8-1

VODONIK I
KISEONIK
Dunja Šumonja
01
VODONIK
- Svojstva, primena, činjenice
VOODONIK – osnove
• Vodonik je hemijski element; simbol H i atomski broj 1.
• Najlakši je element, bezbojan, bez mirisa, bez ukusa, netoksičan
i veoma zapaljiv.
• U standardnim uslovima, je gas dvoatomskih molekula sa
formulom H2.
• Vodonik je najzastupljenija hemijska supstanca u univerzumu,
koja čini otprilike 75% sve normalne materije. Zvezde kao što je
Sunce uglavnom se sastoje od vodonika u stanju plazme.
• Većina vodonika na Zemlji postoji u molekularnim oblicima
kao što su voda i organska jedinjenja. Za najčešći izotop
vodonika (simbol 1H) svaki atom ima jedan proton, jedan
elektron i nema neutrona.
 COMPARING
Fizička svojstva THE STATES
Hemijska OF
Redukciona
svojstva svojstva
MATTER
Molekuli su veoma malih
dimenzija i izrazito male mase
(M= 2g/mol, 6,02*10 molekula
ima masu svega 2g)
Medjumolekulske sile su
slabe.
Na temperaturi ispod nule,
vodonik se može pretvoriti u
tečnost i u čvrstu
supstancu . Nije otrovan, ali
je zagušljiv i ako se uzdiše
može izazvati nesvesticu.
Tt – -259,3 °C
Tk - -.252,8 °C
Vodonik gradi i kovalentne i
jonske veze. Na osnovu
elektronske konfiguracije i
koeficijenta elektronegativnosti,
vodonik u jedinjenjima može
imati oksidacione brojeve +1 ili
-1.
U jedinjenjima sa elementima
koji imaju koeficijent
elektronegativnosti manji od 2,
1 (metali), vodonik ima
oksidacioni broj -1 i gradi
hidride. Ukoliko drugi element
ima koeficijent
elektronegativnosti veci od 2,
1 (nemetali), oksidacioni broj
vodonika je +1.
U hemijskim reakcijama
vodonik može i da otpusti i da
primi elektron, tako da ovaj
element može biti i
oksidaciono i redukciono
sredstvo. Neuporedivo brojnije
su reakcije u kojima vodonik
povećava stepen oksidacije od
0 do +1. Zato hemičari
svrstavaju vodonik u
redukciona sredstva. Vodonik
može da redukuje okside
metala, pri čemu se dobije
metal i vode.
VODONIK - primena
Vodonik se kao sirovina odavno koristi u hemijskoj industriji,
na primer za proizvodnju amonijaka, koji je osnova u
proizvodnji đubriva. Kao energent za proizvodnju struje
vodonik se koristi i u automobilima sa gorivim ćelijama. U
Nemačkoj se, pema podacima Nacionalne strategija za
vodonik, godišnje potroši oko 1,65 miliona tona vodonika – s
ukupnim energetskim bilansom od oko 55 teravat-sati.
Vodonik se smatra ključnim elementom budućeg, klimatski
neutralnog, energetskog miksa. Korišćenjem njegove
energetske vrednosti trebalo bi da se popune „rupe“ u
snabdevanju energijom, a vodonik bi trebalo da se koristi u
onim oblastima gde ne može da se koristi električna energija.
Vodonik može da se kao energent skladišti, transportuje i
koristiti za konverziju energije. On je važan proizvod,
pogotovo u industriji.
 Alotropske
modifikacije
Postoje dve vrste alotropa vodonika: dvoatomski i
atomski vodonik.
 Босански

IZOTOPI VODONIKA
Protijum, P, 1 1H

Deuterijum, D, teški vodonik, 2 1H

Tricijum, T, superteški vodonik, 3 1H

Usled izotopskog efekta, sva tri izotopa poseduju

različite osobine. U prirodnoj smeši je
najzastupljeniji izotop protijum, a najmanje
zastupljen radioaktivni tricijum.
 INTERESANTNE ČINJENICE
• 1995. godine naučnici su prvi put proizveli antivodonik,
antimaterijalni pandan vodoniku. Antivodonik sadrži pozitron i
antiproton.
• Vodonik je oko 14 puta lakši od vazduha.
• Godine 1800, Entoni Karlajl, Vilijam Nikolson i Johan Riter prvi
su razložili vodu na vodonik i kiseonik putem elektrolize.
• Iako vodonik nije toksičan, može istisnuti kiseonik u vazduhu i
dovesti do gušenja.
• Sunce i druge zvezde koriste vodonik kao gorivo.
• Vodonik je omogućio ljudima da istražuju svemir.
• Neki automobili takođe rade na vodoničnom gorivu.
• Vodonik može da deluje kao metal pod ogromnim pritiscima i
temperaturam
02 KISEONIK
-svojstva, primena, činjenice
 KISEONIK
• Kiseonik je hemijski element; ima simbol O i atomski broj 8.
• Član je halkogenske grupe u periodnom sistemu, visoko
reaktivan nemetal i oksidaciono sredstvo koje lako formira
okside sa većinom elemenata kao i sa drugim jedinjenjima.
• Kiseonik je najzastupljeniji element na Zemlji, a posle
vodonika i helijuma, treći je najzastupljeniji element u
univerzumu. Na standardnoj temperaturi i pritisku, dva
atoma elementa se vezuju i formiraju dioksigen, bezbojni i
bez mirisa dvoatomski gas sa formulom O
• Dvoatomski gas kiseonika trenutno čini 20,95% Zemljine
atmosfere, iako se to značajno promenilo tokom dugih
vremenskih perioda.
• Kiseonik čini skoro polovinu Zemljine kore u obliku
oksida.
Fizička
svojstva
• Kiseonik je bezbojni gas.
• To je gas bez mirisa.
• Kiseonik nema nikakav ukus.
• Kiseonik ima veću gustinu od vazduha.
• Kiseonik je veoma loš provodnik toplote i
struje.
• Kiseonik je rastvorljiv u nekim tečnostima
kao što su voda, alkohol itd. (malo
rastvorene materije).
Hemijska
svojstva
• Kiseonik ne gori sam, ali vatri je
potreban kiseonik da bi nastavio da
gori, tj. podržava sagorevanje.
• Kiseonik može biti u više vrsta
jedinjenja. Jedinjenja uključuju rudu
gvožđa, vodu, ugljen-dioksid itd.
• Kada se sjedini sa drugim
supstancama, to je poznato kao proces
oksidacije.
• Kiseonik je veoma jak oksidant.
• Reaktivnost - Kiseonik se može
proizvesti procesom delovanja UV
(ultraljubičastog) zračenja na kiseonik
u stratosferi (specifičan sloj zemljine
atmosfere) i električnim pražnjenjem u
kiseoniku.
 Kako se dobija kiseonik?
Kiseonik je biogeni element – dakle nastaje
u procesu fotosinteze.

6 CO2 + 6 H2O ----

C6 H12 06 + 602
ALOTROPSKE
MODIFIKACIJE
Postoje tri glavna alotropa kiseonika.
Ovi alotropi su:

diokiseonik,

ozon i

tetraoksigen.

Svaki od njih poseduje prilično jedinstvena

svojstva koja ga izdvajaju od ostalih
alotropa.
 IZOTOPI KISEONIKA
Kiseonik ima tri stabilna izotopa:

16O (99,63%)

17O (0,0375%)

18O (0,1995).
 KISEONIK - primena
• Svaki put kada udahnemo, naše telo iz vazduha uzima
kiseonik i koristi ga za unutrašnje procese sagorevanja. Ti
procesi osiguravaju održavanje svih telesnih funkcija našeg
organizma.
• Različita su područja primene kiseonika:
• Za disanje: kiseonična terapija u medicini, u
avioindustriji, za ronjenje.
• Proizvodnja, registracija i upotreba leka medicinskog
kiseonika regulisana je setom zakonskih propisa i
kontrolisana od nadležnih institucija, u skladu sa GMP
smernicama.
• U prehrambenoj industriji: za modifikovanu atmosferu za
pakovanje u svrhu produženja svežine proizvoda.
• Za zavarivanje, obradu metala ili u hemijskoj industriji: čist
kiseonik se koristi za optimizaciju procesa sagorevanja i za
smanjenje emisije ugljen dioksida.
 INTERESANTNE ČINJENICE
• Karl Vilhelm Šele je otkrio kiseonik još 1773. godine, ali nije slučajno objavio svoje otkriće.
• Kiseonik je paramagnetičan jer je slabo privučen magnetnom polju, međutim, ne zadržava večni
magnetizam.
• Otprilike dve trećine ljudske telesne mase sastoji se od kiseonika kao što vodonik i kiseonik čine
vodu.
• Kiseonik se može kupiti.
• Pobuđeni kiseonik je taj koji je odgovoran za jarko žutu, zelenu i crvenu boju Aurore.
• Atomska težina O2 je 15.999. Obično se zaokružuje na 16.00 kada su u pitanju hemijski proračuni.
Standard atomske težine za ostale elemente do 1961. bio je kiseonik, a kasnije je zamenjen
ugljenikom unutar atomske težine 12.
• Potreban nam je kiseonik da bismo preživeli, međutim, njegov višak nas takođe može ubiti. To je kao
što se kiseonik naziva oksidantom. Sa previše kiseonika na raspolaganju, naše telo razbija dodatni
kiseonik u negativno naelektrisan jon koji je reaktivan i takođe se može vezati za gvožđe.
HVALA NA
PAŽNJI.