Mere centralne tendencije

Mere centralne tendencije su statistike mere koje opisuju srednju ili

centralnu taku ili najtipiniju vrednost, oko koje postoji tendencija
grupisanja podataka. Mere centralne tendencije su najbolji reprezenti
skupa podataka - omoguavaju da se svi podaci predstave jednim
brojem.

Osobine srednjih vrednosti:

o Ne mogu biti vee od najvee, niti manje od najmanje
pojedinane vrednosti u datom skupu podataka.
o Spadaju u apsolutne mere jer se iskazuju u istim mernim
jedinicama u kojima su iskazani i podaci za koje se izraunavaju.
o Mogu imati vrednost koja uopte ne postoji u skupu podataka.
o Mogu biti iskazane i decimalnim brojem, bez obzira da li su u
pitanju numeriki kontinuirani ili diskontinuirani podaci.
Prema nainu izraunavanja srednje vrednosti se dele u dve grupe:
1. Matematike (raunske) srednje vrednosti izraunavaju na osnovu
svih vrednosti:
o aritmetika sredina
o geometrijska sredina
o harmonijska sredina
2. Pozicione (lokacione) srednje vrednosti odreuju se na osnovu
poloaja u nizu podataka i raspodeli uestalosti:
o medijana
o mod (modus, tipina vrednost)

ARITMETIKA SREDINA
Aritmetika sredina je kolinik zbira svih vrednosti i njihovog ukupnog
broja. Poznata je i kao prosena vrednost, prosek. Obeleava se sa (ita
se iks bar). Izraunava se prema formuli:

gde je xi pojedinaan podatak, a n broj podataka.

PRIMER 1. Data je telesna visina 10 osoba (cm): 177, 172, 183, 190, 174,
165, 169, 181, 171, 175. Izraunati aritmetiku sredinu.
Aritmetika sredina iznosi:

Algebarski, zbir odstupanja pojedinanih vrednosti od njihove aritmetike

sredine jednak je nuli, a zbir kvadrata odstupanja pojedinanih vrednosti
od njihove aritmetike sredine manji je od zbira kvadrata odstupanja od
bilo koje druge vrednosti.
Prednost aritmetike sredine je jednostavno izraunavanje i
reflektovanje svih vrednosti u skupu podataka.
Nedostaci aritmetike sredine su (1) da se ne moe koristiti sa
nominalnim i ordinalnim podacima, i (2) da je pod znaajnim uticajem
ekstremnih vrednosti - na malom broju podataka samo jedna ekstremna
vrednost moe uiniti aritmetiku sredinu nereprezentativnom, kao to je
to prikazano u primeru 2.
PRIMER 2. Za pet vrednosti amilaze u serumu (U/L): 51, 79, 62, 37 i 42,
aritmetika sredina iznosi 54 U/L. Dodavanjem nove vrednosti od 279
U/L, aritmetika sredina postaje 92 U/L. Dodavanje ekstremnog podatka
uinilo je da nova aritmetika sredina nije vie valjan reprezent skupa
podataka, jer je znatno vea od svih prvih pet unetih podataka.
Ponderisana aritmetika sredina izraunava se tako to se svakom
podatku daje odreeni ponder (tainski koeficijent). Ponderisana
aritmetika sredina najee se koristi za (1) izraunavanje aritmetike

sredine grupisanih podataka, i za (2) izraunavanje objedinjene

aritmetike sredine dve ili vie grupa.
Ponderisana aritmetika sredina izraunava se prema formuli:

U ovoj formuli, kada se ponderisana aritmetika sredina koristi za

izraunavanje aritmetike sredine grupisanih podataka, f predstavlja
frekvenciju klasnog intervala, a x sredinu klasnog intervala. Kada se
ponderisana aritmetika sredina koristi za izraunavanje objedinjene
aritmetike sredine dve ili vie grupa, u toj formuli f predstavlja veliinu
grupe, a x aritmetiku sredinu grupe.

PRIMER 3. (izraunavanje aritmetike sredine iz podataka grupisanih po

klasnim intervalima).
Za 50 ispitanika data je raspodela uestalosti vrednosti hemoglobina (g/L)
po klasnim intervalima:

Izraunati aritmetiku sredinu hemoglobina.

Postupak izraunavanja:
Formirati radnu tabelu. Dodati kolonu za sredinu klasnog intervala, koja
se dobija tako to se saberu njegove granice i podeli sa 2. Na primer, za

prvi klasni interval sredina iznosi (106+110)/2=108. Dodati kolonu za

proizvod fx.

Aritmetika sredina hemoglobin iznosi:

PRIMER 4. (izraunavanje objedinjene aritmetike sredine iz dve ili vie

grupa).
Date su vrednosti aritmetikih sredina BMI uenika tri kole u jednoj
optini:

Kolika je aritmetiaka sredina BMI uenika u toj optini?

Reenje:

Objedinjena aritmetika sredina iznosi:

Kada se izraunava objedinjena aritmetika sredina dve ili vie grupe

jednake veliine, nema potrebe za korienjem pondera. Tada se
aritmetika sredina izraunava jednostavnim sabiranjem pojedinanih
aritmetikih sredina podeljeno brojem grupa. Na primer, da su u Primeru
4 sve tri kole imale jednak broj uenika, objedinjena aritmetika sredina
dobila bi se prostim sabiranjem aritmetikih sredina i deljenjem brojem
grupa: (22,7+19,4+20,9)/3= 21,3.
Medijana ili centralna vrednost predstavlja srednju pozicionu vrednost.
Deli niz podataka poreanih po veliini na dva jednaka dela. Polovina
ukupnog broja podataka je vea (ili jednaka) od vrednosti medijane, a
druga polovina manja (ili jednaka). Jednaka je drugom kvartilu, odnosno
pedesetom percentilu.
Zbir apsolutnih razlika svake pojedinane vrednosti i medijane
predstavlja minimum, odnosno manji je od zbira tih razlika od bilo koje
druge vrednosti.

Na skupu sa neparnim brojem podataka medijana je uvek stvarna i

postojea vrednost. Na primer, ako je broj podataka 9, medijana e imati
vrednost petog podatka kada su oni poreani po veliini. Na skupu sa
parnim brojem podataka vrednost medijane se izraunava tako to se
saberu dva centralna podatka, i dobijeni zbir podeli sa dva. Na primer,
ako je broj podataka 10, vrednost medijane se dobija tako to se zbir
petog i estog podatka podeli sa dva.
Prednost medijane je da je daleko manje pod uticajem ekstremnih
vrednosti, nego to je to aritmetika sredina.

Nedostaci medijane, u odnosu na aritmetiku sredinu, jesu (1) da je

manje pogodna za dalje statistike analize, i (2) da ignorie relativan
uticaj svake pojedinane vrednosti, ukljuujui i ekstremne vrednosti,
tako da nije pogodna kada istraiva eli da srednja vrednost reflektuje
svaku vrednost iz skupa podataka.
ODREIVANJE MEDIJANE
Odreivanje medijane negrupisanih podataka:
1. Poreati statistike jedinice po veliini obeleja posmatranja.
2. Odrediti mesto (poloaj) medijane prema formuli:
3. Proitati ili izraunati vrednost obeleja koja odogovara mestu
medijane.
o kod neparnog broja lanova statistike serije medijana je
vrednost srednjeg tj. centralnog lana;
o kod parnog broja lanova statistike serije vrednost medijane se
izraunava kao aritmetika sredina vrednosti poslednjeg lana
prve polovine i prvog lana druge polovine serije.
4. Tumaenje dobijenog rezultata.

PRIMER 5: Date su vrednosti Hgb (g/L) u krvi 5 bolesnika: 142, 131, 152,
137, 148.Odrediti medijanu.

Med=142g/L
Medijana vrednosti hemoglobina kod 5 bolesnika je 142g/L.

PRIMER 6: Izraunati medijanu telesne visine 10 osoba iz Primera 1 ove

lekcije.

Medijana telesne visine 10 osoba iznosi 174,5cm.

Postupak odreivanja medijane grupisanih podataka:

1. Formirati radnu tabelu odgovarajueg broja redova i kolona.
2. U prvoj koloni prema rastuim vrednostima uneti vrednosti intervalnih
grupa.
3. U drugoj koloni odrediti prosek (aritmetiku sredinu) svake intervalne
grupe
4. U treoj koloni uneti odgovarajue frekvencije intervalnih grupa
5. U etvrtoj koloni izraunati kumulativne frekvencije

Niz kumulativnih frekvencija se izraunava sukcesivnim zbirom vrednosti

frekvencija intervalnih grupa od prve do poslednjeu nizu (opirnije imate
u lekciji Sreivanje podataka).
6. Mesto medijane izraunati prema formuli:
7. Na osnovu niza kumulativnih frekvencija odrediti u kojoj grupi se nalazi
vrednost mesta medijane.
8. Medijana je priblino jednaka vrednosti one grupe ili sredini onog
grupnog intervala ija je kumulativna frekvencija prva u nizu koja je vea
od mesta medijane ili je njoj jednaka.
9. Tumaenje dobijenog rezultata.

PRIMER 7 : Odrediti medijanu vrednosti amonijaka u krvi (mol/L )42

bolesnika na terapiji neomicinom.

, Med=14,2 mol/L

Medijana vrednosti amonijaka u krvi 42 bolesnika na terapiji neomicinom

je 14,2 mol/L.
Mod (tipina vrednost) je vrednost podatka sa najveom uestalou.
Odreivanje moda moe biti olakano ako su podaci sreeni po rastuem
ili opadajuem nizu. Na primer, za sledee podatke:

vrednost moda iznosi 4 (to je vrednost koja se nauestalije javlja - tri

puta).
Kod grupisanih podataka priblina vrednost moda je vrednost grupe ili
sredine grupnog intervala sa najveom frekvencijom modalna grupa ili
modalni interval. Ako dve grupe ili dva grupna intervala imaju jednake
frekvencije onda je modalna grupa ili modalni inteval onaj koji ima veu
susednu frekvenciju.
Ako se pojavljuje samo jedna maksimalna frekvencija grupe ili grupnog
intervala radi se o unimodalnoj raspodeli, a ako se pojavljuju dve ili vie
maksimalnih frekvencija grupa ili grupnih intervala radi se o bimodalnoj
ili multimodalnoj raspodeli.

Prednosti moda su (1) da nije pod uticajem ekstremnih vrednosti, i (2) da

je to jedina mera centralne tendencije koja se moe primeniti kod
nominalnih podataka.

Nedostaci moda su (1) da moe postojati vie od jednog moda u datom

skupu podataka, to oteava interpretaciju, (2) da se ne moe odrediti
ako ne postoje bar dva podataka sa istim vrednostima, (3) da nije
pogodan za dalje statistike analize, i (4) da ignorie relativan uticaj
svake pojedinane vrednosti.
PRIMER 8. Dat jebroj povreda na radu u radnom veku za 20 invalida rada:
2, 0, 5, 4, 4, 3, 1, 1,3, 1, 2, 0, 2, 1, 3, 2, 2, 3, 2, 1. Odrediti mod za broj
teih povreda u radnom veku 20 invalida rada.

Mod = 2
Vrednost moda broja teih povreda u radnom veku 20 invalida rada iznosi
2.
ODNOS MERA CENTRALNE TENDENCIJE
Uzajamni odnosi srednjih vrednosti najvie zavise od oblika raspodele
uestalosti. Kod simetrine raspodele aritmetika sredina, medijana i
mod imaju sline vrednosti (slika 3).

Slika 3. Jednakost mera centralne tendencije kod simetrine raspodele

Kod desno (pozitivno) iskoene raspodele, aritmetika sredina je vea od

medijane i moda ( > Med > Mo), a kod kod levo (negativno) iskoene
raspodele, aritmetika sredina je manja od medijane i moda (
< Med < Mo) (slika 4).

Slika 4. Nejednakost mera centralne tendencije kod asimetrinih

raspodela

Izbor srednje vrednosti

Izbor srednje vrednosti, kao reprezenta skupa podataka, zavisi od tipa
podataka i osobina empirijske raspodele:
1. Za numerike podatke sa simetrinom raspodelom i bez
ekstremnih vrednosti, upotrebiti aritmetiku sredinu.
2. Za numerike podatke sa asimetrinom raspodelom, ili kada
postoje ekstremne vrednosti, upotrebiti medijanu.
3. Za ordinalne podake upotrebiti medijanu.
4. Za ordinalne podatke sa malim brojem kategorija (na primer samo
2 ili 3 kategorije) upotrebiti mod.
5. Za nominalne podatke upotrebiti mod.
Na primer, za podatke o BMI, ako je raspodela simetrina i bez
ekstremnih vrednosti, treba upotrebiti aritmetiku sredinu. Ako je
rapodela asimetrina ili ima ekstremnih vrednosti, treba upotrebiti
medijanu. Za istu varijablu, ako je umesto BMI, iskazana ordinalnim
podacima sa pet kategorija (1-teka pothranjenost, 2-pothranjenost, 3normalna uhranjenost, 4- gojaznost, 5-preterana gojaznost) moe se

upotrebiti medijana ili mod. Ali ako je ista varijabla iskazana ordinalnim
podacima sa samo tri kategorije (1-pothranjenost, 2-normalna
uhranjenost, 3-gojaznost) onda je upotreba moda najadekvatnija srednja
vrednost.