Professional Documents
Culture Documents
ФОТОСИНТЕЗА
Фотосинтеза је важан биохемијски процес у којем биљке, алге и неке бактерије (нпр.
цијанобактерије) користе енергију сунчевог зрачења као извор енергије за синтезу хране. У процесу
фотосинтезе се од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) и уз помоћ Сунчеве енергије
синтетишу шећери (моносахариди) и ослобађа се кисеоник. Овако синтетисане органске материје
(шећери) представљају извор хране и енергије како биљкама у којима се синтетишу, тако и осталим
организмима на Земљи, што чини овај процес кључним за опстанак живота на Земљи.
АУТОТРОФНИ ОРГАНИЗМИ су организми који од неорганске материје уз помоћ Сунчеве или
хемијске енергије стварају органске материје. Према врсти енергије коју користе, аутотрофни организми
се деле на фотоаутотрофне и хемоаутотрофне.
Фотоаутотрофни организми (или фототрофи) су организми који у процесу ФОТОСИНТЕЗЕ као
извор енергије за синтезу органских материја користе Сунчеву светлост. Фототрофни организми
су зелене биљке, алге и неке бактерије (цијанобактерије). Ови организми апсорбују Сунчеву
енергију захваљујући присуству пигмената (хлорофила, каротеноида и фикобилина).
Хемоаутотрофни организми (хемотрофи или хемосинтетички организми ) су организми који у
процесу ХЕМОСИНТЕЗЕ као извор енергије за синтезу органских материја користе хемијску
енергију добијену оксидацијом неких неорганских једињења. Ове бактерије немају пигмент
хлорофил. Хемотрофни организми су неке врсте бактерија..
ФАЗЕ ФОТОСИНТЕЗЕ
Фотосинтеза се овија кроз две фазе:
светлу фазу фотосинтезе – за коју је неопходна светлост и
тамну фазу фотосинтезе – за чије одвијање светлост није неопходна.
Nitrosomonas Nitrobacter
Обе ове врсте бактерија живе у растреситом, добро проветреном земљишту, што значи да припадају
групи аеробних организама. На овај начин нитрификационе бактерије обогаћују земљиште азотним
солима. Азот у овом облику је лако доступан зеленим биљкама. Азота има у ваздуху у огромним
количинама (као елементарни азот – N2) али га биљке не могу примити (везати) у том елементарном
облику, већ једино могу из земљишта и то у облику соли (нитрита, нитрата). У томе се огледа значај
нитрификационих бактерија.
Међутим, уколико у земљишту нема кисеоника активност нитрификационих бактерија престаје, па се
онда активирају друге врсте анаеробних бактерија. Анаеробне бактерије ће денитрификацијом
редуковати нитрате и нитрите до елементарног азота (N2). У пољопривреди се овај процес спречава
правилном обрадом земљишта – преоравањем земљишта (односно вентилацијом земљишта).
Б) Сумпорне бактерије живе у стајаћим водама и водама топлих извора са знатним количинама
водоник-сулфида. Оне оксидују водоник-сулфид до сумпора који се сакупља у њиховом телу. При овом
процесу оксидације водоник-сулфида ослобађа се извесна количина енергије, неопходна за процесе
изградње органских материја у њиховом телу.
https://www.youtube.com/watch?v=AimAcKP2Uqk – фотосинтеза
https://www.youtube.com/watch?v=Lx4FsvCAYAg – фотосинтеза
II Одговори на питања:
1. Шта је фотосинтеза?
4. Шта је хемосинтеза?
6. Шта је нитрификација?
10. Зашто дуже задржавање воде после поплава доприноси денитрификацији у земљишту?