ПРОЦЕСИ 

САГОРЕВАЊА
Висока техничка школа струковних студија у 
Новом Саду
Др Саша Спаић, професор
 ЛИТЕРАТУРА
• Миланко, В.: Процеси сагоревања, 
Материјал припремљен за штампу, Нови 
Сад, 2018.
• Gann, R. G., Friedman, R.: Principles of Fire 
Behavior and Combustion, 4th Edition, NFPE 
(Quincy), Jones&Bartlett Learning 
(Burlington), 2015.
• Из наведених референци прузимане су 
слике, графици, дијаграми, за потребе ове 
презентације, уколико није другачије 
наведено.
 ГОРИВОСТ МАТЕРИЈАЛА
• Материјали се у погледу горивости
(запаљивости) деле на: гориве (запаљиве) и
негориве (кварц, стакло).
• Гориви материјали могу бити лако (папир) и
тешко запаљиви (вуна, коса, PVC). Тешко
запаљиви материјали горе док на њих
делује извор паљења, а када се он уклони
престаје горење.
 АГРЕГАТНА СТАЊА
• ГАСОВИТО,
• ТЕЧНО,
• ЧВРСТО,
• ПЛАЗМА.

ГАСНО СТАЊЕ
• ИДЕАЛАН ГАС,
• РЕАЛАН ГАС.
 ГАСНИ ЗАКОНИ
Бојл-Мариот, T = const., n = const. p1 ⋅ V1 = p 2 ⋅ V 2

V1 V
Геј-Лисак, p = const., n = const. = 2
T1 T2
p1 p
Шарл, V = const., n = const. = 2
T1 T2

Авогадро, T = const. , p = const. V = const. ⋅ n

(NA = 6,022 ⋅ 1023 mol−1; Нормални услови: To = 273 K (0oC); po = 101 325 Pa;
n = 1 mol [40 g Ar, 32 g O2, 28 g N2, 44 g CO2]; Vnm = 22,4 dm3).

Једначина стања идеалног гаса p ⋅V = n ⋅ R ⋅ T

P ⋅ V 101325 Pa ⋅ 22,4 ⋅10 −3 m 3

R= = = 8,314 J ⋅ mol-1 ⋅ K -1
n ⋅T 1 mol ⋅ 273 K
 ГАСНЕ СМЕШЕ И САГОРЕВАЊЕ

• САГОРЕВАЊЕ У КИСЕОНИКУ
• САГОРЕВАЊЕ У ВАЗДУХУ
• ВАЗДУХ (21% vol О2 и 79% vol N2)

АЗОТ 79
ОДНОС = = 3,76
КИСЕОНИК 21
Термичка једначина стања за i‐ту компоненту гасне смеше:

pi ⋅ V = mi ⋅ R i ⋅ T

n
Запремина смеше заједничка (m3):  V = V1 + V2 + V3 = ∑ Vi
i =1

Укупни притисак гасне смеше (Pa) – Далтонов закон: 

n
p = p1 + p2 + p3 = ∑ pi
i =1
Термичка једначина стања за целу смешу: p ⋅ V = ms ⋅ R s ⋅ T

представља збир појединачних једначина стања

појединих компоненти смеше: pi ⋅ V = mi ⋅ R i ⋅ T

mi
Масени удео i-те компоненте у смеши (gi):
gi =
ms
n
ms = m1 + m2 + ..... + mn = ∑ mi = 1
i =1
 n
Гасна константа смеше (Rs): Rs = ∑ g i Ri
i =1

J J J
R = R u = 8,314 = 8,314 -3 = 8314
molK 10 kmolK kmolK

Ru
Rs =
Ms Ri и моларна маса гаса i из гасне смеше (Mi):

Ru
Ri =
Mi

8314 Jkmol-1K -1 8314

Rs = -1
= [Jkg -1 -1
K ]
M s [kgkmol ] Ms
Запремински удео i-те компоненте у смеши (ri):

n
Vi
ri =
V
∑r =1
i =1
i

n
1
Моларна маса гасне смеше (Ms): M s = ∑ ri ⋅ M i Ms = n
gi
i =1
∑i =1 M i

Ms Ri Mi Rs
ri = g i ⋅ = gi ⋅ g i = ri ⋅ = ri ⋅
Mi Rs Ms Ri
 Моларна запремина (запремина 1 мола):
p ⋅V = n ⋅ R ⋅ T
V
= Vm [m 3mol-1 ]
n
p ⋅ Vm = R ⋅ T
Специфична запремина (запремина 1 килограма):
m
p ⋅V = ⋅ R ⋅T
M V
1 = V ⋅M
R m m
p ⋅V = m ⋅ ⋅ T
M M

R V
p ⋅ν = ⋅T ν = [m3kg -1 ]
M m
САГОРЕВАЊЕ, ПОЖАР, 
ЗАПАЉИВОСТ

Према подацима за САД у 2010.

години, сваких 5 минута неко умре
или је поврђен у пожару.
 Сагоревање (Combustion)
Сагоревање је егзотермна хемијска реакција
између гориве материје и оксидатора у
којој се ослобађа приметна (значајна)
количина топлоте, а често и светлост.

Пожар (Fire)
Пожар је неконтролисано, нежељено и
деструктивно сагоревање.
 Компоненте пожарног троугла
(fire triangle)
• Горива материја (гасовита, течна, чврста), 
• оксидатор (кисеоник, ваздух, флуор, хлор), 
• топлота.

https://www.google.rs/search?tbm=isch&sa
=1&ei=FTu7W9qYBcuOsAHZ7YGACg&q=
fire+triangle&oq=fire+traing&gs_l=img.1.0.
0i10i19k1.13678.16570.0.18556.11.11.0.0.
0.0.122.1120.4j7.11.0....0...1c.1.64.img..0.1
1.1116...0j0i67k1j0i30k1j0i19k1.0.b5sNqU
MtWXg#imgrc=edjfQi2o5ZNvoM:, Октобар
2018.
Компоненте пожарног тетраедра
(fire tetrahedron)

•Горива материја,
•оксидатор,
•топлота,
•хемијска ланчана реакција.
ПРИНЦИП ГАШЕЊА ВАТРЕ (ПОЖАРА) 
– уклањањем компонената 
пожарног тетраедра:
• топлота – хлађењем (увођењем CO2 у гасну фазу или
поливањем жара водом);
• оксидатор – гушењем, гашење пеном, ћебетом, песком,
спречавање довода О2 у затворени простор у коме нешто
гори;
• ланчана реакција – смањењем броја слободних
радикала/атома додатком једињења хлора, брома,
фосфора (халони, (NH4)3PO4);
• гориво – уколико нема снабдевања свежим количинама
горива ватра јењава/гаси се.
Пламено (flaming) и непламено 
(nonflaming) сагоревање
ИСО 19706 феноменолошке фазе пожара:
1. Непламено: а) Самоодрживо тињање
(smoldering comb. или glowing comb.) - ствара
топлоту - егзотермно; б) оксидативна
пиролиза; в) анаеробна пиролиза (свака
пиролиза престаје када се уклони извор
топлоте, тј. ендотермна је).
2. Добро вентилисано пламено слободно
горење.
3. Подвентилисано горење (фали кисеоника): а)
мале локализоване ватре; б) пост флешовер
ватре.
 Фазе пожара
• Започињање (fire initiation),
• ширење (fire spread),
• снабдевање/храњење оксидатором (fire
ventilation),
• јењавање/гашење (fire termination).
 Backdraft (бекдрафт)

Интензиван пламен који излази кроз отвор

управо отворених врата услед увођења свежег
ваздуха у пожар који се до тада одвијао у
условима оскудице кисеоника.
Флешовер, након три минута пожара.
 Flashover (флешовер)
Често изненадан, прелаз са локализованог
горења у делу просторије на истовремено
паљење скоро свих запаљивих материјала у
затвореном простору. Горњи слој ваздуха у
просторији је толико загрејан да
механизмом радијације (зрачења) пали све
испод себе.
 Треба знати
• Flammability – запаљивост, особина
материјала, именица;
• Flammable – запаљиво, придев;
• Nonflammable ‐ незапаљиво, придев;
• Ignite – запалити, глагол;
• Ignition – паљење, именица.
 Треба разликовати
• Fire hazard – пожарна опасност, околност која има
потенцијал да направи штету, нпр. опушак у соби;
• Fire scenario ‐ пожарни сценарио, човек пуши у
кревету, опушак може пасти на постељину;
• Fire consequence – последица пожара, пушач
умире од гушења од дима из тињајућег јастука;
• Fire risk – пожарни ризик, комбинује озбиљност
последица и вероватноћу њихове појаве
(производ ове две величине).
САГОРЕВАЊЕ ГАСОВА
 КАТЕГОРИЗАЦИЈА ПЛАМЕНОВА
• Предмешани или дифузиони;
• ламинарни или турбулентни;
• стационарни или пропагациони;
• субсонични (дефлаграције) или
суперсонични (детонације)

Пожари су предоминантно дифузиони пламенови. Директно гориво у

свим пламтећим пожарима је гасовита фаза.
 ПАЉЕЊЕ ГАСНЕ СМЕШЕ
Први корак у процесу паљења гасне смеше је
генерисање високо реактивних врста које
могу дестабилизовати молекуле горива.
Начини паљења су:
• Принудно паљење (piloted ignition),
дејством пламена или варнице;
• Спонтано паљење, самопаљење (nonpiloted
ignition, thermal ignition, autoignition),
дизањем температуре услед прилива
велике количине енергије или енталпије.
Доња граница запаљивости (експлозивности)
гасне смеше – Lean flammability limit:
Најнижи садржај запаљивог гаса у смеши са
ваздухом, кисеоником или неким другим
оксидатором, при којем је могуће горење
(експлозија) смеше.
Горња граница запаљивости (експлозивности)
гасне смеше – Upper flammability limit:
Највећи садржај запаљивог гаса у смеши са
ваздухом, кисеоником или неким другим
оксидатором, при којем је још увек могуће
горење (експлозија) смеше.
Брзина ширења (простирања) пламена кроз
гасну смешу (burning velocity): Брзина којом
се пламен шири (простире) кроз запаљиву
гасну смешу. Већа је у кисеонику него у
ваздуху за 5‐10 пута.
Ова брзина је пропорционална количини
топлоте ослобођеној приликом сагоравања
гасне смеше, као и брзини провођења
настале топлоте кроз гасну смешу.
• Експлозија представља брзо ослобађање енергије и
повећање притиска када се предмешани пламен шири у
затвореном простору.
• Дефлаграција је сагоревање гаса или експлозивног
материјала брзином мањом од брзине звука (340 m/s).
Узрокована је преносом топлоте. Пожари су углавном
дефлаграције.
• Детонација представља сагоревање гаса или експлозивног
материјала брзинама већим од брзине звука (340 m/s),
при чему настаје ударни талас који се шири испред
пламена, изазивајући компресију гаса на који наилази,
грејући га и палећи. Већа је вероватноћа детонације неког
гаса у кисеонику него у ваздуху.
 ХЕМИЈСКИ МЕХАНИЗМИ 
САГОРЕВАЊА ГАСОВА – ланчане 
реакције, са следећим фазама:
• Започињање (chain initiation reaction) – нпр.
помоћу извора паљења;
• гранање (chain branching reaction);
• пропагација (chain propagation reaction);
• терминација (chain termination reaction).
Оксидација: водоника у кисеонику
(предмешана смеша) укључује 10 врста
честица и 10 реакција; метана у кисеонику :
53 врсте честица и 325 реакција; изооктан
900 врста честица и 3600 реакција.
 ПРИМЕРИ ОПАСНИХ ГАСОВА
• Водоник (H2), интервал запаљивости 5‐73%, лако се пали нискоенергетском
варницом, висока брзина простирања пламена, лако детонира у затвореном
простору, лакши од ваздуха, преванција испирањм просторије ваздухом;
• етин или ацетилен (C2H2), интервал запаљивости 2,5‐81%, али може и да се
распада на C и H2 при концентрацијама 81‐100% ослобађајући топлоту, лако
детонира у затвореном простору, опасан контакт са Cu и Ag због грађења
експлозивни ацетилида;
• метан (CH4), по запаљивости сличан осталим засићеним угљоводоницима;
• етен или етилен (C2H4), лакше запаљив, са ширим интервалом запаљивости и
брзином ширења пламена него засићени угљоводоници, при горењу чађи
више од алкана (сјајнији пламен), у смеши са ваздухом може детонирати (али
теже него H2 или C2H2);
• амонијак (NH3), оштар мирис, има интервал запаљивости у ваздуху, али су му
смеше са ваздухом теже запаљиве и горе спорије него смеше ваздуха са
алканима.
Интервал запаљивости (експлозивности) гасне
смеше: Интервал између доње и горње границе
запаљивости (експлозивности) гасне смеше.
Безопасно подручје је подручје испод доње и изнад
горње границе запаљивости (експлозивности)
гасне смеше.
• Интервал запаљивости (експлозивности)
разликује се од гаса до гаса. Што је овај
интервал шири то је гас опаснији у погледу
пожара (експлозија), нпр. ацетилен и
водоник.
• Границе запаљивости (експлозивности) се
обично изражавају у запреминским
процентима (vol %) посматраног гаса у
оксидатору (кисеоник, ваздух, ...), на
нормалним условима.
• Волумни (запремински) однос азота и
кисеоника у ваздуху износи 3,76 (vol %
N2/vol % O2 = 79/21 = 3,76).
Уколико гасна смеша садржи управо толико
запаљивог гаса и оксидатора да долази до
потпуног сагоревања назива се
стехиометријска смеша. Значи, ниједан
реактант није присутан у вишку.
Уколико нека гасна смеша има склоност да
експлодира, најјача експлозија ће се се
десити при стехиометријском саставу.
Израчунавање стехиометријског састава смеше за 
сагоревање метана у ваздуху:
Формуле за приближно израчунавање граница 
запаљивости у ваздуху:

100 4 ⋅ 100
LD = % vol LG = % vol
4,76 ⋅ (N - 1) 4,76 ⋅ (N + 1)

M ⎡ g ⎤ 4M ⎡ g ⎤
LD = LG =
4,76 ⋅ (N - 1) ⎢⎣ dm 3 ⎥⎦ 4,76 ⋅ (N + 1) ⋅ Vt ⎢⎣ dm 3 ⎥⎦

N број атома кисеоника који је потребан за потпуно сагоревање једног молекула

запаљивог гаса (нпр. за један молекул CH4 потребно је 2 молекула O2 или 4 атома О,
па је N = 4)
M моларна маса запаљивог гаса
Vt моларна запремина гаса на посматраној температури
На границе запаљивости (експлозивности) гасне смеше
утичу: притисак, температура, присуство инертних гасова,
присуство катализатора, влажност, ...

Зависност граница запаљивости (експлозивности) гасне

смеше од промене притиска, у општем случају: Нормалне
промене атмосферског притиска (барометарске) не утичу
на границе запаљивости (експлозивности) гасне смеше,
али веће промене утичу тако да са порастом притиска
доња граница запаљивости (експлозивности) гасне смеше
опада, а горња граница запаљивости (експлозивности)
гасне смеше расте, тако да се интервал запаљивости
(експлозивности) гасне смеше шири.
Зависност граница запаљивости (експлозивности) гасне
смеше од промене температуре, у општем случају:
Температура има значајан утицај на границе запаљивости
(експлозивности) гасне смеше, јер да би се пламен
распростирао у смеши, слој који се налази уз слој који
гори, треба да буде загрејан до температуре која би
омогућила његово паљење, па ће се топлија смеша лакше
запалити, тако да са порастом температуре доња граница
запаљивости (експлозивности) гасне смеше опада, а
горња граница запаљивости (експлозивности) гасне смеше
расте, тако да се интервал запаљивости (експлозивности)
гасне смеше шири.
Утицај додатка инертних гасова на границе
запаљивости (експлозивности) гасне смеше:
Додатком инертног гаса у запаљиву (експлозивну)
гасну смешу, расте доња граница запаљивости
(експлозивности) гасне смеше, а горња граница
запаљивости (експлозивности) гасне смеше
опада, што сумарно сужава интервал
запаљивости (експлозивности) гасне смеше, све
до садржаја инертног гаса у смеши при коме она
постаје незапаљиа (неексплозивна), тј. безопасна.
Потребна количина инертног гаса да би се смеша бензина са ваздухом
учинила безопасном:
У случају гасне смеше која се састоји од више запаљивих
(експлозивних) гасова и оксидатора, границе запаљивости
(експлозивности) сумарне гасне смеше се увек налазе
између запаљивости (експлозивности) гасних компоненти
са најнижом и највишом границом запаљивости
(експлозивности).
100 100
ФОРМУЛЕ: Cd = n Cg = n
ri ri
∑i =1 C d i
∑i =1 C g i

Cd - доња граница запаљивости смеше, % vol

Cg - горња граница запаљивости, % vol
Cdi - доња граница запаљивости компоненте i
Cgi - горња граница запаљивости компоненте i
ri - запремински удео компоненте i у смеши
За смешу 70% vol C3H8 и 30% vol C4H10, одредити доњу и горњу границу
запаљивости. Интервал запаљивости за C3H8 износи: 2,1‐9,5% vol , а за
C4H10 износи: 1,5‐8,5% vol.

100 100 100

Cd = = = = 1,87% vol
70 30 33,33 + 20 53,33
+
2,1 1,5

100 100 100

Cg = = = = 9,17% vol
70 30 7,37 + 3,53 10,9
+
9,5 8,5
Паљење (ignition) гасовитих материјала представља
почетак процеса оксидације, тј. хемијске реакције
између материјала и оксидатора (кисеоника). За
реализацију ове, као и сваке друге, хемијске
реакције систем мора поседовати енергију
активације. Енергија активације је минималан
садржај енергије који систем/реактанти морају
поседовати да би дошло до хемијске реакције.
Ова енергија се ослобађа приликом судара
честица реактаната, том приликом пуцају старе и
настају нове везе. Енергија активације
представља разлику енергије између прелазног
стања (активираног комплекса) и реактаната.
Порастом темературе система расте енергија
честица, брзина њиховог кретања, број и
интензитет судара, а самим тим и брзина
реакције између ректаната услед повећања
константе брзине реакције.
Два начина паљења запаљивих материјала:
спонтано паљење (самопаљење) и принудно
паљење.
Температура самопаљења гаса (гасне смеше) је
најнижа температура на коју треба загрејати
смешу неког гаса са ваздухом да би се она
запалила без спољашњег извора паљења.

RT02
ФОРМУЛА: Tsp = T0 +
E

Tsp - тачка (температура) самопаљења, K

T0 - почетна температура посматрања
E - енергија активације, J
R - гасна константа
Температура самопаљења је константа која је
карактеристична за сваки материјал, а зависи од
концентрације запаљивог гаса у смеши, притиска,
облика и величине суда, материјала суда, ...
У хомологном низу једињења одговарајуће
класе, са повећањем молекулске масе
снижава се температура самопаљења.
При стехиометријском саставу гасне смеше је
њена температура самопаљења најнижа.
• Са повећањем притиска смањује се
температура самопаљења, јер се смањује
растојање међу молекулима, расте број
судара и брзина хемијске реакције.
• Када се једнака количина гасне смеше
налази у низу судова исте запремине, али
различите спољне површине, самопаљење
се јавља у суду најмање површине, због
најмање брзине одвођења топлоте
(хлађења).
• Узрок паљења је начин настанка топлоте која
изазива паљење. Узрок паљења могу бити
хемијски процеси код којих се издваја топлота,
разне топлотне појаве везане за електричну
енергију (варница, електрични лук, верница услед
статичког електрицитета), као и топлотни ефекти
светлости (фокусирање светлости сочивом,
топлотно зрачење).
• Најчешће се као извори паљења јављају:
загрејана тела (метали, електрични проводници,
...); искре/варнице (ударом метала о метал,
камена о камен, метала о камен, приликом
варења или горења); пламен и топлотне
манифестације других видова енергије.
• Основни услов да дође до паљења неког тела је
да загрејано тело има довољно високу
температуру и да та температура буде виша од
температуре самопаљења тела које се пали.
• Паљење течности од загрејаних тела је слично
паљењу гасовитих тела, јер се дешава у гасовитој
фази.
• Паљење чврстих тела дејством загрејаног тела:
тело се загрева и при разлагању издваја гасовиту
фазу која се пали. Што је проводљивост топлоте
запаљивог тела већа, оно се спорије пали, а брже
хлади.
• Варница је загрејано тело малих димензија, те носи са
собом малу количину енергије. Може запалити смеше
гасова, лакше са кисеоником , него са ваздухом. Такође
може да запали влакнасте (памук, сено, ...) и прашкасте
материјале (мекиње), изазивањем тињања. Варница
екстремно мале енергије може да запали запаљиву гасну
смешу на високом притиску.
• Пламен је извор паљења са великим садржајем топлоте и
високом температуром (више од 2000°C), којим се могу
запалити сви запаљиви материјали. Пламен као извор
паљења обезбеђује слободне атоме/радикале потребне
за почетак горења (O атоме, H атоме и OH слободне
радикале).
Енергија паљења је минимална количина енергије коју је
потребно довести некој материји, која је загрејана до
температуре паљења, да би се запалила. Минимална
енергија паљења је потребна за паљење смеша
стехиометријског састава.
Поред количине топлоте (енергије) која се ослободи
у хемијској реакцији важна је и брзина којом се
дешава реакција (ослобађа топлота). Експлозивно
сагоревање се од простог сагоревања разликује
по брзини ослобађања топлоте (енергије). Када се
говори о енергији ослобођеној у експлозији,
правилније је говорити о снази експлозије,
односно, количини топлотне енергије
ослобођеној у јединици времена.
• Моларна топлота сагоревања је топлота која се ослободи
приликом потпуног сагоревања једног мола неког
једињења, при датим условима (J/mol или kJ/mol).
• Специфична топлота сагоревања је топлота која се
ослободи приликом потпуног сагоревања једног
килограма неког једињења/материјала, при датим
условима (J/kg или kJ/kg).
• Топлота експлозије је топлота која се ослободи приликом
експлозије. Процес експлозије се дешава великом
брзином, па се може сматрати да се разлагање одвија без
промене запремине, онда топлотни ефекат експлозије
представља промену унутрашње енергије система (∆U), за
разлику од обичних хемијских реакција које се одигравају
на константном притиску, а реакциона топлота одговара
промени енталпије система (∆H).
Осим експлозије која је последица хемијске
реакције (обично оксидације, али није правило),
постоје експлозије до којих долази када су гасови
или паре течности смештени у затвореном суду.
Услед пораста температуре расте притисак
флуида у унутрашњости суда све до тренутка када
притисак у суду надмаши издржљивост
материјала суда, што води прскању суда, наглој
експанзији гаса, стварању ударног таласа тј.
физичкој експлозији, коју у случају запаљивог гаса
прати хемијска експлозија.
ГОРЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ
• Хемија сагоревања течности је хемија њене
паре.
• Горење течности је заправо горење њене
паре, па је суштинска особина запаљиве
течности која одређује њену подложност
паљењу, лакоћа са којом молекули
течности испаравају да би формирали
гасовиту смешу са ваздухом, која се налази
у границама запаљивости.
 ОСОБИНЕ ТЕЧНОСТИ
• Испарљивост, вискозност, површински
напон;
• особине сличне чврстом агрегатном стању
(мала моларна запремина, велика густина,
нестишљивост, велика специфична
топлота);
• особине сличне гасовитом агрегатном
стању (флуидност‐способност течења,
заузимају облик суда у коме се налазе,
вискозност).
ИСПАРЉИВОСТ ТЕЧНОСТИ
НАПОН ПАРЕ ТЕЧНОСТИ
КЉУЧАЊЕ ТЕЧНОСТИ
 ТОПЛОТА ИСПАРАВАЊА 
ТЕЧНОСТИ
• Количина топлоте коју је потребно довести 1 молу
течности, загрејаној на температуру кључања, да пређе у
гасовито стање, назива се моларна топлота испаравања
течности или латентна (скривена) моларна топлота
испаравања течности.
• Количина топлоте коју је потребно довести 1 килограму
течности, загрејаној на температуру кључања, да пређе у
гасовито стање, назива се специфична топлота
испаравања течности или латентна (скривена) специфична
топлота испаравања течности.
МЕХАНИЗАМ ГОРЕЊА ТЕЧНОСТИ
 ПАЉЕЊЕ ТЕЧНОСТИ
Паљење неке течности је могуће уколико се изнад
њене површине појаве паре те течности у
довољној количини да са ваздухом или неким
другим гасовитим оксидатором створе запаљиву
смешу. Концентрација паре течности у слоју изнад
површине течности, мора се налазити у интервалу
запаљивости, односно изнад доње границе
запаљивости или испод горње границе
запаљивости, те је могућност паљења неке
течности везана за температуру на којој се течност
налази.
 Температура запаљивости 
течности (Flash point of the liquid)
За сваку течност постоји једна одређена температура испод
које не долази до паљења пара у слоју изнад течности, и
ако је присутан извор паљења. Најнижа температура
течности код које се створе паре у довољној количини да
се могу запалити у присуству спољашњег извора паљења
назива се температура запаљивости. Концентрација пара
изнад површине течности тада одговара доњој граници
паљења. При температури запаљивости пара течног
горива, када сагоре паре изнад површине течности, не
мора се наставити даље сагоревање течног горива.
 Температура паљења течности 
(Fire point of the liquid)
Температура паљења запаљиве течности је њена
важна карактеристика, и она се дефинише као
температура течности при којој се изнад њене
површине образује довољна количина пара да се
после извршеног паљења настави процес
сагоревања течности. Код лако испарљивих
течности, температура запаљивости и
температура паљења се подударају, док је за теже
испарљиве течности температура паљења виша за
10 до 20 K.
Развијене су многе тест методе за одређивање температуре
запаљивости и температуре паљења течности , али оне
дају вредности које се разликују од методе до методе.
Одступања се јављају јер температура и струјање гасовите
фазе изнад течности зависе од:
• интензитета и величине извора паљења,
• времена деловања извора паљења изнад течности,
• брзине загревања течности,
• мере струјања ваздуха изнад површине течности.
Без обзира на разлике у вредностима које се добију
различитим тест методама, оне се користе као водиља за
безбедно руковање запаљивим течностима. Температура
запаљивости, пошто је нижа од температуре паљења, се
више користи за ову намену.
Подела течности на основу њихових 
температура запаљивости
• Класа I: Течности са температуром
запаљивости испод 38°C;
• Класа II: Течности са температуром
запаљивости једнаком или вишом од 38°C,
а нижом од 60°C;
• Класа III: Течности са температуром
запаљивости једнаком или вишом од 60°C.
Уколико се течност I класе проспе на неку
подлогу , нпр. бетон, а ради се о врелом
летњем дану са температуром ваздуха од
35°C, и веома слаб извор паљења, у
одсуству струјања ваздуха, изазива паљење
пара. Паљење је мање вероватно ако
струјање ваздуха спречава формирање
запаљиве смеше у интервалу запаљивости.
Ако се ради о просутој течности II или III
класе, вероватноћа паљења опада
респективно.
Наведене вредности се односе на
течност присутну у суду одговарајуће
запремине. Ако се течност , чак и
високе температуре запаљивости,
нађе у облику спреја у ваздуху, и дође
у контакт чак и слабим извором
паљења, танак слој течности ће се
загрејати до температуре веће од
температуре запаљивости и почеће
да гори. Овим процесом ослобођена
топлота испариће нове количине
спреја и сагоревање ће се наставити
(проширити).
 САГОРЕВАЊЕ ТЕЧНОСТИ СА 
СЛОБОДНЕ ПОВРШИНЕ
Процес сагоревања течности има специфичан ток. После паљења пара,
изнад површине течности појављује се пламен, и долази до развијања
топлоте. Ова топлота се зрачењем и провођењем преноси на
површину течности, где се танак слој загрева на високу температуру,
што доводи до испаравања нових количина течности и до сагоревања
насталих пара. Према томе, течност сагорева на површини, док се у
доње слојеве течности сагоревање не преноси. Горење течности са
њене слободне површине – „на отвореном“ (у отвореном суду,
резервоара или разливене течности) представља дифузиони процес
сагоревања, јер је брзина сагоревања пара условљена и брзином
дифузије оксидатора (по правилу ваздуха) до фронта пламена. У
фронту пламена долази до мешања оксидатора и пара запаљиве
течности и сагоревања.
 Линеарна брзина сагоревања 
течности (Linear burning rate)
• Линеарна брзина сагоревања течности је промена (узмицање/опадање)
нивоа течности у суду, у правцу који је нормалан на површину течности, у
јединици времена, а дата је у јединицама: mm/s, m/h, mm/min.
• Брзина сагоревања неке течности зависи од особина саме течности (топлоте
испаравања) и количине топлоте коју прими од пламена. Са повећањем
пречника резервоара у опсегу 0,2‐3 m, повећава се линеарна брзина
сагоревања течности услед повећања зрачења пламена ка површини
течности и ту достиже лимит, јер се даљим повећањем не постиже веће
зрачење пламена.
• Брзина горења течности није константна и она се мења у зависности од
почетне температуре, од нивоа у суду, облика суда, брзине струјања
окружујућег ваздуха и других фактора. У табели 12 су дати подаци о брзини
горења неких течности при њиховом горењу у резервоару, када им је горња
површина ‐ ниво течности, при врху резервоара.
За ватре мање од 0,2 m у пречнику, пламен
греје ивице суда у коме течност гори, ивице
затим греју блиске слојеве течности,
повећавајући локалну брзину испаравања и
последично укупну брзину сагоревања
течности. Повећањем пречника суда,
централни део површине постаје већи у
односу на део површине ближи зидовима
суда, тако да ефекат грејања зидова суда
постаје мање битан, што смањује његов
претходно значајан утицај на пораст
линеарне брзине сагоревања течности.
 Масена брзина сагоревања 
течности (Linear mass burning 
rate)
• Масена брзина сагоревања течности је маса
течности која сагорева у јединици времена са
јединице површине, и даје се у јединицама:
kg/m2s, kg/m2min, kg/m2h.
• Масена брзина сагоревања течности је производ
линеарне брзине сагоревања течности и њене
густине (m/s × kg/m3 = kg/m2s).
 Сагоревање чисте течности

При сагоревању чисте течности брзина

сагоревања ће се повећавати до постизања
тачке кључања течности. При паљењу
течности изнад њене површине створити ће
се пламен који се брзо увећава по висини, и
за један краћи временски период достиже
максималну величину.
 Сагоревање смеше мешљивих 
запаљивих течности
Ако сагорева смеша запаљивих течности које се
међусобно мешају, састав и течне и парне фазе ће
се мењати са временом. Ова појава је нарочито
изражена код смеша течности са великим
разликама у температурама кључања. Услед све
већег загревања, у горњим слојевима течности ће
се вршити фракциона дестилација те ће паре бити
богатије лако испарљивом течношћу, а у течној
фази ће остати теже испарљива течност. На овај
начин ће се постепено повећавати тачка кључања
течности, затим вискозитет и тачка паљења.
 Сагоревање смеше запаљиве 
течности, која се меша са водом, 
и воде
Ако се ради о смеши запаљиве течности и воде, при чему се та течност
меша са водом:
• У смеши која сагорева има воде и ако је тачка кључања запаљиве
компоненте нижа од тачке кључања воде, у току сагоревања доћи ће
до повећања процента воде и на крају ће, код извесне концентрације
запаљиве компоненте, процес сагоревања престати (пример смеша
алкохол‐вода, када концентрација алкохола падне испод 40% престаје
сагоревање алкохола).
• Ако је температура кључања течности виша од температуре кључања
воде, проценат воде у течној фази ће се смањивати и смеша ће
сагорети до краја.
 Запаљива течност се не меша са 
водом и лакша је од воде ‐
boilover
Код течности које се не мешају са водом, а које имају густину мању од
воде, често долази до појаве да се на дну суда у којем се течност чува,
издваја слој воде (или се вода унесе у овакав резервоар приликом
гашења пожара водом). У случају паљења течности у суду, долази до
повећања температуре течности и она се може повећати до
температуре кључања. Уколико је та температура већа од температуре
кључања воде, вода ће се на дну резервоара прегрејати изнад тачке
кључања, ствара се прегрејана пара, и долази до пораста притиска.
Услед експанзије водене паре, из суда ће бити повучена извесна
количина упаљене течности у висину, тако да се формира стуб водене
паре и упаљене течности, који може достићи висину од 10 до 12
метара. Упаљена течност се затим разлива по околном простору.
Описане појаве су забележене код пожара нафте, мазута и других
органских течности са високом температуром кључања. Појава се
назива boilover.
 BLEVE – Boiling liquid/expanding 
vapor explosion 
BLEVE – Течност затворена у суду под притиском
кога греје ватра/пожар са спољне стране, долази
до нагле експанзије течности услед преласка у
гасовиту фазу. Истовремени раст унутрашњег
притиска и смањење чврстине зидова суда услед
грејања изазива катастрофално пуцање зидова
суда са ослобађањем садржаја. Ако је суду била
запаљива течност, она се пали у контакту са
спољном ватром, пламен се убразава, а штета
мултиплицира.
 Ситуације са запаљивим 
течностима
• Течност истиче из резервоара, са могућношћу
паљења, гашење је тешко.
• Течност у спреју под високим притиском истиче
кроз мали отвор, повећава се могућност паљења
у односу на нерспршену течност, а гашење је
тешко.
• У запаљиву течност је уроњен порозан нетопив
материјал који се капиларним силама кваси
течношћу и може да гори (нпр. памучни фитиљ
петролеј лампе, шпиритусне грејалице, кандила).
 Брзина ширења пламена по 
површини течности
Када се течност налази на или изнад температуре запаљивости, пламен
се шири веома брзо по целој површини течности, ред величине ‐
секунди. Течност је довољно загрејана да може испаравањем
обезбедити пару бар у доњој граници запаљивости, изнад површине
течности. Опадањем температуре течности зрачење пламена мора да
обезбеди топлоту како за загревање течности до температуре
запаљивости тако и за испаравање течности, па брзина ширења
пламена оштро опада.
Смер и брзина струјања ваздуха могу јако утицати на простирање
пламена по површини течности. Када ветар дува у смеру ширења
пламена то погодује ширењу пламена, када је ветар супротног смера
од смера простирања пламена долази до успоравања ширења
пламена.
 Сагоревање капи течности
Распршивање течности на велики број честица изазива повећање површине
течности, што убрзава испаравање, а тиме и достизање доње границе
експлозивности. У том случају брже ће доћи до експлозије него код паре која
настаје мирним (нормалним) испаравањем течности. Овим се може
објаснити настајање брзе експлозивне реакције и оних течности које су тешко
испарљиве, а имају релативно високу вредност температуре паљења (лож
уље и гориво за дизел моторе). Паљење може бити изазвано најмањим
подстицајем. Експлозије пара запаљивих течности најчешће су инициране
варницом (нпр. бензински мотори) или услед загревања компресијом долази
до самопаљења (дизел мотори)
Сагоревање тешко испарљивих течних горива одвија се преко фино распршених
капљица. Када се сферна кап течног горива унесе у простор испуњен
загрејаним ваздухом око капи се образује слој паре течног горива при чему
концентрација паре опада са растојањем од површине капи.
Непосредно уз површину капи образује се слој паре у који је продифундовала мала
количина ваздуха; иза овог слоја долази слој смеше паре и ваздуха чије контуре
одговарају концентрационим границама паљења. Унутрашња контура одговара горњој,
а спољашња доњој граници паљења. Иза овог слоја концентрација пара течног горива
је мања од доње границе запаљивости. Према томе, сагоревање капи течног горива се
одвија у три степена:
• испаравање капи,
• дифузија пара од површине и образовање гориве смеше,
• сагоревање смеше паре и ваздуха.
Распршивање тешко испарљивих горива се врши бризгаљкама. Што је финије распршено
гориво већа је површина испаравања, а самим тим се интензивније одвијају сви
степени сагоревања.
 Самопаљење течности
• Самопаљење се дешава паљењем гасне смеше горива и
ваздуха, искључиво грејањем, као што је већ наглашено
код гасова.
• Температуре самопаљења су стотине Келвина више од
температура запаљивости и паљења.
• Температура самопаљења течног горива је најнижа
температура при којој долази до самопаљења течног
горива убризганог у суд испуњен загрејаним ваздухом.
• При повећању притиска снижава се температура
самопаљења.
 ЧВРСТО АГРЕГАТНО СТАЊЕ
• Одређен облик и запремина тела,
• кристално стање (температура топљења),
честице само осцилују око равнотежних
положаја,
• аморфно стање – подхлађена течност
(немају јасну температуру топљења већ се у
одређеном температурном интервалу
дешава омекшавање и постепена
тренсформација: чврсто‐пластично‐течно).
 ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ И РАЗЛИКОВАТИ
• Два вида материје: супстанца и физичко поље,
• хемикалија: чисте супстанце (хемијски елементи и хемијска
једињења) и смеше супстанци (хомогене и хетерогене),
• материјал: у техници се користи као синоним за хемикалију, тј.
чисту супстанцу или смешу супстанци (челик, стакло, дрво,
армирани бетон, ...),
• производ: предмет коме је током производње дат одређени
облик или дизајн који више одређује његову функцију него
хемијски састав (тепих, тапацирана столица, продужни
електрични кабал, ...).
• У пракси се често реч материја користи за одредницу материјал,
што је неправилно, али опстаје, па је тако и у овој презентацији.
Приликом испитивања особина везаних за горивост материјали се
тестирају у тестовима лабораторијских размера, а производи у
тестовима већих размера.
 ОСОБИНЕ ЧВРСТИХ МАТЕРИЈА 
КОЈЕ УТИЧУ НА ЗАПАЉИВОСТ:

• ПОРОЗНОСТ,
• ТОПЛОТНА ПРОВОДЉИВОСТ,
• ТОПЛОТНИ КАПАЦИТЕТ,
• ТЕРМИЧКА СТАБИЛНОСТ,
• ПРОПУСТЉИВОСТ ЗА ГАСОВЕ.
 Порозност – дефинише се као однос 
запремине пора према укупној запремини 
тела, односно:
Vp
P= ⋅ 100%
V

где је:
Vp – запремина пора,
V – укупна запремина тела.

Порозност чврстих материја је врло различита. Креће се од 0% за метале или

стакло па до 85% за пенопласте и неке специјалне врсте бетона. Порозност
материјала може у одређеним условима да погорша ватроотпорност и повећа
запаљивост, ако у порама има ваздуха који убрзава горење. С друге стране,
порозност може смањити топлотну проводљивост тела, што у појединим
случајевима може бити повољна особина.
Топлотна проводљивост – је особина чврстих материја да преносе
топлоту од једне граничне површине до друге, преношењем топлоте
на молекуларном нивоу са једног молекула на други. Проводљивост
чврстих материја је веома важна особина, која утиче како на
запаљивост тела, тако и на понашање тела у току сагоревања.
Количина топлоте која се пренесе кроз чврсто тело површине A (m2),
дебљине δ (m), код разлике температура на супротним граничним
површинама Δt (°C), за време τ (h) је:

λ ⋅ A ⋅ Δt ⋅ τ
Q= [kJ ]
δ
Величина λ је коефицијент топлотне проводљивости (J/m h °C или J/m h K), а
представља количину топлоте која се проведе за 1 h, кроз тело дебљине
1 m, површине 1 m2, код разлике температура од 1 °C.

Коефицијент топлотне проводљивости је карактеристична константа за сваку

материју, што λ има већу вредност, проводљивот дате материје је већа и обрнуто.
Проводљивост топлоте чврстих материја је веома значајна особина од које зависи
запаљивост тела, као и понашање тела у току сагоревања, ако се ради о запаљивим
чврстим материјалима, док је та иста особина значајна и код назапаљивих
материјала са аспекта преношења топлоте у случају пожара.
Топлотни капацитет – је величина којом се дефинише способност 
тела да акумулира топлоту:

C = m ∙ c ∙ Δt  [J]

C – топлотни капацитет (J),

m – маса (kg),
Δt – разлика температура (°C)
c – специфична топлота (J/ kg °C), количина топлоте коју је
потребно довести 1 kg супстанце да јој температура порасте за
1 °C .
Специфична топлота, или коефицијент топлотног капацитета – је
карактеристична константа материје, и што је она већа, тело
може да прими већу количину топлоте без осетног повећања
температуре, и обрнуто, што је њена вредност мања, тело ће се
брже грејати (вода има специфичну топлоту 4,186 kJ/ kg °C).
Термичка стабилност – особина материјала да
сачува своје физичко‐хемијске особине приликом
оштрих промена температуре код хлађења или
загревања. Зависи од особина материјала, начина
пораста температуре и од висине крајње
температуре. Минералне материје, по правилу,
имају високу термичку стабилност, док су
органске материје термички нестабилне.
Нарочито малом термичком стабилношћу
одликују се полимерне материје. Органске
материје код распадања често дају токсичне
гасовите производе распадања који могу бити
запаљиви.
Пропустљивост за гасове – особина неких чврстих материја
да у извесном степену пропуштају гасове. Ова особина
може бити веома важна за оне материје које се користе у
грађевинарству.
Запремина гаса V (m3), која прође кроз слој материјала
дебљине δ (m), површине A (m2), код разлике притисака
ΔP = P1‐P2, за време τ (h), може се израчунати из
једначине:

V=
μ ⋅ A ⋅ ΔP ⋅ τ
δ
[m ]
3

где је µ коефицијент пропустљивости. На вредност

коефицијента утиче више фактора, као што је
порозност, димензије пора, влажност материјала итд.
 Механизми горења чврстих 
материјала
• Директно сагоревање – овако горе угљеник и
чврсти хемијски елементи (углавном метали),
високе тачке топљења и кључања, као Si, Ti, B, Zr,
пошто тешко испаравају гори им чврста
површина;
• сагоревање уз промену агрегатног стања,
материјал се прво топи, па настала гасовита
испарења сагоревају (восак, парафин, маст), често
уз употребу фитиља (античка лампа на уље,
кандило, свећа);
• сагоревање уз распадање.
Пламен је резултат низа реакција у гасној фази. Течна горива
испаравају, а чврста прво подлежу пиролизи (термална
декомпозиција – разлагање под дејством топлоте), а
настале паре у оба случаја реагују са кисеоником.
Испаравање, декомпозиција и остали пиролитички
процеси готово увек иду уз апсорпцију топлоте
(ендотермне реакције). Изузетак од овог правила су
чврсте пиротехничке смеше и чврста погонска ракетна
горива, која се разлажу егзотермно. Пожари (ватре,
сагоревања) готово увек укључују оксидационе реакције
између различитих запаљивих материјала и кисеоника из
ваздуха. Ове реакције ослобађају топлоту, тј. егзотермне
су.
Највећи део чврстих материја сагорева тако да се претходно
распадне уз стварање производа распадања који могу
бити гасовити, течни или чврсти. Количина производа
распадања и њихов процентуални удео зависи од
температуре, режима загревања, присуства ваздуха, итд.
Почетак распадања појединих материја зависи од особина
саме материје. Брзина образовања продуката распадања
мења се са температуром и временом. У почетку
распадања, на нижим температурама ова брзина је мала,
даљим повећањем температуре се повећава да би касније
опет пала на неку минималну брзину, без обзира на
повећање температуре.
• Сагоревање чврстих материја у принципу се одвија у две фазе. У првој фази
долази до сагоревања гасовитих производа разградње чврсте материје, у
другој фази сагорева чврсти остатак. Прва фаза је обично праћена пламеном,
чија величина зависи од брзине образовања гасовитих производа. Друга фаза
сагоревања обично није праћена пламеном, или је пламен веома мали.
• Паљење чврстих тела своди се у суштини на паљење гасовитих материја. У
првој фази паљења, кад на чврсто тело делује извор топлоте, долази до
загревања чврстог тела у ограниченој зони, и до стварања гасовитих
производа распадања, који се пале дајући топлоту за даље разлагање чврстих
тела.
• Време деловања извора топлоте које је потребно за паљење чврстог тела
зависи од многих фактора, као што су особине чврстог тела, влажност,
величина површине, топлотна проводљивост итд. Уопште речено, за паљење
чврстих тела потребан је извор топлоте већег интензитета који ће деловати
дуже времена. Међутим, поједине чврсте материје велике површине и мале
проводљивости (памук, трска, отпаци обраде дрвета) могу се запалити и
дејством најслабијег извора топлоте као што је варница, опушак цигарете итд.
 ПИРОЛИЗА
• Увођењем чврстог горива у ватру почиње, под дејством радијативне и кондуктивне
топлоте, његово разлагање у довољно мале фрагменте који су у стању да напусте
чврсту површину и постану гасовито гориво. Радијативна топлота може, нпр., потицати
од грејалице или пламена горећег објекта; кондуктивна топлота може потицати од
прегрејане електричне компоненте. Конвекција може допринети овим начинима
развоја ватре, али генерално говорећи температуре конвективног тока нису довољне
да би дошло до испаравања чврсте супстанце. Важан изузетак је врео горњи слој у
просторији непосредно пре или после флешовера.
• Декомпозициони процес за чврста горива се зове пиролиза. Ако кисеоник није
присутан, процес се зове анаеробна пиролиза. Чешће, пиролиза се дешава у ваздуху,
када се назива оксидациона пиролиза. Анаеробна пиролиза је ендотермна.
Оксидативна пиролиза је обично ендотермна или топлотно неутрална. Пиролиза
обично престаје када се топлотни извор уклони или угаси.
• Пиролиза чврстог материјала захтева загревање материјала до температуре на којој
почињу да пуцају хемијске везе, укључујући фазне прелазе, издвајање испарљивих
једињења и молекулских фрагмената. Топлота потребна за извођење овог низа
трансформација од чврсте материје до њеног испаравања или разлагања у виду
гасовитих производа, назива се топлота гасификације материјала (kJ/g). Топлота
гасификације је важна мера лакоће паљења чврстог материјала, као и његове
сагорљивости, када је већ запаљен. Ако се хемија преосталог горива мења временом,
мења се његова топлота гасификације.
Минималан услов за паљење чврстог тела је загревање
његове спољне површине на довољно високу температуру
како би се пиролитички гасови развијали таквом брзином
која омогућава премашивање доње границе запаљивости
у простору изнад чврсте површине. За разлику од паре
чисте течности, пиролизат је углавном смеша многих
производа разградње. Њихов састав зависи од хемије
чврстог горива, брзине пиролизе и доступности кисеоника.
Због тога не постоји, нити ће постојати, таблица са
границама запаљивости чврстог горива. Уместо тога,
брзина гасификације потребна за паљење се
експериментално одређује за одговарајући сценарио
загревања; и она није специфична особина горива као што
је топлота испаравања специфична за одговарајућу
течност.
 Пламено сагоревање (Flaming Combustion)

• За већину органских чврстих супстанци температура

паљења износи 270‐400°C, а температура самопаљења
око 600°C.
• Температура (тачка) паљења је најнижа температура
чврстог запаљивог материјала, при којој се тај материјал
пали, пламеном од одговарајућег спољашњег извора
паљења, и затим наставља да гори.
• Температура самопаљења је најнижа температура на коју
чврсти запаљиви материјал мора бити загрејан да би
дошло до његовог самопаљења.
 Непламено сагоревање – тињање (Nonflaming 
combustion)
Непламено сагоревање – тињање (smoldering or glowing
combustion) се може јавити код материјала са следећим
особинама:
• материјал је порозан и има велику унутрашњу површину,
што омогућава дифузију кисеоника кроз материјал,
• унутрашња површина материјала егзотермно реагује са
кисеоником, производећи порозни угљенични чврсти
остатак,
• материјал је добар топлотни изолатор – топлота
ослобођена реакцијом оксидације порозне површине
акумулира се у материјалу и не расипа се ефикасно у
околину.
• Тињање је утолико интензивније уколико је
атмосфера богатија кисеоником.
• Тињање може бити индуковано непламеним
извором паљења као што је опушак цигарете
остављен на столици, или прегрејан електрични
кабал који пролази испод дрвене ламперије.
• Термални процес самопаљења коме претходи
самозагревање је сличан тињању, али са једном
битном разликом, а то је почетна температура
узорка, која је код самозагревања/самопаљења
виша него код тињања.
 Формирање чврстог остатка – жара и топљење 
(Char formation and melting)

Након паљења чврстог тела када пламен почиње да се шири

по његовој површини могућа су два начина даљег
понашања.
Једна врста материјала, као дрво и одређени пластични
материјали, горе формирајући на својој површини растући
слој угљенисаног чврстог остатка (charring combustibles).
Друга класа материјала, у коју спада већи број уобичајених
пластичних маса као полиетилени, полистирени и акрили,
гори без формирања чврстог остатка или га формира у
танком слоју који чини горећу површину црном, али се
никада не гради дебљи слој чврстог остатка (noncharring
combustibles).
• Чврсти остатак формиран загревањем иверице има
структуру сличну графиту, који представља алотропску
модификацију угљеника. У графиту су угљеникови атоми
повезани у шестоугаоне прстенове, који су даље
међусобно спојени, формирајући правилну полицикличну
структуру у низу паралелних равни. Чврсти остатак
формиран сагоревањем има нешто неправилнију
структуру од графита, а на сваком петом или шестом
угљениковом атому везан је атом водоника.
• Већина лако пиролизујућих и запаљивих материјала на
крају формира чврсти угљенични остатак. Овај остатак је
крт, с веома порозном, ћелијама сличном структуром, са
танким зидовима и великом површином отвореног
простора (сличност са сунђером, када би овај био више
крт – мање флексибилан).
• Угљенични остатак није добар проводник топлоте па због тога
штити слојеве материјала испод површине од топлоте пламена.
Како овај слој постаје дебљи, тако прогресивно успорава
брзину кондуктивног преноса топлоте од пламена изнад
површине чврсте фазе на још неначети материјал испод
површине. Изолациони слој угљенисаног материјала успорава
ендотермну пиролизу, смањујући гасификацију и брзину
горења (платои на Figure 9‐4).
• Материјали који не формирају чврсти остатак приликом
горења, генерално се топе приликом горења, па нема
формирања изолационог слоја да заштити унутрашњост
материјала. Добијена талина има вискозност која се разликује
од материјала до материјала, а њеним капањем може доћи до
ширења пламена.
• Материјали који не формирају чврсти остатак приликом горења
су углавном опаснији од оних који га формирају.
Када се чврста материја запали интензитет настале
ватре је одређен са три узајамно повезана
параметра:
• брзином којом сагорева (троши се) јединица
површине,
• брзином којом се пламен шири површином
горива, повећавајући површину која гори,
• способношћу запаљиве материје да запали друге
запаљиве предмете у окружењу.
 Брзина сагоревања чврсте материје

Брзина сагоревања материјала или производа се изражава

као масена брзина сагоревања (g/m2 s) или брзина
ослобађања топлоте приликом сагоревања (kW/m2):
• масена брзина сагоревања чврсте материје (g/m2 s),
представља број грама материје која сагори по јединици
површине (m2) у јединици времена (s).
• брзина ослобађања топлоте приликом сагоревања (kW/m2
или kJ/m2 s), представља топлоту (kJ) која се издвоји при
сагоревању јединице запаљиве чврсте површине (m2), у
јединици времена (s).
 Брзина ширења пламена (Flame spread rate)
Генерално, ватра почиње на одређеној локацији на површини запаљивог
објекта и шири се одатле. За ватре у стамбеним просторима,
иницијална површина паљења је обично мала, јер су уобичајени
извори паљења цигарете, неисправне или лоше позициониране
електричне справе или грејна тела. Једном када ватра (пожар) почне
да се шири из места настанка, њена брзина ширења пламена постаје
независна од извора паљења, али зависна од следеће четири
варијабле (променљиве величине):
• оријентација ширења (правац и смер),
• нивоа радијативног предгревања,
• величине и смера било ког спољашњег струјања ваздуха,
• термалне дебљине чврсте материје.
Термално дебели материјали – материјали код којих током процеса
преноса топлоте на једну површину, све остале површине остају на
амбијенталној температури (добри топлотни изолатори). Трешчице
дрвета (танки штапићи) су термално танак материјал и зато се лако
пале и служе за паљење ватре.
 ЕФЕКТИ У НЕУОБИЧАЈЕНИМ 
ВАТРЕНИМ ОКРУЖЕЊИМА
• У срединама богатим кисеоником (чист кисеоник за медицинске
сврхе) сагоревање је брже, а ослобођена топлота већа, што даље
убрзава сагоревање.
• Ако средина садржи довољно кисеоника за дисање у њој је могуће и
сагоревање, ипак интересантно је да смеша од 10% O2 и 90% N2, на
притиску од 2 atm (атмосфере), омогућава лако дисање, али у њој
неће сагоревати већина материјала.
• У свемирским летелицама, услови занемарљиве гравитације, сила
потиска не вуче производе сагоревања ка горе, тако да пламен нема
срцасту већ кугласту форму, нешто је хладнији и нешто чађавији него
на Земљи. Горење неких материјала у овим условима може да има
форму вреле кугле, која плута у свим правцима палећи околне
материјале.
 КОНУСНИ КАЛОРИМЕТАР
• Брзине паљења, ослобађања топлоте и ширења пламена зависе од величине
примењене термалне радијације на узаорак, стога тест метода за
експерименталну оцену ових величина мора коректно да симулише
(генерише) термалну радијацију.
• У уређајима који служе за оваква тестирања термална радијација потиче од
електричних грејних елемената или од панела гасних горионика.
• На једном од таквих уређаја је базирана метода: ASTM E 1354 Standard Test
Method for Heat and Visisble Smoke Release Rates for Materials and Products
Using an Oxygen Consumption Calorimeter. Униформан радијациони флукс се
примењује на узорак димензија 10 cm × 10 cm × 5 cm. Извор термалне
радијације изгледа као зарубљена купа (конус), па се овај уређај због тога
колоквијално назива „конусни калориметар”. Узорак се у њему константно
мери током експеримента. Брзина ослобађања топлоте се мери употребом
калориметрије потрошње кисеоника. Делећи брзину ослобађања топлоте са
брзином губитка масе и поредећи овај број са топлотом потпуног сагоревања
узорка, добија се индикатор ефикасности сагоревања, тј. који удео од
теоретске вредности ослобођене топлоте је практично генерисан
(ослобођен).
 ЗАПАЉИВЕ ПРАШИНЕ
Поједине запаљиве материје које се у ваздуху налазе у
облику прашине, могу под одређеним условима
експлозивно сагоревати.
Дисперзни систем (раствор) који се састоји од уситњених
чврстих честица дисперзне фазе (растворка) у ваздуху као
дисперзном средству (растварачу):
• прашине (честице > 10‐2 mm),
• магле (10‐2 – 10‐4 mm),
• димови (честице < 10‐4 mm).

Магле и димови се заједничким именом зову аеросоли.

Дисперзне системе чврстих честица, према месту настајања делимо на:
• природне прашине,
• техничке прашине.
У природне прашине спада космичка прашина, земаљска прашина
неорганског и органског порекла. Природна прашина не представља у
принципу опасност од експлозије, нити постоји вероватноћа да може
настати смеша са ваздухом која би могла експлодирати.
Техничке прашине настају углавном код прераде и обраде различитих
чврстих материјала, као што је, на пример, резање дрвета, обрада
дувана, обрада текстилних влакана, итд. Знатне количине прашине
могу се појавити у ваздуху приликом производње разних прашкастих
материјала, као што су цемент, гипс, брашно, млеко у праху, итд.
Прашине малих димензија, односно димови настају сагоревањем
различитих материјала или горива. Уколико је сагоревање непотпуно,
овакве прашине ће садржавати сагориве честице и могу представљати
велику опасност, нарочито у индустрији.
Дисперзни системи чврстих честица у ваздуху могу експлодирати, при
чему морају да буду испуњени следећи услови:
• прашина мора бити сагорива,
• мора бити присутан кисеоник,
• мора постојати извор паљења.
Експлозивност ових система зависи од многих фактора, као што су:
величина честица, односно површина честица, влажност ваздуха и
честица, садржај сагоривих материја у честицама, концентрација
честица и температуре паљења чврстих диспергованих честица.
Димензије честице су фактор који битно утиче како на физичке особине
дисперзије, тако и на њено понашање при сагоревању. Свака
прашина, односно дисперзни систем чврстих материја са ваздухом, по
правилу садржи честице различитих димензија, при чему распоред
величина не мора да буде равномеран. Величина честице директно
утиче на стабилност система, системи са мањим честицама су увек
стабилнији од система са већим честицама.
У погледу опасности од експлозије прашина која се састоји од честица
мањих димензија је увек експлозивнија и опаснија од прашине са
већим честицама. Узрок овој појави треба тражити у чињеници да се
са смањењем честица повећава површина, а самим тим повећава се и
брзина реакције са кисеоником. У табели 17 су дате површине
честица добијених дробљењем коцке од 1 cm3 материјала на честице
мањих димензија.
Смањењем димензија честица повећава се њихова реактивност, те према томе и
брзина сагоревања. Ако се запали комад угља од 500 g он ће сагорети за
неколико минута, иста количина угљене прашине сагори за неколико секунди.
Многи метали, нпр. алуминијум, магнезијум, цинк, док су у комаду не горе,
ако се, међутим, упале њихове прашине, сагореће великом брзином, уз
експлозију.
Снага експлозије, односно притисци који настају код експлозије зависе од
величине честица материје која експлодира. У табели 18 су дате вредности
притисака који настају код експлозије прашине алуминијума у зависности од
величине честица.
Код многих дисперзних система постоји критична величина честица изнад које
систем не сагорева експлозивно. Ове критичне вредности за неке материје
дате су у следећој табели 19.
Концентрација чврсте материје у дисперзном систему са ваздухом такође утиче
на експлозивност система. Као код гасова и пара, до запаљења и
експлозивног сагоревања прашина ће доћи уколико се концентрација
прашина налази у границама запаљивости, између доње и горње граничне
вредности. За већину материја доња граница експлозивности лежи око 50
g/m³, мада има појединих материја чија је граница експлозивности знатно
нижа. Горња граница експлозивности у већини случајева је толико велика да
се не може практично постићи. Тако нпр. за шећер горња граница износи
13500 g/m³.
Доња граница експлозивности за неке материје дата је у табели 20.
Да би могле да се одреде особине прашина, а нарочито склоност ка
паљењу и експлозивном сагоревању, потребно је извршити
испитивања прашина, која се састоје од многобројних појединачних
огледа са одговарајућим узорцима уз примену разних апарата и
уређаја. На тај начин ће се може добити увид у степен опасности од
прашина, што представља основ за изналажење начина за
предузимање одређених мера заштите. Примена различитих метода
је показала да добијени подаци не зависе само од особина прашина,
него и од примењене методе испитивања. Подаци који се добијају, не
могу се узети као константе за поједине материје, већ само као
лабораторијске вредности које имају карактер упоредних вредности.
Приликом испитивања, настоји се да се што више подржавају што
реалнији услови, односно они који владају у стварности.
КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ
• Температура паљења усковитланог облака прашине даје увид о могућности паљења
мешавине прашине и ваздуха на врелим површинама. Под температуром паљења
усковитланог облака прашине, према дефиницији, подразумева се најнижа
температура једне загрејане површине на којој се пали мешавина прашине са
ваздухом. Она се одређује на тај начин што се мешавина прашине и ваздуха дува према
једној загрејаној површини која се налази у унутрашњости водоравно постављеног
цилиндра, а загрева се електричним путем.
• Као температура самозапаљивости прашине узима се најнижа температура на којој
дејство топлоте, при тој температури после самозагревања, доводи до запаљења.
Приликом одређивања температуре самозапаљивости мала проба прашине (око 30
cm³) излаже се топлоти са свих страна, при чему се за време загревања не може да
врши лагана предоксидација или делимична оксидација. Ово испитивање се врши
релативно брзо, а максимална температура уређаја која се за ово употребљава износи
око 400°C.
• Температура тињања наталоженог праха је веома важан податак, јер он указује на
опасност од прашине која је наталожена у слојевима на топлим површинама. Појава
тињања је карактеристична само за запаљиве наталожене прахове. Температура
тињања, према прописима, је најнижа температура на површини загрејане подлоге
која доводи до паљења 5 mm дебелог слоја наталоженог праха. Температуре паљења
за прашине различитог порекла су дате у табели 21.
 ЕКСПЛОЗИЈА ПРАШИНА
Код експлозије прашине настаје притисак који ствара ударни талас велике снаге. Апсолутна
величина притиска зависи од особина прашине и извора паљења. До повећања
притиска код експлозије може доћи из два разлога, и то:
• Услед повећања запремине смеше после сагоревања јер производи сагоревања имају
већу запремину.
• Услед појаве високих температура код сагоревања, мада производи сагоревања немају
већу запремину од полазне запремине смеше. У овом случају притисак настаје услед
нагле експанзије околног ваздуха.
Промена притиска код експлозије прашина има специфичан ток и разликује се од промене
притиска код експлозија гасних смеша. Промена притиска у општем случају приказана
је на слици 28.
Као што се види из претходне слике након постизања притиска експлозије у првој
фази експлозије (примарна експлозија) настаје читав низ накнадних
експлозија које називамо секундарним експлозијама. Секундарне експлозије
настају услед тога што се ударни талас примарне експлозије креће брже од
фронта пламена, тако да ударни талас подиже прах наталожен у околном
простору, формира експлозивну прашину која се пали и експлодира. На тај
начин експлозије прашина доводе до већих разарања него експлозије гасних
смеша. Притисци код експлозија прашина крећу се између 5 и 12 bar.
Максимални притисак зависи од концентрације чврсте фазе, што је приказано на
слици 29. На слици се види да максимални притисак експлозије настаје код
експлозије стехиометријских концентрација.
У табели 22 дати су притисци код експлозија неких врста индустријских
прашина.
На експлозивност, дисперзних система чврстих честица у ваздуху, у
великој мери утиче влажност честица као и количина присутне влаге у
ваздуху. Присуство влаге смањује експлозивност система, тј.
повећањем садржаја влаге смањује се опасност од експлозије. Ово се
може објаснити чињеницом да се у присуству влаге смањује
парцијални притисак кисеоника у смеши, као и чињеницом да водена
пара има велики топлотни капацитет, тако да се повећањем садржаја
влаге повећава топлотни капацитет смеше.
На експлозивност смеша чврстих материја са ваздухом утиче такође
концентрација кисеоника у ваздуху. Повећањем концентрације
кисеоника снижава се доња граница експлозивности смеше, а
повећава притисак који настаје код експлозије.
Температура на којој се налази смеша такође има утицаја на
експлозивност смеше. Експлозивност смеше се повећава са
повећањем температуре.
Извор паљења, односно интензитет извора паљења утиче на апсолутну вредност
доње концентрације запаљивости смеше. Ово се може видити у табели 23.
Активирање, односно паљење прашина може се извршити различитим изворима
паљења, с тим да за сваки систем постоји нека минимална енергија паљења,
као што је то случај код гасовитих смеша. У табели 24 дате су енергије паљења
за неке системе прашина.
У поређењу са експлозивним гасним смешама, по правилу,
за паљење смеше прашине са ваздухом потребне су
знатно више енергије. Ако се код гасова ради о енергијама
реда величине μЈ, код прашина је у питању ред mЈ.
Међутим, постоје фино уситњене врсте прашина чије су
минималне енергије паљења истог реда величине или чак
ниже него за гасове.

ИЗ: Ђурђевић, А., Граховац, Ј., Ковачевић, Љ.: Испитивање

запаљивих прашина у складу са хармонизованим
стандардима за противексплозивну заштиту, 34.
Национална конференција о квалитету, Фестивал
квалитета 2007., Крагујевац, 2007.
 САМОЗАГРЕВАЊЕ И САМОПАЉЕЊЕ
Самопаљење је процес који доводи до паљења гориве материје на
обичној или нешто повишеној температури као последица биолошких,
физичких и хемијских реакција које се дешавају под одређеним
условима у горивом материјалу. Реакције се одвијају уз издвајање
топлоте која се мањим делом одводи у околину, а далеко већим
делом сакупља (акумулира) у унутрашњости гомиле материјала.
Процес самозапаљења је временски и одвија се у две фазе. Прва фаза је
фаза самозагревања и она често траје доста дуго, а друга фаза је фаза
самозапаљења, тј. стварање такозваних ужарених језгара. На местима
где је материјал мање сабијен, ужарени део се преко пожарних
канала шири према спољашњој површини, а на месту где дође у
додир са спољном атмосфером почиње сагоревање отвореним
пламеном.
Самозапаљење је могуће код чврстих, течних и гасовитих материјала.
Дужина времена потребног за самопаљење зависи од више чинилаца:
• стања материјала (сув, влажан, импрегниран, врућ, чист и сл.);
• начина ускладиштења (има ли вентилације или нема, величине
гомиле, ...);
• спољне температуре;
• врсте материјала.
Код процеса самозапаљења нема довођења извора паљења из околине.
Чести су случајеви да материјали који су склони самозапаљењу буду
доведени у такво стање утицајем спољних извора топлоте, да се
процес самозапаљења убрза, са циљем подметања пожара.
Најтипичнији облици самозапаљења су:
• самопаљење уља и масти;
• самопаљење материјала биљног порекла;
• самопаљење угља;
• самопаљење прашина;
• самопаљење разних хемијских материјала.
 САМОПАЉЕЊЕ УЉА И МАСТИ
До самозапаљења уља и масти најчешће долази ако су натопљене
у материјале који су лоши проводници топлоте, а могу се лако
упалити (тканине, памук, папир и др.). Од уља, која могу бити
минерална, биљна и животињска, самопаљењу су најсклонија
уља биљног порекла. Масти и уља која садрже велику количину
глицерида незасићених масних киселина, имају способност
самозапаљења.
Највећа склоност ка самозапаљењу изражена је код следећих уља
и масти: ланено уље, конопљино уље, орахово уље, маково
уље, олеин, сунцокретово уље, сојино уље, уље од памуковог
семена, уље од репице, уље од кикирикија, кокосово уље, уље
од рицинуса, маслиново уље, гушчија маст, свињска маст,
палмино уље, пчелињи восак и др.
Код овог типа самозагревања, односно паљења, процес који претходи
сагоревању је у суштини тиха оксидација. Најчешће се на овај начин спонтано
пале поједина органска једињења са великим молекулима који садрже
двоструку везу, која је активирана неком поларном групом. Најпознатија
група једињења која су изразито склона оваквом начину самозагревања су
незасићене масне киселине. Ако погледамо једну овакву киселину која има
структуру:

видећемо да је двострука веза мање или више активирана услед дејства

карбоксилне групе. У додиру са кисеоником из ваздуха долази до реакције:
Настају органски пероксиди, који су у већини случајева нестабилна једињења и
могу да ослободе кисеоник:

Атомски кисеоник у моменту настајања ступа у реакцију са другим молекулама и

на тај начин се процес наставља.
Масне киселине чија је двострука веза засићена кисеоником склоне су
полимеризацији која протиче по шеми:

Као и процес оксидације и процес полимеризације је егзотерман тј. праћен је

издвајањем топлоте.
 ЈОДНИ БРОЈ

Количина кисеоника која се може везати у молекулу

незасићене киселине или глицерида, зависи од
броја двоструких веза у молекулу. Што је већи
број двоструких веза у молекулу, то је количина
кисеоника који се може везати већа. Мерило
афинитета према кисеонику је јодни број. Што је
јодни број већи, већа је опасност од
самозагревања и самопаљења уља и масти.
Треба имати на уму да неће увек и у свим условима доћи до
самозагревања и самопаљења уља и масти. На пример, уља и масти
које се налазе у посудама неће се загревати ни под којим условима.
Овде је очигледно површина додира са кисеоником мала и
недовољна за почетак интензивне оксидације. Међутим, уколико на
неки начин повећамо површину додира са кисеоником, почеће
интензивна оксидација. Најчешћи случај који у пракси доводи до
самозагревања и самопаљења је кад имамо влакнасте материјале
натопљене уљем или машћу. На овај начин уље и маст се рашире по
великој површини, те је интензитет оксидације у овом случају велики.
На исти начин делују и метали у облику праха уколико се натопе уљем
или машћу. Међутим, да би оксидација довела до самозагревања,
односно самопаљења потребно је да не буде одвођења топлоте из
масе, то се дешава онда кад се натопљени материјал налази у већем
слоју или опкољен другим материјама.
На брзину оксидације утиче у великој мери температура на којој се
налази ваздух односно уље. На дијаграму на слици 31 приказано је
време до почетка самозагревања памучне вате натопљене уљем у
зависности од температуре.
Према томе, период индукције код замасћених материјала може се
кретати од неколико часова до више дана, у зависности од површине
размене, врсте уља и температуре ваздуха и других услова.
 САМОПАЉЕЊЕ МАТЕРИЈАЛА БИЉНОГ ПОРЕКЛА
У ову групу спадају недовољно осушени материјали као што су сено, детелина, силосна
маст, слад, памук, житарице итд. У процесу сушења материја биљног порекла ствара се
погодна подлога за развој микроорганизама. Деловањем неких микроорганизама
(термофилних бактерија) долази до стварања топлоте. Услед лоше топлотне
проводљивости биљних материјала створена топлота се троши на загревање те
материје и тако се може достићи температура око 70°C. На овој температури
микроорганизми изумиру али се процес оксидације наставља и чак на овим
температурама почиње угљенисање биљних материја уз ослобађање топлоте и
повећање температуре.
Утврђено је да се у последњем стадијуму самозапаљења из делова биљака ствара
пирофорни угаљ који има велику моћ оксидације па се у контакту са ваздухом претвара
у жар.
Температура паљења сена износи 220‐240°C. Главни узрок који доводи до самозапаљења
материја биљног порекла је вода. Она може да настане ако сено пре ускладиштења
није довољно осушено, ако је за време косидбе падала киша. Сено може да повуче
влагу из земљишта на коме је смештено. Значајну улогу поред влаге има и количина
материјала биљног порекла и начин ускладиштења из разлога одвођења створене
топлоте унутар гомиле. Када је ускладиштени биљни материјал склон самозапаљењу,
сабијен или покривен другим материјалом, или се налази у потпуно затвореном
простору, могуће је да дође до самозапаљења и мањих количина овог материјала.
Житарице, које су такође склоне самозапаљењу, састоје се од
беланчевина, угљених хидрата, масти и неорганских соли. У зрну има
и ензима (фермената) који имају задатак да на одређеној
температури и влажности изазову клијање зрна. Ензими утичу на
разградњу угљених хидрата и беланчевина уз ослобађање топлоте.
Услед ове топлоте може доћи до пораста температуре и до 70°C када
ензими изумиру. Процес оксидације и аутооксидације се даље
наставља и тако може доћи до самозапаљења жита. Процес
самозапаљења је посебно интензиван у случају складиштења влажног
и нечистог жита што погодује развоју ензима. Код жита као и код
других биљних материја процес почиње у дубини гомиле где се ствара
пожарно језгро које се путем пожарних канала шири на површину.
Процес самозапаљења материја биљног порекла може да траје
најмање неколико дана (за сено око 10 дана) па до 3 и 4 месеца.
 САМОПАЉЕЊЕ УГЉА
Склоност самозапаљења угљева је различита и зависи од:
• врсте угља,
• присуства пирита и влаге,
• хемијске грађе,
• степена уситњености.
Угаљ као и многе друге материје има склоност да адсорбује гасове из околине.
Адсорпција је најинтензивнија у почетку, односно одмах после вађења угља из
налазишта. Адсорбован кисеоник врши оксидацију органских материја у угљу, при
чему се ослобађа топлота, па се угаљ загрева. Такође, због оксидације угља
стварају се продукти, као сумпордиоксид, који са водом из угља ствара сумпорну
киселину, а која даље раствара гвожђе, манган и друге метале који се ту налазе.
Реакција растварања метала од стране сумпорне киселине ослобађа одређену
количину топлоте која се акумулира у гомили угља и тако повећава температуру.
Када температура у унутрашњости гомиле угља достигне вредност 300‐400°C
отпочиње процес горења. Од свих врста угљева најсамозапаљивији је уситњени
тресет. Честа је слика да на великим депонијама угља постоји процес горења у
унутрашњости гомиле уз видно ослобађање продуката сагоревања. Процес
горења настао као последица самозапаљења угља се не прекида јер не постоје
такве методе гашења које би имале економску оправданост.
Сулфиди гвожђа (FeS, FeS2, Fe2S3) имају особину самозапаљења која се састоји у оксидацији
кисеоником из ваздуха, при чему се издваја велика количина топлоте. Сулфиди гвожђа
су присутни у угљу, а могу се створити у резервоарима за чување нафтних продуката,
запаљивих гасова, у разним апаратурама и инсталацијама где је присутан
водониксулфид, чест су узрок пожара у рудницима и индустрији нафте. До
самозапаљења долази најчешће приликом вршења ремонта ових постројења када
створени сулфид гвожђа долази у додир са кисеоником.
Настајање сулфида гвожђа у апаратурама:
оксидација сумпорводоника у првој фази, а затим добијени елементарни сумпор реагује са
гвожђем апаратуре:
• 2H2S + O2  2H2O + 2S
• Fe + S FeS
или сумпорводоник реагује са хидратисаним оксидом гвожђа који је настао корозијом
апаратуре:
• 2Fe(OH)3+ 3H2S  Fe2S3 + 6H2O
Оксидација сулфида гвожђа тече по реакцији:
• FeS2 + O2  FeS + SO2 + Q
присуство влаге убрзава реакцију, која  сада тече по једначини:
• 2FeS + 5O2 + 2H2O  2FeSO4 + 2H2SO4 + Q
Склоност угља према самозагревању зависи од састава угља, односно
његове старости, тако да су млађи угљеви, као сто су лигнити,
склонији самопаљењу од угљева веће старости, каменог угља или
антрацита.
Поред угљеника, угаљ садржи водоник и кисеоник, који се у угљу налазе
у облику „недефинисаних” органских једињења. Садржај водоника и
кисеоника опада са старошћу угља. Садржај ових елемената у угљу дат
је у табели 27.
Самопаљење угља изазивају два основна узрока:
• оксидација сумпорних једињења гвожђа која се налазе у
угљу,
• оксидацијом саме угљене масе.
Оксидација сумпорних једињења описана је у претходном
излагању. У угљеној маси увек има извесна количина
незасићених органских једињења, углавном хуминских
киселина и смоластих материја. И хуминске киселине и
смоласте материје могу адсорбовати кисеоник на
двоструке везе, по реакцијама које су већ описане. Млађи
угљеви садрже веће количине горњих једињења, те је код
њих склоност према самозагревању више изражена.
Поред садржаја сумпорних једињења и незасићених једињења на
запаљивост угља утиче температура на којој се налази угаљ, величина
честица угља, односно површина размене, концентрација кисеоника и
влажност угља.
Уситњавање угља убрзава процес самозагревања, што је угаљ ситнији,
тим је већа његова површина, а самим тим и адсорпција кисеоника.
Повећањем влажности угља повећава се склоност према самозагревању.
Ово се може објаснити чињеницом да повећање влажности повећава
количину топлоте ослобођену адсорпцијом.
Температура у великој мери утиче на процес самозагревања, што је виша
почетна температура, процес самозагревања је бржи. Ово се
објашњава чињеницом да на вишим температурама угаљ брже
реагује са кисеоником.
Да ли ће процес самозагревања угља довести до самопаљења у првом
реду зависи од брзине одвођења топлоте. Уколико је брзина
одвођења топлоте таква да је количина топлоте која се одведе већа од
количине топлоте која настаје услед самозагревања, неће доћи до
паљења угља, јер ће температура угља увек бити нижа од тачке
самопаљења.
ЗАПАЉИВИ ЧВРСТИ МАТЕРИЈАЛИ
ЦЕЛУЛОЗА – са аспекта пожара најважнији природни материјал, а
представља кондензациони полимер глукозе.
 ЦЕЛУЛОЗА
• Полимер је дугачки низ поновљених хемијских градивних блокова.
• Кондензациони полимер настаје елиминацијом малих молекула (у овом
случају воде), сваки пут када се нови молекул мономера повеже на
полимерни низ.
• У сваком молекулу глукозе има преко 20000 глукозних градивних блокова
(јединица).
• Памук садржи више од 90% целулозе.
• Дрво садржи 40‐50% целулозе.
 ДРВО
Четинарско (softwood) и листопадно (hardwood) дрво.
Хемијски састав сувог дрвета зависи од врсте дрвета и услова
у којима је узгајано, а обично је у следећим границама:
• 40‐50 % целулозе,
• 18‐35 % лигнина,
• 10‐30 % хемицелулоза,
• 5‐20 % екстрактивних материја (нпр., уља, катранске
материје, смоласте материје),
• 0,2‐1 % минералних материја.
Дрво има порозну структуру и може адсорбовати велику
количну влаге (5‐25%). Влажност утиче на понашање
дрвета у пожару, посебно на лакоћу паљења.
• Лигнин је умрежени полимер који повезује целулозна
влакна и даје чврстину дрвету. Хидрофобнији је целулозе.
• Хемицелулозе су полимери глукозе и других шећера, а
имају мању молекулску масу од целулозе. Молекули се
састоје од неколико стотина мономерних јединки.
• Приликом загревања дрвета прво долази до издвајања
воде (на око 100°C), а затим се разлаже целулоза у
температурном интервалу 250‐370°C (остављајући иза
себе јако мало угљенисаног остатка). Разградња лигнина
почиње на око 300°C, али и након продуженог грејања у
инертној атмосфери бар половина полазне масе лигнина
заостаје у облику угљенисаног остатка.
Приликом загревања дрвета настаје на стотине пиролитичких производа,
међу којима су: угљендиоксид, вода, угљенмоноксид, акролеин,
креозот (који се таложи у димњацима) и угљенисани чврсти остатак.
Однос и врста ових производа зависи од врсте дрвета, услова
загревања, доступности кисеоника. На слици испод је приказана
гасификација дрвета при лаганом загревању у инертној (без
кисеоника) атмосфери.
 ОСТАЛИ ПРИРОДНИ МАТЕРИЈАЛИ АНИМАЛНОГ 
ПОРЕКЛА И ВИСОКОГ ПРОТЕИНСКОГ САДРЖАЈА

• Вуна,
• Кожа,
• Свила.
Протеини су полимерни молекули који се састоје од
аминокиселина као градивних блокова, које су међусобно
повезане пептидном везом.
Ови материјали су мање запаљиви од целулозе , али могу да
горе при довољном топлотном флуксу, дајући као
производе сагоревања азотна једињења (амонијак,
органски амини, HCN) и сумпорна једињења у случају
вуне.
ПЕПТИДНА ВЕЗА ПРОТЕИНА
СИНТЕТИЧКИ ПОЛИМЕРНИ МАТЕРИЈАЛИ

• МОНОМЕРИ – градивне јединице полимера,

• ДИМЕРИ – молекул који се састоји од два
међусобно везана молекула мономера,
• ТРИМЕРИ – молекул који се састоји од три
међусобно везана молекула мономера,
• ОЛИГОМЕРИ – молекул који се састоји од 4‐10
међусобно везана молекула мономера,
• ПОЛИМЕРИ – број мономера већи него код
олигомера.
 ВРСТЕ ПОЛИМЕРА
• Адициони и кондензациони, на основу
природе хемијске синтезе.
• Линеарни, разгранати и умрежени
полимери, на основу начина везивања
мономера у простору.
• Хомополимери и кополимери, изграђени
од једне или више врста мономера.
• Термопластични полимери, термостабилни
полимери и еластомери (гуме).
 АДИЦИОНИ ПОЛИМЕРИ
Адициони полимери настају повезивањем мономерних
јединица у полимерни низ без елиминације мањих
молекула.
Полиетилен (хомополимер) је најједноставнији представник
винилних полимера који су важан огранак породице
адиционих полимера. Винилни полимери могу бити
линеарни, при чему се поједини ланци уврћу и
међусобно држе на окупу слабим међумолекулским
силама. Ако се ови ланци међусобно вежу хемијским
везама добија се умрежени полимер. ABS Кополимер
(акрилонитрил‐бутадиен‐стирен) је умрежени полимер у
коме бутадиен умрежава винилне јединице
акрилонитрила и стирена.
Умрежавање полимера има важан стабилизујући ефекат на
понашање полимера у пожару. Линеарни полимер има
тенденцију да се разлаже термалним цепањем
угљеничног костура полимера – тј., цепањем једне по
једне угљеник‐угљеник везе. Мањи фрагменти са 2 до 12
угљеникових атома прелазе у гасовиту фазу
(гасификација). Кад њихова концентрација досегне доњу
границу запаљивости долази до паљења. Све C‐C везе у
угљеничном костуру винилполимера су приближно исте
јачине, тако да се целокупна маса разлаже и гасификује
практично без чврстог остатка. Умрежени полимер не
гасификује лако, трпи веће температуре него линеарни, а
оставља значајну количину угљеничног остатка након
термичког третмана.
 ПИРОЛИЗА АДИЦИОНИХ ПОЛИМЕРА ЗАВИСИ ОД ВРСТЕ 
ПОЛИМЕРА, А МОГУЋА СУ СЛЕДЕЋА ТРИ НАЧИНА ПИРОЛИЗЕ:

• РАСКОПЧАВАЊЕ, отцепљују се мономери са краја ланца, један

по један, тако да они доминитраји у пиролизату (нпр. пиролиза
PTFE).
• НАСУМИЧНО ЦЕПАЊЕ, фрагменти величине олигомера
отцепљују се са насумичних позиција и одлазе у гасовиту фазу
(полиетилен, полипропилен).
• ЕЛИМИНАЦИЈА, поливинилхлорид (PVC), на око 250°C
отцепљује се од ланца молекул HCl и прелази у гасовиту фазу.
Преостали угљенични костур са незасићеним валенцама на
скоро сваком атому угљеника подлеже рекацијама преуређења
формирајући стабилни графитни остатак. Веома мали део ове
угљеничне масе подлеже гасификацији, тако да чист PVC (без
додатих пластификатора) веома тешко гори (преноси пламен).
Несрећом, издвојени HCl је токсичан и корозиван.
 ЈОШ НЕКИ АДИЦИОНИ ПОЛИМЕРИ
Потпуно флуоровани полимери, као политетрафлуороетилени, су
скоро незапаљиви, али ипак горе у чистом кисеонику.
Делимично флуоровање полимера не поправља његову
отпорност на горење као што то чини делимично хлоровање
или бромовање. Бромовање материјала је боља заштита у
погледу горивости од хлоровања.
Полиуретани се много користе како у чврстом стању тако и у
облику пене, која може бити флексибилна или крута.
Понашање ових материјала у пожару веома зависи од њихових
физичких и хемијских особина.
Изоцијанурати у виду умрежених крутих пена се користе за
изолацију и мање су запаљиви него флексибилне (еластичне)
пене.
 КОНДЕНЗАЦИОНИ ПОЛИМЕРИ
Кондензациони полимери настају елиминацијом
малог молекула сваки пут када се молекул
мономера дода на полимерни низ. Сваки
мономер садржи две функционалне групе које
служе за изградњу полимерног низа. Јављају се
карбоксилна група карбоксилних киселина,
хидроксилна група алкохола, амино група амина,
...
Претходно спомињана целулоза је кондензациони
полимер.
 КОМЕРЦИЈАЛНЕ ПЛАСТИКЕ 
Комерцијалне пластике нису чисти полимери; они обично садрже
значајну количину адитива како би се постигле жељене
механичке, топлотне (термалне), електричне и визуелне
карактеристике, или јефтине пуниоце да би се смањила њихова
цена. Захваљујући овим адитивима и пуниоцима, особине и
понашање у пожару често није слично понашању полимера од
кога је пластика изграђена. Такође, полимери могу бити
произведени у облику влакана, тканина, еластомера (гумених
материјала), пена (еластичних и крутих), премаза (превлака),
танких филмова, или чврсте пластике; свака од ових форми има
различито понашање у пожару.
 УСПОРИВАЧИ ГОРЕЊА (FIRE RETARDANTS)
• Успоривачи горења су адитиви који успоравају паљење и/или брзину горења
материјала.
• Најчешће се додају синтетским полимерним материјалима.
• Према подацима из 2015. године у свету се годишње производе око 7
милијарди килограма ових супстанци, у вредности од преко 4 милијарде $ (US
dollar). Половину ове количине чине једињења халогених елемената (бром,
Br, и хлор, Cl), а остатак су углавном хидратисани алуминијумоксид (Al2O3),
антимонов оксид (Sb2O3), једињења фосфора (P) и бора (B).
• Већина успоривача горења обезбеђују отпорност на мале изворе паљења као
што су цигарета (опушак), шибица, варница.
• Ова једињења, уколико нису хемијски везана за материјал чију запаљивост
модификују, могу да мигрирају кроз тај материјал формирајући регионе ниске
и регионе високе концентрације, што изазива непоузданост при примени.
• Ове хемикалије су предмет интензивне јавне дебате, једни их критикују због
штетности за људе и животну средину и неефикасности у смањењу
запаљивости материјала, а други тврде да је корист од њихове употребе већа
од штете коју чине, тврдећи да су штетне само неке комерцијално доступне
хемикалије, а не све.
Успоривачи горења модификују запаљивост и горивост чврстих супстанци кроз
бар четири позната механизма. Унутар ове четири класе хемизам дејства није
увек сасвим познат. У неким случајевима успоривачи горења или њихове
смеше делују посредством више од једног механизма. Зато се често користе
емпиријски „коктели” ових супстанци за одређени полимер или примену.
Четири класе успоривача према механизму деловања су:
• Они који поспешују формирање угљеничног остатка (нека једињења фосфора
и нека једињења метала делују на овај начин.
• Инхибиција горења у гасној фази (инхибиција пламена), инхибитор ослобађа
гасове који успоравају или гасе реакције сагоревања у гасовитој фази путем
разблаживања, хлађења и/или интеракцијом са реакцијама гранања ланца
или пропагације (једињења халогена, метала или фосфора).
• Апсорпција топлоте у чврстој фази, адитив се разлаже дејством топлоте,
ослобађајући инертне молекуле који разблажују и хладе пламен (кречњак и
хидратисани алуминијумоксид) и на тај начин штити молекуле домаћина:

• Формирање баријере, адитив формира глазуру или пену преко површине

горива, која штити унутрашње слојеве материјала од пламена. Формирање
угљенисаног остатка на дрвету врши исту функцију. Нека једињења фосфора
делују овако.
 ПРИМЕРИ
• Дрво импрегнирано неорганским солима – јонима, што олакшава формирање
угљенисаног остатка (NH4+, Na+, K+, Zn2+, PO43‐, BO33‐, SiO44‐, SO42‐ и сулфамат
NH2SО3‐).
• Дрво импрегнирано са органским једињењима фосфора, бора, халогена, или
азота (најчешће амини).
• Целулозни материјали са додатком боракса и/или борне киселине имају
смањену тенденцију тињања и горења пламеном.
• Крути материјали у чврстом стању премазани бојама које су успоривачи
горења, укључујући интумесцентне премазе који експандирају у пену
приликом загревања; ова пена штити од топлотног зрачења пламена и
успорава транспорт пиролизата у пламен.
• Синтетички полимери се кополимеризују са малом количином бромованих
мономера.
• Винил полимерима се додају халогенована органска једињења и антимон
оксид (Sb2O3). Сматра се да ова комбинација једињења даје испарњиве
халогениде (SbCl3) и оксихалогениде (SbOCl) антимона који инхибирају
реакције горења у гасовитој фази.
 КОМПОЗИТНИ МАТЕРИЈАЛИ И НАМЕШТАЈ
• Већина уобичајених запаљивих материјала су
композитни материјали, састоје се од више простих
материјала (столице, теписи, мадраци, продужни
електрични каблови).
• Није могуће тестирање ових предмета на понашање у
пожару у лабораторијским апаратима на малој скали,
већ су потребни тестови реалних предмета у пуној
величини.
• Понекад је могуће тестирање макета, нпр. тестирање
макете столице на запаљивост материјала
коришћеног за тапацирање (платно + постава),
дејством тињајућег опушка цигарете.
 КАЛОРИМЕТРИЈА ПОТРОШЊЕ КИСЕОНИКА
• Емпиријско правило: већина запаљивих материјала ослобађа
13,1 kJ топлоте по граму кисеоника потрошеног за сагоревање
(варијације су ± 5% у зависности од врсте материјала, а правило
вреди чак и за некомплетно сагоревање).
• На потрошњи кисеоника приликом горења заснована је
калориметрија потрошње кисеоника. Овакви калориметри су
данас популарни у истраживању горења материјала/понашања
материјала у пожару и они могу мерити ватре са брзином
ослобађања топлоте до 20 MW.
• Развој оваквих апарата омогућио је правну регулативу везану за
намештај базирану на брзини ослобађања топлоте приликом
сагоревања оваквог намештаја (нпр. у Калифорнији, САД,
тапацирани намештај у јавним просторима високог ризика
мора имати максималну брзину ослобађања топлоте у пожару
мању од 80 kW.
Табела испод приказује максималне вредности ослобођене топлоте за мноштво
предмета у природној величини спаљених у калориметру потрошње
кисеоника, заједно са временом интензивног горења.
 КИСЕЛИНСКО‐БАЗНИ ПАРОВИ ЧИЈА 
ИНТЕРАКЦИЈА ИЗАЗИВА ПОЖАРНУ ОПАСНОСТ

• NaOH и CaO бурно реагују са киселинама и водом,

издвајајући топлоту која може запалити суседне
материјале.
• NaOH и KOH влажном стању или у облику раствора реагују
са алуминијумом (Al), цинком (Zn), поцинкованим
челиком, производећи водоник (H2).
• Карбиди литијума (Li2C2), натријума (Na2C2), калијума
(K2C2), калцијума (CaC2), баријума (BaC2), у реакцији са
водом дају ацетилен (C2H2).
 ГОРЕЊЕ МЕТАЛА
• Метали у компактном стању ретко горе, јер их због велике топлотне проводљивости
тешко загрејати у комплетној запремини до температуре паљења, али ако се налазе у
облику финог праха у ваздуху, чак и мали пламен или варница могу запалити овакав
метал. Већина металних прахова је запаљива. Понекад се могу запалити чак и опиљци и
струготине метала настале механичком обрадом.
• Оксидација метала горењем је веома егзотерман процес.
• Метали се могу поделити у две категорије, они који горе на површини чврсте фазе и
они који горе у гасовитој фази.
• Метали високих тачака топљења и кључања горе на површини чврсте фазе, топлота
њиховог пламена није довољна да се обезбеди испаравање атома пре горења, а разлог
је тај што и настали оксиди имају високе тачке кључања па се велики део топлоте
ослобођен сагоревањем метала троши на испаравање оксида.
• Материјали који горе на површини чврсте фазе сагоревају много спорије него они који
горе у гасовитој фази, јер је њихов контакт са кисеоником отежан у односу на метале у
гасовитој фази.
• Већина метала на високој температури реагује егзотермно са водом ослобађајући
водоник.

• Неки метали подлежу термитној рекцији, а то је реакција у којој егзотермно реагује

неки метал са оксидом другога метала, при чему кисеоник практично „мења партнера ”.
 МАГНЕЗИЈУМ
• Магнезијум у форми праха, струготине и трака може да се запали на око
500°C.
• Компактно парче магнезијума се мора загрејати до температуре топљења да
се запали (око 650°C).
• Опиљци магнезијума натопљени животињским или биљним уљима се
спонтано пале.
• Истопљени магнезијум са гвожђе(III)‐оксидом даје термитну реакцију.

• Када је фино уситњен, магнезијум гори у атмосфери било ког од следећих

гасова приликом чега даје производе наведене у заградама: водена пара
(MgO + H2), угљендиоксид (MgO + CO), азот (Mg3N2), халон 1301 – CF3Br (MgF2,
MgFBr, MgBr2, C – ова реакција је егзотермнија од сагоревања магнезијума у
чистом кисеонику).
• Магнезијумов прах помешан са политетрафлуороетиленом ((C2F4)n), чак и у
инертној атмосфери од хелијума (He) или аргона (Ar), сагорева дајући MgF2 и
угљеник (C).
 АЛУМИНИЈУМ
• Има вишу тачку кључања од магнезијума, па се не пали лако,
али у форми праха, опиљака, струготине и сл., пали се лако и
гори попут магнезијума.
• Алуминијумов прах је главни састојак чврстих ракетних горива,
у којима сагорева брзо дајући издувне гасове високе
температуре.
• Алуминијум у праху реагује бурно са халогенованим
течностима (трихлоретилен из хемијских чистионица, халони за
гашење пожара).
• Реагује са гвожђе(III)‐оксидом у термитној реакцији, при чему
настаје висока температура која може да истопи челик.
• Топи се на релативно ниским температурама, па се топи и у
пожару и користи се као маркер температуре код истраживања
пожара.
• Не сагорева у азоту.
 ГВОЖЂЕ И ЧЕЛИК
• Не горе у ваздуху, али могу горети у чистом
кисеонику.
• Челична вуна или прашина се могу
запалити гасним пламеником.
• Хемијски чисто гвожђе у праху, када се
непосредно након производње први пут
изложи ваздуху може подлећи спонтаном
паљењу (самопаљењу).
 ТИТАНИЈУМ
• У већим комадима није запаљив.
• Упркос високој тачки топљења и кључања у
уситњеном стању се може запалити шибицом,
при чему сагорева веома енергично.
• Прашина титанијума у ваздуху се може
запалити грејањем (самозапаљивост)
• Као и магнезијум, гори у чистом 
угљендиоксиду (CO2) и чистом азоту (N2). 
 АЛКАЛНИ МЕТАЛИ
• Алкални метали – литијум (Li), натријум (Na) и калијум (K) имају ниске тачке
топљења (86°C, 98°C, 62°C, респективно).
• Натријум и калијум, у контакту са водом, на собној температури, стварају
водоник егзотермно при чему пламен букне/плане/настане спонтано.
• Литијум са водом реагује спорије без настајања пламена.
• Сва три се могу запалити грејањем на сувом ваздуху.
• Када се запале горе енергично производећи густ бели облак честица
металних оксида.
• Литијум за разлику од натријума и калијума гори у чистом азоту.
• Алкални метали се обично чувају под керозином или нафтом да би се
сачували од дејства ваздуха и влаге.
• Реагују веома силовито/жустро са халогенованим угљоводоницима и
сумпорном киселином.
• NaK Је легура натријума и калијума, веома ниске тачке топљења, тако да је
течна на собној температури. NaK Се користи као флуид за транспорт топлоте.
Понашање у пожару је слично као код натријума и калијума, али су ракције
много енергичније него код ових чистих метала.
 ЕГЗОТЕРМНИ МАТЕРИЈАЛИ
Егзотермни материјали су чисте супстанце или смеше супстанци, које могу
подлећи хемијској реакцији која ослобађа топлоту без утрошка ваздушног
кисеоника. Такви материјали представљају пожарну или експлозиону
опасност. Штавише, ако се такав материјал нађе у у пожару, он ће изазвати
лакше паљење, бржи развој пожара, више температуре пламена, и много
теже гашење. У појединим случајевима, они омогућавају ширење пожара чак
и када је садржај кисеоника тако низак да би друге запаљиве материје могле
горети. Ови материјали могу бити у течном, чврстом и гасовитом стању.
Стратегија гашења пожара ових материјала је специфична за материјал и
зависи од количине таквог материјала, вероватноће експлозије, токсичности,
растворљивости у води, компатибилности са агенсом за гашење пожара.
Егзотермни материјали ослобађају топлоту кроз следећа четири процеса:
• термичка нестабилност,
• самополимеризација (спонтана полимеризација),
• интрамолекулска оксидоредукција,
• интермолекулска оксидоредукција.
 ТЕРМИЧКА НЕСТАБИЛНОСТ
Ови материјали се распадају на мање молекуле ослобађајући топлоту.
Број молова насталог гаса у реакцији је већи од броја молова
реактанта. Комбинација ослобођене топлоте и повећане запремине
производи озбиљан ударни талас. Примери оваквих материјала су
озон (O3), азот(I)‐оксид (N2O), ацетилен (C2H2), водоникпероксид
(H2O2), хидразин (N2H4), етиленоксид (C2H4O), оловоазид (Pb(N3)2),
диборан (B2H6), и метилхидразин (N2H3CH3).
Етри имају особину формирања пероксида приликом складиштења
дужег од месец дана. Изопропилетар (C3H7‐O‐C3H7) је подложнији
формирању пероксида од осталих етара; детонација се може појавити
када се овај пероксид загреје. Многи други пероксиди, какав је
широко распрострањени бензоилпероксид ((C6H5)‐(C=O)‐O‐O‐(C=O)‐
(C6H5)), могу подлећи брзој егзотермној разградњи.
 САМОПОЛИМЕРИЗАЦИЈА (СПОНТАНА 
ПОЛИМЕРИЗАЦИЈА)

Процес полимеризације је егзотерман. Код

контролисане полимеризације реакциони
систем се хлади да би се брзина реакција
држала под контролом.
Код неконтролисане полимеризације топлота
се не одводи из реакционог система што
резултује порастом температуре и даљим
убрзавањем реакције.
ИНТРАМОЛЕКУЛСКА ОКСИДОРЕДУКЦИЈА
Неки молекули садрже групе атома које поседују
моћ оксидације, као нитро група (‐NO2) или
пероксидна група (‐O‐O‐), и групе угљеникових и
водоникових атома који могу бити оксидовани.
Овакви молекули се често користе као експлозиви
и ракетна горива. На следећем слајду виде се три
примера таквих супстанци, као и производи
њиховог комплетног сагоревања. Као термички
нестабилна једињења, сваки од ових молекула
реагује формирајући додатне молове гаса као и
топлоту.
ИНТЕРМОЛЕКУЛСКА ОКСИДОРЕДУКЦИЈА
За разлику од претходне класе, оксиданс није способан за
самостално егзотермно разлагање, већ се меша са
оксидабилним материјалом ‐ редуценсом (органске
супстанце, метали). Ове комбинације се користе као
експлозиви, пиротехничка средства и чврста ракетна
горива. Овакве смеше се припремају веома пажљиво и
чувају у бункерима или на изолованим местима. Примери
су:
Чешће се јавља случај да оксидатор није намерно помешан са
редуктором , већ бива помешан несрећним случајем (нпр. у пожару).
Оксидациона средства у контакту са уобичајеним материјалима као
што су папир, памук, вуна, пластика, угљоводоници, алкохоли, биљна
и животињска уља и масти, сумпор, метали, могу реаговати
егзотермно чак и у одсуству ваздуха, премда је у неким случајевима
повишена температура потребна за почетак реакције. Уобичајена
оксидациона средства:
• азотна киселина (HNO3) и њене соли – нитрати (NO3‐),
• перхлорна киселина (HClO4) и њене соли – перхлорати (ClO4‐),
• хромна киселина (H2CrO4) и њене соли – хромати (CrO42‐) и дихромати
(Cr2O72‐),
• флуор (F2), хлор (Cl2), бром (Br2) и јод (I2), опадајући ред реактивности,
• неоргански пероксиди (нпр. BaO2, H2O2)
• калцијум‐хипохлорит (Ca(ClO)2),
• калијум‐персулфат (K2S2O8),
• мангандиоксид (MnO2),
• хлорати (ClO3‐), бромати (BrO3‐), јодати (IO3‐).
 ПРОЦЕСИ САГОРЕВАЊА
Сагоревање је сложен физичко‐хемијски процес при коме се ослобађа
одређена количина топлоте, и то као резултат реакције оксидатора са
сагорљивим састојцима из гориве материје. Гасови који настају
приликом сагоревања називају се продуктима сагоревања. Уколико се
у продуктима сагоревања налазе само CO2, SO2, H2O, N2 и O2
сагоревање је потпуно, а свако друго се сматра непотпуним. По
правилу, потпуно сагоревање се одвија у вишку ваздуха. Продукти
сагоревања без воде представљају суве продукте сагоревања, а
заједно са водом влажне продукте сагоревања. Шематски приказ
састава продуката потпуног и непотпуног сагоревања дат је испод.
 ТОПЛОТНА ВРЕДНОСТ ГОРИВА
Топлотна вредност горива је количина топлоте која се ослободи при потпуном
сагоревању јединице количине горива (јединице масе или јединице запремине).
Количина ослобођене топлоте зависи од услова на почетку и на крају процеса
сагоревања (температуре, притиска, запремине, агрегатног стања продуката
сагоревања). Разликују се горња и доња топлотна вредност.
Горња топлотна вредност горива (Hg), је количина топлоте која се ослободи при
потпуном сагоревању јединице количине гориве материје у ваздуху и када се сва
вода у продуктима сагоревања налази у течном стању (кондензована вода).
Доња топлотна вредност (Hd), је количина топлоте која се ослободи при потпуном
сагоревању јединице количине гориве материје у ваздуху и када се сва вода у
продуктима сагоревања налази у парном, односно гасовитом стању. Мања је од
горње топлотне вредности, и то за вредност топлоте испаравања воде, која се
налази у горивој материји у облику влаге и оне која је настала сагоревањем
водоника из гориве материје.
Топлотна вредност се изражава у јединицама kJ/kg, односно kJ/m3.
Најчешће се горња топлотна вредност одређује експерименталним путем помоћу
калориметра (сагоревањем јединице количине горива у калориметријској бомби у
атмосфери кисеоника). Доња топлотна вредност се израчунава као разлика горње
топлотна вредности и топлоте потребне за испаравање воде.
Топлотну вредност горива може се одредити рачунски путем када је познат састав
горива.
 САСТАВ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ – чврсте и течне
За прорачун материјалног или енергетског биланса процеса сагоревања,
неопходно је познавање састава горивог материјала, односно горива. У
зависности од агрегатног стања материје дефинише се елементарни састав
гориве материје.
Елементарни састав чврстих и течних горивих материја се најчешће дефинише
масеним уделима следећег састава: угљеника (c), водоника (h), сумпора (s),
кисеоника (o), азота (n), влаге (ω), пепела (a). Обично се посматра 1 kg чврстог
или течног горива у коме се налази:
c (kg C/1 kg гориве материје)
h (kg H2/1 kg гориве материје)
s (kg S/1 kg гориве материје)
o (kg O2/1 kg гориве материје)
n (kg N2/1 kg гориве материје)
ω (kg Ω/1 kg гориве материје)
a (kg A/1 kg гориве материје)
Укупни збир појединих удела износи:
c + h + s + o + n + ω + a = 1, односно 100% уколико се елементарни састав изрази у
процентима.
 САСТАВ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ – гасовите
За гасовите гориве материје састав се најчешће изражава у запреминским уделима и оне
су обично смеше више компонената: водоника (H'2), угљенмоноксида (CO'),
угљендиоксида (CO'2), кисеоника (O'2), азота (N'2), метана (CH'4) и осталих лаких
угљоводоника (CmH'n).
Запремински удео појединих компонената се у термотехничкој пракси обично обележава
са „r“ или се са ' (прим) означавају компоненте пре сагоревања:

⎛ m3 H 2 ⎞ ⎛ m 3 CO ⎞ ⎛ m 3 CO 2 ⎞
rH 2 ′
= H 2 ⎜⎜ 3 ⎟⎟ CO
r = C O′ ⎜
⎜ 3
⎟
⎟ rCO 2 = C O′ ⎜
2⎜ 3
⎟⎟
⎝ 1 m горивог гаса ⎠ ⎝ 1 m горивог гаса ⎠ ⎝ 1 m горивог гаса ⎠

⎛ m3 O 2 ⎞ ⎛ m3 N 2 ⎞ ⎛ m 3 CH 4 ⎞
rO2 = O′2 ⎜⎜ 3
⎟⎟ rN 2 = N′2 ⎜⎜ 3 ⎟⎟ rCH 4 = CH′4 ⎜⎜ 3 ⎟⎟
⎝ 1 m горивог гаса ⎠ ⎝ 1 m горивог гаса ⎠ ⎝ 1m горивог гаса ⎠

Укупан збир удела износи:

H '2 + CO ' + CO '2 + O '2 + N '2 + CH '4 = 1
односно 100% vol (100% зап) уколико је и састав дат у процентима.
 ИЗРАЧУНАВАЊЕ ТОПЛОТНЕ ВРЕДНОСТИ ГОРИВА
За чврсте и течне гориве материје, горња и доња топлотна вредност се
израчунава на основу познавања елементарног састава гориве материје из
следећих једначина (1 kcal = 4,184 kJ):

⎛ o⎞ kJ
H g = 33900 ⋅ c + 142300⎜ h − ⎟ + 10460 ⋅ s [ ]
⎝ 8⎠ kg
kJ
H d = H g − 2510(ω + 9 ⋅ h ) [ ]
kg

⎛ o⎞ kJ
H d = 33900 ⋅ c + 121400⎜ h − ⎟ + 10460 ⋅ s − 2510 ⋅ ω [ ]
⎝ 8⎠ kg

⎛ 0⎞
H d = 8100 ⋅ C + 29000⎜ h − ⎟ + 2500 ⋅ S − 600 ⋅ W [kcal ]
⎝ 8⎠

H g = H d + 600 ⋅ (W + 9h)[kcal ]
 ИЗРАЧУНАВАЊЕ ТОПЛОТНЕ ВРЕДНОСТИ ГОРИВА

За гориве смеше гасова на основу познавања

састава, топлотне вредности се усвајају из
одговарајућих таблица. Дат је следећи пример:

H g = 12725 CO' + 12770 H '2 + 39850 CH 4' + ...................[kJ / kg ]

H d = 12725 CO ' + 10750 H '2 + 35830 CH '4 + ....................[ kJ / kg ]

СТЕХИОМЕТРИЈСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ САГОРЕВАЊА
Основу за постављање материјалног биланса процеса
сагоревања дају стехиометријске једначине
оксидације. За стехиометријски прорачун неког
горивог материјала неопходно је познавати његов
састав и које су компоненте гориве. Стехиометријским
једначинама сагоревања се дефинишу међусобни
односи у којима се једине гориве компоненте са
кисеоником, односно ваздухом, затим количина
кисеоника, тј. ваздуха која је потребна за потпуно
сагоревање и која количина продуката сагоревања
настаје. Не улазећи у сложене механизме процеса
сагоревања, сагледавају се само почетни реактанти и
крајњи продукти.
ЧВРСТЕ И ТЕЧНЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ 

Стехиометријска реакција потпуног

сагоревања угљеника:
ЧВРСТЕ И ТЕЧНЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ 

Стехиометријска реакција потпуног

сагоревања водоника:
ЧВРСТЕ И ТЕЧНЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ 

Стехиометријска реакција потпуног

сагоревања сумпора:
 ГАСОВИТЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ 

Стехиометријска реакција потпуног

сагоревања водоника:
 ГАСОВИТЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ 
Стехиометријска реакција потпуног сагоревања
угљенмоноксида:
 ГАСОВИТЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ 
Стехиометријска реакција потпуног сагоревања
метана:
 ГАСОВИТЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ 
Стехиометријска реакција потпуног сагоревања
угљоводоника:
 МИНИМАЛНА КОЛИЧИНА КИСЕОНИКА ПОТРЕБНА ЗА 
САГОРЕВАЊЕ ЈЕДИНИЦЕ КОЛИЧИНЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ

• Чврсте и течне гориве материје

c h s o ⎡ kmol O 2 ⎤
O2 min = + + − ⎢
12 4 32 32 ⎣1kg гориве материје ⎥⎦

• Гасовите гориве материје

⎧1 ⎫ ⎡ ⎤
( )
3
⎛ n ⎞ m O2
O2 min = ⎨ CO + H 2 + ⎜ m + ⎟Cm H n − O2 ⎬⎢ 3
' ' ' '
⎥
⎩ 2 ⎝ 4 ⎠ ⎭⎣ m горивог гаса ⎦
 МИНИМАЛНА КОЛИЧИНА ВАЗДУХА ПОТРЕБНА ЗА 
САГОРЕВАЊЕ ЈЕДИНИЦЕ КОЛИЧИНЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ

• Минимална количина ваздуха Lmin је најмања количина ваздуха која је

потребна за потпуно сагоревање јединице количине гориве материје
датог састава и добија се на основу минималне количине кисеоника.

• Запремински удео кисеоника (O2) у ваздуху износи: rO2 = 0,21

1
• Односно, 21% vol, те је однос: = 4,76
0,21

O2 min ⎡ m3 ⎤
Lmin = = O2 min ⋅ 4,76 ⎢ ⎥
0,21 ⎣1 kg гориве материје ⎦
 СТВАРНА КОЛИЧИНА ВАЗДУХА ПОТРЕБНА ЗА 
САГОРЕВАЊЕ ЈЕДИНИЦЕ КОЛИЧИНЕ ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ

Стварна количина ваздуха Lst је количина ваздуха која се приликом

сагоревања доводи јединици количине гориве материје.

Lst = λ ⋅ Lmin
Где је:
• λ ‐ коефицијент вишка ваздуха,
• λ < 1, сагоревање је непотпуно, 
• λ ≥ 1, сагоревање је потпуно.
У продуктима сагоревања се налази из ваздуха азот и кисеоник који је у
вишку (у односу на O2 min потребан за сагоревање):

N 2" = Lst − O2 min = λ ⋅ Lmin − 0,21Lmin = Lmin (λ − 0,21)

 ТЕМПЕРАТУРА И ТОПЛОТА
Гасовите, течне и чврсте супстанце могу бити окарактерисане помоћу
температуре. Температура је интензивна величина, а то значи да њена
вредност не зависи од величине објекта. Уклањање половине објекта не
мења температуру преосталог дела. Притисак, густина, концентрација,
тачка кључања, хемијска формула, мирис, су интензивна својства система.
Пренос топлоте представља ток енталпије са једне локације на другу, који се
јавља због разлике у температури. Топлоте се увек простире из подручја
више у подручје ниже температуре. Уколико су два суседна објекта на
истим температурама, нема топлотног протока између њих. Топлотни
садржај предмета представља екстензивно својство система. Екстензивне
величине расту или се смањују пропорционално расту или смањењу масе
система. Као што се види у једначини испод, топлота потребна за
одговарајућу промену температуре зависи од масе. Остале екстензивне
величине су маса, запремина, дужина, енталпија,...

Q = m ⋅ c p ⋅ ΔT
Топлота је садржана у материји, тј., у агрегацијама атома и молекула. У моноатомском
гасу, топлотни садржај је проста сума кинетичких енергија појединачних атома.
Кинетичка енергија атома је пропорционална производу његове масе и квадрата
брзине којом се креће:

m ⋅ v2
Ek =
2
Температура групе моноатомских гасних атома је пропорционална кинетичкој
енергији просечног атома у групи. Ако је присутно два пута више атома са истом
просечном брзином, тада је топлотни садржај два пута већи (екстензивно
својство), али је температура остала непромењена (интензивно својство).
Исто резоновање вреди и за кинетичку енергију гаса који није моноатомски.
Међутим, молекул има додатне начине чувања енергије: молекул ротира, а њгове
хемијске везе вибрирају. Ово значи да на одређеној температури одређени број
полиатомских молекула има значајно већу енергију од истог броја моноатомских
молекула (атома).
Табела на наредном слајду показује да су топлотни капацитети чак и
најједноставнијих молекула (вездух и водена пара) значајно виши од топлотног
капацитета аргона, једноатомског гаса. Интензитет вибрација и ротација расте са
повећањем температуре, као и топлотни садржај молекула.
У чврстим телима молекули не могу да се
крећу, па енталпија није везана за
брзину њиховог кретања, већ за
вибрације молекула. Виша
температура, веће амплитуде ових
вибрација.
Топлотни садржај молекула у течној фази је
много теже квантификовати. Молекули
се у течностима крећу, али се не
удаљавају много од непосредно
суседних молекула. Потенцијална
енегија сваког молекула у течности је
стога функција интеракција низа
молекула, који се узајамно крећу једни
у односу на друге. Топлотни капацитет
течне воде је знатно виши од топлотног
капацитета водене паре.
 ПРЕНОС ТОПЛОТЕ
Топлотни биланс се базира на закону о
одржању топлоте, по коме топлота може да
се преведе из једног облика у други, а не
може се створити ни из чега нити уништити,
те се може написати једначина:

∑Q улаза = ∑ Qизлаза
 ОСЕТНА И ЛАТЕНТНА ТОПЛОТА
Топлота коју садржи неко тело одређена је температуром. Уколико је
температура виша, утолико је топлота тога тела већа. Пошто она зависи
од температуре, те се може осетити, назива се осетном топлотом (Qo).
Ако неко тело има масу m (kg), тада ће за његово загревање од
температуре t1 на температуру t2 бити потребна следећа количина
топлоте:
⎡ kJ ⎤
Qo = m ⋅ c ⋅ (t2 − t1 ) ⎢kg ⋅ kgK ⋅ K = kJ ⎥
⎣ ⎦
Ако је разлика температура два тела (t2 − t1), пре и после загревања иста,
тада ће се за загревање трошити утолико више топлоте уколико је већа
маса тела и његова специфична топлота (c).
Производ m · c се назива топлотни капацитет и уколико је већи, утолико
се тело теже загрева.
Уколико је већи топлотни капацитет неког тела,
утолико се оно теже загрева, односно хлади.
Захваљујући великом топлотном капацитету мора и
океана, клима приморја је умеренија од климе
копна.
Уколико је толотни капацитет топлотног резервоара
већи, утолико ће његов рад бити бољи.
Пошто вода од свих течности има највећу
специфичну топлоту то ће топлотни резервоар
испуњен водом имати највећи топлотни капацитет
(термостати који треба да одржавају температуру
константном због овога се пуне водом).
Ако се било која течност загрева, њена ће температура постепено расти и на
одређеној температури течност ће почети да кључа, тј., да испарава по целој
маси. Сва топлота која би се даље доводила материји била би утрошена на њено
испаравање, што значи да се температура кључале течности не мења, ма колико
да се загрева даље. Када се процес испаравања заврши и сва течност пређе у
пару, даљим загревањем паре се мења температура при константном притиску.
При свим фазним претварањима (течне фазе у гасовиту фазу и обрнуто, чврсте у
течну и обрнуто, итд.) и поред довођења, односно, одвођења топлоте,
температура остаје константна. Топлота која је доведана односно одведена, при
фазним претварањима назива се латентна (скривена) топлота (Ql).
Латентна топлота испаравања највећим се делом троши на повећање унутрашње
енергије, а мањим делом се троши на спољашњи рад ширења. Специфична
латентна топлота (r) представља топлоту коју треба довести јединици масе да би
она променила агрегатно стање и дата је у јединицама kJ/kg.
Латентна топлота зависи од температуре кључања течности која испарава и од
њене природе. За материју масе m латентна топлота је:

⎡ kJ ⎤
Ql = m ⋅ r ⎢ kg ⋅ = kJ ⎥
⎣ kg ⎦
МЕХАНИЗМИ ПРЕНОСА ТОПЛОТЕ
Топлота се може преносити само ако постоји
разлика температура и преноси се у смеру у којем
опада температура. Топлота прелази са топлијег на
хладније тело, од топлије на хладнију средину, од
топлијих ка хладнијим слојевима тела.
Постоје три основна начина преноса топлоте:
• провођење (кондукција),
• струјање (конвекција, мешање),
• зрачење (радијација).
 ПРЕНОС ТОПЛОТЕ ПРОВОЂЕЊЕМ ‐ КОНДУКЦИЈОМ
Топлота овим механизмом може се преносити у чврстим, течним и гасовитим
срединама, при чему је овај пренос топлоте својствен за материје чврстог
агрегатног стања. У металима се пренос топлоте може вршити и слободним
електронима.
Приликом преноса топлоте кондукцијом, кинетичка енергија се преноси са
молекула на молекул без њиховог макроскопског померања. При судару,
брже молекуле топлијег дела тела у просеку се успоравају, а спорије
молекуле хладнијег дела тела у просеку се убрзавају. Молекули који имају
већу брзину и припадају топлијем слоју тела, сударају се са споријим чести‐
цама које припадају хладнијем слоју истог тела и предају им један део своје
кинетичке енергије. Тако се просечна брзина и температура у свим деловима
тела изједначавају.
У гасовима и течностима топлота се постире провођењм само када они струје
ламинарно и када се налазе у врло танком слоју (испод 0,5 mm дебљине). У
гасовима и течностима се при простирању топлоте провођењем молекули
крећу. У чврстим кристаличним материјама атоми осцилују у кристалној
решетки тако преносећи енергију, а у металима постоји дифузија слободних
електрона.
Количина топлоте која се пренесе механизмом
провођења одређује се према емпиријском закону
Fourier‐a (Фурие). По овом закону количина топлоте
која се пренесе провођењем једнака је производу
елементарне површине зида (dA) усправне на смер
струјања топлоте, времена провођења топлоте (dτ),
⎛ dt ⎞
температурног градијента ⎜ ⎟ и коефицијента
топлотне проводљивости (λ):⎝ dδ ⎠

dt
dQ = −λ ⋅ dA ⋅ dτ [Ј]
dδ

Предзнак минус у једначини, указује да се топлота

преноси у правцу смањења (опадања) температуре.
 Најједноставнији пренос топлоте провођењем
може да се прикаже преносом топлоте кроз раван
једнослојан
[J] зид (слика 67).
Посматра се пренос топлоте кроз раван једно‐
слојни зид чији је коефицијент топлотне
проводљивости λ. Супротне, спољашње површине
зида су на константним температурама t1 и t2, што
значи да је провођење стационарно.
Ако је t1 > t2 топлота ће се простирати од повр‐
шине „1“ ка површини „2“.
Укупна количина топлоте која се пренесе
провођењем кроз раван једнослојан зид
пропорционална је разлици температура (t1-t2)
[K], површини зида A [m2], времену τ [h] и
коефицијенту топлотне проводљивости λ
[W/mK], а обрнуто пропорционална дебљини
зида δ [m] и може да се одреди из једначине
провођења топлоте:

λ
Q = ⋅ A ⋅ (t1 − t 2 ) ⋅ τ [J]
δ
Количина топлоте која се проведе у јединици времена назива се
топлотним протоком ‐ флуксом и израчунава се из једначине:

Q λ
φ= = ⋅ A ⋅ (t1 − t 2 ) [W]
τ δ

Количина топлоте која се у јединици времена проводи кроз јединицу

површине зове се специфични топлотни проток (густина топлотног
протока) и дата је једначином:

Qφ λ
q= = = ⋅ (t1 − t 2 ) [W/m2]
A A ⋅τ δ
λ
Величина назива се специфична топлотна проводљивост зида, а
δ
δ
реципрочна вредност представља специфични топлотни или
λ
термички отпор зида.
Из Фуриеове једначине добија се да је коефицијент топлотне
проводљивости λ :

Q ⋅δ ⎡ J ⋅m W ⎤
λ= ;
⎢ m2 ⋅ K ⋅ s m ⋅ K ⎥
A ⋅ (t1 − t 2 ) ⋅ τ ⎣ ⎦

Према горњој једначини коефицијент топлотне проводљивости

представља ону количину топлоте која се пренесе провођењем кроз
јединицу изотермске површине 1 m2, у јединици времена 1 h при
јединичној разлици температура 1 K и на растојању од 1 m.
Коефицијент топлотне проводљивости материјала представља важну
физичку карактеристику материјала и његова вредност зависи од врсте и
структуре материјала, од његове густине, влажности, притиска и
температуре, а одређује се експерименталним путем.
Нарочито је значајна промена са температуром и
ова зависност је у највећем броју случајева
приближно линеарна и може се изразити
једначином:

λ = λ0 ⋅ (1 + b ⋅ t )

где је:
•λ ‐ вредност при траженој температури,
•λ0 ‐ вредност на некој стандардној температури,
најчешће на 0°C,
•b ‐ температурни коефицијент (константа
материјала, а може да има и позитивну и негативну
вредност).
Коефицијент топлотне проводљивости код већине метала опада са
порастом температуре, док код неметала повећање температуре
доводи до пораста вредности овог параметра (метали: сребро,
бакар и алуминијум, спадају у најбоље проводнике топлоте).
Код течности вредност коефицијента топлотне проводљивости се
смањује са повећањем температуре. Изузетак су вода и глицерин
код којих λ расте са порастом температуре. Неорганске течности су
лошији проводници топлоте од воде, док су органске течности
најлошији проводници топлоте међу течностима.
Коефицијент топлотне проводљивости гасова расте са повећањем
температуре, а незнатне промене притиска не мењају вредност
овог коефицијента (расте и вискозитет са температуром).
Како гасови имају најмање вредности λ, они су најбољи топлотни
изолатори.
При прорачунима вредности λ се узимају из приручника. У табели
3 су дате оквирне вредности λ за разне групе материјала.
ПРОВОЂЕЊЕ ТОПЛОТЕ КРОЗ ВИШЕСЛОЈНЕ ЗИДОВЕ
Зидови уређаја у којима се размењује
топлота обично су начињени од више
слојева различитог материјала,
различите дебљине и различите
топлотне проводљивости (слика 68).
Једначине за пренос топлоте
провођењем кроз вишеслојне зидове
изводе се из одговарајућих једначина за
провођење топлоте кроз једнослојне
зидове.
Посматра се раван вишеслојан зид који
се састоји од n слојева, чије су дебљине
δ1, δ2, δ3, ..., δn, коефицијената топлотне
проводљивости материјала λ1, λ2, λ3, ...,
λ n.
Температуре крајњих граничних
површина зида су t1 и tn+1, а при томе је
t1 > tn+1. Топлота се проводи стационарно,
односно, кроз сваки слој зида пренесе се
иста количина топлоте. Једначина
провођења топлоте кроз вишеслојан зид
добија се тако да се поставе једначине
провођења топлоте за сваки слој зида:
 δ1
• за први слој зида: Q ⋅ = (t1 − t2 ) ⋅ A ⋅ τ
λ1

δ2
• за други слој зида: Q ⋅ = (t2 − t3 ) ⋅ A ⋅ τ
λ2

δ3
• за трећи слој зида: Q ⋅ = (t3 − t4 ) ⋅ A ⋅ τ
λ3

δn
• за n-ти слој зида: Q ⋅ = (t1 − t n+1 ) ⋅ A ⋅τ
λn
Када се саберу предходне једначине, добија се једначина
провођења топлоте кроз вишеслојан зид при стационарним
условима:

⎛ δ1 δ 2 δ 3 δn ⎞
Q ⋅ ⎜⎜ + + + ...... + ⎟⎟ = (t1 − t n+1 ) ⋅ A ⋅τ
⎝ λ1 λ2 λ3 λn ⎠

Из једначине се види да, укупан термички отпор равног

вишеслојног зида је једнак збиру термичких отпора
појединих слојева:
t1 − tn +1
Q= ⋅ A ⋅τ
i=n
δi
∑
i =1 λi
 λ1 λ2
t1 ⋅ + t3 ⋅
δ1 δ2
t2 =
λ1 λ2
+
δ1 δ 2

δ1 δ2
t2 = t1 − q ⋅ = t3 + q ⋅
λ1 λ2
 ПРОВОЂЕЊЕ ТОПЛОТЕ КРОЗ ЦИЛИНДРИЧАН ЗИД

Површина за провођење топлоте може да буде и

цилиндрична. Ако се посматра једнослојан,
цилиндрични зид дужине l, унутрашњег
полупречника (пречника) r1 (d1, du) и спољашњег
полупречника (пречника) r2 (d2, ds), коефицијента
топлотне проводљивост λ, и ако се претпостави
да се топлота преноси провођењем из
унутрашњости цилиндра, где је температура t1,
према спољашњости, где је температура t2, под
стационарним условима, слика 69, топлота је:
 t1 − t2
A = 2 ⋅ r ⋅π ⋅ l Q= ⋅τ
1 r2
⋅ ln
2π ⋅ l ⋅ λ r1
За вишеслојни цилиндрични зид количина
топлоте која се преносе провођењем при
стационарним условима је:
t1 − t n +1
Q= i =n
⋅τ
1 1 r2
∑
2πl i =1 λ1
⋅ ln
r1
У изразу се могу користити полупречници или
пречници, јер се двојке у бројиоцу и
имениоцу пократе:

t1 − t n +1
Q= i=n
⋅τ
1 1 d i +1
∑
2πl i =1 λi
⋅ ln
di
Потенцијал (способност) материјала да губи топлоту из
посматраног објекта који је начињен од тог материјала
сугерише на класификацију материјала базирану на овој
особини.
Ако током процеса преноса топлоте на једну површину неког
објекта , све остале површине остану на собној температури,
објекат се описује као термално дебео. У том случају нема
топлотних губитака са посматраних површина објекта у околни
простор. Материјали који су добри топлотни изолатори, као
нпр. 40 cm дебео слој изолације од стаклених влакана на
тавану, су термално дебели.
Супротно, ако температура једне или више површина посматраног
објекта превазиђе температуру просторије, доћи ће до преноса
топлоте у околину. Овакви објекти се описују као термално
танки. 8 cm Дебео слој изолације од стаклених влакана је
термално танак на хладном зимском дану.
ПРЕНОС ТОПЛОТЕ СТРУЈАЊЕМ ФЛУИДА ‐ КОНВЕКЦИЈОМ

Овај пренос топлоте је својствен за течности и гасове, чије се честице

кретањем мешају. До струјања долази када је температура, па тиме и
густина, различита у разним слојевима флуида. Овакав начин преноса
топлоте назива се природном конвекцијом. Размена топлоте природним
путем је спора и да би се пренос топлоте убрзао, користи се нека
спољашња сила као покретач, то може бити мешалица, пумпа,
вентилатор и тада је пренос топлоте принудном конвекцијом.
У пракси се најчешће разматра случај топлотне размене између флуида у
кретању који додирује неки чврсти зид (површину), услед чега долази до
размене топлоте између њих, односно до прелажења топлоте са флуида
на зид или обрнуто. Конвективна размена топлоте између флуида и
површине преко које флуид струји назива се прелажењем топлоте. Када
се топлота преноси прелазом, режим струјања има велик значај јер
условљава механизам преноса. Овај пренос топлоте може да се прикаже
сликом 70.
У непосредној близини чврстог зида
образује се гранични слој флуида који
струји ламинарно и кроз њега се топлота
преноси провођењем. Топлота се ван
граничног слоја у маси флуида (у
турбулентном „језгру“ масе флуида)
преноси конвекцијом – мешањем.
Прелаз топлоте је сложен феномен, који
зависи од низа фактора од којих су од
посебног значаја природа и режим
струјања, врста и физичке особине флуида,
облик и димензије површине чврстог тела.
Физичка својства флуида имају знатан
утицај на пренос топлоте прелазом.
Непосредан утицај имају густина флуида (ρ),
вискозитет (μ), специфична топлота (c),
коефицијент топлотне проводљивости (λ),
коефицијент температурне проводљивости
(a). Наведени физички параметри мењају се
са температуром , а неки и са притиском.
Површине топлотне размене могу да имају различите облике (равне плоче,
цилиндри, сфере, цевни елементи, елипсоиди и др.). Поред облика важан је и
положај елемента ‐ може да буде вертикалан, хоризонталан или кос, а битно је
да ли флуид струји у унутрашњости елемента или око њега. Површина својим
обликом, положајем и димензијама условљава специфичне услове струјања
флуида и прелаза топлоте.
Количина топлоте које се пренесе прелазом између површине чврстог тела и
флуида, који су у међусобном контакту, може да се одреди из Њутновог закона.
Према овом закону количина топлоте која се пренесе прелазом са површине
чврстог тела (A) на околни флуид или обрнуто, пропорционална је површини
зида, разлици температура површине чврстог зида и околног флуида (Δt),
времену (τ) и коефицијенту прелаза топлоте (α).

Q = α ⋅ A ⋅ Δt ⋅ τ [J] Δt = t z − t f уколико је tz > t f

На основу предходне једначине коефицијент прелаза топлоте, α , је:

Q ⎡ J W ⎤
α= ;
⎢ m 2 Ks m 2 K ⎥
A ⋅ Δt ⋅ τ ⎣ ⎦
Коефицијент прелаза топлоте показује колика се количина топлоте пренесе
прелазом са површине чврстог тела величине 1 m2, у околни флуид или обрнуто,
у времену од 1 часа, при разлици температура површине чврстог тела и флуида
од 1 K.
Коефицијент прелаза топлоте је сложена функција која
зависи од знатног броја променљивих величина: облика и
димензија површине чврстог тела (d, L), температуре
површине тела (tz), температуре флуида (tf), брзине струјања
флуида (ω) и физичких карактеристика флуида (ρ, μ, c) то‐
плотне проводљивости флуида (λ) и других величина.
α = f (ω, ρ, μ, c, λ, tz, tf, ψ, d, L...)
Из овога следи да Њутново правило прелаза топлоте важи
само за строго дефинисане услове, а за сваки посебан случај
вредност коефицијента прелаза топлоте може се
експериментално одредити, затим помоћу израза који су
добијени применом теорије сличности на диференцијалне
једначине које описују феномен прелаза топлоте или
коришћењем технике димензионе анализе.
Приближне вредности коефицијента прелаза топлоте су дате
у табели 4.
ПРЕНОС ТОПЛОТЕ ЗРАЧЕЊЕМ ‐ РАДИЈАЦИЈОМ
Зрачење уопште, па и зрачење топлоте, резултат је сложених унутармолекулских
и атомских промена, које се испољавају у разним облицима енергије, у основи
топлотне енергије која се затим претвара у енергију електромагнетног зрачења.
Зрачење је својствено свим телима која су на температури изнад апсолутне нуле
(0 K).
Интензитет и квалитет одзрачене енергије првенствено зависи од величине
температуре тела. Топлотно зрачење се преноси електромагнетним таласима
чија је таласна дужина 0,8‐40 μm.
На површини сваког загрејаног тела непрекидно се одвија процес преласка
топлотне енергије у зрачну, односно честице тела одају вишак своје енергије у
виду електромагнетних таласа различите дужине. Укупна количина енергије
израчена у јединици времена (1 h) са јединичне површине загрејаног тела (1 m2),
температуре (T K) у околну средину, чија је температура апсолутна нула, назива
се способност зрачења тела или емисивност и обележава се са E [kJ/m2h].
Када топлотни зраци са укупном количином енергије (Q0), падну на неко тело,
један део зрака са количином енергије (QR) рефлектује се, други део са
количином енергије (QA) се апсорбује и претвара у топлотну енергију, а трећи део
са количином енергије (QD) пролази кроз тело и том приликом не трпи никакву
промену.
Према закону о одржању енергије једначина енергетског биланса гласи:

Q0 = Q A + Q R + Q D

или у бездимензионалном облику:

QA QR QD
1= + +
Q0 Q0 Q0
што може да се напише у облику:

A+ R + D =1
где је:
• A коефицијент апсорбанције (однос QA/Q0 = A, представља апсорпциону
способност),
• R коефицијент рефлексије (однос QR/Q0 = R, предстваља рефлексиону
способност),
• D коефицијент прозрачности ‐ дијатермије (однос QD/Q0 = D, одговара
пропусној способности тела).
Вредности A, R, D су бездимезионалне и крећу се од 0
до 1.
При једној истој температури, тело ће емитовати или
апсорбовати утолико више енергије уколико је степен
„црноће“ његове површине већи. Тело које апсорбује
укупну количину зрачне енергије, која падне на њихову
површину, зове се апсолутно црно тело и за овакво тело
важи R = D = 0, A = 1.
Уколико се целокупна количина зрачне енергије са
површине тела рефлектује, ради се о апсолутно белом
телу па је A = D = 0, R = 1.
Тела која целокупну зрачну енергију која падне на
њихову површину пропусте, односно за која важи
однос: A = R = 0, D = 1, су апсолутно пропусна или
дејатермна тела (прозрачна тела).
Односи између A, R и D зависе од природе тела, његове температуре,
таласне дужине зрачења. Чврста и течна тела су практично непрозрачна
за топлотне зраке, односно D = 0, а A + R = 1.
Гасови су у већој или мањој мери прозрачни те је D = 1, A = R = 0.
Једноатоми и двоатоми гасови се могу сматрати скоро потпуно
прозрачним. Троатоми и вишеатоми гасови (нпр. CO2, H2O) имају
способност да апсорбују и зраче енергију.
Ваздух је прозрачан за топлотно зрачење, али у присуству водене паре,
угљендиоксида, сумпордиоксида и неких других гасова, као и чврстих
честица постаје полупрозрачан.
Многа тела су прозрачна за зрачење строго одређених таласних дужина.
Прозорско стакло је прозрачно за светлосно зрачење, а непрозрачно је за
ултравиолетно и инфрацрвено зрачење.
Сва тела у природи у одређеној мери апсорбују или рефлектују зрачну
енергију (енергију зрачења).
За гасове је карактеристично да апсорбују и рефлектују енергију само у
одређеном интервалу таласних дужина, па је зрачење гасова селективно,
дају дисконтинуалан спектар.
Чврста тела апсорбују и рефлектују зрачну енергију свих таласних
дужина, значи у континуалном спектру.
Површине беле боје добро рефлектују енергију видљивих таласних
дужина. У пракси се ова особина примењује када је пожељна заштита
од сунчевог зрачења (инсолација) као код хладњака, цистерни и
резервоара за транспорт и складиштење лако испарљивих материја.
Бела боја, међутим, добро апсорбује енергију која одговара области
инфрацрвеног зрачења.
На рефлексију и апсорпцију утиче и изглед површине. Глатке и
полиране површине боље рефлектују од рапавих површина.
Високополиране површине метала имају рефлексиону способност R =
0,95-0,96. Ова способност високе рефлексије је искоришћена исто
тако када је потребно смањити утицај инсолације, објекти се облажу
материјалима високополираних површина, например фолијама
алуминијума.
Повећање апорпционе способности тела се може постићи
прекривањем површина рапавим слојем премаза тамне боје.
Међутим, у природи нема апсолутно црних тела, ни апсолутно белих,
ни апсолутно пропусних тела, већ практично сва тела у већој или
мањој мери апсорбују, рефлектују и пропуштају зрачну енергију и
зову се заједнички „сива“ тела.
Кирхофов закон
Пошто су сва тела сива, важно је знати способности зрачења
оваквих тела. Ова величина одређује се на основу
Кирхофовог закона по коме је однос између способности
зрачења (E) и способности апсорпције (A) константан за сва
тела и зависи само од температуре:

E E0
= = const. = f (T )
A A0
где су:
E0, A0 – вредности које се се односе на апсолутно црна тело.
Значи, уколико тело боље емитује енергију зрачења, утолико
је боље и апсорбује, па апсолутно црна тела која имају
највећу способност апсорпције имају и највећу способност
зрачења (емисије).
Штефан‐Болзманов закон
Способност зрачења апсолутно црног тела (E0) одређује се на основу
Штефан‐Болзмановог закона, и она је пропорционална четвртом степену
апсолутне температуре на којој се налази његова површина (T):

⎡ kJ ⎤
E0 = σ 0 ⋅ T ⎢ 2 ⎥
4

⎣m h⎦
где је:
σ0 - константа зрачења апсолутно црног тела и износи 5,67⋅10-11 kW/m2K4.
Знатно чешће у техничким прорачунима употребљава се једначина у
облику:
4
⎛ T ⎞ ⎡W ⎤
E0 = C0 ⎜ ⎟ ⎢ 2⎥
⎝ 100 ⎠ ⎣ m ⎦
где је:
⎡ W ⎤
C0 - коефицијент зрачења апсолутно црног тела и износи 5,67 ⎢⎣ m 2 K 4 ⎥⎦
Способност зрачења сивог тела је: 4
⎛ T ⎞ ⎡W ⎤
E = C⎜ ⎟ ⎢ 2⎥
⎝ 100 ⎠ ⎣ m ⎦
где је:
⎡ W ⎤
C - коефицијент зрачења сивог тела ⎢⎣ m 2 K 4 ⎥⎦

Коефицијент зрачења сивог тела може се одредити односом:

4
⎛ T ⎞
C⎜ ⎟
E 100 ⎠ = C
ε= = ⎝ 4
E0 ⎛ T ⎞ C0
C0 ⎜ ⎟
⎝ 100 ⎠
односно, C = ε ⋅ C0

где је:
ε - релативна способност зрачења или релативна емисивност или степен
црноће тела.
Вредности за ε су у интервалу граница 0‐1 и зависе од природе и
температуре тела које зрачи енергију.
Способност зрачења тела је:

4 4
⎛ T ⎞ ⎛ T ⎞ ⎡ kJ ⎤
E = ε ⋅ C0 ⎜ ⎟ = ε ⋅ 5,67 ⋅ ⎜ ⎟ ⎢⎣ m 2 h ⎥⎦
⎝ 100 ⎠ ⎝ 100 ⎠

У табели 5 (наредна два слајда) су дате

вредност степена црноће за неке техничке
материјале.
Енергетски спректар апсолутно црног тела. Винов закон.
Аутор: 4C - Сопствено дело based on JPG version Curva Planck TT.jpg,
CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1017820, 25.11.2018.
Винов закон померања је закон који тврди да код зрачења апсолутно црног тела, како
температура расте, максимум криве интензитета зрачења постаје виши и помера се ка
краћим таласним дужинама. Закон се често назива и само Винов закон, а директно се
изводи из Планковог закона зрачења.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Vinov_zakon_pomeranja, 25.11.2018.
Планков закон је једначина која нам каже колики је интензитет електромагнетног зрачења
црног тијела у зависности од температуре и фреквенције, односно таласне дужине.
Написао ју је Макс Планк 1901.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2
_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD, 25.11.2018.
Прорачун криве зрачења идеалног црног тела, био је један од главних изазова у
теоријској физици 19. века. Године 1900. Планк оснива квантну механику с идејом
да осциловањем атоми зраче енергију у тачно одређеним вредностима - квантима.
Уводи закон расподеле енергија у спектру апсолутно црног тела који касније бива и
експериментално доказан. За ове радове добија (1918) Нобелову награду. Дакле, проблем
прорачуна криве зрачења идеалног црног тела решио је 1901. Макс Планк,
поставивши Планков закон за идеално црно тело. Модел апсолутно црног тела је, како је
већ наглашено, шупљина која се одржава на константној температури и коју зрачење,
апсорбовано и емитовано атомима зидова те шупљине, испуњава равномерно у свим
правцима. Ако би се на том телу направио сасвим мали отвор, онда би интезитет зрачења
мереног на отвору био функција само фреквенције и температуре.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82
%D0%BD%D0%BE_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0
%BE, 25.11.2018.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D
1%82%D0%BD%D0%BE_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D1%82%D0%B5%D0%
BB%D0%BE, 25.11.2018.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D
1%82%D0%BD%D0%BE_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D1%82%D0%B5%D0%
BB%D0%BE, 25.11.2018.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D
1%82%D0%BD%D0%BE_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D1%82%D0%B5%D0%
BB%D0%BE, 25.11.2018.
Електромагнетни спектар
By Original:PenubagVector:Victor
Blacus - Own work based on:
Electromagnetic-Spectrum.png,
CC BY-SA 3.0,
https://commons.wikimedia.org/w/i
ndex.php?curid=22428451,
25.11.2015.
Размена топлоте зрачењем између тела
Између два тела чија је температура већа од 0 K, може се
вршити размена енергије зрачењем. При размени топлоте,
тела са мањом температуром примају топлотну енергију на
рачун енергије тела са вишом температуром.
Количина топлоте (Q) коју зрачењем хладније тело
температуре T2, преузима од топлијег тела температуре T1,
може се одредити из једначине:

⎡⎛ T1 ⎞ 4 ⎛ T2 ⎞ 4 ⎤
Q = C1, 2 ⋅ A ⋅ τ ⋅ ⎢⎜ ⎟ −⎜ ⎟ ⎥ [J ]
⎢⎣⎝ 100 ⎠ ⎝ 100 ⎠ ⎥⎦
где је:
C1, 2 - коефицијент узајамног зрачења тела [W/m2K4]

C1, 2 = ε1, 2 ⋅ C0
Када се размењује топлота зрачењем између два
тела, равних, паралелно постављених површина,
коефицијент заједничког зрачења је:

1
C1, 2 =
1 1 1
+ −
C1 C2 C0

а степен црноће:

1
ε1, 2 =
1 1
+ −1
ε1 ε2
Када се размењује енергија зрачења између два тела, и то тако да је тело
које зрачи енергију обухваћено другим телом, размењена топлота се
израчунава из једначине:

⎡⎛ T1 ⎞ 4 ⎛ T2 ⎞ 4 ⎤
Q = C1, 2 ⋅ A1 ⋅ τ ⋅ ⎢⎜ ⎟ −⎜ ⎟ ⎥
⎢⎣⎝ 100 ⎠ ⎝ 100 ⎠ ⎥⎦

где је: 1
C1, 2 =
1 A1 ⎛ 1 1 ⎞
+ ⋅ ⎜⎜ − ⎟⎟
C1 A2 ⎝ C2 C0 ⎠

Уколико је површина A2 > A1, може се узети да је C1,2 = C1, као например
у случају зрачења размењивача топлоте, реактора, аутоклава када се
налазе у просторијама знатних димензија.
Да би се смањили губици топлоте зрачењем око
тела које зрачи енергију, поставља се препрека ‐
топлотни застор (екран). Енергија зрачења између
површина раздвојених застором је:

1
Qp = ⋅Q
1+ z

ε1 = ε 2 = ε p

где је:
z - број топлотних застора,
Q ‐ размењена топлота зрачењем када између
површина не би било преграде.
Пренос топлоте термалном радијацијом је важан из бар пет разлога:
• Доминантан енергетски поврат енергије из пламена на тело које гори се често
дешава механизмом радијације, пре него конвекцијом (проток топлих гасова) или
кондукцијом (кроз зидове). Стога, зрачење пламена јако утиче на брзину
сагоревања.
• Ширење пожара на запаљиве материјале у окружењу често се дешава
радијативним преносом топлоте. Нпр., радијативни флукс од 35 kW/m2 примењен
на вертикално постављену површину иверице изазваће њено паљење за око 50 s.
Што је интензивнија радијација брже је и ширење пожара.
• Емисија зрачења од стране пламена и врелог плафона одређује време потребно
за постизање флешовера.
• Радијација из повећих ватри може бити тако снажна да спали присутне људе и чак
угрози ватрогасце у заштитним оделима.
• Способност зграде да задржи пожар локализован у одређеном сектору и да
остане стабилна може бити угрожена ако су конструкциони материјали
прегрејани.
Пренос топлоте зрачењем не захтева контакт између молекула, заправо зрачење
путује кроз вауум (зрачење са Сунца на Земљу, такође, допире кроз вауум).
Зрачење, такође, пролази кроз било који транспарентан медијум, као сто је сув
ваздух, или семитранспарентан медијум као што су вода или стакло.. Зрачење
путује брзином светлости, тако да радијативни пренос топлоте тече великом
брзином. Део електромагнетног спектра од највећег интереса за пренос топлоте у
пожару је инфрацрвено зрачење и њему суседни део видљивог спектра.
Брина преноса топлоте конвекцијом и кондукцијом пропорционална је разлици
температура између топлијег и хладнијег објекта (Фуријеов и Њутнов закон,
респективно). Радијативни пренос топлоте, пропорцоналан четвртом стерпену
апсолутне температуре топлијег тела, Штефан‐Болцманов закон, постаје доминантан
вид преноса топлоте на високим температурама.
На температурама које су присутне у пожару, термална радијација се доминантно јавља у
инфрацрвеном (ИЦ) делу спектра, са нешто радијације у видљивом делу спектра.
Бројне чврсте супстанце имају емисивност (ε) блиску или већу од 0,9 у
видљивом/инфрацрвеном делу спектра – нпр. храст, папир, мермер, гипс, црвена
цигла, чађ, било која супстанца са равном тамном површином. Тела сачињена од
оваквих супстанци третирају се као црна или веома тамносива тела.
Многи материјали који су се појављују у светлим бојама, заправо имају емисивности блиске
јединици у ИЦ области, а ниже вредности у видљивом спектру (сива тела), варирајући ε
третирамо као константан.
Неки материјали имају мале емисивности и у ИЦ и у видљивом спектру. Нпр., метали са
сјајним површинама имају емисивности мање од 0,1, а понекад мање и од 0,02.
За практичне сврхе, при процени термалне радијације, уобичајено је узети вредност ε=1, да
би се добила горња граница термалне радијације. Ако материјали има вредност ε<1,
користи се таква вредност за реалнију процену. На 1000 K и ε=1 , радијативни флукс са
црног тела је око 60 kW/m2.
4 4
⎛ T ⎞ ⎛ T ⎞
E = ε ⋅ C0 ⎜ ⎟ = ε ⋅ 5,67 ⋅ ⎜ ⎟
⎝ 100 ⎠ ⎝ 100 ⎠
Производ температуре и таласне дужине која одговара максимуму криве на
Figure 5‐2 је константан (око 2800 μm∙K). Површина испод криве је
пропорционална тоталном зрачењу које настаје. Ова количина зрачења
расте пропорционално са температуром према Штефан‐Болцмановом
закону.
У пожару су два главна извора зрачења пламен и врео горњи слој просторије
при плафону који настаје као последица пожара. Ова радијација потиче
од честица чађи из пламена и горњег слоја просторије, које представљају
емитујућа црна тела. Жута или наранџаста боја пламена су последица
ових усијаних честица чађи. Други, обично слабији, али не занемарњив,
извор радијације је зрачење усијаних молекула гаса који се налазе у
пожарном ефлуенту (мобилна фаза пожара, пламен и дим), а нарочито
водене паре (H2O) и угљендиоксида (CO2).
Емисивност гасно‐димне смеше, која може бити делимично транспарентна
за зрачење, зависи од физичке дебљине смеше и концентрације чађи и
емитујућих гасова. Ако је дебљина и концентрација довољно велика, за
облак дима се каже да је оптички дебео, а емисивност је једнака
јединици. Концентрација чађи зависи од хемијских особина горива, масе
горива које сагорева , односа горива и оксидатора.
Хемија игра веома значајну улогу у дистрибуцији
енталпије сагоревања на поједине видове
преноса топлоте. Табела 5‐2 показује да ова
расподела зависи од хемијске природе
горива и да за радијацију износи од 9%
(водоник) до 43% (1,3‐бутадиен).
Пламенови који интензивно зраче имају већи
ниво некомплетног сагоревања из два
разлога: формирање чађи која зрачи мање
топлоте него комплетна оксидација
угљеника до угљендиоксида и губитак
топлоте радијацијом. Оба ова ефекта
смањују температуру пламена, што изазива
успоравање хемијске оксидационе реакције.
Врео слој дима испод плафона собе у којој се
јавио пожар служи као други важан извор
радијације, једном када се плафон довољно
угреје. Овакви извори радијације нису
никада тако врели као пламен, али се
простиру изнад много већег простора.
Радијациони флукс који потиче од њих је
често веома важан при ширењу пламена.
Figure 5‐3 приказује радијативни флукс
емитован са вреле површине загрејане на
различите температуре.
 ОПАСНОСТИ УСЛЕД ПРЕНОСА ТОПЛОТЕ
Безбедност живота
Врели гасови из пожара могу угрозити животе људи који су им изложени услед повишених
температура и топлотног зрачења којем је изложена њихова кожа. Генерално говорећи,
опекотине другог степена на лицу и кожи се појављују пре опекотина респираторног
тракта. ИСО 13571 садржи усаглашене једначине за кондуктивне и радијативне ефекте
који изазивају такве повреде.
Људи могу толерисати радијативно излагање голе коже до нивоа од 2,5 kW/m2, али
инкапацитација услед опекотина коже може се појавити на вишим нивоима
озрачености.
Инкапацитација се дефинише као немогућност нечијег бега или кретања ка сигурном месту,
што смањује вероватноћу преживљавања такве особе у случају да остане без помоћи.
Инкапацитација се често изједначава са временом које је потребно да би настале
опекотине другог степена (tred, burn, min), како је дато једначином испод, у којој q
представља специфични топлотни проток (kW/m2). При нижим нивоима излагања
радијационој топлоти доживљени бол може имати утицај на понашање, као што је
смањена способност доношења исправних одлука током покушаја бега из зграде у
пожару. Време потребно да би се појавио бол је tred, pain. Figure 5‐4 приказује једначине
са овог слајда.

trad ,burn = 6,9 ⋅ q −1,56 trad , pain = 4,2 ⋅ q −1,9

Људи могу, такође, осетити бол услед уласка у врео, влажан
ватрени/пожарни ефлуент. Време до инкапацитације за
потпуно обученог појединца (tconv, clothed, min), дато је
једначином испод, где је температура дата у степенима
Целзијуса (°C). За необучене или лагано обучене људе,
одговарајућа једначина (tconv, unclothed, min), је, такође, дата испод.
Једначине су приказане у облику графика на Figure 5‐5 .

tconv, clothed = 4,1 ⋅108 ⋅ t −3, 61 tconv,unclothed = 5 ⋅ 107 ⋅ t −3, 4

Четири приказане једначине су добијене емпиријским путем из

експерименталних података, са процењеном несигурношћу од
± 25%. Оне приказују осетљивост просечне особе, неки
појединци ће осетити бол или добити опекотине при нижим
вредностима, док ће неки други бити погођени тек при вишим
вредностима.
Издржљивост структура: Отпорност на пожар
Стубови зграда, греде, и други структурни елементи се тестирају на способност
да издрже високе температуре, које могу потицати од конвективног или
радијативног загревања у пожару. Грађевински метали губе носивост услед
дејства топлоте. Челик изгуби половину своје носивости када се загреје до
температуре од 600°C, што је значајно испод температуре топљења. Греде у
стубови се шире порастом температуре, напрежући конструктивне елементе
зграде.
На повишеним температурама бетон може подлећи експлозивном цепању. Овај
феномен се јавља када се влага у порама бетона загреје до тачке да не може
излазити довољно брзо кроз фине поре. Притисак водене паре расте
изазивајући пуцање бетона и губитак носивости.
Зидови, подови, плафони су подложни нарушавању интегритета топлотом из
пожара. Када неки од њих достигне довољно високу температуру, три врсте
штете су могуће: паљење запаљивих материјала са „хладне” стране зида,
пролаз дима кроз пукотине, пролазак пламена кроз просторно веће пукотине.
Топлота се прва јавља на „хладној” страни преградних зидова.
Тестирање свих ових феномена се изводи у складу са ASTM E‐119 и
одговарајућим ISO 834. Узорак се смешта у пећ, а њена температуре се
повећава по одређеној формули. Оцена квалитета узорака се врши на основу
времена које је потребно да дође до отказа/квара узорка.
ПРОЛАЗ ТОПЛОТЕ
У техници је врло чест случај размене топлоте између
два флуида који су раздвојени зидом и такав вид
топлотне размене зове се пролазом топлоте.
На слици 71 је приказана размена топлоте пролазом
између два флуида раздвојена равним једнослојним
зидом. Флуид I и флуид II су раздвојени равним
зидом површине топлотне размене (A), дебљине (δ)
и коефицијента топлотне проводљивости (λ).
Флуид I има температуру t1, а флуид II се налази на
температури t2, и температуре су једнаке у целој
маси фуида. Топлота се преноси под стационарним
условима са флуида I који има вишу температуру (t1)
на флуид II који има нижу температуру t2.
Топлота ће прелазити са флуида температуре (t1) на
површину зида температуре (tz1) са коефицијентом
прелаза топлоте α1, кроз зид се преноси
провођењем, а са супротне површине зида чија је
температура (tz2), преноси се опет прелазом са
коефицијентом прелаза топлоте α2 на флуид
температуре (t2).
На основу закона о одржању енергије укупна топлота (Qu1) коју топлији флуид
преда зиду мора бити једнака укупној количини топлоте коју зид прими (Qu2),
односно она мора бити једнака топлоти (Qu3) коју прими од зида флуид II. У
случају да не долази до задржавања топлоте било у флуидима или зиду, онда је:

При преносу топлоте пролазом, топлота се преноси са флуида I на зид прелазом,

кроз зид провођењем, а са зида на флуид II поново прелазом.
Количина топлоте која се пренесе прелазом са флуида I на површину зида може
се израчунати из једначине:
Qu1 = α1 ⋅ A ⋅ τ ⋅ (t1 − tZ 1 )
Топлота која се пренесе провођењем кроз зид је:

λ
Qu 2 = ⋅ A ⋅ τ ⋅ (t Z 1 − t Z 2 )
δ
Топлота која се пренесе прелазом са површине зида на флуид II је:

Qu 3 = α 2 ⋅ A ⋅ τ ⋅ (t Z 2 − t2 )
Једначине се могу написати у следећем облику:

1
Q⋅ = A ⋅τ ⋅ (t1 − t Z 1 )
α1

δ
Q⋅ = A ⋅ τ ⋅ (tZ 1 − tZ 2 )
λ

1
Q⋅ = A ⋅ τ ⋅ (t Z 2 − t 2 )
α2

Претходне једначине се саберу:

⎛1 δ 1 ⎞
Q ⋅ ⎜ + + ⎟⎟ = A ⋅ τ ⋅ (t1 − t2 )
⎜
⎝ α1 λ α 2 ⎠
 1 δ 1
Израз + + представља топлотни отпор пролаза топлоте:
α1 λ α 2
1 α 1 1
+ + =
α1 λ α 2 K
1
Реципрочна вредност топлотном отпору је коефицијент пролаза топлоте K.
K
Када се топлота размењује између два флуида кроз раван једнослојан зид
коефицијент пролаза топлоте је:
1
K=
1 δ 1
+ +
α1 λ α 2

Када се топлота размењује између два флуида кроз раван вишеслојан зид, K се
одређује из једначине:
1
K=
1 δi 1
n
+∑ +
α1 i =1 λi α 2
Када се K замени у једначину количине топлоте која се пренесе
пролазом добија се да је:

Q = K ⋅ A ⋅ τ ⋅ (t1 − t 2 ) [Ј]

Једначина даје могућност израчунавања количине топлоте која се

пренесе пролазом у времену (τ) са загрејанијег на хладнији флуид, када
су температуре у маси оба флуида константне.
Из једначине се може сагледати и физички смисао за коефицијент K:

Q ⎡ kJ ⎤ ⎡ W ⎤
K=
A ⋅ τ ⋅ (t1 − t2 ) ⎢⎣ m 2 h o ⎥⎦ ⎢⎣ m 2 K ⎥⎦

Коефицијент пролаза топлоте (K) показује количину топлоте у kJ која се

пренесе пролазом у времену од 1 h са загрејанијег на хладнији флуид,
кроз зид површине 1m2, када је разлика температура између флуида 1K.
За поглавље о преносу топлоте исцрпно
је коришћена књига – уџбеник:
Миланко, В.: Процесни уређаји, Висока
техничка школа струковних студија у
Новом Саду, Нови Сад, 2015.
 ПРОИЗВОДИ САГОРЕВАЊА
The National Fire Protection Agency (NFPA), из Сједињених Америчких
Држава, дефинише дим (smoke) на следећи начин: Чврсте и течне
честице у ваздуху, као и гасови који се ослобађају када материјал
подлегне пиролизи или сагоревању, заједно са одређеном количином
ваздуха који је захваћен или на други начин помешан са овом масом.
Неки „пожарци” не укључују гасовиту компоненту у своји дефиницију
дима. У овом тексту се користи NFPA дефиниција, као и синоним
пожарни ефлуент (fire effluent), у значењу „дим пореклом из пожара”,
који користи Међународна организација за стандардизацију
(International Standards Organisation ‐ ISO).
Компоненте дима се карактеришу насталим количинама и особинама
(физичким и хемијским). Настала количина се назива приносом (yield),
а дефинише се као маса дима или компоненте дима која се ослободи
по јединици масе горива које сагори или се пиролизује. Квалитет и
квантитет генерисаног дима у било којој ватри/пожару зависи како од
материјала/производа који сагорева тако и од услова при којима се
одвија сагоревање.
 ДИМНИ АЕРОСОЛИ
Опште особине
Димни аеросоли су важни у пожарима из четири разлога:
1. Брзина радијативног преноса топлоте из чађи (soot) у пламену, је главна
одредница која утиче на гасификацију горива, а самим тим и брзину
сагоревања предмета. Типично, бар 80% термалне радијације из светлећих
(богатих чађу) пламенова потиче од чађи, а преосталих 10‐20% потиче од
врелих молекула CO2 и H2O.
2. Пренос топлоте зрачењем (радијативни пренос топлоте) из пламена и врелих
горњих слојева просторије је често заслужан за ширење пламена са предмета
на предмет, који нису просторно блиски.
3. Изван зоне пламена аеросоли су ти који изазивају визуелно замрачење
(смањење видљивости).
4. Аеросоли су тренутно главни сигнал који омогућава откривање ватре помоћу
стамбених детектора дима.
Постоје два главна типа димних аеросола (Figure 10‐1):
1. Угљеничне чврсте честице (чађ), које производе усијани жуто‐наранџасти сјај
пламена, напуштају пламен у виду црног дима.
2. Капљице течности (аеросолна магла), које настају хлађењем и кондензацијом
молекула гаса. Изгледају као дим светле боје.
Настајање чађи
Угљеник је главни састојак честица чађи, а водоник споредни, у погледу
заступљености. Зависно од горива, чађ може садржати и нешто
минералних материја, као и мали број других атома типа азота и
кисеоника.
Формирање чађи је последица сагоревања у атмосфери сиромашној
кисеоником (дифузиони пламенови, горивом богати предмешани
пламенови). Чађ настаје на граници додира горива и ваздуха, али са
стране богатије горивом. Висока температура изазива термалну
разградњу (пиролизу) молекула горива. У недостатку кисеоника
оксидација није потпуна, а судар фрагмената разградње изазива
њихово спајање, при чему настају све већи и већи молекули и
молекулски радикали. Већина честица чађи у пламену је облика
неправилних сфера пречника 0,01‐1 μm.
Док су пламенови мали, честице које настају у пламену су присутне у
ниској концентрацији (разблажење велико). Оне се у овој фази не
сударају много, те немају могућност раста спајањем. У већим,
турбулентним, ватрама формира се много више чађи. Када честице
чађи напусте пламен оне се сударају са другим честицама градећи
агрегате, хиљадама пута веће од њихове величине, у процесу који се
зове коагулација (Figure 10‐2).
Низ хемијских рекација је укључено при изградњи честице чађи у пламену.
Ове реакције се дешавају у делићу секунде, када је молекул горива
присутан у танкој реакционој зони пламена. Када је метан гориво,
реакциони низ започиње корацима приказаним на Figure 10‐3. Као што се
види, на горивом богатој страни дифузионог пламена, настаје стабилни
молекул ацетилена. Овакви молекули се спајају са угљоводоничним
радикалима. Атоми водоника су такође присутни у високој концентрацији,
откидајући од угљоводоничних фрагмената други атом водоника
потребан за настајање H2. Ова реакција код угљоводоничних фрагмената
колективно води повећању броја угљеникових атома, повећању степена
незасићења, као и смањењу односа броја атома водоник/угљеник.
Када молекул довољно порасте (обично 6 атома угљеника), услед повољног
енергетског ефекта, долази до спајања крајева ланца и настаје циклично
једињење, које је најстабилније када има својство ароматичности
(Хикелово правило ароматичности из органске хемије). Даља надоградња
насталог ароматичног прстена води настанку једињења полицикличних
ароматичних угљоводоника (polycyclic aromatic hydrocarbons ‐ PAHs),
Figure 10‐4, који сукцесивним растом постају честице чађи. Неки од PAHs
су канцерогени, као нпр. бензо(а)пирен. Код ових једињења, која су увек
присутна у чађавим пламеновима, однос H/C је мали, нпр 0,5 за коронен у
односу на приближно 2 код алкана.
Ако гориво садржи већи број атома угљеника, као нпр. пропан, изградња
чађи се дешава у мањем броју реакционих корака него код метана, а
пламен којим гори такво гориво је чађавији. Једињења са незасићеним
(двоструким и троструким) угљеник‐угљеник везама, имају мањи H/C
однос од алкана и горе све чађавијим пламеном (алкени, алкини,
аромати).
Код турбулентног сагоревања полимерних материјала, постоји алтернативан
начин формирања честица чађи. Наиме, зрачење пламена пиролитички
цепа полимер, а олигомерни фрагменти настали овом гасификацијом се
даље цепају у пламену на једноугљеничне или двоугљеничне честице,
које поново пролазе процес агрегације, смањења садржаја водоника, итд.
Фактор који доприноси настанку чађи из дифузионих пламенова је њихова
нижа температура у односу на пламенове без чађи. У „чистом” пламену
(нпр. стехиометријски предмешани пламен), сва ослобођена топлота се
троши на пораст температуре горива, ваздуха и производа сагоревања. У
чађавим пламеновима, много топлоте се израчи из зоне пламена,
узрокујући сагоревање са нижим температурама пламена. Због ниже
температуре, реакције се могу зауставити пре комплетног сагоревања,
тако да у производима сагоревања има доста угљенмоноксида, чађи и
других делимично оксидованих молекула.
Постоји једноставан метод мерења тенденције гасова да сагоревају чађавим
пламеном, помоћу Бунзеновог пламеника, са затвореним отвором за довод
ваздуха. Гас ће при овим условима сагоревати жуто обојеним дифузионим
пламеном конусног облика, са већим пламеном уколико је већи проток гаса.
Већем пламену одговара већи ниво чађавости. Проток гаса треба смањивати
постепено док се добије мали пламен из кога управо почиње издвајање црне
чађи. Висина овог сјајног пламена је висина тачке дима. Што је мања висина
тачке дима за неки гас, то је већа његова способност да чађави.
При малим протоцима гаса, висина дифузионог пламена одређена је дифузијом
кисеоника, који продире у унутрашњост пламена да би дошло до сагоревања
чађи. Ако се проток гаса повећава, постојећа дифузија кисеоника не може да
обезбеди сагоревање повећаних количина чађи, тако да део чађи напушта
пламен пре комплетне оксидације. Горива која мање чађе требају мање
кисеоника за сагоревање чађи.
У Табели 10‐1 приказане су висине тачке дима за за низ гасова и пара. Алкани
имају мале висине тачке дима, јер имају слабу тенденцију да чађе. Код
метана је пламен толико висок да постаје турбулентан и висина тачке дима не
може да се одреди/постигне. Премда се висине тачке дима мере у
ламинарним пламеновима, Figure 10‐5 показује да су оне тесно корелисане са
радијативном фракцијом за турбулентне пламенова, за одређено гориво. Не
постоји слична једноставна метода за одређивање склоности негасовитих
горива да чађе, за сада се примењује спаљивање узорака оваквих горива у
конусном калориметру.
Настајање аеросола у виду магле
Када дим напушта близину пламена он се хлади веома брзо са температура већих од 1500 K
до температура близу 300 K. Ово хлађење изазива кондензацију паре у капљице
пречника 1‐10 μm. Пара се може кондензовати и на честицама чађи које напуштају
близину пламена. Оба ова процеса формирају влажност, понекад масан аеросол са H/C
односом већим него код честица чађи.
Мерење приноса аеросола
Две методе се користе за одређивање садржаја аеросола у диму насталом у
експерименталним ватрама:
1. Сакупљање и мерење аеросола (гравиметријски), а потом израчунавање количника у
коме је именилац губитак масе горива.
2. Мерење ослабљења зрака светлости који пролази кроз дим и нормализација резултата.
Две методе, грубо говорећи, корелирају једна са другом, али не постоји проста
пропорционалност између њих, Figure 10‐6.
Код гравиметријске методе, један крај цевчице се смешта на место узорковања (канал
усисног уређаја лабораторијског апарата за спаљивање, врата опожарене просторије,
простор близу опожарене просторије где је планирано постављање детектора ватре), а
други крај се повезује са пумпом која усисава ваздух кроз филтер. Гасна фаза пролази
кроз филтер, чврста и течна се задржавају на њему. Мери се маса филтера пре и после
узорковања. Ако се узоркује на собној температури, нешто водене паре настале
сагоревањем ће се кондензовати на филтеру. Ако се филтер греје да се избегне
кондензација, онда део течног аеросола испарава. Обично се температура подешава на
скупљање чађи и катрану сличних аеросола.
Ако су производи сагоревања добро измешани у ваздушној струји, какав
је случај код канала усисног уређаја лабораторијског апарата за
спаљивање, онда се укупна маса чађи, MT,soot, израчунава као:
⎡Vo ,total ⎤
M T ,soot = M coll ,soot ⎢
⎣ Vo , probe ⎥⎦
где је Mcoll, soot сакупљена маса, Vo,total је укупни запремински проток у
каналу, Vo,probe је запремински проток у цевчици за узорковање.
Принос чађи, Ysoot, је:
M T ,soot
Ysoot =
M lost
где је Mlost губитак масе горива.
Аеросол се може сакупљати током укупног трајања теста спаљивања, при
чему се добије укупан принос чађи. Могу се сакупљати и одвојени
узорци у одређеним временским интервалима, па израчунавати
принос у тим интервалима. Овако се добијају приноси чађи у
различитим фазама сагоревања. Електронским микроскопом се могу
измерити димензије честица чађи, као и направити снимци изгледа
чађи, Figure 10‐2. Величина агрегата зависи од услова сагоревања,
хемијске природе горива и промена током старења дима. Агрегати
могу достићи величину реда mm.
Уобичајен оптички метод за мерење дима се заснива на расипању светлости. Ова врста метода такође
обезбеђује информације о видљивости кроз дим. Зрак (сноп) светлости се усмери кроз шупљину,
са фотометром (детектор светлости) на супротном крају. Пре почетка експеримента са
ватром/пожаром интензитет зрака светлости на фотометру је I0. Када је димни аеросол присутан у
шупљини, фотони светлосног снопа могу урадити три ствари: проћи између честица и стићи до
фотометра, расути се на честицама аеросола и промашити детектор, бити апсорбовани од стране
честица и не стићи до детектора. Светлост која стиже до детектора има мањи интензитет од
полазног снопа, I. Однос између I и I0 дат је Ламбер‐Беровим законом:

I I 0 = 10 − Dx
Вредност – величина D се назива оптичка густина по метру дужном или само оптичка густина, а x je
дужина путање заузете димом кроз коју зрак светлости пролази (m). Ако је димни аеросол
разблажен фотон ће имати један или ниједан судар са честицама аеросола (мисли се на чврсте и
течне честице састојке аеросола). У овом случају, D се може раздвојити на два члана, од којих је
један везан за сам аеросол (гасовита фаза), а други представља концентрацију чвстих и течних
честице састојака аеросола:
D = Dm ⋅ mv
где је Dm масена оптичка густина (m2/g), а mv је маса честица по јединици запремине (g/m2). Dm зависи
од природе горива и начина његовог спаљивања, као и од таласне дужине коришћене светлости.
За димове из пламених ватри/пожара Dm = 3,8 (m2/g)±13 процената за широк распон горива и за
црвену светлост (таласне дужине = 0,633 μm), хелијум‐неонског ласера. Да би се експериментално
одредила масена оптичка густина користи се јадначина испод:

(Dm x )−1 log10 (I 0 I ) = mv

Димни аеросоли се, такође, могу оптички мерити сакупљањем светлости која је расута у односу на
правац упадног светлосног зрака.
Количина димних честица која настаје
Табела 10‐2 приказује нека мерења димних честица насталих спаљивњем одабраних
g, l, s горива, под лабораторијским условима. Укључени су и гравиметријски и
оптички подаци. Подаци су оријентационе природе, јер нпр. пластике истог имена
могу имати веома различит састав, зависно од начина производње и присутних
адитива. Даље, ни коришћени апарати за тестирање нису били исти, а разликују се
доступност кисеоника и величина узорка, од методе до методе.
Добијени подаци указују:
1. Горива која садрже кисеоник имају мању тенденцију да чађе од горива која не
садрже кисеоник.
2. Ароматични материјали, као полистирени, могу дати веома високе приносе чађи.
3. Молекули који садрже атоме халогена (X = F, Cl или Br) имају тенденцију да горе са
великом продукцијом дима, јер отцепљивањем молекула HX из полазног
молекула настаје незасићени молекул, који даље цилизује и прелази у чађ. HX је
инхибитор пламена, који форсира некомплетно сагоревање.
Као генерално правило, може се рећи да принос дима расте значајно како пожар
прелази из стања вишка кисеоника у његов мањак.
Уколико су ретарданти пламена додати материјалу да би смањили његову
подложност паљења малим изворима паљења, то не значи да ће они утицати на
његово сагоревање када дође до пламеног сагоревања. Међутим, ако су они
додати са циљем да смање брзину сагоревања и ширења пламена, то ће утицати
на њих током горења, да слабије сагоревају, дају мање дима, а тиме се смањује и
ниво опасности.
Видљивост кроз дим
Када се светлост судари са честицом чији пречник је реда величине таласне
дужине светлости, светлост се расипа под разним угловима у односу на
оригинални зарак светлости, укључујући и повратно расипање истог правца, а
супротног смера према упадном зраку. Таласне дужине видљиве светлости су
интервалу 0,4 μm (плава светлост) до 0,8 μm (црвена светлост), а велики
масени удео пожарних димних аеросола има пречнике димензија 0,1‐1 μm.
Расејање светлости чини да предмети у диму изгледају замагљени и
неразнатљиви (супротно од разнатљиви – лако се разликују), Figure 10‐7.
Видљивост кроз дим се често изражава у односу на растојање преко кога знак за
излазак (EXIT) може бити виђен. Ови занаци су САД‐у постављени у висини
очију или више, што значи у подручју највеће концентрације дима. У Јапану се
ови знаци налазе на зидовима у непосредној близини пода просторије, што
их чини лакше уочљивим током пожара. Знак који емитује светлост се лакше
види, од оног који светли на основу светлости рефлектоване са његове
површине. Једначине које повезују удаљеност (l, m), са које се овај знак може
уочити, са масеном оптичком густином (Dm, m2/g) су:

за светло‐рефлектујући знак: l = 1,3 Dm (m V )

за светло‐емитујући знак: l = 3,5 Dm (m V )

У претходним формулама, m/V је губитак масе (g) горива, подељен са
запремином (m3), која садржи униформну смешу дима. Овај тип
израчунавања је заснован на концепту минималне разлике у контрасту, коју је
још могуће детектовати, тј. минималне разлике у осветљењу између објекта и
позадине/подлоге, која износи око 0,02.
Када у једначину за светло‐рефлектујући знак убацимо просечну вредност за Dm,
која износи 0,2 m2/g, и удаљеност између светло‐рефлектујућег EXIT знака и
посматрача од 10 m, добијамо да је масена густина димног аеросола (m/V)
око 0,65 g/m3 ([l×Dm/1,3]‐1 g/m3). При овој густини дима, људи 10 m удаљени
ће почети са тешкоћом да уочавају светло‐рефлектујући EXIT знак. За светло‐
емитујући знак, ова лимитирајућа масена густина димног аеросла ће бити око
1,7 g/m3.
Један замишљени сценарио: Ако је просторија облика квадрата ивица 14 m, и ако
се слој дима спустио 1 m од плафона (претпоставка да је висина просторија 2
m), запремина испуњена димом ће бити око 200 m3 (14 m × 14 m × 1 m = 196
m3 ≈ 200 m3). Ако је принос димног аеросола 0,1 g/g (или 0,1 kg/kg или 100
g/kg), и ако сав димни аеросол остаје суспендован у ваздуху, праг видљивости
за светло‐рефлектујући знак ће бити достигнут када је пожар прогутао око 1,3
kg горива. (0,65 g/m3 × 200 m3 = 130 g; ако један килограм горива производи
100 g дима, онда је 130 g дима, потребно сагорети 1,3 kg горива). Количина
горива потребна да се достигне овај услов ће бити мања ако се јави
недостатак кисеоника, јер ће тада принос дима бити већи.
Ове формуле су корисне ради замишљања величине пожара са припадајућим
дизајном стратегије интервенисања, али то су ипак само апроксимације из
следећих разлога:
1. Варљивости људског опажања.
2. Ефекта варирајућег позадинског осветљења. Видљивост светло‐емитујућих EXIT
знакова у задимљеној просторији је боља кад је позадинско светло у просторији
слабије, јер јако позадинско светло услед расејања чини знакове нејасним.
3. Често присуство ириртаната попут акролеина или хлороводоника у диму.
За дим важан параметар је затамњење (смањење видљивости) у том степену да
озбиљно утиче на способност људи да се оријентишу и конструктивно
идентификују пут за евакуацију. При овим условима људи не виде просторно
блиске предмете, па ни сопствену руку на удаљености од 0,5 m од очију.
Понављајући претходну рачуницу за удаљеност од 0,5 m, ([0,5×0,2/1,3]‐1 g/m3 = 13
g/m3), ватра би требало да прогута око 26 kg горива.
Гледање кроз дим, чак и у случају малих ватри представља изазов. Сваки предмет који
се налази у интервалу од собне температуре до температура присутних у пожару,
емитује ИЦ зрачење, а рефлектује видљиву светлост. ИЦ зрачење има веће
таласне дужине од видљиве светлости, укључујући и таласне дужине које су веће
од пречника честица дима. Стога се јавља много мање расејавања. Инфрацрвене
камере (осетљиве на ИЦ зрачење) су сада доступне за таласне дужине до 14 μm.
Употребом ових камера, ватрогасци могу да виде кроз дим, те тако могу лоцирати
пламен, врата, угрожене становнике, као и пратити једни друге.
ГАСОВИТИ ПРОИЗВОДИ САГОРЕВАЊА
CO2 и H2O
Комплетно сагоревање сав угљеник
преводи у угљендиоксид, а водоник
у воду. Потпуно сагоревање је ретко
у реалном свету. Међутим, и код
непотпуног сагоревања на ова два
једињења се потроши највећи број
расположивих атома угљеника и
водоника.
CO
Скоро све ватре значајне величине су турбулентни дифузиони пламенови, па ће
нешто CO побећи из пламена пре оксидације до CO2. Када угљенична горива
(материјал/предмет) у просторији сагоревају при количинама ваздушног
кисеоника које су веће од стехиометријских (мала до средња соба, са
ослобађањем топлоте у износу мањем од 300 kW), принос угљенмоноксида је
релативно низак. Однос концентрација CO и CO2 (означен као [CO]/[ CO2]) је
типично мањи од 0,05. За кисеоником сиромашне ватре, укључујући и
постфлешовер ватре, [CO]/[ CO2] однос се креће у интервалиу 0,1‐0,4, а садржај CO
у диму може бити до 5‐6% vol. Чак и при бољој снабдевености кисеоником, горива
која дају веома чађав и сјајан пламен (бензен, полистирен, PVC) могу произвести
2% vol (20000 μL/L) CO у диму.
Још већи приноси CO у диму могу настати при одређеним условима. Близу или после
флешовера, горњи слој ваздуха при плафону је јако дефицитан кисеоником и јако
је врео да може да пиролизује материјал облоге плафона и горњих делова зидова.
Уколико је ова облога дрво или други целулозни материјал, услед присуства
сопственог кисеоника у овим материјалима, пиролизом ће настати CO у
концентрацијама већим од 14% vol. Уобичајена вредност за принос CO у
постфлешовер ватрама је око 0,2 g CO по граму потрошеног горива.
У тињајућим ватрама, оксидација угљеничног горива дешава се на његовој површини.
Нема пламена, оксидациона зона је веома танка, као и хладна, у односу на
температуре присутне код пламеног сагоревања. Мало OH је присутно да би
оксидовало CO до CO2, тако да однос [CO]/[ CO2] може достићи вредност 1.
Делимично оксидовани органски молекули
Ватре које умерено или слабо снабдевене кисеоником могу у пожару
формирати на стотине малих органских молекула склоних преласку у
гасовиту фазу (испарљивих). Нека од њих дају ватри карактеристичан
мирис, друга, већа, су канцерогена. Нека имају токсична или иритирајућа
својства. Од органских иритирајућих супстанци најважнија су два
алдехида: акролеин (H2C=CH‐HC=O) и формалдехид (H2C=O).
Халогеноводоници (HX = HCl, HBr, HF)
Када су гориву присутни флуор, бром или хлор, одговарајуће
халогеноводоничне киселине су присутне у диму. Халогени су део
полимерне структуре горива (PVC) или су присутни као адитиви
(ретарданти пламена). Халогеноводоничне киселине настају у пожару на
два начина: или пиролитичким цепањем C‐Cl и C‐Br веза које су слабије
од C‐H веза, па се онда атоми халогена у пиролизату везују за атоме
водоника који су овде присутни у изобиљу; или, атоми водоника нападају
атом халогена који се налази у пожаром нападнутом материјалу. Веза C‐F
је најјача једнострука веза у органској хемији, а флуорополимери су
термички веома стабилни. Флуор се из полимера не отпушта лако, све док
се матични материјал значајно не деградира пожаром. Када једном
настане HF, он нема никакву даљу значајну улогу у пожару.
Халогеноводоници са воденом паром, увек присутном у пожару,
формирају капљице халогеноводоничних киселина.
Цијановодоник (хидрогенцијанид)
Цијановодоник, HCN, може настати пиролизом и пратећим реакцијама,
приликом разградње полимера који садрже азот. За разлику од CO и HX, HCN
је производ који настаје у траговима и садржи само један део укупног азота.
Који део азота из горива ће се у производима сагоревања појавити у облику
HCN, зависи од начина на који је азот везан у молекулу полимера. Нпр. ако
полимер садржи акрилонитрил (H2C=CH‐C≡N), као што је случај код ABS
кополимера, може се очекивати HCN у производима сагоревања. У
пожарима, HCN не настаје фиксацијом азота из ваздуха, јер је трострука N≡N
веза тако стабилна да не може пући на температурама пиролизе.
Азотни оксиди
Азотмоноксид (NO) и азотдиоксид (NO2) могу настати као резултат оксидације
азота из горива, или на температурама пламена, оксидације азота из ваздуха.
Оба су присутни у траговима попут цијановодоника. Азотдиоксид
растварањем у води гради азотасту киселину, чијом оксидацијом настаје
азотна киселина. Оксиди азота настају у зони пламена богатој кисеоником.
HCN настаје у зони сиромашној кисеоником. Када се HCN транспортује до
вреле, кисеоником богате зоне, он прелази у NO и NO2.
Други гасовити производи сагоревања
Други елементи присутни у гориву, могу се наћи у гасовима који настају
сагоревањем таквог горива. Сумпор из вуне, и других полимера који га
садрже, у пожару се може појавити у виду гасова H2S и SO2.
Детектори дима у пожару
Ови детектори су широко распрострањени од 90‐тих година 20‐ог века.
Време реаговања ових аларма зависи од: брзине кретања дима према
њима, броја и величине ватром генерисаних честица, осетљивости самог
уређаја и подешене осетљивости.
Правилно постављање димног аларма користи предности конвективног тока
пожарног ефлуента ка горе. Аларм се поставља високо на плафону или
зиду, где настали дим изазива одговор аларма уколико ефлуент није
превише разблажен ваздухом на путу до аларма. Тињајуће сагоревање,
због слабог конвективног тока, тешко изазива активирање аларма.
Принудна вентилација има утицај на кретање димних гасов према
димном аларму, утичући на време његовог активирања.
Већина тренутно примењених аларма у стамбеним просторима реагује на
течне и чврсте честице пожарног ефлуента, примери су јонизациони и
фотоелектрични аларми дима. Осетљивост им се подешава да не би
реаговали на дувански дим, испарења од кувања, дезодорансе, лак за
косу, ... Јонизациони детектор се подешава да буде дупло одсетљивији од
фотоелектричног. Јонизациони је више осетљив на честице мање
величине (пламено сагоревање папира и дрвета), фотоелектрични на
честице веће величине (тињајуће горење).
Јонизациони аларм дима
У радној ћелији је присутан ваздух који је
јонизован дејством радиоактивног
елемента који производи α‐зрачење.
Јонизацијом настали позитивни јони
крећу се ка негативној електроди, а
електрони ка позитивној електроди,
производећи струју одређене јачине.
Када дим уђе у ћелију, његове честице су
веће, брзина кретања мања, а самим тим
и струја у ћелији опада, што изазива
активирање аларма, Figure 10‐8.
Фотоелектрични аларм дима
Светлосни зрак пролази кроз мерну
ћелију, а фотодетектор је постављен
под правим углом у односу на правац
зрака. Када нема дима, светлост не
допире до детектора, аларм не
детектује струјни ток. Када у мерну
ћелију доспе дим, део светлости се на
честицама дима расејава, па и у
правцу детектора, што изазива струјни
ток и активирање аларма, Figure 10‐9.
Детектори дима на принципу детекције CO
Неки детектори дима реагују на угљенмоноксид. Они су првенствено
дизајнирани за заштиту од неисправне електричне опреме, затим у гаражама
са аутомобилима чији мотори раде, а ауто се не креће. Два су типа ових
детектора: електрохемијски и на електричној отпорности полупроводника
заснован. Животни век им је око 5 година.
Електрохемијски CO сензор
Електрохемијска оксидација CO до CO2, производи електричну струју,
пропорционалну запреминском уделу угљенмоноксида у ваздуху. Користи се
много у САД и Европи.
Сензор заснован на електричној отпорности полупроводника
На повишеној температури на површини полупроводничког сензора од
калајдиоксида се адсорбује кисеоник. У присуству CO долази до његове
адсорпције, јаче од кисеоника, што смањује електрични отпор у односу на
адсорбовани кисеоник.
У другој декади 20‐ог века користе се и аларми који садрже комбинацију више
сензора, који су опремљени „интелигенцијом препознавања узорака“. Нпр.
фотоелектрични и CO, сензор у једном уређају. Овакав уређај са оба сензора
реагује на тињајуће горење. Али неће деловати на кондензовану пару насталу
током туширања. Фотоелектрични детектор детектује пару, али нема
детекције CO другим сензором. CO је увек присутан у пожару, па је детектор
програмиран да не реагује у оваквим ситуацијама.
ДИМ И ТОПЛОТА КАО ХАЗАРДИ (ОПАСНОСТИ)
Пожар у Гранд хотелу у Лас Вегасу, 21.11.1980. године, однео је 85
људских живота, а око 700 људи је било повређено. Хотел је имао 26
спратова, а пожар се избио у ресторану, на првом спрату. Пожар је
комплетно угашен за 3 сата. Већина смртних исхода (75) десила се
услед удисања дима, жртве гушења су проналажене све до 25. спрата.
Дим се простирао кроз простор за кретање лифтова и друге
вертикалне просторе без разблаживања.
Овај пример указује на дистрибуцију узрока смрти у пожару у САД. У
периоду 1970‐1985. године, 41% смртних исхода у пожару у зградама
је било изазвано инхалацијом дима, а других 46% је било
комбинација удисања дима и опекотина. 80% Смрти у пожару је
узроковано пожаром који се проширио изван просторије у којој је
започео, и већина жртви ових постфлешовер фаталних пожара је
настрадала изван просторија иницијалних пожара. Већина ових
жртава које су настрадале извана просторије иницијалног пожара је
умрла или услед удисања дима (54%) или комбинације
дим/опекотине (36%), само 2% је настрадало искључиво од
опекотина, док 8% отпада на скуп „разно“.
Постфлешовер ватре су дефицитарне кисеоником и као такве су
извор производа непотпуног сагоревања који значајно доприносе
токсичном потенцијалу пожаром генерисаних атмосфера.
За становника зграде затечене у пожару могући са различити нивои
оштећења услед изложености диму. Највиши ниво излагања
изазива смртни исход у самој згради. Нешто нижи ниво излагања
има онеспособљавајуће дејство (incapacitating effect), које омета
способност бега и смањује вероватноћу преживљавања жртве без
помоћи друге особе. Ефекти који су блажи од онеспособљавајућих
подразумевају: поремећај у кретању и другим физичким
способностима, смањена јасноћа мисли, и штетно понашање. Било
који од сублеталних ефеката води повредама или смрти дужим
боравком у диму.
Акутни ефекти настају у време пожара и резултат су једнократног
излагања диму пожара. Додатни ефекти се могу јавити након
напуштања места пожара. За становнике опожарене зграде ефекти
настали након излагања (postexposure effects) могу настати услед
једнократног излагања; за ватрогасце, хронични ефекти,
представљају резултат акумулираних оштећења из могих
претходних излагања.
Форензичка истраживања и лабораторијске студије извор су сазнања о
компонентама дима које изазивају смртни исход. Најтемељније
спроведен форензички програм је базиран на аутопсији (сецирање и
истраживање леша ради утврђивања узрока смрти), свих жртава пожара у
савезној држави Мериленд (САД), спроведен 1970‐их година. Од 530
жртава, код око 60% њих, је више од 50% хемоглобина било преведено у
карбоксихемоглобин (COHb), као последица удисања CO непосредно пре
смрти. CO Се веже за хемоглобин (Hb) око 200 пута ефикасније од O2, тако
да његово присуство смањује капацитет крви за пренос кисеоника кроз
организам. Код тестова са животињама изложених CO, конверзија више
од 50% хемоглобина у COHb, изазива онеспособљавање и обично смрт.
Додатних 20% жртава из Мериленда имало је нешто нижи ниво COHb, али
су имали кардиоваскуларна обољења, што их је учинило подложнијим
тровању у односу на здраве људе. Сумарно, 80% жртава је страдало од
CO, 11% од опекотина, а у 9% случајева узрок смрти је остао непознат.
HCN Настаје сагоревањем материјала који садрже азот. Висок ниво крвног
цијанида је нађен у крви многих жртава из Мериленда, па се сумња да је
инхалација HCN узроковала или допринела смртном исходу тих жртава.
Не постоји стандардна процедура за квантитативно одређиване присуства
осталих инхалираних токсичних гасова у телима преминулих. Тако да
нема аналогних података о другим токсичним састојцима дима, као
узрочницима смрти.
Шире знање о компонентама дима које доприносе смртним
исходима у пожару, је сакупљено кроз лабораторијске
студије које су идентификовале гасове који настају током
пламеног сагоревања, пиролизе или тињања материјала
или производа. Ови подаци су омогућили састављање
обимне листе потенцијално штетних гасова, али треба
бити свестан два ограничавајућа фактора када се ове
листе користе за процену токсичног потенција пожарног
окружења:
1. Комплетност листе је непозната, те се увек могу појавити
неочекивани, високо токсични производи сагоревања.
2. Ове студије не дају основу за квантификовање
токсиколошких ефеката појединачних гасова или
њихових смеша. А ове смеше могу имати сумарну
токсичност која је већа/мања од збира тосичних ефеката
појединачних присутних једињења.
Ову врсту истраживања допуњавају биолошка истраживања, у којима
су лабораторијске животиње изложене одговарајућем гасу, смеши
гасова или диму од пиролизе или сагоревања, и која обезбеђују
обиље квантитативних токсиколошких података. У овим серијама
експеримената, животиње су изложене различитим нивоима
концентрација у различитим временским интервалима. Из обиља
оваквих података израчунавају се EC50 вредности, које
представљају концентрацију (C), која изазива одговарајући ефекат
(E), код 50% тестиране популације. Углавном се израчунава
леталност (смртност) ‐ LC50, или једна од неколико величина које
описују онеспособљавање (инкапацитацију) ‐ IC50. Избор
животињских врста је такав да је њихов токсиколошки одговор
сличан оном код људи. Због високих трошкова оваквих тестова на
мајмунима, бабунима или псима, данас се углавом користе
пажљиво узгајани глодари, да би се смањила варијабилност
између тестираних животиња. Квантитативна екстраполација ових
података на људе носи известан степен несигурности. У прве две
декаде двадесет првог века није било публикованих студија у
којима су експерименталне животиње излагане диму.
На основу различитих истраживачких резултата могу се извести
фундаментална правила пожарне токсикологије:
™ Токсични гасови се могу груписати у три класе:
¾ Асфиксијанти (или наркотици). Инхалацијом ових гасова тело се
лишава кисеоника, или ометањем трансорта кисеоника или
смањењем способности ћелије да користи кисеоник. Најважнији
асфиксијанти су CO и HCN.
¾ Иританти (иритирајући гасови). Неки од ових гасова утичу на чула
(нпр. иритација очију), и горњи репираторни тракт са тенденцијом
деловања на физиологију и понашање. Они који утичу на доњи
репираторни тракт (плућа) имају тендецију одложеног деловања.
Из ове групе познате су HX киселине, неки делимично оксидовани
органски гасови, као акролеин и формалдахид, нека једињена
сумпора и фосфора.
¾ Остали. У појединим случајевима испитивања, дим настао
спаљивањем малих узорака дао је екстремно велику смртност
тестираних животиња. Специјалним анализама утврђен је
идентитет ових једињења. У оваквим случајевима, не могу се
извести уопштени закључци на основу састава полазног
материјала или хемијске структуре самог токсиканта.
™ Унутар сваке од прве две група, претходног става, гасови могу бити комбиновани.
™ Асфиксијантни ефекат је дозно зависан, тј. зависи од концентрације удахнутог гаса и
времена удисања. Особа се креће кроз задимљену зграду и прима/инхалира/сакупља
фракције/уделе ефективне дозе (Fractional effective dose ‐ FED), током одговарајућих
временских интервала. Ови удели/фракције се сабирају и када FED достигне вредност 1,
просечна особа искуси ефекат (нпр. смрт, онеспособљење). ХАБЕРОВО ПРАВИЛО
повезује време и интензитет изложености. Хаберово правило гласи: за дати
токсиколошки ефекат, производ запреминског удела и времена излагања је константан.
Правило даје добру процену за поједине асфиксијанте, али је мање тачно у случају
комбинације асфиксијаната.
™ Сензорни ефекат иритирајућих гасова је концентрационо зависан, тј. појављује се веома
брзо. Како особа бива изложена постепено све вишим концентрацијама иритирајућег
гаса, фракција/удео ефективне концентрације (Fractional effective concentracion ‐ FEC),
такође, расте, при чему просечна особа искуси ефект при FEC = 1.
™ Иако је велики број потенцијално токсичних производа сагоревања присутан у
пожарном ефлуенту, смртност изложених пацова се може проценити из доприноса
само неколицине од њих (N). У резултујућем N‐гас моделу, за N је експериментално
нађено да није већи од 7, узимајући у обзир широки дијапазон материјала. Овај модел
се примењује и на леталне и на онеспособљавајуће ефекте на људе.
™ Вредности параметара за леталан исход су приближно једнаке двострукој до трострукој
вредности параметара онеспособљавања (инкапацитације).
Постоје граничне вредности времена излагања и концентрације, димних гасова, испод којих
се не појављују било какви уочљиви ефекти на здравље.
Примерим једначина за израчунавање инкапацитације услед инхалације
гасова:
НАРКОТИЧНИ ГАСОВИ

FED = ∑
t2
[CO] Δt + ∑
t2
[HCN ] 2 , 36
Δt
t1 35000 t1 1,2 ⋅ 10 6

Где је [CO] просечан запремински удео (μL/L) за CO током временског

инкремента, Δt; [HCN] је просечан запремински удео (μL/L) за HCN
током временског инкремента, Δt; Δt је временски инкремент (min). У
сваком временском тренутку, два члана на десној страни горње
једначине, се множе са фактором фреквенције, νCO2, да би се обзир
узео повећани интензитет дисања, и њим условљен повећани унос
наркотичних гасова, узрокован присуством CO2:

[CO2 ]
ν CO = e
2
5

где је [CO2] просечан запремински проценат CO2, током временског

инкремента.
ИРИТИРАЈУЋИ ГАСОВИ

FEC = ∑
[Z ]
FZ
Где је [Z] просечан запремински удео иритирајућег гаса, Z, (μL/L), а
FZ је запремински удео тог гаса (μL/L), за који се очекује да
доводи до FEC вредности 1. Најбоља процена врености за FZ за
неке иритирајуће гасове је дата ниже:
HCl и HBr: 1000 μL/L
HF: 500 μL/L
NO2 и формалдехид: 250 μL/L
SO2: 150 μL/L
акролеин: 30 μL/L
Нпр. особа изложена деловању HBr, присутног у ваздуху у
концентрацији 1000 μL/L, тренутно ће искусити озбиљну
иритацију ока и стезање грла које је чини неспособном за бег.
Исти исход ће изазвати смеша 125 μL/L NO2 и 250 μL/L HF.
 ТОКСИЧНОСТ ИСТАКНУТИХ ГАСОВА ИЗ ПОЖАРА
УГЉЕНМОНОКСИД
Табела 11‐1 приказује симптоме који се јављају код здраве
особе приликом повећања процента COHb. Осетљивији
појединци ће искусити симптоме при нижим
концентрацијама, а они мање осетљиви при вишим од
просечних.
Figure 11‐1 приказује времена излагања потребна за
онеспособљавање особе масе од 70 kg, која има различит
ниво активности. CO Следи Хаберово правило, при већини
волумних процената и временских интервала, премда су
асимптоте видљиве на крајевима кривих B и C. Ниске
запреминске концентрације CO (мање од неколико стотина
μL/L) неће бити онеспособљавајуће за уобичајена времена
изложености пожарном диму. При веома високим
запреминским процентима CO, излагање дуже од два минута
резултовало би леталним COHb нивоима.
УГЉЕНДИОКСИД
Угљендиоксид настаје у свим ватрама у којима горе
органски материјали. Пошто је највећи део кисеоника
потрошеног из ваздуха током пожара везано у облику
угљендиоксида, процена запреминског процента CO2
у пожарном ефлуенту може се добити одузимањем
волумног удела кисеоника у диму од 0,21. До
концентрације од 5% vol CO2 није токсичан, већ само
утиче на повећање брзине дисања и разблажује
токсиканте и кисеоник у ваздуху. Како концентрација
CO2 достиже 10% особа добија вртоглавицу коју следи
губитак свести. При пожарима у стамбеним зградама
температура и топлотни флукс достижу критичне
вредности пре него садржај CO2 достигне садржај 5%
vol.
ЦИЈАНОВОДОНИК
Цијановодоник (HCN) је око 20 пута тосичнији од
CO. Срећом, његове максималне
концентрације у диму су отприлике исто пута
ниже у односу на CO. Попут CO, HCN утиче на
снабдевеност ћелија кисеоником, нарочито
ћелија мозга. Међутим, механизми њиховог
деловања се разликују. За разлику од CO, који
омета пренос кисеоника хемоглобином, HCN
продире у крв кроз плућа и инактивира
ћелијске ензиме, тако да ћелије не могу да
врше прихват кисеоника. У Табели 11‐2
приказани су ефекти акутног излагања HCN.
ХЛОРОВОДОНИК И БРОМОВОДОНИК
Токсични потенцијали HCl и HBr су приближно једнаки.
Када су лабораторијске животиње или људи
изложени веома ниским запреминским уделима HCl,
тернутно се јавља иритација очи, носа и грла. При
вишим концентрацијама, иритација постаје болна,
омета бег, а онда постаје онеспособљавајућа. При
високим дозама (% vol × трајање изложености) јавља
се бол у доњем респираторном тракту, праћен
дуготрајном повредом или смрћу. Додатни проблем
је HCl који се уноси са честицама дима
адсорбован/апсорбован. За онеспособљавање
просечне особе потребно је око 1000 μL/L, а на
способност бега значајно утиче и пет пута нижа
концентрација.
АЗОТНИ ОКСИДИ
NO2 При сагоревању настаје више него NO, и он је око пет
пута токсичнији од азотмоноксида.
ОРГАНСКИ ИРИТАНТИ
Међу малим, делимично оксидованим органским
молекулима који делују као јаки иританти (формалдехид,
ацеталдехид, акролеин), акролеин заслужује највећу
пажњу, јер већ при запреминском уделу од 10 μL/L, може
бити леталан за људе.
ОСТАЛИ ТОКСИЧНИ ГАСОВИ
Ретко се у пожару јављају у значајнијим количинама, изузев
при сагоревању специјалних горива, а то су NH3
(амонијак), SO2 (сумпордиоксид), H2S (сумпорводоник), HF
(флуороводоник), изоцијанати, фосфорна једињења.
Постоји мали број једињења која су знатно токсичнија од
досад поменутих и они се називају „супертоксиканти“.
НЕДОСТАТАК (МАЊАК) КИСЕОНИКА
Чак и када би се у пожарном ефлуенту налазили само CO2,
водена пара и азот, удео кисеника би био мањи од
нормалних 21% vol. Како се удео кисеоника смањује до 14%
vol, јављају се ефекти његовог недостатка: летаргија
(мртвило), погоршана координација, мучнина. Расуђивање,
памћење и радни капацитет опадају како се проценат
кисеоника креће према 10%. Сви ови ефекти су израженији
при наглом паду удела кисеоника у ваздуху, што је правило у
пожару. При мање од 10% кисеоника људи брзо губе свест и
умиру ако оживљавање не започне јако брзо. У пожару се
пре страда од топлоте и високе концентрације токсичних
гасова него од недостатка кисеоника.
Два главна токсиканта у пожару, CO и HCN, лишавају мозак
кисеоника, а ови ефекти им још боље успевају при садржају
кисеоника нижем од 21%. Споменути штетни ефекти се могу
учинити реверзибилним, ако се угроженој особи што пре
администрира кисеоник, Figure 11‐2.
 МЕРЕЊЕ ТОКСИЧНОГ ПОТЕНЦИЈАЛА ДИМА
Нема довољно времена и лабораторијских капацитета да се спале сви
комерцијални производи, под свим могућим условима пожара и да се
квантификује токсични потенцијал тако насталог дима. Стога је
развијен низ тест метода да се овакве информације добију брже и
јефтиније. Апаратуре у овим методама, познате као физички модели
пожара, разликују се значајно по условима сагоревања, величини и
положају узорка, третираним производима или материјалима.
Разликују се, такође, по начину узорковања гасовите фазе и мерним
методама, као и како (и да ли) су лабораторијске животиње изложене
диму.
Ове тест методе су планиране за употребу као самостални индикатори
прихватљивости неког материјала. Ниска LC50 вредност или висока
концентрација једног или више токсичних гасова учиниће материјал
неупотребљивим. Резултати добијени различитим оваквим методама
се не слажу баш увек. Нпр. код једне од ових метода LC50 вредност за
црвени храст је 3,4 пута нижа него код полистирена, а код друге је 1,7
пута нижа за полистирен.
Тренутно се сматра да је пожарна опасност и процена
пожарног ризика технички најзвучнија основа за
спецификацију прихватљивости производа. Поред
вредности које се односе на токсични потенцијал
горива, ове процене узимају у обзир и следеће
информације:
• масу и особине везане за сагоревање горива,
• особине собе/зграде, укључујући димензије и
положај врата и прозора,
• намену зграде (стамбена зграда, болница),
• врста присутних људи (старост, мобилност),
• локације становника,
• типови могућих пожара,
• исходи које треба избегавати (смртни исходи,
озбиљне повреде, губитак функције зграде).
Постоји стандард (ISO 16312‐1) који идентификује принципе за описивање и
испитивање токсичних потенцијала код коришћених мерних метода,
укључујући и оне које не користе тестове на животињама. Ови принципи су
класификовани у седам категорија:
1. Уређај симулира једну или више фаза пожара: сагоревање са довољно
кисеоника, сагоревање у мањку кисеоника, постфлешовер сагоревање,
тињање.
2. Узорак је представник испитиваног производа.
3. Код тестирања животиња на деловање дима, тачно се дефинише који
физиолошки ефекат ће бити мерен, и како ће бити документован однос
између ефекта на животиње и очекиваног ефекта на људе.
4. Анализа очекиваних производа сагоревања и пиролизе, као и оних који су
специфични за производ.
5. Мерење губитка масе тестирани узорака.
6. Одређивање тачности приноса токсичних производа и резултујућа процена
токсичног потенцијала дима, прикладним поређењем са сетом тестова код
истих производа у реалним условима.
7. Извођење и документовање унутарлабораторијске поновљивости и
међулабораторијске репродуктивности ових тест резултата.
Са поменутим стандардом везани стандард (ISO/TR16312‐2), примењује
поменуте принципе на десетине метода. Већина ту споменутих уређаја
тестира материјале, а не производе.
Због присуства великог броја материјала и производа у нашим становима, и
чињенице да један пожар укључује више производа сагоревања, корисно
поједностављење би представљало одређивање једне заједничке LC50
или IC50 вредности за одређено гориво/материјал/предмет. Производи са
екстремно токсичним димом би се третирали као изузеци. У Табели 11‐3
приказани су сумирани резултати компилације публиковане 2004. године,
а везано за публиковане токсичне потенцијале супстанци. Подаци се
односе на експерименте са пацовима и мишевима који су подразумевали
излагање у трајању од 30 min. Коришћени материјали/производи
укључивали су како ароматична тако и неароматична једињења у свом
саставу, а неки су садржавали и друге елементе осим угљеника, водоника
и кисеоника. Бројеви у заградама се односе на: број коришћених
материјала/производа, број узорака чији резултати су бар 30% изнад
просека, број узорака чији резултати су бар 30% испод просека,
респективно. Проучавање ових резултата открива:
• Средње EC50 вредности не зависе од начина сагоревања.
• Онеспособљавајућа доза представља 1/3 до1/2 леталне дозе.
• У случају када дим садржи компоненту екстремно високе токсичности,
оваква поједностављена метода тестирања токсичности укупног дима се
не може применити.
Код дима из пожара обично се говори о акутним ефектима токсичних
материја, али постоје и дуготрајни ефекти производа дима. Нека
горива су канцерогена сама по себи, а нека приликом сагоревања дају
канцерогене производе сагоревања. Нпр. веома опасни
полихлоровани бифенили (PCBs), некада у саставу трансформаторских
уља, приликом сагоревања производе још опасније диоксине, Figure
11‐3.

НЕТЕРМИЧКА ШТЕТА ИЗАЗВАНА ДИМОМ ИЗ ПОЖАРА

Халогеноводоници настали током пожара имају корозивно деловање на
доступне површине метале (метални предмети, метални делови
електронске опреме, арматура ‐ након продора кроз порозну
структуру бетона).
Честице чађи због својих проводничких особина изазивају оштећења
електронске опреме.
Вода у пожару може да оштети књиге и документе, вакум сушење бар
донекле ублажава на овај начин насталу штету.
Мирис „горевине“ се тако јако адсорбује на текстил да се после веома
тешко уклања.
ТЕРМИЧКА ОШТЕЋЕЊА
Осим уништавања материјала и наношења опекотина
живим организмима, количина топлоте развијена у
пожару може да буде тако велика да изазове колапс
грађевина попут World Trade Center Building 7
(11.09.2001. године).
КОНЦЕПТ „LIMITING HAZARD (S)“
Limiting hazard (s) ‐ је главна опасност или најслабија
карика у ланцу заштите од пожара, тј. опасност која прва
достиже ниво који угрожава људски живот. Користи се
пуни капацитет знања и вештина да се идентификује
„limiting hazard (s)“ за случај пожара, што помаже
стручњацима и власницима зграда да примене
најделотворнију технологију за заштиту од пожара. Када
се нађе „limiting hazard (s)“, он се хитно разматра при
изради/ревизији плана заштите од пожара.
Потисак је сила која делује на тело потопљено у течност у смеру супротном од
гравитације, односно на ракету да напусти земљину атмосферу. У принципу,
потисак је свака сила која гура тело, за разлику од сила које га вуку.
Подморница тоне када је њена тежина већа од силе потиска, лебди када је
тежина једнака потиску и израња када је потисак већи од њене тежине.
Дакле, тела која пливају имају тежину мању од потиска, а код оних која тону
тежина је већа од потиска. Сила потиска је резултујућа сила притиска течности
на потопљено тијело. На тијело у течности делује сила потиска усмјерена
вертикално навише. Интензитет те силе једнак је производу густине течности,
гравитационог убрзања и запремине потопљеног дела тела Fpot=ρgV
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0
%BA, 07.12.2018.
Архимедов закон гласи: на свако тело потопљено у течност делује сила потиска
која је једнака тежини телом истиснуте течности. Другим речима, тело
потопљено у течност бива лакше за колико износи тежина истиснуте течности.
Ово је основни закон хидростатике (и аеростатике). Овај закон је општи и
важи за све флуиде, значи и гасове, али је прво откривен код течности.
Овај принцип је разлог зашто чамци пливају и ваздушни балони лете. Ако је сила
потиска једнака тежини тела, тело је у мировању.
https://sr.wikipedia.org/sr‐
ec/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2
_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD, 07.12.2018.
 ПОТИСАК
Врео ваздух се креће нагоре, а лагани предмети лебде. Ово су примери који илуструју
силу потиска. Силу потиска окарактерисао је Архимед 212. године пре нове ере, у
виду закона: свако тело, потпуно или делимично уроњено у флуид, постаје лакше
(бива потиснуто силом једнаком тежини истиснутог флуида, али супротног смера)
за тежину истиснутог флуида.
Овај принцип примењује се директно на врео пламен који се развија из ватре и шири
даље у просторији у којој је започео и суседним просторима. Врели гасови имају
мању густину од околног ваздуха, јер је на константном притиску густина обрнуто
пропорционална апсолутној температури. Ка горе усмерена сила потиска је
пропорционална разлици густина на различитим висинама посматране
вертикалне линије. Због тога је горњи део опожарене просторије топлији од
доњег дела, а овакав начин понашања се понавља и при кретању пожарног
ефлуента из опожарене у суседне просторије.
Код пламена из ватри код којих је грејани регион мали и сам пламен узак, као код
свеће или изнад тињајуће цигарете, кретање врелих гасова нагоре ће бити
ламинарно. Код ширих пламенова расте вероватноћа преласка у турбулентан ток,
за разлику од уских пламенова; ако је ширина гореће основе већа од 0,5 m,
конвективни ток ће бити турбулентан. Турбулентан пламен ће захватати околни
ваздух брже него ламинарни пламен. Ова разлика у начину мешања горива са
оксидатором има кључан утицај на температуру, брзину и концентрацију дима у
пожару/ватри.
Објашњење потиска на молекуларном нивоу: молекули унутар
пламена, или они који га управо напуштају, су на вишој
температури од околног ваздуха. Овакви молекули имају више
кинетичке енергије и веће брзине, којим се супротстављају сили
гравитације. Услед свега споменутог, ови молекули доспевају
даље/више од молекула из суседних слојева ваздуха који окружују
пламен.
Ватра је динамичан систем.Токови ка и од ватре одређују величину и
смер њеног ширења, а токови из ватре транспортују токсичне
гасове, аеросоле и топлоту на локације где могу бити детектовани
и причинити штету.
Када молекулски фрагменти напусте површину горива, они се
практично тренутно дижу ка горе деловањем силе потиска,
усисавањем хладног ваздуха по ободу простора у коме се дешава
сагоревање. Захвата се више ваздуха него што је потребно за
сагоревање. Температура пламена опада са висином, достижући
амбијенталну вредност на одређеној висини. Сила потиска, која
зависи од разлика у температури, пада на нулу, а дим почиње да
се шири хоризонтално уместо вертикално.
Сматра се да пламен има три зоне, Figure 12‐1:
1. Увек светлећа зона пламена. Температура пламена
већа од температуре површине горива, па се
гасови убрзано крећу ка горе.
2. Повремено пламена зона. Снимак зоне 2
показивао би флуктуирајуће наранџасте
пламенове и провидне ваздушасте регионе, при
чему би доњи део зоне чешће био наранџаст, а на
врху зоне наранџаста боја не би била уочљива.
Температура гасне фазе, током флуктуирања остаје
константна, од врха до дна зоне. Брзина је
константна целом висином.
3. Плутајући/треперећи пламен. Овај пламен је
несветлећи. Температура и брзина потиска опадају
са висином.
Висина светлећег пламена, h (m), је сума висине зоне 1 и дела висине
зоне 2. Део висине зоне 2 који је укључен у h, је удаљеност од дна
зоне до тачке на којој ће серијски низ фотографија показати пламен
који је наранџаст пола времена, а транспарентан другу половину
времена.
Светлећа висина пламена (m), према експерименталним резултатима,
задовољава следећу једначину:

2
h = 0,235 ⋅ φc 5 − 1,02 ⋅ d

где је d (m) пречник основе пламена, а φc је конвективни топлотни проток

од пламена (kW). За уобичајене запаљиве предмете (горива), однос
конвективног дела топлоте према укупној отпуштеној топлоти износи
0,6‐0,7 за неароматична горива, а 0,3‐0,5 за ароматична горива,
остатак чини радијативна топлота.
Нека решења ове једначине су приказана на Figure 12‐2. Однос h/d може
варирати бар од 1 па до 44. Када је однос h/d мањи од 1, пламен се
разбија у већи број мањих пламенчића.
Турбуленција у зони 2 и 3 је веома изражена. Флуктуације брзине у центру могу
бити реда 30% просечне брзине, а флуктуације температуре могу бити чак и
веће. Ове флуктуације и евентуални пад температуре пламена су последице
захвата ваздуха у пламен. Прецизни прорачуни брзине захватања ваздуха у
пламен нису од практичне важности, јер мала колебања у ваздуху близу
пламена имају значајан ефекат на брзину захвата. Груба апроксимација
брзине захватања пламена, m' (kg/s), за турбулентни пламен висине z (m), и
површине пламена A (m2), је дата:

1
m′ = 0,188 ⋅ A ⋅ z 2

У већини пламенова сагоревање се јавља једино у зонама 1 и 2. На врху зоне 2,

маса захваћеног ваздуха је, грубо говорећи, за један ред величине већа од
масе потребне за потпуно сагоревање.
У зони 3, сагоревање је престало и висина је велика у поређењу са ширином
основе пламена. Просечна температура у централној оси пламена (релативно
у односу на амбијенталну температуру), снижава се брзином која је обрнуто
пропорционална висини степенованој експонентом 5/3. Просечна брзина на
овој оси опада спорије, брзином обрнуто пропорционалном висини на
експонет 1/3. Пречник пламена повећава се брзином која је директно
пропорционална висини.
ПЛАМЕН ПОЖАРА ИСПОД ПЛАФОНА
При пожарима у зградама, пламен ће посезати према плафону,
осим у случајевима веома малих пожара и веома високих
плафона. При досезању плафона врели гасови скрећу под
правим углом и шире се радијално, испод плафона,
формирајући стропни (плафонски) млаз, Figure 12‐3. Овај
стропни млаз је важан из бар два разлога:
• Справе које треба да детектују пожар, укључујући аутоматске
спринклере и димне аларме у стамбеним просторима, су
монтиране на висини непосредно испод плафона, а познавање
времена стизања гаса и карактеристика стропног млаза, је
круцијално за предвиђање тачке активирања детектора.
• Ка доле усмерена термална радијација од стропног млаза, а
мало касније и од плафона, утиче на брзину ширења пламена.
Ово зрачење је најзаслужније за предгревање и паљење још
незапаљених предмета.
Ако ватра гори стабилно (стационарно стање) и ако је њена
централна оса далеко од најближег зида (нпр. ватра у центру
велике собе), максимална брзина стропног млаза и
температуре, постоји на висини испод плафона која представља
1% удаљености од основе пламена до плафона. Радијална
брзина стропног тока веома брзо опада при померању у односу
на централну осу. Многе формуле су изведене за израчунавање
расподеле температура и брзина у стропном млазу. Нпр. на
позицији x, Figure 12‐3., израчуната максимална брзина
стропног млаза, опашће на половину од вредности у близини
централне осе пламена. Разлика између температуре млаза и
амбијенталне температуре пашће на око 40% вредности у
односу на централну осу. Уколику су зидови много веће
удаљености од централне осе ватре него што је растојање
између основе ватре и плафона, температура и брзина стропног
млаза ће пасти на занемарљиве вредности пре достизања
најближег зида.
ИСПУЊАВАЊЕ ОПОЖАРЕНОГ ПРОСТОРА ДИМОМ
Ако је ватра запаљена у простору без отвора, једна од две ствари ће се догодити:
• Ослобађање топлоте изазива повећање притиска и температуре гасова у
просторији, сагласно законима идеалног гасног стања. Уобичајени
конструкциони материјали могу поднети значајна повећања притиска, ако је
пораст равномеран и постепен. Међутим, прозори могу попуцати услед
напрезања материјала, јер се део изван рама загрева и топлотно шири брже
од дела који се налази унутар рама. У случају пожара дужег трајања, гипсане
зидне плоче пуцају, али веће пукотине настају тек током фазе хлађења након
пожара.
• Ако не дође до пуцања прозора, кисеоник у просторији се потроши и
сагоревање престаје.
У сваком случау, док нема отвора у просторији, врео слој дима је смештен испод
плафона. Овај слој постаје дубљи како се сагоревање продужава. Како део
овог слоја досегне пламен, висина светлећег пламена се смањује, јер пламен
покушава да се шири у простор сиромашан кисеоником. У мађувремену,
пожар је развио свој конвективни ток, којим се гас диже изнад ватре, путује уз
плафон, спушта низ зидове у супротном смеру , те поново бива захваћен
ватром. Ово изазива мешање слојева у просторији, а пламен захвата вадух
сиромашан кисеоником, што смањује брзину горења.
 ТОК ДИМА ИЗ ОПОЖАРЕНОГ ПРОСТОРА СА ОТВОРОМ

Много је чешћи случај опожарене просторије са отвором,

услед дизајна или пуцања прозора. Figure 12‐4, приказује
пожар у просторији са отвореним вратима. Стропни млаз
је управо стигао до зидова и врео слој дима се сместио
испод плафона. Континуирано сагоревање је повећало
дебљину овог слоја, у правцу под‐плафон, када се он
почео ширити горњим делом отвора за врата; у наставку
се димни гасови почињу ширити у суседну просторију.
Међуповршину између врелог горњег слоја и хладног
доњег слоја, чини нешто наборана хоризонтална раван
звана неутрална раван (у случају да предмет гори близу
врата, неће се формирати оваква раван).
Знања о врелом горњем слоју су од суштинске важности за
процену безбедности живота у пожару стамбене зграде.
Дебљина слоја, температура и оптичка густина, утичу на
интензитет термалне радијације, која се из плафонског димног
слоја ка доле усмерава (распростире), на гориву материју и
људе. Брзина истицања овог топлог слоја утиче на безбедност
живота и ширење ватре на суседне просторе.
Температура и оптичка густина овог слоја су одређене топлотом
ослобођеном из ватре, топлотним губитком на зидове и
плафоне, уделом сагорелог горива које се превело у чађ, и
запремином ваздуха у који су топлота и чађ распршени.
Ако се замисли геоматрија простора као на Figure 12‐4, и пожар у
коме је брзина сагоревања достигла стационарно стање, онда
ће ваздух улазити у просторију кроз доњи део врата, бити
захваћен пламеном пожара, и потиском се дизати ка врелом
гасном слоју при стропу. Врели гас просторију напушта кроз
горњи део врата.
Овај проток кроз врата, усмерен ка и из, просторије, узрокован је
разликом у притиску. Разлика у притиску између врха и дна
стаклене цеви напуњене гасом, висине h (m), је једнака ρ×g×h, gde
je ρ, густина гаса. Гас у горњем врелом слоју има значајно мању
густину него гас у доњем слоју или гас изван просторије. Figure 12‐
5, приказује варијације притиска са висином. Постоји висина, у
отвору за врата, на којој су спољни и унутршњи притисак исти, она
одговара неутралној равни. Изнад ње притисак је већи унутра, па
ефлуент истиче из просторије, а испод ње долази до усисавања
свежег ваздуха у просторију. Узрок/погон/вучна сила овом
двосмерном кретању је захват кисеоника пламеном. Брзина
протока кроз отвор за врата је пропорционална брзини
сагоревања у пожару, као и вертикалном растојању основе
пламена (горња површина горива) и неутралне равни (дно врелог
слоја). Што је већа брзина захвата, ниже је дно врелог слоја.
Масена брзина истицања из просторије, је мало већа од масене
брзине усисавања ваздуха, услед пораста масе ефлуента
узроковане производима сагоревања. Помоћна вучна сила овом
процесу је губитак топлоте стропног слоја димних гасова путем
плафона и горње површине зидова.
Научници који се баве пожаром, развили су и
потврдили, на основу бројних
лабораторијских експеримената, поуздане
једначине за израчунавање висине
неутралне равни и протоке ка и из
просторије. Калкулације протока дима у
великим пожарима зграда захтевају
употребу компјутерских модела пожара.
Начин вентилације може се променити
током пожара, нпр., а геоматрија зграде
ретко кад је тако једноставна да би се тачно
могла применити рачуница без употребе
рачунара.
 ХЕМИЈА ГАШЕЊА ПОЖАРА
Гашење пламена или пожара. Након гашења, нема видљивог пламена, а гориво
више не производи топлоту и производе сагоревања. Али ако гориво остане
загрејано, а извор паљења није удаљен, може доћи до поновног паљења
ватре.
Контрола пожара. Овај термин значи супротно од термина „ван контроле“.
Ширење је ограничено и опасност је значајно смањена. Резидуални
пламенови и тињање опстају, или је гориво и даље топло тако да наставља са
продукцијом производа сагоревања (пиролизе). У том случају следи још једна
акција, чији циљ је гашење или бар контрола горења док се не потроши
присутно гориво (водећи рачуна о условима који могу погоршати ситуацију,
нпр. изненадни налети ветра.).
Супресија пламена или пожара. Поједини ауторитети из области овај израз
сматрају синонимом за гашење пожара, а други, пак, синонимом за контролу
пожара. У овом материјалу супресија се сматра гашењем.
Инертизација пожара. Ово је често превентивна мера, која подразумева
деловање путем уклањања елемената пожарног тетраедра. Неке хемикалије
које се користе као средства за гашење пожара, се превентивно користе за
инертизацију. Тактика избегавања поновног паљења већ угашеног пожара
примењује инертизацију окружења.
Примењене хемикалије за гашење се могу поделити на неколико начина, а на основу:
™ Типа пожара на који се примењују. У Републици Србији се пожари (сагласно
стандарду SRPS EN 2:2011) деле у пет класа:
• Класа А (А) – пожари чврстих материјала који горе пламеном и жаром: дрво,
папир, текстил, слама, угаљ, ... ; најбоље се гасе водом.
• Класа Б (B) – пожари запаљивих течности које се не мешају са водом: нафта и
њени деривати, разређивачи, боје, лакови, уља, масти; за гашење: прах,
угљендиоксид, пена.
• Класа Ц (C) – пожари запаљивих гасова: метан, пропан, бутан, ацетилен;
гашење: прах и угљендиоксид.
• Класа Д (D) – пожари лаких метала, нпр. алуминијум, магнезијум, титан,
њихове легуре, ...; само специјални прах, струготина сувог лива, суви кварцни
песак.
• Класа Ф (F) – биљна и животињска уља из кухињских система за пржење и
печење (фритезе и сл); гашење: прах.
™ Њиховог агрегатног стања: гасовите, чврсте, течне.
™ Механизма деловања: хемијска интеракција са фазом пропагације пламена,
термална интеракција са пламеном, разређивање пара горива и/или кисеоника,
раздавајање горива и пламена.
™ Начина примене: примењује се на ватру (путем млаза) или испуњава простор у
коме се дешава сагоревање (плављењем ‐ потапањем, гушењем).
™ Опреме за примену: фиксирана или мобилна (преносива).
 СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА
™ Водени агенси:
– Вода (црево, спринклер Figure 13‐1; водени млаз, водени спреј – магла):
јефтина, незапаљива, нетоксична, висока топлота испаравања, велика 
запремина паре у односу на течност, лако се транспортује, причињава 
ограничену штету приликом гашења пожара.
– Вода са додацима:
• NaCl, CaCl2, криоскопски ефекат приликом гашења у хладним 
подручјима, али веома корозивно средство;
• водени раствор глицерина или етиленгликола, криоскопски ефекат, 
није корозивно али може бити запаљиво при смањењу садржаја 
воде;
• полиетиленоксид за повећан проток, течљивост кроз ватрогасна 
црева и спринклер;
• карбоксиметилцелулоза повећава вискозност и лепи се за предмет 
који гори, што повољно утиче на гашење;
• водене пене (aqueous film‐forming foam – AFFF, протеинске пене, 
флуоропротеинске пене, пене са средњим и високим степеном 
експанзије), Figure13‐3, Figure 13‐4.
™Неводени агенси:
• Инертни гасови (Ar, N2, CO2, IG 541 – 52% N2,
40% Ar, 8% CO2).
• Халогенована органска једињења (нпр.
халони 1301 [CF3Br] и 1211 [CF2BrCl], одлична
средства за гашење пожара, али је 1974.
године откривено да уништавају озонски
омотач, па су данас у употреби само поједини
флуоро деривати, нпр. FK‐5‐1‐12mmy –
C2F5COC3F7).
• Суви хемијски агенси (прашкови), опште
намене Табела 13‐7, и они за гашење пожара
метала (графит, бакар, песак, NaCl, KCl, BaCl2,
Na2CO3).
У случају ширења пожара кроз цев
(канал), ширење се може зауставити
проласком кроз одређену тачку звану
„хватач пламена“ (flame arrestor).
Смеша горива са оксидатором пролази
кроз узак пролаз високе термалне
кондуктивности, при чему губи
топлоту. Узак пролаз је високопорозна
метална плоча.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ.
СРЕЋНО НА ИСПИТУ.