1 KONDENZACIJA I KLJUANJE

U tehnici se esto primenjuju procesi razmene toplote uz promenu agregatnog stanja

materije. Od pomenutih procesa najvei znaaj imaju kondenzacija i kljuanje.
1.1 KONDENZACIJA
Prelazak fluida iz gasovitog agregatnog stanja u teno, pri emu se najee oslobaa
znaajna koliina toplote u vidu latentne toplote kondenzacije, naziva se kondenzacijom.
Kondenzacija moe da se odvija u celokupnoj zapremini to je sluaj sa atmosferskom
kondenzacijom ili u procesu meanja dve gasne struje razliitih svojstava. Drugi oblik
kondenzacije predstavlja povrinsku pojavu u razliitim termotehnikim aparatima
(razmenjivaima toplote). Najee se razmatra izobarska kondezacija ali naravno, postoji
kondenzacija i pri drugaijim uslovima.
Ukoliko vrsta povrina u kontaktu sa parom ima niu temperaturu od temperature
kondenzacije za dati pritisak pare, na njoj e se odigravati proces kondenzacije. Stvoreni
kondenzat e pod dejstvom zemljine tee oticati i zauzimati najnie poloaje u zapremini. U
poetnom trenutku procesa kondenzacije, na povrini se formira veoma tanak sloj kondenzata
(praktino monomolekularan), a dalji porast ove zapremine tenosti zavisi od odnosa
povrinskih napona koji se pojavljuju na granicama tri faze, vrste, tene i gasovite
(povrinski napon predstavlja rad po jedinici povrine potreban da bi se formirana kapljica ili
mehur uveavao).
Poznata su dva razliita sluaja kondenzacije filmska i kapljiasta. Ukoliko se
kondenzat "lepi" za povrinu, odnosno, vlai povrinu, na njoj se formira neprekidni sloj
(film) kondenzata od ije debljine zavisi intenzitet razmene toplote. Ovakav nain formiranja
kondenzata se naziva filmskom kondenzacijom i najvei broj procesa je upravo takav.Ukoliko
kondenzat ne kvasi povrinu, na njoj se na pojedinim mestima formiraju kapljice kondenzata
koje rastu i klizaju po povrini pod dejstvom gravitacije. Re je o kapljiastoj kondenzaciji,
koja se zbog znatno tanjeg sloja kondenzata koji formira kapljice, karakterie znaajno veim
koeficijentima prelaza toplote od filmske.
Vlaenje vrstih povrina od strane tenosti odreuje se graninim uglom ,
prikazanom na slici 1.1.

Slika 1.1 Povrinski naponi koji deluju na kapljicu kondenzata

Na slici 1.1 sl, sv, lv (N/m) predstavljaju povrinski napon izmeu tenosti i vrste
povrine, izmeu pare i vrste povrine i izmeu tenosti i pare, respektivno. Ako je
povrinski napon izmeu pare i vrste povrine vei od napona izmeu tenosti i vrste
povrine (sv >sl), ugao kontakta kapi i povrine e biti otar, <90o, to znai da tenost
kvasi vrstu povrinu (filmska kondenzacija).

Ukoliko imamo obrnut sluaj (sv <sl), ugao kontakta kapi i povrine e biti tup,
>90o, to znai da tenost ne kvasi vrstu povrinu (kapljiasta kondenzacija).
Opseg vrednosti koeficijenta prelaza toplote pri filmskoj kondenzaciji se kree od 7 do
12 kW/m2 K, dok se za kapljiastu kondenzaciju ovaj opseg kree od 45 do 120 kW/m2 K. Na
proces kondenzacije utiu mnogobrojni parametri, a oni najvaniji su:
-

karakterisitke pare (stepen suvoe, pritisak, istoa, prisustvo inertih gasova),

stanje vrste povrine (povrinski napon, hrapavost),
geometrija vrste povrine (poloaj u odnosu na smer gravitacije)
brzina pare u odnosu na vrstu povrinu.

Pri laminarnom reimu slivanja kondenzata sa povrine, toplota se prenosi

kondukcijom kroz sloj kondenzata, a pri turbulentnom reimu konvekcijom. Laminarna
filmska kondenzacija je jednostavnija za prouavanje, a na slici 1.2 je prikazana promena
temperature pare i tenosti pri definisanom procesu.

Slika 1.2 Promena temperature pri filmskoj kondenzaciji iste pare

Sa slike 1.2 se moe primetiti da osim otpora kondukcije kroz sloj kondenzata, otpor
prenosu toplote prua i meufazna povrina para-kondenzat, gde se primeuje temperaturni
skog (pogonska sila za odvijanje procesa kondenzacije). Inae na slici 1.2, Tz predstavlja
temperaturu zida, Tlv temperaturu na kontaktu tenost-para i T v=Ts temperaturu pare, odnosno
temperaturu zasienja.
U literaturi se mogu nai mnogobrojne empirijske jednaine, koje korienjem
kriterijuma slinosti, opisuju proces filmske kondenzacije. Jedan od oblika slian Nusseltovoj formuli (Nusselt je prvi kvalitetno opisao proces filmske kondenzacije na vertikalnom
zidu) je dat kao:
Nu = C1 (Ar Pr K) 0,25 e T .

(1)

U jednaini (1) koeficijent C1 (-) zavisi od geometrije i uslova razmene toplote (kondenzacija
na vertikalnom zidu, na horizontalnoj cevi, valovita ili ne), veliina Pr (-) je Prandtl-ov broj za
kljualu tenost, Ar (-) je Archimedes-ov broj, K (-) Kutateladze-ov broj, a T (-) predstavlja
korekcioni faktor.
Archimedes-ov broj je izraen kao:

Ar =

r
gl 3
(1 - ) ,
2
r
n

(2)

gde su: g (m/s2) ubrzanje zemljine tee, l (m) geometrijska karakteristika strujanja, (m2/s)
kinematska viskoznost kljuale tenosti (sve veliine sa oznakom vezane su za tenost na
temperaturi kljuanja, a sa oznakom " za suvozasienu paru na istoj temperaturi), i "
(kg/m3) gustine kljuale tenosti i suvozasiene pare, respektivno.
Kutateladze-ov broj je izraen kao:

K=

r
c p (Ts - Tz )

(3)

gde su: r (J/kg) latentna toplota kondenzacije (isparavanja), cp (J/kgK), Tz (K) temperatura
zida i Ts (K) temperatura suvozasiene pare (temperatura zasienja).
Korekcioni faktor T uzima u obzir zavisnost fizikih veliina kondenzata od
temperature:

T = (

k z 0,375 m 0,125
,
)
( )
k
mz

(4)

gde su: kz (J/kg) i z (Pas) toplotna provodljivost i dinamika viskoznost kondenzata na

temperaturi zida i k (J/kg) i (Pas) toplotna provodljivost i dinamika viskoznost
kondenzata na temperaturi zasienja.
to se tie kondenzacije u prisustvu inertnih (nekondenzujuih) gasova, izvedeni
eksperimenti su pokazali da se i pri malim koliinama gasa u pari (na primer vazduha)
znaajno smanjuje koeficijent prelaza toplote.
Pri kapljiastoj kondenzaciji koeficijenti prelaza toplote su znatno vii u odnosu na
filmsku, poto se sloj kondenzata koji predstavlja osnovni otpor prenosu toplote brzo uklanja,
samim mehanizmom kapljiaste kondenzacije. Formirani tanki sloj kondenzata se neprestano
razbija formiranjem kapljica (slika 1.3).

Slika 1.3 Kapljiasta kondenzacija na cilindrinoj povrini