RE^ PRIRE\IVA^A

Sistemi grejanja kod kojih je zra~enje dominantan vid prenosa toplotne energije, pri odre|enim
uslovima i pod odre|enim okolnostima, imaju nesumnjivih prednosti u odnosu na naj~e{}e
kori{}ene konvektivne sisteme. Ove prednosti kao {to su mogu}nost i brzina postizanja
odgovaraju}ih uslova sredine i {tednja energije, opredeljuju njihovu primenu.

Literature iz ove oblasti na na{em jeziku ima relativno malo, {to se posebno uvi|a pri izboru,
projektovanju, eksploataciji i odr`avanju ovih instalacija. Smatraju}i ove sisteme neopravdano
zapostavljenim `elja je bila da se ova materija pribli`i na{oj stru~noj i {iroj javnosti. Prevod i
obrada teksta je ura|en u okviru preduze}a LOGIC - Zrenjanin u redakciji Branislava Banjca, a
uz svesrdnu pomo} in`enjera Eduarda Miki}a i Aleksandra Korovljeva. Ono {to je od zna~aja je
~injenica da Vodi~ za primenu zra~e}ih sistema, dolazi iz Velike Britanije, zemlje koja ima dugu
tradiciju u njihovom kori{}enju i da je nastao u izdanju me|unarodno priznatog nezavisnog tela
BSRIA (Building Service Research and Information Association). Tekst obiluje jednostavnim
obja{njenjima i bogato je ilustrovan primerima iz prakse, tako da je namenjen i potencijalnim
investitorima i korisnicima, a ne samo projektantima i izvo|a~ima radova. Nadalje, razvoj
energetike Srbije u velikoj meri podrazumeva {irenje i razvoj gasifikacije, pa tako o~ekujemo da
}e primeri koji se odnose na gasne sisteme, omogu}iti njihovo lak{e prihvatanje u regionima gde
gas nije bio zastupljen kao energent.

Prema temperaturi povr{ine koja emituje energiju, zra~e}i sistemi se mogu podeliti na:

SISTEM: Temperatura
emitera °C
1 Ekstra niskotemperaturni do 50
2 Niskotemperaturni do 150
3 Srednjetemperaturni do 650
4 Visokotemperaturni do 1000
5 Ekstra visokotemperaturni do 2500

U navedenim preporukama razmatrani su sistemi koji su navedeni pod 2,3,4 i 5. Sistemi poput
toplovodnih ili elektri~nih podnih, zidnih i plafonskih grejanja, koji spadaju u grupu 1, nisu bili
predmet razmatranja. Ono {to treba ista}i jeste ~injenica da su sistemi razmatrani zasebno, {to ne
treba da bude pravilo prilikom njihovog izbora. ^esto ove sisteme treba kombinovati sa drugim
raspolo`ivim kako bi se dobilo optimalno re{enje.

Potrebno je napomenuti da je tekst dosledno preveden i da zaklju~ke, koji se odnose na

ekonomi~nost, investicione i eksploatacione tro{kove, treba prihvatiti sa rezervom. Razlozi za to
le`e u specifi~nostima koji vladaju na britanskom tr`i{nu i klimatskim uslovima koji su razli~iti
od na{ih.

AUTORI:

Branislav BANJAC, dipl. in`.

Eduard MIKI], dipl. in`.
Aleksandar KOROVLJEV, dipl. in`.
 PREPORUKE ZA PRIMENU AG 3/96
(BSRIA APLLICATION GUIDE 3/96 R. G. Brown)

GREJANJE ZRA^ENJEM

PRIZNANJA

BSRIA (Building Service Research and Information Association) `eli da se zahvali za doprinos u
izradi ovog projekta slede}oj instituciji:

Departmant of the Environment EA Technology

Priznanje tako|e odajemo slede}im kompanijama i organizacijama koje su obezbedile informacije

i pomo} tokom izrade projekta i omogu}ile izdavanje ovih prepuruka:

Aico Ambi-Rad
Blackheat Frenger Farm Electric Centre
British Telecom Building Services The Chantry Centre
Brush Electrical Machines Ltd Monarch Aircraft Engineering
FGS Quartzray Munters
GB Glass Lighting All Saints Church, Awbridge
Schwank Sierra Space Heating
Shorts plc Imperial War Museum, Duxford
Sonning Heating Southern Electric
Spirax Sarco Swift Energy Systems
Tansun Hydratools International

Svi stavovi i gledi{ta radne grupe su razmatrani ali je kona~an oblik dokumenta definisan od
strane BSRIA.

PREDGOVOR
Uputstvo za primenu zra~e}ih sistema razmatra principe, tehnologiju i tro{kove srednje i visoko
temperaturnih zra~e}ih sistema, upu}uje u projektovanje, na~ine kontrole kao i na faktore od
zna~aja za optimalan rad sistema. Namera je da pomogne potencijalnim korisnicima, naru~iocima
i projektantima zra~e}ih sistema da pravilno odaberu sistem koji }e pove}ati iskori{}enje
energije, ose}aj ugodnosti i u{tede do maksimalno mogu}ih vrednosti. Ilustrovani su brojni
primeri uspe{ne primene zra~e}ih grejnih sistema.

Uputstvo sa`eto razmatra razli~ite metode koje se primenjuju za dimenzionisanje ali ne daje
potrebne detalje prora~una. ^itaoci koji zahtevaju vi{e detalja upu}uju se da prou~e izvornu
dokumentaciju od strane: CIBSE, EA Technology, British Gas, ASHRAE i drugih.
 SADR@AJ:
1. UVOD
2. [TA JE GREJANJE ZRA^ENJEM ?
3. ZA[TO ODABRATI GREJANJE ZRA^ENJEM ?
3.1 Termi~ki uslovi ugodnosti
3.2 Energetska efikasnost

4. VRSTE GREJANJA ZRA^ENJEM

4.1 Opisi sistema
4.1.1 Vrelovodni i parni sistemi
4.1.2 Vazduhom zagrevane zra~e}e cevi
4.1.3 Zra~e}e cevi sa sagorevanjem gasa
4.1.4 Plo~asti i kupasti greja~i
4.1.5 Elektri~ni otporni~ki greja~i
4.1.6 Kvarcni greja~i

4.2 Pore|enja zra~e}ih sistema

5. PRIMENE ZRA^E]IH GREJANJA
5.1 Avionski hangari
5.2 Sportske hale
5.3 Fabrike
5.4 Skladi{ta
5.5 Crkve
5.6 Istorijski objekti
5.7 Auto servisi i gara`e
5.8 Atrijumi
5.9 Klizali{ta
5.10 Gimnasti~ke sale
5.11 Saloni automobila
5.12 Bolnice
5.12.1 Mesta zbrinjavanja unesre}enih
5.12.2 Primena u terapeutici

5.13 Spolja{nja primena

5.13.1 Tribine
5.13.2 Streli{ta
5.13.3 Ve`bali{ta za golf
5.13.4 Za{tita od smrzavanja `eljezni~ke opreme

5.14 Procesna primena

5.14.1 Su{enje name{taja
5.14.2 Za{tita od mraza sve`e spravljenog betona
 5.14.3 [tamparije i fotografski studiji

5.15 Zra~e}e grejanje i odvla`ivanje

5.16 Farme i sto~na gazdinstva
5.16.1 Telad
5.16.2 Jaganjci
5.16.3 ]urke
5.16.4 Za{tita od mraza mlekarske opreme

5.17 Hortikultura
5.17.1 Pakeraji proizvoda
5.17.2 Staklene ba{te

6. PROJEKTOVANJE I REGULACIJA SISTEMA

6.1 Uvod
6.2 Lokalno i potpuno grejanje
6.3 Projektni uslovi
6.4 Dinamika kori{}enja prostora
6.5 Metode projektovanja potpunog grejanja
6.6 Fizi~ka ograni~enja i ugradnja
6.7 Zoniranje
6.8 Senzori i regulacija
6.9 Odr`avanje

7. TRO[KOVI
7.1 Tro{kovi nabavke i ugradnje
7.2 Tro{kovi odr`avanja
7.3 Energetski tro{kovi
7.4 Tro{kovi tokom radnog veka

8. LITERATURA

1. UVOD
Grejanje zra~enjem je energetski efikasno re{enje, sa vrlo {irokom primenom, a ponekad je
jedino mogu}e re{enje. Ove preporuke za primenu, sa`eto informi{u o tehnologiji i efikasnoj
primeni, srednje i visoko temperaturnih zra~e}ih sistema, slede}e korisnike:

• Projektante sistema grejanja koji treba da uporede razli~ite mogu}nosti grejanja za nove
ili rekonstruisane objekte.
• Arhitekte, konsultante, projektante, instalatere, slu`be odr`avanja, menad`ere i druge koji
`ele da shvate osnovne principe i tehnologiju zra~e}ih sistema, njihovu primenljivost i
uslove koji opredeljuju sistem grejanja, vrstu opreme, regulaciju, efikasnost, ugradnju i
eksploatcione tro{kove.
• Investitore koji `ele da unaprede funkcionisanje i upravljanje postoje}ih zra~e}ih sistema
grejanja.

Preporuke ne ulaze u detalje vezane za teoretske aspekte grejanja zra~enjem i uslova ugodnosti,
koji su detaljnije obra|eni u drugoj litaraturi, ne usresre|uje se na projektantske prora~une za
koje ~italac mo`e konsultovati odgovaraju}u izvornu literaturu. Cilj priru~nika je upoznavanje sa
tehnologijom i {irokom oblasti primene, srednje i visoko temperaturnih zra~e}ih sistema grejanja
i ukazivanje na neke od njihovih specifi~nosti.

2. [TA JE GREJANJE ZRA^ENJEM ?

Zra~e}i grejni sistemi, u kontekstu ovih preporuka, su sistemi koji odaju vi{e od polovine
korisne toplotne energije putem infra-crvenog zra~enja. Prakti~no su obuhva}eni sistemi sa
temperaturom emisije vi{om od 100 °C, kao {to su gasne zra~e}e cevi i plo~e, elektri~ni
kvarcni linijski greja~i, parni zra~e}i paneli i drugi.

Osnovna odlika ovih sistema je da se infra-crveni zraci prostiru pravolinijski od izvora do

prijemnih povr{ina, minimalno se apsorbuju od strane vazduha, pa otuda fraza: “Zra~e}i grejni
sistemi greju ljude, a ne vazduh”. Preciznije re~eno, nijedan od grejnih sistema ne greje ljude;
ljudskom telu je potrebno da gubi toplotu (uobi~ajeno 100 do 500 W zavisno od nivoa fizi~ke
aktivnosti) da bi se ~ovek ose}ao ugodno. Gubitkom ve}e koli~ine toplote ose}a}e hladno}u, a
pri nedovoljnom odavanju vru}inu. Uloga grejnog sistema je da obezbedi termi~ku okolinu u
kojoj }e gubici toplote tela (konvekcijom, provo|enjem, zra~enjem i respiracijom) biti u
ravnote`i sa toplotom oslobo|enom normalnim metabolizmom.

U prostoru zagrevanom zra~enjem osoba prima termi~ko zra~enje uglavnom na dva na~ina:

• direktno od izvora
• indirektno, ponovnim zra~enjem od zidova i podova na ve}im talasnim du`inama, kao
{to je prikazano na Slici 1. Snabdev{i zidove dobrom izolacijom mo`e se osetiti toplota
ukoliko se pri|e bli`e zidovima.

Relativna srazmera direktnog i indirektnog efekta zra~enja varira}e saglasno vrsti re`ima grejanja
(lokalnog ili zagrevanja celokupnog prostora), veli~ine izolacije gra|evinske konstrukcije,
polo`aja i orjentacije osobe u prostoru i spolja{njih uslova. Kod lokalnog zagrevanja dominira
efekat direktnog grejanja, a kod zagrevanja na otvorenom prostoru prakti~no dosti`e 100 %.

Treba primetiti da ponovno zra~enje nije isto {to i refleksija. Obzirom da uobi~ajeni zidovi i
podovi imaju visoku emisivnost, najve}i deo dospelog zra~enja biva apsorbovan, zagrevaju}i
slojeve povr{ine i re-emitovan, zra~enjem ve}ih talasnih du`ina i konvekcijom. Refleksija je
relativno minornog efekta osim kada se radi o velikim povr{inama niske emisivnosti, kao {to je
~isti metal ili staklo. Krov tako|e mo`e biti zna~ajan izvor zra~enja kada je zagrevan strujom
toplog vazduha koji se di`e od greja~a. Crte` 2. ilustruje relativan zna~aj razli~itih izvora
toplotnog zra~enja na osobu na jednoj lokaciji u grejanom prostoru.

Grejanje zra~enjem omogu}uje da se izbegne situacija “vru}a glava / hladno stopalo”, koja
nastaje kod pojedinih vrsta kovektivno grejanih prostora, po{to je povr{ina poda, odnosno vazduh
pri podu topliji nego vazduh u visini glave.

GREJANJE NA OTVORENOM PROSTORU

ZRA^E]I GREJA^

DIREKTNO GREJANJE POVR[INA POD DEJSTVOM

OD GREJA^A GREJA^A

RE-EMITOVANO ZRA^ENJE
OD PODA

POD

GREJANJE U ZATVORENOM PROSTORU

ZRA^E]I GREJA^

DIREKTNO GREJANJE
OD GREJA^A

POVR[INA POD DEJSTVOM

GREJA^A

RE-EMITOVANO ZRA^ENJE
OD PODA I ZIDA

POD

Crte` 1. Direktno i indirektno grejanje zra~enjem

 ZRA^E]I GREJA^

KROV
DIREKTNO
ZRA^ENJE

REFLEKSIJA
ZID

RE-EMITOVANO ZRA^ENJE
OD KROVA, ZIDOVA I PODA

POD

Crte` 2. Izvori toplote

3. ZA[TO ODABRATI GREJANJE ZRA^ENJEM ?

Dva su osnovna razloga za izbor grejanja zra~enjem:

(i) da omogu}i termi~ku ugodnost pri ni`im tro{kovima nego kod drugih sistema,
(ii) da pobolj{a termi~ku ugodnost u prostorima koje nije mogu}e druga~ije zagrejati.

Da bi smo razumeli za{to je zra~e}e grejanje u stanju da ostvari takve efekte, potrebno je da
razmotrimo osnove termi~ke ugodnosti, odnosno razloge za{to je takvo grejanje u su{tini
efikasnije od konvektivnih sistema grejanja, pri istim uslovima ugodnosti.

3.1 Termi~ki uslovi ugodnosti

Klju~ni parametri ugodnosti su:

• temperatura vazduha (po suvom termometru),

• temperatura okolnih povr{ina (srednja temperatura zra~enja),
• stepan aktivnosti,
• termi~ki otpor ode}e,
• relativna brzina vazduha.

Svaki od njih se menja nezavisno od drugih i mogu}e je pove}ati jedan i smanjiti drugi
zadr`avaju}i pri tome ose}aj ugodnosti. Na primer, ukoliko je temperatura vazduha niska
mogu}e je pove}ati odevenost ljudi. S druge strane, pove}anje fizi~ke aktivnosti proizve{}e vi{e
toplote, kao rezultat poja~anog metabolizma i tada je mogu}e smanjiti odevenost, zadr`avaju}i
ose}aj ugodnosti.

Primenjuju}i zra~e}e grejanje prostora predpostavljamo da zadr`avamo stepen aktivnosti i

odevenosti, ali sni`avamo temperaturu vazduha da bi je uravnote`ili sa pove}anjem srednje
temperature zra~enja, kako bi odavanje toplote ljudi ostalo nepromenjeno.

Srednja temperatura zra~enja (STZ) je pojam koji je uveden da pojednostavi razmatranje razmene
toplote zra~enjem izme|u tela i okolnih povr{ina i analogan je temperaturi vazduha kod
konvektivne razmene toplote. Koliko god da srednja temperatura zra~enja zavisi od stvarne
temperature datih povr{ina, tako|e zavisi i od njihove emisivnosti i relativne orjentacije od
ta~ke merenja. Stoga, osoba koja se kre}e prostorom mo`e ose}ati promene srednje temperature
zra~enja iako se temperature okolnih povr{ina ne menjaju. Crte` 3. pokazuje promenu STZ na
visini od 1,5 m pri konvektivnom zagrevanju pravougaonog prostora, sa dva slabo izolovana
spolja{nja zida.

Crte` 3. Promene STZ (0C) unutar prostorije

Glavna prednost zra~e}eg grejanja je da proizvede vi{u srednju temperaturu

zra~enja i tako omogu}i ugodnu sredinu pri ni`oj temperaturi vazduha, nego {to bi
ina~e bilo zahtevano.
Ni`a temperatura vazduha podrazumeva smanjenje ventilacionih gubitaka i smanjenje energije
potrebne za zagrevanje. U krajnjem slu~aju, zra~e}e grejanje mo`e obezbediti komforne uslove
na otvorenom prostoru, isklju~ivo podizanjem srednje temperature zra~enja.

Ravnote`a izme|u temperature vazduha i srednje temperature zra~enja koja je potrebna da odr`i
komforne uslove sredine obuhva}ena je pojmom «suva rezultuju}a temperatura» (SRT) gde je:

Srednja Temperatura Zracenja + Temperatura Vazduha

Suva Rezultuju}a Temperatura =
2

Za uobi~ajene uslove sredine sa brzinama vazduha < 0,1 m/s, ugodnost }e se odr`ati ukoliko se
ne menja suva rezultuju}a temperatura. Tabela 1. (preuzeta iz CIBSE Guide A1. [1]) daje
preporu~ene vrednosti suve rezultuju}e temperature kod razli~itih primena. Razlike prvenstveno
zavise od pripadaju}eg pojedina~nog nivoa fizi~ke aktivnosti kao i od stepena odevenosti.
Sre}om, suva rezultuju}a temperatura se da meriti direktno koriste}i termometar sa «cnom
kuglom» (suvi rezultuju}i kuglasti termometar – globe termometar) koji predstavlja osnovu
kontrole zra~e}ih grejanja. Va`no je primetiti da ako brzine vazduha prelaze 0,1 m/s, potrebno
je pove}ati SRT da bi se zadr`ao isti ose}aj ugodnosti ( CIBSE Guide A1. [1] daje grafi~ki
prikaz korekcije SRT zavisno od brzine vazduha). Ovo mo`e biti zna~ajan faktor u blizini vrata
ili lokalnog odsisa vazduha, a tako|e i kod greja~a sa velikim brzinama vazduha.
 Tabela 1. Preporu~ene SRT za uobi~ajene uslove ugodnosti pri brzinama vazduha ≤ 0,1 m/s

Primena Suva rezultuju}a temperatura °C

Crkve 18
Fabrike
Sede}i rad 19
Laki rad 16
Te`ak rad 13
Ve`bali{te 16
Laboratorije 20
Muzeji 20
Izlo`beni prostori 18
Kupatila (bazeni)
Svla~ionice 22
Skladi{ta 16

Va`no je zapamtiti da srednja temperatura zra~enja, pa otuda i suva rezultuju}a temperatura,

zavise od polo`aja unutar zagrevanog prostora. Ugodnost }e biti ugro`ena ukoliko srednja
temperatura zra~enja mnogo varira ili postoji zna~ajna asimetrija zra~enja. Asimetrija zra~enja
ima neugodan efekat, kada jedna strana tela prima zna~ajno vi{e zra~enja od druge, i mo`e biti
ozbiljan problem kod primene lokalnih grejanja.

Broj i raspored greja~a mora biti tako projektovan da {to vi{e smanji promene
srednje temperature zra~enja i asimetriju zra~enja u okviru grejanog prostora.

Najjeftinije re{enje grejanja prostora je ono sa malim brojem greja~a ve}e toplotne snage {to ima
kao rezultat neujedna~enost srednje temperature zra~enja. Primena re{enja sa ve}im brojem
greja~a male snage dovodi do pove}anja tro{kova investicije, tako da projektant mora na}i
ravnote`u izme|u ugodnosti i tro{kova.

Za detaljnija razmatranja uslova termi~ke ugodnosti videti u CIBSE Guide A1. [1] , ASHRAE
1989 Fundamentals (Chapter 8.) [2] i ISO 7730 Moderate Thermal Environments [1].

3.2 Energetska efikasnost

U mnogim slu~ajevima glavni razlog za izbor zra~e}eg grejanja bi}e niski tro{kovi eksploatacije
zbog energetske efikasnosti sistema, i ostvarivanje ugodne sredine uz manji utro{ak energije nego
kod alternativnog sistema.
Manji utro{ak energije je mogu} zato {to zra~e}i sistemi rade sa ni`im temperaturama u
pore|enju sa konvencionalnim konvektivnim sistemima. Kod konvektivnog grejanja, toplota se
predaje vazduhu u prostoriji i prenosi na konstrukciju zgrade konvekcijom. Kod zra~e}ih grejanja
toplota se zra~enjem predaje konstrukciji, a potom konvekcijom prelazi na vazduhu u prostoriji.
Stoga, za istu SRT i odgovaraju}u ugodnost sledi:

Za konvektivno zagrevanu sredinu

Tvazduha > Tsuva rezultuju}a > Tsrednja zra~enja

Za zra~enjem zagrevanu sredinu

Tvazduha < Tsuva rezultuju}a < Tsrednja zra~enja
U tipi~nim velikim zgradama vi{e od polovine ukupnih gubitaka toplote su ventilacioni i ti su
gubici proporcionalni razlici unutra{nje i spolja{nje temperature. Ukoliko smanjimo temperaturu
unutra{njeg vazduha za 3°C zadr`avaju}i nivo ugodnosti (komfora), tada se ventilacioni gubici
tokom grejnog perioda mogu smanjiti za vi{e od 30 %.

Zra~e}e grejanje {tedi energiju smanjenjem ventilacionih gubitaka.

Ipak, va`no je uzeti u obzir uticaj gubitaka toplote kroz konstrukciju objekta, koji }e porasti
usled pove}anja srednje temperature zra~enja kao posledica vi{ih temperatura unutra{njih
povr{ina. Sre}om, zra~e}i greja~i su usmereni i najve}i efekat uglavnom ostvaruju na pod, koji
ima ve}i termi~ki otpor nego zidovi i krov. Stoga }e jedna od preporuka za projektovanje biti da
se izbegava nepotrebno zagrevanje zidova, kako bi se transmisioni gubici toplote smanjili na
minimum. Uop{teno govore}i, pove}anje gubitaka kroz konstrukciju }e biti manje u odnosu na
smanjenje ventilacionih gubitaka.

Zra~e}e grejanje je uvek prikladno kada su izra~unati ventilacioni gubici ve}i od

transmisionih gubitaka, pri normalnoj zaposednutosti prostora.

Razlike gubitaka toplote izme|u konvektivnih i zra~e}ih grejanja su prikazane na crte`u 4.

VENTILACIONI GUBICI
60 kW

SPOLJA[NJA TEMPERATURA 8 °C

TEMPERATURA
VAZDUHA 20 °C
TRANSMISIONI GUBICI
KONVEKTIVNO GREJANJE 40 kW
100 kW

SUVA REZULTUJU]A
TEMPERATURA 19 °C

VENTILACIONI GUBICI
45 kW

SPOLJA[NJA TEMPERATURA 8 °C

TEMPERATURA
VAZDUHA 16 °C TRANSMISIONI GUBICI
ZRA^E]E GREJANJE 45 kW
90 kW

SUVA REZULTUJU]A
TEMPERATURA 19 °C

Crte` 4. Toplotni gubici zgrade

Mora se naglasiti da zra~e}e grejanje mo`e obezbediti ugodnu sredinu, ali ne mo`e biti lek u
uslovima nedovoljne izolovanosti i lo{e zaptivenosti. Zagrevanje lo{e izolovanih i nezaptivenih
zgrada uvek }e ko{tati vi{e nego grejanje dobro izolovanih i zaptivenih. Pobolj{anja samog
omota~a zgrade treba uvek razmatrati sa aspekta pobolj{anja grejanja.

Kod primena potpunog grejanja, efikasna toplotna za{tita je jednako va`na kod
zra~e}ih sistema, kao i kod bilo kog drugog sistema grejanja.

4. VRSTE GREJANJA ZRA^ENJEM

Zra~e}i sistem grejanja prema ovom uputstvu je onaj sistem gde je odavanje toplote zra~enjem
ve}e od 50% ukupnog odavanja. To se prakti~no ostvaruje kod sistema kod kojih temperatura
emisije prevazilazi 100°C. Popis takvih zra~e}ih sistema prikazan je u tabeli 2.

Tabela 2. Srednje i visoko temperaturni zra~e}i sistemi

Gorivo Fluid prenosnik Vrsta sistema Temperatura emitera

toplote °C
Ma koje fosilno Vrela voda Cevi i paneli sa 100-150
gorivo srednje/visoke vrelom vodom
temperature
Para Cevi i paneli sa 100-180
parom
Gas ili ulje Vazduh Zra~e}e cevi 100-150
zagrevane vazduhom
Gas Vreli gasovi Zra~e}e cevi sa 200-500
sagorevanjem gasa
Bez Plo~asti i kupasti 800-900
greja~i
Elektri~na struja Bez Otporni~ki element 1000
Bez Linearne kvarcne cevi 2000

Ovi sistemi su ukratko opisani u poglavlju 4.1 i upore|ivani u poglavlju 4.2. Specifi~ne primene
su razmatrane u poglavlju 5.

4.1 Opisi sistema

4.1.1 Vrelovodni i parni sistemi

Grejni sistemi srednje i visoke temperature vode (100-150°C) mogu biti konstruisani kao
cevni radijatori punjeni vodom (za{ti}eni od ne`eljenog dodira) ili ~e{}e kao plo~asta
grejna tela sa cevima u termi~kom dodiru sa zra~e}om plo~om koja odaje toplotu.
Visoko postavljeni paneli su izolovani sa gornje strane, a sa donje strane su ofarbani radi
pove}anja emisivnosti.
Sli~ni greja~i se mogu koristiti za paru. Osnovna razlika izme|u parnih i vrelovodnih
sistema je u veli~ini cevi kao i u sistemu za sakupljanje i povratak kondenzata.
 Slika 1. Parni zra~e}i paneli

4.1.2 Zra~e}e cevi zagrevane vazduhom (indirektni sistemi)

Kod tipi~nih indirektnih vazdu{nih zra~e}ih sistema, vreli vazduh (150°C), cirkuli{e kroz
metalne cevi velikog pre~nika (200-600 mm) koje su povezane sa uljnim ili gasnim
gorionikom preko izmenjiva~a toplote, prikazanim na crte`u 5. Emisione cevi su
postavljene u izolovanom koritu ~iji je osnovni zadatak da smanji konvektivne gubitke i
pove}a efikasnost zra~enja. Velike cevi su potrebne da bi se ostvario prihvatljiv toplotni
kapacitet, odnosno velika povr{ina zra~enja zbog relativno niskih temperatura. Po{to se
za prenos toplote obi~no koristi vazduh niskog pritiska, cevi se mogu praviti od lakih
materijala kao {to su pocinkovani limeni kanali. Jedan od proizvo|a~a je razvio sistem
sa direktnim sagorevanjem (gasni ili uljni) koji radi na sli~nim temperaturama nude}i
ve}u efikasnost nego indirektni sistemi.

Crte` 5. Zra~e}e cevi zagrevane vazduhom

Ovi sistemi imaju relativno niske tro{kove odr`avanja i pogodni su u sredinama gde
visoke temperature povr{ina mogu biti opasne, npr. tamo gde se koriste rastvara~i i u
skloni{tima vojnih aviona.

4.1.3 Zra~e}e cevi sa gasnim sagorevanjem

U svom najjednostavnijem obliku zra~e}a cev sa gasnim sagorevanjem je gasni gorionik

koji je povezan sa ~eli~nom cevi. Naj~e{}e se upotrebljava odsisni ventilator za
odvo|enje dimnih gasova izvan cevi. Cevi mogu biti prave, U-oblika ili kao deo
vi{ecevnog sistema. Toplotna snaga greja~a varira od 10 do 55 kW za linijske i U-cevi
pa sve do 180 kW kod ugradnje vi{ecevnih i kontinualnih sistema.

Slika 2. Zra~e}a U-cev sa gasnim sagorevanjem

^eli~na cev se za{ti}uje radi pobolj{anja infra-crvene emisivnosti na radnim

temperaturama. Ova prevlaka vremenom i{~ezava, posebno ukoliko dolazi do
pregrevanja. Pojedini proizvo|a~i primenjuju cevi od ner|aju}eg ~elika za gorioni~ku
cev, dok je ostatak cevi od slabijeg ~elika. U cev se mogu umetnuti spiralni dimni
deflektori (usmeriva~i) da bi pospe{ili turbulenciju i time pove}ali prelaz toplote sa
unutra{nje strane cevi.

Cev se postavlja u polirano reflektorsko korito, obi~no od ner|aju}eg ~elika ili

aluminijuma. Pove}anje efikasnosti se posti`e primenom izolacije reflektora, ali se takva
re{enja retko sre}u. U slu~aju jednocevnih (linijskih ili U-cevi) korisno je imati zavr{ne
plo~e na reflektoru (Slika 2.). Izolacija reflektora i krajnje plo~e ograni~avaju
konvektivne gubitke, {to rezultuje podizanjem temperature cevi i time na pove}anje
efikasnosti zra~enja. Dublji reflektori tako|e poja~avaju taj efekat ali pri tome su`avaju
disperziju zra~enja. Linijski i U-greja~i se mogu iskositi oko ose cevi radi zidne
monta`e, pove}avaju}i pritom gubitke usled konvekcije. Najve}i broj proizvo|a~a
dozvoljava maksimalno zakretanje za ±15° od normalne primene. Ponekad su raspolo`ive
posebne konstrukcije koje dozvoljavaju zidnu monta`u sve do 55°.
Sistemi sa kontinualnim zra~e}im cevima (multigorioni~ki) koriste duga~ku cev sa
nekoliko gorionika du` nje, ali sa jednim odsisnim ventilatorom (Slika 3). Prednosti ovih
sistema u odnosu na pojedina~ne greja~e su: jedan odsisni ventilator (koji se mo`e
postaviti izvan grejanog prostora da bi se smanjila buka), ujedna~enost raspodele zra~enja
i mogu}nost pode{avanja izlazne snage greja~a. Ovo je mnogo skuplje re{enje pri istom
odavanju toplote.

Slika 3. Kontinualni gasni zra~e}i cevni greja~

4.1.4 Plo~asti i kupasti greja~i

Plo~asti greja~i sadr`e kerami~ku ili metalnu ispunu u kojoj sagoreva goriva sme{a gasa
i vazduha. Ispuna je deo atmosferskog gorionika koja je odabrana zbog svojih dobrih
emisionih svojstava i dugotalasnog zra~enja pri visokim temperaturama. Plo~asti greja~i
se mogu postaviti na zidovima, stubovima, a mogu biti i prenosivi za rad sa TNG.
Snaga su od 3 do 30 kW po jedinici.

Slika 4. Gasni plo~asti greja~

Kupasti greja~i su u stvari greja~i sa konusnom povr{inom i reflektorom. Postavljaju se

na mestima gde je potrebno pokriti 360° horizontalne povr{ine i naj~e{}e se odabiraju za
spolja{nju primenu. Mogu se ve{ati ili postavljati na stubove.
 Slika 5. Gasni kupasti greja~

4.1.5 Elektri~ni otporni~ki greja~i

Greja~i sa otpornikom sadr`e elektri~ni otporni~ki element koji je u kerami~kom kalupu

ili je zaliven u kerami~ku plo~u, sa reflektorom postavljenim iza. Otpornost elementa
raste sa temperaturom i na taj na~in je odavanje toplote samoograni~avaju}e, pri datom
naponu.

Visoko temperaturni otporni~ki greja~i su u industrijskim i komercijalnoj primeni u

mnogome zamenjeni efikasnijim kvarcnim greja~ima. Za specijalne namene, ipak su
razvijene nove vrste srednje temperaturnih greja~a.

Slika 6. Elektri~ni otporni~ki greja~

4.1.6 Kvarcni greja~i

Kvarcni greja~i su napravljeni po ugledu na linearne kvarcne lampe, koje rade na

visokom naponu. Lampa sadr`i vlakno razapeto u inertnom gasu argonu, sa malom
koli~inom halogena koji je zatvoren u kvarcnoj cevi. Argon se koristi da bi spre~io
oksidaciju vlakna koje se zagreva do 2000°C, a halogen je tu da bi spre~io zatamnjenje
kvarcnog omota~a. Kvarcna cev je obi~no presvu~ena rubinskom prevlakom koja je
transparentna za infra-crveno zra~enje, ali je restriktivna za vidljivi deo zra~enja crvenog
usijanja (Slika 7).

Slika 7. Linijski kvarcni greja~ sa rubinskim filterom i sa}astim reflektorom

Lampe sa filterima neutralne gustine su razvijene za primene gde je va`na osetljivost na

boje ali su oko 20% manje efikasne od verzije sa rubinskom prevlakom. Mnogo ranije,
Philips je razvio HeLeN lampu koja emituje zlatno `uti vidljivi deo zra~enja i ima
pobolj{anu efikasnost i du`i vek trajanja nego {to imaju lampe sa rubinskom prevlakom
(Slika 8). Po savetu proizvo|a~a, HeLeN lampe se mogu koristiti kao zamena u
postoje}oj opremi. Svaka kvarcna lampa ima pozadi reflektor od poliranog anodnog
aluminijuma i ~esto se postavlja vi{e lampi da bi se dobio greja~ ve}e snage.
Konstrukcija reflektora je va`na da bi se ujadna~ila raspodela zra~enja od izvora visokog
intenziteta i neki od proizvo|a~a su predstavili sa}aste reflektore i reflektore «kore od
pomorand`e» da bi pobolj{ali pokrivenost i smanjili blje{tavost. Odavanje svake cevi je
obi~no 1,5 kW. Montiraju se u bilo kom polo`aju i prikladni su kao prenosne jedinice.

Slika 8. Linijski kvarcni greja~ sa HeLeN lampom

4.2 Upore|enja zra~e}ih sistema
U tabeli 3. su pobrojane osnovne prednosti i mane zra~e}ih grejanja u pore|enju sa prete`no
konvektivnim grejanjima. Tabele od 4. do 10. daju glavne prednosti i mane pojedinih vrsta
zra~e}ih sistema.

Tabela 3. Upore|enje zra~e}ih sa konvektivnim sistemima

Prednosti zra~enja Mane zra~enja

Efikasnost - manji utro{ak energije. Tro{kovi odr`avanja zavise od visine
monta`e i pristupa~nosti
Kratko vreme uzgrevanja i brzi odziv na
poreme}aje. Mogu}i efekti zaklonjenosti.

Obezbe|uje ugodnost u te{ko grejanim Mogu}e pregrevanje povr{ina blizu greja~a.

prostorima.
Pojedine zgrade zahtevaju visoke minimalne
Ne zauzima slobodnu povr{inu poda. temperature vazduha.

Ne raznosi pra{inu u prostoru.

Tabela 4. Vrelovodni i parni sistemi

Prednosti Mane
[irok izbor goriva za kotao. Slabo dejstvo zra~enja.

Niske maksimalne emisione temperature Nefleksibilno kada je jednom postavljeno.

mogu biti prednost u opasnim sredinama.
Veliki gubici distribucije.
Nema problema sa produktima sagorevanja
unutar grejanog prostora. Sporo uzgrevanje.

Mala buka – kotao se mo`e izmestiti izvan Investicioni tro{kovi mogu biti veliki ukoliko
grejanog prostora. je potrebno ugraditi pripadaju}i kotao.

Relativno velika te`ina (kg/kW).

Visoki tro{kovi odr`avanja i inspekcije za

kotlovsko postrojenje.

Potrebni su obu~eni rukovaoci za centralno

kotlovsko postojenje.
 Tabela 5. Vazduhom grejane zra~e}e cevi
Prednosti Mane
Ulje, gas i TNG se mogu koristiti kao Slabo dejstvo zra~enja.
gorivo.

Centralizovana oprema smanjuje tro{kove Masivne instalacije.

odr`avanja.

Niske maksimalne temperature mogu biti Nefleksibilno kada je jednom postavljeno.

prednost u opasnim sredinama.

Brzi odziv. Ograni~ena sposobnost zoniranja.

Tabela 6. Pojedina~ne gasne zra~e}e cevi

Prednosti Mane
Relativno mala te`ina. Ograni~en izbor goriva (gas ili TNG).

Fleksibilna instalacija. Mogu zahtevati pojedina~ne dimovode -

sistemi bez odvoda pove}avaju koncentraciju
Lako zoniranje. vlage i ugljen dioksida.

Brzi odziv. Ograni~eno regulisanje – samo on/off

regulacija.
Relativno mala investiciona ulaganja.
Nepodesne za zapaljive, korozivne i
Mo`e biti bez odvoda dimnih gasova ukoliko toksi~ne sredine.
je adekvatna ventilacija.
Efikasnost zra~enja opada kod zidnih
Neosetljiv na gre{ke – prihvatljivo grejanje monta`a.
se odr`ava i u slu~aju kvara pojedinih
greja~a. Mogu biti bu~ni zavisno od odsisnog
ventilatora.

Tabela 7. Kontinualne gasne zra~e}e cevi

Prednosti Mane
Relativno mala te`ina. Jednom postavljen manje je fleksibilan nego
pojedina~ni greja~i.
Dobro rasprostiranje zra~enja.
Nepodesne za zapaljive, korozivne i
Zajedni~ki odvod produkata sagorevanja. toksi~ne sredine.

Odavanje toplote se mo`e modulirati. Mogu biti znatno skuplji od pojedina~nih

greja~a.
Prilago|ena geometrija.
Zoniranje je manje fleksibilno nego kod
Ventilator mo`e biti izvan grejanog prostora odgovaraju}ih pojedina~nih greja~a.
da bi se smanjila buka.

Ni`i tro{kovi odr`avanja nego kod

odgovaraju}e instalacije sa pojedina~nim
zra~e}im cevima.
 Tabela 8. Plo~asti i kupasti greja~i
Prednosti Mane
Mala te`ina. Ograni~en izbor goriva (gas ili TNG).

Fleksibilna instalacija. Bez dimnjaka su tako da je neophodna dobra

ventilacija.
Velika sposobnost zra~enja.
Otvoren plamen.
Niski tro{kovi.
Ne preporu~uje se za zapaljive i toksi~ne
Brzi odziv. sredine.

Dobri su za lokalno zagrevanje. Smanjena efikasnost zra~enja kod zidne

monta`e.
Raspolo`ive su prenosne verzije.

Mogu se koristiti bez elektri~ne energije.

Tabela 9. Elektri~ni otporni~ki greja~i

Prednosti Mane
Tro{kovi ugradnje pri postojanju Relativno malo odavanje.
odgovaraju}ih elektro instalacija su niski, u
suprotnom se pove}avaju. Manje efikasni od kvarcnih.

Niski tro{kovi odr`avanja. Visoki tro{kovi ugradnje i pogona po kW.

Mala te`ina. Dodatno pove}avaju elektri~ne zahteve.

Fleksibilna instalacija.

Nema buke.

Nema produkata sagorevanja ili isparenja.

Mogu se modulisati.

Tabela 10. Linijski kvarcni greja~i

Prednosti Mane
Ne zahtevaju snabdevanje gasom ili uljem. Visoka ulaganja, tro{kovi ugradnje i pogona
po kW u pore|enju sa sistemima sa fosilnim
Male te`ine. gorivima.

Trenutni odziv. Kratak vek lampi, tako da tro{kovi

odr`avanja mogu biti veliki ako su
Bez buke. postavljeni visoko.

Nema produkata sagorevanja ili isparenja. Pove}avaju elekti~ne zahteve.

Mogu se modulisati. Ne preporu~uju se u prljavim, zapaljivim ili

toksi~nim sredinama.
Postoje prenosive verzije. Nisu otporni na prskanje
5. PRIMENE ZRA^E]IH GREJANJA

5.1 Avionski hangari

Tipi~ni komercialni avionski hangar ima veliku povr{inu poda (1500 m2), visinu krova od oko
20 m i velika ulazna vrata koja zauzimaju mesto jednog zida. Savremeni objekti su ~esto
~eli~nog skeleta sa zidnom ispunom od izolacionih blokova i oblogom od sendvi~ limova za
zidove i krovove. Prema tome, avionski hangari su veoma sli~ni konvencionalnim fabri~kim
halama samo znatno ve}ih dimenzija.

Novi hangari se grade tako da se smanje gubici toplote i obezbedi ugodno radno okru`enje uz
prihvatljivu cenu. Stariji hangari, gra|eni pre 1970. god., su bili neizolovani i sa velikim
ventilacionim gubicima, te se nisu mogli posti}i prihvatljivi uslovi ugodnosti tokom zimskog
perioda sa konvencionalnim sistemima grejanja. Povremeni veliki ventilacioni gubici su neizbe`ni
prilikom otvaranja vrata kod ulaska i izlaska aviona, pa je sasvim jasno da brzo ponovno
postizanje uslova ugodnosti predstavlja prioritet.

Sistemi zra~e}ih grejanja su idealno re{enje za avionske hangare jer su:

• energetski efikasni pri velikim ventilacionim gubicima

• brzo posti`u uslove ugodnosti nakon ulaska i izlaska aviona

• ne zauzimaju koristan prostor na podu

• obezbe|uju toplotu u nivou poda

BSRIA je sprovela ispitivanja na sli~nim hangarima grejanim zra~e}im odnosno konvektivnim

sistemima. Rezultati ukazuju na to da su zra~e}i greja~i znatno efikasniji od konvektivnih grejnih
tela u brzom uspostavljanju prihvatljivih radnih uslova pri podu prilikom otvaranja vrata. To je
stoga {to se topli izlazni vazduh iz konvektivnih sistema odmah penje pod krov i prostor se
efektivno greje od gore prema dole, dok zra~e}i sistem greje od poda na gore.

Zaklanjanje radnika ispod avionskih krila dovodi do smanjenja lokalne srednje temperature
zra~enja ali je ovaj efekat manji od onog koji bi se mogao o~ekivati od reemitovanog zra~enja
od okolnih podnih povr{ina. O~igledno je da ukoliko u|e veliki hladan avion, vreme potrebno za
zagrevanje prostora ispod krila }e du`e trajati od onog koji je izlo`en direktno zra~e}im
greja~ima ali je ovo manji nedostatak u odnosu na ukupno pobolj{anje uslova.

Naj~e{}e primenjivani tipovi zra~e}eg grejanja u civilnim avionskim hangarima su direktne ili
indirektne gasne zra~e}e cevi i kvarcno linearno grejanje. Vojni avionski hangari ~e{}e koriste
indirektne vazdu{ne zra~e}e sisteme ne bi li smanjili rizik od po`ara iako su od nedavno
ograni~enja za gasne zra~e}e cevi bla`a.
Faktori na koje treba obratiti pa`nju prilikom projektovanja zra~e}ih sistema za avionske hangare
su:

Visina montiranja: Potrebno je omogu}iti obavljanje radova i na vrhu aviona. Intenzitet

zra~enja ne sme prouzrokovati nelagodnost za radnike koji rade na visini ili o{te}enje
aviona.
 Polo`aj greja~a: Veliki deo ventilacionih gubitaka se ostvaruje kod vrata i to kako zbog
kretanja aviona tako i zbog slabog zaptivanja kada su vrata zatvorena. Greja~i (i senzori)
moraju biti tako postavljeni da ubla`e ove gubitke i osiguraju brzi odziv na promenu uslova.

Zonska kontrola: ^ak i tamo gde se obavlja 24-~asovni rad vrlo je verovatno da }e
pojedini delovi hangara biti ne kori{}eni tokom no}i ili vikenda. Treba izvr{iti zoniranje
instalacije zra~e}eg grejanja ne bi li se smanjilo nepotrebno grejanje.

Pozicija senzora: Bitno je da se senzori postave tamo gde mogu «videti» grejani prostor i
gde nisu zaklonjeni iza ma{ina, skela, polica i sl..

Farbanje: Potrebno je zatra`iti savet protivpo`arne slu`be u slu~aju kori{}enja gasnih

ure|aja kada se farbanje vr{i rasprskavanjem. ^esto je neophodno isklju~iti gasne zra~e}e
cevi kada se vr{i rasprskavanje bojom koja je na bazi rastvara~a koji dovodi do o{te}enja i
korozije zra~e}e cevi.

5.2 Sportske hale

Iako se sportske hale prili~no razlikuju po veli~ini terena (poda) i obliku, visine krova hala za
op{tu namenu se obi~no kre}u izme|u 6 i 8 m da bi se omogu}ile igre sa loptom. Savremeni
{kolski i lokalni sportski kompleksi (isklju~uju}i bazene) su naj~e{}e gra|eni sli~no kao
industrijski objekti (ve} opisani avionski hangari). Zra~e}e grejanje je, uop{te uzev{i dobar izbor
kod novih objekata, tako da se koriste: direktni i indirektni sistemi zra~e}ih cevi sa gasnim
sagorevanjem (crte` 9.), kvarcni linijski i plo~asti greja~i.

Zra~e}i sistemi grejanja imaju prednosti kod sportskih hala iz slede}ih razloga:

• brzo zagrevanje dopu{ta mogu}nosti efikasnog povremenog kori{}enja

• sistem ne zauzima koristan prostor pri podu ili zidu

• velike brzine vazduha kod nekih konvektivnih sistema mogu imati uticaja na igre sa
reketima

• zra~e}e grejanje elimini{e podnu kondenzaciju koja mo`e zadesiti neke objetke
tokom hladnog perioda.

Faktori na koje treba obratiti pa`nju prilikom projektovanja zra~e}ih sistema grejanja kod
sportskih hala:

Za{tite: Za{titne mre`e treba predvideti za greja~e i senzore u sportskim prostorima u

zavisnosti od vrste aktivnosti i visine postavljanja.

Sistem kontrole: Sportske hale koriste sisteme za upravljanje gde se zaposednutost mo`e
programirati prema kori{}enju i varirati temperaturne uslove u zavisnosti od prirode
aktivnosti, npr. od hladnog za fudbal do toplog za jogu.

Zra~enje kod gasnog sagorevanja: Preporu~uju se greja~i sa odvodom produkata sagorevanja

da bi se spre~ilo pove}anje vazdu{nog zaga|enja ili vla`nosti.
 Pristup: Pristupna vrata bi u najboljem slu~aju trebalo da budu dovoljno {iraka da bi se
omogu}io mehani~ki pristup opreme i smanjili tro{kovi monta`e.

Slika 9. Zra~e}e cevi sa gasnim sagorevanjem u sportskim halama

5.3 Fabrike
Zra~e}e grejanje ve} dugo godina ima {iroku primenu u fabri~kim prostorima. Primeri parnog i
gasnog zra~e}eg grejanja su prikazani na slikama 10, 11 i 12.

Mnoge starije fabrike imaju velike gubitke usled infiltracije zbog lo{eg omota~a {to ~ini zra~e}e
grejanje znatno jeftinijim za upotrebu od vazdu{nog grejanja, a u{tede koje se posti`u idu i do
70 %. Prilikom preispitivanja mogu}nosti obnavljanja, novi sistem grejanja treba uvek da bude
razmatran zajedno sa pobolj{anjem svojstava omota~a objekta, koje mo`e znatno uticati na
veli~inu, izbor i cenu sistema grejanja.

Prednosti kori{}enja zra~e}ih sistema grejanja u fabri~kim prostorima su:

• toplota se predaje na nivou poda, sa smanjenim efektom stratifikacije,

• male brzine vazduha smanjuju kretanje ~estica pra{ine,

• zra~e}e grejanje je posebno efikasno u fabrikama sa velikom infiltracijom i/ili

procesnom ventilacijom,

• zoniranje se mo`e primenjivati kod prekovremenog i povremenog rada, {to dovodi

do znatnog smanjenja eksploatcionih tro{kova,

• visoko postavljene instalacije ne smetaju proizvodnim aktivnostima i smanjuju

mogu}nost mehani~kog o{te}enja i zakljanjanja greja~a opremom.
Ostali faktori koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja sistema zra~e}eg grejanja za fabrike
su:

Polo`aj radnika: Radnici bi kod primene lokalnog grejanja trebalo da primaju toplotu iz
dva suprotna pravca da bi se za{titili od neugodnosti prouzrokovane asimetri~nim zra~enjem.

Polo`aj greja~a: Zidna monta`a greja~a se izvodi tamo gde postoji gornji kran.

Polo`aj senzora: Senzore treba postaviti tako da ne budu skriveni iza ma{ina, polica ili
pregrada i tako da mogu da “vide” grejani prostor.

Odr`avanje: U~estanost ~i{}enja i odr`avanja zavisi od zaga|enosti atmosfere. Potencijalni

problemi kao npr. zahtev za podizanje skela ili privremeni prekid proizvodnje radi
servisiranja greja~a, trebalo bi dodati u cenu odr`avanja.

Zoniranje: Greja~e bi trebalo zonirati prema mestu obavljanja posla.

Slika 10. Fabrika aviona sa parnim zra~e}im panelima

Slika 11. Te{ka industrija sa gasnim zra~e}im cevima

 Slika 12. Ma{inska industrija sa gasnim plo~astim greja~ima

5.4 Skladi{ta
Skladi{ta se znatno razlikuju me|usobno u veli~ini, obliku, konstrukciji, sadr`aju, aktivnostima i
broju ljudi. Projektni uslovi u prostoru mogu biti uslovljeni zahtevima koji se odnose na
skladi{teni materijal ili ljude i mogu se na}i razli~ite situacije u jednom skladi{tu uklju~uju}i
visoke pregradne police sa uskim prolazima, niskim me|uspratovima i otvorenim prostorom za
pakovanje.

Grejanje zra~enjem omogu}ava kreiranje zagrevanja prema zahtevima svake zone u okviru
ukupnog prostora. Tako mo`emo dobiti ~itav niz: od lokalnog grejanja prostora za pakovanje,
preko grejanja odre|enih zona, do op{teg grejanja za za{titu od mraza i korozije. Grejanje
zra~enjem mo`e biti naro~ito efikasno za grejanje prolaza izme|u redova polica bez grejanja
uskladi{tene robe, ~ije grejanje je nepotrebno ili nepo`eljno, kao npr. kod skladi{tenja hrane.

Glavni tipovi grejanja zra~enjem koji se koriste u skladi{tima su oni koji se mogu lako
premestiti ako se menjaju zahtevi, na primer pri pomeranju rafova. To uklju~uje zra~e}e cevi sa
gasnim sagorevanjem, plo~aste greja~e i kvarcne linijske greja~e. Kvarcni greja~i se mogu
povezati sa senzorima za detekciju prisutnosti u zonama koje se retko koriste.

Prednosti kori{}enja sistema zra~e}eg grejanja u skladi{tima su u tome {to:

• su efikasni za lokalno grejanje,

• ne zauzimaju koristan prostor,

 • ne ometaju rad mehani~kih ure|aja i ostale opreme,

• dovode toplotu na nivo poda,

• se mogu prerasporediti sa promenama zahteva.

Ostali fakori koje treba uzeti u obzir:

Polo`aj greja~a: Kod primene lokalnog grejanja radnici bi trebalo da primaju toplotu iz dva
suprotna smera da bi se za{titili od nelagodnosti zbog asimetri~nog zra~enja. Kod primene
op{teg grejanja, greja~i se uglavnom postavljaju izme|u i paralelno sa rafovima. Preporu~ena
rastojanja izme|u greja~a i skladi{tenog materijala se moraju po{tovati zbog za{tite od
pregrevanja i potencijalne opasnosti od po`ara.

Senzori: Senzori za skladi{ne zone bi trebalo postaviti sa posebnom pa`njom na za{titu

od udarca ili mogu}e zaklonjenosti. U nekim slu~ajevima primenjuju se i senzori za
detekciju prisutnosti. Senzore temperature vazduha bi trebalo koristiti kao za{titu od mraza
ili za obezbe|enje drugih minimalnih temperatura.

5.5 Crkve
Tradicionalne crkve su masivne gra|e, sa malo ili bez izolacije i koriste se samo nekoliko sati,
jednom ili dvaput nedeljno. Potrebno vreme uzgrevanja crkvi radi obezbe|enja ugodnosti, kod
konvektivnog grejanja, iznosi npr. {est i vi{e sati, u zavisnosti od toga kada su poslednji put
kori{}ene. Energetski tro{kovi za crkve mogu stoga postati ekstremno veliki u odnosu na period
kori{}enja, ako se koriste konvektivni sistemi ili niskotemperaturni zra~e}i sistemi.

Zra~e}e grejanje omogu}ava kra}e vreme uzgrevanja, direktnim pove}anjem srednje temperature
zra~enja za postizanje uslova ugodnosti u zoni kori{}enja, koja mo`e zauzimati mali deo
ukupnog prostora. Primenjuju se linijski kvarcni greja~i (idealno se integri{u sa osvetljenjem),
greja~i sa elektri~nim otporni~kim elementima, plo~asti greja~i i gasne zra~e}e cevi. Kontinualne
zra~e}e cevi se izvode sa lociranjem ventilatora, kao glavnog izvora buke, van grejanog prostora.
Elektri~ni sistemi su popularni (Slika 13.) po{to mnoge starije crkve nemaju gasni priklju~ak i
vreme kori{}enja je relativno malo, {to smanjuje tro{kove odr`avanja.

Slika 13. Crkva sa linijskim kvarcnim grejanjem

Prednosti kori{}enja sistema zra~e}eg grejanja u crkvama su:

• brzi odziv i kratko vreme uzgrevanja {to rezultuje ni`im energetskim tro{kovima.
Energetske u{tede od preko 65% su se postizale zamenom centralnog kotlovskog
sistema zra~e}im grejanjem sa efikasnim zoniranjem.

• pogodnost za prekidno ili povremeno kori{}enje.

Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja zra~e}ih sistema grejanja za crkve su:

Vla`nost: Smanjenje vlage treba uzeti u obzir ako je crkva podlo`na vlagi, {to mo`e
tako|e za{tititi crkvene umetnine.

Elektri~no grejanje: Mogu}nost kori{}enja jeftinije tarife (smanjeno optere}enje uve~e,

vikendom itd.) mo`e pobolj{ati mogu}nosti elektri~nog grejanja.

Gasno grejanje: Preporu~uje se kori{}enje dimovodnih cevi radi za{tite od problema sa

kondenzacijom.

Visina postavljanja: Visoko postavljanje mo`e pomo}i u smanjenju naru{avanja izgleda ali
zato pove}ava tro{kove odr`avanja.

Buka: Podesni su tihi sistemi ili oni sa ventilatorima van grejanog prostora

5.6 Istorijski objekti

Pod istorijskim zdanjima se podrazumevaju sve zgrade po~ev od te{kih tvr|ava pa sve do lakih
srednjevekovnih drvenih ku}a. I dok zra~e}e grejanje ima odre|ene prednosti za mnoge tipove
istorijskih zgrada, naro~ito za lokalno grejanje ulaza i izlo`benih prostora, o~igledne su estetske i
instalacione specifi~nosti koje mogu ograni~iti izbor ili sistem.

Naj~e{}e kori{}eni tipovi zra~e}eg grejanja su oni sa kompaktnim izvorom, kao npr. plo~asti ili
kvarcni linijski greja~i. Primer instalacije plo~astog grejanja desetak ambara je iz XIV veka u
Southam-u (Slika 14.) koji se koriste u privatne svrhe, izlo`be i ven~anja.

Prednosti kori{}enja zra~e}eg grejanja u istorijskim zgradama su:

• brz odziv i kratko vreme uzgrevanja,

• prikladnost za prekidna i povremena kori{}enja,

• visoko postavljanje radi smanjenja naru{avanja izgleda,

• minimalno o{te}ivanje ili naru{avanje gra|e objekta.

Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja zra~e}eg grejanja u istorijskim zgradama
su:

Elektri~no grejanje: Treba odabrati pogodne tarife da bi se smanjili eksplatacioni tro{kovi.

 Vlaga: Ako je zgrada sklona vlagi tada odvla`ivanje treba uzeti u obzir radi za{tite od
strukturnih o{te}enja, po{to tada slabi efekat zagrevanja,

Monta`a: Potrebno je pribaviti mi{ljenja specijalista u smislu dozvoljenih strukturalnih

optere}enja i mogu}nosti postavljenja. Minimalna odstojanja bi trebalo pove}ati da bi se
izbeglo lokalno pregrevanje i mogu}a o{te}enja zidova zgrade.

Slika 14. Ambar-muzej sa gasnim plo~astim grejanjem

5.7 Autoradionice i gara`e

Autoradionice i gara`e obi~no imaju velika, ~esto otvarana vrata i shodno tome velike
ventilacione gubitke. Brz odziv na poreme}aje ~ini zra~e}e grejanje pravim izborom. U
pojedinim primenama, kao kod radionica za zamenu auspuha i guma, vrata su retko zatvorena
tokom radnog vremena i zato se zra~e}e grejanje projektuje kao lokalno grejanje.

Naj~e{}e se koriste zra~e}e cevi sa gasnim sagorevanjem (Slika 15.) i linijski kvarcni greja~i.
Specijalni infracrveni sistemi se koriste za pe~enje boje. Visokotemperaturne emitere treba
generalno montirati na {to ve}u visinu da bi se izbegao kontakt sa zapaljivim gasovima te`im od
vazduha.
 Slika 15. Gara`a za autobuse sa cevnim zra~e}im grejanjem

Prednosti kori{}enja zra~e}eg grejanja u gara`ama i radionicama su:

• efikasno grejanje ~ak i kad su vrata otvorena,

• instalacija na ve}oj visini ne zauzima koristan prostor kod poda i smanjuje

mogu}nost slu~ajnog o{te}enja,

• male brzine vazduha smanjuju probleme sa pra{inom.

Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja zra~e}ih sistema grejanja za gara`e su:

Atmosfera: Potrebno je zatra`iti savet stru~njaka prilikom razmatranja mogu}nosti kori{}enja

gasnih sistema u slu~aju farbanja rasprskavanjem.

Sistem kontrole: Kod velikih objekata za popravku i odr`avanje, svaki deo radnog prostora
bi trebalo posebno zonirati da bi se moglo isklju~iti grejanje u delu koji se trenutno ne
koristi. Prostorni termostati se mogu koristiti zajedno sa senzorima sa “crnom kuglom” da bi
se dobio brzi odziv na poreme}aje sredine.

5.8 Atrijumi
Atrijumi, kao {to su npr. tr`ni centri, imaju velike toplotne gubitke zra~enjem i kondukcijom
kroz stakleni krov, odnosno ventilacione ulaskom hladnog vazduha kroz ulazna vrata. Grejanje u
tr`nim centrima ne predstavlja problem zbog toplotnih dobitaka iz radnji, ali mogu postojati
odre|ene “otvorene” zone, npr. restorani (crte` 16.), koji se moraju grejati na vi{e temperature.
Zra~e}i sistemi grejanja nadokna|uju gubitke zra~enjem kroz krov i obezbe|uju komfor na
relativno niskim temperaturama vazduha da bi minimizirali ventilacione gubitke.
Kvarcni linijski greja~i se mogu lako postaviti na ni`oj visini i mogu se uskladiti sa
osvetljenjem. Gasne zra~e}e cevi ne nalaze {iroku primenu na ni`im visinama zbog vizuelnog
naru{avanja ambijenta i problema sa dimovodima.

Prednosti kori{}enja zra~e}eg grejanja u atrijumima su:

• mogu}nost postavljanja na ve}oj visini da bi se izbeglo vizuelno naru{avanje

ambijenta i obezbedila pokrivenost {ire oblasti,

• mogu}a integracija sa osvetljenjem,

• ni`i eksploatacioni tro{kovi pri velikoj ventilaciji.

Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja zra~e}ih sistema grejanja u atrijumima su:

Polo`aj greja~a: Pogodni su zidni periferni sistemi, po mogu}stvu integrisani sa

osvetljenjem, jer smanjuju lo{ vizuelni utisak, ali treba uzeti u obzir i naknadno postavljane
greja~e kao {to su gasni kupasti i elektri~ni kvarcni linearni.

Slika 16. Tr`ni centar sa elektri~nim zra~e}im grejanjem kafea

5.9 Klizali{ta
Polirani led ima relativno malu emisivnost (velika refleksija gla~anog leda) tako da se zra~e}e
grejanje mo`e koristiti za zagrevanje ljudi na i oko klizali{ta bez topljenja leda. Westpoint Arena
u Exeter-u je vi{enamenski prostor za ~itav niz manifestacija uklju~uju}i i {ou “Odmor na ledu”
gde se koriste zra~e}i greja~i sa gasnim sagorevanjem.

Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja zra~e}ih sistema grejanja kod klizali{ta
su:

Intenzitet: Intenzitet zra~enja nad ledom treba dr`ati na ni`em nivou u odnosu na oblast
gledali{ta, sa odgovaraju}im zoniranjem.
 Odvod gasova: Preporu~uje se odvo|enje produkata sagorevanja kod gasnih zra~e}ih greja~a
da ne bi ulazili u zatvoreni prostor.

5.10 Gimnasti~ke sale

Kao dodatak op{tem grejanju, primenjuje se zra~e}e grejanje (uglavnom linijski kvarcni greja~i)
za brzo zagrevanje mi{i}a ve`ba~a koji po~inju sa napornim ve`banjem (slika 17). Ovo smanjuje
mogu}nost povre|ivanja.

Prednosti kori{}enja linijskog kvarcnog zra~e}eg grejanja za ovakvu primenu su:

• kratkotalasno zra~enje uspe{no prodire kroz ko`u,

• greja~i se mogu lako preusmeriti prema potrebama.

Faktori koje treba imati u vidu prilikom projektovanja sistema zra~e}eg grejanja za gimnasti~ke
sale i ve`bali{ta su:

Senzori: Preporu~uju se senzori prisutnosti u kombinaciji sa tajmerom koje pode{ava

korisnik obezbe|uju}i optimalnu izlo`enost.

Ostale prednosti i razmatranja su sli~ni kao kod sportskih hala.

Slika 17. Lokalno grejanje gimnasti~ke sale sa linearnim kvarcnim lampama

5.11 Saloni automobila

Saloni automobila obi~no imaju velike staklene povr{ine i ograni~ene mogu}nosti za postavljanje
konvencionalnog niskotemperaturnog sistema grejanja. Komfor kupaca i estetika je na prvom
mestu i trgovci moraju da prate zahteve proizvo|a~a automobila u pogledu stilizovanja prostora.
Zbog ~estih zamena automobila, tj. otvaranja vrata, javljaju se veliki ventilacioni gubici i brz
pad temperature. Vreme odziva konvektivnih sistema grejanja je prili~no duga~ko, pa se
zra~e}im sistemima br`e posti`u uslovi ugodnosti.

Mogu}e je primeniti vi{e sistema zra~e}eg grejanja, ali je posebno interesantan primer zra~e}ih
linijskih gasnih greja~a, neupadljivo postavljenih u spu{tenom plafonu, kao na slici 18., {to
pru`a ekonomi~no i estetski prihvatljivo re{enje.

Slika 18. Salon automobila sa skrivenim gasnim greja~ima

Prednosti kori{}enja zra~e}eg grejanja u salonima automobila su u tome {to:

• su mnogo efikasniji od konvektivnih sistema tamo gde postoje veliki gubici toplote,

• ne zauzimaju koristan prostor na podovima,

• se mogu postaviti u spu{ten plafon.

Elementi o kojima treba voditi ra~una prilikom projektovanja sistema zra~e}eg grejanja za
salone automobila:

Solarno optere}enje: Kontrola rada zra~e}ih greja~a mora uzimati u obzir insolaciju kroz
izloge.

Lokacija greja~a: Greja~e treba postaviti u plafonu tako da pokrivaju prostor izme|u
automobila kako bi posetioci imali maksimalnu korist od zra~e}eg grejanja.

Buka: Nivo buke od sistema grejanja ne bi trebalo da bude ve}i od 30 dB(A). Ovo se
posti`e kori{}enjem zra~e}ih cevi kod kojih je ventilator za odvod produkata sagorevanja
van grejanog prostora.
5.12 Bolnice
Postoje specijalne primene zra~e}ih greja~a u bolnicama kao npr. za negu prevremeno ro|enih
beba, a tako|e nalaze primenu i u ambulantama i spasila~kim brodovima za tretman hipotermije.
Dva primera koji slede prikazaju kori{}enje zra~e}ih prete`no kvarcnih linijskih greja~a za
lokalno grejanje u terapijske svrhe.

5.12.1 Mesta zbrinjavanja unesre}enih

Osim {to se koristi kao konvencionalno grejanje u oblastima gde je intenzivna fluktuacija
vazduha, kao {to su foajei i ulazni hodnici, lokalno zra~e}e grejanje se koriste u prijemnim i
prostorijama za intervencije. Kratkotalasni IC zraci kvarcnih greja~a prodiru kroz ko`u i
zagrevaju periferne krvne sudove odr`avaju}i temperaturu razgoli}enih delova tela povre|enih
koji su u {oku. Kod po`ara, ko`u sa te{kim opekotinama i plikovima treba zagrevati radi za{tite
od daljih ozle|ivanja. Idealno bi bilo kada bi greja~i bili postavljeni sa obe strane povre|enog,
kako bi se obezbedilo ravnomerno zagrevanje i da pri tom ne budu u njegovom vidokrugu.
Svakom grejanom oblasti se mo`e posebno upravljati.

Elementi koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja zra~e}ih sistema u ove svrhe:

Kontrola: Svaku zonu intervencije bi trebalo posebno kontrolisati, po mogu}stvu sa

senzorom prisutnosti. U foajeima i pristupnim hodnicima mogu se koristiti sobni termostati
da bi omogu}ili brzi odziv na promene okoline.

Postavljanje: Greja~i treba da budu postavljeni tako da obezbede ravnomernost grejanja. U

foajeima i pristupnim hodnicima mogu se koristiti svi tipovi greja~a vode}i ra~una o
minimalnoj visini postavljanja.

5.12.2 Primena u terapijama

Kratkotalasni IC greja~i koriste se preko 70 godina za obezboljavanje, relaksiranje mi{i}a i

tretman rana. Dok se specijalni IC izvori koriste za gore navedene primene, linijski kvarcni
greja~i se koriste za lokalno grejanje mesta za fizijoterapiju. Budu}i da je tu zra~enje ve}e nego
kod obi~nih instalacija, greja~e ne treba montirani u vidokrugu le`e}ih pacijenata, a u
protivnom se koristi za{tita za o~i.

Slika 19. Mesto za tretman pacijenta sa lokalnim grejanjem linijskim kvarcnim lampama
Elementi koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja zra~e}ih grejanja u terapeutske svrhe
su:
Kontrola: Svako terapeutsko mesto treba zasebno kontrolisati naj~e{}e sa senzorom
prisutnosti.

Za{tita: Potrebno je voditi ra~una o za{titi o~iju ako je veliki intenzitet zra~enja u vidnom
polju pacijenta.

5.13 Spolja{nja primena

Kod spolja{nje primene jedino je efikasno zra~e}e grejanje. Slede nekoliko primera.

5.13.1 Tribine

Prvobitna primena spolja{njih zra~e}ih grejanja svodila se na plafonske plo~aste greja~e koji su
postavljani iznad publike na fudbalskim i ragbi stadionima.

5.13.2 Streli{ta

Strelci na otvorenim streli{tima borave dugo bez pomeranja na svojim poluzaklonjenim vatrenim
linijama, {to pri ni`im temperaturama izaziva prili~an ose}aj hladno}e. Zra~e}i greja~i se mogu
koristiti kao direktan izvor toplote za svako strelja~ko mesto. U tu svrhu se koriste gasni cevni i
plo~asti greja~i kao i linearni kvarcni. Greja~i se pojedina~no kontroli{u a postavljaju se {to
bli`e vatrenom polo`aju po{tuju}i ograni~enja u pogledu udaljenosti.

5.13.3 Ve`bali{ta za golf

Golf igra~i provode dosta vremena na ve`bali{tima za golf tokom hladnog perioda. Primer
izvodenog zra~e}eg grejanja sa gasnim linijskim greja~ima koji su postavljeni iznad mesta za
ve`banje se nalazi u Svetskom golf klubu u Nariti blizu Tokija. Rezultat toga je da je klub
pove}ao posetu za 40% a da se investicija isplatila za godinu dana.
Prednosti zra~e}eg grejanja kod ve`bali{ta za golf su iste kao i kod streli{ta. Greja~e bi trebalo
posebno kontrolisati i za{tititi od udara loptice.

Slika 20. Ve`bali{ta za golf sa zra~e}im cevima

5.13.4 Za{tita od zamrzavanja `elezni~ke opreme

Tokom zima u tunelima dolazi do stvaranja ledenica koje mogu do}i u dodir sa elektri~nim
provodnicima iznad pruge i prouzrokuju kratke spojeve koji izazivaju kvarove i zatvaranje
tunela. To izaziva interventno odr`avanje vozova {to pove}ava tro{kove. Postavljanjem
termostatski kontrolisanih elektri~nih kvarcnih greja~a iznad provodnika, mogu se spre~iti pojave
stvaranja ledenica i tako u potpunosti za{titi tuneli. Na jednoj takvoj instalaciji koja je ko{tala
38.000 GBP vr{ena je analiza i do{lo se do zaklju~aka da se grejanjem tunela u{tedelo 44.000
GBP.
Me|u faktorima o kojima treba voditi ra~una prilikom projektovanja je odblesak. Da bi se
spre~io odblesak greja~a na ma{inovo|u, postavljaju se automatski prekida~i da bi se redukovala
toplotna snaga greja~a tokom prolaska voza i uspostavila puna snaga nakon toga.

5.14 Procesna industrija

5.14.1 Su{enje name{ataja

Za{tita koja se najvi{e primenjuje kod name{taja obuhvata razne premaze i bojenje radi
pove}anja otpornosti na prljanje. Sredstva za za{titu name{taja na bazi trihloretana su potisnuta
kao rezultat borbe za o~uvanje `ivotne sredine odnosno ozonskog omota~a, pa se sada koriste
sredstva na bazi vode.

Za razliku od trihloretanskih produkata, vodeni zahtevaju du`e vreme za su{enje, te se proces

skra}uje prinudnim su{enjem. U jednom takvom slu~aju za su{enje name{taja (slika 21.),
instalarina je zra~e}a su{ara koja koristi zra~e}e cevi sa kanalskim dovodom vazduha. Svaki
komad name{taja na pokretnoj traci prolazi kroz su{aru promenljivom brzinom. Greja~i su
postavljeni iznad i sa strane trake pri ~emu ra~unar odre|uje temperaturu greja~a ili brzinu trake
da obezbedi perfektno su{enje. Oko 100 komada name{teja se mo`e obraditi za 7,5 sati rada.

Zra~e}e grejanje se tako|e koristi za sli~ne procesne primene sa nezapaljivim rastvara~ima,

uklju~uju}i tu i lepkove i za{titno bojenje.

Slika 21. Su{enje name{taja gasnim zra~e}im greja~ima

Elementi koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja zra~e}ih sistema grejanja za su{enje su:

Rastvara~i: Treba konsultovati specijaliste ako se koriste zapaljivi rastvara~i ili u slu~aju
prisustva velike koncentracije nezapaljivih rastvara~a.

Bezbednost: Monta`na visina i odstojanja ne smeju biti manja od fabri~kih preporuka.

Distribucija toplote: Toplote se mora ravnomerno distribuirati oko predmeta koji se su{i.

Dimovod: Produkti sagorevanja se odvode u atmosferu da bi se odr`avali potrebni uslovi u

su{ari.

5.14.2 Za{tita od smrzavanja sve`eg betona

Zagrevanje cevovoda, rezervoara i kontejnera na trasi radi za{tite od smrzavanja nije uvek
mogu}e, ali IC grejanje direktno izlo`enih povr{ina daje dobre rezultate. Zra~e}e grejanje se
koristi na mestima istakanja sve`eg betona gde se voda zadr`ava i zamrzava. Ovo mo`e izazvati
za~epljenja i smetnje u proizvodnji betona.

Elementi o kojima treba voditi ra~una prilikom projektovanja sistema zra~e}eg grejanja za
preventivu protiv smrzavanja betona su:

• Postavljanje: Aran`irati greja~e tako da se dobije ujedna~ena pokrivenost zra~enjem

jer i povr{ine u senci se mogu smrznuti.

• Kontrola: Greja~e je potrebno uklju~ivati pri dostizanju temperature od 00 C.

5.14.3 [tamparije i fotostudiji

U uslovima {tamparija i fotostudija svojstva osvetljenja mogu prouzrokovati ne`eljene promene

boja. Do nedavno se elektri~ni kvarcni greja~i nisu mogli koristiti zbog vidljive crvene svetlosti.
Danas se koriste neutralni filteri koji minimiziraju ovaj problem.

Jedna od prednosti zra~e}eg grejanja pri radu sa papirom je da je relativna vla`nost vi{a nego
kod odgovaraju}e situacije kod konvektivnog grejanja. Slede}a prednost kori{}enja zra~e}eg
grejanja kod ovakvih primena je da su izazvane brzine vazduha mnogo ni`e tako da nema
razno{enja pra{ine te se greja~i mogu postaviti na ve}im visinama da ne smetaju drugoj opremi.

^injenice koje treba uva`avati prilikom projektovanja zra~e}eg grejanja za {tamparije i

fotostudije su:

Rastvara~i: Treba konsultovati specijaliste kada se zra~e}e grejanje koristi u uslovima

visoke koncentracije rastvara~a.

Bezbednost: Visina postavljanja i udaljenost od zapaljivih materijala ne sme biti manja od

preporuka proizvo|a~a.
5.15 Zra~e}e grejanje i odvla`ivanje
Vlaga u skladi{tima mo`e o{tetiti uskladi{teni materijal izazivaju}i fleke i koroziju
prouzrokuju}i tako finansijski gubitak. Umesto da se greje ceo magacin da bi smanjili relativnu
vla`nost, {to je skupo, mogu}e je primeniti odvla`ivanje i grejati samo zaposednuti prostor
lokalnim zra~e}im grejanjem. Ovo je mogu}e izvesti jedino ako je zgrada, ili njen deo koji se
koristi za skladi{tenje, dobro zaptiven. Slu~ajevi gde je vlaga smetnja uklju~uje slede}e
slu~ajeve :

• Kartonske kutije
Visoka vla`nost slabi mehani~ku ~vrsto}u i otpornost na udare upakovanog materijala.

• Skladi{ta ~elika
Visoka vla`nost izaziva koroziju koja uti~e na cenu uskladi{tenog materijala a ve}im
o{te}enjem ~elik gubi na kvalitetu.

• Skladi{ta mehani~kih delova

Tro{kovi anti-korozivne za{tite delova i pakovanja mogu se smanjiti pri njihovom
skladi{tenju u prostoru sa niskom vla`no}u (Slika 22).

• Proizvodnja hrane
Visoka vla`nost izaziva omek{avanje i mrvljenje sastojaka i pospe{uje pojavu bu|i kod
nekih sirovina, npr. orasi.

Odvla`ivanje vazduha tako|e se zahteva kod primene potpunog zra~e}eg grejanja gde je
nepo`eljno pove}anje vla`nosti pri ni`im temperaturama vazduha, npr. u procesima sa
pra{kastim materijalima u farmaceutskoj industriji.

Postoje dva osnovna na~ina industrijskog / komercijalnog odvla`ivanja vazduha i to mehani~ko i

termohemijsko. Mehani~ki princip koristi kompresorsko hla|enje, kao kod klimatizacije i ku}nih
rashladnih ure|aja, stvaraju}i hladne povr{ine radi izdvajanja kondenzata iz vazduha koji
recirkuli{e. Kod termohemijskog principa, kao npr. u proizvodima Munters RotaireTM, koristi se
rotiraju}e kolo sa higroskopnim materijalom (apsorberom) litijum-hloridom, kroz koje cirkuli{e
vazduh iz prostorije. Vlaga se iz vazduha izdvaja prilikom dodira sa povr{inom apsorbera.
Apsorber se regeneri{e propu{taju}i vreo vazduh kroz rotiraju}e kolo u kojom se nalazi.
Termohemijski sistem je lak{i za postavljanje i jeftiniji pri eksploataciji, a mo`e da radi na
mestima udaljenim od izvora energije tj. goriva. Oba sistema dodaju recirkulisanom vazduhu
ne{to toplote sa ~im treba ra~unati kod eksploatacionih tro{kova.

Elementi koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja ovakvih sistema zre~e}eg grejanja i
odvla`ivanja su:

Gradnja objekata: Zgrada mora biti dobro zaptivena da bi se smanjila infiltracija vazduha i
tro{kovi odvla`ivanja.

Odvo|enje produkata sagorevanja: Sagoreli gasovi se moraju izvesti van prostorije da ne

bi pove}ali vla`nost vazduha u prostoriji.

Kontrola: Lokalne greja~e treba pojedina~no kontrolisati i koristiti detektor prisutnosti.

Senzor vlage trebalo bi postaviti radi kontrole odvla`ivanja.

Projektovanje: Kod lokalnog grejanja treba razmotriti postavljanje za{tite od smrzavanja.

Razmotriti postavljanje ve}eg broja su{a~a u kriti~nim zonama.
 Slika 22. Skladi{te automobilskih delova sa zra~e}im grejanjem i odvla`ivanjem vazduha

5.16 Farme i sto~na gazdinstva

Prednosti zra~e}eg grejanja u zdravstvenim ustanovama (vidi 5.12) tako|e va`e i kod
veterinarskog tretmana `ivotinja, ali postoje interesantni primeri primene koji su karakteristi~ni
za sto~na gazdinstva, kao i uop{te re{enja grejanja farmi.

5.16.1 Telad

U uzgoju teladi elektri~ni kvarcni greja~i se koriste da se izdvoje bolesna grla od zdravih. Ako
se pola {tale greje a pola ne, bolesna telad }e sama od sebe da pre|u u deo koji se greje ~ak
pre nego {to uop{te poka`u neke znake bolesti, dok }e zdrava ostati u negrejanom delu {tale. U
mnogim takvim slu~ajevima, telad se oporavlja bez intervencije veterinara. Zabele`en je slu~aj
da je jedan uzgajiva~ teladi smanjio tro{kove za veterinarske usluge za 75% i da su tro{kovi
ugradnje i kori{}enja ispla}eni za tri meseca.

Elementi koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja sistema zra~e}eg grejanja za farme
goveda su:

Distribucija toplote: Greja~i treba da pokrivaju jednu polovinu {tale.

Ventilacija: [tale zahtevaju veliku ventilaciju ali moraju biti bez promaje u visini zone
boravka goveda.
 Slika 23. [tala sa linijskim kvarcnim greja~ima.

5.16.2 Jaganjci

Elektri~ni kvarcni linijski greja~i se koriste za grejanje i su{enje jagnjadi odmah nakon ro|enja,
smanjuju}i time rizik od hipotermije (Slika 24). Tako|e povoljno uti~u na to da ovca ostaje sa
jagnjetom ne odbacuju}i ga, zadr`avaju}i se ispod greja~a.

Greja~i treba da budu montirani tako da obezbede ujedna~enu distribuciju toplote u {tali, i da se
izbegne asimetrija zra~enja.

Slika 24. Novoro|eno jagnje grejano linijskim kvarcnim greja~em.

5.16.3 Farme }uraka

Zra~e}e grejanje se koristi u farmama }uraka obezbe|uju}i ravnomernu raspodelu toplote na

nivou poda ~ime se stvaraju pogodni uslovi za legla i tako se svakako mogu o~ekivati zdravija
perad. Jedan primer iz Wales-a (slika 25.) prikazuje gasne zra~e}e greja~e sa TNG kojim je
zamenjen vazdu{ni sistem grejanja koji je tako|e koristio TNG. Studija je pokazala da, iako su
tro{kovi eksploatacije podjednaki, te`ina }uraka grejanih zra~e}im grejanjem je bila ukupno za
1300 kg ve}a od onih grejanih vazdu{no. Kod vazdu{nog grejanja pod je bio prili~no hladan a
izvestan broj }uraka je bolovao od plu}nih bolesti, a broj uginu}a je smanjen za 50%.
Ravnomerna raspodela toplote omogu}ava da se }urke ne koncentri{u oko greja~a {to se ranije
de{avalo. U te svrhe se tako|e koriste i elektri~ni linijski kvarcni greja~i.

Slika 25. Farma }uraka sa gasnim zra~e}im cevima

5.16.4 Za{tita od zamrzavanja u mle~noj industriji

Pucanje cevovoda u prijemnim stanicama za mleko dovodi do velikih gubitaka u mleku, u

vremenu prerade i velikim tro{kovima popravke. Ovo se mo`e izbe}i direktnim grejanjem
cevovoda zra~e}im greja~ima, ostvaruju}i time bolje uslove za rad farmerima tokom zime.
Linijski kvarcni greja~i se koriste u ovim prilikama uglavnom zbog njihove fleksibilnosti.

Faktori o kojima treba voditi ra~una prilikom projektovanja sistema zra~e}eg grejanja za za{titu
od smrzavanja su:

Bezbednost: Farmeri moraju voditi ra~una da ne do|e do kva{enja greja~a prilikom

redovnog pranja instalacije i zahteva se isklju~ivanje greja~a tom prilikom. Elektri~ni
kablovi se moraju mehani~ki za{tititi od dodira sa stokom.

Kontrola: Greja~e treba kontrolisati tako da se uklju~uju kada temperatura vazduha dostigne
00 C.
Slika 26. Za{tita protiv smrzavanja opreme u mlekari kori{}enjem linijskih kvarcnih greja~a.

5.17 Hortikultura
5.17.1 Pakovanje gotovih proizvoda

Zra~e}i greja~i mogu se koristiti na mestima gde se pakuju gotovi proizvodi (povr}e, cve}e i
sl.), ali tako da direktno greju ljude koji pakuju, ne greju}i pri tom proizvod koji se pakuje
kako se ovaj nebi kvario (slika 27.). Koriste se svi tipovi lokalnog zra~e}eg grejanja.

Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja ovakvih sistema zra~e}eg grejanja su:

Mesto postavljanja: Osoblje treba da je obostrano izlo`eno zra~enju da bi se izbegla

asimetrija zra~enja.

Kontrola: Potrebno je predvideti zonsku kontrolu da bi se izbeglo zagrevanje ne

kori{}enog prostora.

Slika 27. Pakeraj povr}a grejan linijskim zra~e}im kvarcnim greja~ima

5.17.2 Staklenici

Mada su zra~e}i greja~i eksperimentalno primenjeni za pospe{ivanje klijanja tokom zimskog

perioda i za ubrzanje rasta niskih biljaka, dalja ispitivanja treba da odrede koja je to korisna
koli~ina zra~enja za svaku vrstu biljaka kako bi se razvio pogodan vid kontrole. Gasne
zra~e}e cevi i linijski kvarcni greja~i su pogodni za ovu namenu. Instalacije sa gasnim
greja~ima bi se mogle izvesti tako da se produkti sagorevanja ne odvode, po{to sadr`e ugljen
dioksid koji, kako je poznato, pospe{uje rast biljaka.

Prednosti kori{}enja zra~e}ih greja~a u staklenim ba{tama su:

• zemlja se zagreva direktno {to pogoduje klijanju semena i bujanju,

• zra~e}i greja~i mogu da ubrzaju rast biljaka i tako doprinose ranijem sazrevanju
plodova i bogatoj berbi,

• po{to su ventilacioni i transmisioni toplotni gubici u staklenicima veliki, zra~e}e

grejanje treba da je efikasnije od konvektivnog.

Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja zra~e}ih sistema grejanja za staklene
ba{te su:

• Monta`na visina: Visina postavljanja mora biti takva da se spre~i isu{ivanje

zemlji{ta, a u ekstremnim slu~ajevima o{te}ivanje biljaka od jakog zra~enja.

• Postavljanje: Toplota se mora ravnomerno rasprostirati na povr{ine sa biljkama.

• Kontrola: Kontrola mora da kompenzuje insolaciju.

6. PROJEKTOVANJE SISTEMA I KONTROLA

6.1 Uvod
Ovaj deo uputstva se bavi utvr|ivanjem zahteva vezanih za grejanje objekata i njihovih korisnika
kako bi bilo mogu}e sastaviti specifikaciju za pogodan sistem. Metode projektovanja su ovde
sa`eto razmotrene, a ~italac bi trebao da konsultuje originalnu literaturu i uputstva proizvo|a~a
pre pristupanja detaljnom projektovanju.

Informacije koje su potrebne za projektovanje sistema zra~e}eg grejanja su iste kao i za bilo koji
drugi sistem grejanja:

• Priroda zahtevanog grejanja, npr. lokalno ili grejanje celog prostora

• Unutra{nje projektne temperature i zahtevi sredine
• Spoljni projektni uslovi
• Na~in kori{}enja prostora
• Crte`i objekta (gra|evinske podloge)
• Dimenzije i termi~ke karakteristike elemenata objekta
• Intenzitet infiltracije/ventilacije
• Fizi~ka ograni~enja sistema grejanja
Osnova projektovanja zra~e}eg grejanja je u tome da se usklade procenjeni toplotni gubici u
projektnim uslovima i zatim doda dodatni kapacitet grejanja da bi se postiglo grejanje objekta u
prihvatljivom vremenskom periodu.

6.2 Lokalno i potpuno grejanje

Vrlo ~esto je potrebno grejati samo mali deo relativno velikog prostora, kao npr. mesto
magacionera u magacinima. Ovo se mo`e ostvariti sa malim brojem greja~a odnosno tzv.
lokalnim grejanjem. Lokalno grejanje ima minimalan efekat u odnosu na temperaturu vazduha u
objektu a komfor se uglavnom ostvaruje podizanjem srednje temperature zra~enja.

U drugim situacijama je, pak, po`eljno grejanje celog prostora prema jednakim uslovima, npr.
sportske hale. Ovo se ostvaruje pove}anjem i temperature vazduha i srednje temperature zra~enja
sve dok predaja toplote ne prevazi|e ukupne toplotne gubitke objekta i tada imamo tkz. potpuno
grejanje prostora. Kod potpunog grejanja prostora, ne vr{i se samo zagrevanje ljudi ve} se i
podmiraju zahtevi vezani za za{titu konstrukcije objekta, npr. za{tita od zamrzavanja putem
zra~e}eg grejanja.

U op{tem slu~aju je gustina zra~enja (W/m2) kod lokalnog grejanja u ciljnim oblastima ve}a
nego kod potpunog grejanja prostora, {to }e biti kasnije razmatrano.

6.3 Projektni uslovi

Uslovi koji su potrebni za postizanje ugodnosti zavise od prirode aktivnosti i nivoa odevenosti
ljudi. CIBSE Priru~nik A1 [1] daje preporuke za projektnu suvu rezultuju}u temperaturu za
razne karakteristi~ne prostore (Tabela 1), ali to su samo preporuke. Ako su potencijalni korisnici
naviknuti na rad u toplijim uslovima nego {to se preporu~uje onda to treba uzeti u obzir.
Projektna temperatura mora biti takva da se kompenzuje promaja, koja je prouzrokovana bilo
nedostacima objekta bilo mehani~kom ventilacijom.

Pri procenjivanju postoje}ih uslova u konvektivno grejanom prostoru izmerena temperatura

vazduha }e biti u op{tem slu~aju vi{a od suve rezultuju}e temperature. Na suprot tome, u
prostorima grejanim zra~enjem temperatura vazduha }e biti ni`a od suve rezultuju}e temperature.
U uobi~ajenim primenama razlika u temperaturi vazduha izme|u alternativnih zra~e}ih i
konvektivnih sistema grejanja, pri istoj suvoj rezultuju}oj temperaturi, iznosi 3-5 0C.

CIBSE Priru~nik A1 [1] daje preporuku da za temperaturu vazduha od 15 0C maksimalna

gustina zra~enja na nivou poda ne bude ve}a od 80 W/m2 (ovo mo`e ograni~iti minimalnu visinu
postavljanja), dok iznos ukupne sferne gustine zra~enja na visini od 1,8 m iznad poda ne bi
trebao da pre|e 240 W/m2. Ovo odgovara pove}anju srednje temperature zra~enja za pribli`no
3,5 0C. Ovakav fluks je nedovoljan kod grejanja u industriji, pogotovu lokalnog grejanja, a
znatno je manji od onog koji se mo`e osetiti napolju tokom sun~anog dana (prose~na gustina
sun~evog zra~enja na horizontalnu povr{inu oko podneva u mestu Kew tokom sredine juna
iznosi 850 W/m2, a tokom sredine decembra 220 W/m2 [1]). Potrebno je postaviti ograni~enja u
gustini zra~enja radi za{tite od prevelike temperature povr{ina tamo gde postoji opasnost od
po`ara ili o{te}enja materijala, npr na gornjim policama.

Smanjivanje temperature vazduha bez uticanja na sadr`aj vlage rezultuje pove}anjem relativne
vla`nosti. I dok pove}anje relativne vla`nosti retko zna~ajnije uti~e na ugodnost, mo`e imati i
odre|ene prednosti, npr. smanjenje problema sa stati~kim elektricitetom, postoje slu~ajevi gde je
svako pove}anje vlage nepo`eljno. Ovo se odnosi na preradu nekih materijala kao i na
skladi{tenje predmeta sklonih koroziji. Zbog toga treba proceniti posledice prouzrokovane
pove}anjem relativne vla`nosti, putem smanjenja temperature vazduha i/ili kori{}enjem sistema
bez odvo|enja produkata sagorevanja, i odrediti projektna ograni~enja gde je to neophodno.

Spoljni projektni uslovi zavise od lokacije, od vetrovitosti i nadmorske visine. U primerima

prora~una se ~esto koristi vrednost od –1 0C, mada je ve}i deo Velike Britanije i hladniji, npr.
Birmingham –5 0C. CIBSE priru~nik A2 [1] daje tabelu sa preporu~enim spoljnim projektnim
temperaturama baziranim na vremenskim podacima koji su bele`eni na meteorolo{kim stanicama
lokalnih aerodroma.

U spolja{njim primenama zra~e}eg grejanja, suva rezultuju}a temperatura je neprimenljiva i

sistemi se odre|uju direktno prema gustini zra~enja (W/m2) koju emituje izvor toplote.

6.4 Dinamika kori{}enja prostora

Ako se prostor ne greje kontinualno onda se zahteva period predgrevanja prostora pre njegovog
kori{}enja. Vreme predgrevanja zavisi od instalisanog kapaciteta greja~a, termi~kih karakteristika
zgrade, spoljnih temperatura i akumulirane toplote od prethodnog perioda grejanja. Zra~e}i
sistemi se ~esto biraju tamo gde je kori{}enje prostora sa velikim prekidima, kao npr. u
crkvama, po{to se njima brzo mo`e posti}i prihvatljiva suva rezultuju}a temperatura, pove}anjem
srednje temperature zra~enja i to direktnim zra~enjem “predimenzionisanih” sistemima.

U klasi~noj fabrici, gde se grejani prostor koristi 8 ~asova dnevno, kapacitet sistema mo`e biti
za 50% ve}i nego {to to zahtevaju toplotni gubici u projektnim uslovima, da bi se na taj na~in
omogu}io prihvatljivo kratak period predgrevanja, npr. kra}i od 2 ~asa. Potreban kapacitet
sistema se mo`e proceniti koriste}i procedure ~iji se detalji nalaze u CIBSE priru~niku A9 i
A9/1 [1].

6.5 Metode projektovanja potpunog grejanja

Svrha metoda projektovanja potpunog grejanja je da se postigne minimalna veli~ina sistema
grejanja koji je u mogu}nosti da postigne odre|enu suvu rezultuju}u temperaturu pri raznim
spoljnim uslovima. Preporuke koje daje CIBSE se baziraju prema karakteristi~nom danu tokom
grejne sezone kada je srednja dnevna spoljna temperatura ni`a od spoljne projektne temperature.
Evidentno je da }e sistem, projektovan na ovim osnovama, znatno prevazilaziti trenutne potrebe
za grejanjem u ve}em delu grejne sezone. Zbog ovoga nam se javlja vi{ak u kapacitetu, pa
mo`emo re}i da je kriti~no dimenzionisanje manje va`no od efikasne kontrole sistema.

Sve metode projektovanja su bazirane na slede}im koracima:

1. Odrediti termi~ke karakteristike zgrade (k-vrednosti i ventilacione veli~ine).

2. Prora~unati potrebni toplotni kapacitet u odnosu na toplotne gubitke, uzimaju}i u
obzir sve procesne dobitke toplote.
3. Prora~unati veli~inu ure|aja prema dinamici kori{}enja prostora.
4. Prora~unati potreban toplotni kapacitet prema jedinici povr{ine poda.
5. Prora~unati predlo`enu veli~inu ure|aja uzimaju}i u obzir efikasnost greja~a i
podesnu visinu postavljanja.

Metode projektovanja proizvo|a~a se, u op{tem slu~aju, zasnivaju na pretpostavljenoj razlici

temperature vazduha i suve rezultuju}e temperature, npr. 3 0C. Metod projektovanja zra~e}eg
grejanja koju je razvila CIBSE (CIBSE priru~nik A9 [1]) koristi suvu rezultuju}u temperaturu
direktno u prora~unu, koji tako|e uzima u obzir karakteristike omota~a zgrade.

Najve}a nesigurnost koja se odnosi na prora~une je vezana za obim infiltracije i ventilacije.

Istra`ivanja BSRIA su pokazala da su zgrade, uop{te uzev{i, znatno manje zaptivene nego {to se
pretpostavlja, i kod fabri~kih hala je potpuno razumno usvojiti duplo ve}i ventilacioni gubitak u
odnosu na prora~unati.

Na osnovu prora~unatih toplotnih potreba odabiraju se greja~i na osnovu podataka proizvo|a~a

opreme, vode}i pri tome ra~una da se postigne {to ravnomernija gustina zra~enja. U slu~aju kada
se koriste pojedina~ni greja~i, ve}i broj manjih greja~a daje ujedna~eniju raspodelu zra~enja i
mogu}nost zoniranja ali prouzrokuje ve}e tro{kove nabavke, ugradnje i odr`avanja.

U praksi su sistemi verovatno predimenzionisani u odnosu na projektne uslove po{to projektanti,

isporu~ioci i instalateri imaju interes za ve}om dobiti. Predimenzionisanje je ograni~eno
potrebom isporu~ilaca da zadr`i konkurentnost jer su ve}i sistemi i skuplji.

Ma kako da je dimenzionisan, sistem }e u ve}em delu grejnog perioda biti

predimenzionisan u odnosu na stvarnu potrebu za toplotom pa efikasnost rada u
najve}oj meri zavisi od na~ina kontrole.

6.6 Fizi~ka ograni~enja i postavljanje

Jedna od glavnih prednosti ve}ine zra~e}ih sistema grejanja je da se oni ve{aju na krov ili
zidove osloba|aju}i prostor kod poda. Prednosti i nedostaci u postavljanju greja~a na {to ve}u
visinu su:

Prednosti:
• [ire prostiranje zra~enja i ujedna~ena srednja temperatura zra~enja,
• Kori{}enje uskih reflektora za gasne zra~e}e cevi (pove}anje efikasnosti zra~enja),
• Kra}e dimovodne cevi za gasne zra~e}e greja~e.

Nedostaci:
• Pove}ani tro{kovi odr`avanja,
• Pove}ani transmisioni i ventilacioni gubici,
• Gubitak konvektivnog efekta.

Kriterijumi za postavljanje gasnih zra~e}ih greja~a se nalaze u BS 6896 [4] ali su uglavnom
primenljivi i za ostale tipove greja~a. Oni obuhvataju i slede}e zahteve:

• lica ne bi smela biti izlo`ena prekomernom toplotnom zra~enju (240 W/m2 u visini
glave i 80 W/m2 na nivou poda),
• zapaljivi materijali ne smeju biti pregrevani,
• greja~i moraju biti pogodni za uslove koji vladaju tamo gde se postavljaju,
• greja~i moraju biti odgovaraju}e za{ti}eni ili postavljeni tako da ne trpe spoljna
mehani~ka o{te}enja,
• treba obezbediti adekvatan slobodan prostor za pristup, rad i servisiranje gorionika,
ventilatora i drugih delova sistema,
• treba obezbediti odstojanje izme|u bilo kakvih zapaljivih materijala ili materijala koji
su osetljivi na visoku temperaturu i ure|aja ili dimovoda,
 • kada se greja~i ve{aju, npr. na krovnu konstrukciju, potrebno je obezbediti potreban
broj ve{aljki za punu te`inu ure|aja. Ve{aljke moraju biti za{ti}ene od korozije,
• kada se montiraju na zid, greja~i se moraju postaviti pomo}u nosa~a potrebne
nosivosti za no{enje celokupne te`ine ure|aja. Nosa~i moraju biti za{ti}eni od
korozije,
• ni jedna instalacija se ne postavlja ukoliko nije obezbe|ena dovoljno sigurna nose}a
konstrukcija koja mo`e da primi dodatna optere}enja od grejne opreme.

Projektant sistema mora voditi ra~una o mogu}em pregrevanju krovne konstrukcije i gornjih
ostakljenja kao i o mogu}oj blizini kranova u fabrikama i radionicama. Podaci za minimalno
dozvoljena odstojanja izme|u greja~a i okolnih objekata ili povr{ina su dati u dokumentaciji za
ugradnju greja~a. Primeri su dati u Tabeli 11.

Instalateri su skloni postavljanju greja~a o krovnu konstrukciju jer ona obezbe|uje potrebnu
visinu greja~a i prostor. Treba voditi ra~una da se najpovoljnija mesta za montiranje ne biraju na
{tetu performansi i tro{kova celog sistema. Ni`e postavljanje greja~a na zidove ili stubove je
ekonomi~nije u uskim visokim prostorima, pogotovu u pogledu tro{kova odr`avanja.

Za gasne zra~e}e greja~e je potrebno obezbediti adekvatnu koli~inu vazduha za sigurno

sagorevanje, bilo da imaju odvod produkata sagorevanja ili ne. Zahtevi u pogledu stalne
ventilacije prostora su dati u standardu [4].

Tabela 11. Preporu~ene minimalne mere koje daju proizvo|a~i

Ure|aj Odavanje Du`ina [irina Minimalna Odstojanje Odstojanje
toplote reflektora reflektora visina ispod * iznad **
(kW) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm)
Gasni “U” zra~e}i 13 2930 435 3000 900 100
greja~ (vise}i***) 22 4660 490 3600 1250 100
38 5540 670 4300 1500 100
Gasni plo~asti 13.5 1140 360 4200 2600 750
greja~ (vise}i) 27 1140 488 7000 2600 750
Gasni kupasti 12 1240 pre~nika 3600 900 1800
greja~
Kvarcni cevni 3 400 500 3000 1000 500
greja~ 6 400 500 4500 1000 500

* odstojanje ispod ili u pravcu zra~enja

** zahtevi za horizontalno odstojanje (nije u pravcu zra~enja) su obi~no
1000 mm za plo~e i kupe i 500 mm za ostale sisteme
*** odstojanja su razli~ita za zidne izvedbe

6.7 Zoniranje
Jedna od velikih prednosti zra~e}eg grejanja u pore|enju sa drugim vidovima grejanja je u tome
{to se celoviti prostor mo`e podeliti u pojedina~no grejane zone. Zona predstavlja grupu greja~a
(ili deo sistema grejanja) koja se mo`e nezavisno kontrolisati. Trebalo bi da svaka zona ima
svoje senzore. Preporu~uje se zoniranje i u slu~ajevima potpunog grejanja gde su projektni uslovi
i na~in kori{}enja u prostoru ujedna~eni, po{to to ne ko{ta mnogo, a uvek postoji mogu}nost
izuzetne situacije koja nala`e grejanje lokalnog karaktera.

U situacijama gde na malom delu prostora rad ~esto obavlja prekovremeno,

efikasno zoniranje znatno smanjuje energetske tro{kove.
Zoniraje se tako|e mo`e koristiti za smanjenje razlika u unutra{njim uslovima prostora, npr. u
delu prostora uz spolja{nja vrata ili pak na mestima koja su izlo`ena sun~evom zra~enju.

6.8 Senzori i kontrola

Direktno merenje suve rezultuju}e temperature (SRT) mo`e se vr{iti preko termometra crne
kugle, mada merenje temperature pomenutim senzorom nije uvek prakti~no. Kada je potrebno
meriti temperaturu na sredini prostorije, potrebno je i senzor tamo postaviti, da bi se izbegao
efekat zra~enja zidova. Pojedini proizvo|a~i su proizveli senzor crne kugle sa polusferom za
monta`u na zid. Ova vrsta senzora parcijalno elimini{e uticaj zra~enja okolnih zidova i pribli`no
meri temperaturu na sredini prostorije.

Polusferni senzori crne kugle imaju dve osnovne mane. Kao prvo, temperatura koju senzor
pokuzuje nije u direktnoj vezi sa projektnom temperaturom. Ne mo`e se izbe}i razlika izme|u
izmerene i suve rezultuju}e temperature za referentno mesto u prostoriji. Stoga je potrebno
pove}ati ili smanjiti zadatu temperaturu da bi se obezbedila ugodnost korisnika. Druga mana
ovih senzora je {to sporo reaguju na promene sredine, kao npr. pri otvaranju velikih vrata.

Senzori za vazduh se mogu koristiti za kontrolu zra~e}ih sistema ali im je nedostatak u tome {to
oni prikazuju ni`u temperaturu od suve rezultuju}e temperature, pogotovu u po~etnim fazama
grejanja po{to sporo reaguju na pove}anje srednje temperature zra~enja, {to vodi do pregrevanja i
nepotrebnog utro{ka goriva. Jedan proizvo|a~ linearnih kvarcnih sistema re{ava taj problem
prate}i prira{taj temperature vazduha putem odgovaraju}eg algoritama. Ovo je izvodjivo po{to
prira{taj temperature vazduha zavisi od temperatura povr{ina ba{ kao i srednja temperatura
zra~enja.

Mogu}i pristup je da se koriste oba sanzora, crna kugla i senzor temperature

vazduha, istovremeno. Crna kugla se koristi kao osnovni a senzor temperature
vazduha kao pomo}ni radi indentifikacije brzih padova temperature vazduha.

Pojedini sistemi imaju vi{e senzora po zoni kombinuju}i pra}enje razli~itih parametara
(minimalna, maksimalna ili prose~na temperatura) objedinjenih u sistemu centralnog nadzora i
upravljanja, ~ime se posti`e bolja kontrola.

6.9 Odr`avanje
Rutinsko odr`avanje je potrebno da bi se postigla sigurnost i efikasan rad nekog sistema
grejanja. Ve}ina gasnih i elektri~nih zra~e}ih sistema ima malu potrebu za odr`avanjem i
dovoljna je godi{nja kontrola i ~i{}enje. Izuzetak su prljave i pra{njave prostorije gde je
neophodno ~e{}e ~i{}enje kao i agresivne sredine koje izazivaju koroziju {to tako|e zahteva ~e{}i
pregled instalacije.

Za godi{nje odr`avanje potrebno je obezbediti bezbedan pristup greja~ima, npr.

hidrauli~nim platformama ili lakim monta`nim skelama. Kori{}enje merdevina se
zabranjuje.

Tro{kovi opreme za pristup greja~ima mogu biti zna~ajni, kako tro{kovi nabavke ove opreme za
rad na visinama ve}im od 5 m, tako i tro{kovi njenog iznajmljivanja. Stoga se preporu~uje
planiranje preventivnog odr`avanja sistema grejanja.

Predlog re`ima odr`avanja je dat u Tabelama 12 do 17.

 Tabela 12. Odr`avanje gasnih zra~e}ih cevi
Nedeljno Vizuelno proveriti da li svi greja~i rade (da gas sagoreva) i da
gorionik nije blokiran.
Vizuelno proveriti da dimovodne cevi dobro stoje i da nema
o{te}enja od udaraca.
Godi{nje Isklju~iti gasno i elektri~no napajanje ure|aja.
Proveriti elemente ve{anja.
O~istiti prljav{tinu sa spoljne povr{ine cevi.
O~istoti reflektor po uputstvu proizvo|a~a.
Odvojiti, o~istiti i proveriti kontakte gorioni~kog i ventilatorskog
sklopa po uputstvu proizvo|a~a.
Rastaviti U-cev (ako postoji), proveriti unutra{nju povr{inu cevi i
odstraniti ve}e zaostale naslage.
Proveriti stanje dimovoda.
Ponovo sastaviti ure|aj, proveriti ispravnost elektri~ne i gasne
instalacije i pustiti ure|aj u rad.
Proveriti CO2 , CO i temperaturu izduvnih gasova.
Proveriti funkcionisanje sistema u celosti kao i rad upravlja~kog
sistema.

Tabela 13. Odr`avanje linijskih kvarcnih greja~a

Nedeljno Vizuelno proveriti da li se svaki greja~ usijao posle uklju~enja.
Godi{nje Proveriti sigurnost elektri~nih instalacija.
Proveriti da nije bilo pregrevanja delova ure|aja i provodnika.
Izvr{iti ~i{}enje reflektora ukoliko proizvo|a~ to zahteva.
Proveriti funkcionisanje sistema u celosti kao i rad upravlja~kog
sistema.

Tabela 14. Odr`avanje gasnih plo~astih i kupastih greja~a

Nedeljno Vizuelno proveriti da li svi greja~i rade po uklju~enju.
Godi{nje Isklju~iti gasno i elektri~no napajanje ure|aja.
Izduvati prljav{tinu sa ispune.
O~istiti reflektor po uputstvu proizvo|a~a.
Ponovo spojiti gasnu i elektri~nu instalaciju i proveriti sigurnost
veza.
Proveriti funkcionisanje sistema u celosti kao i rad upravlja~kog
sistema.

Tabela 15. Odr`avanje parnih sistema

Slede}a tabela se samo odnosi na sisteme za distribuciju pare. Parni kotlovi podle`u stalnim
inspekcijskim pregledima a zahtevaju i dnevni nadzor i provere kvaliteta vode od strane
obu~enih lica.

Nedeljno Proveriti da li ima curenja na cevovodima, ispravnost ventila

sigurnosti kao i pumpi za kondenzat.
Godi{nje Pregledati izolaciju distributivnih cevovoda i popraviti je u slu~aju
da je o{te}ena.
Pregledati sve ventile i regulatore pritiska.
O~istiti cevovod od korozije ili zameniti cev ako je potrebno.
 Tabela 16. Odr`avanje visoko/srednje pritisnih vrelovodnih sistema
Treba imati na umu da visokopritisni vrelovodni kotlovi podle`u stalnom inspekcijkom nadzoru,
a zahtevaju i dnevne preglede i provere kvaliteta vode od strane obu~enih lica.

Nedeljno Proveriti eventualna curenja i potencijalna mesta o{te}enja.

Proveriti hemijsku pripremu vode.
Proveriti temperaturu i pritisak polazne vode.
Proveriti rad protivpo`arnog sistema.
Godi{nje Proveriti kvalitet vode u sistemu.
Pregledati izolaciju distributivnih cevovodu i popraviti je u slu~aju
da je o{te}ena.
Proveriti ispravnost i izvr{iti kalibraciju merne opreme i ventila
sigurnosti.
Proveriti sve ventile i regulaciju.
Proveriti sigurnost elektri~nih instalacija.
Proveriti potro{nju goriva, uslove sagorevanja i efikasnost kotla.

Tabela 17. Odr`avanje vazduhom zagrevanih zra~e}ih cevnih sistema

Nedeljno Proveriti rad ventilatora i temperaturu vazduha.
Godi{nje Proveriti stanje dimovoda.
Proveriti stanje izmenjiva~a toplote (indirektni sistemi).
Proveriti stanje vazdu{nih filtera.
Proveriti zaptivenost sistema za napajanje gorivom.
Proveriti sigurnost elektri~nih instalacija.
Proveriti funkcionisanje gorionika.
Proveriti rad ventilatora za cirkulaciju vazduha.
Proveriti produkte sagorevanja i njihovu temperaturu.
Proveriti sigurnost elemenata za ve{anje.
Proveriti funkcionisanje sistema u celosti kao i rad upravlja~kog
sistema.
7. TRO[KOVI

7.1 Tro{kovi nabavke i ugradnje

Na crte`u 6. su prikazane cene pojedina~nih greja~a prikupljene od raznih proizvo|a~a opreme.
Na tr`i{tu vlada velika konkurencija izme|u velikog broja proizvo|a~a u domenu pojedina~nih
greja~a, tako da su cene razli~itih isporu~ilaca veoma ujedna~ene.

1600
PLI
- DU
1500 NI
KT
1400 IRE
IND
S NI
1300 GA I
CENA PO GREJA^U (GBP)

JSK
1200 INI
I -L

I
TN
CN
1100 EK
AR IN DIR
SNI
KV

1000 GA I I
EV AST
I
NI^K

900 - U-C PLO^

I I- I
SN JSK
GA GASN INI
TPOR

800 -L
S N I
700 GA
NI O

600
TRI^

500
ELEK

400
300
200
100

20 40 60
10 30 50 70
KAPACITET GREJA^A (kW)

Crte` 6. Prose~ne cene zra~e}e grejne opreme

Evidentno je da su pojedina~ni elektri~ni greja~i skuplji od odgovaraju}ih gasnih za snage po~ev

od 10 kW pa navi{e. Ove cene zavise od kapaciteta greja~a i u su{tini elektri~ni greja~i su
efikasniji od gasnih. S druge strane mnogi sistemi sadr`e najmanje 4 greja~a, {to za prose~an
sistem snage oko 50 kW daje snagu greja~a od 12 kW, tako da se razlika u ceni izme|u gasnih
i elektri~nih sistema smanjuje u odnosu na razliku pojedina~nih greja~a te snage. Na tu cenu
treba dodati jo{ cenu automatike, ugradnje i trgova~ke tro{kove.

Tro{kovi ugradnje za pojedina~ne greja~e (U-cevi, pla~aste i sl.) dosti`u vrednost tro{kova same
opreme. Ukupna cena elektri~nih greja~a je znatno vi{a po{to se koristi ve}i broj manjih greja~a
za istu snagu instalacije.

Za multigorioni~ke, vazduhom grejane, parne ili vrelovodne greja~e nema dovoljno raspolo`ivih
podataka zato {to su oni projektovani kao deo ve}ih sistema i ote`ana je sistematizacija
podataka. Ipak, date su procene prose~nih cena razli~itih tipi~nih instalaciija od 50 kW do 500
kW na osnovu podataka proizvo|a~a prikazanih u Tabeli 18.
 Tabela 18. Indeksi cena pojedinih sistema

Vrsta sistema Indeks cena

Pojedina~ne gasne zra~e}e cevi 1,0

Multigorioni~ke gasne zra~e}e cevi 1,5
Gasne plo~e 1,5
Vazdu{no grejane zra~e}e cevi 2,0
Linijski kvarcni greja~i 2,0

Za grubu procenu, uzev{i u obzir cene opreme iz 1994. mo`e se re}i da instalacija pojedina~nih
greja~a ko{ta 20 GBP po kvadratnom metru povr{ine prostorije za fabri~ke objekte veli~ine do
2500 m2.

U ovom slu~aju se podrazumeva da je izvor energije (prirodni gas ili elektri~na energija) blizu
mestu kori{}enja. Tro{kovi transformatora za elektri~ne greja~e kao i nove cevi za priklju~enje
na gas ovde nisu ura~unati. S druge strane, obuhva}eni su tro{kovi o`i~enja odnosno unutra{njeg
gasnog razvoda.

Cena ugra|enih vrelovodnih ili parnih zra~e}ih greja~a, bez kotlovskog postrojenja bi bila
probli`na ceni pojedina~nih gasnih zra~e}ih cevi (indeks cena 1,0). Dodavanjem cene kotlovskog
postrojenja samo za potrebe zra~e}eg grejanja dobijamo da je ovo najskuplji sistem zra~e}eg
grejanja. Parni sistemi nisu isplativa opcija za kapacitete ispod 5 MW zbog skupe opreme u
kotlarnice (npr. proprema vode).

7.2 Tro{kovi odr`avanja

Po pravilu, godi{nji tro{kovi odr`avanja (ne ra~unaju}i pristup greja~ima i delovima) iznose 5%
do 10% od tro{kova nabavke i ugradnje. Zra~e}i sistemi su vrlo pouzdani tako da po~etno
odr`avanje ne iziskuje zna~ajnije tro{kove za rezervne delove, mada zamena lampi kod linearnih
kvarcnih greja~a predstavlja zna~ajan tro{ak kod intenzivno kori{}enih instalacija.

Prljava i korozivna sredina zahteva ~e{}e ~i{}enje, smanjuje pouzdanost i pove}ava tro{kove
odr`avanja kod kvarcnih linijskih i gasnih zra~e}ih greja~a. Za ovakve sredine je uputnije
kori{}enje sistema sa dislociranim izvorima toplote, kao {to su vazduhom grejane zra~e}e cevi,
vodeni i parni sistemi.

7.3 Energetski tro{kovi

Predvi|anje cene energije u budu}nosti je neizvesno, ali postoje metode za procenjivanje budu}ih
indeksa cena razli~itih sistema grejanja u cilju sagledavanja ekonomi~nosti. To je ostvario CIBSE
Building Energy Code, Part 2 [5], pomo}u vlastitih kompjuterskih programa zasnovanog na
sofisticiranom termi~kom modelu zgrade. Ve}inom, ovi programi ne daju naro~ito dobre rezultate
sa zra~e}im grejanjem, po{to instalacija i sistem kontrole zna~ajno uti~u na performanse celog
sistema. Me|utim, mogu se izvesti dva zaklju~ka {to se ti~e potro{nje energije kod potpunog
zra~e}eg grejanja kvalitetno izolovanih i zaptivenih prostora:
 I. Malo je verovatno da }e zra~e}e grejanje tro{iti vi{e energije od konvektivnog za
isti grejani prostor.

II. Najvi{e {to mo`emo dobiti je smanjenje ventilacionih gubitaka proporcionalno

smanjenju razlike unutra{nje i spolja{nje temperature vazduha.

Sistemi zra~e}eg grejanja se projektuju za 30C ni`om unutra{njom projektnom temperaturom

nego {to je slu~aj kod konvektivnih sistema. Ako predpostavimo da je unutra{nja projektna
temperatura za konvektivne sisteme grejanja 210C, a srednja spolja{nja temperatura grejnog
perioda 110C, tada je smanjenje temperaturne razlike sa 100C na 70C, {to je oko 30 %. Ako su
ventilacioni i gubici kroz omota~ zgrade pribli`no jednaki, {to je naj~e{}e slu~aj, neto u{teda
energije iznosila bi 15 % u proseku.

U lo{e izolovanim i zgradama izlo`enim vetru mogu se posti}i znatne u{tede energije u odnosu
na konvektivni sistem grejanja, {to proizvo|a~i zra~e}ih sistema isti~u, ali korisnici zgrada bi
trebalo prvo da ispitaju mogu}nosti pobolj{anja omota~a zgrada, pre nego {to se odlu~e za
u{tedu putem ugradnje zra~e}ih sistema. Velike u{tede se tako|e mogu dobiti kada se osnovno
konvektivno grejanje zameni lokalnim.

7.4 Ukupni tro{kovi tokom veka trajanja

Ukupni tro{kovi se dobijaju tako {to se uzimaju u obzir tro{kovi nabavke, eksploatacije,
odr`avanja, eventualnog preme{tanja opreme tokom veka trajanja kako bi se ustanovila realna
cena kori{}enja takvog sistema. U su{tini to se radi tako {to se sumiraju svi sagledivi tro{kovi
revalorizovani u datom momentu, zatim se suma podeli sa predvi|enim brojem godina trajanja
proizvoda. Takva analiza omogu}ava pravilno odabiranje sistema ukazuju}i na razliku izme|u
tro{kova nabavke i tro{kova kori{}enja. Ova metoda se tako|e mo`e koristiti za procenu gde i
kada treba preventivno promeniti postoje}i sistem.

Vek trejanja sistema mo`e se posmatrati sa ~etiri stanovi{ta:

1 Vek trajanja do nepopravljivog kvara,

2 Vek trajanja tokom ekonomi~nog rada,
3 Vek trajanja objekta ili do prestanka potrebe, tj. prevremenog preme{tanja,
4 Vek trajanja koji navodi proizvo|a~.

Priroda tehnologije zra~e}eg grejanja je takva da su komponente koje mogu otkazati zamenljive,
tako da su retki slu~ajevi da se sistem ili neki ve}i njegov deo mora potpuno zameniti zbog
kvara. Pre }e se dogoditi da ure|aj ili sistem postane preskup za odr`avanje, ili }e neka druga
solucija biti jeftinija ili }e mo`da korisnici tra`iti promenu iz nekog drugog razloga.

Proizvo|a~i obi~no propisuju vek trajanja zra~e}ih sistema na 20 godina. Iako stvarni vek
trajanja mo`e biti ve}i, sa ekonomskog stanovi{ta on se mora uzeti kao maksimalan i moraju se
obezbediti rezervni delovi tokom tog perioda. Po{to zra~e}i sistemi grejanja koriste specifi~ne
delove za tu namenu, bilo bi nerealno o~ekivati da }e sistem raditi dug period nakon prestanka
isporuke rezervnih delova.

U cilju boljeg sagledavanja problematike veka trajanja i otklanjanja mogu}ih nedoumica prikazan
je grafik koji daje zavisnost prose~ne cene ko{tanja sistema tokom radnog veka (uklju~uju}i i
eventualne zamene rezervnih delova). Ovo se lako mo`e napraviti kori{}enjem komjuterskih
radnih lista povezanih sa finansijskim parametrima. Posmatrajmo slede}i primer, koji ilustruje
dva mogu}a sistema pri stopi amortizacije od 5%.

Sistem A - Nabavna cena 80 GBP, eksploatacini tro{kovi 20 GBP/god., cena preme{tanja

sistema 30 GBP.
Sistem B - Nabavna cena 120 GBP, eksploatacini tro{kovi 15 GBP/god., cena preme{tanja
sistema 30 GBP.

Na Crte`u 7. se vidi da ako oba sistema traju jednako dugo i vi{e od 8 godina, Sistem A }e biti
ekonomi~niji. Ako se kamatna stopa pove}a, potrebno je vi{e vremena da bi se to postiglo.
Me|utim, ako bi sistem A trajao 15 godina a sistem B 18 godina sistem B bi bio ekonomi~niji.

Crte` 7 Cena kroz radni vek

Va`no je napomenuti da sistemi kod kojih su eksploatacioni tro{kovi relativno mali u odnosu na
investicione tro{kove, sa vremenom rada sistem je sve ekonomi~niji, ~ak i ako su eksploatacioni
tro{kovi zna~ajni. Me|utim, ako je vreme trajanja sistema ograni~eno vekom trajanja objekta (ili
vremenom trajanja zakupa) eksploatacioni tro{kovi mogu da dominiraju.

Mnogi proizvo|a~i daju sveobuhvatne programe i garanciju odr`avanja {to podrazumeva

kompletnu zamenu neispravnog ure|aja ili pokvarenih komponenti sistema, kad god je potrebno,
ali to je izvodljivo samo u ranom periodu eksploatacije nekog sistema. Stvarni tro{kovi zavise od
na~ina odr`avanja, nivoa osposobljenosti servisera, pouzdanosti sistema i ono {to je va`no za
zra~e}e sisteme - pristupa~nost opremi.

Najve}i problem u analizi tro{kova tokom veka trajanja zra~e}ih sistema grejanja je cena goriva.
Potro{nju goriva je te{ko precizno predvideti i odnos cena razli~itih goriva se vremenom mo`e
znatno promeniti.

Rezultat analize tro{kova tokom radnog veka sistema zavisi od izabrane stope amortizacije koja
defini{e me|usobnu zavisnost investicionih i eksploatacionih tro{kova. Uobi~ajeno je se koriste
razli~ite ekonomske metode, npr. mala inflacija, velika inflacija, stabilne cene energije, ubrzan
rast cena energije i sli~no, kao i promene u sistemu tokom kori{}enja.

8 LITERATURA

[1] CIBSE Guide – Volume A. 1988. CIBSE ISBN 0 0-900953 29 2

[2] ASHREA 1993 Fundamentals, Chapter 8.1993. ASHRAE. ISBN 0910 110972

[3] ISO 7730: 1994 Moderate thermal enviromentals. 1994. International Standards
Organization

[4] BS 6896: 1991 Installation of gas fired overhead radiant heater for industrial and
commercial heating (2nd and 3rd family gases). 1991. British Standards Institution

[5] CIBSE Building energy code, Part 2, Calculation of energy demands for the
design of new buildings and services. 1981. CIBSE.