Milenko Milinkovi*

SOLARNA KUA GREEN TEHNOLOGY - ENERGY EFFICIENCY

Rezime: U radu su prikazane opte napomene o potrebi traenja reenja izgradnje kua po principu energetske efikasnosti. Kroz analizu zahteva iz projektnog zadatka koji sam sam sebi zadao, traio sam naine kako da se realizuje reenje koje e obezbediti totalni energetski optimum - minimalni utroak energije i u fazi izgradnje i u fazi eksploatacije kue. Iz tog razloga usvojeno je reenje solarne kue u formi polulopte prenika 18.5m realizovane u tehnologiji ferocementnih ljusaka. Na isti nain izgra ena je i polucilindrina garaza 9x18m. Korienjem skeletnog metoda gradnje u tehnologiji ferocementa izgra eni su bazen i vidikovac. Spiralna stepenita su izgra ena koritenjem metoda zatvorenog kalupa. Prikazana su usvojena reenja za aktivni i pasivni zahvat suneve energije, kao i nain skladitenja te energije. Obrazloen je izbor reenja da se kua ukopa u zemlju u cilju ostvarivanja minimalnih gubitaka toplote. Nadalje prikazani su reimi funkcionisanja solarne kue zimi i leti. Tabelarno su prikazani prorauni oekivanog zahvata suneve energije, gubici toplotne energije kue kao i energetski bilans. Kljune rei: solarna kua, green tehnology, energetska efikasnost, ferocement, energija sunca

____________
* dipl. ing. el., predsednik kompanije "Milinkovi Company" d.o.o. Beograd

UVOD
Svest o ogranienim izvorima energije odavno je ve u svetu nametnula potrebu za racionalnim korienjem energije. U tom smislu definisana je i potreba za traenjem reenja za racionalnu potronju jednog od najveih potroaa energije - grejanje prostora u kojima ljudi ive i borave. Sunce emituje na Zemlju ogromnu energiju: godinje 1,5x1018 kWh odnosno sunce za manje od jednog dana emituje na zemlju vie energije nego to je energetski potencijal svih svetskih poznatih zaliha fosilnih goriva (nafta, gas, ugalj). Paralelno sa traenjem tehnikih reenja za racionalnom potronjom energije traena su i reenja da se na isplativ nain koristi nepresuni izvor energije - suneva energija. 1.1 PROJEKTNI ZADATAK Pre vie od trideset godina zainteresovao me izazov traenja optimalnih reenja za zahvat suneve energije za grejanje kua. injenica da suneve energije ima najvie leti, pogoduje lakom reavanju zagrevanja sanitarne tople vode praktino tokom cele godine. No, kod reavanja problema zagrevanja kua koritenjem suneve energije suoavamo se sa injenicom da suneve energije ima najmanje kad je najvie treba - zimi. U elji da svoja razmiljanja pretoim u realan projekat, vremenom sam sebi definisao projektni zadatak: A - obezbediti maksimalni zahvat suneve energije B - barem deo te energije uskladiti i koristi kada sunca nema C - ostvariti minimalne gubitke toplotne energije D- sve to realizovati u zelenoj tehnologiji 1.2 OSNOVNI PRINCIPI ZA REALIZACIJU PROJEKTNOG ZADATKA Prouavajui literaturu i analizirajui razna reenja u startu sam odbacivao ona koja su bila komplikovana i skupa. Dakle, generalni princip kojim sam se rukovodio je bio da za realizaciju projektnog zadatka prona em prirodna, jednostavna i jeftina reenja. 1.2.1 Zahvat suneve energije Da bi se obezbedio maksimalni zahvat suneve energije neophodno je osmisliti reenja da se obezbedi to vea povrina prema jugu kako bi se moglo to pasivnim to aktivnim zahvatom prikupiti u objekat to vie suneve energije.

Opredeljenje da se obezbedi aktivan zahvat suneve energije znailo je da na junoj strani treba predvideti veliku povrinu kolektora, a da bi se obezbedio pasivan zahvat potrebna je velika staklena povrina na junoj strani objekta kako bi to vie suneve svetlosti ulazilo u objekat da zagreva unutranjost objekta. 1.2.2. Akumuliranje suneve energije Prilikom traenja jeftinog i jednostavnog reenja za akumulaciju toplotne energije kada je ima vie nego to je u tom trenutnku potrebno, za periode kada je nema dovoljno, opredelio sam se za kombinovano reenje: da se energija nastala pasivnim zahvatom suneve energije (zagrevanjem vazduha) akumulira u kamenom toplotnom akumulatoru, a energija zahvaena aktivnim zahvatom zagrevanjem vode u sunevom kolektoru delom uskladititi u kameni toplotni akumulator (600 tona kamena i betona), a delom za zagrevanje vode bazena unutar kue (60m3 vode). 1.2.3. Minimizacija gubitka toplote U okviru zadane fizike objekta gubici toplote zavise od povrine objekta prema vanjskom prostoru, to namee zakljuak da u okviru zadanog prostora ta povrina treba da bude to manja- - optimum u tom smislu je sferni oblik. Sa druge strane gubici zavise od gradijenta temperature (razlika izme u unutranje i vanjske temperature). Ako se objekat definisane fizike nalazi u ekstremnim klimatskim uslovima 200C, pri unutranjoj temperaturi od +200C, gradijent je 400C i srazmenrno tome i gubici toplote. Ako se isti objekat, pri istoj temperaturi vazduha 200C ukopa u zemlju, gde je temperatura u proseku +50C, pa je to sada spoljnja temperatura za taj objekat; gradijent temperature je vie nego prepolovljen pa samim tim i gubici. 1.2.4. Ekoloka gradnja Napred navedena reenja obezbe uju minimalni utroak energije u fazi eksploatacije kue. Da bi se obezbedio i minimalni utroak energije u fazi izgradnje I to vee koritenje prirodnih materijala, izabrano je reenje solarne kue u formi polulopte realizovane u tehnologiji ferocementnih ljusaka. To reenje obezbe uje minimalni utroak materijala za iju proizvodnju je potreban utroak energije. Za izgradnju 2100 m3 zatvorenog prostora utroeno je najvie prirodnog kamena razliite granulacije, oko 2500 m2 rabica, oko 10 tona raznog eleza i oko 80 tona cementa, odnosno 5.7 kg eleza / m3 i 38 kg cementa/ m3 zatvorenog prostora.. Preraunato po m2 zatvorenog prostora to iznosi 24 kg eleza / m2 i 160 kg cementa/ m2 poda kue.

2. KONSTRUKCIJA SOLARNE KUE

Kua je izgra ena u formi polulopte prenika 18,5 m, ukopane u zemlju to obezbe uje minimum toplotnih gubitaka. Vidljiv je samo juni deo polulopte koji je u staklu (cca 100 m2) to obezbe uje pasivni zahvat suneve energije. Na kupolu se nastavlja polucilindrina garaa 9 x 18 m na koju se naslanja velika povrina solarnih kolektora (110 m2) koji obezbe uju aktivni zahvat suneve energije. Kolektori su vlastite izrade. Konstrukcijski su izvedeni tako da je osnovna elina konstrukcija oslonjena na ferocemenenu konstrukciju garae. Dve eline cevi su horizontalno postavljene du cele duine kolektora, jedna pri dnu, a druga pri vrhu. Me usobno su povezane velikim brojem bakarnih cevica, koje su uvezane uz rabic mreu, a potom utopljene u sloj maltera (2 cm). Tako dobijena ferocementna povrina ofarbana je mat zelenom bojom koja ima veliku efektivnu povrinu zbog bolje apsorpcije sunevog zraenja. Na kraju cela povrina je ustakljena sa spoljanje strane, a polistirenskim ploama izolovana sa unutranje strane.

slika 1 - konstrukcija kolektora

Konstrukciju kue sainjavaju dve ferocementne ljuske na razmaku od 40 cm, spregnute ferocementnim lunim rebrima, koji zajedno ine komore kroz koje cirkulie vazduh. Debljina ljusaka i rebara je 2 do 4 cm.

slika 2 - izgled solarne kue, osnova U tehnologiji ferocementa izra eni su i garaa, bazen, spiralna stepenita, vidikovac. Po vertikali kua je organizovana u etiri nivoa., dva stambena i dva tehnoloka. Najnii nivo je ukopan ispod nivoa okolnog terena i predstavlja donji tehnoloki nivo u kome je smeten kameni akumulator toplote, a sve je to prostor povienog vazdunog pritiska koji stvaraju ventilatori. U sredini tog nivoa je centralna vazduna komora koja ima otvor u prostor dnevnog boravka prostor normalnog vazdunog pritiska. Sledei centralni nivo je izveden kao jedinstven prostor (220 m2), a organizovan kao dnevni boravak, kuhinja, trpezarija, bazen, sanitarije. Centralno spiralno ferocementno stepenite povezuje sledei nivo-galeriju na kojoj su smetene dve spavae sobe sa kupatilima. Deo kalote polulopte predstavlja etvrti nivo (tehnoloki), organizovan kao dve odvojene sabirne komore koje se nastavljaju na komore izme u ferocementne ljuske i rebara. Na ulazu svaka sabirne komore montirani su ventilatori iji rad je procesorski upravljan.

3. REIMI FUNKCIONISANJA SOLARNE KUE

Prilikom projektovanja solarne kue cilj je bio da se ostvare to stabilniji mikroklimatski uslovi u kui bez obzira na temperaturu izvan kue. Dvostruka ljuska od koje je objekat izgra en omoguuje cirkulaciju vazduha kroz kameni akumulator toplote i vraanje istog kroz centralnu vazdunu komoru u unutranjost objekta to omoguuje zimi grejanje a leti hla enje vazduha u objektu. 3.1. REIM ZIMA-DAN Kada postoji sunevo zraenje, svetlosna energija kroz staklenu povrinu ulazi u objekat, zagreva vazduh koji se kao laki die prema vrhu objekta, gde ga ventilator(i)2 kroz gornje sabirne komore potiskuju izme u ferocementnih ljusaka objekta u donji tehnoloki nivo gde prolazi kroz kameni toplotni akumulator i tako ga zagreva. Sav taj vazduh se sabira u centralnoj vazdunoj komori kroz iji izlaz dolazi ponovo u prostor dnevnog boravka. Na taj nain centralnom unutranjom cirkulacijom vazduha toplota nastala sunevim zraenjem se skladiti u kameni toplotni akumulator. Istovremeno automatika ukljuuje vodenu pumpu koja potiskuje vodu iz bazena u niu horizontalnu cev kolektora, puni solarni kolektor, voda se zagreva, pa se iz gornje horizontalne cevi odvodi u izmenjiva voda-vazduh koji je montiran u otvor izme u centralne vazdune komore i prostora dnevnog boravka, nalazi se dakle na putu centralne unutranje cirkulacije vazduha, pa tako predaje deo toplote vazduhu. Daljim prolaskom vode kroz cevni izmenjiva ugra en u podu kamenog akumulatora toplote, deo toplote predaje akumulatoru, pa se nakon toga voda vraa u bazen zagrevajui i njega.

__________
2) Automatika ukljuuje prvi ventilator koji iz svoje sabirne komore potiskuje vazduh putem koji ne obuhvata zidove spavaih soba kako se prostor u sobama ne bi previe zagrejao. Samo kada taj ventilator ne moe pri maksimalnom broju obrtaja da odvede sav viak toplote u kameni akumulator toplote, automatika ukljuuje i drugi ventilator iz ije sabirne komore vazduh prolazi putevima koji obuhvataju i zidove spavaih soba.

slika 3 - osnova tehnike etae solarne kue ,ema funkcionisanja Na taj nain se ostvaruje ujednaenje temperature vode i vazduha, a to onemoguuje stvaranje prevelike relativne vlage u objektu. Kada prestane sunevo zraenje diferencijalni termostat iskljuuje vodenu pumpu, nakon ega se sva voda iz kolektora vraa u bazen, to zimi onemoguuje zamrzavanje kolektora (tako su konstruisani padovi cevi). U periodu kada sunca nema dovoljno, na raspolaganju je kamin u centralnom delu dnevnog boravka ijim loenjem se zagreva vazduh koji cirkulie oko loita i ukljuuje se u centralni tok cirkulacije vazduha. Ne treba strahovati od pregrevanja prostora jer se sav viak toplote akumulira u kamenom akumulatoru toplote. Pored toga ugra uje se i toplotna pumpa koja e toplotu vode iz bunara (+100C) prenositi u drugi izmenjiva koji je smeten ispred prvog, dakle, tako e na putu centralne cirkulacije vazduha pa se ostvaruje isti efekat - zagreva se vazduh unutar objekta, a viak toplote akumulira u kamenom spremniku.

slika 4 - reim zima dan - zima no Sanitarna topla voda za potrebe kue zagreva se veinskim delom koritenjem energije sunca (cca 85% potrebne energije). Oko 10% sunevog kolektora je organizovano kao zasebna celina. Cevi kolektora konstantno napunjene tenou koja ne mrzne do 50oC. Kada ima sunevog zraenja automatika ukljuuje cirkulacionu pumpu koja gura zagrejanu tenost u 500-to litarski izmenjiva gde zagreva sanitarnu vodu. Samo u sluaju da suneva energija ne moe da zgreje vodu na zadanu temperaturu ona se dogreva elektrinim grejaem (do 15% energije potrebne za zagrevanje sanitarne vode). 3.2. REIM ZIMA-NO Nou toplota akumulirana u kamenom akumulatoru toplote koji se nalazi ispod dnevnog boravka po principu podnog grejanja odrava toplotu u dnevnom boravku a centralnom cirkulacijom vazduha koju sada stvara drugi ventilator , greju se spavae sobe i nadokna uju se gubici toplote iz objekta preuzimanjem toplote iz akumulatora toplote. 3.3. REIM LETO-DAN Velika staklena povrina kue leti moe dovesti da previe suneve energije u e u kuu i iz tog razloga se ta energija znaajno reducira tako to se poetkom prolea postavi polutransparentni zastor na za to predvi ena mesta sa spoljanje strane stakla. Toplota koja u e u kuu odvodi se centralnim cirkulisanjem vazduha u akumulator toplote pa se temepratura vazduha u kui odrava na zadanom nivou. Ukoliko je potrebno automatika proputa bunarsku voda kroz prvi centralni izmenjiva i tako hladi vazduh u kui. U toku leta sanitarna topla voda se zagreva iskljuivo sunevom energijom.

slika 5 - reim leto dan - leto no 3.4. REIM LETO-NO Kada temperatura spoljanjeg vazduha tokom noi padne ispod 200C, aktivira se trei ventilator koji ubacuje spoljanji vazduh kroz akumulator toplote, vazduh izlazi iz objekta kroz otvorene prozore i dimnjak i hladi akumulator toplote. Procesorski se upravlja radom svih izvrnih jedinica: ventilatori, vodena pumpa, toplotna pumpa, otvaranje i zatvaranje prozora i elektromagnetnih vodenih slavina.

4. ENERGETSKI BILANS
Veliki toplotni kapacitet kue (da bi se u unutranjosti promenila temperatura za 100C potrebno je dovesti-odvesti preko 2100 kWh toplotne energije) omoguuje vrlo stabilne klimatske uslove u kui. 4.1. ZAHVAT SUNEVE ENERGIJE
mesec X XI XII I II III prosena temp. (0C) +12,5 +6,7 +2,0 -0,5 -1,3 +6,4 energija / dan (kWh/m2) 3,1 1,5 1,1 1,4 2,3 3,3 iskorienje 90% 2,8 1,3 1,0 1,3 2,0 3,0 veranda za 90 m2 252 117 90 117 180 270 energija za 30 dana 7560 3510 2700 3510 5400 8100 iskorienje 50% 1,6 0,8 0,5 0,7 1,1 1,6 kolektori za 80 m2 128 64 40 56 88 128 energija za 30 dana 3840 1920 1200 1680 2640 3840

(Tabela 1)

4.2. GUBICI TOPLOTNE ENERGIJE

mesec X XI XII I II III prosena temp. (0C) +12,5 +6,7 +2,0 -0,5 -1,3 +6,4 T(0C) 6 12 16 19 20 12 zid 5 9 12 14 15 9 staklo 28 57 76 90 95 57 GUBICI kWh/dan prema zemlji izmena vazduha 80 29 80 55 80 75 80 89 80 93 80 55 ukupno dnevno 162 201 243 263 283 201

(Tabela 2)

4.3. ENERGETSKI BILANS

mesec X XI XII I II III gubici ukupno meseno 4860 6030 7290 7890 8490 6030 dobijena solarna energija iz kolektora i kroz verandu 11400 5430 3900 5190 8040 11940 potrebna dodatna energija (kWh) 600 3390 2700 450 7140 kWh

(Tabela 3) Iz gornje tabele vidljivo je da e prema proraunima pored energije sunca za grejanje kue biti potrebno iz drugih izvora cca 7000 kWh toplotne energije ili cca 20 kWh/m2 na godinjem nivou, to ukoliko se kroz merenje koja e se izvoditi tokom zime pokae tanim svrstava ovu solarnu kuu u sam vrh energetski efikasnih kua u svetu.

slika 6 - enterijer