 V=1000 cm3=0,001 m3  CH4: c v (T 4 −T 1 ) T −T

ρ=0,92 g/cm3=920 kg/m3  R = RM / M = 8315 J /kmol  K / 16 kg/ kmol = 519,6875 J /kg  K ηt =1− =1− 4 1
c v (T 3 −T 2 ) T 3 −T 2
P=101325 Pa + ρ*g*H=101325Pa+920kg/m3*9,81 m/s2*0,0992 m =102220 Pa  cp= 7/2  R = 7/2  519,6875 J /kg  K = 1818,9 J /kg  K
=102,220 kPa  cv= 9/2  R = 9/2  519,6875 J /kg  K = 2338,5 J /kg  K 
g=9,81 m/s2  CO2: 

4 3V
√ √ 3 V = 3∗0,001 m3 =
 R = RM / M = 8315 J /kmol  K / 44 kg/ kmol = 188,97 J /kg  K 
V= r3 π → r3 = → r=  cp= 7/2  R = 7/2  188,97 J /kg  K = 661,395 J /kg  K 
3 4π 4π 3,14∗4  cv= 9/2  R = 9/2  188,97 J /kg  K = 850,365 J /kg  K 
 Prvi princip termodinamike predstavlja poseban slučaj opšteg zakona o  Dizelov ciklus se sastoji iz dve izentrope, jedne izobare i jedne izohore:
0,062 m R=2*r = 2*0,062=0,124 m održanju i pretvaranju energije. Njime se zapravo definiše mogućnost, kao i izentropska kompresija (1–2), izobara, dovođenje toplote (2–3), izentropska
4 R= 4 0,124=0,0992 m razne forme pretvaranja toplotne u druge oblike energije i obrnuto. Prvi princip ekspanzija (3–4), izohora, odvođenje toplote (4–1). Termodinamički stepen
 H= ∗¿ ∗¿ termodinamike je definisan tek posle pronalaska parne mašine i niza iskorišćenja za Dizelov ciklus je:
5 5 eksperimenta u praksi. Jedna od opštih definicija glasi: Kada se obavlja neki |q0|
ηt =1− =1−
c v (T 4 −T 1 ) 1 T 4 −T 1
=1− −
mehanički rad uvek se dobiva određena količina toplote, odnosno kada god se
 a=1000 cm = 10 m ima na raspoloženju neka količina toplote može da se dobije i određena količina
qd c p (T 3 −T 2 ) k T 3 −T 2
 do pola vode: h=a/2=5m
mehaničke energije, tj. Q = W. Ako je za vreme posmatranog procesa gasu 
0,95⋅10−3 3 dovedena količina toplote q, neposredno je da su o rad W' i promena unutrašnje
ρ=0,95 g/ml= =950 kg/m


10
−6

Pm=gh=950 kg/m39,81 m/s25 m

energije ∆u izvršeni na račun te količine toplote tj. q = ∆u + W'
ili u diferecijalnom obliku: q = du + W'. S obzirom na W' = p dv dobiva se: T 4 −T 1
=
T 1⋅
( T4
T1
−1
)
( )
 Pm=46597,5 Pa=46,5975 kPa q = du + p dv. Za idealni gas, kod koga je u = f (t) i cv = (∂u / ∂T) v, odnosno T 3 −T 2 T3
 PA=46,5975+101,325=147,9225 kPa du = cv + dT, biće: q = cv + dT + p dv. T 2⋅ −1
T2
 tF=60 oF, Klasične formulacije drugog principa termodinamike su: 1. „Toplota nikada ne
 tC=? može da prelazi sama od sebe od toplotnog izvora sa nižom temperaturom na 
 K=? toplotni izvor sa višom temperaturom.“ (Clausiusov postulat, 1850.) 2.
 o
R=? „Nije moguće sagraditi mašinu sa periodičnim dejstvom, koja bi podizala teret i  Džul – Brajnotov ciklus se sastoji iz dve izentrope i dve izobare:
 tF=9/5tC  tC=5/9(tF – 32)=5/9(60 – 32)=15,56 oC hladila izvor toplote.“ (Max Planck) 3. „Nemoguće je ostvariti perpetuum  1 – 2: izentropska kompresija (dq=0, dp>0, dv<0)
 T= tC+273,15=15,56+273,15=288,71 K mobile druge vrste.“ (Wilhelm Ostwald)  2 – 3: izobara, dovođenje toplote (dp=0, dq>0, dv>0)
 TR=4/5tC=4/515,56oC=12,448 oR  Na osnovu ovog primera može drugi princip termodinamike da se formuliše na  3 – 4: izentropska ekspanzija (dq=0, dp<0, dv>0)
sledeći način: „Nemoguće je u mašinama sa periodičnim dejstvom pretvoriti
 Termodinamički sistem se najopštije definiše kao deo sveta koji je podvrgnut  4 – 1: izobara, odvođenje toplote (dp=0, dq<0, dv<0)
potpuno u mehanički rad svu onu toplotu koja se radnom telu dovodi od toplijeg
ispitivanju. Sistem je od okoline svih predmeta koji ga okružuju odvojen  Termodinamički stepen iskorišenja za Džul – Brajnotov ciklus je:
izvora toplote, već se uvek izvesan deo te toplote mora odvesti od radnog tela
granicom. Dakle, to je područje ograničeno zamišljenom ili realnom granicom. |q0| |q41|
hladnijem izvoru toplote, neiskorišćen za dobivanje rada.“ η=1− =1−
Granica može biti čvrsta i promenjiva. Najčešće se zamišljena granica poklapa qd q23
 Kada je rad širenja veći od rada sabijanja tada se u stvari prav kružni proces,
sa fizičkom granicom. Sistemi mogu biti otvoreni, zatvoreni i izolovani. Tri
kao što je to slučaj kod svih toplotnih motora. Površina, koju u p,v – dijagramu 
osnovna elementa sistema su granica, zapremina i okolina.
ograničava kriva kružnog procesa predstavlja razliku dobivenog W i utrošenog
 Radno telo je zapravo ono telo koje se u posmatranju izdvaja između svih tela
W0 rada, tj. zapravo, rad koji je korisno dobiven W k pri obavljanju toga kružnog
|q 0|=c P⋅(T 4 −T 1 ), q d =c P⋅(T 3−T 2 )
sa uzajamnim dejstvom, pri čemu se ostala tela tretiraju kao okolna sredina –
procesa. Taj rad, prema tome, ima vrednost: W k = W – W 0. 
okolina. Radno telo može da bude čvrsto, tečno ili gasovito i da u datim
Odgovarajuća razlika dovedene Q i odvedene Q 0 toplote u toku kružnog procesa
uslovima poseduje veću ili manju sposobnost za vršenje rada, tj. da ima veću ili c P⋅(T 4 −T 1 ) T 4 −T 1
predstavlja iskorišćenu toplotu: Q k = Q – Q 0. Na osnovu prvog principa η=1− =1−
manju sposobnost da menja svoje stanje ili da utiče na promenu stanja drugih c P⋅(T 3 −T 2 ) T 3−T 2
termodinamike da mora biti Wk = Qk. Taj odnos se naziva termodinamički
tela iz svoje okoline.
stepen iskorišćenja, i obeležava se sa t tj.: 
 Entropija je fenološka termodinamička veličina stanja kojoj se promene
Q−Q 0 Qk W −W 0 W k
računaju matematičkim pravilima diferenciranja i integriranja. Merna jedinica ηt = = = = T 4− p (1−n)/ n =T 3 − p (1−n)/ n T 4− p (1−n)/ n =T 3 −p (1−n)/ n
entropije je džul po kelvinu (J/K). Najneuređenija stanja imaju najveću Q Q Q Q 4 3 1 2

entropiju: dS = dQ / T. To je funkcija stanja sistema gde je: d Q – toplota  

razmenjena u reverzibilnom procesu kojim sistem prelazi iz jednog stanja u
 Q = 1kcal Q = 0,455kWh
drugo, T – apsolutna temperatura. T1− p ( 1−n )/ n=T 2 − p (1−n)/n
 W=? W=? 1 2
 Majerov izraz za specifični toplotni kapacitet: cp = cv + R [J /kg  K], gde je:
 T1=T2 T=const T=const 
 cp – specifični toplotni kapacitet pri konstatnom pritisku [J /kg  K],
 Q = ∆u + W Q = ∆u + W
 cv – specifični toplotni kapacitet pri konstatnoj zapremini [J /kg  K] i p (1−n)/ n =( T 4 − p1 )= p (1−n)/n =( T 3 −p 2 )
 n = 0 c = cp ∆u = cv  dT = 0 1 2
 R – gasna konstanta [J /kg  K]
 q12 = cp(T2 – T1) [kJ / kg] Q = W = 1638 kJ 
 Majerov izraz za molarni toplotni kapacitet: cp,m= cv,m + RM [J /mol  K], gde je:
 Q12 = m cp(T2 – T1) [kJ]

()
(1−n)/n
 cp,m – molarni toplotni kapacitet pri konstatnom pritisku [J /mol  K], T 4 −T 1 p2 p2
 ∆u = cv  dT = 0 = , =π
 cv,m – molarni toplotni kapacitet pri konstatnoj zapremini [J /mol  K] i T 3 −T 2 p1 p1
 Q = W = 1kcal = 4187 J = 4,187 kJ
 RM – univerzalna gasna konstanta [8,315 J /mol  K]
 Veličina koja predstavlja toplotni kapacitet po jedinicu mase, koja se naziva 
 Otov ciklus se sastoji iz 4 reverzibilna procesa: izentropska kompresija (1–2),
specifični toplotni kapacitet c, predstavlja količinu toplote potrebnu da se 1
izohorski proces (2–3), izentropska ekspanzija (3–4), izohorski proces (4–1). η=1−π( 1−n )/n =1− ( 1−n)/n
supstanca jedinične mase zagreje za jediničnu temperature. π
Termodinamički stepen iskorišćenja za Otov ciklus je:
 Neon:
|q | 
 R = RM / M = 8315 J /kmol  K / 2 kg/ kmol = 4157,5 J /kg  K ηt =1− 0 
 cp= 7/2  R = 7/2  4157,5 J /kg  K = 14551,25 J /kg  K qd
 Karnoov (Carnot–ov) ciklus se sastoji iz dve izoterme i dve adijabate:
 cv= 9/2  R = 9/2  4157,5 J /kg  K = 18708,75 J /kg  K
  1 – 2: izotermska ekspanzija,
 2 – 3: adijabatska ekspanzija, r0 x 3 T1 V1 K-1=T4 V4 K-1 V4=V1(T1/T4)1/
 3 – 4: izotermska kompresija, η tRc=1− K-1
=3 (560/280)1(1,4–1) = 16,97 l
(i '−i 0 ' )+r
 4 – 1: adijabatska kompresija. p2V2=mRT2, m2=30g=3010 –3

 p2=mRT2/V2=3010–3287560/2,65=1819,47 kPa
 Termodinamički stepen iskorišćenja za Karnoov ciklus je:
p4V4=mRT4
V2  Termodinamičkis stepen iskorišćenja Rankin – Klazijusovog ciklusa je u p4=mRT4/V4=3010–3287280/16,97=142 kPa
Q=mRT ln svakom slučaju manji od termodinamičkog stepena iskorišćenja Karnoovog
V1 c) Q1=Q12=m R Ti ln(V2–V1)=30 10–3 287 560 ln(2,65/3) =–598,13 J
ciklusa. U Rankin – Klazijusovom ciklusu potrebno je dovesti veću količinu Q2=Q34=m R Tp ln(V4–V3)=30 10–3 287 280 ln(16,97/15) = 297,48 J
 toplote, nego u Karnoovom ciklusu, i to upravo veću za onu količinu toplote Wk= Q1 – ⎸Q2 ⎸= 598,13–297,48 = 299,65 J
V3 V koja je potrebna da bi se voda u parnom kotlu zagrejala (proces 1’ – 1) od ηt = Wk / Q1 = 299,65/598,13=0,5
Q0 =−mRT ln =mRT ln 3 temperature t0 do t pri p=const. Kako se ovaj proces odvija pri konačnoj razlici ηt =1 – Tp / Ti = 280/560=0,5
V4 V4 temperatura ∆t = t0 – t, on je po svojoj suštini pravi nepovratni proces. Ovo je ∆S=∆Sl + ∆Sp=– ( Q1 / Ti + Q2 / Tp )= –(598,13/560–297,48 /280)=0

 dokaz da termodinamički stepen iskorišćenja Rankin – Klazijusovog ciklusa

Zadatak 5: U POSUDI SA DVE PREGRADE
mora biti manji od termodinamičkog stepena iskorišćenja Karnoovog ciklusa.
T 0 ln
V3 Zadatak 1: KOLIKO RADA U NAJPOVOLjNIJEM SLUČAJU mO =pV O / RO  T=1,01310 0,67/260300=0,79 kg
a)
2 2 2
-5

Q −O 0 V4 n=4,12 kmol CO2 P1=147100 Pa t1=220oC → T1=493 K

η tc =1−
Q
=1−
T ln
V2 PO=98070Pa tO=20oC → TO=293 K RM=8314 J/kmolK nO =mO / M O =0,79/32=0,024 kmol
2 2 2
P1V1=nRT1 → V1=nRMT1/P1=114,8 m3
V1

POVO=nRTO → V1=nRMTO/PO=102,3 m3
w=P1(V1 – VO) ≈ 1833 kJ
mCO =pV C O / RCO  T=1,01310 1,5/189300=2,67 kg
2 2 2
-5

Zadatak 2: ZA KOJE VREME ĆE SE PROKLjUČITI

TV
2 K −1
=T 0 V
3 K −1
, TV
1 K−1
=T 0 V
4 K −1 nCO =mCO / M CO =2,67/44=0,06 kmol
2 2 2

T0 T −T 0 mV =pV V / RV  T=1,01310 2,3/278300=2,79 kg -5

η tc=1− =1−
T T nV =mV / M V =2,79/29=0,096 kmol

m S =mO + mC O + m V = 6,25 kg
2 2

b) V =V
O + V C O + V V = 4,47 m
3
S 2 2
 Na slici prikazan je Karnoov (Carnot–ov) ciklus izveden između graničnih i
krivih. Izotermski proces AB u stvari je proces je proces isparavanja pri m=110000 kg t1=15oC p=0,98 bar r O =V O / V S =0,149 m
2 2
3

p1=const. Suva para B širi se zatim po adijabati BC i postaje vlažna. Izotermski P=2500kW h1= 63 kJ/kg h2= 415,3 kJ/kg
proces CD predstavlja kondezaciju vlažne pare pri p 2=const. U stanju D se Q=m*∆h=m*(h1 – h2)=38753000 kJ r CO =V CO / V S =0,335 m
2 2
3

prekida kondezacija i vlažna para toga stanja adijabatskim sabijanjem dovodi se Q=38753*10 J
6
P=2,5*10 W
6

u početno stanje. Količine toplote, dovedene u toku izobaro–izotermske

kondezacije, imaju vrednost:
P=Q/τ
J/s=W
→ τ = Q/P=15501,2 s
J/W=J/ J/s=s
r V =V V / V S =0,514 m 3


 q = r = T(s’’ – s’) = i’’ – i’,
q0 = r0 (x3 – x4) = T0 (sC – sD) = (i’’0 – i’0) (x3 – x4) Zadatak 3: REZERVOAR ZAPREMINE
gO =mO / mS = 0,1264
2 2

 Termodinamički stepen iskorišćenja Karnoovog ciklusa za vodenu paru biće:

r0 i 0 ''−i0 ' T0
gCO =mCO / mS = 0,4272
2 2
η tc=1− ( x −x )=1− ( x 3 −x 4 )=1−
r 3 4 i ''−i' T
gV =mV / m S = 0,4464

c)M = r  M + r
 Rankin – Klazijusov ciklus se razlikuje od Karnoovog ciklusa, što se para u S
O O CO  M CO + r V  M V
2 2 2 2
kondezatoru potpuno kondezuje (proces 3 – 4), a zatim se kondezat običnom =0,14932+0,33544+0,51429
pumpom prebacuje u parni kotao (proces 4 – 1’). U kotlu se voda zagreva pri MS=34,468 kg/kmol
p=const (1’ – 1), isparava (proces 1 – 2) i na kraju dobivena suva para Rs=RM / Ms = 8,314/34,46810-3=241,2 J/kgK
adijabatski ekspandira. Rankin – Klazijusovim ciklusom se od šmrk –
kompresora, uz postizanje minimalnog mogućeg odstupanja ovog ciklusa od p0=760mmHg=760/750=1,013 bar
Karnoovog.Termodinamički stepen iskorišćenja Rankin – Klazijusovog ciklusa p0V=m0RT0
moguće je izračunati iz opšteg izraza: m0= p0V/ RT0=1,01310-510/287293=12,05 kg
p1=pm+p0=9,8+1,013=10,813 bar
q−q 0 q0 m1= p1V/ RT1=10,81310-510/287293=128,587 kg
ηt = =1− ∆m= m1 – m0=116,537 kg
q q
 ṁ= p V̇ / RT =1,01310 5/287293=6,023 kg/min
0 0
-5

 Pri čemu su: q = q1’s1 + r = (i’ – i’0) + r τ=∆m/ṁ =116,537/3,023=19,35 min

 i q0 = r0x3.
 Prema ovome za Rankin – Klazijusov ciklus biće: Zadatak 4: IDEALAN MOTOR RADI PO KARNOVOM CIKLUSU
b) T  V K–1=const Zadatak 6: AZOT KOLIČINE 10 kmol
T2 V2 K–1=T3V3 K–1
V2=V3(T3/T2)1/ K–1 =15 (280/560)1(1,4–1) = 2,65 l
pV=const
p1V1=p2V2
V2=p1V1/p2=10000010,8/200000=43,2 m3
Q=cp∆T+p dV
Q=p dV
2
Q=nRMT/V dV= nRMT
∫ dV
V
= nRMT ln V2/V1

1
∆S=Q/T=nRMT ln V2/V1 / T= nRM ln V2/V1=
=10000mol8,315 J/mol Kln 43,2 m3/10,8 m3=115245,9 J/K