Tehno-ekonomska analiza pumpnih sistema 2019

7. Tehno-ekonomska analiza pumpnih sistema

Pumpni sistemi troše skoro 20% električne energije u svetu, a (25÷50)% energije u
radu mnogobrojnih industrijskih postrojenja. Pumpna postrojenja su veoma rasprostranjena za
snabdevanje naselja, gradova i domaćinstava vodom, u energetici, za navodnjavanje, u
industriji: petrohemijskoj, hemijskoj, farmaceutskoj i metalurškoj kao i za odvodnjavanje
otpadnih voda.
Utrošak energije, kao i materijala koji se koriste u sistemima zavisi od konstrukcije
pumpe, projekta instalacije i načina na koji sistem funkcioniše. Ovi faktori su uglavnom
nezavisni. Međutim bez obzira na tu nezavisnost, treba ih birati pažljivo u cilju sniženja
troškova vezanih za: potrošnju električne energije, održavanje i produženje veka trajanja.
Nabavna cena pumpi čini veoma mali deo cene koštanja pumpe tokom eksploatacije, naročito
kod pumpi koje se i najčešće koriste. Detaljnim razmatranjem svih komponenti sistema,
kojima se definišu ukupni troškovi moguće je doći do značajnog sniženja: utroška energije,
operativnih troškova i troškova održavanja.

7.1. Cene eksploatacionog veka pumpnih postrojenja

Analizom cene eksploatacionog veka mogu se minimizirati gubici i postići maksimalna

efikasnost pumpnih postrojenja. Na slici 7.1. predstavljena je raspodela cene eksploatacionog
veka jedne pumpe. Sa slike se uočava da su troškovi nabavke neznatni u poređenju sa
troškovima održavanja i troškova koji se odnose na potrošnju energije.

Slika 7.1 Tipična raspodela cene koštanja veka trajanja pumpe

Utvrđivanje cene eksploatacionog veka je proces kojim se predviđa najbolje rešenje, pri
čemu se ne garantuje određeni rezultat, ali se omogućuje projektantu da izvrši komparaciju
alternativnih rešenja na osnovu raspoloživih podataka.
1
 Tehno-ekonomska analiza pumpnih sistema 2019

Poznato je da pumpna postrojenja imaju eksploatacioni vek od 15 do 20 godina.

Zavisno od usvojenog rešenja različiti troškovi se mogu javljati na samom početku, a i kasnije
u toku eksploatacije. Da bi mogla da se porede različita rešenja potrebno je utvrditi postupak i
način procene.
Cena eksploatacionog veka može se dati jednim opštim izrazom:
CEV = Cit + Cin + Ce + Cr + Cos + Cph + Cožs + Coo
CEV- Cena Eksploatacionog Veka
Cit - inicijalni troškovi, cena nabavke opreme (pumpi, cevovoda, pomoćnih uređaja),
Cin - troškovi instaliranja opreme (uključujući i obuku),
Ce - troškovi energije (predviđeni troškovi za rad sistema, pogon pumpi, upravljačkih
uređaja i pomoćnih uređaja),
Cr - troškovi rada (troškovi rada ili uobičajeni nadzor sistema),
Cos - troškovi održavanja i servisiranja (redovno održavanje i predviđeni servisi),
Cph - troškovi praznog hoda (troškovi izostanka proizvodnje),
Cožs - troškovi održavanja životne sredine (obezbeđenje od zagađenja okolne sredine),
Coo - troškovi odbacivanja i zamene opreme.
Pri utvrđivanju realnih vrednosti pojedinih troškova treba poštovati preporuke koje se
odnose na sve vrste troškova.

Cit - inicijalni troškovi

Projektant postrojenja odlučuje koje će se pumpno postrojenje postaviti. Što je manji

prečnik cevovoda i odgovarajućih priključaka manja je njihova cena, kao i troškovi
instaliranja. Ipak manji prečnik instalacije zahteva pumpe višeg pritiska, a to povećava
inicijalne troškove i troškove rada.
Postoje i drugi izbori koje treba izvršti pri projektovanju koji takođe utiču na inicijalne
troškove. Takođe potrebno je izvršiti izbor materijala koji se odlikuju različitim habanjem,
zatim izbor ležajeva i zaptivača čiji je različit vek trajanja, kao i izbor opreme za upravljanje,
što za cilj ima produženje radnog veka pumpe. Ovakav izbor povećava obično inicijalne
troškove, ali smanjuje CEV.
Inicijalni troškovi takođe uključuju i sledeće stavke:
- Inženjering (projektovanje postrojenja sa opremom i regulacijom),
- proces nabavke opreme,
- primopredajna ispitivanja,
- popis rezervnih delova,
- obuku,
- nabavku pomoćne opreme.

2
 Tehno-ekonomska analiza pumpnih sistema 2019

Cin - troškovi instaliranja opreme (postavljanja postrojenja)

Troškovi instaliranja opreme uključuju:

- projektovanje osnove, pripremne radove i izvođenje radova,
- postavljanje opreme na pripremljenu osnovu,
- povezivanje cevovoda,
- povezivanje strujnih vodova i instrumenata,
- povezivanje pomoćnih uređaja,
- utvrđivanje karakteristika pri prvom startovanju.
Instaliranje opreme može da izvodi snabdevač opreme, određena izvođačka kuća po
posebnom ugovoru, ili osoblje koje radi na samom postrojenju. Ova odluka zavisi od više
faktora koji uključuju veštinu i tehniku, alat i opremu koja je neophodna za kompletiranje
instalacije, zahteve definisane ugovorom, pravila koja treba pratiti pri instaliranju opreme, kao
i posedovanja kompetentnog osoblje.

Ce - troškovi energije

Utrošak energije je često jedan od najvećih delova ukupne cene koštanja veka trajanja,
posebno kada pumpe rade više od 2000 sati godišnje. Utrošak energije se sračunava
prikupljanjem podataka sa izlaza sistema. Ako se merenjem na izlazu utvrdi promena
parametara tokom vremena, obično se utvrđuje srednja potrošnja za određeni vremenski
interval.
Formula kojom se izračunava ulazna snaga pumpnog agregata je:

ρ ⋅ g ⋅ H ⋅Q
P= (kW )
103 ⋅η m ⋅η p

gde su: P - snaga (kW); Q - protok (m3/h); H - napor (m); η p - stepen korisnosti pumpe;

η m - stepen korisnosti motora; g - ubrzanje zemljine teže (m/s2), ρ - gustina fluida (kg/m3 ).
Ukupan utrošak energije postrojenja treba predstaviti na zajedničkom dijagramu sa
istom vremenskom skalom kako bi se predstavio utrošak energije za različite radne režime.
Na ovaj način se određuje ukupna cena utrošene energije, koja se može prevesti na prosečnu
cenu za uobičajeni vremenski period.
Pored utroška energije za rad pumpi i upravljačkog sistema, potrebno je dodati i
troškove utroška energije pomoćnih uređaja. Ovaj utrošak energije dolazi od sistema grejanja,
linija za ispiranje, kompresorskih stanica za održavanje natpritiska gasa.

3
 Tehno-ekonomska analiza pumpnih sistema 2019

Cr - troškovi rada

Troškovi rada su troškovi koji se odnose na rad vezan za održavanje funkcionisanja

pumpnog postrojenja. Ovi se troškovi značajno razlikuju zavisno od kompleksnosti i namene
sistema. Na primer sistemi koji se koriste za transport opasnih materija zahtevaju dnevne
provere zbog opasnosti od zagađenja, pravilnog funkcionisanja sistema i rada u okviru zadatih
parametara. Sa druge strane postoje potpuno automatizovani sistemi koji ne transportuju
opasne materije i njima nadzor skoro da nije potreban. Redovna kontrola sistema obezbeđuje
preventivnu zaštitu od potencijalnih otkaza sistema.

Cos - troškovi održavanja i servisiranja

Postizanje optimalnog eksploatacionog veka pumpi zahteva redovno i efikasno

održavanje. Proizvođač obično daje preporuku koliko često treba vršiti pregled pumpi i koji je
postupak održavanja Program održavanja može biti ređi, pri čemu se više vremena i
materijala troši ili češći, pri čemu je servisiranje jednostavnije. Veći servisi pumpe obično
zahtevaju njeno prebacivanje u određenu radionicu. Tokom ovog prekida rada pumpe može
da dođe do gubitaka u proizvodnom postrojenju ili do troškova privremene zamene ove
pumpe. Ovi se gubici mogu minimizirati ako se ovakvo održavanje vrši tokom godišnjeg
prekida rada ili odgovarajućih promena procesa proizvodnje.
Ukupni troškovi redovnog održavanja određuju se jednostavnim množenjem troškova
po jednom servisu sa ukupnim brojem servisa koji se očekuje tokom eksploatacionog veka
pumpe. Nepredviđeni kvarovi se ne mogu tačno unapred odrediti, pa se oni određuju
statistički sračunavanjem srednjeg vremena između otkaza. Srednje vreme između otkaza
može se odrediti za pojedine komponente pumpe i zatim se ta vremena kombinuju kako bi se
dobila vrednost za celu pumpu.
Srednje vreme između otkaza može da obezbedi i sam proizvođač za sve delove koji
sprečavaju normalan rad pumpe i koji mogu da skrate predviđeni eksploatacioni vek pumpe.
Ove se vrednosti mogu izvesti na osnovu prethodnog iskustva ili na osnovu teorijske analize.
Ovi delovi su obično zaptivači, ležajevi, zatim habanje radnih kola, ventila, priključaka i
spojnica, kao i otkazi motora ili neki drugi specijalni delovi koji vitalno utiču na rad sistema.
Troškovi svakog ovakvog otkaza i ukupni troškovi neočekivanih kvarova mogu se odrediti
kao troškovi redovnog održavanja.

Cph - troškovi praznog hoda

Troškovi neočekivanog praznog hoda ili neproizvodnje su veoma značajni i oni u

ukupnoj ceni eksploatacionog veka mogu da se izjednače sa troškovima energije i troškovima
rezervnih delova. Uprkos projektovanom radnom veku pumpe i njenim komponentama,
ponekad se dešavaju nepredviđeni kvarovi. U ovakvim slučajevima kada su troškovi usled
prekida proizvodnje veoma visoki, može se instalirati rezervna pumpa paralelno sa
postojećom kako bi se smanjio rizik prekida preoizvodnje. Ako se koristi rezervna pumpa,
4
 Tehno-ekonomska analiza pumpnih sistema 2019

početni troškovi su veći ali zato troškovi pored redovnog održavanja uključuju samo troškove
popravke, a ne i izostanka proizvodnje.
Troškovi zaustavljanja proizvodnje zavise od dužine njenog prekida i razlikuju se od
slučaja do slučaja.

Cožs - troškovi održavanja životne sredine

Troškovi održavanja životne sredine tokom eksploatacionog veka pumpnog sistema

zavise od prirode tečnosti koja se transportuje. Određenim izborom opreme može se značajno
smanjiti zagađenje, ali se time obično uvećavaju troškovi investiranja. Primeri zagađenja
životne sredine uključuju: odvođenje vode za hlađenje i tečnosti koja procuri iz sistema,
isticanje opasnih materija koje se transportuju pumpnim sistemom, izbacivanje iskorišćenjog
ulja za podmazivanje itd. U ove troškove treba uračunati i troškove redovne inspekcije
održavanja tj. ugrožavanja okolne sredine.

Coo - troškovi odbacivanja i zamene opreme

U velikoj većini slučajeva, troškovi odbacivanja tj. zamene opreme veoma se malo
razlikuju za različita projektna rešenja. Ovo se posebno odnosi na sisteme koji ne transportuju
tečnosti koja imaju kontaminirajuća svojstva. Za toksične, radioaktivne i druge
kontaminirajuće tečnosti postoje zakonski propisane mere zaštite i one su iste za skoro sve
sisteme. Takođe u ove troškove treba uračunati i troškove obnove lokalne životne sredine.

7.2. Ukupni troškovi eksploatacionog veka

Ovako procenjeni pojedinačni troškovi daju ukupne troškove cene eksploatacionog

veka i njih treba sabrati kako bi se izvršilo upoređenje pojedinih projektantskih rešenja. Ovaj
se postupak najbolje vrši pravljenjem tabelarnog proračuna u okviru kojeg se u svakoj koloni
upisuju pojedinačni troškovi i na taj način se analiziraju. Ukoliko neke od vrednosti nisu
poznate potrebno je upisati komentar iz kog razloga ovaj trošak nije poznat i kako se može
proceniti. Takođe pri određivanju ukupne cene eksploatacionog veka treba uzeti u obzir
finansijske faktore. Ovi faktori uključuju:
- trenutnu cenu energije,
- očekivani porast cene električne energije tokom veka trajanja opreme,
- eskontnu stopu,
- kamatnu stopu,
- očekivani radni vek opreme (vreme za koje se vrši proračun).
Pored ovih fatora korisnik mora da odluči koje će troškove uključiti održavanje, prekid
rada, očuvanje i zaštita životne sredine, odbacivanje i zamena opreme ili neki drugi od
značajnih troškova.