REKUPERACIJA ENERGIJE

U najveem broju sluajeva, procesna energija ulazi, a zatim i izlazi iz procesa kao energija,
potpuno nezavisna od samog proizvoda. Energija ulazi u proces kao elektrina energija, vodena
para, fosilna goriva itd, a zatim naputa proces i isputa se u ivotnu sredinu kao toplota, kroz
hladnjake, kao vreli dimni gasovi ili otpadna toplota. Rekuperisanom toplotom, koja e se
koristiti u nekom drugom delu procesa, poveava se korisnost procesa i smanjuju trokovi.
Smanjenje ukupnih trokova na godinjem nivou za ovaj protok energije kroz proces je samo po
sebi teak inenjerski zadatak, potpuno razliit od klasinog procesnog projektovanja. S obzirom
na to da ovi trokovi obuhvataju trokove uvoenja i izvoenja energije iz procesa, oni treba
zajedno da se sagledavaju, kao elementi integrisani u vei sistem.

Takav holistiki pristup evaluaciji utie na to kako e celokupan projekat biti projektovan Prema
tome, evaluacija i odabir tehnolokog sistema za procesnu energiju trebalo bi da se vri na
poetku projektne faze, kada postoji najvei potencijal za uticanje na projektne trokove.

Nakon energetske krize 1970., razvili su se poboljani tehnoloki sistemi koji znaajno mogu da
umanje godinje trokove za procesnu energiju. Neke od ovih tehnologija su predstavljene u
tekstu nie, jer su u irokoj upotrebi, imaju kratak period otplate, i mogu da doprinesu velikom
smanjenju celokupnih godinjih trokova za energiju. U daljem tekstu bie predstavljeni kao
mokri vazduni hladnjaci, rashladne tehnologije sa isparavanjem.

EKONOMAZERI

Ekonomajzeri poboljavaju toplotnu korisnost kotlova rekuperisanjem toplotne energije iz

dimnih gasova parnih kotlova. Rekuperisana toplota se koristi za zagrevanje hladnijih tokova, pre
konanog isputanja otpadnih gasova u atmosferu. Ova rekuperisana toplota umanjuje potrebu
za dodatne koliine goriva za zagrevanje istog toka.

Nakon zagrevanja, ovi tokovi se koriste u kotlovskom krugu (deaeracija napojne vode, ohlaeni
povratni kondenzat, napojna kotlovska voda, RO napojna voda) ili u komori za sagorevanje
(predgrevanje vazduha). Meutim, ekonomajzeri mogu da rekuperiu i isporuuju toplotu na
druga mesta, kao to je sluaj sa vrelom procesnom vodom ili sanitarnom vodom, a naroito se
koriste u prehrambenoj industriji i industriji hartije. Pored toga, rekuperisana toplota iz dimnih
gasova moe da se koristi indirektno, drugim reima procesna para koja se daljinski transportuje
moe lokalno da se zagreva uz pomo vrelog kondenzata, nakon toga, ohlaeni povratni
kondenzata moe da se dogreva uz pomo ekonimajzera dimnih gasova.
IZVORI ENERGIJE, KONVERZIJA I KORIENJE

Slika 24-56 Take roenja sumporne kiseline, kao funkcija sadraja SO3 za razliite koncentracije
vodene pare u dimnim gasovima.

Slika 24-57 Take roenja vodene pare dimnih gasova, za razliite vrste goriva, kao funkcija
sadraja vika vazduha

Proirenje ovog koncepta se obezbeuje primenom vrele vode za isparavanje CNG-a

(komprimovani prirodni gas): vrela voda se koristi za isparavanje procesnog toka [CNG se
skladiti na temperaturi oko 122K (-151C), povratnoj oko 273K (0C)] do zagrejaa vrele vode.
Pre ulaska u zagreja, ohlaeni tok u kondenzacionom ekonomajzeru rekuperie otpadnu
toplotu dimnih gasova.

Taka roenja kiseline

Kod fosilnih goriva, temperatura take roenja predstavlja temperaturu na kojoj je stvarni
pritisak meavine kisele pare jednak pritisku meavine zasiene kisele pare. Ova taka roenja
moe aproksimativno da se prikae kao taka roenja sumporne kiseline (slika 24-56 ). Moe da
se opie kao funkcija SO3 i sadraja vode u dimnom gasu. Ove koncentracije su posledica
prisustva sumpora, vodonika, i slobodne vode u gorivu; relativne vlanosti vazduha; i koliine
vika vazduha koja se dodaje u procesu sagorevanja. Primenom Verhoffove funkcije gde su T
stepeni, a K i P su mm Hg:

Tdew (SO3) = 1000 /[2.276 - 0.0294 ln(PH2O ) - 0.0858 ln(PSO3)+ 0.0062 ln(PH2O PSO3)] (24-59 )

Korozivnost kondenzata dodatno komplikuje prisustvo drugih komponenti (Cl-1, NO3 -1, itd.).
Izvori ovih komponenti mogu biti gorivo ili vazduh u procesu sagorevanja (soli, amonijak, freon,
hlor, hlorna visoko ispariva jedinjenja itd.), to dovodi do stvaranja daleko korozivnijeg
kondenzata.

Taka roenja vodene pare

Kod dimnih gasova, taka roenja vodene pare predstavlja temperaturu na kojoj je stvarni
pritisak vodene pare jednak pritisku zasiene vodene pare. Hlaenje dimnog gasa ispod ove
temperature rezultirae prelaskom pare u teno stanje [ili led, ispod 273 K (0C )]. Na primer,
sagorevanjem prirodnog gasa sa 3% kiseonika (15 % vika vazduha), taka roenja vodene pare iz
dimnog gasa e biti na temperaturi od ~330 K (56-70C ) (slika. 24-57).

Korisnost kotla
Toplotna korisnost kotla se izraava kao Qout/Qin , gde Qin predstavlja LHV (donja toplotna
mo) tj donju toplotnu vrednost goriva. Pravilo palca za ekonomajzere ukazuje da se korisnost
kotla poveava za ~1 % za pad temperature suvih dimnih gasova za svakih 22C (40F). Ove dve
injenice ne otkrivaju znaajne koliine dodatne toplote, koja moe da se rekuperie kroz proces
kondenzacije vodene pare iz dimnih gasova, a koja se gubi kada se isputa u atmosferu zajedno
sa dimnim gasovima. Na osnovu HHV (gornja toplotna mo goriva), ukupni latentni gubitak
toplote moe da bude ogroman: dodatnih 9.6 % (prirodni gas), 8.0 % (propan), 6.5 % (lo ulje).

Konvencionalni ekonomajzeri
Konvencionalni ekonomajzeri mogu da se konstruiu od relativno jeftinih materijala, kao to su
nisko legirane legure ugljeninog elika, u sluajevima kada se oekuje da rade na suvo na gasnoj
strani, sa temperaturama dimnih gasova na strani metala koja je iznad take roenja kiselina.
Ovo se radi kako bi se ekonomajzeri zatitili od korozije, koju izaziva kondenzat kiselih dimnih
gasova. Konvencionalni ekonomajzeri takoe mogu da se konstruiu od daleko skupljih
materijala, i mogu da rade ispod take roenja kiselina, ali iznad take roenja vodene pare. Ovo
omoguava bolju rekuperaciju toplote, ali sporiju otplatu. Kompromisno reenje za rad
ekonomajzera ispod take roenja kiselina je upotreba jeftinijih materijala ali manje otpornih na
koroziju, ime se prihvata ubrzana korozija, i prema potrebi periodina zamena oteenih
povrina za toplotni transfer. Ipak, kada se sagorevaju goriva sa visokim sadrajem sumpora
(ulja, ugalj), voda koja ulazi u konvencionalni ekonomajzer se predgreva do temperature koja je
via od pretpostavljene take roenja kiseline.

Kondenzacioni ekonomajzeri
Ekonomajzeri za kondenzaciju otpadne toplote su projektovani tako da rade ispod take roenja
vode u dimnih gasova. Temperatura moe da varira izmeu 316K (43C) i 333K (60C), u
zavisnosti od koliine vodonika i vode u gorivu, koliine vika vazduha u procesu sagorevanja, i
vlanosti vazduha. [Visoke take roenja mogu da se iskoriste u razliite svrhe u industriji, za
suilice, friteze (prehrambena industrija), postrojenja za preradu otpadnih voda itd.]. Takvi
ekonomajzeri rekuperiu senzitivnu otpadnu toplotu kao i latentnu toplotu vodene pare iz vrelih
dimnih gasova. Potronja goriva se smanjuje proporcionalno poveanju korisnosti.

Kondenzacioni ekonomajzeri su izraeni od jeftinih materijala, ali izdrljivih, otpornih na

koroziju. Za potrebe ovakvog rada sprovedena su obimna ispitivanja materijala. Metalurke
karakteristike cevi sa strane tenosti odreuju hemijske karakteristike tenosti (uglavnom je re
o tenostima na na bazi vode): najee se koristi nerajui elik 304.
Izbor materijala za gasnu stranu obuhvata metalne cevi presvuene slojem Teflona i teflonske
cevi. Ova tehnologija se primenjuje i za taku roenja kiselina i za taku roenja vodene pare, i
moe da prihvati ulazne temperature gasa do 533K (260oC ). Tipina aplikacija moe da
dostigne hladni kraj T ispod 45C (80F), pobolja toplotnu korisnost kotla za ~ 10 % (LHV), i ima
period otplate od 2 do 3 godine, na osnovi izbegavanja goriva (slike 24-58 i 24-59).

Kod druge tehnologije, koriste se metalne orebrene za vodu. Najee se koriste rebra izraena
od aluminijuma serija 1000, zbog svojih dobrih svojstava za prenos toplote kod gasnih aplikacija,
dok se rebra od nerajueg elika i drugih materijala koriste za vie temperature i/ili daleko
korozivnije dimne gasove.
Ph vrednost kondenzata dimnih gasova iz procesa sagorevanja prirodnog gasa je obino ~ 4.3,
tako da odgovaraju aluminijumska rebra. Za kiselije (ili erozivnije) uslove, treba koristiti druga
metalurka reenja (Incoloy825 i Hastelloy), ili Hersit ili slini premazi, a sve u cilju spreavanja
nastanka korozije.

Slika 24-58 Standardna oprema, ekonomajzer za rekuperaciju otpadnih dimnih gasova (protok: s
leva na desno). Ventilator dimnog gasa iz kotla, usmerava gasove ka vrhu ekonomajzera.
Na razliitim pozicijama u kondenzacionom ekonomajzeru se nalazi kondenzat dimnih gasova sa
razliitim temperaturama; njegov sastav i relativna korozivnost variraju. Ove pozicije nisu
fiksirane u vremenu ili prostoru, ve se pomeraju nazad i napred u zavisnosti od promene
optereenja i nadalje strujanja gasa. Kondenzacioni ekonomajzeri uglavnom sadre rasprivae
za periodino ispiranje dimnih gasova, koji se retko koriste kod sagorevanja prirodnog gasa,
meutim, esto kod upotrebe tekih polutanata, kao rto su ulja, ugalj itd.

Slika 24-59 Karakteristine krive stepena korisnosti kotla kao funkcija temperature efluenta
dimnog gasa i take roenja vode u dimnom gasu. Na osnovu LHV goriva, i stehiometrijske
reakcije, u sluaju da se rekuperie dovoljno koliine toplote, tako da temperature efluenta bude
redukovana za 25C bie ostvareno 100 % korisnosti kotla. Kod dimnog gasa ija je taka roenja
na temperature od 55C, rekuperacija dodatne toplote putem kondenzacije, hlaenjem sa 175
na 35C (kao to je prikazano) e da povea ukupnu stepen korisnosti za vie od 13%.