Karakteristike buke – 1

Osnovne karakteristike buke su:

nivo buke,
frekvencijski sadržaj – promene u funkciji frekvencije,
vremenska zavisnost – promene u funkciji vremena.
Do informacija o karakteristikama buke dolazi se merenjem
karakterističnih veličina buke u amplitudnom i frekvencijskom
domenu.
Potpune i tačne informacije o karakteristi-
kama buke neophodne su za:
sprovođenje osnovnih procedura
upravljanja bukom,
ocenu stanja nivoa buke,
procenu štetnog dejstva buke na čoveka.
Karakteristike buke - 2

Od karakteristika buke zavisi izbor:

odgovarajuće merne procedure,
mernog parametra,
merne opreme.

Tip buke određuje:

frekvencijski spektar buke,
vremenska zavisnost buke,
Vremenska zavisnost buke - 1
Ujednačena buka - buka relativno
konstantnog nivoa sa promenama do 5dB.
Lp Nepromenljiva buka
Za određivanje nivoa buke
dovoljno je merenje A-nivoa
buke koje traje nekoliko
t
minuta.
Kontinualno promenljiva buka - buka promenljivog nivoa
sa promenama preko 5dB.
Lp Promenljiva buka
Za određivanje nivoa
buke potrebno je
merenje ekvivalentnog
t
nivoa buke u dužem
vremenskom intervalu.
Vremenska zavisnost buke - 2
Isprekidana buka – buka izvora koji radi u ciklusima, gde
nivo buke veoma brzo raste i opada.
Lp Isprekidana buka
Za određivanje nivoa buke
potrebno je merenje SEL-a za
t svaki ciklus rada izvora.

Impulsna buka - buka kod koje se pojavljuje jedan ili više

brzo rastućih vrhova trajanja manje od 1s.

Impulsivnost buke se određu- Lp Impulsna buka

je na osnovu razlike merenja
nivoa buke sa različitim vre-
menskim karakteristikama t
instrumenta.
Frekvencijska zavisnost buke - 1
Širokopojasna buka - buka sa približno ravnomernom
raspodelom zvučne energije u širem frekvencijskom opsegu
(više susednih oktava);
Širokopojasna buka
Lp
Za određivanje nivoa buke
dovoljno je izvršiti frekvencijsku
f analizu primenom oktavnih filtra.

Uskopojasna buka - buka čija je zvučna energija sadržana u

užem frekvencijskom opsegu (jedna oktava ili manji broj terci);
Uskopojasna buka

Za određivanje nivoa buke

potrebno je izvršiti frekvencijsku Lp
analizu primenom tercnih filtra
Frekvencijska zavisnost buke - 2
Tonalna buka - buka koja sadrži veći deo zvučne energije
na diskretnim frekvencijama.
Tonalna buka

Lp 5dB

Za određivanje nivoa buke potrebno je izvršiti frekvenci-

jsku analizu primenom filtra sa užim propusnim opsegom
od jedne terce.
U standardima se često koristi sledeća definicija tonalne
buke za frekvencije iznad 500 Hz - buka kod koje je nivo
buke u nekoj terci za više od 5dB veći u odnosu na nivo
buke u susednim tercama
Merni lanac
Merni instrumenti se mogu podeliti u tri velike grupe:
analogni,
digitalni,
zasnovani na softverskom rešenju.

Opšta struktura mernih instrumenata:

IZLAZ
Pretvarač Pretpojačavač Težinske krive Detektor Ukupni nivo

Filtri
Frekvencijski
Detektor spektar
Sistem za analizu signala
Osnovne karike mernog lanca - 1
Osnovne karike mernog lanca su:
Pretvarač - pretvara zvučne oscilacije izazvane dejstvom
zvučnih talasa u električni signal.
Pretpojačavač - pojačava električni signal relativno male
amplitude koji se dobije na izlazu pretvarača.
Težinske krive - ponderišu signal u frekvencijskom
domenu čime se dobija trenutni nivo signala sa A, B, C, D
ili linearnom ponderacijom.
IZLAZ
Pretvarač Pretpojačavač Težinske krive Detektor Ukupni nivo

Filtri
Frekvencijski
Detektor spektar
Sistem za analizu signala
Osnovne karike mernog lanca - 2
Osnovne karike mernog lanca su:
Filtri - analizu signala u frekvencijskom domenu; rezultat
frekvencijske analize - frekvencijski spektar analiziranog
signala.
Detektor - određivanje energetski srednje vrednosti
signala.
Rezultat merenja i analize buke može biti prikazan na
samom displeju instrumenta ili nekom drugom izlaznom
uređaju kao što je ploter ili štampač.
IZLAZ
Pretvarač Pretpojačavač Težinske krive Detektor Ukupni nivo

Filtri
Frekvencijski
Detektor spektar
Sistem za analizu signala
Kondenzatorski mikrofon
Najznačajniju kariku u mernom lancu čini pretvarač i od
njegovog izbora u mnogome zavisi preciznost samog
merenja.
Kondenzatorski mikrofon - standardni pretvarač za sva
merenja buke zbog svojih stabilnih i pouzdanih karakteristika
u širokom frekvencijskom području
zaštitna
Mikrofon se sastoji od: rešetka
membrana
zaštitne rešetke, nepokretna
tanke metalne membrane, ploča

nepokretna konusna ploče.

izlazni vod

Princip rada - Zvučni talasi pomeraju membranu čime se

menja rastojanje između nje i nepokretne ploče, menja se
kapacitivnost kondenzatora koga čine membrana i ploča.
Tipovi kondenzat. mikrofona - 1
Postoje dva suštinski različita tipa kondenzatorskih mikrofona
u odnosu na tip polarizacije
Polarizovani kondenzatorski mikrofon – naelektrisanje
nepokretne ploče se obezbeđuje dodatnim jednosmernim
naponom za polarizaciju (obično 200V).
Polarizovani mikrofon

Pretpolarizovani mikrofon

Pretpolarizovani kondenzatorski mikrofon – konstano

naelektrisanje se u fazi izgradnje mikrofona smešta na
nepokretnu ploču tako da nije potreban dodatni napon za
polarizaciju.
Tipovi kondenzat. mikrofona - 2

Pretpolarizovani mikrofoni su obeleženi sa dve crte na samom

dnu duž oboda celog mikrofona.

Veoma je važno da napon polarizacije na

mernom instrumentu bude pravilno izabran
za polarizovane mikrofone 200V,

za pretpolarizovane 0V.
Pogrešnim izborom napona polarizacije mikrofon se ne može
oštetiti ali merenje neće biti validno.
Tipovi kondenzat. mikrofona - 3
Prednost pretpolarizovanih mikrofona: ne zahteva dodatni
napon polarizacije - manja potrošnja baterija.

cena udobnost
Nedostatak: skupa proizvodnja
i veća cena u odnosu na
klasične mikrofone.

polarizovani pretpolarizovani

PULSE
12CH
2250
Izbor veličine mikrofona
Različite veličine: 1", ½", ¼" i 1/8" za različite namene.

Karakteristike mikrofona:
osetljivost,
frekvencijski opseg primene,
dinamički opseg primene,
karakteristika usmerenosti
Izbor veličine mikrofona
Osetljivost mikrofona zavisi od veličine.

Ista pobuda (zvučni pritisak) - različit izlaz (napon).

E[V ] s[mV / Pa ]
s[V / Pa ]  S[dB]  20 log
p[ Pa ] 1mV / Pa
osetljivost otvorenog kola 50mV/Pa

4189

43.3mV / Pa
s  43.3[mV / Pa ] S  20 log  27.1[dB]
1mV / Pa
Izbor veličine mikrofona
Dinamički opseg mikrofona između:
praga izobličenja (nivo kada dolazi do izobličenja
signala)
praga šuma (nivo kada električni šum pretpojačavača i
termalni šum mikrofona utiče na merenje)
Izbor veličine mikrofona
½" mikrofon je najčešće korišćen mikrofon za merenje buke.
Radni opseg je definisan:
frekvencijskim opsegom koji je širi od audio opsega -
2.6Hz20kHz
dinamičkim opsegom - može se koristiti za merenje
najtišeg zvuka do 15dB i nivoa koji su znatno iznad praga
bola – do 146dB.
Izbor veličine mikrofona
Mikrofoni ne reaguju podjednako kada zvuk dolazi iz
različitih pravaca.
Izbor veličine mikrofona
Na niskim frekvencijama Brüel&Kjær su potpuno neusmereni.
Na visokim frekvencijama osetljivost mikrofona se smanjuje za
zvuk koji dolazi iza mikrofona.

Najmanji merni
mikrofoni (1/4" i 1/8")
imaju najbolju
neusmerenu
karakteristiku u audio
opsegu.

Merači utiču na karakteristiku direktivnosti mikrofona,

naročito na visokim frekvencijama.
Mikrofoni i tip zvučnog polja
Mikrofoni se mogu podeliti na:
"free field" mikrofone
"random incidence" mikrofone
"pressure" mikrofone
Mikrofoni i tip zvučnog polja
Free field mikrofoni imaju ravnu frekvencijsku karakteristiku
osetljivosti za slobodno zvučno polje kada je mikrofon u
polju.
Kompenzira remećenje zvučnog polja i povećanje zvučnog
pritiska na mestu mikrofona zbog efekta interferencije i
difrakcije.
Rezultat merenja odgovara zvučnom pritisku koji bi postoji u
zvučnom polju bez mikrofona.
Mikrofon se usmerava ka pravcu dolaženja zvuka.
Mikrofoni i tip zvučnog polja

Merenje buke na otvorenom prostoru (može se koristiti i u

zatvorenom prostoru ako su refleksije male).
Mikrofoni i tip zvučnog polja
Pressure mikrofoni imaju ravnu frekvencijsku karakteristiku
osetljivosti za slobodno zvučno polje sa mikrofonom u
zvučnom polju.
Ne kompenziraju remećenje zvučnog polja.
Pokazuju stvarni zvučni pritisak u zvučnom polju kada se u
njemu nalazi mikrofon.

U slobodnom zvučnom polju mikrofon se usmerava pod

uglom od 90 u odnosu na pravac zvučnih talasa.
Mikrofoni i tip zvučnog polja

Merenje u zatvorenim malim prostorima (veštačko uvo).

Merenje na površinama gde se mikrofon montira tako da je

membrana u ravni sa izabranom površinom
Mikrofoni i tip zvučnog polja
Random incidence mikrofoni imaju ravnu frekvencijsku
karakteristiku osetljivosti za difuzno zvučno polje sa
mikrofonom u zvučnom polju.
Podjednako reaguju na zvučne talase koji dolaze iz različitih
pravaca.
U slobodnom zvučnom polju orijetiše se pod uglom 7080
u odnosu na pravac prostiranja zvuka.
Mikrofoni i tip zvučnog polja

Merenje u zatvorenom prostoru.

Merenje na otvorenom prostoru kada zvučno polje generiše
više zvučnih izvora,
Mikrofoni i okruženje

Mikrofoni se koriste u različitim okruženjim, gde vlažnost,

temeperatura i strujanje vazduha mogu uticati na preciznost
merenja.
Mikrofoni i okruženje

Strujanje vazduha može prouzrokovati turbulenciju vazduha

oko mikrofona koja izaziva dodatno pokretanje membrane.
Štitnici od poliuretanskih masa se koriste za sprečavanje
uticaja strujanja vazduha.
Dodatno štite mikrofon od prljavštine i slabih padavina.
Mikrofoni i okruženje
Pomeranje mikrofona iz hladnog u toplo okruženje dovodi do
kondenzacije i električnog pražnjenja i oštećenja mikrofona.
Nakon promene okruženja sačekati aklimatizaciju mikrofona.

U veoma vlažnom okruženju koriste se specijalni umetci za

smanjenje vlage apsoprcijom.

Obavezno korišćenje
štitinika.
Mikrofoni i okruženje

Za merenja na otvorenom prostoru koriste se štitinici od kiše,

uređaji sa smanjenje vlage i sprečavanje sletanja ptica.
Mikrofoni se montiraju vertikalno.
Detektor signala
Signal na izlazu filtra ili sekcije težinskih krivih je vremenski
promenljiv signal. i kao takav vodi se na ulaz detektora
signala.
Dovodi se do detektora signala - poslednja kariku pre
izlaznog sistema za prikaz rezultata.

Pretvarač Pretpojačavač Te žinske krive Detektor

Filtri

Detektor
Sistem za analizu signala
Signal na ulazu detektora
Signal na ulazu detektora (trenutna vrednost zvučnog
pritiska) - promenljiv talasni oblik.
Amplituda signala se veoma brzo menja.
Brze promene ne može da prati kazaljka (digitalni ekran)
instrumenta a ni merioc.
Srednja vrednost signala u dužem vremenskom intervalu je
jednaka nuli.
p (t )
peak

p RMS
p sr

t
Zadatak detektora
Konvertovanje vremenski promenljivog signal u signal čije će
vremenske promene biti sporije i koje se mogu pratiti na
ekranu instrumenta.

Rezultat primene detektora

RMS vrednost analiziranog sinala,
srednju vrednost RMS signala u mernom intervalu,
logaritamska vrednost RMS (očitavanje u decibelima).

RMS signal na izlazu detektora je takođe vremenski

promenljiva veličina.
Efektivna vrednost - RMS
Efektivna vrednost zvučnog pritiska je srazmerna
kvadratu zvučnog pritiska (energiji zvučnog signala).

1 T 2
prms  
T 0
p (t )dt

prms – efektivna vrednost zvučnog pritiska,

p(t) – trenutna vrednost zvučnog pritiska
T – vremenski interval usrednjavanja signala

RMS vrednost je različita od nule. A

prms 
RMS prostoperiodičnog signala je 2
RMS detektor
1 T 2
U detektoru signala vrši se: prms 
T 0
p (t )dt

kvadriranje trenutne vrednosti signala - trenutna

snaga signala,
integracija u definisanom vremenu usrednjavanja -
srednja vrednost,
kvadratni koren srednje vrednosti,
izlazna vrednost se može konvertovati u dB
vrednost.
Ostale veličine
srednja vrednost,
vršna (peak), odnosno maksimalna trenutna vrednost.

1 T
p (t )
peak
p
T 0
p(t ) dt

p RMS
p sr

Prostoperiodični signal: PEAK  2  RMS

Vremenske ponderacione krive
Efektivna vrednost zvučnog pritiska je takođe vremenski
promenljiva veličina – crvena linija na dijagramu.
Promene su manje.
Brzina promene zavisi od izabrane vremenske ponderacione
(težinske) krive.
Vremenske ponderacione krive (+)
Težinska kriva određuje vreme odziva (reakcije) detektora na
signal koji se dovodi na ulaz detektora.
Vreme odziva treba da bude:
dovoljno dugo, kako bi izmerena vrednost bila što
približnija teorijskoj vrednosti energije signala,
dovoljno kratko, kako bi dobili uvid u vremenske
promene zvučnog polja.
Vremenske ponderacione krive (+)
Vremenske konstante reakcije

slow karakteristika, =1s

fast karakteristika, =125ms
impulse karakteristika, =35ms
Vremenske ponderacione krive (+)
Ako zvučni signal traje dovoljno dugo sve tri krive daju istu
vrednost nakon nekog vremena.
Najbrže reaguje detektor sa impulsnom krivom.
Najsporije se prazni sadržaj detektora - ne može
odmah da reaguje na sledeći zvučni događaj.

Sadržaj detektora sa
fast krivom se najbrže
prazni - najbolje prati
brze promene priti-
ska.
Vremenske ponderacione krive (+)
Ako zvučni signal traje veoma kratko impulsna kriva daje
najpribližniji opis, odnosno najbolje prati promene zvučnog
pritiska.
Vremenske ponderacione krive (+)
Merenje slow karakteristikom:
maskira kratkotrajne impulsne pojave u signalu
olakšava očitavanje RMS vrednosti,
promene na displeju su sporije i mogu da se prate.

Primenjuje kada su promene nivoa buke brze i veće od 4dB,

što onemogućava praćenje i procenu RMS vrednosti.

Nedostatak: ne prati dobro trenutne promene zvučnog

pritiska.
Vremenske ponderacione krive (+)
Merenje fast karakteristikom:
omogućava praćenje relativno brzih promena signala,
otežava određivanje RMS vrednosti za ceo signal,
otežava praćenje promena na displeju instrumenta .
Vremenske ponderacione krive (+)
Uglavnom se primenjuje fast karakteristika, ali ako se signal
suviše brzo menja i onemogućava jasno očitavanje i praćenje
promena, tada se može koristiti i slow karakteristika
Prikazivanje rezultata
Ponderacione frekvencijske krive X (A, C, Z).
Ponderacione vremenske krive Y (F, S, I).
LXY(SPL) - Maksimalni nivo efektivne vrednosti (RMS) u
prethodnoj sekundi.
LAF(SPL)

LCF(SPL)-LAF(SPL) - mera nsikofrekvencijskog sadržaja buke.

Prikazivanje rezultata (+)
Ponderacione frekvencijske krive X (A, C, Z).
Ponderacione vremenske krive Y (F, S, I).
LXYmax (MAXL) - Maksimalna vrednost LXY(RMS) u
mernom intervalu.
LXYmin (MINL) - Minimalna vrednost LXY(RMS) u mernom
intervalu.

LAF(SPL)
LAFmax=82.4dB(A)
LAFmin=76.0dB(A)

LAFmax-LAImax>2dB(A)
buka impulsna
Prikazivanje rezultata (+)
Ponderacione frekvencijske krive X (A, C, Z).
Ponderacione vremenske krive Y (F, S, I).
2260
LXY (INST, LXY(INST)) - Trenutna RMS vrednost poslednjeg
uzorka u prethodnoj sekundi.

LAF 78.3 74.8 76.0 73.1 80.1 77.5 79.0

Prikazivanje rezultata (+)
Ponderacione frekvencijske krive X (A, C, Z).
Ponderacione vremenske krive Y (F, S, I).
LX,pk (Peak), PEAK - Vršna (PEAK) vrednost u prethodnoj
sekundi. 2260

LApk(Peak) 85.1 82.4 80.1 81.3 84.9 83.2 84.5

Prikazivanje rezultata (+)
Ponderacione frekvencijske krive X (A, C, Z).
Ponderacione vremenske krive Y (F, S, I).
2260
LXpeak (MaxP, LX,pk(MaxP)) - Vršna (PEAK) vrednost u
celom mernom intervalu.
LC,peak
2250
LApk(Peak) 85.1 82.4 80.1 81.3 84.9 83.2 84.5

LA,pk(MaxP)=85.1dB(A)
Prikazivanje rezultata (+)
LAeq - ekvivalentni nivo buke (crvena linija)

Pri merenju ekvivalentnog nivoa buke u početku su promene

znatno veće, dok se kasnije nivo stabilizuje.
LAIeq - ekvivalentni nivo buke određen impulsnom
karakteristikom.
LAIeq - LAeq - ocena impulsnog sadržaja buke.
LAIeq - LAeq >10dB(A)
Prikazivanje rezultata (+)
Kumulativna raspodela

Raspodela nivoa
Prikazivanje rezultata (+)
Spektar buke

LZ [dB]
Displej
Indikacija izmerenih vrednosti može biti analogna ili digitalna
na samom displeju instrumenta.
Zapisivanje rezultata može biti i na dodatnim uređajima
(pisačima, ploterima, štampačima, magnetofonima), na
disketnoj jedinici ili memoriji samog instrumenta ili direktno u
memoriju računara povezanog u merni sistem.
Ciljevi frekvencijske analize - 1
Merenjem ukupnog nivoa buke dobija se informacija o ukupno
generisanoj energiji izvora buke.
Taj podatak nije dovoljno indikativan za:
definisanje načina generisanja buke i
određivanje sklopova složene strukture izvora koja
generiše najveći deo energije.
Neophodno je imati
detaljnije informacije
o izmerenoj buci u
smislu određivanja
njenog frekvencijskog
sadržaja.
Ciljevi frekvencijske analize - 2
Frekvencijska analiza nivoa buke omogućava određivanje
nivoa komponenti složenog signala na različitim
frekvencijama.

Rezultat frekvencijske analize je frekvencijski spektar signala

koji daje prikaz nivoa komponenti (amplituda) u funkciji
frekvencije.
Ciljevi frekvencijske analize - 3
Poznavanje frekvencijskog spektra:
daje detaljnije informacije o samom izvoru buke.
omogućava povezivanje odgovarajućih komponenti spektra
sa pojedinim elementima izvora - identifikacija dominantnih
izvora buke,
preduzimanje odgovarajućih mera za snižavanje buke
u proceduri upravljanja bukom.

Izbor mera za
snižavanje buke
zavisi od frekve-
ncijskog karakte-
ra buke.
Pojasna analiza
Za frekvencijsku analizu nivoa buke uglavnom se koristi
pojasna frekvencijska analiza:
zasniva na propuštanju električnog signala kroz određeni
broj analognih ili digitalnih filtra,
filtar propušta samo deo frekvencijskog spektra buke koji
zavisi od propusnog opsega i centralne frekvencije filtra,
kao rezultat dobija se
ukupna energija buke
(energetska suma svih
komponenti) u propusnom
opsegu filtra.
Idealni filtar
Idealni filter propusnik opsega propušta bez slabljenja deo
frekvencijskog opsega signala unutar propusnog opsega filtra.
Van propusnog opsega komponente se potuno oslabljuju.
Propusni opseg je određen kao razlika gornje granične
frekvencije, f2, i donje granične frekvencije propusnog opsega,
f1:
B  f 2  f1
slabljenje
Realni filtar
Realni filtar u propusnom opsegu nema ravnu karakteristiku
već je ona talasasta.
Realni filtar propušta i frekvencije van propusnog opsega, ali

slabljenje
su amplitude tih komponenti dosta oslabljenje
Što je frekvencija dalja od propusnog opsega slabljenje je
veće.
Propusni opseg realnih B  f 2  f1
filtera može se definisati kao
razlika frekvencija na kojima
nivo signala opada za 3dB
(0.707 puta) u odnosu na
slabljenje
vrednost nivoa signala na
centralnoj frekvenciji filtra.
Tipovi pojasnih filtara
U praksi se koriste dva tipa pojasnih filtara:
filtri sa konstantnom širinom propusnog opsega koja je
nezavisna od centralne frekvencije filtra,
filtri sa procentualno konstantnom širinom propusnog
opsega (CPB).

0dB 0dB
3dB 3dB
slabljenje

slabljenje
CPB filtri
Širina propusnog opsega definisana je određenim procentom
centralne frekvencije:
Propusni opseg filtra širine y% određen je kao:
y%  f 0
B  y% 
100
Širina propusnog opsega se
povećava sa povećanjem
centralne frekvencije, f0.
Centralna frekvencija se određuje kao geometrijska sredina
donje i gornje granične frekvencije:

Za merenje buke uglavnom se koriste CPB filtri a rezultati

frekvencijske analize prikazuju se na logaritamskoj
frekvencijskoj skali.
Tipovi CPB filtara – 1
Za frekvencijsku analizu buke najčešće se koriste CPB filtria
čija je širina jednaka: širini oktave ili terce (1/3 oktave).
širini oktave, ili
terce (1/3 oktave).

Oktavni filtar je pojasni filtar sa najširim propusnim opsegom:

širine koja ima vrednost
70% centralne frekvencije.
gornja granična frekvencija
je dvostruko veća od donje
granične frekvencije filtra.
Tipovi CPB filtara – 2
Tercni filtar je pojasni filtar:
širina propusnog opsega tercnog filtra odgovara 1/3 širine
propusnog opsega oktavnog filtra, ili
23% centralne frekvencije
gornja granična frekvencija je 1.26 puta veća od donje.
Tipovi CPB filtara – 3
Tri susedna tercna filtra daju jedan oktavni filtar sa centralnom
frekvencijom koja je jednaka centralnoj frekvenciji središnje
terce.
Rezultat oktavne i tercne analize
Nivo buke dobijen frekvencijskom analizom primenom
oktavnih (tercnih) filtra naziva se oktavni (tercni) nivo.
Rezultat predstavnja energetsku sumu svih komponentu u
okviru posmatrane oktave (terce).
Standardizovane oktave i terce
Metode frekvencijske analize

Instrumenti namenjeni za pojasnu frekvencijsku analizu

signala nazivaju se frekvencijski analizatori.
Baziraju se na primeni sledećih metoda:

sekvencijalna ili serijska analiza sa filtrima koji imaju

fiksnu centralnu frekvenciju,
sekvencijalna ili serijska analiza i sa filtrima čija je
centralna frekvencija promenljiva.
paralelna analiza.
Serijska analiza, tip 1 - 1

Frekvencijska analiza vrši se sukcesivnim propuštanjem

signala kroz skup filtra različitih fiksnih centralnih frekvencija.
Centralne frekvencije fitara su projektovane tako da svi filtri
zajedno pokrivaju ceo frekvencijski opseg koji je od interesa.
Signal iz pretvarača paralelno se dovodi na
ulaz svih filtra
Detektor signala se
sukcesivno povezuje
na izlaze različitih
filtra uglavnom ručnim
menjanjem aktivnog
filtra.
Serijska analiza, tip 1 - 2
Rezultat analize je komponenta spektra na odgovarajućoj
centralnoj frekvenciji filtra.
Kako je u jednom trenutku samo jedan filtar aktivan,
analiza traje dugo.
Za preciznost analize neophodno je
da signal bude stacionaran u
vremenu, odnosno da promene
nivoa buke odgovaraju tipu
nepromenljive buke.
Na ovaj način nije moguće sprovesti
analizu u realnom vremenu
Serijska analiza, tip 2

Frekvencijska analiza signala vrši se pomoću jednog filtra čija

je centralna frekvencija promenljiva.
Promenom centralne frekvencije filtra prekriva se ceo
frekvencijski opseg od interesa.
Rezultat analize je kontinualni spektar.

I ova vrsta analize traje dugo i za

preciznost analize neophodno je da
f0
signal bude stacionaran u vremenu.
Ovaj način ne omogućama analizu u
realnom vremenu.
Paralelna analiza
Frekvencijska analiza vrši se korišćenjem grupe filtara
različitih centralnih frekvencija koji zajedno prekrivaju ceo
frekvencijski opseg.
Signal iz pretvarača istovremeno se propušta kroz sve filtre
Paralelna analiza je veoma brza.
Nije neophodno da signal bude
stacionaran u vremenu.
Rezulztat analize je frekvencijski
spektar dobijen analizom istog
segmenta signala na svim centralnim
frekvencijama filtra.
Analiza se vrši u realnom vremenu.
Kalibracija mernog lanca
Pre svakog merenja neophodno je izvršiti kalibraciju
mikrofona i instrumenta zajedno.
Kalibracijom se:
proverava funkcija mernog sistema od mikrofona do
sistema za indikaciju
obezbeđuje pouzdanost i preciznost merenja.
IZLAZ
Pretvarač Pretpojačavač Težinske krive Detektor Ukupni nivo

Filtri
Frekvencijski
Detektor spektar
Sistem za analizu signala
Kalibracija mikrofona
Mikrofon, kao najosetljivija karika mernog lanca, fabrički se
kalibriše čime mu se definiše osetljivost data u njegovoj
kalibarcionoj karti.

Osetljivost mikrofona, data u mV/Pa, potrebno je uneti kao

početni podatak pri kalibraciji mernog lanca.
Osetljivost mikrofona je potrebno proveravati u određenim
intervalima laboratorijskim metodama.
Terenska kalibracija
Za terenska merenja primenjuje se jednostavniji metod
kalibracije mernog lnaca pomoću kalibrisanih izvora zvuka.
Kalibrisani izvor zvuka na definisanoj frekvenciji generiše
zvučno polje definisanog nivoa.
Za kalibraciju mernog lanca za merenje nivoa buke uglavnom
se koriste dva tipa kalibrisanih izvora zvuka:
pistonfon,
kalibrator zvuka.
Pistonfon
Pistonfon proizvodi nivo od 124dB na frekvenciji
od 250Hz, sa tačnošću od 0.2dB.
Zvuk generiše uz pomoć dva mala klipa koja se
pokreću pomoću baterijski napajanog motora.
Kalibracija je zavisna od primenjene težinske krive.
Ako se pri kalibraciji koristi
A-težinska kriva instrument
treba da pokaže:

124dB-8.6dB=115.4dB

jer je 8.6dB slabljenje A-

težinske krive na 250Hz.
Kalibrator zvuka
Kalibrator zvuka proizvodi nivo od 94dB na
frekvenciji od 1000Hz, sa tačnošću od 0.25dB,
Zvuk generiše uz pomoć stabilnog oscilatora koji
pobuđuje piezoelektrični element koji vibrira, kao i
metalnu dijafragmu koja svojim oscilovanjem
kreira zvučno polje.
Kalibracija je nezavisna od
primenjene težinske krive.
Ni jedna težinska kriva ne unosi
nikakvo slabljenje na frekvenciji
generisanog kalibracionog
signala od 1000Hz.