Postupci termičke destrukcije

(insineracija, termodinamika i stehiometrija, 3 “T” pravilo, principi I opisi

metoda sa primerima uređaja).
Podela metoda prečišćavanja gasovitih komp.

Izdvajanje:
Gasovite zagađujuće (adsoprcija, apsorpcija)
materije
Termička transformacija
(sagorevanje, transformacija uslova
sagorevanja)
Sagirevanje/Insineracija
• Sagorevanje se još naziva i insineracija ili oksidacija obzirom da
obuhvata reakciju oksidacije kiseonikom na visokim temperaturama.
• Često se čini da je sagorevanje veoma jednostavan i poznat proces,
medjutim on podrazumeva niz reakcija koje obuhvataju formiranje
različitih radikala od jedinjenja prisutnih u gorivu/otpadu tako da se
hemizam sagorevanja naziva i mehanizam sagorevanja.
Termodinamika i stehiometrija
• Sagorevanje se koristi za kontrolu emisije organskih jedinjenja u
vazduh
• Ukoliko se obezbedi dovoljno visoka T, dovoljno vreme zadržavanja,
kao I adekvatno mešanje svaki ugljovodonik se može oksidovati do
CO2 I H2O:

Ugljovodonici+ O2 ( energija) → CO2 +H2O ( energija)

 • Sagorevanje se takođe koristi za uklanjanje mnogo složenijih organskih
jedinjenja iz otpadnih gasova (toksičnih i hazardnih gasova):
• Prilikom upotrebe postupka sagorevanja za uklanjanje toksičnih i opasnih
materija iz otpadnih gasova mogu se pojaviti i problemi, usled nepotpunog
sagorevanja:

CO2
Ugljovodonici + H2O (energija)
O2 ( energija)+ Formiranje aldehida i organskih kiselina,

Hloridi Formiranje hidrida halogena (HCl, HF..) iz organskih

teški metali jedinjenja koja sadrže halogene atome...
Sumpor i Sumporna jedinjenja Formirnje pepela sa visokim sadržajem Teških Metala
Formiranj SO2 iz organskih jedinjenja koja sadrže S
Sagorevanje kompleksnih organiskih jedinjenja

C20H32O10+ X1O2+ X2H2O

Δ
Y1C+Y2CO2+Y3CO+Y4H2+Y5CH4+Y6H2O+Y7CnHm

CnHm u mnogim reakcijama podrazumevaju alkane kao što su:

C2H2
C2H4,
C2H6
benzen
Reakcije sagorevanja
• Hlor benzen
• Tetra hlor eten (TCE)
• Heksa hlor etan (HCE)
• Polihlorovani polivinil hlorid (PVC)
• Prirodni gas
• Teflon
• POlietilen
Rekacije sagorevanja
3 ”T“ pravilo
• Za postizanje potunog sagorevanja moraju se obezbediti sledeći
uslovi:
• Dovoljno visoka Temperatura da se obezbedi sagorevanje celokupne količine
goriva/otpada (gasa)
• Turbulentno mešanje kiseonika i goriva/otpada (gasa)
• Dovljno vreme zadržavanja (residence Time) u komori za sagorevanje da bi se
reakcija oksidacije izvršila do kraja
1. Temperatura
• Stepen do kog se jedinjenja (koja su izložena sagorevanju) oksiduju zavisi od teperature.
• Što je T veća to je brža rekacija oksidacije
(oksidacija goriva može da se odvija i na sobnoj temperaturi ali veoma sporo)
Toplota se dovodi u insinerator dok se ne dostigne temperatura sagorevanja smeše
vazduh/otpadni gas...
Postepenim dovodjenjem toplote smeši vazduh-gorivo, postepeno će se povećavati brzina
reakcije kao i oslobođena energija sve dok reakcija oksidacije ne postane nezavisna od
spoljašnjeg izvora toplote
Kao posledice postiže se da se više toplote generiše nego što se gubi
Temperatura sagorevanja mora da se postigne kako bi se obezbedilo potpuno sagorevanje
otpadnog gasaa..
Za održavanje procesa sagorevanja npr. otpada, količina oslobođene energije mora biti
dovoljna da se zagreje (novi) otpad koji ulazi u iniserator i vazduh, u suprotnom mora se
dodavati gorivo.
1. Temperatura
• Temperature sagorevanja različitih goriva i jedinjenja se mogu
pronaći u literaturi, ali u principu temperatura sagorevanja zavisi od
niza faktora kao što su:
• Koncentracije materija koje mogu da sagore u otpadnom gasu
• Ulazne temperature otpadnog gasa
• Vremena zadržavanja i načina kretanja otpadnog gasa u komori za
sagorevanje
• Stepena gubitka toplote iz komore za sagorevanje
• Materijala od kojeg je napravljena komora za sagorevanja i geometrijskog
oblika komore
1. Temperatura
• Mnogi insineratori funkcionišu na
temperaturama koje su više od temperatura
potrebnih za sagorevanje:
• Termička destrukcija velikog dela organskih
jedinjenja se dešava na 590-650˚C
• Većina inseneratora je sposobna da rad na
tepmerturama od 980 do 1200 ˚C.
 2. Vreme
• Vreme i temperatura su međusobno zavisne
promenjlive koje utiču na sagorevanje:
• Na visokim temperaturama, vreme
boravka goriva u rekacionoj komori ne
mora da bude dugo jer se potpuna
oksidacija odvija prilično velikom brzinom i
obrnuto.
Temperatura vs vreme

Destrukcija polutanta (%)

Povećanje
Vremena
zadržavanja

Povećanje temperature
Oksidacija polutanta u zavisnosti od temperature i vremena zadržavanja
Temperatura vs vreme
• Da li će se u insineratoru izabrati viša temperatura ili duže vreme
zadržavanja zavisi od ekonomskih faktora:
• Duže vreme zadržavanja otpadnog gasa u reakcinoj komori zahteva veću
komoru za sagorevanja-viši troškovi izgradnje
• Povišenje temperature sagorevanja zahteva veću količinu goriva – povećava
troškove funkcionisanja
Kombinacijom, podešavanjem t i veličine komore mogu se postići cost efektivni
rezultati
• Vreme zadržavanja goriva u reakcinoj komori dato je sledećim
izrazom:

• Gde je
• t-vreme zadržavanja (s)
• V-zapremina komore za sagorevanje (m3)
• q-zapreminski protok gasa (m3/s)
3. Turbulentno mešanje
• Mešanje odgovarajuće reakcione smeše za obezbeđivanje potpunog
sagorevanja je važno iz dva razloga:
• Za obezbeđivanje potpune oksidacije svakog dela otpadnog gasa, odnosno
obezbeđivanja kontakta celokupne količine otpada*-vazduha-goriva
• Ponekada je nemoguće da sva količina otpadnog gasa bude u kontaktu sa
plamenom-određena količina može da se kreće van domašaja plamena i da se
u nekoj tački (van domašaja palmena) pomeša sa toplim produktima
sagorevanja - koji nemaju dovoljnu t za potpuno sagorevanje (pojava
nepoželjnih produkata)

*otpad/otpadni gasovi
Kiseonik
• Kiseonik potpomaže gorenje
• Da bi se sva količna organskog C pretvorila u CO2 mora se obezbediti
dovoljna količina O2
• Količina O2 koja je potrebna za potpuno sagorevanje naziva se
stehiometrijska ili teorijska količina (kroz zadatke...)
• Kiseonik potreban za sagorevanje se uglavnom dovodi vazduhom
(21% O2) – potrebna veća količina vazduha
• Gotovo pri svim procesima sagorevanja dodaje se veća količina
kiseonika od stehiometrijske da bi se obezbedilo potpuno
sagorevanje: Višak vazduha (excess air)
• Medjutim, ako se obezbedi idealno mešanje smeše koju sagorevamo
nije potrebno dodavati veće količine vazduha-teško izvodljivo u praksi
• Nepovoljne strane dodatka O2 je gubitak toplote jer vazduh koji ne
učestvuje u reakciji sagorevanja (oksidacije) apsorbuje deo toplote
koja se nalazi u reakcionoj komori. Da bi se održala t na potrebnom
nivou, uz dovoljan višak kiseonik, često je potrebo koristiti dodatnu
količinu goriva što dodatno poskupljuje proces insineracije.
Sistemi za sagorevanje otpadnih gasova
• Sistemi za sagorevanje su relativno jednostavni i mogu da obezbede
visoku efikasnost uklanjanja organskih jedinjenja.
• Uglavnom se sastoje iz gorionika i komore za sagorevanje
• Uređaji koji se koriste za sagorevanje opadnih gasova mogu se podeliti
u tri grupe:
a) Direktno sagorevanje-baklja
b) Termičks oksidacija
c) Katalitička oksidacija
a) Direktno sagorevanje-Baklje
• Baklje su “instalacije” na kojima
se reakcija oksidacije dešava na
samom gorioniku
• Obzirom da nema reakcione
komore, sagorevanje mora da
bude trenutno
• Zbog toga je temperatura
plamena najvažniji parametar
pri direktnom sagorevanju
otadnih gasova na baklji
 b) Termička oksidacija
Gas koji se sagoreva ulazi preko/oko plamena u reakcionu komoru
gde se odigrava i završava reakcija sagorevanja

Otpadni gas

Gorivo
Izlaz

Vazduh za
sagorevanje

Termički insinerator
 c) Katalitička oksidacija
Veoma je slična termičkoj oksidaciji sa razlikom što otpadni gas nakon prolaska kroz
komoru za sagorevanje prolazi preko katalizatora koji dodatno vrši oksidaciju gadova na
nižim temperaturama.

Gorionik Katalizator

Otpadni gas Prečišćen gas

300 - 500°C 400 –
4 - 200°C
600°C
Komora za Proces
sagorevanje i mešanje regeneracije toplote

Navedeni uređaj može da sagorevaju širok spektar organskih gasovitih jedinjenja ali pri veoma malim koncentracijama
(C mora biti ispod granice eksplozivnosti)
Obzirom da je za sagorevanje potrebna veoma visoka t, potrebno je dodatno zagrevanje otpadnog gasa i vazduha pre
ulaska u reakcionu komoru za šta se troši dodatna količina energije
Karakteristike uređaja
• Temperatura potrebna za sagorevanje gotovo svih organskih
jedinjenja kreće se u rangu od 980˚-1200˚C
• Vreme zadržavanja otpadnog gasa u rekacionoj komori prema
literaturnim podacima treba da bude od 0.2-2 s, ali ono u principu
zavisi od kinetike sagorevanja
• Zbog visokih temperaturnih uslova rada uređaji za sagorevanje
otpadnih gasova moraju da budu izgrađeni od materijala koji su
otporni na date uslove
Sistemi za termičku destrukciju otpada
• Rotacione peći
• Sistem sa višestepenim sagorevanjem
 Komora za sagorevanje u rotacionoj peći
Protok materijala
Dužina rotacionih peći su 8–12 m
Tečnost/mulj/opasan otpad Prečnika 1–5 m,
Protok goriva
Vreme zadržavanja otpada u peći oko 60–90
minuta.
Zagrejan gas Vreme potrebno za jedan obrtaj peći je 20–40
sekundi
Nagib peći je 1–3 °
 *HEPA filter: high-efficiency particulate absorber

Ispust

Aktivni HEPA
ugalj Filter*
Skruber sa
pakovanjem

Sekundarno
Primarno prečišćavanje
prečišćavanje

Sistem prečišćavanja otpadnih gasova iz Rotacione peći (EPA, 1997)

Princip rada rotacione peći
• Komora za sagorevanje u rotacionoj peći je cilindar određenih dimenzija:
• Dužina rotacionih peći su 8–12 m (ređe 20 m),
• prečnika 1–5 m,
• vreme zadržavanja otpada u peći oko 60–90 minuta.
• vreme potrebno za jedan obrtaj peći je 20–40 sekundi
• Nagib peći je 1–3 °
• Unutar komore se ponekad dodaju pregrade kako bi se obezbedila potrebna turbulencija
• Prilikom procesa konstrukcije rotacione peći potrebno je razmotriti:

• Ugao cilindra
• Prečnik i dužina cilindra
• Prisustvo i mesto pregrada
• Brzina rotacije
• Upotreba goriva za povećanje t u procesu sagorevanja
• T sagorevanja specifična za materijal koji se sagoreva
Princip rada rotacione peći
• Tečnost, mulj ili opasan otpad se ubacuje sa gorenje strane rotacione peći (koja sadrži pregrade) i
pod sillom gravitacije se kreće ka donjem kraju cilindra.
• Zagrejan gas se kreće suprotno od toka otpada (tečnosti ili mulja), sakuplja se, tretira u cilju
uklanjanja prisutnih polutanata. Takođe se vrši monitoring otpadnih gasova.
Nakon sagorevanja u rotacionoj peći otpadni gas prolazi kroz sistem za hlađenje, nakon čega ulazi u
sistem za prečišćavanje gasa
Primarno prečišćavanje otpadnog gasa može da uključi venturi skruber, i apsorpcionu kolonu sa
pakovanjem, nakon čega može da se postavi sekundarni sistem prečišćavanja : adsorber sa
aktivnim ugljem i filter za uklanjanje PM kako bi se sakupili polutanti koji nisu uništeni prilikom
termičke obrade otpada
• Rotacione peći imaju visoku primenu prilikom sagorevanja organskih kontaminanata, za
kontaminiranu zemlju i mulj.
• U specijalni slučajevima u rotacione peći se mogu ubaciti otpadni gasovi kroz posebne mlaznice.
• Temperature sagorevanja se kreću u opsegu od 800°C to 1650°C.
 čvrste ili muljevite otpadne materije
za sagorevanje mulja nastalog prilikom tretmana komunalnih
otpadnih voda
Sistem sa višestepenim
sagorevanjem

U ovim sistemima na
temperaturama od 300°C
to 980°C.
se može tretirati veliki
opseg organskog otpada
Vreme zadržavanja
otpada može biti nekoliko
sekundi ako se radi o
gasovitom otpadnom
gasu
do nekoliko sati ako
govorimo o čvrstom
otpadnom materijalu.
-princip rada-
• Sistem se sastoji od nekoliko uzastopnih komora koje su snabdevene rotirajućim “grabuljama”. Temperatura
komora opada od vrha ka dnu, tako da komore na najvišim nivoima sistema imaju najviše temperature).
• Kontaminanti, najčešće čvrste ili muljevite otpadne materije, se polako ubacuju u sistem sa vrha.
• U posebnim slučajevima otpadni gas ili tečnost se može ubacivati preko mlaznica koje se nalaze sa strane
sistema.
• Ovi sistemi su razvijeni za sagorevanje mulja nastalog prilikom tretmana komunalnih otpadnih voda.
• Princip rada se zasniva na ubacivanju otpada sa gorenje strane sistema, u svakoj komori postoji rotaciona
rešetka (grabulje) koja služi da se otpadni materijal kreće ka donjim nivoima koji imaju nižu temperaturu.
• Gasovi nastali sagorevanjem otpada se kreću ka gore i sakupljaju se, tretiraju i vrši se monitoring.

• S druge strane, na donjem nivou sistema sakuplja se pepeo koji se takođe analizira na potencijalni sastav
opasnih materija koje nisu uklonjene tokom procesa sagorevanja,
U ovim sistemima na temperaturama od 300°C to 980°C. se može tretirati veliki opseg organskog otpada
• Vreme zadržavanja otpada može biti nekoliko sekundi ako se radi o gasovitom otpadnom gasu do nekoliko
sati ako govorimo o čvrstom otpadnom materijalu.
Procesi izmene sagoravanja
Izmena procesa sagorevanja u cilju smanjenje NOx
(vrste N-oksida; izvori NOx, načini formiranja NOx, Faktori koji utiču na
formiranje, vrste postupaka za smanjenja emsije NOx); sekundarne
tehnike za smanjenje NOx
Tehnike za smanjenje emisije
NOx
Formiranje azotnih oksida (NOX)
NOX
• Azotni oksidi najvećim delom nastaju tokom procesa sagorevanja
fosilnih goriva.
• Smešu pod nazivom NOX čine:
• NO2 –azot (IV) oksid
• NO – Azot (II) oksid
• N2O – Azot suboksid
NOx Podaci o izvoru emisije oksida azota pokazuju da je
oko dve trećine emisije posledica procesa sagorevanja

http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/VII%20semestar/Sagorevanje/Predavanja/11oksidi%20azota.pdf
 • Struktura azotovih oksida koji su posledica sagorevanja
NOx

http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/VII%20semestar/Sagorevanje/Predavanja/11oksidi%20azota.pdf
 N2O - Azotsuboksid

• N2O je poznat kao gas staklene bašte koji

doprinosi globalnom zagrevanju, ali je
takođe identifikovan kao činilac koji utiče
na razaranje ozonskog omotača. Srećom,
male količine azotsuboksida se emituju
procesima sagorevanja.

http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/VII%20semestar/Sagorevanje/Predavanja/11oksidi%20azota.pdf
NO – azot monoksid

• Preko 90% oksida azota emitovanih usled procesa sagorevanja

čini azot-monoksid NO
• NO u atmosferi vrlo brzo oksiduje u NO2 pod delovanjem
fotohemijskih efekata i sunčevih zraka uz prisutnost raznih organskih
jedinjenja u vazduhu,
• Većina propisa iz oblasti zaštite životne sredine tretira sve
okside azota kao NO2.
Stvaranje NO

Stvaranje NO objašnjava pomoću tri osnovna mehanizma:

1) termički ili Zeldovich mehanizam- Termički NO se formira zahvaljujući
oksidaciji atmosferskog azota
2) mehanizam oksidacije azota vezanog u gorivu- NO iz goriva nastaje
oksidacijom azota vezanog u goriv
3) Promptni (trenutni) mehanizam - se formira brzim reakcijama u
frontu plamena
1) Termičko formiranje NO
• Odnosi se na NO formiran u rekaciji elementarnog azota pod
dejstvom visoke temperature.
• Koliko će se NO formirati zavisi od temperature i vremena koje N2
provede na toj temperaturi.
• Na temperaturama iznad 1600°C N2 i O2 se u atmosferi sagorevanja
razlažu na svoje atomska stanja u stupaju u niz rekacija koje se
nazivaju Zeldovich mehanizmi:
 O+N2↔N+NO (1)
N+O2↔O+NO (2)
N+OH↔H+NO (3)

• Reakcije (1 i 2) predstavlja prvi korak u obrazovanju oksida azota Zeldovich-ovim mehanizmom.

• Za njeno odvijanje potrebna je velika energija aktivacije E=314kJ/mol ,jer je potrebna velika energija
za razbijanje snažne veze molekula azota N2 (NΞN). Visoka temperatura potrebna za postizanje
energije aktivacije čini formiranje termičkog NO zavisnim od temperature i to eksponencijalno. Zbog
toga je reakcija (1) ograničavajući korak u formiranju termičkog NO.

• Obzirom da je reakcija (1) dovoljno brza samo na visokim temperaturama, ovakav mehanizam
formiranja naziva se i termički.
• U uslovima bliskim stehiometrijskim i uslovima bogatih smeša, gde koncentracija OH radikala može
biti velika odigrava se reakcija (3), koja zajedno sa reakcijama (1) i (2) čini takozvani prošireni
Zeldovich-ev mehanizam.
2) Formiranje NO iz N koji se nalazi u gorivu
Potiče iz goriva koje sadrži N (čvrsta i tečna goriva)
• Količina nastalog NO iz goriva zavisi od karakteristika samog procesa
sagorevanja i inicijalne koncentracije N u gorivu.
• prilikom izlaganja čestica ili kapi goriva visokim temperaturama dolazi do
isparavanja jedinjenja azota iz goriva.
• Prilikom termičkog razlaganja N jedinjenja (anlilina, piridina i dr), dolazi
do formiranja različitih tipova readikala koji sadrže azot, koji se daljim
hemijskim rekacijama mogu prevesti u NOx . Obzirom da su mehanizmi
nastajanja N iz goriva prilikom sagorevanja komplesni usvojena je opšta
formula nastajanja:

NO

Gorivo koje sadrži N→N prelazna jedinjenja

N2
3) Promptno formiranje NO
• Dokazano je da u toku sagorevanja ugljovodonika, brzina stvaranja
NOx može da nadmaši onu koja je rezultat direktne oksidacije
molekula azota (termički NOx).
Ova pojava se objašnjava nastajenjem oksida azota mehanizmom
različitim od termičkog. Tako brzo formiran azot-monoksid (nastao pre
nego što je mogao nastati termičkim mehanizmom) nazvan je
promptni (trenutni).
FAKTORI koji utiču na
FORMIRANJE OKSIDA AZOTA
• Za svaki od mehanizama formiranja oksida azota, postoje uslovi
koji mogu favorizovati ili inhibirati određene reakcije.
• Poznavanje ovih faktora uticaja možemo koristiti za redukciju
emisije NOx
 Termički NO je osnovni izvor emisije NOx pri sagorevanju
gasovitih goriva i goriva koja ne sadrže organski vezan azot.
Najvažniji parametri koji utiču na brzinu obrazovanja
azot - monoksida termičkim mehanizmom su:
a) temperatura,
b) višak vazduha,
c) sastav goriva,
d) temperatura vazduha,
e) temparatura zidova komore,
f) vreme boravka.
 visoka temperatura je najuticajniji faktor za favoriziranje
a) Temperatura Zeldovich-evog mehanizma formiranja NO

Objašnjenje
grafika

Zavisnost brzine hemijske

reakcije od temperature
eksponencijalna

Uticaj temperature na brzinu hemijske reakcije- Zeldovichev mehanizam

a) Temperatura – objašnjenje grafika
• Zahvaljujući velikoj energiji aktivacije koja je potrebna za raskidanje
jake trostruke veze molekula azota u inicijalnoj reakciji (1) Zeldovich-
evog mehanizma (slajd 45) visoka temperatura je najuticajniji faktor
za favoriziranje Zeldovich-evog mehanizma.
• Smatra se da je na temperaturama nižim od 1370°C doprinos
formiranju azotovih oksida termičkim mehanizmom zanemarljiv
• Već na temperaturama višim od 1400°C formiranje azotovih oksida
termičkim mehanizmom je značajno.
Zavisnost brzine hemijske reakcije od temperature eksponencijalna
b) Višak vazduha O2  CO  NOx 

Objašnjenje
grafika

Uticaj viška vazduha na emisiju NOx pri konstantnoj temperaturi

b) Višak vazduha – objašnjenje grafika
• Višak vazduha koji je se uvodi u proces sagorevanja iznad
potrebnog stehiometrijskog je generalno potreban za
minimiziranje emisije CO i nesagorelih ugljovodonika.
• Iako se ovi zahtevi ispunjavaju s jedne strane, s druge strane
dolazi do povećanja koncentracije kiseonika u zoni plamena,
što utiče na povećanje emisije NOx.
• Na slici je prikazan uticaj viška vazduha prikazanog preko
koncentracije kiseonika na emisiju oksida azota. Prikazana
zavisnost odnosi se samo na uticaj koncentracije kiseonika.
c) Sastav goriva
• Sastav goriva utiče na emisiju termičkog NOx posredno, na osnovu
uticaja na temperaturu plamena.
• Različita goriva mogu dostići različite temperature plamena, a
maksimalna potencijalna temperatura nekog goriva najbolje je
definisana adijabatskom temperaturom plamena.
• Adijabatska temperatura je teoretska temperatura koja se postiže
kada se stehiometrijska smeša vazduh/gorivo potpuno sagoreva i
kada je sva hemijska energija reaktanata predata produktima
sagorevanja. U tabeli prikazane su adijabatske temperature plamena
za neka gasovita goriva.
Adijabtske temperature nekih gasovitih goriva
Adijabatske temperature za neka goriva
prikazane u tabeli pokazuju da postoje razlike u
njihovim vrednostima u zavisnosti od vrste
goriva.
Iako u realnim uslovima postoji odavanje toplote,
adijabatska temperatura pruža mogućnost za
određivanje uticaja goriva na emisiju termičkog
NOx.
d) Temperatura predgrevanja vazduha

Objašnjenje
grafika

Emisija NOx kao funkcija temperature vazduha Slika ilustruje uticaj predgrevanja vazduha na emisiju NOx.
Emisija NOx eksponencijalno raste sa porastom temperature
predgrevanja.
d) Temperatura predgrevanja vazduha - objašnjenje
• Predgrevanje vazduha utiče na emisiju termičkog NOx preko uticaja
na temperaturu plamena.
• Predgrevanje vazduha dodaje osetnu toplotu reaktantima, dovodi do
povećanja raspoložive toplote koja se predaje produktima, što dovodi
do povećanja temperature plamena.
e) Temperatura zidova komore

Objašnjenje
grafika

Emisija NOx kao funkcija temperature zidiva komore

e) Temperatura zidova komore- objašnjenje
• Uticaj temperature zidova ogleda se kroz uticaj na prenos toplote od
plamena ka okolini i na taj način utiče na stvarnu temperaturu
postignutu u zoni plamena.
• Niža temperatura zidova omogućava veći toplotni protok kroz zidove,
nižu temperaturu u zoni plamena, što podrazumeva nižu emisiju NOx
f) Vreme boravka
• Uticaj vremena boravka je takav da se teži da ono bude što kraće,
nedovoljno da se izvrše reakcije kojima se obrazuju oksidi azota.
Snižavanjem vremena boravka snižava se vreme boravka reaktanata u
zoni visokih temperatura.
Smanjenje emisije NOx
Primarne mere
1. Promena vrste goriva
• Uticaj vrste goriva na emisiju NOx proizlazi iz:
• sadržaja N,
• temperature sagorevanja,
• Načina sagorevanja,
• Termičkog opterećenja ložišta.
• Promena vrste goriva vrlo ograničena u primeni kao način za
smanjenje emisije NOx.
 2. Promena procesa sagorevanja
Količina NOx stvorena u toku sagorevanja najviše zavisi od:
• raspoloživog azota i kiseonika
• 3 *T* : temperature, nivoa mešanja i vremena raspoloživog za reakciju.
Upravljanje ovim parametrima, čini osnovu za strategije kontrole emisije
i konstrukcije gorionika.
Osnovna tri principa primarnih mera kontrole odnose se na smanjenje
uticaja dominantnih parametara koji podstiču stvaranje oksida azota:
• snižavanje temperature,
• skraćenje vremena boravka,
• Smanjenje koncentracije kiseonika.
• Tehnike primarne kontrole NOx uključuju jednu ili obe od sledećih
mera:
A) modifikaciju sistema napajanja gorivom i vazduhom,
B) modifikaciju gorionika.
A) Modifikacije sistema napajanja vazduhom i
gorivom su:
1) primena tehnike siromašne smeše,
2) recirkulacija produkata sagorevanja,
3) višestepeno sagorevanje, sa postupnim odvođenjem toplote,
1) Sagorevanje siromašne smeše
• metod koji je lako primenljiv u praksi.
• Zasniva se na činjenici da ako se dovede minimalna količina kiseonika
koja je potrebna za sagorevanje goriva manja je verovatnoća
formiranja NOx iz jedinjenja koja se nalaze u gorivu kao i formiranja
NOx tokom sagorevanja
• Ovaj pristup može dovesti do značajne redukcije NOx bez značajnih
finansijskih troškova, naročito u starim instalacijama (kotlovima)
1) Sagorevanje siromašne smeše
• U uslovima siromašne smeše dodatni vazduh hladi plamen što
snižava maksimalnu temperaturu i smanjuje brzinu stvaranja
termičkog NOx.
• S druge strane, niža temperatura sagorevanja usloviće duže vreme
boravka. Ovo pogodno deluje na stvaranje oksida azota, ali je ovaj
efekat sekundarni (manje dominantan), pa ovakva mera kao rezultat
ima smanjenje emisije NOx.
Nedostaci
• Smanjenjem količine O2 za sagorevanje može dovesti do:
• Nepotpunog sagorevanja i formiranja CO
• Pojave povišene koncentracije C u pepelu
• Smanjenje t pare koja se proizvodi
• Pojave korozije i kamenca u kotlu

Sve navedeno dovodi do smanjene efikasnosti kotla

2) Princip recirkulacije otpadnog gasa
• 20-30% otpadnog gasa se
recirkulacijom vraća u peć, nakon
uklanjanja čvrstih čestica

Slika 4.3. Uticaj recirkulacije na emisiju NOx

Princip recirkulacije otpadnog gasa - objašnjenje
• Recirkulacija produkata sagorevanja doprinosi smanjenju raspoloživog
kiseonika u zoni sagorevanja, kao i smanjenju temperature plamena
• Recirkulacija produkata sagorevanja podrazumeva uvođenje
″inertnih″ produkata sagorevanja u vazduh ili gorivo pre sagorevanja.
• Ovi produkti mogu se dovesti iz dimnjaka pomoću ventilatora i
dodatnih vodova, ili se mogu dovesti direktno iz komore za
sagorevanje.
• Recirkulacija produkata sagorevanja u kombinaciji sa
dovođenjem goriva u više koraka značajno smanjuje emisiju
NOx.
Princip recirkulacije otpadnog gasa - objašnjenje
• Recirkulacioni gasovi razblažuju primarni vazduh i snižavaju
koncentraciju kiseonika u smeši. Takođe snižava se i temperature
plamena.
• Istraživanja na velikom broju uređaja pokazala su da se emisija NOx
može smanjiti približno 75% kada se u primarni vazduh uvede
30% produkata sagorevanja
• Ovakva tehnika zahteva dodatne vodove za uvođenje recirkulacionih
gasova.
• Komora za sagorevanje i razmenjivač toplote uređaja moraju biti
većih dimenzija kako bi se uklopili sa većim protokom i nižom
temperaturom u cilju postizanja nominalnog stepena iskorišćenja.
• Uticaj postoji do 25-30% recirkulacije a dalje povećanje procenta
recirkulisanih gasova ne daje efekte.
 3) Višestepeno sagorevanje

Emisija NOx može biti smanjena uvođenjem ili vazduha ili goriva
u fazama.
 3) Višestepeno sagorevanje

1. vazduha (kiseonik) u dve različite zone sagorevanja:

• I zona je zona sa nedostatkom kiseonika (ubacuje se 70-90% potrebnog O2)
• nestehiometrijski uslovi u Zoni I suzbijaju konverziju N iz goriva u NOx
• smanjeno je formiranje termičkog NOx
• II zona je sa viškom kiseonika koji obezbeđuje potpuno sagorevanje (ubacuje
se 10-30% kiseonika)
• Obezbeđuje nisku produkciju NOx zbog relativno niske t u ovoj zoni
3) Višestepeno sagorevanje
2. Dodavanje Goriva u dve različite zone sagorevanja
Obično se 30-50% goriva uvodi u vazduh za sagorevanje
obrazujući siromašnu smešu u primarnoj zoni. Pošto postoji
višak vazduha emisija NOx se smanjuje zahvaljujući nižoj
temperaturi, kao posledica sagorevanja siromašne smeše.
Ostatak goriva se zatim dovodi obrazujući sekundarnu zonu, gde
se dovršava sagorevanje. Brzine stvaranja NOx u sekundarnoj
zoni su male jer ″inerti″ iz primarne zone snižavaju temperaturu
i lokalnu koncentraciju kiseonika. Efekti višestepenog
sagorevanja prikazani su na slici
Efekti višestepenog sagorevanja na emisiju NOx
Sekundarna zona:
80-85% goriva se dovodi

Primarna Zona:
Do 40% goriva se dovodi
Prednosti/nedostaci
• Ne zahteva dodatnu potrošnju energije
• Nema negativne efekte na funkcionisanje kotla ukoliko se pravilno
primeni tehnika
• Dva glavna nedostatka se mogu izdvojiti:
• Značajna produkcija CO
• Povećana koncentracija C u pepelu
• Veoma skup način za smnajenje Nox u vazduhu i uglavnom se kombinuje sa
drugim primarnim tehnikama za smanjenje NOx (low Nox burners)
Višestepeno dovođenje goriva je suprotno od višestepenog
dovođenja vazduha.
Gorionik sa niskim sadržajem Nox
LOW NOX BURNERS
• Klasični gorionici podrazumevaju direktno uvodjenje goriva i kiseonika na isto
mesto gorionika.
• Plamen se u tom slučaju sastoji iz
primarne zone veoma visoke t,
i hladnije sekundarne zone
(na kraju plamena).

• Kako t utiče (eskponencijalno) na

produkciju NOx, sav NOx se formira u
primarnoj zoni.

• Da bi se ovo izbeglo, u gorionicima sa niskim sadržajem Nox (Low Nox burners),

modifikovano je uvođenje vazduha i goriva kako bi se odložilo mešanje, odnosno
smanjila raspoloživost vazduha i smanjila t u primarnoj zoni plamena.
• Ovi gorionici utiču na smanjenje konverzije azota iz goriva, formiranje
termalnog Nox ali ne smanjuje efikasnost sagorevanja.
 Gorionici sa niskim sadržajem NOX

http://www.riteh.uniri.hr/zav_katd_sluz/zvd_teh_term_energ/katedra4/Inzenjerstvo_zastite_okolisa/6.pdf
SEKUNDARNE MERE
KONTROLE
• Sekundarne mere redukcije NOx usmerene su na uklanjanje već
obrazovanih oksida azota, što znači da su koncipirane tako da ne
deluju na sam proces, već na ″posledicu″. Sekundarne mere su:
• selektivna katalitička redukcija i
• selektivna nekatalitička redukcija.
SELEKTIVNA KATALITIČKA REDUKCIJA
• Proces selektivne katalitičke redukcije omogućava redukciju NOx
selektivno u uslovima visoke koncentracije kiseonika.
• Proces podrazumeva upotrebu agensa koji sadrži vezani azot kao što
su amonijak NH3 ili urea NH2-CO-NH2. Obzirom da je NO dominantna
komponenta NOx osnovna reakcija redukcije je:
6 NO + 4 NH3 = 5 N2 + 6 H2O
6 NO2 + 8 NH3 = 7 N2 + 12 H2O

Ostatak amonijaka reaguje:

4 NH3 + 5 O2 -> 4 NO + 6 H2O
4 NH3 + 3 O2 -> 2 N2 + 6 H2O
• Optimalni uslovi za ovu reakciju su u intervalu temperatura od
300-400°C u prisustvu katalizatora.
• Kao katalizator može se koristiti više supstanci, a najbolji
rezultati se postižu sa TiO2-WO3-V2O5.
• Pri nižim i višim temperaturama od naznačenog temperaturskog
intervala ova reakcija je takođe moguća, ali je njeno dejstvo
oslabljeno.
• Umesto amonijaka može se koristiti i urea, koja je sa aspekta zaštite
životne sredine prihvatljiviji agens. Tada je reakcija redukcije
SELEKTIVNA NEKATALITIČKA REDUKCIJA (SNCR)
• U sistemima selektivne nekatalitičke redukcije reagens se ubrizgava u izduvne
gasove takođe u određenom intervalu temperatura. Ovom merom može se
smanjiti emisija 30-50% u odnosu na nominalnu vrednost [10], [11].
• Reagens amonijak ili urea reaguju sa NOx što za posledicu ima stvaranje azota i
vode koji nisu štetni po okolinu. Tipičan sistem za selektivnu nekatalitičku
redukciju sastoji se iz rezervoara za reagens, opreme za ubrizgavanje i
odgovarajućeg sistema praćenja i kontrole. Rezervoar za reagense i kontrolni
sistem slični su odgovarajućim sistemima selektivne katalitičke redukcije.
Međutim zbog viših stehiometrijskih odnosa potrebno je tri do četiri puta više
reagensa nego kod SCR ukoliko se želi postići sličan efekat redukcije.
• Optimalan interval temperatura za SNCR kreće se od 900-1100°C u zavisnosti od
korišćenog reagensa i uslova izvođenja SNCR.
• Kada temperatura pređe 1000°C, opada brzina redukcije NOx zbog termičkog
razlaganja amonijaka. Za postizanje što boljeg rezultata potrebno je da reagens
bude što duže u optimalnim temperaturnom intervalu. Minimalno potrebno vreme
boravka za postizanje zadovoljavajućih rezultata iznosi 0,3 s.
• https://www.youtube.com/watch?v=EjUAwUko8Vc