Nikal i ivotna sredina

Filed under: ekologija Leave a comment

9. June 2011.

IZVOD:
Razvojem ljudske civilizacije na Planeti Zemlji, porastom populacije, a posebno ubrzanim
tehnolokim i tehnikim razvojem, dolazi do poveanja negativnih uticaja na ivotnu sredinu,
koji se manifestuju kroz porast broja izvora zagaenja. Najznaajniji izvori zagaenja ivotne
sredine predstavljaju razna hemijska sredstva, otpadi industrijskih postrojenja, kako vrsti, tako i
otpadne vode i gasovi, sredstva koja se koriste u poljoprivredi, i teki metali. Veina tekih
metala (Cd, Pb, Ni, As, Cr, Hg) spadaju u tetne i opasne materije koje, osim to zagauju
ivotnu sredinu, deluju veoma toksino u veim kocentracijama, kako na biljke i ivotinje, tako i
na oveka. Zbog toga se u poslednjih dvadeset godina razvila i javna svest o potrebi zatite
ivotne sredine od uticaja tetnih materija uopte, a posebno od tekih metala, jer je njihova
koncentracija, kako u zemljitu, tako i u ostalim delovima, pre svega vodi, svakog dana sve vea.
Upotreba nikla vri se na razne naine i u razne svrhe zbog njegovih osobina. Samo korienje je
esto nekontrolisano i moe dovesti do nesagledivih posledica jer je nikal toksian metal i veoma
tetno utie na stanje ivotne sredine. Zbog svega toga, trebalo bi voditi rauna o nainu
manipulisanja sa niklovim jedinjenima.

kljune rei: nikal, ivotna sredina,Endemska Nefropatija

1.UVOD
Nikal je 1751.godine otkrio Axel Fredrik Cronstedt. Ime je dobio po imenu demonskog bia iz
germanske mitologije od nemake rei kupfernickel, to znai lani ili vraji bakar. Iako u
poetku ova tvrdnja nije prihvaena, nakon serije eksperimenata dokazano je da je u rudi, koja je
bakarne boje, a ne daje bakar nakon standardnih procesa tretiranja, prisutan novi metal. Od tada
poinje njegova intenzivna upotreba koja se svakim danom poveava..
1.1.Nikal- osobine, dobijanje, jedinjenja
Nikal je metal beo kao srebro, odlikuje se velikom tvrdoom, slabo je feromagnetian. Topi se na
1453C, kljua na 2732C, gustina mu je 8,9g/cm
3
. Slabo je rastvoran u hlorovodoninoj i
sumpornoj kiselini, dok se u azotnoj kiselini intenzivno rastvara, a takoe u vruoj sumpornoj
kiselini. Otporan je na delovanje alkalnih hidroksida.
Veoma je otporan prema vazduhu, pa je naao primenu za prekrivanje drugih metala. Prevlake
nikla nanesene na metale, hemijski ili elektrohemijski, imaju viestruku ulogu,od antikorozivne,
to produava vek trajanja metala, do dekorativne, to omoguava da se izrauju razni predmeti.
Osim antikorozivne i dekorativne uloge, nikal se koristi kao dodatak metalima, za dobijanje
raznovrsnih legura, dajui im odreena specifina svojstva, ili samo poboljavajui njihove
osobine. Nikal se dobija uglavnom iz sulfidnih ruda, od kojih je najpoznatija petlandit(Ni,Fe)
9
S
8
.
Posle obogaivanja i prerade ovih ruda, dobija se nikalni kamen, koji sadri oko 48%
nikla.Prerada ovog sulfida vri se na nekoliko naina:
1. Oksidacijom sulfide do nikal oksida, a potom njegvom redukcijom koksom
2. elektrolizom Ni
2
S
3

3. prenjem sulfida do oksida, a potom redukcijom oksida vodenim gasom.
Nikal gradi dva tipa jedinjenja: nikal(II) i nikal(III). Veoma retko se nalazi u vidu ovih drugih
jedinjenja. Od poznatijih jedinjenja sa oksidacionim stanjem +2, tu su svakako nikal sulfat-
NiSO
4
, i nikal hlorid-NiCl
2
, koji se koriste kao komponente elektrolita za elektrohemijsko
nanoenje nikla na metale. Osim njih, poznat je i nikal hipofosfit, koji slui kao komponenta
rastvora za hemijsko nanoenje prevlaka, takoe i nikal tetra-karbonil, kompleksno jedinjenje
koje se primenjuje u organskoj sintezi. Jo jedno jedinjenje koje ima veliki znaaj jeste NiO
2
.
Iako je nikal ovde u oksidacionom stanju +4, i ovo je jedno od retkih jedinjenja nikla u ovom
oksidacionom stanju, ovaj oksid je naao primenu u izradi Ni-Cd akumulatorima. Naime, ovaj
oksid je korien kao katoda u ovom tipu akumulatora. [1] [2]

2.0 Nikal i ivotna sredina
Nikal kao metal ima iroku primenu zbog svojih osobina. Jedna od najpoznatijih i najirih
primena je primena za tzv. Ni-Cd baterije, odnosno akumulatore. Ove baterije se danas masovno
proizvode i koriste za razne delatnosti, a koriste se i u domainstvima za skoro sve ureaje koji
imaju mogunost da rade na baterije. Zidni satovi, mobilni i fiksni telefoni, razni drugi ureaji
mogu koristiti ove baterije U industriji se koriste u raznim oblastima: Ni-Cd baterije za
eleznicu (startovanje lokomoriva, osvetljenje vagona, prune prelaze), elektroprivredu (baterije
za trafo-stanice), gradski saobraaj (baterije za tramvaje i trolejbuse), rudnike (rudarske lampe),
u vojnim tehnologijama (start letilica, napajanje raznih ureaja), policiju (baterije za
radiostanice), baterije za plovne objekte, APA ureaji NiCd-akumulatori sumali, laki i
robusni. Raspolau velikom snagom koju mogu da isporue i omoguuju veliki broj ciklusa
punjenja i pranjenja. Zbog otrovnih jedinjenja tekih metala koje sadre, obavezno je
kontrolisano recikliranje. U svetu su razvijeni sistemi koji veoma uspeno recikliraju
akumulatore. Kod nas je reciklaa akumulatora tek u povoju. Veoma je bitno da se i kod nas
razvije system reciklae ovakvih baterija i akumulatora jer su i kadmijum i nikal toksini metali i
imaju mogunost da itekako zagade ivotnu sredinu. Propisano je da se posle 31.decembra
2008.godine Ni-Cd akumulatori mogu stavljati na trite samo kao rezervni delovi za vozila koja
su stavljena na trite pre toga datuma[12]. Na slici 1 prikazani su neki tipovi Ni-Cd baterija.

slika 1: Neki tipovi Ni-Cd baterija

Druga vea primena nikla je primena za nanoenje elektrohemijskih i hemijskih prevlaka nikla
na metale i legure. Ova primena nikla je iroko primenjena i u svetu i kod nas. Elektroliti koji se
koriste za niklovanje predmeta su kiseli, a sadre najee nikal sulfat i nikal hlorid u razliitim
koncentracijama. Veliki problem kod svih postrojenja za nanoenje prevlaka jesu otpadne vode.
Kod elektrolita za niklovanje se stvaraju ispirne vode koje su izuzetno kisele. Te vode se u
postrojenjima za preiavanje tretiraju na razne naine, poznatim postupcima. Takoe, treba
voditi rauna i o istroenim anodama koje su od istog,valjanog, nikla, ne treba ih bacati, jer su
pogodne za izradu novih anoda.
Trea vea primena nikla je za izradu nakita. Nikal je sastavni deo legura zlata za izradu raznih
kopi, jer poboljava plastinost legure. Osim toga, nikal se koristi za izradu drugog nakita, tzv.
biuterije. Biuterija je u poslednje vreme postala popularna zbog cene i atraktivnosti, a
materijali koje se koriste za izradu takvog nakita se mogu dovesti do visokog sjaja, to je jo
jedan razlog za ekspanziju. Veliki problem je uoen u poslednje vreme, a to je alergija na nikal u
nakitu. Nije malo onih, uglavnom ena, koje, nosei minue u kojima ima nikla, ve posle par
sati osete svrab, a vrlo esto koa pocrveni i izbijaju plikovi. est uzrok takvih reakcija je
alergija na nikal, a najee je re o takozvanoj kontaktnoj alergiji. Naunici Univerziteta u
Gisenu otkrili su mehanizme po kojima funkcionie alergija na nikal. Molekularna struktura
nikla je takva da omoguava aktiviranje jednog receptora u ljudskom imunom sistemu, a re je o
TLR4 receptoru iji je zadatak da prepoznaje patogene bakterije, one koje mogu da izazovu
bolesti. Kada se aktivira, taj receptor izaziva upale s ciljem da se organizam odbrani od
bakterijske infekcije. Medjutim, receptor ne pravi razliku izmeu supstanci koje su ga aktivirale i
reaguje na nikal sa istom strategijom kao i na bakcile i tako dolazi do alergijske reakcije. Zbog
toga bi trebalo izbegavati takav nakit.Na slici 2 se nalaze samo neki tipovi ovog nakita.


slika 2:Nakit koji sadri nikal

Posebna uloga nikla u uticaju na stanje ivotne sredine je prisustvo ovog metala u zemljitu i
vodi. Prosean sadraj nikla u zemljitu je 40mg/kg, a sadraj zavisi od tipa zemljita. Dva
najvea izvora nikla u zemljitu su matini supstrat i ovek, koji upotrebom poljoprivrednih
materijala i nepravilnim odlaganjem razliitih proizvoda koji sadre nikal, poveava sadraj
ovog metala u zemljitu. Nikal ima dobru pokretljivost kako u ksilemu tako i u floemu (biljnim
tkivima) i u znaajnoj koliini se nakuplja u plodovima i semenu. Uoeno je da viak nikla
izaziva hlorozu koja podsea na hlorozu izazvanu nedostatkom gvoa. Nikal nepovoljno utie
ne samo na pokretljivost, odnosno translokaciju gvoa, ve i na samo njegovo usvajanje.
Ispitivanjem uticaja nikla na porast paradajza ustanovljeno je da relativno male koncentracije
mogu izazvati hlorozu, naroito kod mladih listova. Kod ovsa dolazi do nekroze a kod penice,
suncokreta i kukuruza do smanjenja rasta. Visoke koncentracije nikla u zemljitu izazivaju
pojavu oboljenja kod biljaka, a korienje biljaka u ishrani ljudi i ivotinja mogu da prouzrokuju
pojavu malignih oboljenja, kao rezultat inhibicije nekih enzima i poremeaja u radu imunolokog
sistema. [3] [4].
Nikal se u vodi nalazi u vidu Ni
2+
jona. MDK u vodi je 0,01mg/l. Povean sadraj nikla u vodi
moe izazvati oboljenja bubrega kod oveka. Najplastiniji primer je fenomen ENDEMSKE
NEFROPATIJE. Endemska nefropatija je hronina, porodina bolest bubrega koja se javlja u
pojedinim krajevima Srbije, Bugarseke i Rumunije. Javlja se endemino pored reka Kolubare,
Drine, Save i Morave u Srbiji, reke Iskar u Bugarskoj i pritoka Dunava u Rumuniji. Sva ta
podruja su meusobno udaljena manje od 100km. Bolest se uglavnom javlja kod
poljoprivrednika, pri emu se kliniki ispoljava izmeu 40 i 60 godina. ee oboljevaju ene.
Ova bolest je esto udruena sa tumorima mokranih puteva. Prema sprovedenim
istraivanjima[6], uzronik ove bolesti je nikal. Razloge za pojavu ove bolesti ba na Balkanu i
ba u ovim krajevima u dolini gorepomenutih reka treba traiti u leitima nikla na ovim
prostorima. Vardite na Mokroj Gori, Gole, Viegrad, potez Lipovac-Stragari-Kutlovo kod
Topole. Zbog ovih nalazita je u poslednjoj deceniji primeena poveana aktivnost ekolokih
pokreta i nevladinih organizacija. Naime, Engleska firma European nickel je u dva navrata u
Srbiji pokuala da otvori rudnike nikla, ali je pod pritiskom javnosti odustala. Radi se o
gorepomenutim lokalitetima Vardite i Stragari. Interesantvno je da se Stragari nalaze na samo
nekoliko kilometara vazdunom linijom od fabrike Knjaz Milo, a u blizini su i podzemne vode
Bukovike Banje. Podzemne vode nisu u potpunosti hemijski iste. One u svom prolasku kroz
zemljite sakupljaju neistoe, koje bitno utiu na osobine. S toga, vrlo je mogue da se zbog
konfiguracije terena, zbog meusobne blizine nalazita nikla, nikal pojavi u znaajnijim
koncentracijama i u vodi za pie. Dugotrajnim konzumiranjem vode obogaene niklom,
poveava se rizik za oboljevanje od Endemske nefropatije. Bolest postepeno napreduje ka
bubrenoj insuficijenciji. Ne postoji specifino leenje ove bolesti, ve se sprovodi samo
higijenskodijetetski reim. Kada doe do izraene bubrene insuficijencije u ishrani se
ograniava unos belanevina. Lee se pratea anemija i hipertenzija. U terminalnom stadijumu
bolesti se sprovodi dijaliza i transplantacija bubrega. Preventiva se sastoji u korienju pijae
vode iz neugroenih podruja i obezbeivanjem maksimalnih higijensko sanitarnih uslova ivota
[5] [6].

3.ZAKLJUAK
Nikal spada u grupu tekih metala. Rasprostranjen je u prirodi. Veoma je toksian metal i moe
veoma tetno uticati na ivotnu sredinu. Zbog svojih osobina naao je iroku primenu.
Nikal utie na razne naine na ivotnu sredinu. Naao je primenu za izradu nikal-kadmijumskih
akumulatora koji predstavljaju izuzetan problem kao otpad, nakon prestanka korienja, te se
moraju paljivo i kontrolisano odlagati pre procesa reciklae, koji je u poslednjim decenijama
razvijen u svetu i kod nas. Tako e se na najbolji nain unaprediti stanje ivotne sredine i
smanjiti tetni uticaj nikla.
Nikal se koristi i za prevlaenje metala. Problem koji se javlja u procesima galvanske zatite
metala su otpadne vode koje se moraju preistiti pre isputanja u reke. Za to se koriste razliiti
postupci.
Veliki sadraj nikla u hrani direktno zavisi od njegovog sadraja u zemljitu. Pravilnom
upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, smanjuje se rizik od pojave nikla
u hrani i tako eliminie mogunost pojave bolesti kod biljaka koja moe u lancu ishrane izazvati i
razne bolesti kod oveka.
Nikal u vodi moe izazvati poremeaje rada bubrega i mokranih puteva. Poznata bolest koja je
izazvana poveanim sadrajem nikla u vodi je Endemska nefropatija.

REFERENCE:
[1] Arsenijevi D. Opta i neorganska hemija, Beograd 1989
[2] B.V.Njekrasov-Opta hemija, Nauna Knjiga Beograd 1962.
[3] Dozet.D. Sadraj nikla u zemljitima Srema-master rad, Novi Sad 2010
[4] R.Igi,Krsti.B,Stankovi.D Koncentracija nikla u nekim komponentama ekosistema
Nacionalnog Parka Fruka Gora Nauni Rad
[5] Bojani.V, Ili.V, Jovi.B, Epidemioloki i patogenski aspekti trovanja niklom
[6] Kosti.,Veljkovi.S,Jovanovi.Mitrovi.R,Stojanovi.D,ukuranovi.R,
Stefanovi.N,Niki.D, Biomonitoring nikla kod stanovnitva u naseljima sa endemskom
nefropatijom
[7] Kosti.V,Kosti.Lj, Hemijsko-Tehnoloki Leksikon, Graevinska Knjiga Beograd, 2005
[8] http://www.lenntech.com/processes/heavy/heavy-metals-removal.htm (1.2.2011.godine)
[9] http://www.periodni.com/hr/ni.html,
http://www.periodni.com/hr/cr.html(1.2.2011.godine)
[10] http://www.stragari.co.rs/nikl.htm (1.2.2011.godine)
[11] http://www.ekoplan.gov.rs (1.2.2011.godine)
[12] Pravilnik o nainu I postupku upravljanja otpadnim vozilima (Sl. glasnik RS,br.
98/2010)