1.

TEMPERATURA I
TOPLOTA
Temperatura je mera unutranje energije tela ili mera zagrejanosti tela (stepen
toplotnog stanja), pri emu se uvek vri poreenje sa drugim telima.Za tela se kae da su u
toplotnoj ravnotei, ako im je temperatura jednaka.Za merenje temperature se koriste
termometri, iji se rad zasniva na reverzibilnoj promeni neke fizike osobine sa
temperaturom (duina vrstog tela, zapremina tenosti, pritisak gasa pri stalnoj zapremini,
elektrini otpor, ).
Gasni termometri (H2, He), termometri
sa tenou (Hg, alkohol), metalni termometar,
termoelement (termospoj).Temperaturne skale
Celzijusova, Farenhajtova, Reomirova, skala
apsolutne temperature, T = 273.16 + t [oC] [K],
slika 1.1

Slika 1.1.

1.1.Toplota i masena koliina toplote

Toplota je jedan od vidova energije i manifestuje se kada se ona razmenjuje izmeu

tela kao rezultat razlike u temperaturi izmeu njih.
U kontaktu dvaju tela razliitih temperatura, toplota prelazi sa tela vie na telo nie
temperature sve dok se one ne izjednae.
Poto je temperatura mera unutranje energije (mera ukupne energije kretanja
molekula tela, ali i potencijalne energije koju oni poseduju zbog interakcije sa ostalim
molekulima), proces prelaska toplote je proces razmene unutranje energije izmeu tela.
Koliina toplote je unutranja energija razmenjena izmeu tela.
Masena koliina toplote c je toplota koju treba dovesti telu jedinine mase da bi mu se
temperatura promenila za jedinicu.

Q = cmt

Toplotni kapacitet nekog tela je koliina toplote koju treba dovesti telu da bi mu se
temperatura povisila za jedinicu.

1.2.Latentna toplota faznog prelaza

Fazni prelaz je promena u obliku postojanja neke materije. U irem smislu, osim
promene agregatnog stanja (vrsto - teno - gasovito), promena faze podrazumeva i promene
u unutranjoj grai (strukturi) materijala.
Prilikom faznog prelaza usled dovoenja ili odvoenja toplote menja se unutranja
energija tela, ali bez promene temperature tela.
Promena agregatnog stanja strukturno ureenih (kristalnih) materijala praena je
apsorpcijom ili oslobaanjem toplote i deava se na tano definisanoj temperature,slika 1.2.

1
 Slika 1.2.

Prilikom promene agregatnog stanja, bilo da

supstanca prima toplotu, bilo da je oslobaa, temperatura se
ne menja.
Latentna toplota q (u [J/kg]) je toplota osloboena ili
apsorbovana prilikom promene agregatnog stanja (faznog
prelaza) jedinine mase supstance. (q=Q/m)

1.3.irenje vrstih tela pri zagrevanju

Pri zagrevanju poveava se zapremina tela jer se ravnotena rastojanjaizmeu

molekula i atoma, koji ine grau tela, postepeno poveavaju. U sluaju da je jedna dimenzija
tela znatno vea od ostalih, tada se irenjemoe svesti na linearno irenje, slika 1.3.

l = lo(1 + t + t + t); l = lo(1 + t);

Slika 1.3.

Termiki koeficijent linearnog irenja

predstavlja relativnu promenu linearnih
dimenzija tela pri jedininoj promeni
temperature. =(l/lo)/t. Zapreminsko
irenje: V=Vo(1+t) , =3

1.4.irenje tenosti pri zagrevanju

Usled toga to tenosti nemaju
stalan oblik, kod njih moemo govoriti
samo o zapreminskom irenju.
V=Vo(1+t) .Voda ima anomalno ponaanje u pogledu termikog irenja. Od 0 C do 4 C
koeficijent je negativan, dok je iznad 4 C pozitivan.

1.5.irenje gasova pri zagrevanju

Kao i kod tenosti, i gasovi se mogu okarakterisati samo termikim koeficijentom

zapreminskog irenja.
Pri promeni temperature, kod gasova se istovremeno menjaju i zapremina I pritisak.
P=const ; V=Vo(1+t)
- koeficijent zapreminskog irenja
Svi gasovi imaju isti termiki koeficijent irenja (arlov zakon).

1.6.Prenoenje toplote

Prenos toplote sa jednog na drugo telo se odvija spontano i to sa toplijeg na hladnije

telo.Principijelno, razlikuju se tri naina prenosa toplote: provoenje, konvekcija (strujanje) i
zraenje.

2
1.6.1.Provoenje toplote

Prenos toplote provoenjem se ostvaruje interakcijom delia koji vre termiko

kretanje, pri emu se delovi tela ne pomeraju.
Provoenje toplote je proces u kome se toplota prenosi direktno kroz materijal pri
emu ne dolazi do premetanja sastavnih delova materijala.
Materijale, prema tome kako provode toplotu, delimo na toplotne provodnike i
toplotne izolatore.

Slika 1.4.

1.7.Provoenje toplote

Koliina toplote dQ koja se provoenjem prenosi kroz materijal u obliku ipke zavisi od:
vremena provoenja ,
razlike temperatura (t2t1),
povrine poprenog preseka S,
duine ipke L.

Q=S(t2-t1)/L

Vea koliina toplote se prenese za dui period provoenja, pri veoj razlici temperature
uspostavljenoj na kraem rastojanju i pri veem
poprenom preseku kroz koji se toplota prenosi.

Slika 1.5.

koeficijent toplotne provodljivosti

(u[W/mK]);
(t2t1)/L = t/x gradijent temperature;

1.8.Prenoenje toplote konvekcijom (strujanjem)

Prenoenje toplote putem pokretanja (strujanja) toplog materijala (fluida) je konvekcija.

Prirodna konvekcija je pojava kada se topli material kree sam od sebe (spontano) zbog
razlika u gustini. Prinudna konvekcija je kretanje (strujanje) toplog materijala pod uticajem
spoljanjih faktora.Razmena toplote izmeu povrine na jednoj temperaturi t1 i fluida na
drugoj temperaturi t2 zavisi od niza inilaca:
oblik i nagib dodirne povrine;
gustina, viskoznost, masena koliina toplote, toplotna provodljivost fluida;
nain kretanja fluida (laminarno ili turbulentno),

3
Koliina toplote Q koju povrina S primi ili preda konvekcijom u toku vremena , ako je
izmeu povrine i fluida razlika temperatura t,
iznosi:
Q = hSt ; h - koeficijent konvekcije

Slika 1.6

1.9.Prenoenje toplote zraenjem

Toplota se izmeu tela moe prenositi i bez direktnog kontakta - zraenjem, tj.
emisijom elektromagnetnog toplotnog zraenja.
Sva tela neprestano zrae, ali istovremeno i apsorbuju energiju u obliku
elektromagnetnih talasa. U tome znaajnu ulogu ima povrina tela.
Ukupna energija zraenja koje pada na neko telo delimino se apsorbuje, delimino
reflektuje, a delimino proe kroz njega.
Kada je neko telo u termodinamikoj ravnotei sa okolinom, znai da su jednake
koliine emitovane i apsorbovane energije putem zraenja.
a + r + t =1 a - koeficijent apsorpcije
r - koeficijent refleksije
t - koeficijent transparencije
Za a=1 - apsolutno crno telo - apsorbuje svu toplotu
Za r=1 - apsolutno belo telo - reflektuje svu toplotu
Za t=1 - apsolutno transparentno telo -
proputa svu toplotu (zraenje)

Slika 1.7

1.10.Prenoenje toplote zraenjem

Koliina toplote Q koja se putem zraenja

emituje od strane apsolutno crnog tela srazmerna je
vremenu emitovanja , povrini S, ali i emisionoj
sposobnosti (moi) tela Wec, koja je srazmerna T^4.
Q= T^4S
Emisiona mo (sposobnost) We bilo kojeg
tela zavisi od relativne emisione sposobnosti tela e
(0<e<1), koja je karakteristika materijala i strukture
povrine tela koje zrai:We = T^ 4 ; =5.7110^(-8)
(W/m^2K^4)- tefan-Bolcmanova konstanta
Ukupna emisiona mo (sposobnost) crnog tela Wec (energija koju telo izrai sa
jedinine povrine u jedinici vremena) data je tefan-Bolcmanovim zakonom:
Wec= T^4.

4
 2.TERMOFIZIKA
2.1.Molekulsko - kinetika teorija gasova i jednaina stanja idealnog gasa

Prva saznanja i iskustva o tome da toplota moe izvriti korisni rad XVII vek -
uticaj na razvoj nauke o toploti termofizike.Rezultat intenzivnih istraivanja u hemiji i fizici
u XVII, XVIII i XIX veku je zakljuak da su atomi i molekuli su osnovni sastavni delovi
materije - materija je diskretne prirode.Rezultat saznanja da je materija sastavljena od atoma
i molekula pogodovao je nastanku tzv. molekulsko-kinetike teorije gasova teorije koja
polazei od prouavanja ponaanja mikroskopskih sastavnih delova materije pokuava (i
uspeva) da objasni mnoge makroskopske pojave i termike veliine (pritisak gasa,
temperatura i njena promena, promena agregatnog stanja, prenoenje toplote, ).

2.2.Atomsko-molekulski sastav materije

Relativna atomska masa Ar - neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta prosena
masa atoma nekog elementa vea od 1/12 mase atoma izotopa ugljenika C-12 (tzv. atomska
jedinica mase u=1.661027 kg).Prosena masa atoma je srednja vrednost mase atoma
normalne izotopske smee koja se u prirodi nalazi.Relativna molekulska masa Mr -
neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta prosena masa nekog molekula vea od 1/12
mase izotopa atoma ugljenika C-12.1 mol je ona koliina supstance (atomi, molekuli, joni,
elektroni, ), koja sadri toliko elementarnih jedinki koliko je atoma sadrano u 0.012 kg
izotopa ugljenika C-12.

2.3.Atomsko-molekulski sastav materije

Molarna masa je odnos mase supstance m i broja molova n: M=m/n.Molarna masa je

masa 1 mola supstance. 1 mol sadri Avogadrov broj estica NA=6.022*10^23(1/mol).
Broj molova neke supstance se, nasuprot tome, nalazi preko odnosa mase supstance m
i molarnr mase M: n=m/M. Koliina od 1 mola bilo kog gasa pri normalnim uslovima
(101325 Pa, 273 K) zauzima istu zapreminu. Ova zapremina se naziva molarna zapremina:
Vo = 22.415 dm

2.4.Makroskopski opis idealnog gasa.

2.4.1.Jednaina stanja idealnog gasa.

Osnovni parametri (veliine) koji opisuju stanje gasa su:

pritisak p [Pa]
zapremina V [m3]
temperatura T [K]
koliina n [mol]
Eksperimentima je jednostavno utvrena meuzavisnost izmeu
parametara za sluaj gasa na relativno niskim pritiscima, reda
atmosferskog, i temperaturama reda sobne (gasovi male gustine).

Slika 2.1.

Pod tim uslovima idealan gas predstavlja skup velikog broja estica (atoma

5
ili molekula)
koje se kreu potpuno nasumino;
koje imaju zanemarljivu zapreminu u poreenju sa zapreminom suda u kome se gas
nalazi (posmatraju se kao materijalne take);
u kome su rastojanja izmeu molekula velika, pa su meumolekularne sile
zanemarljive;
u kojima molekuli meusobno interaguju iskljuivo elastinim sudarima.

Dakle, pri niskim pritiscima i visokim temperaturama svi gasovi se mogu smatrati idealnim.

2.5.Makroskopski opis idealnog gasa.

2.5.1.Jednaina stanja idealnog gasa

Eksperimenti su pokazali sledee:

ako se gas odrava na konstantnoj temperaturi, pritisak odreene koliine gasa je
obrnuto proporcionalan zapremini suda u kome se nalazi (Bojl-Mariotov zakon);
ako se pritisak gasa odrava konstantnim, zapremina odreene koliinegasa je
direktno proporcionalna temperaturi gasa (arlov zakon);
ako se zapremina gasa odrava kostantnom, pritisak odreene koliine gasa je
direktno proporcionalan temperaturi (Gej-Lisakov zakon).
Ova zapaanja su objedinjena u jednaini stanja idealnog gasa:
pV = nRT
R=8.314 J/molK univerzalna gasna konstanta; k=1.381023 J/K Bolcmanova
konstanta (k=R/NA).
Svaka promena nekog od parametara uzrokuje promenu ostalih.Pv/T= const.

2.6.Gasni zakoni. Bojl-Mariotov zakon.

Ponaanje idealnog gasa opisuju Bojl-Mariotov, Gej-

Lisakov i arlov zakon.
Bojl-Mariotov zakon: Pri konstantnoj temperaturi, zapremina
date mase gasa obrnuto je srazmerna pritisku.
Krive na p-V dijagramu koje opisuju procese promene
stanja gasa pri konstantnoj temperaturi su izoterme.
(n = const., T = const.); pV = const.; pV = nRT.

Slika 2.2.

2.7.Gej Lisakov i arlov zakon

arlov zakon: Zapremina odreene koliine idealnog gasa pri konstantnom pritisku
menja se linearno sa promenom temperature: (n = const., p = const.) (1 ) Vo =V(1+ t).Gej-
Lisakov zakon: Pritisak odreene koliine idealnog gasa pri konstantnoj zapremini menja se
linearno sa promenom temperature: (n = const., V = const.) P = Po(1 + t). Krive na p-V
dijagramu koje opisuju procese promene stanja gasa pri konstantnom pritisku,
odnosnozapremini su izobare, odnosno izohore.

6
 Slika 2.3.

2.7.Gasni zakoni

Gej-Lisakov i arlov zakon ukazuju na najniu moguu temperaturu u prirodi -

apsolutnu nulu (273.16 C), na kojoj idealan gas ne vri pritisak na zidove suda. Ovo je
poetak skale apsolutne temperature (Kelvinova skala).
Poto je pritisak posledica udara molekula o zidove suda, sledi da na ovoj temperaturi
molekuli prestaju da se kreu.

Slika 2.4.

7
 3.STVARNI GASVI I
PARE
Stvarni gasvi se razlikuju d idealng p tme t mlekuli vih gasva imaju svju
masu i zapreminu i t izmeu njih pstje meumlekulske privlane sile. S bzirm, da su
sile privlaenja mlekula brtn prprcinalne njihvim rastjanjima, t je uticaj vih sila
manji, uklik je vea zapremina gasa. v znai, da pri viskim pritiscima, dnsn niim
temperaturama stvarni gasvi se znatn udaljavaju d idealng gasa.

3.1.Jednaina stanja idealng gasa ne me se primeniti za stvarne gasve, tj. p RT .

Zajedn sa jednainm stanja za stvarne gasve, irku primenu u praktinim

prraunima ima stepen stiavnsti (kmpresibilnsti). Za idealan gas deljenjem jednaine
pv
stanja p RT sa R T, stepen stiljivsti z 1 , dk za stvarne gasve, zavisn d
RT
pritiska i temperature me biti vei ili manji d jedinice. Na slici 1 je data zavisnst stepena
stiljivsti (z) nekih gasva d pritiska (p) pri temperaturi T=273 K. Za idealan gas va
zavisns je predstavljena pravm linijm z = 1, dk je
vdnik z > 1, a za kisenik i metan z < 1. igledn
je, da su najmanja dstupanja stvarnih gasva d
idealng pri niskim pritiscima.

Slika 3. 1.

3.2.Jedinina stanja Van der Waalsa

Za poslednjih 100 gdina predlen je vei brj jednaina stanja stvarnih gasva kje
u manjj ili vej meri uptpunjuju pznatu Van der Waals-vu jednainu stanja stvarnih
gasva.
Meu istraivanjima jednaine stanja stvarng gasa narit su pznati naunici:
Berthelot, Diterici, Bity Bridgment, Kamerling Onnes, Wohl, Linde, Mollier, Vukalovi,
Novikov i na naunik Milsavljevi.
Jednaina Van der Waalsa predstavlja krigvanu jednainu stanja idealng gasa u
kjj su uzeti u bzir veliine zapremina mlekula i dejstv meumlekulskih privlanih sila
RT
stvarnih gasva.Na snvu jednaine Clapeyrina za idealni gas, blika v vide se, da se
p
sa prastm pritiska smanjuje zapremina. Za sluaj da je p , zapremina e teiti nuli, jer
su mlekuli idealng gasa materijalne take besknan male zapremine.
Neka se u cilindru sa pminim klipm nalazi stvarni gas iste zapremine ka idealni
(slika 2). Pd dejstvm sile F smanjujie se zaremina gasa d najmanje zapremine (b) d

8
kje se me sabijati stvarni gas, s bzirm da njegvi mlekuli zauzimaju dreenu
zapreminu i da izmeu njih pstji zapreminski zazr. va najmanja zapremina svih
sabijenih mlekula stvarng gasa, stvarena bez njihvg razranja, naziva se kvlumen (b).
Izraz v b predstavlja slbdnu zapreminu u kjj se
mgu kretati mlekuli. Pri vim uslvima jednaina
Clapeyrona je vlika:
RT
v b
p
Slika 3.2

Ak u vj jednaini p , slbdna zapremina (v-b) tei nuli, dnsn v b , tj.pri

p zapremina gasa se pribliava kvlumenu (b).
Kd stvarnih gasva, zbg dejstva meumlekulskih privlanh sila, sile udara
mlekula zidve suda sz manje, zbg tga t na njih deluju privlanim silama mlekuli
unutar suda.
v znai da je pritisak stvarnih gasva na zid suda (pc) manji d idealng (pi) za veliinu pc.
Veliina pc predstavljaju krekciju pritiska, zbg sila zuajamng dejstva izmeu mlekula.
Van der Waals je da d zakljuka da je pc brnut prprcinaln kvadratu specifine
zapremine gasa:
a
p c 2 gde je a keficijent prprcinalnsti kji zavisi d vrste gasa.
v
Veliina a/v2 predstavlja unutranji (khezini) pritisak. n, na primer, za vdu
temperature 293 K iznsi 1080 Mpa, dk je za gasvne neznatan i zavisi d njihvih pritisaka
i temperatura.
Ak se najpre uvede prva krekcija jednaine Clapeyrona
b) a RT
2
ptm druga, usled dejstva meumlekulskih privlanih sila ps= pi-pc ili pi=ps+ppc=p (vs+a/v
zatim se na vrednst zameni u prethdnu jednainu, dbija se jednaina Van der Valsa
blika:

a
( ps )(v b) RT
v2
Knstante a i b zavise d vrste gasa.
Ptrebn je istai da jednaina Van der Valsa ne daje tane numerike vrednsti za svaku
supstancu, jer na pred meumlekulskih privlanih sila ne buhvata kmplikvan plje
nuklearnih sila, kje se ne me zanemariti kd veeg brja supstanci.

3.3.Analiza jednaine Van der Waalsa

Ak se jednaina Van der Valsa razvije p specifinj zapremini (v), dbija se jednaina
treeg stepena blika:

9
 pv 3 (bp RT )v 2 av ab 0
va jednaina za dreeni pritisak i temperatutu me imati tri krena: sva tri krena
su stvarna i razliita, sva tri krena su jednaka i stvarna i jedan kren je stvaran a druga dva
kmpleksna.
Ak je u jednaini Van der Valsa temperatura knstantna, me se u p-v
krdinatnm sistemu predstaviti familija iztermi slika 3.

Slika 3.3.

Ka t se vidi iz dijagrama, izterma Van der

Valsa je pri niskim temperaturama talasastg
blika. Uklik je temperatura via, krai je
talasasti blik izterme. Du a-b kja dgvara
nekm pritisku p1 = const. See iztermu Van
der Valsa u takama a,b i s u kjima
dgvarajue specifine zapremine imaju tri
razliite vrednsti, tj. va izterma se pdudara
sa prvim sluajem reenja jednaine Van der Valsa (sva tri krena su stvarna i razliita).
Najvea vrednst specifine zapremine u taki b predstavlja stanje pare, a najmanja u
taki a stanje tensti. Prmena stanja d a d b je dvfazn pdruje kje predstavlja
smeu tensti i pare. Jednaina Van der Valsa ne me da dredi stanje dvfazng pdruja,
jer na sam ukazje na neprekidni tk prelaza iz teng u parn stanje pri datj temperaturi.
Eksperimentaln je dkazan da je prelaz iz teng stanja u parn izbar-izmetriski
prces. Kd narit istih supstanci mgue je stvariti prcese d a dd i d b d e. U
pravm sluaju, prmena stanja predstavlja metastabiln stanje pregrejane tensti, a u
drugm metastabiln stanje pthlaene pare. Metastabiln stanje kratktrajn stanje
jednfazng sistema (tens ili gas), kje brz i iznenada prelazi u stabiln stanje dvfazng
sistema. De izterma Van der Valsa izmeu minimuma d i maksimuma e ne me se upte
stvariti u praksi (nestabiln je stanje).
Metastabiln stanje pregrejane tensti (a-d) predstavlja jednfazni sistem u kme
kljuala tenst u taki d ima viu temperatutu d temperature kljuzanja, kja bi dgvarala
pritisku rd. Zbg tga je takv stanje dbil naziv pregrejana tenst.
Metastabiln stanje pthlaene pare (e-b) take predstavlja jednfazni sistem u
kme para u taki e ima niu temperaturu isparavanja d temperature kja bi dgvarala
viem pritisku. tuda je takv stanje dbil naziv pthlaena para. Pthlaena para se stvara
u parnim turbinama, ak u tku ekspanzije pare ne pstje kapljice tensti, kje su est
jezgra kndenzacije.
Sa prastm temperature smanjuje se talastasti blik izterme Van der Valsa, kji
nastaje u kritinj taki K. Taka K na iztermi je prevjna taka. na dgvara drugm
sluaju reenja jednaine Van der Valsa sva tri krena su jednaka i stvarna (sl.73.). Stanje
kje dgvara taki K naziva se kritin stanje kje je definisan veliinama stanja:
kritinm temperaturm (Tk), kritinim pritiskm (rk) i kritinm zapreminm (vk). U
10
kritinm stanju tena faza se direktn pretvara u gasvitu, dnsn gasvita u tenu fazu u
sluaju brnutg prcesa. Tangenta u kritinj taki K je kritina izbara rk=const.
Ak je temperatura (T) via d kritine temperature (Tk) izterma Van der
Valsa je blika hiperble. va izterma T = const pdudara se sa treim sluajem reenja
jednaine Van der Valsa: jedan kren je stvaran a druga dva su kmpleksna.
Na slici 3 vidi se da sa prastm pritiska raste temperatura kljuanja,
tj.dbijaju se stanja a1,a2,a3.... K. Ak se spje sve te take, dbija se kriva na kjj se
tensti nalaze u stanju kljuanja. Kriva a-K predstavlja dnju graninu krivu, dk
gemetrijsk mest svih taaka b, b1,b2...K kje znaavaju zavretak isparavnja,
predstavljaju krivu b-K nazvanu grnja granina kriva. Na vaj nain se stvarne gasve u r-v
dijagramu, pstje tri karakteristie blasi : a) blast tensti, kja se nalazi lev d grnje
granine krive; b)blast dvfazng stanja (tenst i para) izmeu dnje i grnje granine
vrednsti; v)blast pregrejane pare, kja je desn d grnje granine krive i iznad kritine
take. Endrjus je prvi, na snvu iztermng sabijanja S2, dredi u r-v dijagramu
karakteristine krive i blasti prmena agregatnih stanja stvarng gasa. Zbg tga se est
vaj dijagram naziva dijagram Endrjusa. Dijagram Endrujusa se razlikuje d raumatrang p
suprtnm tku izterme Van der Valsa i bratnj prmeni agregatnih stanja supstance_ iz
blasti pregrejane pare supstance prelazi u blast dvfazng stanja, a zatim u blast tensti.
Endrjusve krive za stvarne gasve predstavljene su u blasti dvfazng sistema u vidu
izbar-izternsjig ricesa .
Prces pretvaranja tene faze neke supstance u njenu gasvitu fazu naziva se
isparavanje, dk se bratni prces pretvaranja iste supstance iz njene gasvite faze u tenu
fazu, naziva kndenzacija pare (prces b-a).

11
 4.VDENA PARA
Vdena para se u tehnikj praksi kristi ka radn tel u parnj turbini i parnj
klipnj maini, ili ka grejni fluid u razliitim izmenjivaima tplte. na se dbija
isparavanjem ili kljuanjem.
Isparavanje se stvaruje p pvrini tensti. Intenzitet isparavanja zavisi d fizikih
sbina tensti i njene temperature. Kd isparavanja mlekuli kji se nalaze p pvrini
tensti, usled velike brzine i vee kinetike energije u dnsu na druge mlekule unutar
tensti, savlauju meumlekulske privlane sile i dlaze u spljanu klinu. U vm
prcesu temperatura tensti pada, jer se smanjuje srednja brzina nih mlekula kji staju
u tensti (isparavanje alkhla na pvrini ruke stvara seaj hlaenja). U prirdi je pznat
prces isparavanja reka, jezera, mra i keana.
Prces kljuanja je buran prces brazvanja pare p celj masi vde, kja se zagreva
i intenzivn isparava na dreenm pritisku, viem d pritiska spljanje kline, u narit
za t knstruisanim zatvrenim sudvima pznatim pd nazivm parni ktlvi. Kd vg
prcesa se unutar kljuale vde brazuju estice pare, kje s bzirm da su manje gustine d
kljuale vde, sjedinjuju se sa drugim esticama pare i dlaze sa pvrine vde u slbdan
prstr suda. Jedan de estica pare iz vg prstra pnv se vraa u kljualu vdu. U
nekm trenutku nastupa dinamik ravnten stanje, kada se brj mlekula kji su napustili
kljualu vdu jednak brju mlekula kji su se vratili u tenst. Para kja se brazuje iznad
pvrine kljuale vde pri stanju dinamike ravntee je zasiena para. Pt se tplta tri
sam na izmenu uzajamng plaja estica, temperatura kljuale vde i para staju stalne.
va stalna temperatuta kljuale vde i pare naziva se temperatura kljuanja (Ts).na zavisi
d pritiska Ts=f(r). Ak se, na primer, ne menja temperatura kljuanja a pveava se
zapremina prstra iznad pvrine kljuale vde, smanjuje se kncentracija mlekula pare i
naruava se dinamika ravntea za ije je uspstavljanje pri dvenju tplte, ptrena
dpunska masa pare. Na taj nain se pstie ne sam preanja kncentracija mlekula pare,
ve i preanji pritisak. Na taj nain, pritisak zasiene pare, pri zadatj temperaturi, ima svju
stalnu vrednst. Ak se prces brazvanja pare stvaruje pri viskim temperaturama
kljuanja vde, nastae dinamika ravntea pri vej kncentraciji mlekula pare i pri viem
pritisku, zbg vee brzine kretanja mlekula pare. Zbg tga, uklik je via temperatura
kljuanja vde, utlik je vii pritisak zasiene pare.

4.1.Dijagram p-v za vdenu paru

Neka se u cilindru sa klipm nalazi vda temperature T=273 K, specifine zapremine

V1 i mase m=1 kg pri stalnm pritisku r1. v stanje je dreen u p-v dijagramu takm a i
plajem klipa u I. Dvenjem tplte pri r1=const, temperatura vde e se pvisiti d
temperature kljuanja vde (Ts), specifina zapremina e se pveati d v`1 i klip e se
pmeriti iz plaja I u plaj II (taka a`1 slika 4.).

12
 Slika 4.1.

Daljim dvenjem tplte nastaje isparavanje kljuale

tensti: u cilindru se dbija vlana para, tj.dvfazni
sistem kljuale vde i pare. Pri vm prcesu pveava se
masa pare na raun smanjenja mase kljune vde sve
dtle dk ne ispari i pslednja estica kljuale vde. U
tm trenutku se dbija suva para dreena takm a1
kjj dgvara specifina zapremina v1 i plaj klipa
III.
Prces brazvanja pare (a1`-a1) se stvaruje pri knstantnm pritisku r1 i
knstantnj temperaturi temperaturi kljuale vde (Ts).
Ak se suvj pari dvdi dalje tplta pri r1=const, dbja se pregrejana para (taka ar) kd
kje je temperatura pregrevanja (Tr) vea d temperature kljuanja (Ts) i specifina
zapremina pregrejane pare (vr) vea d specifine zapremine suve pare (v1). U blasti
pregrejane pare izbara nije istvremen izterma, ka t je t u blastii vlane pare.
Ak se prces isparavanja stvaruje na veim pritiscima r2,r3,r4.... dbijaju se b, c, d
......, dnsn b1`, c1`, d1`, ...Gemetrijsk mest taaka a, b, c, d... dreuje liniju zavisnsti
specifine zapremine vde T=273 K d pritiska. va linija je paralelna rdinata, s bzirm
da je vda praktin nestiljiva. Gemetrijsk mest taaka a1`, b1`, c1`, d1`, predstavlja krivu
zavisnst specifine zapremine kljuale vde d pritiska. va kriva se naziva dnja granina
kriva.
U p-v dijagramu, va kriva dvaja blast vde d blasti vlane pare (kriva M-K).
Gemetrijsk mest taaka a1, b1, c1, d1... predstavlja grnju graninu krivu suve
pare (krivu N-K). va kriva dvaja blast vlane pare d blasti pregrejane pare i pkazuje
zavisns specifine zapremine suve pare d pritiska.
Taka u kjj se sastaju dnja granina kriva sa grnjm graninm krivm suve pare
naziva se kritina taka (K). va taka dgvara nekm graninm kritinm stanju u kme
kljuala vda trenutn prelazi u suvu paru. Veliina stanja, kje dreuju v stanje, i imaju
iste vrednsti za kljualu tenst i suvu paru, predstavljaju kritine veliine stanja: rk, vk, Tk.
U kritinj taki prmene agregatng stanja kljuale vde u suvu paru se stvaruje pri
knstantnj kritinj specifinj zapremini (vk=const). Veliine stanja kritine take vde su:
rk=22,129 MRa, Tk=647,15 K i vk=0,00326 m3/kg. Kritina temperatura je istvremen
maksimalna temperatura vlane pare.
Stanje vlane pare (taka ah) dreen je stepenm suve (h). Stepen suve
predstavlja dns mase suve pare (mr) prema ukupnj masi mlane pare (masa kljuale vde
mv i masa pare mr)
mp
x
mv m p
Na dnjj graninj krivj kljuale tensti stepen suve h=0 (masa pare mr=0) a na
grnjj graninj krivj suve pare h=1 (mv=0). Vrednst (1-h) predstavlja stepen vlansti.
Isparavanjem vde stepen suve se pveava d h=0 d h=1.
13
4.2.Veliina stanja vodene pare

4.2.1.Stanje vde

Specifina zapremina vde pri temperaturi d T=273 K i pri razliitim pritiscima ima
stalnu vrednst v0=0,001 m3/kg. Vrednst specifine zapremine kljuale vde (v`) pri
razliitim temperaturama kljuanja i razliitim pritiscima neznatn se menja d ,001 (T=273
K i p=0,61 kRa) d 0,00326 m3/kg (Tk=647,15 K i rk=22,129MRa).

4.2.2.Vlana para

Stanje vlane pare, za razliku d kljuale vde i suve pare, dreen je pritiskm ili
temperaturm kljuanja i stepenm suve (h). Veliina stanja kljuale vde i suve pare
dreuje se pmu specijalnih tablica na snvu vrednpsti pritska ili temperature kljuanja
vde (tablica 8 i 9).
Veliine stanja sa znakm prim dnse se na kljuanu vdu, dk sa ideksm sekund
na suvu paru.Veliine stanja vlane pare nalaze se izmeu vrednsti kljuanja vde i suve
pare. Tak, na primer, specifina zapremina vlane pare v nalazi se izmeu vrednsti v ' i v "
i zavisie d pritiska i spetena suve pare x (h). Ak se u vlanj pari mase 1 kg sadri h kg
suve pare i 1 x kljuale vde, specifina zapremina vlane pare jednaka je zbiru zapremine
pare v " x i zapremine kljuale tensti 1 xv ' .

4.2.3.Pregrejana para

Pregrejana para dbija se pveanjem temperature suve pare pri knstantnm pritisku
na raun naknadn dvedene kliine tplte suvj pari u pregrejau pare (psebni ureaj
parng ktla). Razlika temperature pregrejane pare (Tr) i suve pare (Ts) je stepen
pregrejavanja pare. Pregrejavanjem suve pare pveava se specifina zapremina (vp>v).
Stanje pregrejane pare dreen je pritiskm i temperaturm pregrevanja. Uklik je stepen
pregrevanja pare vei utlik je pregrejana para blie gasvima. Temperatura pregrejane pare
je graniena rezistentnu materijala pregrejaa pare. U savremenim ktlvskim
knstrukcijama, temperatura pregrejane pare maksimaln iznsi 773 K d 843 K. I pred
tga t za pregrejanu paru pstje danas mng jednaina stanja (jednaina lindea, Mliera,
Vukalvia-Nvikva i dr.), ne se zbg slensti ne primenjuju u praktinim prraunima.
Zbg tga se kriste tablice za pregrejanu paru u kjj su naznaene vrednsti za v i s u
zavisnsti d pritiska i temperature pregrejavanja.

Slika 4.2.

Specifina tplta pregrejane pare pri knstantnm pritisku

zavisi d temperature i pritiska. Njena vrednst me se izraziti
analitiki i grafiki. Na snvu ispitivanja, ustanvljen je da se
specifina tplta pregrejane pare sa pvienjem temperature

14
iznad T s i pri p const intenzivn smanjuje d nekg minimuma a zatim se neznatn
pveava, dk se pri knstantnj temperaturi pveava uklik je vii pritisak (slika 4.2.).
Kd pregrejane pare malih stepena pregrevanje i viskih pritisaka nastaje pjava ascijacije
(rekmbinacije), tj.spajanja i grupisanja mlekula pare. Pri niim temperaturama pregrevanja
tri se uglavnm energija na pveanje brzine ascijacije, tak da specifina tplta lagan
raste. Na viskim temperaturama pregrevanje nastaje razaranje ascijacije uz dvd vee
kliine energije i naglg pveanja specifine tplte pare, kja u kritinj temperaturi (Tk)
dstie besknanu vrednst.

15
 5.MEHANIZMI PROSTIRANJE
TOPLOTE
Prostiranje toplote je spontani proces koji se ostvaruje prelazom toplote sa toplijeg tela
na hladnije telo, odnosno hladniju sredinu ili od toplijih ka hladnijim slojevima tela.
Toplota moe da se prostire provoenjem (kondukcijom),strujanjem fluida
(konvekcijom) i zraenjem (radijacijom).
Provoenje ili kondukcija je proces razmene energije estica materije (molekula, atoma
i slobodnih elektrona) razliitih temperatura: estice koje pripadaju toplijem sloju tela i imaju
veu brzinu, sudaraju se sa sporijim esticama sloja istog tela i predaju im deo svoje kinetike
energije.
Mehanizam prostiranja toplote provoenjem zavisi od fizikih osobina tela. Kod
gasovitih tela provoenje nastaje sudarom molekula, dok kod metala difuzijom slobodnih
elektrona, a kod tenosti i vrstih tela oscilatornim kretanjem molekula.
Strujanje fluida (konvekcija) moe biti prirodno i prinudno. Prirodno strujanje nastaje
uticajem razlika gustina hladnih i zagrejanih estica fluida (gasa ili tenosti). Prinudno
strujanje nastaje dejstvom nekih spoljanjih pokretaa fluida (pumpa,ventilator).
Zraenje (radijacijom) je proces prostiranja toplote elektromagnetnim talasima
odreenih talasnih duina,ija energija u dodiru sa nekim telom prelazi u toplotu. Ovaj proces
nije vezan za sredinu kroz koju prolazi toplota, jer sredina, sem delimine apsorpcije, ne
menja svoje toplotno stanje. Tako, na primer, slojevi atmosfere se ne zagreavaju pri prolazu
zrane energije Sunca.
Kod zraenja nastaje dvostruko pretvaranje energije: unutranja energija zagrejanog
tela prelazi u zranu energiju, a zatim zrana energija u toplotnu koju drugo telo moe da
apsorbuje potpuno ili delimino.
U tehnikoj praksi se esto ostvaruju zajedno sva tri naina prostiranja toplote. U
loitu parnog kotla, na primer, predaje se konvekcijom i zraenjem toplota produkata
sagorevanja goriva grejnoj povrini kotla. Kroz zid kotlovskog doboa toplota se dalje
predaje provoenjem, a zatim kovekcijom sa unutranje povrine doboa kotla kljualoj vodi.
U ovom sluaju treba stvoriti takve uslove, da prostiranje toplote bude to intezivnije. Isto
tako u praksi postoji potreba da se sprei prostiranje toplote u onim sluajevima kada je
prostiranje toplote tetno i kada ono predstavlja energetski gubitak. Upotrebom izolacijskih
materijala moe da se sprei prostiranje toplote kroz zidove cevi za transport pare, vrele vode,
toplog vazduha ili gasa ije su temperature vie od temperature spoljanje okoline.

16
5.1.Prostiranje toplote provoenjem
5.1.1.Temperatursko polje i gradijent temperature

Poznato je, da je provoenje toplote (kondukcija) proces prostiranja toplote izmeu

estica tela koje se nalaze u dodiru i imaju razliite temperature. estice koje imaju veu
brzinu i pripadaju toplijem sloju tela sudaraju se sa sporijim esticama hladnijeg sloja tela i
predaju im jedan deo kinetike energije. Temperatura je, dakle, veliina stanja koja
karakterie energiju estica materije tela.Ovo znai, da proces prostiranja toplote i njegov tok
zavisi od rasporeda temperatura.
U optem sluaju, temperatura nije ista u svim takama tela i zavisi od vremena, tj.
Ona je funkcija koordinata (x,y,z) i vremena ( ).
T f ( x, y, z. ) (5.1)

Skup temperatura u datom momentu vremena u svim takama posmatranog tela

predstavlja temperatursko polje.
Ako se temperature u datom temperaturskom polju ne menjaju sa vremenom, tada je
temperatursko polje stacionarno (ustaljeno)
T
T f ( x, y, z ); =0 (5.2)

Nasuprot, ako se temperature menjaju sa vremenom tada je nestacionarno
temperatursko polje
T
T f ( x, y, z , ); 0 (5.3)

Temperatursko polje moe biti: linijsko est sluaj u praksi (prenos toplote kroz zid
ija je duina znatno vea od debljine zida) kod koga temperatura zavisi samo od jedne
koordinate, povrinsko temperatura zavisi od dve koordinate i zapreminsko temperatura
zavisi od tri koordinate.
5.2.Osnovni zakoni provoenja toplote
Ispitujui provoenje toplote vrstih tela, Fourijer je ustanovio da je koliina toplote
koju provodi jednostruk zid (Q) direktno proporcionalna koeficijentu toplotne provodljivosti
(), povrini zida (S), razlici temperatura izotermskih povrina (T2-T1), vremenu (), a
obrnuto proporcionalna debljini zida ()
S
Q (T 2 T1 ) (5.4)

odnosno
S
Q (T2 T1 ) (5.5)

Ili

17
 S
Q (T1 T2 ) (5.6)

Znak minus pokazuje da koliina toplote prelazi u smeru smanjenja temperature.
esto je zgodnije, da se umesto koliine toplote (Q) operie koliinom toplote koja prelazi u
toku jedinice vremena, sa nazivom toplotni protok (fluks).
Q S
(T1 T2 ) (5.7)

odnosno specifinim toplotnim protokom (q): koliina toplote koja prelazi u jedinici vremena
preko jedinice izotermske povrine
Q
q (T1 T2 ) (5.8)
S
Na slici 5.1. prikazano je provoenje toplote kroz
jednostruk ravan zid,pod uslovom da su njegova duina i
irina veoma velike u odnosu na njegovu debljinu. U tom
sluaju temperatura e se smanjiti samo du apscise, a
izotermske povrine bie paralelne povrinama zida.
Slika 5.1.

5.3.Koeficijent toplotne provodljivosti

Koeficijent toplotne provodljivosti () je fizika veliina koja karakterie sposobnost materije

da provodi toplotu. Iz jednaine (83) dobija se
Q Jm
() 2 () (5.9)
S (T1 T2 ) m K s

Koeficijent toplotne provodljivosti () jednak je koliini toplote (J), koja se prostire

provoenjem po dunom metru u toku jedne sekunde i pri razlici temperature od 1 K.
Njegova vrednost je odreena ekspirementalno za svaku vrstu materijala. Ona zavisi od
gustine, vlanosti, pritiska i temperature materijala. Priblino se moe izraziti zavisnost od
temperature
0 1 b(T T0 ) (5.10)

gde je 0 - koeficijent toplotne provodljivosti pri temperaturi T=273,15 K, a b je konstanta

odreena eksperimentalnim putem.
Loi provodnici su gasovi kod kojih se poveava porastom temperature i dostie
vrednost od 0,006 do 0,6 (W/mK). Treba naglasiti da se vee vrednosti odnose na helijum i
vodonik kod kojih je =5 do 10 puta vei od drugih gasova. Koeficijent toplotne

18
neprovodljivosti vazduha pri T=273,15 je 0.0244 (W/mK).Kod tenosti =0,07 do
0,7(W/mK) i smanjuje se sa poveanjem temperature. Maksimalnu vredmost ovog
koeficijenta ima voda =0,7 (W/mK) pri T=393,15 K. Sa porastom temperature vode njegova
vrednost opada.Najbolji provodnici toplote su metali kod kojih je =20 do 418 (W/mK).
Toplotno izolacioni materijali su materijali kod kojih je <0,25 (W/mK). Kod veine
metala smanjuje se sa poveanjem temperature. Poveanjem procenta ugljenika u eliku
znatno se smanjuje . Kod graevinskih materijala bitan uticaj na ima poroznost i
vlanost:sa poveanjem poroznosti smanjuje se , jer upljine u materijalu ispunjene gasom
imaju malu vrednost . Ako su pore ispunjene vlagom materijala se poveava.

5.4.Provoenje toplote kroz vieslojni ravan zid

Slika 5.2.

Na slici 5.2. prikazan je zid od tri sloja razliitih materijala sa

koeficijentima provodjenja toplote 1 , 2 , 3 i razliitih
debljina 1 , 2 , 3 . Kod stacionarnog reima specifini toplotni
protok (q) je konstantan i za sve slojeve je isti. Tada je:

T1 T2 T2 T3 T3 T4
q (5.11)
1 2 3
1 2 3

1
Odnosno T1 T2 q ; T2 T3 q 2 ; T3 T4 q 3 (5.12)
1 2 3

Sabiranjem ovih jednaina

T1 T4
q (5.13)
1 2 3

1 2 3

U optem sluaju za n slojeva (zidova) bie

T1 Tn 1
q in
(5.14)

i 1
i / i

Da bi se odredile temperature na granicama sloja (zida) T2 i T3 koriste se jednaine (5.12)

T2 T1 q 1 / 1 ; T3 T2 q 2 / 2 ; T3 T1 q( 1 / 1 2 / 2 ) (5.15)

19
ili za viestruk ravan zid na granici n-tog i (n+1) tog sloja

Tn1 T1 q(1 / 1 2 / 2 ... n / n ) (5.16)

5.5.Provoenje toplote kroz cilindrini jednostruki zid

Razmotrimo stacionarni proces provoenja toplote kroz cilindrian zid duine L sa

unutranjim poluprenikom r1 i spoljanjim r2 (slika 5.3.). Na povrini zida poznate su
temperature T1 i T2 , a takoe i konstantna vrednost koeficijenata provoenja . U ovom
sluaju izotermske povrine su koncentrini cilindri, a temperatursko polje je linijsko tj. T= f
(r). Jednaina Fouriera za toplotni protok i za duinu cevi L= 1 m i povrinu obima cilindra
S= 2 r.

dT
2r (5.17)
dr

Slika 5.3.

Izdvajanjem T iz ove jednaine i integrisanjem

r
T2 T1 ln 2 (5.18)
2 r1

T1 T2
Odnosno: (5.19)
1 d
ln 2
2 d 1

gde je d= 2 r prenik cilindra.

Slika 5.4.

Iz predhodne jednaine se vidi da se temperatura menja po zakonu eksponencijalne krive.

Za viestruk cilindrini zid,kada je obloen sa dva ili vie slojeva izolacionog materijala
(slika 5.4.), bie toplotni protok za T1 > T2 > T3 ...> Tn 1

T1 T2 T2 T3 T3 T4
(5.20)
1 d2 1 d3 1 d4
ln ln ln
21 d 1 22 d 2 23 d 3

1 d2 1 d 1 d
Odnosno: T1 T2 ln ; T2 T3 ln 3 ; T3 T4 ln 4 (5.21)
21 d1 22 d 2 23 d 3

odakle je posle sabiranja

20
 T1 Tn 1
i n
(5.22)
1 d

i 1 2i
ln i 1
di

5.6.Provoenje toplote kroz sverini zid (loptu)

Toplotni protok kroz sferian zid kod koga je izvor toplote unutar lopte je kao i
cilindrini zid

dT
S (5.23)
dr

gde su: za loptu S 4r 2 , r1 unutranji poluprenik, r2 - spoljani, konstantna veliina,

temperatura se samo menja u pravcu poluprenika,a izotermske povrine su koncentrine
povrine lopte. Tada je:

dT 2 dr
4r (5.24) ,odnosno: dT (5.25)
dr 4 r 2
Integrisanjem ove diferencijalne jednaine

1 1 T1 T2
r2
1
T2 T1 ; ili T1 T2 ,odakle je (5.26)
4 r r 1
4 r1 r2 1 1 1
( )
4 r1 r2

Analogno ranijem izvoenju,toplotni protok za viestruki sferini zid

T1 Tn 1
(5.27)
1 1 1 1 1 1
( ) ( ) ...
41 r1 r2 42 r2 r3

5.7.Prolaenje toplote
Prostiranje toplote izmeu dva fluida koja su meusobno razdvojena zidom bilo kog
oblika, pod uslovom da su im temperature razliite, naziva se prolaenje toplote.
Najei sluajevi prolaenja toplote su u termotehnici: predaja toplote tople vode
vazduhu kroz zid grejnog tela (radijatora), predaja toplote produkata sagorevanja goriva
kotlovskoj vodi ili pari kroz zid kotlovskog doboa ili cevi pregrejaa pare, predaja toplote
kondenzacije pare rashladnoj vodi kroz zidove cevi kondenzatora, itd. U svim ovim
sluajevima zidovi su izraeni od materijala sa visokim koeficijentom provoenja toplote ().
Meutim, u drugim sluajevima kada treba spreiti prostiranje toplote u spoljanje okolinu,
postavlja se izolacioni materijal preko spoljanje povrine zida cevi (kanala).
Provoenje toplote je veoma sloen proces kod koga se mogu istovremeno ostvariti
sva tri naina prostiranja toplote.

21
5.7.1.Prolaenje toplote kroz jednostruk ravan zid
Na slici 5.5. prikazan je proces prolaenja toplote kroz jednostruk ravan zid kod koga
su duina i irina znatno vee u odnosu na njegovu debljine. Zid debljine () razdvaja dva
fluida razliitih temperatura. Prvi fluid visoke temperature TI predaje toplotu konvekcijom (i
deliminim zraenjem) spoljanjoj povrini zida koji razdvaja fluide, zatim se toplota
kondukcijom predaje unutranjoj povrini zida, a potom
konvekcijom drugom fluidu znatno nie temperature TII . Prema
zakonu Njutna specifini toplotni protok konvektivnog
prostiranja toplote od fluida temperature TI na zid temperature
T1

q 1 (TI T1 ) (5.28)

Gde je 1 - koeficijent prelaza toplote (konvekcije) od fluida

temperature TI na povrinu zida.

Slika 5.5.
Kod stacionarnog reima ovaj specifini toplotni protok jednak
je specifinom toplotnom protroku provoenja toplote:

q (T1 T2 ) (5.29)

odnosno specifinom toplotnom protoku predatom konvekcijom od unutranje povrine zida
hlaenjem fluida:
q 2 (T2 TII ) (5.30)
Ako se ove jednaine izrazi
1 1
TI T1 q ; T1 T2 q ; T2 TII q (5.31)
1 2
a zatim saberu:

1 1
TI TII q (5.32)

1 2

1
Tada je: q k (TI TII ) (5.33), gde je: k (5.33)
1 1

1 2
Veliina k je koeficijent prolaza toplote koji odrava koliinu toplote koja proe kroz
povrinu zida u toku jedinice vremena od grejnog na grejni fluid pri razlici njihovih
temperatura od 1 K. Reciprona vrednost ovog koeficijenta je specifini otpor prolaza toplote
1 1 1
(5.34)
k 1 2

22
 U sluaju prolaenja toplote kroz viestruk ravan zid potrebno je u izraz za k staviti
sumu koeficijenata otpora provoenja toplote
TI TII
q (5.35)
1
i n
1
i
1 i 1 i 2
Toplotni protok prolaenja toplote kroz jednostruk cilindrini sud (slika 5.6.) moe se
odrediti na osnovu ekvivalentnosti relacija
T1 T2
1d1 (TI T1 ) ; ; 2d 2 (T2 TII ) (5.36)
1 d2
ln
2 d 1

Ako se ree jednaine odnosno razlike

temperatura,a zatim saberu,dobija se:
k (TI TII ) (5.37)
gde je:
1
k (5.38)
1 1 d 1
ln 2
d 1 1 2 d 1 d 2 2
Slika 5.6.
Veliina 1/k je toplotni otpor prolaenju toplote kroz
jednostruki cilindrini zid duine L=1 m:
1 1
(5.39)
k 1 1 d 1
ln 2
d 1 1 2 d 1 d 2 2
Za viestruki cilindrini sud duine L=1 m bie toplotni protok :
k (T T ) (5.40)
Odnosno:
T T
(5.41)
1 i n
1 dn 1 1
ln
d1 1 i 1 2i di d n 1 2

Toplotni otpor
prolaenju toplote
1 1
prolaenju toplote je
1 1i n
d 1 1

k
ln n prema tome :
d11 i 1 2i di d n 1 2
(5.42)

23
 Za sferini jednostruk zid prema jednainama (85) i (86) toplotni protok je:
T T
(5.43)
1 1

4r 1
2
1 1 1
4 2
r1 r2 4r2 2
Odnosno:

1 1 1 11 1 1
2 2 (5.44)
k 4 r1 1 r1 r2 r2 2

Za sferini viestruki zid prema jednainama (86) i (88) toplotni protok je:
T T
(5.45)
1 1 n
1 1 1 1
2 2
4 r1 1 1 i ri r 1 rn 1 2

24
 6.TERMOFIZIKE OSOBINE
GRAEVISNKIH MATERIJALA
6.1.Omota zgrade

Pod omotaem zgrade podrazumevaju se svi granini elementi koji odvajaju

graevinski objekat od spoljne okoline i zemljita na kome je podignut :fasadni zidovi sa
vratima i prozorima, krovna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona lei na tlu.
Osim svojih mehanikih funkcija, omota ima zadatak da titi unutranji prostor od
uticaja spoljnih visokih ili niskih temperatura, od padavina, vetra, buke i drugih spoljnih
nepovoljnosti.Ali i da istovremeno omoguava pristup prirodne svetlosti u unutranjost
zgrade kao i vizuelni kontakt ljudima u njoj sa okolnom prirodom.
Prilikom projektovanja zgrade mora se nai optimalni odnos izmeu samih zidova i
pozornih povrina, s obzirom na zahtev zgrade za energijom za zagrevanjem zimi ii hlaenje
leti.Ovo je potrebno jer staklene povrine uz sve svoje prednosti, poseduju mnogo manji
otpor provoenju toplote u odnosu na zidove, pa sa energetskog stanovita predstavljaju
najslabije elemente svake fasade.Ta njihova nepovoljna osobina se ublaava ugraivanjem
kvalitetnih konstrukcija prozora, a kada je to nedovoljno, onda se poveava otpor prolazu
toplote kroz zidove boljim izolacijama, tako da prosean otpor prolazu toplote kroz fasadu
bude uvean.
Sa poveanjem sadraja vlage u graevinskom materijalu, smanjuje se njegov otpor
provoenju toplote, pa se mora voditi rauna o prodiranju vlage u konstrkcione elemente
zgrade, naroito u spoljnim zidovima.Zato se prilikom projektovanja zgrade raunski
kontroliu njena termofizika svojstva, proveravaju otpori provoenju toplote kao i
prodiranje vodene pare.

6.2 Prenos toplote kroz zidove

Prilikom proraunavanja potrebne koliine toplote za grejanje usvaja se da je spoljna

temperatura konstantna. Ovo stoga to u zimskom periodu varijacija spoljne temperature u
toku 24 asa oko srednje dnevne temperature nije velika, usled kratkog trajanja sunevog
zraenja i velike oblanosti zimi.Zato se u uslovima grejanja, kada se unutranje temperature
odravaju na odreenoj vrednosti transport toplote kroz zidove i krovne konstrukcije
praktino odvija u stacionarnim uslovima, ime se prorauni u znatnoj meri uproavaju.
Transport toplote kroz zid je kombinacija provoenje toplote kroz masu zida, prelaza
toplote sa unutranjeg vazduha na zid kao i sa druge strane zida na spoljni vazduh, pri emu
se vri i prenos toplote zraenjem.Za elemente graevinskih konstrukcija ije su debljine
daleko manjih dimenzija od njihovih povrina, prolaz toplote se praktino odvija u jednom
pravcu, normalnom na povrinu zida,U tom sluaju, pri stacionarnim uslovima, prolaz toplote
se rauna po poznatom obrascu:
q k tu t e (6.1)

25
 odnosno, s obzirom na relaciju
1
Ruk
k (6.2)

tu te
q (6.3)
Ruk

U gornjim izrazima su koriene sledee oznake: q - specifini toplotni protok 2 ;

W
m
Ruk - ukupni toplotni otpor vieslojnog zida prolazu toplote, ija je vrednost zbir pojedinanih
otpora svakog sloja:
1 n
1 m2 K
Ruk i (6.4)
au i 1 i ae W

k - koeficijent prolaza toplote 2

W
m K
1
k (6.5)
1 n
1
i
au i i ae
au -koeficijent prelaza toplota sa vazduha u prostoriji na unutranju spoljnu povrinu zida
W
m 2 K

ae -koeficijent prelaza toplote sa spoljanje povrine zida na spoljni vazduh 2

W
m K
i m2 K
- toplotni otpor i-tog sloja zida
i W
i -debljina sloja i m
W m
-koeficijent provoenje toplote sloja i 2
m K

26
 Slika 6.1 Temperaturno polje u vieslojnom zidu.

Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida ili zidnih povrina, toplotni protok do
sloja ija se temperatura izraunava:

tu t j
q (6.6)
1 j

i
au i 1 i

se izjednauje sa protokom kroz celu debljinu zida, koji je definisan jednainom (4.3),odakle
je:

t u t c 1 j

t j tu i C (6.7)
Ruk au i 1 i
Temperatura unutranje povrine zida moe da se izrauna prema izrazu:

tu te 1
t u ,s t u C
Ruk au (6.8)

Analogno prethodnom, temperatura spoljanje povrine zida je odreena prema :

tu te 1 n

t e,s tu i C (6.9)
Ruk au i 1 i

Za praktine proraune, merodavne karakteristika pojedinih materijala i koeficijenti

prolaza, prelaza i provoenje toplote dati su u tabelama sledeeg poglavlja.

27
6.3.Termika izolacija zidova

Izolacioni slojevi poveavaju otpor provoenju toplote kroz zidove pa se smanjuje prolaz
toplote kroz njihovu konstrukciju, to doprinosi manjoj potrebnoj koliini toplote za grejanje.
Izolaciona masa se moe ugraditi sa spoljne ili unutranje strane zida, ili kao sloj u
njegovoj unutranjosti.Ako je izolacija postavljena na spoljnoj strani zida, onda su
temperature mase zida nie.Time se umanjuju dilatacije elemenata fasade, odnosno toplota
naprezanja konstruktivnih elemenata, ime se spreava pojava naprslina u zidovima.U tako
postavljenoj izolaciji glavna masa zida je koncentrisana prema unutranjem prostoru, pa se po
prekidu grejanja akumulisana toplota u njoj postepeno oslobaa i prenosi u prostoriju, te se
due odravanju zadovoljavajue temperature unutar zgrade.
Na slici 4.2 prikazana je konstrukcija jednog jednoslojnog zida bez izolacije,(bez sloja
iz) sa ucrtanim rasporedom temperatura za neku odreenu spoljnu i unutranju
temperaturu.Ako se doda izolacija, otpor prelazu toplote bi se poveao pa se kroz zid
transportovati manja koliina toplote, to je i cilj izolacionog sloja.Temperaturno polje se
menja i u takvim uslovima manje su razlike temperatura izmeu spoljnjeg vazduha i spoljne
povrine zida, odnosno izmeu unutranjeg vazduha i odgovarajue povrine zida ili, drugim
reima, unutranja povrina zida e imati viu a spoljna niu temperaturu u sluaju postojanja
izolacije.Masa zida prema prostoriji ima vie temperature, to je prednost ovakvog
postavljanja izolacije koja dolazi do izraaja po prekidu grejanja.
Na slikama 4.2.b i c prikazana su polja temperatura kada je izolacioni sloj sa unutranje
strane zida i za sluaj kada je postavljen u njegovoj sredini.U poglavlju o potrebnoj koliini
toplote za grejanje nalaze se tabele sa termofizikim karakteristikama razliitih materijala i
merodavnim koeficijentima prenosa toplote, koji su potrebni za primenu jednaina 4.1 -4.9

Slika 6.2 Temperaturna polja u zidu bez izolacije(pune linije) i sa izolacionim slojem na
spljnoj (a), unutranjoj strani zida (b), kao i njegovoj unutranjosti (c).

6.4.Difuzija vodene pare kroz graevinske konstrukcije

Od svih moguih naina transporta vlage kroz graevinske konstrukcije (apsorpcija,

kapilarni efekat, difuzija), posebno kroz zidove zgrada u kojima se zimi odrava via
temperatura od spoljne, od najveeg uticaja je difuzija vodene pare.Ona se odvija i u
materijalima koji su nehigroskopni i nesposobni za kapilarno usisavanje vlage.

28
 Molekuli vodene pare tee da se ravnomerno rasporede u prostoru u svim pravcima.Pri
tome, kada su dve sredine u kontaktu, oni tee da se kreu iz sredine veeg parcijalnog
pritiska vodene pare ka sredini nieg pritiska, dakle iz vlanije ka suvljoj sredini,sve dok se
ne uspostavi ravnotea.U uslovima ravnotee broj molekula koji prelazi iz jedne u drugu
sredinu se izjednaava pa se ustaljena vlanost ne menja.Ovaj proces transporta vodene pare
sa tendencijom izjednaavanja vlanosti naziva se difuzija vodene pare,a kao njena posledica
dolazi do prodora vlage u zidovima zgrada, njenog kondenzovanja u slojevima konstrukcije,
pa ak na njihovim unutranjim stranama.To povlai mnoge nepovoljne posledice:vee
gubitke toplote objekata, razaranje materijala, pojavu neprijatnih mirisa, nehigijenske
uslove.Zbog svega toga se prilikom projektovanja zgrade mora izvriti i provera mogunosti
kondenzacije vlage koja prodire difuzijom i raspoloivim tehnikim sredstvima spreiti njena
pojava.Zato projektna dokumentacija graevinskih objekata mora da sadri i deo koji se
odnosi na difuziju vodene pare.

6.4.1.Proraun difuzije vodene pare

Difuzija vodene pare se odvija kroz vazduh koji ini ispune skeleta graevinskog
materijala.Krischer je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje vodene
pare u mirnom vazduhu.On je definisao i faktor otpora difuziji ,kao odnos protoka vodene
pare kroz sloj mirnog vazduha i fluksa kroz sloj iste debljine odreenog materijala, pri svim
jednakim relativnim uslovima.Na taj nain je omogueno da se svi zakoni difuzije vodene
pare kroz vazduh primene na porozne graevinske materijale.
Specifini protok vodene pare koja prodire kroz neki materijal difuzijom, prema zakonu Fick-
a definisan je izrazom:

g D
C
x

kg / m 2 s (6.10)

gde je :

D-koeficijent difuzije vodene pare kroz odreeni materijal m 2 / s

C-koeficijent vodene pare kg / m3
Zbog malog pritiska pare se smatra idealnim gasom, pa je :

1 p
C (6.11)
v Rd T
m3
U izrazu (4.11) su primenjene sledee oznake:
kg
-specifina zapremina vodenu pare
J
Rd-gasna konstantna za vodenu paru ;(obratiti panju da je za otpor
kg K
propustljivosti pare koriena oznaka R pa je zato gasna konstanta oznaena
zvezdicom)

29
 p parcijalni pritisak vodene pare Pa ;
T-temperatura vodene pare K ;
x- pravac difuzije vodene pare m
Ako se u jednaini 6.10 uvede izraz 6.11. Fick-ov zakon dobija oblik:

D p dp kg
g
dx m 2 s
(6.12)
R T x
d
gde je :
-koeficijent propustljivosti vodene pare odreenog materijala
D kg

Rd T m s Pa
Specifini protok vodene pare u procesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a

Po p kg
g D 2 (6.13)
Po p x m s

Kako je p pb, to je po po p pa je zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov:

p
g (6.14)
x

Negativan predznak oznaava da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja

gradijenta koncentracije, odnosno u pravcu smanjenja pritiska.S obzirom na veliine pritiska
vodene pare, moe se smatrati da je fluks vodene pare difuzijom kroz graevinske elemente
definisan Fick-ovim zakonom pa se ovaj primenjuje u praksi.
Krisherov faktor otpora difuziji , koji se koristi u proraunima difuzije vodene
pare definisan je kao odnos otpora difuziji nekog odreenog materijala Rm prema otporu
vazdunog sloja Rv iste debljine i pri istim relevantnim uslovima.
Rm
(6.15)
Rv
gde je:
m 2 s Pa
Rm otpor difuziji vodene pare kroz materijal
m kg
m 2 s Pa
Rv otpor difuziji vodene pare kroz vazduh
v kg
m -koeficijent propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku 1s
kroz kocku ivica 1m, pri razlici pritisaka na naspramnim stranicama od 1Pa
kg m
m 2 s Pa

30
 v - koeficijent propustljivosti pare u vazduhu
kg
m s Pa
Za graevinske materijale faktora otpora ja dat u tabeli 6.1.Izabrane su vrednosti koje se
kod veine autora poklapaju i koje se koriste za izraunavanje propustljivosti

Tabela 5.1 Faktor otpora difuziji vodene pare

Graevinski materijal
Pear,beton 8
10
Beton sa ljunkom 15
21,2
Armirani beton 30
Laki beton 4-8
Zid od opeke 6,8
9,3-10
Crep 37-43
Gas i peno beton 3,5-5,5
5,5-7,5
Gips 6,2
Vrste maltera:
-kreni 9,0
12,0
-podueni 10,0
17,0
16,5
-cementni
23,0

Azbest cement ploe

37
-nepresovane
51
-presovane
Drvo:
Smreka 4% te. vlage 230
Smreka 6% te. vlage 160
Smreka 8% te. vlage 110
Crvena bukva 10% te. vlage 70
Crvena bukva 15% te. vlage 11
Crvena bukva 30% te. vlage 2
Crvena bukva 50% te. vlage 1,9
perploa 100
Termoizolacioni materijali
Ploe od plute: 5-30
1,5-14
-Ekspandirana 5,2-9,8
-Zasmoljena pluta 2,5
Stiropor 15-50
40-100

31
 80-210
130-370
Staklena i mineralna vuna 1,17-1,27
Poliuretan 40-60
Peno staklo
Iporka 1,7
Ploe od mekog lesonita 1.5 cm 11
2,5 cm 6,8
5,0 cm 4,5
10 cm 3,8
PVC -pena 200-400
Zaptivni materijali
Moltopren 7,0
Asfalt 85
Krovna lepenka 3 500
Bitumenska emulzija sa vruim bitum. premazom 55 000-138 000
Bitumen po engl. autorima 85 000-108 000
Bitumen-papir 0,15 mm 600
Bitumen-karton 0,7 mm 1 500
Bitumenska specijalna hartija 500 10 000-25 000
10 000
Krovna hartija, sa obe strane bitumizirana 2 mm
80 000
Ter i bitumenska krovna hartija sa predimpregnir
Folije:
30 000-65 000
PVC-folija 0,1-0,2 mm
700 000
Aluminijumska folija 0,05 mm
6 400
Vaporex :sa bitumenom 0,8 mm
3 500
normalan 0,8 mm
Vrste premaza
Diofan:jednostruki 0,04 mm 12 000
dvostruki 1,0 mm 200 000
Vezivne boje 200-600
Desperzione i emulzione boje:
Bez ulja 670-5 200
Sa uljem 210-6 250
Lakovi:
hlor-kauuk lak 70 00-110 000
polivinilhlorid lak 25 00-50 000
poliurentan lak 13 000
uljani lak 20 000-27 000
uljane boje 9 800-24 000
Propustljivi premazi:
/sa mineralima, tutkalom, kreom/ 180-215

6.4.2.Transport vodene pare u stacionarnim uslovima

32
 Po Fick-ovom zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreuje analogno
jednodimenzionalnom transportu toplote, izrazom;

G K d F pu pe kg (6.15)
u kome je:
G - ukupna koliina vodene pare preneta difuzijom kg ;

K d - koeficijent prolaza vodene pare ;

kg

m s Pa
2

F -povrina date pregrade m 2

p e , pu -parcijalni pritisci vodene pare sa obe strane pregrade, odnosno u spoljnjem i
unutranjem vazduhu kada je u pitanju spoljni zid Pa
-vreme odvijanja difuzije vodene pare s

Pri tome moe se definisati i specifini protok vodene pare, s obzirom na

G kg
g
F m 2 s

kao:
kg
g K d pu pe 2 (6.16)
m s

6.4.3.Koeficijent prolaza vodene pare

Za difuziju vodene pare (4.15 i 4.16) kroz neku pregradu, zid ili membranu definisan je
koeficijent prolaza vodene pare K d , analogno prolazu toplote, sledeim izrazom:
1 kg
Kd (6.17)
1 i 1 m s Pa
2

u i i e
u kome je:
u , e -koeficijent prelaza vodene pare sa unutranjeg vazduha na unutranju
povrinu pregrade, odnosno sa spoljanje povrine pregrade na spoljanji vazduh
kg
m 2 s Pa

m 2 s Pa
Rdi i - otpor provoenju vodene pare difuzijom kroz sloj zida
i kg
;
i - debljina sloja m ;

i -koeficijent paroprovodljivosti datog sloja

kg

m s Pa
2

33
 Kao to se vidi iz izraza (6.17) prolaz vodene pare difuzijom kroz zid se , analogno
prelazu toplote, sastoji iz tri osnovne pojave:
a) prelaza vodene pare sa unutranjeg vazduha na unutranju povrinu,
b) provoenje vodene pare kroz slojeve pregrade ,
c) prelaza vodene pare sa spoljanje povrine pregrade na spoljanji vazduh sa druge
strane zida.

6.4.4.Prelaz vodene pare-konvektivna difuzija

Pri prelazu vodene pare kroz zid, po analogiji sa prelazom toplote, uvodi se konvektivna
difuzija.Ona se javlja kao prelaz mase vodene pare iz vazduha na povrinu zida odnosno sa
povrine zida na vazduh.
Osnovni uzrok konvektivne difuzije je razlika koncentracije vodene pare u vazduhu i u
graninom sloju zida.Predstavlja se jednainom:

gu u' Cu Cu,s kg / m2 s (6.18)
u kojoj je :
u' -koeficijent prelaza mase
m
s
Cu ; Cu,s - koncentracija vodene pare u vazduhu daleko od zida i u graninom sloju zida
kg
m3

p
Uz korienje jednaine stanja idealnog gasa C
iz (4.18) dobija se sledei izraz:
R T
d

u' kg
gu
pu pu ,s u pu pu ,s 2 (6.19)
R T m s
gde je:

u -koeficijent prelaza vodene pare sa unutranjeg vazduha na unutranju povrinu

zida 2
kg
;
m s Pa
pu , pu,s -parcijalni pritisak vodene pare u unutranjem vazduhu na udaljenu od zida i
u graninom sloju zida Pa .
Analogno se definie i prelaz vodene pare sa spoljanje povrine na spoljanji vazduh

e'
g e e' Ce,s Ce pe , s pe e pe , s pe (6.20)
Rd T
gde je:

34
 c - koeficijent prelaza vodene pare sa povrine na spoljni vazduh .
kg

m s Pa
2

Prilikom izraunavanja koeficijenta prelaza vodene pare moe se koristiti Nusselt-Lewis-ova

teorija o relaciji prenosa toplote i vlage koje je definisana izrazom:

a
(6.21)
'
D v Le 3
1

u kome je:
a -koeficijent prelaza toplote ( bez zraenja) pri postojanju prelaza mase 2
W
;
m K

-koeficijent difuzije vodene pare u vazduhu

W

m K
m2
Dv -koeficijent difuzije vodene pare u vazduhu
s
a
Le -Lewis-ov broj koji se primenjuje za bilo koji sluaj istovremenog prenosa toplote
Dv
i mase.
m2
a -koeficijent toplotne provodljivosti .
p Cp s
'
Odavde se moe dobiti izraz za izraunavanje Kao : :
RD,T
pa se dobija
1
a e ,u D e ,u 3 kg
e ,u v
m 2 s Pa (6.22)

R Te,u
d e,u p e,u Cp e,u Dv

gde su e,u ; pe,u i Cp e,u -koeficijenti toplotne provodljivosti, gustina i specifina toplota
vazduha na apsolutnim temperaturama Te i Tu , Rd gasna konstanta za vodenu paru.
Treba napomenuti da se koeficijenti prelaza vodene pare e odnosno u ne uzimaju u
obzir pri preraunavanju fluksa vodene pare kao veliina vrlo niskog reda.Meutim, u
proraunima koji slede u ovom poglavlju oni su obuhvaeni.

6.4.5.Provoenje vodene pare konduktivna difuzija

Fluks vodene pare kroz pregradu osim od razlike parcijalnih pritisaka vodene pare u
vazduhu, sa jedne i sa druge strane zida, zavisi i od otpornosti materijala na proputanje
vlage, po analogiji sa zavisnou toplotnog fluksa od toplote provodljivosti materijala.
Provoenje vlage kroz vieslojni materijal, to je ve obuhvaeno izrazom za prolaz vlage
(4,16 i 4.17) je definisano jednainom :

35
 p s ,u p s , e i
g p s ,u p s , e (6.24)
Ri
di i i

u kojoj je :

ps ,e ; ps ,u -parcijalni pritisci vodene pare u vazduhu sa obe strane zida Pa ;

i m 2 s Pa
Rdi -otpor difuziji vodene pare kroz i sloj ;
i kg

i -koeficijent provoenja pare i sloja

kg

m s Pa

6.4.6.Koeficijenti provoenja vodene pare

Koeficijetn provoenja vodene pare nekog materijala, koji odgovara koeficijentu

provoenja kod prenosa toplote, definisan je u jednaini 4.12 kao:

Dm
m (6.25)
Rd T
gde je:
m2
Dm -koeficijent difuzije vodene pare kroz materijal ;
s
J
Rd -gasna konstanta za vodenu paru (jo jednom se skree panja da je i za
kg K
otpor propustljivosti pare koriena oznaka sa R, pa je gasna konstanta oznaena
zvezdicom)
T-temperatura pri kojoj se odvija difuzija K .
Odnos otpora provoenja vodene pare nekog materijala prema provoenju vazduha je
poznata veliina preko odnosa faktora otpora difuziji .

Rm

Rv
a kako je

Rm iRv
m v
sledi iz (4.12):
Dv

Dm

pa izraz (4.25) postaje

36
 Dv
m (6.26)
Rd T

U gornjim izrazima indeksi m oznaavaju materijal kroz koji se vri difuzija vodene
pare , d se odnosi na vodenu paru a v na vazduh.Pri difuziji vodene pare kroz zid koji
razdvaja prostore razliitih temperatura, kao merodavna temperatura T u jednainama (6.25) i
(6.26) usvaja se srednja vrednost temperature sa obe strane zida:
T Tu
Tm e
2
Da bi se odredio koeficijent provoenja pare prema jednaini (4.16) koristi se vie
obrazaca od kojih se najee primenjuje Schrimer-ov, u obliku:

m2
1,81
2,26 Tm
Dv (6.27)
PB 273 s

u kome je PB -barometarski pritisak vazduha Pa .

6.5.Pritisci vodene pare u graevinskoj konstrukciji

Difuzija vodene pare kroz neki graevinski elemenat zavisi od otpora materijala prelazu
vlage, koji je merodavan za uspostavljanje veliina parcijalnog pritiska vodene pare u
materijalu.U uspostavljenom polju pritisaka u zidu, vodena para prodire od taaka sa viim
prema taaka sa niim parcijalnim pritiscima vodene pare.Pri tome e doi do kondenzacije u
slojevima u kojima je parcijalni pritisak vodene pare vei od pritiska zasienja na temperaturi
koja je u istom sloju uspostavljena .Zato se za spoljne zidove, kao karakteristine elemente za
difuziju vodene pare, prethodno izraunavaju vrednosti temperatura i oba pritiska. Prorauni
su bazirani na konstantnim temperaturama odnosno pritiscima sa obe strane graevinskog
elemenata iz ega proizilazi da je ukupan prolaz vodene pare kroz celu konstrukciju jednak
protoku kroz svaki od njenih slojeva:

g ue g u j (6.27)

gde je g u e protok vlage kroz celu debljinu zida a g u j kroz bilo koji sloj, na primer,od
strane zida u koju ulazi vlaga do neke ravni j u samoj konstrukciji zida (slika 4.3)
Koristei izraz (4.16) i (4.17) za difuziju vodene pare kao i (4.24) za provoenje, sledi
(4.28)

37
 pu p e pu p j
(6.28)
1 n
1 j

i
1
i
u i 1 i e u i 1 i
odakle se dobija:
pu p e1 j
i
p j / j 1 pu
1 n
i

1 u i 1 i
(6.29)

u i 1 i u

U gornjim izrazima parcijalni pritisci vodene pare u unutranjim i spoljanjem vazduhu

se izraunavaju iz njihovih relativnih vlanosti i pritiska zasienja vodene pare na
odgovarajuim temperaturama:
pu u pu tu Pa

pe e pe t e Pa (6.30)

Na slici 6.3 prikazan je dijagram za vlanost vazduha, koji daje zavisnost temperature,
entalpije h, relativne i apsolutne vlanosti i x i pritiska vodene pare u vazduhu, tzv
Molijerov dijagram.Sa porastom temperature od take 1 na 2, sadraj vodene pare x u stanje
zasienja se poveava (take 1 i 2 ), a pritisak zasienja vazduha raste od p1 na p2
.Pritisci zasienja se mogu uitavati direktno sa dijagrama ili koristiti podaci dati u tabeli 4.II
zavisno od temperature vazduha.Kada je u pitanju parcijalni pritisak vodene pare u vazduhu,
onda se u dijagram moe zapaziti da zavisnost od sadraja vlage (take 1 i 2), s tim to je
sadraj pare od znaaja za vrednost relativne vlanosti.Za isti sadraj vlage razliite su
relativne vlanosti pri razliitim temperaturama( za take 1 i 2 relativne vlanosti su 60% i
40%).

Slika 6.3 Molijerov h-x dijagram za vlaan vazduh

Grafiko predstavljanje parcijalnog pritiska se vri slino temperaturnom polju, prema

udaljenu uoenog sloja, obino od spoljne strane zida.To se moe uiniti i zavisno od otpora

38
difuziji, i u oba sluaja promena pritiska je linearna funkcija. Meutim, kada su otpori difuziji
vodene pare veliki, pritisak zasienja nije linearno zavisna funkcija debljine sloja ve je
parabolina funkcija (slika 6.4).Zato se preporuuje grafiko prikazivanje promena pritiska u
konstrukciji u zavisnosti od otpora difuziji, pomou dijagrama Glassa (slika 6.5).U takvom
predstavljanju je i promena pritisaka zasienja vodene pare kroz sloj odreenog materijala
prava linija, to uprouje analizu, dozvoljavajui da se raun sprovodi samo za granine
povrine izmeu slojeva.

Slika 6.4 Dijagram pritiska zasienja vodene pare vieslojne graevinske konstrukcije

Slika 6.5 Glasser-ov dijagram pritiska zasienja vodene pare u graevinskoj konstrukciji

Treba napomenuti da Glasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje difuzije

vodene pare, ali u sastavu graevinske konstrukcije egzistira parna barijera, koja ima otpore
difuziji vodene pare daleko vee od drugih slojeva.Stoga ih je nemogue zajedno prikazati na
apscisi, pa se u ovakvim sluajevima na apscisu, umesto Rdi , nanose debljine tih slojeva
.

Tabela 6.II. Pritisak zasienja vodene pare

Tempe Pritisak zasienja vodene pare
rature 0.0 0.1 0.2 0,3 O,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9
(C)

39
 35 5,624 5,653 5,684 5,716 5,748 5,780 5,812 5,844 5,876 5,908
34 5,320 5,348 5,377 5,408 5,439 5,478 5,499 5,529 5,560 5,590
33 5,931 5,057 5,087 5,115 5,143 5,172 5,201 5,231 5,260 5,289
32 4,755 4,781 4,808 4,835 4,863 4,889 4,917 4,945 4,973 5,001
31 4,498 4,518 4,543 4,570 4,595 4,622 4,647 4,673 4,700 4,727
30 4,243 4,267 4,291 4,316 4,340 4,366 4,390 4,415 4,440 4,466
29 4,006 4,028 4,051 4,075 4,099 4,122 4,146 4,170 4,194 4,218
28 3,780 3,800 3,823 3,846 3,868 3,890 3,912 3,936 3,959 3,982
27 3,565 3,586 3,607 3,627 3,648 3,671 3,692 3,714 3,735 3,758
26 3,361 3,380 3,400 3,420 3,440 3,460 3,482 3,502 3,527 3,543
25 3,167 3,186 3,205 3,223 3,243 3,262 3,283 3,301 3,321 3,340
24 2,983 3,001 3,019 3,038 3,055 3,074 3,093 3,111 3,130 3,149
23 2,809 2,826 2,842 2,859 2,877 2,894 2,913 2,930 2,947 2,965
22 2,643 2,659 2,675 2,691 2,709 2,725 2,742 2,758 2,775 2,791
21 2,486 2,502 2,517 2,533 2,547 2,563 2,579 2,595 2,611 2,627
20 2,337 2,351 2,366 2,381 2,395 2,410 2,426 2,441 2,455 2,471
19 2,196 2,210 2,223 2,238 2,251 2,266 2,279 2,294 2,309 2,323
18 2,063 2,075 2,089 2,102 2,115 2,129 2,142 2,155 2,169 2,182
17 1,937 1,949 1,961 1,974 1,986 1,999 2,013 2,025 2,037 2,050
16 1,817 1,829 1,841 1,853 1,865 1,877 1,889 2,901 1,913 1,925
15 1,704 1,716 1,726 1,738 1,749 1,760 1,772 1,782 1,794 1,806
14 1,598 1,608 1,618 1,629 1,640 1,650 1,661 1,672 1,682 1,696
13 1,497 1,506 1,517 1,526 1,537 1,546 1,557 1,568 1,577 1,588
12 1,402 1,412 1,421 1,430 1,440 1,449 1,458 1,468 1,477 1,488
11 1,312 1,321 1,330 1,338 1,348 1,357 1,365 1,374 1,384 1,393
10 1,227 1,236 1,244 1,252 1,261 1,269 1,277 1,286 1,294 1,304
9 1,147 1,156 1,164 1,172 1,178 1,186 1,194 1,202 1,212 1,220
8 1,072 1,080 1,086 1,094 1,102 1,097 1,117 1,125 1,132 1,140
7 1,001 1,008 1,016 1,022 1,029 1,036 1,044 1,050 1,058 1,065
6 0,935 0,941 0,948 0,954 0,961 0,968 0,974 0,981 0,988 0,994
5 0,872 0,878 0,884 0,890 0,897 0,902 0,909 0,916 0,922 0,928
4 0,813 0,818 0,825 0,830 0,836 0842 0,848 0,854 0,860 0,866
3 0,758 0,762 0,768 0,774 0,780 0,785 0,790 0,796 0,799 0,808
2 0,705 0,710 0,716 0,721 0,726 0,732 0,736 0,741 0,746 0,752
1 0,657 0,661 0,667 0,670 0,676 0,681 0,685 0,690 0,696 0,701
+0 0,610 0,615 0,620 0,624 0,628 0,633 0,637 0,643 0,647 0,652
0 0,610 0,605 0,600 0,596 0,591 0,587 0,581 0,576 0,572 0,567
-1 0,561 0,557 0,553 0,548 0,544 0,539 0,535 0,531 0,525 0,521
-2 0,516 0,513 0,508 0,504 0,500 0,496 0,492 0,488 0,484 0,480
-3 0,475 0,472 0,468 0,464 0,460 0,456 0,452 0,448 0,444 0,440
-4 0,436 0,433 0,429 0,425 0,423 0,419 0,415 0,412 0,408 0,404
-5 0,401 0,379 0,395 0,391 0,388 0,384 0,318 0,377 0,375 0,371
-6 0,368 0,365 0,361 0,359 0,356 0,352 0,349 0,347 0,344 0,340
-7 0,337 0,335 0,332 0,329 0,327 0,323 0,320 0,317 0,315 0,312
-8 0,309 0307 0,304 0,301 0,299 0,296 0,293 0,291 0,288 0,285
-9 0,283 0,281 0,279 0,276 0,273 0,271 0,269 0,267 0,264 0,261
-10 0,260 0,257 0,255 0,252 0,251 0,248 0,245 0,244 0,241 0,240

40
 -11 0,237 0,235 0,233 0,231 0,230 0,227 0,225 0,223 0,221 0,219
-12 0,217 0.215 0,213 0,211 0,209 0,207 0,205 0,204 0,201 0,200
-13 0,198 0,196 0,195 0,193 0,191 0,189 0,188 0,185 0,184 0,183
-14 0,181 0,179 0,177 0,176 0,175 0,173 0,171 0,169 0,168 0,167
-15 0,165 0,164 0,163 0,160 0,159 0,157 0,156 0,155 0,153 0,152
-16 0,151 0,149 0,148 0,147 0,145 0,144 0,143 0,141 0,140 0,139
-17 0,137 0,136 0,135 0,133 0,132 0,131 0,129 0,128 0,127 0,125
-18 0,125 0,124 0,123 0,121 0,120 0,119 0,117 0,116 0,116 0,115
-19 0,114 0,112 0,111 0,111 0,109 0,108 0,107 0,105 0,105 0,104
-20 0,103 0,101 0,101 0,100 0,099 0,099 0,097 0,096 0,095 0,095

6.5.1 Uporeivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasienja

Kada se u dijagram za neku graevinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog pritiska i

pritiska zasienja vodene pare (slika 4.6) i konstatuje da se linije njihove promene nigde ne
seku, onda u uslovima za koje je vrena provera , nee doi do kondenzacije vlage jer je u
svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasienja.Ako bi bilo obrnuto, onda moe
nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni , tzv.ravni kondenzacije ili itavoj zoni
konstrukcije zoni kondenzacije (slika 6.7 i 6.8)

Slika 5.6 Polje pritiska vodene pare graevinske konstrukcije bez kondezacije vodene pare

41
 Slika 5.7. Polje pritiska vodene pare u sluaju kondezacije u ravni

Slika 6.8 Polje pritiska vodene pare sa kondenzacijom u zoni

6.6.Difuzija vodene pare pri kondenzaciji u zoni i ravni zida

Kada linija pritiska zida preseca liniju parcijalnog pritiska vodene pare, kao u takama K1
i K2 na slici 6.8, onda postoji kondenzacija u zidu izmeu ravni kojima pripadaju pomenutim
takama.Zbog pojave kondenzacije, protok vodene pare koji se na jednoj strani prenosi na zid
a na drugoj iz njega na vazduh, nije meusobno jedak.Koliina vlage koja se kondenzovan u
zidu izraunava se kao njihova razlika. Na jednu stranu zida dospeva vodena para u koliini:

pu p K 1 p p kg
g ul u K1 K1 2 (6.31)
m s
i
RdK 1 1
u i 1 i

42
Sa druge strane zida naputa:
p K 2 pe p pe kg
g izl e1 K 2 (6.32)
i 1 m 2 s

Rdk 2
iK 2 i e

U gornjim izrazima su koriene sledee oznake:

p k1 -pritisak zasienja vodene pare na ravni koja deli unutranji suvi deo zida od zone
kondenzacije Pa ;

Rdk1 -otpor difuzije vodene pare slojeva zida izmeu unutranjeg vazduha i ravni pojave
m 2 s Pa
kondenzacije K1 .
kg
p " K 2 -pritisak zasienja vodene pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od spoljanjeg,
suvog dela zida Pa ;

Rdk 2 -otpor difuziji vodene pare slojeva graevinske konstrukcije izmeu krajne ravni
m 2 s Pa
kondenzacije K2 i spoljne strane zida .
kg
Koliina kondenzovane vodene pare koja ostaje unutar zida data je izrazom:

kg
g kon. g ul g izl 2 (6.33)
m s

Ukupna koliina kondenzovane vodene pare u toku jednog dana je:

g kon. z. g kon. 24 d (6.34)

gde je: d-ukupno trajanje pojave difuzije vodene pare u danima, za posmatrano vremensko
razdoblje.
U sluaju kondenzacije u ravni zida, proraun kondenzovane vodene pare se vri na isti
nain s tim to se umesto sloja-zone kondenzacije ovde javlja samo jedna ravan.Merodavni
pritisak zasienja je sa obe strane ravni isti, onaj koji se odnosi na tu ravan, pa u
jednaininima 4.31 i 4.32 treba izvriti korekciju:

p K 1 pk 2 p K
Primer 1
Izraunati temperaturno polje, polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasienja za spoljni zid
koji se sastoji od slojeva krenog maltera, opeke, plute i cementnog maltera.Rezultate
predstaviti zavisno od otpora difuziji u Glasserovom dijagramu.Debljine slojeva su date u

43
tabeli 4.II, a spoljni i unutranji uslovi su : temperature 0C i 20C a relativne vlanosti 80%
odnosno 60%.

Tabela 6.II Fizike osobine zadatog zida

Materijal debljina m koeficijent topl. faktor otpora difuziji

provod. W / mK vod.pare
kreni malter 0.02 0.81 9.0
opeka 0.24 0.57 6.8
pluta 0.04 0.042 10.0
cementni malter 0.02 1.4 16.5

Izraunavanje temperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluksu kroz celu debljinu

zida a prema obrascu (4.1), ukljuujui i otpor prolazu toplote iz koeficijent za prelaz toplote
prema tabeli 5.I:

tu te 20 0 W
quk 12,70 2
1 4
1 1 0,02 0,24 0,04 0,02 1 m
i
au 1 i ae 8 0,81 0,57 0,042 1,4 25

Temperature u karakteristinim slojevima su raunate prema obrascu (6.7):

1
tu te

j
t j tu i C
Ruk au i 1 i

Temperature kao i pritisci izraunavani su za unutranju stranu zida , ravan dodira

krenog maltera i cigle, za slojeve na svakih 8 cm u masi zida od cigle, u slojevima plute na
dodirnim povrinama sa susednim slojevima, kao i u ravnima gde su debljine plute 1 cm i 2
cm.Izraunate temperature su prikazane u tabeli 6.V u prvoj koloni, a na osnovu njih su
odreeni i pritisci zasienja vodene pare prema tabeli 6.II (druga kolona u tabeli 6.V.
Za odreivanje veliina parcijalnog pritiska vodene pare u ovom primeru sa raunati
koeficijenti konvektivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u praktinim proraunima
zanemariti.Koeficijent prelaza mase vlage sa unutranjeg vazduha na povrinu zida je
izraunat prema izrazu 6.22 za koje su bili neophodni podaci o fizikim osobinama vazduha
koji su navedeni u tabeli 6.III.

Tabela 6.III Osobine vazduha

Temperatura Gustina specifi. toplota Koefi.toplo.prov.
C kg / m 3
J / kgK W / m K
tu 20 C pu 1,205 C p,u 1005 u 0,0259

44
Te 0 C pe 1,293 C p,e 1005 e 0,0244

Gasna konstanta za vodenu paru je : RD 462J / kg K , pa je koeficijent difuzije

vodene pare u vazduhu prema izrazu (6.26):
m2
1,81 1,81
2,26 Tm 2,26 283
Dv 2,412 10 5
Pb 273 1 10 5 273 s

Gde je:
Tu Te 293 273
Tm 283K
2 2

Odavde se dobija:
1
8 2,412 105 0,0259 3 kg
u 5,2 108 2
5
462 293 0,0259 1,205 1005 2,412 10 m s Pa

1
25 2,412 105 0,0244 3 kg
e 18 108 2
5
462 273 0,0244 1.293 1005 2,412 10 m s Pa

Otpori prelazu vodene pare na unutranju povrinu i sa povrine zida iznose:

1 m 2 s Pa
Rdu 1,89 107
u kg
1 m 2 s Pa
Rde 5,55 106
e kg

Ovi otpori se mogu prikazati u Glasser-ovom dijagramu jer se radi o veliinama mnogo
nieg reda prema otporima konduktivne difuzije vodene pare.Koeficijenti difuzione
propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraunati prema (6.26) i dati u tabeli 6.IV.Otpori
difuziji vodene pare kroz slojeve zida su izraunavaju analogno otporima provoenju
toplote.Iz jednaine (6.29) sledi izraz:
1 j
i m 2 s Pa
Rdj
u i 1 i kg

Tabela 6.IV Koeficijenti difuzije

Materijal oznaka kg / msPa

45
Kreni malter KM 2,049 1011
Opeka OP 2,712 1011
Pluta PL 1,8441 1011
Cementni malter CM 1,1181011

Na osnovu koga su izraunati parcijalno pritisci, ije su vrednosti date u krajnjoj koloni
tabele 4.V.Prema istoj tabeli ukupni otpor je :
m 2 s Pa
Rduk Rd 9 Rde 1,38081010
kg
a parcijalni pritisci vodene pare sa obe strane zida su :
pu u pu" 0,60 2337 1402,2Pa
pe e pe" 0,80 611 488,8Pa

Parcijalni pritisci u pojedinim slojevima su raunati prema izrazu (6.28):

pu p e
p j pu Rdj (6.28)
Rduk
i dati u tabeli 6.V.
Uporeivanje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasienja vidi se da su parcijalni uvek
manji, te da u zadatom zidu nee doi do kondenzacije (slika 4.8).U tom sluaju fluks vlage
je:
p pe 1402,2 488,8
g uk u
Rduk

1,3808 1010

6,615 108 kg / m 2 s 0,238 g / m 2 h

U grafikom prikazivanju pritiska vodene pare koriene su dve apscise : jedna sa

otporima difuziji i druga apscisa sa odstojanjima slojeva od unutranjeg zida (slika 4.9).

Tabela 6.V Temperature, pritisci zasienja, otpori difuziji i parcijalni pritisci za zid iz
primera 1.

Sloj zida m
t C pPa
Rd m2 s Pa / kg pPa
unutra 20 2337

46
1 0 18.4 2115.0 1.89 107 1402.20
2 0.02 18.1 2075 9.949 10 8
1336.38
3 0.10 16.322 1855.3 3.9448 10 9
1141.25
4 0.18 14.543 1655.1 6.89469 109 946.12
5 0.26 12.8 1477.0 9.84454 109 750.41
6 0.28 6.726 982.9 1.0929 1010 679.24
7 0.29 3.707 796.6 1.14713 1010 643.37
8 0.30 0.7 645 1.20136 1010 607.50
9 0.32 0.5 633 1.38025 10 10
489.16
spolja 0 610.0 1.3808 1010 488.80

Slika 6.9 Raspodela temperature i pritisaka u zidu iz primera 1.

Primer 2
Izraunati temperaturno polje u vieslojnom zidu, polje parcijalnih pritisaka i pritisaka
zasienja vodene pare za spoljni zid koji se sastoji od istih materijala kao zid u primeru 1, ali
sa izmenjenim redosledom pojedinih slojeva.Raunajui od unutranje strane zida, slojevi
zida su : malter, pluta, uplja opeka i cementni malter.Debljine slojeva kao i parametri
spoljnjeg i unutranjeg vazduha su isti kao u primeru 1.

47
S obzirom na neizmenjene temperaturske uslove , toplotni fluks je isti kao i u primeru 1, i
iznosi:
W
quk 12,7 2
m
Zbog drugaijeg redosleda slojeva, temperatursko polje je izmenjeno.Temperature su
raunate prema obrascu 6.7 za unutranju stranu zida, slojeve na rastojanjima od 2,5,7, 14,23
i 30 cm kao i za spoljnu povrinu zida.Vrednosti su date u prvoj koloni tabele
6.VI.Koeficijenti prelaza, odnosno otpori prelazu mase vodene pare, koeficijenti difuzije
vodene pare za materijale u zidu, kao i parcijalni pritisci vodene pare u vazduhu sa obe strane
zida, su isti kao u prethodnom primeru.Poto je temperatursko polje u zidu promenjeno zbog
redosleda slojeva, polje pritisaka, kako pritisaka zasienja tako i parcijalnih pritisaka e se
izmeniti u odnosu na primer 1.Primenjujui izloeni postupak pomou koga su izraunate
relevantne veliine u primeru 1. odreeni su pritisci zasienja, otpori difuziji i parcijalni
pritisci i predstavljeni u tabeli 6.VI i prikazane grafiki na slici 6.10.Sa slike se vidi da se
linije pritisaka seku u takama K1 i K2 u kojima su vrednosti pritisaka oitane sa slike 6.10:

pK" 1 1242Pa
pK" 2 666Pa

Za izraunavanje difuzije vodene pare u zid i iz njega treba odrediti otpore difuziji za
slojeve do ravni u kojoj poinje kondenzacija (taka K1 na slici 6.6) kao i od krajnje ravni
zone kondenzacije (taka K2) do spoljnjeg vazduha.Koristei ucrtane veliine na slici 6.6
vrednosti merodavnih otpora su:
m 2 s Pa
Rdk1 Rdu Rdkgraf 0,0189109 2,26109 2,2789109
kg
9 5 9 m 2 s Pa
Rdk 2 Rdkgraf Rde 2,7410 0,015410 2,74510
kg

Koliina vodene pare koja prodire u zid je prema jednaini 6.31:

g ul
pu pk"1 1402,2 1242
Rdk1

2,2789 109

70,6 109 kg / m 2 s 0,254 g / m 2 h

A koliina koja prelazi sa zida na spoljni vazduh (jednaina 6.32) iznosi:

g izl
pk" 2 pe 665 488,8
Rdk 2

2,745 109

64,1 109 kg / m 2 s 0,231 g / m 2 h

Razlika gornjih vrednosti predstavlja koliinu vlage koja se u zidu kondenzovala;

g kon gul gizl 0,254 0,231 0,021g / m2 h
48
Tabela 6.VI Vrednosti temperatura, pritiska zasienja, otpora difuziji i parcijalnih pritisaka
vodene pare za zid iz primera 2

Sloj
t C pPa
R m 2 s Pa / kg pPa
20 2337 1.89 107
o 18.4 2115.0 9.9498 108 1402.2
2 18.1 2075 2.0795 109 1336.4
6 12.0 1402 2.6218 109 1264.6
7 9.0 1142 3.1641 10 9 1228.7
86.0 6.0 935 6.1139 109 1192.9
16 4.2 813 9.06377 109 997.7
24 2.4 725 1.20136 10 10
802.6
30 0.7 645 1.38025 1010 607.5
32 0.5 633 Rduk 1.38080810 10
488.8
0 610

49
 Slika 6.10 Temperaturno polje i polje pritisaka za primer 2

6.7.Mere zatite od kondenzacije

Da bi se nepoeljni efekti prisustva vlage u zidu spreilo, preduzimaju se mere protiv

pojave kondenzovanja vodene pare u samoj konstrukciji i na njenoj povrini.Najee
primenjivana mera je postavljanje parne barijere koja predstavlja zaptivni materijal velikog
otpora difuzije vodene pare, znatno veeg od onih koje poseduju ostali graevinski
materijali.Tako, na primer aluminijumska folija ima faktor difuznog otpora 700000, a
koeficijent propustljivosti vodene pare al 2,5791016 kg / m s Pa .Za bitumensku
lepenku ove karakteristike su

kg
3500; B.L. 5 1014
m s Pa

Uvoenjem parne barijere parcijalni pritisci vodene pare se poveavaju ispred, a smanjuju
iza barijere u pravcu snienja temperature i pritiska zasienja, sa ciljem da se u svakom sloju
konstrukcije parcijalni pritisak vodene pare bude manji od pritisaka zasienja.

50
 Slika 6.11 Polje pritisaka vodene pare u graevinskoj konstrukciji sa i bez parne barijere

Parna barijera na predstavlja toplotni otpor, jer materijal koji se nanosi kao barijera ima
veliki koeficijent provoenja toplote i debljinu od nekoliko milimetra, tako da je otpor
provoenju toplote zanemarljiv.Usled toga praktino ne dolazi temperatuskog pada kroz
parnu barijeru pa kriva pritiska zasienja zadrava svoj oblik kao u sluaju bez parne barijere,
te se tako i crta.
Uticaj barijere je prikazan na slici 4.10 na primeru jedne konstrukcije zida od etiri sloja:
kreni malter na jednoj strani zida, opeka, termoizolacija i kreni malter na drugoj strani
zida.Polje pritisaka je takvo da se izmeu ravni K1 i K2 javljaju uslovi za pojavu
kondenzacije vodene pare.Ugradnjom parne barijere(sloj 3) polje pritisaka u zidu se menja i
dolazi do poveanja parcijalnih pritisaka u delu zida ispred barijere, ali ne iznad pritisaka
zasienja.U delu zida iza barijere parcijalnih pritisci vodene pare postaju znatno nii, tako da
su izbegnuti uslovi za kondenzaciju.
Meutim, ako bi se postavila parna barijera sa hladnije strane zida ili ugradile dve parne
barijere (sa obe strane termoizolacije),javila bi se nepovoljna raspodela parcijalnih pritisaka
vodene pare i nastupila bi kondenzacija unutar same izolacije, to se ne sme dopustiti.Isto
tako, postavljanje vie parnih barijera ( sa obe strane i izmeu slojeva termoizolacije) moe
da ima uza posledicu pojavu kondenzacije.

51
 7.PRENOS MASE
Pod prenosom mase podrazumevamo transport vazduha, vodene pare, vlage i vode i
njihovih sastojaka (na primer , soli otopljene u vodi, vodena para pomeana sa vazduhom).
Primeri takvog prenosa su cirkulacija vazduha u sobi, transport vodene pare kroz
gradjevinsku konstrukciju (na primer, zid ili krov), transport vode i soli kroz fasadnu opeku,
apsorpcija CO2 u sveom malteru.
Prenos vazduha (vazduh, vodena para i drugih gasova pomeani sa vazduhom ) i
vlage (led, kapljice vode u vazduhu, vodena para, kapilarna voda, voda u porama, zajedno s
komponentama otopljenim u njima) od velike je vanosti za funkcionalnost gradjevina.
Vlaga je factor ( inioc) koji najvie smanjuje kvalitetu zgrade i njenih konstruktivnih
elemenata (studije ukazuju da je kod problema sa zgradama, u 70% sluajeva direktni ili
indirektni uzronik vlaga).
Prenos mase moe se dogadjati samo u materijalu s otvorenim porama, tj. u materijalu
koji ima izloene i menusobno povezane pore promera veeg od promera molekula materijala
koje prolaze kroz njega. Ako su pore materijala manje od promjera molekula ili ako pore
medjusobno nisu povezane, odnosno, dostupne, nema transporta mase kroz takav materijal.
Prenik molekule vodene pare je neto manje od 0.3 nm, a voda se sastoji od velikih
kapljica takvih molekule koje (kapljice ) imaju znatno vei promer, tako da su mogui
materijali koji su vodonepropusni, a vodenu paru proputaju (stvar je samo u veliini pora u
materijalu).
Uz prenos mase vezan je i pojam entalpije (merna jedinica J - dul) za kojeg moemo
rei da oznaava ukupnu energiju termodinamikog sistema. Sastoji se od unutranje energije
koja je bila potrebna da se stvori termodinamiki sistem, i energije koja je bila potrebna da
sistem zauzme svoj poloaj u prostoru i svoje stanje (volumen, temperature i pritisak).
Ukupna entalpija sistema ne moe se meriti, moemo meriti samo njene promene. Za
kvazistatiki sistem pod konstantnim pritiskom, promena entalpije jednaka je promeni
unutranje energije sistema, plus energija utroena na interakciju sistema s okolinom (na
primer , mehaniki rad pare u parnom stroju). Za sistem pod konstantnim pritiskom kojemu je
jedini rad promena zapremine (ekspanzija), promena entalpije jednaka je dovedenoj
toplotnoj energiji

H Q (7.1)
Entalpija je znaajan pojam jer, uz tri ve pre nabrojana, opisuje dodatni mehanizam
prenosa toplote koji moe, u odredjenim sluajevima, znatno uticati na raspored temperature
u materijalu.Pojmovi vezani uz vlagu:
Zapreminska masaa Z kg m3 , masa po jedinici volumena materijala koji ukljuuje
pore.

Gustoa je masa po jedinici zapremine materijala bez pora (gustoa je vea od

zapreminske mase za materijal koji ima pore, za gasove su gustoa i zapreminaska
masa jednake).

Poroznost [% m3/m3] (total porosity) je zapreminski udeo pora u jedininoj

zapremini materijala.

52
 Otvorena poroznost 0 [% m3/m3] (open porosity) je zapreminski udeo otvorenih
pora u jedininoj zapremini materijala. Obino je 0 .

Sadraj (otvorenih) pora u materijalu odluujui je za propusnost pri prenosu mase, a

merimo ga u odnosu na masu ili u odnosu na zapreminuistog materijala (bez udela pora).
z
1 z (7.2)
v
gdje je v gustoa vazduha . Postotni udio otvorenih pora 0 je onda manji ili
jednak ovako definisanoj poroznosti.
Udeo vazduha izraavamo kao:
Udeo vazduha wv [kg/m3] kao masa vazduha po zapremini materijala.
Odnos vazduha Xa [% kg/kg] kao masa vazduha po masi suvog materijala.
Zapreminski udeo vazduha a [% m3/m3] kao zapremina vazduha po zapremini
materijala.
Stepen zasienosti vazduha Sa [%] kao odnos izmedju sadraja vazduha u materijalu
i maksimalno mogueg sadraja vazduha u materijalu.
Na analogni se nain moe definisati sadraj bilo kojeg fluida u materijalu. Tako se
definie i sadraj vlage u materijalu:
Sadraj vlage w [kg/m3] kao masa vlage po volumenu materijala (opis esto koriten
za materijale na bazi kamena).
Odnos vlage X [% kg/kg] kao masa vlage po masi suvog materijala (esto koriteno
za materijale na bazi drveta).
Zapreminski udeo vlage [% m3/m3] kao zapremina vlage po volumenu materijala
(najee za opis udela vlage u jako poroznim materijalima).
Stepen zasienosti vlagom S [%] kao odnos izmedju sadraja vlage u materijalu i
maksimalno mogueg sadraja vlage u materijalu. Moe se definisati i kao odnos
otvorenih pora koje su napunjene vlagom i otvorenih pora dostupnih ulasku vlage.
Treba biti jasno da se sadraj vazduha , vlage ili drugog fluida u materijalu odnosi samo na
otvorene pore u materijalu i stvarni sadraj fluida je
S (7.3)
gdje je -gustoa fluida a S stepen zasienja pora fluidom kojeg razmatramo.
Izmedju pojedinih definicija sadraja vazduha ili vlage postoje odnosi

wva wva
Vazduh X v 100 100
va

w w w
Vlaga X 100 100 va
1000 10

Istovremeno, udeo vazduha i vlage je u menusobnom odnosu

S Sv 1 (u parama je ili vazduh ili vlaga/voda)

53
 w (vazduhu pripadaju pore gde nema voda).
wva va 0
1000

U navedenom opisu pod sadrajem vlage u vazduhu misli se na vodu u raznim oblicima, ali
ne i na vodenu paru. Naime, vodena para mea se sa vazduhom i ini jedan njegov deo,te je
za modeliranje protoka pare bitan parcijalni pritisak pare (udeo pare u ukupnom pritisku
vazduha ).

7.1.Stepen zasienost vazduh parom

Ako su sve pore ispunjene vlagom, tada je udeo vlage 100% a udeo vazduha je 0%;
uobratnom sluaju materijal je potpuno suv i zasienost vazduhom je 100%.
Stvarna zasienost vazduhom i vlagom je izmedju ovih ekstremnih vrednosti, s time
da su iznosi menusobno komplementarni. Znaajne vrednosti zasienja su one koje odredjuju
ponaanje materijala.
Zasienost vlagom Zasienost Objanjenje
vazduhom
S=0 Sv 1 Potpuno suvi materijal (stvarno nemogue)
S SH - Granica intervala higroskopnosti
Odgovara relativnoj zasienosti vlagom od 98%,nema uticaja
na transport vazduha
S CR - Kritina zasienost vlagom
Pri zasienosti vlagom manjom od Scr nije mogu transport
vlage u materijalu, na transport vazduha nema uticaja
SC S va,CR Kapilarna zasienost/ kritina zasienost vazduha
Kapilare su napunjene vodom, transport vazduha krozpore
nije vie mogu; ispod ove vrednosti vazduh struji kroz pore,
kod zasienja iznad ove vrednosti,vie ne.
SCRf - Kritina zasienost vlagom za smrzavanje
Dostie se kad je porozni materijal u duem dodiru svodom i
bez suenja; u sluaju smrzavanja javljaju se oteenja
materijala; to je ova vrednost blia vrednosti kapilarne
zasienosti, to je manjaotpornost materijala na smrzavanje. Za
materijale svelikom vrstoom na istezanje ta je granica
naotprilike 90% zasienosti vlagom.
S 1 S va 0 Potpuna zasienost vlagom,
Materijal ne moe upiti vie vlage, takvo je stanje mogue
jedino u vakuumu ili uranjanjem u vodenu paru
(zaparivanjem).

7.2.Prenos vazduha i vlage

Transport vazduha moe se posmatrati kao prolazak kroz pukotine i otvore (na
primer uz okvire vrata i prozora) i kao prolazak kroz otvorene pore konstruktivnih elemenata.
Prvi sluaj se uglavnom moe razmatrati putem Bernoullijeve jednaine be, a drugi kao
ekvivalentna difuzija i tom vidu emo posvetiti veu panju.
Uzrok transporta zraka je gradijent pritiska kojeg mogu izazvati spoljni uticaji , voda
koja se kree kroz materijal, vetar, razlike u temperaturi i sastavu vazduha . Prenos vlage je
kombinacija prenosa vodene pare i prenosa tenosti .
Prenos vodene pare se odvija putem ekvivalentne difuzije (uzrokovane razlikom u
parcijalnim pritiscima vodene pare u vazduhu s obe strane gradjevinske konstrukcije) a

54
putem prenosa vazduha (koji sa sobom nosi vodenu paru u nekom odnosu, a kree se zbog
razlike u ukupnom pritisku vazduha ).
Prenos vlage odvija se putem kapilarnog izdizanja (zavisi od irine pora), gravitacije
(uglavnom u porama koje su preiroke za kapilarno izdizanje) i spoljnim pritiscima
(uglavnom spoljni pritisak vodenogstupca jer je on puno vei nego pritisak vazduha ). Ne
odvijaju se sve vrste prenosa u svim materijalima:

Vodena para Voda

Materijal Ekviva Tok Kapilarn Gravitacija Pritisak
difuzija zraka ost
Bez kapilara, nije higroskopan (materijal s X X - X X
vrlo velikim porama)
Bez kapilara, higroskopan X X/- - X -
(materijal s makro porama kroz koje moe
ii vazduh , ako su pore male nema toka
vazduha)
S kapilarama, nije higroskopan (pore X - X - -
dovoljno male da usiu vodu, ali prevelike
za sorpciju)
S kapilarama, higroskopan (pore dovoljno X - X - -
male i za sisanje vodu i za sorpciju)

Pojmom sorpcija oznaavamo vezivanje vode uz materijal putem kapilarnog sisanja I

putem adhezije (vlaenja strukture povrine).

7.3.Uticaj vlage na trajnost konstruktivnih elemenata

Prisutnost vazduha u konstrukcijama nema veeg uticaja na njih, no problem je u

sadraju vlage (i vodene pare) koja se onda moe kondenzovati unutar i na elementima.
Takode, pronos vazduha dodaje i transport entalpije u prenos toplote .
Vlaga sama po sebi ne mora predstavljati problem (na primer kia na fasadi od cigle,
kondenzacija vlage na staklu), problem nastaje kada vlaga postane uzrok dodatnim
naprezanjima i hemijskim promenama u materijalu (a oko 70% svih tetnih uticaja, direktno
ili indirektno, ima za uzrok vlagu).

7.4.Ponaanje vazduha u kojem je vodena para

Vodena para je najee sastavni deo vazduha koji nas okruuje (suvi vazduh bez
udela vodene pare retkost je). Magla koja se ponekad vidi u vazduhu sastoji se od
kondenzirane vode (vodenih kapljica), vodena je para nevidljivi gas i ponaa se u skladu sa
zakonima koji se odnose na gasove .
U odredjenim uslovima vodena para moe se kondenzovati u vodu (vodene
kapljice), to je od velikog znaaja za uslove boravka u gradjevinama. Ponaanje vodene
pare u vazduhu i uslovi njene kondenzacije emo prikazati jednainama.

7.5.Osnovni zakoni ponaanja idealnog gasa

Ponaanje gsova opisujemo jednainom stanja gasa koja podrazumeva da se radi o

tkz. idealnom gasu, gasu koji je dovoljno redak, pri dovoljno niskom pritisku i na
dovoljno niskoj temperaturi. Uz navedene pretpostavke vrede Boyle-Mariottov (izotermno

55
stanje), Gay-Lussacov (izobarno stanje) i Charlesov zakon (izohorno stanje) koje je
Clapeyron objedinio u jednabu stanja gasa:

pV
CONST (7.4)
T
gdje su p pritisak, V zapremina i T temperatura gasa (u kelvinima).
Kasnije, molekularno-kinetika teorija gasova nadopunjuje jednainu stanja gasa
povezujui je s brojem molekula gasa :

pV (7.5)
kB N
T

gdje su k B Boltzmannova konstanta ( k B 1,381023 J K i

N broj molekula plina.
Kada umesto broja molekula znamo koliinu gasa u molima, prikladnije je jednainu
stanja gasa napisati u obliku

pV nRT (7.6)
gdje su
n koliina gasa u molima (molna masa gasa , za vodenu paru n=0.018
kg) i R univerzalna plinska konstanta (R =8.314 J/(K mol)).
Za razumijevanje ponaanja vodene pare u vazduhu vano je ponoviti Avogadrov
zakon: svi gasovi u jednakoj zapremini sadre jednaki broj molekula (uz istu temperaturu I
pritisak ). Direktna je posljedica princip parcijalnih pritisaka gasa koji kae da je u
meavini dvaju gasova pritisak svakog od njih proporcionalan broju molekula pojedinog
gasa . Ako pretpostavimo p ovrinu gasa u tekuem stanju i prazan prostor iznad , tada
molekuli gasa izlaze iz tenosti i molekule gasa ulaze u tenost . U trenutku kada se
uspostavi ravnotea izmenu broja molekula gasa koje izlaze i ulaze u teno stanje, kaemo
da je para iznad tenosti u stanju zasienja. Uz zadanu temperaturu, pritisak I zapreminu to
je najvei broj molekula koje mogu biti u gasu , svako dalje poveanje broja molekula u istoj
zapremini poveava ili temperaturu ili pritisak (ili oboje).

7.6.Pritisak vodene pare

Vodena para je gas i ponaa se skaldno tome. Stanje zasienja za vodenu paru moe
se opisati empirijskom jednainom.

pS t 610,78 EXP
t
17,2694 (7.7)
t 273,3
pri emu je pritisak vodene pare u paskalima (Pa=N/m2).

56
 Slika 7.1

Slika 7.1. pokazuje vezu izmenu temperature i pritiska vodene pare uz konstantnu
zapreminu . Vidimo da je na temperaturi vrenja vode, pritisak zasienja vodene pare (100659
Pa) podjednak atmosferskom pritisku vazduha (101300 Pa), dakle u atmosferskim uslovima
imali bi (skoro) samo molekule vodene pare u atmosferi. Koliinu vodene pare u vazduhu (u
atmosferskim uslovima ) moemo izraziti i preko relativne vlanosti vazduha predstavlja
odnos pritisaka gasova :

pva
RH 100% (7.8)
ps
gdje su pva pritisak vazduha u atmosferi, ps pritisak zasiene vodene pare.
Za fiziku zgrade vano je definisati pojam rosita kao temperaturu na kojoj pritisak
vodene pare dostie pritisak zasienja. Ako imamo vazduh koji sadri odredjenu koliinu
vodene pare, tada e se sputanjem temperature njen parcijalni pritisak rasti. U trenutku kada
dostigne pritisak zasienja daljnji porast pritiska pare nije mogu i svako dodatno sputanje
temperature za posljedicu ima kondenzaciju (para e se iz zraka izluiti u obliku kapljica).
Temperatura rosita je vaan podatak jer se vodene kapljice kondenziraju na svaki
predmet s tom ili niom temperaturom kada dodje u dodir sa vazduhom temperature I
vlanosti za koju je izraunato rosite. Isto vredi i za povrine (zidova, prozora i dr.) u
prostoriji ili za zidove kroz koje prolazi vazduh koji u sebi sadri vodenu paru. Taka rosita
rauna se inverzno iz formule za pritisak zasienja i na kraju dobivamo jednainu za
temperaturu rosita (C) kao funkciju temperature vazduha (C) i relativne zasienosti
vlagom (%).

238,3 w pv
pv ps t z
RH
RT w ln (7.9)
17,294 w 610,78 100

Slika prikazuje zavisnost temperature rosita od temperaturi vazduha (uz konstantnu

vlanost vazduha RH=52%) ili od relativne vlanosti vazduha zraka (uz konstantnu
temperaturu vazduha t=20C).

57
 Slika 7.2

7.7.Sadraj vlage u vazduhu

Sadraj vlage u vazduhu moemo izraziti kao odnos koliine vlage (u obliku vodene
pare) I koliine vazduha . Koliina vazduha se smatra priblino konstatnom, molna masa
vazduha n=0.029 kg, ukupni atmosferski pritisak vazduha otprilike je P=100000 Pa, pritisak
vodene pare je p. Prema principu parcijalnih pritiska gasova sadraj vlage u vazduhu izraen
je kao

kg vodena pare 0,018 p p

0,62 0,6210 p
kg suvog vazduha 0,029 P p P p

Iz ovog se izraza moe izraunati koliina vlage u vazduhu zraku koja se teoretski
moe kondenzovati na/u gradjevinskoj konstrukciji. Moe se primetiti da je vlani vazduh
laki od suvog jer je molna masa vode manja od molne mase vazduha.

58
 8.GRAEVINSKA-
ARHITETONSKA
AKUSTIKA
8.1.UVOD

Osnovna tema kojom se bavi graevinska akustika je akustiki kvalitet graevinskih

objekata,to je jedna od komponenti njihovog ukupnog kvaliteta. Koliki e biti znaaj ove
komponentekvaliteta odreuju namena zgrade, odnosno njen unutranji sadraj i okruenje u
kome se onanalazi. U najrairenijem pojavnom obliku zgrada, u stambenim i poslovnim
objektima,akustiki kvalitet je regulisan kriterijumima koji su definisani standardima. U
sloenim tehnolokim objektima, kao to su to na primer radio i TV centri, razne vrste sala i
slino, akustiki kvalitet je jedna od centralnih tema u procesu projektovanja i izvoenja
radova. On se definie posebnim strunim preporukama, standardima relevantnih strukovnih
organizacija ili na osnovu posebno definisanih zahteva korisnika. Generano se moe rei da
boravak ljudi u objektu, odnosno zahtevani kvalitet njihovog komfora, odreuje znaaj
akustike komponente kvaliteta zgrade. Ljudske aktivnosti, bilo da je to stanovanje, rad ili
praenje nekih dogaaja, diktiraju uslove koje treba zadovoljiti da bi se moglo govoriti o
akustikom kvalitetu. U delovima objekata gde nema dueg boravka ljudi, ili uopte nije
predvien pristup ljudima, akustiki kvalitet kao tema pri projektovanju i graenju zgrada se
ne razmatra.
Zbog toga je u graevinskoj akustici uveden pojam boravine prostorije da bi se
oznaili prostori gde je predvieno due zadravanje ljudi. U stambenim prostorima to su
sobe stana, a u poslovnim objektima boravine prostorije su kancelarije. Za takve prostorije
su utvreni akustiki kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni. Sve druge prostorije u
objektima (razne pomone prostorije, sanitarni vorovi, komunikacije I slino) nisu
obuhvaene akustikim kriterijumima. Specifinost graevinske akustike je u tome to
ovekovo prisustvo u objektu, odnosno njegovo ulo sluha, u inenjerski rad pri
projektovanju i izgradnji graevinskih objekata uvodi neke netehnike pojmove koji postaju
osnovni kriterijum u radu. Tako se pri definisanju graevinskog objekta kriterijumi zasnivaju
na pojavama kao to su: skretanje panje zvukom, potrebna tiina neophodna za san,
ometanje zvukovima pri radu koji zahteva koncentraciju, ometanje govorne komunikacije i
degradacija razumljivosti govora ometajuim zvukovima, i slino. U tom smislu znaajno je
napomenuti da je ovek u svim prilikama okruen nekim zvukovima, samo to u mnogim
okolnostima nije svestan toga.
Oni su uglavnom relativno niskog nivoa energije, a postoji i pojava da se na odreene
vrste zvukova uvo moe naviknuti tako da ih praktino ne registruje. Svi takvi zvukovi koji
stalno okruuju oveka nazivaju se ambijentalna buka. Meutim, ambijentalna buka je ono
to odreuje ta e se u datim okolnostima uti, a ta ne. Zvuci koji svojom energijom utonu
ispod nivoa ambijentalne buke za oveka su neujni. Smanjenjem ambijentalne buke isti
zvukovi e postati ujni. U ekstremno tihim ambijentima ljudski govor se moe uti i na
velikim rastojanjuma, preko sto metara. Sa druge strane, na gradskim ulicama zbog
saobraajne buke razgovor i na malom rastojanju moe biti otean. Akustiki kvalitet nekog
graevinskog objekta podrazumeva zadovoljenost svih specifinih zahteva ula sluha ljudi
koji borave u njemu.
Osnovna tema pri tome je ambijentalna buka u delovima objekta gde boravi ovek,
koja potie od svih zvunih izvora u okruenju. Budui da je akustiki kvalitet relativno irok

59
pojam, u oblasti graevinske akustike uveden je ui pojam koji se naziva akustiki komfor.
On podrazumeva zadovoljenost skupa elemenata akustikog kvaliteta koji neposredno utiu
na kvalitet i ugodnost boravka oveka u radnim ili stambenim prostorijama. Akustiki
kvalitet kao tema graevinske fizike novija je od ostalih, klasinih tema graevinarstva. U
naoj zemlji je 1967. objavljen dokument pod naslovom Pravilnik o minimalnim tehnikim
uslovima za izgradnju stanova (Slubeni list SFRJ broj 45 iz 1967. godine), to obeleava
poetak formalne obaveze projektanata i graditelja. Danas je ta obaveza ustanovljena serijom
standarda JUS pod zajednikim naslovom Akustika u graevinarstvu.
U novije vreme neki do njih formirani su prevoenjem odgovarajuih ISO standarda i
nose oznaku JUS ISO. Praksa je pokazala da se u graevinarstvu od svih fizikih fenomena
koji se mogu prepoznati u okviru jednog graevinskog objekta najmanje znanja ima o zvuku,
odnosno zvunim pojavama znaajnim za akustiki kvalitet. Kao rezultat toga, priroda zvuka
i principi zvune zatite bremeniti su raznim pogrenim interpretacijama, predrasudama,
zabludama. Zbog toga se prikaz osnovnih principa graevinske fizike mora zasnivati na
objanjenu osnovnih pojmova o zvuku i prikazu ireg konteksta u kome se reavaju problemi
zvune zatite.

8.2. OSNOVNI POJMOVI FIZIKE ZVUNOG POLJA

Definicija zvuka glasi: zvuk je svaka vremenski promenljiva deformacija u elastinoj

sredini. Ovo je znaajno jer implicitno podrazumeva za graevinsku fiziku vanu injenicu
da je zvuk mehanika talasna pojava. Pojam zvune energije samo je drugi naziv za
mehaniku energiju oscilovanja estica materijala koje su nekim spoljanjim dejstvom
izvedene iz svog ravnotenog poloaja koji zauzimaju u mikrosredini strukture materijala.
Sticajem okolnosti ovek raspolae ulom koje je osetljivo upravo na takvu fiziku pobudu iz
vazduha. Budui da je pojava zvuka golim okom nevidljiva, njegova mehanika priroda
uglavnom nije ire poznata. Meutim, razumevanje te injenice veoma je znaajno za
pravilno sagledavanje akustikih pojava, posebno u oblasti zvune izolacije.

8.2.1 Pojavni oblici zvuka

Zvuk moe postojati u svim sredinama. Najznaajnija je njegova pojava u vazduhu,

jer je to ovekova ivotna sredina i ulo sluha radi u vazduhu, ali je takoe znaajna njegova
pojava u graevinskim materijalima. Zbog toga se u graevinskoj fizici uvodi podela na
vazduni I strukturni zvuk. Njihov smisao je ilustrovan na slici 8.1. Strukturni zvuk nastaje
direktno pobudom vrstog materijala, to u graevinarstvu znai strukture objekta, a vazduni
zvuk nastaje u vazduhu. Isti zvuni izvor moe istovremeno stvarati obe komponente zvuka.
Primer za to su razne maine koje zvukom
istovremeno pobuuju i podlogu ispod sebe i okolni
vazduh.

Slika 8.1 - Ilustracija uz definiciju vazdunog i

strukturnog zvuka.

Zvuno polje je pojam koji oznaava prostor

u kome postoji zvuk. Struktura zvunog polja moe
biti jednostavna, na primer kada se kroz neki prostor kree samo jedan talas, ali I veoma
sloena, kao na primer u prostorijama ili u zidovima. Stanje zvunog polja u takvim sloenim
okolnostima u bilo kojoj taki prostora rezultanta je mnotva talasnih komponenti koje

60
prolaze kroz taku u kojoj se posmatra polje, nailazei pri tome iz raznih pravaca. U
vazdunoj sredini, ali i u ostalim fluidima, osnovna mera stanja u zvunom polju je zvuni
pritisak. On predstavlja brzo kolebanje vrednosti pritiska oko srednje vrednosti koja je
jednaka stalno prisutnom atmosferskom pritisku. Pritisak se izraava u Paskalima (Pa).
Zvukovi kojima je ovek okruen podrazumevaju relativno mali zvuni pritisak u
odnosu na veliinu atmosferskog pritiska, i uglavnom su reda delova Paskala (atmosferski
pritisak je 105 Pa). Najtii zvuk koji uvo moe uti je ak reda veliine 10-5 Pa. U vrstim
telima pojava zvuka je sloenija, pa je i njegovo kvantifikovanje sloenije nego u vazduhu.
Moe se definisati parametrima kretanja estica materije pri pojavi zvuka (brzina
oscilovanja,ubrzanje).
Zbog injenice da ljudsko uvo, kao i sva druga ula, ima logaritamsku karakteristiku
odziva na pobudu (Veber-Fehnerov zakon), u akustici je za izraavanje stanja zvunog polja
u fluidima uvedena veliina koja u svojoj definiciji ima logaritam. Ova veliina se naziva
nivo zvuka (esto nazivan nivo zvunog pritiska, u anglosaksonskoj literaturi SPL - sound
pressure level). Nivo zvuka se izraava u decibelima (dB). Referentna vrednost nivoa zvuka
u vazduhu, koja odgovara nivou zvuka 0 dB, usvojena je svojevremeno konvencijom. Sa tako
definisanom skalom tihi zvukovi u ivotnoj sredini su reda veliine 20-30 dB, normalan
govor je nivoa 60-70 dB, a veoma glasni zvukovi (npr. glasna muzika) ima nivoe 90-110 dB,
pa I vie.
Za potrebe merenja i ocenjivanja nivoa zvukova u ovekovom okruenju uvedena je
korekcija koja ima za cilj da simulira nelinearnosti mehanizma percepcije ovekovog uva.
Iako je rad ula sluha u svakom pogledu veoma sloen i nestacionaran, za praktine potrebe
ta simulacija je utvrena jednostavnom frekvencijskom korekcijom koja je po svojoj prirodi
bliska frekvencijskoj karakteristici sluanja. Ostvaruje se jednim filtrom koji se ukljuuje
ispred mernog instrumenta kojim se meri nivo zvuka. Taj filtar je konvencijom dobio oznaku
A filtar, pa se tako dobijeni podaci o nivou zvuka izraavaju u jedinicama koje se nazivaju
dBA (ita se decibeli a).
Zvuk je talasna pojava. To znai da njegovo generisanje, prostiranje i interakcija sa
preprekama podleu poznatim talasnim zakonima. Meutim, u mnogim okolnostima,
posebno u oblasti graevinske akustike, mogue je zanemariti njegovu talasnu prirodu i
posmatrati ga samo preko energetskog stanja medija. To u mnogome pojednostavljuje analizu
i predikciju, ali zahteva stalnu pozornost jer uvek ostaju okolnosti kada se zvuk mora
posmatrati i kao talas (slino je, na primer, u optici gde se uobiajeno primenjuje geometrijski
model za opisivanje veine pojava iz prakse, ali se ipak za neke fenomene, poput difrakcije,
svetlost mora posmatrati kao talas).
Prostiranje zvuka kroz homogenu sredinu podlee odreenim fizikim zakonima.
Njihovo poznavanje omoguava predikciju stanja polja na poznatom rastojanju od zvunog
izvora, pa ak i u prostorima sloenijih konfiguracija kao to su sobe. Meutim, procesi koji
se deavaju pri prelasku zvune energije iz jedne sredine u drugu, na primer iz vazduha u
vrste graevinske materijale i nazad ili iz jedne vrste graevinskog materijala u drugi,
relativno su sloeni i ne mogu se uvek jednostavno analitiki modelovati. Pojave na
diskontinuitetima kada zvuk prelazi izmeu dve sredine razliitih fizikih svojstava
predstavljaju najloenije teme graevinske fizike. Istovremeno, takve pojave predstavljaju
osnov zvune zatite u zgradama. Veliina diskontinuiteta sredine kroz koju se prostire zvuk
relevantna je za definisanjedela energije koja e prei iz jednog materijala u drugi. Osnovni
parametar ija promena u akustici oznaava diskontinuitet sredine je gustina (kg/m3).
Prelazak zvune energije iz jedne sredine u drugu manje je efikasan to je razlika u njihovim
gustinama vea.

61
8.2.2 Zato akustika u graevinarstvu?

Interesantni su poetni razlozi zbog kojih se uopte razmatra akustika u

graevinarstvu. U centru te inenjerske oblasti je ovekovo ulo sluha. injenica je da zvuk
predstavlja fiziku pojavu, ali je on istovremeno i stimilus ula sluha. Tako je uvo povod, ali i
mera stvari u graevinskoj akustici.

Slika 8.2 - Oblici uticaja zvuka na oveka

Zvuk je znaajna pojava u ivotu oveka jer predstavlja sredstvo

komunikacije.Meutim, zvuk moe imati i tetno dejstvo, pri emu ta teta moe biti
razliita. Evolucija ivog sveta je ila tokovima koji nisu stvorili ugraena zatitna sredstva
ulu sluha protiv prejakih pobuda, kao to to imaju ostala ula. Na slici 8.2 ematski je
prikazana struktura ula sluha i mogui oblici delovanja zvukova na njega. Vidi se da
negativan uticaj moe biti kroz mehanika oteenja, koja nastaju na pokretnim delovima u
spoljanjem i srednjem uvu pri veoma visokim nivoima pobude. Dugotrajno dejstvo relativno
visokih nivoa zvuka moe izazvati trajne fizioloke promene u unutranjem uvu. Najzad,
neeljeni zvukovi koje ulo sluha registruje moe ostvarivati razne psiholoke uticaje. Bez
obzira na poznate pojave tetnosti jakih zvukova, moe se rei da je sa aspekta graevinske
akustike psiholoki uticaj centralna tema, jer on moe biti tetan po oveka i pri veoma
niskim nivoima zvuka ako zaziva ometanje, skretane panje, ili ako iritira. Specifinosti
psiholokog dejstva zvuka u akustiku kao inenjersku oblast uvodi neke specifine
psiholoke kategorije. Iz toga proizilazi i pojam buke. Po meunarodno usvojenoj definiciji
buka je svaki neeljeni zvuk.
Ovde je znaajno da se uvodi kategorija eljenog I neeljenog zvuka da bi se merila
tetnost, to dalje znai da je samo neki zvuk buka. Status zvuka koji dobija oznaku buke ne
zavisi od apsolutne vrednosti njegovog nivoa, nego od injenice da li on nekog ometa.
Paradigma tog pojma je poznata scena iz crtanih filmova kada glavni junak ne moe da spava
zato to voda kaplje iz esme. U apsolutnim fizikim merama zvuk vode koja kaplje je
ekstremno niskog nivoa, ali ako nekoga ometa, i to je buka. Iz istih razloga ne moe se rei
da je buka zvuk enormno visokog nivo kakav se moe uti u diskotekama ili na rok
koncertima.
ta vie, publika plaa da bi ga sluala. Ova dva primera najbolje pokazuju sutinu
problema sa kojim se susree graevinska akustika koja treba da obezbedi da zvukovi koji
normalno nastaju tokom eksploatacije objekta nikoga u njemu ne uznemiravaju. Taj zahtev
moe biti manje ili vie sloen u zavisnosti od toga u kakvim okolnostima su oni koji mogu
biti uznemireni, i koliko su moni izvori zvuka koji rade u objektu.
Budui da je priroda oveku uskratila mogunost zatite od neeljenih zvukova, u
savremenom ivotu postoje samo dva naina da se ovek zatiti: pravilima ponaanja,
odnosno zakonskom regulativom kojom e se sankcionisati stvaranje zvukova za koje se
moe oekivati da e biti tetni po druge, i raznim merama graevinske akustike kojim se

62
zvuna energija u relevantnim prostorima svodi u zahtevane gabarite. Na taj nain
graevinska akustika postaje znaajan oslonac na kome poiva komfor ljudi u stambenim I
poslovnim objektima.

8.3. ELEMENTI ZVUNE ZATITE U ZGRADAMA

Sa akustikog aspekta posmatrano, zgrade predstavljaju jasno omeenu zapreminu

prostora u kome se relativno izmeano pojavljuju razni zvuni izvori, neposredno upravljani
ljudima ili koji rade samostalno kao deo tehnolokih sistema, i drugih ljudi koji istovremeno
zahtevaju odreeni komfor i ne ele da budu ometani ili uznemiravani njihovim zvucima.
Koegzistencija ovako razliitih sadraja u istoj zgradi tema je graevinske akustike.
Reavanje problema njihovog zajednikog smetaja u zgradi nuno mora imati dva paralelna
puta koja zajedno vode ka reenju: administrativna kontrola upotrebe zvunih izvora i
adekvatna materijalizacija zgrada. Inenjerski zadatak u graevinskoj fizici je da u zadatim
okvirima administrativne kontrole obezbedi minimalno potrebnu materijalizaciju
graevinskog objekta koja e na dovoljan nain reiti istovremeno prisustvo zvunih izvora I
ljudi koji ne ele da budu ugroeni bukom.
Pojam dovoljnog naina definisan je standardima ili moe biti posebno zahtevan od
strane investitora kroz projektni zadatak. Ovde posebno treba staviti akcenat na minimalno
potrebnu materijalizaciju, jer je zvuna zatita I finansijska tema. Akustike intervencije
koje daleko premauju nivo potrebnog u datim okolnostima predstavljaju razbacivanje novca
investitora.
Tako sagledan zadatak inenjera u oblasti graevinske akustike bio bi veoma
polivalentan, esto i ne uvek sasvim jasan, pa su zbog toga uvedeni neki postulati koji treba
da zvunu zatitu graevinskih objekata uine reivom. To su:
- kategorizacija prostorija po bunosti,
- numeriki kriterijumi za maksimalno dozvoljeni nivo buke u prostorijama i
- numeriki kriterijumi za akustiki kvalitet pregradnih konstrukcija izmeu standardnih
prostorija.
Oni su zapisani u odgovarajuim standardima i pravilnicima [1,5,7,8] i postavljaju sistem u
okviru koga se pristupa reavanju projektantskih zadataka u oblasti graevinske akustike.

8.3.1 Definicije pojmova kojima se izraava zvuna zatita

Osnovna fizika veliina na kojoj se zasniva zvuna zatita je izolovanost. To je, po

definiciji, razlika nivoa zvuka u dve susedne prostorije: jedne u kojoj nastaje zvuk i druge
koja se od tog zvuka titi. Ako se predpostavi da je u prostoriji sa izvorom nivo zvuka L1
(dB) a u susednoj L2 (dB), onda je izolovanost, po definiciji:

D (dB) = L1 - L2 (1) (8.1)

Traena vrednost izolovanosti izmeu dve susedne prostorije ostvaruje se adekvatnim

akustikim kvalitetom pregrada koje ih razdvajaju.
Fizika karakteristika pregrade koja pokazuje njenu sposobnost da zadri zvunu energiju
naziva se izolaciona mo. I ova veliina se izraava u decibelima, a nain kako je fiziki
definisana pokazan je u narednom poglavlju. Smisao pojmova izolovanosti i izolacione moi
prikazan je ematski na slici 8.3.

63
 Slika 8.3 - Osnovni pojmovi koji
definiu problem zvune
izolacije

8.3.2 Akustika podela prostora u zgradama

Zadatak graevinske akustike, kako je ovde definisan, u sebi implicitno podrazumeva

da unutar jednog graevinskog objekta postoje prostorije koje se meusobno razlikuju po
akustikim uslovima. Naelno se svi prostori u jednoj zgradi mogu podeliti na tri kategorije:
- prostorije koje sadre jae izvore zvuka,
- prostorije u kojima se nalaze sadraji osetljivi na buku i kojima treba obezbediti
odgovarajuu zatitu od buke iz okruenja i
- neutralne prostorije koje ne sadre izvore buke, ali istovremeno u njima nije predvien dui
boravak ljudi.
Takva klasifikacija prostorija uvodi u zgrade posebne linije podele, koje su
principijelno sline linijama razdvajanja protivpoarnih zona ili u termici zone grejanih i
negrejanih prostora. To su ravni po kojima se razdvajaju prostorije u kojima u nekim
trenutcima mogu vladati visoki nivoi zvuka i prostorije koje se moraju tititi od njih. Razlika
akustikih linija razdvajanja u jednom graevinskom objektu u odnosu na razdvajanja koja
uvode druge oblasti graevinske fizike je u njihovoj prostornoj gustini i sloenosti. Na
primer, ravni razdvajanja u stambenim objektima idu du svih granica izmeu stanova,
izmeu stanova I komunikacionih prostora, i slino. Tako zvuna zatita stvara sloenu
prostornu mreu akustikih granica u zgradi koja moraju biti adekvatno materijalizovane.
Treba napomenuti da reenje zvune zatite, odnosno adekvatno razdvajanje bunih
prostorija i prostora koje se akustiki tite, nije samo pitanje materijalizacije u objektu.
Poetak reavanja ne nalazi se u okvirima graevinske fizike ve u organizaciji prostora,
odnosno u arhitekturi. Adekvatna unutranja organizacija prostora u zgradi sa aspekta
akustike treba da obezbediti dovoljnu udaljenost prostorija u kojima se nalaze jaki izvori
buke i prostorija u kojima se nalaze sadraji osetljivi na buku. Graevinska fizika reava ono
to se nije moglo postii organizacijom u zadatim uslovima.

8.3.3 Kategorizacija prostorija po bunosti

Da bi se potrebe u zvunoj zatiti mogle svesti u tehniki reive okvire, normativima

je uvedena kategorizacija prostorija prema moguoj jaini zvunih izvora u njima [1]. Tako
su uvedene tri kategorije prostorija:
- obine prostorije,
- bune (pogonske ili poslovne) prostorije i
- vrlo bune prostorije.
Podela meu njima je izvrena prema vrednostima nivoima buke koja se moe javljati
kao posledica aktivnosti u prostoriji. Buka se u ovoj podeli posmatra preko srednje vrednosti
njene energije u petnaestominutnim vremenskim intervalima. Obine prostorije su one u
kojima tako posmatrana vrednost nivoa buke ne prelazi 70 dBA. U standarnim objektima,
ako nije posebno naznaeno, pregrade izmeu prostorija se svojim izolacionim svojstvima

64
dimenzioniu za takve oekivane nivoe zvuka u njima, a stvar je zakona i kunog reda da se
ispotuje takav akustiki status stanova i drugih boravinih prostora. Na osnovu toga su
definisane prihvatljive strukture tavanica i zidova izmeu boravinih prostorija susednih
stanova, kancelarija i slinih boravinih prostorija.
Kategoriju bunih prostorija ine one u kojima se moe oekivati da na isti nain
definisani nivo zvuka premauje 70 dBA, ali ne prelazi 85 dBA. Vrlo bune prostorije su one
u kojima vrednost nivo zvuka u pojedinim periodima premauje 85 dBA. Ovakva podela
prostorija otklanja moguu disperziju u nainima reavanja zvune izolacije i na izvestan
nain kvantuje akustike mere prema ove tri definisane kategorije prostorija. Tokom
projektovanja neke zgrade, na poetku reavanja zvune zatite, neophodno je utvrditi podelu
svih prostorija prema navedenim kategorijama i reenja prilagoditi njihovim prostornim
odnosima.

8.3.4 Kriterijumi za dozvoljeni nivo buke

Osim kategorizacije prostorija u kojima se oekuju izvori buke, druga strana iste teme
je definsanje dozvoljenog nivoa buke u prostorijama iz kategorije onih koje treba tititi. Te
vrednosti, izraene u dBA, pitanje su konvencije, odnosno zakonskih odredbi, i utvrene su
odgovarajuim pravilnicima [7,8]. U stambenim i poslovnim objektima one su utvrene za
boravine prostorije stana, gde je potrebno zadovoljiti uslove za odmor ljudi, i za kancelarije
gde se zahteva koncentracija pri radu i komuniciranje govorom. Postoje utvrene vrednosti I
za boravine prostorije u drugim vrstama objekata (hoteli, domovi, bolnice itd.). Znaajno je
da se maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke definiu samo za boravine prostorije, u
kojima je mogu dui boravak ljudi. Zakonske odredbe ne definiu dozvoljeni nivo buke u
pomonim prostorijama, komunikacionim prostorima, sanitarnim vorovima i slinim
delovima zgrada.
Ovde treba razjasniti malo poznatu injenicu o nainu kako su usvojene numerike
vrednosti koje su proglaene maksimalno dozvoljenim za buku u pojedinim vrstama
prostorija. Kao to je na samom poetku definisano, buka je svaki neeljeni zvuk koji svojom
neeljenou izaziva ometanje, dekoncentraciju ili nelagodnost. Meutim, ljudska
populacijau svim aspektima uvek podrazumeva ogromnu disperziju u osobinama, pa se to
odnosi i napitanje oseanja ugroenosti zvukom.
Zatita od buke se ne bavi svoenjem neeljenih zvukova iz okruenja na nivo
neujnosti. To bi inenjerski i finansijski esto bio gotovo nemogu zadatak. Taj zadatak je
definisan kao svoenje zvukova iz okruenja na nivo kada mogu biti ujni, ali su preslabi da
bi skretali panju, pa time prestaje i uznemiravanje. Meutim, vrednost nivoa kada e se to
dogoditi u istim okolnostima varira od osobe do
osobe, to otvara pitanje koliko je dovoljno
smanjiti nivo buke da prestane uznemiravanje.
To je sloeno pitanje koje se u literaturi naziva
akustika dilema.

Slika 8.4 - Principijelni izgled krive koja

definie akustiku dilemu. Deopopulacije
oseae ugroavanje bukom ak i kada je
vaei kriterijum zadovoljen.

Akustika dilema se moe opisati krivom iji je

principijelni izgled prikazan na slici 4. Poveavanje nivoa ambijentalne buke u ovekovom
okruenju izaziva poveanje procenta onih koji e se oseati ugroenim. Usvajanje

65
kriterijuma za maksimalno dozvoljeni nivo buke pri kome ni jedna osoba ne bi bila ugroena
nije racionalno, a esto ni mogue. Zbog toga sve postojee norme za buku imaju vrednosti
pri kojima se oekuje da e procenat ugroenih biti manji od neke unapred zadate granice, to
se odreuje procenom realno ostvarivih dometa (5%, 10% ili slino). Postojanje akustike
dileme, ilustrovane dijagramom sa slike 8.4, znaajno je u graevinskoj akustici jer
objanjava da se zvunom zatitom ne tei neujnosti zvukova iz okruenja, ve njihovom
svoenju u prihvatljive okvire za najvei deo populacije.

8.3.5 Kriterijumi za akustiki kvalitet pregradnih konstrukcija

Podela prostorija po bunosti omoguila je pojednostavljenje zadatka pri reavanju

zvune zatite u zgradama. Broj moguih sluajeva sueljavanja prostorija razliitog
akustikog statusa takvom podelom je sveden na relativno mali broj moguih varijanti, to je
omoguilo da se za svaki takav sluaj sueljavanja definie minimalno potreban akustiki
kvalitet pregrada koje ih razdvajaju. Tako je, na primer, ustanovljena minimalno potrebna
izolaciona mo zida izmeu bune prostorije i boravie prostorije stana, izmeu dve
boravine prostorije, itd. Jednom izraunate potrebne minimalne vrednosti izolacione moi
zapisane su kao kriterijum, pa se u projektovanju samo utvruje zadovoljenost tih zahteva.
Ovi kriterijumi su definsani standardnom JUS U.J6.201. U njemu su za standardne vrste
objekata, kao to su stambeni, stambeno-poslovni, poslovni, hoteli, restorani, kole, bolnice,
itd, tabelarno pobrojani mogui prostorni dodiri prostorija iz razliitih akustikih kategorija
po bunosti, i za njih definisana minimalna potrebna izolarciona svojstva koja se zahtevaju.
Takav dokument je postao osnov za akustiko projektovanje zgrada.

8.4.Prinicipi reavanja zvune zatite

Osnovi postupak u svoenju izolovanosti neke dve prostorije na zadatu vrednost je

utvrivanje svih puteva kojim zvuna energija prolazi izmeu njih. Samo potpuno
sagledavanje kuda zvuk sve prolazi omoguava adekvatne intervencije u meri koja je
potrebna. Mnoge greke u reavanju zvune zatite bile su posledica pogreno sagledanog
znaaja pojedinih putanja energije.

8.4.1. Putevi prolaska zvuka u graevinskim objektima

Kada se razmatra izolovanost dve susedne prostorije uobiajeno se razmilja o

prolasku zvuka kroz zid (ili tavanicu) koji ih deli. Meutim, putevi prolaska zvune energije
iz jedne prostorije u drugu uvek su sloeniji i ematski su ilustrovani na slici 8.5. Zvuni
izvor stvara polje u vazdunom prostoru sobe. Energija iz vazduha pogaa sve unutranje
povrine, pa jedan njen mali deo
prelazi u materijal zidova, plafona i
poda.Dospevi u graevinski materijal
zvuk nastavlja da se kree ogranien
samo eventualnim diskontinuitetima u
njemu.
Slika 8.5 - ema puteva prolaska
zvuka izmeu dve prostorije

66
 Ove putanje su ematski prikazane na slici 8.5. Kroz graevinski materijal zvuna
energija dospeva do unutranjih povrina susedne prostorije, gde e jedan mali deo tako
dospele energije biti izraen u njen vazduni prostor. Prolazak zvuka izmeu prostorija mimo
pregradnog zida naziva se bono provoenje.Nivo zvuka u drugoj prostoriji posledica je
onoga to prolazi direktno kroz pregradu koja odvaja dve prostorije i bonog provoenja.
Znaaj bonog provoenja u ukupnoj izolovanosti prostorija funkcija je vrste materijala od
kojih su napravljeni zidovi i tavanice. Postoje okolnosti kada je njegov doprinos relativno
veliki i limitirajui za postizanje vee izolacije.
Sloenost puteva kojim zvuna energija prolazi izmeu delova zgrade omoguava da
se zvuk iz neke prostorije, ako okolnosti dozvoljavaju, moe uti dijagonalno, ili na
udaljenosti od nekoliko spratova. Ovi sluajevi su ematski ilustrovani na slici 8.6. Slabljenje
zvune energije pri prolasku kroz materijal konstrukcije zavisi samo od diskontinuiteta na tim
putevima. U zgradama ija je konstrukcija od monolitnog betona, betonske vertikale
praktino nemaju nikakvih diskontinuiteta u svojoj strukturi, pa se u takvim zgradama
pojavljuju okolnosti da se zvuk nekih izvora moe uti i na udaljenosti od nekoliko etaa.
Stvaranje diskontinuiteta je jedna od mera ukupne zvune zatite u zgradama. U tom smislu
primenjuju se reenja kao to su dilatacije u kontrukciji, odvajanje pregradnih zidova od
tavanice (gde je to mogue), i sline mere. U najzahtevnijim sluajevima zvune zatite,
kakvi su radijski i TV studiji, primenjuje se i reenje koja se naziva soba u sobi ili kutija u
kutiji. Ovaj princip je ematski prikazan na slici 8.7. Prostorija koja se titi, najee je to
studio, potpuno je odvojena od ostatka konstrukcije, postavljena na elastinim osloncima. To
je u tehnikom smislu i najvie to se u izolaciji moe
postii graevinskim merama.

Slika 8.6 - ematski prikaz moguih puteva prolaska

zvuka kroz strukturu zgrade

Slika 8. 7 - ematski
prikaz principa soba u sobi kao mera zvune
zatite koja unosi potpuni diskontinuitet u strukturu
objekta

8.4.2 Principi smanjenja prodora zvuka

Osnovni nain zatite od vazdunog zvuka u zgradama su pregrade. Pregrade su

zidovi, tavanice, kao i njihovi delovi koji se otvaraju - prozori i vrata. Kada energija noena
zvunim talasom iz prostorije pogodi neku pregradu proces prelaska energije iz vazduha u
materijal od koga je ona napravljena zavisi od fizike prirode pregrade. U tom smislu moe
se uvesti izvesna klasifikacija moguih pregrada po mehanizmima provoenja zvune
energije kroz njih. U graevinskoj akustici se definiu monolitne pregrade, napravljene od
fiziki ujednaene supstance (takvi su svi zidovi od klasinih graevinskih materijala,
betonske tavanice i slino), dvostruke pregrade, sendvi konstrukcije, itd.

67
 Priroda fizikih procesa pri kretanju zvune energije kroz prostor ini da postoji
znaajna neprilagoenost izmeu zvunog polju u vazduhu i u vrstim materijalima od kojih
se izrauju pregrade. Zbog toga na graninim povrine pregrade samo mali deo energije moe
da pree iz vazduha u materijal od koga je napravljena i stvori zvuno polje u njoj. Podela
energije u procesu prelaska iz vazduha u pregradu ematski je prikazana na slici 8. Najvei
deo energije se reflektuje i vraa nazad u prostor
kao reflektovani talas.

Slika 8.8 - ematski prikaz podele zvune

energije pri prolasku kroz masivnu pregradu:
Pa - upadna snaga, Pa ref - snaga
reflektovanog talasa, Pa tr -zvuna snaga koja
je prola kroz pregradu

Interesantno je da ovoj taki nastaje znaajna

podela akustike u arhitekturi I graevinarstvu. Oblast koja se naziva prostorna akustika (esto
se koristi i izraz akustika prostorija) bavi se kvalitetom zvunog polja u prostorijama i
nainima njegovog podeavanja prema zadatim kriterijumima. Sa aspekta prikaza na slici 8,
prostorna akustika se bavi samo onim delom energije koja se reflektuje od pregrade i
nastavlja svoje kretanje kroz prostor.Oblast zvune zatite, to je glavna tema graevinske
akustike, bavi se sudbinom onog dela energije koji je dospeo u materijal pregrade.
Osnovni pokazatelj koji odreuje odnos dela energije koji e se reflektovati i dela koji
e prei u materijal pregrade je fiziki diskontinuitet na graninoj ravni povrine zida.
Gustina vazduha je oko 1,2 kg/m3, a gustina standardnih graevinskih materijala je reda
veliine 103 kg/m3. To znai da je veliina dikontinuiteta gustine priblino tri reda veliine.
U izraavanju diskontinuiteta i njegovih posledica u akustici je uveden jedan zbirni
pokazatelj koji se naziva karakteristina impedansa sredine i koja je, po definiciji, proizvod
c, gde je c brzina prostiranja zvuka. Postoje razlike i u brzini prostiraja zvunog talasa u
vazduhu i u graevinskim materijalima, u kojima je vrednost brzine vea za jedan red
veliine.Sudbina tog malog procenta energije koja dospeva u materijal pregrade moe se
razdvojiti. Jedan deo te energije e se prostirati du pregrade, u smislu kako je to
predstavljeno na slikama 5 i 6, jedan deo e se usled disipativnih procesa u materijalu
pretvoriti u toplotu, to znai da e nestati iz zvunog polja, i najzad jedan deo energije e
prei u vazduh sa druge strane. Ovaj odnos je ilustrovan na slici 8.8.

8.4.3 Akustiki kvalitet pregrade

Osnovna osobina neke pregrade sa aspekta njenog akustikog kvaliteta je funkcija

odnosa zvune snage koja pogaa njenu povrinu (Pa sa slike 8) i snage koju zrai njena
suprotna povrina u prostor iza pregrade (Patr sa slike 8). Fizika veliina koja pokazuje
njihov odnos naziva se koeficijent transmisije i on je, po definiciji:

Patr
(8.2)
Pa
Realne pregrade imaju koeficijent transmisije koji je veoma mali. I kod najloijih vrata koja
se mogu sresti vrednost je manja od 0,1. Pregrade kakve se javljaju izmeu stanova imaju
koeficijent transmisije koji je manji od 10-5. S obzirom na pogodnost svoenja svih
pokazatelja zvunog polja na logaritamsku skalu, i za koeficijent transmisije je u praksi

68
uvedena odgovarajua logaritamska veliina koja se naziva izolaciona mo. Ona je po
definiciji:
1
R 10 log (8.3)

Izolaciona mo je karakteristika pregrada koja se koristi u svakodnevnoj praksi za njihovo

opisivanje sa aspekta zvune izolacije. Realne pregrade imaju izolacionu mo koja se kree
od 20-30 dB kod veoma lakih pregrada, obinih vrata i slinih konstrukcija, do 50-60 dB kod
masivnih zidova. U retkim okolnostima (TV studiji, zidovi veoma bunih prostorija i slino)
zahtevaju se pregrade ija je izolaciona mo vea od 60 dB. Izolaciona mo je veliina koja
se moe meriti. Procedure takvog merenja su definisane standardima, a merenje se moe
vriti u laboratorijskim uslovima ili u izgraenom objektu. Fiziki procesi u pregradama ine
da je vrednost izolacione moi zavisna od frekvencije. To znai da se ona moe potpuno
definisati samo dijagramom ili vrednostima datim tabelarno. Zavisnost od frekvencije moe
se iskazati izrazom:

R = log( f ms ) (8.4)

odnosno R je srazmerno logaritmu frekvencije i povrinske mase ms (kg/m2). Kao posledica

toga, izolaciona mo svake pregrade ima manje vrednosti na niskim frekvencijama, a vee na
visokim. Takva priroda izolacione moi ilustrovana je na slici 9 prikazom laboratorijskog
rezultata merenja pregrade od armiranog betona debljine 16 cm. Vidi se monotono rastui tok
u opseg frekvencija od 100 Hz do 3150 Hz, to predstavlja standardni opseg u kome se
razmatraju izolaciona svojstva pregrada u zgradama. Relacija (4) izmeu izolacione moi i
mase pregrade utvruje jo jednu znaajnu injenicu. Sposobnost pregrade da zadri zvunu
energiju direktno je srazmerna njenoj masi. Takav odnos se naziva zakon mase i predstavlja
jedan od osnovnih fizikih zakona koji deluju u oblasti izolacije od zvuka. Logaritamski
odnos u definiciji uslovljava da udvostruavanje povrinske mase pregrade prouzrokuje
poveavanje vrednosti izolacione moi za 6 dB.
Iz toga proizilaze neki zakljuci veoma vani za graevinsku akustiku. Prvo,nemogue je
postii veliku vrednost izolacione moi pregradama koje su veoma lagane.Izolacija se plaa
masom. Drugo, poveavanje izolacione moi neke postojee pregrade ne moe se ostvariti
nanoenjem na nju nekih laganih materijala, premaza,
folija i slino. Poveanje mase jednog standardnog
zida koje se time ostvaruje je zanemarljivo, pa je
zanemarljiva i promena vrednosti njegove izolacione
moi. Potreba za dovoljnim masama dalje vodi ka
injenici da se za ostvarivanje veih vrednosti
izolacionih moi, odnosno veih izolovanosti izmeu
prostorija zahteva i izvesna debljina pregrada. Moe
se rei da se za potrebe zvune izolacije mora
obezbediti dovoljno prostora u objektu za smetaj
pregrada dovoljne irine.
Slika 8.9 - Izmerena izolaciona mo pregrade od
armiranog betona debljine 16 cm (punom linijom
izvuena je standardna kriva za ocenu jednobrojne
vrednosti izolacione moi)

69
8.4.4 Izraavanje izolacione moi pregrade jednim brojem

Na slici 9 je pokazan potpuni prikaz izolacione moi jedne graevinske pregrade, ali
je jasno da dijagram, kao takav, nije uvek pogodan za kvantifikovanje stanja, a pogotovo za
poreenje akustikog kvaliteta vie razliitih pregrada. Da bi se taj problem prevaziao,
definisana je procedura kojom se iz svakog dijagrama izolacione moi neke pregrade moe
izvesti jednobrojna vrednost u decibelima koja odslikava stanje izolacije. Ovakav podatak se
naziva merodavna vrednost izolacione moi posmatrane pregrade. Naziv potie od injenice
da je takva vrednost merodavna za uporeivanje sa raznim kriterijumima i za ocenu stanja u
graevinskim objektima.
Za utvrivanje vrednosti merodavne izolacione moi posebno je definisana takozvana
standardna kriva izolacione moi. Ova kriva je prikazana punom linijom na slici 9. U
standardu JUS ISO 717 utvrena je matematika procedura kojom se vri poreenje dve krive
i na osnovu toga odreuje merodavna vrednost. Izolaciona mo koja bi se priblino poklapala
sa standardnom krivom imala bi merodavnu vrednost oko 52 dB.Svi kriterijumi u standardu
JUS U.J6.201 utvreni su navoenjem minimalno potrebnih merodavnih vrednosti na
pojedinim pozicijama u objektu. Samo za proraune koristi se dijagram da bi se pokazao
izolacioni efekat neke pregrade. Sve druge informacije o njima zasnivaju se samo na ovakvoj
jednobrojnoj vrednosti.

8.5. Principi zatite od struktunog zvuka

Slika 8.1 pokazuje da strukturni zvuk nastaje neposredno u graevinskom materijalu

koji ini strukturu objekta. Ovakva pobuda se u praksi moe javiti na dva naina:
- lokalnom pobudom u jednoj taki i
- uniformno rasporeenom pobudom na veim povrinama.
Lokalna pobuda se javlja na mestima gde radi ureaj sa obrtnim mainama, kao to su
pumpe,kompresori, ventilatori i slino. Njihova pojava u zgradama uvodi pobudu udarnim
zvukom u takama oslonaca. Rasporeena pobuda se javlja svuda gde su mogue neke
ljudske aktivnosti. Koraanje po podu, pomeranje stolice, padanje predmeta sa stola na pod,
udari vrata i sline, sasvim uobiajene pojave iz ivota predstavljaju generatore zvune
energije udarnog tipa na mestima dodira vrstih tela sa graevinskim materijalom.
Uobiajeno mesto nastanka takve pobude su podovi. Statistiki najei pojavni oblik
strukturnog zvuka u zgradama je takozvani udarni zvuk. Njegov najei oblik je takozvani
zvuk koraka, koji nastaje neposredno u materijalu poda.

8.5.1.Principi smanjenja pobude strukturnim zvukom

Strukturni zvuk nastaje delovanjem spoljanje sile na graevinski materijal pregrada,

koja unosi dinamiku pobudu irokog spektra frekvencija. Zatita od ovakvih zvunih pojava
mogua je poveavanjem izolacionih moi pregrada du kojih se prostire zvuna energija
kroz zgradu, ali je efikasna zatita mogua samo delovanjem na samom mestu nastanka tog
zvuka. Sve druge mere na putevima prostiranja imaju manju efikasnost. Princip zatite na
mestu nastanka strukturnog zvuka ilustrovan je na slici 10. On se principijelno zasniva na
umetanju na putu pobude jednog mehanikog sistema koji se sastoji od mase i elastinosti. Ta
dva elementa ine jedan mehaniki filtar, odnoso mehaniko oscilatorno kolo, koji deluje na
putu prenosa od take dejstva pobudne sile F1 do podloge. Sila F2 koja deluje na podlogu
razlikuje se od sile F1 za uticaj tog filtra. S obzirom da je u pitanju zvuna zatita koja titi
ovekovo ulo sluha, od znaaja je njegov uticaj u oblasti frekvencija gde su te promene
ujne.

70
 Slika 10 - Ilustracija principa smanjenja pobude
graevinske konstrukcije strukturnim zvukom.

Svaki mehaniki sistem, odnosno filtar, poput onoga sa

slike 10, ima svoju rezonantnu rekvenciju. Ona je
odreena veliinom mase i elastinosti. Smanjenje
prenosa sile se postie samo na frekvencijama iznad
rezonantne frekvencije sistema. Ispod rezonantne
frekvencije sistem nema uticaja i sila F2 koja deluje na
podlogu jednaka je pobudnoj sili F1. Zatita od pobude
strukturnim zvukom moe se postii ako se izmeu take dejstva sile i konstrukcije umetne
mehaniki filtar ija je rezonantna frekvencija dovoljno niska. U praksi se mogu realizovati
sistemi ija je rezonantna frekvencija reda veliine desetina Herca, a u manje kritinim
okolnostima moe biti i do 100 Hz. Nain realizacije zvune zatite mehanikim filtrom
zavisi od oblika ugroavanja. U sluaju pojave lokalne ponude, kada je izvor strukturne buke
neka maina, mehaniki filtar se formira podmetanjem odgovarajuih elastinih oslonaca.
Ova vrsta intervencije se standardno primenjuje, a na tritu postoji veliki broj razliitih vrsta
oslonaca, najee napravljenih od gume ili sa elinim oprugama. Oslonci se biraju prema
masi ureaja koji stvara pobudu, pa je svaki oslonac deklarisan za odreenu teinu koju nosi.
Neadekvatan izbor oslonaca kao rezultat daje neadekvatnu vrednost rezonantne frekvencije, a
to dalje umanjuje efekat zvune zatite. U okolnostima kada se strukturna pobuda javlja
distribuirano, mehanii filtar sa slike 10 se realizuje u vidu plivajuih podova. Budui da je u
tom sluaju masa mehanikog sistema definisana debljinom kouljice koja se kree u
standardnim okvirima, efikasnost plivajueg poda je odreena izborom elastinog materijala
koji se primenjuje. Suvie tvrdi materijali utiu da je rezonantna frekvencija poda suvie
visoka, pa je i efekat smanjenja prenosa pobudne sile na odlogu smanjen.

Slika 8.11 - Primeri detalja u izvoenju plivajueg poda u sobi i kupatilu, znaajnih za
efekat
smanjenja udarnog zvuka.
Na slici 8.11 pokazani su akustiki znaajni detalji u izvoenju plivajuih podova. Da bi
mehaniki filtar postigao svoj zadatak neophodno je da se cementna kouljica, kao masa u

71
filtru sa slike 10, ne dodiruje sa elementima konstrukcije zgrade. Ovaj zahtev se postie
paljivim izvoenjem, pa je plivajui pod jedan od elemenata graevinskih objekata koji je
najosetljiviji na izvoake propuste. Svaki spoj cementne kouljice sa podlogom ili sa
zidovima predstavlja takozvani zvuni most preko koga zvuna energija neoslabljena
prelazi na graevinsku strukturu. Na slici 11 prikazani su detalji u izvoenju kojim se
eliminiu spojevi sa zidovima u sobama i sanitarnim vorovima.

8.6.Akustiki kvaltet prozora i vrata

Vrata i prozori, po pravilu, predstavljaju akustiki najslabije mesto na svakoj

graevinskoj pregradi. Sama injenica da se oni otvaraju unosi tehniki problem zaptivanja
koji je limitirajui za ostvarivanje veih vrednosti izolacione moi. Koliko je problem
zaptivanja kritian najbolje ilustruje jedan rezultat laboratorijskog ispitivanja prikazan u
literaturi [12].Odabrano krilo vrata kada se uzida u masivni zid, to znai da samo njegov
materijal odreuje izolacionu mo, ima izolaciona svojstva koja su uvek neto vea od
izolacione moi koja se moe izmeriti sa istim krilom kada je ugraeno u vrata, ak i kada je
zaptivanje ostvareno na najbolji mogui nain. Ovaj primer pokazuje da linija spoja krila sa
okvirom predstavlja glavni element koji praktino ograniava mogunosti vrata i prozora u
zvunoj zatiti. Kao dodatna ilustraija moe posluiti injenica da postoje prozori koji se
postavljaju u radio i TV studijima (takozvani studijski prozori) koji mogu imati veoma
velike vrednosti izolacione moi, ali se oni ne otvaraju, ve samo predstavljaju providne
delove pregrada.

8.6.1 Putanje prolaska zvuka kroz vrata i prozore

Postoje tri osnovne putanje kojima zvuna energija prolazi kroz vrata, odnosno
prozor, i one su ilustrovane na slici 8.12. Najoigledniji je put zvuka kroz materijal od koga
je napravljeno krilo (oznaen na slici sa 8.3). Izborom ukupne debljine krila vrata i materijala
od koga je ono napravljeno njegova samostalna izolaciona mo moe se uiniti skoro
proizvoljno velikom. Ogranienje pri tome je samo praktino ostvarljiva teina, s obzirom na
potrebu manipulacije s vratima, i nosivost arki. U sluaju prozora struktura krila je
ograniena mogunostima stakla. Dovoljno velika izolaciona mo se ostvaruje adekvatnom
debljinom stakla I rastojanjem izmeu njih. Vee vrednosti izolacione moi zahtevaju vea
rastojanja izmeu stakala i deblje staklo.

Slika 8.12 - Putevi prolaska zvuka kroz vrata ili

prozor: 1 - kroz fugu izmeu okvira i zida,
2 - izmeu krila i okvira, 3 - kroz material krila.

Druga putanja zvune energije je kroz fugu na spoju

krila sa vratima (oznaena na slici sa 2). Da bi se
minimizirao uticaj ovog puta u ukupnoj izolaciji
potrebno je da irina fuge bude minimalna, i da na
spojevima postoji neki materijal za zaptivanje (gumeni
profili). Na vratima i prozorima veih vrednosti
izolacione moi postavljaju se dva, ili ak tri reda
zaptivnih guma. Problem kvalitetnog zaptivanja je
osnovni nedostatak koji se javlja u praksi. Tako vrata
koja nemaju prag ne mogu postii veliku izolaciju bez

72
obzira na materijal od koga je napravljeno njihovo krilo (osim ako se primeni neki od
moguih mehanizama za posebno zatvaranje fuge prema podu kada su vrata u zatvorenom
poloaju). U istom negativnom smislu deluju detalji kao to je otvor kljuaonice, otvor za
kvaku i slino. Najzad, zvuk prolazi i kroz fugu koja postoji na spoju okvira vrata, odnosno
prozora, I zida (oznaena na slici sa 1). Minimiziranje uticaja ove putanje se takoe ostvaruje
maksimalnim zaptivanjem, to znai podeavanjem veliine graevinskog otvora i nainom
ugradnje. Uobiajene ukrasne lajsne oko vrata u praksi esto kriju iroke fuge zbog kojih
vrata predstavljaju problem u zvunoj zatiti. Vrata najviih izolacionih svojstava se, po
pravilu, ugrauju ulivajem rama u malter ili beton. Pojedinani udeo tri putanje zvuka u
izolaciji vrata i prozora u svakom konkretnom sluaju zavisi od okolnosti. Nije retko da se
neadekvatnim ugraivanjem ili nedovoljnim zaptivanjem na spoju krila sa okvirom znaajno
dezavuie uloeni materijal u izradu kvalitetnog krila. Kada se u zgradama pojavljuje potreba
za velikom izolovanou izmeu dve prostorije, vrata na pregradi koja ih odvaja e, po
pravilu, onemoguiti ostvarivanje tog cilja. Bez obzira koliko vrata nominalno bila akustiki
dobra, njihovi dometi su znatno manji od klasinih zidova. Reenje takvih problema lei u
nainu reavanja konfiguracije prostorija I komunikacije kroz objekat, tako da se na kritinim
pregradama izbegnu vrata (ili prozor). U okolnostima kada to ipak nije mogue, neophodno
je u konfiguraciji prostora predvideti tampon zonu koja u razdvajanju prostorija uvodi
dvoja vrata i meuprostor kao nain za obezbeenje dovojnog slabljenja zvune energije.

8.6.2 Akustika klasifikacija vrata i prozora

Da bi se pojednostavilo projektovanje zvune zatite, standardom JUS U.J6.201

uvedene su klase akustikog kvaliteta prozora i vrata. Gradacija meu njima definisana je na
osnovu vrednosti izolacione moi. Utveno je pet klasa prozora i etiri klase vrata. Podela na
klase savrednostima odgovarajuih izolacionih moi prikazana je u tabeli 1. Vidi se da je
klasa najboljih oznaena kao specijalna klasa, a zatim slede oznake rimskim brojevima, pri
emu vei broj klase oznaava manju izolacionu mo.

Tabela 1 - podela prozora i vrata na klase akustikog kvaliteta

Prozori Vrata
Klasa Izolaciona mo Klasa Izolaciona mo
Specijalna klasa 40dB Specijalna klasa 35dB
I klasa 3539dB I klasa 3034dB
II klasa 3034dB II klasa 2529dB
III klasa 2529dB III klasa 2024dB
IV klasa 2024dB

Pri izgradnji objekata proizvodja prozora i vrata duan je da klasu zvune izolacije svojih
proizvoda dokumentuje odgovarajuim atestom koji je dobijen merenjem u nekoj ovlaenoj
instituciji. Uz atest mora biti priloen i precizan opis konstrukcije, verifikovan od strane
institucije koja je atest izdala. Ovo je potrebno da bi se moglo proveriti da li merena
konstrukcija prozora, odnosno vrata, odgovara isporuenim primercima. Poeljno je da se
investitor zatiti zahtevajui da se kvalitet proveri merenjem u ugraenom stanju. U okviru
arhitektonsko-graevinskog projekta sva stolarija, odnosno bravarija, sa akustikog aspekta
se definie iskljuivo svojom klasom prema utvrenoj kategorizaciji. U projektu se, osim
akustike klase, odreuju samo dimenzije i eventualni estetski aspekti (povrinska obrada,
posebni dodaci i slino).U praksi se pokazalo da navoenje detalja o konstrukciji vrata i
prozora u projektima (na primer struktura krila vrata, profil okvira i slino), nekada uobiajen

73
projektantski pristup,krije opasnosti da prue alibi isporuiocu za vrata koja po tim skicama
mogu biti izraena od materijala neadekvatnog kvaliteta, sa nedovoljnom preciznou izrade i
slino. Sve to void ka njihovoj neadekvatnoj izolacionoj moi. Zbog toga se u projektima
mora zahtevati odreeni akustiki kvalitet i forma, odnosno dimenzije. Nevidiljvi detalji
izrade takvih vrata iprozora ostaju stvar proizoakih specifikacija i tehnologije, a ne
arhitekture.

8.7.Ostali elemneti od znaaja za zvunu zatitu

Zvuna zatita u zgradama ostvaruje se odgovarajuim izolacionim svojstvima

pregrada, ali tonikada nije jedini uslov za uspeno reenje zadatog akustikog kvaliteta. S
obzirom na sloenost puteva prolaska zvune energije, osim izbora adekvatnih pregradnih
konstrukcija neophodno je kontrolisati i sva druga mesta na kojima zvuk moe nesmetano
prolaziti izmeu prostorija. U tom smislu, znaajna je obrada svih otvora, kanala, instalacija,
mainskih sistema i slino.Najei praktini problem u postizanju potrebne izolovanosti
izmeu prostorija su prodori instalacija kroz pregrade. Po pravilu, otvori u pregradama su
vei od preseka elementa instalacije koji kroz njih prolaze (kanali, cevi ili slino). Takav
prostor koji ostaje moe znaajno da degradira kvalitet zida ili tavanice u kome se javlja
prodor. Da bi se ovaj problem reio, neophodno je da na svim takvim mestima postoji
sredstvo za zaptivanje prodora. Na slici 13 prikazana su dva primera zaptivanja instalacionih
prodora: oko cevi koja prolazi kroz tavanicu i oko ventilacionog kanala koji prolazi kroz zid.

Slika 13 - Primeri zaptivanja prodora instalacija kroz pregrade.

Drugi karakteristian problem su ventilacioni mainski kanali, koji svojom formom

predstavljaju lak put za prostiranje zvuka. U zgradama gde se javljaju sistemi ventilacije sa
kanalima mogua je pojava da izolovanost izmeu dve susedne prostorije bude naruena
prolaskom zvune energije obilaznim putevima kroz ventilacione kanale. Takva pojava se
naziva presluavanje i ona dezavuie graevinske efekte zvune zatite. To uvodi u temu
izolacije pri projektovanju i projektante mainskih sistema da bi se uticaj ovakvih puteva
prolaska zvuka usaglasio sa graevinskim merama.

74
8.8. Zvuna zatita u projketnoj dokumntaciji

Zvuna zatita u projektnoj dokumentaciji mora imati svoje mesto jo na nivou

projektnog zadatka. Pri tome, u sluaju jednostavnijih zgrada kao to su obini stambeni i
stambenoposlovni objekti, nivo definisanosti akustikih zahteva u standardima iz oblasti
akustike u graevinarstvu je takav da je, ak i ako se propusti pominjanje zvune zatite u
projektnom zadatku, obaveza projektanata sasvim jasna. Ipak, i u takvim sluajevima postoji
mogunost da investitor postavi zahteve u pogledu zvune zatite koji su stroiji od onih
minimalnih koje propisuju standardi, pa je projektni zadatak mesto gde se to konstatuje.
U objektima u kojima su zahtevi u pogledu zvune zatite sloeniji, kakvi su na
primer sloeni poslovni objekti ili tehnoloki objekti poput RTV centara, pozorita, bioskopa
i slino, ne postoji jednoznanost u akustikim zahtevima koji bi se podrazumevali, kao kod
stambenih zgrada. Zato svi zahtevi u pogledu njihove zvune zatite moraju biti detaljno
obraeni projektnim zadatkom. Pri projektovanju takvih objekata uobiajeno je da se jo na
nivou idejnog reenja utvrde naini reavanja zvune zatite i postave osnovi za dalju
razradu.Projektovanje zvune zatite graevinskih objekata predstavlja zadatak koji se u
izvesnoj meri razlikuje od ostalih projektantskih poslova. Svi fiziki elementi koji utiu na
prolazak zvuka kroz graevinski objekat, odnosno koji odreuju kvalitet zvune zatite u
njemu, predstavljaju predmet rada drugih projektanata, izvan akustikog zanata. Sredstva
kojima se postie akustiki kvalitet sastavni su deo konstrukcije, arhitekture, enterijera,
mainskih instalacija, vodovoda i kanalizacije. Svaki od njih moe na svoj nain naruiti
kvalitet zvune zatite. Ukratko, ono to je predmet projektantskog rada akustiara pojavljuje
se u grafikoj dokumentaciji i predmeru radova svih drugih uesnika u projektovanju, a u
najveoj meri u arhitekturi i konstrukciji.
Zbog toga se moe rei da projektovanje u oblasti graevinske akustike nije
nezavistan proces i kao rezultat ne daje dokument na nivou glavnog projekta, ve se javlja
kao uskostruna konsultantska delatnost u procesu rada ostalih projektanata. To dalje znai
da nije mogue izolovano raditi na neemu to bi se zvako akustiko projektovanje.
Projektant zvune zatite je savetnik, koji u procesu projektovanja treba da usmeri ostale
projektante, svakog u svom domenu, ka reenjima koja obezbeuju traeni akustiki kvalitet.
On je istovremeno i policajac koji mora da kontrolie sva reenja relevantna za zvunu
zatitu. Zato glavni projekat akustike, pojam koji se esto pojavljuje u razgovoru
projektanata, ne moe postojati, jer se svi elementi koji odreuju zvunu zatitu po prirodi
stvari nalaze u drugim delovima projekta, iskazuju u drugim predmerima i mogu se videti u
drugoj grafikoj dokumentaciji.
Ono to se pri izradi projekta zgrade izdvaja kao nezavistan rad akustikog
konsultanta jeste obrazloenje mera kojim je postignut traeni akustiki kvalitet, razni
tehniki uslovi za izvoenje radova i akustiki uslovi za pojedine specifine delove objekta.
Sve to treba da se nalazi u posebnom delu projekta koji se naziva Elaborat zvune zatite.
Ovaj elaborat se uobiajeno korii sa ostalim elementima graevinske fizike.Da bi Elaborat
zvune zatite bio svrsishodan deo projektne dokumentacije mora da sadri nekoliko bitnih
poglavlja. To su:
- akustiki kriterijumi za pregradne konstrukcije u objektu,
- dokazi da projektovani objekat zadovoljava postavljene kriterijume,
- akustiki kriterijumi za prozore i vrata u objektu,
- akustiki uslovi za projektovanje i izvoenje instalacija koje se javljaju u objektu.
Ovo su obavezni delovi koje mora sadrati svaki Elaborat zvune zatite. Svaki od ovih
delova utemeljen je u odreenim zahtevima za informacijama koje projektna dokumentacija
mora da prui vriocima tehnike kontrole i izvoaima radova na objektu. U projektima

75
akustiki zahtevnijih objekata postoje i druge teme koje se u Elaboratu zvune zatite
obrauju. Akustiki kriterijumi koji vae u delovima objekta ili u objektu u celini
predstavljaju polazne podatke za projektovanje, ali i pokrie za materijalizaciju pregrada na
pozicijama bitnim za zvunu zatitu. Skup akustikih kriterijuma u elaboratu podrazumev :
- minimalne zahtevane vrednosti izolacionih moi pregrada po pozicijama,
- maksimalne zahtevane vrednosti zvune propustljivosti,
- maksimalno dozvoljene nivoe buke u objektu,
- maksimalno dozvoljene nivoe buke van objekta,
- akustike zahteve za prozore i vrata,
- druge kriterijume, ako postoje.
Potpun skup akustikih kriterijuma za objekte standardnih namena utvren je relevantnim
standardima i pravilnicima. Zadatak akustikog konsultanta je da utvrdi koji od njih se
odnose na projektovani objekat i u kojim njegovim delovima. U elaboratu se na samom
poetku svi oni moraju taksativno navesti. Nakon pobrojavanja kriterijuma u elaboratu treba
da budu prezentirani potrebni dokazi da zidovi, tavanice i ostali projektovani pregradni
elementi zadovoljavaju postavljene kriterijume. Postoje etiri naina da se u tom smislu
dokae akustiki kvalitet zvune zatite:
prorauni,

podaci dobijeni merenjem,

podaci iz literature i

paualne mere koje je teko dokazati proraunom ali su iskustveno proverene.

Postupak prorauna za pregradne konstrukcije od osnovnih graevinskih materijala nije

potrebno svaki put iznova prikazivati u Elaboratu jer se podaci o njima mogu nai u svakom
priruniku graevinke akustike. Zbog toga detaljno izlaganje toka prorauna izolacione moi,
na primer zida od opeke ili od armiranog betona standardne debljine, nema velikog smisla.
ta vie, danas postoje baze podataka u kojima se mogu nai izmereni podaci o standardnim
vrstam pregrada, pa je kao dokaz u elaboratu dovoljno navesti preuzete podatke. Prorauni
izolacionih moi su neophodni u sloenijim uslovima, kada se javlja nestandardan sklop
konstrukcija, kod sloenih pregrada sastavljenih iz vie paralelnih segmenata ili kada bono
provoenje ima znaajnu ulogu.
Posebno poglavlje u elaborati mora sadrati sve akustike zahteve koji se odnose na
kvalitet prozora i vrata. U tom smislu, potrebno je taksativno pobrojati sve pozicije na kojima
se javljaju vrata i prozori odreene izolacione moi, navedeni prema kategorijama iz
standarda JUS U.J6.201. Ovo je posebno znaano da bi se u predmeru i predraunu projekta
definisali neophodni dodatni zahtevi za stolariju, odnosno bravariju.
Najzad, postoje okolnosti kada u Elaboratu zvune zatite moraju biti definisani svi
akustiki zahtevi koji se odnose na instalacije, pre svega mainske sisteme, ako postoje u
objektu. Ako u instalacijama postoje kritina mesta, potrebno je precizirati nain montae,
nain obrade prodora kroz pregrade, i slino.
U nekim objektima javljaju se posebni zahtevi koji se odnose na izvoenje radova na
akustiki delikatnim specifinim pozicijama u objektu. U praksi se to najee odnosi na
plivajue podove, pregradne zidove od lakih materijala i sendvi konstrukcije, sputene
plafone i slino. Na takvim delovima objekta zvuna zatita esto zavisi od naina izvoenja
detalja koji se ne mogu definisati u standardnim prezentacijama AG projekta.

76
8.9.Zvuna zatita u proceduri tehnikog prijema

Akustiki kvalitet graevinskog objekta, defnisan projektnim zadatkom ili samo

odgovarajuim standardima, kontrolie se dva puta: kroz uobiajenu tehniku kontrolu
projekta (reviziju) i pri njegovom tehnikom prijemu po zavretku izgradnje. Osnovni
standard iz oblasti akustike u graevinsrstvu, JUS U.J6.201, definie obavezu provere
akustikog kvaliteta zgrada pri njihovom tehnikom prijemu. To podrazumeva odreena
merenja u izgraenom objektu. Merenja obuhvataju ispitivanje ostvrenih izolacionih
svojstava relevantnih pregradnih konstrukcija i, eventualno, merenje nivoa buke ako u
samom objektu postoje neki ugraeni izvori zvuka (ventilatori, rashladni sistemi, dizel
agregati i slino). Merenja u objektu se obavljaju po posebnim procedurama koje su
definisane relevantnim standardima. Tekst ovih standarda koji kod nas danas vae dobijen je
prevodom odgovarajuih ISO standarda. Ispitivanje zvune zatite u objektu podrazumeva
merenje izolacionih svojstava pregrada na ogranienom broju pozicija, iji broj zavisi od
veliine objekta. Broj mernih pozicija se utvruje tako da pokazuje relevantan statistiki
uzorak.
U izvetaju se utvruje i finalni zakljuak o konstatovanom stanju zvune zatite u
ispitivanom objektu. U tom smislu, standard JUS U.J6.291 definie moguu gradaciju
akustikog kvaliteta zgrade. U njemu su utvrene granine vrednosti izolacionih svojstava
koje svaki graevinski objekat svim svojim relevantnim pregradama mora da zadovolji.
jednostavno zadovoljavanje standarda minimalnim prebacivanjem graninih vrednosti naziva
se minimalna zvuna zatita. Meutim, standard ostavlja mogunost da investitor moe
zahtevati objekat u kome e zvuna zatita biti znaajno bolja od postavljenih minimalnih
zahteva. U tom sluaju klasa zvune zatite trebala bi da bude definisana projektnim
zadatkom. Standardom je definisano da ako sve testirane pregrade u objektu imaju vrednosti
koje su bolje od minimalnog kriterijuma za 4 ili vie decibela, objekat ima takozvanu
poboljanu zvunu zatitu. inejnica da testirani objekat ima minimalnu ili poboljanu
zvunu zatitu konstatuje se u izvetaju o ispitivanju.Iako standard JUS U.J6.201 propisuje
obavezu ispitivanja akustikog kvaliteta pri tehnikom prijemu, injenica je da to jo uvek
kod nas predstavlja nepoznatu kategoriju svuda izvan najveih gradskih centara. Stanje u toj
oblasti jo uvek podrazumeva ulaganje napora na irenju informacija o zakonskim
obavezama u oblasti zvune zatite.

77
 9.INSTALACIONI
VODOVI
Elektrini vodovi slue za provoenje elektrine energije. Elektrina energija koju
provodimo moe biti razliitih napona, snage ili frekvencije. U elektroenergetskim
elektrinim instalacijama se izuavaju samo instalacioni vodovi nazivnog napona do 1 kV.
Pod vodom u irem smislu podrazumevamo, osim samog voda, i sav pribor, naprave i
ureaje koji slue za njegovo trajno noenje ili polaganje.
Osnovni elementi voda su:
provodnik
izolacija provodnika
zatitni plat i ostali slojevi za zatitu provodnika i izolacije od vlage, mehanikih,
toplotnih i hemijskih uticaja
pribor za spajanje, zavravanje, noenje te mehaniku i elektrinu zatitu voda.
Provodnik je izraen najee od bakra ili aluminijuma, a slui za provodenje elektrine
energije.
Bakar je strateki materijal (rezerve ograniene), a za izradu provodnika koristi se
bezkiseoniki bakar visoke istoe i specifine elektrine provodljivosti od najmanje 58
Sm/mm2. Izvuene ice su od elektrolitskog bakra odarene na 600C, dobijene livenjem u
zatitnoj atmosferi. Mogu se izvui i veoma tanke ice debljine od 0,01 mm. Masovna
potronja bakra, kao posledica razvoja elektrotehnike odraava se u nestaici ovog materijala
na tritu zbog ega mu je cena relativno visoka.
Aluminijum se danas sve vie koristi kako u elektrotehnici tako i uopte u tehnici. U
Francuskoj su 1916. godine za vreme prvog svetskog rata usled nestaice bakra izraene prve
vazdune linije od aluminijumskih golih provodnika.
*Aluminijum prvi dobio Ersted 1825. godine. Na Svjetskoj izlobi u Parizu 1855. godine
aluminijum je nazvan srebrom iz gline". Usavravanjem tehnologije dobijanja aluminijuma
cijena mu naglo opada tako da je danas 1000 puta jeftiniji nego u poctku eksploatacije. U
savremenoj proizvodnji za dobijanje 1 kilograma aluminijuma potrebno je oko 19kWh
elcktrine energije.
S obzirom na nestaicu bakra, aluminijum se sve vie koristi za izradu nadzemnih vodova
i kablova. Meutim, u odnosu na bakar aluminijum ima niz nedostataka:
specifini elektrini otpor aluminijuma vei je za 65%,
aluminijum ima 3 puta manju mehaniku vrstou,
za proizvodnju aluminijuma potrebne su velike koliine elektrine energije,
na povrini Al stvara se sloj oksida koji predstavlja veliki elektrini otpor na
kontaktima,

78
 u spoju sa drugim metalima (npr. bakrom) pojavljuje se elektrohemijski proces
(galvanski element) koji dovodi do razaranja spoja,
taka topljenja aluminijuma znatno je nia nego bakra (931 K = 658C ; 1356 K =
1083).
Ukoliko je neizbean spoj aluminijuma sa drugim metalima npr. sa bakrom kod kunog
bakarnog prikljuka na gradsku aluminijumsku mreu, tada neizostavno treba koristiti
specijalne "prelaznice" sa bakra na aluminijum.
Aluminijum lako oksidira pod uticajem alkalija. Zbog toga se neizolovani aluminijumski
provod-nici ili otvoreni kablovi ne smeju koristiti u sredinama sa alkalnim isparenjima, a to
su mnogobrojne hemijske fabrike, kao ni u stajama za stoku. Isto tako, zbog toga se
aluminijumska ica u toku montae ne sme otetiti, jer se tada na tom mestu nastavlja
oksidacija i presek provodnika se smanjuje.
Dananja tehnologija proizvodnje provodnika razvila je postupke kojima se na
aluminijumski provodnik nanosi sloj nikla ili bakra, pa se takvi provodnici mogu koristiti na
svim mestima kao i bakarni. Aluminijum se za unutranje instalacije upotrebljava samo u
izuzetnim sluajevima jer su potrebni 65% vei preseci, vei prenik instalacionih cevi, dublji
kanali i sl. (to poskupljuje instalaciju)
Instalacioni vodovi za jaku struju izrauju se s standardnim presecima: 0,5; 0,75; 1;
1,5; 2,5; 4; 6; 10; 16; 25; 35; 50; 70; 95; 120; 150; 185; 240; 300; 400; 500 (...1000) mm2.
Provodnik se sastoji od jedne ili vie ica. Vodovi s presecima od 1 do 16 mm2 mogu se
izraditi kao masivni (puni od jednog komada). Vodovi preseka od 10 do 500(1000)mm2
izrauju se kao poueni (okrugli vieilni provodnik od 7, 19, 37, 61 tanjih ica) i to zato da
bi bili savitljiviji i da bi se smanjile vrtlone struje (skinefekt). Oblik preseka provodnika
moe biti i sektorski od 25 do 400 mm2 vieilno pouen od 7, 19, 37, 61 tanjih ica i
upotrebljava se za izradu kablova (puni sektorski presek se retko koristi). Vrtlone struje
dodatno zagrejavaju provodnik, jae su to je provodnik masivniji, ali ako ga pouimo iz
tankih ica na njihovoj povrini se formira tanak sloj metalnog oksida, koji je dobar izolator,
pa meusobno izoluje jednu icu od susednih i na taj nain spreava prelaz vrdonih struja iz
jedne ice u drugu. Kako te pouene ice imaju mali presek, otpor im je veliki, pa su u njima
indukovane struje neznatne.
Da bi se jo vie poveala savitljivost vodova za prenosne potroae i kablove (npr.
gumeni kablovi u rudnicima) njihovi provodnici s presecima od 0,5 do 500 (1000)mm2
izrauju se kao finoiani iz vie tankih ica (vie finoianih ila meusobno pouenih).
Zbog manje mehanike vrstoe aluminijuma, doputaju se aluminijumski vodovi s
najmanjim presekom od 2,5mm2.
Presek provodnika moe biti razliitog oblika; najee su kruni ili sektorski (ponekad i
uplji).

79
 Slika 9.1.Kruni sektorski oblik provodnika

Izolacija se nalazi oko provodnika a kao izolator se upotrebljava:

vazduh (kod vodova s golim provodnicima) sa staklenim, porculanskim ili plastinim
nosaima za veanje,
guma (prirodna) ima veliku savitljivost, termomehanike osobine osrednje (neotporna
na hemikalije, ozon ubrzava starenje),
sintetika guma (neopren, silikonska guma, butil guma...) se odlikuje visokom
postojanou prema ulju, habanju, termikim naprezanjima (silikonska guma do
180C),
PVC masa (polivinilhlorid),
PE (polietilen) je masa koja se odlikuje veom dielektrinom vrstoom i znatno
manjim upijanjem vlage nego PVC masa,
(umreeni polietilen) se odlikuje izvanrednim elektrinim svojstvima a posebno
zbog vie temperaturne klase (90C),
EPDM (etilen-propilen) je sintetika guma odlinih karakteristika u pogledu termikog
starenja, fleksibilnost i na niskim temperaturama, otpornost na visoke temperature
(trajne 90C, u kratkom spoju 250C),
i drugi materijali: papir, tekstil i sl
* Zasecanjem nekih tropskih biljaka dobija se mleni sok nazvan leteks. Kada se ovaj sok
pomea sa malo sumpora, zagreva na temperaturi 140C, dobije se veoma elastina materija
nazvana vulkalizovani kauuk ili guma. Ako se doda vie sumpora dobija se tvrda masa koja
se zove ebonit.
**Termoplastine materije (PVC, PE, , EPDM, neopren, silikon i sl.) su anorganska
hemijska jedinjenja velike molekularne teine. Dobijaju se hemijskom reakcijom nazvanom
"polimerizacija". To je hemijska reakcija pri kojoj se od veeg broja prostih molekula
(monomera) stvara sloeni molekul (polimer). Dodavanjem odreenih hemijskih jedinjenja
dobijaju se razliita svojstva novostvorene materije: dodavanjem plastifikatora dobija se
odreena plastinost; stabilizatora: stabilnost prema spoljnim uticajima; pigmenata: odreena
boja. Ove mase postaju plastine zagrevanjem na temperaturi 148...348K. Otporne su prema:
80
obinoj i slanoj vodi, uticajima svih vrsta ulja, petroleja, gljiva, napadima termita, glodara,
ozonu, i ultraljubiastom zraenju. Zapaljiva su samo toliko to gore neposredno ali se
plamen ne iri. Plastinih masa ima nekoliko hiljada ali je u upotrebi oko 200 vrsta, a od ovih
u elektrotehnici oko desetak.
Plat provodnika titi izolaciju od mehanikih oteenja, prodora vlage, hemijskih uticaja i
sl. Plat se izrauje od gume, termoplastinih masa, tekstila, metala.
Pribor za spajanje, zavravanje, noenje, mehaniku i elektrinu zatitu voda je sledei
instalacioni materijal: stezaljke, instalacione cevi, obujmice, instalacione kutije, uvodnice itd.

OSNOVNA PODELA INSTALACIONIH VODOVA: Instalacioni vodovi meusobno se

razlikuju zavisno od naina izrade tako da ih moemo podeliti na:
goli provodnici (goli provodnici),
izolovani vodovi,
kablovi.

*Kablovi takoe imaju izolovane provodnike i tcko je napraviti otru granicu izmeu
izolovanih provodnika i kablova. Razlikuju se to se kod kablova posebna panja poklanja
zatitnim slojevima ispod plata.

9.1 Goli provodnici

Goli provodnik je gola metalna ica bez izolacije iskoriena za dovod elektrine struje. U
gole provodnike spadaju:
Nadzemni goli vodovi koji se privruju na stubove ili nosae pomou staklenih,
porculanskih ili u zadnje vreme i polimernih izolatora. Koriste se za nadzemne mree
niskog a posebno visokog napona. Za nadzemne gole vodove iskljuivo se koriste gola
uad a ne pune ice. Uad mogu biti od ica jednog metala (homogena uad) npr. elino
ue ili kombinovana uad od ica dva razliita materijala, npr. aluel-ue. Nedostatak
aluminijuma je mala zatezna mehanika vrstoa i ne moe se koristiti za vee raspone
ali se to nadoknauje proizvodnjom kombinovanih uadi s elinom jezgrom i
aluminijumskim platom (aluel-uad), ija se mehanika vrstoa moe proizvoljno
menjati promenom odnosa preseka Al i Fe npr. 6:1, 4:1 i 3:1.
Za napon do 1 kV upotrebljavaju se obino samo preseci do 95 mm 2: 16/2,5; 25/4; 35/6,
50/8; 70/12; 95/15 Al-Fe.
Danas se nadzemni goli vodovi za razvod NN mree od TS do objekata (35/6 Al/Fe),
izbacuju iz upotrebe a zamenjuju se sa samonosivim kablovskim snopovima (SKS).

Slika 9.2.Izrada uadi

81
 U gole provodnike spadaju i provodnici pravougaonog preseka (Cu, Al sabirnice), koji se
koriste u razvodnim postrojenjima niskog i visokog napona. Izrauju se u dimenzijama:
12/2; 15/3; 20/3; 25/3; 30/5; 40/5; 50/5; 60/5; 60/10; 80/5; 80/10; 100/10; 120/10mm.
Goli provodnici su i cevi (uplji presek Cu, Al, FeZn), spoljanjeg i unutranjeg prenika
dl/d2. Izrauju se u dimenzijama od 20/14 do 60/52mm.
Goli provodnici se koriste i kod savremenih fabrikih instalacija. Tad su smeteni u
kanalni (inski) razvod. U kanalu se nalaze pljosnati (pravougaoni), okrugli (puni ili
cevasti) ili uasti provodnici na izolacionim nosaima. Podatke o kanalnim instalacijama
daje sam proizvoa kataloki.

9.2 Izolovani vodovi

Provodnici kod ovih vodova su celom duinom presvueni izolovajuim materijalom
(PVC, guma i sl). Po standardu JUS N.C0.006, oznaka izolovanih vodova i kablova sastoji se
od slovnih i brojanih simbola podeljenih u najvie sedam grupa, kao na primer:
I grupa II grupa III gmpa III grupa2 IV i V grupa VI grupa VII grupa
Posebno Vrsta materijala: Konstrukcija Konstrukcija Oznaka za: Broj ila i Nazivni
podruje - za izolaciju izolov. voda zatite kabla IV: -zatitni provodnik, nazivni napon3
primene' - za plat karakteristina (dva broja)2 V: -metal provodnika presek
za primenu -oblik ile provodnika provodnika
S P 2x0,75
PP /R -Y 3x2,5
PP 41 - Y\S 5x185 1 kV

Napomene:
1
Osim za opte podruje primene a to su energetski vodovi za instalacije u zgradama i tada
nema simbola u I grupi
2
Svojstva konstrukcije kablova oznaavaju se brojanim simbolima od 00 do 99 podeljenim
u dekade (vidi 1.3 kablovi)
3
Za instalacijske vodove u V a za energetske kablove u kV (U /U napon prema zemlji/ napon
izmeu faza)
4
Simboli III grupe su razdvojeni kosom crtom (/) od simbola II grupe, a simboli IV (V) grupe
crticom (-) od simbola iz prethodnih grupa. Ukupan broj slovnih i brojanih simbola u oznaci
voda nije ogranien.

I grupa: slovni simbol koji oznaava posebno podruje primene voda:

A - automobilski D - za dizalice
S - za svetiljke B - brodski
Z - za zavarivanje - elezniki
Napomena: opte podruje primene a to su instalacije u zgradama ne oznaava se posebnim
slovnim simbolom

II grupa: Vrsta materijala za izolaciju i plat oznaava se sledeim slovnim simbolima:

82
 P - polivinilhlorid (PVC)
E - termoplastini polietilen (PE)
X - umreeni polietilen ()
Ep - etilenpropilenska guma (EPDM)
Ev - etilenvinilacetatna guma (Levapren)
Si - silikonska guma
N - polihloroprenska guma (Neopren)
IP - impregrirani papir
T - tekstilni oplet
G - guma na bazi prirodnog i sintetikog kauuka
B - butil guma
A - aluminijumski plat
Az - aluminijumski plat od trake-zavaren
Av - aluminijumski plat-valovit
O - olovni plat
ZO - olovni plat na svakoj ili posebno

III grupa (izolovani vodovi): Svojstva konstrukcije karakteristina za primenu izolovanih vodova
oznaava se tako to se iza simbola II grupe stavlja kosa crta a iza nje sledei slovni simboli:
A - otporan na atmosferilije R- s razmaknutim ilama
F - finoian S- naroito savitljiv
J - jaa konstrukcija (deblja izolacija) T- otporan na toplotu
L - laka konstrukcija (tanja izolacija) U- s paralelnim ilama
M - mnogoian V- visokonaponski
N - ne podrava gorenje (nezapaljiv) Z- s elektrinom zatitom (ekran) od metala
O - samonosiv (ojaan elementom za noenje) K- pokositren (kalajisan) vod
III grupa (kablovi): Svojstva konstrukcije karakteristina za kablove oznaava se tako to se iza
simbola II grupe nalazi dvocifreni broj. Znaenje prvog broja u toj dekadi:
0 - kablovi nemaju mehaniku zatitu
1 - mehanika zatita kabla s dve eline
trake
2 - mehanika zatita okruglim icama
3 - mehanika zatita pljosnatom icom ili
specijalnim okruglim Al-icama
4 - mehanika i elektrina zatita ispod
spoljanjeg PVC plata
5 - mehanika i elektrina zatita ispod
spoljanjeg plata od gume
6 - kablovi koji imaju ugraene komandne i
kontrolne provodnike
7 - kablovi imaju pojaani plat od gume
8 - elementi konstrukcije i elektrine zatite
ispod spoljanjeg PVC plata

83
IV i V grupa: Slovni simbol za zatitni provodnik (ako postoji), metal provodnika i oblik
provodnika:
IV grupa:
Oznaka za zatitni provodnik uto-zelene boje je slovni simbol Y
V grupa:
Oznaka za aluminijumski provodnik je slovni simbol A (za provodnike od bakra simbol se
izostavlja);
Za vieilne provodnike sektorskog preseka slovni simbol S (za provodnike okruglog
preseka simbol se izostavlja).
Napomena: Slovni simboli IV ili V grupe odvajaju se crticom (-) od prethodnog simbola.
VI grupa: Brojani simboli za broj ila i nazivni presek provodnika u mm2, na primer na ovaj
nain:
3 x 1,5
presek koncentrinog provodnika ili elektrine zatite izraava se u mm2, a razdvaja se
kosom crtom od oznake preseka faznih provodnika, (primer: 3 50/6)
etvoroilni kablovi kod kojih jedna ila ima smanjeni presek provodnika (neutralni ili
zatitni provodnik), oznaava se tako da se iza preseka faznih provodnika stavlja znak plus (+) a
zatim presek neutralnog ili zatitnog provodnika, (primer: 3 70 +35).

VII grupa: Nazivni napon kabla oznaava se naponom izmeu provodnika i zemlje (Uo) i
izmeu dva fazna provodnika (U), koji se razdvaja kosom crtom (U /U), a izraavaju se u kV
(primeri: 1 kV; 0,6/l kV; 3,6/6 kV; 12/20 kV; 20/35 kV...). Nazivni napon izolovanih
instalacionih vodova obino se ne navodi (ako se navodi oznaava se brojem i izraava se u
voltima, na primer: 24 V; 380 V; 500 V; 450/750 V, 1000 V).

Primeri oznaavanja:
1) Instalacioni izolovani vod sa razmaknutim ilama, izolovan PVC masom u zajednikom PVC
platu, ima zatitni uto-zeleni provodnik, troilan, preseka 2,5 mm2, za nazivni napon 380 V,
oznaava se:
PP/R -Y 3x2,5 380V
2) Kabl s izolacijom od PVC mase, platom od PVC mase, bez mehanike zatite, bez zatite od
korozije, s aluminijumskim provodnicima sektorskog preseka 70 mm2, etvoroilan, za nazivni
napon 1 kV oznaava se:
PP00 -AS 4x70 1 kV
3) Kabl s izolacijom od impregniranog papira, s olovnim platom, mehanikom zatitom od dve
eline trake, sa zatitom od korozije vlaknima impregniranim bitumenskom meavinom s

84
aluminijumskim provodnicima sektorskog preseka 240 mm2, troilan, za nazivni napon 10 kV,
oznaava se:
IPO 13 -AS 3x240 10 kV
4) Izolovani automobilski instalacioni provodnik s izolacijom od PVC mase, bez plata, sa
provodnikom od bakra nazivnog preseka 1 mm2, za nazivni napon 24V, oznaava se:
AP 1 ili AP 1 24V
5) Savitljivi izolovani vod jae konstrukcije s izolacijom od gume i platom od neoprena,
petoilan, s provodnicima od kalajisanih bakarnih ica, nazivnog preseka 2,5 mm2, sa uto-
zelenom ilom, oznaava se:
GN/J-Y 5x2,5
6) Kabl s izolacijom i platom od PVC mase, s tri provodnika od aluminijuma 150 mm 2
sektorskog oblika, i s koncentrinim vodiem manjeg preseka 70 mm2, nazivnog napona 1 kV;
oznaava se:
PP 40-AS 3x150/70 0,6/lkV
7) Kabl s izolacijom i platom od PVC mase, s tri fazna provodnika, neutralnim i zatitnim
provodnikom, svi sektorskog preseka 50mm2 od bakra, za nazivni napon 0,6/1 kV, oznaava se:
PP00 - YS 5x50 0,6/l kV
8) Kabl s izolacijom od etilen-propilenske gume i platom od neoprena, s poluprovodljivim
slojem preko izolacije, s tri fazna provodnika preseka 50mm2 Cu i s dva komandna provodnika
preseka 6 mm2 (izolacije takoe od etilen-propilenske gume), s jednim kontrolnim provodnikom
preseka 10 mm2 obloenim poluprovodljivim slojem i postavljenim koncentrino (koncentrini
zatitni provodnik) preko unutranjeg plata, za nazivni napon 0,6/1 kV, oznaava se:
EpN 63 3x50+2x6+10 0,6/1 kV

9.2.1 Vodovi za stalno polaganje

Elektrina instalacija u stanu skrivena je pod malterom (malterom). Pod malteru se polau
instalacioni vodovi za stalno (trajno) polaganje. Osim u stanu ovi vodovi se koriste i na drugim
mestima, a u donjoj tabeli dat je pregled vodova za nepomino polaganje u zgradama,
automobilima, svetiljkama, razvodnim ormarima, elektrinim uredajima itd. Izolovani vodovi su
u tabeli grupisani u vodove za optu namenu, vodove za rasvetu i svetiljke, vodovi za
automobile, vodovi za telefonske instalacije i prikljune samonosive kablovske vodove i
snopove.

85
 Tabela 9.1 Pregled izolovanih vodova za stalno polaganje
Instalacioni vodovi za telefonske, signalne i interfonske instalacije
Tip voda
Nazivni Presek Temp.
(JUS) Broj
napon provodnika klasa Opis konstrukcije Primena
Tip voda VDE ila
V mm2 C
(Cenelec)
P 1000 1...240 1 70 Cu-ica (l-16mm2) ili ue u suvim prostorijama za
P/J 1000 1...240 (6-240mm2) s PVC polaganje u cevi (P/J i u
izolacijom crne, smee, vlanim prostorijama,
H05V-U 300/500 0,5....1 ica plave i utozelene boje; slobodno u prostoru i
H07V-U 450/750 1,5.. .16 ica izrada P/J ima pojaanu direktno na maine)
H07V-R 450/750 6...400ue izolaciju
P/F 1000 0,5... 240 1 70 finoiani Cu-provodnik s isto kao i prethodni vodovi
P/FJ 1000 0,5... 240 PVC izolacijom (P/FJ ima ali tamo gde se trai
pojaanu izolaciju) naroita savitljivost
H05V-K 300/500 0,5...1 (oienje raz. ormaria)
H07V-K 450/750 1,5... 240
PP 500 1,5...35 2...5 70 Cu-ica ili ue s PVC u suvim i vlanim
izolacijom i platom, oko prostorijama ispod ili
NYM 1,5...16 1 ila je ispuna od gume iznad maltera i u
1,5...10 2-3 slobodnom prostoru bez
1,5...35 4 posebne mehanike zatite
1,5...16 5
PP/R 380 1,5...4 2...5 70 Cu-ica s PVC izolacij. ile u suvim prost. ispod i u
PP/U 380 1...6 2...3 paral. poloene; preko ila malter, bez posebne meh.
plat koji kod PP/R ima zatite. PP/U moe iznad
uzduna stanjenja maltera i na eline
NYIF 1,5...2,5 2...5
konstrukcije
NY1FY 4 2...3
Instalacioni vodovi za telefonske, signalne i interfonske instalacije
TI 20 350 0,6-0,8mm 1...4 70 Cu ica debljine 0,6 ili za signalne i telefonske
0,8mm sa izolacijom od kune instalacije poloen u
Y 1...5 PVC mase (vie ila se instalacionu cev
poui u desnom smeru)
J-Y(St)Y 0,6-0,8mm 1x2 70 vie parica (Cu ica) za izvoenje telefonske,
J-YY 2x2 debljine 0,6 ili 0,8mm sa signalne i interfonske
3x2 izolacijom od PVC mase, instalacije poloen u
preko njih plat od PVC instalacionu cev ili
4x2
mase; ispod plata se moe direktno bez cevi
...
nalaziti i statika zatita (St)
80x2 od tanke Al folije i Cu ice

Instalacioni vodovi za automobile

AP 24 0,5... 120 1 70 Fino. Cu-ue s izolac. od Za elektrine instalacije u
PVC crne, crvene, plave, automobilima i slinim motornim

86
 ute, bele, zelene, smede, vozilima
sive boje
AP/V 20kV 1... 1,5 1 70 Fino. Cu-ue s izolaci- Instalacije za sveice tj. paljenje
(ispitni jom od PVC crne boje eksplozivne smese kod automobila
napon)
Instalacioni vodovi (i kablovi) za rasvetu i svetiljke
SP SP/J 380 0,5...1 1...4 70 Finoiani Cu-provodnik, SP za polaganje u neprenosne
sa izolac. od PVC mase svetiijke zakljuno sa grlom E 27
deblj. 0,6mm (SP/J ima a SP/J i za stolne lampe, male
pojaanu izolaciju) ventilatore, radio-aparate i sl.
SP/T 380 0,5... 1 1...4 105 Za polaganje u svetiljke, najvia
dozvoljena tempera-tura
provodnika 105C
SP/V 3750 7500 1,5 1 70 Finoiani Cu-provod-nik Za prikljuak svetleih cevi preko
s PVC izolacijom debljine transformatora (neonske reklame)
2,5mm ili 4mm
SGN/R 380 1,5 2 60 Finoiani Cu-ue s izol. Za slobodno polag. na otvorenom
od gume, plat od za sijalina grla za iluminacije
neoprena, ile paralelne
EpN 3000 6000 6 1 90 Cu-ue s EPDM U suvim i vlanim prost.,
izolacijom i platom od kanalima, za aerodromske
neoprena svetiljke, otporan na vibracije,
ulja, goriva.
PP 40 1200 3000 6 1 70 Cu-ue izol. s PVC ili EpN 40: kao EpN ali kad se trai
EpN 40 6000 6 1 70 EPDM. Na pouenim ekran odnosno el. zatita.
10000 ilama helikoidno je PP 40: kao EpN, samo nije
poloen Cu-oplet ili ovoj, otporan na vibracije i niske
a preko ovog plat od temperature.
PVC ili neoprena.
Samonosivi vodovi i samonosivi kablovski snopovi (SKS)
PP/O 500 500 1,5...35 2...5 70 Cu ili Al-ica ili ue s PVC Za kune prikljuke, javno
PP/O-A izolacijom i platom, sa osvetljenje, prikljuke na
ispunom od gume i gradilitima, vazdune vodove na
noseim uetom stubovima
PP 00/O 1000 4...16 2...4 70 Cu ili Al-ica ili ue s izol. Za vazdune vodove NN mree,
PP 00/O-A od PVC, spoljnim PVC za prelaze preko dvorita, parko\-
plat. obuhvaeno je nosee a, nad ulicama
elino ue
X 00/O-A 1000 16...70 2...6 90 Al-uad u snopu, s izol. od SKS za vazdune vodove NN
umreen. poliet. crne boje, mree i savremene kune
ima noseu ilu AlMg prikljuke na nadzemnu mreu;
preseka 71,5mm2 koja slui Ovaj SKS treba da zameni
i kao nulti provodnik (SKS samonosivi kabl PP 00/O
samonosivi kablovski
snop)
X 00 - A 1000 16...70 2...6 90 Al-uad u snopu, s izo-

87
 lacijom od umreenog
polietilena crne boje

Slika 9.3 Izgled izolovanih vodova za trajno polaganje (energetskih i telekomunikacionih),

vodova za automobile, vodova za svetiljke i samonosivih vodova (snopova)

Primeri oznaavanja:
1) X00-A4x35 1kV
SKS sa etiri aluminijumska pouena provodnika sa izolacijom od umreenog polietilena,
bez antikorozivne i mehanike zatite (00), preseka 35mm2.

2) 00/- 3x50+71,5+2x25 l k V
SKS sa aluminijumskim provodnicima, tri fazna provodnika preseka 50mm2, neutralnim
provodnikom 71,5mm2 koji ujedno slui i kao nosei, i dva provodnika preseka po 25mm2
koji slue za napajanje javne rasvete.

3) PP - Y 4x10 (Nazivni napon izolovanih vodova se obino ne navodi ako je ispod 1000V)
Instalacioni vod za trajno polaganje sa izolacijim i platom od PVC mase, etvoroilni
preseka 10 mm2 Cu, jedna ila uto-zelene boje izolacije.

4) P 1x2,5 (ili P 2,5)

88
 P 1x6 (ili P 6)

5) P/F 1x0,75 (ili P/F 0,75)

P/F 1x50 (ili P/F 50)

6) SP 2x0,5
SP - Y 3x0,75
SP/V 1,5 7,5kV

7) PP/R 2x1,5
P P / R - Y 3x1,5
P P / R - Y 3x2,5

8) PP 2x1,5
P P - Y 3x2,5
P P - Y 5x2,5
P P - Y 5x6
P P - Y 4x10

9.2.2 Vodovi za prenosne potroae

To su vieilni finoiani instalacioni vodovi kojima se razliiti aparati, maine ili prenosni
elektrini alati prikljuuju na stalnu elektrinu instalaciju. Tim vodovima napaja se elektrinom
energijom tednjak, maina za pranje rublja, usisiva, pegla, klima ureaj i drugi mali kuni
aparati. Runi elektrini alati (builica, brusilica i dr.) takoe imaju ove vieilne prikljune
vodove.U donjoj tabeli 1.2 dat je pregled najee korienih vodova za pomine (prenosne)
potroae.

Tabela 9.2. Vodovi za prenosne potroae

Tip voda Nazivn Presek Broj Tem. Opis Primena
JUS) i napon provodn ila klasa konstrukcije
VDE(Cene V . mm2 C
lec)
Finoiano Cu-ue sa
zajednikom izolacijom za Za prikljuke manjih
P/L 380 0,5...1 2...3
70 dva ili tri paralelno potroaa, stolne lampe,
P/LS 380 0,5...0,75 2...3
postavljena provodnika, LS ventilatore, i sl.
je naroito savitljiv
PP/L 380 0,5...1 2...4 70 Finoiani Cu-provodnici s Za prikljuak pokretnih
H03VH-H 300/30 0,5...0,75 2 PVC izolacijom preko njih potroaa (radio, TV...),

89
PP/J 0 0,75...2,5 2...5 PVC plat, PP/J ima deblju svetiljki, ventilatora,
H05VV-F 500 0,75...2,5 2.. .7 izolaciju i plat hladnjaka, maina za
300/50 rublje, usisivaa praine
0 i sl.
Tri finoiana Cu- Za prikljuak manjih
provodnika izolovana prenosnih potroaa a
GT
380 0,75...1 3 60 gumom, ispunom od posebno pegli, reoa i sl.
NSA
pamuka, a spoljni oplet od
konca i svile
GG/L 380 0,75...1 2...4 60 Finoiani Cu-provodnici s Za prikljuak malih i
GG/J 500 0,75...4 2...5 izolacijom od gume i srednjih potroaa u
H05RR-F 0,75...
300/50 2...5 platom od gume (neoprena) domainstvu, maine za
0 2,5 3...4 rublje, usisivai,
GN/J 0,75....6 2...5 tednjaci, kao i manjih
H05RN-F 500 0,75...4 1...4 industrijskih i
300/50 0,75... poljoprivrednih el.
0 1,5 maina
85 Finoiani Cu vod sa Za industrij. i poljop.
1...500 1 izolacijom i platom od radionice i slobodno u
450/75
H07RN-F 1...95 3...4 teke gume (umreenog prostoru za prikljuak
0
1...95 5 elastomera) tekih pokretnih
potroaa

90
 Slika 9.4 Izgled najvanijih vodova za prenosne potroae

Primeri oznaavanja vodova za prenosne potroae:

1) / - 3 x 2 , 5
Vod sa izolacijom i platom od PVC mase, za prenosne potroae, jae konstrukcije,
troilan, jedna ila uto-zelene boje, preseka 2,5mm2 Cu-fmoian.
2) G G / J - Y 5 x 2 , 5
Vod sa izolacijom i platom od gume, za prenosne potroae, jae konstrukcije, petoilan,
jedna ila uto-zelene boje izolacije, preseka 2,5mm2 Cu-finoian.
3) GN/JS - Y 3 1
Vod sa izolacijom od gume i platom od neoprena, naroito savitljiv, troilan od ega jedna
ila uto-zelene boje, preseka lmm2 Cu-finoian. Ovaj tip voda se koristi za prikljuak
elektrinih alata (builice, brusilice i sl.).
4) S i S i / J - Y 4 x 4
Vod sa izolacijom i platom od silikonskog kauuka, za vie radne temperature (najvia
dozvoljena radna temperatura 180C)...
5) DGN 1 6 x 2 , 5
Savitljivi vod za dizalice (upravljaki vod na liftovima i dizalicama), sa izolacijom od gume
i platom od neoprena, 16-ilan, preseka 2,5mm2 Cu-finoian.
6) G T - Y 3 x 0 , 7 5
7) PP/L 2 x 0 , 5
8) P P / L - Y 4 x l
9) Ho7RN-F 5G2,5 (oznaka po VDE standardu)

91
Vod sa izolacijom i platom od sintetikog elastomera (teke gume), za prenosne potroae,
jae konstrukcije, petoilan, jedna ila uto-zelene boje izolacije, preseka 2,5mm2 Cu-
finoian.

92
 10.ELEKTRINE INSTALACIJE
I OSVETLJENJE
Elektrine instalacije se izvode u stambenim objektima, poslovnim prostorima, industriji,
poljoprivrednim dobrima, gradilitima itd. Postoje sljedee vrste instalacija: elektroenergetske,
gromobranske, telekomunikacione i signalne. Elektroenegetske instalacije se izvode kako bi se
osiguralo napajanje potroaa elektrinom energijom. Gromobranska instalacija se postavlja u
cilju zatite ljudi i objekata od tetnog djelovanja atmosferskog elektrinog pranjenja.
Telekomunikacione instalacije omoguavaju prenos podataka. Postoje sljedee vrste
telekomunikacionih instalacija:
telefonske instalacije,
instalacije interfona,
instalacije zajednikih radio i TV antena,
instalacije interne televizije,
instalacije razglasa,
instalacije raunarskog sistema,
instalacije centralnog sistema asovnika itd.
U signalne instalacije spadaju: instalacije elektrinog zvona, instalacije protivpoarnog sistema,
instalacije protivprovalnog sistema i instalacije poziva u hotelima i bolnicama. Kao to se vidi,
signalne i telekomunikacione instalacije su srodne i oekivati je da e daljim razvojem tehnike
doi do njihovog integrisanja. Elektroenergetske i gromobranske instalacije spadaju u grupu
instalacija jake struje dok se telekomunikacione i signalne instalacije ubrajaju u instalacije slabe
struje

10.1.Elektrine instalacije slabe struje

definisane su kao instalacije za prenos elektrine energije malih snaga ili kao elektrine
instalacije za prenos signala.
prenos signala moe se vriti jednosmjernom ili naizmjeninom strujom (u irokom
opsegu uestanosti)
najjednostavnije od ovih instalacija su:
o interfonske instalacije,
o telefonske instalacije i
o RTV instalacije

10.2.Elektrine instalacije slabe struje

skup elektrinih provodnika i drugih elektrinih I neelektrinih komponenti, razmjetenih

tako da omoguavaju siguran i kvalitetan prenos elektrinih signala.
kvalitet prenos signala u ovim instalacijama odreuje se slabljenjem njegove snage,
odnosno slabljanjem jaine struje i veliine napona, za razliku od elektrinih instalacija

93
 jake struje, gdje se kvalitet prenosa definisao samo slabljenjem napona jer je jaina
struje u itavom kolu bila ista.

10.3.Elektrine instalacije slabe struje

do slabljenja struje u ovim instalacijama dolazi zbog manjih vrijednosti poprenih

impedansi izolovanih elektrinih provodnika i drugih elektrinih komponenti prema
okolini.
aktivni dio impedanse je manji zbog slabije elektrine izolacije, to je posledica nieg
napona, a reaktivni zbog viih uestanosti elektrinih signala.
u instalacijama slabe struje koriste se dvije vrste vodova:
simetrini vodovi - dva izolovana provodnika, nia frekvencija signala
nesimetrini vodovi jedan izolovani provodnik (odlazni, dok je povratni provodnik
zemlja),via frekvencija signala.

10.4.Elektrine instalacije slabe struje

Simetrini vod,koji se sastoji od dva izolovana provodnika, ili jedne parice, moe da se
koristi kao pojedinaan vod ili je vie takvih parica upredeno i obrazuju kabl.
Nesimetrian vod se uvijek koristi kao pojedinaan.
Za potrebe navedenih instalacija koriste se sledei vodovi:
o Simetrini vod izraen u vidu jedne parice TI 20 2x0,6(0,8)mm telefonski
instalacioni vod koji se uvlai u cijevi ili kanale jer osim izolacije od polietilena
(2) nema dodatnih zatitnih slojeva
o Simetriani vodovi (parice) smjetene pod zajedniki omota u jednom kablu TI
44 n x 2 x 0,6(0,8)mm telefonski instalacioni kabl izraen od vie parica
izolovanih izmeu sebe polietilenom ispod zajednikog omotaa takoe od
polietilena (4)
o Nesimetrini vod izraen kao koaksijalni kabl RF75-5-1/Ei

10.5.Telefonske instalacije

94
95
10.6.Instalacija zvona

10.7.Elektrine RTV razvodne instalacije

96
10.8.Elektrina ema interfonske instalacije

10.9.Instalacije protivpoarne zatite

97
10.10.Instalacija protivprovalne zatite

98
 11.PRORAUN
TOPLTNE ZATITE
11.1.Primer - Erker

Vrsta graevinske konstrukcije - horizontalna konstrukcija iznad otvorenog prostora

Poetni uslovi:
grad Kosovska Mitrovica
III graevinska klimatska zona
nadmorska visina: 510 m
projektna temperatura: -18 C
ekstremna temperatura: - 13.5 C
kmax = 0,40 [ W / m K], R min = 2,29 [ W / mK]
Ri = 0,13 [mK / W]
Re = 0,04 [mK/ W]
(iz tabele III JUSU.J5.510)

Popreni presek konstrukcije:

1. Parket, 0.02m

2. Laki beton, 0.05m

3. Armirani beton, 0.20m

4. Termoizolacijapoliuretanske
ploe, 0.08m

5. Spoljanji malter - produni,

0.02m

1.Graevinsko fizike karakteristike materijala

Br Opis s c R=s/
konstrukcije [m] [kg/m] [W/m K] [J/kg K] [mK/W]
1/i Ri 0,13
1. Parket 0,02 700 0,21 1670 0,0952
2. Laki beton 0,05 1800 0,93 960 0,054
3. Armirani beton 0,20 2200 1,51 960 0,132
4. Termoizolacija-poliuretan. ploe 0,08 40 0,035 1380 2,286

99
5. Spoljni malter 0,02 1800 0,87 1050 0,023
1/e Re 0,04
U tabeli simboli imaju sledea znaenja:
s- debljina sloja [m]
-zapreminska masa [kg/m]
-koeficijent toplotne provodljivosti [W/m K]
c-specifina toplota[J/kg K]

Otpor proputanju toplote R[mK/W]

R= ;

R1 = = 0.0952 m K /W; R2 = = 0.054 m K /W; R3 = = 0.132 m

K/W ;

R4 = = 2.286 m K /W; R5 = = 0.023 m K /W;

R = R1 + R2 + R3 + R4 + R5 = 0.0952 + 0.054 + 0.132 + 2.286 + 0.023
R = 2.59 m K /W
Re= 1/ 1/8=0,13 Ri= 1/ 1/23=0,04
( -koeficijent prelaza toplote koji se odnosi na graninu povrinu prema prostoru unutar
zgrade; -koeficijent prelaza toplote koji se odnosi na graninu povrinu prema prostoru izvan
zgrade)
Rk = Re + R + Ri = 0.04 + 2.59 + 0.13 = 2.76m K /W ( ukupni otpor proputanju toplote)

k= = = 0.363 W/m K( k- koeficijent prolaza toplote)

Rk stv. = 2.76 mK/W Rk min = Rmin + Re + Ri = 1.08 + 0.04 + 0.13 = 1.25 mK/W
Rk stv. = 2.76 mK/W Rk min = 1.25 mK/W

k=0.363 W / m K kmax = 0,40 W / m K

Konstrukcija odgovara postojeim standardima za proraun koeficijenta prolaza toplote.

2. Potrebna debljina termoizolacije

Debljina izolacije ( s iz. ) = ?

R= R4 = =
Rk = ( Ri + Re ) + ( R1 + R2 + R3 + R4 + R5 + R6 )

2.76 = ( 0.13 + 0.04 ) + (0.0952 + 0.054 + 0.132 + + 0.023 )

100
2.76 = 0.17 + ( 0.3042 + )

2.76 = 0.4742 +

2.2858 =
s = 0.079 m = 7,9 cm
Potrebna debljina termoizolacije je s = 0.079 m

Usvaja se s iz. = 0.08 m

Konstrukcija zidnog panela ispunjava zahteve standarda JUS.U.J5.600

3. Proraun temperature slojeva konstrukcije:

Vrsta prostorije: dnevni boravak

Unutranja temperatura: i= +20C . . . . . . . . . i = 60% i = 8

Spoljanja temperatura: e = -18C . . . . . . . . . . e = 90% e = 23

Temperaturna razlika = 38C

(i- relativna vlanost vazduha u zgradi; e-relativna vlanost vazduha izvan zgrade)
Razlika temperature: = e=20-( -18)=38C

e = -18C

0= e + = -18 + x 38= -18 + 0,6 = -17.4C

R'5 = = 43.48

5 = 0 + = -17,4 + = -17.4 + 0.32 = -17.08C

R'4 = = 0.44

4 = 5 + = -17.08 + = -17.08 + 31.35 = 14.27C

R'3 = = 7.58

3 = 4 + = 14.27 + = 14.27 + 1.82 = 16.09C

R'2 = = 18.52

101
2 = 3 + = 16.09 + = 16.09 + 0.75 = 16.84C

R'1 = = 10.5

1= 2 + = 16.84 + = 16.84 + 1.31 = 18.15C

i = +20C
Tabela temperaturnih uticaja:

Sloj Opis s R=s/ [ C ]

konstrukcije [m] [mK/W] [ C]
Unutranji vazduh 0,13 1,85 20
1. Parket 0,02 0,0952 1,31 18,15
2. Laki beton 0,05 0,054 0,75 16,84
3. Armirani beton 0,20 0,132 1,82 16,09
4. Termoizolacija poliuretanske ploe 0,08 2,286 31,35 14,27
5. Spoljni malter 0,02 0,023 0,32 -17,08
Spoljanji vazduh 0,04 0,6 -17,4
-18

0i = i + x (i e) k 0e = e + x (i e) k
Dijagram raspodele temperature:

102
Poloaj nulte zone u konstrukciji:

z'
z0 = z' + (s1 + s2 + s3 ) = 0.0361 + 0.27 = 0.306m

4.Proraun toplotnog protoka kroz zidni panel:

= kstv.(i e) = 0.363 x 38= 13.794 W/m

Provera stvaranja kondenzata na unutranjoj povrini konstrukcije:

1= 18.15 C
i = 60% i = +20 C (iz tablica za i i i taka roenja )
i, ro = + 12 C
1= 18.15C> i, ro= + 12 C
Ne dolazi do unutranjeg povrinskog roenja konstrukcije.

5.Proraun toplotne stabilnosti :

Br Opis s R=s/ S D U
Konstrukcije [m] [kg/m] [W/ C] [mK/W] [W/mK] [W/ mK]
1 Parket 0,02 700 0,21 0,0952 4,21 0,40 5,50
2 Laki beton 0,05 1800 0,93 0,054 10,78 0,58 9,05
3 Armirani beton 0,20 2200 1,51 0,132 4,8 0,64 5,52
4 Termoizolacija 0,08 40 0,035 2,286 0,37 0,85 0,43
poliuretan. ploe
5 Spoljni malter 0,02 1800 0,87 0,023 10,9 0,25 3,14

U tabeli simboli imaju ova znaenja:

U- koeficijent upijanja toplote od strane povrine konstrukcije [W/mK]
D- karakteristika toplotne inercije
S- koeficijent upijanja toplote od strane materijala sloja konstrukcije, za toplotno delovanje, s
periodom oscilacije od 24h [W/mK]

S = 0,0085 x [W/mK]

S1 = 0,0085 x = 0,0085 x = 0,0085 x 495,47 = 4,21W/mK

S2 =0,0085 x =0,0085 x = 0,0085 x 1267,69 =10,78W/mK
S3 = 0,0085 x = 0,0085 x = 0,0085 x 564,73 = 4,8W/mK
S4 = 0,0085 x = 0,0085 x = 0,0085 x 43,95 = 0,37W/mK

103
S5 =0,0085 x = 0,0085 x =0,0085 x 1282,3 =10,9W/mK
D=RxS
D1 = R1 x S1 = 0,0952 x 4,21 = 0,40
D2 = R2 x S2 = 0,054 x 10,78 = 0,58
D3 = R3 x S3 = 0,132 x 4,8 = 0,64
D4 = R4 x S4 = 2,286 x 0,37 = 0,85
D5 = R5 x S5 = 0,023 x 10,9 = 0,25

Koeficijenti prelaza toplote, za proraun toplotne stabilnosti konstrukcije, dati su standardom i

iznose: i = 8 W/mK, i e = 11,5 W/mK
D>1, U = S ;
D<1, U = (R*S +i)/ (1+R* i) ; Un=(Rn*Sn +Un-1)/ (1+Rn* Un-1) ;

U1 = = = = 5,5W/mK

U2 = = = = 9,05W/mK

U3 = = = = 5,52W/mK

U4 = = = = 0,43W/mK

U5 = = = = 3,14W/mK

Faktor priguenja amplitude oscilacije temperature:

= 0,9 x x x x x x
x e
Za D= 2,72 iz tabele itamo e = 6,33

= 0,9 x x x x x

x x 6,33
= 0,9 x 1,26 x 0,82 x 1,34 x 7,36 x 0,81 x 1,27 x 6,33= 59,72
= 59,72 > min. = 25,00

104
 Konstrukcija ispunjava zahteve standarda JUS U. J5. 600 (tabela 10).

6. Proraun toka difuzije vodene pare:

Po tabeli VIII (JUS.U.J5.600) za proraun difuzije vodene pare kroz graevinsku

konstrukciju u zimskom razdoblju, temperature i relativnu vlanost vazduha, izvan zgrade treba
uzeti:
Graevinska klimatska zona III : e = - 10 C i i= 90%
i = + 20 C i e= 60%
Odreivanje parcijalnih pritisaka vodene pare:

a) Unutar objekta (prostorije)

Pi = i x p'i za i = +20C, p'i = 2,337kPa ( JUS.UJ5.520)

(irelativna vlanostvazduha unutar zgrade; erelativna vlanostvazduha izvan zgrade)

(p'iparcijalni pritisak vodene pare unutar zgrade u kPa;
( p'eparcijalni pritisak vodene pare izvan zgrade u kPa)

pi = x 2,337 = 1,402 [kPa]

b) Izvan objeka (prostorije)

pe = e x p'e za e = -10C p'e = 0,260

pe = x 0,260 = 0,234 [kPa]

Pad temperature po slojevima:

e = -10C

0 = e + = -10 + = -10 + 0,47 = -9,53C

`5 = 0 + = -9,53 + = -9,53 + 0,25 = -9,28 C

4 = 5 + = -9,28 + = -9,28 + 24,75 = 15,47C

3 = 4 + = 15,47 + = 15,47 + 1,44 = 16.91C

2 = 3 + = 16.91 + = 16.91 + 0.59 = 17.5C

105
 1= 2 + = 17,5 + = 17,5 + 1,04 = 18.54C
i = +20C
Proraun relativnog otpora difuzije vodene pare:

rj = sj + j [m](-faktor otpora difuziji vodene pare)

r1 = 0,02 x 15 = 0,30
r2 = 0,05x 20 = 1,0
r3 = 0,20 x 60 = 1,2
r4 = 0,08 x 30 =2,4
r = 6,9m
Sloj Opis s Temperatura p rj
konstrukcije [m] [ C] [ [kPa] / [m]
C]
Unutranji vazduh 1,46 20,00 0,260
18,54 0,274
1. Parket 0,02 1,04 17,50 0,357 15 0,30
2. Laki beton 0,05 0,59 16,91 1,430 20 1,00
3. Armirani beton 0,20 1,44 15,47 2,037 60 1,20
4. Termoizolacija 0,08 24,75 -9,28 2,083 40 2,4
poliuretanske ploe

5. Spoljni malter 0,02 0,25 -9,53 30

Spoljanji vazduh -10,00

106
Dijagram protoka vodene pare

U modifikovanom grafikom prikazu poprenog preseka gra. konstrukcije, u kojem su pojedini

slojevi umesto u debljinama izraeni u relativnim otporima difuziji vodene pare dotinih slojeva,
ucrtava se linija pritisaka zasienja vodene pare p' i linija parcijalnog pritiska vodene pare p.
Iz dijagrama protoka difuzije vodene pare kroz zidni panel vidi se da ne dolazi do
kondenzacije vodene pare unutar graevinske konstrukcije. Ovlaivanje kao i isuivanje je u
dozvoljenim granicama.
Konstrukcija ispunjava zahteve standarda JUS U. J5. 520

U sluaju da se linija pritisaka zasienja vodene pare p' i linija parcijalnog pritiska vodene pare p
dodiruju u jednoj taki, tada dolazi do kondezacije vodene pare u ravni kondezacije unutar gra.
konstrukcije. Ako selinija pritisaka zasienja vodene pare p' i linija parcijalnog pritiska vodene
pare p poklapaju du jedne prave, dolazi do kondezacije u jednoj zoni, koja se zove zona
kondezacije.

107
Primer 2
Vrsta graevinske konstrukcije - ravan krov

III graevinska klimatska zona

k max = 0,90 [W/m*K]
Rmin = 1,33 [W/m*K]
Ri = 0,13 [m*K/ W]
Re = 0,04 [m*K/ W]

Popreni presek
konstrukcije

Graevinsko-fizike
karakteristike materijala
Br. Vrsta C s R
sloja materijala [ kg/m] [ J/kg*K] [W/m*K] [m] [m*K/W]
1/e Re 0,04
1. Bettonske ploe 1800 960 0,93 0,03 0,032
2. Pesak 1800 840 0,58 0,04 0,069
3. Hidroizolacija 1100 1460 0,19 0,02 0,105
4. Beton (sloj za pad) 1800 960 0,93 0,05 0,053
5. Staklena vuna 100 840 0,041 0,08 1,951
6. Armirani beton 2400 960 2,04 0,16 0,078
7. Kreni malter 1600 1050 0,81 0,02 0,025
1/i Ri 0,13
= 2,482
R = s/

R1 = 0,03/0,93 = 0,032 R2 = 0,04/0,035 = 0,069

R3 = 0,02/ 0,19= 0,105 R4 = 0,05/0,93 = 0,053
R5 = 0,08/0,041 = 1,951 R6= 0,16/2,04 = 0,07 R7= 0,02/0,81 = 0,025
R = R1+R2+R3+R4+R5+R6+R7 =0,032+0,069+0,105+0,053+1,951+0,078+0,025 = 2,313
[m*K/ W]
Rk = Re+ R+Ri = 0,04+2,313+0,13 = 2,482 [m*K/ W]
k = 1/Rk = 1/2,482 = 0,402 [ W/m*K]
Rk stv. = 2,482 [m*K/ W] Rk min. = Rmin+Re+Ri = 1,82 [m*K/ W]

108
 k stv. = 0,402 [ W/m*K] k max. = 0,55 [ W/m*K]
Potrebna debljina termoizolacije:
Debljina izolacije (s iz.) = ?
R5= s/ = s/0,041

Rk = (Ri+Re) + (R1+R2+R3+R4+R5+R6+R7)
1,82 = (0,13+0,04) + ( 0,032+0,069+0,105+0,053+s/0,041+0,078+0,025)
1,82 = 0,17 + (0,362+ s/0,041)
1,65 = 0,362+ s iz./0,041
s iz./0,041 = 1.288
s iz. = 0,053
Potrebna debljina termoizolacije s iz. potr.= 0,06m
Usvaja se s iz.= 0,08m = 8cm
Konstrukcija ravnog krova ispunjava zahtev standardan JUS U.J5.600
Proraun temperature slojeva konstrukcije:
Vrsta prostorije: dnevni boravak
Unutranja temperatura: i+20C.............i = 65% i = 8
Spoljanja temperatura: e = -15C ..........e = 90% e = 23
Temperaturna razlika: = 35C
e = -15C
o = e + k stv./ e*( i- e) = -15+0,402/23 * 35 = -15+0,61 = -14,39C
R'1 = /s = 0,93/0,03 = 31
1 = o+ k stv./ R'1* = -14,39+ 0,402/31*35 = -14,39+0,45 = -13,94C
R'2 = /s = 0,58/0,04 = 14,5
2 = 1+ k stv./ R'2* = -13,94+0,402/14,5* 35 = -13,94+0,97 = -12,97C
R'3 = /s = 0,19/0,02 = 9,5
3= 2+ k stv./ R'3* = -12,97+ 0,402/9,5 * 35 = -12,97+1,48 = -11,49C
R'4 = /s = 0,93/0,05 = 18,6
4= 3+ k stv./ R'4* = -11,49 + 0,402/18,6 * 35 = 17,42+0,76 = -10,73C
R'5 = /s = 0,041/0,08 = 0,51
5= 4+ k stv./ R'5* = -10,73 + 0,402/0,51 * 35 = -10,73 +27,93 = 17,23C
R'6 = /s = 2,04/0,16 = 12,75
6= 5+ k stv./ R'6* = 17,23 + 0,402/12,75 * 35 = 17,23 +1,10 = 18,33C
R'7 = /s = 0,81/0,020 = 40,5
7= 6+ k stv./ R'7* = 18,33 + 0,402/40,5 * 35 = 18,33 +0,35 = 18,68C
i = +20C
Tabela temperaturnih uticaja
Br. Vrsta s R
sloja materijala [m] [m*K/W] [C] [C]

109
 Spoljanji vazduh 1/e 0,04 0,61 -15; -14,39
1. Betonske ploe 0,03 0,032 0,45 -13,94
2. Pesak 0,04 0,069 0,97 -12,97
3. Hidroizolacija 0,02 0,105 1,48 -11,49
4. Beton (sloj za pad) 0,05 0,053 0,76 -10,79
5. Staklena vuna 0,08 1,951 27,93 17,23
6. Armirani beton 0,16 0,078 1,10 18,33
7. Kreni malter 0,02 0,025 0,35 18,68
Unutranji vazduh 1/i 0,13 2,16 +20

Proraun toplotnog protoka kroz ravan krov :

= k stv. *( i- e) [W/m]
= 0,402 * (-15-20) = 0,402*35 = 14,07 [W/m]

Poloaj nulte zone u konstrukciji

z' = s'* 5/( 5- 4)
z' = 0,08*17,23/(17,23+10,79)=1,49/33,07= 0,045m
zo = z' + (s6+s7) = 0,045+0,16+0,02 = 0,225m

Provera stvaranja kondenzata na unutranjoj

povrini konstrukcije
7 = 18,68C
i = 65% i = +20C
taka roenja i ro. = +12C
7> i ro
Ne dolazi do unutranjeg povrinskog roenja zida.
Proraun toplotne stabilnosti
Br. Vrsta C [W/ s R S D U
sloja materijala [kg/ [J/kg mK] [m] [m*K W/m W/m
m] K] /W] K K
1. Betonske ploe 1800 960 0,93 0,03 0,032 10,77 0,34 9,36
2. Pesak 1800 840 0,58 0,04 0,069 7,96 0,55 8,32
3. Hidroizolacija 1100 1460 0,19 0,02 0,105 4,69 0,49 5,62
4. Beton (sloj za pad) 1800 960 0,93 0,05 0,053 10,77 0,57 9,09
5. Staklena vuna 100 840 0,041 0,08 1,951 0,50 0,97 0,51
6. Armirani beton 2400 960 2,04 0,16 0,078 18,43 1,44 18,43
7. Kreni malter 1600 1050 0,81 0,02 0,025 9,91 0,25 14,3
D= 4,61
S = 0,0085* *c*
W/mK
S1 = 0,0085* 1800*960*0,93 = 0,0085* 1 607 000 = 0,0085*1267,69 = 10,77
S2 = 0,0085* 1800*840*0,58 = 0,0085* 876 960 = 0,0085*936,46 = 7,96

110
S3 = 0,0085* 1100*1460*0,19 = 0,0085* 305140 = 0,0085*552,39 = 4,69
S4 = 0,0085* 1800*960*0,93 = 0,0085* 1 607 000 = 0,0085*1267,69 = 10,77
S5 = 0,0085* 100*840*0,041 = 0,0085* 3444 = 0,0085*58,68 = 0,50
S6 = 0,0085* 240*960*2,04 = 0,0085* 4 700 160 = 0,0085*2167,98 = 18,43
S7 = 0,0085* 1600*1050*0,81 = 0,0085* 1 360 800 = 0,0085*1166,53 = 9,91
D = R*S
D1 = R1*S1 = 0,032*10,77 = 0,34
D2 = R2*S2 = 0,069*7,96 = 0,55
D3 = R3*S3 = 0,105*4,69 = 0,49
D4 = R4*S4 = 0,053*10,77 = 0,57
D5 = R5*S5 = 1,951*0,50 = 0,97
D6 = R6*S6 = 0,078*18,43 = 1,44
R7 = R7*S7 = 0,025*9,91 = 0,25
U1 = R1*S1 +i/ (1+R1* i) = (0,032*10,77+8)/(1+0,032*8) = 11,76/1,256 = 9,36
U2 = R2*S2+ U1/(1+R2* U1) = (0,069*7,96+9.36)/(1+0,069*9.36) = 13.73/1.65 = 8,32
U3 = R3* S3+ U2 /(1+R3* U2) = (0,105*4,69+8,32)/( 1+0,105*8,32) = 10,62/1,87 = 5,68
U4 = R4* S4+ U3/(1+R4* U3) = (0,053*10,77+5,68)/(1+0,053*5,68) = 11,82/1,30 = 9,09
U5 = R5* S5+ U4/(1+R5* U4) = (1,951*0,50+9,09)/(1+1,951*9,09) = 8,49/16,6 = 0,51
U6 = S6 = 18,43, jer je D>1
U7 = R7* S7+ U6/(1+R7* U6) = (0,025*9,91+18,43)/(1+0,025*18,43) = 20,88/1,46 = 14,3
Faktor priguenja amlitude
= 0,9*((S1+ i)/(S1+U1))* ((S2+ U1)/(S2+U2))* ((S3+ U2)/(S3+U3))* ((S4+U3)/(S4+U4))*
((S5+U4)/(S5+U5))* ((S6+U5)/(S6+U6))* ((S7+U6)/(S7+U7))* ((e+U7)/ e)* e
Za D= 4,61 iz tabele itamo e = 26,30
= 0,9* ((10,77+8)/(10,77+9,36))* ((7,96+9,36)/(7,96+8,32))* ((4,69+8,32)/(4,69+5,68))*
((10,77+5,68)/(10,77+9,09))* ((0,50+9,09)/(0,50+0,51))* ((18,43+0,51)/(18,43+18,43))*
((9,91+18,43)/(9,91+14,30))* ((11,5+14,30)/11,5))* 26,30
= 0,9* (18,77/20,13)* (17,32/16,28)* (13,01/10,37)* (16,45/19,86)* (9,59/1,01)*
(18,94/36,86)* (28,34/24,21)* (25,8/11,5)* 26,30
= 0,9*0,93*1,06*1,25*0,83*9,49*0,51*1,17*2,24*26,30
=281,49>min.>=25,00
Proraun toka difuzije vodene pare
III graevinska klimatska zona
e = -10C . . . . . . . e = 90%
i = +20C . . . . . . . .i = 60%
Odreivanje parcijalnih pritisaka vodene pare
a) Unutar objekta(prostorije)
pi = i * p'i za i = +20C, p'i = 2,337
pi = 65/100 * 2,337 = 1,519 [kPa]
b) Izvan objekta(prostorija)
pe = e * p'e za e = -10C, p'e = 0,260
pe = 90/100 * 0,260 = 0,234 [kPa]
Pad temperature po slojevima
e = -10C

111
 o = e + k stv./e * = -10+ 0,402/23 * 30 = -10+0,52 = -9,48C
1 = o + k stv./ R'1 * = -9,48+0,402/31 * 30 = -9,48+0,39 = -9,09C
2 = 1 + k stv./ R'2 * = -9,09+0,402/14,5 * 30 = -9,09+0,83 = -8,26C
3 = 2 + k stv./ R'3 * = -8,26+0,402/9,5 * 30 = -8,26+1,27 = -6,99C
4 = 3 + k stv./ R'4 * = -6,99+0,402/18,6 * 30 = -6,99+0,64 = -6,34C
5 = 4 + k stv./ R'5 * = -6,34+0,402/0,51 * 30 = -6,34+23,64 = 17,30C
6 = 5 + k stv./ R'6 * = 17,30+0,402/12,75 * 30 = 17.30+0,94 = 18,24C
7 = 6 + k stv./ R'6 * = 18,24+0,402/40,5 * 30 = 18,24+0,29 = 18,53C
i = +20C
Br. R Temperatura Pritisak Faktor Relativni
sloja Vrsta [moK/ zasienja otpora otpor
materijala W] i vodene difuzije difuzije vod.
pare vod. pare pare rj[m]
p' [kPa]

Spoljanji vazduh 0,04 0,52 -10 0,260

-9,48 0,271
1. Betonske ploe 0,032 0,39 -9,09 0,281 15 0,45
2. Pesak 0,069 0,83 -8,26 0,307 1,4 0,056
3. Hidroizolacija 0,105 1,27 -6,99 0,337 2000 40
4. Beton (sloj za pad) 0,053 0,64 -6,34 0,365 15 0,75
5. Staklena vuna 1,951 23.64 17,30 1,974 1 0,08
6. Armirani beton 0,078 0,94 18,24 2,089 60 9,6
7. Kreni malter 0,025 0,29 18,53 2,129 10 0,20
Unutranji vazduh 0,013 1,86 20 2,337

Relativni otpor difuzije vodene pare

rj = sj * j
r1 = 0,03 * 15 = 0,45
r2 = 0,04 * 1,4 = 0,056
r3 = 0,02 * 2000 = 40

r4 = 0,05 * 15 = 0,75
r5 = 0,08 * 1 = 0,08
r6 = 0,16 * 60 = 9,6
r7 = 0,02 * 10 = 0,20
r = 51,36

112
 Iz dijagrama protoka difuzije vodene pare kroz ravan krov vidi se da dolazi do
kondenzacije vodene pare unutar konstrukcije.
Konstrukcija ravnog krova ne ispunjava zahteve standarda JUS U. J5. 520
Gustina difuzijskog toka vodene pare
Na ulazu u konstrukciju qm1 = 0,62*(pi-pk'/r') [g/mh]
Na ulazu u konstrukciju qm2 = 0,62*(pk-pe/r'') [g/mh]
r' = r-r1-r2
r' = 51,36-0,45-0,056 = 50,85
r'' = r1+r2 = 0,45+0,056 = 0,506
qm1 = 0,62*(pi-pk1'/r') = 0,62*((1,402-0,365)/50,85) = 0,62*0,02 = 0,0134 g/mh
qm2 = 0,62*(pk2'-pe/r'')
qm2 = 0,000 g/mh
qm = qm1- qm2
qm = 0,0134 g/mh
Koliina kondenzata
qmz = qm*24*d
qmz = 0,0134*24*60 = 19,296 g/m
Poveana vlanost usled difuzije
Xdif' = Xdif*100 = qmz*100/(dr* ) = 19,296*100/(0,02*1100) = 1929,6/22 = 0,088%
Ukupna vlanost vazduha
Xuk' = Xuk*100 = Xr+Xdif = (Xr+Xdif)*100
Masena vlanost sloja 12,5% Xmax = 22,5%
Xuk' = 12,5+ 0,088 = 12,588%
Xuk' < Xmax
Proraun isuenja konstrukcije :
t = -18C
qm= qm1+ qm2 = 0,0134+0,00 = 0,0134 g/mh
d = 1,3* qmz/( qm*24) = 1,3*19,296/(0,0134*24) = 25,08/0,322 = 77,8
Vreme isuenja d = 77,8 dana< 90 dana

113