Evropski standardi za energetsku efikasnost zgrada - EN 15232

Energetska efikasnost prema EPBD

Rezidencijalni i poslovni objekti potroe preko 40% od ukupne energije koja se potroi u Evropi. Drugi deo energije potroi se na transport i potrebe industrije. Sa ciljem da se ispune kljuni zahtevi regulativa o zatiti ivotne sredine smanjujui pritom trokove energije ija je cena stalno u porastu, od presudnog je znaaja da zgrade i sistemi regulisanja u njima budu projektovani tako da budu to efikasniji.

Evropska Unija ovlastila je Evropsko udruenje za standardizaciju European Standardisation Committee (CEN) da napravi standarde u okviru EPBD direktive (Energy Performance of Buildings Directive 2002/91/EG) sa ciljem da se standardizuju metode za proraun i utedu energije. CEN je pripremio niz standarda kao to je EN 15232 kojim se odreuje u kojoj meri automatizacija zgrade utie na energetsku efikasnost i EN 15500 koji definie standarde i kriterijume za energetsku efikasnost proizvoda i njihovu sertifikaciju. Evropski standard za energetski uinak zgrada ili The European Energy Performance of Buildings Directive (EPBD) opisuje norme koje moraju da se usvoje kako bi se poboljala enegretska efikasnost zgrada kao obaveza naglaena Kjoto protokolom. Ove regulative zahtevaju dokaze o energetskoj efikasnosti u vidu testa i sertifikacije sistema i opreme pri emu kljunu ulogu imaju komponente i sistemi za upravljanje zgrada i kune automatike. Komponente i

sistemi automatizacije mogu se posmatrati kao mozak zgrade i imaju za cilj da odre konforne uslove i kontroliu potronju energije kako bi postigli to efikasnije funkcionisanje objekta. Na ovaj nain Evropski sistem kontrole kvaliteta za automatizaciju kua i zgrada pomae da se uspostavi jasan i fer proces uvoenja standarda, testiranja i sertifikacije.

Standard EN 15232
Standardom EN 15232 definisane su etiri klase efikasnosti upravljanja zgrada od A do D. Nakon to je u zgradu ili kuu implementiran sistem upravljanja odreuje se kojoj klasi efikasnosti pripada. Potencijalna uteda elektrine i toplotne energije moe se sraunati za svaku klasu na osnovu tipa objekta i namene. Vrednosti energetske klase C uzimaju se kao referentne za uporeivanje dobijenih rezultata. U tabeli ispod dat je prikaz razlika u potronji energije za tri tipa zgrada (poslovni prostor, kole i hoteli) u klasama efikasnosti A,B i D u odnosu na referentne vrednosti klase C. Na primer, korienjem klase A sistema moe se utedeti i do 30% toplotne energije potrebne za zagrevanje kancelarija.

Building Automation and Control (BAC) efficiency classes to EN 15232 High energy performance building automation and control system (BACS) and technical building management (TBM) Advanced BACS and TBM Standard BACS Non energy efficient BACS

Faktor efikasnosti za troplotnu energiju kancelarije kole hoteli

Faktor efikasnosti za elektrinu energiju kancelarije kole hoteli

A B C D

0.70

0.80

0.68

0.87

0.86

0.90

0.80 1 1.51

0.88 1 1.20

0.85 1 1.31

0.93 1 1.10

0.93 1 1.07

0.95 1 1.07

Eu.bac sertifikacija
Kao odgovor izazovima plasiranih od strane EPDB-a i zahtevima potroaa za to energetski efikasnijim objektima , vodei snabdevai opreme za automatizaciju zgrada osnovali su

asocijaciju the European Building Automation and Controls association ili krae eu.bac. Eu.bac asocijacija je nedavno objavila svoj plan sertifikacije komponenti za automatizaciju zgrada (eu.bacCert). Eu.bac je postavio jo stroije kriterijume sertifikacije koji se pre svega odnose na preciznost upravljanja. to je upravljanje preciznije to su i vrednosti upravljanih veliina blie zadatim a to se direktno odraava na energetsku efikasnost. Tako na primer ako je u prostoriji temperatura nia za 1C od zadate potrebna energija za zagrevanje je manja za oko 6% ali isto tako ako se temperatura kree 1.5C iznad i ispod zadate poveavaju se trokovi grejanja i do 9%. Imajui ovo u vidu eu.bac sertifikacija zahteva i do 30% preciznije kontrolere nego to je to predvieno EPDB standardom. Asocijacija smatra da se primarna potronja energije u zgradama moe smanjiti do 25% uvoenjem sistema automatizacije. Prva verzija sertifikacionog plana odnosi se na kontrolere odgovorne za rad veih potroaa u zgradama:

radijatorsko grajanje ventilator konvektori za grejanje/hlaenje rashladna postrojenja elektrini ureaji za grejanje

Projektovanje sistema toplotne pumpe REHAU

Pravilno dimenzionisanje i proraun sistema toplotne pumpe su preduslovi za dugotrajan, efikasan i zadovoljavaju rad. U vezi s tim je neophodno da sve komponente budu meusobno usklaene. Ovo se odnosi kako na izvor toplote, toplotnu pumpu ali i na toplotni ponor. Najei problemi koji se javljaju u vezi sa toplotnim pumpama, zasnivaju se na pogrenom dimenzionisanju na strani izvora toplote ili na strani toplotnog ponora, odn. pogreno hidrauliko povezivanje toplotne pumpe. Zbog toga je veoma vano, da nema ni prekomernog ni nedovoljnog dimenzionisanja sistema toplotne pumpe, kao i da bude uspostavljena odgovarajua hidraulika. Prekomernim dimenzionisanjem nastaju nepotrebno visoki trokovi investicije. Toplotna pumpa zbog prevelike snage ne moe konstantno da radi i poinje da radi u impulsima. To negativno utie na ivotni vek toplotne pumpe.

Nedovoljno dimenzionisanje sistema, sa druge strane, dovodi do smanjenja stepena komfora i vremenom do neefikasnog rada toplotne pumpe. Sve ovo se moe spreiti pravilnim dimenzionsanjem. Po potrebi se za dimenzionisanje sistema toplotne pumpe moe koristiti odgovarajui softver za toplotnu pumpu. Projektovanje i dimenzionisanje sistema toplotne pumpe se u sutini sastoji od sledeih koraka:

Dimenzionisanje snage toplotne pumpe Dimenzionisanje toplotnog ponora Utvrivanje izvora toplote Dimenzionisanje izvora toplote

Dimenzionisanje se naelno mora utvrditi primenom datih vaeih normi za odgovarajuu dravu. U daljem tekstu se izvodi priblino utvrivanje snage toplotne pumpe na osnovu specifinih vrednosti. Imajte u vidu se zavisno od drave koriste razliite okvirne vrednosti. Ovo je izmeu ostalog rezultat razliitih naina gradnje u razliitim klimatskim uslovima. U svakom sluaju kod utvrivanja potrebne snage grejanja posebnu panju treba obratiti na individualne navike potroaa. Ovo je utoliko znaajnije ukoliko je stepen korienja zgrade vei. Pritom treba uzeti u obzir sve faktore kao to je broj osoba, upotreba jakuzzija, tueva, sudopera, vee temperature prostorija i jo mnogo toga. Snaga grejanja toplotne pumpe se izraunava iz sledeih podataka:

Toplotno optereenje zgrade (izraunavanje u skladu sa DIN EN 12831) Potrebna snaga za zagrevanje pitke vode (izraunavanje u skladu sa DIN 4708, ond. vaeim propisima drave) Potrebna snaga moguih specijalnih primena (npr. bazen) Event. postojee vreme blokade elektrodistributivnog preduzea

U vezi sa tim vidi navedenu formulu za izraunavanje. Primer za izraunavanje se nalazi na kraju objanjenja pojedinanih snaga. Ovo se moe izraziti sledeom formulom: QToplotna pumpa = (QSnaga grejanja zgrade + QTopla pitka voda + QSpecijalne primene) Faktor vremena blokade

Toplotno optereenje zgrade

Sledea tabela prua pregled specifinih toplotnih optereenja, zavisno od kategorizacije standarda zgrade koji su uobiajeni u Nemakoj.

Standard zgrade Stara zgrada Zgrade pre 1980 Godina izgradnje oko 1995 Novogradnja Pasivna kua

Standard izolacije Slaba toplotna izolacija Slaba/jednostavna toplotna izolacija Izolacija u skladu sa uredbom o toplotnoj zatiti ENEV Visokoizolovana zgrada

Specifina snaga grejanja 120 W/m 70 - 90 W/m 50 - 60 W/m 40 - 60 W/m 10 W/m

Tab. Toplotno optereenje

Potrebna snaga za zagrevanje pitke vode

Potrebna energija za zagrevanje pitke vode se moe veoma razlikovati u zavisnosti od zahtevanog stepena komfora, kao to pokazuje sledea tabela.

Potrebna topla voda (45C) na dan i Specifina korisna toplota na dan i po po osobi osobi Male potrebe 15 - 30 litara 600 - 1200 Wh Srednje 30 - 60 litara 1200 - 2400 Wh potrebe Velike 60 - 120 litara 2400 - 4800 Wh potrebe U skladu sa VDI 2067 - 4 Ako poemo od srednjih potreba sa 50 litara tople pitke vode (45 C) po osobi na dan, proistie da kod vremena zagrevanja od 8 sati treba dodatna potrebna snaga od 0,25 kW po osobi. Ovde u obzir nisu uzeti gubici koji nastaju na eventualno neophodnim vodovima recirkulacije. Ova potreba se mora odvojeno utvrditi. Dodatna potrebna snaga za zagrevanje pitke vode se mora uraunati samo kada udeo toplotnog optereenja zgrade iznosi 20%.

Potrebna snaga za specijalne primene

Specijalne primene, kao npr. ventilacioni sistemi ili bazeni, mogu svojom snagom da imaju znatan uticaj na potrebnu ukupnu snagu toplotne pumpe. Pritom i trajanje korienja ima velikog

uticaja, poto se npr. kod bazena pravi razlika da li se on koristi u toku cele godine ili samo izvan sezone grejanja. Dodatna potrebna snaga se mora utvrditi odgovarajuom primenom uobiajenih postupaka prorauna i mora se uzeti u obzir zavisno od naina korienja (istovremeno sa grejanjem, prioritetno ukljuivanje itd.).

Vreme blokade elektrodistributivnog preduzea

U nekim zemljama elektrodistributivna preduzea nude posebne tarife za toplotne pumpe. Takva tarifa je povoljnija od normalne tarife. Sa druge strane, elektrodistributivna preduzea mogu da na odreeno vreme sa mree iskljue toplotnu pumpu(e), kako bi se npr. izbegli pikovi optereenja strujne mree u poslepodnevnim terminima. U toku ovog prekida toplotne pumpe ne mogu da rade. Koliina energije koja je neophodna za grejanje zgrade u toku ovog prekida, se obino skladiti u akumulacionom rezervoaru. Kod zgrada sa podnim grejanjem obino je dovoljna akumulaciona masa estriha da bi i u toku vremena blokade na raspolaganju bilo dovoljno energije. Da bi se i posle vremena blokade posedovalo dovoljno snage, kod dimenzionisanja se u obzir mora uzeti faktor vremena blokade za snagu toplotne pumpe. Ako elektrodistributivno preduzee 3 x 2 sata (h) dnevno iskljuuje toplotnu pumpu sa strujne mree, dobija se sledei faktor vremena blokade f: Faktor vremena blokade f = 24/(24h - (3 2h)) = 1,33

Primer izraunavanja
Osnove za primer prorauna su sledee veliine:

Novoizgraena kua za jednu porodicu u Nemakoj (standard izolacije u skladu sa ENEV) Spoljna projektna temperatura (za lokaciju): -16 C Stambena povrina: 150 m 4 osobe Srednje potrebe tople vode ED-vreme blokade 3 x 2 sata Monovalentna koncepcija

Iz toga proistiu sledee pojedinane vrednosti: Toplotno optereenje zgrade:

QSnaga grejanja zgrade = 150 m 50 W/m = 7500 W Potrebna snaga za zagrevanje pitke vode: QTopla pitka voda = 4 osobe 0,25 kW = 1000 W Poto je potrebna snaga manja od 0,2 . 7500 W, dodavanje nije potrebno. Poto nema specijalnih primena vai: Potrebna snaga za specijalne primene = 0 Faktor vremena blokade = 1,33 Prema tome potrebna snaga grejanja toplotne pumpe iznosi: QToplotna pumpa = (7500 W + 0 W + 0 W) 1,33 = 10 kW

Dimenzionisanje toplotnog ponora

Toplotna pumpa radi posebno efikasno, kada na nju prikljueni sistem za distribuciju toplote, koji se naziva i toplotni ponor, radi sa niskim temperaturama razvoda. to je nia temperatura razvoda utoliko je to bolje za toplotnu pumpu. Sistemi povrinskog grejanja, kao npr. REHAU povrinski sistemi, su zbog toga idealni za primenu sa toplotnom pumpom. Kao okvirna vrednost vai pravilo, da je sa jednim uteenim stepenom temperature razvoda mogue utedeti do 2,5% potronje energije kod toplotne pumpe. Zato treba posebno izvriti evaluaciju primene toplotne pumpe u kombinaciji sa grejnim telima. Grejna tela treba da budu tako dimenzionisana, da traena snaga grejanja moe da bude postignuta ve pri temperaturama razvoda od 45 C. Smanjenje temperature razvoda se naelno moe izvesti primenom sledeih mera:

Efikasno izolovanje zgrade Zamena nezaptivajuih prozora kvalitetnim izolovanim prozorima Naknadna ugradnja, odn. poveavanje grejnih povrina Postavljanje povrinskih sistema (plafon, zid ili pod) sa malim razmakom polaganja

Utvrivanje izvora toplote

Kao izvor toplote za REHAU toplotne pumpe na raspolaganju se nalaze tri izvora toplote:

Zemlja

Spoljni vazduh i Podzemna voda

Sva tri izvora toplote imaju svoje prednosti i mane i moraju se zavisno od objekta meusobno proceniti. Kao pomo pri donoenju odluke treba da poslui sledea tabela:

Zemlja Sistem povezivanja Nivo temperature Raspoloivost Podesno za hlaenje Sposobnost regeneracije Trokovi povezivanja Povrinski kolektori Dobro Proseno Proseno Dobro Geotermalne sonde Dobro Dobro Vrlo dobro Dobro Vrlo visoki -

Spoljni vazduh

Podzemna voda Napojni i upojni bunari Vrlo dobro Proseno Vrlo dobro Vrlo dobro Vrlo visoki Potrebna dozvola

Proseno Vrlo dobro Proseno Vrlo dobro Mali

Visoki Obaveza Obavezna dozvola 1 prijavljivanja

Potrebna dozvola Ne

1 Odnosi se na zahteve koji vae u Nemakoj Koji od ova tri izvora toplote e se definitivno koristiti, odreuje se izmeu ostalih prema lokalnim okolnostima i trokovima povezivanja. U svakom sluaju prednost treba dati onom medijumu koji uz minimalne trokove povezivanja nudi najviu temperaturu izvora toplote. Prilikom projektovanja imajte na umu i da se kod izvoenja buotine za geotermalnu sondu ili bunar mora obezbediti prilaz ureajima za buenje na dato zemljite.

Dimenzionisanje izvora toplote - zemlja

Kod ovih sistema se toplota uzima iz zemlje preko posrednog cirkulacionog kruga od plastinih cevi. U ovim cevima cirkulie rasolina kao medijum (meavina vode i sredstva za zatitu od zamrzavanja). Razmena toplote izmeu rasoline i rashladnog sredstva odigrava se u isparivau (izmenjivau toplote sa ploama od plemenitog elika) u toplotnoj pumpi. Polazna taka za izbor sistema je uvek snaga isparivaa, tj. toplota koja se izvlai iz zemlje, odn. u sluaju hlaenja toplota koja se odvodi u zemlju. Kod projektovanja se mora odabrati najpovoljniji izvor toplote za datu lokaciju, a sistem grejanja kao i ostali delovi sistema se moraju prilagoditi u skladu sa tim. Dva najea sistema su:

Horizontalni prenosnik toplote tla (geotermalni kolektor) ili Vertikalni prenosnik toplote tla (geotermalna sonda, energetski stubovi)

Odluka o horizontalnim ili vertikalnim prenosnicima toplote tla se donosi prema geolokim karakteristikama lokacije, potrebnog prostora kao i karakteristika zgrade. Najvaniji tehniki kriterijumi sistema su:

Dimenzionisana snaga sistema izvora toplote Vrsta korienja sistema (samo grejanje, grejanje i hlaenje itd.) Snaga isparivaa toplotne pumpe (utvruje se na primer na osnovu snage grejanja i koeficijenta efikasnosti) Broj radnih sati u toku godine, odn. sati pod punim optereenjem Maksimalno optereenje izvora toplote (peak load)

Dobro poznavanje geologije i hidrogeologije omoguava donoenje zakljuaka u pogledu termikih i hidraulikih karakteristika tla, a time omoguava i izbor odgovarajue tehnike za crpljenje toplote.

Sl. Godinji nivo temperature na razliitim dubinama zemljita Linija 1 = 1. februar Linija 2 = 1. maj Linija 3 = 1. novembar Linija 4 = 1. avgust

Dimenzionisanje geotermalnih kolektora

Dimenzionisanje geotermalnih kolektora opisano je u VDIsmernici 4640, u daljem tekstu su obuhvaeni najvaniji aspekti. Ulazni podaci za dimenzionisanje sistema geotermalnog kolektora u kombinaciji sa toplotnom pumpom su:

Snaga toplotne pumpe i koeficijent uinka toplotne pumpe (COP), iz kojih se dobija snaga isparivaa Zapreminski protok toplotne pumpe (vidi "4.5 Tehniki podaci"/ REHAU toplotna pumpa GEO) Specifina izdanost tla

Snaga isparivaa se dobija kao to sledi: Snaga isparivaa = (QToplotna pumpa - (COP - 1)) / COP Da bi se nastavili na primer dimenzionisanja iz u primeru izraunavanja je uzeta REHAU toplotna pumpa GEO 10 sa snagom grejanja od 10 kW (B0/W35, EN 14511).

Primer izraunavanja
Snaga grejanja: 10 kW Koeficijent uinka (COP): 4,1 Snaga isparivaa = ( 10 kW ( 4,1 - 1 ))/4,1 = 7,6 kW Ovo je snaga koji se mora preuzeti preko geotermalnog kolektora, odn. uopte iz izvora toplote iz okruenja. Specifina izdanost iz tla zavisi od godinjeg broja radnih sati toplotne pumpe i strukture tla u skladu sa sledeom tabelom. Kada se zagrevanje pitke vode realizuje toplotnom pumpom, godinji broj radnih sati je vei nego to je to sluaj samo kod reima rada grejanja.

Tlo

Specifina izdanost tla kod 1800 h kod 2400 h

Nekoherentno zemljite 10 W/m 8 W/m Koherentno zemljite, vlano 20 - 30 W/m 16 - 24 W/m Zemljite zasieno vodom 40 W/m 32 W/m Izvor: VDI 4640 Potrebna povrina kolektora se izraunava na sledei nain: Povrina kolektora =Snagaisparivaa / Specifina izdanost tla Vlano, koherentno zemljite Godinji broj radnih sati toplotne pumpe: 2400 h Povrina kolektora = 7600 W / 20 W/m= 380 m Izbor dimenzije cevi zavisi od mogue toplotne snage koja bi trebalo da se dobija iz tla. to je izdanost tla vea, utoliko je kod date temperaturne razlike vei zapreminski protok, a time i vea potrebna dimenzija cevi. Kao orijentacija data je sledea tabela:

Vrsta zemljita Spoljni prenik x debljina zida Nekoherentno zemljite 20 x 1,9 mm Koherentno zemljite, vlano 25 x 2,3 mm Zemljite zasieno vodom 32 x 2,9 mm Tab. reporuena dimenzija cevi U normi VDI 4640 preporueni razmak polaganja izmeu cevi kolektora iznosi 50-80 cm. Kod odabranog razmaka polaganja od 75 cm (0,75 m) i odnosa Duina cevi = Povrina geotermalnog kolektora / Razmak polaganja Dobija se sa dimenzionisanim sistemom sledea duina cevi Duina cevi = 380 m / 0,75 m = 507 m Krug kolektora ne bi trebalo da bude dui od 100 m iz hidraulikih razloga. Prema tome se u primeru dobija ukupno 5 krugova od po 100 m. Kapacitet i vreme crpljenja toplote tla ne smeju da budu prekoraeni, u suprotnom - u naelu inae poeljno - leenje zone gde su postavljene cevi postaje preveliko i dolazi do spajanja omotaa leda koji se stvara oko cevi. Kod prolenog otapanja se usled toga u velikoj meri spreava poniranje kinice i otopljene vode, koja znaajno doprinosi zagrevanju zemljita.

Poto se nivo temperature u tlu menja pod uticajem geotermalnog kolektora, cevi bi trebalo postavljati na dovoljno velikom rastojanju od drvea, grmlja i osetljivih biljaka. Razmak polaganja u odnosu na ostale vodove za napajanje i objekte iznosi 70 cm. Ukoliko je ovaj razmak manji, vodove treba zatiti potrebnim nivoom izolacije.

Potroni materijal ifra 0101 B0118 K0170 K0177 K0134 P0140 S0127 L0121 L0111 T0008 T0147 G0109 Naziv ica za varenje Boraks 100 g Kalaj 250 g Krpica za ienje Kudelja 100 g Pasta za kalaj Sprej za bakar-BELI Srebrni lot Srebrni lot TEFLON PASTA 50ml Teflon traka Turbo gas MAP Proizvoa ostali ostali ostali ostali ostali ostali ostali Haris Degussa ostali ostali ostali J.M. kgr kom kom kom kom kom kom kgr kgr kom kom kom Cena * 324.00 din. 118.80 din. 648.00 din. 32.40 din. 100.80 din. 702.00 din. 314.40 din. 2 890.80 din. 1 200.00 din. 686.40 din. 24.00 din. 972.00 din.

1. GREJANJE
1.1. Kotlovi i pei

1.1.1. Kotlovi na vrsto gorivo (MEGAL, RADIJATOR INENJERING, RIMA, BOSCHJUNKERS) 1.1.2. Gasni kotlovi i pei (HERMANN, BOSCH-JUNKERS, ALFA PLAM) 1.1.3. Elektrini kotlovi (IMPRO, EKOPAN PLUS, MIKOTERM) 1.1.4. Etane pei, poreti i kamini (ALFA PLAM)

1.2.

Instalacione cevi i fiting

1.2.1. Bakarne cevi i fiting (FBC MAJDANPEK, IBP BANNINGER)

1.2.2. Al-Pex cevi i fiting (FRANKISCHE, FIRAT PLASTIC, VAL SIR) 1.2.3. Pex cevi i fiting (FRANKISCHE, FIRAT PLASTIC, VAL SIR) 1.2.4. eline cevi (avne i beavne) i fiting 1.2.5. Galvanizovane tankozidne eline cevi i press fitng (VIEGA) 1.2.6. Pribor za fiksiranje cevi (KONARIK, ...)

1.3.

Radijatori i pribor

1.3.1. Aluminijumski radijatori i pribor (FONDITAL, GLOBAL, RAGALL) 1.3.2. Panelni radijatori i pribor (JUGOTERM, VOGEL & NOOT, DUNAFERR, ECA) 1.3.3. Cevasti radijatori (VOGEL & NOOT, NK KOMERC, ASK KOSTI, ...)

1.4.

Radijatorski ventili

1.4.1 CALEFFI, HERZ ARMATUREN, HEIMEIER, FERRERO, SLOVARM, DANFOSS

1.5.

Ostali ventili

1.5.1. Loptasti ventili (IVR, SLOVARM) 1.5.2. iber (zasunski) ventili (IVR, SLOVARM) 1.5.3. Balansni ventili (T&A, FERRERO, HERZ ARMATUREN, DANFOSS) 1.5.4. Zaporna armatura

1.6.

Oprema za etano grejanje

1.6.1. Razdelnici i pribor (TE.SA, TTO THERMOTECHNIK) 1.6.2. Oprema za podno grejanje (HERZ ARMATUREN, HEIMEIER, DANFOSS) 1.6.3. Merai toplote (DANFOSS) 1.6.4. Izmenjivai toplote (DANFOSS)

1.7.

Pumpe i pribor

1.7.1 GRUNDFOS, IMP PUMPS

1.8.

Merno regulaciona i sigurnosna oprema

1.8.1. Merni instrumenti (MANROS, PREMATLAK) 1.8.2. Regulaciona oprema (IMIT, ...) 1.8.3. Sigurnosna oprema (ELBI, IMERA, CALEFFI, VICARI, ...)

1.9.

Akumulacioni bojleri

1.9.1. Samostojei bojleri (STYLEBOILER, ELDOM INVEST, INOX PRERADA) 1.9.2. Zidni kombinovani bojleri (STYLEBOILER, ELDOM INVEST, INOX PRERADA)

E ko I n f o T eh n ol ogi j a S o S I n fo R eci kl a a i O tpad E n er gi j a B i odi ve rz i t et V az du h V od a H emi kal i j e Z dr av i v ot Info P oj m ovi Z an i ml j i vosti

Prema Programu Ostvarivanja Strategije Razvoja Energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, definisane su aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri tom procenjene utede: Zamena grejanja na elektrinu energiju: uvoenjem sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog gasa (zavisno od lokaliteta i sl.) procenjena godinja uteda od 1.500GWh Zamena sijalica u domainstvima i poslovnim objektima: subvencija cene sijalica

eko s p a rk @ g m ai l .co m

poreske olakice saradnja sa EPS-om procenjena godinja uteda od 701GWh Donoenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama:

smanjenje spoljnje projektne temperature na nivou drave za 4o C smanjenje instalisane snage i investicionih trokova za grejanje procenjena uteda energije grejanja od 10% Dosledna primena JUS U J5.600 i drugih relevantnih standarda: procenjeno smanjenje instalisane snage za grejanje za 30 40% usvojiti maksimalnu dozvoljenu godinju vrednost finalne energije za grejanje od 100 kWh/m2/god. procenjena uteda energije za grejanje do 40%

Ustanovljeni republiki prosek za instalisanu snagu u objektima izgraenim nakon 1988. godine iznosi 160W/m2, umesto ostvarivih 95W/m2 uz striktnu primenu standarda JUS U.J5. 600: Tehniki uslovi za projektovanje i graenje zgrada. Prelazak sa paualnog na obraun za grejanje TPV prema merenju potronje toplotne energije procenjena uteda energije za grejanje od 10%

Osnivanje podsticajnih fondova za poboljanje toplotne zatite stambenih i nestambenih zgrada korienje budetskih sredstava, namenska kreditna i donatorska sredstva uz sufinansiranje vlasnika za zamenu prozora i poboljanje izolacije potrebno osnivanje revolving fonda od oko 50 miliona evra Zamena prozora

 potrebna sredstva: 936 miliona evra za vieporodine stambene zgrade i 1.326 mil. eura za jednoporodine stambene zgrade procenjena godinja uteda finalne energije za grejanje: 4,05TWh za vieporodine i 3,35TWh za jednoporodine zgrade period otplate 7,1 do 10,8 godina uz godinje utede od 122,7 miliona evra do 2012. predvia se realizacija kojom bi se ostvarila uteda od 10% od ovog potencijala Poboljanje izolacije zidova objekata potrebna sredstva: 341 miliona evra za vieporodine stambene zgrade i 497,9 mil. eura za jednoporodine stambene zgrade procenjena godinja uteda finalne energije za grejanje: 1,9 TWh za vieporodine i 1,6 TWh za jednoporodine zgrade do 2012. predvia se realizacija kojom bi se ostvarila uteda od 10% od ovog potencijala Uvoenje pribavljanja sertifikata EE za zgrade dugorona mera saglasna direktivi EU 2002/91/EC (EPBD) o energetskim karakteristikama zgrada

Zaklju ak :

U Republici Srbiji postoji veliki tehniki potencijal za utedu energije i primenu mera za poveanje EE u zgradarstvu. Sa druge strane, tzv. trini potencijal za poveanje EE je skromniji, pre svega iz sledeih razloga: ekonomska nesposobnost veeg dela populacije i drugih potroaa energije nedovoljna motivisanost za ulaganje(niske cene i neodgovarajui pariteti goriva i energije, normativna naplata potronje toplote u DG i slino) jo uvek nepovoljni uslovi kreditiranja neinformisanost veeg dela populacije

Realizacijom projekta EE u javnim zgradama demonstracioni projekti, moe se istai sledee: uspeno su promovisane mere energetske efikasnosti u javnim zgradama u Srbiji u toku je prikupljanje i auriranje podataka za vrednovanje energetskih, ekonomskih i ekolokih efekata realizovanih projekata pokazatelji e biti publikovani i korieni u promotivnim aktivnostima Agencije radi poveanja zainteresovanosti potencijalnih korisnika oigledan je uspeh projekata i potreba da se obezbede stabilna sredstva za finansiranje slinih programa i konkretnih projekata za poveanje EE i primenu OIE. Takoe, odobrenim kreditom Svetske banke sledi proirenje projekta pod nazivom: Energetska efikasnost u Srbiji; IDA kredit 3870 YF; Komponenta B: Javne zgrade kole i bolnice, na jo oko 80 kola, bolnica i objekata socijalne zatite, ukljuujui i objekte Klinikog centra Ni. Svoje aktivnosti Agencija za energetsku efikasnost realizuje u tesnoj saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, kao i drugim ministarstvima i dravnim institucijama, sa kojima radi i na utvrivanju jedinstvenog nacionalnog programa za poboljanje energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije i uspostavljanju nacionalnog fonda za ovakav program

Pokazaemo na konkretnom primeru ta je uraeno na jednom stabenom objektu da bi se poboljala njegova energetska efikasnost. Objekat je sagraen u okolini Novog Sada krajem 1979 godine. Sastoji se od prizemlja, sprata i tavana. U prizemlju je dnevni boravak, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo a na spratu su dve sobe i kupatilo. Spoljni zid je od cigle (25cm + 12cm), omalterisan i spolja i iznutra, dakle malo preko 40cm. Korisna povrina je 115m2. Vreme i uslovi kada je graen su diktirali i kakva e stolarija biti ugraena. U ovom sluaju su to bili drveni vrata i prozori sa po dva krila (spoljanje i unutranje). Nije postojala nikakva toplotna izolacija. Ne postoji klasian podrum koji je ispod kue, ve sa dvorine strane postoji velika terasa ispod koje je podrum.

Prvobitni sistem grejanja je bio na topao vazduh. U podrumu je bila ozidana prostorija iz koje su ile cevi kojima je distribuiran topao vazduh u stambene prostorije. U toj prostoriji je bila velika pe na vrsto gorivo koja bi zagrevala vazduh. Do svake stambene prostorije su ile dve cevi jedna za dovod toplog vazduha a druga za povrat hladnog (nalazila se nisko pri podu). Ispostavilo se da sistem nije mogao dobro da funkcionie jer su prostorije sa uline strane bile previe daleko od kotlarnice i topao vazduh je teko dolazio do njih. Naknadno su ugraivani ventilatori koji su imali zadatak da vetaki pokreu vazduh ali to je samo delimino poboljalo situaciju. Evidentno je da bi se mnogo bolji efekat postigao da je kotlarnica mogla da bude postavljena centralno ispod objekta. Kao to znamo topao vazduh je rei i kree se gore a ne njegovo mesto dolazi hladniji gui vazduh. To je imalo efekta u prostorijama koje su na vertikali koja je tik uz podrum, dakle sa dvorine strane. One su bile izuzetno tople. Tada se nije puno vodilo rauna o efikasnosti pa se tano ni ne zna koliko je bila potronja energenata kod ovakvog sistema grejanja. 1986 je ovaj sistem kompletno demontiran i uklonjen a postavljeno je radijatorsko grejanje sa kotlom na vrsto gorivo. Postojala je i mogunost montiranja gorionika na naftu pa je i on ugraen. Upotrebljavano je tzv. LO ULJE koje je u stvari bilo nafta na koju se nije plaao porez. Postoji evidencija koliko je troeno po sezoni, prosek je bio oko 2.400 l. Cena i platena mo u tom periodu i sada se ne moe porediti. Tada je prosean ovek mogao to da plati. U sadanjim uslovima moete zamisliti koliko bi kotalo 2.400 l nafte. Sa druge strane pomislite samo na zagaenje. Krajem 80-tih i poetkom 90-tih je u upotrebi bilo vrsto gorivo, najee kombinacija drveta i ugalja. Zatim 91 godine kroz naselje prolazi gasna mrea. Instaliran je gasni kotao fabrike UNION iz Sente. Vlasnik kue priznaje da je u to vreme grejanje na gas bilo pravi blagoslov za njega, jer je gas bio prilino jeftin energent. Sa druge strane nije bilo potrebe da se loi i isti kotao, bilo je dovoljno podesiti termostat u prostoriji na eljenu temperaturu. U tom periodu u najhlasnijim zimskim mesecima (decembar i januar) troeno je proseno oko 550m3 gasa po mesecu, a po sezoni oko 2.000-2.200m3. Temperatura u prostorijama u prizemlju je bila izmeu 20 i 21 stepen Celziusa. Prostorije na spratu u kojima se spava su imale niu temperaturu oko 18 stepeni. Nakon 16 godina upotrebe stari gasni kotao je zamenjen novim, savremenijim, proizvoaa

VIESSMANN iz Nemake. Bio je podeen tako da mu maksimalna angaovana snaga bude 18KW, od moguih 24KW. Primeena je manja potronja gasa, dok su temperature prostorija ostale iste. Za smanjenje potronje delom je zasluno ekeltronsko zapaljenje gasa (varnicom) kod novog kotla, za razliku od starog koji je imao pilot plamen koji je konstantno gorao. Stari je troio oko 27 m3 meseno samo za to. Novi kotao je imao mnogo efikasniji izmenjiva toplote sa mnogo manje vode, ali sa veom radnom povrinom, to takoe delom doprinosi manjoj potronji. Zabeleeni maksimum sa novim kotlom je oko 460m3.

Sledee sezone zamenjena je kompletna stolarija na kui. Ugraeni su Al prozori i vrata sa dvostrukim ostakljenjem. Prozorski otvori imaju povrinu od oko 22m3. Neki od prozora nisu zamenjeni prozorima ve fiksnim zastakljenim delom, koji se ne otvara. Razlog za to je to stari prozori na tim pozicijama skoro da nisu ni otvarani, jer nije postojala potreba. Fiksni deo je za razliku od prozora priblino duplo jeftiniji, to je smanjilo ukupan troak zamene prozora. Naredna slika prikazuje novi Al prozor, srednji deo se moe otvoriti a sa leve i desne strane su fiksni delovi. Prethodno su tu bila dva dvokrilna prozora, a samo je jedan otvaran. Drugi je otvaran samo kada ga je trebalo oprati. Upotrebom fiksnog dela umesto prozora staklo ima veu povrinu pa ulazi vie svetla u prostoriju, to je izuzetno bitno tokom sunanih dana u zimskom periodu. Vano je napomenuti da stakla nisu ni niskoemisiona niti su punjena Argonom, to pogorava termike karakteristike prozora.

Nakon toga je postavljena DEMIT fasada sa stiroporom debljine 8cm. Na tavansku plou je postavljeno 15cm stiropora (3x5cm). Pored toga je na zid sa tavanske strane zalepljen jedan red stiropora koji se nastavlja na stiropor koji je postavljen na tavansku

plou, da bi se ublaio efekat termikog mosta. Terasa sa uline strane je takoe izolovana, prvo sa 2cm stirodura na gornjoj strani a na svim ostavlim stranama je zalepljen stiropor 2 cm. Na gornjoj strani su nakon toga postavljene kouljica i ploice. Podovi u prizemlju nisu izolovani. Ispod objekta nema podruma, te je tokom gradnje nasuta zemlja, izlivena betonska ploa i postavljene podne obloge (ploice i parket). Izolacija podova prizemlja bi bila prilina investicija nakon ovoga. Vlasnik je zadovoljan ternutnom potronjom energenata te je to ostalo neizolovano. Jedino to je uraeno da se uticaj ovog dela objekta na energetsku efikasnost ublai jeste to da je izolovan temelj sa spoljne strane, onaj deo koji je iznad zemlje. Gledano sa druge strane u letnjem periodu ovaj deo objekta utie na klimu u itavom objektu, jer deo toplote odlazi preko poda u zemlju. To znai da su retki dani kada je potrebno ukljuivati klimu, jer temperatura ne prelazi 27 stepeni Celziusa.

Ne treba zanemariti ni injenicu da je tavanski otvor dodatno izolovan vratima koja se nalaze sa gornje strane, a promenjena su i donja vrata sa merdevinama. Ona imaju reenja za rafljenje bez termikih mostova, tanije rafovi ne prolaze kroz itvau konstrukciju vrata. Takoe imaju i deklarisanu toplotnu provodnost od 1.22W/m2K

Na zid iza radijatora je postavljena reflektujua folija. Zato folija? Radijator greje prostoriju jednim delom toplotnim zracima koje emituje, a delom zagrevanjem vazduha koji struju kroz njegove otvore i oko njega. Zraenje se odvija u svim

pravcima, a poto nije neophodno zagrevati zid iza radijatora na temperaturu veu od temperature prostorije folija slui da emitovane zrake reflektuje u pravcu prostorije. Nova stolarija je dovela do toga da je nekontrolisano strujanje vazduha znaajno umanjeno, te se prostorije esto provetravaju otvaranjem prozora. U nekim prostorijama kao to je kupatilo neretko ostaju konstanto otvoreni (iskipovani) prozori. Angaovana snaga gasnog kotla je smanjena na 13KW. U zavisnosti od godinjeg doba vodi se rauna o uticaju sunevih zraka na temperaturu u prostorijama. Tako na primer u letnjem periodu prosotrije koje su okrenute ka jugu terba zatiti od direktnih sunevih zraka kako bi se izbeglo dodatno zagrevanje. Prostirija u prizemlju (dnevna soba) je zatiena terasom prostorije iznad. Prostorija iznad (spavaa soba) se titi sputanjem roletni. U zimskom periodu treba obezbediti nesmetan prodor sunevih zraka, to znai da roletne prostorije na spratu bivaju podignute kada je sunan dan, dok terasa ne spreava prodor zraka u dnevnu sobu jer je Sunce zimi nisko na horizontu. Sve navedene promene na objektu dovele su do toga da maksimalna mesena potronja gasa ne bude vea od 250 m3. Za zimu 2010/2011, period od oktobra do aprila potroeno je oko 1.000 m3, to predstavlja oko 50% od nekadanje potronje. Pri tom temperatura u toku 24h fluktuira izmeu 21 i 22 stepena Celziusa, u svim prostorijama. U letnjem periodu temperatura u prostorijama ne prelazi 27 stepeni, pri tom se klima uopte ne ukljuuje. Deo zasluga za to snosi, kao to je napomenuto i neizolovan pod koji jednim delom hladi prostoriju.
Poreenje sa stanom iste kvadrature:

Daljinsko grejanje se plaa tokom itave godine i u Novom Sadu iznosi oko 84 din/m2 meseno. U ovom sluaju za 115m2 cena je oko 9660 dinara meseno samo za grejanje, to na godinjem nivou iznosi oko 116.000 dinara. U sluaju kue pomenutih 1.000 m3 gasa kota oko 42.000 dinara, kada se to podeli na 12 meseci dolazimo do cifre od 3.500 dinara. To je skoro tri puta jeftinije. Za duplo manji stan od 60 m2 meseno treba izdvojiti oko 5.000 din, to na godinjem nivou iznosi oko 60.000 dinara a to je opet skuplje nego za predmetnu kuu. Zakljuak: Vrlo je vano da sve navedene stvari budu uraene i naravno, uraene kako treba, tek nakon toga je mogue priati o utedi. Kad vam neko kae da ete ako stavite stiropor na spoljne zidove sigurno utedeti 60% na grejanju, znajte da nije iskren. Nije dovoljno samo termiki izolovati spoljne zidove, treba to uraditi i na tavanu i podovima, maksimalno izbegavajui termike mostove. Smanjiti nekontrolisano strujanje vazduha na minimum, valjano zatvoriti tavanski otvor ako se nalazi unutar grejanog prostora. Ugraditi kvalitetnu stolariju koja e biti dugotrajna i nee menjati karakteristike, tj. kriviti se nakon izvesnog vremena i koja e dobro zaptivati. Sistem za grejanje mora biti efikasan, kako bi izvukao maksimum iz energenta koji je u upotrebi. Kada se sve sumira dolazimo do zakljuka da se nita ne sme zanemariti i da svaka i najmanja stavka utie na utedu.

GREJANJE 2 ::: RADIJATORI FONDITAL 1.

Proizvoa

Dinara

RADIJATOR FONDITAL CALIDOR S3 500 RADIJATOR FONDITAL CALIDOR S3 600 RADIJATOR FONDITAL CALIDOR S4 350 RADIJATOR FONDITAL CALIDOR S4 500 RADIJATOR FONDITAL CALIDOR S4 600 RADIJATOR FONDITAL CALIDOR S4 800

FONDITAL ITALY FONDITAL ITALY FONDITAL ITALY FONDITAL ITALY FONDITAL ITALY FONDITAL ITALY Proizvoa

860,00

2.

879,00

3.

836,00

4.

894,00

5.

995,00

6.

1.215,00

GREJANJE 2 ::: RADIJATORI GLOBAL

Dinara

1.

RADIJATOR GLOBAL GL 200/80D

GLOBAL ITALY

1.819,00

2.

RADIJATOR GLOBAL GL 350/80D

GLOBAL ITALY

1.889,00

3.

RADIJATOR GLOBAL OSCAR H 1200

GLOBAL ITALY

2.566,00

4.

RADIJATOR GLOBAL OSCAR H 1400

GLOBAL ITALY

3.168,00

5.

RADIJATOR GLOBAL OSCAR H 1600

GLOBAL ITALY

3.492,00

6.

RADIJATOR GLOBAL OSCAR H 1800

GLOBAL ITALY

3.773,00

7.

RADIJATOR GLOBAL OSCAR H 2000

GLOBAL ITALY

4.248,00

8.

RADIJATOR GLOBAL VOX H 350 RADIJATOR GLOBAL VOX H 350 CRNA BOJA RADIJATOR GLOBAL VOX H 500 RADIJATOR GLOBAL VOX H 500 CRNA BOJA RADIJATOR GLOBAL VOX H 600 RADIJATOR GLOBAL VOX H 600 CRNA BOJA RADIJATOR GLOBAL VOX H 800 RADIJATOR GLOBAL VOX H 800 CRNA BOJA GREJANJE 2 ::: RADIJATORI LIVENI

GLOBAL ITALY

890,00

9.

GLOBAL ITALY

1.231,00

10.

GLOBAL ITALY

927,00

11.

GLOBAL ITALY

1.282,00

12.

GLOBAL ITALY

965,00

13.

GLOBAL ITALY

1.322,00

14.

GLOBAL ITALY

1.222,00

15.

GLOBAL ITALY

1.553,00

Proizvoa

Dinara

1.

RADIJATOR LIVENI 430/4

RADIJATOR ZRENJANIN

905,00

2.

RADIJATOR LIVENI 580/3

RADIJATOR ZRENJANIN

970,00

3.

RADIJATOR LIVENI 580/4

RADIJATOR ZRENJANIN

1.245,00

4.

RADIJATOR LIVENI 680/3

RADIJATOR ZRENJANIN

1.060,00

5.

RADIJATOR LIVENI 680/4

RADIJATOR ZRENJANIN

1.440,00

6.

RADIJATOR LIVENI 880/3

RADIJATOR ZRENJANIN

1.470,00

7.

RADIJATOR LIVENI 880/4

RADIJATOR ZRENJANIN

1.980,00

GREJANJE 2 ::: SUAI

Proizvoa

Dinara

1.

SUA LUX 500 * 1120 BELI

NESA KOMERC

4.703,00

GREJANJE 2 ::: SUAI STARPAN

Proizvoa

Dinara

1.

STARPAN SUA CEVASTI 500 * 800

STARPAN

3.361,00

2.

STARPAN SUA CEVASTI 500 * 1000

STARPAN

4.126,00

3.

STARPAN SUA CEVASTI 500 * 1200

STARPAN

4.709,00

4.

STARPAN SUA CEVASTI 500 * 1600

STARPAN

5.823,00

5.

STARPAN SUA CEVASTI 600 * 800

STARPAN

3.744,00

6.

STARPAN SUA CEVASTI 600 * 1200

STARPAN

4.993,00

7.

STARPAN SUA CEVASTI 600 * 1600

STARPAN

6.223,00

8.

STARPAN SUA ELIPSASTI 500 * 800

STARPAN

4.048,00

9.

STARPAN SUA ELIPSASTI 500 * 1000

STARPAN

4.794,00

10.

STARPAN SUA ELIPSASTI 500 * 1200

STARPAN

5.536,00

11.

STARPAN SUA ELIPSASTI 500 * 1600

STARPAN

6.611,00

12.

STARPAN SUA ELIPSASTI 600 * 1000

STARPAN

4.957,00

13.

STARPAN SUA ELIPSASTI 600 * 1200

STARPAN

5.719,00

14.

STARPAN SUA ELIPSASTI 600 * 1600

STARPAN

6.976,00

GREJANJE 2 ::: RADIJATOR VENTILI CALEFFI 1. CALEFFI RADIJATOR NAVIJAK 1/2" EK

Proizvoa

Dinara

CALEFFI

551,00

2.

CALEFFI RADIJATOR NAVIJAK 1/2" PRAV

CALEFFI

569,00

3.

CALEFFI RADIJATOR VENTIL 1/2" EK

CALEFFI

622,00

4.

CALEFFI RADIJATOR VENTIL 1/2" PRAV

CALEFFI

610,00