Glava 1

1. VERTIKALNA STRUKTURA ATMOSFERE

Najjednostavnija atmosfera, je ogranicena po dimenzijama usled dejstva gravitacionih sila (i prema

tome nalazi se u hidrostatickoj ravnotezi) i ima sfernu simetriju. Suncevo zracenje i radijaciona svojstva
komponenata odred- uju (u krajnjoj liniji za planete zemljinog tipa) u prvoj aproksimaciji njenu vertikalnu
toplotnu strukturu. Atmosfera, koja se nalazi pod dejstvom suncevog zracenja jedva da moze da bude sferno
simetricna. Ipak zato je korisno predstaviti srednju planetnu atmosferu sa dnevnim i sirinskim varijacijama
parametara u odnosu na srednje vrednosti.
Vertikalana struktura atmosfere definise se zavisnoscu pritiska, temperature, gustine i hemijskog sastava
od rastojanja do centra planete (ili od visine nad njenom povrsinom). Kada su ti parametri dobijeni na
osnovu teorijske analize ili prikazani u obliku tablica srednjih ili kriticnih vrednosti oni daju ili obrazuju
model atmosfere.
Na slici ?? prikazan je profil temperature Zemljine atmosfere; on pakazuje raspodelu atmosfere, podelu
atmosfere na oblasti u kojima su definicioni, hemiski i fizicki procesi razliciti.

Slika 1.1. Sematski profil temperature Zemljine at-
mosfere. Prikazane su razlicite oblasti atmosfere,
-
oderedene gradijentom temperature.

Temperatura troposfere zavisi od radijacione i konvektivne toplotne razmene. U stratosferi uticaj

suncevog zracenja dovodi do obrazovanja ozona O3 . Njegova znacajna osobina da apsorbuje kako ultra-
violetno, tako i infracrveno zracenje izaziva temperaturnu inverziju iznad tropopauze. Smanjivanje sadzaja
-
O3 i povecanje brzine hladenja zbog CO2 ponovo dovodi do snizavanja temperature u mezosferi. Konacno,
dogrevanje usled fotodisocijacije i jonizacije O2 dovodi do povecanja temperature termosfere priblizno do
1000 K. Dalje cemo razmotriti osnovne procese koji se odvijaju u tim oblastima atmosfere.

1. 1.
HIDROSTATICKA
RAVNOTEZA

Vertikalna raspodela pritiska, temperature i gustine sferne atmosfere sa zadatim sastavom koja se nalazi
u hidrostatickoj ravnotezi defuinise sa tri odnosa. Prvo, pri hidrostatickoj ravnotezi gradijent pritiska definise

1
se izrazom !
dp GM
= (M N ) = g(r), (1.1.1)
dr r2

gde je M -masa planete, M - srednja masa molekula atmosfere, N - njihova koncentracija, - gustina
atmosfere, r-rastojanje od centra (sferne) planete. U granicama intervala visina r (takvog da je r r),
ubrzanje slobodnog pada g(r) const.
Drugo, u svojstvu jednacine stanja primenimo izraz za idealni gas

p = N kT = RT, (1.1.2),

gde je R=k/M [erg/(g K)] i predstavlja gasnu konstantu koja odgovara sastavu atmosfere. Tada uslov
hidrostaticke ravnoteze moze da se zapise u obliku

dp GMM dr gM dz
= dz , (1.1.3)
p kT r2 kT H
-
gde je z - visina nad povrsinom, a H - skala visina (visina homogene atmosfere), koja je odredena iz pritiska.
Treci odnos treba da odredi temperaturu (uporedi sa odeljkom 1.2). Tako srednja molekularna masa i
temperatura su konstante sa visinom, pa dobijamo barometarski zakon
" # !
GMM r r0
p(r) = p(r0 )exp (r r0 ) p(r0 )exp , (1.1.4)
kT rr0 H
!
z z0
p(z) = p(z0 )exp .
H

Na taj nacin skala visina po pritisku (H=kT/Mg) predstavlja rastojanje, na kojem se pritisak promeni za e
puta.U opstem slucaju raspodela gustine se daje izrazom
!
dN dT GMM dr dT dz 1 dT Mg dz
= 2
= + dz = , (1.1.5)
N T kT r T H T dz kT H

koji definise skalu visina po gustini H . Integralni sadrzaj N (r) jeste kolicina cestica u stubu zadatom
visinom. Iz izraza (1.1.1) sledi

Z Z p(r)
r2 p(r)
N (r) N (r)dr = dp = N (r)H. (1.1.6)
r 0 GMM g(r)M

Integralni sadzaj cesto se predstavlja visinom stuba atmosfere, koji sadrzi datu kolicinu molekula ili
atoma, pri standardnim vrednostima temperature i pritiska. Ta velicina naziva se ekvivalentna debljina i
izrazava se u atomima po centimeru:
N (z)
= atmcm, (1.1.7)
N0

gde je N0 - Losmitov broj (2, 6871019 cm3 ).

Pri odsustvu potpunog mesanja molekularna masa M predstavlja funkciju visine M(z). Kao sto vidimo,
na velikim visinama je proces mesanja je manje znacajan, dok je proces difuzije veliki (odeljak 2.3.1). Prema
tome, atmosfera nastoji da postane difuzno podeljena, i njen sastav se menje, posebno usled fotohemijskih
reakcija.

2
1. 2.
RADIJACIONA RAVNOTEZA

U pocetku razmotrimo temperaturu atmosfere, koju odreduje - samo radijaciona atmosfera. Jasno je,
da je ova pretpostavka daleko od istinite, ali uticaj konvekcije cemo uvesti kasnije. U jonosferi preovladava
mehanizam prenosa toplote usled toplotne provodnosti, i zato radijaciona ravnoteza ne moze da se smatra
cak ni dobrim pocetnom pribliznoscu.

1.2.1. Jedna
cina radijacionog prenosa i Kirhofov zakon

U homogenoj sredini (slika 1.2) specificni intezitet zracenja I [erg/(cm2 ssradHz] menja se na rastojanju
ds (koje se meri u pravcu prostiranja svetlosnog zraka i uvek ima pozitivnu vrednost) za velicinu dI , koja
-
se odreduje jednacinom
1 dI
= ( + )I + j , (1.2.1)
ds
gde je - koeficijent apsorpcije po jedinici mase, - koeficijent rasejanja po jedinici mase (obe se mere
u jedinicama cm2 /g), j [erg/(cm2 ssradHz] - koeficijent zracenja. Zracenje j delimicno moze da bude
-
uzrokovano rasejanjem, delimicno toplotnim pobudenjem. Suma + naziva se koeficijentom ekstincije.
Razmotrimo nekoliko posebnih slucajeva. Ako zrace-
nje i inverzno rasejanje na trasi upadnog snopa veoma
malo, kao u slucaju posmatranja pojedinacne zvezde
na pozadini crnog neba, tada je j =0 i vazi relacija

I (s) = I (0)exp[( + )s], (1.2.2)

koja se naziva zakonom eksponencijalne apsorpcije
Lamberta.
Ako se posmatra izvor rasejanog zracenja (na primer,
plavo nebo osvetljeno Suncem), mozemo da uvedemo
faznu funkciju rasejanja,
Z
+
j = = I (cos)p(cos)d 0 , (1.2.3)
4
Slika 1.2. Sema, ilustruje jednacinu prenosa zracenja.
Element ds je uvek pozitivan i meri se u pravcu pro- gde je fazna funkcija normirana, tako da je njen in-
stiranja svetlosnog zraka. tegral na sferi jednak
Z
1
p(cos)d 0 = e (1.2.4)
4 +
i naziva se albedom jednokratnog rasejanja.
Tada za atmosferu koja vrsi rasejanje moze da se napise jednacina prenosa zracenja u pravcu , :
Z 2 Z
dI (, ) 1 0 0 0 0 0 0 0
= I (, ) + I ( , )p(, ; , )sin d d . (1.2.5)
( + )ds 4 0 0
Drugi krajnji slucaj predstavlja atmosfera koja vrsi rasejanje u uslovima lokalne termodinaicke ravnoteze
(LTR). Predpostavlja se, da u svakoj tacki lokalna temperatura T moze da bude odredena - tako da bi se
zracenje opisalo Kirhofovim zakonom

j = B (T ), (1.2.6)
gde je Plankova funkcija

2h 3 1
B (T ) = 2 h/kT
. (1.2.7)
c e 1
- jednacinom
Kako se pretpostavlja da je jednako nuli, to je specificni intezitet zracenja u LTR odreden

3
 dI (, )
= I(, ) + B (T ). (1.2.8)
ds
-
Aproksimacija LTR nikada ne moze biti tacna, i problem se sastoji u odredivanju stepena te netacnosti.
Pri potpunoj termodinamickoj ravnotezi temperatura je svuda ista; dok u atmosferi temperatura ima odgo-
varajuci gradijent. Na taj nacin, zracenje atmosfere u proizvoljnoj tacki nije plankovsko; polje zracenja
u ultravioletnoj i infracrvenoj oblasti ne karakterise se istom temperaturom T. Konacno, lokana kineticka
-
temperatura (odredena Maksvelovim zakonom raspodele) razlikuje se od efektivne plankovske temperature
-
(odredena poljem zracenja). U realnoj situaciji obicno je potrebno uzeti istovremeno i rasejanje i toplotno
zracenje. Za izotropno rasejanje i toplotno zracenje jednacina prenosa ima oblik
Z 2 Z /2
dI
e 0 0 0 0 0
= I + I ( , )sin d d + (1
e )B . (1.2.9)
( + )ds 4 0 /2
-
U opstem slucaju odredujemo funkciju izvora (u istim jedinicama, kao i I ) kao
j
J = . (1.2.10)
+
Tada se opsta jednacina prenosa pise na slede ci nacin:
dI
= I + J . (1.2.11)
( + )ds
Za izotropno rasejanje
Z

e
J = I d
e J . (1.2.12)
4
Ovde je J - lokalni srednji intenzitet. Za LTR

J = B (T ), (1.2.13)
a u opstem slucaju

J =
e J + (1
e )B . (1.2.14)
- ci opticku dubinu duz zraka od s do s kao
Odreduju
0

Z s
0
0
(s, s ) = ( + )ds, (1.2.15)
s

mozemo napisati formalno resenje (1.2.11):

Z s 0
0 0
I (s) = I (0)e (s,0) + J (s )e (s,s ) ( + )ds . (1.2.16)
0
Ako je funkcija izvora poznata, mozemo dobiti resenje za polje zracenja. U praksi ovo resenje nije tako
0 0
jednostavno, ukoliko je J (s ) zavisno kako od J (s ), tako i od B (T) (koje opet za svoj racun zavisi od
zagrevanja usled polja zrac enja), ili od oba ta parametra istovremeno.

1.2.2 Monohromatska radijaciona ravnote

za

U planparalelnoj atmosferi, u kojoj se visina z meri navise opticku dubinu merimo nanize, a zenitni
ugao pravca fluksa zracenja - u odnosu na pravac po vertikali navise. Tada velicina ds = secdz je pozitivna
i vertikalana opticka dubina jednaka je

d = ( + )dz. (1.2.17)
U tom slucaju jednacina (1.2.8.) za uslove LTR moze da se zapise kao:

4
 dI (, )
= I (, ) B (T ), (1.2.18)
d
gde je = cos. Integraljenjem po sferi, imamo

d
(F ) = 4(J B ), (1.2.19)
d
gde je srednji intenzitet J dat izrazom (1.2.12), a fakticki fluks po jedinici povrsine, koja je paralelna
povrsini, jednak je
Z 1
F = 2 I ()d. (1.2.20)
1

Resenje moze da se dobije, koristeci pribliznost dvostrukog fluksa (slika 1.3). Predpostavimo, da je
intenzitet izlaznog fluksa zracenja jednak I (, ) = I + ( ) za 0 < < 1, i intenzitet izlaznog fluksa
I (, ) = I ( ) za 1 < < 0. Tada je srednji intenzitet na dubini jednak
Z 1
1 1 +
J I ()d = (I + I ), (1.2.21)
2 1 2
fakticki fluks se pise u obliku

F = (I + + I ). (1.2.22)
Da bi se dobio drugi odnos izmedu - srednjeg intenziteta i fluksa, pomnozimo (1.2.18) sa i integralimo
po sferi. Koristeci (1.2.20) i (1.2.21), imamo
Z 1 Z 1
d 2 +
2 d (I + I ) = 2 d(I + I ) (1.2.23)
d 0 0

ili
4 dI
= F . (1.2.24)
3 d
Smenjujuci J iz (1.2.19) u ovu jednacinu, dobijamo jednacinu
fluksa
Slika 1.3. Sema koja ilustruje aproksi-
maciju dvostrukim fluksom, pri kojem
d2 F dB je polje zracenja predstavljeno iz dva
3F = 4 . (1.2.25)
d2 d jednostavna fluksa, od kojih je jedan us-
meren navise a drugi - nanize.
Pojam radijacione ravnoteze oznacava, da je divergencija fluksa svuda jednaka nuli pri odsustvu gubitaka
i to toka energije usled konvekcije ili toplotne provodnosti. Ovo ne znaci, da je fluks F za bilo koju posebnu
frekvenciju konstantan svuda. I pored svega poucno je razmotriti ovaj slucaj monohromatske radijacione
ravnoteze (MRR). Pri uslovu, da je svuda dF /d = 0, nasa jednacina za toplotno zracenje kao funkcija od
bice napisana u sledecem obliku:

dB 3
= F = const. (1.2.26)
d 4
Koristeci granicne uslove treba obratiti paznju, da oni ne protivrece pretpostavkama, koje su nacinjene
ranije sa aproksimacijom dvostrukim fluksom. Dozvolimo, da je povrsina Zemlje crno telo sa temperaturom
Tg , a hladno crno nebo (T=0) se nalazi iznad atmosfere. Koristeci izraz (1.2.21) i (1.2.22), mozemo napisati

1 1
J = I + F = I + F . (1.2.27)
2 2
Tada jednacina prenosa (1.2.19) daje

5
 dF
= 4(I + B ) 2F = 4(I B ) + 2F = 0. (1.2.28)
d
Prema tome, intenzitet uzlaznog fluksa zracenja na povrsini Zemlje
1
Ig+ B (Tg ) = B (T1 ) + F , (1.2.29)
2
gde je T1 - temperatura vazduha na povrsini Zemlje, a intenzitet zracenja, usmerenog nanize, na gornjoj
granici atmosfere izrazava se formulom
1
I0 0 = B (T0 ) F , (1.2.30)
2
gde je T0 - temperatura vazduha za =0.

Resenje govori o tome, da pri uslovima LTR u slucaju MRR

postoji temperaturski prekid nad povrsinom Zemlje (Tg > T1 ), a
temperatura vazduha na gornjoj granici atmosfere dostize vred-
nost T0 6= 0. Radijacioni fluks, koji napusta atmosferu, jednak
je

I0+ = B (T0 ) +
F = 2B (T0 ), (1.2.31)
2
ili je dvostruko veci od fluksa koji bi dao neprozracno crno telo
na temperaturi T0 . Tada, uzimajuci u obzir (1.2.26) i (1.2.30),
nalazimo (slika 1.4)
Slika 1.4. Resenje MRR za T ( ), je 3
-
predstavljen u obliku zavisnosti izmedu B ( ) = B (T0 )(1 + ). (1.2.32)
2
B (T ) i . Obratite paznju na skok
temperature na osnovi i na granicnoj Na taj nacin, zracenje atmosfere I0+ moze da se okarakterise
povrsini = 0. toplotnim zracenjem pri = 2/3.

1.2.3. Lokalna termodinami

cka ravnote
za za sivu atmosferu koju zagreva povr
sina Zemlje

Sada smo spremni da razmotrimo, kako razmena zracenja regulise temperaturu atmosfere, kada apsor-
- toplotna provodljivost i konvekcija nisu
pcija direktnog Suncevog zracenja od strane atmosfere, a takode
prisutne, pa rasejanje mozemo zanemariti. Jednacina prenosa (1.2.8) za LTR ima oblika
dI
= I + B . (1.2.33)
ds
Integraleci parcijalno, imamo
Z !

d I
d = I + B, (1.2.34)
dz 0
gde je
Z
I= I d,
0
Z
B= B d. (1.2.35)
0
Integraleci po sferi i stavljajuci, da je rezultujuci fluks konstantan, dobijamo analogan izraz izrazu (1.2.26)
Z !

1 d B 3
d = , (1.2.36)
dz 0 4F

6
 R
gde je F = F d. U slucaju = const(= ) jednacina prenosa (1.2.33) ima oblik
dI
= I B, (1.2.37)
d
a toplotno zracenje se predstavlja formulom
dB 3
= F, (1.2.38)
d 4
gde je
d = dz. (1.2.39)
Prema tome, resenje za sivu atmosferu je analogan res enju za MRR koju smo razmatrali ranije.

Cini se, da pomocu pravilno izabrane srednje vrednosti koeficijenta apsorpcije, moze bilo koja ne siva
atmosfera da se opise koristeci resenje za sivu atmosferu. Na taj nacin, ako napisemo

d = hidz, (1.2.40)
i to u poredjenju sa (1.2.36) i (1.2.38) daje
Z
1 1 B
= d, (1.2.41)
hi B 0
gde B sledi iz (1.2.35). Velicina hi, koja se siroko primenjuje u astrofizici jeste Rozelandova srednja vrednost.
Zadatak njenog nalazenja povezan je sa Edinktonovom aproksimacijom. Da bi se ocuvao fluks jednacine MRR

(1.2.19) potrebna je tacna jednacina I = B . Medjutim u uslovima LTR sa dubinom dolazi do postepenog
mesanja delimicne raspodele zracenja, tako da se temperatura sa dubinom menja, a I ne moze da bude
B , da bi se sacuvao ne promenjen fluks u svakom parcijalnom intervalu. Medutim - ako imamo pribliznu
konstantnost fluksa po spektru, Rozelandova srednja vrednost predstavlja dobru aproksimaciju. Ovaj uslov
je ispunjen na zadovoljavajuci nacin u zvezdanim atmosferama, sto u vecini slucajeva ne moze da se kaze o
zemljinoj atmosferi. Kako je T i B (T ) se menjaju sa dubinom tada hi ne moze da se predstavi sa velicinom,
koja ne zavisi od dubine. Na taj nacin, da bi se izracunao B (T ) i hi kao funkcija dubine treba primeniti
metod sukceseivnih aproksimacija. Pogodniji metod sastoji se u mnozenju desne strane jednacine (1.2.26)
-
sa i integraljenju po . U poredenju sa (1.2.38) daje
Z
1
hi = F d. (1.2.42)
F 0

Ovaj koeficijent apsorpcije naziva se Candrasekarovom -
vrednoscu. Teskoca njegovogh odredivanja sastoji se
u tome, sto F nije poznato pre pocetka racuna, koji se vrse metodom sukcesivnih aproksimacija ili koriscenje
drugih aproksimacija.
Sada mozemo zapisati resenje u slucaju LTR za sivu atmosferu i uporediti numericke rezultate sa
temperaturama u atmosferi Zemlje. Jednacina (1.2.38) daje resenje, analogno sa (1.2.32)
2
T 4 ( ) = T04 (1 + ), (1.2.43)
3
gde je T0 - temperatura gornje granice. Ovde je integralni intenzitet zracenja crnog tela jednak
4
B( ) = T ( ). (1.2.44)

Puni radijacioni fluks od Zemlje moze da se izrazi kroz srednju planetsku temperaturu zracenja, koja se dobija
integraljenjem jednacine 1.2.31 po frekvenciji

Te4 = 2T04 . (1.2.45)

Za planetu radiusa R koja rotira i sa homogenom raspodelom temperature po sferi ova temperatura je
povezana sa upadnim fluksom suncevog zracenja sa izrazom

4R2 Te4 = (1 ) 2 R(F ), (1.2.46)

7
gde je - efektivni albedo planete, a F - upadni fluks suncevog zracenja. Za = 0, 4 za Zemlju Te = 246K,
a temperatura na granici T0 = Te /1, 19 = 207K je bliska temperaturi tropopauze na srednjim sirinama. Ako
je poznata zavisnost opticke debljine atmosfere od visine, moze da se dobije zavisnost temperature od visine
- vertikalni gradijent radijacione ravnoteze (vidi zadatak 1.3).
Narusavanje neprekidnosti izmedu - temperature vazduha i povrsine moze da se izrazi uzimajuci u obzir
(1.2.29):

1 3
Ts4 = T 4 (g ) + Te4 = T04 (2 + g ), (1.2.47)
2 2
gde je g - opticka debljina na povrsini Zemlje. Raspodela suncevog zracenja, koja dospeva na Zemlju,
predstavljena je u tablici 1.1.

odbijeno apsorbovano apsorbovano apsorbovano ponovo izraceno

u spoljasnje povrsinom u troposferi nad troposferom povrsinom
prostranstvo u troposferu
40 40 18 2 25
1
Tablica 1.1. Priblizna raspodela upadnog fliksa suncevog zracenja u %

Jednacine (1.2.43) i (1.2.47) pokazuju, koje vrednosti temperature mogu da se dostignu u blizini Zemljine
povrsine, ako je u infracrvenoj oblasti veliko i zagrevanje se pojavnjuje odozdo. Zagrevanje, stvoreno
sabiranjem prozracnosti atmosfere u vidljivoj oblasti, gde je energija suncevog zracenja znacajnija, i ne-
prozracnoscu u infracrvenoj oblasti, gde Plankova raspodela za toplotno zracenje Zemlje ima maksimum,
poznato je kao efekat staklene baste. Dugo vrmena su mislili, da je zadrzavanje infracrvenog zracenja stak-
lom u staklenim bastama nema sustinsku ulogu u zagrevanju. Sta vise, govorili su, da staklena kupola
jednostavno sprecava odlazenje toplog vazduha van. Pristalice cistog stila, odlucno nastoje da zamene izraz
staklena basta manje uslovljenim terminom. Ja smatram, da se atmosfera zagreva usled efekta staklene
baste, cak i ukoliko takav efekat u staklenicima nije prisutan.
Ukoliko ne postoji unutrasnji izvor toplote, tada temperatura zracenja Te , izracunata po formuli (1.2.46),
je ekvivalentna izmerenoj bolometrijskoj temperaturi Tb , koja se dobija iz merenja srednjeg fluksa toplotnog
zracenja planete po celom dijapazonu ucestanosti, i jednaka je Tb4 . U slucaju Jupitera i, moguce drugih
velikih planeta Tb > Te , sto pokazuje na postojanje unutrasnjeg izvora toplote (odeljak 1.8.3).
Ako se toplotno zracenje atmosfere meri samo u uskom intervalu frekvencija, to njegov intenzitet daje
temperaturu sjaja TB , koji je odreden- odnosom I = B (TB ). Ako bi atmosfera bila siva, tada bi intenzitet
I imao plankovsku raspodelu, a temperatura TB bila bi jedna ista na svim frekvencijama i jednaka Tb .
Temperatura sjaja Venere, izmerena u mikrotalasnoj oblasti, dala je prvi pokazatelj o temperaturi povrsini
planete, jednakoj 750 K (odeljak 1.8.1).

1. 3. KONVEKCIJA U TROPOSFERI

Kao sto smo videli siva atmosfera u uslovima radijacione ravnoteze dostize konacnu granicnu temper-
aturu na velikim visinama. Ta termicka oblast je postojana u odnosu na konvektivnu cirkulaciju. Medutim -
za velike gradijent temperature pri radijacionoj ravnotezi dT /dz ostaje stalan (tj. velik po apsolutnoj
vrednosti i negativan po znaku). Prema tome, opticki debela siva atmosfera moze biti konvektivno nesta-
bilna na niskim temperaturama; temperaturska raspodela, koja tezi da ostvari radijacionu razmenu, postaje
suvise ostra, sto dovodi do narusavanja stanja hidrostaticke ravnoteze.
Ako se element gasa se krece adijabatski, tj. u skladu sa prvim zakonom termodinamike

Cv dT = pdV, (1.3.1)
1 Napomena: ceva konstanta (izvan atmosfere) jednaka 2 cal/min cm2 = 1.39 106 erg/(cm2 s); srednji fluks sun
Sun ceve
energije na Zemljunu povrsinu
cini
cetvrtinu ove veli
cine.

8
gde je Cv [erg/(g K)] - specificni toplotni kapacitet pri konstantnoj zapremini. Ako je V specificna zapre-
mana, koja sadrzi 1 g materije, za idealan gas imamo

N0 k N0 kT
dV = dT dp, (1.3.2)
p p2
gde je N0 = 1/M , M - masa molekula. Kako je Cp = Cv + N0 k [erg/(g K)], imamo sledecu termodinamicku
relaciju:

N0 kT 1
Cp dT = dp = V dp = dp. (1.3.3)
p
Pri uslovu termodinamicke ravnoteze (1.1.1) prvi zakon termodinamike daje suvo adijabatski gradijent tem-
perature

dT g 1 gM
= = , (1.3.4)
dz Cp k

gde je = Cp /Cv . Za Zemljinu atmosferu vertikalni gradijent temperature jednak je -9,8 K/km.
Za vlazni vazduh prvi zakon ukljucuje skrivenu toplotu, koja se izdvaja pri kondezaciji vode:

1
Cv dT = pdV Lds , Cp dT = dp Lds , (1.3.5)

gde je s - masa zasicene vodene pare u masi vazduha, a L - skrivena toplota stvaranja pare. Tada vlazno
adijabatski gradijent temperature je jednak

dT g/Cp
= . (1.3.6)
dz 1 + (L/Cp )(ds /dT )

Vlazni vertikalni gradijent temperature moze da cini oko polovine suvog gradijenta, ili priblizno 5 K/km.
Kako konvekcija delimicno proistice u vlaznom a delimicno i suvom vazduhu to u troposferi srednja vrednost
gradijenta cini 6,5 K/km. Ova vrednost karakterise staticku stabilnost klime sistema velikih razmena na
Zemlji (odeljak 2.2.4).
Temperaturska raspodela pri radijacionoj-konvektivnoj
ravnotezi opisuje se na malim visinama jednostavnom adi-
jabatskom krivom, koja prelazi na velikim visinama u krivu,
koja odgovara potpuno radijacionoj ravnotezi (slika 1.5).
Iz beskonacnog broja paralelnih krivih, koje odgovaraju
raznim adijabatama u atmosferi treba da izaberemo onu,
-
koja odreduje atmosferu, koja izlucuje navise takav fluks,
kao pri radijacionoj ravnotezi. Na primer kriva 1 na slici
1.5 predstavlja tangentu na krivu radijacione ravnoteze i ne
zahteva prekid temperature. Medutim - adijabatska kriva 1
je uvek niza od radijacionog resenja, i jasno, ona ne moze
obezbediti radijacioni fliks visi od tacke A, koji podrzava
temperaturu, koja bi odgovarala rdaijacijonoj ravnotezi.
Usaglaseno resenje predstavlja adijabatsku krivu, koja
Slika 1.5. Pri postojanju konvekcije adijabatski je pomerena udesno za toliko, da bi se zadovoljili granicni
deo krive ne prostire se samo do tacke, gde uslovi fluksa. Skok temperature na povrsini Zemlje takode -
je radijacijono resenje konvektivno stabilno, nema mesta, jer je on konvektivno nestabilan. Fluks, koji
-
nego obezbeduje toplotno zracenje kao podrsku daju razlicite adijabatske raspodele, lako se racuna iz for-
temperature iznad tacke B. malnog resenja jednacine prenosa (1.2.16).

9
1. 4.
SIRINSKE VARIJACIJE TROPOPAUZE I ODSTUPANJE OD SIVE ATMOSFERE

Radijaciono konvekcioni model sive atmosfere uspostovlja osnovne osobine raspodele temperature u
troposferi pri temperaturi na spoljasnjoj granici, koja odgovara skoro izotermskoj oblasti u tropopauzi.
-
Medutim ovo resenje se pokazuje manje zadovoljavajucim, kada je potrebno razmatrati detaljnije strane
problema. Na slici 1.6 prikazane su izoterme u meridijalnom preseku za razlicite sezone. Tamna linija
pokazuje polozaj tropopauze. Iz (1.2.45) i (1.2.46) cini se ociglednim, da u sivoj atmosferi koja se zagreva
odozdo pri odsustvu medjus irinskog dinamickog dejstva tropopauze i u tropima mora da bude toplije nego
na Artiku, prosto zato, sto u tropima temperatura povrsine Zemlje je visa. U stvarnosti tropopauza u
tropskim predelima smestena je na visini od oko 15km i ima temperaturu reda 195 K, dok je u oblastima
8 i 9 km) i ima T 225K.
polarne kape ona niza (izmedju
Zasto je tropopauza na Artiku toplija i smestena nize? Ima nekoliko delujucih faktora. Najverovatnije
je, da najveci znacaj ima ta cinjenica, sto atmosfera nije siva, a raspodela gasova, aktivnih u infracrvenoj
oblasti (CO2 , H2 O, O3 ), se menja sa sirinom.
Odstupanje od sivila samo po sebi smanjuje vezu medu - temperaturom na zemljinoj povrsini i na spoljnjoj
granici atmosfere.

Slika 1.6. Raspodela ... temperature (K) na severnim

polusirinama za razlicite sezone. (Osnovano na dane ...[6])

Pri postojanju prozora prozracnosti u spektru apsorpcije povrsina Zemlje moze da se ohladi, zraceci
toplotu pravo u kosmicki prostor ili u stratosferu. Visoki sadrzaj vodene pare u tropima predstavlja prepreku
-
hladenja
povrsine Zemlje, a sto je jos vaznije, povecava hladjenje gornje troposfere. Kao sto vidimo, takva
zavisnost apsolutne vlaznosti od temperature vazduha predstavlja najvazniji faktor, koji odreduje - visinu
tropopauze. Drugi faktor - to je zavisnost sardzaja stratosfernog ozona od sirine. U statickoj atmosferi treba
da ima ozona vise na onim mestima, gde se on brze obrazuje, tj. na niskim sirinama. U stvarnosti dakle
(ovo pitnje bice posebno razmotreno u odeljku 3.3.2) najveci sadrzaj ozona registruje se na velikim sirinama.
Zagrevanje nize stratosfere u osnovi posledica je apsorbcije u prorezu ozona 9,6 MKM infracrvenog zracenja
povrsine Zemlje, dok u isto vreme drugi delovi spektra su prozracni. Pored toga, dosad nismo uzimali u
obzir direktno suncevo zagrevanje, a postojanje stratosfere u znacajnoj meri je uslovljeno fotodisocijacijom
i zagrevanjem usled suncevog zracenja. Uz uslov najveceg sadrzaja ozona na Artiku i njegove lokalizacije
na manjim visinama u poredenju - sa tropima treba da se ocekuje njegov razlicit uticaj na temperaturski
profil. Tropska tropopauza izdvaja se veoma ostro sa ostrom temperaturskom inverzijom i brzim podizanjem

10
 temperature u niskoj stratosferi. U polarnim oblastima niska stratosfera je skoro izotermna. Verovatno, takve
razlike predstavljaju posledicu nejednake raspodele ozona.
I pored svega detaljni racuni po modelima ne daju zadovoljavajuce poklapanje sa realnom atmosferom,
sto svedoci o uticaju drugih efekata. Kao sto je poznato, veliku vrednost u stratosferi ima meridijalna
cirkulacija odeljak (3.3.2). Verovatno, ona ima uticaj na visinu tropopauze i temperaturu u niskoj atmosferi.
Pored toga, konvekcija je intenzivnija u tropima kako usled intenzivnijeg suncevog zracenja, tako i usled
-
hladenja gornje troposfere, koje je izazvano povecanjem sadrzaja vodene pare.
Uzimanjem u obzir dejstva svih ovih efekata zahteva konstrukciju slozenih numerickih modela sa
-
promenljivim karakteristikama koji omogucavaju da se odredi uticaj razlicitih faktora. Medutim deo efekata
sadrzi u sebi tako slozenu ukupnost inverznih veza da je pojimanje fizickih procesa postalo izuzetno tesko.

1. 5.
STRATOSFERA: APSORPCIJA DIREKTNOG SUNCEVOG
ZRACENJA

Pri elementarnom razmatranju mehanizama zagrevanju stratosfere zadatak moze znacajno da se uprosti,
sacuvajuci pri tom njegovu fizicku sustinu a da se proslede osnovne zakonitosti. U glavi 3 hemija procesa
povezanih sa ozonom bice izlozena mnogo podrobnije (pored toga u odeljku 3.1 predstavljen je pregled
osnovnik principa fotohemije). Ovde cemo razmotriti takve reakcije u kojima ucestvuju samo kiseonik - to

je takozvana Cepmenova reakcija.

1.5.1. Osnove hemije kiseonika

Fotodisocijacija molekularnog kiseonika proizilazi kao rezultat apsorpcije zracenja u kontinuumu Ger-
cberga:

O2 + h O(3 P ) + O(3 P ). (1.5.1)

Apsorpcija direktnog suncevog zracenja u kontinuumu sa O2 , obrazujuci pri tom ozon:

O + O2 + M O3 + M, (1.5.2)
34 510/T 6
k1,2 = 1, 1 10 e cm /s,
gde je k1,2 - kojeficijent brzine reakcije trojnih sudara (odeljak 3.1). Obe raznolikosti neparnog
kiseonika (tj O i O3 ) razlazu se posrestvom reakcije

O + O3 O2 + O2 , (1.5.3)
k1,3 = 1, 1 1011 e2150/T cm3 /s,
i O3 ponovo se raspada obrazujuci O:

O3 + h O + O2 . (1.5.4)
Osnovni izvor zagrevanja - prestavlja disocijacija O3 koja nastaje u jakom kontinuumu Hartli, prikazanom na
slici 1.7. U granicama ove oblasti spektra O3 predstavlja jedinstvenu komponentu jake atmosferske apsorpcije
(slika 1.8).
Na taj nacin, apsorpcija O3 ne samo da je odgovorna za zagrevanje stratosfere, nego i ne propusta
suncevo zracenje u oblasti 0,2-0,3 MKM na zemljinu povrsinu. Mnogi oblici zivota (ukljucujuc i molekule
DNK) ne mogu da izdrze delovanje ultravioletnih zraka, a prividni veoma tanki sloj ozona oko 0,3 atm cm
u stratosferi je dobar ekran. Prema tome, samo zato sto O3 snazno apsorbuje u Hartlijevoj oblasti (presek
1018 -1017 cm2 ), tako mali broj molekula dovoljan je za sustinsko slabljenje zracenja.
S druge strane, apsorpcija O2 u reakciji (1.5.1) veoma je slaba. Ipak ona je sustinska, jer ima dva
kontinuuma fotodisocijacije za O2 , koji igraju vaznu ulogu u fizici atmosfere (slika 1.9). Najjaci od njih,

je kontinuum Sumana - Runge, koji jePsmesten u oblasti
P talasnih duzina kracih od 1750 A (7,1 ev). On je
povezan sa elektronskim prelazom B 3 u X 3 g , i prema tome je razresen. Izmereni efektivni presek
cini 1018 1017 cm2 , i O2 se raspada na dva atoma: O(3 P ) + O(3 D), od kojih se jedan nalazi u osnovnom

11
stanju, a drugi - u metastabilniom stanju 1 D (2 ev). Ova disocijacija se javlja na visinama reda 100 km, i
suncevo zracenje sa < 1750
A u potpunosti se apsorbuje gornjom atmosferom.

Slika 1.7. Apsorpcioni presek za talasnu duzinu i kontinuum

Hartlija (Inn E. C. Y., Tanaka. J. Opt. Soc. Amer., 43,
870, 1953.)

Druga, znatno
P+ slabija Papsorpcija vidi se za > 2420
A uz (5 ev). Ona ukljucuje zabranjeni kontinuum

Hercberga A3 u X 3 g , za k koji je presek apsorbcije jednak 1024 1023 cm2 . Usled disocijacije
obrazuju se dva atoma O, koji se nalaze u osnovnom stanju O(3 P ).
Kada je funkcija izvora (koja predstavlja lokalno rasejanje ili zracenje) mala, tada jednacina prenosa

(1.2.11) odredjuje apsorbciju u jedinici zapremine kao

dI (z)
= I(z) = I ()e / . (1.5.5)
dz

U daljem pri razmatranju pitanja o obrazovanju jonosfere (odeljak 5.1.1) produzicemo razmatranje ove
jednacine, ali sada samo primetimo, da u barometarskoj atmosferi maksimalna apsorpcija nastaje pri (vidi
zadatak 1.4)

/ = 1, (1.5.6)

uzimajuci u obzir da je

/ = H/ = N (z)H/, (1.5.7)

gde je [cm2 ] - apsorpcioni presek molekula. Zato, maksimum disocijacije, koji je uzrokovan kontinuumom

Sumana - Runge, je smesten na visinamo oko 100 km.

12
 Slika 1.8. Visina, do koje se intenzitet suncevog zracenja samnjuje za e u
odnosu na vanatmosfersku vrednost pri vertikalnom padanju. Oblasti apsor-

bcije Sumana
- Runge i zabranjeni prelazi Herzberga O2 oznaceni su kao SR
i [O2 ] redom. (Po podatcima, koji su dobijeni 1961 god. P. Dz. Smitom; iz
radova Herzerga L. In: physics of the Earts Upper Atmosphere (C.O. Hines
et all., eds.)Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1965, p. 40.)[Imena
prevedena: Gercberg L. V kn.: Ferhn......].

Slika 1.9 Pojednostavljeni potencijal energije kiseonika. Desno su prikazani

proizvodi disocijacije dijagram energetskih nivoa O prikazanih na slici 6.3.

U skladu sa navedenim uslovom maksimuma disocijaije u kontinuumu Herzberga treba da se nalazi na visini
od 20-25 km, medjutim apsorpcija O3 talasnih duzina 1800-2400 A povecava = 1 do visina oko 40 km.
Realni koeficijent nije siv, i razlaganje O3 usled reakcije (1.5.2), (1.5.3) i (1.5.4) stvara maksimum sadrzaja
ozona nesto nize, priblizno na visini 25-30 km.
Pomocu gore pomenute cetiri jednacine za dnevnu fotohemisku ravnotezu moze da se nacini priblizna
ocena raspodele ozona. Prvo, O se obrazuje usled disocijacije (1.5.1) sa brzinom 2J2 (z) [s1 molekula O2 ],
koja zavisi od fluksa fotona po [cm2 s1 ], zracenja disocijacije na visini z i apsorbcionog preseka molekula
O2 [cm2 ] i kontinuuma Herzberga. Analogno reakciji (1.5.4) protice sa brzinom J3 [s1 molekula O3 ].

13
Razlaganje O usled reakcije dvostrukih sudara (1.5.3) izrazava se posrestvom koeficijenta k13 [cm3 /s], i koji
predstavlja srednju vrednost efektivnog preseka procesa asocijacije O - O3 , pomnozenog na brzinu sudara.
Preseci hemijskih reakcija mogu u znacajnom stepenu zavisiti od brzine sudara, sto dovodi do snazne
zavisnosti odgovarajucih koeficijenata reakcije i od temperature. Konacno, reakcija trojnih sudara (1.5.2)
ima koeficijent brzine k12 [cm6 /s]. Koeficijent brzine reakcije je detaljnije razmotren u odeljku 3.1.
-
Na taj nacin, opsta promena sadrzaja O odreduje se jednacinom

d[O]
= 2J2 (z)[O2 ] + J3 (z)[O3 ] k13 [O][O3 ] k12 [O][O2 ][M ], (1.5.8)
dt
gde kvadratne zagrade oznacavaju koncentraciju [molekula/cm3 ]. Analogna brzina promene sadrzaja O3
jednaka je

d[O3 ]
= k12 [O][O2 ][M ] k13 [O][O3 ] J3 [O2 ]. (1.5.9)
dt
Pri hemijskoj ravnotezi ove dve reakcije dovode do izraza

J2 [O2 ]
[O] = , (1.5.10)
k13 [O3 ]

k12 [O][O2 ][M ]

[O3 ] = . (1.5.11)
k13 [O] + J3
Ispod 60 km clan k13 [O] J3 usled malog sadrzaja O. Tada
1/2
[O3 ]dnev k12 J2 [M ]
, (1.5.12)
[O2 ] k13 J3
1/2
J2 J3
[O]dnev . (1.5.13)
k12 k13 [M ]
Na slici 1.10 prikazana je raspodela alotropnih stanja kiseonika u toku dana. U nocno vreme O3 raste
za O usled reakcije (1.5.2), koja tece brzo, jer je sadrzaj O2 mali. Ipak, ukoliko u stratosferi [O] [O3 ],
fakticki porast O3 je relativno mali. Ako bi postojala rezerva O, tada bi ravnotezno prisustvo O3 u nocnom
vremenu raslo do vrednosti

[O3 ]noc k12 [M ]

, (1.5.14)
[O2 ] k13
no u stratosferi nocno vreme O brzo nestaje i O3 postaje veoma inertan.

Slika 1.10. Dnevna ravnotezna raspodele alotropskih komponenata kiseonika u

skladu sa teorijom Cepmena. (Po radu Bates D. R. In: The Earth as a Planet
(G. P. Kuiper, ed.), Univ. Chicago Press, Chicago, 1954, p. 581.)

14
1.5.2. Zagrevanje stratosfere

Racun temperaturskog profila stratosfere predstavlja slozen zadatak cak i pri koriscenju jednostavne
fotohemije, odsustvo vertikalnog mesanja i zanemarivanja meridijalnih dinamickih prenosa. U isto vreme
dok proces apsorpcije suncevog zracenja nije suvise slozen (mada dotok sunceve energije na svakom nivou
treba da bude dobijen usrednjavanjem u toku dana za neku sirinu i odgovarajuci period u godini), velicina
-
faktickog infracrvenog hladenja (ili zagrevanja) je manje ocigledna. Na primer, slabe rotacione linije u
osnovnij traci CO2 na 15 MKM i linije izotropnih traka u slabim vrucim linijama (koje se pojavljuju usled
-
prelaza sa pobudenog nizeg oscilatornog nivoa) vazni su za izucavanje u spoljasnjem prostoru, dok snazniji
prelazi u CO2 , H2 O i O3 obezbeduju - slozen prenos zracenja unutar atmosfere. Navedeni zadatak moze biti
izveden samo na racunarima pomocu slozenih racunskih programa.
Prihvatajuci da je taj zadatak znacajno uproscen, u krajnjoj meri mozemo da nastojimo da razmotrimo
osnovne fizicke procese zagrevanja stratosfere od strane Sunca. Zracenje u oblasti kontinuuma Herzberga
apsorbuje se ne samo u gornjim O2 nego i O3 . Sledi
" #
(0) 2 (O2 , z) 2 (O3 , z)
J2 (z) = J2 exp (1.5.15),

(0)
gde je J2 - intenzitet upadnog zracenja izvan atmosfere. Opticka debljina uslovljena O2 , jednak je
Z
2 (O2 , z) = 2 (O2 ) [O2 (z)]dz, (1.5.16)
z
a za O3 cini
Z
2 (O3 , z) = 2 (O3 ) [O3 (z)]dz. (1.5.17)
z

Za velicinu J3 (z) analogno dobijamo

Z
3 (O3 , z) = 3 (O3 ) [O3 (z)]dz, (1.5.18)
z

gde je 3 - srednji apsorpcioni presek u kontinuumu Hartlija. Na taj nacin za ocenu [O3 ] u skladu sa
izrazom (1.5.12) potrebno je uvesti [O3 ] na desnu stranu jednacine, i za taj cilj mozemo da koristimo metod
-
suksecivnih aproksimacija. Podimo od grube predpostavke, da su sve komponente sa jednakom skalom visina
H. Tada (1.5.12) daje prvu pribliznost
!1/2 !
(0)
[O3 (z)]dnev k12 [M (z0 )]J2 (zz0 )/2H 0 (zz0 )/H
(0)
e exp e , (1.5.19)
[O2 (z)] k13 J3 2
gde je

0 = 2 (O2 , z0 ) + 2 (O3 , z0 ) 3 (O3 , z0 ). (1.5.20)

Jednacina (1.5.19) opisuje oblik takozvanog Cepmenovog sloja sa kojim cemo se ponovo sresti u teoriji
jonosfere (odeljak 5.1.1). Prvi eksponencijalni faktor odreduje - smanjenje apsorcije sa povecanjem visine
usled smanjenja sadrzaja apsorbcionih komponenti. Drugi eksponencijalni faktor je uslovljen apsorbcijom
suncevog zracenja, koja obrazuje sloj, koji dovodi do smanjenja dubine atmosfere. U ovoj aproksimaciji
relativni sadrzaj [O3 ] imace maksimum za 0 / = 1, sto odgovara maksimumu apsorbcije 0 [vidi jednacinu
-
(1.5.6)]. Medutim apsolutna maksimalna vrednost O3 dobija se za 0 / = 3, ili znatno nize od tog nivoa,
gde apsorpcija 0 ima maksimum. Ttreba napomenuti, da (1.5.19) predstavlja grubu aproksimaciju za
realni sloj ozona, jer 0 samo zavisi od [O3 ] i moze biti cak negativno.
Brzina zagrevanja usled disocijacije jednaka je
!
dT [O2 (z)] [O3 (z)]dnev
= J2 (z)h2 + J3 (z)h3 , (1.5.21)
dt zgr (z)Cp [O2 (z)]

15
 gde je (z) - lokalna gustina mase, Cp [erg/(g K)] - specificni kapacitet vazduha, 2 i 3 - srednje
frekvencije za kontinuum Herzberga O2 i kontinuum Hartlija O3 redom. Dovoljno dobrom aproksimacijom
se javlja predpostavka o tome, da sva sunceva energija, koja se apsorbuje u stratosferi, prelazi u toplotu. Deo
te energije se izdvaja u obliku kineticke energije u trenutku disocijacije. Deo prelazi u metastabilno stanje,
kao sto su O(1 D), i dezaktivira se sudarima (tj. pretvara se u toplotu); deo (sama energija disocijacije)
izvaja se u obliku topote, kada se proizvodi disocijacije ponovo rekombinuju usled hemijskih reakcija (1.5.2)
i (1.5.3).

Slika 1.11. Karakteristika apsorbcione sposobnosti donje atmosfere velicine

1/b izrazava debljinu sloja atmosfere, koji daji apsorbciju 50% i propustanje
50%. U tom ogranicenom smislu b je svojevrsna opticka debljina, mada u
konacnim intervalima talasnih duzina atmosfera ne apsorbuje po eksponenci-
jalnom zakonu Lamberta (1.2.2). (U skladu sa radovima Alana C. W. Astro-
physical Quantites, 3rd ed, Athlone Press, London, 1973, p. 130.) [.... Allen
K. U. ....]

Da bi se nasla ravnotezna temperatura, odredimo odnos apsorbovane toplote k izracenoj toploti. Na ve-
likim visinama atmosfera postaje opticki tanka u infracrvenoj oblasti spektra i zraci u spoljasnji prostor. Ova
predpostavka se ponekad koristi pri malim fluktuacijama toplote i temperature i naziva se aproksimacijom
prozracne atmosfere. Uzimajuci da su karakteristike gasova sive, imamo [uporedi (1.2.44)]
!
4 dT
4B(z) 4T = Cp = (T )hlad , (1.5.23)
dt
gde je [cm2 /g] - koeficijent apsorbcije. Realna atmosfera je daleko od sive, i cesto se dozvoljava linijska
-
(Njutnova) zavisnost hladenja
!
dT
Cp = aT, (1.5.24)
dt -
hlad

gde je a - konstanta (a 4T03 ). Primer koriscenja ovih jednostavnih jednacina dat je u zadatku 1.6.
Velicina srednje apsorbcije od strane atmosferskih gasova u infracrvenoj oblasti spektra navedena je na slici
1.11.

1.5.3. Voda u stratosferi

Prenos radiacione energije u stratosferi uslovljen je u osnovnom H2 O, mada i CO2 takode - igra vaznu
ulogu, posebno na velikim visinama. U statosferi i vise uloga H2 O je manje znacajna usled malog relativnog
sadrzaja. U stratosferi zapremiski sadrzaj vode cini 5 106 , sto treba da odgovara pritisku zasicene pare

16
pri niskim temperaturama tropopauze ( 195 K na visini od 15 km). Zato se obicno stavlja da tropopauza
deluje kao svojevrsni sloj hladne zadrske. Bilo koja druga velika koncentracija vode sigurno bi dovela do
obrazovanja leda u jezgrima kondenzacije sa postepenim padanjem nanize.

1. 6. MEZOPAUZA: OSCILATORNA RELAKSACIJA CO2

Iznad stratosfere neposreda apsorpcija ultravioletnog suncevog zracenja posto slabi usled relativnog
slabljenja ozona. Zbog toga temperatura monotono opada sa srednjim gradijentom oko -5 K/km, tj. znatno
-
sporije u poredenju sa suadijabatskim gradijentom (1.3.4), koji je jednak -9,8 K/km.
Kako je neposredna apsorpcija sunceve svetlosti mala, prenos zracenja, koji proistice uglavnom u oblasti
CO2 15 MKM, ostaje osnovni proces koji definise raspodelu temperature.

1.6.1. Osnovni prelaz 2 CO2

Molekul CO2 je linearni (sl. 1.12). Pema tome, moda 1 , koja odgovara simetricnim oscilacijama,
nema dipolni moment za molekul 16 O12 O16 O, i rotacionooscilatorni spektar ne postoji, kao i u slucaju
dvoatomnih molekula sa jednakim jezgrima. Moda 2 , koja odgovara deformacionim oscilacijama, predstavlja
najnizi osnovni prelaz (zracenje 667,3 cm1 , ili 15 MKM). Degeneracija 2 (koja oznacava jednakost energije
oscilacije i u ravni stranice i upravno na nju) se ostranjuje usled rotacije. Prema toma, prelaz se formalno
pise (011 0) (000 0), gde cifre u vrsti oznacavaju tri oscilatorna kvantna broja i , a indeksi - kvantni broj l,
koji osdgovara momentu impulsa oscilacije (0 l 2 ). Moda 3 (asimetricna oscilacija) odgovara prelazu
(000 1) (000 0) (zracenje 2350 cm1 , ili 4,3 MKM) i za red velicine je snaznija u apsorbciji. Medutim - u
-
uslovima niskih temperatura mezosfere posle 15 km pobuduju se znatno intenzivnije, sto uslovljava opticki
debelu sredinu i obezbeduje- postojanje lokalne termodinamicke ravnoteze (LTR) sa atmosferom do znacajnih
visina . Uz te uslove traka od 15 MKM se pokazuje znacajnijom. Medutim - postojanje LTR zahteva dodatna
razmatranja, ukoliko se ona narusi usled procesa oscilatorne relaksacije.

Slika 1.12. Kolebanje moda za linearni molekul OCO

1.6.2. Kirhofov zakon i oscilatorna relaksacija

Pri razmatranju zracenja u troposferi (odeljak 1.2.3) gde su mnoge komponente (na primer H2 O i CO2 )
aktivno zrace, usvojili smo za infracrveno zracenje priblizno sivu atmosferu. U ovom odeljku pri analizi
prenosa toplote zaustavicemo se na pojedinacnom oscilatornom prelazu. Moze da se pokaze, sto koriscenje
Kirhofovog zakona u tom slucaju nije umesno. Ovde cemo demonstrirati da su metodi analize termodinamike
i molekularne fizike ekvivalentni.
Za pocetak, pretpostavimo da nema rasejanja. Intenzitet zracenja iz jedinice dI /ds [erg/(cm3 s srad
-
Hz)] odreduje se koeficijentom zracenja (1.2.1):

dI /ds = j , (1.6.1)
gde u skladu sa (1.2.6) j = B . Integraljenje u granicama profila trake (koji ne treba sada smatrati
sivim, obavezno predstaviti uzimajuci u obzir zavisno od frekvencije) daje velicinu zracenja na sve strane
0
sa gustinom enrgije E po celoj traci = 1 = 0:

17
 Z Z Z
dE(1, 0) dI
= dd = 4B d, (1.6.2)
dt sf er pov ds

gde je B ubaceno u podintegral, jer je zracenje izotropno u granicama malog izotropnog intervala, gde je
B = const. Koristeci identitet

= N () (, 0 ), (1.6.3)
da bi smo izrazili koeficijente apsorbcije preko poprecnog preseka molekula (, 0 ) i koncentracije CO2 na
nizem oscilatornom nivou N (), imamo
Z
dE(1, 0) 4N (0)2h 3
= 2 h/kT (0, 1)d. (1.6.4)
dt c (e 1)
Integralni apsorbcioni presek se obicno izrazava celim nizom ekvivalentnih nacina, medu - njima preko
sile trake S, sile oscilatora f, koeficijenta apsorbcije Ajnstajna B ili (jer su tri koeficijenta Ajnstajna povezani)
verovatnosti prelaza za zracenje A. Na taj nacin, moze da se izabere jedan iz niza izraza
Z
e2 h c2 e (1)
(0, 1)d = S(0, 1) = f (0, 1) = B(0, 1) = 2
A(0, 1), (1.6.5)
mc 4 8 e (0)
gde je
e - statisticka tezina nivoa. Dajuci prednost verovatnoci prelaza, napisimo

dE(1, 0) N (1)A(1, 0)h

= erg/(cm3 s), (1.6.6)
dt 1 eh/kT
kao pri termoninamickoj ravnotezi relativna koncentracija nivoa i -
e daje se jednacinom pobudenja Bol-
cmana
0 0
" 0
#
N ( )
e ( ) h( )
= exp . (1.6.7)
N ()
e () kT
Za dvoatomne molekule mi mozemo smatrati da oscilatorni nivoi (sumirani po svin rotacionim nivoima)
0
imaju jednake statisticke mase
e ( ) =
e ().
0
-
U skladu sa metodom molekularne fizike, energija koja se zraci prelazom = 1 = 0, odreduje se
odnosom

dE(1, 0)
= N (1)[A(1, 0) + B (T )B(1, 0)]h, (1.6.8)
dt
gde je B(1,0) - Ajnstajnov koeficijent za prinudno zracenje i mi predpostavljamo, da je intenzitet upadnog
zracenja odgovara plankovskoj raspodeli, koja se karakterise lokalnom temperaturom. Odnos izmedu - kojefi-
cijenata Ajnstajna je takav:

e (1)c2


e (1)B(1, 0) =
e (0)B(0, 1) = A(1, 0). (1.6.9)
2h 3
Ako B odreden- odnosom (1.2.7), tada izraz (1.6.8) dovodi do oblika (1.6.6).
-
Nije uopste za cudenje, sto su dva pristupa ekvivalentna, kada smo predpostavili plankovsko zracenje i
bolcmanovsku raspodelu koncentracije nivoa. Na kraju krajeva, upravo ovi uslovi se koriste za uspostavljanje
veze medu- Ajstajnovim koeficijentima A i B. Medutim
- ako je polje zracenja znatno razlicito od izotropnog ili
ne moze da se karakterise lokalnom temperaturom ili su sudari nedovoljno cesti, da bi podrzali bolcmanovsku
raspodelu (1.6.7), Kirhofov odnos, ne moze da se primeni i moramo koristiti metode molekularne fizike, da
bi smo odredili intezitet zracenja.
Razmotrimo proces sudara i zracenja, da bi smo pokrili, kada termodinamicka ravnoteza postaje losa
aproksimacija. Energija zracenja se transformise u toplotu usled apsorbcije

CO2 ( = 0) + h CO2 (e
= 1) (1.6.10)
sa sledecom dezaktivacijom usled sudara

18
 CO2 (e
= 1) + M CO2 ( = 0) + M + K.E., (1.6.11)
gde je K.E. = h - kineticka energija, koja se predaje gasu. Koeficijent brzine dezaktivacije oznacava se sa
(1, 0)[cm3 /s], tako da je

d[CO2 (1)]
= [CO2 (1)][M ](1, 0)cm3 s1 . (1.6.12)
dt
S druge strane, apsorpcija (1.6.10) moze da bude propracena sledecim spontanim zracenj
0
CO2 ( = 1) CO2 ( = 0) + h, (1.6.13)
u tom slucaju prenos zracenja u kineticku energiju ne postoji, i ukupnost procesa (1.6.10) i (1.6.13) svodi
se na rasejanje. Zanemarujuci male clanove prinudnog zracenja u imeniocu (1.6.6), dobijamo da je gubitak
0
CO2 ( = 1) usled spontanog zracenja jednak

d[CO2 (1)]
= [CO2 (1)]A(1, 0). (1.6.14)
dt
Odavde nalazimo albedo za jednokratno rastojanje

A(1, 0)
e =
, (1.6.15)
A(1, 0) + (1, 0)[M ]
koji ne zavisi od frekvencije u granicacama trake 1 - 0.
Jednacina prenosa (1.2.11) uzimajuci u obzir izraz (1.2.14) i (1.2.17) dobija oblik

dJ
e I (1
= I e )B . (1.6.16)
d
Kada je e 0, dejstvo gasa sa radijacionim poljem je snaznije; ovo i jeste stanje LTR. Medutim-
kada je e 1, tada molekul na visem nivou rasipa upadne fotone, i zato zracenje malo utice na kineticku
temperaturu gasa.
Proces prelaza od e 0 do e 1 naziva se oscilatornom relaksacijom [ukoliko je koncentracija
-
oscilatornih nivoa vec nije odredena Bolcmanovom jednacinom (1.6.7)] i javlja se pri

A(1, 0)
[M ] . (1.6.17)
(1, 0)
Za traku CO2 2 sila trake S(0,1)=2,37107 cm2 /s, sto daje A(0,1)=1,35 s1 . Uzimajuci da je (1, 0) =
2, 5 1015 cm3 /s, nalazimo da, relaksacija nastupa pri koncentracijama [M] 1015 cm3 , sto odgovara
visinama izmedu - 70-75 km.
-
Iznad ove granice apsorpcija zracenja je zanemarljiva u poredenju -
sa pobudivanjem usled sudara, mada
se gas i dalje hladi usled zracenja energije sa brzinom

dE(1, 0)
[M ][CO2 ]h,
= (0, 1)e (1.6.18)
dt
-
gde je koeficijent brzine pobudivanja povezan sa koeficijentom dezaktivacije (na osnovu termodinamickog
principa detaljnog balansa):

e (0, 1) =
e (1, 0)eh/kT . (1.6.19)
Kada se relativne koncentracije ne nalaze u termodinamickoj ravnotezi, u opstem slucaju one mogu da se
odrede relativnom ulogom sudara i polja zracenja. Ako je kineticka temperatura jednaka T, a zracenje,
-
koje se karakterise nekom drugom temperaturom T0 , dolazi odozdo, tada velicina pobudivanja -
se odreduje
izrazom
" #
N (1) e (1)

e
= e )eh/kT +
(1 eh/kT0 , (1.6.20)
N (0)
e (0) 2

19
a ne Bolcmanovom jednacinom (1.6.7). Faktor 1/2 ulazi u (1.6.20) zato, jer se gas siri samo odozdo; jednacina
zasnovana na predpostavci o maloj vrednosti prinudnog zracenja (vidi zadatak 1.9).
Na taj nacin, temperatura gornje mezosfere ce se smanjivati sa visinom do tada, dok zagrevanje ter-
mosfere ne kompenzuje gubitke usled zracenja. Da se odredi, gde se nalazi oblast kompenzacije, na pocetku
razmotriti procese, koji nastaju u termosferi.

1. 7. JONIZACIJA, DISOCIJACIJA I PRENOS TOPLOTE U TERMOSFERI

Direktna apsorpcija sunceve energije u Zemljinoj atmosferi iznad 80 km postaje vazna posledica foto-
jonizacije i u nizim slojevima, uglavnom, zbog toga sto postoji rendgensko zracenje i fotodisocijacija O2 u

kontinuumu Sumana - Rungea. (Osnove fotohemije su razmotrene u odeljki 3.1.)

1.7.1. Apsorpcija sun

cevog zra
cenja

Zagrvanje koje stvara fotojonizacija, ukljucuje u sebe niz procesa. Pre svega to je bekstvo elektrona.
Na primer uzmimo molekul O2 mada N2 , O i male komponente takode - se jonizuju rengenskim zracenjem, a
NO se jonizuje snaznim suncevim zracenjem u liniji vodonika L 1215
A. Na taj je nacin, pri fotojonizaciji

O2 + h O2+ + e (1.7.1)
potencijal jonizacije jednak je priblizno 12 ev, a dodatnu kineticku energiju odnosi elektron. Ova energija se
prenosi neutralnom gasu posrestvom sudara, usled kojih se pobuduju - elektronska stanja ili visoki oscilatorni
nivoi. Mala kolicina energije se gubi u kosmosmickom prostoru posrestvom zracenja molekula, medutim -
kod N2 i O2 nema rotacionog-oscilatornog spektra, jer ti molekuli imaju jednaka jezgra i nemaju dipolni
momenat. Prema tome, enrgija pobudivanja - se transformise u kineticku energiju usled razmene energije
0 0
O2 ( ) + M O2 ( < ) + M , (1.7.2)
ili usled razmene atoma
0 0
O2 ( ) + O O + O2 ( < ). (1.7.3)
Nacin transformacije energije jonizacije u toplotu zavisi u nekom stepenu i od visine. Na nizim oblastima
od 90 km rekombinacija proistice usled slepljivanja elektrona sa neutralnim molekulima, posle cega sledi
uzajamna neutralizacija, tj. sudari izmedu - negativnih i pozitivnih jona, usled cega se obrazuju neutralni
molekuli. Na taj nacin, veci deo potencijala jonizacije prelazi u toplotu u istoj oblasti, gde se i javlja
jonizacija.
Na vecim visinama negativni joni se ne stvaraju brzo, a nosioci pozitivnog naelektrisanja pretezno su
-
joni O+ , O2+ + ili N O+ . Medutim O+ se rekombinuje veoma sporo i rano ili kasno predaju svoje naelek-
trisanje molekulu. Rekombinacija naelektrisanih molekula vrsi se brzo, na primer, posrestvom disocijativne
rekombimacije

O2+ + e O + O. (1.7.4)
Na taj nacin, razlika izmedu- energije jonizacije ( 12 ev) i energije disocijacije ( 5 ev) oslobada- se
u oblasti jonizacije, no energija rekombinacije se izdvaja nize, u oblasti visina oko 100 km, gde se kiseonik
rekombinuje usled reakcije

O + O + M O2 + M, k12 = 2, 76 1034 e710/T cm6 /s. (1.7.5)

Na analogan nacin O2 disocira u kontinuumu Sumana -
- Runge. Medutim ovaj proces tece nesto iz-
nad nivoa gde protice inverzna rekombinacija. Na taj nacin, vertikalna razmena materije, koja je uslovljena
molekularnom difuzijom makroskopskim kretanjem vazdusnih masa ili turbulentnim mesanjem, igra znacajnu
ulogu u izdvajanju toplote. Na slici 1.13 pokazane su brzine zagrevanja, izracunate za dve raspodele tem-

perature i gustine. Zracenje oblasti Sumana - Rungea igra vaznu ulogu u donjoj atmosferi, a ucesce zracenja

20
na talasnoj duzini 80-1026 -
A, koje izaziva jonizaciju, preovladuje u srednjoj i gornoj atmosferi. Efektivnos
zagrevanja prihvaceno je da je 30%. Ostatak upadne energije ili se izracuje ili se prenosi u vidu hemiske
energije u nize oblasti atmosfere gde se atomi O ubrzano sjedinjuju.
Slika 1.13. Dotok toplote u gornju atmosferu pri
polozaju Sunca u zenitu ( = 1) i efektivnosti
zagrevanja = 0, 3. Racuni su obavljeni za dva
modela pri temperaturi termosfere i egzosfere 752
i 2000 K. Krive opisuju ponasanje drugog clana
na desnoj strani jednacine (1.7.19). Neprekidne

linije - kontinuum Sumana Rungea; isprekidane
linije - su linije jonizacije sa zracenjem 1026
A.
(U skladu sa radovima Banks P.M., Koskarts G.
Aeronomy, B, Academic Press, New York, 1973,
p. 19.)

1.7.2. Hemija kiseonika i njegova raspodela u termosferi

U oblasti snaznog kontinuuma Sumana - Rungea (vidi odeljak 1.5.1) za
A dolazi do disocijacije

O2 + h = O(3 P ) + O(1 D) (1.7.6)

sa J2 ( 4 106 s1 ). Nivo O1 D ima energiju 1,96 ev iznad osnovnog stanja. To je gornji nivo za
crvene zabranjene linije 6300 i 6364 A, koje imaju mesto kako u obicnoj svetlosti atmosfere, tako i u
polarnoj svetlosti. Sjedinjavanje atoma ostvaruje se sa ucescem trece cestice pri reakciji (1.7.5) ili posrestvom
radijativne disocijacije

O + O O2 + h, (1.7.7)
-
mada je poslednja znacajna u poredenju sa trokomponentnom reakcijom samo na nivoima koji su visi od
osnovne oblasti disocijacije. Zanemarujuci reakciju (1.7.7), dobijamo za ravnoteznu raspodelu
1/2
[O] J2
= . (1.7.8)
[O2 ] k11 [O2 ][M ]
-
Medutim difuzna raspodela gasova postaje znacajna u istom dijapazonu visina (100-110 km), gde se nalazi
maksimum disocijacije. Teorijsko vreme za dostizanje difuzne ravnoteze ravnomerno izmesanih O2 i O na
nivou od 115 km cini oko 10 dana, sto se prakticno poklapa sa vremenom zivota molekula O2 , koje je
-
odredeno iz fotodisocijacije. No u oblasti od 100-115 km relacija [O2 ]/[O] cini priblizno 1/3 i skoro je
konstantan. Prema tome, karakteristicno vreme potpunog mesanja u nizoj termosferi usled makroskopske
cirkulacije i turbulentnosti moze da bude takode - reda 10 dana pri uporedivim karakteristikama vremena
procesa difuzije, mesanja i fotodisocijacije O2 . U sledecoj glavi difuzija i mesanje bice razmotreni potpunije.
Primetimo sada samo da na visinama od 115 do 150 km vreme difuzije (koje se menja proporcionalno gustini)
postaje dovoljno malo i O2 , O i N2 nalaze se u difuzijonoj ravnotezi. Ovo znaci sto za svaki gas hidrostaticka
ravnote(1.1.15) se ostvaruje nezavisno od mase Mj . Tada se visina homogene atmosfere odreduje - izrazom
!1
X Nj /N
H= , (1.7.9)
j
Hj

gde je Hj = kT /Mj g.
U oblasti neprekidne apsorbcije N2 suncevo ultravioletno zracenje nije dovoljno jako disocijaciju ovog
molekul. Zato atomi N obrazuju usled jonizacije

N2 + h N2+ + e, (1.7.10)
koja se javlja za < 796
A, zbog cega dolazi do disocijativne rekombinacije

21
 N2 + e N + N. (1.7.11)
- da reaguju sa
Pojedini atomi N mogu ponovo da se objedine trokomponentnim reakcijama, a takode
kiseonikom obrazujuci azot oksid:

N + O + M N O + M, (1.7.12)

N + O2 N O + O. (1.7.13)
-
Medutim - ci izvor atoma N prestavlja reakcije atoma sa neutralnim komponentama:
preovladuju

N2+ + O N O+ + N, (1.7.14)
+ +
O + N2 N O + N, (1.7.15)
O2+ + N2 N O+ + N O, (1.7.16)
mada poslednja reakcija, verovatno, protice veoma sporo. Disocijativna rekombinacija N O+ predstavlja
izvor atoma N, koji se nalaze prvenstveno u stanju 2 D.
Druga mogucnost obrazovanja N(2 D) sastoji se u rekombinaciji usled reakcije (1.7.11). Nivo 2 D je
-
metastabilan i ima energiju 2,37 ev iznad osnovnog stanja N4 S. Kada se stvori, pobudeni atom azota moze
stupiti u reakciju sa O2 :

N (2 D) + O2 N O + O(3 P ). (1.7.17)
Oksid azota, koji se obrazuje u termosferi, vazan je za formiranje nize jonosfere. Tom pitanju cemo se vratiti
u glavi 5.

1.7.3. Razmena i gubitak energije usled zra

cenja

Neki od gore razmotrenih procesa praceni su zracenjem. Spajanje elektrona koje dovodi do obrazovanja
negativnog jona, moze da nastane ili zbog zracenja fotona, ili uz ucesce trecce cestice.
PReakcija trokom-
ponentne asocijacije (1.7.5) moze dovesti do obrazovanja O2 u osnovnom stanju X 3 g ili u jednom iz
-
(pobudenih) stanja, kojoj odgovara dvema atomima O(3 P ) u osnovnom stanju (slika 1.9). U tom slucaju
-
pobudeni molekul moze da zraci u jednoj iz sistema traka O2 , koje se posmatraju u zracenju atmosfere
(odeljak 6.1.2). Energija, koja je utrosena na zracenje, ne uticestvuje u zagrevanju termosfere.
Velicina efektivnog zagrevanja treba uzme u obzir gubitak infracrvenog zracenja usled toplotnih sudara,
na primer, gubitak uslovljen molekulima CO2 iznad nivoa oscilatorne relaksacije. Medutim - - ce
za preovladuju
molekule N2 i O2 zracenje u infracrvenoj oblasti usled elektricnih dipolnih prelaza je zabranjeno. Sadrzaj
malih komponenti, koje mogu zraciti (NO, CO i drugi) u atmosferi Zemlje, je suvise mali za to, da bi se
-
obezbedili veliki gubitci toplote, za hladenje gornjih slojeva atmosfere Marsa i Venere, verovatno je vazan
rotacioni spektar CO.
Osnovni gubitci toplote usled zracenja u gornjoj termosferi Zemlje uslovljeni su zabranjenim prelazima
(usled elektricnog dipolnog zracenja) medu - dva nivoa fine strukture J = 1 J = 2 osnovnog stanja
3
O( P2,1,0 ) (upodredi sliku 6.3). Kao rezultat prelaza nastaje zracenje na talasnoj duzini 63 MKM. Razlika
energije nivoa (0.02 ev) uporediva je sa toplotnom energijom u atmosferi (0.02 ev=232 K). Ako je radijaciono
-
vreme zivota dovoljno veliko (1/A=3,1 h) u poredenju sa vremenom izmedu - toplotnih sudara, koncentracija
nivoa osnovnog stanja O odgovara Bolcmanovoj raspodeli. Prema tome, intenzitet zracenja na liniji 63 KMK

dE(1, 2) e exp(E1 /kT )

= [O] P21 A(1, 2)E1 , (1.7.18)
dt J=0 exp(E1 /kT )

gde je E1 - energija nivoa J u odnosu na osnovni (J=2). Medutim - -

hladenje usled tog zracenja ima
znacaj samo iznad nivoa, gde se zracenje fotona zadrzeva opticki debelom sredinom, i ta cinjenica ogranicava
-
hladenje sve do oblasti F (vidi zadatak 1.7). Pri prelazu sa J = 0 J = 1 nastaje zracenje na liniji od
147 MKM, no ono je manje bitno.

22
1.7.4. Fluks toplote usled toploprovodnosti i nivo mezopauze

Pri pozitivnom gradijentu temperature, koji sprecava konvenkciju, i ne veoma efektivnoj razmeni toplote
usled zracenja osnovni prenos energije u donjoj atmosferi ostvaruje se toplotnom provodnoscu. Trenutna
-
brzina zagrevanja odreduje se jednacinom
!
T X
(Cp T ) = K + Fi i i N (z)ei (z)/ R(z). (1.7.19)
t z z
Ovde je fluks suncevog zracenja podeljen na niz spektralnih intervala Fi , izabrani na taj nacin, da bi
koeficijenti absorbcije u granicama svokog od njih se menjali malo. Na taj nacin, F i [erg/(cm2 s)] - fluks
sunceve energije u granicama svakog intervala, i - deo absorbovane sunceve energije koja prelazi u toplotu,
a i (z) - vertikalna opticka debljina u intervalima ultravioletne oblasti. Za srednju vrednost koeficijenta
apsorbcije i [cm2 /molekula] imamo di = N (z)i dz. Pored toga, kao K(T) [erg/(cm s K)] predstavlja
toplotnu provodnost, a R(z) [erg/(cm3 s)] - gubitak toplote usled zracenja.
Pri stabilnom stanju i usrednjavanju za jedan dan ova jednacina posle integracije dobija oblik
" !# Z
dT 1X i
K = Fi i hi 1 exp R(z)dz. (1.7.20)
dz 2 i hi z

i odgovara fluksu toplote na racun toplotne provodnosti koja je usmerena nanize. Koriscenjem srednjeg zen-
itnog ugla Sunca arccoshi (kao i faktora 1/2 za uzimanje u obzir noci), predstavlja svojevrsnu aproksimaciju.
U stvarnosti fluks mora biti integrisan za ceo dan u zavisnosti od = (t).
Jasno je da za velike visine desna strana izraza nestaje i T Tegzo (temperatura egzosfere). Na drugim
visinama z gradijent treba da bude znatno veci, da bi se ocuvao nanize usmeren fluks toplote, ekvivalentno
opstem ultravioletnom zracenju koje se apsorbuje iznad z, oduzimajuci gubitke, koji su uslovljene infracr-
venim zracenjem.
Na slici 1.13. pokazano je, na kojim visinama dolazi do absorpcije zracenja u dva spektralna intervala-
oblasti talasnih duzina 80-1026
A i oblasti Sumana - Rungea < 1750 A. Energija jonizujeceg zracenja

menja se u zavisnosti od sunceve aktivnosti i u srednjem cini oko 2 erg/(cm2 s), a fluks u oblasti Sumana
2
- Rungea - priblizno 15 erg/(cm s). Gubitak usled zracenja u liniji 63 MKM, verovatno je jednak samo
nekolikim desetinama erg/(cm2 s), mada mogu biti i znatno iznad 150 km. Oblast velikih visina je odlicno
izolovana od mezosfere debelom termosferom kroz koju treba da se rasprostire rasejana toplota. Zato male
izmene toplote usled apsorbcije ili zracenja mogu da stvaraju znacajna dejstva na lokalnu temperaturu.
Dobra aproksimacija velicine K(T) pri atmosferskim temperaturama izrazava se formulom

K(T ) = 36 105 T 3/4 erg km/(cm2 s K) (1.7.21)

za O2 i N2 i

K(T ) = 54 105 T 3/4 erg km/(cm2 s K) (1.7.22)

za O. Zato efektivni fluks toplote na visinama iznad 120 km, gde je T 325 K, treba da bude jednak
dT 1
K(T ) = Fhi....0, 4erg/(cm2 s), (1.7.23)
dz 2
da bi se odrzao gradijent u krajnjoj liniji 15 K/km. Pri visokoj suncevoj aktivnosti gradijenti postaju veci.
Na taj nacin samo energija jonizacije, koja ulazi u atmosferu iznad 120 km, kao sto vidimo, je dovoljna, da
bi obezbedila gradijent, recimo, pri hi = 1/2 i = 0, 8.
Gradijent na nivou oko 90 km cini samo 10 K/km, ali cak i brzi pogled na sliku 1.13 pokazuje, da
dotok toplote odozdo se povecava ovde mnogo puta. Cak pri uzimanju nekih razlika u efektivnosti procesa
oceigledno, je da gubitak usled zracenja je znacajan u oblasti visina oko 100 km. Polozaj mezopauze definise
se visinom, na kojoj ukupni fluks toplote iz termosfere je bio izracen molekulima CO2 na traci od 15 KMK.
-
Kada postoji oscilatorna relaksacija CO2 jednacina (1.6.18) i (1.6.19) odreduju uslove mezopauze:
Z
1
f (CO2 )(1, 0)h N 2 (z)eh/kT dz = Fhi, (1.7.24)
z0 2

23
gde je f (CO2 ) - relativni sadrzaj CO2 (3 104 ) i (1, 0) = 2, 5 1015 cm3 /s. Fluks toplote usled toplo-
provodnosti na desnoj strani jednak je 3,4 erg/(cm2 s). Ocenjujuci integral u izotermickoj aproksimaciji
(1.1.4) pri cemu je T0 = 175K (resenje nije osetljivo na T0 ), doijamo

N (z0 ) = 1, 3 1014 cm3 (1.7.25)

sto odgovara oblasti visina oko 85 km.

1. 8. STRUKTURA ATMOSFERE VENERE, MARSA I JUPITERA

1.8.1. Venera

-
Visoka temperatura povrsine (slika 1.14) Venere (750 K) prvi put je bila utvrdena u njenom zracenju u
mikrotalasnom radio dijapazonu, za koji je atmosfera prakticno prozracna. Gusta atmosfera sastoji se skoro
100 % od CO2 , i visoka temperatura, kao sto vidimo, povezana je sa efektom staklenika, mada mali deo
suncevog fluksa se apsorbuje na povrsini.

Slika 1.14. Raspodela temperature atmosfere Marsa

i Venere. (Standardni model NASA 1972. NASA
Report S. P. 8001.)
Profil temperature dobijen je u eksperimentima iz radio pomracenja (odeljlak 5.2.2) sa palube kosmicke
stanice Marine-5 i pri neposrednim merenjemima pomocu kosmicke stanice Venera-8. Profil je
sustinski adijabatski od povrsine planete do 50 km visine. Horizontalne nehomogenosti temperature su
veoma male kako u gornjoj, tako i u nizoj atmosferi i svedoce o dinamickoj aktivnosti (odeljak 2.4).
Na nivou 50-70 km postoji sloj oblaka. Istrazivanjem stepena polarizacije zracenja pokazuje se, da
oblaci uglavnom sastoje iz sumporne kiseline H2 SO4 (odeljak 4.3.4). Visoka refleksiona sposobnost oblaka
uslovljava priblizno 80 % albedo planete. Oblaci su umereno gusti, a njihove dimenzije, verovatno, cine od
20-30 km; u vidljivoj oblasti spektra oni imaju opticku debljinu 1.

Slika 1.15. Model gornje atmosfere Venere za egzosfernu

temperaturu T=350 K. Relativni sadrzaj: CO2 0, 98,
CO 0, 01; O 0, 01; N2 103 ; H2 2 106 ; He 2
104 . Totalna koncentracija na visini od 125 km N =
1, 0 1013 cm3 . Koeficijent turbulentne difuzije ispod
145 km K = 108 cm2 /s (odeljak 2.3.2). (U skladu sa
radom Kumar S. Hunten D.M.J. Georhys. Res., 79,
2529, 1974.)

Kao sto se i ocekivalo, stratosfera odsustvuje iznad oblaka. U termosferi (slika 1.15) temperatura dostize
vrednosti oko 300 K (odeljak 7.3.3).

24
1.8.2. Mars

Na slici 1.16 osencena traka pokazuje rezultate merenja zavisnosti temperature od visine na razlicitim
mestima i u raznim trenutcima dana za uslove velikog sadrzaja prasine u atmosferi. Gradijent temperature
razlikuje se od izracunatog adijabatskog gradijenta -5 K/km za atmosferu koja se sastoji samo iz CO2 i
koja se nalazi u radijacijonoj konvektivnoj ravnotezi. Realna raspodela temperature uslovljena je uglavnom
neposrednom apsorbcijom suncevog zracenja atmosferskom prasinom. Uticaj ovog efekta znacajan je cak i
onda, kada se atmosfera cini cistom. Mada kada je vertikalni gradijent je blizi adijabatskom za uslove ciste
atmosfere, on je retko veci od -3 K/km. Model makroskopske cirkulacije (odeljak 2.5) takode - daje numericki
-
manji vertikalni gradijent u poredenju sa konvektivnim.

Slika 1.16. Profili temperature za atmosferu Marsa koji ilustruju uticaj direktnog suncevog zagrevanja,
uslovljenog apsorbcijom od strane prasine. Osencene trake pokazuju rezultat posmatranja pomocu kosmicke
litilice Mariner-6, -7. Krive na levom grafikonu predstavljanu rezultate racuna za cistu atmosferu, koja
se sastoji uglavnom iz CO2 , na desnom grafiku-zaprljanu atmosferu [37]. (Brojevi pored krivih pokazuju
vreme u toku dana.-Perev.)

Slika 1.17. Temperatura povrsine Marsa (u

kelvinima), izracunata za cistu atmosferu
na osnovu izmerenih merenja infracrvenog
radiometra kosmicke letilice Mariner-9
[38].

Ukoliko je pritisak na povrsini veoma mali (. 8 mbar u zavisnosti od geografskog polozaja i sezone), to
je efekat staklenika slabiji i temperatura povrsine podvrgnuta je znacajnim varijacijama u toku marsovskih
dana, jednakih 24,660 h (slika 1.17).
Maksimalan sadrzaj vodene pare u atmosferi utvrduje- se zahvaljujuci zasicenju tokom noci. Za uslove
relativno ciste atmosfere (slika 1.17) Tmin 6 190 K odgovara debljini sloja natalozene vode od 10 m.
Na severnoj polarnoj kapi u vreme proleca, kada voda, kao sto vidimo, se izdvaja usled topljenja leda,
posmatrana debljina sloja dostizala je 30 m.
Na slici 1.18 prikazan je model gornje atmosfere, dobijene na osnovu posmatranja kosmicke letilice

25
Mariner-9. Egzosferna temperatura priblizno je jednaka 350 K. Kosmicka letilita Viking dobila je
znatno nize temperature. Kao sto vidimo, te promene temperature su realne, ali one jos uvek nisu dobile
objasnjenje.

Slika 1.18. Model gornje atmosfere Marsa za egzos-

fernu temperaturu od 350 K, zasnovanim na posma-
tranjima radio pomracenja i ultravioletnog zracenja
atmosfere pomocu kosmicke stanice Marinera-9.
(U skladu sa radom Barth C. A. et al. Icarus, 17,
457, 1972.)

1.8.3. Jupiter

Sema raspodele temperature Jupitera data je na slici 1.19. Ispod sloja kristala N H3 (amonijak), koji
obrazuju gornje oblake, adijabatski gradijent (odeljak 2.6) jednak je -3 K/km. Oblast radijacione ravnoteze u
troposferi povezana je sa prenosom zracenja u slaboj traci CH4 i apsorpcija suncevog zracenja u ultravioletnoj
oblasti spektra, koja je uslovljena po svemu sudeci, prasinom koju stvara kondezovani hidrazin N2 H4 -
rezultat fotohemijskih procesa u amonijaku.

Slika 1.19. Sema
strukture atmosfere Jupitera. Cak -
i adijabatska kriva za troposferu je neodredena, jer
i ona zavisi od relativnog sadrzaja H2 /He i uloge vlazne konvekcije; pri niskoj temperaturi T velicina
za H2 je osetljiva na vrednosti T. Ovde je koriscen vertikalni gradijent 2,9 K/km, koji odgovara 1, 6.
Tropopauza (z=0) nalazi se na minimumu temperature 100-120 K. Stratosfera nije prikazana, jer profil
nije poznat dovoljno tacno i nismo uvereni u to, da se temperatura smanjuje iznad tropopauze. U oblasti
neposredno nad tropopauzom T, verovatno, raste usled neposredne apsorbcije suncevog zracenja zbog niskog
-
nivoa infracrvenog zracenja atmosfere, koje dovodi do hladenja. U mezopauzi osnovna oscilatorna relaksacija
nastaje u C2 H2 i CH4 . U oblasti termosfere linija a oznacava racunat profi, uslovljen zagrevanjem tvrdim
suncevim zracenjem, a linija b-profil, dobijen na osnovu radio zamracenja kocmicke stanice Pionir-10.
Razlike, kao sto vidimo, svedoce o dodatnom izvoru toplote u atmosferi (odeljak 5.3.3).

Mezosfera se obrazuje usled dotoka toplote zbog apsorbcije suncevog zracenja na talasnoj duzini 3,3 m
(3 -osnovni) metana CH4 sa postupnim ponovnim izracivanjem u traci 7,7 m (3 -osnovni) metana CH4 ,

26
ciji intenzitet u spektru Jupitera odgovara temperaturi od 145 K ili vecoj.
Intenzitet zracenja trake 7,7 m i zatamnjenje na kraju (odeljak 4.3.3) u infracrvenom kontinuumu
predstavljaju sustinske navode u korist toga, da je model radijacione ravnoteze zadovoljavajuci. Efektivna
planetna temperatura Jupitera jednaka je 134 K, mada ravnotezna temperatura, u skladu sa jenacinom
(1.2.46) cini 106 K. Po svemu sudeci, ova razlika se objasnjava sopstvenim zracenjem planete, koje je uslovl-
jeno Helkucovim sazimanjem, koje predstavlja pocetni gravitacioni kolaps, koji trpi protozvezda.
Trci po sadrzaju su molekuli acitelena C2 H2 u gornjoj atmosferi i pokazuju znacajan uticaj na zracenje
u infracrvenoj oblasti spektra. Emisija na talasnoj duzini 13,7 m, povezana sa nizim oscilatornim nivoom
(5 -osnovne), i ima znacaj, analogan traci CO2 na talasnoj duzini 15 m u zemljinoj mezosferi. Mezosfera
Jupitera obicno se smatra skoro izotermskom ( 150K) sa mogucim smanjenjem temperature na 10 K od
stratopauze do mezopauze.
U termosferi na osnovu teorijskih racuna prvobitno se predpostavilo povecanje temperature samo na 15
K od mezopauze do egzosfere. Uporedenje - pokazuje, sto intenzitet suncevog jonizujuceg zracenja, koje stvara
termosferu Zemlje, u blizini Jupitera je 27 puta manje, toploprovodnost termosfere, koja se sastoji iz H2 ,
znacajno je veca, a skala visina mnoga manja (sto smanjuje toploizolaciju, dovodeci do visih temperatura).
Poslednja cinjenica i predstavlja stvarni faktor obrnute veze: ako temperatura u nizoj termosferi ne raste,
to skala visina ne moze da se poveca do vrednosti, koje obezbeduju - izolaciju gornje termosfere. Medutim-
buduca istrazivanja najavljuju mnogo neocekivanih rezultata.
Eksperimenti sa radiopomracenjima, koji su bili tako korisni za dobijanje profila pritiska i temperature
atmosfera Venere i Marsa, pri prolazima kosmicke letelice Pionir-10, -11 pored Jupitera nisu doneli
zeljene rezultate za neutralnu atmosferu. Kasnija analiza je pokazala, da postoje znacajne greske koje su
bile povezane sa sazimanjem planete i tehnickim osobenostima sprovodenja - eksperimenata. I pored toga
rezultati, koji su dobijeni za jonosferu, predstavljaju dosta tacne vrednosti. Oni pokazuju ostro povecanje
temperature termosfere do 750 K. Jasno je, da ako je ovaj rezultat pravilan, to znaci da postoji ne predvideni -
izvor zagrevanja gornje atmosfere. Procena ovog problema bice produzena u odeljku 5.3.3.

27
 Glava 2

2. HIDRODINAMIKA ATMOSFERE

2. 1.
OSNOVNE JEDNACINE

2.1.1. Jedna
cine u inercijalnom sistemu koordinata

Osnovne jednacine, koje povezuju gustinu mase , pritisak p, i temperaturu T i tri komponente brzine v
(u, , ), prikazane su jednacinama stanja, neprekidnosti kretanja i ocuvanja energije. Jednacine neprekid-
nosti izrazavaju zakon ocuvanja mase

= (v), (2.1.1)
t
koja tvrdi, da je lokalna brzina promena gustine mase jednaka konvergenciji fluksa. S druge strane, korisno
je predstaviti jednacinu neprekidnosti pomocu potpunog izvoda koja se uzima duz puta po kojem se krece
element fluida. Na taj nacin,

d
+ v = (v) + v . (2.1.2)
dt t
Transformisuci divergenciju, imamo

d
= v. (2.1.3)
dt
U posebnom slucaju za nestisljivu tecnost

v = 0. (2.1.4)
Jednacina neprekidnosti u Ojlerovim promenljivima za idealni gas tj. pri odsustvu viskoznosti dobija se
izjednacavanjem sile, koja deluje na jedinicu zapremine fluida, sumi spoljasnjih sila g i gradijenta pritiska
p:
!
dv v
+ (v )v = p + g. (2.1.5)
dt t
Ako fluid nije idealan, treba dodati clan koji uzima u obzir prenos impulsa usled viskoznosti od jednog
elementa fluida do drugog. Tenzor viskoznog napona (koji ulazi u jednacinu u obliku, analognom ulozi
pritiska) treba da ima clanove, koji su proporcionalni

i j
+ , (2.1.6)
xj xi
-
tako da unutrasnje trenje nastaje samo pri postojanju relativnog kretanja medurazli citih delova fluida. Za
nestisljivu tecnost clanovi sa i = j nestaju, jer se ispunjava uslov (2.1.4), i jednacina kretanja prelazi u
jednacinu Navija - Stoksa

v 1
+ (v )v = p + g + 2 v. (2.1.7)
t
Koeficijent proporcionalnosti [g/(cm s)] naziva se dinamickom viskoznoscu, dok relacija

V = / cm2 /s (2.1.8)

28
predstavlja kinematicku viskoznost.
Ako je kolicina toplote konstantna za sve elemente i unutrasnja razmena usled toplotne provodnosti
i zracenja ne postoji, imamo posebnu situaciju, kada proticanje gasa predstavnje izotermski i adijabatski
proces. Atmosfera jedva da zadovoljava ove uslove, medutim - u vecini zadataka odstupanja od tih uslova
nisu ozbiljna, i takva aproksimacija se smatra korisnom. Na taj nacin temperatura se daje izrazom (1.3.4)
(ili njen ekvivalent za vlazan vazduh), i nas sistem jednacina se dopunjava jednacinom stanja idealnog gasa
(1.1.2). Integraleci (1.3.3) dobijamo adijabatske uslove za suv gas

T p(1)/ = const, ili p = const. (2.1.9)

Postoje zadaci, koji su povezani, na primer, sa analizom nestabilnosti i njihovih uzroka, gde ne mogu da se
koriste adijabatski zakoni, ali moze se razmatrati gas kao skoro nestisljiv. Pri tome se smatra kon-
stantnim svuda, izuzev u clanu topljena u (2.1.7). Ovaj pristup daje aproskimaciju Busineska. Neprekidnost
fluida opisuje se izrazom (2.1.4), i tada jednacina Navija - Stoksa ima oblik
!
v 1
+ (v )v = p + 1+ g + V2 v. (2.1.10)
t 0 0

gde je = 0 + . Cuvanje energije u pokretnom elementu sa dotokom energije daje
!
T
0 C p + v T = (KT ) + 0 v g + Q, (2.1.11)
t

gde je K - koeficijent toplotne provodnosti a, Q - izvor toplote, koji je uzrokovan viskoznom disipacijom
i zracenjem. Za troposferu i stratosferu toplotna provodnost nema znacaja i clan zracenja predstavlja
- ci sa desne strane jednacine.
preovladuju

2.1.2. Kretanje u rotacionoj atmosferi

P0
P Kao sto je poznato, 0u sitemu koordinata , koji se rotira sa ugaonom brzinom u inercijalnom sistemu
, cestica ima brzinu , takvu, da je
0
v = v + r. (2.1.12)
Na taj nacin, apsolutna brzina jednaka je zbiru brzina cestice u odnosu na Zemlju i brzine rotacije Zemlje.
0
Diferenciranjem vektora A u rotacionom sistemu koordinata d A/dt takode - zahteva uvodenje
- popravki, koje
uzimaju u obzir rotaciju, tj. u opstem slucaju
0
dA dA
= +A (2.1.13)
dt dt
i u posebnom
0
dv dv
= + v. (2.1.14)
dt dt
Koristeci (2.1.12) dobijamo
0 0
dv dv 0 0 dv 0
= (v + r) + (v + r) = + 2 v 2 R, (2.1.15)
dt dt dt
tako dok je (r) = 2 R, gde je vektor R - rastojanje od ose rotacije. Jednacina (2.1.15) daje ubrzanje
cestice u inercijalnom sistemu koordinata, koji se sastoji iz ubrzanja, merenog u rotacionom sistemu i clanova,
uslovljenih Koriolisovom silom.
Na taj nacin, jednacina Navija - Stoksa za rotirajucu planetu dobija se posredstvom zamene dv/dt iz
izraza (2.1.7) i (2.1.15). Nalazimo

29
 0 0
dv 0 1 0
= 2 v p + ge + V2 v , (2.1.16)
dt
-
gde je centrifuglna sila ukljucena u gravitacioni clan uvodenjem efektivne sile teze

ge = g + 2 R. (2.1.17)
U zadacima, koji su povezani sa istazivanjem planeta, treba koristiti ose rotacije sistema koordinata
0
sistema x, y, z (komponente vektora r ), koje su usmerene na istok, na sever i navise. Tada komponente
0 0 0
brzine imaju izraze koji odgovaraju vrednostima u = d x/dt, = d y/dt i = d z/dt. Medutim- ove brzine
ne odgovaraju Dekartovom sistemu koordinata, i komponente ubrzanja u sfernim koordinatama imaju sledeci
0

oblik za (v = iu + j + k):

0 0
0 0
! 0 0 ! 0 0 !
dv du utg u dv u2 tg d u2 + 2
= + i+ + + j+ k, (2.1.18)
dt dt a a dt a a dt a

gde je a - radijus planete, a - sirina.

Razlozimo po koordinatnim osama razlicite sile. Tada dobijamo
0

v = ( cos sin )i + u sin j u cos k, (2.1.19)
i obicno mozemo napisati

ge = g k, (2.1.20)
2
gde je g 980 cm/s na povrsini Zemlje. Na taj nacin, imamo jednacinu za istocnu, severnu i vertikalnu
komponentu impulsa. Izostavljajuci apostrofe u ozacavanjima izvoda u rotacionom sistemu koordinata,
napisimo
du utg u 1 p
+ = + 2 sin 2 cos + V2 u, (2.1.21)
dt a a x

d u2 tg 1 p
+ + = 2u sin V2 , (2.1.22)
dt a a y

d u2 + 2 1 p
= g + 2u cos + V2 . (2.1.23)
dt a z

Clanovi, koji ukljucuju krivinu a1 , predstavljaju kvadratne clanove i znacajno usloznjavaju jednacine,
-
medutim cesto ih mozemo izostaviti. Ubrzanje takode - nije linearno, jer na primer

du u u u u
= +u + + . (2.1.24)
dt t x y z

Clanovi koji pokazuju uzajamno dejstvo brzina, nazivaju se inercionim u teoriji turbulentnosti i
advektivnim u atmosferskoj dinamici.

2. 2. HORIZONTALNA CIRKULACIJA TROPOSFERE

2.2.1. Geotropski vetrovi i gradijent fluksa

Da bi se pojednostavile jednacine horizontalnog kretanja (2.1.21) i (2.1.22), s pocetka razmotrimo

velicinu razlicitih clanova. Pri laboratoriskim ispitivanjima, kada fluks nije turbulentan, disipacija energije
nastaje usled prelaska uredenog- laminarnog fluksa neposredno u haoticno kretanje molekula (tj. u toplotu)
na racun obicne molekularne viskoznosti. Za vazduh [ 2 104 g/(cm s)] pri standardnim atmosferskim

30
 uslovima 0, 15 cm2 /s, sto cini da sabirak, uslovljen trenjem postaje zanemarljiv. Medutim - u turbu-
-
lentnoj atmosferi postoji analogna makroskopska disipacija uredenog fluksa (kada postoji pomeranje vetra
po visini) u turbulentne vihore razlicitih razmera. Kineticka energija u tom spektru vihora predaje se od
-
vecih ka manjim (od bolje uredenih -
ka manje uredenim), da bi se konacno pretvorili u toplotu moleku-
larne viskoznosti. Za atmosferske vetrove gubitak kineticke energije zavisi od brzine, njene transformacije
u turbulentnost razlicitih dimenzija. Ne ulazeci u mehanizam inercijalnog prenosa energije, mozemo opisati
-
ovu pojavu uvodenjem turbulentne viskoznosti VE . Turbulenta viskoznost deluje u troposferi u granicama
3
l 3 10 cm, i naziva se duzinom mesanja. Duzina mesanja analogna je srednjem slobodnom putu pri
razmatranju molekularne viskoznosti. Turbulentna viskoznost ima vaznu ulogu u nizim slojevima atmosfere,
do visine reda kilometara, ukoliko brzina vetra na povrsini treba da se smanji do nule, a pomeranje vetra
u tom granicnom sloju atosfere su maksimalna. Empirijski je dobijeno, da u toj oblasti VE ima vrednost
5 104 cm2 /s pri gradijentima vetra 4u/4z 4/4z 5 m/(s km), 2 u 2 5 108 cm1 . Clan,
3 2
koji opisuje trenje, ima vrednost oko 3 10 cm/s i mora da se uzme u obzir. Za vise oblasti troposfere on
je obicno beznacajan, i necemo razmatrti u ovom odeljku clanove, koji su odgovorni za disipaciju. Izmedu -
-
ostalog, turbulentni vrtlozi uslovljavaju prenos mase i energije, a takode impulsa, i u vezi sa tim u daljem
nama ce biti potrebni vrednosti koeficijenta turbulene difuzije (odeljak 2.3.2) i koeficijenta temperaturne
provodnosti (odeljak 2.6).
U planetarnim dimenzijama (L 108 cm) tipicne vrednosti horizontalnih visina u i cini oko 1103 cm/s
( 40 km/h), medutim- za vertikalna premestanja vrednosti su znatno manje. Na taj nacin, izostavljajuci
clanove, koji su uzrokovani krivinom, i mali clan u izrazu za Koriolisovu silu, dobijamo pojednostavljene
jednacine

du 1 p
= 2 sin , (2.2.1)
dt x

du 1 p
= 2u sin . (2.2.2)
dt y
Pri karakteristicnom vremenu advekcije reda L/V 105 s ( 1 dan), = 104 s1 i razlici pritisaka
4p 104 .../cm2 ( 102 atoma) clan ubrzanja bice za red velicine manji, nego clan sile. Na taj nacin, tipicne
sinopticke karakteristike zemaljskih meteroloskih uslova pokazuju, da je gradijent pritiska skoro izbalansiran
sa takozvanim geotropskim vetrom, koji je pod dejstvom Koriolisovih sila. Vrednost raspodele pritiska dozvol-
java da se dobije na cisto dijagnosticki nacin zonalna (u) i meridionalna () komponenta vetra.
Odnos velicina ubrzanja (V /t V 2 /L) na srednjim
sirinama (V ) je Rozbijev broj

R0 = V /L. (2.2.3)
Vrednost R0 1 pokazuje, da je geotropska aproksi-
macija dovoljno dobra.
Analognom aprosimacijom za vertikalnu raspodelu
gradijenta pritiska cini prosto hidrostaticka ravnoteza
usled prevladavanja g u formuli (2.1.23). Zato sa do-
voljnim stepenom tacnosti imamo
1 p
= g. (2.2.4)
z
Gore uproscene jednacine za horizontalno kretanje
Slika 2.1. Krivolinijske kooordinate koje mogu da se prepisu u vektorskom obliku:
pokazuju diferencijalnu promenu jedinicnog
tangencialnog vektora t [6]. dV 1
= f V k p, (2.2.5)
dt

gde je V = iu + j, = i/x + j/y i Koriolisov parametar je

f 2 sin . (2.2.6)

31
Sistem prirodnih koordinata pojednostavljuje razmatranje (slika 2.1).
Jedinicni vektor t usmeren je po tangenti na fluks, n je usmeren vertikalno
je pozitivno levo od fluksa, a k
navise (upravan na ravan crteza). Tada je V = V t, i u polarnim koordinatama t = n = n
s/R. Prema
tome,

dV dV ds dV
n V2
=t +V =t
+n . (2.2.7)
dt dt R dt dt R

= f V n
Koriolisova sila jednaka je f V k , tako da (2.2.5) moze da se zapise u obliku dveju skalarnih
jednacina:

dV 1 p
= , (2.2.8)
dt s

V2 1 p
= f V , (2.2.9)
R n

Jednacina kretanja je sada predstavljena u zavisnosti od sila, koje su usmerene na odgovarajuci nacin i
paralelno i upravno na fluks.
Na taj nacin, geostropska aproksimacija, pri kojoj je dV/dt = 0, daje da je p = const (duz pravca
fluksa). Velicina brzine jednaka je

1 p
V = , (2.2.10)
f n

i fluks je usmeren Koriolisovom silom upravno na gradijent pritiska.

Poseban slucaj nestajanja horizontalnog gradijenta pritiska razmatra se u zadatku 2.1. Ako je horizon-
talna dimenzija poremecaja veoma mala, Koriolisova sila je zanemarljiva. Tada jednacina (2.2.9) daje

!1/2
R p
V = , (2.2.11)
n

i kretanje nastaje upravno na gradijent pritiska, pri cemu se pritisak smanjuje ka centru rotacije. Na taj
nacin, sila usmerena ka unutrasnjosti, uslovljena je gradijentom pritiska, koji je uravnotezen centrifugalnom
silom, koja je usmerena van. Ovaj ciklostroficki fluks moze imati proizvoljni pravac (ciklon ili anticiklon) i
javlja se u obliku uragana i pescanih odnosno oluja.
Gradijentni vetar prikazuje se potpunim resenjem jednacine (2.2.9), koja opisuje ravnotezu centrifugalne
sile sa Korijolisovom silom i normalne komponente gradijenta pritiska

!1/2
fR f 2 R2 R p
V = . (2.2.12)
2 4 n

Resenje koje ima fizicki smisao, odgovara V 1 0. Na slici 2.1 R se smatra pozitivnim, u pravcu
antiparalelnom sa n vektorom, tj. pri rotaciji u smeru suprotnom od kazaljke na casovniku. U tom slucaju
(R > 0) na severnoj polulopti (f > 0) V > 0, ako je p/n < 0, sto odgovara smanjivanju pritiska (regularni
niski pritisak) u centru krivine (slika 2.2, a). Dozvoljava se samo pozitivna vrednost korena.

32

Slika 2.2. Cetiri klase gradijentnog fluksa: (a - regularni niski, b - anomalni niski, v - regularno visoki,

g - anomalno visoki pritisak). Sema pokazuje na koji nacin gradijent pritiska uravnotezava Koriolisovu i
centrifugalnu silu koje su usmerene upravno na pravac fluksa [6]. Vidi jednacinu (2.2.9).

Sa druge strane, ako krivina odgovara pravcu u smeru kretanja kazaljke na satu (R < 0), postoje tri
moguca resenja: p/n > 0, sto (pri pozitivnoj vrednosti korena) daje smanjivanje pritiska, tj. anomalno
niski pritisak u centru slika (2.2, b); p/n < 0, sto daje resenje sa povecanjem pritiska, kao pri pozitivnoj
vrednosti korena, tj. anomalni visoki pritisak (slika 2.2, v), tako i pri negativnoj vrednosti korena tj.
regularno visok pritisak (slika 2.2, g).

-
Za slucaj resavanja sa povecanjem pritiska gradijenti pritiska se odreduju uslovom, da vrednost korena
mora biti realna, tj.

p Rf 2
< . (2.2.13)
n 4

Na taj nacin, pritisak u oblasti njegovog povecanja postaje priblizno konstantan u centru pri slabom pro-
pratnom vetru.

2.2.2. Hadlijeva cirkulacija

1735. godine Hadli je pretpostavio da je supa sati uslovljena kretanjem vazduha, koji je zagrejan u
blizini povrsine u tropima u smeru navise i ka polovima. Ovaj vazduh odstupa ka istoku usled delovanja
Koriolisove sile i smenjuje se vazduhom, koji se krece blizu povrsine u jugozapadnom pravcu (na severnoj
polulopti) (slika 2.3). Na taj nacin obrazovane Hadlijeve celije usled ocuvanja momenta impulsa u odnosu
na osu rotacije imaju kako zonalnu, tako i meridijalnu komponentu. Bilo je poznato, da ove celije ne prodiru
-
u polarne oblasti, vec postoji prvenstveno spustanje vazduha u oblastima sirina oko 30 . Medutim hladan
vazduh u polarnim oblastima krece se u blizini povrsine u pravcu ka nizim sirinama, sto izaziva mesanje
vazduha u pravcu ka polu u visokim slojevima termosfere.

33

Slika 2.3. Sema troceliskog sistema meridijonalne cirkulacije sa konvekcijom u ekvatorskoj zoni, spustanjem
na konjskim2 sirinama, uzlaznim kretanjem u zoni polarnih frontova i talozenjem u blizini polova. Slova
W i E oznacavaju grane sa opstim zapadnim i istocnim prenosom redom (Rassby C.-G. In: Yearbook of
Agriculture, Climate, and Man, G. Hambridge, ed., U. S. Gov. Printing Off., Wash., D. C., 1941, p. 599-
655).

Kretanje vazduha u ova dva sistema konvektivnih celija uslovljeno je prelazom energije suncevog zracenja
u kineticku energiju. Izmedu- hadlijevske i polarne celije pri kretanju vazduha na malim visinama ka severu i
-
istoku stvaraju se meducelije. Ova srednje sirinska celija Flojera za svoje postojanje mora da bude snabde-
-
vena kinetickom energijom. Medutim -
na srednjim sirinama cirkulacije preovladuju drugi dinamicki procesi,
koji nisu povezani sa kretanjem u celiji. Jednostavno ocuvanje momenta impulsa u granicama srednje sirinske
celije zahteva smanjivanje prizemnog zapadnog prenosa na velike visine i cak njegovu promenu na istocni,
u isto vreme dok u stvarnosti brzina zapadnog prenosa se povecava sa visinom. Uzrok ove pojave opisan je
nize.
Fusnota: Subtropska sirina, bliska 30 -35 iznad okeana, tacnije - oblasti na unutrasnjim delovima
suptropskih okeanskih anticiklona sa slabim vetrovima i cestim bonacama. Naziv je po legendi povezan sa
tim, sto u vreme pomorstva jedrenjacima, brodovi koji su isli u zapadnu Indiju, susretali su ovde periode bez
-
vetrova, koje su prinudivali moreplovce da prave duge zastoje, u vreme koje ih usled nedostatka sveze vode
dolazilo je do potreba da se bacaju preko ograde konji koji su uzeti na prevoz. (Hromov S. P., Mamontova
L. I. Meterologi ....- L., Gidrometeoizdat, 1974, c. 221.)-...

2.2.3. Termi
cki vetar, slu
cajni tokovi

Sa prakticnog stanovista zgodno je razmatrati horizontalnu cirkulaciju u odnosu na povrsinu konstantnih

pritisaka (izobare), a ne konstantne visine. Prema tome da bi smo iskoristili izobarske koordinate, potrebno
je izvrsiti neke transformacije (slika 2.4); imamo
! ! !
p p p
= . (2.2.14)
x x p
z x x

Uz hidrostaticku aproksimaciju (2.2.4)

! !
1 p z
=g . (2.2.15)
x x
z p

2 Subtropska 30 -35
sirina, bliska iznad okeana, tacnije - oblasti na unutrasnjim delovima suptropskih okeanskih anticiklona
sa slabim vetrovima i cestim bonacama. Naziv je po legendi povezan sa tim, sto u vreme pomorstva jedrenjacima, brodovi koji
-
su isli u zapadnu Indiju, susretali su ovde periode bez vetrova, koje su prinudivali moreplovce da prave duge zastoje, u vreme
koje ih usled nedostatka sve ze vode dolazilo je do potreba da se bacaju preko ograde konji koji su uzeti na prevoz. (Hromov S.
P., Mamontova L. I. Meterologi ....- L., Gidrometeoizdat, 1974, c. 221.)-...

34
 Na taj nacin, geostroficki vetar (2.2.10) se izrazava
preko formula

! !
g z g z
u= i = . (2.2.16)
f y f x
p p

Geopotencijal - to je rad, koji se vrsi pri podizanju

jedinice mase od povrsine do visine z, naime
Z z Z p
dp
= gdz = . (2.2.17)
0 p0

Na taj nacin, u izobarskim koordinatama geostroficki

-
vetar se odreduje izrazom
Slika 2.4. Izobarske koordinate, koje pokazuju
polozaj povrsina konstantnog pritiska u odnosu ! !
na koordinate x, y [6]. Vidi jednacinu (2.2.14). 1 1
u= i = . (2.2.18)
f y f x
p p

Kako je
RT
= , (2.2.19)
p p

diferenciranje (2.2.18) daje

! " !# !
u u p p RT R T
p = = = (2.2.20)
p ln p f p y f y p f y
p p p

i
!
R T
= . (2.2.21)
ln p f x
p

Ove jednacine termickog vetra daju vertikalno pomeranje vetra usled ne homogenosti horizontalnog zagre-
vanja. Integraleci ovu jednacinu po vertikali u granicama sloja, koji ima srednju temperaturu T i koji se
prostire od pritiska p1 do p2 (< p1 ), dobijamo prirastaj zonalne brzine
!
R T p1
u(z2 ) u(z1 ) = ln (2.2.22)
l y p2
p

(izraz za meridionalni fluks je analogan).

U takozvanoj barotropnoj atmosferi gustina i pritisak pretpostavljamo da su jednoznacno povezani, tj.
(p). U takvom stanju izobarska povrsina ima uvek jednu te istu gustinu, a time i temperaturu. Iz tog
razloga desna strana izraza (2.2.22) tezi ka nuli, gestropski fluks je homogen po visini i termicki vetar ne
postoji (tj. nema promene vetra po visini). U realnoj baroklinoj atmosferi gustina zavisi od temperature i
pritiska, ili (p, T ), i termicki vetar moze da postoji.
Na slici 2.4 prikazane su srednji meridionalni prekidi temperature i brzine vetra. Gradijent temperature
u pravcu od pola ka ekvatoru gde je (T /y)p na srednjim sirinama veci je u januaru, nego u julu, i dovodi
do nastajanja na visini oko 12 km jakog strujnog toka u blizini sirine od 30 . Preko leta strujni tok slabi i
pomera se ka severu i nanize (vidi zadatak 2.4). Na slici 2.5 karakteristicno je bilo predstavljeno narusavanje
nepkekidnosti, ili prekid, u tropopauzi oko strujnog toka.

35
Slika 2.5. Meridionalni vetrovi (m/s, isprekidane linije) i izoterme u ( C, neprekidne linije). Masne linije,
oznacavaju tropopauzu, i pokazuju postojanje srednje sirinskog prekida, ili skoka. Obratite paznju na
sezonsku promenu maksimuma termickog vetra (strujni tok). (U skladu sa Arctic Forecast Guide, Navy
Weather Research Facility, Aprol 1962.)

2.2.4. Prostiranje porememe

caja u planetarnim razmerama

Vratimo se sada punom sistemu dinamickih jednacina i zapisimo ih u izobarskim koordinatama, tj. u
odnosu na povrsine konstantnog pritiska, a ne konstantne visine. Vrativsi faktor ubrzanja u jednacine brzine
(2.2.18), ponovo dobijamo pojednostavljene jednacine kretanja (2.2.1) i (2.2.2):
!
du
f = , (2.2.23)
dt x
p
!
d
+ f = . (2.2.24)
dt y
p
U skladu (2.2.17), hidrostaticka aproksimacija daje se relacijom
1 RT
= = . (2.2.25)
p p

36
 Pored toga zahvaljujuci maloj vrednosti vertikalne brzine u ovoj aproksimaciji mozemo da pojednos-
tavimo jednacinu neprekidnosti (2.1.3), zapisavsi - (1/g)p/z kao i smenom poredka diferenciranja. Na
taj nacin, dobijamo jednacinu neprekidnosti
!
u
+ + = 0, (2.2.26)
x y p
p

gde je dp/dt - promena pritiska duz trajektorije elementa vazdusne mase. Ako je atmosfera skoro
adijabatska, tada termodinamicka veza (1.3.3) ima oblik
d ln T d ln p
Cp R (2.2.27)
dt dt
i ukupnosti jednacina zatvara sa jednacinom stanja idealnog gasa (1.1.2):

T = p/R (2.2.28)
U ovim jednacinama totalni izvod, uzet duz trajektorije, daje
! ! !
d
+u + + (2.2.29)
dt t x y p
p p p

umesto (2.1.24), jer p i sada igraju ulogu, koju su ranije imali z i . U jednacini kretanja i neprekidnosti
ne ulaze gustina i izvod po vremenu, sto dovodi do njihovog znatnog pojednostavljenja. Treba podvuci, da
sve brzine i prostorni gradijenti mereni su u odnosu na izobarske, a ne horizontalne povrsine.
Velicine x, y, p i t predstavljaju nezavisne promenljive, dok u, , , , T i (gde preuzima ulogu p)
- su zavisne velicine.
Ponekad je zgodno zameniti temperaturu T potencjnalnom temperaturom , pod kojom podrazumevamo
temperaturu suvog vazduha za dato p, T, koju bi on imao, pod pritiskom p0 = 1 atm. Zamena umesto T
dovodi do druge forme jednacine (2.2.27) i (2.2.28). Na taj nacin, iz jednacina (2.2.27) ili njene integralne
forme (2.1.9) dobijamo
!(1)/
p0
T const, (2.2.30)
p

gde je ( 1)/ R/Cp . Tada jednacina (2.2.28), smenom u (2.2.30), povezuje i na sledeci nacin
!R/Cp
p p0
= . (2.2.31)
R p
Razvijajuci koncepciju geostroficnog vetra, primetili smo, da neki clanovi u jednacinama, u skalu sa
empirijskim podacima, imaju malu vrednost. Ostali clanovi karakterisu opsti karakter ponasanja atmosfere
i pokazuju, sto u prvoj aproksimaciji vetrovi nastaju usled gradijenta pritiska i rotacije zemlje. Ako bi smo
imali sinopticku kartu raspodele pritiska na celoj zemljinoj lopti, mogli bi smo konstruisati odgovarajucu
kartu fluksa. Analiza je bila dijagnosticka, ali ne i prognosticka. Ona nista ne bi govorila o poljima pritiska
i vetra za sledeci dan.
Pokusajmo sada da dobijemo iz sest osnovnih jednacina dve jednostavne jednacine, koje ce nam omoguciti
da pravimo dijagnozu. Konacno, da bi smo dobili bar delimicno ili parcijalno resenje takvih jednacina treba
ogroman broj polaznih podataka i ogromni racunski posao. U daljem cemo koncentrisati svoju paznju
-
na mogucnosti predvidanja dveju zavisnih promenljivih velicina: geopotencijala i vertikalnog kretanja
= dp/dt. Pocnimo od termodinamicke jedncine (2.2.30), koju cemo zapisati u funkciji od , koristeci
hidrostaticku aproksimaciju (2.2.25).
Diferencirajuci logaritam izraza (2.2.31), dobijamo
! !
ln ln
= . (2.2.32)
x x
p p

37
Termodinamicka jednacina pokazuje, da je dotok toplote spolja mali, ili d ln /dt 0. Transformisucu ovaj
izvod pomocu (2.2.29) i smenjujuci (2.2.32) i druge analogne izraze za izvode, dobijamo
! ! !
ln ln ln
ln + u + . (2.2.33)
t x y p
p p p

Hidrostaticka jednacina (2.2.25) dozvoljava da se izrazi preko , dajuci posle nekih pojednostavljenja
! ! !

+u + , (2.2.34)
t p x p y p
gde je

/p
= (2.2.35)

parametar staticke stabilnosti. Kada je /p < 0 (tj. > 0), zapremina vazduha pri adijabatskom kretanju
je stabilna u odnosu na male vertikalna pomeranja. Koristeci izraze (2.2.18) za geostroficnu brzinu u i ,
dobijamo
! !
1
(k p ) p + , (2.2.36)
t p f p
gde je p gradijent duz izobare.
Kako se javlja u funkciji (vidi zadatak 2.5), ova jednacina sadrzi samo dve zavisne promenljive polja
- i . Kako sledi iz izraza (2.2.25), velicina /p je proporcionalna temperaturi. Prema tome, formula
(2.2.36), u sustini daje lokalnu promenu temperature koja je uslovljena advekcijom usled geostroficnog vetra
-
na istoj izobarskoj povrsini i adijabatskim zagrevanjem (ili hladenjem) usled spustanja ili podiznja vazduha.
-
Ako bi smo uveli clan, koji opisuje spoljasnje zagrevanje (ili hladenje), u termodinamicku jednacinu (2.2.27)
ili (2.2.30) umesto pisanja priblizne jednacine, odgovarajuci dodatni clan pojavio bi se i u (2.2.36).
Analogno tome, kako termodinamicka jednacina predstavlja osnovu jedne relacije izmedu - i [
-
jednacina 2.2.36], kretanja daju drugu vezu. Koristeci (2.2.23) i (2.2.24), nademo izraz koji ce opisati
lokalnu brzinu promene vertikalne komponente vektora vihora odnosno vrtloga = k V:

! " ! ! #
u u
= V p ( + f ) ( + f )p V + . (2.2.37)
f t x y p p y p x
p p

Velicina izmerena u rotacijonom sistemu koordinata, predstavlja relativni vrtlog, a velicina + f , koja
ukljucuje Koriolisovo kretanje, - apsoliutni vrtlog. Na taj nacin, prvi clan desne strane jednacine pokazuje
horizontalnu komponentu advekcije vrtloga, a sledeci clan - vertikalnu. Poslednja dva clana nazivaju se
divergencijom i uvrtanjem redom.

Clanovi vertikalne advekcije i uvrtanja su mali, i obicno je f . Prema tome, pojednostavljena
varijanta jednacine vrtloga moze da se predstavi izrazom (Ovde rec vrtlog po pravilu treba zameniti sa
turbulencija- napomena prevodioac)

V p ( + f ) + f , (2.2.38)
f p
gde je divergencija brzine i iskljucena jednacinom neprekidnosti (2.2.26).

Prema tome, kako smo, izjednacavajuci ubrzanje sa nulom, dobili geostroficnu brzinu Vg = (1/f )k
2
p , mozemo dobiti geostroficki vrtlog g = (1/f )p iz (2.2.23) i (2.2.24). Smenjujuci ove priblizne
velicine u pojednostavljenu jednacinu vrtloga, dobijamo kvazi-geostroficnu jednacinu vrtloga
!
p ) p 1
(2 ) (k 2 + f + f 2 . (2.2.39)
t p f p p

38
 Jednacine (2.2.36) i (2.2.39) definisu promenu i u zavisnosti od vremena. Mozemo poci dalje i
iskljuciti ovu ili neku drugu zavisnu promenljivu velicinu, da bi smo dobili jednacinu za tendeniju geopo-
tencijala /t i vertikalno kretanje dp/dt. Na taj nacin, diferencirajuci (2.2.36) po p i smatrajuci
konstantom, mozemo iskljuciti , dobijajuci pri tom jednacinu za /t:
! ! !
2 f 2 2 1 2 f2
p + = f V p +f V p . (2.2.40)
p2 t f p p p

Prihvatajuci sinusoidni karakter promene tedencije geopotencijala u zavisnosti od rastojanja i pritiska,

mozemo napisati

p
= const sin kx sin ly sin , (2.2.41)
t p0
gde varijacija p prestavlja aproksimaciju, zasnovanoj na predpostavci da je vertikalna razmera poremcaja
jedan do dva vrednosti skale visina (tj. priblizno jednaka visini troposfere). (Talasni brojevi k i l se definisu
na sledeci nacin: k = 2/Lx , i l = 2/Ly , gde preko Lx i Ly su oznacene talasne duzine.) Prema tome, leva
strana izraza (2.2.40) je proporcionalna /t.
Na desnoj strani jednacine (2.2.40) prvi clan predstavlja advekciju vrtloga, uslovljenu geostrofickim
vetrom (slika 2.6). Na taj nacin, visoke i niske vrednosti barivskog polja prenose se po flusku ili navise, ili
nanize, sto zavisi od doprinosa relativnog geostroficnog vrtloga = 2p /f i planetarnog vrtloga f, a takode -
talasne duzine poremecaja.
Drugi clan na desnoj stani karakterise rast (ili slabljenje) sistema visokog ili niskog pritiska. U skladu sa
(2.2.25), /p u osnovnom se definise temperaturom, dok taj clan daje gradijent temperaturne advekcije po
visini (pritisku). Na primer, ako se hladan vazduh prenosi u nize oblasti sistema niskog pritiska, to debljina
vazdusnog stuba se smanjuje, visina fiksiranog pritiska se snizava i, prema tome, sistem niskog pritiska raste.
Na slican nacin moze da se resi jednacina (2.2.36) i (2.2.39) i da se nade- kao funkcija . Odavde
sledi, sto je vertikalno premestanje zavisi iskljucivo od polja geopotencijala. Moze takode - da se pokaze,
da u skladu sa vrednosti vrtlozi ostaju geostroficni, a raspodela temperature sa visinom - hidrostaticka.
Detaljnija analiza i procena primene ovih dijagnostickih jednacina na razvoj barotropnih promena citalac
moze naci u radovima, koji su navedeni u bibliografiji.

Slika 2.4. Izobarske koordinate, koje pokazuju polozaj povrsina konstantnog pritiska u odnosu na koordinate
x, y [6]. Vidi jednacinu (2.2.14).

Poremecaji u polju pritiska prostiru se u vidu razlicitih talasa, koji postoje istovremeno sa talasima
sazimanja ili zvucnim talasima. Gravitacioni talasi su dobro poznati. Oni se prostiru na povrsini, no deluju

39
i na unutrasinji deo zapremine tecnosti. U startifikovanoj sredini, takvoj, kao sto je atmosfera, ovi talasi
mogu da se prostiru kako horizontalno, tako i vertikalno. Poremecaji, koje recimo, izaziva vazduh , koji tece
okolo planinskog hrta, prostire se navise i lomi se ka horizontalnom pravcu proporcionalno povecanju visine.
Na velikim visinama disipacija talasa moze da predstavlja vazan izvor lokalne energije.
Drugi tip talasa, koji je izazvan slobodnim oscilacijama atmosfere, jesu Rozbijevi talasi, ili planetarni
talasi. Uzroci koji izazivaju ove talase, su varijacije Koriolisove sile sa sirinom. Rozbijevi talasi prostiru se
polako (nekoliko metara u sekundi) u zapadnom pravcu (u odnosu na srednji zonalni fluks). Drugi oblik
poremecaja koji prenosi prenosnog poremecaja, koji je analogan Rozbijevim talasima, pretstavlja atmosferska
plima, koja takodje ima talasne duzine reda dijametra planete. Plimski talasi su skoro neprimetni u troposferi
iskljucujuci trope, ali su one znacajne na Marsu i u gornjim slojevima atmosfere Zemlje. Atmosferske plime
uslovljene su zagrevanjem od strane sunca, a takode - dejstvom gravitacionih sila od strane Sunca i Meseca.

2. 3. VERTIKALNI PRENOS

2.3.1. Molekularna difuzija

Pretpostavimo, da mala komponenta atmosfere ima raspodelu koncentracije N1 (z), a njena raspodela
koncentracije pri difuznoj ravnotezi treba da bude N1E . Fluks koji je usmeren navise , izrazen preko brzine
difuzijonog prenosa , opisuje se jednacinom difuzije

(N1 /N1E )
1 = DN1E . (2.3.1)
z
Ovde je D [cm2 /s] - koeficijent difuzije, koji se menja obrnuto proporcijonalno opstoj (pozadinskoj)
koncentraciji N(z). Za atmosferu, koja se nalazi u hidrostatickoj ravnotezi, raspodela N1E opisuje se izrazom
(1.1.5) i
!
1 N1 M1 g 1 dT
1 = N1 D + + , (2.3.2)
N1 z kT T dz
gde je M1 - masa difundovanog gasa. Drugi i treci clan koji cine velicinu, koja je obrnuta skali visine za

gustinu H1E ravnotezne raspodele [razliku je se od obicne skale visina za pritisak H, ukoliko atmosfera nije
izotermska; uporedi (1.1.5)]. Prema tome, (2.3.2) je lakse i zgodnije predstaviti kao
!
1 1
1 N1 1 = N1 D . (2.3.3)
H1 H1E

Cesto je potrebno uporediti difuziju sa drugim fizickim procesima, kao sto su disocijacija ili rekombinacija.
U tom cilju moze da se koristi pojam vremena difuzoje dif H1 /1 . Molekularna difuzija u zemljinoj
atmosferi postaje znacajna na visinama vecim od 90 km. Dosad smo razmatrali slucaj difuzije, koja je
uslovljena gradijentima koncentracije u odnosu na ravnotezni gradijent. Difuzija moze takode - da nastane
-
usled gradijenta temperature. Da bi se uzela u obzir termcka difuzija treba, odredujuci 1/H1E , izrazu (2.3.2)
dodati clan (T /T )dT /dz. Velicina T jeste koeficijent termicke difuzije; uporedi (7.3.3).

2.3.2. Turbulentna difuzija

Jednacine kretanja su nepogodne za opisivanje turbulentnosti ili mesanja atmosfere zbog slozenosti
inercijalnog uzajamnog dejstva razlicitih elemenata mase. Zato je korisno pojednostaviti proces mesanja,
prepisujuci im ukupnost srednjih mikroskopskih svojstava, koja su prisutna molekularnoj difuziji. Stavljajuci
koeficijent turbulentne difuzije K [cm2 /s] umesto D i opstu koncentraciju N(z) umesto N1E (z) u (2.3.1),
nastojimo da resimo ovaj zadatak u krajnjoj meri bar formalno. Tada u (2.3.2) zamenimo D sa K, a M1 sa
M hM i.
Razmotrimo s pocetka veoma prost slucaj, kada je atmosfera izotermska, a K konstantno (u granicama
ogranicenog dijapazona visina). Pored toga, izvori i ponori male komponente u razmatranoj oblasti nisu

40
prisutni. Tada posle integraljenja izraza (2.3.1) (modifikovanog za uzimanje u obzir turbulentne difuzije)
dobijamo
1 H
N1 (z) = AN (z0 )e(zz0 )/H (2.3.4)
K
-
gde je H - skala visina pozadinskog gasa, a A - konstanta integracije, koja se odreduje vrednostima N1 (z0 ) i
. Resenje sadrzi komponentu, koja je proporcionalna konstantnom relativnom sadrzaju A (koje moze biti
zanemarljivo) i komponenti, koja zavisi od fluksa. Za difuziju, koja je usmerena navise, prvi calan treba da
-
bude pozitivan i brojno da preovladuje; drugi clan daje popravku za idealno mesanje. Za difuziju, usmerenu
nanize (1 negativno), drugi clan je pozitivan i moze da preovladava, dajuci vrednosti koncentracije, koje
skoro da ne zavise od visine. Druge varijacije K u zavisnosti od visine razmatraju se u zadatcima 2.9 i 3.4.
Primena ovih jednacina za istazivanje disipacije planetnih atmosfera bice razmotreno u 7.3.1.

2. 4. CIRKULACIJA ATMOSFERE VENERE

Postoji nekoliko ...dinamicke aktivnosti atmosfere Venere. 1. Temperaturski profil (odeljak 1.8.1) blizak
je adijabatskom svodu sve do 50 km. Samo oko 1 % upadnog suncevog fluksa doseze povrsinu, dok se njegov
glavni deo odbija u kosmicki prostor usled rasejanja ...i na kapljicama oblaka i usled relejevskog rasejanja
molekulima CO2 pri pritisku skoro 100 atm. 2. Merenje temperature u dubini atmosfere i infracrvenog
toplotnog zracenja gornje atmosfere pokazuju postojanje malih horizontalnih gradijenata, mada suncani
dani na Veneri traju 117 zemljinih dana. 3. Postojanje oblacnosti ukazuje na prisustvo uzlaznih flukseva
velikih razmera, ili turbulentnosti malih razmera, ili i jednog i drugog istovremeno. 4. Fluktuacije radio
-
signala potvrduju postojanje turbulentnih slojeva na visinama 45 do 60 km, ali ne i u dubini atmosfere.
Da bi se razumeli osnovni fizicki procesi, koji nastaju u atmosferi razmotrimo na pocetku njihova karak-
teristicna vremena. Toplotni kapacitet iznad nivoa, koji odgovara pritisku p, za hidrostaticku atmosferu
moze da se oceni [vidi (1.3.3) i (1.1.6)] kao (Cp /R)pH. Ako atmosfera zraci energiju u kosmicki prostor sa
brzinom Te4 , koja odgovara nekoj efektivnoj temperaturi Te , koja se odreduje - izrazom (1.2.46), karakter-
-
isticno vreme hladenja (posle prestanka suncevog zagrevanja) bice jednako
pH
zrac = 6 104 T p (atm), (2.4.1)
( 1)Te4
jer je Cp /R = /( 1). Na povrsini zrac > 102 godina. Karakteristicno dinamicko vreme, kao sto smo
primetili ranije (odeljak 2.2.1) cini

din = L/V 105 s (2.4.2)

za brzine reda nekoliko metara u sekundi.
Trajanje dana na Veneri jednak je

dan = 1, 01 107 s. (2.4.3)

- ce, sto su dnevne promene temperature male.
Prema tome, na visini z . 45 km zrac > dan , i nije zacuduju
7
Na nivou oblaka z 60 km zrac 0, 5 10 s, a male varijacije toplotnog zracenja iz ove oblasti ukazuju
na postojanje vetrova planetarnih razmera. U stvari, kosmicka stanica Venera-9 i Venera-10 su
registrovale zonalne vetrove sa brzinama 60 m/s na visinama izmedu - 40 i 60 km.
Sidericki period rotacije (244 zemljina dana) jednak je

2/ = rot = 2, 11 107 s, (2.4.4)

sto daje Rozbijev broj

R0 = rot /2din 30, (2.4.5)

koja oznacava da Koriolisova sila na Veneri je veoma mala. Prema tome, mozemo zakljuciti, za cirkulaciju
-
donje atmosfere odlucujucu ulogu igra broj Golicina - koji odreduje parametar za nerotirajucu planetu:

41
 G0 = din /zrac . (2.4.6)
-
Ako je G0 1 (sto znaci da je period globalne cirkulacije velik u poredenju sa vremenom prenosa toplote
-
zracenjem), tada se horizontalne varijacije temperature odreduju radijacionom ravnotezom (za nerotirajucu
planetu). U slucaju G0 6 1 vaznu ulogu u prenosu toplote imaju kretanja. Na Veneri je uvek ispod oblacnih
slojeva G0 1. Na taj nacin, za donju atmosferu odnos karakteristicnih vremena je sledeci:

din dan rot < zrac . (2.4.7)

Slika 2.7. Linije tokova u Hadlijevoj celiji na Veneri
(Po podacima iz rada Kalnay de Rivas E. J. Atmos.
Sci., 30, 763, 1973.)
-
Ovo uporedivanje karakteristicnih vremena poka-
zuje, da opsta cirkulacija Venere u prvoj aproksi-
maciji predstavlja Hadlijevu celiju (slika 2.7), u ko-
joj se topli vazduh podize u ekvatorskim oblastima
i spusta se ka polovima. Planeta se rotira dovoljno
sporo, tako da Koriolisove sile nemaju poseban znacaj,
dok u isto vreme dovoljno brzo, da bi obezbedila
ravnomerno zagrevanje ekvatorske zone, tako da je
meridijonalna cirkulacija treba da je skoro osno sime-
tricna. Za prenos toplote ka polovima gradijent tem-
perature treba da bude adijabatski, tj. atmosfera
treba da bude stabilna po vertikali. Drugim recima,
potencijalna temperatura raste duz uzlazne grane
celije, koja vodi ka polovima, ili parametar staticke
stabilnosti (2.2.35) je pozitivan.

Na taj nacin, na Veneri subadijabatski vertikalni gradijent je uslovljen velikim razmerama cirkulacije
Hadlija, a ne malim razmerama konvekcije.
Numericka resenja sest osnovnih jednacina, koja se dobijaju na racunskih masina pomocu aproksimacije
Busineska, pokazuju analogne razultate, tj. imamo Hadlijevu cirkulaciju. Pri numerickom resenju glavni
problem se sastoji u tome, sto trazena ravnotezna konfiguracija, koja je dobijena metodom integracije po
vremenu, je povezana sa izuzetno velikim vrednostima zrac na povrsini.
Na visini 60 km zrac 0, 5 107 s i relacija

din zrac dan rot . (2.4.8)

menja (2.4.7). Na taj nacin, dnevno zagrevanje na ovoj visini, verovatno, proistice brze, nego u dubini atmos-
fere. Sve dok nismo saznali, da dinamicki rezim donje atmosfere i oblacnog sloja nisu jednaki, opipavala je
predstava da je opsta cirkulacija dovodi do odsustva oblaka (ili u krajnjoj meri do delimicnog razvedravanja)
u blizini silazne grane Hadlijeve celije. Zaista, oblaci mogu da imaju manju gustinu ili da se smestaju nize
u zonama polarnih kapa, no danas ovo pitanje smatramo manje vaznim.
Posmatranja pomocu kosmicke letilice Mariner-10 unutar ultravioletne oblasti utvrdila su jasnu
sliku oblacnosti oko podsolarne tacke, koja, verovatno, izazvana konvekcijom. U isto vreme homogenost
zracenja svedoci o regulacionim uticajima dinamike. Javlja se pitanje u odnosu na uzroke kontrasta na
slici, koja se dobija pri posmatranju ultravioletnoj oblasti, koji odsustvuju u vidljivom i ultravioletnom delu
spektra. Kao sto vidimo, ovo se objasnjava postojanjem neidenticnog apsorbera ultravioletnog zracenja;
-
moguce je, medutim, da ultravioletno zracenje prodire samo u gornji tanki sloj dima. ... gornja povrsina
oblacnog sloja (sa vrhovima i dolinama koji su uslovljena konvekcijom) moze biti uzrok pojavljivanja svetlih
i zasencenih delova (planetska fotometrija prezentirana u odeljku 4.3.3).
Glavnom osobinom dinamike gornje atmosfere javlja se inverzna rotacija sa periodom priblizno 4 dana.
Postojanje takvog kretanja sigurno je utvrdeno - ne samo po fotografijama oblacnosti, koji su bili pomocu
teleskopa sa povrsine zemlje u ultravioletnoj oblasti spektra, nego i iz registracije doplerovskih pomeranja,
a takode- po zonalnim smicanjima registrovanim pri spustanju kosmicke letilice Venera, koji je ukazao
na postojanje snazno promenljivih brzina reda 100 m/s (vidi takode - sliku 2.8).

42
Slika 2.8. Prostorno vremenska kombinacija ultravioletnih slika juzne polulopte Venere iz posmatranja sa
kosmicke letilice Mariner-10. Obratite paznju na vihore, vrtloge koji se rotiraju u suprotnom smeru
od kretanja kazaljke na casovniku (na zapad) sa centrom oko juznog pola. Spiralne grane, lice na guste
zemljine slojevite oblake koji ulaze u vrtloge sa niskih sirina, i analogni su spiralnim trakama uragana. Kraj
fotografije poklapa se sa ekvatorom. (Uz dozvolu V. Sumi, S. Lime... .. J. Atmos. Sci., 34, 205, 1977.)

Vecina hipoteza o uzrocima cetvorodnevne rotacije povezuju je sa prividnim kretanjem Sunca, koje
za posmatraca sa Venere ima direktno (sa zapada na istok) smer. U skladu sa mehanizmom pokretnog
plamena predpostavlja se, da se sunceva energija apsorbuje u oblacima i konvektuje navise, ali sa znacajnom
zadrskom u vremenu. Ukoliko je zapremina vazduha, koji ucestvuje u konvekciji, se siri i podize uvis, on in-
teraguje tim konvektivnim celijama, koje su mu predhodile. Na taj nacin, linije konvektivnog toka usmerenog
navise, koje prate Sunce na planete, odstupace u stranu suprotno od Sunca, tj. u suprotnom pravcu. Da
li je ispravna predpostavka koja je navedena o postojanju drugih mehanizama koji su odgovorni za efekat
cetvorodnevne rotacije, do sada nije ustanovljeno.

2. 5. DNEVNI VETROVI NA MARSU

Atmosfera Marsa, mada se u osnovi sastoji od molekula CO2 , znatno se razlikuje po svom karakteru
od atmosfere Venere. Pri pritisku na povrsini reda 7,5 mbar ona brzo zraci toplotu. Temperatura na mestu
spustanja Viking-1 (22, 5 ) u pocetku leta se menjala od 187 K u 05.00 casova do 242 K u 15.00
casova mesnog suncevog vremena. Kasnjenje faze maksimuma temperature posle mesnog podneva ne lici na
-
posmatrano pomeranje na zemljinim pustinjama, ali amplituda 55 K daje karakteristicno vreme hladenja

zrac rot = 8, 88 104 s. (2.5.1)

S druge strane, kao i na Zemlji, znacajnu ulogu igraju Koriolisove sile.

43

Slika 2.9. Sema vazdusnih tokova u blizini povrsine Marsa, izracunat za letnji juzni solsticij. Snazni zapadni
vetrovi na srednjim i visokim sirinama zimske polulopte nastaju usled dejstva usmerenim na istok Koriolisove
sile, koja prati prenos vazdusnih masa, izazvan kondezacijom CO2 nad zemljinom polarnom kapom [25].

U oblasti atmosfere, koje su smestene znatno iznad visokih planina, karta cirkulacije moze biti relativno
jednostavna. Na osnovu numerickih modelnih modela na slici 2.9 pokazano je, da geostroficki vetrovi, koji
su uglavnom uslovljeni sirinskim gradijentima pritiska, i nastaju usled neravnomernog suncevog zagrevanja,
stvaraju slab istocni prenos u letnjoj polulopti i snazniji, no neregularni zapadni prenos u zimskoj polulopti.
Modeliranje vetrova na povrsini Marsa pomocu elektronskih racunara pokazuje njihovu snaznu zavisnost
od topografije. Pored toga, kako numericki modeli, tako i mereni pritisci pokazuju, da atmosfera dovodi do
kretanja termickih plima. Ne postoji samo dnevna komponenta (talasni broj jednak 1, ili l=1/asin ), no i
njemu jednaka po vrednosti poludnevna (talasni broj jednak 2). Poludnevna komponenta na Zemlje takode -
se krece u zapadu smeru usled suncevog zagrevanja, ali ima znacajnu amplitudu usled slucajne rezonance
sa horizontalnim talasanjem, koje stvara povrsina Zemlje i tropopauza. Marsova poludnevna moda slicna je
-
po karakteru zemljinoj, medutim izracunata po modelima ona nije bila predskazana.

Slika 2.10. Godograf horizontalnih vetrova izmereni kosmickom letilicom Viking-1. ....

Zemljina dnevna moda takode - je usmerena ka zapadu, sto je povezano sa prividnim kretanjem Sunca,
a dnevna moda na Marsu ima karakteristicne osobine u fazi i smeru propratnih vetrova. Kao sto vidimo, ili
je to snazna transformisana topografija Marsa, ili je to moda, koja nastaje u istocnom smeru, - tako zvana

44
rezonantna Kelvinova moda.
Kao sto je pokazano na slici 2.10, u toku dana na Marsu preovladuju- jugo-zapadne komponente vetrova.
Posmatranja, izvrsena na jednoj od stanica u granicama kratkog perioda vremena, sama po sebi ne mogu
-
reci o opstoj slici atmosferske cirkulacije u blizini povrsine planete. I pored toga ona obezbeduje podatke,
-
potrebne za uporedivanje sa numerickim modelima, koji dalje mogu da dovedu do bolje ocene planetarne
cirkulacije.
Aparatura spustenih odsecaka kosmickih letilica Viking pokazala je takode - sporo, ali konstantno
snizavanje pritiska na mestima spustanja, koja se nalaze na severnoj polulopti. Ovaj efekat nije bio neocekivan,
jer se juzna polukapa povecava na racun kondenzacije CO2 iz atmosfere.

2. 6. KONVEKCIJA U ATMOSFERI JUPITERA

Jupiter - tipicna planeta-gigant - po mnogim karakteristikama znacajno se razlikuje od, ostalih planeta
zemljine grupe. On ima precnik 11,2 puta veci od zemljinog i period rotacije manje od 10 casova ili

rot = 3, 54 104 s. (2.6.1)

Zonalne brzina na granicama svetlih zona i tamnih pojasa mogu da dostignu 100 m/s, tao da (u krajnjoj
liniji za zonalno mesanje)

din 106 s (2.6.2)

i Rozbijev broj (2.2.3) ima vrednost

R0 102 , (2.6.3)
odatle sledi, da geostroficka brzina (2.2.10) treba da bude dobra aproksimacija. Bondov sferni albedo B
- pomocu faznog integrala (odeljak 4.3.3), izmerenog sa kosmicke stanice Pionir-10,
bio je tacno odreden
i jednak je 0,45. Prema tome, ravnotezna temperatura Te (1.2.46) jednaka je 106 K. Medutim - fotometrija
u infracrvenoj oblasti, je ostvarena sa palube paviljona, koji se nalazio iznad slojeva atmosfere Zemlje, koji
sadrze osnovnu masu vodene pare, vrednost temperature zracenja T=134 K. Ovo ukazuje na to, da je veci
deo toplotne energije atmosfere Jupitera ne nastaje od Sunca, vec iz unutrasnjih oblasti (odeljak 1.8.3).
Moze da se pretpostavi, da je konvekcija snazna usled dva uzroka. Prvo, svetle zone su hladnije i
smestene vise od tamnih pojaseva; njihov veliki albedo uslovljen je tvrdim kristalima N H3 . Na taj nacin,
zone predstavljaju oblasti uzlaznog kretanja i visokog pritiska (slika 2.11). Drugo, snazni zonalni fluks,
kao sto vidimo, uslovljen je uzajamnim dejstvom Koriolisovih sila sa meridijalnim fluksom izmedu - zona i
pojaseva. Najvece brzine vetra registrovane su duz prelaza zona i pojaseva. Vetrovi su usmereni ka istoku -
- zona i pojasa, i smesteni su blize ka pojasu, i ka zapadu - izmedu
izedu - zona i pojasa, koji doticu ekvator.

Slika 2.11. Sematski dijagram meridijalnih cirkulacija u atmosferi Jupitera (VD - visok pritisak, ND - nizak
pritisak, Hol. - hladna oblast, Topl. - topla oblast)[40].

45
 S druge strane, ako zagrevanje Jupitera ne bi proizaslo iz njegovih unutrasnjih oblasti, ne bi se mogla
ocekivati tako snazna konvekcija. Da bi se razumelo, u kom stepenu rotacija sprecava konvekciju, pogledajmo
jednacinu turbulencije (2.2.37), koja proistice iz jednacina kretanja (2.1.21)-(2.1.23) sa izuzetkom clanova
rotacije (pri a1 ) i viskoznosti (pri ). Kao i u izrazu za izvod (2.2.38), odbacimo clanove sa kvadratom brzine
(napomenimo, da velicina = dp/dt predstavlja brzinu u izobarskim koordinatama). Tada za stacionarno
(/t = 0) sporo kretanje iz jednacine (2.2.37) nalazimo

( + f )
p [( + f )V] f p V = 0 (2.6.4)
t
(jer V predstavlja velicinu drugog reda brzine), gde je V = iu + j. Zatim iz izobarske jednacine neprekid-
nosti (2.2.26) dobijamo odnos

= 0, (2.6.5)
p
koje tvrdi, da element sredine treba da se krece duz linije konstantne promene pritiska dp/dt = const.
Jasno je, da konstanta moze biti jednaka samo nuli, jer u prvoj aproksimaciji sva stacionarna kretanja u
u rotacionoj atmosferi sa nultom viskoznoscu mora biti barotropska (tj. dvodimenziona). Ovo tvrdenje - u
teoriji hidrodinamicke stabilnosti predstavlja teoremu Tejlora-Praudmena.
U atmosferi Venere, Marsa i Zemlje (u krajnoj liniji na srednjim sirinama) barotropska atmosfera se
preobraca u baroklimu, u kojoj temperatura na datom nivou pritiska se sistematski menja sa sirinom. Takva
zavisnost (T /)p od sirine pokazuje se vaznom za Zemlju i, verovatno, za Mars. Ona dovodi do pojave
termickog vetra ili velikih pomeranja brzina (odeljak 2.2.3). Za svoj racun mali poremecaj brzine (pritiska
ili temperature) znacajno se povecava u oblastima, gde velika pomeranja vec postoje. Takve baroklimne
nestabilnosti izazivaju snazne poremecaje postojecih ciklonskih vetrova i turbulentno mesanje. Na taj nacin,
baroklimnost u atmosferi, u kojoj je narusena teorema Tejlora - Praudmena, moze da se utvrdi, ukoliko
je konvekcija uslovljena horizontalnim gradijentima, kretanje nije stacionarno i turbulentnu viskoznost E
(vidi odeljak 2.2.1) moramo uzeti u obzir. Vazna je cinjenica i to, da se u baroklinoj atmosferi konvekcija
pojavljuje kao bocni rezultat horizontalnih gradijenata temperature.
Ako atmosfera Jupitera pocinje da se krece usled svoje baroklinosti, nije jasan udeo obrazovanja zona i
pojaseva u njihovom realnom obliku. Posebno je nejasno, zasto ekvatorijalnoj zoni postoji jako(silno) strujno
tecenje u pravcu ka istoku. S druge strane, ako se Jupiter silno zagreva odozdo, to atmosfera moze biti
konvektivna nestabilna (sa superadijabatskim gradijentom) tako da, parametar staticke stabilnosti (2.2.35)
je negativan i konvekcija predstavlja osnovnu potrebnu siluPitanje se sastoji u tome, da li rotacija Jupitera
moze da predstavlja prepreku nastajanju konvekcije.
Problem cirkulacije, definisan na taj nacin, ima nekakvu slicnost sa Benarovim zadatkom - klasicnim
zadatkom hidrodinamicke nestabilnosti. U Benarovim zadatkom u njegovom najjednostavnijem obliku raz-
matra se horizontalni sloj fluida koji se zagreva odozdo. Usled toplotnog sirenja fluid na donjim nivoima
-
postaje laksi, nego na gornjim. Medukonvekcija, koja nastaje u fluidu usled takvog anomalnog stanja,
ocuvace se na racun viskoznosti. Na taj nacin, postoji neka vrednost kritickog gradijenta temperature, pri
kojem pocinje konvekcija. Manje anomalni gradijenti temperature bice stabilni, i laksi donji slojevi smestace
se ispod tezih gornjih slojeva.
Jednacine hidrodinamike za ovaj zadatak mogu da se rese u aproksimaciji Busineska. Resenje je pred-
stavljeno sopstvenim vrednostima i sopstvenim funkcijama, i pokazuju da stacionarna slika konvektivnih
celija nastaje tada, kada dostize nestabilni gradijent temperature. Teorija daje kriticnu vrednos Rejlijevog
broja, za koji pocinje konvekcija. Rejljev broj predstavlja kombinaciju parametara, koji karakterisu stanje
fluid:

gd4
R , (2.6.6)

gde je i - koeficijenti zapreminskog sirenja i toplotne provodnosti, - anomalni gradijent temperature i d
- debljina sloja fluida. U odsustvu rotacije kriticna vrednost Rkrit = 1100 . * fusnota- pri slobodnoj gornjoj
granici sloja. Uticaj rotacije u odnosu na vertikalnu osu opisuje se drugim beznimenzijonim parametrom -
Tejlorovim brojem

46
 !2
4d4 f d2
Ta = , (2.6.7)
2
gde se u slucaju sfernog zadatka menja sin . Na primer, kada je T a = 2 103 , konvekcija ne nastaje
sve dok, Rejlejev broj ne dostigne kriticnu vrednost Rkrit = 2376. Specijalno, Tejlorov broj za granicni sloj
Zemlje (odeljak 2.2.1), za koji je d 105 cm i E 5 104 cm2 /s, pri f 104 s1 jednak je priblizno 4 102 .
Numericko modeliranje Benarevog zadatka za rotacionu sfernu planetu sa neizotropnom turbulentnom
viskoznoscu E i toplotnom provodnoscu E pokazuje, da turbulentna konvekcija stvara zone i pojase sa
odgovarajucim brzinama. U oblasti sirina, pojasna struktura nestaje, kao sto vidimo, usled toga, sto za-
visnost Tejlorovog broja od sirini dovodi do prigusenja odnosno gusenja konvekcije. Rezultati numerickog
modelovanja cirkulacije u atmosferi Jupitera prikazani su na slici 2.12.
U blizini ekvatora postoje strujni tokovi sa brzinom 100 m/s, usmereni na gornjim nivoima ka istoku. U
nizim nivoima dolazi do inverznog kretanja sa brzinom 60 m/s. Izmenom ovih struja i neaktivnih polarnih
oblasti (pocev od = 45 ) smesteni su redom pozitivni i negativni zonalni fluksovi, koji su povezani sa
pojasnom strukturom. Tecenja na nizim nivoima atmosfere imaju suprotne smerove.

Slika 2.12. Izolinije temperature, brzine zonalnih vetrova i brzine vertikalnih kretanja u sematskom modelu
atmosfere Jupitera za slucaj krupnih razmera konvekcije uslovljenih unutrasnjim zagrevanjem [36] (R -
rastojanje od ose rotacije).
Ovaj model slobodne konvekcije, uslovljen je zagrevanjem odozdo, veoma je znacajan, no ima svoje
teskoce. Da bi se uvela ogranicenja za prihvacene parametre, u modernim racunima koriste se posmatracke
-
velicine. Medutim postoji jedna najvaznija posmatracka velicina, koja se u modelima ne razmatra, - fluks
energije kroz atmosferu. Osnovni izvor fluksa u modelu - to je konvekcija, i parametri, koji odgovaraju
realnim razmerama kretanja, daju suvise veliki ulazni fluks energije.
U drugim modelima opste cirkulacije atmosfere Jupitera pretpostavlja se stabilniji dinamicki rezim,
od slobodne suve konvekcije. Ispod vidljivih oblaka (u blizini nivoa 300 K; vidi sliku 1.19) postaje vazna

47
kondezacija vode. Pri vlaznoj konvekciji veci deo uzlazlog fluksa toplote nalazi se u skrivenom stanju. Veoma
je verovatno, da pojasna struktura atmosfere Jupitera predstavlja posledicu krupnih razmera konvekcije,
uslovljenih unutrasnjim izvorima toplote i propracenim faznim transforma vode, koja igra opredeljujucu
ulogu u termodinamici atmosfere.
Baroklina nestabilnost moze biti vazna na srednjim sirinama, gde ona moze stvarati efekat stabilizacije
-
mesanja. Medutim, kao sto smo primetili gore, horizontalni gradijenti temperature na Jupiteru su manji,
nego na Zemlji i Marsu zbog vecih razmera Jupitera i postojanje njegovog unutrasnjeg izvora toplote. Zbog
svega toga baroklina nestabilnost treba da bude manje znacajna u ekvatorskim sirinama.

Zadatci

2.1. Inercijalno oscilovanje. Resiti pojednostavljenu jednacinu horizontalnog kretanja za slucaj ho-
mogenog horizontalnog pritiska i pokazati, da element vazdusne mase se krece anticiklonalno (tj. u smeru
kazaljke na satu) po krugu sa periodom, koji je jednak polovini period rotacije Fukovog klatna.

2.2. Pritisak u tornadu. Tornado se rotira sa konstantnom ugaonom brzinom i ima homogenu tem-
peraturu. Naci izraz za raspodelu pritiska od centra ka kraju u zavisnosti od pritiska u centru p0 . Usvojiti
T=300 K, p=1 atm V=104 cm/s na rastojanju 0,1 km od centra. Cemu je jednako p0 ?

2.3. Gradijentni fluks. a) Kakva je geostroficka brzina na povrsini na sirini 30 , kada je gradijent
pritiska jednak 1 mbar/(100 km)? b) Kakve su brzine gradijentnog vetra u ciklonu i anticiklonu pri istim
uslovima i radijusu krivine 600 km?

2.4. Strujni protok. Kaskva je brzina strujnog protoka: a) Leti na nivou 250 mbar (10 km) i = 45
pri dT /d = 0, 5K/grad.? b) Zimi na nivou 200 mbar (12 km) i = 30 pri dT /d = 1K/grad.? U oba
slucaja usvojiti zapadni zonalni vetar sa brzinom 10 m/s na nivou 600 mbar. c) Proceniti razliku u utrosku
-
goriva za reaktivni avion koji preseca SAD u pravcu ka istoku u poredenju sa letom na zapad u zimskom
strujnom toku. (Prihvatiti za utrosak goriva kg/h.)
-
2.5. Parametar staticke stabilnosti (I). Pokazati, da velicina () se odreduje izrazom

!
1 R
= 2 .
p ln p Cp ln p

2.6. Parametar staticke stabilnosti (II). Iskoristi izraz u zadatku 2.5 za nalazenje (p), kada je atmosfera
a) adijabatska i b) izotermska.

2.7. Jednacina vrtloga (turbulencije). Pokazati, da izobarska jednacina kretanja daje jednacinu turbu-
lencije (vrtloga) (2.2.37).

48
 Glava 3

3. HEMIJA I DINAMIKA STRATOSFERE ZEMLJE

3. 1. OSNOVE FOTOHEMIJE

Fotohemija razmatra hemiske reakcije u osnovi kojih se nalazi apsorpcija zracenja. Na taj nacin,
sematski mozemo da napisemo

A + h A . (3.1.1)
Ovo znaci, da molekul A apsorbuje foton i obavlja energetski prelaz u pobudeno - stanje, oznaceno sa A .
- -
Pobudeno stanje moze biti pobudeni rotacioni, oscilatorni ili elektronski nivo ili moze da odgovara procesima
-
disocijacije ili jonizacije molekula. Kvantni izlaz procesa (3.1.1) odreduje -
se kolicinom pobudenih molekula
-
A , koji se obrazuju usled svake apsorpcije fotona, koji ima odgovarajucu energiju za pobudenje stanja A .

-
Pobudeni molekuli, upravo cim nastanu, stupaju u sekundarne hemijske reakcije, obrazujuci kompo-
nente, koje ne bi mogle da postoje (u krajnjoj liniji u toj proporciji) u stanju termodinamicke ravnoteze uz
lokalnu kineticku temperaturu. Prema tome, fotohemijski procesi nisu ravnotezni (odeljak 1.2.1), i za ocenu
njihovog kvantitativnog ucesca neophodna je razmotriti brzine, pri kojima protice svaka reakcija. Ova cini
osnovnu teskocu fotohemijske teorije.
Pretpostavimo, da reakcija (3.1.1) ima apsorbcioni presek ()[cm2 ]. Ako je ukupni presek za A pri
frekvenciji jednak (), tada je monohromatski kvantni izlaz jednak ()/ (). Trenutna brzina obra-
zovanja A (kvadratne zagrade oznacavaju koncentraciju - broj molekula u 1 cm3 ) jednaka je
Z
d[A ]
= [A] F e / ()d [A]J. (3.1.2)
dt

je h0 - prag energije za reakciju (3.1.1), F [f otona/(cm2 s HZ)] - fluks fotona u jedinicnom intervalu
-
frekvencija iza graniza zemljine atmosfere. Vertikalna opticka dubina odreduje se izrazom
X Z
0 0
(z) = i () Ni (z )dz , (3.1.3)
i z

gde se sumiranje vrsi po za svaku komponentu sa sadrzajem Ni apsorbera. Faktor 1/ je velicina vazdusne
mase duz vizure za zenitni ugao Sunca . Ako se ne razmatraju efekti izlaza ili zalaza Sunca, tada uslov
= cos predstavlja dobru aproksimaciju. Druga jednacina u izrazu (3.1.2) definise funkciju J[s1 ] -
brzinu obrazovanja A po jednom molekulu A. Ako je A delimicna ili potpuna disocijacija molekula A, to
J nazivamo brzinom fotodisocijacije.
Dvokomponentna reakcija

A + B C (3.1.4)
protice sa brzinom
Z
d[C]
= [A][B] QAB (g)fA (vA )fB (vB )gd3 vA d3 vB [A][B]kAB . (3.1.5)
dt
Simboli f predstavljaju normirane funkcije raspodele brzina molekula; g - relatuvnu skalarnu brzinu sudara,
tj. g = |vA vb |; QAB - presek sudara. Ovaj presek jednak je nili pri brzinama

49
 !1/2
20
g < g0 , (3.1.6)
MAB

gde je MAB - redukovana masa cestica A i B, 0 - energija aktivacije, potrebna za savladavanje potencijalne
barijere, koju moze imati reakcija (3.1.4) (vidi zadatak 3.1).
-
Koeficijent brzine kAB [cm3 /s], koji se odreduju izrazom (3.1.5), obicno se pise u takvom obliku, da bi
se pokazala temperaturska zavisnost

kAB = a(T /300)b ec/T , (3.1.7)

gde je temperatura T izrazena u kelvinima. Velicina c [K] - to je energija aktiviranja (tj. c = 0 /k),
a eksponent predstavlja u sustini, Bolcmanov koeficijent, koji odreduje - deo cestica koji imaju neophodnu
kineticku energiju za potencijalne reakcije.
-
U fizici atmosfere koeficijent brzine ponekad se uporeduje sa velicinom brzine reakcije pri gasno kinetickim
elasticnim sudarima. Vecina atmosferskih molekula ima dijametre, koji su po nekoliko puta veci, od dijame-
tra prve borovske orbite, ili efektivni presek Q 5 1015 cm2 . Pri temperaturi 300 K srednja brzina
molekula sa masom 28 (N2 ) jednaka je hvi 4 104 cm/s. Prema tome, koeficijent brzine gasnokinetickih
sudara priblizno je jednak

kg.k. = Qhvi 2 1010 (T /300)1/2 m3 /s. (3.1.8)

Ako nisu prisutne sile udaljenog dejstva (na primer, kulonovske) tada navedena velicina, predstavlja gornju
granicu za brzine hemijskih reakcija.
Analogno sa formulom (3.1.5) moze da se odredi koeficijent brzine za slucaj trostrukih sudara

A + B + M C + M, (3.1.9)
-
u kojoj cestica M sluzi za stabilizaciju meduprodukata reakcije i za ocuvanje balansa kineticke energije i
impulsa. Ove reakcije proticu sa brzinom

d[C]/dt = [A][B][M ]kABM . (3.1.10)

Razmotrimo dalje proces gasnokinetickih sudara za dobijanje ocene gornje granice velicine kABM . Ucestanost
dvojnih sudara za molekul A daje se izrazom

1 d[A]
c (2) = = [B]kAB . (3.1.11)
[A] dt
Srednje vreme medu - sudarima jednako je 1 , trajanje sudara ima velicinu reda sud = d/hvi, gde je
c
8
d = 4 10 cm - precnik molekula. Prema tome, verovatnoca, da u vreme sudara dveju cestica treca cestica
M nade- u neposrednoj blizini jednaka je sud / 1 . Na taj nacin, ucestanost trojnih sudaraje ucestanosti
c
dvojnih sudara c (2), pomnozenih na broj sudara, koji nastaju u toku vremena dvojnih sudara:

1 d[A]
= c (3) = c (2)[c (2)sud ] = BkAB [M ]kAB 1 1012 . (3.1.12)
[A] dt
-
Uporedivanje ovog izraza sa formulom (3.1.10) daje velicinu

kABM = 1 1012 kAB

2
= 4 1032 (T /300)cm6 /s, (3.1.13)
gde je koriscena gasno kineticka vrednost koeficijenta brzine kAB . U uslovima gasnokinetickih sudara izraza
(3.1.5) i (3.1.10) daju jednake brzine za

[M ] = kAB /kABM = 5 1021 cm3 . (3.1.14)

Prema tome, ako bi sve dvokomponentne reakcije proticale u krajnjoj liniji jedanput na svakih 100 (gas-
nokinetickih) sudara, broj trokomponentnih reakcija bio bi zanemarljiv na svim visinama, cak i na nivou

50
 -
povrsine Zemlje. Medutim u nekim slucajevima velicina kAB je izuzetno mala ( na primer, u reakcijama
O + O O2 + h i ima k < 1020 cm3 /s, i tada trokomponentni procesi preovladavaju.
U tabelici 3.1 navedene su vrednosti energije disocijacije za osnovne i neke male komponente zemljine
atmosfere. Tablica 3.2 daje primere brzine fotohemiske disocijacije, karakteristicne za fotohesijske procese,
koji se razmatraju u ovoj glavi. U prilogu IV prikazam je model atmosfere za srednje uslove na sirini 45 .

Molekuli Energija disocijacije

eV/molekula kcal/mol A (vakuum)
H2 4,479 103,266 2 768
CO 11,111 256,153 1 116
N2 9,762 225,061 1 270
NO 6,509 150,055 1 905
O2 5,117 117,967 2 423
OH 4,395 101,33 2 821
ClO 2,73 63 4 540
HCl 4,44 102 2 800
HF 5,86 135 2 115
H2 O H + OH 5,117 117,98 2 423
HO2 O + OH 2,73 63 4 540
CO2 CO + O 5,455 125,750 2 273
N O2 N O + O 3,117 71,86 3 977
N2 O N2 O + O 1,677 38,66 7 393
O3 O2 + O 1,052 24,25 11 785
CH4 CH3 O + H 4,45 103 2 785
H2 O2 H2 O + O 1,43 33 8 700
N O3 N O2 O + O 2,17 50 5 700
HN O3 OH + N O2 2,30 53 5 400
ClN O3 ClO + N O2 1,13 26,1 10 970
Tablica 3.1 Energija disocijacije neutralnih molekula3

Visina, J(O2 ) J(O3 ) J (N O2 ) J (N2 O) J (HN O3 )

km (1.5.1) (1.5.4) (3.2.29) (3.2.49) (3.2.32)
60 5,7 (-10) 4,0 (-3) 4,42 (-3) 2,9 (-7) 5,3 (-5)
50 3,7 (-10) 2,9 (-3) 4,41 (-3) 2,4 (-7) 4,4 (-5)
40 1,5 (-10) 5,9 (-4) 4,35 (-3) 1,4 (-7) 2,4 (-5)
30 1,2 (-11) 8,6 (-5) 4,23 (-3) 1,6 (-8) 3,2 (-6)
20 4,7 (-14) 3,2 (-5) 4,12 (-3) 7,7 (-11) 2,2 (-7)
Tablica 3.2 Srednja... brzina fotodisocijacije, s1 (30 srednje sirine; sss Sunca 12 )4

3. 2.
KATALITICKA RAZLAGANJA OZONA

3.2.1. Hemija
cistog kiseonika

Razmotrimo ponovo cetiri Cepmenove reakcije (1.5.1)-(1.5.4), koje ukljucuju samo alotropno stanje
kiseonika i imaju koeficijente brzine reakcije J2 , k12 , k13 i J3 redom (odeljak 1.5.1). Brzine promene koncen-
-
tracije [O] i [O3 ] odreduju se jednacinama (1.5.8)-(1.5.9), i brzine promene koncentracija neparnog kiseonika
jednaka je
3 Ekvivalentna energija....
4 Brzina javlja se...

51
 d([O] + [O3 ])
= 2J2 [O2 ] 2k13 [O][O3 ]. (3.2.1)
dt
Kolicina atoma kiseonika u celoj stratosferi relativno je mala, zato se oni nalaze u ravnotezi sa molekulim a
-
O3 i O2 . Medutim ozon O3 u donjoj atmopsferi ne nalazi se u fotohemijskoj ravnotezi.
Ako stavimo da je d[O]/dt = 0 u jednacinama (3.2.1) i (1.5.8), tada izraz (3.2.1) moze da se napise u
obliku

d[O3 ] 2k13 J3 [O3 ]2

= + 2J2 [O2 ], (3.2.2)
dt k12 [O2 ][M ]
gde na osnovu datih podataka iz merenja, uzima se u obzir da je k13 [O3 ] k12 [O2 ][M ]. Integraljenje za
koncentraciju ozona, koja raste sa vremenom, daje
!1/2 ( ! !)
k12 [M ] [O3 ]rav + [O3 ] [O3 ]rav [O3 ]0
t t0 = ln , (3.2.3)
16k13 J2 J3 [O3 ]rav [O3 ] [O3 ]rav + [O3 ]0

gde je [O3 ]0 odgovara momentu t0 , a [O3 ]rav - je ravnotezna koncentracija iz jednacine (1.5.12). Ako usvojimo,
da je rav jednako vremenu, u toku kojeg koncentracija [O3 ] raste od nula do 0,5 [O3 ]rav (ili u intervalu od
50% do 80% ravnotezne koncentracije - u oba slucaja logaritamski faktor jednak je ln 3 = 1, 10) tada je

0, 275[O3 ]rav
rav (O3 ) = . (3.2.4)
[O2 ]J2

Na slici 3.1 prikazana je zavisnost velicine rav od

Slika 3.1. Vreme uspostavljanja ravnoteze rav (O3 )
za ozon u kiseloj atmosferi (oblast stratosfere), ...
visine, koja je izracunata za vrednosti J2 za razlicite
vrednosti uglova. Sa slike slede dva vazna zakljucka:
1. Na nivou od 30 km karakteristicna vreme
rav meri se nedeljama, a ispod 25 km - godinama. Za
tako velika karakteristicnih vremena fotohemijskih
procesa pokazuje se, da se raspodela ozona odreduje -
dinamikom (horizontalnim i vertikalnim mesanjem).
Zaista, prosta lokalna fotohemijska ravnoteza (cak
stacionarno stanje) u donjoj stratosferi za O3 ne pos-
toji. Na to pitanje vraticemo se u odeljku 3.3.2
2. Iznad nivoa od 40 km mora da postoji hemi-
jska ravnoteza, tako da karakteristicno vreme procesa
relaksacije postaje manje od dana.

I pored toga posmatranje koncentracije [O3 ] su manje od vrednosti, koje su izracunate po formuli
(1.5.12), i, kao sto vidimo, nemoguce je objasniti ovu razliku greskama velicina k12 , k13 , J2 i J3 . Na taj
nacin, hemija cistog kiseonika sadrzi unutrasnju nesaglasnost. Ova dilema nalazi svoje resenje zahvaljujuci
postojanju katalitickih procesa sa ucescem malih komponenti HOx , N Ox i ClOx . U ovom sistemu oznaka
x oznacava 0, 1 ili 2; analogno molekulima neparnog kiseonika O i O3 poznat je HOx , N Ox i ClOx
predstavljaju jedinjenja neparnog kiseonika, parnog azota i neparnog hlora redom.

3.2.2. Fotohemija radikala koji sadr

ze vodonik

Slobodni radikali HOx predstavljaju H, OH (hidroksil) i HO2 (perhidroksil). ...atom H daje ovim
radikalima visoku hemijsku aktivnost u reakcijama sa neparnim kiseonikom O i O3 . Radikali HOx nastaju
u procesu disocijacije vode HO2 i metana CH4 .
Neposredna fotodisocijacija vode u obliku H+OH u stratosferi znacajno je oslabljena usled apsorbcije
neophodnog ultraviolednog zracenja u rezultatu disocijacije molekula O2 u Herzbergovom kontinuumu.Zato
znacajniju ulogu igra proces, u kojem metastabilni atom O(1 D) nastaje u rezultatu fotodisocijacije ozona
sa brzinom J3 :

52
 O3 + h( < 3100
A) O2 + O(1 D). (3.2.5)
-
Atom O(1 D) ima radijaciono vreme zivota oko dva minuta. Medutim on se dezaktivira u delicu sekunde
usled sudara sa molekulima O2 i N2 :

O(1 D) + M O(3 P ) + M 6 = 4, 5 1011 cm3 /s, (3.2.6)

gde je - koeficijent brzine. Ipak u toku dana sadrzaj metastabilnih atoma nije jednak nuli i definise se
izrazom

J3 [O3 ]
[O(1 D)] = , (3.2.7)
6 [M ]
tako da cini priblizno 10 cm3 na visinama oko 30 km (pogledaj sliku 3.3).
Slika 3.1. Vreme uspostavljanja ravnoteze rav O3 za ozon u kiseonicnoj atmosferi (oblast stratosfere),
izracunato po formuli (3.2.4), gde je J2 - funkcija zenitnog ugla i visine. (Uzeto iz rada Nikole [3].) Brojevi
uporedo sa krivama oznacavaju zenitni ugao Sunca.
-
Atomi O(1 D), koji imaju energiju pobudivanja, jednaku 1,96 eV, obrazuju potom hidroksil OH kroz
reakciju

O(1 D) + H2 O 2OH + 1, 24 eV, 8 = 3 1010 cm3 /s (3.2.8)

i

O(1 D) + CH4 OH + CH3 + 1, 91 eV, 9 = 3 1010 cm3 /s. (3.2.9)

-
Poslednja reakcija je preovladujuci mehanizam razlaganje CH4 u stratosferi; fotodisocijacija pocinje uticati
samo u mezosferi, madana manjim visinama razgradnja CH4 nastaje takode - u reakcijama sa OH [uporedi
reakciju (3.3.2)]. Dodatni molekuli HOx nastaju usled dalje oksidacije CH3 (metil radikal).
-
Odmah posle obrazovanja molekul HOx stupa u dalju reakciju i razgraduje neparni kiseonik, pri cemu
se sam odrzava. Na nivou stratopauze ( 50km), gde HOx igra najvecu ulogu, postoje sledece reakcije sa
ucescem O i O3 :

H + O3 OH( 9) + O2 + 3, 34 eV, (3.2.10)

10 = 1, 2 1010 exp (500/T ) cm3 /s;

OH + O3 HO2 + O2 + 1, 68 eV, (3.2.11)

12 3
11 = 1, 6 10 exp (1000/T ) cm /s;

H2 O + O3 OH + 2O2 + 1, 34 eV, (3.2.12)

11 1 1013 exp (1250/T ) cm3 /s;

OH + O H + O2 + 0, 72 eV, (3.2.13)
11 3
13 = (5 2) 10 cm /s;

HP2 + O OH( 6) + O2 + 2, 39 eV, (3.2.14)

14 = (4 3) 1011 cm3 /s;

- ci neparni kiseonik u toku reakcije
Pored toga, HOx , u sustini, se raspodeljuje, ne razraduju

H + O2 + M HO2 + M + 2, 01 eV, (3.2.15)

53
 15 = 2, 1 1032 exp (290/T ) cm3 /s.

Ciklus HOx u stratosferi se zavrsava reakcijama

OH + OH H2 O + O + 0, 72 eV, (3.2.16)

16 2 1012 cm3 ; /s;

OH + HO2 H2 O + O2 + 3, 11 eV, (3.2.17)

17 2 1011 cm3 /s;

HO2 + HO2 H2 O2 + O2 + 1, 8 eV, (3.2.18)

18 5 1012 cm3 /s.

Vodonik dioksid H2 O2 , koji nastaje u poslednjoj reakciji, moze da se fotodisocira, pretvarajuci se u

2OH, ili da stupi u reakciju sa OH:

OH + H2 O2 HO2 + H2 O + 1, 30 eV, (3.2.19)

19 = 8 1012 exp (600/T ) cm3 /s.

Razlaganje HOx moze takode - da nastane u reakciji sa CH4 [vidi dalje reakciju (3.3.2)].
Pri analizi reakcija najbolje ih je podeliti u dve grupe: prva, kataliticke reakcije sa ucescem O i O3 i
druga, stvaranje i razlaganje HOx . Kataliyicke reakcije sematski su prikazane na slici 3.2. Tamo gde pre-
-
ovladuje fotohemijska ravnoteza, moze lako da se dobije odnos ravnoteznih koncentracija. Uslovi ravnotezne
koncentracije [H] daju

[OH] 10 [O3 ] + 15 [O2 ][M ]

= . (3.2.20)
H 13 [O]

Pri niskim vrednostima koeficijenta 11 i 12 iz uslova ravnotezne koncentracije [HO2 ] sledi

[HO2 ] 15 [O2 ][M ]

= . (3.2.21)
H 14 [O]

Ako Cepmenovim reakcijama pridruzimo reakcije sa ucescem molekula koji sadrze vodonik, ravnotezna
koncetracija ozona [O3 ] bice jednaka

k12 [O][O2 ][M ]

O3 = , (3.2.22)
J3 + k13[O] + 12 [HO2 ] + 11 [OH] + 10 [H]

gde je K13 [O] J3 na nivoima nize od 60 km. Uslovi egzistencije ravnotezne koncentracije [O + O3 ] daju

2J2 [O2 ] 10 [H][O3 ] 11 [OH][O3 ] + 12 [HO2 ][O3 ]

[O] = . (3.2.23)
2k13 [O3 ] + 13 [OH] + 14 [HO2 ]

54
 - ci do nekog stepena nase rezultate, moze-
Predvidaju
mo reci da koncentracija atomskog vodonika [H] je
veoma mala, ukoliko je mala koncentracija atoma kise-
onika [O] u skladu sa jednacinama (3.2.20)-(3.2.21).
Pored toga, moze da se predpostavi, da sadrzaj HOx
cini velicinu reda 107 cm3 ili manje. Takve vrednosti
dozvoljavaju da se odbace clanovi sa 10 , 11 i 12 i
da se dobije

[O3 ]2 k12 J2 [M ]
= , (3.2.24)
[O]2 k13 J3 (1 + A)

sto je analogno Cepmenovom resenju (1.5.12), uz isklju-
Slika 3.2. Kataliticka reakcija sa ucescem molekula
HOx . Debljina strelica priblizno odgovara relativnoj cenje popravnog calana
vaznosti reakcije u blizini stratopauze (z 50 km), 13 [OH] + 14 [HO2 ]
gde je uticaj HOx na neparni kiseonik najveci. A= . (3.2.25)
2k13 [O3 ]

Na visini stratopauze (50 km) tipicne vrednosti velicina, koje obrazuju formulu (3.2.25), su: k13
5 1015 cm3 /s, [O3 ] 5 1010 cm3 , 13 14 4 1011 cm3 /s, mada za velicine 14 postoji znacajna
-
neodredenost. Da bi se ispunio uslov A > 1, potrebno je da je

[HOx ] & 107 cm3 .

Vracajuci se sada pitanju balansa i stvaranja i

razlaganja HOx , radi jednostavnosti necemo uzimati
u obzir hemijske procese sa ucescem CH4 . Tada
je stvaranje HOx obezbedeno - u osnovnom iz reak-
cije (3.2.8), a razlaganje nastaje vecim delom usled
procesa (3.2.17), odakle sledi

[O(1 D)][H2 O]8 = [OH][HO2 ]17 . (3.2.26)

-
Pri koncentraciji [O1 D], koja se odreduje preko
3
relativnog sadrzaja ozona O po formuli (3.2.7), ko-
Slika 3.3. Model raspodele radikala koji sadrze HOx , risteci za [OH] i [HO2 ] formule (3.2.20) i (3.2.21),
H2 O2 , O(3 P ) i O(1 D) u atmosferi na sirini do 30 moze da se odredi [HOx ]. Detaljni racuni (ukljucuju-
(srednje dnevne koncentracije)[11]. ci vertikalno mesanje; vidi odeljak 3.3.1), prikazani
su na slici 3.3, i pokazuju, da u oblasti stratopauze (z 50 km) koncentracija OH i HO2 cini velicinu reda
107 cm3 a da molekuli HOx zaista igraju vaznu ulogu u koncentracije O i O3 u toj oblasti.
Vracajuci se ponovo na sliku 3.2, mozemo videti, da osnovne reakcije u katalitickom ciklusu HOx proticu
po trouglu u smeru kazaljke na satu. Obe reakcije sa 14 i 13 dovode do nestajanja atomskog kiseonika,
a zatim u reakciji sa 15 obnavlja se molekul HOx , koj sam po sebi ne razgraduje - neparni kiseonik. Ovaj
tristadijumski mehanizam je suprotan ciklusima N Ox i ClOx (oni se razmatraju dalje), koji imaju dva
stadija. na taj nacin, molekul N Ox ucestvuje u procesima, analogno 11 i 14 ; mehanizam delovanja
molekula ClOx analogan je reakcijama sa 10 i 13 . Pod osnovne reakcije sa ucescem HOx u stratosferi
dovode do nestajanja O, ove reakcije treba razmatrati i kao uzrok razgradnje O3 ukoliko je atom kiseonika
O osnovni molekul u O3 .

3.2.3. Oksidi azota

-
Neparni kiseonik se razgraduje u katalitickom ciklusu posrestvom uzajamnog dejstva sa molekulima NO
(azot oksid) i N O2 (azot dioksid):

55
 N O + O3 N O2 + O2 + 2, 06 eV, (3.2.27)
12 3
27 = 1, 2 10 exp (1250/T ) cm /s
i

N O2 + O N O + O2 + 2, 00 eV, (3.2.28)
12 3
28 = 9, 3 10 cm /s,
gde su simbolima oznaceni koeficijenti brzina reakcije. Prva reakcija ne dovodi uvek do opsteg gubitka
ozona, jer molekuli N O2 u velikom stepenu fotodisociraju:

N O2 + h( < 3977
A) N O + O, (3.2.29)
a zatim sledi proces

O + O2 + M O3 + M. (3.2.30)
Niz procesa (3.2.27), (3.2.29) i (3.2.30) ne izaziva opstu promenu sadrzaja proizvoda reakcija (NO i O3 ). Na
taj nacin, proces (3.2.28) ogranicava brzinu razgradnje O3 . Svaki put pri ovoj reakciji iscezava atom O (koji
-
predstavlja osnovni molekul O3 ) i zato se razgraduju molekuli O3 usled reakcije (3.2.27).
Interakcija malih katalitickih komponenti moze biti znacajna, ako su koeficijenti brzina visoki ili ako
nema drugih mogucnosti obrazovanja konacnih proizvoda reakcije. Molekuli HOx i N Ox pregrupisu se
posredstvom procesa

HO2 + N O OH + N O2 , (3.2.31a)
31a = 8 1012 cm3 /s.
Ova reakcija je veoma vazna uglavnom zato, sto (posebno u nocno vreme) osnovni deo molekula N O2 u
donjoj stratosferi prelazi u HN O3 (azotnu kiselinu) na sledeci nacin

OH + N O2 + M HN O3 + M + 2, 3 eV, (3.2.31b)
31b = 1, 1 1031 exp (900/T ) cm6 /s.
Tako molekuli N Ox se privremeno odstranjuju iz katalitickog ciklusa. U toku dana fotodisocijacija N O3
dovodi do regeneracije N O2 :

HN O3 + h( < 3200
A) OH + N O2 . (3.2.32)
Pored toga, molekuli N Ox , koji su predstavljeni u obliku N O2 , izlozeni su fotodisocijaciji sa stvaranjem
atoma kiseonika O, koji sluzi kao osnova za molekule O3 . Na taj nacin, niz reakcija (3.2.11), (3.2.31a),
(3.2.29) i (3.2.30) predstavljaju ne proizvoljni ciklus u kojem se obnavljaju sve polazne komponente. Drugi
izvor molekula N O2 , posebno u nocno vreme, predtavlja N2 O5 , koji se obrazuje u toku reakcije

N O2 + O3 N O3 + O2 + 1, 13 eV, (3.2.33)
33 = 1, 3 1013 exp (2450/T ) cm3 /s,
za kojom sledi reakcija

N O3 + N O2 + M N2 O5 + M + 0, 95 eV, (3.2.34)
34 = 2, 8 1030 cm6 /s.
U toku dana molekuli N O2 obnavljaju se na racun reakcije

N2 O5 + h( < 3800
A) N O2 + N O3 (3.2.35)
i

56
 N O3 + h N O + O2 . (3.2.36)

Kako veci deo zracenja, fotodisocirajuceg molekula N O2 putem reakcije (3.2.29), nije oslabljen molekularnim
kiseonikom ili ozonom, u toku dana brzina disocijacije je visoka [J29 4 103 s1 , ili (N O2 ) = 1/J29
2 102 s]. Prema tome, u toku dana molekili N O2 nalaze se u fotohemijskoj ravnotezi, i zato je

[N O2 ] 27 [O3 ] 27 [O3 ]
= . (3.2.37)
[N O] 28 [O] + J29 J29

Na slici 3.4 pokazane su zavisnosti od visine ravnotezne koncentracije, izracunate sa usrednjavanjem u toku
dana brzine disocijacije J uzimajuci u obzir vertikalnu turbulentnu difuziju.

Slika 3.4. Model raspodele oksida azota N Ox , HN O3 i N2 O2 za atmosferu na sirini 30 (srednje dnevne
koncentracije) [11].

Slika 3.5. Brzina formiranja i gubitaka neparnog kiseonika [11]. 2J2 [O2 ] - brzina formiranja (srednja u toku

dana) usled fotodisocijacije; 2k13 [O][O3 ] - gubitak po Cepmenu; vidi odnos (3.2.1). Kriva gubitak
sa ucescem N Ox odgovara 228 [N O2 ][O]; vidi procenu reakcija usled relacije (3.2.30). Krive, koje su
oznacen je brojevima, pokazuju ucesce u gubitku usled reakcije sa ucescem 2HOx [(3.2.10)-(3.2.14)]. Na
primer, kriva 10 odgovara 10 [H][O3 ].

57

Opsta brzina stvaranja O i O3 sa uzimanjem u obzir Cepmenove reakcije i reakcijama sa ucescem
vodonika i azota

d[O]
= 2J2 [O2 ]+J3 [O3 ]k13 [O][O3 ]k12 [O][O2 ][M ]14 [HO2 ][O]13 [OH][O]+J29 [N O2 ]28 [N O2 ][O]
dt
(3.2.38)
i

d[O3 ]
= k12 [O][O2 ][M ] + k13 [O][O3 ] J3 [O3 ] 12 [HO2 ][O3 ] 11 [OH][O3 ] 10 [H][O3 ] 27 [N O][O3 ]
dt
(3.2.39)
koje daju

d[O + O3 ]
= 2J2 [O2 ][O3 ](12 [HO2 ]+11 [OH]+10 [H])[O](2k13 [O3 ]+14 [HO2 ]+13 [OH]+28 [N O2 ]).
dt
(3.2.40)
Zanemarujuci male clanove (slika 3.5), u slucaju ravnoteze iz jednacine (3.2.39) dobijamo

k12 [O2 ][M ][O]

[O3 ] , (3.2.41)
J3
a iz jednacine (3.2.40) dobijamo

J2 [O2 ]
[O] . (3.2.42)
[O3 ]k13 + 28 [N O2 ] + 21 (14 [HO2 ] + 13 [OH])
Objedinjavanjem poslednjih jednacina u u skladu sa formulom (3.2.24) daje clan za popravku resenja

Cepmena

13 [OH] + 14 [HO2 ] + 228 [N O2 ]

A= , (3.2.43)
2k13 [O3 ]
koji pokazuje relativni znacaj autodestrukcije i katalitickih gubitaka O-O3 u reakcijama sa ucescem molekula
HOx i N Ox .

3.2.4. Prirodni i ve
sta
cki izvori azot oksida

Bioloski izvori N2 O. Stvaranje i nestajanje molekula N Ox u stratosferi sustinski zavisi od vertikalnog

prenosa. Osnovni mehanizam stvaranja molekula N Ox vezan je sa oksidima azota N2 O, koji predstavljaju
rezultat bioloskih procesa na povrsini Zemlje, i predstavljaju reakciju uzajamnog dejstva N2 O sa metasta-
bilnim kiseonikom

O(1 D) + N2 O 2N O + 3, 54 eV, (3.2.44)

44 = 1, 1 1010 cm3 /s.
Reakcija

O(1 D) + N2 O 2N O (3.2.45)
31 3
je egzotermska, ali ima koeficijent brzine 45 10 cm /s, koji odgovara energiji aktivacije 1, 1eV .
Atom O(1 D), koji nastaje usled procesa (3.2.5) fotodisocijacije ozona, potpuno je sposoban da obezbedi tu
energiju aktivacije, i zato keficijent brzine 44 je veoma velik.
Pored toga molekuli N2 O se razgraduju - u stratosferi u procesu reakcije

O(1 D) + N2 O N2 + O2 + 5, 4 eV (3.2.46)
46 = 0, 7 1010 cm3 /s,

58
 - vaze. Medutim,
za koju navedeni uslovi takode - osnovni mehanizam razgradnje predstavlja fotodisocijacija

N2 O + h( < 2300
A) N2 + O(1 D). (3.2.47)
Na taj nacin, brzina stvaranja molekula N Ox zavisi od brzine stvaranja oksida azota N2 O na povrsini Zemlje
i postupnog njenog prenosa u stratosferu.
Osnovni mehanizam snizavanja koncentracije molekula N Ox u stratosferi je njegov prenos nanize u
troposferu, gde je azotna kiselina HN O3 , rastvarajuca u vodi, pada sa kisom. Na taj nacin, jednacina
neprekidnosti (2.1.1) zahteva, da bi bio ispunjen uslov

[N Ox ]
= ([N Ox ]) + 244 [N2 O][O(1 D)]. (3.2.48)
t z
Jednacine neprekidnosti, koje zajedno sa protokom mase uzimaju u obzir hemijske procese stvaranja i nes-
tajanja, razmatraju se dalje (odeljak 3.3).
Izduvni gasovi aviona. U vezi sa vaznoscu molekula N Ox u balasu ozona zabrinutosti izazivaju
moguce posledice letova aviona, na velikim visinama, posebno ultra zvucnih, jer molekuli N Ox cine osnovnu
komponentu izduvnih gasova. Stetna dejstva mogu da se pojave u toku nekoliko desetina godina od pocetka
-
znacajnog zagadenja, koje je stvoreno neposredno unutar stratosfere. Vreme njegovog postojanja zavisi od
nivoa ubacivanja primesa. Za molekule N Ox koji dolaze u stratosferu, ovo vreme cini nekoliko godina,
a za oblasti visina vece od 20 km dostize desetine godina pri povecanju sadrzaja molekula N Ox u toku
dugih vremenskih perioda. Izduvni gasovi u troposferi nisu posebno stetni za stratosferni ozon, jer veci deo
molekula N Ox pada sa kisom i ne prenosi se brzo u stratosferu. Vise od toga, izduvni gasovi u troposferi
dovode do obrazovanja ozona (uporedi odeljak 7.4.2).
Ve sta -
cka dubriva. Osnovnim izvorom molekula N Ox javljaju se industrijska proizvodnja azotnih ok-
-
sida N2 O, koje su stvorile vazno pitanje: mogu li vestacka dubriva, koja se bacaju u zemljuste u celom svetu
u ogromnim kolicinama, na kraju krajeva dovesti do urusavanja ozonskih omotaca? Prvi proces transforma-
cije azota u oblike, pogodne za biljke - to je integracija, tj. u sustini transformacija molekula parnog azota
N2 u neparni N H4 (amonijak). Povezivanje nastaje prirodnim putem pomocu potpuno odredenih - bakterija,
-
koje su smestene na bobicastim biljkama, a takode usled procesa gorenja. Vezani azot se koristi od strane
biljaka za sintezu belancevina i nukleinskih kiselina. Mikroorganizmi zato mogu da transformisu organski
amonijak N H4 u neorganski nitrat N O3 . Ovaj proces se naziva nitrifikacijom. Poslednji stepen u ovom
bioloskom ciklusu - denitrifikacija, tj. obnavljanje pomocu mikroorganizama N O3 u N2 i N2 O. Konacni
rezultat sastoji se u tome, sto atmosferski azot N2 , koji prolazi kroz ceo ovaj ciklus, ne vraca u celosti u
atmosferu, jer se neka njegova kolicina pretvara u N2 O.

Cini -
se, da u danasnje vreme vestacka dubriva, koja se unose u podlogu, sadrze takve kolicine vezanog
azota, koja je uporediva sa njegovim prirodnim nastajanjem. Medutim - pri pokusajima ekstrapolacije ovog
rezultata za ocenu konacnog povecanja prinosa N2 O u stratosferu nastaju znacajne neodredenosti. - Uloga
vezanog azota u okeanu je veoma lose izucena. Nepoznato je cak, da li on uslovljava izvor ili odlaganje
atmosferskih molekula N2 O. Ocigledno, kriticna velicina je odnos procesa denitrifikacije, koji dovode do
stvaranja N2 i N2 O, ali on zavisi i od tih hemijskih procesa, koji danas jos nisu dobro izuceni. U buducnosti
biohemija oksida azota N2 O verovatno ce privuci vecu paznju.
Nuklearne eksplozije. Potencijalnim vestackim izvorom molekula N Ox u stratosferi javljaju se ek-
splozije nuklearnog oruzja u stratosferi ili na nizim visinama. Takve eksplozije su moguce pri zahvatu
nuklearne bojeve glave antiraketom u gornjoj atmosferi. Snaga eksplozije pri stvaranju zahvata treba da
bude reda (Mt), stim da garancija stvaranja dovoljne intenzivne radijacije za unistavanje zahvacene bojeve
-
glave. Jasno je, da tako veliko oslobadanje energije u stratosferi dovodi do ozbiljne povrede ozonskog sloja, i
ceo svet ce biti pod dejstvom snaznog ultravioletnog zracenja Sunca. (Energija eksplozije 1 Mt trinitrotonova
cini 4, 2 1022 erg.)
Pocetkom 60-ih godina izvrsena su ispitivanja megatonskih bombi u atmosferi. Pri racunima ocekivanih
efekata javljaju se dva vazna pitanja: koliko se obrazuje molekula N Ox i na koju visinu se podizu proizvodi
eksplozije?
Kao sto vidimo, na prvo pitanje mozemo da odgovorimo dovoljno odredeno. - Pri visokoj temperaturi un-
utar usijane lopte, koju stvara eksplozija, sadrzajmolekula N Ox dovoljno tacno se ocenjuje pomocu raspodele
energija molekula pri termodinamickoj ravnotezi. Pri T 6 2000K reakcije, koja razlaze....

59