Висока техничка школа струковних студија

Нови Београд

КОЛОКВИЈУМ
Предмет:

Површинска заштита метала

Тема:
Никловање ; Галванизација

Професор: Др. Зоран Карастојковић Студент: Никола Стојановић 56/2012

Нови Београд, Јун 2016

1
 1. НИКЛОВАЊЕ
1.1 Особине никла

Никл је типичан представник из групе железних метала. Од свих метала који се

користе у галванотехници, никл има најзаступљенију и најразноврснију употребу.
Никл се количински највише користи као легирајући елемент, било код железних
или обојених метала. Никл је сјајан метал, корозионо постојан на (сувом или
влажном) ваздуху, густине 8,9g/cm3, кристалише се површински центрираном
кубном решетком, показује умерене вредности тврдоће и чврстоће али велике
жилавости, топи се на 1453 степена и електропозитивнији је од железа. Последња
особина му омогућава значајну употребу за заштиту челичних производа за
различите намене, и уопште за израду бројних легура. После полирања дуго
задржава метално сјајну боју. Никл се раствара у разблаженој азотној киселини, али
у концентрованој (азотној) киселини наступа пасивизација површине, док се у
другим киселинама више раствара. Никл није отрован, нити његове соли, али у
великој количини и у дуготрајном додиру са кожом код неких особа изазива
специфично обољење познато у медицини као дерматитис.

1.2 Примена никла у галванотехници

Никловање је вероватно, теоријски и практично, највише изучаван технологија

наношења. Основна намена никловања најчешће је добијање цветлог и на корозију
отпорног слоја. Превлаке никла имају разноврсну примену, како у индустрији тако
и у свакодневном животу, од којих је само мали број примера приказан на сл.1

Слика.1. Неки никловани производи

Превлаке никла се галвански наносе у циљу:

2
  Декоративне заштите;
 Функционалне заштите (заштите од хабања);
 За израду модела (галванопластика)
Ако је потребно нанети заститно-декоративну превлаку, без потребе за израженом
високом корозијом отпорношћу, онда се примењује сјајни (декоративни) никл.
Висока антикорозиона постојаност се постиже наношењем више слојева никла, у
два или три слоја. У сваком конкретном случају, врста и дебљина слоја се одређује
у зависности од расположивих технолошких услова наношења и економске
исплативости. Термин функционалне превлаке још увек није широко прихваћен,
под њим се подразумевају особине важне за технику, пре свега отпорност на
хабање, док се отпорност према корозији подразумева, због чега се ове превлаке
називају и инжењерске превлаке. Превлаке никла заузимају важно место у
испуњењу наведених захтева. Све ове превкале се наносе на челик, месинг, цинк
(ливен под притиском), пластичне масе, а у мањој мери на легуре алуминијума и
магнезијума.

1.3 Поступци никловања

У свим наведеним наменама, никл се наноси електрохемијски и хемијски. У
хемијском начину наношења нема коришћења електричне струје, а још једна битна
разлика између ова два поступка је у начину расподеле, тј. Дебљине нанетог слоја.
Наиме, дебљина слојева нанетих електрохемијским и хемијским поступком
таложења се доста разликују на избочинама или удубљењима, како је илустровано
на сл.2.

Слика.2. Распоред слојева остварених таложењем: а) електрохемијски б) хемијским

путем

Види да се при електрохемијском таложењу највеће дебљине остварују на оштрим

ивицама и уопште, на испупчењима а најмање у удубљењима, пример са сл.2а), Док
је електрохемијско таложење практично немогуће са унутрашње стране, дотле је
хемијско таложење врло равномерно са тих унутрашњих страна, упоредити са
сл.2а) и б).

3
Из описаних разлога, хемијска метода наношења је једина која се успешно може
применити за наношење превлаке на лопту: ни једна друга метода (примера ради
паспрашивањем, наношењем у вакууму или слично) није у стању да оствари тако
равномерну расподелу превлаке по целој површини лопте. Иста констатација важи и за
делове било које сложене геометрије. Брзие таложења и код превлака од никла су на страни
електро-хемијског наношења превлаке, јер примењена струја неоспорно повећава брзину
таложења.

1.3.1. Електрохемијско наношење никла

Електрохемијско наношење превлаке никла подразумева електролитичку ћелију, уз

примену аноде од никла, сл.3.

Слика.3. Електролитичка ћелија за никловање

Електролитичко таложење никла редовно прати знатна анодна и катодна поларизација.

Поларизација зависи од састава електролита, режима вођења процеса и врсте таложења. За
све електролите током никловања је карактеристично издвајање велике количине водоника
на катоди. Уколико је у електролиту присутан никамонијумсулфит, онда је катода реакција
издвајања водоника још интензивнија, сл.4

Слика.3. Издвајање водоника на катоди приликом електролитичког никловања

4
Штетно деловање водоника на обрађивани предмет (материјал) је већ објашњено. Никл се
таложи из киселних електролита, уз одржавање пх вредности најчешће у распону од 4 до
5,5.

При никловању је изражена пасивизација аноде, а као последица тога се јавља повећана
концентрација водоника. На анодну поларизацију велики утицај показује концентрација
хлора, који се уводи у електролит у облику никлхлорида. Јони хлора на аноди предају
наелектрисање, чиме се омогућује даље деловање хлора у циљу растварања образованог
пасивног слоја, чиме се снижава анодна поларизација.

1.3.2 Основне компоненте електролита

Састав купатила (електролита) са којим ће се радити, умногоме зависи од намене

никлованог слоја. Често се различите особине превлаке као што су: сјајност, отпорност на
корозију, отпорност на хабање и слично, морају уравнотежити са ценом производа. За
испуњење таквих захтева развијена су различита купатила (електролити), од којих се овде
наводе најважнија за индустријску примену. Разноврсност купатила за електролитичко
никловање је на завидном нивоу. Основне компоненте сваког електролита за никловање су:
со никла, пуфер и активатор. Физичка и хемијска чврстоћа електролита за никловање се
морају одржавати непрекидним филтрирањем и периодичним хемијским пречишћивањем
електролита.

Једно од најпознатијих купатила за електролитичко наношење никла је тзв. Ватсово

купатило, које датира још из 1916.г, а уз извесне корекције и данас је у широкој употреби,
Из мноштва електролита у табели на сл.4. су наведени састави неких најчешће коришћених
купатила.

Слика.4. Састави неких купатила за никловање.

5
Никлсулфат је со која обезбеђује највећу потребну количину јона никла. Ова со је
најјефтинија, даје стабилан анјон, који редукује на катоди нити се оксидише на аноди, и
овај јон није волатилан. Никлхлорид је присутан у електролиту ради обезбеђења хлоридног
јона, неопходног за спречавање пасивизације аноде. Остали хлориди нису тако ефексни у
електролиту за никловање. Хлоридни јон повећава проводност електролиту, тиме и
искоришћење струје. Борна киселина служи као слаб пуфер (регулатор пх средине).

Додаци за сјај никла

Висок сјај превлаке се постиже накнадним полирањем, али како је полирање делова
сложене геометрије обично сложен посао, приступа се додавању специјалних супстанци у
електролит, чији је једини циљ повећање сјајности. Додаци за повећање сјаја превлаке у
галванотехници, уопште су неопходност. У изузетним ситуацијама се тражи да превлака
треба да буде мат или полусјајна. За превлаке никла се користе додаци који припадају
органским супстанцама, нпр. Ароматичне сулфонске киселине, сулфоноамиди и слично,
чије су структурне формуле прилично сложене, неке су приказане на сл.5.

Слика.5. Структурне формуле неких органских додатака за повећање сјаја никловане

превлаке.

Њихова количина је од 1 до 10g/l. Овакви додатци не утичу на адхезију превлаке ни на

примењену струју.

6
1.4 Вишеслојно никловање

Идеја о дуплом слоју првобитно се јавила како би се избегло полирање превлаке никла.
Знатна кртост сјајних превлака никла као и ниска корозија постојаност неких једнослојних
преливака, условила је појаву електролита за вишеслојно наношење превлака. За примену
састава ових слојева примењује се принцип електрохемијске заштите: сваки горњи слој је
састављен од електрохемијски позитивнијег слоја. Полусјајни никл је корозионо
постојанији од сјајног никла, тако да када се догоди разарање првог (сјајног) слоја, даље
корозионо разарање спречиће слој испод. У циљу повећања корозионе постојаности
примењују се комбиноване и композиционе превлаке.

Комбиноване превлаке

Хром има израженији сјај од никла. То је разлог да је горњи слој у свим примерима са
слике.6 управо хромни слој , јер он даје бољи визуелни изглед од никла. Као подлога за
наношење никла на комад од челика, често се наноси слој бакра.

Слика.6. Шема продирања корозије у вишеслојним заштитно-декоративним превлакама у

облику различитих видова превлака никла: а) једнослојни никл; б)би-никл; в)три-никл;
г)сил-никл; 1-хром;2сил-никл; 3-сјајни никл; 4-никл са великим садржајем сумпора ; 5-
полусјајни никл; 6-бакар и 7-подлога (челик).

1.5 Наношење легуре

Показало се да се електролитички могу исталожити неке легуре никла. Какав ће бити

систем легура за било који метал, наравно и никл, најбоље се види из одговарајућег
дијаграма стања. За сада, наношење легуре из система легура никл-молибден и никл-
волфрам, се показало успешно како за наношење тако и у експлоатационим условима- што
је најважније. Ова два метала повећавају тврдоћу превлаке никла, али што је још важније
повећавају и топлотну постојаност тако образоване легуре, имајући у виду да су молибден
и волфрам тешки метали из групе тешкотопивих метала, одакле је разумљиво и повећање
ватросталности.

1.6 Црни никл

Црни никл се обично наноси на месинг, бронзу или челик у намери да створи површину са
што мањом рефлексијом – изузетно важно за оптичке апарате и инструменте. Црни никл
има превасходно декоративну улогу, док је његова корозиона постојаност смањена у
односу на сјајни никл. За црно никловање су кључни јони цинка и тиоцијанатата, састав
једног купатила за црно никловање дат је на слици 7.

7
Слика.7. Састав једног купатила за црно никловање

Штетне примесе

Електролити за никловање су посебно осетљиви на пристуство нечистоћа, било органског

или неорганског порекла. Примесе обично утичу на смањење, чак промену сјајапревлаке
или слабљењем адхезије за подлогу. Најштетнијим примесама се сматрају: бакар, цинк,
олово и железо. Садржај бакра, цинка и кадмијума се ограничава на 0.01, железа на 0,1, а
олова на цак 0,001. Зато код николвања треба водити рачуна о чистоћи анодног наношења
и квалитета превлаке.

1.7 Хемијско наношење никла

За хемијско наношење никла користи се и израз , имајући у виду да се таложењем у

раствору одвија аутокаталитицком редукцијом (таложењем) никла. Како у овом поступку
нема коришћења струје нема ни потребе за анодом. Хемијски никл одликује следеће, веома
цењене, особине:

 Уједначена дебљина
 Изванредна корозиона постојаност
 Способност лемљења
 Елеминисање потребе за течним подмазивањем
 Може да замени херђајући челик

Када треба да обрадите делове сложене геометрије, превлака никла се најбоље наноси
коришћењем хемијске методе. Од многих примера на слици.8. су приказани неки
конструкциони делови и алати са превлаком хемијског никл. Хемијски никл је могуће
нанети на различите железне материјале, како конструкционе тако и алатне.

Слика.8. Неки препознатљиви делови са превлаком хемијског никла.

8
Кристали никла нанетог хемијским путем су стубичасти, и то превлаку некада чини
порозном. Оваква порозност не смета за примену превлаке у условима контакта два метала,
посебно што хемијски никл показује мањи кеофицијент трења у односу нпр. На тврди
хром. Изглед превлаке хемијског никла добијен микроскопијом приказан је на слици 9.

Слика. 9. Спољашњи изглед стубичастих кристала превлаке никл-бор при различитим

увеличањима

Порозност превлаке хемијског никла је мања у односу на порозност превлаке-

електролитичког никла. Посебна карактеристика превлаке хемијског никла је у чињеници
да се површинска храпавост на обрађиваном делу смањује после наношења, и то је значајна
предност у односу на нпр. Превлаке тврдог хрома, када се храпавост повећава.

1.7.1 Купатила за хемијски никл

Процес хемијског никловања је заснован на реакцији редукције хипофосфита и уз

ослобађање водоника, док подлога делује као катализатор. Укратко, у две реакције процес
разлагања хипофосфита и таложења никла се може исказати реакцијама. За стабилизацију
технолошких услова таложења хемијског никла додају се супстанце које образују
комплексе, затим инхибитори, као и пуфери. Овакав механизам таложења метала је
применљив за наношење превлака још неких метала, као што су: калај, сребро, кобалт,
злато, паладијум или ренијум. Имајући у виду предности које нуди поступак хемијског
наношења превлаке, јасно је да се овај поступак све више истражује. Потребно је нагласити
да наношење хемијског никла није условљено металном подлогом, то значи, а и
експерименти су потврдили, да се оваква превлака може успешно нанети и на пластику,
чак и на квалитетну пластику типа АБС. За овај процес је карактеристично да се поред
таложења никла у слој превлаке уводи фосфор или бор, или заједно оба ова елемента.
Допринос фосфида се огледа у снижењу вредности коефицијента трења превлак, док су
бориди одговорни за знатно повећање тврдоће слоја хемијског никла. Смањење
коефицијента трења и истовремено повећање тврдоће слоја су две цењене особине за
експлоатацију великог броја машинских компоненти или алата. За хемијско никловање су
применљива и кисела и базна купатила, што пружа разноврсност у раду. Неки
карактеристични састави и услови таложења су наведени на слици 10.

9
Слика.10. Раствори за хемијско наношење никла, хипофосфитни типови.

Температура купатила за хемијско никловање има изражен утицај на брѕину таложења.

Ниске радне температуре за наношење хемијскох никла, а то су температуре испод 90
степени, пружају несумљиву предност у оним случајевима када се обрађују окаљени и
отпуштени комади. Састав купатила, нормално, варира од произвођача до произвођача.
Када се брѕина таложења превлаке хемијскох никла изрази и прати у функцији температуре
раствора, добија се окспериментални дијаграм као на слици. 11. Иѕ многих других разлога
радна температура не сме да буде превисока. Киселост раствора за хемијско никловање
показује велики утицај на брзину таложења, тако да вредност пх испод 4 не даје
задовољавајућу брзину таложења.

Слика 11. Утицај температуре на брзину таложења хемијског никла

10
Са смањеном киселости брзина таложења се повећава по неком параболичном закону.

Слика 12. Утицај пх вредности на брзину таложења хемијског никла

Крива са ове слике је добијена у киселим срединама, а најбољи резултати су остварени при
пх=4,2-5. Базна средина није показала такав утицај на брзину таложења хемијског никла
што је то кисела средина.

1.7.2 Термичка обрада хемијског никла

Тврдоћа хемијског никла је већа у односу на електролички никл, а иноси 500-600HV,

зависно од примљеног састава купатила. Међутим, превлака хемијског никла је показала
још једну предност а то је могућност повећања тврдоће применом тзв. Вештачког старења.
Вештачко старење превлака хемијског никла се, као и других легура, изводи на ниским
температурама, тако да се примењују температуре старења у распону од 200-400 степени,
после чега тврдоћа слоја достиже вредности од 900-1000 (1100), што је значајно више у
односу на почетну вредност. Више температуре старења од наведених, очекивано, не утичу
на повећање вештачког старења, у принципу, не би требало да буде мање од 60мин.

Слика 12. Утицај температуре вештачког старења на тврдоћу превлаке хемијског никла

11
Повећање тврдоће током вештачког старења се објашњава стварањем интерметалних
једињења никла са фосфором и бором, када настају нова интерметална једињења у
никленој основи. Фосфидникла показује мало коефицијент трења, чако до 30 посто мањи
коефицијент трења у односу нпр. на тврди хром. Боридникла показује велику тврдоћу , и
он је главни узрочник добијања овако велике тврдоће превлаке. Одавде је разумљиво зашто
је превелака хемијског никла у неким доменима супериорнија у односу на тврди хром.
Недостакат превлаке хемијског никла је у малој дебљини.

1.7.3 Боја

Превлака хемијског никла је сјајне сребрнасте боје. Након термичке обраде, превлака
добија жуту боју (боја сламе), па чак постаје плавичаста.

1.7.4 Наношење хемијског никла на алуминијум

Наношење хемијског никла на алуминијум захтева посебну припрему површине, која се

укратко састоји из следечих технолошких поступака: одмашћивање у чистом бензину,
затим нагризање у раствору, загрејаном на 60-70 степени, у трајању од 3-4 минута, после
чега следи активирање у азотној киселини и испирање у води. После ове припреме
нормално се врши хемијско никловање.

1.7.5 Наношење хемојског никла на бронзу и месинг

Одмашћивање се изводи као у случају припреме алуминијума за хемијско никловање, само

што је активирање у смеси азотне и сумпорне киселине.

1.8 Корозиона постојаност хемијског никла

Због чињенице да је превлака хемијског никла мање порозна од превлаке електроличког

никла, настаје повећање отпорности хемијског никла. Накнадна термичка обрада
вештачким старењем, такоће, погодује побољшању антикорозионих особина превлаке
хемијског никла. У поређењу са хромом, никлова превлака показује већу корозиону
постојаност.

1.9 Примена превлаке никла у галванопластици

Превлаке никла се успешно користе у галванопластици и галваностегији, и то како за

израду модела тако и готових производа.

1.10 Бојење никла

Исталожене превлаке никал могу се додатно обојити, и то се изводи хемијским путем,

потапањем у раствор. Овакви раствори садрже јоне тиосулфата, ацетата и тешких метала.
Боје које могу да се добију су плаве или љубичасте, што добрим делом зависи од времена
држања (потапања) и температуре (40-60 степени).

1.11 Наношење честица – композитна превлака никла

Композитни материјал је могуће добити и електролитичким поступцима, по површини

обрађиваног предмета, што се показало корисним у многим приликама.

1.11.1 Сврха композитне превлаке

Композитни материјали пружају несумњиве предности, јер поседују комбиноване особине

различитих материјала , и то се успешно користи у техници. Композитни материјали се
израђују на више начина, почев од ливења, синтеровања, распршивањем или галванском
техником добијају само површински слојеви. Често је довољно постојање композитног
материјала само у површинском слоју.

12
Никл се показао као захвална превлака за наношење честица, и тада се добија тзв.
композитна превлака. Остали метали, као што су бакар, хром, цинк или слично, нису се
показали као корисни за ове намене. Сврха композитивних превлака је вишеструка, али
најчешће се захтева: а) знатно повећање отпорности на хабање или б) осетно смањење
коефицијента трења. За наведене намене се користе честице које се одликују:

 Великом тврдоћом
 Малим коефицијентом трења

1.11.2 Композитне превлаке са тврдим честицама

Асотриман тврдих честица је свакако велики или највећу употребу у образовању

композитних преливака никла имају честице из неке од следећих група:

 Оксида
 Карбида
 Нитрида
 Борида

Од наведених веома тврдих једињења најпознатији су оксиди алуминијума и цирконијума,

а од карбида силицујумкарбид. Ултрафине честице, углавном, теже је наносити
електролитичким методама у односу на крупније честице наведених једињења.
Карактеристике осталих једињења за ове намене могу се наћи у специјализованој
литератури.

1.11.3 Композитне превлаке са честицама малим коефицијентом трења

Мали коефицијент трења имају приказане групе тврдих једињења, а посебно су

интересантни сулфиди, који се одликују још мањим коефицијентом трења у односу на
остале групе једињења. Честице које имају мали коефицијент трења, а применљиве су у
галванотехници, најчешће се графити и молибдендисулфид. Посебно је интересантна
композиција графита не би испливале на површину.

Слика 13. Неопходна опрема за електролитичко наношење прахова.

Мешањем електролита са честицама остварују се једнакомерно наношене композитне

превлаке по површини обрађивог дела. Добијене композитне структуре имају различите
облике, у зависности од носиоца (основног материјала превлаке), као и од врсте и
гранулације примењеног праха. Неколико таквих структура је приказано на слици 14.
Концентрације једињења у свим примерима 2 су биле на нивоу 60g/l.

13
Слика 14. Структуре композитних прахова на основи железа и хрома.

1.12 Грешке у никлованом слоју

Грешке у никлованом слоју се стварају у неколико група: лоше пријањање, прегорелост,

кртост, храпавост, поре и недовољна сјајност.

1. Лоше пријањање превлаке је услед: недовољно очишћене површине предмета,

кратко време декапирања или мала концентрација киселине, присуство бакарник
јона у киселини за декапирање, лоше испирање, присуство једињења хрома или
органских спојева.
2. Превлаке су пгегореле због: ниске концентрације никла уз примењену густину
струје, малог садржаја борне киселине, ниске температуре, високе вредности пх,
недовољног размака међу електролитима.
3. Кртост превлаке настаје због: велике количине примеса у електролиту,
неподешеног односа примарних и секундарних додатака за сјај.
4. Храпавост превлаке изазивају: суспендоване чврсте честице у електролиту,
присутан калцијумов сулфат у електролиту.
5. Поре у превлаци су последица: Недовољног мешања електролита, мале
концентрације никла у електролиту, малог садржаја борне киселине, малог
садржаја или средства за квашење
6. Лош сјај превлаке се јавља услед: лоше припреме подлоге, мали садржај борне
киселине, присуство органских спојева у електролиту, ниска или висока
концентрација средстава за сјај, присуство јона железа, бакра или цинка у
електролиту.

14
1.13 Утицај никла на здравље људи

Чињеница је да је никл као легирајући елемент присутан у металном прибору за јело,

германизован термин есцајг, или још нека буде споменуто кућно посуђе, који се
свакодневно користе у обичном животу. Најбројнији производи су обично направљени од
нерђујућег челика. За овај материјал не постоји забрана коришћења у прехрамбеној
индустрији. Никл се не сматра акутно отровним елементом, али нека његова једињења то
могу бити. Неки радници после дугогодишњег рада са никлом или његовим једињењима,
добију осип коже, а то исто може да се догоди и после ношења накита од никла или од
накита који је никлован. Из разлога предострожности они који непрекидно раде са никлом
а поготово са његовим једињењима морају да се носе радне рукавице, да перу руке пре јела
и да се на радном месту не једе.

15
 1. ГАЛВАНИЗАЦИЈА

1.1 Основне компоненте

Физички посматрано, свака опрема за извођење електролитичког процеса таложења

(галванизацију) неке превлаке се принципијелно састоји из четири основна дела:

1. Спољашњи извор једносмерне струје, укључујућу ту потребне инструменте као

што су волтметар, амперметар и апаратуре за регулисање њихових потребних вредности

2.Негативну електроду, тј. катоду, на који ће се таложити изабрани метал, односно

то јерадни део (комад) ;

3. Позитивну електроду , аноду, која је обично од металакоји ће се таложити на

катоди, али некада је то неки проводни материјал који служи за затварање струјног кола, и
тада је тоинтерна и нерастворљива анода, и

4. Раствори, електролити, из којих ће се вршити таложење потребне (металне)

превлаке, који се у жаргону зову купатила.

1.2 Купатила за галванизацију

Таложење на катоди се изводи најинтензивније на страни која је орекнута према

аноди, и због те чињенице једна страна радног предмета (катоде) може остати слабо
покривена, иако су сви технолошки параметри (струја и електролит) ваљано изабрани и
спроведени између две аноде, како је приказано на сл. 1-1.

16
 За електролитичко наношење металних превлака у индустријским условима користе
се каде, у које се истовремено постављају по више комада. Већи број радних комада, који
се везују како катода, изискују и већи број анода, један такав пример са пратећим
елементима је показан на слици 1-2.

Сл. 1-2. Аксонометријски изглед једне типичне каде за електролитичко наношење металне
превлаке на ситнијим комадима

Некада је када у галванској обради прилично релативан појам, будући да се

наношење жењеног метала може обављати коришћењем не много захтевне опреме, нпр. у
веома једноставним пластичним кантама као на сл. 1-3.

Пластичне посуде често су погодне за рад, ако су хемијски неактивне, и још када радне
температуре електролита нису високе, нпр. не прелазе 80 степени или слично. Овакав
начин рада је погодан за појединачну и малосеријску производњу, када може ручно да се
опслужују каде, и када су капитална инвестициона улагања веома мала.

17
1-3. Каде за галванизацију

За серијску производњу се користе веће посуде, резервоари, који се чешће и

једноставно зову каде за галванизацију. Сагласно конкретним потребама за галванском
обрадом, израђују се каде одговарајућих величина. Каде су најчешће правоугаоног облика
у пресеку. Раније су се каде правиле од метал, (сл. 1-4а), која је са унутрашње стране
обавезно била заштићена оловом или гумом, касније је почела да се примењује пластика.
Данас се за израду када углавном користе пластични материјали, какви су полипропилен,
полиетилен или још армирани полиестер, (сл. 1-4б).

Како је електролитичко таложење немогуће без струје, по дужини каде су постављене шине
за довод електричне струје, како на страни аноде тако и на страници катоде. За те намене се
користе бакарне шине, с обзиром да је бакародличан проводник електричне струје. Изглед
неких метала када за галванизацију дат је на сл. 1-5.

18
Сл. 1-5 Два примера када за галванизацију са шинама за довод струје

Циркулација електролита у циљу филтрирања и слично, често је неопходна, због чега су

каде снабдевене и пумпама, које су смештене уз каду, сл. 1-6.

Сл.1-6 Када са пумпом за циркулацију електролита

Имајући у виду могућност истовременог таложења металне превлаке на више делова

истовремено, потребно је довести прилично велике јачине електричне струје, тако да су
потребни извори струје, тј. исправљачи, до чак 50 000А. Фина регулација и напона и струје
се подразумева у циљу постизања жељене густине струје за процес галванске обраде.

Врло често, електролитичко таложење се изводи уз грејање електролита, а ако је потребно

и за његово хлађење, тзв. темнерирање електролита. Загревање електролита се постиже
урањањем угрејача у електролит, када то неће изазвати таложење превлаке на такав грејач.
Уколико до тога долази, онда се примењује загревање по принципу дуплог плашта: између
дуплих зидова циркулише загрејана вода, која индиректно загрева електролит. Овакав
начин загревања је спорији али је поузданији. За хлађење електролита обично постоје
издвојени хладњаци, са снопом зимајстих цеви.

19
1-4. Систем за вентилацију

Понекад је потребно да кад имају помоћну опрему за кретање (њихање) обратка у

току наношења превлаке, чиме се обезбеђује равномерније наношење превлаке по целој
површини. За одвођење испарења која потичу из електролита, укључујући и водоник или
кисеоник, изнад таквих када се постављају усисни системи који односе настала испарења.
Могућа штетна дејства у ваздуху и земљишту сликовито су назначена на сл. 1-7а, имајући у
виду најзначајније деловање испарења на човека, тј. на удисање или уношење у стомак.
Последице немарног проливања истрошених електролита могу бити веома погубне по
животну средину, човека и цео биљни/животињски свет.

Стварни изглед када и система за вентилацију у једном погону за галванизацију је показан

на сл. 1-7б. Оваквим системом се обезбеђује сигурнији и чистији рад.

Сл 1-7а. Скица а) и изглед б) система за вентилацију у једном погону за галванизацију

20
1-5. Бубњеви за галванизацију

Ситне и бројне комаде непрактично је ( и неекономично) обрађивати комад-по-

комад, због чега су развијени тзв. бубњеви за галванизацију. Ситни комади (какви су вијци,
матице, дугмад или слично) се галвански штите у обртним бубњевима и звонима. Бубањ је
цилиндричног облика или пак у облику вишестране призме, на сл. 1-8а приказано у
погледу са спољашње стране, или у шематском приказу на скици са сл. 1-8б. Перфорирани
плашт бубња омогућује сталну циркулацију електролита, неопходног за галванску обраду
делова.

У један бубањ, имајући у виду да је израђен од пластике, не може да стане велика маса
обрађиваних делова, због чега се срећу решења у облику два мања бубња као на сл. 1-8а.

1-6. Галванско звоно

Показало се да је окретање комада током процеса галванизације интензивније

уколико уколико је посуда постављена косо, дакле нити хоризонтално нити вертикално,
одатле је настао прихватљив назив галванско звоно. Галванско звоно је засечен конус или
засечена вишестрана пирамида, са отвореним врхом, чиме стварно подсећа на звоно, сл. 1-
9. Звона се израђују од истих материјала као и бубњеви. У току рада звоно се окреће
брзином од око 10 min−1. Када се таложење превлаке изводи у бубњевима или звонима
потребан је нешто виши напон (око 15V) али и дуже време да се добије иста дебиљна у
кади, што се тумачи повременим губитком контакта у току рада (обртања у бубњу или
звону).

21
Након извршеног наношења превлаке, пражњење (истресање) садржаја се врши
заокретањем звона, што је предност у манипулативном смислу рада.

1-7. Линије за галванизацију

Једна линија за галванизацију у индустријским условима треба да има све услове на

непрекидан рад, због чега се додатна пажња посевећује транспорту после сваке операције
(прања, одмашћивања, наношења и вишеструког испирања). Изгледи савремених линија за
галванску обраду дати су на сл. 1-10а и б.

Опслуживање оваквих када у линији је механизовано и аутоматизовано. Уколико је

потребна непрекидна галванизација трака или жице онда се праве посебне линије, што се
најчешће среће код цинковања и калајисања.

22
1-8. Филтрирање електролита

Машински делови претходно обрађивани резањем могу у купатило да унесу честице

метала, које ће само покварити и изглед и функцију превлаке. Остале нечистоће, такође,
негативно утичу на квалитет превлаке. Извесни електролити (за бакарисање, никловање и
други) у току рада се могу запрљати појавом талога, што захтева уклањање непожељних,
чврстих супстанци, а то практично значи филтрирање електролита. За те намене се,
свакако, морају користити посебни уређаји за филтрирање. Одвајање честица се изводи на
два начина: а) применом центрифугирања електролита ( теже честице услед дејства
центрифугалне силе се крећу ка периферији, одакле се лакше уклањају) или б) по
принципу апсорпције нечистоћа. Примена центрифугирања честица је погоднија за рад,
посебно за одвајање крупнији честица, док су апсорпциони филтери склони релативно
брзом загушењу, што им је главни недостатак.

Спољашњи изглед једног постројења за филтрирање електролита са осталим потребним

елементима приказан је на сл. 1-11.

23
1-9. Неутрализација истрошених електролита

Посебан проблем у сваком поступку галванизације представљају истрошени

електролити. Није довољно да се сви истрошени електролити филтрирају већ се мора
приступити и њиховој неутрализацији. Директно испуштање истрошених електролита у
канализацију и потом у реку (или језеро) је изузетно штетно и као такво забрањено. Из тог
разлога се неутрализацији истрошених електролита мора приступити детаљно.
Неутрализација се изводи хемијским средствима, а све то поскупљује рад целог погона за
галванску заштиту. И поред свега тога, неутрализацији отпадних вода из галванисаних
постројења се мора приступити веома озбиљно.

24