MERENJE ZAŠTITE OD

BUKE, ZAGAĐENJE
OKOLINE BUKOM
Ana Knežević,
Mina Knežević,
Nađa Ramadani,
Elena Stanković,
Mila Arsenijević, III-5
BUKA
• Buka je svaki neželjen zvuk.Ova definicija proširuje se napomenom da podrazumeva i
štetno delovanje zvuka na ljudski organizam. U zakonu definicija je nešto drugačija i glasi
da buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk.U Direktivi EU pod bukom se
podrazumeva štetan zvuk samo kao zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled ljudskih
aktivnosti a koje se eksplicitno navode. Štetni efekti su negativni efekti na zdravlje ljudi.Pod
ovim se po pravilu podrazumevaju jaki zvuci koji dovode do oštećenja organa sluha,
povećanja krvnog pritiska i sl., nasuprot neželjenom zvuku koji se po pravilu odnosi na
zvuke male jačine.
• Izvor buke jeste svaki emiter neželjenog ili štetnog zvuka koji nastaje kao posledica
aktivnosti ljudi. To može da bude svaki uređaj, sredstvo za rad, saobraćajno sredstvo,
instalacija postrojenja, tehnološki postupak, elektroakustički uređaj. Izvorima zvuka
smatraju se pokretni i nepokretni objekti koji pod određenim okolnostima generišu zvuk, a
takođe i otvoreni i zatvoreni prostori za sport, igru, ples, predstave, koncerte, slušanje
muzike i sl. Kao i ugostiteljski objekti, garaže, parking prostori i dr.;
-ZAGADJENJE ŽIVOTNE SREDINE
BUKOM-
• Pored zagađenja vazduha buka predstavlja hronični izvor zagađenja
životne sredine u Beogradu i drugim urbanim sredinama u Srbiji.
Zagađenje životne sredine bukom predstavlja čest problem u urbanim
sredinama, a uzrokovano je širokom paletom izvora buke, od vozila u
saobraćaju, preko ugostiteljskih lokala i koncertnih dvorana, sve do
sredstava za rad i fabričkih postrojenja.
-ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE OD
BUKE-
• Zaštita životne sredine od buke obezbeđuje se utvrđivanjem uslova i preduzimanjem mera
• zaštite koje su deo integralnog sistema zaštite životne sredine i odnose se na:
• 1) prostorno, urbanističko i akustičko planiranje;
• 2) zvučnu zaštitu;
• 3) stratešku procenu uticaja planova i programa, odnosno procenu uticaja projekata na
• životnu sredinu, kao i na izdavanje dozvole za izgradnju i rad postrojenja, odnosno
• obavljanje aktivnosti;
• 4) propisivanje graničnih vrednosti indikatora buke u životnoj sredini;
• 5) proizvodnju, promet i upotrebu izvora buke;
• 6) akustičko zoniranje;
• 7) izradu strateških karata buke;
• 8) izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini;
• 9) merenje i ocenu buke u životnoj sredini;
• 10) procenu štetnih efekata buke na zdravlje ljudi;
• 11) informisanje javnosti o buci i njenim štetnim efektima u životnoj sredini.
KOJE DODATNE MERE PREUZIMA EU U
SVRHU REŠAVANJA TOG PITANJA?
• Zemlje, regije i gradovi poduzimaju niz mera za rešavanje problema povezanih s
bukom. Na primer, ugradnja asfalta niske jačine buke na cestama, upotreba tiših
guma na vozilima za javni prijevoz, proširenje infrastrukture za električna vozila u
gradovima, promovisanje aktivnih putovanja kao što su hodanje ili vožnja
biciklom, pretvaranje ulica u pešačku zonu itd. U mnogobrojnim gradovima i
regijama sada postoje i tzv. „tiha područja” u kojima ljudi mogu pobeći od gradske
buke. Većinom su to zelene površine poput parkova ili prirodnih rezervata.
• Mnoge od tih mera pokazale su se korisnim i za smanjenje zagađivanja vazduha.
Ako se ne uvedu mere za rešavanje problema povezanih s bukom, malo je
verovatno da će se broj ljudi izloženih buci značajno smanjiti u budućnosti zbog
urbanizacije.
-PREPORUČLJIVE JAČINE BUKE-
• U stanovima do 35dB (decibela)
• Na ulicama do 45dB (s tim da šum usled prometa ne traje sve vreme i
da ne prelazi 60-70dB)
• U školama do 40dB
• U bolnicama do 30dB
-DOZVOLJENI INTENZITETI BUKE-
• Smatra se da oštećenja sluha počinju kod visokih frekvencija pri
intenzitetu od 80dB (decibela) a kod niskih i srednjih kod 90 dB, pa se
te vrednosti u teoriji radnicima preporučuju kao maksimalne.
• To ipak podrazumeva da će se radnik buci izlagati samo tokom radnog
vremena dok će mu se sluh izvan toga odmarati u mirnoj sredini, što u
većini slučajeva nije tako.
-POSLEDICE-
• Usled dugotrajne izloženosti buci dolazi do razvoja nagluvosti i
gluvoće, a taj razvoj počinje upravo oko tih kritičnih frekvencija, dok
se gluvoća na niskim frekvencijama razvija nešto sporije.
• Kod veoma jakih zvukova, npr. eksplozije, usled mehaničkog delovanja
zvuka može se razoriti organ sluha- može doći do pucanja bubne opne
i prekida lanca slušnih koščica što u ekstremnijim slučajevima dovodi
do gluvoće.
-ŠUM-
• Šum je skup različitih zvučnih i nadzvučnih valova izazvanih
vibracijama u nekom sredstvu (na primer vazduhu), Amplitude, faze i
frekvencije tih vibracija ne stoje ni u kakvu pravilnom međusobnom
odnosu. Šum je svuda prisutan, a stvaraju ga vetar, promet i slično. Jak
šum naziva se bukom.
-BUKA OKO BUKE-
• Buka u životnoj sredini je svetski problem.
• Način borbe protiv buke u velikoj meri zavisi od kulture, ekonomije, politike.
• Ne postoji procena, na svetskom nivou, o uticaju buke na životnu sredinu kao
ni o ceni tog uticaja.
• 20 % populacije(oko 80 milona) je izloženo neprihvatljivom nivou buke koji
uzrokuje nedostatak sna, uznemirenost i druge nepovoljne zdravstvene efekte;
• Dodatnih 170 miliona živi u zonama gde nivoi buke izazivaju stalno ometanje
tokom dana;
• Procena je da komunalna buka košta Zajednicu od 0,2% do 2% bruto
nacionalnog dohotka.