MLINOVI

Operacije mlevenja, kao završne u tehnologiji sitnjenja,

predstavljaju veoma skupe operacije.
Mlevenje se obavlja u mlinovima, koji se mogu klasifikovati
različito zavisno do usvojenog kriterijuma.

Kriterijumi klasifikacije mlinova

Vrste mlinova
Princip dejstva na material Finoća mlevenja

Centrifugalni mlinovi
Fino mlevenje
Sa meljućim telima Prstenasti

Vibracioni
 
Strujni
Bez meljućih tela Veoma fino mlevenje
Koloidni
 CETRIFUGALNI MLINOVI
Centrifugalni mlinovi se koriste za fino mlevenje ruda, stena i
spečenih produkata dejstvom meljućih tela na materijal koji se sitni.
Odlikuje ih jednostavno funkcionisanje, relativno širok spektar
materijala koji se mogu uspešno usitniti, jednostavna zamena
pohabanih elemenata, ali i relativno visoka potrošnja energije, kao i
skupo fundiranje.

Proces sitnjenja materijala u centrifugalnim mlinovima se obavlja

dejstvom meljućih tela na materijal koje ima karakter udara, pritiska
ili istiranja.
Doboš mlina puni se meljućim telima do približno 50% ukupne
zapremine. Usled dejstva centrifugalnih sila i sila trenja u toku
rotacije doboša meljuća tela se priljubljuju uz zidove doboša, podižu
do određene visine, a zatim, zavisno od broja obrtaja, slobodno
padaju ili kaskadno kotrljaju u najniži položaj.

Tri osnovna tip centrifugalnih mlinova:

mlinovi sa šipkama,
mlinovi sa kuglama i
mlinovi za samomlevenje.

Slika 1. Kretanje meljućih tela u centrifugalnim mlinovima

 MLINOVI SA ŠIPKAMA
Danas se ovi mlinovi koriste za mlevenje materijala do krupnoće od 0,5
do 5 mm – dakle u procesima grubog levenja, a naročito u prvom
stepenu mlevenja mineralne sirovine kod dvostepenog mlevenja.
Pod dejstvom centrifugalnih sila šipke se podižu prateći kretanje zida
doboša i vraćaju nazad kaskadnim kotrljanjem sa klizanjem ili padanjem.
U toku procesa formira se i održava slobodna površina meljućih tela sa
skoro konstantnim uglom nagiba od 45°.

Slika 2. Tipičan izgled mlina sa šipkama

 MLINOVI SA KUGLAMA
Posebna prednost ovih mlinova predstavlja mogućnost mlevenja
materjala veoma različitih tvrdoća do željene krupnoće pod uslovom da
se obezbedi dovoljno trajanje procesa. Međutim, osnovni nedostatak
vezan je za preveliku osetljivost procesa mlevenja sa kuglama na
vlažnost i lepljivost materjala.
Pod dejstvom centrifugalnih sila kugle se podižu prateći kretanje doboša,
a potom se vraćaju naniže kaskadno ili slobodnim padom. Na povratnom
, putu kugla dolazi do njihove
složene , mehaničke
interakcije sa materijalalom što ,
dovodi do njegovog sitnjenja.

Slika 3. Konično-cilindrični mlin

 KAPACITET CENTRIFUGALNIH MLINOVA
o Kapacitet centrifugalnih mlinova se izražava:
 brojem tona samlevenog materijala u jedinici vremena;
 brojem novoobrazovanih tzv. „površina - tona“ u jedinici vremena;
 brojem tona novoobrazovane odredjene klase krupnoće u jedinici vremena.

 Kapacitet dobošastih mlinova uslovljen je spektrom faktora, koji se mogu

klasifikovati u tri osnovne grupe:
 
 Prva grupa - faktori koji se odnose na sirovinu koja se melje i obuhvataju meljivost
sirovine, krupnoću sirovine i krupnoću samlevenog proizvoda;
  
 Druga grupa - faktori koji zavise od samog mlina, kao što su veličina mlina,
konstruktivne karakteristike mlina;
  
 Treca grupa - faktori uslova pod kojim se odvija proces mlevenja, kao što su vrsta
postupka (suvo ili mokro mlevenje), tip ciklusa u kome radi mlin (otvoren ili
zatvoren), stepen ispunjenosti mlina meljućim telima, karakteristike meljućij tela,
karakteristike materijala koji se melje, broj obrtaja mlina itd.
 MLINOVI ZA SAMOMLEVENJE
U postrojenjima za pripremu mineralnih sirovina nalaze primenu mlinovi za
samomlevenje, ili tzv. autogeni mlinovi. Ovi mlinovi kao meljuća tela koriste
ustvari krupnije klase materijala koji se melje. I ovi mlinovi se koriste kako za
suvo tako i za mokro mlevenje.
- Hardlinge izdvaja tri tipa autogenih mlinova:

kompetno autogeni mlinovi,

delimično autogeni mlinovi i
modifikovani autogeni mlinovi.

Kod druge grupe mlinova polazni materijal podvrgava se separaciji krupnijih

faza a ostatak se delimično sitni u mašinama drugog tipa. Nakon toga tako
delimično usitnjeni materijal zajedno sa ranije separisanim krupnim fazama
predstavlja šaržu za autogeno mlevenje.
Kod treće grupe modifikacija baznog autogenog procesa vrši se dodavanjem
pomoćnih meljućih tela, kao što su kugle, ili se autogeni proces prekida i
krupnije klase podvrgavaju mlevenju u drugim tipovima mlevenja
 PRSTENASTI MLINOVI
Prstenasti mlinovi se koriste za mlevenje prethodno usitnjenog materijala
na krupnoću od oko 1cm, do finoće 0,1mm.
Prstenasti mlinovi se u osnovi zasnivaju na relativnom kretanju
kotrljanjem valjaka ili kugli i prstena, čiji je prečnik nekoliko puta veći
od prečnika valjaka, odnosno kugli. Mehaničko dejstvo kojim se vrši
sitnjenje materijala analigno je mehaničkom dejstvu kod čeljusnih
drobilica.
Prstenasti mlinovi se ne mogu koristiti za pripremu vlažnih i lepljivih
materijala. U nekim mlinovimaovg tipa vazduh se može grejati do 350oC
čime se postiže smanjenje početne vlažnosti materijala od 25% na ispod
1%.
 PRSTENASTI MLINOVI SA VALJCIMA
Materijal se melje u kontaktu između vertikalnih valjaka i prstena. Valjci
su obešeni o krst i mogu se slobodno klatiti zahvaljujući šarnirnoj mreži.
Broj valjaka se kreće od 3 do 6. Materijal može biti finoće do ispod
30µm. Obično sadrži 80% klase krupnoće 60µm. Bazni princip
kotrljanja po aktivnoj površini prstena kod prstenastih mlinova sa
valjcima praktično se realizuje i na druge načine.

Slika 4. Šema Raymond prstenastog mlina sa valjcima

 PRSTENASTI MLINOVI SA KUGLAMA
Prstenasti mlin sa kuglama sastoji se u osnovi od ožljebljenog
horizontalnog prstena, koji je pogonjen i kugli uparenih sa prstenom,
kojih ima od 8 do 14. Sila pritiska kugli na stazu rotacionog prstena
obezbeđuje se oprugama i hidraulično posredstvom gornjeg stacionarnog
prstena.

Slika 5. Prstenasti mlin sa kuglama

 VIBRACIONI MLINOVI
Vibracioni mlinovi predstavljaju komore različitog oblika sa medijem,
koga sačinjavaju meljuća tela i materijal koji se melje. Vibraciono telo
uzrokuje mehaničke interakcije unutar medija što dovodi do procesa
sitnjenja.
Koriste se za mlevenje materijala sa manje od 1% vlažnosti – suvo
mlevenje, ili za mlevenje materijala sa oko 50% vlažnosti – mokro
mlevenje.

Postoje dva osnovna tipa vibracionih mlinova :

Cilindrični vibracioni mlinovi,

Torusni vibracioni mlinovi.

 CILINDRIČNI VIBRACIONI MLINOVI
Cilindrični vibracioni mlinovi se primenjuju za veoma fino mlevenje, do
krupnoće ispod 1µm, u operacijama suvog ili mokrog mlevenja.

Slika 6. Šema cilindričnog vibracionog mlina

 TORUSNI VIBRACIONI MLINOVI
Torusni vibracioni mlin ima radnu komoru oblika torusa, koji u preseku
ima U geometriju. Komore se obično izrađuje od čelika i oblaže
komorama od gume otporne na abrazivno habanje.

Slika 7. Torusni vibracioni mlin

 STRUJNI MLINOVI
Fino mlevenje se odvija mehaničkom interakcijom ubrzanih čestica
prethodno dovoljno usitnjenog materijala. Potrebnu energiju za odvijanje
ovog procesa obezbeđuje struja gasa ubrzanog mlaznicama kao noseća
faza mešavine sa materijalom koji se melje.

Postoje dva tipa ovih mlinova :

Cilindrični strujni mlinovi,

Torusni strujni mlinovi.

 CILINDRIČNI STRUJNI MLINOVI
Komora za mlevenje kod ovih mlinova ima oblik cilindra sa velikim
odnosom prečnika prema dužini. Po obodu komore raspoređen je niz
mlaznica kojima se ulazni gas pretvara u mnoštvo veoma ubrzanih
tokova prema unutrašnjosti komore. Mlaznice nisu usmerene prema osi
komore već su postavljene pod određenim uglom u odnosu na
odgovarajući radijus. Najbolji rezultat se postiže sa uglom postavljanja
mlaznica od 45°.

Materijal se u komoru unosi injektorski tj.uvlačenjem na bazi pada

pritiska u struji fluida, koji se ubrzava pri prolasku kroz male preseke.
Kao radni fluid (noseća faza) koristi se para, vazduh ili neki drugi gas.
Pogodna je para jer se može kondezovati na izlazu u cilju izdvajanja
čvrste faze. Značajan je ovakav način način izdvajanja ako se radi o
toksičnim, radioaktivnim i zapaljivim materijalima.

Slika 8. Šema cilindričnog ,

strujnog mlina
 TORUSNI STRUJNI MLINOVI
Torusni strujni mlin ima radnu komoru u obliku torusa formiranog od
cevi sa relativno velikim odnosom dužine prema prečniku.

Materijal se unosi u radni prostor ejektorski i u zoni sudaranja ulaznih

struja vazduha ubrzanim mlaznicama i struje vazduha koja prinudno
cirkuliše kroz komoru podleže procesu usitnjavanja. Najkrupnije čestice
se nalaze na najvećem prečniku torusa. Sitnije čestice kruže po
unutrašnjem zidu torusa i izlaze sa gasnom fazom kroz žaluzinu
inercionog gasnog separatora, da bi se nakon toga obavilo izdvajanje u
ciklonima i filtrima.
 KOLOIDNI MLINOVI
Princip funkcionisanja ovih mlinova sastoji se u stvaranju ekstremno
visokih smicajnih napona u suspenziji koji su dovoljni za sitnjenje
čestica materijala.

Slika 9. Smicajni koloidni mlin- Plauzonov koloidni mlin

KINEMATIKA MELJUĆIH TELA
 EFIKASNOST USITNJAVANJA
Stručnjaci su u svojim eksperimentima težili da odaberu najpovoljnije mašine u
pogledu oblika i dimenzija, kako bi se dobio najpovoljniju efekat usitnjavanja.
Efikasnost mlevenja raste sa količinom punjenja mlina meljućim telima do izvesne
granice, ali istovremeno raste i potrošnja električne energije,

Efikasnost mlevenja raste sa porastom gustine meljućih tela ali istovremeno raste i
potrošnja pogonske energije,

Efikasnostraste sa porastom jačine udara meljućih tela na deo mlina, tj.ono raste sa
porastom prečnika mlina,

Efikasnostraste pa povećanjem brzine obrtanja mlina do određene granice, ali

istovremeno raste i potrošnja pogonske energije, i

Efikasnost raste sa porastom punjenja mlina materijalom, koji se melje na račin

meljućih tela a da se pri tome ne smanji udarna energija meljućih tela.
 KAPACITETI MLINOVA
Kapacitet obrtnih mlinova se određuje:

Količinom gotovog proizvoda u jedinici vremena.

Količinom novo obrazovane klase krupnoće u jedinici vremena.

Ako mlin koji je u radu, ne radi po optimalnim uslovima, to se prilikom

proračuna uzima izvesna rezerva u pogledu kapaciteta projektovanog
mlina.
HVALA NA PAŽNJI