UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Mladen Vasi, ZZ-41/2012

Izvori buke u drumskom saobraaju i

njihov uticaj na ivotnu sredinu

Diplomski rad
- Osnovne akademske studije -

Novi Sad, 2016.

0
1
2
3
4
Sadraj:
1. UVOD............................................................................................................................- 1 -
2. OSNOVNI POJMOVI BUKE..........................................................................................- 2 -
2.1. ta je zvuk?.............................................................................................................- 2 -
2.2. ta je buka?............................................................................................................- 3 -
2.3. Tipovi buke..............................................................................................................- 4 -
2.4. Instrumenti za merenje...........................................................................................- 7 -
2.5. Uticaj buke na ljudsko zdravlje................................................................................- 8 -
3. IZVORI BUKE U SAOBRAAJU...................................................................................- 9 -
3.1. Izvori buke u drumskom saobraaju.....................................................................- 11 -
3.2. Izvori buke u eleznikom saobraaju..................................................................- 16 -
3.3. Izvori buke u vazdunom saobraaju...................................................................- 19 -
4. MERE I METODE ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI................................- 24 -
4.1. Osnovni principi zatite od buke...........................................................................- 24 -
4.1.1. Individualna zatitna sredstva............................................................................- 24 -
4.1.2. Kolektivne mere zatite......................................................................................- 25 -
4.1.3. Smanjenje nivoa buke na samom izvoru...........................................................- 25 -
4.2. Barijere, tuneli i zeleni pojasevi za zatitu od buke..............................................- 26 -
4.3. Administrativno-organizacione mere.....................................................................- 28 -
5. ZAKON O ZATITI OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI..............................................- 29 -
6. ZAKLJUAK................................................................................................................- 33 -

5
 1. UVOD

Razliite osobe mogu imati razliite stavove prema eljenom i neeljenom zvuku,
tako da neki zvuk moe biti neeljen za jednu osobu, a veoma prijatan za drugu. Iz tog
razloga moemo rei da je buka samo subjektivna kategorija, dok je zvuk fizika
kategorija. Zvuk tretiramo kao buku kada postoji subjekat ( ovek ili ivotinja ) koji zapaa
zvuk i kome taj zvuk smeta. esto se vodi dilema kada treba koristiti termin zvuk, a kada
buka. U svakodnevnom govoru kao i u literature praksa je da se koristi termin buka za
zvuk koji se u optem sluaju tretira kao neeljeni.
Razlike u individualnoj osetljivosti na buku su jako velike. Za buku moemo rei da je
subjektivan oseaj i da je ne moemo izmeriti. Ona je odredjena fizikim osobinama zvuka
i fiziolokim uha i ljudskog organizma. Ono to merimo se zove zvuni pritisak tj. nivo
zvunog pritiska. Merenje buke se vri fonometrima, uredjajima koji analiziraju parametre
koji utiu na subjektivan oseaj buke.
Sa porastom stanovnitva i prenaseljenou gradova, brzim tempom industrijskog
razvoja i stvaranjem velikih industrijskih centara, modernizacijom i automatizacijom
ivotnih uslova i usluga, ljudi se iz dana u dan sve vie suoavaju sa problemima buke. Na
savremenog oveka koji ivi u urbanim sredinama, vie inilaca negativno utie. Veoma
intenzivno se prouava buka i njeno tetno dejstvo na oveka, tako da su se poslednjih
godina pokazali i rezultati ovakvih istraivanja. Tokom poslednje dve-tri decenije tampano
je mnogo lanaka i prikaza o delovanju buke kao i zatite od nje, dok je na
medjunarodnom nivou donet niz propisa, standarda i preporuka u kojima se tretiraju
problemi buke.
Urbana sredina je poslednjih decenija optereena bukom, koja se poveava nekoliko
decibela godinje. Gradsku buku sainjava haotini zbir zvukova koji potiu od razliitih i
mnogobrojnih izvora, a koji se medjusobno razlikuju po visini, intenzitetu i trajanju.
ivotna sredina predstavlja sve ono to nas okruuje, odnosno sve ono sa ime je
direktno ili indirektno povezana ovekova ivotna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina
predstavlja blizak pojam pri emu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti oveka. ivotnu
sredinu ini nedeljiva celina razliitih elemenata koji ine uslove za odvijanje ivota na
Zemlji. Svi ovi elementi su povezani u jedinstven ekoloki sistem kao najvii nivo skladne
organizovanosti i funkcionalnosti.
Evolucija je formirala oveka u okolnostima relativne tiine. U prirodi ne postoji
snani izvor zvuka, a najjai medju njima su zvuk grmljavine i rika ivotinja, ali su u
ovekovom okruenju to bile samo povremene pojave. Erupcija vulkana i zemljotresi, koji
takodje proizvode veoma jake zvuke, ipak su u istoriji ivota na Zemlji, i vremenski i
prostorno, bili veoma retka pojava. Iz tog razloga ulo sluha ljudi i ivotinja nema
odbrambene mehanizme protiv prejakih zvunih nadraaja. Sa optim razvojem drutva i
industrijskom revolucijom, a to je period od poslednjih par stotina godina, u okruenju
oveka su se pojavili snani izvori zvuka.
U doba tehnolokog napretka i urbanizacije, koliko god da se modernom oveku
olakava nain ivota i komunikacije, ipak se javljaju mnogi neeljeni efekti. Problem buke
je svakako jedan od glavnih neeljenih efekata i treba mu posvetiti posebnu panju. U
dananje vreme buka se nalazi svuda oko nas, na ulici, u industrijskim postrojenjima i sve
vie u domainstvima. Ona deluje na nervni sistem, kodi koncentraciji i smanjuje radnu
sposobnost, a dugorono moe uzrokovati i razne bolesti i poremeaje u organizmu.

1
 2. OSNOVNI POJMOVI BUKE

2.1. ta je zvuk?

Zvuk je mehaniki talas, odnosno poseban oblik mehanikog kretanja koje opaamo
pomou ula sluha. Nae uho kao zvuk opaa oscilacije ije su frekvencije u granicama
20-20.000 Hz. Zvuk je mehanika oscilacija estica nekog elastinog medijuma koje se
kroz njega najee prostiru kao talas i koje (uglavnom) ovek uje . Pod zvukom se
podrazumevaju i oscilacije izvan napred navedenog frekvencijskog ospega. Zvuk se iri
zbog elastine veze izmedju molekula. Zvuk se ne moe iriti kroz vakum (Cvetkovi,
1989).
Oblast nauke koja se bavi prouavanjem zvuka se naziv akustika. Ona pokriva sve
oblasti generisanja, rasprostiranja i percepcije zvuka, bez obzira na prirodu njegovog
izvora i prijemnika. Sva svojstva zvuka zavise od elastinosti tela koja osciluju, ali i gustine
sredine kroz koju se prostire. Zvuk ne moe da nastane ukoliko ne postoji zvuni izvor i
materijalna sredina koja prenosi zvuni talas. Zvuni izvor e proizvesti zvuk samo ako je
pobuen dejstvom neke spoljanje sile. Na primer udarcem ekia o zvono dobijaju se
periodine oscilacije, koje se prenose kroz mehaniku sredinu, odnosno nastaje zvuk.
Zvuk se prostire kroz neku sredinu u obliku mehanikih talasa. Razlikujemo dve vrste
tih talasa:
transverzalne
longitudinalne
U vrstim sredinama mogue je irenje i transverzalnih i longitudinalnih talasa, dok
se kroz fluide mogu iriti samo longitudinalni talasi.
Frekvencija oscilacija meri se jedinicama koje se nazivaju herci i oznaavaju
oznakom Hz. To je broj oscilacija koji se proizvodi u sekundi. Sve zvukove frekvencije
ispod 20 Hz nazivamo infrazvukovima, a zvukove frekvencije vie od 20 000 Hz nazivamo
ultrazvukom, oni se koriste u tehnici i medicini (Georgijevi, 1998).

Slika 1- Kako uho funkcionie

2
 ivotinje imaju mnogo iri spektar ujnosti zvuka slepi mi, na primer, uje zvuke i
do 5 puta vee frekvencije od maksimalne koju uje ljudsko uho.

2.2. ta je buka?

Pod pojmom buka podrazumevamo svaki oblik zvunog ili vokalnog nadraaja koji
prevazilazi normalni prag mogunosti apsorpcije i verifikacije naeg slunog organa, a to
mogu izazvati akustine intencije koje dolaze iz neposredne okoline. Zakonski definisano,
buka predstavlja subjektivan oseaj izazvan bilo kojim neeljenim zvukom koji je nastao
mehanikim treperenjem elastinog medija izmeu 16 i 20.000 herca (Hz)
U odnosu na druge oblike zagaivanja sredine, buka je po svom uticaju na kvalitet
ivota vrlo specifina. Ona je po svom dejstvu trenutna, deluje samo dok traje emisija i ne
uzrokuje zakasnele efekte na celokupnu sredinu, kao to je to sluaj kod zagaivanja
vazduha ili vode. Mada ne ostavlja trajne efekte na okolinu, esto ili dugotrajno izlaganje
buci moe kod oveka da izazove prolazne ili trajne fizioloke i psiholoke poremeaje.
Moemo rei da intenzitet buke nije toliko bitan faktor, ak i relativno slaba buka moe vrlo
negativno da utie na kvalitet ivota (Velikovi, 1999).
Zavisno od intenziteta, uticaj buke na oveka je sledei :
- Buka od 50 dB (decibela) prekida san,
- Buka od 60 dB izaziva slabije psiholoke efekte,
- Buka od 60 do 90 dB stvara ozbiljne psiholoke i neuroloke smetnje tako da
poveava krvni pritisak,
- Buka iznad 90 dB dovodi do oteenja sluha,
- Buka iznad 120 dB izaziva bol i akutno oteenje sluha.
Saobraaj predstavlja danas najznaajniji izvor buke, koji oveka gotovo neprekidno
optereuje. To je ugroavanje najvie je izraeno upravo u gradovima, gde vrlo teko
moemo izbei skoro stalni uticaj buke na oveka. Buka kao vrlo specifian oblik
zagaivanja ima osobinu da relativno brzo opada sa poveanjem udaljenosti od izvora
buke. Zbog toga saobraajna buka predstavlja najvee optereenje u neposrednoj blizini
saobraajnice, to predstavlja veliko ugroavanje kvaliteta ivota u naim gradovima, koji
nisu graeni za dananji intenzivni I vrlo buan saobraaj.
Sve veom zamenom ljudskog rada razliitim aparatima u domainstvima, dolazi do
toga da se unosi veliki broj izvora buke u sam ovekov dom.
Problemi buke u poslednje tri-etiri decenije, u celom svetu se veoma intenzivno
prouavaju. Buka, za koju najjednostavnije moemo rei da je neeljeni zvuk, razvojem
tehnike i njenom primenom u razliitim oblastima ljudske aktivnosti, postala je jedna od
glavnih zagaivaa ovekove sredine. Danas se buka ubraja, po svim kriterijumima, u
fizike agense koji su tetni po zdravlje, uz problem zagaenja vode, vazduha, hrane i
drugih osnovnih elemenata bitnih za zdrav i normalan ivot i rad. Za buku u ivotnoj sredini
moemo rei da predstavlja svatski problem (Velikovi, 1999).
Buka kojoj su ljudi svakodnevno izloeni, komunalna ili opta buka, jedan je od
najveih problema ue ovekove okoline, posebno u gradskim podruijima. Za ovu pojavu

3
 moemo rei da ne postoji prava definicija, nego moramo da prihvatimo subjektivan oseaj
i procenu.
Od nastanka velikih gradova i pojava buke, ovaj problem se prati, izuava i
konstatovano je da buka nije samo ekoloki problem, ve predstavlja nepredvidljivu
opasnost po zdravlje stanovnitva i to sa vie aspekata.
Buka kao posledica savremene civilizacije, moe se povezati sa dva fenomena
karakteristina za nae vreme :
Naglo i sveobuhvatno irenje urbanizacije,
Poveanje broja izvora buke i njihove koliine.
Buka kao oblik zagadjivanja sredine, odnosno ugroavanja i degradacije kvaliteta
ivota postala je u novije vreme sve vei problem. Ona kao stalni pratilac i neeljena
posledica ljudske civilizacije stara je koliko i sam grad. Moemo rei da ne postoji procena,
na svetskom nivou, o uticaju buke na ivotnu sredinu kao ni o ceni tog uticaja.

2.3. Tipovi buke

Buka se najee klasifikuje prema tome kako se njen nivo menja u zavisnosti od
vremena. Vremenska zavisnost buke i njen frekvencijski spektar (prisustvo i nivo buke na
odreenim frekvencijama) odreuju tip buke.
U zavisnosti od karaktera buke u vremenskom domenu razlikuju se sledei tipovi
buke :
nepromenljiva buka,
promenljiva buka,
isprekidana buka,
impulsna buka.
Nepromenljiva buka (sl.2) je buka relativno konstantnog nivoa sa promenama do
6dB. Najee je to buka koju stvaraju motori ili maine pri ujednaenom reimu rada,
transformatori u trafo-stanica, kao i drugi ureaji i aparati ija je osobina da stvaraju stalno
istu, jednaku buku.

Slika 2-Nepromenljiva buka

4
 Promenljiva buka (sl.3) je buka promenljivog nivoa sa promenama iznad 6dB. Tu
spadaju saobraajna buka, buka u industrijskim pogonima, u stanovima i na veini radnih
mesta kao to su kancelarije, kole i drugo. Kako bi se mogla ocenjivati tetnost ovakve
vrste buke, uvode se ekvivalentni nivoi, koji nam pruaju mogunost poreenja sa
tetnou buke kontinualnog nivoa.

Slika 3- Promenljiva buka

Isprekidana buka (sl.4) je buka izvora koji radi u ciklusima, gde nivo buke veoma
brzo raste i opada, npr. Polazak aviona ili jednog automobila. Da bi se odredio nivo ove
buke potrebno je merenje nivoa izloenosti buci za svaki ciklus rada iznova.

Slika 4- Isprekidana buka

Impulsna buka (sl.5) je buka udara ili eksplozija, buka kod koje se pojavljuje jedan ili
vie brzo rastuih vrhova ije je trajanje manje od 1s.

Slika 5- Impulsna buka

5
 U zavisnosti od karaktera buke u frekvencijskom domenu razlikuju se sledei tipovi
buke :
irokopojasna buka
Uskopojasna buka
Tonalna buka

irokopojasna buka (sl.6) je buka sa priblino ravnomernom raspodelom zvune

energije u irem frekvencijskom opsegu (vie susednih oktava).

Slika 6- irokopojasna buka

Uskopojasna buka (sl.7) je buka ija je zvuna energija sadrana u uem

frekvencijskom opsegu (jedna oktava ili manji broj terci)

Slika 7- Uskopojasna buka

Tonalna buka (sl.8) je buka kod koje je nivo buke u nekoj terci za vie od 5 dB vei u
odnosu na nivo buke u susednim tercama

6
 Slika 8- Tonalna buka

2.4. Instrumenti za merenje

Danas je u upotrebi veoma irok dijapazon mernih instrumenata namenjenih za

merenje parametara buke u amplitudnom, vremenskom i frekvencijskom domenu. Fiziki
parametri buke mere se na razliite naine, zavisno od toga koji se propisi primenjuju i
koje norme su za odreenu oblast predviene. Merni instrumenti su, naroito poslednjih
desetak godina, izraivani iskljuivo u skladu sa meunarodnim propisima, kako bi se i
dobijeni rezultati mogli to lake uporeivati.
U osnovi, ima tri vrste instrumenata, analognih ili digitalnih, za merenje parametara
buke.
Oni mogu sluiti:
za merenje nivoa,
za merenje amplitudnog spektra,
za praenje vremenskih promena buke.

Fonometar (mera nivoa buke, zvukomer, slika 9) je osnovni instrument za

odreivanje nivoa buke. Poto po definiciji ima raznih vrednosti nivoa koji se mere, to se i
fonometri meusobno razlikuju, ne samo po tanosti nego i po tome ta sve mogu da
mere.

Slika 9 - Fonometar

7
 esto se uz fonometar dodaje filter, i to pasivni, kojim se lako odreuje amplitudni
spektar buke. Postoje i filteri raznih propusnih opsega, kao i oni koji se koriste za razna
precizna i specijalna merenja. Posebna vrsta filtera su tzv. analizatori buke, i to pre svega
analizatori u realnom vremenu sa velikim mogunostima za odreivanje spektra buke.
Postoje i razni automatizovani postupci (sve vie u primeni), koji zahvaljujui
mikroprocesorima, omoguavaju da jedan instrument moe da slui za odreivanje veeg
broja podataka, bilo u realnom vremenu bilo pri kasnijoj obradi.

2.5. Uticaj buke na ljudsko zdravlje

Buka se ubraja meu fizike agense tetne po zdravlje, za ije se nepovoljno dejstvo
zna odavno. Nivoi buke koji su prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi
doveli do oteenja sluha, ali mogu da izazovu itav niz tetnih efekata. Na buku su
naroito osetljiva deca do 6 godina I osobe starije od 65 god. ene su neto osetljivije od
mukaraca. Buka se ubraja u stresogene faktore.
Kada priamo o uticaju buke na oveka (sl.10) treba znati kada se ispoljavaju tetni
efekti dejstva buke na ulo sluha, pa i na organizam oveka u celosti. Buka oko 65 dB
samo kod veoma osetljivih osoba moe izazvati uznemirenost, razdraljivost ili glavobolje.
Buka oko 90 dB moe da utie na sluh i izazove neurovegetativne smetnje. Buke ovog
nivoa ne dovode do trajnih poremeaja. Kada nivo buke dostigne vrednost preko 90 dB, a
u praksi to moe da bude 120 dB i vie, nastupaju promene trajnog karaktera koje dovode
do gluvoe i izazivaju tee neurovegetativn smetnje (Simonovi, 1982).
Posledice delovanja buke na ljude :
nagluvost i gluvoa (poremeaji u razumevanju i komunikaciji)
neurovegetativne reakcije (hipertenzija, endokrinoloki i poremeaji
metabolizma)
umor I psihike reakcije (razdraljivost)
smanjenje radne I ivotne sposobnosti

Slika 10- Uticaj buke na oveka

Nekad se smatralo da je dejstvo buke ogranieno samo na organ sluha, ali danas je
dokazano da je njeno dejstvo mnogo sloenije. Buka ozbiljno pogaa nervni sistem, kako
centralni, tako i vegetativni, a preko ovog utie na srce, krvne sudove, krvni pritisak
8
digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva, kod kojih dovodi do promena i funkcionalnih
smetnji.
Izlaganje buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji sranog rada,
disanja, kao i jaine pulsa.Efekti buke nakon buenja ispoljavaju se u vidu umora,
promena u raspoloenju, slabije subjektivno procenjenom kvalitetu sna, padu radne
sposobnosti i dugoronim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima. U pogledu izvora buke
posebno tetno delovanje na spavanje ima buka tekih vozila i vozova (Kali, 1982).
Pokazalo se da se stanovnici naseljeni u oblastima sa visokim nivoom komunalne
buke znaajno ee ale na oseanje izrazitog umora, nervozu stomaka I glavobolje
nego stanovnici kontrolnog naselja sa normalnim nivoom buke. Dokazano je da buka
predstavlja jedan od znaajnih faktora neurotizacije linosti.
3. IZVORI BUKE U SAOBRAAJU

Antropogeno zagaivanje ivotne sredine je i zagaivanje kao posledica saobraaja.

Saobraaj je izvor znaajnih pritisaka na ivotnu sredinu kroz zagaenja vazduha i
ostalih medija ivotne sredine, stvaranje buke i pritisaka na biodiverzitet, zemljite i
obalsko podruje usled izgradnje saobraajne infrastrukture. Saobraaj uestvuje u
ukupnom zagaivanju atmosfere sa oko 50% i jedan je od najveih zagaivaa u dananje
vreme. Iako nije uvek glavni uzrok albi graana, saobraaj (prevozna sredstva koja koristi
ovek) je dominantni izvor buke u komunalnoj sredini, ukljuujui sve oblike saobraaja
(drumski, elezniki i avionski) i sve oblike prevoznih sredstava (automobili, kamioni,
autobusi..).
Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruenju, za prevozna sredstva je
karakteristina i buka u unutranjosti vozila kojoj su izloeni vozai i putnici. Nivoi buke u
unutranjosti prevoznih sredstava kreu se u intervalu od 60 pa ak i do 95 dB, u
zavisnosti od prevoznog sredstva (Pravica, 1998).

U tabeli 1 predstavljeni su spoljanji nivoi buke koju stvaraju prevozna sredstva

Prevozno sredstvo Spoljanji nivo buke (dB)

Automobil pri brzini 90km/h 72-75
Autobus 82-87
Teretni voz 85-88
Podzemna eleznica 98-103
Kamion 82-89
Kamion (ler gas) 70-75

Tabela 1 Spoljanji nivoi buka prevoznih sredstava

Pored mnogobrojnih industrijskih postrojenja, hemijskih preraivaa, proizvoaa

sirovina i toplotne energije i dr. saobraaj predstavlja jedan od najveih zagaivaa
prirodne okoline. Njegovo negativno dejstvo ispoljava se na vie naina preko zagaivanja
vazduha, vode i tla, velike buke, zauzimanja zemljita i ivotnog prostora, potresa

9
(vibracija), usporenja u odvijanju putnikih i robnih tokova (zaguenja), velikih rizika od
prevoza opasnih materija i dr. Vazduh se zagauje isputanjem tetnih izduvnih gasova
ugljen monoksida, oksida azota, sumpor dioksida, jedinjenja ugljenovodonika, alkalnih
jedinjenja, estica praine, olova i sl. Svi ovi gasovi vrlo nepovoljno utiu na ovekovo
zdravlje (neki od njih imaju izraeno kancerogeno dejstvo). Zagaivanje vode i tla takoe
proizilazi i od saobraaja, zbog izbacivanja hemijskih supstanci i isputanja otrovnih
gasova.
Negativno delovanje buke motornih vozila (sl.11) moe se podeliti na delovanje buke
saobraajnog toka u blizini saobraajnice i na delovanje buke na vozaa i putnike unutar
vozila. Buka deluje direktno na organ sluha, kao i na ostale organe i organizam u celini.
Prema istraivanjima oteenje sluha i neka druga oboljenja vezana za buku, znaajno su
vie zastupljena u velikim gradovima, gde se nivo buke poveava za 1 dB svake godine.
Pri jaini buke 75 80 dB poveava se broj crvenih krvnih zrnaca, dolazi do promene
regulacije eera u krvi i nekih sranih komplikacija. Nauna istraivanja govore da nema
imuniteta u odnosu na buku. Buka iznad 120 dB izaziva akutno oteenje sluha i oseaj
bola. Postoji veliki broj razliitih uticaja tokom svakog dana, sedmice ili godine. Najvei
uticaj buke na ljude se deava du saobraajnice, gradskih i ruralnih podruja, u blizini
aerodrome I podruja stanovanja. Buka koja utie na osetljive grupe (kolski uzrast, stariji,
bolesni) zasluuje posebnu panju. Reakcije ovih grupe moemo smatrati, kao signal
upozorenja, ta se moe desiti drugim grupama pri izloenosti veim nivoima buke. Ova
grupa obuhvata skoro 30% populacije.
Najdirektniji pokazatelj zagaenosti bukom koji najee koristimo za razvrstavanje
zvunih smetnji izazvanih izvorima buke u vremenu je ekvivalentni nivo ( L eq ) izraen u
dB, tj. koliina buke kojom je stanovnitvo izloeno, koji meri prosean nivo buke i
kvantifikuje apsorbovanu energiju. Subjektivna jaina zvuka je jaina koja se opaa
sluhom. Veza izmeu subjektivne I objektivne jaine zvuka data je izrazom: ((1)
Raspopovi, 2007).

I
L = 10 log Io (dB) (1)

L subjektivna jaina zvuka (dB)

I objektivna jaina zvuka (dB)
W
-12
Io - 10 m2 , prag ujnosti

10
 Slika 11 Izvori buke u saobraaju

U nastojanju da se dobije slika o udelu saobraaja kao razloga akustinog

zagaenja, potrebno je izvriti klasifikaciju izvora buke, podelom u dve grupe: fiksni izvori i
mobilni izvori. Fiksni izvori buke mogu se svrstati u sledee podgrupe:
domae aktivnosti,
industrijske aktivnosti,
servisne i komercijalne aktivnosti i
zabavne i rekreacione aktivnosti.

S druge strane mobilni izvori su:

saobraaj uzrokovan javnim transportom (tramvaji, trolejbusi, podzemne
eleznice) itd.,
saobraaj u privatne svrhe (kamioni, automobili, motocikli itd.),
elezniki saobraaj i
vazduni saobraaj.
Sve Evropske zemlje su usvojile slinu klasifikaciju izvora buke. Ova klasifikacija
povezuje uzroke buke sa specifinim ljudskim aktivnostima, tako da ih uini jednostavnijim
za klasifikaciju.
Glavni izvori su:
drumski saobraaj,
elezniki saobraaj,
vazduni saobraaj,
industrija i
rekreacione aktivnosti.
Od koristi je ponekad ukljuiti jednu ili dve dodatne grupe, kao to je buka sa
gradilita i buka saobraaja na vodenim putevima.

3.1. Izvori buke u drumskom saobraaju

Poznato je da su drumska motorna vozila jedan od glavnih izvora buke u gradovima,

koja proizilazi od zajednikog dejstva vie pojedinanih izvora od kojih svaki proizvodi
buku manjeg ili veeg intenziteta. Kao najznaajniji izvori buke su : izduvni i usisni sistem,
rad motora i mehanika buka, sistem za hlaenje, grejanje, provetravanje, aerodinamika
buka i dr.
Buka drumskog saobraaja (automobili, autobousi, kamioni i motocikli) je
najrasprostranjeni izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje
ljudskih aktivnosti. Dominantni izvori buke kod putnikih i teretnih vozila su pogonska
jedinica i kontakt povrine puta sa pneumaticima (Velikovi, 1999).
Buka koju proizvede drumski saobraaj pri kretanju konstantnom brzinom zavisi od :

11
 brzine vozila,
strukture saobraajnog toka,
prirode povrine,
metereolokih uslova,
pozadinske buke.
Problem zagaivanja je posledica upotrebe starih vozila koja se loe odravaju i
vozila bez katalizatora, loeg kvaliteta goriva, nedostatka parking mesta, neadekvatnog
protoka saobraaja i zaguenja (sl.12).

Slika 12- Izvori buke u drumskom saobraaju

Zagaivanje vode i tla takoe proizilazi i od saobraaja, zbog izbacivanja hemijskih

supstanci i isputanja otrovnih gasova.
Drumski saobraaj je najvei uzronik buke koja raste u zavisnosti od vrste i broja
transportnih sredstava, strukture saobraajnih sredstava, brzine, podloge puteva, lokacije
puteva i pruga i sl. Drumski saobraaj, sa aspekta njegove razvijenosti, brojnosti i
osnovnih karakteristika, znatno vie stvara buku nego elezniki saobraaj. Prema
odreenim istraivanjima, za isti obim transporta nivo buke drumskog putnikog
saobraaja vei je za dva puta od nivoa buke eleznikog soabraaja. Zaguenja u
saobraaju, koja su veoma izraena u tzv. periodima vrnog optereenja, vrlo tetno deluju
na ivotnu sredinu i izazivaju mnoge negativne posledice, kao to su dodatna potronja
goriva, dodatno zagaenje vazduha, problemi u snabdevanju- trgovini I u proizvodnji I dr.
U toku 2002.godine u Beogradu je registrovano vie od 350.000 motornih vozila.
Imajui u vidu starost vozila, kako privatnih, tako i onih koji se koriste u javnom gradskom
prevozu, kao i lo kvalitet goriva, jasno je da zagaivanje izduvnim gasovima postaje
jedan od goruih problema. Prosene godinje vrednosti za sve spomenute gasove bile su
vee od dozvoljenih, maksimalne pojedinane vrednosti su bile i do pet puta vee od
dozvoljenih.
Usled velikog zagaenja, automobilska industrija na izduvnoj strani motora ugrauje
katalizator koji dovrava proces sagorevanja benzina i omoguava da se u prirodi emituju
12
uglavnom bezopasni derivati sagorevanja. Bezolovni benzin je proizvod koji je, kada se
pravilno koristi, skoro bezopasan po zdravlje oveka, ali ipak indiretkno doprinosi optoj
degradaciji ivotne sredine, jer se tokom sagorevanja benzina razvija CO2 koji, kako se
zna, doprinosi poveanju efekta staklene baste, tj. utie na globalne klimatske promene
na zemlji. Na pitanje da li je bezolovni benzin toksian odgovor je pozitivan. Bezolovni
benzin je vrlo toksian, on ne bi smeo da se nanosi na kou i opasno je udisati njegovu
paru.
Kriterijum za ograniavanje uvoza motornih vozila vie nije godite, ve zatita
ivotne sredine : mogu da se uvezu samo vozila koja ispunjavaju Euro 3 standard i koja je
veina proizvoaa automobila zastupljenih na naim putevima poela da isporuuje
tritu 2000. godine.
Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruenju, za njih je karakteristina i
buka u unutranjosti vozila kojoj su izloeni vozai i putnici (tab. 2)

Tabela 2 Unutranji nivoi buka prevoznih sredstava :

Prevozno sredstvo Unutranji nivo buke (dB)

Automobil pri brzini 90 km-h 69-78
Vozovi 63-67
Tramvaji 69-73
Podzemna eleznica 98-103
Kamion 74-79
Avioni na duim relacijama 70-80
Avioni na kraim relacijama 75-85

Tabela 2 - Unutranji nivoi buka prevoznih sredstava

Za drumski saobraaj moemo rei da je najodgovorniji, zato to je najvei procenat

Evropske populacije izloen nivoima buke veim od 55 dB. Posebno visoke vrednosti
pokazatelja ekvivalentnog nivoa izmeu 55-65 dB, moemo propisati porastu obima
saobraaja tokom nekoliko poslednjih godina (sl.13).

Slika 13 - Porast obima saobraaja

13
 Buka drumskih motornih vozila potie od dva osnovna i nezavisna izvora buke, od
motora i kontakta gume sa povrinom kolovoza. U gradskoj vonji gde imamo veliki broj
zaustavljanja i polazaka najvie buke proizvodi motor (sl. 14), na auto-putevima su
pneumatici (velike brzine vonje), a kod punog optereenja najbuniji su izduvni i usisni
sistemi. Izvori drumske buke su:
buka usisnog sistema,
buka izduvnog sistema,
buka motora i mehanika buka,
buka sistema za hlaenje i
buka guma.

Slika 14 - U gradskoj vonji najveu buku stvara motor

Buka pojedinog vozila uglavnom zavisi od:

tipa i vrste vozila (automobil, autobus, kamion itd.),
broja i mere nivoa zvuka koja je definisana kod izrade vozila,
postojeeg stanja mehanikih dela vozila (jaina motora, karakteristike
potronje itd.)
uslovi eksploatacije (regularna brzina, nain korienja menjaa),
uslovi i stanje puteva,
propagandne karakteristike (postojanje reflektujuih objekata, zatita, itd.)
Na parametre buke utiu brzina vozila, menjaa, ubrzanje/usporenje vozila. Vaan
faktor je i stil vonje. Kada se vozilo kree u prvom ili drugom stepenu prenosa, na buku
e uticati brzina motora. Za vozila koja se kreu u treem ili viem stepenu prenosa, u
sluaju da je brzina motora vea, nivo buke je okarakterisan obrtanjem tokova po putu.
Automobili: Buka koja potie od automobila (sl.15) je manja od buke drugih vozila.
Meutim, imamo veliki broj automobila to ini glavni uzrok buke u gradskom saobraaju.
Uopteno, automobili predstavljaju 80% saobraaja. Standardna razdaljina je od oko 7.5m
od zamiljenog stajalita zagaenja i poetkom osamdesetih godina, buka izazvana
automobilima bila je izmeu 77 i 81 dB.

14
 Slika 15 - Automobil
Na stanje buke veliki uticaj imaju teka vozila. Zbog toga se pri ueu teretnih vozila
do 10% poveava nivo buke do 2.5 dB, pri ueu od 20% za 4 dB, pri ueu od 30% 5
dB. Prema tome buku koja se uje u neposrednoj blizini saobraajnica odreuju vozila
koja tim putem prolaze. Kada bi se broj vozila udvostruio, nivo buke bi se poveao za 3
dB.
Motocikli: Nivoi buke motocikla (sl.16) su zavisni od kategorije vozila. Buka
motocikla uopteno pokazuje slian trend kao i sva ostala vozila, ali zbog velikog broja
revolucija motora motocikla, frekvencije i harmoninosti su vei od onih kod automobila sa
benzinskim motorima i iz istih razloga vei su od komercijalnih vozila sa dizel motorima.

Slika 16 - Motocikl

Ukoliko bi dolo do zabrane za teka vozila to bi dovelo do vee brzine toka, to bi sa

druge strane povealo nivo buke. Na stanje nivoa buke, mnogo vie utie promena
protoka vozila nego promena brzine saobraajnog toka. Pri poveanju protoka vozila,
brzina se smanjuje, pri emu se nivo buke znatno poveava, nego u sluaju smanjenja
protoka i poveanja brzine saobraajnog toka. Nivo buke na raskrsnici se poveava sa
pojavom zelenog svetla, pri startovanju vozila. Prilikom polaska vozila ubrzavaju, pa je
nivo buke izraeniji nego pri prolasku kroz raskrsnicu u viem stepenu prenosa, odnosno
veim, ali stalnim brzinama. U velikim gradovima dominantan izvor buke, koja je iz godine
u godinu sve intenzivnija i osvaja sve prostore u kojima ovek radi i odmara se, upravo je
saobraaj drumskih vozila.
15
 Buku koju proizvodi saobraaj motornih vozila u gradu predstavlja glavni uzrok
ometanja svakodnevnog ivota ljudi koji ive u urbanim sredinama. Od svih izvora
komunalne buke u velikim gradovima oko 80% otpada na saobraajnu buku, od toga je
vie od 50% na drumski saobraaj. Saobraajna buka u gradu se jo i poveava zavisno
od odvijanja saobraaja, gde se u ve formiranim urbanim sredinama po saobraajnicama
kree znatno vei broj vozila od onog za koji su te ulice projektovane, a zgrade koje su,
uglavnom, poreane u nizu sa obe strane kolovoza, omoguavaju viestruku refleksiju
buke od fasade zgrade.
Cilj istraivanja u reavanju problema buke je nalaenje veze izmeu vozila (broja i
tipa vozila), klimatskih uslova, ambijentalnih uslova (stanja vegetacije, broja, rasporeda i
visine okolnih zgrada), geometrije ulice i naina regulisanja saobraaja, sa jedne strane i
nivoa buke sa druge strane.
3.2. Izvori buke u eleznikom saobraaju

Negativni uticaji eleznikog saobraaja na ivotnu sredinu odnose se na kompletan

sistem mree eleznikih pruga s prunim i staninim postrojenjima.
Veina tetnih gasova (oko 1/3) potie od saobraaja i to 65% ugljen-monoksida,
45% ugljen-vodonika, 49% oksida azota. U isputanju tetnih gasova velike su razlike
izmeu saobraajnih grana. eleznica u odnosu na ostale saobraajne grane doprinosi,
praktino, ouvanju istoe vazduha. Prema istraivanju Meunarodnog saveza eleznica
u Nemakoj, odnosno Grupe 12 eleznica Evropske zajednice, uee emitovanja tetnih
supstanci u procentima po saobraajnim granama iznosi :
66 od 99% - kod drumskog saobraaja
3 do 26% - kod eleznikog saobraaja
1 do 8% - kod vodnog saobraaja
Globalno posmatrano samo 3% tetnih supstanci koje potiu iz saobraaja odnosi se
na elezniki saobraaj (sl.17). Najvei deo tetnih supstanci nastaje sagorevanjem
benzina i uglja. Prema sprovedenim istraivanjima, u gusto naseljenim mestima, autobusi
zagauju vazduh za 24 puta, a putniki automobili za 30 puta vie nego eleznica.
eleznica sa svojim karakteristikama ima oigledne komparativne prednosti, jer prevozi u
svim vremenskim uslovima, po pravilu bez zastoja. eleznica koristi elektrinu energiju
kao osnovno pogonsko sredstvo, jer od ukupnog prevoza na prugama eleznice Srbije u
2008.godini 83% je ostvareno upotrebom elektrine energije. Tehnika i tehnologija
transporta eleznicom, takoe, znaajno doprinose ouvanju ivotne sredine i jo vie
potenciraju prednosti ove saobraajne grane.

16
 Slika 17- elezniki saobraaj

Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u eleznikom saobraaju su :

interakcija tokova vagona i lokomotive sa inama,
pogonski sistem,
dodatna oprema (ventilacija i sirene),
aerodinamika buka kod vozova koji se kreu velikim brzinama.

Buka koju generie elezniki saobraaj zavisi od :

brzine voza,
tipa lokomotive, vagona i ina,
osnove na kojoj su ine postavljene,
krutosti tokova i ina.
Prema podacima Evropske komisije, od ukupne potronje energije, saobraaj koristi
30%, a ostale privredne grane 70%. Od ukupne potronje energije u saobraaju u
Evropskoj uniji 84% otpada na drumski saobraaj, a samo 2,5% na elezniki saobraaj.
elezniki saobraaj stvara manje buke nego drumski ili vazduni. Kod prevoza iste
koliine tereta i istog broja putnika, elezniki saobraaj stvara 25-50% manje buke.
Devet Evropskih zemalja je osiguralo podatke o buci od eleznikog saobraaja.
Veoma interesantan je visok procenat izloenih ljudi u Slovakoj republici. vajcarska je
poznata po tome da ima probleme sa bukom od eleznikog saobraaja, zbog
topografskog ogranienja koje diktiraju prolazak eleznikih pravaca, kroz iste doline u
kojima su koncentrisana ljudska naselja. Trendove buke od eleznikog saobraaja ne
moemo jasno odrediti. Veliki napor da ogranie buku od eleznikog saobraaja ulau
zemlje Zapadne Evrope, primenom delotvornih mera. Ove mere se uglavnom baziraju na
izgradnji prepreka izmeu eleznikih linija. Uvoenje brzih vozova u Nemakoj,
Francuskoj i paniji i ubrzo nakon toga i u Holandiji, Belgiji i Engleskoj, takoe kao
proirenje mree eleznikih linija e poveati broj ljudi izloenih delovanju buke.
U sutini, moemo rei da je buka od eleznikog saobraaja, ipak mnogo manja od
drumskog saobraaja. Na nivo buke u eleznikom saobraaju mnogo utie brzina
kretanja voza, duina kompozicije kao i stanje gornjeg stroja pruge i vrste vue. Pri manjim
brzinama dominantna je buka od lokomotive, a potie od pogonskog motora kao i
17
ventilatora za hlaenje, dok je sa poveanjem brzine dominantan uticaj na pojavu buke
kontakt toka sa inama.
Buka koja nastaje od strane eleznica je uglavnom koncentrisana u podruju gde je
ostvaren kontakt toka od ine. Ova interakcija predstavlja najvaniji izvor buke za brzine
izmedju 70 i 300 km/h. Drugi izvori su izraeni kod manjih brzina, kao to je pomona
ventilacija i klima ureaji u vozovima. Prilikom veih brzina do izraaja dolazi
aerodinamika buka. Od take posmatranja uslovi za minimalnu buku se postiu u
prisustvu dugih razmaka, seta zalemljenih eleznica postavljenih na pojaanim betonskim
pragovima i standardnom ljunku, sa radijusom krivina oko 500m, te kontakt sa ivicama
toka. Nedostatkom inskih zglobova izbegnute su komponente tipa potisak, koje pored
toga generiu na eleznikim prelazima, dok iroki radijusi krivina eliminiu veliku buku sa
pbe strane oboda toka du ina. Povremeni izvori buke su povezani sa alarm sistemom,
ukljuujui vozni signal, operacije odravanja ina i manevrisanja u okviru prostora
stanica. Potencijalni izvor buke predstavljaju motorni voz ili vagon. Tip vagona u upotrebi
odreen je konstruktivnim karakteristikama koje vode do razliitih zvunih posledica.
Putniki vagoni su dizajnirani sa posebinim naglaskom na komfor putnika, njihovo
esto i kvalitetno odravanje svodi buku unutar vagona na minimum u odnosu na buku
koja se proizvodi kotraljanjem tokova po inama.
Cilj dizajna savremenih vozova jeste postizanje optimalne kombinacije u izvoenju
izmeu funkcionalnosti i ekonominosti. Sanduk vagona je sklon vibracijama i emitovanju
buke, to je jo vie izraeno kod kretanja praznih vagona. Vei izvor buke predstavljaju
dizel lokomotive. Kao prvo, lokomotivski sistem zahteva snano priguivanje koje uzrokuje
gubitak pritiska i ije korienje je ogranieno velikim dimenzijama. Drugi vaan izvor buke
je izduvni sistem i ventilacijski sistem, kao i mainski sklop koji emituje znatnu koliinu
buke. U poreenju sa dizel lokomotivama, elektrine lokomotive proizvode znatno manju
koliinu buke i one se napajaju elektrinom energijom iz kontaktne mree koja se nalazi
du pruge. Njihov osnovni problem povezan je sa ventilatorima za hlaenje, sa elektrinim
kontrolnim sistemom i motorima, kao i sa kompresorima za lokomotivsko i vagonsko
servisiranje. Buka nastala od elektrinih lokomotiva emituje se u talasima du pruge,
varirajui zavisno od koritene snage. S obzirom na karakteristike eleznike
infrastrukture veliina buke je razliita u zavisnosti od nivoa ine i zemlje. elezniki
mostovi i proirena gradnja, koja je koriena pri izgradnji eleznike mree, predstavlja
jedan od veih izvora buke iz okruenja, njihova manja masa od betonskih dovodi do
poveanja vibracija koje se javljaju pri prolasku voza i pri tome poveavaju buku.
S obzirom na veliko poveanje buke, najbolje reenje jeste da se betonska
infrastruktura pojaa na odreenim mestima tradicionalno. Ponovno postavljanje dovodi do
smanjenja buke zbog uticaja tla, ali ono esto zahteva i dodatne metode ublaavanja kao
to su boni i dupli zidovi, mogunost postavljanja barijere protiv buke.
Poredei sa vijaduktima (sl.18), nasipi nude bolje reenje, ukoliko to dozvoljava reljef
terena. Osnovne razlike, odnosno prednosti nasipa u odnosu na vijadukte su:
vea mogunost umanjenja vibracije,
vea mogunost umanjenja talasa nastalih na povrini i
injenica da postoji odvojenost od moguih drugih, paralelnih, vidova
transporta.

18
 Slika 18 - Vijadukt

Negativna strana ovog reenja jeste njegov uticaj na okolinu i samo zemljite. Velika
panja se mora posvetiti izboru lokacije za postavljanje ina, potrebno je izbegavati
podruja koja se nalaze u blizini jezera ili asfaltnih povrina.
Tuneli minimiziraju uticaj buke na okolinu. Naalost, konstrukcije tunela namenjenih
za eleznicu imaju odreene negativne uticaje kao to su:
visoki trokovi izgradnje i odravanja,
iskopavanje i transport velikih koliina i materijala,
rizik od promena geolokog sloja,
smanjenje standarda bezbednosti tokom rada u tunelu i
veliko poveanje buke ulaskom u tunel, razliit atmosferski pritisak u tunelu i
izvan tunela, te pojave talasa koje nastaju prolaskom voza.
Skup karakteristika od eleznike buke se razlikuje od buke proizvedene od drugih
transpornih sredstava, s tim da oni proizvode buku do srednjih do visokih frekvencija, i u
vremenskom opsegu prolaska voza nivo buke je izraen u decibelima. Ustvari, voz je
isprekidan izvor koji, paralelno sa obe strane ematski prikazuje buku.
Teritorijalni podaci su uzeti iz topografskih karata i grafikih tabela, jednom su
indetifikovani na sledei nain:
izvori buke (eleznike linije),
prijemne take (zgrade),
lokalna topografija (ravna topografija) i
bilo koja prepreka koja postoji izmeu izvora i prijemnika.
Drugi podaci, da bi bili ukljueni, sastoje se od visine zgrada, prepreka i prijemnih
taaka.

3.3. Izvori buke u vazdunom saobraaju

19
 U aero-saobraaju izvore zvuka predstavljaju svi avioni koji preleu neko mesto.
Operacije sletanja i uzletanja generiu znaajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih
aerodroma.
Buka koja nastaje usled operacija sletanja i uzletanja vazduhoplova zavisi od :
broja vazduhoplova,
koridora sletanja i uzletanja,
odnosa uzletanja i sletanja,
atmosferskih uslova.

Glavni mehanizmi koji generiu buku kod vazduhoplova su pogonski sistemi i

aerodinamika buka. Buka aviona se sastoji od buke motora i buke nastale pri interakciji
strukture letelice i vazdune struje. Izvori motorske buke su : rad ventilatora, kompresora,
turbine, strujanja izduvnog mlaza sagorelih gasova i njegovo meanje sa spoljnom strujom
vazduha. Aerodinamika buka je dominantna samo na frekvencijam iznad 600 Hz i to u
fazi letenja.
Prijemnika zvuka u ovom sluaju ima mnogo i to su svi stanovnici u posmatranom
mestu, koji nemaju uvek iste zahteve za tiinom, to zavisi od raznih okolnosti. Ako se
aerodrom nalazi u retko naseljenom, ili nenaseljenom kraju, procedura sletanja i uzletanja,
kao i putanje su drukije, i zavise samo od ekonominosti vazduhoplova, dok se o
stvaranju buke ne vodi rauna.

Slika 19 - Avio saobraaj

Veina vazduhoplova (sl.19) koja sleu ili poleu sa beogradskog aerodroma su

vazduhoplovi nove generacije (AirbusA320, BoeingB737-NG, EmbraerE195, ATR), koji
zadovoljavaju stroge meunarodne standarde o buci i emituju znatno manju buku od
vazduhoplova koji su proizvedeni pre 20 i vie godina. Vazduhoplovi starije generacije
povremeno saobraaju sa Aerodroma Nikola Tesla i najee se koriste za prevoz robe.
U poletanju vazduhoplovi koriste maksimalnu snagu i tada je i buka koju proizvode mnogo
vea od one koju imaju u sletanju kada je za let potrebna manja snaga. Tokom nonih
asova smanjena je opta (komunalna) buka, tako da je buka koju stvaraju vazduhoplovi
izraenija. Aerodrom Nikola Tesla je od 2015. godine otvoren za saobraaj od 00 do 24
h, (Netjasov, 2009).

20
 Nivoi buke u blizini aerodrome su objavljeni sa 27 aerodroma (u devet Evropskih
zemalja) od strane OECD1, 1993. godine. Veina tih podataka zavisi od geografske
lokacije aerodroma. Teko je smanjiti trendove i napraviti poreenje izmeu zemalja sa
slabim vremenskim serijama podataka, usled razliitih ogranienja mernih tehnika i
deskriptivnih metoda. OECD je prezentovao podatke o vazdunom saobraaju u 11
Evropskih zemalja. Sa izuzetkom Holandije, stepen izloenosti buci usled avio-saobraaja,
je znaajno manji od drumskog saobraaja. Dva suprotna trenda odreuju aktuelne i
budue nivoe buke u okruenju usled vazdunog saobraaja u Evropi. S jedne strane
poveanje korienja tiih aviona, a sa druge strane znatno poveanje avio saobraaja
(komercijalnog korienja aviona za rekreativne svrhe, helikopteri i vojni avioni). Najnoviji
trend se slae izmenom u obavljanju teretnog transporta sa dnevnog na nono vreme.
Problem vazdune buke i njenog izuzetnog tetnog ekolokog dejstva odrazilo se
sledom uvoenja mlaznih aviona i rapidnog rasta vazdunog saobraaja, pa su u toku
prolih desetak godina preduzimane radikalne regulatorne mere i uvedene operativne
restrikcije i zabrane u eksploataciji bunih aviona. Meunarodna organizacija civilnog
vazduhoplovstva ICAO2 na svojoj je skuptini 2001. godine takoe donela posebnu
rezoluciju koja izmeu ostalog, sugerie balansirani pristup menadmentu vazdune buke
na aerodromima.
etiri su glavna elementa balansiranog pristupa u regulaciji vazdune buke:
redukcija buke na izvoru,
operativne restrikcije za avione na granici udovoljavanja standarda,
prostorno planiranje i menadment aerodroma i
operativne procedure smanjenja buke.
Veina aviona koji se aktualno uvode u flote su za 20 dB tii u poreenju sa avionima
pre desetak godina, to odgovara redukciji buke za oko 75%. Vazduni saobraaj
pridodaje samo oko 1% buci razmaka vee od 65 dB, kojoj je u toku dana izloeno oko 80
000 000 ljudi u Evropskoj uniji. Dva su izvora, odnosno kategorije buke avionskih motora
tehnika i buka mlaza. Izvori tehnike buke su rotirajui delovi motora, a primarna buka
mlaza se generie meanjem izduvnih gasova (velike brzine) iz motora sa okolnim
vazduhom. U toku poletanja dominantna je buka mlaza (sl.20), a u toku sletanja tehnika
buka (sl.21). Potencijali redukcije vazdune buke odnose se na prostorno planiranje
okoline aerodroma, nove tehnologije motora (uvoenje tiih aviona), te operativne mere
smanjenja buke.

1 OECD organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

2 ICAO meunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva

21
 Slika 20 - U toku poletanja aviona dominantna je buka mlaza

Slika 21 U toku sletanja aviona dominantna je tehnika buka

Budui da je problem buke u blizini aerodroma jedan od najvanijih u zemljama sa

razvijenim vazdunim saobraajem, posebno u Evropskoj uniji, na mnogim aerodromima
na snazi su razliite operativne i finansijske mere namenjene redukciji nivoa buke.
Savremena tehnologija u proizvodnji aviona i motora je korak ispred trenutno vaeih
normi, proizvoai i dalje rade na poboljanjima, nastojei da smanje tehnoloki napredak
ugroen nezaustavljivim poveanjem broja i magnitude vazdunih aktivnosti u budunosti.
Problem buke u avio-saobraaju se ozbiljnije poinje razmatrati poetkom 70-ih godina.
Jedan od najveih problema sa kojim se aerodromi susreu je buka na aerodromima.
Poto su aerodromi smeteni uglavnom u blizini stambenih, industrijskih i drugih urbanih
podruja, stanovnitvo je u tim zonama izloeno buci aviona. Veoma osetljive na buku su
stambene zone. Iz tog razloga se tei da se zemljite u blizini aerodroma ne koristi za
stambene namene. Ove zvune emisije nastaju nakon vazdunih operacija na i oko
aerodroma (sletanje, poletanje, vonja na zemlji, razliite probe i slino). Od svih
navedenih operacija dominantnu buku izazivaju sletanje i poletanje aviona. Na najveem
delu svojih putanja avioni lete dovoljno visoko da buka ne izaziva smetnje na zemlji.
Za buku aviona moemo rei da je promenljive jaine, koja relativno kratko traje (10-
30 sekudni). Pri intenzivnom letenju ovi intervali se ponavljaju. Prilikom poletanja avion
koristi snagu motora, sve do prve visine od oko 300 metara (na udaljenosti 5-6 km od
aerodroma), to prouzrokuje i znatno veu buku. Pri sletanju avion se ravna sa osom
22
poletne-sletne staze na udaljenosti oko 10 km i pri blagom uglu i sa prilino jakim gasom
prilazi poletno-sletnoj stazi. Okolna naselja koja se nalaze na udaljenosti od oko 2-3 km,
kada avioni prelaze na visini od 50-100 m, mogu imati znatne smetnje buke.
Veini aerodroma u svetu pripada znaajan problem buke, pa se koluju posebne
grupe strunjaka za merenje intenziteta buke i smanjenja njenih efekata. Da bi se
projektovao novi aerodrom ili proirio postojei vri se prognoza budueg nivoa buke i za
to trae saglasnost lokalne vlasti i njenu saglasnost. Od tehnolokih unapreenja oekuje
se oko 20% poboljanja do 2018. godine i 40-50% dugoronog poboljanja u efikasnosti
potronje goriva u odnosu na dananju tehnologiju. Oekuje se od 6-12% smanjenja
ukupnih tetnih emisija pa i dodatnih od 2-6% smanjenja zbog poboljanja operativnih
procedura. Uz to su i regulativne i ekonomske mere prepoznate kao potencijalne mere
smanjenja negativnog dejstva.
Konvencija odrivog razvoja za budue generacije avionskih motora diktira
implementaciju novih zahteva u smislu:
smanjenje potronje goriva za oko 20%,
smanjenje operativnih trokova za oko 3%,
smanjenje buke za 10 dB.
Glavni izvori buke u vazdunom saobraaju, odnosno kod aviona, mogu se svrstati
prema vrsti aviona i njegovog pogona. Kod opte avijacije i sportskih aviona izvore buke
sainjavaju elise i buka izduvnih motora, dok kod turbomlaznih izvore buke sainjavaju
ventilator i mlaz iz turbomlaznog motora. Avioni sa elisnim pogonom emituju znatno manje
buke u okolini. Pri razmatranju zagaenja bukom na aerodromu sledei faktori se mogu
uzeti u razmatranje:
integracija tehnolokih unapreenja u flotu koja se ogleda po poslednjim
standardima,
specifini planovi za modernizaciju flota,
nacionalni plan usvajanja najnovijih standarda zagaenja bukom,
usvajanja najnovijih predloga o redukciji buke.
Budue redukcije buke na izvoru i njihovo potencijalno usvajanje u flotu zavisi od
nekoliko faktora: tehnoloki, ekonomski i trini faktor. Treba predvideti nove nesigurnosti
kada je re o redukciji buke na izvoru koja generalno moe biti visoka zbog zbrajanja
efekata u pojedinim faktorima. Da bi se pravili projekti smanjenja buke poeljno je imati
realistino predvianje kakva bi situacija buke mogla biti na aerodromu i izvriti analizu
koja bi te budue redukcije buke na izvoru mogle zadovoljiti predvieni porast avio-
saobraaja.
Nivoi buke pri preletu aviona prikazani su za razliite tipove aviona u tabeli 3. Nivoi
buke su prikazani na rastojanju 300m od aviona.

Tabela 3. Nivo buke vazduhoplova (Praevi M., Cvetkovi D., 2005)

Avioni Nivo izloenosti buci (dB)

Boeing 707 113.5
Boeing 727 112.5
Boeing 737, DC-9 110
Boeing 747 102.5
23
 DC-10 100
Boeing 757 97
Boeing 767 96.7

Tabela 3. Nivo buke vazduhoplova

24
 4. MERE I METODE ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI

Buka koja je svugde prisutna negativno utie na psiholoko stanje, a dovodi i do

oteenja sluha. Najvie je izraena u velikim gradovima gde imamo gust intenzitet
saobraaja. Buka nastaje i u radnoj sredini, poslovnim i stambenim zgradama pa
podjednako ugroava na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Kako bi smo smanjili buku,
ugradjujemo savremene zvunoizolacione materijale u objekte, ime se postie vii
komfor, bolji radni uslovi i okruenje (sl.22).
Na mestu prijemnika buka se doivljava kao problem ukoliko su nivoi buke visoki ili
ukoliko remeti osnovne ljudske aktivnosti : rad, odmor i spavanje.

Slika 22 - Smanjenje buke izolacionim materijalima

4.1. Osnovni principi zatite od buke

Polazei od objektivnih parametara buke i pratei dejstvo buke na oveka, uvedene

su razne mere zatite, kako bi se nivo buke sveo u doputene vrednosti.
Da bi se smanjio tetni uticaj buke, pa i vibracije, koje su najei pratilac buke,
pribegava se sa manje ili vie uspeha zatita i to uglavnom na tri naina :
putem individualnih zatitnih sredstava,
kolektivnim merama zatite,
smanjenjem nivoa buke na samom izvoru.

4.1.1. Individualna zatitna sredstva

Individualna zatitna sredstva podrazumevaju razne tipove zatitnika. Zatitne

slualice su odlina zatita od buke (sl. 23 a). Otvori za ui su iroki i asimetrini, pa mogu
lako da se prilagode unim koljkama. Stepen priguenja buke je 23-28 dB. Zatitni lem
sa slualicama, moe da se koristi u celini ili iz komponenti (sl. 23 b). Ovim sredstvima se
moe postii zatitna mo u opsegu od 15 do 30 dB, pa ak i vie, to predstavlja
znaajno smanjenje nivoa buke, prvenstveno u odnosu na oveije uvo.
25
a) b)

Slika 23 - Individualna zatitna sredstva

Zatitni epii za ui (penasti epii) su idealna zatita od buke, posebno za ljude koji
su intenzivno izloeni uticaju buke. Stepen priguenja je do 34 dB. U ekstremnoj jakoj buci
je potrebno nositi i epove za ui i zatitne slualice.

4.1.2. Kolektivne mere zatite

Kolektivne mere zatite vezane su za postupke smanjenja nivoa buke u okolinu u

kojoj ovek radi ili na putu prostiranja zvunih talasa (zidovi i druge prepreke u stambenim
zgradama, kolama, bolnicama i drugde). Na nivo buke u pogonima, u industriji, moe se
uticati do izvesne mere (maksimalno do oko 10 dB) apsorpcionim elementima, koji se
postavljaju na zidove ili posebne panoe i prepreke u prostoriji.

4.1.3. Smanjenje nivoa buke na samom izvoru

Nivo buke na mestu prijemnika zavisi od :

zvune snage izvora (automobila, kamiona, vozova i sl.),
duine putanje kojom se buka prostire, odnosno rastojanja izmeu izvora buke
i prijemnika,
okruenja u kome se nalazi prijemnik.

Navedeni elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema odreuju i osnovne
principe kontrole buke :
kontrola na samom izvoru buke,
kontrola na putevima prenoenja,
kontrola na mestu prijemnika.

26
 Najefikasniji nain smanjenja nivoa buke vezan je za sam izvor zvuka. Ako raznim
tehnikim sredstvima i inovacijama moe da se smanji nivo buke odmah, na samom
izvoru, bez uticaja na rad neke maine ili motora, tada se u okolini menja situacija u
pogledu buke i rezultat je evidentan. Zahvaljujui velikom napretku tehnike, a naroito
novim materijalima, mogue je smanjiti buku na izvoru ak i za vie desetina decibela.
Primarna mera je kontrola buke na samom izvoru. Kada nije izvodljivo primeniti mere
za kontrolu buke na mestu samog izvora, primenjuju se mere kontrole na putevima
prenoenja zvuka od izvora do prijemnika. Ovakav pristup se najvie primenjuje za
kontrolu buke u ivotnoj sredini.

Slika 24 - Prostiranje zvunih talasa od izvora do prijemnika

Buka se ne iri u prostoru samo pravolinijski nego se javljaju brojne refleksije, koje
zavisod poloaja fizikih prepreka i koje u razliitoj meri buku apsorbuju.

4.2. Barijere, tuneli i zeleni pojasevi za zatitu od buke

Zidovi za zatitu protiv buke se odreuju na deonicama puta sa gustom gradnjom i

gde je ograniena irina zemljita izmeu puta i objekta ili ako put prolazi pored zgrada na
visokom nasipu ili mostu.
Kontrola buke na putevima prenoenja zvunih talasa podrazumeva :
potpuno oklapanje (zatvaranje) izvora buke,
stavljanje prepreka u vidu barijera,
izradom tunela poluotvorenog ili zatvorenog tipa, izmeu izvora buke i prijemnika

27
 Slika 25 - Ilustracija efekta vertikalne barijere sa prikazom izgraene barijere pored saobraajnice
Da bi barijera imala zadovoljavajui efekat ona mora da sprei direktnu vidljivost
izvora buke i prijemnika. To nije uvek mogue, naroito u gusto naseljenim gradovima sa
viespratnicama. U takvim okolonostima mogu se koristiti zatitni ekrani.

Slika 26 - Ilustracija efekta tunela poluotvorenog tipa sa prikazom izgraenog tunela

pored saobraajnice

Na ovaj nain se buka moe smanjiti i do 20 dB, za sluaj tunela zatvorenog tipa.

Slika 27 - Ilustracija efekta tunela zatvorenog tipa sa prikazom izgraenog tunela pored saobraajnice

Smanjenje buke koja potie od saobraaja postie se i sadnjom zatitnog zelenila (sl.
28). Prirodne prepreke u obliku zemljanih nasipa sa ili bez zelenih zasada mogu se koristiti
za smanjenje nivoa buke spreavanjem irenja zvunih talasa, ali se mogu kombinovati i
sa barijerama.
Zemljani nasipi imaju prirodan izgled i mogu zadovoljiti veinu estetskih zahteva pri
emu je smanjenje buke za oko 3 dB vee od smanjenja buke barijerom iste visine.

28
 Slika 28 - Prikaz prirodnih prepreka sa funkcijom barijere

Lie ima sposobnost da odbija i upija zvuk. Struktura lista apsorbuje jedan deo
akustine energije, jedan deo odbija i na taj nain smanjuje nivo buke. Sloj lia ispred
fasade (sl.29) posebno onog gustog i tekog, reaguje na zvune talase svojim kretanjem.

Slika 29 - Zatita zelenilom

Efikasnost zatite od buke zelenih fasada zavisi od vrste biljke, veliine lista i
godinjeg doba. Istraivanja su pokazala da lie smanjuje koliinu buke za oko 5 dB.

4.3. Administrativno-organizacione mere

Administrativno-organizacione i obrazovne mere odnose se na donoenje raznih

preporuka, propisa, pravilnika i standarda koji reguliu osnovne oblike saobraaja i
ponaanja graana u funkciji zatite od komunalne buke. Obrazovanje graana u vezi sa
tetnou i opasnou koje nastaju u ivotnoj sredini, a posebno utiu na ponaanje u
graanskim aktivnostima u cilju smanjenja komunalne buke je od izuztenog znaaja.
Ogranienje brzine kretanja vozila, znaajno doprinosi smanjenju ukupnog nivoa buke
(Milenkovi, 2010).

29
 5. ZAKON O ZATITI OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI

Procenjuje se da je znaajan broj stanovnika Evrope izloen negativnim efektima

buke u ivotnoj sredini iz razliitih izvora (saobraaj, industrija, rekreativne aktivnosti, itd.)
zbog ega buka predstavlja jedan od glavnih lokalnih problema ivotne sredine sa
znaajnim posledicama po zdravlje stanovnitva. Ipak, tek 1993 godine, Evropska
zajednica je najavila promenu politike u ovoj oblasti u skladu sa relevantnim reenjima
sadranim u Petom akcionom programu. Zelenom knjigom Evropske komisije (1996 god.)
problemi sa bukom su eksplicitno definisani kao problemi ivotne sredine, ime je otvorena
rasprava o politici u oblasti buke i daljim merama.
Utvrena su dva pravca delovanja: opta politika u oblasti buke (zajedniki metodi za
procenu izloenosti buci, ustanovljavanje zajednikog indeksa izloenosti buci,
ograniavanje prenosa buke, itd.) i smanjenje emisije na izvoru (drumski, elezniki i
vazduni saobraaj i buka od opreme koja se koristi na otvorenom prostoru).
Najznaajniji deo politike EU u ovoj oblasti usmeren je ka smanjivanju buke putem
uvoenja obaveznih tehnikih standarda za proizvode, odnosno putem ustanovljavanja
graninih vrednosti emisije za pojedine proizvode (motorna vozila, motocikli, avioni, kuni
aparati, razliita oprema, itd.). Jedan od ciljeva akcionog programa Zajednice u oblasti
ivotne sredine odnosi se na smanjivanje broja ljudi koji su dugorono ugroeni nad
prosenim nivoom buke, a naroito buke iz saobraaja.
Opti cilj Direktive (2002/49/EC) o proceni i upravljanju bukom je definisanje
zajednikog pristupa namenjenog prvenstveno izbegavanju, spreavanju ili smanjivanju
tetnih delovanja usled izloenosti buci u ivotnoj sredini, ukljuujui smetnje izazvane
bukom. Direktiva treba da stvori osnovu uvoenju mera Zajednice za smanjenje buke koju
emituju najvei izvori, naroito putnika i eleznika vozila, infrastruktura, letelice,
industrijska oprema i pokretne maine. Direktiva se primenjuje na buku kojoj su ljudi
izloeni posebno u gradskim/urbanim podrujima, u javnim parkovima, tihim podrujima u
prirodi, pored kola, bolnica i drugih zgrada i podruja osetljivih na buku. S druge strane,
Direktiva se ne primenjuje na buku koju izaziva osoba izaziva buke, buku od
svakodnevnih aktivnosti domainstva, buku koju izazivaju komije, buku na radnom mestu,
buku unutar prevoznih sredstava ili buku od vojnih aktivnosti u vojnim podrujima.
Evropska regulativa za nivo buke drumskih vozila: regulativa EU podrazumeva i
segment zagaenja ivotne sredine bukom, koja moe biti prouzrokovana razliitim
ovekovim aktivnostima, odnosno mainama koje koristi u upotrebi u svakodnevnom
ivotu. I ova oblast na nivou EU regulisana je razliitim aktima EU. U ovom delu su
navedene samo one direktive koje je neophodno ispotovati:
Direktiva 98/37/EC Evropskog parlamenta i saveta o usklaivanju zakona
zemalja lanica o strojevima,
Direktiva saveta 89/106/EC o usklaivanju zakona lanica o zatiti buke
graevina,
Direktiva 2000/14/EC Evropskog parlamenta i Saveta o usklaivanju zakona
zemalja lanica o emisiji buke u okolini od opreme za spoljanju upotrebu,
Direktiva saveta 86/188/EC o zatiti radnika od rizika od buke pri radu,
Direktiva 2000/49/EC evropskog parlamenta i vea o utvrivanju i zatiti
ivotne sredine od buke,
Direktiva 2002/43/EC ocena i menadment buke u ivotnoj sredini.

30
Pravilnik RS o dozvoljenom nivou buke,
("Sl. glasnik RS", br. 54/92)

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj ovek boravi,
metode merenja buke, blii uslovi koji moraju da ispune strune organizacije za merenje
buke i sadraj isprave za izvore buke koji se stavljaju u promet.

lan 2.
Najvii dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj ovek boravi (u daljem tekstu:
dozvoljeni nivo buke) izraen je u dB i prikazan u tabeli 4.

lan 3.
U zonama gde je buka ispod dozvoljenog nivoa, novi izvori buke ne smeju povisiti
postojei nivo buke za vie od 5 dB u odnosu na zateeno stanje. Svaki sledei izvor buke
moe povisiti nivo buke posle godinu dana najvie za 5 dB, a da pritom ne prekorai
dozvoljeni nivo buke.

lan 4.
Merenje buke obavlja se po jugoslovenskim standardima i po odgovarajuim metodama.

lan 5.
Struna organizacija moe se baviti merenjem buke ako ima u radnom odnosu
najmanje jednog radnika visoke strune spreme i sa radnim iskustvom od najmanje 3
godine na odgovarajuim poslovima.
1) za merenje buke A-ponderisanog nivoa - precizni fonometar sa 1/3-oktavnim
filtrima ije karakteristike moraju odgovarati uslovima iz standarda JUS N.R6.032 i iz IEC
651, tip 1, odnosno za integracione IEC 804, Meunarodne elektrotehnike komisije,
2) za merenje ekvivalentnog nivoa buke ili nivoa izloenosti buci - automatski
instrument kojim se neposredno dobija ekvivalentni nivo, odnosno nivo izloenosti buci, ili
odgovarajue instrumente (fonometar, magnetofon, pisa i sl.), s tim to u oba sluaja
ukupne relevantne karakteristike mernih instrumenata moraju odgovarati standardu JUS
N.R6.032.

lan 7.
Isprava za izvor buke koja se stavlja u promet, sadri podatak o nivou zvune snage
u dB (A) koju izvori buke stvaraju pri propisanim uslovima korienja i odravanja.
Ako nivo zvune snage izvora prelazi vrednost od 75 dB (A) u odnosu na 1 pikovt (re
1 pW), tada isprava mora sadrati spektar nivoa zvune snage u decibelima (dB) po
oktavama ili po uim pojasevima iji je nivo preraunat u oktavni nivo, sa centrima od 63
do 8000 herca (Hz).
31
 lan 8.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".

Tabela 4. Dozvoljene vrednosti nivoa buke u boravinim prostorijama (Praevi M.,

Cvetkovi D., 2005.)

Dozvoljen nivo buke u dB (A)

R.
SREDINA U KOJOJ OVEK BORAVI
B.
Danju Nou

1 2 3 4

1. u stambenoj zgradi (boravine prostorije)

pri zatvorenim prozorima:

a) iz izvora buke u zgradi 35 30

b) iz izvora buke izvan zgrade 40 35

2. u javnim i drugim objektima, pri zatvorenim prozorima:

2.1. bolnice, klinike, domovi zdravlja i slino, i u njima:

a) bolesnike sobe 35 30

b) ordinacije 40 40

32
 v) operacioni blok bez medicinskih ureaja i opreme 35 35

2.2. prostorije u objektima za odmor dece i uenika, i

spavae sobe domova za boravak starih lica i penzionera:

a) iz izvora buke u zgradi 35 30

b) iz izvora buke izvan zgrade 40 35

2.3. prostorije za vaspitno-obrazovni rad (uionice,

sluaonice, kabineti i sl.)

bioskopske dvorane i itaonice u bibliotekama 40 40

2.4. pozorine i koncertne dvorane 30 30

2.5. hotelske sobe

a) iz izvora buke u zgradi 35 30

b) iz izvora buke izvan zgrade 40 35

3. u naseljenim mestima prema zonama naselja (izvan dozvoljeni nivoi buke utvreni u
zgrade) tabeli 1 standarda JUS u J6.205

33
 Odreivanje nivoa buke
Odreivanje merodovanog nivoa buke za neke karakteristine grupe izvora buke koji
se najee susreu u sredini u kojoj ovek boravi, smatra se da je:
buka avio-saobraaja i eleznikog saobraaja isprekidana,
buka drumskog saobraaja za sluaj kontinuiranog toka promenljiva, a za
sluaj nekontinuiranog toka isprekidana.

Odreivanje intervala merenja:

Interval merenja se odreuje prema vrsti buke. Po pravilu, minimalni interval merenja
mora biti dovoljno dug da obuhvati ceo ciklus promena nivoa posmatrane buke. Kod
promenljive buke nivo se u toku dana meri najmanje u tri intervala merenja, a tokom noi u
dva intervala, s tim da svaki interval traje najmanje 15 min. Interval merenja za dan
maksimalno iznosi od 06:00-22:00h, a za no od 22:00-06:00h (JUS U.J6.090.)
Brzina uzimanja uzorka pojedinanih nivoa buke, irina klase zavise od karaktera i
trajanja buke (JUS U.J6.090.)

Izbor mernih mesta:

Buka se u objektima meri na najmanjoj udaljenosti 1m od zidova i 1.5m od prozora,
a na visini od 1.2m do 1.5m od poda, i to kada su prozori i vrata zatvoreni.
Buka u pojedinim prostorijama unutar stana, bolnikim sobama, prostorijama za
odmor dece, uenika i spavaim sobama, domova za boravak starih lica i penzionera i
hotelskim sobama, meri se na jednom mernom mestu.
Buka izvan objekta (u komunalnoj sredini) meri se na visini od 1.2m do 1.5m od
povrine terena, na udaljenosti najmanje 3.5m od zidova objekta (ako to uslovi
dozvoljavaju) i drugih reflektujuih povrina ili od regulacione linije gde nema objekta.
Ako se meri buka kojoj je izloena zgrada, onda se nivo buke meri na 1m do 2m
isped fasade, odnosno na 0.5m ispred otvorenog prozora.
U zonama razliitog sadraja: administrativno-upravne zone sa stambenim obje-
ktima, zone du magistralnih drumskih i gradskih saobraajnica, zone du eleznikih
pruga i okolini poletno-sletnih staza aerodroma, buka se meri na najmanje 10 repre-
zentativnih mesta koje treba da pokriju celokupnu zonu saobraajnice i stalne izvore buke.
Prilikom merenja buke izvan grada, meteoroloki uslovi treba da su takvi da ne utiu
na rezultate merenja. Ako vetar duva od izvora ka prijemniku, moe imati brzinu do 5m/s.
O izvrenim merenjima buke sastavlja se izvetaj koji mora da sadri podatke
nabrojane u standardu JUS U.J6.090.
Izvetaj o merenju potpisuju lica koja su izvrila merenja buke i dogovorno lice u
ovlaenoj organizaciji.

34
 6. ZAKLJUAK

U dananjem drutvu sve se vie vodi rauna o zatiti od buke. Buka je ozbiljno
pitanje i jedan od najeih ekolokih problema. Ona je takoe i vodei faktor ometanja u
domovima i preduzeima. Na odreenim radnim mestima i tokom pojedinih aktivnosti u
slobodno vreme, kao to su odlazak u diskoteku ili sluanje walkmana, preterana buka
moe znaajno otetiti sluh.
Najvei problem predstavlja zagaenje bukom u drumskom saobraaju. Poznato je
da je sredinom dvadesetog veka, kada je poela ekspanzija automobila, na planeti Zemlji
ivelo 2.6 milijardi ljudi koji su posedovali oko 50 miliona automobila. U novom milenijumu
5.7 milijardi ljudi raspolae sa preko 500 miliona automobila, to je jasan dokaz da je
populacija udvostruena, a broja automobila je porastao i do deset puta, pa je samim tim
povean nivo buke koju proizvode drumska vozila.
Buka u ivotnoj sredini ugroava zdravlje i kvalitet ivota ljudi koji ive u Evropi, to
predstavlja etvrtinu populacije. Moe izazvati bolesti kao to su stres i poveani krvni
pritisak, smanjenje sposobnosti za rad i uenje. Evropska komisija svrstala je buku u
ivotnoj sredini kao jedan od glavnih prioriteta, to je kulminiralo direktivom Evropskog
parlamenta koji se odnosi na ocenu i upravljanje bukom u ivotnoj sredini. Prevencija i
informisanost o ovomo riziku za ljudsko zdravlje su od sve vee vanosti. Veina zemalja,
posebno u Evropi, svesna je ovog problema, te su stoga uvele mere protiv buke.
Odreeni su standardi za zatitu stambenog prostora od tzv. buke koja se vazduno
prenosi i prometne buke koja dolazi spolja. Njihov cilj je smanjiti prenos i uticaj buke iz
jednog stana u drugi. Takoe donoenjem propisa za zidove koji dele stanove dovode do
poboljanja akustine udobnosti u zgradama sa vie stanova.
Unapreenje i zatita ivotne sredine, kao i strategijsko opredeljenje za zdravu
ivotnu sredinu, podrazumeva sprovoenje odreenih aktivnosti za stvaranje lokalne
strategije za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Lokalna strategija iskazana preko
Lokalnog akcionog ekolokog plana treba da ukae na sve aspekte ivotne sredine koji
naruavaju zdravu ivotnu sredinu, kao i na neophodne korake koje treba preduzeti za
eliminisanje negativnih efekata savremenog razvoja civilizacije na ivotnu sredinu.
Nacionalno zakonodavstvo, tehniki propisi i standardi svojom aktuelnou obezbeuju
sve preduslove da problem buke u ivotnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog
drutva.
Mapiranje buke je sutinski deo kontinuiranog praenja stanja i efektivnog upravljanja
bukom u ivotnoj sredini. Cilj akustikih mapa je da slikovito prikau stanje buke vlastima i
graanima, tako da mogu zajedno da utiu na smanjenje broja ljudi koji su izloeni
prekomernoj buci.
Jedan od najosetljivijih sadraja kada je u pitanju saobraajna buka jesu stambena
naselja. injenica je da e bukom od saobraajnica najvie biti ugroena ona stambena
naselja koja su locirana neposredno uz saobraajnice sa najjaim intenzitetom saobraaja.
Kako se intenzitet saobraaja na saobraajnicama smanjuje, tako e se smanjivati i
intenzitet buke.

35
 Problem buke verovatno ne bi ni postojao da graani nisu tolerantni vie nego to bi
trebalo da budu. Pri prekoraenju nivoa buke stanari bi trebali da na vreme prijave to
prekoraenje nadlenom organu, koji e postupiti po zakonu o dozvoljenim nivoima buke.
Ako se problem ne moe individualno reiti, postoje i druge metode za reavanje problema
kao npr. kolektiv graana koji ima isti problem moe da potrai advokata koji taj problem
reava sudskim putem.
Sve ono to se pokuava sprovesti za zatitu od buke kao to je najpovoljnije
projektovanje stambenih zgrada, zatim postavljanje adekvatne izolacije, nije od prevelikog
znaaja ako vlasnici ugostiteljskih objekata ne shvataju problematiku buke. Veoma je bitno
da vlasnici lokala koji proizvode poveani nivo buke preduzmu odreene mere za
smanjenje na nivo buke koji ne ugroava ivotnu okolinu. To se najlake moe postii
korienjem adkevatne izolacije koja e smanjiti nivo buke izvan ugostiteljskih objekata, a
u unutranjosti istog ostaje dovoljno visok nivo zvuka koji zadovoljava potrebe gostiju.

36
LITERATURA

Anonim., 1992. Pravilnik o dozvoljenim vrednostima buke u ivotnoj sredini, ,,Slubeni

Glasnik Republike Srbije, br. 54/92
Dragan J. Velikovi, Ni 1999., buka u ivotnoj sredini.
M. Jevti: Buka i zdravlje, znaaj akcionih planova, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije,
2012. god.
F. Netjasov: Savremene mere za smanjenje buke u okolini aerodroma, Univerzitet u
Beogradu, 2009. god.
Praevi M., Cvetkovi D., 2005., Buka u ivotnoj sredini, Fakultet zatite na radu, Ni
Praevi M., Cvetkovi D., 2004., Buka i vibracije, Fakultet zatite na radu, Ni
Raspopovi M., 2007., Fizika 1, Zavod za udbenike, Beograd

http://www.vatrosistemi.com/zastita_na_radu
http://www.buka.com
http://www.wikipedia.org.sr.
http://www.beograd.org.yu/documents/eko-stanje
http://www.rgf.bg.ac.rs
http://www.mfkg.rs

37
PRILOG 1 Lista tabela

Tabela 1. Spoljanji nivoi buka prevoznih sredstava

Tabela 2. Unutranji nivoi buka prevoznih sredstava
Tabela 3. Nivo buke vazduhoplova
Tabela 4. Dozvoljene vrednosti nivoa buke u boravinim prostorijama

38
PRILOG 2 Lista slika

Slika 1- Kako uho funkcionie

Slika 2-Nepromenljiva buka
Slika 3- Promenljiva buka
Slika 4- Isprekidana buka
Slika 5- Impulsna buka
Slika 6- irokopojasna buka
Slika 7- Uskopojasna buka
Slika 8- Tonalna buka
Slika 9 - Fonometar
Slika 10- Uticaj buke na oveka
Slika 11 Izvori buke u saobraaju
Slika 12- Izvori buke u drumskom saobraaju
Slika 13 - Porast obima saobraaja
Slika 14 - U gradskoj vonji najveu buku stvara motor
Slika 15 - Automobil
Slika 16 - Motocikl
Slika 17- elezniki saobraaj
Slika 18 - Vijadukt
Slika 19 - Avio saobraaj
Slika 20 - U toku poletanja aviona dominantna je buka mlaza
Slika 21 U toku sletanja aviona dominantna je tehnika buka
Slika 22 - Smanjenje buke izolacionim materijalima
Slika 23 - Individualna zatitna sredstva
Slika 24 - Prostiranje zvunih talasa od izvora do prijemnika
Slika 25 - Ilustracija efekta vertikalne barijere sa prikazom izgraene barijere pored
saobraajnice
Slika 26 - Ilustracija efekta tunela poluotvorenog tipa sa prikazom izgraenog tunela
pored saobraajnice
Slika 27 - Ilustracija efekta tunela zatvorenog tipa sa prikazom izgraenog tunela pored
saobraajnice
Slika 28 - Prikaz prirodnih prepreka sa funkcijom barijere
Slika 29 - Zatita zelenilom

39