VISOKA INŽENJERSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

TEHNIKUM TAURUNUM
STUDIJSKI PROGRAM: DRUMSKI I GRADSKI SAOBRAĆAJ

PREDMET: PONAŠANJE ROBE U TRANSPORTU

TEMA 6: TRANSPORT OPASNE ROBE

Nastavna pitanja:

1. Pojam i klasifikacija opasnih materija i opasne robe

2. Zastupljenost opasne robe u transportu

3. Propisi za transport opasne robe (ADR i zakonska regulativa)

4. Obeležavanje ambalaže i vozila za prevoz opasne robe

5. Utovar, istovar i prevoz opasne robe

6. Postupak u slučaju saobraćajne nezgode pri prevozu opasne robe

7. Preventiva u transportu opasne robe

1
 1. POJAM I KLASIFIKACIJA OPASNE ROBE

a) Pojam opasnih materija i opasne robe

Opasnim materijama se smatraju sve one materije koje imaju takve osobine da mogu, usled
nestručnog i neodgovornog rada, ili bilo kakve nezgode u toku proizvodnje, transporta, skladištenja
ili rukovanja, izazvati posledice štetne po zdravlje ili okolinu.
Kod nas se često koriste termini "opasne materije" i "opasna roba" kao sinonimi, što nije
ispravno.
Termin "opasna roba" odgovara položaju opasne materije u toku transportnog procesa kada se
opasna materija nalazi u odgovarajućoj ambalaži ili prevoznom sredstvu. Potrebno je da za takve
uslove budu određeni kriterijumi koji definišu potencijalnu opasnost od opasne materije. Njih
nalazimo u Preporukama Ujedinjenih nacija za prevoz opasne robe.
Termin "opasna materija" odnosi se na samu materiju sa njenim fizičko-hemijskim osobinama
koje je karakterišu i koje se utvrđuju na osnovu odgovarajućih kriterijuma.
b) Klasifikacija opasne robe na klase

U zavisnosti od hemiјskih osobina, agregatnog stanja i stepena opasnosti sve opasne robe su, prema
kriterijumima navedenim u ADR-u, svrstane u klase opasne robe do broja 9 :
Klasa 1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama
Klasa 2 Gasovi
Klasa 3 Zapaljive tečnosti
Klasa 4.1 Zapaljive čvrste materije i samoreagujuće materije
Klasa 4.2 Materije sklone samozapaljenju
Klasa 4.3 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove
Klasa 5.1 Oksidirajuće materije
Klasa 5.2 Organski peroksidi
Klasa 6.1 Otrovne materije
Klasa 6.2 Infektivne materije
Klasa 7 Radioaktivni materijali
Klasa 8 Korozivne (nagrizajuće ) materije
Klasa 9 Ostale opasne materije i predmeti

U sklopu svake klase, opasne materije se razvrstavaju pod određenim brojem, a unutar svakog broja
mogu biti pod određenom slovnom oznakom koja pokazuje vrstu ili stepen opasnosti.

2
Prema Zakonu o prevozu opasnih materija, u našoj zemlji postoji obaveza da se pri uvozu, izvozu,
tranzitu, kao i u unutrašnjem prevozu opasnih materija obezbedi posebno odobrenje za prevoz od
nadležne ustanove, opasnih materija:

 klase 1 (eksplozivne materije),

 klase 6.1 (otrovne materije),
 klase 6.2 (infektivne materije) i
 klase 7 (radioaktivne materije).
Označavanje opasne robe definisano je ADR-om. Takav način obeležavanja omogućava brzo i
jednostavno sagledabvanje osnovnih podataka o opasnoj robi. Bitno je imati informaciju o UN
broju na osnovu koga se lako dobijaju sve potrebne informacije.

Naziv svake materija ili grupe materija, koje su prema kriterijumima ADR-a razvrstane u opasne
robe, ispisuju se velikim slovima. Njima je dodeljen i odgovarajući četvorocifren broj, koji je
identifikacioni broj materije, odnosno UN broj.

Navedeni UN broj za jednu opasnu materiju je isti bez obzira na vid transporta.

Prema stepenu opasnosti, opasne materije se razvrstavaju o određene ambalažne grupe:

Ambalažna grupa I- materije sa visokom opasnošću,
Ambalažna grupa II- materije sa srednjom opasnošću,
Ambalažna grupa III- materije sa malom opasnošću,
Primer:
UN 1789 HLOROVODONIČNA KISELINA 8 II
- 1789 - UN broj, - HLOROVODONIČNA KISELINA- Naziv materije,- 8 - klasa,
- II - amabalažna grupa

2. ZASTUPLJENOST OPASNE ROBE U TRANSPORTU

U Evropi od ukupne količine roba u transportu, tereti koji se mogu svrstati u kategoriju opasne robe
čine i do 20%.
Najveća količina opasne robe se preveze sredstvima:
 drumskog transporta oko 63%
 rečnog transporta oko 12%
 železničkog transporta oko 10%
 pomorskog transporta oko 15%.

3
 3. PROPISI ZA TRANSPORT OPASNIH MATERIJA

Transport i manipulisanje opasnim materijama regulisano je zakonima, međunarodnim

konvencijama i uputstvima za pojedine vidove i grane transporta.
Za svaki vid transporta (drumski, železnički, rečni, vazdušni, pomorski) postoje sporazumi na
osnovu Preporuka Ujedinjehih nacija koje daju osnovne odredbe, kriterijume i uslove za obavljanje
transporta opasne robe.
Za drumski transport to je ADR (European agreement concerning the international carriage of
dangerous goods by road - Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasnih
materija), potpisan je u Ženevi 30.09.1957.god
Savezno izvršno veće SFRJ je donelo Uredbu o ratifikaciji ovag sporazuma 1972. godine, a
notifikaciono telo je potvrdilo nastavak kontinuiteta pod novim nazivom države 2001. godine. U
izdanju ADR-a, koje važi od 01.01. 2005. godine, umesto naziva Jugoslavija biće upisano Srbija i
Crna Gora.
Trenutno su u ADR-u navedene 34 države, koje su potpisale ili pristupile sporazumu, a to su:
Austrija, Belorusija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Danska,
Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Latvija, Lihenštajn, Litvanija,
Luksenburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Republika Moldavija, Rumunija, Ruska
Federacija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, bivša Jugoslovenska Republika
Makedonija, Engleska, Jugoslavija.
Države potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode
sporazumu, odnosno ne smeju svojom pravnom regulativom da budu u suprotnosti sa njim.
Iz opravdanih razloga neke odredbe mogu da budu i strožije od onih koje su predviđene
sporazumom. Takođe se može se tražiti i izuzimanje od primene ili odlaganje primene pojedinih
zahteva koji su dati u sporazumu.
Pored napred navedenih mogućnosti, može se desiti da pojedine države potpisnice sporazuma
sklope posebne ugovore o uslovima prevoza pojedinih materija, koji se razlikuju od uslova
definisanih ADR-om.
Bitno je da sve države potpisnice ADR sporazuma budu sa tim odstupanjima upoznate.

Osnovnu pravnu regulativu kod nas čine:

 Zakon o prevozu opasnih materija (Sl.list 27/90)
 Pravilnik o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju (Sl.list 82/90)
 Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju (Sl. glasnik br.
53/02)

4
U navedenoj zakonskoj regulativi postoji napomena da za prevoz opasnih materija važe i odredbe
ADR-a.
Pored toga preciznije postupanje sa pojedinim opasnim materijama ili obavljanje radnji koje su u
vezi sa opasnim materijama daju:
 Zakon o oružju i municiji( Sl.glasnik 9/92 ; 44/98)
 Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima (Sl.glasnik
br.44/77)
 Zakon o prometu eksplozivnih materija, (Sl.list 30/85)
 Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, (Sl.list 15/95)
 Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju (Sl.glasnik RS br.66/95, 46/95 i 66/01)
 Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik RS br.66/91, 83/92 i 53/95)
 Pravilnik o stručnom osposobljavanju vozača motornih vozila kojima se prevoze
opasne materije i drugih lica koja učestvuju u prevozu tih materija (Sl. list br. 17/91),
 Pravilnik o bližim uslovima obavljanja, načinu sprovođenja i programu obuke za
rukovanje vatrenim oružjem (Sl.glasnik br.01/99),
 Pravilnik o bližim uslovima i načinu smeštaja i čuvanja oružja i municije, koji
definišu pojedine radnje sa opasnim materijama (Sl. glasnik br. 01/99),
 Odlukom o obeležavanju otrova u prometu, (Sl.list br. 38/97),
 Listom otrova razvrstanih u grupe (Sl. list br. 12/00)
Postupak sa opasnom robom u drugim vidovima transporta, materijama drugim vidovima transporta
regulišu:
 RID – za železnički transport
 ICAO-TI – za vazdušni transport
 IMDG-Code – za pomorski transport
 ADN – za transport na rekama
 ADNR – za transport na Rajni

4. OBELEŽAVANJE AMBALAŽE I VOZILA ZA PREVOZ OPASNE ROBE

Ambalaža u kojoj se prevoze opasna roba mora da obezbeđuje zaštitu života i zdravlja ljudi i
životne sredine pri prevozu i rukovanju. Mora biti zatvorena i nepropustiva kao i dovoljno čvrsta i
jaka.
Ambalaža za opasnu robu može biti različita, obzirom na materijal, oblik i dimenzije. Pakovanje
može biti pojedinačno, grupno i zajedničko.
Na ambalaži moraju biti oznake koje imaju za cilj da obaveste korisnike o osnovnim
karakteristikama opasne robe.

5
Obaveštenja o opasnostima koje mogu da nastanu u toku transporta iz pakovanja, velikih
pakovanja, vozila, cisterni, kontenera ili nekih drugih pošiljki i transportnih sredstava koja sadrže
opasne materije pokazuju listice opasnosti.

Modeli listica opasnosti prikazani su na slici 1.

6
 1.4 1.5 1.6

1 1 1 1 2
Broj 1 Broj 1.4 Broj 1.5 Broj 1.6 Broj 2.1

2 2 2 2 3
Broj 2.1 Broj 2.2 Broj 2.2 Broj 2.3 Broj 3

3 4 4 4 4
Broj 3 Broj 4.1 Broj 4.2 Broj 4.3 Broj 4.3

RADIOACTIVE I
CONTENTS .........................
ACTIVITY.......................

5.1 5.2 6 6 7
Broj 5.1 Broj 5.2 Broj 6.1 Broj 6.2 Broj 7A

FISSILE
RADIOACTIVE II RADIOACTIVE III
CONTENTS ......................... CONTENTS ......................... CRITICALITY
ACTIVITY....................... ACTIVITY....................... SAFETYINDEX

9
TRANSPORT TRANSPORT
INDEX INDEX

7 7 7 8

Broj 7B Broj 7C Broj 7E Broj 8 Broj 9

Broj 11
Slika 1. Listice opasnosti

Listice opasnosti date na slici 1 označavaju.

7
Br.1 - Eksploziv, razred 1.1, 1.2, 1.3
Simbol bomba koja eksplodira, crno na narandžastoj osnovi
** Upisuje se broj razreda – ostaje prazno ako je eksplozivnost dodatna opasnost.
* Slovna oznaka grupe kompatibilnosti – ostaje prazno ako je eksplozivnost dodatna
opasnost.
Broj “1“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.1.4 - Eksploziv, razred 1.4
Crne cifre na osnovi narandžaste boje(na listici dimenzija 100X100mm visina cifara
30mm, debljina linije 5mm)
* Slovna oznaka grupe kompatibilnosti, kao dodatak uz dati razred opasnosti
Broj “1“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.1.5 Eksploziv, razred 1.5
Crne cifre na osnovi narandžaste boje(na listici dimenzija 100X100mm visina cifara
30mm, debljina linije 5mm)
* Slovna oznaka grupe kompatibilnosti, kao dodatak uz dati razred opasnosti
Broj “1“ ispisuje se u donjem uglu listice.

Br.1.6 - Eksploziv, razred 1.6

Crne cifre na osnovi narandžaste boje(na listici dimenzija 100X100mm visina cifara
30mm, debljina linije 5mm)
* Slovna oznaka grupe kompatibilnosti, kao dodatak uz dati razred opasnosti
Broj “1“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.2.1 - Zapaljivi gasovi
Crni ili beli simbol plamena na osnovi crvene boje
Broj “2“ ispisuje se u donjem uglu
Br.2.2 - Nezapaljivi i neotrovni gasovi
Crni ili beli simbol boce za gas na osnovi zelene boje
Broj “2“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.2.3 - Otrovni gasovi
Crni simbol mrvačke glave sa ukrštenim kostima na podlozi bele boje
Broj “2“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.3 - Zapaljive tečne materije
Crni ili beli simbol plamena na osnovi crvene boje
Broj “3“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.4.1 - Zapaljive čvrste materije, samoraspadajuće materije i desenzibilizovane eksplozivne
materije
Crni simbol plamena na beloj osnovi sa sedam vertikalnih traka crvene boje
Broj “4“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.4.2 - Materije sklone spontanom zapaljenju
Crni simbol plamena na osnovi belo(gornja polovina)-crveno(donja polovina)
Broj “4“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.4.3 – Materije koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove
Crni ili beli simbol plamena na osnovi plave boje
Broj “4“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.5.1 - Oksidirajuće materije
Crni simbol plamena iznad kugle na osnovi žute boje
Broj “5.1“ ispisuje se u donjem uglu listice
Br.5.2 - Organski peroksidi
Crni simbol plamena iznad kugle na osnovi žute boje
Broj “5.2“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.6.1 - Otrovne materije
Crni simbol mrvačke glave sa ukrštenim kostima na podlozi bele boje

8
 Broj “6“ ispisuje se u donjem uglu listice.

Br.6.2 - Infektivne materije

Crni simbol ukrštena tri polumeseca u krugu na podlozi bele boje. Na donjoj polovini
listice može biti ispisano:“INFECTIOS SUBSTANCE“ i određena napomena.
Broj “6“ ispisuje se u donjem uglu
Br.7A - Radioaktivne materije, Kategorija I – Belo
Crni simbol zračenja(detelina) na beloj podlozi. Obavezan tekst, crn u donjoj polovini
listice: “RADIOAKTIVNO“sa jednom crvenom vrtikalnom crtom, “SADRŽAJ...“,
“AKTIVNOST...“
Broj “7“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.7B - Radioaktivne materije, Kategorija II – Žuto
Crni simbol zračenja(detelina) na žutoj podlozi gornje polovine listice. Obavezan
tekst, crn u donjoj beloj polovini listice: “RADIOAKTIVNO“sa dve crvenom
vrtikalne crte, “SADRŽAJ...“, “AKTIVNOST...“, u crno uokvirenom polju upisuje se
vrednost za “TRANSPORTNI INDEKS“
Broj “7“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.7C - Radioaktivne materije, Kategorija III – Žuto
Crni simbol zračenja(detelina) na žutoj podlozi gornje polovine listice. Obavezan
tekst, crn u donjoj beloj polovini listice: “RADIOAKTIVNO“sa tri crvene vrtikalne
crte, “SADRŽAJ...“, “AKTIVNOST...“, u crno uokvirenom polju upisuje se vrednost
za “TRANSPORTNI INDEKS“
Broj “7“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.7D - Radioaktivne materije opasnosti kao 7A,7B,7C
Radioaktivne materije sa opasnostima koje su pod 7A, 7B ili 7C. Ova listica opasnosti
mora da ima dužinu stranica od najmanje 250mm i služi samo za označavanje vozila.
Crni simbol zračenja(detelina) na žutoj podlozi gornje polovine listice. Obavezan
tekst, crn u donjoj beloj polovini listice: “RADIOAKTIVNO“
Broj “7“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.7E – Fisione(deljive) materije klase 7
Obavezan tekst na beloj podlozi gore, “FISSILE“, dole u crno uokvirenom polju
upisuje se vrednost za “POKAZATELJ KRITIČNE SIGURNOSTI“
Broj “7“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.8 – Korozivne (nagrizajuće) materije
Crni simboli epruveta sa tečnošću koja se prosipa na šaku i metal na beloj podlozi
gornje polovine listice, i crna donja polovina listice.
Broj “8“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.9 - Ostale opasne materije i predmeti
Crnih sedam vertikalnih traka na gornjoj polovini listice bele osnove.
Broj “9“ ispisuje se u donjem uglu listice.
Br.10 - Rezervisano
Br.11 - Gornja strana paketa
Dve crne strelice na beloj ili odgovarajućoj kontrastnoj pravougaonoj osnovi.
Pored listica opasnosti, na pakovanju može da se nalazi i listica koja je bitna za rukovanje
(listica broj 11.). Ona ne upozorava neposredno na opasnost koja može da nastane iz pakovanja,
nego ukazuje na način rukovanja sa tim pakovanjem, odnosno položaj pakovanja u toku transporta.
Veličina i oblik listice je definisan i razlikuje se od listica opasnosti. Formata je A5, odnosno
dimenzija 148X210mm. Kod manjih paketa mogu se koristiti i manje listice

9
 a) Način postavljanja listica opasnosti na ambalažu

Listice opasnosti se postavljaju sa spoljašnje strane pakovanja, odnosno ambalaže, tako da

simbol bude okrenut ka vrhu.
Listica opasnosti mora da bude jasna i vidljivo naneta na pakovanje. Samo onda, kada to
spoljni oblik ambalaže ne dozvoljava, listice opasnosti smeju da budu zalepljene na karton ili
pločicu, koja mora da bude čvrsto vezana uz pakovanje.
Umesto listice opasnosti, na ambalažu sme da bude trajno nanesen crtež-slika opasnosti, koja
u potpunosti odgovara propisanom obliku i sadržaju.

Slika br.2. (a) lika br.2. (b) Slika br.2. (v)

Listice opasnosti se najčešće postavljaju sa jedne strane pakovanja, slika 2 (a), kada su
pakovanja veća listice opasnosti se postavljaju sa obe bočne strane, slika 2 (b).
Kada su pakovanja označena sa više različitih listica opasnosti, slika 3(v), to znači da:
 pakovanje sadrži materiju koja ima više opasnosti
 pakovanje sadrži više roba sa različitim opasnostima – mešovito pakovanje

b) Obeležavanje vozila koja transportuju opasnu robu

Za obeležavanje vozila, koja transportuju opasnu robuna način koji je predviđen ADR-om, koriste
se:
 listice opasnosti,
 table za obeležavanje vozila

Table za obeležavanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj
ravni, a u pojedinim slučajevima i na bočnim stranama vozila, tako da budu lako uočljive i jasno
vidljive, kako je definisano ADR-om, slika 3.

10
 (a) (b)
Table za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije

Identifikacija stepena i vrste opasnosti

Identifikacija materije

Tabla za obeležavanje vozila ili nadgradnje sa opasnim materijama, u rasutom stanju

OZNAKE OPASNOSTI (oznake u gornjem delu table)

Prva cifra predstavlja glavnu (osnovnu) opasnost:

2 - sabijen gas,
3 - zapaljive tečnosti,
4 - zapaljive čvrste materije
5 - oksidirajuće materije ili organski peroksidi,
6 - otrovne materije,
8 - nagrizajuće (korozivne) materije,
9 - ostale opasne materije

Druga i treća cifra predstavljaju dodatne opasnosti i imaju sledeće značenje:

0 - nema dodatnih opasnosti, tj.osnovna opasnost nije pojačana
1 - opasnost od eksplozije,
2 - oslobađanje gasova zbog pritiska ili hemijske reakcije (načešće izazvana vodom ili
vlagom),
3 - zapaljivost tečnosti (para) ili gasova,
4 - zapaljive čvrste materije
5 - oksidirajuće delovanje,
6 - otrovnost,

11
 8 - korozivnost,
9 - opasnost od spontane energične reakcije.

Ukoliko su u gornjem polju prva i druga cifra iste, to znači da je glavna opasnost od opasne robe
pojačana.
Ukoliko se ispred cifara u gornjem polju postavi slovo "X", znači da opasna roba ne sme doći u
dodir sa vodom zbog opasne i burne reakcije.

5. UTOVAR, ISTOVAR I PREVOZ OPASNE ROBE

a) Utovar i istovar

Utovar i istovar opasne robe može da se vrši samo na posebnim mestima određenim od strane
nadležnog organa u Republici i koja su snabdevena propisanim uređajima i opremom i na vidnom
mestu označena odgovarajućim znakom opasnosti.
Na mestu gde se vrši utovar i istovar opasne robe zabranjen je pristup licima koja neposredno ne
učestvuju pri utovaru i istovaru opasne robe.
Utovar i istovar opasne robe vrši se po pravilu danju, ili ako se noću osvetljenje na mestu utovara ili
istovara mora da bude električno i tako urađeno da ne izazove požar ili eksploziju.

Na mestu na kome se vrši utovar ili istovar eksplozivnih ili zapaljivih opasnih materija
zabranjeno je:
 držanje marerijala i uređaja koji mogu da izazovu požar ili omoguće njegovo
širenje,
 držanje otvorenog plamena ili rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje.....),
 pušenje i upotreba sredstava za paljenje (šibice, upaljači...),
 upotreba uređaja ili sredstava koja imaju vatreno ložište,
 rad sa alatom ili uređajem koji varniči,
 postavljanje nadzemnih elektičnih vodova,
 rad motora vozila, uređaja za zagrevanje kabine ili drugi potrošači (sijalice i
slično).
Mesto na kome se vrši utovar ili istovar eksplozivnih materija, gasova ili zapaljivih opasnih
materija mora da bude snadbeveno aparatima ili drugim uređajima za gašenje požara.
Zatvoreni prostor u kome se vrši utovar ili istovar opasnih materija koje razvijaju gasove ili
utovar i istovar radioaktivnih materija mora da bude snadbeven najmanje jednim aparatom za
merenje koncetracije gasova u vazduhu, odnosno radioaktivnosti u tom prostoru.

12
Aparati za merenje koncetracije gasova ili radioaktivnosti moraju se redovno pregledati i
baždariti.
Preduzeća, druga pravna lica i pojedinci koji vrše utovar i istovar opasnih materija naročito su
dužni da kontrolišu ispravnost uređaja i električnih instalacija na kojima se vrši utovar ili
istovar opasnih materija, organizuju fizičko obezbeđenje tih mesta i staraju se o ispravnosti
tehničke opreme i drugih sredstava za gašenje požara.

b) Prevoz

Za prevoz eksplozivnih, otrovnih i radioaktivnih opasnih materija potrebno je posebno

odobrenje nadležnog organa.

Odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu ili pojedinac koji vrši prevoz opasne
mareije dužan je da pre otpočinjanja prevoza opasne materije proveri važnost sertifikata o
ispravnosti vozila, opremu vozila, oznake na vozilu, kao i da upozna vozače sa osobinama
opasne materije koja se prevozi.

Preduzeća i druga pavna lica i pojedinci koji predaju opasnu materiju na prevoz ili je prevoze
sopstvenim prevoznim sredstvom, dužni su da opasnu materiju pripreme tako da ispunjava sve
uslove koji su propisani.

Opasne materije ne smeju se predati ili primiti na prevoz ako nisu ispunjeni propisani uslovi.
Opasne materije ne smeju se predati niti primiti kao prtljag.
Ispale ili na bilo koji način prilikom prevoza prosute materije prevoznik je dužan da
obezbodi, prikupi ili odstrani i neutralizuje i da o tome obavesti najbližu stanicu milicije.
Ovlašćeno lice u saradnji sa radnicima carine ima pravo da zahteva da se plomba na vozilu
otvori radi utvrđivanja vrste i količine opasne materije.
U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se nalaze druga lica osim:
- vozača
- suvozača i
- pratioca.
Oni moraju biti obučeni za rukovanje protivpožarnim aparatom.
Brzina kretanja motornog vozila kojima se prevoze opasne materije, prema Zakonu o
prevozu opasnih materija(Član 68.), ne sme da prelazi 80% od najveće dozvoljene brzine
određene prema vrsti puta ili saobraćajnim znakovima pored puta, a ni u kom slučaju ne sme
biti veća od 70km/h. Za prevoz otrova brzina je ograničena na maksimalno 60 km/h, dok je za

13
vozila koja se vuku – šlepaju maksimalno 40 km/h. U krugu radne organizacije ograničenje
brzine kretanja je obično do 10 km/h.

c) Dokumenta za prevoz opasne robe:

Pri prevozu opasne materije lice koje upravlja prevoznim sredstvom dužno je da
poseduje i:
 ispravu o prevozu opasne materije (tovarni list, prevoznica, CRM, atd.),
 upustvo o posebnim merama bezbednosti (upustvo u slučaju nezgode),
 sertifikat za vozilo, prema odredbama ADR-a,
 sertifikat za vozača, tj. dokaz o stručnoj osposobljenosti vozača,
 ispravu o osiguranju opasne materije.

Isprava o prevozu opasne materije (tovarni list) ispostavlja se u najmanje tri istovetna primerka
od kojih jedan ostaje kod pošiljaoca, jedan kod prevoznika, a jedan se uručuje primaocu.

Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadrži:

 podatke o vrsti opasnih materuja (naziv, klasa, redni broj, identifikacioni
broj....),
 podatke o količini opasne mazerije (bruto i neto),
 napomena pošiljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz,
 napomena da je uz ispravu o prevozu prevozniku predato i pismeno upustvo o
posebnim merama bezbednosti,
 naziv, lično ime, adresa i broj telefona pošiljaoca i primaoca,
 potpis i pečat pošiljaoca.
Upustvo o posebnim merama bezbednosti sadži:
 naziv opasne materije i oznake,
 osobine opasne materije,
 vrstu opasnosti,
 potrebnu ličnu zaštitu opreme i dodatnu opremu vozila,
 pravila i radnje koje treba preduzeti u slučaju nezgode,
 postupak sa licima koja su bila u dodiru sa opasnom materijom,
 naziv i adresu organa koji moraju da se obaveste u slučaju nezgode.

14
Vozač ne sme da započne prevoz opasne materije bez upustva o posebnim merama
bezbednosti, tj. Treba da odbije prevoz takve robe jer se mora upoznati sa opasnostima od
materije koju prevozi najkasnije pre započinjanja prevoza.To je posebno značajno i važno za
vozače koji se prvi put sreću sa takvom materijom.

6. POSTUPAK U SLUČAJU SAOBRAĆAJNE NEZGODE PRI PREVOZU OPASNE ROBE

U koliko se u motornom vozilu koje prevozi opasne materije nalazi samo vozač, u slučaju
saobraćajne nezgode ili kvara, lice koje se tu zateklo ili naišlo dužno je da na zahtev vozača o
tome obavesti najbližu stanicu policije.

U slučaju saobračajne nezgode vozač i suvozač, odnosno pratilac dužni su da preduzmu

sledeće mere:
 da isključe rad motora, isključe struju i otklone ostale izvore toplote,
 iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasnih materija,
 spreče prosipanje ili razlivanje opasne materije, spreče nastajanje i širenje
požara,
 spreče pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnosti,
 obeleže mesto nezgode i upozore učesnike u saobraćaju i prolaznike,
 obaveste najbližu stanicu milicije o nezgodi,
 po dolasku službenog lica detaljno ga obavestiti o svemu(o vrsti i
karakteristikama opasne materije).

U slučaju da je prilikom nezgode došlo i do požara potrebno je još da:

 obrate pažnju na smer vetra, tj. smer zračenja toplote,
 upotrebe potreban broj aparata za gašenje požara,
 požar lokalizuje (ugasi) ili spreči njegovo širanje,
 obezbede područje opasnosti,
 zatvore okna i otvore kanalizacuje, ukoliko postoje
 ukoliko je gašenje neuspešno, ostave tečnost da izgori uz stalnu kontrolu i
sprečavanje širenja na okolinu,
 pripreme sredstva za sakupljanje ostatka zapaljive tečnosti.

Da bi se ispoštovala utvrđena procedura posebno je značajno da u slučaju nastanka požara na

vozilu, vozač bude priseban i siguran, kao i njegova osposobljenost za reagovanje i upotrebu
aparata koji čine sastavni deo opreme vozila. Svako vozilo cisterna za prevoz zapaljivih

15
tečnosti mora imati najmanje dva aparata za gašenje požara, od kojih jedan za gašenje požara
na motoru a drugi za gašenje požara na cisterni.

U slučaju da je prilikom nezgode ili iz drugih razloga došlo do razlivanja po putu ili ispadanja
predmeta sa opasnim materijama, potrebno je sprečiti po mogućnosti isticanje, oticanj i
razlivanje opasne materije, kao i upotrebiti odgovarajući materijal za upijanje ili neutralizaciju,
i prikupljanje predmeta kako bi se otklonila opasnost i obavestiti policiju i vatrogasce. Mere
koje se preduzimaju date su u UPUSTVU o posebnim merama bezbednosti koje je vozač dobio
na utovaru za svaku opasnu materiju koju prevozi osim za sabirne tovare gde je upustvo
zajedničko.

Za slučaj da je potrebno izvršiti pretovar vozila zbog kvara ili saobraćajne nezgode potrebno je
da vozači vozilo vidno označe i preduzmu mere da ne dovedu u opasnost druga vozila i
učesnike u saobraćaju, dok ne stigne policija i vatrogasci koji će preduzeti dalje potrebne mere.

Kada je vozilo sa opasnim materijama prinudno zaustavljeno u noćnim uslovima potrebno je da

bude obeleženo baterijskim lampama narandžaste boje sa stalnim ili trepčućim svetlom koje je
vidljivo sa 150m. Baterijske lampe se postavljaju ispred i iza vozila na 10m.

7. PREVENTIVA U TRANSPORTU OPASNE ROBE

Da bi se broj nezgoda, ili posledice nezgoda sa opasnim materijama umanjile definisane su

obaveze i odgovornosta svih lica koja sa njima dolaze u kontakt, ili mogu na njih da utiču na bilo
koji način, a to su:
 proizvođači opasnih materija
 isporučioci i primaoci opasnih materija
 lica koja prevoze i rukuju opasnim materijama
 proizvođači i korisnici ambalaže
 proizvođači transportnih sredstava za prevoz opasnih materija

Zahtevi za što sigurnijim transportom opasnih materija ne mogu se ostvariti bez

odgovarajućeg nadzora nad njegovim sprovođenjem. Sprovođenje nadzora se vrši radi sticanja
uvida u izvršavanje zadataka, odluka, uputstava, provere zakonitosti rada i preduzimanja
odgovarajucih mera.

16
 Kontrolom se utvrđuje postojanje razlike između planiranog (zahtevanog, propisanog...) i
stvarno postojećeg (ostvarenog). Dopuštena odstupanja pri kontroli ukoliko postoje, treba da su
propisana. Uspešno obavljanje kontrole mogu vršiti lica koja su prošla odgovarajuću obuku.
Obzirom da su nezgode sa opasnim materijama uvek moguće bez obzira na mere zaštite,
veliku pažnju treba posvetiti službama i licima koja su zadužena za delovanje u slučajevima kada se
nezgoda dogodi, kako po pitanju tehničke opremljenosti, tako i stručne obučenosti.
Posebno veliku odgovornost imaju vozači i lica koja rukuju opasnim materijama jer se nalaze u
neposrednoj blizini same materije. Oni moraju biti spremni da predvide sve situacije u kojima mogu
da se nađu i pravilnim odlukama doprinesu izbegavanju nezgode ili umanjenju posledice. Zato ih
posebno ističemo zbog mesta i uloge koju imaju u obavljanju prevoza i mogućnosti neposrednog
delovanja.
a) Mere koje je porebno preduzeti kod transporta opasne robe

Mere koje je potrebno preduzeti kod transporta opasnih materija obuhvatile bi sve subjekte koji su
uključeni u procesu transporta počev od transportera (sa adekvatnim vozilima i posadom), u procesu
utovara (od samog proizvodjača), manipulativnog osoblja, procedure transporta, do mesta isporuke-
istovara kao i organe zadužene za kontrolu obavljanja transporta (inspekcija i Ministarstvo
unutrašnjih poslova).
Taj proces obuhvata sledećaže mere koje se moraju preduzeti kod:
 izdavanja saglasnosti-sertifikata za vozila i opremu,
 izdavanje dozvola od strane nadležnih Ministarstva – uz obaveznu dokumentaciju
o potrebnom tipu vozila (za odgovarajuću opasnu materiju), trasi kojom mora da se
kreće, količini opasne materije koja može da se transportuje, vremenu i terminu
transporta – kojeg prevoznici moraju da se pridržavaju,
 da se definišu mesta – parkinzi posebno uređeni, na transportnim koridorima za
kontrolu vozila sa opasnim materijama, gde bi mogla da se izvrši detaljna kontrola
bez opasnosti po ostale učesnike u saobraćaju i čovekovu okolinu,
 obavezna permanentna kontrola transporta sa opasnim materijama od strane
policije i inspekcijskih organa, tako da učesnici u sistemu transporta opasnih
materija nemaju mogućnosti da ne poštuju zakonsku regulativu,
 obavezni kasko osiguranje transporta opasne materije, da se u slučaju događaja
incidentne situacuje ili nastanka saobraćajne nezgode adekvatno obeštete oštećana
lica i imovina,
 obavezno satelitsko praćenje vozila sa opasnom materijom, čime bi se svakog
trenutka znala pozicija opasnog transporta,

17
  davanjem povoljnih krdita od strane države transportim organizacijama, za
nabavku novih vozila (euro serije 3 i 4) čime bi se obezbedila maksimalna
bezbednost i ispravnost vozila za prevoz opasnih materija.
Preduzimanjem takvih mera i da se protiv prevoznika opasnih materija preduzmu odgovarajuće
sankcije počev od mandatnih kazni za vozača i rukovodioce transportnih organizacija pa do
oduzimanja dozvola za rad i visokih kazni u slučaju ne poštovanja Zakona i propusta u toku
transporta opasne materije, dosadašnji propusti u kojima do posledica većih razmera nije došlo
samo slučajnošću, sveli bi se na minimum.

18
 STUDIJSKI PROGRAM: DRUMSKI I GRADSKI SAOBRAĆAJ

PREDMET: PONAŠANJE ROBE U TRANSPORTU

TEMA 7: TRANSPORT LAKO KVARLJIVE ROBE

Nastavna pitanja:

1. Pojam lako-kvarljive robe

2. Uzroci kvarenja robe

3. Metode čuvanja lako kvarljive robe

4. Vozila za transport lako kvarljive robe i režimi transporta

19
 TRANSPORT LAKO KVARLJIVE ROBE

1. Pojam lako-kvarljiva roba

U lako-kvarljivu robu spadaju životne namirnice, koje nisu trajno konzervisane a priroda ih daje u
ograničenim, često vrlo kratkim vremenskim intervalima.
U toku skladištenja kao i pri transportu mogu u lako-kvarljivim životnim namirnicama da nastanu
različite nepoželjne promene sastava, strukture, boje, ukusa, mirisa i drugih osobina proizvoda.
Manja oštećenja mogu izazvati smanjenje hranljivosti ili zbog lošeg izgleda smanjenje upotrebne
vrednosti. Teža oštećenja dovode do potpunog kvarenja tako da namirnica postaje nepodesna za
ljudsku ishranu, pa čak i opasna. Iz tog razloga se namirnice čuvaju pod posebnim uslovima ili
konzerviraju, čime se transport lako-kvarljive robe na velike udaljenosti dosta pojednostavljuje.

Konzerviranje životnih namirnica kao industrijska grana ima izrazit značaj, jer:
- omogućava raznovrsnu ishranu ljudi tokom čitave godine,
- smanjuje gubitke u korišćenju životnih namirnica,
- koristi sirovine otkupljene u sezoni po najpovoljnijim cenama kada je ponuda velika,
čime se sprečava pad cena i tako štiti proizvođača životnih namirnica,
- sprečava porast cena izvan sezone i tako zaštićuje potrošača,
- omogućava transport lako-kvarljivih životnih namirnica na velike udaljenosti, što opet
ima višestruko značenje i
- pripremom polugotovih i gotovih jela olakšava se upotreba.

2. Uzroci kvarenja lako-kvarljive roba

Nepoželjne promene koje dovode do smanjenja kvaliteta, odnosno kvarenja životnih namirnica i
drugih lako-kvarljivih robe, mogu imati različite uzroke.
Prema uzrocima promene se mogu svrstati u tri grupe:
 mikrobiološke promene, uzrokovane mikroorganizmima,
 biohemijske promene, uzrokovane fermentima i
 ostale promene, koje nastaju iz svih ostalih razloga.

Mikrobiološke promene na robi izazivaju mikroorganizmi ili mikrobi koji se mogu videti samo
mikroskopom. Za tehnologiju i transport od posebnog interesa su mikroorganizmi iz grupe bakterija
i gljiva. Iz tog razloga, osetljiva roba na promenu kavliteta, mora se zaštititi od delovanja
mikroorganizama njihovim uništavanjem ili pak čuvanjem proizvoda u uslovima koji su nepovoljni
za razvoj i delovanje mikroorganizama. Mikroorganizmi se mogu uništiti: zagrevanjem na visoku
temperaturu, zračenjem ili dodavanjem proizvodu takvih materija koje ih uništavaju. Zatim
nepovoljnim uslovima za razvoj kada su: mali sadržaj vode u proizvodu, suv vazduh i niska
temperatura u skladištima ili transportnim sredstvima.

Biohemijske promene na robi izazivaju fermenti ili enzimi koji su sastojak samih proizvoda,
posebno životnih namirnica. Uticajem fermenata odvijaju se različiti procesi koji mogu da dovedu
do delimične ili potpune razgradnje hranljivih sastojaka. Ove promene dovode do promene izgleda
robe, pogoršavaju miris, ukus i konzistenciju namirnica a često namirnice postaju neupotrebljive i
štetne po zdravlje. Tako se nestručno čuvanim i transportovanim proizvodima menja kvalitet: sveže
meso se „upali“, mast i maslac se užegnu, voće prezri, žitarice, luk i krompir proklija itd.
Biohemijske promene mogu se sprečiti unuštavanjem fermrnata ili suzbijanjem njihovog delovanja.
Uništavanje fermenata se postiže zagrevanjem na temperaturama iznad 65 0C, dok se čuvanjem na
dovoljno niskim temperaturama delovanje fermenata može praktično potpono eliminisati.

20
Ostale promene u odnosu na mikrobiološke i biohemijske promene kod lako-kavrljivih proizvoda
mogu biti veoma različite zavisno od uzroka njihovog nastanka. Te promene mogu pripadati i
hemijskim i fizičkim promenama. Hemijskim – kada prpmene nastaju bez posredovanja fermenata,
pa su štete na proizvodu manje izražene. Fizičkim, kada se menjaju organoleptička svojstva robe
zbog omekšavanja ili uvenuća voća i povrća zbog gubitka vode iz proizvoda spontanim sušenjem,
ili, promene nastale zbog delovanja vlage iz vazduha pri skladištenju ili transportu robe. Ostale
promene kvaliteta lako-kvarljivih propizvoda izazivaju:
- delovanja sopstvenih kiselina u proizvodima,
- moguće reakcije između sastojaka upakovanog proizvoda i sastojaka materijala
ambalaže,
- delovanja insekata (npr. žitni moljci itd.),
- fizičko-mehanički uticaji posredovani sušenjem, smrzavanjem, trenjem, pritiskom,
udarom i sl.
- zagađivanjem proizvoda stranim materijalima.

3. Metode čuvanja lako-kvarljive robe

Metode čuvanja lako-kvarljive robe od kvarenja dele se na: fizičke i hemijske.

Fizičke metode čuvanja – ovim metodama se primenjuju fizičke promene na robi kako bi se uništili
fermenti ili mikroorganizmi ili onemogućilo njihovo delovanje.
U fizičke metode spadaju:
- pasterizacija ili privremeno konzerviranje proizvoda toplotom, primenjuje se uglavnom za
čuvanje tečnih namirnica (mleka, sokova piva, vina itd). Razlikuju se dva tipa pasterizacije: niska
(proizvod se zajedno sa ambalažom zagreva oko 30 minuta na 60 0-650 S i visoka (proizvod protiče
kroz pasterizatore i proces traje znatno kraće a vrši se na 750-900 S.
- blanširanje, ne primenjuje se kao jedinstvena metoda čuvanja lako-kvarljive robe, nego obično
prethodi drugim metodama čuvanja. Izvodi se tako što se prethodno sortirane vrste voća i povrća
izlažu direktnom delovanju pare u trajanju od 0,5 do 2 minute ili stavljaju u ključalu vodu u trajanju
od 5 do 15 minuta. Najčešće se primenjuje pre metoda sterilizacije odnosno pre trajnog
konzerviranja namirnica.
- sterilizacija je postupak trajnog konzerviranja namirnica u hermetički zatvorenim limenkama,
zagrevanjem na temperaturama od 1000-1200 S, kojima se unište fermenti i mikroorganizmi u robi.
- hlađenje i smrzavanje su idealne metode čuvanja životnih namirnica jer su primenljive i pri
skladištenju i pri transportu lako-kvarljive robe.
- sušenje ili dehidratacija, ovom metodom se iz namirnice odstranjuje veći deo vode, pa je otežan
razvoj mikroorganizama, a ograničeno je i delovanje fermenata. Sušenje se obavlja pomoću
različitih tipova sušara: tunelske, komore-sušare, rotacione.
- koncentracija, upotrebljava se za tečne ili žitke namirnice. Ovom metodom se smanjuje sadržaj
vode u namirnici. Koncentracija proizvoda se postiže smrzavanjem, odnosno isparavanjem.
- zračenje je jedna od najnovijih metoda čuvanja životnih namirnica, čije mogućnosti ni do danas
nisu sagledane. Za zračenje se upotrebljavaju ultravioletni, rentgenski , beta i gama zraci.
- filtracija, kao fizička metoda čuvanja lako-kvarljive robe bazira se na tome da izvesna cedila sa
finim porama mogu da zadrže neke krupnije mikroorganizme. Takva cedila nazivaju se ultrafiltri a
primenjuju se kod dobijanja prirodnih voćnih sokova.
Hemijske metode čuvanja - ovim metodama se lako-kvarljivoj robi dodaju neke materije-
konzervansi- koje uništavaju mikroorganizme, ili ih sprečavaju u razvoju. Kao konzervansi mogu se
upotrebiti: kuhinjska so, kiseline, šećer, masti i ulja, dim i hemijski konzervansi, a za svaki
konzervans postoje odgovarajuće metode hemijskog konzerviranja.
U hemijske metode spadaju:
- soljenje (koristi se suva so) i salamurenje (uronjavanje robe u koncentrisan slan rastvor),
- slađenje (zaštita robe od kvarenja upotrebom šećera),

21
 - kiseljenje (povećanje kiselosti robe u tolikoj meri da se onemogući razvoj mikroorganizama i
delovanje fermenata, kao i uništavanje bakterija). Koriste se organske kiseline: mravlja, sirćetna,
limunska, vinska, jabučna i dr. Kuhinjska so pojačava delovanje organskih kiselina, pa se dodaje
kod kiseljenja nekih vrsta povrća.
- konzerviranje mastima i uljima, kao zaštita robe je povoljna jer ovi konzervansi ne sadrže vodu, a
sadrže manje ili više slobodnih masnih kiselina koje imaju izvesno baktericidno dejstvo (uništava
bakterije). Koriste se za konzerviranje robe u kojoj su već nekim drugim metodama uništeni
mikroorganizmi i fermenti.
- dimljenje, kao postupak konzerviranja samo mesaa i mesnih prerađevina. Dim ima baktericidno
dejstvo ili pak bakteriostatičko delovanje (sprečavanje razvoja bakterija) kada prodre u unutrašost
proizvoda. Dim ima dvojako dejstvo: daje proizvodu specifične organoleptičke osobine i deluje kao
blag konzervans.
- konzerviranje hemijskim konzervansima, vrši se uz primenu agenasa kojih u svežim životnim
namirnicama nema, koje već u minimalnim količinama sprečavaju kvarenje robe. Količine
hemijskih konzervanasa moraju biti regulisane zakonskim propisima i ne smeju biti štetni po
zdravlje. Kod nas se koriste: sumporna kiselina, sorbinske kiseline, mravlja kiselina, benzoeve
kiseline dok je upotreba salicidne kiseline zabraljena. U širem smislu tu se ubrajaju i sredstva protiv
klijanja pojedinih namirnica, sredstva koja se dodaju da proizvodi ne gube vlagu i uvenu, insekticidi
itd.

4. Vozila za transport lako-kvarljive robe

Za prevoz lako-kvarljive robe na dužim relacijama potrebno je obezbediti posebna transportna

vozila u vidu vagona, kamiona, brodova aviona ili specijalnih kontenera. Vozila treba da su sa
naznakom koja se nalazi i na ambalaži za lako-kvarljivu robu "PERISHABLE" ili
"POKVARLJIVO".
Prema uslovima koje vozila za transport obezbeđuju robi prilikom prevoza, vozila mogu biti:
a) sa provetravanjem, bilo pomoću ostavljenih otvora za prirodno strujanje vazduha pri kretanju
vozila, ili pomoću ugrađenih ventilatora koji se pokreću strujanjem vazduha pri kretanju vozila ili
posebnim mehaničkim pogonom. Ova vozila su za kraće relacije i robu koja je manje kvarljiva,
b) sa izotermičkom izolacijom, kada je tovarni prostor obložen sa svih strana termo-izolacionim
materijalom,
v) vozila hladnjače bez sopstevene proizvodnje hladnoće, kada se hlađenje vozila sa termo-
izolacijom postiže primenom vodenog leda, suvog leda ili tečnim azotom uz odgovarajuću izolaciju,
ili nekim drugim izvorima hladnoće. Prema efikasnosti hlađenja ova vozila se dele:
 klasa A, gde su vozila hladnjače u kojima se može sniziti temperatura na +5 0S, pri
spoljnoj od +250S, pa su pogodna za prevoz rashlađenih životnih namirnica,
 klasa B, gde su vozila hladnjače u kojima se može sniziti temperatura do - 18 0S, pri
spoljnoj temperaturi od +250S, i pogodne su za prevoz smrznutih proizvoda.

g) vozila hladnjače sa sopstvenom proizvodnjom hladnoće, imaju ugrađene kompresore ili agregate
za proizvodnju hladnoće, da bi se obezbedilo hlađenje najmanje u trajanju od 12 časova, pri spoljnoj
temperaturi od +300S, a dele se u tri klase:
 klasa A, gde su vozila hladnjače koje održavaju temperature između +120S i 00S,
pogodne su za transport svežih životnih namirnica,
 klasa B, gde su vozila hladnjače koje održavaju temperature između +120S i -100S,
pogodne su za transport rashlađenih životnih namirnica,
 klasa C, gde su vozila hladnjače koje održavaju temperature između +12 0S i -200S,
pogodne su za transport smrznutih proizvoda,
d) sa termičkim uređajima za zagrevanje, tako da se u vozilu pri spoljnoj temperaturi od najniže
-200S mogu održavati temperature do +120S u trajanju od najmanje 12 sati.

22