3.

ЕНЕРГЕТСКИ (ТОПЛОТНИ) БИЛАНС ЗГРАДЕ

 Енергетски (топлотни) биланс зграде

 Анализа укупних енергетских потреба објекта
 Грејање као највећи потрошач енергије
 Анализа енергетских губитака у објектима
 Потрошња енергије и ефекат „стаклене баште“

3.1. Енергетски (топлотни) биланс зграде

Енергетски биланс – однос производње и потрошње енергије

Потрошња енергије у згради зависи од карактеристика саме зграде (облика и

материјалакоји је коришћен), енергетске инфраструктуре у њој (систем грејања, електричних
апарата и уређаја, осветљења итд.), од климатских услова у којима се зграда налази, али и од
начина коришћења зграде. Свака зграда треба да се раматра као посебан систем. Енергетски
биланс зграде подразумева систематско установљавање енергетских токова у згради:

Енергетски биланс зграде

Топлотни биланс зграде

У зимским условима за једну типичну зграду важи једнакост:
Енергетски добици ≡ Енергетски губици
(Енергија система грејања + унутрашњи топлотни добици + соларни топлотни добици) ≡ Трансмисиони губици
топлоте + вентилациони губици + губици система грејања)

 Трансмисиони губици топлоте настају пролазом топлоте кроз елементе омотача зграде.
Зависе од конструктивних елемената зграде (цигла, армирани бетон, ...), дебљине топлотне
изолације зидова, термичких каректиристика прозора и врата, таванице итд.
 Вентилациони губици одређују се на основу потребног броја измена ваздуха, зависности од
делатности која се обавља.
Поред губитака топлоте у зградама постоје и топлотни добици, који нису директно
повезани са системом грејања. То су добици који настају од особа који се налазе у
просторијама и од различитих уређаја (рачунари, кухињски апарати итд.). То су такозвани
интерни добици топлоте. Поред ових добитака могу бити значајни и добици топлоте од
сунчевог зрачења.
• Енергија грејања je потребна да задовољи потребе зграде за одговарајућом температуром
ваздуха. То је уствари енергија која је директно предата згради и ономе што се у згради налази.
Да би се она припремила потребно је утрошити неку већу количину примарне енергије. У току
енергетске трансформације која прати припрему енергије грејања долази до одређених
губитака и зависи од спољне температуре.

1
 Енергетски биланс зграде показује основни задатак енергетске ефикасности у зградарству:
смањење свих топлотних губитака, а посебно потребне енергије за грејање, уз остваривање
нормираних задатих услова угодности у просторијама зграде.

3.2. Анализа укупних енергетских потреба објекта

Енергетске потребе зграде укључују електричну енергију за осветљење, погон различитих

уређаја и апарата, заједничку потрошњу у зградама са више станова (лифтови, осветљење
степеништа и сл.), погон вентилатора и пумпи у системима грејања, хлађења и вентилације,
припрему топле потрошне воде, топлотну енергију за грејање просторија и остале секундарне
облике топлотне енергије (вешерај и сл.) и расхладну енергију.
Могућ и вероватан удео у укупној потрошњи енергије у типичном домаћинству у Србији
приказан је на сл 8.3. У пословним зградама овај однос је другачији и ка повећању коришћења
електричне енергије

Структура потрошње енергије у домаћинствима у Србији

Укупне енергетске потребе у зградама зависе од:
- омотача зграде (зидови, под, таваница, кров, прозори, врата и припадајућа топлотна заштита),
- система за грејање,
- систем за вентилацију и /или климатизацију,
- систем за припрему топле потрошне воде,
- систем за електрично осветљење .
Код свих поменутих енергетских система могуће је повећати њихову ефикасност:
- У системима грејања и припреме топле потрошне воде треба размотрити употребу
обновљивих извора енергије, посебно котлова на биомасу или соларних колектора.
- Поред тога све више се обновљиви извори енергије примењују и за производњу
електричне енергије (фотонапонски панели, миниветрогенератори и др.).

2
 Делови енергетског система који одређују потрошњу енергије у згради
3.2.1.Грејање као највећи потрошач енергије

Температура човечијег тела је око 37˚C, мада он живи и у крајевима са спољним

температурама од +53 ˚C (Сахара) и -72 ˚C (Сибир), али он ову своју температуру стално
одржава. Већ мале промене температуре (и мање од 1˚C) означавају да његово стање није
нормално, већ да је човек болестан.
Човек се штити од зиме оделом и кућом. Да би се у кући остварили оптимални услови
за живот и рад потребно је да ваздух у затвореним просторијама има температуру од 16 до
22˚C. Температуре ниже од 15˚C сувише су ниске и могу изазвати назебе, а изнад 22˚ C су
сувише високе и могу изазвати успорено одавањe телесне топлоте. Узевши у обзир разне
физичке и психичке факторе усвојено jе да се при граничној спољној температури од 12˚C мора
почети са загревањем просторија.
Период грејања зависи од климе одреденог краја: нпр. у Београду, период грејања
почње половином октобра, а завршава се половином априла и према томе траје 6 пуних
месеци. У Сарајеву период грејања траје 7 месеци, а у Дубровнику непуна 4 месеца. У
Немачкој овај период траје просечно 8 месеци, а у Русији има места у којима период грејања
траје и 10 месеци (Мурманск).
Исправном конструкцијом топлотних извора и инсталација, правилном оријентацијом
зграда, добрим основама и конструкцијама, а најзад и правилним руковањем ложењем могу
се поправити топлотне прилике, а истовремено постићи уштеде у утрошку горива које могу
бити веће од 50 %. Уз те уштеде овим се смањује и рад око ложења и издаци за довожење
горива и одвожење отпадака. Бољим искоришћењем горива смањује се стварање дима и чађи,
угљена прашина и пепео мање се разносе по зградама и улицама, што је опет важно са
хигијенског становишта.
Пројектовање и извођење инсталација за грејање је посао стручњака, али пошто је оно
у великој мери зависно од квалитета архитектуре, неопходно је потребно да се и архитекте
упознају са свим елементима који чине и омогућавају добре инсталације за грејање. При
пројектовању они не смеју изгубити из вида да се за време читаве половине свога века зграда
мора загревати.

3.3. Анализа енергетских губитака у објектима

3
 Топлотни губици и добици у току грејне сезоне

Топлота коју је потребно испоручити згради ради финалне потрошње увећава се због
техничких губитака (у производњи, трансформацији и дистрибуцији). Губици истовемено и
приказују потенцијал за уштеду енергије и повећање енергетске ефикасности.

3.3.1. Потрошња енергије

Посебна пажња мора се посветити потрошњи енергије у зградарству, јер је оно један од
највећих потрошача енергије. Под термином задарство подразумева се простор намењен за
краћи или дужи боравак, обављање неиндустријских услуга, културних и спорстских
манифестација, образовања итд. Зградарство као енергетски сектор чини велики број малих
потрошача, који користе око 40% укупне енергије на светском нивоу. Потрошња енергије у
зградарству Србије (јавни и приватни сектор) у потрошњи укупне енергије износи 36%, што је
више од индустрије и саобраћаја појединачно (2009). Потрошња електричне енергије у
зградарству је око 60%.

Број домаћинстава која се греју на електричну енергију износи 15% од укупног броја, а
само за грејање потроши се 24% од укупне потрошње електричне енергије у свим
домаћинствима. Преостала електрична енергија у домаћинствима користи се за: осветљење
(7%), акумулационе бојлере (23%), шпорете (30%), машине за прање (8,5%), фрижидере и
замрзиваче (25%) и за остале потребе (6,5%).

4
 Заостајање у енергетској ефикасности у зградарству у односу на европске земље је
евидентно још из периода раних 90-их година. Потврда о овоме су:
- просечна потрошња укупне енергије у стамбеним зградама ЕУ у топлотне сврхе износи
138 kWh/m²,
- у Данској у зградама прикљученим на даљинске системе грејања специфична
потрошња топлоте за грејање износи 96 kWh/m², а у објектима који користе лож-уље
или гас 131 kWh/m², односно 106kWh/m²;
- у зградама грађеним по новим прописима у Пољској, земљи са оштријом климом него
што је наша, специфична потрошња енергије износи 90–120 kWh/m²;
- у Шведској са хладнијом и дужом грејном сезонском потрошњом то износи 120
kWh/m², а у најновијим зградама са најнижим захтевима за енерегијом не прелази
60−80 kWh/m².
Начини загревања зграда у Републици Србији су следећи:
- 26% укупне површине се загрева из система даљинских грејања и локалних котларница
са централним грејањем (14% из даљинских система и 12% из локалних котларница),
- 14% из електроенергетског система,
- 10% из система природног гаса и
- 50% укупних површина користи чврста горива у локалним пећима (угаљ, огревно дрво,
биомаса из пољопривреде, отпад и др.).
Средњe годишње специфичне потрошње енергије за објекте грејане из система даљинског
грејања и локалних котларница износе:
- за стамбене зграде 171 kWh/m², а за нестамбене зграде 194 kWh/m²,
- за припрему топле воде у стамбеним зградама 55 kWh/m², а у нестамбеним зградама
12 kWh/m².
То даје средњу специфичну потрошњу топлоте за грејање и припрему топле воде у стамбеним
и нестамбеним зградма сведену на 1 m² нето стамбене површине од 228 kWh/m².

Средње годишње специфичне потрошње енергије за грејање објеката који користе остале
начине загревања износе:
- за објекте грејане електричном енергијом 130 kWh/m², природним гасом 230kWh/m² и из
локалних пећи на чврста горива 57 kWh/m².

У градовима се у свим зградама користи електрична енергија, и због велике потрошње

електричне енергије, изражене енергетске неефикасности и чињенице да су зграде пасивни
потрошачи енергије, треба очекивати велике промене у овом енергетском сектору. Циљ
свеобухватних, енергетски ефикасних, еколошки позитивних и економски прихватљивих мера
јесте стварање услова за систематску санацију и реконструкцију постојећих зграда и повећање
обавезне топлотне заштите нових зграда. Просечне старе куће годишње троше 200 - 300
kwh/m² енергије за грејање, стандардно изолиране куће испод 100, савемене нискоенергетске
куће око 40, а пасивне 15 kwh/m² и мање. Енергијом која се данас потроши у просечној кући у
Србији, може се загрејати 3 - 4 нискоенергетске, куће или чак 8 - 10 пасивних кућа.

Недовољна топлотна изолација доводи до повећаних топлотних губитака зими, хладних

спољних конструкција, оштећења насталих кондензацијом влаге и прегрејавањем простора
лети. Последице су оштећења конструкције и некомформно и нездраво становање и рад.
Загревање таквих простора захтева већу количину енергије, што доводи до повећања цене
коришћења и одржавања простора, али и до већег загађења животне средине. Побољшањем
изолационих карактеристика зграде могуће је постићи смањење укупних губитака топлоте
грађевине за око 40 до 80%. Велики распон указује и на велике разлике у стању постојећих
зграда што свакако зависи од старости зграде, коришћених материјала и нивоа одржавања.

5
6