UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA FIZIKU

Fizika u sportu
-master rad-

Mentor: Kandidat:

dr Sonja Skuban Milica Ranisavljevi

Novi Sad, 2013.

0
 Kada postoje elja i volja za ostvarenje postavljenog cilja, kada su uz mene
porodica i prijatelji, kada mi je mentor dr Sonja Skuban podrka, motivacija, uspeh i
pobeda su samo logian sled dogaaja

ist pogodak!

Dragi ljudi, hvala vam!

1
1. Metodiki uvod 3

1.1 Motivacija 3

1.2 Fizika i sport 5

2. Fizika u sportskim disciplinama 6

2.1. Fizika klizanja na ledu 8

2.2. Fizika gimnastike 17

2.3. Fizika putanja zmajeva 22

2.4. Fizika veslanja 27

2.5 Fizika koarke 36

2.6 Fizika bilijara 52

2.7 Fizika tenisa 60

2.8. Fizika amerikog fudbala 66

2.9. Fizika jedrenja 76

3. Fizika skijanja 82

3.1 Osnove mehanike skijanja 82

4. Zakljuak 106

5. Literatura: 107

2
 1. Metodiki uvod

Opti cilj nastave fizike jeste da uenci upoznaju prirodne pojave i osnovne
prirodne zakone, da steknu osnovnu naunu pismenost, da se osposobe za uoavanje i
raspoznavanje fizikih pojava u svakodnevnom ivotu i za aktivno sticanje znanja o
fizikim pojavama kroz istraivanje, oforme osnovu naunog metoda i da se usmere
prema primeni fizikih zakona u svakodnevnom ivotu i radu.

Kao predmet u koli, fizika prua mogunost nastavniku da navoenjem razliitih

primera, izvoenjem adekvatnih eksperimenata i demonstracionih ogleda, uini nastavu
lepom i zanimljivom, a uenicima se omoguuje da kroz individualni rad, razmiljanje i
logiko zakljuivanje, lake usvoje gradivo. Uenicima je potrebno pribliiti pojmove o
kojima ue i ukazati na njihovu povezanost sa svakodnevnim ivotom.

Takoe, veoma je bitno da program fizike, najpre sadraj, obim i metodsko

prezentovanje, budu prilagoeni odreeom uzrastu uenika. Iz fizike kao naune
discipline odabiraju se samo oni sadraji koje na odreenom nivou mogu da usvoje svi
uenici Osnovne ili Srednje kole.

1.1 Motivacija

Kada postoje elja i volja da se ostvari postavljeni cilj, kada se zbog tog cilja
pokrenu fiziki i intelektualni resursi, kada se aktivno i trajno usmerimo na ostvarenje
cilja koji smo postavili moe se rei da smo motivisani.

Motivisanje uenika je jedan od kljunih zadataka i funkcija nastavnika. Uenje u

koli treba da bude radostan proces koji zrai pozitivnim emocijama (radost, srea,
oduevljenje), jer samo tako uenici mogu znati ta znai imati dobar uspeh i biti
zadovoljan u ivotu. Kada je uenik motivisan, uloeni napor, stepen misaone aktivnosti i
koncentracija panje su poveani, a sve to dovodi do boljeg rezultata uenja.

Realnost - na samu pomisao uenja fizike, prva slika koja se javi je ba ova:

3
 Nije ba ohrabrujue . . .

Nakon nekoliko trenutaka posmatranja jednog ovakvog misaonog problema,

razmatranja gde je poetak, a gde kraj, slede pitanja: zato moram ovo znati i kako da
izbegnem ovaj deo kolovanja. U sledeem trenutku, uenje fizike, uveliko, je potisnuto!

Da bismo uenike motivisali, zainteresovali da neto ue, moralo bi im biti jasno

zato ba to da ue. Nije uvek jednostavno dati pravi razlog. . .

Razlozi koje e uenici prihvatiti su stvarni, ivotni razlozi. Najznaajniji razlog

za uenje je priroda ljudske znatielje, elja za znanjem, potreba da se bavimo onim to
nas zanima. Uenici e sa zadovoljstvom uiti ono to im je zanimljivo i nee uopte
postavljati pitanja gde e im to znanje biti potrebno, ako im je gradivo i nain uenja
zanimljiv.

Da li bi, moda, ovo moglo biti zanimljivo uenicima . . . ?!

4
 Paaa . . . Oekujem sledeu reakciju

1.2Fizika i sport

Veoma je vano da nastavnik gradivo to zanimljivije prezentuje. Ako je

uenicima nastavni predmet ili nain prezentovanja zanimljiv, bie ih lako motivisati za
uenje uie jer im je zanimljivo.

Uenje putem interesantnih stvari je lake, a deci, definitivno, interesantna stvar je

sport. Zainteresovati decu za sport nije problem, ali za fiziku - ume da bude. Pokuajmo
da spojimo ove dve discipline objasnimo fiziku i njene osnovne zakone na primerima iz
sporta, ili obrnuto objasnimo sport kao primenu zakona fizike.

Iako ne spada u plan i program izuavanja fizike u kolama, nekoliko asova

redovne ili dodatne nastave moglo bi da se posveti obradi ove teme Fizika u sportu.

Stvorimo simpatije prema fizici malim izdvajanjem od predvienog plana i

programa.

5
 2. Fizika u sportskim disciplinama

Fizika i sport. Postoji li neka veza izmeu njih? Koje teorije mogu da se upotrebe
u ovoj vezi?

Naravno da postoji veza sport je fiziki. To nije samo semantika. Sport

predstavlja predmete u pokretu, sile, energiju, rad, snagu, brzinu, ravnoteu, ... Sve to je
fizika. Sve to postoji u prostoru i vremenu je fizika.

Fizika igra dominantnu ulogu u nainu na koji sportisti igraju i nainu na koji se
sport igra. Da bi razumeli kako se to fizika primenjuje u sportskim situacijama, potrebno
je razumeti osnovne zakone fizike.

Odabir sportskih disciplina u ovom radu

Koji su kriterijumi za odabir sportskih disciplina u ovom radu da budem

iskrena, kriterijuma nema. Fizika i fiziki zakoni su prisutni i podjednaku vanost imaju
skoro u svakom sportu. Da je odabrana samo neka oblast mehanike ili termodinamike, pa
da sam navodila primere iz raznih sportova - nisam. Da se veem samo za jedan sport,
pa da izuavam fiziku samo njega ni to nisam. Dakle, za odabir sportova koji se
prouavaju u ovom radu zvanini kriterijumi ne postoje.

Ovaj rad predstavlja lini peat, shodno tome, dragi momenti iz ivota pretoeni
su i zabeleeni, na neki neobian nain, kroz ovu temu u ovaj rad. Pa tako, hronoloki,
niu su se sportovi, prema linim kriterijumima . . .

Zaleena bara, u blizini kue u kojoj sam odrasla, bele klizaljke broj 32, koje se,
na tavanu, meu gomilom uspomena istiu klizanje.

Prvi sport koji sam trenirala i volela, zavrio se neslavno, dvostrukim prelomom,
u toku samostalnog izvoenja kunih vragolija gimnastika.

Prvi letnji raspust, kada su mamine zalihe konca za ivenje poele

eksponencijalno da opadaju, zbog pokuaja pravljenja prototipa zmaja zmajarenje. Da,
i zmajarenje spada u sportske discipline.

Dedin drveni amac na rukavcu Dunava. Mnogi kau da je Tikvara jezero, ali
nije. Nisam izlazila iz vode taj dan.

Jedva su me nagovorili da sednem u amac i ugrejem se, kazali su mi da su mi usta

pomodrila od hladnie, postavili mi suncobran i nastavili da se dobacuju loptom u vodi.

6
Oseala sam se odbaeno . . . Htela sam da ih razljutim i odem amcem to dalje od njih.
Veslala sam, i veslala . . . Preveslani put bih mogla da izraunam vrlo lako, samo da
znam poluprenik krune putanje. Puna tri kruga sam se vrtela. I odustala. Nisam vie
bila ljuta, smejali su mi se.

Pa tako, zanima me gde sam greila i zato nisam zaveslala pravom putanjom, a fizika
veslanja e mi u tome pomoi.

Koarka nikada nisam uspela da savladam loptu, a do koa sam mogla da je

dobacim samo "iz kecelje", i to leima okrenuta, jer sam jedino tako mogla da joj dam
dovoljno ubrzanje.

Skup posebnih prijatelja i samo dva pokuaja igranja ovog sporta 1. pamtim
samo po izbaenoj kugli sa stola; 2.- seam se ekipe sa susednog stola, njihovih prekih
pogleda, a naih nespretnih baratanja tapovima i obaranje pia (tueg), glasne prie i
mnogo smeha bilijar.

Sledei sport nemogue je ne svrstati u ovaj rad, to zbog velike popularnosti i

jednog velikog imena koje je prva asocijacija na nau zemlju, to zbog prve, line
asocijacije najuzbudljivije cimerstvo na studijama i nona buenja zbog prenosa
turnira, koje nisam pratila, jer su mi predavanja poinjala za koji sat. Nervirao me je
upaljeni televizor i glas komentatora, ali kokice sam rado kokala i ispijala prve kafe, pre
svitanja tenis.

Sledei sport u nizu, ima zasluge da se nae u ovom radu - neka seanja i
uspomene, veu me za njega. No, ovaj sport u naoj zemlji postao je popularan, razvija se
lagano, a treniraju ga ak i ene ameriki fudbal.

Neto posebno izazovno, to volim da zamislim i vidim na televizijskom programu.

Tako savreno, prefinjeno i nedostino jedrenje.

I za kraj, poseban deo za, za sada, neostvarenu elju skijanje. Dok eka na
ostvarenje, teorijsko upoznavanje i zagrevanje, poinjem ba u ovom radu. Poznavanje
fizike i njena primena u ovom sportu, lake e me odvesti i do njega

7
2.1. Fizika klizanja na ledu

Klizanje na ledu je prelep oblik rekreacije, ali i osnova mnogobrojnih sportova i

sportskih disciplina na ledu. To je umee kretanja po zaleenim povrinama, korienjem
klizaljki. Kliza se po ledu, koji moe biti prirodno zaleena povrina jezera ili reke, ali i
po vetako zaleenim klizalitima.

Prema sauvanim podacima, prve klizaljke nastale su u vedskoj u IX veku, a

napravljene su bile od ivotinjskih kostiju. Podaci govore da su ove klizaljke najee
koristili putnici u ledenim krajevima, koji su pomou njih prelazili velike razdaljine.

Sportovi koji ukljuuju klizanje na ledu su: umetniko klizanje, brzo klizanje,
hokej na ledu. Umetniko klizanje je sport u kojem takmiar, ili vie njih, kliui na ledu,
izvodi okrete, skokove i druge elemente, demonstrirajui spretnost i eleganciju, esto uz
muziku pratnju.

Kao sport, umetniko klizanje potie jo iz XIX veka. Organizacija koja upravlja
ovim sportom, propisuje pravila i organizuje meunarodna takmienja. Meunarodna
klizaka federacija, ili krae ISU (International Skating Union), osnovana je 1892.
godine. Osnovne discipline umetnikog klizanja su: pojedinano (ene i mukarci),
sportski parovi, plesni parovi. Ove etiri discipline su i u standardnom programu Zimskih
olimpijskih igara.

Osnovne tehnike kretanja po ledu

Fizika kretanja po ledu, predstavlja kombinaciju klizanja klizaljki po ledenoj

povrini i odgurivanja klizaljkama od ledene povrine, radi sticanja brzine. Uz praksu,
ova kombinacij pokreta moe postati jednostavna kao hodanje.

Fizika klizanja na ledu je povezana i sa trenjem otrice na klizaljkama sa ledom.

Ovo trenje omoguava klizau lake kretanje po ledu, a njegove fizike osobine, dok se
klizaljkama ukopava, ree led, omoguavaju klizau da se kree u krug, ubrzava i
usporava.

Da bi se pokrenuo, kliza se odguruje od leda, silom koja je normalna na seivo

klizaljki. Poto je trenje izmeu seiva i leda skoro nula, ovo je jedini nain da se pokrene
unapred. Sledea slika ilustruje fiziku klizanja koja stoji iza ovog principa.

8
 Slika 1: Fizika klizanja na ledu pokretanje odgurivanje od povrine leda silom
koja je normala na seivo klizaljke

U odnosu na pravac kretanja, gornja, leva klizaljka klizi po ledu, a donjom,

desnom, se kliza odguruje. Sila kojom se kliza odguruje jednaka je, ali suprotna po
smeru, sa silom F (slika 1), koja, ustvari, izaziva kretanje po ledu. Komponenta sile F
koja je usmerena u pravcu kretanja je upravo ono to gura klizaa napred. U isto vreme,
druga noga klizaa klizi po ledu, ili je podignuta. Dok se kree, prebacuje se na drugu
nogu, odguruje se njome i proces je isti. Da bi se odgurnuo veom silom unapred (bre
ubrzao), kliza poveava ugao , ime se poveava komponenta sile F koja je usmerena u
pravcu kretanja.

Kliza moe da se kree i unazad, koristei ablon klizanja u "lenjo S", prikazan
na slici ispod:

Slika 2: Klizanje na ledu klizanje unazad

9
 Kako kliza dobija brzinu, intenzitet kojim se odguruje od leda se smanjuje. Na
primer, ako je najvea brzina kojom kliza pomera nogu 7 m/s, onda e sila kojom se
odguruje biti najvea kada on poinje da se kree. U tom trenutku je brzina njegovog
stopala u odnosu na led 7 m/s (maksimalna). Kako kliza dobija ubrzanje, relativna
brzina se smanjuje. Na primer, kada se on kree brzinom od 5 m/s, relativna brzina
njegovog stopala u odnosu na led je 2 m/s, a kao rezultat, sila kojom se odguruje je
manja. Shodno tome, postoji maksimalna brzina koju kliza moe da postigne, to je pod
neposrednim uticajem brzine kojom on moe da pomera noge. Naravno, maksimalna
brzina kretanja ne mora da bude ba 7 m/s. Analiza fizike klizanja, u cilju odreivanja
maksimalne brzine, ukljuuje i stanovite biomehanike klizaa.

Da bi odrao ravnoteu prilikom ubrzavanja, kliza zauzima poluuei stav ili

jednostavno, stav sa savijenim kolenima i telo pognuto unapred. To ga spreava da ne
padne nazad, usled obrtnog momenta izazvaog komponentom sile F koja je usmerena u
pravcu kretanja. Savijanjem napred, kliza pomera centar mase napred, ime stvara
kontraefekat obrtnom momentu.

Takoe, ovim poloajem se smanjuje i otpor vazduha, jer je smanjena prednja

povrina tela. To klizaima omoguava da se lake ubrzaju i odre veu brzinu.

U nekim klizakim sportovima, kao to je umetniko klizanje, kretanje po ledu

podrazumeva umea i tehnike vetine, dok su u drugim sportovima, kao to je brzo
klizanje, pokreti na ledu strogo tehnikog karaktera i usmereni su ka brzini i efikasnosti1.

Rotacija kod umetnikog klizanja

Moda, najei predmet analize u fizici umetnikog klizanja je

rotacija. Rotacija se esto deava pri skokovima. Kada kliza pravi skok,
on poveava svoju brzinu okretanja, tako to zajedno privlai ka sebi i
ruke i noge. Ovim smanjuje svoj moment inercije, to prouzrokuje bre
okretanje.

Jednostavna fizika jednaina opisuje ovu pojavu:

I1 1 = I2 2 (2.1.1)

gde je I moment inercije oko ose rotacije, a je ugaona brzina. Indeksi 1

i 2 oznaavaju poetne i krajnje vrednosti. Ova jednaina predstavlja
matematiki izraz zakona odranja momenta impulsa, za izolovani sistem

1
http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-ice-skating.html
Slika 3: Rotacija kod
umetnikog klizanja na ledu
10
(nema spoljnjeg uticaja). U umetnikom klizanju, ne postoji spoljanja sila koja uzrokuje
rotaciju. Nakon to kliza sam zapone okretanje, da bi rotirao bre, on zajedno vue
ruke i noge ka vertikalnoj osi tela, ime smanjuje svoj moment inercije I, a na raun
smanjenja momenta, ugaona brzina mu se poveava.

I sada, na pitanje: zato se kiza na ledu okree bre kada skupi ruke, znamo
odgovor:

Kada se okree sa rairenim rukama, ima odreenu ugaonu brzinu, kao i moment
impulsa, koji, ako nita sa strane na njega ne deluje, ostaje isti. Skupljanjem ruku,
smanjuje se moment inercije, pa se ugaona brzina poveava, jer je moment impulsa
konstantan. Dakle, bre rotira.

Kada eli da smanji brzinu svoje rotacije, kliza e rairiti ruke, moment inercije e se
poveati, a ugaona brzina smanjiti, jer moment mpulsa opet ostaje isti.

Death Spiral u umetnikom klizanju

Jo jedan zanimljiv predmet analize u fizici umetnikog klizanja je Death

Spiral (spirala smrti). Ovaj potez u umetnikom klizanju izvodi par. Muki kliza vue
svoju partnerku u krug, kao na slici 4:

Slika 4: Figura Death Spiral u umetnikom klizanju

Ali, prvo da napomenemo da se klizaljke umetnikih klizaa vidno razlikuju od

hokejakih. Osim to su manje i jednostavnijih seiva, one na vrhu imaju zupce, koji se tu
nalaze, prvenstveno, da bi olakali i omoguili skokove i odreene figure, koje bi bile
neizvodljive bez ovog dela klizaljki.

Seivo klizaljke je zaobljeno na vrhu prstiju u radijusu od 2 m. Danas, one su

11
dizajnirane da odravaju ro veu moguu stabilnost klizaa. Otrica (seivo) klizaljki je
najvanija u itavom sportu. Ona mora da bude izuzetno otra, kako bi sekla led i od nje
zavisi itav ishod izvoenja figura u ovom sportu.

Vratimo se na Death Spiral . . .

Muki kliza mora da zabode u led prednji vrh seiva klizaljke (zupce) vrsto u
led, kako bi vukao svoju partnerku u krug. Slika u nastavku prikazuje istu figuru, sa
oznakama fizikih veliina koje utiu na ovu figuru (slika 5):

Slika 5: Figura Death Spiral, sa oznakom fizikih veliina koje utiu na

njeno izvoenje

ma - masa klizaice

mb - masa klizaa

M masa sistema, to je zbir masa klizaice i klizaa (M = ma + mb ); crvena

taka predstavlja lokaciju centra mase sistema

La - je rastojanje od centra mase klizaice do centra mase sistema M

Lb - je rastojanje od centra mase klizaa do centra mase sistema M

P centar rotacije sistema ovo je mesto gde je kliza zabio u led prednji vrh

12
seiva klizaljke (zupce)

R poluprenik kruga; centar krunice je P, a centar mase sistema je na povrini

krunice koji ovaj par opisuje

je ugaona brzina (u radijanima/s)

Napomenimo da je Lb < La ovo je zato to je muki kliza tei od ene klizaice, pa je

centar mase njemu blii.

Ovaj par klizaa rotira i kree se kao celina. Obzirom na ovu injenicu, oni mogu
da se posmatraju i analiziraju kao kruto telo.

Iz II Njutnovog zakona:

F = M ag (2.1.2)

gde je: F zbir sila koje deluju na kruto telo

M masa krutog tela

ag ubrzanje centra mase G krutog tela

Dalje, moe da se ilustruje klizanje materijalne take po krunici, kao

pojednostavljen sluaj kretanja centra mase krutog tela (klizakog para).

Slika 6: Klizanje materijalne take po krunici aproksimacija klizakog para

gde su: ac centripetalno ubrzanje centra mase M, dok rotira krunom brzinom

Fp sila kojom led deluje na vrh seiva klizaeve klizaljke u taki P ova sila
deluje u istom smeru kao centripetalno ubrzanje ac

Korisno bi bilo da izraunamo silu Fp , zato to bi tako znali kolikom silom kliza
treba da deluje na led, da bi zadrao centar rotacije u taki P.
13
 Centripetalno ubrzanje ac centra mase M je:

ac = 2 R (2.1.3)

Dakle:

Fp = M ac (2.1.4)

ili: Fp = (ma + mb) 2 R (2.1.5)

Uzmimo sada neke tipine vrednosti, da bismo stvorili predstavu kolikom silom
Fp kliza treba da deluje na led:

ma = 50 kg (masa klizaice)

mb = 80 kg (masa klizaa)

= 3.8 rad/s

R = 0.40 m

Ubacivanjem u jedainu (2.1.5) izraunato je da je Fp = 750 N. To je neto manje od

telesne teine klizaa, to je zasigurno, veoma naporno. Iz ovog razloga, kliza mora da
une, jer mu taj poloaj poluge, omoguava da odri svoju poziciju dok se okreu.
Istovremeno, drugom klizaljkom on odrava svoju ravnoteu, postavljanjem seiva bono
na led, dog on rotira2.

Centripetalno ubrzanje brzog klizanja

U sledeem delu e biti analizirano centripetalno ubrzanje pri brzom klizanju po

zakrivljenoj putanji. Na slici je ematski prikaz klizaa koji se kree u krug. Napomena:
klizna povrina je ravna i horizontalna.

2
Dr Vassilios Spathopoulos, An Introduction to the Physics of Sports, Amazon (2013.), Chapter 3

14
 Oznake: Slika 7: Brzo klizanje na ledu

g gravitaciono ubrzanje koje iznosi 9.81 m/s2

G centar mase sistema (koji se sastoji od klizaa plus klizaljke, koji zajedno
mogu da se smatraju krutim telom)

P priblina kontaktna taka izmeu izmeu leda i otrice klizaljke

L rastojanje izmeu take kontakta P i centra mase sistema G

Fx horizontalna kontaktna sila, sa ledom, koja deluje na otricu u taki P

Fy vertikalna kontaktna sila, sa ledom, koja deluje na otricu u taki P

R radijus krivine, meren od centra skretanja do centra mase sistema G

ac centripetalno ubrzanje take G; usmereno je u horizontalnom pravcu, ka

centru krivine

ugao izmeu horizontalne i linije koja prolazi kroz take P i G

Centar mase G ima vertikalno ubrzanje nula. Stoga, zbir sila, koje deluju u
vertikalnom pravcu na sistem, mora biti nula. Matematiki se to moe zapisati na sledei
nain:

Fy mg = 0 (2.1.7)

gde je m masa sistema (koju ine masa klizaa i masa klizaljki). Primenimo II Njutnov
zakon u horizontalnom pravcu:

Fx = mac (2.1.8)

Centripetalno ubrzanje je dato sa:

15
 V2
ac = (2.1.9)
R

gde je V brzina centra mase G. Zamenom ove jednaine u predhodnu, dobijamo:

V2
Fx = m (2.1.10)
R

Kako je konstantno, sistem je u stanju rotacione ravnotee. To znai da je moment koji

deluje na sistem u centar mase G jednak nuli. Matematiki, to moemo zapisati kao:

Fx sin L Fy cos L = 0 (2.1.11)

Kombinovanjem jednaina (2.1.7)-(2.1.11), dobijamo:

Rg
tan = (2.1.12)
V2

Na osnovu ovog rezultata moemo da napravimo uzorak prorauna. Na primer, neka je:

R = 8.5 m, a V = 10 m/s. Tada dobijamo da je = 39.8 .

16
2.2. Fizika gimnastike

Kada malo bolje razmislimo, gimnastika je veoma komplikovan sport. Kako je

neko sposoban da sa poda uspe da se pokrene tako, da u nastavku izvede mnotvo
fascinantnih poteza, koji vode do jo fascinantnijih figura i poteza, i uvek tako olako, da
pomislimo da je lako. Mnogi bi rekli da mogu to da izvedu zato to su tako miiavi i
zato to na tome rade mnogo dugo definitivno pogreno.

Da, za gimnastiku je potrebno mnogo miia i prakse, ali pravi razlog zbog kog
ovi sportisti uspevaju da se poigravaju i prkose gravitaciji je fizika. Zvui pomalo aavo,
da ako poznajemo fiziku gimnastike, moemo da stupimo na pod i isprobamo to. Postoji
toliko mnogo pravila o primeni fizike u gimnastici: obrtni moment, impuls, ugaoni
moment, centripetalnu silu, trenje, centar mase, Njutnove zakone kretanja. Razumevanje
ovih zakona e svakako doprineti boljem shvatanju izvoenja ovih neverovatnih trikova.

Obrtni moment

U gimnastici, brzina je neophodna da bi se pravilno izveli rotacioni potezi. U

fizici, to je poznato kao obrtni moment. Obrtni moment je poznat kao neto to proizvodi
ili tei da proizvede torziju (uvrtanje) ili rotaciju. Obrtni moment (M) se rauna kao
proizvod sile (F) i rastojanja (r):

M F r (2.2.1)

U gimnastici, obrtni moment moe biti

premet, salto, kolut u napred, kolut u nazad, ...
ili bilo koji drugi potez za koji je potrebna
brzina kako bi omoguila okretanje (rotaciju).
Svi ti potezi daju impuls (zamah) koji
omoguava gimnastiarima da preu u
rotaciono kretanje, poput salta u nazad.
Slika 8: Znaaj obrtnog momenta u
gimnastici

Impuls

Jedna od najvanijih stvari u gimnastici je impuls. Impuls je snaga ili brzina

pokreta. Impuls (p) se rauna kao proizvod mase (m) i brzine (V):

p m V (2.2.2)

17
 Gimnastiari moraju da poveavaju svoju brzinu kada rade neku figuru, kako bi dobili
dovoljno snage i odbacili se u visinu. Oni koriste svoje miie i snagu da bi se odbacili od
poda, poveali svoju brzinu, koja poveava njihov impuls. To je jedan od primera
korienja impulsa u gimnastiarskim "pretumbavanjima".

Moment impulsa

Moment impulsa (L) (poznat i kao moment koliine kretanja ili ugaoni moment)
je fizika veliina kojom se meri nastojanje tela da nastavi da rotira. Definie se kao
proizvod momenta inercije (I) tela oko ose i njene ugaone brzine () u odnosu na tu osu.

L I
(2.2.3)

Kada gimnastiar napusti strunjau, on

dobija ugaoni moment od svog odskoka koji je
napravio. Od njegovog odskoka od strunjae zavisi
koliko visoko e se odbaciti u vazduh. Upravo iz
tog razloga, gimnastiari zauzimaju stav pod nekim
uglom. Od tog ugla zavisi i njihovo uzdizanje, ali i
glatko sputanje na tlo3.
Slika 9: Znaaj momenta impulsa u
gimnastici

Centripetalna sila

Centripetalna sila je sila koja deluje na telo koje se kree po krunici, usmerena je
prema centru krivine putanje i zadrava telo na krunoj putanji. Gimnastika obuhvata
brojne rotacije po zakrivljenim putanjama, posebno kada su u pitanju ipke (vratila). Za
gimnastiare, izuzetno vana veba je na vratilu, kada oni celim telom rotiraju oko ipke.
Takoe, veoma je vaan pravilan doskok.

3
http://math2033.uark.edu/wiki/index.php/Gymnastics#Flipping_Power:_Applying_Physics_in_Gymnastics

18
 Centripetalna sila (Fcp) se rauna po formuli:
Slika 10: Centripetalna sila
m V 2
Fcp = (2.2.4)
r

gde je m masa tela

V brzina kretanja tela po krunici

r poluprenik krune putanje

Trenje

Trenje je sila koja se protivi klizanju jednog tela po drugom, dok se tela
meusobno pritiskaju, a deluje u podruju dodira. Trenje (Ftr) se rauna kao proizvod
koeficijenta trenja () zavisi od vrste i obrade dodirnih povrina i sile kojom jedno
telo pritiska drugo (N):

Ftr = N (2.2.5)

Veoma je vano poveati trenje i spreiti proklizavanje, kada gimnastiari rade

neto na vratilu ili kozliu (trenje se smanjuje- talkiranjem). Moda ne zvui kao bitan
faktor u gimnastici, ali bez trenja bi moglo da doe do ozbiljnih
povreda.

Centar mase

Gimnastiarima, centar mase je od velike pomoi pri

rotaciji. Centar mase je taka na telu za koju se moe smatrati, u
nekom smislu, da je celokupna masa tela skoncentrisana u njoj.
To je taka koja reprezentuje prosean poloaj ukupne mase tela.

Na slici prikazanoj pored, napadna taka rezultantne sile

19
na slikama (a) i (b) se ne poklapa sa centrom mase pod uticajem sile, tela zapoinju
rotaciono kretanje.

Kada je napadna taka sile u centru mase, kao na slici, pod (c), telo ne rotira, ve
se kree translatorno4.

Njutnovi zakoni

U gimnastici se koriste svi Njutnovi zakoni. Slika 11: Napadna taka sile u
centar mase i izvan njega
1. Prema Prvom Njutnovom zakonu kretanja, objekat e zadrati svoje
prvobitno stanje (mirovanje ili ravnomerno pravolinijsko kretanje), sve dok ga neka
spoljnja sila ne primora da to stanje promeni. To znai da objekat, kao to je i
gimnastiar, miruje, i ostaje u tom stanju sve dok ga neka sila ne pokrene (na primer,
zamah).

Gimnastiari se slue svojim prvim potezima u cilju dobijanja to veeg zamaha.

Posledica ovog prvog poteza traje, sve dok se gimnastiar ne zaustavi, stane nogama na
pod. Gimnastiari se obino doekuju na noge sa savijenim kolenima, jer se tako energija
apsorbuje, a doskok je ublaen.

Otvaranjem ili zatvaranjem poloaja svog tela, gimnastiari mogu da poveavaju i

smanjuju svoju brzinu. Na primer, istezanjem tela se brzina smanjuje, a grenjem tela se
brzina poveava. Kada je skupljen (zgren), poloaj tela gimnastiara je kompaktniji, to
omoguava bru rotaciju. Kada se isprui, poloaj tela mu je potpuno otvoren, to
usporava rotaciju gimnastiara.

Slika 12: Istezanjem tela, gimnastiari smanjuju svoju brzinu rotiranja, a

grenjem je poveavaju

2. Prema Drugom Njutnovom zakonu kretanja, ubrzanje, koje telo dobija pri
kretanju, srazmerno je sili, a obrnuto srazmerno masi tela. Ako se sila, koja deluje na telo,
4
http://wiki.croomphysics.com/index.php?title=The_Physics_of_Gymnastics_By_Bernie_Mowry

20
povea, i brzina tela e se poveavati. Ovaj zakon fizike je uvek prisutan u gimnastici.

Mnogi gimnastiari imaju veu teinu zato to imaju veliku miinu masu, a ba
zbog ovog zakona, to je vrlo korisno za njih. Kada se veom silom odbijaju od poda, oni
idu vie.

Zato se gimnastiari trude da postignu to veu brzinu prilikom zaletanja na kozli? Pa,
ako postignu veu brzinu, veom silom e delovati na odskonu dasku, jer je prema ovom
zakonu:

F=ma (2.2.6)

3. Trei Njutnov zakon kae da, za svaku silu akcije koja deluje na telo,
posloji jednaka sila reakcije, koja je suprotno usmerena. U gimnastici, ovaj zakon je,
oigledno, prisutan u svakom trenutku, na podu, na gredi, na odskonoj dasci, trambulini,
...

Na primer, delovanje gimnastiara na pod kada on poinje da se kotrlja - njegovo

telo deluje silom na pod, a pod istom silom, samo u suprotnom smeru, deluje na lea
gimnastiara. Jo jedan primer vaenja ovog zakona u gimnastici je kada gimnastiar
naskae na odskonu dasku. On na nju deluje silom i sabija je, a ona uzvraa istom silom
i gimnastiar odskae u visinu5.

Jasno je da fizika nije prisutna samo u gimnastici, ali je od kljunog znaaja za

njeno ostvarenje. Gimnastiari vebaju sve vreme u cilju postizanja nekih vetina, ali bez
obzira na broj pokuaja, uspee jedino u skladu sa zakonima fizike.

5
http://www.life123.com/sports/team-sports/gymnastics/physics-of-gymnastics.shtml

21
2.3. Fizika putanja zmajeva

Slika 13: Putanje zmajeva

Kako smo se nekada dobro zabavljali putanjem zmajeva . . .

Toj zabavnoj igri raduju se i unuk i deda. I to nije sve. Naunici tvrde da bi se,
recimo, mnogo due ekalo da braa Vilbur i Orvil Rajt stvore prvu letelicu i utru put
vazduhoplovstvu, da nije bilo zmaja. A njegove mogunosti ovek je iskoristio u jo
mnogo emu

Zmajevi se izrauju od veoma tanke hartije ili platna, najlona, pa ak i savitljive

plastine mase. Oni se razapinju preko kvadratnog, trouglastog ili romboidnog rama,
poduprtog sa, recimo, dva ukrtena tapa, jednog poprenog i drugog lunog. Oko sredine
konstrukcije privruje se klupko tankog kanapa, dugakog stotinak metara i ojaanog
staklenim prahom, koje slui za upravljanje zmajem. Da bi uivanje bilo potpuno,
prireuju se brojna nadmetanja u brzini i visini koje moe da dosegne neki zmaj, ali i u
lepoti njihove izrade.

Zmajevi kroz istoriju

Zmaj nije izum novog vremena i sigurno nije nastao samo radi zabave, kau
naunici, ve iz potrebe oveka da spozna svet koji ga okruuje i sebi olaka mogunost
da opstane. Veruje se da je prvi zmaj poleteo jo u vreme koje ne belei pisana istorija i
da je zahvaljujui njemu ovek uio i nauio mnogo i da je ba zmaj utro put brojnim
tehnikim otkriima.

Taj prvi zmaj se najverovatnije izlegao na nekom od ostrva Malajskog

arhipelaga. Tu su naeni najstariji crtei i ostaci zmajeva, etvorougaonih i bez repa. Bili
22
su mudra i korisna matarija nekog drevnog itelja arhipelaga. Podizali su se visoko i
oveku otkrivali prirodu, vetrove i nepogode, ukazivali mu na plen ili opasnost.

U ranoj kineskoj istoriji, zmajevi se pominju kao sastavni deo vojne opreme.
Sluili su za davanje signala, tako to su putani da lete u odreenim razmacima i
odreenom broju, obavetavajui komandante jedinica kako treba da se prestroje ili kada
da napadnu.

Slika 14: Nadmetanje u putanju zmajeva

Naravno, ljudi su se i zabavljali nadmeui se u putanju zmajeva, to je ponekad

i ponegde dovodilo do neprilika. Tako iz drevnih japanskih pria moe da se sazna da je
zbog prevlasti u vetini zmajarenja znalo i da se zarati.

Vetina putanja zmaja kao zabavna igra s Istoka najpre je prela u Evropu, a
potom je osvojila i Novi svet. Tu su mudre glave brzo shvatile da bi od te jednostavne
naprave mogli da imaju velike koristi. Tako su 1749. godine profesori sa Univerziteta u
Glazgovu, u kotskoj, doli na zamisao da na zmajeve privrste termometre i izmere
temperaturu vazduha na velikim visinama.

Oni su bili prvi koji su uspeli da izmere temperature iznad povrine Zemlje. Tri
godine kasnije Bendamin Frenklin, ameriki dravnik, filozof, fiziar, ekonomista, pisac
i pronalaza, izveo je uveni ogled kojim je dokazao da je grom elektrina pojava i na
osnovu toga usavrio svoj pronalazak - gromobran. Frenklin je napravio zmaja od svilene
maramice i privrstio ga za tanku icu na ijem se kraju nalazio klju. Vinuo ga je u nebo
i grom je udario u zmaja i kroz icu doao do kljua koji se usijao.

Mogunosti zmaja poele su sve vie da se koriste. Britanac Dord Pokok (1774-
1843), koji se od detinjstva zanimao za pravljenje zmajeva i pomno prouavao nain na
koji lete, napravio je kola koja su umesto konjske snage koristila snagu vetra jer su,

23
konopcima dugakim 500 m, u njih bila "upregnuta" dva zmaja, koja su razvijala brzinu
preko 30 km/h.

A potom su poeli da se pojavljuju zmajevi pomou kojih su ljudi pokuavali da

lete, a ne samo da se podignu u vis. Zna se da je 1894. godine britanski general i osniva
skautskog pokreta Robert Bejden Pouel konstruisao zmaja dugakog 12 m i pomou
njega se podigao na 30 m.

Savremenici uvene brae Rajt belee da su Vilbur i Orvil, zaetnici

vazduhoplovstva, 1900. godine dane i dane provodili na peanim dinama obala
Atlantskog okeana u Severnoj Karolini i paljivo posmatrali kretanje zmaja kojim su
uprvljali sa etiri tanke ice. Prouavali su tehniku koja im je kasnije pomogla da stvore
prvu motornu letelicu teu od vazduha, kojom su se tri godine kasnije vinuli u nebo.

Poetkom XX veka zmajevi su sluili i u druge svrhe. Uz pomo zmaja, Italijan

Guljelmo Mrkoni, inenjer i fiziar, podigao je antenu pomou koje je 1901. godine na
Njufaundlendu primio prvi beini radio-signal preko Atlantskog okeana. Zahvaljujui
tom podvigu, usavrio je istraivanja i postao izumitelj beine telegrafije i radija.

U meteorologiji su zmajevi uporebljavani mnogo godina. Izmeu 1893. i 1933.

godine Amerikanci su imali itav niz meteorolokih stanica koje su se sluile zmajevima
za ispitivanje atmosfere. Pojedine stanice imale su zmajeve koji su dosezali visinu i do
7000 m.

Zmajevi su i danas korisni i za nauku i za vojsku, ali su prvenstveno omiljena

sportska zabavna discipina. U mnogim krajevima sveta, pogotovo zemljama Dalekog
istoka, gde je i ponikla vetina njihovog pravljenja, zmajevi su i dalje prava umetnika
dela. Tamo ne prestaju prave svetkovine kada se prireuju nadmetanja u putanju
zmajeva, jer je svakom takmiaru veoma stalo da pobedi u visini, brzini leta, ali i lepoti
lelujave i lagane letelice koja "lovi" vetar i preotima mu snagu6.

Aerodinamiko podizanje

Letenje zmaja je zabavna aktivnost u kojoj svi uzrasti uivaju. Sve to treba da
uradite jeste da odete negde gde je vetrovito i pustite vaeg zmaja da leti.

Kako se to zmaj podie navie, veoma je slio kao i kod uzletanja aviona. Krila

6
S. Delibai, Na krilima vetra, Magazin Politikin zabavnik, br. 3087, (2011.).

24
generiu silu podizanja dejstvom pokretnog vazduha iznad povrine krila. Na isti nain
funkcionie i zmaj. Vetar duva u pravcu zmaja i pomalo ispod njega. Time se stvara
podizanje. Slika u nastavku ilustruje ovo:

Slika 15: Pravci duvanja vetra i uzletanje zmaja

Na slici se vidi da je kanap vezan za zmaja na razliitim mestima. Za dodatnu

stabilnost (kao i estetske vrednosti), na zadnji deo zmaja se esto dodaje rep. Ako vetar
duva na rep sa strane, zmaj se rotira sve dok rep (i zmaj) ne doe u liniju sa vetrom. Ovo
omoguava da zmaj uvek leti u pravcu vetra. Sledea slika prikazuje neke zmajeve sa
repovima.

25
 Slika 16: Rep usmerava zmaja u pravcu vetra

Kao to je prikazano na slici 15, sila podizanja se generie u pravcu normale na

vetar, a sila otpora se generie u pravcu paralelnom na vetar. To je isti princip kao kada
se isprui ruka kroz prozor vozila u pokretu ruka se zaokree u smeru kazaljke na satu,
jer vetar potiskuje ruku (usled sile podizanja) i gura unazad (zbog sile otpora). I
podizanje i otpor su neizbene posledice prisutne aerodinamike. Jedno bez drugog ne
mogu.

Poto je sila podizanja, koja deluje na zmaja, obino prilino mala, zmajevi se
prave od veoma lakih i krutih materijala, da bi uzleteli i ostali u jednom komadu.

Da bi zmaj uzleteo, ponekad je potrebno da potrite i vuete zmaja iza sebe. Tako
pravite prividni vetar koji stvara silu podizanja i potiskuje zmaja na gore. Kada zmaj
dosegne dovoljnu nadmorsku visinu, gde je vetar dovoljno jak, vaa aktivnost prestaje, a
zmaj nastavlja sam svoj let7.

7
http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-kite-flying.html

26
2.4. Fizika veslanja

Veslanje je pojedinani i ekipni

sport na vodi, u kojem pojedinac, ili vie
njih koji se nalaze u amcu, pokreu
amac u kojem sede, snagom svojih miia
preko poluga koje se zovu veslima.

Veslo je dugaka poluga, koja na

jednom svom kraju ima rukohvat, dok
drugi kraj, koji je iri i pljosnatiji (lopata),
ulazi u vodu. Slika 17: Veslanje sport na vodi

Veslanje je poznato jo od najstarijih vremena. Duge amce na rekama i jezerima

su prvi upotrebljavali Kinezi, a Grci su jo na Panatenejskim i Istmijskim igrama
prireivali veslaka takmienja.

Prva zabeleena veslaka takmienja su odrana 1315. godine u Veneciji, a kao

sport, veslanje se pojavilo u Engleskoj u XVIII veku. Veslanje nije bilo na programu
prvih Olimpijskih igara 1896. godine, ali ve u Parizu 1900. godine je uvrteno u
program i od tada je prisutno na svim dosadanjim letnjim i zimskim igrama u mukoj, a
od 1976. godine i u enskoj konkurenciji.

Veslaki amci su esto menjali oblik i konstrukciju. Prva pomina sedita u

amcu su upotrebljena 1896. godine i izazvala su velike promene u tehnici veslanja.
Postoje dve vrste amaca i predstavljaju dve veslake forme: rimen i skul.

U rimenu, svaki vesla vesla jednim vesom duine od oko 3.8 m, dok u skulu
vesla sa dva vesla, svako duine od oko 3 m. Svaki vesla je leima okrenut smeru
kretanja amca, a sila se proizvodi sinhronizovanim kretanjem veslaevih nogu, trupa i
ruku, preko vesla na vodu. Vesla sedi na pokretnom seditu koje se pomera na dve
paralelne ine. Svako veslo lei u "viljuci" U-oblika, privrenoj na metalnoj osovini
za trup amca.

Pogon

amac se pokree na osnovu III Njutnovog zakona veslom se voda pomeri u

jednom smeru, a amac se kree u suprotnom smeru.

Impuls koji se prenese na vodu e biti jednak, a suprotno usmeren impulsu koji e

27
amac stei.

Impuls se rauna kao proizvod mase tela (m) i brzine tela (V):

p=mV (2.4.1)

Razmtrimo sluaj pre i posle zaveslaja:

Slika 18: amac na vodi pre i posle zaveslaja

Pre zaveslaja, ukupni impuls je nula, jer sve miruje:

p=0 (2.4.2)

Posle zaveslaja, ukupni impuls je:

p = m V mv Vv = 0 (2.4.3)

jer ukupni impuls ostaje nepromenjen (II Njutnov zakon).

Pri emu su oznake: m masa amca

V brzina amca

mv masa vode

Vv brzina vode

Na primer, ako je masa amca i posade (veslaa) m = 100 kg i iz mirovanja

stekne brzinu od V = 1 m/s, onda 10 kg vode (mv = 10 kg) treba ubrzati do brzine od 10
m/s (Vv = 10 m/s) ili 20 kg vode (mv = 20 kg) do 5 m/s (Vv = 5 m/s), ili, bilo koja druga
kombinacija mv Vv koja daje jednak proizvod kao m V:

kg m
mv Vv = m V = 100
s

Za vreme zaveslaja (kada se amac ve kree), guranje vode unazad, da bi se

28
amac kretao unapred, je manje uoljivo (izgleda kao da su vesla u zahvatu "zakaila"
vodu). Ali, ako se pogleda vir nakon vaenja vesla iz vode, vidi se da se voda pomerila.

Da bi se amac ubrzao, mora postojati proklizavanje vesla, ali ono mora da bude
to manje, iz energetskih razloga.

Slika 19: Diagram poloaja lopate vesla i sile na lopatu

Efikasnost potiska lopate vesla, pri zahvatu i kraju zaveslaja, je vea zbog
hidrodinamikog uticaja (taan udeo hidrodinamikog uticaja jo nije izmeren). U sredini
zaveslaja preovladava potisak usled sila na lopati vesla.

Slika 20: Delovanje hidrodinamike sile na lopatu vesla

a.) Preovladavajue hidrodinamiko delovanje; b.) Poinje preovladavajue delovanje sile na lopati koja potiskuje vodu

c.) Ponovno pojavljivanje hidrodinamikog delovanja; d.) Predug zaveslaj na kraju nije delotvoran:

-Ruke su preslabe i ne mogu odrati potisak nogu i trupa

-Nema vie hidrodinamikog delovanja

29
 Pogon se poveava:

o Odabirom vee povrine lopate

o Teim prenosom

o Iskorienjem hidrodinamikog dejstva primenom vee sile na

poetku zaveslaja pri otrom uglu vesla

o Dranjem lopate vesla na optimalnoj dubini ispod vode pod uglom

4 6 8.

Otpor

Kada se tela kreu kroz fluide, ona polako usporavaju zbog otpora. Ovo, ustvari,
predstavlja prenos impulsa sa tela na fluid kada telo usporava, okolni fluid ubrzava,
tako da ukupni impuls ostaje konstantan.

Kod kretanja amca, javlja se vie otpora:

o Otpor povrine (Skin Drag) zbog trenja vode sa trupom amca (~80%)

o Otpor oblika (Form Drag) zbog turbulencije koju stvara prolaz trupa
kroz vodu

o Otpor talasa (Wave Drag) zbog gubitka energije na pravljenje talasa

Otpor vode:

Otpor povrine je proporcionalan kvadratu brzine.

Ako pretpostavimo da otpor povrine preovladava, ukupan otpor (R) se moe napisati
kao:

R = a V2 (2.4.4)

gde je: V brzina

a je konstanta koja zavisi od vlanosti povrine i oblika trupa (ostaje ista za dati
brod i posadu)

Da bi veslai odravali brzinu stalnom, primenjena sila mora da bude jednaka

8
V. Kleshnev, Propulsive Efficiency of Rowing, Australian Institute of Sport, Canberra, Australia, 1999.

30
otporu, tako da ubrzanje ili usporavanje ne postoji. Stoga, prosena potrebna snaga (P) je:

P = F V = R V = a V3 (2.4.5)

To znai da, ako elimo da udvostruimo brzinu amca, moramo uloiti 23 = 8 puta vie
snage. Ili, ako se snaga udvostrui, brzina se povea samo 1.26 (= 21/3) puta.

Zato, ako se vesla punom snagom zaveslaja, tee nego to se oekuje e se

prestii posada koja vesla sa pola snage. Na brzinu, najvei uticaj ima vlanost povrine
amca, a ne masa.

Otpor vazduha:

Vazduh utie na slian nain (i vazduh je fluid). Uticaj otpora vazduha, koji
miruje, je samo nekoliko procenata od vrednosti otpora vode. Kako se vazduh kree i
njegova brzina esto menja, pri jakom vetru, uticaj vazduha moe da ima i vee
vrednosti.

Pri otporu vazduha, znaajan je oblik (tela veslaa, vesla, amac sa izboinama,
...). Kako otpor raste sa kvadratom brzine, a ako je brzina vesla oko 15 m/s (50 km/h),
bitno je okretanje vesla.

Kinetika energija

Kroz primer sa poetka, odreena brzina amca se moe postii, bez obzira da li
se mala masa vode prebacuje brzo ili velika masa vode polako, sve dok je ukupan impuls
ostao isti.

mV 2
Razmotrimo sada ukupnu kinetiku energiju (Ek = ) koja ostaje u sistemu
2
nakon zaveslaja:
2 2
mV mV VV
Ek = (2.4.6)
2 2

U primeru na poetku imali smo dva sluaja. Ova dva sluaja daju razliite
rezultate!

1. sluaj: mv = 10 kg; Vv = 10 m/s

31
 2 2
m m
100kg 1 10kg 10
Ek = s s 550 J
2 2

2. sluaj: mv = 20 kg; Vv = 5 m/s

2 2
m m
100kg 1 20kg 5
Ek = s s 300 J
2 2

Ova kinetika energija predstavlja mehaniki rad koji izvri vesla, ali u prvom
sluaju, on mora da izvri skoro duplo vei rad nego u drugom sluaju, radi postizanja
iste brzine!

Za postizanje date brzine amca, potrebno je manje energije ako se vea koliina
vode prebacuje polako, nego kada se manja koliina vode prebacuje brzo.

Ovo je osnovni argument za odabir veliine lopate vesla, po principu "vee je

bolje", i zadravanja dubine vesla do kraja zamaha.

To je i jedan od razloga zato je skul amac sa istim brojem veslaa, bri od rimen
amca (ukupno vea povrina lopata vesla).

Centar mase

Veslaki amac nije jedno kruto telo sastoji se od tri odvojena dela:

1. Posada - 70 - 80 % ukupne mase

2. Trup amca (sa kormilarom) 20 30 % ukupne mase

3. Vesla manje od 5 % ukupne mase i za sada e se zanemariti

Centar mase (CM) celog sastava je prosek poloaja centara masa njegovih delova.
Dok centri masa pojedinaca mogu da se kreu jedan u odnosu na drugi, centar mase
sastava ne moe da promeni svoju brzinu, sve dok na njega ne deluje neka spoljanja sila
(I Njutnov zakon).

Ako posada mase (mp) sedi na zadnjem delu amca, amac mase m se kree
brzinom Vu (ukupna, zajednika brzina ), ukupan impuls sistema je tada:

pu = mp Vu + m Vu (2.4.7)

32
 Kada se posada pokrene prema krmi brzinom Vp , u odnosu na ukupnu brzinu
Vu, da bi se ouvao impuls, amac se mora pokrenuti napred drugom relativnom brzinom
amca V:

mp Vu + m Vu = mp (Vu - Vp) + m (Vu + V) (2.4.8)

ili

mp Vp = m V (2.4.9)

Na primer, ako je masa posade mp 80% od ukupne mase (tj. mp je 4/5 od mp + m),
tada je: mp = 4 m, pa je V = 4 Vp.

Ako se posada pokrene prema krmi brzinom Vp= 0.2 m/s, amac e se pokrenuti u
suprotnom smeru brzinom V = 4 0.2 m/s = 0.8 m/s. Za 1 s, veslaima izgleda kao da su
se pomerili 1 m prema krmi amca, ali za nekoga ko ovo posmatra sa strane, to izgleda
kao da se brod 80 cm kretao ka posadi.

Centar mase, kinetika energija i brzina:

1. Prolazak lopate vesla kroz vodu, i to samo poetak ove akcije, mora biti
naglaen, to jai, jer se samo za vreme zaveslaja poveava brzina sistema

2. Za vreme zaveslaja, treba se fokusirati na ubrzanje mase veslaa, jer je ona

najvei akumulator kinetike energije

3. Ukupna koliina energije koja se akumulira za vreme zaveslaja, odreuje

srednju brzinu sistema

4. Sila na nogaru mora biti naglaena, jer jedino ona ubrzava centar mase veslaa

5. U povratku po zaveslaj, kinetika energija CM veslaa se predaje CM amca, te

on ubrzava

Ravnotea

amac pluta, jer gravitaciona sila, koja deluje nanie, se tano poklapa sa silom
potiska, koja deluje navie. Gravitacija deluje kao da je ukupna masa sistema
skoncentrisana na jednom mestu, poznatom kao centar mase ili centar gravitacije (CG).
Sila potiska deluje kao da se primenjuje na jednom mestu, poznatom kao centar potiska
(CP). CP se poklapa sa CG raseljene tenosti, to nije isto kao kada je u pitanju CG samo
plutajueg tela.

Kako se telo (vesla) kotrlja (njie), CP se pomera u odnosu na trup.

33
 Slika 21: Vrste stabilnosti amca na vodi

Na primer, kada je trup uspravan, CP se nalazi du isprekidane linije, ali ako se

trup savije u suprotnom smeru od kazaljke na satu (kao na slici iznad ), CP je pomeren u
odnosu na isprekidanu liniju.

Presek vertikalnih linija (sila potiska) CP u razliitim pozicijama, naziva se

metacentar. Ako uronjeni trup ima oblik krunog preseka (tj. cilindrian oblik),
metacentar (M) se nalazi u centru krivine. Da li telo pliva stabilno ili labilno na vodi,
zavisi od relativnih pozicija metacentra (M) i centra gravitacije (CG).

Slika skroz levo (slika 21) , pokazuje sluaj gde se M i CG poklapaju. Pod bilo
kojim uglom pomeranja, sila potiska je uvek direktno ispod gravitacione sile i bez neto
rezultata momenta okretanja, samim tim, poloaj pod bilo kojim uglom e se nalaziti u
"neutralno stabilnom" stanju. Primer ovoga je plutajui cilindar, gde su CG i M poklapaju
sa centralnom osom.

Srednja slika ilustruje sluaj jednog trkakog amca metacentar se nalazi blizu
nivoa vode. Da bi se ostvario efikasan zaveslaj, posada mora da sedi nekoliko
centimetara iznad nivoa vode, pa se CG (uglavnom od posade) nalazi iznad M. Ako se
amac pomera u smeru suprotnom od kazaljke na satu, potisak nastavlja da deluje nagore
kroz M, a gravitacija deluje nadole u CG, koji je sada pomeren na levu stranu, pa je
okretanje u smeru suprotnom od kazaljke na satu generisano i pojaava ulogu u sutini,
ceo sistem je nestabilan.

Slika desno prikazuje sluaj kada je CG ispod M, pa je amac, u ovom sluaju,

stabilan u svakom poloaju. Primer je kanu, sa niskim sedanjem u irem amcu.

Stabilnost je odreena samo relativnim poloajem teita (CG) i metacentra.

Sasvim je mogue da se postigne stabilnost kada jedan vesla sedi iznad vodene povrine
u amcu koji ima pliu krivinu (slika ispod). To je razlog zato su amci za obuku
stabilniji od trkakih amaca. Nedostatak je vea povrina, a samim tim i otpor 9.

9
http://www.atm.ox.ac.uk/rowing/physics/basics.html

34
Slika 22: Stabilnost amaca razliitih poluprenika krivina

35
2.5 Fizika koarke

Vazduni onovi

Igrati koarku, moe da bude i jeste zabavno, ali igrati je bez patika sigurno bi
bilo bolno. Meutim, nisu sve patike stvorene za koarku neke su bolje, a neke loije.
Izrada patika za koarku, ili neki drugi sport u kojem one igraju veliku ulogu, moe biti
vrlo zanimljiva i zahteva mnogo istraivanja.

Pa, ponimo od nogu . . .

Da li ste se ikada zapitali koliko puta koarka skoi u toku svoje karijere? To
moe okvirno da se proceni sledeim zakljuivanjem: neka na svakom treningu koarka
naini 50 skokova, to je otprilike jedan skok u dva minuta. Koarka e skoiti 150000
puta u toku 10 godina karijere, ukoliko ima 300 treninga i utakmica godinje.

Ali, njegovim mukama tu nije kraj: pored neprestanog skakanja, mora stalno i
da tri. U toku tranja, ljudsko telo je podvrgnuto silama koje su esto dva i po puta vee
od same teine tela, a prilikom skakanja te sile su sedam puta vee od teine. Oigledno
je da, usled ogromnog broja skokova, moe vrlo lako doi do povrede stopala ili nekih
drugih delova tela. Patike zato slue da bi smanjile rizik od povrede, ali i da bi sportisti
obezbedile bolje rezultate.

Veliki proizvoai patika moraju da vode rauna o ove dve svrhe i da ih

meusobno usklade. Zato, u pravljenju patika uestvuje tim istraivaa iz razliitih
oblasti, kao to su biofizika, mehanika, nauka o materijalima, U zavisnosti od vrste
sporta za koji su namenjene, patike imaju razliite osobine.

Osnovni delovi patika su lice, uloak, srednji on i spoljanji on. Lice patike
mora da se slae sa oblikom stopala i, naravno, da lepo izgleda.

Za koarkae je veoma bitno da patike budu to dublje, tj. da lice patika dosee do
lanaka i da u okolini pete ima ojaanje. Time se poveava stabilnost i smanjuje
mogunost povrede lanka. Materijali od kojih je napravljeno lice moraju da budu
izdrljivi i fleksibilni, naroito u predelu zglobova (korena) prstiju. Trebalo bi da budu i
to laki, da bi patike bile lagane.Neki materijali lake sprovode toplotu izvan patika i
tako spreavaju preveiko zagrevanje.

Uloci slue da stopala lepo legnu u patike, ali i za rasporeivanje toplote,

upijanje vlage i ponekad, kao ortopedsko pomagalo.

Kao to je ve pomenuto, sile koje koarkai trpe su do sedam puta vee od teine

36
tela. Da bi se miino-skeletni sistem (kosti, miii, ligamenti i tetive) to manje troio u
takvim situacijama, potrebno je na neki nain ublaiti njihovo dejstvo.

Osnovna funkcija srednjeg ona jeste da te sile delimino prenese sa ljudskog tela
na patike. Na taj nain se smanjuje rizik od povrede.

Danas postoji mnotvo sistema za ublaavanje sila (u koje spadaju razliiti

vazduni i fluidni sistemi) koji se razlikuju u zavisnosti od sporta kojim se ovek bavi i
njegove line biomehanike. Na primer, ljudima koji pri tranju prvo udaraju petama u
podlogu potreban je drugaiji sistem ublaavanja (a samim tim i srednji on) od onih koji
prvo udaraju prednjim delom stopala.

Srednji on ne sme biti previe mek, jer bi u suprotnom bila naruena stabilnost
sportiste. Jo jedna vana karakteristika srednjeg ona jeste njegova savitljivost, koja se
mora uskladiti sa ulogom ublaavanja sila.

Veina patika ima u srednjem onu odreene linije savitljivosti koje se nalaze u
blizini mesta gde se stopalo prirodno savija. Ove linije savitljivosti su integrisane sa
linijama savitljivosti spoljanjeg ona.

Koarkai, za razliku od biciklista, moraju da imaju savitljive onove.

Biciklistima je vano da patike budu to vre, jer se na taj nain sva energija miia
prenosi na pedale. Svaki nepotreban pokret, kao to je savijanje prstiju, za biciklistu je
baena energija. Da bi patike bile funkcionalne due vreme, spoljanji on mora dobro da
titi srednji on.

U koarci, gra mora esto da se naglo zaustavi ili krene. Zbog toga je vano da
on patika ima dovoljno veliki koeficijent trenja, i to u svim pravcima. Ukoliko bi patike
imale malo trenje, recimo, u pravcu normalnom na pravac stopala, ne bi bile pogodne za
koarku, jer bi lako proklizavale u stranu. Sa druge strane, koeficijent trenja ne sme biti
prevelik, jer bi se prilikom naglog zaustavljanja igra mogao povrediti. U laboratorijama
se simuliraju uslovi koji se javljaju u igri, na primer, vlanost, temperatura, brzina
kretanja, pravac kretanja (tranje ili rotacija) i u njima se testiraju razliiti materijali i
raspored ara na onovima.

Ako ste se ikada zapitali zato je on patika deblji kod pete nego kod prstiju,
odgovor lei u tome da koarkai moraju esto da se zaustave naglo i isto tako da krenu
napred. Nagib patika omoguava da im telo uvek bude nagnuto unapred, kako bi se lake
pokretali (tedi im energiju koju bi morali da uloe da telo dovedu u nagnuti poloaj).

Kada je zima napolju, najbolje je drati se stare dobre izreke: "izma glavu uva",
ali ako igrate koarku, bilo bi moda bolje rei da glavu uva patika.

37
 Ikarov dvokorak

Izgleda kao da koarka pri skoku produava svoje vreme u vazduhu dodatnim
uvrtanjem tela i pruanjem ruku. Meutim, to je varka.

Legenda o Ikaru

Prema staroj grkoj legendi, prvi ovek koji je leteo, bio je Ikar. Kralj Minosa je
zamolio Dedala, Ikarovog oca, da mu sagradi lavirint za bika Minotaura, to je Dedal i
uinio. Meutim, u strahu da bi mogli da otkriju tajnu lavirinta, kralj je zatvorio Dedala i
Ikara u lavirint. Poto je bio odlian konstruktor, Dedal je sebi i Ikaru napravio krila od
ptiijih pera. Meutim, kada su pobegli iz lavirinta i poleteli, Ikar je toliko uivao u
sopstvenom letu, da se uobrazio. Pomislio je kako bi mogao da stigne i do Sunca, ali
kada se podigao na dovoljnu visinu, krila su mu se otopila od suneve toplote. Ikar je
tako pao u more.

Nekada su deaci mnogo matali o letenju. Po kolskim dvoritima razmenjivale

su se sliice slavnih aviona, kao to su mesermitovi, migovi i spitfajeri. Naravno, svi
deaci, bez izuzetka, eleli su da postanu piloti. Pojedinci, jo nedorasli do mladih
fiziara, ali sa izvesnim potencijalom te vrste, nisu imali strpljenja da ekaju na godine
pilotske obuke, ve su uz pomo krila od dasaka pokuavali da polete sa krova garae.
Takve akcije su se, naravno, neslavno zavravale obino uz prelom neije noge ili ruke.
Sva ta pilotska euforija brzo je nestala kada su na televiziji poeli da se emituju prenosi
NBA utakmica. Letenje ispod koa i mono zakucavanje zamenili su san o pilotiranju.
Zapravo, nije se mnogo toga promenilo. Samo to se noge i ruke sada lome na
koarkakom terenu. elja da se poleti, potpuno je ista.

Skok

Skakanje je glavna komponenta u fizici koarke. Koarka

koji vodi loptu do koa, teko e odoleti da napravi dvokorak i
skoi na ko. Ma kakvo bilo stanje na terenu, igrai obino imaju
jake motive da na ovaj nain daju ko. U aru igre, dok je igra u
pokretu, verovatnoa da iz trka pogodi ko je mala. Obino se
utira iz stanja mirovanja, poto lopta tada miruje na poetku svog
leta i koarka ima bolju kontrolu njene poetne brzine. Kada se
zaustavi da ispuca loptu, igra rauna i na "memoriju" svojih
miia tokom treninga on je uglavnom pucao iz mirovanja.
Meutim, brzina lopte koja se iz mirovanja ispuca na ko mnogo
Slika 23: Skok u koarci
38
je manja nego kada igra sa loptom tri, ali je tada lopta dostupnija protivniku koji moe
da je uhvati. Pri tranju, ukupna brzina izbaene lopte u odnosu na teren jednaka je zbiru
brzine igraa i brzine kojom je lopta baena. Zato je zakucavanje idealno reenje, jer se
tako koristi i brzina tela igraa. Nosei loptu kroz vazduh, igra je titi od protivnika na
najbolji nain. Najprecizniji nain za gaanje pri takvom skoku je polaganje lopte u ko
ili zakucavanje u sam obru, poto se pri obinom bacanju iz leta smanjuje preciznost, jer
se igra kree. No, neki od vetijih igraa uspevaju da dodaju loptu saigrau kada ve
skoe pod ko. Lake je dodati loptu, nego pogoditi ko, poto lopta, iako ubrzana, ipak
"vidi" dovoljno veliku povrinu. Pri ovakvom dodavanju, igra se obino kree napred i
okree se oko sebe. Za to mu je potrebna velika snaga i mnogo vetine. Da bi uopte
napravio dvokorak i skoio do visine obrua, njegov odraz i budui skok moraju biti
uvebani10.

Kosi hitac

Ko je ikada gledao basket, a veruje svojim oima, lako se mogao uveriti da

koarkai lete kroz vazduh. Meutim, to je smo iluzija.

Kada se odraze i kreu kroz vazduh, oni svojim telom izvode svojevrsni kosi
hitac. Na vrhu putanje obino raire ruke, pa se ini da jo uvek lete. No, svo vreme
padaju u gravitacionom polju, kao i bilo koji predmet koji se baci pod uglom i leti po
putanji u obliku parabole. Du vertikalne ose, sva tela padaju istim ubrzanjem. Ako se
dve lopte bace istovremeno sa iste visine jedna se pusti da vertikalno pada, a druga se
baci unapred obe lopte e pasti na zemlju u istom trenutku. Slino je sa igraem i
loptom ma kakve putanje preli, oboje padaju u istom trenutku na zemlju.

Pri zakucavanju, meutim, lopta ima dodatnu poetnu brzinu usmerenu ka zemlji,
tako da ona udara u zemlju pre igraa, to stvara iluziju da igra ostaje da lebdi u vazduhu
tokom svog pada. Izgleda kao da dodatnim uvrtanjem i pruanjem ruku, on produava
svoje vreme u vazduhu. Meutim, to je varka.

Precizna merenja i snimci brzom kamerom pokazala su da igra, ma ta izvodio u

vazduhu, uvek provodi jednako vremena u uzlaznoj, kao i silaznoj putanji svog skoka.
Boravak u vazduhu moe se produiti samo ako se igra zakai za ko pri svom skoku.
Naravno, pitanje je vetine kako e igra iskoristiti svoj skok.

Mada ne lete, za koarkae postoji isto iskuenje koje je imao i Ikar kada je hteo
da se u svom letu uzdigne to vie, a slepljena krila su mu se otopila na suncu. Ako

10
http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-basketball.html

39
koarka misli samo na lepotu svog skoka, ma kako visoko skakao, kada doleti do koa,
lako se moe desiti da mu lopta bude skinuta od strane protivnika.

Koliko ima vazduha u koarkakoj lopti?

esto se u analizama kretanja koarkake lopte mora uzeti u obzir njena rotacija,
ime se odmah postavlja pitanje nepoznatog momenta inercije. Najjednostavnije je
pretpostaviti da je lopta potpuno uplja i da je sva njena masa koncentrisana na povrini.
Meutim, jasno je da lopta nije uplja i da je ispunjena vazduhom. Razmotrimo sada,
koliki je doprinos vazduha momentu inercije lopte.

Prema zvaninim pravilima koarkake igre, lopta treba da ima poluprenik 12 cm

i masu od 600 g. Ako pretpostavimo da je debljina materijala od kojeg je lopta
napravljena 5 mm, sledi da zapremina vazduha u lopti iznosi 6.37 litara. Jednainu
idealnog gasa piemo u obliku:

m
pV = RT (2.5.1)
M

Uzimajui da je molarna masa vazduha M = 28.8 g/mol, na sobnoj temperaturi od T =

20C = 293 K, dobijamo da je odnos pritiska i mase vazduha u lopti:

p RT atm
0.13 (2.5.2)
m MV g

(jedna atmosfera odgovara pritisku od 101325 Pa, a to je vrednost atmosferskog pritiska).

Pritisak pravilno napumpane lopte je odtampan na svakoj lopti, oznakom "7-9

lbs". Ovo je nestandardna, amerika mera i odgovara pritisku od 1.54 atm. Sada iz
jednaine (2.5.2) moemo da izraunamo masu vazduha u pravilno napumpanoj lopti, i
ona iznosi 11.8 g, odnosno 2 % ukupne mase lopte.

Da bismo potvrdili ova izraunavanja, odredili smo masu napumpane i ispumpane

koarkake lopte. Pri vrenju ovih merenja, neophodno je uzeti u obzir Arhimedovu silu
potiska. Meutim, efekat sile potiska se moe eliminisati merenjem teine lopte kada je:
(a) potpuno napumpana i (b) ispumpana do atmosferskog pritiska. Naime, u sluaju (b)
poluprenik, a time i zapremina lopte se veoma malo smanje, pa je promena sile potiska
zanemrljiva. Na osnovu toga, razlika u dva merenja e predstavljati teinu vazduha koji
se unese pumpanjem lopte.

Na osnovu jednaine (2.5.2), masa vazduha u lopti na atmosferskom pritisku

iznosi 7.7 g. Ako sa mv obeleimo masu vazduha u napumpanoj lopti, a sa m obeleimo
40
razliku u merenjuma (a) i (b), dobijamo:

mv = m + 7.7 g.

Rezultati naih merenja su sledei:

masa napumpane lopte iznosi 590.3 g, dok je masa lopte ispumpane do atmosferskog
pritiska 586.3 g.

Na osnovu gornje formule za masu sada imamo da ukupna masa vazduha u napumpanoj
lopti iznosi:

mv = 4.0 g + 7.7 g = 11.7 g.

to se slae sa vrednou koju smo teorijski predvideli.

Na osnovu ovih merenja moemo procenici i da li je lopta na kojoj smo vrili

merenja bila ispravno napumpana.

Obeleimo sa mvi masu vazduha u ispumpanoj lopti. Budui da je masa vazduha u lopti
direktno proporcionalna pritisku, imamo:

mv p
,
mvi 1atm

odakle, zamenom mv = 11.7 g i mvi = 7.7 g, dobijamo:

p = 1.52 atm, to je ekvivalentno sa 7.6 lbs, odnosno pripada propisanom opsegu pritiska.
Dakle, lopta na kojoj su vrena merenja je bila ispravno napumpana.

Konano, razmotrimo doprinos vazduha ukupnom momentu inercije lopte.

Pretpostavljajui da vazduh u lopti rotira zajedno sa njom i da je debljina gume
zanemarljiva u poreenju sa poluprenikom lopte, imamo:

2 2 2 2 mv
I = Iv + Il = mvR2 + mlR2 = (ml + mv)R2 (1 - ),
5 3 3 5 m v ml

gde je ml masa lopte bez vazduha, a R poluprenik.

Drugi sabirak u zagradi predstavlja popravku na aproksimaciju da je sva masa lopte

koncentrisana na njenoj povrini. Budui da je masa vazduha samo 2 % ukupne mase
lopte, drugi sabirak iznosi 0.008 = 0.8 %. Dakle, pomenuta aproksimacija procenjuje
moment inercije za manje od jednog procenta, to se za veinu razmatranja moe svakako
smatrati zanemarljivim.

41
 Ako bismo uzeli u obzir injenicu da povrina lopte nije homogena, ve da na njoj
postoje are i ventil za naduvavanje, morali bismo da izvrimo novu korekciju momenta
impulsa. Meutim, ta korekcija je jo manja od one koju smo razmotrili u prethodnom
delu, pa emo je zanemariti.

Kako pogoditi ko?

Profesionalni koarka savreno dobro osea kako treba da uputi loptu da bi ona
prola kroz obru. Taj oseaj je stekao trenirajui hiljadama sati i igrajui na velikom
broju utakmica. Ali da nam ovaj profesionalac objasni ta se deava sa stanovita fizike
kada lopta putuje prema kou, verovatno ne bismo dobili potpun odgovor.

Zato, razumevanje fizikih principa koji se prepoznaju u toku koarkake

utakmice verovatno nee omoguiti nekom profesionalcu da postigne bolje rezultate, ali
e mladim fiziarima pomoi da bolje shvate i fiziku i koarku.

Osnovni cilj kojem koarkai tee je da postignu vie poena od svog protivnika.
Zato je vrlo vano da iskoriste svaku priliku za postizanje koa. Kada se nae na
odreenom rastojanju od koa, koarka ima beskonano mnogo trajektorija, sa
odreenim poetnim brzinama i uslovima pod kojim je lota poslata, koje povezuju ruke
igraa i obru koa. Postoji mnogo trajektorija koje e, umesto u obruu, zavriti pored
njega. Ipak, i meu uspenim trajektorijama postoji jedna koja je najbolja. To je ona
trajektorija kod koje je poetna brzina najmanja.Pokuajmo da odredimo tu trajektoriju.

Prva pretpostavka nam je da se lopta kree u homogenom gravitacionom polju, sa

poetnom brzinom V0 koja zaklapa ugao 0 sa horizontalom.

V0

Slika 24: Koordinatni sistem i oznake koriene za opis kretanja

kosog hica

42
 Ako su koordinate i oznake izabrane kao na slici 24, jednaine koje opisuju x i y
koordinatu lopte nakon vremena t e biti:

gt 2
x = V0 t cos 0 i y = V0 t sin 0 - ,
2

gde je g gravitaciono ubrzanje. Ovo kretanje moe da se vidi kao kombinacija dva
istovremena kretanja: u pravcu x ose to je kretanje sa konstantnom brzinom, a u pravcu y
ose to je kretanje sa konstantnim ubrzanjem. Komponente brzine lopte nakon vremena t
su:

Vx = V0 cos 0 i Vy = V0 sin 0 gt.

Ugao , kojeg vektor brzine lopte zaklapa sa horizontalom u proizvoljnom

trenutku, zadovoljava jednainu:

Vx gt
tg 0 = tg 0 .
Vx V0 cos 0

Eliminacijom vremena t iz gornjih jednaina dobijaju se sledee relacije:

2y
tg = tg 0 (2.5.3)
x

gx
V0
2
(2.5.4)
y
2 cos 0 (tg 0 )
2

Gornje jednaine opisuju kretanje lopte po paraboli. Karakteristine brzine lopte

su relativno male do 10 m/s. S druge strane, povrina lopte je relativno velika, tako da
je sila otpora vazduha mala, ali ipak nezanemariva. Zato putanja lopte odstupa od
parabole. Za poetak, mi emo zanemariti silu otpora vazduha i smatraemo da se lopta
kree po paraboli.

Na slici 25 je prikazana putanja lopte koja prolazi kroz centar koa. Da bismo
zadrali oznake iz prethodnog razmatranja, koordinatni poetak emo postaviti na
poetak trajektorije, a to je na mestu gde je igra izbacuje.

43
 V0

0 L

Slika 25: Oznake koriene za opis kretanja lopte

Lopta e ui u ko, ako proe kroz taku sa koordinatama (x = L, y = h). Ovde su

L i h horizontalno i vertikalno rastojanje od ruku igraa do sredine obrua. Na osnovu
jednaine (2.5.4), da bi ut zavrio u kou, potrebno je da bude zadovoljeno:

gx
V0
2
(2.5.5)
h
2 cos 0 (tg 0 )
2

Poslednja jednaina povezuje V0 i 0 preciznog uta, koji prolazi kroz centar

obrua. Za svaki ugao 0 moe se nai odgovarajua brzina kojom lopta treba da krene.
Stoga kaemo da poslednja jednaina opisuje familiju parabola koje nas interesuju.

Na slici 26, prikazan je grafik zavisnosti V0 i 0 za fiksiran poloaj (L, h).

44
 V0

min
V0

0
arc tg h/L 0 min 90

Slika 26: Grafik zavisnosti V0 (0)

Primetimo da ova kriva ima minimum. Maturanti srednje kole znaju da

izraunaju da se minimalna brzina dobija za ugao:

1 h
0 min = 45 + arctg (2.5.6)
2 L

tako da je minimalna brzina:

V0 min = g (h h 2 L2 ) . (2.5.7)

Sledee ogranienje na dozvoljene vrednosti ugla 0 se dobija kada primetimo da

lopta mora da upadne u ko, odnosno da se nalazi na padajuem delu paraboline
trajektorije kada stigne do koa. Da bismo taj kriterijum napisali matematiki,
definisaemo ugao ulaska lopte u ko 1 kao ugao izmeu horizontale i tangente na
trajektoriju kada lopta prolazi kroz ravan obrua, kao to se vidi na slici 25. Koristei
jednainu (2.5.3) dobijamo izraz za 1. Poto je 1 pozitivan ishod horizontale, a 0 se
meri kao pozitivan ugao iznad horizontale, iz jednaine (2.5.3) se dobija:

2h
tg 0 tg tg (1 ) tg1
L

ili

2h
tg1 tg 0 (2.5.8)
L

45
 Stoga, uslov tg 0 > 2h/L mora da bude zadovoljen kada lopta ulazi u ko.
Meutim, kao to emo uskoro videti, postoje dodatna ogranienja na ugao 0.

U skladu sa zvaninim pravilima, obru koa ima prenik 45.7 cm, dok je obim
lopte oko 76 cm, tako da je prenik lopte oko 24 cm i malo je vei od polovine prenika
obrua. Centar lopte ne treba nuno da proe tano kroz centar obrua da bi bio postignut
ko.

Pretpostavimo da se parabola po kojoj ide lopta nalazi u ravni u kojoj je i centar

obrua.

C' B'
A' Rl

E
1
F

A C B

R0 L

Slika 27: Pogled sa strane na ko pri pogotku

Na slici 27 prikazan je presek obrua u ravni trajektorije. Oznaimo sa C'C

pravac tangente trajektorije koja prolazi kroz centar obrua, sa uglom ulaska u ko 1.
Neka su A'A i B'B paralele sa C'C, pri emu prva od njih prolazi kroz centar lopte koja
ulazi u ko neposredno uz prednji kraj obrua, a druga, analogno, odgovara sluaju ulaska
lopte u ko blizu stranjeg kraja obrua (sa stanovita igraa). Dui FG i AE su normalne
na A'A, B'B i C'C. Ako sa R1 oznaimo poluprenik lopte, onda vae sledee geometrijske
relacije:

FG = 2R0 sin1 , AE = FG 2R1

iz ega se dobija:

AE
AB = 2L = ,
sin 1

46
odnosno:

R1
L = R0 - . (2.5.9)
sin 1

Ovde je L dozvoljena poluirina intervala horizontalnog rastojanja od igraa do centra

obrua pri pogotku. Dakle, koarka e pogoditi ko ukoliko se lopta nalazi na trajektoriji
za koju je horizontalno rastojanje unutar intervala L L, odnosno vee od L - L i
manje od L + L. Ovaj rezultat lii na rezultat merenja u fizici, jer je dat intervalom,
odnosno centralnom vrednou i irinom greke. Ako je:

R1
sin 1 = 1 32
R0

tada je L = 0. U sluaju da je 1 < 32, lopta ne moe da ue u ko. Tada e pogoditi u

prednji deo obrua i odbiti se od njega (postoji vrlo mala verovatnoa da e lopta dalje
udariti u tablu, a zatim u ko). Vrlo je vano zapaziti da L raste sa porastom 1, a to
znai da lopta koja upada u ko pod veim uglom, "vidi" vei ko.

Videli smo da koarka ima odreenu slobodu prilikom utiranja na ko, koja se
nee odraziti na uspenost konanog rezultata (pogodak ili promaaj). Sada moemo da
ispitamo kolike mogu da budu greke poetne brzine i poetnog ugla, a da bude postignut
ko.

Ako je lopta baena pod uglom 0, tada postoji oblast vrednosti V0 V za koje
je ut uspean. Ovde je V granica greke za brzinu, a tu veliinu izraunavamo na
sledei nain: najpre odredimo V0 za date vrednosti h, L i 0, a zatim umesto L stavimo
L + L i odredimo V+ = V0 + V+ . Potom, L zamenimo u L - L i dobijemo V- = V0 -
V- . Pokazuje se da su V+ i V- priblino jednaki, tako da moemo da uzmemo da je
V = V+ = V- .

Na slian nain se definie i greka ugla: uzmimo da je lopta baena brzinom V0

pod uglom 0 tako da prolazi kroz centar obrua. Da bismo odredili mogue greke za
ugao, ponovo koristimo jednainu (2.5.6), u kojoj za dato h, uvrtavajui L + L i L - L,
dobijamo + = 0 + + , odnosno - = 0 - - . Ponaanje veliine je znatno
sloenije od V. Pre svega, + i - nisu jednaki. Moe se pokazati da, ako je 0 < 0
min
, poveanje ugla dovodi do poveanja dometa. S druge strane, ako je 0 > 0 min, deava
se obrnuta stvar poveanje ugla utie na skraenje duine uta. A ono to je
najzanimljivije, ako je 0 = 0 min, tada i poveanje i smanjenje ugla dovodi do skraenja
uta! To je vrlo znaajno, jer pokazuje zato je dobro da ugao za izbacivanje lopte bude
upravo 0 min. Naime, ako koarka izbaci loptu priblino pod tim uglom (ili malo
vie/manje), a gaa malo dalje od centra obrua, on e sigurno pogoditi ko, jer u oba
47
sluaja lopta prolazi blizu centra obrua. Dakle, vidimo da je najbolji ugao za izbacivanje
lopte 0 min , a dalja analiza e pokazati da je ovaj zakljuak ispravan.

Granice greke V i , dae nam merila za izbor najbolje trajektorije lopte. to

je vea dozvoljena greka za dati ugao izbacivanja lopte, to je data trajektorija bolja, jer
omoguava igrau veu mogunost da pogrei, a da opet njegov pokuaj bude uspean.

Do sada smo pretpostavljali da se lopta kree u ravni u kojoj se nalazi centar koa.
Sada emo da razmotrimo "bonu granicu greke": da bi ut bio uspean, lopta ne mora
da se nalazi u ravni centra koa, ve centar lopte moe da se nae na rastojanju R0 Rl od
centra obrua, levo ili desno, gde su R0 i Rl poluprenici obrua i lopte respektivno. Da
bismo odredili dozvoljeni boni ugao greke , konstruiemo pravougli trougao, ija je
jedna kateta R0 Rl, a druga je udaljenost od centra koa do mesta od kojeg lopta
zapoinje svoj put (slika 28).

h 2 L2

R0 - Rl

Slika 28: Veliine koje odreuju dozvoljenu bonu greku

Veliina zadovoljava relaciju:

R0 R j
tg = .
h 2 L2

Ova greka zavisi samo od rastojanja od koa i smanjuje se kako se udaljavamo. to je

dalje od koa, koarka mora da bude precizniji. Ova greka ima poreklo u geometriji i ne
moe se smanjiti.
48
 Razmotrimo sada numerike rezultate koji se dobijaju iz prethodne analize.
Pretpostaviemo da je na koarka visok 1.80 m i da se nalazi na rastojanju 4 m od
centra koa. Dakle, L = 4 m, a h emo proceniti na 0.9 m (visina koa je 3.05 m, a lopta je
izbaena na visini 0.35 m od glave koarkaa). Na slici 29 su prikazane relativne greke
(za brzinu V / V0 i uglove / 0) za trajektorije pogodaka.

Dozvoljena relativna greka

0.20 0 0min

0.16 + / 0
0
0.12

0.80 - / 0

0.40
V / V0

40 45 50 55 60 65 70
0

Slika 29: Dozvoljene relativne greke pri pogotku

Sa slike se vidi da dozvoljena greka za brzinu raste sa porastom ugla 0. Taj rast je vrlo
spor, a dozvoljena greka uvek vrlo mala. Da bi pogodio ko, koarka mora da bude
izuzetno precizan pri odreivanju poetne brzine. Tek za uglove uta iznad 60 ta greka
prelazi 1 %, a za poetnu brzinu V0 min iznosi oko 0.8 %.

Dozvoljene greke ugla su znatno vee. Sa slike se vidi da / 0 imaju vrlo

otre pikove, odnosno maksimalne vrednosti u blizini 0 min. Da bismo bolje razumeli
kako se date krive mogu protumaiti, razmotrimo konkretan primer. Neka je 0 = 48, za
dato L i h dobijamo da je poetna brzina za trajektoriju koja pogaa centar koa V0 = 6.94
m/s. Za taj ugao je + / 0 = 0.119 i - / 0 = 0.038. To znai da pri toj brzini ugao uta
moe da bude izmeu 46.2 i 53.7 i lopta e proi kroz obru. Sa slike se jo vidi da je
najvea dozvoljena greka za ugao uta izmeu '0 = 45.8 i ''0 = 52.6 ili ako je ugao u
intervalu 49.6 3.4. Za izabrano rastojanje ugao 0 = 49.6 odgovara minimumu brzine
uta, tako da dobijamo u konkretnom primeru da je opet najbolje loptu uputiti pod uglom
0, jer je to centar intervala greke.

Da bismo jo bolje razumeli ponaanje dozvoljene greke u okolini 0min,

49
razmotrimo sliku 30. Na njoj je prikazana detaljnija verzija krive V0 (0). Isprekidanom
linijom prikazane su trajektorije koje prolaze kroz centar obrua, a oiviena oblast
predstavlja oblast uspenih uteva. Sa slike se vidi da je opet najpovoljniji ugao utiranja
0, jer je za taj ugao povrina koja opisuje dozvoljene greke najvea.

V0

V0 min

0 min 0

Slika 30: Oblast pogodaka

Ugao 0, pa samim tim i brzinu V0, koji su se na osnovu nekoliko kriterijuma

pokazali kao najpovoljniji za postizanje koa, moemo uvek odrediti na osnovu formula
(2.5.6) i (2.5.7). Potrebno je odrediti samo rastojanje od koa (veliine L i h, pri emu je
ova druga veliina uvek ista za jednog igraa, jer zavisi od visine koarkaa i njegove
tehnike uta) i lako se mogu odrediti parametri koji daju optimalnu trajektoriju.

Zato koarkai daju lopti spin unazad?

Sigurno su svi primetili da koarkai izbacuju loptu vrhovima prstiju. Na taj nain
obezbeuju bolju kontrolu lopte u trenutku uta, a sa druge strane prenose lopti lak
udarac iz zgloba, to joj daje rotaciu unazad.

Arnold Red Oerbah, uveni igra i trener Boston Seltiksa, jednom je rekao:
"Vrhovi prstiju daju lopti spin unazad, to ini ut mekim i pomae mu da bude sreniji."
Da se ovde ne radi o dobroj srei, ve o dobroj fizici, pokazaemo ako razmotrimo sile
koje deluju na loptu kada ona ima spin unazad. Pretpostavimo da lopta elastino udara u
povrinu obrua. Spin unazad poveava relativnu brzinu take dodira lopte i obrua, pa se

50
poveava i sila trenja u odnosu na sluajeve kada spina nema, ili kada bi lopta imala spin
unapred. Sila trenja kod lopte, koja je upuena sa spinom unazad, deluje na loptu tako da
joj znatno smanjuje brzinu (ugaona brzina ak promeni i smer), pa e takva lopta, ako ve
ne pogodi ko, odskoiti negde blizu i ako je poetna ugaona brzina dovoljno velika,
upasti u ko. Dakle, spin unazad je vaan samo zbog onoga to e se desiti nakon
eventualnog promaaja. to se tie same trajektorije lopte na njenom putu do koa, ona je
ista kao i kada nema spina.

Fizika slobodnog bacanja

Slobodno bacanje se izvodi sa linije koja je od centra obrua udaljena 4.225 m.

Mada se pogodak sa linije slobodnog bacanja rauna za 1 poen, pokazuje se da su
slobodna bacanja izuzetno vana, jer ih svaka ekipa u toku utakmice izvodi oko 20 puta.
Statistiari su izraunali da je gotovo etvrtina utakmice reena ba sa linije slobodnih
bacanja, ekipa koja ih je uspenije izvodila pobedila je. Optimalan ugao i brzina pod
kojima treba izbaciti loptu, mogu se izraunati na osnovu formula (2.5.6) i (2.5.7). Ipak,
ako elimo da izbegnemo formule, videemo da malo razmiljanja moe da dovede do
interesantnih i neoekivanih rezultata.

Da bismo bili sigurniji da e lopta ui u ko, potrebno je da ugao ulaska u ko

bude vei. A da bi se taj ugao poveao, lopta se izbacuje pod veim uglom (to nije
preterano zgodno, jer i brzina lopte mora biti vea, ime se igra umara) ili se lopta
izbacuje sa manje visine (to objanjava zato niski igrai bolje izvode slobodna bacanja
od visokih).

Ako napustimo uobiajen nain utiranja (iznad glave) i loptu bacimo odozdo ("iz
kecelje"), poveaemo ugao pod kojim ona ulazi u ko i na ut e biti precizniji11!

11
asopis "Mladi fiziar", Drutvo fiziara Srbije, br. 99, kolska 2004/05.

51
2.6 Fizika bilijara

Sudar kugle

Fizika bilijara u velikoj meri

ukljuuje sudar bilijarskih kugli. Kada se
dve bilijarske kugle sudare, sudar je skoro
elastian. Elastini sudar je onaj pri kome
kinetika energija sistema ostaje ista pre i
posle sudara. Zbog toga, radi jednostavnijeg
izuavanja, smatraemo da je sudar dve
bilijarske kugle potpuno elastian.
Slika 31: Bilijar

U fizici bilijara, gde imamo sudar kugli, impuls je uvek ouvan (kao i u svakom
drugom sudaru). U pojednostavljenom sluaju, pretpostaviemo da trenja nema. Ovu
pretpostavku emo kombinovati sa elastinim sudarom, da bismo pronali putanje dve
bilijarske kugle nakon sudara. Slika u nastavku (slika 32) prikazuje sudar izmeu dve
bilijarske kugle. U optem sluaju, sudar nije eoni, kao to slika prikazuje.

Pretpostavlja se da kugle A i B imaju istu masu i da kugla B u poetnom trenutku

miruje (V = 0). Poetna brzina kugle A je V1A. Nakon sudara, kugla A se kree brzinom
V2A u prikazanom pravcu, a kugla B se kree brzinom V2B u prikazanom pravcu.

Slika 32: Sudar dve bilijarske kugle

52
 Linija L1 predstavlja tangentu obe kugle na mestu kontakta. Obzirom na
geometriju, linija L1 je normalna na liniju koja prolazi kroz centar dve kugle i taku
kontakta CP. Usled geometrije, L1 takoe zaklapa ugao sa vertikalom, a linija koja
prolazi kroz centar kugli zaklapa ugao sa horizontalom.

Nakon sudara u CP, kugla B se pomera u pravcu linije koja spaja centar dve
kugle, kao to je prikazano. To je zbog impulsa, koji kugla A predaje kugli B, koji je
normalan na povrinu kugle B, pod pretpostavkom da izmeu kugli nema trenja (kugle su
glatke). Dakle, kugla B se pomera u pravcu ovog impulsa.

Primetimo da, nakon sudara, kugla A se pomera u pravcu normale na pravac

kugle B. Ovaj interesantan rezultat se moe dokazati na sledei nain.

Analiza sudara kugli

Za sudar dve kugle, opta vektorska jednaina za ouvanje linearnog impulsa je:

m AV1 A m AV2 A mBV2 B (2.6.1)

Kako se pretpostavlja da su mase mA i mB jednake, dobijamo da je:

V1 A V2 A V2 B (2.6.2)

Kod elastinog sudara, kinetika energija je ouvana, a jednaina je:

2 2 2
m AV1 A mV mV
A 2 A B 2B (2.6.3)
2 2 2

Poto su mase mA i mB jednake, dobijamo da je:

(V1A)2 = (V2A)2 + (V2B)2 (2.6.4)

Po Pitagorinoj teoremi, ova poslednja jednaina nam govori da vektori V1A , V2A i
V2B formiraju pravougli trougao. Dakle, jednaina za odranje impulsa se moe izvesti
na nain prikazan u nastavku:

53
 Slika 33: V1A , V2A i V2B formiraju pravougli trougao, po Pitagorinoj
teoremi

Tako, nakon sudara kugli, kugla A se kree u pravcu normale na kuglu B. Ovo je
uglaen rezultat za fiziku bilijara, kada je u pitanju sudar kugli.

Postoje jo dva posebna dodatna sluaja koje treba razmotriti, a odnose se na

sudar kugli.

U sluaju da je cilj da se kugla B pogodi pod uglom , koji je vrlo blizu nule,
kugla A treba da se kree veoma velikom brzinom V1A (to znai da kugla A mora da se
udari veoma velikom silom). To je zato to se samo mali deo impulsa kugle A (a samim
tim i brzine) prenosi na kuglu B, zbog malog ugla.

U sluaju da je sudar eoni ( = 90), gornje reene (2.6.4) se ne primenjuje. U

ovom sluaju je:

V2A = 0 i V2B = V1A

To u sutini znai da se brzina kugle, u potpunosti prenosi na kuglu B.

Sweet spot

Fizika bilijara je slina fizici bejzbola, u smislu da u oba sporta postoji sweet spot.
U bilijaru, to je mesto gde, kada udarite kuglu tapom, ne postoji sila trenja izmeu kugle
i bilijarskog stola. Poznavajui lokaciju sweet spot-a, imate ideju gde treba da udarite
kuglu da biste razvili spin unazad ili unapred, to moe da bude od koristi prilikom
udaranja.

Razmotrimo sliku ispod, koja prikazuje poloaj tak na visini h:

54
 Slika 34: Poloaj tak na visini h

Mi elimo da pronaemo visinu h, tako da nema (horizontalne) sile trenja u taki P, kada
je kuglu udario tak.

Analiza sweet spot-a

U ovoj analizi fizike bilijara, moemo da predstavimo sistem kugla+tak diagramom,

kao to je prikazano na slici 35:

Slika 35: Diagram sistema "kugla-tak"

55
Gde je: F sila kojom tak deluje na kuglu kada je udari

r poluprenik kugle

G centar mase kugle

g gravitaciono ubrzanje (g = 9.81 m/s2)

P taka dodira kugle i bilijarskog stola

FPx horizontalna komponenta sile koju bilijarski sto vri na kuglu, u taki P (to
je sila trenja)

FPy vertikalna komponenta sile koju bilijarski sto vri na kuglu, u taki P

Prema II Njutnovom zakonu, opta jednaina sile u x-smeru (horizontalna

komponenta) je:

Fx = m aGx (2.6.5)

gde je m masa kugle, a aGx ubrzanje centra mase u x-pravcu.Ova jednaina postaje:

FPx F = = m aGx (2.6.6)

kako je FPx = 0, dobijamo:

- F = m aGx (2.6.7)

Prema II Njutnovom zakonu, opta jednaina sile u y-smeru (vertikalna

komponenta) je:

Fy = m aGy (2.6.8)

gde je: aGy ubrzanje centra mase u y-pravcu.

Kako se bilijarska kugla kree samo u x-pravcu, aGy = 0, pa prethodna jednaina postaje:

FPy mg = m aGy = 0, dakle:

FPy = mg (2.6.9)

Opta jednaina momenta rotacije krutog tela oko centra mase G je:

MG = IG (2.6.10)

gde je: MG zbir momenata oko centra mase G

IG moment inercije kugle oko svog centra mase

56
 ugaono ubrzanje kugle

Poto sile trenja, izmeu kugle i stola, nema, ne postoji relativno klizanje u taki
P. To znai da je ovo sluaj istog kotrljanja. Dakle, moe da se napie sledee:

a Gx
=- (2.6.11)
r

U gornjoj jednaini, negativan znak je tu da odgovara konvenciji znaka korienog u

ovom problemu.

Jednaina impulsa postaje:

a Gx
F (h - r) = IG (- ) (2.6.12)
r

Kombinacijom jednaina (2.6.7) i (2.6.12), dobija se:

IG
h= r (2.6.13)
mr

2 2
Za vrste sfere: IG = mr , dakle:
5

7r
h= (2.6.14)
5

To je visina u koju treba pogoditi kuglu, a da se ne javi trenje izmegu kugle i bilijarskog
stola u taki P. Bez obzira koliko jako udarite kuglu na ovom mestu, sila trenja u taki P
se nee razviti. Dakle, nakon udara, rezultat e biti isto kotrljanje kugle (bez relativnog
klizanja).

U sluajevima kada tak udara iznad ili ispod visine h, trenje je neophodno da
sprei klizanje kugle po povrini bilijarskog stola. A ako se kugla udari dovoljno jako
(iznad ili ispod visine h), relativno klizanje e se desiti, zbog nedovoljnog trenja izmeu
lopte i stola.

U sluajevima kada se javlja proklizavanje, postoji sledea nejednakost:

a Gx
- (2.6.15)
r

To znai da postoji relativno kretanje izmeu kugle i bilijarskog stola u taki P, odmah
nakon udara. Drugim reima (odmah nakon udara), tangencijalna brzina kugle u taki P
nije jednakog intenziteta i suprotnog je pravca od brzine centra mase kugle G.
57
 U sluaju istog kotrljanja, tangencijalna brzina kugle u taki P je istog intenziteta
i suprotnog smera od brzine centra mase kugle G. Dakle, brzine se ponitavaju i ne
postoji relativno klizanje u taki P.

Analiza relativnog klizanja

Relativno klizanje izmeu kugle i bilijarskog stola je interesantno polje

istraivanja u fizici bilijara. To je samo informativno znanje, da se shvati kako se kugla
kree u zavisnosti od toga gde je udarena u odnosu na visinu h.

Razmotrimo sliku ispod:

Slika 36: Kretanje bilijarke kugle u zavisnosti od mesta udara

Kada se kugla udari dovoljno jakom silom, ulevo, u regionu A1, kugla dobija
brzinu ulevo, ali osim brzine, dobija i backspin (spin unazad) u smeru CW. Relativno
proklizavanje se javlja u taki P, a rezultujua sila trenja na ovom mestu je usmerena
udesno. Brzina kugle ulevo se smanjuje, pa sledi ubrzanje udesno, usled pravca sile
trenja. Backspin opada zbog sile trenja. Ovo se deava sve dok relativno klizanje u taki
P ne prestane i doe do istog kotrljanja.

Kada se kugla udari dovoljno jakom silom, ulevo, u regionu A2, kugla dobija
brzinu ulevo, i dobija spin unapred, u smeru CCW. Relativno proklizavanje se javlja u
taki P, a rezultujua sila trenja na ovom mestu je usmerena udesno. Brzina kugle ulevo
se smanjuje, pa sledi ubrzanje udesno, zbog pravca sile trenja. Spin unapred se poveava
zbog pravca sile trenja, a ovo se deava sve dok relativno klizanje u taki P ne prestane i

58
ne doe do istog kotrljanja.

Kada se kugla udari dovoljno jakom silom, ulevo, u regionu A3, kugla dobija
brzinu ulevo, i dobija spin unapred, u smeru CCW. Relativno proklizavanje se javlja u
taki P, a rezultujua sila trenja na ovom mestu je usmerena ulevo. Brzina kugle ulevo se
poveava, pa sledi ubrzanje ulevo, zbog pravca sile trenja. Ovo se deava sve dok
relativno klizanje u taki P ne prestane i doe do istog kotrljanja.

Dakle, fizika bilijara, kada je u pitanju relativno klizanje, se moe podeliti na tri
oblasti: A1, A2 i A3, a priroda klizanja e se menjati u zavisnosti od toga u koji od ovih
regiona je tak udario kuglu.

Za tri sluaja, gore navedena, sila trenja koja se javlja zbog relativnog klizanja,
poznata je kao kinetiko trenje. Kinetiko trenje se javlja kada postoji trljanje izmeu
dve povrine. Ova vrsta trenja je uvek suprotno usmerena od kretanja. Tako na primer,
ako sanduk po podu klizi ulevo, kinetiko trenje izmeu sanduka i poda deluje na desno.
U sluajevima gde postoji ova vrsta trenja, potrebno je naglasiti pravac relativnog
klizanja, a zatim spomenuti pravac trenja, koji je suprotno usmeren.

S druge strane, kada nema relativnog klizanja izmeu dve dodirne povrine, sila
trenja izmeu tih povrina je poznata kao statiko trenje. Dakle, u optim sluajevima
kada ne postoji relativno klizanje bilijarske kugle u taki P, postoji statiko trenje sa
odravanjem istog kotrljanja.

Moe se zakljuiti da je fizika bilijara prilino znaajna. A ovoga su sigurno

svesni i profesionalni igrai. Ustvari, oni su prilino veti u praktinom korienju fizike
koja je ovde ukratko ispisana12.

12
http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-billiards.html

59
2.7 Fizika tenisa

Teniska igra u dananjem obliku postoji od XIX veka i o njoj je skoro sve
poznato, ukljuujui i fiziku tenisa. Ponimo od osnovnog pitanja koji fiziki procesi su
prisutni u teniskoj igri? Naime, postoje dve vrste takvih procesa: procesi kretanja i
sudarni procesi.

Vie pojava na teniskom terenu spada u procese kretanja. Pre svega, kretanje
loptice kroz vazduh moe da bude veoma zanimljivo, posebno ako teniseri ne udaraju
loptu ravno, nego tako da je pri udaru i zarotiraju. Loptica nastavlja da se kree i nakon
udara u podlogu. Sa druge strane, vano je i kretanje igraa dobro kretanje tenisera po
podlozi je neophodno da bi teniser uopte mogao da stigne do loptice i udari je.

Meu sudarnim procesima, najbitniji je onaj kada teniser udara lopticu i naj taj
nain odreuje u koji deo terena protivnika e je poslati. Nain sudara loptice sa
podlogom umnogome odreuje nain njenog daljeg kretanja. Konano, na teniskom
terenu postoje i sudarni procesi koji nisu deo zvanine igre moe doi i do sudara reketa
sa podlogom, kada se teniser iznervira i baci reket na pod, nakon ega, najee, dolazi
do lomljenja reketa.

Servis

Cilj tenisera koji servira je da pogodi polje

protivnika predvieno za servis, tako da protivnik, po
mogunosti, ne uspe da vrati taj servis. Koliko zapravo
vremena ima teniser koji prima servis da reaguje?
Slika 37 : Servis u tenisu

Duina teniskog terena je oko 24 m, a najbri servis je odservirao australijski

teniser Samuel Groth brzinom od 263 km/h. No, da ne bismo preterivali, pozabaviemo
se brzinom servisa od 251 km/h, koji je izveo hrvatski teniser Ivo Karlovi, u martu 2009.
godine. Kada uzmemo u obzir ove vrednosti za duinu terena i brzinu servisa (251 km/h),
lako moemo izraunati da lopta nakon snanog servisa putuje samo 0.34 s do protivnika:

s = 24 m = 0.024 km

km
V=251
h

s 0.024km
t 0.00009562h 0.00009562 3600s 0.344s
V km
251
h
60
 Pritom, vreme za koje ovek uopte moe da reaguje na neki nagli dogaaj je oko
0.2 s, to znai da je vreme putovanja loptice jedva neto vee od toga. Zato je zaista
izuzetno teko vratiti jake servise.

Ispostavlja se da je brzina loptice ak vea od brzine automobila na autoputu.

Zamislite da se iznenada naete na autoputu na kome jure automobili koji su samo 20 m
udaljeni od vas. Da li biste uspeli da pobegnete? Ipak, teniseri uspevaju neto da uine u
takvim okolnostima. Naime, teniseri koji primaju servis pokuavaju da predvide gde e
protivnik poslati loptu jo dok je ovaj baca i na taj nain sebi poveavaju anse da vrate
servis. S druge strane, teniser koji servira se trudi da uvek baca lopticu na isti nain, bez
obzira gde e servirati, i time spreava protivnika da predvidi servis. Najbolji teniseri
sveta su ba oni kojima uspeva da sakriju svoj servis.

Linijske sudije

Ako je teniserima teko da prate loptu, jo tee je linijskim sudijama, posebno u

sluaju kada lopta padne blizu aut-linije i nije jasno da li je aut ili nije. Naime, moemo
da pretpostavimo da je oblast u blizini linije veliine oko 20 cm. Loptica koja se kree
brzinom od, na primer 250 km/h, proe tu oblast za svega 2.9 ms. Linijski sudija treba da
utvrdi ta se desilo u tako kratkom vemenskom intervalu. Sudei po brojevima, to izgleda
potpuno nemogue., ali injenica je da linijski sudija moe da
prati ceo let lopte i na osnovu toga ipak uspeva da zakljui da
li je loptica pala u aut ili ne. Greke su, naravno, neminovne.
Zato je u tenis pre nekoliko godina uveden tzv. hawkeye (oko
sokolovo) sistem, koji se sastoji od nekoliko kamera koje
prate putanju loptice. Igra onda moe, kada posumnja u
odluku sudije, da zatrai da kompjuterski sistem proveri da li
je bio aut ili nije. Slika 38: Linijski sudija u tenisu

Spora i brza podloga

Veoma bitan faktor u svim teniskim meevima je i podloga na kojoj se igra. Tip
podloge veoma utie na nain odskakanja loptice, ali i na kretanje igraa. Ako uporedimo
dve loptice koje istom brzinom i pod istim uglom padaju na ljaku i travnatu podlogu,
loptica koja odskoi na ljaci e biti sporija i odskoie pod veim uglom, a loptica na
travi e biti bra i odskoie pod manjim uglom. Zato se ljaka smatra sporom, a trava
brzom podlogom. Poeni na ljaci obino traju znatno due nego na travi, jer igra ima
vie vremena da stigne do loptice nakon njenog odskoka.

I kretanje igraa se veoma razlikuje na ljaci i na travi. Kada igra na ljaci eli da
se zaustavi, ima mogunost da odkliza. Na travi je tee zaustaviti se, a pokuaj takvog
proklizavanja najee zavrava padom.
61
 Nadmorska visina

Koji su jo bitni faktori koji odreuju kretanje loptice kroz vazduh?

Verovali ili ne, nadmorska visina je izuzetno bitan faktor. Naime, atmosferski
pritisak u nivou povrine morske vode je 101 kPa, dok, na primer, na nadmorskoj visini
od 2000 m, to odgovara planini kao to je Kopaonik, taj pritisak iznosi oko 80 kPa. Zbog
manjeg pritiska, vazduh na veoj nadmorskoj visini je znatno razreeniji, pa je zbog toga
i otpor vazduha manji. Zato loptica udarena istom brzinom na veoj nadmorskoj visini
leti do vee udaljenosti.

Koliki je znaaj nadmorske visine, govori i sluaj od pre nekoliko godina, kada je
dolo do sukoba izmeu panskih teniskih reprezentativaca i elnika njihove federacije.
Naime, panski teniseri su eleli da Dejvis kup me, protiv SAD-a igraju u nekom
primorskom mestu, a federacija je elela, iz komercijalnih razloga, da se me igra u
Madridu, koji je na 650 m nadmorske visine. panski igrai su smatrali da bi im
odgovarala manja nadmorska visina, gde su lopte sporije, zbog veeg otpora vazduha13.

2.7.1. Teniski reket

Najbitniji element u igri svakog tenisera je reket. Nakon 1970. godine, drveni ram
na reketu je zamenjen metalnim. Drveni ramovi su bili dosta manji, jer da su bili vei,
ica na njima ne bi mogla da bude zategnuta. Najvea inovacija su bili reketi od grafita i
kevlara, pri emu reket nije dobijao na teini, a ram je bio vei, te samim tim i povrina
sweet spot-a (mesta na reketu sa kojih je mogue lopticu uzvratiti protivniku
maksimalnom brzinom). Grafit se na novijim reketima mea sa borom i titanijumom,
kako bi reketi bili to vri i to laki. Pre 1970. godine, teniseri su morali da uloe vie
snage da bi drvenim reketom dali loptici vee ubrzanje. Sada novi, laki reketi tede na
snazi tenisera i omoguavaju veu kontrolu nad reketom.

Znaajan deo na ramu predstavljaju ice. One apsorbuju najvei procenat energije
loptice i vraaju deo te energije loptici pri odbijanju. Dok apsorbuju energiju loptice,
smanjuju i njenu brzinu i time omoguavaju teniseru veu kontrolu nad lopticom.

U osnovnoj koli se iz matematike ui da trougao ima nekoliko znaajnih taaka,

kao to su: centar upisane krunice, centar opisane krunice, teite i ortocentar. Kao i
trougao, tako i teniski reket ima neke specijalne take:

13
Dr. Nenad Vukmirovi, Fizika tenisa, asopis Vreme, Beograd, br. 1064., 26. maj 2011.

62
 1. Mrtva taka taka na reketu na kojoj je prenos energije izmeu loptice i
reketa maksimalan. Ako primate jak protivnikov servis, definitivno ne elite da udarite
lopticu ovim delom reketa, jer e sva energija loptice prei na reket. S druge strane, ako
servirate, ba elite da udarite lopticu ovim delom reketa, jer elite da prenesete svu
energiju zamaha na lopticu.

2. vor vibracija kada loptica udari u reket, ona pobuuje vibracije reketa (koje
moemo da ujemo, kao to ujemo neki muziki instrument). Ipak, ako loptica udari u
taku koja se prilikom vibracija ne mrda (vor vibracija), onda nee doi do pobude
vibracija reketa. Igra tada ne osea neprijatnost u ruci prilikom udarca, jer vibracije
reketa, inae, dovode do oseaja nelagode u ruci. Kada igra udari lopticu ovom takom
reketa, on osea da je veoma lako udario lopticu.

3. Centar udara (centre of precussion - COP) kada loptica udari u reket, ona
proizvodi translaciono i rotaciono kretanje reketa. COP je takva taka da je brzina drke
reketa tada jednaka nuli. Dakle, to je taka reketa kojom bi igra eleo da udari lopticu,
ali na alost, ova taka se ne nalazi na icama. U praksi treba uraunati i ruku igraa, pa
je ova taka pomerena znatno nie14.

2.7.2. Teniske loptice

Sa teniskim reketom, bez loptice, nema igre. Dakle, potrebna nam je i loptica.

Kako se obuzdavaju loptice? Da li velika brzina loptice odgovara i teniserima i

publici?

Ljubitelji ovog belog sporta ne razumeju ovakve komentare ali ne malo puta,
ula sam od sagovornika da im je naporno da posmatraju brzinu s kojom se tenis igra.
Dobra vest je da e nove loptice biti za 10 % vee, a zbog dodatne zapremine, i otpor
vazduha e biti vei, to e usporiti lopticu.

Loptica gubi oko 45 % energije ukoliko padne na beton, dok je taj gubitak 30 %,
ukoliko padne na mreicu teniskog reketa. Ovaj gubitak energije najvie zavisi od
sabijanja pri sudaru sa nekom povrinom. Kada loptica padne na reket, sabijanje loptice
iznosi 3 mm, dok je sabijanje loptice pri udaru u beton 6 mm. Ovo je razlog estog
menjanja teniskih loptica na meevima (na svakih deset gemova)15.

14
Howard Brody, "Physics of the tennis racket", American Journal of Physics 47, 482-487. , (1979)

15
http://www.svetnauke.org/3391-fizika-kao-tajno-oruzje-tenisera

63
 Magnusov efekat

ta sve utie na kretanje teniske loptice kroz vazduh?

Najpre, na lopticu, kao i na svako drugo telo na zemlji, deluje sila gravitacije.
Kada bi na nju delovala samo gravitacija, putanja lopte bi bila prilino pravilna. No, na
lopticu, takoe, deluje i sila otpora vazduha, ali i ona, u sutini, samo usporava lopticu.

Meutim, usled interakcije loptice sa vazduhom, dolazi i do jo jednog, veoma

zanimljivog, efekta, koji igrai mogu da iskoriste.

Naime, prilikom servisa igrai esto

koriste tzv. slajs servis, pri kom loptica ima
krivudavu putanju, i zavrava u samom oku
polja za servis, kao da bei od protivnika. Pri
takvom servisu, igra lopticu udara tako da joj
pored brzine saoptava i odreenu brzinu rotacije.
A zato se loptica koja rotira kree krivudavom
Slika 39: Slajs servis i topspin
putanjom?

Efekat koji dovodi do ovoga se zove Magnusov efekat. No, . . .

Jedan od naina kretanja loptice top spin je direktan krivac brzine loptice.
Dananji reketi su neto iri i laki i omoguavaju jae udaranje lopte. Top spin je
svojstvo loptice da rotira u istom pravcu kretanja kroz vazduh. U zavisnosti od podloge,
top spin loptici daje jae odbijanje od podloge, to ini teim protivniku da pogodi
lopticu. Objanjenje poveanja brzine loptice pri kretanju kroz vazduh, treba traiti u
Magnusovom efektu. Pa, kakav je to efekat?

Slika 40: Magnus efekat

Loptica kretanjem kroz vazduh (fluid), stvara oko sebe vir rotirajueg vazduha.
Kada loptica rotira, vazduh koji tee oko nje ima razliitu brzinu u razliitim takama na

64
povrini loptice. Prema Bernulijevom zakonu, to dovodi do razlike pritisaka i sile
usmerene normalno na pravac kretanja loptice. Vrh loptice se kree sporije i na njega
deluje vei pritisak vazduha, dok se dno loptice kree bre i na njega deluje manji pritisak
vazduha.

Ovaj efekat, takoe, objanjava kako je mogue u fudbalu dati gol iz kornera ili
izvesti slobodan udarac, tako, da lopta prosto zaobie ivi zid (neto kao slajs servis u
tenisu).

65
2.8. Fizika amerikog fudbala

Prilikom dobacivanja lopte drugu, recimo preko dvorita, nesvesno se koristi

fizika. U glavi se usklauju svi faktori, kao to su udaljenost, vetar i teina lopte, a sve to
dolazi tako prirodno.

Ameriki fudbal (American football), u SAD-u poznatiji pod nazivom football, je

sport koji je nastao iz ragbija u SAD-u, krajem XIX i poetkom XX veka. Modifikacije
koje je trpeo pun vek, u potpunosti su ga odvojile od sporta iz kog je nastao, te ih je danas
besmisleno porediti. Na Amerikom kontinentu se naziva jednostavno fudbal, i igra se
uz neto drugaija pravila u SAD-u i Kanadi. Igra se jajolikim rekvizitom (loptom, koja
se esto naziva, kao i sam sport, fudbal), na terenu od 120 jardi (110 m), svaka ekipa na
terenu ima 11 igraa. Cilj igre je ui sa loptom u end zonu. Teren se osvaja tranjem,
pasom ili utom na gol16.

Termin football nema nikakve veze sa konvencijalnim fudbalom, jer pod foot se
ne misli na stopalo (nogu), nego na stopu kao mernu jedinicu, zato to je taj jajoliki
rekvizit (lopta) dugaak tano jednu stopu.

Iako je prva profesionalna utakmica amerikog fudbala odigrana jo 1895. godine,

ovaj sport je tek sredinom XX veka poeo da stie svoju dananju popularnost. Godine
1960. je po broju gledaoca uspeo da premai do tada neosporni bejzbol.

Ameriki fudbal je prilino zahtevan sport, koji pred igrae stavlja velike fizike
napore; poznat je i kao prilino nasilan sport, iako se ve dugo uvode pravila sa ciljem da
se ogranii mogunost povreda. Zbog toga su igrai opremljeni zatitnom opremom.

Uz profesionalnu ligu NFL, ameriki fudbal je tradicionalno prisutan na

koledima i univerzitetima, ali i u srednjim kolama. S vremenom, ovaj sport je poeo da
iri svoju popularnost, pa je tako 1990-ih NFL osnovao evropsku ligu NFL Europe.
Naravno, zahvatio je i na Univerzitetski grad, u tolikoj meri da je nedavno oformljen i
enski klub, koji, ako sam dovoljno upuena, pokazuje vrlo brz razvoj i napredak.

Za ameriki fudbal, najrelevantnija grana fizike je mehanika, jer ona prouava

kretanje, kao i uzrok tog kretanja. Fokusirajmo se na tri najee kategorije kretanja koje
se primenjuju na utakmicama ovog sporta:

o Dodavanje fudbalske lopte kroz vazduh

o Trkai na terenu

16
http://sr.wikipedia.org/sr/Americki_fudbal

66
 o Zaustavljanje trkaa na terenu

Ameriki fudbal prua odline primere osnovnih koncepata fizike prisutan je let
lopte, kretanje igraa i savladavanje sila.

Bacanje fudbalske lopte

Kada se fudbal (lopta) kree kroz vazduh, uvek

ima zakrivljenu ili parabolinu putanju, jer je putanja
kretanja lopte u vertikalnom pravcu, pod uticajem sile
gravitacije. Kako se lopta kree navie, gravitacija je
usporava, lopta se na kratko zaustavlja u najvioj taki
svoje putanje; zatim, poinje da pada ka tlu, a ubrzava
je gravitacija. Na ovakav nain se kree objekat koji je
baen (fudbal, strelica, balistiki projektil,), a naziva
se hitac ili kretanje projektila. Slika 41: Bacanje fudbalske lopte

Da bismo saznali vie o kretanju projektila koji se odnosi na fudbal, ispitaemo

sledeu sliku . Kada igra poinje da igra ameriki fudbal, on moe da kontrolie tri
faktora:

o Brzinu kojom ispucava loptu

o Ugao udarca

o Rotaciju lopte

Slika 42: Ugao udarca odreuje koliko daleko e lopta ii

Rotacija lopte spiralna ili kraj preko kraja utie na to koliko e lopta
usporavati tokom leta, jer na loptu utie otpor vazduha. Prilikom spiralnog udarca, lopta
e imati manji otpor vazduha, nee usporiti toliko koliko uspori tokom udarca kraj preko
kraja, moi e da ostane u vazduhu due i ide dalje. Brzina lopte i ugao udarca su glavni

67
faktori koji odreuju:

o Koliko dugo e lopta ostati u fazduhu (hang-time)

o Koliko e visoko lopta otii

o Koliko daleko e lopta ii17

Kada igra ispuca loptu, ona se kree brzinom koja joj je data (brzina plus ugao
pravca), u zavisnosti od sile kojom je igra ispalio loptu. Lopta se kree u dva pravca,
horizontalno i vertikalno. Zato to je lopta pokrenuta pod uglom, brzina je podeljena na
dva dela: horizontalna komponenta i vertikalna komponenta. Koliko brzo lopta ide u
horizontalnom pravcu i koliko brzo lopta ide u vertikalnom pravcu, zavisi od ugla udarca.

Ako je lopta ispucana pod strmim uglom (veliki ugao u odnosu na tlo), onda e
imati veu brzinu u vertikalnom nego u horizontalnom pravcu lopta ide visoko, ima
dugo vreme leta u vazduhu (hang-time), ali putuje na kratkoj relaciji. Ali, ako se lopta
utne pod malim uglom (u odnosu na tlo), imae veu brzinu u horizontalnom, nego u
vertikalnom pravcu lopta nee ii visoko, imae krae vreme leta (hang-time), a prei
e duu relaciju. U odnosu na svoj poloaj na terenu, igra treba da odlui pod kojim
uglom e utnuti loptu. Isti ovi faktori utiu na pogodak gola.

Fudbal po brojevima

Obzirom da je fizika kvantitativna nauka, razvoj nekih jedinica i mera je dobar

nain za poetak razumevanja posledica fizike na fudbal. Obratimo panju na korisne
jedinice i mere, koje je razvio Dr. David Haase, na dravnom univerzitetu u Severnoj
Karolini (North Carolina State University):

o Igra pri punoj brzini ~ 22 milje na sat (9.8 m/s)

o Lajnbeker (linebacker) ~ 98 kg

o Odbrambeni lajnmen (offensive lineman) ~ 133 kg

ut: Vreme leta, visina i domet

Parabolina putanja lopte, moe se opisati pomou sledee dve jednaine:

17
http://www.howstuffworks.com/physics-of-football.htm

68
 y = Vyt - 0.5gt2 (2.8.1)

x =Vx t (2.8.2)

gde je: y visina u trenutku t

Vy vertikalna komponenta poetne brzine lopte

g gravitaciono ubrzanje koje iznosi 9.81 m/s2

x horizontalni preeni put lopte u trenutku t

Vx horizontalna komponenta poetne brzine lopte

Da bismo izraunali vreme leta (ttotal), maksimalnu visinu (ymax) i domet (xmax),
najpre moramo znati poetnu brzinu koju je lopta dobila utem (V), kao i ugao pod kojim
je ispajena ().

1. Brzina mora biti razdvojena na horizontalnu (Vx) i vertikalnu (Vy)

komponentu prema sledeim formulama:

Vx = V cos (2.8.3)

Vy = V sin (2.8.4)

2. Vreme leta (ttotal) se odreuje pomou sledee formule:

ttotal = (2Vy/g) (2.8.5)

3. Kada se odredi vreme leta (ttotal), moe se izraunati maksimalni domet

(xmax):

xmax = Vx ttotal (2.8.6)

4. Vreme za koje e lopta biti na maksimalnoj visini je:

t1/2 = 0.5 ttotal (2.8.7)

5. Maksimalna visina se rauna pomou sledee formule:

ymax =Vy(t1/2) - 1/2g(t1/2)2 (2.8.8)

Tako, na primer, udarac brzinom od 27.4 m/s pod uglom od 30 e imati sledee
vrednosti:

69
 1. Vertikalna i horizontalna komponenta brzine:

Vx = V cos = (27.4 m/s) cos 30 = (27.4 m/s) (0.0.87) = 23.7 m/s

Vy = V sin = (27.4 m/s) sin 30 = (27.4 m/s) (0.5) = 13.7 m/s

2. Vreme leta:

ttotal = (2Vy/g) = (0.204Vy) = {0.204 (13.7m/s)} = 2.80 s

3. Maksimalni domet:

xmax = Vx ttotal = (23.7 m/s)(2.80 s) = 66.4 m

4. Vreme za koje e lopta doi do maksimalne visine:

t1/2 = 0.5 ttotal = (0.5)(2.80 s) = 1.40 s

5. Maksimalna visina:

ymax =Vy(t1/2) - 1/2g(t1/2)2 = Vy(t1/2) - 0.49(t1/2)2 = [{(13.7 m/s)(1.40 s)} - {0.49(1.40

s)2}] = 18.2 m

Ako bismo napravili proraun za hitac iste brzine, ali pod uglom od 45, dobijamo
da je vreme leta 3.96 s, maksimalni domet 76.8 m, a maksimalna visina 36.5 m.

Ako je ut izvren pod uglom od 60, vreme leta je 4.84 s, maksimalni domet 66.3
m, a maksimalna visina 54.5 m.

Zapaa se, da, to je lopta utnuta pod strmijim uglom (vei ugao u odnosu na
tlo), lopta due boravi u vazduhu i ide do vee visine. Takoe, lopta ima maksimalan
domet kada je utnuta pod uglom od 45, a sa poveanjem ugla, domet opada.

Trkai na terenu (runners)

Kada se osmotre pozicije bekova, kako ofanzivnih tako i defanzivnih, zapaa se

da se oni obino postroje daleko od linije gde se odvija borba za loptu (line of scrimmage
- LOS). Takva pozicija im omoguava dovoljno vremena za koje mogu da se ubrzaju iz
stanja mirovanja i postignu veliku brzinu, da bi mogli da vode loptu ili da slede nosioca
lopte (ball carrier).

Ako se malo bolje obrati panja, vidi se da lajnbeker ima vie prostora da ubrza
od lajnmena, a hvata (wide receiver) ima mnogo vie prostora nego lajnbeker. Tako,

70
lajnbeker moe da postigne veu brzinu od lajnmena, a hvata moe da postigne najveu
brzinu od svih18.

Promena smera na terenu

Razmotrimo jedan primer igre, u kojoj kvoterbek (quarterback) prosleuje loptu

nekom od trkaa (running back). Prvo, trka poinje od utvrenog poloaja (set position),
iz stanja mirovanja, i ubrzava do pune brzine od 9.8 m/s, u 2 sekunde po prijemu lopte.
Njegovo ubrzanje (a) iznosi:

a = (Vf - Vo)/(tf - to) (2.8.9)

gde su: Vf - konana brzina (krajnja brzina)

V0 poetna brzina

tf krajnje vreme

t0 poetno vreme

a = (Vf - Vo)/(tf - to) = (9.8 m/s - 0 m/s)/(2 s - 0 s) = 4.9 m/s2

Kako on tri tokom cele igre (na primer pravo), on odrava konstantnu brzinu (a
= 0). Kada vidi rupu na liniji, on naglo zaustavlja svoje kretanje, menja pravac i ubrzava
ka istini. Naglim koenjem, on primenjuje silu na teren. Sila kojom deluje na teren,
pomae mu da izvri dve stvari:

o Da se zaustavi
o Da se zaleti u drugom pravcu

Da bi zaustavio svoje kretanje u poetnom pravcu, dve sile deluju zajedno. Prvo,
tu je sila kojom on sam deluje na teren dok koi i zabada noge. Druga sila je sila trenja
izmeu njegovih nogu i trave.

Trenje je izuzetno vaan faktor pri promenama pravca trkaa. Zamislite samo
kako izgleda utakmica na kii i ta se deava sa trkaima kada je korisno trenje malo.

Razmotrimo ta se deava kada trka pokuava da promeni pravac na mokroj

povrini:

18
http://en.wikipedia.org/wiki/American_football

71
 1. Trka zabada noge u teren da bi usporio svoje kretanje, a na vlanoj
povrini, koeficijent trenja izmeu podloge i nogu je smanjen.
2. Umanjen koeficijent trenja, smanjuje silu trenja
3. Umanjena sila trenja mu oteava da zaustavi svoje kretanje u poetnom
pravcu
4. Trka gubi ravnoteu i pada

Primenjena sila (od strane trkaa na teren) i sila trenja, zajedno, treba da zaustave
kretanje u poetnnom pravcu. Pretpostavimo da se zaustavi za 0.5 s. Njegovo ubrzanje
mora biti:

a = (Vf - Vo)/(tf - to) = (0 m/s - 9.8 m/s)/(0.5 s - 0 s) = - 19.6 m/s2

(negativan znak pokazuje da je ubrzanje suprotnog smera od poetnog smera).

Sila (F), koja je potrebna da bi se trka zaustavio, jednaka je proizvodu njegove

mase (m), oko 98 kg, i njegovog ubrzanja:

F = ma = (98 kg)(-19.6 m/s2) = 1921 N

Da bi se ubrzao u novom pravcu, trka deluje silom na travu i odguruje se, a trava
na njega deluje jednakom silom, ali suprotnog smera, ime se on odbacuje u novom
smeru. Ovaj sluaj predstavlja primer III Njutnovog zakona kretanja, po kom Za svaku
akciju, postoji jednaka, ali suprotno usmerena reakcija. Dakle, ako se on ubrzava do
krajnje brzine za 0.5 s, trava na njega deluje silom od 1921 N. Ako se niko i nita ne
suprotstavi ovom kretanju, on e dostii i odravati maksimalnu brzinu, sve dok ne doe
do cilja ili isplanirane akcije.

Tranje na otvorenom terenu

Kada se tri na otvorenom terenu, igra moe da dostigne svoj maksimalni

impuls. Poto je impuls proizvod mase i brzine, mogue je da igrai razliitih masa imaju
jednak impuls. Na primer, neka na raning bek (running back) ima sledei impuls (p):

p = mv = (98 kg)(9.8 m/s) = 960 (kg m) / s (2.8.10)

Da bi lajnmen od 125 kg imao isti impuls, on bi morao da se kree brzinom od 7.7

m/s. Impuls je veoma vaan za zaustavljanje (borbu, blokiranje) trkaa na terenu.

Blokiranje i borba (Blocking and Tackling)

Tekleri i bloker trkai, oslanjaju se na tri vana principa fizike:

72
 o Impuls
o Odranje impulsa
o Rotaciono kretanje

Slika 43: Igrai koriste fiziku da bi zaustavili jedan

drugog

Kada se raner i tekler sretnu . . .

Kada se raning bek (pominjan u tekstu iznad) kree na otvorenom terenu, njegov
impuls je 960 (kg m) / s. Da bi ga zaustavio promenio njegov impuls tekler mora da
deluje impulsom u suprotnom smeru.

Impuls je jednak proizvodu primenjene sile i vremena tokom kog se ta sila

primenjuje.

Ako se odbrambeni bek uhvati u kotac sa naim (do sada pominjanim) raning
bekom, on e morati da primeni impuls od 960 (kg m) / s, a za vreme od 0.5 s,
primenjena sila e biti:

kg m
960
p s 1921N
F (2.8.12)
t 0.5s

Druga mogunost, ako odbrambeni bek povea vreme kontakta sa raning bekom,
on moe da koristi manju silu da ga zaustavi.

U svakom sudaru ili teklu, u kom nema sile, osim one koja nastaje pri samom
sudaru, ukupan impuls, pre i posle sudara, je isti to je zakon odranja impulsa.
Razmotrimo tri sluaja:

1. Nosilac lopte ima isti impuls kao takler

2. Nosilac lopte ima vei impuls od taklera

73
 3. Nosilac lopte ima manji impuls od taklera

U ovoj diskusiji, razmatraemo elastini sudar, u kojem igrai ne ostaju u

kontaktu nakon sudara.

1. Ako nosilac lopte i takler imaju jednake impulse, nosilac lopte predaje impuls
koji se tano poklapa sa impulsom koji takler prima njihovo kretanje e se zaustaviti na
mestu kontakta.

2. Ako nosilac lopte ima vei impuls od taklera, on e odgurnuti taklera

impulsom, koji je jednak razlici impulsa ova dva igraa, i verovatno e ga oboriti na
zemlju. Nakon zavretka susreta, nosilac lopte e ubrzati.

3. Ako nosilac lopte ima manji impuls od taklera, on e biti odbaen impulsom,
koji je jednak razlici impulsa ova dva igraa.

U mnogim sluajevima, takleri pokuavaju da dre nosioca lopte, a dvojica mogu

da se kreu zajedno. Pri ovakvim neelastinim sudarima, ishod e biti kao i u gore
navedenim primerima, meutim, u sluajevima 2 i 3, brzine kojima bi se igrai u
kombinaciji kretali napred ili nazad, bi bile manje. Do ovog smanjenja brzine dolazi
usled razlike u impulsu, koja je sada rasporeena na zajedniku masu dva igraa, umesto
na masu jednog igraa sa manjim impulsom.

Proces borbe

Treneri esto govore svojim igraima da napadaju ranere to nie. Na ovaj nain,
noge ranera mogu da se zaokrenu u vazduh u smeru napada. Da bi bilo jasnije, tu su
ilustracije:

Slika 44: Napad na ranera u niem nivou zahteva manje snage, jer je takler dalje od
centra mase ranera

74
 Zamislimo da je masa ranera koncentrisana u jednoj taki centar mase. Kod
mukaraca, centar mase se nalazi na ili malo iznad pupka, a centar mase kod ena je
ispod pupka, blie kukovima. Centar mase je, ustvari, ravnotena taka tela.

Svako telo e najlake rotirati oko svog centra mase. Dakle, ako se silom deluje,
sa bilo koje strane, na centar mase, objekat / telo e se zarotirati. Ova rotaciona sila se
naziva obrtni moment, a predstavlja proizvod koliine uloene sile i udaljenosti mesta na
koje se silom deluje, od centra mase. Obrtni moment, u fizikom smislu, je sila koja tei
da proizvede rotaciju ili obrtanje. Kako je moment proizvod, isti obrtni moment moe da
se primeni na objekat na razliitim rastojanjima od centra mase, promenom koliine
upotrebljene sile: Manja sila je potrebna ako se deluje na veem rastojanju od centra
mase, nego na mestu koje je blie centru mase.

Slika 45: Lajnmen ui nisko, tako da je njegov centar mase blii zemlji. To
oteava da ga napada pomeri

Slino tome, treneri esto savetuju lajnmene da ostanu u niskom poloaju, jer na
taj nain pomeraju svoj centar mase blie zemlji, pa napada, bez obzira na to koliko
nisko ide, moe samo da deluje na njega u blizini centra mase. To oteava napadau da
pomeri lajnmena, jer nee moi da ih okrenu pri kontaktu. Ova tehnika je od kljunog
znaaja za odbrambene lajnmene u odbrani gola u crvenoj zoni, poslednjih 10 m ispred
linije gola.

Dotakli smo samo neke primere primene fizike u amerikom fudbalu. Ne

zaboravite, ovo znanje se ini instiktivno, najee igrai i treneri nesvesno prevode
mehaniku fizike u svoje igranje sporta. Ovo je samo mali deo fizike koji se u ovom
sportu primenjuje i objanjava neke injenice. Takoe, primena fizike u fudbalu, void ka
boljoj i sigurnijoj opremi, utie na pravila sporta, poboljava sportske performance, i
unapreuje nau vezu sa igrom.

75
2.9. Fizika jedrenja

Bre jedrenje uz aerodinamike sile

Fizika jedrenja je veoma interesantna po

tome to vetar ne mora da duva od pozadi, da bi
se jedrilica kretala. Vetar moe da duva sa
strane, a jedrilica da plovi napred. Kako je ovo
mogue?

Odgovor lei u dobropoznatom principu

aerodinamike sile. Zamislite da ste putnik u
automobilu koji se kree i izbacili ste desnu
ruku kroz prozor. Ako naginjete ruku u smeru
kazaljke na satu, oseate da je ruka odgurnuta
unazad i na gore. To je zbog sile vazduha koja
ima bone komponente i komponente koje su
usmerene ka gore. Slika 46: Jedrenje na vodi

Na slian nain, kada vetar protiv jedra duva sa strane, stvara se sila koja ima
bone komponente i komponentu unapred. Meutim, mi ne elimo da se jedrilica kree u
stranu. Mi samo elimo da idemo napred, koliko je to mogue. Ovo se postie sa
kobilicom, koja se nalazi ispod jedrilice. Kobilica prua neophodnu kontrasilu da bi se
jedrilica suprotstavila bonom kretanju, to je vie mogue.

Dakle, u principu, postoje dve glavne komponente jedrilice koje joj omoguavaju
efikasno kretanje unapred. To su jedro i kobilica.

76
Slika 47: Glavne komponente jedrilice jedro i kobilica
 Dakle, fizika jedrenja podrazumeva interakciju vetra i jedra i interakciju vode i
kobilice.

Slika u nastavku prikazuje opti sluaj, kada vetar Vw duva pod uglom u odnosu
na horizont. Time se stvara rezultantna sila na jedro, oznaena sa Fsails, to ukazuje na
prikazani smer.

Napomenimo da je Vw brzina vetra u odnosu na jedrilicu i nikako je ne treba

meati sa brzinom vetra u odnosu na vodu. Ako se jedrilica kree, ove brzine nisu iste.

Slika 48: Interakcija vetra i jedra

Sila Fsails, sastoji se od dve komponente: lift (podiua sila, koja deluje normalno
na pravac vetra Vw) i otpor (koji deluje paralelno sa pravcem vetra Vw). Podiua sila
lift i otpor su definisani kao dejstvo u ova dva pravca.

77
 Kako se ispostavilo, protok vazduha preko jedra je veoma slian protoku vazduha
preko krila. Dva jedra su orijentisana tako da optimiziraju protok vazduha oko i zmeu
ova dva jedra, i stvaraju toliku push silu, kolika je potrebna da bi jedrilica krenua
napred. Fleksibilnost jedara omoguava im da imitiraju ponaanje krila i da budu
orijentisana u vie razliitih pozicija za dobijanje najvee push sile, u zavisnosti od
toga u kom pravcu vetar duva.

Brzina jedrilice (u odnosu na vodu) je oznaena sa Vboat. Pravac ove brzine je

malo iskoen udesno od centralne linije jedrilice, za ugao . To znai da jedrilica ne plovi
glavom kroz vodu. Neophodno je da jedrilica plovi malo izvan ose (nekim bonim
kretanjem), jer tako kobilica stvara neophodne kontrasile koje se odupiru bonoj sili
kojom vetar deluje na jedro. Prema tome, neko bono kretanje je neizbeno, ali kobilica
odrava pravac, to je mogue, blie osi jedrilice (a samim tim i to manji ugao ).

Sledea slika ilustruje nain funkcionisanja kobilice.

Slika 49: Funkcionisanje kobilice

Kobilica se ponaa kao podvodno krilo i iste osnove fizike jedrenja se primenjuju,
kao to je u predhodnom delu teksta opisano za jedra. Sila Fk je sila kojom voda deluje
na kobilicu i trup, a zbog napadnog ugla , kobilica sa vodom ovu silu pospeuje.Veina

78
ovih sila je (namerno) prisutna zbog kobilice, koja je velika i napravljena da podsea na
krilo i da stvara to veu kontrasilu, kako bi se smanjili bono kretanje jedrilice. Koristei
istu konvenciju, Fk je definisana kao normalna na pravac protoka vode Vwater.

Sila FD je sila otpora kojom voda deluje na kobilicu i trup, koju zbog ugla ,
kobilica sa vodom ini efikasnijom. Sila FD je paralelna sa smerom protoka vode Vwater.

Sada moemo da sumiramo sve sile koje deluju na jedrilicu.

1. Rezultantna sila koja deluje na jedrilicu, zbog

kretanja kroz vodu

2. Rezultantna sila koja deluje na jedrilicu, zbog

vetra koji duva u jedra

Fsails = - (Fk + FD) (2.9.1)

Rezultantne sile 1 i 2 se ponitavaju, jer se jedrilica kree stalnom brzinom (bez

ubrzanja).

Ravnotea sila pokazuje da se jedrilica kree stalnom brzinom Vboat kroz vodu,
zahvaljujui silama izmeu vetra i jedra i vode i jedrilice.

Treba napomenuti da je nemogue da se jedrilica kree direktno uz vetar ( = 90,

kao na slici iznad). To je zato to rezultantna sila Fsails nema komponentu unapred;
umesto toga ona ima komponentu unazad, to znai da bi se jedrilica kretala unazad.

Dakle, postoji granica koliko velik ugao moe da bude. Kod veoma efikasnih
jedrilica, gornja granica je oko 60.

Brzina vetra u odnosu na jedrilicu (Vw) zavisi od brzine jedrilice (Vboat). Ako su
poznate brzina jedrilice (Vboat) i brzina vetra u odnosu na vodu (VW1), pomou sledee
formule moe se izraunati brzina vetra u odnosu na jedrilicu:

79
 VW = VW1 Vboat (2.9.2)

Optimalni ugao vetra za najveu brzinu jedrilice je kada VW duva sa strane (=0).
Postoje dva glavna razloga za to. Prvi razlog je, zato to je podiua sila (lift) okrenuta u
direktnom smeru (paralelna sa centralnom linijom jedrilice). Drugi razlog je, zato to je
push sila (komponenta sile Fsails usmerena unapred) prilino konstantna kako se Vboat
poveava. To znai da jedrilica moe da se ubrza velikom brzinom, jer sila koja gura
(push sila) u velikoj meri zavisi od brzine jedrilice Vboat.

Ali, ako vetar duva u lea jedrilice, VW (pa samim tim i jaina vetra) je veoma
zavisna od Vboat. to bre jedrilica ide napred, manja je relativna brzina vetra VW i manja
je jaina vetra. Na primer, ako vetar (u odnosu na vodu) duva brzinom VW1 =20 km/h, a
jedrilica se kree brzinom Vboat = 12 km/h (u odnosu na vodu), VW je 20-12=8 km/h (u
odnosu na jedrilicu). Dakle, brzina jedrilice nikada ne moe da bude vea od 20 km/h.
Zapravo, maksimalna brzina e biti znatno manja od toga.

Meutim, ako vetar duva sa strane, tada je mogue da Vboat bude vea od VW (po
intenzitetu). To je zato to je sila koja gura (push sila) dovoljno velika i konstantna da
potera jedrilicu do velike brzine.

Naginjanje jedrilice

Finalno razmatranje u fizici jedrenja je naginjanje jedrilice, koje se javlja kada

vetar duva sa strane. Primer za ovaj sluaj je prikazan na slici ispod.

Slika 50: Naginjanje80

jedrilice kada vetar duva sa strane
 Ovo naginjanje je posledica obrtnog momenta, nastalog od sila Fsails , Fk i FD.
Bone komponente ovih sila (delujui uspravno u odnosi na osu jedrilice) stvaraju
rotaciju jedrilice u smeru kazaljke na satu. Ovaj obrtni momenat je uravnoteen sa
obrtnim momentom koji generiu teina jedrilice i sila potiska vode. Slika ispod ilustruje
ovo dejstvo.

Slika 51: Naginjanje jedrilice pod dejstvom sila

Sila Fsails, h je bona (horizontalna) komponenta sile Fsails. Sile Fk, h i FD, h su bone
(horizontalne) komponente sila Fk i FD. Ove komponente sila okreu jedrilicu u smeru
kazaljke na satu, do trenutka kada R postane dovoljno veliko, tako da su sile teine i
plovnosti u stanju da zaustave rotaciju. To dovodi do snanog naginjanja jedrilice u desnu
stranu19.

Do sada bi trebalo da bude jasno da je fizika plovidbe veoma sloena, i ima dosta
zajednikih osobina sa fizikom podizanja aviona.

Posebno je interesantno da, uz pravilnu orijentaciju jedra, kretanje je mogue bez

obzira na to u kom smeru duva vetar, koristei principe aerodinamikog podizanja.
19
http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-sailing.html

81
 3. Fizika skijanja

Fizika skijanja se odnosi na analizu sila koje deluju na skijaa. Kretanje skijaa je
odreeno fizikim principima ouvanja energije i silama trenja koje deluju na njega.

Kako se skija ubrzava niz planinu silom gravitacije, njegova potencijalna

energija se pretvara u kinetiku, energiju kretanja. U idealnom sluaju, sva potencijalna
energija se pretvara u kinetiku. Ipak, deo energije se gubi na toplotu, usled trenja.

Jedna vrsta trenja koje deluje na skijaa je kinetiko trenje izmeu skije i snega.
Sila trenja deluje u suprotnom smeru od smera kretanja, to dovodi do smanjenja brzine,
a samim tim i kinetike energije. Kinetiko trenje se moe smanjiti primenom voska na
donju stranu skija, ime se smanjuje koeficijent trenja.

Otpor je drugi tip sile trenja koja deluje na skijaa. Ova sila zavisi od poprenog preseka
tela i kvadrata njegove brzine u odnosu na fluid, ali i od gustine fluida. Skijai mogu da
smanje ovu silu smanjujui popreni presek svog tela.

Skijanje je ekstremni sport koji podrazumeva kretanje ogromnom brzinom niz

padinu, ponekad, i veoma strmu. Moda ovaj sport ostavlja utisak kao da je u pitanju
rutinska radnja nekog iskusnog skijaa, zapravo, mnogo fizike je prisutno u svemu
ovome.

3.1 Osnove mehanike skijanja

U ovom delu rada, uiemo da skijamo. Zapravo, skijanje se ui praktino, ali

tekst koji sledi, objasnie vane tehnike i mehaniku skijanja. Razumevanje ove teorije, od
velike pomoi e biti pri uenju ili usavravanju tehnike skijanja.

Da bismo ispravno razumeli objanjenja, neophodno je upoznati se sa opremom

koja se u ovom sportu koristi. Za ispravno razumevanje pokreta, neophodno je da znamo
kako skije funkcioniu.

Zato skije klize?

Iako se skijanje zasnva na klizanju, u tehnici skijanja ne postoji mnogo naina na

koje se klizanje moe iskoristiti. Skija klizi jer se temperatura, na kojoj se voda ledi,
menja sa pritiskom. Sa poveanjem pritiska, smanjuje se temperatura na kojoj se voda
82
smrzava.

Jednostavno reeno, pritisak skije na sneg topi sneg direktno ispod skije. To
stvara vrlo tanak sloj vode izmeu skija i snega, to u velikoj meri smanjuje trenje i
omoguava da skije veoma lako klize. Vei pritisak znai vie otopljenog snega.

Slika u nastavku ilustruje tanak sloj snega koji se topi i kako se prenosi sila
pritiska sa skije na sneg.

Slika 52: Pod pritiskom, sneg ispod skije se topi

Kada je sneg mekan, rastresit, potrebno ga je sabiti, kako bi se stvorili uslovi (tj.
dovoljno sile) da sneg "nosi" skiju. To sabijanju i utabavanje moe zahtevati mnogo
energije i vremena, ali na neureenoj stazi, brzina se smanjuje, a preeni put skrauje.

Tanki sloj snega, koji je rastopljen ispod skija, smrzava se ponovo, im nije u
kontaktu sa skijama, jer nema vie dodatnog pritiska. Kada je dolo do ponovnog
smrzavanja, na tom mestu nema vie snega. Kristali snega su se istopili i pretvorili se u
led. Obzirom da se vrlo tanak sloj snega istopio, led na povrini koji se formirao je veoma
tanak i teko uoljiv. Staze koje nisu pripremljene i na kojima ima mnogo skijaa, mogu
imati znatan ledeni sloj na povrini. Ovo ponovno smrzavanje i formiranje ledene
povrine se, manje ili vie, deava u zavisnosti od optih uslova snega i temperature.

A zato klizimo kada smo na padini?

Sila reakcije podloge snega (R), deluje pod razliitim uglom na teite tela. To znai da
postoji komponenta sile, koju stvara teina naeg tela, u smeru padine (FM).

83
 Slika 53: Klizanje na padini

Sila trenja (FF) jednaka je proizvodu koeficijenta trenja () i reakcije podloge

snega (R):

FF = R (3.1.1)

Obzirom da pritisak skija stvara tanak sloj istopljenog snega, je vrlo mali, a u
mnogim uslovima ugao padine () nee morati da bude velik, jer je FM vee od FF i skije
poinju da klize.

Ako je sneg jako vlaan (uglavnom u prolenim mesecima), skije nee dobro
klizati. Tada postoji mnogo vode ispod skija koja ne ostavlja prostor za vazduh. Na taj
nain se stvara vakuum ispod skija pri pokuaju kretanja, to privlai skiju nadole i
zaustavlja je, tako da ona ne moe da klizi ni blizu, kao u uslovima dobrog snega.

Pravac najmanjeg otpora

Skija tei da se kree u pravcu u kom je postavljena, jer je to pravac najmanjeg

otpora i skija moe da "dri" pravac kretanja. Kretanje u bilo kom drugom pravcu, osim
pravo napred je manje efikasno i sa veim otporom. Zbog toga, skija uvek tei da se
kree pravo napred, a skija mora da koristi druge tehnike kako bi "naterao" skiju da se
kree u bilo kom drugom pravcu.

Kada elimo da usporimo, potrebno je vie otpora, tako da postavljamo skiju

bono, kako bi smanjili brzinu.

84
 Slika 54: Pravac najmanjeg otpora

Sa slike iznad (slika 54) se vidi da, u bilo kom drugom pravcu, osim pravo
napred, skija je u kontaktu sa veom povrinom snega. To znai da skija mora da gura
vie snega kada skree u bio kom drugom pravcu, za ta je potrebno uloiti vie energije.

Longitudinalna raspodela teine (tela)

Teina tela treba uvek da se nalazi na sredini skije. U svim narednim primerima
pretpostaviemo da je teina tela rasporeena na sredini skije, osim ako nije drugaije
naglaeno.

Sredina skije

Kontrola skije se vri ivicama skije. Da bi pravilno koistili rubnike (ivice), skije
moramo gurnuti u sneg, ravnomerno po duini. To znai da teina tela mora biti na
sredini skije, inae ona nee biti ravnomerno rasporeena.

Ako obratimo panju na jedan par skija, uoavamo da su vezovi pomereni unazad
u odnosu na sredinu skije. Na taj nain se stvara potreba da se nagnemo unapred, kako bi
se teina tela nala na sredini skije.

85
 Slika 55: Raspodela teine tela po sredini skije, zabijanjem skija u sneg, ravnomerno po duini

Vezovi su postavljeni malo unazad, da bi se nagnuli unapred i pritisnuli prednji

deo skijake cipele. Na taj nain se sila na skiju bolje prenosi, primorava nas da savijemo
kolena, to omoguava jo stabilniji i prilagodljiviji stav.

Ako je teina tela pomerena unazad, vrh skije nee biti na snegu, to znai da
predni deo skije ne prua nikakvu kontrolu, jer nema kontakt sa podlogom.

Ako se teina tela nalazi u "pravom" poloaju, moe se osetiti pritisak potkolenica
na prednju stranu cipela. Ako se ne oseti pritisak potkolenica na srednju stranu cipela, to
znai da smo previe nagnuti unazad, i da se moramo nagnuti unapred.

Iako se retko deava, mogue je i da se previe nagnemo unapred, to se oseti kao

veliki pritisak na potkolenice.

Poetak zaokreta

Kada se teite tela pomeri van povrine skije, onda obino zapoinje zaokret, ili
se vozi na rubnicama, odnosno menja pravac. U ovakvom poloaju, kada je teite tela
izvan povrine oslonca, telo se nalazi u labilnoj ravnotei.

Ako se nagnemo unapred i pomerimo teite tela prema vrhovima skija, vrh skija
e krenuti niz padinu. Naginjanjem unazad, repovi skija e krenuti niz padinu. Ovo se
koristi prilikom kretanja u spustu koso, kada elimo da napravimo zaokret.

86
 Slika 56: Poetak zaokreta, pomeranjem teita tela

Naginjui se unapred, vrh skija se okree ka padnoj liniji. Kada se vrh skije
poklopi sa padnom linijom, ili ako postji dovoljna brzina da se izvede zaokret, teina tela
se pomera unazad do sredine skija, kako bi se zavrio zaokret. Dakle, kao to se vidi na
prethodnoj slici, naginjanje unapred je pokret koji je zapoeo zaokret.

Na sledeoj slici (slika 57), posmatrajmo projekciju teita tela kao centar
obrtanja, pri emu je otpor skije ravnomerno rasporeen po duini, dok se napadna taka
sile otpora nalazi na sredini skije.

Slika 57: Teite tela kao centar obrtanja i napadna taka sile otpora

87
 U ovom sluaju, ako se vie nagnemo unapred, taka oslonca se pomera unapred.
Obzirom da taka oslonca nije vie na sredini, skija e imati vei otpor iza nego ispred te
take. Ovo stvara moment sile, jer sile sa suprotnih strana centra obrtanja nisu jednake,
pa e se skija okrenuti.

Stabilna pozicija se dobija kada se teite tela nalazi na sredini skije. To znai da
prednji i zadnji deo skije imaju isti otpor, tako da bez obzira na poloaj tela, ne sme da
postoji sila okretanja (osim ako se na vre lateralna kretanja teita tela), a skija treba da
ostane u istom pravcu.

Lateralna raspodela teine tela

Raspodela teine tela izmeu skija odreuje koliko e svaka skija uticati na
kretanje. Kao i kod longitudinalne (uzdune) raspodele teine, tako i u ovom sluaju,
kada se teite tela nalazi van povrine oslonca, telo je u labilnoj ravnotei. Uzduna
raspodela teine tela okree prednji ili zadnji kraj skija na padnu liniju.

Slika 58: Lateralna raspodela teine tela

Lateralna raspodela teine tela nas naginje od padne linije i postavlja skije na
rubnike. to se skija vie optereti, utoliko se skije bre postavljaju na rubnike. Sve ovo
vai pod pretpostavkom da se teite tela nalazi na sredini skije, jer u suprotnom, i
uzdunu (longitudinalnu) raspodelu teine treba uzeti u obzir.

Skija koja je vie optereena, vie kontrolie pokret, jer se ona vie gura u sneg i
stabilnija je. Deo teine tela na toj skiji e odrediti koliki e biti njen uticaj, to dolazi do
izraaja dok smo u poziciji pluga klina.

Da bi napravili zaokret, mi se trudimo da to izvedemo tako da gornja skija

postane donja skija. Ona skija koja je vie optereena e teiti da se prva spusti niz

88
padinu, jer je skija gura niz padinu. Donja skija je donja, zato to je ona vie optereena i
zato se kree niz padinu ispred druge skije.

U najjednostavnijem obliku, zaokret predstavlja samo prenoenje teine tela na

gornju skiju, tako da se ona kree niz padinu i postaje donja skija. Kretanje preko padine i
promena pravca kretanja se svodi samo na promenu skije koja je nie u odnosu na
padinu.

Kada vrimo promenu pravca kretanja, uzduna raspodela teine se koristi za

zapoinjanje promene pravca kretanja, jer lateralna promena teine ima vei uticaj kada
smo vie okrenuti niz padinu i bre e nas okrenuti20.

Raspodela teine izmeu skija

Distribucija teine tela izmeu skija odreuje i ugao pod kojim e se skija kretati
niz stazu. Oigledno je da, ako je teina tela ravnomerno rasporeena izmeu skija, onda
e obe skije teiti da se spuste niz padinu, to postavlja skije u isti nivo, a skija se sputa
pravo dole po padnoj liniji.

Ako se teina celog tela nalazi na jednoj skiji, onda e ta skija potpuno doi ispred
druge skije, tako da je ona bono u odnosu na stazu.

Bilo koja raspodela teine izmeu ova dva ekstremna sluaja, ima za posledicu
kretanje po padini pod odreenim uglom. Taj ugao je manje otar, ukoliko je teina
ravnomernije rasporeena, odnosno, ugao je otriji, ukoliko postoji znatno vee
optereenje na jednoj skiji. Ovo vai pod pretpostavkom da se teite tela nalazi na
sredini skije. U suprotnom, uzduna raspodela teine, takoe ima uticaja.

Slika 59: Raspodela teine tela izmeu skija menja ugao kretanja
20
http://library.thinkquest.org/11681/

89
 Prilikom promene pravca kretanja, teina tela treba da se nalazi na spoljanjoj
skiji, odnosno na donjoj skiji. Za to postoji nekoliko razloga:

o Prvo, skija koja je vie optereena, tei da se prva spusti niz padinu, a to je upravo
spoljanja skija prilikom promene pravca kretanja, ili donja skija prilikom
spusta koso

o Drugo, ako se izgubi kontrola nad spoljanjom/donjom skijom, unutranja skija

moe da poslui za uspostavljanje kontrole.

Ako je teina tela na unutranjoj skiji, a skija izgubi kontrolu, spoljanja skija
obino leti u vazduh i ne moe pomoi da se uspostavi kontrola.

Stav

Stav je poloaj tela koji omoguava sva kretanja, ukljuujui i gipkost, koja je
potrebna za bilo koji manevar. Objasniemo elemente paralelnog
skijakog stava, iako se ti elementi mogu primeniti na bilo koji
manevar.

Pod stavom se obino podrazumeva zauzeta pozicija, meutim,

u skijanju se esto menja pravac i brzina kretanja, tako da jednu
poziciju ne zadravamo dugo. To znai da se stav skijaa stalno menja,
pa ga je najbolje definisati kao promenljivi poloaj koji se menja u
zavisnoti od pravca kretanja, brzine i ugla padine, kao i okolnih
elemenata.

Krajnji cilj je utvrditi "formulu" koja bi odredila kakav stav

treba zauzeti u svakoj fazi kretanja.

Iako je stav vrlo jednostavan, on ima vie delova koje treba

objasniti. U nastavku su navedeni kljuni elementi stava sa
objanjenjima i posledicama koje podrazumevaju. Nakon toga emo
analizirati stav od nogu na gore.
Slika 60: Stav
Dobar stav mora da:

- Amortizuje neravnine pod nogama i omogui telu da se savije; To znai da

kolena moraju biti savijena, kao i svi ostali zglobovi. Nijedan zglob ne sme biti
opruen, jer moraju biti u stanju da se kreu u oba smera (gore-dole).

- Odri skije u pravilnom poloaju; Pravilan poloaj skija zavisi od pravca

kretanja i manevra koji se izvodi (to e biti objanjeno).
90
- Odri odgovarajui poloaj tela u odnosu na skije; Poloaj tela mora da bude
usklaen sa skijama, kako bi omoguio gipkost i amortizaciju.

- Omogui dobar pregled kretanja; To znai da skija mora biti u mogunosti da

gleda u pravcu kretanja niz padinu, iako to prirodno sledi iz poloaja tela u
odnosu na skije.

- Postavi teite tela na pravo mesti; Ovo se vri uglavnom u struku, naginjanjem
tela napred ili u stranu.

- Bude udoban; Iako je ovo veoma vano, najugodnije pozicije su one koje
omoguavaju telu da se uskladi sa skijama i da se maksimalno savije, to
proistie iz drugih kriterijuma.

- Omogui telu promenu stava usled promene smera/brzine kretanja; Obzirom

da za sve stavove vae ista pravila, do toga dolazi prirodnim putem.

- tedi energiju; Dobar stav e biti energetski efikasan, jer omoguava efikasnija
kretanja, skija moe due skijati.

Stav za spust pravo

Prve varijable koje odreuju ovaj stav su pravac kretanja i strmina staze. Ako
se kreemo pravo dole niz stazu, skije e biti paralelne i na istom nivou, a ceo stav je vrlo
jednostavan.

Slika 61: Stav za spust pravo dole niz padinu

Skije su u irini kukova, teina tela je ravnomerno rasporeena na obe skije,

kolena su savijena da amortizuju neravnine terena, telo je malo nagnuto unapred kako bi
se teite nalazilo iznad sredine skije, pogled je unapred, ruke su sa strane ispred tela sa
91
blago savijenim laktovima."Veliina" naginjanja unapred se menja u zavisnosti od
strmine, kako bi teite tela ostalo iznad sredine skija.

Prilikom sputanja niz padinu u blagom isteku (strmina se smanjuje), potrebno je

nagnuti se unapred, kako bi se teite tela zadralo iznad sredine skije. Ako se ne
nagnemo unapred, teina tela e se pomeriti unazad i smanjiti kontrolu skija.

Na padinama gde raste nagib, potrebno je malo nagnuti se unazad, kako bi se

teina tela zadrala iznad sredine skije. O ovome ne treba brinuti, jer je to nesvestan
pokret.
Stav za spust koso

Ako se kreemo popreko u odnosu na stazu (spust koso) ili se naginjemo zbog
dejstva sile tee, donja ili spoljanja skija e biti nia (u odnosu na telo) od druge skije
(gornje ili unutranje skije). U skijakim cipelama ne moemo pomerati skone zglobove,
a jedini nain da jedna skija bude via od druge je da se koleno gornje (unutranje) noge
"gurne" napred. Na taj nain je gornja (unutranja) skija "gurnuta" malo ispred donje
(spoljanje) skije.

Slika 62: Popreno kretanje u odnosu na stazu

to je staza strmija (ili to se vie nagnemo unapred) to e donja skija biti nie
(dalje), dok e gornja (unutranja) skija biti pomerena vie unapred.

Pri spustu koso, skije treba da su u irini kukova, ali prilikom naginjanja unapred,
one e se jo vie rastaviti, iako noge ostaju u irini kukova. irina kukova je optimalno
rastojanje izmeu skija, jer ona odrava konstantan ugao skija u odnosu na sneg i ostavlja
dovoljno prostora za kretanja u kolenima i postavljanje skija na rubnike. Ve je
pomenuto da oba kolena moraju biti savijena, da amortizuju neravnine terena.

Jedna noga je ispred druge, a poloaj koji omoguava veinu pokreta, gipkost i udobnost
92
se ostvaruje kada se telo okrene tako da su ramena u liniji sa stopalima. To znai da telo
ne gleda direktno niz skije, ve je blago okrenuto prema padnoj liniji. To omoguava da
glava gleda u smeru kretanja i niz padinu.

Slika 63: Stav za spust koso

Gornji deo tela, takoe, mora biti postavljen tako da se teina tela prenosi na
sredinu donje (spoljanje) skije. U spustu koso, bez dejstva sile tee, mi se jednostavno
nagnemo unapred, kako bi teite tela doveli iznad sredine skije (uzduna raspodela
teine) i delimino prema dole, kako bi opteretili donju skiju (lateralna raspodela teine).

Naginjanje preko stava

Kada se nagnemo na stranu, teina tela se prenosi na spoljanju skiju preko

rezultantne sile tee i centrifugalne sile.

Slika 64: Naginjanje preko stava

Za karving zaokret, telo nije okrenuto u stranu, jer se smer kretanja podudara sa
pravcem skija. Ramena treba da su normalna na pravac skija.

93
 Ostali stavovi

Kada se izvodi brzo vijuganje ili se skija po grbama, uteda energije dolazi do
izraaja. Mi elimo da se izvoenje ovih tehnika vri sa to manje pokreta gornjeg dela
tela. Da bi to ostvarili, trudimo se da telo od struka na gore, drimo opruenim, a da se
menja ugao u kukovima, nogama i skijama. Na taj nain se koristi manje energije, jer je
manja masa koja se pomera u svakom zaokretu, to omoguava da se okrenemo bre i
efikasnije.

U dubokom snegu skije treba da su iznad snega, to znai da je teinu tela

potrebno pomeriti malo unazad, kako bi vrhovi skija bili iznad snega. Kada ostvarimo
odgovarajuu brzinu, da skije ostaju na povrini, teite tela treba vratiti na sredinu skije.
U nekim situacijama moramo biti sve vreme nagnuti malo unazad, ali se to ne deava
esto.

Pritisak ivicama (rubnicama)

Ako je zajednika teina tela i skija rasporeena celom duinom skija, to stvara
F
najmanji pritisak na sneg (p = ), jer je teina tela ravnomerno rasporeena celom
s
duinom skija.

Ako skije oslobodimo teine tela i nagnemo ih na ivice, onda se teina tela
prenosi na sneg peko mnogo manje povrine i na taj nain se stvara vei pritisak na sneg.
Dodatni pritisak "gura" skije u sneg i to se dublje skije guraju u sneg, to one stvaraju
vei otpor.

Slika 65: Pritisak ivcama skije

94
 Povrina na koju se prenosi teina tela, smanjuje se naginjanjem skije, a to se
vie nagnemo, to se skija vie "gura" u sneg.

Pritisak u bonom smeru

Ukoliko su skije vie nagnute, utoliko vie baza i ivice skija stvaraju boni
pritisak na sneg. to je skija vie nagnuta, to je vea bona komponenta ove sile, tako da
e skija moi da stvara vei boni pritisak na sneg.

Kada elimo da promenimo smer ili usporimo, guramo ivice u sneg, tako da, to
je skija vie nagnuta, bre emo napraviti zaokret ili usporiti. Ovo je veoma vano kod
karving zaokreta i zaustavljanja.

Slika 66: Promena intenziteta komponenti sile pritiska (baze skije) sa naginjanjem

Naginjanje skija stvara pritisak na ivice skija i omoguava njihovo bono

postavljanje. Ako se skija previe nagne, moe se desiti da sneg ne bude dovoljno vrst
kako bi "drao" ivice. Gornji sloj snega moe biti odgurnut skijom, a skija moe izgubiti
oslonac.

Uticaj rubnika

Postoje etiri razliita efekta koje rubnik (ivica skije) moe da proizvede tokom
skijanja. Ovi efekti zavise od:

95
 - sila koje se prenose na rubnik

- od ugla pod kojim je postavljen rubnik

- kvaliteta snega

A efekti su sledei:

1. skija ubrzava niz padinu

2. skija se kree konstantnom brzinom niz padinu

3. skija usporava dok se kree niz padinu

4. zaustavljanje skije.

1.) Skija ubrzava pri kretanju niz padinu

Da bi skija ubrzala u bonom smeru dok se kree niz padinu, sila tee mora biti
vea od vertikalne komponente reakcije podloge (snega). Postoje dva osnovna naina na
koje se to deava.

U prvom sluaju, skija se moe nagnuti pod

uglom tako da reakcija podloge ne deluje u
suprotnom smeru. U tom sluaju,

- vertikalna komponenta reakcije podloge je

manja od sile tee i

- postoji bona komponenta koja gura skiju,

tako da skija ubrzava niz padinu

Slika 67: Skija ubrzava pri kretanju niz padinu

U drugom sluaju je skija normalna na smer sile tee, tako da sila reakcije podloge
deluje u suprotnom smeru, ali sneg nije dovoljno vrst, da bi "izdrao" silu tee. Na taj
nain, skija odgurne sneg niz padinu i ubrzava.

2.) Skija se kree niz padinu konstantnom brzinom

Da bi se ovo izvelo, sila reakcije podloge mora da poniti silu tee, tako da ne
ostane nijedna sila ili komponenta sile koja stvara ubrzanje. Postoje dva osnovna naina
da se to izvede.

96
Prvi nain je vrlo jednostavan i ostvaruje se tako da je skija normalna na silu tee, pri
emu sila reakcije podloge deluje u smeru suprotnom od sile tee. Sneg "nosi" skiju, tako
da je sila reakcije podloge istog intenziteta kao i
sila tee. Na taj nain ne postoji ni jedna
dodatna sila, tako da se skija kree konstantnom
brzinom.

Drugi nain je da se skija blago nagne, tako da

sila reakcije podloge ima komponentu koja
deluje u bonom smeru ka vrhu staze. Ova
komponenta sile deluje kao otpor brzini skije i
uslovljava da moment koliine kretanja skije
generie silu. Obzirom da sila reakcije podloge
nije vertikalna, njena vertikalna komponenta Slika 68: Skija se kree niz padinu
nije dovoljna da se suprotstavi sili tee. konstantnom brzinom

Ovde je potrebno dodati jo jednu silu reakcije, jer se sila suprotstavlja i momentu
koliine kretanja. Da bi skija nastavila da se kree niz stazu konstantnom brzinom,
vertikalne komponente sile reakcije podloge i momenta koliine kretanja ponitavaju silu
tee. Ubrzanje usled sile tee i usporavanje usled momenta koliine kretanja se, takoe,
meusobno ponitavaju.

3.) Usporavanje skije pri sputanju niz padinu

Da bi se ovo izvelo, potrebno je da vertikalna komponenta reakcije podloge bude

vea od sile tee i da postoji bona sila koja deluje nagore (u pravcu vrha padine). To
stvara ubrzanje koje je usmereno nagore (u pravcu vrha
padine) i na taj nain skija usporava.

Da bi se to ostvarilo, skija mora biti nagnuta ka

padini, jer se tako sila tee i moment koliine kretanja
suprotstavljaju reakciji podloge (snega).

U ovom sluaju, vertikalna komponenta reakcije

podloge, koja se suprotstavlja momentu koliine
kretanja, je vea od razlike izmeu sile tee i vertikalne
komponente reakcie podloge.

Na taj nain ostaje deo sile koja se suprotstavlja

momentu koliine kretanja, pri emu skija ubrzava
nagore uz padinu, to usporava skiju.

97
 Slika 69: Usporavanje skije pri sputanju niz
padinu
4.) Zaustavljanje skija (u bonom smeru)

U ovom sluaju, skija je ponovo nagnuta u odnosu

na padinu, ali je ovde reakcija podloge toliko velika da su
i sila tee i sila momenta koliine kretanja neutralisane u
potpunosti. Na taj nain se kretanje u bonom pravcu
potpuno zaustavlja, tako da skija vie ne proklizava. To se
deava pri zaustavljanju ili kada se vozi karving tehnika.

Kod karving tehnike, skija klizi unapred du rubnika,

tako to se sva energija reakcije podloge koristi za
kretanje skije unapred.

Kada je skija na ravnom, rubnici rade na isti nain, osim

to u tom sluaju sila tee ne moe izazvati ubrzanje, jer
Slika 70: Zaustavljanje skija u nema nagiba.
bonom smeru

Hvatanje ivice

Ako donja (spoljanja) ivica dodiruje sneg,

ona e gurati skiju u sneg i na taj nain stvarati
veliku silu suprotnog smera od smera kretanja.
Ovo potpuno zaustavlja skiju, dok telo nastavlja
da se kree niz padinu (gotovo uvek dovodi do
pada). Hvatanje ivice je mnogo ee kog
snouborda, ali se deava i u skijanju.
Slika 71: Hvatanje ivice
Guranje skije u sneg

Postoji jo jedan sluaj koji treba

razmotriti, a koji se koristi kod karving tehnike.
To je sluaj kada postoji malo ili nimalo
bonog klizanja skija.

Sila koja se prenosi preko skije, deluje

pod odreenim uglom nadole. Skija je nagnuta
na unutranji rubnik, tako da reakcija podloge
(snega) deluje pod odreenim uglom.
Slika 72: Guranje skije u sneg

98
 Obzirom da se ivica skije takoe gura u sneg, jo jedna reakcija podloge deluje
du ivice skije.

Dve reakcije podloge ponitavaju silu tee, tako da skija ne ubrzava, a sve bone
sile zajedno spreavaju da skija proklizava.

Ovo se koristi kada elimo da:

- gurnemo rubnike u sneg, pre nego to delujemo velikom silom (preko skije) na
sneg, ili

- odrimo skiju u snegu pri velikoj sili koja se prenosi preko baze skije

Rubnike elimo da gurnemo u sneg, pre nego to veliku silu prenesemo na skiju,
jer se tada sila prenosi na veu povrinu, to stvara manji pritisak na sneg. U tom sluaju
je izvesnije da e sneg biti dovoljno vrst da izdri silu.

Stvaranje otpora

Koristei pritisak rubnika (ivice skije) i postavljanjem skija u razliite pravce,

moemo stvoriti razliite veliine otpora u razliitim pravcima. Obzirom da ovaj otpor u
skijanju koristimo u smislu kontrole, korisno je i razumeti ga.

Slika 73: Koristei pritisak rubnika i postavljanjem skije u razliite pravce,

stvaramo razliite veliine otpora u razliitim pravcima

Sila koju skija prenosi na sneg deluje pod pravim uglom, pod uslovom da ne
uzimamo u obzir silu trenja.

Reakcija podloge, takoe, deluje pod pravim uglom na povrinu skije, ali u
suprotnom smeru. Sila reakcije podloge stvara otpor skije. Obino smatramo da je otpor
komponenta sile reakcije podloge, koja deluje du povrine padine. To je komponenta
koja utie na brzinu kretanja.
99
 Slika 74: Sila reakcije podloge stvara otpor skije

Smer otpora

Na silu reakcije podloge i njene komponente moe se, pomou skija, uticati na
dva naina:

- prvi nain je da se skija nagne na ivicu, kao to je ve objanjeno

- drugi nain je da se promeni ugao poloaja skije (po duini)

Naginjanje skije (u frontalnoj ravni) odreuje kolika e biti bona komponenta

sile reakcije podloge, dok promena ugla skije (u horizontalnoj ravni) odreuje u kom
pravcu e delovati bona komponenta sile reakcije podloge.

Obzirom da otpor skije potie od reakcije podloge, da bi odredili koliki e biti

otpor skije, potrebno je znati koje sile guraju skiju u sneg.

Postoje dve sile koje guraju skiju u sneg:

- sila tee i

- sila momenta koliine kretanja usled promene brzine kretanja

Sila tee uvek deluje vertikalno nadole i uvek je treba uzeti u obzir jer je stalno prisutna.

Sila koja nastaje usled momenta koliine kretanja, deluje samo ako postoji promena
brzine. Njen intenzitet se menja, ali ona uvek deluje u pravcu kretanja.

Prilikom zaokreta, sila koju stvara moment koliine kretanja, moe generisati
gravitacionu silu. Jednostavno govorei, to je skija vie nagnuta ka padnoj liniji i to je
brzina vea, ona e stvoriti vei otpor.

Veinu vremena, brzina je u razliitim pravcima u odnosu na padnu liniju, tako da

100
skoro uvek postoji kompromis kada pokuavamo da stvorimo to vei otpor. Obino
stvaramo onoliko otpora koliko je potrebno da bi se zaustavili, dok u bilo kojoj drugoj
situaciji, otpor koristimo za kontrolu kretanja.

Efekti otpora

Sledea stvar koju treba razmotriti su efekti koji nastaju kada je skija pod uglom u
odnosu na padnu liniju i brzinu kretanja.

Kada skija nije postavljena bono u odnosu na padinu, nastaje bona komponenta
reakcije podloge (snega), to stvara ubrzanje. Skija i dalje moe delovati sa sva etiri
pomenuta efekta rubnika, ali te efekte uzrokuju komponente sile tee i momenta koliine
kretanja koje su suprotnog smera od sile reakcije podloge.

Ako skija usporava u bonom smeru, moment koliine kretanja stvara silu, a ta
sila ne deluje vertikalno nadole kao sila tee, osim ako to nije u pravcu kretanja. Prema
tome, da bi izraunai ubrzanja, moramo uzeti u obzir smer i intenzitet sile tee, kao i sile
momenta koliine kretanja.

Analiziraemo sluaj gde sila tee i sila momenta koliine kretanja deluju
verikalno nadole, a zatim emo analizirati ta se deava kada moment koliine kretanja
deluje u drugom pravcu.

Sila tee i moment koliine kretanja deluju u istom pravcu

Sila tee i sila momenta koliine kretanja deuju vertikalno nadole. Kada moment
koliine kretanja ne deluje u istom pravcu kao i sila tee, onda se on mora posmatrati
odvojeno, ili kombinovanjem ove dve sile (intenziteta i pravca delovanja). Ovo stvara
jednainu koja ima dva dela:

- deo sile tee odreuje da li skija ubrzava, usporava ii se kree

konstantnom brzinom u pravcu padne linije

- deo sile momenta koliine kretanja - odreuje da li skija odrava ili

gubi brzinu u pravcu momenta koliine kretanja

101
 Sika 75: Sila tee i sila momenta koliine kretanja deluju u istom pravcu

Oba dela stvaraju kretanje u razliitim pravcima, ukoliko skija nije postavljena
bono u odnosu na sile.

Skija moe da ubrza i u pravcu sile momenta koliine kretanja, ali sila koja to
omoguava treba da bude sila tee.

Na slici 76 se moe videti deo jednaine koji odreuje sila tee. Bono ubrzanje
stvara sila reakcije podloge.

Slika 76: Komponenta sile tee

Slika 77 prikazuje deo jednaine koji odreuje sila momenta koliine kretanja
koja deluje du skije mnogo vie nego sila tee.

102
 Slika 77: Komponenta momenta koliine kretanja

Sledea slika (slika 78) pokazuje rezultat zajednikog dejstva sile tee i sile
momenta koliine kretanja.

Slika 78: Zajedniko dejstvo sile tee i sile momenta koliine kretanja

Primena otpora

Korienje otpora je osnova za sve oblike kontrole u skijanju. Postoji nekoliko

stvari koje treba razmotrti tokom skijanja:

- sila tee
- moment koliine kretanja
- otpor skija
- sila trenja izmeu skija i podloge i
- otpor vetra
Mi emo uglavnom zanemariti otpor vetra i silu trenja, jer otpor vetra moe u velikoj
meri da utie na brzinu kretanja, tako da te sile ne koristimo za kontrolu kretanja, mada
103
uzimamo u obzir neke od njihovih efekata.
Obzirom da se skijanje odvija u realnom svetu i trodimenzionalnom okruenju,
kada odreujemo pravac, moram uzeti u obzir sve tri ose (x, y, z). Du svake ose
moemo uraditi sledee:
- ubrzati
- usporiti ili
- zadrati konstantnu brzinu

Primena otpora kod karving tehnike

Prilikom karving tehnike, koristi se otpor na
malo drugaiji nain, jer koristimo geometriju skije za
promenu pravca, pri emu skije ne proklizavaju. Iako
nije prikazano na veini crtea, kada nagnemo skije na
rubnike (ivice), skije se "krive", tako da ivica skije ima
lunu putanju u snegu.
Tu putanju ova tehnika koristi za zaokret i
kontrolu pravca kretanja. Kod ove tehnike, mi u sutini
pritiskamo ivice (rubnike) jedne strane skije u sneg,
tako da nas skije okreu u jednom pravcu.
Kada smo se dovoljno okrenuli u tom pravcu,
mi menjamo ivice na skijama, tako da ivice druge
strane skija guramo u sneg i one nas okreu u drugom
pravcu, nakon ega se sve ponavlja. Slika 79: Luna putanja skije u snegu

Karving tehnika je energetski najefikasniji nain skijanja, jer se skija uvek kree
celom svojom duinom, to im daje najmanje mogui otpor (pravac najmanjeg otpora) i
zbog toga tu tehniku koriste takmiari.
Obzirom da kod ove tehnike ivicama (rubnicima) skija kontroliemo pravac
kretanja, prenoenje teine, nema isti efekat kao u prethodnim sluajevima, jer ga ne
koristimo na isti nain za promenu pravca kretanja.
Kada takmiari skijaju, oni ele da se kreu to je bre mogue i ne ele da koriste
bilo kakav otpor u pravcu staze, jer bi ih to usporilo. Oni samo ele da naprave otpor u
bonom smeru, tako da mogu da skijaju preko padine i kroz kapije. Zbog toga oni uvek
koriste tehnike kojma se odguruju u stranu, koliko god je to mogue, prebacivanjem
teine tela tako da je teite iznad dela skije koji je najvie bono u odnosu na padinu.

104
 Pomeranje teita tela

Jo jedna stvar na koju treba obratiti panju pokrete treba shvatiti kao kretanje
mase iznad skija, a ne kao guranje skije. To je zato to u osnovnim manevrima nema
dovoljno brzine ili dejstva sile tee kako bi se teite tela izvelo iz ravnotenog poloaja.

Slika 80: Pomeranje teita tela

Dok se teina tela preteno nalazi iznad skija, kontrola se najvie ostvaruje
postavljanjem teine tela na "pravu" skiju.

Pritiskanje skija se koristi samo kada je telo dovoljno nagnuto da bi se moglo

odluiti na koju stranu se moe preneti teina, a sa priblino istim ishodom, tj. prilikom
karving tehnike ili kod paralelnog zaokreta pri veim brzinama21.

21
http://www.mechanicsofsport.com/snow_weather.html

105
 4. Zakljuak

Naa tela su dizajnirana (evoluirala su) tako da mogu savreno da odgovore na

promene koje nam omoguavaju preivljavanje. Ljudski mozak je u stanju da odredi
odgovarajue stanje kretanja, kao i sredstva za postizanje tih stanja miine pokretljivosti.
Pored toga, u mogunosti smo da razmiljamo o kompleksnim situacijama koje e
omoguiti da se postignu sloeni cilevi. Ukoliko su rezultati primene fizike na poznat
sistem neoekivani, utoliko e nas primena fizike u toj oblasti vie unaprediti.

Poznavanje fizike nam moe pomoi da uspeno reimo veliki broj problema.
Ako ispravno koristimo znanje iz fizike, imaemo neoekivanu prednost u itavom nizu
razliitih aktivnosti pa tako i na sportskim takmienjima. Moda je najsvetliji primer
Donatan Edvards, svetski rekorder u troskoku. Donatan je poeo da se bavi atletikom u
21. godini, sa 22 je zavrio fiziku na Kembridu, a sa 25 je prvi preleteo granicu od 18
metara!

Svaki rad ili bilo koja ljudska delatnost, uvek je izraena pokretom, odnosno
kretanjem. Analiziranje fizike kroz primere u sportu je odlian nain motivisanja uenika
da ue koncepte fizike i matematike formulacije kojima se fizika slui. U sportu se
koriste fiziki pokreti tela za obavljanje podviga, koji mogu da se prikau principima i
fizikim zakonima. Pored fizike ljudskog tela, svaki sport proima mnotvo relevantnih
primera fizike, koji mogu da zagolicaju matu uenika i prikau koncepte fizike "na
delu".

Svaki sport predstavlja primenu neverovatno sloenog znanja fizike, potrebno je

samo malo dublje zai u primere i otkriti da svo to znanje, na neki nain, poseduje svaki
uenik. Sa ovakvim poetnim stavom, ne postoji uenik koji e odbiti da sazna ta sve u
njegovoj glavici postoji i eka da bude otkriveno.

U ovom radu bio je prikazam mali, jako mali deo primene fizike u sportu, kao i
analiza sportskih akata kroz "oko" fizike. ta se tu sve krije i kako mogu da se postignu
bolji sportski rezultati, bie preputeno svima vama koji elite vie i bolje. Pa, sreno
Fizika vam izlazi u susret, svaki put!

106
 5. Literatura:

Reference:

[1] http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-ice-skating.html

[2] Dr Vassilios Spathopoulos, An Introduction to the Physics of Sports, Amazon (2013.),

Chapter 3

[3]
http://math2033.uark.edu/wiki/index.php/Gymnastics#Flipping_Power:_Applying_Physics_in_Gymna
stics

[4]
http://wiki.croomphysics.com/index.php?title=The_Physics_of_Gymnastics_By_Bernie_Mowry

[5] http://www.life123.com/sports/team-sports/gymnastics/physics-of-gymnastics.shtml

[6] S. Delibai, Na krilima vetra, Magazin: Politikin zabavnik, br. 3087, (2011.).

[7] http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-kite-flying.html

[8] V. Kleshnev, Propulsive Efficiency of Rowing, Australian Institute of Sport, Canberra,

Australia, 1999.

[9] http://www.atm.ox.ac.uk/rowing/physics/basics.html

[10] http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-basketball.html

[11] asopis "Mladi fiziar", Drutvo fiziara Srbije, br. 99, kolska 2004/05.

[12] http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-billiards.html

[13] Dr. Nenad Vukmirovi, Fizika tenisa, asopis Vreme, Beograd, br. 1064., 26. maj
2011.

[14] Howard Brody, "Physics of the tennis racket", American Journal of Physics 47, 482-487.
, (1979)

[15] http://www.svetnauke.org/3391-fizika-kao-tajno-oruzje-tenisera

[16] http://sr.wikipedia.org/sr/Americki_fudbal

[17] http://www.howstuffworks.com/physics-of-football.htm
107
[18] http://en.wikipedia.org/wiki/American_football

[19] http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-sailing.html

[20] http://library.thinkquest.org/11681/

[21] http://www.mechanicsofsport.com/snow_weather.html

Ostala koriena literatura:

1. http://www.physicsclassroom.com/reviews/

2. http://www.topendsports.com/biomechanics/sportspecific.htm

3. David Lind, Scott P. Sanders, The physics of skiing : Skiing at the triple point, AIP
Press, NY. 2004.

4. John Eric Goff, Gold Medal Physics: The Science of Sports, John Hopkins University
Press, Baltimore. 2010.

5. Robert Gardner, Science Project About th

Physics of Sports, Enslow Publication, NJ. 2010.

6. Angelo Armenti, The Physics of Sports, American Institute of Physics. 1992.

108
Kratka biografija kandidata

Milica Ranisavljevi roena je 06.11.1986.

godine u Bakoj Palanci. Osnovnu kolu "Vuk Karadi"
zavrava u Bakoj Palanci i uporedo sa njom zavrava i
Niu Muziku kolu "Stevan Hristi", na odseku za
iane instrumente.Od 2001. godine uenik je Gimnazije
"20. Oktobar" (opti smer) u Bakoj Palanci.

Nakon zavretka Srednje kole, 2005. godine,

upisuje se na Prirodno-matematiki fakultet u Novom
Sadu i na Departmanu za fiziku, smer profesor fizike,
zavrava osnovne studije.

Po zavretku osnovnih studija, 2010. godine upisuje diplomske akademske studije drugog
stepena, na studijskom programu diplomirani profesor fizike master. U isto vreme poine da
radi u struci i stie prva radna iskustva.

109
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:

RBR

Identifikacioni broj:

IBR

Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija

TD

Tip zapisa: Tekstualni tampani materijal

TZ

Vrsta rada: Master rad

VR

Autor: Miica Ranisavljevi

AU

Mentor: dr Sonja Skuban

MN

Naslov rada: Fizika u sportu

NR

Jezik publikacije: srpski (latinica)

JP

Jezik izvoda: srpski/engleski

JI

Zemlja publikovanja: Srbija

ZP

Ue geografsko podruje: Vojvodina

UGP

Godina: 2013

110
GO

Izdava: Autorski reprint

IZ

Mesto i adresa: Prirodno-matematiki fakultet, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad

MA

Fiziki opis rada:

FO

Nauna oblast: Fizika

NO

Nauna disciplina: Eksperimenti u mehanici i termodinamici

ND

Predmetna odrednica/ kljune Prisutnost i primena fizike u sportu

rei:

PO

UDK

uva se: Biblioteka departmana za fiziku, PMF-a u Novom Sadu

Vana napomena: nema

VN

Izvod: Kada je uenik motivisan, uloeni napor, stepen misaone aktivnosti i koncentracija
panje su poveani, a sve to dovodi do boljeg rezultata uenja. Uenje putem
IZ interesantnih stvari je lake, a deci, definitivno, interesantna stvar je sport.
Zainteresovati decu za sport nije problem, ali za fiziku - ume da bude.

U ovom radu, prezentovana je veza ove dve discipline objanjenja fizike i njenih
osnovnih zakona na primerima iz sporta, ili obrnuto sport kao primenu zakona
fizike.

Iako ne spada u plan i program izuavanja fizike u kolama, nekoliko asova

redovne ili dodatne nastave moglo bi da se posveti obradi ove teme Fizika u
sportu.

111
Datum prihvatanja teme od
NN vea:
18.09.2013.
DP

Datum odbrane:
30.09.2013.
DO

lanovi komisije:

KO

Predsednik: dr Agne Kapor, redovni profesor

lan: dr Miodrag Krmar, redovni profesor

lan: dr Sonja Skuban, vanredni profesor

112
UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number:

ANO

Identification number:

INO

Document type: Monograph publication

DT

Type of record: Textual printed material

TR

Content code: Master paper

CC

Author: Milica Ranisavljevi

AU

Mentor/comentor: Ph.D. Sonja Skuban

MN

Title: Physics in Sport

TI

Language of text: Serbian (Latin)

LT

Language of abstract: English

LA

Country of publication: Serbia

113
CP

Locality of publication: Vojvodina

LP

Publication year: 2013

PY

Publisher: Author's reprint

PU

Publication place: Faculty of Science and Mathematics, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad

PP

Physical description:
PD
Scientific field: Physics

SF

Scientific discipline: Experiments in mechanics and thermodynamics

SD

Subject/ Key words: The presence and use of physics in sports

SKW

UC

Holding data: Library of Department of Physics, Trg Dositeja Obradovia 4

HD

Note: none

Abstract: When a student is motivated, the effort involved, the level of thought activity and
concentration of attention have been increased, and all this leads to better learning
AB outcomes. Learning through the interesting things is easier, and for children,
definitely, the interesting thing is sports. Make children interested in sport is not a
problem, but in Physics - it can be.

In this paper, is presented the relationship of these two disciplines - explanations

of physics and its basic laws on the examples from sports, or vice versa - sports as
a law of physics application.

114
 Although, the theme does not included in curriculum of study of physics in
schools, several classes of regular or extra classes could be given to processing of
these topics - Physics in Sport.

Accepted by the Scientific 18.09.2013.

Board:

ASB

Defended on: 30.09.2013.

DE

Thesis defend board:

DB

President: Ph.D. Agnes Kapor, full professor

Member: Ph.D. Miodrag Krmar, full professor

Member: Ph.D. Sonja Skuban, associate professor

115