10.

МЕРЕЊЕ УБРЗАЊА ЗЕМЉИНЕ ТЕЖЕ ПОМОЋУ КЛАТНА

За период хармонијских осцилација (случај малих амплитуда) математичког клатна важи: T = 2π l / g ,

2
где је l дужина клатна. За различите вредности дужине клатна се добијају различите вредности за T, односно за T .
Из претходне релације следи: T 2 = 4π l , пa дијаграм зависности T 2 = f (l ) има облик праве чији коефицијент
2

g
нагиба износи a = 4π 2 / g . Уколико се са графика l=f(T ) одреди коефицијент правца добијене праве (а), онда се
2

4π 2
вредност g може израчунати као: g = . Овај поступак представља графички метод одређивања средње
a
вредности убрзања земљине теже.

Апаратура и мерни поступак:

Мерна опрема:
- клатно (тешка куглица обешена о лак и неистегљив конац,
при чему су димензије куглице занемарљиве у односу на
ослонац дужину конца);
конца
- прецизни лењир (катетометар)за мерење дужине клатна;
-ручни хронометар (штоперица) за мерење времена
лењир
l2 осциловања.
l1
Дужина конца о који је обешена метална куглица може да се
мења, намотавањем или одмотавањем калема. Тачком вешања
клатна сматра се оштрица преко које прелази конац. Дужина
l1 + l 2
клатна се одређује на основу релације l = , где је:
2
• измерено растојање l1 од тачке вешања, до доње
тангенте лопте;
• измерено растојање l 2 од тачке вешања до горње
тангенте лопте.

4π 2
Важи: T = 2π l / g , односно: T =
2
l.
g

Клатно се изведе из равнотежног положаја за око 1 cm и пажљиво пусти (без почетне брзине), чиме
започиње осциловање. У тренутку једног проласка конца преко вертикалног зареза пушта се у рад хронометар и
броје осцилације. Након nosc осцилација хронометар се искључује и очита укупно време tu . Средње трајање
tu
периода се добија количником: T = .
nosc
Предуслов добре тачности одређивања периода је што већи број осцилација nosc (нпр. ако несигурност
тренутка ручног укључивања и искључивања хронометра износи 0.2 s , онда следи да што је број осцилација већи,
то се укупна несигурност расподељује на већи број осцилација и тако има мањи утицај на тачност мерења).
Препоручљиво је да број осцилација буде између 50 и 100. На вежбама ће се користити nosc = 50 .

Мерни поступак се понавља за неколико различитих вредности дужине клатна. При томе дужина клатна
треба да буде знатно већа од димензија куглице, да би важиле примењене апроксимативне формуле. Дужина конца
треба да се мења у распону од 0, 6 m до око 1 m .

Резултати мерења се уписују у Табелу 1, која је приказана на следећој страни.

 редни број
мерења
l1 [m] l 2 [m] l [m] tu [s] nosc T = t u [ s] T 2 [s 2 ]
nosc
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

На основу добијених вредности за l и Т2 се уносе експерименталне тачке на график зависности T 2 = f (l ) , који

студенти цртају на милиметарском папиру. Добија се праволинијска зависност. График не треба цртати од нуле, већ
у опсегу који је мало шири од опсега у којем се крећу вредности резултатa мерења.

Одређивање коефицијента правца оптималне праве:

Методом најмањих квадрата се може извести израз за одређивање коефицијента правца оптималне праве која
4π 2
пролази кроз координатни почетак (из израза T2 = l је јасно да нултој вредности дужине клатна одговара
g
нулта вредност за Т2, па оптимална права мора пролазити кроз тачку са координатама (0,0)). Добија се да за
коефицијент правца оптималне праве која пролази кроз координатни почетак важи:
10
∑ ( Ti ⋅ li )
2

a = i =110
∑ li ( )
2
i =1
Након израчунавања коефицијента нагиба праве, гравитационо убрзање се израчунава из израза:
4π 2
g=
a
T 2 [ s2 ]
Оптимална права на графику зависности T 2 = f (l ) се може нацртати тако B +
што се за две произвољно изабране вредности дужине клатна (нпр. T22 +
+
l1 = 0.65m и l 2 = 0.90m ) израчунаjу вредности = a ⋅ l1 и
T12 = a ⋅ l2 . T22
Права се онда повлачи тако да пролази кроз тачку А одређену +
2
координатама ( l1 ,T ) и тачку B одређену координатама ( l 2 ,T ).
2 A +
1 2
T12 +
2

a = 4π
A

g
Напомена: Коефицијент нагиба
Студенти у оквиру извештаја за дату вежбу треба да одреде и мерну
несигурност за овако експериментално одређену вредност убрзања l [m]
земљине теже у складу са изразима изведеним на предавањима.
l1 l2
 Мерна несигурност за експериментално одређену вредност
убрзања земљине теже
(варијанта а)

4π 2 4π 2 u g ua u
Важи: T 2 = l , тј. g = . Следи: = . Onda je: u g = a g .
g a g a a

∑ (T
n
i
2
− al i ) 2
n n n
Важи: u a = S T 2 = ⋅ n∑ l − (∑ l i ) 2
i =1 2
∆ n−2 i =1
i
i =1

Овде је n=10 (to je број мерења, тј. број експерименталних тачака).

n
n
ua g
∑ (T i
2
− al i ) 2 n n
n∑ li2 − (∑ l i ) 2
i =1
Одатле је: U g = 3u g = 3 g =3 ⋅
a a n−2
i =1 i =1

Oва (проширена) мерна несигурност се заокружује тако да заокружена вредност садржи само једну
цифру различиту од нуле (колико ће нула садржавати то зависи од реда величине добијене бројне
вредности за Ug).

Коначан резултат се представља као: (g ± U g )

Напомена:
Током прорачуна коефицијента нагиба праве и мерне несигурности u a , препоручује се употреба
табеле облика:

редни број
T 2 [ s2 ] l [ m] T 2 l [ s 2 m] l 2 [ m2 ] (T 2 − al ) 2 [s 4 ]
мерења

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
n n n n
∑l
i =1
i
i =1
2
∑ ( Ti li ) ∑l
i =1
i
2
∑ (Ti2 − ali ) 2
i =1