12

TOPLOTNA VREDNOST GORIVA Koliina toplote koja se oslobodi sagorevanjem nekog goriva predstavlja jednu od najznaajnijih karakteristika goriva. S obzirom na uslove u kojima se proces sagorevanja odvija, razlikuje se: toplotna vrednost pri konstantnom pritisku toplotna vrednost pri konstantnoj zapremini.

Toplotna vrednost jednog goriva pri konstantnoj zapremini predstavlja onu koliinu toplote koju jedinica koliine goriva oslobodi potpunim sagorevanjem pri konstantnoj zapremini, za razliku od koliine toplote koja se oslobodi pri konstantnom pritisku. Gornja toplotna vrednost je koliina toplote koja se oslobodi potpunim sagorevanjem jedinice mase goriva, pri emu: ugljenik i sumpor iz gorive materije nalaze se u obliku svojih dioksida u gasovitom stanju produkti sagorevanja dovedeni su na temperaturu koju je imalo gorivo na poetku (2025oC) voda koja u produktima sagorevanja potie od vlage iz goriva i od sagorelog vodonika prevedena je u teno stanje, to je uslovljeno i prethodnim uslovom, hlaenjem produkata sagorevanja do 20-25oC.

Donja toplotna vrednost je koliina toplote koja se oslobodi potpunim sagorevanjem jedinice mase goriva, pri emu: ugljenik i sumpor iz gorive materije nalaze se u obliku svojih dioksida u gasovitom stanju produkti sagorevanja dovedeni su na temperaturu koju je imalo gorivo na poetku (20oC) voda koja u produktima sagorevanja ostaje u parnom stanju.

Toplotna vrednost se izraava u kJ/kg za vrsta i tena goriva i u kJ/m3 za gasovita goriva. Preraunavanje zapreminske na masenu toplotnu vrednost vri se na osnovu gustine tenog ili gasovitog goriva. H = H (kJ/m3)/ kJ/kg

Iz razlike izmeu gornje i donje toplotne vrednosti, razlike u koliini toplote koja se dobija ako se voda, nastala sagorevanjem vodonika i isparavanjem vlage, prevede iz parnog u teno stanje, odnosno koja se gubi ako voda koja se nalazi u produktima sagorevanja ostane u parnom stanju, dobija se opta veza izmeu gornje i donje toplotne vrednosti: Hg = Hd + 25 (9H + W)

13 Gde su: H W 9H 25 maseni procenat vodonika u gorivu maseni procenat vlage u gorivu maseni procenat vode nastao sagorevanjem H procenata vodonika iz goriva (sagorevanjem 1 kg vodonika sa 8 kg kiseonika nastaje 9 kg vode) stoti deo toplote isparavanja vode (za isparavanje 1 kg vode temperature 20oC i njeno prevoenje u parno stanje na atmosferskom pritisku je potrebno oko 2450 kJ/kg, odnosno stoti deo je 25).

Odreivanje toplotne vrednosti goriva Toplotna vrednost goriva se moe odrediti eksperimentalno (sagorevanjem pripremljenog uzorka) i raunski (na osnovu podataka elementarne ili tehnike analize goriva). Eksperimentalno odreivanje toplotne vrednosti goriva omoguava dobijanje najtanijih rezultata. Za odreivanje toplotne vrednosti vrstih i tenih goriva koriste se kalorimetri sa bombom pri konstantnoj zapremini, a gasovitih protoni kalorimetri pri konstantnom pritisku. Princip rada se zasniva na potpunom sagorevanju odmerene koliine goriva. Koliina toplote nastala sagorevanjem predaje se okolnoj vodi. Merei masu vode i njen porast temperature, poznavajui toplotni kapacitet vode, moe se uz odgovarajue popravke zbog toplotnih gubitaka odrediti nastala koliina toplote. Deljenjem ove koliine toplote sa koliinom goriva dobija se gornja toplotna vrednost. Donja toplotna vrednost se odreuje na osnovu poznate gornje i sadraja vodonika i vlage u ispitanom uzorku goriva. Donja toplotna vrednost je koliina toplote koja se prilikom sagorevanja goriva moe praktino iskoristiti, pa je za praksu ona vanija. Raunsko odreivanje toplotne vrednosti goriva na osnovu elementarnog sastava Prilikom izrade obrazaca za odreivanje toplotne vrednosti goriva polazilo se od nekoliko pretpostavki: da je goriva materija sastavljena od elemenata (C, H, S, O, N), mada je ona sastavljena od razliitih elemenata i jedinjenja, i da je toplotna vrednost jednaka zbiru koliina toplote koje se dobijaju sagorevanjem pojedinih elemenata iz sastava goriva da je sav vezani vodonik u fosilnom vrstom gorivu spojen sa kiseonikom (to nije tano, jer je deo kiseonika vezan i sa ugljenikom ili azotom, a deo je i u slobodnom stanju) ugljenik i sumpor su jedini gorivi elementi koji u sastav uglja ulaze delimino i u slobodnom stanju. Ugljenik moe biti u razliitim vidovima (amorfni, grafit) ije toplotne vrenosti su razliite, ali obrazac uzima jednu vrednost ove karakteristike. Sumpor moe biti u sastavu pirita i sagorevati u SO2 i SO3 pri emu se dobijaju razliite toplote

14

ugljenik i vodonik se nalaze i vezani u ugljovodoninim jedinjenjima u uglju, a toplotne vrednosti su tih jedinjenja razliite od koliine toplote koje se dobijaju pojedinanim sagorevanjem ovih elemenata u slobodnom stanju.

Prvi izraz za izraunavanje toplotne vrednosti je dao francuski naunik Dulong: Hg = 338,9 C + 1444,45 (H-O/8) + 104,67 S U Rusiji se primenjuje sledei obrazac: Za gornju toplotnu vrednost Hg = 339,13 C + 1256 H 108,86 (O - S) Za donju toplotnu vrednost Hd = 339,13 C + 1256 H 108,86 (O - S) 25,12 (9H + W) U Evropi se koristi obrazac Saveza nemakih ininjera: Za gornju toplotnu vrednost Hg = 340 C + 1420 (H-O/8) + 93 S Za donju toplotnu vrednost Hd= 340 C + 1190 (H-O/8) + 93 S -25 W kJ/kg kJ/kg kJ/kg kJ/kg kJ/kg

U ovim obrascima slova predstavljaju sastav pojedinih elemenata izraen u masenim procentima. U poslednje vreme se vie koristi obrazac Boje-a, dobijen statistikom obradom velikog broja podataka. Za donju toplotnu vrednost glasi: Hd= 350 C + 940 H +63 N + 100 S - 100 O -25 W kJ/kg

TEMPERATURA SAGOREVANJA Ttemperatura sagorevanja moe biti: teorijska teorijska ravnotena i stvarna. Pod teorijskom temperaturom sagorevanja se podrazumeva temperatura sagorevanja koju imaju produkti sagorevanja pri potpunom sagorevanju, pri emu ne dolazi do toplotnih gubitaka nastalih disocijacijom produkata sagorevanja na povienim temperaturama i usled razmene sa okolinom.

15 Teorijska ravnotena sagorevanja uzima u obzir disocijaciju produkata sagorevanja, a ne i razmenu toplote sa okolinom. Stvarna temepratura sagorevanja uzima u obzir disocijaciju produkata sagorevanja i toplotne gubitke usled razmene toplote sa okolinom. Temepratura sagorevanja se odreuje iz toplotnog bilansa: hG + Lv hv + Hd = ts Vi cpi gde su: hG hv Lv Vi cpi entalpija goriva entalpija vazduha zapremina vazduha zapremina i-te komponente produkata sagorevanja srednji toplotni kapacitet i-te komponente produkata sagorevanja u temperaturnom intervalu to-ts

U ovom izrazu je zanemarena koliina toplote koja se troi na zagrevanje pepela do temperature t s. Ova pretpostavka je korektna za gasovita i tena goriva. Za izraunavanje temeprature sagorevanja vrstih goriva potrebno je uzeti u obzir i koliinu pepela i odgovarajui toplotni kapacitet. Izraz za izraunavanje teorijske ravnotene temeprature sagorevanja uzima u obzir gubitke usled disocijacije, Qd: hG + Lv hv + Hd Qd = ts Vi cpi Za odreeno gorivo maksimalna vrednost temperature sagorevanja je odreena koeficijentom vika vazduha jednakim jedinici. Za vrednosti koeficijentom vika vazduha mane od 1 (u oblasti bogate smee), koliina toplote usled nepotpunog sagorevanja je manja, pa e i temperatura sagorevanja biti nia. Za vrednosti koeficijentom vika vazduha vee od 1, vea je koliina produkata sagorevanja u odnosu na =1 (usled vika vazduha) pa e pored potpunog sagorevanja temperatura sagorevanja biti manja. Donja toplotna vrednost gorivih isparljivih materija moe da se odredi na osnovu podataka o njihovom sastavu (u MJ/kg): Hvd = 119,98 H2 + 10,11 CO + 50,01 CH4 + 47,5 (C2H6 + C2H4) + 46,39 C3H8 + + Hd(C nHm ) C nHm Meutim, podaci o sastavu gorivih isparljivih materija veine ugljeva nisu poznati i zahtevaju dugotrajna ispitivanja. Zato se ona moe izraunati na osnovu poznatih vrednosti toplotne vrednosti uglja, sadraja fiksnog ugljenika i njegove toplotne vrednosti: Hv = (Hug
Vg HCfix ) (100) 100

MJ/kg

16

OSNOVI SAGOREVANJA Sagorevanje predstavlja sloen fiziko-hemijski proces oksidacije goriva praen intenzivnim oslobaanjem toplote. Za odvijanje procesa sgorevanja pored odreenog stepena zagrejanosti goriva neophodno je potrebna i odreena koliina vazduha. U zavisnosti od te koliine, sagorevanje moe biti potpuno ili nepotpuno. Dok ugljen dioksid, vodena para ili voda i sumpor dioksid predstavljaju prave produkte sagorevanja, azot i kiseonik ine uslovne produkte sagorevanja. Pri nepotpunom sagorevanju, pored produkata potpunog sagorevanja, nalaze se i gorive komponente: CO, nesagoreli ugljovodonik (CnHm), vodonik i C (ugljenik u ai, pepelu). Teorijski posmatrano sagorevanje e biti potpuno ako je kolina vazduha vea ili jednaka teorijski potrebnoj koliini, i obrnuto, sagorevanje e biti nepotpuno ako je koliina vazduha koja uestvuje u procesu sagorevanja manja od teorijske. Proces sagorevanja moe biti savren i nesavren. I pored obezbeivanja dovoljne koliine kiseonika za potpuno sagorevanje i vee od teorijske, u produktima sagorevanja se nalaze i nesagorele komponente usled nesavrenosti procesa. Viak vazduha, tj. stvarno potrebna koliina vazduha se kree izmeu 1,2 i 2: za kameni ugalj kod runog ubacivanja za kameni ugalj kod mehanikog ubacivanja za kameni ugalj na pokretnoj reetki za mrki ugalj na nepokretnoj reetki za antracit i koks za ulja za loenje za gasovita goriva za ugljenu prainu 1,45-2 1,40-1,70 1,35-1,53 1,30-1,40 1,40 1,25-1,40 1,20-1,35 1,25-1,50

Za sagorevanje se mora upotrebiti viak vazduha, ali treba izbegavati i suvie velike vikove, jer to prouzrokuje nepotrebno gubljenje toplote zbog toga to se viak vazduha zagreva i zatim kao neiskorien odlazi sa ostalim gasovima kroz dimnjak u atmosferu. Proces sagorevanja se kontrolie analizom izlaznih gasova. Ako u izlaznim gasovima ima mnogo kiseonika, znai da je na loitu priticanje vazduha u suviku, a ako se konstatuje vea koliina ugljen monoksida, znai da je sagorevanje nepotpuno usled slabog priticanja vazduha. U zavisnosti od agregatnog stanja komponenata koje uestvuju u procesu, sagorevanje moe biti homogeno, ako su gorivo i vazduh u istom agregatnom stanju (gasovita goriva) i heterogeno, ako su gorivo i vazduh u razliitim agregatnim stanjima (pr. sagorevanje vrstog goriva, ugalj).