Priprema i prerada uglja

Priprema uglja

Uslovi eksploatacije uglja uslovljavaju da dobijeni ugalj sadri

veliki deo balastnih materija
Procesu oplemenjavanja uglja prethodi proces pripreme koja
najee obuhvata:
Prijem rovnog uglja, drobljenje na odreenu granulaciju i primarno
klasiranje
ienje krupnijih klasa,
ienje sitnijih klasa, sa prethodnim odmuljavanjem
Klasiranje i odvodnjavanje produkata
Smetaj u bunkere i utovar
Tretiranje i odmuljavanje otpadnih voda
Regeneracija suspendoida
Odprema jalovine
Priprema uglja

Osnovne metode za ienje uglja:

Suvi postupci ienja koji podrazumevaju prosejavanje
Postupci ienja uglja primenom flotacijske koncentracije (kod
kvaltetnijih ugljeva)
Postupci ienja na principima gravitacijske koncentracije

Cilj ovih postupaka je da se obezbedi ugalj sa to niim

sadrajem pepela i ostalih tetnih primesa, da se obezbedi
vea toplotna mo
Prerda uglja

Procesi oplemnenjivanja sprovode se u cilju poboljanja

karakteristika uglja. U ove procese spadaju:

Suenje i briketiranje
velovanje i koksovanje
Gasifikacija i likvefakcija
Prerda uglja- Suenje i briketiranje

Cilj postupaka suenja i briketiranja je dobijanje goriva sa

manjim sadrajem vlage i pepela i veom toplotnom moi.
Ovim postupcima podvrgavaju se niskokvalitetniji ugljevi

Proces suenja podrazumeva prenos vlage iz vlanog

materijala u nezasienu gasnu fazu. Odstranjivanje vlage je
mogue na dva naina:
Bez promene agregatnog stanja vlage (mehanikim putem)
Sa promenom agregatnog stanja vlage (toplotno suenje)

Cevne suare
Rotacione suare
Flajsnerov postupak
Prerda uglja- Suenje i briketiranje
Rotacione suare
Proces u rotacionim suarama izvodi se dimnim gasovima ija je
temperatura u intervalu 600-900C
Potronja toplote je od 3400-4600kJ/kg isparele vlage
Prerda uglja- Suenje i briketiranje

ema suenja lignita vodenom parom

Prerda uglja- Suenje i briketiranje

Cevne suare
Kao medijum koristi se vodena para niskog pritiska
Pogodan metod za suenje lignita i mladih mrkih ugljeva
Prednosti: manja potronja toplotne i elektrine energije,
jednostavan proces eksploatacije i pouzdanost u radu

Flajsnerov postupak
Postupak suenja vodenom parom pod pritiskom (30bar i
235C)
Jedan vid nasilnog starenja uglja
Eliminisan je negativan efekat raspadanja krupnijih komada
uglja
Potronja energije je 1550-1700 kJ/kg istisnute vlage
Proces se izvodi u specijalnim sudovima- autoklavima
ema protoka Flajsnerov postupak
Prerda uglja- Suenje i briketiranje

Nedostaci:diskontunualan proces, znatna priprema lignita pre

suenja, dodatno suenje i separisanje posle suenja, potreba
za preiavanjem otpadne vode, visoke investicije itd.

Briketiranje je postupak ukrupnjavanja sitnih i prakastih

frakcija
Osnovni postupci:
Postupak sa vezivom- pod niskim pritiskom
Postupak bez veziva pod visokim pritiskom
Prerada uglja

Destilacija-proces zagrevanja uglja bez prisustva vazduha pri emu ne

dolazi do hemijske promene komponenti
U zavisnosti od tempertaure:
Niskotemperaturni ili velovani koks zagrevanje 450-650C
Srednjetemperaturni koks 650-850C
Visokotemperaturni koks 900-1100C

Tok destilacije:
100C isparava higroskopna vlaga
300C isparava hemijski vezana vlaga, CO2 i H2S
350-400C izdvajanje sagorljivih gasova, ugalj postaje plastina masa
450-650C-ovravanje plastine mase

Primer: od 1000kg koksnog uglja

750-780kg koksa toplotne moi 29000-31000kJ/kg
280-320 m3 koksnog gasa
30-35 kg katrana
10 kg benzola, naftalina i amonijaka

Pogodni ugljevi za koksovanje:

25-30% isparljivih komponenti, 75-90%C, 5-6% H2 i 5-10% O2
Piroliza Gasifikacija
Prerada uglja-Gasifikacija uglja
Gasifikacija i likvefakcija uglja

Gasifikacija uglja predstavlja postupak nepotpunog

sagorevanja pomou reakcionih sredstava gasovitog oblika
Proces gasifikacije moe da se izvodi:
Podzemno- u sloju
Nadzemno- u gasogeneratorima
Svi ugljevi se mogu podvrgnuti procesu gasifikacije a od
uticaja su: starost uglja, sadraj vlage, ponaanje uglja pri
zagrevanju, topivost pepela, sadraj sumpora itd
Sredstva za gasifikaciju:vazduh, kiseonik, vodena para,
vodonik
Produkti gasifikacije:
Visokokalorini prirodni gas 33-37MJ/m3
Srednjekalorini prirodni gas 15-19MJ/m3
Niskokalorini gas 5-10MJ/kg
Gasifikacija i likvefakcija uglja

Tehnologije nadzemne gasifikacije:

Lurgi
Winkler
Koppers-Totzek
 Lurgi Proces
Komadi uglja u nepokretnom sloju, pritisak 20-30bar
Sredstvo za gasificiranje vodena para i kiseonik
Toplotna mo dobijenog gasa 15MJ/m3

Typical Product Gas Composition

Lurgi proces nove generacije
Component Volume %

Hydrogen 30.8

Carbon Monoxide 57.2

Methane 6.2

Carbon Dioxide 4.9

Other Hydrocarbons 0.4

Non Combustibles 0.5

Usavren Lurgi
proces
 Winkler tehnologija najstarija tehnologija
Proizvodnja gasa za potrebe hemijske industrije i sirovog
sinteznog gasa
Gasifikacija usitnjenog uglja u fluidiziranom sloju pod
atmosferskim pritiskom

Winkler generator nove

generacije
 Koppers-Totzek tehnologija-najmlaa tehnologija
Odvija se u suspenziji gas-sitne frakcije do 1mm, atmosferski
pritisak, visoka temperatura
Pogodna za sve vrste ugljeva

Tehnologije tree generacije u razvoju

Koncept podzemne
gasifikacije uglja
Likvefakcija uglja

Za vreme II svetskog rata

proizvodnja 124000baarela
dnevno u Nemakoj
 Likvefakcija uglja-Sasol

Katalitika reakcije
pomou kojih se
ugljenmonoksid i
vodonik konvertuju u
ugljovodonike u
prisustvu katalizatora a
to su najee gvoe i
kobalt