Zemljotres i cunami u Japanu 2011.

godine
Zemljotres u Tohoku 2011. godine je potres magnitude 8,9 - 9,1 Rihtera koji je pogodio
severoistoni deo ostrva Honu u Japanu u 14:46 po lokalnom vremenu u petak 11. marta 2011.
Epicentar je bio 370 kilometara od glavnog grada Tokija, tj. 130 kilometara istono od grada
Sendaj na ostrvu Honu u prefekturi Mijagi, na dubini od oko 24 kilometra u Tihom okeanu.
Zemljotres je izazvao tetu i u Tokiju, a osetili su ga i stanovnici Koreje. Izdato je upozorenje za
cunami, koji je prekrio ulice grada Sendaja, potopivi i aerodrom. Talasi su stigli do obala
Havaja, Novog Zelanda, Rusije, Filipina i Palaua.

Ovo je najjai zemljotres koji je pogodio ovu dalekoistonu zemlju od kada se vre merenja
1900. godine Nastradalo je vie hiljada ljudi, veliki broj je povren, oko 90.000 se vodi kao
nestalo i pokrenut je snaan cunami koji je u pojedinim prefekturama dostizao visinu i do 40
metara. Prema procenama naunika, potres je pomerio glavno japansko ostrvo Honu za 2,4
metra na istok i pomerio Zemljinu osu izmedju 10 i 25 centimetara, pri tome stvarajui buku koja
se ula ak do satelita iz niih delova Zemljine orbite
U nuklearnoj elektrani Fukuima 1 na severoistoku Japana 12. marta je dolo do hidrogenske
eksplozije u prvom bloku zbog kvara na sistemu za hlaenje usled zemljotresa. U nesrei je
povreeno 4 radnika koji su pokuavali da osposobe sistem. 14. marta je dolo do eksplozije i u
treem bloku, a 15. marta i u drugom bloku. Japanska vlada je naloila evakuaciju oko 200.000

osoba zbog straha od topljenja jezgra u reaktoru. Kompanija Tepko koja upravlja elektranom
Fukuima 1 donela je odluku da se elektrana nee vie koristiti posle tete priinjene zbog
zemljotresa i eksplozija.

Marta 2015.godine japanska National Police Agency je u svom izvetaju potvrdila skoro 16.000
mrtvih, 6.150 povredjenih i 2.600 nestalihu preko 20 prefektura, kao i oko 230.000 evakuisanih i
raseljenih u privremenom smetaju ili koji ekaju trajno preseljenje. Ranije, februara 2014. ista
agencija je potvrdila 128.000 potpuno sruenih zgrada, jo 273.000 polusruenih, kao i 750.000
delimino oteenih.. takodje, zemljotres i cunami koji ga je pratio izazvali su ozbiljna
infrastrukrurna oteenja u severoistonom Japanu, ukljuujui teka oteenja puteva i pruga,
mnogobrojnih poara, ak i poputanje jedne vee brane.
Japanski premijer je tada istakao da je posle 65 godina od kraja 2. svetskog rata ovo najvea i
najtea kriza u Japanu. Preko 4,4 miliona domacinstava u ovom delu Japana je ostalo bez struje i
jo 1,5 miliona bez vode
Svetska banka je procenila ekonomske trokove ovih deavanja na oko 235 milijarde USD, to
zemljotres ini najskupljom prirodnom katastrofom u svetskoj istoriji