Srednje apsolutno odstupanje je proseno apsolutno odstupanje pojedinanih skorova od srednje

vrednosti. Za srednju vrednost se najee uzima aritmetika sredina, mada to moe da bude i
medijana.

Jedinica mere srednjeg apsolutnog odstupanja je ista kao i jedinica mere uzorka ili populacije.

Srednje apsolutno odstupanje se rauna tako to se sabere odstupanje svake pojedinane

vrednosti od aritmetike sredine i podeli sa brojem skorova, po formuli

Suma odstupanja pojedinanih podataka od aritmetike sredine jednaka je 0. Zato se prilikom

raunanja srednjeg apsolutnog odstupanja uzima apsolutna vrednost, to je ujedno i jedna od
slabosti ove mere varijabiliteta.

Ova mera disperzije se retko koristi u praksi, s obzirom da ne govori mnogo o znaaju dobijenog
rezultata. Zato se umesto nje koriste varijansa i standardna devijacija.

Primer: Srednje apsolutno odstupanje visine devojica u 5 2 odeljenju

Na primeru visine devojica (u cm) u 5 2 odeljenju osnovne kole "X" koji smo koristili za primer
izraunavanja aritmetike sredine, medijane, moda i ranga, dobili smo sledee podatke: 140, 141,
138, 140, 122, 160, 154, 132, 148, 135, 140.

Srednja vrednost ove serije podataka iznosi 140.91cm. U nastavku je data tabela u kojoj se
nalaze podaci potrebni za izraunavanje:

X Xi- |Xi- |

140 -0.91 0.91

141 0.09 0.09

138 -2.91 2.91

140 -0.91 0.91

 122 -18.91 18.91

160 19.09 19.09

154 13.09 13.09

132 -8.91 8.91

148 7.09 7.09

135 -5.91 5.91

140 -0.09 0.09

Ukupno: 1550 0 78.83

AD=78.83/11=7.17

Odgovor: Srednje apsolutno odstupanje visine devojica u 5 2 odeljenju od aritmetike sredine

iznosi 7.17cm.

Mere varijacije rezultata opisuju varijabilitet ili disperziju rezultata oko centra. Disperzija
rezultata se odnosi na opseg rezultata, granice opsega i ravnomernost disperzije.

Mere varijacije su:

rang,
kvantili,
srednje apsolutno odstupanje,
varijansa,
standardna devijacija,
koeficijent varijacije i
normalizovano odstupanje.

Rang opisuje pun opseg disperzije rezultata. Naziva se jo i interval varijacije.

Rang je najvea razlika meu skorovima i rauna se kao razlika izmeu najveeg i najmanjeg
skora u distribuciji. Rauna se po formuli

I = X max - X min

gde je

I oznaka za rang,
X max najvei element iz skupa podataka, a
X min najmanji element iz skupa podataka

S ozirom da prilikom izraunavanja ranga uzimamo u obzir samo dve krajnje vrednosti, na rang
utiu ekstremni rezultati i mogu stvoriti lanu sliku varijabilnosti rezultata.

Ukoliko se rang izraunava na kontinuinalnoj varijabli, onda se na razliku najveeg i najmanjeg

rezultata dodaje jedna jedinica mere. Dodavanje jedinice mere se vri zbog stvarne gornje
granice intervala najveeg rezultata i donje granice intervala najmanjeg rezultata.

Primer: Rang visine devojica u 52 odeljenju

Na primeru visine devojica u 52 odeljenju osnovne kole "X" (u cm) koji smo koristili za
primer izraunavanja aritmetike sredine, medijane i moda, dobili smo sledee podatke: 140,
141, 138, 140, 122, 160, 154, 132, 148, 135, 140.

Rang visine devojica u tom odeljenju dobijamo tako to od najveeg rezultata (160cm)
oduzmemo najmanji (122cm). Rang=160-122=38.

Kako je visina kontinuinalna varijabla, na razliku se dodaje jedna jedinica mere, to je u ovom
sluaju jedan, tako da je rang =38+1=39. Gornji limit od rezultata 160 je 160,5, a donji limit od
122 je 121,5.

Odgovor: Rang visine devojica u 52 odeljenju osnovne kole "X" iznosi 39.

Kvantil je zajedniki naziv za percentile, decile i kvartile. To je mera koja deli distribuciju na
jednaka percentilna rastojanja.

Percentili
Percentili dele distribuciju rezultata na 100 delova, tj. svaki deo sadri 1% rezultata distribucije.
Percentili mogu biti bilo koji celi brojevi od 1 do 100. Odreeni percentil odgovara taki na
distribuciji koja daje odgovarajui procenat rezultata do te take, ukljuujui i taj rezultat. Na
primer: ako neko ima 100IQ, on se nalazi na pedesetom percentilu, to znai da 50% populacije
ima isti koeficijent inteligencije ili manji.

U literaturi se esto kao sinonim za percentile koristi termin percentilni rang.

Poto je medijana sredinji rezultat u distribuciji, ona je jednaka 50. percentilu.

Percentili nisu isto to i procenti. Percentili predstavljaju odreeni procenat rezultata u nekoj
distribuciji koji su poreani od veeg ka manjem. Na primer, ako se neiji rezultat testa nalazi na
60. percentilu, to znai da je 60% ispitanika taj test uradilo loije, a ne da je ispitanik odgovorio
tano na 60% pitanja.

Da bi odredili koji rezultat se nalazi na nekom percentilu, moramo izraunati poziciju tog
percentila u datoj distribuciji. Formula za izraunavanje pozicije i-tog percentila je

i=P/100*n

gde je

i - pozicija traenog percentila u distribuciji,

P - traeni percentil,
n - ukupan broj rezultata u distribuciji.

Prvo je potrebno rezultate poreati od manjeg ka veem. Zatim se traeni percentil podeli sa sto i
taj kolinik pomnoi sa ukupnim brojem rezultata u distribuciji. Ako je dobijeni rezultat ceo broj,
onda je pozicija traenog percentila u sredini izmeu dobijenog rezultata i prvog veeg rezultata.
Ako dobijeni rezultat nije ceo broj, tada se on zaokruuje na prvi vei ceo broj i on predstavlja
ordinalnu poziciju traenog percentila.

Primer: Izraunavanje percentila

Pretpostavimo da elimo da izraunamo 33. percentil na primeru visine devojica u 52 odeljenju

osnovne kole "X". Merenjem smo dobili sledee rezultate izraene u centimetrima: 140, 141,
138, 140, 122, 160, 154, 132, 148, 135, 140.

Prvi korak u izraunavanju percentila je da poreamo rezultate po veliini i tada bi oni izgledali
ovako: 122, 132, 135, 138, 140, 140, 140, 141, 148, 154 i 160. Ukupno imamo 11 merenja. Kada
podatke ubacimo u formulu za izraunavanje pozicije percentila dobijamo

p33=33/100*11, odnosno
p33=3,63.

Poto dobijeni rezultat nije ceo broj, zaokruujemo na prvi vei ceo broj, a to je 4. Traeni
percentil se nalazi na 4. poziciji ordinalno poreanih rezultata i to je 138.
Odgovor: Skor koji odgovara 33. percentilu je 138, to znai da je 33% devojica u 52 odeljenju
osnovne kole "X" nie od 138 cm ili iste visine, a 67% vie ili iste visine.

Decili
Decili dele distribuciju rezultata na 10 delova, a svaki deo sadri 10% rezultata distribucije.
Decili mogu biti bilo koji celi brojevi od 1 do 10. Rezultat koji odgovara desetom percentilu
pada na gornju granicu prvog decila distribucije, itd.

Decili su poseban sluaj percentila. Zbog toga se pozicija decila rauna prema formuli za
poziciju odgovarajueg percentil. Na primer:

D1=P10=10/100*n
D2=P20=20/100*n

Primer: Izraunavanje decila

Merenjem visine devojica 52 odeljenja osnovne kole "X" dobili smo sledee podatke izraene
u cm: 140, 141, 138, 140, 122, 160, 154, 132, 148, 135, 140. Pretpostavimo da elimo da
saznamo koji rezultat odgovara 9. decilu.

Prvi korak u izraunavanju decila je da poreamo rezultate po veliini i tada bi oni izgledali
ovako: 122, 132, 135, 138, 140, 140, 140, 141, 148, 154 i 160. Imamo ukupno 11 rezultata
merenja visine devojica.

Da bi izraunali 9. decil, 11 pomnoimo sa 90% ili sa 0,90, 11*0,90=9,9. Kako proizvod nije ceo
broj zaokruujemo ga na prvi vei i to je deset. Poloaj devetog decila je na desetoj poziciji
distribucije rezultata poreanih od veeg ka manjem i to je 154.

Odgovor: Rezultat koji odgovara 9. decilu je 154, to znai da 90% devojica u odeljenju 52 je
visoko 154cm ili manje.

Interdecilni rang je razlika izmeu skora koji pada na 9. decil i skora koji pada na 1. decil.
Interdecilni rang obuhvata sredinjih 80% rezultata.

Kvartili
Kvartili dele distribuciju na etiri jednaka dela, a svaki deo sadri 25% rezultata distribucije.

Rezultat koji odgovara 50. percentilu pada na gornju granicu 2. kvartila i to je ujedno i medijana
distribucije. Prvi kvartil se oznaava sa Q1, a trei sa Q3. Pozicija medijane tj. drugog kvartila se
rauna prema formuli opisanoj u tekstu o medijani.

Kvartili su poseban sluaj percentila. Zbog toga se pozicija kvartila rauna prema istoj formuli
kao i za raunanje pozicije percentila:
Q1=P25=25/100*n
Q3=P75=75/100*n

Izraunanje pozicije kvartila je objanjeno kroz sledei primer.

Primer: Izraunavanje kvartila

Merenjem visine devojica 52 odeljenja osnovne kole "X" dobili smo sledee podatke izraene
u cm: 140, 141, 138, 140, 122, 160, 154, 132, 148, 135, 140.

Prvi korak u izraunavanju kvartila je da poreamo rezultate po veliini i tada bi oni izgledali
ovako: 122, 132, 135, 138, 140, 140, 140, 141, 148, 154 i 160. Imamo ukupno 11 rezultata
merenja visine devojica.

Da bi izraunali 1. kvartil, 11 pomnoimo sa ili sa 0,25, 11*0,25=2,75. Kako proizvod nije ceo
broj zaokruujemo ga na prvi vei i to je tri. Poloaj prvog kvartila je na treoj poziciji i to je
135.

Da bi izraunali 3. kvartil 11 pomnoimo sa ili sa 0,75; 11*0,75=8,25. Kako proizvod nije ceo
broj zaokruujemo ga na prvi vei i to je devet. Poloaj treeg kvartila je na devetoj poziciji
ordinalno poreanih rezultata i to je 148.

Odgovor: Skor koji odgovara 1. kvartilu je 135, to znai da se 25% devojica u odeljenju 52 je
visoko 135 ili manje. Skor koji odgovara 3. kvartila je 148, to znai da se 75% devojica u
odeljenju 52 je visoko 148 ili manje.

Interkvartilni rang je razlika izmeu skora koji pada na 3. kvartil i skora koji pada na 1. kvartil.
Navodi se uz medijanu, obuhvata sredinjih 50% rezultata i ignorie vrednosti ispod 1. kvartila i
iznad 3. kvartila. Interkvartilni rang je korisna mera varijabilnosti ukoliko u nizu rezultata
postoje ekstremne vrednosti i ako se sumnja da je raspodela asimetrina. Kod takvih distribucija
on je bolja mera varijabiliteta od standardne devijacije.

Semi-interkvartilni rang se dobija kada se interkvartilni rang podeli sa dva. Na ovaj nain se
dobija 25% rezultata ispod i iznad medijane tj. ispod i iznad 2. kvartila. Semi-interkvartilni rang
je posebno koristan kada se radi sa ordinalnim varijablama ili kada postoje ekstremne vrednosti
sa obe strane medijane. Semi-interkvartilni rang se obino navodi uz medijanu.