PRIMENJENA EKOLOGIJA

VODI

Izrada publikacije podrana od strane Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine

Beograd
Decembar 2014.

PRIMENJENA EKOLOGIJA
Autori
Prof. dr Jordan Aleksi
Prof dr Gordana Drai
Prof. dr Ana Vovk Kore
Prof. dr Jelena Milovanovi
Prof. dr Dragi Antonijevi
Prof. dr Dubravka Jovii
Doc. dr Zlatko Dragosavljevi
Doc. dr Mirjana Bartula
Doc. dr Boris Vakanjac
MSc Mesud Ademovi
MSc Uro Radojevi
MSc Slaana orevi
MSc Daniela Cvetkovi
MSc Sinia Mitrovi
MSc Sran Aleksi
MSc Milo Ninkovi
MSc Dimitrije Aleksi
Recenzenti
Prof. dr Mihailo Crnobrnja
Prof. dr Suzana orevi-Miloevi
Doc. dr Jela Ikanovi
Urednici
Prof. dr Jordan Aleksi
MSc Slaana orevi
Lektura
Doc. dr Aleksandar Gordi
Fotografije
Milo Nikoli
Duan Jovanovi

ISBN 978-86-86859-40-2
tampa Plus Kopi, abac
Tira: 150

Primenjena ekologija

Primenjena ekologija razmatra primenu ekologije na realnim pitanjima,

odnosno bavi se primenom ekolokih principa u prouavanju i ocenjivanju
efekata i posledica ljudskih aktivnosti na zajednicu, ekosisteme, pejzae i
biosferu.
Moe se definisati kao integrisani skup ekolokih, socijalnih i
biotehnolokih aspekata ouvanja i unapreenja prirodnih resursa.
Primena ekolokih principa i nova znanja u oblasti problema degradacije
ivotne sredine menja pogled na vrednovanje prirodnih resursa. Novo
poimanje vrednovanja ivotne sredine ostvaruje se kroz promene u
kulturolokom obrascu ponaanja do svih aktera: od vlada drava,
zajednice i pojedinca. Obrazovanje je vaan faktor u kreiranju kulture
odrivog razvoja. Ovaj segment zahteva promociju sistema znanja koji
povezuje kulturu i ekologiju sa ciljem da se promovie i ekonomski razvoj
organizacija/drutva na postulatima odrivog razvoja.
Ovaj vodi predstavlja okvir za primenu znanja o ivotnom okruenju i
aktivnostima koje unapreuju ravnoteu i harmoniju u odnosu ovekpriroda u cilju smanjenja antropogenih uticaja na ivotnu sredinu.

Izrada publikacije podrana od strane Ministarstva poljoprivrede i zatite

ivotne sredine

SADRAJ
01
02

03

07

PREDGOVOR
Jordan Aleksi

KLASINA EKOLOGIJA
Ekologija kao nauna disciplina
Slaana orevi, Daniela Cvetkovi
Zatita ivotne sredine
Slaana orevi
Zatita biodiverziteta
Daniela Cvetkovi
Konzervaciona biologija
Jelena Milovanovi
Zatite geodiverziteta
Boris Vakanjac

16
33
51
83
103

PRIMENJENA EKOLOGIJA
Ekoremedijacije sinergija agroenergetskih useva i
fitoremedijacije zagaenih voda
Gordana Drai
Ekoremedijacija vodenih tokova
Ana Vovk Kore
Zelene ekosistemske tehnologije
Dragi Antonijevi
Integralno upravljanje otpadom
Sran Aleksi, Dragi Antonijevi
Zeleni potencijal otpada Grada Beograda
Sinia Mitrovi

04

05

146
183
199
208

AMBIJENTALNA EKOLOGIJA
Ekonomija resursa
Zlatko Dragosavljevi
Ekofond
Dimitrije Aleksi
Ekoloka bezbednost
Jordan Aleksi, Mesud Ademovi
Zdravlje i ivotna sredina
Dubravka Jovii, Sran Aleksi

235
249
265
275

INTEGRATIVNA EKOLOGIJA
Menadment ivotne sredine
Mirjana Bartula
Integrisani GIS
Boris Vakanjac, Milo Ninkovi
Ekoloko modelovanje
Uro Radojevi, Jelena Milovanovi

06

125

289
306
334
374

POGOVOR

Dragan A. Markovi
5

01
Predgovor
Jordan Aleksi

Nova paradigma
Nova (ekoloko-ekonomska) paradigma znai preokret u naunoj revoluciji i prosvetiteljskoj
filozofiji procesa od racionalnog antropocentrizma (kao pragmatikog utilitarizma) do
integralnog ekocentrizma (kao holistikog utopizma), s pomeranjem fokusa od dijalektikih
pitanja prirode i drutva na sutastveno pitanje ivota. U tom preokretu teite je na novim
postulatima horizontima proizvodnje ljudskog ivota, odnosno odrivosti ivljenja:
- Tehnologija ekologije
- Politika ekologije
- Ekonomija ekologije
- Nauka ekologije
- Etika ekologije
sve to kao sinteza strukture u horizontu primenjena ekologija i vertikali integrativna ekologija,
kao koordinativnog sistema postojanja sveta ivota: svet prirode i svet ljudi.
U

1. Tehnologija ekologije
- lanana reakcija U kontekstu uzdizanja ljudske zajednice jedan od vanih mernih instrumenata, ili veoma vana
referenca jeste tzv. tehnika kultura drutva tehnoloki usponi kao odraz nivoa civilizacijske matrice
proizvodnje drutva. Savremeni ovek (prvom, drugom, treom...) tehnolokom revolucijom uspeo je
(pogotovo u visokorazvijenom svetu) da se izdigne iznad nivoa egzistencijalnog praga i uvede sebe
u ambijent ili kontekst koji danas zovemo kvalitet ivota. To je, nesporno, civilizacioni doseg, neto to
iskazuje aktuelnu stvaralaku matricu savremenog oveka, odnosno tzv. tehnogen stvorenog Sveta.
Pitanje je da li se sada ovek uravnoteuje u kvalitetu svog ivota, ne samo sa sobom ve sa
prirodom, to je i sutina ili duh nove filozofije ivota, odnosno polazite nove strategije razvoja
(ne)odrivog razvoja.
U

Tehnoloka civilizacija je proizvela ekoloku svest, proizvela sinergijske ekoloke potrebe i globalne
ekoloke statuse. Gradi se Svet koji se veoma vrsto i sve dublje uokviruje u koordinantnom sistemu
koga u horizontali ine ekoloki standardi, a u vertikali ljudska prava i slobode. Ekoloki standardi i
renaturalizovane vrednosti ne samo da se integriraju u svojoj koliini i veliini, ve i nastoje da se
koriguju u onome to je njihova autonomnost i autentinost u skladu sa referencama svakog
pojedinano ivotnog prostora koji se ne mogu mehaniki zbrajati u tzv. planetarni ivotni prostor.
To e biti, takoe, jedinstvo u razlikama kao platforma za projektovanje i ekolokog kodeksa
univerzalnog u svom sadraju. Nesporna je meuzavisnost primene, integrisanost metodologije
uspostavljanja i globalnost po opsegu vaenja. Tehnogenske promene se moraju duboko kvalitativno
usaglaavati sa svim onim to jesu pozicije ili to jesu nulti pokazatelji a to su vrednosti, to su
kapaciteti, to su potencijali, pre svega, prirodnih i ljudskih resursa u svakom pojedinanom,
regionalnom i globalnom ivotnom prostoru Globalni Svet.
U

Nova globalna pitanja nisu sada vie samo demografska bomba, nisu samo elementarna ljudska
prava i sloboda Novo globalno pitanje je integralno upravljanje prirodnim resursima (resurs vazduha,
resurs vode, resurs zemljita, resurs uma). Za to jo uvek ne postoje globalne regulative onog nivoa i
znaaja i one vanosti, kakvo je ve danas oita njihova neminovnost (kao neto to se ne moe
odlagati za neka bolja vremena). Prolo je vreme kada je tehnika bila udo i kada je tehnologija bila
tajna. Internet je novi toak pokreta stvaranja promena i izazova. Svet ima definitivno jednu
integrativnu ekoloku sudbinu. Svi su deo te ekoloke sudbine planete postindustrijska drutva, u
svim pitanjima se umreavaju u tokove komunikacijskog drutva. Za ivotni prostor vaan je kapacitet
i kvalitet prirodnih resursa, to nije opta odlika, ali jeste zajednika odgovornost za odrivost tih
prirodnih resursa. Dakle, postoje fizike zakonitosti tehnologije koje vre lanane reakcije u ukupnoj
proizvodnji ivota.
U

2. Politika ekologije
- ekoloka racionalnost Racionalnost troenja prirodnog bogatstva predstavlja primarni nacionalni interes. Nije
dovoljno apelovati, katastrofino upozoravati, niti prizivati ovlaenje o zdravom i kulturnom ivljenju.
Obrazovni sistem i ekoloka kultura, a sve vie i novo ekoloko zakonodavstvo imaju ogromnu ulogu
u promocji i praksi zatite i ouvanja prirodnih resursa. Ali, kako su oni najveim delom neobnovljivi
(za razliku od finansija, deviznih rezervi, fabrika, laboratorija...) nisu dovoljna samo nova ekonomska
sredstva, porezi, takse, propisi... Definitivno i neodlono mora se na svim nivoima i u svim razvojnim
projekcijama sprovoditi maksimizalizacija tednje prirodnog i ekolokog blaga. To je
bezuslovnost nacionalnog interesa , posebno u kontekstu intenzivne industrijalizacije i urbanizacije i
naravno s obzirom na iroko narueno stanje ivotne sredine i civilizacijski smer daljeg razvoja
tehnologije i privrede.
Ekoremedijacija obnovljivih resursa je izazov investicicionih planova i razvojnih programa.
Svako postindustrijsko drutvo okree se postupcima i procesima renaturalizacije. Danas je potrebno i
moguno obnavljati naruene resurse (degradirana zemljita, devastirana umska blaga, istrebljene
biljne i ivotinjske vrste, zagaene vode, tehnogenska jalovita, povrinske kopove, zagaene urbane
prostore i industrijske objekte). Obnavljanje i unapreenje prirodnih uslova i resursa ima posebnu
teinu i svrsishodnost kao predinvesticione situacije koje istovremeno pospeuju i profiliraju nove
investicione planove i konkretne programske aktivnosti. uvanje prirodnog pejsaa, redizajniranje
gradskog prostora, podizanje kvaliteta vazduha i vode, uvoenje alternativnih energija (suneve
svetlosti, snage vetra i dr.), postaju glavne eko-aktivnosti i moderni razvojni i investicioni ciljevi.
Ekoteta Internalizacija eksternalija i ekoloka prevencija nisu samo znaajni principi zatite,
ve i neizostavna nadoknada ukupne cene zagaujuih i drugih ekoloki tetnih postupaka,
proizvoda i procesa. Tek sa njom ekoloki potencijali postiu potpuno i efektivno vrednovanje.
Imperativ naplate ekoloke tete kao ekonomske cene plaanja ekolokih posledica privrednih
aktivnosti mora biti daleko efikasniji jer je i daleko celishodniji od drugih modela zatite. Ekoloka
renta je primarno izvedena kao prinos od prirodnog kapitala i oblik ekstradobiti od ekolokih resursa,
odnosno kao ekoloka cena proizvodnje i potronje. Samo uvoenjem eko-parametara i eksternih
trokova mogu se izbei ekoloke posledice koje e se naknadno sanirati ili u celini naplatiti. Svaka
investicija mora sadravati elemente cost-benefit analize (kojom se uporeuju ukupni socijalni
dobici i trokovi). Moraju se obezbediti eksterni trokovi, odnosno ekoloke tete postanu deo
ukupne interne cene proizvoda ili usluga. Princip zagaiva plaa ne prouzrokuje zidanje cena i
inflatorne pritiske, ve je uslov da se ekoloki troak ugradi u ukupnu drutvenu cenu proizvoda.
Ekotehnologije i zeleni projekti u svom zasnivanju inpliciraju dravne subvencije. Osnovna
intencija ka ekonomsko-finansijskom regulisanju eksternih trokova, nije usmerena na ubiranje
posebnih poreza i destimulaciju zagaivaa, ve pre svega na favorizovanje tzv. istih
bezotpadnih tehnologija kojima se smanjuje upotreba prirodnih (naroito neobnovljivih resursa),
9

smanjuje dodatno zagaivanje okoline, odnosno vri redukcija konane emisije tetnih materija. Radi
se o ve opteprihvaenim modelima reciklae sistemima koji vre ponovnu upotrebu ve
iskorienih proizvoda i sporednih produkata. Razvoj zelenih tehnologija mora dobiti, ne samo
deklarativnu podrku ve i snanu finansijsku potporu fundamentalnim i primenjenim
istraivanjima orjentisanim na razvojno-ekoloke probleme i konkretne razvojne opcije.

3. Ekonomija ekologije
- trite ivotne sredine Problemi ivotne sredine su duboko ekonomski problem, jer se odnose na upotrebu etiri elementa
na kojima je generiran prirodni svet. Trita stvaraju dobra za privatnu potrnju prilino efikasno, ali to
obino ne uspeva kada se istovremeno koriste javna i ekoloka dobra. J. K. Galbraith je to
okarakterisao kao privatno nagomilavanje i javno siromatvo.
Kljuna ogranienja ekonomije prirodnog kapitala:
- Nesagledavanje pune cene kotanja upotrebe prirodnih bogatstava;
- Visoki intenzitet upotrebe prirodnih resursa i energije;
- Nepotpuno uspostavljen sistem svojinskih prava nad prirodnim bogatstvima;
- Nekontrolisano stvaranje i odlaganje otpada (komunalnog, industrijskog i opasnog);
- Zapostavljanje meunarodnih, prekograninih aspekata zagaenja i eksploatacije
prirodnih bogatstava;
- Niska utilitarizacija prostora i geografskih prednosti.
Ekonomski instrumenti funkcioniu tako to se postavlja cena za korienje ivotne sredine ukljuujui
sve trokove za emisiju, proizvode i trgovinske dozvole. Kljune su etiri kategorije instrumenata
za postizanje ciljeva zatite ivotne sredine:

Zakonodavstvo;

Instrumenti zasnovani na tritu;

Informacije i istraivanja;

Finansijski instrumenti.
Njihovom implementacijom stiu se efikasni mehanizmi i efektni naini razumevanja i reavanja
problema u ivotnoj sredini:
Ekonomske inicijative poboljanje postojeih trita sa zelenim zakonima uz pomo
ekolokih taksi;
Propisi kontrola zagaenja pojaana standardima emitovanja; standardi tehnologije
poduprti kaznama;
Zeleno raunovodstvo i kontrola analiza cost-benefit kao pretpostavka za izvoenje
nacionalnih i korporativnih rauna i kontrole koje ukazuju na uticaj na ivotnu sredinu.
Nacionalni i korporativni rauni i kontrole koje ukazuju na uticaj na ivotnu sredinu.
10

Upotreba ekonomskih instrumenata je po pravilu fleksibilan, ekonomian nain postizanja ciljeva u

zatiti ivotne sredine. Problem je njihova potpunija primena kao sistema:
1.
efikasno upravljanje (command and control)
2.
ekonomski podstrek (economic incentive).
Ekoloka ekonomija poslednjih godina spaja se sa svim onim to je platforma ekoloke zakonske
procedure ili nivo projektovanja i uspostavljanja integralistike politike zatite ivotne sredine sa
potrebnim dravotvornim mehanizmima. Radi se o sveznaajnoj strukturi dravne politike.
Savremena, moderna drava je uvela kompleks nadlenosti i odgovornosti za zatitu ivotne sredine.
Kada govorimo o ekolokoj ekonomiji to je jedna potpuno nova logistika ekoloke prakse da se u
kljune aspekte proizvodnje ivota ugrauje ekoloka standardizacija najrazliitijeg tipa. Situacija i
sudbina oveka je da on mora svoju proizvodnju ivota da uravnotei u logici odrivosti
uvaavanjem nove strategije ekoloke ekonomije.

4. Nauka ekologije
- kapital znanja Savremena drutva tee tehnolokoj razvijenosti uz inovativne koncepte u obrazovanju, nauci, kulturi i
razumevanje buduih razvojnih alternativa i razvoju svesti orjentisana na budunost. ivotna sredina
implicitno ili eksplicitno postaje epicenter svih vienja budunosti i predstavlja teite svih strategija i
prognoza. Ekoloka svest, nauka o ivotnoj sredini, ekoloka ne samo edukacija, ve i ekoloka
politika i ekoloka ekonomija postaju oblasti rada i ivota koje profiliraju savremeno drutvo. U prvi
plan izbijaju dva oblika kapitala: kapital znanja (bogatsvo ljudskih resursa) i prirodni kapital
(bogatsvo prirodnih resursa), dok su u drugom planu: rad, tehnologija i finansijski kapital. Pomerena
su teita modernog sveta u ekonomsko-razvojnom pogledu u pravcu nove ekoloke racionalnosti.
Ekoresursi (aktivnosti, stanja i potrebe) dobijaju primarno ekonomski znaaj. To vie nisu
neproduktivni trokovi, niti ekonomski balast, ve pre svega atraktivni investicioni planovi i profitabilni
programi. Problemi ivotne sredine se postavljaju definitivno na nov nain koji prevazilazi enigmu
svesti zelenih ili pak zaveru prljavih tehnologija.
Mnogi ekoloki standardi imaju snagu imperativnih propisa i postali su izrazito transparentni uz
sve snanije i efikasnije ekoloko zakonodavstvo. Elektronska globalizacija javnog mnjenja
pomerila je granice ekolokih istina i uinila svaki eko-akcident javnim problemom prvog reda.
Ekosistemske tehnologije bezotpadne tehnologije, infrastrukturni ekoloki ureaji, eko-reciklaa,
istraivanje i razvoj upotrebe alternativnih sirovina i obnovljive energije, zeleni proizvodi, uzlet ekobiznisa predstavljaju novi proizvodni potencijal i ire razvojne anse. U tom smislu Srbija je tek
zakoraila u strateko i investiciono pozicioniranje industrije otpada i industrije turizma, koje su ve
osvojile visokorazvijeni deo sveta, a posebno se uspostavile u horizontu evropskih integracija.
Ekoloka strategija pojedinane drutvene zajednice nije stvar politike u uem smislu, niti moe biti
predmet trenutnog opredeljenja aktuelne vlasti. Ona je prevashodno generiko dimenzioniranje,
11

odnosno rezultanta geneze i sinergije ekonomskih interesa, tehnikih mogunosti, unutranjih i

meunarodnih standarda, razvojnih projekcija strunjaka, kao i protivrenosti izmeu trinog i
ekoloko-razvojnog interesa. Dakle to nije niti moe biti nekakav ist po sebi niti za sebe namenjen
segment politike, prava i ekonomije. Kao to nije privilegija, nije ni izdvojena specijalizovana delatnost,
pa ni izdvojena obaveza i posebna odgovornost. Samo konkretni sadraji ekolokih mera mogu biti
predmet ekonomske, razvojne, odnosno ekoloke politike. U osnovi su nova znanja, otkrivena i
preneta kao sposobnost i vetine injenja. Neophodni su radikalno rekonstruisani postupci i
instrumenti ekoloki odgovorne vlade i ekoloki osveene zajednice u cilju optimalne strategije
razvoja u skladu sa ekonomskim ciljevima, materijalnim potrebama i finansijskim mogunostim
drutva. U pitanju su ekoloko-razvojni zahtevi koji e garantovati da se ekoloko stanje pozitivno
menja popravlja ili da se bar dalje ne pogorava.

5. Etika ekologije
- globalna odgovornost Odrivi razvoj postao je opte mesto za oblik ekonomije koja naglaava vanost kvaliteta ivotne
sredine i ouvanja prirodnih dobara. Kljuna je definicija odrivosti, koja slui kao osnov za
formulisanje politike integralne zatite ivotne sredine. Odrivost se obino koristi da modifikuje
kontekst na koji su primenjeni neodrivi sistemi i praksa upravljanja resursima. Odrivost je politika
razvoja koju moramo dostii i kao duboko pitanje etike. Koncept odrivosti ima ulogu katalizatora i
slui kao sredstvo istraivanja odnosa izmeu ekonomije ivotne sredine i etike opstanka. Rastui
nivo opte svesti o ivotnoj sredini, tokom poslednjih nekoliko dekada, osvetlio je uskost
konvencionalnog ekonomskog rauna. Rastue je okretanje u konvencionalnoj ekonomiji ka modelima
odrivosti, (kao to su transport i skladitenje visoko toksinog i dugovenog otpada, klimatske
promene koje je izazvao ovek, gubitak bioloke raznovrsnosti). U pitanju je nova sprega
konceptualne i empirijske osnove ekonomije.
Nauka o ivotnoj sredini (kao socijalna i politika misao) vodi ka novoj primenjenoj filozofiji morala.
Nuan je nov konsenzus kako bi se etici ouvanja ivotne sredine dala racionalna i teoretska potpora,
kao i nove dimenzije etike, odnosno novi kodovi ljudskog ponaanja prema prirodi. Etika ouvanja
prirode nije samo zbir razliitih vrsta etikih teorija stavljenih u kontekst problema zatite ivotne
sredine. Radi se o radikalnijim filozofskim idejama koje imaju znaajne implikacije za ekonomiju
ivotne sredine, implementaciju strategije odrivog razvoja i materijalizaciju sistema odrivosti.
Odrivi razvoj jeste samo onaj razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjosti, ali i stvara
mogunosti buduih generacija da zadovolje line potrebe. Sadanje blagostanje ljudi ne bi se
smelo uveati razvojem aktivnosti ukoliko bi to imalo za posledicu redukovano blagostanje buduih
generacija. Ideja potencijalnog blagostanja morala bi biti konzistentna sa efektima odrivosti, koji
zahtevaju da se resursi odrivosti pravedno i efikasno opslue kroz meugeneracijsku
12

egzistencijalnu kompenzaciju. Kristalizovana su 4 globalna gledita pogleda na svet (u okviru

nauke o ivotnoj sredini):
rabljenje resursa (razvojne orjentacije) progres;
zatita resursa (upravljanje razvojem) organski rast;
uvanje resursa (ogranien (uslovljen) razvoj) kontrolisan razvoj;
ekstremno ouvanje resursa (modelovan razvoj) odrivi razvoj.
Da li je potpuno nov moral zatite ivotne sredine potreban, ili da bar tradicionalne forme etikog
rezonovanja zahtevaju dopunu ili reviziju? Brojna su ovakva i slina pitanja. Problem je u vremenu za
upitnost, jer stvari procesi se ubrzavaju u komunikacijskom drutvu koje je enormno uvealo
ovekove moi u savlaivanju prostora i vremena. Naravno u svim ovim upitima ono to ima potpuno
novi oblik i sadraj je nivo, ravan, sfera odgovornosti koja vie nije samo indikativna ili izvedeno
kolektivna (od grupe do nekog oblika zajednice) sada neizostavno vie opsega i bez granica, a to je
globalna odgovornost.

6. Ekologija budunosti
Koncept slobode i jednakosti bio je teite vrednosti sistema drutvenih zajednica u XIX i XX veku i
polazite uslova i kvaliteta ivota za budue generacije. U ovom veku neizbena je kompatibilnost
izmeu ovih vrednosti i potreba za odrivim razvojem i ouvanjem ivotne sredine. Tek sredinom
prolog veka prvi put je pogled kroz prozor zamenio pogled iz svemira: Plava Planeta Zemlja kao
mala lopta velikih okeana, zelenila i tla. To je bilo i novo vienje ivotne sredine kao vrednosti
planetarnog sistema. Budunost mora biti kompenzovana prolou, inae, budunost moe biti gora
od sadanjosti ako rezultirajui razvoj nije odriv to i ini nepovratnom cenu budunosti. Potencijal
nepovratnosti zavisi od toga ta ostavljamo u naslee; prirodno i ono to je ovek stvorio. Filozofija
odrivog razvoja na planeti ima tendenciju da favorizuje integralni pristup ivotnoj sredini. Kljuno
pitanje je zato se mi ili tanije dokle e se problemi ivotne sredine tretirati kao minorne devijacije
funkcionisanja ekonomskog sistema. Sutinsko oblikovanje ivotne sredine jeste upravo
proimanje sa ekonomskim sistemom. Nije sporno da sve ekonomske aktivnosti potiu iz prirodnih
resursa i energije i da se razgrauju u ivotnoj sredini. Ali je ovo proimanje potpuno problematino i
doprinosi nesigurnosti ouvanja kapaciteta i potencijala ivotne sredine. Utoliko i ekonomski rast nije
nita drugo do stalna pretnja ivotnoj sredini. Potrebno je ostvariti razvezivanje redukciju ukupnih
optereenja ivotne sredine u kontekstu ekonomskog rasta.
Bitna karakteristika postindustrijalizacije je da se ivotna sredina ne posmatra kao troak, ve kao
podsticaj za unapreivanje proizvodnog procesa. To jeste preduslov postizanja globalne odrivosti,
odnosno razreavanja logike neminovnosti konflikta ekologije i ekonomije na planu:
ouvanja, zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine;
doprinosa zatiti zdravlja ljudi;
osiguranja umerene i racionalnije upotrebe prirodnih resursa.

13

Prema prethodno reenom trebalo bi:

vrednovati i vrednosno izraziti u formi cene sve upotrebe prirodnog kapitala, ukljuiv i
indirektnu upotrebu ekoloke tete
sve vrste zagaenja moraju biti oporezovane na takvom nivou da e zagaivaima biti
isplativije da zaustave ili znatno smanje emisije (princip zagaiva plaa)
strategija mora biti u saglasnosti ne samo sa tekuim problemima zagaivanja ve
mora reiti i pitanje starih teta takoe.
Kako e se mozaik sloiti u sve ubrzanijem iskoraavanju u budunost teko je iscrtati oblike, jer se
preseci ine u najmanje etiri horizontale:
- Povratak prirodi
- Priroda prirode
- Opstanak prirode
- Budunost prirode
Promeniti ili nestati ostaje pitanje iz budunosti. Promene vie nisu struna potreba, neodlone su
reakcije na turbulencije industrijskih uticaja i razvojnih trendova. To vie nisu simboli krize, kao
opasnosti i mogunosti. Promene su postale mogue stvarnost postaje konstantno promenljiva
koja se ne da odloiti za neko drugo vreme. Razvijanje na stalnim promenama se uspostavlja kao
zelena granica opstanka. Mogunost postojanja sinergija ekonomije i ekologije kroz modifikovanje
zasenenih potencijala i kapaciteta predprodukcije-produkcije-postprodukcije. Predstoje nam tzv.
krizne godine u lokalnim promenama. Premnogo vremena se troi na sagledavanje, uveravanje,
planiranje i konano pripremu za promene za projektovanje i koncipiranje scenarija odreenih izbora
razvojnih opcija. Promene nee ii na pare, na fazu, na kratak/dugi rok. Brzina kojom se sve menja
dramatino se uveava. Menja se nain linearnog obrazovanja, smisao klasinog prava, profil
masovne kulture i naravno i sam svakodnevni ivot. Savremena ekonomija je u snanoj inerciji, koja je
konfigurisana u makazama trokova interakcija, trokova transakcija i trokova transformacija.
Informacije tehnologije daju silno ubrzanje ne samo ekonomiji ve i svim drugim delatnostima. To je
mogue pratiti jedino pemanentnim inovacijama koje saimaju prostor i vreme do stepena koda je
mogue integrisati odrivost Virtuelnog i Fizikog Sveta.
Cilj
Pristup
Povratak
prirodi
Priroda
prirode
Opstanak
prirode
Budunost
prirode

Utilitarni
Utilitaristiki
Ekonomija
resursa
Ekonomistika
racionalnost
Trite
prirodnog
kapitala
Nepovratna
ekolokateta

Strukturalni
Strukturalistiki
Funkcionalni
sistem
Ekolokiproces
Postmaterijalne
vrednosti
Ekoloka
modernizacija

Integralni
Integralistiki
Ekosistem
Homogenost
bate
Integrisane
ekoloke
tehnologije
Nauna
racionalnost

14

Renaturalni
Renaturalistiki
Mitomanska
hirovitost
Raznolikost
Prirodnihazard

Metapriroda

Ekosofiki
Ekosofistiki
Dominacija
prirodom
Ravnotea
prirode
Jedinstvosa
prirodom
Ogranienja
prema
prirodi

02
Klasina ekologija

15

Ekologija kao nauna disciplina

Slaana orevi
Daniela Cvetkovi

Ekologija nije samo nauka o ovekovoj sredini, ve je velikim delom stav

ljudskih bia prema prirodi.... Etiki stav koji bi trebalo da zauzmemo, kao
ljudska bi a, prema prirodi i drugim vrstama sr je naeg ekolokog
razmiljanja (Senegalski filozof Sulejman Bair Dianj)
Opteprihvaena definicija ekologije je da je ekologija nauka koja prouava uzajamne odnose izmeu
organizama i sredine od kojih zavisi opstanak jedinki i populacija organskih vrsta i njihovih zajednica u
prirodi. Ekologiju je kao bioloku disciplinu definisao Ernst Haeckel 1866. g. kao ukupnu nauku o
odnosima organizama prema okolini. Prva bitna ekoloka opaanja zabeleio je Charles Darwin jo
1859. g. u svojoj knjizi "Poreklo vrsta". On ukazuje da se priroda ne osveuje ljudima, ali im podnosi
svoje raune. Na osnovu savremenih dostignua ekologije moe se dati i sadrajnija, moderna
definicija ekologije, koja glasi: Ekologija je nauka koja prouava reenja koja su iva bia realizovala,
na razliite naine, u vezi sa problemima koje je spoljanja sredina postavila ivim biima i koja su
ona morala reiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama mogla opstati (Jankovi,
1995).
Na osnovu savremenih dostignua ekologije moe se dati i sadrajnija, moderna definicija ekologije,
koja glasi: Ekologija je nauka koja prouava reenja koja su iva bia realizovala, na razliite naine,
u vezi sa problemima koje je spoljanja sredina postavila ivim biima i koja su ona morala reiti kroz
svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama mogla opstati (Jankovi, 1995).

16

Jednostavno reeno, ekologija se moe definisati i kao nauka koja prouava mehanizme opstanka
ivih bia. U sintetikom smislu, ekologija je nauka koja prouava kompleksnu strukturu i
funkcionisanje prirode u celini, ukljuujui i oveka, odnosno oveanstvo kao specifinu komponentu
biolokih sistema na Zemlji.
Koren izraza ekologija potie od grke rei oikos to znai dom, stanite, i grke rei logos
odnosno znanje, uenje. Iz istog korena potie i termin ekonomija, koja predstavlja nauku o
proizvodnji i raspodeli dobara, o materijalnom odravanju ljudskog drutva, o ljudskim materijalnim
potrebama i njihovom zadovoljavanju. Kako odravanje ive prirode poiva na uzajamnim odnosima
koji vezuju iva bia jedne za druge kao i za neivu prirodu, ekologija je u isti mah i ekonomija ive
prirode, nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije u prirodi, o gustini naselja organskih vrsta i
o odravanju ivog sveta uopte (Stankovi, 1962).
Ekologija je postala sinteza svih naunih disciplina koje prouavaju oveka i ivi svet, sinteza znanja i
injenica u ijem sreditu se nalazi ovek i organizacija ivota na Zemlji, to je i opravdano ukoliko
oveka posmatramo kao najvanijeg ekolokog inioca koji svojim delovanjem najvie menja odnose
unutar ive i neive prirode, kao i samu sliku prirode. Danas ona ne prouava samo odnos izmeu
ivotne sredine i razliitih ivih bia, nego i odnos izmeu razliitih ivih bia meusobno. Ekologija
prouava i protok energije i kruenje materije u prirodi: zemlji, vodi vazduhu. Ona prouava raspored i
gustinu populacija organskih vrsta, nain ivota i ponaanje u datim uslovima sredine. Krajnji cilj
ekologije je da utvrdi naela na kojima poiva zajedniki ivot organizama u svakoj ivotnoj sredini.

17

Razvoj ekologije kao naune discipline

Ekologija je relativno mlada nauka, ali i pored toga u njenom razvoju mogu se razlikovati nekoliko
posebnih faza. Kao osnovne faze u njenom razvoju najee se navode: prouavanje ivotne sredine
pojedinih vrsta; prouavanje ekosistema, prouavanje meusobnog uticaja ekosistema; prouavanje
biosfere i prouavanje poloaja i uloge oveka u biosferi. Moe se zapaziti da se polje prouavanja
ekologije iri sa naglaenijom degradacijom prirodne sredine.
Razvoj ekologije je zapravo poeo opisivanjem prirode, i to je prva faza u njenom razvoju, koja je
nastavljena prouavanjem sredine u kojoj ive pojedine vrste i njihovog odnosa sa drugim vrstama.
Ova prouavanja dovode do prouavanja zajednice vrsta, tj. do razvoja sinekologije. Otkrivaju se
zakoni dinamike populacija meuzavisnih vrsta, pri emu su stvorena dva osnovna pojma sinekologije
lanac ishrane i piramida brojeva. Lanci ishrane obezbeuju energiju neophodnu za opstanak ivih
organizama. Meutim, ekologiji je i dalje nedostajala osnovna jedinica prouavanja, pa je kasnije
formulisan i termin ekosistem.
U drugoj fazi svog razvoja ekologija prouava ekosistem. Termin ekosistem u nauku je 1930. godine
uveo engleski ekolog Artur Tensli (Arthur Tansley) podrazumevajui pod njim svaki otvoreni sistem
ivih bia (bioocenoze) i spoljanje sredine (biotopa) u kojem vladaju ekoloki odnosi. Ekosistem je
shvaen kao sistem jasno prostorno i vremenski odreen, to obuhvata one organizme koji ga
nastanjuju, fizike uslove tla i klime, kao sva meusobna dejstva razliitih organizama i organizama i
fizikih uslova. U ekosistemu vlada odreena ravnotea, koja postoji sve dok se ne narui spoljnim
uticajem ili intenzivnom unutranjom aktivnou.
U treoj fazi razvoja ekologija se usredsreuje na prouavanje meusobnog uticaja ekosistema, pre
svega granine zone dva ekosistema. Prouavanja su pokazala da je odreivanje granica meu
ekosistemima teko, jer su oni meusobno zavisni, tj. izmeu njih postoje razni meuuticaji razmena
energije, lanac ishrane, cirkulacija kiseonika i ugljen-dioksida. Ekositemi su prirodno sposobni za
samoregulaciju, i svi oni zajedno ine jednu celinu na Zemlji, jedan globalni ekosistem nazvan
biosfera.
Prouavanje biosfere predstavlja etvrtu fazu u razvoju ekologije. Biosfera predstavlja ivotnu sredinu
svih ivih bia, pa i oveka. U biosferi, tj. u okvirima svakog ekosistema posebno, odvijaju se
permanentni procesi kruenja materije i energije, uslovljeni strukturom biogeohemijskih ciklusa i
protokom vode i vazduha u hidrosferi i atmosferi. Bilo kakvo naruavanje tih ciklusa moe da se odrazi
na globalne cikluse u biosferi.
Peta faza razvoja ekologije obeleena je prouavanjem ovekovog poloaja u biosferi, pri emu se
polazi od saznanja da beskrajna raznovrsnost ekosistema i ivog sveta na Zemlji nisu odraz
nejedinstvenosti u biosferi, ve raznovrsnih reenja egzistencije ivih bia u razliitim geografskim i
18

ekolokim uslovima. ovek svojim aktivnostima menja prirodu i izaziva menjanje ivotnih zajednica
oko sebe a da toga uglavnom nije i svestan.
Meutim, i pored svoje neobuzdane tenje za prevlau nad prirodom, ostaje zavistan od tih promena
koje sam stvara, jer materija u prirodi ima sopstvene tokove i zakonitosti i zbog toga se ljudski ciljevi
mogu realizovati samo ukoliko se te zakonitosti potuju. ovek u odnosu na ostala iva bia ima
preimustvo to kao svesno bie ima mogunost da sazna, shvati i pravilno primeni prirodne zakone.
Shodno tome, imajui u vidu da su prirodni resursi ogranieni, neophodan je razvoj ekoloke politike,
posebno u siromanim zemljama.
Ona treba da obuhvati planove korienja prirodnih resursa, finansijske planove za ouvanje,
regeneraciju i zatitu prirode, zakonsko regulisanje korienja i parcelisanja obradivog zemljita,
mreu institucija koje se bave zatitom prirode i onih koje obrazuju strune kadrove ili vaspitavaju
stanovnitvo za ouvanje prirode (Stojanovi, 1984).
Ekologija se u pravom smislu rei formirala znatno kasnije tek u drugoj polovini XIX veka, a procvat
doivela posle pedesetih godina XX veka, kada je prihvaeno saznanje da ovek ne moe prisvajati
prirodu ne vodei rauna o zakonitostima koje vladaju u njoj, a da time ne ugrozi i uslove za svoj
opstanak. Ustvari ekologija kao nauka nastaje onda kada ekonomska aktivnost oveka poinje da
trajno da degradira prirodno okruenje i usled toga dovodi u pitanje svoj opstanak ili bitno menja
uslove za svoj razvoj. Zato ekologija poinje da se bavi uslovima koje ekonomska aktivnost treba da
ispuni i eksternim granicama koje mora potovati da ne bi izazvale efekte suprotne svojim ciljevima.
Ekoloki problemi postali su predmet istraivanja i reavanja onda kada naruavanje ekoloke
ravnotee nije pogaalo samo radniku ve i buroasku klasu. Ekoloki pokret je nastao tek kada su
podruja u kojima je stanovala i buroazija postala ekoloki ugroena usled industrijalizacije. Posle
Drugog svetskog rata, razvoj ekologije bio je uslovljen i saznanjem da je ekonomski razvoj koji je
omoguen usavravanjem orua za rad i novim tehnologijama, doao u sukob sa drutvenim
napretkom, koji je postao ogranien sve izrazitijom neravnoteom izmeu stope rasta stanovnitva i
opadauih ivotnih resursa. Pojedini ekoloki problemi nisu mogli uspeno da se ree tehnikim
merama, ali se ekoloka kriza mogla spreiti samo ako se shvati kao pitanje ivota na planeti Zemlji, a
to znai kao pitanje ljudske civilizacije.
Ekologija je danas posebna multidisciplinarna nauna oblast prisno povezana prvenstveno sa mnogim
biolokim disciplinama (fiziologijom, anatomijom, morfologijom, sistematikom, paleontologijom,
organskom evolucijom), ali i sa drugim prirodnonaunim disciplinama kao to su biogeografija
geologija, geomorfologija, hidrologija, klimatologija, pedologija, fizika, matematika, i drutvenim
naukama poput sociologije, ekonomije, prava, politike. Ekologija ima ogroman znaaj kako sa
fundamentalnog, tako i sa praktinog stanovita.
Nema sumnje da je ekologija jedna od najinteresantnijih grana biologije, jedan njen deo koji nam
omoguava da duboko prodremo u u tajne ive prirode, u sve one veze koje postoje izmeu ivih bia
19

i onoga to im prua sredina koja ih okruuje. Ali, ekologija je ne samo teorijski zanimljiva, ve isto
tako i veoma korisna nauka. Ulaenjem u sutinu ekolokih zakonitosti i pojava, daje nam mogunost
da ivu prirodu uredimo prema svojim potrebama. U tome lei moda i jedna od najbitnijih koristi koju
nam ekologija moe dati, u tome je njen najvei znaaj za ljudsko drutvo. Meutim, nedovoljno
poznavanje tih ekolokih zakonitosti dovodilo je, i dovodi i dalje do velikih i nepopravljivih teta kako
za ljudsko drutvo, tako i za celokupni ivi svet.
Ekologija se razvijala i kao prirodna bioloka disciplina, i kao drutvena humanistika nauka. Kao
prirodna nauka ona ne sme iskljuiti oveka, a kao humanistika disciplina ne sme biti odvojena od
prirode. U stvari, ekologija svojim saznanjima treba da doprinese stvaranju humanih uslova ivota
prevazilaenjem prisvajakog odnosa drutva prema prirodi, koji ne vodi rauna o osnovnom
ekolokom principu da u prirodi postoji ekoloka uslovljenost. Nepotovanje ovog principa, naroito
poslednjih tridesetak godina, ima za posledicu naruavanje ekoloke ravnotee dovodei u opasnost
ne samo opstanak biljnih i ivotinjskih vrsta nego i samog oveka.
Osnovna ekoloka saznanja o zakonitostima koje vladaju u prostoru u kome se odvija ivot, kao i
saznanja o nainima prilagoavanja i preivljavanja organizama, predstavljaju neophodnu naunu
osnovu za savremenu zatitu ivotne sredine. Dakle od stepena osnovnih ekolokih znanja zavisi i
efikasnost zatite ivotne sredine, pa samim tim i budunost savremene civilizacije i kvalitet ivota
generacija koje dolaze.

Ekoloki principi

Poznavanje osnovnih ekolokih principa osigurava uslove za racionalno iskoriavanje prirodnih

izvora biosfere u korist svih jedinki, poboljava odnose izmeu oveka i njegovog ivotnog ambijenta i
omoguava lake predvianje posledica dananje aktivnosti na budunost planete. Osnovne ekoloke
zakonitosti su kruenje materije, protok energije koji je zasnovan na trofikim odnosima,
biogeohemijskim ciklusima, biolokoj raznovrsnosti, hijerarhijskoj organizaciji i adaptibilnosti
biosistema, dinaminosti iI sukcesijama, organskoj produkciji i stabilnim i uravnoteenim uslovima i
resursima sredine.U eri brzog tehnolokog razvoja i dinaminog rasta ljudske populacije, trebalo bi
ekoloki svest i savest savremenog civilizovanog drutva prihvatiti za odrivim korienjem resursa,
kao etiki ekoloki princip.
Organizam ne postoji sam kao izdvojena jedinka, ve se posmatra u sklopu identinih organizama koji
ine prvu ekoloku kategoriju koju nazivamo populacija.
Populaciju ine organizmi iste vrste koji ive na istom prostoru. Oni imaju niz zajednikih svojstava
kao to su: slian genotip, fenotip, razmnoavanje, isti nain prehrane, slino ponaanje i druga
obeleja. Meu njima postoje odnosi uzajamne zavisnosti i bioloke povezanosti.

20

Slika 1. Populacije maslaka na jednoj livadi

Svaka populacija je vrlo pokretan, dinamian

sistem. Ona je u stalnom kretanju, kako u prostoru
tako i u vremenu. Populacija ima niz bitnih osobina,
kao to su:
gustina (veliina),
prostorni raspored,
natalitet,
mortalitet,
uzrasna struktura,
rast.

Slika 2. Populacija divljih konja

ivotna zajednica ili biocenoza jeste sledea via ekoloka organizaciona jedinica zajednica svih
biljaka i ivotinja koje ive na jednom prostoru, npr. jezero, uma, livada. Svaka ivotna zajednica
vezana je uz odreeni ivotni prostor koji zovemo stanite ili biotop.
ivotna zajednica zajedno sa svojim biotopom ini jo viu ekoloku organizacijsku jedinicu ekosistem. To je osnovna prostorna ili organizacijska jedinica ivih organizama i neive materije u
kojoj se stvaraju, krue i razmenjuju materija i energija. Na planeti Zemlji postoji veliki broj ekosistema
koji se proimaju i meusobno utiu jedni na druge. Skup ekosistema ini jo viu organizacijsku
jedinicu biosferu. Biosfera je sav prostor na Zemlji u kojem se odvija ivot. Obuhvaa kopnena
podruja: pedosferu, deo litosfere do dubine od desetak metara; hidrosferu, velike vodene povrine do
dubine od 11000 m; troposferu, deo atmosfere do visine od 16 km; stratosferu, sloj atmosfere do
visine od 50 km u kojem ozonski sloj ini zatitni filter od prekomernog UV zraenja te tako efikasno
omoguava ivot na Zemlji i zato ga moemo posredno ukljuiti u biosferu.
S obzirom na okolnost da je koliina materije na naoj planeti ograniena, u ekosistemima se razvio
precizan mehanizam prirodne obnove, odnosno kruenja materije. Procenjuje se da bi se sav ugljendioksid iz atmosfere potroio za samo 35 godina ukoliko ne bi postojao mehanizam prirodnog
kruenja. Ti biogeni procesi kruenja materije predstavljaju znaajnu funkciju svakog ekosistema.
21

Njihova priroda odreuje masu ivih organizama (biomasu), strukturu ekosistema, hemizam sredine.
U sutini, biomasa na Zemlji se ne nagomilava, ve se odrava na priblino istom nivou, s obzirom na
to da se ona neprekidno razgrauje i nanovo stvara iz istog gradivnog materijala, tj. u njenim okvirima
se neprekidno odvijaju procesi kruenja materije i proticanja energije. U prirodi postoji veliki broj
kruenja razliitih jedinjenja i elemenata, ali su za ivot najznaajniji ciklusi ugljenika, kiseonika, azota,
fosfora i vode.
Hemijski elementi koji uestvuju u biogeohemijskim ciklusima nazivaju se bioelementima i ima ih 66.
Delimo ih u tri grupe makroelementi (C, H, O, N, P, S,Ca, Si, Mg, Na, K, Cl, Fe) koji ine 99% suve
teine ivih organizama. Ostali bioelementi pojavljuju se u znatno manjim koncentracijama
mikroelementi, kao i ultramikroelementi. Elementi prisutni u jednom ekosistemu deluju meusobno
povezano. Onaj element koji je u minimumu praktino odreuje deavanja u tom ekosistemu (Liebigov
zakon minimuma).
Primarna organska materija proizvoaa, dalje, kroz splet lanaca ishrane biva koriena od strane
potroaa kao hrana. Odnosi ishrane izmeu pojedinih funkcionalnih kategorija lanova ekosistema
mogu se u datom trenutku kvantitativno izraziti u vidu trofike piramide, iji svaki stupanj predstavlja
ukupnu koliinu mase organske materije (biomase) svih populacija koje mu pripadaju. Mere organske
produkcije ekosistema (ili samo jednog trofikog nivoa), ili njegov produktivitet, izraavaju se koliinom
organske materije stvorene u jedinici vremena.
I na kraju prema ruskom biogeohemiaru Vernadskom, poslednje od mnogih stanja evolucije biosfere
je noosfera ili sfera razuma (gr. noos razum ). Ova sfera koja se razvija u nae doba, rezultat je
evolucije ljudskog mozga, kulturne evolucije, eksponencijalnog rasta ljudske populacije, razvoja nauke
i tehnologije, interakcije ljudske misli i saznanja, kao i sve izraenijeg uticaja oveka na biosferu koja
se njegovim delovanjem ubrzano menja.

Podela ekologije
Ekologija u sutini prouava dva kompleksa faktora, a to su bioloki (iva bia) i fiziografski (neivo
okruenje), kao i njihove zavisnosti. Iako je od svog prvobitnog okvira ivota, stvorio specifian kulturni
okvir, ovek je ipak ostao deo prirode. Njegov odnos, kao prirodnog bia koje je istovremeno i
drutveno, prema ivotnoj sredini se bitno razlikuje od odnosa drugih ivih bia. Jer izmeu oveka i
ivotinje postoji sutinska razlika koja ih razdvaja, a to je svest koju ovek poseduje kao individua i
drutveno bie. Zbog toga se zakonitosti otkrivene prouavanjem ivotinja i biljaka ne mogu
jednostavno prenositi na oveka i njegov odnos sa ivotnom sredinom.
Ako se poe od definisanja ekologije kao nauke koja prouava odnos ivih bia i njihove sredine, kao i
njihov meusobni odnos, i izvri podela ivih bia na biljke, ivotinje i ljudsku vrstu, mogue je nainiti
podelu ekologije na ekologiju biljaka, ekologiju ivotinja i ekologiju oveka.
22

Ekologija biljaka (fitoekologija) prouava odnose biljaka i njihovih zajednica (fitocenoza) prema
ivotnoj sredini.
Ekologija ivotinja (zooekologija) se bavi prouavanjem ekolokih potreba ivotinja, njihovih
populacija, rasporedom, ponaanjem i odnosima izmeu ivotinja i njihovih zajednica (zoocenoza)
prema ivotnoj sredini.
Ekologija oveka (humana ekologija), u najoptijem smislu, ispituje odnose oveka prema ivoj i
neivoj okolini. Humana ekologija je relativno nova nauna disciplina. Ovaj termin su prvi spomenuli
1921. godine ameriki urbani sociolozi Bardes (Ernest Watson Burgess) i Park (Robert Ezra Park), u
delu Introduction to Science of the Sociology. Humana ekologija je u poetku shvatana kao
medicinska disciplina koja izuava uticaj sredine na oveka (Boi, 1977). Meutim, uticaj sredine na
oveka nije izuavan samo u okviru medicinskih istraivanja, ve i u okviru drugih disciplina tehnike,
ekonomije, prava, arhitekture, psihologije. Nastanak humane ekologije je u neposrednoj vezi sa
saznanjem da ekologija kao nauka treba da istrai prirodu strukture ljudskih zajednica koje se javljau u
razliitim habitatima (uslovima gde postoji mogunost za kontinualnu ljudsku egzistenciju hrana,
klima i drugi uslovi). Predmet izuavanja humane ekologije po jednom shvatanju je uzajamni odnos
izmeu prirode uopte i oveka posebno, a po drugom je ureenje prostora nastalog aktivnostima
ljudskog drutva. Humana ekologija, na kraju, istrauje etiri osnovne teme stanovnitvo, okolinu,
tehnologije i organizaciju. Pritom se ona moe definisati kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih
zajednica i drutva sa stanovita procesa prilagoavanja ljudskih populacija prema okolnoj sredini,
uzimajui u obzir i tehnoloke sisteme i obrasce drutvene organizacije kojima je to prilagoavaje
postignuto. Ona istrauje kako uticaj ekosistema na oveka, tako i uticaj oveka na ekosisteme i
posledice koje se pri tome javljaju.
Na temeljima humane ekologije, nastala je socijalna ekologija, kao drutvena (socioloka) nauka koja
istrauje odnos oveka i njegove ivotne sredine analizirajui drutvene procese i odnose koji utiu na
elemente ovekove ivotne sredine. Socijalna ekologija, treba da doprinese, kako se istie, u
reavanju konflikta izmeu drutva i prirode, koji je karakteristian za na vek i koji moe da ugrozi ne
samo opstanak ivota na Zemlji, ve ga i direktno ugroava (Large, 1981). U takvom svom
predmetnom odreenju, ona bi trebalo da se pozabavi i odnosom radne i ivotne sredine, jer ne
postoji samo meuzavisnost u naruavanju, ve i u zatiti ovih sredina od degradacije i njihovog
pretvaranja u dehumanizovane sredine ovekovog rada i ivota.

23

Koje su to grane ekologije?

Ekologija kao nauka irokog polja prouavanja, moe se podeliti na razliite poddiscipline,
korienjem razliitih kriterijuma. Jedna takva klasifikacija koja uzima kao kriterijum sloenost
izuavanih sistema (od najnieg do najvieg nivoa sloenosti) izdvaja sledee poddiscipline:
- bihevioralna ekologija koja prouava ekoloke i evolucione osnove ponaanja ivotinja i
ulogu ponaanja u prilagoavanju ivotinja njihovim ekolokim stanitima;
- populaciona ekologija koja prouava dinamiku populacija odreene vrste i njenom
povezanou sa faktorima prirodne sredine;
- biocenologija koja prouava interakcije izmeu vrsta unutar odreene ivotne zajednice
(biljne ili ivotinjske);
- ekologija ekosistema koja prouava kako protok energije i kruenje materije interaguju sa
biotikim komponentama ekosistema;
- ekologija predela koja prouava procese i veze meu raznim ekosistemima ili veim
geografskim podrujima;
- evoluciona ekologija koja prouava ekologiju vrsta kroz njihovu evoluciju;
- opta ekologija koja se bavi problematikom na makroekolokom nivou.
Ekologija se takoe moe podeliti i prema:
prouavanoj grupi organizama, npr. ekologija ivotinja, ekologija biljaka, ekologija gljiva,
ekologija mikroorganizama, ekologija insekata;
prema prouavanom biomu, npr. umska ekologija, pustinjska ekologija, arktika ili polarna
ekologija, tropska ekologija, bentoska ekologija;
osnovnim tehnikama koje se koriste za prouavanje, npr. molekularna ekologija,
biohemijska ekologija, citoekologija, genetika ekologija, makroekologija, terenska ekologija,
statistika ekologija, teorijska ekologija;
filozofskom pristupu npr. sistemska ekologija je usredsreena na prouavanje, razvoj i
organizaciju ekolokih sistema iz holistike perspektive, primenjujui metodologiju
matematikog modelovanja, simulacije i sistemske analize ili npr. politika ekologija koja
spaja politiku i ekonomiju na problemima kontrole ivotne sredine.
U zavisnosti od nivoa prouavanja pojedinih pojava i procesa, ekologija se deli na:
- autekologiju,
- demekologiju i
- sinekologiju.
Autekologija (idioekologija ili analitika ekologija) prouava odnose pojedinih vrsta organizama prema
uslovima spoljanje sredine.
Demekologija (populaciona ekologija) istrauje odnose izmeu populacija i spoljanje sredine, kao i
uzajamne odnose organizama unutar populacije.
24

Sinekologija (sintetika ekologija) prouava odnose izmeu ivotnih zajednica i spoljanje sredine,
kao i uzajamne odnose organizama unutar ivotnih zajednica. Ukoliko je re o prouavanju biljnih
zajednica (fitocenoza), onda se ova oblast ekologije oznaava kao fitocenologija (fitosinekologija).
Ukoliko se radi o prouavanju ivotinjskih zajednica (zoocenoze), onda se ova oblast ekologije
oznaava kao zoocenologija (zoosinekologija). Zavrni stupanj sintetike ekologije ini ispitivanje
ekosistema kao jedinstva ivotne zajednice i njenog stanita, u njihovim uzajamnim odnosima.
Ekosistem je glavni predmet sintetike ekologije, a sa izuavanjem ekosistema ekologija prestaje da
bude isto bioloka nauka, i susree se sa nizom nauka koje prouavaju neivu prirodu
Pored pomenutih, postoje i drugi kriterijumi za podelu ekologije na pojedine ue oblasti. Na primer,
ukoliko se kao kriterijum uzmu odnosi organizama i njihovih zajednica u pojedinim specifinim
tipovima ivotne sredine, moe se govoriti o ekologiji kopna, ekologiji slatkovodne sredine, ekologiji
morske sredine i kosmikoj ekologiji. Jo specifinije grane ekologije su na primer, predeona
ekologija, urbana ekologija, ruralna ekologija, ekologija zagaenih sredina, radijaciona ekologija, itd.
Navedene podele u okviru ekologije proistekle su iz potrebe studioznijeg istraivanja pojedinih tipova
odnosa izmeu organizama i ivotne sredine. Meutim, i pored brojnih podela, biljni i ivotinjski
organizmi, pa ni sam ovek, ne mogu se odvojiti jedni od drugih kao to se ne mogu odvojiti od
njihovog okruenja. Svi organizmi, od virusa i bakterija, pa do oveka, meu sobom su vezani
mnogostrukim, neraskidivim, interaktivnim egzistencijalnim vezama koje im obezbeuju opstanak.
Imajui u vidu celokupnost znaenja pojma ekologija, savremeni ekolozi imaju obaveze da istrae:
- svojstva ivotne sredine u datom sistemu;
- utvrde bioloku raznovrsnost u datom sistemu;
- odrede veliinu i brojnost populacija unutar ivotnih zajednica u datom sistemu;
- izmere i ocene aktivnost populacija, odnosno ivotnih zajednica u odnosu na sredinu i
meusobno.
Da bi se ovi zahtevi ispunili, ekolozi moraju da koriste mnoge metode i nauke, polazei od bioloke
taksonomije i sistematike, preko morfologije, fiziologije, genetike, etologije, laboratorijskih i
eksperimenata u prirodi, kontinualnog i sveobuhvatnog monitoringa do matematikog modeliranja i
prognoziranja sudbine analiziranog sistema (populacije, zajednice ili ekosistema u celini).
Savremena ekologija se razvija u samostalan sintetiki sistem ideja sa multidisciplinarnim pristupom
prirodnim pojavama. Otac moderne ekologije, Odum (Eugene Pleasants Odum) u knjigama
Fundamentals of ecology (1953), i Ecology: The Link Between the Natural and the Social Sciences
(1975), ekologiju smatra vezom izmeu prirodnih i drutvenih nauka. Ekologija predstavlja novu,
integrativnu naunu disciplinu, koja predstavlja sintezu mnogih do sada steenih ljudskih znanja.
Danas, ekologija predstavlja jednu od najznaajnijih prirodnih nauka, koja dolazi u centar panje zbog
toga to je ovek svojim negativnim delovanjem zagadio i naruio prostor u kome se odvija ivot na
naoj planeti. U mnogim delovima sveta ugroen je opstanak velikog broja biljaka i ivotinja, a stepen
25

zagaenosti je dostigao toliki nivo da je i opstanak samog oveka doveden u pitanje. Zbog toga,
ekologija kao bioloka nauna disciplina koja se neprestano unapreuje, primenjena u poljoprivredi,
umarstvu, lovstvu, ribarstvu, medicini i drugim oblastima ljudske delatnosti, omoguava da se
izbegnu mnoge tetne i tragine posledice koje su se tokom razvoja civilizacije deavale u prirodi. Na
taj nain, ona je nauka koja poduava i pomae da se sauvaju materijalna i prirodna bogatstva i
raznovrsnost organskih vrsta na Zemlji.

ta su to globalni ekoloki problemi?

Postoji mnogo problema koji povezuju ivotnu sredinu i nas, meutim, jedna od optepihvaenih
definicija generalno, ekoloke probleme definie kao probleme nastale usled ljudskih aktivnosti u
ivotnoj sredini. Prema ovoj definiciji, uzroci problema u ivotnoj sredini su ljudske aktivnosti koje
dovode do promena u okruenju. Naravno, definicija je preiroka jer se ne mogu sve ljudske
aktivnosti mogu smatrati uzronicima ekolokih problema, te preciznije odreenje uzroka ekolokih
problema moemo posmatrati kroz sledeu definiciju: ekoloki problemi su promene izazvane
ljudskim aktivnostima koje u velikoj meri ugroavaju balans ekosistema i blagostanje stanovnitva.
Sledea slika moda najbolje opisuje definiciju termina ekoloki problemi i veze sa drugim pitanjima.

Slika 3: Definicija za ekoloke probleme i povezanost sa drugim socioekonomskim iniocima

Dananja civilizacija, na samom startu treeg milenijuma, suoena sa brojnim ekolokim problemima,
koji su, objektivno, teki za reavanje (Novitovi, 2009.). Rapidna degradacija resursa i ekosistema na
globalnom nivou rezultat je globalizacije i urbanizacije, siromatvo, neodrivi potroaki obrasci i rast
stanovnitva (Anand, 2013).
Na globalnom nivou identifikovano je 10 glavnih ekolokih pretnji sa kojima smo suoeni u 21. veku:
- globalno zagrevanje,
- nedostatak pijae vode
26

nedostatak energije (energetska zavisnost),

uestali prirodni hazardi,
rapidan gubitak bioloke raznovrsnosti,
irenje gradova,
rast ljudske populacije,
porast nivoa mora,
smanjenje nivoa podzmenih voda,
infektivne bolesti i bolesti kacinogeneze i mutageneze.

Globalno zagrevanje uzrokuje mnoge ekoloke probleme

Globalno zagrevanje dovodi do porasta temperature okeana i Zemljine povrine, izaziva topljenje
polarnih kapa, porast nivoa mora, isto tako i promene u rasporedu padavinama koje uzrokuju poplave
ili desertifikaciju. U osvitu treeg milenijuma, gleeri su postali znaajno sredite istraivanja, iz
razloga tro je njihovo povlaenje rapidno, a njihovo otapanje osim uticaja na ukupan porast nivoa
mora, imae znaajne posledice na vie od milijardu stanovnika koji ive u dolinama reka koje se
napajuju iz gleerskih jezera. Pomenimo samo da gleeri snabdevaju pijaom vodom pola milijarde
stanovnika u regionu Himalaji-Hindu-Ku, i 250 miliona stanovnika Kine. (Chain, 2007).
Globalno zagrevanje znaajno utie i uticae na pomeranje vegetacionih pojaseva, populacija
ivotinja, ali i na poljoprivredu (Cvetkovi, 2013). Iako poljoprivreda na globalnom nivou, usled
tehnolokog napretka i efikasnije poljoprivredne prakse, moe pretrpeti male promene u pogledu
osnovne proizvodnje u uslovima promenjene klime, stvorie se veliki regionalni jaz izmeu razvijenih i
nerazvijenih zemalja. (orevi, 2013)

Gubitak bioloke raznovrsnosti bri je od prirodne stope

Procene isezavanja vrste na godinjem nivou variraju u literaturnim izvorima. Na osnovu podataka
dostupnih na sajtu WWF-a, godinje iezne izmeu 0.01 i 0.1% celokupnog broja vrsta, dnevno
nestaju 74 vrste, odnosno 27.000 vrsta godinje (Millennium Ecosystem Assessment 2005). Nekoliko
hiljada vrsta iezne pre nego to budu uvrene u spisak ugroenih vrsta. Njihovo nestajanje
oznaava i nestajanje mogunosti njihove upotrebe u funkciji pomoi oveka: leenja, ishrane i drugih
aktivnosti. U iroj naunoj javnosti preovladava miljenje formirano na bazi projekcionih modela, da e
da e, ako se nastavi sadanji trend izumiranja vrsta, do kraja 21. veka nestati oko 50% bioloke
raznovrsnosti.
Organske vrste su nosioci specifine kombinacije gena i specifinih funkcija u odreenim
ekosistemima (svaka vrsta je originalno i neponovljivo reenje ivota/evolucije), te njihovo
antropogeno uslovljeno izumiranje ili ugroavanje predstavja najdirektnije smanjivanje ukupnog
27

biodiverziteta planete. Kao odgovor, vlade i zajednice irom sveta izraavaju zabrinutorst zbog
nepreiavanja industrijskih produkata, za odravanje plodnosti zemljita, ublaavanje poplava,
sua, detoksikaciju i razlaganje otpada, odravanje koncentracije gasova i vodene pare u atmosferi, i
kontrolisanje zaraznih agenasa. (Anand, 2013)
Znaajno je pomenuti novu zdravstvenu brigu o efektima upotrebe biotehnologija u genetskoj
modifikaciji hrane. iroka javnost postavlja pitanja o zdravstvenim i ekolokih rizicima genetski
modifikovane hrane, a intenziviranje lobija protiv GMO u Evropi, prenela se i na ostali deo sveta.
Zagovornici tvrde da biotehnologije u proizvodnji hrane smanjuju trokove, pomau da se nahrane
zemlje u razvoju i smanjuju upotrebu pesticida (Anand, 2013). Protivnici ukazuju na nedovoljnu
istraenost zdravstvenog i ekolokog rizika. Brojna istraivanja su usmerena upravo u pravcu
odgovora u pogledu zdravstvenih i ekolokih rizika i kreiranja propisa kojima bi se ova oblast blie
regulisala.
Konvencija Ujedinjenih nacija o biolokoj raznovrsnosti (UNCBD), koja je usvojena 1992. godine i koju
je od tada je ratifikovalo vie od 175 zemalja, postavlja tri glavna cilja: ouvanje bioloke
raznovrsnosti, odrivo korienje njegovih komponenti, i fer i pravinu podelu koristi od upotrebe
genetskih resursa (Cvetkovi, 2011). U maju 2000. godine, otvorena je za potpisivanje Konvencija o
biolokoj sigurnosti (Kartagena protokol o biolokoj zatiti). Srbija je ovaj protokol ratifikovala 2005.
godine. Protokol nastoji da zatiti vrste na planeti i ekosisteme od potencijalnih rizika koje izazivaju
ivi modifikovani organizmi, koji se obino nazivaju genetski modifikovani organizmi (GMO), i da se
uspostavi mehanizam razmene informacija iz oblasti bioloke sigurnosti pre nego to zemlje uvoznici
pristanu na uvoz takvih organizama.

Smanjivanje rezervi podzemnih voda

Problematika smanjenja rezervi podzemnih voda, tesno je vezana kako sa dananjim, tako i sa
buduim problemima nedostatka pijae vode i neravnomerne distribucije. Podzemne vode su
najvaniji resurs za snabdevanje vodom za pie u svetu. Oko 60% pijae vode na globalnom nivou
dobija se iz podzemnih rezervi, a u sunim podrujima i do 100%. Podzemne vode predstavljaju
najekonominije reenje za snabdevanje ruralnog stanovnitva. Voda predstavlja lokalni resurs koji se
moe esploatisati sa relativno niskim ulaganjima. Iako ovaj resurs u izvesnoj meri ima svoju prirodnu
zatitu, zagaivanje podzemnih voda nalazi se u fokusu ire svetske javnosti, kako sa aspekta
prevencije zagaivanja, tako i sa aspekta mera remedijacije.
Danas se teko moe rei da postoje zemlje u kojima podzemne vode nisu zagaene pesticidima,
nitratima, raznim tekim metalima, otpadom (ak i radioaktivnim), kao i raznim naftnim derivatima.
Zagaivanje podzemnih voda je problematika slina kao i kod povrinskih vodotoka, s tom razlikom
to podzemne vode nisu "vidljive" te taj problem ostaje zasenen u ekolokoj svesti kako pojedinca,
tako i sveukupnog stanovnitva.
28

Rast ljudske populacije, irenje gradova, pritisak na resurse

Broj stanovnika na planeti je sa brojke od 1,6 milijardi na poetku 20. veka narastao na 5,4 milijarde
do kraja istog stolea. Prema izvetajima Population Reference Bureau-a procenjen broj stanovnika
na planeti u 2013. godini iznioso je 7,23 milijardi stanovnika.
Prognoze daljeg rasta stanovnitva razliite su, u zavisnosti od pristupa i ukljuivanja pojedinih faktora
u projekcione modele. No, u istom izvetaju se navodi da e do 2050. godine stanovnitvo narasti na
9,7 milijardi. Od 60-ih godina 20. veka do 2007. godine svetsko stanovnitvo je raslo po stopi od oko
1,7% godinje (UN 2009). U izvetaju Ujedinjenih nacija iz 2009. godine (World Population Prospects
the 2008 Revision) prognostikuje se usporavanje rasta stanovnitva u narednih 40 godina na stopu
od 0,75% (UNEP 2009).
Meutim, stanovnitvo nee usporavati odnosno rasti istom stopom u svim regionima u svetu.
Najvea stopa rasta stanovnitva oekuje se u zemljama koje do sada nisu imale dovoljno hrane,
odnosno regionu saharske Afrike.Predviena stopa rasta za ovaj region iznosi 1,9% (za 0,9% pad u
odnosu na dananju stopu rasta). Za ostale delove sveta projektovan proseno goodinji pad stope
rasta kree se sa 1,6% na 0,55%. Ovo znai da e region sasaharske Afrike 2050. godine imati 1,753
milijarde stanovnika, ili 19% svetskog stanovnitva (Crow, 2005), dok se za itav afriki kontinent izie
procena od 2,4 milijade stanovnika (WPDS, 2014).
Nagli porast stanovnika za samo 100 godina, rezultovao je velikim pritiskom na sve resurse planete.
Posledice rasta se ogledaju u: velikom zahtevu za vodom i energijom, intenzivnom generisanju
otpada, neogovornoj eksploataciji umskih resursa i divljih ivotinja, velikom pritisaku na zemljine
resurse proizvodnjom hrane i urbanizacijom, iznad svega potrebi oveka za materijalnim bogatstvima i
moi.
Sa porastom svetske populacije troe se vee koliine vode, sve vei broj gradova u svetu, kao mesta
na kojima se na malom prostoru koncentrie veliki broj ljudi, podrazumeva i intenzivniju potronju
vode u datim podrujima. Osim toga, za kvalitetan ivot velikog broja ljudi u urbanim sredinama
neophodno je troiti vee koliine vode po stanovniku nego to je to sluaj u ruralnom okruenju .
Rast potronje vode u zemljama u razvoju proiste usled intenzivnog razvoja industrije, ali i rasta
nivoa higijene u domainstvima (orevi, 2013). I naravno klimatske promene su znaajan inilac u
rastu potronje vode pre svega u poljoprivredi.
to se tie korienja zemljita oko 11% povrine Zemlje se nalazi pod usevima koji se koriste u
ishrani i u tekstilnoj industriji. Usled porasta broja stanovnika za proteklih 60 godina povrina
obradivog zemljita po glavi stanovnika se smanjila za 46% (sa 0,5 ha na oko 0,27 ha) (orevi,
2013).
Eksploatacija ruda (minerala) dovela je do iscrpljivanja mnogih velikih nalazita, te se sve vie koristi
osiromaena ruda.
29

Procene i izvetaji ukazuju da je usled rasta svetske populacije proizvodnja nafte po broju stanovnika
dostigla je svoj maksimum osadmedetih godina 20. veka. Meunarodna agenicja za energiju (The
International Energy Agency) ukazuje da e rezerve nafte i gasa zadovoljiti potrebe za narednih 60
godina pri sadanjoj stopi potronje, dok e rezerve uglja trajati jo dva veka.
Migracije stanovnitva ka gradovima i irenje gradova je trend koji je zapoeo u drugoj polovini 20.
veka i nastavie se i dalje. Izvetaj Budunost svetske urbanizacije Ujedinjenih nacija pokazuje da
54% stanovnitva ivi u gradovima. Poreenja radi, 1950. godine samo 30% stanovnitva ivelo je u
urbanim podrujima. Do 2050. godine procenjen broj stanovnika koji e iveti u gradovima iznosi 66%
(UN 2014). Sa aspekta optereenja na ivotnu sredinu, trend irenja gradova imao svoje negativne
posledice. Nagli porast standarda ivljenja stanovnitva, uz nedostatak reavanja otpada i otpadnih
voda doprineo je zagaivanju voda, komoditet do iscrpljivanja uma i divljeg ivotinjskog sveta, a
potrebe za energijom neprestano rastu.

Umesto zakljuka
Osnovna ekoloka saznanja o zakonitostima koje vladaju u prostoru u kojem se odvija ivot, kao i
saznanja o nainima prilagoavanja i preivljavanja organizama, predstavljaju neophodnu naunu
osnovu za savremenu zatitu ivotne sredine. Dakle od stepena osnovnih ekolokih znanja zavisi i
efikasnost zatite ivotne sredine, pa samim tim i budunost savremene civilizacije i kvalitet ivota
generacija koje dolaze.
Zanimanje za ekoloke probleme razvilo se tek 60- ih godina 20. veka, kada je primeen tetan uticaj
pesticida na stanje ekosistema i zdravlje ljudi. Problemi uzrokovani intenzivnim korienjem fosilnih
goriva i unoenjem hemikalija u atmosferu postavljaju ekoloku krizu na mesto jednog od najvanijih
globalnih problema oveanstva. Polje delovanja ekologije znatno je proireno: danas ova nauka
pomno ispituje ovekov odnos prema prirodi, budui da su antropogene aktivnosti postale
neracionalne u sikoritavanju prirode. Prekomerna sea uma, zagaivanje voda i interevencije u
vodotocima, zagaivanje atmosfere, kisele kie, efekt staklene bate, globane klimatske promene i
nuklearni otpad samo su neki od problema s kojima se primenjena ekologija danas susree.
Ekologiju kao nauku treba razgraniiti od zatite ivotne sredine i zatite prirode koje su primenjeni
delovi ekologije kao nauke. Stoga je poistoveivanje ekologije sa zatitom prirode i zatitom ivotne
sredine pogreno. Posebno treba razlikovati komunalnu higijenu od ekologije. Isto tako treba
razlikovati ekologa (diplomiranog ekologa, diplomiranog inenjera ekologije i dr.) od ekologiste
(zaljubljenika u prirodu).

30

Literatura
Anand S.V (2013): Global Environmental Issues. 2: 632 doi:10.4172/ scientificreports.632
Amidi, L. (2014): Ekologija, autorizovana skripta, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Beograd
Boi, I. (1977): ta je humana ekologija, Rad, Beograd
Brown R.H., Konopljancev A.A, Ineson J., Kovalevski V.S (1972): Ground-water Studies, Unesco, Paris
Chan A. (2007): THE IMPACT OF CLIMATE WARMING ON THE HYDROLOGY OF GLACIER AND SNOW
MELTING IN THE HIMALAYAS, Physical Climatology, Lectures
Crow M.M. (2005): The New Competitive Global Environment, Arizona State University,
ukanovi, M. (1991): Ekoloki izazov, Elit, Beograd
Cvetkovi, D., Amidi, L., Spasi, S. (2011): Strateki okvir zatite biodiverziteta u Republici Srbiji. Nauni skup
sa meunarodnim ueem Zatita prirode u XXI vijeku, 20 23 Septembar 2011. abljak, Crna
Gora. Zbornik referata (knjiga br 1), pp. 229-237. Zavod za zatitu prirode Crne Gore & Ministarstvo
odrivog razvoja i turizma
Cvetkovi, D., orevi, S., Kukobat, T., Nikoli, M. (2014): Adaptacije na klimatske promene u oblasti
biodiverziteta u Republici Srbiji. Deseta regionalna konferencija EnE14/ENV.net ivotna sredina ka
Evropi. Ambasadori odrivog razvoja i ivotne sredine. Privredna komora Srbije. 5. jun. Beograd.
Zbornik radova EnE14/ENV.net: Poglavlje 27 ivotna sredina i klimatske promene, p. 135-140.
ISBN 978-86-89961-00-3
Dowdeswell, J.A. 2006. The Greenland ice sheet and global sea-level rise. Science 311:963-964
orevi S., Vakanjac B., Babovi N. (2013): Preiavanje otpadnih voda ekosistemskim procesorom u ruralnoj
zoni Tometino Polje. VII nauno-struni skup sa meunarodnim ueem: Planska i normativna zatita
ivotne sredine, Pali, april 2013, Zbornik radova.
orevi S., Prodanovi S., Pavlovi S., Cvetkovi D. (2013): Adaptacije korienja poljoprivrednog zemljita na
bazi regionalnih klimatskih modela, Zatita ivotne sredine izmeu nauke u prakse stanje i
perspektive, Nauno-struna konferencija sa meunarodnim ueem, Zbornik radova
Glava, V., (2001): Naune osnove ekologije, zatite prirode i ivotne sredine, Ekoloki leksikon, Barbat, Zagreb
Gorz A.(1982): Ekologija i politika, Prosveta, Beograd
Large, M. (1981): Social ecology, London
Jankovi, M., orevi, V: Primenjena ekologija, Nauna knjiga, Beograd, 1981.
Jankovi, M. M. (1995): Razvoj ekoloke misli u Srbiji, Ekocentar, Beograd
Milivojevi M., Koki-Arsi A., Kanjevac K, Intenzitet korienja resursa bitnih za ivot i opstanak ljudske vrste,
Mainski fakultet Kragujevac, dostupno na http://www.cqm.rs/2010/pdf/5/01.pdfs
Novitovi O., Rani D., Novitovi A., Zatita ivotne sredine, Uice, 2009
Odum, E. P. (1974): Fundamentals of ecology. Third Edition. W. B. Saunders Company. Philadelphia, London,
Toronto.
Odum, E. P. (1975): Ecology: The Link Between the Natural and the Social Sciences. Second Edition. Holt,
Rinehart and Winston, London
Pei, S. (2011): Osnovi ekologije. Univerzitet u Kragujevcu. Prirodno-matematiki fakultet. Kragujevac. ISBN
978-86-6009-011-1.
Population
Reference
Bureau,
2014:
World
Population
Data
Sheet,
http://www.prb.org/Publications/Datasheets/2014/2014-world-population-data-sheet/data-sheet.aspx
Stankovi, S. (1962): Ekologija ivotinja, Zavod za izdavanje udbenika Narodne Republike Srbije, Beograd
Session G, 1995: Deep Ecology for the Twenty-first Century, Readings on the Philosophy and Practice of the
New Environmentalism, Shambhala Publications
Stevanovi, B., Jankovi, M. M. (2001): Ekologija biljaka sa osnovana fizioloke ekologije biljaka. NNK
International. Beograd.
Stojanovi, R. (1984): Na putu ka visoko industrijalizovanom socijalizmu, Savremena administracija, Beograd
Smith, T.M., Smith, R. L. (2009): Elements of ecology. Seventh edition, Pearson Benjamin Cummings, USA
UNEP 2009, Annual report, United Nations Environment Programme, 2010
World Urbanization Prospects, The 2014 Revision, UN, New York, 2014
0B

15B

31

32

Zatita ivotne sredine

Slaana orevi

ivotna sredina
Pod pojmom ivotne sredine podrazumevaju se prirodne i radom stvorene vrednosti u kojima ovek
ivi i u kome su smetena naselja, dobra u optoj upotrebi, industrijski i drugi objekti. Jednostavnije
reeno ivotnu sredinu ini prirodno okruenje tj. voda, vazduh, zemljite, biljni i ivotinjski svet, klima,
jonizujue i nejonizujue zraenje,vibracije buka ali isto tako i okruenje koje je stvorio ovek tj.
naselja, razni objekti i infrastruktura. Da bi se odrao ivot potrebna je dovoljna koliina resursa
(viode, vazduha, hrane), takoe zatita od nepovoljnih klimatskih promena i energetskih polja
(Ljeevi,2010), ali i svi produkti savremenog vremena bez kojih moderan ovek ne bi mogao opstati.
ivotna sredina se odlikuje velikom varijabilnou i heterogenou uvremenu i prostoru, to je rezultat
delovanja stalno promenljivog kompleksa ekolokih uslova (Novitovi, 2009); otkriva i nudi odreene
ekoloke probleme, na koje se organizmi razliito prilagoavaju u skladu sa svojim genetikim
mogunostima. Pored toga, ona prua mogunost da se na istom mestu nasele vrste koje isti ekoloki
problem reavaju na razliit nain, s obzirom da imaju razliite prilagoenosti.

Sistemi ivotne sredine

U teorijskim postavkama o sistemima ivotne sredine ukazuje se na ote karakteristike, odnosno
svojstva koja mora da zadovolji svaka celina kako bi mogla biti smatrana za sistem:
- sistem ini kompleks uzajamno povezanih elemenata koji ine kvalitativnu celinu;
- sistem se nalaziu jedinstvu sa svojim okruenjem;
- svaki sistem predstavlja deo sistema vieg reda;
- sistem se sastoji iz supsistema (sistema nieg reda).
Topoloki sistemi (ekosistemi) ivotne sredine vezani su za odgovarajui visinski pojas, pojas
klimatsko-planetarne zone I lokalitet u odnosu na topografsku povrinu Zemlje.
Predeoni geosistemi (predeli) predstavljaju skupove geotopa istog ili slinog karaktera i zahvataju
vee prostranstvo.
Regionalni geosistemi su izdiferencirane teritorije, iji rasprostranjenje, karakteristike i razvoj su
potinjeni zakonitostima irionske zonalnosti i visinskim pojasevima.Razliitosti unutar geografskog
prostora omoguuavaju izdvajanje prostornih celina, odnosno regija. Kod odreivanja regija,
33

podjednako su vani svi geografski faktori (reljef, klima, hidrografija i drugi), i svi socio-ekonomski
faktori (ekonomija, drutveni odnosi, stepen tehnolokog razvoja. (Mikovi, 2009)

Savremeni problemi ivotne sredine

Ako poemo od graanske teorije i pristupa problemima ivotne sredine, uoavamo da savremeno
drutvo i nauka su u velikoj protivrenosti na ovom planu: ekonomija kroz profit i kapital iskazuje
negaciju upravo na planu ivotne sredine. Potrebe ljudskog drutva i kapaciteti, odnosno mogunsoti
ivotne sredine stoje u direktnoj protivurenosti.
Sociologistiki pristup u odnosu oveka i ivotne sredine polazi od injenice da je drutvo to koje
remeti ivotnu sredinu i da je ono jedino jedino pozvano i u mogunosti da je vrati u normalno stanje
(Ljeevi, 2010). Priroda je drutveni prostor, odnosno tlo drutvene aktivnosti koje obezbeuje
bogatstva drutvu bez utvrenih kontrola.
Na pitanje "ta su globalni problemi ivotne sredine sa kojima smo danas suoeni?", veina
stanovnitva bi navela klimatske promene, zagaenje i energetsku krizu. Nedovoljno razvijena svest
pokazuje zanemarivanje drugih, jednako opasnih problema, kao i njihovu meusobnu povezanost. U
prethodnom poglavlju prikazane su ekoloke pretnje na globalnom nivou sa kojima se suoilo
oveanstvno na samom poetku 21. veka. Zaotravanje problema ivotne sredine moemo prikazati
kroz premaivanje kapaciteta planete, odnosno poveanje ekolokog otiska. Moe li kapacitet biosfere
u perspektivi moe da podnese optereenje koje nameu ljudska proizvodnja i potronja? Istraivanja
globalnog kapaciteta pokazala su da oveanstvo "prisvaja" 40% neto proizvoda fotosinteze (Vitousec
et al., 1986). Ukoliko kapacitet nosivosti definiemo kao maksimalno optereenje koje stanovnici
mogu nametnuti ivotnoj sredini, postaje jasno da optereenje postaje funkcija ne samo broja
stanovnika nego i potronje po glavi stanovnika.
Ekoloki otisak (Ecological Footprint) predstavlja odreujui nivo potronje resursa i generisanja
otpada koji prevazilazi odrivu prirodnu proizvodnju i mo asimilacije u prostornom smislu. Tako
dobijamo razliku izmeu ekolokog otiska date ekonomije i stanovnitva sa jedne strane i sa druge
strane geografske oblasti koju zauzima. Izraunavanjem ekolokog otiska dolo se do saznanja da
oveanstvo danas u proseku na globalnom nivou, ivi izvan limita nosivovog kapaciteta Zemlje. U
izvetaju WWF-a 2014 "Living planet" ukazuju kako ekoloki otisak nastavlja da raste (podaci iz
2008. godine ukazuju da je globalni hektar po glavi stanovnika 2,8, dok je prirodni bioloki kapacitet
2,1).
Prvih 10 zemalja sa najveim ekolokim otiskom po osobi su Katar, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati,
Danska, Sjedinjene Amerike Drave, Belgija, Australija, Kanada, Holandija i Irska. Ipak, prema
Globalnom indeksu, najvei gubitak biodiverziteta od 1970. godine zabeleen je u manje razvijenim
zemljama, to ukazuje na injenicu da najsiromanije i najranjivije zemlje ispataju zbog ivotnog stila
34

stanovnika razvijenih zemalja (WWF, 2014). Smanjenje biokapaciteta (bioloki kapacitet odreenog
regiona da regenerie resurse) odreene zemlje dovee do toga da ta zemlja mora uvoziti
neophodne resurse iz ekosistema drugih zemalja potencijalno na dugoronu tetu tih zemalja.
U regionu eks-Jugoslavije, u istom izvetaju se navodi da Srbija troi 1,43 planete, Bosna i
Hercegovina 1,46, Hrvatska 1,86, dok najvie troi Slovenija - 2,64 planete. U Dunavsko-karpatskom
regionu Bugarska troi 20% vie resursa u poreenju sa potronjom iz 2010. godine. Stanovnici
Bugarske i Maarske ive kao da imaju na raspolaganju dve planete, a u Rumuniji i Srbiji kao da na
raspolaganju imaju 1,5 planeta. Prosek za Evropsku uniju je 2,7 planeta (SEPA).
Zagaenje ivotne sredine je najvei globalni istorijski problem. Uzmimo primer kontaminiranih
lokacija za podruje Evrope kojih je prema proceni Evropske agencije za zatitu ivotne sredine oko
250.000 (podaci koji su dostupni za zemlje lanice EEA) a procene su da e do 2050. godine taj broj
narasti na 3.000 000 (orevi,2010).
U skoro svim dokumetima relevantnih meunarodnih organizacije opisano je 15 glavnih/aktuelnih
problema zatite ivotne sredine, i to:
Zagaenje vazduha, vode i zemljita,
Klimatske promene kao rezultat globalnog zagrevanja,
Prenaseljenost,
Iscrpljivanje prirodnih resursa,
Odlaganje otpada,
Degradacija zemljita,
Gubitak biodiverziteta i erozija genetike raznovrsnosti,
Deforestacija,
Zakieljavanje okeana,
Oteenje ozonskog omotaa,
Kisele kie,
Urbanizacija (irenje gradova i infrastrukture),
Energetska neefikasnost,
Zdravlje stanovnitva,
Genetski inenjering.

Meusobna povezanost izazova u oblasti ivotne sredine

Konkretni problemi ivotne sredine koji su imali lokalni efekat, reavali su se kroz ciljanu politiku i
instrumente za reavanje pojedinanih pitanja (otpad, zatita pojedinih vrsta i dr.). Meutim od
poslednje decenije 20. veka, usled spoznaja difuznih pritisaka iz razliitih izvora, dolazi do
intenzivnijeg fokusiranja na integraciju problema koji se odnose na ivotnu sredinu u okviru sektorskih
politika.
35

Dananji glavni izazovi u oblasti ivotne sredine sistemskog su karaktera i ne mogu se reavati
izolovano. Konkretno, etiri prioritetne oblasti (klimatske promene, priroda i biodiverzitet, korienje
prirodnih resursa i otpada i ivotna sredina i zdravlje) povezane su nizom direktnih i indirektnih veza.
Niz veza izmeu problema u oblasti ivotne sredine u sprezi sa dogaajima u svetu ukazuje na
postojanje sistemskih razlika u oblasti ivotne sredine, odnosno na potencijalni gubitak ili oteenje
itavog sistema a ne samo jednog elementa (EEA 2010).
Tabela 1. Povezanost izazova u oblasti ivotne sredine
Kako vertikalno
utie na
horizontalno
Klimatske
promene

Priroda i
biodiverzitet

Klimatske promene

Priroda i biodiverzitet
Direktne veze:
Promene fenologije,
invazivne vrste,
promene koliine vode
koju zemlja ne moe da
upije
Indirektne veze:
Preko promena u
pokrivenosti zemljita,
Preko poplava i sua

Direktne veze:
Isputanje gasova sa
efektom staklene
bate (poljoprivreda,
umarstvo, rezervoari
ugljenika)
Indirektne veze:
Preko promena u
pokrivenosti zemljita

Korienje
prirodnih
resursa i otpada

Korienje
prirodnih resursa i
otpada
Direktne veze:
Promene u uslovima
rasta biomase

ivotna sredina i
zdravlje

Indirektne veze:
Preko promena u
pokrivenosti
zemljita,
Preko poplava i sua
Direktne veze:
Usluge ekosistema,
bezbednost hrane i
vode

Indirektne veze:
Preko promena u
pokrivenosti zemljita,
Preko poplava i sua

Indirektne veze
Preko promena u
pokrivenosti
zemljita, preko
poplava i sua

Indirektne veze
Preko promena u
pokrivenosti zemljita,
preko poplava i sua

Direktne veze:
Porast toplotnih
talasa, promene u
bolestima, kvalitetu
vazduha

Direktne veze:
zona za rekreaciju,
regulisanje kvaliteta
vazduha, lekovi

Direktne veze:
Isputanje gasova sa
efektom staklene
bate (proizvodnja,
ekstrakcija,
upravljanje otpadom)

Direktne veze:
Osiromaenje zaliha,
zagaenje vode,
zagaenje i kvalitet
vazduha

Direktne veze:
Opasan otpad i
emisije, zagaenje
vazduha i vode

Indirektne veze:
Preko promena u
pokrivenosti , preko
poplava i sua

Indirektne veze
Preko promena u
pokrivenosti , preko
poplava i sua, preko
potronje

Indirektne veze
Preko promena u
pokrivenosti , preko
poplava i sua, preko
potronje

Izvor: ivotna sredina u Evriopi, stanje i izgledi u 2010, EEA

36

Pojam i ciljevi zatite ivotne sredine

Pod zatitom ivotne sredine podrazumeva se svaka ljudska aktivnost iji je zadatak ouvanje
nezagaene ili nedegradirane sredine, ili pojedinih njenih elemenata, estetskih karakteristika ili
funkcija sredine (Ljeevi 2010). Potrebno ju je posmatati kao multidisciplinarnu, te stoga predstavlja
trajnu obavezu svih lanova drutva. Svaki poremeaj stanja ivotne sredine dovodi do ekolokih
poremeaja i poremeaja socijalnih odnosa, koji su meusobno povezani i uslovljeni.
Univerzalna deklaracija o pravima oveka sa novim 31. lanom glasi: ''Svako ljudsko bie ima pravo
na odravanje ekoloke ravnotee u svojoj ivotnoj sredini, koju deli sa svim ostalim ivim biima,
ivotinjama i biljkama, iji opstanak, kao garancija sopstvenog opstanka, treba da bude osiguran."
Ciljevi zatite ivotne sredine jesu zatita ouvanja zdravlja i ivota ljudi, kvaliteta ekosistema,
zatita biljnih i ivotinjskih vrsta i kulturnih dobara iji je tvorac ovek, ouvanje ravnotee i ekoloke
stabilnosti prirode, racionalno i adekvatno korienje prirodnih resursa, itd. Svaka eksploatacija
prirodnih resursa moe dovesti do poremeaja ekoloke ravnotee, jer su prirodna bogatstva
kvantitativno ograniena i mogu apsorbovati zagaenja i neutralisati tetna dejstva samo do
odreenih granica. Globalna ekoloka ravnotea svakim danom postaje sve aktuelnija, to namee
potrebu primene odgovarajuih instrumenata koji deluju u okvirima trita. S ciljem ublaavanja
globalnih klimatskih promena, usvojen je poseban protokol - Kyoto Protocol. Odredbe Protokola
zahtevaju od visokorazvijenih industrijskih zemalja da smanje emisiju tetnih gasova ispod nivoa koji
su postojali pre 1990. godine. Meunarodna regulativa u oblasti zatite ivotne sredine jo uvek nije
dostigla onaj nivo koji bi omoguio miran ivot svih stanovnika i svih ivih bia na naoj planeti.
Donose se razni protokoli, konvencije, deklaracije i sporazumi, ali se to, po pravilu, ini kada je ivotna
sredina ve ugroena, a ree kada je to potrebno radi spreavanja njenog ugroavanja.

Meunarodni pravni osnov regulisanja zatite ivotne sredine

Danas, sve razvijene zemlje i veina zemalja u razvoju imaju pravnu regulativu iz oblasti zatite
ivotne sredine (armati i sar., 2008).
Beka konvencija o zatiti ozonskog omnotaa, doneta 1985 u Beu, predstavlja mehanizam za
meunarodnu saradnju i istraivanje ozonskog omotaa I efekata hemikalija koje izazivaju njegovo
razaranje.
Montrealski protokol, usvojen 1987 propisuje smanjenje freona najpre za 50%, a zatim je usledila
izmena 1990. da se potpuno obustavi upotreba freona.
Rio deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju doneta 1992. godine u Riju sadri 27 principa sa ciljem da
vode ka buduem odrivom razvoju u svetu.
37

Konvencija o biolokoj raznovrsnosti, doneta takoe 1992. godine u Riu, od zemalja potpisnica trai
da svojim prirodnim resursima raspolau na odriv nain kako ne bi dolo do preterane eksploatacije.
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime (Rio 1992), donoena je sa ciljem
uspostavljanja sistema za razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bate.
Reavanje pitanja naina ograniavanja emisije tih gasova odloeno je za neki budui trenutak.
Tu je i Princip o upravljanju, zatiti i odrivom razvoju svih tipova uma (Rio 1992.), a Agenda 21
predstavlja deklaraciju o namerama i obavezivanje na odrivi razvoj u dvadeset prvom veku.
Kjoto protokol, usvojen 1997. godine u Kyotu, predstavlja unapreenu Okvirnu konvenciju UN o
promeni klime. Prtokolom je definisano smanjenje gasova staklene bate za 5,2% kroz smanjenje
kvote proizvodnje CO2 i plaanje i osiguranje tehnologija od strane razvijenih zemalja nerazvijenim.
Stokholmska konvencija, doneta je 2001. godine u Stokholmu sa ciljem zabrane upotrebe postojanih
organskih zagaujuih supstanci.

Pravni osnov zatite regulisanja zatite ivotne sredine u Srbiji

U periodu o 50-ih do 90-ih godina, u Srbiji su pitanja ivotne sredine tretirana kao pitanja javnog
zdravlja ugraena u korpus zakona iz oblasti zdravlja i sanitarnog nadzora (ivkovi, 2014).
Donoenjem i stupanjem na snagu Zakona o zatiti ivotne sredine 1991. godine nastaje period
izdvajanja ivotne sredine kao posebne pravne celine.
Meutim ovim zakonom se nisu uspeli regulisati postojei problemi u zatiti ivotne sredine, jer zakon
nisu pratili odgovarajui zakonski i podzakonski akti koja bi detaljnije regulisali ovu oblast (pitanja koja
se odnose na kvalitet vazduha, voda, zatitu od buke, zatita prirode, upravljanje hemikalijama,
otpadom i dr., podrazumevaju pojedinanu regulativu za svaku od tih oblasti.
Veoma vaan skup zakona u oblasti zatite ivotne sredine usvojen je 2004. godine: Zakon o zatiti
ivotne sredine, Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o proceni uticaja na
ivotnu sredinu i Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja.
Implementacija ovog seta paketa je predstavljala sledei kljuni izazov u perid 2004-2009. godine.
Slabi kapaciteti dravne administracije, nespremnost drave za primenu usvojenih zakona, stanje
ekonomije i nejednak poloaj onih koji bi trebalo da se usklade sa zakonskim odredbama bili su kljuni
faktori nedovoljne implementacije.
Podnoenjem kandidature za lanstvo u Evropskoj uniji 2009. godine, u Republici Srbiji je iste godine
usvojen je Zakon o dopunama i izmenama Zakona o zatiti ivotne sredine i donet vei broj sektorskih
zakona, kao odraz politike volje, ali bez prethodnih ozbiljnih analiza. Iako je njihovo donoenje imalo
poeljne promene, i dalje ih karakterie izostanak ozbiljnog reavanja nagomilanih problema u
38

ivotnoj sredini (Jovanovi,2012). Usvojenim zakonima bilo je predvieno velikog broja podzakonskih
akata u roku od godinu dana od njihovog donoenja, kako bi se odredbe to pravilnije i promenjivale.
Mnogi od podzakonskih akata su donete godinama kasnije ,a neki ni danas ne, to je stvorilo pravnu
prazninu i time nepovoljno uticalo na proces implementacije.

Planska i normativna zatite ivotne sredine

Ekoloka dimenzija u prostornom planiranjuTek od kraja 70-tih godina 20. veka u planove se uvodi pojam "ivotne sredine" koji vremenom dobija
sloenije dimenzije ekolokog planiranja.
Analize uzroka degradacije naseljenog ili nenaseljenog prostora vrene u Evropi krajem 80-tih godina
ukazale su na sledee:
1. sektorski pristup u planiranju predstavlja jedan od osnovnih uzroka degradacije prostora.
Pored toga u prostornom i urbanistikom planiranju nisu dovoljno ispitani socijalni i
ekonomski koreni degradacije prostora;
2. veina gradskih ili regionalnih politika_direktno ili indirektno utie na kvalitet sredine na
prirodni ambijent, na vodu, vazduh, zemljite, na pejsa itd., ali u sektorskom nainu
planiranja ovaj uticaj nije saglediv;
3. veliki broj problema grada direktno ili indirektno utie na promene globalne sredine,
izmeu ostalih i problem enormnog irenja grada ima ozbiljne repekusije na itav ekoloki
sistem prostora;
4. nedovoljna panja posveena urbanim centrima koji slue kao stoer okupljanja
stanovnika samo u sluaju vieg kvaliteta ivota u njima; u protivnom dolazi do
centrifugalnih procesa koji ugroavaju prostor u celini;
5. komunikacije (zavisne od lokacije!) predstavljaju "motor razvoja" urbanog drutva
Evrope; konice ovog motora su: neizdiferencirana i beskrajna predgraa koja izoluju
pojedinca / kao i visokospecijalizovano korienje zemljita u centru grada koje izaziva
funkcionalne enklave i socijalna geta;
6. problemi komunikacija su poznati: izlivanje kanalizacije (gradske, industrijske,
poljoprivredne), periodino zagaenje vazduha grejanje u zimskom periodu), periodina i
mestimina buka kao i ostale posledice gustog saobraaja, zagaenost vazduha (saobraaj,
industrija, energetika).
Sektorsko reavanje navedenih problema, kao sastavni deo metoda funkcionalnog planiranja, nije
moglo da pomogne u njihovom reavanju usled njihove meuzavisnosti. Sektorsko reenje jednog
problema esto izaziva drugi problem.

39

To je i razlog osnovne poruke ove analize: umesto sektorskog treba pristupiti integralnom nainu,
planiranja prostora. Integralni pristup pak zahteva strategiju zasnovanu na kontroli celog prostornog
sistema uz integralno odluivanje na kljunim pitanjima da bi se dolo do kontrole celog sistema,
napokon, neophodno je iroko razumevanje uzroka problema (socijalnih, ekonomskih, kulturnih i
ostalih).
Temom integralne analize kompleksnih sistema meu koje spada i prostor (grada, regiona, drave,
sveta) na svoj nain bavio se Jay Forrester, ameriki teoretiar dinamike kompleksnih sistema.
Nastojei da svede kompleksne sisteme na ogranien broj parametara koje je mogue razumeti i
kojima je mogue upravljati, Forrester je postavio dinamike modele za brojne kompleksne sisteme
kao to su grad, industrija, svet droge i globalni svet. Definiui svet u vidu kompleksnog dinamikog
sistema, na principu meuzavisnosti nekoliko kljunih faktora, Forrester je 1971. godine Rimskom
klubu prikazao svet preko pet dinamikih faktora: stanovnitvo, zagaivanje, prirodni resursi,
kapitalno investiranje i poljoprivredni kapaciteti. Pozitivne ili negativne povratne sprege izmeu ovih
elemenata modela vre stalne promene stanja svakog od ovih elemenata. Na primer, smanjenje
broja stanovnika znai smanjenje stepena zagaivanja to dalje izaziva smanjenje stepena smrtnosti
ime se opet izaziva poveanje broja stanovnika itd. Vaan element u ovom modelu ini i
zagaivanje, odnosno one akcije koje se preduzimaju da bi se reili odreeni problemi a koje
zapravo stvaraju nove probleme. Intenzivna upotreba vetakih ubriva tako poveava proizvodnju
hrane ali istovremeno dovodi do opasnog zagaivanja voda. Ubrzani ekonomski razvoj podie
materijalni standard ljudi, ali poveava drutvenu napetost, zagaenost i razaranje prirodnih resursa.
Razne akcije kao to su kontrola raanja, razvoj efikasnijeg poljoprivrednog doprinosa, poveano
recikliranje prirodnih resursa, mogu biti efikasne ali ih, pre svega, treba ceniti u kontekstu njihovog
ukupnog delovanja na sve elemente globalnog sveta. Pokuaji demografa sa merama kontrole
raanja, ekologa sa merama za spreavanje destrukcije prirode ili poljoprivrednih eksperata za
poveanje proizvodnje hrane zahtevaju integralni pristup i analitiku metodologiju koja bi objedinila
itav planerski postupak.
Nova metodologija unapreenja ivotne sredine je zasnovana na integralnom pristupu planiranja
sredine, uz prethodno paijivo postavljanje dijagnoze nova metodologija unapreenje sredine (urbane,
ruralne ili prirodne) utvrena je preko dva osnovna cilja:
- uspostavljanje kvalitetne sredine kao preduslova uspenog razvoja;
- smanjenje globalne zagaenosti sistematskom eliminacijom uzroka.
U prostornom planiranju postoji nekoliko elementarnih problema koji oteavaju realizaciju ovih
generalnih ciljeva. Pre svega, sektorski (parcijalni) pristup umesto integralnog (sistemskog)
onemoguava utvrivanje odgovarajue dijagnoze na nivou sistema, tako da planerska reenja
sektorski definisana najee pogreno usmeravaju odluke.Osim toga, izmeu analize, sinteze
sprovoenja planova i razvojnih politika ne postoji dovoljno proceduralne integrisanosti. Sektorski
pristup u svim fazama dovodi do sektorske orijentacije institucija bez dovoljne koordinacije. Na ovaj
40

nain pripremljene odluke u jednom sektoru (npr. saobraaj) izazivaju redovno probleme u drugom
(npr. ivotna sredina).
Pored ovoga u evropskim razmerama je uoeno nedovoljno razumevanje problema usled:
- neodgovarajue edukacije i propagande;
- nedostatka adekvatnog tehnikog znanja;
- nedostatka aurnih i tanih informacija;
- ogranienih finansijskih sredstava.
Osnovni metodoloke principe kod prostornog planiranja koji se tiu ivotne sredine:
1. Koordinacija integracija meuzavisnih prostornih problema u drutvenom razvoju, saobraaju,
korienju zemljita, investicijama i drugim domenima. Ovo podrazumeva iskljuivanje tzv.
sektorskog pristupa u prostornom planiranju odnosno zahteva uvoenje sinteznog metoda
razmiljanja od poetnih faza analize.
2. Kontrolisano korienje resursa i kontrolisani rast ime se izbegava totalno iscrpljivanje
resursa na osnovu jednog plana. Osnovni zadatak u takvom pristupu predstavlja ouvanje
resursa i za sledee generacije. Ovo podrazumeva da se pored suzdrane eksploatacije
planom definiu i mere rekultivacije i rehabilitacije, mogunosti obnove resursa, mere
optimizacije korienja, istraivanja novih izvora i dr. (u engleskom jeziku za ovo se koristi izraz
sustainable growth).
3. Definisanje odgovornosti za stanje ivotne sredine na svim nivoima. Prostorni plan u tom
pogledu treba da definie kriterijume za kvalitet osnovnih pokazatelja kvaliteta ivotne sredine i
merila za ponaanje pojedinih korisnika prostora.
4. Transgranina saradnja po pitanjima ivotne sredine. Prostorni plan u tom pogledu treba da
definie odnose sa regionima izvan granica plana gde je mogue oekivati uzrono-posledine
veze: zagaenost reka, vazduha, deponovanje opasnog otpada, eksploatacija prirodnih resursa
i slini parametri.

Procena uticaja projekata na ivotnu sredinu

Procena uticaja na ivotnu sredinu kao formalni postupak koji danas poznajemo, nastao je kao
rezultat narastanja svesti o potrebi zatite ivotne sredine. Prvi put se pojavljuje u Zakonu o
nacionalnoj politici zatite ivotne sredine, 1969. godine u SAD (Wathern, 1995).
Procena uticaja na ivotnu sredinu predstavlja sredstvo kojim se obezbeuje dase potencijalno
znaajni negativni uticaji nameravanih zahvata (projekata) u ivotnojsredini pravilno procene i da se
uzmu u obzir u procesu planiranja, projektovanja iodobravanja planova i projekata.
Prva direktiva o proceni uticaja pod nazivom "Direktiva o proceni uticaja odreenih javnih
i privatnih projekata na ivotnu sredinu" (Direktiva 85/337EEC) doneta je 1985. godine sa obavezom
lanica Evropske zajednice da zahteve iz Direktive ugrade u svoje zakonodavstvo do 1988. godine
41

(Stojanovi, 2008). Posle prve dve decenije primene, irom sveta uoena su ogranienja ovog
instrumenta kod procena planova i programa, zbog ega je u poslednje dve decenije razvijen poseban
instrument za procenu uticaja razvojnihdokumenata na viim nivoima planiranja strateka procena
planova i programa. Direktiva 85/337/EEC doivela je amandmane sa Direktivom 97/11/EC. Glavne
izmene se odnose na poboljanje sledeih faza procesa procene: odluivanje o potrebi procene
uticaja, definisanje obuhvata procene, ocenjivanje adekvatnosti i kvaliteta izvetaja o proceni uticaja
projekata, obavezno razmatranje alternativa i unapreenje procesa ukljuivanja javnosti u donoenje
odluka.
Ekonomska komisija UN za Evropu donela je konvenciju o proceni uticaja u prekograninom
kontekstu (konvencija ESPOO) 1991. godine sa primenom od 1997. godine, koja utvruje obavezu
zemalja potpisnica za razmenu informacija o razvojnim projektima koji mogu imati prekogranine
uticaje na ivotnu sredinu i komplementarna je sa EU direktivom o PUP
U Srbiji je 2009. godine donet Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu kojim se procene uticaja za
projekte koji mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu, sadraj studije o proceni uticaja na
ivotnu sredinu, uee zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranino obavetavanje
za projekte koji mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu druge drave, nadzor i druga pitanja
od znaaja za procenu uticaja na ivotnu sredinu.

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu SPU predstavlja neophodan instrument u procesu
planiranja, jer se njom definiu konkretni problemi na nekom podruju, koji mogu biti reeni
adekvatnim, ekoloki opravdanim, planskim reenjima (Tomin-Rutar, 2011). Podrazumeva proces
vrednovanja planskih reenja u odnosu na ciljeve i indikatore definisane u samoj stratekoj proceni
uticaja, kao i specifine namene podruja za koji se donosi plan.
Evropska unija je, posle dugogodinjeg razmatranja, 2001. godine donela Direktivu2001/42/EC o
stratekoj proceni ivotne sredine (EU Parlament, 2001). Evropska unija ostavila je rok za primenu
SPU-direktive od tri godine (do 2004), za koje vreme je trebalo razraditi procedure za primenu
direktive u pojedinim zemljama i uputstva za izradu SPU. Ovadirektiva ne iskljuuje procenu uticaja
projekata, ve definie okvir za izradudetaljnih procena uticaja investicionih projekata prema
odredbama Direktive85/337/EEC, odnosno amandmana na tu direktivu 97/11/EC. Cilj ove direktive je
postizanje visokog nivoa zatite ivotne sredine kroz ukljuivanje faktora bitnih zaivotnu sredinu u
procesu pripreme i usvajanja planova. Prema Direktivi, strateka procena uticaja planova na ivotnu
sredinu je proces koji obuhvata sledee faze:
- odluivanje o potrebi izrade SPU,
- izrada izvetaja SPU,
- ocenjivanje kvaliteta izvetaja,
- konsultacije sa zainteresovanim stranama,
42

konsultacije o prekograninimefektima,
donoenje odluke i
monitoring implementacije SPU.

U ovom kontekstu, prema Fischer-u (2007), SPU se moe videti kao:

- strukturisan, rigorozan, participativan, otvoren i transparentan postupak zasnovan na
proceni uticaja na ivotnu sredinu (PUS), kakav se posebno primenjuje na planove i
programe koje pripremanju javne planerske vlasti i povremeno privatne organizacije,
- participativan, otvoren i transparentan postupak, koji moda nije zasnovan na PUS, na
fleksibilniji nain primenjen na strategije koje pripremaju javne planerske vlasti, a povremeno
privatne organizacije, ili
- fleksibilan postupak koji nije zasnovan na PUS, primenjen na zakonske predloge i druge
strategije, planove i programe u politikom/kabinetskom donoenju odluka.
Prvi korak u izradi SPU ini definisanje obuhvata studije: predmet, sadraj i ciljevi. U ovoj fazi je bitno
da se determiniu kljuna pitanja i problemi koji imaju direktan uticaj na stanje ivotne sredine.
Posebno vaan segment, sa stanovita zatite ivotne sredine jeste izbor vatrijantnih reenja plana,
koja predstavljaju razliite pristupe reavanju konkretnih problema (Stevanovi, 2011).
Realizacija SPU plana ili projekata na ivotnu sredinu, koja uspostavlja balans izmeu ciljeva i razvoja
ivotne sredine ima osnovne pretpostavke jasno definisanih ciljeva, i precizno odreenih indikatora i
kriterijuma. Ciljevi se definuu u skladu sa Zakonom o stratekoj proceni utcaja na ivotnu sredinu,
stav 14, a izbor indikatora se vri na osnovu odlika i sadraja parametara ivotne sredine na koju se
SPU odnosi. Najee koriena metoda za odreivanje kriterujum je tzv. viekriterijumska analiza
planskih uticaja na stanje ivotne sredine, kojiom se definiu (Stevanovi, 2011): veliina uticaja,
prostorne razmere i duina i trajanje uticaja planskih reenja.

Standardi upravljanja zatitom ivotne sredine

Interesovanje za odranje i poboljanje kvaliteta ivotne sredine i zatite zdravlja ljudi sve vie raste i
stoga organizacije svih veliina sve vie panje posveuju potencijalnim ekolokim uticajima svojih
aktivnosti, proizvoda i usluga. Ekoloki uinak neke organizacije postaje sve vaniji za interne i
eksterne zainteresovane strane. Postizanje ispravnog ekolokog uinka zahteva od organizacije da
prihvati obavezu da sistematski pristupi uvoenju sistema ekolokog upravljanja SEM (EMS Environmental Management Systems) i njegovom kontinualnom poboljanju.
Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) predstavlja svetsku federaciju nacionalnih
organizacija za standardizaciju. Ovo znai da zemlje irom sveta u velikoj meri lanice ISO, uestvuju
u izradi teksta standarda, razmatranju nacrta standarda i glasanju o konanom tekstu standarda.
Standard je usvojen ako za njega glasa 75% lanica uesnica. Nakon usvajanja od strane ISO-a,
43

nacionalne organizacije za standardizaciju ga mogu prihvatiti kao takvog ili ga prevesti i usvojiti kao
nacionalni standard (Pei,2009). Srbija je lanica ISO-a. Sve standarde koji se odnose na kvalitet i
ivotnu sredinu prevode i usvajaju nacionalne komisije za standarde Instituta za standardizaciju Srbije
(ISS). Tako usvojeni standardi imaju identian naziv i oznaku kao i originalan standard, uz dodatak
nacionalnog obeleja SRPS (npr. SRPS ISO 9001 identian je standard kao i ISO 9001).
R. br.
1.
2.
3.

4.

5.
6.
7.

8.

Tabela 2: Menadment-sistemi i standardi (Sajfert, 2006 Mihajlovi, 2009)

Naziv
Oznaka
Zainteresovana strana
Sistem upravljanja kvalitetom QMS
ISO 9001:2000
Korisnik
(Quality Management System)
Sistem upravljanja zatitom ivotne
ISO 14001:1996
Zajednica
sredine EMS (Environmental
Management System)
Sistem upravljanja zdravljem i
OHSAS 18001:1999
Zaposleni
bezbednou zaposlenih - OH&SMS
(Occupational Health and Safety
Management System)
Sistem upravljanja korporacijskom
SA 8000
Drutvo
drutvenom odgovornou CSRMS
(Corporate Social Responsibility
Management System)
Menadment sistem bezbednosti
HACCP/ISO
Kupac
hrane - FSMS (Food Safety
22000:2005
Management System)
Menadment sistem bezbednosti
ISO/IEC
Akcionari
informacija - ISMS (Information
27001:2005
Securituy Management)
Kompetentnost ispitnih i metrolokih
ISO/IEC 17025:2005
Kupac
laboratorija - CTCL (Competence of
the testing and calibration
laboratories)
Menadment-sistem pouzdanostiE 60300
Kupac
DMS (Dependability Management
System)

Standardi serije ISO 9000

Prva verzija serije standarda ISO 9000 izdata je 1987. godine i delimino je promenjena 1994. godine.
Mnogo obuhvatnija revizija izvrena je 2000. godine, kada je i nastao model novog standarda ISO
9001:2000, koji je sada objedinio u sebi i norme vezane za upravljanje zatitom ivotne sredine,
sprovoenje politike zatite na radu, upravljanje rizikom i upravljanje sigurnou informacija
Standardi serije ISO 9000 se sastoje od sledeih standarda (Mihajlovi,2009):

ISO 9000:2005 Menadment-sistemi upravljanja kvalitetom Osnove i renik

ISO 9001:2000(8) - Menadment-sistemi upravljanja kvalitetom Zahtevi

44

ISO 9004:2000(8) - Menadment-sistemi upravljanja kvalitetom Smernice za poboljanje

performansi

ISO 9001 je internacionalno priznat standard koji obezbeuje smernice za ustanovljavanje,

poboljavanje i odravanje efektivnog sistema upravljanja u nekoj organizaciji. Ustanovljen kao
meunarodno priznat nevladin standard, ISO 9001 je inicijalno bio orijentisan na proizvodnju, ali sada
je priznat kao izvanredan sistem menadmenta za ma koju organizaciju, ukljuujui uslune
organizacije kao to su zdravstvene i obrazovne. ISO 9001:2000 visoko je potovan od strane biznisa
i industrije i priznat kao superioran sistem za osiguranje visokih performansi.

Standardi serije ISO 14000

Opta svrha ovih smernica jeste da organizacijama obezbedi pomo pri sprovoenju i poboljanju
SEM. Smernice su konzistentne sa koncepcijom odrivog razvoja i kompatibilne sa razliitim
kulturnim, socijalnim i organizacionim okvirima.
"ISO 14000 je naziv za seriju standarda koji se odnose na sistem zatite ivotne sredine. Serija ISO
14000 nastala je kao odgovor na svakodnevno poveanje brige o zatiti ivotne sredine i
proporcionalnom poveanju broja zakona koji obrauju segment zatite viotne sredine. Obuhvata
vie od 25 standarda koji se bave vanim pitanjima kao to su analiza ivotnog ciklusa proiozvoda,
ekoloko oznaavanje, procena uinka na zatiti ivotne sredine, ali i pitanja gasova staklene bate i
karbonskog otiska (Jovanovi, 2013). Najznaajni standardi iz serije ISO 14000 su standardi
upravljanja ivotrnom sredinom ISO 14001 i ISO 14004.
ISO 14001 je jedan od prvih standarda rysk management-a, uz ISO 9001. Svrha standarda je
stavljanje pod kontrolu rizika zagaenja ivotne sredine. Standard ISO 14001:2004 navodi zahteve za
sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema kojima organizacija moe postii potvrdu
sertifikaciju ovog standarda. Napisan je tako da se moe primeniti na organizacije svih vrsta i veliina,
te za prilagoavanje razliitim geografskim, kulturnim i drutvenim uslovima. Uspeh sistema zavisi od
opredeljenja svih nivoa i funkcija, a posebno rukovodstva odnosno uprave menadmenta. Sveukupni
cilj standarda je da podri zatitu ivotne sredine i spreavanje zagaenja u skladu sa drutveno
ekonomskim potrebama.
Metodologija na kojoj se zasniva ovaj meunarodni standard je "Planiraj-Izvri-Proveri-Deluj". Ova
metodologija moe se ukratko opisat na ovaj nain:
- planiraj: utvrdi ciljeve i procese potrebne za dobijanje rezultata, u skladu sa politikom
zatite ivotne sredine organizacije;
- izvri: primeni procese;
- proveri: prati i meri procese u odnosu na politiku, opte i posebne ciljeve, zakonske i
druge zahteve i izvetavaj o rezultatima;
45

deluj: preduzmi mere za stalno unapreenje uinka sistema upravljanja zatitom

ivotne sredine.

Sam proces implementacije podrazumeva nekoliko faza. Kao prvo od najvieg rukovodstva preduzea
oekuje se da definie ekoloku politiku preduzea i da obezbedi da ona odgovara prirodi, obimu i
ekolokim uticajima njegovih aktivnosti, proizvoda ili usluga, kao i da se obavee na kontinuirano
poboljanje i usaglaavanje sa relevantnim zakonskim i drugim propisima (Pei,2009).
U Srbiji su sertifikati ISO 14001 izdati uglavnom u industriji (hemijska, prehrambena, farmaceutska,
obojena metalurgija i sline grane).

Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine i provere - EMAS

Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine i provere (EMAS - Eco Management and Audit Scheme)
predstavlja program Evropske unije kojim se omoguava dobrovoljno uee organizacije u sistemu
Zajednice upravljanja zatitom ivotne sredine i proveru. Regulisan je Uredbom br. 761/2001
Evropskog Parlamenta i Saveta 2001. godine.
Osnovna svrha ustanovljavanja EMAS-a sastoji se u obezbeivanju to efikasnijeg funkcionisanja
privrednih i drugih organizacija sa stanivita kriterijuma ivotne sredine. Jo jedan od ciljeva je I
stvaranje uslova za obezbeivanje relevantnih informacija za javnost i druge zainteresovane strane u
vezi sa stanjem ivotne sredine i delovanjem organizacija u oblasti ivotne sredine. EMAS sadri u
sebi sve zahteve standarda ISO 14001:2004, kao i dodatne zahteve.
Vaei propisi Republike Srbije stvaraju osnovu za preduzimanje aktivnosti na planu izgradnje
sistema koji je ustanovljen uredbom EMAS. Veliki znaaj imaju odredbe Zakona o zatiti ivotne
sredine, Zakona o standardizaciji i Zakona o akreditaciji, kao i nekoliko podzakonskih propisa. Kroz
EMAS III koji se primenjuje od januara 2010. godine, omogueno je ukljuivanje u zvanini EMAS
registar i organizacijama van EU. Od nedavno su zapoela i prva uvoenja EMAS III u tri kompanije u
Srbiji: "Gorenje", "Galenika" i "Spektar".

Razlike izmeu ISO 14000 I EMAS-a

Preduzea koja imaju implementiran i odravan sistem ISO 14000 imaju mogunost da uz relativno
male napore zadovolje i zahteve uredbe EMAS, pri emu sertifikacija sistema upravljanja prema ISO
14000 nije preduslov za registraciju EMAS.

46

Tabela 3. Kljune razlike izmeu ISO 14000 I EMAS-a (Selimbai, 2005)

ISO 14000
EMAS
Globalni meunarodno primenljiv standard.
Odnosi se na preduzea iz zemalja lanica EU.
Znaajniji uticaji na okolinu i aspekti moraju se Poetni pregled okoline potreban pre
identifikovati i sugeriu se na osnovu poetnog implementacije EMAS-a kao i registracija efekata
pregleda okoline.
aktivnosti preduzea vezanih za okolinu. Odnosi
se na preduzea lanica zemalja EU.
Preduzee mora biti posveeno
Preduzee mora osigurati slaganje sa svim
usaglaavanju sa relevantnim zakonima i
relevantnim zahtevima koji se odnose na okolinu
propisima a ne samo da demonstrira
kontinuirano poboljanje sprovoenja politike
za zatitu ivotne sredine.
Uestalost auditinga nije specifikovana.
Auditing se mora sprovesti najmanje jednom u 3
godine.
EMS treba da ohrabri upotrebu najbolje
Politika ivotne sredine mora ukljuiti
dostupne tehnologije kada je to ekonomski
posveenost stalnom poboljanju sprovoenja
isplativo i izvodljivo.
ove politike korienjem najbolje dostupne
tehnologije da bi se redukovali uticaji i kada je to
ekonomski izvodljivo.
Ne postoji potreba za izjavom o ivotnoj sredini
Zahteva pripremu izjave o ivotnoj sredini.
Standard
Propis, odnosno uredba Evropske unije.

Umesto zakljuka
Ukoliko polazimo od osnove da zatita ivotne sredine predstavlja proces spreavanja zagaivanja i
degradacije svih medijuma ivotne sredine, kroz ovo poglavlje su prikazani neki od mehanizama
zatite ivotne sredine. ivotna sredina se moe tititi na razne naine: stratekim opredeljenjima za
opciju Zero-Waste, uvoenjem zelenih tehnologija, poveanjem uea obnovljivih izvora energije,
kroz set adaptivnih mera kao odgovor na trendove klimatskih promena, inoviranjem planerske prakse,
implementacijom isntrumenata zatite ivotne sredine, ali i razmenom iskustava i naunih dostignua,
i obrazovanje. Sve ljudske aktivnosti izazivaju odreene promene u ivotnoj sredini i naravno, potpuno
je jasno da se ne mogu sve zabraniti. Drutvo mora tolerisati one rizike bez kojih se ne moe zamisliti
normalno odvijanje ivotnih tokova i odrivi civilizacijski napredak. Zbog toga je ustananovljavanje
pravila ponaanja bio neophodan korak kako bi se tetne posledice svele na mogu minimalni nivo.
Moe se uiniti da su brojna okvirni i obavezujui dokumenti i zakonska regulativa koji reguliu pitanja
zatite ivotne sredine nepotrebni ili dodatno uslonjavaju sektorske saradnje iI administrativnu
maineriju. Meutim, treba imati u vidu da su velike globalne i regionalne razliitosti razvoja,
ekonomske moi i dostupnosti resursa; isto tako da upravo zemlje sa najveim ekolokim deficitom i
najvei zagaivai, tite svoju ekonomiju na raun nerazvijenih zemalja, dok zemlje u razvoju nemilice
troe resurse u cilju dostizanja nivoa postavljenih od strane razvijenih zemalja. Takoe tako treba

47

imati u vidu da samopostojanje propisa ne obezbeuju istu i zdravu ivotnu sredinu, ve je

neophodno permanentno razvijati mere za njihovo ostvarivanje.

Literatura
Anand S.V. (2013): Global Environmental Issues. 2: 632 doi:10.4172/scientificreports.632 Page 5 of 9 Volume 2.
EEA 2010, ivotna sredina u Evropi, stanje i izgledi u 2010. godini, Sinteza, Copengahen.
Council Directive 97/11/EC of 3 March 1997 amending Directive 85/337/EEC on the assessment of the effects of
certain public and private projects on the environment Official Journal NO. L 073, 14/03/1997 P. 0005.
armati ., Veselinovi D., Greti I., Markovi A.D, 2008: ivotna sredina i njena zatita, Knjiga 1 ivotna
sredina, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd.
orevi D., okalo D., 2007, Upravljanje kvalitetom, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin.
orevi S.,Jakovljev Z. (2010): How to approach a contaminated sites remediation problem in Europe? Clean-up
historical and prevention of new contamination, International Scientific Conference Degraded areas &
ecoremediation, 21 - 22 May, Belgrade
EU Parlament and Council Directvie on assessment of the effects of certain plans and programmes on the
environment", 2001/42/EC,2001.
Fischer, T. B. (2007). Theory and Practice of Strategic Environmental Assessment, Earthscan, London.
Glava, V., (2001): Naune osnove ekologije, zatite prirode i ivotne sredine, Ekoloki leksikon, Barbat, Zagreb
Jovanovi, ., Stoki, D., Matavulj, M., & Igi, S. (2013). Strategijski znaaj razvoja standarda serije ISO 14000 u
Republici Srbiji. Ecologica, 20(72), 637-643.
Jovanovi , Bajac M., Matavulj M., Antonovi D. (2012): Odnos prema ivotnoj sredini kao sadanji i budui deo
vrednosnog sistema u Srbiji, Energetika 2012 - 28. Meunarodno savetovanje, Zlatibor, 27-30. mart
Ljeevi M., 2010, ivotna sredina, teorija i metodologija istraivanja, Univerzitet Singidunum, 2010
Markovi, . D. (1994): Savremeno shvatanje odnosa radne i ivotne sredine, Zbornik radova Dvadesetog
jugoslovenskog savetovanja o zatiti ivotne i radne sredine, Ni.
Mihajlovi M., Aleksi J. (2009): ISO standardi u zatiti ivotne sredine, Ist International Cenference in Postmodern Environmental, Proceeding, 26-27 June, 2009, Banja Luka.
Mikovi S., Ivkovi v., 2009, Regionalna geografija, udbenik, tree izdanje, Univerzitet u Beogradu, Fakultet
bezbednosti, 2009.
Novitovi O., Rani D., Novitovi A., Zatita ivotne sredine, Uice, 2009.
Pei v., Jankovi P., Vojvodi a. (2009): Standardi upravljanja ivotnom sredinom, Proceedings, Ist International
Conference Ecological Safety in Post-modern Evnironment, 26-27 June, Banja Luka
Regulation (EC) No 1221/2009 of the European Parliament and of the Council of 25 November 2009 on the
voluntary participation by organisations in a Community eco-management and audit scheme (EMAS),
repealing Regulation (EC) No 761/2001 and Commission Decisions 2001/681/EC and
2006/193/EC. http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2009:342:0001:01:EN:HTML
UNECE - United Nations Economic Commission for Europe (1991), Convention on Environmental
Impact Assessment in a TransboundaryContext, (ESPOO Convention), Espoo (Finland).
HU

UH

Sajfert Z., orevi D., Bei C., 2006, Menadment trendovi, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin
Selimbai V., Meunarodni standardi sistema menadmenta okoline, Banja Luka, 2005.
Stevanovi Stojanovi J., Basari J. (2011): Komparativni prikaz viekriterijumskih metoda evaluacije planskih
reenja i uzradi strateke procene uticaja ma ivotnu sredinu, Planska i normativna zatita prostora i
ivotne sredine, Pali, Zbornik radova.
Stojkov B. Metode prostornog planiranja, Odabrana poglavlja, IAUS, 2005.
Stojanovi B., Marii T., Metodologija strateke procene uticaja prostornog plana rudarsko
-energetskog kompleksa na ivotnu sredinu, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Posebna izdanja IAUS br.
56 Beograd, 2008.
Stojanovi R. (1984): Na putu ka visoko industrijalizovanom socijalizmu, Savremena administracija, Beograd
Tomin Rutar T., Zelenovi Vasiljevi T. (2011): Uloga zatite ivotne sredine u odrivom prostornom planiranju,
Planska i normativna zatita prostora i ivotne sredine, Pali, 2011.
48

Wathern P., ed. (1995), Environmental Impact Assessment - Theory and Practice, Routledge, London
WWF, 2014 "Living planet", Report 2014.
Zakonski i podzakonski akti u oblasti zatite ivotne sredine
Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04, 36/09, 36/09 dr. zakon i 72/09 dr. zakon)
Zakon o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS br. 36/2009, 88/2010 i 91/2010)
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ("Slubeni glasnik RS ", br. 135/2004 i 36/2009)
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, broj 135/04, 88/10)
U

49

50

Zatita biodiverziteta
Daniela Cvetkovi

Ukoliko bi se planeta Zemlja nala u istraivakom fokusu biologa sa neke druge planete, ja verujem
da bi on posmatrajui i analizirajui nas zakljuio: tamo je dominatna jedna vrsta u srednjoj fazi svog sopstvenog untenja.
(Edward Wilson, 1992)

Budunost Planete, ukupnog ivog sveta, kao i ljudske civilizacije, kritino zavise od sagledavanja
ovekovih meuodnosa sa prirodnim sistemom koji ga okruuje. Osnovni uslovi funkcionisanja
biogeohemijskih ciklusa, bioloka raznovrsnost, sastav atmosfere, globalna klima menjaju se
vrtoglavom brzinom.
Gubitak biodiverziteta ima snane efekte na prirodni kapital i usluge ekosistema. Ameriki ekolog Piter
Vitusek (Peter Vitousek) sa svojim kolegama izradio je pre vie od petnaest godina pionirsku studiju u
kojoj su mapirali razliite ovekove uticaje na ekosisteme i pokuali da ih procene na osnovu nekoliko
kriterijuma (Vitousek et al., 1997). Njihov konceptualni okvir direktnih i indirektnih antropogenih
efekata na Zemljin sistem prikazan je na slici 1. Zakljuci iz ove studije su jo tada otkrili alarmantne
razmere ovekovog uticaja na sve navedene dimenzije Zemljinog ekosistema. Ljudi su za svoje
potrebe prisvojili ogromne povrine zemljita da bi gajio itarice i stoku. Uzimajui u obzir neto
primarnu produktivnost (NPP) planete, tj. ukupan autput fotosinteze u celom svetu, dolo se do
zapanjujuih rezultata koji ukazuju da je od strane oveka prisvojeno ak 40-50% ukupne fotosinteze
na planeti. Taj rezultat je utvren sabiranjem ljudske kontrole fotosinteze na svim obradivim
povrinama i panjacima, kao i u umskim regionima ukljuujui i gubitak fotosinteze do kojeg dolazi
podizanjem urbanih naselja i izgradnjom infrastrukture (puteva). Osim uticaja na najvaniji proces u
prirodi fotosintezu, ovek je iz osnova promenio i kruenje ugljenika poveanjem nivoa ugljendioksida u atmosferi na 400 ppm u poreenju sa 280 ppm koliko je iznosio na poetku industrijskog
doba. Osim toga, ovek je poeo da dominira i ciklusom azota pri emu se atmosferski azot pretvara u
reaktivni azot (nitrati, nitriti, amonijak) koji biljke mogu da koriste. ovek je namerno ili sluajno, u
ekosisteme uveo mnoge invazivne vrste ime je u tim ekosistemima drastino poremetio mree
lanaca ishrane i druge regulatorne funkcije ekosistema. Na kraju, ovek je prouzrokovao izumiranje
mnogih vrsta meu kojima se istie ornitofauna, a posebno ihtiofauna, usled sistematskog preteranog
ribolova i drugih antropogenih promena morskih ekosistema (zagaenje okeana, promena hemijskog
sastava okeana, fiziko unitenje morskog dna, koralnih grebena i dr.).

51

Slika 1. Model direktnih i indirektnih antropogenih efekata na Zemljin sistem

(Izvor: Vitousek et al, Human Domination of Earth's Ecosystems, Science 277(5325), str. 494-499)

Permanentni porast intenziteta korienja prirodnih resursa i unitavanja bioloke raznovrsnosti sa

osnovnim ciljem zadovoljenja sve veih potreba rastueg stanovnitva, uzrokovao je brojne
ireverzibilne negativne promene prirodne i ivotne sredine, koje su postale izvor odreenih problema i
primorale meunarodnu zajednicu da pokrene niz inicijativa i akcija.
Rapidan gubitak bioloke raznovrsnosti sa jedne strane, a njen znaaj kao uslov za opstanak i
ekonomski prosperitet sa druge strane, bili su osnovni razlozi za donoenje Konvencije o zatiti
bioloke raznovrsnosti (CBD, UNEP, 1992.) na drugoj konferenciji Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini
i razvoju, odranoj 1992. godine u Rio de aneiru, poznatoj i kao Samit o Zemlji. Ovom konvencijom,
pitanje bioloke raznovrsnosti (biodiverziteta) i njegovog ouvanja, dobija centralno mesto u
naunom, ali i u globalnom drutvenom, ekonomskom, politikom i etikom kontekstu. Poseban
znaaj ove Konvencije sasroji se i u potvrivanju suverenih prava svake drave na sopstvene bioloke
resurse, na korienje sopstvenih biolokih resursa na odriv nain i ouvanja sopstvene bioloke
raznovrsnosti.
Konvencijom o biolokoj raznovrsnosti, ustanovljena su tri osnovna cilja:
1. ouvanje bioloke raznovrsnosti,
2. odriva upotreba njenih komponenti i
3. jednaka raspodela koristi od upotrebe bioloke raznovrsnosti.
52

Osnovna poruka koju nosi Konferencija u Riu je tzv ekosistemski pristup odnosno prepoznavanje
injenice da je na odnos prema svim ostalim ivim organizmima na Planeti duboko interaktivan i da
e se sve to inimo u odnosu na prirodu manifestovati u povratnoj sposobnosti prirode da zadovolji
nae sadanje i budue potrebe. Na taj nain, oveanstvo se prepoznaje kao integralni deo ukupne
kompleksnosti ivota Planete, a ne kao neki specijalni sluaj izdvojen iz prirode i nezavisan u odnosu
na nju.
Na ovoj konferenciji UN usvojena je znaajna Deklaracija kojom je institucionalizovan koncept
odrivog razvoja, poznata i kao Rio-deklaracija. Rio-deklaracija je doneta i potpisana od strane drava
lanica UN sa ciljem da poslui kao polazna osnova za uspostavljanje novog i uravnoteenog
globalnog partnerstva i saradnje meu dravama u oblasti razvoja, socijalne pravde i ouvanja ivotne
sredine. Uz Rio-deklaraciju, osim Konvencije o biolokoj raznovrsnosti doneti su i sledei dokumenti
znaajni sa aspekta dugoronog ouvanja bioloke raznovrsnosti: Agenda 21 (plan akcija za 21. vek),
Konvencija o promeni klime (United Nations Framework Convention on Climate Change - UNFCCC) i
Princip o upravljanju, zatiti i odrivom razvoju svih tipova uma (Sustainable forest management SFM).
U sreditu nae panje u odnosu na destruktivno delovanje oveka na ivotnu sredinu svakako treba
da se nalazi i problem nestanka organskih vrsta, odnosno naruavanje i gubitak biodiverziteta.
Najneposredniji pokazatelj ugroavanja biodiverziteta jese nestanak organskih vrsta i degradacija
njihovih prirodnih stanita. Iskoriavanje prirodnih resursa dovelo je do remeenja ekoloke
ravnotee i promena u diverzitetu vrsta i kvalitetu stanita. Drugi oblici negativnog ovekovog
delovanja se na neki nain i mogu prevazii, ali iezla odnosno izumrla organska vrsta odlazi zauvek
nepovratno sa nae planete. Na osnovu sadanje stope iezavanja vrsta, Vilson (Wilson, 2005) je
procenio da e, ako se ovakav trend nastavi, za sledeih 100 godina polovina svih savremenih vrsta
nepovratno nestati sa lica Zemlje. Govorei o biolokoj raznovrsnosti, Lavdoj (Lovejoy, 1980) je
predvideo da bi 10 do 20% vrsta nae planete moglo nestati za polovinu ljudskog veka ukoliko se
nastave pritisci na prirodu. Sve u svemu, kumulativni efekat ljudskih pritisaka na biodiverzitet je
poprimio tolike razmere da bi se njegove posledice mogle nazvati estim velikim izumiranjem na naoj
Planeti.
Prema podacima Svetske unije za zatitu prirode (IUCN, 2007), pored vrsta koje su kritino ugroene,
1/4 svih vrsta sisara, 1/8 svih vrsta ptica, 1/3 svih vrsta vodozemaca, 1/3 golosemenica i 2/3 svih
skrivenosemenica, nalazi se u opasnosti da e se u skorije vreme nai na ivici opstanka.
U kolikoj meri je ovek uticao na eroziju bioloke raznovrsnosti, jasno pokazuje podatak da je od
1.747.851 nauci poznatih savremenih vrsta, danas ugroeno 44.838 vrsta irom planete. Od ovog
broja, 16.928 vrsta (38%) nalazi se pred istrebljenjem, a 4.770 vrsta je krajnje ugroeno (IUCN, 2010).
Do 1970. godine oko 724 poznatih ivotinjskih vrsta, kao i blizu 900 poznatih vrsta viih biljaka vodilo
se kao iezlo u poslednjih 400 godina (Ehrlich, 1970). Meutim, to nije bila konana cifra. Na osnovu
Crvene liste ugroenih vrsta Svetske unije za zatitu prirode (IUCN The IUCN Red List , 2013), od
XIX veka pa do dananjih dana, iezlo je 799 vrsta.
53

ta oznaava termin bioloka raznovrsnost?

Iako je znaaj i potreba ouvanja i mudrog korienja bioloke raznovrsnosti istorijski prisutna kod
mnogih naroda, nauka je ovaj termin poela da koristi tek krajem 20. veka kada zatita ivotne
sredine, primenjena ekologija i konzervaciona biologija postaju globalno aktuelne naune discipline.
Godine 1980, termin bioloka raznovrsnost (biodiverzitet, biodiversity), u konzervacionu biologiju uveo
je ameriki konzervacioni i tropski biolog Tomas Lavdoj (Thomas Eugene Lovejoy). Nekoliko godina
kasnije, (1986), na sastanku Nacionalnog foruma za biodiverzitet u organizaciji Nacionalne akademije
Nauka (SAD), ameriki entomolog Vilson (E. O. Wilson) prvi put koristi termin "biodiverzitet"
(biodiversity).
Termin bioloka raznovrsnost (biodiverzitet) (gr. bios ivot, diversitas raznovrsnost, raznolikost,
razliitost), prema najire prihvaenoj definiciji oznaava raznovrsnost ivota na Zemlji na svim
nivoima, od gena do ekosistema, sa ekolokim i evolutivnim procesima ukljuenim u sve nivoe ivota.
Konvencija o zatiti bioloke raznovrsnosti (CBD, 1992) definie pojam bioloke raznovrsnosti (CBD,
1992), kao sveobuhvatnu raznolikost i razliitost ivih organizama, ukljuujui, izmeu ostalog,
kopnene, morske i ostale vodene ekosisteme i ekoloke komplekse iji su deo. Ovo ukljuuje
raznovrsnost u okviru vrsta, izmeu vrsta i izmeu ekosistema.
Globalno gledajui, biodiverzitet se moe opisivati na vie polaznih nivoa i pripadajuih definicija:
specijski diverzitet je definisan brojem razliitih vrsta u posmatranom prostoru i vremenu,
intraspecijski diverzitet predstavlja bioloku heterogenost unutar svake vrste, a njegova osnova
je genetiki diverzitet, dok je
ekosistemski biodiverzitet (ekoloki diverzitet) odreen uestalou razliitih stanita,
biocenoza, ekosistema i viih nivoa ekoloke integracije.
Meuuslovljenost ovih nivoa je oigledna: genetiki diverzitet je sadran u jedinkama i populacijama
vrsta; vrste participiraju u okviru specijskog diverziteta; stupajui u sloene ekoloke interakcije vrste
izgrauju raznovrsne ekosisteme.
Potrebno je imati u vidu da pojmom biodiverzitet, odnosno bioloka raznovrsnost nisu samo
obuhvaene sve divlje vrste flore, faune, gljiva, bakterija i virusa, kao i svi prirodni ekosistemi, ve i
sve odomaene i selekcionisane sorte kulturnih biljaka i gajenih ivotinja.
Sveukupnoj raznovrsnosti ive i neive prirode moramo dodati i raznovrsnost ljudskih populacija, sa
svom raznolikou jezikih, kulturnih i duhovnih, etnolokih obeleja starosedelakih, tradicionalnih i
lokalnih zajednica ljudi u specifinom odnosu sa prirodom koja ih okruuje. Ljudska vrsta danas
predstavlja kritini element ouvanja tog udesnog spektra planetarnog diverziteta, koji zapravo
predstavlja osnovu budue ljudske civilizacije, pa je sasvim razumljivo da je zatita ukupne bioloke
54

raznovrsnosti postala jedna od osnovnih paradigmi ekolokog ponaanja savremenog oveanstva,

odnosno jedna vrsta ekoloke ideologije (Radovi, 2005).

Procena globalne specijske raznovrsnosti

Ukupni biodiverzitet se esto izraava kao ukupan broj vrsta koje trenutno ive na Zemlji, tj. bogatstvo
vrsta. Naunici smatraju da nauno opisane vrste predstavljaju samo mali deo ukupnog broja vrsta
danas na Zemlji. Trenutna brojnost i raznovrsnost vrsta na Zemlji proizvod je procesa nastajanja i
nestajanja vrsta u proteklih 3,8 milijardi godina. Govorei o nestanku vrsta, Majer (Myer, 1963) i Roup
(Raup, 1991) ocenili su da je od ukupnog broja vrsta koje su ivele na Zemlji, danas prisutno samo
0,1% vrsta, dok je 99,9% vrsta nepovratno nestalo u ireverzibilnom procesu organske evolucije.
Veliki broj vrsta tek treba da bude otkriven, a takoe postoje i vrste poznate naunicima, koje jo nisu
formalno opisane. Procene broja nauno opisanih vrsta variraju delom i zbog razlika u shvatanju
definicije vrste. Takoe, neki nauni opisi vrsta nalaze se u starim, nejasnim, ili loe distribuisanim
publikacijama. Jo znaajnije je to to je neke vrste jako teko identifikovati, pa e shodno tome,
nekoliko razliitih, ali morfoloki slinih vrsta, jedan naunik opisati kao jednu vrstu, a drugi, opet, kao
vie potpuno razliitih vrsta.
Naunici procenjuju da ukupan broj vrsta na Zemlji moe varirati od oko 3,6 miliona do 117,5
miliona, sa opsegom izmeu 13 i 20 miliona kao najee citiranim (Hammond, 1995; Cracraft,
2002). Procena ukupnog broja vrsta zasnovana je na zakljucima iz onog to se ve zna o odreenim
grupama organizama, kao i na injenici da razliiti ljudi koriste razliite tehnike i baze podataka u cilju
procene ukupnog broja vrsta. Prema zvaninim podacima, broj organskih vrsta poznatih nauci iznosi
1.747.851 (Le Cointre, Guyader, 2001; Cracraft, 2002).
Mapiranjem prostornog gradijenta u biodiverzitetu moemo identifikovati oblasti koje su od posebnog
konzervacionog interesa. Konzervacioni biolozi su posebno zainteresovani za oblasti koje se odlikuju
velikim udelom endeminih vrsta, tj. vrsta ije je rasprostranjenje prirodno ogranieno na sueni
prostor. Oigledno je da je znaajno sauvati takve prostore, zbog toga to veliki deo njihove flore i
faune, a samim tim i ekosistema koje formiraju, nije mogue nai na nekom drugom prostoru. Oblasti
sa visokim stepenom endemizma esto su odlikuju i sa velikim bogatstvom vrsta (species richness).
Procena koncentracije specijske raznovrsnosti oslanja se na prepoznavanju podruja koja su u
najveoj meri sauvala primarna prirodna stanita, kao i na proceni broja jedinstvenih, odnosno
endeminih vrsta na tim podrujima, prvenstveno biljaka i kimenjaka. Ovakve take oznaavaju se
kao vrue take bioloke raznovrsnosti (biodiversity hotspots). Na osnovu ove metode izdvojene
su 34 vrue take bioloke raznovrsnosti (Myers et al., 2000, Mittermeier et al, 2004). Ove take su
regioni sa najmanje 1.500 endeminih vrsta vaskularnih biljaka, odnosno, sa vie od 0,5% endeminih
vrsta ukupnog planetarnog diverziteta vaskularnih biljaka, i regioni koji imaju 30% ili manje autohtone
55

vegetacije. Izdvojeni centri endemizma nalaze se u podrujima sa specifinim stanitima, kao i

podrujima koja su izolovana geografskim ili ekolokim barijerama. Zbog toga se veliki broj centara
bioloke raznovrsnosti nalazi na ostrvima kao to su Karibi, Japan, Filipini, Polinezija, Nova
Kaledonija, Novi Zeland i Madagaskar, ali i na izolovanim kontinentalnim stanitima (slika 2).
Izdvojene vrue take bioloke raznovrsnosti ine 2,3% teritorije svetskog kopna, a na njima ivi
44% ukupnog broja biljnih vrsta i gotovo 60% kopnenih kimenjaka od kojih 35% pripada endeminim
taksonima.

Slika 2. Vrue take planetarne bioloke raznovrsnosti

Sa aspekta naeg interesovanja, znaajno je konstatovati da prostor Mediterana predstavlja jedan od

34 centra bioloke raznovrsnosti. U odnosu na definisane kriterijume, region Mediterana zadrao je
svega 4,7% primarnih tipova stanita. Meutim, na ovom prostoru usled sloenih biogeografskih
karakteristika, ivi oko 13.000 endeminih biljnih vrsta (10% svetskog floristikog endemizma) i 235
vrsta endeminih kimenjaka (2,4% svetskog endemizma kimenjaka). Periferiji ovog centra pripada i
deo Srbije, prevashodno ar-planina i Prokletije kao visoki planinski obod mediteranske oblasti na
kojem se susreu i proimaju brojni florogenetski i faunogenetski elementi.

56

Metode zatite biodiverziteta

Zatita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugroene biljne i ivotinjske vrste
tite od negativnog ovekovog delovanja. Ona se sastoji od itavog niza metoda i aktivnosti koje
zalaze u oblast nauke, prava i primenjenih biolokih disciplina (umarstvo, poljoprivreda, hortikultura,
farmacija i sl.) i mogu se grupisati u tri osnovne celine:
Nauna osnova za zatitu ugroenih vrsta
Pravna zatita ugroenih vrsta
Praktine mere zatite ugroenih vrsta
Nauna osnova za zatitu ugroenih vrsta temelji se na odreivanju statusa ugroenosti vrsta, to
omoguava utvrivanje obima i uzroka ugroenosti kao i predvianje konkretnih mera zatite.
Specijalizovane naune publikacije koje sadre sve neophodne podatke za reavanje problema
zatite vrsta i njihovih stanita, oznaene su kao Crvene liste i Crvene knjige.
Crvene liste sadre u vidu tabela osnovne podatke o prisustvu i stepenu ugroenosti vrste na
odreenoj teritoriji. Crvena lista ugroenih vrsta predstavlja najobuhvatniji svetski inventar statusa
zatite biljnih i ivotinjskih vrsta. Pomou niza uspostavljenih kriterijuma, koji se primenjuju
podjednako za sve vrste i regione, procenjuje se rizik od nestanka vrsta i podvrsta. Rezultat je rada
Komisije IUCN za ouvanje vrsta (SSC Species Survival Commission). U svojoj osnovi, zamiljena
je kao nauno utemeljeni prikaz stanja biodiverziteta koji prua odgovor na neka od osnovnih pitanja
kao to su:
Koliko je odreena vrsta ugroena?
Koji su faktori ugroavanja odreene vrste?
Koliko se ugroenih vrsta pojavljuje na odreenom prostoru (npr. u odreenoj zemlji)?
Koliko vrsta je do sada iezlo?
Crvene knjige pored ukupnog inventara ugroenih vrsta, sadre itav niz korisnih informacija o
kategoriji (stepenu) ugroenosti vrste, statusu vrste u meunarodnoj zatiti, ekologiji, optem
rasprostranjenju i rasprostranjenju vrste na datoj teritoriji, karakteristikama stanita, faktorima
ugroavanja ili iezavanja, specifinostima biologije i reprodukcije, preduzetim merama zatite,
mogunostima reintrodukcije i sl. Predstavljaju znaajnu struno-naunu osnovu za zakonsku i
praktinu zatitu organskih vrsta na odreenoj teritoriji. Ujedno su osnova kako za sprovoenje mera i
aktivnosti koje doprinose ouvanju ugroenih vrsta i njihovih stanita, tako i za praenje i
prognoziranje stanja populacija ovih vrsta u budunosti. Prva crvena knjiga u svetu pojavila se 1955.
godine u vajcarskoj, dok je sistematski rad na istraivanju planetarno ugroenih vrsta zapoet od
strane Svetske unije za zatitu prirode (IUCN) 1960. godine.
IUCN Komisija za ouvanje vrsta je postavila opte prihvaene kategorije ugroenosti koji se
primenjuju na globalnom nivou prema kojima su ugroeni taksoni svrstani u devet osnovnih kategorija:
Iezla, Iezla u divljini, Krajnje ugroena, Ugroena, Ranjiva, Potencijalno ugroena, Mala
57

zabrinutost, Nedovoljno podataka, Neocenjena. Za svaku od navedenih kategorija postoje jasni i

precizni kriterijumi procene stanja populacija i stanita na osnovu kojih se taksoni i svrstavaju u
odreenu kategoriju. Klasifikacija unutar grupe ugroene iezavanjem (iezla, iezla u divljini,
krajnje ugroena) vri se na osnovu pet kriterijuma koji ine osnovu procene stanja na listi, a to su:
stepen opadanja brojnosti populacije, veliina populacije, geografsko rasprostranjenje i stepen
fragmentiranosti areala, veliina populacije vrsta koje se odlikuju izuzetno malom brojnou i
kvantitativna procena verovatnoe izumiranja u okviru definisanog vremenskog perioda.
Prvi zvanian korak u zatiti ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta i ekosistema predstavlja takozvana
administrativno-pravna (normativna) zatita, koja podrazumeva donoenje odgovarajuih pravnih
akata kojima se utvruju osnova, pravila i mehanizmi dugoronog ouvanja bioloke raznovrsnosti i
ukupne prirode kao vrednosti i resursa. Na osnovu naunih podataka o stepenu ugroenosti vrsta
donose se pravni akti (zakoni, uredbe, naredbe, deklaracije, kodeksi, konvencije, rezolucije, strategije)
na meunarodnom ili nacionalnom nivou, na osnovu kojih se razliitim vrstama, u zavisnosti od
stepena i karaktera ugroenosti dodeljuje odgovarajui nivo pravne zatite.
Globalna opredeljenost za zaustavljanje gubitka bioloke raznovrsnosti jo jednom je potvrena i u
japanskom gradu Nagoji 2010. godine, na Desetom zasedanju drava potpisnica Konvencije o
zatiti bioloke raznovrsnosti. Na ovom zasedanju donet je takozvani Aii-cilj za period od 2011.
do 2020. godine. Sve drave lanice su pozvane da kroz strateki okvir ovog dokumenta definiu
ciljeve na nivou svojih drava u skladu sa nacionalnim potrebama i mogunostima. Aii ciljem je
utvreno pet stratekih pravaca ouvanja bioloke raznovrsnosti:
1) smanjenje uzroka gubitka biodiverziteta kroz integrisanje biodiverziteta u aktivnosti vlade i
drutva;
2) smanjenje direktnih pritisaka na biodiverzitet i promovisanje njegovog odrivog korienja;
3) poboljanje statusa biodiverziteta kroz ouvanje raznovrsnosti na svim nivoima
(ekosistemski, specijski i genetiki diverzitet);
4) poveanje dobiti koje obezbeuju biodiverzitet i usluge ekosistema;
5) sprovoenje kroz participativno planiranje, upravljanje znanjem i izgradnju kapaciteta.
Drave lanice su se, izmeu ostalog, sloile da prepolove i gde je mogue, potpuno smanje stepen
gubitka prirodnih stanita ukljuujui ume, kao i da do 2020. godine ostvare cilj od 17% svoje
teritorije u reimu zatienih kopnenih i vodenih podruja. Takoe, jedan od ciljeva je da se do 2020.
godine zaustavi nestanak vrsta za koje se zna da su ugroene, kao i da se smanji ili sasvim zaustavi
gubitak prirodnih stanita. Podravajui Aii-ciljeve, Generalna skuptina UN je na svojoj 65. sednici
odranoj krajem 2010. godine, usvojila rezoluciju kojom je period od 2011. do 2020. godine proglaen
UN dekadom biodiverziteta. Akt o UN dekadi biodiverziteta u punoj je saglasnosti i predstavlja
snanu politiku podrku za sprovoenje Stratekog plana za biodiverzitet za period 2011-2020,
prethodno usvojenog u Nagoji.

58

Prihvatajui hitnost potrebe za sve veim angaovanjem, Evropska komisija je usvojila Strategiju EU o
zatiti biodiverziteta do 2020. i dugoronu viziju do 2050. godine. Strategija EU ukljuuje ciljeve za
zaustavljanje gubitka biodiverziteta i propadanje usluga ekosistema na teritorijama lanica EU do
2020. godine i njihov oporavak u meri u kojoj je to izvodljivo, istovremeno poveavajui doprinos EU u
zaustavljanju globalnog gubitka biodiverziteta.
Praktine mere zatite biodiverziteta obuhvataju sve aktivne metode meu kojima su sledee:

In situ zatita podrazumeva ouvanje, odravanje i oporavak populacija i vrsta na

njihovim prirodnim stanitima. Pored izdvajanja, proglaenja i dalje zakonske zatite
odreenih stanita i vrsta, povremeno je potrebno izvriti i odgovarajue intervencije kojima
bi se populacije ugroenih vrsta, njihova stanita i celokupni ekosistemi sauvali u izvornom
obliku kroz razliite mere revitalizacije

Ex situ zatita podrazumeva niz postupaka i metoda za prenoenje, razmnoavanje,

gajenje i ouvanje vrsta van njihovih prirodnih stanita koja su u mnogim sluajevima
unitena. Ta druga (ex-situ) stanita, koja se nalaze izvan onih prirodnih (in-situ), mogu biti
botanike bate, zooloki vrtovi, alpinetumi, arboretumi, prihvatilita, akvarijumi, terarijumi,
banke biljnih gena (semena, plodova i vegetativnih delova), kao i specijalizovane laboratorije
u kojima se pod strogo kontrolisanim uslovima na specijalnim hranljivim podlogama moe
dugo vremena odravati i razmnoavati (klonirati) biljni i ivotinjski materijal sakupljen na
prirodnim stanitima.

Reintrodukcija je metod zatite i ouvanja bioloke raznovrsnosti vetakim vraanjem

vrsta na prirodna stanita sa kojih su iezle, ili na stanita na kojima je brojnost njihovih
populacija drastino smanjena, uz sprovoenje strogih mera in situ zatite reintrodukovanih
vrsta na tim stanitima.

Introdukcija predstavlja pokuaj da se u cilju ouvanja, vrsta vetaki naseli na prostor u

kojem ranije nije ivela. Potreba za introdukcijom obino se javlja u poljoprivrednoj
proizvodnji, hortikulturi, umarstvu, kao i radi suzbijanja pojedinih tetnih vrsta.

Edukacija i prezentacije dosadanjih saznanja i rezultata u oblasti zatite bioloke

raznovrsnosti, odnosno objavljivanje prigodnih publikacija i postera, snimanje televizijskih
emisija, CD rom-ova, organizacija popularnih predavanja i izlobi, koje predstavljaju
specifian vid aktivnosti na polju zatite ugroenog biljnog i ivotinjskog sveta.

Banke gena predstavljaju kolekciju ivog biljnog ili ivotinjskog materijala koji se sakuplja, odrava i
razmnoava pod strogo kontrolisanim i specifinim uslovima. U bankama gena primenom
najsavremenijih naunih metoda (suenjem, zamrzavanjem, tretiranjem tenim azotom) uvaju se
vitalna semena, plodovi, polen, vegetativni organi, sperma, jaja, kulture tkiva. Na norvekom ostrvu
59

Svalbard osnovana je 2008. godine svetska banka semena za spas oveanstva u sluaju
potencijalnih globalnih katastrofa kao to su globalno zagrevanje, zemljotresi, nuklearni udari.
Uspeh preduzetih mera ex situ zatite zavisi od dobrog poznavanja biolokih karakteristika konkretne
biljne i ivotinjske vrste, a posebno njenih ekolokih zahteva na prirodnim stanitima kako bi to
vernije simulirali prirodni uslovi na vetakom ex situ stanitu (odgovarajua geoloka podloga,
zemljite, temperaturni, vodni i svetlosni reim, pravilno sakupljanje, uvanje...). Smisao i krajnji cilj
primene razliitih metoda ex situ zatite jeste sauvati genom ugroene biljne ili iivotinjske vrste, koji
ako se jednom izgubi, nije mogue vratiti u svetski genofond, ime se gubi i mogunost njihove,
eventualne, primene.

Biodiverzitet Srbije procena stanja i zatita

Specifian geografski poloaj na liniji sudara srednjoevropskih i mediteranskih uticaja, burna

geotektonska dinamika, raznolikost fiziko-geografskih odlika i refugijalni karakter prostora Srbije,
uinili su da ona predstavlja podruje velike genske, specijske i ekosistemske raznovrsnosti.
Srbija pripada dunavskim zemljama i nalazi se u centralnom delu Balkanskog poluostrva. U severnom
delu zemlje prostire se Panonska nizija, dok je ostali, juni deo uglavnom brdovito-planinski. Planine
pripadaju sistemima Rodopskih, Karpatskih, Balkanskih, Dinarskih i arsko-pindskih planinskih
masiva, svaki sa svojim karakteristinim geolokim osobinama. Srbija ima veoma bogato prirodno i
kulturno naslee i predstavlja jedan od vanih centara bioloke i geoloke raznovrsnosti u Evropi.
Balkansko poluostrvo, sa delovima Srbije, predstavlja jednu od 34 vrue take bioloke
raznovrsnosti nae planete, odnosno svetskih centara biodiverziteta. Visokoplaninska i planinska
oblast Republike Srbije, kao deo Balkanskog poluostrva, predstavlja jedan od ukupno est centara
evropskog biodiverziteta. Uz to, Republika Srbija je po bogatstvu flore potencijalno jedan od globalnih
centara biljne raznovrsnosti. Iako sa 88.361 km2 Republika Srbija ini samo 2,1% kopna Evrope,
bioloka raznovrsnost razliitih grupa ivih organizama veoma je visoka.

SpecijskaiekosistemskaraznovrsnostSrbije
Prema raspoloivim podacima, u Republici Srbiji je zvanino registrovano oko 44.200 taksona (vrsta i
podvrsta). S obzirom da mnoge grupe organizama nisu adekvatno istraene, strunjaci pretpostavljaju
da se u Republici Srbiji moe nai oko 60.000 taksona. Srbija se odlikuje visokim specijskim
diverzitetom, i ne iznenauje injenica da se smatra jednim od est centara evropskog biodiverziteta
s obzirom na to da se na njenom prostoru nalazi:
60

- 39% vaskularne flore Evrope;

- 51% faune riba Evrope;
- 49% faune gmizavaca i vodozemaca Evrope;
- 74% faune ptica Evrope;
- 67% faune sisara Evrope.
Flora Srbije obuhvata 3.662 taksona u rangu vrsta i podvrsta, to je svrstava u grupu evropskih
zemalja sa najveim floristikim diverzitetom i gustinom flore po jedinici povrine (Tomovi, 2007).
Vana odlika flore Srbije je izraen endemizam, odnosno prisustvo karakteristinih biljnih vrsta
vezanih za teritoriju Srbije ili podruje Balkana (vrste sa rasprostranjenjem ogranienim na teritoriju
Srbije ili Balkanskog poluostrva). Lokalni endemiti ine oko 1,5% ukupne flore Srbije (59 vrsta), dok je
uee balkanskih endemita oko 14,94% (547 vrsta). Centri diverziteta endemine flore su pre svega
visokoplaninska podruja (ar-planina, Prokletije, Kopaonik, Stara planina i Suva planina), klisure i
kanjoni. U genofondu vaskularne flore Srbije posebnu vrednost predstavljaju reliktne vrste, biljke
velike starosti, koje nastanjuju specifina stanita, pre svega kanjonske doline reka, planinske vrhove,
enklave stepskih podruja u Vojvodini.
Podaci o specijskoj raznovrsnosti faune poznati su za herpetofaunu 46 vrsta, ribe i kolouste 98
vrsta, ptice preko 360 vrsta, sisare 96 vrsta. Postoje dva podruja sa visokim diverzitetom sisara,
a to su istono podruje Banata, Karpata i umadije, te zapadno podruje koju ine Baka, Srem i
dolina reke Drine.
Diverzitet ekosistema Srbije ogleda se prvenstveno u raznovrsnosti i specifinosti vegetacije, osnovne
strukturalne i produkcione komponente svih kopnenih ekosistema. Karta prirodnog potencijala
vegetacije u Republici Srbiji predstavlja mozaik ekosistema sainjen od umskih, bunastih, livadskih,
movarnih, barskih i jezerskih ekosistema. Teritoriju Srbije karakterie raznovrsnost stanita i biljnih
zajednica, to ini ovo podruje znaajnim evropskim centrom ekosistemske raznovrsnosti.
Na teritoriji Republike Srbije prisutni su skoro svi karakteristini terestrini biomi Evrope, to obuhvata
etiri od dvanaest terestrinih bioma sveta:
zonobiom listopadnih (irokolisnih) uma. U Republici Srbiji se ovaj zonobiom uglavnom nalazi u
formi hrastovih i bukovih uma;
stepski zonobiom sa ernozemom kao zonalnim zemljitem i stepskom vegetacijom (u Republici
Srbiji preteno umskostepskom vegetacijom);
zonobiom (orobiom) etinarskih borealnih uma u uslovima planinske klime zapadnih,
jugozapadnih i jugoistonih delova Republike Srbije;
zonobiom (orobiom) visokoplaninske tundre u uslovima alpijske klime najviih planina
Republike Srbije.
Na teritoriji Srbije registrovano je 1399 naziva asocijacija (1200 asocijacija u kojima dominiraju
vaskularne biljke) i 59 vegetacijskih klasa (Lakui, 2005). Potencijalna vegetacija tipoloki je
61

raznovrsna i sainjena od relativno velikog broja zajednica ili viih vegetacijskih jedinica. Realni
(recentni) ekosistemi Srbije sastoje se iz 550-600 razliitih fitocenoza.
Najvaniji lokalni i regionalni centri ekosistemskog diverziteta u Srbiji koji se odlikuju velikim brojem
endeminih, reliktnih i endemo-reliktnih zajednica su:
visokoplaninska podruja Kopaonika, Tare, ar-planine, Prokletija, Stare planine i Suve
planine,
pearska i stepska stanita Deliblatske i Subotiko-horgoke peare i mozaine slatine u
Banatu i Bakoj, u Vojvodini,
refugijalna podruja, kao to su kanjoni i klisure (erdapska klisura, kanjon Drine, Sievaka
klisura, dolina reke Pinje).
Svi ovi centri nae specijske i vegetacijske raznovrsnosti uivaju status zatienih prirodnih dobara.
Osnovni tipovi stanita u Srbiji, na osnovu (Lakui et al., 2005) i prema klasifikaciji stanita
Evropskog informacionog sistema o prirodi iz 2012. godine (EUNIS - European Nature Information
System, Habitat Classification 2012) su:
kopnena povrinska vodena stanita,
movarna, tresavska i ritska stanita,
travnata stanita i stanita gde dominiraju visoke zeleni, mahovine ili liajevi,
vritine, bunasta stanita i tundra,
ume i ostala umska stanita,
unutarkontinentalna stanita bez vegetacije ili sa slabo razvijenom vegetacijom,
redovno ili skoro kultivisana poljoprivredna, hortikulturna i domaa stanita,
konstrukcije, industrijska ili druga vetaka stanita.
U Republici Srbiji postoje znaajni genetiki resursi u oblasti poljoprivrede, koji su plod specifinih
biogeografskih, istorijsko-ekonomskih i kulturolokih uslova. Broj gajenih biljnih vrsta u Republici Srbiji
prelazi 150, ali je izuzetno teko proceniti ukupan agrobiodiverzitet poto treba uzeti u obzir na hiljade
genotipa (populacija), hibrida i sorti u upotrebi. Tokom proteklih pet decenija u Republici Srbiji je
razvijeno preko 1.200 sorti poljoprivrednog bilja.
Republika Srbija poseduje jedinstvene rase i sojeve domaih ivotinja, koje su nastale dugotrajnim
procesom selekcije od strane oveka i prirodnih uslova koji vladaju u odreenim podrujima. Meutim,
depopulacija planinskih predela, kao i zapostavljanje i naputanje stoarske proizvodnje u
marginalnim podrujima, dovelo je do nestajanja brojnih rasa i sojeva domaih ivotinja.
Nezavisno od gajenih biljaka, ukupnom agrobiodiverzitetu Republike Srbije znaajno doprinose i
samonikle biljne vrste od znaaja za proizvodnju hrane i poljoprivredu (krmne biljke, lekovite i
aromatine biljke, ukrasne biljke, medonosne i divlje vone vrste). Meu genetikim resursima
lekovitog i aromatinog bilja, najvei znaaj ima genetika raznovrsnost ekonomski znaajnih vrsta
(kamilica, nana, alfija, kantarion, hajduka trava, vranilova trava, uva, odoljen, bokvica, jagorevina,
itd.), kao i vrsta ogranienih areala i onih koje su iz razliitih razloga u opadanju. Nedovoljno panje
62

se posveuje proceni i monitoringu stanja populacija genetikih resursa lekovitog i aromatinog bilja i
potrebi njihovog ouvanja.

Faktori ugroavanja i pritisci na biodiverzitet u osetljivim

ekosistemima
U okviru Strategije o biolokoj raznovrsnosti 1 definisani su pritisci na biodiverzitet Srbije i uraena je
analiza pritisaka i direktnih faktora ugroavanja, razvojem konceptualnog modela koji omoguava
sakupljanje i analizu informacija i odreivanje prioriteta (Cvetkovi, 2011). U modelu su osobine
biodiverziteta i naruenih prirodnih sistema klasifikovani kao pritisci, a oni su, direktno ili indirektno,
izazvani ljudskim aktivnostima. U Strategiji, dati su primarni pritisci na biodiverzitet, izvori tih pritisaka
(direktni faktori ugroavanja), kao i indirektni faktori (osnovni uzroci direktnih faktora ugroavanja
biodiverziteta). Pritisci i faktori ugroavanja na ekosistemskom nivou definisani su u odnosu na uticaj
na biodiverzitet u osetljivim ekosistemima. Uzroci osetljivosti ekosistema definisani su kao spoljanji i
unutranji (Vasi, 1995). Spoljanji potiu pre svega od faktora koji su neposredno ili posredno vezani
za ljudsku delatnost, ali i od prirodnih procesa iji su uzroci van neposrednih ili posrednih uticaja datog
ekosistema, a koji mogu biti globalni, regionalni, zonalni i drugi uticaji. Unutranji uzroci se nalaze u
prirodi samog ekosistema i potiu uglavnom: od izuzetnosti, retkosti i neponovljivosti sastava i
strukture ekosistema, zatim od prostorne izolovanosti u odnosu na druge takve ekosisteme, ili od
unutranje (prirodne) tendencije ka sukcesiji i slino.
F

Najvaniji pritisci na terestrina i akvatina stanita i vrste koje u njima ive su:
promena namene korienja zemljita (gubitak, fragmentacija i degradacija stanita),
konverzija (prenamena) autohtonih (prirodnih) stanita u poljoprivredna, umsko-plantana,
vetaka podruja naseljenih i industrijskih oblasti,
neadekvatna, nelegalna i prekomerna eksploatacija biolokih resursa,
unoenje alohtonih vrsta i genetski modifikovanih organizama,
razni vidovi zagaenja vazduha, vode i zemljita,
klimatske promene,
promene prirodnog reima vodostaja i plavljenja prirobalnih podruja ureenjem obala i
irigacijom.
Promena namene zemljita ukljuuje isuivanje vlanih stanita, krenje uma, proirenje stambenih
ili komercijalnih zona na autohtona stanita; izgradnja saobraajne infrastrukture; stvaranje
rekreativnih oblasti (npr. skijakih centara) i dr. Promena naina korienja zemljita, odnosno
prirodnih stanita u antropogena podruja, smanjuje raspoloivu povrinu stanita za normalan razvoj
i opstanak biljnih i ivotinjskih vrsta, a pri tom fragmentira i degradira preostale povrine. Konverzija
autohtonih stanita u svrhu pretvaranja u obradive povrine, naroito je izraena u osetljivim

1 Radovi, I. & Kozomara, M. (2011): Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine.
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja. Beograd

63

ekosistemima, kao to su stepe i slatine u AP Vojvodini, odreena vlana stanita (npr. tresetita) i
panjaci. Brdovito-ravniarska oblast juno od Save i Dunava nekada je bila veoma bogata
listopadnim umama, da bi se danas pod umama nalazilo svega 29,1 % povrine teritorije Srbije.

64

Naalost, ne postoji sistematsko praenje ovih fenomena tako da je teko proceniti u kojoj meri su se
autohtona stanita izmenila ili nestala.
Nekontrolisana eksploatacija biolokih resursa drvea, lekovitog bilja, divljih biljnih i ivotinjskih
vrsta, dovodi do promena u brojnosti, starosnoj strukturi i kompoziciji vrsta u prirodi. Prekomerna i
nelegalna sea i sakupljanje divljih vrsta, kao i nekontrolisani lov i ribolov, ozbiljno naruavaju
diverzitet vrsta i ekosistema, a mogu dovesti ak i do izumiranja pojedinih vrsta.
Alohtone i invazivne biljne i ivotinjske vrste predstavljaju glavnu pretnju za autohtone vrste i
ekosisteme. Alohtone vrste su kompetitivnije u odnosu na autohtone vrste u nadmetanju za resurse
(vodu, hranjive sastojke, opraivae, itd.), menjaju ciklus hranjivih sastojaka (u sluaju fiksacije azota
to moe uticati na odreene vrste) i menjaju obrazac poremeaja (npr. invazija i irenje mnogih
alohtonih vrsta trava povezani su sa poveanom uestalou, intenzitetom i veliinom poara). U
okviru Aii-ciljeva Stratekog plana Konvencije o biolokoj raznovrsnosti za period 2011-2020. godine,
pored ostalih prioritetnih aktivnosti na zatiti biodiverziteta, ukljuene su i aktivnosti identifikacije,
utvrivanja naina rasprostiranja, kontrole, preventivnih mera, i iskorenjivanja najznaajnijih invazivnih
vrsta (Radovi, 2011). Na podruju Srbije utvreno je prisustvo 97 invazivnih adventivnih korova.
Genetski modifikovani organizmi (GMO) takoe mogu takoe predstavljati faktor ugroavanja
autohtonog biodiverziteta u sluaju da namerno ili sluajno dospeju u ivotnu sredinu. Rizici nastaju
usled mogunosti protoka gena i ukrtanja GMO i autohtonih vrsta, kao i uticaja koje GMO mogu
prouzrokovati na mreu ishrane ekosistema i na ljudsko zdravlje. Ovi uticaji mogu dovesti do daljih
lananih reakcija i ukupnih negativnih posledica za zatitu i odrivo korienje bioloke raznovrsnosti.
Poveano zagaenje ivotne sredine, naroito zbog isputanja otpadnih voda iz industrijskih
postrojenja, oticanja izlivnih voda, taloenja atmosferskih zagaujuih materija (npr. emisije
automobilskih gasova), kontaminacije poljoprivrednog zemljita usled intenzivne primene ubriva i
pesticida, eutrofikacije akvatinih ekosistema, direktno utie na mnogobrojna stanita i vrste, kako u
pogledu smanjenja brojnosti populacija autohtonih vrsta, tako i u smanjenju veliine njihovog areala,
pa i njihovog nestanka.
Klimatske promene deluju na sve aspekte biodiverziteta (Cvetkovi, 2014). Uoeni efekti klimatskih
promena na biodiverzitet i prirodne ekosisteme na podruju Srbije ukazuju da moe doi do:
fenolokih promena, promena u morfologiji, fiziologiji i ponaanju vrsta; gubitka stanita kao i pojava
novih stanita; promena u broju i distribuciji vrsta; poveanja broja tetoina i bolesti; genetskih
promena pri emu moe doi do ieznua vrsta koje ne budu mogle da se adaptiraju na klimatske
promene i promene prirodne populacije riba (vreme mesta i migracije). Usled promena u koliini i
raspodeli padavina, velike promene se mogu oekivati na panjacima, stanitima renih obala i
umskim ekosistemima. Rastue temperature mogu da dovedu do uestalih i intenzivnijih poara i
pojave tetoina, to moe uticati na smanjenje raznovrsnosti i opsega uma.

65

Promene prirodnog reima vodostaja i plavljenja priobalnih podruja ureenjem obala i irigacijom,
znaajno ugroavaju bioloku raznovrsnost i funkcionisanje ekosistema vodenih i movarnih podruja.
Glavne aktivnosti koje dovode do izmena prirodnih reima tokova su izgradnja brana, eksploatacija
peska i ljunka, ureenje obala od izlivanja i plavljenja. Promena prirodnih nivoa vodostaja i plavnih
podruja, osim to utie na promenu prirodnih stanita, remeti ili onemoguava obavljanje vitalnih
ivotnih procesa kod najveeg broja vrsta riba, vodozemaca i gmizavaca, kao i kod akvatinih biljaka.

Zatita ugroenih vrsta

Zatita retkih i ugroenih vrsta, kao i njihovih stanita, osnova je zaustavljanja stope opadanja
bioloke raznovrsnosti u Srbiji. Zatita bioloke raznovrsnosti pravno je regulisana pre svega
Zakonom o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS br. 36/2009, 88/2010 i 91/2010) kao i nizom drugih
zakonskih i podzakonskih akata. Zakonom o zatiti prirode ureuje se zatita i ouvanje prirode,
bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti kao dela ivotne sredine. Usvojeni meunarodni principi i
nacionalni ciljevi za ouvanje bioloke raznovrsnosti utvreni su usvajanjem Strategije bioloke
raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine. Zatita bioloke raznovrsnosti u
Srbiji ostvaruje se sprovoenjem mera zatite i unapreenja vrsta, njihovih populacija, prirodnih
stanita i ekosistema kroz sistem zatite prirodnih dobara: zatiena podruja, zatiene vrste i
pokretna zatiena prirodna dokumenta.
Srbija je kao potpisnik mnogih meunarodnih sporazuma, u obavezi da se ukljui u aktivnosti na
zatiti i ouvanju ugroenih vrsta. Ova obaveza proistie iz nacionalnih, ali i iz meunarodnih razloga i
interesa. Kada je re o meunarodnim razlozima, Srbija snosi odgovornost za ouvanje svake vrste:
- iji znaajni delovi svetske, evropske, srednjeevropske, istonoevropske, sredozemne, balkanske ili
istonomediteranske populacije trajno ili privremeno ive na njenoj teritoriji;
- ijih vie od 50% balkanskih populacija, trajno ili povremeno ivi na njenoj teritoriji;
- iji delovi populacije manjeg znaaja ive na njenoj teritoriji, ali se radi o populacijama globalno
ugroenih ili ranjivih vrsta.
Prema Zakonu o zatiti prirode, divlje vrste koje su ugroene ili mogu postati ugroene, koje imaju
poseban znaaj sa genetikog, ekolokog, ekosistemskog, naunog, zdravstvenog, ekonomskog i
drugog aspekta, tite se kao strogo zatiene divlje vrste ili zatiene divlje vrste. Lista zatienih
vrsta utvrena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka,
ivotinja i gljiva (Sl. glasnik RS, br. 5/2010, 47/2011 i 69/11). Prema ovom Pravilniku, zatieno je
2.613 vrsta (od toga 1760 vrsta kao strogo zatiene i 853 vrste u kategoriji zatienih). Skoro svi
sisari, ptice, vodozemci i gmizavci su pod nekim reimom zatite. Isto tako, veliki broj insekata
(posebno dnevnih leptira) i biljaka je pod zatitom. Lista vrsta zatienih Pravilnikom viestruko je
vea od liste koja se nalazila u prethodnoj Uredbi o zatiti prirodnih retkosti iz 1993. godine, kojom su
bile zatiene ukupno 744 vrste.
66

Poseban vid zatite odnosi se na vrste koje mogu biti ugroene usled prekomernog i nekontrolisanog
sakupljanja iz prirode. Te vrste su zatiene Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa
divlje flore i faune (Sl. glasnik RS, br. 31/2005, 45/2005, 22/2007, 38/2008, 9/2010, 69/2011), kojim je
obuhvaeno 90 vrsta, od ega 63 biljne vrste, 15 vrsta gljiva, 3 vrste liajeva kao i 9 vrsta ivotinja (2
vrste gmizavca, 3 vrste vodozemaca i 4 vrste beskimenjaka), koje se ne smeju sakupljati niti koristiti
u komercijalne svrhe.
Zbog izmena u 2011. godini, donet je Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih
divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva (Sl. glasnik RS, br. 5/2010 i 47/2011) iz kojeg je izbaeno 15 vrsta
koje su bile pod kontrolom sakupljanja (izbaene vrste: Corylus avellana, Equisetum arvense, Galium
verum, Glechoma hederacea, Hedera helix, Juniperus communis ssp. nana, Melilotus officinalis,
Ononis spinosa, Prunus spinosa, Rubus fruticosus, Rubus idaeus, Sambucus nigra, Tussilago farfara,
Melissa officinalis ssp., Viola macedonica), na osnovu Uredbe o izmenama Uredbe o stavljanju pod
kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Sl. glasnik RS, br. 69/2011).
Korienje pojedinih vrsta sisara, ptica, riba i biljaka regulisano je drugim aktima, kao to su Zakon o
divljai i lovstvu (Sl. glasnik RS, br. 18/2010), Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda (Sl.
glasnik RS, br. 36/2009), Zakon o umama (Sl. glasnik RS, br. 30/2010).
Od sedamdesetih godina prolog veka, naunici su se sloili da gljive pripadaju posebnom carstvu, i
da postoji vie vrsta nego u biljnom carstvu. Meunarodna unija za ouvanje prirode (IUCN) odnosi se
prema zatiti gljiva sa istom vanou kao prema ouvanju biljaka i ivotinja. Savet Evrope je 2007.
godine usvojio Preporuku o ouvanju gljiva u Evropi, koje bi trebalo da se dre zemlje lanice
(Preporuka 132, 2007). Ove preporuke su ukljuene u programe zatite prirode u Srbiji, tako da su
gljive dobile status zatienih i strogo zatienih vrsta, prema Pravilniku o proglaenju i zatiti strogo
zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva. Tako je prema pomenutom Pravilniku, 38
gljiva i 37 vrsta liajeva strogo zatieno, dok se 26 vrsta gljiva i 11 vrsta liajeva nalaze u kategoriji
zatienih vrsta. Pomenuti Zakon o zatiti prirode posebno tretira zatitu stanita gljiva, s obzirom na
specifine uslove zatite.
Izrada Crvenih lista i Crvenih knjiga predstavlja znaajan korak u evidentiranju problema ugroenosti
vrsta i preduzimanju mera za njihovu zatitu i trajan opstanak. U Srbiji su do sada objavljene samo
Crvena knjiga biljaka 1 (Iezli i krajnje ugroeni taksoni) i Crvena knjiga dnevnih leptira. Srbija je
svoju prvu Crvenu knjigu vaskularnih biljaka dobila 1999. godine Crvena knjiga flore Srbije 1, Iezli
i krajnje ugroeni taksoni (Stevanovi, V., ed., 1999). Ona sadri 171 vrstu biljaka (u rangu vrsta ili
podvrsta) iz najugroenijih kategorija (EX=iezli; EW=iezli u prirodi i CR=krajnje ugroeni), to
predstavlja oko 5% ukupne flore Srbije. Iz flore Srbije iezlo je 50 taksona (1,5% flore Srbije). Od
toga su 4 vrste nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda (EX), s obzirom na to da su pre
iezavanja ivele samo na podruju Srbije. To su kragujevaki slez (Althaea kragujevacensis
Pani), vranjanski slez (Althaea vranjensis Dikli & Nikoli), moravski vodeni oraak (Trapa annosa
Jankovi), koji je nestao usled isuivanja moravskih mrtvaja i rukavaca i Panieva udoviica
67

(Scabiosa achaeta Vis. & Pani) koja je ivela na kamenjarima Trnave kod Rake. U Crvenoj knjizi
46 taksona se vode kao iezle sa prostora Srbije (EW), ali se, sreom, jo uvek mogu nai u
susednim podrujima ili u ex situ uslovima botanike bate, odakle se mogu i reintrodukovati na
nekadanja prirodna stanita u Srbiji. U odnosu na nivo ugroenosti, 121 biljna vrsta oko (3,5% flore
Srbije) se nalazi u kategoriji krajnje ugroenih (CR) sa velikom verovatnoom da u bliskoj budunosti
nestane sa ovih prostora ili itavog sveta ukoliko se ne sprovedu efikasne mere zatite.
Druga Crvena knjiga je doneta 2003. godine i odnosi se na dnevne leptire Srbije Lepidoptera:
Hesperioidea i Papilionoidea. U njoj je analizirano 57 vrsta dnevnih leptira koje procentualno ine 34%
faune dnevnih leptira Srbije. Pored iezlog frukogorskog belca (Leptidea morsei), meu
najugroenijim su i Alpijska hisperida (Pyrgus andromedae), lastin repak (Papilio machaon), ipkasti
belac (Euchloe ausonia), Staroplaninska i Prokletijska erebija (Erebia alberganuc i E. Manto),
Apolonov leptir (Parnassius apollo), zanovetak (Colias myrmidone) mali i modri prelivac (Apatura ilia i
A. Iris), mrki arenac (Melitaea diamina) i Inova sedefica (Brenthis ino).
Kada je re o kimenjacima, do sada je objavljen samo Preliminarni spisak vrsta za crvenu listu
kimenjaka i to s kraja 1990. i poetka 1991. godine. Ovaj spisak je trebao da bude osnova i polazite
za rad na Crvenoj listi odnosno Crvenoj knjizi kimenjaka Srbije. Obuhvatao je potencijalne vrste
kimenjaka za koje su se preduzimale ili za koje treba da se preduzmu mere zatite i ouvanja. Na
ovom spisku se nalazi 1 vrsta kolousta i 29 vrsta riba (npr. moruna, keiga, jesetra, haringe, lipljen,
crnka, tuka, aran, brkica, ikov, jegulja, mani, smu, vretenari), a predloene si i 22 vrste
vodozemaca (dadevnjaci, mrmoljci, sve vrste aba), 21 vrsta gmizavaca (kornjae, guteri, zmije), 72
vrste sisara, i najvie ptica, preko 350 vrsta (353 vrste).
Da bi se bolje definisalo stanje i stepen ugroenosti drugih grupa organizama, neophodno je to
skorije poeti sa radom na ostalim Crvenim knjigama, ija je izrada u vie navrata zapoeta, ali nije u
potpunosti realizovana. Bilo koja analiza ugroenosti i efekata zatite vrsta, kako po nacionalnim tako i
po meunarodnim propisima, obrauje se prema najnovijoj preporuci i metodologiji ugroenosti IUCN
2004 (Tabela 1). Za sve taksone potrebno je uraditi procenu ugroenosti prema ovim kriterijumima.
Tek tada e biti mogue pratiti efekte zatite.
Tabela 1. Status ugroenosti vrsta
Broj
IUCN 1994
Sisari
Ptice
Gmizavci
Vodozemci
Ribe

100
360
25
23
110

11
11
3
0
12

Preliminarna crvena
lista kimenjaka
72
353
21
22
30

Izvor: Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2012. godinu, Agencija za zatitu ivotne sredine
68

Preko 50% strogo zatienih vrsta u Srbiji nalazi se na listama meunarodnih Konvencija i Direktiva
EU - najvie sa lista Bernske 2 i Bonske konvencije 3 i Direktive o pticama 4 (slika 3).
F

Slika 3. Strogo zatiene vrste sa lista meunarodnih Konvencija i Direktiva EU

Izvor: Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2012. godinu, Agencija za zatitu ivotne sredine

Vuk (Canis lupus) i divlja maka (Felis silvestris) predstavljaju vrste pod strogom zatitom na celoj
teritoriji Evrope i na listi su Bernske konvencije. Srbija je izrazila rezervu na zatitu, jer su vuk i divlja
maka u reimu strogo zatiene vrste samo na teritoriji Vojvodine, dok su u ostalom delu zemlje pod
reimom lovostaja. Potrebno je naglasiti da se u podrujima Deliblatske peare i Vrakom bregu,
gde vuka jedino i ima u Vojvodini primenjuje reim lovostaja na podrujima lovita, tako da je stroga
zatita u sutini samo formalna. Naime prema podacima Pokrajinskog zavoda za zatitu prirode, a na
osnovu rezultata projekta Primena prioritetnih mera za ouvanje i upravljanje populacijama vuka
(Canis lupus) u Republici Srbiji (2011-2013) - nosilac Institut za bioloka istraivanja Sinia
Stankovi, vuk se vie ne sree na podruju Deliblatske peare.
U Srbiji je doneto svega nekoliko akcionih planova u cilju zatite ugroenih vrsta:
Akcioni plan zatite mrkog medvada (Ursus arctos) u Republici Srbiji (2007)
Akcioni plan zatite vuka (Canis lupus) u Republici Srbiji (2007)
Akcioni plan za ouvanje risa (Lynx lynx) u Srbiji (2007)

2 Konvencija o zatiti evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita (Convention on the Conservation of European Wildlife and
Natural Habitats, Bern 1979), je meunarodni porazum o ouvanju divljih vrsta flore i faune i njihovih prirodnih stanita, naroito
onih ija se brojnost smanjila i kojima preti istrebljenje i ija zatita zahteva meunarodnu saradnju. Republika Srbija je
potpisnik konvencije od 2007. god.
3 Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja (Convention on the Conversation of Migratory species of Wild Animals
CMS, Bon 1979), je meunarodni sporazum nastao iz brige za one vrste ivotinja koje se sele preko ili izvan granica
nacionalnih jurisdikcija. I ova konvencija je ratifikovana kod nas 2007. god.
4 Direktiva o zatiti divljih ptica (Birds Directive 79/409/EEC); direktiva Saveta Evrope iji je cilj zatita, upravljanje i kontrola svih
vrsta ptica u prirodi i uspostavljanje procedura za sprovodenje mera na ouvanju i iskoricavanju odreenih vrsta.

69

Oko 20% vrsta sa liste zatienih vrsta, takoe se nalazi na listama meunarodnih Konvencija i
Direktiva EU. Najvie ih ima na listama Bernske i CITES 5 konvencije i Direktive o pticama i Direktive o
stanitima EU 6 (slika 4).
F

Slika 4. Zatiene vrste sa lista meunarodnih konvencija i direktiva EU

Izvor: Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2012. godinu, Agencija za zatitu ivotne sredine

Zatita stanita i ekosistema

U cilju ouvanja i valorizacije bioloke i predeone raznovrsnosti, prioritetnih tipova stanita, ouvanja
ugroenih vrsta kao i obnavljanja i unapreivanja naruenih stanita od posebnog znaaja, ekoloke
mree i meunarodna podruja predstavljaju opteprihvaene modele zatite prirode.
Zatiena podruja sa izraenom geolokom, biolokom, ekosistemskom i/ili predeonom
raznovrsnou, a koja su u skladu sa meunarodnim propisima znaajna kao stanita vrsta ptica i
drugih migratornih vrsta, na osnovu Zakona o zatiti prirode mogu se proglasiti za zatiena podruja
od opteg interesa. Kategorije zatienih podruja su: strogi rezervat prirode, specijalni rezervat
prirode, nacionalni park, spomenik prirode, zatieno stanite, predeo izuzetnih odlika i park prirode.
Na osnovu svoje geoloke, bioloke, ekosistemske i predeone raznovrsnosti, zatiena podruja se
svrstavaju u tri kategorije:
I kategorija zatieno podruje meunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog znaaja
II kategorija zatieno podruje pokrajinskog/regionalnog, odnosno velikog znaaja

Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje flore i faune (Convention on International Trade in Endangered
Species of Wild Fauna and Flora CITES, Washington 1973), predstavlja meunarodni sporazum kojim se obezbeuje
internacionalna saradnja u zatiti odreenih vrsta divlje faune i flore od prekomerne eksploatacije i meunarodnog prometa.
Republika Srbija je potpisnik konvencije od 2001. godine.
6 Direktiva o stanitima (Habitats Directive 92/43/EEC); Osnovni cilj direktive je uspostavljanje mree zatienih oblasti unutar
zajednice radi odravanja kako rasporeda, tako i bogatstva ugroenih vrsta i stanita, kopnenih i morskih.
5

70

III kategorija zatieno podruje lokalnog znaaja.

Na osnovu odlika i stanja prirodnih vrednosti, ciljeva njihovog ouvanja i korienja, na zatienom
podruju mogu se uspostaviti reimi zatite I stepena (stroga zatita), II stepena (aktivna zatita) i III
stepena (proaktivna zatita).
Broj zatienih prirodnih dobara u Srbiji je 476, a broj zatienih podruja je 474, od ega je 5
nacionalnih parkova, 16 predela izuzetnih odlika, 69 rezervata prirode, 18 parkova prirode, 324
spomenika prirode, 39 podruja od kulturnog i istorijskog znaaja, i 3 zatiena stanita (Zavod za
zatitu prirode Srbije, 2014). Na slici 5 prikazan je procenat zastupljenosti razliitih kategorija
zatienih podruja u Srbiji.

Slika 5. Procenat zastupljenosti razliitih kategorija zatienih podruja u Srbiji

(Izvor: Zavod za zatitu prirode Srbije, 2014)

Ukupna povrina pod zatitom je 531.279 hektara, to predstavlja 6% ukupne povrine zemlje i
svrstava Srbiju u evropske zemlje sa relativno malim udelom prostora pod zatitom prirodnog naslea
u povrini dravne teritorije. Prema Prostornom planu Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 88/10) do
2015. godine trebalo bi da bude zatieno oko 10% teritorije Srbije, odnosno 12% do 2021. godine.
Kao jedno od zatienih podruja, zakonom je utvreno zatieno stanite koje se moe uspostaviti
pre svega, radi zatite bioloke raznovrsnosti. Zatieno stanite je podruje koje obuhvata jedan ili
vie tipova prirodnih stanita znaajnih za ouvanje jedne ili vie populacija divljih vrsta i njihovih
zajednica.

71

Pored zatienih prirodnih dobara na nacionalnom nivou, u Srbiji su prepoznata i podruja od znaaja
za zatitu na meunarodnom nivou. Meunarodno znaajna podruja prirode predstavljaju osnovu za
razvoj meunarodne saradnje i razmene iskustava, u cilju poboljanja zatite prirode.
Konvencija o ouvanju movarnih podruja od meunarodnog znaaja, naroito kao stanita ptica
(Ramsarska konvencija), predstavlja osnov za aktivnosti na nacionalnom i meunarodnom nivou, u
smislu zatite i racionalnog upravljanja resursima movarnih podruja. U Srbiji je deset podruja
oznaeno i stavljeno na listu meunarodno znaajnih movarnih podruja (Ramsarska podruja), i
ona pokrivaju povrinu od 63919 hektara, to je ekvivalentno 0,72% teritorije Srbije. Zavod za zatitu
prirode Srbije definisao je preliminarni spisak od 68 potencijalnih Ramsarskih podruja u Srbiji, a
pripremljena je studija za imenovanje Nacionalnog parka erdap za jedanaesto takvo podruje.
Prema Konvenciji o zatiti svetske kulturne i prirodne batine (UNESCO, 1972) i Listi svetske batine,
u okviru programa ovek i biosfera (MAB Man and Biosphere), zbog izuzetne ouvanosti izvornih
prirodnih vrednosti, zatien je park prirode Golija, zajedno sa okolinom manastira Studenica, kao
Rezervat biosfere "Golija-Studenica" 2001. godine. U toku je proces pripreme dokumentacije za srpski
deo prekograninog podruja "Mura-Drava-Dunav", za podnoenje kandidature za drugi Rezervat
biosfere u Srbiji.
U skladu sa prioritetima Evropske Unije, kao podrka Direktivi o zatiti divljih ptica (Birds Directive
79/409/EEC) i Direktive o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore (Habitats Directive 92/43/EEC)
u Srbiji su izdvojena 42 meunarodno znaajna podruja za ptice (IBA), 61 meunarodno znaajno
podruje za biljke (IPA), 40 odabranih podruja znaajna za leptire, kao i 61 podruje znaajno za
zatitu i ouvanje divljih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovih stanita (u okviru mree Emerald).
Znaajna podruja za ptice (Important bird areas IBAs) su kljuna podruja za ouvanje faune ptica i
njihovih stanita. Primenom standardizovanih IBA kriterijuma izdvojena su 42 podruja (Puzovi et al.
2009) od meunarodnog znaaja za ouvanje diverziteta ptica u Srbiji, koja obuhvataju ukupnu
povrinu od 1.259.624 hektara, to predstavlja 14,25% teritorije Srbije.
Znaajna podruja za biljke (Important Plant Areas IPAs) najvanija su mesta za ouvanje floristike
raznovrsnosti. Koristei meunarodno standardizovane kriterijume, kao to su prisustvo ugroenih
vrsta, ugroenih stanita i bogatstvo vrsta, identifikovano je 61 IPA podruje, koja obuhvataju povrinu
od 7.473 km2 ili 8,5% teritorije Srbije. Mapiranje IPA podruja u Srbiji jo uvek je u pripremi, a 56%
definisanih IPA podruja je zatieno u celini ili delimino. Ostala IPA podruja nisu pod zatitom i
nalaze se pod stalnim negativnim uticajem oveka, pa bi trebalo to pre preduzeti mere zatite ovih
podruja. Odabrana podruja za dnevne leptire (Prime Butterfly Areas PBAs) su podruja znaajna za
ouvanje faune leptira. Na osnovu kriterijuma za izdvajanje podruja znaajnih za ouvanje faune
dnevnih leptira u Srbiji je identifikovano 40 PBA podruja, ija je ukupna veliina 903.643 hektara, to
predstavlja, 10,2% teritorije Srbije.
72

Sva navedena podruja su deo ekoloke mree Srbije. Ekoloka mrea Republike Srbije, koju ine
ekoloki znaajna podruja, koridori koji povezuju ekoloki znaajna podruja i zatitna zona oko
ekoloki znaajnih podruja utvrena je Uredbom o ekolokoj mrei (Sl. glasnik RS, broj 102/10).
Ovom uredbom definisani su i blii nain upravljanja i finansiranja ekoloke mree, radi ouvanja
bioloke i predeone raznovrsnosti, odnosno tipova stanita od posebnog znaaja za ouvanje,
obnavljanje i/ili unapreivanje naruenih stanita i ouvanje odreenih vrsta. Zakonom o zatiti
prirode, ekoloka mrea je definisana kao skup funkcionalno povezanih ili prostorno bliskih ekoloki
znaajnih podruja, koja biogeografskom zastupljenou i reprezentativnou znaajno doprinose
ouvanju bioloke raznovrsnosti, ukljuujui i ekoloki znaajna podruja Evropske unije NATURA
2000. Ekoloka mrea Srbije (koja jo nije kompletirana) sastoji se od 101 ekoloki znaajnog
podruja (slika 6). Ekolokom mreom je obuhvaeno 20,93% teritorije Srbije, sa povrinom od
1.849.201,77 ha.

Slika 6. Ekoloka mrea u Srbiji

73

U sastav ekoloke mree mogu ui prostorne celine na kojima se nalaze:

1) zatiena podruja proglaena na osnovu zakona, podruja u postupku proglaenja zatite i
podruja koja su odgovarajuim stratekim dokumentima planirana za zatitu, sa prioritetnim ciljem
ouvanja biodiverziteta;
2) podruja od posebnog interesa za ouvanje, odnosno mrea EMERALD, koja su identifikovana na
osnovu Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita (Bernske konvencije);
3) meunarodno znaajna podruja za ptice u skladu sa prioritetima Evropske unije (IBA);
4) meunarodno znaajna podruja za biljke (IPA);
5) odabrana podruja znaajna za dnevne leptire u skladu sa meunarodnim propisima (PBA);
6) podruja koja se nalaze na listi Konvencije o vlanim stanitima od meunarodnog znaaja tu listu
(Ramsarska podruja);
7) speleoloki objekti;
8) pogranina podruja koja omoguavaju povezivanje sa ekolokim mreama susednih zemalja u
skladu sa meunarodnim propisima;
9) podruja prioritetnih tipova stanita identifikovana u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima za
izdvajanje tipova stanita, tipovima stanita, osetljivim, ugroenim, retkim i za zatitu prioritetnim
tipovima stanita, kao i mere zatite za ouvanje tipova stanita;
10) stanita divljih vrsta koje su retke i ugroene na nacionalnom, evropskom i svetskom nivou kao i
stanita endeminih vrsta utvrenih Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih
divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva;
11) ostala ekoloki znaajna podruja koja nisu obuhvaena ovim podrujima koja su kao ekoloki
znaajna utvrena prostornim planovima.

MreaEmeraldiNatura2000

Emerald predstavlja ekoloku mreu sastavljenu od Podruja od posebne vanosti za zatitu prirode
(Areas of Special Conservation Importance - ASCI), odnosno prostornih celina i stanita koja su od
posebnog nacionalnog i meunarodnog znaaja sa aspekta ouvanja bioloke raznovrsnosti.
Inicijativa za formiranje ove ekoloke mree pokrenuta je 1998. godine od strane Saveta Evrope, kao
deo aktivnosti u okviru Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita (Bernske
konvencije). Zasniva se na istim principima kao i mrea NATURA 2000 i formalno se posmatra kao
priprema za implementaciju Direktive o stanitima i Direktive o pticama. Kako su sve drave kojima
predstoji pridruivanje EU u obavezi da predaju popis predloenih podruja za ekoloku mreu
NATURA 2000 sa odgovarajuom bazom podataka, projekt Emerald predstavlja direktan doprinos u
ostvarenju ovog cilja. Za ekoloku mreu Emerald u Srbiji predvieno je 61 podruje naroito
znaajno za zatitu i ouvanje divljih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovih stanita (Sekuli, inarSekuli 2010), ija ukupna povrina iznosi 1.019.270 ha to ini oko 11,5% teritorije Srbije.
NATURA 2000 je mrea podruja koja obavezuje svaku dravu lanicu Evropske unije da na svojoj
teritoriji obezbedi adekvatan status zatite ugroenih vrsta i tipova stanita koji se nalaze u dodacima
74

Direktive o pticama i Direktive o stanitima, to u praksi podrazumeva adekvatno upravljanje ovim

podrujima. Pojam NATURA 2000 simbolizuje ouvanje dragocenih prirodnih resursa za 2000. godinu
i XXI vek. Cilj mree NATURA 2000 je da obezbedi dugoroni opstanak najvrednijih i najugroenijih
vrsta i stanita Evrope. Sastoji se od Posebnih podruja konzervacije (Special Areas of Conservation
SAC) proglaenih od strane drava lanica u skladu sa Direktivom o stanitima, a takoe ukljuuje i
Podruja posebne zatite (Special Protection Areas SPAs), koja proglaavaju drave lanice u
skladu sa Direktivom o pticama iz 1979. godine. Do sada je u evropsku ekoloku mreu NATURA
2000 ukljueno 26.106 podruja, sa ukupnom povrinom od 949.910 km2 . Od toga je 751.150 km2
kopnenih podruja NATURA podruja, odnosno 17,5% i 198.760 km2 marinskih podruja (NATURA
2000, European Commission on Nature and Biodiversity Newsletter, januar 2012) i predstavljaju
najveu mreu ouvanih podruja u svetu.
Imajui u vidu da je Zakonom o zatiti prirode definisano da e ekoloka mrea u Srbiji biti utvrena i
postati deo evropske ekoloke mree NATURA 2000, osim donete Uredbe o ekolokoj mrei,
pristupilo se izradi Akcionog plana za uspostavljanje ekoloke mree NATURA 2000 u RS za period
2011-2020. godine i Akcionog plana za razvoj nacionalne ekoloke mree u RS za period 2011-2015.
Godine. NATURA 2000 na teritoriji Republike Srbije treba da bude ustanovljena do pristupanja
Evropskoj uniji. Republika Srbija sprovodi aktivnosti za ukljuivanje u mreu NATURA 2000, iji je
nosilac i koordinator Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine. U cilju neophodnog jaanja
kapaciteta dravne administracije, u Srbiji je realizovan tvining projekat Jaanje administrativnih
kapaciteta za zatiena podruja u Srbiji (NATURA 2000), u kojem su osim ministarstva nadlenog
za zatitu prirode uestvovale i kljune institucije i organizacije iz oblasti zatite prirode i relevatnih
sektorskih oblasti. U planu je nastavak aktivnosti za uspostavljanje mree NATURA 2000 u Srbiji uz
podrku evropskih pretpristupnih fondova - IPA 2012. Projekat je realizovan u periodu januar 2010 jun 2012. godine. Aktivnosti na projektu odnosile su se na: harmonizaciju regulative u Srbiji sa
evropskim direktivama (Direktive o pticama i stanitima); uspostavljanje mree NATURA 2000 u
skladu sa evropskim kriterijumima; razvoj dva pilot-plana upravljanja za NATURA 2000 podruja
(Nacionalni park Tara i Specijalni rezervat prirode Obedska bara) i jaanje kapaciteta za razvoj
mree NATURA 2000 u Srbiji. Kao rezultat projekta uraena je prva referentna lista vrsta ptica i
odreena su potencijalna podruja posebne zatite za te vrste, u skladu sa Direktivom o pticama
(Special Protection Areas - SPA podruja).
Koncept ekolokih mrea postaje danas sve znaajniji i za strategiju i za praksu u oblasti ouvanja
prirode. Podrka projektima NATURA 2000 i Emerald kao i Pan-evropskoj strategiji ouvanja bioloke
i predeone raznovrsnosti (Pan-European Biological and Landscape Diversity Strategy PEBLDS)
ozvaniena je na Ministarskoj konferenciji u Kijevu odranoj 1995. godine. Tom prilikom definisana je
akciona tema izrade Pan-evropske ekoloke mree (The Pan-European Ecological Network PEEN).
Pan-evropska ekoloka mrea (PEEN) ima za cilj dugorono ouvanje ekosistema, stanita i vrsta od
znaaja za zatitu na evropskom nivou. Pan-evropskom ekolokom mreom treba da budu
obuhvaena sva zatiena podruja od nacionalnog i meunarodnog znaaja, sva podruja izdvojena
u projektima NATURA 2000 i Emerald, sva Ramsarska podruja, meunarodno znaajna biljna
75

podruja (IPA), meunarodno znaajna podruja za ptice (IBA), odabrana podruja za dnevne leptire
(PBA), stanita retkih i ugroenih vrsta od nacionalnog i meunarodnog znaaja, prirodna ili
poluprirodna stanita koja se nalaze unutar vetakih ekosistema (prevashodno velikih poljoprivrednih
povrina), kao i pogranina podruja koja omoguuju povezivanje sa ekolokom mreom susednih
drava. Mrea PEEN predvia postojanje centralne zone, koju bi inili NATURA 2000 i Emerald
podruja, potom koridora koji povezuju centralne zone i omoguavaju migraciju i disperziju vrsta, kao i
prelazne zone i podruja obnove, sa manjim stepenom zatite od centralne zone.
Uspostavljanjem ekolokih mrea (Emerald, NATURA 2000, Panevropska ekoloka mrea PEEN)
obezbeuje se povezivanje i ouvanje ekolokih podruja, odnosno obnavljanje stanita kojima je
narueno povoljno stanje, kao i ouvanje ugroenih vrsta od meunarodnog i nacionalnog znaaja.

Problemi zatite biodiverziteta u Srbiji

Iako je poslednjih godina donet vei broj kljunih zakona u oblasti zatite prirode na nacionalnom
nivou i potpisan vei broj meunarodnih konvencija u vezi sa ouvanjem bioloke raznovrsnosti, moe
se zakljuiti da se problemi zatite biodiverziteta u Republici Srbiji nepravedno zanemaruju.
Nedovoljna implementacija zakonodavstva u oblasti zatite prirode i zatite biodiverziteta, nedostaci
politike zatite biodiverziteta kod proizvodnih sektora, kao i nedovoljna primena postojeih
mehanizama zatite dovode do neefikasnog ouvanja. U veitom sukobu izmeu ouvanja prirode i
ekonomskih interesa, zatita prirode se i dalje smatra preprekom u razvoju. Osim toga, iako je oblast
zatite prirode i ouvanja biodiverziteta ukljuena u razne sektorske strategije i programe, njen
prioritet je u praksi i dalje nedovoljan. Problemi koji se odnose na bioloku raznovrsnost u Republici
Srbiji nastali su usled zakonodavnih, institucionalnih, finansijskih, ekonomskih i drugih nedostataka.
Mnogi faktori ugroavanja biodiverziteta potiu od stalne i rastue potrebe za resursima ili potrebe da
se izvri prenamena prirodnih stanita u proizvodne svrhe. Neophodno je uspostaviti nacionalni
program kojim se identifikuju i prate prioritetne vrste, stanita i genetike komponente biodiverziteta,
kao i uzroke i posledice aktivnosti i procesa koji ugroavaju komponente biodiverziteta. Iako se
kontinuirano vre istraivanja biodiverziteta, uoava se jo uvek nedovoljan nivo i utemeljenost
naunih podataka kada su u pitanju flora i vegetacija, fauna i fungija Srbije. Neophodno je prikupiti,
pregledati i sjediniti dostupne podatke i informacije o biodiverzitetu kako bi se obezbedila nauna
osnova za procenu stanja, praenje, ouvanje i odrivo korienje bioloke raznovrsnosti.
Nepostojanje integralnog informacionog sistema biodiverziteta i sistema indikatora za praenje stanja
biodiverziteta onemoguavaju efikasnu zatitu prirode, a razvoj nacionalnog informacionog sistema
biodiverziteta od kljunog je znaaja za donoenje pravosnanih odluka i politika biodiverziteta. Ne
postoji organizovano praenje ili kartiranje biodiverziteta i njegovog statusa na nacionalnom nivou, a
trenutno se podaci uglavnom dobijaju iz naunih aktivnosti. Veliku prepreku u izradi inventara
biodiverziteta i dalje predstavljaju neadekvatni mehanizmi finansiranja i drugih vrsta podrke.
76

U institucijama na svim nivoima, potrebno je unaprediti tehnike i upravljake kapacitete za ouvanje

biodiverziteta. Uoavaju se problemi zbog neadekvatnog upravljanja i nedovoljnog kapaciteta strunih
slubi u zatienim prirodnim dobrima, umskim gazdinstvima i lokalnoj samoupravi. Neophodna je
izgradnja kapaciteta u oblastima konzervacione biologije koji se tiu osnovnih principa, metodologije
istraivanja, pisanja i razvoja projekata i korienja sredstava dostupnih nacionalnih i meunarodnih
fondova, korienje GIS alata i upravljanje zatienim podrujima, planiranje oporavka ugroenih
vrsta, ukljuivanje lokalnih zajednica u planiranje i upravljanje zatienim podrujima, kreiranje i
sprovoenje projekata odrivog razvoja i strategija upotrebe zemljita uz ouvanje biodiverziteta,
kreiranje i sprovoenje strategija za prilagoavanje klimatskim promenama itd. Nedovoljno efikasan
sistem upravljanja postoji i kada je u pitanju sakupljanje, korienje i promet divlje flore, gljiva i
ivotinja iz prirode. Kontrola uvoenja invazivnih vrsta nije na odgovarajuem nivou i dovodi do
pritiska na autohtone vrste i stanita.
U institucionalnom smislu neophodno je obaviti funkcionalnu reviziju sektora za ouvanje
biodiverziteta i kreirati jasne i detaljne institucionalne nadlenosti i politike u ovoj oblasti. Izraena je
nedovoljna interresorna i intersektorska saradnja u oblasti zatite biodiverziteta i neprimenjivanje
kriterijuma zatite biodiverziteta u relevantnim sektorskim politikama, planovima i programima razvoja.
Nacionalne politike nemaju definisanu viziju i dugoroni plan za obezbeivanje stabilnih i dugoronih
finansijskih sredstava za ouvanje biodiverziteta. Za dugoronu zatitu biodiverziteta i prirodnih
ekosistema bitno je da se utvrde nedostaci i razviju planovi za njihovo reavanje kroz stvaranje i
sprovoenje novih ili usavravanje postojeih mehanizama. Neophodno je osigurati dostupnost
finansijskih sredstava za odravanje i proirenje sistema zatienih podruja u Republici Srbiji uz
jaanje dugorone finansijske odrivosti sistema, i obezbediti da trokovi ouvanja bioloke
raznovrsnosti budu podeljeni meu institucijama i zainteresovanim stranama tako da odraavaju
doprinos naruenom biodiverzitetu i dobiti od njegove zatite i korienja.
U Republici Srbiji nema dovoljno znanja i razumevanja metoda i tehnika za ekonomsko vrednovanje
biodiverziteta. Uprkos ekonomskom, drutvenom i ekolokom znaaju, usluge ekosistema se
nedovoljno razumeju i vrednuju na tritu od strane donosilaca odluka i ne posveuje im se dovoljno
panje, resursa i investicija. Kao posledica toga, doprinos usluga ekosistema nije u potpunosti
ugraen u cenu veine proizvoda, a oblasti od znaaja za ove usluge (npr. mnoga zatiena podruja,
umski rezervati, poljoprivredne oblasti, movarna zemljita i druge oblasti razvijenog biodiverziteta)
nedovoljno se cene i njima se neadekvatno upravlja. Procene usluga ekosistema morae da se
integriu u sektorske politike i procese planiranja pribliavanjem Republike Srbije lanstvu u EU.

77

Literatura
Amidi, L. (2014): Zatita biodiverziteta, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Beograd. ISBN
978-86-86859-33-4
Amidi, L., Bartula, M., Cvetkovi, D. (2012): Zatita prirode u Srbiji. etvrti meunarodni kongres
Ekologija, zdravlje, rad i sport. Zbornik radova, pp 150-154. Banja Luka.
Amidi, L., Bartula, M, Cvetkovi, D. (2014): The state of biodiversity in Serbia. Natural Areas Journal
Vol. 34 (2): 222-226
Cvetkovi, D., Amidi, L., Spasi, S. (2011): Strateki okvir zatite biodiverziteta u Republici Srbiji.
Nauni skup sa meunarodnim ueem Zatita prirode u XXI vijeku, 20 23 Septembar
2011. abljak, Crna Gora. Zbornik referata (knjiga br 1), pp. 229-237. Zavod za zatitu
prirode Crne Gore & Ministarstvo odrivog razvoja i turizma
Cvetkovi, D., orevi, S., Kukobat, T., Nikoli, M. (2014): Adaptacije na klimatske promene u oblasti
biodiverziteta u Republici Srbiji. Deseta regionalna konferencija EnE14/ENV.net ivotna
sredina ka Evropi. Ambasadori odrivog razvoja i ivotne sredine. Privredna komora Srbije.
5. jun. Beograd. Zbornik radova EnE14/ENV.net: Poglavlje 27 ivotna sredina i klimatske
promene, p. 135-140. ISBN 978-86-89961-00-3
Cracraft, J. (2002): The seven great questions of systematic biology: an essential foundation for
conservation and sustainable use of biodiversity, Annals of the Missouri botanical Garden,
89, 127-144
ukanovi, M. (1991): Ekoloki izazov, Elit, Beograd
Hammond, P. (1995). The current magnitude of biodiversity. In V.H. Heywood and R.T. Watson
(Eds.): Global Biodiversity Assessment. (pp. 113-138). Cambridge, U.K: Cambridge
University Press
Heywood V. H. (1996): The Global Biodiversity Assessment. The Globe, 30:2-4
Jaki, P. (2003): Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije (Lepidoptera: Hesperioidea i
Papilionoidea).Zavod za zatitu prirode. Beograd
Jankovi, . . (1995): Biodiverzitet sutina i znaaj. Zavod za zatitu prirode Srbije. Posebna
izdanja, 16. Beograd.
Jovanovi, S., Lakui, D. (eds.) (2006): Ugroene biljke Srbije. Prirunik o zatiti retkih i ugroenih
biljaka Srbije u ex-situ uslovima Botanike bate Jevremovac. Institut za Botaniku i
Botanika Bata Jevremovac, Bioloki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.
Lakui, D. (2005): Odnos specijskog i ekosistemskog diverziteta. U: M. Anelkovi (ed.): Biodiverzitet
na poetku novog milenijuma, str. 75-104. SANU, Odeljenje hemijskih i biolokih nauka,
knjiga 2. Beograd
Lakui, D. (eds.) (2005): Harmonizacija nacionalne nomenklature u klasifikaciji stanita sa
standardima meunarodne zajednice. Stanita Srbije, prirunik sa opisima i osnovnim
podacima. Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine. Uprava za zatitu ivotne sredine,
Institut za botaniku i Botanika bata Jevremovac, Bioloki fakultet, Univerzitet u
Beogradu.
Lecointre, G. and H. Le Guyader.(2001): Classification phylogenetique du vivant. Paris, France: Belin.
Lovejoy, T. E. (1980). Foreword. In: Soule, M. E. & Wilcox, B. A. (Eds.): Conservation Biology: An
evolutionary ecological perspective, V-IX. Sinauerr Associates, Sunderland, Mass.
Matovi, M., Bukvi, S., Jovii, D. (1994): Zatita ivotne sredine i biljni svet, Nauna knjiga, Beograd
Mijovi, A., Sekuli, N., Popovi, S., Stavretovi, N. i Radovi, I. (2012): Biodiverzitet Srbije: stanje i
perspektive. Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd.
Nebel, B., Wright, R. (1996): Environmental science. Fifth edition, Prentice Hall, USA

78

Puzovi et al. (2009): Znaajna podruja za ptice u Srbiji. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog
planiranja, Zavod za zatitu prirode Srbije, Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine
i odrivi razvoj.
Radovi, I. (2005): Razvoj ideje o znaaju i potrebi zatite biodiverziteta. In: Anelkovi, M. (Ed.):
Biodiverzitet na poetku novog milenijuma. SANU, Odeljenje hemijskih i biolokih nauka.
Knjiga CXI 2: 17-52. Beograd.
Radovi, I. & Kozomara, M. (eds.) (2011): Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period
od 2011. do 2018. godine. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja. Beograd
Saks, D., Defri (2014): Doba odrivog razvoja. Centar za meunarodnu saradnju i odrivi razvoj
CIRSD, JP Slubeni glasnik. Beograd
Sekuli, N., inar-Sekuli, J. (2010): Emerald ekoloka mrea u Srbiji. Ministarstvo ivotne sredine i
prostornog planiranja, Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd
Stevanovi et al. (1999): Crvena knjiga flore Srbije 1. Ministarstvo za ivotnu sredinu Republike Srbije,
Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zatitu prirode Srbije. Beograd
Tomovi, G. (2007): Fitogeografska pripadnost, distribucija i centri diverziteta balkanske endemine
flore u Srbiji. Doktorska disertacija. Bioloki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Vasi et al. (1990-1991): Preliminarni spisak vrsta za Crvenu listu kimenjaka Srbije. Zatita prirode
43-44:121-132, Beograd
Vasi, V. (1995): Meunarodni sporazumi, standardi, kriterijumi i programi od znaaja za ouvanje,
odravanje i trajno odrivo korienje biodiverziteta. In: Stevanovi, V., Vasi, V. (eds.)
Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja, 43-56. Bioloki
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
Vasi, V. (1995): Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima i podrujima od meunarodnog znaaja. In:
Stevanovi, V., Vasi, V. (eds): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od
meunarodnog znaaja. Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu i Ecolibri, Beograd
Vitousek, Peter M., Harold A. Mooney, Jane Lubchenco, and Jerry M. Melillo (1997): Human
Domination of Earth's Ecosystems, Science 277(5325), str. 494-499
Izvetaji
Agencija za zatitu ivotne sredine, 2012. Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2012.
godinu Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Beograd.
Dostupno na http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_2012.pdf
Ministarstvo zatite ivotne sredine, Agencija za zatitu ivotne sredine, 2007. Indikatori ivotne
sredine
u
Republici
Srbiji

kratak
vodi,
2007),
ostupno
na
http://www.sepa.gov.rs/download/Indikatori.pdf
Strateki plan za biodiverzitet 2011 2020. i Aii ciljevi usvojeni na 10. Sastanku drava lanica
Konvencije o biolokoj raznovrsnosti odranom u oktobru 2010. u Nagoji, dostupno na:
http://www.cbd.int/cop10/doc/
Mijovi. A. (ed.) 2014. The Fifth National Report to the United Nations Convention on Biological
Diversity. Republic of Serbia, Ministry of Agriculture and Environmental protection, dostupno na
http://www.cbd.int/doc/world/rs/rs-nr-05-en.pdf
U

Zakonska i podzakonska akta u oblasti zatite prirode

Zakon o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS br. 36/2009, 88/2010 i 91/2010)
Zakon o divljai i lovstvu (Sl. glasnik RS, br. 18/2010)
Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda (Sl. glasnik RS, br. 36/2009)
Zakon o umama (Sl. glasnik RS, br. 30/2010)
Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva (Sl.
glasnik RS, br. 5/2010, 47/2011 i 69/11)
U

79

Uredba o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Sl. glasnik RS, br. 31/2005,
45/2005, 22/2007, 38/2008, 9/2010, 69/2011)
Uredba o ekolokoj mrei (Sl. glasnik RS, broj 102/10)
Nacionalni program zatite ivotne sredine, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010 (Slubeni glasnik
RS, br. 12/10)
Prostorni plan Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 88/10)
Meunarodni ugovori u oblasti zatite prirode
Zakon o potvrivanju Konvencije o biolokoj raznovrsnosti (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori,
broj 11/01)
Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti svetske kulturne i prirodne batine (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 8/74)
Zakon o potvrivanju Konvencije o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune
(Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 11/01)
Zakon o ratifikaciji Konvencije o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja, Bon, 1979 (Slubeni
glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 102/07)
Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita Evrope,
Bern, 1979 (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 102/07)
Uredba o ratifikaciji Konvencije o movarama koje su od meunarodnog znaaja, naroito kao
stanita ptica movarica (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, broj 9/77)
U

80

81

82

Konzervaciona biologija
Jelena Milovanovi

... priroda nikada nije smatrala da je ljudsko nerazumevanje

dovoljan razlog zbog kojeg bi ona promenila svoje metode.
(Met Ridli 2001)
Savremeno oveanstvo, kao rezultat svojih razliitih aktivnosti,
dovelo je do drastinih promena u biljnom i ivotinjskom svetu to je
uslovilo i promene biodiverziteta kao celine. Razliite ovekove
delatnosti koje se mogu svesti pod zajedniki imenitelj: unitavanje i
menjanje prirode, dovele su do snanih i u mnogim sluajevima
nepovratnih procesa koji su se neposredno odrazili na promenu i
potpuno unitenje prirodnih ekosistema i predela, a sa tim u vezi i
nepovratnog gubljenja bioloke raznovrsnosti, kroz iezavanje
velikog broja organskih vrsta ili smanjenje njihovih populacija do
kritine granice (STEVANOVI, VASI 1995).

Slika 1: Prirodna nalazita omorike

Eroziju bioloke raznovrsnosti teko je izmeriti iako smo svedoci poveanja broja iezlih i ugroenih
organskih vrsta, koji se izraava kroz apsolutni broj ili procentualno smanjenje specijskog diverziteta.
U skladu sa iroko prihvaenom teorijom organske evolucije, sve organske vrste vode poreklo od
oblika koji su iveli ranije pre njih. Proces nastanka novih vrsta oznaava se kao specijacija i
podrazumeva nastanak dve ili veeg broja vrsta od jedne predake, kao rezultat odgovora na
promenljive uslove spoljanje sredine. Paralelno sa specijacijom, dok nove vrste nastaju, odvija se i
proces iezavanja odnosno izumiranja nekih drugih organskih vrsta, kao nemogunost
prilagoavanja na novonastale uslove sredine. Sa evolutivnog aspekta kriza i nestanak jedne vrste je
istovremeno prilika i ansa za drugu. injenica da milioni vrsta egzistiraju danas znai da evolucija i
specijacija na globalnom nivou, za sada, imaju dominantnu ulogu nad iezavanjem (RADOVI 2005).
Iako je izumiranje vrsta prirodan proces, svesni smo injenice da ovek, sve vie, nizom svojih
aktivnosti doprinosi njegovom intenziviranju. Demografska eksplozija oveanstva s kraja XX veka
dala je ovekovoj destruktivnosti potpuno nove razmere. ovekove potrebe i osvajanje novih predela
dovele su do gubitka ne samo pojedinanih vrsta, ve i do unitavanja itavih biocenoza, odnosno
ekosistema. Smatra se da se ovakvim uticajem oveka na ivotnu sredinu broj vrsta koje nepovratno
bivaju izgubljene penje na fantastinih 27.000 vrsta godinje, odnosno 74 vrste dnevno. Sa 100
83

organskih vrsta izumrlih u toku jednog dana, stopa izumiranja postaje 1.000 puta vea od procenjene
normalne evolucione stope izumiranja. Ako se izumiranje nastavi po sadanjoj stopi, tokom narednih
30 godina moglo bi da nestane 20% dananjih vrsta. S ovim bi, po svojim razmerama, mogla da se
poredi samo katastrofa koja se dogodila pre 65 miliona godina, kada su sa lica Zemlje nestali
dinosaurusi (WILSON 1992). Takoe, treba znati da pored iezlih, danas postoji daleko vei broj vrsta
koje su, prema IUCN (The World Conservation Union) kriterijumima, u razliitom stepenu ugroene.
Primera radi preko 1000 vaskularnih biljaka nalazi se na ivici opstanka, odnosno u kategoriji kritino
ugroenih (RADOVI 2005).
Aktuelni pristup prepoznavanja osnovnih faktora koji dovode do ugroavanja biodiverziteta definisali
su BRENNAN & WITHGOTT (2005), akronimom HIPPO, koji je izveden iz poetnih slova sledeih rei na
engleskom jeziku: (H) Habitat alteration izmene ili promene stanita, (I) Invasive species - invazivne,
alohtone vrste, (P) Pollution - zagaenje, (P) Population growth rast ljudske populacije i (O)
Overexploitation preterana eksploatacija.
Na osnovu rezultata analize antropogenih faktora koji ugroavaju ouvanje biolokog i predeonog
diverziteta, dobijenih meunarodno standardizovanim metodama, STEVANOVI I VASI (1995) navode
sledee faktore koji ugroavaju biodiverzitet na naim prostorima: poljoprivreda, umarstvo,
vodoprivreda, urbanizacija i izgradnja infrastrukture, rudarstvo, turizam i rekreacija, lov, ribolov,
nedozvoljena trgovina divljim vrstama, introdukcija alohtonih vrsta, zagaenje vazduha, voda i
zemljit.
Pored navedenog, izgradnja vetakih akumulacija u kanjonima i klisurama, moe dovesti do
potpunog unitavanja populacija vrsta i ekosistema u zonama potapanja. Jedan od drastinih primera
je i nestanak i krajnja fragmentacija sastojina Panieve omorike (Picea omorika Pan./Purkyine),
endemo-reliktne vrste naih podruja, u kanjonu Drine (slika 1). Prema paleobotanikim
istraivanjima, sprovedenim od strane RAVAZZI-a (2002), praroditelji omorike, Picea omoricoides
Weber i Picea palaomorica, zahvatali su znatno ire podruje u prolosti, na ta ukazuju fosilni ostaci
polena i makrofosili na brojnim lokacijama u Evropi. Danas se omorika od prirode moe nai jedino na
Balkanu i to na uskom podruju oko srednjeg i donjeg toka reke Drine, na granici istone Bosne i
zapadne Srbije (IJAI-NIKOLI I MILOVANOVI, 2010).

Genetika konzervacija i molekularno markiranje

u slubi konzervacione biologije
Genetika konzervacija predstavlja vid manipulacije genetikim diverzitetom ili specifinim genetikim
materijalom, prikupljenim unutar genetikog resursa, odreeni vremenski period. Dakle, genetika
konzervacija se karakterie vremenskom dimenzijom, od poetka aktivnosti do momenta kada
korienje genetikog resursa postaje mogue. Ovu osobinu genetike konzervacije FRANKEL (1974)
je definisao kao vremensku skalu brinosti (time-scale of concern), koja varira u zavisnosti od
opredeljenja korisnika genetikog umskog resursa (FRANKEL et al. 1995). Sa aspekta oplemenjivaa,
84

najvaniji cilj je sinteza novog, hibridnog, oplemenjenog varijeteta, te se vremenska skala ograniava
na jednu ili dve dekade. S druge strane, za ostvarenje ciljeva konzervacionog biologa tek deset hiljada
godina ili vie moe biti adekvatno vremensko razdoblje. Ovakvo razmatranje ukazuje na injenicu da
definisanje vremenske skale brinosti zavisi od ciljeva.
Konzervacija genetikih resursa, najee, se ne odnosi na statinu prezervaciju ili maksimalizaciju
genetikog diverziteta direktno, ve na pokuaje ouvanja mehanizama, koji kreiraju i odravaju
genetiki diverzitet, putem razumevanja kako razliite komponente interaguju (GREGORIUS, 1992).
Osnovni zadatak i cilj genetike konzervacije odreene vrste je obezbeivanje postojanosti genetike
informacije, koja se smatra vrednom za konkretnu primenu i iji opstanak je ugroen. Ovu informaciju
mogu sainjavati, kako je ve navedeno, pojedinani geni ili genotipovi, ija ekspresija daje poeljne
fenotipove, najee od ekonomske vrednosti. Znatno ee, meutim, cilj je ouvati to vie
genetikih informacija, prisutnih u selektovanoj populaciji, kako bi se osnovale nove, vitalne populacije
u kojima e postojati ekspresija eljene informacije. Imajui u vidu da gubitak genetikog diverziteta
predstavlja najveu pretnju ouvanju adaptabilnog potencijala vrste, neophodno je ulagati velike
napore u pokuaje njegove konzervacije. Mogunost identifikovanja genetike varijabilnosti je od
izuzetnog znaaja za realizaciju konzervacionih ciljeva. Pouzdana informacija o distribuciji genetike
varijabilnosti je preduslov za adekvatno sprovoenje procesa selekcije, oplemenjivanja i konzervacije
umskog drvea. Populacioni genetiari su razvili razliite teorijske modele, koji omoguavaju procenu
trenutnog genetikog diverziteta unutar i izmeu populacija ili drugih hijerarhijskih nivoa genetike
organizacije. Posledice drifta i protoka gena putem polena i semena danas mogu biti kvantifikovane,
kao to je omoguen i uvid u sisteme ukrtanja umskog drvea. Izuzetan doprinos saznanjima o
ovakvim procesima dalo je otkrie (adaptivno neutralnih) molekularnih markera (MILOVANOVI I
IJAI-NIKOLI, 2009; MILOVANOVI, 2010).
Molekularni markeri su specifini fragmenti DNK koji
se mogu identifikovati u genomu. Molekularni markeri
nisu geni u klasinom smislu; mogu imati, ali najee
nemaju, bioloku funkciju. Nastaju kao posledica
mutacija, koje izazivaju promene DNK strukture,
obino tetne za organizam, te se zato markeri
uglavnom identifikuju u DNK, koja nema kodirajuu,
Slika2:Vizuelizacijaanalize
bioloku funkciju.
prajmerskihparovahrasta
Da bi marker naao primenu u konzervacionoj
kitnjaka
genetici mora posedovati odreeni stepen varijabilnosti (polimorfizma) na marker lokusu. Treba imati
u vidu da varijabilnost na molekularnom nivou ne mora biti u vezi sa varijabilnou bioloke funkcije.
Identifikacija molekularnim markerima se obavlja zahvaljujui mnogobrojnim tehnikama molekularnog
markiranja. Veliki broj razliitih tehnika analize genetike varijabilnosti je razvijen i unapreen u toku
poslednje decenije. Uspenost primene molekularnih genetikih markera moe se oceniti sa nekoliko
vanih parametara, kao to su dostupnost, nivo polimorfizma, reproduktivnost, tehniki zahtevi i
85

trokovi. Shodno tome, ne postoji superiorna tehnika, koja zadovoljava sve navedene uslove, ali je
kljuno pitanje koji marker upotrebiti u koje svrhe (GILLET, 1999).
U poslednje dve decenije razvijene su brojne tehnike direktnog ispitivanja strukture i funkcije genoma i
procene genetikog polimorfizma, a meu njima su: RFLP (Restriction Fragment Length
Polymorphism), VNTR (Variable Number of Tandem Repeats ili minisateliti), SSR (Simple Sequence
Repeats ili mikrosateliti), RAPD (Random Amplified Polymorphic DNA), AFLP (Amplified Fragment
Length Polymorphism), SSCP (Single Stranded Conformation Polymorphism) i SNP (Single
Nucleotide Polymorphism). Zahvaljujui njima prevazien je problem ogranienog broja varijabilnih
lokusa i dobijen je alat za prouavanje varijabilnosti u kodirajuim, nekodirajuim i visoko varijabilnim
regionima nuklearnog i organelnog (hloroplastnog i mitohondrijalnog) genoma.

Identifikacija i izbor vrsta i populacija

za ukljuivanje u program konzervacije
Postoji nekoliko faktora, koji mogu uticati na izbor ciljne vrste za ukljuivanje u programe konzervacije
(ERIKSSON, EKBERG, 2001):
nauni razlozi
posebne karakteristike (harizma)
ekonomski razlozi
ugroenost
Iz naunih razloga izbor vrste zasniva se na ekolokim parametrima, tj. posmatra se distribucija vrste,
polen vektor, irenje semena, faza u ekosistemu. Ukoliko se selekcija usmeri na ovaj nain, ekoloki
kljune vrste postaju i ciljne. Meutim, u sluaju da
postoji neki poznati srodnik odreene vrste, takva vrsta
se odabira za ciljnu i postaje objekat istraivanja.
Odreeni naunici predlau da vrste bez poznatih
srodnih vrsta ne treba birati za ciljne, osim ako se ne
nalaze u stadijumu nestajanja, te je neophodno sauvati
ih. Ukoliko se bira vrsta, koja je relativno skoro
specifikovana, selekcija se usmerava na vrste visokog
potencijala za nastavak evolutivnog procesa. Meutim,
postoje i naunici sa oprenim miljenjem, koji savetuju
izbor vrsta bez srodnika, jer su upravo one genetiki
jedinstvene i zasluuju da budu predmet istraivanja.
Slika 3: Ginko kao harizmatina vrsta

86

Izbor harizmatinih vrsta za ciljne moe biti pogrean nain za ulaganje ogranienih materijalnih
sredstava. Meutim, ak i ovakav izbor moe biti opravdan, ukoliko investiranja u konzervaciju jedne
vrste skreu panju javnosti na konzervacijske ciljeve i neophodnost istraivanja u ovoj oblasti.
Veoma brz rast humane populacije i sve vei zahtevi za razliitim produktima ume uzrok su sve
eeg usmeravanja selekcije ciljne vrste prema ekonomskim faktorima. Ouvanje obnovljivih
umskih resursa u obimu koji moe zadovoljiti ljudske potrebe, postalo je glavni konzervacijski cilj.
Ugroenost, takoe, predstavlja jedan od glavnih faktora pri izboru ciljne vrste. Ugroene vrste su, u
veini sluajeva, endemske, prisutne na ogranienim, izolovanim podrujima. Analize adaptabilnog
potencijala ovakvih vrsta neophodno je sprovesti pre donoenja odluke o veim finansijskim
ulaganjima za proirenje njihovog areala. Efikasnost mera primenjenih za konzervaciju endemskih,
ugroenih vrsta zavisi od nivoa poznavanja njihove genetike varijabilnosti.
Veliki broj kriterijuma se mora uzeti u obzir prilikom izbora populacija za ukljuivanje u program
konzervacije. Znaaj razliitih kriterijuma varira u zavisnosti od vrste i stanita, kao i od optih ciljeva
konzervacije i raspoloivih finansijskih sredstava. Dakle, izbor populacija predstavlja kompleksan
zadatak, koji nije baziran samo na naunim rezultatima, ve i na nacionalnim i lokalnim prioritetima,
stratekim zakljucima i razliitim viim ciljevima (korienje zemljita, politika konzervacije, umarska
politika, gajenje uma, zakonodavstvo). Za identifikaciju i izbor populacija za ukljuivanje u program
konzervacije neophodno je pratiti sledee kriterijume (ROTACH, 2005; MILOVANOVI, 2009):
- konzervaciona vrednost populacije;
- distribucija genetike varijabilnosti ili ekogeografska distribucija vrste;
- struktura populacija vrste (raspored, veliina, karakter, gustina..);
- podruja od posebnog interesa (postojei resursi, predeli visokog stepena diverziteta,
ugroene populacije);
- integritet staninih i ekosistemskih uslova, prirodna dinamika;
- planovi korienja zemljita, prihvatljivost, vlasnitvo, konflikti, dostupna finansijska
sredstva.
Pitanje konzervacione vrednosti populacije nailazi na vrlo oprena miljenja. Meutim, vanost ovog
pitanja je fundamentalna za razvoj konzervacionog modela i odgovor na njega mora biti definisan na
samom poetku procesa. U veini konzervacionih programa nisu jasno definisani kriterijumi koji
odreuju razloge i stepen vrednosti genetikih resursa, ak i u okviru programa koje sprovode
meunarodne organizacije kao to je EUFORGEN (Evropski program za umske genetike resurse).
Vrednost genetikih resursa u okviru postojeih programa konzervacije zavisi od ciljeva i prioriteta
konzervacije. Razliiti ciljevi konzervacije, koji su predloeni i razmatrani u literaturi (KRUGMANN, 1984,
LEDIG, 1986, ZIEHE et al., 1989), mogu se svrstati u tri generalna cilja:
o konzervacija ekonomski znaajnih fenotipova ili gena;
o konzervacija adaptabilnosti na uslove sredine;
o konzervacija genetikog diverziteta i genetike adaptabilnosti.
U

87

Konzervacija genetikih osnova eljenih osobina je najei i tradicionalni cilj. Tanije reeno, visoke
frekvencije eljenih osobina ili kombinacije vie njih, kao i geni ili genski kompleksi odgovorni za
njihovu ekspresiju jesu objekat konzervacije. Uobiajeno, semenske sastojine, plus stabla, klonski
arhivi, semenske plantae, provenijenini testovi ili testovi potomstva predstavljaju materijal za
konzervaciju. Poreklo i integritet genetikih resursa nisu bitni; autohtone populacije, introdukovane
strane provenijencije, ekotipovi ili selektovani i testirani materijal iz programa oplemenjivanja mogu
predstavljati populacije za konzervaciju.
Konzervacija populacione adaptabilnosti na odreene uslove sredine je osnovni cilj u zatiti prirode.
Obzirom da se genetika struktura populacije smatra rezultatom dugorone selekcije usmeravane
uslovima sredine, postoji miljenje da su lokalni genetiki resursi najbolje prilagoeni lokalnim
uslovima sredine i smatraju se najvrednijim. Ovo se naroito odnosi na populacije koje se javljaju na
ekstremnim stanitima. Objekat konzervacije u tom sluaju jesu autohtoni genofondovi, dok su drugi
genetiki resursi od manjeg znaaja.
Trei cilj se odnosi na konzervaciju genetike adaptabilnosti ili maksimalnog genetikog diverziteta
ciljne vrste. Oba cilja su praktino identina, s obzirom na to da je genetiki diverzitet osnova
adaptabilnosti i evolucije u promenljivim uslovima sredine i vaan element u zatiti od patogena i
klimatskih ekstrema. Genetiki diverzitet je, stoga, izuzetno vredan i potrebno ga je ouvati. Pritom,
fenotipski (genetiki) varijabilitet je veoma vaan za unapreenje ekonomski znaajnih osobina
oplemenjivanjem, naroito kada je u pitanju rezistentnost na tetne uticaje biotikih i abiotikih faktora.
U cilju ouvanja to veeg broja gena, naroito retkih ili unikatnih, populacije za program konzervacije
zasnovan na treem cilju se obino biraju meu autohtonim genofondovima, koji su verovatno
adaptirani na razliite ekoloke uslove i pod malim su uticajem antropogenog faktora. Konzervacija
retkih gena zahteva velike populacije dok konzervacija maksimalnog genetikog varijabiliteta ili
unikatnih gena zahteva vei broj manjih populacija sa razliitih stanita (MILOVANOVI I IJAINIKOLI, 2006; 2008; 2009; IJAI-NIKOLI et al., 2009). Informacije o genetikoj strukturi ciljne vrste
su neophodne pri donoenju odluke o izboru manjeg broja veih populacija ili veeg broja manjih
populacija.
Obzirom da se ciljne vrste razlikuju po produktivnosti, distribuciji, genetikoj srukturi, rizicima,
pretnjama i uticaju oveka na njihov genofond, proizilazi da se ciljevi konzervacije razlikuju od vrste do
vrste, naroito sa aspekta prioriteta u okviru tri generalna cilja. Prema tome, prvi korak je jasno
definisati ciljeve i prioritete za konkretnu ciljnu vrstu. Drugi korak podrazumeva odreivanje vrednosti
genetikih resursa i prioriteta meu njima. Za vrste visoke ekonomske vrednosti, fenotipski odabrani i
testirani genetiki resursi imaju prioritet nad autohtonim genetikim resursima, dok je suprotna
situacija sa vrstama od manjeg ekonomskog znaaja. Jasno definisani prioriteti u okviru tri generalna
cilja konzervacije neophodni su za kreiranje efektivne, ekonomski isplative mree populacija in situ
konzervacije (IJAI-NIKOLI AND MILOVANOVI, 2013). Takoe, jasno odreeni ciljevi i vrednosti
genetikih resursa su neophodni kako bi se utvrdila adekvatna veliina i distribucija konzervacionih
populacija. Manje populacije su pogodnije za konzervaciju ekonomski znaajnih gena, nego za
88

konzervaciju genetikog diverziteta ili retkih gena. U veini sluajeva, neophodna je i poeljna
kombinacija tri generalna cilja konzervacije, uz definisanje prioriteta meu njima u zavisnosti od ciljne
vrste i specifinosti stanita. Procena vrednosti genetikih resursa pomoi e prilikom uspostavljanja
odgovarajue, ekonomski odrive i visoko efektivne mree razliitih podruja genetike konzervacije.
U nedostatku informacija o genetikoj varijabilnosti ili u cilju racionalizacije procesa prikupljanja
uzoraka za laboratorijske analize, najbolje je primeniti genekoloki pristup (IJAI-NIKOLI et al.,
2009a; 2009b; 2011; 2013), koji podrazumeva identifikaciju razliitih genekolokih zona. Postoji
pretpostavka da slinost u ekolokim uslovima stanita podrazumeva i slinost u genetikoj strukturi, a
zasnovana je na drugoj pretpostavci da je adaptacija na lokalne uslove sredine putem prirodne
selekcije osnovni faktor u procesu genetike diferenciranosti. Stoga se moe postaviti jo jedna
pretpostavka da genetika diferenciranost prati geografsku i ekoloku varijabilnost (YANCHUCK, LESTER
1996) i da e dobrim uzorkovanjem prostornog rasporeda ekogeografske varijabilnosti biti postignuta i
dobra obuhvaenost genetikog diverziteta (CVJETIANIN et al., 2014). U sluaju da ove pretpostavke i
nisu tane, ovakav pristup obezbedie kvalitetan sluajni uzorak populacija u okviru areala vrste.
Dakle, populacije treba birati tako da pokriju sve genekoloke zone. Meutim, neobini genotipovi ili
retke genetike varijante mogu se nalaziti u graninim populacijama ili na granicama prirodnog
rasprostranjenja vrsta. U zavisnosti od ciljeva konzervacije, ove populacije mogu biti od posebnog
interesa.
Poreenje distribucije vrste i definisanih genekolokih zona predstavlja dobru osnovu za inicijalnu
selekciju konzervacionih populacija. Genekoloka zonalizacija podrazumeva identifikaciju predela sa
uniformnim ekolokim karakteristikama. Ekoloke zone mogu biti izvedene iz postojeih podataka i
mapa vegetacije, topografije, klime i zemljita. Prirodna vegetacija ukazuje na zajedniki uticaj
najvanijih ekolokih faktora i uslova stanita, dok razliiti klimati najvie utiu na distribuciju biljnih
zajednica.
U zavisnosti od broja i veliine genekolokih zona, potrebno je odabrati vie od jedne populacije po
zoni, ukoliko je mogue. Naroito u sluaju iroko rasprostranjenih vrsta sa velikom sposobnou
ukrtanja, kao to je umsko drvee, moe biti potrebno vie od jedne populacije u cilju uzimanja
adekvatnog uzorka genetike varijabilnosti vrste (FAO, DFSC, IPGRI 2001).
Definisanje potencijalnih populacija zasnovano na proceni genetike varijabilnosti i/ili ekogeografskoj
distribuciji ciljne vrste moe doprineti stvaranju inicijalne ideje o mrei konzervacionih podruja.

89

Izbor metoda konzervacije u cilju uspene

realizacije programa konzervacije
Principi konzervacije genetike varijabilnosti mogu se smatrati identinim za sva iva bia. Meutim,
metode koje se primenjuju variraju u zavisnosti od specifinosti ciljeva konzervacije, distribucije i
bioloke prirode materijala koji je objekat konzervacije. Sa aspekta ouvanja genetike varijabilnosti
moemo govoriti o razliitim metodama konzervacije. Termin metod se koristi u kontekstu
odreene koncepcije konzervacije genetikih resursa: in situ ili ex situ, dinamina ili statina, dok se
vrsta, ekosistem, populacija, individua ili deo individue smatraju objektom konzervacije (Slika 4)
(IJAI-NIKOLI, MILOVANOVI 2007; IJAI-NIKOLI et al., 2014).
Metode in situ konzervacije, takoe, mogu biti okarakterisane kao aktivne i kao pasivne (MAXTED et
al. 1997). Konzervacija biljnih vrsta sprovodi se u vrlo razliitim okruenjima, koja se teko mogu
okarakterisati kao genetiki resursi, kao to su nacionalni parkovi, prirodni rezervati i druga zatiena
podruja. Pojava ciljnih vrsta u zatienim prirodnim dobrima je sluajna, tj. nije rezultat aktivnog
konzervacionog gazdovanja, te se ovakvi oblici in situ konzervacije oznaavaju kao pasivni.

Slika 4: Model konzervacije umskih genetikih resursa

(IJAI-NIKOLI, MILOVANOVI, 2007; IJAI-NIKOLI et al., 2014)

Ove populacije ili vrste nisu obuhvaene aktivnim sistemom monitoringa i stoga su vie izloene
potencijalnim rizicima opadanja ili nestajanja, jer pojava negativnih trendova ekolokih ili biolokih
90

uslova nee biti zabeleena, niti e biti kreirane i uspostavljene prave mere. U tom smislu, aktivna
konzervacija podrazumeva aktivnosti u cilju ouvanja ciljne vrste i odranja prirodnih, poluprirodnih ili
vetakih ekosistema u kojima se javlja, ukljuujui i potrebu za uspostavljanjem sistema monitoringa
stanita, obnovu, gazdovanje i zatitu.
Meutim, postojea zatiena prirodna dobra omoguuju adekvatnu konzervaciju mnogih vrsta i
predstavljaju vane take za osnivanje mree podruja in situ konzervacije. Njihova vrednost za
genetiku konzervaciju mora biti veoma dobro prouena i procenjena prilikom kreiranja strategije
konzervacije.
Napred navedeno ukazuje na potrebu da svaka vrsta i svako stanite zahtevaju specifian pristup
prilikom odabira konkretnog metoda konzervacije. Ima situacija u kojima odabrani metod odgovara
ciljnoj vrsti, ali zahteva modifikacije za specifine uslove stanita na kojima se javljaju populacije ili
usled posledica prethodnih mera gazdovanja.

Strategija konzervacije i tehnike smernice

za genetiku konzervaciju
Prema preporukama za uspostavljanje nacionalnog programa za genetike resurse (FAO, FLD, IPGRI
2004), osnovni elementi strategije konzervacije ciljne vrste jesu:
a) ciljevi,
b) obrazloenje ciljne vrste,
c) organizacije i agencije (partneri) u sprovoenju stratekih prioriteta,
d) mehanizmi realizacije partnerstava,
e) podela dunosti meu partnerima,
f) opis optih ciljeva upravljanja,
g) identifikacija moguih meunarodnih oblika saradnje.
Strategija konzervacije ciljne vrste implementira se kroz specifine tehnike smernice, za itav areal
vrste ili za svako konzervaciono podruje ili populaciju, iji su osnovni elementi:
a) osnovne informacije o konzervacionom podruju, ukljuujui mape, vlasniku
strukturu, istoriju, inventuru (prisutne vrste, dimenzije stabala...);
b) kljune dokumente o podruju i ciljnim vrstama, ukljuujui bioloku inventuru, naroito
ekoloka i genetika istraivanja;
c) opis ciljne vrste (taksonomija, distribucija, fenologija, fenotipska i genotipska varijabilnost,
biotike interakcije polinatori, tetoine, bolesti, patogeni, simbionti..., lokalni nazivi, upotrebna
vrednost, ugroavajui faktori, konzervacioni status;
d) opis stanita (geologija, geomorfologija, hidrologija, klima, zemljite, vegetacija, pretnje i rizici,
istorija...);
91

e) opis uloge, odgovornosti i prava svih lica ukljuenih u gazdovanje i upotrebu podruja i
njegovih izvora;
f) program i raspored za praenje i gazdovanje populacijama drvea, koje su objekat
konzervacije, ukljuujui i mogue komplementarne ex situ 7 (van mesta) mere konzervacije ili
uspostavljanje multipopulacionog sistema konzervacije (MPBS) 8 (MILOVANOVI, IJAI-NIKOLI
2006, MILOVANOVI, IJAI-NIKOLI 2007, IJAI-NIKOLI et al. 2009);
g) monitoring i kriterijume evaluacije stanja konzervacione populacije;
h) finansijska sredstva i ljudske resurse.
F

Uspostavljanje sistema praenja i ocenjivanja

Stanje populacija u okviru konzervacionog podruja neophodno je procenjivati u odreenim
vremenskim intervalima u smislu utvrivanja stepena realizacije postavljenih ciljeva i registrovanja
eventualnih neeljenih procesa i promena. Ukoliko se utvrdi da dinamika realizacije ciljeva
konzervacije nije zadovoljavajua ili postoji prisustvo neeljenih promena, neophodno je izvriti reviziju
tehnikih smernica.
Sistem monitoringa ukljuuje definisanje sledeih elemenata:
a) glavna i pratee vrste u populaciji za konzervaciju;
b) metod uzorkovanja pri praenju stepena varijabilnosti unutar populacije;
c) sistem osmatranja i merenja;
d) vremenski intervali monitoringa;
e) sistem prikupljanja podataka i statistika obrada;
f) ukljuivanje zakljuaka u plan upravljanja.

PRIMER TEHNIKIH SMERNICA ZA UPRAVLJANJE POPULACIJAMA ZA GENETIKU

KONZERVACIJU HRASTA KITNJAKA U SRBIJI (MILOVANOVI I IJAI-NIKOLI, 2010)
I OSNOVNE INFORMACIJE
Strategija genetike konzervacije hrasta kitnjaka (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967) u Srbiji kao
jedan od konkretnih ciljeva ima konzervaciju retkih haplotipova hrasta kitnjaka putem izrade
Tehnikih smernica za upravljanje specifinim populacijama na lokalitetima Zlatibor, Go i Prijepolje.

7Ex

situ konzervacija predstavlja vid konzervacije umskih genetikih resursa izvan njihovog prirodnog stanita (van mesta), pri emu se razlikuju:
botanike bate, arboretumi, ivi arhivi, semenske plantae, provenijenini testovi, testovi potomstva, klonski arhivi, banke semena, polena, DNK,
in vitro konzervacija i krioprezervacija. Osnovne postavke svakog programa ex situ konzervacije su: posedovanje pouzdane informacije o
nemogunosti ili neefikasnosti primene metoda in situ konzervacije; obuhvatanje najire amplitude diverziteta (fenotipskog i genotipskog),
prisutnog u populacijama ciljne vrste; omoguavanje regeneracije vrste van njenog prirodnog rasprostranjenja (provenijencije), sprovoenjem
kontrolisanih mera koje e omoguiti razvoj populacija u konzervacionom smislu.
8MPBS (Multiple Population Breeding System) predstavlja metod konzervacije u kome je populacija sa funkcijom genetike konzervacije
podeljena na subpopulacije efektivne veliine 50 individua. Pri ovakvoj veliini populacije, svega nekoliko retkihalelamoebitispontano
izgubljeno.Zasvakupopulacijuvezujeseposebanoplemenjivakicilj,kojisemoeodnositinapraenjeiunapreenjejedne
ilivieosobinaurazliitimuslovimasredine.

92

Populacije hrasta kitnjaka (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967) na lokalitetima Zlatibor, Go i
Prijepolje, u okviru genekolokog Regiona II, prema rezultatima analize polimorfizma hloroplastne
DNK,
odlikuje
prisustvo
retkih
haplotipova,
nekarakteristinih za bilo koju drugu uzorkovanu populaciju
na teritoriji Srbije.
Stoga su populacije kitnjaka sa ovih podruja odabrane
kao ciljne za ukljuivanje u program genetike
konzervacije.
Populacijama kitnjaka na podruju Zlatibora i Prijepolja
gazduje Javno preduzee Srbijaume, dok je za
gazdovanje ciljnim populacijama na Gou zaduen
umarski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Slika 5: Regioni genekolokih zona hrasta kitnjaka

II OPIS STANITA POPULACIJA ZA GENETIKU KONZERVACIJU

Podruje G.J. avlovac i Zlatibora uopte karakterie, po Lang-u, klima visokih uma u optimumu
(do 800 m n.v.) i veoma vlana klima klima tundri (preko 1200 m n.v.), dok je prema Thornthweite-u
u pitanju umereno humidna i jako humidna klima. ume kitnjaka preko 600 metara nadmorske visine
nalaze se u svom optimumu sa aspekta klimatskih uslova. Zemljite je eutrino smee, obrazovano
na neutralnim, bazinim i ultrabazinim stenama, eruptivnog i metamorfnog porekla i razliitim
tipovima vezanih i poluvezanih sedimentnih stena. Kategorije srednje dubokih zemljita karakteristine
su za serpentinite i peridotite (to je sluaj na Zlatiboru). Reakcija zemljita je umereno kisela do
neutralna, a stepen zasienosti bazama vei je od 50%. Eutrina smea zemljita na peridotitskoserpentinskim supstratima odlikuju se specifinim hemijskim sastavom i visokim sadrajem
magnezijuma, to se odraava na specifinost ekolokih uslova. umske zajednice, zabeleene i
opisane na podruju Zlatibora, formira balkanski kitnjak (Quercus dalechampii Ten.) sa prateim
vrstama: uma crnog bora i balkanskog hrasta kitnjaka (Querco dalechampii-Pinetum goensis
Pavlovi 1964) i uma balkanskog kitnjaka sa serpentinskom sleznicom (Ass. Asplenio cuneifoliaeQuercetum dalechampii/Pavl.51/Cvjetianin 1999). Sprovoenjem istraivanja varijabilnosti
morfolokih svojstava kitnjaka, CVJETIANIN 1999 je utvrdio da se na podruju Zlatibora u umama
kitnjaka pojavljuje balkanski kitnjak (Quercus dalechampii Ten.), a ne evropski kitnjak (Quercus
petraea /Matt./ Liebl.).
Podruje Goa karakterie, po Lang-u, klima visokih uma u optimumu, dok je prema Thornthweite-u
u pitanju blago humidna i pojaano humidna klima. ume kitnjaka preko 600 metara nadmorske visine
nalaze se u svom optimumu sa aspekta klimatskih uslova. Zemljite je, kao i na Zlatiboru, eutrino
93

smee, obrazovano na neutralnim, bazinim i ultrabazinim stenama, eruptivnog i metamorfnog

porekla i razliitim tipovima vezanih i poluvezanih sedimentnih stena. Kategorije srednje dubokih
zemljita karakteristine su za serpentinite i peridotite (to je sluaj na Gou). Reakcija zemljita je
umereno kisela do neutralna, a stepen zasienosti bazama vei je od 50%. Eutrina smea zemljita
na peridotitsko-serpentinskim supstratima odlikuju se specifinim hemijskim sastavom i visokim
sadrajem magnezijuma, to se odraava na specifinost ekolokih uslova. umske zajednice,
zabeleene i opisane na podruju Goa, pored evropskog kitnjaka (uma hrastova i crnoga graba
(Ostryo carpinifoliae-Quercetum (B. Jov. 67) Tom. 1980), formira esto balkanski kitnjak (Quercus
dalechampii Ten.) sa prateim vrstama: uma crnog bora i balkanskog hrasta kitnjaka (Querco
dalechampii-Pinetum goensis Pavlovi 1964), uma balkanskog kitnjaka sa serpentinskom sleznicom
(Ass. Asplenio cuneifoliae-Quercetum dalechampii/Pavl.51/Cvjetianin 1999) i uma balkanskog
hrasta kitnjaka i crnog graba (Ass. Ostryo carpinifoliae-Quercetum dalechampii /Vuk. 64/ Cvjetianin
1999).
Prema podacima iz Posebne osnove gazdovanja (1998 2008), Odsek c Odeljenja 25 Gazdinske
jedinice erbetovac povrine 2.20 hektara, koja pripada Limskom umskom podruju, a njom
gazduje umska uprava Prijepolje u okviru umskog gazdinstva Prijepolje, predstavlja izdanaku
umu kitnjaka starosti preko 40 godina, istu, razreenu sastojina sa 630 stabala po hektaru i
ueem kitnjaka od 95,23 %, drvnom zapreminom po hektaru od 108.9 m3 i zapreminskim prirastom
po hektaru od 3 m3. Sastojina pripada cenoekolokoj grupi uma kitnjaka i cera (Quercion petraeaecerris) na razliitim smeim zemljitima, cenoekolokoj jedinici uma kitnjaka i cera (Quercion
petraeae-cerris) na zemljitima na lesu, silikatnim stenama i krenjacima. Ova izdanaka sastojina
kitnjaka nalazi se na vrlo strmom terenu, ujednaenog nagiba 16o do 20 o, ekspozicije zapadjugozapad i na nadmorskoj visini 1150 do 1200 m. Zemljite je distrino (kiselo) smee, koje
predstavlja najrasprostranjeniji tip zemljita u planinskom pojasu Srbije (CVJETIANIN et al. 2007).
Obrazuje se na kiselim silikatnim supstratima magmatskog, metamorfnog i sedimentnog porekla.
Tipina kisela smea zemljita predstavljaju veoma dobra stanita kitnjaka u Srbiji. Ovo se, pre svega,
odnosi na duboke, ilovaste forme. Plie, erodirane forme kiselih smeih zemljita znatno su nieg
proizvodnog potencijala. Sa poveanjem sadraja skeleta, ekoloko-proizvodna vrednost zemljita
opada. Dubina zemljita u sastojini kitnjaka na lokalitetu Prijepolje je mala (15-30 cm), a usled velikog
nagiba terena predstavlja plitku, erodiranu formu kiselog smeeg zemljita i znatno je nieg
proizvodnog potencijala. Zemljite je slabo skeletoidno, sa sadrajem skeleta do 10%, te predstavlja
tipino kiselo smee zemljite slabe ekoloko-proizvodne vrednosti. Prizemna vegetacija u sastojini,
prema Posebnoj osnovi gazdovanja, nije prisutna, zakorovljenost je slaba, a ni sprat bunja nije
zabeleen. Sastojina je nepotpunog sklopa (0.5-0.6), po kvalitetu sastojina bez vrednosti, tj. bez
uea tehnikog drveta. Nasuprot tome, osnovna namena sastojine je proizvodnja tehnikog drveta,
te se navodi selektivna proredna sea kao uzgojna potreba. Takoe, konstatovano je pogreno
negovanje sastojine u prethodnom periodu, ali i mala ugroenost antropogenim faktorima.

94

III GENETIKA VARIJABILNOST POPULACIJA

Analizom varijabilnosti hloroplastne DNK individua sa podruja Zlatibora, primenom metodolokog
pristupa definisanog modelom strategije genetike konzervacije vrste, utvreno je prisustvo dva
haplotipa haplotipa 1, karakteristinog za itavu Srbiju i haplotipa 2, prisutnog samo na podruju
Zlatibora i Goa. Retki haplotip 2 moda upravo predstavlja dokaz diferencijacije ove vrste od ostalih
vrsta agregata kitnjaka. Konaan odgovor na ovo pitanje moe se dobiti nastavkom utvrivanja
haplotipske pripadnosti pojedinih jasno determinisanih individua balkanskog (uma balkanskog
kitnjaka
sa
serpentinskom
sleznicom
(Ass.
Asplenio
cuneifoliae-Quercetum
dalechampii/Pavl.51/Cvjetianin 1999) i evropskog kitnjaka na podruju Zlatibora, koje se javljaju u
populacijama slinih ekolokih uslova stanita.
Analizom varijabilnosti hloroplastne DNK individua sa podruja Goa utvreno je prisustvo tri
haplotipa haplotipa 1, karakteristinog za itavu Srbiju; haplotipa 2, prisutnog samo na podruju
Zlatibora i Goa i haplotipa 5, koji je zabeleen samo u populacijama kitnjaka na Gou. Pojavu retkih
haplotipova 2 i 5 treba posmatrati, takoe, u korelaciji sa specifinim ekolokim uslovima na podruju
Zlatibora i Goa, ali i sa pojavom druge vrste iz agregata kitnjaka, balkanskog kitnjaka (Quercus
dalechampii Ten.). Retki haplotip 5 moda, kao i haplotip 2, predstavlja dokaz diferencijacije ove vrste
od ostalih vrsta agregata kitnjaka, zbog ega treba nastaviti sa odreivanjem haplotipske pripadnosti
individua iz populacija na podruju Goa.
Analiza varijabilnosti hloroplastne DNK individua iz kitnjakove sastojine u Prijepolju pokazala je
prisustvo tri haplotipa haplotipa 1, karakteristinog za itavu Srbiju; haplotipa 3, prisutnog samo na
podruju Prijepolja i haplotipa 4, koji je takoe zabeleen samo u ovoj populaciji kitnjaka. Obzirom da
se populacija kitnjaka u Prijepolju odlikuje razliitim ekolokim uslovima stanita (geoloka podloga i
zemljite) od populacija na Zlatiboru i Gou, a i prema cenoekolokoj pripadnosti predstavlja zajednicu
evropskog kitnjaka (Quercus petraea /Matt./ Liebl.), moe se pretpostaviti da su haplotipovi 3 i 4 retki
delovi genofonda populacija ove vrste agregata.
IV CILJEVI UPRAVLJANJA POPULACIJAMA
Na sve specifine populacije hrasta kitnjaka, koje karakterie prisustvo retkih haplotipova, odnose se
dva osnovna cilja konzervacije:
o konzervacija adaptabilnosti na uslove sredine i
o konzervacija genetikog diverziteta i genetike adaptabilnosti.
Konzervacija populacione adaptabilnosti na odreene uslove sredine je osnovni cilj u zatiti prirode.
Obzirom da se genetika struktura populacije smatra rezultatom dugorone selekcije usmeravane
uslovima sredine, postoji miljenje da su lokalni genetiki resursi najbolje prilagoeni lokalnim
uslovima sredine i smatraju se najvrednijim. Ovo se naroito odnosi na populacije koje se javljaju na
ekstremnim stanitima. Objekat konzervacije u tom sluaju jesu autohtoni genofondovi, dok su drugi
95

genetiki resursi od manjeg znaaja. Ovaj cilj konzervacije naroito se odnosi na populacije sa
lokaliteta Zlatibor i Go, koje karakterie specifina geoloka podloga, a samim tim i celokupni uslovi
stanita.
Konzervacija genetike adaptabilnosti ili maksimalnog genetikog diverziteta ciljne vrste odnosi se,
pre svega, na populaciju hrasta kitnjaka u Prijepolju, koja se karakterie prisustvom retkih haplotipova,
najverovatnije, evropskog kitnjaka. Pritom, fenotipski (genetiki) varijabilitet je veoma vaan za
unapreenje ekonomski znaajnih osobina oplemenjivanjem, naroito kada je u pitanju rezistentnost
na tetne uticaje biotikih i abiotikih faktora. U cilju ouvanja to veeg broja gena, naroito retkih ili
unikatnih, populacije za program konzervacije zasnovan na ovom cilju se obino biraju meu
autohtonim genofondovima, koji su verovatno adaptirani na razliite ekoloke uslove i pod malim su
uticajem antropogenog faktora.
V PROGRAM PRAENJA I GAZDOVANJA POPULACIJAMA
Prema Strategiji genetike konzervacije hrasta kitnjaka (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967) u
Srbiji, zatitu i usmereno korienje najvrednijih genetikih resursa kitnjaka ubudue treba realizovati:
- in situ putem selekcije retkih haplotipova unutar definisanih specifinih populacija i
izdvajanjem novih semenskih objekata unutar genekoloke zone Zapadne i Jugozapadne
Srbije;
- ex situ osnivanjem provenijeninih testova, ivih arhiva, klonskih i generativnih semenskih
plantaa.
Reime gazdovanja specifinim populacijama hrasta kitnjaka na lokalitetima Zlatibor, Go i Prijepolje
treba prilagoditi zahtevima in situ konzervacije. Metod konzervacije koji je primenljiv u ovim
populacijama jeste Prirodne populacije u normalnom reimu gazdovanja, to podrazumeva
prevoenje populacija u semenske sastojine ili selekciju pojedinanih ili grupa stabala unutar
populacija, uz primenu gazdinskih mera propisanih osnovama za gazdovanje. Dakle, u narednom
ureajnom periodu treba promeniti osnovnu namenu ovih populacija iz proizvodne u zatitnu ili
semenski objekat (to se naroito odnosi na populaciju u Prijepolju, koja za osnovnu namenu ima
proizvodnju tehnikog drveta, dok je po kvalitetu sastojina bez uea tehnikog drveta). Selekciju
stabala unutar populacija treba zasnivati na haplotipskoj pripadnosti individua, koja se utvruje
primenom analize hloroplastnog genoma, opisane u Strategiji, iji je jedan od konkretnih ciljeva dalje
upoznavanje stepena genetike varijabilnosti unutar specifinih populacija na lokalitetima Zlatibor,
Go i Prijepolje, primenom opisanog metodolokog pristupa, u cilju jasnog izdvajanja i markiranja
retkih haplotipova i prouavanja promenljivosti na individualnom nivou. Naroitu panju treba posvetiti
individuama za koje se utvrdi da pripadaju retkim haplotipovima (haplotipovi 2 i 5 na lokalitetima
Zlatibor i Go i haplotipovi 3 i 4 na lokalitetu Prijepolje).
Transfer semenskog materijala treba vriti iskljuivo unutar istih regiona provenijencija, kako bi
specifinost genetike varijabilnosti u razliitim regionima ostala ouvana. U nekim sluajevima,
96

preporuljivo je prenoenje semena iz Regiona II u ostale delove Srbije, kako bi stepen diverziteta bio
povien, a predeo pojavljivanja retkih haplotipova proiren.
Obnova specifinih populacija predstavlja jedno od najvanijih pitanja u gazdovanju ovim sastojinama.
U populacijama sa pojavom retkih haplotipova prilikom njihove obnove treba imati u vidu strukturu
mlade sastojine i omoguiti prenoenje retkih haplotipova na sledeu generaciju, po mogustvu
prirodnom obnovom, ali ako se to pokae nedovoljnim, pristupiti i vetakoj obnovi. Obnovu treba
pratiti povremenim genetiko molekularnim istraivanjima, jer se genetike razlike izmeu starih i
mladih jedinki u jednoj populaciji, uz odgovarajue uzgojne mere, mogu svesti na minimum. U
populaciji na lokalitetu Prijepolje, ukoliko je neophodno, moe se primeniti i vegetativno obnavljanje,
jer je u pitanju populacija izdanakog porekla. Vazduno ili zemljino polaganje, oiljavanje reznica i
kalemljenje mogu biti vidovi vegetativnog obnavljanja. Meutim, ovaj vid obnavljanja treba primeniti
samo u cilju produenja ivotnog veka retkih haplotipova, ukoliko sva potrebna istraivanja ili obnova
generativnim putem nisu sprovedene.
Prouavanje varijabilnosti na individualnom nivou predstavlja naredni korak ka modeliranju moguih
metoda ex situ konzervacije retkih haplotipova vrsta agregata hrasta kitnjaka. Individue sa utvrenom
pripadnou retkim haplotipovima treba ukljuiti u testove potomstva u cilju utvrivanja stepena
nasledljivosti karakteristika retkih haplotipova i njihove frekvencije u narednoj generaciji. Takoe,
neophodno je, pored znaaja za adaptabilnost, determinisati i fenotipske karakteristike retkih
haplotipova koje su od ekonomskog znaaja, ukoliko postoje, kako bi se realizovao jo jedan od
ciljeva Strategije u vidu ukljuivanja aktivnosti genetike konzervacije u programe komercijalnog
oplemenjivanja i unapreenja vrsta. Individue ije potomstvo pokae zadovoljavajue karakteristike u
testovima treba koristiti za podizanje generativnih semenskih plantaa (na ta ukazuje i prostorni
raspored postojeih semenskih plantaa prikazan u Strategiji) i ivih arhiva. U cilju dalje
komercijalizacije genetike konzervacije, ne treba izbegavati ni osnivanje klonskih plantaa za
proizvodnju semena, poreklom od determinisanih retkih haplotipova.
VI ULOGE, ODGOVORNOSTI I PRAVA ZAINTERESOVANIH STRANA
Kao zainteresovane strane u procesu uspostavljanja aktivnosti genetike konzervacije hrasta kitnjaka
u Srbiji pojavljuju se vlasnici i korisnici specifinih populacija za genetiku konzervaciju; vlasnici i
korisnici uma kitnjaka na podruju itave genekoloke zone Zapadne i Jugozapadne Srbije, pa i na
podruju itave Srbije; drvna industrija i rasadnika proizvodnja; naunoistraivake organizacije u
oblasti umarstva i ouvanja genetikih resursa; nevladine organizacije u oblasti ouvanja
biodiverziteta; mediji i lokalna zajednica.
Uloga svih zainteresovanih strana jeste optekorisna, tj. doprinosi ouvanju dobra od opteg interesa
oveanstva, to genetiki resursi svakako jesu. Vlasnici i korisnici kitnjakovih uma, naroito
populacija specifine genetike varijabilnosti, pa i pripadnici lokalne zajednice, mogu imati veoma
vanu ulogu u procesu ouvanja adaptabilnosti vrste i njenog prilagoavanja novonastalim uslovima
97

sredine usled nadolazeih, ili ve uveliko aktuelnih, globalnih klimatskih promena. Poumljavanja
tekih terena, naroito specifinih stanita na serpentinitima i peridotitima, kakva su prirodna stanita
kitnjaka, bie sve vie oteana, usled porasta temperature i smanjenja koliine padavina, te e
zahtevati genotipove otporne na ekstremne ekoloke uslove. Takoe, kitnjakove ume u Srbiji su u
prilino loem stanju usled, ve vidljivih i merljivih, posledica suenja uma, to zahteva njihovu
obnovu otpornijim genotipovima, koji su istovremeno prilagoeni uslovima stanita, to znai da ih je
potrebno selektovati iz prirodnih populacija. Visok stepen varijabilnosti prilikom selekcije je od
presudnog znaaja za uspeh ouvanja adaptabilnosti na irok opseg ekolokih uslova. Uloga
naunoistraivakih institucija jeste, upravo, da omogue to bolje upoznavanje postojeeg stepena
unutarvrsne i individualne varijabilnosti hrasta kitnjaka, utvrde vezu izmeu genetike i ekonomski
znaajnih osobina individua i svojim istraivanjima doprinesu ukljuivanju genetike konzervacije
umskih vrsta u komercijalne tokove. Nevladine organizacije i mediji imaju presudnu ulogu u
podizanju svesti javnosti o znaaju umskih genetikih resursa i njihovog ouvanja za sadanje i
budue generacije ljudi.

Slika 6: Participacija zainteresovanih strana u procesu definisanja konzervacione strategije i smernica

Svakako, pored optekorisnog znaaja, jo uvek je veoma bitan i ekonomski momenat i koristi koje bi
od svog angaovanja mogle imati sve zainteresovane strane. Selekcionisan kvalitetan semenski i
sadni materijal, sa tano utvrenim poreklom, pri emu se kao materinsko stablo pojavljuje retki
haplotip otporan na ekstremne uslove stanita ili drugih eljenih svojstava, postie znatno viu cenu
na tritu. Drvo dobijeno iz takvog selekcionisanog semena dostiu znatno viu cenu, takoe, ali
drvna industrija istovremeno dobija kvalitetnu sirovinu, pri emu e i finalni proizvod biti vie
vrednovan. Naunici imaju priliku da svoj rad konkretizuju kroz razliite projektne aktivnosti, u zemlji i
na meunarodnom nivou, obzirom da je oblast ouvanja genetikih resursa jedan od prioriteta
stratekog razvoja nauke u svetu. Na kraju, ali svakako ne najmanje vano, lokalna zajednica dobija
priliku da svoje ivotno okruenje ouva i uini prijatnijim ne samo za sopstveni ivot, ve i za veliki
broj turista, pri emu e stabilni umski ekosistemi njihovog kraja dobiti ekonomsku valorizaciju.
98

VII MONITORING I EVALUACIJA

Praenje (monitoring) stanja i genetike varijabilnosti unutar specifinih populacija hrasta kitnjaka, kao
i kriterijumi za ocenu (evaluaciju) uspenosti realizacije ciljeva strategije za genetiku konzervaciju,
predstavljaju neizostavni deo tehnikih smernica. U suprotnom bi bilo nemogue utvrditi promene u
odgovarajuim vremenskim intervalima i donositi odluke o daljim postupcima. Obzirom da su u pitanju
populacije u normalnom reimu gazdovanja, praenje ekolokih uslova, stanja sastojine, odnosa
glavne i prateih vrsta i drugih parametara vri se na poetku svakog novog ureajnog perioda. Ovim
merenjima treba pridruiti analize genetike varijabilnosti unutar populacija, najpre materinski
nasledljive hloroplastne DNK, kako bi se utvrdila haplotipska pripadnost jedinki kitnjaka i potvrdila
frekvencija retkih haplotipova, a kasnije i primenom molekularnih markera koji ukazuju na poreklo
polena, tj. identifikuju paternalni genom (kao to su RAPD, VNTR). Metod uzorkovanja prilikom
vrenja analiza varijabilnosti hloroplastne DNK, metodologijom opisanom u Strategiji, treba bazirati na
najmanje 50 stabala unutar sastojine, koja su meusobno udaljena najmanje 50 metara. Prilikom
svake analize potrebno je markirati (farbom ili trakom) retke haplotipove, ali i sva stabla obuhvaena
analizom, kako ne bi dolo do ponavljanja. Za utvrivanje haplotipova treba pratiti raspored traka na
gelovima, definisan u Tabeli 1 Strategije. Na ovaj nain e svaka osnova za gazdovanje ovim
populacijama sadrati podatke o izdvojenim retkim haplotipovima i njihovom statusu u sastojini.
Utvrivanje genetike varijabilnosti na nivou specifinih populacija treba uiniti sastavnim delom
procesa izrade osnove za gazdovanje.

Literatura
CVJETIANIN, R. (1999): Taksonomija i cenoekologija balkanskog kitwaka (Quercus dalechampii
Ten.) na serpentinitima centralne i zapadne Srbije. Doktorska disertacija u rukopisu.
umarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd
CVJETIANIN, R., KRSTI, M., KNEEVI, M., KADOVI, R., BELANOVI, S., KOANIN, O. (2007):
Taksonomija, ekoloki uslovi i umske zajednice hrasta kitnjaka. U: Stojanovi, LJ. (urednik):
Hrast kitnjak (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967) u Srbiji monografija-. str. 61-110.
Univerzitet u Beogradu umarski fakultet. Udruenje umarskih inenjera i tehniara Srbije.
Beograd.
CVJETIANIN, R., IJAI-NIKOLI, M., MILOVANOVI, J., PEROVI, M., NOVAKOVIVUKOVI, M. (2014): Regions of provenances of Fraxinus angustifolia Vahl. and Fraxinus
pallisae Wilmott in Serbia. umarstvo 3-4. pp. 131-142.
ERIKSSON, G., EKBERG, I. (2001): An Introduction to Forest Genetics. SLU, Repro, Uppsala,
vedska. rr.1-166.
FAO, DFSC, IPGRI (2001): Forest genetic resources conservation and management. Vol. 2: In
managed natural forests and protected areas (in situ). International Plant Genetic Resources
Institute, Rome, Italy.
FAO, FLD, IPGRI (2004): Forest genetic resources conservation and management. Vol. 1: Overview,
concepts and some systematic approaches. International Plant Genetic Resources Institute,
Rome, Italy. 106pp.
99

FRANKEL, O.H., BROWN, A.H.D., BURDON, J.J. (1995): The Conservation of Plant Biodiversity.
Cambridge University Press, Cambridge, Great Britain
GILLET, M. (urednik) (1999): Which DNA marker for which purpose? Final Compendium of the Forest
Project in the EU Biotechnology FW IV Programme Molecular Tools for Biodiversity
GREGORIUS, H.-R. (1992): Gene conservation and the preservation of adaptability u: Seitz, A.,
Loeschke, V. (urednici):Species Conservation:A Population-Biological Approach.
Birkhuser, Bazel, vajcarska (31-47)
KRUGMAN, S.L. (1984): Policies, strategies and means for genetic conservation in forestry. Pp. 71-81
in: Yeatman, C.W., Krafton, D., Wilkes, G. (eds.): Plant Genetic Resources. A conservation
Imperative. Amer. Ass. Advancement Sci., Washington D.C., U.S.A.
LEDIG, F.T. (1986): Heterozygosity, heterosis and fitness in outbreeding plants. Pp. 77-104 in: Soule,
M.E. (ed.): Conservation biology. Sinauer. Sunderland. U.S.A.
MAXTED, N., HAWKES, J.G., FORD-LLOYD, B.V., WILLIAMS, J.T. (1997a): A practical model for in
situ genetic conservation. Pp. 339-367 in: Maxted, N., Ford-Lloyd, B.V., Hawkes, J.G. (eds.):
Plant Genetic Conservation. The in situ Aproach. Chapman and Hall, London, United
Kingdom.
MILOVANOVI, J. (2010): Genetika u slubi ouvanja omorike i kitnjaka. Zadubina Andrejevi, 76
str.
MILOVANOVI, J. (2009): Ekoloko-genetike osnove varijabilnosti hrasta kitnjaka (Quercus petraea
agg. Ehrendorfer 1967) u Srbiji. Doktorska disertacija. Fakultet za primenjenu ekologiju
Futura. Beograd. 145 str.
MILOVANOVI, J., IJAI-NIKOLI, M. (2006): MPBS a method to conserve forest species genetic
diversity. International Scintific Conference in occasion of 60 year of operation of Institute of
Forestry, Belgrade, Serbia: Sustainable use of Forest Ecosystems-the Challange of the 21st
Century, 8-10. November, Donji Milanovac, Serbia, The Book of Abstracts (128).
MILOVANOVI, J., IJAI-NIKOLI, M. (2008): Forest tree species natural genetic diversity
assesment as a tool for conservation and sustainable use. III International Symposium of
Ecological of the Republic of Montenegro, Bijela-Herceg Novi, 08-12.10. Book of Abstracts
(81).
MILOVANOVI, J., IJAI-NIKOLI, M. (2009): Primena molekularnih markera u konzervaciji
genofonda umskog drvea. Glasnik umarskog fakulteta 99 (101-113).
MILOVANOVI, J., IJAI-NIKOLI, M. (2010): Technical guidelines for Sessile oak genetic
conservation strategic priorities implementation in Serbia. International scientific conference
Forest ecosystems and climate changes. Institute of Forestry Belgrade, IUFRO, EFI.
Belgrade. 9-10 March. Proceedings. Volume 2. rp. 41-47.
MILOVANOVI, J., IJAI-NIKOLI, M. (2010a): Characterization of Serbian spruce variability
applying isoenzyme markers. Biotechnology & Biotechnological Equipment. Volume 24 (1).
pp. 1600-1605.
RADOVI, I. (2005): Razvoj ideje o znaaju i potrebi zatite biodiverziteta. Nauni skup: Biodiverzitet
na poetku novog milenijuma, Knjiga CXI, Odeljenje hemijskih i biolokih nauka, Knjiga 2,
Srpska akademija nauka i umetnosti Beograd, Zbornik radova. (17-52)
ROTACH, P. (2005): In situ conservation methods. p. 535-565 in: Geburek, Th. & Turok, J. (eds.):
Conservation and Management of Forest Genetic Resources in Europe. Arbora Publishers.
Zvolen, Slovakia.
IJAI-NIKOLI, M., MILOVANOVI, J. (2010): Konzervacija i usmereno korienje umskih
genetikih resursa. umarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Planeta print Beograd, 200
str.
IJAI-NIKOLI, M., MILOVANOVI, J. (2013): Conservation and sustainable use of forest genetic
resources through an example of wetland ecosystems. Agriculture & Forestry, Vol. 57. Issue
1: 23-31.
100

IJAI-NIKOLI, M., MILOVANOVI, J., BOBINAC, M. (2009a): Sessile oak (Quercus petraea agg.
Ehrendorfer 1967) Rare Haplotypes Appearance in Serbia. African Journal of Biotechnology.
Vol. 8 (17), rp. 4117-4120.
IJAI-NIKOLI, M., MILOVANOVI, J., BOBINAC, M., SAVI-PAVIEVI, D., BRAJUKOVI,
G., DIKLI, M. (2009b): Variability of the Chloroplast DNA of Sessile oak (Quercus petraea
agg. Ehrendorfer 1967) in Serbia. Archives of Biological Sciences. Vol. 61 No. 3. pp. 459465.
IJAI-NIKOLI, M., MILOVANOVI, J., KATII-TRUPEVI, I. (2009): Model of Serbian spruce
genetic diversity conservation applying MPBS method for adaptability improvement.
International Journal of Biodiversity and Conservation. Academic Journals. Vol. 1 (1). pp.
001003.
IJAI-NIKOLI, M., MILOVANOVI, J., NONI, M., KNEEVI, R., STANKOVI, D. (2013): Leaf
morphometric traits variability of different Beech provenances in juvenile development stage.
Genetika, Vol. 45, No. 2, 369-380.
IJAI-NIKOLI, M., MILOVANOVI, J., NONI, M. (2014): Conservation of Forest Genetic
Resources. In: Ahuja, M.R. & Ramawat, K.G. (eds.): Biotechnology and Biodiversity.
Springer. pp: 103-128.
IJAI-NIKOLI, M., OCOKOLJI, M., VILOTI, D., MILOVANOVI, J. (2011): The genetic
potential of mother trees as a basis for Acer pseudoplatanus Atropurpureum plant
production. Archives of Biological Sciences. Vol. 63 No. 1. pp. 145-150
STEVANOVI V., VASI V. (1995): O biodiverzitetu, Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od
meunarodnog znaaja, Ecolobri, Bioloki fakultet, Beograd (1-9).
WILSON, O.E. (1992): The diversity of life. Harvard University Press (424)
YANCHUK, A.D., LESTER, D.T. (1996): Setting priorities for conservation of the conifer genetic
resources of British Columbia. For. Chr. 72: 406-415
ZIEHE, M., GREGORIUS, H.-R., GLOCK, H., HATTEMER, H.H., HERZOG, S. (1989): Gene resources
and gene conservation in forest trees: general concepts u: Scholz, F., Gregorius, H.-R.,
Rudin, D., (urednici): Genetic Effect of Air Pollutants in Forest Tree Populations. Springer,
Berlin, Nemaka (173-185)

101

102

Zatita geodiverziteta
Boris Vakanjac

1. Geodiverzitet
38B

Geodiverzitet je re poreklom iz engleskog jezika, sastoji se iz dva pojma: geo (geology - geologija) i
diversity (razliitost, razlika, raznolikost, raznovrsnost) dakle - geoloka raznovrsnost. Podrazumeva
sve prirodne objekte koji su nastali geolokim procesima na planeti Zemlji kao to su morfoloki oblici
(slika 2), strukturni oblici, produkti endogenih (intruzivi, vulkanizam) i egzogenih procesa (nastanak
sedimentnih basena), minerali, stene, fosili, leita mineralnih sirovina, paleontoloki ekoloki sistemi,
promene geolokih objekata kroz vreme i drugi.
39B

Zatita geodiverziteta podrazumeva: 1. Prepoznavanje svih geolokih entiteta koje treba sauvati
zbog njihove naune, estetske, istorijske i drugih vrednosti (npr. fosili, geoparkovi, specifini
morfoloki oblici kao to su kanjon Kolorada u SAD, arhipelag Halong-bej u Vijetnamu - slika 1); 2.
Racionalan pristup problematici eksploatacije mineralnih sirovina i upotrebe zemljita, sa aspekta
poljoprivrede i spreavanja zagaenja i unitenja prirodne sredine koja moe da nastupi kao posledica
eksploatacije mineralnih resursa na primer izlivanje jalovita u rene tokove, razlivanje isplake na
povrini pri istranom buenju, takoe racionalan pristup pri upotrebi zemljita u svrhu poljoprivrede
(spreavanje erozije, menjanje karaktera zemljita itd.) i 3. Prepoznavanje svih geolokih entiteta koji
mogu da ugroze zdravlje i ivot oveka, npr. zemljotresi, vulkanske erupcije, odroni, poplave.
Re geologija, prvi je upotrebio 1778. godine an Anri Delik (1727-1817) a terminoloki je definisao
1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740 - 1799). Geologija je, uz astronomiju, jedna od
najstarijih nauka. Jo u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena
dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i
krenjak.
Georg Agrikola (1494-1555) napisao je prvi sistematski prirunik o rudarenju i metalurgiji. De re
metallica libri XII, with an appendix Buch von den Lebewesen unter Tage (Knjiga o kreacijajma ispod
zemlje). Obradio je energiju vetra, snagu vode, sisteme za tipljenje, transport rude, ekstraciju
luenjem i administraciju koja prati rudarske aktivnosti.
Sosur, (18. vek) je prvi shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena
kroz mlae. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da
tektonske sile nastaju zbog hlaenja Zemlje i stezanja. or Kivje (1769-1832), prirodnjak i zoolog,
postavlja temelje naunog prouavanja fosilnih ostataka organizama. Pojam geosinklinale kao
labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na znaenju
1900 i ostaje u sreditu interesovanja geologa sve do 1960-ih, kada koncepcija tektonike ploa
Alfreda Vegenera postaje dominantna u objanjavanju geolokih pojava. Poznati srpski geolozi su:
103

Jovan ujovi, Svetolik Radovanovi, Kosta Petkovi, Sava Uroevi, Jelenko Mihajlovi, Milorad
Dimitrijevi, Stevan Karamata i drugi.

Slika 1: Krenjaki sistem i peine, nacionalni park Ha

Long Bay, Vietnam, foto B. Vakanjac 2007

Slika 2 Erodovani sedimenti peara i glinaca, oblast

Orgona, jugoistona Mongolija, foto B. Vakanjac 2007

2. Nastanak svemira i elemenata

Svemir je sva materija koja postoji i sav prostor u
kojem se neprekidno odvijaju razliiti procesi. Deo
svemira koji moe da se vidi ili ispita obino se naziva
poznati svemir ili vidljivi svemir (slika 3). Poto irenje
(inflacija) svemira uklanja iz naeg vidokruga njegov
ogroman deo, veina kosmologa prihvata stanovite da
je nemogue osmatrati ceo svemir te koriste izraz na
svemir da naglase da se radi samo o onom delu ljudima
dostupnom za ispitivanje.
Najvaniji rezultat fizike kosmologije, saznanje da se
svemir iri, izveden je iz posmatranja crvenog pomaka
uoblienog u Hablov zakon. Ekstrapolacijom tog irenja
po vremenu, nazad u prolost, dostie se gravitacioni
signularitet, prilino apstraktan matematiki koncept,
koji moda odgovara, a moda i ne odgovara
stvarnosti. Iz toga je izrasla teorija Velikog praska, koja
je danas preovlaujui model svemira. Starost svemira,
raunajui od Velikog praska, procenjuje se na oko
13,7 milijardi (13,7 109) godina, sa granicom greke
od oko 1% ( 200 miliona godina).

104

Slika 3: Flammarionov drvorez, Pariz 1888.

http://sh.wikipedia.org/wiki/
Svemir#mediaviewer/File:Universum.jpg

Nastanak elemenata se objanjava poznatim mehanizmom da se mlada zvezda sastoji skoro

iskljuivo od vodnika. Usled gravitacionih sila i turbulencija u jezgru zvezde, gustina vodonika iznosi
105 kg/m3, a temperatura oko 107 oK. Na tako visokim temperaturama kinetika energija vodonikovih
jezgara postaje toliko velika da omoguava da se prevazie njihova odbojna sila i da se pri tome
jezgra sudaraju ulazei na taj nain u proces fuzije. Konani proizvod nuklearne reakcije
"sagorevanja" vodonika u zvezdama je helijum uz oslobaanje velike koliine energije ije poreklo
vodi od manjka mase helijuma (defekt mase) u odnosu na 4 jezgra vodonika. Sledea faza razvoja
zvezde koja je sada bogata helijumom u svom jezgru (nakon sagorevanja vodonika) otpoinje kada se
gustina jezgra popne do vrednosti od 108 kg/m3, a temperatura podigne do 108 oK usled kompresije
jezgra, to je sada dovoljno da ponu reakcije koje sagorevaju (troe) helijum. Proizvodi sagorevanja
helijuma su uglavnom berilijum, ugljenik i azot. Usled velikog zagrevanja jezgra periferija se iri tako
da joj ukupna zapremina iznosi 100 prvobitnih zapremina i tako nastaje Crveni din. Ako je zvezda
do 1,4x mase Sunca nastaje beli patuljak. Zvezde sa veom masom od 1,4 mase Sunca, za razliku od
Belih patuljaka imaju katastrofalan zavretak (andresova granica, Chandrasekhar limit) i u tim
zvezdama nastaju elementi tei od gvoa.
Nastanak Sunevog sistema se pored pominjanja
drugih teorija uglavnom zasniva na Nebularnoj ili
Kant-Laplasovoj hipotezi po kojoj je na prostoru
dananjeg Sunevog sistema postojao oblak gasa i
praine koji je kasnije kondenzovan usled rotacije i
sopstvene gravitacije.

Slika 4: Umetniko vienje galaksije "Mleni put" na osnovu

poznatih naunih podataka
http://static.astronomija.co.rs/dubokisvemir
/galaksija/Mlecni_put/Mlecni_put_spirale.jpg

3. Planeta Zemlja
Zemlja je jedna od osam planeta u Sunevom sistemu. Trea je planeta po udaljenosti od Sunca i
najvea terestrika planeta u Sunevom sistemu. Planeta Zemlja ima jedan prirodni satelit, Mesec. Za
sada je jedina poznata planeta na kojoj ima ivota. U geolokim naukama preovladava miljenje da je
Zemlja stara oko 4,6 milijardi godina to je utvreno odreivanjem vremena poluraspada urana i
torijuma. Zemlja ima magnetsko polje koje je zajedno sa atmosferom, titi od radijacije, tetne po iva
bia koja naseljavaju planetu. Atmosfera takoe slui kao tit za odbijanje manjih meteora - prolazei
kroz atmosferu, oni sagore pre nego to stignu do Zemljine povrine. Zemljin jedini poznati satelit,
Mesec, poeo je da krui oko Zemlje pre 4,53 milijardi godina. Danas, Zemlja se okrene oko Sunca
jednom na svakih 366,26 krugova koje napravi oko svoje ose (to je jednako cifri od 365,26 solarnih
105

dana). Zemljina osa se nalazi pod uglom od 23,5 ija je posledica menjanje godinjih doba na
Zemljinoj povrini. Atmosferski uslovi su se znaajno promenili od kako je nastao ivot, to stvara
ekoloku ravnoteu koja modifikuje uslove na povrini Zemlje. Oko 71% Zemljine povrine je
pokriveno vodom. Zemlja je jedina planeta Sunevog sistema gde voda moe da opstane u tenom
stanju. Ostalih 29% povrine se sastoji iz kontinenata i ostrva. Zemljina spoljna povrina je izdeljena
na nekoliko segmenata, tektonskih ploa koje postepeno migriraju tokom perioda od vie miliona
godina. Njen relativno veliki satelit, Mesec, utie na plime i oseke, stabilizuje promenu nagiba Zemljine
ose, i takoe postepeno menja duinu rotacionog perioda Zemlje. Kia kometa u ranom periodu
nakon nastanka Zemlje igrala je veliku ulogu u nastanku okeana.
Zemlja je peta planeta po veliini u Sunevom sistemu. Za razliku od nekih drugih planeta, Zemlja nije
gasoviti din, kakva je na primer planeta Jupiter, ve je terestrika planeta, odnosno planeta koja ima
vrstu povrinu (slika 5). Termin terestriki potie od grke rei terra to znai zemlja. U Sunevom
sistemu ako Zemlju uporedimo sa ostale tri terestrike planete, Merkurom, Venerom i Marsom, ona je
najvea, sa najveom gustinom, najveom silom gravitacije i najjaim magnetskim poljem. Generalno,
Zemlja se sastoji od atmosfere, biosfere, hidrosfere i njene unutranje grae ispod povrine. Slino
kao i kod drugih terestrikih planeta, unutranjost Zemlje je podeljena u vie slojeva: spoljanja kruta
kora, kontinentalna i okeanska, Zemljin omota (mantl ili plat), gornji deo omotaa, donji deo
omotaa, spoljanje jezgro i unutranje jezgro (barisfera) (slika 6).

Slika 5: Planeta Zemljeasa misije Apola 17

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Blue_Marble

Slika 6: Unutranja graa planete Zemlje

http://sr.wikipedia.org/wikiB0#mediaviewer/File:Earth-crustcutaway-Serbian.svg

106

Zemljina kora je po hemijskom sastavu sainjena najveim delom od sledeih elemenata: kiseonik
47%, silicijum 28%, aluminijum 8%, gvoe 4,5%, kalcijum 3,5%, natrijum 2,5%, kalijum 2,5%i
magnezijum 2,2%.
Postoje etiri geoloka doba na koja je podeljena istorija Zemlje. To su poev od najstarije ka
najmlaoj (u geologiji se sve posmatra hronolokim redosledom): prekambrijum (vreme pre
kambrijumske eksplozije), paleozoik (staro doba), mezozoik (srednje doba) i kenozoik (novo doba).
Paleozoik, mezozoik i kenozoik pripadaju fanerozoku ili fanerozojskom eonu, dok prekambrijum
obuhvata sve to je prethodilo fanerozoiku.
Oblici Zemljine povrine variraju, razlikuju se, od mesta do mesta. Oko 70,8% Zemljine povrine
nalazi se pod vodom, ukljuujui i vei deo kontinentalnog elfa. Podvodna povrina ima razliite
oblike, planinske, ukljuujui i globalni irei srednjeokeanski grebenski sistem, kao i podmorske
vulkane, okeanske rovove, podmorske kanjone, okeanske platoe i abisalne ravni. Preostalih 29,2%
zemljine povrine koji nisu pokriveni vodom ine planine, pustinje, ravnice, platoe i druge
geomorfoloke oblike. Povrina planete je od nastanka Zemlje tokom geolokog vremena do
dananjih dana u procesu stalnog preoblikovanja i to pod uticajem tektonskih pokreta i erozije zbog
razliitih uzroka (geomorfologija).
Zemljino magnetsko polje se moe predstaviti kao magnetni dipol, sa dva magnetska pola. Juni
magnetski pol se nalazi na 73 severne geografske irine i 100 zapadne geografske duine, na
ostrvu Princa od Velsa, dok se severni magnetski pol nalazi na 70 june geografske irine i 148
istone geografske duine, na Antarktiku - juno od Novog Zelanda. Osa magnetskih polova je
nagnuta u odnosu na osu geografskih polova za oko 11. Po dinamo-teoriji, geomagnetsko polje se
generie unutar istopljenog jezgra gde toplota stvara konvekcijska kretanja materijala koji generiu
elektrinu struju. Zemljino gravitaciono polje uzrokuje da telo koje se nae slobodno u vazduhu
poinje da se kree ravnomerno ubrzano ka centru zemlje. Ubrzanje koje se saoptava ovom telu
naziva se gravitaciono ubrzanje. U proseku iznosi 9,81m/s2.

4. Osnove strukturne geologije i tektonike ploa

Deformacija materijala (stene) predstavlja reakciju te materije na silu koja na nju deluje, ako se neka
materija pritiska, razvlaimi, uvreme ili na bilo koji drugi nain delujeme na nju, reakcija stene e u
veini sluajeva biti deformacija. Materija e se usled toga rastegnuti, stisnuti ili pui. Oblici koji se
javljaju tokom vrstih deformacije su pukotine i rasedi. Razlika izmeu pukotina i raseda je u tome to
se kod pukotine javlja samo pucanje stene, bez kretanja blokova du novo-stvorene pukotine. Kod
raseda, postoji i kretanje stenskih blokova du rasedne povri (slika 7). Osnovni elementi raseda su
rasedna povr i stenski blokovi. Kada se posmatra veliina deformacionih struktura u Zemljinoj kori
(npr. planinski lanci ili riftne doline), jasno je da je za njihovo stvaranje potrebna ogromna sila. Sila
koja moe ubrati planinu ili izrasedati kontinent je tektonska sila. Ova sila potie od kretanja i
107

interakcije izmeu litosfernih ploa. Iz pomenutih razloga nastaju npr. planinski lanci Himalaji, Alpi,
Kordiljeri i drugi, a i zone divergencije, tj. razdvajanja dve litosferne ploe (riftne strukture, na primer)
(slika 8).

Slika 7: Rasedna struktura na junim padinama Svrljikih

planina, vezana za pojavu vrela Modro oko, fotografija
Vesna Risti Vakanjac 2012

Slika 8. Geoloke pojave na rekonstruisanom

kontaktu Afrikog i Junoamerikog kontinenta
https://acontent.atutorspaces.com/home
/course/content.php?_cid=622

Tektonika ploa - Poetkom XX veka Alfred Wegener iznosi hipotezu kontinentalnog drifta
(continetal drift) koja tvrdi da su jednom, u geolokoj prolosti, svi kontinenti bili spojeni u superkontinent koji je nazvan Pangea (gr. sve zemlje). Od odreenog trenutka zemljine istorije Pagea
poinje da se cepa na manje blokove koji se odmiu jedan od drugog. Wegener je 1912. godine
prolog veka imao vrlo uverljive i logine dokaze, ali ne i nauno dovoljne bi se u to vreme ova hipteza
i prihvatila. Ovo je trajalo sve do 60/tih godina XX veka, kada je naeno dovoljno dokaza da se
pomenuta teorija potvrdi i prihvati.
Pojednostavljeno postoje dva tipa litosfere 1. okeanska sa vie Fe i Mg a manje SiO2 koja je tea i
tanja, i 2. kontinentalna sa vie SiO2 koja je laka i deblja. Pomenuti tipovi plivaju po gornjem omotau
koji je slinog sastava kao okeanska kora i nalaze se u vidu litosfernih ploa koje su u meusobnoj
interakciji. Tipova granica izmeu litosfernih ploa su: divergentni (ploe se kreu jedna od druge),
konvergentni (ploa se kree jedna ka drugoj, tj jedna ploa se podvlai pod drugu) i transformni tip
granice (jedna ploa se smie pored druge).

5. Zemljotresi i seizmologija
Zemljotres predstavlja oscilovanje estica tla izazvano prirodnim ili vetakim uzrocima. Posledica su
osloboene Zemljine unutranje energije. Zemljotres nastaje zbog pomeranja tektonskih ploa ili
108

pojave udara, a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobaanja velike energije. Nasuprot
rasprostranjenom uverenju da su to retke pojave, one se deavaju vrlo esto, ali njihov najvei broj je
slabog intenziteta i javlja se na relativno malim povrinama kopnenih prostora ili okeanskog dna.
Na Zemljinoj povrini, zemljotresi se mogu manifestovati kao drmanje ili dislociranje tla. Ponekada,
mogu izazivati pojavu cunamija, razornog morskog talasa. Do zemljotresa najee dolazi usled
zaglavljivanja tektonskih ploa pri emu dolazi do naprezanja stenske mase i onog trenutka kada
naprezanje postane toliko da ga stene ne mogu izdrati dolazi do lomljenja i klizanja du raseda.
Zemljotresi mogu nastati prirodno ili kao rezultat ljudske aktivnosti. Manji zemljotresi mogu takoe biti
izazvani vulkanskom aktivnou, klizanjem tla, eksplozijama i nuklearnim probama.
Zemljotresi su jedni od najstranijih prirodnih katastrofa koje se deavaju na planeti Zemlji. Zbog toga
podatke o zemljotresima nalazimo u zapisima starim vie hiljada godina. Ipak, znaajnija prouavanja
zemljotresa se odvijaju tek od XIX veka.

Slika 9: Potres u Skoplju 1963,

http://krize.medijskestudije.org/wpcontent/uploads/2009/12/slika-RazglednicaSkoplje-posle-zemljotresa-1963g-56612x400.jpg

Slika 10: Potres u Banja Luci 1969,

http://files.dottmatos.webnode.it/200000256a8b32aaa66/D%C5%BEini%C4%87a%20palata.jpg

Nauka koja se bavi potresima naziva se sezmologija. Meutim, uprkos njenom napretku i novim
saznanjima, teko je predvideti pojavu potresa i njegove posledice. Seizmoskopima i seizmografima
se registruju da se desio zemljotres, vreme putovanja talasa i intenzitet. Oscilacije se mehaniki ili na
neki drugi nain prenose na traku koja se kree ujednaenom brzinom, najee 60 ili 120 mm u
minutu. Akcelerografi mere ubrzanje pri oscilovanju estica tla.
Procenjuje se da godinje ima oko 900,000 potresa magnitude do 2,5 (po Rihteru) a oni jai razornog
karaktera rei su i pojavljuju se svakih 5 do 10 godina (slike 9 i 10). Najvei broj zemljotresa vezan je
za granice litosfernih ploa. Pritom, najjai zemljotresi generiu se u zonama sueljavanja ploa, u
prostoru gde se jedna ploa podvlai pod drugu. Takva zona je u vatrenom pojasu Pacifika, gde se
109

dogodi 53% svih potresa. Druga po redu zona po broju potresa je mediteransko-alspko-himalajsko
podruje (41% svih potresa).

6. Vulkanizam
Vulkanologija je nauka o vulkanima, lavi, magmi i njima povezanim geolokim, geofizikim i
geohemijskim pojavama. Magmatizam podrazumeva itav skup procesa vezanih za aktivnosti magme
i njeno kretanje iz dubljih delova, kroz Zemljinu litosferu, ka povrini Zemlje. U zavisnosti od naina
kretanja magme, njenog pojavljivanja na razliitim nivoima u Zemljinoj kori ili njenog izlivanja,
razlikujemo dva tipa magmatizma: intruzivni i efuzivni. Intruzivni magmatizam (plutonizam) podrazumeva zadravanje magme na razliitim nivoima u Zemljinoj kori, pri emu se ona hladi,
konsoliduje i formira razliita magmatska tela plutone ili intruzive. Efuzivni magmatizam (vulkanizam)
- predstavlja izlivanje magme na povrini Zemlje (tada postaje lava) i niz drugih pojava, eksplozije
vulkana, vulkanski pepeo itd.

Slika 11: Centralni sistem vulkana Taal na Filipinima,

foto B. Vakanjac 2009

Slika 12 Mofeta (crna upljina u ovrsloj lavi), vulkan

Taal na Filipinima, foto B. Vakanjac 2009

Vulkani su uglavnom vezani za zone subdukcije. Samo 5% vulkana nisu vezeni za granice litosfernih
ploa. Najaktivniji su: 1. Vatreni pojas Pacifika gde se nalazi najvei broj aktivnih vulkana; 2.
Sredozemno - transazijska oblast i 3. Atlantsko-okeanska oblast.

7. Osnovi mineralogije
Mineralogija je nauka o mineralima koja prouava njihov oblik, unutranju grau, fizika i hemijska
svojstva, postanak, metode odreivanja i kriterijume klasifikacije. U prirodi minerali se mogu javiti kao
tela pravilnog ili nepravilnog oblika. Ukoliko postoji pravilna unutranja graa - definisana kristalna

110

reetku u kojoj postoji tano odreen raspored jona (atoma i molekula), takvi minerali se zovu kristali.
Kada ne postoji pravilna unutranja graa, minerali se pojavljuju u nepravilnim - amorfnim oblicima.
Minerali su konstitutivni elementi stena i najee se definiu kao: 1. vrsta materija odreenog
hemijskog sastava, strukture i fizikih osobina, koja je postala u zemljinoj kori pri definisanim fiziko hemijskim uslovima i 2. mineral je trodimenzionalno vrsto telo sa ureenou gradivnih jedinica u
vidu kristalne reetke, specifinog hemijskog sastava.
Kristali su vrsta supstanca iji su sastavni delovi, atomi, molekuli ili joni pravilno rasporeeni u sve tri
dimenzije. Takoe, kristali predstavljaju vrsta tela pravilnog oblika, sa simetrino rasporeenim
osnovnim elementima: pljosnima, ivicama i rogljevima. Oblici kristala zavise od elemenata simetrije
(osa simetrije, ravni simetrije i centra simetrije). U osnovi svakog kristalnog sistema su odnosi
kristalografskih osa. U kristalu postoje najmanje tri kristalografske ose (dui koje spajaju centre dveju
naspramnih pljosni ili ivica) koje se seku u centru kristala gradei osni krst. Osobenosti svakog
kristalnog sistema se zasniva na odnosima duina kristalografskih osa i uglova koje one meu sobom
zaklapaju. Na osnovu ovih karakteristika mogue je definisati sedam sistema kristalizacije: teseralni,
tetragonalni, heksagonalni, romboedarski, rombini, monoklinoni i triklinini.

Slika 13: Druza kvarca, duina 8 cm, foto B. Vakanjac

Slika 14: Agregat pirita, duina 7 cm, foto B. Vakanjac

2012 (lina zbirka).

2012 (lina zbirka).

Osim prostih kristalnih oblika, minerali se esto pojavljuju u vidu takozvanih kristalnih blizanaca. Broj
minerala koji su do danas u prirodi pronaeni i odreeni prelazi 3000, ali to nije konaan broj jer
savremene metode koje se koriste prilikom njihovog preciznog odreivanja omoguavaju otkrivanje
novih vrsta.
Minerali se mogu klasifikovati na sledei nain (data je samo jedna klasifikacija pored mnogih):
elementi (metali, polumetali, karbidi, nitridi, fosfidi i silicidi); sulfidi i slina jedinjenja (sulfidi metala,
sulfosoli, sulfidi polumetala, oksisulfidi); oksidi i hidroksidi (metala, polumetalni i nemetalni),
halogenidi (fluoridi, hloridi, bromidi i jodidi); silikati (tektosilikati, grupa felspatoida, grupa zeolita,
111

inosilikati, filosilikati, ciklosilikati, nezosilikati, sorosilikati); borati; fosfati, arsenati i vanadati;

volframati i molibdati; sulfati, selenati i telurati; hromati; karbonati; nitrati i jodati; organski
minerali.

8. Osnovi petrologije
Stena je prirodna zajednica jednog ili vie minerala odreenog sastava i strukture. Stene su geoloka
tela (tvorevine) i predstavljaju osnovne gradivne lanove Zemljine kore. Nauka koja se bavi
prouavanjem stena se zove petrologija. Generalno stene se dele na:
Magmatske stene - sve stene koje postoje na planeti Zemlji su nastale u poetnim fazama
ovravanja zemljine kore procesima ovravanja magme, i ovi procesi (magmatski procesi) se
deavaju i danas. Postoje dve glavne podele magmatskih stena: prva je na intruzivne i efuzivne i
druga po koliini SiO2 ultrabazine sa najmanje, bazine, srednje kisele i kisele sa najvie SiO2
(slike 15 i 16).

Slika 15: Granit, karakteristina intruzivna stena

kiselog sastava, (ruiasti varijetet poviene
radioaktivnosti, Istona Mongolija), foto B. Vakanjac
2006

Slika 16: Bazalt (mikrofotografija), karakteristina izlivna

stena ultrabazinog-bazinog sastava, foto B. Vakanjac
2007

Sedimentne stene - proces raspadanja, taloenja i dijageneze (sedimentni procesi) stena je vezan u
prvo vreme za raspadanje magmatskih stena a kasnije sa pojavom vode, atmosfere i definisanjem
vrste kore, raspadanjem magamatskih, sedimentnih i metamorfnih stena i taloenjem (dijagenezom
raspadnutog materijala), sedimentni procesi se deavaju i danas (slike 17 i 18).

112

Slika 17: Tipini peari K1 (Dzunbayan-ska

sedimentna serija). Fotografija B. Vakanjac 2008.

Slika 18: Slojevi alevrolita sa ugljem, oblast Arhangaja,

Fotografija B. Vakanjac 2009.

Metamorfne stene - nastaju metamorfizmom (preobraajem) magmatskih, sedimentnih i metamorfnih

stena u uslovima visokog pritiska i temperature, bilo da tonu u dublje delove Zemljine kore regionalni
metamorfizam ili se menjaju u kontaktu sa vruim telima (intruzivima) - kontaktni metamorfizam (slike
19 i 20).

Slika 19: Zeleni kriljac, foto B. Vakanjac 2009.

Slika 20: Kontakt metamorfita (tamno) i krenjaka

(svetlo), foto B. Vakanjac 2009.

9. Geomorfoloki procesi
Geomorfologija je nauka o oblicima i nastanku reljefa na planeti Zemlji. Reljef predstavljaju oblici
Zemljine povrne koji su nastali i neprekidno se menjaju pod dejstvom unutranjih i spoljanjih sila
(slika 21). Povr Zemlje, odnosno povr reljefa predstavlja graninu povr tri razliite sredine, vrste
(litosfera), tene (hidrosfera) i gasovite (atmosfera).
Eluvijalni proces je povrinska izmena stenske mase u kojoj su izgraeni oblici reljefa. esto se
umesto izraza "eluvijalni proces" koristi termin "fiziko-hemijsko raspadanje stenskih masa".
Povrinska izmena stenske mase moe se odvijati viestruko: fizikim ili mehanikim putem,
drobljenjem i usitnjavanjem stena, kao i hemijskim izmenama sastava izloenih delova stenske mase.
113

Fiziko hemijsko raspadanje stenske mase deava se preteno pod dejstvom klimatskih faktora,
temperaturnih promena i atmosferske vode. Prilikom fiziko hemijskog raspadanja materijal ostaje
na mestu, odnosno, duina transporta materijala je zanemarljivo mala. Stenska masa se menja, ali
razaranja postojeih oblika (erozije) pa samim tim i stvaranja novih oblika, bilo erozijom, bilo
akumulacijom, ne postoji.
Pluvijalni proces je vremenski ogranien na period trajanja kie ili grada i vezan je za mehaniki rad
kinih kapi i grada. Traje veoma kratko i definisana je momentom udara kine kapi ili grada o zemljinu
povrinu. Meutim, sa kontinualnim ponavljanjem ima veliku razornu snagu. Na iznos pluvijalne
erozije utie kinetika energija kinih kapi.
Grupu padinskih procesa ine tri geomorfoloka procesa: deluvijalni, proluvijalni i koluvijalni. Javljaju
se na padinama i po pravilu deluju udrueno. Njihove karakterstike su da su sva tri procesa prostorno
i vremenski neodvojivi, prostorno i vremenski su ogranieni i u kratkim vremenskim intervalima su
viestruko obnovljivi (mogu se pratiti tokom jednog ljudskog veka) (slika 23). Deluvijalni proces je
geomorfoloki proces koji nastaje pri delovanju povremenih difuznih tokova vode na nerastvorljive
stenske mase.
Proluvijalni proces je geomorfoloki proces koji nastaje pri delovanju povremenih linijskih tokova na
nerastvorljive stenske mase. Koluvijalni proces je geomorfoloki proces koji nastaje pod
neposrednim dejstvom gravitacije. Padine i kosine nalaze se u stanju prirodne ravnotee. Kada doe
do naruavanja ravnotee iz bilo kojeg razloga, gravitacionom silom dolazi do pokretanja stenskih
masa pri emu nastaje koluvijalni proces. Uzroci naruavanja prirodne ravnotee padina i kosina
mogu biti endogenog ili egzogenog porekla. Klizita se u morfologiji padina manifestuju izrazito
talasastim reljefom, s pojavom manjih odseka i naglim promenama nagiba, i to posmatrano i niz
padinu i paralelno padini. U okviru klizita razlikuju se: oiljak, uvala, telo klizita, trbuh, noica, klizna
povrina i krila klizita.
Fluvijalni ili reni proces je geomorfoloki proces izgraivanja oblika u reljefu radom stalnih
vodotoka. Voda, koja na povrini zemlje dospe iz atmosfere i podzemlja, pod uticajem gravitacione
sile kree se prema niim terenima formirajui povrinske vodotoke. Atmosferske padavine i izvori
podzemnih voda ne obrazuju odmah velike vodotoke. U poetku voda se kree u vidu individualnih
struja, spajajui se u manje povrinske tokove i formirajui na taj nain male potoke koji se na svom
putu spajaju u vee tokove, odnosno reke povrinski vodotoci.
Kraki (karstni) proces je geomorfoloki proces koji nastaje dejstvom tekue i atmosferske vode na
rastvorljive stenske mase (slika 22). Najzastupljenije rastvorljive stene u prirodi su karbonatne stene
(krenjaci i, u manjoj meri, dolomiti), mada moe biti prisutan i u gipsanim naslagama, anhidritu,
leitima soli, itd. Termin karst je prvenstveno geomorfolokog znaenja jer potie od geografskog
pojma vezanog za podruje u graninom delu Slovenije prema Italiji (crasso), a koji je kasnije
germanskom transformacijom zadobio konaan naziv - karst. Osnove naunog poznavanja krasa
postavio je Jovan Cviji (1893). On je u svetsku literaturu uveo i veliki broj srpskih termina, koji se
114

danas internacionalno koriste (polje kao termin za krako polje, dolina, kao termin za vrtau,
uvala).

Slika 21: ematizovana karta morfologije Srbije

http://maps.aridocean.com/maps_of_serbia_en.php
H

Slika 22: Prerast Kameni most, Istona Srbija,

foto V. Risti Vakanjac 2013
H

Glacijalni proces je geomorfoloki proces koji nastaje delovanjem leda, snega i mraza (niskih
temperatura).
Marinski proces je geomorfoloki proces koji nastaje delovanjem velikih stajaih voda. Pod stajaim
vodama se podrazumevaju vee vodene mase koje nemaju stalan smer kretanja okeani, mora i
jezera.
Eolski proces nastaje aktivnou vetrova zahvaljujui sposobnosti vetra da oblikuje povrinu Zemlje.
Vetrovi mogu vriti eroziju, transport i odlaganje materijala, i predstavljaju efikasne (dominirajue)
agense u regionima sa retkom vegetacijom i velikom koliinom nekonsolidovanih sedimenata (slika
24).

Slika 23: Padinski proces - sipar sa alteracijama,

avolja Varo, foto V. Risti Vakanjac, 2014

Slika 24: Dine u oblasti Adermaga, JI Mongolija, foto N.

Rutherford, 2008
115

10. Podzemne vode

Hidrogeologija, kao to sama re kae (hydros voda, geos zemlja, logos nauka), je nauka o
podzemnim vodama. Na prvom mestu bavi se izuavanjem formiranja podzemnih voda, kretanjem i
njihovim dreniranjem, zatim nastankom i oblicima postojanja, zakonomernostima rasprostiranja,
reimom kvantitativnih i kvalitativnih parametara, rezervama podzemnih voda, njihovim sadejstvom sa
geololom sredinom, fizikim svojstvima, hemijskim, radiolokim i mikrobiolokim sastavom,
mogunostima korienja i uslovima zatite kao i zatitom od istih.
Korienje podzemnih voda datira jo od davnih vremena. Stari Rimljani pored korienja podzemnih
voda za potrebe vodosnabdevanja, koristili su ih u velikoj meri u balneoloke svrhe (rimska kupatila i
rismke naseobine pored termalnih izvora). U Srbiji se sredina XIX veka smatra zaetkom
hidrogeologije a vezuje se za pojavu austrijskih balneologa na ovim podrujima i njihovo izuavanje
lekovitosti voda. U poslednjoj deceniji istog veka javljaju se i brojni radovi o podzemnim vodama iji su
autori nai eminentni naunici Svetolik Rankovi, Jovan ujovi i Marko Leko. Poetak moderne
hidrogeologije vezuje se za poetak XX veka, a pun razvoj doivljava ezdesetih godina prolog veka.
Poreklo podzemnih voda moe biti trojako: vadoznog, juvenilnog i konatnog. Vadozne vode potiu od
atmosfrskih ili meteorskih voda a u podzemlje dospevaju infiltracijom ili kondenzacijom. Juvenilne
vode nastaju sjedinjavanjem kiseonika i vodonika. Mlade su i prvi put se javljaju. Na osnovu naina na
koji se javljaju razlikujemo magmatske, vulkanske, metamorfne i kosmike. Na kraju konatne vode su
zarobljene u jezerskim i morskim sedimentima, a rezultat su njihovog ostanka u sedimentima nakon
povlaenja jezera ili mora. Shodno ovome razlikujemo morske i jezerske konatne vode.
Generalno hidrogeologija je deo hidrologije, odnosno podzemne vode su deo hidrolokog ciklusa
(slika 25). Geoloke sredine potpuno ili delimino zasiene slobodnim podzemnim vodama, sposobne
da akumuliraju i odaju podzemne vode, predstavljaju izdani koje esto u strunoj praksi nazivamo
aquifer (Dragii, 1997). Na osnovu hidrodinamikih karakteristika nivoa podzemnih voda koje u
velikoj meri zavise od geolokih, geomorfolokih i fiziko-geografskih uslova date oblasti, mogu se
formirati:
izdani sa sobodnim nivoom, i
izdani sa nivoom pod pritiskom.

116

Izdani sa slobodnim nivoom su u

velikoj meri zastupljene u prirodi.
Najee se javljaju u okviru
rastresitih kvartarnih i neogenih
naslaga, zatim u karstifikovanim
sredinama i ispucalim stenama. Ove
izdani najveim delom se prihranjuju
infiltracijom atmosferskih padavina i
povrinskih voda (reke slika 26, jezera
i druge prirodne i vetake
akumulacije), kao i na raun drugih
izdani. Izdani formirane u vodonosnim
sredinama koje su pokrivene
vodonepropusnim ili relativno vodonepropusnim sredinama i koje se
karakteriu pritiskom koji uslovljava
izdizanje nivoa podzemnih voda iznad
Slika 25: Hidroloki ciklus (https://sites.google.
vodonepropusne povlate pri njihovom
com/site/istrazujemopriroduidrustvo/voda/kruzenje-vode)
otkrivanju buenjem, nazivaju se
izdani pod pritiskom (Dragii, 1997).
Ime su dobile po mestu Artois u Francuskoj gde je izbuen jo 1126. godine prvi bunar koji je dao
vodu pod pritiskom. Pri njihovom otkrivanju, podzemne vode izbijaju na povrinu (slika 27) ili blizu
povrine terena, ali uvek iznad vodonosne sredine.

Slika 26: Pandiralo - poniranje Svrljikog Timoka, foto V.

Risti Vakanjac, 2014

Slika 27: Erupcija vode i uglendioksida, lokalitet

Kremenica-Meditlija, Makedonija, foto Petrov D.,
2008, (Petrov i dr., 2014)

117

11. Osnove kartiranja

Karta je dvodimenzionalni prikaz trodimenzionalnog prostora povrine planete Zemlje, a postoje
topografske karte Meseca i Marsa koje su dostupne na internetu. Karte su neophodan alat ali i rezultat
u naukama koje se bave prostorom.
Prema sadraju i svrsi karte se dele na: Topografske karte, Geografske karte, Geoloke karte,
Pomorske karte, Hidrografske, Hidrogeoloke, Geomorfoloke, Etnografske, Ekoloke i druge.
Kartiranje je proces izrade karata a koji podrazumeva prikupljanja podataka ranijih istraivanja,
analizu postojee dokumentacije, terenski rad, analizu prikupljenih podataka, izradu karte i pratee
tehnike. Pod ovim pojmom podrazumevaju se svi postupci izrade karata, bilo runo, bilo raunarom.
U dananje vreme kartiranje, posebno veeg broja podataka, uglavnom se izvodi upotrebom
matematikih algoritama koji su delovi grafikih kompjuterskih programa.

Slika 28: Hidrografska mrea i pozicija rudnih pojava

Brasine i Zajae, Podrinje na morfolokoj osnovi
(osnova je Google Landscape SASPlanet)

Slika 29: Hidrografska mrea na podruiju Optine

Bogati

12. Prostorno planiranje

U razmatranjima o zatiti ivotne sredine vanu oblast predstavlja prevencija zagaenja. Pored
ostalog prevencija se radi izradom prostornih planova, ekolokih studija i studija o uticaju na ivotnu
sredinu. Korienje prostora i zatita ivotne sredine su dva uporedna procesa koja su usaglaeni na
svim nivoima gde postoji jasna hijerarhijska struktura i utvren redosled meusobne razmene
podataka. Prostorni plan je dokument kojim se predviaju promene u prostoru. Moe biti razliitih
razmera: dravni, gradski, optinski, nacionalnog parka, parka prirode ili drugog manjeg podruja.
118

Prostorne planove izrauju urbanistiki zavodi. Prostornim planovima se vri pravovremena

rezervacija prostora za odreene namene, pa time i zatita prostora.
Za izradu kvalitetnih prostornih planova potrebne su inenjersko-geoloke, hidrogeoloke i
seizmotektonske podloge, odnosno istraivanja ukoliko jo ne postoje adekvatna podaci. Takoe,
potrebno je obratiti panju na podzemne vode i leita mineralnih sirovina, kako bi se mogli odrediti
naini racionalnog korienja i zatite od zagaenja u okviru nekog prostornog plana.

Slika 30: Primer prostornog planiranja, Tverska ulica,

Moskva, foto B. Vakanjac 2010

Slika 31: Primer prostornog planiranja, moderni Peking,

fotografija sa 30-og sprata poslovne zgrade Eagle Run
Plaza, foto B.Vakanjac 2007

13. Osnovni pojmovi o leitima mineralnih sirovina

Leita mineralnih sirovina, njihovo istraivanje, eksploatacija i prouavanje su jedan od najvanijih
aspekata geologije. Najvee koliine novca u geologiji se troe vezano na istraivanje mineralnih
sirovina. Mineralno-sirovinska baza, rudarstvo, metalurgija, eksploatacija nafte, leita uglja, urana
ine osnovu ekonomskog opstanka mnogih zemalja. Sa druge strane eksploatacija i istraivanje
leita mineralnih sirovina dovode do dramatinih posledica po ivotnu sredinu u smislu zagaenja ili
potpunog unitenja pojedinih ivotnih zajednica kao i nepopravljivu tetu i rizik za zdravlje i ivot
oveka.
Leita mineralnih sirovina predstavljaju geoloka tela prirodnih ili vetakih (industrijskih,
ekonomskih) granica, izgraena od polimineralnih asocijacija ili monomineralnih koncentracija, koja su
nastala fiziko - hemijskim procesima i obrazovana su tokom geoloke istorije u Zemljinoj kori. U
svojoj osnovi istraivanje leita mineralnih sirovina vezano je za prouavanje migracije i
koncentracije elemenata koja je mnogo via nego prosena koncentracija odreenog elementa u
Zemljinoj kori.

119

Mineralne sirovine su prirodne tvorevine izgraene od jednog ili vie minerala (jedinjenja) iz kojih se
mogu dobiti korisne komponente. Po svom agregatnom stanju mogu biti vrste, tene i gasovite. U
grupu vrstih mineralnih sirovina spadaju sve metaline i nemetaline mineralne sirovine i deo
energetskih mineralnih sirovina, ugalj i uljni kriljci. Od tenih mineralnih sirovina najvanije su nafta,
rasoli i vode (povrinske, podzemne, mineralni i termalni izvori). Od gasovitih mineralnih sirovina
najvaniji su prirodni gasoviti ugljovodonici i inertni gasovi. Mineralne sirovine mogu biti dobijene u
prirodnim stanju (pesak, ljunak, ugalj, zlato iz renih nanosa) ree ili kao jedinjenja, sulfidi metala,
oksidi metala, ee. Ruda je asocijacija minerala (mineralni agregat) sa ekonomski znaajnom i
tehnoloki eksploativom koncentracijom korisne komponente. Iz rude se korisna komponenta dobija
razliitim tehnolokim postupcima. Leita mineralnih sirovina su uglavnom neobnovljiva npr. rude
bakra, gvoa, ugalj, nafta i mnoga druga, dok su obnovljiva mineralne vode, termalne vode i sl.
Najvei problem vezan za ekologiju je zagaenje i devastacija ivotne sredine a za geodiverzitet
unitenje prirodnih oblika koji su neobnovljivi.

Slika 32: Kovelin (plavo) i pirit (zlatno-uto) jezgro

buotine iz rudnog tela Brezanik, Bor, foto B. Vakanjac
2012 (kolekcija R. Kondulovi)

Slika 33: Malahit iz Konga, foto B. Vakanjac 2012 (lina

kolekcija)

Generalno se leita mineralnih sirovina dele na:

1. genetski - leita nastala u vezi sa endogenim procesima - magmatizam (i sve pratee pojave),
egzogenim i metamorfogenim procesima; i
2. po materijalnom sastavu: leita metala, leita nemetala, leita energetskih mineralnih sirovina ugalj, uljni kriljci, nafta i gas (uproeno). Uran spada u energetske mineralne sirovine ali je metal.

14. Geonaslee
Geologija se, osim naukom bavi i lepim predmetima pa i umetnou. Oduvek je bilo interesantno
drago i poludrago kamenje, fosili, pejzai, prirodne skulpture ...
120

Slika 35: aroit, Rusija, foto B. Vakanjac 2012

(lina kolekcija).

Slika 34: Amonit sa Madagaskara, foto B. Vakanjac 2012

(lina kolekcija)

Razliiti povrinski oblici i pejzai su fizike posledice endogenih i egzogenih procesa koji oblikuju
Zemljinu povrinu.
Ouvanje geoloke batine podrazumeva etiri sledee permise:
1. batina treba da bude uvana radi nje same;
2. ona je osnova za ekonomsko korienje;
3. podloga je za istraivanje, poduavanje, obrazovanje;
4. i ima estetsku ili kulturoloku vrednost.
Treba dodati i vaan pojam geoparka kao prirodno stvorenog sistema koji iz pomenutih razloga treba
da bude sauvan za budunost. Da bi jedan park ima status geoparka mora da ima odreen broj
geolokih lokaliteta od znaaja sa aspekta naunih vrednosti, retkosti, estetske pojave, edukacije i
geoturizma.

Slika 36: Pejza oblasti Narst, jugoistona Mongolija,

foto B. Vakanjac 2008

Slika 37 Pejza, sa Babinog zuba, foto B. Vakanjac

2011

121

Literatura
Babi D, 2003.: Mineralogija, Cicero, s. 432
Dragii V., 1997: Opta hidrogeologija, Rudarsko geoloki fakultet, Univerziteta u Beogradu, s 434
orevi V., orevi P., Milovanovi D., 1991: Osnovi petrologije, Nauka Beograd, s. 223.
Kolb, Edward; Turner, Michael (1988). The Early Universe. AddisonWesley. ISBN 0-20111604-9.
Kostov I., 1993.: Mineralogija, Tehnika Sofija, s. 734.
Moskowitz C. 2012.: Hubble Telescope Reveals Farthest View Into Universe Ever,. Space.com.
Nikoli P., 1990: Opta geologija, s 498, Nauna knjiga, Beograd
Petrov D., Pesovska S., Eftimov M., 2014: Sanacija i zatvaranje havarisane buotine D-7 lokalitet KremenicaMedetlija (Bitola-Makedonija), 16 Kongres geologa Srbije, Donji Milanovac, pp 557-564
Pei L., 2001: Opta geologija, Egzodinamika, Rudarsko geoloki fakultet, Beograd
Pei L. 2002.: Opta geologija - Endodinamika. Beograd: Rudarsko-geoloki fakultet
Vakanjac B., Risti Vakanjac V., oporda Mastilovi T. 2012.: Zatita geodiverziteta, autorizovana skripta, s 257,
Fakultet za primenjenu ekologiju Futura
Vakanjac M. B., 1992.: Geologija leita nemetalinih mineralnih sirovina, s 320
https://sites.google.com/site/istrazujemopriroduidrustvo/voda/kruzenje-vode
http://sh.wikipedia.org/wiki/Svemir#mediaviewer/File:Universum.jpg
http://static.astronomija.co.rs/dubokisvemir/galaksija/Mlecni_put/Mlecni_put_spirale.jpg
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Blue_Marble
http://sr.wikipedia.org/wikiB0#mediaviewer/File:Earth-crust-cutaway-Serbian.svg

122

03
Primenjena ekologija

123

124

Ekoremedijacije sinergija agroenergetskih

useva i fitoremedijacije zagaenih voda
Gordana Drai

Ekoremedijacija oznaava integralni pristup ouvanju, ozdravljenju i unapreenju ivotne sredine.

Ciljanom produkcijom agroenergetskih useva istovremeno se obezbeuje: godinje obnovljivi
energetski izvor, izdvajanje CO2 iz atmosfere, odrivo korienje i remedijacija degradiranih prostora,
ouvanje plodnosti poljoprivrednog zemljita. Time se, prema "Millennium Ecosystem Assessment"
funkcije ekosistema prevode u usluge ekosistema (dobrobiti koje ljudi dobijaju od ekosistema) preko:
proizvoda- hrana, energent, vlakna, genetiki resursi; regulacije - klime, poplave, kvaliteta vode,
uklanjanja otpada; socijalnih aspekata domai godinje-obnovljiv izvor enegrije i podrke drugim
vrednostima - produkcija atmosferskog kiseonika fotosintezom, formiranje zemljita i spreavanje
erozije, opraivanje, recikliranje nutrijenata i vode, odravanje stanita). Pojam ekoremedijacije (ERM)
podrazumeva korienje prirodnih procesa u zatiti i unapreenju ekosistema. (Jovi et al. 2014).
Pojam ekoremedijacije treba razumeti kao okvir u kome svoje mesto nalaze druge vrste biolokih
remedijacija i to: bioremedijacije u ijem fokusu su mikroorganizmi, fitoremedijacije sa fokusom na
biljke, mikoremedijacije sa fokusom na gljive, zooremedijacije sa fokusom na animalne organizme.
Korienjem ERM tehnologija mogu se umanjiti ili ponititi uticaji antropogenih destrukcija poreklom iz
turizma, saobraaja, poljoprivrede, industrije, urbanih sredina, rudarenja. Ekoremedijacija predstavlja
povratak prirodi kroz ponovno uspostavljanje naruenih ravnotea ekosistema korienjem prirodnih
procesa koji se modifikuju u cilju poveanja efikasnosti. ERM je princip koji omoguava obnavljanje I
renaturalizaciju degradiranih prostora i/ili zatitu prirodnog kapitala. ERM je, takoe, metoda
integralnog upravljanja ekosistemom koja omoguava ouvanje, preiavanje i unapreenje
pojedinih ili svih komponenti ekosistema oslanjajui se na njegove prirodne atribute samoodrivosti,
kroz dimaniku promenu strukture. ERM integrie tri osnovne aktivnosti: katastar zagaivaa, metode
remedijacije i monitoring promena. Prilikom predlaganja, projektovanja i izvoenja ekoremedijacije
moraju se koristiti znanja osnovnih nauka (biologije, fizike, hemije), tehnolokih disciplina i ekonomije
da bi primenjena mera (konstruisani ekosistem) funkcionisala ekoloki, energetski i ekonomski
efikasno (Drai i sar. 2014). Polazei od ove definicije ekoremedijacije i stratekih dokumenata
razvijamo tezu da je u Republici Srbiji mogue uspostaviti lanac produkcije i korienja bioenergetskih
useva. Da bi ovakav lanac mogao funkcionisati na odriv nain neophodno je da se definiu uslovi
koje je neophodno ispuniti radi obezbeivanja njegove energetske, ekoloke i ekonomske efikasnosti.
Za proraunavanje ovih efikasnosti kljuni parametar je prinos. Strategija koja se uvek sledi pri
izuavanju ove problematike je da kvalitetan bioenergetski usev treba da se razvija i obezbedi to vei
energetski prinos po jedinici povrine zemljita na kome se gaji uz to manje mere zasnivanja i
odravanja plantae. Kako je prinos biomase zapravo rezultanta kompleksa biotikih i abiotikih
uticaja na ekspresiju genetskih potencijala, neophodno je eksperimentalno pokazati rezultate tih
uticaja.
125

U Republici Srbiji je odreeno mnotvo lokacija koje zahtevaju integralni pristup pri remedijaciji
zemljita i voda koje su degradirane kontaminacijom, erozijom, poplavama ili ljudskim aktivnostima.
Miscantus, kinaski a, kao i autohtone vrste viegodinjih trava naseljavaju i umereno kontaminirane
lokacije kao i lokacije koje se karakteriu loim kvalitetom zemljita i vode i kao takve su oznaene
kao marginalna zemljita koja nisu pogodna za proizvodnju hrane. (Aranelovi al. 2014).
Poseban izazov pretstavlja ispitivanje mogunosti da se ovakve biljne vrste koriste simultano za
produkciji biomase kao bioenergetski usevi i u procesu fitoremediajcije to vodi poveanju ekoloke i
ekonomske efikasnosti ovih sistema.
Fitoremedijacija je biotehnologija koja podrazumeva upotrebu biljaka u remedijaciji zemljita, vode ili
vazduha. Ova biotehnologija se zasniva na sposobnostima biljaka da apsorbuju, akumuliraju ili
razgrauju odreene zagaujue materije prisutne u ivotnoj sredini. Fitoremedijacija je zelena
tehnologija koja se moe izvodi i ex situ, ali se najee izvodi in situ.
Najvei znaaj fitoremedijacije se ogleda u injenici da ova tehnologija za ienje ivotne sredine
koristi prirodne objekte biljke, pa samim tim nema dodatnog optereivanja ivotne sredine. Energiju
za sve svoje fizioloke procese, pa i za apsorpciju, akumulaciju i razgradnju zagaujuih materija,
biljke dobijaju od Sunca. Samim tim za proces fitoremedijacije nije potrebno obezbediti nikakav
dodatni izvor energije, to je proces koji se odvija na potpuno prirodan nain pomou Suneve energije
i to je svakako najvea prednost fitoremedijacije u odnosu na druge tehnologije za ienje ivotne
sredine. Fitoremedijacija je tehnologija koju je relativno lako primeniti i njena primena ne dovodi do
gomilanja nekog dodatnog otpada u ivotnoj sredini. Primena ove tehnologije je vrlo iroka i moe se
primeniti u sluaju prisustva veoma razliitih organskih i neorganskih polutanata. Jednostavna
primena i energetska nezavisnost uslovljavaju i nisku cenu ove tehnologije. Fitoremedijacija je
relativno jeftina biotehnologija.
Upotreba biljaka u procesu remedijacije ima i mnoge druge propratne pozitivne efekte na ivotnu
sredinu. Biljke stimuliu razvoj mikroorganizama i drugih organizama u vodi ili zemljitu. Njihovom
sadnjom obezbeuju se nova stanita za razliite ivotinje.U sluaju upotrebe drvenastih biljaka za
potrebe fitoremedijacije obezbeuje se i zatita od vetra i eventualnog raznoenja zagaujuih
materija po ivotnoj sredini. Sadnjom drvea smanjuje se emisija ugljen-dioksida i formiraju se zatitni
pojasevi koji tite i od buke. Po zavretku remedijacije drvee se moe posei i njihova biomasa se
moe iskoristiti za ogrev ili u neke druge svrhe.
Na kraju treba istai da fitoremedijacija ima i estetsku prednost u odnosu na druge metode
remedijacije. ivotna sredina, pa makar bila i zagaena, deluje "prijatnije za oko" kada je obrasla
vegetacijom.

126

Ekosistemski procesor
Ekosistemski procesor (EP) je novi termin koji se odnosi na biljne preistae umereno zagaenih voda
(engleski: Constructed wetland, red bed) za koji se koristi i termin mokro polje. Smatramo da termin
ekosistemski procesor bolje oslikava sutinu ove tehnologije. Zasniva se na zajednikim osnovnim
karakteristikama prirodnih slatkovodnih ekosistema: zadravanje vode, samopreiavanje i stanite
organizama. Prirodni ekosistemi se znaajno razlikuju u ovim karakteristikama pa pri konstruisanju EP
treba maksimalno iskoristiti ove komponente jer e od toga zavisiti i efikasnost EP. Pojednostavljeno
to znai da prilikom konstruisanja EP treba maksimalno koristiti sve potencijale prirodnog ekosistema
koji bi mogao da se razvije, ili je u prolosti (pre antropogene intervencije) bio razvijen na zadatoj
lokaciji.
Prirodni slatkovodni ekosistemi (potoci, reke, jezera i movare) poseduju karakteristiku
samopreiavanja steenu kroz evolutivni razvoj. Kapacitet samopreiavanja u prirodnim
ekosistemima je dovoljan da omoguava odravanje stabilnog ekosistem kroz dugi vremenski period,
ali i tada dolazi do dinamikih promena struktire i funkcije ekosistema koje su poznate kao sukcesije
(na pr. Zarastanje jezera ili obrastanje obala reka).
Konstruisani ekosistemi koji treba da inenziviraju prirodne procese preiavanja voda mogu se
koristiti za takaste i dufuzne zgaivae kao to su bujine kinice, otpadne vode iz domainstva, sa
farmi, sa oranica, drenane vode rudnika, otpadne vode rafinerija nafte, procedne vode komunalnih
deponija, ispusne vode ribnjaka, industrijske otpadne vode (industrije papira, tekstila, prehrambena i
druge). U nekim sluajevima je ovo jedini tretman dok je u drugim deo kaskade tretmana otpadnih
voda.
Tretman otapadnih voda i kinice treba da bude jeftin, da zahteva minimum energije za rad i da ima
jednostavno odravanje. Kao rezultat obimnih istraiavnja i praktine primene ekosistemskih
procesora razvijen je niz razliitih reenja dizajna, karakteristika, funkcionisanja i odravanja u skladu
sa konkretnim zahtevima preiavanja. Ovaj proces se nastavlja i dalje u otvaranju novih mogunosti
za primenu u razliitim kapacitetima, lokalitetima, specijalnim zahtevima i kroz poboljanje efikasnosti
preiavanja i integracije sa drugim prirodnim i antropogenim ekosistemima.
Konstruisani ekosistemi za preiavanje vode su razvijeni na osnovu poznavanja strukture i funkcije
prirodnih akvatinih ekosistema, pre svega movara. to detaljnije razumemo procese u prirodnim
movarama to emo efikasnije konstruisati ekosistemski procesor. Sa druge strane, neophodno je i
poznavanje tehnolokih, industrijskih, postrojenja za preiavanje vode i procesa koji se u njima
deavaju. Svaki ekosistemski procesor za preiavanje vode se sastoji od plitkog bazena
odgovarajueg dizajna, koji sadri vodu, supstrat i biljke (u veini sliajeva vaskularne). Ovim
komponentama se manipulie prilikom konstruisanja ekosistema dok se drugi (mikrobijalne zajednice i
vodeni beskimenjaci) uglavnom nastanjuju prirodnim putem.
127

Hidrologija je najznaajniji faktor pri projektovanju i konstruisanju je povezuje sve njegove funkcije i
najee je uzronik loeg funkcionisanja ve izgraenih sistema. Iako se hidrologija konstruisanih
sistema u nekim aspektima ne razlikuje mnogo od one u prirodnim ekosistemima, postoje i znaajne
razlike:
1. Male promene u hidrologiji mogu izazvati vrlo znaajne posledice na efikasnost sistema.
2. Zbog velike povrine vode i male dubine pliaka, velike su interakcije sa atmosferom preko
padavina i evapotranspiracije (evaporacija je gubitak vode isparavanjem sa povrine vode a
transpiracija gubitak vode transpiracijom biljaka).
3. Gustina vegetacije znaajno utie na hidrologiju (usporava tok koji postaje sinusoidan oko
stabljika, korena, rizom i lia biljaka, smanjuje izloenost povrine suncu i vetru.
Supstrati koji se koriste ukljuuju zemlju, pesak, ljunak, kamen, organsku materiju (kompost).
Sediment se formira zbog sporog protoka vode i velike bioloke produktivnosti.
Dno bazena je znaajno jer:
1. ukorenjava vegetaciju,
2. permeabilnost utie na protok vode kroz ekosistem,
3. mnogi hemijski i bioloki procesi (naroito mikrobioloki) transformacije teku u supstratu
4. rezervoar mnogih zagaivaa,
5. akumulacija mulja poveava koliinu organske materije u ekosistemu koja omoguava
mikrobioloku aktivnost, rezervoar ugljenika i energetski izvor za mikrobijalne procese.
Fizike i hemijske karakteristike zemljita se menjaju kada ono bude poplavljeno. Voda zamenjuje
vazduh u porama i mikroorganizmi troe sav pristupani koseonik pa supstrat postaje anoksian
(redukujui) to je znaajno za uklanjanje polutanata naroito azota i metala.
Vegetacija se sastoji od vaskularnih biljaka i algi. Fotosinteza algi poveava sadraj kiseonika u vodi i
stimulie procese oksidacije.
Vegetacija utie na funkcionisanje ekosistema:
1. stabilie supstrat i usporava tok,
2. omaguava sedimentaciju taloga,
3. apsorbuje ugljenik, nutrijente, polutante i inkirporira ih u biomasu,
4. uestvuje u protoku gasova izmeu atmosfere i sedimenta,
5. isputa kiseonik iz podvodnih (podzemnih) organa i omoguava aerobne procese,
6. biljni organi omoguavaju kaenje mikroorganizama,
7. formiraju mulj posle odumiranja.
EP najee koriste emerzne biljke, ali mogu koristiti i submerzne i flotantne kao i alge.

128

Mikroorganizmi su fundamentalna karakteristika i prirodnih i konstruisanih akvatinih ekosistema.

Mikrobijalna biomasa je osnovni rezervoar organskig ugljenika i nutrijenata.
Mikrobijalne aktivnosti:
1. transformiu veliki broj organskih i neorganskih supstanci,
2. odravaju redox ravnoteu u supstratu i time odreuju procesorski kapacitet,
3. uestvuju u reciklai nutrijenata.
Neke mikrobijalne transformacije su aerobne a neke anaerobne. Mnoge vrste bakterija su fakultativno
anaerobne. Mikrobijalne populacije se prilagoavaju promenama u okolnoj vodi. Mogu ui u brzu
ekspamnziju kada se nalaze u uslovima obilja hrane. Kada nestanu povoljni uslovi oni prelaze u stanje
dormancije u kome mogu ostati godinama. U EP mikrobiljalna zajednica moe biti ugroena toksinim
supstancama (pesticidima ili tekim metalima).
EP predstavljaju stanite mnogih beskimenjaka i kimenjaka. Beskimenjaci uestviju uglavnom u
razgradnji organske materije detritusa. Larve mnogih insekata ive u vodi i konzumiraju organske
materije. Larveno stanje moe trajati i nekoliko godina. Neki su znaajni predatori. Od kimenjaka se
naseljvaju ribe, amfibije, gmizavci, ptice i sisari.
Vizuelno EP su neobino bogata okolina. Uvoenjem vodenih elemenata u predele EP kao i prirodne
movare unapreuju raznolikost predela. Kompleksnost boja, oblika veliina i linija vode i vegetacije
koje prate prirodne konture terena omoguavaju potpuno uklapanje u ambijent (Drai 2011).
Ekosistemski procesor (EP), Mokra polja ili vetake movare predstavljaju biotehnologiju baziranu na
fitoremedijaciji. To su specifini ekoloki filteri koji se konstruiu u cilju preiavanja zagaene vode.
Svi vodeni ekosistemi imaju sposobnost autopurifikacije. Mokra polja konstruiu se tako da imitiraju i
intenziviraju te procese koji se normalno odvijaju u movarama i drugim vodenim ekosistemima.
Biljke, kao i mikroorganizmi naseljeni u oblasti rizosfere, imaju kljunu ulogu u razgradnji, apsorpciji i
akumulaciji razliitih polutanata koji se mogu nai u zagaenoj vodi, pa se tako sniava koncentracija
tih polutanata u vodi na potpuno prirodan nain. Za ovaj proces nije potreban nikakav dodatni izvor
energije, a pored toga, mokra polja se relativno jednostavno konstruiu, pa predstavljaju izuzetno
jeftin i jednostavan, a uz to i ekoloki prihvatljiv nain preiavanja zagaene vode.
Mogunost primene ovog metoda za preiavanje vode je veoma iroka. Metoda se moe
primenjivati samostalno ili u kombinaciji sa drugim metodama. Mokra polja se mogu primeniti za
preiavanje:
- otpadnih komunalnih voda manjih naselja i domainstava,
- otpadnih voda iz turistikih naselja,
- otpadnih voda sa farmi i oranica,
- ispusnih voda iz ribnjaka,
- procednih voda sa komunalnih deponija,
129

- drenanih voda rudnika,

- tehnolokih voda iz prehrambene i tekstilne industrije,
- povrinskih voda sa autoputeva,
- bujinih kinica,
- sekundarno i tercijerno tretiranje industrijskih otpadnih voda.

Inovacijapostrojenjezapreiavanjeotpadnihvodakoje
sadrimiskantus
Postrojenje za preiavanje otpadnih voda tipa Mokro polje- ekosistemski procesor predstavlja
prirodni bioloki preista zagaenih voda (engl. constructed wetland systems). Odnosi se na oblast
tehniko tehnolokih nauka-preiavanje otpadnih komunalnih voda primenom procesa
ekoremedijacije produkcijom agroenergetskih useva. Nastao je kao proizvod nauno istraivakog
rada na projektu TR 31078 Ekoremedijacija degradiranih prostora produkcijom agroenergetskih
useva i projekta Bioracionalno krienje zemljita produkcijom biljaka za industrijsku preradu Ev.
Br. TR 20208. Primenjen je u Osnovnoj koli Duan Danilovi u Radljevu a njegovo projektovanje i
izvoenje je finansirano od strane Optine Ub i Fonda za zatitu ivotne sredine, to je bilo prvi put da
Fond sufinansira izgradnju postrojenja ovog tipa.
Zatita postojeih resursa iste vode svetski je strateki cilj dananjice. Potencijalni zagaivai vode i
zemljita se mogu podeliti na koncentrisane i rasute. Koncentrisani zagaivai su veliki gradovi,
industriski kompleksi ili izdvojeni pogoni. Njih je relativno malo, lako se lociraju, mogu se kontrolisati i
postoji mehanizam i nain reavanja.
Dok rasuti zagaivai, potencijalno zagauju mnogo veu povrinu nego koncentrisani, mnogo tee
se lociraju i do sada se ovim problemom uglavnom niko nije bavio. Rasuti zagaivai su manja
naselja, kole, zaseoci, izdvojeni hoteli, moteli, benzinske pumpe, kampovi, izdvojena domainstva salai i sl. Zagaenja koja oni prouzrokuju su pojedinano mnogo manja po koliini i po koncentraciji
opasnih materija, meutim, vremenom, prvo u manjim a zatim i veim vodotocima dolazi do
koncentracije zagaene vode na slivnom podruju, tako da u krajnjem zbiru, posledice koja
prouzrokuju mali zagaivai mogu biti vee i opasnije od koncentrisanih zagaivaa.
Ekosistemski procesor je pogodan za preiavanje otpadnih voda poreklom od takastih- rasutih
zagaivaa. Naziv koriene metode mokra polja je direktan prevod (engl.constructed wetland
systems) za koji smo smatrali da moe biti zamenjen terminom ekosistemski procesor koji bolje
opisuje njegovu funkciju. Termin mokro polje je koristio naruilac, Optina Ub pa je ostao u nazivu.
Ova metoda, uz adekvatno tehniko reenje za svaki konkretni sluaj, moe se primeniti za tretman
otpadnih voda od jednog usamljenog objekta pa do naselja od pet hiljada stanovnika. Sledei ideju
odrivog razvoja, otpadne vode je neophodno preiavati to blie mestu njihovog nastanka, to
iskljuuje centralizovane ureaje za preiavanje velikih kapaciteta i inicira decentralizovane, lokalne
130

sisteme malih kapaciteta. U kontekstu ovakvog pristupa namee se metoda za preiavanje otpadnih
voda ekosistemskim procesorima (EP), koja se u svetu primenjuje posednje etiri decenije. Novina u
ponuenom tehnikom reenju jeste primena biljne vrste Miscanthus giganteus. Miskantus pored toga
to je dobar apsorbent komunalnih voda, moe da se koristi kao kompost, agroenergetski usev,
ubrivo i graevinski materijal (Jones, Walsh,. 2007; Babovi i sar 2012).
Prirodne movare su koriene za isputanje otpadnih voda od samih zaetaka kanalizacionih mrea.
Pedesetih godina prolog veka poinju istraivanja i izgradnja vetakih movara (ekosistemskih
procesora) (Britt, Garstang 2002). Prvi podzemni ekosistemski procesor za tretman komunalnih
otpadnih voda izgraen je 1974. godine u Nemakoj. Prvi nadzemni ekosistemski procesor
konstruisan je u Holandiji 1967-e godine Loeffel, Nentwig 1997). Krajem dvadesetog veka, primena
EP se iri u Evropi i Severnoj Americi. Od kraja 1980-ih EP se konstruiu specijalizovano za
procesiranje razliitih vrsta otpadnih voda kao to su otpadne vode domainstava, rudarstva,
industrijske otpadne vode, poljoprivredne otpadnih voda i atmosferske vode i koriste u sanaciji
takastih zagaenja Kadlec, H.R., Knight, R.L.1996; Verhoeven et al. 2006). Vegetacija EP se u
velikoj meri sastoji od makrofita, ili vodenih biljaka koje rastu u vodi ili u blizini vode. Za razliku od
prirodnih movara, vegetacija u EP mora da bude otporna na prisustvo zagaujuih materija u visokim
koncentracijama. Relativno mali broj biljaka moe da se odri u ovakvim uslovima (Kivaisi, 2001).
Vegetacija treba da ispunjava sledee kriterijume: jak korenov sistem i mogunost presaivanja, visok
prinos biomase i gustina stabljika kako bi postigli maksimalnog kretanje vode i uklanjanje nutrijenata,
maksimalna povrina za rast mikroba i efikasan transport kiseonika u koren (UN-Habitat 2008).
Najnoviji literaturni podaci ukazuju da je na osnovu visokog kapaciteta za prikupljanje neorganskih
kontaminanata u korenski sistem I indukovane redukcije organskih kontaminanata u zemljitu I void
Miskantus favorit pri izboru biljnih vrsta za fitostabilizaciju I fitodehgradaciju. Pored toga Miscanthus
giganteus, neinvazivni hibrid sa visokim sadrajem lignoceluloze je potentan za bioekonomiju,
naroito kao energent (Nsanganwimana et al. 2014).
Ekosistemski procesor predstavlja odrivo ekoloko postrojenje za saniranje problema otpadnih voda
u prirodnim uslovima, primenom ekosistemskih procesora sa biljnom vrstom Miscanthus giganteus.
Ekosistemski procesor je multifunkcionalan sistem koji simuliranjem prirodnih procesa vri
preiavanje otpadnih voda, produkciju biomase za energetske potrebe, ini novo stanite za biljke i
ivotinje i vri dodatnu produkciju kiseonika. Ekonomski je isplativo, moe da rei problem septikih
jama, dok kompost, tj. materijal dobijen tretmanom otpadnog mulja moe da se iskoristi kao prirodno
ubrivo.
Metoda EP u procesu preiavanja komunalnih otpadnih voda podrazumeva vie razliitih postupaka
preiavanja u kojima se ukupni proces preiavanja odvija u uslovima poput prirodnih, bez
znaajnog uea tehnikih sredstava, opreme i bez primene hemijskih supstanci ili drugih sredstava
radi ubrzanja ili kontrolisanja procesa preiavanja. Funkciju apsorbcije tetnih materija iz vode vri
biljka Miscanthus giganteus. Ureaj se sastoji od bazena ispunjenih meavinom ljunka, peska i
131

zemlje u koje se sadi miskantus. Kroz supstrat, protie otpadna voda u horizontalnom i vertikalnom
smeru i ostaje u kontaktu sa korenovim sistemom biljke dovoljno dugo da se mogu obaviti procesi
razgradnje i apsorpcije tetnih materija. Razgradnju materija potpomau bakterije koje ive u zoni oko
korena biljke, koja je bogata kiseonikom dovedenim kroz stablo. Osim fizikih i hemijskih efekata koje
imaju na tretman vode miskantus utie i na estetski aspekt celog postrojenja dajui mu prirodan
izgled. Miskantus se ponaa kao dobar absorbent za otpadne vode (Jones, Walsh 2007).
ivotni vek miskantusa je oko 20 godina, dostie visinu od 4m, nije konzumna biljka i nema prirodnih
neprijatelja. Obrazovanjem visokih sastojina obezbeuje stanine uslove za ptice i sisare (Loeffel,
Nentwig 1997). Velika raznovrsnost strukture pokrivaa dovodi do veeg broja i ireg raspona
ekolokih nia. Dok se broj insekata poveava kod drugih kultivisanih vrsta, broj individua se smanjuje
sa porastom broja stabljika miskantusa (Jodl et al. 1998). Koristi se sterilan hibrid miskantusa tako da
ne postoji mogunost neplaniranog irenja zasada niti ugroavanja autohtonih vrsta (Mc Kervey et al.
2008)
Vlakna miskantusa mogu biti koriena kao sirovina za proizvodnju komposta (Kresten Jensen et al.
2001). Vetje, (2004) je ispitivao fizike karakteristike komposta na bazi miskantusa. Rezultati analize
ukazuju da medijum komposta dobijenog od miskantusa ima malu ukupnu gustinu, visoku vazdunu
poroznost i visok koeficijen difuzije kiseonika u poreenju sa tresetom. Pepeo od sagorevanja
miskantusa moe imati upotrebu kao ubrivo (Wethje 2004). Miskantus je poznat po svojoj jaini i
maloj teini i koristi se za razne potrebe u graevinarstvu. Miskantus se koristi i kao agroenergetski
usev zbog visoke toplotne vrednosti koja se u proseku kree od 15.000 20.000 KJ/kg suve biomase
(prosena kalorijska vrednost lignita je 10,5 MJ/kg) (Babvi i sar 2012).
Primenom ove metode preiavanja otpadnih voda, eliminie se problem obrade mulja i njegovog
odlaganja, poto je u samom procesu preiavanja preveden u oblik koji nije tetan i prilikom
revitalizacije polja moe da se upotrebi kao organsko dubrivo (Drai et al. 2012).
EP se sastoji od posebno konstruisane tri lagune ispunjene meavinom ljunka, peska i zemlje u koje
se sadi miskantus. Kroz ovaj supstrat, protie otpadna voda u horizontalnom smeru i ostaje u kontaktu
sa korenovim sistemom biljke dovoljno dugo da se obave procesi razgradnje i apsorpcije tetnih
materija. Razgradnju materija potpomau bakterije koje ive u rizosferi. Ceo sistem je dimenzionsan
na 250 ekvivalent stanovnika, sa prosenom potronjom od 56 l/kor/dan, odakle je maksimalni
asovni dotok 0,.16 l/s. Na osnovu ulaznih podataka izvreni su prorauni za projektovanje
ekosistemskog procesora. Otpadna vode se iz kolskog objekta kanalie ka mernom ahtu. Nakon
prvog mernog ahta, voda odlazi u primarnu talonicu, u kojoj se vri taloenje i odvajanje krupnijih
ostataka, da bi nakon toga voda prelivala i sakupljala se u sekundarnoj talonici (dvokomorna septika
jama), u kojoj se odvija proces sedimentacije i truljenja. Predvieno je da se voda ovde zadrava oko
pola dana. Efluent koji se dobija iz ove talonice je pogodan za dalji proces preiavanja, i kao takav
preliva u meufazni merni aht, odakle ide u sistem drenanih bazena. Primarna i sekundarna
talonica prihvataju otpadne vode iz sabirnog kolektora koji je prethodno sakupio otpadne vode iz
objekta kole i kolske kuhinje.
132

Funkcija primarne i sekundarne talonice je poput septike jame, tj. prva faza preiavanja. Na dno
se taloi mulj, a na povrini se obrazuje kisela kora. Voda struji izmeu kore i taloga na dnu, tj. u njoj
se odvijaju anaerobni procesi razgradnje organskih materija iz upotrebljene vode (truljenje). Planirano
je da se voda u ovim talonicama, zadrava ukupno oko dvanaest asova.
Dimenzionisanje: 56l/st/dan x 250 ES =14 m3
Zapremina primarne talonice: 2,5m3
Zapremina sekundarne talonice: zapremina svake komore pojedinano 2,5 m3 tj. ukupno 5 m3.
Planirano zadrzavanje vode u talonicama iznosi oko 12 asova.
Ukupna povrina EP iznosi Ahneto=278,2 m2, odnosno 1.1 m2/ES
Potrebna povrina za preiavanje od 0,7 do 5 m2 po ES, usvojena povrina je u granicama srednje
vrednosti.
Ukupna neto povrina od 278,2 m2, se deli na tri celine razliite povrine i namene, koja su u nizu, a
voda prelivanjem prolazi kroz sve tri celine, i to:
Primarni drenani bazen
Primarni drenani bazen: dimenzija 13,2x4,5 m, povrine 59.4 m2, dubine 0,5 m, u uslovima
horizontalnog toka, pri protoku od 14 m3/dan, voda se zadrzava 2 dana.
Ovo je prvi bazen u nizu u koga se uliva otpadna voda nakon prolaska kroz proces taloenja koji se
odvija u dvokomornoj septikoj jami.
Ovaj bazen je neto povrine 59,4 m2. U bazen se postavlja filterski sloj ljunka debljine 50 cm, u koji je
posaen miskantus.
U ovom polju ostvareno je preiavanje otpadne vode sa horizontalnim tokom. Otpadna voda se u
polju razvodi sistemom cevi po celoj povrini talonog polja tako da se voda ravnomerno rasporeuje
po polju. Preiena voda se na kraju polja sakuplja poluperforiranom (drenanom) cevi, odakle
preliva u sledei bazen.
Sekundarni drenani bazen
Sekundarni drenani bazen: dimenzija 12,9x11,2 m, povrine 144,5 m2, dubine 0.5m m, u uslovima
vertikalnog toka pri protoku od 14 m3/dan, voda se zadrava 5 dana.
Nakon prolaska i taloenja u primarnom drenanom bazenu, otpadna voda ulazi u sekundarni
drenani bazen u kome se ostvaruje vertikalno teenje. Ovaj bazen je neto povrine 144,5 m2. U
bazen se sadi miskantus preko filterskog sloja ljunka debljine 50 cm. Preiena voda se na kraju
polja sakuplja poluperforiranom (drenanom) cevi, odakle preliva u sledeci bazen.
Tercijalni drenani bazen
Tercijarni drenani bazen: dimenzija 12,6x5.9, povrine 74,3 m2, dubine 0,5 m, u uslovima
horizontalnog toka, pri protoku od 14 m3/dan, voda se zadrava 2,5 dana.
Jedan ciklus preiavanja se odvija u 2 faze u trajanju od 10 dana.
Ovo je poslednji drenani bazen, ukupne neto povrine 74,3 m2.
133

U bazen se postavlja filterski sloj ljunka debljine 50cm, u koji se sadi miskantus.
U ovom polju se ostvaruje horizontalni reim preiavanja i vri finalno preiavanje sa dovoenjem
na traeni kvalitet II kategorije.
Atmosferske vode
Radi zatite sistema od slivanja atmosferskih voda, koja je prema konfiguraciji terena neminovna sa
gornjeg dela dvorita, predvien je jarak za prihvat ovih voda dimenzionisan na oekivani priliv od
0.023 m3/s, raunato za slivnu povrinu od 0.6ha.
Jarak je trougaonog poprenog preseka duine 34 m, sa nagibom kosina 1:1,5, dubine od 30 do 47
cm, sa zatravljenim kosinama. Dubina vode u ovim uslovima je 19 cm.
Na kraju sistema se radi merenja koliine isputene vode postavlja vodomerni aht.
Voda se iz vodomernog ahta dovodi do revizionog ahta, iz koga se zajedno sa sakupljenim
atmosferskim vodama iz jarka, cevima dovodi do recipijenta (potok Pljotanica), gde je predvieno
osiguranje uliva betonskom ulivnom glavom sa poklopcem.
Pored jarka predvien je zasad drvenastih biljaka u razmaku od 1,5 m, radi formiranja zelenog zida
koji odvaja gornji deo kolskog dvorista od dela u kome je smeten EP.
Efekti preiavanja
U prvoj fazi preiavanja postie se najvei efekat u sniavanju suspendovanih materija, dok je u
drugoj fazi preiavanja predvieno trostepeno preiavanje tako to se proces odvija u tri
uzastopna bazena (primarni, sekundarni i tercijarni bazen), s ciljem da se u pojedinim bazenima
obavljaju razliite faze preiavanja. Rezultati koji se oekuju navedeni su u tabeli 1.
Na osnovu analize vode raene u Zavodu za javno zdravlje Valjevo, predstavljeni su efekti
preiavanja u tabeli 2.

Parametar
BPK5
Susp. materije
Ukupni fosfor
Amonijum jon
Hloridi

Tabela 1. Efekti preiavanja vode u ESP

Primarno polje Sekundarno polje Tercijarno polje
70,1
28,7
0,26
91,3
2,6
2,2
21,2
36,1
40,2
26,3
37,7
35,8
32,9
16,6
33,6

Ukupno smanjenje
99,1
91,7
97,5
99,8
83,1

U tabeli 2. predstavljena je uporedna analiza sastava vode druge kategorije i efluenta.

Tabela 2. Hemijski sastav efluenta
Parametar
II klasa kvaliteta vode
Efluent
Rastvoreni kiseonik (mg/l)
6-8
7,6
BPK5 (mg/l)
2-4
3,8
Susp. materije (mg/l)
10-30
19
Suvi ostatak (mg/l)
350-1000
942
Na slikama 1 i 2, predstavljena je voda na ulazu i izlazu iz ekosistemskog procesora.
134

II
II
II
II

Slika 1. Voda na ulazu u EP

Slika 2. Voda na izlazu iz EP

Dijagramima 1 i 2, predstavljene su promene vrednosti BPK 5 i koliine suspendovane materije od

ulaska vode u EP, u prvom, drugom i treem drenanom bazenu.

Dijagram 1. Promena vrednosti BPK-5 (mg/l)

Dijagram 2. Suspendovane materije (mg/l)

Konstruisani ekosistemski procesor se sastoji od posebno projektovane tri lagune ispunjene

meavinom ljunka, peska i zemlje u koje je posaen miskantus. Kroz ovaj supstrat, protie otpadna
voda i ostaje u kontaktu sa korenovim sistemom biljke dovoljno dugo da se obave procesi razgradnje i
apsorpcije tetnih materija. Razgradnju materija potpomau bakterije koje ive u rizosferi miskantusa.
Preista je jednostavan i jeftin za gradnju, funkcionie bez dodatane energije i lako se odrava.
Prilikom konstruisanja je prvi put za ove svrhe upotrebljena biljka Miskantus giganteus jer se njegovim
gajenjem na zagaenim povrinama postie preiavanje zemljita i voda, produkcija biomase kao
godinje obnovljivog izvora energije, ublaavanje klimatskih promena i ouvanje i unapreenje
stanita koje pogoduje ouvanju biodiverziteta. Karakteristino je da se veina tekih metala
akumulira u korenu i rizomima, a ree u nadzemnim organima biljke zbog ega miskantus ima
mogunost primene kao kompost i ubrivo.
Dosadanja istraivanja su bila fokusirana u najveij meri na korienje miskantusa kao
agroenergetskog useva a u manjoj meri na remedijaciju zemljita kontaminiranog tekim metalima.
135

Opisanim postrojenjem smo pokazali da je mogua primena ove biljne vrste i za preiavanje
otpadnih voda.

Primer dobre prakse: ekosistemski processor za preiavanje

sanitarnih voda u zatienom podruju
Poseban znaaj ima primena biljnih preistaa otpadnih voda u zatienim podrujima s obzirom na
njihovu ranjivost kao ouvanog ekosistema koji treba koristiti na odriv nain.
Specijalni rezervat prirode Ludako jezero obuhvata jezero i obalu uz naselja Luda/upljak,
Hajdukovo i Nosa. Pored ouvanih prirodnih vrednosti (brojne ptiije, riblje i biljne vrste, tipine za
barsko - movarne ekosisteme), ima i ouvane kulturne vrednosti, arheoloka nalazita, seoska i
crkvenu arhitekturu, tradicionalne zanate.
Ludako jezero je kompleks vlanih stanita koji sadri otvorene vodene povrine, trake, i razne
vrste travnih zajednica (vlane, stepske i slatinske livade). Stepsko jezero Luda, veliine 328 hektara
je jedinstveno u Srbiji. Njegovo plitko korito formirano je radom vetrova na dodiru peare i lesne
zaravi. Razliiti tipovi zemljita i blizina podzemne vode formiraju predeo mozainog tipa, velike
bioloke raznovrsnosti unutar malog podruja. Vaan je lokalitet za odmor i ishranu na istonom
migracionom putu ptica. Redovno istraivanje migracije (stanica za prstenovanje) se organizuje od
1985. Pored ptijeg sveta, meu retkosti podruja ubrajaju se i druge ivotinje, kao to su vidra,
kornjae, retke vrste insekata, ali su prisutne i retke vrste biljaka koje se navode u Crvenoj knjizi
Srbije.
Specijalni rezervat prirode Ludako jezero, zatien je od 1994. godine u sadanjem obliku, ali je
deo jezera bio je pod zatitom ve od 1955.godine. Prema novoj Uredbi iz 2006. godine, Rezervat se
proirio i obuhvata povrinu od 847 ha + 2002 ha zatitne zone. Pripada I kategoriji zatite, kao
prirodno dobro od izuzetnog znaaja za Republiku. Rezervat je i od meunarodnog znaaja, jezero je
uvedeno na spisak Ramsarskih podruja 1977. godine (vlana podruja od svetskog znaaja).
Antropogene aktivnosti u samom rezervatu i njegovoj neposrednoj okolini mogu ugroziti stabilnost
ovog ekosistema ali do sada nema sistematizovanih podataka koji bi ukazali na stepen ugroenosti i,
to je vanije, na mere koje je neophodno preduzeti radi smanjenja ekolokog rizika. Zbog toga se
ukazala potreba za postojanjem idejnog projekta za upravljanje vrstim otpadom i otpadnim vodama
Ludaa, idejnog projekta kompleksnog i sveobuhvatnog Plana ekoremedijacije, kao i idejnog projekta
ekolokog monitoringa Ludaa u smislu odrivosti ovog ekosistema.
Ekoremedijacja je prepoznata kao najprihvatljivija metoda prilikom izrade ovih projekata.
Ekoremedijacija oznaava integralni pristup ouvanju, ozdravljenju i unapreenju ivotne sredine
zasnovan na osnovnim karakteristikama ekosistema, kako prirodnih tako i antropogenih.
Samoodrivost kao kljuna karakteristika ekosistema moe biti ugroena procesima degradacije
136

neive i ive komponente ekosistema pa je neophodno projektovati mere i tehnike kojima e se

ubrzati prirodni procesi samopreiavanja i regeneracije. Na taj nain se putem relativno malih
ulaganja postiu znaajni efekti u zatiti ouvanog i rehabilitaciji degradiranog zemljita, povrinskih
voda, otpadnih komunalnih voda i biolokih resursa (Mitiet al. 2010).
Prvi izazov je bila ekosanitacija otpadnih voda Vizitorskog centra koji se nalazi na samoj obali
Ludakog jezera a projektovanog kapaciteta 50 posetilaca. S obzirom na visoku ranjivost ekosistema
u kome je lociran prvi korak je bio SWOT analiza koja je uraena sa ciljem da se odrede karakteristike
ekosistemskog procesora koji pored funkcije preiavanja sanitarne vode ima i funkciju produkcije
biomase koja se moe koristiti kao obnovljivi izvor energije.
Poli smo od pretpostavke da se projektuje ekoprocesor modularnog tipa koji za primarni tretman
koristi septiku jamu zatvorenog tipa, za sekundarno preiavanje ekoprocesor sa potpovrinskim
tokom, a za tercijarno preiavanje EP sa povrinskim tokom tipa ICW (integrated constructed
wetlands) koje imaju iroku primenu u tretmanu voda iz domainstva (Carty, 2008). Zbog vrlo visokih
podzemnih voda svi moduli treba da budu izgraeni od vodonepropusnih bazena. Razmatrana je
mogunost korienja autohtonih i alohtonih biljnih vrsta u sekundarnom i tercijernom preistau.
Sanitarne vode Vizitorskog centra se sakupljaju iz kupatila i restorana i pomou pumpe ubacuju u EP
preko ulaznog ahta. Primarno taloenje se odvija u primarnom bazenu anajintenzivniji mikrobioloki
procesi se odvijaju u sekundarnom bazenu. EP se sastoji od 8 modula: jednog primarnog drenanog
bazena u koji se sadi autohtona vrsta obina trska (Phragmites communis), pet sekundarnih bazena u
koje se sade druge autohtone vrste (Thypha, Phragmites, Scripus, Salix) ili alohtona vrsta miskantus,
kineski a (Miscanthus giganteus) i dva tercijerna bazena u koje se sade dekorativne vrste (Iris).
Preiena voda prolazi preko vodomera u izlaznom ahtu i odlazi za zalivanje travnjaka ili
poljoprivredne povrine (bata). Ulazni i izlazni ahtovi slue za monitoring protoka i uzorkovanje vode
radi hemijskih i biolokih analiza dok se izmeu modula nalaze mesta na kojima je takoe mogue
uzorkovanje radi monitoringa efikasnosti procesa i kvaliteta vode. Moduli C-M su konstruisani
specijalno za ovu namenu od vodonepropusnog polietilena. Ovo u nekoj meri poskupljuje konstrukciju
EP ali je bilo neophodno zbog vrlo visokih podzemnih voda.

137

Slika 1: Ekosistemski procesor (EP) Vizitorskog centra na Ludakom jezeru: shematski prikaz (proporcije ne
odgovaraju realnom stanju). Strelice oznaavaju tok vode, linija oznaava nivo tla. A - ulazna struktura; B ulazni
merni aht; C primarna talinica; D sekundarna talonica; E meufazni merni aht; F primarni drenani
bazen(EP); G, H, I, J, K sekundarni drenani bazen (EP); L, M tercijarni drenani bazen (EP); N vodomer; O
izlazni merni aht; P izlazna struktura.

SWOT analiza primene ekosistemskog procesora

Snaga:
1. Obezbeenje da ivotna sredina ne bude ugroena, jer se imitacijom procesa u prirodi,
ekosistemski procesor u poputnosti uklapa sa svojim funkcijama u prirodni ekosistem. Time je
postavljena podloga za razvoj:
istijih efluenata (efikasno uklanja jedinjenja azota, fosfora, tekih metala i drugih tetnih
materija iz otpadnih voda, ime tite podzemne vode i jezero u rangu 70%-90%; efikasno
smanjuje broj fekalnih i drugih bakterija u rangu 90%-99%; vrednost BPK-5 na ulazu u
ekosistemski procesor moe da se kree od 670,4838,4 mg/l, a na izlazu iz sistema od 103,0
do 253,9 mg/l, pri emu je procentualno smanjenje od 66,1 do 84,6%, (Dunerski i Beli,
2007);
novog biotopa za biljke i ivotinje;
potrebe za odrivou (parcijalno ili totalno preiavanje);
2. Zahtevi efikasnosti i efektivnosti se javljaju u terminima kapitalnih i operativnih trokova. To
podrazumeva:
bolje korienje kapaciteta ekosistemskog procesora usled njegove multifuncionalnosti
(preiavanje otpadnih voda, produkcija biomase za energetske potrebe i dodatna produkcija
kiseonika na datom podruju);
multifunkcionalnou ekosistemskog procesora postiu se utede u ekonomskim i
energetskim razmerama. Ekonomske prednosti: istraivanja British Agricultural Development
and Advisory Service-a (ADAS) pokazuju da je gajenje miscanthusa i njegove upotrebe u
energetske svrhe, vrlo isplativa u evropskim uslovima, ukoliko se postigne produkcija od
138

18t/ha/god. sa niskim fiksnim trokovima. Energetske prednosti: mineralne koncentracije su

niske u ranom stadijumu etve 0,09-0.34% N; 0,37-1,12% K; 0,03-0,21% Cl (Lewandowski i
Kicherer, 1997). Kao i druga goriva poreklom iz biomase ima visoku stabilnost
reaktivnosti/gorenja u poreenju sa ugljem. Balans CO2 pokazuje redukciju i do 90% u
emisijima u poreenju sa sagorevanjem uglja (Lewandowski i dr. 1995). Sastav pepela koji
nastaje sagorevanjem miscanthusa ukljuuje otprilike 30-40% SiO2, 20-25% K2O, 5% P2O5,
5% CaO, i 5% MgO) gde su granine vrednosti dobijene iz razliitih izvora istraivanja
(Moilanen i dr. 1996; Hallgren i Oskarsson 1998).
sistem zahteva minimalno ljudsko nadgledanje (za rad sistema uglavnom nisu potrebni
elektrina energija i mainska oprema; rukovanje i odravanje je jednostavno, bez veih
trokova);
sa poveanjem broja korisnika ekosistemski procesor se jednostavno dograuje.
3. Lepo se uklapa u okolinu i poboljava izgled krajolika.

Slabosti:
1.

2.
3.
4.
5.
6.

7.

Vrlo prizemno iskustvo i slaba zainteresovanost za primenu ovakvih sistema za preiavanje

otpadnih voda u Srbiji. Stanje na ovom polju je pre svega posledica:
- generalno niske ekoloke svesti u Srbiji;
- neupuenosti i nedovoljne obavetenosti u odreenim privrednim granama, to dovodi
do nesposobnosti prepoznavanja prednosti primene ovakvih sistema (sistem pored
manjih turistikih kapaciteta moe opsluivati i manja naselja ili industrijske pogone sa
produkcijom otpadnih voda do......).
Sloenost sistema moe porasti sa potrebama za veim otklonom nutrijenata i preiavanja.
Relativno dug vremenski period od konstruisanja do aktivnosti u punom kapacitetu (nekoliko
meseci ili vegatacionih perioda.
Ogranienje kultivacije alohtonih biljnih vrsta u zatienim prirodnim dobrima i slabo razvijeni
kapaciteti korienja autohtonih trski.
Neophodnost uspostavljanja barijere izmeu ekoprocesora i prirodnog ekosistema u zatienim
podrujima i detaljnijeg monitoringa rada u odnosu na podruja koja nisu pod zatitom.
Ponaanje pepela (sinterovanje) je slino kao i kod drugih pepela koji nastaju u procesu
sagoravanja biomase, ali sa potazijumom kao znaajnim faktorom. Izbor termalnog procesa vie
moe biti od znaaja (Moilanen i dr. 1996). Sinterovanje pepela usled fluidizovane gasifikacije
moe dovesti do aglomeracije (u najgorem sluaju do alkalno indukovane defluidizacije).
U velikom broju industrijskih grana u okviru inenjeringa slabo je zastupljen struni kadar sa
dovoljnim znanjem o mikrobiolokim procesima.

139

Mogunosti:
1.
2.
3.
4.

5.
6.
7.

Uz vrlo male modifikacije ekoprocesor se moe primenjivati u gotovo svim ekoloki osetljivim
regijama.
Zadovoljavajui monitoring i univerzalna komuniijacija omoguavaju prikupljanje podataka i
razmenu informacija koje mogu dovesti do poboljanja rada ekosistemskog procesora.
Sistemski pristup omoguuje kompletnu utilizaciju procesa.
Prirodno preiavanje otpadnih voda pomou miskantusa u Srbiji moe imati veoma povoljan
uticaj na ivotnu sredinu, naroito za manja poljoprivredna naselja, gde bi se uvoenjem
ekosistemskog procesora na jednostavan nain reio problem septikih jama, dok se
kompost, tj. materijal dobijen tretmanom otpadnog mulja, mogao istovremeno praktino
iskoristiti kao materijal pogodan za razvijanje poljoprivredne proizvodnje.
Upotreba miskantusa i drugih barskih trski koje se primenjuju u ekosistemskom procesoru
mogu doprineti u spreavanju erozije.
Takoe mogu posluiti i kao prirodna barijera u spreavanju razvitka poara.
Industrijska primena se moe proiti na:
korienje miscantusa za proizvodnju pulpe i papira;
korienje miscanthusa za proizvodnju vlakana za potrebe razvoja lakih
graevinskih materijala.

Pretnje:
Efikasan rad ekosistemskog procesa moe biti ugroen usled:
1. (Ne)odravanja sistema: kontinuirano odravanje sistema i obezbeivanje njegovog stalnog
rada omoguie potpunu efikasnost sistema, u svim njegovim funkcijama.
2. Visokog nivoa podzemnih voda: prisustvo podzemnih voda moe da ugrozi rad ekosistemskog
procesora, kao i kontakt otpadnih voda iz ekoprocesora sa podzemnim vodama moe dovesti
do zagaenja. Takoe, akcidenti na poljima, kao i elementarne nepogode, npr. poplave, mogu
se negativno odraziti na podzemne vode. Stoga je neophodno imati detaljna geoloka
istraivanja datog terena, zarad izbora adekvatne oblasti za postavljanje ekosistemskog
procesora.
3. Optereenja ekosistemskog procesora: potekoe po ivotnu sredinu mogu nastati jedino pri
preteranom optereenju kapaciteta, odnosno u sluajevima kada se ne izvri rekultivacija
polja posle odreenog vremena.
4. Slabe otpornosti na mraz: posebna panja je potrebna u oblastima sa jakim zimama, pa je
potrebna dodatna zatita i briga.
5. Odsustva zakonske regulative: adektvatni pravni okvir i zakonske regulative za primenu
ekoremedijacionih postupaka bi omoguila i podrale iru primenu ovih sistema. Ovo su pravci
gde se budui paketi zakona u Srbiji trebaju poboljati.

140

Zakljuna razmatranja
Ekoremedijacija kao pojam koji oznaava integralno upravljanje ekosistemom je nezaobilazni deo
primenjene ekologije. Primenom principa ekoremedijacije akvatinih ekosistema (zadravanje vode,
samopreiavanje i odravanje biodiverziteta) na konstruisane movare (conctructed wetlands) moe
se izvesti tehniko reenje koje se odlikuje visokom ekolokom, ekonomskom i energetskom
efikasnou. Smatramo da dosada korieni termin mokro polje nije adekvatan pa je uveden pojam
Ekosistemski processor. Pri konstruisanju ovakvog postrojenja moraju biti ispotovani hemijski,
bioloki, hidroloki i konstrukcioni kriterijumi. Princip na kome se zasniva je fitoremedijacija koja
podrazumeva upotrebu odreenih vrsta biljaka koje, takoe, moraju da ispunjavaju odreene
kriterijume. Najee se koriste biljke koje inae naseljavaju movarna podruja a najbolje je da se
koriste biljke iz neposrednog okruenja.
Meutim, da bi se postigla maksimalna ekonomska opravdanost potrebno je i da ove biljke imaju
oiglednu primenu i za druge potrebe. Iz tog razloga smo se opredelili da prilikom projektovanja i
konstruisanja ekosistemskih procesora za potrebe malih zagaivaa, na primer osnovne kole i
vizitorskog centra u zatienom prirodnom dobru pored autohtonih vrsta biljaka iskoristimo i alohtonu
vrstu Misacanthus giganteus. Ova vrsta se gaji kao agroenergetski usev. Za gajenje ovih useva se
preporuuju marginalna zemljita, jer su mu potrebe skromne a time se izbegava zauzimanje
poljoprivrednog zemljita.
Primena agroenergetskih useva za preiavanje otpadnih voda ima niz prednosti ali i nekoliko
nedostataka. U Srbiji produkcija agroenergetskih useva jo nema masovnu primenu kao ni primena
ekositemskih procesora. Zbog toga je neophodno jaanje svesti, prvenstveno kod donosilaca odluka,
o efikasnosti ovih postupaka a naroito kada su u sinergiji.
Rukopis je rezultat istraivanja na projektima: Bioracionalno krienje zemljita produkcijom biljaka za
industrijsku preradu ev. br. TR 20208 i TR 31078 Ekoremedijacija degradiranih prostora
produkcijom agroenergetskih useva Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike
Srbije.

Literatura
Andersson, B. & Lindvall, E. (1997). Industrial grasses. Sveriges Utsdesfrenings Tidskrift, 107, 9699.
Aranelovi, M., Drazi, G., Milovanovi, J., Aleksi, S., (2014): Miloproduction of viable miscanthus gigantheus
rhizomes at fertile and degraded soil. Bulgarian Jurnal of Agricultural Science, 20: 1189-1194)
Booth, E.J., Batchelor, S.E. & Walker, K.C. (1996). An evaluation of the potential of fiber crops in Scotland. In
L.H. Princen and C. Rossi, Proceedings of the Ninth international conference on jojoba and its uses and
of the third international conference on new industrial crops and products (pp. 307310). USA:
Association for the Advancement of Industrial Crops.
Britt, C., Garstang, J. (2002): Bioenergy crops and bioremediation - a review, a contract report by adas for the
department for food, Environment and rural affairs, Final report.
141

Carty A., Scholz M., Heal K,. Gouriveau F., Mustafa A.: The universal desing, operation and maintenance
guidelines for farm constructed wetlands (FCW) in temperate climates. Bioresource Technology 99 (15),
6780-6792, 2008
Drai (2011): Ekoremedijacije, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, recenzenti prof dr Miroslav Vrvi I dr
Dragana Drai, ISBN 978-86-86859-22-8
Drazic, G., Milovanovic J., Aranelovic, M. (2014): BIOMASS AS A DRIVING FORCE FOR RURAL
DEVELOPMENT - MISCANTHUS BEST PRACTICES, Agriculture and Forestry, Vol. 60. Issue 2: 115124, 2014, Podgorica, UDC (UDK) 577.337:502.174.2, pp
Drai, G., Milovanovi, J., Ikanovi, J., Glamolija, .,(2010): Uticaj agroekolokih inilaca na produkciju
biomase Miscanthus giganteus, Arhiv za poljoprivredne nauke, YU ISSN 0354 5695, UDC 63, vol 71, no
Drazic G., Milovanovic J., Radojevic U. (2012): Risks associated with miscanhtus giganteus plantation
establishment with the aim of intensive biomass production. In biomasa a rizika pri jej spracovani, 13.-14.
Jun Zvolen Zbornik Vedeckych Prac, isbn: 978-80-228-2365-4 p. 244-252
Drai G., Vitas A., J. Ikanovi (2014):Energetski bilans produkcije agroenergetskog useva Miscanthus
giganteus na plodnom i degradiranom zemljitu,; Energija, ekonomija,ekologija br. 1-2 mart 2014, pp
224-230
. Jovi, G. Drai, B. Krsti, D. Stankovi, D. Jokanovic (2014): EVALUATION OF FORESTS IN THE AREA OF
MOUNTAIN AVALA IN RELATION TO THEIR ENVIRONMENTAL, SOCIAL AND ECONOMIC
FUNCTIONS; , Minsk, 2014, 2 (28), pp 60-65
574:332
Miti, M., Drai, G., orevi, A. (2010): Ecoremediation in protected areas. Balwois 2010 Conference, Ohrid,
Republic of Macedonia, 25-29 May, Proceedings ffp-1451.
253, pp 81-85
Hallgren, A. L., and J. Oskarsson. 1998. Minimization of sintering tendencies in fluidized-bed gasification of
energy crop fuels. pp. 1700-1703. In Biomass for Energy and Industry, Proceedings of the 10th
European Biomass Conference, Wrzburg, Germany, June 1998. C.A.R.M.E.N. Publishers, Rimpar,
Germany.
Jodl, S., Eppel-Hotz, A., Marzini, K. (1998). Examination of the ecological value of Miscanthus expanses faunistic studies. In Biomass for Energy and Industry (Eds. Kopetz H, Weber T, Palz W, Chartier P and
Ferrero GL, Proceedings of the 10th European Conference, Wrzburg, Germany, 811 June 1998.),
C.A.R.M.E.N., Rimpar, Germany, 1998, p. 778-779.
Jones, M.B., Walsh, M. (2007): Miscanthus for energy and fibre, Earthscan, London, 192 pp.
Josimov-Dunerski J. and Belic A, Primena sistema mokrih polja za naselje Gloan, Letopis naunih radova,
No.1, Godina 31.
Kadlec, H.R., Knight, R.L. (1996) Treatment wetlands, Lewis, Boca Raton, New York, London, Tokyo
Kivaisi, A. K. (2001). The potential for constructed wetlands for wastewater treatment and reuse in developing
countries: a review. Ecological engineering, 16(4), 545560.
Kresten Jensen, H.E., Leth, M., Lonsmann Iversen, J.J. (2001). Growth of Hedera helix L. container plants in
compost substrates made with Miscanthus ogiformis Honda straw and various N-sources, In Compost
Scence and Utilization, Vol. 9, , p. 206214.
Lewandowski, I.. and A. Kicherer. 1997. Combustion quality of biomass: Practical relevance and experiments to
modify the biomass quality of Miscanthus x giganteus. European J. Agronomy 6:163-177.
Lewandowski, I., A. Kicherer, and P. Vonier. 1995. CO2-balance for the cultivation and combustion of Miscanthus.
Biomass and Bioenergy 8:81-90.
Loeffel, K., Nentwig, W. (1997). kologische Beurteilung des Anbaus von Chinaschilf (Miscanthus sinensis)
anhand faunistischer Untersuchungen. Agrakologie Vol. 26, Verlag Agrakologie, Bern, Switzerland.
McKERVEY, Z., Woods, V.B.,AND Easson, D.L. (2008). Miscanthus as an energy crop and its potential for
Northern Ireland: A review of current knowledge. Agri-food and Biosciences Institute, Global Research
Unit, Occasional Paper No. 8.
Moilanen, A., M. Nieminen, K. Sipila, and E. Kurkela. 1996. Ash behavior in thermal fluidizedbed conversion
processes of woody and herbaceous biomass. pp. 1227-1232. In Biomass for Energy and the
Environment, Proceedings of the 9th European Bioenergy Conference, Copenhagen, Denmark, June
1996. Pergamon/Elsevier Publishers.
Nada V. Babovi, Gordana D. Drai, Ana M. orevi (2012): Mogunosti korienja biomase poreklom od
brzorastue trske Miscanthusgiganteus, Hem. Ind. 66 (2) 223233.
142

Nsanganwimana F., Pourrut B., Mench M., Douay F. (2014): Suitability of Miscanthus species for managing
inorganic and organic contaminated land and restoring ecosystem services. A review, Journal of
Environmental Management 143 p.123-134.
Un-habitat, (2008). Constructed wetlands manual. Un-habitat water for asian cities programme nepal,
Kathmandu.
Verhoeven, J. T. A., Beltman, B., Bobbink, R., & Whigham, D. F. (2006). Wetlands and natural resource
management. New York: Springer.
Wethje, C.A. (2004). Physical characteristics of Miscanthus ogiformis composts compared to peat and wood fiber
growth substrates, In Compost Science and Utilization, Vol. 12, 2004, p. 219-224.

143

EKOSISTEMSKI PROCESOR U OSNOVNOJ KOLI U RADLJEVU, OPTINA UB

Lokacija O u Radljevu pre izgradnje EP

Priprema lokacije za EP

Vodonepropusna folija na dnu EP

Supstrat EP

Sadnja biljaka u EP

Lokacija posle konstruisanja EP

144

EKOSISTEMSKI PROCESOR LUDAKO JEZERO

Polietilenski bazeni za EP Luako jezero

Postavljanje bazena u zemlju

Kraj zemljanih radova

Postavljanje supstrata

Prostorni raspored bazena

Lokacija Vizitorskog centra Ludako jezero sa EP

145

Ekoremedijacije vodenih tokova

Ana Vovk Kore

Revitalizacija ili, takoe, renaturalizacija vodenih tokova podrazumeva obnavljanje ekoloke ravnotee
i uspostavljanje ekolokih funkcija u degradiranom vodotoku. U "zdravim" renim ekosistemima nalaze
se brojna stanita, podvodno i nadvodno rastinje, kamenje razliitih veliina, brzaci, i vrtlozi, poplavne
zone, hiporeine zone. Revitalizacija vodenih tokova je nov nain upravljanja vodenim tokovima, koji
potuje strukturnu i funkcijsku povezanost ekosistema. Revitalizacije ne dovode do prethodnog stanja,
ve samo uspostavljaju prethodnu strukturu, funkcije i dinamiku vodenog toka. Za uspostavljanje
novog ekoloki primerenijeg stanja na vodotoku se primenjuju biotehnike mere kao to su: zasadi na
obalama, pragovi, produbljenja, vrtlozi, brzaci, odbijai toka, osiguranja obala (prirodnim materijalom),
grede za preiavanje, uspostavljanje novih meandara, spajanje sa poplavnom zonom, postavljanje
objekata za odreene vrste: npr. skrivalite za ribe, prelazi za vidre itd. Objekti i mere su prirodni, to
znai da se koriste preteno prirodni materijali i da se potuju procesi u prirodi.

1. Ugroavanje renog ekosistema

1B

Reni koridor odrava dinamiku ravnoteu s obzirom na koliinu vode i raspoloivost sedimenta.
Kada se pojavi pretnja, prirodna ili antropogena, sistem reaguje da bi ponovo uspostavio dinamiku
ravnoteu. Reakcija moe biti promena u irini ili dubinu renog korita, to utie na protok sedimenta i
stabilnost obala. Ukoliko vodotok ima dovoljno vremena on e se sam vratiti u prirodno stabilno stanje.
Prirodne procese moemo da ubrzamo uz mere revitalizacije.
Prirodne smetnje
U prirodne smetnje ubrajamo: poplave, nevreme, sue, odrone, oluje, poare itd. Prirodne smetnje su
deo prirodnih ciklusa na koje su ekosistemi otporni i zapravo mogu da poveaju biotsku raznovrsnost
u oblasti.
Erozija obala i dna korita je prirodni proces. Ponekad se erozija dogaa na prihvatljivom nivou u
vodotoku koji je u ravnotei. Kada postoje smetnje u sistemu moe da doe do poveavanja erozije.
ta je prihvatjiva erozija zavisi od sluaja do sluaja. Na odluku najvie utiu oblinji objekti. Obale
kojima je zemlja ve izloena vodenom toku imaju do 30 puta manju nosivost od obala sa
uspostavljenom vegetacijom.
16B

Uprkos tome, to su fini sediment sastavni deo renog ekosistema, ukoliko se nalazi u prevelikim
koliinama mogu takoe biti kodljivi. Uzrok za izmenjene procese u ekosistemu moe biti i poveana
turbidnost (zamuenost) koja smanjuje nivo svetlosti i utie na funkciju i strukturu ekosistema. Usled
sedimentacije nasipaju se izdubine, stvaraju se ostrvca koja menjaju oblik korita. Poveana
146

sedimentacija moe da uzdigne dno i da smanji kapacitet zadravanja vode, moe da se smanji i
struktura makro beskimenjaka i riba.

Antropogene smetnje
ovek je tako mono uticao na vodotoke da je teko nai vodeno korito koje nije izmenjeno usled
ovekove intervencije. Uzroci ovekovih neposrednih intervencija u vodotocima su prvenstveno:
zatita od poplava, snabdevanje pijaom i industrijskom vodom, odvod otpadnih voda, proizvodnja
elektrine energije, navodnjavanje, transport, splavarenje, mlinovi i strugare, rekreacija, estetika i na
kraju stvaranje stanita, prvenstveno za riblju populaciju.
17B

Na reim protoka utiu sledee delatnosti:

Odvod povrinske i podzemne vode: odvod vode ima uinak na niske protoke. Uestalost i trajanje
niskih protoka se poveava, dok na poplavne vode odvod nema nikakvog efekta. Ukoliko su
povrinska i podzemna voda povezane hidraulino, odvod podzemne vode moe da smanji protok
povrinske vode.
Zaustavljanje vode: zaustavljanje vodotoka moe da ima uticaj na celi reim protoka. Uzvodno od
mesta zaustavljanja vode pojavljuje se sedimentacija, nizvodno erozija i produbljivanje korita.
Kontrolisani ispusti vode ustavama smanjuju varijabilnost protoka i smanjuju broj ekstremnih protoka.
Preusmeravanje vode u vodotoku: Menja se protok vode, znai poveavaju se, a broj niskih
protoka i prvenstveno njihovo trajanje sa smanjuje.
Promena namene upotrebe zemljita u priobalju: promene utiu na celi protoni reim.
Urbanizacija moe da povea broj poplavnih protoka, dok poumljavanje smanjuje broj niskih i visokih
voda.
Poravnavanje mendara uzrokuje produbljavanje renih korita. Prvo se postie ravnotea izmeu
taloenja sedimenta i erozije. Poveanjem nagiba i brzine vode erozija postaje vea od sedimentacije
i dolazi do produbljavanja korita.
U nekim regijama (npr. u Sloveniji ali i mnogim drugim) poveana su hidroloka optereenja naroito
uzimanjem vode iz povrinskih vodotoka za potrebe malih hidroelektrana, uzgoja riba, navodnjavanja
poljoprivrednog zemljita, za potrebe tehnolokih procesa i pripremu vode za pie. Hidroloka
optereenja uzrokuju takoe i melioraciski sistemi i regulacija vodotoka ustavama, koje menjaju
dinamiku oticanja i toka vode. Najvea morfoloka optereenja na vodotocima su brane sa stalnim
jezerima, kao to su visokovodne brane za akumulaciona jezera i brane hidroenergetskih objekata i
njihova protona jezera, koja u celosti menjaju vodni reim vodotoka.
Poljoprivreda
Zemljoradnja je uzronik mnogih promena u vodenim tokovima usled intervencija na prijemnoj
povrini, samom renom koritu i upotrebi vode za navodnjavanje. Da bi proizvoai iskoristili to vie
povrine za gajenje hrane odstranjuje se sva prirodna vegetacija, ukljuujui granice i privodnu
vegetaciju.To donosi kratkorone koristi, ali dugorono rui prirodnu ravnoteu. Zemljoradnja
40B

147

korienjem zemljita utie na vodene tokove, jer se obraivanjem zemlje smanjuje prodiranje vode
pod zemlju i poveava povrinski odvod. Oranje i izlaganje gole zemlje uzrokuje da se na povrini
napravi tvrd sloj koji spreava prodiranje vode u dubine.
Kada se autohtone biljke zamene gajenom zemljoradnikom vegetacijom procesi kao to su
plavljenje, erozija i nanosi sedimenta, raznolikost stanita i kvalitet vode veoma se promene.
Zemljoradnja je glavni uzronik slabljenja vodotoka, protiv ega je jo i najdelotvornije ponovno
uspostavljanje vegetacijskog pojasa.

Slika 1: Monotono izravnan kanal regulisane reke bez obalnih zasada u sredini intenzivno obraenih
poljoprivrednih povrina

Cilj agromelioracija su u prolosti bile pre svega poplavne ravnice sa meandridajuim renim koritom.
Izravnavljanjem korita, isuivanjem mokrih travnjaka i seom obalne vegetacije snano se menja
stanje u vodotoku. Unitavanje obalne vegetacije utie na promenu metabolizma vodenog ekosistema
i sa tim na promenu faune. Odstranjivanjem obalne vegetacije poveava se brzina vodenog toka, pa
samim tim i erozija obala. To vodi u dalji gubitak obalne vegetacije i poveavanje odnoenja finog
sedimenta u reci.
Urbanizacija
Urbanizacija snano menja infiltraciju na prijemnoj povrini. Nepropusne povrine kao to su putevi i
krovovi znaajno menjaju kako koliinu tako i kvalitet vode. Nepropusne povrine poveavaju visoke
vode za vreme pljuskova, sniavaju niske vode u doba sue i smanjuju sposobnost samoienja.
Takoe se smanjuje i nivo podzemnih voda. Ta dejstva su izuzetno znaajna pri revitalizaciji vodenih
tokova u urbanim delovima.
Volumen visokih voda se 2 do 16 puta povea u vodotoku sa urbanih prijemnih povrina u odnosu na
vreme pre izgradnje. Promena povrine u nepropusnu povrinu samo za 10% prijemne povrine ve
je dovoljna za degradaciju vodotoka (Schueler 1995).
148

Slika 2. Grafik oticanja, koncentrisanje oticanja na urbanim povrinama (75 -100% nepropusne povrine) i primer
za prirodnu prijemnu povrinu

Urbani vodotoci su promenjeni takoe u smislu dinamike, meandri su poravnati, korito je produbljeno i
raireno, povrine su obloene ploama i izravnate, izgraeni su zatitni nasipi. Putevi i zgrade
zauzimaju poplavna podruija, gde se pre izgradnje razlivao poplavni talas. U kombinaciji sa
nepropusnim povrinama, ugroenost od poplava se znaajno poveava. Presek korita je mestimino
povean, da bi mogao proputati visoke vode, pri tome vei deo vremena voda zauzima samo manji
deo korita.
Ureivanje vode u urbanim podruijima je posebno poglavlje i zato ovde navodimo samo nekoliko
najeih mera koje mogu da poboljaju hidroloki reim i da poveaju sposobnost
samopreiavanja na prijemnoj povrini:
zeleni krovovi,
ponorne depresije,
vegetacija drvea.
Problematika vodotoka u urbanim podrujima je takoe i zagaivanje od strane komunalnih voda,
otpadnih voda iz industrije i saobraaja. U vreme pljuskova se sa nepropusnih povrina (ulice, trgovi)
ispere veliki deo hlorida, bakterija, motronih ulja, tekih metala, nutrienata i ostalih sedimenata, koji
negativno utiu na kvalitet vode.
Urbani vodotoci su siromana stanita, jer se zbog degradacije izgubila, pre svega, sekvenca brzak
vrtlog. Debla drevea, koja su vaan segment stanita u vodotocima nisu prisutna, kao ni obalna
vegetacija odnosno poplavnjena uma, postojea odnesu visoke vode u vreme poplava. Za takve
vodotoke je karakteristino da imaju manji diverzitet riba i mikrobeskimenjaka. Temperatura vodotoka
varira, zbog nieg nivoa i manje koliine vode, to se odraava takoe na vodenim organizmima.
149

Tabela 1. Uticaj urbanizacije na procese u vodotoku

Uticaj
Proces
Posledice
urbanizovana prijemna
putevi, parkiralita i krovovi zgrada
optereenje voda polutantima,
povrina
utiu na infiltraciju tla, poveavajui
koncentrisanje oticanja, niski
povrinsko oticanje i neposredno
suni protoci
odnoenje zagaenja
promena korita

izravnavanje meandara, zatita od

poplava, oblaganje korita ploama

uklanjanje obalske
vegetacije

uklanjanje senke i izvora drveta

zagaivanje

komunalna i industrijska otpadna voda

i polutanti iz saobraaja

koncentrisanje oticanja,
smanjen kontakt sa
podzemljem, gubitak stanita
gubitak stanita i detritusa,
poveana temperaturna
kolebanja vode
nizak kvalitet vode, smanjen
biodiverzitet

2. Principi erm
2B

Pri revitalizaciji reka imamo u prvom planu trojni princip ekomedijacije. To znai da sa merama elimo
zadovoljiti principe:
- zadravanja vode,
- bidiverziteta,
- sposobnosti samopreiavanja.
Pomenuti principi su meusobno snano povezani, tako da na primer poveanje biodiverziteta i
poveanje zadravanja vode doprinose veoj sposobnosti samopreiavanja. Lokalno zadravanje
vode stvara nova stanita, koja opet poveavaju biodiverzitet itd.
Zadravanje vode
Zadravanje znai da zadravamo vodu u poreju i da je polako isputamo nizvodno. Dosadanja
hidrotehnika praksa je delovala u suprotnom smeru. Interes je bio vodu to pre sprovesti nizvodno.
Pri tome dolazi do dva problema: za vreme visokog vodostaja nizvodno se pojavljuju vee poplave
nego pre hidromelioracije i regulacije. U vreme niskog vodostaja se u gornjem delu priobalja ee
javljaju sue. Sledei inilac pri zadravanju vode je promena mikroklime u okolini, obogaivanje
podzemnih voda i poveana vlanost zemljita u okolini.
18B

Biodiverzitet
Mere ekoremedijacije su namenjene poveanju biodiverziteta, to se postie uspostavljanjem novih
stanita.
19B

150

Sposobnost samopreiavanja
esto je cilj poboljati kvalitet vode. Tada biramo one mere koje posebno poveavaju sposobnosti
samopreiavanja vodotoka.
20B

3. Tehnike revitalizacije
3B

Kako su to tehnike koje podraavaju stanja i procese u prirodi one su toliko raznolike kao to su same
prirodne pojave. Neke tehnike su predstavljene vie konceptualno i nude manje reenja za
dimenzioniranje od drugih. Tehnike biramo sa namerom da uspostavimo odreene funkcije i vrednosti
ekosistema. Pri tome se ugledamo na primere iz okoline koja je jo uvek u prirodnom stanju.
Tehnike koje menjaju nagib i presek renog korita, kao to su brane ili restauracija meandara, mogu
da utiu na nestabilnost renog korita uzvodno i nizvodno. Zato je pri primeni tih tehnika potrebno
uraditi hidrauline studije; isto tako kod primene tehnika koje smanjuju protoni presek proveriti
sigurnost od poplava. Sledei znaajan inilac kod dimenzioniranja je dno obala jer moe doi do
podrivanja, pa je potrebna viestruka zatita tog dela.
Pri revitalizaciji ne elimo dostizanje nekakvog trajnog stanje objekata ve ponovno uspostavljanje
funkcija i struktura koje e se zatim same odravati. Na primer, u kanalisanom vodotoku sa
poravnatim nagibom dna namestimo drveni prag. Objekat se moe kroz dvadeset godina uruiti ali e
ipak, za to vreme, tako biti promenjen uzvodni i nizvodni tok korita tako da e se i po ruenju praga
dinamika dna zadrati (mirne vode i brzaci).

Generalno o upotrebi vegetacije

Prednosti:
1. Vegetacija i prirodni materijali koje upotrebljavamo prilikom intervencija se prelivaju u prirodnu
sredinu i postaju sastavni element te sredine.
2. Stvaraju se dodatna stanita (npr. uz korenje vrba i jova nalazi se vie larvi i vodenih insekata nego
na sprudu bez korenja)
3.Ozelenjene obale predstavljaju i privlano mesto za izlete
4. Vegetacija se sama odrava i regenerie.
5. Vegetacija vremenom znatno bolje utvruje obale, u poreenju sa vetakim intervencijama, pod
pretpostavkom da ne doe to veih smetnji, koje prevazilaze nosivost vegetacije.
6.Vegatcije deluje i kao puferska zona i poveava sposobnost samopreiavanja vodenih tokova.
Mane:
1.Potrebno je 1 do3 godine da se razvije, do tada je potrebno odravanje
2.Na poetku su neophodne i druge stabilizacione mere.
3. Ne moemo tano odrediti i predvideti nosivost vegetacije.
151

Osnovne sumnje: Vegetaciju koju koristimo za zatitu obala esto moramo zatititi pred erozijom dok
se korenje ne razvije dovoljno. Na rast utiu dubina vode, kvalitet vode, tip zemljita i hranljive
materije. Za veu uspenost moemo da upotrebimo biljke koje rastu u blizinu prirodnih korita.
Vodene, movarne i drvenaste biljke s golim korenom su najuspenije ako ih posadimo u kasno
prolee, mada mogu da se sade i u jesen. Meutim, za ostale vie odgovaraju jesen i zima. Po sadnji
je potrebno koenje okoline i ostavljanje otkosa na terenu da se pomogne rast drevea. Moe se
desiti da je potrebno saditi vie puta. Gustina sadnje ne treba da bude prevelika ni kontinuirana, jer su
u vodnom biotopu poeljni kako zaseneni tako i osunani prostori. Saene je znaajno najvie u
predelima mirnih voda. Izmeu vegetacije se ostavljaju otvoreni prostori za pristup do vode. Sadnja
se izvodi neravnomerno uz korienje razliitih biljnih vrsta.

Vegetaciju koju koristimo za zatitu obala esto moramo zatititi pred erozijom dok se korenje ne
razvije dovoljno. Na rast utiu dubina vode, kvalitet vode, tip zemlje i hranljive materije. Za veu
uspenost moemo da upotrebimo biljke koje rastu u blizinu prirodnih korita. Vodene, movarne i
drvenaste biljke sa golim korenom su najuspenije ako se sade u kasno prolee, mada moe da se
sad ii u jesen. Meutim za uspeh vie odgovara jesen i zima. Po saenju potrebno je da se okolina
pokosi i
Moe se desiti da je potrebno vie puta saditi. Gustina i kontinuiranost sadnica ne treba da je
prevelika, jer su u vodenom biotopu poeljni kako zaseneni tako i sunani prostori. Saenje je
znaajno najvie u predelima mirnih voda. Izmeu vegetacije se putaju otvoreni prostori za pristup do
vode. Saenje se izvodi nejednakomerno i uz korienje razliitih biljnih vrsta.

Radovi u renom koritu

21B

Brzaci na ljunku (sprudu)

Brzak na sprudu napravljen je od ljunka, odnosno kamenja ija veliina nije vea od dubine srednje
vode, to znai najvie 30 cm. Visina ljunkovite pregrade kod brzaka ne uzrokuje vee zaustavljanje
vode. Takvi brzaci napravljeni od ljunka nude podlogu za stvaranje supstrata, kao podlogu za
vodene organizme i za mreenje riba. Sprud (ljunak) postavlja se tako da se reno korito malo suzi,
tok vode se na mestu samog brzaka koncentrie i ubrza, a voda se mea i upija kiseonik. Iza brzaka
nastaje manji udubljeni deo. Sam ljunak e uzrokovati da se nakupi jo vie suptrata za podvodne
organizme. Ova tehnika je relativno prosta i jeftina.
41B

152

Slika 3: Brzak na ljunku

Izvor: Arhiv Limnos, 2006

Bolje je napraviti nekoliko uzastopnih brzaka, nego jedan vei. Postavljaju se na ravnom delu, ne na
okuki (zavoju). Brzake postavljamo prvenstveno na delovima gde je pre bio grubi ljunak. ljunak
treba da bude takve veliine da bude stabilan za vreme niskih i srednjih voda, a za vreme visokih
voda da je podloan eroziji. Duina spruda treba da bude kao jedna ili dve irine renog korita.
ljunak se tokom vremena pomera i oblikuje brzake i vrtloge. Sprudovi pruaju i bolji kontakt oveka
sa vodom preko uma vode i lakeg pristupa do vodenih povrina.
Varijanta ovakvih brzaka su takozvani sprudni ili balvanski grebeni koji podiu nivo vode i zavravaju
se sa manjim lebom. U takvom sluaju koristi se vee kamenje, stara stabla, vree peska i stubovi za
uvrivanje sredita pregrade. Visina grebena treba da je od 0,2 do 1m. Greben je potpuno potopljen
za vreme srednjih i visokih voda.
U sluaju da elimo iza brzaka da odrimo dublji vrtlog, napravi se leb, odnosno kameni prag koji ima
na nizvodnoj strani pad od 10%. Time postiemo veu brzinu vode i eroziju izdubinu, nizvodno.
Veliinom i nagibom odreujemo pri kakvom protoku e takav brzak biti efikasan.
Groblja
Groblja su skupovi veeg kamenja (>30 cm) koji poboljavaju strukturu stanita i poveavaju srednju
veliinu zrna posteljice dna. Iza kamenja se prave vrtlozi i izdubljuju manji vrtlozi koje nude utoite
ribama za vreme niskih vodostaja. Vrtlona voda prua i vizuelno sklonite ribama. Koristi su sline
kao kod ljunkovitih brzaka. Groblja se upotrebljavaju i kada elimo da kontroliemo eroziju renog
dna. jer iskoriavaju energiju vodotoka. Primerena su za vode ija je prosena brzina 0,6m/s.
42B

Pribline dimenzije stabilnog kamenja u renom koritu:

ds =

18 * h * I
gde je
G 1

ds = minimalni prenik kamena

h = protona dubina vode za vreme punog renog korita
I = nagib dna korita
G = relativna gustina kamenja u odnosu na vodu
153

Slika 4: Groblja u koritu vodotoka

Izvor: Arhiv Limnos, 2006

Postavljanje i veliina kamenja je veoma znaajna. Za vreme visokih protoka, voda treba da se
pretae preko kamenja i pravi vrtloge a samim tim i produbljenja, dok za vreme niskih voda kamenje
treba da je iznad povrine. Kamen mora biti dovoljno velik da ga vode na odnese. Treba da je jednom
treinom zakopan u zemlju. Iza ireg kamenja (50 cm) koje stoji pravougaono u odnosu na tok poinje
da se odlae fini supstrat koji moe da dodatno obogati posteljicu dna.
Kamenje se postavlja na delovima gde je vei pad dna, na mestu brzaka, primerenije je za ira rena
korita. Ne odgovaraju za korita sa peanim dnom ili dnom od mulja zbog nestabilnosti. Mogu se
kombinovati sa odbijaima toka, da bi se postigao vei uinak. Najvea veliina kamenja ne treba da
bude vea od 1/5 irine korita. Prilikom postavljanja treba paziti da se tok vode ne usmeri u ivice korita
koje bi na taj nain erodirale. U poprenom preseku skupovi kamenja treba da zauzmu manje od 10%
pri punom toku. Obino je dovoljno 3 do 5 kamenova u skupu. U sluaju da nije dostupno
odgovarajue kamenje mogu se upotrebiti i drveni materijali.

Slika 5. Iza kamenja se pri visokim vodama stvaraju vrtlozi (crtala B. Frank,2008)

Vrtlozi
43B

154

Vrtlozi su produbljeni delovi vodenog toka i javljaju se naizmenino sa brzacima. U vrtlogu se tok vode
uspori i prouzrokuje: taloenje finih delova (sa polutantima i nutrijentima), nastanak novih stanita,
poveano vreme zadravanje vode u vodotoku (bogatiji suni vodostaji), povean dodir izmeu vode i
obala, te na taj nain bolje navodnjenu okolinu, a poboljavaju se i estetska vrednost i raznolikost
vodenog toka.
Vrtlozi nastaju prirodno na spoljanjoj strani renih okuka, iza brzaka i kod veeg kamenja. Ukoliko
elimo postii trajni vrtlog onda to mora biti vrtlog nastao erozijom. Sam iskop tolmuna na
neodgovarajuem mestu bio bi podloan zasipavanju, pa bi nekoliko godina pruao raznovrsnost
vodotoka. U sluaju da imamo odgovarajuu posteljicu dna (uklonjene vee frakcije) tolmuni se sami
izdube na nizvodnoj i uzvodnoj strani praga, leba, na mestima suavanja toka sa odbijaem i na
spoljanoj strani meandra.

Slika 6:U vrtlozima se deavaju procesi akumulacije i

ienja vode (crtala B. Frank,2008)

Slika 7: Vrtlozi vodotoku poveavaju vlanost okolnog

zemljita i raznovrsnost stanita u poreenju sa ravnim
regulisanim koritom. (crtala B. Frank, 2008)

Prag
Prag je zapreni objekat sa visinom preliva do nekih 10 cm koji prouzrokuje lokalno zaustavljanje vode
kod niskih i srednjih voda. Kod visokih voda, pravilno dimenzioniran prag ne utie na uzvodno
poveanje nivoa vode, samo na lokalni talas. Gradnja poprenih objekata dolazi u obzir jo kod
uzdunih padova korita za nekoliko procenata ili vie. Ispred praga zbog breg strujanja vode imamo
lokalno produbljivanje do nekih 10 cm. Iza praga se po pravilu, ukoliko to doputa posteljica dna
napravi vir. Prag obogauje vodu kiseonikom.
4B

Niski pragovi se postavljaju uz pomo drveta, kamena ili njihove kombinacije. Drveni pragovi mogu biti
iz veih trupaca, oblica, polutki. Prag uzrokuje zaustavljanje vode uzvodno. Prilikom odreivanja
koliine zaustavljene vode mora se voditi rauna o odnosu izmeu volumena vode i vodene povrine,
sa tim odreujemo dinamiku taloenja i koliinu energije, koju vodno telo prima osunavanjem,
155

temperaturu vode, primarnu produkciju i zasienost kiseonikom. Na mestu zaustavljanja vode

potrebno je zasaditi vegetaciju koja bi pravila senku nad stajaom vodom i tako spreila zagrevanje,
eutrofikaciju i razmnoavanje mikrofita koji bi pre vremena ispunili pregradu.

Slika 8: Ureivanje korita vodotoka (Arhiv Limnos, 2008)

Pri postavljanju moramo voditi rauna o propustljivosti praga. Propusni pragovi mogu uzrokovati
blokadu puteva za ribe u vreme niskih voda. Nepropusnost se izaziva sa tesno prileuim drvenim
elementima ili sa filcom, koji se lako zamulji i zadrava vodu. Isto tako moramo zatititi obalu od
podlokavanja rubom praga. Prag se ukopava bar 30 cm u samu obalu. Zemljite se na tom mestu
utvrdi radovima za utvrivanje obala opisanim u naredim poglavljima. Iza pragova je obavezan vir, koji
ribama omoguava zalet pri prelaenju visine praga, zato na razdaljini 3 m ispred praga treba sa dna
korita odstraniti vee frakcije. Udubljenje e kasnije izdubiti sama voda.

Slika 9: Protok vode kroz pragove (Arhiv Limnos, 2008)

Pragovi mogu biti razliitih oblika. Poloaj ose preliva moe biti u odnosu na tok vode: pravougaon,
ukoen, uporedan (boni preliv), konian (npr. V prag). Zbog koncentrisanja niskih protoka imaju, po
obiaju, snien deo prelivne krune. Takav prag nazivamo membranskim pragom. Mesto
156

koncentrisanja preliva moe biti na ravnim delovima korita, gde imamo vie naizmeninih pragova,
uzastopno postavljenih na levu i desnu obalu, da se dobije vijugajua matica toka vode.

Slika 10: Pragovi u vertikalnom preseku (Arhiv Limnos, 2008)

Proraun erozijskog vrtloga vira:

Iza praga se stvara erozijski vir, koji moe da potkopa sam prag. Zato je potrebno odgovarajue
ojaati podnoje erozijskoga vira. Za to navodimo dve jednaine erozijskoga vira, prva je Kotulasova
jednaina za grube nanose:

h 0.35 q 0.7
[m] gde je
0.4
90
dubina derozijskoga
vira

S = 0.78
S
q
h
d90

protok vode na metar irine korita vodotoka [m3/ms]

razlika izmeu gornje i donje vode [m]
90% zrno nanosa na dnu vodotoka [m]

Jednaina autora Tschopp-a i Bisaz-a se upotrebljava za sitniji nanose:

S = 2.76 q 0.5 h 0.25 7.22 d 90

[m]

Vei delovi drvea palo drvee

Tehnika se esto upotrebljava u SAD i naziva se Large Woody Debris (LWD), podraava prirodno
stanje vodotoka, u koje esto padaju grane i celo dreve. Takvi drveni ostaci (>10 cm prenik i 2 m
duina) igraju znaajnu ulogu u vodotocima. Pruaju sklonita ribama, smanjuju brzinu vodenog toka,
takoe daju i senku, te ine stanite mnogim beskimenjacima, predstavljaju delove organske
materije koji doprinose primarnoj produkciji vodotoka. Vei delovi drveta takoe utiu na renu
morfologiju, stvaraju virove, poveavaju meandre, istovremeno smanjuju energiju vode, to smanjuje
eroziju i poveava zadravanje vode. Obezbeuju takoe bezbedan prostor za gmizavce i ptice.
45B

Tehniku moemo upotrebiti iz vie razloga: za uspostavljanje stanita, usmeravanje vodenog toka,
spreavanje erozije i zatite obala. Tako moemo stvarati virove, produbljivati korito na plitkim
delovima, usmeravati tok od obala i tako spreavajui njihovu eroziju utvrivati obale, poveavati broj
utoita u vodi. Najveu vrednost za ribe i beskimenjake ima drvee sa velikim granama ili pak
157

korenjem. Takvi delovi imaju veliku povrinu, mada ih je teko namestiti i mogu predstavljati problem,
pa imamo tekoe sa visokim vodama. S druge strane, glatka debla bez bonih grana imaju manju
vrednost, to se tie formiranja stanita, ali zato vie odgovaraju za usmeravanje toka i zatitu obala.
Tehniku je najkorisnije upotrebiti u vodotocima sa manjim zrnom dna i niskim padom, bez postojeeg
obalnog drvea.

Slika 11: Vei delovi drvea a.u koritu,

b. zatita obala (Izvor: ERDC)

ivotno doba takvih objekata iznosi 5 do 15 godina. Izrada zahteva teku mehanizaciju i zato je
unekoliko skuplja. Vee delova drvea bolje je privrstiti za obalu nego za dno posteljice korita.
Privruju se bar na dva mesta. Po obiaju se privrivanje vri elinim kablovima, koji su usidreni
u zemlju iznad nivoa visoke vode. Takoe, mogu se upotrebiti i konopci, pri emu se koriste posebni
konopci namenjeni za vezivanje amaca. Deblo je najbolje privrstiti tako da je veim delom
potopljeno, jer neizmenino suenje i kvaenje skrauje ivotni vek drveta.
Odbijai toka
Odbijai su jednostavni objekti, koji usmeravaju i suavaju tok vode. Brzina vode se poveava, pa se
na rubu odbijaa izdubi manji vir, nastaju vrtlozi, poveava se zahvatanje kiseonika, stvaraju se
razliiti supstrati na dnu zbog promene sedimentacije i podjedanja, iza samih objekata stvaraju se
manja mokra stanita. Poveava se samopreiavajua sposobnost vodotoka, istovremeno se
zadrava sigurnost od poplava pri visokim vodama. Odbijai toka su namenjeni za smanjivanje
jednolinosti vodenog toka kod ravnih renih korita, jer nema prostora za restauraciju meandara.
Pogodni su i na vodotocima gde je dno regulisanog korita preiroko i voda niska, iz tog razloga
usporeno tee pa se nagomilava sediment. Odbijai toka su napravljeni tako da imaju uticaj na niske i
srednje vode, meutim visoka voda ih bez tekoa preplavi. Ovi objekti takoe donekle podiu niske
vode.
46B

158

Slika 12 : Odbijai toka u koritu (Arhiv Limnos 2007.)

Odbijai su hidraulino efektivni, ako njihov meusobni poloaj ne prelazi minimalna rastojanja, koja
su oko 2,5-puta duine odbijaa. U manjem koritu, bi taj uslov zahtevao preveliku gustinu objekata, pa
zato se mogu izgraditi odbijai s mamuzom. Glava odbijaa se produi u smeru toka, da bi se
preusmeravanje vodenog toka jo pojaalo. Mogu se izraditi obostran odbijai, pri emu postiemo da
nastane izdubljenje/vir u sredini korita. Odbijae toka takoe moemo da postavimo uporedno, na
jednoj strani obale, s tim suavamo preterano iroko dno korita i stvaramo manju movaru. Odbijai
mogu biti deklinantni (u smeru toka) ili pak inklinantni (kraj okrenut uzvodno). Razlike se pojavljuju u
obliki nasipa nizvodno.
Tehnika se moe upotrebiti takoe za spreavanje erozije s preusmeravanjem toka od obala i
smanjivanjem brzine vode uz obale. Upotrebljava se, uopte uzevi, za stabilizaciju meandara a
takoe i toka korita (irine i oblika).

Slika 13: Inklinantni odbijai stvaraju movarni habitat (Arhiv Limnos, 2007)

Odbijae toka moemo izgraditi od fosni, debla, oblica, poluoblica, koeva, vrbovog prepleta ili od
kamenja. Na manjim koritima izraujemo odbijae toka tako, da suavamo dno korita na najvie 1/3
postojee irine. Odbijai su relativno jednostavni i jeftini objekti, koji ne zahtevaju teku mehanizaciju
za izgradnju. Potreban je manji iskop na obali, koji se moe izvesti runo. Na peanom i glinovitom
159

zemljitu odbijae osiguramo lomljenim kamenom da ne doe do ruenja. Kraj strukture mora biti
oblikovan uporedno sa smerom vodenog toka, da bi se spreila erozija.

Slika 14: Primer odbijaa od poluoblica uvtenog s koevima od jove i kestena (Arhiv Limnos, 2007).

Sprudovi (naslage ljunka), ostrvca

Namena sprudova i ada je da se stvori utoite za iva bia i poboljaju sposobnosti vodotoka za
samopreiavanje, filtriranja kroz objekt i vee turbulentnosti zahvatanje kiseonika. Izvode se iz
kamenih blokova napunjenih supstratom i vegetacijom. Sprudovi se nasipaju nad nivoom stalne vode.
Primenjuju se za uniformne vodotoke i vodotoke sa slabim supstratom, npr. zamuljenou dna. Pri
tome je potrebno, pre svega kod uih korita dodatno zatititi obale od erozije. Nizvodno se moe
postaviti prag koji pode nivo vode i smanjuje eroziju oko ostrvca (ade).
47B

Slika 15: Sprudovi i ade u koritu (Arhiv Limnos, 2007)

48B

Vegetacijske grede za preiavanje

Izrada greda za preiavanje (GP) sa rastinjem u vodotoku razlikuje se od uobiajenog objekta za
preiavanje otpadnih voda sa rastinjem (mokrog polja). Specifinost se sastoji pre svega u veem
protoku i tetnijeg uticaja visokih voda. Pri postavljanju GP u vodotoku se usmeravamo na ienje
49B

160

niskih protoka, koji su po pravilu najvie zagaeni i istovremeno predstavljaju protoke koje je mogue
provesti kroz GP. Tako moe zagaenje pri niskim protocima da se smanji na manje od polovine. Cilj
ienja su prventstveno patogeni mikroorganizmi, nutrijenti i pesticidi. GP nije mogue izvesti u
vodotocima koji transportuju vee koliine sedimenata. U tom sluaju bi se GP brzo zapuila.
Postavljanje GP na takvim vodotocima mogue je sa pregradama koje zadravaju fine sedimente.
Manje koncentracije zagaenja u renoj vodi (u poreenju sa otpadnim vodama) i potreba za to
veim protokom kroz GP ukazuju na dimenzije GP, koje imaju velik hidraulini pad i kratko vreme
zadravanja vode.
Jednaina za protok kroz GP:

Q = Av = A k i
i=

Q
h
l
A
v
k
i

h
gde je
l
protok kroz G (m3/s)
visinska razlika meu nivoima vode pre i posle GP (m)
horizontalna duina protoka kroz GP (m)
povrina pravougaona na tok (m2)
brzina proticanja (m/s)
Darcy-ev koef. filtracije odnosno propusnosti (m/s)
hidraulini pad

Slika 16: Greda za preiavanje sa rastinjem (Arhiv Limnos, 2007).

Problem visokih voda je pre svega u eroziji supstrata GP i nanoanje mulja na povrinu GP. Za zatitu
od visokih voda moemo postaviti GP u bono (sporedno) korito. Time osiguravamo PG od visokih
voda, tanije moemo da doziramo dotok i da ga takoe prethodno oistimo sedimentnim virom za
odstranjivanje sedimenata. Takoe se izbegavaju tekoe pri prolazu riba, zbog ouvanja toka u
glavnom koritu. U glavnom koritu pak moemo zatititi GP od erozije veim frakcijama supstrata na
povrini, zatitnom mrem, ili pak rairimo korito do te mere da vuna sila visoke vode ne odnosi
supstrat GP.
161

1:
2

NV

Slika 17: Primer GP u glavnom koritu, voda se iz srednjeg kanala bono preliva u drenanu cev. Takva izrada
poveava protok kroz G s veim A i manjim l. (Arhiv Limnos, 2007)

Tehnike na obali
2B

Tehnike opisane u ovom poglavlju su namenjene pre svega osiguravanju obala od erozije vodom i od
sopstvenog sleganja. Preduzimanjem mera na obalama elimo da dostignemo neko stabilno stanje.
Istovremeno pokuavamo da osiguravanjem i utvrivanjem obale uspostavimo dodatna stanita.
Odreene mere kao to su zalivi, namenjeni su samo dobijanju raznovrsnije bioloke slike.
Utvrivanje obala kamenom i delovima stena
Premda je utvrivanje obala kamenom deo klasine "tvrde" tehnike nisu potpuno iskljueni u
revitalizaciji. Kamenoutvrda je u regulaciji korita zamena betona i pri tom je od prirodnog materijala.
Mana je, pre svega, u tome to su kamenoutvrde uniformno uraene na veim delovima obale, to
ustvari daje prilino monoton vodotok i neraznovrsnija stanita. Paljivo izraene kamenoutvrde, koje
su uredno sloene i imaju manje razmake inae su otporniji na delovanje vode ali zato
onemoguavaju kasniji rast vegetacije.
50B

51B

Slika 18: Obala utvrena kamenom

(Arhiv Limnos, 2007)
162

Stenoutvrde (iznad 50 cm) i kamenoutvrde (do 70 cm) upotrebljavamo tamo gde imamo tekoe sa
erozijom i u prostoru smo ogranieni sa odreenim objektima. Pri revitalizacijama imaju smisla takvi
zahvati da na lokalnim mestima moemo predvideti zasade, ako elimo merama dostii nameru tj.
trojnu funkciju ekoremediacije. Mogua alternativa je pre svega utvrivanje putem sadnje drvea, jer
ubrzo dobro osigurava obalu od erozije.
Po stenoutvrdi se mogu mestimino zasaditi reznice vrbe ili jove, to su odrezane grane okvirnih
dimenzija: prenika 36 cm i duine oko 1 metar. Reznice se zabiju 2/3 duine u zemlju. Za uspenu
sadnju najbolje ih je odrezati i zabosti u istom danu. Lie se odstrani. Rez je bolje napravti testerom
nego sekirom, da ne bi dolo do kidanja kore. U sluaju da je zemlja izmeu stenja zbijena,
prethodno iskopamo rupe.
Vrbov preplet
Vrbov preplet (Brush Mattress) je sloj prepletenih ivih grana na obali, koji je na donjem delu
uobiajeno utvren s kamenjem i fosnama. Postavlja se za povrinsku zatitu, kojom pokrivamo celu
povrinu i postiemo trenutno delovanje. Grane su obino odrezane od vrsta koje brzo rastu kao to
su vrba, jova, dren, bagrem. Na tlu je preplet pritvren konopcima i ivim koliima i/ili direcima.
Poplet odmah uspori vodni tok uz obale i pone sakupljati sedimente. Skupa s novoniklim rastinjem i
korenjem razvija se mona zatita od erozije. Preplet nudi dodatno stanite pticama, insektima i malim
sisarima. Slui takoe kao zatita pred difuznim zagaivanjem, poto zadrava sedimente.
52B

Slika 19: Tehnika polaganja popleta: a. priprema obala, b. polaganje, c. prva sezona rasta, d. druga sezona
(Izvor: ERDC)

Tehnika je radno intenzivna i primerna je za korienje lokalne radne snage ili pak za dobrovoljni rad.
Povrina veliine 1 m2 zahteva od do 1 asa rada. To ukljuuje sakupljanje, transport, izradu i
postavljanje. Cena je prema tome zavisna pre svega od cene radnog sata i lokacije potrebnog
materijala.

163

Sllika 20 : Vrbov preplet (Arhiv Limnos, 2008)

Pri tom moramo biti oprezni, jer je preplet postavljen na mestu koje je namoeno, a istovremeno nije
poplavljeno. Isto tako vrba i jova ne podnose, na poetku, dobro senku tj. veliko obalno rastinje.
Nosivost na vunu silu prepleta je, s obzirom na ispitivanje Stern-a (1997) od 140 N/m2 na poetku do
380 N/m2 posle 15 meseci rasta. Nepaljivo postavljanje moe rezultirati nosivou od samo 20 N/m2.
Pri emu je potrebno naglasiti, da kamena peta (donji deo) znatno poveava nosivost cele strukture,
jer spreava podjedanje.
Preplet postavljamo na obale poloenije od 1,25 H: 1 V. to je obala poloenija vea je mogunost, da
rastinje deluje. Bitno je da mladice imaju kontakt sa zemljom, da nema vazdunih depova. Zato se po
postavljanju nasipa sloj zemlje po vrhu, koji pomae u zadravanju vlage.

Slika 21: Izrada vrbovog

prepleta

Upotrebljavamo 23 godine stare savitljive grane, duine 1,5 do 3 m. Debljina grana je na debeljem
kraju od 1 do 4 cm. Grane se moraju preplitati na 30 cm. Na svakih 60 80 cm zabija se kolje. Samo
retko se polae u vodoravnom smeru.Nameta se sloj grana debljine od 5 do 10 cm, pri emu su
odrezani debelji krajevi okrenuti na dole i zakopani u manjem jarku blizu stalnog nivoa vode. Za tim se
prvrsti konop pravougaono na grane i dijagonalno od koia do koia. (Slika 22)
164

Slika 22: Prirodni materijali su

revitalizacijski elementi vodotoka
(Arhiv Limnos, 2007)
53B

54B

5B

Rolna (svitak) od geoekstila

Po pravilu je to kokosov tepih napunjen zemljom, semenom i sadnicama movarskih biljaka kao to su
a, iris, trska. Tehnika je bila razvijena u Nemakoj i takoe se naziva CGR (Coir Geotextile Roll).
Rolna se upotrebljava pre svega za utvrivanje obala, mada se moe upotrebiti i kao odbija toka. S
vremenom se tekstil preplete sa korenjem i ini moni oslonac obalama. Poto je svitak postavljen na
obali uz stalni nivo vode koristi ribama kao zatita i izvor hrane. Deluje i kao zatita od netakastog
(difuznog) zagaivanja jer prefiltrira i pomou rastinja oisti dolazeu vodu iz obala. Za takav zahvat
se odluujemo kada imamo dovoljno stabilnu srednju vodu. Vano je naglasiti da je svitak veinu
vremena namoen, te da rastinje moe lako da raste. Ova tehnika namenjena je za manje do srednje
vodotoke. Nadalje je vano da nema prevelikog dotoka sedimenata iz obala jer bi to moglo zaguiti
rastinje. U takvim sluajevima je potrebno prethodno urediti gornji deo obale.
56B

Za rast rastinja je potrebno dobro osunenje korita. Svitak podnosi zavisno od izrade, od 10 do 140
N/m2 vune sile. Ako se eli da svitak izdri vee sile, onda je bitna podloga od ljunka ili kamenja
primerene frakcije, koja spreava podjedanje.

Slika 21 : Upotreba geotekstila (Arhiv Limnos, 2008)

Montaa je relativno jednostavna i ne zahteva teku mehanizaciju. Rolne imaju duine od 3 do 6 m i

mogu ih nositi dvoje do etvoro ljudi pre negoto se namoe, posle toga se teina nekoliko puta
povea. Rolna se pritvrdi sidrenjem ili pak s koevima. Odravanje podrazumeva preglednje da nije
dolo do podjedanja svitka i da li je potrebna odgovarajua sanacija. Kada se rastinje jednom razvije
smanjuje se potreba za pregledanjem i odravanjem.
165

Geotekstil - sendvi
Geotekstil napunjen zemljom i postavljen u vei sloj nudi monu zatitu obala. Izmeu pojedinanih
slojeva se nametaju odrezane grane (vrbe, jove) ili sadnice s korenom. Dno se pod nivoom niske
vode utvrdi s kamenjem odgovarajue veliine. Kamenje takoe prua poboljanu infiltraciju.
Vegetacija, koja se razraste pokrije deo korita i nudi zatitu i hranu ribama. Na kamnitom supstratu
dna razvijaju se drugi organizmi. Poboljava se estetika vodotoka. Rastinje, geotekstil, substrat i
kamenje takoe filtriraju netakasti povrinski dotok i tako poboljavaju kvalitet vode.
57B

Slika 23: Upotreba geotekstila u obliku sendvia (Arhiv Limnos, 2008)

Tehnika je primerna tamo gde su zbog nedovoljno prostora potrebne strmije obale. Moe da se
izvodi u nagibu od 1V : 2H do 1H : 0,5 V. Moe se izvesti i u terasastom obliku. Prednost te tehnike je
da je fleksibilna i da se moe dobro oblikovati za potrebe okolne arhitekture, npr meandre. Cena je
via u poreenju s ostalim revitalizacijskim tehnikama i slina je ceni ureaja klasine hidrotehnike.
Ipak prua mnoge ekoloke prednosti u poreenju sa npr. betonskim ili kamenitim zidovima.
Izvodi se tamo gde nema daljih poplava, jer drevanaste vrste ne podnose plavljenje, a istovremeno je
dovoljno stabilan niski tok, koji daje vlagu vegetaciji. Upotrebljava se autohtona vegetacija, koju
odreemo u blizini. Pogodne su vrste koje brzo klijaju kao to su vrba, dren, brogovita, debeljine od 2
do 7 cm, duine od 1,5 m i vee.

166

Slika 24: Izvoenje revitalizacije sa geotekstilom (izvor: ERDC)

Reznice rasporedimo raznoliko po vrsti i veliini, da dobijemo arolik i stabilan sastav. Poloimo od 25
do 45 biljaka na metar s obzirom na oekivanu vlanost - vie na viim i junim poloajima.
Za dimenzionisanje treba videti osobine zemljita i upotrebljenog geotekstila. To moe biti geotekstil
od prirodnih materijala kao to je kokos, ili su to pak sintetike mree, koji dozvoljavaju rast korenja.
Veliina i dubina iskopa planira se s obzirom na geomehanike analize stanje zemljita. Debljina sloja
zbijene zemlje unutar geotekstila iznosi od 35 do 45 cm, tome sledi cca 10 cm debeli sloj grana i
zemlje.
Kamenitu petu planiramo do visine do koje jo moemo oekivati vunu silu napona smicanja oko 95
N/m2. Zapravo je nosivost takvih struktura od geotekstila oekivano vea, od 230 na poetku do 650
N/m2 posle dve sezone rasta (ERDC).

Drvene kasete
Drvena kaseta je tehnika namenjena za mesta gde
druge tehnike ne uspevaju dovoljno efikasno da
odbrane obale od erozije. Ta tehnika kombinuje
slojeve nabijene zemlje i reznice sa slojevima
neobraenih debala i kamenja. Debla su
sastavljena sa izdubljenjem na mestu dodira.
Prostor izmeu debala napuni se kamenjem.
Kasete proputaju i filtriraju vodu, deluji takoe kao
drenaa. Temeljnu petu je potrebno uvtrditi, moe
sa koevima, a moe i sa kamenitim temeljem
utvrenim sa ianim korpama. Trajnost takvog
objekta je 20 do 30 godina.
58B

Slika 25: Ugradnje drvenih kaseta u korito (Arhiv Limnos, 2008)

167

Prednosti drvenih kaseta je pre svega vea nosivost, upotrebljavaju se kod veih vodnih sila i
brzina..Pruaju odgovarajue stanite ribama, a mogue ih je jednostavno razgraditi i upotrebiti
material za druge namene. Slabosti su via cena izrade, zbog potrebe za tekom mehanizacijom i
tehniki zahtevnjim projektovanjem i izradom.
KATA Z ENOJNO PILOTAO
PREREZ

KATA Z DVOJNO PILOTAO

TLORIS
PREREZ

Slika 26: Sastav drvene kasete

Snopovi
ivi snopovi (S) i inertni snopovi (IS) su u obliku snopa povezanih grana. Kod S oekujemo da
odrezane grane ponu vertikalno da rastu i puste korenje, pri emu bi takav sistem dodatno utvrdio
tlo. Faine se upotrebljavaju za utvrivanje cele obale od nivoa vode do vrha obale. IF nisu
namenjene za rast vegetacije i njih upotrebljavamo za utvrivanje na dnu obale dok ostalo rastinje ne
izraste, a mogue ih je upotrebiti i pod vodom. Mogu se koristiti i kao odbijai toka ili pak kao
jednostavna drenana cev.
59B

Slika 27: Izrada snopova (Izvor: ERDC)

Korienje F i IF je radi utvrivanja obala, takoe i za stvaranja stanita za ribe i ostale organizme,
jer se postavljaju u blizini vode. F i IF poboljavaju kvalitet vode jer zadravaju sedimente i hranila
koja dolaze iz rasutih izvora.
168

Pritvruju se koevima od 80 do 120 cm (pesak, mulj), zavisno od podloge. Ako se fosne polau u
blizini vode moraju se osigurati od potiska vode podlogom od kamenja, da bi se spreilo podjedanje.
Otpornost na vodni tok je od 50 N/m2, kod IF bez kamenite podloge do 140 N/m2, za F s kamenitom
podlogom.
Tabela 2: Razdaljina izmeu uporednih snopova
Nagib obala
Kohezivna tla
Nekohezivna tla
1
1:1
1m
/
1:12:1
1 do 1,3 m1
/
2:13:1
1,3 do 1,6 m1
1 do 1,3 m1
3:14:1
1,6 do 2 m1
1,3 do 1,6 m1
4 : 1 i strmije
2 do 2,6 m1
1,6 do 2,3 m1
Faine se polau uporedno s vodenom povrinom ili pak pod uglom od 45. F polaemo u iskopan
jarak tako da manje od 10 cm faine bude van zemlje. Prenik F je od 15 do 20 cm, dok je prenik IF
od 20 do 40 cm. Sa kanapom se zajedno poveu na razdaljini 30 do 90 cm, one veih prenika
povezujemo na kraim rastojanjima. Grane, koje se upotrebljavaju za ive faine su debljine od 0,6
cm do 2,5 cm, s minimalnom duinom od 130 cm. Sve grane moraju biti okrenute u istom smeru. U
strukturi F morale bi se meati grane razliite vrste i starosti. Za inertne faine upotrebljavamo neto
due i deblje grane ne vodei rauna kako su grane rasporeene.
Plotovi
Plotovi (engl. brushwood hurdle, willow hurdle) su veoma stari nain ureenja okoline. Upotrebljavaju
se za zatitu obala, na dodiru sa vodom i na obali. Za njihovu izradu upotrebljavamo drvene koleve
debljine 3 do 10 cm i priblino 1 m duine, koji se pobodu u zemlju na rastojanju oko jednog metra.
Izmeu njih se pobodu na svakih 30 cm ivi koii. Kasnije se pobodeno kolje ovije savitljivim ivim
pruem ili ibljem (vrba ili leska). Iz prua i iz kolia proklijaj mlado drevee, koji svojim korenjem
obezbeuju trajnost sanacije. Plot moemo postaviti vodoravno ili diagonalno na obalu koju elimo
osigurati. Plot po obiaju stoji uspravno kao ograda, mada se moe postaviti na obalu kao vrbov
preplet. Upotreba plotova primenjuje se kao hitna mera. Prikladni su za mirne ravniarske vodotoke.
60B

Slika 28: Ekoremedijacijski plotovi oko vodotoka (Arhiv Limnos, 2008)

169

Plotovi su prvenstveno namenjeni kao barijera za eroziju i imaju veliku samopreistaku funkciju jer
zadravaju sedimente i druga hranila. Omoguavaju da se zemljite utvrdi i obalna vegetacija ponovo
uspostavi. Pruaju dodatne habitate kako organizmima u vodi, tako i onim na obalama. Izrada plotova
je radno intenzivna i zato primerna za krae odseke, pre svega tamo gde je vaan izgled predela.
Vano je takoe da je cena postavljanja plotova nia od betona i elika.

Slika 29: Plot po ugradnji i godinu dana kasnije (Arhiv Limnos, 2008

Kao i za ostale ive tehnike i za plotove je potrebno dobro osunenje i relativno stabilan nivo vode,
koji bi namoio reznice a istovremeno ih ne bi poplavio. Plotovi mogu tititi kako dno obale tako i
gornje delove.

Slika 30: Ugradnja plotova u obale vodotoka (Arhiv Limnos, 2008)

Plotove moemo podeliti na ive i inertne. Za ive plotove je vano da je iblje u dodiru sa zemljom.
Inertni plotovi postavljeni su vertikalno na obali ili su pak pod nivoom stalne vode, a namenjeni su
smanjenju erozije dok rastinje ne krene.

170

Zalivi i uvale (proirenja)

Zalivi i slina proirenja su prvenstveno namenjeni poveanju raznovrsnosti stanita u vodotocima. Pri
regulisanju vodotoka nastaju jednoobrazni nagibi obala, to smanjuje raznolikost stanita. Uz zalive
menjamo nagib obala i tako dobijamo raznovrsniju vegetaciju. Na drugoj strani zaliva mogu se dobiti
ravnije obale, mali sprudovi i pliaci to otvara dostupnost do vode ljudima i ivotinjama. Takav objekt
takoe doprinosi smanjivanju poplavne vode i nudi utoite za ribe u vreme visokih voda, jer je tu
vodni tok najsporiji.
61B

Slika 31: Zalivi i utoita imaju vienamensku funkciju (Arhiv Limnos, 2005)

Slika 32: Mala Krka. Izgradnja bone uvale (iskop dela zemlje). (Arhiv Limnos, 2007)

U podruju rukavca (jaza, starae) je prostor vee dubine vir, te prostor mirujue vode, duboke
samo nekoliko centimetara, kao budue boravite malih ribica. Okolo zaliva je pogodno zasaditi
obalnu vegetaciju, koja bi zasenila stajau vodu.
Ako elimo odrati otvorenu vodenu povrinu u rukavcu (to nije nuno) moramo usmeriti vodni tok
izvan rukavca. To moemo uraditi s odbijaima, uzvodnim pragom ili brzacima. Rukavci dalji od 30 m
(od glavnog toka) mogu poeti da se zamuljuju zbog nedostatka turbulentne vode.
171

Posebna stanita
Svaki nov objekat revitalizacije vodotokova usmerjen je ka uspostavljanju novih stanita i poveavanju
opte biotske raznovrsnosti. Za potrebe odreene vrste tako moemo postaviti objekte koji su izvedeni
specifino za tu vrstu. To su npr. skrivalita za ribe, riblje staze - prelazi, prelazi za vidre, ostrva,
gnezdilita za ptice itd. Taan oblik objekta utvruje odgovarajui strunjak nadlean za odreenu
vrstu.
62B

Slika 33: prolaz pod mostom ureen za prelaz vidri

Skrivalite za ribe i druge organizme se izvode iz debelih dasaka i trupaca, ukopanih u podnoje
obale, tako da su ispod nivoa stalne vode. Postavljaju se na spoljanoj strani okuka, avmogu takoe i
skupa s odbijaima i jazovima (branama), koji odravaju odreen nivo vode. U skrivalitu se odstrane
vee frakcije naslaga. (> 8cm).

172

Slika 34: Skrivalite za ribe (Arhiv Limnos, 2008)

Tehnike izvan korita

23B

Kako je ve bilo pomenuto, reenja koja bi najdelotvornije i trajno uticala na ekoloko stanje vodotoka,
ukljuuju celovito ureenje prijemne povrine. Ipak je to zbog pritisaka na prostor, najee
onemogueno. Zato se pri revitalizacijama ograniavamo na manje zahvate u koritu ili u njegovoj
blioj okolini. Zahvati izvan korita najee su namenjeni povezivanju vodotoka s poplavnim svetom.
Restauracija meandara
Kada je predeo u kojem tee voda s manjim naklonom, najprirodniji oblik vodotoka je sa meandrima.
Vodotok sa meandrima produava tok, smanjuje pad, usporava tok vode, poveava dubinu i koliinu
povrinske vode u oblasti i podzemlju, poveava ili produava se takoe obalni pojas, koji je
ekosistemski bogat deo predela. Poveana povrina dodira izmeu vode i zemljita proizvodi efekat
slian suneru; voda se polako proceuje iz oblasti i poveava niske letne protoke. Meandrirajui
vodni tok ima takoe i manju snagu vode i time manju transportnu mo sedimenata. Meandri
poveavaju uestalost preplavljivanja korita i tako uspostavljaju dodir s poplavnim svetom. Na
spoljanjoj strani zavoja korito se zbog erozije bre menja kao i na podruju brzaka. Kod
meandrirajuih vodotoka se pojavljuje kruni tok, koji podie detritus sa dna nagore u smeru
suprotnom spoljanoj strani meandra. To ustvari posebno pogoduje bentinim organizmima, jer se
tako celokupno vodno telo obogauje kiseonikom.
63B

Slika 35: Meandre moemo uspostaviti tako da ne zauzimaju znatno vie prostora, nego regulisano korito i
istovremeno da odrimo propusnost visokih voda. Uspostavljaju se mnoga nova vlana stanita i poveava
zadravanje vode u oblasti. (Arhiv Limnos, 2008)

173

Slika 36: Presek meandra (Arhiv Limnos, 2008)

Rekonstrukcija meandara je viestruko oteena zato jer je korito na mestu, gde su poravnati prvobitni
meandri produbljeno i jer je za vijuganje potoka potreban prostor za korito. Taj prostor je posle
melioracije preveden u prostor za poljoprivredne, graevinske i infrastrukturne namene (npr. puteve).
Restauracija meandara moe da povea uestalost poplava (posebno ako je uzvodni deo jo uvek
regulisan). Ako nema pogodnih povrina za poplavljivanje (travnjak, livada) izbegavaju se poplave
ureenjem irih korita, koja bi postojala u prirodnim uslovima. Pri tome jo uvek se zadravaju
pozitivne osobine meandriranja vodotoka po ravnici. Projektovani meandri ne treba da budu jednaki,
ve promenljivi po talasnoj duini i amplitudi. Kod novo izgraenih meandara, u svakom sluaju, e u
poetku biti potrebna zatita od erozije na spoljnoj strani renih okuka.

Neke jednaine za dimenzioniranje meandara:

Najjednostavnije pravilo je da ako je razmera duina kanala/duina doline vea od 1,3 smatramo da
vodotok meandrira u svom toku. Osnovna jednostavna empiriska jednaina, koja nam odreuje
dimenzije meandra daje razmere izmeu talasne duine (L) i irine korita (b).

L = 10 b

Pri tome je amplituda meandra (A) od 0,5 do 1,5 talasne duine meandra.
Ackers i Charlton (1970) su razvili jednainu, koja povezuje talasnu duinu meandra i protok, pri
punom koritu:

L = 38 Q 0.467

Jednaina za meandar u aluvialnim kanalima (Schumm 1977)

Q=
b
d

bd L
gde je
I
irina korita
dubina korita
174

L
I

talasna duina meandra

pad korita

Nain planiranja meandara:

Restauracija meandara tano tamo gde su bili pre poremeaja, to se rekonstruie iz starih
fotografija, kazivanja, ostataka vegetacije ili vazdunih/satelitskih snimaka.
Upotreba empiriskih odnosa izmeu talasne duine i amplitude te protokom tj. irinom
kanala.
Upotreba jo postojeih prirodnih meandirajuih odseka, kao model za planiranje
restauracije meandara.
Dimenzioniranje u odnosu na nagib korita. Veliina meandara odreuje se s obzirom na
zahtevani pad, s kojim elimo dostii odreeni hidroloki reim.
Boni rukavac
Boni rukavac nastaje u prirodi uz promenu meandara. Za razliku od mrtvog renog rukavca (mrtvaje)
ima poboni rukavac dodir sa sveom vodom. Poboni rukavac zahteva u poreenju sa zalivom i
jazom, dodatno zemljite uz korito. Takav zahvat pozitivno utie na strukturu stanita, sposobnosti
samopreiavanja i na smanjivanje poplavnih talasa. Prua utoite za ribe u vreme visokih voda,
stanite je za obodno rastinje, vodozemce, neke ptice i beskimenjake.
64B

Slika 37. Izgled bonog rukavca (Arhiv Limnos 2008)

Do pobonog rukavca moe se dovesti dotok protone vode kroz ljunkoviti uloak (slika), koji
popravlja kvalitet vode. Tako dobijamo neku vrstu grede za preiavanje, koja nudi stanite mnogim
vrstama. Da bi se spreilo zasipanje bonog rukavca izvrauje se ljunkovi uloak sa neto
sputenim terenom, koji usmerava visoke vode u boni rukavac i odnosi sedimente.
175

Vetaka (izgraenja) vlana polja (tereni)

Uz korito moemo, ukoliko nam doputa prostor, izgraditi manje vlane (mokre) terene (polja). Pre
svega je uobiajeno, da se takvi tereni postavljaju uz dotok vode, bio to melioracijski kanal, manji
potok ili pak drenaa sa puteva i ostalih urbanih povrina. Vlani tereni su ravni nizijski delovi, koji
imaju pri srednjem protoku podzemnu vodu neposredno ispod povrine. Ako elimo da takav teren
efikasno filtrira vodu treba da se sadri substrat veih frakcija (>8 mm). Takav objekt slui kao manji
izgraeni ureaj za preiavanje voda sa vegetacijom i nudi razliita stanita. Hidroloki deluje kao
vodni rezervoar u vreme sue i manji ublaiva poplavnog talas visokih voda. Kako je substrat od
kojeg je sainjen takav teren podloan eroziji, potrebno ga je zatititi po rubovima (ivicanma) od
neposrednog dejstva vodenog toka.. Lokacija za vlane terene se moe nai takoe pored korita, na
putu poplavnih voda, npr. na unutranjoj strani meandra.
65B

Slika 38: Primer mokrih terena u proirenju korita

(Arhiv Limnos, 2007)

Slika 39: Movara Barno jezero (Mokrie). (Arhiv

Limnos, 2007.)
6B

Mrtvaje
Mrtvaje su biotski izvanredno raznovrsna stanita, u njima borave mnoge ugroene vrste vodenog
rastinja i gmizavaca, isto tako riba, sisara i ptica. Mrtvaje su bile prvobitno deo korita, koje je potom
promenilo tok vode. Produbljavanje korita radi regulacije ugroava stanita, kao to su mrtvaje i
movare. Promenljivi nii vodostaji podzemne vode i pomanjkanje redovnih poplava isuuje
pomenute biotope. Zato je potrebno pri revitalizaciji prvenstveno obezbediti dovoljno vode i
posledino tome redovna poplavljivanja na za to odreenim mestima. U sluaju da je reka tako
regulisana uzvodno (npr. hidroelektrarne) da nema poplava mogu se mrtvaje povezati cevima sa
rekom.
67B

Mogue je izraditi vetake mrtvaje koje su kao neke vrste bazena izvan podruja korita. Dubina vode
u mrtvaji najvie je 1 m. U svakom sluaju, bilo da je to prirodno ili vetaki izraeno vodno telo,
potreban je kontakt s koritom u obliku koridora od prirodne vegetacije. Po obiaju je to uma ili vana
livada. Mrtvaja slui takoe da zadrava visoke vode u koju moemo usmeriti viak poplavnih talasa.
176

Slinu funkciju kao mrtvaje imaju takoe lokve, koje su neka vrsta rezervoara za vodu u protivpoarne
namene i namene napajanja ivotinja, mada su to objekti koji su dislocirani od vodotoka.

Slika 40: Mrtvaje na Muri (GERK)

Ribama najbolje odgovaraju vei i stalni bazeni - mrtvaje. Manji i privremeni virovi imaju manje
mogunosti, da bi se u njima naselile ribe. Pre svega zbog kolebanja ekstrema. Meutim, kako
odrasli vodozemci borave i na kopnu, naseljavaju se radije u manjim virovima. Tamo ima vie hrane
zbog manje ribljih predatora. Zato je dobro, da pri izgradnji zadovoljimo obe skupine.
Bono korito (by-pass)
Kod bonog korita (by-pass) se deo vodenog toka preusmeri iz glavnog kanaliziranog korita. Bono
korito moemo sprovesti u obliku meandra kroz ve postojeu umi i odmah imamo i druge sisteme
za osenenje i zatitu korita. Isto tako je prednost te tehnike, da moemo sprovesti ostale mere (npr.
grede, pragove), koje poveavaju vreme zadravanja vode, jer je glavni kanal na raspolaganju za
rastereivanje od poplavnih voda. S tim zahvatom moemo bitno poveati zadravanje vode i
smanjivanje poplava, uspostaviti nova stanita i poveati sposobnost samopreiavanja.
68B

Slika 41: prirodni bypass na Muri (GERK)

177

Ekoremedijacijski melioracijski jarak

Melioracijski jarci omoguavaju prosuivanje oranica u oblastima gde je podzemna voda visoka.
Klasini melioracijski jarci su goli kanali, u kojima se sabira voda iz poljoprivrednog zemljita, obino
zagaena pesticidima i ubrivima. Takvi jarci nemaju sposobnost zadravanja i ienja vode, isto
tako su suvie jednolini. Pesticidi i ostaci ubriva odatle mogu neposredno prelaziti u vodotoke i
podzemne vode i izazvati razne ekoloke probleme ukljuujui zdravlje ljudi i ivotinja.
69B

Ekoremedijacijskim ureivanjem melioracijskih jaraka mogu se pomenute tekoe popraviti ili ublaiti.
Postojei jarak se preradi, dodaju se ekoremedijacijski elementi, koji poveavaju sposobnost
samopreiavanja, zadravanje vode te doprinose veoj raznovrsnosti. Upotrebljeni ERM elementi
su pre svega manji pragovi, filteri od ljunka i rastinje. Tako oblikovani melioracijski jarak titi
podzemnu vodu i vodotoke od poljoprivrednog zagaenja, smanjuje uticaj sue, vodu, koja se u njemu
zadrava, moemo upotrebiti za navodnjavanje, smanjuje uticaj vetra. Zahvaljujui tim funkcijama
melioracijski jarak indirektno utie na poveanje prinosa, pripomae ouvanju zdravlja i estetskom
izgledu poljoprivrednih oblasti.

Slika 42: Melioracijski jarak za odvoenje vode i ekoremedijacijski uraen melioracijski jarak s vienamenskom
funkcijom (Izvor: Arhiv Limnos.).

Vegetacijski pojasevi i koridori

Vegetacijski pojasevi i koridori su ve deo ireg pojma ekoremediacije, koji se mogu upotrebljavati na
podruju sliva. Pojas vegetacije pored vodotoka slui kao prelaz izmeu vodenog i kopnenog
ekosistema i od bitnog je znaaja za ekoloko zdravlje vodnog tela. Prua zatitu od netakastog
zagaivanja vodotoka, osenuje vodotok, izvor je detritusa, osigurava obale od erozije i prua stanite
mnogim vrstama. Po pravilu, imaju vegetacijski pojasevi vei pozitivni uticaj na manje vodotoke u
gornjem delu toka, nego na vee vodotoke u nizini. Manji vodotoci su naime osetljiviji na boni
povrinski dotok jer imaju manje odnose izmeu vodnog tela i obale. Vegetacijski pojasevi, koje
postavljamo zbog kvaliteta vode po pravilu su ui od pojaseva za habitatne namene. Naelno su
korisniji neprekinuti uski pojasevi, nego isprekidani a iri. Potrebno je dogovoriti sesa vlasnicima
(korisnicima) zemljita da uz revitalizovani vodotok dopuste pojas (nekih 10 m), koji nije namenjem
obradi i ubrenju, ve bi sluio kao travnjak za koenje. Tako imamo obostranu korist, travnjak u
70B

178

poreenju sa oranicom ne optereuje vodotok, s druge strane poplave ne predstvljaju tekou za

travnjake, meutim to predstavlja odreeni ekonomski troak.

Funkcija
Kvalitet vode

Obalna stanita
Stabilizacija
korita
Ublaavanje
poplava
Unos detritusa

Tabela 3. Veliina vegetacijskih pojaseva

Opis

Priporoena
irina

Pojasevi guste trave i zelenila na strmoj obali zadravaju povrinski otok,

zadravaju sedimente, uklanjaju zagaenje i pune podzemne vode. Kod
obala s manjim nakibom se veina filtriranja deava na prvih 10 metara.
Vee irine su potrebne za strmije obale. Poto su dotoci sedimenata
vei, a poroznost tla manja potrebna je vegetacija drevea i grmlja.
Pojasevi raznolikih vrsta drvea i grmlja pruaju hranu i zatitu irokom
rasponu vodnih i kopnenih ivotinja.
Obalna vegetacija utie na prisutnost vlage u tlu. Korenje ojaava
stabilnost tla. Po obiaju, dovoljna je samo vegetacija obale, samo pri
jaoj eroziji potreban je iri pojas.
Vegetacijski pojasevi poveavaju zalihe vode, stajau vodu, hvataju
povrinski dotok i produavaju retenzijsko vreme, to sve vodi
smanjivanju visokovodnih pikova.
Male grane i lie, koje padne iz kronji u vodotok je znaajan izvor hrane
i habitata.

5 do 30 m

30 do 500 m
10 do 20 m
20 do 150 m
3 do 10 m

Zona 1 : Poinje na rubu vode. Povrina je

potrebna za stabilizaciju i stanita.
Primarne funkcije su senka, detritus i vei
delovi drveta. Delom takoe titi pred
poplavama i popravlja kvalitet vode.
Vegetacija je raznolika, pojas je irok od
5 do 8 m.
Zona 2: Taj pojas se protee od 3 metra
do sto metara zavisno od tipa vodotoka,
zemljita i topografije. Namera je da se
podigne uma sa autohtonom
vegetacijom, koja odstranjuje sedimente i
nutrijente te druga zagaenja. Ta zona
doprinosi takoe raznovrsnosti stanita, i
moe se upotrebiti za namene rekreacije.
Uspostavljanje ireg pojasa nije
celishodno jer to vodi nepotrebnom
gubitku produktivne zemlje. To podruje
moemo dakle iskoristiti za prorednu
seu, gajenje oraha i jagodiastog voa.
Povremena sea pomae rast mladog
drvea jer poveava uzimanje hranljivih
materija iz zemljita.
Zona 3: Ta zona ukljuuje povrine sa
travom i ostalim zelenilom. irine je oko 4
m. Deluje skupa sa zonama 1 i 2 do 10
m, a moe biti postavljena samostalno.
Najvea uloga tog pojasa je usporavanje
oticanja i filtriranje, te ienje vode iz
netakastih izvora zagaivanja.

Slika 43. Vegetacijske zone uz vodotok

179

biotop
lokva
boni rukavac
korito
jaz
movara
mokri travnjaci
ljunani nasip
rastinje u koritu
vir
obalni pojas
RN
vegetacijski pojas
melioracijski jarak
meandri
stajae vode
vetaki

Tabela 4: Pregled tehnika izvan korita

namena (%)
zadravanje vode
sposobnost
samopreiavanja
70
20
30
30
50
30
80
10
20
40
10
40
20
40
10
40
80
10
20
30
20
70
20
60
40
30
30
30
40
20

biodiverzitet
10
40
20
10
40
50
40
40
10
50
10
20
20
40
40

Literatura
Bookhout, T.A. 1996: Research and management techniques for wildlife and habitats. The Wildlife Society,
Bethesda, Maryland.
Carter, P., Churchfield, S. 2006: Distribution and habitat occurrence of water shrews in Great Britain. Science
Report SC010073/SR. Environmental Agency, Bristol.
Churchfield, S. 1990: The natural history of shrews. Christopher Helm/A&C Black, London.
Churchfield, S. 1998: Habitat use by water shrews, the smallest of amphibious mammals. Symposium of the
Zoological Society of London 71: 4968.
Churchfield, S., Rychlik, L., Yavrouyan, E., Turlejski, K. 2006: First results on the feeding ecology of the
Transcaucasian water shrew Neomys teres (Soricomorpha: Soricidae) from Armenia. Canadian
Journal of Zoology 84:18531858.
Dular, M., 1997: Izrazje s podroja voda. Slovensko drutvo za zaito voda, Ljubljana, 67 str.
Eurowaternet Slovenija digitalne informacije o vodah. http://nfp-si.eionet.eu.int/eionet/okoljske_tematike/voda
Falkenmark, Malin. 2005: Upravljanje voda in ekosistemi: iveti s spremembami. Global Water
Partnership Slovenija, Ljubljana.
Flow Guidelines for Instream Values, 1998: NZ Ministry for the environment.
French, B.I., Mezquita, F., Griffiths, H.I. 2001: Habitat variables affecting the occurrence of Neomys fodiens
(Mammalia, Insectivora) in Kent, UK. Folia Zoologica 50: 99105.
Gannon, W.L., Sikes, R.S., the Animal Care and Use Committee of the American Society of Mammalogists 2007:
Guidelines of the American Society of Mammalogists for the use of wild mammals in research. Journal
of Mammalogy 88: 809823.
Ohio Deprartment of Natural Resources division of Water. 2006: Ohio Stream Management Guide. Dostupno
na adresi: http://www.dnr.state.oh.us/water
Haberl, W. 2002: Food storage, prey remains and notes on occasional vertebrates in the diet of the Eurasian
water shrew, Neomys fodiens. Folia Zoologica 51: 93102.
Corbet, G.B., Harris, S. 1991: The handbook of British mammals. 3rd ed. Blackwell, Oxford.
Hutterer R. 1985: Anatomical adaptations of shrews. Mammal Review 15: 4355.
180

Knauer, N. 1988: Katalog zur Bewertung und Honorierung kologisher Leistungen der Landwirtschaft. VDLUFASchriftenreihe 28, Kongressband 1988: 12411262.
Krushinska N. L., Rychlik L. 1993: Intra- and interspecific antagonistic behavious in two sympatric species of
water shrews: Neomys fodiens and N. anomalus. Journal of Ethology 11: 1121.
IUCN (2007) European Mammal Assessment. http://ec.europa.eu/environment/nature/conservation/species/ema/
Lardet, J-P. 1988: Spatial behaviour and activity patterns of the water shrew Neomys fodiens in the field. Acta
theriologica 33: 293303.
Macdonald, D.W., Tattersall, F.H., Brown, E.D., Balhorry, D. 1995: Reintroducing the Eurasian beaver to Britain:
nostalgic meddling or restoring biodiversity?. Mammal Review 25: 161200.
Nitsche, K.-A. 2003: Biber: Schutz und Probleme. Mglichkeiten und Massnahmen zur Konfliktminimierung.
Castor Research Society, Dessau.
Novak, M. 1989: Beaver. V: Novak, M., Baker, J.A., Obbard, M.E., Malloch, B. (ur.) Wild furbearer management
and conservation in North America. Ministry of Natural Resources, Ontario, str. 283312.
Lah, A., 2002: Okoljski pojavi in pojmi. Svet za varstvo okolja republike Slovenije, Ljubljana, 208 s.
Lanz, K., Scheuer, S., 2001: Prironik za razlago politike EU o vodah na podlagi okvirne direktive o vodah.
Umanaotera. Slovenska fundacija za trajnostni razvoj, Ljubljana, 80 s.
Moll, S., 2003: Resources Use in European Countries. Zero study, str. 1420 (URL:www.environmentdaily.com,
25.5.2003)
Newbold, C., Honnor, J., Buckley, K. 1989: Nature conservation and the management of drainage channels.
Nature Conservancy Council.
Peter W. Downs, P.W., Kenneth J. Gregory, K.J. 2004: River Channel Management. Hoddereducation, UK
Pucek, Z. 1959: The effect of the venom of the European water shrew (Neomys fodiens fodiens Pennant) on
certain experimental animals. Acta theriologica 3: 93103.
kafar, B., 2002: Voda. Prironik za pridobivanje znanja o ravnanju z vodo. SEG in Pomurski ekoloki center.
Ljubljana in Murska Sobota.
The Federal Interagency Stream Restoration Working Group. 1998. Stream Corridor Restoration Prnciples,
Processes, and Practices. Dostupno na adresi: http://www.usda.gov/stream_restoration.
Sovinc A. 1997: Ureditev nadomestnega biotopa in revitalizacija meandra na obmoju Ljubljanice
(Dobrunje Bizovik). Vodnogospodarski intitut. Ljubljana.
Steinman, F. 1994: Smernice za nartovanje urejanja vodnega reima-sonaravno varovanje brein
pri vejih hidrodinaminih obremenitvah. Univerza v Ljubljani, FAGG, Ljubljana.
Vrhovek, D., Isteni, D. in Vovk Kore, A. 2005: Varovanje vodnih ekosistemov z ekoremediacijami. V: Vodne
une poti izobraevanje javnosti za varovanje okolja (Ur.: Vovk Kore, A. In Prah, K.). Pedagoka
fakulteta Maribor, Maribor.
Vrhovek, D. In Vovk Kore A. S sod. 2008: Revitalizacija kanaliziranih vodotokov in Limnos. Filozofska fakulteta
Maribor.
Vovk Kore, A., 1996: lovek in voda. Razvojno raziskovalni projekt Zavoda RS za olstvo, Ljubljana.
Vovk Kore, A., 1999: Hidrogeografija. tudijsko gradivo. Pedagoka fakulteta, Maribor.
Vovk Kore, A., 2002: Naravni potenciali regij in njihova raba. Dela, Oddelek za geografijo Filozofske fakultete,
Ljubljana.
Vogel, P., Bodmer, C., Spreng, M., Aechimann, J. 1998: Diving capacity and foraging behaviour of the water
shrew (Neomys fodiens). Symposium of the Zoological Society of London 71: 3147.
Wolff, J.O., Guthrie, R.D. 1985: Why are aquatic small mammals so large? Oikos 45:365373.
Ward D., Holmes N., Jose P. 1994: The New Rivers and Wildlife Handbook. RSPB, NRA, RSNC, Sandy: 426 pp
Water Space Amenity Commission 1983: Conservation and Land Drainage Guidelines. Second Ed. London.
Welch H. (ed.) 1996: Managing Water. The RSPB. Sandy, UK. 116pp.
White G. J., Gilbert J. C. (eds.) 2003: Habitat creation handbook for the minerals industry. The RSPB. Sandy. 218
pp.
H

181

182

Zelene ekosistemske tehnologije

Dragi Antonijevi

Savremeni svet i veina sadraja koji se za taj pojam vezuju, gotovo da ne bi postojali bez razvijene
tehnologije. Uticaj tehnolokih procesa, u najirem smislu, na ivotnu sredinu evidentan je i gotovo
nemerljiv. Neosporno jetakoe da su procesi proizvodnje, transformacije i potronje energije u
stacionarnim ureajima ili prevoznim sredstvima, kao i brojni i raznoliki industrijski i proizvodni procesi,
zastupljeni u irokom spektru privrednih grana - od bazne i preraivake industrije do poljoprivrede i
rudarstva, najvei zagaivai ivotne sredine. Procesi dobijanja i pretvaranja energije, a naroito
procesi proizvodnje mehanikog rada (koji se kasnije pretvara u elektrinu ili druge vidove energije) iz
toplote, dobijene mahom sagorevanjem fosilnih goriva, principijelno su, kako nas ui elementarna
termodinamika, onemogueni ako nema odavanja odreenog dela energije okolini. Dakle osueni su,
ak i kada su u realnim okvirima maksimalno efikasni i isti, da okolini prenesu odreeni uticaj to jest
zagaenje.
Konani intenzitet i kvalitativne karakteristike tako emitovanog zagaenja uslovljeni su primenjenom
tehnologijomi mogu u znatnoj meri biti popravljeni izborom i korienjem optimalnih tehnolokih
procesa i ureaja, svrsishodnih mera minimizacije zagaenja i adekvatnih postupaka preiavanja
emisionih tokova. Stoga se moe rei da je tehnologija, na koju smo, u neku ruku dobrovoljno
osueni, istovremeno i najvei generator zagaujuih uticaja na okolinu, ali i najvea mogunost i
potencijal da se zagaujui uticaji kontroliu, umanje i svedu na prihvatljivu, odrivu, meru.
Ukupnost akcija, tehnolokih postupaka i ureaja projektovanih i primenjenih sa ciljem umanjenja ili
korigovanja efekata ljudskog uticaja na ivotnu sredinu obuhvata se pojmom zelene
tehnologije.Termin "zelene tehnologije" se poslednjih godina sve vie koristi jer slikovito i asocijativno
oznaava tehnoloke procese i sisteme koji su razvijeni i primenjeni na nain da ostvaruju postavljene
tehnoloke ciljeve, pritom minimalno remetei ivotnu sredinu, ili tako da popravljaju ve nastale
posledice antropogenih uticaja. Nazivi i izrazi koji obuhvataju slian pojmovni sadraj ili se u manjoj ili
veoj meri koriste kao sinonimi pojma zelene tehnologije su: ekosistemske tehnologije, ekoloki
inenjering, odrive tehnologije, odriva energetika, obnovljivi izvori energije i slini.
U osnovi zelenih tehnologija stoji sagledavanje energetskih i tehnolokih postupaka u svetlu njihovog
uticaja na ivotnu sredinu imogunosti poboljanja kroz minimizacije zagaujuih efekata.
Prethodnopretpostavlja razumevanje sutine odvijanja pojedinih energetskih procesa i tehnolokih
postupaka, kao i razumevanje fundamentalnih tehnikih principa kojima je njihovo funkcionisanje u
realnim ureajima i postrojenjima omogueno i uslovljeno.
Najei okvir za primenu zelenih tehnologija, odnosno podruja gde se primenom zelenih tehnologija
postiu najbolji rezultati, su: postupci kontrole, minimizacije i eliminacije zagaujuih emisija, postupci
183

i mere unapreenja energetske efikasnosti postojeih i novih proizvoaa i korisnika energije (u

industriji, energetici, saobraaju, zgradarstvu, poljoprivredi i dr.), procesi i ureaji za korienje
energije iz obnovljivih izvora, kao i odrivo upravljanje i postupanje sa otpadom.

Kontrola i uklanjanje zagaenja

Zelene tehnologije su od presudnog znaaja za kontrolu i minimizaciju antropogenog uticaja i
zagaenja ivotne sredine. Pod zagaenjem se podrazumeva svaki estini, hemijski, energetski ili
drugi uticaj koji menja prirodne karakteristike ekosfere. U skladu sa podelom ekosfere na litosferu,
hidrosferu, biosferu i atmosferu, uobiajeno je da se zasebno razmatraju zagaenja vazduha, voda i
zemljita.
Zagaenje vazduha nastaje oslobaanjem estica i gasovitih zagaujuih komponenata u
atmosferu.Kod zagaenja voda govorimo i o nadzemnim i o podzemnim vodama, jer su i jedne i druge
podlone zagaenju, meusobno povezane i izuzetno znaajne za ivi svet. Ovo zagaenje nastaje
prevashodno kroz isputanje otpadnih materija iz industrijskih postrojenja ili uopte tehnolokih
procesa u vodne sisteme, od komunalnih otpadnih voda (kod centralizovanih, decentralizovanih i
individualnih kanalizacionih sistema bez tretmana otpadnih voda), kao i kroz spiranje otpadnih
materija (procedne vode deponija, na primer). Do zagaenja zemljita dolazi izlivanjem hemikalija,
direktnom apsorpcijom iz vazduha ili stvaranjem taloga nakon estinog zagaenja vazduha. Osim
pomenutih postoje i druge vrste zagaenja(zagaenje bukom, svetlou, otpadnom toplotom,
vibracijama, zraenjem, radio-talasima, zagaenja u medijskoj i socijalnoj sferi, itd) koje se zasebno
prouavaju.
Osnovni izvori zagaenja su:energetska postrojenja (u naoj zemlji, a i ire, na prvom mestu po
kumulativnom efektu na ivotnu sredinu prednjae termoelektrane na ugalj), industrijska proizvodnja
(industrija cementa, crna metalurgija, prerada aluminijuma i bakra, hemijska idustrija, rafinacija nafte,
proizvodnja amonijaka i vetakih ubriva, tekstilna industrija, prehrambena industrija, industrija
papira itd), saobraaj (prevshodno saobraajna sredstva samotorimasa unutranjim sagorevanjem),
komunalno zagaenje, poljoprivredna proizvodnja, kao i prirodni izvori zagaenja.
Osnovne subjekte zagaenja mogue je donekle razdvojiti na grupe u zavisnosti od sfere u kojoj
deluju.
Subjekti zagaenja vazduha:
estice i prahovi u najirem smislu (iz izduvnih gasova, proizvodnih procesa i dr). Dimenzije
i fiziko-hemijske karakteristike emitovanih estica variraju u irokim granicama u zavisnosti
od porekla.Mogu biti veoma tetne po zdravlje ljudi (na primer estice metala iz procesa
obojene metalurgije, topionica i valjaonica).
184

Oksidi sumpora nastali sagorevanjem fosilnih goriva (sagorevanje uglja ili nafte sa visokim
sadrajem sumpora).
Oksidi azota (iz poljoprivredne proizvodnje, procesa sagorevanja fosilnih goriva, drugih
hemijskih procesa).
Ugljen-monoksid nastao kao posledica nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. to je
proces sagorevanja savreniji (blii stehiometrijskom, potpunom, sagorevanju) emisija
ugljen-monoksida je manja.
Ugljen-dioksid je produkt potpunog sagorevanja goriva. Sam po sebi nije zagaujua
komponenta, jer nije tetan osim u visokim koncentracijama,meutim ogromna emisija
ugljen dioksida daje kljuni doprinosprocesu globalnog zagrevanja.
U kvantitativno manjoj meri kao subjekti zagaenja vazduha javljaju se:volatilna jedinjenja
(organska jedinjenja sa do 12 C-atoma, prisutna u vazduhu industrijskih i urbanih sredina);
fluorna jedinjenja (gasovi iz procesa topljenja rude, proizvodnje keramike, aluminijuma),
estice i pare olova (livnice, tamparije, proizvodnja akumulatora, sagorevanje komunalnog
otpada), hlor (iz industrijskih procesa, npr. elektrolize), sumpor-vodonik (anaerobno vrenje,
prerada nafte, viskoze i dr.) i razni mirisi.

Izvori zagaenja vode:

Organska hemijska jedinjenja: pesticidi, sintetike materije hemijske industrije, sredstva za
pranje, jedinjenja toksina za oveka, ribe i biljke.
Neorganska hemijska jedinjenja i minerali.
Materije koje doprinose eutrofikaciji, pri emu se smanjuje koliina kiseonika u vodi i dolazi
do razvoja biljnih vrsta koje nisu autohtone.
Razne talone materije (iz flotacionih i drugih industrijskih procesa).
Otpadne materije koji se razlau pod dejstvom bakterija (koje troe kiseonik potreban za
ivot u vodi)
Infektivni mikroorganizmi.
Radioaktivni otpad.
Termiko zagaenje.
Izvori zagaenja zemljita:
Komunalni otpad (organske materije, plastine mase, papir, staklo, itd).
Otpad hemijske i procesne industrije.
Poljoprivredni otpad.
Pepeo, mulj, ljaka i nanosi (pri sagorevanju uglja obrazuju se tone leteeg pepela: silicijum
oksid, aluminijum-oksid, kobalt, nikl, molibden, vanadijum, hrom).

Smanjenje emisije i imisije

Postupci minimizacije uticaja antropogenog zagaenja atmosfere, kao sfere najizloenije zagaenju,
sastoje se od mera za sniavanje i eliminaciju imisije i mera za sniavanje i eliminaciju emisije.
185

Pojednostavljeno, emisija predstavlja izbacivanje zagaujuih komponenti, na primer iz nekog

tehnolokog procesa, u okolinu, koje se posle toga dalje rasprostiru u skladu sa sopstvenim
karakteristikama, meteorolokim parametrima itd, a imisija predstavlja ono zagaenje koje primi
oblast od interesa, odnosno koje dospe do zone (mesta, naselja) gde posmatramo koncentracije i
uticaj zagaujuih komponenti.
Osnovne mere koje stoje na raspolaganju za smanjenje i eliminaciju antropogene imisije jesu:
- Smanjenje emisije.
- Izbor lokacije izvora emisije (u odnosu na poloaj naselja u okolini i u odnosu na glavne
pravce vetrova).
- Razblaivanje emisije (korienjem dimnjaka i sl.).
Pri tome je, naravno, smanjivanje emisije najpoeljnije. Mere kojima se utie na smanjenje emisije iz
tehnolokih procesa uopte, pri emu su od posebnog interesi procesi u kojima je zastupljeno
sagorevanja fosilnih goriva, dele se na primarne i sekundarne.

Primarne mere za smanjenje emisije

Primarne mereobuhvataju postupke izbora i prerade goriva, kao i korienje energetski efikasnih
procesa sa minimalnom emisijom otpadnih materija i zagaujuih komponenata. U njih spadaju
sledee grupe postupaka:
Poboljanje goriva (na primer preiavanje uglja pre procesa sagorevanja, postupci
pirolize i gasifikacije uglja i dr.).
Izbor ulaznih sirovina koje to manje optereuju okolinu (na primer, supstitucija kalcijumfluorida, kao sredstva za topljenje, boksitom).
Prethodna obrada ulaznih sirovina (na primer izdvajanje H2S iz gasova).
Izbor optimalnih tehnolokih procesa i ureaja, i njihovo povezivanje u energetski efikasnu
celinu.
Odravanje optimalnih procesnih parametara usvojenih tehnolokih procesa i ureaja kroz
postupke kontrole, merenja, regulacije i upravljanja.
Poznato je da sagorevanje fosilnih goriva, na globalnom nivou, ima najvei udeo u ukupnom
zagaenju vazduha. U Srbiji dominantan doprinos aerozagaenju daje sagorevanje niskokvalitetnih
ugljeva, lignita, u termoenergetskim postrojenjima koja i predstavljaju okosnicu domae energetike.
Stoga se primarnim merama za smanjenje emisije mora posvetiti naroita panja. U tom smislu
posebno su znaajni savremeni postupcisagorevanja ugljakoji doprinose efikasnijem i istijem
sagorevanju.

186

Sagorevanje u fluidizovanom sloju

Savremena postrojenja za sagorevanje uglja u fluidizovanom sloju imaju veu efikasnost i time nii
uticaj na ivotnu sredinu, u poreenju sa klasinim postrojenjima.Sagorevanje uglja samlevenog u
sitne estice obavlja se u uzgonskoj struji vazduha Slika 1), pri emu se ostvaruje odlian kontakt
esticasa kiseonikom.
Mogue utede u potronji goriva i smanjenju emisija, u odnosu na klasina postrojenja, iznose 1015%. Pored toga, postrojenja za sagorevanje u fluidizovanom sloju imaju manje dimenzije od drugih
postrojenja za sagorevanje sa slinim uinkom. Takoe, zbog relativno niskih temperatura
sagorevanja, i manjeg vika vazduha neophodnog za optimalno sagorevanje emisija azotnih oksida iz
ovih postrojenja je zanemarljiva. Dodatno je mogue, radi smanjenja koncentracije oksida sumpora u
dimnim gasovima, u fluidizovan sloj dodavati sorbentne materijale, koji reaguju sa sumporom iz uglja i
spreavaju da bude emitovan u atmosferu. Na ovaj nain je mogue eliminisati vei deo sumpora
sadranog u uglju, pa dodatni ureaji za preiavanje prestaju da budu potrebni ili su potrebni u
znatno manjem obimu.
Specifinosti procesa sagorevanja u fluidizovanom
sloju, posebno due vreme zadravanja goriva u
loitu uz intenzivno meanje sa vazduhom,
omoguavaju da se, pored uglja, efikasno obavlja
sagorevanje niza niskokvalitetnih goriva, biomase i
otpadnih ostataka.Loa strana ovih postrojenja
jepoveana emisija vrstih estica iz loita.

Izlaz
vazduha

Usitnjeno
gorivo

Sekundarne mere za smanjenje emisije

Kod postupaka kod kojih nije mogue spreiti emisiju
zagaujuih komponenata, gasovi nastali u
tehnolokom procesu moraju se preistiti pre
isputanja u atmosferu. Sekundarne mere su
postupci izdvajanja ve formiranih zagaujuih
komponenata iz gasova koji naputaju neki proces ili
postrojenje. To su, u stvari, postupci preiavanja
izlaznih tokova fluida iz nekog tehnolokog postupka.

Reetka

Ulaz
vazduha
Slika 1. Sagorevanje u fluidizovanom sloju

Kod svih vrsta preiavanja, znaajno je da se polutanti prikupe to je mogue blie mestu
nastajanja i da se uvedu u ureaj za preiavanje sa to veom koncentracijom, da bi se samo
preiavanje obavljalo sa to viom efikasnou. Naime, manji ukupni protok zagaene gasne
struje omoguava da se koriste ureaji manjih dimenzija, ime se investicioni i eksploatacioni
187

trokovi preiavanja sniavaju. Kada god je mogue zagaujue komponente prikupljaju se

potpunim zatvaranjem (kapsuliranjem) izvora zagaenja. Meutim u veini tehnolokih procesa ovo
nije ostvarivo, pa se za spreavanje irenja zagaenja, primenjuju ureaji za prikupljanje zagaenih
gasnih struja (a najee se radi o vazduhu optereenom razliitim gasovitim ili estinim
polutantima). Analogan pristup primenjuje se i pri projektovanju preiavanja industrijskih otpadnih
voda.

Emisija u
atmosferu

Hauba

Rasuta
emisija

Prikupljena
emisija

Preiavanje
Izdvojeni
polutanti

Proces

Ventilator

Dimnjak

Hauba
Slika 2. Primer prikupljanja i postupanja sa zagaenim
gasovima u tipinom tehnolokom procesu

Preien gas

Prljav gas
Cilindrini deo

Konusni deo

Sabirnik

Osnovna podela sekundarnih mera za smanjenja emisije je

napostupke za izdvajanje estinog zagaenja i postupke
za izdvajanje gasovitih zagaujuih komponenata. U
procese izdvajanja estica spadaju postupci suvog i
vlanog mehanikog izdvajanja (talone komore, cikloni,
skruberi), postupci filtriranja (prirodnim ili vetakim
filtarskim materijalima) i postupci elektrostatikog
izdvajanja estica (elektrofiltri), dok se za izdvajanje
gasovitih zagaujuih komponenata najee koriste
postupci ija su fiziko-hemijska osnova procesi
apsorpcije, adsorpcije, kondenzacije, oksidacije i
biofiltracije.

Slika 3. Princip rada ciklonskog izdvajaa estica

Prah

188

Procesi izdvajanja estica iz tretiranih vazdunih tokova obavljaju se pod dejstvom spoljanjih sila,
kao to su gravitacione sile, inercione i centrifugalne sile, difuzione, odnosno difuzioforetike sile i
elektromagnetne sile. esto se, da bi se poveala efikasnost izdvajanja estica, aktivne povri
ureaja za preiavanje kvase. Kvaenje pomae i pri spreavanju sekundarnog iznoenja ve
izdvojenih estica. Upravo u smislu odsustva ili prisustva dodatnog kvaenja u procesu
preiavanja, nastala je osnovna podela postupaka za izdvajanje vrstih estica iz gasova na suve i
vlane postupke.

Elektrofiltri u termoenergetskim postrojenjima

Poseban znaaj meu ureajima za izdvajanje estica imaju elektrofiltarski ureaji za izdvajanje
pepela i ai iz dimnih gasova termoenergetskih postrojenja na vrstag goriva. Prilikom sagorevanja
uglja stvaraju se ogromne koliine leteeg pepela koji je neophodno odstraniti, odnosno iji sadraj u
vazduhu mora biti sveden na prihvatljiv nivo.
Osnovni princip elektrostatikog izdvajanja estica jesledei: zagaeni gas uvodi se u prostor izmeu
koronarne eklektrode, kojoj se dovodi jednosmerna elektrina struja visokog napona, i uzemljene
talone elektrode. Pod dejstvom uspostavljenog elektrinog polja, dolazi do intenzivne jonizacije
gasa i joni se pokreu ka talonim elektrodama,tokom ega se sudaraju sa vrstim esticama,
jonizuju ih i privlae na talone elektrode. Nataloene estice se sa elektroda uklanjaju otresanjem ili
spiranjem i transportuju na dalju preradu ili na deponije pepela.
Elektrofiltri se za izdvajanje estinog zagaenja iz gasnih struja primenjuju ve decenijama. Raniji
ureaji nisu imali isti kvalitet kao dananji. Na primer, elektrofiltri instalirani na termoenergetskim
objektima u Srbiji pre 1970. godine imali su efikasnost odvajanja pepela do 98,5%, dok su na novijim
objektima instalirani elektrofiltri efikasnosti do 99,8%.
Od 2004. godine poelo je usaglaavanje rada elektrofiltara sa zahtevima zakonske regulative
Evropske unije, tako da danas, posle uraenih rekonstrukcija elektrofiltara, ima vie termoenergetskih
blokova koji ispunjavaju zakonsku normu za emisiju estica do 50mg/m3. Kod jo uvek
nerekonstruisanih kapaciteta, koncentracije estica u dimnim gasovima iznose 800-1500mg/m3, kod
starijih jedinica izgraenih do 1970. godine, odnosno 80-400mg/m3, kod jedinica izgraenih nakon
1970. godine.

189

Slika 4. Elektrofiltarski ureaj za preiavanje dimnog gasa

Zbog znaaja za zatitu ivotne sredine, zavisnosti efikasnosti izdvajanja od karakteristika primenjenih
elektrofiltra i generalno visoke cene ovih ureaja, uee trokova izgradnje i eksploatacije
elektrofiltarskih postrojenja u ukupnim trokovima termoenergetskih postrojenja veoma je visoko.

Preiavanje dimnih gasova

Ve je pomenuto da se najvee koliine gasovitih polutanata emituju u vazduh iz procesa sagorevanja
fosilnih goriva, a posebno iz procesa sagorevanja uglja u termoenergetskim postrojenjima. Kod
preiavanja ovih dimnih gasova primarni cilj je da se emisije sumpornih oksida eliminiu ili svedu
ispod zakonom predviene granice i tako izbegne javljanje kiselih kia i prateih procesa devastacije
ivotne sredine.
Postupci izdvajanja gasovitih zagaujuih komponenata iz dimnih gasovadele se, u zavisnosti od
agregatnog stanja reaktanta i produkta,na vlane, polusuve i suve postupke. Kod vlanih i polusuvih
postupaka reaktant se u postrojenje za preiavanje uvodi u tenom stanju, a kod suvih postupaka u
vrstom stanju. Izlazni produkti procesa su kod vlanih postupaka u tenom stanju, a kod suvih i
polusuvih u vrstom agregatnom stanju.
Vlani postupak odsumporavanja dimnog gasa, poznat i kao kreno-krenjaki skruberski postupak,
trenutno se smatra najefikasnijim i stoga se najvie koristi u termoenergetskim postrojenjima. Princip
njegovog rada je sledei: nakon to je letei pepeo u najveoj meri odstranjen iz dimnog gasa
(pomou suvog otpraivanja, elektrofiltra i sl.), sorbent, koji uglavnom predstavlja tenu suspenziju
190

krenjaka (CaCO3), raspruje se u dimni gas, gde dolazi do transporta zagaujue komponente iz
gasne u tenu fazu i potom njene hemijske apsorpcije u tenoj fazi. Drugim reima, sorbent reaguje
sa SO2 u struji dimnog gasa, formirajui nusproizvod koji je sulfitnog ili sulfatnog karaktera.
U zavisnosti od vrste oksidacije (naina dovoenja vazduha) koja je primenjena u postupku
odsumporavanja, proces rezultira dobijanjem sulfitnog ili sulfatnog nusproizvoda. Ako se koristi
iskljuivo kiseonik raspoloiv iz dimnog gasa koji se tretira (prirodna oksidacija), dobija se proizvod
koji se preteno sastoji od kalcijum-sulfita (CaSO3). Meutim,ako se koriste ventilatori kojima se
dovodi dodatna koliina kiseonika u proces (prinudna oksidacija), dobijeni proizvod je kalcijum-sulfat
dihidrat (CaSO42H2O), to jest gips:
SO2 + CaCO3 + 2H2O + l/2O2 CaSO4 2H2O + CO2 .
U sve veem broju postrojenja primenjuje se prinudna oksidacija, prvenstveno zbog toga to dobijeni
nusproizvod ima komercijalnu vrednost. Dodatni razlog je injenica da su postrojenja sa prinudnom
oksidacijom pouzdanija i jednostavnija za odravanje.
Mane vlanih postupaka jesu potreba za dodatnim postupanjem sa otpadnim vodama koje nastaju u
procesu, stvaranje vrstih naslaga unutar ureaja, potreba za energijom za dogrevanje dimnih gasova
i tekoe pri ugradnji u postojea postrojenja.

Slika 5. Shema vlanog postupka odsumporavanja u TE Kostolac B.

191

Na slici 5 prikazana je shema postupka vlanog kreno-krenjakog postupka za odsumporavanje

dimnih gasova bloka B termoelektrane Kostolac,koji je trenutno u izgradnji. Specifine vrednosti
emisije sumpor-dioksida iz Termoelektrane Kostolac B, najvie su meu domaim termoelektranama
na ugalj i daleko iznad vrednosti propisanih standardima.Oekivani efekti ugradnje ovog postrojenja, u
pogledu smanjenja emisija sumpor-dioksida i ostalih osnovnih zagaujuih komponenata, prikazani su
u tabeli 1.
Tabela 1. Predvieno smanjenje zagaenja ugradnjom sistema za odsumporavanje u TE Kostolac B
Srednja
Vrednost nakon ugradnje
Polutant
Jedinice
vrednost
sistema za
Procenat
Standard EU
pre ugradnje odsumporavanje
smanjenja
SO2
mg/Nm3
7360
400
94, %
400
NO2
mg/Nm3
440
400
500
estice
mg/Nm3
150
30-40
70-80%
50
Kod polusuvih postupaka izdvajanja, koji su poznati i pod zazivom sprej-apsorpcija, vodeni alkalni
rastvor ili suspenzija raspruju se u struju dimnih gasova. Tokom procesa dolazi do apsorpcije
gasovitog polutanta u kapljicama, uz istovremeno odvijanje procesa suenja. Na izlazu se dobijaju
osuene estice, pa izostaje potreba za tretmanom otpadnih voda.
Kljuni parametar kod polusuvih procesa preiavanja je efikasnost rasprivanja sorbentnog
rastvora, u smislu dobijanja to finijih kapljica, odnosno to vee povrine za kontakt tene i gasne
struje. Takoe je vano da temperatura dimnih gasova posle rasprivanja ne padne ispod 120C, ime
se omoguava suenje kapljica i dobijanje produkta reakcije u spraenom vrstom stanju.
Optimizacijom temperature na kojoj se proces odvija mogue je izbei potrebu za naknadnim
dogrevanjem dimnih gasova i ostvariti dodatne energetske utede.vrsti ostatak mogue je delimino
recirkulisati u proces preiavanja, ime se sniavaju eksploatacioni trokovi.
Zbog stvaranja vrstih naslaga unutar ureaja i tekoa pri odravanju optimalnog rasprivanja,
polusuvi postupci su veoma osetljivi i nisu pogodni za rad u uslovima promenljivih procesnih
parametara.
Suvi postupci se koriste prevashodno za uklanjanje kiselih gasova(SO2,HCl)iz dimnih gasova procesa
sagorevanja uglja. Proces izdvajanja zagaujuih komponenata odvija se u dva koraka: prvo se struja
dimnog gasa mea sa spraenim reagensom (sorbentom), a potom se vri izdvajanje produkata
reakcije. Kao reagensi se koriste kalcijum-hidroksid, krenjak, kre, magnezijum-karbonat ili natrijumkarbonat.
Najee se koristi kalcijum-hidroksid, Ca(OH)2, koji ima veliku specifinu povrinu (oko 300m2/g) koja
omoguava intenzivnu interakciju sa gasnom strujom. Sama interakcija sastoji se od sledeih faza:
1) Gasovita zagaujua komponenta difunduje kroz granini sloj i potom kroz pore reaktanta.
2) Zagaujua komponenta reaguje hemijski sa reaktantom.
192

3) Produkti hemijske reakcije difunduju dalje kroz vrstu fazu reaktanta ili nazad u gasovitu fazu
reaktorskog prostora.
U rekaciji sa kiselim gasovima iz dimnog gasa, nastaju soli i voda. Tako u reakciji sa sumpordioksidom nastaje kalcijum-sulfit:
Ca(OH)2 + SO2 CaSO3 + H2O ,
Reagens se moe dodavati direktno gorivu (ako se ugalj sagoreva u spraenom stanju), a mogue je i
njegovo uvoenje sa sekundarnim vazduhom ili dodavanje nad plamenom.
Stepen izdvajanja SO2 koji je mogue ostvariti primenom komercijalnih tehnologija baziranih na suvim
postupcima je do 50%.

Izbor postupka preiavanja

Parametri od znaaja za procese i ureaje za preiavanje su: efikasnost izdvajanja zagaujuih
komponenata, sloenost postrojenja, pogonska sigurnost, elastinost u radu, potronja reagensa i
energije, stepen iskorienja reaktanata, karakteristike produkata, dimenzije postrojenja i potrebna
graevinska povrina.
Izbor tehnologije preiavanja i projektovanje postrojenja za preiavanje vodi se prevashodno
zahtevom da zacrtani stepen izdvajanja polutanata moe da se realizuje i pri maksimalnim
optereenjima izvora i koncentracijama polutanata u nepreienim gasovima.
Vano je imati u vidu specifinosti posmatranih tehnolokih procesa i korienog goriva u pogledu
emisije odreenih polutanata. U pogledu emisije sumpor-dioksida vano je poznavati odnos sadraja
sumpora i toplotne moi goriva. Ligniti, na primer, imaju upola veu zapreminu dimnih gasova pri
jednakoj koliini korisne toplote dobijene u kotlovskom postrojenju od kamenih ugljeva, pa su
neophodna i proporcionalno vea postrojenja za preiavanje. Udeo tekih metala, fluora, hlora,
pepela i vlage u gorivu takoe utie na cenu i izbor postupka preiavanja.
Postupanje sa produktima procesa preiavanja, bilo da se oni recirkuliu u proces, vode na dalji
tretman ili odvoze i odlau na deponije, takoe mora biti sagledano u potpunosti.
Posebno treba voditi rauna o koncepciji izdvajanja vrstih estica (gde se u tehnolokom lancu
postavljaju ureaji za izdvajanje, kolika je efikasnost izdvajanja, koji postupak izdvajanja se koristi, itd)
i azotnih oksida. Podseamo da procesi izdvajanja sumpor-dioksida delimino izdvajaju i azotne
okside i estino zagaenje, ali je kod mnogih tehnolokih reenja (kod veine vlanih postupaka, na
primer) esticeipak neophodno prethodno izdvojiti u elektrofiltrima ili na drugi nain.Pri poreenju
suvog i vlanog postupka odsumporavanja dimnih gasova u termoenergetskom postrojenju sa
193

elektrofiltarskim izdvajanjem vrstih estica i hidraulinim transportom leteeg pepela, potrebno je

razmatrati i sistem za preradu i recirkulaciju otpadnih voda i mulja koji nastaju u vlanom postupku.
Dakle jednoznano i direktno poreenje raznorodnih tehnologijapreiavanja praktino je nemogue i
svako postrojenje predstavlja zaseban sluaj koji iziskuje podrobnu studiju.

Cena postrojenja /mil. EUR/

Kada je re o trokovima preiavanja, poznato je da suvi postupci imaju nekoliko puta nie
investicione trokove od vlanih (slika 6.), meutim kada se uzmu u obzir potronja energije, potronja
sirovina (u suvim postupcima troi se znatno vie reaktanta za postizanje zahtevanog stepena
izdvajanja nego u vlanim), trokovi
deponovanja,
odnosno
daljeg
Vlani
preiavanja
dobijenih
produkata,
moe
postupci
se dogoditi da ukupni trokovi
razmatranog suvog postupka premae
trokove ekvivalentnog vlanog postupka.
Polusuvi postupci
Odnosi investicionih i eksploatacionih
trokova najvie zavise od koncentracije
razmatrane zagaujue komponente i
zahtevanog stepena izdvajanja. I ovde
treba voditi rauna o injenici da suvi
Suvi postupci
postupci imaju relativno nizak stepen
izdvajanja gasovitih polutanata.
10

20

30

40

Ukupni protok vazduha /m 3/s/

Slika 6. Investicioni trokovi razliitih postupaka preiavanja

Imajui u vidu, sa jedne strane veliku sloenost i visoke investicione trokove svih procesa i ureaja
za eliminisanje, odnosno minimizovanje emisija zagaujuih supstanci u okolinu, i sa druge sloenu
problematiku uporeivanja razliitih sistema preiavanja, nuno je, pored tehniko-tehnolokihi
ekonomskih kriterijuma, uzeti u obzir i dugoroni uticaj razmatranih postupaka preiavanja na
ivotnu sredinu, kao i ire socio-politike implikacije investiranja u pojedine tehnologije.

Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije

Drugu kljunu oblast delovanja i primene zelenih tehnologija predstavljaju procesi odrivog dobijanja,
pretvaranja i korienja energije. Uopte uzev, energetika predstavlja osnov savremenog drutva jer
obezbeuje preduslove njegovog funkcionisanja i razvoja. Poslednjih decenija ova oblast doivljava
velike promene zahvaljujui narasloj svesti o injenici da prekomerna potronja fosilnih goriva
nepovratno naruava ivotnu sredinu. Stoga procesi efikasnog korienja energije, tehnologije utede
194

energije iz postojeih energetskih izvora, kao i intenzivan razvoj i implementacija zelenih, obnovljivih,
izvora energije sve vie dobijaju na znaaju.

Energetska efikasnost
Energetska efikasnost se moe jednostavno definisati kao skup mera i postupaka kojima je cilj
smanjenja utroka energije, ali na takav nain da krajnji rezultat - kvalitet proizvoda, odnosno nivo
komfora (ukoliko se radi o stanovanju ili saobraaju), ostanu nenarueni. Slobodno reeno,
energetska efikasnost omoguava da se isti posao, u proizvodnji, energetici, stanovanju ili saobraaju,
obavi sa manjim utrokom energije.
Unapreenje energetske efikasnosti podrazumeva poboljana u svim sektorima energetskog sistema,
du itavog lanca od proizvodnje toplotne i elektrine energije do potronje finalne energije u industriji,
daljinskom grejanju, domainstvima i u saobraaju. Na taj nain se postie uteda energije i
smanjenje specifinog utroka energije po jedinici proizvoda, pa dolazi do poveanja konkurentnosti
privrede,smanjuje se zavisnost od uvoza energenata i tede resursi, poveava stabilnost snabdevanja
energijom i, naravno, doprinosi sniavanju zagaenja ivotne sredine.
Naa zemlja raspolae skromnim prirodnim energetskim rezervama, posebno nafte i gasa. Rezerve
uglja jesu najvee, ali se radi gotovo iskljuivo o lignitu, uglju niskih energetskih svojstava, koji
sagoreva uz veliku emisiju estinog i gasovitog zagaenja. Takoe, ove rezerve su preteno ve
angaovane i bie veim delom potroene u toku radnog veka postojeih termoelektrana. Stoga je
neophodno okretanje utedama energije kroz poveanje energetske efikasnosti proizvodnje i
potronje energije u svim segmentima, a takoe i intenzivno planiranje, izgradnja i ukljuivanje novih
obnovljivih izvora energije u energetski sistem.
Ovakav pristup na liniji je nastojanja nae zemlje za prikljuivanjem Evropskoj uniji koja je ve
decenijama posveena ouvanju ivotne sredine i implementaciji zelenih tehnologija u smislu
maksimiziranja energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije. Lideri zemalja Evropske
unije usvojili su jo 2008. godine mere za donoenje zajednikih ciljeva za klimatske i energetske
zakone takozvane 20-20-20 ciljeve, kojima se predvia da se do 2020. godine:
- smanji emisija gasova staklene bate za 20%,
- ukupna energetska efikasnost povea za 20% i
- da 20% energije u bruto finalnoj potronji bude iz obnovljivih izvora.
Ovi ciljevi, obavezujui za zemlje lanice i zemlje kandidate, implementirani su u zakonska akta
Evropske unije i dalje se razrauju i po potrebi prilagoavaju i pootravaju. Vano je naglasiti da u
okviru ciljeva svaka zemlja ima kvantifikovane zadatke (kvote), pa se tako u pogledu energije iz
obnovljivih izvora Srbija obavezala da e do 2020. godine ispuniti kvotu od 27% bruto finalne
potronje energije iz obnovljivih izvora (trenutno ona iznosi oko 21%,ukljuujui ukupnu iskorienu
195

hidroenergiju). Stoga je 2013. godine usvojen plan korienja obnovljivih izvora energije do 2020.
godine koji e se kontinuirano unapreivati i usaglaavatisa dravnim prioritetima i ekonomskom
situacijom zemlje.

Obnovljivi izvori energije

Zelene tehnologije su neodvojiv i nezaobilazan inilac procesa planiranja, projektovanja, izgradnje i
korienja obnovljivih izvora energije. Za razliku od neobnovljivih izvora energije, najee fosilnih
goriva, ali i nuklearne energije, koji se upotrebom nepovratno troe, obnovljivim izvorima energije
smatraju se prirodne pojave iji je energetski potencijal mogue iskoristiti, a koje se u dugom,
praktino neogranienom, vremenskom intervalu ravnomerno pojavljuju na odreenom
podruju.Budui da nisu bazirani na sagorevanju fosilnih goriva, kao i da su energetske transformacije
koje se obavljaju do dobijanja konane energije izvedene korienjem postupaka sa minimalnim
uticajem na ivotnu sredinu, obnovljivi izvori energije gotovo da ne emituju zagaujue komponente u
okolinu, patako omoguavaju dobijanjeenergije na odriv nain. Ovako dobijena energija esto se
kratko naziva zelenom energijom.
U obnovljive izvore energije spadaju (inae, a i prema direktivama Evropske unije o obnovljivim
izvorima energije): solarna energija, geotermalna energija, energija kretanja vode i vazduha (vetar),
energija biomase, deponijski gas i biogas. U pogledu biomase i ogrevnog drveta treba naglasiti kako
je neophodno da potronja buda manja od godinjeg prirasta da bi se moglo govoriti o korienju na
obnovljiv nain.
esto se pojam obnovljivi izvori energije poistoveuje sa alternativnim izvorima energije, to nije uvek
ispravno, jer izvor energije moe biti nekonvencionalan (alternativan) ali neobnovljiv i obratno (tabela
2).
Tabela 2. Konvencionalnost i obnovljivost osnovnih izvora energije i goriva.
Izvor energije
Nekonvencionalan
Obnovljiv
Ugalj, derivati nafte, prirodni gas
Ne
Ne
Nuklearna energija
Ne
Ne
Uljni kriljci
Da
Ne
Ogrevno drvo
Ne
Da
Biomasa, biogoriva
Da
Da
Gorive elije
Da
Ne
Solarna energija
Da
Da
Geotermalna energija
Da
Da
Energija vetra
Da
Da
Hidroenergija (velike hidroelektrane)
Ne
Da
Hidroenergija (male hidroelektrane)
Da
Da
Energija talasa, plime i oseke, morskih struja
Da
Da

196

Za procenu raspoloivih koliina obnovljivih izvora energije ne koriste se, zbog njihovog stalnog
obnavljanja, pojmovi rezervi i resursa, uobiajeni kod fosilnih goriva, ve pojam potencijala. Pritom
treba razlikovati:
- Teorijski potencijal, koji obuhvata ukupnu teorijsku koliinu energije iz odreenog
obnovljivog izvora (na primer ukupnu solarnu energiju dozraenu na Zemlju).
- Tehniki potencijal, kao deo teorijskog potencijala koji bi se na sadanjem stepenu
tehnolokog razvoja mogao iskoristiti, bez uzimanja u obzir ekonomske isplativosti.
- Ekonomski potencijal, koji oslikava isplativost odreene tehnologije za korienje datog
obnovljivog izvora energije, poevi od faze pripreme, ugovaranja i projektovanja, preko
izgradnje i eksploatacije, pa zakljuno sa krajem radnog veka.
Pri razmatranju mogunosti implementacije obnovljivih izvora energije, uz poznavanje i uvaavanje
njihovih brojnih prednosti,naroito u pogledu odrivog razvoja i ouvanja ivotne sredine, ne smeju se
prenebregavati niodreena nepoeljna svojstva i ogranienja koja oni imaju. Uopteno govorei,
najizrazitiji problem svih nekonvencionalnih i obnovljivih izvora energije jestenjihova mala energetska
gustina u odnosu na fosilna goriva, posebno u odnosu na naftne derivate. Ovo u velikoj meri umanjuje
pa i eliminie mogunost korienja energije obnovljivih izvora u nekim energetski zahtevnim
segmentima (kao to su na primer vazduni i drumski saobraaj i sl.). Slede nemogunost skladitenja
i odloenog korienja, to je posebno izraeno kod energije vetra i solarne energije, zatim problemi
sa transportom, kao i neophodnost da se pojedini obnovljivi izvori koriste u izvornom obliku i u ritmu
dotoka (uz neizbene oscilacije prirodnog dotoka energije). Potom treba istaii generalno nizak stepen
korisnog dejstva, kao i nizak odnos proizvedene energije i instalirane snage, prisutan kod veine
tehnologija za dobijanje elektrine energije iz obnovljivih izvora (sa izuzetkom veine hidroelektrana i
nekih elektrana na biomasu). Uz navedene probleme koji su u manjoj ili veoj meri prisutni kod svih
obnovljivih izvora energije, postoji jo niz specifinih problema i izazova vezanih za pojedine izvore
energije i procese energetske transformacije, a svi oni zajedno znaajno utiu na ukupnu energetsku i
ekonomsku isplativost ovih tehnologija, bez koje, u krajnjoj liniji, nije mogue oekivati ni njihovu
intenzivniju implementaciju.
Ipak, zahvaljujui kontinuiranom razvoju zelenih tehnologija i prednostima sve masovnije proizvodnje
u njima zastupljenih sklopova i ureaja, kao i usled rasta trita i konkurencije u ovoj sferi, obnovljivi
izvori energije poslednjih godina postaju u sve veem broju sluajeva i ekonomski konkurentni
klasinim energetskim tehnologijama. Ovo je posebno sluaj kada je re o izgradnji novih kapaciteta
na lokacijama sa velikim potencijalom za eksploataciju odreenog obnovljivog izvora. Postoji
nepodeljena saglasnost strune javnosti da e se ovakvi trendovi nastaviti, pa se narednih godina i
decenija oekuje dalji pad cene zelene energije, naroito u sluaju tehnologije fotonaponskog
pretvaranja solarne energije, solarnih termoelektrana, energije vetra i odreenih postupaka
energetskog korienja biomase. Stoga se sa izvesnou moe rei da su energija iz obnovljivih
izvora i zelene tehnologije uopte - budunost odrivog razvoja oveanstva.

197

Literatura
Everett, B., Boyle, G., Peake, S., Ramage, J. (Editors): Energy Systems and Sustainability, Oxford University
Press, 2012.
Dincer, I., Zamfirescu, C.: Sustainable Energy Systams and Applicatins, Springer, 2011.
Bank, M.: Basiswissen Umwelttechnik, Springer Verlag, Berlin, 2006.
Schultes, M.: Abgasreinigung, Springer Verlag, Berlin, 1996.
Huebner, K., Goerner, K.: Gasreinigung und Luftreinhaltung, Springer Verlag, Berlin, 2001.
De Nevers, N.: Air pollution control engineering, Mc. Graw-Hill, London, 1999.
MacBerthouex, P., Brown, L.: Pollution Prevention and Control, Bookboon, 2013.
Flagan, R., Seinfeld, J.: Fundamentals of Air Pollution Engineering, Prentice Hall, New Jersey, 1988.
Dincer, I., Rosen, M.: Exergy, Energy, Environment and Sustainable Development, Elsevier, 2007.
Kreith, F.: Principles of Sustainable Energy, CRC Press, 2010.
Gavri, M. i dr.: Zelena knjiga Elektroprivrede Srbije, JP EPS, Beograd, 2007.
Aneli, M. (urednik): Energija i ivotna sredina, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 2013.
Oka, S., Sedmak, A., urovic-Petrovi, M.: Energy efficiency in Serbia, Thermal Science, Vol. 10, 2006, pp. 532.
Antonijevi, D.: Tehnoloki procesi u zatiti ivotne sredine, FPE Futura, Beograd, 2011, 174 str., ISBN: 978-8686859-24-2.
Antonijevi, D., Komatina, M.: Sustainable Sub-geothermal Heat Pump Heating in Serbia, Renewable &
Sustainable Energy Reviews, Vol. 15, 2011, pp. 35343538.
Antonijevi, D.: Carbon Dioxide as the Replacement for Synthetic Refrigerants in Mobile Air Conditioning,
Thermal Science, No. 3, Vol. 12, 2008, pp. 5564.
Antonijevi,D., Rudonja, N., Komatina,M., Mani,D.: Exergy Analysis of Two-stage Water to Water Heat Pump
(Plenary lecture D. Antonijevi), SIMTERM 2011, Soko Banja, Serbia, 1821 October 2011,
Proceedings, pp. 1827.
Antonijevi, D., Mani, D., Komatina, M., Rudonja, N.: Groundwater Heat Pump Selection for High Temperature
Heating Retrofit, Energy Buildings, Vol. 49, 2012, pp. 294299.
Jeli, I., Antonijevi, D., Komatina, M.: Exergy Analysis in Environmental Protection Principles, XXII
International Conference ECOIST`14, Bor Lake, Serbia, 1113. June 2014, Proceedings, pp. 477
483.
Jovanovi, M., Komatina, B., Antonijevi, D., Komatina, M., Uzelac, S.: A New Type of Briquette Grinder for the
Improved Efficiency of Biomass Combustion, 4th Regional Conference IEEP`13, Divcibare, Serbia, 26
29. Jun 2013, Proceedings, pp. 108115.
Stupar,V., ulakovi, G., Antonijevi, D., Stupar, P.: Analiza opasnosti od hemijskog udesa i od zagaenja
ivotne sredine na postrojenju za hemijsku pripremu vode TE Kostolac B, 2. Kongres Eko Justus, Pali
1418. jun 2010, Zbornik radova, str. 193203.
Stupar, V., Stupar, P., Antonijevi, D.: O pristupu sniavanju koncentracije sumpornih oksida u dimnim gasovima
termoelektrane Kostolac B, Zatita i zdravlje na radu i zatita ivotne sredine, Banja Luka, 2426. jun
2009, Zbornik radova, str. 723731.
Radojevi, U., Antonijevi, D.: Uticaj radnih fluida rashladnih ureaja na ivotnu sredinu, 5. Simpozijum
Reciklane tehnologije i odrivi razvoj SRTOR 2010, Soko Banja, 1215. Septembar 2010, Zbornik
radova, str. 380386.
Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council on the promotion of the use of energy from
renewable sources and amending and subsequently repealing directives 2001/77/EC and 2003/30/EC,
Official Journal of the European Union L140/16, 2009.

198

Integralno upravljanje otpadom

Sran Aeksi
Dragi Antonijevi

Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne,
uslune ili druge delatnosti, predmeti iskljueni iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u
potronji i koje sa aspekta proizvoaa, odnosno potroaa nisu za dalje korienje i moraju se
odbaciti. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najveih problema sa aspekta zatite
ivotne sredine Republike Srbije i iskljuivo je rezultat neadekvatnog stava drutva prema otpadu. On
se prvi put pojjavio u periodu ubrzane industrijalizacije zemlje, koji je pratila realna opasnost od
iscrpljivanja nekih stratekih resursa u vrlo kratkom vremenskom periodu i progresivni rast ukupne
koliine svih vrsta vrstog otpada. Otpad se generalno deli na opasan, neopsan i inertan, mada
postoje i meukategorije kao i podele prema drugim kriterijumima poput podele na industrijski,
poljoprivredni, komercijalni, komunalni i dr.
Nastajanje otpada je u direktnoj vezi sa ukupnim ekonomskim aktivnostima svake drave. Stvaranje
komunalnog otpada zavisi od stepena standarda, naina ivota, socijalnog okruenja i drugih inilaca
pojedinane zajednice. Koliine i struktura generisanog otpada znaajno se razlikuju meu dravama
ali i u okviru same drave.
Nepostojanje organizovanog sistema za upravljanje otpadom kao i negativan uticaj na ivotnu sredinu
kao posledica neadekvatnog upravljanja otpadom predstavlja jedan od najveih i prioritetnih ekolokih
problema u Republici Srbiji. Naime, odlaganjem otpada (bez prethodnog tretmana) na neureene
deponije komunalnog otpada i divlja smetlita (u najveem broju sluajeva) dolazi do kontaminacije
ivotne sredine nizom opasnih polutanata koji se oslobaaju i direktno i indirektno dospevaju u sve
medijume ivotne sredine zagaujui vodu, vazduh i zemljite a kroz lance ishrane dospevaju do
ljudske populacije kao krajnjeg konzumenta ime ozbiljno atakuju na zdravlje stanovnitva.
Upravljanje otpadom, zato predstavlja preventivu zagaenju i obaveza je svake drave da ovoj
tematici pristupi strateki i sistemski u skladu sa meunarodnim konvencijama. Svest stanovnitva o
znaaju racionalnog postupanja sa otpadom u naoj zemlji je nalazi se izuzetno niskom nivou, to
potvruju brojna istraivanja, te se sistematski programi edukacije i informisanja javnosti o znaaju i
potrebi ouvanja i unapreenja ivotne sredine pored sistemskih aktivnosti integralnog upravljanja
ivotnom sredinom pa i otpadom, postavljaju kao imperativ u reavanju ovog problema.

199

Integralni sistem upravljanja otpadom

24B

Upravljanje otpadom predstavlja sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru

sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim
aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.
Visoki trokovi, neracionalna organizacija, nizak kvalitet usluga i nedovoljna briga za okolinu rezultat
su poraavajueg stanja u organizaciji upravljanja otpadom.
Otpad i postupanje s otpadom javnost je spoznala kao problem. Meutim, ona ga ne osea i ne
doivljava kao svoj, nego kao tui i za ije reavanje je nadlean neko drugi - drava, lokalna
samouprava, industrija itd. U najveem broju sluajeva, spremnost na uee na reavanju ovog
problema, javnost pokazuje samo kada je sama ugroena ili ukoliko je sama zainteresovana za
njegovo reavanje.
U Srbiji je praktino jedini sistematski nain upravljanja otpadom odlaganje na lokalne deponije, koje,
sa vrlo malo izuzetaka, ne zadovoljavaju ni osnovne higijenske i tehniko-tehnoloke uslove, a pored
svega neka od postojeih odlagalita su praktino popunjena. U Srbiji je, prema postojeem stanju,
vrlo malo deponija koje ispunjavanju neke od uslova koje bi trebalo da imaju sanitarne deponije a u
toku je izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija.
Prema podacima Agencije za reciklau Republike Srbije, u poslednjih desetak godina, stepen
reciklae se poveao sa 3% na 14%, pre svega zbog inicijative pojedinih privatnih subjekata i lokalnih
samouprava uz malu pomo nadlenih dravnih institucija. U 2008. godini, u Srbiji je za poslove
reciklae registovano oko 290 preduzea dok se preraivalo 16 vrsta sekundarnih sirovina a najvie
metala, papira, gume, plastike, aluminijumske limenke i dr.
Integralni sistem upravljanja otpadom predstavlja niz delatnosti i aktivnosti koji podrazumeva:
prevenciju nastajanja otpada,
smanjenje koliine otpada i njegovih opasnih karakteristika,
tretman otpada,
planiranje i kontrolu delatnosti i procesa upravljanja otpadom,
transport otpada,
uspostavljanje, rad, zatvaranje i odravanje postrojenja za tretman otpada,
monitoring,
savetovanje i obrazovanje u vezi delatnosti i aktivnosti na upravljanju otpadom.
Ovaj sistem se zasniva na izboru i primeni efikasnih tehnologija kojima se ostvaruju specifini ciljevi
upravljanja otpadom uz odgovarajuu izgradnju zakonske regulative. Osnovni preduslov za uspenu
implementaciju i funkcionisanje integralnog sistema upravljanja otpadom je odreeno hijerarhijsko
odvijanje aktivnosti u okviru njega.
200

Opcije upravljanjem otpadom

25B

Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je najefektivnije reenje za ivotnu sredinu

smanjenje stvaranja otpada. Meutim, tamo gde dalje smanjenje nije praktino primenljivo, proizvodi i
materijali mogu biti iskorieni ponovo, bilo za istu ili drugu namenu. Ukoliko ta mogunost ne postoji,
otpad se dalje moe iskoristiti kroz reciklau ili kompostiranje, ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni
jedna od prethodnih opcija ne daje odgovarajue reenje otpad treba odloiti na deponiju.

Smanjenje otpada na izvoru

71B

Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada nije opcija koja se moe
odabrati u nedostatku drugih. O redukciji se mora razmiljati svaki put kada se donosi odluka o
korienju resursa. Redukcija mora biti osmiljena u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja, do
transporta i plasmana proizvoda. Potroai takoe treba da aktivno uestvuju u redukciji otpada
kupovinom proizvoda sa manje ambalae. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada.

Ponovna upotreba
72B

Neki proizvodi su specifino dizajnirani da budu korieni vie puta. Uvoenjem propisa o ambalai u
EU, postoji podsticaj proizvoaima da razmotre primenu ambalae za viestruku upotrebu. U drugim
sluajevima se proizvodi mogu preraditi za iste ili sline namene. Postoje dobri razlozi za ponovno
korienje proizvoda:
smanjenje trokova za proizvoae i potroae,
utede u energiji i sirovinama; i
smanjenje trokova odlaganja.

Reciklaa
73B

Praktino je nemogue dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaa znaajnija u domenu

industrijskog ili komunalnog otpada, budui da se, i u jednom i u drugom sluaju, ostvaruju izuzetno
znaajni tehniki, ekoloki i ekonomski efekti. Svakako najznaajniji su od njih: drastino smanjenje
koliina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odloiti na sanitarne deponije, ime se vek
korienja deponija produava i znaajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz
deponija.
Vani uslovi koji utiu na odluku o iskoriavanju ili odlaganju otpada su:
poveani zahtevi za ekoloki bezbednim uklanjanjem otpada, to ima za posledicu vee
trokove odlaganja;

201

 primena principa naplate stvarnih trokova odlaganja otpada zagaivau, proizvoau

otpada;
razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka korienja otpadaka; i
ispitivanje trita za plasman reciklabilnih proizvoda.
Razlozi za potrebu poveanog iskoriavanja otpada viestruki su:
saznanje o ogranienim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korienja onoga ime se
raspolae;
propisi o zatiti ivotne sredine definiu stroije uslove za odlaganje otpada, pa je
neophodno da se reciklaom smanji obim otpada koji se odlae na deponiju;
tekoe pri obezbeenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu od
mogunosti smanjivanja potreba za novim deponijama.

Kompostiranje
74B

Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimino, razlaganje vlane, vrste organske materije, otpada
od hrane, batenskog otpada, papira, kartona, pomou aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim
uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, slian humusu, koji nema neprijatan miris i koji se
moe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljita ili kao ubrivo.
Prednosti su sledee: krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost, koja treba da rezultira u vraanju
izvesnog dela uloenih sredstava; prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i
cene transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika
kapitalna ulaganja. Trite za dobijeni proizvod nije uvek osigurano, a i skladitenje krajnjeg proizvoda
moe biti problem za sebe. Kvalitet kompostiranog proizvoda je vaan ukoliko za njega postoji trite.
Iskustva pokazuju da iako se organski materijal sa deponije moe uspeno transformisati u kompost,
kontaminacija (posebno od estica stakla, metala i plastike) utie da potencijalni potroai postaju
nevoljni da ga koriste. Za to se organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre
odlaganja na deponiju. S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja
biodegradabilnog otpada na deponije, kompostiranje je dobilo na znaaju kao alternativna opcija
tretmana biodegradabilnog otpada.

Anaerobna digestija
75B

Razlaganje organskog dela vrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana moe se ostvariti
putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije. Posle fermentacije organskog otpada
izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj nain je
konani rezultat fermentacije otpada u veini sluajeva slian aerobnom kompostiranju. Procesom
razlaganja nastaju biogas, kompost i voda.
202

76B

Insineracija otpada

Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a energija koja se dobija iz
procesa spaljivanja se moe iskoristiti. Meutim, ekonomska opravdanost iskorienja energije nije
uvek prihvatljiva na prvi pogled, i treba znati da su investicioni i operativni trokovi insineratora u
skladu sa propisima EU su visoki, generalno mnogo vii od trokova odlaganja otpada na sanitarne
deponije (za komunalni otpad). To znai da je insineracija znaajan i koristan nain redukcije otpada,
a dugorono se mogu izbei problemi koji prate odlaganje otpada na deponije.
Proizvoai opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za insineraciju ili otpad mogu slati
kompaniji koja vri insineraciju u ime proizvoaa otpada, uz nadoknadu. Biohazardni otpad se,
prema propisima EU, prvenstveno mora spaljivati u insineratorima projektovanim za tu namenu.
Istovremeno se ne iskljuuje mogunost primene metode autoklaviranja in situ, nakon ega sledi
odlaganje na komunalnu deponiju.
U cilju odrivog sistema upravljanja otpadom, insineracija sa iskorienjem energije treba da bude
potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih reenja koja treba razviti u sledem periodu. Insineracija
otpada sa iskorienjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju
otpadom koji znai redukciju, ponovnu upotrebu i reciklau. Kada je insineracija sa iskorienjem
energije najpraktinija opcija za ivotnu sredinu, neophodno je razmotriti mogunost kombinovanog
dobijanja toplotne i elektrine energije u cilju poveanja efikasnosti procesa.

Slika 1. Postrojenje za insineraciju otpada u Beu

203

Ostali postupci tretmana otpada

26B

Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana
otpada. Nove tehnologije, ukoliko su pouzdane i konkurentne u poreenju sa ostalim opcijama, takoe
mogu zauzeti svoje mesto u sistemu. Neke od ovih opcija su sledee:
PIROLIZA
7B

GASIFIKACIJA
78B

PLAZMA PROCES

KO-INSINERACIJA
79B

SOLIDIFIKACIJA
80B

ODLAGANJE OTPADA NA
DEPONIJE
81B

Kod ovog tretmana organski otpad se zagreva u odsustvu vazduha u

cilju dobijanja meavine gasovitog, tenog i vrstog goriva
Gasifikacija je visoko temperaturni proces tretmana otpada u prisustvu
vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je
zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja.
Razvijeni su alternativni sistemi tretmana, kao to je plazma proces
(energija osloboenja elektrinim pranjenjem u inertnoj atmosferi).
Ovim procesom temperatura otpada dostie preko 2000C,
pretvarajui organski materijal u gas bogat vodonikom i inertni amorfni
ostatak. Ovakav sistem je izuzetno skup i jo uvek je vrlo malo u
primeni.
Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod
uslovima koji dozvoljavaju korienje otpada visoke toplotne moi
umesto konvencionlanog goriva. Najei primer je proizvodnja
cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadravanja
obezbeuju potpuno sagorevanje otpada. Tipini otpad koji se spaljuje
u ovim procesima ukljuuje optinski otpad, gume i utroene
rastvarae. Integralna prevencija i kontrola zagaenja daje granice do
kojih se u procesu primarno gorivo moe zameniti otpadom. Direktiva
EU o spaljivanju otpada takoe propisuje dozvoljene granine vrednosti
emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva.
Solidifikacija je termin koji se koristi za irok opseg tretmana koji
menjaju fiziko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se uine
pogodnim za odlaganje na deponiju. Solidifikacija se primenjuje za
tretman tenog otpada i muljeva koji sadre teke metale i opasan
otpad. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se
njegovi konstituenti imobiliu tako da ne mogu biti izlueni u okolinu.
Sanitarne deponije predstavljaju sanitarno-tehniki ureen prostor na
kome se odlae vrst otpad koji kao materijal nastaje na javnim
povrinama, u domainstvima, u procesu proizvodnje, odnosno rada, u
prometu ili upotrebi, a koji nema svojstva opasnih materija i nemoe se
preraivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili
energetsko gorivo. Sanitarne deponije su neophodne u svakoj
izabranoj opciji tretmana, jer uvek postoji jedan deo otpada koji se
mora odloiti deponovanjem.
Nekontrolisana smetlita se moraju napustiti uz nunu sanaciju ili
sanirati pa iskoristiti za dalje odlaganje putem deponovanja, to je est
sluaj u praksi.

204

Opasan otpad
27B

Opasan otpad je svaki otpad koji predstavlja odreenu opasnost, trenutno ili ubudue, za ljudski,
ivotinjski te biljni ivot, odnosno za ivotnu sredinu, te se njime mora postupati uz specijalne mere i
oprez. Opasan otpad poseduje barem jednu od sledeih osobina: eksplozivnost, korozivnost,
reaktivnost i toksinost. U Bazelskoj Konvenciji opasan otpad definisan je na sledei nain: Opasan
otpad je otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost,
sklonost spontanom sagorevanju, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutnu otrovnost,
infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vodom oslobaa otrovne gasove, sadri toksine
supstancije sa odloenim hroninim delovanjem (kao i toksine karakteristike), kao i ambalau u kojoj
je bio ili jeste spakovan opasan otpad.
Dravne i meunarodne regulative sadre nekoliko kategorija supstancija koje imaju toksine,
kancerogene, mutagene ili teratogene efekte na ljude ili nepovoljan uticaj na ivotnu sredinu. Danas
postoji vie od 700 razliitih supstancija koje, ako se nalaze u otpadu, isti svrstavaju u kategoriju
opasnog. Postoje mnoge druge supstancije koje se ne nalaze na odgovarajuim listama, ali se ipak
smatraju opasnim (etidijum bromid i melation). Opasnost otpada moe se dakle svesti na odreene
fizike, hemijske ili druge karakteristike, te se upravo zbog toga razvrstavaju po ovim osobinama. Pri
odreivanju opasnosti, mogu se razmatrati samo one karakteristike koje se mogu tano definisati i
meriti. To su: poarna opasnost (osetljivost), reaktivna sposobnost (podrazumevajui i korozivnost),
toksino delovanje: toksinost, kancerogenost, teratogenost, mutagenost, ekotoksinost, infektivnost.
Ako otpad poseduje bilo koji od navedenih karakteristika njime se mora rukovati i on se mora odlagati
kao opasan otpad.
Brojna lista materija i materijala koji se mogu oznaiti kao opasan otpad ukljuuje utroene
halogenovane i nehalogenovane rastvarae, ostatke iz elektrolitikih ureaja, otpadne materije iz
mnogih industrijskih procesa, cijanidne rastvore, ostatke i nusproizvode iz destilacionih kolona,
katrana, pepeo, ljaka. Meutim u ovu listu su ukljueni i odbaeni neiskorieni komercijalni hemijski
proizvodi kao npr. jedinjenja arsena, cijanida, mnogi pesticidi, te mnogi ugljovodonici kao benzen,
krezol, fenol, toluen.

Upravljanje opasnim otpadima

82B

Vlada obezbeuje sprovoenje mera postupanja sa opasnim otpadom donoenjem akcionog plana
upravljanja opasnim otpadom u skladu sa nacionalnom strategijom koja predstavlja bazni dokument
koji obezbeuje uslove za racionalno i odrivo upravljanje otpadom na nivou Republike. Opasan otpad
ima prioritet u pogledu tretmana u odnosu na tretman drugog otpada i vri se samo u postrojenjima
koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada u skladu sa ovim zakonom. Prilikom sakupljanja,
razvrstavanja, skladitenja, transporta, ponovnog iskorienja i odlaganja, opasan otpad se pakuje i
obeleava na nain koji obezbeuje minimalan uticaj na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Zabranjeno je
205

meanje razliitih kategorija opasnih otpada ili meanja opasnog otpada sa neopasnim otpadom, osim
pod nadzorom kvalifikovanog lica, u postupku tretmana opasnog otpada. Zabranjeno je odlaganje
opasnog otpada bez prethodnog tretmana koji znaajno smanjuje opasne komponente i njihova
svojstva, masu i zapreminu. Zabranjeno je razblaivanje opasnog otpada radi isputanja u ivotnu
sredinu.
Strategija upravljanja opasnim otpadom treba da obuhvati niz opcija. Eliminacija zagaivanja,
ukljuujui smanjivanje zapremine i toksinosti opasnog otpada treba da bude krajnji cilj strategije
upravljanja opasnim otpadom. Plan upravljanja u prvi plan istie smanjivanje nastanka opasnog
otpada, a zatim slede ponovna upotreba bez obrade, reciklaa, tretman i odlaganje.
Ova hijearhija upravljanja ne treba da bude rigidna, naroito ako zahteva implementaciju skupih opcija
i ako se zdravlje stanovnitva i ivotna sredina mogu uspeno i zadovoljavajue zatititi nekim
jeftinijim opcijama. Fleksibilnost mora biti ugraena u hijerarhiju kako bi se omoguilo kombinovanje
mogunosti u zavisnosti od date situacije. Smanjivanje koliine opasnog otpada moe se u prvom
redu postii elminacijom ili redukovanjem onih opasnih komponenti koje dospevaju u tok otpada. Da bi
se ovo postiglo potrebno je izvriti modifikaciju ureaja ili tehnologije, procesa i procedura,
reformulaciju i redizajniranje proizvoda, zamenu sirovine, izvriti kontrolne popise, i druge aktivnosti sa
ciljem smanjivanja zapremine ili toksinosti opasnog otpada. Smanjivanje koliine opasnog otpada, a
samim tim i spreavanje zagaivanja, znae ogromnu korist i za one koji se bave zbrinjavanjem
otpada i za stanovnitvo. to se stanovnitva tie, najvea dobit je ouvanje zdravlja i ivotne sredine,
dok oni koji se bave zbrinjavanjem otpada imajui u vidu cenu kotanja rukovanja opasnim otpadom,
njegovim smanjivanjem ostvaruju materijalnu dobit.

Literatura
Antonijevi, D., Aleksi, S.: Upravljanje otpadom, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Beograd, 2013.
Antonijevi, D.: Tehnoloki procesi u zatiti ivotne sredine, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Beograd
2011.
Alivojvodi, V., Stanojevi, M., Antonijevi, D.: Belgrade Solid Waste Management Optimization Landfill Gas
Recovery Potential, Environmental Engineering and Management Journal, In Press
Blackman, W.C.: Basic Hazardous Waste Management, CRC Press, 2001.
armati, .: Menad ment vrstog i opasnog otpada, Via politehnika kola, Beograd, 2006.
Jeli, I., Antonijevi, D.: Eksergetska efikasnost kao ekoloki indikator, 9. simpozijum Reciklane tehnologije i
odrivi razvoj SRTOR 2014, Zajear 1012. Septembar 2014, Zbornik radova, str. 457462.
Keith,F., Tchobanoglous, G.: Handbook of Solid Waste Management, McGraw Hill, 2002.
Kovaevi, S., Antonijevi, D., Petrovi, D.: Experimental Testing of Wastewater Treatment Efficiency in the
Facilities Mitroviev Dom and arapiev Brest, 1st International Conference Ecological Improvement
of Devastated Sites for Sustainable Development, Belgrade, 2014, Proceedings, pp. 207213.
Solid Waste Management, UN Environment Programme, 2005.
Vuji, G. et al: Establishing the Composition and Quantities of Wastes in Republic of Serbia, Faculty of Technical
Sciences, University of Novi Sad, 2008.

206

207

Zeleni potencijal otpada Grada Beograda

Sinia Mitrovi

U Narodnoj Skuptini Republike Srbije u maju 2009. godine usvojen je paket ekolokih zakona,
stvoren je pravni ambijent i ekonomski podsticaji za reciklanu industriju, i od tada ona stalno belei
rast u kapacitetima, tehnologiji i radnim mestima, to stvara preduslov za odrivu ekonomsku
konkurentnost i ureeno trite otpada.
Reciklaa otpada daje kao rezultat minimizaciju otpada, ekonomsku korist, ouvanje neobnovljivih
resursa, zelena radna mesta a da bi sve navedeno postiglo neophodno je postojanje odgovarajue
infrastrukture, investicija, ravijeno preduzetnitvo i odgovarajue trite, predvidiv poslovni ambijent i
"dinamina" liberalna regulativa usklaena sa EU direktivama.
U Gradu Beogradu, kada je re o neopasnom otpadu, najvie se reciklira papir, karton, plastika, crni
metali i obojeni metali, a najvie sakupljaju gume, elektronski i elektktrini otpad, otpadna ulja i
istroene toner kasete.
U sadanjim uslovima kapaciteti za reciklau u Republici Srbiji i Gradu Beogradu se poveavaju iz
godine u godinu. Procenjuje se da se u Srbiji reciklira do 15% ukupno godinje generisanog otpada
(izvor Agencija za zatitu ivotne sredine RS, Izvetaj o stanju ivotne sredine u RS za 2013. godinu).
Od maja 2009. godine zabeleen je nagli rast preduzea koja se bave reciklaom otpada, posebno
reciklaom plastike iz ambalae i ambalanog otpada, porast zelenih radnih mesta i triste otpada.
Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugoronih ciljeva koje RS treba da ispuni, projektovan je
cilj da je u periodu od 2015. do 2019. godine neophodno postii stopu iskorienja i reciklae
ambalanog otpada (staklo, papir, karton, metal i plastika) na 25% od njegove koliine.
U RS, kao i u zemljama EU, intezivno se sprovode projekti u cilju podsticaja reciklae otpada i
dobijanja poluproizvoda i proizvoda namenjenih irokoj upotrebi i izradi sirovina koje se plasiraju na
trite EU. Grad Beograd ima podsticajne mehanizme preko Sekretarijata za privredu za podrku
malom biznisu u nabavci opreme i veeg stepena reciklae.
U cilju unapreenja sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji i jaanja kapaciteta reciklane
industrije i sistema zatite ivotne sredine, Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine je za
hitno uvoenje namenskog Fonda za zatitu ivotne sredine u postojee zakonodavstvo, kao
osnovnog instrumenta za finansiranje programa i projekata iz oblasti zatite ivotne sredine, to je u
skladu sa odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine, Zakona o upravljanju otpadom i podzakonskih
akata koji proizilaze iz navedenih zakona.

208

Odluku o formiranja namenskog Fonda za zatitu ivotne sredine, potrebno je doneti u najkraem
moguem roku, ili u suprotnom, razmotriti mogunost usvajanja novih modela za upravljanje
posebnim tokovima otpada, koji su zastupljeni u drugim zemljama EU, kao to je model kolektivnog
/nacionalnog/ operatera (produena odgovornost proizvoaa). Kolektivni operater je neprofitabilno
preduzee, zadueno za ispunjenje ciljeva za sakupljanje posebnih tokova otpada u skladu sa
Direktivama EU o posebnim tokovima otpada.Fond je potreban industriji kako bi se sufinasiranjem
reila industrijskog otpada, modernizovala proizvodnju novim tehnologijama,podsticala nove
investicije u reciklanu industriju i nove proizvode od reciklabilnih materijala a time postala
konkurentnija i energetski efikasnija.
Za unapreenje reciklane industrije u Republici Srbiji potreban je redizajn regulative kroz
uvoenje novog modela finansiranja u oblasti upravljanja otpadom i zatite ivotne sredine u
cilju stvaranja neophodnih instrumenata i mehanizama za podizanje infrastrukture i
kapaciteta sakupljake mree.

1. Potencijalni reciklane industrije (Srbija i Grad Beograd)

U Republici Srbiji postoje izgraeni kapaciteti za zbrinjavanje (reciklau) opasnog i neopasnog otpada
to potvruje i broj izdatih dozvola za upravljanje otpadom koje su od 2009. godine do danas izdali
nadleni organi operaterima/preduzeima koji su se opredelili za obavljenje delatnosti upravljanja
otpadom. Investicije u opremu za tretman otpada, unapredile su tehnoloki proces i kvalitet sirovina
posebno u 2010 i 2011. godini kada se registruje vidan tehnoloski iskorak u opremi za tretman otpada.
Republika Srbija ima instalirane kapacitete opreme za tretman 33.000 tona PET ambalaze i najlona a
ukupno se sakupi oko 13.000 tona u jednoj godini na teritoriji cele drave. Instalirani kapaciteti za
preradu guma su 40 000 tona na godinjem nivou a sakupljene koliine su do 20.000 tona. Moe nam
se dogoditi "preinvestiranje" jer se ne podie sakupljaka mrea i logistiki lanac sakupljanja.
Grad Beograd poseduje najvee kapacitete u zemlji za reciklau starog papira (UMKA i fabrika hartije
Beograd) kapaciteta do 200.000 tona a veliki su i kapaciteti za reciklau crnih i obojenih metala u
Beogradu do 500.000 tona, otpadnih vozila,. U delu tretmana opasnih otpada tretirara se elektronski i
elektrini otpad (SET reciklaa, oko 5.000 tona godinje, podatak za 2013 godinu iako su instalirani
kapaciteti 15.000 tona) i otpadna ulja (EKO SEKUND oko 2.000 tona godinje, a instalirani kapaciteti
9.000 tona). U Gradu Beogradu se ne recikliraju otpadni filteri ulja, delom u EKOSEKUNDU, to moe
biti nova investiciona ansa za male kompanije.
Na zvaninom sajtu Agencije za zatitu ivotne sredine, www.sepa.gov.rs, moe se pregledati Pregled
izdatih dozvola na teritoriji RS i Grada Beograda. Registar izdatih dozvola ustanovljava i vodi
nadleni organ za izdavanje dozvola i podatke iz Registra dostavlja Agenciji u skladu sa lanom 76.
Zakona o upravljanju otpadom.
H

209

Izdate dozvole predstavljanju samo prvi korak u stvaranju celovitog sistema u zatiti ivotne sredine,
jer nije re o zatvorenom procesu, ve oblasti koja trai ozbiljno preispitivanje i novi unapreen
sadraj, nove alate za praenje sistema sakupljanja, kontrole, IT reenja i ukljuivanje punog
osiguranja delatnosti i jak inspekcijski nadzor.
Ukupan broj dozvola koji je izdat operaterima od strane svih organa uprave ukljuujui republike,
pokrajinske i organe lokalne samouprave iznosi na dan 31. decembar 2014. godine 2346 izdatih
dozvola. Broj izdatih dozvola potvruje injenicu da u Srbiji ubrzano raste broj kompanija koje
potrebuju dozvole za upravljanje otpadom jer ne mogu nastupati na tritu sekundarnih sirovina ali je
kontrola procesa poslovanja ovih kompanija van inspekcijskog nadzora zbog hiperprodukcije dozvola..
Ne postoji taan pregled koliko je zaista aktivnih kompanija na tritu otpada, koliko je samo preuzelo
dozvolu kao mogunost za obavljanje reciklanih poslova u budunosti, koliki je promet u koliinama
otpada, kakva je teritorijalna rasporeenost kapaciteta za tretman otpada. Obzirom da su inspekcijske
kontrole vlasnika dozvola nedovoljne a nedovoljan je i kapacitet inspekcije za kontrolu, Ministarstvo
poljoprivrede i zatite ivotne sredine planira u 2015. godini reviziju postojeih dozvola, kako bi se
proverio kapacitet izdatih dozvola, stvarno stanje na terenu i obezbedila konkurentnost trita i
poditanje kvaliteta obrade otpada.
Tabela 1. Ukupan broj dozvola idatih od nadlenih organa prema vrsti
Sakupljanje
Transport
Skladitenje
Tretman
Odlaganje
Ukupan broj
dozvola po
nadlenom
organu
UKUPNO
IZDATIH
DOZVOLA

Ukupno
1055
1269
128
123
4

MINISTARSTVO
Neopasan
984
1194
105
103
4

Opasan
261
281
88
81
2

Ukupno
120
117
83
69
3

AP VOJVODINA
Neopasan
Opasan
116
27
115
25
76
37
67
26
2
2

1446

166

SAMOUPRAVE
Neopasan
313
300
514
419
34
734

2346

*Odreen broj preduzea poseduje integralnu dozvolu za obavljanje vie delatnosti.

Ako uzmemo u obzir da svaki operater koji je pribavio dozvolu u proseku zapoljava od 4-5 osoba,
(izjave operatera,iako je velik deo radne snage neprijavljen) u odnosu na ukupan broj izdatih dozvola
u prethodnom periodu, moe se rei da su obezbeeni uslovi za rad i zapoljavanje skoro 8.000
(zelenih radnih mesta) i to je jedan od veoma vidljivih i vanih rezultata uspostavljanja sistema
upravljanja otpadom. Podizanjem Nacionalnih ciljeva za upravljanje ambalanim otpadom i Akcionih
planova za posebne tokove otpada od 2015. godine otvara se prostor za podizanje nove infrastrukture
i novih radnih mesta.To je velika ansa za inkluziju sakupljaa, otvaranje transfer stanica u Gradu
Beogradu i novih kompanija za tretman otpada. Pratei strukturu nacionalnih ciljeva u vremenu 20102014. i zadatih ciljeva 2015-2019, procena je da se u industriji otpada Grada Beograda moe
210

potencijalno uposliti novih 2000 radnika, ako se ostvare planovi dostizanja ciljeva sakupljenog otpada,
sistemskih reenja i pune inspekcijske kontrole.
U upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom propisani su nacionalni ciljevi koji se odnose na
ponovno iskorienje i reciklau ambalanog otpada za period za koji se plan donosi, su dati kao opti
i specifini ciljevi za reciklau ambalanog otpada.
Na osnovu Zakona o ambalai i ambalanom otpadu i Pravilnika o obrascima izvetaja o upravljanju
ambalaom i ambalanim otpadom (Sl. glasnik RS, br. 21/10) u Agenciji za zatitu ivotne sredine
poelo je 2010. godine prikupljanje i obrada podataka o ambalai i ambalanom otpadom.
Poreenjem dostavljenih izvetaja operatera sistema upravljanja ambalanim otpadom, preduzea
koja samostalno upravljaju ambalanim otpadom (dozvola za sopstveno upravljanje) kao i preduzea
van sistema, moe se zakljuiti da se broj preduzea koja ispunjavaju zakonsku obavezu
poveava, a sve vei broj preduzea prenosi svoje obaveze na nacionalne operatere.
Analizom dostavljenih podataka o koliinama ambalae plasirane na trite Republike Srbije moe se
zakljuiti:
prijavljena koliina ambalae plasirane na trite u porastu je, to ukazuje na sve vee
potovanje zakonske obaveze od strane preduzea,
najvea koliina ambalae plasirana na trite Republike Srbije zbrinuta je od strane
nacionalnih operatera,
koliine ambalae koja su preduzea van sistema plasirala na trite su u opadanju.
Agencija za zatitu ivotne sredine je dostavila preko 5.800 zahteva za pokretanje prekrajnog
postupka protiv preduzea koja nisu ispunila svoju obavezu izvetavanja prema Nacionalnom registru
izvora zagaivanja Prekrajnom sudovima u Srbiji. Zahtevi su dostavljeni protiv preduzea koja
spadaju u velike izvore zagaivanja ivotne sredinu, operatere na deponijama, operatere postrojenja
za ponovno iskorienje otpada kao i preduzea koja proizvode ili uvoze proizvode koji nakon
upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Do kraju 2014. godine Agencija za zatitu ivotne sredine nije
pristupila analizi efekata postupanja pred prekrajnim sudovima obzirom da se prikupljaju podaci sa
terena. Napravljen je izvesni pomak, kompanije su informisane o obavezi, drava je poslala poruku da
prati procese izvrenja a prekrajni sudovi nisu pokazali veliku agilnost za reavanje sporova (alba
da su zatrpani predmetima, da su dostavljene prijave nepotpune i sl.) i to je deo poslova koje
administracija mora da ini sa edukacijom nosioca sudijskih funkcija.
Dozvolu za upravljanje ambalanim otpadom poseduje 5 operatera: SEKOPAK, EKOSTAR PAK,
DELTA-PAK, CENEKS i TEHNO EKO PAK.

211

Tabela 2. Opti i specifini nacionalni ciljevi upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom

2010

2011

2012

2013

2014

ostvareni

OPTI CILJEVI ZADATI

Ponovno iskorienje

5,0

10,0

16,0

23,0

30,0

27,7

Reciklaa

4,0

8,0

13,0

19,0

25,0

26,4

Specifini ciljevi
Papir i karton

0,0

0,0

14,0

23,0

28,0

51,34

Plastika

0,0

0,0

7,5

9,0

10,5

14,27

Staklo

0,0

0,0

7,0

10,0

15,0

14,62

Metal

0,0

0,0

9,5

13,5

18,5

27,35

0,0

0,0

2,0

4,5

7,0

11,77

Drvo

Prema podacima sa kojima raspolae Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine RS, moe se
zakljuiti da su Nacionalni ciljevi za Republiku Srbiju za 2012. i 2013. godinu ispunjeni i premaeni i to
posebno za 2013. u vrednosti od 27,7% za ponovno iskorienje a 26,45 za reciklau to jasno
pokazuje vei potencijal i rast trita. Podaci iz tabele pokazuje da je otpad vaan resurs za
preivljavanje nasiromanijih, potrebna sirovina industriji i da rast koliina preko nacionalnih ciljeva
zahteva nove efikasne mere, vee stimulacije za sakupljae, vii stepen obrade otpada i jaku
inspekcijsku kontrolu. Nacionalni ciljevi su nisko postavljeni u odnosu na rastui kapacitet industrije,
trita i potencijala sakupljake mree. Meutim, iako su koliine uveane, postojei sistem
upravljanja otpadom je netransparentan, nekontrolisan, velikim delom u sivoj zoni, neinkluzivan za
sakupljae , nedovoljno subvencionisan u ambalanom otpadu,tako da posle 4 godine sistem
upravljanja je na ozbiljnom preispitivanju, doradi i pravilnom odmeravanju zadatih ciljeva i odrivih
modela.
Procena je da se u Republici Srbiji 72% teritorije pokriveno organizovanim odnoenjem komunalnog
otpada dok je 97% teritorije Beograda pokriveon organizovanim odnoenjem otpada (kontejneri
kamioni,kante, javna usluga). Sakuplanje je organizovano preteno u urbanim oblastima, dok ruralne
oblasti su znatno slabije pokrivene. Najvei broj lokalnih samouprava u Beogradu ima mehanizaciju i
vozila za sakuplanje otpada, meutim, postoji nedostatak odgovarajue opreme, jer se za sakuplanje
koriste razliite vrste vozila: od vozila za sakuplanje otpada sa presom za sabijanje otpada i
autopodizaa za velike kontejnere, pa do obinih kamiona i traktora sa prikolicom. Otpad koji se
sakuplja je meani komunalni otpad iz domainstva a izgradnjom transfer stanica i organizovanom
primarnom selekcijom na mestu nastanka otvara se mogunost za nova radna mesta, novi kvalitet
otpada i vea vrednost sirovine.

212

Problemi upravlanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraeni u svim lokalnim samoupravama i
aktivnosti na uvoenju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom, ve prvenstveno zavise
od mogunosti pojedinih lokalnih samouprava. Ovakav nekoherentni sistem ne moe adekvatno da
funkcionie, a promene ovakvog stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih naina
postupanja sa otpadom, ne mogu se oekivati bez znaajnih materijalnih sredstava i novih modela
upravljanja (Javno-privatno-partnerstvo - modeli finasiranja).
U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakuplanje, sortiranje i reciklaa
otpada. Postojei stepen reciklae, odnosno iskorienja otpada je nedovolan. Mada je primarna
reciklaa u Srbiji propisana zakonom i predvia odvajanje papira, stakla i metala u posebno oznaene
kontejnere, reciklaa ne funkcionie u praksi. Grad Beograd je imao pilot projekte u Optini Savski
Venac gde se poelo sa primarnom selekcijom otpada podelom posebnih vrea da bi taj model bio
rairen I na druge gradske Optine. Nema podataka o rezultatima akcije ali se u anketama koje rade
nezavisne agencije skoro 8 % graana Beograda izjanjava za primarnu selekciju otpada na mestu
nastanka.
Na teritoriji Republike Srbije odlaganje na lokalne deponije praktino je jedini nain upravlanja
otpadom. Lokalne deponije, sa veoma malo izuzetaka, ne zadovolavaju ni osnovne higijenske i
tehnikotehnoloke uslove. Veina deponija nije propisno ni locirana, a pored svega neka od
postojeih odlagalita praktino su popunjena. Na prostoru Republike Srbije, u okviru projekta
Inoviranje katastra odlagalita otpada u Republici Srbiji, locirane su 164 deponije koje koriste
optinska javna komunalna preduzea za odlaganje otpada .
Stanovnici grada Beograda uslugom Javno komunalnog preduzea Beograd odlau otpad na
deponiji Vina. Deponija je najvea deponija u Republici Srbiji,nije sanitarna, i na njoj se dnevno se
odlae oko 1.700 t komunalnog otpada iz domainstava i neopasnog otpada iz industrija iz 12
beogradskih optina. Odreene koliine otpada predhodno se separiraju u Centru za reciklau na Ada
Huji.
Na divle deponije, van kontrole javnih komunalnih preduzea, baca se oko 40 % generisanog
komunalnog otpada u Republici Srbiji, a njih je 4.481 prema poslednjem izvetaju inspekcije iz 2009.
godine.
U Srbiji trenutno ima 7 regionalnih sanitarnih deponija i dve gradske. Savremene regionalne deponije
su otvorene u Leskovcu, Lapovu, Jagodini, Uicu, Kikindi, Vranju, Subotici i Sremskoj Mitrovici,
gradske sanitarne deponije u Pirotu i Gornjem Milanovcu.a projekti se rade za Iniju, Ub i Zajear.
Trenutno 13% graana moe da odlae otpad na sanitarne deponije (to predstavla oko 10%
otpada).
Regionalnim planovima se predvia i izgradnja drugih sistema za tretman, tako npr. predvieno je da
e u Beogradu otpad ii na mehaniko-bioloki tretman uz proizvodnju goriva iz otpada, a ostatak
213

posle tretmana e se odlagati na sanitarnoj deponiji deponije. Slina odluka je doneta i u Novom
Sadu. Grad Beograd je doneo Lokalni plan upravljanja otpadom, usvojen u Skuptini grada Beograda
jula 2011 godine.

2. Karakteristike lokalnog plana

za upravljanje otpadom u Beogradu
Lokalni plan je predvideo upravljanje svim tokovima otpada u Beogradu kroz izgradnju postrojenja za
mehaniko-bioloki tretman, postrojenja za kogenerativnu proizvodnju energije od otpada (obraenog
u postrojenju za mehaniko-bioloki tretman), 3 linije za odvajanje reciklabilnog otpada, postrojenja za
kompostiranje zelenog otpada iz parkova i javnih povrina, postrojenja za reciklau graevinskog
otpada, dve transfer stanice, reciklana dvorita na teritoriji svake gradske optine, planirana je i
sanacija postojee deponije, njeno zatvaranje i iskorienje deponijskog gasa kao i otvaranje novih
kaseta u skladu sa legislativom i standardima EU.
-

Lokalni plan je ocenjen od strane Svestke banke - IFC-a kao izuzetno i sveobuhvatno uraen i
spreman za implementaciju;
Grad Beograd je u imovinsko-pravno smislu uredio zemljite potrebno za izgradnju ovih
postrojenja i za sanaciju same deponije i sproveo postupak dobijanja saglasnosti Vlade
Republike Srbije za eksproprijaciju dodatnih potrebnih parcela, koja e biti zapoeta do kraja
2014. godine.
Izraen je nacrt Plana detaljne regulacije deponije Vina koji e biti na javnom uvidu do 24
decembra 2014. godine.
Formirana je Komisija grada Beograda za izgradnju sistema upravljanja otpadom i zapoeo
proces pripreme za realizaciju u vidu javno-privatnog partnerstva
Formirana je Direkcija za upravljanje otpadom
Zakljuenje ugovora sa IFC-om o pruanju konsultantskih usluga na pripremi dokumentacije za
tender za izbor privatnog partnera su u zavrnoj fazi i okonanje pripremnih radnji i sprovoenje
tendera oekuje se u toku 2015. godine
Obavljeni razgovori sa predstavnicima preko 30 svetskih kompanija koje se bave upravljanjem
otpadom.
Projekat je kandidovan za delimino finansiranje iz IPA fondova i nalazi se na glavnoj listi
infrastrukturnih projekata za finansiranje za Republiku Srbiju, mogue je da e biti prvi ovog tipa
za koji e biti odobrena sredstva.
Formirana Komisija Sekretarijata za zatitu ivotne sredine za izradu plana postavljanja
reciklanih kontejnera i pokretanje separacije otpada na izvoru iz domainstava i uraen plan
postavljanja za GO Stari grad, Vraar i Savski venac, u toku sledee godine se oekuje
postavljanje i odvajanje reciklabilnog otpada na izvoru na teritoriji tih optina (dva tipa
kontejnera, komunalni i reciklabini), takoe u toku sledee godine e biti izraeni planovi i za
ostale optine i zapoeti postavljanje reciklabilnih kontejera i na njihovoj teritoriji.
214

Poseban problem u Beogradu predstavla nedovolno razdvajanje otpada na reciklabilne, naroito na

deo koji je amablani otpad. Vremenom treba uvesti primarnu selekciju ambalanog otpada na mestu
stvaranja kao i prethodni tretman otpada u sortirnicama Beograd, Ada Huja) kako bi se dobili trino
prihvatlivi materijali koji se mogu ponovo reciklirati. Reciklabilni otpad kada doe na deponiju Vina,
kada se pomea sa drugim otpadom, zahteva veu upotrebu vode i energije u fazi tretmana i zato su
sakupljaci vazni da preuzimaju reciklabilne materijale na mestu nastajanja,(restorani, kafei,
prodavnice, domainstva).

3. Potencijalne mogunosti za zapoljavanje sakupljaa u

reciklanim kompanijama
4B

Decenijama unazad neformalni sakupljai sekundarnih sirovina ine bazu reciklane piramide u Srbiji.
Vei deo sekundarnih sirovina koji se sakupi i preradi u Srbiji potie upravo od njih. Neformalni
sakuplja je lice koje nije registrovano za sakupljanje otpada,ve to radi pojedinano ili u rodbinskoj
grupi bez bilo kakve evidencije o otpadu i koliinama.
Brojni sakupljai svakodnevno, obilaze gradske kontejnere, prebiraju po divljim deponijama,
podrumima, dvoritima, javnim povrinama i sakupljjua papir, metale, staklene i plastine flae, stari
hleb i garderobu...odnosno bilo ta to mogu sami upotrebiti i/ili prodati na tritu.
Posao koji sakupljai rade spada u grupu fiziki najzahtevnijih (po istraivanju YUROM Centra Ni
prosean sakuplja, iji je ivotni vek samo 46 godina, prepeai u proseku 19,7 kilometara (gotovo
duina polumaratona) u toku radnog dana koji traje i do 11 sati ( ne postoje plaeni vikendi, praznici,
godinji odmori, bolovanja)) i ujedno najmanje plaenih (prosean sakuplja trenutno zarauje 12.000
do 18.000 dinara meseno).
Poloaj sakupljaa dodatno je otean injenicom da ogromna veina nema odgovarajua sredstva za
rad (radno odelo, zatitne rukavice, bezbedno transportno sredstvo...) kao ni odgovarajue mesto za
privremeno skladitenje i razvrstavanje prikupljenog otpada.
Prosean sakuplja je Rom (iako Romi ine preko 90% svih sakupljaa u Srbiji ne sme se zanemariti
injenica da meu sakupljaima ima i pripadnika svih drugih nacija koje ive kod nas), neobrazovan
(bez ikakve kole ili sa nezavrenom osnovnom kolom je 76% sakupljaa u Beogradu podaci Eko
servis zadruge), esto bez linih dokumenata i neprijavljen, ivi i radi u veim gradskim centrima u
nelegalnoj i neuslovnoj kui u divljem naselju.
U posebno tekoj situaciji u sakupljakoj populaciji su ene (najee obespravljenje i u krugu
porodice i u lokalnoj zajednici) i deca, koja ili uopte ne pohaaju ili neredovno pohaaju kolu i
nemaju redovnu zdravstvenu zatitu i koja su prinuena da radom i pomaganjem u sakupljanju
doprinose opstanku porodice.
215

Sakupljai, u ogromnoj veini, rade u zoni sive ekonomije, po freelance principu, otkupljivai im
plaaju nerealno niske cene pri otkupu, nemaju garancije o fer merenju, nemaju uslov da tednjom
finansiraju nabavku nove opreme za rad, nemaju pristup grantovima i/ili povoljnim mikrokreditnim start
up linijama, nemaju regulisano socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje.
Jednostavno, ive i rade u krajnje neregularnim uslovima a pri tome nemaju ni finansijske ni
obrazovne ni druge potrebne potencijale da se samostalno ukljue u normalno poslovanje u
ureenom sistemu upravljanja otpadom.
Iako je reciklaa jedna od grana industrije koja ima najvee bruto obrte kapitala i jednu od najveih
profitnih stopa, sakupljakoj populaciji, kao prvoj i najveoj karici reciklanog lanca pripada samo mali
deo te stvorene vrednosti.
Gotovo ni jedan od veih otkupljivaa sekundarnih sirovina u Srbiji nema kao stalno zaposlenog ni
jednog sakupljaa, iako na njima baziraju delatnost, jer im se vie isplati da pri otkupu plaaju samo
porez na dohodak graana umesto petrostruko skupljih davanja na prihode zaposlenih.
Samo u Beogradu se sakupljanjem, kao jedinim izvorom prihoda, bavi oko 2.350 porodica, odnosno
preko 12.000 ljudi, ena i dece (podaci Eko servis zadruge). U celoj Srbiji se taj broj kree u rasponu
od 6.000 10.000 porodica (35.000 55.000 ljudi, ena i dece). Navedene brojke se odnose na
porodice kojima je sakupljanje jedini izvor prihoda. Broj onih kojima je sakupljanje dodatni prihod je
dva do tri puta vei.
Pregled i kratka analiza pokuaja svih najznaajnih aktivnosti za pruanje podrke neformalnim
sakupljaima u Srbiji u protekloj deceniji jasno ilustruju da ni u jednom sluaju inicijativa za takve
programe, projekte i aktivnosti nije dola iz sakupljake zajednice niti se realizacija tih programa,
projekata i aktivnosti mogla i zamisliti bez presudne pomoi koja je stizala pre svega iz civilnog
sektora. Upravo zbog toga to ova zajednica nee sama sebi pomoi, jer za to nema ni snage ni
naina, pomo toj zajednici mora doi sa strane. U suprotnom, se celo drutvo mora suoiti sa
pritiskom i nezadovoljstvom marginalnih i siromanih grupa koje se bore za egzistenciju sakupljajui
otpad na gradskim ulicama, deponijama, ubritima. Svi oni, u okvirima civilnog i javnog sektora, koji
u delokrugu svog rada imaju zajednicu neformalnih sakupljaa sekundarnih sirovina trebaju da to pre
razviju i realizuju programe informisanja i edukacije sakupljake zajednice iji tematski okvir treba da
bude:
promena postojeeg naina ivota i rada (zakonske prepreke, trina neodrivost, rizici po
zdravlje i bezbednost, socio-ekonomske manjkavosti...),
potreba za aktivnijim odnosom sakupljaa prema svom problemu u vremenu promena i
tranzicije u sektoru reciklae u Srbiji i ureenja statusasakupljaa,
puna inkluzija sakupljaa u logistiki lanac sakupljanja otpada,
javne kampanje o upravljanju komunalnim otpadom,
216

Znaajan prostor za formalno zapoljavanje neformalnih individualnih sakupljaa nalazi se u

programima zapoljavanja sakupljaa u postojee reciklane kompanije. Reciklane kompanije treba
da imaju interes da zaposle sadanje individualne neformalne sakupljae jer se radi o radnoj snazi
koja:
nema problem sa opredeljenjem da se trajno profesionalno opredeli za radom sa otpadom
(poslovi sa otpadom spadaju u grupu najnepoeljnijih u ostalim grupama nezaposlenih),
ima iskustva, znanja i vetine u oblasti sakupljanja otpada.
1.TOKOVI OTPADA ansa za posao sakupljaa/Analiza
Otpadna jestiva ulja
pozitivno
negativno
-tok otpada regulisan Zakonom o upravljanju
-nedovoljna obavetenost privrednih subjekata
otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010),
(generatora) o zakonskoj obavezi zbrinjavanja
ulja predajom na dalje postupanje ovlaenom
operateru (preko 90% ne zna za postupanje),
-zakonska obaveza za sve privredne subjekte koji -nedovoljan inspekcijski nadzor zdruene
pripremaju preko 50 obroka dnevno,
kontrole, trine, sanitarne i ekoloke inspekcije,
-ovlaeni operateri za sakupljanje izdaju
-razvijeno sivo trite otkupa otpadnog jestivog
dokument o kretanju otpada,
ulja-aktivnost ilegalnih otkupljivaa,
-pozitivan rast trita otpadnih ulja u budunosti
-nezakonito korienje otpadnog jestivog ulja kao
(rast turistikih kapaciteteta,usluge bolnica, javnih energenta umeavanjem u dizel-gorivo,
ustanova i restoranskih usluga sa porastom
standarda graana)
-korisna sekundarna sirovina-krajnji proizvod
-poreski gubici budeta RS zbog ilegalnog
biodizel (trino konkurentan),
prometa energenta bez plaenih akciza,
-sakupljai korisna karika u lancu,
-nedovoljna infrastruktura sakupljake mree,
-angaovanje sakupljaa iri sakupljaku mreu i -ukupno sakupljene koliine u Beogradu od
smanjuje trokove poslovanja operaterima,
generisanih koliina oko 18%,
-u Beogradu se generie oko 80.000 litara
-nedostatak kapaciteta za tretman otpadnih
meseno otpadnog jestivog ulja,
jestivih ulja,
-pravilno zbrinjavanje ove vrste otpada korisno po -pretean izvoz sirovine u Italiju i Sloveniju za
ivotnu okolinu,
potrebe postrojenja za proizvodnju biogasa,
-mogunost upoljavanja 20 sakupljaa
-nedostaje standard ISCC(International
Ugovorom o poslovno-tehnikoj saradnji,
Sustainability Carbon Sertification) deklarisana
otpadna ulja poznatog porekla

217

2.TOKOVI OTPADA ansa za posao sakupljaa/analiza

PET ambalaa
pozitivno
negativno
- tok otpada regulisan Zakonom o upravljanju
-velike koliine do 20.000 tona nedostaju za
otpadom (Sl. glasnik, br. RS 36/2009 i
tretman domaoj industriji.
88/2010),Zakonom o ambalai i ambalanom
otpadu (Sl.glasnik, br. RS 36/2009) i Uredbom o
utvrivanju plana smanjenja ambalanog otpada za
period 2015-2019 (Sl. glasnik RS br. 144/14)
-regulativa o ambalanom otpadu usklaena sa EU
-nekontrolisan izvoz netretiranih koliina,
Direktivom,
-izgraeni kapaciteti za tretman PET ambalae (do
-sivo trite otkupljivaa, izbegavanje poreza ,
33 000 tona),
-ne postoje kapaciteti za tretman na teritoriji Grada
-nedovoljan inspekcijski nadzor,
Beograda,
-ambalani PET otpad je korisna sirovina za novi
-tehnoloka obrada otpada nedovoljna do
proizvod,
proizvoda,
- ambalani PET otpad u otkupu ima konkurentnu
-velike koliine se izvoze iz Srbije
cenu od 250-400 eura.
-sakuplajai se preteno opredeljuje za ovaj tok
-izostanak primarne selekcije komunalnog
otpada zbog stabilnih cena otkupa,
otpada na mestu nastajanja,
-otpadna sirovina je dostupna (kontejneri,
-visoki trokovi izvlaenja sirovine sa deponija
domainstva, prodavnice, izletita, manifestacije,
i trokovi kod obrade otpada (pranje,
deponija),
neistoe),
-lokalne samouprave pomau i podstiu sakupljanje
-sukobljavanje neformalnih sakupljaa na
PETa sa javnim preduzeima ili privatnim
deponijama i ulicama (ko pre otpadu)
operaterima,
-produena odgovornost kompanija generatora i
-nedostatak organizovane mree sakupljaa,
operateri sistema za upravljanje ambalanim
otpadom (5 operatera), ureen sistem,
-odriv sistem subvencija operaterima za tretman
-nepostojanje registra sakupljaa ambalanog
ambalanog otpada i naknade JKP,
otpada,
-niski trokovi otpoinjanja biznisa,
-izostanak subvencije operatera sistema za
sakupljae,
-rast trita ambalae u budunosti i poveana
-razraene tehnike prevare kod prodaje
kupovna mo stanovnitva,
sekundara ( kamen, cigle u baliranim
koliinama),
-obaveznost drave za ispunjenje nacionalnih ciljeva -loa opremljenost sakupljaa (ne poseduju
za upravljanje ambalanim otpadom prema EU
prese radi smanjenja volumena ili odvajanje
obavezama pristupanja,
epova ineistoa),
-dobre javne kampanje za reciklau PETa,
-nedostupne finasije za otpoinjanje
biznisa,(niste registrovan sakuplja, biznisplan, ugovor sa operaterom),
218

-veliko interesovanje NGO sektora za akcije

reciklae ambalanog PET otpada,
-naglaena aktivnost republikog sindikata
sakupljaa sekundarnih sirovina za ambalani PET
otpad,
-veliko interesovanje meunarodnih donatora za
podrku sakupljanja i reciklai PETa,(pomo u
opremanju sakupljaa),
-reciklaa PETa korisna po ivotnu sredinu i tednju
neobnovljivih reursa,
- mogunost upoljavanja 200 sakupljaa Ugovorom
o poslovno-tehnikoj saradnji,
(Beograd 60 radnika)

-paljenje ambalae kao energenta za grejanje

u neformalnim naseljima,
-niski Nacionalni ciljevi za smanjenje
ambalanog otpada,

3.TOKOVI OTPADA ansa za posao sakupljaa/Analiza

papir i karton
pozitivno
negativno
- tok otpada regulisan Zakonom o upravljanju
-velike koliine do 50.000 tona nedostaju domaoj
otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010), reciklanoj industriji, iz godine u godinu poveava
Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu (Sl. se uvoz starog papira (do 10 miliona eura
glasnik RS, br. 36/2009) i Uredbom o
godinje trokovi uvoza),
utvrivanju plana smanjenja ambalanog otpada
za period 2015-2019,
-regulativa o ambalanom otpadu usklaena sa
-nedovoljna i nerazvijena sakupljaka mrea
Direktivom EU,
otkupa starog papira i kartona(procentualno 33%
razvijenost mree u Beogradu),
-izgraeni kapaciteti za tretman otpadnog papira -nekonrolisan izvoz starog papira i kartona iz
i kartona do 200.000 tona na teritoriji Srbije,
Srbije,
-najvei kapaciteti za tretman se nalaze u
-niske cene otkupa sirovine od 2-4 dinara,
Beogradu, dve fabrike, (90% ukupnih kapaciteta potrebne vee subvencije sakupljaima,
Republike)
--otpadna sirovina je dostupna (kontejneri,
-visoki operativni trokovi sakupljanja za
domainstva, prodavnice, industrijski objekti,
kompanije kojima je to osnovna delatnost
oping-molovi, deponija),
(transport,radna snaga, maine za presovanje),
-sakuplajai se preteno opredeljuje za ovaj tok
otpada zbog stabilnih cena otkupa,
-produena odgovornost kompanija generatora i -stalni rast cena otkupa sirovine od generatora
operateri sistema za upravljanje ambalanim
otpada,
otpadom (5), ureen sistem,
-odriv sistem subvencija operaterima za
- sivo trite otkupljivaa, izbegavanje poreza ,
tretman ambalanog papira i kartona i naknade
JKP-a,
219

-niski trokovi otpoinjanja biznisa,

-rast trita ambalae (posebno transportne)u
budunosti i poveana kupovna mo
stanovnitva,
-obaveznost drave za ispunjenje nacionalnih
ciljeva za upravljanje ambalanim otpadom
prema EU obavezama pristupanja,
-veliko interesovanje NGO sektora za akcije
reciklae ambalanog papira i kartona,
-veliko interesovanje meunarodnih donatora za
podrku sakupljanja i reciklai papira i
kartona,(pomo u opremanju sakupljaa),
-korisne javne kampanje posebno u kolama,
-reciklaa papira i kartona je korisna po ivotnu
sredinu i uvanje neobnovljivih resursa,
-velika i naglaena aktivnost i uloga neformalnih
sakupljaa koji obezbeuje 40% prikupljenih
sirovina kod operatera,
-ureena tenderska dokumentacija i
transparentne procedure otkupa kod industrije i
trgovaca,
-mogunost upoljavanja 200 sakupljaa
Ugovorom o poslovno-tehnikoj saradnji,

-nedovoljan inspekcijski nadzor, izostaje puna

kontrola tokova papira i kartona,
-loa opremljenost sakupljaa (ne poseduju prese
radi smanjenja volumena),
-razraene tehnike prevare kod prodaje
sekundara (natapanje vodom radi poveanja
teine),
-nedostupne finansije za otpoinjanje
biznisa,(niste registrovan sakuplja, biznis-plan,
ugovor sa operaterom),
-nema primarne selkcije komunalnog otpada u
lokalnim zajednicama,
-loa privatizacija i gaenje kompanija za tretman
novinskog papira (dve fabrike u aku)
-sloena i neodriva procedura za skladitenje
otpadnog papira i kartona u koliini od 1 tone
potrebna Studija o uticaju na okolinu
-niski Nacionalni ciljevi za smanjenje ambalanog
otpada,

4.TOKOVI OTPADA ansa za posao sakupljaa/analiza

ambalano staklo
pozitvno
negativno
- tok otpada regulisan Zakonom o upravljanju
-niski Nacionalni ciljevi za smanjenje
otpadom (Sl. glasnik, br. RS 36/2009 i 88/2010),
ambalanog otpada u periodu 2015-2019
Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu
(destimulativni za sakupljaku industriju)
(Sl.glasnik, br. RS 36/2009) i Uredbom o
utvrivanju plana smanjenja ambalanog otpada
za period 2015-2019,
-regulativa o ambalanom otpadu usklaena sa
-niske subvencije i nadoknade operaterima za
EU Direktivom,
tretman i JKP,
-izgraeni kapaciteti za tretman otpadnog
-niske otkupne cene ambalanog stakla oko 2-3
ambalanog stakla do 40.000 tona na teritoriji
dinara/kg a visoki trokovi sakupljanja oko
Srbije,
5din/kg.,
220

-Srpska fabrika stakla u Parainu potrauje

50.000 tona godinje, otpadnog stakla za potrebe
nove proizvodnje,

-otpadna sirovina je dostupna (kontejneri,

domainstva, prodavnice, izletita, manifestacije,
deponija),
-produena odgovornost kompanija generatora i
operateri sistema za upravljanje ambalanim
otpadom(5), ureen sistem,
-odriv sistem subvencija operaterima za
tretman ambalanog papira i kartona i naknade
JKP,
-niski trokovi otpoinjanja biznisa,
-rast trita ambalae (posebno staklene kao
najzdravije za pakovanje) u budunosti i
poveana kupovna mo stanovnitva,
-velika i naglaena aktivnost i uloga neformalnih
sakupljaa,
-reciklaa otpadnog ambalanog stakla je korisna
po ivotnu okolinu i uvanje neobnovljivih
resursa,
- mogunost upoljavanja 100 sakupljaa
Ugovorom o poslovno-tehnikoj saradnji,

-nedovoljna obavetenost privrednih subjekata

(generatora HoReCa sektora) o zakonskoj
obavezi zbrinjavanja ulja predajom na dalje
postupanje ovlaenom operateru (preko 80% ne
zna za postupanje),
-sakupljai se teko opredeljuje za ovaj tok
otpada zbog niskih cena otkupa i visokih trokova
sakupljanja,
-nema javnih kampanja za zbrinjavanje
stakla,nema lokalnih samouprava koje podstiu
ovakav reciklani biznis,
-izostanak primarne selekcije u HoReCa sektoru
(pretene koliine odlaze u komunalni otpada),
-upravljanje ambalanim staklom je rizino po
sakupljae zbog povreda,
-nedovoljna infrastruktura sakupljake mree,

-nepostojanje registra sakupljaa ambalanog

otpada,
-nedostaje 50.000 tona otpadnog ambalanog
stakla za potrebe domae industrije,
-sahranjivanje resursa na deponije,
-uputsvo za postupanje sa ambalanim staklom
na romskom jeziku,

5.TOKOVI OTPADA ansa za posao sakupljaa/Analiza

crni i obojeni materijali
pozitivno
negativno
- tok otpada regulisan Zakonom o upravljanju
-tok otpada sa najvie problema i velikim
otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010),
poslovanjem u sivoj zoni, neureeno trite,
Pravilnikom o uslovimai nainu razvrstavanja,
kupovina za ke, izbegavanje poreskih
pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Sl.
obaveza dravi,
glasnik RS, br. 55/01), Pravilnikom o uslovima i
nainu sakupljanja, transporta, skladitenja i
tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna
sirovina ili za dobijanje energije (Sl. glasnik RS, br.
98/10) i Pravilnikom o kategorijama,ispitivanju i
klasifikaciji otpada (Sl. glasnik RS, br. 56/10),
-plasirane koliine na tritu Grada Beograda oko
-nedovren model finasijskih uredbi koje prate
221

500.000 tona/god.,
-velik broj operatera i dozvola izdatih za ovaj tok
otpada,
-sakupljai se preteno opredeljuju za ovaj tok
otpada zbog stabilnih cena otkupa,dostupnosti
sirovine i predvidivog posla,
-velik broj sakupljaa se bavi sakupljanje crnih i
obojenih metala (preko 80%),
-sakupljai imaju veliku ulogu u snadbevanju
sekundarom operatera (preko 60% sirovine dolazi
od sakupljaa)
-veoma izgraena neformalna mrea i trgovina,
-mogunost upoljavanja 100 sakupljaa
Ugovorom o poslovno-tehnikoj saradnji,

poslovanje u prometu sekundarnih crnih i

obojenih metala,
-neoporezovana prihod sakupljaa do
1.000.000 dinara i prodaja za ke, kao izvor
nelegalnih radnji,
-porast krae sekundara sa javne infrastrukture
i ugroena bezbednost graana i imovine,
-sporost sudova u procesuiranju krivinih dela,
-nema registrovanih sakupljaa, prodaja preko
line karte sakupljaa,
-preko 2.000 ilegalnih otpada na teritoriji Grada
Beograda
-viemilionske tete javnih preduzea grada
zbog krae opreme za dalju prodaju,

6.TOKOVI OTPADA ansa za posao sakupljaa/Analiza

Elektronski i elektrini otpad
pozitivno
negativno
- tok otpada regulisan Zakonom o upravljanju
-operateri za tretman elektronskog i elektrinog
otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010), otpada otkupljuju po visokim cenama sekundar od
industrije, trgovine,banaka i javnih ustanova gde
Pravilnikom o listi elektrinih i elektronskih
cena za 1 tonu dostie vrednost od 150 evra u
proizvoda merama zabrane i ogranienja
korienja elektrine i elektronske opreme koja
javnom nadmetanju operatera,
sadri opasne materije, nainu i postupku
upravljanja otpadom od elektrinih i elektronskih
proizvoda (Sl. glasnik RS,br. 99/10)
-pretean deo regulative usaglaen sa
-razvijeno sivo trite otkupa za ke, kraa
Direktivom EU WEEE,
elektronske opreme esto sa javne infrastrukture,
-velike koliine elektrinih i elektronskih
-nedovoljan inspekcijski nadzor nad
proizvoda se plasiraju na trite Srbije (60.000proizvoaima i uvoznicima elektrinih i
70.000 tona/god),
elektronskih proizvoda,
-izgraeni kapaciteti za tretman u Beogradu do
-izbegavanje prijave koliina elektrinih i
15.000 tona, (1 kompanija),
elektronskih proizvoda stavljenih na trite RS,
nadlenoj Agenciji za ivotnu sredinu RS (oko
20% kompanija izvrava obaveze),
-sekundar ima visoku otkupnu cenu,
-nedovren IT sistem praenja tokova otpada i
plasmana proizvoda,
-veliko opredeljenje sakupljaa za ovaj tok
-nedovoljna obavetenost privrednih subjekata o
otpada zbog visokih i stabilnih cena otkupa,
zakonskim obavezama prema Pravilniku o
elektrinom i elektronskom otpadu,
-primerene dravne subvencije reciklanim
-visoki trokovi sakupljanja otpada, nebezbedno
222

kompanijama,

-porast generisanih koliina u budunosti,

-vana uloga sakupljaa u dopremanju koliina
(do 30% tretiranih koliina dolazi od
sakupljaa),
-javne kampanje o reciklai WEEE, (staro za
novo),

-reciklaa korisna po ivotnu okolinu i tednju

neobnovljivih resursa,
-- mogunost upoljavanja 50 sakupljaa
Ugovorom o poslovno-tehnikoj saradnji,

ponaanje sakupljaa posebno kod rasklapanja

opreme sa opasnim komponentama (brom, iva,
olovo),
-nedovoljno obueni i opremljeni sakupljai,
-nedovrena zakonska regulativa u tokovima
kretanja otpada, i samoorganizovanja industrije
(kolektivni operater i produena odgovornost),
-nepredvidivo finasiranje reciklane industrije sa
velikim kanjenjima u plaanju do godinu dana i
odrivim modelom finasiranja (Fond za ivotnu
sredinu),
-visoka bankarska zaduenja reciklane industrije
za finasiranje sistema,
-duge i skupe procedure za izvoz opasnih
komponenti koje se ne mogu tretirati u Srbiji,
-nema informacija na romskom jeziku o
zdravstvenim posledicama nepravilnim
rukovanjem elektrinim i elektronskim otpadom,

4. Preporuka za novo zapoljavanje

Da bi se u potpunosti implementirao Zakon o upravljanju otpadom, ,pojaao kredibilitet i kapacitet
Agencije za ivotnu sredinu RS, obezbedio odriv i predvidiv sistem finasiranja reciklane industrije,
otpad koristio kao poluproizvod (nova vrednost), omoguila poslovna inkluzija sakupljaa potrebno je:
dosledno primenuti principzagaiva plaa i produena odgovornost proizvoaa
dosledno primenuti Zakon u upravljanju otpadom i profesionalan inspekcijski nadzor,
registrovati neformalne sakupljae otpada procedurom koja se predlae u Studiji (upis u
registar preduzetnika pod ifrom delatnosti 9612 - sakuplja sekundarnih sirovina,
samozaposlenje), sa posedovanjem dozvole za sakupljanje neopasnog otpada izdate od
nadlenog organa za izdavanja dozvole,
urediti trite otpada, transparentno, konkurentno i kontrolisano od drave inspekcijskom
kontrolom,
izraditi jedinstven registar sakuplja otpada dostupan na sajtu Agencije za zatitu ivotne
sredine i kao takav dostupan generatorima otpada,
poveati subvencije kompanijama koje rade tretman otpadnih jestivih ulja do poluproizvoda
ili gotovog proizvoda,
garantovati subvencije sakupljaima i kvartalno ih korigovati sa trinim kretanjima,
obezbediti dostupne izvore finansiranja za pokretanje reciklanog biznisa (banke, fondovi..),
redizajn postojee zakonske regulativ eradi otklanjanja svih administrativnih barijera,
puna inspekcijska kontrola tokova otpada,
izvriti obuku sakupljaa za poslove sakupljanja otpada,
223

poreske olakice reciklanim kompanijama,

javne kampanje o reciklai otpadnih jestivih ulja i korist po ivotnu okolinu,
primarna selekcija otpada u lokalnim zajednicama,
borba protiv sive ekonomije i nelekalne trgovine otpadom.

Prema iskazanim potrebama reciklanih kompanija u Beogradu u 2015 po predloenoj proceduri iz

Studije moglo bi se uposliti 430 radnika na poslovima sakupljanja otpada. Zelena radna mesta koja se
otvaraju inkluzijom neformalnih sakupljaa, korisna su za sve uesnike u procesu inkluzije i treba da
budu snano podrana od gradske uprave.
Beograd je najvei resursni centar generisanja otpada, od preko 2,3 miliona stanovnika i najveim
sektorom usluga u zemlji (trgovina, zdravstvo, ugostiteljstvo...), grad sa najveim brojem sakupljaa
otpada u zemlji, bez primarne selekcije otpada, bez reciklanih kapaciteta za tretman otpada i sa vrlo
neodrivom infrastrukturom. Da bi sistem kretanja otpada postao odriv, transparentan i koristan po
sve uesnike u lancu on se mora portpuno transformisati uvoenjem registrovanog sakupljaa kao
prvog u lancu sakupljanja, sa punom inspekcijskom kontrolom tokova otpada, ureenih dokumenata,
finasijskih instrumenata i dozvola za rad. Generatori otpada su dobro obaveteni o obavezama koje
imaju u prijavljivanju koliina generisanog otpada, angaovanju kompanija koje im pruaju ugovorne
usluge zbrinjavanja ali zbog nedvoljne inspekcijske kontrole, ne izvravaju svoje obaveze jer raunaju
na neefikasno sudstvo, korupciju i niske kazne koje su stimulativne za izbegavanje zakonskih
obaveza. Praktino vie se isplati platiti kaznu prekrajnog suda, nego biti transparentan, dostaviti
podatke nadlenoj agenciji i platiti ekoloku taksu za produenu odgovornost. Iz tog razloga razvijena
je ilegalna trgovina otpadom, koja dravi ne donosi poreske prihode a poveava nezakonite radnje
kod uesnika u procesu.
Studija je pretpostavila reenja za poslovnu inkluziju sakupljaa, sistemska reenja koja dugorono i
predvidivo ureuju sistem, reguliu mehanizne i odnose meu uesnicima a zelena radna mesta
postaju najvei resurs za borbu protiv siromatva i smanjenje drutvenih tenzija.

4. Prikaz vrsta otpada, dozvola i statusa pravnih lica u

industriji reciklae na teritoriji Beograda

U zavrnoj analizi studije daje se prikaz/statistika dozvola za upravljanje otpadom koje izdaje
Sekretarijat za ivotnu sredinu Grada Beograda.
VRSTA (GRUPA OTPADA)
KARTON I PAPIR
PET
PLASTIKA
224

UKUPNO
78
7
46

POLITEN
STAKLO
METAL
JESTIVA ULJA
GRAEVINSKI OTPAD
OPTAD IZ POLJOPRIVREDE
TONER
GUME
EEOTPAD
PEPEO

2
15
46
5
40
6
18
14
13
1

PRAVNI STATUS

BROJ

STRZR
D.O.O.
JKP
A.D.
UKUPNO SUBJEKATA

22
68
9
5
104

VRSTA DOZVOLE
UKUPNO

UPRAVLJANJE OTPADOM
sakupljanje
24

transport
26

skladitenje
85

tretman
81

Struktura izdatih dozvola u Gradu Beogradu dokazuje da logistiki lanac snabdevanja otpadom i
infrastruktura otpada u Gradu Beogradu treba da prepozna sakupljaa otpada kao integrativnog
faktora ukupnos sistema.
PREPORUKE:

Neformalni sakupljai jesu uticajna grupa logistikog lanca sakupljanja sekundarnih sirovina,
brojna na teritoriji Grada Beograda oko 8000 lica, koja u posao sakupljanja preteno angauje
brojne lanove porodice.

Neformalni sakupljai obavljaju poslove sakupljanja otpada bez bilo kakve registracije posla pred
nadlenim lokalnim organima.

Pretean otpad koji sakupljaju neformalni sakupljai jeste papir i karton, PET-ambalaa i plastika,
crni i obojeni materijali i elektronski i elektrini otpad.

Neformalne sakupljae treba to pre integrisati u organizovan sistem sakupljaa sekundarnih

sirovina a preteno zbog realizovanja poslova javnoprivatnog partnerstva u upravljanju
komunalnim otpadom Grada Beograda u 2015. godini. Ako se realizuju gradski planovi
upravljanja otpadom, primarna selekcija otpada na mestu nastanka, reciklana dvorita i jaanje
javne usluge, inspekcijski nadzor i kontrola, sakuplja otpada ne moe opstati na tritu ako nije
integrisan u logistiki lanac.

Postojee reciklane kompanije visoko cene uinak neformalnih sakupljaa u pribavljanju

sekundarnih materijala, time smanjuju logistike trokove svog poslovanja, imaju interes da
225

ugovorom o poslovno-tehnikoj saradnji angauju sakupljae u integrisani sistem-mreu

kompanije. Za takav posao oekuju subvencije drave.
Neformalni sakupljai moraju biti registrovani procedurom koja se predlae u Studiji (upis u
registar preduzetnika pod ifrom delatnosti 9612-sakuplja sekundarnih sirovina,
samozaposlenje), sa posedovanjem Dozvole za sakupljanje otpada od nadlenog organa za
izdavanje dozvole i Ugovora sa ovlaenim operaterom za tretman otpada,
Preporuenom procedurom sakuplja postaje integrativni deo sakupljakog lanca i moe izdavati
Dokument o kretanju otpada. Ovim radnjama se ostvaruje socijalna i ekonomska inkluzija
najsiromanijih stanovnika, podie infrastruktura sistema za otpad, poveavaju koliine
sakupljenog otpada i smanjuje pritisak na javna davanja drave za socijalne programe,
Vaei Zakon o upravljanju otpadom odnosi se samo na pravne subjekte u upravljanju otpadom
kao igrae na tritu (kompanije, samostalni preduzetnici), i zato ga je potrebno menjati u delu
regulisanja statusa samostalnog sakupljaa,
Potrebno je uvoenje Registra skaupljaa otpada u lokalnoj samoupravi. Sva lica koja obavljaju
poslove sakupljanja otpadom duna su da se prijave u Registar, radi evidencije i inkluzije. Drugo
reenje je da operater sistema registruje sakupljae koje obavljaju poslove na terenu za njega,
vodi evidenciju o koliinama i zaradama sakupljaa,
Logistiki lanac sakupljanja otpada u gradu zavistan je od neformalnih sakupljaa, jer oni
doturaju znaajne koliine operaterima za tretman i zato ih treba integrisati u sistem kako bi on
postao kontrolisan, odriv sa veim koliinama i kvalitetnijim sadrajem otpada,
Ignorisanje neformalnih sakupljaa, njihove potrebe za preivljavanjem, potapanjem otpada u
podzemne kontejnere otvorie problem socijalnih tenzija u drutvu i porast protivzakonitih radnji
koje su sankcionisane zakonom.
Ambalani otpad (staklo, limenke, papir, otpadna jestiva ulja i PET-ambalaa) iz industrije
HORECA (restorani, kafei, hoteli) je dostupan resurs za inkluziju sakupljaa uz primenu
preporuenih sistemskih reenja legalizacije malog biznisa.
Studija preporuuje poslovnu inkluziju sakupljaa u prikupljanju otpadnih jestivih ulja i otpadnog
ambalanog stakla koji su i najvei problem kod HORECA industrije. Otpadno ambalano staklo
je korisna sirovina potrebna domaoj industriji stakla i organizovanom mreom registrovanih
sakupljaa moe se pokriti teritorija grada i uposliti 200 lica. Otpadna jestiva ulja su korisna
sirovina, dostupna na tritu i uz neznatna ulaganja u ambalane sudove moe se podii mrea i
uposliti 20 lica.
Oblast statusnog regulisanja sakupljaa otpada ugraditi u pravno-normativnu regulativu u
domenu radnog prava, ivotne sredine i upravljanje otpadom, finansijskih i poreskih instrumenata
i socijalne politike.
Ako se sve preporuene radnje izvedu u potpunosti, stvaraju se dobre pretpostavke za punu
poslovnu inkluziju sakupljaa, jer u regulisanom pravno-ekonomskom statusu sakupljaa oni
postaju integrativni faktor logistikog lanca otpada, ovlaeni su za izdavanje dokumenta o
kretanju otpada, korisni su velikim operaterima jer smanjuju logistike trokove transporta
sirovine i njihovo puno ukljuivanje podie koliine i kvalitet otpada.
226

Zakljuci
Poslednjih godina (od 2010) u Republici Srbiji uinjen je znaajan napor na planu uspostavljanja
novog sistema upravljanja otpadom, donet je najvei broj propisa i za najvei broj se smatra da su
usaglaeni sa relevantnim propisima EU to je i republika administracija prezentovala Evropskoj
Komisiji na bilateralnom skriningu u Briselu, u novembru 2014. godine. (Potrebno je razviti i druge
oblike upravljanja otpadom kako bi se deponije upotrebljavale samo u krajnjoj nudi. Nove investicije u
oblasti otpada treba da u veoj meri budu usmerene na razdvajanje i reciklau otpada. Potrebno je
bre zatvarati deponije koje nisu u skladu sa propisima i poboljati sprovoenje zakonskih propisa o
otpadu. Jo uvek nije postignuto potpuno usaglaavanje sa Okvirnom direktivom o otpadu - Radni
dokument komisije Republika Srbija Izvetaj o napretku, Brisel 2014). Procena je da e se proces
pune transpozicije nastaviti ali e pitanje operativnih trokova funkcionisanja sistema predstavljati
ozbiljan izazov u budunosti te je to pre potrebno izgraditi odrziv mehanizam finasiranja. To
podrazumeva i znatno ozbiljniju pripremu planova i procena finasijskih implikacija reenja koja se
predviaju posebno u Gradu Beogradu 2015. godine i izbor modela upravljanja komunalnim otpadom i
najavljenom investicijom u deponiju Vina. Izvetaj Preporuke Evropske komisije snano podravaju
primarnu selekciju otpada a time se otvara i pitanje neformalnih sakupljaa i njihove uloge u sistemu
logistikog lanca. Ako e cena usluge za odnoenje smea u domainstvu biti stimulativna za one
graane koji sortiraju otpad na mestu nastajanja i predaju ga javnom preduzeu ili nose na reciklano
ostrvo u kvartu postavlja se pitanje ta e se desiti sa neformalnim sakupljaima u budunosti. Za njih
e biti sve manje reciklabilnog otpada u kontejnerima, podzemnim kontejnerima nemaju pristupa,
nee imati pristup reciklanim dvoritima u gradu a moraju da ive. Zato treba otvoreno sprovoditi
sistem registracije sakupljaa i njihovu punu integraciju u logistiki lanac kako bi preuzimali otpad na
mestu nastajanja, smanjivali operativne trokove javnih kompanija i dostiglu punu inkluziju. Ako se ne
dogodi proces da sakupljai budu u lancu upravljanja otpadom u Gradu Beogradu, pitanje egzistencije
najsiromanijih postaje alarmantno i nepredvidivo za budunost i moe postati okida veih socijalnih
tenzija.
Proces poslovne inkluzije sakupljaa je zahtevan i potrebno je redizajnirati postojee uredbe i
pravilnike o tokovima otpada. Ako se u sistemu subvencionisanja opreatera za upravljenje otpadom
jasno opredeli obavezujua visina naknade za sakupljaa onda je operater sistema duan da sav
novac bez zadrke preda sakupljau. Sada operater sistema ne moe direktno finasirati individualnog
sakupljaa jer ne poseduje dozvolu i nije registrovan kao preduzetnik kako bi mogao primati direktno
novac od operatera sistema. Isti problem je u posebnim tokovima otpada gde operater sistema koji
vri tretman otpada finasira dobavljae, male kompanije a nema direktnog finasiranja sakupljaa.
Tako da neformalni sakuplja sistemski nije zatien, ne poseduje limitiran procenat subvencije koje
drava daje operateru sistema a koji bi trebao da pripadne sakupljau kao prvom u lancu. Uspene
ekoloke ekonomije, primer Slovake, u subvenciji za otpad garantuju obaveznih 60% procenata
iznosa subvencije sakupljau otpada, i taj model se pokazao uspenim po koliine i infrastrukturu a
puna korist za inkluziju najsiromanijih u drutvo. PREPORUKA je da se intervencije u zakonskoj
regulativi naprave u Zakonu o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom i Uredbi o visini i
227

uslovima za dodelu podsticajnih sredstava (Sl. glasnik RS br. 88/09, 67/10, 101/10, 16/11 - dr. propis,
86/11, 22/12 - dr. propis, 35/12, 48/12 - dr. propis, 41/13 - dr. propis, 81/14 - dr. propis).
Uspeh projekta pune inkluzije sakupljaa, vrlo je zahtevan i sloen. Zahteva puno angaovanje
admnistracije u delu finasija, radnog prava, socijalne zatite, poreza a posebno inspekcija, ija je
uloga u odranju sistema od presudne vanosti.
Upravljanje otpadom u Beogradu nije samo ekoloka radnja, javna politika nego i razvojna,
investiciona ansa za male kompanije a inkluzivno za najsiromanije graane koji sakupljajui otpad
reavaju egzistenciju porodica. Vano je da se u procesu implementacije Plana upravljanja otpadom
Grada Beograda i najavom investicija u gradsku deponiju, koji predvia primarnu selekciju otpada
dobro "izmeri" uloga sakupljaa te da se sve intervencije u infrastrukturi sakupljanja (dvojni kontejneri,
zelena ostrva, centri za odvojeno sakupljanje) budu integrisane i "prijateljske" po sakupljae. Samo
odriv logistiki lanac, transparentan i finasijski ureen moe garantovati koliine reciklabilnog
materijala i jednake anse svima na tritu. U suprotnom imaemo velike tenzije u drutvu zbog
nedovoljne inkluzije sakupljaa i njihovo dalje udaljavanje od legalnih i legitimnih reenja korisnih po
njih i zajednicu. Zapravo, kada se u 2015. godini planira meunarodni tender za ureenje i upravljanje
sanitarnom deponijom Vina, kada se vode pregovori sa 30 svetskih kompanija a Svetska banka (IFC)
daje konsultativnu podrku, vreme je da se hrabro otvori puna inkluzija sakupljaa u investicioni ciklus
i izradu Studije izvodljivosti. Bez njihove podrke, logistike, sakupljake, upravljanje komunalnim i
posebnim tokovima otpada, upravljanje otpadom u Gradu Beogradu moe biti ugroeno u punoj
implementaciji plana i obavezujuih ciljeva sakupljanja.
Studija otkriva opasnost i na putu ka punoj inkluziji sakupljae jer prikupljene informacije sa terena
jasno predskazuju da ogromna veina neformalnih sakupljaa ne eli nikakvu vidljivost i registraciju.
Razloga je vie, od neposedovanja linih dokumenata, nepismenosti do straha od gubitka drugih
socijalnih davanja drave od socijalne pomoi i besplatnih obroka u narodnim kuhinjama, do
besplatne struje i gasa za najugroenije koji poseduju krov nad glavom.
Potrebno je da drava zajedno sa civilnim sektorom i meunarodnim donatorima, ohrabri neformalne
sakupljae da legalizuju poslove, prikau korist za njihove porodice, obrazovanje i zdravstvenu zatitu.
Sakupljae treba edukovati i obuiti vetinama za upravljanje otpadom, opasnostima posla,
zdravstvene bezbednosti i bezbednosti u saobraaju.
Evropska unija je 2. jula 2014. godine prihvatila predloge koji e Evropu pretvoriti u cirkularnu
ekonomiju i podstai recikliranje u dravama lanicama. Ovim planovima se od Evropljana trai da
recikliraju 70% komunalnog otpada i 80% ambalanog otpada do 2030. godine te se zabranjuje
zakopavanje reciklanog otpada na deponijama do 2025. godine. Temeljna promena od linearne
ekonomije ka cirkularnoj, ponovna upotreba i recikliranje postaju pravilo, a otpad se smatra delom
prolosti.

228

Grad Beograd snano mora da ide ka tom cilju, kako bi ekonomija bila konkurentna, tedljiva i
prijateljska po ivotnu sredinu. Studija koju je izradio Centar za zelenu ekonomiju, daje koordinate za
kretanje ka cirkularnoj ekonomiji.Vodei posao gradske uprave, poslovnih udruenja, nevladinog
sektora i kompanija, treba da bude poslovna inkluzija neformalnih sakupljaa jer oni su najvanija
karika uspenog i profitabilnog lanca otpada. Zelena radna mesta koja nastaju u upravljanju otpadom,
najbre upoljavaju siromane, donose dobit za kompanije jer sakupljai obaraju logistike trokove
sakupljanja. Sakupljai su svuda, dobro teritorijalno pozicionirani, blizu otpada i mestu njegovog
nastajanja.Najskuplja sekundarna sirovina je ona koja se vadi na deponijama, smetlitima, jer takva
viestruko poveava trokove operatera za tretman jer su vanredni trokovi obrade od deponijskih
neistoa.Za uspeh posla poslovne inkluzije, sakuplja mora biti regisrovan, obuen za izdavanje
Dokumenta o kretanju otpada i kao takav profesionalni servis kompanijama ili HoReCa sektoru koje
generisane dnevne koliine otpada predaju na dalje postupanje registrovanom sakupljau.Takva winwin organizacija garantuje stabilnost sistema sakupljanja otpada u gradu Beogradu, poveane
reciklabilne i korisne sirovine, smanjenje pritiska na deponovanje, tednju resursa i dobit po ivotnu
okolinu i socijalnu egzistenciju sakupljaa.
Upravljenje otpadom, a naroito sakupljanje i razvrstavanje otpada je ekoloko, ali i ekonomsko
pitanje u kojem lei veliki potencijal. Sve vei broj zemalja poduzima aktivnosti kako bi se ubrzala ova
tranzicija, razvijaju strategije i aktivnosti zelene ekonomije, kako bi se podstaknuo vei ekonomski
rast i stvaranje radnih mesta, zatita ivotne sredine i socijalna inkluzija. Stoga, jedna od moguih,
potrebnih starategija razvoja Srbije je koncept: Zelena ekonomija. Srbija godisnje gubi preko 50
miliona dolara u deponije smetlita jer nema odriv sistem primarne selekcije otpada, kvalitetnu
infrastrukturu i efikasan i profesionalan servis, uslugu koja je velikim delom u javnim dravnim
preduzeima.
Za transformaciju ka zelenoj ekonomiji kljuno je nekoliko sektora: poljoprivreda, umarstvo,
energetika, industrija, reciklaa, energetski efikasno graevinarstvo, saobraaj.
Primena koncepta Zelena ekonomija u Republici Srbiji zahteva sprovoenje stratekih dokumenata
u relevantnim sektorima, koja se odnose i na:
harmonizaciju socio-ekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti
efikasnog korienja prirodnih resursa i upravljanja otpadom;
unapreenje socijalne ukljuenosti i smanjenje siromatva;
jaanje i podrku sektoru ivotne sredine (ukljuujui promovisanje investicija u
infrastrukturu koja podrava sve aspekte odrivog razvoja, od otvaranja novih radnih
mesta do zatite ivotne sredine).

229

Literatura
Strategija upravlanja otpadom za period 20102019. god (Slubeni glasnik RS, br. 29/10 od
02.05.2010.)
Zakon o upravljanu otpadom (Slubeni glasnik RS, br. 36/09 od 15.05.2009.), Zakon o izmenama i dopunama
zakona o upravljanu otpadom (Slubeni glasnik RS, br. 88/10 od 23. 11.2010.)
Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (Slubeni glasnik RS, br. 36/09 od 15. 05.2009.)
Pravilnik o dokumentu o kretanju otpada (Slubeni glasnik RS, broj 114/13)
Pravilnik o dokumentu o kretanju opasnog otpada (Slubeni glasnik RS, broj 114/13)
Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada (Slubeni glasnik
RS, br. 72/09 od 03.09. 2009.)
Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o koliini i
vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godinjeg izvetaja, nainu i rokovima dostavlanja godinjeg
izvetaja, obveznicima plaanja naknade, kriterijumima za obraun, visinu i nain obraunavanja i
plaanja naknade (Slubeni glasnik RS, br. 54/10. od 04.08. 2010.)
Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada,
obrascu dnevne evidencije o koliini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godinjeg izvetaja,
nainu i rokovima dostavlanja godinjeg izvetaja, obveznicima plaanja naknade, kriterijumima za
obraun, visinu i nain obraunavanja i plaanja naknade (Slubeni glasnik RS, br. 86/11. od 18.11.
2011.)
Uredba o dopuni Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne
evidencije o koliini i vrsti Proizvedenih i uvezenih proizvoda i godinjeg izvetaja, nainu i rokovima
dostavlanja godinjeg izvetaja, obveznicima plaanja naknade, kriterijumima za obraun, visinu i
nain obraunavanja i plaanja naknade ("Slubeni glasnik RS", br. 15/12. od 02.03. 2012.)
Pravilnik o sadrini i izgledu dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada (Slubeni glasnik RS, br. 96/09
od 23.11.2009.)
Pravilnik o metodologiji za prikuplanje podataka o sastavu i koliinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice
lokalne samouprave (Slubeni glasnik RS, br. 61/10 od 31.08.2010.)
Pravilnik o sadrini potvrde o izuzimanju od obaveze pribavlanja dozvole za skladitenje inertnog i neopasnog
otpada (Slubeni glasnik RS, br.73/10 od 12.10.2010.)
Pravilnik o nainu skladitenja, pakovanja i obeleavanja opasnog otpada (Slubeni glasnik RS, br.92/10 od
05.12.2010.);
Pravilnik o sadrini, nainu voenja i izgledu Registra izdatih dozvola za upravlanje otpadom (Slubeni glasnik
RS, br.95/10 od 17.12.2010.)
Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godinjeg izvetaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje
(Slubeni glasnik RS, br.95/10 od 17.12.2010.)
Pravilnik o uslovima i nainu sakuplanja, transporta, skladitenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna
sirovina ili dobijanje energije (Slubeni glasnik RS, br.98/10 od 24.12.2010.)
Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra izdatih dozvola za upravlanje ambalanim otpadom (Slubeni
glasnik RS, br.76/09 od 16.09.2009.)
Uredba o utvrivanju Plana smanjenja ambalanog otpada za period od 2010. do 2014. godine (Slubeni glasnik
RS, br.88/09 od 28.10.2009.)
Pravilnik o obrascima izvetaja o upravlanju ambalaom i ambalanim otpadom (Slubeni glasnik RS, br.21/10
od 06.04.2010.)
Zakon o klasifikaciji delatnosti ('Slubeni glasnik RS, br. 104/2009)
Zakon o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS, br. 36/2011, 99/2011 i 83/2014 dr. zakon)
Lokalni plan upravlanja otpadom Grada Beograda 20112020.
Izvetaj o upravljanu ambalaom i ambalanim otpadom u 2013. godini Agencija za zatitu ivotne sredine;
Registri Baze podataka izdatih dozvola za upravljanje otpadom, Republika, Beograd.
Nacionalna strategija za unapreivane poloaja Roma Dekada Roma 20052015. godine.
.

230

04
Ambijentalna ekologija

231

232

Ekonomija resursa

Koheziranje i homogenizacija kapaciteta i potencijala prirodnog kapitala

Zlatko Dragosavljevi

Prirodni resursi
U savremenoj ekoloko-ekonomskoj misli identifikovane su egzistencijalne funkcije prirodne sredine 9
posebno funkcije prirode kao izvora ivota. ovek je subjekt i objekt planete Zemlje koja je neodvojivi
deo biosfere i predstavlja nae jedino izvorite ivota.
F

Prirodni faktori se dele na prirodne uslove i prirodne resurse. Resursi su u iroj odrednici ekoloki
pojam sa osnovnim atributom datosti nasleene ivotne sredine. U tom smislu pojam resursa ne
implicira nuno, u celosti, sadraj ekonomske kategorije. Pojam resursa podrazumeva energiju,
materiju ili informaciju koji su proizvedeni van datog ekonomskog sistema (preduzea, regiona ili
drave) i slue kao njegov osnovni materijal (input) za preradu ili transformaciju. Resursi se
jednostvnije mogu definisati kao prirodni materijali koji omoguavaju razvoj drutva i opstanak
civilizacije.
Pod resursima 10 se obino podrazumevaju materija koje su u prirodnom krunom toku, u
meuvremenu, postali osnov industrijske proizvodnje poslednjih dvesta godina, jer, Ljudski soj... ne
zadovoljava se s onim to nalazi ve stvara novo, ne ograniava svoju delatnost na njene fizioloke
mogunosti ve umnoava do beskraja svoje telesne snage. Tako mu je moglo uspeti da razori
ravnoteu prirode i to veoma brzo 11 pa i kapacitete i potencijale prirodnih resursa.
Vei broj stanovnika znai vee korienje zemljine povrine i zemljinih resursa. Pod resursima se
podrazumijeva ono to ljudi uzimaju iz prirodne sredine za zadovoljenje svojih potreba. Aspekti
korienja resursa; ekonomski, ekoloki, tehnoloki, bioloki, graevinski. Vei broj stanovnika znai
vee korienje zemljine povrine i zemljinih resursa. Pod resursima se podrazumijeva ono to ljudi
uzimaju iz prirodne sredine za zadovoljenje svojih potreba. Aspekti korienja resursa; ekonomski,
ekoloki, tehnoloki, bioloki, graevinski.
F

U najoptijem odreenju resurse moemo definisati kao prirodnu datost, naslee materijalnih dobara
sa ljudskog stanovista prirodnog okruenja biolokog, klimatskog, rudnog, mineralnog, umskog i
hidrolokog karaktera. Resursi u iroj odrednici su par exelence ekoloki pojam, sa osnovnim
atributom datosti nasleene ivotne sredine.Tehnoloki, ekonomski i saznajni razvoj ljudske zajednice
vri diferencijaciju prirodnog kapitala na ekonomske resurse i rezerve kao potencijal prirodnih dobara

Prema D. Pearc-u to su etiri funkcije prirodne sredine: priroda kao izvor prirodnih resursa (sirovina) za proizvodnju
ekonomskih dobara; priroda kao opta deponija (sav otpad zavrava u prirodnoj sredini); priroda kao izvor prirodnih
dobara(pejsai, prirodne lepote, brojni ekosistemi) i priroda kao izvor ivota.
10 Engleska re Resources sa prefiksom re stvara utisak kao da se materija stalno obnavlja
11Fransoa de Kloze, prema: Grul - Jedna planeta je opljakana, Prosveta, Beogrda, 1975, str. 65
9

233

pogodnih za transfer u robna dobra (proizvode ili usluge). Saglasno tome nuno je u definisanju
differentia-e specifica-e izmeu sadraja odrednice prirodnog kapitala."
Prirodni resursi 12 su svi potencijali, materijalna ili prirodna dobra koja oveku mogu biti od koristi.
Prirodni resursi predstavljaju uslova za razvitak industrije jedne zemlje, ali ima i suprotnih primera
(Japan). U prirodne resurse (potencijale) ubrajamo: sunce, zemlju, vodu, rude, nemetale, ugljeve,
naftu, gas, zemljite, ume... Reljef i klima predstavljaju prirodne uslove, a ne potencijal. Prirodna
dobra koja se ne koriste predstavljaju rezerve, odnosno potencijalne resurse. Raspoloivost, kvalitet i
struktura privrednih resursa (materijalni, ljudski, prirodni) pored prirodnih (zemljite, voda, klima,
ume, biljni i ivotinjski svet i drutvenih (politiki, privredni sistem) deluju na ekonomski rast i razvoj
jedne nacionalne ekonomije.
F

Slika 1: Faktori razvoja ljudske zajednice

Grafiki prikaz slikovito prikazuje znaaj prirodnih resursa u razvoju jedne zajednice: znaaj prirodnih
resursa za privredu jedne zemlje uslovljen je stepenom njene ekonomske i tehnoloke razvijenosti,
obelejima privredne strukture, mestom date ekonomije u meunarodnoj podeli rada , kao i nizom
strategijskih i politikih faktora koji opredeljuju razvojnu orijentaciju domae prirodno-sirovinske
proizvodnje. 13
F

Uproeno, postoje dva stanovita prirodnih resursa:

- u uslovima oskudice sirovina i energije dolazi do poveanja znaaja prirodnih resursa. Kad se
nacionalna privreda nae u izolaciji, znaaj prirodnih resursa dolazi do izraaja 14 ;
- nedostatak prirodnih faktora ne utie na ekonomski rast, a zemlje koje oskudevaju u prirodnim
faktorima izvoze industrijska dobra, dok uvoze sirovine. 15
F

Termin je prvi put, iroj publici, objavio E.F. Schumacher70-ih godina 20. veka, pod nazivom Small is Beautiful.
Prezentacija Vanije karakteristike SCG, Ekonomski fakultete Univerziteta u Beogradu
14 Sluaj sa naom zemljom pod sankcijama koja se, zahvaljujui sopstvenoj prirodno-sirovinskoj bazi oduprla totalnom
ekonomskom krahu
15 Japan se smatra udom sadanjice: ima pristup pomorskim putevima i niske transportne trokove, ali ne poseduje rudna
blaga niti ima obradivog zemljita.
12
13

234

Sedamdesetih godina prolog veka, ne bez razloga, javila se bojazan da e se brzo iscrpeti
neobnovljivi prirodni resursi, pre svih strateki, kao to su fosilna goriva, pre svih. Naime, ogromne
razmere korienja prirodnih resursa kao i poveanje deficita energetskih izvora doveli su do izmene
znaaja tradicionalnog ekonomskog rasta. 16
F

Mineralni resursi su razvojna pretpostavka privrede i odlikuju se najveim stepenom povezanosti sa

industrijom i njenim proizvodnim tehnologijama. Dodue, smanjenje transportnih trokova uinilo
posedovanje mnogih energetskih i mineralnih sirovina sve manje vanim (vajcarska, Japan, Island i
Novi Zeland). Prirodni resursi ivotne sredine, ekosistemi, retke biljne i ivotinjske vrste, prirodni
spomenici mogu se definisati kao prirodna dobra ili prirodni kapital. Upotreba navodnika kod
pojmovnog odreenja sintagme prirodni kapital uzrokovana je potrebom pravljenja razlike u
odrednici kapital. 17
F

Klasifikacija prirodnih resursa

Klasifikacija resursa se izvodi, kako smo napred ukazali, iz njihove trajnosti i funkcionalnog toka. Sa
aspekta odrivog razvoja i racionalnog korienja prirodnih resursa, svrsishodna je njihova podela na
iscrpljive i neisrpljive, pri emu se iscrpljivi dele na obnovljive i neobnovljive.

Obnovljivi resursi
Neobnovljivi resursi

Kontinuelni resursi
(continuous)

Namena resursa

Tabela 1: Klasifikacija resursa

resursi koji su prirodno samoreprodukujui (flow resources) i u njih spadaju
biljne i ivotinjske vrste, dakle -iva priroda;
prirodno dati (stock resources), ali nisu samoreproduktivnim, odnosno
predstavljaju one delove prirode (mineralne sirovine) koji nakon ekspioatacije
ne mogu biti obnovljeni bilo samoregulacijom prirode, bilo ljudskom ciljnom
aktivnou metalni minerali, nemetalni minerali, fosilna goriva
raspoloivi nezavisno od bilo kakve ljudske aktivnostii, ija je karakteristika
permanentnost prisustva u ta spadaju suneva energija, vetar, gravitacija,
sve vazduh, plodno zemljite, biljke i ivotinje
Neiscrpljivi resursi su trajni tj.kontinuelni resursi koji su nezavisni od ljudskih
aktivnosti ve su trajno prisutni (suneva energija ,vetar, gravitacija ...
resursi za rudarstvo i energetiku (zlato, voda, ugalj)
resurse za proizvodnju energije (nafta, voda, ugalj, sunce, vetar)
resurse za poljoprivredu (zemlja)
resurse za stoarstvo (livade, panjaci)
resurse za lov i ribolov (reke, jezera, ume)

16 Jedna grupa ekonomista smatrala je da treba odustati od rasta i ouvati prirodu, a pri tome imati prostu ili ak umanjenu
reprodukciju. Drugi su smatrali da treba nastaviti rast i zaotravati ekoloku situaciju, a trei da treba menjati pristup strategije
rasta i obezbediti njegovu kompatibilnost sa zatitom prirode.
17Dinstikcija je sadrana u diferencii specifici upotrebe kategorijalnog aparata i pojma kapital u klasinom ekonomskom smislu
u odnosu na priorodni kapital koji ne mora nuno biti pretvoren u robu ili novani oblik (Videti: Boo Drakovi, Ekonomija
prirodnog kapitala, Ekonomski institut, Beograd, 1998, Beograd, str 9)

235

Standardna, podela resursa na obnovljive i neobnovljive polazi od stanovita njihovog nastanka,

odnosno od podele na ivu i neivu prirodu. Polazite klasifikacije je utemeljeno u odgovoru na pitanje
mogunosti ili nemogunosti samoobnavljanja resursa. Obnovljivi resursi obuhvataju biljne i
ivotinjske vrste, kao i kontinuelne resurse, a njihov kvantum i uzajamna funkcionalna veza je
podlona rastu ili opadanju kvantiteta i kvaliteta. Neobnovljivi resursi kao zateeni stok mineralnih
sirovina, fosilnih goriva i povrine zemlje u obratnoj su srazmeri sa njihovim korienjem. Intenzitet
eksploatacije i degradacije permanentno umanjuje raspoloivi stok ovih resursa.
Prirodni resursi, podvrgnuti ekonomskoj oceni upotrebljivosti za proizvodnju, postaju faktor proizvodne
korisnosti ili sirovina. Navedeno podvrgavanje oceni proizvodne korisnosti resursa kljuna je taka
prelaza segmenata prirodnog kapitala u faktor proizvodnje i njegovo razmatranje kroz prizmu
kategorijalnog aparata i zakonitosti kojima se slui ekonomska nauka. Trite i njegova alokativna i
vrednosna funkcija postaju jedini kriterijum razmatranja, pa se dolazi do pitanja nacina formiranja cena
sirovina - ekonomski upotrebljivih resursa. Naime, cena prirodnih resursa formira se kao i cene ostalih
faktora proizvodnje - funkcionalnim odnosom faktora ponude i tranje.Ogranienost ponude resursa
uz kontinuiranu tranju za njima, treba da deluje na rast cena resursa, do granice ekonomske
isplativosti, i na kratak i na dugi rok. I obrnuto, pri smanjenju tranje za resursima, uz konstantnu
ponudu, dolazi do pada cena resursa, do granice ekonomske isplativosti. Dakle, ekonomska
neisplativost eksploatacije resursa vodi ouvanju dela prirodnog kapitala, kao opteg dobra
oveanstva. Ekonomska neisplativost je promenljiva kategorija i ne zavisi samo od raspoloivosti
nekog resursa ve i od napretka nauke i tehnologije. Primer Si, Li sa jedne strane ili kauuk, prirodna
alitra sa druge.

Slika 3: Tipovi materijalnih resursa

236

Resursi su iri pojam od pojma rezerve i predstavljaju prirodnu datost dobara ive i neive prirode
to je stok iskustveno upotrebljivih materija i njihovih funkcija upotrebljivih za ovekovu ekonomsku
aktivnost 18 . Rezerve su, dakle, ua kategorija sirovina, to je ocenjeni i tano procenjeni deo sirovina
u ekonomskom i tehnolokom smislu. Sirovine su onaj deo prirodnih resursa koji se moe koristiti u
tehnoloke i ekonomske svrhe, to je iskoristivi deo resursa.
Ukupna svetska ponuda resursa kao to su nafta, ugalj, bakar i drugi iscrpljivi resursi ne moe se
uveavati. Eksploatacija neobnovljivih resursa smanjuje njihovu koliinu za korienje u budunosti.
Rast cena bi trebalo da odraava deficit resursa uz pretpostavku delovanja perfektnog trita.
Meutim, empirijski se pod uticajem faktora tehnoloskog razvoja, otkrivanja novih lezita i
eksploatacije manje rentabilnih nalazita poveava njihova ponuda to dovodi do ravnotenih nivoa
cena ponude i tranje.
F

Nauno-tehniki progres delimino doprinosi zameni korienja pojedinih sirovina, ali ne i ukidanju
njihovog korienja. U sluaju neobnovljivih resursa teorijski pretpostavljena mogunost potpunog
iscrpljivanja dovodi do prestanka vaenja resursa kao ekonomske kategorije. Meutim, sa stanovita
ekologije, kod iscrpljenosti resursa, (na primer povrinskih kopova rude boksita ili uglja). Naputeni
prostori gube apsolutnu vrednost, ali ne i definitivnu pozitivnu vrednost kapitala prostora. Sa
stanovita ekolokih kriterijuma vrednovanja i neekonomske korisnosti, ili korisnosti ivotne sredine,
prirodni resursi bez obzira na njihovu obnovljivost ili neobnovljivost kao uslova ivota, treba da imaju
konstantnu, nezamenjivu vrednost za odravanje i produenje ivota na planeti.
Specifian je sluaj kod obnovljivih, samoreproduktivnih resursa, na primer uma i njihova
eksploatacija postaju par excelence ekoloko pitanje i to kako sa stanovita sanacije naputenih
leita, tako i sa stanovita reavanja dugotrajnih negativnih uticaja deponovanog otpada:
poumljavanje jalovita i deponija pepela je od velikog znaaja za ivotnu sredinu. Iz ovoga sledi da
e konanom eksploatacijom pojedinih neobnovljivih resursa doi do deficita sirovina za industrijsku
proizvodnju, koji e uticati na usporavanje ekonomskog rasta.
Sa aspekta ekonomske analize prirodni resursi, obnovljivi ili neobnovljivi (postoje i uslovno obnovljivi
resursi, recimo poljoprivredno zemljite, ako se njim loe gazduje moe postati neplodno,
kontanimirano ili pustinjsko i to onda nije vie obnovljiv resurs), tretiraju se kao bilo koji drugi faktor
proizvodnje i, saglasno takvom pristupu, njihova cena se definie odnosom ponude tranje na tritu,
kao regulatoru cena. Vrednost resursa je de facto u ovom sluaju ekonomska kategorija i zavisi od
marginalne ponude i tranje datog resursa. Navedeni pristup pitanje odnosa vrednosti i cena postavlja
u ravan dinamike ekvivalencije i to tako da je cena iskaz vrednosti, a vrednost ima svoju meru u ceni.

Da bi postao resurs materijal ili objekat moraju biti podvrgnuti ovekovoj oceni i imati vrednost (John Blunden, Mineral
resorces and their management, London, 1985.)

18

237

Upravljanje prirodnim resursima

Mineralne sirovine su neobnovljivi resursi, a njihova eksploatacija izaziva veliko zagaenje ivotne
sredine. ime se otvarajau nova, nuna podruja upravljanja prirodnin resursursima u svetlu
novonastalih okolnosti - poveana eksploatacija i devastacija ivotne sredine. Kao najbolju ilustraciju
uzimamo primer bakra.
Trend porasta eksploatacije mineralnih sirovina je izraen u drugoj polovini XX veka.Tendencija se
nastavlja, a rezerve prirodnih resursa se smanjuju. Ruda je sve siromanija, manji je sadraj metala u
rudi za ta je najbolji primer RTB Bor i rude bakra: 1905. godine r = 6,5% a danas r = 0,38% ( r =
srednji sadraj metala u rudi). Uz to, javlja se velika koliina jalovine, koja je stalno izloena uticaju
vetra i vode ime se stvaraju veliki zagaivai. A potronja bakra ne jenjava. 19 Od ukupne potronje
bakra, 40% je u graevinarstvu, 25% u proizvodnji kablova, 15% u auto industriji. Uzeli smo bakar 20
kao karakteristinog zagaivaa bez kojeg inae ne bi mogla da funkcionie, dobrim delom,
savremena civilizacija.
F

Drugi veliki zagaiva su i termoelektrane (ugalj) zbog odlaganja pepela (kod prerade lignita pepeo je
i do 35%) a javlja se sumpor koji u nedopustivo veim koliinama - to je ujedno i za na rad predmet
istraivanja prouzrokuje naruavanje zdravlja ivih bia i uopte, utie na deregulsaciju ivog sveta.
Trei veliki zagaiva je, opet, fosilno gorivo - proizvodnja i transport nafte i sagorevanje nafte u
procesu proizvodnje. Naravno, tu je i savremeni ekoloki problem izazvan euforijom potroake
civilizacije komunalni otpad. 21
F

Eksplozija rasta i jaanje potencijala finansijskog trita uslovljeni su procesom deregulacije

nacionalnih trita, internacionalizacijom kapitalnih tokova, razvojem informacione i telekomunikacione
tehnologije. To je izazvalo uslonjavanje aspekata eksploatacije prirodnih neobnovljivih resursa sa
mnogim pitanjima, a naroito socijalnim problemima.
VODA je sledei resurs koji postaje palnetarno pitanje biti ili ne biti. Ukupna koliina vode na planet
iznosi 1386 mil. m. Na okeane otpada 96,5%. U kori Zemlje ima 1,1 1,4% vode. Sve ostalo je slana
voda. Od ukupne koliine slatke vode na planeti 69% se odnosi na lednike. Jedino je Libija reila
problem slatke vode za narednih 150 godina, tako to je slatku vodu sa dubine od 5-7 km ispod peska
izvukla na povrinu i velikom vetakom rekom doprema je na udaljenost od preko 4.000 km.
Granice rasta (1971) eksponencijalni rast ak i pri stopama od 3-4% godinje udvostruuje BDP
svakih 20 godina, uz naglo uveanje razmere eksploatacije prirodnih resursa. 22
F

19Primer potronje bakra godinje je: razvijene zemlje oko 6,3 kg/po glavi stanovnika srednje razvijene zemlje oko 2,5 kg/po glavi stanovnika;
nerazvijene zemlje okko 0,3 kg/po glavi stanovnika; prosek SVET oko 2,1 kg/po glavi stanovnika
20Stanje i perspektive eksploatacije bakra (Cu): godinja stopa rasta potronje je 3,4%; ako se troi kao i do sada svetske rezerve bakra e
potrajati jo 24 godine; ako bi se preradom jalovine utedelo oko 10% rezerve bi potrajale jo 76 godine; aki bi se jo 50% dobilo iz reciklae,
rezerve bi potrajale jo 95 godina.
21 Komunalni otpad je u porastu: SAD 2,2 kg po stanovniku; EU 1 kg; Srbija 0,6 kg; Indija 0,4 kg. Dodue, u visoko razvijenim zemljama
komunalni otpad se koristi kao energetsko gorivo. Problem kod reciklae je to se ona moe primeniti odreeni broj puta, a nakon toga se
materijal mora oplemeniti originalnom sirovinom.
22www.rgf.bg.ac.rs

238

Slika 4: Meusobna povezanost problema ivotne sredine i resursa sa socijalnim problemima

Industrijska revolucija je omoguila korienje novih izvora energije: energija vodene pare, vodna
snaga, gas i nafta, elektrina energija, atomska energije. To ne znai da ovek vlada prirodom, samo
upoznaje njene zakone (nunosti). Svetska privreda, struktuirana na odreeni nain, ne moe da
nastavi da se razvija dugo, ako ekosistem, od kojeg zavisi, nastavi da se pogorava istim tempom. U
poslednjih 30 godina XX veka potronja drveta je poveana 4 puta, hartije, 8 puta, ita 3 puta, goriva 5
puta, ulov ribe 6 puta, a zagaivanja vode i vazduha su poveana nekoliko puta.
Odnos ponude i potranje reava optimalnu koliinu korienja prirodnih resursa na ta utie:
smanjenje rezervi ogranienog resursa, poveanje retkosti, tj. cene, racionalnija potronje. Cena
dostie nivo koji dovodi do profitabilnosti eksploatacije alternativnog resursa slinih osobina , pa novi,
obilniji resurs potiskuje prethodno dominantni, skuplji i ekoloki tetni resurs.
Cena postaje pokazatelj retkosti: tako je relativna retkost - apsolutna retkost ponderisana trokovima
eksploatacije. Iz tih razloga optimalna eksploatacija trai odreene vremenske horizonte (rudnu rentu),
jer diskontovanje ne daje rezultate.

239

Navodna "ugroenost" planete uzima se

kao izgovor za voenje vrlo tetoinskih
ekonomskih politika, koje unitavaju
ekonomski razvoj i slobodu. Siromani
mnogo vie zagauju od bogatih, to
pokazuje i ova poznata Kuznjecova
kriva, a "ekoloke" politike tee da
siromane zadre u siromatvu, pa
stoga imaju direktno suprotne ciljeve od
onih koje proklamuju.
Korekcija trinog reenja postie se
razdvajanjem privrednog i drutvenog
razvoja od stalnog poveanja potronje
prirodnih dobara

Sika 5: Ekoloka Kuznjecova kriva 23

F

Industrijsko drutvo koje tehnoloki napreduje obavezno e biti drugaije. Prvo, kljuni resursi koji
utiu na visoke cene i tako stvaraju bogatstvo nisu fiksni kao zemlja, ve su promenjivi - vetine
radnika i inenjera, energija i iskustvo preduzetnika, kao i maine i zgrade, predstavljaju stvari koje
mogu biti umnoene. Kao rezultat toga, visoke cene za oskudne resurse ne vode ka nuli ili
negativnom rezultatu politikih igara transfera ve ka pozitivnim rezultatima ekonomskih igara
treniranja jo vie radnika i inenjera, obrazovanja novih preduzetnika i menadera i investiranja u
nove maine i zgrade. Drugo, demokratska politika balansira trite. Vlada obrazuje i investira,
poveavajui ponudu i smanjujui premiju koju su zaradili obueni radnici, kao i smanjujui stopu
povraaja od fizikog kapitala. Ona takoe obezbeuje socijalno osiguranje oporezujui prosperitetne
i preraspodeljujui dobiti manje srenima.
Ekonomista Sajmon Kuznjec predloio je otri rast nejednakosti odmah posle industrijalizacije, ali je
poverenje u "Kuznjecovu krivu" brzo opalo. Socijal-demokratske vlade bile su u defanzivi prema
onima koji tvrde da preraspodela bogatstva iziskuje preveliki troak za privredni rast i nisu mogle da
ubede glasae da finansiraju jo jednu masovnu ekspanziju vieg obrazovanja.

Prirodni kapital
U poplavi analitikih otkria i predskazanja, uspona i padova savremene ekonomije, jedno je
nesporno, a to je da je na sceni globalna kriza virtuelnog (finansijskog) kapitala. Naprosto, ovo je pravi
trenutak da se osvetli ono to je bilo potisnuto, to nije bilo smatrano tako kljunim i time ostalo

23

AutorjeprofesorekonomijenaUniverzitetuKalifornijauBerklijuibivijepomoniksekretaraTrezoraSAD

240

prenebregnuto! To je sasvim suprotno od virtuelnog: realni kapital, pozitivan sam po sebi, definitivno
uslovan i kljuan faktor razvoja. Upravo radi se o PRIRODNOM KAPITALU kao novorazotkrivenom
teitu savremene ekonomije, koja je suoena sa granicama naduvavanja trita kao krvotoka
sistemskih opcija odranja i uzdizanja ovekovog sveta. Sa tog pitanja (bilo da je aspekt, faktor,
sutina, teite ili neto drugo) sada se skidaju purpurni ogrtai i crne mantije

SVI KAPITALI
vezani su s prirodom

Porast ljudskih
resursa podstaknut
siromatvom

Kvantitativno
poveanje
infrastrukture

Ljudski Infrastrukturni
kapital kapital

N IJ E

O D R IV

Ogranieni Obnovljivi
prirodni prirodni
resursi resursi
PRIRODNI KAPITAL

Slika 6: Kapital vezan sa prirodom

Tradicionalni pristup ekonomske teorije svodi pojam kapitala na faktore proizvodnje: kapital, rad,
zemlju, sirovine. Kapital je privredni resurs i obuhvata u najirem smislu fiziki kapital (materijalne
inpute u proizvodnju), finansijski kapital (novac i vrednosni papiri), ljudski kapital (investicije, znanje i
obrazovanje) kao i prirodni kapital (koji se poistoveuje sa zemljom. 24 Razmatranje kako po svom
znaaju tako i po metodolokom postupku sloene i za budunost Planete izuzetno vane
problematike neobnovljivih prirodnih resursa kao kime problema koji razmatramo, ne moemo da
shvatimo bez razumevanja neobnovljivih resursa kao izuzetno znaajne ekonomske kategorije,
kapitala. Naime, bez stavljanja u iri kontekst neobnovljivih prirodnih resursa, suen je i onemoguen
postupak vrednovanja neobnovljivih prirodnih resursa.
F

Postoji jasna razlika izmeu oblika kapitala, odnosno proizvodnih faktora koji su dar prirode, dakle
prirodna datost, od oblika kapitala koji su nastali kao stok kumulirane i stvaralake aktivnosti ljudskog
bia. Datost prirodnog kapitala kao opteg imetka ili stoka nasleenih dobara oveanstva sa
razvojem ekonomske, a time i tehnolokea ktivnosti oveka istorijski dobija promenljivu funkciju iz
prirodnog kapitala u resurse. Dakle, pod pojmom resursa treba razumevati ekonomski transferabilan
(preraen) prirodni kapital ili preciznije ona prirodna dobra koja ljudsko bie, na datom nivo

24

Draganac Dragana, Miloevi Milena: Prirodni resusrsi i uslovi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001 (www.ekof.bg.ac.yu)

241

utehnoloke i ekonomske organizacije, moe transferisati u oblik proizvoda ili usluge i, prema tome,
staviti ga u ekonomsku funkciju.
Nafta, pojedine vrste minerala, odreena rudna bogatstva s poetka prolog veka bila supotpuno
neupotrebljiv adobra - prirodni kapital. Dakle, nisu imali obeleje ekonomskih resursa. Tek sa
fundamentalnim, pa zatim i primenjenim istraivanjima i otkriima, na primer, nafta postaje ekonomski
upotrebljivo fosilno gorivo, pa prema tome i ekonomska kategorija: energent, sirovina, roba,
bogatstvo, resurs odznaaja za razvoj. Jednom podvrgnut bilo koji segment prirodnog kapitala
direktnoj ili indirektnoj ekonomskoj aktivnosti, paprema tome i potronji postaje u ekonomskom smislu
resurs, odnosno, faktor ekonomske aktivnosti proizvodnje, prerade i potronje. Imajui u vidu izloeno
moe se definisati sledea trijada raspadanja" opteg/zajednikog dobra kakav je prirodni kapital:
resursi

Prerada prirode
(stok roba i usluga i njihova potrosnja).

rezerve

Amortizacija prirodnog kapitala

S obzirom na to da ovek svojom organizacijom, privrednom, tehnolokom, te otuda ekonomskom
aktivnou vri intervenciju u prirodnu datost ivotne sredine, menjajui njen prirodni poredak, on
istovremeno, na jednoj strani, vri poremeaj u funkcionalnim vezama ekosfere kroz izdvajanje, ili
enormno korienje i preradu segmenata prirodnog kapitala i, na drugoj strani, deponuje nusprodukte
(zagadenja) sopstvene aktivnosti u sam prirodni poredak ivotne sredine.
Prirodni resursi su prirodni kapital pretvoren u proizvodne jedinice koje ulaze u proces infrastrukturnog
kapitala. Prirodni kapital je izvor i faktori koji uestvuju u kreiranju vrednosti i drutvenog bogatstva.
H

Koristiti znai gubiti, ali i koristiti znai uvati

Slika 7: Prirodni kapital

Izuzetno je prisutna zabluda o odnosu stvorenog i prirodnog kapitala odnosno da su stvoreni kapital
i njegova vrednost sami po sebi dati i autonomni u odnosu na prirodne vrednosti.
242

Kako utvrditi sadanju vrednost rudnika i leita koja e se eksploatisati u budunosti je metodski
postupak koji je razvijen izraunavanjem sadanjih vrednosti buduih prihoda. Odgovor nam je dat
Hoskoldovom formulom kao metodologijom za procenu vrednosti resursa 25 . Ova formula izraena je
na sledei nain:
F

Pv=A/(r+n) gde je
Rn-1
Pv sadanja vrednost buduih prihoda
A godinji iznos profita
r normalna interesna stopa kao premija na rizik
n broj godina eksploatacije, odnosno ostvarivanja profita
R=(1+r)Iz ove standardne formule razvijene su formule za svoenje buduih prihoda na sadanju
vrednost
Meutim, ponueni postupak ima veliki problem koji se otvara prilikom primene na dohodak koji
ostvaruje prirodni kapital, odnosno dohotke koji izvorite imaju u eksploataciji obnovljivih i posebno
neobnovljivih resursa.
Tragiku neobnovljivih prirodnih resursa u Srbiji najbolje predstavlja sudbina RTB Bor. Raspoloivi
podaci nedvosmisleno pokazuju kakav je ekonomski znaaj imao ovaj rudarsko-metalurki kombinat
za privredu i preporod Srbije. 26 Znaaj koji je imao RTB Bor pokazuju i samo neki osnovni podaci.
Primera radi, u rekordnoj 1988. godini ukupna proizvodnja katodnog bakra od 180.241 tone vredela je
1,395 milijardi dolara raunato po dananjim svetskim berzanskim cenama obojenih metala.
Proizvodnja zlata od 6.567 kilograma zabeleena je 1990. godine. Ova koliina potie iz rudnika
"Majdanpek". Danas se proizvodnja bakra svela na nekoliko desetina hiljada tona, a zlata na nekoliko
stotina kilograma.
F

Vrednovanja prirodnog kapitala

Efikasna alokacija prirodnih resursa zbog njihove specifinosti u odnosu na konvencionalne resurse
iziskuje proirenje standardnog uslova jednakosti cena sa marginalnim trokovima. Tako se teorija
marginalnih drutvenih trokova moe primeniti i kod vrednovanja neobnovljivih prirodnih resursa.
Saglasno tome, cena resursa mora da ukljui marginalni eksterni troak ekstrakcije (MTE), marginalni
eksterni troak (MET) svake tete izazavane korienjem resursa.
Vrednost kompozitnih prirodnih resursa utvrujemo primenom odreenih metoda i postupaka:

25Autor metodolokog postupka H. D. Hoskold poao je od pretpostavke da kapital uloen u istraivanja , izgradnju i eksploataciju resursa treba
da uz normalan povraaj investitoru obezbedi i prosenu interesnu stopu kao i dodatnu stopu kao premiju na rizik za dugoronu investiciju u
oblast rudarske proizvodnje.
26Rudari RTB Bor iskopali su od 1902. do oktobra 1944. godine 12.665.324 tone rude bakra koja je sadrala 708.744 tona metala bakra. Od 1945.
do 2005. ovaj nekada savremeni evropski kombinat proizveo je 678.589.246 tona rude bakra koja je sadrala 4.420.943 tona metala bakra.
Njegova metalurka proizvodnja od 1902. do 2005. godine, bez bakra iz sekundarnih sirovina i iz uvoza 2005. godine, dostigla je 5.718.401 tonu.
U tome bakar dobijen iz sopstvenih sirovina iznosi 4.060.840 tona ili 71,01 odsto. Na osnovu izvetaja banke Mirabo u Parizu, proizvodnja zlata
dobijena iz borskog bakra od 1902. do oktobra 1944. iznosila je 29.418,509, a srebra 88.024,230 kilograma. Bruto vrednost borskog bakra, srebra
i zlata u tom periodu, izraunata na bazi dananjih svetskih berzanskih cena obojenih i plemenitih metala, iznosi 5,274 milijarde, od ega na
srebro otpada 606,845 miliona dolara. Od 1945. do 2000. RTB Bor ostvario je bruto vrednost zlata 3,361 milijardu i srebra 416,944 miliona dolara

243

direktan metod, kao metod hipotetikog izbora i simulcije trita;

indirektan metod: metoda implicitnih cena;
nesavrenost metoda svoenja buduih ekonomskih koristi nastalih eksploatacijom
prirodnog kapitala;
primena svoenja buduih ekonomsko-ekolokih trokova na sadanuu vrednost;
vrednovanje neobnovljivih resursa primenom tehnika trokova supstituta izbegavanja teta i
primena oportunitetnih trokova.

Trina alokacija resursa i posredstvom trita definisan je cenovnih izraza predstavljaj u samo
teorijski model. Naime, postoji niz dobara koja nisu transferibilna i na koja se ne odraava trini
cenovni model.
Ekonomskom intervencijom u sektoru resursa vri se njihov transfer u robni predmetni oblik ili usluge
zvedenog fizikog i finansijskog kapitala, sa nemogunou obrnutog toka, direktnog ilii ndirektnog, u
prirodno stanje zateenog samog stoka ovih resursa. Granicane obnovljivosti prirodnih resursa, usled
ekspanzije ekonomske aktivnosti, pomera polje napred izloene klasifikacije na delove potencijalno
obnovljivih resursa inei ih na dug rok neobnovljivim, a to znai samo nereproduktivnim.
Neposrednom eksploatacijom pojedinih biljnih i ivotinjskih vrsta, unitenjem i izmenom biolokih
uslova njihovog samoreprodukovanja delovi potencijalno obnovljivih resursa i ekosistema bivaju
nepovratno izgubljeni i poprimaju iste karakteristike kakve imaju i neobnovljivi resursi. U terminologiji
ekologije I biologije navedeni proces je definisan pojmom nestale, ugroene izastienevrste".

Ekoloka ekonomija
Ekologija nema za cilj nikakvo maksimiziranje dobitaka. Pre bi se moglo rei da ekologija za cilj ima
minimiziranje gubitaka, koji za ivotnu sredinu nastaju usled eksponencijalne ekspanzije ljudske
ekonomske aktivnosti. ak i iz ovog saetog definisanja pojmova ekonomije i ekologije proizilazi
nunost meusobnih konfliktnih situacija, to ne znai da meu njima nema dodirnih taaka, posebno
u trosektorskim modelima razmatranja ekonomsko-socijalno-ekolokog razvoja. 27
F

27Jordan

Aleksi: Ekonomija prirodnog kapitala SRP ZASAVICA,u: - Sintezna studija ekonomija prirodnog kapitala, FUTURA, Beograd, 2009

244

Slika 8: Ekoloko shvatanje ekonomskog sistema

Teorijski je nesporna imperfektnost trita kod gazdovanja prirodnim resursima, a trina ogranienja
ih pokuavaju nadomestiti internalizacijom eksternih trokova. Izrada metodolokih instrumenata i
postupaka vrednovanja nivoa prirodnog bogatstva osnovni je uslov za standardizaciju koliine
raspoloivih prirodnih dobara i njihovog odranja za budue generacije.
Eksternalije nastaju kada neki uesnici imaju aktivnost na tritu u cilju maksimiziranja svojih koristi, a
te aktivnosti istovremeno prouzrokuju negativne ili pozitivne efekte za druga lica koja ne uestvuju u
datoj trinoj aktivnosti.
Cena postizanja ekoloke istoe je previsoka pa se u veini sluajeva trai kompromis izmeu
drutvene tete i drutvene koristi. Drava danas suzbija eksternalije koristei neposrednu kontrolu ili
finansijske podsticaje kojima podstiu preduzea da smanje tetne eksternalije ili da poveaju korisne
aktivnosti. Neposredna kontrola je poznata kao socijalno regulisanje koje se sastoji u odreivanju
zakonskih normativa i standarda zagaenja kojih se zagaivai moraju pridravati, ali ima nekoliko
nedostataka. Pre svega, ne temelji se na realnom poreenju drutvene tete i drutvene koristi,
sprovodi se nasumice, kazne nisu dovoljno rigorozne da bi destimulisale zagaivanje i na taj se nain
granini privatni trokovi zagaivanja izjednaavaju s graninim drutvenim trokovima. Veina
ekonomista preporuuje politiku slanjanja na ekonomske podsticaje kako bi se izbegli nedostaci
neposredne kontrole. Jedna od takvih mera je plaanje poreza na zagaenje u visini eksterne tete
ime se internalizuju eksternalije, a preduzee suoava s drutvenim trokovima njegove aktivnosti.
Drugi nain suzbijanja zagaivanja je da drava odredi visinu dozvoljenog zagaenja uz odreivanje
odgovarajueg broja dozvola. Cena dozvola se odreuje ponudom i potranjom za njima. Osim
intervencije drave, eksternalije je u odreenoj meri mogue smanjiti privatnim pregovaranjem i
primenom propisa o odgovornosti. Pregovaranje izmeu zainteresovanih strana daje priliku za
delotvorno smanjenje zagaivanja uz uslov da su tano utvrena vlasnika prava kao i da su trokovi
pregovaranja niski. Drugi se pristup oslanja na odgovornost zagaivaa uz obavezu pune naknade
tete uzrokovane drugim osobama. Nedostatak ovog pristupa je u visokim trokovima sudskog

245

sporenja pa koje moe da traje u duem vremenskom periodu koji je potreban da se oteenom izvri
nadoknada.
Tri su grupe instrumenata koje drave koriste u zatiti ivotne sredine:
1. pravni instrumenti;
2. ekonomski instrumenti;
3. ostali instrumenti.
Pravni instrumenti sadre naredbe, zabrane, odobrenja, ovlaenja i kaznene odredbe pomou kojih
drava regulie ponaanje ekonomskih subjekata u proizvodnji, potronji i zatiti okoline. Zagaivai
okoline treba da plaaju trokove ienja, a korisnik okoline treba da plaa njegovo korienje.
Ekonomski instrumenti se sastoje od skupa raznovrsnih novanih podsticaja i optereenja koje
pojedini graani i ekonomski subjekti dobijaju ili plaaju u procesu uvanja i korienja ivotne
sredine.
U ekonomske instrumente spadaju:
porezi ili naknade koje preduzea plaaju ako isputaju tetne materiju u okolinu,
razne naknade, kao to su naknada za zatitu voda, komunalna naknada za sakupljanje,
odvoz i odlaganje otpada, naknada za upotrebu javnih puteva itd., a plaaju ih graani i
preduzea koji su korisnici okoline na nekom prostor,
donacije i subvencije,
kaznene naknade za nepridravanje propisa,
podsticajne (nie) cene pojedinih roba ija je potronja usklaena s ekolokim standardima.
U tom sluaju je, na primer, cena bezolovnog benzina nia od cene olovnog benzina. 28
F

Glavna razlika izmeu ekonomskih i regulatornih instrumenata svodi se na nekoliko karakteristinih

prednosti:
u nadlenosti je samih subjekata, uzronika zagaenja, da nau najpogodniji nain i
metode, kako bi dostigli poeljan ekoloki kvalitet ivotne sredine,
oni omoguavaju dodatne podsticaje za smanjenje zagaenja ispod zadate granice, a
podstiu inovacije, bilo u novim proizvodima ili u podsticajima i metodama, kao i u zatitnim
sredstvima,
ekonomski instrumenti omoguavaju veu fleksibilnost, bilo sa gledita subjekta uzronika
zagaenja, bilo sa gledita dravnih tela koja uvode odreeni instrument, odnosno, neku
meru,

28Pomou

ekonomskih instrumenata drava podstie smanjivanje zagaenje okoline i racionalno korienje prirodnih izvora. Ekonomski
instrumenti se pojavljuju i kao jedan od naina prikupljanja javnih prihoda za finansiranje javnih ulaganjau zatitu ivotne sredinei oni menjaju
cene roba i usluga i na taj nain podstiu ljude na one vrste proizvodnje i potronje koje tite okolinu i poboljavaju kvalitet ivota.

246

ekonomski instrumenti (osim subvencija) uglavnom imaju dvojake efekte,a oni su u

istovremenom smanjenju zagaenja i u sakupljanju fiskalnih sredstava za dalje aktivnosti.

Ekologija se obino define kao nauka o odnosima izmeu organizama i okoline, pri emu je okolina
kombinacija spoljnih uslova koji utiu na rast i razvoj organizama. ovek, kao organizam najvieg
stupnja razvoja, samim svojim postojanjem deluje i menja okolinu.
Osnovni princip ekoloke ekonomije je to da ljudska aktivnost mora biti ograniena nosivou ivotne
sredine. Pod nosivou se podrazumeva nivo populacije i potroakih aktivnosti ljudi i ivotinja, koje
raspoloiva baza prirodnih resursa moe da podri bez iscrpljivanja.
ovekova zabrinutost za propadanje i zagaenje okoline nije se prvi put pojavila tek ezdesetih
godina prolog veka, ve su zagaenje vazduha, vode, kvarenje ivotnih namirnica i drugi problemi u
vezi s okolinom odavno poznati. Naime, od davnih su vremena predstave o bolestima uslovljene
okolinom, bile kudikamo prihvaenije nego danas. Svi ti problemi ponovo su izbili na povrinu u
industrijskoj revoluciji tj. u vremenu koje je obeleeno naglim rastom fabrika, nicanjem velikog broja
gradova. Posledice toga su zauzimanja velikih povrina zemlje, zagaenje vode, vazduha, stvaranje
otpadaka i buke kao i menjanje izgleda ivotne sredine.
ovek sa svojom aktivnou odluujui je inilac u menjanju okoline. Ta je aktivnost dodue povezana
sa zadovoljavanjem potreba, ali i obuzdavanjem ljudi kao potroaa nekontrolisanih konzumenata.
Struktura privrede prilagoava se postavljenim privrednim ciljevima, koji su u prvom redu uslovljeni
poslovnim interesima. Opti napredak u uslovima tehnoloke revolucije postigao je vrlo visok nivo
industrijskih aktivnosti kao i vrlo visok ivotni standard za dobar deo stanovnitva. To je sve zajedno
uticalo na ivotnu sredinu. ovek je bio zauzet i ponesen tehnolokim napretkom i poveanjem linog
i drutvenog standarda tako da je u jednom razdoblju zaboravio ili bolje reeno, zanemario uticaj na
okolinu. Tako su znatno zagaeni vazduh i atmosfera (posebno u gradskim sredinama), smanjila su
se podruja pod umama, dolo je do toplotnog zagaenja vode i vazduha, uslovljenog raznim
industrijskim otpacima.
Iz navedenog bi se moglo zakljuiti da je civilizacijski napredak doneo korist za oveanstvo s jedne
strane, ali da bi se, takoe, moglo rei da bi taj napredak zagaenjem okoline mogao ugroziti samu
civilizaciju. Meutim, visoki nivo kulturnog, naunog i tehnolokog razvoja mora posluiti kao osnova
za razuman i harmonian odnos izmeu okoline i oveka. Moe se oekivati da e dananji sukob
izmeu tehnolokog razvoja i ouvanja okoline biti pokretaka snaga koja e uvesti tehnologije koje e
manje zagaivati ivotnu sredinu.

247

Literatura
Aleksi, ordan: Ekonomija prirodnog kapitala SRP ZASAVICA, u: Sintezna studija: ekonomija
prirodnog kapitala, FUTURA, Beograd, 2009
Pigou, A. S.: The Economics of Welfare, London, Macmillan, 1918.
Braennlund, R.: Some Experience from Sweden. Green Tax Reform in Europe. Berlin: Springer, 1999.
Cvijanovi, Gorica T.: Prirodni resursi: ekonomija ekologija upravljanje: monografija Beograd:
Institut za ekonomiku poljoprivrede, 2008
Dragosavljevi, Zlatko: Ekonomski i ekoloki aspekti vrednovanja neobnovljivih prirodnih resursa na
primeru eksploatacije uglja, Doktorska disertacija, FUTURA, Beograd, 2011.
Drakovi B., Ekonomija prirodnog kapitala, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1998.
Drakovi, Boo urednik: Ekonomija prirodnog kapitala: vrednovanje i zatita prirodnih resursa,
Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1998
Ekonomija prirodnih resursa i ivotne sredine, www.policy.hu/pesic
Goodstein, Eban, 1999, Economics and the Environment, Upper Saddle River, New Jersey: Prentice
Hall.
Grul, H.: Jedna planeta je opljakana, Prosveta, Beograd, 1985.
Magdalinovi-Kalinovi, Marija: Ekonomika prirodnih resursa, Beograd: Nauka, 2006.
Maksimovi I.: Teorija ekonomija i ekologija neki teorijski problemi odnosa ekonomije i drutvene
sredine, u: ovek, drutvo, ivotna sredina, SANU, Beograd, 1981.
Miljkovi, M., Z. Stojkovi: Uticaj povrinske eksploatacije ruda metala na ekoloke faktore ivotne
okoline (ilustrovano na primeru povrinskog kopa "Veliki Krivelj" u Boru), Tehniki fakultet
u Boru i "RIF", Bor (1998).
OECD, 1997. Environmental Taxes and Green Tax Reform. Paris: Organisation for Economic
Cooperation and Development.
Pearce, D. W. and Turner K.: Economics of Natural Resources and the Environment. Harvester
Wheatsheaf, New York and London, 1990.
Pearce, D. (ed.) Pearce, C. and Palmer C.: Valuing the Environment in Developing Countries. Edward
Elgar, Cheltenham UK, 2002.
Perman, R., Ma, Y. and McGilvray,: Natural Resource and Environmental Economics. Longman,
London and New York, 1997.
Pei, R. V.: Ekonomija prirodnih resursa i ivotne sredine, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2002.
H

248

Ekofond
Dimitrije Aleksi

Lanac vrednosti zatite, ouvanja i unapreenja ivotne sredine

Proizvodnja dobara i usluga u traganju za ekonomskoj efikasnosti izaziva strukturalne debalanse u
ivotnoj sredini. Zbog toga su trokovi zagaenja nezaobilazne strukturne varijable na koje se utie
integralnim upravljanjem ivotnom sredinom. Uz tradicionalne naredbodavne i nadzorne metode
regulacije, sve vie se praktikuju i ekoloko - ekonomski instrumenti. Oni se temelje na ve poznatim i
isprobanim regulatornim instrumentima iz podruja klasine ekonomije, uz regulacijsko rafiniranje
primereno agensima u proizvodnji i potronji dobara i usluga zasnovanim na prirodnim resursima.
Za sada su ekonomski instrumenti vie dopuna tradicionalno naredbodavnim i nadzornim
instrumentima, vie su teorijski osmiljavani nego u praksi primenjivani. Uz to se vie tretiraju kao
izvor prihoda budeta, nego to su postali snane samopodrazumevajue varijable unutranje
ekonomske i trine strukture lanca vrednosti. Privredne aktivnosti su duboko ukorenjene u strukturu
ivotne sredine. Upravljanje je usmereno na ostvarenje ravnotee izmeu ivotne sredine, ekonomije i
drugih drutvenih ciljeva. Sutinsko pitanje problema ivotne sredine je poeljno ponaanje
proizvoaa i potroaa u proizvodnji i potronji dobara u produkcionom lancu: pretprodukcije
produkcije postprodukcije.
Nova ekonomska teorija sve vie prihvata ekoloke argumente i prirodne faktore razvoja i opstanka,
kao inioce posebnog ekonomskog znaaja. Utoliko su problemi ugroavanja prirode i destrukcije
okoline dobili konkretne ekonomske sadraje i znaaj specifinih eksternih trokova, koji se moraju
uraunati u cilju stabilnog i odrivog ekonomskog razvoja. Vrednovanje prirodnih potencijala i
kapaciteta resursa danas ima nacionalni karakter. To ima i ekonomsku cenu kotanja, u neto niem
tempu privrednog rasta i standarda, ali se benefiti postiu na dui rok, pre svega u kvalitetu ivota i
odrivosti razvoja.
Prvi specijalizovani Globalni ekoloki fond je osnovan na inicijativu Ujedinjenih nacija 1990. godine,
pod nazivom Global Environment Faciliti (GEF), kojim zajedniki upravljaju Program UN za ivotnu
sredinu (UNEP), Program UN za razvoj (UNDP) i Svetska banka. Za razliku od Svetske banke i MMF,
Globalni ekoloki fond ne odobrava zajmove i kredite, ve donacije i finasijske olakice. Globalni
ekoloki fond podrava projekte koji su usmereni na konzervaciju biodiverziteta, zatitu okeanskih
ekosistema i smanjenje emisije gasova koji utiu na stvaranje efekta staklene bate. Na osnovu
inicijative UN u narednim decenijama su pojedine zemlje ili grupacije zemalja razvile regionalne ili
nacionalne fondove za zatitu ivotne sredine.
Fondovi za zatitu ivotne sredine su specijalizovane institucije koji obezbeuju sredstva za
finansiranje zaitite, ouvanja i unapreenja ivotne sredine. U zemljama gde nema razvijenog trita,
249

ove institucije predstavljaju znaajan model finansiranja projekata ivotne sredine. U periodu tranzicije
dolazi do isplivavanja velikog broja problema sa kojima se suoavaju kako sama drutva tako i razvoj
politike ivotne sredine. Akutni problemi su sledei: neefikasna primena politike zatite ivotne
sredine, ozbiljna finansijska ogranienja, nestabilnost fiskalnog sistema, loe razvijen bankarski
sektor, trita kapitala i dr. Upravo eko-fondovi predstavljaju kljuno sredstvo u prevazilaenju tih
problema, odrivom korienju i zatiti ivotne sredine. Fondovi poveavaju kapacitete za primenu
projekata i implementaciju ekoloke politike i funkcioniu na temeljima dva kluna elementa:
implementacija koherentne ekoloke politike efikasnost fonda je ograniena ako
nema jasnog sektorskog okvira i kapaciteta da bi se sprovodila usvojena politika
(takoe, kroz fondove mogu da se sprovode i drugi instrumenti eko-politike kao
to su: revizija ekolokih programa, dobrovoljni ugovori, integracija politike ivotne
sredine u druge sektorske politike itd.);
efektivan instrument alokacije za sprovoenje i integralnu primenu principa
zagaiva plaa.

Inicijative za eko-fondove
Evropska inicijativa
U Lucernu je 1993. godine odrana konferencija pod nazivom ivotna sredina za Evropu na kojoj je
od strane evropskih ministara prihvaen Akcioni program za ivotnu sredinu za centralnu i istonu
Evropu (EAP - Enviromental Action Program). Naime, evropske zemlje u tranziciji, a pogotovo zemlje
Istone Evrope nailazile su na brojne potekoe i nedostatke u finansiranju skupih ekolokih
projekata. Ovi nedostaci su se ispoljili i u procesima restrukturiranja i jaanja institucija za zatitu
ivotne sredine.
Osnovni princip usvojenog programa za zatitu ivotne sredine je da se pitanja iz ove oblasti ukljue u
procese tranzicije i sveobuhvatne reforme drutva. EAP donosi okvire za utvrivanje prioriteta i kako
odabrati najefikasnije i ekonomski najisplativije reenje. Najvaniji cilj EAP-a je unapreivanje sistema
planiranja i upravljanja ivotnom sredinom na lokalnom planu. Pod uticajem EAP-a veina zemalja
centralne i istone Evrope je pristupila izradi takozvanih Nacionalnih ekolokih akcionih planova
(NEAP). Ovaj proces nije lagan, prvenstveno zbog nagomilanih ekolokih problema iz prolosti kao i
drutveno-ekonomskih stanja tih zemalja koji direktno utiu na pretvaranje planova u konkretnu akciju.
Kao posledica svega prethodno navedenog proistekla je inicijativa lokalnih zajednica da same izrade
planove za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Ti planovi bi bili zasnovani na lokalnim prioritetima i
pridravali bi se metodologije LEAP-a (Local Enviromental Action Program). Osnovni razlog za ovakvu
inicijativu jeste okolnost da se na lokalnom nivou mogu lake identifikovati problemi vezani za zatitu
ivotne sredine i ujedno primeniti preporuke i metodologija za izradu planova i programa ekolokih
akcija. LEAP nastaje kao proizvod specijalizovanog skupa na kome se okupljaju: predstavnici svih
250

veih institucija u zajednici, meu kojima su poslovni sektor, nevladine organizacije, organi lokalne
samouprave i predstavnici lokalne zajednice. Osnovni ciljevi LEAP-a:
promovisanje svesti javnosti i odgovornosti za problem ivotne sredine kao i podizanje nivoa
uea javnosti njihovom reavanju;
poboljanje razumevanja ekolokih problema na lokalnom nivou;
rangiranje problema u odnosu na ljudsko zdravlje, ekosisteme i kvalitet ivota;
najefikasnije i najefektivnije usmeravanje sredstava na prioritetne problem;
uspostavljanje jedinstva po pitanju ekolokiih problema;
stvaranje LEAP-a koji ukljuuje sva neophodna tehnika, politika i upravljaka reenja za
odgovarajue problem;
ispunjavanje nacionalnih zahteva za izradu ekolokih akcionih planova.
Postoji dosta razloga zbog kojih je neophodno spovoditi LEAP: poveanje nivoa informisanosti o
ekolokim problemima, unapreenje saradnje i stvaranje partnerskih odnosa na lokalnom niovu,
mogunost uestvovanja graana u donoenju odluka, ekonomski racionalnije donoenje odluka i dr.
Kroz LEAP se sistematiu saznanja o stanju ivotne sredine i na taj nain se dolazi do utvrivanja
prioriteta za reavanje najznaajnihi ekolokih problema. Ovo je jedan novi, kvalitetniji pristup zivotnoj
sredini i njenom daljem razvoju. Bitna karakteristika LEAP-a je ukljuivanje graana u proces
donoenja odluka vezanih za ivotnu sredinu na lokalnom nivou, jer su te odluke za njih od najvee
vanosti.
Kljune faze u izradi LEAP-a:
Uvoenje LEAP-a u ovoj fazi se obezbeuje podrka lokalne vlasti, formiraju se radna tela
i utvruje se vizija zajednice. Najvanije je uspostavljanje saradnje izmeu lokalne vlasti i
najire javnosti prezentovane kroz radna tela LEAP-a.
Procena stanja ivotne sredine i utvrivanje ekolokih prioriteta procenom se dobija
presek stanja ivotne sredine odnosno stanja kakvo je ono danas. Zatim se prelazi na fazu
utvrivanja prioriteta i pravljenje planova za konkretne akcije.
Izrada Ekolokog akcionog plana ova faza je sutina LEAP-a. On se usredsreuje na
najozbiljnije ekoloke problem utvrene prethodnom fazom. Zatim se vri utvrivanje ciljeva.
Ciljevi moraju da budu merljivi kako bi u odreenom vremenskom periodu procena u
napretku izvrenja LEAP-a. Sledei korak ove faze je preispitivanje dosadanjih postupaka
prema ivotnoj sredini kroz SWOT-analize.
Sprovoenje akcija u ovoj fazi se vri definisanje resursa, odnosno ljudi, zatim finansijskih
sredstava i vremena neopohodnih za realizaciju mera propisanih u treoj fazi. Ova faza
poinje identifikovanjem insititucija, pojedinaca ili organizacija, kao i predstavnika privatnog
sektora, koji bi mogli da budu potencijalni uesnici u sprovoenju LEAP-a. Potom sledi
jedan od najkritinijih delova LEAP-a, a to je finansiranje plana. Na kraju treba na najbolji
nain definisati vreme za realizaciju plana.
Nadgledanje i procena rezultata - ova faza je takoe veoma vana, jer uporedo sa
otpoinjanjem spovoenja plana, treba istovremeno vriti nadgledanje i procenu rezultata.
Ukoliko je sistem nadgledanja uspean, onda imamo mogunost da:
251

Uporedimo rad na sprovoenju plana sa poetnim ciljevima;

Utvrdimo da li se ostvaruje odgovoarajui napredak;
Odredimo da li se aktivnosti obavljaju u skladu sa predvienim tokovima.

Upravo su Fondovi za zatitu ivotne sredine postali mehanizam za finansiranje takvih projekata i
privlaenje novih investicija u oblasti zatite ivotne sredine. Finansirane su investicije kako u javnom
tako i u privatnom sektoru. Samo funkcionisanje fondova je otvorilo pitanje o ekonomskoj efikasnosti
sredstava namenjenih za projekte iz oblasti zatite ivotne sredine.
Petrogradsko upustvo
Konferencija u Petrogradu odrana u oktobru 1994. godine koju su organizovali rusko Ministarstvo za
ivotnu sredinu i prirodne resurse, Federalni ekoloki fond i Institut za upravljanje prirodnim resursima
u saradnji sa Institutom za meunarodnu saradnju univerziteta u Harvardu, je pomogla u izradi
uputstva za indentifikaciju kriterijuma koje fondovi trbea da ispune kako bi bili ekoloki efektivni i
finansijski efikasni. Ovo uputstvo je nazvano Petrogradsko i preporuuje primenu meunarodnih
standarda za osnivanje fondova za ivotnu sredinu, nain upravljanja i postizanja efikasnosti. Na
konferenciji su razmatrana tri glavna aspekta za eko-fondove:
Fondovi kao sredstva za implementaciju nacionalnih/regionalnih politika ivotne sredine;
Fondovi kao javne institucije;
Fondovi kao finansijski instrumenti.
Petrogradsko upustvo je prihvaeno od strane Grupe za implementaciju Akcionog programa
ivotne sredine za centralnu i istonu Evropu. Uputstvo je zvanino predstavljeno na Treoj
konferenciji ivotna sredina za Evropu koja je odrana u Sofiji 1995. godine.
Sofijska inicijativa o ekonomskim instrumentima
Evropska ministarska konferencija odrana u Sofiji 1995 godine, iznedrila je inicijativu pod nazivom
Sofijska inicijativa o ekonomskim instrumentima (SIEI). Ekonomski instrumenti predstavljaju glavni
povezujui faktor za odluivanje u ekonomiji i ivotnoj sredini. Mogu da doprinesu postizanju raznih
ekonomskih koristi:
zagaivai imaju mogunost da izaberu najisplativije i ekoloki najefektivnije mere,
redukujui trokove;
promena cene za ekoloki osetljive proizvode;
stvaranje inicijative za ekoloke investicije koje istovremeno stvaraju profit i ekoloku korist;
promovisanje ekolokih inovacija;
poveanje prihoda vlade, koji e se usmeriti i poveati eko-investicije.
Zemlje jugoistone Evrope suoavaju se sa brojnim izazovima na polju ivotne sredine, kao to su:
industrijsko zagaenje, zagaenje od velikih i neefikasnih termoelektrana, zagaenje od drumskog
transporta, lo kvalitet voda i neefikasno korienje prirodnih resursa. Dostizanje odgovarajuih
ekolokih zahteva i standarda ije je ispunjenje neophodno u procesu pridruivanje EU, zahteva velike
trokove za implementaciju evropskih direktiva. Mere politike ivotne sredine primenjene u zemljama
252

zapadne evrope su se pokazale veoma efikasnim i sada postaju prioritet za primenu u zemljama
jugoistone Evrope. Neke od tih mera koje su dovele do smanjenja zagaenja su vii nivo investicija,
razvoj i uvoenje modernih tehnologija i poveana efikasnost industrijskih procesa.
Uspene ekoloke politike tee prepoznavanju tenji trita, internalizaciji drutvenih trokova od
zagaenja i korienja resursa, pomak ka potpuno trinim cenama komunalnih usluga
(vodosnabdevanje, tretman otpadne vode, upravljanje otpadom, snabdevanje energentima, itd.), i
uvoenje efikasnih i fleksibilnih instrumenata koji uporedo podravaju ekonomski razvoj. Ekonomski
instrumenti (EI) su se pokazali kao dobro sredstvo za postizanje tih ciljeva. U zemljama JIE u toku
procesa pridruivanja EU, fondovi su imali posebnu ulogu u finansiranju neophodnih poboljaanja u
sektoru ivotne sredine.
Koristi od uvoenja ekolokih instrumenata(EI):
klju odrivog razvoja u ivotnoj sredini;
pomau da se internalizuju ekoloki trokovi;
efikansiji su od tradicionalnih politikih instrumenata;
podravaju principe zagaiva i korisnik plaa;
kompatibilni su sa tekuim prioritetima i trendovima (smanjenje trokova, promovisanje
tehnolokih inovacija, pospeivanje privatnih investicija);
imaju pozitivne efekte na inovaciju i konkurenciju;

Osnovne funkcije eko-fondova

Fond za zatitu ivotne sredine je institucija koja se osniva sa ciljem da, na to je mogue bolji,
efikasniji i efektivniji nain usmeri sredstva namenjena za zatitu ivotne sredine. Osnovne aktivnosti
kojima bi fond trebalo da se bavi bi bile sledee:
prikljupljanje naknada;
upravljanje prihodom;
priprema godinjeg programa rada;
Priprema kvalifikacionih kriterijuma za projekte;
indentifikacija potencijalnih projekata;
evaluacija projektnih prijava;
finalna procena i dodela sredstava;
monitoring i evaluacija projekata i programa.
Kao to moemo da vidimo veina aktivnosti fonda je usmerena na projektni ciklus (priprema
kvalifikacionih kriterijuma, indentifikacija potencijalnih projekata, evaluacija, finalna procena i dodela
sredstava i monitoring i evaluacija).
Za svoj rad, funkcionisanje i donoenje odluka Fond je odgovoran najee Vladi i Skuptini. Fond
neposredno kontrolie Upravni odbor kojim najee predsedava ministar za zatitu ivotne sredine.
253

Ovaj odbor mora da ima uvid u funkcionisanje fonda, odobravanje budeta a takoe mora obezbediti
da Fond prati politiku ivotne sredine. to se tie strukture fonda, tu bi trebalo da se nau i
savetodavni odbor, nezavisni eksperti, a preporuuje se i formiranje Savetodavnog foruma koji e se
sastojati od predstavnika razliitih strana, izmeu ostalih: industrije, ekolokih organizacija kao i
lokalne vlasti.
Kada su u pitanju ciljevi fonda, njih moemo grupisati u jedan set ciljeva koji su uspostavljeni
zakonskim aktima:
promotivne aktivnosti i investicije za zatitu i poboljanje kvaliteta vazduha i vode;
minimizacija stvaranja otpada i zatita zemljita;
razvoj ekonomskih struktura koje manje tete ivotnoj sredini;
zatita prirodnih vrednosti i stanita;
edukacija;
poboljanje monitoring;
stimulacija za projekte zatite ivotne sredine.
Jedna od najvanijih uloga fonda jeste podrka u razvoju i primeni principa Nacionalnog ekolokog
akcionog plana (NEAP). NEAP angauje vlade u reavanju urgentnih pitanja i problema vezanih za
zatitu ivotne sredinu u roku od 3-5 godina. Sastavni deo NEAP-a bi trebalo da budu preporuke
Akcionog programa za zatitu ivotne sredine za Evropu ali primenjene i prilagoene nacionalnom
kontekstu. Fond za druge strane treba da obezbedi podrku za implementaciju NEAP-a. Najznaajnije
oblasti koje se mogu podrati kroz fond a da budu u okviru NEAP-a su:
Poboljanje politke ivotne sredine pre svega treba obezbediti podrku sprovoenju
zakona. Dugorono gledano, ekoloki projekti bi trebalo da finansiraju uglavnom iz privatnih
izvora u skladu sa taksama, naknadama, regulativom i sprovoenjem iste. Najvanije je da
se razvije struna ali pre svega nezavisna inspekcijska sluba. Fondovi bi najvie trebali da
potpomognu ovaj proces. Zato to postojanje ovakve slube garantuje da e se zakon
dosledno sprovoditi i da e samim tim doi do poboljanja politke ivotne sredine.
Ubrzanje procesa ekolokih poboljanja u preduzeima prva stvar koju treba uraditi po
ovom pitanju je sufinansiranje ekoloke kontrole. Samo promovisanje ekoloke kontrole e
ubrzati proces modifikacije proizvodnog ciklusa. I upravo ova aktivnost moe da doprinese
veem smanjenju zagaenja nego investicije u kontrolu zagaenja. Jo jedna bitna stvar
jeste podrka prioritetnih investicija u industrijskom sektoru. To se pre svega odnosi na:
smanjenje emisija prakastih materija iz metalske industrije, smanjenje toksinog zagaenja
vazduha i predtretman otpadnih voda u industrijskim postrojenjima.
Finansiranje prioritetnih ekolokih programa prva tavka je konzervacija prirodnih resursa i
biodiverziteta. Ovde bi se mogla iskoristiti stara izreka: bolje spreiti nego leiti. Naime,
finansiranjem zatite spreava se nastajanje potencijalne tete a samim tim i visokih
trokova njene sanacije. Potom treba izdvojiti koji su to prioritetni investicioni ekoloki
program kao to su npr. zatita podzemnih voda od disperznih izvora zagaenja. Poslednja
stavka bi bilo finansiranje ekoloke infrastrukture. Ovo podrazumeva fokusiranje na one
254

projekte kod kojih je mogue izvriti povraaj trokova kroz naknade ili finansiranje iz drugih
izvora.
Kao to je napred ve navedeno, jedna od najvanijih funkcija fondova za zatitu ivotne sredine jeste
obezbeivanje sredstava i korienje istih za finasiranje razliitih projekata na polju zatite i
unapreenja ivotne sredine. U tom pogledu kao jedan od najvaniji izvora za finansiranje, moe se
izdvojiti princip zagaiva plaa (PZP). Princip zagaiva plaa je prihvaen od strane OECD-a 1972 I
1974. godine. Njime je utvreno da je zagaiva duan da snosi trokove prevencije i kontrole
zagaenja. Zagaivai su duni da se usaglase sa zahtevima zatite ivotne sredine postavljenih od
strane relevantinih institucija. Najee se sredstva za ove investicije izdvajaju iz sredstava
zagaivaa. Primena PZP-a je pospeila razvoj mehanizama kojima se pokrivaju trokovi za usluge u
ivotnoj sredini. 1974. godine dolazi do revizije PZP-a od strane OECD-a. ovom revizijom su odreeni
izuzetci za davanje subvencija zagaivaima. Tri uslova koja moraju da budu ispunjena za dobijanje
subvenicije su:
Subvencija ne sme da prouzrokuje naruavanje meunarodne trgovine.
Ukoliko nema subvencije, pogoene industrije bi pretrpele velike tekoe.
Subvencija mora da bude ograniena na dobro definisan tranzicioni period.
Ovaj princip mora da bude proiren na tzv. princip naplate resursa. Ovako definisan princip znaio bi
da svaki resurs treba da bude vrednovan i da se reflektuje drutveni troak njegove upotreba. Kada
bismo imali punu primenu PZP-a, to bi znailo da zagaivai plaaju punu cenu sopstvenih aktivnosti
kao javnih aktivnosti koje se sprovode sa ciljem smanjenja zagaenja ivotne sredine. S druge strane
bismo imali vladu koja bi svoje trokove ograniila samo na javna dobra kao to su zatita prirodnih
resursa i biodiverziteta, monitoring, istraivanja i kao najbitnija stavka obrazovanje.
Meutim PZP ne moe u potpunosti da bude primenjen u zemljama u tranziciji a samim tim ni u Srbiji,
pre svega bog sveoptih problema sa kojima se jedno takvo drutvo susree u procesu tranzicije. Iz
tog razloga, dravna pomo kanalisana kroz fond moe da pomogne drutvu u ublaavanju socijlnih
aspekata u reformi politke ivotne sredine. Primena PZP je spreena iz sledeih razloga:
slab okvir politike ivotne sredine, a pogotovo implementacija zahteva za zatitu ivotne
sredine;
ozbiljna finansijska ogranienja u industriji koja za posledicu imaju korienje zastarele
tehnologije, a samim tim imamo vee zagaenje;
promena finansijskog sistema;
spora i ekonomski neuspena privatizacija;
nedostaci bankarskog sistema, to prouzrokuje manjak kredita i tednje;
nerazvijeno trite kapitala;
zanemarivanje pitanja ivotne sredine u procesu politikog donoenja odluka;
Nepouzdane informacije o obimu oteenja kao i nedovljna znanja o potencijalnim
reenjima;
slab nevladin sektor koji ne moe da utie na proces donoenja odluka.
255

Upravo se fondovi za zatitu ivotne sredine javljaju kao jedno od reenja u procesu tranzicije za
prevazilaenje institucionalnih i trinih nedostataka. Oni smanjuju finansijski teret eko-investicija
preduzeima i domainstvima tako to finansiraju projekte iz oblasti zatite ivotne sredine. Kroz
fondove se moe potpomoi jaanje institucija tako to se unutar fonda razvija ekspertiza za efektivnu
primenu, evaluaciju i finansiranje projekata.

Izvori finansiranja eko-fondova

Izvori prihoda fondova su uglavnom takse i naknade. Pored toga mogu da se koriste specijalizovani
aranmani kroz koje fond pribavlja sredstva od stranih ulaganja, kao to su grantovi za tehniku
pomo. Poto se najvie panje u radu posveuje zemljama u razvoju, kao to je i Srbija, treba
napomenuti da se finansiranje fondova iz budeta retko ostvaruje. Postoje i kazne, koje se mogu
tretirati kao prihod fonda ali zbog svoje prirode ne mogu biti glavni izvor prihoda.
Kao to smo ve naveli, najbolji izvor prihoda fondova za zatitu ivotne sredine u zemljama u
tranziciji su takse i nadoknade. Takse se definiu kao javni prihodi, koje drava i njeni organi primaju
za uinjene usluge tih organa i ustanova. One se slivaju u budet kao prihod vlade. S druge strane,
naknade su plaanja za korienje i eksploatisanje ekolokih roba i usluga, i one se slivaju u
vanbudetski fond. Ovi vidovi plaanja imaju dva osnovna cilja: ili da utiu na zagaivae preventivno
tj. da smanje nivo zagaenja ili s druge strane da poveaju prihod. Postojanje ekolokih taksi i
naknada je posebno znaajno u cilju poveanja prihoda iz razloga to su one suvie niske da bi
preventivno uticale na zagaivae da smanje svoje zagaenje. Bez obzira na gore navedeno, samo
postojanje taksi i naknada alje poruku zagaivaima da e kad poveaju emisije zagaenja da i
takse biti vee. Ovo je opet jedan vid prevencije.
Mogue je razlikovati tri osnovne funkcije ekolokih taksi, odnosno naknada:
pokrie trokova za usluge u oblasti ivotne sredine;
generisanje prihoda koncentrisanjem finansijskih resursa potrebnih za investiranje u ivotnu
sredinu;
podsticajna mera ili olakica za ponaanja poeljna sa stanovita ivotne sredine.
Ove tri funkcije se meusobno ne iskljuuju. U praksi se tei integrisanju vie funkcija u jedan
instrument, kao na primer, u reformi ekoloke takse. Ovde moemo izdvojiti za primer takozvanu
dvostruku dividendu. Ona se uvodi u pojedinim zemljama lanicama EU, i obezbeuje podsticajne
mere za promenu ponaanja proizvoaa ili potroaa tako to oporezuje konkretnu aktivnost ili
proizvod a sa druge strane generie dovoljne finansijske resurse za investiranje u ivotnu sredinu.
Ovo reenje se pokazalo kao efikasno jer se ovakvom vrstom takse reavaju problemi u oblasti
ivotne sredine a da se ne uvode novi trokovi za zagaivae.
Sistem naknada i taksi je dobar izvor finansiranja fonda pod uslovom da je efikasan, odnosno da
funkcionie. A sistemi naknada i taksi u zemljama istone Evrope upravo imaju niz nedostataka i niz
256

problema koji se javljaju u njihovom funkcionisanju. Jedan od njih je administrativna efektivnost

odnosno neefektivnost. To je posledica sistema koji su previe kompleksni i ne uzimaju u obzir odziv
za naplatu razliitih ciljnih grupa kao i administrativne kapacitete neophodne za prikupljanje prihoda.
Kod sistema naknadi i taksi najvei izazov je kod kontrole i sprovoenja naplate.
Naknade za emisije se raspisuju za mnoga preduzea, ali samo neka mogu da se prate. Takoe
postoje i diskrecioni uslovi koji dovode do oslobaanja plaanja naknada pojedinih preduzea.
Preduzea koja predstavljaju ciljne grupe su svesna kapaciteta sa kojima raspolae institucija
zaduena za sprovoenje propisa pa u zavisnosti od toga biraju da li e platiti naknadu ili ne posle
sagledavanja eventualne kazne.
Najpogodnije naknade za eko-fond su:
naknade za emisije u vazduh, vodu, zemljite;
naknade za korienje najee se koriste za prihode javnih servisa. Obino se njihova
visina odreuje u skladu sa stepenom isputenog zagaenja;
naknade za ulazne sirovine to su naknade za proizvode i materijale koje se koriste kao
ulazna sirovina procesa koji stvara zagaenje;
naknade za korienje proizvoda one se primenjuju na finalne proizvode koji uzrokuju
ivotne sredine kada se konzumiraju ili odloe nakon upotrebe.
OECD je utvrdio odreenje elemente koje bi trebalo ugraditi u sistem naplate naknada:
jasni okvir i ciljevi;
jasno definisano polje delovanja;
jednostavna primena;
integracija u sektorske politike;
niski trokovi implementacije;
procena ekolokih posledica.
Od svih naknada, najefikasnije su naknade za emisije zbog mogunosti adekvatnog monitoringa.
Najee se odreuju za nekoliko glavnih polutanata i na ogranien broj zagaivaa. Jo jedna
olakavajua okolnost kod ovog tipa naknada je da u situaciji kad nije mogu monitoring postoji drugi
nain za odreivanje naknade, a to je da se iznos zagaenja preraunava na osnovu tehnolokog
procesa preduzea i nivoa zagaenja.
Veoma je vano da se obezbedi siguran izvor prihoda za fond. Pre svega treba zatiti prihod od
inflacije u skladu sa indeksom inflacije, a istovremeno obezbediti da se periodino menja iznos
naknade. Zatim, neophodno je obezbediti prihode od razliitih naknada. Mogue je naprimer
kombinovati naknade za emisiju i korienje proizvoda. Takoe bi bilo dobro napraviti prognozu
moguih pomeranja u nivou zagaenja u odreenom vremenskom periodu, kao i pomeranja u
modelima potronje, kako bi mogli da vidimo kakav imaju uticaj na prihod. Pre svega, ako ne i
najbitnije, jeste da sistem naknade bude prihvatljiv za ciljne grupe koje treba da plaaju te naknade i
takse, ali i da sistem naknade bude zatien od potencijalnih zloupotreba. Ovo napominjem zato to
ima situacija kada oni koji plaaju naknade kasnije koriste sredstva fonda za implementaciju projekta
257

smanjenja zagaenja. Ovo takoe moe da bude stimulans za preduzea da prihvate mere politike.
Veoma je vano da se ne dozvoli smanjenje naknade na osnovu ulaganja u smanjenje zagaenja
kako se ne bi umanjila efektivnost fonda koji treba da umerava sredstva na nacionalne prioritetne
programe u ivotnoj sredine. S druge strane, ako imamo situaciju da fond ne vri svoju ulogu kako je
propisano zakonom i drugim aktima, treba razmotriti njegovu zamenu nekim drugim instrumentima
kao to su: specifini fondovi, direktna regulacija, posebne takse za emisije ili dobrovoljni ugovori sa
zagaivaima.
Glavna korist od uspostavljanja sistema nakandi i taksi ogleda se u oblikovanju ponaanja pre svega
zagaivaa a potom i potroaa. Ovakav vid oporezivanja je jedno od najsnanijih podsticajnih
sredstava. Rezultati direktno zavise od efikasnosti poreskog obveznika. Kada su u pitanju zemlje u
tranziciji, ovo je jedan od glavnih naina za promovisanje trinog pristupa i efikasnog korienja
prirodnih resursa. Kada kaemo da je ovakvo oporezivanje podsticajno, kao potvrdu toga, naveemo
primere iz zemalja EU. U pojedinim zemljama EU, imamo situaciju da se na razliite vrste otpada
primenjuju razliite poreske stope koje se razlikuju po nainu odlaganja. Takoe, i recikliranje se
stimulie raznim poreskim olakicama.
Naravno, ni ovaj sistem nije idealan. S obzirom na to da porezi, u naem sluaju naknade i takse,
predstavljaju najee prihod za dravni budet, ne postoji garancija o postojanju direktne veze
izmeu zatite ivotne sredine i rasporeivanja prihoda, to se posebno ispoljava u zemljama u
tranziciji u centralnoj i istonoj Evropi. Zbog toga zemlje centralne i istone Evrope preferiraju naknade
specijalno obeleene za namenu u oblasti ivotne sredine. Takse i naknade su zavisni od poreskih
stopa. Ako se stope postave prenisko, onda nee imati podsticajnu ulogu, a ukoliko se postave
previsoko, tada takse i naknade mogu da budu prepreka privrednom razvoju. Kada bi uspeli da
naemo optimalni nivo poreskih stopa, onda bi na najbolji nain motivisali zagaivae da uvedu
privremene mere i da reavaju probleme na samoj lokaciji.
Pored sistema naknadi i taksi kao osnovnog izvora prihoda, odnosno finansiranja eko fondova, treba
spomenuti i druge naine i vidove za prikupljanje sredstava:
Sistem depozita sa refundiranjem - po ovom sistemu prilikom nabavke odreenih proizvoda
plaa se dodatni depozit, koji se refundira kada se posuda u kojoj se nalazio proizvod vrati u
prodavnicu ili specijalnom centru za prikupljanje. Pokazatelj ekoloke efikasnosti je
ostvarena stopa povrata. Tradicionalno se primenjuje na staklene boce, pri emu je stopa
povrata blizu 100%. Osnovna korist ovog sistema je mogunost ponovne upotrebe
materijala i robe na relativno ekonomski efikasan nain. S druge strane, problem je
neophodnost uvoenja sloenog sistema upravljanja i ulaganje u informisanje javnosti.
Dozvole koje mogu da se kupuju i prodaju na tritu po ovom konceptu, organi nadleni za
zatitu ivotne sredine izdaju dozvole za isputanje zagaenja, i te dozvole se zatim
stavljaju na trite gde se njima trguje. Ako bi ovaj sistem funkcionisao, onda bi zagaivai
koji imaju niske trokove uklanjanja zagaenja birali tehnike za uklanjanje zagaenja, a
zagaivai koji imaju visoke trokove uklanjanja zagaenja bi koristili dozvole. Osnovna
258

prednost je smanjenje ukupnih trokova uklanjanja zagaenja. Ovaj sistem ima pozitivan
uticaj i na kvalitet ivotne sredine. Naime, nadleni organi propisuju broj dozvola. Ukoliko se
pojavi neki novi akter na tristu oni imaju dve opcije: ili da kupi dozvolu ili da investiraju u
tehnike za uklanjanje zagaenja. Ovo automatski slui kao podsticaj za promenu tehnologije
i spreavanje zagaenja. S druge strane pojavljuju se dva problema. Prvo, neizvesnost
trgovanja ili previsoki administrativni zahtevi dovode do pada nivoa trgovanja. Drugo,
koncentracija trita moe da bude problem, ako nema dovoljno konkurencije.
Finansijske stimulacije glavna funkcija stimulacija je podrka sprovoenju propisa iz
oblasti ivotne sredine. One obuhvataju sledee mere: kazne za nepotovanje propisa,
garancije za izvrenje obaveza i naknade za odgovornost.
Kazne za nepotovanje propisa su direktna plaanja izreena zagaivaima koji ne
izvravaju obaveze iz propisa. One predstavljaju direktan prihod. Njihova visina treba da
bude dovoljno visoka da sprei nastanak ili da smanji zagaenje. Za njihovo sprovoenje
neophodno je postojanje dobrog monitoringa i inspekcije.
Garancije za izvrenje obaveza uplauje zagaiva da bi garantovao potovanje propisa.
Uplaeni iznos se refundira kada se postigne nivo potovanja propisa.
Sistem naknada za odgovornost osigurava isplatu naknada za tetu prouzrokovanu nekom
aktivnou kojom se zagauje ivotna sredina. Mogu da se isplauju rtvama tih aktivnosti,
vladi ili specijalnim fondovima, kao to je fond za zatitu ivotne sredine.
Subvencije predstavljaju razliite oblike finansijske pomoi zagaivaima ili korisnicima
prirodnih resursa. Mogu da budu: direktna plaanja (bespovratna sredstav), krediti za
plaanje poreza, poreske olaksie, odlaganje plaanja, meki krediti, otpis dugova i sl.
Karakteristike subvencija su: one su opravdane ako dovode do efikasnije delovanja trita,
treba da budu direktno usmerene na korisnike, treba da budu jeftin nain za postizanje
ciljeva, one su opravdane ukoliko obezbeuju unapreenje drutvene vrednosti, kod
odmeravanja vrednosti subvencija treba uzeti u obzir pored trokova i propadanje ivotne
sredine. Osnovni ciljevi subvencija su bili: pomo siromanima, zatita domae ponude,
obezbeenje zapoljavanja ali i zatita ivotne sredine. Meutim, veliki broj subvencija je
doveo do negativnih posledica po ivotnu sredinu i uticao na stvaranje ekoloki neodrivih
ekonomija. A ukinuti ili izvriti reformu subvencija praktino je nemogue, zbog izraenih
interesa pojedinaca ili izbornog znaaja direktnih korisnika.

Kada su u pitanju strana ulaganja, ona najese mogu biti kanalisana kroz fondove u vidu granta,
mekih kredita ili kredita od meunarodnih finansijskih institucija ili komercijalnih banaka. Fondovi se
koriste kao intermedijer za finansiranje ekolokih projekata iz nekoliko razloga:
Fondovi poseduju struan kadar koji na najbolji nain moe da identifikuje dobre ekoloke
projekte.
Fond moe da se nae u ulozi lokalnog partnera u sufinsiranju projekata.
Fond je u mogunosti da lake prihvati inovativne finansijske aranmane.
Preko fondova se mogu kanalisati sredstva ka malim projektima.
259

Pored prednosti, postoje i odreena ogranienja po pitanju korienja fondova u ove svrhe:
Fond moe imati neadekvatne procedure za upravljanje fondovima ali i za finansijsku
analizu.
Mogu se pojaviti problemu po pitanju obezbeenja dravnih garancija.
Mogu se pojaviti razlike u prioritetima i procedurama fonda i stranog investitora, to moe da
dovede do izostanka finansiranja.
Za sam fond, ovakvi tipovi finansiranja od strane meunarodnih finansijskih institucija i sl., obezbeuju
dodatni prihod, sticanje novih znanja i iskustava o ekonomskoj i ekolokoj proceni projekta kao i
sticanje znanja po pitanju nadzora nad projektima ali i finansijski menadzment. Pomo koju pruaju
meunarodne strukture pored finansijske moe da bude i tehnika, informaciona, savetodavna i
pomo u izgradnji kapaciteta. Svaka od navedenih tipova pomoi je dobrodola kada su u pitanju
fondovi za zatitu ivotne sredine a pogovoto u zemljama u razvoju i tranziciji kako bi na najlaki nain
mogli da usvoje sisteme funkcionisanja u zemljama EU. Institucije koje pruaju pomo se razlikuju po
svom statusu, misiji, polju aktivnosti i dr.
Jedan tip takve institucije je npr. meuvladina organizacija (IGO). Ovakve organizacije se bave
upravljanjem: meunarodnih ekolokih fondova i programa bespovratne pomoi, pruanjem tehnike
pomoi, umreavanjem resursa i dr. Meuvladine organizacije se najee pojavljuju u zemljama u
kojima su aktivne u vidu predstavnitava ili kancelarija.
Takoe treba izdvojiti i meunarodne finansijske institucije (IFI). One su vaan izvor finansijske
pomoi. Izvor njihove pomoi je u vidu finansiranja kroz zajmove i sl., zatim kofinansiranje,
mikrokrediti, partnerstva i tehniku pomo. Posebno su znaajne kod promena u ekolokim
infrastrukturama, sistemskim reformama i ekoloki odrivom privrednom razvoju. Od negativnih
karakteristika meunarodnih finansijskih institucija treba izdvojiti dve. Prvo, retko kad odobravaju
sredstva u vidu bespovratne pomoi. Drugo, ciljevi vezani za ivotnu sredinu nisu uvek ukljueni u
njihove programe. I pored toga, ovo su veoma vane institucije za razvoj fondova za zatitu ivotne
sredine jer predstavljaju dobar izvor finansijske pomoi.
Vano mesto okupljanja meunarodne pomoi za inicijative u oblasti ivotne sredine ukljuuju
partnerstva koja potiu od organa stranih vlada. Najee su to bilateralne agencije ili programi
pomoi. One pruaju bespovratnu finansijsku pomo, to je za fond za zatitu ivotne sredine
najvanije. Zatim pruaju i tehniku pomo, resurse za umreavanje kao i instrumente za razvoj
infrastrukture.
Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) osnovni cilj ovog programa je da prui pomo
zemljama u razvoju i tranziciji u izgradnji njihovih nacionalnih kapaciteta za postizanje odrivog
razvoja i razmenu znanja i iskustava. Sedite je u New York-u. Kada je u pitanju zatita ivotne
sredine i aktivnosti vezane za tu oblast, UNDP svoje aktivnosti sprovodi preko Grupe za ekoloki
odrivi razvoj, podregionalnih centara irom sveta i slubenika za oblast ivotne sredine sa seditem u
zemljama u kojima se realizuju programi. UNDP je svoje aktivnosti organizovao tako da budu
260

usklaene sa oblastima koje je meunarodna zajednica identifikovala kao prioritete, a to su: voda,
energija, zemljite i biodiverzitet.
Program Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (UNEP) se bavi pitanjima iz oblasti ivotne sredine.
Zvanina misija ovog programa je da bude lider i da podstie partnerstva u brizi za ivotnu sredinu
kroz inspirisanje, obavetavanje i osposobljavanje drava i ljudi da poboljaju kvalitet ivota a da
pritom ne ugroavaju ivotnu sredinu. Sedite je u Najrobiju, Kenija. U Evropi postoji regionalna
kancelarija sa seditem u enevi. Aktivnosti UNEP-a su podeljene u est tematskih oblasti:
1. ekoloko informisanje, procena i rano upozoravanje;
2. razvoj politike i zakonodavstva u oblasti ivotne sredine;
3. realizacija politike o ivotnoj sredini;
4. tehnologija, industrija i ekonomija;
5. regionalna saradnja;
6. konvencija u oblasti ivotne sredine.
UNEP nadgleda i vri procene u oblasti ivotne sredine i biodiverziteta, odrava informativne mree i
organizuje konferencije i sl.
Evropski investicioni fond (EIF) je finansijska institucija osnovana sa zadatkom da prui podrku
osnivanju, razvoju i rastu malih i srednjih preduzea. Ovaj fond pokuava da uskladi koristi i uticaje
svojih investicija u skladu sa ciljevima EU i da iri najbolju trinu praksu. Kada je u ivotna sredina i
investicije na tom polju, fond EIF se fokusira na promovisanje ekoloki razmunih investicija u sektoru
malih i srednjih preduzea. Postoje etiri osnovan cilja u okviru ove oblasti investicija:
1. ostvariti bolji pristup finansiranju dugova maloh preduzea;
2. doprineti razvoju svesti kod malih i srednjih preduzea o ekolokim pitanjima u kontekstu
investicionih odluka;
3. povezati u mreu ekoloki orjentisane bankarske institucije;
4. poveati stepen svesti i informisanosti.
EIF sve aktivnosti najvie usmerava ka sledeim oblastima: poslovi u poljoprivredi, biotehnologije,
obrazovanje, energetska pitanja, pitanja umarstva, eksploatisanje geolokih resursa, obnovljivi izvori
energije, recikliranje, odlaganje i preiavanje otpadnih voda, pitanja otpada i sl. Svoju podrku EIF
prua u obliku garantnih instrumenata (npr. kredit) i u obliku investicionog kapitala (investicioni kredit).
Evropska Unija EU politika EU u oblasti ivotne sredine ima etiri osnovna cilja: odravanje i
poboljanje kvaliteta ivotne sredine, zatita ljudskog zdravlja, razumno korienje prirodnih resursa,
promovisanje mera za reavanje regionalnih i globalnih ekolokih problema. Kranjih cilj je ostvarenje
visokog stepena zatite ivotne sredine. Tela koja uestvuju u realizaciji politike zatite ivotne
sredine tu su:
Savet za ivotnu sredinu;
Generalni direktorat;
261

Odbor za zatitu ivotne sredine i zatitu potroaa.

Od fondova u okviru EU koji podravaju zatitu ivotne sredine treba izdvojiti:

1. Finansijski instrument za ivotnu sredinu (LIFE) finansira tri tematska elementa: priroda,
ivotna sredina i tree zemlje. LIFE-priroda prua pomo u sprovoenju direktiva o pticama i
stanitima. LIFE-ivotna sredina pomae u razvoju inovativnih i integrisanih tehnika i
metoda u oblasti zatite ivotne sredine. LIFE-tree zemlje prua pomo u izgradnji
kapaciteta i administrativnih struktura u sektoru ivotne sredine u zemljama koje nisu lanice
EU a nalaze se du Sredozemnog i Baltikog mora. Pomo od ovog fonda mogu da trae
sva fizika i pravna lica sa seditem u zemljama koje imaju pravo pristupa .
2. Kohezioni fond finansira krupne projekte u oblasti ivotne sredine i saobraaja u zemljama
lanicama koje imaju BNP ispod 90% od proseka EU. Fond finansira projekte ueem od
85% kvalifikovanih trokova.
3. Strukturni fondovi pomau manje razvijenim regijama i regijama suoenim sa strukturnim
problemima. Aktivnosti ovog fonda su organizovane prema tri osnovna cilja:
promovisanje razvoja i strukturnih prilagoavanja regiona zaostalih u razvoju;
podrka ekonomskim i drutvenim promenama u oblastima sa strukturnim
problemima;
podrka usvajanju i modernizaciji politike i sistema obrazovanja, obuke i razvoja.
Globalni ekoloki fond (GEF) je meunarodni povereniki fond. Osnovan je 1990 godine kao pilot
program s ciljem da prua pomo u zatiti ivotne sredine na svetskom nivou i u promovisanju
ekoloki opravdanog i odrivog ekonomskog razvoja. Ovaj fond je osmiljen kao izvor kofinasiranja
koje se vri putem grantova i koncesija. Na taj nain Fond moe da kombinuje sopstvena sredstva sa
sredstvima od vlada, banaka, nevladinih organizacija i dr., sve u cilju reavanja globalnih ekolokih
prioriteta na nacionalnom nivou. Fond uestvuje u finansiranju projekata kao podrka aktivnostima
koje daju globalne pozitivne efekte na ivotnu sredinu. U njegovom sastavu se nalazi 168 zemalja
predstavljenih u Skuptinu Fonda. Finasijska sredstva iz GEF-a su dostupna vladama, istraivakim
institucijama, nevladinim organizacijama, regionalnim razvojinm bankama i dr. Programske aktivnosti
GEF-a su usmerene na sledee oblasti: biodiverzitet, klimatske promene, meunarodne vode i zatita
ozonskog sloja. GEF trenutno slui kao finansijski mehanizam Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o
klimatskim promena i Konvencije o biolokom diverzitetu. Fond prua svoju pomo tako to finansira
neophodne aktivnosti, a naroito aktivnosti vezane za spomenute konvencije, pripremu projekata i
njihovu realizaciju. Dva postojea granta u fondu za pripremu projekata (PDF) podravaju istraivanje
i pripremu. Po shemi PDF A se odobravaju bespovratna finansijska sredstva u visini do 25.000 US
dolara i obino vodi do projekata srednje veliine (projekti vrednosti do milion US dolara). S druge
strane, imamo emu PDF B. Ona daje pomo u iznosu do 350.000 US dolara i vodi do tzv. velikih
projekata (projekti vrednosti iznad milion US dolara). U pojedinim zemljama postoje Programi malih
grantova. Njime se finansiraju projekti do 50.000 US dolara. Ovim projektima se najee bave
nevladine organizacije.
262

Svetski fond za zatitu prirode (WWF) ovo je nezavisna fondacija za ouvanje prirode u svetu. Ovaj
fond je osnovan 1961. godine. Osnovni zadatak mu je da zaustavi degradaciju prirodne sredine i da
izgradi budunost u kojoj e ljudi iveti sa prirodom. Mere koje WWF koristi u sprovoenju svojih
aktivnosti su: ouvanje svetskog biodiverziteta, korienje obnovljivih prirodnih resursa i promovisanje
smanjenja zagaenja i rasipne potronje. Fond ima 4,7 miliona simpatizera. Kancelarija za evropsku
politiku se nalazi u Briselu. Njen zadatak je da koordinie aktivnosti u Evropi. Osnovna kampanja koju
WWF sprovodi naziva se Kampanja iva planeta. Njen fokus je: ouvanje reprezentativnih bogatstava
prirode, spaavanje ugroenih vrsta, menjanje obrazaca potronje resursa i naina na koje
eksploatiemo te izvore.
Regionalni ekoloki centar za centralnu i istonu Evropu (REC) ovo je nepolitika, neprofitna
organizacija sa zadatkom da prui pomo u reavanju problema ivotne sredinu u regionu centralne i
istone Evrope. Aktivnosti REC-a u oblasti ivotne sredine se baziraju na promovisanju reenja za
brojne izazove ekolokog i odrivog razvoja. REC se usmerava na sledee oblasti: odriv razvoj,
procesi integracije u EU u oblasti ivotne sredine, politika ivotne sredine i unapreenje uea
javnosti. Najee sarauje sa lokalnim, nacionalnim i multinacionalnim organizacijama i telima. Kao
jedan od njihovih saradnika moe da se pojavi i fond za zatitu ivotne sredine. Resursi REC-a su
dostupni za multilateralne partnere, vladine organe (npr. fond za zatitu ivotne sredine), nevladine
organizacije ili grupe graana na nivou zajednice. Pomo koju REC prua moe da bude u vidu
bespovratne finansijske pomoi (grantova), tehnike pomoi ili saradnje u okviru svojih relevantnih
programa.
Evropski ekoloki biro (EEB) je savez nevladinih ekolokih organizacija graana. Bave se pitanjima
zatite ivotne sredine i prirode. Okuplja 134 organizacije lanice u 25 zemalja. Sedite je u Briselu.
Misija ovog saveza je da se pobolja politika EU u oblasti ivotne sredine i promovisanju odrivog
razvoja kroz integrisanje ekolokih ciljeva u horizontalne i resorne politike na nivou EU, kao i briga za
sprovoenje vaeih strategija. EEB se sastoji od radnih grupa. Te grupe su fokusirane na specifina
pitanja kao to su: kvalitet vazduha, biodiverzitet, industrija, upravljanje otpadom, zagaenje voda,
poljoprivreda, hemikalije, proirenje EU, buka i standardizacija.

Zakljuak
Nunost kontinuiranog procesa drutvene reprodukcije istovremeno zahteva integralno tretiranje
prirodnog okruenja. Kreiranje integrisane politike koja uvaava principe ekonomije i indikatore
odrivog razvoja, upuuje na nunost dinamikog ukrtanja sinergije ekonomskog, socijalnog,
ekolokog i institucionalnog podsistema. Sprega odnosa ekonomije i ekologije (Eco-Eco) je na
percepciji ivotne sredine kao izvora resursa za ekonomske aktivnosti, ali i kao primaoca otpada,
uzimajui u obzir prag tolerancije zagaenja. Klasian pristup zasnovan je na kreiranju profita preferencija profita radi profita uz minimiziranje utroaka. Ekonomisti smatraju da prirodne resurse
263

treba tretirati kao i svako drugo kapitalno sredstvo zbog toga to trita mogu efikasno odrediti njihovu
cenu i alocirati njihove usluge.
Pri nedostatku samo jednog od elemenata koji spadaju u ivotnu sredinu ove planete (prostor,
obradive povrine, elementi vazduh i voda, biljni i ivotinjski svet) ivot postaje nemogu i nezamisliv.
Iz povezanosti tih elemenata proizala je primenjena ekologija, iji je pravi smisao: nauka o budetu
prirode (kako je ovaj pojam prvi upotrebio Ernst Hekel pre vie od sto godina definiui ga kao nauku
o budetu ivih bia).

Literatura
Bokovi, J. (2006), Investicioni fondovi. Stanje i perspektive privrede Srbije, Beograd: Beogradska bankarska
akademija Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije i Institut ekonomskih nauka.
Stejner, A., Martonakova, H., Guziova, Z. (2003), Environment Governance Sourcebook, Regionalna kancelarija
za Evropu i Zajednicu nezavisnih drava UNDP-a, copyright za izdanje na srpskom jeziku: UNDP
kancelarija za Srbiju i Crnu Goru, Beograd: Cicero.
Speck, S., McNicholas, J., Markovic, M., (2001), Environmental Funds in the Candidate Countries. s.l.: Regional
Environmental Center for Central and Eastern Europe, Szentendre, Hungary: ProTetria.
Ackermann, R., Hughes, G., Hertzman, C., Somlyody, L., Georgieva, K., Ayres, W., Goldenmann, G., (1998),
Environmental Action Programme for Central and Eastern Europe.
Hussen, A. 2005. Principles of Enviromental Economics, Routledge, New York.
Burningham, D., and Davies J. 1995. Green Economics, Halley Court, Oxford.
Eban, G, Ekonomika i okoli, prevod [originalan naslov Economics and the environment], Mate, Zagreb 2003.
Pearce, D., Pearce C., Palmer C., 2002. Valuing the Environmental in Developing Countries, Published by
Edward Elgar UK, 2002.
Drakovi, B., 2010. Ogled o vrednosti prirodnih resursa, Ekoloki izazovi Srbije, Otvoreni univerzitet Subotica,
2010
Harris, J. M., Ekonomija ivotne sredine i prirodnih resursa, Datastatus, Beograd, 2009.
Ahmed Hussen (2005), Principles of Environmental Economics, Routledge Taylor & Francis Group, London and
New.
Macura, . (2010), Fondovi za finansiranje projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, CESS magazin 2122,
str 1114
United Nations Environment Programme (UNEP) (2008), Global Trends in Sustainable Energy Investment,
Earthprint.

264

Ekoloka bezbednost
Jordan Aleksi
Mesud Ademovi

Ekoloka bezbednost je termin koji koristimo za probleme koji povezuju uslove ivotne sredine sa
interesima nacionalne bezbednosti. To je pitanje koje sve vie dobija na znaaju u svetskim
poslovima, mada trenutno u svetu ne postoji visok stepen saglasnosti o tome kako se ono definie,
koje su pretnje njegovoj stabilnosti i koje su odgovornosti politikih mera.
Opasnost po nacionalnu bezbednost predstavljaju problemi koji su u vezi sa resursima i ivotnom
sredinom i koji oslabljuju kvalitet ivota i uzrokuju rastuu konkurenciju i tenzije. Na odnose meu
dravama, kao i na odnose unutar drava, utiu brojni momenti, kao to su etnike razlike,
ekonomske aktivnosti i trgovinske prepreke, politiko pozicioniranje i propadanje ivotne sredine. Oni
postaju pretnja nacionalnoj bezbednosti tek kada drastino ugroze ponaanje drave u odreenom
vremenskom periodu.
Zamislimo situaciju u kojoj dolazi do veoma brzog troenja rezervi svee podzemne vode na granici
izmeu dve drave. Pretpostavimo da je re o veoma produktivnoj regiji, sa visokim poljoprivrednim
prinosima, tako da je od vitalnog interesa za obe drave da odre produktivnost i zaposlenost lokalnog
stanovnitiva, itd. Dve drave se meusobno optuuju za sabotiranje privrede i alju vojne trupe na
granicu, pri emu tenzije meu njima rastu. Obe su u prolosti iskusile etnike ili verske tenzije. Sada
izjavljuju da su spremne da upotrebe nuklearno oruje. Prilino zastraujue, zar ne? Ovakve situacije
su mogue, na primer, u regionu Bliskog istoka, centrale Azije ili u Africi, gde problemi mogu da
dovedu u vezu uslove ivotne sredine (u ovom sluaju iscrpljivanje resursa) i inerese nacionalne
bezbednosti (u ovom sluaju ekonomsku bezbednost). Meutim, kako je ve reeno, ekoloki
problemi postaju bezbednosni tek kada doe do ozbiljnih ekonomskih ili politikih sporova izmeu
dotinih zemalja.
Dakle, relavantnost nekog ekolokog problema, u pogledu meunarodnih odnosa, zavisi od odnosa
meu dravama. Tako, izuzetno je teko postaviti direktnu uzronu vezu izmeu nekog generikog
ekolokog problema i nastanka nasilnog sukoba, delimino zato to je kontekst jedinstven za svaki
region. Kompromis o prirodnim resursima ili potreba za njima mogu da imaju bitnu ulogu u procesu
eskalacije. Sama ivotna sredina nee proizvesti sukob, kao to ga ni kulturne razlike, nagomilavanje
oruja ili ekonomske sankcije sami po sebi ne uzrokuju. Realna procena resursa ivotne sredine kao
faktora podjednako je bitna kao i procena drugih definisanih varijabli koje vode sukobu. Na primer,
unitenje Aralskog jezera samo po sebi predstavlja ekoloku katastrofu i tragediju, ali to nije glavni
uzrok bezbednosnih problema i tenzija u njegovom regionu. Najvei meudravni problemi se javljaju
zbog uzvodnog i nizvodnog korienja voda (poljoprivreda nizvodno, hidroelektrane uzvodno).

265

Bezbednost ivotne sredine

Za sada ne postoji opteprihvaena definicija ekoloke bezbednosti. Ipak se, uopteno, moe rei da
se ekoloka bezbednost odnosi na relativnu bezbednost javnosti od ekolokih opasnosti uzrokovanih
prirodnim ili ljudskim delovanjem usled neznanja, incidenata, loeg upravljanja, loeg projektovanja,
zbog uzroka koji se nalaze unutar ili izvan dravnih granica.
Ekoloka bezbednost obuhvata reavanje problema nedovoljnih resursa, propadanje ivotne sredine,
bioloke opasnosti, koji mogu dovesti do sukoba. Metode reevanja ovih problema podrazumevaju
primenu ekoloki opravdanih tehnologija (korienje obnovljivih resursa sa ciljem smanjenja potronje
resursa uopte, smanjenja koliine stvorenog otpada i njegovo recikliranje, itd.), politike odrivog
razvoja, pravnih i ekonomskih instrumenata u oblasti ivotne sredine, itd.
Mada su odrivi razvoj i ekoloka bezbednost koncepti koji se meusobno dopunjavaju i slue kao
faktor prilikom usvajanja politikih mera, oni ipak nisu jedno te isto. Odrivi razvoj je usresreen na
ekoloki razuman drutveno ekonomski razvoj, a ekoloka bezbednost je usredsreena na
prevenciju sukoba koji su povezani sa faktorima ivotne sredine, na dodatnu potrebu oruanih snaga
da zatite svoje snage od ekolokih opasnosti i na sanaciji tete nanesene ivotnoj sredini vojnim
faktorima. Uslov ekoloke bezbednosti je stanje u kojem dolazi do odrive interakcije drutvenih
sistema i sistema ivotne sredine, u kojem svi pojedinci imaju ravnopravan i razuman pristup dobrima
koja proistiu iz prirodne sredine i u kojem postoje mehanizmi za reavanje ekolokih kriza i
konflikata.
Propadanje ivotne sredine i nedostatak resursa na lokalnom i regionalnom planu (pogorani
porastom broja stanovnika, nepravednom raspodelom bogatstva i globalnim promenama u oblasti
ivotne sredine) bitni su faktori koji mogu da pojaaju, stvore, opasnost po nacionalnu bezbednost u
smislu politike nestabilnosti ili nasilnog sukoba ili da joj doprinesu. Migracije stanovnitva
prouzrokovane oiglednim propadanjem ivotne sredine sve se ee pojavljuju kao nov problem, i
moe se oekivati da pojaaju ve postojee tenzije.
Na primer, poplava i nuklerana havarija imaju jednu zajedniku osobinu: obe pojave predstavljaju
pretnju bezbednosti tetom nanesenom ivotnoj sredini. A poto priroda ne poznaje vetaki
odreene granice, verovatno je da se pretnje ovakve vrste ire preko dravnih granica. Tada se
pojavljuje meunarodni aspekt problema. Masa ljudi se pokree u potrazi za za bezbednim ivotom i
zdravljem. Privreda zemalja na koje se to odnosi trpe posledice. Vlade dotinih zemalja e moda
izdati nalog vojnim snagama da pomognu u reavanju problema i verovatno e pregovarati o saradnji i
pomoi. Drave, pak, mogu da odlue da ne trae reenje, ve da umesto toga (iz razliitih razloga)
poveaju tenzije i time stvaraju uslove za oruani sukob. Ukratko, postoje etiri opta tipa konflikta koji
mogu biti u vezi sa pitanjima ivotne sredine (NATO, 1999):

266

etniko politiki sukobi; 29

sukobi povezani sa migracijama (unutar zemlje, preko granica i demografski
uzrokovana);
meunarodni konflikti oko resursa;
ekoloki konflikti usled fundamentalnih globalnih ekolokih problema.
F

Osiguranje ivotne sredine

Osnovna je reakcija nacionalne vlade. Nacionalne vlade imaju najveu odgovornost jer su one
zakonski glavni akteri u meunarodnim odnosima i imaju pun suverenitet nad svojom teritorijijom.
Njima su na raspolaganju razliite mere: usvajanje politike zemlje, poveanje svesti javnosti,
pokretanje zakonske inicijative za uvoenje ekoloki razumnih promene zakonske norme, itd. Vlede
treba na sebe da preuzmu odgovornostza zatitu javnih resursa i ivotne sredine.
Ekoloka bezbednost takoe mora da bude deo spoljne politike svake drave. Ona se ne moe
tretirati izolovano na niim nivoima organizovanja. Pretnje ekolokoj bezbednosti esto
podrazumevaju prekogranine i/ili globalne posledice za koje je neophodna meunarodna saradnja.
Postoji meunarodni, ili bolje reeno transnacionalni nivo, koji predstavljaju brojne regionalne unije,
paktovi, meunarodne organizacije. S obzirom na to da ekoloki stresovi esto vuku koren iz
prekograninih, regionalnih ili globalnih ekolokih problema, meunarodni ili regionalni ekoloki
sporazumi imaju posebno vanu ulogu u spreavanju ekolokih sukoba. Usvojeni su brojni paktovi i
konvencije koji se bave pitanjima ivotne sredine, 30 kao to su, na primer, Antarktiko ekoloki
protokol (Antarktiki pakt, 1959), Konvencija o zabrani vojne ili bilo koje druge neprijateljske primene
tehnika koje menjaju ivotnu sredinu (1979), Konvencija o dugoronom prekograninom zagaenju
vazduha (1979), Bazelska konvencija o kontroli prekograninog kretanja i odlaganja opasnog otpada
(1989), Konvencija o biolokom diverzitetu (1992) ili Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama
(1992). Za zemlje u tranziciji su od jo veeg znaaja konvencije ECE o zatiti i korienju
prekograninih vodotoka i meunarodnih jezera, o prekograninim posledicama industrijskih
incidenata i o proceni uticaja na ivotnu sredinu u meunarodnom kontekstu. Ove tri konvencije su po
svojoj prirodi preventivne i sadre detaljno razraene mehanizme reavanja sporova.
F

Jasno je da same drave ne mogu da osiguraju ekoloku bezbednost i da meunarodne organizacije,

sa druge strane, ne raspolau kapacitetima za uklanjanje ovih opasnosti. Dakle, neodphodno je da u
formulisanje, u implementaciju i pri usvajanju politikih instrumenata budu ukljuene korporacije,
nevladine organizacije, vladine agencije i meunarodne agencije. Potrebno je unaprediti postojee
instrumente usvajanja politike koji bi bili prilagoeni i efikasni u sluajevima ekoloke pretnje
regionalne stabilnosti, u kontekstu primene preventivne odbrane putem mera izgradnje poverenja i

29Ovikonfliktimogudabudumeunarodnogilidomaegkaraktera

30VidiprilogF,Meunarodniprotokoli,paktoviikonvencijekojisuuvezisaekolokombezbednostiiMilenijumProjekat

AmerikogsavetazaUniverzitetUN

267

smanjenja tenzija. Postoji znaajan broj vladinih agencija i nevladinih organizacija koje poseduju
potrebno ekspertsko znanje koje bi moglo da doprinese razvoju novih instrumenata i politikih procesa
koji bi se koristili prilikom odluivanja. Da bi bili svrsishodni, novi instrumenti moraju da koriste
multidisciplinarni pristup. Oni takoe imaju bitnu ulogu u obezbeenju uea javnosti i deluju kao
savetodavna tela.

Novi koncept nacionalne bezbednosti

Tradicionalno poimanje nacionalne bezbednosti, zasnovano na tzv. vestfalskom modelu zatite
dravnih i drutvenih vrednosti i interesa i na konceptu suverenosti, u savremenim uslovima gubi svoj
smisao i znaaj. Koncept koji je zasnovan na zatiti: spoljnopolitikih interesa u meunarodnim
odnosima, teritorije od spoljne agresije, poretka vlasti i vladajuih reima u sredite deavanja stavlja
bezbednost ljudi i njihovo uestvovanje u meunarodnoj i globalnoj bezbednosti.
Umesto drave, kao iskljuivog aktera bezbednosti, ulogu aktivnih subjekata bezbednosti preuzimaju
pojedinci i nevladini, subnacionalni i transnacionalni entiteti. Pored tradicionalnih funkcija
(diplomatske, obavetajne i odbrambene), savremena drava naglaava znaaj ekonomske,
energetske, kulturne, ekoloke, socijalne, informacione i drugih sfera bezbednosti. Sve to ukazuje na
ozbiljnu promenu koncepta nacionalne bezbednosti koji je prilagoen uslovima i potrebama
savremene bezbednosne stvarnosti.
Koncepti bezbednosti su teorijske i praktine konstrukcije zatite i unapreenja vitalnih vrednosti i
interesa pojedinih kategorija referentnih objekata bezbednosti. Budui da je bezbednost dinamina
kategorija, menjaju se i koncepcijski pogledi na objekte i vrednosti koje treba da titi, na opasnosti
koje im prete, kao i na subjekte i sredstva zatite.
Bezbednost drave (state security), odnosno koncept nacionalne bezbednosti (national security)
spada u stare, tradicionalne pristupe bezbednosti. U sreditu bezbednosti nalazi se suverena drava,
odnosno njen opstanak, dravna teritorija i nacionalni suverenitet kao vitalne vrednosti i interesi koje
se tite vojnim kapacitetima i sposobnou da se odvrati vojna agresija ili da joj se uspeno odgovori.
Koncept nacionalne bezbednosti zasnovan je na Doktrini o nepovredivosti suvereniteta koja datira od
Augzburkog mira (1555), kojim je vladar dobio pravo da odluuje o religiji svoje zemlje (cuius regio,
eius religio ija je oblast, njegova je i religija). Ovo pravo je potvreno i modifikovano Prakim
mirom (1635) i Vestfalskim mirom (1648) kojim je okonan Tridesetogodinji verski rat u Evropi
izmeu katolika i protestanata.
U eri globalizacije i meunarodnih integracija, postavlja se pitanje opravdanja koncepta nacionalne
bezbednosti. Svedoci smo ukidanja granica u Evropi, stvaranja jedinstvenog trita proizvodnje,
kapitala, roba i usluga, sve homogenije meunarodno-regionalne politike, poveanja tolerancije meu
268

tradicionalno suprotstavljenim narodima i dravama, prenoenja nekih tradicionalnih iskljuivo

dravnih nadlenosti na nadnacionalne i nevladine entitete, stvaranja zajednikih oruanih snaga,
unapreenja modela policijske saradnje, sve vee saradnje na polju bezbednosti i poetka razvoja
jedinstvenih nadnacionalnih sistema bezbednosti. Drave postepeno gube neka svoja ontoloka
obeleja i funkcije, ime dovode u pitanje svrha njihovog postojanja i tradicionalna nacionalna
bezbednost.
Nacionalna bezbednost, u savremenim uslovima, je rekonstruisana u meunarodnu bezbednost,
obuhvatajui bezbednost sistema drava, a ne samo pojedinih drava-nacija. To je promenilo i
program rada bezbednosnih problema od iskljuivo vojnih (pre svega globalni ili nuklearni rat) ka
irem spektru drugih problema onih koji se odnose na ivotnu sredinu, migracije...
Mirnodopske tzv. nevojne pretnje predstavljaju dominantni tip pretnje svim savremenim dravama.
Ratovi se relativno retko dogaaju, dok se organizovani kriminal, terorizam, korupcija, ugroavanje
ivotne sredine, politika i socijalna nestabilnost dogaaju svaki dan i svakoj dravi.

Strategija ekoloke bezbednosti

Cilj strategije nacionalne bezbednosti jeste da osigura zatitu temeljnih i trajnih potreba drave i
drutva: opstanak drave kao politike zajednice i normalno delovanje drave sa svim elementima
njene nezavisnosti, sloboda i teritorijalna celovitost, zatita ivota i sigurnosti graana, osiguranje
napretka drave i drutva, te zatita ustavnog poretka.
Ekoloka kriza je odraz duboke poremeenosti u prirodnim sistemima izazvanih ljudskomovekovom (antropogenom) delatnou i neophodno je preduzimanje mera za njeno ublaavanje.
Najei i najvidljiviji uzroci ekoloke krize su:
problem stanovnitva, koji obuhvata poveanu stopu nataliteta, gustinu naseljenosti i
problem ishrane;
iscrpljivanje prirodnih resursa i problem energije; i
zagaivanje kao univerzalni problem, koje obuhvata prirodnu i drutvenu komponentu
ivotne sredine.
Ekoloka bezbednost je bezbednost graana od: neodgovornog zagaivanja vazduha, zemljita,
biljnog i ivotinjskog sveta; neodgovornog korienja prirodnih bogatstava (vode, rude i minerala,
ribnog i lovnog fonda, ljunka, peska itd.); neefikasnih institucija za sprovoenje zakona; i nas samih
u ponaanju prema prirodi, ivotnoj sredini i okruenju. To podrazumeva iskljuivanje bilo koje
delatnosti oveka koja tetno deluje na okruenje, situacije u kojoj postoji odsustvo opasnosti
nanoenja gubitaka prirodnoj sredini i zdravlju stanovnitva, kao i poeljan stepen konstruktivnosti
dravne ekoloke politike.

269

Ekoloka politika se odreuje kao svesna i organizovana drutveno usmeravajua delatnost, kojom
se posredstvom drave i drutvenih-posebno politikih organizacija, usmerava odnos drutva prema
prirodi u cilju ouvanja, zatite i unapreivanja ivotne sredine.
Definicija koja se donekle najvie pribliava operativnom pristupu u praksi i dozvoljava da se na
osnovu nje gradi strategija odrivog razvoja jeste ona koju su zajedniki razvili IUCN (Meunarodna
unija za zatitu prirode) i UNEP (Program zatite ivotne sredine Ujedinjenih nacija) koja glasi :
''Odrivi razvoj u svom fokusu ima ljude i njegov cilj je da se unapredi kvalitet ljudskog ivota. Odrivi
razvoj se zasniva na zatiti, tako da je uslovljen potrebom da se uvaava koncept prirode kako bi se
obezbedili resursi i usluge potrebne za ivot. Iz ove perspektive, odrivi razvoj znai unapreenje
kvaliteta ljudskog ivota u granicama kapaciteta podnoenja ekosistema koji ga podravaju''. Ova
definicija odrivog razvoja predstavlja normativni koncept koji ukljuuje standarde ponaanja koje
treba ispotovati ukoliko ljudska zajednica tei ka zadovoljenju sopstvenih potreba preivljavanja i
blagostanja. Definicija ukljuuje tri osnovne komponente, a to su: ekonomska, drutvena i
komponenta zatite ivotne sredine, koje ine temelj odrivog razvoja. Sve tri komponente su
meusobno povezane i meuzavisne i zbog toga zahtevaju da sve to se preduzima na polju razvoja
bude u skladu sa svakom od njih posebno.

Indikatori ekoloke bezbednosti

U indikatore ljudske bezbednosti spadaju indikatori iz podruja ekonomije, ivotne sredine, zdravlja
i ishrane, obrazovanja, socijalne sfere, iz sfere politike i institucija, kao i iz sfere line i kolektivne
bezbednosti.
Podruje drutvenog ivota
Ekonomija
ivotna sredina

Broj indikatora
23
52

Zdravlje i ishrana
Obrazovanje
Socijalna bezbednost
Politika i institucionalna bezbednost
Lina i kolektivna bezbednost
Ukupno:

40
24
67
118
58
392

Izvor: Program za razvoj Ujedinjenih nacija( UNDP-United Nations Development Programme)

Izvetaju o ljudskom razvoju Ujedinjenih nacija (Human Development Report,1994.) istie da ljudska
bezbednost podrazumeva kontinuirano, afirmativno i progresivno irenje ljudskog procvata, koji se
zasniva kako na sigurnosti, tako i na slobodi. U ovom izvetaju preovladava integralni pristup, jer

270

sadri sedam meuzavisnih dimenzija-ekonomiju, ivotnu sredinu, zdravlje i ishranu, obrazovanje,

socijalnu sferu, institucije i linu i kolektivnu bezbednost.
Najznaajniji indikatori ekoloke bezbednosti su: pravne norme u oblasti ivotne sredine, propisi
koji ureuju oblast zatite ivotne sredine, realizovani programi zatite ivotne sredine, utroena
sredstva za zatitu ivotne sredine, kao i indikatori koji se odnose na vazduh, vodu,zemljite, otpad,
biodiverzitet i ume.
Ekoloka bezbednost treba da omogui i garantuje kvalitet ivota. U naim okolonostima jo uvek
se katastrofinim situacijama po pravilu bavimo kao elementarnom nepogodom. Primer su i
poplave u Srbiji. Prvi korak koji je bio preduzet bilo je proglaenje stanja elementarne
nepogode, umesto proglaenja ekoloke katastrofe. Proglaenje ovog dogaaja elementarnom
nepogodom mnoge odgovorne institucije, organe, organizacije i pojedince
u lancu
odgovornosti je liilo odgovornosti, dok bi proglaenje ekoloke katastrofe pokrenulo itav
lanac odgovornosti.
U savremenim uslovima ivota, pretnje ekolokoj bezbednosti se ogledaju, pre svega, u: trci za
profitom na raun odrivosti, porastu broja stanovnika, klimatskim promenama i globalnom
zagrevanju, gubitku biodiverziteta, smanjenju ozonskog omotaa u stratosferi, zagaenju zemljita,
vode i vazduha, opasnostima od velikih akcidenata (nuklearnih i hemijskih), bezbednosti hrane i
vode...

Primetna, registrovana i verifikovana promena klime treba da nas brine, kako zbog faktora koji
izazivaju njenu promenu, tako i zbog posledica koje donosi promena klime, a naroito zbog:
porasta globalne srednje temperature, porasta nivoa mora, promena u padavinama i izmene
hidrolokog i reima vodnih resursa, uticaja na ekosisteme, poljoprivredu, umarstvo, kao i
implikacija na ljudsko zdravlje.
Ozonski omota u stratosferi je smanjen, a kao glavni uzronik njegovog oteenja, pored
prirodnih izvora (poari i vulkanske erupcije), javlja se ovek i njegovi antropogeni izvori
(haloni, gasovi: CO, CO2, NOx,SO2).
Acidifikaciju uzrokuju NOx,SO2,NH3, koji mogu da oksidiraju i da se pretvore u kiseline to
dovodi do poveane kiselosti zemljita, a posledice su: promena hemijskog sastava vode i tla,
smanjenje vitalnosti drvea, propadanje ribnog fonda i biodiverziteta uopte. Mere za
ublaavanje procesa acidifikacije su u: smanjenju sadraja supstanci koje izazivaju
acidifikaciju, poveanju energetske efikasnosti, prelasku sa vrstih na tena goriva, smanjenju
emisije gasova u industriji i saobraaju, boljem upravljanju stonim ubrivom nitrifikacija, i dr.
Gubitak biodiverziteta je vie drutvena i ekonomska nego prirodna pojava, i ogleda se u
stopama smanjenja broja vrsta i genetske raznovrsnosti u ekosistemima. To uzrokuje gubitak
stanita, gubitak uma, erozija tla, zagaenja voda, intenzivan uzgoj nekih biljnih vrsta,
uvoenje stranih vrsta u ekosistem, loe upravljanje resursima i dr. Posledice gubitka
biodiverziteta se, pre svega, ogledaju u gubitku varijabilnosti vrsta, u tome to su manje
populacije osetljivija na razmnoavanje unutar grupe, u gubitku raznolikosti ekosistema to
271

utie na neke prirodne pojave: samopreiavanje vode i vazduha, poremeen ciklus

nutrijenata, smanjenje opraivanja biljaka, smanjenje prihoda drutva i pojava siromatva.
Osnovni problemi u vezi sa sveom vodom jeste u raspoloivosti voda i njenom loem
kvalitetu, iji su uzroci u poveanoj industrijskoj i potronji u domainstvima, intenzivna
poljoprivreda, sezonske i godinje varijacije i globalno zagrevanje. Posledice se izraavaju u
smanjenju nivoa povrinskih i podzemnih voda, isuivanju vodenih tela, tete po floru i faunu,
sleganje zemljita i dr.
ume su veoma vane za svaku dravu i ekonomiju i njihova uloga plua i vrednosti - kao
obnovljivog prirodnog resursa - je nezamenjiva.Uzroci propadanja i oteenja uma su prirodni
i antropogeni, to posebno zabrinjava, a posledice su ekoloke, ekonomske i drutvene.Mere
za ublaavanje degradacije uma ogledaju se, pre svega, u preduzimanju adekvatnih mera za
suzbijanje problema zagaenja vazduha, u boljoj meunarodnoj koordinaciji, u upravljanju
umama kroz primenu podsticajnih mera i sistema sertifikacije, u uvoenju sveobuhvatnog
monitoringa umskim ekosistemima, u adekvatnom ouvanju dovoljnih povrina razliitih vrsta
uma, kao i u boljoj i efikasnijoj protivpoarnoj zatiti.
Prirodne sile i mnogo vie ljudske aktivnosti uzrokuju zagaivanje zemljita i doprinose gubitku
zemljita zarobljavanjem: objektima, erozijom, salinizacijom, dezertifikacijom (naputanje
zemljita) i sabijanjem zemljita. Posledice degradacije zemljita se ogledaju u zagaenjima
vode i akumuliranju zagaenja u biljkama i ivotinjskim vrstama, unitavanju stanita, gubitku
prirodnih lepota i biodiverziteta, manjim prinosima...
Zahvaljujui, pre svega, ljudskim aktivnostima stvara se sve vee koliine otpada, isti se
neadekvatno odlae i transportuje. Posledice enormne proizvodnje otpada, kako
biorazgradivog, tako i opasnog otpada, ogledaju se u zagaenju zemljita, vode, vazduha,
doprinosi se globalnom zagrevanju zbog emisije metana iz jednog segmenta otpada, naruava
se prirodni izgled predela, utie se na zdravlje ljudi...
Urbani stres, zbog poveane koncentracije stanovnitva i stila i naina brzog ivljenja, je
posledica naruenog kvaliteta ivotne sredine. Glavni problemi vezani za stres u urbanoj
ivotnoj sredini vezani su za kvalitet vazduha i vode, buku i saobraajno optereenje,
stvaranje otpada, kvalitet stanovanja, propadanje izgleda gradova i istorijskih spomenika...
Najei uzroci ekolokih incidenata su industrijski procesi, incidenti na moru i prirodne
katastrofe. Incidenti negativno utiu na ljudsko zdravlje, ekosisteme i privredu. Sreavanje i
svoenje na minimum posledica od velikih incidenata podrazumeva adekvatno upravljanje,
uspostavljanje svrsishodnog sistema podataka, poveanje stepena nuklearne bezbednosti,
uvoenje bezbednosnih mere u procesnu industriju, uspostavljanje i odravanje pripravnosti za
vanredne situacije, zakonsko ureivanje odgovornost kroz Princip zagaiva plaa.
Broj stanovnika Zemlje nastavie da raste vrlo dinaminom stopom u decenijama koje dolaze,
mada je globalna stopa fertiliteta i dalje u silaznom trendu.Strunjaci za demografiju predviaju
da e stopa rasta stanovnitva u periodu do 2050. godine opasti u odnosu na 1,2 procenta
godinje, zabeleenih u 2000. godini. Osnovni razlog ovog opadanja trebalo bi da bude
smanjenje fertiliteta. Uz to, svetsko stanovnitvo postae starije u proseku, jer e oekivano
trajanje ivota na roenju porasti sa 65 na 76 godina. Regionalni disparitet u broju stanovnika i
272

njegovom rastu moe imati ogromne efekte na veze stanovnitva, resursa i ivotne sredine.
Kako stanovnici manje razvijenih zemalja budu usvajali ivotne standarde industrijski razvijenih
zemalja, potronja energije i ostalih dobara po stanovniku e rasti, dovodei do poveanja
efekata na ivotnu sredinu..
*
*

Problemi vezani za korienje resursa neraskidivo su vezani sa problemima rasta broja stanovnika,
ekonomskog rasta i, uopte, budunosti oveanstva. Prvobitno izraene strepnje u izvetaju
Rimskog kluba Granice rasta iz 1972. godine , koje su se odnosile na apsolutna ogranienja koliina
osnovnih neobnovljivih resursa (ruda metala i drugih mineralnih sirovina), tokom godina su prerasle u
neto drugo. Ve tada je ovakva pesimistika projekcija bila kritikovana, uz argumente da e
otkrivanje novih leita prirodnih resursa, razvoj tehnologija za njihovu ekstrakciju i preradu i razvoj
supstituta i tehnologija reciklae nadomestiti iscrpljivanje postojeih prirodnih resursa. Niko, meutim,
nije mogao negirati da problem nekontrolisane ekstrakcije neobnovljivih prirodnih resursa postoji i
danas je fokus rasprave o odrivosti prirodnih resursa usmeren umesto na apsolutna ogranienja
koliina neobnovljivih resursa, usmeren na probleme vezane za ekoloke uticaje obnavljanja resursa.
Danas postoji mnogo analitikih formulacija i metoda za odreivanje nivoa antropogenog uticaja na
potronju resursa.Jedan od najee korienih je ekoloki otisak. Ekoloki otisak je mera
antropogenog uticaja na ekosisteme Zemlje. Ekoloki otisak predstavlja povrinu bioloki
produktivnog zemljita i povrinu mora potrebnu da bi se regenerisali resursi koje ljudska populacija
troi i da bi se apsorbovao otpad koji nastaje u procesima troenja resursa, imajui u vidu postojee
tehnologije i praksu upravljanje resursima. Ovaj nain procene uticaja ljudskih aktivnosti na ivotnu
sredinu je iroko prihvaen kao ilustracija pritiska koji se vri na ivotnu sredinu i kao mere za
meusobno uporeenje na nivou pojedinca, zajednica, drava ili svetskih regiona.

Literatura
Ademovi M., Ekoloko-ekonomski instrumenti u zatiti ivotne sredine, Fakultet za primenjenu ekologiju
FUTURA, Beograd, 2010
Bek U., Rizino drutvo, Filip Vinji, Beograd, 2001, str.55
ukanovi M.: ivotna sredina i odrivi razvoj, Elit, Beograd, 1996.
Eban S. Goodstein, Ekonomika i okoli, Mate, Zagreb, 2003.
Greti I., Upravljanje rizikom i njegova procena, Rudarskogeoloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
2001.
Kekovi, Z., Drava, bezbednost i ivotna sredina, Zadubina Andrejevi, Beograd, 1999.
Major F., Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991, str.52
Milainovi, R., Milainovi, S., Teorije konflikata, Fakultet bezbednosti, Beograd, 2007.
Miloevi, N., Milojevi, S., Osnovi metodologije bezbednosnih nauka, Policijska akademija, Beograd, 2001.
Milutinovi S.: Urbanizacija i odrivi razvoj, Fakultet zatite na radu, Ni, 2004.
Panti N., Priroda i ovek, Zbornik radova ovek i priroda, SANU, Beograd, 1991, str.20

273

274

ivotna sredina i zdravlje

Dubravka Jovii
Sran Aleksi

Zdrava i bezbedna ivotna sredina jedan je od ciljeva Svetske zdravstvene organizacije. U funkciji
zatite zdravlja izloenost koncentracijama zagaujuih materija u svakodnevnom ivotu ne bi trebalo
da pree propisane normative. Uticaji iz ivotne sredine na zdravlje odnose se na sve fizike, bioloke
i hemijske spoljanje faktore koji utiu na individuu, na njeno zdravlje, ali i ponaanje. To obuhvata
procenu i kontrolu svih faktora iz ivotne sredine koji potencijalno mogu uticati na zdravlje. Sve mere
su usmerene u pravcu stvaranja uslova koji e podravati zdravlje i prevenirati pojavu bolesti.
Povezanost ivotne sredine sa zdravljem ljudi, odavno nije sporna - naprotiv predstavlja jasno
dokumentovanu naunu injenicu.
Bilo da govorimo o novootkrivenim rizicima, ili o onima koji su ve dugo prisutni u prirodi, faktori iz
ivotne sredine predstavljaju kljuni uzrok i znaajno doprinose mortalitetu, morbiditetu i invaliditetu na
globalnom nivou, a pogotovo u zemljama u razvoju. U rizike spadaju: neadakvatan pristup vodi i njen
lo kvalitet, vektorski prenosive bolesti, zagaen vazduh, izloenost tetnim hemikalijama, klimatske
promene, hemijske toksine materije i degradirano urbano okruenje.
Rezultati istraivanja Svetske zdravstvene organizacije nam govore da su navedeni uzroci odgovorni
za 25% ukupnog svetskog morbiditeta i mortaliteta. Vei deo ovog tereta podnose siromani i ranjive
grupe u populaciji. Najea oboljenja su razliite bolesti respiratornog i kardiovaskularnog sistema,
kancer, astma kao i pojedine alergije. Poveava se i uestalost reproduktivnih kao i problema u
neurolokom razvoju.
Mnogi smrtni ishodi su mogli biti izbegnuti i brojna oboljenja su mogla biti spreena da su odgovori na
ove izazove bili pravovremeni.
Da bi prevencija bila uspena neophodno je potencijalne rizike i reenja uzeti u obzir u ranom procesu
donoenja odluka, a ne kao to je naalost uglavnom sluaj, nakon to je priinjena znaajna teta
ivotnoj sredini i ozbiljno ugroeno zdravlje populacije. Ono to je potrebno je inkluzivan pristup
problemima. Predugo je zaarani krug neodrivog razvoja, ekosistemskih degradacija, siromatva i
loeg zdravlja bio neto emu se pristupalo sektorski, kao pojedinanim oblastima, nezavisnim jednim
od drugih. Umesto tog pristupa koji se pokazao neefikasnim, mnogo vie panje je potrebno posvetiti
multisektorskim i prvenstveno preventivnim strategijama.
Kao to se i navodi u prvom principu deklaracije iz Rija: Ljudi su u centru borbe za odrivi razvoj. Oni
imaju pravo na zdrav i produktivan ivot u harmoniji sa prirodom.

275

U mnogim zemljama i dalje preovladava zastareo i primitivan nain razmiljanja koji zatitu ivotne
sredine odnosno investiranje u nju vidi kao neku vrstu nepotrebnog luksuza. Takvi pogubni stavovi
najee prisutni u zemljama u razvoju, zanemaruju injenicu da su ivotna sredina i zdravlje
stanovnitva neraskidivo povezani, te na taj nain direktno doprinose dalekosenim negativnim
posledicama.
Kada je re o naoj zemlji, slobodno se moe rei da vanost interakcije oveka i ivotne sredine i
efekata koje ona moe imati na zdravlje, nije u dovoljnoj meri prepoznata.
Usled ekonomske globalizacije i industrijalizacije nae okruenje se nezadrivo menja. Promene su
prisutne kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Pojavljuju se nove tehnologije koje nam
olakavaju svakodnevni ivot i podiu njegov kvalitet. Ali... pored svih pozitivnih strana, ubrzani razvoj
ima i svoju tamnu stranu. Ona se ogleda u poveanju ukupnog zagaenja. Porast zagaenja je
posebno primetan u zemljama u razvoju, u kojima predstavlja veoma ozbiljan problem, zbog
nedovoljno sofisticiranih sistema za praenje prisustva polutanata.
Uticaj zagaenja na ljudsko zdravlje je iroko prepoznat i intezivno se prouava. U poslednjim
decenijama, postignut je znaajan napredak u epidemiologiji zagaenja i meunarodnim propisima
koji se tiu zagaenja. Postoji irok konsenzus da je ovom pitanju neophodno prisupiti na ozbiljan i
sistematian nain i da je u pitanju problem koji je globalnog karaktera.
Zagaenje izazvano ljudskim faktorom jedan je od glavnih uzronika irokog spektra oboljenja koja
pogaaju ljudsku populaciju. Neki efekti se pripisuju kratkotrajnom izlaganju, dok su drugi mnogo
ei efekti posledica dugotrajnog, odnosno hroninog izlaganja. Po pravilu hronino izlaganje je ei
izaziva poremeaja i oboljenja, osim kada je u pitanju akutno izlaganje visokim koncentracijama
zagaujuih materija.
Iako mehanizmi nisu u potpunosti razjanjeni epidemioloki dokazi nam pokazuju da zagaenje
ivotne sredine doprinosi morbiditetu i mortalitetu populacije. Posebno zabrinjava injenica da su na
zagaenje vazduha najvie osetiljiva deca, i da se u visoko zagaenim oblastima moe primetiti
povean procenat dejeg mortaliteta. Zabrinutost zbog uticaja zagaenja vazduha na zdravlje i
ekonomiju doveli su do mera koje imaju za cilj da se umanje emisije najtetnijih polutanata kao to su
zagaujue estice (kiseline, organske hemikalije, metali, i estice praine) i ozon, koji utiu na
respiratorni sistem
Efekti na zdravlje mogu biti relativno benigne iritacije i alergije, zatim hronine bolesti, razliiti genetski
poremeaji, i najopasnija maligna oboljenja koja esto rezultuju smrtnim ishodom.
Efekti koje e zagaenje imati, zavise od nekoliko faktora, pored koncentracija i hemijskih osobina
polutanata, ivotnog doba i generalnog stanja organizma, i duine izlaganja, faktori kao to su
vremenske prilike i razdaljina od izvora zagaenja takoe mogu imati uticaj.
276

Najei izvori zagaenja su industrija, saobraaj i nekontrolisano spaljivanje otpada i biomase.

Pitanja koja se neizbeno postavljaju prilikom razmatranja teme zagaenja ivotne sredine su: Koliko
ivotna sredina utie na zdravlje ljudi? Da li zagaen vazduh i kontaminirana voda skrauju nae
ivote?
Poslednjih godina, ova pitanja sve vie zaokupljaju nau panju, pogotovo nakon usvajanja Agende
21, na konferenciji UN o ivotnoj sredini i razvoju, odranoj u Rio de aneiru, 1992. godine, koja
skree panju donosilaca odluka na povezanost izmeu ivotne sredine i zdravlja.
Zagaenje vazduha predstavlja oiglednu ekoloku pretnju ljudskom zdravlju, doprinosei brojnim
oboljenjima (kao to je npr. astma) i u nekim sluajevima dovodi do prerane smrti. Posebno zabrinjava
injenica da su na zagaenje vazduha najvie osetiljiva deca, i da se u visoko zagaenim oblastima
moe primetiti povean procenat deijeg mortaliteta. Uprkos nacionalnim i internacionalnim
intervencijama, i smanjenju emisija glavnih polutanata, zdravstveni efekti zagaenja vazduha, nee se
smanjiti u godinama koje dolaze, ukoliko se ne preduzmu odgovarajue mere.
Naruavanje ivotne sredine dovodi do znaajnih efekata na ljudsko zdravlje. Izlaganje zagaenom
vazduhu, vodi i zemljitu, hemijskim materijama ili buci moe dovesti do pojave kancera, respiratornih,
kardiovaskularnih ili poremeaja govora, kao i do trovanja i neuropsihijatrijskih poremeaja. Spoljanje
zagaenje vazduha je glavni ekoloki problem kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Moe
imati akutni efekat kao rezultat kraeg izlaganja ili hronini ukoliko je izlaganje bilo due. Zdravstveni
problemi povezani sa aerozagaenjem se kreu od minornih iritacija oiju, do simptoma koji se javljaju
u gornjim delovima respiratornog sistema, hroninih oboljenja kao to su astma, kardiovaskularne
bolesti i rak plua. Neke od ovih bolesti mogu dovesti do fatalnog ishoda. Ozbiljnost efekata
zagaenja vazduha zavisi od hemijskog sastava polutanata , njihove koncentracije u vazduhu, duine
izlaganja, sinergije sa ostalim polutantima kao i od individualne osetljivosti.
Iako faktori ekolokog rizika mogu da utiu na zdravlje cele populacije, neke grupe su posebno
osetljive na zagaenje ivotne sredine, kao na primer deca, trudnice, stari, i hronini bolesnici. Mada
su direktni efekti na zdravlje, usled izlaganja hemikalijama kompleksni i ponekad diskutabilni,
zdravstveni problemi kao posledica delovanja odreenih hemikalija su dobro dokumentovani. Druga
zdravstvena pitanja povezana sa novim ekolokim opasnostima kao sto su hemijska jedinjenja,
takoe zahtevaju nau panju. Broj hemijskih supstancija s kojima savremeni ovek dolazi u dodir, ili
u izvesnim okolnostima moe doi u dodir, dostie vie desetina hiljada.
Hemijski produkti se koriste u doslovno svakom proizvodu koji ovek napravi i igraju vanu ulogu u
svakodnevnim ivotima ljudi na celoj planeti. Ipak, tetno izlaganje hemijskim supstancijama moe
dovesti do zdravstvenih problema kao to su kona oboljenja, hronini bronhitis, poremeaji nervnog
sistema i razni oblici kancera.

277

Vrlo kompleksnu grupu hemijskih jedinjenja koja se vrlo intenzivno koriste u poljoprivredi poslednjih
decenija predstavljaju pesticidi. Ukljuuju veliku i veoma razliitu grupu supstanci, kako po sastavu,
tako i po osobinama da unite ili suzbiju neeljene organizme. Proizvodnja pesticida je u stalnom
porastu. Smatra se da najvea koliina pesticida u svetu pripada herbicidima (preko 40%),
insekticidima (30%), fungicidima (oko 20%), a ostalim grupama pripada samo nekoliko procenata. U
ovom trenutku se na evropskom tritu nalazi izmeu 800 i 1000 registrovanih pesticidnih preparata,
od koji su neki klasifikovani kao mogui/verovatni mutageni i kancerogeni i nalaze se na IARC listi
(International Agency for Research on Cancer). Negativni efekti izlaganju pesticidima povezuje se
poveanom incidencom non-Hokinovog limfoma, sarkoma mekog tkiva, kancera beike, pankreasa,
eludca i jetre, Parkinsonove bolesti i neeljenih reproduktivnih posledica. Brojne su negativne
posledice masovne i nedovoljno kontrolisane primene pesticida. Raunajui posledice po zdravlje
humane populacije, razvijene zemlje su prve shvatile da se trokovi leenja nacije i prirode,
progresivno poveavaju i da su po vrednosti vei od koristi dobijenih primenom pesticida i drugih
hemikalija. Pokret zdave hrane zapoeo je 90-ih godina prolog veka na malim imanjima u Evropi i
SAD u kao dopuna hrane za bogatu klijentelu. Zapadne zemlje su shvatile znaaj ovako
proizvedene hrane i dali toj tehnologiji ime organska hrana. U naoj zemlji ve je oko 2% zemljita pod
organskom proizvodnjom na imanjima od 3 do 15 hektara. Veliki broj fakulteta i naunih institucija je
ukljueno u edukaciju ljudi u ruralnim podrujima u Srbiji.
Tabela 1.Prikaz povrina pod organskom poljoprivredom u svetu
Drava
Povrina pod organskom poljoprivredom (ha)
Australija
10.000.000
Argentina
2.960.000
Italija
1.168.212
SAD
950.000
Brazil
841.769
Nemaka
696.978
Austrija
297.000
vajcarska
107.000
Maarska
103.672
Srbija i Crna Gora
15.200
Bosna i Hercegovina
1.113
Hrvatska
120
Formaldehid je takoe supstanca koja je iroko prisutna u radnoj i ivotnoj sredini. Koristi se u
procesu sinteze velikog broja hemijskih sastojaka, smola, materijala za modelovanje, boja, plastike i u
tekstilnoj, konoj i industriji cementa. Koristi se i kao antimikrobijalni agens u spravljanju lekova i nekih
kozmetikih sredstava. Od skora je klasifikovan u grupu 1 liste IARC, kao kancerogena supstanca, na
osnovu uzrone veze ekspozicije ovom agensu i incidence nazofaringealnog kancera i leukemije.
Veliki broj dokaza podrava povezanost pojave razliitih bolesti (npr. kancer, uroeni defekti) i drugih
zdravstvenih efekata (npr. endokrinih poremeaja, neurotoksinosti, oteenja jetre/bubrega) sa
izlaganjem pesticidima. Podaci o izloenosti i reakciji na izloenost su na alost suvie ogranieni da
bi se izraunao globalni uticaj pesticida. Globalni uticaj samo trovanja (pokuaja suicida) ingestijom
278

pesticida, se meutim procenjuje na 186,000 umrlih 2002. godine (analiza dokaza dopunjena sa
ekspertskim miljenjem). Izloenost azbestu moe uzrokovati kancer plua, mezoteliom, azbestozu
(fibrozu plua) i druga oboljenja. Globalno opetereenje bolestima koje se pripisuje azbestu,
izraunato je izmeu 107.000 smrtnih ishoda za tri pomenute bolesti u 2004. godini.
Na primer, zabrinutost je u porastu kada je re o povezanosti izlaganja hemikalijama kao to su
alkilfenoli (koriste se u deterdentima i pesticidima) i poremeaja hormonskog sistema koji regulie
brojne telesne funkcije. Efekti na pokretljivost sprematozoida, rast fetusa, i neuroloke funkcije ploda
su posmatrani kod ljudske izloenosti polihlorovanim bifenilima (PCB), a epidemioloke studije navode
povezanost sa rakom digestivnih organa.
Porast stanovnitva, poveano korienje energije i ubrzani industrijski razvoj poslednjih decenija,
doprineli su emisiji gasova i estica koje umnogome utiu na ljudsko zdravlje. Sve loiji kvalitet
vazduha uzrokuje i pogorava astmu, bolesti srca, rak plua i mnoge druge bolesti. Posledice
zagaenja vazduha na zdravlje ljudi su dva do tri puta vee, nego to se ranije smatralo. Za svako
poveanje od 10 mikrograma sitnih estica u vazduhu, rizik od prerane smrti raste sa 11% na 17%.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je procenila da svake godine 2 miliona ljudi umre od
posledica zagaenja vazduha. Pored toga, zagaenje vazduha utie i na globalnu ekonomiju,
dostupnost hrane i vode i odrivi razvoj, time to oteuje biljke, useve i ekosisteme.
Dioksini su jedinjenja koja u poslednje vreme dosta zaokupljaju panju svetske naune javnosti.
Njihovi efekti na zdravlje ljudi se intenzivno prouavaju.

Slika 1. Opti mogui i patofizioloki putevi povezanosti izloenosti respirabilnim esticama i kardiopulmonarnog
morbiditeta i mortaliteta (Pope, Dockery, 2006)

279

Tetrahloridibenzo-p-dioksin (TCDD) je proglaen humanim karcinogenom od strane Internacionalne

agencije za istraivanje raka (IARC). Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 1998 godine
predloila da se unos kod odraslih, odrava u granicama od 14 pg/kg telesne teine/dnevno.
Najvaniji efekti korieni da se definie ovaj tolerisani dnevni unos (TDI) su efekti na reproduktivni,
endokrini sistem i razvoj. Kod eksperimentalnih ivotinja, endokrini sistem se pokazao kao glavna
meta dejstva dioksina sa viestrukim efektom na razliite hormonske sisteme. Vie vanih izvetaja o
efektima TCDD-a i srodnih jedinjenja je objavljeno poslednjih godina. Glavni izvori nastanka dioksina
u razvijenim zemljama su insineratori otpada i procesi u metalnoj industriji. Kod manje razvijenih
zemalja pored industrije, glavnim izvorom se smatra nekontrolisano spaljivanje otpada. Prema studiji
ija je tema bila upravljanje otpadom u Grkoj, poari na divljim deponijama, stvaraju znaajno vie
emisije dioksina u poreenju sa godinjim emisijama iz modernih insineratora za spaljivanje otpada u
SAD. Dioksini i furani koji su sluajno proizvedeni u industrijskim procesima kao to su spaljivanje
otpada, hemijska proizvodnja i beljenje papira, mogu da se nau u vazduhu, vodi i zagaenom
zemljitu. Kada je re o izlaganju ljudi i unoenju dioksina, smatra se da je ono u potpunosti povezano
sa unosom putem hrane, konkretno mleka i mlenih proizvoda, ribe i mesa. Pronaeno je 210
polihlorovanih jedinjenja dioksina i furana. TCDD predstavlja najtoksinije jedinjenje ove grupe i
strukturno srodnih hemikalija, koje imaju slian nain dejstva i spektar moguih efekata.
Metali, dospevi u organizam, svojim fiziko-hemijskim osobinama izazivaju promene i brojna
oteenja u strukturi ili funkciji jednog ili vie organa ili sistema. U organizam se vee koliine mogu
uneti odjednom ili u kraim vremenskim razmacima, ili postepeno u malim koliinama tokom dueg
vremenskog perioda. Prodiranje metala iz spoljanje sredine do mesta delovanja i ispoljavanje
toksinih efekata predstavlja proces koji ukljuuje fazu ekspozicije (kontakt u spoljanjoj sredini), fazu
toksikokinetike (apsorpcija, distribucija, depozicija, dezintegracija, transformacija i eliminacija) i
toksikodinamiku fazu.
Sa klinikog aspekta, trovanja metalima se mogu podeliti na akutna, subakutna i hronina. U
profesionalnim uslovima akutna trovanja su retka i javljaju se pri havarijama, kada se za kratko vreme
u organizam unesu vee koliine otrova. Mnogo ea su hronina profesionalna trovanja. Metali
mogu dospeti u organizam inhalacijom, ingestijom ili preko koe.
Apsorpcija preko koe i sluzokoe oka, usnog otvora, intravenska infuzija ili implantacija strane
materije izuzetno su retki naini unoenja otrova.
Kod ljudi u profesionalnim uslovima inhalacija i apsorpcija preko sluzokoe disajnih puteva predstavlja
dominanatan put unoenja metala. Toksini efekti mogu se ispoljiti na mestu kontakta kao direktno
osteenje respiratornog epitela ili se, nakon apsorpcije, ispoljavaju kao sistemska bolest. Plua imaju
veliku resorptivnu povrinu (50-100 m2), brz protok krvi (4-5 l/min.) i malu difuzionu distancu. Ostali
putevi ulaska metala u organizam u profesionalnim uslovima sekundarnog su karaktera. Veina
hemijskih supstanci, pa i metali, vezuju se u cirkulaciji za proteine plazme, naroito za albumine i
280

globuline. Veliina kompleksa supstanca-protein onemoguava transport toksikanta u eliju.

Nevezane supstance brzo postiu ravnoteu izmeu koncentracija u plazmi i tkivu.
Meutim, toksine supstance se mogu vezivati i za proteine unutar elija, to znatno utie na bioloki
poluivot supstanci. Apsorpcija metala, po pravilu, posebno kadmijuma, indukuje sintezu
intracelularnih proteina male molekulske teine metalotioneina, koji, vezujui se s metalima,
smanjuju njihovu aktuelnu toksinost. Meutim, kompleks metalotionein metal postepeno se
transportuje u bubreg i razlae u proksimalnim tubulima. Tu se osloboeni metalotionein kao protein
katabolie, a osloboeni metal se vezuje za renalne metalotioneine ili druge intracelularne tiole,
ukljuujui kritine proteine. Kumuliranjem u bubrenom korteksu na ovaj nain objanjava se dug
bioloki poluivot kadmijuma (oko 30 godina). Toksini efekti se ispoljavaju kada koncentracije metala
nadmae kapacitete metalotioneina za vezivanje metala. Izluivanje metala iz organizma odvija se na
vie naina: izdahnutim vazduhom, preko bubrega urinom, preko ui, sluzokoe digestivnog trakta,
znojnih i lojnih lezda, preko mlenih lezda i ugraivanjem u dlake i nokte. Brzina i veliina ekskrecije
zavisi od fiziko-hemijskih osobina, naroito od Nernstovog koeficijenta, konstante disocijacije,
polarnosti, stereokonfiguracije, veliine molekula i dr., zatim od nivoa ekspozicije i vremena proteklog
od prestanka ekspozicije, puteva ulaska, distribucije, kumulacije, profuzije tkiva i dr. Deponovanje
tekih metala i drugih elemenata u dlakama i noktima predstavlja proces detoksikacije i ujedno
eliminacije iz organizma i moe posluiti kao bioloki pokazatelj stepena ekspozicije. Klinika slika
trovanja metalima zavisi od koliine unetog metala, puteva unoenja i
individualnih osobina
otrovanog (pol, godine starosti, fizioloka stanja, postojanje interkurentnih bolesti, prethodna bolesna
stanja, genetske varijacije i dr.). Od brojnih somatskih poremeaja najvei znaaj imaju oteenja
bubrega, trbunih parenhimatoznih organa, nadbubrega, poremeaji hematopoeze, respiratornog i
neurolokog sistema i imunolokog aparata
Olovo (Pb) je neesencijalni visokotoksini metal iji su efekti na bioloke sisteme vrlo tetni. Olovo u
ivotnu sredinu dospeva antropogenom emisijom iz industrije, preko izduvnih gasova automobila, iz
topionica, izlivanjem kanalizacija i drugih otpadnih voda. Kao posledica sagorevanja benzina (tetra
etil olovo), olovo najveim delom dospeva u atmosferu, a manjim delom u zemljite i vodenu sredinu u
obliku soli. Kao jak protoplazmatini otrov olovo inhibira mnoge enzime neophodne za fundamentalne
bioloke procese. Olovo blokira sinaptiku transmisiju, izaziva oteenje krvotvornih organa,
vaskularnog sistema, jetre, organa za varenje. Akutno trovanje olovom izaziva glavobolje,
kolike,tremor, mentalne poremeaje, neuropatije, nefritis.
Tabela 2. Fizioloke mete nekih uobiajenih zagaivaa
Toksikant
Ciljne zone
Olovo
Kosti, zubi
iva
Nervno tkivo
Organohlorinski pesticidi, polihlorobifenoli (PCBs)
Mast, mleko
Aflatoksin, vinil hlorid
Jetra
Azbest
Plua
281

U dokazane kancerogene, koji izazivaju malignitete kod ljudi, spada i est metala: arsen, berilijum,
hrom, kadmijum, mangan i nikl. Arsen izaziva malignitete disajnih puteva i koe. Rak plua je relativno
esto obolenje kod radnika u proizvodnji pesticida koji sadre jedinjenja arsena i kod radnika u
topionicama bakarne rude koja sadri visok procenat arsena. Radne operacije u kojima se pojavljuje
estovalentni hrom poveavaju rizik od nastanka karcinoma plua. Pri proizvodnji i preradi nikla
uestalija je pojava karcinoma plua i paranazalnih upljina.
Dokazi o malignim efektima kadmijuma i berilijuma relativno su skorijeg datuma (1993.); utvreno je
da kadmijum u proizvodnji nikl-kadmijumskih baterija i u topionicama kadmijuma poveava rizik od
karcinoma plua i karcinoma prostate. Slini dokazi postoje i o berilijumu kao uzroniku karcinoma
plua.

Slika 2. Prikaz porasta registrovanih sluajeva kancera, sa predikcijom do 2030 godine

- WHO (Svetska zdravstvena organizacija)

Higijenski ispravna voda za pie osnovni je preduslov za dobro zdravlje, jer je neophodna za
odravanje ivota i line i opte higijene. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) svrstala je kvalitet
vode za pie u dvanaest osnovnih indikatora zdravstvenog stanja stanovnitva jedne zemlje, ime se
potvruje njena znaajna uloga u zatiti i unapreenju zdravlja. Znaaj vode za pie ogleda se
prevashodno u njenoj fiziolokoj ulozi u organizmu odnosno u odravanju metabolikih procesa i
razmene materije, epidemioloko-toksikolokom znaaju, jer se preko vode mogu razviti i preneti
bakterijska, virusna i parazitarna oboljenja, i u toksikolokoj ulozi, ukoliko su u vodi za pie
zagaujue supstance prisutne u veim koncentracijama od dozvoljenih.
Oboljenja izazvana vodom su infektivne bolesti koje se primarno ire zagaenom vodom. Iako se ove
bolesti ire bilo direktno bilo putem insekata i prljavtine, voda je glavni medijum za njihovo irenje i iz
tog razloga nose takav naziv.
Veina crevnih bolesti su infektivne i prenose se putem fekalnog otpada. Patogeni koji ukljuuju
viruse, bakterije protozoe i parazitske crve, su prouzrokovai oboljenja i nalaze se u izmetu inficiranih
282

osoba. Ove bolesti se najee javljaju u oblastima sa loim sanitarnim uslovima. Patogeni putuju
kroz vodotokove i meaju se direktno preko ljudi koji se bave hranom i vodom. Kako su ove bolesti
visoko infektivne , izrazita briga i vrhunska higijena mora biti odravana kod osoba koje se staraju o
zaraenom pacijentu. Hepatitis, kolera, dizenterija i tifus predstavljaju najee infekcije izazane
vodom.
Veliki broj hemijskih elemenata, koji postoje u prirodi ili su tamo dospeli kao posledica ljudskog
delovanja, se rastvara u vodi i na taj nain je zagauje i dovodi do razliitih oboljenja.
Izlaganje zagaenoj vodi moe izazvati dijareju, iritaciju koe, respiratorne probleme i ostala oboljenja,
u zavisnosti od toga koja se vrsta zagaujue materije nalazi u vodotoku. Stajae vode i ostale
netretirane vode pruaju utoite komarima i gomili drugih insekata i parazita koji su prenosioci
raznih zaraznih oboljenja.
Poseban znaaj ima izvestan broj hemijskih jedinjenja koja oteuju DNK, esencijalni molekul ive
elije. Ozbiljna oteenja mogu biti letalna za eliju, dok se neletalna oteenja ispoljavaju u vidu
mutagenih, kancerogenih ili teratogenih efekata. U ivotnoj sredini nalazi se veliki broj agenasa koji
naruavaju funkciju humanog genetikog materijala i izazivaju mutacije. Najznaajnije genotoksine
supstance koje se mogu nai u ivotnoj sredini su alkilirajui agensi Meu neorganskim agensima
pokazalo se da mutagene osobine imaju soli nekih metala (Be, Co, Cd, NI, Pb), a od organskih
supstanci mutagenu aktivnost pokazuju formaldehid, akrolein, neki ketoni, alkaloidi, analozi azotnih
baza, aflatoksin i td. U veoma potentne mutagene spadaju i aromatini ugljovodonici. Sve je vie
dokaza koji upuuju na jaku korelaciju izmeu mutagena i kancerogena. Od 175 poznatih
kancerogena, 90% su takoe i mutageni. Hemijske genotoksine supstance koje perzistiraju u
ivotnoj sredini, dovode do promena u humanom genomu to dovodi do genetike nestabilnosti i rizika
od nastanka kancera.
Danas se sve vie posveuje panja novim biotehnolokim procesima. Jedno od kljunih pitanja
vezanih za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje ona prua, a da
se pri tome spree potencijalne negativne posledice po zdravlje oveka i njegovu ivotnu sredinu.
Poslednjih godina u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane dolo je do kljunih promena koje
ukljuuju primenu najnovijih tehnolokih dostigna. Prvi put razvoj poljoprivrede i proizvodnja hrane
imaju globalni karakter. Iako je pravo na hranu reafirmisano kao osnovno pravo oveka (Rimska
Deklaracija o svetskoj bezbednosti hrane, 1996) postoje nesaglasnosti kako to pravo ostvariti u praksi.
Postizanje bezbednosti hrane podrazumeva dovoljnu koliinu, pristup svih stanovnika hrani,
zadovoljavajuu hranljivu vrednost i zdravstvenu bezbednost u konzumiranju hrane.
Poznato je da su bolesti izazvane kontaminiranom hranom vrlo esta pojava u celom svetu.
Mikrobioloka kontaminacija je svakodnevna pojava, posebno u gradskim sredinama gde hrana
prelazi u transportu dug put od proizvoaa do korisnika. Ova pojava je zajednika za razvijeni i
nerazvijeni deo sveta. U razvijenim zemljama, gde su tehnoloke promene i trina orjentisana
283

privreda iroko prihvaeni, dolo je do kontrolisane upotrebe genetski modifikovanih organizama

(GMO), kao i zdravog i kontrolisanog gajenja domaih ivotinja.
Kao to je poznato genetski modifikovani organizmi su organizmi koji nikada ne bi nastali spontano u
prirodi.Genetski modifikovani organizmi ne poznaju granice jer se radi o jednom mehanikom
transferu gena iz organizma koji daje gen (donor) u organizam koji prima gen (akceptor), tehnikama
koje ne poznaju nikakve barijere, pa je bukvalno mogue uzeti bilo koji gen,bilo kojeg organizma i
ubaciti ga u gensku osnovu nekog drugog organizma. Kada se pojavila ideja o genetskoj modifikaciji
organizama obeanja su zaista bila velika. Smatralo se, i jo uvek se u velikom broju naunih krugova
smatra,da e genetski modifikovani organizmi omoguiti da se dobije hrana vee nutritivne vrednosti,
da se dobije hrana sa odreenim osobinama pogodnim za ljude koji zbog alergije ili nekih drugih
razloga ne mogu da konzumiraju uobiajenu hranu. Velika su nastojanja da se dobiju poljoprivredni
proizvodi koji mogu da uspevaju u limitirajuim uslovima poljoprivredne proizvodnje.
Uticaj proizvoda dobijenih iz genetiki modifikovanih biljaka na zdravlje ljudi zavisi od specifinog
hemijskog sastava samog proizvoda. Potencijalno korisni mogu biti proizvodi na pr. sa poveanim
sadrajem svarljivog gvoa ili ako je iz njega uklonjena supstanca koja izaziva alergiju, a tetan ako
je genetikom modifikacijom unet i u toku proizvodnog procesa ostao aktivan novi alergen ili toksin.
Genetikom modifikacijom novi alergen moe da se unese u hranu ne samo iz poznatog izvora
alergenosti ve iz biljaka, bakterija ili virusa ija je potencijalna alergenost nepoznata. Zbog toga je
ispitivanje potencijalne alergenosti obavezan deo procesa ispitivanja bezbednosti proizvoda dobijenih
preradom genetiki modifikovanih biljaka.
Molekularna Biotehnologija zasnovana na genetikom inenjerstvu otvara niz etikih pitanja a bioetika
nova grana etike razmatra, pored genetiki modifikovanih biljaka, kloniranje ivotinja i oveka,
ispitivanja i evidenciju naslednih bolesti, pre-natalnu i pre-implantacionu dijagnostiku, eksperimente na
humanim embrionima, ksenotransplantaciju i terapiju zamenom gena. Postoje stroge moralne
zamerke novim patentima koji pretvaraju ivot i ivotne potrebe u robu. Patentirano seme dobijeno
genetikim inenjerstvom spreavaju proizvoae da uvaju ili ponovo seju seme GM biljaka i na taj
nain se intenzivira monopol kompanija nad hranom, koje su ve marginalizovale i unitile ivot i
porodice poljoprivrednih proizvoaa irom sveta.

284

Tabela 3. Ukupna povrina zasejana GM usevima u 2005 godini

Meutim, mnogi problemi savremene civilizacije e se verovatno, u godinama koje nailaze,

najuspenije reavati potencijalima molekularne biotehnologije. Neosporno je da molekularna
biotehnologija nudi nesluene mogunosti , ali i u pozitivnom i u negativnom smislu po oveka.
Imajui u vidu koristi koje se mogu dobiti korienjem molekularne biotehnologije postavlja se pitanje
odreivanja balansa izmeu korisnog i tetnog.

Budui da je molekularna biotehnologija mlada nauka normalno je da postoji jo uvek nedovoljno

naunih podataka o bezbednosti korienja njenih rezultata u praksi. Treba precizno istai sve mere
preventive i procena rizika korienja GMO u bilo kom obliku. U pripremi tih mera neophodno je
ukljuiti strunjake svih profila, kao i druge sektore drutva u donoenje vanih odluka o korienju
genetski modifikovanih organizama.
Brojne injenice i rezultati istraivanja, ukazuju na nedvosmislenu povezanost zagaenja medijuma
ivotne sredine i pojave zdravstvenih rizika i razliitih oboljenja kod oveka. Kada je re o zemljama u
razvoju kojima pripada i Srbija, za oekivati je da e se u narednom periodu, nivoi zagaujuih emisija
iz industrije i saobraaja poveati. Takoe se oekuje i porast upotrebe potencijalno opasnih
hemikalija. Da bi se predvieni rizik od zagaenja i svih negativnih posledica koje ono nosi, sveo na
najmanju moguu meru, neophodno je integrisano delovanje i sinergina akcija svih slojeva drutva,
preko zakonodavne i izvrne vlasti, odgovornih u industriji i proizvodnji do svakog pojedinanog
285

graanina koji ima pravo da bude upoznat sa svim opasnostima koje mu prete iz okruenja. Upotreba
istih tehnologija i najboljih dostupnih tehnika (BAT) u proizvodnji postavlja se kao imperativ i glavni
doprinos prevenciji. Takoe sveobuhvatni i konstantni monitoring ivotne sredine, predstavlja
neophodan uslov u politici prevencije zagaenja. Na kraju, ili moda bolje rei na poetku treba
insistirati na organizovanom radu na podizanju ekoloke svesti, i obrazovanju iz oblasti ivotne
sredine.

Literatura
De Koning.HW, Smith.KR, Last.JM (1985): Biomass fuel combustion and health. Bulletin of the World Health
De Koning.HW, Smith.KR, Last.JM (1985): Biomass fuel combustion and health. Bulletin of the World Health
Organization, 1985, 63: 1126.
Dubravka Jovii, Ekotoksikologija (2013). Multimedijalni centar. Fakultet za primenjenu ekologiju. Univerzitet
Singidunum. Beograd, . 1247, UDC: 504.5(075.8), DOI: ISBN 978-86-86859-28-0
Jovii Dubravka, Pajic Jelena, Rakic Boban2, Radivojevic Ljiljana, Pajic Milos4 Janjic Vaskrsije, Milovanovic
Aleksandar (2013). Cytogenetic biomonitoring in a Serbian population occupationally exposed to a
complex mixture of pesticides. Journal GENETIKA, Vol. 45, No. 1/2013.
Jovicic D, Milacic S., Vukov, T, Rakic B, Stevanovic, M, Drakulic, D, Rakic, R., Bukvic, N.:(2010). Detection of
premature segregation of centromeres in persons exposed to ionizing radiation. Health Physics.
98(5): 717727. (ISSN 0017-9078, 0.955)
HMSO, (2000): UK House of Commons Agriculture Committee: The Segregation of Genetically Modified Foods,
London, 2000.
Konstantinov, K., S. Mladenovi, G. Saratli, S.Goi, B. Tadi, V. ukalovi, J. Dumanovi. (1993): Transgenic
maize: disturbance of host genome expression by bacterial gene integration. In: breeding and Molecular
Biology: accomplishments and future promises. Proc. of XVIth Conference of maize and Sorghum
EUCARPIA Section. June 69, 1993. Bergamo, Italy.
Kogevinas. et al. (2001) : Human health effects of dioxins: cancer, reproductive and endocrine system effects,
Human Reproduction Update, Vol.7, No.3 pp. 331339, 2001.
Policy Brief Health and the Environment (2008), Organisation for Economic Co-operation and Development.
World Health Organization (2005): Air Quality GuidelinesGlobal Update 2005. Particulate matter, ozone,
nitrogen dioxide and sulfur dioxide Copenhagen: World Health Organization Regional Office for
Europe; 2005.
Jovicic D, Milacic S., Vukov, T, Rakic B, Stevanovic, M, Drakulic, D, Rakic, R., Bukvic, N.:(2010). Detection of
premature segregation of centromeres in persons exposed to ionizing radiation. Health Physics.
98(5): 717 727. (ISSN 0017-9078, 0.955)
[http:// whqlibdoc.who.int/hq/2006/WHO_SDE_PHE_OEH_06.02_eng.pdf].
World Health Organization (2009): Global health risks: mortality and burden of diseases attributable to selected
major risks Geneva; 2009.
[http://www.who. int/healthinfo/global_burden_disease/global_health_risks/en/index.html
H

286

05
Integrativna ekologija

287

288

Menadment ivotne sredine

Mirjana Bartula

1. Uvod
Danas se oveanstvo suoava sa nizom posledica neodrivog korienja prirodnih resursa i
emitovanja zagaenja izvan granica asimilacionog kapaciteta priodnih ekosistema. Ove posledice se
manifestuju kroz kroz regionalne i globalne ekoloke problem, kao to su promena klime, troenje
ozona u stratosferi, acidifikacija, smanjenje bioloke raznovrsnosti, ekoloki akcidenti, porast
koncentracija ozona u troposferi, zagaenje voda, degradacija uma i zemljita, problemi u priobalnim
zonama i stvaranje sve veih koliina otpada (Steiner, 2003). Prema podacima iznetim u izvetaju
iva Planeta 2014, ekoloki otisak pokazuje da je oveanstvu potrebna 1,5 planeta za zadovoljenje
svih potreba na godinjem nivou. Ve vie od 40 godina potronja prirodnih resursa prevazilazi
biokapacitet nae planete, odnosno njenu sposobnost regeneracije potroenog (WWF, 2014).
Neophodno je da svi navedeni problemi ivotne sredine budu predmet reavanja, da se smanje,
ukoliko je mogue ak i eliminiu, ili u suprotnom mogu postati ireverzibilni i ozbiljno ugroziti opstanak
oveka na Zemlji.
Za uspeh u procesu unapreenja ivotne sredine, kroz odrivo korienje prirodnih resursa i
smanjenje zagaenja, neophodan je dobar sistem upravljanja.

2. Istorijski razvoj upravljanja ivotnom sredinom

ovek je oduvek razvijao stratgije za eksploatisanje prirode, ali i naine za njeno ouvanje. Vlo esto
se pribegavalo kreiranju tabua, sujeverja, ali i formulisanju zakona koji su regulisali korienje
prirodnih resursa. U starom i srednjem veku u Evropi su se uvale ume koje su predstavljale
rezervate divljai. Tako je 1538. godine poljski kralj igmund I Stari doneo dekret o zatiti Belovjeke
ume (Belavezhskaya pushcha) kao ostatka nekadanje srednjoevropske praume i stanta
evropskog bizona. Istovremeno, uveo je i smrtnu kaznu za krivolov bizona ije su populacije bile sve
ree. Znaajno istorijsko svedoanstvo o odnosu prema prirodi je Duanov zakonik iz 1349. godine. U
lanu 123 pomenutog Zakonika rudarima Sasima bila je ukinuta povlastica na osnovu koje su mogli
neogranieno kriti umu i naseljavati se na krevinama, pri emu im je bila osigrana krevina koju su
do donoenja Zakonika iskrili. Zabrana neogranienog krenja uma kasnije je proirena i na
vlastelu, a stanovnicima sela Ljubinje i Skorobinje u prizrenskom gorju, bilo je zabranjeno poorati
planinu na imanjima prizrenskog manastira. U XV veku, tanije, 1412. godine, despot Stefan
Lazarevi doneo je prvi Zakon o rudama kojim su regulisani vlasnitvo, nain i uslovi korienja
mineralnih sirovina, kao i organizacija rudarskih naselja (Amidi, 2011).
289

U zapadnom drutvu XVIII veka vladalo je miljenje da blagostanje oveka moe biti unapreeno
vrednim radom i primenom tehnologije. Prirodni resursi treba da budu eksploatisani do kraja, a neki su
ak verovali da e ovek pokoriti prirodu i vladati njom. Tehnoloki optimizam oigledan 1830 - tih,
poeo je da opada 1960 - tih godina, kada je razvijena svest o problemima ivotne sredine i kada je
konano bilo jasno da ovak treba da upravlja ivotnom sredinom (Mitchell, 1997).
Eksplicitna potreba za upravljanjem ivotnom sredinom pojavila se sedamdesetih godina prolog veka
kao odgovor na narastajue probleme u sektoru ivotne sredine. Iako je Konferencija Ujedinjenih
nacija o humanoj ivotnoj sredini (United Nations Conference on the Human Environmen) odrana u
Stokholmu 1972. godine bila dobar forum za artikulaciju razliitih pogleda na sutinu krize u ivotnoj
sredini (Bartula, 2014), malo panje je posveeno vezi ekolokih i socijalnih pitanja. U to vreme je
upravljanje ivotnom sredinom predstavljalo pre vrstu alata koji su koristili dravni zvaninici za
bavljenje ekolokim problemima, nego multidisciplinarnu nauku u koju e prerasti u prvoj deceniji
ovoga veka.
U periodu od kraja Drugog svetskog rata do kasnih 1980-ih vienje razvoja je bilo u funkciji smanjenja
siromatva. Zatita ivotne sredine je u ovom periodu esto smatrana irelevantnom ili luksuzom koji
siromane zemlje ne mogu sebi da priute, ili ak deo zavere razvijenih zemalja da nerazvijene zemlje
dre na niem stupnju razvoja. Tek nakon objavljivanja Izvetaja Brutlandove komisije 1987. godine
iroko je prihvaeno da bez efikasnog upravljanja ivotnom sredinom nema razvoje. Ozbiljna
zabrinutost za ivotnu sredinu bila je rezultat stalno rastueg zagaenja, smanjenja koliine ribe,
degradacije zemljita, uma, iezavanja biljnih i ivotinjskih vrsta, ubrzanog rasta ljudske populacije,
upotrebe nuklearnog oruja. Do 1980-ih godina malo je uraeno na koordinaciji procesa ekspolatacije
prirodnih resursa i socio-ekonomskog razvoja. Menadment prirodnih resursa je koncept koji se
pojavio pre koncepta menadmenta ivotne sredine i bavi se specifinim resursima, korisnim za
oveka, a koji su eksploatisani za kratkoronu dobrobit malih interesnih grupacija, kompanija ili vlada.
Upravljanje prirodnim resursima je do 1980-ih godina prolog veka imalo malo veze sa sociologijom i
ekologijom. Pristup je bio autokratian i nije ukljuivao javnost (Barrow, 2006).
Tokom poslednjih 20 godina menadment ivotne sredine je evoluirao i pomerio se od komandnog
(top-down) i teorijskog pristupa (veruj mi, ne pitaj, ja sam profesionalac), ka pristupu koji uzima u
obzir potrebe javnosti, socijalna i ekonomska pitanja (Martin, 2002) . Nekada su menaderi ivotne
sredine konsultovali uglavnom eksperte za ivotnu sredinu, planere i administratore, dok danas koriste
podatke iz najrazliitijih izvora (istorijski podaci, kvalitativni socio-ekonomski podaci, procena socijalnih
uticaja i sl.) i angauju eksperte razliitih profila: politike ekologe, ekonomiste, advokate, antropologe
i ostale. Sve u svemu, menadmet ivotne sredine je postao koordinativniji, participatoraniji i
integrativniji.
Prema Barrowu (2006) jedan ili vie navedenih razloga vodilo je ka usvajanju koncepta
menadmenta ivotne sredine:
Praktini razlozi - strah ili zdrav razum navode ljude da trae naine za izbegavanje problema.
290

 elja za smanjenjem trokova bolje je izbei problem nego troiti sredstva da se on prevazie.
Postupanje u skladu sa zakonom - pojedinci, lokalna samouprava, kompanije, drava imaju
zakonsku obavezu da vode rauna o ivotnoj sredini.
Ekonomski razlozi promovisanje menadmenta ivotne sredine moe dovesto do ekonomskog
rasta (reciklaa, obnovljivi izvori energije).

3.

Definicija, ciljevi i karakteristike savremenog menadmeta ivotne sredine

Imajui u vidu irinu i raznolikost tema kao i razliitost neophodnih eksperata, moe se rei da ne
postoji opteprihvaena, univerzalna definicija menadmenta ivotne sredine.

U najirem smislu menadment ivotne sredine

se moe definisati kao nauka koji se bavi
prouavanjem odnosa izmeu oveka i ivotne
sredine i trai odgovor na pitanja:

ta je poeljno za ivotnu sredinu?

Koje su fizika, ekonomska, socijalna i
tehnoloka ogranienja za postizanje
eljenog stanja?
Koje su najizvodljivije opcije razvoja?

Menadment ivotne sredine je jo uvek relativno mlada disciplina, ali postaje vana u sve vie
razliitih ljudskih delatnosti i ima kljunu ulogu u uspostavljanju odrivog razvoja, jer treba da pomiri
suprotstavljene interese u tri sektora razvoja: socijalnom, ekonomskom i ekolokom.
Ciljevi menadmenta ivotne sredine su:

odravanje i ukoliko je mogue unapreenje stanja resursa;

prevencija i reavanje problema ivotne sredine;
utvrivanje limita ivotne sredine (nosivog i asimilacionog kapaciteta);
upozoravanje na opasnosti;
promovisanje novih efikasnih tehnologija i politika;
unapreenje kvaliteta ivota, kada god i gde god je to mogue.

U svetlu odrivog razvoja moe se rei da je cilj menadementa ivotne sredine optimalno
korienje prirodnih potencijala bez naruavanja ivotne sredine, a na maksimalnu dobrobit
oveka, njegove sigurnosti i adaptibilnosti. Ovo zahteva visoko kvalitetan menadmet, snane
institucije i sposobnost prepoznavanja, spreavanja i ublaavanja socio-ekonomskih i fizikih
opasnosti.

291

Menadment ivotne sredine treba da obezbedi balans izmeu zatite ivotne sredine i ljudskih
sloboda. Gde se nalazi ta ravnotea zavisi od usvojene etike. Clark (1989) tvrdi da u sutini treba
postaviti dva pitanja:
Kakvu Planetu elimo?
Kakvu Planetu moemo da imamo?
ak u sluaju da se postigne dogovor o tome gde je ravnotea, ostvarenje zadatih ciljeva moe tei
na vie razliitih naina. Moe se izabrati ekosistemski pristup, pristup humane ekologije,
bioregionalni pristup i sl. Najee se menaderi fokusiraju na region, ekosistem, sektor ili
resurs.
Imajui u vidu injenicu da danas postoji mnotvo razliitih zainteresovanih strana, razliitih
obrazovnih profila, ukljuenih na direktan, ili indirektan nain u reavanje pitanja koja se tiu ivotne
sredine, planiranje procesa upravljanja moe, usled nedovoljnog razumevanja prirodnih procesa i
pogrene interpretacije injenica, postati jednostrano i neobjektivno. Upravo iz ovog razloga
menadment ivotne sredine zahteva:
multidisciplinarni pristup i integrisanje snaga sposobnih da okupe razliite strunjake,
administraciju, razliite sektore, ak i razliite nacije koje bi inae imale malo mogunosti da
sarauju; multidisciplinarni pristup prepoznaje zajednike teme meu razliitim strunjacima
i zahteva usaglaavanje na razliit nain nastalih koncepta;
vetine koordinacije, diplomatije, pregovaranja, ali i sposobnost predvianja, kako bi
problem bio prepoznat dovoljno rano kada sa malo resursa moe biti reen;
svest o tome da odreeno pitanje moe biti deo kompleksne internacionalne, ak globalne
ekonomske i socijalne interakcije, na koju lako mogu uticati politiki i etiki faktori.

4. Preduslovi uspenog menadmeta ivotne sredine

Za uspean menadment ivotne sredine neophodno je najpre definisati ciljeve, zatim utvrditi da li oni
mogu biti ostvareni, a nakon toga definisati i impelemtirati mere za postizanje ciljeva koji su ostvarivi.
Definisanje ciljeva nije jednostavan proces. Drutvo vrlo esto nema jasnu i jedinstvenu predstavu o
tome ta mu je potrebno. Postoje ljudi koji ele stvari koje negativno utiu na druge ljude i ivotnu
sredinu. Osim toga, potrebe i mode se menjaju tokom vremena. Odrivi razvoj zahteva kompromis
izmeu elje za trenutnim blagostanjem i investiranja u budunost, a mnogima je teko da budu
altruistini i da se odreknu neega za dobrobit buduih generacija. Menaderi ivotne sredine treba
da definiu ciljeve ne vodei rauna samo o trenutnim interesima pojedinaca i grupacija.
Neophodno je upravljati razvojem na svim nivoima, regionalnom, nacionalnom, meunarodnom i,
kako savetuje Handerson (1981) misliti globalno, a delovati lokalno.
292

Osim definisanja ciljeva i adekvatnih mera, za uspeh u menademtu ivotne sredine neophodno je:

Izai na kraj sa izazovima kao to su to su korupcija, nedovoljno znanje i ograniene tehnike

mogunosti, ali i sve vei broj ljudi koji zahteva sve vie materijalnog bogatstva.

Ubrzati proces upravljanja. Vreme neophodno da se ostvari stvarni napredak u reavanju

kljunih problema ivotne sredine veliki je izazov, jer je celokupan proces upravljanja ivotnom
sredinom spor. Neostvarivanje pozitivnih rezultata u kratkom vremenskom periodu moe biti
znaajna prepreka za dobijanje podrke od organizacija i institucija sa ad hoc nainom
poslovanja.

Nai optimalno reenje. Problemi ivotne sredine esto nemaju jedno jednostavno reenje.
Prilikom pokuaja da ree neki problem menaderi se suoavaju sa razliitim dilemama, kao to
su na primer:
Etika dilema ta zatititi: Eskime ili kitove?
Dilema praga tolerancije koliko je degradacije ivotne sredine prihvatljivo?
Dilema pravinosti ko profitira od odluka o tome kako e se upravljati ivotnom
sredinom, ko plaa, a ko trpi?
Dilema slobode do kojeg stepena ljudi treba da budu ograniavani u zadovoljenju
svojih potreba/prohteva da bi zatitili ivotnu sredinu?
Dilema prilikom izbora aktivnosti kako izabrati adekvatne aktivnosti bez dovoljno
znanja ili podataka?
Dilema prilikom evaluacije Kako uporeivati razliite efekte razliitih aktivnosti?

Primenjivati naelo predostronosti. Svi radije ekaju da naie kriza da bi reagovali, nego
to paljivo procenjuju situaciju unapred i deluje u pravcu spreavanja pojave problema. Sa
odrivim razvojem kao krajnjim ciljem krizni menadment ivotne sredine moe biti krajnje
nepoeljan, jer kada se problem ve pojavi vrlo teko ga je reiti. Reenje lei u usvajanju
naela predostronosti, ijom primenom se lako uoava potencijalni problem ivotne sredine
(Bodansky, 1991; Costanza and Cornwell, 1992; ORiordan and Cameron, 1995; Francis,
1996 in Barrow 2006).

Izboriti se sa problem polarizovane percepcije - ideje zasnovane pre na predrasudama

interesnih grupa, pogrenom razmevanju i pohlepi, nego na objektivnosti - je ono ime
menadmentom ivotne sredine treba da se bavi (Baarschers, 1996; Pratt, 1999). Meutim,
iako je menader ivotne sredine po pravilu objektivan, mone interesne grupe kao to su
bogati pojedinci, dravne institucije, NVO, industrija, vojska to po pravilu nisu. Vlade i
multinacionalne kompanije mogu biti vrlo moni oponenti, ali i saveznici. Dobar menader
ivotne sredine mora imati sposobnost da izae na kraj sa razliitim interesima i
percepcijama ovih snaga.
293

Izai na kraj sa stalnim promenama. Malo toga ostaje stabilno: zahtevi razliitih
stejkholdera se menjaju, ivotna sredina se menja, stavovi javnosti kao i ljudski kapaciteti
variraju. Ovo znai da menadment ivotne sredine treba da bude fleksibilan i adaptivan
(Holling, 1978).

Uspeno koordinisati zatitu ivotne sredine i razvoj. Ovo zahteva razvijenu svest o
limitima ivotne sredine. Skoro tokom cele ljudske istorije osnovni razlog za brigu bio je
adekvatno snabdevanje hranom, vodom, gorivom itd. Meutim nakon 1750-ih pojavili su se
dodatni problemi: zagaenje, otpad, ekspanzivan rast ljudske populacije kao i negativan
uticaj tehnologije, to nas je dovelo do izlaska iz okvira kapaciteta nae ivtne sredine.

5. Participativni pristup upravljanju prirodnim resursima

Da bi upravljanje ivotnom sredinom bio legitiman postupak neophodno je primeniti participatorni
proces planiranja, odnosno ukljuivanje svih zainteresovanih strana u proces.
Participativni pristup upravljaju prirodnim resursima, ali i ivotnom sredinom u najirem smislu, je
proces tokom koga se korisnici resursa (pojedinci, grupe i organizacije), menaderi i druge
zainteresovane strane okupljaju radi uea u diskusiji i/ili donoenju odluka koje na direktan ili
indirektan nain mogu na njih da utiu (Reed, 2008; Romina, 2008).
Ukljuivanje zainteresovanih strana u proces planiranja i upravljne prirodnim resursima je danas
usvojeno kao standarna praksa (Lauevi 2014). Mnogi autori istiu vanost participatornog pristupa i
uloge zainteresovansih trana u upravljanju zatienim prirodnim dobrima, ali i prirodnim resursima i
ivotnom sredinom u najirem smislu, bavei se pitanjima analize zainteresovanih stran, ili ulogom
nauke u unapreenju znanja zainteresovanih strana ukljuenih u proces odluivanja o implementaciji
politike upravljanja prirodnim resursima (Bartula & Amidi, 2011).
Participativni pristup upravljanja ivotnom sredinom razvijen je kao odgovor na ogranienost
konvencionalnog pristupa odozgo nadole, za koji je karakteristino da centralne vlasti imaju
potpunu odgovornost u procesu odluivanja, uz potpuno marginalizovanje miljenja korisnika resursa
ili loklanih vlasti.
Iako konvencionlni pristup u nekim situacijama moe biti efikasan, kao na primer u sluaju zatite
biodiverziteta i priodnih podruja u naune ili rekreativne svrhe, njegov osnovni nedostatak je taj to
ne razmatra potrebe i vrlo esto ne uvaava miljenje lokalne zajednice iji ivot u potpunosti, ili
delom zavisi od korienja loklanih resursa. Osma toga, zastupnici ovog pristupa ne koriste znanje i
informacije koje poseduje lokalna zajednica.
294

Da bi bilo efektivno i odrivo, upravljanje ivotnom sredinom treba da uzme u obzir potrebe zatite
prirode, ali i potrebe razvoja ljudskog drutva. Koliko e proces upravljanja biti uspean zavisi od
mnogo faktora, ali je od presudne vanosti ukljuivanje svih zainteresovanih strana na lokalnom nivou,
kao to su na primer poljoprivrednici, lokalne vlasti, javna preduzea, ribolovaka i lovaka drutva,
lokalne ekoloke organizacije, predstavnici biznis sektora i slino.
Participativni pristup je danas opte prihvaena alternativa ogranienom odozgo nadole pristupu i
prepoznat je kao kljuni element razvoja koji je ekoloki, ekonomski, socijalno i kulturno odriv.
Iniciranje partnerstava izmeu relevantnih nacionalnih agencija i korisnikih grupa je jedan od naina
da se upravljanje prirodnim resursima usmeri na put odrivog razvoja.
U kontekstu upravljanja prirodnim resursima participacija moe biti definisana kao proces koji
olakava dijalog izmeu svih zainteresovanih strana,
mobilie i koristi popularno znanje i vetine,
podrava lokalne zajednice i lokalne institucije da upravljaju resursima i imaju kontrolu nad
njihovim korienjem,
tei odrivosti, ekonomskoj jednakosti, socijalnoj pravdi i kulturnom integritetu.
Participacija je relevantna za sve faze upravljanja prirodnim resursima od prikupljnja podataka i
njihove obrade, pa do faze odluivanja o korienju resursa i implementacije planairanih aktivnosti.
Ono to treba naglasiti je da je ovaj proces dinamian i da se nivo i oblik participacije moe menjati
tokom vremena, a da bi bio uspean neophodno je da sve zainteresovane strane jasno vide svoju
korist od uea.

5.1. Zato treba koristiti participativni pristup u planiranju upravljanja

prirodnim resursima?

Upravljanje prirodnim resursima koje se sprovodi bez ukljuivanja loklanih zajednica se

postepeno vraa na preanje stanje nakon zavretka projekta, tako da se moe rei da
participativni pristup osigurava odrivosti uspostavljenog sistema upravljanja.
Korisnici resursa su vani izvori informacija o stanju na terenu i poseduju znanja i vetine
koji su od neprocenjivog znaaja za unapreenje upravljanja.
Primenom participativnog pristupa donoenje odluka postaje kreativnije i transparentnije, a
poverenje u proces planiranja vee.
Tradicionalno korienje resursa, o kome moemo dobiti informacije samo na lokalnom
nivou, moe dati dobru osnovu za moderno upravljanje koje e biti odrivo.
Mnogo je verovatnije da e se lokalna zajednica pridravati donetih odluka ukoliko su njeni
predstavnici imali udela u planiranju i donoenju odluka.
U socio-kulturnom kontekstu, kada su delovi drutva sistematski iskljuivani iz procesa
kontrole nad resurima, participativni pristup upravljanju prirodnim resursima doprinosi
socijalnoj integraciji.
295

Participativni proces doprinosi izgradnji partnerstava i jaanju zajednitva.

5.2. Kada se participtivni pristup ne koristi?

Postoje situacije kada pitanje upravljanja ivotnom sredinom treba da se reava hitno, a
zainteresovane strane nisu u prilici, ili nemaju dovoljno znanja da uestvuju u procesu odluivanja.
Ovo se obino deava u sluaju kada se radi o sloenim pitanjima koja zahtevaju dosta ekspertskog
znanja ili u sluaju kada zainteresovane strane, zbog nedostatka formalnog obrazovanja ili iz nekog
drugog razloga, nemaju kapaciteta da svrsishodno uestvuju u donoenju odluka.
U ovakvim sluajevima efekti participativng planiranja su uglavnom kontraproduktivni. Meutim, u
sitacijama kada participativno planiranje iz navedenih razloga ne moe biti sprovedeno, proces treba
da ostane transparentan, a sve donete odluke dostupne zainteresovanoj javnosti.
Osama toga prema Luyet (2012), negativne strane participatornog planiranja su i to je to skup i
vremenski zahtevan proces, koji ostvara mogunosti za identifikaciju novih konflikata i dodatno
osnaivanje ve dovoljno jake zainteresovne strana, ne ostavljajui prostora slabim da na adekvatan
nain istaknu svoje stavove.

5.3. Preduslovi za efikasno participativno upravljanje prirodnim resursima

Organizacioni kapacitet. Da bi primena participativnog pristupa bila uspena neohodno je
uspostavljanje veza sa razliitim zainteresovanim stranama, to zahteva ne samo posveenost i
vreme, ve i posebne vetine i pristupe. Ukoliko proces vodi neka dravna agencija ovo znai potrebu
za strukturalnim promenama, koje bi omoguile pomeranje fokusa sa primene i kontrole na facilitaciju i
podrku.
Posveeni i dobro informisani uesnici. Vrlo esto se deava da interesne grupe smatraju da
njihova dobit od uea u procesu planiranja ne postoji ili je vrlo mala, a oni sa najmanje moi u
procesu odluivanja smatraju da ueem u procesu mogu samo da izgube.
Da bi uee bilo potpuno, proces participativnog planiranja zahteva potpunu posveenost odgovornih
strana (lidera participatvnog procesa), koje treba da obezbede potpunu transparentnos redovnim
izvetavanjem koje ne treba da ostane samo u krugovima struke i nauke, nego treba da dosegne u
potpunosti do zainteresovane javnosti. S druge strane, efektivna participacija zahteva dobro
poznavanje i razumevanje problematike koja se reava. Ponekad je neophodna dua ili kraa
edukacija prilagoena sposobnostima i potrebama razliitih uesnika.
Sve su svemu, kada jedanput postanu ravnopravni uesnici procesa, zainteresovane strane se moraju
pomiriti sa injenicom da u praksi nema krajnjeg ishoda koji u potpunosti zadovoljava potrebe i elje
296

svih aktera, ve da se uvek radi o kompromisu zarad koga svako poneto mora da rtvuje, a na
dobrobit odrivosti resursa.
Odgovarajui strateki okvir. Da bi participativno upravljanje prirodnim resursima bilo inicirano nije
dovoljno samo da znamo da je taj proce efikasan i koristan za loklanu zejednicu, ve je neophodno da
ima utemeljenje u zakonodavnom i stratekom okviru. U Republici Srbiji je usvojena Nacionalna
strategija odrivog korienja prirodnih resursa i dobara (Sl. glasnik RS, br. 33/2012) u kojoj se jasno
istie da konkretni upravljaki mehanizmi za osiguranje njene efikasne realizacije obuhvataju
proaktivno angaovanje ostalih ministarstava, industrije i civilnog drutva - nevladinih organizacija u
njenoj praktinoj realizaciji.

5.4. Faze participatornog upravljanja ivotnom sredinom

Proces planiranja upravljanja ivotnom sredinom u osnovi se ni po emu ne razlikuje od
konvencionalnog planiranja i sastoji se od sledeih elemenata:
1. Identifikacija problema i potreba.
2. Prikupljanje podataka na osnovu kojih e se donositi odluke i planirati akcije.
3. Analiza prikupljenih podataka.
4. Definisanje vizije i ciljeva.
5. Izrada akcionog plana za ostvarivanje postavljenih ciljeva i vizije.
6. Implementacija akcionog plana.
7. Monitoring i evaluacija.
Meutim, iako u kljunim koracima slian konvencionalnom, tok participativnog procesa nije linearan
jer ukljuuje sve zainteresovane strane i konsultacije s javnou koje mogu znaajno uticati na
donoenje konanih odluka (Barrow 2006). Za razliku od konvencionalnog, participtivno planiranje
uvek poinje identifikacijom i analizom stejkholdera, odnosno zaintereovanih strana (Bartula 2014).

6. DPSIR metodologija - instrument za upravljanje

ivotnom sredinom
Efikasan instrument za upravljanje ivotnom sredinom je DPSIR metodologija, koja pratei
odabrane indikatore, daje ocenu stanja ivotne sredine, na osnovu koga se definiu ciljevi i planiraju
adekvatne mere za unapreenje postojee situacije. Metodologija, koju je usvojila Evropska agencija
za ivotnu sredinu (EEA), razmatra 5 osnovnih grupa pokazatelja: pokretake sile (D), pritisci (P),
stanje (S), uticaji (I) i odgovori drutva (R) na trenutno stanje ivotne sredine.

297

Ovaj metodoloki okvir opisuje interakcije izmeu drutva i ivotne sredine. Ekoloki pokazatelji unutar
ovog sistema odslikavaju sve elemente uzronog lanca koji povezuje ljudske aktivnosti sa njihovim
posledicama na ivotnu sredinu kao i reakciju druva na te posledice.
DPSIR je proirena metodologija PressureStatusResponse (PSR) koju je prvobitno razvila
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj kao zajedniki okvir za ekoloke procene. Model je
dodatno poboljala Evropska agencija za zatitu ivotne sredine u cilju sveobuhvatnijeg pristupa
analizi ekolokih problema. Primena ove metodologije zahteva prikupljanje informacija na osnovu
kojih se mogu definisati pokazatelji uzronih odnosa izmeu ljudskih aktivnosti i ivotne
sredine/prirodnih resursa, kao i posledice i odgovori na promene ivotne sredine. Model se smatra
pogodnim jer na saet, jednostavan i razumljiv nain prikazuje stanje ivotne sredine i trendove
promena.
Prema Steiner (2003) pokazatelji pokretakih faktora opisuju drutvene, demografske, i ekonomske
uslove u drutvu, ali i posledice koje oni imaju na nain ivota, sveukupne nivoe potronje i obrasce
proizvodnje. Glavni pokretaki faktori su porast broja stanovnika i razvoj potreba i aktivnosti
pojedinaca. Pokazatelji pritisaka ukazuju na pritiske izazvane ljudskim aktivnostima, a koji se
prenose i transformiu u razliitim prirodnim procesima i manifestuju kao promene u ivotnoj sredini.
Primeri za to su emisija CO2 ili isputanje bilo koje zagaujue materije u sektoru privrede, korienje
ljunka i peska u graevinarstvu i povrina zemljita koja se koristi z a izgradnju puteva. Pokazatelji
stanja opisuju koliinu i kvalitet fizikih pojava (npr. temperatura), biolokih (npr. rezerve riba) i
hemijskih (npr. atmosferske koncentracije CO2) u odreenoj oblasti. Oni mogu, na primer, da opisuju
umske resurse ili resurse divljih vrsta, ili prisustvo ili nivo buke u naseljima u blizini aerodroma.
Promene stanja ivotne sredine utiu na drutvene i ekonomske funkcije, kao to su obezbeenje
odgovarajuih uslova za zdravstvenu zatitu i biodiverzitet. Te uticaje opisuju pokazatelji uticaja. Oni
se javljaju u uzrono-posledinoj vezi: zagaenje vazduha moe da bude uzrok globalnog zagrevanja,
to moe da utie na porast temperature, koji moe da izazove porast nivoa mora, to na kraju dovodi
do gubitka biodiverziteta. Pokazatelji reakcija opisuju mere ili investicije koje propisuju grupe (i
pojedinci) u drutvu, npr. vlade, a koje se preduzimaju s ciljem spreavanja, ublaavanja ili
prilagoavanja promenama u stanju ivotne sredine. Primeri za to su broj automobila sa katalitikim
konvertorima, procenat recikliranja otpada iz domainstava i sl.

7. Upravljanje ivotnom sredinom na lokalnom nivou

Studija sluaja: optina Bogati
Tokom izrade studije Odrivo korienje i zatita prirodnih resursa u prekograninom podruju Srbija
Bosna i Hercegovina, koja je sprovedena od maja do decembra 2013. godine koriena je DPSIR
metodolagija za ocenu stanja prirodnih resursa na podruju 6 optina lociranih uz reku Drinu sa obe
strane granice: Bogati, Mali Zvornik i Ljubovija u Srbiji, kao i Bijeljina, Zvornik i Bratunac u Bosni i
298

Hercegovini. Podaci o postojeem stanju prirodnih resursa na istraivanom podruju posluili su u

narednoj fazi za izradu plana za unapreenje postojeeg stanja.
Za potrebe ovoga rada bie prikazani rezultati primene DPSIR metodologije za oblasti vodnih resursa
na podruju optine Bogati. Gore opisane grupe indikatora primenjene su na zatitu i ouvanje vode
za pie, ouvanje kvaliteta i zatitu voda, kao i zatitu od voda.

7.1. Zatita i ouvanje vode za pie

Pokretaki faktori (Driving forces):
D1. Stanovnitvo: 2. 879 stanovnika. Broj domainstava prikljuenih na vodovodnu mreu
2.660 (2011. god.).
D2. Poslovni subjekti/preduzea: 222
D3. Poljoprivreda: 31 213 ha obradivo poljoprivredno zemljite
D4.. Stoarstvo:
o 3.920 goveda
o 126.954 svinja
o 3. 327 ovaca
o 1.368 koza
o 202.980 ivine
D5. Turizam: 3.000 turista u 2007. god
Pritisci (Pressures):
P1. Koliina zahvaene u 2011. god. 485 m3
P2. Pokrivenost uslugom 25% stanovnitva (7180).
P3. Procenjena specifina potronja vode po stanovniku na dan 250 l/st/dan.
P4. Prosena mesena potronja vode po jednom domainstvu iznosila je oko 13,38 m3 u
2012. godini.
P5. 2.244 domainstava, i 222 privredna subjekta imaju vodomere.
P6. Gubici u proizvodnji vode kreu se oko 35%.
P7. Koliina isporuene vode krajnjim korisnicima u 2011. godini iznosila je 348 m3.
P8. Proseni stepen naplate za pravna lica iznose 68,74%, dok je za fizika lica 50,28%.
Stanje (States):
S1. Nepoznat je kvalitet vode za pie na lokalnim izvoritima koja nisu u gradskom sistemu
vodosnabdevanja
S2. Kvalitet vode za pie je standardno dobar. Sve analize u 2012. godini bile su uredne i
odgovarale pravilniku, a uzorci su uzimani sa 5 mesta dva puta meseno, od strane Zavoda
za javno zdravlje iz apca.
299

Uticaji (Impacts)
I1 Prekomerno iscrpljivanje prirodnog resursa.
I2 U zdravstvenim ustanovama u optini Bogati podaci o broju obolelih od odreene vrste
bolesti ne prikupljaju se i ne analiziraju na nain da se povezuju sa stanjem pojedinih
elemenata ivotne sredine, kao potencijalnih uzronika pojave neke bolesti.
Odgovori drutva (Responses)
R1. Doneta Odluka o komunalnom redu
R3. Doneta Odluka o utvrivanju visine naknade i naina naplate komunalnih usluga na
podruju optine Bogati.
R4. Ekonomski instrumenti:
o Optinska naknada za zatitu i unapreenje ivotne sredine
R5. Edukacija po odreenim temama sprovodi se kroz sistem osnovnog i srednjeg
obrazovanja.
R6. Kazne za nepotovanje optinske odluke o komunalnom redu.
R7. Na nivou optine postoji ekoloki inspektor.

7.2. Ouvanje kvaliteta i zatita voda

Pokretaki faktori (Driving forces):
D1. Stanovnitvo: 28.879 stanovnika. Broj domainstava prikljuenih na vodovodnu mreu
2.660 (2011. god.).
D2. Poslovni subjekti/preduzea: 222
D3 Proizvoai otpadnih voda
D4 Kanalizacija nije izgraena
D5. Poljoprivreda: 31.213 ha obradivo poljoprivredno zemljite
D6.. Stoarstvo:
o 3.920 goveda
o 126.954 svinje
o 31.327 ovaca
o 1.368 koza
o 202.980 ivine
D7. Turizam: 3.000 turista u 2007. god
Pritisci (Pressures):

P1. Ukupna koliina isputenih otpadnih voda iz kanalizacionog sistema iznosi 00 m3

P2. Ukupna koliina isputenih otpadnih voda 330.000 m3

P3. Pokrivenost uslugom odvoenja otpadnih voda iznosi 00%
P4. Ne postoji postrojenje za preiavanje otpadnih voda.
300

Stanje (States):
S1. Otpadne vode iz septikih jama negativno utiu na kvalitet podzemnih voda i kvalitet
zemljita
Uticaji (Impacts)
I1. Naruavanje kvaliteta povrinskih vodotoka i podzemnih voda u optini.
I2. U zdravstvenim ustanovama u optini Bogati podaci o broju obolelih od odreene vrste
bolesti ne prikupljaju se i ne analiziraju na nain da se povezuju sa stanjem pojedinih elemenata
ivotne sredine, kao potencijalnih uzronika pojave neke bolesti.
Odgovori drutva (Responses)
R1.Doneta Odluka o komunalnom redu.
R2. Do sada je izgraena primarna fekalna kanalizaciona mrea kroz naselje Bogati.
R3. Vodoprivrednom osnovom Srbije, programom mera zatite voda, obavezuju se sve
industrijske instalacije i naselja vea od 5000 ES da do 2021. godine izgrade postrojenja za
preiavanje otpadnih voda.
R4. Za postrojenje za preiavanje otpadnih voda maksimalnog kapaciteta 30.000 ES, za sada
je samo opredeljena lokacija uz reku Savu u povrini od 9.900 m2
R5. Ekonomski instrumenti:
o Optinska naknada za zatitu i unapreenje ivotne sredine.
R6. Na nivou optine postoji ekoloki inspektor.

7.3. Zatita od voda

Pokretaki faktori (Driving forces):
D1 Stanovnitvo: 28.879 stanovnika.
D2 Poslovni subjekti/preduzea: 222
D3 Poljoprivreda: 31.213 ha obradivo poljoprivredno zemljite
Pritisci (Pressures):
P1. este poplave u naseljima du korita veih reka i potoka na podruju optine.
P2. Nasip pored reke Save ne zadovoljava kriterijume odbrane od poplava, jer nije rekonstruisan
na stogodinju veliku vodu, nema potrebnu visinu, a zbog konfiguracije i niskih kota terena, kao i
sastava podloge, na deonici u optini Bogati ima znatnih procurivanja u noici nasipa i pored
noice nasipa.
P3. Nasip pored reke Drine, oko Crne Bare nije rekonstruisan i ne zadovoljava u pogledu zatite
od velikih voda, ni visinom ni u pogledu gabarita i ima dosta procednih voda.
P4. Projektovana kanalska mrea nije u potpunosti izgraena (oko 58,0km neizgraene mree);
P5. Nekontrolisana eksploatacija ljunka i peska u koritu reke Drine.
301

Stanje (States):
S1. Poplave negativno utiu na kvalitet ivota u optini, kao i na kvalitet povrinskih tokova.
S2. Poplave prouzrokuju tete na poljoprivrednim zemljitima, objektima (stambenim, poslovnim,
zdravstvenim), saobraajnicama, infrastrukturnim objektima i sl.
S3. Pri poplavama dolazi do transporta i deponovalja velikih koliina nanosa i erodovanog
materijala.
Uticaji (Impacts)
I1. Naruavanje kvaliteta povrinskih vodotoka u optini.
I2. U zdravstvenim ustanovama u optini, podaci o broju obolelih od odreene vrste bolesti ne
prikupljaju se i ne analiziraju na nain da se povezuju sa stanjem pojedinih elemenata ivotne
sredine, kao potencijalnih uzronika pojave neke bolesti.
Odgovori drutva (Responses)
R1. Donesena Odluka o prostornom ureenju teritorije optine Bogati.
R2. Na podruju Mave (optine abac i Bogati) izgraena je mrea kanala, radi zatite od
unutranjih voda (podzemnih i povrinskih); ukupna duina projektovane kanalske mree na
podruju optine Bogati iznosi oko 394 km, a od toga je izgraeno oko 336 km ili 85,0%.
R3. Ekonomski instrumenti:
Optinska naknada za zatitu i unapreenje ivotne sredine (ukupan iznos u 2013 bio
je 1.350,00 din).
R4. tab civilne zatite od poplava svake godine priprema, usvaja i realizuje Plan zatite od
poplava na podruju optine.
Na osnovu rezltata analize DPSIR utvreno je da su kljuni pokretaki faktori degradacije vodnih
resusa na podruju optine Bogati nepostojanje kanalizacione infrastrukture i intenzivna
poljoprivreda, uz korienje pesticida, herbicida i vetakih ubriva.
U skladu sa tim, tokom izrade Akcionog plana za mudro korienje prirodnih resusa na podruju
optine Bogati, definisani su sledei operativni ciljevi visokog prioriteta za oblast vodnih resursa:
organizovano sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda;
organizovano vodosnabdevanje seoskih naselja optine;
racionalno korienje vodnih resursa smanjenjem gubitaka u postojeem sistemu
vodosnabdevanja;
smanjenjenje zagaenje voda iz difuznih izvora;
uspostavljanje sistema smanjenja rizika od poplava;
jaanje kapaciteta i podizanje svesti u lokalnoj zajednici o potrebi odrivog korienja
vodnih resursa.
Za svaki operativni cilj definisane su konkretne aktivnosti, partneri za realizaciju, vremenski okvir,
izvori finansiranja i indikatori za praenje uspenosti implementacije akcionog plana.

302

Akcioni plan je izraen je na participatoran nain, uz uee svih zainteresovanih strana na lokalnom
nivou, to je osiguralo definisanje prioriteta u skladu sa lokalnim potrebama, kao i predlaganje
aktivnosti sa realnim mogunostima za finasiranje. Osim toga, participatorni pristup je osigurao oseaj
vlasnitva nad dokumentom u lokalnoj zajednici i stoga je preduslov njegove nesmetane
implemetacije (Bartula & Selmanagi, 2014).

Zakljuak
Za uspeh u procesu unapreenja ivotne sredine, kroz odrivo korienje prirodnih resursa i
smanjenje zagaenja, neophodan je dobar sistem upravljanja, koji podrazumeva identifikaciju
problema koji treba da se ree, primenu adekvatne metodologije za utvrivanje postojeeg stanja uz
angaovanje multidisciplinarnog tima, transparentan proces planiranja i adekvatan nain monitoringa i
evaluacije. Naravno, uz sve pomenuto neophodno je obezbediti i adekvatnu politiku i finanasijsku
podrku, ali i lidere procesa, koji su sposobni da izau na kraj sa svim izazovima, da izbalansiraju
potrebe razliitih interesnih grupa i dou do optimalnih reenja na dobrobit priorde i drutva.

Literatura
Amidi, L. (2011): Zatiena prirodna dobra Evrope. Skripta. Beograd: Fakultet za primenjenu ekologiju.
Baarschers, W.H. (1996): Eco-Facts and Eco-Fiction: understanding the environmental debate. London:
Routledge.
Barrow, C.J. (2006): Environmental Management for Sustainable Development. New York: Routlege.
Bartula, M. (ed). (2014): Odrivo korienje i zatita prirodnih resursa u prekograninom podruju Srbija Bosna i
Hercegovina. Optina Bogati. Beograd. ISBN 978-86-86859-36-5: Unija ekologa.
Bartula, M. (2014): Menadment ivotne sredine.Skripta. Beograd: Fakultet za primenjenu ekologiju, Futura.
Bartula, M., Amidi, L. (2011): "Parcipativni pristup i ekonomska procena kao preduslovi adekvatnog upravljanja
movarnim podrujima." International Conference Nature Protection in XXIst Century. Zavod za zatitu
prirode Crne Gore, 2011. Book No 2: 701705.
Bartula, M., Selmanagi, D. (eds), (2014): Mudro korienje zajednikih prirodnih resursa u prekograninom
podruju Srbija Bosna i Hercegovina. Akcioni plan. Beograd: Unija ekologa.
Beierle, T.C., Cayford, J. (2002): Democracy in practice: Public participation in environmental decisions.
Washington, DC.: Resources for the Future.
Clark, W.C. (1989): Managing Planet Earth. Scientific American, 261 (3), 1926.
Henderson, H. (1981): Thinking globally, acting locally: ethics for the dawning solar age, in H. Henderson (ed.)
The Politics of the Solar Age: alternatives to economics. New York, pp. 354405: AnchorDoubleday
Books.
Holling, C.S. (ed.). (1978): Adaptive Environmental Assessment and Management (revised edn 1980). New York:
Wiley.
Lauevi, R., Bartula, M., Soluji, A. S. (2014): Local planning for biodiversity protection in the Western Balkans.
1st International Conference "Ecological Improvement of Devastated Sites for Sustainable
Development". Belgrade: Faculty of Applied Ecology "Futura", University Singidunum.
Luyet, V., Schlaepfer, R., Parlange, B.M., Buttler, A. (2012): A framework to implement Stakeholder participation
in environmental projects. Journal of Environmental Management: 111, 213219.
Martin, S. (2002): Professionals and sustainability." Journal of the Institution of Environmental Science: 11 (3), 6
7.
Mitchell, B. (1997): Resource and Environmental Management. Harlow: Addison Wesley Longman.

303

Pratt, V. et al. (1999): Environment and Philosophy. London: Routledge.

Reed, M.S. et al. (2009): Whos in and why? A typology of stakeholder analysis methods for natural resource
management. Journal of Environmental Management: 90 (2009) 19331949.
Reed, M.S. (2008): Stakeholder participation for environmental management: A literature review. Biologic l
conservation. 141 (2008) 24172431.
Romina, R. (2014): Social Learning, Natural Resource Management, and Participatory Activities: A reflection on
construct development and testing. NJAS Wageningen Journal of Life Sciences. 69 (2014) 1522.
Steiner, A., Martonakova, H., Guziova, Z. (eds). (2004): Environment Governance Sourcebook. Bratislava, Slovak
Republic: UNDP Regional Bureau for Europe and the Commonwealth of Independent States.

304

Integrisani geografski informacioni sistem

Boris Vakanjac
Milo Ninkovi

Prouavanje ivotne sredine i njena zatita postaju sve neophodniji. Istraivanja ivotne sredine nije
vie stvar geografije, biologije ili uopte nauka o Zemlji, ve ono predstavlja predmet interesovanja
niza fundamentalnih i primenjenih nauka, ali i praksa svakodnevnice.
Kada govorimo o problemima zatite ivotne sredine sreemo se i sa drugim izrazima: ovekova
sredina, okolina, prirodna sredina, radna sredina. Svaki od njih odnosi se na odreeni deo prostora na
planeti Zemlji, ne zavise od njegove veliine. U ovim podelama kljunu ulogu su imali socioloki,
urbanistiki, medicinski i ekonomski prilazi, koji su doveli do nastanka niza uih lokalnih sredina.
Pod pojmom "ivotna sredina" podrazumevamo prostor i okolinu u kojoj iva bia provode svoj ivot u
stalnim meusobnim odnosima, sa svim unutranjim i spoljanjim faktorima i uslovima koji daju i
odravaju ivot (ukanovi, 1991).
Radom i drugim aktivnostima ovek i ljudsko drutvo menjaju ivotnu sredinu. Nekoliko miliona godina
unazad naa planeta predstavlja arenu ivota, ali i svih drugih proizvodnih i kulturnih aktivnosti ljudi.
Svojim radnim aktivnostima ljudi su u prirodi ostavili tragove. Ti tragovi sa razvojem ljudskog drutva
postaju sve znaajniji i obimniji. Izmene koje ljudi ine u svom okruenju nisu znaajne samo po obimu
i intenzitetu, ve se bitno menja i kvalitet sredine u kojoj ljudi ive. Naroito su se desile velike
promene sredinom 20-og veka, jer sa izgradnjom sloenog i snanog tehniko-tehnolokog sistema u
ljudskim rukama su se nale snaga i energija nesluenog intenziteta tako da je ovek postao
nezaobilazan menjajui faktor prirode. To je posebno izraeno u poslednjih 50 godina od poetka
primene nuklearne energije i sintetizovanih materijala (Ljeevi i ivkoiv, 2001).
Problem ivotne sredine, njen znaaj i aktuelnost dobili su odavno i meunarodnu verifikaciju. Tako,
od 1913 godine, kada je odrana prva meunarodna konferencija o zatiti prirode pa do Stokholmske
konferencije 1972., konferencije UN o ivotnoj sredini (UNCED) u Rio de aneiru 1992. god. i
Helsinke konferencije KEBS-a koja se u posebnom poglavlju zavrnog dokumenta bavi
problematikom ivotne sredine. Tada je konstatovano da "zatita i poboljanje ivotne sredine, takoe
i zatita prirode i racionalno iskoravanje njenih rezervi, u interesu sadanjeg i buduih pokolenja,
predstavlja jedan od zadataka, koji imaju veliki znaaj za blagostanje naroda i ekonomski razvitak svih
drava i da mnogi problemi ivotne sredine, naroito u Evropi, mogu da budu reeni efikasno, samo
putem tesne meunarodne saradnje.
Izuavanje uzajamnih veza i odnosa izmeu prirode i drutva predstavlja sloen teorijski i metodoloki
zadatak koji podrazumeva determinisanje uzrono-posledinih veza u uzajamnom delovanju izmeu

305

prirodne sredine i drutvenih potreba i aktivnosti. Odrediti najbolje mere za otklanjanje uzroka i
negativnih posledica tehnoloke aktivnosti je sloen zadatak.
Destruktivno delovanje savremenog naina ivljenja sada ve vie milijardi ljudi na Zemlji, dovodi u
pitanje opstanak globalnog geoekosistema, u kome mogu da nastupe takve promene koje e
neumitno ugroziti opstanak oveka na Zemlji. Prirodni sistemi na Zemlji e se, iako za izvesno vreme
poremeeni, docnije bez oveka i dalje uspeno razvijati. Jedini gubitnik e biti ovek.

1. Metode istraivanja ivotne sredine

5B

ivotna sredina predstavlja kompleks prirodnih i drutvenih pojava i odnosa. To znai da istraivanje
ivotne sredine namee potrebu ukljuivanja niza prirodnih i drutvenih nauka, a za reavanje
odreenih problema na relaciji odnosa prirode i drutva i ljudskog miljenja i filozofije.
ivotna sredina, kao univerzalni kompleks procesa i pojava zahteva primenu raznih metoda
istraivanja. Da bi istraivali pojedine elemente ivotne sredine kao to su voda, vazduh, tlo i sl.,
neophodno je da koristimo metode hemije, fizike, pedologije, biologije i drugih elementrnih nauka. Ako
elimo da istraujemo komponente ivotne sredine (klimu, reljef, ekosisteme, ljudsko drutvo) moramo
se posluiti kompleksnijim metodama ekologije, geografije, sociologije i slinih nauka.
Nauku o ivotnoj sredini je mogue razmatrati kao optu metodoloku osnovu koja objedinjava
razliite specijaliste koji se bave istraivanjem meuodnosa sredine i ljudi. Drugim reima, sinteza
znanja mora biti usredsreena na kompleks izuavanja svih odnosa i pojava usmerenih na razvoj
oveka, a na prirodno-istorijskom planu otkrivanja njegovih stvaralakih potencijala i psihofizikih
mogunosti. (ekerevac i dr. 2010)
U klasifikaciji metoda koje se koriste pri istraivanju ivotne sredine poli smo od klasine podele
metoda na opte i posebne.
Opte metode se koriste u velikom broju nauka (ako ne i u svim naukama) i pomou njih razvijamo
samu tehnologiju istraivakog rada. One su te koje se bave optim pitanjima saznanja, a u
saznanjima o ivotnoj sredini nalaze punu primenu, pogotovu to je sredina veoma kompleksan
predmet ljudskog interesovanja.
Posebne metode slue za istraivanje konkretne problematike ivotne sredine. Napomenimo da treba
razlikovati razne tehnoloke metode koje se koriste u zatiti, preiavanju i unapreivanju ivotne
sredine od metoda istraivanja same ivotne sredine. One treba da daju odgovore kako, zato i koliko
se neto deava u naem okruenju, odnosno ivotnoj sredini.

306

U okviru posebnih metoda istraivanja ivotne sredine izdvojili smo dve grupe: metode neposrednih
istraivanja i metode saoptavanja istraenih rezultata. Prva grupa pripada pravoj metodologiji nauke
o ivotnoj sredini, a druga bi se pre mogla svrstati u metodiku nauke o ivotnoj sredini.
Metode u ustraivanju ivotne sredine se dele u 4 velike grupe metoda i to:
Teorijske metode i postupci izuavanja ivotne sredine,
Posebne metode istraivanja ivotne sredine,
Metode evaluacije ivotne sredine,
Kartografski metod istraivanja ivotne sredine.
Sa stanovita primene geografskih informacionih sistema (GIS) u postupku istraivanja ivotne
sredine, moe se zakljuiti da GIS sistemi u metodolokom smislu pripadaju svakoj od gore navedenih
grupa metoda. Ovakav zakljuak se namee kao posledica kompleksnosti pri uspostavljanju,
funkcionisanju i korienju GIS sistema u postupcima prouavanja ivotne sredine. GIS sistem je
sposoban da pri uspostavi baze podataka vri analizu, sintezu i klasifikaciju prostornih podataka i vri
njihovo modelovanje, to predstavlja osnovne teorijske metodoloke pristupe. Sistem pomou
osnovnih alata za obradu i manipulaciju podataka, kao i dodatnim paketima alata posebne namene
(alati za razliite tipove modelovanja na primer: pojave i stepen razvoja erozije zemljita, otapanje
gleera, modelovanje hazardnih situacija i akcidenata, predvianja i praenja raznih pojava i procesa
iz prirodne sredine itd.) obuhvataju aspekte posebnih metoda i metoda evaluacije ivotne sredine. Na
kraju, kao izlazni podaci, dobijaju se informacije za upotrebu o ispitivanoj pojavi ili procesu iz ivotne
sredine. Takve informacije mogu biti u vidu razliitih tematskih karata, na osnovu kojih se GIS sistemi
mogu svrstati u kartografske metode istraivanja ivotne sredine.

1.1. Znaaj primene tehnologija GIS-a

28B

Nije lako precizno definisati geografske informacione sisteme, jer e odgovora biti onoliko koliko ima i
korisnika. Zbog toga je jednostavnije krenuti od tradicionalne definicije, ali uz stalno podseanje na to
da se uloga GIS-a tokom poslednjih godina neprestano menja.
Geografski informacioni sistem (GIS) je kompjuterski sistem za prikupljanje, obradu, prenos,
arhiviranje i analizu podataka koji imaju i geografske reference. To je tehnika definicija, koja
naglaava istorijski razvoj GIS-a kao kombinaciju projektovanja uz pomo raunara i mogunosti
rukovanja digitalnom kartografijom spojenom sa atributnim bazama podataka. Odnosno, moe se rei
da je GIS sistem za upravljanje prostornim podacima i njima pridruenim osobinama. U irem smislu
GIS je orue pametne karte koje ostavlja mogunost korisnicima da postavljaju interaktivne upite
(istraivanja koja stvara korisnik), analiziraju prostorne informacije i ureuju podatke.
GIS je integrisani sistem koji ima viestruku ulogu u geoprostornim naukama, tehnikim naukama, ali i
prouavanju i upravljanju ivotnom sredinom, pre svega:
307

Predstavlja skup digitalnih i interaktivnih karata;

Kompjuterski alat za reavanje geoprostornih problema;
Sistem za distribuciju geoprostornih informacija;
Alat za analiziranje veza i odnosa meu geoprostornim informacijama, koje se inae ne bi
mogle lako uoiti.

GIS se sastoji od etiri interaktivna podsistema:

Podsistem za unos koji vri konverziju karata (mapa) i drugih prostornih podataka u digitalni;
Podsistem za skladitenje i pozivanje podataka;
Podsistem za analizu;
Izlazni podsistem za izradu mapa, tabela i za pruanje odgovora na postavljene upite.
Tehnologija geografskog informacionog sistema moe se koristiti za nauna istraivanja, upravljanje
resursima, imovinsko upravljanje, planiranje razvoja, prostorno planiranje, kartografiju i planiranje
infrastrukture. Mogu da ga koristite sve institucije i preduzea koja se na bilo koji nain bave
prostorom, odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata.

2. GIS kao metoda istraivanja ivotne sredine

6B

Ustanovljenje informiacionih sistema ivotne sredine je jedan od osnovnih ulaza za reavanje

adekvatnog upravljanja ivotnom sredinom. Primena informacione tehnologije je postala neophodna u
domenu zatite ivotne sredine, jer obezbeuje neophodne informacije o ivotnoj sredini koje su
odgovarajueg nivoa detaljnosti, potpunosti, tanosti i brzine. Ove informacije su podjednako znaajne
kao baza za odluivanje o akcijama zatite ivotne sredine kao i za sticanje znanja u istraivanju
ivotne sredine. To ukljuuje opise trenutnog stanja ivotne sredine, prognoze budueg razvoja
ivotne sredine kao i ocenu trenutnog i budueg stanja.
U obradi informacija ivotne sredine prisutni su sledei ulazni i izlazni sadraji: (Hilty, 1995):
monitoring ivotne sredine sredstvima daljinske detekcije i kombinacijom podataka koji
potiu sa svih strana sveta;
deljenja i integracije informacija ivotne sredine du politikih i administrativnih granica;
napredne tehnike analize podataka bazirane na modelima se karakteriu prebacivanjem
fokusa sa baza podataka na dinamiku strukturu sistema;
nain obrade informacija o ivotnoj sredini je sve detaljniji i obimniji, sa ciljem postizanja
vee ekoloke efikasnosti i ekonomskih sistema.
Postoji veliki spektar sistema obrade informacija ivotne sredine koje se koriste u izuavanju, koji se
mogu klasifikovati na osnovu prirode tih informacija i na osnovu tipa obrade i to su:

308

Raunske procene i analiza realnog sistema obuhvataju obradu podataka o ivotnoj sredini
korienjem numeriko/statistikih metoda i tehnika modelovanja. Ovo ukljuuje simulaciju razliitih
scenarija ivotne sredine.
Konvencionalni informacioni sistemi se koriste za unos, skladitenje, sistematizaciju, integraciju,
pretraivanje i prezentaciju razliitih vrsta informacija o ivotnoj sredini kao to su podaci o merenjima,
opisi objekata ivotne i dr. Prostorni i vremenski aspekti esto igraju znaajnu ulogu u upravljanju
ovim vrstama informacija.
Informacije Sistema monitoringa ivotne sredine se bave merenjima (ukljuujui daljinsku detekciju)
pri kontroli vode, vazduha, zemljita, buke, jonizujueg i nejonizujueg zraenja i otpadom. Oni takoe
ukljuuju osnovne analize podataka kao to su: sakupljanje vremenskih serija podataka, klasifikacija
objekata ivotne sredine (npr. na satelitskim snimcima), ili identifikaciju hazardnih supstanci baziranih
na registrovanim podacima.
Tehnike modelovanja i simulacije se koriste u oblasti ivotne sredine ve vie od tri decenije. Prve
primene su se pojavile kao posledica upravljanja vodnih resursa. Danas se za napredne zadatke
analize podataka, za podrku odluivanju, planiranju ili za kontrolu pojava i procesa iz prirode koriste
sledei tipovi simulacionih modela:
Disperzivni modeli procene stanja zagaenosti vazduha, vode i zemljita ili disperzije energija,
jonizujueg i nejonizujueg zraenja i buke;
Modeli ekosistema za simulaciju izmena i uticaja;
Ekonomsko-ekoloki modeli;
Modeli tehnolokih procesa kao segmenti procene uticaja na ivotnu sredinu;
Simulacioni modeli za procenu iznosa emisija zagaujuih materija i energija iz mobilnih izvora;
Plansko-programski modeli stanja ivotne sredine za podrku prostornog planiranja i
programiranja razvoja.
Baze podataka i geografski informacioni sistemi pripadaju najznaajnijim alatkama obrade informacija
pri prouavanju ivotne sredine (Page, 1995). Mnogi informacioni sistemi ivotne sredine (EIS
Environmental Information System, LIS Land Information System itd.) se mogu smatrati proirenim i
dopunjenim Geografskim informacionim sistemima (GIS) zbog slinih prostornih referenci veine
uskladitenih podataka. Ta proirenost se odnosi na dinamiku dogaanja promena u ivotnoj sredini
(distribucija zagaujuih materija, podaci o regulativi, standardima i sl.). Sa druge strane, GIS sistemi
su specijalizovani sistemi baza podataka za prostorno strukturiane podatke (Bill, 1995). Poto se
veina podataka ivotne sredine odnose na prostor (tj. geografski kontekst), GIS sistemi se nairoko
koriste kao osnova za Informacione sisteme ivotne sredine.
7B

309

3. Oblasti koje se prouavaju

8B

3.1. Nastanak i osnove GIS-a

29B

Geografski informacioni sistem (GIS) predstavlja skup baza podataka, softvera i hardvera koji
prua mogunost upravljanja prostornim podacima. Moe se objasniti u uem i irem smislu.
U uem smislu to je raunarski sistem sposoban za integrisanje, skladitenje, ureivanje, analizu i
prikaz informacija na karti.
U irem smislu GIS je orue pametne karte koje ostavlja mogunost korisnicima da postavljaju
interaktivne upite, analiziraju prostorne informacije i ureuju podatke. GIS mora da zadovolji i sledee
faktore:
Informacioni sistem mora zadovoljiti potrebe davanja odgovora na pitanja, interaktivno - u
realnom vremenu.
Informacioni sistem mora imati sposobnost razvoja i nadgradnje.
Pravovremenost i relevantnost (osnovni zadaci svakog informacionog sistema).
Jednostavnost i pristupanost koncepcije (informacioni sistem mora omoguiti svim njegovim
korisnicima da ga brzo savladaju i prihvate).
GIS je velika baza podataka. Geografske lokacije su snimljene kao setovi matematikih koordinata.
Informacije o lokaciji su takoe snimljene u tabele koje su povezane sa lokacijom. Razliiti tipovi
informacija nalaze se u razliitim bazama podataka ili slojevima. Tako, na primer, jedan sloj sadri
podatke o karakteristikama puteva, drugi podatke o optereenju svake saobraajnice, trei podatke o
gustini stanovanja itd. Ove slojeve mogue je videti samostalno ili u kombinaciji sa drugim bazama o
emu odluuje korisnik. Jedna od vanijih osobina GIS-a je pravljenje mapa (uline mree, mrea
eleznikih linija...) i to ne samo statikih mapa, ve mapa koje je mogue obnavljati iz dana u dan ili
ak i vie (mape sa trenutnom pozicijom vozila).
Tehnologija geografskog informacionog sistema moe se koristiti za nauna istraivanja, upravljanje
resursima, imovinsko upravljanje, planiranje razvoja, prostorno planiranje, kartografiju i planiranje
infrastrukture. GIS se esto koristi i za potrebe marketinkog istraivanja, u geologiji, graevinarstvu,
ali i u svim oblastima koje koriste podatke vezane za karte.
Zahvaljujui GIS-u prostorni podaci se mogu:
snimati i editovati,
arhivirati i uvati,
analizirati i pretraivati,
staviti u eljeni oblik prikaz.

310

Poetak GIS-a kao naina miljenja: Pre 35,000 godina na zidovima u peinama Laska u
Francuskoj kromanjonski lovci su nacrtali slike ivotinja koje su lovili. Crteima ivotinja dodati su
elementi za koje se moe rei da su geografski podaci (slike 1 i 2). Ti rani zapisi imaju dvoelementnu
strukturu modernog geografskog informacionog sistema - grafiku datoteku sa atributnom bazom
podataka, tj. objekta koji ne prestavlja samo simbol neega u prirodi nego ima i znaenje.

Slika 1. Zarotiran crte iz peine Lasko tako da je okrenut

prema "severu" i u tom sluaju naslikani dogaaj se
deava u prostoru oivienom pravougaonikom (vidi sliku
2) (http://25.media.tumblr.
com/ tumblr_m2w490LmBy1qhzeh7o1_400.jpg)

Slika 2. U ovienom pravougaoniku elipsama je

prikazana divlja i lovci, drenani sistem je sa slike
2. "oien i ematizovan"

3.2. GIS - istorijski razvoj

30B

U 18. veku poinju da se primenjuju savremene geodetske tehnike za topografsko kartiranje uz ranije
verzije tematskog kartiranja, npr. za naune podatke ili podatke popisa stanovnitva. Rani 20. vek
doiveo je razvoj fotografske litografije u kojoj su karte bile odvojene u slojeve. Razvoj raunarskog
hardvera podstaknutog istraivanjem nuklearnog oruja vodio je primenama raunarskog kartiranja
opte namene u ranim 1960-im. Godine 1967. razvoj prvog pravog svetskog operacionog GISa u
Otavi (Ontario) iniciran je od strane federalnog Ministarstva energije, rudarstva i resursa. Razvio ga je
Roder Tomlinson, a nazvan je Kanadskim GIS-om (Canadian GIS; CGIS) i koristio se za
skladitenje, analiziranje i rukovanje podacima prikupljenim za Kanadski zemljini inventar (Canadian
Land Inventory; CLI) - inicijativa za odreivanje sposobnosti zemlje u ruralnoj Kanadi kartiranjem
informacija o tlu, poljoprivredi, rekreaciji, divljini, vodenim pticama, umarstvu i upotrebi
zemljita u razmeri 1:250,000.
CGIS je bio prvi svetski sistem kao i poboljanje nad primenama kartiranja poto je dozvoljavao
mogunosti preklapanja, merenja, digitalizovanja/skeniranja, a podravao je nacionalni koordinatni
sistem koji se proirio kontinentom, kodirane linije poput lukova imale su pravu ugraenu topologiju,
311

te je pamtio osobine i lokacijske informacije u odvojenim datotekama. Njegov osniva, geograf Roder
Tomlinson, postao je poznat kao otac GIS-a. Zanimljiva je slinost Rodera Tomlinsona (slika 3) sa
Feodosijem Krasovskim (slika 4), autorom poznatog referentnog elipsoida koji je bio standard u
bivem SSSR-u i Varavskom paktu.
CGIS, koji je trajao do 1990-ih, izgradio je najveu digitalnu bazu podataka o zemljinim
resursima u Kanadi. Razvio se kao glavni bazni sistem za podrku federalnog i provincijskog
planiranja i upravljanja resursima. Njegova snaga je bila u analizi kompleksnih skupova podataka
irom kontinenta. CGIS nikad nije bio dostupan u komercijalnom obliku. Njegov poetni razvoj i uspeh
podstakao je razliite komercijalne primene kartiranja koje su prodavale firme kao na primer
Intergraph.

Slika 3. Roder Tomlinson

http://www.urisa.org/clientuploads/directory/Photos/tomlinson.jp
g

Slika 4. Feodosij Krasovski

http://upload.wikimedia.org/
wikipedia/ru/f/f7/Krasovskiy.jpg
H

Razvoj mikroraunarskog hardvera uslovili su programi tipa ESRI-ja, MapInfo-a i CARIS-a kako bi se
na to laki nain unele velike koliine podataka CGIS-a, povezujui odvojene prostorne i atributne
informacije sa organizovanjem atributnih podataka u strukture baza podataka.

3.3. Rasterski i vektorski podaci

31B

Raster se sastoji od redova i kolona elija, koje se nazivaju pikseli, pri emu svaka od tih elija ima
jednu, odreenu, brojnu vrednost. U sluaju slike, ta brojna vrednost, predstavlja broj boje
(boje su kodirane brojevima). Rasteri se mogu prikazivati po kanalima, RGB kanali, odnosno, u
crvenom, zelenom i plavom delu spektra vidljive svetlosti. Preklapanjem tako pripremljenih rastera,
312

njihovim razliitim kombinovanjem, moe se dobiti znatno vei broj informacija o nekom podruju.
Rasterski podatak je skenirana karta u JPG-u TIF-u (i slino) ili tzv. layout koji se tampa.
Rasterska grafika ili bitmap je podatak koji predstavlja pravougaonu mreu piksela ili obojenih
taaka, na nekom grafikom izlaznom objektu kao to je monitor ili papir (slike 5 i 6). Svaka boja
pojedinog piksela je posebno definisana tako da (kao primer) RGB slike sadre tri bajta po svakom
pikselu, svaki bajt sadri jednu posebno definisanu boju.

Slika 5 Pikseli - satelitski snimak 1 : 5000

Slika 6. Pikseli - satelitski snimak 1 : 1250

Prikaz informacija u vektorskom obliku odnosi se na geometriju oblika (duina, visina, oblik), bilo da
su u pitanju linijski ili poligoni entiteti kao i na njihov prostorni poloaj (poloaj u koordinatnom
sistemu).
Taka je entitet koji se nalazi u prostoru bez duine, povrine i zapremine. U geometriji jedina
informacija koju poseduje taka je lokacija. Take se koriste kao jedan od osnovnih pojmova u
geometriji, fizici, vektorskoj grafici i u mnogim drugim poljima. U matematici uopteno, se smatra da se
bilo koja forma prostora sastoji od taaka kao osnovnih elemenata. Teorijski taka u GIS-u moe da
nosi n-koliinu pridodatih atributa.
Prava linija (ili prava) je jedan od osnovnih geometrijskih pojmova, ija se indirektna (posredna)
definicija daje u aksiomatskoj izgradnji kursa geometrije. Prava linija Euklidove ravni se moe
definisati kao geometrijsko mesto taaka ije Dekartove koordinate (ili afine) zadovoljavaju jednainu:
ax + by + c = 0, gde brojevi a, b, c nisu svi istovremeno jednaki nuli.
G. Lajbnic je pravu liniju definisao kao liniju koja deli ravan na dva kongruentna dela. Meutim, pod
ovu definiciju potpadaju i druge linije - na primer, sinusoida i svaka pravilna izlomljena linija ija su
svaka dva segmenta na preskok - paralelna.
H

Poligon je pravim linijama zatvoren deo ravni. Ravan je jedan od osnovnih pojmova geometrije kojim
se oznaava ravna povrina koja se u svakom smeru iri do beskonanosti. Da je ravna, znai da kroz
H

313

svaku njenu taku moe biti povueno beskonano mnogo razliitih pravih koje ona u potpunosti
sadri. Iz ovoga sledi i da svaka ravan pripada prostoru koji ona razgraniava na dva jednaka dela.
H

GIS "digitalizacija" - savremene GIS-tehnologije koriste informacije u digitalnom obliku, za ije

pravljenje se koriste razliite metode. U najiroj upotrebi je digitalizacija, kojom se tampana karta ili
plan prevode u digitalni oblik upotrebom CAD (computer-aided design) programa, i mogunosti
georeferenciranja (slika 7). Velika dostupnost ortorektifikovanih snimaka (satelitskih i aerosnimaka).

Slika 7. Levo "digitalizovana" karta, desno "raster" skenirana karta, izvor MRAM izvetaj 2426, obraeno,
(Vakanjac, 2007)

3.4. Kartiranje
32B

Kartiranje je postupak nanoenja razliitih trodimenzionalnih orijentisanih prostornih podataka u

koordinatnom sistemu na dvodimanzionalnu ravan (papir, ekran, itd). U GIS-u ovim prostornim
podacima su pomou baza podataka pridrueni atributi. Kartiranje predstavlja proceduru koja se bavi
izuavanjem i izradom karata i globusa. Termin karta je nastao od grkih rei: - karta i
graphein - pisati. Karte su tradicionalno raene pomou olovke i papira. Napredak i rasprostranjenost
raunara je revolucionalizovao kartografiju. Veina karata se danas prave pomou nekog od
programa za izradu karata koji spada u jedan od ovih osnovnih tipova; CAD, GIS, ili specijalizovani
programi za ilustraciju karata. Prostorni podatak se prikuplja merenjem i moe biti uvan u bazi
podataka, iz koje se moe izvui za razliite potrebe.
Karte mogu biti razliite sadrine. Najee koriene su karte puteva. Za potrebe ekologije od velikog
su znaaja karte raspodela npr. tekih elemenata (u ekologiji su to uglavnom polutanti). Ovde je dat
314

prikaz karte raspodele cinka na nekom prostoru, a na osnovu uzoraka uzetih na terenu i hemijskih
analiza (slika 8).

Slika 8. Karta distribucije cinka u zemljitu, oblast Zegt-a, Istoni Gobi (Vakanjac 2009)

Proces kartiranja se odvija generalno u tri faze:

I faza kabinetski rad:
a. Prikupljanje postojee dokumentacije (karata, izvetaja, radova, fotografija, knjiga itd.)
b. Obrada prikupljnog materijala
c. Formiranje baze podataka i prenoenje pojedinih prostornih podataka u GIS sistem
II faza terenski rad:
a. Prikupljanje materijala sa odabranih lokacija na terenu
b. Obrada prikupljenog materijala
c. Donoenje zakljuaka na osnovu dobijenih podataka.
III faza - formiranje baze podataka
a. Stavljanje rezultata kabinetskog i terenskog rada u uniforman sistem
b. Koristiti neki od GIS programa (ne moe drugaije)
c. Sastavlajnje izvetaja i tampanje karata (layout)
315

Finalni produkt je karta i tuma (izvetaj koji prati kartu), sa dananjim tehnolokim mogunostima
mogue je postavljati razliite upite i vriti propraune na podruijima od interesa.

4.5. Topografska karta

3B

Topografska karta je grafiki prikaz nekog dela Zemljine povri, koji je proporcionalno umanjen i
ortogonalno projektovan na horizontalnu ravan na kojoj su utvrenim znacima prikazani vani prirodni
i vetaki objekti. Po svom cilju se razlikuju od katastarskih kojima je cilj istraivanja bio vezan samo
za prikaz granica imanja i dravnih granica (http://sr.wikipedia.org/sr/-).
Topografija se bavi opisivanjem i prouavanjem Zemljine povrine - reljefa, odnosno fizikogeografskim karakteristikama, visinom i nagibom terena. Ima viestruku primenu. Tako na primer, u
hidrologiji je potrebna radi odreivanja vododelnica, oznaavanje vodenih tokova i vodenih povrina.
Topografska istraivanja se koriste kao podloge za potrebe geolokih, hidrogeolokih, morfolokih,
ekolokih, ... istraivanja, zatim u arhitekturi a ima izuzetnu vanost u arheolokim istraivanjima, od
trenutka odreivanja mesta sondanih kopova, do odreivanja visine pojedinih slojeva.
Dogovoreni simboli za pojedine objekte i drutveni inventar nazivaju se kartografski ili topografski
znaci.
Sadraj topografske karte
Svaka topografska karta sadri: razmeru i sadraj karte (slike 9 i 10). Razmera (iznos proporcionalnog
smanjenja) je odnos dui na karti i u prirodi. Na karti je ona predstavljena kao grafiki razmernik ili u
vidu brojanog odnosa. Sadraj topografske karte ine reljef obeleen braon bojom (izohipse i
rafe), hidrografija obeleena plavom bojom, vetaki objekti obeleeni crnom i crvenom bojom.
Izohipse su linije koje spajaju take sa istim nadmorskim visinama. Njihovo vertikalno odstojanje se
naziva ekvidistanca. Legenda kartiranih jedinica (standardizovani simboli za kartirane objekte).

316

Slika 9. List Osanica 1:25000, VGI 1979

Slika 10. List Kikinda 1:25000, VGI 1970

4.6. Kartografske mree i projekcije

34B

Kartografska mrea je grafiki prikaz meridijana i paralela ili nekih drugih linija projektovanih sa
Zemljinog elipsoida na ravan karte. Slui za nanoenje taaka na kartu na osnovu njihovih
geografskih ili pravouglih koordinata, odnosno za odreivanje koordinata taka ucrtanih na karti.
Na slikama 11 i 12 su dati idealizovani elipsoid i shematizovani geoid kao primeri matematikih
trodimenzionalnih tela koja se mere i ije se dimenzije koriste u GIS procedurama.
Na kartama se, uglavnom, daju dve vrste kartografskih mrea - geografska i pravougla.

317

Slika 11. Idealizovani elipsoid, Thrawn562,

Ellipsoid_321.png

Slika 12. ematizovani geoid,

http://www.esri.com/news/arcuser/0703/geoid1of3.html
H

Geografska kartografska mrea

Geografsku kartografsku mreu ine linije meridijana i paralela izvuene na jednakom uglovnom
rastojanju, zavisno od razmera i namene karte (slike 13 i 14). Za poetni meridijan uglavnom se uzima
Griniki (slika 14). Geografska kartografska mrea je jedinstvena za ceIu Zemlju ali oteava reavanje
praktinih zadataka, jer linijske vrednosti lunog sekunda nisu konstantne, a i linije meridijana i
paraleIa nisu na karti uvek prave linije. Sem toga, prorauni pomou geografskih koordinata zahtevaju
korienje formula iz sferne trigonometrije. Geografska kartografska mrea se redovno iscrtava na
kartama sitnih razmera, dok se na kartama krupnih razmera prednost daje pravougloj kartografskoj
mrei (Grupa autora, 1972).

http://pedja.supurovic.net/osnovni-geografskihttp://www.engineeringtoolbox.com/latitude-longitudekartografski-pojmovi
d_1371.html
Slika 13 i 14. Meridijani i uporednici na shematizovanoj lopti (levo) i satelitskom snimku planete (desno)
H

318

Pravougla kartografska mrea

Pravougla kartografska mrea se sastoji od dva meusobno upravna sistema paralelnih pravih linija
izvuenih na jednakom linijskom rastojanju, tako da obrazuju kvadrate jednakih dimenzija koji u
prirodnoj veliini odgovaraju celom broju kilometara. Zbog toga je vrlo pogodna za reavanje raznih
praktinih zadataka pomou karte, ali joj je nedostatak to ne moe da pokrije celu Zemljinu povrinu
koja se zbog toga mora da deli na vee ili manje delove (zone), zavisno od tanosti koja se kartom
eli postii, i da za svaku takvu zonu koristi poseban sistem navedenih linija.
Pravougla kartografska mrea kao u ostalom i geografska, zavisi od projekcije karte i s njom stoji u
odreenom matematikom odnosu. U sluaju konformne poprene cilindrine projekcije (GausKrigerove ili poprene Merkatorove, kako se naziva u Velikoj Britaniji i SAD) Zemljina povrina se deli
na zone ograniene meridijanima, koji se proteu od jednog do drugog pola i po geografskoj duini
najee iznose 3 i 6, zavisno od razmera, namene i tanosti koja se zahteva od karte (slika 15).
Pravougla kartografska mrea se u ovom sluaju dobija kad se u okviru jedne zone Zemljin sferoid
isee ravnima koje su na meusobno jednakom rastojanju i paralelne su ravni srednjeg meridijana;
linije tih preseka projektovane na ravan karte daju vertikalne linije pravougle K.

Slika 15. Izgled pravougle kartografske mree (Gauss-Kruger 5,6 i 7) na prostoru bive SFRJ.
(Grupa autora, 1972)

Srbija i biva SFRJ

Na kartama SFRJ koje izdaje Vojnogeografski institut JNA kartografska mrea se bazira na
Gaus-Krigerovoj projekciji, Bazelovom (Bessel) elipsoidu, poetnoj taki Hermanskogel
(Hermannskogel) u Austriji i jedinstvenoj triangulaciji. Zone su irine 3 po geografskoj duini;
ima ih tri - sa srednjim meridijanima 15, 18 i 21 istone geografske duine (za SFRJ) (slika 15
i 16). Razmera du srednjeg meridijana je ravan 0,9999. Vrednosti linija se belee sa 4 cifre.
319

Sistem UTM se bazira na poprenoj Merkatorovoj projekciji, Hejfordovom elipsoidu, poetnoj taki
Potsdam u Nemakoj i objedinjenoj triangulaciji svih zemalja uesnica (uglavnom zemlje NATO pakta
u tom trenutku). Zone su, takoe, irine 6 po geografskoj duini i prostiru se na sever do paralele 84
severne geografske irine, a na jug do paralele 80 june geografske irine. One se numeriu od 1 do
60, i to od meridijana 180 geografske duine u odnosu na griniki poetni meridijan, te se tako i po
protezanju i po numerisanju potpuno podudaraju sa kolonama Meunarodne karte sveta razmera 1 :
1.000.000. Razmera du srednjeg meridijana je ravan 0,9996. Sistem je namenjen za celu Zemlju.

Slika 16. Stara i nova nomenktura karata na prostoru Republike Srbije,

http://www.vgi.mod.gov.rs/english/downloads/downloads.html

Danas je na prostoru Srbije esto potrebno preraunavati vrednosti koordinata iz sistema GaussKruger 7 (stari sistem ili stara nomenklatura) u UTM 34N (novi sistem ili nova nomenklatura) iz razloga
to postoji veliki broj podataka kartiranih po staroj nomenklaturi a potrebno ih je upotrebiti i prikazati
po takozvanoj "novoj" nomeklaturi. Ovi postupci se ue i primenjuju na Fakultetu za primenjenu
ekologiju Futura.

320

3.7. Daljinska detekcija

9B

Daljinska detekcija je mlad istraivaki metod (nauka) za masovno prikupljanje prostornih podataka.
Njen nagli razvoj i sinteza sa informacionim tehnologijama omoguavaju da se dobiju novi podaci o
stanju i kvalitetu prostora, a osmatranja i izuavanja da budu objektivnija i obuhvatnija od dosadanjih
sinteza. Zbog ovoga su daljinska istraivanja opteprihvaena u brojnim naukama i strukama,
prvenstveno onima koje prouavaju povrinu Zemlje (geologija, geomorfologija, hidrogeologija,
geografija, umarstvo, poljoprivreda, graevinarstvo, geodezija), meu kojima se u novije vreme istie
i zatita ivotne sredine. Daljinska detekcija se zasniva na prikupljanju informacija o nekom procesu,
objektu ili pojavi na povrini Zemlje putem sistema koji nisu u fizikom kontaktu sa njima. Informacija o
datom predmetu istraivanja sadrana je u njegovoj emitovanoj ili reflektovanoj elektromagnetnoj
energiji. Ova energija registruje se pomou senzora sa platformom, a njen zapis se predstavlja u vidu
snimka. Analizom, obradom i interpretacijom daljinskih snimaka dobija se konaan proizvod daljinske
detekcije kvalitativno i kvantitativno nov podatak o predmetu istraivanja. Snimanja se mogu vriti sa
povrine Zemlje, iz vazduha ili kosmosa, to omoguava prikaz izuzetno velikih povrina i
nepristupanih podruja. Dobijeni podaci se digitalno prikazuju, ime se stvara osnova za kreiranje
baza podataka. Daljinsku detekciju karakterie visoka ekonominost, efikasnost i racionalnost u radu.

Primena daljinske detekcije

35B

Daljinska detekcija je svojim iroko prihvaenim postupcima nala veliku primenu u brojnim naukama i
strukama, pre svega onima koje se bave povrinom Zemlje (Pavlovi i dr. 2004).
U geodeziji i kartografiji daljinska detekcija se koristi kao vaan izvor za kartiranje. Savremena
kartografija koristi daljinsku detekciju kao izvor podataka za auriranje i dopunu topografskih i ostalih
vrsta karata (Regodi, 2008).
U najveem broju geolokih disciplina (izuzev paleontolokih i mineralokih ispitivanja) postupci
daljinske detekcije se mogu vrlo korisno primeniti, i to za: izradu optih geolokih karata, ispitivanje
sklopa tektonska, neotektonska i seizmotektonska istraivanja, utvrivanje magmatske aktivnosti,
inenjersko-geoloka i hidrogeoloka istraivanja, kao i u prouavanju leita mineralnih sirovina. U
oblasti umarstva primena digitalnog modela terena (DMT) omoguava prikupljanje geoprostornih
podataka za planiranje gazdovanja umama. Ova tehnika daljinske detekcije daje informacije o
staninim karakteristikama i klasi nagiba terena, a koristi se i u pripremi karata ekspozicije. Satelitski i
avio-snimci su dobra podloga za prostornu podelu umskog kompleksa na odeljenja i odseke i
digitalizaciju puteva. Daljinska istraivanja daju znaajne informacije za zatitu uma - sa snimaka se
mogu uoiti oteenja, tipovi oteenja i zdravstveno stanje uma. Detekcija, kartiranje i ocena teta
koje nanose razni agensi (insekti, gljive, aerozagaenje, olujni vetrovi, snegovi) najvanija je namena

321

daljinske detekcije za potrebe zatite uma (Borota, 2011). U oblasti inventure uma, daljinska
istraivanja pruaju informacije o pojedinanim stablima i umskim sastojinama.
Daljinska detekcija u poljoprivredi predstavlja dijagnostiki alat ije su vanije funkcije (Vasi, 2010):
pruanje podataka o tipu, kvalitetu, sastavu i lokaciji posmatranog zemljita i razliitih kultura;
dobijanje informacije o refleksiji elektromagnetnih talasa iz useva, koja je korisna u otkrivanju bolesti
biljaka; omoguuje pravovremeno donoenje upravljakih odluka i ispravljanje nedostataka trenutnog
stanja useva; uvid u efekte uloenih inputa (vetakog hraniva) i naina obrade zemljita (npr. oranje);
detekcija koliine hlorofila u usevima, nedostatka azota, korova i tetoina; klasifikacija zemljita;
izrada mapa za selektivno prskanje, prihranjivanje, itd.
U hidrologiji daljinska istraivanja omoguavaju monitoring stanja i kretanja voda, analizu rene mree
i svih fluvijalnih procesa, obalskih linija, kartiranje hidrolokih parametara (slika 17). Sistem daljinske
detekcije ima dugu tradiciju u vojnim primenama, pre svega za izviake svrhe (Regodi, 2008).

Slika 17. Lokacija naputene eksploatacije pozicionirana na SASPlanet-Google satelitskom snimku - jasno se vidi
devastacija zemljita zapunjena vodom (uta linija oznaava deo puta kroz devastirano zemljite nastalo
nekontrolisanom eksploatacijom ljunka) (Grupa autora, 2014)

Na terenu je, kada je to mogue, objekte koji su prethodno locirani daljinskom detekcijom, proveriti i
dokumentovati postupcima kartiranja.
Snimci daljinske detekcije nalaze primenu i u: prostornom planiranju regionalnih objekata, poput
putnih pravaca i eleznikih pruga, dalekovoda, gasovoda i dr. (Borota, 2011), monitoringu priobalja i
322

morskog podruja (podaci o morskoj struji, temperaturi vode, abraziji), kartiranju mora, monitoringu
meteorolokih uslova, osmatranju i kartiranju vegetacije u biogeografiji, u klimatologiji za kartiranje
tipova oblaka i pomeranja vazdunih masa (Milanovi i Ljeevi 2009), praenju i predvianju
elementarnih nepogoda, itd.
Daljinska detekcija se koristi i kod izrade razliitih vrsta geografskih informacionih sistema (GIS-a).
Stalni razvoj informacionih tehnologija omoguio je da daljinska detekcija u kombinaciji sa GIS-om i
njegovim aplikacijama prua korisne informacije irokom krugu korisnika. Na kraju treba napomenuti
da je uz pomo pojedinih slobodnih programa kao to su Google Earth i SASPlanet, mogue doi do
snimaka visoke rezolucije kao to je to dato na primeru dela rudnika Majdanpek (slika 18).
10B

Slika 18. Deo rudnika Majdanpek, Bing maps satellite, SASPlanet

3.8. Geodezija
1B

Geodezija je jedna od tehnikih nauka koja se bavi strunim i naunim problemima, te se po

svom karakteru deli na viu i niu (Konti 1971, Geodezija).

Via geodezija
Via geodezija bavi se izuavanjem oblika i dimenzija Zemlje kao nebeskog tela i uzimanjem u obzir
zakrivljenosti Zemljine povri prilikom izravnanja geodetskih mrea.
323

U dananjem vremenu, itave drave prekrivene su geodetskim mreama visoke tanosti. Via
geodezija, koristei satelite, treba da uspostavlji vezu izmeu geodetskih mrea raznih drava, pa i
kontinenata. Na taj nain doi e se do jedinstvene svetske geodetske mree.
Od svojih poetaka via geodezija se bavi problemima na dravnom i regionalnom nivou, a razvijala
se u dva smera. Kao matematika ili geometrijska geodezija pokuava pronai pravi oblik i veliinu
Zemlje, i geometrijsko telo koje e biti najslinije Zemljinom. Pritom se sve neravnine Zemljine kore,
brda i doline, zamiljaju projektovanim vertikalno na povrinu mora, produenu ispod kopna. Smer
vertikale uzrokovan je privlanou Zemlje i pojedinih planinskih masiva, a to istrauje fizika
geodezija. Obe grane, iako razliite po metodama rada, meusobno su povezane jer je za odreivanje
privlanog delovanja Zemlje na pojedinim takama potrebno poznavati spljotenost Zemljinog
elipsoida, dakle dimenzije Zemlje. Kako bi se to tanije odredili geometrijski i fiziki parametri
Zemljinog tela - geoida, geodeti se slue znanjima srodnih podruja nauke, kao to su astronomija,
geofizika, gravimetrija i dr. Poznavanje tanog geoida vrlo je vano, jer se pomou njega s elipsoidnih
visina dobijenih GPS-om prelazi na nadmorske (ortometrijske) visine, koje se upotrebljavaju u
vodoprivredi, graevinarstvu i mnogim drugim delatnostima.

Nia geodezija
Nia geodezija, praktina geodezija, ima vrlo iroku primenu u praksi prilikom reavanja razliitih
zadataka. Osnovni zadatak nie geodezije jeste premer zemljita na osnovu kojeg se dolazi do
situacionih planova, odnosno planova koji pored horizontalne imaju i vertikalnu predstavu terena
http://sr.wikipedia.org/wiki/.
Situacioni planovi, numeriki i ostali podaci premera zemljita koriste se u razne svrhe privredne i
drutvene delatnosti, na primer u: graevinarstvu, hidrotehnici, urbanizmu, industriji, geologiji,
hidrogeologiji, rudarstvu, poljoprivredi, umarstvu, finansijama i ekonomiji, statistici, u oblasti dravne
uprave i pravosua itd.
Osim ove osnovne podele, geodeziju ine i druge grane:
kartografija (dato u poglavlju o kartiranju),
fotogrametrija i daljinsko istraivanje (dato u poglavlju o daljinskoj detekciji),
pomorska i satelitska geodezija,
primenjena geodezija,
geomatika.

324

Primenjena geodezija
Primenjena geodezija se bavi praktinim merenjima manjih delova Zemljine povrine zbog izrade
karata krupnih dimenzija. Pritom se upotrebljavaju posebne geodetske metode kao to su na primer:
triangulacija, poligonometrija, nivelman, trigonometrijsko merenje visina, detaljno nivelanje,
horizontalna i visinska iskolenja (slike 19 i 20). Te metode zahtevaju vetinu rukovanja geodetskim
instrumentima, meu kojima treba istai: teodolit, nivelir, tahimetar i daljinomer. Inenjerska geodezija
je deo geodezije koji se bavi primenom geodezije u inenjerskim projektovanjima i izgradnji objekata.
Obuhvata geodetske mree kao osnove za projektovanje, iskolenje i izradu geodetskih podloga za
projektovanje, geotopografske radove, geodetske radove pri projektovanju, graenju i kontroli
autoputeva, mostova, tunela, dalekovoda i hidrotehnikih objekata.
Osnove ove oblasti imaju veliki znaaj kod shvatanja prostora.

Slika 19. Sovijetska trigonometrijska taka u pustinji

Gobi, fotografija B.Vakanjac 2006

Slika 20. Orijentir (trangulacioni) za postavljanje

istranih buotina po traversama u pustinji Gobi, oblast
Narsta (istona Mongolija), fotografija B. Vakanjac
2006

3.9. Global positioning sistem

Ideja GPS-a u dananjem smislu te rei nastaje 1973. godine kada se traio neki nepogreivi nain
navigacije. Tvorac ideje i realizacije bilo je ministarstvo odbrane Sjedinjenih amerikih drava. Brzo se
zapoelo sa operacionalizacijom te ideje i ve je 1978. godine lansiran prvi od 24 satelita ovog
navigacionog sistema. Poslednji satelit postavljen je u orbitu 26. juna 1993. godine, ime je
kompletiran satelitski prsten oko nae planete, koji se sastoji od est slojeva po etiri satelita, tako da
je na bilo kojoj taki na svetu mogue videti najmanje 4, a maksimalno 12 satelita. Treba istai da ovo
nije jedini satelitski sistem za navigaciju Evropa (Galileo) i Rusija (Glonass) imaju svoje, od kojih je
ovaj potonji spreman i za civilnu upotrebu (http://sr.wikipedia.org/wiki/Globalni_pozicioni_sistem).
325

GPS Prijemnik je ureaj koji proraunava svoju poziciju na osnovu merenja udaljenosti od tri ili vie
GPS satelita. Svaki satelit emituje mikrotalasnu sekvencu radio signala koja je poznata prijemniku.
Dok prijemnik prima taj signal, u stanju je da odredi vreme koje protekne od emitovanja radio signala
sa satelita do prijema na svojoj poziciji. Udaljenost prijemnika od satelita se proraunava na osnovu
tog vremena, poto radio signal putuje poznatom brzinom Parkinson, B.W. (1996).
Signal takoe nosi informaciju o trenutnom poloaju satelita sa kog se emituje. Ako se zna udaljenost
prijemnika od satelita i pozicija satelita, poznato je da se prijemnik nalazi negde na sferi odreene
dimenzije u ijem je centru satelit. Poto su poznate pozicije tri satelita i udaljenost prijemnika od
svakog od njih, postupkom trilateracije se moe odrediti pozicija prijemnika (slika 21 i 22).
Osnova rada GPS sistema je trilateracija koja se bazira na injenici da se tri sfere seku u najvie dve
take (od kojih se jedna ne koristi). Ovaj princip rada podrazumeva sa su asovnici na svim satelitima,
kao i na prijemniku potpuno sinhronizovani, da bi se vremenski razmak izmeu poznate sekvence
signala sa satelita i na prijemniku tano izmerio. Na satelitima se nalaze atomski asovnici, veoma
precizni i skupi. Meutim, prijemnik ima daleko manje precizan asovnik, kristalni oscilator.
Nedostatak preciznosti se reava uvoenjem merenja udaljenosti od jo jednog satelita. Sat na
prijemniku uvodi istu vremensku i prostornu greku kada proraunava udaljenost od sva etiri satelita.
Moe se izraunati za koliko treba korigovati sat da bi se etiri sfere sekle u jednoj istoj taki. Na taj
nain se sat na prijemniku neprekidno koriguje. Jedna od primena GPS-a je veoma precizno
raunanje vremena i sinhronizacija asovnika.

Slika 21 i 22. Presek sfera u dve take (od kojih jedna nema smisla, potrebna nam je jedna)
http://www.kartografija.hr/old_hkd/obrazovanje/prirucnici/gpspoc/gpspoc.htm

GPS sistem se sastoji od tri komponente, komponente u vasioni, kontrolne komponente i korisnike
komponente
.Primena GPS sistema u dannje vreme je jako iroka. Od navigacije kod bilo koje vrste saobraaja,
lociranja bilo koje take na planeti Zemlji do kartiranja koja se obavljaju za potrebe raznih nauka,
naveli bi samo geografiju, geologiju, ekologiju, poljoprivredu, meteorologiju, okeanologiju, u sutini
primenjuje se u svim naukama gde je potrebno definisati i izmeriti prostorni podatak (slika 23). Prikaz
podeavanja koordinatnog sistema u GPS ureajima i prateim programima (slike 24 i 25).
326

Slika 23. Dva geologa na terenu sa GPS ureajima-u plavom krugu

(foto V. Risti Vakanjac 2009)

Slika 24. User defined grid parametri u Garmin GPS-u i

MapSource programu (parametri za mreu Gauss-Kruger
Srbija 7)

Slika 25. User defined datum parametri u Garmin GPS-u i

MapSource programu (parametri za elipsoid Bessel 1841
datum VGI)

3.10. Georeferenciranje karte

36B

Georeferenciranje karte je u sutini postavljanje rastera (skenirane karte ili satelitskog snimka...) na
neku od projekcija Zemljinog elipsoida ili prostije reeno ali ne sasvim tano, postavljanje ratsera na
matematiki model globusa. U ovom sluaju moemo da zamislimo modele globusa koji na sebi imaju
nacrtane razliite mree tj. koordinatne sisteme. Svaka karta se dakle moe smestiti u neku od elija
pomenutih nacrtanih mrea i tada vizuelno iste karte mogu imati drugaije oblike (u nekom sluaju
327

vie e oblik karte teiti kvadratu, a u drugom pravougaoniku) (slike 26 i 27). Pomenuti postupak se
odvija putem tehnika u nekom od GIS programa npr. ARCMap-u, MapInfo-u ili nekom drugom.
Proces georeferenciranja ima etiri faze:
1. Prva faza je fiksiranje odabranih taaka rastera na odabranu projekciju planete Zemlje;
2. Druga faza je transformacija rastera - pomeranja svih piksela i formiranje nove
referencirane karte;
3. Trea faza je smetanje (pamenje) nove referencirane karte u odabrani folder;
4. etvrta je klipovanje (clip) karte odsecanje okvira karte.
Na kraju procesa georeferenciranja nastaju dve nove karte jedna georeferencirana sa okvirom kakav
je imala pre georeferenciranja i jedna bez okvira. U GIS-programima mogu se kod georeferenciranih
karata oitavati razdaljine, koordinate pojedinih taaka, nanositi na kartu razliiti vektorski podaci
(take linije i poligoni) i drugo.

Slika 26. Topografska karta Kuevo 100-1-2,

1:25000 skenirana (raster) tampana u
Gauss-Kruger 7 projekciji, VGI 1979

Slika 27. Topografska karta Kuevo 100-1-2, 1:25000

georeferencirana u CGS_WGS 1984 latitude-longitude

3.11. Iscrtavanje ejp fajla (shape file)

37B

ejp fajl (eng. shape file) predstavlja jednu od osnovnih opcija GIS-a koja se koristi prilikom izrade
karata ili prostorne analize. Veliki broj geografskih podataka se danas nalazi u obliku ejp fajlova.
Svaki ejp fajl vezuje se za odreenu klasu prostornih elementa, definie njihovu poziciju u prostoru
(npr. na karti) i moe sadrati razliite podatke o samom elementu u obliku tabele atributa. U
328

zavisnosti od karakteristika elementa koji treba da prikaemo, moemo izdvojiti sledee vrste ejp
fajlova:
Take (Points) koriste se za oznaavanje prostornog elementa koji zbog relativno malih
dimenzija i/ili prostornog obuhvata moe se predstaviti samo jednom takom, na primer bunar,
izvor, stablo ili lokacija na kojoj je izmerena odreena koncetracija polutanta. Vie-taaka
(Multipoints) je posebna varijanta ove vrste ejp fajla i koristi se za prikaz skupa taaka koje se
odnose na isti prostorni element. Grupa malih ostrva moe biti prikazana kao Multi-take.
Linije (Lines) predstavljaju prostorne elemente izduenog oblika i relativno male irine, kao to
su na primer rasedi, reni tokovi, putevi.... Za prikazivanje prostornih elementa sa oblikom linije
koji imaju grananje, na primer kod renog sliva, koristi se polilinija (Polylines).
Poligoni (Polygon) predstavljaju prostorne elemente koji obuhvataju odreenu povrinu koja je
uokvirena sa najmanje tri take i linijama koje spajaju te take, na primer jezero ili povrina pod
umom. Kada se neka povrina eli razdvojiti na vie delova (npr. obradivo zemljite na kome
se gaje razliiti usevi) ili u njoj postoje otvori (npr. poseeni deo oko koga se nalazi uma) moe
se koristiti druga verzija ejp fajla za poligone koja se oznaava kao Multi-povrina (MultiPatch).
Pri izradi karata razliitih namena najei je sluaj kombinacije razliitih tipova ejp fajlova (slika 28).
12B

Slika 28. Vektori ejp fajlovi u radnom prostoru (work space) sa koordinatnom mreom bez rasterskih podloga,
crno-rafirano je oblast gde je naen ugalj a crveno su istrana prava (Vakanjac 2011).

8. Baza podataka
13B

Baza (banka) podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzo pretraivanje i pristup, koja
zajedno sa sistemom za administraciju, organizovanje i memorisanje tih podataka, ini sistem baze
329

podataka. Iz ugla korisnika, podaci su na neki logiki nain povezani. Oni predstavljaju neke aspekte
realnog sveta (npr. korisnici i lanci u Wikipediji).
Korisnici pristupaju bazi podataka prvenstveno preko upitnika. Korienjem kljunih rei i
svrstavanjem komandi korisnici mogu brzo da pronau, preurede, grupiu i odaberu oblast u mnogim
zapisima koje treba vratiti ili pomou kojih treba sastaviti izvetaje o naroitoj skupini podataka u
skladu s pravilima dotinog sistema voenja baze podataka.
Postoje razliite vrste baza podataka, zavisno od toga, na koji nain su podaci interno organizovani.
Tako se razlikuju hijerarhijske, mrene (CODASYL), relacionalne, objektno-orijentisane, objektnorelacione, prilagoene za WEB, XML i multimedijske baze podataka.
Podaci su predstavljeni na uniformni nain (npr. u relacionim bazama podataka podaci su
organizovani u tabelama), to olakava pristup i korienje od strane eksternih programa. Tako jednu
bazu podataka moe koristiti niz razliitih programa, pisanih u razliitim programskim jezicima.

Skladitenje
Raunari se koriste za skladitenje i obradu podataka jo od 1950-ih godina. Bitna stvar koju treba
pomenuti je da primarna (glavna) memorija raunara omoguava samo privremeno skladitenje
podataka (kada se raunar iskljui svi podaci iz primarne memorije se gube). Iz tog razloga potrebno
je koristiti neki tip sekundarne memorije za trajno skladitenje podataka, (meu koje spadaju
magnentni i optiki mediji, odnosno magnente trake, vrsti diskovi, eksterni hard diskovi, CD ili DVD).

Slika 29. Primer - folderi sa podacima kartiranih objekta sa podruija Ljubovije koji se koriste u GIS sistemu i
sauvani su kao baza podataka, od gornjeg levo: Ljubovija topografseke osnove, Ljubovija report, Ljubovija_GPS,
Ljubovija_kmz, Ljubovija_layout, Ljubovija_SAS, Ljubovija_shape, Ljubovija_fotografije, Nastava GIS,
Ljubovija_waypoints i tekstovi Tektonika Ljubovije i Tumac_Ljubovija (Grupa autora 2014).

330

Glavni zadatak prvih dizajnera informacionih sistema, bio je razvijanje tipa softvera koji bi omoguio
lociranje specifinih podataka uskladitenih u sekundarnoj memoriji i njihovo efikasno uitavanje u
glavnu memoriju kako bi se mogli obraivati. Osnovnu strukturu jednog informacionog sistema ine
skupovi datoteka koji su permanento uskladiteni u nekom sekundarnom ureaju za skladitenje
podataka. Softver koji ini sistem za upravljanje datotekama podrava logiko razdvajanje datoteka u
zapise. Svaki zapis opisuje neku stvar (ili jedinicu) i sastoji se od odreenog broja polja, gde svako
polje daje vrednost odreenoj osobini (ili atributu) date jedinice (slika 29).

Zakljuak
14B

U cilju optimalnog korienja GIS-a, nije dovoljno da korisnik samo nabavi odgovarajui hardver,
softver i ljude koji e raditi na sistemu, ve i da sistem bude adekvatno organizaciono postavljen, a
ljudi koji rade na sistemu da poseduju osnovna geografska i kartografska znanja. Danas, posle
nekoliko decenija razvoja, GIS je dokazao svoje prednosti u svim oblastima gde se zahteva
vizuelizacija prostornih podataka i manipulisanje velikim brojem podataka, koji su opisani vrlo
sloenim konceptima i imaju veliki broj korisnika raznih struka. GIS tehnologija omoguava veliki
napredak u svim oblastima i procesima upravljanja, praenja, organizacije i odluivanja u odnosu na
konvencionalne metode rada.
Razvoj GIS-alata i njihova implementacija na serverske stanice i umreavanje na Internet-mreu,
doprinosi vrtoglavom rastu informacija i podataka o planeti Zemlji. Glavna prednost GIS-internet
servisa je brza i jednostavna dostupnost ovih podataka, koja moe biti na globalnom nivou cele
Zemlje ili na nivou neke lokalne regije, u zavisnosti od potreba korisnika. Neki od servisa su besplatni i
bez ogranienja na pristup informacijama, dok neki uz odreenu novanu nadoknadu obezbeuju
itave projekte sortirane u raznim setovima podataka. Dalji razvoj GIS sistema prebacie teite na
ujedinjenje svih GIS serverskih stanica i objedinjavanje svih prostornih podataka na jednom mestu.
Ovakav postupak e znatno utedeti vreme pretrage neophodnih informacija i podataka korisnicima.
Takoe sve vie e se ostvarivati otvorene baze podataka gde e svako moi da doprinese u daljem
razvoju i irenju GIS baza (slino kao Vikipedija gde svako moe da ureuje lanke). Iz ovoga se
zakljuuje da e GIS tehnologije postati javno dobro, koje e omoguiti bri i bolji rad sa prostornim
podacima, njihovo skladitenje i uvanje i delovanje u donoenju bitnih odluka vezanih za prostor i
ivotnu sredinu.
U cilju upravljanja prirodnim resursima na odriv nain, potrebna je tana i pravovremena informacija
da bi se blagovremeno odregovalo na promene u prostoru. Iz tog razloga, potrebno je formirati sistem
koji e objediniti sve relevantne podatke radi postizanja zadatog cilja. Neophodno je izvriti konverziju
i modifikaciju postojeih podataka, izvriti digitalizaciju i integrisati ih u jedinstvenu bazu podataka.
Radi postizanja navedenih zahteva namee se jednostavan odgovor primena geografskog
informacionog sistema.
331

Literatura
Bill, R., (1995): Spatial Data Processing in environmental Information Systems, in: Environmental Informatics
Methodology and Applications of Environmental Processing, Kluwer Academic Publichers, Dordrecht.
Borota D. (2011): Daljinska detekcija i aerofotogrametrija osnovni principi i mogunosti primene u inventuri
uma Srbije. Master rad, umarski fakultet, Beograd.
ukanovi M. (1991): Ekoloki izazov, Elit, Beograd.
ekerevac Z., Aneli S., Glumac S., Dragovi N. (2010): Savremene temdencije primene GIS tehnologija,
Meunarodna nauna konferencuja, Menadment 2010, Kruevac, s. 531537.
Grupa autora (1972): Vojna Enciklopedija, II Izdanje, kniga 4, Jakac-Lafet, strane 263273, Izdanje redakcije
Vojne Enciklopedije.
Grupa autora (2014): Studija o odrivom korienju i zatiti prirodnih resursa u prekograninom podruju Srbija
Bosna i Hercegovina.
Hilty L. M., Page B., Radermacher F. J., Riekert W. F. (1995): Environmental Informatics as a new Discipline of
Applied Computer Science, in: Environmental Informatics Methodology and Applications of
Environmental Processing, Kluwer Academic Publichers, Dordrecht.
Ljeevi M., ivkovi D. (2001): Kartografija, Magic Map, Smederevska Palanka.
Konti S., 1971, Geodezija, Privredni pregled, Beograd.
Milanovi M, Ljeevi M, 2009: Teledetekcione metode istraivanja ivotne sredine, Univerzitet u Beogradu,
Geografski fakultet, 1274
Page B. (1995): Environmental Informatics Towards a new Discipline in Applied Computer Science for
Environmental Protection and Research, Environmental Software Systems, Chapman & Hall, London.
Parkinson, B.W. (1996), Global Positioning System: Theory and Applications, chap. 1: Introduction and Heritage
of NAVSTAR, the Global Positioning System. pp. 328, American Institute of Aeronautics and
Astronautics, Washington, D.C.
Pavlovi R, upkovi T., Markovi M. (2004): Daljinska detekcija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1356.
Regodi M. (2008): Daljinska detekcija kao metod prikupljanja podataka o prostoru, VOJNOTEHNIKI GLASNIK
1/2008. str. 91123.
Vakanjac B. (2007): Uranium anomalies and zones, data base, ZHL LLC, Belgrade.
Vakanjac B. (2009): Geochemical distribution of base metals at Zeegt area, Gobi Coal and Energy LLC,
Mongolia.
Vakanjac B. (2011): Exploration of coal bearing layers at Hovsgool area, Gobi Coal and Energy LLC.
Vasi . (2010): Daljinska detekcija i njena primena u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, Zavrni rad,
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, katedra za poljoprivredno mainstvo, str 125.
Internet-linkovi :
http://25.media.tumblr.com/ tumblr_m2w490LmBy1qhzeh7o1_400.jpg
http://www.urisa.org/clientuploads/directory/Photos/tomlinson.jpg
http://upload.wikimedia.org/ wikipedia/ru/f/f7/Krasovskiy.jpg
http://www.esri.com/news/arcuser/0703/geoid1of3.html
Thrawn562, Ellipsoid_321.png
http://www.kartografija.hr/old_hkd/obrazovanje/prirucnici/gpspoc/gpspoc.htm
http://pedja.supurovic.net/osnovni-geografski-kartografski-pojmovi
http://www.engineeringtoolbox.com/latitude-longitude-d_1371.html
http://www.vgi.mod.gov.rs/english/downloads/downloads.html
http://sr.wikipedia.org/wiki/Globalni_pozicioni_sistem
http://sr.wikipedia.org/sr/-
http://sr.wikipedia.org/wiki/
H

332

Ekoloko modelovanje
Uro Radojevi
Jelena Milovanovi

Model predstavlja pojednostavljenu reprezentaciju nekog fenomena, procesa ili sistema. Ekoloki
model je model koji se odnosi na odreeni aspekt prirodnog okruenja. Ekoloki modeli su prvobitno
razvijeni da, izmeu ostalog, prikau klimatski sistem Zemlje, hidroloke procese, ekosisteme,
biogeohemijske cikluse i druge procese i fenomene. Pomou ovakvih modela moemo poveati
razumevanje i doi do novih znanja, predvideti stanje fenomena, procesa ili sistem u odreenom
trenutku u vremenu (najee se odnosi na predvianje buduih stanja) ili na nekom drugaijem
prostoru i obavljati raznovrsne simulacije koje su od velike pomoi u procesu donoenja odluka. S
obzirom na velike mogunosti koje ekoloki modeli pruaju njihova primena u svim oblastima vezanim
za ivotnu sredine postaje sve zastupljenija. Danas njihovu primenu moemo uoiti u najrazliitijim
prirodnim oblastima (Radojevi et al., 2012; Milovanovi et al., 2012; oporda Mastilovi et al., 2011;
Radojevi et al.,2010; Radojevi et al.,2014, 2014a; Radojevi i Milovanovi, 2014). Pored toga, usled
potrebe da se obuhvatnije sagledaju problemi u ivotnoj sredini kako bi se dolo do adekvatnog
reenja, sve vie dolazi do preklapanja sfera prouavanja razliitih naunih oblasti. Primena ekolokih
modela u velikom broju sluajeva upravo omoguava ovakav integralan pristup.

1.1. PRIMENA MODELOVANJA U NAUNOM ISTRAIVANJU

Istraivanja se sprovode kroz posmatranje sistema i ponaanje sistema pod prirodnim okolnostima i
tokom izvoenja eksperimenta. Ovakva posmatranja daju dokaze na osnovu kojih se mogu postaviti
hipoteze o strukturi i funkciji sistema. Ovakve pretpostavke se mogu proveriti kroz nova posmatranja
gde su oni potvreni kao pouzdani pokazatelji nekog sistema ili sistemskog ponaanja. I na kraju oni
mogu da budu priznati kao teorija ili zakon.
Uslovi koji treba da olakaju istraivanja ukljuuju:
1. sredstva za posmatranje i komparativno posmatranje merenja
2. sredstva kontrole ili forsiranje sistema eksperimentisanje
3. razumevanje prethodnih istraivanja i trenutnih okolnosti kontekst
4. sredstva za ukrtanje i povezivanje prethodne tri take imaginacija
Jedna od novijih metoda koja se sve vie koristi prilikom istraivanja u prirodnim naukama, ali i
drutvenim, jeste modelovanje. ta podrazumevamo pod terminom model? Model je apstrakcija
realnosti. Ta apstrakcija predstavlja sloenu stvarnost na najjednostavniji nain koji je adekvatan za
svrhu modelovanja. Najbolji model je uvek onaj koji postie najvei stepe realizma sa najmanje
parametara sloenosti i najmanje sloenosti samog modela, meutim treba naglasiti da idealni modeli
ne postoje.
333

Jednostavnost je preduslov naunog objanjenja, to ne znai da priroda funkcionie na osnovu

jednostavnih principa. To je vaan princip u oblastima kao to su neki delovi sistematike i biohemije i
od sutinskog je znaaja pristupu verovatnoi statistikih zakljuaka. U kontekstu modelovanja,
jednostavan model je obino onaj sa najveim objanjenjem ili predvidivom (intuitivnom) snagom i sa
najmanje parametara ili sa to manje sloenim procesom. Jednostavnost je posebno vano naelo u
modelovanju jer naa sposobnost shvatanja sloenosti modela je mnogo vea od nae sposobnosti
da obezbedimo podatke neophodne kao parametre za kalibraciju i proveru tih istih modela. Nauna
reenja moraju biti i relevantna i podlona testiranju. Neprovereni modeli nisu nita bolji od
neproverenih hipoteza. Ako primena principa jednostavnosti olakava proveru, onda takoe olakava i
korienje modela.
Modelovanje nije alternativa posmatranju ali pod odreenim okolnostima moe biti mono sredstvo u
razumevanju, zapaanju i u razvoju i u proveri teorije. Posmatranje e uvek biti blie istini i mora ostati
kao jedna od najvanijih komponenta naunog istraivanja. Model je dakle, apstrakcija realnog
sistema. To je pojednostavljivanje u kojem se nalaze samo oni delovi koji su vani za problem koji je
prezentovan u modelu. Model uzima uticaj aspekta realnog sistema i aspekte percepcije modela i
njegove vanosti. Modelovanje podrava koncept i istraivanje ponaanja objekta ili procesa i
njihovog meusobnog odnosa zbog njihovog boljeg razumevanja i stvaranja hipoteza u vezi sa njima.
Modelovanje takoe podrava razvoj (numeriki) eksperimenata u kojima hipoteze mogu biti testirane
i njihov ishod predvidiv. U nauci, razumevanje je cilj i modeli su alat (sredstvo) koje pomae u tom
pravcu (Baker, 1998).
Modelovanje se znaajno razvilo kao alat nauno istraivakih aktivnosti polovinom prolog veka,
oslikavajui konceptualni (odrivi) razvoj kroz same tehnike modelovanja, kroz tehnoloki razvoj i kroz
nauni razvoj, kao odgovor na sve veu potrebu za prouavanje sistema (posebno ivotne sredine), a
naroito zbog poveane tranje za predvianja u prostoru i vremenu. Modelovanje je postao jedan od
najmonijih sredstava u prouavanju ivotne sredine jer omoguava bolje razumevanje odnosa
izmeu ivotne sredine, ekosistema i ljudi. Ovakvo shvatanje je sve vanije u upravljanju odrivog
razvoja.
Sistemi ivotne sredine su isti oni sistemi koje su prouavali fiziari, hemiari i biolozi, ali nivo
apstrakcije naunika ivotne sredine se veoma razlikuje od tih nauka. Naunik koji prouava ivotnu
sredinu pristupa svojoj nauci sa mnogo veim nivoom apstrakcije, u kojem zakoni fizike i hemije
obezbeuju osnovu za razumevanje odnosa izmeu ivih organizama u njihovim neivim sredinama,
a zatim, kroz karakteristike svakog od njih, i kroz procese po kojima svaka od njih funkcionie.
Osobenosti ivotne sredine se po mnogo emu razlikuju od izolovanih istraivanja fizike i hemije, ali
se prouavanje ivotne sredine ne moe vriti bez istraivanja u fizici i hemiji. Iako naunik koji
prouava ivotnu sredinu prouava samo mali deo sistema, taj mali deo sistema uvek odgovara
kontekstu sistema iz kojeg je uzet, a koji je evoluirao stotinama, hiljadama i milionima godina i iji e
se razvoj nastaviti i u budunosti. Taj mali deo sistema je takoe deo materijala i energije
334

hijerarhijskog lokalnog, regionalnog i globalnog okruenja. To je taj kontekst koji daje sloenost
ekolokom sistemu kada ga poredimo sa tradicionalnim naukama. Za naunike ivotne sredine modeli
su sredstvo za integrisanje kroz vreme i prostor kako bi razumeli te odnose koji odreuju prirodu i
funkcionisanje sistema koji se ispituje. Naunici koji se bave izuavanjem ivotne sredine retko imaju
sree da u izolovanim uslovima prouavaju jednu komponentu tog sistema. Najvie pitanja kojima se
bave naunici ivotne sredine je upravo razumevanje meusobnih odnosa izmeu ivih (biotikih) i
neivih (abiotikih) sistema i njihovih interakcija. Sloenost je u velikoj meri uveana i poveanjem
broja ulaznih elemenata i viestrukim brojem komponenti, pa se i te interakcije moraju uzeti u obzir.
Poto je relativno teko shvatiti uzrono-posledine lanace, nauni modeli ivotne sredine razbijaju
sisteme u shvatljive delove, a potom ih ponovo kombinuju i spajaju kako bi te odnose uinili jasnijim.
Luksuz kontrolisanih uslova, pod kojima se testira uticaj odreenih faktora na ponaanje sistema, je
veoma retko dostupan naunicima koji prouavaju ivotnu sredinu. Veoma mali broj sistema ivotne
sredine moe biti stvoren u laboratorijama sa odgovarajuim nivoom tanosti i predstavljeni na
adekvatan nain. Zamenjujui laboratoriju za otvoren prostor mogue je izvesti neke eksperimente.
Fiziki modeli su veoma ogranieni zbog stepena kontrole kojima raspolae naunik, kao i zbog
ogromnih trokova koji su u tesnoj vezi sa njihovim sprovoenjem. Oni su, takoe, veoma ogranieni
u obimu u kojem se mogu primeniti, opet zbog trokova i organizacionih ogranienja. Dakle, ostaje
injenica da su uslovi u kojima rade naunici ivotne sredine uslovi nekontrolisane sredine, a za samo
mali broj komponenata se moe rei da mogu biti podvrgnute kontrolisanim eksperimentima. Meutim,
neki tvrde da je ivotno okruenje jedna velika laboratorija u kojoj se deavaju globalni eksperimenti,
kao na primer emisija gasova i efekti staklene bate (Govindasamy et al., 2003). Ali ovo nisu vrste
eksperimenata koji nam omoguavaju da predviamo (jer se oni odvijaju u realnom vremenu), niti su
oni koji nam pomau (u kraem roku), da bolje upravljamo ivotnom sredinom. Zato su modeli ti koji
obezbeuju jeftinu laboratoriju u kojoj matematiki opisi sistema i procesa mogu biti kontrolisani.
U reavanje savremenih ekolokih problema esto se ukljuuju multidisciplinarni timovi, koji rade
zajedno na razliitim aspektima sistema. Modelovanje daje zajedniki okvir u kojem te razliite
discipline mogu da funkcioniu na pojedinanim aspektima istraivanja problema, kao i da obezbede
modul za integraciju unutar samog modela (okvira modela).
Pored ovih mogunosti sistema ivotne sredine, racionalna pozadina sistema ivotne sredine je esto
praktina ili primenjena tako da istraivanje ivotne sredine mora da obuhvati i sledee:
- Treba da gleda u budunost. Istraivanja ivotne sredine esto ukljuuju predvianja u budunosti
kako bi se razumeli uticaji nekih stanja ili procesa. Takva predvianja su teka jer mogu da budu
testirana samo u realnom (stvarnom) vremenu. Modeli se veoma esto koriste kao sredstvo za
razumevanje stvari izvan vremena i kao takvi su pogodni za predvianje i naknadno zakljuivanje.
- Kao i sa bilo kojim sredstvima za predvianje budunosti, predvianje je dobro samo kao
informacija za razumevanje onoga na emu je zasnovano. Dok ovo shvatanje moe biti dovoljno u
335

okviru procesa koji su ve isprobani i provereni, tokom perioda u kojem je razvijeno razumevanje,
kada budui uslovi postanu proces, realnost moe biti sasvim drugaija od oekivane.
- Potrebno je da se shvate uticaji dogaaja koji se nisu desili (jo). Istraivanja ivotne sredine
veoma esto se tiu razvoja scenarija promena i razumevanja uticaja onih scenarija na sisteme od
kojih ljudi zavise. Ove promene se mogu razvijati i planirati poput izgradnje kue ili industrijskog
postrojenja, mostova, luka ili golf-terena i na taj nain zahtevati procenu uticaja na ivotnu sredinu.
Alternativno oni mogu biti apstraktniji, kao to su klimatske promene. U svakom sluaju, modeli se
razvijaju na osnovu procesa razumevanja ili znanja i oni se esto koriste kao sredstvo za
razumevanje oekivanih dogaaja.
Modeli mogu da imaju jednu ili vie uloga, ali su obino razvijeni (napravljeni) sa jednom ili dve
specifinosti. Tip modela koji e biti izgraen na neki nain e ograniiti korienje samog modela u
odreenom domenu.
Modeli se obino koriste:
1. kao pomo u istraivanju,
2. kao sredstvo za razumevanje,
3. kao sredstvo za simulaciju i predvianje,
4. kao virtuelna laboratorija,
5. kao integrator u okviru i izmeu disciplina,
6. kao istraivaki proizvod,
7. kao sredstvo za komunikaciju izmeu nauke i njenih rezultata.

2.2. Naini za sprovoenje modelovanja

Postoji ogroman broj programskih reenja koja se mogu primeniti za modelovanje. Odabir odreenog
reenja zavisie od dostupnosti, cene, prethodnog iskustva, lakoe rukovanja, oekivanih rezultata,
poetnih ciljeva, dospunih podataka, prilagoenosti podataka odreenom programu i drugih
parametara. Kada su u pitanju programska reenja mogue je izvriti podelu na sledee kategorije:
o
o
o
o
o
o

Programi za rad sa tabelama (Spreadsheets).

Integrisana programska okruenja koja se mogu koristiti i za modelovanje.
Programski jezici koji se mogu koristiti i za modelovanje.
Specijalizovana programska okruenja za modelovanje.
Usko specijalizovni programi za ekoloko modelovanje.
Alati za modelovanje u okviru GIS programa obuhvataju dodatke za GIS programe koji se mogu
koristiti za ekoloko modelovanje.

336

Programi za rad sa tabelama - injenica je da je rad sa programima koji koriste tabele mnogo laki
nego, na primer, korienje programskih jezika. Programi za rad sa tabelama su iroko rasprostranjeni
u primeni, to znai da su poznati velikom broju korisnika. Veina ovih programa poseduje odreene
dodatke koji omoguavaju vizuelizaciju podataka ili statistku analizu. Njihva primena u ekolokom
modelovanju je esto vezana za populacionu ekologiju i konzervacionu biologiju. Iako postoji veliki
broj korisnika koji moe da se slui ovim programima, oni poseduju sutinsko ogranienja koja
predsavljaju veliki problem kad je potrebno konstruisati kompleksniji i sofisticiraniji ekoloki model i
kada je za dostizanje pravog reenja potrebno vriti iteraciju. Pored toga ovi programi ne podstiu
strukturni pristup prilikom formiranja ekolokih modela.
Integrisana programska okruenja koja se mogu koristiti i za modelovanje - Integisana
programska okruenja predstavljaju kompleksne programske pakete koji se, na osnovu svojih
funkcija, koriste u razliitim oblastima. Na primer, programski paket R je moan alat za statistiku
obradu, dok se MATLAB veoma puno koristi u primenjenoj matematici. Meutim, s obzirom na veliki
broj opcija i funkcija, kao i mogunost reavanja kompleksnih probelma, koje ovakva vrsta
programskih paketa poseduje, oni su nali svoju primenu i u ekolokom modelovanju. Jedan od takvih
primera je i MATLAB koji se primenjuje za modelovanje razliitih ekolokih procesa bioloke, fizike i
hemijske prirode. Postoji jako veliki broj ovakvih procesa koji se mogu modelovati uz pomo MATLABa, a neki od njih su: reprodukcija organizama, radioaktivni raspad elemenata, hemijske transformacije
polutanata u ivotnoj sredini, difuzija, disperzija, sorpcija, kinetike i termodinamike reakcije i mnogi
drugi procesi. U programu MATLAB se ovakvi procesi predstavljaju matematikim terminima. Taj
pristup esto dovodi do upotrebe diferencijalnih jednaina koje slue za predstavljanje promene
razliitih uslova u kojima se nalaze odreene promenljive, kao to su koncentracija nekog polutanta ili
gustina odreene populacije, u prostoru i vremenu. Generalno, cilj je da se osnovni koncepti
odreenog ekolokog problema transformiu u matematike formulacije.
Programski jezici koji se mogu koristiti i za modelovanje - Programski jezici za programiranje
predstavljaju jo jednu opciju kojom se mogu napraviti ekoloki modeli. Programski jezici se inae
koriste za izradu programa odreene namene. Iako oni zahtevaju poznavanje komlikovanih komandi,
gramatike i sintakse, vezanih za odreeni programski jezik, ali moe se rei da oni pruaju najveu
fleksibilnost prilikom izrade ekolokih modela. Postoje vie razliitih programskih jezika koji se mogu
efikasno koristiti za ekoloko modelovanje. Neki od njih, kao to su Basic i Fortran, su relativno
jedonostavniji za savladavanje, dok drugi, kao to su C++ i Java, zahtevaju daleko vie znanja i
vetine kako bi se adekvatno primenjivali. Olakavajua okolnost je to dosta programskih jezika koji
se trenutno primenjuju ima slian set osnovnih komandi, pa e poznavanje jednog esto znaiti lake
snalazenje u nekom drugom programskom jeziku. Bez obzira o kom programskom jeziku se radi
princip izrade modela se zasniva na prevoenju odreenog ekolokog problema ili sistema u
odreeni programski jezik. Ovaj proces se donekle moe uporediti sa prevoenjem sa jednog jezika
na drugi. Imajui to u vidu jasno je da se obino za konretnu situaciju obino mogu nai vie tanih
reenja. Kao krajnji rezultat dobija se gotov program uz pomo koga se vri modelovanje odreenog
ekolokog fenomena, procesa ili sistema. Ovakve gorove, napisane programe mogu koristiti i drugi
337

korisnici koji ne moraju da poznaju programske jezike, ve je samo dovoljno da unesu ulazne
parametre vezane za specifinu problematiku. Glavno ogranienje primene programskih jezika je
vreme koje je potrebno da bi se jedan programski jezik savladao na adekvatan nain i u dovoljnoj meri
da se moe primenjivati za ekoloko modelovanje. Pored toga sam proces pisanja programa i
ispravaljanja greaka je isto veoma vremenski zahtevan.
Specijalizovana programska okruenja za modelovanje - Specijalizovana okruenja za
modelovanje su programski paketi ija je osnovna namena modelovanje razliitih fenomena, procesa
ili sistema, pa se samim tim mogu primenjivati i za ekoloko modelovanje. Oni pruaju veliki broj
vanih pogodnosti, od kojih je najznaajnija mogunost konstruisanja modela uz pomo grafikog
interfejsa pravljenjem dijagrama. Osim toga u okviru ovih programskih paketa nalazi se veliki broj
ugraenih analitiih i numerikih funkcija, kao i opcija za vizuelizaciju podataka. Njihova glavna
prednost je da formalizuju proces modelovanja unutar svog programskog okvira. Pravljenje modela i
modelovanje se u ovakvim programima odvija po principu koji je veoma slian upravo vrsti
metodologije ekolokog modelovanja koja je opisana u ovom tekstu. Nakon to se identifikuje
odreeni ekoloki problem prisupa se izradi konceptualnog modela, to se u ovoj vrsti programa izvodi
pomou crtanja dijagrama uz pomo odgovarajuih alata. Nakon toga se uz pomo sakupljenih
podataka i pretpostavki formiraju matematike veze izmeu pojedinih elemenata dijagrama koji
predstavljaju odreene ekoloke entitete. Na osnovu tako formiranog modela program obavlja
simulaciju i daje rezultate. Ovakvi programski paketi specijalne alate koji olakavaju svaki od ovih
koraka u metodologiji modelovanja. Glavna mana ovih programa je da u odreenoj meri ograniavaju
proces modelovanja svojim formalistikim pristupom. Ekoloki entiteti se u ovim programima
predstavljaju kao odreene rezerve (npr. broj stabala u umi), ija se promena u vremenu prikazuje
putem tokova (npr. broj stabala poseenih u toku jedne godine). Problem je to se ne mogu svi
ekoloki problemi tretirati na ovaj nain, pogotovo kada je potrebno prikazati prostorne promene. Bez
obzira na svoja ogranienja specijalizovana programska okruenja sve vie nalaze primenu u
raznovorsnim problemima koji su vezani za ivotnu sredinu.
Usko specijalizovni programi za ekoloko modelovanje - Kako se vremenom modelovanje sve
vie razvijalo, shvaeno je da se mnogi ekoloki problemi mogu predstaviti i reiti upravo uz pomo
modelovanja. To je dovelo do nastanka prvih programa koji su bili usko specijalizovani za reavanje
odreenog ili vie slinih ekolokih problema. Ovi programi su se esto zasnivali na statistikoj obradi
podataka. Kasnije se, naglim razvojem ekolokog menadmenta, ukazala potreba da modeli prue
podrku u odluivanju i odabiru najbolje mogue alternative. Usled toga se formira nova grana
ekolokog modelovanja koja se bavi menadmentskim modelima za donoenje odluka. Paralelno sa
njima razvijali su se i nauni modeli koju su sve bolje oponaali fizike, hemijske i bioloke procese
(kao to su dinamika fluida ili biogeohemija) i reprezentovali celokupne sisteme vezane za ivotnu
sredinu. Njihova glavna uloga je bila sitcanje novih saznanja i predvianje na osnovu poznatih
parametara. Danas postoji veliki broj programa koji se veoma detaljno bave odreenim problemom
vezanim za ivotnu sredinu. Oni obino poseduju veliki broj korisnih alata i ve postojee baze
potataka vezane za problematiku kojom se specifini program bavia, a pored toga obino podravaju i
338

prostornu komponentu. Ovakva uska specijalizacija, ovakvih programa, na odreeni ekoloki problem
je svakako pozitivna prilikom izuavanja tog problema. Meutim, s obzirom na njihovu razliitost,
poznavanje funkcija i alata u jednom programu obino nije od velike pomoi prilikom rada u programu
koji se bavi drugaijim ekolokim modelom.
Alati za modelovanje u okviru GIS programa - Razvojem geografskih informacionih sistema, a i
prateih tehnologija kao to je daljinska detekcija, postoji sve vie geografiskih baza podataka sa
obilnim imformacijam o ivotnoj sredini (na primer, poumljenost terena, digitalni elevacioni model).
Relativno skoro je shvaeno da se ovi podaci mogu koristiti i za ekoloko modelovanje, pa su u skladu
sa tim poeli da se pojavljuju posebni alati, u obliku dodataka za postojee GIS programske pakete,
koji se mogu koristi u te svrhe. Njihova glavna prednost je prostorna kompontneta. Odnosno esto se
koriste za prikazivanje eventualnih promena na nekoj teritoriji u zavisnosti od vrste potencijalnog
korienja tog prostora. Pored toga mogu sluiti i za prostorno prikazivanje kretanja i transformacija
zagaujuih materija u ivotnoj sredini.

3. Primena modelovanja u oblasti umarstva

Pod umarstvom se tradicionalno podrazumeva gajenje drvenastih vrsta za drvnu masu. Ono
obuhvata upravljanje vegetacijom, zemljitem i ljudima kao ukupnim resursima koji zajedno treba da
ostvare viestruke ciljeve. Klju za odgovorno upravljanje umama je dvojak i obuhvata razumevanje
kako umski ekosistemi funkcioniu i drugo, kako da se to razumevanje i znanje uspeno iskoristi za
zadovoljenje oekivanih drutvenih potreba i vrednosti (ijai-Nikoli et al., 2014, 2014a).
Modeli koji se koriste u oblasti umarstva se mogu grupisati u nekoliko tipova. Prvi i najei su
modeli rasta i prinosa drveta koji predviaju prirast drvne mase tokom odreenog perioda. U poetku,
ovi modeli su bili fokusirani na pojedinane vrste iste starosti kakve se mogu nai u rasadnicima. Kako
je rasla soficistiranost modelovanja, tako su se menjali i modeli, pa su meanje vrsta drvea, razliite
starosti stabala, kao i veliina parcela u odreenom reviru postali elementi koji su ukljuivani u
procenu prirasta drveta. Dalji razvoj putanje modelovanja se vidi u sprovoenju tehnika koje se koriste
prilikom uobiajenih aktivnosti kao to su sea ili proreivanje ume.
Linearno programiranje i druge tehnike koje omoguavaju modelovanju da navede specifikaciju
ograniavajuih faktora postojeih resursa, omoguili su modelima da nau reenja za dislociranje
problema, ponovo uzimajui u obzir pre svega one koji su zainteresovani za seu stabala, a za koje je
njihova to vea masa osnovna vrednost uma.
Kasnije je poeo da se prepoznaje znaaj uma i njihove vrednosti koje one poseduju, a koje su iznad
same drvne mase i fokus istraivanja je pomeren u tom pravcu, pa su stoga dalji napori modelovanja
bili usmereni ka ovim resursima. Da bi se napravila prekretnica u gazdovanju umskim ekosistemima
potrebno je da oni koji donose odluke prepoznaju i ostale vrednosti koje ume sobom nose osim
kubikae: da su ume stanita divljih ivotinja, da daju neizmerne mogunosti za odmor i rekreaciju,
339

da imaju funkciju zadravanja i preiavanja voda i da su to samo neke od koristi koje ovek ima od
uma. Pored svega ovoga, treba istai da je najsloeniji faktor u ovim procenama uloga oveka u
odnosu na ume.
Kod gazdovanja umama vano je da se predvide efekti sprovoenja razliitih alternativa. Iako postoji
veliki broj naunih saznanja o odnosima izmeu postojeeg obrasca strukture uma i karakteristika
ekosistema, ove informacije je esto teko tumaiti i primenjivati. Da bi se koristili modeli koji
inkorporiraju najbolja raspoloiva znanja, potrebno je da se u oba segmenta inkorporira najbolje
raspoloivo znanje o biolokom sistemu koje je dostupno, a da se rezultati prezentuju na upotrebljiv
nain. Neki takvi integrisani modeli su razvijeni i veina ih je u razliitim fazama sprovoenja. Dalje,
uvoenje znanja i ciljeva, integrisanje socijalnih momenata i teorije i tehnike merenja su teke za
mnoge koji su obueni na tradicionalan nain. Upravo zato je jedan od najveih izazova dananjice
razvoj i testiranje nove teorije i sredstava koja opisuju posledice upravljakih odluka i koje pruaju
praktian i razumljiv proces odluivanja. Razvoj, procena i adaptacija novih procesa odluivanja i
njihovo podravanje savremenim softverima, koji se zasnivaju na adekvatnim modelima, je veoma
vaan poduhvat u gazdovanju umama.

3.1. Pristupi modelovanju u umarstvu

Empirijski pristup (pristup na osnovu iskustva) je tradicionalan model slobodne procene rasta drvea
koji je razvijen kako bi se omoguila projekcija budue drvne proizvodnje. Pri tom su modeli tako
graeni da procene rast kod onog drvea koje je ve dostiglo umerenu veliinu. Ogranienja ukljuuju
injenicu da su ovi modeli bili izgraeni na osnovu merenja koja su se bazirala na najjaim stablima u
stanitu, predviajui reakcije na poremeaje kao to su sea ili oluje. U asopisu sa najranijim studija
ma o prinosu uma, Assmann (1970) opisuje nekoliko napora tokom osamnaestog i devetnaestog
veka da se predvidi oekivani prinos u nemakim umama bukve i drugih znaajnih vrsta. U Severnoj
Americi, za prirast uma i prinosa, model predvianja je poeo kao jednostavan proces procene drvne
zalihe (Pinchot, 1898) i napredovao je do procene prirasta jezgra (Fenska and Lauderburn, 1924).
Ove i sline studije dovele su do toga da su ovi projektovani sistemi jo uvek u upotrebi kao osnovni
oblik empirijskog modelovanja prirasta uma.
Mehanistiki modeli se baziraju na pretpostavljenom posmatranju rasta, teorijskoj kontroli faktora i
interakciji izmeu elemenata sistema.
JABOWA (Botkin et al., 1972a) predstavlja jedan od najranijih mehanistikih modela koji se koristi za
simulaciju prirasta uma. Po njemu se prate pojedinana stabla na osnovu raspoloivih uslova:
svetlosti, hranjljivih materija, temperature i drugih parametara. Sledbenici JABOWA modela,
ukljuujui FORTNITE (Aber and Melillo, 1982) i ZELIG (Urban and Shugart, 1992), izmeu ostalih,
koriste osnovne ekoloke principe kako bi predvideli prirast pojedinanog drvea u odnosu na okolinu,
a ujedno i ukupan rast ume koja se razvija tako to predstavlja zbir pojedinanih stabala.
340

SORTIE (Pacala et al., 1993, 1996) je, jo jedan, prostorno eksplicitan (otvoren) mehanistiki model
koji se razvio koristei sline ekoloke promenljive vrednosti u odnosu na ranije modele koji su imali
odreene slabosti. Elementi stohastike doprinose da se pri korienju modela komplikuje njihova
upotreba u upravljanju.
Razliit pristup modelovanju od mehanistikog modelovanja prirasta drvea, jeste model pojedinanih
stabala koji je primarno baziran na povezanim fiziolokim karakteristikama. Na primer, PIPE-model
pretpostavlja da date koliine povrine lia zahtevaju odreenu koliinu drvne mase kroz koju bi se
sprovela voda. (Shinozaki et al., 1964; Waring et al., 1982).
Jo jedan takav model TREGRO (Weinstein and Yanai, 1994), predvia rast, registrui ugljenik koji bi
se rasporeivao u razliitim biljnim tkivima i raspoloivosti vodom.
HYBRID (Friend et al., 1997) je model rasta koji koristi kombinaciju tehnika, ukljuujui i konkurenciju
izmeu biljaka, dok se fizioloka znanja koriste za predvianje rasta biljaka.
PIPESTEM (Valentine et al., 1997) je model zasnovan na prirastu koji projektuje ekosisteme iste dobi i
iste vrste, koristei se stopama rasta proizvodnje i gubitka lia, stabla i korena.
Pristup zasnovan na znanju, ili sistem baziran na pravilima, je specijalna vrsta modelovanja u kojem
se komponente modeluju i suprotstavljaju meu sobom, a interakcije nisu nuno predstavljene
matematiki. Takav pristup koristi simbolinu prezentaciju informacija u sistemu modela, logino
predviajui procese prema dosadanjem ljudskom iskustvu. (Reynolds et al.,1999). Prednost sistema
zasnovanog na znanju je da ne zahtevaju nuno posebne, detaljne informacije, kakav je sluaj kod
drugih modela, i to to moe da se prilagodi situacijama u kojima neke informacije u potpunosti
nedostaju. Kao takvi, oni mogu biti veoma korisni u pruanju pomoi donosiocima odluka koji moraju
da analiziraju situaciju i izaberu akciju bez mogunosti potpunog sagledavanja stanja. Sve ove
karakteristike koje ima pristup zasnovan na znanju ekstremno su korisne za upravljanje umama.

3.2. Vrste modela u umarstvu

Model rasta i prinosa - Predvianje rasta i prinosa je ve dugo u sreditu modelovanja koje se bavi
umama. U ovakvim modelima rast i prinos su determinisani su, po Clutter et al. (1983), kako za
prirodne ume (podjednako i za one istog uzrasta i za one raznovrsne starosti) tako i za rasadnike
(bilo proreene ili bez proreda).
Napori ranog modelovanja, koji su bili ogranieni nedostatkom raunarske baze, rezultirali su obino
samo u objavljivanju prinosa kroz tabele na kojima je predstavljeno osnovno podruje ili obim
postojeeg stanja u pravilnim intervalima razvoja. esto su takve tabele sa prikazom prirasta jo uvek
adekvatne za upravljae kojima je primarna proizvodnja kubika drveta. U nedostatku vie podataka da
341

se popuni i pokrene raunarska baza modela simulacije, tabele rasta e se i nadalje pokazivati
korisnim.
Kompjuterska baza sa modelom simulacije sada dominira u ovoj oblasti. Simulacije mogu biti
podeljene na stand-level modele, koji projektuju nivoe osnovnog podruja i broja stabala, ili kao
model koji projektuje drvee po vrstama, ili klasama, ili veliinama. Model pojedinanih stabala moe
dalje da se klasifikuje kao prostorno-nezavisan ili prostorno-zavisan.
Ritchie (1999) opisuje neke tehnike u modelovanju pojedinanih stabala, ukljuujui i tehnike u kojima
je obuhvaeno nejednako trajanje rasta prisutnih stabala koje se odraava u doputanju vie
utemeljenih parametara potrebnih za predvianje drugih promenjljivih vrednosti. Njegova analiza
obuhvata procenu podobnosti modela za planiranje. Pretzsch (2001) daje pregled modelovnja rasta
uma iz evropske perspektive, ukljuujui i simulator rasta i vizualizacije modela SILVAH.
U neke od primera modela modela rasta i prinosa spadaju FIBER, SILVAH i TWIGS.
FIBER (Solomon et al., 1995) je dvostepena matrica modela koja koristi dinamike verovatnoe za
razliite ekoloke klasifikacije kako bi dobili rast stabla drveta u odnosu na klase. Ove prelazne
mogunosti su u funkciji prenika, proporcije tvrde drvne grae i visine.
SILVAH (Marquis and Ernst, 1992) je ekspertski sistem za donoenje odluka u uzgoju tvrde drvne
grae na visoravnima i u planinskom regionu koji preporuuje odreene tretmane bazirane na osnovu
predvienih ciljeva korisnika i podataka vezanih za nadzemni, podzemni i stanini deo. SILVAH,
takoe, sadri simulaciju osnovnog umskog rasta, obezbeuje mogunost da se testira alternativno
seenje, omoguava razvoj baze podataka za inventar uma i olakava planiranje drugih funkcija u
gazdovanju umama.
TWIGS (Miner, 1988) je raunarski program koji se koristi za simulaciju rasta i prirasta uma na
severu i u centralnom regionu SAD. Sadri individualni popis stabala, ima komponentu za
regeneraciju i takoe obuhvata upravljake i ekonomske analize.
Modeli regeneracije - Vrlo je teko usavriti modele regeneracije uma koji pruaju razumne procene
sastava vrsta drvea i gustine nakon poremeaja koji dovode do oteanog razvoja. Gap dynamics
modeli iz generacije JABOWA, imaju tendenciju da koriste pristup stvaranja mnogo malih jedinki u
unapred odreenoj proporciji, baziranom na njihovom delovanju u banci semena ili u nadzemnom delu
biljke pre poremeaja i dozvoljava im da ne klijaju u ranoj fazi simulacije. Empirijski utemeljeni modeli
obino nemaju regenerativnu funkciju.
Odreeni modeli regeneracije idu u pravcu koripenja modela znanja kako bi se predvideo sastav
uskladitenja semena posle manjih ometanja ili novu regeneraciju nakon velikih poremeaja. Yaussy
et al. (1996) opisuju svoje napore da sistematizuju ekoloke karakteristike razliitih vrsta uma i da
model pojedinane regeneracije stabla razvije kroz te karakteristike.
342

Ribbens (1996) je razvio model regeneracije RECRUITS koji izraunava proizvodnju i prostorno
irenje novih sadnica u odnosu na odrasla stabla, maksimalno koristei sve pretpostavke za merenje
svih funkcija novouvedenih sadnica.
Modeli mortaliteta - Smrtnost drvea je vaan proces u razvoju uma. Empirijski simulacioni modeli
obino izraunavaju smrtnost uvoenjem verovatnoe zasnovane na vrstama i relativnim veliinama,
gustini i starosti stabala i merenjima kako bi se stvorili odreeni parametri. Mehanistiki modeli obino
odreuju minimalni nivo rasta kroz parametre za opstanak i stablo umire ako ne dostigne taj minimalni
nivo. Mortalitet je vaan za za modele gazdovanja umama kao smernica gubitka stabala.
Mrtva stabla, kao i ona koja stoje i ona koja su pala, smatraju se veoma vanim delovima ume i
modeli su razvijani da bi simulirali stvaranje, trajanje i raspadanje panjeva, palih trupaca i ostalih
ostataka drveta. Modeli umskih poara su uvaili da je mrtvo drvo u umi vaan faktor pre svega kao
gorivo potencijalnih poara, ali gazdovanje umama vidi i potrebu procene razliitih razvojnih faza
stabala kao i to da je drvo u svojim razliitim oblicima neophodno za ishranu stanita divljih ivotinja,
da ima svoj vizuleni kvalitet, kao i da je vano za modele kvaliteta voda. Modeli za predvianje trajanja
razgradnje i truljenje palih stabala obuhvataju sisteme kao to su Colorado (Brown et al., 1998) i
Oregon (Spies et al., 1988).
Modeli stanita - esto je stanitem sa divljim ivotinjama upravljano tako da se njihovo prisustvo u
umi podrazumevalo, pri emu je fokus na proizvodnji drvne mase. Modeli za odreivanje
odgovarajueg stanita su tehnika za formulisanje opisa potrebnih uslova da se obezbede stanita za
pojedine vrste. Ovi modeli su utemeljeni na strunom znanju i izraeni su u pogledu opsega i pragova
adekvatnosti za nekoliko vanih karakteristika stanita. Ovakvi modeli esto koriste opte informacije
o stanitima u GIS sistemima koji su u sprezi sa drugim tehnikama proizveli niz pristupa u zbliavanju
modelovanja uma i divljih ivotinja u prostornom kontekstu tj. u stanitu.
Hof and Joyce (1992) su opisali upotrebu kombinacije linearnih i integrisanih programskih tehnika
kako bi prikazali divlji svet i umu u kontekstu regiona Rocky Mountain na zapadu SAD. Ortigosa et
al. (2000) predstavlja softver koji se zove VVF, a koji ostvaruje integraciju modela stanita u GIS kako
bi procenio teritoriju za pojedine vrste.
Modeli planiranja see i dobiti - Velike analize su potrebne za politiku upravljanja i za ukljuivanje
ekosistemskih procesa koji obuhvataju vee podruje od jedne osnovne, ogledne parcele. Prostorno
eksplicitne tehnike su vane i vredne jer znamo da primeri, obrasci i organizacija utiu na meusobno
delovanje komponenti. Gazdovanje umama treba planirati prostorno u smislu razumnog ouvanja
umskih resursa, ali takoe se u njega mora ukljuiti razmatranje o odravanju stanita divljih ivotinja
kako bi se umanjili negativni efekti biodiverzitet.
Gustafson (1999) je razvio jedan takav model, HARVEST, kako bi omoguio analizu svih navedenih
aktivnosti preko prostorne komponente. Model je sada u kombinaciji sa LANDIS programom
(Mladenoff et al., 1996) koji integrie analize see stabala, nastavak rasta i obnove ume i ouvanje.

343

Hof and Bevers (1998) koriste matematiki pristup prorauna slinom problemu, da umanje ili
poveaju preciznost realizacije upravljakih ciljeva koristei prostornu optimalizaciju sa datim
ogranienjima limitirane oblasti.
Modeli rekreativnih mogunosti - Omoguavanje rekreacije je vaan deo gazdovanja umama,
naroito u onima koje su u dravnom vlasnitvu. Ukupna vrednost koju donosi rekreacija moe
predstavljati znaajan prihod za umska gazdinstva. U gazdovanju umama dugo se koristio koncept
spektar rekreativnih mogunosti (Driver and Brown, 1978) kako bi se opisale aktivnosti koje se mogu
odvijati u odreenoj oblasti, sa namerom da se okarakteriu rekreacija i druge aktivnosti koje su u
sprezi sa aktivnostima u umi.
RBSim (Gimblett et al., 1995) je raunarski program koji simulira ponaanje rekreativaca uz visoko
korienje prirodnog okruenja, korienjem GIS-a kako bi se predstavila ivotna sredina i ljudi za
simulaciju njihovog ponaanja unutar odreenog geografskog prostora. U RBSim programu je
napravljena kombinacija planinara, biciklista i dip tura i svakoj grupi su dodeljene osnovne
karakteristike..
Vizualizacija - Mnogo je informacija o umarskim modelima koje su sakupljene u formi tabela sa
podacima i koje su dobre i razumljive, ali su za mnoge besmislene, ukljuujui i one koji su
zainteresovani, pa ak i za mnoge koji gazduju umama. Fotografija ume mogu da budu takoe
predstavljati znaajan izvor informacija, ali modeli se koriste za projektovanje uslova koji jo uvek ne
postoje. Najbolja mogunost predstavljanja slike potencijalnih buduih uslova je korienje i prikaz
kompjuterskih podataka za vizuelizaciju. Jedan takav sistem, Stand Visualization System (SVS)
(McGaughey, 1997), generie grafike prikaze oslikavajui uslove koji odgovaraju spisku pojedinanih
elemenata, na primer: stabla, bunje, granje koje se nalazi na tlu itd. Model je iroko upotrebljavan
kao pomoni instrument koji se nadovezuje na modele rasta kao to je na primer NED (Twery et
al.,2000).
Jo jedah slian sistem za vizualizaciju je program SmartForest II (Orland, 1999), koji je takoe
interaktivni program za prikaz podataka i vizuelnih efekata razliitih alternativnih postupaka pre
njihovog sprovoenja.
Sistemi pomoi u odluivanju - Prilagodljivo upravljanje predstavlja veoma obeavajui, intuitivan i
korisan strategijski okvir za strateko definisanje upravljanja ekosistemima (Rauscher, 1999).
Prilagodljivo (adaptivno) upravljanje je kontinuiran ciklus od etiri aktivnosti: planiranje, sprovoenje,
monitoring i evaluacija (Bormann et al., 1993).
Planiranje predstavlja proces odluivanja, donoenje odluke ta da se radi. Implementacija ili
sprovoenje je odluivanje kako da se to uradi i sprovede. Monitoring i evaluacija ukljuuju analizu da
li se upravljaki sistem pribliio eljenom cilju ili ne. Posle svakog ciklusa, rezultati evaluacije se
nastavljaju u pravcu planiranja aktivnosti zbog to boljeg prilagoavanja. Meutim, odluivanje u
razliitim okruenjima obino zahteva razliite, specifine procese odluivanja.
344

Sistemi koji podravaju odluivanje predstavljaju kombinaciju alata koji treba da olakaju donoenje
odluka (Oliver and Twery, 1999).
Postoji nekoliko kompletnih sistema podrke odluivanja (EM-DSS) za gazdovanje umama. Na
svakom operativnom nivou ovi sistemi pomau u sprovoenju procesa najrazliitijih odluka. Na primer,
nivoi upravljanja jedinicama sistema podrke odluivanja mogu biti podeljeni na one koji tee cilju
(pristup odreenom cilju) i na one koji koriste injenice u pristupu.
NED (Twery et al., 2000) je primer za ciljani pristup sistemu podrke odluivanja, gde ciljeve bira sam
korisnik. Zapravo NED je sistem podrke odluivanja koji prua potpunu uslugu za upravljanje na
nivou jedinica. Ovi ciljevi definiu eljene budue uslove (okolnosti) koji potom definiu budue stanje
uma. Akcije gazdovanja bi trebalo da budu odabrane tako da pokrenu zateeno stanje u umi kako
bi se to vie pribliilo eljenom stanju u budunosti.
Nasuprot ovom programu je sistem INFORMS (Williams et al., 1995) koji zapoinje sa listom akcija
postojeih uslova i traganjem da u postojeim uslovima pronae pogodne lokacije za sprovoenje tih
upravljakih akcija.
Faber et al. (1997) je razvio Active Response GIS koji koristi umreene raunare za prikaz
predloene opcije kao i ppregovaranje posrednika, a koji treba da olakaju put do ideje i alternativnih
reenja za upravljanje nacionalnim umama.

3.3. Modelovanje ciklusa ugljenika u umama

U daljem tekstu fokus e biti na modelima koji se koriste za modelovanje ciklusa i sekvestracije
ugljenika u umskim ekosistemima. Terestrini deo biosfere ima vanu ulogu u globalnom ciklusu
ugljenika, a usled aktuelne problematike vezane za klimatske promene sve se vie panje poklanja
delu ciklusa koji se odnosi na vezivanja ugljenika u biosferi. Tokom poslednje decenije prolog veka
proseno godinje vezivanje ugljenika u terestrinim ekosistemima iznosilo je 2,3 milijarde tona
ugljenika godinje, to je 36% od ukupne godinje emisije ugljenika koja nastaje usled sagorevanja
fosilnih goriva (IPCC, 2001). umski ekosistemi imaju posebno vanu ulogu u ciklusu ugljenika jer
imaju veliki potencijal da ga vezuju i zadre u okviru svoje biomase. Treba napomenuti da oni mogu
predstavljati i izvor ugljenika, to usled prirodnih starosnih i sezonskih varijacija u dinamici ugljenika,
to zbog naina gazdovanja, procesa degradacije ili potpune devastacije uma.
Ugljenik zapoinje svoj ciklus kroz umske ekosisteme prilikom asimilacije atmosferskog CO2 do
eera u toku procesa fotosinteze koju vre biljke. Obino se oko polovina od ukupne primarne (GPP
Gross Primary Production) produkcje, koja je rezultat fotosinteze, potroi na autotrofnu respiraciju
(Ra) koja biljkama slui za sintetske procese i odravanje ivih elija, a usled toga dolazi do
oslobaanja CO2 nazad u atmosferu. Preostali produkti fotosinteze ine neto primarnu produkciju
(NPP Net Primary Production),
(1)

NPP = GPP - Ra
345

koja se rasporeuje na lie, grane, stablo, korenje i reproduktivne organe. Kako biljke odbacuju lie
i delove korena, ili umiru, mrtva organska materija formira detritus koji predstavlja supstrat za ivotinje
i mikroorganizme, a oni usled heterotrofne respiracije oslobaaju CO2. Na godinjem nivou netaknuti
umski ekosistemi obino imaju mali neto prirast u razmeni ugljenika sa atmosferom, to predstavlja
neto produkciju ekosistema (NEP Net Ecosystem Production). Najvea akumulacija ugljenika u
veini umskih ekosistema nalazi se u humusu u zemljitu, s obzirom na to da on ostaje neoksidovan
veoma dugo. umski ekosistemi mogu predstavljati i izvor ugljenika u sluaju smanjenja fotosinteze ili
kod smanjenja koliine organske materije usled prirodnih ili antropogenih poremeaja.
Razmena ugljenika u okviru umskih ekosistema zavisi od odnosa fotosinteze koja predstavlja
pozitivan tok i respiracije koja smanjuje sadraj ugljenika u ekosistemu tako da je oznaavamo kao
negativan tok. Neto ekosistemska razmena (NEE Net Ecosystem Exchange) tokom dana
predstavlja razliku izmeu fotosinteze (Pg) i fotorespiracije (Rp), autotrofne respiracije koja se deli na
respiraciju odravanja (Rm) i respiraciju rasta (Rs), i heterotrofne respiracije ivotinja i
mikroorganizama (Rh) (Waring and Running, 2007):
(2)

NEE tokom dana = Pg - Rp - Rm - Rs - Rh

a tokom noi kada nema fotosinteze,

(3)

NEE tokom noi = - Rm - Rs - Rh = - Re

gde je Re totalna respiracija ekosistema neraunajui fotorespiraciju.

Modelovanje ciklusa ugljenika u umskim ekosistemima treba da obuhvati sve bitne parametre i
procese kao to su faktori ivotne sredine, fotosinteza, autotrofna i heterotrofna respiracija,
alokacija ugljenika i specifinost vrsta. Jedna od prednosti primene modelovanja za ispitivanje
umskih ekositema i ciklusa ugljenika u njima jesta da se mogu obavljati simulacije za duge periode
vremena koje u prirodi nikada ne bi mogli da posmatramo.
Fotosinteza - Fozosinteza zapoinje kada hlorofil i drugi pigmenti u hloroplastima apsorbuju sunevu
energiju prenesu je do reakcionog centra usled ega dolazi do pobuivanja elektrona. Pobueni
elektroni kreu se du transportnog lanca elektrona, to biljci obezbeuje neophodnu energiju, i
dovodi do razgradnja molekula vode na kiseonik, koji odlazi u atmosferu, i vodonik koji uz CO2
biljkama slui za sintezu organskih jedinjenja. Postoje tri odovjena procesa koji mogu predstavljati
ograniavajui faktor prilikom fotosinteze, i to su reakcije svetle faze prilikom kojih se suneva energija
apsorbuje i konvertuje u hemijsku energiju visoko energetskih jedinjenja ATP i NADPH; reakcije
tamne faze gde dolazi do biohemijske redukcije CO2 do eera uz pomo ATP i NADPH; i
sprovoenje CO2 iz atmosfere do mesta redukcije u hloroplastima.

346

Poetni deo reakcija u svetloj fazi, kada dolazi do apsorpcije i prenosa Suneve energije do
reakcionog centra, je ogranien samo iradijacijom i koliinom dostupnih pigmenata. Drugi deo koji
obuhvata transport elektrona je osetljiv na tempereaturu, ali je nezavistan od koncentracije CO2. U
toku tamne faze Rubisco (Ribuloza-1,5-bisfosfat karboksilaza oksigenaza) vri primarnu redukciju
CO2. Poto ovaj enzim moe da reaguje i sa kiseonikom dolazi do efekta fotorespiracije to usporava
proces fotosinteze. Reakcije tamne faze zavise od temperature i dostupnog CO2, ali i od dovoljno
azota i drugih supstrata koji su neophodni za sintezu Rubisco-enzima. Brzina kojom CO2 moe da
dopre do hloroplasta ograniena je njegovom parcijalnom pritisku i provodljivosti stoma.
Fraquaher et al. (1980) su razvili osnovne jednaine obuhvataju procese za asmilaciju CO2 tokom
fotosinteze. Ove jednaine obuhvataju ogranienja usled aktivnosti enzima, transportnog lanca
elektrona i provodljivosti stoma. Asimilacija ograniena enzimskom aktivnou (Av) jednaka je,
Av = [ Vmax ( ci G* ) / [ Kc ( 1 + pO2 / Ko ) + ci ] ] Rc

(4)
gde su

Vmax
pO2
Kc i Ko
ci
G*
Rc

maksimalna stopa karboksilacije kada su enzimi zasieni

ambientalni parcijalni pritisak kisenonika
Michaelis-Menten konstante za karboksilaciju i oksigenaciju Rubico-a
parcijalni pritisak CO2 u hloroplastu
kompenzacija za parcijalni pritisak CO2 u odsustvu elijske respiracije
elijska respiracija u listu

Asimilacija ograniena transportnim lancem elektrona (Aj) jednaka je,

Aj = ( J / 4 ) [ ( ci G* ) / ( ci + 2 G*) ] - Rc

(5)
gde je

J potencijalna stopa transporta elektrona koja se ondosi na maksimalnu zasienost svetlom

i apsorpciju

Za izraunavanje provodljivosti stoma koja odreuje difuziju CO2 (gco2) u list Ball et al. (1987) su razvili
sledeu jednainu,
gco2 = g0 + ( g1 Ah P ) / ( ca G )

(6)
gde su

g0
g1
Ah
P
G
ca

minimalna provodljivost stoma

empirijski koeficijent koji predstavlja osetljivost provodljivosti stoma na
asimilaciju, koncentraciju CO2, vlanost i temperaturu
relativna vlanost na povrini lista
atmosferski pritisak
kompenzacija za CO2
ambijentalni parcijalni pritisak CO2 na povrini lista
347

Postoje i brojne druge jednaine koje se koriste da detaljnije opiu sve procese i dogaaje tokom
fotosinteze, meutim, ove jednaine (4, 5 i 6) obuhvataju sve glavne promenljive i omoguavaju da se
donekle predvidi uticaj porasta atmosferske koncentracije CO2, a pri tome mogu identifikovati
potanecijalna ogranienja koja su vezana za dostupnost azota, svetlost, temperaturu i parametre koji
utiu na provodljivost stoma. Ove jednaine koriene su u za razvoj osnovnog modela koji je
primenjen za ispitivanja u razliitim tipovima uma i obino je sluio kao referentna taka za poreenje
sa kasnijim modelima.
Autotrofna respiracija - Autotrofna respiracija (Ra) se deli na metaboliku potronju energije prilikom
sinteze novih tkiva i odravanje ivih elija i tkiva. Potronja energije na odravanje tkiva i elija zavisi
od njihovog stanja i tipa. Povrede tkiva mogu znaajno poveati respiraciju neophodnu za odravanje.
Drvee tokom svog ivota akumulira veliku koliinu provodnog i skladinog tkiva, pa se prvobitno
smatralo da poveane potrebe za odavanjem ovog tkiva utiu na ustanovljeno smanjenje relativne
stope rasta koji postaje intenzivniji sa prolaskom vremena. Meutim, veina provodnog tkiva drvea
se sastoji od beljike koja sadri vrlo malo ivih elija. Aktivnost enzima, koja se vezuje za
koncentracije azota u ivim tkivima, je takoe manja u beljici nego u liu. Respiracija u listu, gde je
obino sadraj azota 2%, tokom jednog dana iznosi oko 0,45% od ukupne mase pri temperaturi od
10C, a oko 0.9% kad je temperatura 20C, dok ista koliina beljike metabolie samo jednu desetinu
od ukupne respiracije u listu (Waring and Running, 2007). Za modelovaje respiracije koja slui za
odravanje ivih tkiva i eilija (Rm) koristi se jednaina koja opisuje eksponencijalan rast koji se
uoava pri porastu temperature,
Rm (T) = R0 Q10 [ ( T To ) / 10 ]

(7)
gde su R0
Q10

stopa respiracije odravanja pri temperaturi T0 = 0C (ili nekoj drugoj

temperaturi koja slui kao referentna temperatura)
promena u stopi respriracije za svakih 10C promene temperature

Problem kod modelovanja respiracije odravanja predstavlja injenica da R0 veoma varira u zavisnosti
od sadraja azota u odreenom tkivu. Pored toga, male promene u indeksu povrine lista (LAI Leaf
Area Index), masi korenovih dlaica i odnosu aktivnih i nekativnih enzima oteavaju procenu potronje
ugljenika na godinjem nivou za 25% (Ryan et al., 1996).
Rast biljaka zahteva metabolisanje vie resursa nego to e se na kraju nai u konanom proizvodu.
Respiracija koja se koristi za sintezu novih tikva zavisi od koliine odnosa osnovnih organskih
jedinjenja koja ine odreeno tkivo. Za sintezu 1 g lipida potrebno je 3,02 g glukoze, dok potrebe za 1
g lignina, proteina i polimera eera iznose 1,90, 2,35 i 1,18 g glukoze (Penning de Vries, 1975). Kod
velikog drvea sinteza novih tkiva obino iziskuje dodatnih 25% od ukupnog ugljenika koji se nalazi u
novom tkivu, dok kod manjeg drvea, posebno listopadnog koje ima vei saraj proteina u liu i
drugim organima, taj procenat dostie 35% (Ryan, 1991).
348

Heterotrofna respiracija - Detritus koji nastaje od biljaka slui kao hrana za heterotorfne orgnazime
(pre svega bakterije i gljive) koji u procesu respiracije oslobaaju CO2 i metan. Postoje tri glavna
faktora koja ograniavaju heterotrofnu resporiaciju i to su sastav supstrata, dostupnost vode i
temperatura. Sastav supstrata direktno odreuje koliko energije mora da se utroi za njegovu
razgradnju. eeri, skrob, masti i proteini predstavljaju redukovanije oblike ugljenika i mnogo lake se
razgrauju u odnosu na tanine, lignin i celulozu koji imaju vei sadraj kiseonika. Grub pokazatelj
sastava supstrata predstavlja sadraj azota po gramu ugljenika koji se izraava kao C : N odnos,
visoke vrednosi ovog odnosa znae da e se supstrat razgraivati sporije. Bolji pokazatelj kvaliteta
susptrata predstavlja indeks koji se dobija iz odnosa lignina i azota jer pokazuje dostupnu slobodnu
energiju koja se moe dobiti iz date mase supstrata (Melillo et al., 1982).
Metabolika aktivnost mikroorganizama takoe zavisi i od sadraja vlage u umskoj stelji i zemljitu i
temeperature. U umskoj stelji stabilna metabolika aktivnost se obino odrava sve dok supstrat nije
potpuno suv, dok u zemljitu dolazi do linearnog pada zajedno sa smanjivanjem dostupne koliine
vode. Uticaj temperature dosta varira u zavisnosti od sastava supstrata i vrste mikroorganizma.
Generelno, dekompozicija drastino opada ispod 0C, najvei rast belei izmeu 10C i 30C, i opet
opada kada teperatura krene da prelazi 40C. Zavisnost heterotrofne respiracije i dekompozicije od
dostpne vlage, temperature i sastava supstrata predstavljaju osnovne parmetre za modelovanje ovih
procesa u umskim, a i drugim terestrinim, ekosistemima.
Alokacija ugljenikan - Biljci dostupan ugljenik koji se moe upotrebiti za sintezu novih tkiva, skladititi
kao rezerva ili iskoristiti za sintezu odreenih sekundarnih metabolita, zavisi od koliine produkata
fotosinteze koji ostanu dostupni nakon to se podmire potrebe autotrofne respiracije. Alokacija
preostalog ugljenika na razliite proizvode i biohemijski sastav tih proizvoda su u velikoj meri odreeni
relativnom dostupnou solarne energije, vode, azota, CO2 i temperature.
Kod viegodinjih biljaka, a posebno dugo iveeg drvea, postoji znaajna sezonska varijacija u NPP
i njenoj alokaciji. Generalno, moemo smatrati da do rasta moe doi samo kad ima dovoljno
ugljenika i energije da se podmiri osnovni metabolizam odravanja, a pri tome ime i dovoljno rezervi
ugljenih hidrata za period noi ili druge fotosintetski neaktivne periode. Trenutno ne postoji dovoljno
razumevanja za sve procese koji odreuju varijacije u alokaciji na sezonskom nivou iako je njihov
uticaj veoma vaan. Na primer, promena od 5% u alokaciji ugljenika od sitnijeg korenja moe dovesti
do poveanja biomase lia za 30% (Copper and Gholz, 1991).
Postoji veliki broj predloga koji pokuavaju da daju najbolji nain za modelovanje alokacije ugljenika
na sezonskom nivou, a neki od njih se ak zasnivaju i na potpuno suprotnim pretpostavkama. Za sada
najveu pouzdanost imaju modeli koji se specifino odnose na vrste koje imaju relativno konstantan
rast tokom trajanja jedne godine, a to su obino vrste koja rastu u tropskim uslovima gde klima
pokazuje manji stepen varijacija. Meutim, kod veine vrsta postoje odreeni periodi kada nema rasta
iz nekog razloga, na primer, zbog neodgovarajuih klimatskih uslova ili zbog nedostatka nutrijenata.
349

Zbog toga je vano da se poetak i kraj rasta, odnosno fenologija, kontinualno prati ili precizno
predvidi. Kod biljaka fenologija je skoro uvek pod uticajem faktora koji dolaze iz spoljanje sredine. U
umerenim oblastima duina dana i temperatura vazduha su kljuni parametri koji utiu na aktivnost
biljaka. Due noi dovode do prestanka rasta, a dui dani izazivaju hormonalne promene koje
stimluliu rast. Do prestanka rasta i odumiranja lia moe doi i usled sue ili temperatura koje
prelaze ispod 0C. U hladnijim predelima obino nema rasta dok se temperature tla ne podignu barem
nekoliko stepeni iznad take smrzavanja. Svi ovi parameteri mogu se koristiti za modelovanje poetka
i prestanka rasta biljaka. Jo jedan od naina koji je primenjen u vie aktuelnih modela zasniva se na
sumi akumuliranih dnevnih temperatura koja mora dostii odreenu vrednost pre nego to rast moe
zapoeti.
Promene na godinjem nivou u alokaciji ugljenika je mnogo lake predvideti, pa samim tim i
modelovati, u odnosu na sezonske varijacije. Godinja primarna produkcija predstavlja sav ugljenik
koji je vezan u suvoj materiji tokom jedne godine, a ekvivalentan je ukupnom usvajanju ugljenika usled
fotosinteze umanjenom za gubitke usled autotrofne respiracije. Neto primarna produkcija se u
modelima obino ocenjuje preko jednaine koja opisuje sumu rasta svih tkiva tokom jedne godine, bez
obzira da li je deo tkiva pojeden od strane biljojeda ili je pretvoren u detritus (Waring and Running,
2007),
(8)
gde su

NPP = B + DB + CB
B
DB
CB

promena u biomasi tokom jedne godine

detritus koji nastaje u toku jedne godine
gubici u biomasi usled prisustva biljojeda

Kada je NPP jednom izraunata primenjuju se faktori alokacije koji odreuju u kojoj meri se ugljenik
rasporeuje do razliitih organa drveta. Svaki od ovih faktora obino ima vrednost veu od nule i
manje od jedan, a njihov zbir je uvek jedan. Mnoenjem faktora alokacije za odreeni biljni organ sa
NPP dobijamo koliko ugljenika odlazi u taj organ tokom godine. U okviru svake specifine klimatske
zone, pa samim tim i tipa vegetacije, alokacija ugljenika na godinjem nivou pokazuje odreenu
koezistentnost, posebno ako se posmatra samo alokacija do lia i stabla, osim u sluaju da drvee
produkuje znaajno vee koliine semena ili vremenske prilike znaajno odstupaju od uobiajnih u
duem periodu. Grafik 1 prikazuje obrazac alokacije ugljenika do lia i stabla kod razliitih vrsta
etinara u Oregonu (Gholz et al., 1979). Proporcionalni prirasti u biomasi stabla, lia, grana i korenja
veeg prenika su u eksponencionalnoj vezi sa porastom prenika stabla. Na osnovu alometrijskih
relacija koje se dobiju analizom ovih odnosa moe se doi do faktora alokacije koji se koriste u
modelima.

350

Bimomasa stabla (kg)

Povrina lia (m2)

Grafik 1. Obrasci alokacije ugljenika do stabla i lia kod razliitih vrsta etinara

3.3.1. Modelovanje ciklusa ugljenika u umama uz pomo programa CO2FIX

Fokus e u daljem tekstu biti na odreenom primeru modela za ciklus ugljenika u umama i njegovoj
praktinoj primeni. Dinamika ciklusa ugljenika u umama i njegovo vezivanje bie modelovani uz
pomo programa CO2FIX (Schelhaas et al., 2004, Masera et al., 2003). Ovaj program je nastao u cilju
davanja odgovora i sticanja novih znanja vezano za vremensku dinamiku vezivanja ugljenika u
umama i kao alat koji koji moe da slui za kalkulaciju ugljenika kod projekata koji utiu na
ublaavanje klimatskih promena (CDM, REDD i drugi). Pored ovog CO2FIX ima i niz drugih
mogunosti moji mogu biti od velike koristi kod gazdovanja uma. Model moe da prati rast stabala,
predvia prinose kod see, simulira razliite efekte see, prati tok drvnih proizvoda, poredi efikasnost i
utetde kod primene fosilnih i biogoriva poreklom iz umskih ekosistema i daje celokupni finansijski
obraun svih aktivnosti.
Jasno je da terestrini deo biosfere, a pogotovo umski ekosistemi, igraju vanu ulogu u globalnom
ciklusu ugljenika. Ova injenica stalno podstie dalja nauna istraivanja u vezi vremenskog razvoja
vezivanja, prostornog rasporeda vezivanja u okviru bioma i mogunosti i potekoa prilikom
sprovoenja odreene vrste upravljana prirodnim resursima koji bi mogli da utiu na ovaj proces. Sa
druge strane, meunarodne strategije smanjenja emisije CO2 sve vie istiu centralnu ulogu biosfere u
ovom procesu. Konsenzus po ovom pitanju postignut je jo na CoP 6b (Conference of the Parties,
Konferencija Potpisnica) u Bonu, a dodatno je razraeno na CoP 7 u Marakeu 2001. godine. U
skladu sa tim IPCC je pripremio Good Practice Guide (Vodi dobre prakse) za izvetavanje o
gasovima staklene bate vezano za korienje zemljita, promenu korienja zemljita i sektor
umarstva, koji je usvojen 2003. godine. Nakon toga se krenulo u izradu dokumenta koji bi se bavio
baznim linijama emisija, curenjima i kalkulaciji ugljenika kod projekata koji spadaju pod CDM. Da bi
olakala primena ovih, a i dugih projekata kao to su projekti BioCarbonFund fonda Svetske banke,
351

postalo je oigledno da je potrebno razviti usaglaen alat koji bi se mogao koristiti za kvatifikovanje
ciklusa ugljenika u okviru umskih ekosistema.
Prva verzija programa CO2FIX je razvijena sa ciljem da da uvid u vremensku dinamiku vezivanja
ugljenika kod jednodobnih i jednovrsnih sastojina. Uz pomo njega moglo se izraunati koliko je jedna
takva sastojina donela kredita za emisiju ugljenika. Za dalji razvoj programa veoma je zasluna
realizacija CASFOR I i CASFOR II (Carbon sequestration in afforestation and sustainable forest
management, Vezivanje ugljenika tokom poumljavanja i odrivog upravljanja umama) projekta,
prilikom kojih je program uraen u verziji za Windows-platformu, a dodate su i brojne mogunosti koje
obuhvataju sposobnost da se modeluju sastojine sa razliitim vrstama i starosnom strukturom,
sposobnost da se vre korekcije parametara rasta u zavisnosti od gustine sastojine, sposobnost da se
urauna uticaj meusobnog uticaja meu vrstama (kompeticija), modelovanje ivotnog ciklusa
umskih proizvoda, modelovanje relevantnih procesa koji se odvijaju u zemljitu, modelovanje
razliitih tipova uma i naina upravljanja, finansijski obraun, modelovanje bio-energije i druge.
Najnovija verzija CO2FIX programa predstavlja model koji vri simulacije na nivou ekosistema u cilju
kvanitifikovanja rezervi i flukseva ugljenika u umama uz pomo kalkulacije promena ugljenika u svim
relevantnim sferama i rezervama ugljenika. Ovaj model se sastoji iz 6 modula, slika 1:

Slika 1. Moduli u programu CO2FIX

352

Modul za biomasu
Modul za zemljite
Modul za umske proizvode
Modul za bioenergiju
Finansijski modul
Modul za kalkulaciju ugljenika

Glavni zadatak programa, odnosno izraunavanje ukupne koliine ugljenika vezanog u posmatranom
sistemu za dato vreme (CTt) se izraunava preko jednaine (Masera et al., 2003),
(9)

CTt = Cbt + Cst + Cpt

gde su Cbt
Cst
Cpt

(Mg C/ha)

ukupna koliina ugljenika vezanog u biomasi (podzemnoj i nadzemnoj) u

odreenom vremenu t u Mg C/ha
ugljenik vezan u organskoj materiji u zemljitu u Mg C/ha
ugljenik vezan u umskim proizvodima u Mg C/ha

Za obavljanje ovog prorauna poterbni su podaci koji se unose pre poetka samog modelovanja, ali i
drugi podaci koje program sam izraunava uz pomo modula koji se nalaze u okviru samog programa.
Modul za biomasu - Rezerve i fluksevi ugljenika u okviru ive umske biomase (nadzemne i
podzemne) se u programu CO2FIX procenjuju uz pomo pristupa koji podrazumeva razdvanje na
posebne grupe (Reed, 1980). Svaku grupu ine pojedinana stabla iste ili sline vrste za koje se moe
konstatovati da imaju sline osobine rasta, pa se mogu tretirati kao jedinstveni entitet prilikom
modelovanja. Ove grupe, na primer, mogu biti sainjene od vrsta koje pripadaju istoj klasi sukcesije
(pionirske, prelazne ili klimaks zajednice), pojedinanih ili nekoliko slinih vsta u umama sa razliitim
vrstama ili posebni spratovi u okviru viespratnih agor-umskih sistema. Ugljenik koji je vezan u ivoj
biomasi celog umskog ekosistema koji posmatramo (Cbt) se moe izraziti kao suma biomasa svih
grupa koje ga sainjavaju,
(10)

Cbt = Cbi
(Mg C/ha)

gde je Cbi

koliina ugljenika vezana u okviru ive biomase jedne grupe u odreenom

vremenu t u Mg C/ha

Za svaki vremenski korak u modelu (obino jedna godina) parametar Cbt se preraunava preko
poente biomase (koja je za prvi korak uneta u model od srane korisnika, a za svaki sledei se uzima
obraunata biomasa iz prethodnog vremenskog koraka), uveanu za novu biomasu (Gbit) koja nastaje
usled rasta drvea i umanjenu za gubitke koji potiu usled opadanja/kidanja lia, grana i korenja (Tit),
353

mortaliteta stabala usled starenja (Msit), see (Hit) i mortaliteta koji nastaje kao sekundarni efekat see
(Mlit),
(Mg C/ha)
(11)
Cbit = Cbi + Kc [ Gbit - Tit - Msit - Hit - Mlit ]
gde je Kc

konstanta koja slui za konverziju biomase u sadraj ugljenika (Mg C po Mg suve

biomase)

Program CO2FIX razlikuje etiri dela drvne biomase i to su stablo (ukljuujui koru), lie, grane i
korenje. Da bi se simulirao rast biomase (Gbit) program koristi stopu rasta zapremine stabla (proseni
godinji prirast), koja se moe dobiti iz tablica prirasta. Na osnovu stope rasta zapremine stabla dalje
se raunaju stope za rast lia, grana i korenja uz pomo vremenski zavisnih koeficijenata alokacije.
To znai da je glavni ulazni paramter stopa rasta zapremine stabla (u m3 ha-1 za jednu godinu), a
stope rasta drugih delova biomase se raunaju na osnovu tog parametra. Sve stope rasta se kasnije
modifikuju usled interakcija u okviru jedne grupe, ali i usled interakcija izmeu razliitih grupa. Da bi se
dodatno korigovao rast biomase usled kvaliteta podloge mogu se koristiti tablice prirasta koje su
dobijene za dobar, srednji ili loiji kvalitet podloge (Nabuurs and Mohren, 1995). Obraun rasta nove
biomase vri se prema sledeoj jednaini,
(12)

Gbit = ( Kvi Ysit ( 1 + ( Fijt ) ) ) Mgit

gde su Kvi
Ysit
Fijt
Mgit

(Mg C/ha)

konstanta za konverziju zapreminskog prirasta u suvu biomasu za svaku grupu

zapreminski prirast stabla drveta za svaku grupu (m3 ha-1 za jednu godinu)
koeficijent alokacije biomase za svaku komponentu biomase (lie, grane i
korenje) u odnosu na biomasu stabla, za svaku grupu (Mg po Mg biomase stabla)
modifikator rasta usled interakcija unutar i izmeu razliitih grupa

U okviru programa CO2FIX mogue je na dva naina odrediti prirast biomase stabla za svaku grupu,
preko starosti drvea ili sastojina (klasinne tablice prirasta), ili kao funkciju ukupne i maksimalne
nadzemne biomase svake grupe.
Meusobne interakcije koje utiu na rast biomase variraju od smanjenog rasta usled kompeticije do
intenzivnijeg rasta usled sinergetskog efekta, pri emu je najzastupljeniji vid interakcija kompeticija. U
okviru jedne grupe interakcije mogu biti usled prisustva drugih jedinki u toj grupi ili usled prisustva
jediniki iz drugih grupa. Postoji vie naina da se vri modelovanje kompeticije i drugih interakcija. Kod
nedostatak modela (gap model) za drvee ima maksimalan prirast pri optimalnim uslovima, a zatim
se taj rast modifikuje u zavisnosti od abiotikih i biotikih uslova spoljanje sredine (Botkin et al.,
1972b). Kod modela rasta i prirasta, modifikatori rasta se esto definiu kao funkcija temeljnice
sastojine ili kao funkcija parametara koji pokazuju obrast sastojine (Peng, 2000; Monserud and
Stebra, 1996). Kod bilo kog pristupa, vrednosti modifikatora obino variraju izmeu 0 (nema rasta) do
1 (bez uticaja na rast) i vie od 1 kada imamo sinergetski efekat (kada je rast vei u zajednici u
odnosu na rast samostalne grupe). Za modelovanje interakcija u okviru iste ili izmeu razliitih grupa
354

program koristi jedan parametar, Mgit koji predstavlja funkciju ukupne biomase sastojine. Program
daje dve mogunosti za modelovanje ovog parametra: a) interakcije se modeluju kao funkcija ukupne
biomase svih grupa u posmatranoj sastojini (Bt) i maksimalne ukupne biomase svih grupa za istu
sastojinu (Bmax); b) interakcije se za posmatranu grupu modeluju kao funkcija relativne biomase svake
druge grupe koja je prisutna u sastojini. Matematiki Mgit moemo izraziti na dva naina,
(13)

Mgit = f ( Bt / Bmax )

(14)

Mgit = Mikt

(nema jedinicu)
(nema jedinicu)

gde je Mikt
modifikator rasta za svaku grupu i u odnosu na svaku drugu grupu k, i rauna se
prema sledeoj jednaini,
(15)

Mgikt = f ( Bit / Bi max )

(nema jedinicu)

a Bit i Bi max
oznaavaju nadzemnu biomasu za svaku grupu i i maksimalnu nadzemnu
biomasu za istu grupu.
Smrtnost usled starenja drvea (Msit) se moe proceniti na dva naina, ili kao funkcija starosti drvea
ili kao funkcija relativne biomase (trenutne biomase u odnosu na maksimalnu biomasu) (Schelhaas et
al., 2004),
(16)
jedinicu)

Msit = f ( starost ) ili f ( Bit / Bi max )

(nema

Kod prvog naina podrazumeva se da svaka vrsta drvea ima svoju maksimalnu starost koju moe
dostii i da se smrtnost poveava kako se starost sastojine pribliava toj maksimalnoj starosti. Ovaj
metod obrauna smrtnosti se obino i koristi osim kada podaci o smrtnosti usled starosti nisu
dostupni.
Da bi se dobila precizna procena dinamike ugljenika potrebno je, pored smrtnosti drvea,
obraunati i razgradnju pojedinih delova ivih jediniki, kao to su lie, korenovi i grane, koja se
dogaa na godinjem nivou. Razgradnja ovih elemenata bitno utie i na dinamiku ugljenika u zemljitu
na kome se umski ekosistem nalazi. Razgradnja biomase za svaku grupu (Tit) modeluje se kao suma
razgradnje svakog pojedinanog dela, to se moe izraunati mnoenjem postojee biomase u okviru
odreenog dela drveta (Bijt) i konstante razgradnje (Ktij) (Schelhaas et al., 2004). Matematiki
prikazano,
(17)

Tit = Bijt Ktij

(Mg C/ha)

gde vrednosti Ktij variraju izmeu 0 i 1 u zavisnosti od stepena razgradnje tokom jedne godine.
355

Ako se odreenim umskim sistemom upravlja na neki nain verovatno je da e deo, ako ne i
kompletna drvna biomasa, biti uklonjena putem proreivanja, selektivne ili kompletne see. Biomasa
koja je poseena se oduzima od postojee biomase u okviru posmatranog umskog ekosistema i
zatim se prenosi do modula za umske proizvode i modula za zemljite. Sea za jednu godinu u
okviru jedne grupe se definie kao poseeni deo postojee biomase (fHit), a ukupnu seu moemo
definisati preko sledeeg matematikog izraza (Schelhaas et al., 2004),
(18)

Hit = ( Bijt fHit )

(Mg C/ha)

Sprovoenje see u umskim ekosistemima moe dovesti do poveanja smrtnosti neposoenih

stabala usled prouzrokovanja razliitih oteenja. Stepen i uticaj ovakih oteenja pre svega zavisi od
vrsta koje sainjavaju umski eskositem, kao i koriene mehanizacije i metoda po kom se vri sam
postupak see. Na smrtnost usled oteenja koja nastaju ovim putem direkno utie i intenizizet see,
koji se moe izraziti preko broja poseenih stabala, povrine, zapremine ili biomase. Sea moe
izazvati smrtnost i nekoliko godina nakon njenog sprovoenja. Meutim, najei sluaj je da je
smrtnost via na poetku, nakon sprovoenja see, i da se posle postepeno smanjuje, a nakon 10 do
20, u zavisnosti od tipa ume, vrsta, naina see i koriene opreme i mehanizacije, ovakvi efekti
prestaju da se ispoljavaju (Pinard, 1997). Modelovanje ovog efekta u CO2FIX programu se zasniva na
korienju koeficijenta smrtnosti usled osteenja prilikom see (Klit) koji predstavlja linearnu funkciju
vremena (godine posle see p) i tri parametra: 1) poetna smrtnost (Moi), 2) trajanja oteenja () i 3)
intenzitet see (Ioi). Smrtnost usled oteenja prilikom see (Mlit) za odreenu grupu dobijamo kada
pomenuti koeficijent pomonoimo sa nadzemnom biomasom za tu grupu (Bit), matematiki,
(19)
gde je
(20)

Mlit = Bit Klit

Klit = f ( Ioi, Moi, , p )

(Mg C/ha)
(Mg C/ha)

Modul za zemljite - U okviru programa CO2FIX modul za zemljite se zasniva na Yasso modelu uz
pomo koga se vri modelovanje ciklusa ugljenika u zemljitu (Liski et al., 2005). Ovaj model ima
ulogu da opie proces dekompozicije i dinamiku ugljenika u zemljitu kod dobro dreniranih tipova
zemljita, gde nema usporenog procesa dekompozicije usled slabog oticanja vode. Trenutna verzija
Yasso modela je podeena tako da prikazuje ukupnu koliiunu ugljenika u zemljitu bez razlike meu
slojevima zemljita. Kada je u pitanju primenljivost modela on se moe uspeno koristiti i za
listopadne i za etinarske ume. Pored toga moe se primenjivati u razliitim klimatskim uslovima, a
do sada je ve testiran za ispitivanje efekata klime na stepen dekompozicije nekoliko tipova stelje u
okviru irokog spektra ekosistema koji su varirali od artike tundre do tropskih kinih uma. Modul za
zemljite se sastoji iz tri podmodula za umsku stelju i pet podmodula za dekompoziciju, slika 2.

356

Slika 2. Podmoduli u okviru modula za zemljite

Stelja nastaje u modulu za biomasu usled razgradnje biomase i prirodne i antropogneo izazvane
smrtnosti. U okviru modula za zemljite stelja je podeljena na nedrvnu stelju (lie i korenove dlake),
sitniju drvnu stelju (granje i krupnije korenje) i krupniju drvnu stelju (stabla i panjevi), a svaka od njih
ini jedan podmodul. Svaki od podmodula za stelju ima stopu frakcionisanja koja odreuje koji deo
sadraja datog pod modula e prei u podmodule za dekompoziciju u okvirju jednog vremenskog
koraka. Kod podmodula za nedrvnu stelju stopa frakcionisanja iznosi 1 to znai da e ceo sadraj
podmodula biti prenet dalje u okviru jednog vremenskog koraka, dok je kod oba podmodula za drvnu
stelju ona manja od 1. Dekompozicija stelje se nakon podmodula za umsku stelju dalje, na osnovu
hemijskog sastava, rasporeuje prvo izmeu tri podmodula za dekompoziciju, u koje spadaju
rastvorljiva jedinjenja, celulozna i ligninska jedinjenja. Svaki od ova tri podmodula ima ima specifinu
stopu dekompozicije koja odreuje u kojoj meri e se sadraj ovih podmodula razgraivati u toku
jednog vremenskog koraka. Deo se trajno gubi iz sistema, uglavnom u obliku CO2, a ostatak se
prenosi u druga dva podmodula za dekompoziciju, humus 1 i humus 2, kod kojih se sporije razlau
otpornija jedinjenja. Na stope dekompozicije presudan uticaj imaju temperatura i dostupnost vode.
Umanjujui uticaj letnjih sua na dekompoziciju ukljuen je u modul za zemljite kako bi bio
obuhvaen ovaj efekat koji je karakteristian za suva leta mediteranske klime.
Modul za umske proizvode - Modul za umske proizvode prati tok ugljenika nakon see. U toku
iste godine kada se vri sea nekoliko prelaznih procesa i alokacionih koraka se odvijaju pre nego to
ugljenik konano dospe u krajnje proizvode, otpad pilane ili bude prenesen u modul za bioenergiju,
slika 3. Kada proizvodi okonaju svoj ivotni vek mogu biti reciklirani, odloeni na deponije ili
357

iskorieni kao biogoriva. Ugljenik se onda ili oslobaa u atmosferu usled dekompozicije na
deponijama ili se prebacuje u modul za bioenergiju. Celokupan modul za umske proizvode zasniva
se na modelu koji su razvili Karjalainen et al. (1994) radi modelovanja bilansa ugljenika za potrebe
Finskog umarskog sektora.
Poseena stabla i grane predstavljaju ulazne parametre za ovaj modul, i oni se razdvajaju na tehniko
drvo, celulozno drvo i opciono drvne ostatke. U ovkiru modula jedini ugljenik koji se prati potie iz
poseene biomase, a bilo koje supstance sa ugljenikom koje se primenjuju tokom obrade drveta (na
primer lepak) se zanemaruju.
U okviru modula za umske proizvode, prvi korak se sastoji od rasporeivanja tehnikog drveta na
razliite drvne sirovine u koje spadaju trupci, daske i ploe i drvena pulpa i papir, dok se celulozno
drvo rasporeuje samo na daske i ploe i drvenu pulpu i papir. Svi nusproizvodi i ostaci se prebacuju
u modul za bioenergiju. Krajnji proizvodi obrade drveta podeljeni su u tri kategorije: dugovene,
srednjevene i kratkovene proizvode. Svaka od drvnih sirovina se dalje rasporeuje izmeu ove tri
kategorije proizvoda, a svi ostaci se mogu ponovo koristiti za proizvodnju manje kvalitetnog proizvoda,
odloiti na otpad pilane ili iskoristiti za dobijanje bioenergije.
Za svaku kategoriju proizvoda, kao i za deponiju pilane i druge deponije, odreena su vremena polu
ivota koja odreuju vreme koje e ugljenik biti vezan u proizvodima ili se zadrati na deponijama.
Program CO2FIX koristi sledeu funkcije za odbacivanje i razgradnju (Schelhaas et al., 2004),
(21)
gde su

Pt + 1,k = Ptk ( 1 ln ( 2 ) / Lk )
Ptk
Lk

koliina ugljenika u odreenoj kategoriji proizvoda

vreme polu ivota za tu kategoriju

Kada se ova funkcija primeni prosene rezerve ugljenika u odreenom krajnjem proizvodu iznosi 50%
od poetnog ugljenika nakon perioda koji je jednak vremenu polu ivota za taj proizvod.
Nakon to se proizvodi odbace mogu biti reciklirani, odloeni na deponiju ili iskorieni kao biogorivo,
u kom sluaju se vri transfer u modul za bioenergiju. Kada je u pitanju reciklaa, proizvod moe biti
recikliran samo u kategoriju sa istim ili manjim ivotnim vekom. U sluaju odlaganja na deponiju
ugljenik se usled procesa razgradnje isputa direktno u atmosferu.

358

Slika 3. Modul za umske proizvode

Modul za bioenergiju - Bioenergija predstavlja energiju koja potie iz biomase. Biomasa koja se
koristi za dobijanje energije moe poticati od energetskih useva, uma, nusproizvoda poljoprivrede,
umarstva i obrade drveta, a moe se sagorevanjem direktno koristiti za dobijanje toplotne energije ili
moe biti konvertovana u gas ili tena goriva.
Vano je naglasiti da dobijanje energije iz fosilnih goriva ima veoma razliite posledice u pogledu
emisije CO2 u odnosu na energiju dobijenu iz biomase. Sagorevanje fosilnih goriva oslobaa CO2 koji
je bio nedostupan milionima godina. Sa druge strane, sagorevanjem biomase u atmosferu dospeva
CO2 koji su biljke apsorbovale tokom svog rasta tako da praktino nema emisije novih koliina CO2 u
atmosferi, pod uslovom da se odrava ciklus saenja, rasta i see. U sluaju da nema sadnje nakon
see ili doe do trajnijeg gubitka umskih povrina, usled prirodnih nepogoda kao to su poari,
insekti ili bolesti, moe se smatrati da CO2 koji se oslobodi sagorevanjem biogoriva nee biti ponovo
apsorbovan, pa i taj oblik emisije treba dodati u generalnu kalkulaciju emisije gasova staklene bate.
Koriene odrivo proizvedenog biogoriva umesto fosilnih goriva predstavlja jedan od naina za
smanjivanje emisije gasova staklene bate u atmosferu. Za razliku od vezivanje ugljenika unutar
umskih sistema, gde moe doi do oslobaanja velikog dela vezanog ugljenika usled prirodnih
nepogoda ili antropogenih aktiovnosti, zamena fosilnih goriva biogorivima daje nepovratne rezultate,
ak i ako traje samo odreeno vreme. U okviru programa CO2FIX postoje dva tipa goriva koja nastaju
359

od biomase, jedan nastaje od industrijskih nusproizvoda, a drugi od ostataka koji se direktno iznose iz
ume.
Kalkulacija umanjenja emisije gasova staklene bate - Smanjenje emisije ugljenika korienjem
bioenergije mogue je postii na dva naina, zamenom fosilnih goriva biogorivima i upotrebom
postojeih tehnologija koje koriste biogoriva. Odreeno umanjenje emisije koje se moe postii
primenom bioenergije zavisi od:

Koliine biogoriva koja se proizvede na godinjem nivou

Energetskog sadraja biogoriva i fosilnih goriva
Efikasnosti tehnologija za biogoriva i fosilna goriva
Emisionih faktora trenutne i alternativne tehnologije/goriva

Iako proizvodnja energije iz biomase moe biti neutralna po pitanju emisije CO2 pod uslovom da se
vri na odriv nain, ipak dolazi do emisije drugih gasova staklene bate kao to su N2O, CO, CH4, i
druga ne-metanska organska jedinjenja. Adekvatna analiza umanjenja emisije mora uzeti u obizir i
razliku u emisiji drugih gasova staklene bate, osim CO2, izmeu odreene tehnologije koja koristi
biogoriva i konvencionalne sa fosilnim gorivom. U tom cilju uz pomo sledee jednaine, za svaki gas
staklene bate procenjuje se razlika u emisijama prilikom primene konvencionalnih tehnologija i
tehnologija na biogoriva za proizvodnju iste koliine energije (Schelhaas et al., 2004),
(22)

GHGmitj = Esj - Eaj

(Mg gasa godinje)

gde su GHGmitj
Esj

efekat ublaenja emisije za odreeni gas staklene bate

emisija odreenog gasa staklene bate pri upotrebi konvenvionalne
tehnologije/goriva
Eaj
emisija odreenog gasa staklene bate pri upotrebi alternativne
tehnologije/goriva
Emisije kod primene alternativnih tehnologija sa biogorivima se mogu izraunati prema sledeoj
jednaini,
(23)
gde su

Eaj = FI - aj
FI
aj

(Mg gasa godinje)

ukupno iskorieno gorivo (Mg suve materije godinje)

faktor emisije za primenu alternativne tehnologije za odreeni gas staklene bate
(Mg gasa / Mg biogoriva)

Emisije kod tehnologija sa fosilnim gorivima se raunaju prema sledeoj jednaini,

(24)

Esj = FI ( ECa / ECs ) ( a /s ) sj

360

(Mg gasa godinje)

gde su

energetski sadraj biogoriva

energetski sadraj goriva koje e biti zamenjeno biogorivom
energetska efikasnost tehnologije na biogorivo
energetska efikasnost konvencionalne tehnologoje koja e biti zamenjena
tehnologijom na biogorivo
faktor emisije goriva koje e biti zamenjeno za odreeni gas staklene bate
sj
Da bi se dobio sveobuhvatan efekat za sve gasove staklene bate, emisije svakog pojedinanog gasa
treba izmeriti prema njihvom potencijalu za globalno zagrevanje. Prema tome, ukupno umanjenje
emisije gasova staklene bate e biti e jednako sumi obrauna za svaki gas staklene bate do ije
emisije dolazi primenom odtreene tehnologije sa bioenergijom,
(25)

gde su

ECa
ECs
a
s

TOTGHGmit = (GHGmitj GWPj )

(Mg C ekvivalenta)

GHGmitj umanjenje emisije odreenog gasa staklene j

GWPj
potencijal za globalno zagrevanje odreenog gasa staklene bate j

Modul za kalkulaciju ugljenika - U proteklom periodu razvijeno je vie raliitih metoda kalkulacije
kredida za ugljenik. Konana metodologija za obraun kredita za ugljenik kod CDM projekata
poumljavanja ili obnove uma (A/R CDM) je uspostavljena na CoP9 sastanku u Decembru 2003.
godine, a pored toga odreene su i prihvatljive rezerve ugljenika. Po dogovorenoj metodologiji postoje
dve vrste kredita, privremeni (tCER Temporary Certified Emission Reduction) i dugoroni (lCER
Longterm Certified Emission Reduction) (CoP 9, FCCC, Decision, 19/CP.9, 2003). Verifikovana
smanjenja emisije (CER Certified Emissions Reduction) predstavljaju kredite za ugljenik dobijene
usled realizacije CDM projekata kojima se moe trgovati. Jedan CER jednak je 1 toni ekvivalenta CO2.
Zemlje koje pripadaju Aneksu 1 po Kjoto protokolu koriste CER-ove za dostizanje zadatih emisija.
Razlika izmeu privremenih i dugoronih CER-ova je u vremenskom trajanju, privremeni istiu na
kraju prvog sledeeg perioda obaveza u odnosu na onaj u kome su izdati, dok dugoroni istiu na
kraju kreditnog perioda CDM projekta za koji su izdati.
Za sve druge projekte koji ne spadaju u projekte CDM poumljavanja i obnove uma jo uvek nije
mogue dobiti kredite za ugljenik u obliku verifikovanih smanjenja emisije. Za takve projekte se za
kalkulaciju smanjenja emisije obino koristi metod promene rezervi, meutim za razliku od CER-a kod
ovog metoda ne postoje zvanina pravila po kojima se vri kalkulacija.
Program CO2FIX moe da vri obraun i sa metodom promene rezervi, i sa privremenim i dugoronim
kreditima za ugljenik. S obzirom da krediti za ugljenik moraju biti kompatibilni sa izbegnutim emisijama
oni se izraavaju u ekvivalentima CO2 (CO2e). Iz ovog razloga se sve rezerve ugljenika koje ulaze u
obraun konvertuju u CO2e mnoenjem sa 44/12 (molekulske mase CO2 i C).

361

Metod promene rezervi predstavlja jednostavan nain za kalkulaciju koliine koji se vezuje.
Najjednostavniji nain da se to postigne je izraunavanjem razlike izmeu koliine ugljenika koji je ve
uskladiten u godini t (Ct) i koliine u godini t 1 (Ct-1) (Bird et al., 2010),
(26)

Cseq, t = Ct - Ct-1

gde je Cseq, t koliina vezanog ugljenika u godini t. Prilikom realizacije projekata krediti bivaju izdani u
okviru odreenog kreditnog projekta, a iznos kredita koji moe biti ostvaren (Cseq, tc) postaje razlika
izmeu poetne godine tog perioda (ili osnovne godine, Ctb) i poslednje godine tog perioda (kreditna
godina, Ctc),
(27)

Cseq, tc = Ctc - Ctb

Privremeni krediti za ugljenik u obliku tCER kod A/R CDM projekata predstavljaju verifikovana
smanjenja emisije koja vae do kraja obavezujueg perioda koji dolazi posle obavezujueg perioda u
kome su izdati. Koliina ovakvih kredita koja moe biti dobijena tokom procesa verifikacije (tCERt) je
jednaka koliini vezanog ugljenika u tom momentu, uzimalui u obzir i osnovni scenario (stanje rezervi
ugljenika u sluaju da nema realizacije A/R CDM projekta) (UNFCCC, A/R Methodlolgical tool),
(28)
gde je

tCERt = nPGt = ( MnCt - BnCt ) 44 / 12

nPGt
MnCt
BnCt

neto vezana koliina ugljenika u CO2e

neto koliina CO2 vezana u ponorima usled relaizacije projekta
neto koliina CO2 vezana u ponorima pri osnovnom scenariju

Dugoroni krediti za ugljenik ili lCER kod A/R CDM projekata predstavljaju verifikovana smanjenja
emisije koja istiu na kraju kreditnog perioda projekta za koji su izdati. S obzirom da ovi krediti traju
due postoji rizik od oslobaanja vezanog ugljenika, a u koliko se to desi lCER moe biti obrnut ili
vlasnik projekta moe odluiti da ne proda te kredite. lCER se rauna prema sledeoj formuli
(Schelhaas et al., 2004),
t-5

(29)

lCERt = tCERt - - lCERi

i=c0

Finansijski modul - Finansijski trokovi i dobiti se u CO2FIX programu procenjuju u okviru

jednostavnog modula, gde sve ulazne parametre unosi korisnik programa. CO2FIX vri kalkulacije
trokova sa olakicama, prihoda, kao i iste sadanje vrednosti (Net Present Value NPV, sadanja
vrednost svih buduih novanih dobitaka umanjena za sadanju vrednost svih buduih izdataka) po
kreditu za ugljenik. Obraun neto bilansa trokova i prihoda za jednu godinu predstavlja sumu svih
trokova i prihoda koji su ostvareni u toj godini. Bilans sa ostvarenim olakicama za odreenu godinu
(CBt, discounted) rauna se mnoenjem obinog bilansa za tu godinu (CBt) za tu godinu sa faktorom za
finansijske olakice (DF, t),
362

(30)
pri emu se DF, t se rauna preko,

CBt, discounted = CBt DF, t

(31)
DF, t = 1 / 1 + r F, 1 1 / 1 + r F, 2 1 / 1 + r F, t = DF, t-1 / 1 + r F, t
a r F, t je stopa za finansijske olakice za odreenu godinu t. Ova stopa obino nije konstantna ve se
moe menjati u toku nekoliko godina.
ista sadanja vrednost za posmatranu umu u odreenoj godini t se dobija sumiranjem ukupnih
ostvarenih olakica i dobiti od poetka projekta ili ispitivanja, pa sve do te godine,
(31)
NPVt = CBt, discounted

3.3.2. Mogunosti primene programa CO2FIX pri realizaciji CDM projekata u

Srbiji
Mogunosti za sprovoenje CDM projekata u sektoru umarstva prevashodno su uslovljene
identifikacijom potencijalnih projektnih aktivnosti. Za identifikaciju potencijalnih CDM projektnih
aktivnosti u sektoru umarstva neophodno je raspolagati relevantnim podacima i informacijama, kao i
znanjem o mogunostima i pogodnostima koje iz njih proistiu. Jedan od problema sa kojim se
dananji donosioci odluka u Republici Srbiji susreu je upravo nedostatak potrebnih podataka, kao i
zastarelost trenutno dostupnih. Uvoenjem ekolokih modela u sektor umarstva ne bi dovelo samo
do olakane realizacije CDM projekata, ve bi omoguilo pruanje trenutno nepostojeih informacija i
podataka o stanju umskih ekosistema u Srbiji.
Cilj ovog primera je da pokae koliko se kredita za ugljenik moe ostvariti hipotetikom primenom
CDM projekta koji se odnosi na poumljavanje ili obnovu uma.
Jedna od glavnih prednosti
CO2FIX programa predstavlja mogunost kalkulacije kredita za ugljenik, to omoguava detaljno
planiranje i korigovanje projekta jo u fazi planiranja to kasnije olakava proces implementacije.
Za izradu ovog primera kao referentne lokacije uzete su povrine umskog zemljia u sklopu
gazdinske jedinice Brusnike ume. Ova lokacija je izabrane kao referentne zbog slinosti sa
lokacijama na kojima se sprovode verifikovani A/R small-scale (projekti poumljavanja malog obima)
CDM projekti. Aktuelna osnova gazdovanja za ovu gazdinsku jedinicu izraena je za period od 20112020. godine i iz nje potiu podaci vezani za klimatske uslove kao i povrine umskog zemljita koji su
bili potrebni za dobijanje modela u programu CO2FIX.
Gazdinska jedinica "Brusnike ume" nosi naziv po selu Brusnik oko koga se nalazi vei deo
gazdinske jedinice. Ova gazdinska jedinica se nadovezuje na GJ Koljenica i GJ Biser Voda u slivu

363

reke Studenice. Gazdinska jedinica se nalazi izmeu 17 58' i 18 05' istone geografske duine i
izmeu 43 06' i 43 26' severne geografske irine.
Prema Administrativnoj podeli nalazi se na teritoriji politike optine Ivanjica, u ataru katastarskih
optina: Koritnik, Brusnik, eina, Vionica, Gradac i Dajii.
Povrina gazdinske jedinice iznosi 2549,17 ha, ume i umsko zemljite zauzimaju 2464,77 ha
(96,7%), ostalo zemljite zauzima 84,40 ha (3,3%) povrine gazdinske jedinice. Ukupno obraslo
zemljite zauzima 2390,91 ha (93,8%) povrine, od toga ume zauzimaju 2342,38 ha (91,9%), a
umske kulture 48,53 ha (1,9%). Na umsko zemljite otpada 73,86 ha (2,9%), na neplodno 36,29 ha
(1,4%), a na zemljite za ostale svrhe 48,11 ha (1,9%) od ukupne povrine.
Ukupno gledajui zdravstveno stanje sastojina je zadovoljavajue, pojedinana stabla koja su
bolesna, natrula, oteena itd., treba ukloniti u toku redovnog gazdovanja tj. prilikom odabiranja
stabala za seu treba prvo ovakva stabla doznaiti.
Od vrsta drvea u gazdinskoj jedinici najzastupljenija vrsta je smra, koja uestvuje sa 65,5%
(400103.9 m3) u zapremini gazdinske jedinice, u tekuem zapreminskom prirastu gazdinske jedinice
uestvuje sa 65,8% (12727.7 m3), tako da e se za ovu gazdinsku jedinicu model raditi upravo za ovu
vrstu.
Kao i u sluaju crnog bora, podaci o biomasi za smru obuhvataju godinji prirast na osnovu tablica
prirasta, gustinu drveta, koeficijente alokacije i stope obrta za lie, grane i korenje, kao i poetni
sadraj ugljenika i sadraj ugljenika u suvoj materiji posebno za stabla, lie, grane i korenje. Tablice
prirasta su zbog nedostatka merenja i novijih podataka za posmatrani lokalitet, uzete iz literature
(Simeunovi, 1957.). Podaci su prikazani u tabelama 1. i 2.
Tabela 1. Ulazni podaci u modul za biomasu- smra
Parametar
Sadraj ugljenika u suvoj materiji
(MgC/MgDM)
Gustina drveta
(MgDM/m3)
Poetni sadraj ugljenika (Mg/ha)
Stopa obrta u toku godine

Starost u godinama
0
20
30
40
50
60

Stablo

Lie

Granje

Korenje

0.50

0.50

0.50

0.50

0.44

0
/

0
0,16

0
0,027

0
0,027

Tabela 2. Tablice prirasta za smru sa srednjim proredom

Prirast (m3)
Starost u godinama
1,2
70
4,2
80
6,5
90
8,2
100
8,8
110
8,7
120
364

Prirast (m3)
8,3
7,9
7,3
6,8
6,2
4,6

Za merenja sadraja ugljenika u zemljitu na lokaciji iskoriena je opcija u programu CO2FIX za

izraunavanje na osnovu klimatskih parametara i prisutne nadzemne biomase. Kao i u sluaju crnog
bora, kod smre, a kasnije i kod bukve, je u pitanju period od aprila do septembra. U tabeli 3. dati su
relevantni klimatski podaci za 2011. godinu (RHMZ, 2011).
Tabela 3. Klimatski podaci na lokaciji GJ Brusnike ume
Srednja
temperatura
(C)
Prosene
padavine
(mm)

II

III

IV

VI

VII

VIII

IX

XI

XII

-4.1

-0.5

1.4

3.8

6.6

14.4

14.2

14.4

7.3

7.3

3.1

-3.1

78

60

69

74

152

122

122

103

80

49

102

81

Ophodnja i podmladno razdoblje takoe su podaci koji su programu neophodni za vrenje prorauna.
U posmatranom sluaju za ume smre odreena je ophodnja od 120 godina i podmladno razdoblje
od 20 godina. Za period simulacije je uzet period od 240 godina.
Za potrebe rada formirana su dva scenarija: 1) livada i 2) uma. Scenario livada ima za cilj da prikae
situaciju sa rezervama ugljenika u sluaju da nema realizacije CDM projekta poumljavanja ili obnove
uma, odnosno da nema sadnje ume i da se na lokaciji nalazi samo livada. Ovaj scenario, koji se po
CDM metodologiji naziva osnovni scenario (baseline), se onda poredi sa scenarijom uma kako bi se
videla razlika u koliini vezanog ugljenika. Ova razlika predstavlja smanjenje emisije i na osnovu nje
se dodeljuju krediti za ugljenik.
Iako program CO2FIX slui za modelovanje umskih ekosistema mogue je izvriti korekcije i
podeavanja kako bi se modelovali usevi ili livade, pri emu treba imati na umu da ovo nije osnovna
namena programa. Modelovanje travnatih vrsta se zasniva na principu da se one mogu posmatrati
kao drvo sa veoma malom zapreminom stabla, bez grana i sa izraenim liem i korenjem. Stablo se
nikako ne moe iskljuiti iz modelovanja, jer je program napravljen tako da se na osnovu prirasta
biomase stabla vri alokacija biomase za lie, grane i korenje. Da bi se uticaj biomase stabla to vie
smanjio stavlja se to manji prirast, na primer 0,01 m3/ha godinje. Sa druge strane, da bi se to
preciznije modelovala svojstva travnatih vrsta, relativni prirast lia i korenja stavlja se na 500
odnosno 400. Pored toga, mortalitet u toku jedne godine se podeava na 90%, a stope obrta lia i
korenja 80% i 90% godinje. Sva ova podeavanja imaju za cilj da spree poveavanje sadraja
biomase u stablu i to bolje reprezentuju biljke iji ivotni ciklus traje jedan vegetacioni period. Sva
ova podeavanja koriena su za scenario livada u okviru rada. S obzirom da nema dovoljno
dostupnih podataka o karakteristikama i ivotnom ciklusu umskih proizvoda modul za umske
proizvode i modul za biogriva su iskuljueni u svim sluajevima.

365

Za scenario uma korieni su gore navedeni podaci, tako da se moe videti koliko se kredita za
ugljenik moe ostvariti pri aktuelnom nainu gazdovanja.
Opta podeavanja obuhvataju period simulacije od 240 godina, obraun biomase kao funkciju
starosti. Za svaki scenario formirana je po jedna grupa. Scenario livada sadri grupu trava sa
relevantnim podeavanjima, dok je u scenariju uma ista grupa bor.
Podeavanja modula za kalkulaciju ugljenika, obuhvataju podeavanje poetka kreditnog perioda,
duinu trajanja kreditnog perioda i godinu prve verifikacije. Poetak kreditnog perioda moe imati
znaajan uticaj na koliinu kredita za ugljenik, posebno ako se radi o tCER kreditima. Ukoliko kreditni
period poinje kad i realizacija projekta prvi kontigenti tCER kredita bie manji od kasnijih, jer je na
poetku sadraj biomase u mladim stablima manji, pa samim tim ima i manje vezanog ugljenika.
Jasno je da stavljanje poetka kreditnog perioda kasnije moe doneti vee ukupne prihode jer e se
tako sakupiti vie tCER kredita, meutim, ukoliko kreditni period poinje priblino isto kada i
implementacija projekta, mogu je raniji priliv prihoda, koji se onda moe koristiti i za pokrivanje
trokova samog projekta. Kao poetak kreditnog perioda stavljena je 25 godina od poetka
implementacije projekta, a duina trajanja kreditnog perioda je 60 godina, to je maksimum za CDM
projekte poumljavanja i obnove uma, a godina prve verifikacije je takoe 25 godina. Kod lCER
kredita nema varijacija u koliini u zavisnosti od vremena poetka kreditnog perioda, s obzirom da se
oni izdaju na osnovu koliine ugljenika koja je vezana od trenutka prethodne verifikacije i vae do
kraja kreditnog perioda (osim u sluaju da nisu poniteni).
Analiza tablica rezultata pokazuje da je ukupna koliina vezanog ugljenika iznosi u proseku 143,45
MgC/ha po godini, od ega na umsku biomasu odlazi u proseku 102,97 MgC/ha po godini, a na
zemljite 40,48 MgC/ha. Koliina ugljenika vezanog iz atmosfere iznosi u proseku 103,44 MgC/ha.
Model takoe pokazuje da bi rezerve ugljenika, u sluaju da nema realizacije projekta, tj. baseline
scenario, iznosile u proseku 55,09 MgC/ha po godini. Iznosi vezanog ugljenika za celu povrinu
prikazani su u tabeli 4.
Tabela 4. Prikaz ukupnog vezanog ugljenika na teritoriji GJ Brusnike ume
Ugljenik
Ukupan
Ugljenik
Vezani
vezan
u
Baseline
vezani
vezan
u
ugljenik
scenario
zemljitu
ugljenik
biomasi
atmosfere
(MgC/ha)
(MgC/ha)
(MgC/ha)
(MgC/ha)
(MgC/ha)
Povrina pogodna
za poumljavanje
(ha)
UKUPNO
(MgC/ha)

55,09

143,45

102,97

40,48

103,44

73,86

73,86

73,86

73,86

73,86

4068,94

10595,21

7605,36

2989,85

7640,08

366

iz

Na osnovu vezanih koliina ugljenika u okviru scenarija uma, modul za kalkulaciju ugljenika
obraunao je koliine tCER i lCER kredita koje se mogu obezbediti u okviru ovog sluaja. Ukupni
iznos tCER kredita za kreditni period od 60 godina je 4041,04 po hektaru. Koliina lCER kredita iznosi
511,16 po hektaru.

Zakljuak
Modeli razliitih vrsta su ve dugo vremena veoma korisni za gazdovanje umama. Najvie osnovnih
modela obezbeuje procenu koliko je stabala na raspolaganju i koliko ona mogu da vrede na tritu,
tako da se moe da odrediti ekonomska opravdanost seenja ume. Soficistiranije tehnike
modelovanja omoguavaju bolju procenu stabala, ukljuujui druge karakteristike ume, kao i
projektovanje razvoja umskog ekosistema u budunosti.
Modeli prirasta koriste ekoloke i fizioloke principe za projekciju prirasta. Teorijski, mehanistiki
bazirani modeli, imaju tendenciju da su bolji za optu sliku umskih karakteristika u projekciji daleke
budunosti, ali mogu biti manje pouzdan za kratkorone prognoze. Ovi modeli zahtevaju vie
podataka nego to su rukovodioci u mogunosti da im prue i zato su obino ogranieni na korienje
u naunim istraivanjima, a manje u upravljakim odlukama. Ipak, ovakvi modeli su jo uvek veoma
korisni na dui rok jer pomau poveanju razumevanja sistema i direktnih buduih istraivanja.
Uz sve veu i jau kompjutersku snagu tehnike modelovanja su se proirile ukljuujui i prostorno
eksplicitne modele promene karaktersitika prostora. Ovi modeli pomau da u kontekstu u kome se
nalaze, daju upravljaima mogunost za bolje razumevanje datih okolnosti za sprovoenje akcija u
drugim oblastima. Pozitivni efekti su vidljivi u lovstvu, u protivpoarnom upravljanju, upravljanju
vodama, korienju umskog zemljita i u rekreativnim mogunostima. Druga poboljanja, u razvoju
kompjuterske snage i saradnji izmeu umarstva i pejzane arhitekture, dovela su u velikoj meri do
poboljanja prikaza potencijalnih uslova za alternativno upravljanje pre njihove implementacije.
Ovakve mogunosti poboljavaju kvalitet planiranja i donoenja odluka dozvoljavajui svim
zainteresovanim stranama, da na osnovu ponuenog, izaberu jednu opciju u odnosu na druge.
Jedan od najveih izazova dananjice je razvoj i testiranje novih teorija i alata koji opisuju
mnogostruke posledice upravljakih odluka i koji praktino obezbeuju razumljive procese
odluivanja. Procesi razvoja, procene i prilagoavanja novih odluka i njihove podrke sofverskim
alatima od kritinog su znaaja u buduim poduhvatima.
Kroz primer sa modelom CO2FIX moemo videti da modelovanje umskih ekosistema prevazilazi
samo modelovanje ciklusa ugljenika i moe imati iri znaaj. To se posebno ogleda u primeni kod
gazdovanja umama i za realizaciju projekata poumljavanja i obnove uma. U ovim oblastima velika
fleksibilnost ovog programa dolazi do punog izraaja. Kod gazdovanja umama mogu se predviati
uticaji razliitog naina gazdovanja u okviru odreene gazdinske jedinice radi pronlaenja optimalnog
reenja. Isprobavanje novih naina gazdovanja moe se prvo obaviti modelovanjem u programu, a tek
367

nakon toga se moe ii na konkretnu primenu ako su rezultati zadovoljavajui. Sve oblasti za koje se
moe koristiti program CO2FIX pokazuju njegovu veliku upotrebnu vrednost to doprinosi znaaju koji
ovaj rad moe imati u praktinoj primeni.

Literatura
Aber, J. D., Melillo, J. M. (1982): FORTNITE: Computer model of organic matter and nitrogen dynamics in forest
ecosystems. University of Wisconsin Research Bulletin R3130.
Assmann, E. (1970): The Principles of Forest Yield Study. Pergamon Press, Oxford.
Baker, L. (1998): Model-Based Performance Assessment. CRESST, University of California, Los Angeles.
Ball, J.T., Woodrow, I.E., Berry, J.A. (1987): A model predicting stomatal conductance and its contribution to the
control of photosynthesis under different environmental conditions, In: Biggins, I. (Ed.), Progress in
Photosynthesis Research, Vol. IV. Proceedings of the International Congress on Photosynthesis.
Martinus Nihjoff, Dordrecht, 221-224.
Bird, D.N., Pena, N., Schwaiger, H., Zanchi, G. (2010): Review of existing methods for carbon accounting.
Occasional paper 54. CIFOR, Bogor, Indonesia.
Bormann, B.T., Brooks, M.H., Ford, E.D., Kiester, A.R., Oliver, C.D. Weigand, J.F. (1993): A Framework for
Sustainable Ecosystem Management. USDA Forest Service Gen. Tech. Rep. PNW-331, Portland, OR.
Botkin, D. B., Janak, J. F., Wallis, J. R. (1972a): Rationale, Limitations and Assumptions of a Northeastern Forest
Growth Simulator. IBM J. Res. Develop. 16, 101116.
Botkin, D.B., Janak, J.F., Wallis, J.R. (1972b): Some ecological consequences of a computer model of forest
growth. Journal of Ecology 60, 849872
Brown, P.M., Shepperd, W.D., Mata, S.A., McClain, D.L. (1998): Longevity of windthrown logs in a subalpine
forest of central Colorado. Canadian Journal of Research 28, 15.
Clutter, J.L., Fortson, J.C., Pienaar, L.V., Brister, G.H., Bailey, R.L. (1983) Timber Management: A Quantitative
Approach, John Wiley & Sons, Chichester.
Conference of the Parties, 2003, Decisin 19/CP.9 Modalities and procedures for afforestation and reforestation
project activities under the clean development mechanism in the first commitment period of the Kyoto
Protocol. (http://unfccc.int/ FCCC/CP/2003/6/Add.2)
Conference of the Parties, 2001,Marrakesh Accords, Modalities and procedures for a clean development
mechanism,
as
defined
in
Article
12
of
the
Kyoto
Protocol,
(http://unfccc.int/resource/docs/cop7/13a02.pdf#page=2 FCCC/CP/2001/13/ Add.2; 17/CP.7)
Cropper, W. E., Gholz, H. L. (1991): In situ needle and fine root respiration in mature slash pine (Pinus elliottii)
trees. Canadian Journal of Forest Research 21:1589-1595.
oporda Mastilovio, T., Radojevi, U., Vakanjac, B., Soraji, S. (2011): Groundwater quality analysis of deep
aquifer in Kikinda, Serbia. International Multidisciplinary Scientific GeoConference SGEM 2011. June
20-25, Albena, Bulgaria. Proceedings, 489-495.
Driver, B.L., Brown, P.J. (1978): The opportunity spectrum concept and behavioral information in outdoor
recreation resource supply inventories: a rationale, in Integrated Inventories of Renewable Natural
Resources, USDA Forest Service General Technical Report RM-55, Fort Collins, CO, 2431.
Faber, B.G., Wallace, W., Croteau, K., Thomas, V., Small, L. (1997): Active response GIS: an architecture for
interactive resource modeling, in Proceedings of GIS 97 Annual Symposium, GIS World, Inc.,
Vancouver, 296301.
Farquhar, G.D., von Caemmerer, S., Berry, J.A. (1980): A biochemical model of photosynthetic CO2 assimilation
in leaves of C3 species. Planta 149, 7890.
Fenska, R.R., Lauderburn, D.E. (1924): Cruise and yield study for management, Journal of Forestry 22 (1), 7580
Friend, A.D., Stevens, A.K., Knox, R.G., Cannell, M.G.R. (1997): A process-based, terrestrial biosphere model of
ecosystem dynamics (Hybrid v3. 0). Ecological Modelling, 95(2), 249-287.
Gimblett, H.R., Durnota, B., Itami, R.M. (1996): Spatially-Explicit Autonomous Agents for Modelling Recreation
Use in Wilderness: Complexity International, Vol. 3, http://www.csu.edu.au/ci/vol03/ci3.html

368

Govindasamy, B., Duffy, PB., Coquard, J. (2003): High-resolution simulations of global climate, part 2: effects of
increased greenhouse cases. Climate Dynamics 21 (5-6), 391-404.
Gholz, H.L., Crier, C.C., Campbell, A.G., Brown, A.T. (1979): Equations and their use for estimating biomass and
leaf area of plants in the Pacific Northwest. Forest Res. Lab., Oregon State University, Corvallis.
Res. Paper 41.
Gustafson, E.J. (1999): Harvest: a timber harvest allocation model for simulating management alternatives, in
J.M. Klopatek and R.H. Gardner (eds) Landscape Ecological Analysis Issues and Applications.
Springer-Verlag, New York, 109124.
Hof, J., Bevers, M. (1998): Spatial Optimization for Managed Ecosystems. Columbia University Press, New York.
Hof, J., Joyce, L. (1992): Spatial optimization for wildlife and timber in managed forest ecosystems. Forest
Science 38 (3), 489508.
Intergovernmental Panel on Climate Change, (2001): IPCC Third Assessment Report. Cambridge University
Press, New York
Karjalainen, T., Kellomki, S. Pussinen, A. (1994): Role of wood-based products in absorbing atmospheric
carbon. Silva Fennica 28(2):67-80
Liski, J., Palosuo, T., Peltoniemi, M., Sievnen, R. (2005): Carbon and decomposition model Yasso for forest
soils. Ecological Modelling, 189(1), 168-182.
Marquis, D.A., Ernst, R.L. (1992): Users Guide to SILVAH: Stand Analysis, Prescription, and Management
Simulator Program for Hardwood Stands of the Alleghenies. Gen. Tech. Rep. NE-162, US Department
of Agriculture, Forest Service, Northeastern Forest Experiment Station, Radnor, PA.
Masera, O., Garza-Caligaris, J.F., Kanninen, M., Karjalainen, T., Liski, J., Nabuurs, G.J., Pussinen, A. & de Jong,
B.J. (2003): Modelling carbon sequestration in afforestation, agroforestry and forest management
projects: the CO2FIX V.2 approach. Ecological Modelling 164: 177-199
Melillo, J. M., Aber, J. D., Muratore, J. M. (1982): Nitrogen and lignin control of hardwood leaf litter decomposition
dynamics. Ecology, 63: 621-626.
Milovanovi, J., Radojevi, U., ijai-Nikoli, M. (2012): Conservation of Serbian spruce genetic resources
applying environmental modeling. International Conference Role of research in sustainable
development of agriculture and rural areas. May 23-26, Podgorica, Montenegro. Book of Abstracts,
116.
Miner, L. (1988): A Guide to the TWIGS program for the North Central United States, Gen. Tech. Rep. NC-125,
USDA Forest Service, North Central Forest Experiment Station, St Paul, MN.
Mladenoff, D.J., Host, G.E., Boeder, J., Crow, T.R. (1996): Landis: a spatial model of forest landscape
disturbance, succession, and management, in M.F. Goodchild, L.T. Steyaert, B.O. Parks, C.A.
Johnston, D.R. Maidment and M.P. Crane (eds) GIS and Environmental Modeling: Progress and
Research Issues. Fort Collins, CO, 175179.
Monserud, R.A., Sterba, H. (1996): A basal area increment model for individual trees growing in even- and
uneven-aged forest stands in Austria. Forest Ecology and Management. 80, 5780
McGaughey, R.J. (1997): Visualizing forest stand dynamics using the stand visualization system, in Proceedings
of the 1997 ACSM/ASPRS Annual Convention and Exposition. April, 710, American Society for
Photogrammetry and Remote Sensing, Seattle, WA, 4, 248257.
Nabuurs, G.J., Mohren, G.M.J, (1993): Carbon fixation through forestation activities a study of the carbon
sequestration potential of selected types. Commissioned by the foundation FACE. IBN Research
Report 93/4. Institute for Forestry and Nature Research, Wageningen, The Netherlands.
Oliver, C.D., Twery, M.J. (1999): Decision support systems - models and analyses, in W.T. Sexton, A.J. Malk,
R.C. Szaro and N.C. Johnson (eds) Ecological Stewardship: A Common Reference for Ecosystem
Management, Oxford: Elsevier Science, Vol. III, 661685.
Orland, B., Liu, X., Kim, Y., Zheng, W. (1999): Smart-Forest-II: Dynamic forest visualization, software release to
US Forest Service, Imaging Systems Laboratory, University of Illinois, Urbana
(http://www.imlab.psu.edu/smartforest/)
Ortigosa, G.R., de Leo, G.A., Gatto, M. (2000): VVF: integrating modelling and GIS in a software tool for habitat
suitability assessment. Environmental Modelling & Software 15 (1), 112.
Pacala, S.W., Canham, C.D., Silander, J.A. (1993): Forest models defined by field measurements. I. The design
of a northeastern forest simulator. Can. J. For. Res. 23: 19801988.
Pacala, S.W., Canham, C.D., Saponara, J., Silander, J.A., Kobe, R.K., Ribbens. E. (1996): Forest models defined
by field measurements: II. Estimation, error analysis and dynamics. Ecological Monographs, 66:1-43.

369

Peng, C. (2000): Growth and yield models for uneven-aged stands: past, present and future. Forest Ecology and
Management. 132, 259279.
Penning de Vries FWT, (1975): The cost of maintenance processes in plant cells. Annals of Botany 39: 7792
Pinard, M. and Putz, F. (1997): Monitoring carbon sequestration benefits associated with a reduced impact
logging in Malaysia. Mitigat. Adapt. Strategies Global Change 2, 203215.
Pinchot, G. (1898): Report on Examination of the Forest Reserves - Senate Document no.189. Washington DC.
Pretzsch, H. (2001): Modelling Forest Growth. Blackwell Verlag, Berlin.
Radojevi, U., Aranelovi, M., Poti, A., arkov- Kovaevi, M., (2010): Release of Carbon Stored in Woods of
Serbia due to Various Forms of Degradation. International conference Degraded areas &
ecoremediation, 21 and 22. May, Belgrade, Conference proceedings, 205-216.
Radojevi, U., Milovanovi, J. (2014): Determining environmental impacts on forest soil biodiversity's ability to
sequester and store carbon. The 1st annual meeting og the COST Action FP1305 Biolink What we
are linking?, November 4-6, Reading, United Kingdom. Book of Abstracts. pp. 37.
Radojevi, U., Milovanovi, J., Aranelovi, M., Drai, G., Ninkovi, M. (2014): Possibilities of applying
environmental modeling for calculating biomass production of agroenergy crops. III International
symposium and XIX Scientific conference of Agronomists of Republic of Srpska. Trebinje, March 2528. Book of Abstracts: 264-265.
Radojevi, U., Milovanovi, J., ijai-Nikoli, M., Zlatar, J. (2014): Possibilities for applying GIS and MSPA
methods to improve integral management of protected natural areas and forest ecosystems.
International Conference: Ecological improvement of devastated locations for sustainable
development. September 29-30, Belgrade. Book of Abstracts: 52
Radojevi, U., Milovanovi, J., ijai-Nikoli, M. (2012): Application of carbon cycle modeling in sustainable
management of forest ecosystems. International Scientific Conference Forests in Future: Sustainable
use, Risks and Challenges. October 4-5, Belgrade. Proceedings, 957-964.
Rauscher, H.M. (1999): Ecosystem management decision support for federal forests of the United States: a
review. Forest Ecology and Management 114, 173197.
Reed, K.L. (1980): An ecological approach to modeling the growth of forest trees. Forest Science 26, 3350
Reynolds, K., Bjork, J., Riemann Hershey, R., Schmoldt, D., Payne, J., King, S., DeCola, L., Twery, M.
Cunningham, P. (1999): Decision support for ecosystem management, in W.T. Sexton, A.J. Malk, R.C.
Szaro and N.C. Johnson (eds) Ecological Stewardship: A Common Reference for Ecosystem
Management. Oxford: Elsevier Science, Vol. III, 687721.
Ribbens, E. (1996): Spatial modelling of forest regeneration: how can recruitment be calibrated?, in J.P.
Skovsgaard and V.K. Johannsen (eds) IUFRO Conference on Forest Regeneration and Modelling.
Danish Forest and Landscape Research Institute, Hoersholm, 112120.
Ritchie, M.W. (1999): A Compendium of Forest Growth and Yield Simulators for the Pacific Coast States, Gen.
Tech. Rep. PSW-GTR-174, Pacific Southwest Research Station, Forest Service, S Department of
Agriculture, Albany, CA.
Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije (2011): Meteoroloki godinjak za 2011. godinu.
Ryan, M. G. (1991): A simple method for estimating gross carbon budgets for vegetation in forest ecosystems.
Tree Physiology 9: 255-266.
Ryan, M.G., Hubbard, R.M., Pongracic, S., Raison, R.J., McMurtrie, R.E. (1996): Foliage, fine-root, woody tissue
and stand respiration in Pinus radiata in relation to nitrogen status. Tree Physiology 16:333343.
Simeunovi. D. (1957): Prirunik za umarske inzinjere. Nauna knjiga, Beograd.
Solomon, D.S., Herman, D.A., Leak, W.B. (1995): FIBER 3.0: An Ecological Growth Model for Northeastern
Forest Types. USDA Forest Service Northeastern Forest Experiment Station, GTR-NE-204, Radnor,
PA.
Spies, T.A., Franklin, J.F., Thomas, T.B. (1988): Coarse woody debris in Douglas-fir forests of western Oregon
and Washington. Ecology 69, 16891702.
Shinozaki, K., Yoda, K., Hozumi, K., Kira, T. (1964): A quantitative analysis of plant form-the pipe model theory. I.
Basic analyses. Jap. J. Ecol. 14,97-105
Schelhaas, M.J., van Esch, P.W., Groen, T.A., de Jong, B.H.J., Kanninen, M., Liski, J., Masera, O., Mohren,
G.M.J., Nabuurs, G.J., Palosuo, T., Pedroni, L., Vallejo, A., Viln, T. (2004): CO2FIX V 3.1 - description
of a model for quantifying carbon sequestration in forest ecosystems and wood products. ALTERRA
Report 1068. Wageningen, The Netherlands

370

ijai-Nikoli, M., Milovanovi, J., Noni, M. (2014): umski genetiki resursi u Srbiji stanje i predlozi za
unapreenje ove oblasti. Glasnik umarskog fakulteta. Specijalno izdanje ume Srbije i odrivi
razvoj. str. 51-70.
ijai-Nikoli, M., Milovanovi, J., Noni, M. (2014): Conservation of Forest Genetic Resources. In: Ahuja, M.R.
& Ramawat, K.G. (eds.): Biotechnology and Biodiversity. Springer. pp: 103-128.
Twery, M.J., Rauscher, H.M., Bennett, D., Thomasma, S., Stout, S., Palmer, J., Hoffman, R., DeCalesta, D.S.,
Gustafson, E., Cleveland, H., Grove, J.M., Nute, D., Kim, G., Kollasch, R.P. (2000): NED-1: integrated
analyses for forest stewardship decisions. Computers and Electronics in Agriculture 27, 167193.
UNFCCC, A/R Methodlolgical tool, Estimation of carbon stocks and change in carbon stocks of trees and shrubs
in A/R CDM project activities, EB 60 Report, Annex 13
Urban, D.L., Shugart, H.H. (1992): Individual-based models of forest succession. 249-292 in D.C. Glenn-Lewin,
R.K. Peet, and T.T. Veblen (eds.), Plant succession: theory and prediction. Chapman and Hall,
London.
Yaussy, D.A., Sutherland, E.K., Hale, B.J. (1996): Rulebased individual-tree regeneration model for forest
simulators, in J.P. Skovsgaard and V.K. Johannsen (eds) Modelling Regeneration Success and Early
Growth of Forest Stands: Proceedings from the IUFRO Conference, Copenhagen, 1013 June 1996,
Danish Landscape Research Institute,Horsholm, 176182.
Waring, R.H., Schroeder, P.E., Oren, R. (1982): Application of the pipe model theory to predict canopy leaf area.
Canadian Journal of Forest Research 12:556-560.
Waring, R. H., Running, S. W. (2007): Forest Ecosystems Analysis at Multiple Scales, 3rd Edition. Elsevier
Academic Press, London, UK.
Weinstein, D.A., Yanai, R.D. (1994): Integrating the effects of simultaneous multiple stresses on plants using the
simulation model TREGRO. J. Environ.Qual. 23:418-428.
Williams, S.B., Roschke, D.J., Holtfrerich, D.R. (1995): Designing configurable decision-support software: lessons
learned. AI Applications 9 (3), 103114
Valentine, H.T., Gregoire, T.G., Burkhart, H.E., Hollinger, D.Y. (1997): A stand-level model of carbon allocation
and growth, calibrated for loblolly pine. Canadian journal of forest research, 27(6), 817-830.

371

372

06
Pogovor
Dragan A. Markovi

Knjiga koju imate u rukama prua dosta korisnih znanja i moe biti deo odgovora na mnoga vana
pitanja, povezana sa napretkom dananjeg drutva. Naravno, jedna knjiga nije dovoljna da nam
ponudi odgovor koji reava dileme o odnosu oveka prema sopstvenom okruenju. Dananji svet je
prepun protivrenosti, pojedinanih interesa drava, nacija, ideologija i vere. Kako se moe oekivati
da skoro dve milijarde nepismenih ili onih 40% svetske populacije bez elektrine energije razmilja o
ouvanju ivotne sredine. Za dvadesetak godina na Zemlji e biti oko devet milijardi stanovnika, moe
li ova planeta da ih ishrani? Ima li neko odgovor na to pitanje? Elon Musk, uveni inovator i
biznismen, kae da vetaka intelegencija predstavlja najveu pretnju po nau egzistenciju, jer e
roboti preuzeti poslove koje sada obavljaju ljudi. Milioni e ostati bez posla. Sa njim je saglasan i
Duan Vujovi, nekada ekonomista Svetske banke, koji u jednom lanku u nedeljniku NIN
(14.3.2013.) iznosi da su u SAD ve napravili robote, koji mogu da se koriste za mnoge poslove.
373

Ipak, pored mnogih ovakvih i slinih sutinskih pitanja, sa neizvesnim odgovorom, nalaze se i ona
povezana sa problemima u ivotnom okruenju.
Svetski ekonomski forum (SEF) u vajcarskom zimovalitu Davosu okuplja vrh svetske ekonomske i
politike elite. To je skup lidera drava, vlasnika i direktora najveih i najvrednijih svetskih kompanija
kao i neizbenih predstavnika MMF-a i Svetske banke. Idejni tvorac i osniva ovog skupa Klaus
Schwab upozorava, da je Svet pred transformacionim promenama neizvesnih ishoda. Po SEF-u,
meu prvih pet moguih globalnih rizika najirih posledica nalaze se: nedostatak pijae vode i
neuspeh u prilagoavanju klimatskim promenama. Oba problema su povezana jo u Tehnikom
izvetaju IPCC-a 2008. godine gde se istie Voda, njena dostupnost i kvalitet bie glavni pritisak i
problem za drutvo i ivotnu sredinu pod pritiskom klimatskih promena. Ako se u to veruje, a sve
govori u prilog tome, onda svaku mogunost za smanjenje potronje vode treba uzeti u obzir, tedeti
vodu i spreiti njeno zagaivanje.
Drugi navedeni, problem klimatskih promena, tesno je povezan sa enrgetskim resursima i napretkom
u oblasti korienja obnovljivih izvora. Od nekoliko, ve isprobanih obnovljivih izvora energije, ini se
da najvie izgleda za brz razvoj ima solarna energija. Neki analitiari upuuju na mogunost da cena
solarne energije, usled napretka u tehnologiji solarnih elija, padne za oko 20% to bi ih uinilo
konkurentnim, ak i uz trenutno veliko smanjene cena nafte. Ima dosta onih koji misle, da e upravo
manje cene fosilnih goriva, umesto da destimuliu ispitivanja koja vode unapreivanju efikasnosti
obnovljive energije, stimulisati vlade mnogih zemalja da tako osloboena novana sredstva usmere u
razvoj obnovljivih energetskih izvora. ta e biti izbor u velikoj meri zavisi od toga gde se moe
oekivati vei profit, jer e o tome odluivati gospodari novca, a ne opta dobrobit.
Danas se bogatstvo neke drave i kvalitet ivota njenih graana (to ne mora biti isto, jer zavisi od
naina raspodele tog bogatstva), mere vrednou BDP-a i njegovom stopom rasta. Ni u jednoj od tih
kategorija ne uzima se u obzir stanje prirodnih resursa. To nije za uenje, jer u tim merilima, ni
veina drugih vrednosti nema ta da trai. Tako, druge vrednosti - kulturne, moralne, ekoloke - ne
opstaju ako ne donose dobit. Poseena uma moe se u rastu BDP-a iskazati kao novostvorena
vrednost. Kakvo je, nakon toga, stanje prirodnih resursa nije od znaaja. Resursi su vrednost samo
kada dou na trite. Meutim, ono to je bitno, prirodni resursi su ogranieni. Moe li pri ogranienim
resursima BDP stalno da raste?
Za poslednjih 30 godina proteklog veka prirodno bogatstvo Planete smanjeno je skoro za treinu,
eksploatacijom od strane oveka, a globalni BDP je rastao u bilionima (hiljadama milijardi) dolara.
Samo u poslednjoj deceniji tog perioda svetski BDP je sa 21 biliona $ 1990. porastao na 30 biliona $
1999. Za to vreme je poseeno uma sa povrine od oko 250.000 km2, to je priblino povrina
nekadanje velike Jugoslavije ili polovina Francuske1. Ove brojke kazuju i sledee, da je ve sada
svetski BDP znaajno premaio 40 biliona $, to znai da je vie nego dupliran za samo dvadesetak
godina, ali je zato planeta Zemlja, uz ostalo, izgubila povrine pod umom vee od pola miliona km2.
Nema perioda, u istoriji ljudske civilizacije, ni sa priblino ovakvim tempom rasta proizvodnje. U daljoj
374

prolosti su za to trebali milenijumi, a u novije doba za takav rast su bili potrebni vekovi. Kako onda,
pri ovakvom stepenu ekonomskog rasta, a mogli bismo rei i devastaciji bogatstava prirode, moemo
uopte govoriti o ekoloki svesnom potroakom drutvu. Postoji ozbiljna kontradikcija i u ovom
iskazu i u naoj realnosti. Ovakvim ponaanjem na kraju nam ostaje ono to je opisano kao grudva
mrtve materije2.
Po nekim pojavama koje se zapaaju, kako u svetu tako i kod nas, mogli bi rei da ivimo u vreme
brutalno pragmatinog kapitalizma, koji eufemistiki zovemo globalizacija. Promoteri takvog stanja
nastupaju u ime sistema koji sebe smatra naboljim moguim, skoro savrenim, u kome gotovo nita
ne treba menjati, a kao znak njihove dobre volje i brige za ostatak oveanstva treba ga neizostavno
uspostaviti i na ostalim delovima planete, makar ti delovi ne mislili na isti nain. Moemo li svet koji
nije u stanju da ishrani sve svoje itelje zaista smatrati duhovno zrelim i gotovo savrenim, pita se i
Terry Eagletonu svojoj uvenoj knjizi.2
Reeno bez uvijanja, globalizacija je, ustvari, nastojanje za stvaranjem globalnog trita, kojim bi se
upravljalo iz jednog centra. Trai se pravo za kapital da primenjuje svoja pravila (mo) gde god i na
koga god odabere, a sve u ime stvaranja idealnog svetskog poretka, jer sa neoliberalnim
kapitalizmom doli smo, kako neki smatraju, do kraja istorije3. Osnovno, sveto pravilo, glasi - to vie
dobiti sa to manjim trokovima, pri emu se vea dobit usmerava ka vlasnicima kapitala, a smanjenje
trokova pada na primanja zaposlenih i socijalni napredak. Kako sa pravilima odrivog razvoja, koja
podrazumevajuodrivost u drutvenom, ekonomskom i ekolokom znaenju, uskladiti taj sistem koji
zgre i radi samog zgrtanja, a troi ogromne koliine resursa uz proizvodnju beskrajnih koliina otpada
i gomile nepotrebnih stvari za neiju jednodnevnu zabavu. ini se kao neizbeno pitanje nije li
sadanji nain proizvodnje, nametnut politikom globalizacije, u sutinskoj suprotnosti sa prihvaenim
pravilima odrivog razvoja? S druge strane, znajui da su ta pravila potekla od iste civilizacije koja
promovie globalizaciju, s pravom se moe pitati koliko iskrenosti i vere ima u svemu tome?
No kakva je realnost sveta gledajui malo dalje od te samodopadljive predstave najboljeg drutvenog
sistema i stalnog napretka. Pored oigledne koristi za mali deo svetske populacije ta je to
globalizacija donela na globalnom planu?
-

upotreba fosilnih goriva poveana je 5 puta u poslednjih 50 godina. Samo kod nafte to
poveanje iznosi 8 puta. Danas se za 40 dana troi isto koliko je potroeno za celu 1950.
godinu,
raspoloivog poljoprivrednog zemljita za produkciju hrane, po stanovniku, je manje za
polovinu nego to ga je bilo pre 50 godina (ograniavajui faktor za proizvodnju energetske
biomase),
skoro 40% svetske populacije nema elektrinu energiju u svojim domovima,
47% svetske populacije ivi sa manje od 2$ dnevno,
1/3 dece ispod 5 godina pati od neuhranjenosti,
12% dece u dobu od 10 14 godina koristi se kao bedno plaena radna snaga,
375

uee u svetskoj trgovinskoj razmeni za 50 najsiromanijih zemalja opalo je sa 4% na 2% u

poslednjoj dekadi 20. veka,
dug zemalja u razvoju porastao je vie od 6 puta od 1970. -2000. god. na ukupno 2,8 biliona $
(nastavlja da se dalje uveava),
ukupno bogatstvo 200 najbogatijih ljudi sveta ini preko 50% duga zemalja u razvoju i
nastavlja dalje da raste.
potronja vode po osobi na dan iznosi: u Njujorku 680 litara, Francuskoj 150 250 litara,
Keniji 4 litra, s tim to se u Njujorku i Parizu 2% od te vode troi za pie a u Keniji 50%.
80% (oko 5 milijardi) populacije ivi u zemljama u razvoju (Navedeni podaci su za 2000.
godinu, preuzeti iz Ref.1).

Neto od gornjih podataka je cena profita koji ostvaruje preostalih 10% svetske populacije (meu
njima najvie onih 200 najbogatijih). esto se zaboravlja da su pri stvaranju tog profita nuni i neki
ekoloki i etiki principi, inae imali bismo druge podatke od prethodno navedenih.
Ono to odrava takav sistem je ekonomija cikline potronje koja je imanentna onome to
nazivamo potroako drutvo, jer bez takvog drutva nema ni ovakve vrste kapitalizma. Njega
odrava stalno uveavana i agresivnim marketingom nametnuta potronja. Neoliberalni kapitalizam
uspeva samo u kontekstu temeljne zavisnosti od potroakog drutva.
U programu razvoja EU do 2030 navodi se da je uticaj na globalnoj sceni mogu samo ako Evropa
bude beleila solidan rast do tog perioda.4 Naravno da se pri tome misli iskljuivo na ekonomski rast,
odnosno razvoj. Ako se taj razvoj nastavi po trendu koji se da naslutiti iz gore iznetih podataka, onda
e on dovesti do toga da bogati budu jo bogatiji, siromani jo siromaniji i vie zadueni, a Zemlja
e ostati bez polovine svojih resursa stvaranih kroz milijarde godina planetarne istorije. Nije li onda i
sama re razvoj (napredak) postala sopstvena negacija?
Zato tolika nebriga za stanje planete i njenih stanovnika?
1. Problemi u ivotnoj sredini i njenim resursima izgledaju jo daleko, jer akutnih nestaica
prirodnih sirovina jo nema, bar ne u razvijenim zemljama.
2. Veina ljudi nema znaja i informacija za realnu procenu situacije, a oni koji to imaju i mogu
neto uraditi, uglavnom time manipuliu.
3. Mnogi zastupaju miljenje da postoje aktuelniji i egzinstecijalniji problemi, a da za reavanje
pitanja ivotne sredine jo uvek ima dovoljno vremena.
Kakvo je stanje po razmatranim pitanjima u naoj zemlji? Da li moemo biti zadovoljni onim to je
uraeno, ima li primetnog pomaka napred u stanju ivotne sredine na ovim prostorima?
Prve organizovane aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine pokrenute su poetkom sedamdesetih
godina prolog veka. Ministarstvo za nauku je poelo sa finansiranjem projekata iz te oblasti, u
kolske programe i na pojedine fakultete uvode se odgovarajui nastavni sadraji. Sve ovo sa dosta
376

ambicija, bez dovoljno priprema i potrebnog iskustva, ali vano je bilo poeti. Na nekim fakultetima,
pre svega onim prirodnih nauka, uvode se studijske grupe, smerovi. Stiu prvi diplomci, potom
magistranti, doktoranti. Ministarstvo za ivotnu sredinu formira se negde oko devedesetih, da bi ovih
godina utvrdili da nam vie nije potrebno, valjda zato jer smo tu sve poslove zavrili. Uz sve
poetnike greke, nedostatke u opremi, odgovarajuoj literaturi, propisima, stvorena je kadrovska
baza i upravna struktura kao preduslov za dalji rad. Osnivaju se udruenja graana, nevladine
organizacije, lokalne akcione grupe ija je glavna delatnost rada briga o stanju ivotne sredine. Poelo
se sa pisanjem knjiga o zatiti ivotne sredine, sa izdavanjem domaih naunih i strunih asopisa,
ija je glavna oblast ivotna sredina i njena zatita. Broj objavljenih naunih radova u domaim i
prestinim meunarodnim asopisima se umnoava. Na fakultetima, institutima i u privredi ve je
toliko istraivaa koji se bave ivotnom sredinom da se ukazuje potreba za organizovanjem domaih i
meunarodnih skupova. Donose se prvi zakoni, pravilnici, formiraju se odgovarajue slube. Danas
ve imamo trei ili etvrti zakon iz te oblasti (da li ovo govori o naem brzom razvoju ili o donoenju
zakona na brzinu). Imamo ve i Agenciju za ivotnu sredinu. Mnoge lokalne zajednice su pripremile ili
pripremaju ekoloke akcione planove, agende 21 ili ve neke druge. Postoje i drugi planovi i programi,
nek od njih nose naziv strategije ovog i onog. Imamo pet nacionalnih parkova, dok smo bili vea
drava imali smo ih i vie. Ima jo dosta toga da se nabraja ali i ovo je dosta, ako ne i suvie, da se
zapitamo da li se u naoj okolini od ulice, grada, optine, regije do drave sva ta aktivnost odslikava
na terenu. Da li se takav, reklo bi se napredak, u sferi uspostavljanja obrazovno-naune, upravnoadministrativne i drugih struktura odraava na stvarno stanje ivotne sredine u nas?
Na pitanje moemo li biti zadovoljni stanjem ivotne sredine u nas, jedini istinit odgovor je ne, ili
moda toliko malo da je nedovoljno za primetniji pomak napred. Stvarno stanje je toliko oigledno da
nije potrebno dokazivati tu tvrdnju.
Reke i druge vode su nam zagaenje. Na prste jedne ruke mogu se pobrojati naselja koja imaju
preistae komunalnih otpadnih voda ili ureena odlagalita otpada. Privreda i naselja, po pravilu,
isputaju svoje otpadne vode bez ikakvog preiavanja u reke i druge prijemnike, bez posledica po
svoje trokove, ali sa velikom tetom po ivotnu sredinu (oigledan primer je deponija rudnika kod
Krupnja). Da li neko primeuje da je Srbija istija posle akcije oistimo Srbiju? Veina nacionalnih
parkova i zatienih dobara su u loijem ekolokom stanju nego to su bili kada su stavljani pod
zatitu. Ponegde su vazduh i vode manje zagaeni, ali ne zbog preduzetih zatitarskih mera, ve zato
to je industrija stala. Veoma retki sluajevi su u kojima je poinilac zagaivanja pronaen i kanjen,
zato to je ekoloka inspekcija preslaba, a drava nevoljna da uini to treba. Obale reka su nam
uzurpirane. U kakvom su nam stanju ume? Da li iko obraa panju na to kako izgleda zona
vodosnabdevanja (sa veinom reni bunara) na levoj obali Save kod Beograda? Od novobeogradskih
blokova do Ostrunikog mosta obala je okovana u kamen i beton, da bi male i velike brodice mogle
da pristanu, a vikendice se naslanjaju na konstrukcije reni bunara. U zakonu o vodama pie da su
vode i vodno zemljite (obale) javno vodno dobro koje je neotuivo5. Moemo se umoriti od daljeg
nabrajanja, a neemo zavriti spisak naeg nemara i neinjena.

377

Zato je to sve tako i nije vie postignuto ako imamo kadrove, opremu, propise, a uglavnom znamo i
ta treba raditi? Osnovali smo Agenciju, NVO-je, a svi tvrdimo da postoji i dobra volja. O tome da
postoji i zakonska obaveza i da drava mora da obezbedi primenu zakona, malo se govori. Treba dati
odgovor na ovo pitanje. Ako to ne uinimo nastavie se kao i do sada. Sa puno prie i jalovih akcija,
bez pravog rezultata.
Verovatno svako od nas moe ponuditi neke odgovore, a nai su sledei:
1. Imali smo i imamo neiskrenu dravnu politiku u toj oblasti: nedoslednost u primeni propisa
koje smo sami usvajali; ograniena sredstva, ali i njihovo neplansko korienje; nedovoljno
relevantnih podataka, ali i ogranienu protonost i selekciju onih koje imamo.
2. Neodgovarajua rasporeenost kadrova. Daleko vie u akademskim i istraivakim
ustanovama, manje u upravnim strukturama i privrednim subjektima. esto nedovoljno i
neadekvatno obrazovanje onih koji su na radnim mestima gde je nuno vie znanja o
ivotnoj sredini.
3. Mnogo kampanja, promotersko-markentikih aktivnosti, skupova, jalovih projekata, a
nedovoljno stalnog rada na informisanju graana o stvarnim ekolokim problemima u
njihovoj sredini, znaaju i nainu njihovog reavanja. Sa ovim je povezan slab pritisak
javnosti na izvrne organe vlasti po pitanjima od znaaja za kvalitet ivotne sredine.
Moda je ovo poslednje razlog za ono prvo. Ako od neega treba poeti, hajde da razmislimo kako da
pokrenemo graanje da glasnije i odlunije zatrae da im se obezbedi ono to im pripada, pravo na
zdravu i ouvanu ivotnu sredinu.

Literatura
1.
2.
3.
4.
5.

Earth from above, Yann Arthus-Bertrand, text by Herve le Bras, Harry N. Abrams, Inc., Publishers,
2001.
Terry Eagletone, Razum, vjera i revolucija, Ljevak, Zagreb (2010).
Francis Fukuyama, The End of History and the Last Man (1992), Free Press ISBN 0029109752.
Project Europe 2030 Challenges and Opportunities. A Report to the European Council by the
Reflection Group of the Future of EU, May 2010.
Zakon o vodama, Sl. glasnik RS, broj 30/10.

378

379

CIP - ,
502/504(082)(0.034.2)
574(082)(0.034.2)
PRIMENJENA ekologija [Elektronski izvor] : vodi / [urednici Jordan
Aleksi, Slaana orevi ; fotografije Milo Nikoli, Duan Jovanovi]. Beograd : Fakultet za primenjenu ekologiju Futura : Green Limes, 2015
(abac : Plus Kopi). - 1 elektronski optiki disk (CD-ROM) ; 12 cm
Sistemski zahtevi: Nisu navedeni. - Nasl. sa naslovnog ekrana. - Tira 150.
- Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad.
ISBN 978-86-86859-40-2 (Futura)
1. , , 1950- []
a) - - b) -
COBISS.SR-ID 21359950

380