UVOD U

ARHITEKTONSKU AKUSTIKU

Arhitektura se moe razumeti kao delatnost koja se bavi

kvalitetom ovekovog okruenja.

Postizanje akustikog kvaliteta zgrade podrazumeva da se u

njoj zadovolji zahtevani akustiki komfor.

Taj kvalitet ima i svoju akustiku dimenziju; ona je uslovljena

fiziolokim, psiholokim i estetskim zahtevima ula sluha.
Zadatak arhitektonske
akustike je postizanje
"akustikog
akustikog kvaliteta
graevinskog objekta".

(akustiki komfor je definisan standardom SRPS ISO 6242-3: Visokogradnja,

Izraavanje zahteva korisnika, deo 3 akustiki zahtevi).

Akustiki komfor je pojam koji se odnosi na ljude kao prijemnike

i kao izvore zvuka.

STATIKA

OSVETLJENJE
AKUSTIKA
TERMIKA

Zato arhiteke treba da poznaju

osnove
os
o e akustike?
a ust e

KVALITET
GRAEVINSKOG
OBJEKTA

HIDROIZOLACIJA

Akustiki komfor, po definiciji, ima tri segmenta:

- odsustvo neeljenih zvukova (zatita od buke)
- mogunost ljudskih aktivnosti tako da njih ne mogu uti
drugi ljudi (zatita privatnosti)
- adekvatan nivo i kvalitet eljenih zvukova

Projektovanje graevinskih objekata je "kolektivni sport" u kome

doprinose razne struke, meu njima je i akustika.
U akustici vae ograniavajui fiziki zakoni ije se dejstvo ne
moe iskljuiti bez obzira na subjektivne stavove projektanta ili
postavljene estetske zahteve.

Osnovni pojmovi o zvuku

Arhitektama su potrebne informacije da u svom radu:

- prepoznaju akustike probleme,
- sporazumevaju se s akustikim konsultantom koga pozovu u
svoj projektantski tim,
- razumeju potrebu da se u projektu za sve
uoene akustike probleme nau adekvatna reenja.

Opta definicija zvuka:

Zvuk kao pojava je mehanika energija na mikro planu - kretanje

zvuka se odvija u vidu mehanikog talasa.

zvuk je svaka vremenski promenljiva mehanika

deformacija u elastinoj sredini.

U intuitivnim predstavama zvuka ljudi obino zanemaruju

njegovu mehaniku i talasnu prirodu, to predstavlja greku.

Ova definicija ima tri bitna dela:

Mehanika priroda zvuka nije sama po sebi oigledna (sem u

izuzetnim okolnostima).

1. vremenska promenljivost
postoje deformacije koje nisu vremenski promenljive

2. mehanika deformacija
zvuk je mehanika pojava

3. elastina sredina

zvuk se moe javiti u vrstim tenim i gasovitim

srednama, ne moe u vakuumu i amorfnim telima

Zakljuak: sve pojave vezane za zvuk zvuni talas, zvuno

polje po svojoj prirodi su mehaniki fenomeni.
(te pojave se deavaju na mikro planu, pa nisu dostupne ulima)

Pojavni oblici zvuka u ovekovom okruenju mogu biti u

vazduhu i u vrstim telima vazduni i strukturi zvuk

Zvuni talas u vazduhu

Postoje izvori koji

generiu dominantno
vazduni zvuk ili
strukturni zvuk, a postoje
i oni kojij g
generiu obe
vrste zvuka

VAZDUNI ZVUK

Elastina deformacija u vazduhu nastaje zgunjavanjem i

razreivanjem u odnosu na njegovo ravnoteno stanje

p,

IZVOR
ZVUKA

npr: mainske instalacije

povezane sa graevinskom
strukturom preko oslonaca, ali
i neki muziki instrumenti
(kao to je klavir)

STRUKTURNI ZVUK

Pojava zvuka moe se pratiti promenama lokalnog pritiska ili

gustine.

p
po

Promenljiva komponenta
pritiska vazduha pri pojavi
zvuka naziva se zvuni
pritisak

p = po + p(t)

x
p

Lokalni pritisak u vazduhu

pri pojavi zvuka je:
p = p0 + p(t)

po

Statika komponenta pritiska u vazduhu (1 atmosfera) je:

p0 = 100 kPa = 105 Pa

p(t)
t

Ljudsko uvo i mikrofoni

osetljivi su samo na
promenljivu komponentu
pritiska

Kolike su varijacije pritiska pri normalnim zvukovima?

Brzina prostiranja zvuka u vazduhu

100.000 Pa
(1000 mb)

Brzina zvuka je brzina

kojom se deformacija
udaljava od mesta
nastanka

po

najtii zvuk koga oveije uvo moe registrovati reda je

veliine 10-5 Pa
zvukovi normalne jaine su reda veliine 0,1 Pa (na primer pri
normalnom govoru)
zvukovi iji su pritisci reda veliine 1 Pa i vie spadaju u
veoma jake zvukove

Zato je brzina zvuka c vana?

Brzina zvuka u vazduhu je temperaturno zavisna;

na 0oC ona je co = 331,6 m/s.
Promena brzine s temperaturom moe se priblino predstaviti
izrazom:
c c 0,6 (C )
0

Sa svakim stepenom menja se za 0,6 m/s.

U praksi se uobiajeno uzima zaokruena vrednost
brzine co = 340 m/s

Ona odreuje veliinu

talasne duine

c
f

Opseg frekvencija koje su znaajne za

oveka odreen je mogunostima percepcije
ula sluha (nominalno 20 Hz - 20 kHz).

Talasna duina je:

p

c
f

Zato je talasna duina znaajna?

Talasne duine zvukova koji su od interesa u arhitektonskoj

akustici nalaze se u opsegu od 3 cm do 10 m, pa se znaajno
razlikuje i njihova interakcija sa preprekama (i prostorijama)

Svaka interakcija talasa i prepreke zavisi od odnosa dimenzije

talasne duine i dimenzija prepreke.

Nivo zvuka
U akustici se kao prijemnik pojavljuje ovekovo ulo sluha.
Za ulo sluha vai:
pri bilo kojoj vrednosti zvunog pritiska potreban je uvek
priblino isti procenat promene vrednosti da bi se promena
subjektivno primetila.
Takva osobina je svojstvena svim ulima i definisana je
poznatim
ti Veber-Fehnerovim
V b F h
i zakonom:
k
subjektivni doivljaj promene nivoa nadraaja nekog ula
srazmeran je procentualnoj promeni pobude
Ova osobina se matematiki modeluje logaritmom, pa se zbog
toga kae da osetljivost ula sluha na skali intenziteta nadraaja
ima logaritamsku karakteristiku.

Logaritamska veliina koja se primenjuje u tehnici je decibel;

on je po svojoj prirodi definisan kao relativna mera.
Ako su a i b dve konkretne vrednosti neke veliine prvog reda,
onda se njihov odnos, po definiciji, moe izraziti u decibelima
pomou izraza:

20 log

Za zvuni pritisak je:

(npr. dve vrednosti napona u

voltima ili dve vrednosti
duine u metrima))

a
b

20log

p1
p2

Decibel je po definiciji logaritamska mera, ali je to pokazatelj

relativnog odnosa dve vrednosti, a ne apsolutna mera.

Kako za zvuni pritisak napraviti

apsolutnu skalu u dB?

20log

p1
p2

Pravljenje apsolutne skale u decibelima mogue je ako se jedna

od dve vrednosti iz gornjeg izraza uini konstantom i unapred
definie njena vrednost; to postaje referenta taka (kota 0)

+8.20
+7.95

Odgovor:
kao to se to radi u arhitekturi kada
se meri veliina zgrade potrebno je usvojiti jednu taku na
skali da bude referentna vrednost
(kota 0.00)

+4.00

Na taj nain je definisana skala nivoa zvunog pritiska:

L 20log
+1.75

p
[dB ]
po

Vrednost referentne vrednosti je po = 210-5 Pa

0.00

0.00

-1.00

U vreme kada je definisan nivo zvuka mislilo se da je 210-5 Pa najtii zvuk

koje ulo sluha moe da registruje, pa je zato to usvojeno za referencu

Energetski i informacioni
aspekt zvuka

Pojava zvuka u arhitektonskoj akustici moe se posmatrati sa

dva razliita aspekta:

Primer: buka sloenih mainskih sistema

kao energija u prostoru i

kao prenosilac informacija (signal)
Zvuk kao energija tako se posmatra kada je od znaaja
samo energetski nivo zvunog polja u prostoru (da se uini
d
dovoljno
lj velikim
liki ili d
dovoljno
lj malim).
li )

Slika - iler i agregat Pozorita na Terazijama

Zvuk kao signal posmatra se kada su znaajne informacije

koje on nosi.

izvor
zvuka

akusticki
prenosni
sistem

prijemnik
zvuka

Takav p
pristup
p se namee kada se zvuk koristi za smiljeno
j
kodovanje informacija zvukom zvuk tada predstavlja sredstvo
komunikacije (govor, muzika)

Slika - iler na zgradi Telekoma (Duanova ulica)

Primer: koncertne i operske sale (sale za produkciju zvuka)

Slika sala opere u Mariboru

Slika sala Muzikverein u Beu (novogodinji koncerti)

Primer: amfiteatri i uionice

Primer: pozorine sale

Slika amfiteatar Mihajlo Pupin na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu

Slika sala Deijeg pozorita u Kragujevcu

ARHITEKTONSKA AKUSTIKA

Uzroci i posledice
arhitektonske akustike

NASELJA
- ZONIRANJE
- RASPORED
- ORIJENTACIJA

OBJEKTI
- ORGANIZACIJA
- GABARITI
- INSTALACIJE

KONSTRUKCIJE
- PREGRADE
- VRATA
- PROZORI

ENTERIJER
- MATERIJALI
- KONSTRUKCIJE
- OBLICI

AKUSTICKI KOMFOR

Slika koncertna sala u zgradi nacionalne opere u Tokiju