Hlađenje u prehrambenim tehnologijama

Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. maš. inž.

Lekcija AT-3

LITERATURA:
Markoski M.: Rashladni uređaji, Mašinski fakultet, Beograd, 2006.

3. POVRATNI CIKLUSI SA UTROŠKOM RADA

3.1. Carnot -ov levokretni ciklus
Ako su izvor i ponor beskonačnih toplotnih kapaciteta, tada promene stanja izvora i
ponora izotermske. Povratan ciklus u tom slučaju može biti levokretni ciklus Carnot 1,2,3,4,1 (sl.
3.1a) koji sačinjavaju dve izentrope, izoterma dovođenja toplote od izvora (pri Ti-dT=const) i
izoterma odvođenja toplote u ponor (pri Tp+dT=const). Pri tome mašinu (sl. 3.1b) sačinjavaju
izentropski i izotermski kompresori (KP(S) i KP(T)), kao i izentropski i izotermski ekspanderi (EX(S)
i EX(T)).

T
dT

1
>p
2
>p

KP(T) Q
p2
p3

Tp
3 2

EX(s) KP(s)
3
<p
p4

Ti
4 p4 1
p 1<
dT

EX(T)
s Q0

Sl. 3.1 Levokretni ciklus Carnot (Izotermski izvori i ponori):

a) dijagram; b) šema mašine

Utrošeni rad ciklusa1, kada se od izvora odvodi količina toplote Q i , iznosi

L  Qp  Qi (1)

Qi Qp
pa, imajući u vidu da je S   (sl. 3.1a), sledi
Ti Tp

Tp  Ti
L  Qi  . (2)
Ti
Kod levokretnih ciklusa od posebnog značaja je odnos odvedene toplote prema
utrošenom radu, tzv. koeficijent hlađenja2  ; za ciklus Carnot biće

1
OPŠTA NAPOMENA: Pošto je poznato da je rad levokretnog ciklusa uvek utrošen, u tehnici hlađenja je
uobičajeno da se on određuje kao razlika apsolutnih vrednosti toplote odvedene u ponor i toplote dovedene
iz izvora, tj. nema potrebe da se na osnovu znaka ukupno razmenjene toplote uvek iznova zaključuje o
karakteru ukupnog rada (da li je dobijen ili utrošen).
2
U literaturi na engleskom se često označava sa COP (Coefficient of Performance).

1
 Qi Ti
c   (3)
L Tp  Ti

(indeks “C” ovde ukazuje da je reč o ciklusu Carnot). Iz prethodnog izraza se vidi da  c zavisi
samo od temperatura izvora i ponora, te da stoga ne zavisi od vrste radne materije.
Izotermski izvori i/ili ponori se često sreću u praksi: Pored okoline (zbog njenog
neizmernog toplotnog kapaciteta), takvi su i oni hlađeni odnosno grejani objekti (ako su
jednokomponentne materije ili azeotropske smeše) koji pri razmeni toplote menjaju fazu, kao i
oni koji usled simultane razmene toplote sa trećim telima imaju uravnoteženi toplotni bilans (npr.
hlađena komora kod koje se odvodi tačno onoliko toplote koliko iznosi zbir njenih toplotnih
opterećenja).

4. GASNE RASHLADNE MAŠINE

Naziv ovih mašina proističe iz toga što se njihov ciklus u celosti odvija u području
pregrejane pare, obično daleko od stanja zasićenja, često i pri natkritičnim temperaturama
radne materije, dakle tamo gde se pregrejana para uobičajeno naziva gasom i veoma dobro
zadovoljava jednačine stanja idealnog gasa.
Pošto osim izvora, ponora i rashladne mašine u sistemu nema drugih sudeonika, pad
temperature ponor-izvor se može ostvariti samo ekspanzijom gasa i/ili unutrašnjom razmenom
toplote pomoću rekuperativnog ili regenerativnog razmenjivača (regenerativni ciklusi3).
Svi realni ciklusi se karakterišu sa određenom neizbegnutom disipacijom rada, koja zavisi
od nekvazistatičnosti procesa. Pri tome, posebno je nepovoljna disipacija rada pri ekspanziji u
cilju postizanja rashladnog efekta.
Vazdušne rashladne mašine rade po raznim varijantama levokretnog Joule-ovog
(Brayton-ovog levokretnog) ciklusa, a ime su dobile po vazduhu koji je praktično njihov najčešći
ili jedini rashladni fluid.
Šema najjednostavnije idealne zatvorene vazdušne mašine (bez regeneracije toplote)
prikazana je na sl. 4.1a, a njen ciklus u T  s dijagramu na sl. 4.1b.

st
Rok
T
=con
p 2
Tg
3 2 Tok 3 2' p min
2c 0
sRM sPRM
sP
D KP M
T0 4c 1c
1
Td
si
4 sRM
4 1
ds siRM
R0 s
40 10c 10 00

a) b)

Sl. 4.1 Najjednostavnija neregenerativna vazdušna rashladna mašina:

a) šema; b) idealni ciklus u T-s dijagramu

3
Tip razmenjivača toplote (rekuperativni ili regenerativni) ne utiče na termodinamičke
performanse ciklusa.
2
 Vazduh se najpre izentropski sabija u kompresoru KP od pritiska po do pritiska p (proces
1-2), a zatim hladi izobarski pri p  const (proces 2-3) u razmenjivaču toplote Rok do
temperature T3  Tok , predajući toplotu okolini koja je izotermski ponor temperature Tok ; posle
toga ekspandira izentropski u detanderu D, od stanja 3 do stanja 4  p3  p; p4  po; T4  To  ;
na kraju, hladan vazduh temperature T4 zagreva se izobarski na p  po  const (proces 4-1)
oduzimajući toplotu od hlađenog objekta koji je izotermski izvor toplote temperature To .
Izobarski razmenjene količine toplote i radovi izentropskih procesa mogu se odrediti kao
odgovarajuće razlike entalpija (sl. 4.1b), posmatrajući vazduh kao idealni gas sa konstantnim
specifičnim toplotnim kapacitetom c p :
Odvedena toplota hlađenja je
qo  c p  T1  T4   c p  To  T4  (1)


i na T  s dijagramu predstavljena je površinom  1,1o ,4 o ,4,1 ; 
toplota predata okolini iznosi
q  c p  T2  T3   c p  T2  Tok  (2)


i predstavljena je površinom  3,2,1o ,4 o ,3 ; 
utrošeni rad kompresora je
l kp  c p  T2  T1   c p  T2  To  , (3)

a dobijeni rad detandera (ekspanzionog cilindra) je

ld  c p  T3  T4   c p  Tok  T4  . (4)
Utrošeni rad ciklusa jednak je razlici utrošenog rada kompresora i dobijenog rada
detandera
l  lkp  ld  q  qo (5)

i predstavljen je površnom  1,2,3,4,1  omeđenom ciklusom.

Po definiciji za koeficijent hlađenja dobija se
q qo qo
 o   . (6)
l l kp  ld q  qo
Koeficijent hlađenja povratnog ciklusa Carnot, za isti opseg temperatura izvora i ponora
je veći od koeficijenta hlađenja definisanog jednačinom (6)
Specifični toplotni kapacitet vazduha je mali ( c p  1 kJ/kgK), pa su za datu toplotu
hlađenja potrebne velike količine vazduha, što znači da će i mašina biti glomazna, mehanički
gubici usled trenja veliki (koje opet velikim delom prima vazduh čime mu se smanjuje
sposobnost hlađenja).
Koeficijent prelaza toplote  , W/(m2K) sa vazduha na zidove razmenjivača toplote i
obrnuto je mali, pa su potrebne velike razlike temperatura ili velike površine razmenjivača.
Velike razlike temperatura smanjuju koeficijent hlađenja.
Utrošeni rad u vazdušnoj mašini je razlika dva velika iznosa rada (jednačina (1)). Malo
povećanje rada u kompresionom cilindru i malo smanjenje rada u ekspanzionom cilindru usled
mehaničkih gubitaka znači veliko povećanje potrebnog rada za pogon mašine.
Pri širenju (i padu temperature) vazduha u ekspanzionom cilindru nastaje izdvajanje
vlage koju on sadrži, u obliku snega, što izaziva zapušavanje cevi i ventila. Neke mašine su

3
imale cevi za sušenje vazduha ispred ekspanzionog cilindra u kojima se vazduh hladio već
ohlađenim vazduhom, tako da se vlaga kondenzovala i izdvajala (Coleman-ova mašina). U
drugim mašinama je bilo dva ekspanziona cilindra (Lightfoot-ova mašina), pa se vlaga, koja se
kondenzovala posle prve ekspanzije, izdvajila i u drugi cilindar je ulazio suvlji vazduh.
Izentropska ekspanzija daje najniže temperature pri promeni stanja, pa zato
ekspanzione cilindre treba što bolje izolovati. S druge strane izotermska kompresija, koja
smanjuje potreban utrošak rada, tehnički je teško ostvarljiva. Kompresioni cilindri su, međutim,
hlađeni vodom što u procesu sabijanja rezultira nekom politropom. Ovo smanjuje potreban rad i
olakšava podmazivanje kompresora.
Vazdušne mašine mogu da rade kao otvorene ili kao zatvorene. U zatvorenim mašinama
vazduh cirkuliše kroz mašinu obično na višem pritisku od atmosferskog, što daje manje gabarite
mašine, ali elementi moraju biti debljih zidova zbog često visokih pritisaka. U otvorenim
mašinama razmenjivača toplote u hlađenom prostoru nema, već kroz prostor struji ekspandirani
vazduh i tako ga hladi. Mogućnost da gasna mašina radi po otvorenom ciklusu je glavna
prednost vazduha kao rashladnog fluida. Pritisak po je nužno jednak atmosferskom pritisku. Pri
ovome je veliki problem što sva vlaga iz prostorije biva povučena u mašinu i skuplja se, kao što
je rečeno, u ekspanzionom cilindru.
Zbog pomenutih nedostataka, vazdušne mašine su izašle iz upotrebe. Danas se još sa
priličnim uspehom primenjuju, naravno u modernizovanom obliku, za klimatizaciju aviona, u
kojima se kombinuju sa uređajem za održavanje pritiska u kabini.