Poglavlje 14

14.
PROSTIRANJE TOPLOTE
Pri projektovanju različitih toplotnih uredjaja, rashladnih sistema, toplotnih motora,
kompresora, transportnih sredstava, pa čak i elektronskih uredjaja, treba da se poznaju i
uzmu u obzir procesi prostiranja toplote.
Zavisno od namene uredjaja u praksi je od interesa da se proces prostiranja toplote
potpomogne ili spreči.
Na primer, teži se da se u razmenjivačima toplote poveća intenzitet razmenjene toplote,
smanje dimenzije razmenjivača a time uštedi materijal.
S druge strane, kod toplovoda treba da se smanji i spreči prostiranje toplote kroz
zidove cevi korišćenjem toplotno izolacionih materijala.
Da bi se osigurao kontinualan i dugotrajan rad toplotnih uredjaja, toplotnih motora,
transportnih sredstava, nadzvučnih letelica itd. neophod-ne su posebne mere zaštite poje-
dinih delova ovih uredjaja, na primer komore za sagorevanje i mlaznice raketnih letelica.
Postoji opasnost od havarije delova zbog opadanja čvrstoće materijala pri dugotrajnom
izlaganju visokim temperaturama.
Razlikuju se tri načina prostiranja toplote:
- provodjenjem (kondukcijom),
- prelaženjem (konvekcijom), i
- zračenjem (radijacijom).
Ovi oblici prostiranja toplote razlikuju se kako po svojoj prirodi tako i zakonitostima
koje ih karakterišu (opisuju).
Prostiranje toplote provodjenjem (kondukcijom) javlja se pri neposrednom kon-
taktu tela ili delova tela različitih temperatura a ostvaruje se razmenom dela kinetičke
energije haotičnog toplotnog kretanja mikrostrukturnih elemenata tela (molekula, atoma,
slobodnih elektrona) pri medjusobnim sudarima i difuziji a takodje i kvantima elastičnih
oscilacija kristalne rešetke čvrstih tela - fononima - pri makroskopski nepokretnoj masi
tela. U najčistijem obliku provodjenje toplote se javlja kod čvrstih tela i tankih nepokret-
nih slojeva tečnosti i gasova. U metalima i poluprovodnicima provodjenje toplote ostvaruje
se sudarima i difuzijom slobodnih elektrona kao i fononima. Dok je kod metala fononska
komponenta toplotnog provodjenja mala, kod poluprovodnika je značajana a kod dielek-
trika je osnovna.
Prostiranje toplote provodjenjem zavisi od fizičkih svojstava tela, od njegovih dimenz-
ija i oblika, kao i od razlike temperature izmedju delova tela. Na primer, metali su najbolji
provodnici toplote. Bez obzira na jednostavnost osnovnih zakona provodjenja toplote i
relativno dobro razradjenim matematičkim aparatom u realnim slučajevima javljaju se
nepremostive teškoće pre svega zbog nehomogenosti tela čija se svojstva menjaju sa tem-
peraturom i položajem u zapremini.
Prostiranje toplote prelaženjem (konvekcijom) ostvaruje se prenosom unutrašnje
energije supstancije slobodnim ili prinudnim makroskopskim kretanjem (strujanjem) celo-
kupne mase fluida. Konvekcija je moguća samo u fluidima (tečnostima i gasovima). Kon-
vekciono prostiranje toplote je intenzivnije što je veća brzina usmerenog kretanja fluida.
Slobodna (prirodna) konvekcija javlja se zbog razlike u gustinama delova fluida ra-
zličitih temperatura. Prinudna konvekcija ostvaruje se pod dejstvom spoljnjih sila (pumpe,
kompresori, ventilatori, mešalice). Jednovremeno prostiranje toplote konvekcijom i provod-
jenjem (kondukcijom) naziva se konvektivna razmena toplote. Na primer, razmena
toplote izmedju čvrstog tela (zida cevi) i tečnosti ostvarjuje se konvekcijom u delu tečnosti
udaljenijem od zidova cevi i provodjenjem sa konvekcijom kroz pogranični sloj.
Prostiranje toplote zračenjem (radijacijom) ostvaruje se i izmedju tela koja nisu u
medjusobnom kontaktu, čak i kada je izmedju njih vakuum, prenosom unutrašnje energije
tela putem energije elektromagnetnih talasa.
Proces prostiranja toplote zračenjem odvija se u tri stadijuma: tako što se prvo deo
unutrašnje energije jednog tela transformiše u energiju elektromagnetnigh talasa, zatim
216
prenosi elektromagnetnim talasima (fotonima) kroz prostor, i na kraju apsorbuje sup-
stancijom koja se nadje na putu fotona. Pri relativno niskim temperaturama prostiranje
zračenjem ostvaruje se, u osnovnim, infracrvenim elektromagnetnim talasima (fotonima).
U praksi se najčešće pojavljuju jednovremeno sva tri načina prostiranja toplote tzv.
složeno ili kombinovano prostiranje toplote.
14.1. PROSTIRANJE TOPLOTE PROVODJENJEM

14.1.1. Temperatursko polje. Izotermske površine. Gradijent temperature
Proces prostiranja toplote provodjenjem, kao i ostali oblici prostiranja toplote, bitno
zavisi od raspodele temperature unutar tela, tako da za izučavanje toplotnog provodjenja
veliku važnost imaju pojmovi temperaturskog polja i gradijenta temperature.
Teorija toplotne provodljivosti ne bavi se mikrostrukturnim mehanizmom prenosa
toplote, već se supstancija posmatra kao neprekidna sredina (kontinuum), a razmenjena
količina toplote se Fourier-ovim zakonom povezuje sa temperaturskim poljem.
Temperatursko polje predstavlja skup vrednosti temperatura u svim tačkama pros-
tora (koji zauzima telo) u datom trenutku posmatraju:
T = f (x, y, z, τ ), (14.1)
gde je T- temperatura; x, y, z− prostorne koordinate; τ − vreme. S obzirom da je temper-

atura skalarna veličina, temperatursko polje je skalarno.
Temperatursko polje opasano jednačinom (14.1) je nestacionarno polje tj. temper-
atura tela je funkcija i kordinate i vremena. Nestacionarno temperatursko polje odgovara
nestacionarnom režimu prostiranja toplote, na primer, pri zagrevanju ili hladjenju tela.
Ukoliko se raspodela temperature u telu ne menja s vremenom, tada se temperatursko
polje naziva stacionarnim:
∂T
T = f (x, y, z); ,= 0 (14.2)
∂τ
i odgovara stacionarnom režimu prostiranja toplote.
Temperatura u telu može da zavisi od jedne, dve ili sve tri prostorne koordinate,
tako da odgovarajuća temperaturska polja mogu da budu jedno-, dvo- ili trodimenziona
(odnosno, linijska, površinska ili prostorna). Najprostiji oblik ima stacionarno linijsko polje
∂T ∂T ∂T
T = f (x), = = 0, ,= 0 (14.3)
∂y ∂z ∂τ
koje se javlja pri stacionarnom prostiranju toplote kroz zidove čija je dužina i širina
beskonačno velika u poredjenju s debljinom.
Geometrijsko mesto tačaka jednakih temperatura datog temperaturskog polja u trenu-
tku posmatranja naziva se izotermska površina. Kako u jednoj istoj tački prostora (tela)
ne mogu jednovremeno postojati dve različite vrednosti temperature, sledi da se izotermske
površine medjusobno ne seku; one su ili zatvorene ili se završavaju na granici tela.
Sa slike 14.1, na kojoj su prikazane bliske izotermske linije (dobijene u preseku ravni
sa izotermskim površinama) sa odgovarajućim temperaturama T − ∆T, T i T + ∆T, vidi
se da se temperatura u telu menja samo u pravcima koji presecaju izotermske površine (na
primer, pravac ~s na slici).
217
.
Slika 14.1
Najbrža promena temperature, tj. razlika temperature po jedinici dužine (∆T /∆s),
je u pravcu normale ~n na izotermsku površinu.
Granična vrednost odnosa promene temperature ∆T sa rastojanjem izmedju izotermi
∆n su u pravcu normale, kada ∆n teži nuli naziva se gradijent temperature.
∂T ∆T
gradT = ∇T = ( )~n0 = lim∆n→0 ~n0 , (14.4)
∂n ∆n
gde je ~n0 − jedinični vektor normale na izotermsku površinu u smeru prostiranja temper-
ature.
Temperaturski gradijent je vektor normalan na izotermsku površinu, usmeren ka po-
rastu temperature a brojno jednak parcijalnom izvodu temperature po pravcu normale.
Jedinica gradijenta temperature je K/m.
14.1.2. Fourie-ov zakon

Za prostiranje toplote u nekom telu ili sredini neophodno je postojenje razlike tem-
peratura u različitim tačkama posmatranog tela. Postojanje gradijenta temperatura je
neophodan uslov i za prostiranje toplote provodjenjem (kondukcijom).
Umesto količine toplote u tehničkoj praksi se češće koristi toplotni protok (toplotni
fluks) Φ definisan odnosom količine toplote koja prodje kroz datu površinu i odgovarajućeg
vremenskog intervala. Elementarna toplotni protok dat je izrazom
dQ
dΦ = (14.5)
dτ
gde je dQ− elementarna količina toplote koja u vremenskom intervalu dτ prodje kroz
elementarnu površinu dA. Jedinica za toplotni protok je J/s =w. Odnos toplotnog protoka
dφ prema površini dA kroz koju se prostire toplota naziva se specifični toplotni protok
(gustina toplotnog protoka)
dΦ dQ
q= = , (14.6)
dA dAdτ
218
a izražava se u W/m2 .
Veza izmedju elementarne količine toplote dQ, koja se prostire kroz elementarnu
površinu dA, na izotermnoj površini, u intervalu vremena dτ, i gradijenta temperature
data je osnovnom jednačinom provodjenja toplote (Fourie-ov zakon):
dQ = −λgradT dAdτ. (14.7)
Fourie-ov zakon može da se izrazi i preko vektora specifičnog toplotnog fluksa:
~q = −λgradT. (14.8)
Projekcije vektora ~q na koorinatne ose date su izrazima
∂T ∂T ∂T
qx = −λ , qy = −λ , qz = −λ . (14.9)
∂x ∂y ∂z
Intenzitet vektora specifičnog toplotnog fluksa iznosi
∂T
q = −λ( ). (14.10)
∂n
Znak minus na desnoj strani jednačine (14.8) pokazuje da se toplota prostire u smeru
sniženja temperature tj. u suprotnom smeru od vektora garadijenta temperature. Koefici-
W
jent proporcionalnosti λ[ mK ] u jednačini (14.8) naziva se koeficijent toplotne provodlji-
vosti i predstavlja toplotne karakteristike materijala.
Koeficijent toplotne provodljivosti brojno je jednak gustini fluksa pri jediničnoj vred-
nosti gradijenta temperature.
Na osnovu (14.6) i (14.8) toplotni fluks Φ kroz izotermsku površinu A, iznosi
Z
Φ=− λ|grad T|dA (14.11)
A
a količina toplote Q, koja prodje kroz datu površinu A u toku vremena τ, iznosi
Z τZ
Q=− λ|grad T|dAdτ. (14.12)
0 A
Koeficijent toplotne provodljivosti λ zavisi od vrste materijala, njegove strukture,

vlažnosti, u manjoj meri od pritiska i temperature, a u nekim slučajevima čak i od smera
prostiranja toplote. Odredjuje se eksperimentalnim putem i za tehničke proračune daje se
tabelarno. Zavisnost koeficijenta toplotne provodljivosti od svojstva supstancije za slučaj
gasova odredjena je i teorijski.
Za većinu toplotno izolacionih materijala, kako pokazuju eksperimenti, zavisnost ko-
eficijenta toplotne provodljivosti od temperature t (0 C) je linearna:
λ = λ0 (1 + bt), (14.13)
gde je λ0 − koeficijent toplotne provodljivosti pri temperaturi 00 C, a b− temperaturski

koeficijent koji se odredjuje eksperimentalno. Medjutim, u tehničkim proračunima za uži
temperaturski interval, uzima se obično da je vrednost za λ konstanta jednaka srednjoj
vrednosti u granicama promene temperature.
219
U slučaju gasova i čvrstih tela, izuzev metala, λ raste sa povećanjem temperature.
Ovo je razumljivo s obzirom da kod gasova raste broj sudara u jedinici vremena s po-
rastom temperature, a kod nemetala s porastom temperature elastične oscilacije postaju
intenzivnije.
Medjutim, u slučaju tečnosti (osim vode i glicerina) i metala λ opada s porastom
temperature. Kod metala s povećanjem temperature raste otpor kristalne rešetke kretanju
slobodnih elektrona.
Za različite materijale λ[W/mK] se nalazi u širokim granicama, na primer,
za gasove 0.6 ≥ λ ≥ 0.006;
za tečnosti 0.7 ≥ λ ≥ 0.07;
za metale 420 ≥ λ ≥ 20.
W W
Najbolji provodnici toplote su srebro (λ ≈ 420 mK ) i bakar (λ ≈ 390 mK ).
14.1.3. Diferencijalna jednačina nestacionarnog provodjenja toplote

(Fourie-ova jednačina ili jednačina temperaturskog polja)
Da bi se odredila količina toplote, koja se prostire provodjenjem za vreme τ kroz
izotermsku površinu A čvrstog tela konačnih dimenzija, na osnovu Fourie-ovog zakona
(14.7), neophodno je da se poznaje temperatursko polje unutar razmatranog tela (tj. | grad
T |). Jasno je da temperatura temperaturskog polja može da se menja ne samo od tačke
do tačke prostora već i u istoj tački tokom vremena. Ovakav slučaj nestacionarnog polja i
nestacionarnog provodjenja toplote javlja se pri povremenom zagrevanju ili hladjenju tela
(na primer pri kaljenju, povremenom grejanju prostorije itd.). Veza izmedju vremenske i
prostorne promene temperature data je diferencijalnom jednačinom temperaturskog polja.
Diferncijalna jednačina provodjenja toplote zasnovana je na zakonu održanja energije
kao i Fourie-ovom zakonu provodjenja toplote. Razmatra se proces nestacionarnog pro-
stiranja toplote kroz homogeno i izotropno čvrsto telo. Pretpostavlja se da su koeficijent
provodjenja toplote (λ), specifični toplotni i kapacitet (c) i gustina (ρ) materijala kon-
stantne veličine i da su unutrašnji izvori toplote ravnomerno rasporedjeni u telu.
Slika 14.2.
Posmatrajmo u razmtranom telu koje se zagreva (ili hladi) elementarni paralelopiped

sa ivicama dx, dy, dz (slika 14.2).
U saglasnosti sa zakonom održanja energije, zbir količine toplote dQe uvedene toplot-
nim provodjenjem za vreme dτ, u elementarnu zapreminu dV = dxdydz izdvojenog par-
alelopipeda i toplote dQi oslobodjene unutrašnjim izvorom, za isto vreme, jednak je prome-
ni unutrašnje energije dU supstance sadržane u datoj zapremini:
dQe + dQi = dU (14.14)
Označimo sa dQx , dQy , dQz vrednosti elementarnih količina toplote uvedenih u posma-
tranu zapreminu u pravcima odgovarajućih koordinatnih osa a sa dQx+dx , dQy+dy , dQz+dz
220
vrednosti elementarnih količina toplote odvedenih preko suprotnih površina iz posmatrane
zapremine.
Na osnovu Fourie-ovog zakona, količina toplote dQx koja se u pravcu x−ose u toku
vremena dτ uvede u posmatranu zapreminu kroz površinu dydz, srazmerna je gradijentu
temperature ∂T
∂x u blizini ulazne izotermske površine temperature T:
∂T
dQx = −λ dydzdτ (14.15)
∂x
Količina toplote dQx+dx koja je u pravcu x−ose odvedena kroz suprotnu izlaznu površinu
∂
srazmerna je gradijentu temperature ∂x (T + ∂T
∂x dx) u blizini izlazne izotermske površine
∂T
temperature T + ∂x dx :
∂ ∂T
dQx+dx = −λ (T + dx)dydzdτ. (14.16)
∂x ∂x
Na osnovu (14.15) i (14.16) sledi da se u paralelopipedu, zbog provodjenja u prvoj x-ose,

akumuliše toplotna energija veličine
∂2T
dQxe = dQx − dQx+dx = λ dxdydzdτ. (14.17)
∂x2
Sličnim rasudjivanjem dobijaju se izrazi za akumulisanu toplotnu energiju u posmatranoj

zapremini zbog provodjenja u pravcu y− i z− ose:
∂2T
dQye = dQy − dQy+dy = λ dxdydzdτ, (14.18)
∂y 2
∂2T
dQze = dQz − dQz+dz = λ dxdydzdτ, (14.19)
∂z 2
tako da ukupna akumulisana količina toplotne energije usled provodjenja toplote iznosi
∂2T ∂2T ∂2T

dQe = λ( + + )dV dτ. (14.20)
∂x2 ∂y 2 ∂z 2
Količina toplote dQi koja je oslobodjena unutrašnjim izvorima toplote iznosi
dQi = qi dV dτ, (14.21)
gde je qi zapreminska gustina toplotnog fluksa unutrašnjeg izvora toplote (J/m3 ).

Promena unutrašnje energije dU posmatranog dela tela mase dm = ρdV srazmerna je
promeni temperature dT = ∂T ∂τ dτ tokom vremena dτ :
∂T
dU = cdmdT = cρ dV dτ, (14.22)
∂τ
gde je c− specifični toplotni kapacitet a ρ− gustina tela.
221
Na osnovu izraza (14.14), (14.20), (14.21) i (14.22), posle sredjivanja, dobija se difer-
encijalna jednačina nestacionarnog provodjenja toplote -Fourie-ova jednačina (linearna
parcijalna diferncijalna jednačina drugog reda):
∂T ∂2T ∂2T ∂2T ρi

= a( 2 + 2
+ 2
)+ (14.23)
∂τ ∂x ∂y ∂z cρ
odnosno
∂T ρi
= a∇2 T + (14.24)
∂τ cρ
λ
gde je a = cρ (m2 /s) koeficijent temperaturske provodljivosti, koji karakteriše brzinu
2 2 2
promene temperature u posmatranoj tački tela (a ≈ ∂T 2 ∂ ∂ ∂
∂τ ) a ∇ = ∆ = ∂x2 + ∂y 2 + ∂z 2 -
diferencijalni Laplase-ov operator.
Jednačinom (14.23) odnosno (14.24) data je veza izmedju vremenskih promena tem-
perature u bilo kojoj tački tela u kojoj se odvija proces toplotnog provodjenja.
Ukoliko u telu na postoji unutrašnji izvor toplote (qi = 0) Fourie-ova diferencijalna
jednačina nestacionarnog provodjenja toplote glasi
∂T
= a∇2 T. (14.25)
∂τ
∂T
U slučaju stacionarnog režima provodjenja toplote ∂τ = 0 tako da Fourie-ova jednačina
dobija oblik
∇2 T = 0. (14.26)
14.1.4. Granični uslovi

Fourie-ova diferencijalna jednačina (14.24) opisuje pojave prostiranja toplote provo-
djenjem u najopštijem obliku. Da bi se našlo rešenje u konkretnom slučaju neophodno
je da se poznaje raspodela temperature u telu u početnom trenutku ili tzv. početni
uslovi. Osim toga treba da se poznaju: geometrijski oblik i dimenzije tela, fizički parametri
sredine i tela i granični uslovi koji kararakterišu raspodelu temperature na površini tela
ili interakciju izučavanog tela s okolnom sredinom. Svi prethodno naznačeni uslovi nazivaju
se uslovi jednoznačnosti ili granični uslovi.
Rešavanjem diferencijalne jednačine temperaturskog polja korišćenjem uslova jed-
noznačnosti u principu je moguće da se odredi temperatursko polje u celoj zapremini
ispitivanog tela u bilo kom trenutku vremena tj. da se odredi funkcija T = f (x, y, z, τ ) a na
osnovu Fourie-ovog zakona i odgovarajući toplotni protok. Medjutim, u praksi se analitičko
rešavanje diferencijalne jednačine temperaturskog polja može da do kraja sprovede samo
kod tela pravilnog geometrijskog oblika i to pri dovoljno prostim uslovima jednoznačnosti.
Za nešto složenije uslove koriste se različite numeričke, grafičke i eksperimentalne metode.
222
14.1.5. Stacionarno provodjenje toplote kroz ravan zid (ploču)
Razmotrimo najjednostavniji i najrasprostranjeniji slučaj prostiranja toplote provo-

djenjem kroz jednoslojan ravan homogeni zid (ploču) male debljine δ u odnosu na dužinu
i širinu (slika 14.3).
Slika 14.3.
Pretpostavimo da je koeficijent toplotne provodljivosti λ konstantan.

Na spoljnim, izotermskim površinama održavaju se konstantne temperature
T1 i T2 (T1 > T2 tako da se toplota prostire od zida ”1” ka zidu ”2”).
Kako je pri stacionarnom režimu ( ∂T∂τ = 0) temperatura svake tačke nezavisna od
vremena, uzimajući u obzir da nema unutrašnjih izvora toplote (qi = 0) i da se provod-
jenje toplote vrši normalno na površinu zida u pravcu x-ose ( ∂T ∂T
∂y = ∂t = 0), Fourie-ova
diferencijalna jednačina dobija oblik
d2 T
= 0. (14.27)
dx2
223
Integracijom poslednje diferencijalne jednačine (14.27) dobija se
dT
= C1 , (14.28)
dx
odakle je
T = C1 x + C2 . (14.29)
Iz graničnih uslova:
x = 0, T = T1 , (14.30)
x = δ, T = T2 , (14.31)
nalaze se konstante C1 i C2 :
T2 − T1 T1 − T2
C1 = =− , C2 = T1 , (14.32)
δ δ
tako da je raspodela temperature po debljini zida (temperatursko polje) data izrazom:
T1 − T2
T = T1 − x, (14.33)
δ
tj. temperatura linearno opada po debljini zida (u pravcu x-ose).

Specifičan toplotni protok dobija se na osnovu Furie-ovog zakona (14.9) napisanog u
obliku
∂T
q = qx = −λ . (14.34)
∂x
Kako je na osnovu (14.33)
∂T dT T1 − T2
= =− , (14.35)
∂x dx δ
sledi
λ
q= (T1 − T2 ). (14.36)
δ
Na osnovu (14.6) i (14.36) dobija se izraz za toplotni fluks Φ kroz površinu A zida
Z
λ
Φ= qdA = (T1 − T2 )A, (14.37)
A δ
i izraz za količinu toplote Q koju provodi jednoslojan zid za vreme τ

Z
λ
Q= dΦdτ = (T1 − T2 )Aτ. (14.38)
τ δ
U izrazima (14.37) i (14.38) odnos λδ predstavlja toplotnu provodljivost zida a recipročna

vrednost λδ − specifični toplotni otpor toplotnoj provodljivosti (termička otpornost)
kroz jednoslojan homogeni ravan zid.
Znači, gustina toplotnog protoka q proporcionalna je razlici temperatura površina zida
a obrnuto proporcionalna termičkoj otpornosti.
224
Dobijeni izrazi (14.37) i (14.38) važe u slučaju kada je koeficijent toplotne provodljivo-
sti λ konstantna veličina. Medjutim, koeficijent toplotne provodljivosti realnih tela zav-
isi od temperature tako da i raspodela temperature po dubini zida nije linearna kao u
prethodno razmatranom idealizovanom slučaju (pogledaj primer P14.1, slika P14.1).
14.1.6. Stacionarno provodjenje toplote kroz ravan višeslojni zid
Za ravan zid sastavljen iz više (n) slojeva (n = 3 u slučaju prikazanom na slici 14.4.)
različitih homogenih materijala, koeficijenta toplotne provod-ljivosti λ1 , λ2 , λ3 , ..., λn , ra-
zličitih debljina δ1 , δ2 , δ3 , ..., δn , može za svaki sloj posebno da se primeni Fourie-ov zakon.
Specifični toplotni protok kroz svaki sloj je isti q1 = q2 = q3 = ... = qn = q s obzirom da su
pri stacionarnom režimu jednake količine dovedene i odvedene toplote. Na osnovu (14.36),
za svaki sloj posebno, je
225
.
Slika 14.4.
λ1
q= (T1 − T2 )
δ1
λ2
q= (T2 − T3 )
δ2
λ3
q= (T3 − T4 ) (14.39)
δ3
.......................................
λn
q= (Tn − Tn+1 )
δn
odnosno
δ1
q = T1 − T2
λ1
δ2
q = T2 − T3
λ2
δ3
q = T3 − T4 (14.40)
λ3
.................................
δn
q = Tn − Tn+1
λn
226
tako da se posle sabiranja poslednjih jednačina (14.40) dobija
T1 − Tn+1 T1 − Tn+1
q= δ1 δ2
= Pn δi . (14.41)
λ1 + + λδ33 + ... +
λ2
δn
λn i=1 λi
δi
Termički otpor Rλ višeslojnog zida jednak je zbiru termičkih otpora Rλi = λi pojedinačnih
slojeva :
n
X Xn
δi
Rλ = Rλi = (14.42)
i=1
λ
i=1 i
Na osnovu (14.41) dobija se da je temperatura na granici k-tog i k + 1− og sloja
Xk
δi
Tk+1 = T1 − q . (14.43)
i=1
λ i
Temperatura u svakom sloju linearno opada sa debljinom (pri λ = const) ali za ceo
višeslojni zid grafik promene temperature je izlomljena linija.
14.1.7. Stacionarno provodjenje toplote kroz cilindrični zid (cev)
Razmotrimo stacionarno provodjenje toplote kroz homogeni cilindrični zid (cev), čija
je dužina l znatno veća od debljine. Unutrašnji poluprečnik cevi je r1 a spoljnji poluprečnik
r2 (slika 14.5).
227
Slika 14.5
Pretpostavimo da je koeficijent provodjenja toplote λ konstantan. Na unutrašnjoj i spolj-

njoj površini zida održavaju se konstantne temperature T1 odnosno T2 (T1 > T2 ).
Izotermske površine su cilindrične a toplotni protok je usmeren radijalno. Pri datim
uslovima temperatursko polje je jednodimenzionalno tj. temperatura se menja samo u
radijalnom pravcu
T = T (r). (14.44)
Temperatursko polje i specifični toplotni protok kroz cilindrični zid odredjuje se inte-
gracijom diferencijalnih jednačina provodjenja toplote date u cilindričnim koordinatama.
Zamenimo Dekartove koordinate x, y, z cilindričnim koordinatama ϕ, r, z pri čemu je
x = rcosϕ, y = rsinϕ, z = z. U cilindričnim koordinatama Laplase-ov operator dobija
oblik:
∂2 1 ∂ 1 ∂2 ∂2 1 ∂ ∂ 1 ∂2 ∂2
∇2 = ∆ = 2 + + 2 + = (r ) + + . (14.45)
∂r r ∂r r ∂ϕ2 ∂z 2 r ∂r ∂r r2 ∂ϕ2 ∂z 2
U slučaju stacionarnog režima provodjenja toplote ( ∂T
∂τ = 0) Fourie-ova jednačina u
cilindričnom koordinatnom sistemu dobija oblik:
∂2T 1 ∂T 1 ∂2T ∂2T
+ + + = 0. (14.46)
∂r2 r ∂r r2 ∂ϕ2 ∂z 2
228
Za beskonačno dug cilindrični zid temperatursko polje zavisi samo od radijus vektora
r, tj. T = T (r), tako da diferencijalna jednačina stacionarnog provodjenja toplote dobija
oblik:
d2 T 1 dT 1 d dT
2
+ = (r ) = 0. (14.47)
dr r dr r dr dr
Integracijom prethodne jednačine dobija se
dT
r = C1 , (14.48)
dr
odnosno
dr
dT = C1 , (14.49)
r
tako da je opšte rešenje diferencijalne jednačine (14.47) oblika
T (r) = C1 lur + C2 . (14.50)
Kada se u opšte rešenje (14.50) uvrste granični uslovi: T (r1 ) = T1 i T (r2 ) = T2 , posle
oduzimanja dobijenih jednačina, sledi
r2
T2 − T1 = C1 ln , (14.51)
r1
tako da je
r2
C1 = (T2 − T1 )/ln (14.52)
r1
i
T2 − T1
C2 = T1 − C1 lnr1 = T1 − lnr1 . (14.53)
ln rr21
Smenom konstanti C1 i C2 [(14.52) i (14.53)] u opšte rešenje (14.50) dobija se raspodela
temperature po debljini cilindričnog zida
T1 − T2 r
T (r) = T1 − ln . (14.54)
ln rr21 r1
Na osnovu Fourie-ovog zakona (14.7 ) sledi da toplotni protok kroz cilindričnu površinu
A = 2πrl iznosi
dT 2πλl
φ = −λA = r2 (T! − T2 ). (14.55)
dr ln r1
S obzirom da se unutrašnja i spoljašnja površina razlikuju, razlikovaće se i specifični
toplotni fluksevi kroz date površine. Zbog toga se u tehnici specifični toplotni fluks za
cilindrični zid računa po jednici dužine cevi:
φ 2πλ
q= = r2 (T1 − T2 ). (14.56)
l ln r1
Znači, specifični toplotni protok je potpuno odredjen graničnim uslovima i ne zavisi od

radijusa.
229
14.1.8. Stacionarno provodjenje toplote kroz višeslojni cilindrični zid (cev)
U slučaju višeslojnog cilindričnog zida (cevi) sa n homogenih slojeva, koeficijenata
toplotne provodljivosti λ1 , λ2 , λ3 , ..., λn , odgovarajućih prečnika d1 , d2 , ..., dn i dn+1 i du-
žine l (slika 14.6). Temperature na unutrašnjoj i spoljnoj površini višeslojnog cilindričnog
zida su konstantne i iznose T1 i Tn+1 , respektivno (T1 > Tn+1 ).
Pri stacionarnom režimu specifični toplotni protok je isti za sve slojeve tako da je na
osnovu (14.56):
1 d2
ql ln = T1 − T2
2πλ1 d1
1 d3
ql ln = T2 − T3 (14.57)
2πλ2 d2
...........................
1 dn+1
ql ln = Tn − Tn+1
2πλn dn
Sabiranjem prethodnih jednačina (14.57) dobija se izraz za specifični toplotni protok kroz
višeslojni cilindrični zid
T1 − Tn+1
ql = P n 1 dk+1
(14.58)
k=1 2πλk ln dk
I u ovom slučaju ukupan toplotni otpor jednak je algebarskom zbiru toplotnih otpora
pojedinačnih slojeva.
Slika 14.6.
Temperatura izmedju k-tog i k + 1−tog sloja, na osnovu (14.58), iznosi
k
X 1 di+1
Tk+1 = T1 − ql ln (14.59)
2πλi di
l=1
230
14.1.9. Stacionarno provodjenje toplote kroz sferni zid
Razmotrimo homogeni sferni zid koeficijenta toplotne provodljivosti λ čiji je unutrašnji
poluprečnik r1 a spoljnji r2 (slika14.7). Temperatura unutrašnje i spoljnje površine sfere su
konstantna i iznose T1 i T2 , respektivno (T1 > T2 − izvor toplote se nalazi u unutrašnjosti
sfere). Temperatura se menja u pravcu radijusa. Izotermske površine su koncentrične
sferne površine.
Slika 14.7
Ukoliko se Dekartove koordinate x, y, z zamene sfernim koordinatama r, θ, ϕ pri čemu

je x = rsinθcosϕ, y = rsinθsinϕ, z = rcosθ. Laplase-ov operator u sfernim kordinatama
dobija oblik
∂2 2 ∂ 1 ∂ ∂ 1 ∂2
∇2 = ∆ = + + [sin 2
θ ] + =
∂r2 r ∂r r ∂cosθ ∂cosθ r2 sin2 θ ∂ϕ2
1 ∂ 2 ∂ 1 ∂ ∂ 1 ∂2
= (r ) + (sinθ ) + , (14.60)
r2 ∂r ∂r r2 sinθ ∂θ ∂θ r2 sin2 θ ∂ϕ2
231
tako da u slučaju stacionarnog režima provodjenje toplote Fourie-ova jednačina u sfernim
koordinatama dobija oblik:
∂2T 1 ∂ 2 ∂T 1 ∂ ∂T 1 ∂2T
+ (r ) + (sinθ ) + = 0. (14.61)
∂r2 r2 ∂r ∂r r2 sinθ ∂θ ∂θ r2 sin2 θ ∂ϕ2
S obzirom da pri konstantnim temperaturama T1 i T2 , temperatura T ne zavisi od pravca,

odredjenog uglovima θ i ϕ, temperatursko polje u sfernom zidu zavisi samo od r, tj. T =
T (r), tako da diferencijalna jednačina (14.61) dobija jednostavan oblik
1 d 2 dT
(r )=0 (14.62)
r2 dr dr
odakle je
dr
dT = C1 , (14.63)
r2
tako da je opšte rešenje jednačine (14.62)
C1
T (r) = − + C2 . (14.64)
r
Ukoliko se uzmu u obzir granični uslovi T (r1 ) = T1 , i T (r2 ) = T2 iz opšteg rešenja (14.64)
sledi
1 1
T2 − T1 = −C1 ( − ),
r2 r1
odakle je
r1 r2
C1 = (T2 − T1 ) . (14.65)
r2 − r1
Zamenom konstante C1 iz (14.65) u opšte rešenje (14.64) dobija se izraz za konstantu C2 :
r2
C2 = T1 + (T2 − T1 ) . (14.66)
r2 − r1
Postavljanjem konstanti C1 i C2 u opšte rešenje (14.64) dobija se temperatursko polje

unutar homogene sfere
r1 r2 1 1
T (r) = T1 − (T1 − T2 ) ( − ). (14.67)
r2 − r1 r1 r
Temperatura se menja po debljini zida po hiperboli.

Iz Fourie-ovog zakona (14.7 ) i dobijenog izraza (14.67) sledi da toplotni fluks kroz
sfernu površinu A = 4πr2 iznosi
dT (r) r2 r1
φ = −λA = 4πλ(T1 − T2 ) . (14.68)
dr r2 − r1
Specifični toplotni protok kroz sfernu površinu homogenog sfernog zida, na osnovu (14.68),
dat je izrazom
φ r2 r1 1
q= = λ(T1 − T2 ) (14.69)
A r2 − r1 r2
232
14.1.10. Stacionarno provodjenje toplote kroz višeslojni sferni zid
Za višeslojni sferni zid od n−slučajeva, analogno ranijim izvodjenjima za višestruki
ravan i višestruki cilindrični zid, toplotni fluks kroz višeslojni sferni zid iznosi
T1 − Tn+1
φ = Pn 1 1 1 (14.70)
i=1 4πλi ( ri − ri+1 )
gde je λi koeficijent toplotne provodljivosti i-tog sloja, a ri i ri+1 manji i veći radijus i-
tog sloja, T1 temperatura unutrašnje površine sfere a Tn+1 temperatura spoljnje površine
sfernog zida.
233
14.2. PROSTIRANJE TOPLOTE PRELAŽENJEM (KONVEKCIJOM))
Prostiranje toplote prelaženjem (konvekcijom) je takav proces prostiranja toplote koji
se ostvaruje kretanjem (premeštanjem) makroskopskih delova fluida a javlja se izmedju
površina čvrstih tela i fluida u kretanju pri nehomogenoj raspodeli temperature.
Pravac i smer toplotnog fluksa i proces prostiranja toplote izmedju pokretne fluidne
sredine i čvrstog tela, pri njihovom kontaktu, zavisi od temperatura fluida i čvrstog tela.
Pod fluidom podrazumevamo tečnosti, gasove, smese gasova i pare.
Razlikuje se slobodna tj. prirodna konvekcija, koja se javlja pri slobodnom kre-
tanju (strujanju) fluida zbog razlike gustina zagrejanih i hladnih delova fluida i prinudna
konvekcija, koja se javlja usled razlike pritisaka na ulazu i izlazu kanala (cevi) kroz koji
se kreće fluid, a izazvane radom pumpi, kompresora, ventilatora, mešalica itd.
Procesi slobodne i prinudne konvekcije odigravaju se jednovremeno, medjutim uloga
slobodne konvekcije je obično zanemarljiva i uzima se u obzir samo u slučaju velikog
gradijenta temperature i malih brzina prinudnog kretanja.
Prostiranje toplote prelaženjem (konvekciojm) praćeno je uvek molekularnim prosti-
ranjem toplote-provodjenjem (kondukcijom).
Primeri za prostiranje toplote konvekcijom su :
a) prostiranje toplote od zagrejane vode u radijatoru, sistema centralnog grejanja ka
okolnom vazduhu u prostorijama;
b) prostiranje toplote od dimnih gasova ka vodi kroz zidove parnog kotla;
c) prostiranje toplote od kondenzovane pare ka vodi kroz zidove cevi kondenzatora;
d) prostiranje toplote od zagrejanih gasova ka vodi iz sistema za hladjenje kroz zidove
cilindra motora unutrašnjeg sagorevanja itd..
14.2.1. Diferencijalne jednačine konvektivne razmene toplote
Bez obzira na složenost procesa konvekcije pokazuje se da je količina toplote Q, koja se
prostire sa nekog fluida temperature Tf na zid pored koga fluid ptrotiče, granične površine
A temperature Tz (Tz > Tf ), za vreme τ, data jednačinom relativno jednostavnog oblika,
tzv. Newton-Rihman-ovim zakonom.
Q = αA(Tf − Tz )τ, (14.71)
gde je α− koeficijent prelaza toplote, koji karakteriše intenzitet prostiranja toplote
konvekcijom.
Toplotni protok (fluks) φ i specifični toplotni protok q iznose
Q
φ= = αA(Tf − Tz ) (14.72)
τ
i
Q
q= = α(Tf − Tz ) (14.73)
Aτ
Iz izraza (14.73) sledi da je koeficijent prelaza toplote α brojno jednak specifičnom toplot-
nom protoku pri jediničnoj razlici temperatura.
Primenom Fourier-ovog zakona (14.10) za provodjenje toplote kroz pogranični sloj
µ ¶
∂T
qz = −λ , (14.74)
∂n n=0
gde je n normala na graničnu površinu i Newton-Richmann-ovog zakona (14.71) za razmanu
toplote konvekcijom na granicu čvrstog tela i pokretnog fluida
qf = α(tf − Tz ), (14.75)
234
u slučaju stacionarnog procesa razmene toplote konvekcijom, kada je qz = qf , dobija
se diferencijalna jednačina stacionarne razmene toplote konvekcijom na granici
čvrstog tela i pokretnog fluida
µ ¶
λ ∂T
α=− . (14.76)
Tf − Tz ∂n n=0
Da bi se odredio specifični toplotni protok q, saglasno jednačini (14.73), treba da se

odredi koeficijent prelaza toplote α. Za analitičko odredjivanje koeficijenta prelaza toplte
α neophodno je poznavanje gradijenta temperature ( ∂T ∂n )n=0 odnosno, temperatursko polje
T = T (τ, x, y, z) u pograničnom sloju u tački dodira s površinom tela, kao i brzinsko polje
w
~ = w(x,
~ y, z, τ ) u pokretnom fluidu.
U slučaju dvodimenzionog kretanja nestišljivog fluida, kada vektor brzine w ~ ima dve
komponente različite od nule (wx , wy = 0, wz = 0), za analitičko opisivanje konvektivne
razmene toplote neophodno je poznavanje, pre svega, tzv. jednačine prenosa energije:
µ ¶ µ 2 ¶
∂T ∂T ∂T ∂ T ∂2T qi
+ wx + wy =a 2
+ 2
+ , (14.77)
∂τ ∂x ∂y ∂x ∂y cρ
koja je dobijena proširenjem Fourier-ove jednačine (14.23) na slučaj fluida u kretanju. U

jednačini (14.77) su a -koeficijent toplotne provodljivosti, c−specifični toplotni kapacitet, ρ
gustina tela, qi zapreminska gustina toplotnog fluksa unutrašnjeg izvora toplote. U slučaju
kada nema unutrašnjih izvora toplote (qi = 0) jednačina prenosa energije dobija oblik:
µ ¶ µ 2 ¶
∂T ∂T ∂T ∂ T ∂2T
+ wx + wy =a + . (14.78)
∂τ ∂x ∂y ∂x2 ∂y 2
Za rešenje problema konvektivne razmene toplote neophodno je da se poznaje pros-

torna i vremenska zavisnost brzine fluida, odnosno tzv. brzinsko polje w ~ = w(x,
~ y, z, τ ).
Brzina w~ (tj. wx i wy ) kretanja nestišljivog viskoznog fluida, gustine ρ, koeficijenta di-
namičke viskoznosti η u polju sile teže ubrzanja g = gx (gy , gz = 0), pri gradijentu pritiska
∇p, odredjuje se na osnovu jednačine kretanja nestišljivog viskoznog fluida, tzv. Navier-
Stokes-ove jednačine:
µ ¶
∂wx ∂wx ∂wx 1 ∂p ∂ 2 wx ∂ 2 wx
+ wx + wy =g− · +ν +
∂τ ∂x ∂y ρ ∂x ∂x2 ∂y 2
(14.79)
µ ¶
∂wy ∂wy ∂wx 1 ∂p ∂ 2 wy ∂ 2 wy
+ wx + wy =− · +ν +
∂τ ∂x ∂y ρ ∂x ∂x2 ∂y 2
gde je ν = η/ρ koeficijent kinematičke viskoznosti.
U slučaju stišljivih fluida, uzevši u obzir zavisnost gustine od temperature ρ = ρ(T ),
jednačine kretanja dobijaju oblik:
µ 2 ¶
∂wx ∂wx ∂wx 1 ∂p ∂ wx ∂ 2 wx
+ wx + wy = gβθ − +ν +
∂τ ∂x ∂y ρ ∂x ∂x2 ∂y 2
(14.80)
235
µ ¶
∂wx ∂wx ∂wx 1 ∂p ∂ 2 wx ∂ 2 wx
+ wx + wy =− +ν + ,
∂τ ∂x ∂y ρ ∂x ∂x2 ∂y 2
gde je β = (ρ − ρ0 )/ρ0 θ temperaturski koeficijent širenja fluida, ρ i ρ0 su gustine fluida na
temperaturama T i T0 , Θ = T − T0 .
Da bi sistem jednačina bio potpun za opisivanje kretanja fluida, potrebna je još jedna
diferencijalna jednačina, tzv. jednačina kontinuiteta. Za stišljiv fluid jednačina konti-
nuiteta ima oblik
∂ρ ∂(ρwx ) ∂(ρwy )
+ + = 0. (14.81)
∂τ ∂x ∂y
U slučaju nestišljivih fluida ρ =const, tako da je jednačina kontinuiteta dobija jednostavniji
oblik:
∂wx ∂wy
+ = 0. (14.82)
∂x ∂y
Znači, proces konvektivne razmene toplote u nestišljivoj homogenoj sredini s konstant-
nim fizičkim parametrima opisuje se sistemom diferencijalnih jednačina (14.76), (14.78),
(14.79) i (14.82). Ove jednačine, medjutim, opisuju beskonačan skup procesa konvektivne
razmene toplote. Da bi se iz datog skupa jednoznačno izdvojili za nas interesantni pro-
cesi datom sistemu jednačina treba da se dodaju i uslovi jednoznačnosti, na primer,
raspodele temperature i brzine na ulazu u kanal, na površini tela itd.
S obzirom na složenost sistema diferencijalnih jednačina koje opisuju proces konvek-
tivne razmene toplte, u opštem slučaju, nije moguće da se nadje rešenje u opštem obliku.
Zbog toga se pribegava eksperimentalnom rešavanju problema primenom teorije sličnosti.
Za tehničke proračune najčešće se traži poznavanje koeficijenta prelaza toplote.
Koeficijent prelaza toplote α zavisi od niza faktora koji utiču kako na provodjenje
toplote kroz pogranični sloj tako i od faktora koji utiču na konvekciju fluida. Koeficijent
α zavisi od:
- uzroka strujanja (prirodno ili prinudno)
- brzine strujanja fluida w
- režima strujanja (lamilarno ili turbulentno)
- fizičkih svojstava fluida (gustina −ρ, dinamička viskoznost −η, specifični toplotni ka-
pacitet cp ),
- temperature fluida Tf
- temperature zida Tz
- oblika tela (zida) o
- karakteristične dimenzije tela (zida) l
- termičke provodljivosti materijala tela λ.
Znači, koeficijent prelaza toplote α je složena funkcija više promenljivih:
α = f (w, ρ, τ, cp , T1 , Tz , o, l, λ) (14.83)
čiji analitički oblik, u opštem slučaju, nije poznat. Zbog toga se koeficijent toplotne
provodljivosti α odredjuje eksperimentalnim putem na modelu a zatim, se primenom to-
erije sličnosti dobijeni rezultati prenose na ispitivani objekt (uzorak).
14.2.2. Osnovi teorije sličnosti. Modeliranje procesa konvektivne razmene

toplote
Analitičko rešavanje diferencijalnih jednačina koje karakterišu datu fizičku pojavu
predstavlja najiscrpnije opisivanje date pojave. Medjutim, u mnogim slučajevima tačno
analitičko rešenje, usled složenosti polaznih diferencijalnih jednačina, ne može da se dobije.
Tada se koriste eksperimentalni metodi uz primenu teorije sličnosti.
236
Teorija sličnosti se bavi izučavanjem i postavljanjem uslova sličnosti najrazličitijih
procesa i pojava, posebno pri modeliranju izučavanih procesa. Suština metoda sličnosti
sastoji se u ustanovljavanju bezdimenzionih brojeva sličnosti polazeći od diferencijal-
nih jednačina izučavane pojave (sa graničnim uslovima), pri čemu je broj tako ustanovljenih
brojeva sličnosti manji od broja fizičkih veličina od kojih su napravljeni ovi bezdimanzioni
kompleksi. Dobijeni brojevi sličnosti mogu da se smatraju novim promenljivim.
Postoje dva modela ustanovljenja brojeva sličnosti: metodom dimenzione anal-
ize i metodom teorije sličnosti. Za primenu metoda teorije sličnosti neophodno je poz-
navanje diferencijalnih jednačina ispitivane pojave, čime su uključeni svi parametri bitni
za odvijanje procesa. U ovom se sastoji prednost metoda sličnosti u odnosu na metod
dimenzione analize, kod koga se ne polazi od poznavanja diferencijalnih jednačina izučene
pojave. Brojevi sličnosti dobijaju se, metodom teorije sličnosti iz diferencijalnih jednačina
razmatrane pojave njihovim transformisanjem u bezdimenzioni oblik.
14.2.2.1. Bezdimenzione promenljive. Brojevi sličnosti

Definišimo brojeve sličnosti, koji karakterišu procese prenosa toplote konvekcijom,
koristeći se metodom teorije sličnosti, prevodeći diferencijalne jednačine [(14.76), (14.78),
(14.79) i (14.82)] koje opisuju proces prenosa toplote konvekcijom u bezdimenzioni oblik.
Uvedimo bezdimenzione promenljive (veličine):
x y τ w0
X= ; Y = ; τ∗ =
l0 l0 l0
wx wy θ
Wx = ; Wy = ; Θ= (14.84)
w0 w0 θz
p
P =
p0
gde je l0 − karakteristična geometrijska dimenzija za date uslove kretanja (na primer,
prečnik cilindričnog kanala u kojem se kreće fluid; w0 - karakteristična brzina (na primer,
brzina fluida duž ose kanala); θz = Tz −T0 - karakteristična razlika temperatura [na primer,
razlika temperature zida (Tz ) i temperature fluida duž ose kanala (T0 )]; θ = T − T0 ; p0 −
karakteristični pritisak (na primer, pritisak na osi kanala). Tada je
l0 ∗
x = l0 X; y = l0 Y ; τ= τ
w0
wx = w0 Wx ; wy = w0 Wy ; θ = θz Θ (14.85)
p = p0 P
Uvrstimo promenljive iz (14.85) u jednačinu prenosa energije (14.78). Pri tome je, na
primer,
∂T ∂θ ∂(θz Θ) θz w0 ∂Θ
= = l
= , (14.86)
∂τ ∂τ ∂( w τ ∗ )
0 l0 ∂τ ∗
0
∂T ∂θ ∂(θz Θ) θz w0 ∂Θ
wz = w0 Wx = w0 Wx = Wx , (14.87)
∂x ∂x ∂(l0 X) l0 ∂X
· ¸
∂2θ ∂ ∂(θz Θ) θz ∂ 2 Θ
= = . (14.88)
∂x2 ∂(l0 X) ∂(l0 X) l02 ∂X 2
237
Posle množenja obe strane tako dobijene jednačine sa l02 /a dobija se jednačina prenosa
energije u novim bezdimenzionim promenljivim:
µ ¶
w0 l0 ∂Θ ∂Θ ∂Θ ∂2Θ ∂2Θ
∗
+ Wx + Wy = + (14.89)
a ∂τ ∂X ∂Y ∂X 2 ∂Y 2
Na analogan način izvršimo transformaciju jednačina kretanja (Navier-Stockes-ove

jednačine (14.80)). Posle uvrštanja promenljivih iz (14.85) u jednačinu (14.80) i množenjem
leve i desne strane tako dobijene jednačine sa l02 /νw0 dobija se jednačina kretanja viskoznog
stišljivog fluida u bezdimenzinim promenljivim:
µ ¶ µ ¶
w0 l0 ∂Wx ∂Wx ∂Wx gβθz l02 p0 w0 l0 ∂P ∂ 2 Wx ∂ 2 Wx
+ Wx + Wy = Θ− + +
ν ∂τ ∗ ∂X ∂Y νw0 ρw02 ν ∂X ∂X 2 ∂Y 2
µ ¶
w0 l0 ∂Wy ∂Wy ∂Wy p0 w0 l0 ∂P ∂ 2 Wy ∂ 2 Wy
∗
+ Wx + Wy =− 2 + + . (14.90)
ν ∂τ ∂X ∂Y ρw0 ν ∂Y ∂X 2 ∂Y 2
Kompleks uz novu promenljivu Θ na desnoj strani prve jednačine (14.90) može da se
transformiše u oblik
gβθy l02 gβθz l03 1
= .
νw0 ν 2 w0νlo
Jednačina kontinuiteta (14.82) u bezdimenzionim promenljivim dobija oblik
w0 ∂Wx ∂Wy
( + )=0 (14.91)
l0 ∂X ∂Y
odnosno
∂Wx ∂Wy
+ = 0. (14.92)
∂X ∂Y
Na sličan način može i jednačina stacionarne razmene toplote konvekcijom (14.76)
µ ¶
λ ∂T
α=− , (14.93)
Tf − T0 ∂y y=0
da se napiše u novim bezdimenzionim promenljivim (14.85):

µ ¶
αl0 ∂Θ
=− . (14.94)
λ ∂Y Y =0
U ranije transformisanim jednačinama [(14.89), (14.90), (14.92) i (14.94)] u bezdimenzioni

oblik pojavljuju se, osim bezdimenzionih veličina Θ, τ ∗ , X, Y, Wx , Wy i P (izraz 14.84),
bezdimenzioni kompleksi sastavljeni od raznorodnih fizičkih veličina:
αl0 w0 l0 w0 l0 gβθz l03 p0

; ; ; ; .
λ ν a ν2 ρw02
238
Ovi kompleksi, tzv. brojevi sličnosti dobili su, svaki posebno, imena po naučnicima
koji su dali značajan doprinos razvoju hidrodinamike i prostiranja toplote, na primer,
Reynolds-ov broj (Re), Nusselt-ov broj (Nu), Euler-ov broj (Eu), Péclet-ov broj (Pe),
Grasoff-ov broj (Gr):
αl0
Nu = (14.95)
λ
w0 l0
Re = (14.96)
ν
w0 l0
Pe = (14.97)
a
p0
Eu = (14.98)
ρw02
gβθz l03
Gr = (14.99)
ν2
Na osnovu ovako definisanih brojeva sličnosti (14.95 -14.99) sistem diferencijalnih jednačina
u bezdimenzionim promenljivim [(14.89), (14.90), (14.92) i (14.94)], kojim se opisuje
prenošenje toplote konvekcijom, može da se napiše u sledećem obliku:
∂Θ ∂Θ ∂Θ ∂2Θ ∂2Θ
P e( + Wx + W y ) = + (14.100)
∂τ ∗ ∂X ∂Y ∂X 2 ∂Y 2
µ ¶ µ ¶
∂Wx ∂Wx ∂Wx Gr ∂P ∂ 2 Wx ∂ 2 Wy
Re + Wx + W y = Θ − EuRe + + ,
∂τ ∗ ∂X ∂Y Re ∂X ∂X 2 ∂Y 2
µ ¶ µ ¶
∂Wy ∂Wy ∂Wy ∂p ∂ 2 Wy ∂ 2 Wy
Re ∗
+ Wx + Wy = −EuRe + + (14.101)
∂τ ∂x ∂Y ∂Y ∂x2 ∂Y 2
∂Wx ∂Wy
+ = 0, (14.102)
∂X ∂Y
∂Θ
N u = −( )Y =0 . (14.103)
∂Y
Postupkom koji je sličan gore opisanim uvode se još neki brojevi sličnosti, kao što su,
na primer, Frude-ov broj (Fr), Biot-ov broj (Bi), Fourier-ov broj (Fo), itd:
gl0
Fr = , (14.104)
w02
αl0
Bi = , (14.105)
λč
aτ0
Fo = , (14.106)
l02
gde je λč -koeficijent toplotne provodljivosti čvrstog tela.
239
Neki brojevi sličnosti mogu da se dobiju na osnovu ranije uvedenih brojeva sličnosti.
Takvi su, na primer, Prandt-ov broj (Pr) i Stanton-ov broj (St):
Pe ν
Pr = = , (14.107)
Re a
Nu αa
St = = . (14.108)
Pe λw0
Brojevi sličnosti mogu da se dobiju za bilo koju pojavu za koju je poznata analitička
zavisnost izmedju promenljivih.
Veliki značaj uvedenih brojeva sličnosti je u tome što se na osnovu procene njihovih
vrednosti može da oceni odnos članova u odgovarajućim diferencijalnim jednačinama u
bezdimenzionim promenljivim [na primer, u jednačinama (14.100-14.103)] i zaključi koji
su članovi zanemarljivi u odnosu na ostale. Na primer, pri velikim vrednostima Reynolds-
ovog broja (Re À 1) velika je vrednost i Péclet-ovog broja (P e À 1), jer je P e = P rRe a
za gasove je P r ≈ 1 (samo za tečne metale P r < 1), tako da se u bezdimenzionoj jednačini
kretanja (14.101) i jednačini prenosa energije (14.103) mogu da zanemare članovi koji
uzimaju u obzir uticaj viskoznosti i uticaj toplotne provodljivosti na ostale procese. U
datom slučaju fluid može da se smatra idealnim, bez viskoznosti i toplotne provodljivosti.
14.2.2.2. Fizički smisao brojeva sličnosti

Fizički smisao brojeva sličnosti sledi iz definicionog izraza a takodje iz polazne diferen-
cijalne jednačine, odnosno, iz analize odgovarajuće bezdimenzione diferencijalne jednačine
na osnovu koje je uveden dati broj sličnosti. Tako na primer: Nusseltt-ov broj (Nu)
karakteriše intenzitet razmene toplote izmedju čvrstog tela i pokretnog fluida u pograni-
čnom sloju. Što je veće Nu to je inteznivniji proces konvektivne razmene toplote;Reynolds-
ov broj (Re) karakteriše odnos tzv. inercijalnih (konvektivnih) sila (ρw02 /l0 ) prema sili
viskoznog trenja (ηw02 /l0 ) i definiše karakter kretanja fluida* ; Péclet-ov broj (Pe)
karakteriše odnos intenziteta prostiranja toplote provodljivišću i prenošenja toplote kon-
vekcijom u fluidnoj struji; Grashoff-ov broj (Gr) karakteriše odnos sile potiska nastale
usled razlike u gustini fluida, prema sili viskoznog trenja, pri procesu prinudne konvekcije.
Što je Gr veće to je intenzivniji proces prirodne (slobodne) konvekcije; Euler-ov broj
(Eu) karakteriše odnos sila potiska prema inercijalnim silama; Prandt-ov broj (Pr)
karakteriše fizička svojstva fluida kao i način prostiranja toplote u fluidu. Njegova vred-
nost se kreće u intervalu: za gasove 0,67-1,0, za tečnosti 1 ÷ 2500 a za metale 0,005 ÷
0,05. Stanton-ov broj (St) karakteriše odnos intenziteta prostiranja toplote prenošenjem
prema konvektivnom prenosu toplote u tečnostima; Frude-ov broj (Fr) karakteriše odnos
gravitacione sile prema inercionim silama u procesu prinudnog kretanja fluida u polju sile
teže. Biot-ov broj (Bi) karakteriše intenzitet nestacionarnog procesa prostiranja toplote
u čvrstom telu; Fourier-ov broj (Fo) karakteriše brzinu promene temperaturskog polja
pri nestacionarnom režimu prostiranja toplote, itd..
14.2.2.3. Uslovi sličnosti fizičkih pojava
Pojam sličnost, koji smo do sada obično vezivali za sličnost geometrijskih figura,
podrazumevajući pri tome proporcionalnost njihovih stranica i jednakost odgovarajućih
uglova, može da se proširi na bilo koju fizičku pojavu. O sličnosti fizičkih procesa i
* Laminarno kretanje fluida je pri Re < 2 · 103 . Prelaz iz laminarnog u turbulentno

kretanje je pri 2 · 103 < Re < 104 . Pri Re > 104 kretanje je turbulentno.
240
pojava može da se govori ukoliko one pripadaju klasi pojava iste prirode. Slične pojave
analitički se opisuju jednakim jednačinama po formi i sadržaju.**
Osnovne postavke teorije sličnosti formulisane su u obliku tri teoreme sličnosti
Prva teorema sličnosti: ”Kod medjusobno sličnih procesa i pojava brojne vrednosti
odgovarajućih istoimenih brojeva sličnosti su jednake u odgovarajućim tačkama.”
Ovom teoremom je ustanovljena veza izmedju brojeva sličnosti i omogućeno je da se
definišu odgovarajući kriterijumi sličnosti. Odgovara se na pitanje šta je karakteristično
za slične pojave. Osim toga, iz prve teoreme sledi da je u eksperimentima potrebno i
dovoljno da se mere samo one veličine koje su sadržane u brojevima sličnosti izučavane
pojave. Ova teorema sledi iz druge teoreme sličnosti, kojom je postavljen uslov jednakosti
odgovarajućih bezdimenzionalnih diferencijalnih jednačina sličnih pojava i procesa.
Druga teorema sličnosti: ”Diferencijalne jednačine koje opisuju odgovarajuću
fizičku pojavu moguće je predstaviti u obliku jednačine sličnosti (kriterijumske jednači-
ne)
f (K1 , K2 , K3 , ..., Kn ) = 0 (14.109)
kao funkciju brojeva sličnosti K1 , K2 , K3 , ..., Kn dobijenih iz datih diferencijalnih jednači-
na.” Jednačina sličnosti predstavlja bezdimenziono rešenje (integral) razmatranog zadatka
primenljivo za sve slične procese i pojave.
Znači, bilo kakva zavisnost izmedju veličina koje karakterišu datu pojavu moguće je
predstaviti u obliku jednačine sličnosti, pri čemu je znatno smanjen broj promenljivih a
time i zadatak znatno uprošćen. Jasno je da su jednačine sličnosti jednake za slične pojave
jer su kod sličnih pojava jednake brojne vrednosti odgovarajućih brojeva sličnosti (prva
teorema). Smisao druge teoreme se sastoji u tome da je moguće bez integracije difer-
encijalne jednačine da se nadje zavisnost izmedju veličina koje karakterišu datu pojavu
tako što se kriterijumska jednačina nalazi eksperimentalnim putem, ustanovljavajući vezu
izmedju odgovarajućih kriterijuma (brojeva) sličnosti za poseban slučaj a zatim primen-
juje za sve slične pojave, naravno, u granicama odredjenim uslovima sličnosti. Na primer,
zavisnost α = f (w, ρ, η, cp , Tf , Tz , o, l, λ) može da se u kriterijumskoj formi predstavi
jednačinom N u = F (Re, Gr, P r) gde su N u, Re, Gr, P r odgovarajući brojevi sličnosti.
Kada se funkcija F nadje za poseban slučaj tada se rezultat primenjuje za sve slične po-
jave.
Treća teorema sličnosti ” Da bi pojave i procesi bili slični neophodno je i dovoljno
da budu slični njihovi uslovi jednoznačnosti, a odredjujući kriterijumi sličnosti, sačinjeni
od veličina koje ulaze u uslove jednoznačnosti imaju iste brojne vrednosti u odgovarajućim
tačkama.”
Ovom teoremom su definisani potrebni i dovoljni uslovi sličnosti. Takodje, na osnovu
nje je zasnovana metoda modeliranja, tj. eksperimentalnog izučavanja modela pojava.
Iz prethodnih teorema (druga teorema) sledi da bi procesi, na primer, konvektivne
razmene toplote bili slični moraju odgovarajuće diferencijalne jednačine u bezdimenzionim
promenljivim (14.100-14.103) da budu jednake, što je ispunjeno pod uslovom jednakosti
odgovarajućih bezdimenzionih promenljivih i jednakost brojeva sličnosti datih procesa
(prva teorema), tj. moraju da imaju jednake brojne vrednosti, tj.
X = idem∗, Y = idem, Re = idem, P r = idem, Gr = idem,
N u = idem, θ = idem, Wx = idem, Wy = idem. (14.110)
** Pojave koje se matematički opisuju jednačinama jednakim po formi ali različitim

po sadržaju nazivaju se analognim. Na primer, pojave toplotne provodnosti električne
provodljivosti i difuzije su analogne.
* idem - jedno isto
241
Uzmimo, na primer, dva slična procesa A i B konvektivne razmene toplote pri pro-
ticanju iste tečnosti u kanalima proizvoljnog preseka. Neka su karakteristične dimenzije
kanala njihovi prečnici dA i dB . Tada je, shodno (14.84),
xA yA zA
XA = ; YA = ; ZA =
dA dA dA
(14.111)
yB yB zB
XB = , YB = , ZB = .
dB dB dB
Razmotrimo procese A i B u tačkama odredjenim jednačinama
XA = XB , YA = YB , Z A = ZB (14.112)
Tačke (xA , yA , zA ) i (xB , yB , zB ), koje zadovoljavaju uslov (14.112) nazivaju se karakter-

istične tačke. Za karakteristične tačke je [(14.111) i (14.112)]
xA yA zA dA
= = = = Cd , (14.113)
xB yB zB dB
gde je Cd = dA /dB -konstanta sličnosti dimenzija.

Iz uslova sličnosti procesa A i B (14.110) sledi
WXA = WXB . (14.114)
Kako je
wXA wXB
WXA = , WXB = , (14.115)
w0A w0B
gde su w0A i w0B karakteristične brzine fluida zadate uslovima jednoznačnosti, na primer,
brzina na ulazu u kanal A i B, respektivno, sledi
wxA w0A
= = Cw (14.116)
wxB w0B
w0A
gde je Cw = w 0B
-konstanta sličnosti brzina. Osim prethodnog, iz uslova sličnosti sledi
da ako su procesi A i B slični tada je svaka fizička veličina ϕA u datoj tački procesa A
proporcionalna odgovarajućoj fizičkoj veličini ϕB u karakterističnoj tački procesa B, tj.
ϕA = Cϕ ϕB , (14.117)
gde je Cϕ − konstanta sličnosti.

Tako je, na primer, za slične procese A i B u karakterističnim tačkama, na osnovu
(14.110) i (14.95), tj. Nu=idem,
αA λA dB Cλ
= = = Cα , (14.118)
αB λB dA Cd
gde su Cλ = λA /λB , Cd = dA /dB i Cα = Cλ /Cd odgovarajuće konstante sličnosti.
242
Izmedju konstantnih sličnosti postoje strogo definisani odnosi. Na primer, za slične
procese (A i B) prinudne konvekcije važi uslov
ReA = ReB (14.119)
Kako je
w0A d0A w0B d0B
ReA = ; ReB = (14.120)
νA νB
i kako je [(14.116), (14.113) i (14.117)]
w0A = Cw C0B , d0A = Cd d0B , νA = cν νB , (14.121)
iz (14.119) sledi
ReA Cw Cd
= =1 (14.122)
ReB cν
14.2.4. Modeliranje fizičkih procesa

Kako je u uvodnom delu ovog poglavlja napomenuto, zbog složenosti diferencijalnih
jednačina koje opisuju procese konvektivne razmene toplote pribegava se eksperimental-
nom izučavanju datog procesa. Medjutim, zbog velikog broja parametara koji utiču na
datu pojavu eksperimentalno izučavanje je praćeno velikim teškoćama. Da bi se iz eksper-
imentalno dobijenih rezultata izvukli opšti zaključci i izvršila korelacija sa drugim rezulta-
tima primenjuju se metode teorije sličnosti uz korišćenje uopštenih promenljivih i brojeva
sličnosti. Poseban značaj teorija sličnosti ima pri modeliranju procesa izučavane pojave.
Modeliranje se sastoji u izučavanju odgovarajuće pojeve na modelu većih ili manjih
dimenzija u specijalnim laboratorijskim uslovima umesto da se izučava slična pojava u
prirodi. Pri tome okolna sredina može da bude drugačija ili ista ali u drugom stanju (na
primer, pri dugačijoj temperaturi). Na osnovu rezultata dobijenih na modelu može da se
dâ odgovor o suštini pojave u prirodnim uslovima. Modeliranje se zasniva na izučavanju
fizički slične pojave koja se jednostavnije kontroliše i ostvaruje. Jasno je da procesi na
modelu moraju da se ostvare tako da dobijeni rezultati mogu da se prenesu na ispitivani
objekt (uzorak) primenom teorije sličnosti.
Uslove modeliranja, tj. uslove koje mora da zadovolji model i uslove pod kojim
mora da se na njemu odvija izučavani proces daje teorija sličnosti. Samo tada mogu
rezultati ispitivanja na modelu da se prenesu na uzorak.
Razlikujemo dva osnovna uslova modeliranja:
-Prvi uslov modeliranja govori o tome da na modelu mora da se ostvari proces sličan
procesu na uzorku, tj. procesi na modelu i uzorku moraju da imaju istu fizičku prirodu i
da se opisuju jednakim diferencijalnim jednačinama.
-Drugi uslov govori o tome koje uslove mora da zadovolji model i o uslovima koji
moraju da budu ispunjeni pri merenjima na modelu. U ovom uslovu su sadržani uslovi
jednoznačnosti iz kojih sledi zahtev sličnosti geometrijskih, fizičkih, graničnih i vremen-
skih uslova. Odavde, pre svega, sledi da model mora da bude geometrijski sličan uzorku.
Sve bitne dimenzije uzorka (du ) i modela (dm ) moraju da budu vezane relacijom (14.113),
tj.
du = Cd dm , (14.123)
gde je Cd konstanta sličnosti. Znači, model treba da bude tačna kopija uzorka ali umanjena
Cd puta.
Uslov sličnosti fizičkih parametara može da se ostvari ako su parametri kon-
stantni. Kada se, na primer, fizička svojstva fluida (ϕm ) u kome se nalazi model (ili koji
243
protiču kroz model) jednaka fizičkim svojstvima fluida (ϕu ) u kome se nalazi uzorak (ili
koji protiče kroz uzorak) jednaka, tj. ϕu = ϕm , tada je Cϕ = 1.
Uslov sličnosti graničnih uslova najčešće se svodi na sličnost uslova ulaza fluida
u model i uzorak i sličnost temperaturskih polja na ulazu i na površini uzorka i modela.
Uslov sličnosti vremena je bitan samo pri razmatranju nestacionarnih procesa.
Osim gore navedenih uslova, pri modeliranju mora da bude zadovoljen uslov jed-
nakosti brojeva sličnosti izučavanog procesa na modelu i uzorku. Na primer, pri prin-
udnoj konvekciji za odvijanje procesa bitan je karakter kretanja fluida koji zavisi od brojne
vrednosti Reynolds-ovog broja (Re). Pri modeliranju mora da bude zadovoljen uslov:
Rem = Reu
odnosno, na osnovu (14.96), sledi
w0m l0m w0u l0u

=
νm νu
tako da brzina fluida pri ulazu u model (wom ) mora da ima tačno odredjenu vrednost
lou νm
wom = wou .
lom νu
Kada kroz model i uzorak protiče jedan isti fluid jednakih temperatura, tada je νm =
νu (Cν = 1), tako da je
l0u
wom = w0u .
l0m
l0u
U slučaju kada je, na primer, Cl = l0m = 10, dobija se
wom = 10wou ,
što znači da pri jednakim fluidima, brzina fluida u modelu treba da bude toliko puta veća
koliko puta su manje dimenzije modela od dimenzija uzorka.
Jasno je da osim jednakosti Reynoldsovog broja za uzorak i model, mora da postoji
jednakost i drugih brojeva sličnosti, koji su bitni za izučavanu pojavu (na primer, P ru =
P rm ).
S obzirom da je proces tačnog modeliranja praćen velikim teškoćama, razradjeni su
metodi približnog modeliranja. Medjutim, analiza ovih metoda prelazi granice ovog
kursa i mogu se naći u priloženoj literaturi.
14.2.3. Odredjivanje koeficijenta prelaza toplote α primenom teorije sličnosti
Primenom teorije sličnosti, kako je ranije pomenuto, može da se odredi koeficijent
prelaza toplote α pri konvektivnoj razmeni toplote. S obzirom na vrlo složenu zavisnost
α od niza faktora, čiji analitički oblik još nije nadjen, prvo se α odredi eksperimental-
nim putem na modelu, pa se zatim dobijeni rezultat na osnovu teorije sličnosti prenese
na objekat koji nas interesuje. Na osnovu definicije Nusseltt-ovog broja (Nu) (14.95) i
odgovarajuće kriterijumske jednačine Nu=F (Re, Gr,Pr) za koeficijent prelaza toplote u
stacionarnom režimu dobija se
λN u λ
α= = F (Re, Gr, P r). (14.124)
l l
244
U slučaju prinudne konvekcije tečnosti Nu= F1 (Re, Pr) tako da je
λ
α= F1 (Re, P r). (14.125)
l
Pri slobodnoj konvekciji tečnosti Nu = F2 (Gr, Pr) tako da se koeficijent prelaza

toplote odredjuje na osnovu izraza
λ
α= F2 (Gr, P r). (14.126)
l
Zavisnost izmedju brojeva sličnosti, tj. odgovarajuće kriterijumske jednačine (F, F1 , F2 )

koje se koriste za nalaženje α, odredjuje se eksperimentalno na modelu. Na osnovu velikog
broja podataka nadjeni su empirijski obrazci za različite praktične primere a odgo-
varajući koeficijenti su tabelisani.
Na primer, u slučaju prinudne konvekcije kriterijumska jednačina dobija oblik empir-
ijskog obrasca:
P rf 0.25
N u = CRen P rm Grr ( ) , (14.127)
P rz
gde su vrednosti koeficijenta C, n, m i r tabelirani za različite režime strujanja, oblika
površine i načina obstrujavanja.
14.3. PROLAŽENJE TOPLOTE

U praksi se prostiranje toplote provodjenjem i konvekcijom skoro nikad ne sreću odvo-
jeno, već se najčešće javlja kombinovan način prostiranja toplote tzv. prolaženje toplote.
Prolaženje toplote se javlja izmedju dva fluida različitih temperatura, medjusobno
razdvojenih zidom proizvoljnog oblika (ravan, cilindrični sferni zid, ...). Prostiranje toplote
od tople pare ili vode kroz zidove radijatora na okolni vazduh u prostoriji, prostiranje
toplote od toplog vazduha kroz zidove sobe na spoljnji atmosferski vazduh itd., predstavl-
jaju primere prolaženja toplote. Dok je u prvom primeru potrebno da zid ima veliki koefi-
cijent provodjenja toplote (λ) u drugom primeru teži se da se smanje gubici toplote kroz
zid izborom materijala malog koeficijenta toplotne provodljivosti (tj. dobrog toplotnog
izolatora). U navedenim primerima prostiranje toplote provodjenjem se ostvaruje kroz zi-
dove a konvekcijom sa fluida na jednu stranu zida i sa druge strane zida na fluid (isti ili
drugačije prirode).
14.3.1. Stacionarno prolaženje toplote kroz ravan zid
Posmatrajmo ravan zid debljine δ (slika 14.8), koeficijenta toplote pro-vodljivosti λ,
koji razdvaja dva fluida temperature Tf 1 i Tf 2 (Tf 1 > Tf 2 ).
Prema Newton-Richtman-ovom zakonu (14.73) specifični toplotni protok u stacionar-
nom režimu od fluida temperature Tf 1 i koeficijenta prelaza toplote α1 ka površini zida
temperature Tf 2 je
Tf 1 − Tz1
qf z = 1 . (14.128)
α1
Specifični toplotni protok kroz zid na čijim je površinama temperatura tz1 i T z2 (Tz1 >
Tz2 ) iznosi
Tz1 − Tz2
qz = δ
. (14.129)
λ
245
Na kraju, specifični toplotni protok od druge površine zida, temperature Tz2 , ka fluidu
koeficijent prelaza toplote α2 i temperature Tf 2 (Tz1 > Tf 2 ) je
Tz2 − Tf 2
qzf = 1 . (14.130)
α2
Slika 14.8
Pri prolaženju toplote, u stacionarnom režimu, specifični toplotni protok je konstantan

q = qf z = qz = qzf , tako da je
1
q = Tf 1 − Tz1 , (14.131)
α1
δ
q = Tz1 − Tz2 , (14.132)
λ
1
q = Tz2 − Tf 2 . (14.133)
α2
Posle sabiranja poslednjih izraza (14.131 -14.133), dobija se
Tf 1 − Tf 2
q= , (14.134)
k
gde je k− koeficijent prolaza toplote dat izrazom
1
k= 1 δ 1
. (14.135)
α1 + λ + α2
246
Otpor prolaženju toplote R jednak je recipročnoj vrednosti koeficijnta prolaza toplote
1 1 δ 1
R= = + + (14.136)
k α1 λ α2
Iz (14.131), (14.133), (14.134) i (14.135) sledi da je temperatura na površinama zidova
1 Tf 1 − Tf 2
Tz1 = Tf 1 − q = Tf 1 − 1 , (14.137)
α1 ( α1 + λδ + α12 )α1
1 Tf 1 − Tf 2
Tz2 = Tf 2 − q = Tf 2 + 1 (14.138)
α2 ( α1 + λδ + α12 )α2
U slučaju prolaženja toplote kroz ravan višestruki zid od n− slojeva debljine
δ1 , δ2 , ...δn i odgovarajućih koeficijenata toplotne provodljivosti
λ1 , λ2 , ....λn važi isti izraz za specifični toplotni protok kao u slučaju jednoslojnog zida, s
tim što je u ovom slučaju povećan otpor prolaženja toplote
X δk n
1 1
R= + + . (14.139)
α1 λk α2
k=1
Lako se pokazuje da je temperatura na granici k-tog i k+1-og sloja

k
X δi
1
Tk+1 = Tf 1 − q[ + ]. (14.140)
α1 λi
l=1
14.3.2. Stacionarno prolaženje toplote kroz cilindrični zid (cev)

Specifični toplotni protok po jedinici dužine pri stacionarnom prolaženju toplote kroz
jednoslojni cilindrični zid (cev), čiji su unutrašnji i spoljnji prečnici d1 i d2 , respektivno
(slika 14.9) dobija se sličnim postupkom kao i za prolaženje toplote kroz ravan zid:
Q Tf 1 − Tf 2
ql = = , (14.141)
lτ k
gde je koeficijent prolaza toplote
1
k= 1 1 d2 1
(14.142)
πd1 α1 + 2πλ ln d1 + πd2 α2
247
Slika 14.9
U slučaju višestrukog cilindričnog zida od n slojeva, odgovarajućih prečnika

d1 , d2 , ..., dn+1 , i koeficijenata toplotne provodljivosti λ1 , λ2 , ..., λn , specifični toplotni pro-
tok iznosi
ql = k(Tf 1 − Tf 2 ) (14.143)
gde je koeficijent prolaženja toplote kroz cilindrični zid od n− slojeva dat izrazom:
1
k= 1
Pn 1 dk+1 1
(4.144)
d1 πα1 + k=1 2πλk ln dk + dn+1 πα2
Temperatura izmedju k-tog i k+1-og sloja iznosi
X 1 di+1 k
ql 1
Tk+1 = T1 − [ + ]. (14.145)
π α1 d1 i=1 2λi di
14.3.3. Stacionarno prolaženje toplote kroz sferni zid

Razmotrimo stacionarno provodjenje toplote kroz jednoslojni sferni zid čiji su un-
utrašnji i spoljnji preseci d1 i d2 , respektivno temperatura fluida u unutrašnjosti sfere Tf 1
a temperatura fluida van sferne površine Tf 2 (Tf 1 > Tf 2 ), koeficijent prolaza toplote fluida
unutar sfernog zida je α1 , koeficijent prolaza toplote od spoljnje površine sfere ka okolnoj
sredini α2 a koeficijent toplotne provodljivosti materijala sfernog zida je λ.
Neka su Tz1 i Tz2 , temperature na unutrašnjoj i spoljnjoj površini sfernog zida, respek-
tivno. U stacionarnom režimu toplotni fluksevi kroz sve izotermske površine su jednaki
tako da je
Φ/α1 πd21 = (Tf 1 − Tz1 ), (14.146)
2πλ
Φ/ = (Tz1 − Tz2 ), (14.147)
( d11 − d12 )
Φ/α2 πd2 = (Tz2 − Tf 2 ). (14.148)
Posle sabiranja gornjih izraza (14.146-14.148), dobija
Φ = kπ(Tf 1 − Tf 2 ), (14.149)
gde je
1
k= 1 1 1 1 1 (14.150)
α1 d21
+ 2λ ( d1 − d2 ) + α2 d22
koeficijent prolaza toplote kroz sferni zid.
14.3.4. Toplotna izolacija. Kritični prečnik izolacije

Zbog uštede energije ili zbog potrebe da se održavaju relativno visoke ili niske tem-
perature neophodno je da se smanji specifični toplotni fluks od zagrejanog tela ka hladnijoj
sredini ili od zagrejanog sredine ka hladnijem telu. To se uglavnom postiže korišćenjem
tzv. toplotne izolacije. To su materijali sa malom vrednošću koeficijenta provodjenjem
toplote (λ) kao što su, na primer, azbest, pluta, stiropor, staklena vuna itd.
248
U praksi je često potrebno da se odredi tzv. kritični prečnik izolacije, datog
koeficijenta toplotne provodljivosti λiz pri kome su najveći gubici toplote. Kritični prečnik
∂R
izolacije dk odgovara minimalnom toplotnom otporu, tako da se iz ∂d iz
= 0 dobija da dk ,
zavisi samo od λiz i koeficijenta prelaza toplote od spoljnje površine izolacije na okolnu
sredinu (α2 ) :
2λiz
dk = (14.151)
α2
Pri diz > dk opadaju toplotni gubici tako da izolacija opravdava svoju namenu, tj. sman-
jenje toplotnog fluksa srazmerno je povećanju debljine izolacije.
14.4. PROSTIRANJE TOPLOTE ZRAČENjEM

Svako telo, čija je temperatura iznad apsolutne nule, emituje i istovremeno apsor-
buje energiju iz kontinualnog spektra elektromagnetnih talasa. Spektar zračenja većine
čvrstih i tečnih tela je kontinualan tj. ova tela emituju elektromagnetne talase svih ta-
lasnih dužina od najmanjih do najvećih. Spektar zračenja gasova ima linijski karakter.
Gasovi ne zrače talase svih talasnih dužina tako da se ovakvo zračenje naziva selektivno.
Za prostiranje toplotne energije elektromagnetnim talasima nije neophodno postojanje sub-
stancijalne sredine, tj. prostiranje se ostvaruje i u vakuumu. Toplotnu energiju prenose
elektromagnetni talasi svih talasnih dužina, počevši od radiotalasa, infracrvenih, vidljivih,
ultraljubičastih pa sve do rentgenskih zraka. Medjutim, najveća količina toplotne energije
može da se prenese elektromagnetnim talasima talasne dužine od 400nm do 800µm. Ovaj
deo spektra elektromagnetnog zračenja uslovno se naziva toplotno zračenje. Ono se
sastoji od vidljivog (svetlosnog ) zračenja ( 400-800 nm) i infracrvenog zračenja (od 800nm
do 800µm).
Toplotno zračenje i zračenje uopšte zavisi od prirode tela, njegove temperture i stanja
površine. Toplotno zračenje je primetno i posebno intenzivno pri visokim temperaturama
(iznad 10000 C). Kada toplotno zračenje padne na neko telo jedan deo zračenja se reflek-
tuje, jedan propušta a jedan apsorbuje. Apsorbovan deo energije toplotnog zračenja se
transformiše u energiju haotičnog toplotnog kretanja atoma i molekula usled čega dolazi
do povećanja unutrašnje energije i temperature tela.
Ukupna energija svih talasnih dužina izračena sa površine tela u jedinici vremena
naziva se integralni fluks zračenja Φ
dQ
Φ= . (14.152)
dt
Količina energije izračena sa površine tela u jedinici vremena u intervalu talasne dužine
λ i λ + dλ naziva se fluks monohromatskog zračenja Φλ
dΦ
Φλ = (14.153)
dλ
Integralni fluks energije izračene sa jedinice površine u svim pravcima polusfernog
prostora naziva se integralna površinska gustina fluksa zračenja ili emisiona moć
(emisivnost) E.
dΦ
E= . (14.154)
dA
Fluks energije izračene sa jedinice površine u svim pravcima polusfernog prostora u in-
tervalu talasnih dužina λ i λ + dλ naziva se spektralna površinska gustina fluksa
zračenja Eλ
dE
Eλ = . (14.155)
dλ
249
Ako se fluks ukupne energije zračenja koje pada na telo označi sa φ, apsorbovane
energije sa Φa , reflektovane energije sa Φr i propuštene energije sa φd , tada je jednačina
toplotnog bilansa energije zračenja oblika
Φa Φr Φd
+ + = 1, (14.156)
Φ Φ Φ
tj.
a + r + d = 1, (14.157)
gde je a = ΦΦa − koeficijent apsorpcije, r = ΦΦr − koeficijent refleksije i d = ΦΦa − koeficijent
transmisije (prozračnosti ili dijatermije).
Teorijski su moguća tri slučaja:
1. a=1, r=d=0 − apsolutno crno telo, potpuno apsorbuje energiju upadnog zračenja;
2. r=1, a=d=0 − apsolutno belo telo, potpuno reflektuje upadno zračenje i
3. d=1, a=r=0 − apsolutno prozračno - diatermno telo, potpuno propušta upadno
zračenje.
U prirodi ne postoje apsolutna crna , bela ili prozračna tela. Najbliža apsolutno
crnom telu je površina prekrivena čadji (gar) za koju je a=0.90-0.96. Kao fizički modul
apsoluno crnog tela može da posluži mali otvor na neprozirnom zidu zatvorene šupljine.
Elektromagnetno zračenje koje ulazi u šupljinu kroz otvor, posle više strukog odbijanja na
unutrašnjoj površini šupljine praktično se potpuno apsorbuje.
Površinu blisku apsolutno belom telu moguće je dobiti pažljivim poliranjem pi čemu
boja nema glavnu ulogu. Na primer, bela površina reflektuje dobro samo svetlosne (vidlji-
ve) zrake dok deo toplotnih (infracrvenih) zraka dobro apsorbuje. Slično, dok je kvarc
transparentan za svetlosno zračenje, neproziran je za toplotne zrake. Znači, koeficijent
apsorpcije, refleksije i transmisije bitno zavise od talasne dužine upadnog zračenja.
Većina čvrstih i tečnih tela, čak i malih debljina (od nekoliko mikrona) su nerozirna
za toplotne zrake, pa je za njih d = 0 tj. a + r = 1.
14.4.1. ZAKONI TOPLOTNOG ZRAČENjA

14.4.1.1. Kirhof-ov zakon
Da bi se u telu koje zrači održala konstantna temperatura neophodno je da se emito-
vana energija nadoknadi apsorpcijom ili proizvodjenjem energije u samom izvoru zračenja.
Tada imamo slučaj tzv. ravnotežnog zračenja. Veza izmedju emisione i apsorpcione
sposobnosti tela u slučaju ravnotežnog zračenja data je Kirhof-ovim zakonom: Odnos
emisione moći E prema apsorpcionoj moći a tela ne zavisi od prirode tela i za
sva tela predstavlja univerzalnu funkciju talasne dužine (frekvencije) i temper-
ature tj.
E
= f (λ, T ) (14.158)
a
Znači, ako telo više apsorbuje energiju više će i da zrači pri datoj temparaturi i u
datoj oblasti talasnih dužina. Kako apsolutno crno telo ima najveću vrednost koeficijenta
apsorpcije (a0 = 1) sledi da ima i najveću emisionu moć E0 . Jasno je da i emisiona moć E i
apsorpciona moć a (tj. koeficijent apsorpcije) zavise kako od talasne dužine λ i temperature
T tako i od fizičkih osobina tela, oblika i stanja površine.
S obzirom da u prirodi apsolutno crno telo realno ne postoji uvodi se pojam sivog
tela, kao tela koje zrači na svim talasnim dužinama kao apsolutno crno telo, samo mu je
emisiona moć ² puta manja, gde je ² stepen crnoće (koeficijent emisije, emisioni odnos)
sivog tela dat izrazom
E
²= , (14.159)
E0
250
E je emisiona moć sivog tela a E0 emisiona moć crnog tela. Stepen crnoće realnih tela je
uvek manji od 1 (² < 1).
S obzirom da je a0 = 1, na osnovu Kirhof-ovog zakona sledi
E E0
= = E0 , (14.160)
a a0
tako da je
² = a. (14.161)
Znači, stepen crnoće (emisioni odnos) sivog tela, pri ravnotežnom zračenju, brojno je
jednak njegovom koeficijentu apsorpcije.
Kirhof-ov zakon važi kako za integralno tako i za monohromatsko zračenje
Eλ E0λ
= = E0λ , (14.162)
aλ a0λ
Eλ i E0λ su spektralne gustine zračenja sivog i apsolutnog crnog tela, respektivno, aλ je
monohromatski koeficijent apsorpcije sivog tela; a0λ je monohromatski koeficijent apsorp-
cije crnog tela (a0λ = 1).
Spektralni stepen crnoće (spektralni koeficijent emisije)
Eλ
²λ = , (14.163)
E0λ
na osnovu izraza (14.162), brojno je jednak monohromatskom koeficijentu apsorpcije
²λ = aλ . (14.164)
14.4.1.2. Lambert-ov zakon
Gustina fluksa energije zračenja apsolutno crne ravne površine različita je u različitim
pravcima. Zbog toga se definiše integralna gustina fluksa zračenja u datom pravcu (tzv.
ugaoni intenzitet zračenja) kao odnos integralne površinske gustine fluksa zračenja u ele-
mentarnom prostornom uglu dω oko pravca odredjenim uglom ϕ− u odnosu na normalu
na površinu:
dEϕ
Iϕ = . (14.165)
dω
Slično se definiše i spektralna gustina fluksa zračenja u datom pravcu:
dEϕλ
Iϕλ = . (14.166)
dω
Zavisnost integralne ugaone gustine fluksa energije Iϕ od ugla ϕ u odnosu na normalu na
površinu, odnosno raspodela gustine fluksa energije po pravcima, data je Lambert-ovim
zakonom:
Iϕ = Iu cosϕ (14.167)
gde je Iu gustina fluksa energije zračenja u pravcu normale na površinu (ϕ = 0).
Na osnovu Lambert-ovog zakona lako može da se odredi integralna gustina zračenja
E apsolutno crne elementarne površine dA u odgovarajućoj polusferi prostora (normala
na površinu je osa polusfere). Na osnovu (14.166) i (14.167) sledi da je integralna gustina
fluksa zračenja dEϕ u elementarnom prostornom uglu dω u datom pravcu odredjenim
uglom ϕ :
dEϕ = Iϕ dω = Iu cosϕdω. (14.168)
Elementarna površina dAω koja se vidi pod elementarnim prostornim uglom dω na rasto-
janju r iznosi dAω = r2 dω.
251
.
Slika 14.10
Kako je s druge strane (slika 14.10) dAω = rdϕrsinϕdΘ, sledi dω = dϕsinϕdΘ, gde
je Θ polarni ugao sfernog koordinatnog sistema, tako da se posle smene dω u (14.168) i
integracijom po Θ i ϕ dobija
Z 2π Z π/2
E = Iu dΘ cosϕsinϕdϕ = πIu . (14.169)
0 0
Znači, integralna gustina fluksa zračenja u pravcu normale na ravnu površi-nu (Iu ), π puta
je manja od integralne gustine fluksa zračenja u polusferu prostora (E), tako da Lambert-
ov zakon može da se izrazi i u drugom obliku
E
Iϕ = cosϕ. (14.170)
π
Lambertov zakon u prethodnom obliku važi strogo samo za apsolutno crno telo, inače
može da se primeni i za sivo telo sa dovoljnom tačnošću samo za uglove ϕ < 600 .
14.4.1.3. Raspodela energije zračenja po talasnim dužinama

Ranije je pomenuto da ukupna gustina fluksa energije zračenja (odnos-no emisiona
moć) tela zavisi od oblika i stanja površine, ali i od temperature tela. Pri datoj temperaturi
energija zračenja raspodeljena je po talasnim dužinama. Raspodela spektralne emisione
moći Eλ (spektralna površinska gustina fluksa energije) po talasnim dužinama λ data je
Planck-ovim zakonom
2πhc2 1
Eλ = 5 hc , (14.171)
λ (e λkT − 1)
gde je h Planck-ova konstanta, c brzina svetlosti u vakuumu, k Boltzman-ova konstanta a
T apsolutna temperatura.
Karakteristično je da se položaj maksimuma raspodele spektralne emisione moći (λm )
pomera s povećanjem temperature u stranu kraćih talasnih dužina (Wien-ov zakon
pomeranja) (slika 14.11)
λm T = b, (14.172)
gde je b = 2, 9878 · 10−3 mK - Wien-ova konstanta.
252
Slika 14.11.
Integralna površinska gustina fluksa zračenja (emisiiona moć) E zavisi od temperature

T. Zavisnost emisione moći apsolutno crnog tela od temperature ustanovljena je eksperi-
mentalnim putem (Stefan 1979 god.) a potvrdjena je teorijski (na osnovu termodinamičkog
modela) od strane Boltzmanna tako da se često naziva Stefan-Boltzman-ov zakon:
Z ∞
E0 = Eλ dλ = σ0 T 4 , (14.173)
0
gde je σ0 = 5, 76 · 10−8 mW
2 K 4 konstanta zračenja apsolutno crnog tela.
U tehničkim računima je pogodnije da se izraz (14.173) predstavi u obliku
T 4
E0 = C0 ( ) (14.174)
100
gde je C0 = 5, 76 mW
2 K 4 tzv. koeficijent zračenja apsolutno crnog tela.
Na osnovu izraza (14.159) i (14.174) dobija se izraz za emisionu moć sivog tela.
µ ¶4 µ ¶4
T T
E = ²E0 = C0 ² = Cs , (14.175)
100 100
gde je Cs = ²C0 koeficijent zračenja sivog tela.
253
Na osnovu (14.174), (14.175) i (14.161) sledi da je pri istoj temperaturi
E Cs
= = ² = as , (14.176)
E0 C0
odnosno
Cs = as C0 , (14.177)
gde je as koeficijent apsorpcije sivog tela.
14.4.2. Razmena toplote zračenjem izmedju čvrstih tela

Veličina integralne gustine fluksa energije sopstvenog zračenja (emisona moć) Eint
nekog tela zavisna je od temperature i fizičkih osobina tela, uključivši i stanje njegove
površine, a odredjuje se Stefan-Boltzmann-ovim zakonom i nezavisna je od stanja okolne
sredine tj. da li se oko njega nalaze toplija ili hladnija tela koja takodje zrače. Ako
posmatrano telo učestvuje u razmeni toplote zračenjem sa okolnim telima to na njegovu
površinu spolja pada energija zračenja čija je integralna gustina fluksa Eext . Deo upadnog
fluksa aEext telo apsorbuje a ostatak (1 − a)Eext reflektuje sa površine. Zbir gusitne
integralnog fluksa energije sopstvenog zračenja i zračenja reflektivanog sa površine tela
naziva se efektivna integralna gustina fluksa energije zračenja Eef :
Eef = Eint + (1 − a)Eext . (14.178)
Efektivno zračenje zavisi kako od fizičkih osobina i temperature tela koje zrači tako i od
okolnih tela a takodje i od relativnog položaja tela u prostoru.
Efektivno zračenje je faktičko zračenje tela, koje se može izmeriti instrumentima. Za
apsolutno crno telo Eef = Eint jer je a0 = 1. Gustina fluksa rezultujućeg zračenja Er
je količina energije prenesena zračenjem od jednog ka drugom telu u jedinici vremena sa
jedinice površine. Gustina fluksa rezultujućeg zračenja ( posmatranog na površini izvan
tela) jednaka je razlici gustine fluksa efektivnog zračenja Eef jednog tela i gustine fluksa
upadnog zračenja od strane drugog tela Eext
Er = Eef − Eext . (14.179)
S druge strane, gustina fluksa rezultujućeg zračenja (posmatrano sa zamišljene površi-

ne u telu) jednaka je razlici gustine fluksa sopstvenog zračenja Eint tela i dela upadnog
zračenja aEext , koju telo apsorbuje:
Er = Eint − aEext . (14.180)
Vrednost i znak Er odredjuje fluks energije koji dato telo predaje okolnim telima ili
dobija od njih u procesu razmene toplote zračenjem. Ako je Er < 0, znači da telo pri
razmeni zračenja dobija energiju. Na osnovu (14.179) i (14.180) nalazi se veza izmedju
gustine fluksa sopstvenog (Eint ), efektivnog (Eef ) i rezultujućeg (Er ) zračenja
Eint 1−a
Eef = − Er . (14.181)
a a
Razmena toplote zračenjem, kako je prethodno pomenuto, zavisi i od uzajamnog
položaja tela (odnosno njihovih površina) koja učestvuju u razmeni. Najčešće se, u praksi,
sreću dve površine koje zrače. U najopštijem slučaju površine mogu imati proizvoljni
254
medjusobni položaj, pa i takav da jedna površina obuhvata drugu. Razmotrimo neke
najjednostavnije slučajeve.
14.4.2.1. Razmena toplote zračenjem izmedju dve paralelne površine (ploče)

Odredimo rezultujuću gustinu fluksa energije koja se zračenjem razmeni izmedju dveju
paralelnih površina (ploča) čije su dimenzije znatno veće od medjusobnog rastojanja. Neka
ploča ”1” ima temperaturu T1 , konstantnu zračenja C1 = ²1 C0 i koeficijent apsorpcije a1 ,
a neka ploča ”2” ima temperaturu T2 < T1 , konstantu zračenja C2 = ²2 C0 i koeficijent
apsorpcije a2 .
Rezultujuća integralana gustina fluksa energije Er koja se razmeni izmedju ploča
jednaka je razlici efektivnih integralnih gustina fluksa energije E1ef i E2ef ploče ”1” i
ploče”2”, respektivno:
Er = E1ef − E2ef . (14.182)
Na osnovu (14.178) sledi
E1ef = E1 + (1 − a1 )E2ef , (14.183)
E2ef = E2 + (1 − a2 )E1ef . (14.184)
Sopstvene integralne gustine fluksa energije zračenja ploče ”1” i ”2”, na osnovu (14.175)
iznosi respektivno
µ ¶4 µ ¶4
T1 T1
E1 = C1 = a1 C0 (14.185)
100 100
µ ¶4 µ ¶4
T2 T2
E2 = C2 = a2 C0 (14.186)
100 100
Iz (14.183) i (14.184) sledi
E1 + (1 − a1 )E2
E1ef = , (14.187)
1 − (1 − a1 )(1 − a2 )
E2 + (1 − a2 )E1
E2ef = . (14.188)
1 − (1 − a1 )(1 − a2 )
Smenom E1ef i E2ef iz (14.187) i (14.188) u (14.182) dobija se
E1 a2 − E2 a1 E1 a2 − E2 a1
Er = = . (14.189)
1 − (1 − a1 )(1 − a2 ) a1 + a2 − a1 a2
Ako se E1 i E2 iz (14.185) i (14.186) uvrste u (14.189) dobija se da je rezultujuća gustina
fluksa energije koja se razmeni izmedju ploča zračenjem
"µ ¶4 µ ¶4 #
T1 T2
Er = C12 − , (14.190)
100 100
gde je
1 1
C12 = 1 1 1 = 1 1 1 (14.191)
a1 C0 + a2 C0 − C0 C1 + C2 − C0
tzv. efektivna konstanta zračenja. Efektivna konstanta zračenja manja je od najmanje

konstante zračenja površina ploča (C12 < C1 , C12 < C2 ).
255
14.4.2.2. Razmena toplote zračenjem izmedju tela od kojih se jedno nalazi
unutar drugog
Razmena toplote zračenjem u slučaju kada je površina tela ”1” obuhvaćena površinom
tela ”2” (slika 14.12) često se sreće u tehnici. Neka su oznake za odgovarajuće veličine
kao u slučaju paralelnih površina. U odnosu na prethodni slučaj ovde je jedna površina
konveksna (”1”) a druga konkavna (”2”). Osim toga, veličine odgovarajućih površina A1
i A2 su različite (A1 > A2 ) tako da na unutrašnje telo pada samo deo γ2,1 Φ2ef efektivnog
fluksa energije zračenja φ2ef spoljnjeg tela; γ2,1 je geometrijski faktor. Preostali deo (1 −
γ2,1 )Φ2ef efektivnog fluksa zračenja spoljnjeg tela pada na površinu istog tela (spoljnjeg
tela). Na spoljnje telo pada celokupan efektivan fluks φ1ef unutrašnjeg tela.
Slika 14.12.
Rezultujući razmenjen fluks energije zračenja u ovom slučaju dat je izrazom
φ1,2 = φ1ef − γ2,1 φ2ef . (14.192)
Analogno izrazu (14.181) veza fluksa sopstvenog, efektivnog i rezultujućeg zračenja data
je izrazima
φ1 1 − a1
φ1ef = − φ1,2 , (14.193)
a1 a1
φ2 1 − a2
φ2ef = − φ2,1 . (14.194)
a2 a2
Smenom (14.193) i (14.194) u (14.192), vodeći računa da je φ1,2 = −φ2,1 , dobija se
φ1
a1 − γ2,1 φa22
φ1,2 = 1 (14.195)
a1 + ( a12 − 1)γ2,1
256
Na osnovu Stefan-Boltzmann-ovog zakona (14.175), sopstveni fluks efektivnog zračenja
datih tela iznosi
T1 4 T1 4
φ1 = C1 ( ) A1 = C0 a1 ( ) A1 , (14.196)
100 100
T2 4 T2 4
φ2 = C2 ( ) A2 = C0 a2 ( ) A2 . (14.197)
100 100
Zamenom izraza (14.196) i (14.197) u (14.195) dobija se
T1 4 T2 4
C0 [( 100 ) A1 − ( 100 ) A2 γ2,1 ]
φ1,2 = 1 1 . (14.198)
a1 + ( a2 − 1)γ2,1
Geometrijski faktor γ2,1 može da se odredi iz (14.198) na osnovu činjenice da je pri T1 = T2

razmenjen toplotni fluks nula (φ1,2 = 0). Sledi da je γ2,1 = A
A2 , tako da se posle smene γ2,1
1
u (14.198) i sredjivanja dobija
"µ ¶4 µ ¶4 #
T1 T2
φ1,2 = C1,2 A1 − , (14.199)
100 100
gde je
1
C1,2 = 1 A1 1 1
, (14.200)
C1 + A2 ( C2 − C0 )
efektivna konstanta zračenja za ovaj slučaj razmena toplote zračenjem. Ako je A1 ¿ A2

iz (14.200) sledi C12 = C1 , tako da je
"µ ¶4 µ ¶4 #
T1 T2
φ1,2 = C1 A1 − . (14.201)
100 100
Ako se u izraz (14.200) stavi da je A1 = A2 = A dobija se izraz za efektivnu konstantu

zračenja koji odgovara slučaju paralelnih površina.
14.4.2.3. Razmena toplote zračenjem izmedju dve površine proizvoljnog

položaja u prostoru
Neka su tela ”1” i ”2” na medjusobnom rastojanju r, postavljena tako da normale

~n1 i ~n2 elemenata njihovih površina dA1 i dA2 zaklapaju uglove ϕ1 i ϕ2 sa pravom koja
spaja njihova središta (slika 14.13). Označimo sa T1 i T2 njihove temeperature, C1 i C2
konstante zračenja i a1 i a2 koeficijente apsorpcije.
257
Slika 14.13
Može da se pokaže da je rezultujući razmenjeni fluks energije zračenja oblika

"µ ¶4 µ ¶4 #
T1 T2
φ1,2 = C12 − ϕ1,2 , (14.202)
100 100
gde je C1,2 -efektivni koeficijent zračenja sistema tela a

Z Z
cosϕ1 cosϕ2
ϕ1,2 = dA1 dA2 , (14.203)
A1 A2 πr2
uglovni koeficijent zračenja.

Ovaj koeficijent zavisi od dimenzija, oblika oba tela i njihovog medjusobnog položaja.
S obzirom na matematičke teškoće vezane za rešavanje odgovarajućih integrala, uglovni ko-
eficijent se najčešće odredjuje grafičkim putem. Vrednosti uglovnog koeficijenta za različite
sisteme od dvaju tela, različitih po konfiguraciji, površine A1 i A2 tabelisane su.
14.4.2.4. Ekrani
Da bi se smanjila razmena toplote zračenjem izmedju tela, u nauci i tehnici se koriste
tzv. zaštitni toplotni ekrani. Na primer, da ne bi došlo do pogrešnog merenja temperature
258
termometri (termoparovi) se moraju zaštiti od fluksa zračenja okolnih tela. Kao toplotni
zaštitni ekrani koriste se tanki metalni listovi (folije) neprozirni za toplotne zrake, visoke
reflektivnosti (malog koeficijenta crnoće) i toplotne provodljivosti, tako da može da se uzme
da su temperature T e obe površine ekrana jednake.
Razmotrimo ulogu i efekt ekrana pri njegovom korišćenju u slučaju dve beskonačno
ravne paralelne površine temperatura T1 i T2 (> T1 ), zanemarujući prostiranje toplote kon-
fekcijom. Pretpostavimo radi jednostavnijeg izvodjenja da se koeficijenti zračenja površine
zidova tela i ekrana jednaki C1 = C2 = Ce . Tada su efektivne (prividne) konstante zračenja
izmedju prve površine i ekrana C1e i ekrana i druge površine Ce2 medjusobno jednake
C1e = Ce2 = C12 . (14.204)
U slučaju kada ekran nije postavljen rezultujuća razmenjena gustina fluksa zračenja od
prve ka drugoj površini iznosi (14.190)
"µ ¶4 µ ¶4 #
T1 T2
Er = C12 − . (14.205)
100 100
Kada se izmedju datih površina postavi ekran gustina fluksa zračenja od prve površine ka
ekranu je "µ ¶4 µ ¶4 #
T1 Te
Er1e = C12 − , (14.206)
100 100
a od ekrana ka drugoj površini iznosi
"µ ¶4 µ ¶4 #
Te T2
Ere2 = C12 − . (14.207)
100 100
S obzirom da su u stanju toplotne ravnoteže razmenjeni fluksovi jednaki Er1e = Ere2 =

Ere na osnovu (14.205), (14.206) i (14.207) sledi
µ ¶4 "µ ¶4 µ ¶4 #
Te 1 T1 T2
= + . (14.208)
100 2 100 100
Zamenom dobijenog izraza za temperaturu ekrana Te u, na primer, izraz (14.206),

dobija se "µ ¶4 µ ¶4 #
C12 T1 T2
Ere = − . (14.209)
2 100 100
Poredjenjem jednačina (14.209) i (14.205) zaključuje se da se korišćenjem jednog

ekrana razmenjena gustina fluksa energije zračenja smanji dva puta:
Er
Ere = . (14.210)
2
Može da se pokaže da se pri korišćenju n−ekrana razmenjena gustina fluksa energije
zračenja smanji n + 1− put.
Efekt primene ekrana postaje veći ako se koriste ekrani visoke reflektivnosti (male
crnoće) od dobro ispoliranog materijala.
259
Primer 14.1. Odrediti specifični toplotni protok q kroz ravan zid debljine δ = 0.2m
i naći stvarnu raspodelu temperature t = t(x), (0 ≤ x ≤ δ) ako je temperatura na jednoj
površini t1 = 9500 C a na drugoj t2 = 500 C. Kolika je temperatura u zidu na rastojanju
x = 0.1m. Koeficijent provodjenja toplote dat je izrazom: λ = λ0 (1 + bt); λ0 =
w
0.1 mK ,
0
b = 10−3 C−1 .
dt
rešenje: Kako je q = −λ(t) dx odnosno
dt
q = −λ0 (1 + bt)
dx
sledi
bt2
qx = −λ0 (t +
)+c (P 14.1.1)
2
Konstanta c odredjuje se iz uslova da je za x = 0, t = t1 i za x = δ, t = t2
t21
c = λ0 (t1 + b ) (P 14.1.2)
2
pa je
t2 t2 λ0 b 2
qδ = −λ0 (t2 + b ) + λ0 (t1 + b 1 ) = λ0 (t1 − t2 ) + (t − t22 ) =
2 2 2 1
b
λ0 (t1 − t2 )[1 + (t1 + t2 )],
2
odnosno
λ0 (t1 − t2 ) b(t1 + t2 )
q= [1 + ] (P 14.1.3)
δ 2
odakle je
q = 675W/m2
S druge strane iz (P14.1.1) i (P14.1.2) sledi
(t1 − t) b
q = λ0 [1 + (t1 + t)], (P 14.1.4)
δ 2
odakle je
2 2qx 2
t2 + t + ( − t1 − t21 ) = 0,
b λ0 b b
i konačno r
1 1 2q
t=− + ( + t1 ) 2 − x (P 14.1.5)
b b λ0 b
Smenom brojnih vrednosti u (P14.1.5) dobija se
p
t = 103 [ 3, 80 − 13, 5 · 01 − 1]0 C = 5650 C
Umesto linearnog pada temparature pri λ = const [”1” na slici P14.1] u realnom slučaju
kada je λ = λ0 (1 + bt), b > 0, temparatura pada po konveksnoj krivoj [”2” na slici P14.1.5]
260
koja je data jednačinom (P14.1). Kada je b < 0, kriva data jednačinom (P14.1) je
konkavna.
Slika P14.1.
Primer 14.2. Odrediti debljinu leda koji se obrazuje u toku τ = 1h na mirnoj površini
jezera. Smatrati da je temperatura okolnog vazduha t = −100 C, sve vreme konstantna, i
jednaka temperaturi spoljnje površine leda (t < tl = 00 C) gde je tl − temperatura topljenja
leda). Koeficijent toplotne provodnosti −λ ,latentna toplota topljenja leda −∧ i gustina
leda −ρ iznose respektivno
W kJ kg
λ = 2.2 , ∧ = 335 i ρ = 900 .
m ·0 C kg m3
rešenje: Da bi se od vode mase dm obrazovao sloj leda debljine dx i površine S (slika

P14.2), na temperaturi tl = 00 C, neophodno je smanjiti joj unutrašnju energiju odvodjen-
jem odredjene količine toplote
dQ = ∧dm = ∧ρSdx. (P 14.2.1)
S druge strane, obzirom na postojanje razlike temperature ∆t = tl −t duž ranije formiranog

leda debljine x, odvedene količine toplote dQ tokom vremena dτ iznosi
∆t
dQ = λ Sdτ. (P 14.2.2)
x
Na osnovu (P14.2.1) i (P14.2.2) je
λ∆T
xdx = dτ,
∧ρ
261
tako da se, (uzimajući da je za τ = 0, x = 0) dobija da debljina formiranog sloja leda
iznosi s
2λ(tl − t) · τ
x= = 2.30cm.
∧ρ
Primer 14.3. Odrediti temperaturu t2 spoljnje površine cilindrične peći ako se zna
da je temperatura unutrašnje površine t1 = 9000 C. Unutrašnji poluprečnik cilindra iznosi
r1 = 0.030 m a spoljnji r2 = 0.30m. Koeficijent toplotne provodljivosti je λ = 0.116 J/Ks.
Gubitci toplote iznose q = 250 W/m.
rešenje: Na osnovu Fourrier-ove jednačine, specifični toplotni protok kroz cilindričan zid
cevi dat je izrazom
2πλ(t1 − t2 )
q=
ln rr21
odakle je temperatura spoljnje površine peći
q r2
t2 = t1 − ln = 1100 C.
2πλ r1
Primer 14.4 Da bi se odredila raspodela temperature (temperatursko polje) u dugom
čeličnom valjku prečnika d = 2r = 500mm posle vremena τ = 2h od njegovog stavljanja
u peć, vrši se merenje u manjoj peći na geometrijski sličnom modelu valjka, napravljenog
od legure čelika. Odrediti prečnik modela valjka dm kao i vreme τm računato od momenta
stavljanja modela u manju peć, kada treba da se izmeri raspodela temperature u modelu.
Koeficijent toplotne provodljivosti i koeficijent provodljivosti za čelik iznose: λ = 40W/m0 C
i a = 1, 20 · 10−5 m2 /s, respektivno, a koeficijent prelaza toplote ka valjku u peći je α =
120W/m20 C. Odgovarajući podaci za model su: λm = 15W/m0 C, am = 0, 50·10−5 m2 /s i
αm = 160W/m20 C.
rešenje: Sličnost temperaturskih polja objekta (valjka) i njegovog modela postoji ukoliko
su im jednaki odgovarajući kriterijumi tj. ukoliko je
Bi = Bim i F o = F om , (P 14.4.1)
gde Biot-ov (Bi) i Fourier-ov (Fo) kriterijum za objekt iznose [(14.100) i (14.101), respek-
tivno]
αr 120 · 0, 25
Bi = = = 0, 750,
λ 40
i
aτ 1, 20 · 10−5 · 2 · 3600
Fo = 2 = = 1, 382.
r 0, 252
Iz uslova Bim = Bi (P14.4.1) sledi
λm λm 15
rm = · Bim = · Bi = · 0, 750 = 0, 0703m
αm αm 160
odnosno
dm = 2rm = 0, 1406m = 140, 6mm
262
Iz uslova F om = F o (P14.4.1) sledi
2
rm r2 0, 07032
τm = · F om = m · F o = · 1, 382 = 1366s = 22min 47s.
am am 0, 50 · 10−5
Primer 14.5 U slučaju laminarnog strujanja fluida duž ravnog zida (ploče) (Re <
Rek = 5 · 105 ) važi sledeća empirijska kriterijumska jednačina:
N uf = 0, 67Re0,5 0,33
f P rf ,
gde je N uf , Ref i P rf − Nusseltt-ov, Reynolds-ov i Praundt-ov kriterijum (broj ) za

fluid, respektivno. Odredi srednju vrednost (po dužini) koeficijenta prelaza toplote (α) i
toplotnog fluksa (Φ) izmedju tanke ravne ploče dužine l = 1.7m i širine d=1.5m i vazduha
koji struji duž obe njene površine brzinom wf = 2, 0m/s. Temperatura u vazdušnoj struji
je tf = 200 C a temperatura na površinama ploče je tz = 1000 C. Pri temperaturi od 200 C
kinetička viskoznost vazduha je νf = 1, 5 · 10−5 m2 /s, koeficijent toplotne provodljivosti je
λf = 2, 60 · 10−2 ω/m0 C i P rf = 0, 70.
rešenje: U ovom slučaju Reynolds-ov broj iznosi (14.96)

wf l 2, 5 · 1, 7
Re = = = 2, 83 · 105 < Rek ,
νf 1, 5 · 10−5
što znači da je režim strujanja u pograničnom sloju laminaran tako da može da se primeni
gornja kriterijumska jednačina.
Nusseltt-ov kriterijum iznosi
N uf = 0, 67 · Re0,5 0,33
f P rf = 0, 67 · (2, 83 · 105 )0,5 · (0, 70)0,33 = 317.
Na osnovu dobijene vrednosti za Nusseltt-ov broj i izraza (14.88) sledi srednja vrednost
koeficijenta prelaza toplote (duž ploče):
λ 2, 60 · 10−2
α = Nu · = 317 · = 4, 85W/m20 C.
l 1, 7
Toplotni fluks razmenjen izmedju obe ploče ukupne površine
A = 2 · l · d = 2 · 1, 7 · 1, 5 = 5, 10m2
iznosi (14.96)
q
Φ= = αA(tf − tz ) = 4, 85 · 5, 10(100 − 20) = 2, 00kW
τ
Primer 14.6 Izmedju dveju paralelnih površina jednakih konstanti zračenja c1 = c2 =

cp = 4.50W/m2 K, temperatura T1 = 700K i T2 = 300K, postavljen je paralelno ekran
263
stepana crnoće ² = 0, 1. Odrediti gustinu fluksa zračenjem razmenjene energije izmedju
datih površina pre i posle postavljenje ekrana kao i temperaturu ekrana. Kolika je gustina
fluksa energije zračenja kada su konstante zračenja površine i ekrana jednake c1 = c2 =
ce = cp ? Predpostaviti da su sve površine beskonačno velike, tj. da nema rastapanja gustine
fluksa energije zračenja.
rešenje: U slučaju kada izmedju površina nije postavljen ekran gustina fluksa zračenjem
razmenjene energije Er izmedju datih paralelnih beskonačnih površina data je izrazom
(14.190 i 14.191)
T1 4 T2 4
Er = c12 [( ) −( ) ],
100 100
gde je
1 1
c12 = 1 1 1 = 2 1
c1 + c2 − c0 cp − c0
efektivna konstanta zračenja. Kako je c1 = c2 = cp = 4, 50W/m2 K 4 I c0 = 5, 76W/m2 K 4

sledi da je c12 = 3, 69W/m2 K 4 , tako da je
700 4 300 4
Er = 3, 69 · [( ) −( ) ] = 8, 566kW/m2 .
100 100
Kada se izmedju datih površina postavi ekran tada je gustina fluida zračenja od prve
površine ka ekranu "µ ¶4 µ ¶4 #
T1 Te
Er1e = c1e − ,
100 100
gde je
1
c1e = 1 1 1 ,
cp + ce − c0
efektivni koeficijent zračenja a Te temperatura ekrana. Gustina fluksa zračenja od ekrana

ka drugoj površini iznosi
Te 4 T2
Ere2 = ce2 [( ) − ( )4 ]
100 p0
gde je
1
ce2 = 1 1 1 = c1e
ce + cp − c0
efektivna konstanta zračenja. Kako je konstanta zračenja ekrana ce = ²c0 = 0.576W/m2 K 4

sledi da efektivna konstanta zračenja izmedju datih površina i ekrana iznosi
1
cpe = c1e = ce2 = 1 1 1 = 0, 56W/m2 K.
ce + cp − c0
Kako je u stanju toplotne ravnoteže Er1e = Ere2 = Ere sledi
Te 4 1 T1 4 T2 4
( ) = [( ) +( ) ],
100 2 100 100
264
tako da je temperatura ekrana Te = 593, 53K. Gustina razmenjenog fluksa u slučaju iznosi
kada je postavljen ekran iznosi
T1 4 Te 4 T1 4 1 T1 4 T2 4
Ere = cpe [( ) −( ) ] = cpe [( ) − [( ) +( ) ]] =
100 100 100 2 100 100
cpe T1 4 T2 4 cpe 0, 56 kW
= [( ) −( ) ]= Er = · 8, 566 2 = 0, 650kW/m2 ,
2 100 100 2c12 2 · 3, 69 m
tj. smanjena je oko 13 puta!
U slučaju kada su konstante zračenja površine i ekrana jednka tj. c1e = ce2 = c12
dobija se
Er
Ere = = 4, 283kW/m2 .
2
Temperatura ekrana je nezavisna od prirode površine ekrana, tj. od njene konstante zrače-
nja.
265

Poglavlje 14

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poglavlje 14

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

14.

14.1. PROSTIRANJE TOPLOTE PROVODJENJEM

gde je T- temperatura; x, y, z− prostorne koordinate; τ − vreme. S obzirom da je temper-

14.1.2. Fourie-ov zakon

dQ = −λgradT dAdτ. (14.7)

Fourie-ov zakon može da se izrazi i preko vektora specifičnog toplotnog fluksa:

Projekcije vektora ~q na koorinatne ose date su izrazima

Intenzitet vektora specifičnog toplotnog fluksa iznosi

Koeficijent toplotne provodljivosti λ zavisi od vrste materijala, njegove strukture,

gde je λ0 − koeficijent toplotne provodljivosti pri temperaturi 00 C, a b− temperaturski

14.1.3. Diferencijalna jednačina nestacionarnog provodjenja toplote

Posmatrajmo u razmtranom telu koje se zagreva (ili hladi) elementarni paralelopiped

Na osnovu (14.15) i (14.16) sledi da se u paralelopipedu, zbog provodjenja u prvoj x-ose,

Sličnim rasudjivanjem dobijaju se izrazi za akumulisanu toplotnu energiju u posmatranoj

∂2T ∂2T ∂2T

Količina toplote dQi koja je oslobodjena unutrašnjim izvorima toplote iznosi

dQi = qi dV dτ, (14.21)

gde je qi zapreminska gustina toplotnog fluksa unutrašnjeg izvora toplote (J/m3 ).

gde je c− specifični toplotni kapacitet a ρ− gustina tela.

∂T ∂2T ∂2T ∂2T ρi

14.1.4. Granični uslovi

Razmotrimo najjednostavniji i najrasprostranjeniji slučaj prostiranja toplote provo-

Pretpostavimo da je koeficijent toplotne provodljivosti λ konstantan.

tako da je raspodela temperature po debljini zida (temperatursko polje) data izrazom:

tj. temperatura linearno opada po debljini zida (u pravcu x-ose).

i izraz za količinu toplote Q koju provodi jednoslojan zid za vreme τ

U izrazima (14.37) i (14.38) odnos λδ predstavlja toplotnu provodljivost zida a recipročna

14.1.6. Stacionarno provodjenje toplote kroz ravan višeslojni zid

Na osnovu (14.41) dobija se da je temperatura na granici k-tog i k + 1− og sloja

14.1.7. Stacionarno provodjenje toplote kroz cilindrični zid (cev)

Pretpostavimo da je koeficijent provodjenja toplote λ konstantan. Na unutrašnjoj i spolj-

T (r) = C1 lur + C2 . (14.50)

Znači, specifični toplotni protok je potpuno odredjen graničnim uslovima i ne zavisi od

Temperatura izmedju k-tog i k + 1−tog sloja, na osnovu (14.58), iznosi

Ukoliko se Dekartove koordinate x, y, z zamene sfernim koordinatama r, θ, ϕ pri čemu

S obzirom da pri konstantnim temperaturama T1 i T2 , temperatura T ne zavisi od pravca,

Postavljanjem konstanti C1 i C2 u opšte rešenje (14.64) dobija se temperatursko polje

Temperatura se menja po debljini zida po hiperboli.

Da bi se odredio specifični toplotni protok q, saglasno jednačini (14.73), treba da se

koja je dobijena proširenjem Fourier-ove jednačine (14.23) na slučaj fluida u kretanju. U

Za rešenje problema konvektivne razmene toplote neophodno je da se poznaje pros-

14.2.2. Osnovi teorije sličnosti. Modeliranje procesa konvektivne razmene

14.2.2.1. Bezdimenzione promenljive. Brojevi sličnosti

Na analogan način izvršimo transformaciju jednačina kretanja (Navier-Stockes-ove

Jednačina kontinuiteta (14.82) u bezdimenzionim promenljivim dobija oblik

da se napiše u novim bezdimenzionim promenljivim (14.85):

U ranije transformisanim jednačinama [(14.89), (14.90), (14.92) i (14.94)] u bezdimenzioni

αl0 w0 l0 w0 l0 gβθz l03 p0

14.2.2.2. Fizički smisao brojeva sličnosti

* Laminarno kretanje fluida je pri Re < 2 · 103 . Prelaz iz laminarnog u turbulentno

X = idem∗, Y = idem, Re = idem, P r = idem, Gr = idem,

N u = idem, θ = idem, Wx = idem, Wy = idem. (14.110)

** Pojave koje se matematički opisuju jednačinama jednakim po formi ali različitim

Razmotrimo procese A i B u tačkama odredjenim jednačinama

Tačke (xA , yA , zA ) i (xB , yB , zB ), koje zadovoljavaju uslov (14.112) nazivaju se karakter-

gde je Cd = dA /dB -konstanta sličnosti dimenzija.

WXA = WXB . (14.114)

gde je Cϕ − konstanta sličnosti.

gde su Cλ = λA /λB , Cd = dA /dB i Cα = Cλ /Cd odgovarajuće konstante sličnosti.

ReA = ReB (14.119)

w0A = Cw C0B , d0A = Cd d0B , νA = cν νB , (14.121)

14.2.4. Modeliranje fizičkih procesa

odnosno, na osnovu (14.96), sledi