AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 2 as

ZVUNA ZATITA U
ZGRADAMA

Evolucija ivog sveta ila je tokovima koji nisu stvorili

zatitna sredstva ulu sluha protiv neeljenih pobuda,
kao to to imaju ostala ula.
Postoje samo dva naina da se ovek zatiti od
neeljenih zvunih pobuda:
hpravilima ponaanja

to je zakonska regulativa kojom se sankcionie

stvaranje zvukova za koje se moe oekivati da e
biti tetni po ljude iz okoline

hmerama graevinske akustike

to su fizike prepreke kojim se zvuna energija u

relevantnim prostorima svodi u zahtevane gabarite

Pojavni oblici zvuka u zgradama vazduni i strukturni zvuk

Kvantifikovanje zvuka u vazduhu

Pojava zvuka u vazduhu podrazumeva varijacije
lokalnog pritiska.
p
po

VAZDUNI ZVUK

IZVOR
ZVUKA

t
STRUKTURNI ZVUK

Promene se deavaju oko vrednosti stacionarnog

pritiska (atmosferski pritisak 100.000 Pa)

Nivo zvuka

zvucni pritisak

nivo zvuka
120 dB

10 Pa
110 dB

Decibel je definisan kao relativna mera. Odnos dva

pritiska u decibelima je:

p
20log 1
p2

100 dB
1 Pa

80 dB
0,1 Pa

Nivo zvuka je, po definiciji:

L = 20log

90 dB

70 dB
60 dB

peff
po

50 dB

[dB]

40 dB
30 dB

Referentna vrednost po je definisana standardom:

po = 210-5 Pa

20 dB
10 dB
2 10-5 Pa

0 dB

Oblici uticaja zvuka na oveka

spoljanje
uvo

srednje
uvo

mehanicki uticaj
(>140 dB)

spoljanje
uvo

srednje
uvo

mehanicki uticaj
(>140 dB)

unutranje
uvo

centri u mozgu

fizioloki uticaj
psiholoki uticaj
(>90 dB)
(svaki nezeljeni zvuk)

unutranje
uvo

centri u mozgu

fizioloki uticaj
psiholoki uticaj
(>90 dB)
(svaki nezeljeni zvuk)

Zvuk moe biti tetan i pri veoma niskim nivoima ako

izaziva ometanje, skretanje panje, ili ako iritira.
Sa aspekta prakse u graevinskoj akustici psiholoki
uticaj je centralna tema, jer diktira najstroije
kriterijume.

Po meunarodno usvojenoj definiciji, buka je svaki

neeljeni zvuk.

Osnovno pitanje je: koliki je zvuka prihvatljivo, a da ne

uznemirava?

Status zvuka koji dobija oznaku "buka" ne zavisi od

vrednosti njegovog nivoa, nego od injenice da li neko
na njega negativno reaguje.

To je tema koja se naziva "akustika dilema"

100
usvojena vrednost
maksimalno dozvoljenog
nivoa buke

spoljanje
uvo

srednje
uvo

mehanicki uticaj
(>140 dB)

unutranje
uvo

centri u mozgu

fizioloki uticaj
psiholoki uticaj
(>90 dB)
(svaki nezeljeni zvuk)
0
nivo zvuka (dBA)

Ljudske aktivnosti (stanovanje, rad, praenje zvunih

pojava) diktiraju uslove koje treba zadovoljiti.
Zbog toga je u graevinskoj akustici uveden pojam

BORAVINA PROSTORIJA
Pojam boravine prostorije u zgradi oznaava prostor
gde je predvieno due zadravanje ljudi ili obavljanje
nekih aktivnosti.
U delovima objekata gde nema dueg boravka ljudi, ili
uopte nije predvien pristup ljudima, akustiki kvalitet
se ne postavlja kao tema.

U stambenim objektima boravine prostorije su sobe

stana.
U poslovnim objektima boravine prostorije su
kancelarije.
Za boravine prostorije standardom
JUS U.J6.201 utvreni su akustiki kriterijumi koji
moraju biti zadovoljeni.
Sve druge prostorije u objektima:
pomone prostorije,
sanitarni vorovi,
komunikacije i slino
nisu obuhvaene akustikim kriterijumima.

Kako zaustaviti zvuk u zgradi?

Zvuna zatita jedne zgrade poiva na dva elementa:
utvrivanju ta su boravine prostorije (predmet
zatite)

Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolazi

omoguava adekvatne intervencije u domenu
zvune zatite.

merama zvune izolacije koje e obezbediti

zadovoljenje kriterijuma u boravinim prostorijama
(sredstva zatite)

Osnovni nain za zaustavljanje zvuka je

diskontinuitet sredine na putu njegovog prostiranja.
Na diskontinuitetima dolazi do refleksije zvunog
talasa, to jest do promene smera njegovog kretanja.

Diskontinuitet se kvantifikuje fizikim osobinama

materijala medija:
gustina materijala (kg/m3)
brzina prostiranja zvuka c (m/s)
1c1 2c2
reflektovani talas

U zgradama se diskontinuiteti na putu prostranja

zvuka javljaju kao:
pregradne konstrukcije (diskontinuitet vazduhmaterijal pregrade)
slojevi u pregradama (vieslojne pregrade)

upadni talas

razliiti materijali u konstrukciji

Proizvod c se naziva impedansa sredine.

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su:

Osnovni pojmovi koji definiu zvunu izolaciju

zidovi
tavanice
prozori i vrata

Diskontinuiteti u konstrukcijama su:

dilatacije
fuge
promene vrste materijala

izolaciona moc

zvucni izvor

L1

izolovanost

L2

Reavanje zvune izolacije

Osnovi korak u reavanju zvune izolacije je
utvrivanje puteva kojim zvuna energija prolazi.

ema osnovnih puteva prolaska zvuka izmeu dve

prostorije

Zvuk izmeu prostorija moe prolaziti kroz

pregrade
otvore
instalacije.
Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolazi
omoguava adekvatne intervencije u meri koja je
potrebna.

Putevi prolaska zvuka kroz vrata ili prozor

Ilustracija moguih
puteva prolaska
zvuka kroz strukturu
zgrade

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su:

Dvostruke pregrade kao poveavanje diskontinuiteta

zidovi
tavanice
prozori i vrata

Diskontinuiteti u konstrukcijama su:

dilatacije
fuge
promene vrste materijala

22,5

ematski prikaz principa soba u sobi kao

maksimum diskontinuiteta

min. vuna
5 cm

min. vuna
5 cm

2x1,25 cm
gips

2x1,25 cm
gips

1,25 cm
gips

tavanica

plafonska obloga

trajnoelasticni materijal

zidna obloga

obloga stuba

zid od opeke

Izolaciona svojstva pregrada

ematski prikaz podele zvune energije pri prolasku
kroz masivnu pregradu

tavanica

tvrdo presovana
mineralna vuna 10 cm
gipsane ploce 3 x 12,5 mm
kutijasti profil

celicni tipl

Pa ref

irenje

celicni ploca 3-4 mm

gumeni oslonac

Pa

disipacija

Pa tr

irenje

Pa ref

Zakon mase
Izolaciona mo jednostruke nasivne pregrade:

Pa

Koeficijent transmisije:
Izolaciona mo pregrade:

ms
R 20 log
2 c

Pa tr

disipacija

ms povrinska masa pregrade (kg/m2).

Patr
Pa

R = 10 log

[dB]

Grafika predstava zakona mase

Izolaciona mo pregrade od armiranog betona

Izolaciona moc R, dB

80

Izolaciona moc R, dB

70

60

50

10 cm
60

50

40

40

30

30

20

20 cm
15 cm

70

20
100

200

400

800

100

1600
3150
frekvencija, f, Hz

To se postie uvodei pojam standardne krive koja

slui za poreenje sa krivom izolacione moi
pregrade.

400

800

1600
3150
frekvencija, f, Hz

Standardna kriva

Izraavanje izolacione moi jednim brojem

80
Izolaciona moc R, dB

U praksi je pogodno da se umesto krive izolacione

moi koristi pojednostavljen pokazatelj koji se
izraava jednim brojem.

200

70

60

50

40

30

20

100

200

400

800

1600
3150
frekvencija, f, Hz

Zaptivanje otvora

Izolaciona moc R, dB

70

Svi otvori na pregradama predstavljaju puteve prolaska

zvuka.

60

50
trajnoelasticni kit

cev
rozeta
trajno elasti~ni kit

40

30

rozeta od L profila

zid kanala

mineralna vuna

20

10

100

200

400

800

1600
3150
frekvencija, f, Hz

mineralna vuna

trajno elasti~ni kit