Термодинамика

1. I Далтонов закон. Масени састав смјеше.

Говори о притисцима појединих компоненти у смјеши гасова, а гласи: „Притисак

смјеше једнак је збиру парцијалних притисака гасова који чине смјешу“. Парцијални
притисак одређеног гаса у смјеши је онај притисак који би тај гас имао када би сам
заузимао запремину коју заузима смјеша.
p=∑ p i ; маса смјеше: m=m1 +m2 +m3+ … mn ; m=∑ mi

(m=m1 +m2 +m3 +… mn)∗1

Масени удио:
m
m1 m2 m3 mn
1= + + +…
m m m m
1=g 1+ g2 + g3 +… g n ; ∑ g i=1
2. II Далтонов закон. Молски / запремински састав смјеше.

Број молова смјеше: n=n1 +n2 +n3 + … nn; n=∑ ni

( n=n1+ n2 +n3 +… n n )∗1

Молски удио :
n
n1 n 2 n3 nn ⇒
1= + + + … r 1=r 1 +r 2 +r 3 +… r n ; ∑ r i=1
n n n n
Молски и запремински удио су једнаки.

3. Одредити средњу молекулску масу смјеше, ако је познат њен

масени / молски / запремински удио.

 Познат масени састав ( g1, g2 , m1 , m2 , msm):

Ru
R sm=g 1∗R1 + g2∗R 2 ; M sm=
R sm

 Познат молски састав (r 1 , r 2 , n1 , n2 , nsm):

M sm=r 1∗M 1+ r 2∗M 2

4. Одредити гасну константу смјеше, ако је познат њен масени /

молски / запремински састав.
  Познат масени састав ( g1, g2 , m1 , m2 , msm):
R sm=g 1∗R1 + g2∗R 2

 Познат молски састав (r 1 , r 2 , n1 , n2 , nsm):

Ru
M sm=r 1∗M 1+ r 2∗M 2 ; R sm=
M sm

5. Карноов циклус за идеалне гасове. Карноова теорема.

6. Термодниамички степен искоришћења.

Карноов циклус представља теоријски циклус који се одвија између двије изотерме и
двије адијабате. На вишој изотерми се налази загријач Z, а на нижој хладњак H.
Експанзија и компресија се одвијају по идеалним адијабатама.

За извор топлоте Z и понор H се сматра да су довољно великог топлотног капацитета,

тако да им температуре остају непромјенљиве.
Карноова теорема каже да ниједна термодинамичка машина која има извор топлоте и
хладњак не може бити ефикаснија од Карноове машине у истом топлотном окружењу.
v2
Доведена топлота: Q=m∗R∗T∗ln
v1
v4 v3
Одведена топлота: Qo =−m∗R∗T o∗ln =m∗R∗T o∗ln
v3 v4
 k −1 k−1
T∗V 2 =T o∗V 3
k −1 k−1
T∗V 1 =T o∗V 4
v3
m∗R∗T o∗ln
Q−Qo Qo v4 To
ηT = =1− =1− =1−
Q Q v2 T
m∗R∗T∗ln
v1

7. Водена пара-степен сувоће водене паре. Степен влажности.

(h,s) ; (p,V); (T,s) дијаграми за водену пару
К-критична тачка
Лијево од к- доња гранична крива
Десно од к- горња гранична крива
Горња гранична крива одваја област прегријане паре од области влажне паре, а доња
гранична крива одваја област потхлађене течности од влажне паре.
Степен сувоће представља удио гаса у мјешавини течности и гаса која се налази између
ДГК и ГГК.
На ГГК x=1;
На ДГК x=0
Вриједности параметара на ГГК означавају се са „ ҆ ҆ „ , а на доњој граничној кривој са „ ҆
„.
Степен влажности је удио течне фазе у смјеши влажне паре; СВ=1-x

8. Процеси са влажном паром у (h,s);(p,v) и (T,s) дијаграмима за

водену пару

Изобарска промјена стања

q=u2−u 1+ p∗(v 2−v 1)

q=h 2−h1

W =p∗(v 2−v 1)

Изохорска промјена стања

q 1 ,2=u2 −u1

Итд.

9. Одређивање величина стања за водену пару

Врши се из табела или према дијаграму. У случају прегријане паре или течности
користимо табелу за прегријану водену пару и воду, док за влажну пару користимо
таблице за кључалу воду и суву пару, па у зависности од степена сувоће тражимо
вриједности.

10.Карноов циклус за водену пару

Сува пара изентропски експандира и постаје влажна. Пара се затим изотермски

кондензује, и по прекиду стања кондензовања се изентропски сабија и доводи у
почетно стање.
Замишљен систем је могућ помоћу сљедећих елемената:
  Парног котла 1-2
 Парне машине 2-3
 Кондензатора 3-4
 Шмрк компресора 4-1
Доведена топлота : q=T∗¿

Одведена топлота : q 0=T∗( s 3−s 4 ) =¿

ηT =1−¿ ¿

11. Ранкинов циклус са прегријавањем паре

Како би се избјегао компресор великих димензија, пара се потпуно кондензује, а онда

се кондензат пумпом пребацује у парни котао.

҆ ҆
Доведена топлота: q=q 1 ,1 + r=h −h0 +r
҆

Одведена топлота: q 0=r 0∗x 3

r 0∗x3
ηT =1− ҆ ҆
(h −h 0 +r )

Ранкинов циклус за прегријану пару

Мјере побољшања циклуса су:
 Повишење притиска
 Повишење температуре
 Снижавање притиска излазне паре
 Међупрегријавање паре

12. Утицај промјене притиска у кондензатору на термодинамички

степен искоришћења
h1 , 2=h1−h2

h1 , 3=h1−h3
 h1 , 4=h1−h 4

13. Утицај промјене температуре прегријане паре при константном

притиску на процес у парној машини

h1 , 2=h1−h2

h3 , 4=h3−h 4

h5 , 6=h5 −h6
 14. Циклус са међупрегријавањем паре

҆ ҆
h1 , 2=h1−h2 ; q mp=h 6 −h5
h3 , 4=h3−h 4
 15. Влажан ваздух (h,ω) дијаграм

Влажан ваздух представља бинарну смјешу сувог ваздуха и водене паре. Водена пара
се у овој мјешавини може наћи у засићеном или прегријаном стању. Сув ваздух као
једна компонента влажног ваздуха, и сам представља мјешавину гасова. Суви гасови и
водена пара могу да се посматрају као идеални гасови ако притисци нису значајно већи
од атмосферског.

φ-релативна влажност
x- апсолутна влажност
 mp
h=hsv + ∗h =h + x∗h p
msv p sv

h=1,005∗t + x∗(2500+1,926∗t)

16. Апсолутна и релативна влажност ваздуха

Апсолутна влажност (x) дефинише се као однос масе водене паре и масе сувог ваздуха
у истој запремини мјешавине.
pvp∗v p vp 18
∗p
mvp R vp∗T R vp pvp∗M vp 29 vp 0,622∗p vp
x= = = = = =
msv p sv∗v psv p sv∗M sv p sv p sv
Rsv∗T R sv

Изводи се маса преко једначине стања идеалног гаса, па се гасна константа изражава
преко универзалне гасне константе и моларне масе.
p= p vp + psv

Релативна влажност је однос стварне масе водене паре у датој запремини у односу на
ону која би се добила да је водена пара засићена при истој температури сувог
термометра и истом притиску ваздуха.
mvp
φ=
max mvp

Може се и изразити као однос парцијалног притиска водене паре у незасићеном

ваздуху и парцијалног притиска засићене водене паре исте температуре.
p vp
φ=
max p vp
0,622∗ρ∗p z
x=
1−ρ∗p z

pz- притисак засићења

17. Температура тачке росе

Ако се незасићени ваздух хлади при константном притиску, мјешавина ће у одређеном

тренутку достићи температуру засићења водене паре, и при томе ће се у њој појавити
капи воде. Кондензована вода се зове роса, а тачка росе представља температуру
засићења.
Што је релативна влажност виша, то је тачка росе ближа тренутној температури
ваздуха.
b∗f (T , ρ) ⇒ a∗T
T r= sledi f ( T , ρ ) = +ln ρ
a−f (T , ρ) b+ T
a=17,27
b=237,7

18. Температура тачке влажног термометра

То је температура при којој течност или лед испаравањем адијабатски доводи ваздух до
засићења.

19. Компресорска ваздушна расхладна машина

Предност ваздуха као радног тијела у расладним машинама прије свега је у томе што га
има готово у неограниченим количинама и није отрован.

K усисава ваздух притиска и температуре (p0,t1), сабија га адијабатски до (p,t2).

Сабијени ваздух се затим хлади у размјењивачу топлоте R, гдје му се одузима топлота q
и предаје околини. Затим се ваздух води у експанзиону машину М, гдје се адијабатски
шири до почетног притиска (p0,tu). На крају се ваздух стања (p0,tu) води у размјењивач
топлоте R0, гдје му се доводи топлота q0 при константном притиску, при чему се
загријава до t1.
q 0=C p∗(T 1 −T 4 )

q=C p∗(T 2 −T 3 )

Koeфицијент хлађења Џуловог циклуса:

q0 q0 1 1
ε= = = =
W q−q0 q T 2−T 3
−1 −1
q0 T 1−T 4

( )
T2 p k −1 T 3
= =
T1 p0 k T4

T1 T4 1
ε= = =
( )
T 2−T 1 T 3−T 4 p k−1
−1
p0 k

20. Компресорска парна расхладна машина

Као радно тијело у овом случају се употребљавају лако испарљиве течности: амонијак
(NH3), угљен-диоксид (CO2), хлор-метил (CH3Cl), сумпор-диоксид (SO2) и фреони
(CCl2F2).
Њихова предност у односу на сув ваздух и друге идеалне гасове јесте што се код њих за
довођење, односно одвођење топлоте користе процеси испаравања и кондензације.