......

·~~T·
UNIVERZITET U BEOGRADU /

Dr M. Adžič
S. Pavlovič, dipl. ing.
Dr A. Rae
S. Ćurčič, dipl. ing.

ZA LABORATORIJSKA MERENJA
'I

IZ POGONSK~H MATERIJALA

MAŠi NSKI FAKULTET

Beograd, 1983.

j
M. Adžić, S. Pavlović, A. Rac, S. Curčić

PRIRUCNIK ZA LABORATORUSKA
MERENJA IZ POGONSKIH MATERUALA

Recenzent
Dr Milan Radovanović

Izdsvsi!
MASINSKI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
BEOGRAD, 27. marta 80

Uredniltvo
Komisija za izdavačku delatnost
Mdinskig fakulteta u Beogradu
04.05.1983.

Tiral: 500 primeraka

Cena: 365,- dinara

~tampa: Zavod za grafičku tehniku

Tehnološko-metalurškog fakulteta
Beograd, Karnegijeva 4

Preštampavanje ili umnožavanje nije dozvoljeno

 P R E D G O V O R

Priru~nik za labora~orijska merenja iz Pogonskih

materijala namenjen je studentima Mašinskog fakulteta~

koji po nastavnom planu pohadjaju vežbe iz predmeta Po-

gonski materijali. Priru~nik je tako zamišljen da stu-
dentima da sve neophodne informaaije kako bi im omogu-
ćio samostalan rad na vežbanjima.

Autori koriste priliku da se zahvale reaezentu

prof. dr Milanu Radovanoviću na korisnim sugestijama
u toku pisanja ovo~ Priru~nika~ kao i dipl. ing. Su-
vadu Memetoviću~ asistentu pripravniku na pomoći u
izradi arteža.

A U T O R I
 ,SADRZAJ

strana

1. UZIMANJE I O&RADA
'I
UZORAKA ZA ISPITIVANJE
1.1 UZIMANJE UZORKA ČVRSTIH GORIVA . 1
1.2 UZIMANJE UZORlAKA TEČNIH GORIVA lOSTALIH . 3
NAFTINIH DERI~ATA
1.3 UZIMANJE UZORAKA GASOVITIH GORIVA . 5

2. ODREDJIVAi~JEPODATAKA TEHNIčKE ANALIZE

čVRSTIH GORIVA . 7
2.1 ODREDJIVANJE ,VLAGE.............................. 7
2.1.1 ODREDJI ~NJE GRUBE VLAGE : .. 7
2.1.1.1 DEFINICIJAli ZNAČAJ 7
2.1.1.2 NAČiN ODREDJIVANJA 8
"
2.1.1.3 RAČUNSKI PRIMER 8
2.1.1.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI 9
2.1.2 ODREDJIVANJE HIGROSKOPSKE VLAGE (ODREDJIVANJE
VLAGE U ANALITICKOM UZORKU) 9
2.1.2.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ 9
2.1.2.2 NAČiN ODREDJIVANJA 9
2.1.2.3 RAČUNSKI PRIMER 15
2.1.2.4 PRAKTIČNE VRE1NOSTI 15
2••
l 7_' A,DREDJIVANJE , UKUPNE VLAGE 15
2.1.3.1 DEFINICIJA: I ZNAČAJ , 15
2.1.3.2 NAČIN ODREDJIVANJA 16
2.1.3.3 RAČUNSKI PRIMER 16
·2.1.3.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI 17
I

2.2 ODREDJIVANJE PEPELA ( MINERALNIH MATERIJA) 17

2.2.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ 17
2.2.2 iJAČ IN ODREDJI VANJA .. -:. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 18
2.2.3 RAČUNSKI' PRI,'MER 19
2.2.4 PRAKTiČNE VREDNOSTI 20
VI

strana
2.3 ODREDJIVANJE G0Rl v IH ISPARLJIVIH MATERIJA I
KOKS NOG OSTATKA................................. 20
2.3.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ .....•...... 0-................. 20
2.4 ODREDJIVANJE TOPLOTNE M~I GORiVA............... 24
2.4.1 DEHNICIJA. I ZNAČAJ ................•.•.......... 25
2.4.2 ODREDJIVANJE TOPLOJNE MOĆI ČVRSTIH I 26
TEČNIH' GORiVA .
2.4.2.1 PRI~ER 33
2.4.3 ODREDJIVANJE TOPLOTNE MOĆI TEČNIH I
GASOVITIH GORiVA................................ 36
2.4.3.1 RAČUNSKI PRIMER 41

3. ODREDJIVAI~JE KARAKTERISTIKA TECNIH

GORIVA I f1AZIVA .•.•••.•.••.•...•......•..••..•. 43

3.1 ODREDJIVANJE GUSTINE . 43

3.1.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ . 43
3.1.2 NAČiN ODREDJIVANJA .
3. l. 3 PR I ME R ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
43
46
1
3.1.4 PRAKTItNE VREDNOSTI I
. 47
3.2 ODREDJIVANJE KARAKTERISTiKA ISPARLJIVOSTI
TEČNIH GORiVA . 48
3.2.1 ODREDJIVANJE KRIVE ISPARAVANJA .. , ....•......... 49
3.2.1.3 PRIMER . 56
3.2.1.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI . 58
3.2.2 ODREDJIVANJE PRITISKA PARE GORIVA PO RIDU . 59
3.2.2.1 DEFINICIJA . 59
3.2.2.2 POSTUPAK PRIODREDJIVANJU PRITISKA PARE PO RIDU 59
3.2.2.3 PRIMER : . 61
3.2.2.4 PRAKTiČNE VREDNOSTI . 61
3.2.3 ODREDJIVANJE ODNOSA PARNE I TErNE FAZE BENZINA .. 62
3.2.3. l DEF INICIJA I ZNAČAJ . 62
3.2.3.2 POSTUPAK PRIODREDJIVANJU V/L ODNOSA . 62
3.2. 3. 3 PRI ME R ••••••••••• ~ •••••••••• "••••••••••••••••• 64
 VII

s t ra na

3.2.3.4 PRAKTiČNE VREDNOSTI 66

3.3 ODREDJIVAN.JF. KARAKTERISTIKA PALJENJA TEČNIH
GORIVA I MAZIVIH ULJA··············· .. ······ .. · 66
3.3.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ ............................. 66
3.3.2 ODREDJIVANJE TEMPERATURE PALJENJA U ZATVORENOM
SUDU PO ABEL-PENSKOM (ABEL- PENSKY) . 67
3.3.2.1 PRIMER ........................................ 70
3.3.3 ODREDJIVANJE TEMPERATURE PALJENJA U ZATVORENOM
SUDU PO MARTENS-PENSKOM (MARTENS-PENSKY) . 70
3.3.4.3 ODREDJIVANJE TEMPERATURE PALJENJA U OTVORENOM
SUDU PO MARKUSONU (MARCUSSON) . 73
3.3.5 PRAKTI ČN E VREDNOS TI . 76

3.4 ODREDJIVANJE KARAKTERISTIKA TEČNIH GORIVA I

MAZIVIH ULJA NA SNiŽENIM TEMPERATURAMA . 77
3.4.1 ZNAČAJ·········································· 77
3.4.2 PRAKTIČNE VREDNOSTI , . 81
3.5 ODREDJIVANJE SADRŽAJA VODE U GORIVIMA I
,

MAZIVIMA DESTILACIJOM . 82
3.5.2 NAČiN ODREDJIVANJA . 83
3.5.3 RAČUNSKI PRIMER .. · · · 85
3.5.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI . 85

3.6 ODREDJIVANJE SADRŽAJA MEHANiČKIH PRIMESA I

VODE U TEČN"IM GORIVH1A oo ' ..
86
3.6.1 ZNAČAJ I DEFINICIJA . 86
3.6.2 :JAčIN ODREDJIVANJA . 86
3. 6•3 PRIME R . 88
3.6.4 PRAKTiČNE VREDNOSTI . 89

3.7 ODREDJIVANJE KORODIVNOG DELOVANJA TEČNIH GORIVA

I MAZIVA METODOM SA BAKARNOM TRAKOM . 90
3.7.1 DEFINICIJA ~ . 90
3.7.2 ~AČIN ODREDJIVANJA ~ .....................• 90
3. 7. 3 PRI ME R ••••.•••••••••••••••••••••••••••••••••••• 94
VIII

strana

3.7.4 PRAKTiČNE VREDNOSTI .............................. 95

3.8 ODREDJIVANJE NEUTRALIZACIONOG BROJA TEČNIH

GORIVA I MAZIVA ••••••.•••••••••••••••••••••••••. 96
3.8.1 DEFINiCiJA······· ~.............................. 97
3.8.2 iiAČIN ODREDJIVANJA ••••••••••••••••.•••••••• ~... 97

3.9 ODREDJIVANJE VISKOZNOSTI TEČNIH GORIVA I

MAZIVA •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 99
3.9.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ •••••••••••••••••••••••••••• 99
3.9.2 PRINCIPI I METODE ODREDJIVANJA ViSKOZNOSTi······ 104
3.10 ODREDJIVANJE OSNOVNIH KARAKTERISTIKA TEHNIĆKIH
MASTI ZA PODMAZIVANJE ••••••••••••••••••••••••••• 112

.3.11 ODREDJIVANJE PENETRACIJE r~AZIVIH MASTI········· 112

3.11.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ 112
3.11.2 POSTUPAK ISPITIVANJA •••••••••• ~............... 114

3.12. ODREDJIVANJE TEMPERATURE KAPANJA r~AZIVIH MASTI • ·114

3.12.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ············ .. ••·•••·••••••• 114
3.12.2 POSTUPAK ISPITIVANJA '....... 115

4. ODREDJIVAi~JE OS:~OVNIH K,~RA.KTERISTIKA.

INDUSTRIJSKE VODE . . . . . •. . . . . . . 116
4.1 ODREDJIVANJE TVRDOĆE VODE ••••••••••••••••••••.•• 116
4.1.1 D~FIr~ICIJA •••••••.••••.•••••••••••••••••••••••• 116
4.1.2 ODREDJIVANJE UKUPNE TVRDOĆE VODE ••••••.•••••••• 118
4.1.3 PRAKTIČNE VREDNOSTI............................ 121

4.2 ODREDJIVANJE AKTIVNE REAKCIJE VODE •••••••••••••• 122

4.2.1 DEFINiCiJA...................................... 122
4.2.2 ilAČIN ODREDJIVAtIJA ••••••••••••••••••.••••••••••• 124

l I T E R A T U R A 128
 l I
l' I r·'.~'
!uL. " ldIJr.
L

Uzorci goriva-se uZimaju radi utvrdjivanja njihovog

kvaliteta.
Kako ispravno~t svakog ispitivanja zavisi od pravil-
nog i stručnog uzifuanja uzoraka. to se ovom postupku mora
I
obratiti posebna p~žnja.
Uzorak mora sadržati
i'
u sebi sve komponente ispitiva-
ne materije i pose&ovati sve njene osobine. tj. mora pred-
i
stavljati prosečnu! vrednost po osnovnom elementarnom sas-
tavu i sortimanu o~nosno treba da u svemu odgovara isporu-
čenoj materiji.

Veličina uzoraka zavisi od količine isporuke materija.

Uzimanje uzoraka se obavlja kada je materija u pokretu -
pri utovaru, pri i~tovaru. na transportnoj traci itd. osim
u slučajevima kada to pr~like ne dopuštaju.

1.1 UZIMANJE! UZORKA ČVRSTIH GORIVA

,
Prema našim s~andardima za kontrolu kvaliteta uglja uzi-
maju se uzorci u toku proizvodnje i kod isporuke. Uzorci se
u proizvodnji uZim~ju iz sloja. na separaciji i pri utovaru.
Iz sloja se u~orak uzima po metodi zaseka. Na svakih
2-3 m širine radil~šta napravi se zasek od najmanje 200 mm
I
širine i 200 mm dU~ine što odgovara od najmanje 100 kg. Sav
ugalj iskopan u ov~m zasecima dobro se izmeša još u jami.
zatim se uzima uzdrak i stavlja u potpuno suv limeni sud
koji se dobro zat~~ra.
Na sBpapacij~ se odredi jedno mesto za svaki sortiman
zasebno (posle fa~~ čišćenja) i sa ovih mesta se uzima uza-
I
rak naročitom kašil'!kom ili lopatom u jednakim vremenskim raz-
2

macima, a najmanje svakog sata. Uzorci jednodnevne proizvod-

nje se stavljaju u sudove sa poklopcima koji dobro zatvaraju.
Na sličan način se uzorci uzimaju pri utovaru iz bunke-
ra, tj. na ispustu bunkera. Ako proizvodjač ne raspolaže uto-
varnim bunkerom, već se utovar vrši ručno, tada se, zavtsno
od .količine koja se tovari odbacuje na odvojeno suvo mesto
svaka trideseta ili pedeseta lopata uglja.
Uzorci se kod isporuke uZimaj~ pri utovaru, istovaru ili
iz prevoznog sredstva (vagona, kamiona i dr.).
Pri utovaru i istovaru uzimanje uzorka se izvodi kako je
već napred opisano (iz bunkera ili lopatom).
U prevoznom sredstvu (vagonu, šlepu, brodu itd.), uzorak
se uzima kopanjem rupa na više mesta. Iz svake rupe sa raznih
dubina uzimaju se manje količine uglja.
uzorka iznosi (za isporuke do 300 tona) 50-150 kg
Količina

za sitniji sortiman, a 150-500 kg za krupniju. Ovako dobijen

uzorak se naziva veliki uzorak.
Svaki uzorak uzet na bilo koji od napred navedenih nači­
na, dalje se obradjuje. Celokupna iZdvojena količina uglja
rasprostire se na dobro učvršćenoj limenoj ploči veličine
2000x3000 mm. Krupniji komadi se usitne laganim tucanjem. vo-
deći računa da se ugalj ne zagreva. Usitnjen ugalj se dobro

lopatom izmeša i rasprostre u sloj, visine najviše 100 mm u

vidu kruga ili kvadrata.
Kvadrat ili krug se zatim deli na četiri dela, kako je
to na slici 1.1 prikazano, pa se dva suprotna dela odbace.
Opisana radnja deljenja i sitnjenja se ponavlja više pu-
ta sve dok se uzorak ne svede na težinu 6 do 10 kg veličine
kukuruznog zrna. Ovako dobijen uzorak naziva se srednji uzo-
rak.

Dobijeni uzorak se dobro izmeša i rasprostre u krug pa

se od te mase uzima ugalj sa raznih strana i stavlja u kuti-
je od lima ili stakla zapremine 2 dm 3 sa poklopcem. Svaka
kutija sa uzorkom se označava spolja i pečati, a takodje se i
u samu kutiju stavlja ista oznaka.
 3

Slika 1.1
Oznaka uzorka ,I,mora da sadrži: naziv rudnika, vrstu i
sortiman uglja, datum uzimanja uzorka, količinu na koju se
uzorak odnosi, broj prevoznog sredstva, mesto uzimanja uzo-
I
rka, šta treba u uzorku odrediti, vremenske prilike (kiša,
. 1 -

vetar, sunce), ko je uzimao uzorak. Ovako je pripremljen

uzorak za dalja laboratorijska ispitivanja.
:

LaboratorijskiI uzorak se dobija od, prethodnog uzorka.

sitnjenj~m do veličine zrna ispod 0,2 mm. Analitički uzorak
predstavlja labora~orijski uzorak doveden do približne rav-
I
noteže sa laborato~ijskom atmosferom ,temperatura 20 oe. na
50% vlažnosti i svJden
!
na analitičku krupnoću ispod 0.2 mm.
Takav analitički utorak je osušen na vazduhu". Uzorak osušen
na vazduhu" je uzodak nakon sušenja na vazduhu kod koga gubi-
tak vlage za vreme 124 časa nije veći od 1%.

1.2 UZIMANJE iUZORAKA TEE~IH GORIVA I OSTALIH NAFTINIH

DERIVATA
Jugoslovenski ,istandard za teč,na goriva i naftine derivate
B.H8.011 propisuje boce u kojima se drže uzorci: staklene boce
od 0,5 do 1 dm 3 od ,bezbojnog stakla za uzorke koji nisu oset-
ljivi na svetlost,odnosno od obojenog stakla za one proizvode
4

koji su osetljivi na dejstvo svetlosti.

Zatvarači za posude ne smeju da utiču na promene u uzo~
rku i moraju da obezbede zaptivanje zbog isparljivosti uzo-
raka i uticaja atmosfere. Preporučuju se boce sa brušenim
grlom i brušenim staklenim zatvaračem ili plutani zatvarači
sa aluminijumskom folijom.
Posude se ne smeju puniti više od 95% njene zapremine.
Uobičajeno je da se uzimaju tri istovetna uzorka od kojih po
jedan zadržavaju prodavac i kupac, a treći se koristi kao ar-
bitražni uzorak.
Pri preuzimanju robe u rezervoarima, uzorci se uzimaju
pre i posle završenog utakanja ili istakanja.
Za robu isporučenu u manjoj ambalaži izdvaja se nasumi-
ce, propisan broj komada u odnosu na ukupan broj komada.
Pri uzimanju uzoraka moraju se preduzeti sve sigurnosne
zaštitne mere zbog otrovnosti i zapaljivosti datih materija.
Iz vertikalnih rezervoara uzorak se uzima na tri visine,
iz gornje trećine, srednje trećine i donje trećine. Uzorak se
uzima specijalnom bocom, koja ima teg za opterećenje koji je
pričvršćen za grlić, lanac za spuštanje boce u rezervoar
lanac kojim se omogućava otvaranje boce kada je spustimo na
željenu visinu.
Uzorci uzeti na sve tri visine se mešaju u odredjenom
odnosu i tako dobija srednji uzorak.
Na ovaj način se uzimaju uzorci i iz horizon~alnih rezer-
voara, samo što je visina uzimanja data preko % prečnika
iznad dna rezervoara. Gornji uzorak se uzima na 80% prečnika
iznad dna, srednji na 50% prečnika, a donji na 20 % rrečnika
iznad dna.
Zbog posebnih zahteva može se uzeti uzo~ak sa rov~Jine.
Ovaj uzorak se uzima na dubini od 150 mm ispod nivoa.
Uzorak sa dna se uzi~a u slučajevima kada se želi rrove-
riti da li ima izdyojene vode i~i mulja, i uzima se neposredno
sa dna skladišnog objekta ili transportnog sredstva.
 5

1.3 UZIMANJE UZORAKA GASOVITIH GORIVA

Metodologija uzimanja uzorka kao i konstrukcija suda u
kome se uzorak ču~a zavise kako od vrste gasovitog goriva
.tako i od pritiska pri kome će se uzorak čuvati ili transpor-
tovati.
Za prirodne ~asove praktično nema nekih posebnih problema
pri uzimanju uzorka.
Tečni naftni gasovi zadaju odredjene teškoće s obzirom
na prisustvo dve faze (tečne i gasovite) različitih hemijskih
sastava. Pošto se ovi gasovi pri upotrebi najčešće koriste u
gasovitojfazi onda je uobičajeno uzimati uzorak gasa nepos-
redno pre uredjaja u kome se gas koristi.
U principu svaki od veštačkih gas ova predstavlja problem
za sebe. Ako se r~di o cikličnim procesima proizvodnje gasa ta-
da je potrebno vr~me uzimanja uzorka uskladiti sa odgovaraju~
ćim tehnološkim c~klusom proizvodnje gasa. Kod ovih gasova je

često neophodno č~šćenje od prisutnih negasovitih sastojaka.

Sto se tiče ,uticaja pritiska, uopšte uzevši, poželjno je

uzorke gasa držat~ na povećanom pritisku. U ton slučaju su su-
dovi za uzorak najčešće
, od nerdjajućih čelika ili aluminijuma
sa ventilom na jednom ili oba kraja suda. Pri uzimanju uzorka
potrebno jeprethddno sud za uzorak produvati samim gasom ko-
ji se uzorkuje kako bi se odstranio vazduh odnosno gas koji
je prethodno čuvan u sudu. Alternativno je moguće prethodno
vakuumirati sud. Takodje treba voditi računa da se gas ne oh-
ladi isuviše pri prolasku kroz ventil. Ukoliko gas sadrži čvr­
ste ili tečne čestice potrebno ga je prethodno provesti kroz
papirnati filter ili filter od sintermaterijala.
Za gasove pod malim pritiskom koriste se stakleni sudovi, ili
za kratkotrajno čuvanje, plastične vreće. Pri tome treba ima-
ti u vidu da plastične vreće mogu lagano da ispuštaju vodonik.
6

Prisustvo vodene pare u uzorku gasa pod malim pritiskom

može da predstavlja problem pri analizi gasa. Najjedno~tavni­
ji način rešavanja ovog problema je, ili sušenje gasa, ili
zasićenje vodenom parom.

U fazi uzimanja uzorka gasa treba uvek imati u vidu mo-

gućnost kontaminacije uzorka. Uglavnom je problem u nehotienom

uvlačenju vazduha. Zbog toga je poželjno da sve analize sas-

tava gasa obuhvate i sadržaj kiseo~ika time se vrši provera

eventualne kontaminacije.
 7

2. ODREDJ IVANJE PODATAKA TEHN IčKE ANALIZE čVRSTIH GORIVA

Ocena kvalitetal jednog goriva vrši se kako u laboratorijum-

skim uslovima, tak~ i u uslovima njegovog korišćenja.U labora-
torijumskim uslovim~ vrši se ocena kvaliteta goriva najćešće
pomoću podataka el~mentarne i tehnićke analize. Rezultati la-

boratorijskih ispi~ivanja uopšte služe samo za delimićnu oce-

nu; kona č a n s ud možiie s e done t i s amo kompl e ks ni m r a zma t r a nj em
svih rezultata ist~aživanja dobijenih i laboratorijskim mere-
njima i u eksploat~ciji.
Tehnička anali~adaje podatke koji se uobičajeno koriste
.r

u svakodnevnoj teh~ičkoj praksi.

TehničkaanaliJai
čvrstih termogenih materija o~uhvata. od-
redjivanje sadržaj9l vlage, pepela, isparljivihmaterija, fiks-
nog ugljenika, gor~je i donje toplotne moći, topivosti pepela
i drugo.

2.1 ODREDJIVANJE VLAGE

f

Vlaga u gorivu Ise javlja u tri vida: kao gruba, higroskop-

ska i konstitucion~. U gorivu se nalazi još od pramaterije ili
dospeva kasnije kv~šenjem.
,I

Zbir ova tri vida čini ukupnu vlagu.

I
2.1.1 ODREDJI~ANJE GRUBE VLAGE
2.1.1.1 DEFINIG,IJA I ZNA~AJ
,

Gruba vlaga pr~dstavlja deo vlage, koji gorivo (ugalj) gu-

bi sušenjem na vazduhu. To je spo~jnja, površinska vlaga koja
u gorivo dospeva kJašenjem, pri vadjenju, transportu ili leža-
nju na skladištu. ~jena količina zavisi od vlažnosti vazduha,
pritiska i temperature, dužine ležanja na skladištu, tipa skla-
dišta (pokriveno, ~epokriveno), sortimana i dr.
8

Obzirom da gruba vlaga predstavlja obično najveći deo

ukupne vlage od njene količine će uglavnom zavisiti moguć~
nost primene goriva i njegova dalja priprema. Kao štetna
prime~a goriva otežava paljenje, usporava sagorevanje, troši

deo proizvedene toplote za svoje isparavanje (smanjuju{i ti-

me stepen iskorišćenja energije goriva), smanjuje toplotnu
moć goriva, poskupljuje transport, otežava manipulaciju sa

gorivom i dr.

2.1.1.2 NAtIN ODREDJIVANJA

Gruba 'vlaga se odredj~j~ na uzorku uglja veličine kukuru-
znog zrna. Oko jedan kilogram uzorka uglja stavlja se u lime-
ni četvrtasti sud (dimenzija 600x400x50 mm) i suši u prosto-
riji (laboratoriji) koja održ~va stalnu temperaturu 20 0 C
relativnu vlažnost 50%. Smatra se da je uzorak izdvojio gru-
bu vlagu kada gubitak mase uzorka za vreme od 24 časa nije
veći od 1:~.

Sadržaj grube vlage izračunava se prema obrascu:

pri čemu je:

Ws - sadržaj grube vlage u procentima

~'1 - masa prazno') limenog suda (u '1ramim.a)

11
2
- masa limenoC] suda uzorka (u f)ramima) pre sušenja
~3 - ~asa limenog suda uzorka (u gramima) posle suše-
nja (poslednja izmerena vrednost).

2,1,1.3 RAČUNSKI PRIMER

sadržaj grube vlage u uglju, ako su poznati

Izračunati

rezultati merenja:
403.8 gr 1295.2 gr M3 = 956.7 gr
= 1395.2-956.7 44.2;;
WG 1395.2-403.8 x 100
 9

2.1.1.4 PRAKTIqNE VREDNOSTI

'i

Količina ~rube (kao i vlage uopšte) zavisi od geo-

~lage

loške starosti uglja. Stariji ugljevi imaju nanju količinu

0rubc vlage i obrnuto. Ugljevi Jugoslavije u svom sadržaju
i8aju približno sledeću količinu grube vlage:

- kameni ugalj 2% do 6:;

- mrk i i mrko1itinitski ugalj 3% do 20%
- 1i1nit 15:; do 45;:

2.1.2 ODREDJIV~NJE HIGROSKOPSKE VLAGE (ODREDJIVANJE

VLAGE U 4NALITIČKOM UZORKU)

2.1.2.1 DEFINICldA I ZNAČAJ

Higro~kopska v14ga predstavlja vlagu koju sadrži uzorak
suv na vazduhu (anaiitički uzorak), a gubi se pri daljem su-
šenju na 105-110 0 e. Ova vlaga se nalazi u porama goriva pa
čak i u medjumolekularnim prostorima, pa se stoga često nazi-

va "unutrašnja" ili '''kapi1arnokondenzovana'' vlaga.

Uticaj ove vlage na osobine goriva je isti kao i grube
v1a'ge, mada je zbog obično manje količine u gorivu on nešto
manji.

2.1. 2.2 iiAČ IN ~DREDJ IVANJA

Sadržaj higroskopske vlage se može odrediti na dva načina:

direktnom vo1imetr;Jskom ili direktnom gravimetrijskom metodO~ll.

a) Direktna volumetrijska metoda

Analitički uzorak uglja se zagreva sa ksi1010m ili to1uo-

101'1 u aparaturi sa rovratnim uspravnim kondenzatororL Pare

ksilena (toluena) P9vlače za sobom, vlagu iz uglja u kondenza-
tor, a zatim u spoj~u cev čiji suženi deo ima oblik graduisa-
ne birete. Voda se Qdvaja od ksilp.na (toluen~) i obrazuje do-
nji sloj u bireti. ~išak ksilena (toluena) se kroz kosi deo
10

spojne cevi preliva natrag u reakcijski balon. Sadržaj vla~c

se izračunava iz mase vode kondenzovane u bireti i mase uze-
tog uzorka.

Oris uredjaja

- Vaga, tačnosti 0.01 gr

Reakcijski balon, zapremine najmanje 500 ml
- Kondenzator, dužine najmanje 200 mm sa uzlazni~ ili
silaznim strujanjem.pare
- Spojna cev s~ suženim delom (džepom) - bireta, sa po-
delom u ~ililjtrima; spojevi cevi sa kondenzatorom
reakcijskim balbnom su brušeni
- Cev za ispiranje, potrebna samo ako se upotrebljava
kondenzator sa uzlaznim strujanjem pare
- Komadići staklene cevi
- Ksilen ili toluen;anal'tičke čistoće;p.a.)

Sli.ka 2.1
l-reakcijski balon, 2-ko:ad.enzator, J-spojna cev sa.
graduisanom biretom.
 II

Postupak pri ~adu

OdT1eri se 100 !Jr analitičkoCJ uzorka (prethodno mešanoq

dobro najmanje jednu minutu) ili 50 gr, ako je sadržaj vla-
ge veći nego zapremina birete ili ako nema dovoljno uzorka
za količinu od 100 !Jr i stavi u reakcijski balon. Doda se 200
ml ksilpn~ ili toluen~. Stavi se dva-tri staklena komadića da
bi se sprečilo burno ključanje i spoje svi delovi uredjaja
(reakcijski balon~ spojna cev i kondenzator). Zaqreva se tak-
I

vom brzinom da sadržaj živo ključa. Destilacija se izvodi sve

dok se u bireti spojne cevi ne uoči prestanak porasta količi­
ne kondenzovane vode. Ako je korišćen kondenzator sa uzlazni::1
strujanjem pare, ~omoću cevi za ispiranje kroz koju se naliva
ksilen ili toluen~ speru se eventualno zadržavane kapljice vo-
de na zidovima kohdenzatora ili spojnecevi i ponovi destila-
cija da bi eventualno vraćena voda u reakcijski balon prešla
ubiretu.
Svaka aparatura za destilaciju se baždari destilisanjem
više raznih količina vode. Radi se dijagram sa odnosom uzete
količine vode i d~bivene u bireti. Prema ovom dijaqramu vrši
se korekcija dob~vene količine vode pri eksperimentu.

Predstavljanje rezultata

Sadržaj hiqr~skopske vlage (vlage u analitičkom uzorku)

se izračunava pr~ma obrascu:

pri čemu je:

H - sadržaj higroskopske vlage u procentima

\1

Vc - koriqovana zapremina vode u milil itrima (pročitana

iz baždarenog dijagrama)
~1 - masa uzetog uzorka u gramima

Stvarni rezultat predstavlja srednju vrednost dva mcre-

nja zaokruženu na najbliži deseti deo procenta.
12

b} Direktna gravimetrijska metoda

Analitički uzorak ugljazagreva se na 105-110 oC u struji

suvog azota (bez kiseonika), pri čemu se iz uglja istisnuta
vlaga skuplja u apsorpcionu cev napunjenu sredstvom za suše-
nje. Porast mase apsorpc4one cevi predstavlja vlagu uglja.

Opis uredjaja
- Vaga, 0.0001 gr
tačnosti

- Električna peć, sa automatskim regulisanjem temperature

- Toranj za sušenje azota
- Protokomer
Reakcijska cev. staklena epruveta zapremine 50 ml
- Apsorpciona cev, dovoljne zapremine za sredstvo za su-
šenje kako bi potpuno zadržala svu vlagu.
- Hemikalije p.a.), bezvodni magne-
(analitičke čist~će

zijum-p~rhlorat Mg (C104)2 (sredstvo za sušenje)

azot sa najviše 30 delova na milion kiseonika. '

Postupak pri radu

Pre početka odredjivanja analitički uzorak se dobro meša
najmanje jednu minutu.
Brzina proticanja azota se podesi tak~ da se atmosfera u
reakcijskoj cevi izmeni dva puta u minuti. Prazna reakcijska
cev se poveže sa zatvorenom apsorpcionom cevi f ostalim delo-
vima uredjaja, propušta azot i proveri nepropustljivost sis-
tema. Otvori se apsorpciona cev i ispravi brzina protoka,
ako Je potrebno. Prazna reakcijska cev se unese u peć zagre-
janu na 105 0 C do 110 0 C uz propuštanje azota. U peći se drži
15 minuta. Apsorpciona cev se zatvori, odvoji od uredjaja,
izbriše i ostavi da stoji 20 minuta u prostoriji gde se vrši
merenje. Zatim se otvori za trenutak, da bi se izjednačio
pritisak i meri sa tačnošću 0,0002 gr upotrebljavajući kao
protiv teg, drugu sličnu cev koja se tretira na isti način
samo se kroz nju ne propušta azot.
 13

Slika 2.2

l-el.peć, 2-blo~ od aluminijuma, J-toplotna izo-

I

lacija, 4-termo~etar, 5-reakcijska cev, 6-apsor-

i
pciona cev, 7-t~ranj za su~enje, 8-protoko mer,
9-kapilara, lo-~zorak uglja, ll-sredstvo za su~e-
, .
nje, 12-azot beiz kiseonika.
i

Za vreme dok se'! vrši merenje apsorpcione cevi, reakcijska

cev se izvadi i ost~vi da se hladi propuštajući kroz nju,stru-
ju azota. Kada se c~v ohladi, u njoj se odmeri oko 1 gr uzorka,
sa tačnošću 0,0001 br i rasprostre u jednakom sloju debljine
0,15 g/cm 2 duž cevi~ pazeći da se ne predje oznaka - izbočina
u zidu epruvete.
Spoje se reakcidska i apsorpciona cev u uredjaju i ponovo
I
proveri nepropustlj.vost spojeva. Uzorak se zatim drži na 105
do 110 0 C jedan sat (za mrke ugljeve i lignite duže - zavisno
14

od vrste uglja). Zatvori se, zatim, apsorpciona cev, prekine

protok azota, odvoji apsorpciona cev od uredjaja, ostavi u.
prostoriji za merenje i meri kako je napred već navedeno.
Za to vreme ireakcijska cev je bila zatvorena. Posle mere-
nja apsorpciona cev se ponovo pripoji uredjaju, podesi brzi-
na strujanja azota, i nastavi zagrevanje.
Ovaj postupak se ponavlja u intervalima od 30 minuta sve
dotle dok se izmedju dvamerenja apsorpcione cevi ne dostig-
ne razlika najviše za 0,2 mg.
Sa uredjajem se izvrši isti postupak samo je reakcijska
cev prazna tj. bez uzorka. Ovaj postupak se naziva slepa pro-
ba (porast masa apsorpcione cevi ne srne da bude veći od 1 mg).
Rezultat slepe probe se oduzima od mase vode dobivene pri od-
redjivanju.

Predstavljanje rezultata
Sadržaj higroskopske vlage (vlaga u analitičkom uzorku)
izračunava se prema sledećem obrascu:

M-
M

pri čemu je:

WH - sadržaj higroskopske vlage, u procentima

M - porast mase apsorpcione cevi za vreme odredjivanja
Mo - porast mase apsorpcione cevi za vreme slepe probe
M - masa uzetog uzorka

Stvarni rezultat predstavlja srednju vrednost dva merenja

zaokružena na najbliži deseti deo procenta.
 15

2.1.2.3 RAČUNSKI PRIMER

I
aj Direktna volumetrijska metoda

Izračunati sad~žaj higroskopske vlage u uglju, ako su

poznat i r e zu lt at i me r enj a: Vc =1O,5 1111 ; 1\1 =1O1 ,96 g

10,5 'OO 10,3%

101 ,96 X 'I

bl Direktna gra~imetrijska metoda

Izračunati sadržaj higroskopske vlage u uglju, ako su

I

poznati rezultati merenja: M=0,1018 gt; r·l o =O,OO O8 gr;

r.!=0,9784 gr

I'J 0,1018-0,bo08 x 100 10,3%

'H 0,9784

2.1.2.4 PRAKlIČNE VREDNOSTI

Kol ičina hi~roskopske vlage u našim ugljevima iznosi:

- kameni ugalj 1 do 5%
- mrk i i mrkolignitski ugalj 6 do 20%
., lignit 12 do 26%

2.1.3 ODREDJIVANJE UKUPNE VLAGE

2.1.3.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ

Ukupna vlaga preds~avlja zbir grube i higroskopske vlage. Kon-
stituciona vlaga se zanemaruje, jer se nalazi u minimalnim
količinama u goriVU (kao kristalna voda u sastavu nekih kom-

ponenata mineralnih primesa), a postupak odredjivanja je kom-

likovan.
16

2.1.3.2 NAČIN ODREDJIVANJA

Sadržaj ukupne vlage može se odrediti računski i ekspe-

rimentalno. Ako su nam poznate vrednosti za grubu i higros-
kopsku vlagu, ukupna vlaga se izračunava prema obrascu:

wU

pri čemu je:

Wu - sadržaj ukupne vlage, u masenim procentima

WG - sadržaj grube vlage, u masenim procentima
WH - sadržaj higroskopske vlage, u masenim procentima
WH(r) - sadržaj higroskopske vlage u radnom gorivu,
u masenim procentima.

Ukoliko ne poznajemo vrednosti za grubu i higroskopsku

vlagu.možemo ukupnu vlagu i eksperimentalno odrediti na tri
na~ina: direktnom volumetrijskom metodom (isto kao pri odre-

dj i van j u hi gr os kops ke v1age) i 1i i nd i r e kt ni m gr a vi me t r i j s ki m.

metodama u struji azota ili vazduha (samo za ugljeve koji ni-
su podložni oksidaciji).
Eksperimentalno odredjivanje indirektnim gravi~etrijskim
metodama se nešto r~zlikuje od direktne gravimetrijske meto-
de odredjivanja higroskopske vlage. Medjutim, ako je uzorak
koji se ispituje analitički uzorak (sušen na vazduhu) na ovaj
način se dobija samo higroskopska vlaga, pa se mora primeniti

obrazac za izračunavanje ukupne vlage.

2.1.3.3 RAČUNSKI PRIMER

Izračunati sadržaj ukupne vlage u uglju, ako su poznate

vrednosti :
44,2%, W = 10,3%
H

100-44,2
44,2+10,3 100 49,95%
 17

2,1.3,4 PRAKTićNE VREDNOSTI

I
I
Količina ukupnei vlage u našim ugljevima iznosi:

J:
- k. a I~e n l. u 9 a l . I iznad 10%
- rl r k i uq a l j , 1 O;~do 3l);;
~ . ,I, . l .
- mr k 0- l lqnlts~l uga J 30;; do 40;;
- lic;nit iznad 40;~

2.2 ODREDJIV~NJE PEPELA ( MINERALNIH MATERIJA)

2,2,1 DEFINICI1A I
ZNAČAJ

Pepeo uglja pr~dstavlja nesagorljivi ostatak sa~orevanja

goriva nastao preoGražavanjem mineralnih primesa u toku pro-
I
cesa sagorevanja. fboc; toga se pepeo od ishodnih mineralnih
111 a t e r i j a r az l i kuj e I i kvan t i t a t i vno i kval i t a t i vno. i·l i ne r a l ne
primese kao balasthi deo goriva smanjuju toplotu sagorevanja
i toplotnu vrednos~, I
oteiavaju saqorevanje,
•
izazivaju gubit-'
ke goriva i toplote, otežavaju izvršenje radnog procesa i rad
I
osoblja, povećavaj~ troškove transporta i dr. Osim toga, po
izvršenom sagorevarju pepeo takodje može da utiče (zavisno
od svojih osobina)! Ila gubitke goriva i toplote, povećane tro-
škove čišćenja lož~šta i otežavanje čišćenja, pogoršanje us-
lova predaje toplo~e (ako se pepeo lepi na grejne površine)
dr.

Sadržaj pepel~ i mineralnih materija izračunava se u ci-

lju pravilnog i j~dnoobraznog utvrdjivanja kvaliteta uglja.
Sadržaj mineralnihl materija se takodje odredjuje u cilju pra-
vi l nog i z r a č una va nij a č i s t e u cl l j e ne rl a t e r i j e, ko j a j e pot r e b-
na za klasifikaci~u uglja. U praksi se brojne vrednosti pepe-
la često poistoveduju sa brojnim vrednostima mineralnih pri-
mesa, s obzirom n~ male razlike.
18

2.2.2 NAČIN ODREDJIVANJA

Analitički uzorak uglja se u prisustvu vazduha žari do·

soooe u toku 30 do 60 minuta, a od soooe do 81s oe ±10 oe u
toku daljih 30 do 60 minuta, a zatim zadržava na krajnjoj
temperaturi do konstantne mase.
Procenat pepela se izračunava iz mase ostatka posle sa-
gorevanja i mase uzorka (pre sagorevanja).

Opis uredjaja

- Va~a, tačnosti O,OOOt gr

Električna mufolna peć, sa mogućnošću zagreYanja do od-
redjenih temperatura u odredjenom vremenu; provetrava-
nje treba da bude tako da se atmosfera peći izmeni naj-
manje četiri puta u jednoj minuti.
-·Zdelica za žarenje, od porcelana, kvarca ili platine sa
poklopcem dubine 10 do lS mm sa poklopcem takve veliči­
ne da se uzeti uzorak može rasprostrti u sloju najveće
. 2
debljine do O,lS g/cm ,
- Eksikator

Postupak pri radu

Analitički uzorak se prvo dobro izmeša (najmanje jednu mi-

nutu). Izmeri se čista, suva zdelica sa poklopcem (kvarcna
zdelica se prethodno žari lS minuta na 81S oe ±10 oe i hladi
pod istim uslovima kao i pepeo), a zatim u nju podjednako ras~
prost~e (sloj najviše O,lS ~/cm2) oko 1 gr uzorka izmerenog sa
tačnošću 0,0001 gr i izmeri zdelica sa poklopcem. Nepokrivena

zdelica se unese u peć koja ima sobnu-temperaturu. Zagrevanje

se vrsi zavisno od vrste uglja:
Kameni ugljevi - temperatura peći se za 30 minuta podigne
na soooe. a zatim dostigne za 30 do 60 minuta, temperatura
81S o e tl0 0 e i ona održava daljih 60 minuta.
 19

Mrki ugljeviiligniti - temperatura peći se za 30 minu-

ta podigne na 2500e~ od 250 0 e na 500 0e za daljih 30 minuta,
a od 500 0e na 815 0 e:tl00e za 60 minuta. Krajnja temperatura
se održava 60 minuta.
Ugalj nepoznato~ porekla - ili sa sadržajem S i e0
2 iznad
2% - temperatura pe~i se za 60 minuta podigne na 500 0e, a za-
r I
tim za 60 minuta do~tigne temperatura 815 0 e tl00C, koja se
I

takodje održava 60 ~inuta.

Posle žarenja zpelica se pokrije poklopcem. izvadi iz pe-
I

ći i stavi da se hl~di, prvo 10 minuta na hladnoj metalnoj

ploči, a zatim u ek~ikatoru 15 minuta. Zdelica se zatim izme-

ri i ponovo žari dol postizanja konstantne mase tj. razlike
merenja do 0,001 gr~

Predstavljanje ~ezultata

i
Sadržaj pepela ~ uzorku uglja izračunava se prema obrascu:
~1 - t1
A= 3 1 x 1001
~
pri čemu je:

A s adr žaj pelp e 1a u uzor ku, u mas eni m pr ocent i ma

Ml - masa zdeliice i poklopca
M2 - mas a zde l iic e, p klop ca ° °
uze t g uzor ka
M3 - masa zdelike, poklopca pepela

Dobijeni rezul~at zaokružuje se na prvu decimalu.

2.2.3 RAČUNSKI! PRIMER

Izračunati sad~žaj pepela u uglju, ako su poznate vred-

nosti:

Ml = 15.7837 g~, M2 = 16,8022 gr, M3 = 16,0017 gr

,
A 16.0017-15J7837 x 1 21 ,4%
16,8022-15l7837
!
oo
20

2.2.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI

Kciličina mineralnih materija u našim ugljevima iznosi:

- kameni ugalj 9 do 32%

• I
- mrki i mrkolignitski ugalj 10 do 30%
- lignit 10 do 25%

2.3 ODREDJIVANJE GORIVIH ISPARLJIVIH MATERIJA

I KOKSNOG OSTATKA

2.3.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ

Gorive isparljive materije obuhvataju isparljivi uglje-

rtik, vodonik, ~iseonik i azot (eventualno) tj. yretežno ug-
ljovodonična jedinjenja. Količin~ zavisi od starosti uglja
tj. što je ugatj stariji količina je manja. Sa ~ećom količi­
nom gQrivih isparljivih materija poboljšava se upaljivost
goriva, ubrzava sagorevanje, izdužuje plamen. Količina i sas-
tav gorivih isparljivih materija od najvećeg su značaja za
korišćenje goriva i jedna od osnovnih veliči~a tehničke po-
dele uglja.
Koksni ostatak - neisparljivi deo goriva, sastavljen od
neisparljivog ugljenika (Cfix) i mineralnih primesa sa svo-
jim karakteristikama ukazuje na mogućnost i oblast primene
j e dnog ug1j a, ka o i pona š a nj e ug1j a pr i s agor e van Ju .

2.3.2 NAČiN ODREDJIVANJA

uzorak uglja se žari 7 minuta na temperaturi

Analitički
0
900 C, bez prisustva vazduha. Količina gorivih isparljivih
materija izračunava se iz gubitka mase uzorka umanjenog za
količiny vlage, a koksni ostatak iz ostatka posle žarenja.
 21

Opis uredjaja

- Vaga, tačnosti ;0,0001

I
gr
- Mufolna peć, g~sna ili električna sa
mogućnošću da 6država
I
temperaturu na 900 0e t100e i da
posle unošenjaihladnog uzorka sa sudom postigne tempe~
raturu najmanj~ 88Soe u roku'3 do 4 minuta.
i
Lončić poklopac (sl.2J) težine 10 do 14 gr od kvarca,
I
keramike ili p~atine
- Nosač lončića,

- Hemikalije (an~lit'čkog kvaliteta p.a.):

I
sredstvo za sušenje - silikagel , kalcijumhlorid,
I
magnezijumperh~orat dr.

·1
\~
I.
I •
I
. ..... '.o· ..·.........
i
·n
,
I

11\ r'r(l·o---EJ . oI
. " ' • I ..L....r" .•
,
.J I
j'

I il
i,
I
I
:1
'j
i i
I /;~};) !

L .. 1..
. i
'j"
.J
.! :
I I

Slika 2.3.

l-lonć~ć, 2-poklopac, 3-nosać

22

PClstup~lt pri radu

uzorak uglja se prethodno dobro meša najmanje

Analitički

jednu minutu. Lončić sa,poklopcem se žari na gOOOe 7 minuta.

zatim se izvadi. slavi na hladnu metalnu ploču jedan minut,
a onda u eksikator do dostizanja sobne temperature. Izmeri se
prazan lončić sa poklopcem i stavi 1 do 1.01 gr uzorka ras-
p6redjenog u sloju jednake debljine. Proveri se i podesi tem-
peratura peći na gOOoe. Lončić sa p,oklopcem i uzork'om na no-
saču'se brzo unese u peć i ostavi 1 minuta. Nosač sa lončićem

se zatim izvadi iz peći i pre merenja ponQvi postupak kao sa

praznim lončićem.

Predstavljanje ,rezu,l tata

Sadržaj gorivih isparljivih materija u uglju izračunava

se prema(o:~\u:
GIM = 2 3 x 100 - W
\~2-Mll
pri čemu je:']

GIM - sadržaj gorivih isparljivih materija u uzorku.

u procentima
Ml - masa praznog lončića sa poklopcem.

"2 - masa lončića sa poklopcem i uzorkom pre žarenja

M
3 - masa lončića sa poklopcem uzorkom posle žarenja
W - sadržaj vlage u uzorku. u masenim procentima

Ako je sadržaj e0 2 u uglju iznad 0.5% ~rši se korekcija

vrednosti GIM za količinu e0 2 prema obrascu:

(sve veličine u masenim procentima).

 23

se izračunava prema obrascu:

pri

K - sadržaj koksna9 ostatka u procentima.

2.3,3 RAĆUNSKI. PRIMER

i

Izračunati sadržaj·gorivih isparljivih materija i koksnog

ostatka ako su poznati rezultati merenja:

M1 = 11.2288 gr;. M2 = 12,2335 gr. M3 11.7201 gr

l;l = 10.3%. CO 2 = 1 .7%

12.2335-11.7201
GIM 12.2335-11.2288 x 100-10.3 = 40.8%

GIM kor = 40.8-1.7 = 39.1%

K - 11.7201-11~2288 100 = 48.9%

- 12.2335-11 ~2288 x

2.3.4 PRAKTIĆNE VREDNOSTI

Sadržaj gorivih isparljivih materija u našim ugljevima
kao i količina koksnog ostatka iznosi:

Gorive isparljive materije

u

- kameni ugalj 28 do 36%

- mrki i mrkolignitski ugalj 28 do 40%
lignit 30 do 42%
Koksni ostatak
- kameni ugalj 52 do 90%
- mrki i mrkotignitski ugalj 45 do 62%
- lignit 43 do 52%
24

2.4 ODREDJIVANJE TOPLOTNE MOĆI GORIVA

2.4.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ

Ovo je najvažnija karakteristika goriva jer definiše ko-

ličinu toplote koju je mo~uće iskoristiti u termoenergetskim
procesima.
Gornja toplotna moć ili toplota sagorevanja se definiše
kao kol~čina toplote koja se dobija potpunim sagorevanjem je-
dinice količine goriva pri sledećim uslovima:
ugljenik i sumpor iz goriva sagoreli su u CO 2 tj.
50 2 , dok do sagorevanja azota nije došlo
produkti sagorevanja goriva dovedeni su na temperaturu
koju je gorivo imalo na ulazu u proces sagorevanja
(20°C) ,
-'voda, koja u produktima sagorevanja potiče od vlage
iz goriva i od sagorelog vodonika, prevedena je u teč­
no stanje, što je uslovljeno i prethodnim uslovima -
hladjenjem produkata sagorevanja do 20 0 C.

Toplotna vrednost ili donja toplotna moć predstav11a ko-

ličinu toplote koja se oslobodi potpunim sagorevanjem jedini-

ce količine goriva pod indentičnim uslovima 1 i 2, s tom raz-.

likom da se voda u produktima sagorevanja nalazi (ostaje) u
parnom stanju.
Toplotna moć se obeležava simbolom "H", pri čemu indeksi
"g" i "d" odredjuju gornju ili donju toplotnu moć. Dimenzija
toplotne moći proističe iz odnosa količine toplote i količine
r.laterije: (kJ/kg)
Toplotna moć se može odrediti eksperimentalno - sagore-
vanjem pripremljenog uzorka u tzv. kalorimetrima i računski
na osnovu poznatih podataka elementarne ili tehničke analize
goriva.
 25

Eksperimentaln~ metode odredjivanja toplotne moći omogu-

1

ćavaju naj tačnije utvrdjivanje. Najčešće korišćeni uredjaji

za odredjivanje tO~lotne moći su kalorimetri sa bombom (za

čvrsta i tečna goriva) i kalorimetri tipa Junkers (za tečna
i gasovita goriva);

2:4,2 ODREDJI~ANJE TOPLOTNE MOĆI ČVRSTIH

'I
TEČNIH GORIVA
Odredjivanje g9rnje toplotne moći čvrstih tečnih goriva
u kalorimetru sa bombom zasniva se na potpunom sagorevanju od-
merene količi~e go~iva u atmosferi kiseonika pri povišenom
pri~isku. Količina]toplote nastala sagorevanjem predaje se
okolnom medijumu -IvOdi. Mareći masu vode i njen porast tem-
perature i znajućilspecifičnu toplotu vode. možemo. uz odgo-
I
varajuće popravke ~a toplotne gubitke, odrediti nastalu koli-
činu toplote. Delj~njem ove količine toplote. količinom gori-
va od koje je nast1la, dobijamo toplotnu moć.
!
Donja toplotnalmoč - toplotna vrednost. odredjuje se na
I
osnovu poznate, izračunate prethodno. gornje toplotne moći
sadržaja vodonika i vlage u ispitivanom uzorku goriva.

Opis uredjaja
i
Prilikom odred~ivanja
i
toplotne moći u kalorim~tru sa bom-
born koristimo:
- kalorimetars~u bombu, i2radjenu od viskokokvalitetnog
nerdjajućeg čelika. koja se sastoji iz tela i poklopca.

Na gornjem d~lU poklopca bombe nalaze se priključci za

dovod.elektr1čn~·~nergije i otvor za dovod kiseonika
prilikom pun4enja bombe pre ispitivanja, odnosno odvod
produkata sagorevanja po završenom merenju. Zapr,~mina
bombe iznosi[približno 300 (cm 3 ) (sl. 2.4. poz.23).
- kalo~imetarsku posudu od metalnog lima u kojoj se za
II

vreme ispitivanja
I
nalazi kalorimetarska bomba potpuno
uronjena u v6du.
- telo kalorim.tra, ispunjeno vodom. koje kalorimetars~u
posudu sa bo~bom štiti od spoljnih toplotnih uticaja.
26 .

13

19

15 14
22
2
18
==------- .
1 I
16

12 23

;17 11
10
21 20

83 .-
9
7
4
5
6

sL 2.4
 27

Slika 2.4 - 1Spoljni izgled kalorimetra

1 - Telo kajorimetra
2 -
i
Otvor z~ punjenje tela kalorimetra vodom
3 - Otvor zd ispujtanje vode iz tela kalorimetra
i
4 - Komandna ploča
!
5 - negulat9r napona za paljenje uzorka žicom
6 - Dugme z~
.1 pa l 'JenJe
.

7 - Glavni Qrekidač
I

8 - Prekidač signalnog uredjaja

9 - Podešavanje vremena signalnog uredjaja
10 - Vizueln~ pokazivač paljenja
I
11 - Razvodnik
12 - precizn~ termometar
I
13 - Vibrato~ termometra
,

14 - Osvetljenje termometra
I

15 - Lupa za Iločitavanje temperature

16 - Obrtno dugme za podešavanje visine lupe
17 - Sinhroni motor
18 - Svetlosni signal
19 - Držač t~rmometra
20 - Gumeni držač termometra
1
21 - Dvodeln~ poklopac
22 - Termometar
I
tela kalorimetra
28

Izmedju unutrašnjih zidova tela kalorimetra i kalorime-

tarske posude nalazi se slobodan prostor (ispunjen vaz-
d~hom) debljine oko 10 mm sa istom namenom. Temperature

vode u telu kalorimetra prati se termometrom. Telo ka-

lorimetra nosi električnu mešalicu (sl. 2.4 poz. 17),
precizni termometar za praćenje porasta temperature vo-
de u ka1orimetarskoj posudi (sl. 2.4,poz.12), uredjaj
za paljenje' uzorka goriva (sl. 2.4,poz.6), ,signalni
uredjaj za obeležavanje vremena u kome treba izvršiti
očitavanje temperature (sl. 2.4,poz.18), komandnu plo-
ču (sl. 2.4,poz.4) ,dvode1ni poklopac (sl. 2.4,poz.21).
 29
i

Postupak ispiti~anja

U lonćić se odm~ri kolićina pripremljenog uzorka, koja

omogućuje porast temperature okolne vode za 2-3(oC). Posle
merenja, žica za inHcijalno paljenje uroni se svojim jednim
delom (sredinom naj~ešće) u uzorak, a njeni krajevi povežu
sa predvidjenim delbvima poklopca bombe. U bombu se zatim
stavlja 5 (ml) ćist~ vode u cilju razblaživanja eventualno
I

nastalih kiselina. Bomba se zatim zatvara i puni kiseonikom

do pritiska od 3,Oi(!1Pa) bez odstranjivanja vazduha.
Ovako pripremlj~na kalorimetarska bomba stavlja se u ka-
lorimetarsku posuduisa vodom. U kalorimetarskoj posudi nala-
zi se taćno odmeren~, uvek ista, kolićina vode ćiji nivo,
posle stavljanja bO~be u nju, obezbedjuje potpuno potapanje
bombe. Prilikom oVi~ priprema treba voditi raćuna da razlika
temperatura vode u ~alorimetarskoj posudi i telu kalorimetra
ne bude veća od O,~ (oC)i da se obezbedi dobro zaptivanje ka-
lorimetarske bombe odnosno da bomba ne ispušta kiseonik.
Posle postavlja!nja prikljućaka za dovod elektrićne ener-
gije na gornjem del~ poklopca bombe i zatvaranja tela kalo-
rimetra dvodelnim p'oklopcern, puštaju se u rad elektrićna me-
I

šalica i signalni (~vetlosni izvućni) uredjaj; Deset minuta

posle ukljućivanja ~ešalice poćinje se sa oći tavanjem tempe-
rature svakog minuta, pri ćemu se mora svakih deset sekundi
pre oćitavanja precizni termometar lagano protresti.
Oćitavanje tempierature vrši se u· tri perioda: početnom,
glavnom i završnom.: Početni period predstavlja vremenski in-
t e r val u kome s e t eim Pe r at ur a o č i t a va od po č e t ka i s pi t i van j a
do paljenja uzorka ~oriva. On obično traje 5 minuta i ima pet
. I
očitanih temperatu~a, osim ako srednje odstupanje temperatur-
ne promene nije veće od O,Ol(oC/min). U tom slučaju treba oči­
tavanje temperatJre nastaviti u toku svakog minuta sve dok se
ne zadovolji prethodni uslov. Zadnja očitana temperatura u
I

početno8 periodu i9tovremeno predstavlja i prvu očitanu vred-

nost tempetature u .Jlavno~ periodu, jer se istovremeno, pri~

tiskivanjem dugmeta na komandnoj ploči usijava žica za palje-
nje. koja, u atnosferi kiseonika pali pripremljeni uzorak go-
riva.

I,
j'
30

Glavni period počinje od trenutka paljenja uzorka gori-

va traje do postizanja maksimalne temperature~)Tokom 9lav~
nog perioda se i dalje svakog minuta vrši praćenje i beleže-
nje temperature. Ukoliko je do paljenja došlo temperatura po-
činje naglo da raste. ~itanje temperature sa predvidjenom tač­

nošću (O,Ol o C) neće biti moguća u prvih nekol iko merenja glav-
nog perioda, s obzirom da se temper~tura stalno menja - raste,
što je posledica intenzivne razmene toplote izmedju produkata
sagorevanja i okolne vode. Posle odredjenog vremena temperatu-
ra sve slabije raste i uskoro po postizanju maksimalne vred-
nosti dolazi do njenog pada. Očitavanje se nastavlja i dalje,
pri čemu se početak završnog perioda o1nosno kraj glavnog pe-
rioda definiše temperaturom od koje za pet uzastopnih jedno-
minutnih očitavanja srednje odstupanje promene temperature za
jedan mfnut nije veće od 0,001 (0c).
Po završenim očitavanjimau zadnjem periodu (pet očita­
vanja) isključuju se električna mešalica i signalni uredjaj,
odstranjuju dvodelni poklopac i precizni termometar. Kalori-
metarska bomba se vadi iz kalorimetarske posude, ispuštaju
produkti sagorevanja i posle otvaranja, proverava da 1 i je sa-
gorevanje ostvareno u potpunosti. Sagorevanje se smatra pot-
punim, onda 'kada na zidovima bombe nema tragova čadji, a u
lončiću - zaostalog, nesagorelog ugljenika. Po potrebi nesa-
goreli ugljenik u lončiću može se i kvantitativno odrediti
žarenjem.
Korekciju z~ gubitak toplote nastao usled obrazovanja
kisel ina koju treba oduzeti od kol ičine nastale saqorevanjem,
a koja se o~redjuje na osnovu merenja i hemijskoq tretmana
sadržaja bombe posle ispit1vanja, neće se razmatrati u daljem
tekstu i biće u proračunu zanemarena.

Predstavljanje rezultata

Gornja toplotna moć pri konstantnoj zapremini izračuna­

va se prema sledećem obrascu:
c pv (G v+r. v b+Gk) I (t n-tl )+Atl-ož
 31

gde su:

- gornja toplotna moć

- količina (masa) vode u kalorimetarskoj posudi,

- količina (masa)' vode u kalorimetarskoj bombi,
- vodFni ekvivalent kalorimetra. On predstavlja
fiktivnu količinu vode koja pomnožena razlikom
temperatura i specifičnom toplotom daje koli-
činu toplote koja se gubi na zagrevanje dela

električne mešal ice, dela termometra, kalori-

metarske posude, tela kalori~etra i bombe i

koja u uslovima ispitivanja predstavlja kons-
tantu kalorimetra
t 1 (0C) - početna temperatura u qlavnom periodu
tn (oC) - krajnja (maksimalna) tenperatura u glavnom
reriodu
~t (oC) - popravka temrerature usled razmene toplote sa
oko l i nom. '! a š i m fl r ofl i s i mfl fl r edv i dj e n° j e da ona
vrši prema Reqnault~Pfaun~ler-ovom obrascu:

~t"-At' i=n-1 t 1+t n

to t =nfl t ' + t " _t' ( . r t . +--- - nt -)
m m 1=2 1 2 m

n - broj ofitavanja temperature u glavnom periodu,

!\t' - srednja aritmetička ~romena temflerature u toku
jednoG minutnog očitavanja u početnom periodu*
!J. t" srednja aritmetička pr0~ena temperature u toku
jednog minutnoC1 očitiIvanja u završnom periodu,*

* - ~t"i At" pri padu temperature uzimati sa pqzi~.

t i vn i m zna kom. a p r i fl ora s t!J S a ne C! a t i v n i m z na -
kom
32

t" srednja temperatura u početnom periodu

m
t"m sred~ja temperatura u završnom periodu
i=n-1
I zbir svih temperatura u glavnom periodu osim
i=2 prvog i zadnjeg očitavanja
specifična toplota vode
toplota nastala sagorevanjem žice za inicijalno
paljenje

Gf masa žice
Hž toplotna moć žice

GG količina (masa) goriva. čija se toplotna moć

odredjuje

Za popravku temperature široko se koristi i obrazac po

Langbein-u. Primena ovog obrasca ogranič~na je uslovom da
glavni period ne srne da traje više od 6 minuta. Obrazac po
Langbein-u glasi:

At"+At"
At = (n-1)At" + 2

Na osnovu poznate vrednosti gornje toplotne moći i sadr-

žaja vlage i vodonika u ispitivanom uzorku goriva izračunava
se donja toplotna moć pomoću poznate relacije:

odnosno

gde su:
kJ
"d(tg)- donja toplotna moć
 33

25 stoti. deo zaokružene vrednosti toplote isparava-

nja vode,
W(%) sadržaj vlage u uzorku goriva
H(%) - sadržaj vodonika u uzorku goriva.

2,4.2,1 PRIMER

Izvršeno je ispitivanje uzorka l ignita suvog na vazduhu

radi odredjivanja gqrnje i donje toplotne moći.
Poznati su:
- sadržaj vlage u uzorku WH(a) = 18,0%

- sadržaj vodonika u uzorku H(a) = 3,8%

Izmerene vrednosti temperature vode u kalorimetarskoj

posudi u °c sredjen~ tabelarno (tabela 2.1) i prikazane na
dijagramu (sl. 2.5).
Temperatura prostorije u kojoj j~ obavljeno merenje iz-
nosi 19,3 0 C.
Ostale poznate odnosno izmerene veličine:

- vodeni ekvivalent kalorimetra Gw = 408 gr

- masa vode u kalorimetarskoj bom~i Gwb= 5 gr
- masa vode u kalorimetarskoj posudi Gk =1998 gr
- masa· gvozdene žice r:. = 0,017 gr
z
toplotna moć gvozdene žice Hž =6694 J/qr
- masa uzorka goriva Gr; = 1 ,072 gr
34

T-2,l
Redni Početni Glavni Završni
broj period period period
merenja

1 1R.71 18.75 21,73

2 18.71 20.78
3 18.72 21').78
4 18.72 20,79
5 18,73 20.79
6 18.75 20.79
7 18.75 21.80
8 18.75 20,80
9 18.76 2fJ.f'l1
10 18,76 20 ..81
11 20,78
12 20,78

Pošto je glavni period bio kraći nd 6 minuta možemo da

primenimo obrazac po lanqbein-u za odredjivanje popravke te-
mperature usled razmene toplote sa okolinom:

at = (n-1)at" + 6t";at"

at"= 18,71-18.76 = -O.OfJ6 o C

9

at"= 20.78-20,81 = -0.OO3 0 e

9

2
at = (12-1)(-0.003) - 0.003 °,006 = -0.03RoC

= (Gw+Gwb+Gk)l(t12-t1)+6tICpw-ož
GG
(408+5+1998)1(20.7R-18.76)-0,03 8 14 •18 6-0,016·6694
= 1. 072

18560 kJ
Kg
 35

u
•

21,0

20,5

20,0

19,5

5 15 20 25 30
redni broj merenja

sz. 2.5
36

Hd(a) = Hg(a) - 25(w+9H) 18f60 - 25(18~O+3~8'9)

= 17255 kJ
Kg

2.4.3 ODREDJIVANJE TOPLOTNE MOĆI TEČNIH I

GASOVITIH GORIVA
Toplotna moć tečnih i gasovitih goriv~ se odredjuje
Junkersovim kalorimetrom.
Odredjivanje toplotne moći ,Junkersoviml kalorimetrom se
vrši u uslovima konstantnog pritiska. U principu radi se o
toplotnom izmenjivaču gde se na osnovu izmerene promene ental-
pije vo~e koja struji kroz kalorimetar i na osnovu izmerene
količine sagorelog goriva odredjuje gornja odnosno donja top-

lotnamoć.

Opis uredjaja

Glavni delovi Junkersovog kalorimetra prikazani su na

slici 2.6
1 - Merač protoka gasa
2 - Termometar za merenje temperature gasovitog goriva
3 - Manometar za merenje pritiska gasovitog goriva
4 - Gorionik
S - Ovlaiivač vazduha
6 - Izmenjiva<!: toplote
7 - Sistem za regulaciju protoka vode
8 - Termometar za merenje temperature ulazne vode
g
- Termometar za merenje temperature izlazne vode
10 - Prihvatna menzura za zagrejanu vodu
11 - Drenaina cev za kondenzovanu vodu
12 - Henz~ra za merenje koli~ine kondenzovane vode
13 - Termometar za merenje izlaznih produkata sagorevanja
14 - Regulator pritiska gasa
 37

SL 2.6
38

Gasovito gorivo se kroz merač protoka gasa 1. vodi u go-

rtonik 4; gde sagoreva. Kroz kalorimetar struji voda pri če­
mu se protok vode sistemom pre1ivnih sudova i ventila održa-
va relativno konstantnim. Deo vode se koristi za ov1a!ivač
vazduha 5. Vazduh potreban za sagorevanje se zasićuje vode-
nom parom u ov1aživaču 5, i pri tome dobije temperaturu ula-
zne vode t . Radi kontrole ispunjenosti uslova u pogledu tem-
1
perature izlaznih produkata sagorevanja koristi se termometar
13.

postupak pri radu

Iz gradske vodovodne instalacije pusti se voda, uz pret-

hodnu proveru razvodnog ventila koji treba da bude. postavljen
tako da izlazna voda iz kalorimetra ne teče umernu menzuru
10. Voda protiče kroz kalorimetar i natrag u gradsku kanali-
zacionu mrežu. Ventil za doziranje vode se podesi tako da
kroz kalorimetar struji voda bez st~aranja mehurića što se
najbolje prOverava na prelivnoj posudi 7. Glavni ventil ga-
sovitog goriva .se otvori i gas na gorionuku zapali. Podeša-
vanjem gorionfku treba ostvariti plamen p1avo~ze1ene boje.
Gorionik se postavi napredvidjeno mesto na kalorimetru, i
temperatura ;"zlazne vode t 2 počinje da raste i nakon neko1 iko
minuta se ustali. U principu treba težiti da porast tempera-
ture vode bude oko 10 0 C, što se postiže regulacijom na ventilu
za doziranje vode. Posle kraćeg vremena, temperatura izlaz-
ne vode će se ponovo ustaliti. Prilikom ispitivanja treba da
sagori najmanje 60 litara goriva.
Kada kalorimetar dostigne ustaljeno stanje počinje se
sa merenjem. Razvodni ventil 15 se postavi u položaj u kome

1
izlazna voda ide u menzuru 10, a i stovremeno -se zabe1 eH po-
kazivanje merača protoka gasa. Naj~og~dnije je i pOČlti mere-
nja pri pokazivanju kazaljke mera ča prot~ka gasa O ili "celih" I

1itara,jer time sebi olakšavamo merenja. U ravnomernim vre-

menskim intervalima očitavamo temperaturu g~sovitog goriva.
pritisak gasovitog goriva, temperature ulazne i izlazne vode
i temperaturu produkata sagorevanja na izlazu iz kalorimetra.
 39

Tačnost očitava~ja t i t ps je a.2 oC, a tl i t 2 D.l o C.

U željenom momentu z~tvaramo dovod gasa i rastavljamo razvod-
ni ventil tako da vo~a više ne ide u menzuru 10. Ostaje nam
još da izmerimo koli:činu vode koja je prošla kroz kalorimetar
i kol ičinu kondenzov;ane vode u menzuri ·12. sa tačnošću od 10
gr odnosno 1 gr, i z~preminu sagorelog gasa na mera ču protoka
1.
Uz sve to potr~bno je i izmeriti uslovp u kojima je iz-
vršeno ispitivanje: temperaturu prostorije i barometarski pri-
tisak.

Predstavljanj~ ~ezultata

Gornja toplotna moć se izračunava prema:

G
Hs ~(t2-tl)CpW

gde su:

3
H
s - gornja toplotna moć ~ il i kJ/m *
Gw - količina vode koja protekne za vreme ispitivanja kg
3
r, - masa il i zaflremina saqorelo'1 gasa ka.. il i m *
G
tl - srednja t~mfleratura ulazne vode °c
t 2 - srednja temperatura izlazne vode °c
r: p w- s fl e e i f i č n~ t or lot a vod e 4
,
1R6 -~
kgOC

* Napomena: pri def{nisani~ veličinama stanja: pritisku od

1 3 kP a.;)
10131mbar, (1 O. i tem.peraturi od Ooc.
40

Donja toplotna moć:

gde je:

GWk - masa kondenzovane vode kg

Tabela parcijalnog pritiska vodene pare Pwp' pr i re l.a-

t'iYnoi vlažnost i = 100%.

T-2.2
Te'!'pera- Pritisak Tempera- Pritisak
tura 1 tt! ra
lOci IPal loci IPal

10 1223 21 2466
11 13'06 22 2621
12 1395 23 2785
13 1488 24 2957
14 1588 25 314'1
15 1693 26 3332
16 1805 27 3534
17 1922 28 3746
18 2048 29 3970
19 2180 30 4208
20 2318
 41

2.4.3.1 P.AI'~UNSKI PRIr1ER

Temperatura prostorije: 20 0 C
Barometarski ~ritisak: 1001 mbar,( 100,1 kPa )

Redni t tl t2 Pm t ps
broj
merenja !oCI ,oCi
. , i lOe I IPal lOCI
, 18,4 15 , 1 24 ,7 f20 20,0
2 18,4 15 , 1 24,7 620 "
3 18,4 15 , 1 24,7 620 "
4 18,4 . 15 , 1 24,7 620
5 18,4 15 , 1 24,6 620
6 13,4 15 , 1 24 ,6 PO
7 18; 4 15,0 24,fi 'i20 20,2
8 18,4 15,n 24,~ 620 20;2
q 18,2 15 , () 24,6 511) "
1n 1 '3 ,2 lS,n 24,1' 610
11 18,2 15,0 24,6 61!) "
12 18,2 15,n 24 .5 610 "
Srednje
vrednosti 18,33 1'5 ,O 5 24,F3 617 20,1

~ G- Im 3 ! zarremina saqorelog I)asovitog gorivi'! pri

G
~
t lfl,330C i Pm F17 Pil
r, -
'G 15 , 14 10- 3 (m) )
Gw 52,77 (kg)

I Gwk = 68 10- 3 ( kg)

42

Kao što je već rečeno potrebno je izmerenu zapreminu

gasovitog goriva pri uslovima ispitivanja p i { svesti na
p=1013,(10;.3 kPa) i t=OoC.
Da bi smo ovo uradil i potrebno je prvo odrediti apso-
lutni pritisak suvog gasovitog goriva:

Iz tabele 2.2 za t=18.33 nalazimo pwr=2092 (Pa) "

\
p = 100100+617-2092= 98625

GG= G·101300 • (273+t)

G ii 273

3 101300 (273+18.33)
GG= 15.14.10-98625 273

Gornja toplotna moć:

Hg .= ~G(t2-t1)CpW = 52.77 (24.63-15.05)4.186 =

.16.59'10- 3

= 127 557 r;i I

Donja toplotna moć:

68'10- 3
Hd = Hg -2450 G k/GG
w
= 127557-2450 16,59,10-3

• 117515 I~I
 43

3. ODREDJIVANJE KARAKTERISTIKA TEčNIH GORIVA

I ~1AZIVA :

3.1 ODREDJIVAN~E I
GUSTINE

3.1.1 DEFINICIJ~ I ZNAČAJ

Gustina neke ho~ogene materije je masa jedinice zapremi-

I
ne:

Gustina zaV1S1 ~d dve veličine stanja: temperature i pri-

tiska. Kod tečnih ~ogonskih materija. pošto se radi o nesti š-
ljivim materijama, ~ože se usvojiti da gustina ne zavisi od
pritiska već samo ~d temperature. Zbog toga je neophodno uz
I

veličinu gustine n~vesti i temperaturu na kojoj je gustina

izmerena.
U praksi se če~to gustina izražava odnosom gustine posma-
trane pogonske matirije na jednoj od uobičajenih temperatura
(15 0 C, 15,56 0 C ili ~OoC) i gustine destilisane vode na 4 0 C
ili 15,56 0 C ili ,SQC. U tom slučaju je gustina bezdimenzij-
ski broj i obeleža~a se slovom p sa dva indeksa. Na primer:
p 2 o; gde s e gor nj i ~b r oj odnos i na t empe r at ur u pogons ke ma t e-
l ~
r1Je, a d · . na t empera
onJ1 I t uru vo d e u 0c •
I

Gustina je vel~čin~ koja se relativno lako može odrediti

zato je pogodna kao karakteristika koja omogućuje brzo pri-
I
bližno odredjivanje niza veličina (toplotne moći, cetanskog
broja i dr.).

3.1.2 ~AĆIN O~REDJIVANJA

Odredjivanje gustine se može vršiti na više načina:·

- areometrom
- f1iknometrolll
:lor-Vestfalovom vagom dr.
 U praksi se najčešće susrećemo sa prve dve metode.

Odredjivanje gustine areometrom

Areometar se koristi za odredjivanje gustine nafte nje-

•
nih derivativa čiji pritisak pare po Ridu ne prelazi 179,5
(kPa).

Opis uredjaja

Areometar je telo cilindričnog oblika otežano na širem

delu sa mernom skalom na suženom delu sl. 3.1. Princip rada
se zasniva na sili potiska koja se javlja kada se areometar
stavi u tečnost čija se gustina meri.
Za odredjivanje gustine koristimo komplet od jednog gru-
bog i v4še finih areometara gde svaki od finih areometara me-
ri odredjen opseg gustine.
 45

I
Postupak ispitiva;nja
I
U stakleni sud minimalnOg.prečnika 50 (mm) i dovoljne
dubine da areometar neI
dodiruje dno suda, pažljivo se sipa
uzorak tako da se ne i.javi pena. Zatim se u uzorak pažljivo
I
spušta grubi areomet~r
I
i sačeka da se umiri. Upreseku slo-
bodne površine tečno~ti
I
i areometra {reba očitati oznaku
(brojčanu) finog are6metra kojeg treba odabrati. Iz uzorka
I
se izvadi grubi areo~etar, pažljivo stavi odabrani fi·ni are-
I

ometar, i sačeka 9a $e umiri. Tada se očita gustina na skali

areometra pazeći pritom da oči posmatrača budu u visini ni-
voa uzorka.
!
Kako gustina zav~si od temperature potrebno je termomet-
rom izmeriti tempera~uru uzorka u trenutku odredjivanja gus-
tine. Ukoliko se ta ~emperatura razlikuje od uobičajenih te-
I

mperatura na kojima se daje gustina, što je praktično uvek

!
slučaj, potrebno je ~zvršiti preračunavanje izmerene gustine
na temperaturi t na ijednu od uobičajenih temperatura, npr.,
20 0 C, koristeći sled~ću relaciju:

gde je:'
o l
t (C) - temperatura pogonske materije u momentu mere-
nja [gustine
Pt (g/cm 3 ) 9US~ina izmerena na temperaturi t
P20(g/cm 3 ) - 9us~ina na 20 0 C
a (g/cm 30 C) - k9rekcioni koeficijent (tablica 3.1)
46

T-3.1
Gustina a Gustina a
Ig/cm 3 1 Ig/cm 3 OCI Ig/cm 3 1 .lg/cm 3 Oel

0.6774 - 0.6897 0.00088 0.7758 - 0.7866 0.00074

0.6898 - 0.7023 0.00086 0.7867 - 0.7984 0.00072
0.7024 - 0.7164 0.00085 0.7985 - 0.8020 0,00070
0.7165 - 0.7298 0.00083 0.8021 - 0.8279 0.00068
0.7299 - 0.7421 0.00081 0.8280 - 0.8594 0.00067
0.7422 - 0.7534 0.00079 0.8595 - 0.9245 0.00065
0.7535 - 0.7646 . 0.00077 0.9246 - 1.0243 0.00063
0.7647 - 0.7757 0.00076 1.0244 - 1.0742 0.00061
r

3.1.3 PRIMER

Na temperaturi

areometrom je ;zmerena gustina goriva za mlazne motore

3
Pt = 0,757 (g/cm )

Potrebno je odrediti kolika je gustina na 20 0 e. Iskoristićemo

vrednosti iz tabele 3.1;za gustinu 0.757 nalazimo da je
a-O.00077 •

P20 = 0.757+0.00077(18.40-20) = 0.756 (g/cm 3 )

 47

3.1.4 PRAKrl~NE VREDNOSTI

U tabeli 3.2 date su granice u kojima se kreću gustine

o
na lS C nekih tečnih goriva.

~ Gorivo p 15
T-3.2'
Ig/ cm3 1

Motorni
benzini 0.700-0.760

ft:! Dl 0.800-0.840
>
s..
o 02 0.810-0.860
o>

aJ
N
03 0.830-0.880
"o
D2S 0.810-0.860
I
aJ
'N
o EL najviše ~.910

~.~ Ti~ 1
c: najmanje 0.910
.tO..., TM2
.....
':3
 3.2 ODREDJIVANJE KARAKTERISTIKA ISPARLJIVOSTI
TEČNIH GORIVA

Motorni benzini

Jedna od najvažnijih karakteristika motornih benzina je

isparljivost. To je karakteristika koja direktno utiče na ob-
razovanjesmeše goriva i vazduha pa time i na rad motora, ka-
ko u uslovima njegovog pokretanja - startovanja tako i u uslo-
vima već pokrenutog motora. Ukoliko je isparljivost nedovoljna"
otežano je startovanje motora pri niskim spoljnjim temperatu-
rama, p~odužava se vreme potrebno za zagrevanje motora, nejed-
naka je raspodela goriva po cilindrima, vozilo slabije ubrza-
va, a može da bude pogoršano i podmazivanje sklopa cilindar-
klip. S druge strane, suviše isparljiv benzin može u uslovima
viših' temperatura okoline da dovede do pojave mehurića para
goriva u sistemu za napajanje gorivom što opet može da poremeti
količinu goriva koju bi trebalo da da karburator i u krajnjem

slučaju izaziva neregularan rad ili ,prekid rada motora.

Veća isparljivost od propisane može da bude uz~ok oteža-

nom startu i radu na praznom hodu već zagrejanog motora, poja-

yi, u za to povoljnim vremenskim uslovima, leda u karburatoru
i dr.

Dizel goriva \
Ne ulazeći u detalje treba imati u vidu da je, za razliku
od OTO motora, ~meša goriva i vazduha kod dizel m6tora nehomo-
gena i da se procesi sagorevanja u OTO i dizel motoru bitno raz-
likuju. Zbog toga je isparljivost dizel goriva, uslovno uzevši,
karakteristika od nešto manjeg značaja u odnosu na motorne ben-
zine.
Isparljivije dizel gorivo je poželjno pri startovanju hlad-
nog motora, pri radu u uslovima promenljivog opterećenja i pri
malom opterećenju u dužem periodu.
 49
I
I
Suviše velika 0sparljivost može da bude uzrok p~oblema
kod ubrizgavanja gor~va, odnosno neregularnom radu motora.
:

Ulja za lozenj/:e
I •
sl učaju priocesa sagorevanja
U bezbednost' u radu za':"
htevaju se ulja za ~oženje pogodnih karakteristika isparlji-
vosti.
Kako isparlji~ost utiče i na bezbednost pri rukovanju,
I •

transportu i usklad~štenju svih tečnih goriva. to karakteris-

tike isparljivosti Jtiču i na karakteristike paljenja.
ISparljiVost~oriva se standardno definiše sledećim
karakteristikama:
I
1. Krivom isp~ravanja (krivom destilacije)
2. Pritiskom ~asićenih para goriva
3. Odnosom pa1ne i tečne faze gori va

i
3.2.1 ODREDJ~VANJE KRIVE ISPARAVANJA

Definicija i hačin odredjivanja

I

Kriva isparavhnja se odredjuje kod motornih i avion-

skih benzina, goriv~ za mlazne motore. specijalnih benzina.
I
dizel goriva, ulja za loženje i sličnih proizvoda prerade
nafte tako što se o~merena količina goriva zagreva do klju-
čanja, a zatim prat~ kondenzovanje nastalih para.
I

Oris uredjajal

Aparat se sas~oji iz sledećih glavnih delova: (sl. 3.2)

,
i
1. Hladnjak
2. Kondenzaci~na cev
3. Pr i hvat na ip os uda
4. Mehanizam ~a podizanje spuštanje destilacionog balona
i
5. Te rmome ta r
G. DestilaciJni balon
7. Električni! grejač
8. Prekidač ~a ukljutivanje ljrejača
I

\
"
so
9. Regulator temp~rature grejača
10. Filter papir za sprečavanje gubitaka para goriva

Destilacioni balon je od vatrostalnog stakla. Standar-

dnog je oblika i zapremine; prema potrebi mogu da se koriste
baloni sledećih zapremina: 100, 125,200 ili 250 (ml).
Električni ili gasni grejač treba da bude takve snage
i sa takvom mogućnošću regulactje, da se lako ostvaruje pro-
pisana brzina zagrevanja uzorka.
U zavisnosti od goriva koje se ispituje koriste se ter-
mometri standardom propisane konstrukcije i me rnog opsega.

Postupak ispitivanja

Pre samog ispitivanja treba izvršiti sledeće:

- u zavisnosti od pritiska para goriva i kraja i počet­

ka destilacije uzorka koji se ispituje, treba prema
preporukama odabrati:
- termometar, destilacioni balon i· prihvatnu posudu
pripremiti hladnjak tako da mu temperatura bude iz-
medju O i 4 (oC)
- očistiti kondenzacionu cev
uzorak goriva ne srne da-sadrži vodu koja je izdvojena.

Ukoliko sadrži suspendovanu vodu, treba je odstraniti iz

uzorka o čemu postoji propisani postupak.
U destilacioni balon se pažljivo odmeri 100 (ml) uzorka.
Zatim se u balon stavi termometar sa plutanim zapušačem (koji
treba dobro da zaptiva), tako da se živin rezervoar termometra
nalazi u osi grla balona, a početak kapilare treba da bude u
istoj ravni sa najnižom tačkom unutrašnjeg zida bočne cevi ba-
lona. Balon se potom stavlja na grejač, a bočna cev balona uvo-
di se u kondenzacioriu cev. Položaj balona se reguliše mehaniz-
mom t, tako da balon bude vertikalan. Graduisan prihvatni sud,
kojim je sipan uzorak stavlja se ispod izlaznog dela kondenza-
torske cevi i prekrije se filter papirom. Konđenzaciona cev
treba da ulazi u prihvatni sud najmanje 25 mm.
 51

SL 3.2
52

Pre ispitivanja pročitati trenutni atmosferski pritisak

zabeležiti ga.
sa zagrevanjem balona postupno
Početi povećavajući tem-
peraturu grejača regulatorom 9.
Pod početkom destilacije podrazumeva se trenutak kada
prva kap kondenzata goriva padne u prihvatni sud. Regulisati
brzinu zagrevanja uzorka tako da početak destilacije nastupi
u periodu od 5 do 10 minuta od početka zagrevanja. Od počet­
ka destilacije treba da predestiliše 5% Vol. u roku od 60 do
75 sekundi. Brzina destilovanja treba zatim da bude konstan-
tna: 4 do 5 (ml/min) sve do 5 (ml) ostatka. Od 5 (ml) ostatka
do kraja destilacije treba da protekne 3 do 5 minuta.
Kako su tečna goriva dobijena preradom nafte, mešavine
većeg broja različitih ugljovo~onika ključanje tj. is~arava­
nje će se odvijati u većem ili manjem temperaturnom opsegu.
Prvo isparavaju ugljovodonici sa najnižom temperaturom klju-
čanja, tj. najisparljivije komponente, a zatim teže isparlji-
veo Pare goriva idu kroz odvodnu cev balona, prelaze u kon-
denzacionu cev, hlade se i u tečnom stanju skupljaju se u
prihvatnom sudu. U trenutku kada prva kap kondenzata padne
u prihvatni sud, na termometru 5 se očita temperatura, koju
ćemo obeležiti sa t
pi (temperatura p6četka isparavanj~). Od-
mah nakon toga prihvatni sud se unutrašnjom stranom priljubi
uz koncenzacionu cev kako bi se kondenzat slivao niz zid pri-
hvatnog suda radi lakšeg očitavanja nivoa kondenzata u pri-
hvatnom sudu. Temperatura na termometru 5 čita se kada u pri-
hvatnom sudu bude 5 (ml) kondenzata, tj. kada predestiliše
5% Vol (zapreminskih procenata) uzorka, 10% Vol, i dalje re-
dom na svakih 10 % Vol. sve do 90% Vol. a zatim i 95% Vol.
Temperatura kraja isparavanja tki" je najviše tempera-
tura koja se pročita na termometru
\
5. tokom ispitivanja. i
zabeleži se zajedno sa očitanom zapreminom kondenzata u Vol%.
Sem u slučaju nekih specijalnih benzina. sva količina uzorka
ne mo~e da predestil Be!. Najčešći je slučaj pojave raspadanja
(krekovanja) goriva u. destilacionom balonu pred kraj ispiti-
vanja. Pojava krekovanja praćena je stvaranjem "magle" u des-
t11acionombalonu i kolebanjem temperature i pored daljeg za-
 S3

grevanja uzorka. Pri konstataciji ove pojave ispitivanje se

završava. Sačekati sve dok destilat kaplje iz kondenzatorske
cevi, a zatim proči~ati i zapisati zapreminu na kraju ispara-
vanja. Kada se destilacioni balon ohladi iz njega se sipa os-
tatak destilacije u mali prihvatni sud sa podelom od 0.1 (ml)
izmeri u % Vol.
Gubitke pri destilaciji odredićemo na sledeći način:

Gubici (% Vol) = 100 - (zapremina na kraju isparavanja

+ zapremina ostatka)

NAPOMENA: Sve zapremine meri mo sa tečnošću od 0.5% Vol,

a trmperature sa tečnošću od O.SoC.

Ukoliko se atmosferski pritisak razlikuje od normalnog.

vrši se korekcija dobijenih rezultata, tablica 3.3 :

T-3.3
Opseg temperature Korekei j a za 1. 33 kPa razl ike
u pritisku
°c °c
10 do 30 0.35
30 do 50 0.38
50 do 70 0.40
70 do 90 0.42
90 do 110 0.45
110 do 130 0.47
130 do 150 0.50
150 do 170 0.52
'\
170 do 190 0.54\
,t 190 do 210 0.57
~ 210 do 230 0.59
~ 230 do 250 0.62
250 do 270 0.64
~
270 do 290 0.66
290 do 310 0.69
~

310 do 330 0.71

330 do 350 0.74
350 do 370 0.76
370 do 390 0.78

Ako je atmosferski pritisak niži od normalnog korekcija

se dodaje pročitanoj temperaturi, a ako je viši, oduzima se.
Grafički prikaz destilacione krive dobićemo ako se izme-
rene temperature prikažu u funkciji % Vol predestilisanog go-
riva, slika 3.3.
Podaci dobijeni odredjivanjem krive isparavanja mogu da
posluže kao koristan pokazatelj ponašanja goriva u ek~ploata­
ciji.
Kod benzina, na primer, prema temperaturi isparavanja
101 Vol, tj. prema t 10 moguće je proceniti startne karakteris-
tike goriva: odnosno startovanje motora pri niskim spoljnim
temperaturama, a isto tako, moguće je proceniti tendenciju po-
jave parnih mehurića u sistemu za napajanje gorivom pri viso-
kim spoljnim temperaturama. Na osnovu t 50 može da se proceni
brzina zagrevanja motora, ubrzavanje (prihvatanje) motora, a
takodje i pojava leda u karburatoru;t 90 ukazuje na prisustvo
težih frakcija u benzinu. Sto je ova temperatura niža ostva-
ruje se potpunije isparavanje goriva pri karburaciji , ravno-
merniji je raspored smeše po cilindrima motora i čistija je
komora .za sagorevanje.
Ukoliko je t 90 viša, pri hladnom startu motora, najteže
frakcije mogu da se skupljaju po zidovima cilindara da, spi-
rajući film ulja, prodiru u kori~o motora. Ovo može u krajnjem

slučaju da dovede do neodgovarajućeg podmazivanja u motoru tj.

do oštećenja delova koji se podmazuju.
 55

%Vo{
20

SL. 3.3

L A ionski benzin
2. 11 tarni benzin
3. r, rivo za mlazne motore
4. Gprivo za dizel motore
56

3.2.1.3 PRIMER

Rezultati ispitivanja jednog uzorka motornog benzina

t'18 98:

Temperature u °c
t pl. t5 tlO t 20 t 30 t 40 t 50 t 60
(

Ne kori govana
vrednost 37 49 53 68 74 82 94 106

Korigov.ana
vrednost 37.5 49.5 53.5 68.5 74.5 82.5 94.5 106.5

Temperature u °c
t 70 t 80 t 90 t 95 t ki

Ne kori govana
vrednost 120 137 155 184 193

Korigovana
vrednost 120.5 137.5 155.5 184.5 193.5

Predestilisano 97% Vol

Ostatak 1% Vol
Gubitak 2% Vo l
Temperatura prostorije 22 (0c) I
I
Barometarski pritisak 100.0 (kPa)
 57

t, ·C
200
190
180
170
160

150
140

130
120
110

100
90
80
70
60

sz. 3.4
 Prema našim standar~ima definisane su karakteristike destilacije i to:
1-3.4
Motorni Avionski Ulje za Gortvo za brzohodne dizel motore
benzini benzini loženje
-
MB 98 i EL D1 D2 D3 D4
r·lB 86

10% Vol predestiliše Zimi' 55

najviše do °c Leti 65 75

50% Vol predestiliše

najviše do °c 11 5 105
90% VDl predestiliše
najviše do °c 135-
95% Vol predestiliše
naj više do °c 200 370
Kraj destilacije naj-
više do'oC 170
0
Do 300 C predestiliše
najmanje % Vol 90

Do 360 0 C predestiliše
najmanje % Vol 90 60 90
 59

3.2.2 OĐREĐJIVANJE PRITISKA PARE GORIVA PO RIĐU

3.2.2.1 I D~FINICIJA

Pritisak pare goriva po Ridu je apsolutni pritisak za-

sićene pare tečnog goriva na temperaturi i u uslovima propi-
sanim standardom.
Ova karakterist~ka se odredjuje za sva tečna pogonska
goriva osim za lakokondenzivne gasove.

3.2.2.2 POSTUPAK PRI OĐREĐJIVANJU PRITISKA PARE PO RIĐU

Uredjaj čine sledeći glavni delovi (sl. 3.5):

1. Komora za gorivo.
zapremine 135 (ml)
3
2. Vazdušna komora.
za p re mi ne 540 (ml )

--,
l 3. Precizni manometar
I
I
I
I Vodeno kupatilo sa
I mogućnošću preciznog
I
I
I podešavanja temper~­
..,.' I

r
""
('II i I ture. Kupatilo je tak-
vih dimenzija da su
i i 2 komora za gorivo i vaz-
:I ~52I I

I 1--:'--"<
l I
L_J...._.J
I

:
dušna komora potpuno
potopljeni.

sz. 3.5
60

Pre ispitivanja kupatilo se zagreje na 38 oe. Komora za

vazduh se ispere vodom sobne temperature i izmeri temperatu-
ra vazduha u njoj, a zatim se hermetički spoJ' sa manometrom
3. Uzorak goriva se uzima na standardom propisani način, jer
rezultati ispitivanja zavise i od najmanjih gubitaka goriva,
usled isparavanja,i njime se napuni komora za gorivo 1. Komo-
re 1 i 2 se hermetički spoje i stave u kupatilo.
Gorivo počinje da isparava povećavajući pritisak u vaz-
dužnoj komori. Posle tri minuta uredjaj se vadi iz kupatila
okrene se naopako i protrese, i odmah vrati u kupatilo. Sva-
ka 2 minuta ovaj postupak se ponavlja sve dok raste pritisak
koji čitamo na manometru 3. Maksimalni očitani pritisak je
nekorigovana vrednost pritiska pare po Ridu.
vršimo u zavisnosti .od temperature vazduha u
Ko~ekciju
vazdušnoj komori i trenutnog barometarskog pritiska (tablica
3.5) :

T-3.5
Temperatura vazduha Barometarski pritisak
u vazdušnoj komori (kPa)
93.4 99.4 101 .4 102.7
15 -12 -13 -13 -13
20 -10 -10 -10 -10
25 - 7 - 8 - 8 - 7

Značaj pritiska pare po Ridu je u tome što je to relativ-

no jednostavni pokazatelj isparljivosti goriva. Ukoliko je pri-

1
tisak pare viši"veće su mogućnosti za pojavu mehurića pare u
sistemu za napajanje gorivom, a takodje su i veći gubici goriva
pri skladištenju, pretakanju i transportu. Niski pritisak pare
otežava start motora.
 61

3.2.2.3 PRIMER
Ispitivan je uzorak benzina ~1l3 98. Izmerena je tempera-
tura vazduha u vaz?ušnoj komori 25 (oC) i barometarski priti-
sak 102.3 (kPa). N~korigovana vrednost pritiska pare po Ridu
je 88 (kPa), akorigovana. korišćenjem tabele 3.5,81 (kPa).

3.2.2.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI

Prema našem standardu pritisak pare po Ridu se definiše

za motorne i avionske benzine, (tabela 3.6):

T-3.6
;·lotorni benzini rIB 98 MB 86

Pritisak pare najviše (kPa):

zimi 88.3
leti 68.7
Avionski benzini
Pritisak par~ (kPa):
najmanje 35.4
najviše 48.0
62

3.2.3 ODREDJIVANJE ODNOSA PARNE TEČNE FAZE BENZINA

3.2.3.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ

Odnos parne i tečne faze benzina, (V/L odnos, od počet­

nih slova engleskih reči para/tečnost), na nekoj proizvolj-
noj temperaturi i pritisku, je odnos zapremine gasovite fa-
ze goriva u ravnoteži sa tečnom fazom i zapremine tečne fa-
ze istog goriva na O (oC).
Značaj ove karakteristike je što ukazuje na svojstva

benzina ka isparavanju kod uobičajenih sistema za napajanje

u uslovima koji približno odgovaraju stvarnim.

3:2,3.2 POSTUPAK PRIODREDJIVANJU V/L ODNOSA

Uredjaj za odredjivanje V/L odnosa se sastoji iz slede-
ćih delova, sl. 3.7:
1. V/L bireta od borsilicijum~vogstakla
2. Sud za glicerin zapremine 250 (ml)
3. Gumeno crevo
4. Sistem za sušenje vazduha
5. Vodeno kupatilo sa grejačem. mešalicom termostatom
6. Termometar sa podelom od 0.1 (0c)
7. Slavina
8. Gumen i čep
hladno kupatilo·sa vodom ledom
špric sa islom

sz. :5.7
 63

Pre početka is~itivanja treba izvršiti baždarenje birete

1 i šprica. Baždare~je se sprovodi na sledeći način: špric se
napuni destilovano~ vodom čija je temperatura 25 (oC). Zatim
se klipčić šprica pbmera za po 0.2 (ml) na skali šprica. a vo-
da koja se tom pril~kom izbacuje unosi se u pogodan sud i na
analitičkoj vagi me~i njena masa. Na osnovu ovih merenja se
nacrta baždarna kriva. znajući da 1 (gr) vode na 25 (oC) od-
govara zapremini od: 1.0036 (ml) za vatrostalno staklo. odnos-
no 1.0038 (ml) za borsilicijumovo staklo na ° (oC).
Baždarenje bir~te se sprovodi na sličan način: Napuni se
destilisanom vodom i baždari se za svakih 5 (ml). pri čemu 1
(gr) vode na 25 (oCD odgovara zapremini od 1.0042 (ml) na 50
I
(oC) za borsiliciju~ovo staklo.
Nakon baždarenja špric i bireta se očiste i osuše. veže
se crevo 3 za sud 2 i biretu 1. Sud 2 ~~ napuni glicerinom i
priključi se sistem za sušenje vazduha 4. Na biretu 1 se veže

vakuum pumpa i laganim i pažljivim otvaranjem slavine 7 odstra-

ne se iz sistema mehurići vazduha. Slavina se zatim zatvori i
uredjaj je spreman za rad.
Očitati i zapisati trenutni atmosferski pritisak. špri-
com, zatim, uzeti uzorak benzina. upraviti špric u vis i is-
tisnuti mehuriće pa~e i zaustaviti klipčić na pogodnom podeo-
ku mililitarske skale šprica. Iglom probosti čep 8 i ubrizga-
ti gorivo u biretu, a zatim izvući iglu iz čepa. Ubrizgati
treba 1 (ml) benzina ili manje, tako da na najvišoj temperatu-
ri ispitivanja V ne predje 35 ml. Zapisati ubrizganu ko-
ličinu goriva korigovanu pomoću ĐBždarne krive sa tačnošću od

0.1 (ml). Staviti b~retu u kupatilo (koje je zagrejano do že-

ljene temperature) tako da nivo vode bude iznad slavine 7.
Isparavanjem goriva potiskuje s~ gorivo iz birete. Podizanjem
tj. spuštanjem s~da 2 treba podešavati visinu h. slika 3.7.
tako da u bireti pritisak bude jednak normalnom atmosferskom
pritisku. Gustina g~icerina je 1.2?0 (glml). Lagano, bez po-
meranja, protresti ~iretu, i očitati zapreminu pare sa tačnoš­
ću od'0.1 (ml). Postupak se ponavlja sve dok raste zapremina
pare goriva. Nakon toga izvršiti korekciju koristeći baždarnu
krivu birete.
64

Ukoliko se traži odnos V/L na drugim temperaturama kupa-

tilo se zagreje do željene temperature i postupak ponovi, a
ako se traži tem·peratura pri .kojoj je V/L=36, kao što se stan-
dardom propisuje za motorne benzine, onda se povećava tempera-
tura kupatila sve dok se ovaj odnos V/L ne postigne .
. V/L odnos se zapisuje sa tačnošću od 0.1, a temperatura
sa tačnošću o~ 0.1 (oC).

Napomena: V/L odnos jE! moguće izračunati na osnovu poda-

taka krive isparavanja i pritiska pare goriva
po Ridu:

gde je:

t - temper~tura na kojoj predesti.liše 20% Vol,

20
(oC)

t
so - temperatura na kojoj predestiliše 50% Vol,
(oC)

Rp - pritisak pare po Ridu, (kPa)

3.2.3.3 PRIMER

Ispitivanjem uzorka motornog benzina MB 86 dobijeni su

sledeći rezultati:

Barometarski pritisak pri ispitivanju: 99.7 (kPa)

Zapremina tečne faze: L=0.5 (ml)

V (ml) 0.6 1.2 2.8 5.2 9.0 17.0

t (oC) 38.0 43.1 47.9 53.2 58.0 63.1
V/L 1.2 2.4 5.6 10.2 18. O 34.0

Grafički prikaz dobijenih rezultata dat je na slici 3.8.

 6S

,
,

u
....-
o

I sz. 3.8
66

3.2.3.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI

Prema našem standardu za motorni benzin odnos para/teč­

nost 36:1 u °c treba da je najmanje u zimskom periodu 45, a
u letnjem periodu 55.

3.3 ODREDJIVANJt KARAKTERISTIKA PALJENJA TEČNIH

GORIVA I MAZIVIH ULJA

3.3.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ

P~ljenje goriva i mazivih-u1ja je složen proces

tečnih

koji zavisi od mnogobrojnih parametara.

Za praktične svrhe temperatura paljenja se relativno
jednos~avno definiše i odredjuje.
Po definiciji, temperatura paljenja je najniža tempera-
tura do koje treba zagrejati gorivo (mazivo ulje) da bi se
iZdvojilo toliko isparljivih komponenata, koje je u propisa-
nom uredjaju i propisanim uslovima, moguće upaliti spoljnim
plamenom.
Kod tečnih goriva temperatura paljenja je pogodan poka-
zatelj stepena opasnosti od požara pri uskladištenju, rukova-
nju i upotrebi.
Sto se tiče ~azivih ulja temperatura paljenja je grubi
pokazatelj njihove ispar1jivosti. Upotreba isparljivih ulja
u motori~a SUS može da bude uzrok povećahih istrošenja klip-
nih prstenova, povećane potrošnje ulja i dr. ~iža temperatura
paljenja ulja, u odnosu na navedenu u specifikacijama, je znak
da je došlo do kontaminacije ulja nekom materijom sa niskom
temperaturom paljenja: benzinom, dizel gorivom i sl.
 67

3.3.2 ODRED~rVANJE
I'
TEMPERATURE PALJENJA U ZATVORENOM
SUDU PO ABEL-PENSKOM (ABEL-PENSKY)

Ova metoda se koristi za goriva čija je temperatura palje-

nja u opsegu od 5 db 65 (oC). Ha slici 3.9. data je šema ovog
u re dj aj a:

1. Posuda za uzorak
2. Poklopac posude 1 sa pokretnim zatvaračem i
3. Termometrom Tl i uredjajem za paljenje 4,sa
opružnim mehanizmom 5.
6. Vodeno kup~tilo
7. Levak za punjenje kupatila 6
8. Vaz duš no klu pa t i l o
T - termom~t~r za merenje temperature kupatila 6
2
13. Visak za p,odesavanje uredjaja u vertikalni položaj
ure dj aj a
"

14. Uosač

I Opružni mehantzam 5 pokreće zatvarač 3 i uranja plamen

za paljenje uredjaja 4 u posudu 1 i zatim vraća plamen za pa-
ljenje i zatvarač' 3. Sve ovo treba da se obavi za 2 ± 0.2 (s).
Uredjaj za paljenje 4 ima fitilj sa petroleumskim rezervoarom
i plamičak koji treba podesiti tako da odgovara veličini kugli-
ce učvršćene na poklopcu.
Termometar Tl ima opseg merenja od O do 70 (oC) i najmanju
podelu na skali 0.5 (aC). Termometar T2 ima opseg merenja od 35
do lOD (aC) i najm~nju podelu na skali 1 (aC).

Postupak ispitivanja

Postupak pri ispitivanju je sledeći:

Vodeno kupatilo se puni vodom, prethodno zagrejanom. kroz

levak 7, sve dok ne počne ~a ističe kroz prelivnu cev 15. Kraj-
nja temperatura do koje se zagreva voda u kupatilu treba da bu-
de 30 do 35 (oC) iznad predvidjene temperature paljenja uzorka.
68

7 15

1
6
.L-
IO
13

14

Sl. 3.9
j
,
 69

Porast temper~ture uzorka ne treba da je manji od 0.5

(oC) ni veći od 2 (oC) u minuti.
U posudu 1 pi~etom se pažljivo ulije uzorak do označe­
nog nivoa pazeći d~ se ne stvara pena i da ne dodje do kva-
šenja bofnih zidov~ posude. Nakon toga posuda se zatvara po-
klopcem 2 i pažljivo stavlja u vazdušno kupatilo.
Pre glavnog odredjivanja temperature palje~ja treba od-
rediti približnu t~mperaturu paljenja da bi u glavnom odre-
djivanju počeli sa ispitivanjem kada temperatura uzorka bude
6-8 (oC) ispod pri~ližne temper~ture paljenja.
Kada ~e dostigine potrebna temperatura uzorka, pritiskom
na polugu 12, akti~ira se uredjaj za paljenje koji uranja pla-
mifak u prostor iz~ad uzorka u posudi 1. Posle svakog aktivi-
ranja uredjaja za paljenje opru!ni mehanizam se navija dugme-
tom 11. Pokušaj pal~enja se ponavlja na svakih 0.5 (oC) poras-
ta temperature uzor~a, sve dok ne nastupi paljenje. Treba ima-
ti u vidu da se približavanje temperature paljenja manifestuje
povećanjem plamifka za paljenje, a da je do paljenja došlo tek

kada se po površini uzorka, u trenutku, rasprostre plavičast

plamen. Tada se n~ termometru Tl čita temperatura koja pred-
stavlja nekorigovanu vrednost temperature paljenja t
Pb
Temperatura p~ljenja zavisi od trenutnog atmosferskog p~i-
tiska pri ispitiv~nju, te je potrebno izvršiti korekciju na
sledeći način:

, gde su:

tn

t pb -
t empe r at ur a pal j enj a u (o C) na pr it i s ku od 1O1. 3
(kPa)
ne kor i g,o va.n a t empe r at ur a pal j enj a (o c)

Pb barometarski pritisak u trenutku odredjivanja

temper~ture paljenja. (kPa)

Nakon korekcije, tn treba navesti u (0c) zaokrugljenu na·

0.5 (oC) .
70

3.3.2.1 PRIMER

Odrediti tn ako je ispitivanjem dobijeno t =48.5 (oC),

pb
pri barometarskom pritisku od 98.4 (kPa)

t 48.5 _ 98.4-101.3
Pb 4

3.3.3 ODREDJIVANJE TEr-1PERATURE PALJE;IJA U ZATVORENOi·l

SUDU PO MARTENS-PENSK0f'1 G1ARTENS-PENSKY)

Ova metoda koristi se za odredjivanje temperature palje-

nja goriva čija je temperatura paljenja iznad 65 (oC).

Uredjaj se sastoji iz sledećih glavnih delova:

Va z duš no kupa t i lo
1·.
2.Metalni štitnik
3.Posuda za uzorak
7.Poklopac posude 3 sa otvorom za termometar, mešalicom
12 i ručicom 9 za pokretanje uredjaja za paljenje 10.
10. Uredjaj za paljenje sa plamenikom

Uredjaj za paljenje ima mehanizam koji sinhronizovanD sa

pokretanjem poklopca unosi plamičak za paljenje u prostor iz-
nad uzorka goriva u posudi 3. ~a aparatu se takodje nalazi i
pomoćni plamenik koji služi za podešavanje veličine glavnog

pl a r;1i č ka i r a di n j e fj ovog pa l j e nj a uko l i ko s e ugas i . ur e dj a j

za zafjrevanje uzorka (3asni plamenik ili elektrićni f)rejač).
13. Termo~etar. Koriste se dva termometra sa opse~om me-
renja od 5 do 110 (oC) i od 30 do 370 (DC). Dozvoljena fjreška
za prvi termometar je 0.5 (oC), a za drufji 1 (oC) do te~pera­
ture 260 (oC), a 2 (DC) iznad 260 (DC).
 71

sz. 3.10
72

Postupak ispitivanja

u daje uzorak goriva mutan ili sadrži izdvojenu

slučaju

vodu treba ga zagrejati do najviše 16 (aC) ispod tCI:lperature

paljenja i prifiltrirati ga kroz filter papir. Uzorak koji ne
sadrži izdvojenu vodu, samo se zagreje na temperaturu najviše
do 16 (oC) ispod očekivane temperature paljenja.
Pre samog ispitivanja treba dobro očistiti i osušiti sve
delove posude i poklopca, mešalicu, termometar i uredjaj za
paljenje. Uzorak se zatim ulije u posudu 3 do oznake u njoj,
namesti se poklopac 7 i sve zajedno stavlja se u vazdušno ku-
patilo 1. Termometar 13 se stavi u otvor na poklopcu 7, upali
se plamen na uredjaju za paljenje i podesi se tako da mu pre-
čnik iznosi 4 mm. Zagrevanje uzorka treba vršiti brzinom od

5 do 6 (oC) u minuti. P·usti se uredjaj za mešanje, ili se,

ako aparat nema automatsku mešalicu, ručno meša. Pomoću me-
hanizma 9 aktivira se uredjaj za paljenje uz istovremeno pre-
kidanje mešanja.
Sa aktiviranjem ure~jaja za paljenje treba početi:

- za gorivo sa temperaturom paljenja ispod 104 (oC),

kada temperatura uzorka bude 10 (oC) ispod očekivane
temperature paljenja. Uredjaj za paljenje se aktivira
za svaki 1 (aC) porasta temperature uzorka,
- za goriva sa temperaturom paljenja iznad 104 (oC), ka-
da temperatura uzorka bude 16 (oC) ispod očekivane
temperature pa~jenja. Uredjaj za paljenje aktivira se
za svaka 2 (oC) porasta temperature uzorka.
U oba slučaja plamičak uredjaja za paljenje treba da se
zadrži u prostoru iznad uzorka 1 sekundu.
Približavanjem temperature paljenja plamičak uredjaja za
paljenje raste i dobija plavičastu koranu. U trenutku kada se
po površini uzorka.raširi kratkotrajan plamen na termometru
° °
13 s e č i t a ne kor i fl van a vr e ej nas t t e'" pe r a t lJ r e p il l j e nj a .
 73

Na izmerenu ne~origovanu temperaturu paljenja dodaje se

po 0.9 (oC) za sva~ih 3.3 (kPa) ispod normalnog atmosferskog
pritiska ili isto t,oliko oduzima za svakih 3.3 (kPa) iznad
normalnog pritiska.
Posle ove kor~kcije. temperatura paljenja se zaokruglju-
je na najbliži ceo broj.

3.3.4.3 ODRE~~IVANJE TEMPERATURE PALJENJA U

OTVO~ENOM SUDU PO MARKUSONU (MARCUSSON)

Ovaj uredjaj ~ine sledeći delovi. (sl. 3.11):

1. Tronožac
2. Peščano ku Pia t ilo
3. Nosač termd'metra
4. Termometar
5. Uredjaj za :paljenje
6. Uredjaj za 'zagre vanje

7. Posuda za uzorak

Pri ispitivanju koriste se dva termometra 4. Za tempera-

ture paljenja ,ispod" 230 (0c). sa opsegom od 40 do 260 (0C),
a zatim temperatur~ paljenja iznad 230 (oC) termometar sa op-
. segom od 190 do 410 (oC).
Uredjaj za pa~jenje čini metalna ~ev koja na jednom kra-
I

ju ima baždaren ot~or. a na drugom prključak za gumeno crevo

kojim se dovodi ga~ za plamičak za paljenje. Ova metalna cev
može da se obrće t~ko da baždar~ni~6tvor opisuje luk koji pro-
lazi kroz osu lonč~ća 7. Posuda za uzorak ima zapreminu od 50

I (ml). Puni se uzor~om do gornje cr~e, ako je temperatura palje-

nja uzorka manja oJ 250 (oe),a do donje crte, ako je tempera-
tura ~aljenja uzorka veća od 250 (oC).
i
74

sz.. 3.11
 7S

postupak ispit~vanja

Odredjivanje temperature paljenja mora biti izvršeno u

prostoriji u kojoj hema osetnog strujanja vazjuha.
Pre ispitivanja treba očistiti i osušiti sud ~a uZQrak 7.
Uzorak goriva ne srne da sadrži emulgovanu vodu.
Posuda 7 puni ~e do odgovarajućeg nivoa. pri čemu uzorak
ne srne da sadrži mehuriće. niti je dopušteno da zidovi posude
7 budu nakvašeni uz~rkom. Nakon toga se posuda 7 utiskuje u
peščano ku~atilo i ~ričvrsti odgovarajućim stegama. Termom~tar
se pažljivo uroni u uzorak do dna posude 7. a zatim se podigne
2 mm. Podesiti plam!ičak za paljenje tako da bude dugačak 10 mm.
Uzorak se zagreva brzinom od 6t1 (oC) u minuti. Brzinu za-
grevanja smanjiti ma 3tO.5 (oC) u minuti kada se temperatura
približi temperaturi paljenja uzorka. Ako je temperatura palje-
nja uzorka ispod 2~0 (oC) poči~je se sa ispitivanjem na 30 (oC)
ispod očekivane tem~erature paljenja. odnosno na 50 (oC) ispod
očekivane temperatwre paljenja ako je temperatura paljenja uzor-
ka iznad 250 (oC).
Samo ispitivanje se vrši tako što se plamičak kreće preko
gornje ivice posude 7 i zatim odmah vraća natrag. Kretanje pla-
mička iznad posude !treba da traje oko 1 sekundu. Temperatura

pri kojoj se prvi put zapale pare uzorka očita se u celim ste-
penima i označi kao nekorigovana temperatura paljenja.
Korekciju tr~ba izvršiti uzimajući u obzir barometarski
pritisak u trenutku ispitivanja, na isti način kao i kod odre-
djivanja temperature paljenja po Abel-Penskom.
76

3.3 ,5 PRAKTIČNE VREDNOSTI

Prena jugoslovenskom standardu definisane su tem~eratur?

paljenja:

Dizel gorivo za brzohodne

Temperatura motore
paljenja °C, Dl 02 03 D25
iznad
40 55 65 55

Kod motornih ulja, u zavisnosti od tipa ulja, mora da

bude iznad 200-240 (oC).
 77

3.4 ODREDJIVA'NJE KARAKTERISTIKA TEČNIH GORIVA

I MAZIVI~ ULJA NA SNIŽENIM TEMPERATURAMA

3.4.1 ZNAČAJ

Osnovne promene pri sniženju te:nperature goriva i, ma-

ziva odnose se na ~romenu njihovog agregatnog stanja: pre~
lazak iz tečnog u čvrsto agreaatno stanje. Karakter ove pro-
mene, ukol iko se ne ,radi o hemijski homosenom gorivu, odnos-
no r.lazivu, nije mog~će unapred predvideti, jer ona zavisi,

l ne samo od hemijskog sastava goriva (maziva), već i od nji-

hove prethodne istonije.

I Prelazak iz tečne u čvrstu fazu, pojava koja se naziva

stinjavanje, nastaje kao posledica bilo povećavanja viskozi-
teta, bilo kao posledica izdv~janja čvrstih kristala. U prvom
sluCaju, kod naften~, na priner, sa padom temperature raste
viskozitet, bez izd~ajanja kristala. ~a dovoljno niskoj tem-
peraturi tečna faza prelazi u čvrstu, u kojoj gorivo tj~ ulje,
pod uticajem sopstvene težine, ne mogu da struje. U slučaju
prisutn~h težih par~fina, sa većim brojem atoma ugljenika u
molekulu, u gorivu tj. mazivu, raste viskozitet sa snižava-
njem temperature, aii istovremeno izdvajaju se čvrsti kristali
parafina. Pojavom Pfvih, mikrokristala, gorivo tj. ulje, pres-
taju da budu bistri'i dobijaju mutan izgled. Ova pojava se na-
ziva zamućenje. Daljim sniženjem temperature mikrokristaliras-
tu, spajaju se i gorivo (ulje) prelazi u čvrstu fazu, postaje
stinjeno.
Temperature na kojima dolazi do zamućenja i do stinjavanja
su karakteristični pokazatelji ponašanja goriva (ulja), na sni-
ženim temperaturama.
Medjutim, ovo u samo osno\lni pokazatelji, često i nedo-
\lo1jni, za ocenu po odnosti primen€ goriva (ulja) na sniženim
temperaturama.
78

Da bi laboratorijska ispitivanja dala rezultate koje. je

moguće sa većom sigurnošću uzeti kao realne pokazatelje pona-

šanja goriva (ulja) na sniženim temperaturama razvijen je ći­

tav niz drugih metoda, odnosno karakteristika:
- filtrabilnost ili temperatura graniEne sposobnosti fil-
triranja,
- pumpabilnost,
a posebno za maziva ulja još sle'deće:

- proba brazdanjem
odredjivanje stvarnog prividnog viskoziteta i druge.

o
ovim metodama ovom prilikon neće biti više reći jer
one nisu obuhvaćene programom vežbanja.
KarakteristiEni pokazatelji ponašanja goriva na sniženin
temperaturama odredjuju uslove transporta, smeštaja iprimene
goriva (maziva). Kod goriva, na sniženim temperaturama, opada
pogodnost za filtriranje, povećavaju se otpori pri proti canju
l10riva kroz sistem za napajanje, da bi u krajnjePI slučaju pro-
tok bio sasvim onemogućen.
Za motorne benzine ove karakteristike su bez praktično~

značaja: temperatura zamućenja je izmedju -50 i -60 (oC), e

t e r, pe r a t ur a s t i nj a van j a oko - 1OO (o C) .
Goriva ~a dizel motore i goriva za mlazne motore zahte-
vaju da ove karakteristike budu, s obzirom na osetljivost ovih
goriva na sniženim temperaturama, standardno propisane.
i filtrabilnost definišu temperaturu pri
Tačka zamućenja

kojoj se javlja začepljenje filtera za gorivo, a temp~ratura

stinjavanja definiše temperaturu blisku onoj na kojoj gorivo
gubi tečljivost, odnosno temperat~ru pri kojoj je onemogućeno
proticanje goriva kroz sistem za napajanje.
Kod mazivih ulja sa sniženim temperaturama javljaju se
povećani otpori pri startovanju motora. Stinjeno ulje može da

dovede do toga da deo ulja iz korita motora uopšte ne učestvu­

je u podmazivanju usled čega uljna pumpa ne obezbedjuje dovo-
ljan protok ulja, što može da dovede do mehaničkih oštećenja
 79

delova motora. Takodje, pri stinjenom ulju može doći do uvla-

ćenj~ vazduha u pumpu, što opet može da ima za posledicu ošte-
ćenje motora.

Odredjivanje temperature stinjavanja

Uredjaj je je~nostavan i sastoji se iz sledećih delova

(sl. 3.12):

S'L. 3.12

1. Hladno kupatilo ~. Plutani zapušač

2. Termom tar 5. Termometar
3. Stakle a epruveta 6. Vazdušno kupatilo
Hladno kupatilo je najčešće specijalan frižider, ali je
moguće koristiti u tu svrhu i smešu čvrstog CO 2 i etil alkoho-
la. ili acetona.
80

Postupak ispitivanja

Nakon stuvljanja uzorka 90riva do ocredjenog nivoa u

epruvetu, termometar 5 se stavlja tako da se početak kapi-
lara termometra nalazi 3 (mm) ispod nivoa uzorka. Epruveta
sa uzorkom se zagreva do 46 (oC) u· vodenom kupatilu, lagano
bez mešanja, a zatim se hladi do 32 (oC). Zatim se epruveta
unosi u hladno kupatilo i lagano hladi. Sa ispitivanjem se
počinje na oko 12 (oC) pre očekivane ~emperature stinjavanja.
Za svaka 3 (oC) pada temperatura uzorka, koja se očitava na
termometru 5, epruveta se pažljivo izvlači iz kupatila, na-
ginje se za 90 0 i utvrdjuje da li se uzorak kreće. Ovaj pos-
tupak ne srne da traje duže od 3 sekunde. Ukoliko se uzorak
kreće, epruveta se vraća u kupatilo. Postupak se na opisani

način ponavlja sve dok uzorak prestane du bude tečljiv. Ta-

da se ~pruveta postavi u horizontalan položaj i posmatra se

slobodna površina uzorka. Ukoliko se slobodna površina i naj-
manje kreće, epruveta se vraća u kupatilo i nakon pada tempe-
rature za 3 (oC) postupak se ponavlja, sve dok se uzorak, u
horizontalno postavljenoj epruveti, ne pomer; za 5 sekundi.
Tada se na termometru 5 očita temperatura kojoj se dodaje
3 (oC) i ta temperatura je temperatura stinjavanja posmatra-
nog goriva.
 81

3.4.2 PRAKTI€NE VREDNOSTI

Prema jugoslovenskom standardu propisuju se temperatu-

re stinjavanja odnosno filtrabilnost:

Goriva za brzohodne dizel motore

D1 D2 D3 D2S
Temperatura sti-
njavanja aC,
ispod _Sa±Ob

Fi ltrabil nos t
eRA u aC, -17 a _9 a
-20
ispod - 7b +1 b

a) Od 15. ok~obra tekuće do .14. aprila naredne godine

b) Od 15. aprila do 14. oktobra

Ulja za loženje
Temperatura stinja- El L LS
vanja u °C, -10 e
ispod

c) U z~visnosti od sirovine kreće se od +10 do +25

d) U vremenu. od 1. maja d,o 15. avgusta može biti is-
pod +10 oC.
Kod motornih ~lja, u zavisnosti od tipa ulja. tempera-
tura stinjavanja tr~ba da bude ispod -10 do -25 (oC).
82

3.5 ODREDJIVANJE SADRžAJA VODE U GORIVIMA I

MAZIVIMA DESTILACIJOM

3.5.1 ZNAČAJ

Voda je štetna primesa goriva i maziva jer pri njihovoj

primeni stvara niz poteškoća, kao što su:
- otežana cirkulacija,naročito na nižim temperaturama,
usled stvaranja kristala leda, koji izazivaju zapušavanje fi-
ltera,
prisutna voda smanjuje toplotnu moć goriva, zauzima-
jući mesto gorivu i trošeći deo toplote za svoje isparavanje,
- izaziva koroziju na metalnim površinama sa kojima go-
riva i maziva dolaze u dodir.
Kod mazivih ulja:
- dovodi do povećanja viskoziteta,
- utiče na stvaranje hladnih taloga, emulzija, pene dr.
Iz ovih razloga se i vrši kontrola sadržaja vode, i u ve-
ćini voda se smatra kao nedopustiva primesa ·goriva i
slučajeva

maziva.
Voda se može naći u gorivima mazivima kao ostatak pri
procesu dobijanja i naknadne prerade, ili dospeva u goriva i
maziva prilikom njihovog skladištenja, transporta manipula-
cije.
S obzirom na natin dospevanja vode u goriva maziva,
voda se nalazi mehanički primešana u vidu fino dispergovanih
kapi, u vidu emulzija gde su kapi vode obavijene gorivom ili , .
mazivom i rastvorena, kao rezultat upij~nja vlage iz vazduha.
Da bi se prisutna voda mogla izdvojiti i odrediti njena
količina koriste se različiti postupci, kao što su: destilaci-

ja, centrifugiranje, elektrometriska titracija.

 83

standarqi propisuju odredjivanje sadržaja vode u

Na~i

tečnim gorivima i mazivima destilacijom. ako je voda prisutna

u količinama iznad 0.1%. te je ovde ta metoda i prikazana. Ovom
metodom se odredjuje količina prisutne vode u procentima mase.
tj. u težinskim procentima.

3.5.2 NAfIN ODREDJIVANJA

Princip rada. Ispitivani uzorak se zagreva u balonu za
destilaciju sa odgdvarajućimrastvaračem koji se ne me~a sa
vodom, uz upotrebu povratnog hladnjaka. Izdvajanje vode se vr~i
na bazi različitih temperatura ključanja vode i rastvarača, tj.
na bazi različitih temperatura kondenzacije vode irastvarača.
Pare rastvarača i vode se kondenzuju u povratnom hladnjaku i
slivaju u graduisanu cev. gde se voda izdvaja na dnu graduisa-
ne cevio Kao rastvarač se koristi ksilol. te otuda ova metoda
nosi i naziv ksilol metoda.
Opis uredjaja. Uredjaj za odredjivanje sadržaja vode de-
stilacijom dat na sl. 3.13 sastoji se iz:
- staklenog balona sa okruglim dnom i kratkim, brušenim
grlom zapremine 250. 500 ili 750 cm 3 (prema potrebi) (poz. 1),
- produžnog dela sa graduisanom cevi (poz. 2): graduisa-
na cev je zapremine 10 ml, podela 0.1 ml, kao što se vidi na
detalju A.
- staklenog ~ovratnog hladnjaka (poz. 3), i
gasnog ili električnog grejača. kao i stativa za pri-
čvršći vanje aparatura.

Postupak pri .• radu. U okrugli balon odmeri se 20 do 100 gr

uzorka koji se isp~tuje i doda oko 100 ml rastvarača. Količina
uzorka se bira prema količini očekivane vode. a balon se sme
napuni t i do 3/4 za prem i ne. U ba1on S e s t avl j a nekol ik o por ce-
lanskih komadića ili s~~klenih kugJica da bi se omogućilo mir-
no ključanje.
Balon se sada spoji sa produžnim delom. na kome je gr&-
84

duisana cev, koju do oznake 0,0 ml treba napuniti vodom.

Na produžni deo se postavlja povratni hladnjak koji se pri-
čvršćuje na stativ.

1
Detalj A

~
A .~

165

sL 3.13

Sadržaj balona se lagano zagreva do temperature ključanja

i održava na njoj sve dok iz povratnog hladnjaka ne počnu da se
izdvajaju bistre kapi kondenzata, odnosno sve dok zapremina iz-
dvojene vode u graduisanoj cevi ne ostane nepromenjena. Površi-
na kojom se odvaja sloj vode od sloja rastvarača-ksilola mora
biti jasna. Ako to nije slučaj, graduisana cev se potapa u vodu
zagrejanu na 60 oC. Kada se površina sloja vode jasno odvoji,
očita se zapremina vode izdvojene u graduisanoj cevi na sobnoj

tempe ra t.u ri .
 85

Predstavljanje rezultata
Sadržaj vode Wu masenim procentima izračunava se prema
ob rascu

W(%) = ! 100
gde je:
V očitani broj mililitara (ml) vode u graduisanoj cevi.
G - odmerena količina uzorka. u gramima.

3.5.3 RAČUNSKi
PRiMER
Izračunati sadržaj vode u uzorku masti. _ko je pri ispi-

tivanju odmereno 90gr masti. a u graduisanoj cevi se izdvojilo'

0.15 ml vode.
Sadržaj vode u ispitivanom uzorku masti iznosi:

W(%) =~ 100 = 0.16%

3.5.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI

Prema jugoslovenskim standardima u motornim benzinima

i moto~nimpgljimĐ se ne dopušta prisustvo vode
- dizel gorivu Dl dopušta se mal(. 0.05% vode
O2 II
0.05% II

- u ležišnim uljima II
0.1 % II

- u osovinskim uljima II
O. 1 % lt
86

3.6 ODREDJIVANJE SADR2AJA MEHANICKIH PRIMESA I

VODE UTECNIM GORIVIMA
3.6.1 ZNAČAJ I DEFINICIJA
Mehaničkeprimese su nepoželjan sastojak svakog tečnog
goriva. jer izazivaju trošenje inet..alnih površina sa kojima go-
rivo pri cirkulaciji dolazi u dodir. Voda je nepoželjna zbog
korozije koju izaziva. i zbog otežane cirkulacije pri nižim
temperaturama usled stvaranja kristala leda. kako je već na-
vedeno. Mehaničke primese se nalaze u gorivima bilo da su dos-
pele u njih prilikom procesa proizvodnje. ili kasnije prilikom
transporta i skladištenja.
Zbog svega ovoga se u zahtevima za kvalitet goriva ogra-
ničava ili ne dopušta prisustvo mehaničkih primesa i vode.

Jugoslovenski standardi predvidjaju da se prisustvo me-

haničkih primesa i vode zajedno. odredjuje metodom centrifugi-

ranja.
Sadržaj mehaničkih primesa i vode predstavlja se zapre-
minski. procentima izdvojene vode i mehaničkih primesa iz is-
pitivanog uzorka pod dejstvom centrifugalne sile odredjene ja-
čine.

3.6.2 ~AČlN ODREDJIVANJA

Princip rada. Odredjenu količinu uzorka. rastvorenu nekim
rastvaračem u epruveti karakterističnog oblika izložimo dejstvu

centrifugalne sile u odredjenom vremenskom intervalu. Na taj na-

čin omogućavamo da se mehaničke nečistoće i voda. pod dejstvom

centrifugalne sile izdvoje na dnu epruvete.

Opis uredjaja. Za ispitivanje sadržaja vode mehaničkih

primesa koriste se:

- centrifuga. sa dva ili više obrtnih mesta za postavlja-
nje centrifugalnih epruveta. Obrtna mesta tj. držači epruveta
 · 87

moraju biti snabdeveni sa "gumenim postoljem i ivicom da bi spre-

čili da ne dodje do loma epruvete pri radu centrifuge,

- centrifugalne epruvete od nelomivog stakla, specifičnog

oblika sa konusnimdnom s1.3.14. Kao što se na slici vidi, ep-
ruveta je graduisan~ na takav način da u donjem delu do zapre-
mine od 0.5 ml omog~ćava očitavanje i do 0.05 ml. Epruveta je
graduisana na slede~i način:

Opseg
'lill 0.0-0.5 O. 5.. -2. O 2.0-3.0 3.0-5.0 5.0-10 10-25

Podela
ml 0.05 O. 1 0.2 0.5 1.0 5.0

- vodeno kupatilo, dovoljne dubine da se epruveta uroni

do oznake od 100 ml u vertikalnom pb10žaju, sa konstantnom tem-
peraturom od 50 0e.
- vaga tačno.ti 0.01 gram, z~ uravnoteženje centrifuga1-
nih epruveta.

-Il

S"[,. 3.14
88 .

Postupak pri radu. Napuniti dve centrifugalne epruvete

do oznake od 50 ml sa rastvaračem (kao rastvarač se koristi
toluolodredjene čistoće), zatim odmah sipati dobro izmešan
uzorak direktno iz posude sa uzorkom, do oznake od 100 ml na
epruveti. Zatvoriti epruvete i snažno ih okretati sve dok se
sadržaj potpuno ne izmeša.
Ovako pripremljene epruvete postaviti u kupatilo na 50 0 C
i grejati 10 min. Pažljivo okrenuti epruvete za 180 0 , da bi bi-
li sigurni da je sadržaj dobro izmešan; ovo se mora raditi pa-
žljivo, jer se napon para na 50 0 C približno udvostručio u odno-
su na onaj od 20 0 C.
Sada je potrebno izjednačiti mase epruveta pre postavlja-
nja epruveta u držače centrifuge. Ovako pripremljene epruvete
izložiti dejstvu centrifugalne sile~u trajanju od 10 min, pri
brzini od 1500 do 2000 min-l.
Posle 10 min očitati zapreminu izdvojene vode i mehanič­
kih primesa sa tačnošću 0.05 ml zaQgraduisani deo do 1.0 ml,
zatim ponoviti centrifugiranje sa istim uzorcima još 10 min.
Postupak centrifugiranja se ponavlja sve dok dva uzastopna oči­
tavanja ne pokažu iste zapremine izdvojenih primesa i vode.

Predstavljanje rezultata
Očitanimililitri izdvojene vode i mehaničkih primesa
zajedno, umnoženi sa 2, daju nam sadržaj vode i meha~ičkih pri-
mesa u zapreminskim procentima u ispitivanom uzorku.
Sadržaj vode i mehaničkih primesa (%) = očitani mlx2
Ako je očitana vrednost ispod 0.05 ml, rezultat se daje
kao odsustvo vode i mehaničkih primesa u ispitivanom uzorku.

3.6.3 PRIMER
U epruvetise posle centrifugiranja izdvojilo zajedno
mehaničkih primesa i vode 0.25 ml, znači da je sadržaj vode
mehaničkih primesa u ispitivanom uzorku sledeći:

0.25 x 2 = 0.50%
 89

3.6.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI

Jugoslovenski istandardi zahtevaju odsustvo vode i meha-

ničkih primesa u motornim benzinima. gorivima za mlazne moto-
re i dizel gorivima.
U uljima za loženje se prema tipu dopuštaju sledeće vred-
nosti:
ulje za lož nje lako (L) sadržaj vode i
mehaničkih rlmesa .••••..•...•..•..•.• max 1.0 %
- ulje za lož nje srednje (SR) sadržaj
vode i meha ičkih primesa •••..••••••. max 1.5 %
- ulje za lož nje teško (T) sadržaj vode
i mehanički primesa ••.•••••••••••••• max 2.0 %
90

3.7 ODREDJIVANJE KORODIVNOG DELOVANJA TEČNIH GORIVA

I MAZIVA METODOM SA BAKARNOM TRAKOM

ZNAČAJ

u gorlVlma
tečnim mazivima dobijenim preradom nafte na-
laze se sumpor i neka njegova jedinjenja, čije prisustvo izazi-
va intenzivnu koroziju metalnih površina sa kojima ovi proizvo-
di dolaze u dodir. Prisustvo sump~ra i njegovih jedinjenja u go-
rivima i mazivima vodi poreklo iz nafte iz koje se ovi dobijaju,
a vidno pogoršava kvalitet ovih proizvoda. Stoga se sadržaj .su-
mpora i njegovih jedinjenja u gorivima i mazivima strogo ograni-
čava.

Postoji niz kvantitativnlh metoda za odredjivanje količi­

ne prisutnog sumpora i njegovih jedinjenja, dok imamo i kvali-
tativne metode koje preko intenziteta korozije na metalima, in-
diciraju prisustvo slobodnog agresivnog sumpora u derivatima
nafte.
Jedna od najčešće primenjivanih metoda je proba na bakar-
noj traci. Ovom metodom se vrši ispitivanje korodivno_g delova-
nja mlaznih goriva, automobilskih benzina, dizel goriva, mazi-
vih ulja i drugih naftinih proizvoda. Ova metoda se najčešće
koristi radi svoje jednostavnosti, a na taj način se stiče iz-
vesna predstava o kvalitetu ispitlvanih proizvoda tj. o stepenu
njihove rafin~cije.

3.7.1 DEFINICIJA
Metodom sa bakarnom trakom se utvrdjuje korodivno delova-
nje naftinih derivata na bazi promene boje bakarne trake tj.
intenzitet korozije se definiše intenzitetom promene boje·ba-
karne trake pod dejstvom ispitivanog uzorka.

3.7.2 ;lAČIN ODREDJIVANJA

Princip rada. Mehanički i hemijski očišćena traka od elek-
trolitičkog bakra, propisanih dimenzija drži se odredjeno vreme

na odgovarajućoj temperaturi uronjena u ispitivani uzorak, a

 91

zatim se vrši upor~djivanje promene boje u odnosu na standardT

nu, etalon traku.

Opi s uredj aj a potrebnog pribora

Za odredjivanje korodivnog delovanja naftinih derivata
I;

koriste se:
- bakarne trake,od elektrolitičkog bakra dimenzije 75x12x
1,5 (3) mm~ Bakarne trake se mogu upotrebljavati sve
dotle dok ~e na njima ne pojave rupice ili brazgotine,
koje se me~aničkim
\
"

tretmanom ne mogu ukloniti,

- staklene e~ruvete dimenzije 25x150 mm, za postavljanje
uzorka i bakarne trake prilikom ispitivanja,
staklene pljosnate epruvete, koje služe za držanje
posmatranje, bakarne trake nakon ispitivanja s1.3.15,
I
,

- ispitna bomba od nerdjajućeg čelika, za radne pritiske

do 7 bara (s1.3.16). Ona se upotrebljava za postavlja-
'i

nje epruveie sa uzorkom i tr~kom, pri ispitivanju lako

isparljivih goriva,
- vodeno ili uljno kupatilo za epruvetu ili bombu, koje
omogućava odražvanje konstantne temperature od 50 ili

100 oC.

Postupak pri, radu. U zavisnosti od naftinih derivata čije

korodivno delovanje ispitujemo, primenjujemo jedan od sledeća
tri postupka:
- postupak za ispitivanje korodivnog delovanja slabo is-
parljivih ~oriva na 50 ili 100 oC,
- postupak za ispitivanje korodivnog delovanja mazivih
ulja
- postupak za ispitivanje korodivnog delovanja jako is-
parljivih goriva na 100 oC.
Sva tri post~pka su prikazana u daljem tekstu.
92

!5 1
2
3
I.
5

I
6
I
D9ia,
1.5

135

I
1+-_- --+1
'- I
I\ - _ . ;..-/
I
I

sz. 3.15 sz. 3.16

 93

Ispitivanje slabo isparljivih goriva na 50 ili 100 0 C

u čistu i suvu epruvetu se odmeri 30 ml uzorka. a zatim

se u uzorak uroni bakarna traka. neposredn~ posle hemijskog i me-
haničk~g čišćenja. Epruveta se tada zatvara plutanim zatvaračem
i postavlja u kupatilo na željenu temperaturu i tako drži tri ča­
sa. Posle ovog vre~ena. bakarna traka se vadi iz uzorka, pere u
izootkanu. suši i postavlja u pljosnatu epruvetu da bi se zašti-
tila od spoljne atmosfere. Sada se traka posmatra i ocenjuje pro-
mena njene boje pr~ma opisu datom u tab.3.l, ili se vrši pore-
djenje sa Snimljenim spektrom promene boja bakarne trake u zavi-
snosti od stepena korozije.

Postupak ispitivanjakorodivnog delovanja mazivih ulja

Postupak ispitivanja je isti kao prethodni. s tom razli-

kom što se ispiti~anje može vršiti sa različitim vremenima traja-
nja na bilo kojim odabranim temperaturama.

Postupak ispitivanja jako isparljivih goriva na 100 0 C

Pri ispitivanju jako isparljivih goriva. epruveta sa uzo-

rkom i trakom se postavlja u čeliČnu bombu sl.3.16. Bomba se her-
metičkt zatvara i postavlja u kupatilo tako da bude potpuno poto-
94

pljena. U ovom slučaju je kupatilo zagrejano na 100 oC, a uzorak

sa trakom se drži na ovoj temperaturi dva časa.Posle dva časa
bomba se vadi iz kupatila, hladi i tek onda se bakarna traka va-
di iz ispitivanog ~zorka. Bakarna traka ~e pe~e u izootkanu, su-
ši i postavlja u staklenu pljosnatu epruvetu i ocenjuje se stepen
korozije kako je veću prvom postupku objašnjeno.

T-3,7
Stepen Oznaka Opis obojenja bakarne trake
korozije obojenja

a) Sve t l o narandžasta boja skoro je-

dnaka boj i sveže očišćene bakarne
Slabo tamno trake
b) Tamno narandžasta boj a

a) Sve t l o crvena
b) Plavkasta
e) Više boja zajedno sa tragovima
2 Srednje tamno plave i l i srebrne na svetlo crve-
noj podlozi
d) Srebrnasta boja
e) Mesingano žuta i l i zlatna boja

a) Mesingano žuta na crvenoj podlozi

3 Jako tamno b) Vi še kombinacija crvene i zelene
boje, sa izgledom boja kao na pa-
unovom repu
a) Prozir'no crna, tamno siva ili
smedja sa slabim'zelenim bojama
Korozija b) Grafi tno crna i l i crna boja bez
sjaja
e) Sjajna i l i mrko crna

Predstavljanje rezultata
Rezultat se iskazuje kao stepen korozije izražen brojnom
oznakom prema nijansi obojenja; takodje se mora navesti vreme
trajanja ispitivanja i temperatura na kojoj je ispitivanje vršeno.

3.7 ,3 PRIMER

Korozija Cu-trake (3 h, IOOoC) ...•.... 2b

 95

3.7.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI

Jugoslovenski standardi propisuju koroziju Cu-trake
- za motorne ben!z i ne 1a
o
( 3 h. 50 C)

- za dizel gori~a 0
1
(3 h. 50°C)
0 3a
3
- za avionske benzine max. lb
(2 h. 100°C)
96

3.8 ODREDJIVANJE NEUTRALIZACIONOG BROJA TEČNIH

GORIVA I MAZIVA
l
ZNAČAJ

U tečnim gorivima se mogu nalaziti prisutne neorganske

organske kiseline. Prve se javljaju usled nesavršenosti pro-
cesa prerade (kao ostaci supstanci kojima je vršeno tretiranje
goriva prili~om rafinacije), a. druge takodje mogu da potiču iz
procesa dobijanja goriva ili nastaju kao rezultat procesa oksi-
dacije goriva prilikom njegovog ležanja na skladištu.
Prisustvo i organskih i neorganskih kiselina je nepo-
željno u gorivu, jer one korodivno deluju na metale sa kojima
gorivo pri primeni dolazi u dodir. Istovremeno njihovo prisus-
tvo dovodi do stvaranja drugih jedinjenja, koja se talože na
površinama gde cirkuliše gorivo. Zbog svega ovog, standardima
se ograničava i propisuje maksimalno dozvoljen sadržaj kiseli-
na u p~jedinim gorivima.
U mineralnim uljima takodje mogu biti prisutne organ-
ske i neorganske kiseline. Prisutne organske kiseline potiču
iz siro~ina za dobijanje ulja, a nastaju i u toku procesa pre-
rade i pril~kom ~potrebe ulja (kao produkti procesa oksidacije
ulja). 'Neorg.nske kiseline potiču iz procesa rafinacije ili kao
u slučaju motornih ulja od produkata sagorevanja u cilindrima,
tako da se tokom rada motora i njihov sadržaj .povećav~. Prisus-
tvo i organskih i neorganski h kiselina je nepoželjno, zbog ko-
rodivnog delovanja, a povećanje njihovog sadržaja tokom prime-
ne ograničava vek uljnog punjenja.
Postoji nekoliko metoda za odredjivanje sadržaja pri-
sutnih kiselina.i slobodnih kiselih jedinjenja u gorivima i ma-
zivima. U daljem tekstu dače se način njihovog odredjivanja
preko tzv. Mneutralizacionog broja".
 97

3.8.1 DEFINICIJA
Pod neutraliz~cionim brojem (N b ) podrazumeva se broj mili-
grama kalijumhidrok~ida (KOH) potrebnih za neutralizaciju ukup-
nih organskih i neor!'ganskih kiselina sadržanih u jednom gramu
uzorka.

3.8.2 NAČIN ODREDJIVANJA

Potreban pribor i reagensi
Pribor: - Er~enmajerova posuda (stakleni sud kruškastog
ob',lika) od 300 ml (s1.3.17)ili
- posuda po Baader-u sl.3.18~ koja se upotreb-
ljava pri radu sa tamnim uzorcima
- bireta (graduisana staklena cev sa slavinom
na kraju) zapremine 25 ili 50 cm 3 • sa pode-
lom 0.05 cm 3•

SL J .18

Reagensi: - smeša za rastvaranje sa indikatorom se sasto-

ji iz 0.8 gr indikatora alkaliblau 6B, 1000 ml
etilalkoho'la (96%) ili izopropilalkohola i
1500 ml benzola.

Postupak pri radu. U Erlenmajerovu posudu odmeriti 10 gr

uzorka koji se ispit~je i rastvoriti ga sa 40 ml smeše za rastva-
ranje. Radi boljeg rastvaranja uzorka, sadržaj u posudi zagrejati
98

do 50 o e. U ovako pripremljen uzorak. koji ima plavu boju. doda-

vati iz. birete rastvor n/lO ka1ijumhidroksida KOH. do prelaska
plave boje u crvenu. Zatim isti postupak primeniti uzimajući 40m1
samo smeše za rastvaranje bez uzorka. na ovaj način se odredjuje
sadržaj kiselina u ~meši za rast~aranje tj. odredjuje ~e tzv.
"slepa proba".
Odredjivanje se vrši u Er1enmajer posudi. kada imamo bis-
tre uzorke. a u posudi po Baader-u ako su u pitanju tamno oboje-
ni uzorci. jer promenu boje uočavamo u tankoj cevi izvedenoj sa
strane (sl. 3.18).

Predstavljanje rezultata

Neutralizacioni broj Nb se izračunava na sledeći način

(a-b ·5.6 mg KOH/gr uzorka

No = Ć
gde je~ a - utrošen i ml n/lO alkoholnog rastvara KOH pri ispi-
tivanju uzorka
b - utrošeni ml n/lO alkoholnog rastvora KOH pri radu
sa smešom za rastvaranje
G- količina uzorka u gramima.

3.8.3 RAČUNSKI PRIMER

Pri. ispitivanju 10.0 gr uzorka goriva utrošeno je 5.6 ml
n/lO KOH. a pri ispitivanju smeše (slepa proba) .utrošeno je 0.2ml
n/lO KOH. izračunati Nb ovog uzorka.
Vrednost neutralizacionog broja u. ovom slučaju je:

N
b
= (5.6-0.2)5.6
10.0
= 3 . O (mg KOH) gr

3.8.4 PRAKTIČNE VREDNOSTI

Jugoslovenski standardi propisuju da za

- turbinska ulja neinhibirana
Nb max 0.0~ mg KOH/gr
- turbinska ulja inhibirana
Nb max 2 "mg KOH/gr
 99

3.9 ODREDJIV~NJE VISKOZNOSTI TEČNIH GORIVA I MAZIVA

3.9.1 DEFINICFJA ZNAČAJ

Viskoznost pr~dstavlja veličinu unutrašnjeg otpora (tre-

nja) koji se javlja:u fluidu pri njegovom strujanju pod dej"st-
vom spoljne sile.
Sva dalja raz~atranja se odnose na probleme laminarnog
• I,

strujanja i njutnoveI' tečnosti. Kod turbulentnog strujanja uti-

caj viskoznosti je fnatno manji. a nenjutnovi fluidi pokazuju
niz specifičnosti pri strujanju. a time i u svojoj osnovnoj ka-
rakteristici viskoz~osti. što je izvan okvira ovog priručnika.
Pošto otpor koji pruža fluid tečenju zavisi od medjumole-
kularnih sila u sampj tečnosti, pomenute sile definišu mehanič­
ki otpor koji nasta~e kada se jedan sloj tečnosti relativno kreće
u odnosu na susedniL
Imajući to naj umu, sasvim je razumljivo da se viskoznost
nekog kompleksnog fhuida. kao što je tečno gorivo ili mazivo,
može menjati promenpm strukture i unutrašnjom varijacijom kompo-
nenata (dužinom, obhikom i rasporedom ugljovodonika u zavisnosti
od izvora sirove na,,fte i metoda prerade), a takodje i, usled pro-
mene spoljnih utica~a, kao što su temperatura i pritisak.
Viskoznost j~ bitna karakteristika tečnih goriva i maziva.
jer mnogi problemi vezani za mogućnost pumpanja i distribuciju
kroz cevovode zahtevaju poznavanje njegove veličine.
Kada se govori o gorivima, viskoinost kao fizička
tečnim

veličina, najznačajnijaje sa gledišta primene kod dizel goriva

i ulja za loženje. Od veličine viskoznosti dizel goriva zavisi
mogućnost rasprskavanja goriva u cilindru motora, a time bitno
utiče na proces sagorevanja. Isto tako. značajan je uticaj vis-
koznosti na habanje delova pumpe visokog pritiska. Nedovoljna
viskoznost dovodi do pojačanog habanja. Kod ulja za loženje, ko-
ja se koriste u termoenergetskim postrojenjima. veličina viskoz~
nosti je značajna ~a gledišta potpunosti sagorevanja i ekonomič­
nosti rada 'samog postrojenja. Velika viskoznost goriva na samom
100

ulazu u proces sagorevanja (veća od potrebne i propisane) ima

za posledicu lošije .s~gorevanje, što se manifestuje u manjem
sadržaju CO 2 u dimnim gasovima. pojavi koksovanja i relativno
višem udelu CO kao produkta nepotpunog sagorevanja.
U procesu podmazivanja viskoznost se javlja kao najva-
znlJe fizičko svojstvo mineralnog mazivog ulja. Direktno utiče
na mogućnost formiranja uljnog sloja izmedju metalnih površina
u medjusobnom relativnom kretanju, a time i na smanjenje trenja
habanja. Od viskoznosti maziva zavisi gubitak energije za pokre-
tanje mase maziva u mašinskom sklopu koji se podmazuje, gubitak
maziva kroz zazore, mogućnost proticanja kroz cevovode i dr.

DINAMIČKA I ~INEMATSKA VISKOZNOST

Pojam viskoznosti se može najlakše objasniti na primeru
laminarnog i pravolinijskog kretanja tečnosti. U tom cilju. po-
smatrajmo dve paralelne ravne površine razdvojene slojem tečnosti
debljine h,s1.3.18. pri čemu je gornja površina pokretna a donja
miruje.

y y

Sl. 3.18
 101

Da bi se gorn~a površina, veličine S, kretala stalnom

brzinom v potrebno ~e upotrebiti silu F, kako bi se savlada-
li otpori u samoj t~čnosti. Prema tome, sila F je jednaka po
intenzitetu viskoznim silama u fluidu. Obzirom da su molekuli
tečnosti vezani adhe~ivnim silama za površine, to će moleku-
li najnižeg sloja t~čnosti ostati nepokretni, a najviši sloj će
se, kretati brzinom gornje površine. Gradijent brzine smicanja'
izmedju dva susednasloja tečnosti na rastojanju dy dat je izra-
zom
R - dv
-ay
Izmedju napre*anja na smicanje, u tečnosti T, i gradijen-
ta brzine smicanja,R postoji odredjeni odnos. Njutn je prvi
uočio ovu zavisnost i dao njen matematički izraz

dv
T = TIR = TI ay
Navedenu zakonitost možemo iskaza~i na sledeći način: Tangen-
cijalni napon trenja, izmedju dva susedna sloja viskozne teč­
nosti, koja se pravblinijski kreće, proporcionalan je gradijen-
tu brzine smicanja. Koeficijent proporcionalnosti TI naziva se
koeficijent dinamič~e viskoznosti ili kraće dinamička viskoznost.
Gornju zavisnost mo~emo izraziti i preko tangencijalne sile (si-
le smicanja u fluidu)

F = TIS
dv
ay
Tečnosti koje se porašaju po ovom z~konu nazivaju se njutnove
tečnosti. Za njih j~ karakteristično da se viskoznost javlja kao
fizička konstanta, 'zavisna samo od temperature i pritiska.

Pored dinamičke viskoznosti u praksi se koristi i kinemat-

ska viskoznost. On~ predstavlja odnos dinamičke viskoznosti i gu-
stine tečnosti na d'iatoj temperaturi i atmosferskom pritisku, a
obe1ežava se sa v.

v = .!l.
p

Jedinica za izraža~anje dinamičke viskoznosti u Sl sistemu mera

je Paskal-sekunda (Pa s), a za kinematsku kvadratni metar u se-
kundi (m 2 /s). Iz praktičnih razloga u upotrebi je k~adratni mi-
102

limetar u sekundi (mm 2/s).Paskal sekunda je dinam čka viskoznost

homogenog i izotropnog fluida.koJi laminarno struJ. u kome izme-
dju dva sloja sa razlikom u brzini od 1 metra u sekundi na rasto-
janju od 1 metra nastaje napon smicanja od 1 paskala. Kvadratni
metar u sekundi je kinematska viskoznost homogene viskozne tečno­
sti čiji je dinamička viskoznost 1 Paskal sekunda agustina 1 ki-
log~am po kubnom metru. Ranije korišćene jedinice centi-Puaz (cP)

i eenti-Stoks (eSt) nisu preporučljive za dalju upotrebu. Veza

izmedju ovih jedinica i jedinica SI sistema je sledeća:

cP 10- 3 Pa·s
=

cSt ~ 1 mm 2 /s = 10- 6 m2/s

U praksi je. pored dinamičke i kinematske viskoznosti. uveden i

pojam r~lativne viskoznosti. Ona ne poseduje svoje dimenzije. a
izražava se. najčešće. u konvencionalnim jedinicama.

UTICAJ TEMPERATURE I PRITISKA NA VISKOZNOST

Sa porastom temperature slabe medjumolekularne sile u teč­
nosti, što dovodi do opadanja.veličine viskoznosti. Nasuprot to-
me. snižavanje temperature tečnosti utiče na povečanje njegove
viskoznost~. što je naročito izraženo kod tečnih goriva i maziva.

Zbog toga se pri definisanju veličine viskoznosti nekog tečnog

goriva ili maziva mora navesti i temperatura pri kojoj je vrše-
no ispitivanje. Uobičajene temperature usvojene kod nas su 20.
50 i 100 0 C.Prema novijtm preporukama ISO organizaciJe za mine-
ralna ulja je us~ojena temperatura od 40 0 C. Obzirom da su kod naf-
tinih derivata promene viskoznosti sa temperaturom znatne. u prak-
si je često potrebno poznavati vrednosti viskoznosti u širem tem-
peraturskom području. Zato se viskozitetno/temperaturska zavisnost
prikazuje. najčešće. u log-log sistemu. gde su ove ,promene za ve-
ćinu naftinih derivata date kao prave linije. 51.3.19 prikazuje

veličinu promene viskoznosti sa temperaturom za neke naftne deri-

vate.
U procesu podmazivanja. gde se viskoznost javlja kao značaj­
na karakteristika tečnog maziva. povoljnija su za primenu ona kod
kojih Je promena viskoznosti sa temperaturom manje izražena.
 100000
~ ~ !~
50000
I~ ~
'\

, ,
20000
10000 l'\-
I'\, '\-
5000 ~ I~ "- cc'" ~ pif'
~<>dJ
3000
"~~
f.I, ~

'\ "
1000)'\
~
'" ~ 500
'\
"- '\ ~
300 1'\ I'" ~ ~i:\.. t\. ~

r"
e-. ~, ~ '\- ~
tJ)
200
~ .'\~
'"~ 100
'\ l'
~
~ '\~ ,-.
~ '-
E 80
60
~~ ~ '\- ~ \.
~

~ 50
40 "
""~ ~ ~
~
~

~
"-
~
~
~
30
25
20
-
·7f==>/, '\.
~

I~ I/(JJ) lP'
I\. ~
"~
l'\. /f1J)~(
~
~ '-
"\
~
~
~.

~
~

~
15;

10
9
!~
t\ ~ ~
~
I~
~
'\ "r\ ""
~
~
f'\.
~
~

8
7 ~ "'' ~
~

~ ~
~
:~ "" ~
~ ~
"~
".
6
~ ~ ~
5

4
\. ~
~
~
~ "
~
~
~
'\
,
3
~~ ~ f\ ~ ~
-50 -45 -35 -25 -15 -5 O 5 JO 20 30 40 50 60 70 80 90 100 120140 160 180 1.00 220
...
8
TEF1PERJlTURJl, o e
sz. 3.19

~
 104

Viskoznost tečnih goriva maziva praktično se ne menja

sa porastom pritiska, sve dok pritisak ne dostigne velike vred-
nosti reda veličine nekoliko desetina MN/m 2 . Tek tada sa poras-
tom pritiska dolazi do značajnijeg povećanja viskoznosti. Ova
promena viskoznosti karakteristična je i značajna za maziva ulja,
obzirom da se u procesu podmazivanja javljaju visoki pritisci
(zupčanici, kotrljajući leiajevi). Tako, na primer, pri pritisku

od 35 MN/mZ viskozno~t mineralnog ulja udvostručuje svoju vred-

nost u odnosu na vrednost viskoznost pri atmosferskom pritisku.
Za naftne derivate uobičajeni izraz koji se koristi za oce-
nu promene viskoznosti sa pritiskom na nekoj odredjenoj tempera-
turi ima eksponencijalni oblik:
=-n-e kp
niP "o

gde j e:
np - viskozitet tečnosti u Pa·s pri pritisku p (Pa) -
n o - viskozitet tečnosti pri atmosferskom pritisku (Pa·s)
k - konstanta zavi sna od karakteris'tika tečnosti i tem-
perature, koja se obično za mineralna ulja nalazi u
gran i cama (1.5-4) 1O:~2/N

3.9.2 PRINCIPI I METODE ODREDJIVANJA VISKOZNOSTI

S obzirom da je viskoznost jedna od bitnih karakteristika
naftnih derivata, naročito kod ulja za podmazivanje, nije začu­
djujuće da su razvijene različite i mnogobrojne metode za njeno

odredjivanje.
Najširu primenu u industriji imaju metode a time apara-
ture zasnovane na sledećim principima:
- Ba principu merenja vremena proticanja odredjene koli-
čine tečnosti kroz kapilaru ili otvor kratke cevi,

- na principu merenja vremena prodiranja tela odredjenog

oblika i težine kroz ispitivanu tečnost, i

~.
 105

- na principumerenja obrtnog momenta potrebnog za obrta-

nje cilindra ili diska u ispitivanoj tečnosti pri stal-
noj brzini; ili obrnuto, na principu merenja brzine obr-
tanja tela pri stalnom obrtnom momentu.
Za ispitivanje viskoznosti, po principu merenja vremena
isticanja tečnosti, konstruisano je više aparatura. Uglavnom
razlikujemo one koje mere dinamičku i kinematsku viskoznost i
one aparature koje odredjuju i izražavaju viskoznost u relati-
vnim, konvencionalno usvojenim jedinicama.
Najpoznatije široko korišćene aparature u Evropi i kod
nas su:
- Fogel-Osagov viskometar pomoću koga odredjujemo dina-
mičku i kinematsku viskozn6st,

- Englerova aparatura kojom odredjujemo relativnu viskoz-

nost i izražvamo ga u stepenima Englera (oE).
U Engleskoj se koristi Redvudov viskometar, a viskoznost
iskazuje u Redvudovtm sekundama, dok je u SAD najpoznatiji Sej-
boltov viskometar kojim se viskozitet definiše u Sejbolt univer-
zalnim sekundama (SUS).
Za pretvaranje jednih jedinica viskoziteta u druge, posto-
je odgovarajući odnosi. Pri tome se jedinice kinematskog i dina-
mičkog viskoziteta mogu pretvarati u konvencionalne jedinice. dok
obrnut postupak nije dozvoljen.
Od viskometara koji rade na principu pada tela kroz tečnost
u upotrebi je Heplerov viskometar kojim odredjujemo dinamičku vi-
skoznost.
Aparature zasnovane na obrtanju tela u ispitivanoj tečnosti

poznate su pod nazivom kao rotacioni viskometri.

Ove merne metode i aparature nisu kod nas, još široko uvede-
ne u praksu, niti su usvojene JUS-standardima.

3.9.2.1 ODREDJIVANJ~ KINEMATSKE VISKOZNOSTI PO FOGEL-OSAGU

Po metodi Fogel-Osagu kinematska viskoznost se odredjuje me-

ren~em vremena proticanja odredjene kolifine tefnosti kroz kapilaru.
106

Polazeći od poznatog obrasca Hagena i Poazjea za protok

pri laminarnom stacionarnom strujanju nestišljive viskozne teč­

nosti kroz cilindričnu cev. dobijamo sledeći izraz za dinamičku
viskoznost
_ 1rPŠhR4T
Tl - 1V
gde je:

p - gustina tečnosti.
g - ubrzanje.
h visina suda iz kojeg ističe tečnost.
V - zapremina suda.
R - po1uprečnik kapi lare.
1 - dužina kapi lare. i
T - vreme isticanja tečnosti zapremine V.
Za jednu mernu posudu h. R. 1 i V su stalne veličine. Pre-
ma tome. gornja jednačina dobija sledeći oblik

Tl = kpT

Kako odnos dinamičke viskoznosti gustine tečnosti pred-

stavlja kinematku viskoznost. sledi

" = .p
kpT = kT

gde je:
k - konstanta merne posude (m 2 /s 2 ) ili (mm 2 /s 2 ).
,. - vreme isticanja tečnosti (s).
Prema tome kinematska viskoznost neke tečnosti po Fogel-
Osagu na temperaturi t dobija se kao proizvod konstante merne
posude i vremena isticanja tečnosti.
Opseg merenja viskometra je (2-20000/10- 6 mZ/s).
Za odgovarajuće opsege viskoznosti tečnosti koriste se merne. po-
sude različitih dimenzija. a time i različitih vrednosti njihove
konstante k. Izbor konstante. odnosno same merne posude vrši se
na osnovu propisanog minimalno dozvoljenog vremena isticanja teč­
nosti.
 107

Opis uredjaja
Aparatura po Fpgel-Osagu sl.3.20 sastoji se iz suda l dvo-
strukih zidova, poklbpca 2 na kome se nalaze otvori 3 kroz koje
prolazi kapilarna ce~ merne posude i termometar Tl' Merna posuda
je izradjena~od stak~a i sastoji se iz kapilare 5 koja se u gor-
njem delu širi u sud' 6 čija je zapremina odredjena oznakama Ml i
M2 • Na poklopcu su ugradjeni držač kapilare (merne posude) sa na-
vrtkom 4, kao i nosač termometra 7.
Pored toga. za ispitivanje viskoznosti potrebno je da po-
I,

sedujemo termostatskp kupatilo. pomoću koga održavamo željenu

temperaturu. ručnu pumpu i hronometar.
71
/".-
/",,-

-f-
-i-
:;:

'L----.1

5--------- I

-~~~IlIL:rr~:u:,~:'~'•.T
---
'-.-
- --
--
---
- -

----
-_._- SL 3.20
108

3.9.2.1.1 POSTUPAK ISPITIVANJA

Unutrašnji sud. posude sa dvostrukim zidovima 1. napuni
se čistom i profiltriranom tečnošću kojoj odredjujemo' viskoz-
nost. Zatim se posuda 1 poveže sa poklopcem 2 preko odgovara-
jućih navoja ostvarujući pri tome dobro zaptivanje.
.
Kapilara 5. merne posude uroni se u tečnost pro-
lazeći kroz otvor 3 i učvrsti pomoću navrtka 4. Pri tome se jed-
nom rukom pridržava kapilara. a drugom priteže navrtka. Kroz ot-
vor na nosaču 7 postavi se termometar Tl' koji je kon-
struktivno tako izveden da mu vrh ulazi u sud sa tečnošću •
Ovako pripremljen uredjaj unosi se u termost~tsko kupatilo
zagrejano na temperaturu odredjivanja viskoznosti. Preko gumenog
creva spojimo ručnu pumpu i slobodan kraj merne posude.
Kada t~čnost u sudu dostigne željenu temperaturu. što se
proverava termometrom Tl' klipnom pumpom usisavamo pažljivo teč­
nost u mernu posudu do gornjeg manjeg proširenja. iznad oznake
Ml. Zatim. pošto se gumeno crevo odvoji od merne posude tečnost
počinje da ističe. usled sopstvene težine. nazad u sud. Pri to- ~

me se meri vreme isticanja zapremine tečnosti izmedju oznaka Ml

i M2 i izražava u sekundama.
Merenje se može ponoviti jednostavnim usisavanjem tečnosti
u mernu posudu iznad oznake Ml. Ispitivanje se ponavlja sve dok
dva uzastopna merenja ne daju razliku manju od 0.2%.

Predstavljanje rezultata merenja

Za izračunavanje kinematske viskoznosti po ovoj metodi po-
trebno je. prema već iznetom. poznavati vrednost konstante merne
posude i vreme isticanja tečnosti izraženo u sekundama. Kao vre-
me isticanja uzima se aritmetička sredina dvaju merodavnih merenja.

3.9.2.1.2 PRIMER
Odrediti kinematsku viskoznost goriva ako je poznato da
je srednje vreme isticanja ·392 s na temepraturi od 20 0 e. Pri tome
 109

je korišćena kapila~a čija je konstanta k=0.01472 Imm 2 /s 2 j

V = 0.01472·192 = 5.77
mm2
t I s 1

3.9.2.2 ODREDJJ VANJE VI SKOZNOSTI PO HEPLERU

Heplerovim vi~kometrom odredjujemo dinamičku viskoznost

merenjem vremena pr~diranja tela sfernog oblika kroz ispitiva-
nu t~čnost. Primenjujući Stoksov obrazac za stacionarno kreta-
nje sfernog tela kroz viskoznu tečnost dobija se sledeći izraz
za di nami č ku vi s koznio s t

gde je:
k - konstanta koja zavisi od karakteristika tela i dužine
predjenog puta (cm 2 /s 2 ),
P,- gustina materijala sfernog tela (g/cm 3 )
P2- gustina ispitivane tečnosti na temperaturi odredji-
vanja viskoznosti (g/cm 3 ),
t - vreme prodiranja tela (s).
Opseg merenja viskometra iznosi od 0.6 do 250.000 mPa s •.
Vrednosti konstanti sfernih tela čije vreme pada merimo date su
u tablici 3.8
Tablica T-3.8
Sferno Gustina Prečnik Konstanta Merni opseg
te 10 br. Materijal (g/cm 3 ) (mm) (mPa s cm 3 /gs) (mPa s) .
;;0
1 Staklo 2.4 15.81 0.007 0.6-10
2 Staklo 2.4 15.60 0.09 4-130
3 Ni-Fe 8.1 15.60 0.09 20-700
4 Ni-Fe 8.1 15.20 0.70 150-4800
5 če 1 ik 7.7-8.1 14.00 7 1500-45000
6 čelik 7.7-7.8 11. OO 35 Veći od 7500
110

Izbor tela vrši se na osnovu propisanog vremena prodira-

nja to: za sferno telo br. 1 vreme prodiranja mora biti >60 s,
za tela od broja 2 do 6 >30 s.

Opis uredjaja. Uredjaj po Hepleru sl.3.21 sastoji se od

jedne merne, graduisane cevi 1, nagnute pod uglom· od 10 0 u od-
nosu na vertikalu. Merna cev je okružena kupatilom 2, pomotu
koga se održava stalna, željena tejnperatura. U kupati'lu je ug-
radjen termometar 3 za kontrolu temperature / grejne tečnosti.
Komplet merna ~ev - kupatilo učvršćeno je na obrtnom postolju 4,
koje je fiksirano pomoću zavrtnja 5. Nosač 6 povezuje pomenute
delove u jednu celinu i predstavlja ujedno i postolje za ceo
uredjaj. Na njemu se nalaze zavrtnji 7 za postavljanje aparatu-
re u horizontalni položaj.

~7--~
sL. 3.21
 III

3.9.2.2.1 POSTUPAK ISPITIVANJA

Merna cev se sa gornje strane napuni tečnošću koju ispitu-
jerno i u nju postavi odabrano telo, tako da se eventualno prisus-
tvo vazduha potpuno izbegne. Pri tome je tečnost u kupatilu zagre-
jana na temperaturJ odredjivanja viskoznosti. Nakon stavljanja
ispitivane tečnosti u mernu cev potrebno je sačekati najmanje 15
minuta. da bi se i~jednačile temperature tečnosti i kupatila. Od-
vrtanjem zavrtnja 5. oslobadjamo postolje 4, a time i mernu cev
sa kupatilom. Obrt~njem postolja 4 za 180 0 , kuglica prolazi kroz
tečnost ali se pri prvom padu ne vrši merenje vremena. Nakon ovog

probnog ispitivanj~. obrtanjem za narednih 180°. kuglica ponovo

pada i tom prilikofu merimo vreme koje protekne dok kuglica ne pre-
dje put od oznake M1 do M2 .

Postavljanjelrezultata merenja
Prema datom obrascu, za izračunavanje dinamičkerviskoznosti,
potrebno je poznavati konstantu k, gustinu tečnosti i tela i od-
rediti vreme pada tela. Izborom kuglice na osnovu tablice 1 defi-
nisana je gustina tela i njena konstanta. Gustinu tečnosti na te-
mperaturi na kojoj se 'odredjuje viskoznost potrebno je posebno od-
rediti (vidi odeljak' 3.1).

3.9.2.2.2 PRIMER
Odrediti dinamičku viskoznost tečnosti ako su poznati sle-
deći podaci: vreme prodiranja tela kroz ispitivanu tečnost T=52s.
pri temperaturi 50PC. Za ispitivanje je korišćena kuglica br. 2.
Gustina tečnosti n~ temperaturi od 50oCiznosi 0.810.
t-3.8 odredimo gustinu tela i njenu konstantu: k=0.09,

"50 0.09tl.4-0~810)52 = 7.44 ImPa·sl

112

3.10 ODREDJIVANJE OSNOVNIH KARAKTERISTIKA TEHNiČKIH

MASTI ZA PODMAZIVANJE
U mašinskoj tehnici tehničke masti se, danas, ši.roko pri-
menjuju za podmazivanje svih vrsta kotrljajnih ležaja. zglobova,
osovinica i drugih sklopova.
Da bi se zadovoljile odredjene uslove rada, masti za pod-
mazivanje moraju posedovati tačno definisana svojstva. Pri tome
se kao najvažnija mogu navesti: odredjena penetracija i tempera-
tura kapanja, dobra mehanička i oksidaciona stabilnost. otpornost
na uticaj vode, sposobnost podnošenja opterećenja i dr.
Kod izbora odgovarajuće masti za· podmazivanje nekog mašin-
skog sklopa polazimo od osnovnih karakteristika, a to su penet-
racija ~ temperatura kapanja. Pri tome se smatra da su ostale,
gore pomenute. osobine masti zadovoljene.

3.11 ODREDJIVANJE PENETRACIJE MAZIVIH MASTI

3.11.1 DEFINICIJA I ZNAČAJ

Penetracija je mera za tvdoću, odnosno konzistenciju mazive
masti.
Penetracija mazive masti definiše se dubinom, izraženom u
desetim delovima milimetra. do koje konus standardnih dimenzija
i težine prodre slobodnim padom u ispitivanu mast u toku od 5 s.
pri temperaturi mazive masti od 2S oC.
Razlikujemo neradnu, radnu i blok penetraciju.
Neradna penetracija se odredjuje na uzorku ma~ti uzetom di-
rektno iz ambalaže u koju je mast pakovana.
Radna penetracija se odredjuje na uzroku koji je prethodno
izložen gnječenju.
Blok penetracija se odredjuje kod veoma tvrdih masti, kod
kojih se iseca jedna kocka stranice 1 dm.
Prema pene~raciji mazive masti su podeljene u grupe. ozna-
čene NLGI brojevima od O do 6 (T-3.9). Svakom NLGI broju odgova-
ra odredjeni raspon penetracije.
 113

T-3,9
,

Penet~acioni broj (1/10 mm)

NLGI broj na 25 0 C Opis tvrdoće masti
min. max.
O 355 385 Polutekuća

1 310 340 Vrlo meka

2 265 295 Meka
3 220 250 Srednje meka
4 175 205 Tvrda
5 130 160 Vrlo tvrda
6 85 115 Tvrdoća briketa

Pri primeni mazive masti moramo pravilno odabrati njenu

penetrac~~u. Na izbor penetracije utiču radni uslovi sklopa ko-
ji se podmazuje, i način podmazivanja. Po pravilu se za pojedi-
načna podmazivanja sklopova koriste mazive masti manje penetra-

cije veće tvrdoće, a za centralne sisteme masti veće penetracije.

odnosno manje tvrdoće.

Opis uredjajai Uredjaj za odredjivanje penetracije naziva

se penetrometar (sl. 3.72).
 114

Sastoji se iz konusa 1, definisanog oblika i težine, ska.

le 2 sa kazaljkom pomoću koje očitavamo penetracioni broj, pos-
tolja 3 sa nosačem za konus i skalu 4 i suda 5 za mast koju is-
pitujemo.

3.11.2 POSTUPAK ISPITIVANJA

Sud S napuni se mativom mašću tako da se odstrani svako
prisustvo vazduha u sudu, i poravna gornja površina. Pre isptiva-
nja penetracije sud sa mašću unese se u vodeno kupatilo i mast
zagreje na temperaturu od 2S oC. Ovako pripremljen sud sa mazivom
mašću postavlja se na postolje 3, centrično ispod konusa. Konus

se pomera vertikalno po nosaču 4 sve dok mu vrh ne dodirne samu

površinu masti. Pritiskom na dugme oslobadja se konus koji us-
led sopstvene težine prodire u mast. Vreme prodiranja je S s. Na-
kon toga se na skali direktno očita penetracioni broj i prema nje-
mu mast razvrstava u odredjenu grupu (vidi tab.3.9).

3.12 ODREDJIVANJE TEMPERATURE KAPANJA MAZIVIH MASTI

3.12.1 DEFINICIJA I ZNACAJ

Temperatura kapanja je ona temperatura na kojoj maziva mast
iz svog polutečnog stanja prelazi u tečno, odnosno počinje da ka~­
lje pri odredjenim propisanim uslovima ispitivan~a.
Mazive masti različitog sastava poseduju i različite vred-
nosti temperature kapanja. . Potrebno, je mazi vu mast tako odabrati
. da njena temperatura kapanja bude znatno više (za nekoliko dese-
tina °C) od najviših mogućih radnih temperatura sklopa koji se
podmazuju.

Opis uredjaja. Za ispitivanje temperature kapanja u labora-

torijskim uslovima koristi se uredjaj prikazan na sl. 3.23.
Sastoji se iz metalnog suda 1 pričvršćenog za termometar Tl'
koji .svojim vrhom ulazi u sud. Epruveta 2 u koju se smešta termo-
metar. sa sudom služi kao vazdušno kupatilo. Posudu 3 koristimo kao
 _.
115

'-

st. 3.23

vodeno ili uljno kupatilo. zavisno od temperature kapanja masti.

U njemu se'nalazi termometar T2 za merenje temperature kupatila.

3.12.2 POSTUPAK ISPITIVANJA

Sud za uzora~ napuni se mazivom mašću i pričvrsti za ter-
mometar. Višak istisnute masti su ukloni i poravna sa otvorom
na sudu. Zatim se termometar unese u. epruvetu 2. a ova u kupati-
lo 3. Nakon toga vršimo zagrevanje po odredjenom postupku defi-
nisanim preko brzine zagrevanja.
Kada se iz otvora na sudu odvoji prva kap masti i padne u
epruvetu. očitaju se temperature Tt i T 2 " Njihova srednja vred-
nost se uzima kao temperatura kapanja ispitivane mazive masti:
116

~. ODREDJIVANJE OSNOVNIH KAR~KTERISTTJ(~ INDUSTRIJSKE VODE

UVOD - Neposredna primena vode u odredjene svrhe, zavisi

od vrste i količine rastvorenih primesa u njoj. Za tehničku
primenu vode u t~rmotehnici i termoenergetici, posebno su zna-
čajne količine rastvorenih soli i qasova. jer njihovo prisus-
tvo izaziva čitav niz nepoželjnih pojava pri korišćenju vode,
kao što su stvar~nje kotlovskog kamenca, kotlovskoq mulja, pe-
nušanje.vode, korozija itd., što istovremen~ dovodi do oteža-
nog i neravnomernon prenosa toplote, povećanja potrošnje gori-
va, pucanja instalacija usled termičkoq naprezanja i prljanja
pare i kondenzata.
Stoga prilikom procene potrebnoq kvaliteta vode, pored ni-
za danas traž~nih karakteristika, neophodno je poznavati od~

rediti osnovne karakteristike vode: tvrdoću vode i njenu ak-

tivnu reakciju odnosno kiselost.

4,1 . ODREDJIVANJE TVRDO tE VODF

4,1.1 DEFINICIJA

Tvrdoća
vode je osnovna karakteristika vode, koja odredju-
je 'ogućnost njene primene, i definisana ie sadržajem ra~tvo­
renih soli kalcijuma (ea) i magnezijum~ (Mq) u vodi. qazliku-
jemo:
Ukupnu tv~dođu (UT) koja predstavlja ~adržaj s v i h
soli kalcijuma i maqndzijuma rastvorenih tl vodi
- Ka~bonatnu iti p~iv~emenu tv~dođu (KT) koj a. rred s ta vl j a
sadr!aj kalcijumovih i maqnezijumovih bikarhenata !Ca{HC0 3 )2
i MG(HC0 3 )2 1 rastvorenih u vodi, koji se termičkim putem mbgu
odstraniti iz nje. Bikarbonati kalcijuma i ~aqnezijuma se pri
 117

ključanju vode u otvprenom sudu na atm~sferskom pritisku,

raspadaju na teško tbpive karbonate kal~iiuma magnezijuma
(CaC0 i MgC0 3 ) koji se talože, uqljendil"ksid i vodu, prema
3
sled~ćoj jednačini

Sada u rastvoru ne možemo dokazati prisustvo bikarbonata kal-

C1Juma i magnezijum~, pa se stoqa ova tvrdo{a i naziva privre-
mena 11 i pr o1a zna t'vr do ća vod e •

- Nekarobonatnu i,li stalnu t'!Jrodođu (\\JT) ~oja predstavlja

sadržaj sol i kalcijuma i magnezijuma koje se ne mogu termičkim
putem odstraniti izvode. To su sulfati, hloridi, nitrati, si-
likati kalcijuma i maqnezijuma (CaS0 4 , MgS0 4 , CaC1 2 , MgC1 2 ,
Ca(N0 3 )2' Mq(N0 3 )2,CaSi0 3 , MoSi0 3 )·

J E DI N I e E
Da bi se mogla meriti tvrdoća vode i uporedjivati vode
različitih tvrdoća, ustanovljena je jedinica za tvrdoću vode,

koja je data najčešđe preko tzv. "steoena" tvrdoće.

U upotrebi se s~eću nemački stepeni tvrdoće (on, od, °dH),
francuski stepen tvtdoće .(of), i engleski stepen tvrdoće
(6 e) •

Njihove definicije su:

- jedan nemafki stepen ~vrdoće (l o dH) ima voda, koja u

jednom dm 3 sa~rži rastvor~no 10 mg CaD ili 17,85 mg CaC0 3
ili ekvivalentnu količinu MqO tj. 7,19 mq.
,odH 10 mg C~O/ldm3 vode = 17,85 mg caC0 3 /1dm 3 vode =
= 7,19 mq MqO/ldm 3 vode'
118

jedan francuski stepen tvrdoće (l o f) ima voda. koja u

jednom dm 3 sadrži rastvoreno 10 mc CaC0 3 .

l o f = 10 mg CaC0 / 1 dm 3 vode
3

jedan engleski stepen tvrdoće (1~e) ima voda koja u jed-

nom galonu ·sadrži rastvoren 1 grein CaC0 3 • što odgovara
količini od 10 mg CaC0 3 u 0.7 dm 3 vode

10 e = 10 mg CaC0 3 / 0,7 dm 3 vode

Medjusobni odnos navedenih jedinica tvrdoće dat je u tabeli

Jedinica tvrdoće °dH of °e

1 nemački stepen (od) 1.79 1 .25
t, francuski stepen (of) 0,56 1 0,70
1 engleski s.tepen (oe) 0,8 1 .43 1

4.1.2.1 ODREDJIVANJE UKUPNE TVRDOĆE VODE

POTREBAN PRIBOR I REAGENSI

PRIBOR
Za odredjivanje ukupne tvrdoće koriste se:
stakleni sud kruškastog oblika - erlenmajer zapr~mine

300 ml.
- menzura od 100 ml
- bireta od 50 ml, sa podelom 0.1 ml.

REAGENS I
- rastvor kompleksona III (K III) - dinatrijeva so etil~n­
diamino tetrasirćetne kiseline
- eriohromcrno T (indikator - jedinjenje koje u odred jenim
uslovima daje karakteristično oBojenje)
- smeš a amonijumhlorida NH 4Cl iamonijumhidroksida NH 40H
(pufer - ima zadatak da održava stalnu pH vrednost to-
kom odredjivanja).
 119

PRINCIP RADA
Uzorak vode sa pufe~om i indikatorom titriše se sa ras-
tvorom kompleksona III, do promene boje.
Indikator u prisustvu slobodnih jona ea i Mg boji uzo-
rak ljubičasto. Dodavanjem kompleksona III, stvaraju se kom-
pleksne soli kalcijuma i magnezijuma, pri čemu indikator me-
nja boju u izrazito plavu, pri odredjenoj stalnoj pH vrednosti.
Utrošena količina kompleksona III dajeveličinuukupne tvr-
doće vode.

Postupak pri radu: U erlenmajerovu posudu se odmeri 100 ml

uzorka vode menzurom~ zatim se doda 1 ml gufera i mala količi­
na indikatora, pri čemu dohijamo ljubičasto obojenje ispitiva-
nog uzorka. Tada se iz birete postepeno dodaje rastvor komplek-
sona III (vrši se titracija) uz intenzivno mešanje uzorka, sve
dok ljubičasta boja ne predje u plavu. Očita se na bireti koli-
ko .se ovom prilikom utrošilo rastvora kompeksona III, koji je
pripremljen tako da svaki utrošeni mililitar kompleksona III
predstavlja 10 nemačke tvrdoće vode.

PREDSTAVLJANJE RFZI!LTATA
Vrednost ukupne tvrdoće ispitivan~ vode u Od. daju nam ut-
rošeni mil il itri kompeksona III pri titraciji •
UT (Od) = utrošeha količina *ompleksona III u ml

I Primer: Pri titraciji ispitivan~g uzorka vode utrošeno

je 13,8 ml kompleksona III, vrednost u~upne tvrdoće vode u
Od je otuda
UT = 13,8 Od

4.1.?? nDREDJIVMIJE KARPOI\IATNE (P~IVREMH!E) TVRDOĆE VODE

POTREBAN PRIBOR I RFAGENS'

- pribor za odredjivanjP karbonatne tvrdoće vode je isti
kao kod odredj1vanja ukupne tvrdoće vode
120

Reagensi su sledeći:

- deseto n~rmalni rastvor hlorovodoni~ne kisel ine (n/lO

HCll
- indikator j~ u ovom slučaju metiloranž

PRINCIP RADA
Uzorak vode sa indikatorom titriše se sa nIlO rastvorom
hlorovodonične kiseline, do promene žute ~oje uzorka u naran-

džastu.
U prisustvu bikarbonata kalcijuma i maqnezijuma indikator
boji uzorak vode žuto, dodavanjem hlorovodonirne kiseline vrši
se neutralizacija sve dok boja uzorka ne postane narandžasta.
Metjloranž je indikator koji menja boju u zavisnosti od
reakcije sredine: ako je reakcija bazna imamo žuto obojenje
uzorka, ako je reakcija neutralna imamo narandžasto obojenje,
ako je reakcija kisela imamo crveno obojenje uzorka.

Postupak pri rad~: Uzorak ispitivane vode u kolifini od

100 ml. odmeri se menzurom u erlenmajerovu posudu i doda se
nekoliko kapi indikatori. Ako su prisutni bikarbonati, uzorak
će se obojiti žuto. Sada iz birete treba lagano dodavati ras-

tvor hlorovodonične kisel ine sve dok boja uzorka ne postane

narandžasta, tada na bireti očitati utrošenu količinu hloro-
vodonične kisel ine.

PREDSTAVLJANJE REZULTATA
Utrošen i mil il itri hlorovodonične kisel ine pri titraciji ,
pomnoženi sa faktorom 2,8 daju nam vrednost karhonatne tvrdo-
će v~de u nemački~ stepenima tvrdoće.

KT (od) = utrošeni ml n/10 HCl x 2,8

Primer: Pri titraciji i s Pi t ivan ol1 uzorka vode utrošeno je

3,2 ml n/10 HC 1 , vrednost karbonatne tvrdoće vode u od je otuda

KT (od) = 3,2 x 2,8 = 8,96

 121

!IIJ,12,~ "DREDJIvM'JE PIFI<ARBf1NATNE ('-'TALNF:) TVRDOĆE VODE

Odredjivanje ne~ar~onatne tvrdoće vode ne vrši se oosebno.

već se njena vrednost izračunava iz već odredjenih vrednosti
ukupne i karhonatnetvrdoće. s obzirom d~ je ukupna tvrdoća
zhir karhonatne i nekarbonatne tvrdoće vode:

UT = KT+NT

PPEDSTAVLJAMJE REZIJLTATA
Nekarbonatna tvrdoća NT (od) = liT (od) - KT (od)

Primer: Izračunati nekarbonatnu tvrdrću vode. ako je

eksperimentalno odr~djena vrednost ukupne tvrdoće 13.S o d i
karbonatne 8.96 o d. Otuda je

NT = 13.8 - 8,96 = 4.84 Od

hll,~ PRAKTIrNE VRFnNO~TI

Ukupna juooslovenskih reka. uslerl sastava zemljiš-

tvrdoća

ta bo~atoa (a-solima se uqlavnom kreće u qranicama od 8 do

14 0 dH u zavisnosti od qodi~njeq doba.
Podaci hidrološkoo zavoda za reke:
Drina R - 10 0 dH
Sava 10 - 12 0 dH
0
Dunav 10 - 14 dH
V.Morava 10- 12 0 dH
Pri tome je urešće karbonatne tvrdoće visoko, vrednosti
za stalnu (NT) tvrdhću se kreću u oranicama od 3-SodH. što
je bitno pri izboru načina omekšavanja vode.
Pitke vodp su P9dzemne vode ili iz reni ~unara tj. to su
površinske vode koje su se filtrirale kroz slojeve zemlji~ta
rastvarajući još so~i, tako da je tvrdoća ritka voda viša od
tvrdoće novrš;n~kih vana.

Rpo~radska vndoyodska voda nor. im1 ukupnu tvr~oću od

122

o
15-18 odH, dok je karbonatna tvrdoća 12-1S dH. U~lavnom se u
ovim granicama kreću i pitke vode na teritoriji
, Srbije, koie se
snabdevaju vodom iz reni bunara il i reka.

4.2 0DREDJIVANJE AKTIVNE REAKCIJE VODE

4.2.1 DEFINICIJA
Poznato je da je voda jedinjenje koje sadrži pri normal-
nim uslovima pored molekula vode i jone H+ i OH-, otud~ i
osobina vode da provodi električnu struju.
Takodje je poznato da kiseline k~u karakteristična grupa
jedinjenja ~ vodenim rastvorima disosuju dajući karakteris-
tične kisele H+ jone, dok baze disosuju dajući karakteristič­
ne bazn~ OH- jone, prema tome H+ joni su nosioci osobina ras-
tv or a, dok .s u OH- j oni nos i oci' ba zni h . o s obi na r a s t vor a .
Hemijski čista voda je neznatno disosovana na jednak broj
H+ jona .OH- jona prema jednafini

pa je otuda i njena reakcija neutralna.

Odnos disosovanog i nedisosovanoq dela vode je za odredje-
nu temperaturu stalna vrednost i dat je preko kQnstante ravno-
teže (K)

gde su:
CH+ i COH - - koncentracije odoovarajućih jona.

Na temperaturi od 2S oC u jednoj litri čiste vode disosovano

je 10- 7 gr jon ekvivalenata H+ i OH-o Kako jp deo disosovane
vode neznatan u odnosu na količinu nedisosovahe vode u izrazu
ni konstantnu ravnotežu možemo ukupnti količinu vode svesti na
1 l vode. Tada dobijamo da je' jonski proizvod vode na 2S oC

CH+ • COH - = 10- 7 • 10- 7 =. 10- 14 = const

 Q

123

Jonski proizvo~ vode je konstantan na odredjenoj tempe-

uri, ne samo za ~istu vodu već i za vodene rastvore bilo
e materije. Kako su nosioci kisele reakcije rastvora pri-
ni H+ joni, a~ti~na reakcija vode i vodenih rastvora može
se izraziti samo pr~ko koncentracije vodrnikovih jona. Radi
jednostavnijeo izra~avanja (da se ne bi stalno radilo sa kon-
centracijama H+ jon. u eksponencijalnom obliku) uvedena je
kao meri10 kise1ost~ rastvora pH-vrednost. Ova vrednost pred-
stavlja vodonikov e~sponent, odnosno negativan dekadni 109a-
ritam koncentracije vodonikovih jona

pH = -10 log CH+

Koncentracije vodon~kovih jona moqu rasti od 10- 7 do 10~. od-

nosno opadati od 10~7 do 10- 14 • što se vidi iz jonskog proiz-
voda vode. To znači.; da se pH vrednost vode i vodenih rastoVOl"a
I

može kretati u granicama od O do 14.

Videli smo da je za hemijski čistu, neutralnu vodu CH+=10- 7 ,
a to znači da pri pH 7 imamo neutralnu reakciju rastvora. Za
pH vrednosti veće od 7 imamo baznu reakciju rastvora. a za pH
vrednosti manje od 7 imamo kiselu reakciju rastvora. što se
može videti iz sledeće tabele

pH vrednost O 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Reakcija Jho Slabo Neu- Slabo Jako
rastvora kisela kisela t ra l - bazna bazna
nil

ZNArAJ za primenu vode u odredjene svrhe, poznavanje pH-

vrednosti je neorhodno, jer se mnoqe hemijske reakcije čija
je posledica poiava J.:orozije, ubrzavaiu il i usporavaju u za-
visnosti od rH vrednosti sredine tj. od rea~cije rastvora.
Ookaza no j e da se pr oc ps kor () z i.i e u kot lov s ki Ir. ra r n; m i r a s -
hladnim ro~trojenjima možp svpsti na minimum ako se pH vred-
nost odr~~va u granicama od 8.5 do Q,5. rsp~d i iznad ovih
pH vrednosti rlolazido pojave intenzivna korozije.
124

4.2,2 NAeIN ODREDJIVANJA

Odredjivanje pH vredno5ti vode vodenih rastvora vrši

se na dva načina
1. Elektrometrijski pomoću pH-metra
2. Kolorimetrijski pomoću indi~atora

ELEKTROMETRIJ~KO ILI POTENCIOMETPIJSKO O~REDJIVANJE

VODE

PRINCIP OORFDJIVANJA
Pri elektrometrijskom odredjivanju pH vrednosti koristimo
pH metre, koji su konstruisani tako da mere elektromotornu si-
lu, koja nastaje usled razlike potencijala izmedju merne i re-
ferentne elektrode koje uranjamo u ispitivani uzorak vode.
Referentna elektroda je najtešće kalomelova elektroda i
ona ima stalnu vrednost potencijala na odredjenoj temperaturi.
Merna elektroda je staklena elektroda, na čijoj se stak-
lenoj membrani uspostavlja qradijerrt potenciiala, usled konc-
entrisana vodonikovih jona, jer je ona negativna elektroda.
Spreg ove dve elektrode, daje elektromotornu 5ilu (EMS) koja
je odredjena odgovarajućom koncentracijom vodonikovih jona u
rastvoru, na konstantnoj temp~raturi.
Merenjem elektromotorne sile, istovremeno merimo i pH vred-
nost r~stvora, pa stona na skal i pH metra vršimo odmah očitava­
nje odqovarajuće pH vrednosti.

0PIS URFnJAJA
pH metar je uqradjen u metalno ku~i~te, na kome se nalazi
držač za elektrode i za postavljanje noiudice sa rastvorom či­
ju pH vrednost merimo (sl. 4.1).
 125

nrennjoj tahl i pH metra se nalazi:

skala za očitavan~epH vrednosti (poz. 1)
- prekidač za uklju~ivanje aparata (poz. 2)

- preklopnik za biranje mernoa rndručja pH vrednosti (poz.3)

- duqme za komrezac;ju temperatura (poz. 4)
- du~me za podešavarije vrednosti pH prema ~tandardnom

rastvoru (poz. 5)
- prikljurak za (-) staklenu elektrodu (roz. 6)
- priključak za (+) referentnu kalomelnvu elektrodu (poz.?)

- nosač posudice sa rastvorom za merenje (poz. 8).

sz. 4.1
126

POSTUPAK PRT RADU

Pre početka merenja pH vrednosti želj p no9 uzorka, potrebno

je prethodno izvršiti baždarenje aparata. Baždarenje Se vrši
preko merenja pH vrednosti standardno" uzorka i po~ešavanja
merne skale preko duqmeta (poz. 5) n'a poznat" vrednost pH stan-
dardnog uzorka.

BAŽDARF.NJE APARATA
Proverivši prethodno da li je aparat nriključen na mrežu,
prekida~ (poz. 2) stavlja se u položaj "nN" pri čemu se os vet-

li ska1a'za očitavanje pH vrednosti. Potrebno je pre početka

merenja držati aparat 15 min. uključen i to postavljaniem pre-
klopnika (poz. 3) u položaj "HEAT". Za to vrelT'e treba elektrode
pažljivo oprati destilovanom vodom i obris~ti filter papi~om,
a za t i m i h Pos t a v it i u po sud; cu (p oz. 8), gde j e pr e t hodno
sipan standardni rastvor poznate pH vrednnsti. Preklopnikom
(poz. 3) odabrati odqovarajuće područje pH prema stand~rdnom
rastvoru ili od "0-8" ili "6 do 14", zatim duqme 2 (poz. 4) .
postaviti na temperaturu na kojoj vrši~o ba7darenje, a duqme-
tom BA (poz. 5) podesiti skazaljku na skali instrumenta na tač­
nu, poznatu vrednost standardnog rastvara. Na ovaj način j~ iz-
vršeno baždarenje aparata i tek sada možemo pristupiti merenju
pH vrednosti ispitivanog uzorka.

MERENJE
Elektrode i posudicu dobro oprati de~tilovanom vodom i osu-
šiti filter papjrom, sipati ispitivani uzorak u posudicu, pos-
taviti elektrode u odgovarajuće priključke. Za vreme pripreme
preklopnik (poz. 3) treha da hude u položaju "O". Rastvor čiju
pH vrednost merimo treba da bude na istoj temperaturi kao i
standardni rastvor.
Preklopnik se vraća u položaj "ON" i bira se područje na
skali u kome se nalazi pH vrednost uzorka koji ispitujemo.
 127

Očitavanjem pH vrednost merenje je završeno. a aparatura se

vraća u stanje u kome je bila pre baždarenja.

KOLORIMETRIJSKO ODREDJIVANJE pH VREDNOSTI

Ovakav način odredjivanja daje samo orijentaciju da li je

reakcija kisela. bazna ili neutralna preko promene boje indi-
katorskoq papira - lakmus papira ili metiloranža.
Lakmus parir daje crveno obojenje u kiseloj sredini. žuto
u neutralnoj. a plavo u haznoj sredini.
Metiloranž je pooodan za ovakav način ocenJlvanja reakcije
rastvora jer daje crveno obojenje u kiseloj sredini. narandžas-
to u neutralnoj. a žuto u baznoj sredini.
Ovakav način odredjivanja pH vrednosti je samo oriientacio-
no i sve je manje u upotrebi.
128

LITERATURA

111 Radovanović M., Pogonski materijali, Mašinski fakultet,

Beograd, 1978.

121 Popovich M., Hering C., Fuels and lubricants, Wiley,

New York, 1959.

131 Rozenberg A., Vlijanie smazoćnih masel na dolgovećnost

i nadeidnost detalji mašin, Mašinostrojenie, Moskva 1970.

141 "Viscosity I: Lubrica~ion, 64,1,1978.

151 Halling J., Principles of Tribology, Macmilan Press,

-London 197 S.

161 Moore F.D., Principles and Applications of Tribology,

Pergamon Press, 1975.

171 Lubrication Theory and i~s Application, BP, London 1969_

181 Rac A., Tribologija i medjunarodni sistem jedinica,

Goriva i maziva,

191 Ross D.S., La viscosita dei lubrificanti, Etas Libri,

Milano, 1974_

1101 JUS, DIN, ASTM - standardi