Dragan Drinčić

Petar Pravica

AKUSTIKA
ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija

Beograd 2011.
AUTORI:
Mr Dragan Drinčić, dipl. el. inž.
Prof. dr Petar Pravica, dipl. el. inž.

AKUSTIKA - ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA

RECENZENTI:
Dr Sonja Krstić, prof. Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u
Beogradu
Mr Dragan Novković, predavač Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija
u Beogradu

LEKTOR I KOREKTOR:
Anđelka Kovačević

TEHNIČKA OBRADA:
Miloš Ivanović

KORICE:
Miloš Ivanović

IZDAVAČ:
Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu

ZA IZDAVAČA
Dr Dragoljub Martinović, dipl. el. inž.

ŠTAMPA:
MST Gajić, Dobračina 73, Beograd
 PREDGOVOR

Kako se akustika razvijala, naročito poslednjih godina, tako su i u visokoškolskoj

nastavi formirane nove oblasti i nastali novi predmeti. Postojeće zbirke zadataka iz
akustike, ne pokrivaju u dovoljnoj meri savremene zahteve, pa je namera autora
bila da se, koliko god je to moguće, osveži i dopuni repertoar zadataka, kako u
novim, sve razvijenijim oblastima, tako i u klasičnim delovima akustike.

Zbirka zadataka prvenstveno je namenjena studentima AVT studijskog programa na

Visokoj školi elektrotehnike i računarstva (VIŠER) u Beogradu, a sigurno će biti
korisna i studentima brojnih fakulteta, gde se izučava akustika.

Namera autora bila je da ovom Zbirkom zadataka pokriju gradivo koje se u VIŠER
izučava u okviru četiri predmeta. Tako poglavlja Fizička akustika, Fiziološka akustika
i Akustika prostorija – prvi deo, odgovaraju programu predmeta Osnovi
elektroakustike. Poglavlja Akustika prostorija – drugi deo, Spektralna analiza zvuka i
Zaštita od buke spadaju u program predmeta Akustički dizajn prostorija. Na kraju,
poglavlja Ozvučavanje i Audiotehnika pokrivaju programe istoimenih predmeta.

Ovakav koncept Zbirke zadataka opravdan je i pošto se radi i o elektronskom

izdanju koje će studentima biti dostupno preko interneta, pa iz njega mogu
odabrati i koristiti samo one delove koji su im neophodni. S druge strane, imaće na
jednom mestu sakupljene i rešene probleme iz svih predmeta o zvuku, na kojima se
u nastavi drže računske vežbe.

Prilikom sastavljanja Zbirke zadataka, korišćen je dosta odomaćen način izlaganja,

koji obuhvata, na početku svakog dela, osnovne pojmove u toj oblasti, s
definicijama i naznakama za korišćenje u praksi, a zatim slede računski zadaci s
odgovarajućim rešenjima. Navedena je i odgovarajuća literatura za svako poglavlje.
Na usvojeni način sastavljena je Zbirka, koja nije ograničena samo na do sada
uobičajene teme, nego, u određenoj meri, upućuje studente i na postupke pri
projektovanju audio opreme i sistema.

Zbirka rešenih zadataka sadrži ukupno 228 manjih ili većih problema, obuhvaćenih
temama pomenutih delova akustike. Najobimnije poglavlje odnosi se na
Ozvučavanje, što se u praksi pokazalo kao opravdano. Zatim, po obimu, slede
Akustika prostorija i Audiotehnika.
U nadi da će Zbirka rešenih zadataka doprineti rasvetljavanju brojnih pitanja koja se
postavljaju kako pri učenju, tako i pri praktičnoj primeni stečenih znanja, autori se
zahvaljuju kolegama i saradnicima koji su doprineli koncipiranju i realizaciji Zbirke.

U Beogradu, decembra 2011.

AUTORI
SADRŽAJ

1. FIZIČKA AKUSTIKA ............................................................................................ 7

ZADACI .............................................................................................................. 11

2. FIZIOLOŠKA AKUSTIKA .................................................................................... 21

ZADACI ............................................................................................................. 25

3. AKUSTIKA PROSTORIJA .................................................................................. 39

ZADACI (I DEO) ................................................................................................. 41
AKUSTIKA PROSTORIJA (II DEO) .................................................................... 63
ZADACI (II DEO) ................................................................................................ 69

4. OZVUČAVANJE .............................................................................................. 109

4.1 Mikrofoni u sistemima ozvučavanja ...................................................... 109
ZADACI ..................................................................................................... 114
4.2 Zvučni izvori u sistemima ozvučavanja .................................................. 117
ZADACI ..................................................................................................... 121
4.3 Razumljivost govora ............................................................................... 136
ZADACI ..................................................................................................... 140
4.4 Akustičko pojačanje ................................................................................ 143
ZADACI ..................................................................................................... 147
4.5 Sektorsko ozvučavanje ........................................................................... 158
ZADACI ..................................................................................................... 166
4.6 Kašnjenje signala u sistemima za pojačanje zvuka ................................ 177
ZADACI ..................................................................................................... 180

5. SPEKTRALNA ANALIZA ZVUKA ....................................................................... 199

ZADACI ........................................................................................................... 203

6. ZAŠTITA OD BUKE ......................................................................................... 217

ZADACI ........................................................................................................... 220

7. AUDIOTEHNIKA ............................................................................................. 251

7.1 Zvučničke skretnice ................................................................................ 251
ZADACI ..................................................................................................... 258
7.2 Audio kablovi .......................................................................................... 272
ZADACI ..................................................................................................... 274
7.3 Audio signali ........................................................................................... 282
ZADACI ..................................................................................................... 284
7.4 Pojačavači snage ..................................................................................... 290
ZADACI ........................................................................................................... 292
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fizička akustika

1. FIZIČKA AKUSTIKA

Osnovne veličine i relacije koje se javljaju u fizičkoj akustici su:

 Brzina prostiranja zvučnih talasa u vazduhu, pri atmosferskom pritisku od

105 Pa (1 atm) i temperaturi od 20°C, iznosi:

c = 343 m/s ,

 Pomeraj čestica vazduha se obeležava sa .

 Brzina čestica vazduha je za prostoperiodičan zvuk:

v=ωξ,

gde je ω kružna frekvencija (2πf).

 Gustina vazduha se obeležava sa , i iznosi:

 = 1,2 kg/m3 .

 Zvučni pritisak se javlja kao posledica oscilovanja čestica vazduha i to u

svim pravcima od zvučnog izvora. Obeležava se sa , što predstavlja
njegovu efektivnu vrednost. Zvučni pritisak je skalar (neorijentisana
veličina). Izražava se u paskalima i oznaka je Pa, a dimenzije N/m2.

 Talasna dužina je razmak (ili rastojanje) između dva ista stanja, kao što su
dva maksimuma ili dva minimuma zvučnog pritiska. Obeležava se sa 
(lambda). U čujnom području (od 20 Hz do 20.000 Hz), ona iznosi od 17 m
do 1,7 cm. Veza s frekvencijom je:

s t r a n a |7
 Fizička akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

=c/f,

gde je c brzina prostiranja zvučnih talasa.

 Snaga zvučnog izvora (akustička snaga) svojstvo je svakog izvora zvuka.

Obeležava se sa i izražava u W (vatima).

 Intenzitet zvuka je količina akustičke energije koja u jedinici vremena

prođe kroz jediničnu površinu normalnu na pravac prostiranja zvučnih
talasa. Obeležava se sa i predstavlja orijentisanu veličinu (vektor).
Kada poznajemo snagu zvučnog izvora intenzitet zvuka je uvek:

[ ⁄ ]

gde je površina kroz koju izvor zrači.

Ako je površina sfera (lopta) onda je intenzitet zvuka.

[ ⁄ ]

Intenzitet zvuka opada s kvadratom rastojanja.

Veza intenziteta zvuka i zvučnog pritiska je:

[ ⁄ ]


 Proizvod  (zvučni pritisak puta rastojanje od zvučnog izvora) često se

koristi. Ovaj proizvod je konstantan za sve pravce prostiranja, što znači da
zvučni pritisak opada linearno s rastojanjem od zvučnog izvora.

s t r a n a |8
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fizička akustika

 Usmereni izvori zvuka jesu oni izvori koji zrače u deo punog prostornog
ugla. Navodimo kao primer zvučnik koji se nalazi pored zida. Njegov ugao
zračenja biće sveden na polovinu punog prostornog ugla i iznosiće 2π, jer
se radi o zračenju u polusferu.

 Prost zvuk je onaj koji ima u svome spektru samo jednu komponentu
određenu frekvencijom i intenzitetom.

 Složen zvuk ima najmanje dve komponente. Njega stvaraju, na primer,

muzički instrumenti. Druga vrsta složenog zvuka ima kontinualni
(neprekidni) spektar između dve frekvencije. Oblik ovog spektra može biti
najrazličitiji.

 Istovremeno zračenje više izvora u praksi se često javlja. Ukupni intenzitet,

koji stvara više izvora, može se odrediti na sledeći način:

[ ⁄ ]

što znači da se intenziteti direktno sabiraju.

Ako je u pitanju zvučni pritisak, onda je ukupna vrednost jednaka

kvadratnom korenu iz zbira kvadrata:

√ [ ]

 Slabljenje zvuka pri prostiranju zvučnih talasa složena je pojava. Mogu se,
u osnovi, razlikovati dva uzroka. Prvi je posledica širenja talasa i prenošenja
akustičke energije na sve veći broj čestica vazduha. Ovo slabljenje dovodi
do opadanja intenziteta zvuka s kvadratom rastojanja, odnosno zvučnog
pritiska s rastojanjem. Drugo, dopunsko slabljenje, utiče na gubitak
akustičke energije. Na ovo, dopunsko slabljenje, utiče više faktora, među
kojima su najvažniji: viskoznost vazduha, odvođenje toplote i pojava
rezonancije u molekulima. Intenzitet zvuka u realnim uslovima se
izračunava na sledeći način:

s t r a n a |9
 Fizička akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

pri čemu je - intenzitet zvuka na jediničom rastojanju od izvora,

bez dopunskih faktora, a - koeficijent slabljenja koji zavisi od frekvencije
i vlažnosti vazduha, i njegove vrednosti mogu se naći u priručnicima.

s t r a n a | 10
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fizička akustika

ZADACI

1.1 Koliko iznose pomeraji čestica vazduha , na 1000 Hz i na 10.000 Hz,

ako je pri prostoperiodičnoj pobudi, u oba slučaja, brzina kretanja
čestica = 0,24  10-3 m/s?

Rešenje:
Za prostoperiodični zvuk je veza između brzine i pomeraja čestica
vazduha:

pri čemu je kružna frekvencija .

Na frekvenciji 1000 Hz, pomeraj čestica je:




 .

Kada je frekvencija 10.000 Hz:




 .

1.2 Izračunati talasnu dužinu zvuka  pri frekvencijama od 100 Hz i

1000 Hz.

s t r a n a | 11
 Fizička akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

Rešenje:
Talasna dužina je uvek:

[ ]
 [ ]
[ ]

Za frekvenciju od 100 Hz je:

Za frekvenciju od 1000 Hz je:

1.3 Za koliko puta se promeni (smanji) intenzitet zvuka ako se rastojanje

od izvora udvostruči?

Rešenje:
Intenzitet zvuka na rastojanju je:

s t r a n a | 12
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fizička akustika

Pri dvostrukom rastojanju intenzitet postaje:

Odnos ova dva intenziteta je:

Pri udvostručavanju rastojanja od zvučnog izvora intenzitet zvuka će se

smanjiti 4 puta.

1.4 Koliku snagu zračenja ima tačkasti izvor zvuka, koji u slobodnom
prostoru, na rastojanju 1 m, stvara pritisak od 0,1 Pa?

Rešenje:
Snaga zvučnog izvora je:

 


   

s t r a n a | 13
 Fizička akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

1.5 Ako se neposredno uz tačkasti izvor zvuka, u slobodnom prostoru,

postavi velika kruta ravan, za koliko će se povećati zvučni pritisak?

Rešenje:
Kada zvučni izvor zrači u slobodnom prostoru u svim pravcima,
intenzitet zvuka na rastojanju je:

Ukoliko se neposredno uz izvor postavi velika kruta ravan, ugao

zračenja će se smanjiti napola, pa će intenzitet na rastojanju biti:

Odnos dva intenziteta je:

što znači da se intenzitet povećao dva puta.

Pošto je intenzitet srazmeran kvadratu zvučnog pritiska to je:

s t r a n a | 14
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fizička akustika

pa je:

√ 

Povećanje zvučnog pritiska je √ puta.

1.6 Tačkasti izvor zvuka snage = 10 W zrači u slobodnom prostoru

prost zvuk od 100 Hz. Odrediti intenzitet zvuka i zvučni pritisak na
rastojanju 1 m od izvora.

Rešenje:
Intenzitet zvuka je u ovom slučaju:

⁄ ⁄
 

Znajući vrednost intenziteta može se odrediti zvučni pritisak, koji iznosi:

√  √ 

1.7 Tri neusmerena zvučna izvora zrače isti šum širokog spektra snagom
od po 0,4 W. Oni se nalaze na rastojanjima 1, 2 i 4 m od mesta
prijema. Naći ukupni zvučni pritisak na mestu prijema.

Rešenje:
U svim slučajevima zvučni pritisak je:

 

s t r a n a | 15
 Fizička akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

Za pojedinačne izvore zvuka zvučni pritisak iznosi:

     
  

Ukupan zvučni pritisak na mestu prijema je:

  
( )
     

( )

1.8 Najmanji intenzitet zvuka koji čovek može da čuje na 1000 Hz iznosi
= 10-12 W/m2. Na ostalim frekvencijama se razlikuje, jer čulo sluha
nije podjednako osetljivo na svim frekvencijama. Odrediti najmanji
zvučni pritisak koji čovek može da čuje na 1000 Hz.

Rešenje:
Zvučni pritisak je:

√ 

s t r a n a | 16
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fizička akustika

√    

1.9 Ako je zvučni pritisak 1 Pa na rastojanju 1 m od izvora, izračunati

koliko će ovaj pritisak iznositi na 10 m i na 100 m od izvora?

Rešenje:
Polazeći od toga da je proizvod zvučnog pritiska i rastojanja od izvora
konstantan u svim pravcima prostiranja zvučnih talasa (  = const.),
mogu se odrediti vrednosti zvučnog pritiska na bilo kom rastojanju, ako
se zna vrednost na 1 m.

Tako je na rastojanju od 10 m:

 

Slično se izračunava i pritisak na 100 m. Vrednost je:

 

 

s t r a n a | 17
 Fizička akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

1.10 Zvučni izvor emituje prost zvuk od 100 Hz. Zna se da čovekovo uvo na
100 Hz može da čuje najtiši zvuk, kome odgovara zvučni pritisak od
2  10-3 Pa.

Izračunati na kom rastojanju od zvučnog izvora čovek više neće moći

da čuje emitovanih 100 Hz, ako izvor zvuka na 1 m rastojanja stvara
pritisak 2 Pa?

Prilikom računanja ne treba uvoditi dopunsko slabljenje, jer 100 Hz

spada u niske frekvencije, pri kojima je dopunsko slabljenje
zanemarljivo.

Rešenje:

, ,  ,

Proizvod  = const.

 




Na rastojanju od 1000 m čovek više neće moći da čuje emitovanih

100 Hz, pod navedenim uslovima.

s t r a n a | 18
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fizička akustika

Pitanja za proveru znanja:

1. Šta je Hz? Koje frekvencije ograničavaju čujni opseg?

2. Koje vrste talasa razlikujemo? Navesti njihove osnovne osobine.
3. Šta je talasna dužina? Od čega ona zavisi i koliko iznosi na graničnim
frekvencijama čujnog opsega?
4. Definisati intenzitet zvuka. Kakva je njegova veza sa zvučnim pritiskom?
Kako intenzitet zvuka opada s rastojanjem od zvučnog izvora?
5. Šta je šum? Koje vrste šuma razlikujemo i koje su njihove
karakteristike?
6. Pri zračenju više izvora istovremeno kako se sabiraju intenziteti zvuka,
a kako zvučni pritisci?
7. Koji faktori utiču na slabljenje zvuka u vazduhu u realnim uslovima?
8. Šta je difrakcija i kada ona nastupa?
9. Šta je refrakcija zvučnih talasa?
10. Na koji način je uveden koeficijent apsorpcije? U kakvoj su vezi
koeficijenti apsorpcije i refleksije? U kojim granicama se ovi koeficijenti
mogu menjati?

Literatura:

[1] L. L. Beranek, Acoustics, McGraw - Hill, 1954.

[2] H. Kurtović, Tehnička akustika, Naučna knjiga, Beograd, 1982.
[3] P. Pravica, D. Drinčić, Elektroakustika, VIŠER, Beograd, 2008.
[4] F.A. Everest, K.C. Pohlmann, Master Handbook of Acoustics, McGraw-
Hill, 2009.

s t r a n a | 19
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fiziološka akustika

2. FIZIOLOŠKA AKUSTIKA

Osnovni pojmovi u fiziološkoj akustici su:

 Čulo sluha je organ pomoću koga čovek prima zvuk. Ono reaguje na tri
osnovne karakteristike zvučnog signala, a to su: jačina, visina i boja.

 Jačina zvuka (ili još tačnije – subjektivna jačina zvuka) određena je snagom
zvučnog izvora i udaljenošću od izvora.

 Visina tona zavisi od frekvencije i nalazi se u opsegu od 20Hz do 20.000Hz,

što čini čujno područje čula sluha.

 Boja zvuka je određena spektrom, koji može da ima samo jednu

komponentu (prost zvuk) ili više komponenata različitih frekvencija (složen
zvuk). Posebnu vrstu zvuka, u pogledu boje, čini šum, koji ima neprekidni
spektar u nekom opsegu frekvencija.

 Veber-Fehnerov zakon je opšti fiziološki zakon (važi za sva čula) i on govori

o tome da je osećaj srazmeran logaritmu pobude. To znači da čovečija čula
ne reaguju na nadražaje linearno, nego logaritamski. Ovaj zakon se, kada je
u pitanju zvuk, odnosi na jačinu i na visinu.

 Nivo zvuka je logaritamska veličina koja se izražava u decibelima (dB). Po

definiciji nivo zvuka je:

gde su: – nivo zvuka u dB,

– intenzitet zvuka u W/m2,
– intenzitet zvuka na pragu čujnosti na 1000 Hz, što znači da
odgovara najtišem zvuku koji čovečije uho može da čuje na
toj frekvenciji. Ta vrednost je 10-12 W/m2.

s t r a n a | 21
Fiziološka akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

Ukoliko raspolažemo podatkom o zvučnom pritisku , a ne o intenzitetu

zvuka, nivo zvuka može se izraziti na sledeći način:

gde su: – zvučni pritisak u Pa, koji želimo da izrazimo u dB, i

– zvučni pritisak na pragu čujnosti i iznosi 2  10-5 Pa.

Ako se radi o istoj tački u prostoru nivo zvuka u dB biće isti, bez obzira da li
je dobijen preko intenziteta ili pritiska.

 Decibel je objektivna i relativna jedinica, koja ne zavisi od frekvencije.

Definisan je na navedeni način.

 Logaritamska promena frekvencije u čujnom opsegu je najčešća u praksi.

Dobija se veoma jednostavno – udvostručavanjem frekvencija. U audio
opsegu logaritamski sled frekvencija istovremeno je i oktavni niz koji se
često koristi pri merenju i prikazivanju pojedinih karakteristika, a čine ga
sledeće frekvencije date u hercima (Hz):

31,5 ; 63 ; 125 ; 250 ; 500 ; 1000 ; 2000 ; 4000 ; 8000 ; 16000.

 Fon je jedinica za subjektivnu jačinu zvuka koja predstavlja osećaj na

osnovu koga se može reći koji je zvuk glasniji. Subjektivna jačina zvuka
označava se sa Λ. Po definiciji, dva zvuka koja imaju isti broj fona za ljudsko
uho izgledaju kao da su jednako glasni bez obzira koji objektivni nivo imaju.
Usvojeno je da jačina zvuka na 1000 Hz bude jednaka nivou zvuka u
decibelima. To znači da je na ovoj frekvenciji fon jednak decibelu. Jačina
zvuka u fonima na svim ostalim frekvencijama dobija se sa
eksperimentalno određenih linija jednake jačine zvuka ili izofonskih linija.

 Son je takođe jedinica za izražavanje subjektivne jačine zvuka, takozvane

glasnosti. Glasnost zvuka se označava sa S. Razlog uvođenja sona je taj što
pomoću fonske skale nije moguće poređenje zvukova po glasnosti i

s t r a n a | 22
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fiziološka akustika

određivanje glasnosti složenog zvuka. Skala u sonima je takođe određena

eksperimentalno. Odabrano je da glasnosti od 1 sona odgovara jačina
zvuka od 40 fona, jer se zvuci slabije jačine retko javljuju. Dalje je utvrđrno
da povećanju jačine zvuka za 10 fona odgovara udvostručavanje glasnosti
odnosno broja sona, kako je prikazano u tabeli 2.1.

Tabela 2.1. Veza između glasnosti (u sonima) i jačine zvuka (u fonima)

FONI 40 50 60 70 80 90 100
i tako dalje
SONI 1 2 4 8 16 32 64
(2 ) (2 ) (2 ) (2 ) (2 ) (2 ) (26)
0 1 2 3 4 5

Ova veza između jačine zvuka  i glasnosti S može se izraziti relacijom:

Određivanje subjektivne jačine složenog zvuka nije bilo jednostavno rešiti.

Da bi se osećaj jačine složenog zvuka izrazio u fonima bilo je potrebno
ustanoviti postupak koji će biti što približniji načinu rada čula sluha. To je
uvođenjem sona i postignuto.

 Određivanje subjektivne jačine složenog zvuka. Postupak je sledeći:

- prvo se nivo svake komponente, u dB, koriguje u skladu s

izofonskim linijama i tako dobiju vrednosti pojedinih
komponenata u fonima,

- zatim se foni pretvore u sone, soni saberu i zbir sona vrati

u fone.

Ovakav način obračuna najpribližniji je onome što se odigrava u čulu sluha,

kada je u pitanju složen zvuk.

s t r a n a | 23
Fiziološka akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

 Izofonske linije su dobijene subjektivnim merenjem jačine zvuka. Na slici

2.1 prikazane su izofonske linije koje se koriste uvek kada je potrebno
vrednosti u decibelima (objektivne) pretvoriti u fone (subjektivne). To su
linije iste subjektivne jačine zvuka.

140
130 130

120 120

110 110

100 100

90 90

80 80

70 70

60 60

50 50

40 40

30 30

20 20

10 10

0
-10
20 100 1000 10000

frekvencija [Hz]

Slika 2.1: Izofonske linije

 Decibeli “A“ u praksi se veoma često koriste kada je potrebno objektivnu

vrednost prilagoditi subjektivnoj. Iskorišćena je izofonska linija od 40 fona,
kao najpogodnija za subjektivno izražavanje nivoa zvuka. Kada se izofonska
linija od 40 fona okrene oko horizontalne linije koja predstavlja nivo zvuka
od 40 dB dobija se frekvencijska karakteristika, danas uneta u praktično sve
instrumente za merenje jačine zvuka, koja služi za korigovanje objektivnih
vrednosti. Na taj način je uvedena ponderacija koja daje vrednosti u
decibelima A. Na niskim i na visokim frekvencijama rezultat će uvek biti
manji u dBA nego u dB, dok na srednjim frekvencijama vrednosti ostaju
praktično iste. Ove vrednosti se označavaju sa dB(A) ili dBA. Izgled krive A i
njene vrednosti u funkciji fekvencije date su u prilozima 5.1 i 5.2.

s t r a n a | 24
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fiziološka akustika

ZADACI
2.1 Tačkasti izvor zvuka nalazi se u slobodnom prostoru. Njegova
akustička snaga Pa je 10 W. Izračunati intenzitet zvuka i nivo na
rastojanju 1 m od ovog izvora.

Rešenje:
Na rastojanju 1 m od tačkastog izvora intenzitet zvuka iznosi:

⁄
 

Na istom rastojanju 1 m od tačkastog zvučnog izvora nivo zvuka iznosi:

 

  

2.2 Izračunati koliko će se smanjiti intenzitet zvuka i nivo pri

udvostručavanju rastojanja od zvučnog izvora.

Rešenje:
Intenzitet zvuka u slobodnom prostoru, na rastojanju r od tačkastog
izvora je:

s t r a n a | 25
Fiziološka akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

Kada se rastojanje od izvora udvostruči, intenzitet postaje:

Odnos ova dva intenziteta je:

Intenzitet zvuka smanji se 4 puta.

Kada se udvostruči rastojanje nivo zvuka opadne za:

gde su Lr i L2r nivoi zvuka na rastojanjima r i 2r od izvora.

Sada je:

Ovo je vrednost koja uvek važi i koja govori da se pri udvostručavanju

rastojanja nivo zvuka smanji za 6 dB.

s t r a n a | 26
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fiziološka akustika

2.3 Za nivo zvuka od 60 dB izračunati koliko iznosi odgovarajući:

a) intenzitet zvuka, i
b) zvučni pritisak.

Rešenje:
a) Nivo zvuka određuje se iz sledeće relacije:

pa je intenzitet:

⁄
 

b) Kada je u pitanju zvučni pritisak, nivo je:

odakle je:

  

s t r a n a | 27
Fiziološka akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

2.4 Kada se zvučni pritisak poveća dva puta, za koliko decibela se

promeni nivo zvuka?

Rešenje:
Neka je početni zvučni pritisak:

⁄


a dva puta veći pritisak:

⁄


što znači da je .

Razlika nivoa zvuka je:

Znači da će se nivo zvuka povećati za 6 dB, pri povećanju pritiska dva

puta.

s t r a n a | 28
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fiziološka akustika

2.5 Izvesti obrasce pomoću kojih se mogu pretvarati foni u sone i

obratno. Foni su jedinice subjektivne jačine zvuka, dok su soni
jedinice glasnosti.

Rešenje:
Da bi se izvele zahtevane relacije, treba poći od sledećeg:

- Soni su izvedeni tako što je usvojeno da jednom sonu

odgovara 40 fona, dok svako udvostručavanje sona
predstavlja povećanje od 10 fona. To znači da je:

foni 40 50 60 70 80 itd.
soni 1 2 4 8 16

ako je

pri čemu je

- Veza između subjektivne jačine zvuka (u fonima) i

glasnosti (u sonima) je:

s t r a n a | 29
Fiziološka akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

2.6 Za prost zvuk od 100 Hz, koji ima nivo 60 dB, odrediti subjektivnu
jačinu (u fonima) i glasnost (u sonima).

Rešenje:
Subjektivna jačina prostog zvuka određuje se iz izofonskih linija. Na 100
Hz nivou od 60 dB odgovara približno 52 fona. Ova vrednost dobija se
interpolacijom.

Broj sona izračunava se, prema jednačini:

2.7 Subjektivna jačina buke, nepoznatog linijskog spektra, iznosi 80 fona.

Zna se da komponenta na 1000 Hz ima nivo od 60 dB.

Koliko će iznositi subjektivna jačina ove buke ako se samo nivo

komponente poveća sa 60 na 80 dB, dok sve ostalo ostaje
nepromenjeno?

Rešenje:
U prvom slučaju, kada je subjektivna jačina buke oko 80 fona, glasnost
će u sonima iznositi:

s t r a n a | 30
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fiziološka akustika

Komponenta na 1000 Hz imala je 60 dB, što odgovara subjektivnoj

jačini od 60 fona, odnosno 4 sona. Ako se ova komponenta poveća na
80 dB, to znači da će imati 16 sona, a to je povećanje glasnosti, samo
ove komponente, za 12 sona.

Pošto se soni sabiraju, ukupna glasnost pojačane buke biće:

16 sona (odgovara subjektivnoj jačini od 80 fona)

+ 12 sona (odgovara povećanoj glasnosti na 1000 Hz)
= 28 sona

Tako će subjektivna jačina, s pojačanom komponentom na 1000 Hz,

iznositi:

( ) ( )

s t r a n a | 31
Fiziološka akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

2.8 Izračunati koliko iznosi zvučni pritisak p u paskalima (Pa) na tzv.

„granici bola“ (na maksimalnoj vrednosti jačine zvuka koju čovek
može da čuje, a da ne dođe do oštećenja čula sluha). Ova maksimalna
vrednost nivoa zvuka je 120 dB.

Rešenje:
Prema definiciji:

Pri čemu je .

Tada je:

2.9 U slobodnom prostoru zvučni izvor emituje prost zvuk od 500 Hz. Na
rastojanju 2 m od izvora zvuka nivo zvuka je 70 dB.
Izračunati:
a) Subjektivnu jačinu ovog tona u fonima i njegovu glasnost u
sonima,
b) intenzitet zvuka u posmatranoj tački u W/m2,
c) akustičku snagu Pa zvučnog izvora.

Rešenje:
a) Prema izofonskim linijama na frekvenciji od 500 Hz, nivou zvuka od
70 dB odgovara subjektivna jačina zvuka od 74 fona. Polazeći od
relacije da je:

s t r a n a | 32
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fiziološka akustika

dobija se:

Pošto je broj sona jednak: S = 2n, to je:

b) Na rastojanju od 2 m nivo zvuka je 70 dB, pa je:

⁄
  ⁄

c) Akustička snaga je:

⁄ =

2.10 Složen zvuk sastoji se od tri komponente. To su: 100 Hz čiji je nivo
60 dB, 500 Hz s nivoom 70 dB i 1000 Hz nivoa 80 dB.
Izračunati:
a) kolika je glasnost ovog složenog zvuka,
b) ukupni nivo sve tri komponente zajedno.

s t r a n a | 33
Fiziološka akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

Rešenje:
a) Na osnovu korekcija dobijenih iz izofonskih linija (pri pretvaranju
dB u fone) i formule za izračunavanje glasnosti u sonima dobijeno
je sledeće:

Frekvencija Nivo Subjektivna jačina Glasnost

(Hz) (dB) (foni) (soni)

100 60 52 2,3
500 70 74 10,6
1000 80 80 16

Ukupna glasnost ovog složenog zvuka je:

b) Za poznate nivoe svake od komponenata moguće je odrediti

intenzitete zvuka. To su:

⁄
 ... za 100 Hz ,

⁄
 ... za 500 Hz ,

⁄
 ...za 1000 Hz .

Ukupan intenzitet je:

s t r a n a | 34
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fiziološka akustika

Ukupni nivo je:

[ ]

Na osnovu numeričkih vrednosti dobija se:

⁄ ⁄ ⁄

2.11 Ako se složen zvuk sastoji od tri komponente, čije su frekvencije 200,
1000 i 2000 Hz, a nivo respektivno 70, 65 i 50 dB, odrediti:
a) Koliko iznosi ukupni nivo složenog zvuka u decibelima izmeren
instrumentom koji ima linearnu frekvencijsku karakteristiku?
b) Koliko decibela „A“ bi pokazivao instrument, ukoliko su korekcije:
na 200 Hz -11 dB, na 1000 Hz 0 dB, i na 2000 Hz +1 dB?

Rešenje:
a) Podaci:

Ukupni nivo u dB iznosi:

⁄ ⁄ ⁄

s t r a n a | 35
Fiziološka akustika Zbirka rešenih zadataka iz akustike

b) Ukoliko se sabiranje data tri nivoa izvrši ponderacionom

karakteristikom “A“, korekcija će biti:

na -11

na

na +1

U tom slučaju je ukupni nivo u dB(A):

Ukupni nivo u dB(A) manji je u drugom slučaju, jer su korekcije koje

unosi ponderaciona karakteristika “A“ dovele do promene nivoa
pojedinih komponenata.

s t r a n a | 36
Zbirka rešenih zadataka iz akustike Fiziološka akustika

Pitanja za proveru znanja:

1. Šta se proučava u fiziološkoj akustici?
2. Skicirati čulo sluha i njegove osnovne delove. Objasniti funkciju
pojedinih delova ovog čovekovog organa.
3. O čemu govori Veber - Fehnerov zakon? Kako su uvedeni decibeli?
4. Šta je subjektivna visina tona? U kojim se ona jedinicama izražava?
5. Šta je boja tona?
6. Čime je određeno čujno područje uha? Skicirati ovo područje.
7. Šta su izofonske linije? Kako su dobijene? Skicirati ih.
8. Kako su definisani foni, a kako soni? Na koji način se određuje
subjektivna jačina složenog zvuka u fonima?
9. Šta su decibeli “A“?
10. Od kojih delova se sastoji vokalni trakt?
11. Navesti osnovne akustičke osobine samoglasnika i suglasnika.
12. Šta je razumljivost govora? Kako se ona meri? Od čega zavisi?

Literatura:
[1] T. Jelaković, Zvuk, sluh, arhitektonska akustika, Školska knjiga, Zagreb,
1978.
[2] H. Kurtović, Tehnička akustika, Naučna knjiga, Beograd 1982.
[3] M. Simonović, D. Kalić, P. Pravica, Buka – štetna dejstva, merenje i
zaštita, Institut za dokumentaciju zaštite na radu, Niš, 1982.
[4] M. Simonović, Audiologija I, savremena administracija, Beograd 1977.
[5] S. Jovičić, Govorna komunikologija, Nauka, Beograd, 1999.
[6] P. Pravica, D. Drinčić, Elektroakustika, VIŠER, Beograd, 2008.

s t r a n a | 37