TRANSFORMATORI

Literatura:
1.Petar Matić, “Električne mašine 1”, Akademska misao, Beograd.
2.Đorđe Kalić, Radovan Radosavljević “Transformatori”, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
3.Momir Đurović “Transformatori”, Unireks, Podgorica.
 TRANSFORMATORI – Prigušnice

Magnetna spregnutost namotaja jaka/slaba.

Sila u vazdušnom zazoru 100tona/m2.
Namotaj na feromagnetnom jezgru – prigušnica .
-Monofazne,
-Trofazne,
-Kolima jednosmerne struje,
-Kolima naizmenične struje.
TRANSFORMATORI - Prigušnice

Aktivni deo:
•Feromagnetno jezgro,
•Namotaj

Primena:
•Otočna reakt.za >200kV,
•Redna reaktansa za
ograničenje struje k.s.
•Reaktansa u zvezdištu
•U LC filtru
400kV, 150MVAr
 4.1.2 VRSTE TRANSFORMATORA

Energetski transformatori, transformatori snage, (Power transformer):

-Distributivni - manjih snaga (Distribution transformer)
-Energetski, mrežni – srednjih i velikih snaga - veliki, (Power
transformer )
-Bloktransformator (Generator transformer)
-Tronamotajni transformatori
-Specijalni transformatori (autotransformatori, suvi, transformatori za
elektrolučno zavarivanje, transformatori za napajanje električne vuče.)

Merni transformatori:
-Naponski
-Strujni
Za potrebe merenja struje i napona u eksploataciji i pri zaštiti. Prenose
informaciju o naponu ili struji sa primara na sekundar i galvanski
odvajaju merne krugove od naponskog nivoa primara.
VRSTE TRANSFORMATORA - Uljni/suvi.
Aktivni deo:
•Feromagnetno jezgro,
•Namotaji:niskonaponski i
visokonaponski

Niskonaponski priključci
Feromagnentno jezgro
Odstojnici
Namotaj niskog napona
Namotaj visokog napona

Visokonaponski priključci
Cast-resin
 4.2. ELEMENTI KONSTRUKCIJE - delovi

Izgled transformatora jednofaznog i trofaznog. Školski tip jednofaznog

transformatora ima primarni namotaj (N1 navojaka) na jednom stubu, a
sekundarni (N2) na drugom stubu.

Gvozdeno magnetno kolo transformatora poseduje veliku magnetnu

provodnost koja omogućava dobijanje velike magnetne indukcije sa
relativno slabim magnetnim poljem – malom strujom magnećenja.
 Međusobni položaj namotaja i magnetnog kola.
Jaram

Jezgro
Stub

VN namotaj

NN namotaj
 Jednofazni transformator jezgrastog (stubnog) tipa

a) školski, b) lančasti c) Uobičajeni jezgrasti tip

U sva tri slučaja fluks magnećenja je isti kroz sve delove magnetnog kola
pa je ono konstanog poprečnog preseka.
Kod stvarno izvedenih transformatora oba namota su razmeštena oko
istog ili istih stubova b), c).
 Jednofazni transformator – školski tip

Nisko naponski Visoko naponski

namotaj namotaj

Namotaji primara i sekundara su smešteni na dva stuba. Mana školskog

tipa transformatora je VELIKI rasipni fluks.
 Jednofazni transformator – školski tip

Zbog preglednosti ovaj tip se često koristi za izvođenje matematičkih

relacija koje opisuju rad transformatora.
 Jednofazni transformator – ogrnutog tipa

U cilju smanjenja rasutog fluksa oba namotaja se postavljaju jedan preko

drugog na jednom stubu a fluks se deli na dva jednaka dela i zatvara
kroz bočne stubove.
 Trofazni transformator – tri jednofazna transformatora

Princip povezivanja tri jednofazna transformatora školskog tipa u

trofazni transformator – Američki spoj.
Prednosti: lakši transport, stopostotna rezerva sa još jednim
transformatorom. Mane: skuplje rešenje od jedne trofazne jedinice.
 Trofazni transformator – tri jednofazna transformatora

Primena jednofaznih transformatora 115MVA, 15,75/(400/3)kV

Trofazni transformator - trostubni

Najčešće se koriste u EES-u.

 Trofazni transformator - petostubni

povratni
stub
Može se pokazati da je kod petostubnog transformatora fluks kroz jaram
57% od onog kroz stubove. Zbog toga je za istu indukciju u magnetnom
kolu jaram petostubnog niži od jarma trostubnog transformatora.
Visina stuba petostubnog transformatora je 2/3 visine trostubnog
transforamtora. Zbog toga se transformatori najveće snage (u prenosu)
izrađuju kao petostubni radi lakšeg transporta, čak i u slučaju
simetričnog opterećenja transformatora.
Transformator ima veliku nultu impedansu. Skuplji je od trostubnog
transformatora.
 4.2.1 Magnetno kolo - Načini slaganja limova
Magnetno kolo se slaže od više delova. Slaganje limova
u jezgru je takvo da se limovi prekrivaju (preklapaju).
Limovi jednog sloja prekrivaju vazdušni zazor drugog
sloja – ukalemljeni spoj. Prekrivanjem limova postiže se
manji vazdušni zazor u jezgru. Manji vazdušni zazor –
Tup i ukalemljen spoj
manja struja magnećenja.
Upotrebom “orijentisanih” limova
pri pravom sečenju lima fluks
nailazi na povećan magnetni otpor
na prelazu stub – jaram.

Raspored slaganja neparnih i parnih slojeva

za ukalemljni spoj
Zbog upotrebe “orijentisanih” limova umesto “pravog” koristi se “koso” slaganje.

“Koso” slaganje limova sa prekalapanjem u neparnim

i parnim slojevima.
 OSNOVNE MERE MAGNETNOG KOLA

Osnovne dimenzije transformatora su visina jezgra (hi) i prečnik

opisanog kruga oko jezgra (D0), odnosno površina preseka jezgra
(SFe). Ove dimenzije zavise od snage, ali njihovom varijacijom
podešavaju se željene karakteristike. Spoljna mera (L), odnosno
osni razmak (l) bira se na osnovu potrebne površine Scu, za
smeštaj namotaja.
 Oblik preseka feromagnetnog jezgra.
Poprečni presek aktivnog dela magnetnog kola SFe sa N limova
manji je od ukupnog geometrijskog preseka S za
S
Koeficijent ispune gvožđa: K Fe  Fe  0,945  0,96
S
Provodnici od kojih se gradi namotaj se ne mogu savijati pod
oštrim uglom zato se namotaji grade u obliku kruga. Jezgro
magnetnog kola se slaže da bude u opisnom krugu. 1. Najmanji TR
S
Koeficijent ispune kruga:  Fe  Fe
S0
Da bi se povećao koeficijent ispune kruga magnetno kolo se
gradi sa više stepenica i sve je bliže namotaju čime se
smanjuje rasipni fluks i bolje koristi raspoloživi prostor.

2. Nešto veći TR

3. Srednji TR 4. Najveći TR
 Oblik preseka feromagnetnog jezgra

Stepeničasti oblik jezgra magnetnog kola:

Za toplo-valjane limove-magnetno kolo je stegnuto zavrtnjevima, za hladno
valjane limove -magnetno kolo se steže termoplastičnom trakom
a) Podužni kanali za hlađenje,
b) Podužni i poprečni kanali za hlađenje.
Za transformatore srednjih snaga predviđaju se kanali, podužni, zbog hladjenja
magnetnog kola. Kada se radi o najvećim snagama onda se pored više
podužnih kanala predviđa jedan poprečni kanal. Širina podužnog kanala mora
biti najmanje 6mm, ako je manja onda neće cirkulisati ulje i jezgro se ponaša kao
da nema kanal za hlađenje. Širina poprečnog kanala uobičajeno je 10 ÷15mm.
Jaram je manje stepeničast, ne mora biti u okviru opisanog kruga. Vrlo često
jaram ima 5% veći presek, da bi se smanjila ukupna snaga gubitaka u gvožđu.
 Načini slaganja limova u feromagnetnom jezgru.

Petostubno magnetno kolo. Koso

sečenje.

Izrada namotaja.
Ukalemljeno slaganje sa pravim sečenjem lima
Ukalemljeno slaganje sa kosim sečenjem lima
Magnetno kolo transformatora sa čeličnim steznicima
4.2.2 Namotaji transformatora

1. Cilindrični 2. Spiralni

4. Folijski 3. Disk namotaj

Izolacija provodnika je najčešće papir (za uljni TR) ili lak (za uljni do 35kV, suvi).
 Vrste namotaja

Disk namotaj Spiralni namotaj

 4.3 Uljni transformatori
Uljni transformatori su energetski tr. kod kojih se kao rashladno sredstvo koristi
tr. ulje. Grade se za sve napone i obavezno preko 35kV. Tr. ulje ima dvojaku
ulogu: rashladnog sredstva, izolaciona svojstva.
Jezgro se hladi strujanjem ulja u
prostoru između magnetnog kola i
namotaja najbližeg jezgru (obično NN).
•Najviša dozvoljena temperatura jezgra
iznosi 140 °C (IEC 60076-7)
•Rashladni kanal se formira i u sredini
stuba jezgra
 Trafo sud ima:
1. glatke bočne strane za snage do 50kVA,
površina suda je dovoljna za hlađenja TR,
2. bočne strane od valovitog lima,
3. cevi ili radijatore.

Aktivni deo transformatora (jezgro i namotaj) smeštaju se u tr. sud (kotao, kazan).
 4.3.2 NAČINI HLAĐENJA TRANSFORMATORA PREMA IEC
Snaga tr. raste sa četvrtim stepenom linearnih dimenzija, gubici sa trećim a
površina hlađenja samo sa drugim. Zbog toga se veći tr. teže hlade pa moraju
posedovati složenije sisteme za hlađenje.
Unutrašnjost tr. (jezgro i namotaji) se hladi rashladnim sredstvom (ulje, Oil - O ili
vazduh, air - A) koje može da struji prirodno (Natural - N) ili forsirano(prisilno)
(Forced - F). Postoji konvencija o označavanju načina hlađenja transformatora.
Oznaka načina hlađenja transformatora sastoji se od 4 slova:
1. Rashladno sredstvo namota
2. Način hlađenja namota
3. Rashladno sredstvo spoljašnjeg hlađenja
4. Način hlađenja za spoljašnje rashladno sredstvo

Rashladno sredstvo: Način hlađenja:

O – mineralno ulje, N – prirodno,
L – sintetsko ulje, F – prisilno,
G – gas, D – dirigovano.
W – voda,
A – vazduh,
S – kruti materijali
 Primeri oznake hlađenja transformatora:

ONAN – hlađenje prirodnim strujanjem ulja oko namota, i vazduha kao

sekundarnog rashladnog sredstva (uljni transformatori do 20 MVA).

ONAN/ONAF – do 80% snage ONAN, dalje se automatski uključuju

ventilatori.

ODWF - hlađenje namota dirigovanim strujanjem ulja u kotlu, te

sekundarnim rashladnim krugom u kojem prisilno struji voda (najveći
transformatori).

AN – suvi transformatori bez zaštitnog kućišta.

ANAN – suvi transformatori sa zaštitnim kućištem i prirodnim

strujanjem vazduha unutar i izvan kućišta.

AF – suvi transformatori za veće snage.

ONAN
OD hlađenje – ulje direktno
prolazi kroz rashladne kanale
u namotu

OFAF
Načini HLAĐENJE Prema IEC :
•ONAN Oil natural air natural
•ONAF Oil natural air forced
•OFAF Oil forced air forced
•OFWF Oil forced water forced
Ventilatori za prinudnu ventilaciju
 Dopušteno zagrevanje transformatora prema IEC normi

Uljni transformatori spadaju u TKI A. Za zaštitu transformatora ugrađuje

se kontaktni termometar koji signalizira temperaturu od 85°C a pri 95°C
deluje na isključenje transformatora.
 Zagrevanje u transformatoru po vertikali

magnetno kolo
VN
NN

0 
 4.1.3. NAPONSKA RAVNOTEŽA KOD TRANSFORMATORA.
Ako se na krajeve primarnog namota idealnog tr. priključi naizmenični
(prostoperiodični) napon mreže: u1  umr (t )  2  U mr  cos t
tada se u feromagnetnom jezgru
uspostavi naizmenični fluks.
Ovaj fluks u namotaju indukuje
elektromotornu silu.
d
e1   N1
dt e1
d
e2   N 2
dt
Odnos transformacije (prenosni odnos)
transformatora definisan je kao količnik indukovanih EMS u faznim
namotajima: e1 N1 E1 N1
 
e2 N2 E2 N2
Transformatori transformišu napon proporcionalno broju navojaka.
Za strujno kolo definisano mrežom i N1
transformatorom važi: 
U 1
u1  e1  0 u1 e1
d
2  U mr  cos t  N1 0 V 2
dt
2U mr
 sin t
  N1
U mr
 sin t Šta se dešava sa promenom N1?
4,44 f  N1
EMS primara i sekundara.
Umr U f eff  E1eff  4,44  f  N1  4,44 Bm S Fe f  N1
E2 eff  4,44 Bm S Fe f  N 2
EMS po navojku primara i sekundara je ista:

 Enavojka  4,44 Bm S Fe f

Fazorski dijagram idealne prigušnice.

E1
 Fazorski dijagram idealnog transformatora u praznom hodu

N1
u Umr
N2
 v E2
U v
Umr E1 E2
U
V u E1 
Umr
E2
V
E1
u
N1
N2
 v E2
U v Umr E1
Umr E1 E2
U E2
V u
Umr E1

V 
Velikim slovom se označavaju stezaljke VN namotaja a sa istim malim slovom
stezaljke NN namotaj koje imaju isti polaritet.
Broj navojaka N1 i površina poprečnog preseka gvožđa SFe.

PRIMER 1. Neka je B=1,6T koliko treba da ima navojaka trofazna

prigušnica sprege Y za 20kV?
U fazno 20000 3
N1  
4,44  f  B  S Fe 4,44  50  1,6  S Fe [ m 2 ]

SFe[cm2] 10000 348 1

N1 33 935 325084
 4.1.3. STRUJNA RAVNOTEŽA KOD TRANSFORMATORA.
Kada se priključi potrošač na sekundar pojaviće se struja i2. Prema
Amperovom zakonu mora postojati jednakost strujnih obuhvata pri
opterećenju: H  l Fe  i1N1  i2 N 2  0,
i1 N 2 I1 N 2 Umr ψ
  I1
i2 N1 I 2 N1 Iuk
φ
Transformatori transformišu struju obrnuto
proporcionalno broju navojaka.
Kod realnih transformatora magnetni materijal 
Im
ima konačnu permeabilnost što uslovljava
pojavu struje magnećenja. Kada se uzme u I2 φ
obzir ukupna primarna struja a ne samo E1
struja opterećenja E2 N1=N2
I N I N  I N .
1uk 1 2 2 m 1
A pošto je Im malo: I1uk  N1  I 2  N 2 Fazorski dijagram opterećenog tr.
Struja magnećenja je u fazi sa fluksom. Ako se pretpostavi linearna
karakteristika magnećenja, tada je struja magnećenja prostoperiodična.
U stvarnosti nije tako.
Primetiti da faktor snage transformatora određuje potrošač koji je
priključne na njegov sekundar.
 4.6.1 OSNOVNI HARMONIK STRUJE MAGNEĆENJA
Linearna karakteristika magnećenja
U

Im 

Za linearno magnetno kolo struja magnećenja je prostoperiodična.

Struja magnećenja magneti magnetno kolo, ima vrednost 0,01÷0,02In.
Hl Fe
Im  ~ l Fe ~ 4 S n I n  JSCu ~ l 2 ~ (4 S n ) 2
N
I 1 Struja magnećenja opada kako nominalna
I m [%]  m 100 ~ snaga transformatora raste.
In 4S
n
 N1
STRUJE MAGNEĆENJA - Linearna karakteristika 
magnećenja U 1
U E
KOLIKA ĆE SE STRUJA MAGNEĆENJA
V 2
USPOSTAVITI ?

U mehanizmu uspostavljanja naponske ravnoteže uz

zanemarene termogene otpornosti:
-Indukovani napon mora dostići veličinu nametnutog U
napona mreže. U  E  4,44 f  N1  
-Toliki indukovani napon se uspostavlja sam po sebi
jer struja magnećenja pod dejstvom napona mreže
raste dok se ne uspostavi dovoljno veliki
naizmenični fluks. Im 
-Vrednost potrebne struje Im definsana je potrebnom
MPS (N1 Im) da bi se u magnetnom kolu imala
potrebna indukcija (fluks) da bi indukovani napon bio
jednak sa naponom mreže. E
N1I m

m
 KOLIKA ĆE SE STRUJA MAGNEĆENJA USPOSTAVITI ?

B =BS
1,1  U m u (t )  2  U m  cos t
Bm1 
4,44  f  N  S Fe
Um
Bm 
4,44  f  N  S Fe
Sa povećanjem
vazdušnog
zazora (l0).

NI=Hl
Im Im2 H
Im1 = 1,1Im
 KOLIKA ĆE SE STRUJA MAGNEĆENJA USPOSTAVITI ?

u (t )  2  U m  cos t
B =BS

U1=1,1U
Um
Bm 
4,44  f  N  S Fe

Legenda. Sa
zanemarenim/uvaženim
zasićenjem magnetnog kola
NI/l
prigušnice.
Im Im1>1,1 Im H
>>
Ako je radna tačka postavljena visoko na kolenu k-ke magnećenja pri porastu
napona mreže može se pojaviti prevelika struja koja će prouzrokovati pregrevanje.
 4.6.2. TRANSFORMATORI KAO IZVORI VIŠIH HARMONIKA
Nelinearna karakteristika magnećenja

Φ Φ
u Φ
u

0 10 ms 20 ms t 0 i

10 ms
im

20 ms
t
Napon mreže je pp.Fluks je pp. “Fluks igra kako napon svira”  Indukovani
napon u sekundaru TR je pp (pp znači prostoperiodičan).
FLUKS (napon) šeta radnu tačku po karakteristici magnećenja. Do vremenske
zavisnosti za struju se dolazi kada se pp. fluks preslika preko nelinearne k-ke
magnećenja. Struja magnećenja je složenoperiodična funkcija.
Kada je k-ka magnećenja nelinearnastruja magnećenja im je neprostoperiodična
(ima neparne harmonike).
 4.6.2. TRANSFORMATORI KAO IZVORI VIŠIH HARMONIKA
Nelinearna karakteristika magnećenja

IFe
Im 

Talasni oblici struje, fluksa i EMS zavise od nelinearnosti magnetnog kola i

izobličenja su sve veća što se radna tačka na B-H k-ci kreće bliže zasićenju. Na
oblik struje i fluksa trofaznih transformatora veoma utiču sprega primara i
sekundara i konstrukcija magnetnog kola.
Sl.2.6.04. -Kada je feromagnetni kostur zasićen, struje magnećenja (Im) postiže
velike vrednosti. Ta struja fazno zaostaje za naponom mreže za /2. Komponenta
(IFe) je u fazi sa naponom mreže i nadoknađuje gubitke u gvožđu.
 4.6.2. TRANSFORMATORI KAO IZVORI VIŠIH HARMONIKA
I Nelinearna karakteristika magnećenja
I0 Struja magnećenja Im zbog karakterističnog
oblika ima samo neparne harmonike:
Im I m sadrži sint, sin3t, sin5t, ... I Fe sadrži cost

IFe t I 0  I12m  I 32m  I 52m  I 72m  I Fe

2

Učešće pojedinih harmonika u struji magnećenja

zavisi od oblika krive magnećenja i stepena zasićenja.
I 0  I1m 12  0,52  0,12  0,02 2  0,4 2  1,193I1m

I0 – Struja praznog hoda transformatora pored dominantne reaktivne

komponente Im, zbog histerezisa ima i aktivnu komponentu IFe;
Im – karakteriše magnećenje (reaktivna komponenta);
IFe – karakteriše gubitke u gvožđu (aktivna komponenta);

Ukidanje 3-harmonika Im izaziva deformaciju oblika fluksa tj. pojavljuje se 3-

harm. fluksa koji indukuje 3-harm. EMS. Ovo ima za posledicu pojavu napona na
namotaju koji je veći od maksimalne vrednosti osnovnog harmonika.
 4.6.2.1 Treći harmonik struje magnećenja
Harmonici struje magnećenja:
ia  I m sin(t )
ib  I m sin(t   2 / 3)
ic  I m sin(t   4 / 3)
Harmonici struje magnećenja reda
=3k su istofazni- harmonici nultog
m3 sin(3t )
redosleda. i  I
3
Na uspostavljanje trećeg harmonika struje magnećenja utiče tip sprege namotaja.
 4.6.2.2 Treći harmonik fluksa magnećenja
Ako izostane treći harmonik struje magnećenja pojaviće se treći harmonik fluksa.
Na veličinu trećeg harmonika fluksa i odgovarajuće EMS utiče oblik magnetnog
kola.

Kod tri jednofazna transformatora i kod ogrnutog (petostubni) transformatora

postoji povratni put kroz magnetno kolo za fluks trećeg harmonika  3 može
da poprimi velike vrednosti zbog malog magnetnog otpora.
Kod trostubnog transformatora fluks trećeg harmonika može de sa zatvori samo
kroz vazduh i trafo sud koji imaju veliki magnetni otpor  3 je znatno manji.

N1I m 3
3 
m 3
 4.6.2.1 Treći harmonik indukovane elektromotorne sile
Ukoliko postoji treći harmonik fluksa on indukuje treći harmonik EMS srazmerno
svojoj amplitudi. Treći harmonika indukcije ima amplitudu B3m  0,3B1m i
trostruku učestanost. Efektivna vrednost fazne EMS trećeg harmonika može
iznositi čak:
E3eff  4,44 Bm3  S Fe  N  3 f1  0,9 E1eff
Zbog toga je veoma bitno da se kod transformatora onemogući uspostavljanje
trećeg harmonika fluksa kako bi se onemogućilo postojanje trećeg harmonika
EMS.

U linijskom naponu nema trećeg harmonika. U sprezi trougao treći harmonik

faznog napona tera treći harmonik struje u trouglu.
 4.6.4 Magnećenje transformatora sprege YNyn i YNy
Transformatori koji na primaru imaju uzemljeno zvezdište, sekundar je u zvezdi sa
uzemljenim ili izolovanim zvezdištem. Kako je zvezdište primara uzemljeno može
da potekne treći harmonik struje magnećenja pa fluks i EMS nisu izobličene.
 4.6.4 Magnećenje transformatora sprege Yyn ili Yy
Zvezdište primara je izolovano, ne može da potekne treći harmonik struje
magnećenja pa su fluks i EMS izobličeni.
 4.6.4 Magnećenje transformatora sprege Yyn ili Yy
Zvezdište primara je izolovano, ne može da potekne treći harmonik struje
magnećenja, pa je fluks izobličen. Magnetna otpornost za treći harmonik fluksa je
veoma velika jer se treći harmonik fluksa može zatvoriti od jarma prema jarmu
kroz ulje, transformatorski sud i kroz vazduh – putem rasipnog fluksa. Pošto je
magnetna otpornost te sredine velika treći harmonik fluksa je znatno manje
vrednosti nego kod tri monofazna ili ogrnutog tipa transformatora. Zato EMS
ostaje približno prostoperiodična.
Φ, e

kotao

Zaključak. Tri monofazna transformatora i transformator ogrnutog tipa (4-stubni,

5-stubni) ne primenjuju se u sprezi neuzemljena zvezda na primaru.
 4.6.5 Magnećenje transformatora sa namotajem u trouglu
Kada god postoji treći harmonik fluksa (jer je primarna strana neuzemljena
zvezda), a barem jedan namotaj transformatora je u trouglu, tada se kroz trougao
uspostavlja struja trećeg harmonika. Treći harmonik fluksa će indukovati treći
harmonik EMS u trouglu, koji će poterati treći harmonik struje kroz trougao, ova
struja je praćena svojim fluksom koji je u protiv fazi sa fluksom koji ga je izazvao.
Na taj način reakcija trećeg harmonika struje u sekundaru u trouglu poništava
izobličenje talasnog oblika fluksa, pa EMS ostaju sinusoidalne.

Zaključak. Prisustvo sprege trougao na bar jednoj strani transformatora eliminiše

problem izobličenja fluksa.
 4.6.6 Tercijarni namotaj
Zbog osobine sprege trougao da se unutar trougla uspostavlja fazna struja
trećeg harmonika koja poništava treći harmonik fluksa većina transformatora ima
bar jednu stranu spregnutu u trougao. U nekim slučajevima je poželjno da obe
strane budu u zvezdi transformatori 400/220kV/kV, 400/110kV/kV jer je jeftinija
izolacija namotaja u zvezdi tada se na stubove transformatora dodaje i treći
namotaj – tercijar spregnut u trougao.

Može se koristiti i za priključak potrošača, u elektrani ili transformatorskoj stanici

gde su potrebna 3 različita napona.
Ako se ne koristi za napajanje potrošača naziva se i stabilizacijski namot i nalazi
se u praznom hodu.
Primer tronamotajnog transformatora s tercijarom: YNyn0d5
 4.6.6 Tercijarni namotaj

Tercijar je kratkospojeni namot malog otpora,

jednoliko razdeljen na sva 3 stuba tako da su svi
navojci spojeni na red–namotaja spojen u trougao.
Tercijar je namotan prvi do stuba i sprečava
zatvaranje 3.harmonika fluksa u prostoru između
magnetnog kola i kotla. 3 u magnetnom kolu, u tercijaru će indukovati istofazne
EMS koji će kroz taj namotaj proterati struju trećeg harmonika. Ta struja će
svojim fluksom poništiti delovanje fluksa koji ju je indukovao tako da u
magnetnom kolu preostane samo mala komponenta 3 potrebna za indukovanje
struje u tercijaru. Svi drugi namotaji (primar i sekundar) namotani oko istih
stubova više neće biti prožeti sa 3 pa neće doći do deformacije napona u njima.

U slučaju nesimetričnog opterećenja transformatora po fazama, kada nema

nultog voda javljaju se istofazni fluksevi u jezgru- nulta komponenta. Naponi
indukovani tim fluksevima menjaju-izobličili bi fazne napone. No u tercijaru će
poteći struja indukovana od istofaznih flukseva u jezgru koja će svojim
delovanjem poništiti delovanje istofaznih struja opterećenja.

Nulta reaktansa jednaka je direktnoj reaktansi i zato kažemo da tercijar ruši nultu
reaktansu od iznosa bliskog reaktansi praznog hoda na iznos blizak reaktansi
kratkog spoja.
 4.2.2.2 Označavanje namotaja

Prema važećim IEC standardima faze 3-faznih namotaja tr. označavaju se sa U, V,

W ispred kojih se nalazi 1 ili 2 (1–visoko naponski, 2–nisoko naponski namotaj).
Iza slovne oznake se nalazi cifra 1 ili 2 (1–početak, 2–završetak namotaja). Sreću
se i ranije oznake prema VDE standardu.

Pregled označavanja namotaja primara i sekundara.

 4.2.2.2 HOMOLOGNI KRAJEVI NAMOTAJA

Namotaji transformatora spregnuti su zajedničkim fluksom, pa je potrebno voditi

računa o smerovima indukovanih EMS, a koji zavise od smera namotavanja
namotaja. Ako pretpostavimo da su oba namotaja namotani u istom smeru
(nalaze se na istom stubu), tada promenljivi magnetski fluks indukuje između
početnog i krajnjeg priključka jednog i drugog namotaja napon istog polariteta
(smera). U slučaju da su ovi namotaji suprotno motani, indukovani naponi bili bi
u protiv fazi. Homologni – istorodni (saglasni) krajevi primarnog i sekundarnog
namotaja su krajevi istog polariteta. Homologni krajevi su u el. kolu označeni
tačkicom.

Koji je smer struje sekundara?

Struja sekundara potekne kada se zatvori strujni krug sekundara i ona ima
DEMAGNETIŠUĆE dejstvo.
 HOMOLOGNI KRAJEVI NAMOTAJA

Posledica ovako definisanih homolognih krajeva je: homologni kraj za primar je

onaj gde struja ulazi u namotaj, a za sekundar onaj kraj gde struja izlazi iz
namotaja.
Homologni krajevi su počeci oba namotaja ako su motani u istom smeru,
odnosno početak i kraj namotaja ako su motani u suprotnim smerovima.
S obzirom na način izvođenja izuzetno retko je moguće ustanoviti smer motanja
namotaja. Mi možemo, međutim, eksperimentalno proizvesti promenu fluksa i
utvrditi polaritet indukovanog napona u oba namota u cilju određivanja
homolognosti krajeva namotaja.
Smerovi namotavanja namotaja, trenutne vrednosti EMS i oznake pomoću tačke
za slučaj homolognih i nehomolognih krajeva.
PRIMER 2. Neka je B=1,6T koliko treba da ima navojaka trofazna prigušnica
sprege Y za 20kV? U fazno 20000 3
N 
4,44  f  B  S Fe 4,44  50  1,6  S Fe [ m 2 ]

SFe[cm2] 10000 348 1

N1 33 935 325084

Koliko navojaka treba da bude na sekundaru vezanom u Y da bi se dobio napon

od nominalnih 400V? U2 400 3
N2   N1   935  19
U1 20000 3
PRIMER 3. Sekundarni namot jednog TR je spojen zvezdu (y) a drugog u (d).
Oba TR su priključena na istu mrežu i imaju jednake fluksove. Odredi koji TR
treba da ima više navojaka i koliko.
Kada je sekundar spojen u  tada je fazni napon namotaja jednak linijskom
naponu mreže Ufazno = Ulinijsko.
Kada je sekundar spojen u Y tada je fazni napon namotaja UfaznoY = Ulinijsko/3.
Iz j-ne. za indukovani napon U fazno  4,44  f  N1   sledi da je za spregu 
potrebno 3 puta više navojaka nego u Y.
 IDEALNI TRANSFORMATOR

Transformator je idealan ako je:

1. R1=R2=0
2. 1= 2
Namotaji primara i sekundara su idealno spregnuti.
3. Nema magnetnog otpora kola.
Feromagnetno jezgro ima beskonačnu permeabilnost pa nije
potrebna struja magnećenja da bi se uspostavio fluks u
magnetnom kolu.
4. PFe=0
 4.7. EKVIVALENTNA ŠEMA IDEALNOG TRANSFORMATORA
Do ekvivalentnog kola TR može se doći preko teorije magnetno spregnutih kola,
sopstvenih i međusobnih induktivnosti  knjiga.
Radi lakšeg shvatanja ovde će se poći od ekvivalentnog kola idealnog TR (IT),
pa će se postupno ukidati usvojena uprošćenja. Tako će se postupno graditi
sve složenije ekvivalentne šeme realnog TR.
(N1/N2):1
U 1 N1

U 2 N2
I 2 N1

I 1 N2

Opterećen idealni transformator

2
U 1  N1  U 2
Ako se podele prethodne j-ne dobija se svedena    
impedansa sa sekundara na primar (preslikana I 1  N2  I 2
impedansa sekundara).

2
 N1 
Z1     Z 2  Z 2
 N2 
 4.7. EKVIVALENTNA ŠEMA IDELANOG TRANSFORMATORA

Ako se posmatraju pojave samo na primarnoj strani idealnog TR, tada se

ekvivalentna šema idealnog opterećenog TR, može se predstaviti i ovako sa IT
sa jediničnim prenosnim odnosom.

Kako je sada struja primara i sekundara ista, ništa se ne gubi ako se idealni TR
sasvim izostavi. U ovoj ekviv. šemi TR uopšte nema idealnog TR, a struja je
određena svedenom impedansom sekundara.

Svedena impedansa sekundara.

 4.7. EKVIVALENTNA ŠEMA TRANSFORMATORA

Kada postoji aktivna otpornost namotaja.

(N1/N2):1
 4.7. EKVIVALENTNA ŠEMA TRANSFORMATORA
Pored zajedničkog fluksa postoje rasipni fluksevi.

Primetiti da je smer struje

sekundara takva da nastoji
poništiti fluks koga stvara struja
primara – demagnetišuće
dejstvo.

Svakom od ovih rasipnih flukseva odgovara induktivnost rasipanja L (pošto je

=Li).
 4.7. EKVIVALENTNA ŠEMA TRANSFORMATORA
Postoje rasuti fluksevi. (N1/N2):1

Postoje gubici u magnetnom kolu.

(N1/N2):1

RFe

Za održavanje fluksa u feromagnetiku potrebna je struja magnećenja, a

zbog snage gubitaka u magnetnom kolu i aktivna komponenta struje.
 4.7. EKVIVALENTNA ŠEMA TRANSFORMATORA
I1 R1 X1 X2 R2 I2

I0

Im IFe
U1 E1 Xm RFe U2

Sekundar sveden na primar. Šema TR pogodna za proučavanje pojava sa

primarne strane. I1 R1 X1 X2 R2 I2

I0

Im IFe
U1 E2 Xm RFe U2

Primar sveden na sekundar. Šema TR pogodna za proučavanje pojava sa

sekundarne strane.
Ovo su T-ekv. šeme TR i one verno prikazuju naponske i strujne prilike u TR u
opsegu 5500Hz.
 4.7. UPROŠĆENE EKVIVALENTNE ŠEME TRANSFORMATORA
Tipično su parametri otočne (poprečne) grane za jedan do dva reda veličine veći
od parametara redne grane. Zbog toga se u mnogobrojnim proračunima
zanemaruje grana magnećenja a transformator modeluje samo sa rednom
granom. I1

R1 X1 X2 R2

U2
U1

Ekvivalentna šema TR sa zanemarenom granom magnećenja.

Omske otpornost podužne grane su mnogo manje u odnosu na reaktanse
rasipanja pa se one mogu zanemariti. U većini proračuna tokova snaga i struja
kratkih spojeva u EES ekvivalentna šema transformatora se svodi samo na
rednu vezu rasipnih induktivnosti.

I1
X1 X2

U2
U1

Ekvivalentna šema TR za proračun struja kratkih spojeva u EES.

 4.7.5 Fazorski dijagram opterećenog TR za T-ekv. šemu.
I1 jX1

I1 R1 I1 jX1 +I’2 jX’2

I’2 jX’ 2  uk
U1 E I’2 R’2 U1 I1 R1+I’2 R’2
U’2
U’2
I’2
φ1 I1=I’2
I1 φ1
φ2
φ2 Im ≈ 0

Im

I1 I1

R1 X1 X2 R2 R1 X1 X2 R2

U2

U2
Xm
U1

U1
 4.7.3 + 4.7.3.1 OGLED PRAZNOG HODA

Prazan hod transformatora nastaje kada je jedan namotaj neopterećen, a TR je

magnetno pobuđen. U ph. TR se ponaša kao prigušnica na gvozdenom jezgru
priključena na naizmenični napon.
Struja ph. I0 može se razložiti na IFe i Im. Kako je IFe manje od 0,1Im to se
merenjem I0 može proceniti kvalitet slaganja limova i izrade magnetnog kola.
Ogled ph. se izvodi sa otvorenim jednim namotajem i nominalnim naponom na
drugom namotaju. Sprovodi se zbog određivanja k-ka i kvaliteta transformatora.
Na osnovu podataka izmerenih u ph. određuje se i proverava: 1. odnos
transformacije, 2. gubici u gvožđu TR.
E N U
mT  1  1  1 P0  PCu 0  PFe  PFe
E2 N 2 U 2
Iz snage koju uzima transformator u praznom hodu pri nom. naponu napajanja
dobijamo nominalne gubitke u gvožđu. R1 X1
Ogled ph. je sastavni deo ispitivanja svakog TR I0
i uobičajeno se primenjuje sa nižeg napona.
Im IFe
Tokom ogleda praznog hoda meri se: U1 E1 Xm RFe
-Napon napajanja U0  Un.
-Struja primara I0 – struja ph. I0 (0,23% In).
-Snaga uzeta iz mreže P0 –snaga praznog hoda.
 4.7.3.1 OGLED PRAZNOG HODA
Iz izmerenih veličina u ogledu ph. može se doći do parametara ekv. kola:
U0 P0
Impedansa i faktor snage praznog hoda: Z0  cos 0 
I0 3U 0 I 0
3U 02 Z0
Otpornost u otočnoj grani: RFe  
P0 cos 0
Z0
Reaktansa magnećenja: X m 
sin 0
Za ocenu kvaliteta magnetnog kola TR karakt. podaci su relativna struja ph. i0 i
faktor snage praznog hoda cos0. I
i0  0 100 [%]
In

Mali jednofazni transformatori Trofazni transformatori

Sn VA i0 % cos0 Sn kVA i0 % cos0
25 22 10 3
100 17 50 1,5
250 15 100 0,8
500 14 0,280,35 1000 0,5 0,350,4
1000 13 10000 0,3
2000 11 100000 0,21
4000 8 300000 0,18
 4.7.3.2 OGLED KRATKOG SPOJA
Kratak spoj je režim rada u kome je jedan namotaj kratko spojen. U slučaju da
ks. nastaje kada je primarni namotaj priključen na Un govori se o havarijskom
ks. Struje u namotajima tada iznose 1020In. Ovolike struje dovode do
povećanih mehaničkih i termičkih naprezanja TR.
Drugi slučaj ks. javlja se prilikom njegovog ispitivanja. Tada se na primarnu
stranu dovodi sniženi napon Uk pri kome se u TR uspostavlja In. Napon
kratkog spoja potreban za nominalnu struju je Uk =210%Un. Ovaj slučaj ks.
se zove ispitni ks.
Ik
Uk
uk  100 %

U2=0
R1 X 1
E1 k R2 X2 Un
Uk

Kako je napon napajanja tokom izvođenja ogleda ks. veoma mali to će

indukcija koja je drektno proporcionalna naponu biti veoma mala pa će i struja
magnećenja i gubici u gvožđu biti mali. Zbog toga se u ekvivalentnom kolu TR
za ks. može izostaviti poprečna grana. Magnetni fluks koji nastaje zbog
proticanja struje I1 kroz primarni namotaj je rasipni fluks i zatvara se najvećim
delom kroz primarni namotaj. Isto važi i za fluks koji nastaje zbog sekundarne
struje. U režimu ks. dominantni su fluksevi rasipanja primarnog i sekundarnog
namotaja.
 4.7.3.2 OGLED KRATKOG SPOJA
Ogled kratkog spoja TR se sprovodi posle njegove izrade ili remonta. Meri se:
•Napon napajanja (napon kratkog spoja) Uk (2-10% Un).
•Struja kratkog spoja Ik.
•Snaga uzeta iz mreže Pk tokom kratkog spoja, što pri nominalnoj struji
predstavlja nominalne gubitke transformatora u bakru.
Ogled se izvodi sa one strane sa koje je lakše obezbediti napajanje i mernu
instrumentaciju. Iz ogleda ks. se određuju i k-čni parametri TR: uk,ux, ur, i
Pk
cos  k 
3U k I k
Mali jednofazni transformatori Trofazni transformatori
Sn VA uk % cosk Sn kVA uk % cosk
25 15,5 0,96 10 3 0,66
125 7,5 0,93 50 3,5 0,43
250 6,2 0,89 100 4 0,30
500 4,4 0,83 1000 6 0,14
1000 2,6 0,77 10000 8 0,06
2000 2,4 0,54 100000 13 0,025
4000 2,2 0,43 300000 17 0,013
 4.7.3.2 OGLED KRATKOG SPOJA
Pomoću ovog ogleda se određuju parametri ekvivalentne šeme – redna grana.
U k U kn
Izračunava se impedansa kratkog spoja: Z k  
Pk Ik I kn
Aktivna otpornost kratkog spoja: Rk 
3I k2
Reaktansa kratkog spoja: X k  Z k2  Rk2
X  1  X  2  X k
Na osnovu ekvivalentne šeme važi da je: R1  R2  Rk
Ik

U2=0
Rk Xk
Uk

Xk
X
Može se pretpostaviti da je:  1  X 
2  jer se geometrijske mere namotaja
2
bitno ne razlikuju, a namotaji su u istoj magnetnoj sredini.
Rk
Može se pokazati da je: R1  R2 
2
Dokaz. Ako je gustina J struje primara i sekundara ista tada je iz:
N1i1  N 2i2 N1  J  S1  N 2  J  S 2
Gde su S1 i S2 površine poprečnih preseka provodnika primara i sekundara.
Ako su l1 i l2 približno isti:
2 2
R1 N1l1 S 2  N1   N1 
    R1  R2    R2 PCu1  PCu 2
R2 S1 N 2 l2  N 2   N2 
 KRATAK SPOJ - KAPOV TROUGAO Ik
Kako je napon na sekundarnim stezaljkama nula to se sav

U2=0
Rk Xk
napon troši na padove napona. Fazorski dijagram struja i

Uk
napona TR tokom kratkog spoja. Trougao napona na ovom dijagramu
predstavlja Kapov trougao, dužine njegovih stranica bitne su za
proračune i eksploataciju transformatora.
U k  Rk  jX k I k
U k Zk In
ux uk  
Un Un

ik=inom R I P
uk ur  k n  k
ur Un Sn
Kapov trougao X k In
ux   uk2  ur2
Un
NAPOMENA. Ovaj vektorski dijagram i račun je dat pri struji kratkog
spoja Inom ali se može prikazati i pri bilo kom Uk i odgovarajućoj struji.
Uk Zk In
uk (%)  100uk  100  100  zk % uk (%)  zk (%)
Un Un
KAPOV TROUGAO-Razlike u parametrima malih i velikih transformatora

Mali transformator Veliki transformator

R1 ≈ R’2 = 1 % R1 ≈ R’2 = 0,1 %
ux
Xσ = Lσ = 5 % Xσ = Lσ = 12 %
uk
ur
Mali tr.
I1 R1 Lσ R’2 I’2

Iμ ux
uk
U1 -E’2 L’2 U’2 Z’
ur
Veliki tr.
 Fazorski dijagram opterećenog TR. Kapov trougao
ux=I1 jX1σ +I’2 jX’2σ

uk ur=I1 R1+I’2 R’2 ux I1 = I’2

U1 uk
U’2 φ ur

φ1 I1=I’2 Kapov trougao-

φ2 Iμ ≈ 0 Trougao kratkog spoja

Trougao unutrašnjih padova napona na vektorskom dijagramu TR je

zapravo dijagram napona kratkog spoja uz struju kratkog spoja jednakoj
struji opterećenja I. Veličina Kapovog trougla je to veća što je veća
struja ili unutrašnji otpori transformatora.
Prilikom opterećenja transformatora strujom I napon U'2 biće manji
zbog pada napona na unutrašnjim otporima transformatora od napona
U1 za napon kratkog spoja uz struju I.
 4.8. PROMENA NAPONA NA TRANSFORMATORU
zovemo i PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU
Predstavlja odstupanje napona sekundara pri nekom
opterećenju od onog u praznom hodu.

KOLIKO ON IZNOSI?
U ogledu kratkog spoja za nominalnu struju transformatora
potrebno je 2-10% nominalnog napona. Sledi da ni pad napona
na transformatoru ne može da bude veliki.

Za proračun promene napona na transformatoru koristi se

ekvivalentna šema:
R1+ R2 j(X1+ X2)

U1 Zk U2

Struja u poprečnoj grani praktično ne doprinosi promeni

napona transformatora za dobro sagrađene transformatore.
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU
R1+ R2 j(X1+ X2)
Fazorski dijagram ove šeme.
U1 Zk U2

U1

Zk I2
I2· jXk
 U2
I2· Rk
I2 Promena napona

U  U1  U 2

U1
I2 I2· jXk

 I2· Rk
U2
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU

Fazorski dijagram sa
relativnim vrednostima. u1=1
b
ux

 u2
 
ur
I1=I2 a c

u
u2  a  u1 cos 
sin 2
 b
2
1  sin   1  sin  
u1  u  a  u1 1 sin 2  2 u1

 1  b 2  b2 Gde su:
u  u1  u1 1      a  a 
 2  u1   2 a  ur cos   u x sin 
b  u x cos   ur sin 
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU
b2 b 2
Pad napona na TR. u  a  [r. j.] u  a  [%]
2 200
Gde su: a  u r cos   u x sin  b  u x cos   ur sin 
Ako je struja opterećenja I2  I2n tada se u može odrediti kao:
  
u     (u rn cos   u xn sin  )  (u xn cos   u rn sin  ) 2  [%]
 200 
gde su  = I2/I2n = S/Sn a urn i uxn nominalne komponente padova napona.
Ako je zk < 10% može se zanemariti drugi sabirak, pa je:
u  a  ur cos   u x sin  [r.j.] ili [%] a može i [V].
u  Rk  I 2  cos   X k  I 2  sin 

Promene napona na transformatoru zavisi od faktora snage

opterećenja cos i od opterećenja TR.
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU-uticaj cos
∆u%=  [ur% cosφ + ux% sinφ + 0,005β (ux% cosφ – ur% sinφ)2]

Mali transformatori Veliki (mrežni) transformatori

a) Δu% b)
Δu%
6 12
4

2
0
0 0,2 0,4 0,6 0 0,8 0,6 0,4 0,2
-2
cosφ cosφ
-4

-6 -12
kap. ind.
cosφ kap. cosφ ind.
ur=2% ux=6% ur=0,2% ux=12%
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU-uticaj opterećenja
∆u%=  [ur% cosφ + ux% sinφ + 0,005β (ux% cosφ – ur% sinφ)2]

Δu% cosφ
0,2
5 0,8
0,9
ind.
1
kap.
Napon sekundara raste 0
s porastom kapacitivnog 0,5 1 S
opterećenja, dok pada s 0,9 Sn
porastom induktivnog
0,8
opterećenja (u odnosu
na prazni hod).
-5
0
 SPOLJAN K-KA TRANSFORMATORA
U1 = konst., faktor snage - parametar
» C – kapacitivno opterećenje
» R – aktivno opterećenje
» L – induktivno opterećenje

U2
C
U2n
R
L

0 I2
Spoljna k-ka TR se izračunava na osnovu pada napona.
 4.9 + 4.9.1 SNAGA GUBITAKA
Gubici u gvožđu transformatora: zbog histerezisa i vrtložnih struja:
PFe  PFe H  PFe V  k H  f  Bmn  kV  f 2  Bm2  d 2   mFe ; n  23
Limovi starih transformatora Prilikom izrade jezgra specifični
P Q gubici se povećaju (10-30%) zbog
(W/kg) (var/kg) unutrašnjih mehaničkih naprezanja.
3 75
Toplo valjani lim
Postoje i dodatni gubici u Fe koji
nastaju u konstruktivnim delovima
2 50 (kotao, oklopi oko izvoda, metalni držači
Gubici u Fe i priteznici jezgra) nastaju zbog
rasipnog fluksa.

1 25
Reaktivna
snaga
B (T)
0 0,5 1 1,5
Dijagram snage gubitaka i snaga magnećenja po jedinici mase
feromagnetnog materijala.
 SNAGA GUBITAKA
Feromagnentno jezgro se pravi od paketa čeličnih limova sa malim sadržajem C
do 0,1% i Si do 3%. Si se dodaje u cilju smanjenja gubitaka usled vrtložnih struja
– hipersli lim. Limovi su sa orijentisanom kristalnom strukturom, dobijaju se
hladnim valjanjem i imaju izraženu magnetnu anizotropiju tj. mali magnentni
otpor u pravcu valjanja do 30% bolja svojstva u pravcu valjanja. Limovi su
međusobom izolovani sa neorganskim materijalom (karlit) deblj. 4m.
Gubici usled vrtložnih struja proporcionalni su sa kvadratom debljine lima.
Tipične debljine lima su 0,15-0,23-0,27-0,3-0,35mm. Boljom orijentacijom
strukture dobija se Super hipersli (“H i B”) lim koji ima za 10% manje gubitke od
hipersila. U cilju daljeg smanjenje gubitaka u Fe laserskim snopom se zarezuje
površina lima pod 90° u odnosu na smer valjanja čime se smanjuje dimenzija
domena, a time i gubici. Tako se dobija laserski obrađen lim oznake ZDKH.
Pravac fluksa treba da se poklopi sa pravcem valjanja lima. Prolaskom fluksa
pod 90° svojstva hladno valjanog lima se degradiraju i ista su kao i za
toplovaljani lim.
Povećavanjem procenta silicijuma uz istu jačinu magnetnog
polja, magnetne indukcije u limovima se smanjuje.
B
Si=0.5%

Si=1%

H
 SNAGA GUBITAKA
Gubici u gvožđu transformatora su gubici praznog hoda.
Limovi novih transformatora
P (W/kg) 90° u odnosu
(M7)
2,5
Q (var/kg)
na smer valjanja
2 20
(M7)
2
(M7) M6

Smer valjanja
1,5 15
M6 M5
1,5 M5 M5
M4
1 M4 10
1

0,5 5
0,5

B (T) B (T)
0 0,5 1 1,5 0 0,5 1 1,5 1,8

Dijagram snage gubitaka i snaga magnećenja po jedinici mase

feromagnetnog materijala.
 4.9.2 SNAGA GUBITAKA

Gubici u bakru transformatora (gubici usled opterećenja) :

1. Džulovi gubici u namotajima.

2. Dopunski gubici usled povećanja otpora namotaja koji

nastaju zbog rasutog fluksa, tj. usled indukovanih lokalnih
struja u provodnicima.
3. Drugi dopunski gubici u konstrukcionim delovima usled
indukovanih parazitnih struja.
 SNAGA GUBITAKA
1. Džulovi gubici u namotajima.
2 l 2
Pg   RI   I STRUJA JE JEDNOSMERNA!!!
S
Ovi gubici zavise od materijala (bakar - aluminijum) i temperature.

 2 R2 235  2 Formula za preračunavanje otpornosti

  na odgovarajuću temperaturu.
1 R1 235  1
 SNAGA GUBITAKA

2. Dopunski gubici usled povećanja otpora namotaja koji

nastaju zbog rasutog fluksa.
Magnetna indukcija rasipnog polja indukuje u
provodnicima ems koja u masivnim
provodnicima stvara lokalne tj. vrtložne struje.
Ove struje u zbiru sa ukupnom strujom dovode
do nejednake raspodele struje po površini
poprečnog preseka. Struja je potisnuta ka
površini provodnika. Površinski (skin) efekat.
Primer usamljenog provodnika sa strujom čija
struja stvara magnetsko polje i oko provodnika i
u njemu. Jasno je da se centrlni deo provodnika
obuhvata sa više fluksa nego spoljašnji, taj
centralni deo ima zato veću samoinduktivnost tj.
Induktivni otpor te struja u njemu ima manju
gustinu. POVRŠINSKI EFEKAT
Namotaji primara i sekundara su u preseku
pravougaonici i imaju struje koje su suprotno
orijentisane pa sa mogu posmatrati kao dve bliske
pravougaone šine. Struja se koncentriše u slojeve bliske
jadan drugom zato što se udaljeniji slojevi obuhvataju sa
više fluksa. Zbog toga je induktivni otpor duž preseka
različit a time i gustina struje. Neravnomerna raspodela
struje po poprečnom preseku ekvivalentna je smanjenju
efektivne površine preseka. Aktivna otpornost se
povećava u odnosu na otpornost prema jednosmernoj
struji.
Fildovim sačiniocem se uzima u obzir povećanje
gubitaka usled neravnomerne raspodele struje po
poprečnom preseku.
EFEKAT BLIZINE
Zbog nejednolike raspodele magnetskog polja po radijalnoj širini
namota najveće polje je u namotima uz kanal između dva VN i NN
namota pa su tu najveći i gubici zbog vrtložnih struja, pa je onda i
zagrevanje najveće u tim delovima namota. U svrhu smanjenja tih
dodatnih gubitaka presek provodnika okomit na magnetno polje mora
biti što manji, pa se namoti rade od delova provodnika relativno malog
preseka.
Kod velikih energetskih transformatora
rade se posebne vrste namota radi
smanjenja dodatnih gubitaka u namotu, npr.
presloženi disk namot s transponovanim
provodnicima.
4.9.4. KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA
Korisnost transformatora je odnos predane i primljene aktivne
snage izražen u %.
P2 P2 P1  Pg
  
P1 P2  Pg P1
Današnji najveći transformatori postižu =99,80%.

Ako se definiše relativno opterećenje:

I2 U 2n  I 2 S2
  
I 2n U 2n  I 2n S n
I uvaži da je:

P2  S cos     S n cos 
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA
Dobija se:   S n cos 
 ; PCu   2  PCun
  S n cos   PCu  PFe

Preporuke IEC za energetske transformatore su:

Gubici u bakru i u
PFe  P0  f U   f B, f  i PCun  Pk 75C kratkom spoju pri
nominalnoj struji.
pa je:
  U 2 n  I 2 n cos 

 U 2 n  I 2 n cos    2  Pk 75C  P0

Koef. korisnog dejstva zavisi od faktora snage. Najveću

vrednost ima za omsko opterećenje cos=1, a za cos =0 =0
uz istu snagu gubitka.
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Ako se ogled kratkog spoja izvodi na temperaturi 1 tada je

snaga kratkog spoja:
Pkθ1  PCuθ1  Pdθ1  3  R1  R2  I12  Pdθ1

Gde su R1 i R2 otpori izmereni jednosmernom strujom.

Snaga kratkog spoja obračunata na standardizovanu radnu

temperaturu:

Pk 75C  PCu 75C  Pd 75C

235  75 235  1
PCu 75C  PCuθ1 Pd 75C  Pd θ1
235  θ1 235  75
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Koeficijent korisnog dejstva je funkcija opterećenja () i ima

maksimum koji se može naći iz:
d
0
d
 U 2 n  I 2 n cos    2  Pk 75C  P0   U 2 n  I 2 n cos   2   Pk 75C   0

Korisnost je maksimalna kada su se gubici usled opterećenja

izjednačili sa gubicima u praznom hodu.

P0   2  Pk 75C
Opterećenje pri kome je korisnost maksimalna:

P0
opt 
Pk 75C
 KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Transformatori koji rade 24h dnevno pod punim opt. treba da imaju opt 1
tj. da su nominalni gubici usled opterećenja jednaki gubicima ph. Za
distributivne transformatore 0,4 < opt <1.
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Većinu veka trajanja transformator neće raditi punom nego

smanjenom snagom. Uobičajena je izvedba transformatora sa
gubicima usled opterećenja koji su dva do šest puta veći od
gubitaka usled praznog hoda, što znači da je max. korisnost
postignuta pri opterećenju:
P0 P0
opt   0,71 odnosno opt   0,41
2  P0 6  P0

Maksimalna korisnost se postiže pri opterećenju od 40% kod

manjih do 70% kod najvećih transformatora.
Izborom gustine struje i gustine fluksa maksimalni stepen
korisnog dejstva se može postići pri željnom opterećenju.
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Dijagrama gubitaka i stepena korisnosti za dva TR sa različitim vrednostima

opt . Prvi TR ima relativno malu masu i mali presek jezgra magnetnog kola te je
potreban veći broj navojaka i veća masa bakra. Drugi TR ima veću masu
magnetnog kola (veći presek jezgra), pa ima veće gubitke PFe u odnosu na prvi
TR. Zbog povećanog preseka jezgra imaće, pri istoj indukciji za oba TR, veću
elektromotornu silu po navojku. Za iste napone potreban je manji broj navojaka,
to jest manja je masa bakra u odnosu na prvi TR. Pri istoj gustini struje, gubici u
bakru drugog transformatora su manji. Drugi transformator ima veću vrednost
(opt ), odnosno ima se (II >I).
 U1
4.10 PARALELAN RAD TRANSFORMATORA
I
1 2 m

ZK1 ZK2 ZKm

I1 I2
Im

U2

Ako dva ili više transformatora (m) priključimo na mrežu tako, da su

im primarne strane na zajedničkim sabirnicama, a sekundarne strane
na drugim sabirnicama tada se transformatori nalaze u paralelnom
radu.

RAZLOZI:
1. Veća sigurnost.
2. Ekonomičnost u eksploataciji (isključenjem jednog slabo
opterećenog transformatora tokom noći ili na kraju radnog
vremena).
3. Postepeni planirani i neplanirani rast konzuma.
 PARALELAN RAD
TRANSFORMATORA

Zk1 φk1 Zk2 φk2

T1 T2
I1 I2

Uslovi za paralelan rad transformatora:

1. Da nominalni naponi primara i sekundara budu isti.
2. Isti prenosni odnosi.
3. Da satni brojevi (fazni stavovi) budu isti ili iz iste grupe.
4. Približno jednaki naponi kratkog spoja, razlika do 10%.
5. Odnos nazivnih snaga ne veći od 3.
Šta će se desiti ako uslovi za paralelan rad nisu ispunjeni?
Ukoliko bilo koji od navedenih uslova nije ispunjen usloviće da
se između pojedinih transformatora pojavi dopunska struja
izjednačenja (struja cirkulacije) usled čega bi se pojedini
transformatori preterano zagrejali i oštetili.
 Pravilan rad transformatora u paralelnom radu znači:

Da pri paralelnom radu TR niti jedan transformator ne sme biti

trajno preopterećen.

1. Da opterećenje dele srazmerno svojim nominalnim

snagama. Ovaj uslov će biti približno ispunjen ako se
nominalne snage transformatora odnose 1:3.
2. Da nema nepotrebnih gubitaka (usled struje cirkulacije).
3. Da bude izbegnuto svako havarijsko stanje.
 ODREĐIVANJE STVARNE RASPODELE SNAGA
TRANSFORMATORA U PARALELNOM RADU
Ako se spregnu na primer tri transformatora sa:
S nI  S nII  S nIII Z kI  Z kII  Z kIII
Tada se može napisati:
Z kI  I kI  Z kII  I kII  Z kIII  I kIII  Z ke  I
KAKO TRANSFORMATORI U PARALELNOM RADU DELE
OPTEREĆENJE?
Z ke Z ke IIZkI
SI  U I  I I  U I  I S
Z kI Z kI
IIIZkII
Z ke
S II  S
Z kII IIIIZkIII I
Z ke U1 U2 Z2
S III  S
Z kIII
Uprošćena ekvivalentna šema transformatora u paraleli
Ako se svaka impedansa izrazi preko uk % :
U1 uk % 1 1 1 1 100 I ni
Zk      
I n 100 Z ke Z kI Z kI I Z kIII U1 uki
Od ukupne snage S prvim transformatorom se prenosi deo koji
iznosi SI:
S I Z ke 100 I n1 U1 1 S nI 1
  
S Z kI ukI %  U1 100 I ni ukI % S ni
 
uki uki
Najkritičniji TR u pogledu mogućeg pregrevanja usled prevelike
struje koja bi išla kroz njega je TR sa uk min. Taj TR određuje
maksimalno dopušteno Sd a da ne dođe do njegovog pregrevanja
(nosi Sn). Tada je opterećenje pojedinog TR Si :
m
S ni S ni
S d  uk min  Si  uk min
i 1 u ki
uki
uki - napon kratkog spoja i-tog transformatora
ukmin - napon kratkog spoja transformatora s minimalnim uk
Koeficijent korisnosti grupe jednakih TR u paralelnom
radu
1 TRANSF. 2 TRANSF. 3 TRANSF.
h

0 PPFe
0
PP
22 Fe0 2
P0Fe PP PP
66 0 Fe 3 3 0 Fe =S/Sn n
a=S/S
PPCu
T
PCu
PT PTCu PP
T Cu PTPCu
 Podela simbola grupe spoja TR prema satnim brojevima i
mogućnosti paralelnog spajanja
• Grupa I - satni broj 0, 4 i 8
• Grupa II - satni broj 2, 6 i 10
• Grupa III - satni broj 1 i 5
• Grupa IV - satni broj 7 i 11

• Paralelni spoj transformatora spajanjem izvoda (bez

otvaranja kotla) je moguć spajanjem transformatora samo iz
iste grupe s parnim satnim brojevima i spajanjem
transformatora s obe neparne grupe s neparnim satnim
brojevima.
• Paralelno spajanje transformatora grupe spoja Dyn i Yzn se
ne preporučuju zbog različitih nultih reaktansi.
 PARALELAN RAD TRANSFORMATORA Dy5 i Yd5

5
9
1

0
4
8
 Paralelni spoj transformatora s različitim satnim
brojevima – satni brojevi iz iste grupe
8
4
0

Grupa I

8
4
0

9
5
1

Grupa III
8
4
0
 Mogućnost paralelnog rada transformatora iz različitih
grupa (III i IV) - neparni satni brojevi
9
5
1

8
4
0

Vezivanje u paralelan rad TR iz grupe III i IV moguć je samo promenu redosleda

faza transformatora uz isti redosled sabirnica. Satni broj za suprotan redosled
faza je 12-k.
 U mr REGULACIONA SKLOPKA
 Napon na transformatoru se menja sa promenom opterećenja.
4,44 f  N Da bi se napon donekle učinio nezavisnim od opterećenja
menja se broj navojaka na VN strani transformatora u okviru
regulacione sklopke = teretnog menjača = tap changera. Time
se menja fluks odnosno napon na sekundaru. Regulacioni deo
namotaja kod odvojnog TR se nalazi na delu nomtaja prema
zvezdištu.
Promena broja navojaka se realizuje:
-pod opterećenjem (kod transformatora u prenosu) ili
-u bezanponskom stanju (kod distributivnih transformatora).
Uobičajena je promena ±2x2,5%.

Promena napona pod

opterećenjem.
(11010x1,5)/35kV
4.12. AUTOTRANSFORMATOR -Transformator u štednom spoju
Ako odvojnom transformatoru spojimo namotaje nižeg i višeg napona
dobili smo autotransformator.
•Višenaponska strana autotrasformatora sastoji se od serijskog i
zajedničkog namota.
•Niženaponska strana se sastoji samo od zajedničkog namota.
•U autotransformatoru samo se deo snage prenosi
induktivnim putem, dok se preostali deo prenosi
direktno s primara na sekundar preko galvanske
veze namota.
N1
Budući da su zajednički i serijski namot namotani na istom
stubu, za autotransformator važi isto što i za klasični
dvonamotni transformator:
• Indukovani napon po navojku u oba namota je jednak,
• Sume amperzavoja oba namota su praktički jednake, ali
suprotnog predznaka (N1I1a≈N2(I2a- I1a)), tj. ampernavoji
za magnećenje jezgra u današnjim izvedbama su vrlo mali N2
(ispod 1% ),
• Nazivne prividne snage oba namota su jednake.
 SILAZNI AUTOTRANSFORMATOR
U N  N 2 I 2a
a  1a  1 
U 2a N2 I1a
N1 N2 N1
N1  I1a  N 2 I 2 a  I1a 
U1a –Viši (Primarni) napon AT
U2a – Niži (Sekundarni) napon AT
N1 – Serijski namot
N2 – Zajednički namot
N1 N2
N2

Serijski namotaj spušta napon na potrošaču – Silazni AT (bucking AT conection).

 UZLAZNI AUTOTRANSFORMATOR
U1a N1 I
a   2a
N1 N2 U 2 a N1  N 2 I1a N2

N 2  I 2 a  N1 I1a  I 2 a 
U1a –Niži (Primarni) napon AT
U2a –Viši (Sekundarni ) napon AT
N1 – Zajednički namot
N2 – Serijski namot
N2
N1 N1

Serijski namotaj podiže napon na potrošaču – Uzlazni AT (boosting AT conection).

 SNAGA SILAZNOG AUTOTRANSFORMATORA
Snaga autotransformatora: Tipska snaga transformatora je nazivna snaga
odvojnog TR bez regulacije.
S a  U1a  I1a  U1  U 2 I1
 U2 
S a  U1 I1  1  
 U1  N1

U1a
S a  ST 
U1a  U 2 a
Tipska snaga transformatora
 U 2a 
ST  S a  1   N2
 U1a 
Faktor redukcije snage autotransformatora na tipsku snagu:
ST U 2a
q  1
Sa U1a
 SNAGA UZLAZNOG AUTOTRANSFORMATORA
Snaga autotransformatora:
 I2   U1 
S a  U1a  I1a  U1 I1  I 2   U1I1  1    U1I1  1  
 I1   U2  N2
U 2a
S a  ST 
U 2a  U1a
Tipska snaga transformatora

 U1a 
ST  S a  1  
 U 2a  N1

Faktor redukcije snage autotransformatora na tipsku snagu:

ST U
q  1  1a
Sa U 2a
 AUTOTRANSFORMATOR- Faktor povećanja kapaciteta autotransformatora
Povećanje snage kroz autotransformator (prolazne snage) u odnosu na tipsku
snagu transformatora proizlazi iz činjenice da se deo snage prenosi galvanskom
vezom između primarnog i sekundarnog namota, a ne samo posredstvom
zajedničkog fluksa. Stoga se može definisati i faktor povećanja kapaciteta
autotransformatora u odnosu na tipsku snagu prema sledećim izrazima:
Silazni autotransformator
Sa 1
Fc  
ST 1  U 2 a
U1a
Uzlazni autotransformator
U 2a
S U1a
Fc  a 
ST U 2 a  1
U1a

Što su bliži naponi U1a i U2a to je veća snaga autotransformatora u odnsu na

tipsku. Silazni autotr. se koristi samo za U2a/U1a1. Uzlazni autotr. ima prednosti u
odnosu na odvojni ako je U2a/U1a<10.
Za AT podataka datih na natpisnoj pločici odrediti Faktor redukcije snage AT na
tipsku snagu, Faktor povećanja kapaciteta autotransformatora u odnosu na
tipsku snagu, Nazivnu snagu serijskog i zajedničkog namota.
S U 1 1
q  T  1  1a  1   1  0,71
Sa U 2a 400 / 115 3,48
S 1 1
Fc  a    1,41
ST q 0,71
ST  S a  q  300  0,71  213MVA
 AUTOTRANSFORMATOR -Transformator u štednom spoju
Prednost autotransformatora prema odvojnom transformatoru je što su za iste
napone i snagu manjih dimenzija, manjih gubitaka, veće korisnosti, lakše se
transportuju, imaju manju cenu.

Sprega trofaznog namota autotransformatora mora biti u zvezdu YNa0 da bi se

mogao jedan izvod zajedničkog namota uzemljiti.

Negativne strane autotransformatora proizlaze iz galvanske veze primarnog i

sekundarnog strujnog kruga i time direktnog prenosa prenapona s jednog na
drugi.

AT ima manju Zk zbog čega ima manji pad napona ali je zato veća struja kratkog
spoja.

Izolacija autotransformatora je kompleksniji zbog gotovo uvek izvedenih

dodatnih regulacijskih navojaka.
 AUTOTRANSFORMATORI
Zbog uštede se često primenjuju autotransformatori za velike snage pri
povezivanju VN mreža (400, 220 i 110 kV) bliskih napona.
Najčešće se u prenosnoj mreži izrađuju transformatori s VN i SN namotima
spojenim u zvezdu u štednom spoju, a NN namot je galvanski odvojen i spojen je
u trougao - tercijar.
Taj se tercijar obično ne koristi za napajanje svoje mreže i tada ga nazivamo
stabilizacijski namot, kojim se ostvaruje da u fluksu transformatora i u
indukovanom naponu nema trećeg harmonika.
Često se autotransformatorima dograđuje regulaciona sklopka zbog mogućnosti
podešavanja prenosnog odnosa pod opterećenjem.
 REGULACIJA NAPONA AUTOTRANSFORMATORA
U cilju održanja stalnog napona na NN strani transformatora menja se prenosni
odnos autotransformatora regulacionom sklopkom. Ako bi se regulacioni deo
namotaja nalazio u zvezdištu otežano je podešavanje traženog prenosnog
odnosa, treba više regulacionih navojaka, nejednaka je promena napona za svaki
položaj reg.sklopke, ali jednostavna izvedba izolacije. Regulacioni deo namotaja
kod AT smešta se na deo namotaja nižeg napona.

N1 N1 N1
Nreg

Nreg Nreg
N2

N2 N2
N3

k k k = 0,...,Np-1
N2  N reg N2  N reg Np-1 broj položaja regulacione
U 2a N p 1 U 2a N p 1
  sklopke.
U1a N1  N 2  N reg U1a N1  N 2 Nreg – Regulacioni navojci
 4.16.UKLJUČENJE TRANSFORMATORA
-Pri uključenju transformatora na mrežu može poteći struja uključenja (inrush
current) koja je znatno veća od nazivne struje transformatora. Uzrok ovome
jeste nelinearnost magnetnog kola. Radna tačka na karakteristici magnećenja
brzo odlazi u oblast zasićenja.

-Veličina struje uključenja zavisi od trenutka uključenja i od remanentne

indukcije u jezgru.

-Pri prvom uključenju (bez remanencije) najmanja je struja u fazi u kojoj

je napon maksimalan, a najveća u fazi u kojoj je u trenutku uključenja
napon nula.

-U najgorem slučaju i uz dodatak zbog remanentnog magnetizma struja uklj.

može postići i do 40×Inom transformatora.

-Struja uključenja može izazvati niz neugodnosti u mreži kao što su:
pogrešno delovanje zaštitnih uređaja, uticati na druge transformatore
priključene na iste sabirnice, povećanje buke transformatora zbog
velikog iznosa struje, pojava povećanih padova napona u mreži.
 UKLJUČENJE TRANSFORMATORA
Jednačina naponske ravnoteže primara u p.h.: Um
d d R1  n 
 R1  i0      U m sin(t   ) 4,44  f  N1
dt dt L1 R
 1t
L 
   stac   ap   n  [sin(t    0 )  sin(  0 )e L1 ]; 0  arctan 1 
R1 2

Najveći  će biti za   0     m  2   n i ovo će nastupiti u t=.
2
Sa uvaženom remanentnim fluksom m = 2n + rem
Najveći fluks se uspostavlja ako u trenutku
uključenja napon prolazi kroz nulu!
t ap
   u (t )dt
0


  0  0   0  
2
 STRUJA UKLJUČENJE TRANSFORMATORA
Vidi se da fluks neposresdno po uključenju može dostići vrednosti i preko dva puta veće
od onih u stacionarnom stanju. To se zbog nelinearnosti znatno jače odražava na struju.

Vremenski tok struje uključenja. Dobijen je preslikavanjem fluksa  preko krive

magnećenja.
 STRUJA UKLJUČENJE TRANSFORMATORA
Struja uključenja Iu max / In max= 9÷15 (40) 50% = 0,1s do 80s

Struja uključenja transformatora.

Struja uključenja TR ima parne harmonike.

Sympathetic inrush. Dolazi do promene u struji transformatora koji je već na mreži
usled uključenja susednog transformatora. Nastaje usled promene napona
izazvanog strujom uključenja.
 ik
4.16.2 Udarni kratak spoj
Rk Xk

u1
Najveća struja ks. se dobija ako se TR trenutno kratko spoje sekundarne
stezaljke, a pri punom naponu na primaru.
Pretpostavimo zbog lakšeg računa da je pre toga TR bio u praznom hodu.
Kada se zanemari impedansa mreže efektivna vrednost struje kratkog spoja –
trajna struja kratkog spoja, pri nominalnom naponu na primaru iznosi:
U n 100
Ik    In
Z k uk %
Struja I (praznog hoda) i fluks su u fazi pa ako je struja nula u trenutku uključenje to
je i fluks nula, pa onda po teoremi o zaleđenom fluksu neće trebati da se pojavi
aperiodična komponenta tj. odmah se uspostavlja trajna struja ks.
Ako je kratki spoj nastao u trenutku kad je trenutna vrednost struje praznog
hoda jednaka nuli, prelaz iz praznog hoda u kratki spoj je bez prelazne pojave
tj. odmah se uspostavlja trajna struja kratkog spoja.

Pri naponu mreže: u1  U m sin(t   )

trajna struja kratkog spoja je: ik  I k 2 sin(t     k )
U svim ostalim slučajevima imamo aper. komp i udarnu struju kratkog spoja.
 Struja transformatora u kratkom spoju
Jednačina naponske ravnoteže u k.s.: L dik  R  i  U sin(t   )
k k k m
dt
  kt
R
Lk
ik  istac  iap  2 I k  sin(t     k )  sin(   k )  e ;  k  arctan
Lk

  Rk

u istac  2 I k sin(t     k )
Rk
ik ik  t
u iap   2 I k sin(   k )  e Lk

ωt

φk
 Sile na namote u transformatoru u kratkom spoju
Pod dejstvom struje kratkog spoja namotaji
TR su izloženi:
1. Termičkom naprezanju koje obično nije
kritično zbog kratkog trajanja,
2. Mehaničkom naprezanju zbog pojave velikih
sila na namote transformatora koje mogu
oštetiti namote.
Smerovi aksijalne i radijalne sile su u skladu
sa Bio-Savarovim zakonom. I1 I2
Sila između namota je odbojna. Ona teži da  
unutrašnji namot skupi a spoljašnji da raširi i
ova sila je radijalnog pravca.
U okviru namota struja kroz navojke je istog
smera te dolazi do privlačenja- namotaj teži da
se skupi. Ova sila se ispoljava u aksijalnom
pravcu.
Deformacije namota nastale zbog kratkog spoja transformatora u
pogonu

Deformacije unutrašnjeg namota

Tipični primer deformacije

unutrašnjeg namota:
Deformacije namota nastale zbog kratkog spoja transformatora u
pogonu
 4.14 MERNI TRANSFORMATORI
Primar strujnog mernog transformatora se spaja redno s opterećenjem, a kod
naponskog paralelno. Na sekundar MT spaja se potrošač - instrumentacija i/ili zaštitna
oprema. Jedna stezaljka MT se uzemljuje. Primarna struja SMT određena je
potrošačem i na nju se ne može uticati opterećenjem u sekundaru. Ako je otpor
opterećenja u sekundaru veći od dozvoljenog sekundarna struja će biti nedovoljna da
poništi primarne ampernavojke usled čega se primarna struja pojavljuje kao struja
magnećenja  raste indukcija. Primer spoja naponskog i strujnog transformatora za
merenje struje ampermetrom, napona voltmetrom i snage vatmetrom. a)Primer
magnetnog kola i namotaja SMT.

Radna indukcija je za NMT B1T a za SMT B=0,1-0,2T. Struja magnećenja NMT je

kao kod energetskog TR dok je za SMT osetno manja.
 MERNI TRANSFORMATORI
U U
I
 I

t
STRUJA primara šeta radnu tačku po
histerezisnoj petlji.
Za prostoperiodičnu struju fluks je
izobličen.

Najgora situacja po SMT je otvoren sekundar. Čitava primarna struja magneti

SMT što dovodi do povećanja indukcije i napona na stezaljkama, zasićenja,
gubitaka i zagrevanja. Može doći do oštećenja SMT. SMT ne sme nikada imati
otvorene sekundarne stezaljke, mora biti kratko spojen ili opterećen malim
otporom.
 BUHOLC RELE
Buholc rele je zaštitni uređaj koji se
postavlja između kotla i konzervatora
uljnog transformatora i u normalnom je
radu ispunjen uljem.
 BUHOLC RELE

Рад Бухолц-релеја се заснива на развијању гасова приликом појаве

електричног лука насталог услед оштећења изолације намотаја или
изолације између лимова. Састоји из коморе са два пловка са контактима.
Гасови на путу ка конзерватору долазе у Бухолц-
релеј, постепено истискујући уље услед чега
горњи пловак пада следећи ниво уља док не
затвори контакт сигналног струјног круга. Тиме се
добија упозорење да постоји мањи квар у
трансформатору.
Ако у трансформатору наступи већи квар (кратак
спој), настаје веома брзо струјање уља тако да
ће доњи пловак који се налази на правцу
струјања уља према конзерватору нагло пасти и
затворити свој контакт, а тиме и окидни струјни
круг, што ће довести до искључења
трансформатора.
 BUKA
Tri su osnovna izvora buke u transformatoru:
– vibracije magnetnog kola (magnetostrikcija,magnetne sile)
– aerodinamična buka hladnjaka (ventilatori)
– vibracije namota (elektromagnetske sile)
Vibracije magnetnog kola. Buka ph.
Magnetostrikcija je promena dimenzija feromagnetika u magnetnom polju.
Za uobičajene limove relativna promena je nekoliko μm/m. Njena vrednost zavisi od
indukciji, vrste materijala i mehaničkih naprezanja.
Magnetne sile nastaju između limova u spojevima (preklopima) stubova i jarmova.

Frekvencija prvog harmonika vibracija jezgra je 2x frekvencije mreže tj. 100Hz.

Vibracije namota. Buka usled opterećenja. Elektromagnetske sile na provodnike
namota, koji su proticani strujom tereta, proizvode aksijalne i radijalne vibracije namota
osnovne frekvencije dva puta veće od frekvencije mreže.
Primeri magnetnog kola
trofaznog tansformatora u
obliku oklopa
Primeri magnetnog kola trofaznog tansformatora.
Za slučaj potpuno simetričnih flukseva.
KARAKTERISTIČNE VELIČINE PRIGUŠNICE
Nelinearna karakteristika magnećenja
 

i t [s]

i
Fluks je prostoperiodičan jer je napon
prostoperiodičan. NAPON šeta radnu
tačku po histerezisnoj petlji.
“Fluks igra kako napon svira”
t [s]
 KRATAK SPOJ - KAPOV TROUGAO Ik

Kako je napon na sekundarnim stezaljkama nula to se

U2=0
Rk Xk

Uk
sav napon troši na padove napona. Fazorski dijagram
struja i napona TR tokom kratkog spoja.

U k  Rk  jX k I k
U k Zk In
uk  
Un Un
R I P
ur  k n  k
Un Sn
X k In
Kapov trougao: ux   uk2  ur2
Un
NAPOMENA. Ovaj vektorski dijagram i račun je dat pri Inom ali se može
prikazati i pri bilo kom Uk i odgovarajućoj struji.
Uk Zk In
uk (%)  100uk  100  100  zk % uk (%)  zk (%)
Un Un
 ik
Struja transformatora u kratkom spoju
Rk Xk

u1
Najveća struja ks. se dobija ako se TR trenutno kratko spoje
sekundarne stezaljke a pri punom naponu na primaru. Pretpostavimo
zbog lakšeg računa da je pre toga TR bio u praznom hodu.

Ako je kratki spoj u trenutku kad je trenutna vrednost struje praznog

hoda jednaka nuli, prelaz iz praznog hoda u kratki spoj je bez prelazne
pojave tj. odmah se uspostavlja trajna struja kratkog spoja.

Napon: u1  U m sin(t   )
Trajna struja kratkog spoja: ik  I k 2 sin(t     k )

U svim ostalim slučajevima imamo udarnu struju kratkog spoja.

Kada se zanemari impedansa mreže efektivna vrednost struje kratkog
spoja – trajna struja kratkog spoja, pri nominalnom naponu na primaru
iznosi:
U n 100
Ik    In
Z k uk %
 AUTOTRANSFORMATORI
I1
U1 N1
 a
U 2 N2
I2
N1 U1
Fg  N1  I1a  N 2 I 2 a  I1a 
U2
N2 Fd  N 2 I 2 a  I1a 

Magnetopobudne sile gornjeg i donjeg dela moraju biti iste.

 1 N1 I1 1
 1   11
N I  I 2  I1  
 a a I2 a
Za strujno kolo definisano mrežom i transformatorom Umr
važi:
u1  e1  0 N1
d 
2 U mr  cos t  N1 0 U 1
dt u1 e1
2U mr Iμ 
 sin t V 2
  N1
U mr
 sin t Fazorski dijagram tr. u praznom E1
4,44 f  N1 hodu.
u
N1
 N2 E2
U v v
U mr E1 E2
U
V u
Umr E1

V
 u
N1
 N2 E2
U v v
Umr E1 E2
U
V u
Umr E1

V
Sl.2.6.05. (a) - Šematski prikaz indukovanih napona transformatora
za posmatrača iz EES
Za strujno kolo definisano mrežom i N1
transformatorom važi: 
U 1
u1  e1  0 u1 e1
d
2  U mr  cos t  N1 0 V 2
dt
2U mr
 sin t
  N1
U mr
 sin t Šta se dešava sa promenom N? Primena reg.U.
4,44 f  N1

Umr Fazorski dijagram transformatora u praznom

hodu.

Struja magnećenja je u fazi sa fluksom. Ako

Iμ  se pretpostavi linearna karakteristika
magnećenja, tada je struja magnećenja
prostoperiodična.
E1 U STVARNOSTI NIJE TAKO.
FLUKS I INDUKOVANI NAPON TROSTUBNOG TRANSFORMATORA
namoti spojeni u zvezdu bez neutralnog-voda tj. sa izolovanim zvezdištem
•3.harmonik fluksa je malI, jer se može zatvoriti samo
rasipnim putevima (preko kotla transformatora, a ne kroz
magnetno kolo) s vrlo velikim magnetskim otporom.
Deformacija ems je relativno mala.

Φ Φ
e e

t
 KRATAK SPOJ
Kratak spoj je režim rada u kome je jedan namotaj kratko spojen. U slučaju da
ks. nastaje kada je primarni namotaj priključen na Un govori se o havarijskom
ks. Struje u namotajima tada iznose 1020In. Ovolike struje dovode do
povećanih mehaničkih i termičkih naprezanja TR.
Drugi slučaj ks. javlja se prilikom njegovog ispitivanja. Tada se na primarnu
stranu dovodi sniženi napon Uk pri kome se u TR uspostavlja In. Napon
kratkog spoja potreban za nominalnu struju je Uk =210%Un. Ovaj slučaj ks.
se zove ispitni ks.
Ik
Uk
uk  100 %

U2=0
R1 X 1
E1 k R 2 X2 Un
Uk

Ako su impedanse primara i svedena impedansa sekundara iste onda je EMS

E1k  ½Uk zbog čega kroz granu magnećenja (poprečna grana) u ks. teče
struja koja je osetno manja od struje praznog hoda i0 (i0<1%) pa se u
ekvivalentnom kolu TR za ks. može izostaviti poprečna grana.
Zanemarenje struje poprečne grane ukazuje da je magnetni fluks u
feromagnetnom delu vrlo mali i da se može zanemariti. Magnetni fluks koji
nastaje zbog proticanja struje I1 kroz primarni namotaj je rasipni fluks i zatvara
se najvećim delom kroz primarni namotaj. Isto važi i za fluks koji nastaje zbog
sekundarne struje. U režimu ks. dominantni su fluksevi rasipanja primarnog i
sekundarnog namotaja.
 FLUKS I STRUJA MAGNEĆENJA TRANSFORMATORA

Φ Φ
u Φ
u

0 10 ms 20 ms t 0 I

i
10 ms

20 ms

t
Zbog nelinearnosti krive magnećenja, za postizanje sinusnog oblika fluksa i
indukovanog napona, struja magnećenja ima značajan treći harmonik koji je istofazan
u sve tri faze (harmonik nultog redosleda). Taj harmonik struje može teći u namotu
spojenom u zvezdu s nultim vodom ili unutar namota spojenog u trougao. Ukoliko zbog
vrste sprege izostane I3 fluks i indukovani napon neće biti prostoperiodični.
 FLUKS I STRUJA MAGNEĆENJA TRANSFORMATORA
bez neutralnog voda tj. sa izolovanim zvezdištem

•Zbog nemogućnosti protoka trećeg

harmonika struje magnećenja javlja se treći
u u iμ
harmonik fluksa tj. deformiše se magnetski iμ
fluks i talasni oblik indukovanog napona.

•Iznos fluksa Φ3 zavisi od tipa-oblika t

magnetnog jezgra transformatora.

Φ1
Φ
Φ

Φ3 t
 FLUKS I STRUJA MAGNEĆENJA TRANSFORMATORA
s izvedenim neutralnim vodom tj. sa uzemljenim zvezdištem
u
Φ u Φ
Magnetski fluks je sinusnog oblika jer se
neutralnim vodom može zatvoriti treći
harmonik struje magnećenja potreban za
stvaranje prostoperiodičnog fluksa, zbog
nelinearne krive magnećenja. t

iμ
iμ
iμ1

iμ3 t
FLUKS I INDUKOVANI NAPON PETOSTUBNOG TRANSFORMATORA
ili tri monofazna, namoti spojeni u zvezdu sa izolovanim zvezdištem
Treći harmonik fluksa se može zatvoriti kroz Φ
e
jezgro pa je njegov uticaj na talasni oblik i e Φ
vrednost ems značajan. Zbog toga se
zvezdišta 5-stubnih TR uzemljuju.

t
CIK CAK SPOJ TRANSFORMATORA- Slomljena zvezda

Svaki se fazni namot sastoji od dva dela u kojima se indukuju fazno

pomaknuti naponi. Te se polufaze nalaze na različitim stubovima.

Potrebno je 15,5% više navojaka nego u spoju zvezda.

Omogućeno je nesimetrično opterećenje (čak 100% opterećenja samo

jedne faze).

Upotreba za manje transformatore (do 160 kVA).

Primer: Yzn5
 CIK CAK SPOJ TRANSFORMATORA- Slomljena zvezda
Praktički se ne koristi za primarni namot.

Zbog spoja svake faze od polunamota, struje 3.harmonika djeluju

tako da se treći harmonik fluksa poništava, što znači da nema
3.harmonika fluksa. Taj se fluks može zatvoriti samo
između cik-cak namota (jako veliki magnetski otpor) pa treba puno
amperzavoja, tj. struja magnetizacije (primara) mora biti jako velika.

Izuzetak za spoj cik-cak u primaru je transformator za uzemljenje.

Ako treba mrežu (npr. 20 kV) uzemljiti, a spoj je na toj strani trougao
ubacuje se transformator za uzemljenje u Z-spoju (to je praktički
prigušnica).

U sekundaru takvog transformatora za uzemljenje može se dodati

namot u spoju y za napajanje NN mreže (0,4 kV) tako da je npr. grupa
spoja ZNyn5.