Priprema i prerada uglja

Priprema uglja
Uslovi eksploatacije uglja uslovljavaju da dobijeni ugalj sadri veliki deo balastnih materija Procesu oplemenjavanja uglja prethodi proces pripreme koja najee obuhvata:
Prijem rovnog uglja, drobljenje na odreenu granulaciju i primarno klasiranje ienje krupnijih klasa, ienje sitnijih klasa, sa prethodnim odmuljavanjem Klasiranje i odvodnjavanje produkata Smetaj u bunkere i utovar Tretiranje i odmuljavanje otpadnih voda Regeneracija suspendoida Odprema jalovine

Priprema uglja
Osnovne metode za ienje uglja:

Suvi postupci ienja koji podrazumevaju prosejavanje Postupci ienja uglja primenom flotacijske koncentracije (kod kvaltetnijih ugljeva) Postupci ienja na principima gravitacijske koncentracije

Cilj ovih postupaka je da se obezbedi ugalj sa to niim sadrajem pepela i ostalih tetnih primesa, da se obezbedi vea toplotna mo

Prerda uglja
Procesi oplemnenjivanja sprovode se u cilju poboljanja karakteristika uglja. U ove procese spadaju: Suenje i briketiranje velovanje i koksovanje Gasifikacija i likvefakcija

Prerda uglja- Suenje i briketiranje

Cilj postupaka suenja i briketiranja je dobijanje goriva sa manjim sadrajem vlage i pepela i veom toplotnom moi. Ovim postupcima podvrgavaju se niskokvalitetniji ugljevi Proces suenja podrazumeva prenos vlage iz vlanog materijala u nezasienu gasnu fazu. Odstranjivanje vlage je mogue na dva naina:
Bez promene agregatnog stanja vlage (mehanikim putem) Sa promenom agregatnog stanja vlage (toplotno suenje)
Cevne suare Rotacione suare Flajsnerov postupak

Prerda uglja- Suenje i briketiranje

Rotacione suare Proces u rotacionim suarama izvodi se dimnim gasovima ija je temperatura u intervalu 600-900C Potronja toplote je od 3400-4600kJ/kg isparele vlage

Prerda uglja- Suenje i briketiranje

ema suenja lignita vodenom parom

Prerda uglja- Suenje i briketiranje

Cevne suare Kao medijum koristi se vodena para niskog pritiska Pogodan metod za suenje lignita i mladih mrkih ugljeva Prednosti: manja potronja toplotne i elektrine energije, jednostavan proces eksploatacije i pouzdanost u radu

Flajsnerov postupak Postupak suenja vodenom parom pod pritiskom (30bar i 235C) Jedan vid nasilnog starenja uglja Eliminisan je negativan efekat raspadanja krupnijih komada uglja Potronja energije je 1550-1700 kJ/kg istisnute vlage Proces se izvodi u specijalnim sudovima- autoklavima

ema protoka Flajsnerov postupak

Prerda uglja- Suenje i briketiranje

Nedostaci:diskontunualan proces, znatna priprema lignita pre suenja, dodatno suenje i separisanje posle suenja, potreba za preiavanjem otpadne vode, visoke investicije itd.

Briketiranje je postupak ukrupnjavanja sitnih i prakastih frakcija Osnovni postupci:

Postupak sa vezivom- pod niskim pritiskom Postupak bez veziva pod visokim pritiskom

Prerada uglja
Destilacija-proces zagrevanja uglja bez prisustva vazduha pri emu ne dolazi do hemijske promene komponenti U zavisnosti od tempertaure:
Niskotemperaturni ili velovani koks zagrevanje Srednjetemperaturni koks Visokotemperaturni koks

450-650C 650-850C 900-1100C

Tok destilacije:

100C isparava higroskopna vlaga 300C isparava hemijski vezana vlaga, CO2 i H2S 350-400C izdvajanje sagorljivih gasova, ugalj postaje plastina masa 450-650C-ovravanje plastine mase

Primer: od 1000kg koksnog uglja

750-780kg koksa toplotne moi 29000-31000kJ/kg 280-320 m3 koksnog gasa 30-35 kg katrana 10 kg benzola, naftalina i amonijaka

Pogodni ugljevi za koksovanje: 25-30% isparljivih komponenti, 75-90%C, 5-6% H2 i 5-10% O2

Piroliza

Gasifikacija

Prerada uglja-Gasifikacija uglja

Gasifikacija i likvefakcija uglja

Gasifikacija uglja predstavlja postupak nepotpunog sagorevanja pomou reakcionih sredstava gasovitog oblika Proces gasifikacije moe da se izvodi:
Podzemno- u sloju Nadzemno- u gasogeneratorima

Svi ugljevi se mogu podvrgnuti procesu gasifikacije a od uticaja su: starost uglja, sadraj vlage, ponaanje uglja pri zagrevanju, topivost pepela, sadraj sumpora itd Sredstva za gasifikaciju:vazduh, kiseonik, vodena para, vodonik Produkti gasifikacije:
Visokokalorini prirodni gas 33-37MJ/m3 Srednjekalorini prirodni gas 15-19MJ/m3 Niskokalorini gas 5-10MJ/kg

Gasifikacija i likvefakcija uglja

Tehnologije nadzemne gasifikacije: Lurgi Winkler Koppers-Totzek

 Lurgi Proces
Komadi uglja u nepokretnom sloju, pritisak 20-30bar Sredstvo za gasificiranje vodena para i kiseonik Toplotna mo dobijenog gasa 15MJ/m3

Lurgi proces nove generacije

Typical Product Gas Composition Component Hydrogen Carbon Monoxide Methane Carbon Dioxide Other Hydrocarbons Non Combustibles Volume % 30.8 57.2 6.2 4.9 0.4 0.5

Usavren Lurgi proces

 Winkler tehnologija najstarija tehnologija Proizvodnja gasa za potrebe hemijske industrije i sirovog sinteznog gasa Gasifikacija usitnjenog uglja u fluidiziranom sloju pod atmosferskim pritiskom

Winkler generator nove generacije

 Koppers-Totzek tehnologija-najmlaa tehnologija Odvija se u suspenziji gas-sitne frakcije do 1mm, atmosferski pritisak, visoka temperatura Pogodna za sve vrste ugljeva
Tehnologije tree generacije u razvoju

Koncept podzemne gasifikacije uglja

Likvefakcija uglja

Za vreme II svetskog rata proizvodnja 124000baarela dnevno u Nemakoj

Likvefakcija uglja-Sasol

Katalitika reakcije pomou kojih se ugljenmonoksid i vodonik konvertuju u ugljovodonike u prisustvu katalizatora a to su najee gvoe i kobalt