Radio Armin Dajić

Zadatak 1:

f(t) | cost | t   0, 2π ;
( 1) n  1

n  1 4n 2  1
a) Grafik zadane funkcije f :

Funkc ija f(t) je definisana za t   0 , 2π  , t j. nij e de fini sana ni za jedno t  0, pa nema smisla i sp it ivat i
nje nu parn ost, odnos no ne parno st. Ipak, funkc ija c os ( t) je parna funkcij a ( c os t  cos (- t)),
cos t, za cos t  0
pa k ada se na nju pr imjeni apsolutna vri jednost , o staj e parn a s tim st o je: | cos t|  
- cos t, za cos t  0
Dakle vri je di: |cos t|  | cos (-t) |
Da bismo d obil i traz e ni analitic ki oblik 2π-periodic kog prosi r enj a fp * (t) , dovolj no je da
izmje nimo domen f unk cij e f( t). Tako dobi vamo parnu funk cij u, odnosno:
fp * (t)  | cos t| t  R,
Osnovni period ove f unk cije je π , ali iz uslov a zadat ka uzimamo T  2  , sto je t akoder peri od .
Pe riodick o prosire nj e funkc ije do neparn osti mozem o defi nisa ti k ao:
*
f N (t)  sgn (t)  | c os t| t  R

*
Graf ik funkci je f p* (t): Grafi k fun k cij e fN ( t):

b)
 Radio Armin Dajić
Da bismo dokazali da se funkciji f(t) mo ze pridruziti Fourierov red ko ji ka njoj konvergira, dovoljno
je pokazati da je ona djelimicno neprekidna funkcija na svom domenu (da ima konacan broj prekida
na segmentu na kom je definisana) i da ima konacan broj maksimuma i minimuma
na svom domenu (Dirichletovi uslovi). U nasem slucaju:
f(t)  | cos t| t   0 , 2π 
Data funkcija je neprekidna na cijelom svom domenu. (sto se vidi i sa grafika), a ima i konacan broj
loka ln ih ekstrema (tacnije 5 ), sto znaci da zadovoljava Dirichletove uslove, pa mozemo pisati:
 
a0 2nπ 2nπ a
f(t)    (a n cos t  bn sin t)  0   (a n cos nt  bn sin nt)
2 n 1 T T 2 n 1
2π 2π
2 2nπ 1
an 
T 
0
f(t) cos
T
t dt 
π  |cos t| cos nt dt
0
(n  0 ,1,2 ,...)

2π 2π
2 2nπ 1
bn 
T 
0
f(t) sin
T
t dt   | cos t|sin nt dt (n  1,2,...)
π 0
T  2π, duzina segmenta na kojem je f(t) definisana.

(  1 )n  1
Zadani red  konvergira direktno po Leibnizovom kriteriju (Alternating te st):
n  1 4n 2  1
(  1 )n  1 1
   (  1 )n  1 
n  1 4n 2  1 n 1 4n 2  1
Pr ema Leibnizovom kriteriju red:  (  1 ) n  1  c n konvergira, ako vrijedi:
n 1
|c n 1|  |c n| n  N
lim c n  0
n 

1 1
U nasem slucaju je: c n  ; lim c n  lim 0
2
4n  1
n n  2
4n  1
c n  0 n  N, pa treba ispitati d a li je:
c n 1  c n n  N
1 1
  4(n  1 )2  1  4n 2  1 Tacno n  N  Zadani red konvergira
4(n  1 )2  1 2
4n  1

c)
 Radio Armin Dajić
Teorema pr imjenjena na parno p eriodicko prosirenje nase funkcije:
Neka je fp * (t):R  R 2π  periodicko prosirenj e funkcije f(t) koja je definirana na
konacnom razmaku I   0 , 2π  u R.
f(t)  | cos t| t   0 , 2π  ;
fp * (t)  | cos t| t  R
  π  3π 
 sin t, za cos t  0  t  0 , 2    2 , 2π 

fp '(t)  | cos t|'  
*     na razmaku I
sin t, za cos t  0  t  ( π , 3π )

 2 2
Kako su fu nkcija fp * i njen izvod fp *' djelimicno neprekidne
(fp * uopste nema prekida u nasem slucaju) na razmaku I, vrijedi da je za svaki t  R:

2nπ a0
2nπ
fp * (t)  n cos
T
t  bn sin
T2
  (a
t), odakle sli jedi da je i:
n 1

a0 2 nπ 2 nπ
f(t)    (a n cos t  bn sin t) t   0 , 2π 
2 n 1 T T
Izraz na d esnoj stra ni je Fourierov red, a to znaci da ce dobiveni red konvergira ti ka periodickom
produzenju f *
t  R. Pr i tome ova jednakost vrijedi u smislu ko nvergencij e po tackama.

Sada treba razviti datu funkciju f (t ) u Fourierov red :


a0
f(t)    (a n cos nt  bn sin nt)
2 n 1
2π
1
an 
π  | cos t| cos nt dt
0
(n  0 ,1,2 ,...)

2π
1
bn 
π  | cos t| sin nt dt
0
(n  1,2 ,...)

 π   3π 
| cos t|  cos t za cos t  0  t  0 ,    , 2π 
 2  2 
π 3π
| cos t |  cos t za cos t  0  t  ( , )
2 2
3 / 2
1 
2π π/2 2π
1
an 
π 0  | cos t| cos nt dt  

π 0 cos t cos nt dt   cos
3 / 2
t cos nt dt  
 /2
cos t cos nt dt 


c os t  u cos nt dt  dv
I   c os t co s nt dt  s in nt 
- si n t dt  du v   c os nt dt  n  0
n
si n nt si n nt si n nt 1 si n nt 1
cos t   (-s i n t )dt  c os t   si n nt s in t dt  c os t  I 1
n n n n n n
si n t  u si n nt dt  dv
c os nt  c os nt
I   s in nt si n t dt   c os nt   s in t   c os t dt 
   
1
c os t dt du v s in nt dt n n
n
 c os nt  1 cos nt 1
s in t
n n  c os t co s nt dt   si n t
n

n
I

nt  k nt  k
1 si n nt 1  c os nt
 c os nt dt  n dt  dk 
n  c os k dk 
n  si n nt dt  n dt  dk 
n  si n k dk 
n
dt  dk / n dt  dk / n

I  c os t si n nt  1 ( s i n t cos nt  1 I )
n n n n
si n nt s in t c os nt 1 1 s i n nt s in t c os nt
I  c os t   I  I (1  )  c os t 
n n 2 n 2 n 2 n n 2
s in nt s i n t c os nt n  co s t si n nt  si n t c os nt
c os t  n  cos t s in nt  si n t c os nt
I  n n 2  n 2 
n 2
 1 n 2  1 n 2  1
n 2 n 2
1
2 π
1  π / 2 2 π 3 / 2
 
         

    
a | c os t | c os n t dt c os t c os n t dt c os t cos nt dt c os t c os n t dt
n
π 0 π 
 0 3 / 2 / 2  
 
π / 2 n 
in co s
c os n si n n  cn
os 0 s in 
0  ssi n 0 c os 0  c os n
2 2 2 2 2

   
 cos t c os nt dt  
n 2
n 2  11

n 2  1

   
0

3 3 3 3
2 π
n s c
i nos2 2
c os n 2 s n
in cos
n 2 si n n  si n c os n
2 2 2 2

 
 cos t c os nt dt   


 1 n 2
n 2  1


3 / 2

3 3
n  s i n n2 c os n n  si n n 2  c os n

       
2 2
  
n 2  1 n 2  1 n 2  1

3 / 2 n  c os 3
2
si n n 3
2
 s i n 3
2
c os n 3
2
n  cos
2
si n n
2
 s in
2
c os n
2

   
 
/ 2
c os t c os nt dt 
n 2  1

n 2  1
c os n 3  c os n c os n 3  cos n

     
 2  2  2 2


 1  1  1
2 2 2
n n n
 3 3  3
1   cos n  n  s in n 2  c os n  c os n  c os n   2 c os n  2 c os n
a n   2 2 2 2   2 2
π  n 2  1  π (n 2  1 )

         

 



c os n  c os n 3  4 c os ( n  n 3 ) c os ( n  n 3 ) c os ( n  n 3 ) co s ( n  n 3 )
2 2 4 4 4 4  4 4 4 4 4
a n  2   
 1  1  1
2 2 2
π (n ) π (n ) (n )
 Radio Armin Dajić
 3  3 n n
cos( n  n ) cos ( n  n ) cos( (  3 )) cos ( (  3 ))
4 4 4 4 4   4 4 4
an   
 (n 2  1)  (n 2  1)

cos( n ) cos ( n )
4 2
 
 (n  1)
2

4
za n djeljivo sa 4 : a n 
 (n 2  1)
za n neparno : a n  0
4
za n parno i nedjeljivo sa 4 : a n  n  0, n  1
 (n 2  1)
4
za n  2k a 2 k  (1) k 1 , k  Z , k  1,2,...
 ( 4k 2  1)
za n  0 :
2π 2π π/2 2π 3 / 2
1 1 1
a0 
π  | cos t| cos 0 dt 
0 π  | cos t| dt 
0 π
(  cos t dt 
0
 cos t dt 
3 / 2
 cos t
 /2
dt )

3 / 2
π/2

 cos t dt  sin
0
2
 sin 0  1
 /2
 cos t dt  1  1  2

2π

3 / 2
 cos t dt  1

1 4
a0  (1  1  2) 
π π
za n  1 :
2π π/2 2π 3 / 2
1 1
a1  0 | cos t| cos t dt  π (  cos t dt   cos t dt   cos
2 2 2
t dt )
π 0 3  /2  /2

cos 2t 1 1 1 1 sin 2t sin 2t t

 cos t dt   (  ) dt   cos 2t dt   dt  (  t)  
2

2 2 2 2 2 2 4 2
π/2
sin 2π / 2 π / 2 sin 0 0 π
 cos t dt     
2

0
4 2 4 2 4
2π
sin 2  2π 2π sin 2  3 / 2 3 / 2 
 cos t dt     
2

3  /2
4 2 4 2 4
3 / 2
sin 2  3 / 2 3 / 2 sin 2 / 2  / 2 3  
 cos t dt       2
2

 /2
4 2 4 2 4 4 4
1 π π π
a1  (  2 )0
π 4 4 4

Sada drugi niz koeficijenata :

3 / 2
1 
2π π/2 2π
1
bn 
π  | cos t| sin nt dt 
0

π   cos t sin nt dt 
0 3 / 2
 cos t sin nt dt  
 cos t
/2
sin nt dt 

 cos t
I





 cos t

c os nt

s
dti n


 nt

sin nt dt
s i

c os nt
n t dt 
c os t

du v 
 u

 si n nt
c os t  co
dt 

s nt
nt
ndt
s

1
i n


l
dl
nt


dt

dt 


dl
n
dv

 1
n  si n l
c o s t
dl 

 c os nt
 c os
n

1
nt 

c os t
n  n
 ( s i n t ) dt  
n

n  c os nt  s in t dt  
n

n
I1

si n t  u c os nt dt  dv
nt  l
I1   cos ntt 
dt si n 1 si n n t 
co s t dt  du v   c os nt dt  dl   c os l dl 
ndt  dl  dt  n n
n
s i n nt s in nt si n t  s in nt 1 s i n t  si n nt 1
 si nt   c os t dt    si n nt c os t dt   I
n n n n n n
c os t  c os nt 1  s in t  s i n nt 1 
I      I 
n n  n n 
c os t  c os nt s i n t  s in nt 1 1 c os t  c os nt si n t  si n nt
I     I  I (1  )   
n n
2
n
2
n
2
n n
2

n 1 2
 n  c os t  c os nt  si n t  si n nt
I ( 2
)  2
n  0
n n
 n  c o s t  c o s nt  s i n t  s i n nt
I  n  1
n  1

2

1  π / 2 2 π 3 / 2

bn    c os t si n nt dt   c os t s i n n t dt   c os t si n nt dt 
π 
 0 3 / 2  / 2

 
  c os π  c  2  s    s i n0  s
π / 2
n / 2 os nπ / 2 s i n π / i n nπ / 2 n c os 0 co s 0 i n 0
0
c os t s i n n t dt 
n 2  1

n 2  1
 si n n π  s in n π  n
n

   
 2   2
n 2  1 n 2  1 n 2  1
2 π
 n  c os 2 π  c os n 2 π  si n 2π  si n n 2π n  c os 3  c os n 3  s in 3  si n n3
2 2 2 2


 c os t si n nt dt 
n 2  1

n 2
 1



3 / 2

3
 n  si n n
 n si n n3 / 2

       
   2
n 2
 1 n 2  1 n 2
 1

3 / 2  n  c os 3
2
 c os n 3
2
 s in 3
2
 s i n n3
2
n  c os
2
 c os n
2
 si n
2
 s in n
2

  

   
c os t si n nt dt
/ 2
n 2
 1 n 2
 1
3 3
si n n si n n si n n  si n n
2 2 2 2

    
  
n 2
 1 n 2
 1 n 2
 1
 π 3 3  π 3 π 3

 
  s in n  n  n  s in n  s in n  si n n   2 s in n  2 si n n si n n  s in n
1  2 2 2 2  2 2 2 2
bn    2  0
π  n 2
 1  (n 2
 1) (n 2  1)

   
 
 
π 3  π 3   π 3   π 3 
s i nn  si n n  2 s in  n  n  c os n  n   2 s in  nπ  c os n  n   0
2 2  4 4   4 4   4 4 
 
Radio Armin Dajić
1 2π
1  π / 2 2π 3 / 2

bn 
π  | co s
0
t| s in nt dt 
π




0
cos t sin nt dt 
3
/
co s
2
t sin nt dt 


/
cos
2
t sin nt dt 


za n  1 :
1  π / 2 2π 3  / 2


b1 
π 


0
cos t sin t dt 

3
/
cos
2
t sin t dt 

/
co s
2
t s in t dt 


sin t  u u 2 sin 2 t
 co s t s in t dt 
co s t dt  du
  u du 
2

2
π / 2 2
s in π / 2 sin 2 0 1
 co s t sin t dt 
2

2

2
0
2π
sin 2
2π s in 2
3  / 2 1

3
 /
cos
2
t sin t dt 
2

2
 
2

3 / 2
sin 2
3  / 2 sin 2
 / 2 1 1

 /
cos
2
t sin t dt 
2

2

2

2
 0

1  1 1 
b1      0
π  2 2 

  
a0 2 2
f( t) 
2
  (a
n 1
n co s n t  bn sin nt) 
π
 a1 co s n t   (a
n2
n co s n t ) 
π
  (a
k 1
2k co s 2 kt ) 
 
2 4 cos 2 kt 2 4 co s 2 kt

π
 (
k 1
( 1) k 1

 (4k 2  1)
) 
π

 (
k 1
( 1) k 1

4k 2  1
)

2 4 co s 2 kt
f( t) 
π

 (
k 1
( 1) k 1

4k 2  1
)  Tr azen i Fo u rierov red !

Sa da treba n aci s um u za d an og reda :

( 1 ) n  1 
( 1) k  1
S    
n  1 4n 2  1 k 1 4k 2  1
co s 2 kt  1  t  0, t  0, 2  
2 4 
 ( 1) k 1  2 4 2  4S
f( 0 ) 
π

 
k 1


 4k 2  1 



π

 S 

f ( 0) | cos 0 | 1

1 
2 

4S
   2  4S

4S   2
S 
  2
4


2 4 cos 2nt
f(t)    ( ( 1) n 1 )
π n 1  4n 2  1

4
cos 2nt
 (  (1)
n 1 4n 2  1
)  Fourierov redn 1

Re dom clanovi F1 (t ), F2 (t ), F3 (t ) :
4 cos 2t 4 cos 2t 4 cos 2t
F1 (t )  ( 1) 0  
 4 1  3 3 
4 cos( 2  2t )  4 cos 4t  4 cos 4t
F2 (t )  ( 1)1   
 4  2 1
2
 15 15 
4 cos 6t
F3 (t ) 
35 
 4 cos 4t 4 cos 6t  16  cos 4t  cos 6t
F2 (t )  F3 (t )  F23 (t )    
15  35  525   2
 16
F23 (t )  cos 4t  cos 6t  3.088  10 3  cos 4t  cos 6t
525   2
Pr imjetimo da je pogodno iskoristit i formulu :
   
cos   cos   2 cos cos
2 2
 3.088  10  cos 4t  cos 6t  1.544  10 3  ( 2  cos 4t  cos 6t )
3

 
 4t  8t        8t      8t  2t  10t
2
  8t     8t  2 
 6t   6t   6t  4t    6t     2t    2t
2 2 2
2  cos 4t  cos 6t  cos 10t  cos  2t  cos 10t  cos 2t
F23 (t )  1.544  10 3  (cos 10t  cos 2t )  1.544  10 3  cos 10t  1.544  10 3  cos 2t
Grafik trazene funkcije mozemo dobiti " zbrajanjem" grafika 2 funkcije :
2  2
 1.544  10 3  cos 10t , T1   
 10 5
2 2
 1.544  10 3  cos 2t , T2   
 2
T  NZS (T 1, T 2)  

Ova funkcija prikazana je na sljedecoj stranici :

 Radio Armin Dajić

Sve vrijednosti prikazane na y osi treba naravno mnoziti sa 10 3. ( prikaz je ovakav zbog preglednosti)

4 4
F2 3 (t )  F2 (t )  F3 (t )   cos 4t  cos 6t  0.084885 cos 4t  0.03638  cos 6t
15 35
2 2 
 0.084885 cos 4t , T1   
 4 2
2 
0.03638  cos 6t , T2  
6 3
T  NZS (T 1, T 2)  
Sve vrijednosti prikazane na y osi, slicno kao na prethodnom grafiku, treba mnoziti sa 10  2
 Radio Armin Dajić

d)
2 2 2
Amplitudni spektar : c n  a n  bn  an  an
4
c0 
π
c1  0
za n  2 imamo diskusiju :
4
za n djeljivo sa 4 : c n 
 ( n 2  1)
za n neparno : c n  0
4
za n parno i nedjeljivo sa 4 : c n  n  0, n  1
 ( n 2  1)
4
za n  2k c 2 k  ( 1) k 1 , k  Z , k  1,2,...
 (4k 2  1)
e)
 Radio Armin Dajić
 
2 4 cos 2 nt 2 4  n 1 cos 2 nt 
f(t) 
π
 (
n 1 
( 1) n 1

4n 2  1
)
π

 
n 1
 ( 1)


4n 2  1 
4
Konstanta nema utjecaja na trazeni podskup, pa je dovoljno posmatrati izraz :

cos 2 nt
( 1) n 1 n  N , koji treba da mozemo derivirati i int egrirati clan po clan
4n 2  1
na trazenom skupu A  R.
Nadimo izvod opceg clana ove sume :
|
 n 1 cos 2 nt  ( 1) n 1 ( 1) n 1 2n  ( 1) n
 ( 1)    cos' 2 nt   (  sin 2 nt )  2 n   sin 2 nt
 4 n 2
 1  4 n 2
 1 4 n 2
 1 4n 2  1
Ovaj izraz je definiran  t  R, pa je A1  R

Pr imjenimo svojstvo linearnosti i na integral sume, (tako da je dovoljno traziti integral

opceg clana sume) :

2nt  u
cos 2nt ( 1) n 1 ( 1) n 1 ( 1) n 1
 ( 1) 4n 2  1  2 n ( 4n 2  1) 
n 1
dt  cos 2 nt dt  2n dt  du   cos u du   si
4n 2  1 2 n ( 4n 2  1)
du
dt 
2n
Ovaj izraz je definiran  t  R, pa je A2  R
A  A1  A2  R
Red mozemo derivirati i integrirati clan po clan na cijelom skupu R.

Zadatak 2:
 Radio Armin Dajić
Imamo zadanu jednu konturu i dvije prave : ( a  0, b  0)

C : ( x, y )  R 2 : ax  by  1 
p1 : ( x, y )  R : ax  by
2

p 2 : ( x, y )  R 2 : 4ax  by
Treba izracunati povr sin u oblasti ogranicenu ovim linijama, pa najprije napisimo njihove
exp licitne jednacine:
C: ax  by  1  x  0, y  0, dakle posmatramo samo I kvadrant
by  1  ax /2
(1  ax ) 2
by  (1  ax ) 2  y 
b
ax
p1 : y 
b
ax
p2 : y  4  Nacrtajmo grafike ovih krivih linija (trazi se srafirana povrsina) :
b

Vi dim o da se srafirana oblast moze podijeliti na dvije pravi ln e oblasti, po kojima cemo traziti
povrsine primjenom dvojnog int egrala.
Pr va oblast od 0 do x1, po x osi, omedena je pravama p1 i p 2.
Druga oblast od x1 do x 2, po x osi, omedena je pravom p1 i krivom C .
Na dim o tacku x1,  to je tacka u domenu za koju se sijeku prava p 2 i kriva C :
(1  ax ) 2 ax
y  4 /* b
b b
1  3ax
1  2 ax  ax  4ax; 1  2 ax  3ax; 1  3ax  2 ax ; ax  ; 1  3ax  0
2
1
1  3ax; 3ax  1; (*) ax  ; Pod ovim uslovom, i uvodenjem smjene ax  t , kvadriramo :
3
(1  3t ) 2
t ; 4t  1  6t  9t 2 ; 9t 2  10t  1  0; D  100  36  64; D  8;
4
10  8
t1   1; ax1  1; ovo ne zadovoljava uslov (*), pa otpada!
18
10  8 1 1
t  ; ax1  ;
18 9 9
 Radio Armin Dajić
1
(1) x1 
9a

Nadimo tacku x 2,  to je tacka u domenu za koju se sijeku prava p1 i kontura C :

(1  ax ) 2  ax
1
1  2 ax  ax  ax; 1  2 ax  0; 2 ax  1; ax  ; Nakon kvadriranja imamo :
2
1 1
ax   x2 
4 4a
1
( 2) x 2 
4a

Dvostruki int egral se moze koristiti za izracnavanje povr sin e ravninskog lika. Ako nad likom D
int egriramo funkciju f ( x, y )  1, onda time racunamo volumen cilindricnog oblika, cija je baza D,
a vi sin a 1. Tako je volumen brojcano jednak povrsini baze, tj :
P  D
dx dy
Oznacimo one dvije pravilne oblasti sa D1 i D 2. Tada imamo :
x1  y 3( x )  x2  y1( x ) 
P  P1  P 2   D1
dx dy   
D2
dx dy     dy  dx     dy  dx 
0  y 2( x)  x1  y 2( x) 
1/ 4a  
(1 ax ) 2 / b
1/ 9a
 4 ax / b 
P    dy  dx     dy  dx
   
0  ax / b  1/ 9a
 ax / b

4 ax / b
4ax ax 3ax
 dy 
ax / b
b

b

b
3a  (1 / 9a ) 2  3a
1/ 9a 1/ 9a
3ax 3a 02 1 3a 3
P1   0
b
dx 
b  x dx 
0

b  2

2
 

  
b 81  a  2 b  a  162 ab  162
2 2

(1 ax ) 2 / b
(1  ax ) 2
ax (1  ax ) 2  ax 1  2 ax  ax  ax 1  2 ax 1 ax
 dy 
ax / b
b

b

b

b

b
  2
b b
 3 3

  1 2  1 2 
1/ 4a
1 ax  1/ 4a 1/ 4a
1 1 1  2  2 4a  2  
P2     2  dx  1  dx  2 a  x dx     a      9a  
b b  b 1 / 9a b b  4a 9a  b  3 3 
1/ 9a   1 / 9a
 
 
 3 3

5 4  1  2  1  2 
  a      
36ab 3b   4a   9a  
 
3 3
3 3
 1 2  1 2  1   1  1 1 1 1 27  8 19
           3
 3
   
 4a   9a   4a   9a  64a 729a 8a a 27a a 216a a 216a a
5 4 19 5 76 18  5  76 14 7
P2   a     
36ab 3b 216a a 36ab 648ab 648 ab 648ab 324 ab
3 7 23 7 13
P  P1  P 2    
162ab 324ab 324ab 324ab
Zadatak 3:
 Radio Armin Dajić
Treba izracunati volumen tijela omedenog povrsima :
x2  y2  z2  6y
x2  y2  z2 ( z  0, z 2  x 2  y 2 )
Rjesenje :
x2  y2  6y  9  z2  9
x 2   y  3  z 2  3 2 , Po ana log iji sa formulom za sferu :
2

( x  x1 ) 2  ( y  y1 ) 2  ( z  z1 ) 2  r 2 imamo :
x1  0; y1  3; r  3;
U pitanju je sfera smjestena s desne strane ravni yOz.
x2  y2  z2 je, kao sto znamo, jednacina konusne povrsi, a graficka int erpretacija izgleda ovako :

Obe funkcije su glatke, neprekidne i elementarne na svom domenu , sto znaci da su i integrabil ne u
Rimanovom smislu . Uvodenjem sfernih koordinata imamo :
x   cos  sin 
y   sin  sin 
z   cos 
Znamo da je : x 2  y 2  z 2   2 , i da je : J   2 sin  (uzimamo    0,  ,    0, 2 ,   0)
Sada treba odrediti granice u formuli za volumen tijela, preko trojnog int egrala :
2 2 
V     dx dy dz   d  d  J
V 1 1 0
d

Uvrstavanj em smjene u jednacinu sfere imamo :

 2  6  sin  sin  ;   6 sin  sin   Ovo, naravno vrijedi na cijelom dijelu sfere , koji nama treba .
Kako se presjek konusa i sfere proteze i do koordinatn og pocetka, a sfera je desno od yOz ravni ,
to imamo da je 1  0,  2  
 
Dalje, kako nas zanima samo dio za z  0, to imamo :   0, .
 2
Kako dio povrsi sfere , koji omeduje nasu figuru , dodiruje z osu , to imamo da je :  1  0.
 2, dobijemo iz jednacine za konus.
 Radio Armin Dajić
x2  y2  z2
 2  (cos 2   sin 2  ) sin 2     2 cos 2 
sin 2   cos 2 
 
sin   cos  ; medutim rekli smo da je :   0,  , pa imamo :
 2
sin   cos 
      
sin   sin(   )  0  sin   sin(    )  2 sin    cos     0
2 2  4   4
 
Ovo je zadovoljeno samo za : cos     0
 4
     
   k     k , ali   0, , pa je k  0,    ,
4 2 4  2 4

Dakle :  2  , pa sada mozemo rijesiti int egrale :
4
 
2 2   6 sin  sin  
4 4
 (6 sin  sin  ) 3 
V   d  d  J d   d  d   sin  d  0 0
    d 
2
d sin
1 1 0 0 0 0  3 
  
  
4
 (6 sin  sin  ) 3  4 4

0 d 0 sin   3
 d   72 sin 3  d  sin 4  d  72   sin 3  d  sin 4  d
 0 0 0 0
2
 1  cos 2  1 2 1
 sin  d     d   (1  cos 2 ) d   (1  2 cos 2  cos 2 ) d 
4 2

 2  4 4
1
4
  d  2 cos 2 d   cos 2
2 d 
 d 
sin 2
2  cos 2  d  2  sin 2
2
 1  cos 4  1 1 sin 4 1 sin 4
 cos 2 d    d       
2

2  2 2 4 2 8
1 1 sin 4   sin 2 1 sin 4 8  8 sin 2  4  sin 4 12  8 sin 2  sin 4
   sin 2          
4 2 8  4 4 8 32 32 32
   
12  8 sin 2  sin 4
4  3  8
4
4 4
 sin  d 
4

0
32 32
t  cos 
 sin  d   (1  cos  ) sin  d   cos    cos 2 sin  d    cos    t 2 dt 
3 2

dt   sin  d
t3 cos 3 
  cos     cos  
3 3

cos 
3
cos 3 0 1 1 2 4
0 sin  d   cos   3  cos 0  3  1  3  1  3  2  3  3
3


3  8 3  8 4
V  72    sin 3  d  9    3(3  8), sto je rjesenje zadatka!
32 0
4 3