8.

Furijeova analiza

8.1. Periodične funkcije

Značajno svojstvo sinusoidne funkcije sin t    je njena periodičnost. Vrednosti

koje funkcija uzima kada se t menja u intervalu  0 , 2    ponavljaju se kada se t
menja u intervalima  2  , 4   ,  4  , 6   ... a grafik funkcije se
periodično ponavlja. Ako ovu funkciju označimo sa S  t  , njeno svojstvo
periodičnosti predstavjeno je jednačinom

S  t   S  t  2   ,

koja je tačna za sve vrednosti t. Svaka funkcija F  t  koja zadovoljava jednačinu

F t   F t  T  (1.1)

za sve vrednosti t, ima isto svojstvo periodičnosti i prema tome naziva se periodična
funkcija sa periodom T. Njen grafik ima oblik talasa, sastavjen je od sukcesivnih,
sličnih lukova od kojih svaki pokriva interval dužine T. Na slici 1.1 prikazan je
jednostavan, ne-sinusoidni slučaj periodične funkcije, grafik funkcije definisane sa
(1.1) i jednačinama
4 1 
Ft  t  1,  T  t  0 
T 2 
Ft  
4
 1, 0  t 
1
T


(1.2)
T 2 


Očigledno je da se bilo koja vrednost u određenom trenutku t koji izaberemo

periodično ponavlja sa periodom 2T .

Zamenjujući u (1.1) t sa t  T , nalazimo da je F  t  T   F  t  2T  odakle sledi da

je F  t   F  t  2T  , tj. da F  t  takođe ima period od 2T . U stvari lako je pokazati
da F  t  ima periode T ,2T ,3T ,... U daljem tekstu, T će označavati najmanji
period F  t  .

Frekvencija f periodične funkcije sa vremenskom varijablom t, koja se pojavljuje u

(1.1), je broj talasa ili ciklusa koje funkcija ima u jedinici vremena. Kako je svaki
ciklus kompletiran za T sec, f  1 T kao u sinusoidnom slučaju. Takođe, pogodno
je definisati ugaonu frekvenciju funkcije,  , posredstvom jednačine
  2f  2 T .

Sinusne funkcije sin t    pripadaju klasi periodičnih funkcija sa elementarnim

svojstvima; Furije (Fourier, 1768-1830) je došao do izvanrednog otkrića da se sve *
periodične funkcije mogu jednostavno izraziti kao suma takvih elementarnih funkcija.
*
Sa izuzetkom izvesnih funkcija prilično kompleksnog ponašanja, ali od malog značaja za
inženjere.
 F (t)
+1
-T - ½ T ½ T T
0 t
-1

Slika 1.1. Jednostavna periodična funkcija

Furije je otkrio a Dirihle (Dirichlet, 1805-1859) pod opštim uslovima dokazao (odeljak
1.3) da se F  t  ako je periodična, ugaone frekvencije  , može predstaviti u obliku

1
F t   A o   A n cos  n t   n . (1.3)
2 n 1

Svaki član ovog reda je periodičan, sa periodom 2  , a cos  n t   n  ima

najmanji perod 2 n  . Prema tome, suma je takođe periodična sa periodom
2  .


Srednja vrednost svakog člana reda A n cos  n t   n  očigledno je nula, pa je
n 1

1
takva i srednja vrednost reda. Stoga A 0 predstavlja srednju vrednost od F .
2
Član A 1 cos  t   1  ima najnižu frekvenciju i zove se osnovni (fundamentalni)
član. Član A n cos  n t   n  ima frekvenciju n puta veću od osnovne frekvencije i
zove se n -ti harmonik.

Da bi red (1.3) konvergirao neophodno je da A n  0 kada n   . Zbog toga je u

praktičnim slučajevima moguće zanemariti harmonike iza nekog stupnja i time
obezbediti aproksimaciju periodične funkcije koja se razmatra.

Stavljajući da je

Ao  ao , A n cos  n  a n , A n sin  n  bn

u (1.3), transformišemo F  t  u

1
F t   a 0    a n cos n t  bn sin n t . (1.4)
2 n 1

Ovaj izraz je standardni oblik Furijeovog reda.

8.2. Izračunavanje koeficijenata Furijeovog reda

Pomoću periodične funkcije F  t  , poznatog perioda, pokazaćemo kako se iz

jednačine (1.4) izračunavaju koeficijenti Furijeovog reda a n i b n .

Ako su m i n nule ili bilo koji celi pozitivni brojevi i ako je m  n , a  uzima bilo
koju vrednost imamo da je
   2    2 
1
 cos mtdt 
2   cos m  nt  cos m  n t dt
2
1 sin  m  n t sin  m  n t


 
2  m  n   m  n  

0 (1.5)

a ako je m n
 2    2 
1
 cos n tdt   1  cos 2n t  dt
2

 2
 2 
1 sin 2 n t
 t
2 2n  
  . (1.6)

Slično dobijamo rezultate

  2 

 sin mt sin ntdt 0 m  n
 (1.7)

  m  n
 2 

 cos m t sin n t  0 , (1.8)

poslednji rezultat je tačan za m n ili m  n .

Množeći (1.4) sa cos m t i integraleći ga na celom periodu  ,  2  ,

dobijamo

 2    2 
1
 F  t  cos m tdt 
 2
ao  cos m tdt
   2   2 

   a n  cos m t cos n tdt  bn  cos m t sin n tdt ,

n 1 

  

gde smo pretpostavili da smemo da integralimo beskonačne redove član po član.

S obzirom na rezultate (1.5)-(1.8), jedini član sa desne strane ove jednačine koji nije
jednak nuli je onaj za koji je m  n i time se jednačina svodi na

 2   2 

 F  t  cos m tdt  am  cos m tdt 
2
am ,


pod pretpostavkom da je m  0 . Odatle

 2 

am 
  F  t  cos m tdt . (1.9)
Da bi izračunali a 0 , (1.4) integralimo na celom periodu i dobijamo

  2    2      2   2 

1
 F  t  dt  2
a0  dt   
 n 
n 1 
a cos n tdt  b n  sin n tdt 

  

 a0 ,


kada je m  0 , a prema rezultatima (1.5) i (1.8), svi drugi članovi su jednaki nuli.

Dakle

 2 

a0 
  F  t  dt , (1.10)

1
što ukazuje da je (1.9) tačno za m  0 ,1,2 ,... Koeficijent uz član a 0 u (1.4)
2
uveden je radi postizanja uopštenog oblika jednačine (1.9).

Da bi izračunali bm , množimo (1.4) sa sin m t i integralimo na celom periodu.

Rezultat je

 2 

bm 
  F  t  sin m tdt . (1.11)

Prema tome, izračunavanje koeficijenata a m i bm sveli smo na jednostavno

integraljenje, a u daljem tekstu ovog odeljka bavićemo se ovim izračunavanjem
kada F  t  uzima brojne oblike od praktičnog značaja.

Primeri

1. Povorka pravougaonih impulsa

Pretpostavimo da je svaki impuls jedinične amplitude, tako da grafik F  t  izgleda

kao na Slici 1.2. Uzećemo da je vremenski period između početaka sukcesivnih
impulsa, i stoga period F  t  , 2  a tada je  ugaona frekvencija talasnog
oblika. Trajanje svakog impulsa je 2  .

F ( t)

    0   t
   
 Slika 1.2. Povorka pravougaonih impulsa jedinične amplitude

Uzimanjem početnog vremena t kako je pokazano na slici, F  t  je definisano na

celom periodu     ,  2      jednačinama

F  t   1,     t   
F  t   0,    t   2     .

Integraljenjem na ovom periodu koristeći (1.9)


 2    
 
am 
 F  t  cos m tdt 
 cos m tdt
 
 
2 sin m 
 m 0
m
 2 m  0.

Iz (1.11) na sličan način moguće je dokazati da je bm  0 za svako m.

Prema tome Furijeov red za F  t  je

 
sin m  
F  t    1  2  cos m t  . (1.12)
 m 1 m  

Zapazimo da su (kada je sin m  negativan) svi harmonici u fazi ili anti-fazi jedan
1
sa drugim. Osnovni je 2 sin  cos t  . Uzimanjem da je   i zanemarivanjem
3
svih članova osim konstantnog i osnovnog člana , dobijamo prvu aproksimaciju
F  t  , koja je na slici 1.3. prikazana punom linijom.

F (t)

 
 

0 t

Slika 1.3. Aproksimacije povorke impulsa

Uključenje drugog harmonika rezultira isprekidanom linijom na slici 1.3., a uključenje
četvrtog harmonika (treći je nula ) rezultira tačkastom linijom.

m-ti harmonik ima amplitudu: 2 sin m  m  puta amplituda člana nulte

frekvencije (tj. konstantnog člana). Na slici 1.4. grafički je prikazan način na koji se
ovaj faktor menja sa povećanjem m . Vertikalne linije predstavljaju amplitude
harmonika u redosledu prikazanom duž horizontalne ose. Ovakav dijagram se zove
spektar funkcije F  t  . Uzeto je da je   0.1 .

10 15
0 5 20 25 30 m

Slika 1.4. Spektar povorke impulsa

2. »Testerasti« talasni oblik ugaone frekvencije 

Promena napona između X-ploča katodnog osciloskopa ima »testerasti« talasni
oblik prikazan na slici 1.5.

F (t)
-+ 1
 
 
 
-

0
-

t
 
--1

Slika 1.5. Testerasti talasni oblik

F  t  je na periodu     ,  2      definisana jednačinama

F  t   t      t   
    t   1       t   2     .

Odatle, koristeći (1.11)

   2  
 
t  
   t 
bm 
  
sin m tdt 
 
  1   
sin m tdt

 

 2 cos m  2 sin m    2 cos m  2 sin m  

    
 m m    m 
2 2
1   m 2 2 
2 sin m 

 1   m 2 2

svaki integral je izračunat parcijalnim integraljenjem.

Korišćenjem (1.9) moguće je pokazati da je a m  0 za svako m . Odatle sledi da je


2 1
F t   m sin m  sin m t . (1.13)
 1    2 m 1
2

U slučaju kada nagibi dve prave linije (jednakih veličina) formiraju zubac jednake
1
veličine,   i
2

8  1 1 
F t   2 
sin t  2 sin 3t  2 sin 5t  ...  (1.14)
  3 5 

F ( t)


  
    0        t
   

Slika 1.6. Povorka vrhova kosinusnih talasa

3. Povorka vrhova kosinusnih talasa

Talasni oblik koji ćemo razmatrati prikazan je na slici 1.6., i definisan je na periodu
 2 
r,  r  jednačinama
  

2
F t   0, r t  r

2 2
 cos t  cos r , r t  r .
 
Integraljenjem na ovom periodu, nalazimo da je
2
r


am 
   cos t  cos r  cos m tdt
2
r

2
  sin r  r  m 0

1 1 
    sin 2  m 1
 2 
1  sin  m  1  sin  m  1  
    m  0 ,1
m  m 1 m 1 

i takođe da je bm  0 za svako m.

Dakle

 1 
F  t   sin    cos      sin 2  cos t
 2 

1  sin  m  1  sin  m  1  
    cos m  (1.15)
m 2 m  m 1 m 1 

8.3.Ponašanje Furijeovog reda pri diskontinuitetu

Prva uspešna istraživanja konvergencije Furijeovih redova izvršio je Dirihle, koji je

dokazao da ako je F  t  periodična funkcija, definisana na periodu  0 , T  , na takav
način da ovaj interval može biti podeljen u konačan broj pod-intervala, od kojih u
svakom F  t  ostaje konstantno ili postepeno raste ili opada, tada Furijeov red
F  t  , dat jednačinom (1.4), konvergira ka F  t  za svaku vrednost t za koju je
1
F  t  neprekidno i konvergira ka  F  t  0   F  t  0  za svaku vrednost t u kojoj
2
je F  t  diskontinualno. Svaka funkcija koju smo u ovom poglavlju proširili u Furijeov
red zadovoljava Dirihleove uslove, koji su dovoljno opšti za sve funkcije od
praktičnog značaja.

Kao primer, razmatraćemo funkciju F  t  koja definiše povorku impulsa grafički

prikazanu na slici 1.2. Dirihleovi uslovi su zadovoljeni sa F  t  koje je konstantno
nad svakim od intervala    ,  2       ,   2      ,  2       . Prema tome,
Furijeov red (1.12) konvergira ka F  t  za sve vrednosti t osim onih kao što su
t    u kojem je F  t  diskontinualno. Očigledno je da je

F     0   1, F     0   0

i odatle, za t    , red konvergira ka 1 2 . Zamenjujući ovu vrednost t u

(1.12), dolazimo do rezultata
 1 1 
sin 2m 
 
4  2 m 1 2m 

a uzimajući da je   1 4 dobijamo

 1 1
 1    ...
4 3 5

što je dobro poznat Gregorijev (Gregory) red za  .

Zbog svega što sledi u ovom i sledećem poglavlju, pogodno je da odredimo da je

1
vrednost koju uzima funkcija F  t  u diskontinuitetu  F  t  0   F  t  0  , da bi njen
2
Furijeov red, ako je periodična, i njen integral, ako nije, uvek konvergirao ka F  t  .
Iz ovog razloga, izabrano je da vrednost H  t  za t  0 bude 1 2 .

Bez obzira na to da li F  t  zadovoljava Dirihleove uslove, ili ne, ako su a n , bn

definisani integralima (1.9) i (1.11) red (1.4) će biti definisan, i uobičajeno je da se
na njega gleda kao na Furijeov red F  t  . Međutim, ovaj red će konvergirati ka sumi
F  t  , samo pod uslovom da je F  t  ograničeno tako da zadovolji Dirihleove
uslove.

Neka je F n  t  suma reda datog jednačinom (1.12) i neka uključuje n -ti harmonik.
Kada n   , F n  t   F  t  za sve vrednosti t . Na slici 1.10, prikazani su grafici
više
 V R U W F7 F9
T
S F 11
F13
F15

Q
F5

P F3

F1

N
t0 t

1.7. Gibov (Gibb) fenomen

funkcija F n , za rastuće vrednosti n u blizini t    (na slici  ima vrednost

0.5). Kako n raste ne postoji tendencija da se dva maksimuma na grafiku F  t 
izgube, sa jedne ili druge strane diskontinuiteta, iako se postepeno pomeraju bliže
diskontinuitetu. Ovo ni na koji način ne protivreči tvrdnji da za vrednost t , koliko
god da je blizu diskontinuitetu, F n  t   F  t  kada n   . Izborom takve vrednosti t
, sa dovoljno velikim n možemo učiniti da maksimum pređe na stranu ove
vrednosti t u smeru diskontinuiteta i posle toga, ako dalje povećavamo n ,
F n  t   F  t  za ovu specifičnu vrednost t na oscilatorni način. Prema tome, kada
je t  t 0 F n  t 0  uzima vrednosti PN, QN, RN, i SN kada n uzima vrednosti 1, 3, 5
i 7 respektivno. Dalje povećanje n prouzrokovaće da maksimum pređe na desnu
stranu ove ordinate prema diskontinuitetu , i F n  t 0  uzima vrednosti TN, UN, VN,
WN kada n uzima vrednosti 9, 11, 13 i 15 respektivno.
Kako n nastavlja da raste, F n  t 0  oscilira oko vrednosti F  t 0   1 , težeći joj kao
granici kada n   . Grafik F n  t  se sve više i više približava krivoj prikazanoj na
slici 1.8. Ovaj fenomen može biti opisan kao tendencija da kod F n  t  dodje do
premašenja kada t prolazi kroz diskontinuitet F  t  . Fenomen je prikazan
Furijeovim redom svih funkcija u njihovom diskontinuitetu, a prvi ga je zapazio Gibs
(1899). Ovim se otkriva da nam

t
 Slika 1.8. F n  t  za veoma veliko n
Furijeov red obezbeđuje slabu predstavu periodičnih funkcija u okolini njihovih
diskontinuiteta. U bilo kom problemu u kome je potrebno da se takva funkcija
zameni njenim Furijeovim redom, treba imati na umu da je time ponašanje funkcije u
njenim diskontinuitetima promenjeno u tip ponašanja prikazan na slici 1.8. Ako je
ova modifikacija problema prihvatljiva, tada možemo nastaviti sa korišćenjem
Furijeovog reda (u suprotnom ne možemo).

8.4. Diferenciranje i integraljenje Furijeovog reda

Pretpostavimo da je F  t  periodična, sa periodom 2  , i da je neprekidna.

Pretpostavimo dalje da njen izvod F '  t  postoji i da je svuda neprekidan sem u
konačnom broju tačaka u bilo kom periodu u kome može imati konačne
diskontinuitete. Tada je F '  t  periodična sa periodom 2  i poseduje Furijeov
red. Neka su  a n , bn  koeficijenti Furijeovog reda F  t  , i neka su a '
n , bn' 
odgovarajući koeficijenti reda F  t  . Integraljenjem po delovima
'

2 

 F t  cos n tdt
'
an  '

 0
2 
 n 2
F  t  cos n t  F  t  sin n tdt
2 
 
 0
 0
    2  
 F    F  0    n b n
   
 n bn , (1.16)

zato što je F  t  periodična i neprekidna.

'
Slično, možemo dokazati da je bn  n a n . (1.17)

Furijeov red za F  t  je


1
2
a0   a n cos n t  b n sin n t .
n 1

Diferenciranjem ovog reda, član po član, dobijamo Furijeov red



  n b
n 1
n cos n t  n a n sin n t  (1.18)

koji je, po onome što je ranije dokazano, Furijeov red F '  t  .

Pod iznetim uslovima, da bi dobili Furijeov red F '  t  imamo pravo da diferenciramo
Furijeov red F  t  član po član. Ako F '  t  zadovoljava Dirihleove uslove, ovako
izračunat red konvergiraće ka F '  t  za bilo koju vrednost t za koju je F '  t 
neprekidno.

1
Na primer, uzimajući da je u analizi »testerastog« talasnog oblika   , iz
2
jednačine (1.14) dobijamo

8  1 1 
F t    sin t  2 sin 3t  2 sin 5  ... ,
2  3 5 

gde je F  t   2t  ,    2  t   2  i F  t   2    t   ,
 2  t  3 2  . Diferencirajući član po član dobijamo Furijeov red

8  1 1 
 cos t  cos 3t  cos 5t  ... ,
 
2
3 5 

koji je odgovarajući red za diferenciranu funkciju F '  t  , definisanu sa:

F '  t   2  ,   2  t   2 ;
F '
t    2 ,  2  t  3 2 .
 F '  t  u periodu     ,   zadovoljava Dirihleove uslove, i stoga njen Furijeov
red konvergira u ovom periodu ka F '  t  sa izuzetkom diskontinuiteta t    2 .
Za ove vrednosti t očigledno je da je suma reda jednaka nuli (odeljak 1.2).

Kako je F '  t  neprekidna, ne smemo ponovo da diferenciramo njen red. Ako to

uradimo, dobijeni red je

8 2
  sin t  sin 3t  sin 5t  ...  ,
2

koji je divergentan.

Sada ćemo razmotriti integraljenje Furijeovog reda. Neodređen integral od F  t  nije

obavezno periodičan i stoga ne poseduje, u principu, Furijeov red. Međutim,
možemo definisati funkciju G  t  , u bliskoj vezi sa integralom F  t  , za koju je
moguće dokazati da je periodična. Definišemo G  t  tako da je

t t
 1  1
G  t     F  s   a 0 ds   F  s  ds  a 0 t (1.19)
0 
2  0
2

Tada

t 2 
 2  1 
G t    F  s  ds  a 0t  a 0
   0
2 
2  t 2 
1 
  F  s  ds 
0 2

 
F  s  ds 
2
a 0t  a 0


a kako je

2 

a0 
  F  s ds
0
t  2 
2
t t
 
 F  s  ds   F  u  du   F  u  du ,
2  0    0

imamo da je

 2 
t
1
G t     F  u  du  a 0 t  G  t .
   0 2
U svim praktičnim slučajevima G  t  će zadovoljiti Dirihleove uslove, pa prema tome
poseduje Furijeov red čija je suma u skladu sa objašnjenem iz odeljka 1.2. *
Napišimo


1
G t   A 0    A n cos n t  B n sin n t 
2 n 1

gde je, za n  1 , integraljenjem po delovima i zapažanjem iz jednačine (1.19) da je

1
G ' t   F t   a 0
2

2 

An 
  G  t  cos n tdt
0

2 2

 sin n t  1  1 
 G t    F  t   2 a 0  sin n tdt
 n 0 n 0 
2 
1

n  F  t  sin n t
0

  bn n  .

Slično možemo pokazati da je B n  a n n  . Odatle

1 
a sin n t  bn cos n t
G t   A0   n (1.20)
2 n 1 n

Stavljajući u (1.20) da je t  0 , nalazimo da je


1 b
0 A0   n
2 n 1 n 


1 b
i odatle A 0   n . Zamenjujući A 0 u (1.20) dobijamo
2 n 1 n 


a n sin n t  bn 1  cos n t 
G t    (1.21)
n 1 n

što je, s obzirom na (1.19) ekvivalentno sa

t
1 
a n sin n t  bn 1  cos n t 
 F  s  ds  2 a
0
0 t 
n 1 n
. (1.22)

*
Moguće je pokazati da čak iako G  t  ne zadovoljava Dirihleove uslove, takve
ograničavajuće prirode je da je suma njegovih Furijeovih redova u skladu sa odeljkom 1.2
Desna strana ove jednačine je rezultat integraljenja Furijeovog reda F  s  , član po
član, između granica 0 i t . Stoga, (1.22) pokazuje da je rezultat integraljenja član
po član Furijeovog reda F  s  između granica  0 , t  , red koji konvergira sumi koja
je integral F  s  između istih granica. Potrebno je shvatiti generalizaciju koju daje
ovaj rezultat. Njegova valjanost je obezbeđena, a da nije neophodno da se
pretpostavi da Furijeov red F  s  treba da konvergira ka F  s  . U stvari, ovaj
poslednji red može da divergira.

Za donju granicu integraljenja izabrana je nula, samo zato što je ona pogodna
(moguće je ponavljanje gornjeg dokaza korišćenjem bilo koje druge donje granice).

Primer

Neka su  a n , bn  koeficijenti Furijeovog reda koji odgovaraju povorci jediničnih

impulsa razdvojenih vremenskim intervalima 2  . Tada F  t  možemo da
definišemo jednačinom

F t    t ,    t    .

Sledi da je



 
an 
   t  cos n tdt 






  t  sin n tdt  0
 
bn 



a da je Furijeov red F  t 

 1 
  cos t  cos 2t  cos 3t  ... .
 2 
Ovaj red divergira. Naravno,   t  ne zadovoljava Dirihleove uslove.

Međutim, integraljenjem možemo dobiti

t
t 1 1 
 F  s  ds  2    sin t  2 sin 2t  ... 
0
(1.23)

i red na desnoj strani ove jednačine konvergira. Precizna definicija integrala na levoj
strani ove jednačine nije odmah jasna, jer ako je 0  t  2  ,

t t

 F  s  ds 
0
   s  ds
0
1

t t

 F  s ds 
0
   s ds
0
0

tj. integral poseduje diskontinuitet s obzirom na donju granicu integraljenja, čija je

vrednost nula. U saglasnosti sa principom navedenim u odeljku 1.2 uzimamo

t
1
 F  s ds  2 ,
0
0  t  2  .

Isti princip pokazuje da je

t
3
 F  s  ds  2 ,
0
2   t  4 

5
 , 4    t  6 
2
t

i tako dalje. Grafik  F s

0
prikazan je na slici 1.9.

Poteškoće koje smo upravo savladali ne pojavljuju se ako za donju granicu

integraljenja izaberemo, recimo,    . Korišćenjem ove donje granice može da
se izračuna ekspanzija »stepeničaste« funkcije, i da se verifikuje (1.23).
Možemo verifikovati (1.23) i na sledeći način. Isprekidana linija na slici 1.9.
predstavlja funkciju t 2 . Sa slike je jasno da je
t
t
 F  s  ds  2
0
 G t  (1.24)

1 t
da je periodična i da je na periodu  0 , 2   definisana jednačinom G  t   
2 2
. Sada se može proveriti da je Furijeov red G  t 
 1 1 
G t    sin t  sin 2t  ... . (1.25)
 2 

-
 -
 -
-
 -
-
 -
-

                           
-

-
 t
Slika 1.9. Grafik stepenaste funkcije

Jednačine (1.24), (1.25) zajedno su ekvivalent jednačini (1.23).

8.5. Neparne i parne periodične funkcije. Sinusni i kosinusni redovi

Ako F  t  ima period 2  i ako je neparna funkcija, tada

 
 

0


an   F  t  cos ntdt   F  t  cos ntdt   F  t  cos ntdt 0
 
 

 
 
  F   s  cos n sds   F  t  cos n tdt ,
0 0

gde je t  s i, kako je F   s    F  s  , sledi da je a n  0 .

Slično

 
 
 0


bn   F  t  sin ntdt   F  t  sin ntdt   F  t  sin ntdt 0
 
 
 
 
   F   s  sin n sds   F  t  sin n tdt
0 0

i odatle, ponovo koristeći F   s    F  s  , dobijamo

 

2
F  t  sin n tdt ,
 0
bn  (1.26)

izražavajući b n kao integral nad polovinom perioda od F  t  . Primetimo da ako

(1.26) koristimo za izračunavanje b n , polovina perioda integraljenja nije proizvoljna,
već moramo uzeti da je interval  0 ,   .

Dakle, Furijeov red neparne periodične funkcije je sinusni red koji ne sadrži ni
kosinusne ni konstantne članove.

Slično, ako je F  t  periodična i parna, možemo dokazati da je bn  0 i



2
F  t  cos n tdt
 0
an  (1.27)

a odgovarajući Furijeov red je kosinusni red koji ne sadrži sinusne članove,a može
sadržati konsatantni član.
8.6. Proširenje funkcije definisane na konačnom intervalu u Furijeov red

Ako je f  t  definisana na bilo kom konačnom intervalu dužine T , ako na ovom

intervalu zadovoljava Dirihleove uslove i ako f  t  ili nije definisana za druge
vrednosti t , ili takve vrednosti nisu bitne za problem koji razmatramo, možemo
uvesti funkciju F  t  koja je identična sa f  t  na datom intervalu i definisana na
nekom drugom mestu tako da je periodična sa periodom T . Ovu funkciju F  t 
sada možemo proširiti u Furijeov red čija će suma, osim u diskontinuitetima, biti
F  t  i stoga će na konačnom intervalu konvergirati ka f  t  . Ovaj postupak
objasnićemo sledećim primerom.
Primer
Proširiti funkciju e t u Furijeov red validan na intervalu  0 ,1 

Razmatramo periodičnu funkciju F  t  , ugaone frekvencije 2 , koja je na periodu

 0 ,1  data sa F  t   e t . Njen grafik je prikazan na slici 1.10.
Koeficijenti Furijeovog reda za F  t  su

2 e  1 
1
a n  2  e t cos 2ntdt  ,
0 4 2 n 2  1
4n  e  1 
1
bn  2  e t sin 2ntdt   ,
0 4 2 n 2  1

i odatle, za 0  t  1 , na kojem je F  t   e t imamo sledeće proširenje

 
cos 2nt  2n sin 2nt 
e t   e  1 1  2 . (1.28)
 n 1 4 2 n 2  1 

Proširenje nije validno u krajnjim tačkama intervala  0 ,1  , jer je u jednoj i drugoj

1
tački F  t  diskontinualno. U t  0 odgovarajuća suma je  F   0   F   0  koja,
2
1
kako se vidi iz slike 1.10, ima vrednost  e  1  .
2

F (t)

-1 0 1 2 3 t
 Slika 1.10. Periodična funkcija koja odgovara e t
Zamenjujući t  0 u Furijeov red, dobijamo rezultat

1 3e
 4
n 1
2

n 2  1 4 e 1
.

Suma reda u t  1 je ista. Izvan intervala  0 ,1  suma reda je F  t  i tada ovo nije
jednako e t .Ako smo za dato f  t  na intervalu dužine T , u mogućnosti da F  t 
postavimo tako da bude indentično sa f  t  na datom intervalu, da bude neparna
funkcija i da bude periodična, Furijeov red za F  t  biće sinusni red koji će, na
datom konačnom intervalu, konvergirati ka f  t  .
Primer

Proširiti e t u sinusni red validan na  0 ,1 

Postavićemo funkciju F  t  tako da:

F  t   e  t   1  t  0 , F t   et  0  t  1 ,
i F  t  je definisana za sve druge vrednosti t tako što je periodična sa periodom
2 . Tada je F  t  neparna i ima grafik prikazan na slici 1.11.

Ugaona frekvencija F  t  je  i za jednačinu (1.26) nalazimo

1
bn  2  sin n dt 
2n  1    1   n 1
e ,
0 n 2 2  1

F (t)
-e

-2 -1 0 1 2 3 t
-1

- -e

Slika 1.11. Neparna periodična funkcija koja odgovara e t

tako da je traženi red

  e 1 2 e  1  3 e  1  
2  2 sin t  2 2 sin 2t  2 2 sin 3t  ...  . (1.29)
  1 2  1 3  1 

Ovaj red konvergira ka e t za 0  t  1 . U diskonuitetima F  t  , t  0 i 1, suma

ovog reda je nula.

Definisanjem F  t  tako da bude identična datoj funkciji f  t  na intervalu dužine

T , da je parna i periodična i da proširuje F  t  u kosinusni red, obezbeđujemo
kosinusno proširenje za f  t  , validno na datom intervalu dužine T .

Primer

Proširiti e t u kosinusni red validan na  0 ,1 

Definisaćemo F  t  tako da ima period 2 i da je na periodu   1,1  određena

jednačinama

F  t   e t   1  t  0 , F t   et  0  t  1
F  t  je parna funkcija i ima grafik prikazan na slici 1.12. Koristeći jednačinu (1.27)
nalazimo da je

1
a n  2  e t cos ntdt 

2  1 e 1
n

,

0  2n 2 1

tako da je traženi red

2 e  1  2 e  1 
2 e  1   cos t  2 2 cos 2t  .... (1.30)
 1
2
2  1

Ovaj red konvergira ka e t u celom intervalu  0 ,1  uključujući krajnje tačke, pošto je

sa slike 1.12. jasno da F  t  nije diskontinualno u t  0 ili t  1 .
 F (t)

-e

-1 0 1 2 3 t

Slika 1.12. Parna periodična funkcija koja odgovara e t

8.7. Furijeova teorema integrala

Ako je F  t  definisana na nekom intervalu     ,   , možemo je proširiti u

Furijeov red validan na ovom intervalu, tako što ćemo na osnovu periodičnosti,
proširiti njenu specifikaciju na sve vrednosti t . Proces je opisan u prethodnom
odeljku. Puštajući da   0 , dobijamo formulu za F  t  koja je validna za sve
vrednosti t i koja se zove Furijeova teorema integrala. Pod uslovom da
zadovoljava Dirihleove uslove F  t  , je definisana u diskontinuitetu.


1
F t   a 0    a n cos n t  bn sin n t 
2 n 1

gde je

 
 
 
an 
  F  s  cos n sds , bn 
  F  s  sin n sds .
 
 

Zamenjujući u F  t  integrale za a n , bn dobijamo



 

  

F t    F  s  ds   cos n t  F  s  cos n sds
2   n 1
  

  




 sin n t  F  s  sin n sds 



 
  
 
  

2  F  s  ds     F  s  cos n t cos n s
n 1
 
 
 sin n t sin n s  ds
 
 
  

2  F  s ds 
 
  F  s  cos n   t  s ds .
n 1 
 
 

Ali, kako je cos  n  t  s    cos n  t  s  ovaj rezultat je ekvivalentan sa


 
1
F t      F  s  cos n   t  s  ds . (1.31)
2 n   


Ako sada pretpostavimo da je  malo, imamo


 

 F  s  cos n   t  s  ds 
 
 F  s  cos n   t  s  ds    n  



za sve vrednosti n , pod uslovom da integral sa beskonačnim granicama

konvergira. Odatle, jednačinu (1.31) možemo napisati ovako


1
F t      n  . (1.32)
2 n  

Ali, za malo  važi

 

   n   
n  
   u  du ,


iz osnovne definicije određenog integrala. Prema tome (1.32) je približno

  
1 1
F t      u  du   du  F  s  cos u  t  s  ds . (1.33)
2 
2  

Kad   0 , možemo dokazati da se povećava tačnost (1.33), i da postaje tačna

kada se dostigne granica. (1.33) je formula Furijeovog integrala za funkciju F  t 
koja je definisana za sve vrednosti t i koja zadovoljava Dirihleove uslove. Za oba
integrala koja se pojavljuju u ovoj formuli da bi konvergirali dovoljno je da


 F  t  dt konvergira i ovo će biti slučaj ako, na primer, F  t  opada brže nego



1 t 2 kada t   .
U diskontinuitetu u F  t  formula ostaje tačna pod uslovom da za vrednost funkcije
1
u diskontinuitetu uzmemo  F  t  0   F  t  0  .
2

Ako napišemo da je


 F  s  cos u  t  s  ds

 f  u ,t , (1.34)

tada se (1.33) pojavljuje u obliku


1
F t    f  u , t  du , (1.35)
2 

čime je F  t  predstavljena kao određeni integral.

Primer

Izračunati Furijeovu predstavu integrala funkcije F  t  definisane tako da je

F t   0,    t  T , T t 
 1 2T , T  t  T .

Grafik ove funkcije prikazan je na slici 1.13. Izgleda kao jedan jedini impuls centriran
u trenutku t  0 . Oblast ispod krive je jedinica i stoga, kada T  0 , približava se
funkciji jediničnog impulsa.

U ovom slučaju iz jednačine (1.34) imamo

1 sin u  t  s 
T T
1
f u ,t    cos u  t  s  ds 
2T T 2T u T
sin uT
 cos ut ,
uT

F (t)
1 2T

-T 0 T t
 Slika 1.13. Jedinični pravougaoni impuls

i odatle, zamenjujući u jednačinu (1.35), dobijamo


1 sin uT
F t    cos utdt . (1.36)
2 
uT

U diskontinuitetima t  T , ovaj integral uzima vrednost 1 4T .

Ako u podintegralnoj funkciji pustimo da T  0 , integral se formalno približava


1
2  cos utdu . Međutim, ovaj integral ne konvergira tako da time nismo obezbedili


predstavu impulsne funkcije   t  preko integrala. Naravno, ova funkcija ne

zadovoljava Dirihleove uslove te teorema integrala ne može biti primenjena na nju.
U praksi treba da primenimo teoremu na aproksimaciju dobijenu uzimanjem da T u
gornjoj funkciji F  t  bude dovoljno malo.

Ako je F  t  parna funkcija,

 0 

 F  s  cos usds 

 F  s  cos usds   F  s  cos usds
 0
 
  F   x  cos uxdx   F  s  cos usds
0 0

x  s 

 2  F  s  sin usds .
0

Slično, u ovom slučaju, možemo pokazati da je



 F  s  sin

usds  0 .

Proširenjem kosinusa u podintegralnoj funkciji



 F  s  cos u  t  s  ds


i korišćenjem ova dva rezultata nalazimo da je

 

 F  s  cos u  t  s  ds  2  F  s  cos us cos utds

 0
(1.37)

i odatle se jednačina (1.33) svodi na

 
1
F t    du  F  s  cos us cos utds . (1.38)
  0
Ali integral na desnoj strani (1.37) je parna funkcija od u i stoga je (1.38)
ekvivalentno sa
 
2
F t    du  F  s  cos us cos utds . (1.39)
 0 0

Kada napišemo


2
F c u   F  s  cos usds ,
 0
(1.40)

(1.39) pokazuje da imamo recipročan rezultat


2
F t   F c  u  cos utdu .
 0
(1.41)

Ovaj reciprocitet je jasnije izložen ako sada u (1.40) promenimo varijablu

integraljenja u t i napišemo


2
F c u   F  t  cos utdt .
 0
(1.42)

F c  u  je nazvana Furijeovom kosinusnom transformacijom od F  t  , i jednačine

(1.41), (1.42) pokazuju da ako je F c  u  Furijeova kosinusna transformacija F  t  ,
tada je F  t  ista transformacija F c  u  . Simbolima, ako F  t   F c  u  tada
F c  u   F t  .

Jednačina (1.41) se može protumačiti kao prikazivanje F  t  kao sume sinusoidnih

funkcija beskonačno malih amplituda; tipična takva funkcija ugaone frekvencije u je
2 2
F c  u  cos utdu . Ova komponenta ima amplitudu F c  u  du . Kako je F c  u 
 
definisano za sve pozitivne vrednosti u , ova kriva biće neprekidna linija, a spektar
je neprekidan spektar. Ovakav spektar treba uporediti sa spektrom periodične
funkcije, za koji je pokazano da je diskretan spektar.

Ako je dozvoljeno da u uzima negativne vrednosti, (1.42) pokazuje da je F c  u 

parno i stoga (1.41) možemo napisati kao

1
F t    F  u  cos utdu
c ,
2 

što odgovara predstavi F  t  kao sumi beskrajno malih sinusoidnih funkcija ugaonih
frekvencija koje variraju na opsegu   ,   . Zbog toga neki autori više vole da se
prema grafiku F c  u  na celom mogućem opsegu vrednosti u odnose kao prema
spektru F  t  .
Kao primer uzećemo u obzir spektar pravougaonih impulsa, analiziranih ranije. Iz
jednačine (1.36)
sin uT
F c u  
uT 2

i stoga ima spektar prikazan na slici 1.14.

Ako amplitudu svake beskonačno male sinusoidne komponente od F  t 

definišemo da bude pozitivna, spektar je tada dijagram F c  u  .
Primetimo da se u integralima (1.41) i (1.42) pojavljuju samo vrednosti
pretpostavljene od strane F  t  i F c  u  za pozitivne vrednosti njihovih argumenata.
Sledi da su ova dva rezultata tačna za bilo koju funkciju definisanu za pozitivnu
vrednost njihovih argumenata. Ako je dozvoljeno da t uzme negativnu vrednost,
tada će (1.41) dati vrednost F  t  koja će biti dobijena pod pretpostavkom da je
funkcija parna. Prema tome ako je F  t   t 3 i ako je definisana samo za pozitivno
t , tada će (1.41) definisati F  t  za negativno t , prema jednačini F  t   t 3 .


F e (u )

       
 u T

Slika 1.14. Spektar jednog pravougaonog impulsa

U slučaju kada je F  t  neparna, ako Furijeovu sinusnu transformaciju F s  u 

definišemo pomoću jednačine

2
F s u   F  t  sin utdt ,
 0
(1.43)

tada postoji recipročna veza


2
F t   F s  u  sin utdu .
 0
(1.44)

Ova poslednja jednačina predstavlja F  t  kao sumu sinusoidnih beskonačno malih

amplituda, i prema tome grafik F s  u  za sve vrednosti u ili samo za pozitivne
vrednosti, naziva se spektar F  t  . Očigledno je, F s  u  takođe neparno. Ako je
F  t  definisana samo za pozitivno t , očigledno je da se tada još uvek mogu
primeniti (1.43) i (1.44), a ako je onda dozvoljeno da t u (1.44) uzima pozitivne
vrednosti tako da je opseg definicije F  t  proširen, tako definisana funkcija biće
neparna.
Primer

Izračunati Furijeovu sinusnu i kosinusnu transformaciju funkcije definisane za

pozitivne vrednosti t putem F  t   e t .

Jednačina (1.42) daje


2 t 2 1
F c u  
 0
e cos utdt  .
 u 2 1

U pogledu reciprociteta između F  t  i njene transformacije, sledi da je kosinusna

transformacija funkcije

1
,
t 1
2


parna funkcija, koja je za pozitivne vrednosti svog argumenta jednaka e u .
2
Stoga, simbolima možemo napisati

1  u
 e .
t 12
2

Iz jednačine (1.43) sinusna transformacija F  t  je


2 t 2 u
F s u    e sin utdt  .
0  u 2 1

Recipročno, sledi da je sinusna transformacija neparne funkcije t t 2  1 parna  


funkcija definisana za pozitivne vrednosti svog argumenta e u .
2

Ako F  t  nije ni neparna ni parna, možemo dobiti njen spektar na sledeći način.
Proširenjem kosinusa u formuli Furijeovog integrala (1.33) dobijamo

1

  

F t    du cos ut  F  s  cos usds  sin ut  F  s  sin usds 
2   

i stavljajući

1
Fc  u    F  s  cos usds (1.45)
2 

1
Fs  u    F  s  sin usds , (1.46)
2 

možemo napisati
 
1
F t    F  u  cos ut
c  Fs  u  sin ut  du , (1.47)
2 

što pokazuje da je F  t  razloživo u sumu sinusoida beskonačno malih amplituda:

tipična takva funkcija, ugaone frekvencije u ,

2 2
Fc  Fs
du cos  ut    ,
2

gde je    Fs Fc . Grafik F c
2
 Fs
2
 2 je spektar F  t  . Grafik  se zove
fazna karakteristika F  t  .

Primer

Naći spektar i faznu karakteristiku funkcije F  t  definisane tako da je

F  t   0, t  0; F  t   e t , t  0.
Koristeći jednačine (1.45) i (1.46), funkcije Fc i Fs dobijamo na sledeći način

1 1 1
e
s
Fc  cos usds 
2 2 u  1
2
0


1 1 u
e
s
Fs  sin usds 
2 0 2 u 2
1

F   21 u 
1
1 2 2 
c  Fs 2
1 2
2
   tan 1
 Fs Fc    tan 1
u.

Crtanjem ovih funkcija u zavisnosti od u , dobijamo spektar i faznu karakteristiku

prikazane na slici 1.15.

Alternativno, uvođenjem funkcija e j t opštu funkciju F  t  možemo analizirati na

sređeniji način.
Očigledno je da je


 F  s  sin u  t  s  ds ,


pod uslovom da integral postoji, neparna funkcija od u . Stoga sledi da je

 

 du  F  s  sin u  t  s  ds
 
 0. (1.48)

 


0 u

0 u  

Slika 1.15. Spektar i fazna karakteristika

Kombinujući rezultate (1.33) i (1.48),

 
1
F t    du  F  s  cos u  t  s   j sin u  t  s  ds
2  
 
1
  du  e
ju  t  s 
F  s  ds . (1.49)
2  

Ako kompleksnu Furijeovu transformaciju F  t  definišemo kao F j  u  , gde je

 
1
F j u   e
 jus
F  s  ds , (1.50)
2 

tada je (1.49) ekvivalent jednačini


1
F t   e
jut
F j  u  du . (1.51)
2 

Jednačine (1.50), (1.51) pokazuju da je veza između F  t  i F j  u  veoma blizu

recipročne. Jednačina (1.51) pokazuje da je F  t  raščlanjena u sumu beskonačno
malih kompleksnih sinusoida, čija je komponenta ugaone frekvencije u ,
1
 2   2 e jut F j  u  du . Jednačina (1.50) je ekvivalentna sa
F j  u   Fc  u   j Fs  u  (1.52)

gde su Fc i Fs definisani jednačinama (1.45) i (1.46). Sledi da je

F  
1 1 1
 2   2 F j u    2   2 c
2
 Fs
2 2


 Fs
 (1.53)
u 
1
arg  2  2 F j    tan 1 
  Fc 


 2   2 F j , arg  2   2 F j  predstavljati spektar i

1 1
i stoga će dijagram funkcija
 
faznu karakteristiku F  t  , respektivno.

Primer

Izvedite Furijeovu analizu funkcije F  t  definisane jednačinama

F t   0, t  0 t T ; F  t   1, 0 t T.

Iz jednačine (1.50)

T
1 1  e  juT
F j u   1  e ds 
 jus
1
.
 2  2 0  2  2 ju

Da bi nacrtali spektar i faznu karakteristiku posmatramo

 1
1 sin uT
 2   2 F j  u   2
u

1
arg F j  u   k   uT ,
2

gde je k ceo broj čija vrednost zavisi od u . Pogodno je dozvoliti da amplituda

opšte sinusoidne komponente uzima negativne vrednosti. U tom slučaju, spektar i
fazne karakteristike su grafici funkcija

1
sin uT
2 1
,  uT ,
u 2

koje je lako nacrtati.

Na kraju, u ovom odeljku napomenućemo da se formule u vezi sa Furijeovom

analizom periodičnih funkcija mogu svrstati u okvir teorije transformacije. Ako je
F  t  neparna i ima period 2  , za (1.26) se može smatrati da definiše konačnu
Furijeovu sinusnu transformaciju b n od F  t  , koja je funkcija varijable integraljenja
n . Recipročna veza je tada Furijeov red

F t   b n sin n t .
n 1

Slično, ako je F  t  parno imamo recipročnu vezu

 
2
an 
  F  t  cos n tdt
0

1
F  t   a 0   a n cos n t ,
2 n 1

gde je a n konačna Furijeova kosinusna transformacija od F  t  . Ove formule su

analogne jednačinama (1.42) i (1.41), respektivno (integraljenje je zamenjeno
sumiranjem).

U opštem slučaju kada F  t  nije ni parna ni neparna, pogodno je koristiti

kompleksan oblik Furijeovog reda (1.3). Ovaj red možemo napisati kao

1 
   

1 1
F t   a 0    a n e jn t  e  jn t  bn e jn t  e  jn t 
2 n 1  2 2 j 

1 1 1 
 a 0     a n  jb n  e jn t   a n  jb n  e  jn t 
2 n 1  2 2 

 
n  
n e jn t (1.54)
gde su

1 1 1
n   a n  jb n  ,  n   a n  jb n , 0  a0 .
2 2 2

Koristeći jednačine (1.9) i (1.11), izračunavamo da je

 2 
n 
1
 a n  jb n     F  t  cos n t  j sin n t dt
2 2
  2 

  e
 jn t
F  t  dt . (1.55)
2

Na sličan način, može se pokazati da jednačina (1.55) važi za n  0 .

Jednačina (1.55) se može smatrati definicijom konačnog kompleksnog oblika

Furijeove transformacije  n periodične funkcije F  t  . Tada je (1.55) recipročna
veza koja specifikuje F  t  u uslovima njene transformacije.

 
1
Amplituda n -tog harmonika F  t  izračunata iz reda (1.4) je a 2  b 2 2 . Bez
n n
1
faktora , ovo je  n . Stoga će dijagram  n , za pozitivne cele vrednosti n ,
2
generisati spektar F  t  . Ovaj rezultat je analogan onome iz prve od jednačina
(1.53).

Primer

Izračunati konačnu kompleksnu Furijeovu transformaciju periodične funkcije F  t 

perioda 2  koja je na periodu definisana jednačinama

F  t   e  t , 0  t  2   ; F t   0, 2    t  2  .

Grafik F  t  izgleda kao povorka eksponencijalno opadajućih impulsa.

Integraljenjem na periodu  0 , 2   i korišćenjem jednačine (1.55), nalazimo


 
2 
   jn   

2  
 1  e 

     jn   t

 
. (1.56)
n 
2 e
0
dt 
2    jn  