obeao dati Izraelu Novi Zavet, iju sutinu i
predstavlja novo roenje oveka. U knjizi proroka Jeremije reeno je:
'Nastupaju dani, govori Gospod, kad u sa Izraelovim i Judinim domom
7

stvoriti Novi Zavet koji nee biti onakav, kakav sam sastavio s njihovim
oevima ...u njih u uloiti Zakon moj i u njihova srca u ga zapisati.'
(31:3133).
U knjizi proroka Jezekilja kae: 'I uzeu vas iz naroda, skupiu vas sa
svih strana i doveu vas u zemlju vau. I pokropiu vas istom
vodom, pa ete se oistiti od svih prljavtina svojih... i poto sam vam
dao novo srce, dau vam i novi duh.' (36:2427)
Primetiemo da iste te rei i u istom redosledu stoje u besedi Hrista sa
Nikodimom: 'Ko se ne rodi od vode i Duha, (t.j. ko ne proe kroz vode
oienja i pokajanja i ne primi poetak novog ivota od Boga), taj ne
moe ui u Carstvo Boje. U sledeoj, 37. glavi istog proroka Jezekilja
govor; se o buduem vaskrsenju Izraela delovanjem Duha Bojeg. Ono
e poeti od fizike obnove: spojie se rasijane kosti, pokrie se koom
i puti, ali dua naroda uskrsnue tek tada kad joj udahne ivot Duh koji
sve oivljava. 'Otvoriu vae grobove i izveu vas, Moj narode, iz
grobova vaih... i udahniu vam Duh Moj i vi ete oiveti.'
Sva ta velika otkrovenja bila su data u Starom zavetu; otuda se
objanjava prekorni ton Hristov upuen Nikodimu, uitelju Izraela.
Taj prekor je moda upuen i svim voama jevrejskog naroda naeg
vremena, pesnicima, rabinima, predstavnicima nauke, umetnosti i
religije, svoj inteligenciji Izraela. 'Zar ti uitelj Izraela i to ne zna? Ne
zna istinski put ka isceljenju i ponovnom roenju naroda koji pati u
hiljadugodinjim mukama?' Slian prekor zbog neznanja ili odbacivanja
toga puta moe biti upuen inteligenciji svakoga naroda u vreme
sadanje krize.
Postoje dve strane u problemu ponovnog roenja: boanska i ljudska,
nebeska i zemaljska (transcedentna i empirijska), nezemaljska,
nedostiiva, tajanstvena i njena praktina manifestacija kao
eksperiment u tom svetu. Jednu ostvaruje Bog, druga se oekuje od
8

oveka i njegove slobodne volje. Slino tome i u obinom, prirodnom

ovekovom roenju postoji vidljiva strana i neto nedostino, a to je
tajna pojave svesti, postanka due u novoroenom organizmu.
Hrist govori o duhovnom preporodu, dotiui se i nadnaravne strane
ovog fakta. Usput reeno, skeptici svih vremena postavljaju pitanje u
pogledu onoga sveta. Oni govore: 'Ko je ikad doao odande da bi nam
kompetentno i autoritativno svedoio o tome ta je vidio. Mi govorimo o
onome ta znamo i svedoimo o onome to smo videli, a vi nae
svedoenje ne prihvatate. Ako sam vam ja rekao o zemaljskom i vi ne
verujete, kako ete verovati ako vam ponem govoriti o nebeskom (t.j.
o nezemaljskom, metafizikom). Niko nije uzaao na nebo osim Sin
oveji, koji tek to je siao s neba.'
I evo, ta je morao da uradi Bog za iskupljenje i ponovno ovekovo
roenje. Trebalo je uspostaviti ivu vezu izmeu oveka i Boga.
Trebao je doi Iskupitelj i na sebe uzeti greh sveta, umreti za
iskupljenje njegove krivice.
I o tome su takoe data otkrovenja u Starom zavetu u pralikovima i
proroanstvima koja se odnose na Mesijine patnje (napr. u 53. glavi
Isaije). Hrist govori o Boanskoj strani iskupljenja u razgovoru sa
Nikodimom pozivajui se na iskustvo Starog zaveta: 'I kao to je
Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako treba da uini i Sin oveji da
niko ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima ivot veni.' Uistinu to je
tajna koja prevazilazi na razum. O tome pravedno govori profesor
Drummond: 'Bolje je dve godine ne razumevati tajnu iskupljenja, nego
jedan dan nemati oprotenja.' A zar bi smo mi smatrali razumnim stav
gladnog oveka koji bi rekao: 'Neu da uzimam hranu sve dotle dok ne
shvatim sve procese varenja i sve propratne fizioloke i psiholoke
faktore?'
Sutina Jevanelja jeste ljubav Boga koja hoe da daruje svakom
oveku novi ivot, istinski i vean. Sam Hrist u Svojoj besedi, iskazuje
9

to reima: 'Bog je tako ljubio svet, da je dao svog Sina jedinoroenog,

da svako ko veruje u Njega ne umre, nego dobije ivot veni.' Takva je
ljubav Boga prema oveku i ona je nedostina. Ali ljubav ne treba
razumeti nego prihvatiti. A praktini rezultati toga prihvatanja
predstavljaju najbolji dokaz istinitosti Jevanelja.
Kakvi su to ivotni rezultati? Oni su odreeni u navedenoj izreci
Jevaelja, u jednoj rei: ivot, ivot koji ne umire, vean, pravi, istinski
ivot.
Rekli smo da privremeni, telesni ivot predstavlja vezu organizma sa
materijalnim supstancama. Jasno je da je duhovni, veni ivot veza
oveka sa duhovnim i venim naelom, koje se zove Bog. Samo On
moe da saopti naem razumu istinu, naim oseanjima lepotu, naoj
volji dobrotu. Njihovo potpuno utelovljenje dato je u Hristu. Zato
uzimajui Hrista mi se u sutini pridruujemo Istini, Lepoti i Dobroti.
Moje lino iskustvo koje sam doivio za vreme studija 1904. godine
dovelo me ovom novom ivotu. Dogodilo se to u Rusiji nedaleko
Lenjingrada, na obali Baltikog mora. Tamo u tiini borove ume, u
visokom hramu prirode, moja dua, istrzana sumnjama, na ivotnom
raskru, nala je u Hristu oprotenje, mir, snagu i svetlost, nala je
novi ivot. Takav je bio rezultat molitve upuen Ocu, u ime Sina,
predavanje sebe i svoje volje Hristu.
To nije samo subjektivno doivljavanje pojedinaca to je iskustvo
nebrojenih ljudi uz raznih plemena i naroda, iskustvo objektivno,
istorijsko, vasionsko. I u tome se sastoji pragmatiki (dat u ivotnom
iskustvu) dokaz istinitosti hrianstva.
Jednom je ruski profesor istorije M. N. Petrov u svome predavanju na
temu 'Jevanelje u istoriji', izneo injenicu da je obnavljanje ljudskih
vrlina u korijenu unitio paganski nain ivota, odbacio ropstvo,
poniavanje ene, unelo nove pojmove i pravila u socijalni ivot, unelo
10

duh ljubavi i istine u meuljudske odnose. ivot se menjao do

neprepoznatljivosti tamo gde se primalo Jevanelje. Tu
preobraavajuu snagu Jevanelja moemo videti i sada posmatrajui
kulturni ivot pojedinih naroda. to je Jevanelje rasprostranjenije i
prihvaenije u nekom narodu, to je vii njegov moralni ivot, njegovi
socijalni odnosi, trezvenost, istoa, humanost, demokratija.
Kad je Darvin tridesetih godina prolog veka posetio Ognjenu Zemlju,
bio je zgranut nad niskim ivotnim standardom divljaka ubijanje dece,
prinoenje oveka na rtvu, razvratom. Za nekoliko godina on je
ponovo posetio to ostrvo i bio je iznenaen moralnom promenom koja
je nastala u domorodakom stanovnitvu. Ta je promena bila rezultat
propovedanja Jevanelja. Od tada pa do kraja svoga ivota Darvin je
materijalno pomagao misiju koja je delovala na Ognjenoj Zemlji.
Bie umesno da se setimo kako je jedan prosveeni ateista posetio
slinu zemlju. Razgovarajui sa domorodcima, on je sa podsmehom
govorio o veri u Hrista kao o predrasudi zaostalih ljudi. I evo ta mu je
tada sagovornik odgovorio: 'Da si doao ovamo pre deset godina, mi bi
te ubili, ispekli i pojeli. A to da ti sada moe odavde otii itav i zdrav,
to je samo zato to ve nekoliko godina verujemo u Hrista i Njegovo
uenje o istini i ljubavi.'
S druge strane, negiranje Hrista, odbacivanje Jevaelja iz porodice i
kole dovodi do moralnog divljatva, savremenog takozvanog
civilizovanog oveka vraajui narode prvobitnom egoizmu i svireposti,
donosei svetu haos i razaranje. Tamo gde nema duhovnog
preporoda, neminovno dolazi do duhovnog izroavanja koje
savremeno oveanstvo nezadrivo vue u ponor. Samo Hrist moe
da zaustavi to duhovno propadanje, i dati novi ivot.
I sada postavimo praktino pitanje: 'ta da uinimo da se rodimo od
Boga, da dobijemo novi ivot?' Hristos odgovara i na ovo pitanje. Naa
uloga se sastoji u tome da verujemo u Njega, da naa vera bude lina,
11

svesna, iva, da ne verujemo samo dogmatski, nego i praktiki, da Mu

se obratimo i da Ga svojom verom prihvatimo.
ta je to obraanje Hristu? Prema reima amerikog psihologa Viljema
Demsa, obraanje je voljni in posle kojeg Hristos zauzima centralno
mesto u ovekovoj svesti. Pa On, Hristos, lik savrenog oveka i jeste
u svakoj ljudskoj dui, premda u razliitoj mjeri. On je prava svetlost,
'koja prodire u svakog oveka koji dolazi na svet'. On nije nov i nije tu
ni Jevrejinu ni paganinu.
Svi smo mi stvoreni prema liku Njegovom. Zato je mogao Dostojevski
da kae: 'Nalazei Hrista, mi nalazimo sebe, svoje pravo bie, svoju
sutinu. Obraanje znai vraanje u pravo, normalno stanje, u kojemu
Hristos, koga nejasno osea svaki ovek u dalekim slojevima svoje
svesti, poinje da zauzima prvo mesto u srcu. Obratiti se znai vratiti
Hrista na prestolje, proglasiti Ga Carem i Gospodarom celog naeg
bia, celog naeg ivota, tako da On moe neizmerno carovati u nama
i u naoj volji, upravljati obasjavati svetlou ljubavi i istine sve nae
praktine odnose prema ljudima, materiji, svim biima, i prema celom
svetu.'
Potrebu za obraanjem diktiraju nae unutranje tenje i ivotne
potrebe. To trai i na razum. Tome tei i obina logika. 'Bog postoji.
Hristos je iv.'
Takva ('razmiljanja o postojanju') logika naziva egzistencijalnim
razmiljanjem i ona kao, nauka o ovekovom miljenju, tvrdi da je
mogue samo iskustvom uveriti se u istinitost slinih rasuivanja.
U ovom sluaju takvo iskustvo predstavlja obraanje. Da bismo prili
Hristu, moramo imati veru u Njega. Da bismo imali tu veru, trebalo bi
da se uverimo kako je On dostojan poverenja. Do toga dovodi
upoznavanje sa Njegovom linou, Njegovim uenjem i delima. Od
toga treba poeti, obraanjem originalu Jevanelja, koje govori o
12

Njemu, otvarajui pred nama privlanost i lepotu Njegovog karaktera.

Ponavljam: Sutina hrianstva je isto to i sutina Judejstva. Ako smo
to nali, nai emo klju za reavanje jevrejskoga pitanja, a takoe
opteljudskog problema o ivotu dostojnom oveka.
U koloniji AjnHarod, u Galileji video sam u trpezariji na zidu sliku
proroka Jezekilja: Starac razmilja nad poljem zasejanim kostima. Tu
sliku je naslikao lan kolonije elei da pokae duhovno stanje
jevrejskoga naroda u nae vreme. Zato je uzeo sadraj iz 37. glave
knjige spomenutog proroka. Tamo je reeno da su kosti kua Izraela.
Pokoravajui se zovu odozgo te se kosti poinju zbliavati, pokrivati se
puti i koom, podseajui na onaj proces obnove Izraela, koji se u
izvesnoj meri ostvaruje sionistikim pokretom ako je to zaista kretanje
na Sion. Ali, 'jo nema duha u njima', u tim kostima, i evo, u nalaenju
Duha, u obnavljanju vere u Boga i sastoji se naredni zadatak, najblii
korak za uspon na Sion, na visine Duha.
Bez te obnove i Izrael i celo oveanstvo upalo bi u orsokak, u
bezizlaznu tragediju. Ta tragedija je Izrael bez Mesije, sionizam bez
Siona,, hrianstvo bez Hrista, ovek bez svoje sutine. Bez nje ovek
moe samo vegetirati, propadati i umirati. Jer Mesija je Onaj od koga je
'sve zapoelo'. Samo preko Njega mi dolazimo Bogu, kao to je On
sam rekao: 'Ja sam put, istina i ivot; niko ne moe doi sam k Ocu;
moe samo preko Mene.'
Doi k Bogu znai upoznati sutinu ivljenja, vratiti se Onome ko govori
o Sebi: Ja sam pravi, onaj koji se ukljuuje u ivot, spaja sa venim
izvorom mudrosti, lepote i stvaralake snage."
Predavanje je bilo zavreno. Vreme je prolo neprimetno. U sobi je
vladala duboka tiina. Nisam video lica svojih slualaca. Oni nisu videli
mene. I u tom je bila neka prednost. Lake se moglo skoncentrisati,
kako su priznali sami sluaoci. Ja sam oseao naroitu slobodu u
13

prenoenju misli 'od srca srcu'. Nekad je Nikodim dolazio Hristu nou.
Verujem da je ove veeri dua Izraela doivela unutranji susret, dodir
due sa Onim za Koga je stvorena.
Razili smo se mirno. Zvezdano nebo puno lepote i tajne obavijalo nas
je prijatnom letnjom toplinom.

14

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije

Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:
"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,
za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravinosti, pravde i potenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmiljanja mladome oveku.
(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

15