Сила је мера узајамног деловања тела.

За мерење силе користи се мерни

инструмент који се назива динамометар.
Сила затезања канапа (нити) делује на тело за које је везана или преко којег је
пребачена. Сила затезања има правац канапа, а усмерена је тако да вуче тело на
које делује.
F
Т2 Т2 Т1 Т1
m3 m2 m1

Када на једно дело истовремено делује више сила, деловање свих тих сила може
да се замени деловањем само једне силе која назива се резултујућа сила
(резултанта).
Маса тела је мера инертности тела.
Импулс је векторска величина – производ скаларне физичке величине (маса) и
векторске физичке величине (брзина). Правац и смер вектора импулса се поклапа
са правцем и смером вектора брзине тела, а интензитет је једнак производу
интензитета брзине и масе.
I Њутнов закон односно закон инерције: Свако тело задржава стање мировања
или равномерног праволинијског кретања све док га нека сила не принуди да
промени то стање.
II Њутнов закон или основни закон динамике: Производ масе тела и убрзања
једнак је резултујућој сили која делује на тело.
III Њутнов закон или закон акције и реакције: Силе акције и реакције, којима тела
узајамно делују, имају исте интензитете, исти правац, а супротне смерове. Силе
акције и реакције делују у пару и не могу се поништавати (делују на различита
тела).
Трење је појава која се дешава између било које две површине које се додирују.
Врсте трења: трење мировања, трење клизања и трење котрљања. Сила
трења је сила која се супротставља кретању тела по некој површини. Она зависи
од врсте подлоге и тежине тела. F tr =μN=μ mg
Сила трења мировања је највећа. Када се тело покрене сила трења се смањује.
Сила трења клизања је много већа од силе трења котрљања.
Сила отпора средине је сила која се супротставља кретању тела кроз течност или
гас. Зависи од облика тела, брзине тела и особине средине. Већа је у течностима
него у гасовима.
⃗p=m⋅ ⃗v v=v 0 + at

Δ ⃗v ⃗ m ( ⃗v 2−⃗v 1 ) ⃗ m ⃗v 2−m ⃗v 1 ⃗
m ⃗a= ⃗
Fm =F =F =F a t2
Δt t 2−t 1 t 2−t 1 s=v 0 t+
2
Δ ⃗p ⃗ v 2=v 20 +2 as
=F
Δt

F
m Т1 Т1
m1
2

m2 ⃗a=Т

m 1 ⃗a= ⃗
F −Т

F tr =μN=μ mg

m a=F gp −F tr

N=F gn Fg
ma=F gp−μ F gn
Fgp
α
Fgn
Ako je ugao 45 stepeni:

F gp=F gn=
√2 F
g
2

Ako je ugao 30 stepeni:

1
F gp= F
2 g

F g n=
√3 F
2 g