FAKULTET INENJERSKIH NAUKA

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

Mehanike operacije
Mlinovi

Profesor: Miroslav Babi

Studenti:
Marko Milenkovi 323/2013
Bojan Stevi 318/2013
Nenad Mileti 393/2013

MLINOVI
Operacijemlevenja,kaozavrneutehnologijisitnjenja,
predstavljajuveomaskupeoperacije.
Mlevenjeseobavljaumlinovima,kojisemoguklasifikovati
razliitozavisnodousvojenogkriterijuma.
Kriterijumi klasifikacije mlinova
Princip dejstva na material

Sa meljuim telima

Finoa mlevenja
Fino mlevenje

Bez meljuih tela

Vrste mlinova

Veoma fino mlevenje

Centrifugalni mlinovi
Prstenasti
Vibracioni
Strujni
Koloidni

CETRIFUGALNI MLINOVI
Centrifugalni mlinovi se koriste za fino mlevenje ruda,
stena i speenih produkata dejstvom meljuih tela na
materijal koji se sitni. Odlikuje ih jednostavno
funkcionisanje, relativno irok spektar materijala koji se
mogu uspeno usitniti, jednostavna zamena pohabanih
elemenata, ali i relativno visoka potronja energije, kao i
skupo fundiranje.
Proces sitnjenja materijala u centrifugalnim mlinovima se
obavlja dejstvom meljuih tela na materijal koje ima
karakter udara, pritiska ili istiranja.

Dobo mlina puni se meljuim telima do priblino 50% ukupne

zapremine. Usled dejstva centrifugalnih sila i sila trenja u toku
rotacije doboa meljua tela se priljubljuju uz zidove doboa, podiu
do odreene visine, a zatim, zavisno od broja obrtaja, slobodno
padaju ili kaskadno kotrljaju u najnii poloaj.
Tri osnovna tip centrifugalnih mlinova:
mlinovi
mlinovi
mlinovi

Slika 1. Kretanje meljuih tela u centrifugalnim mlinovima

sa ipkama,

sa kuglama i

za samomlevenje.

MLINOVI SA IPKAMA
Danas se ovi mlinovi koriste za mlevenje materijala do krupnoe od 0,5
do 5 mm dakle u procesima grubog levenja, a naroito u prvom
stepenu mlevenja mineralne sirovine kod dvostepenog mlevenja.
Pod dejstvom centrifugalnih sila ipke se podiu pratei kretanje zida
doboa i vraaju nazad kaskadnim kotrljanjem sa klizanjem ili padanjem.
U toku procesa formira se i odrava slobodna povrina meljuih tela sa
skoro konstantnim uglom nagiba od 45.

Slika 2. Tipian izgled mlina sa ipkama

MLINOVI SA KUGLAMA
Posebna prednost ovih mlinova predstavlja mogunost mlevenja
materjala veoma razliitih tvrdoa do eljene krupnoe pod uslovom da
se obezbedi dovoljno trajanje procesa. Meutim, osnovni nedostatak
vezan je za preveliku osetljivost procesa mlevenja sa kuglama na
vlanost i lepljivost materjala.
Pod dejstvom centrifugalnih sila kugle se podiu pratei kretanje doboa,
a potom se vraaju nanie kaskadno ili slobodnim padom. Na povratnom
,
putu kugla dolazi do njihove
sloene
,
mehanike
interakcije sa materijalalom to
,
dovodi do njegovog sitnjenja.

Slika 3. Konino-cilindrini mlin

KAPACITET CENTRIFUGALNIH MLINOVA

Kapacitet centrifugalnih mlinova se izraava:

brojem tona samlevenog materijala u jedinici vremena;

brojem novoobrazovanih tzv. povrina - tona u jedinici vremena;
brojem tona novoobrazovane odredjene klase krupnoe u jedinici vremena.

Kapacitet doboastih mlinova uslovljen je spektrom faktora, koji se mogu

klasifikovati u tri osnovne grupe:

Prva grupa - faktori koji se odnose na sirovinu koja se melje i obuhvataju meljivost
sirovine, krupnou sirovine i krupnou samlevenog proizvoda;

Druga grupa - faktori koji zavise od samog mlina, kao to su veliina mlina,
konstruktivne karakteristike mlina;

Treca grupa - faktori uslova pod kojim se odvija proces mlevenja, kao to su vrsta
postupka (suvo ili mokro mlevenje), tip ciklusa u kome radi mlin (otvoren ili
zatvoren), stepen ispunjenosti mlina meljuim telima, karakteristike meljuij tela,
karakteristike materijala koji se melje, broj obrtaja mlina itd.

MLINOVI ZA SAMOMLEVENJE
U postrojenjima za pripremu mineralnih sirovina nalaze primenu mlinovi za
samomlevenje, ili tzv. autogeni mlinovi. Ovi mlinovi kao meljua tela koriste
ustvari krupnije klase materijala koji se melje. I ovi mlinovi se koriste kako za
suvo tako i za mokro mlevenje.
- Hardlinge izdvaja tri tipa autogenih mlinova:
kompetno

autogeni mlinovi,
delimino autogeni mlinovi i
modifikovani autogeni mlinovi.
Kod druge grupe mlinova polazni materijal podvrgava se separaciji krupnijih
faza a ostatak se delimino sitni u mainama drugog tipa. Nakon toga tako
delimino usitnjeni materijal zajedno sa ranije separisanim krupnim fazama
predstavlja aru za autogeno mlevenje.
Kod tree grupe modifikacija baznog autogenog procesa vri se dodavanjem
pomonih meljuih tela, kao to su kugle, ili se autogeni proces prekida i
krupnije klase podvrgavaju mlevenju u drugim tipovima mlevenja

PRSTENASTI MLINOVI
Prstenasti mlinovi se koriste za mlevenje prethodno usitnjenog materijala
na krupnou od oko 1cm, do finoe 0,1mm.
Prstenasti mlinovi se u osnovi zasnivaju na relativnom kretanju
kotrljanjem valjaka ili kugli i prstena, iji je prenik nekoliko puta vei
od prenika valjaka, odnosno kugli. Mehaniko dejstvo kojim se vri
sitnjenje materijala analigno je mehanikom dejstvu kod eljusnih
drobilica.
Prstenasti mlinovi se ne mogu koristiti za pripremu vlanih i lepljivih
materijala. U nekim mlinovimaovg tipa vazduh se moe grejati do 350oC
ime se postie smanjenje poetne vlanosti materijala od 25% na ispod
1%.

PRSTENASTI MLINOVI SA VALJCIMA

Materijal se melje u kontaktu izmeu vertikalnih valjaka i prstena. Valjci
su obeeni o krst i mogu se slobodno klatiti zahvaljujui arnirnoj mrei.
Broj valjaka se kree od 3 do 6.Materijalmoebitifinoedoispod
30m.Obinosadri80%klasekrupnoe60m.Bazniprincip
kotrljanjapoaktivnojpovriniprstenakodprstenastihmlinova
savaljcimapraktinoserealizujeinadrugenaine.

Slika 4. ema Raymond prstenastog mlina sa valjcima

PRSTENASTI MLINOVI SA KUGLAMA

Prstenasti mlin sa kuglama sastoji se u osnovi od oljebljenog
horizontalnog prstena, koji je pogonjen i kugli uparenih sa prstenom,
kojih ima od 8 do 14. Sila pritiska kugli na stazu rotacionog prstena
obezbeuje se oprugama i hidraulino posredstvom gornjeg stacionarnog
prstena.

Slika 5. Prstenasti mlin sa kuglama

VIBRACIONI MLINOVI
Vibracioni mlinovi predstavljaju komore razliitog oblika sa
medijem, koga sainjavaju meljua tela i materijal koji se
melje. Vibraciono telo uzrokuje mehanike interakcije unutar
medija to dovodi do procesa sitnjenja.
Koristesezamlevenjematerijalasamanjeod1%vlanosti
suvomlevenje,ilizamlevenjematerijalasaoko50%vlanosti
mokromlevenje.
Postojedvaosnovnatipavibracionihmlinova:
Cilindrinivibracionimlinovi,
Torusnivibracionimlinovi.

CILINDRINI VIBRACIONI MLINOVI

Cilindrini vibracioni mlinovi se primenjuju za veoma fino
mlevenje, do krupnoe ispod 1m, u operacijama suvog ili
mokrog mlevenja.

Slika 6. ema cilindrinog vibracionog mlina

TORUSNI VIBRACIONI MLINOVI

Torusni vibracioni mlin ima radnu komoru oblika torusa, koji u preseku
ima U geometriju. Komore se obino izrauje od elika i oblae
komorama od gume otporne na abrazivno habanje.

Slika 7. Torusni vibracioni mlin

STRUJNI MLINOVI
Fino mlevenje se odvija mehanikom interakcijom ubrzanih estica
prethodno dovoljno usitnjenog materijala. Potrebnu energiju za odvijanje
ovog procesa obezbeuje struja gasa ubrzanog mlaznicama kao nosea
faza meavine sa materijalom koji se melje.
Postoje dva tipa ovih mlinova :
Cilindrini

Torusni

strujni mlinovi,

strujni mlinovi.

CILINDRINI STRUJNI MLINOVI

Komora za mlevenje kod ovih mlinova ima oblik cilindra sa velikim
odnosom prenika prema duini. Po obodu komore rasporeen je niz
mlaznica kojima se ulazni gas pretvara u mnotvo veoma ubrzanih
tokova prema unutranjosti komore. Mlaznice nisu usmerene prema osi
komore ve su postavljene pod odreenim uglom u odnosu na
odgovarajui radijus. Najbolji rezultat se postie sa uglom postavljanja
mlaznica od 45.
Materijal se u komoru unosi injektorski tj.uvlaenjem na bazi pada
pritiska u struji fluida, koji se ubrzava pri prolasku kroz male preseke.

Kao radni fluid (nosea faza) koristi se para, vazduh ili neki
drugi gas. Pogodna je para jer se moe kondezovati na izlazu u
cilju izdvajanja vrste faze. Znaajan je ovakav nain nain
izdvajanja ako se radi o toksinim, radioaktivnim i zapaljivim
materijalima.
Slika8.emacilindrinog
,strujnogmlina

TORUSNI STRUJNI MLINOVI

Torusni strujni mlin ima radnu komoru u obliku torusa
formiranog od cevi sa relativno velikim odnosom duine prema
preniku.
Materijalseunosiuradniprostorejektorskiiuzonisudaranja
ulaznihstrujavazduhaubrzanimmlaznicamaistrujevazduha
kojaprinudnocirkuliekrozkomorupodleeprocesu
usitnjavanja.Najkrupnijeesticesenalazenanajveem
prenikutorusa.Sitnijeesticekruepounutranjemzidu
torusaiizlazesagasnomfazomkrozaluzinuinercionog
gasnogseparatora,dabisenakontogaobaviloizdvajanjeu
ciklonimaifiltrima.

KOLOIDNI MLINOVI
Princip funkcionisanja ovih mlinova sastoji se u stvaranju
ekstremno visokih smicajnih napona u suspenziji koji su
dovoljni za sitnjenje estica materijala.

Slika 9. Smicajni koloidni mlinPlauzonovkoloidnimlin

KINEMATIKA MELJUIH TELA

EFIKASNOST USITNJAVANJA
Strunjaci su u svojim eksperimentima teili da odaberu najpovoljnije
maine u pogledu oblika i dimenzija, kako bi se dobio najpovoljniju efekat
usitnjavanja.
Efikasnostmlevenjarastesakoliinompunjenjamlinameljuimtelimado
izvesnegranice,aliistovremenorasteipotronjaelektrineenergije,
Efikasnostmlevenjarastesaporastomgustinemeljuihtelaali

istovremenorasteipotronjapogonskeenergije,

Efikasnostrastesaporastomjaineudarameljuihtelanadeomlina,

tj.onorastesaporastomprenikamlina,

Efikasnostrastepapoveanjembrzineobrtanjamlinadoodreene

granice,aliistovremenorasteipotronjapogonskeenergije,i

Efikasnostrastesaporastompunjenjamlinamaterijalom,kojisemeljena

rainmeljuihtelaadasepritomenesmanjiudarnaenergijameljuih
tela.

KAPACITETI MLINOVA
Kapacitet obrtnih mlinova se odreuje:
Koliinom

gotovog proizvoda u jedinici vremena.

Koliinom novo obrazovane klase krupnoe u jedinici vremena.
Akomlinkojijeuradu,neradipooptimalnimuslovima,tose
prilikomproraunauzimaizvesnarezervaupogledu
kapacitetaprojektovanogmlina.

HVALANAPANJI