1

Релативистички карактер дужине

Посматрамо два инерцијална референтна система S и S’. Инерцијални референтни

систем S' се креће дуж x-осе константном брзином v у односу на референтни систем S.
У систему S’ мирује штап паралелан са x’-осом.

y y’
S S’
v

x’2

x’1

x’

x1 x

x2
Дужина штапа у односу на посматрача који се налази у систему S’ је једнака разлици
координата његових крајева:
' '
l 0=x 2−x 1

l0 – сопствена дужина штапа

Сопствена дужина тела је дужина мерена у референтном систему у коме тело мирује.

За посматрача који се налази у систему S штап се креће брзином v. Овај посматрач

може да одреди дужину штапа на основу координата крајева штапа одређених у
систему S (x1,x2). Вредност обе координате мора да се мери у истом тренутку (t), зато
што се штап креће па се вредности мењају.
 2

Дужина штапа у односу на посматрача који се налази у систему S:

l=x 2−x 1

На основу Лоренцових трансформација:

x1 −vt x2 −vt
x 1 '= x 2 '=

√ v2
1− 2
c √ v2
1− 2
c

може да се напише:

' '
l 0=x 2−x 1

l 0=−¿
l 0=¿

l 0=¿
l
l 0=

тако да је:
√ 1−
v2
c
2

√
2
v
l=l 0 1−
c2
На онову ове формуле може да се види да штап има највећу дужину у референтном
систему у коме мирује - сопствена дужина.
 3

Дужина тела при кретању се мења за 1−

√ v2
c
2
пута и мања је од сопствене дужине. Ова

појава се назива скраћење или контракције дужине.

Пример: Две ракете А и Б дужине по 5 метара међусобно се удаљавају брзином 0,5c

km
(150 000 ). На основу претходне формуле може да се одреди привидна дужина
s
ракете Б, мерена са ракете А. Добијена вредност за дужину је 4,33 метра. А ако би се
km
удаљавале брзином 0,8c (240 000 ) тада би гледано са ракете А дужина ракете Б
s
била приближно 3 метра.

Иста формула и исто размишљање важи и ако посматрач Б мери дужину ракете А.

На резултат не утиче да ли се ракете удаљавају или приближавају. Резултат зависи

само од њихове релативне брзине.

Кад посматрач А мери дужину своје ракете увек добија вредност 5 метара, јер се
посматрач не креће у односу на ракету ни ракета у односу на саму себе. Исто важи и за
посматрача Б.

Увек када се један посматрач креће у односу на другог, обојици ће изгледати са онај
други скратио у правцу кретања. Међутим, ниједан посматрач неће запазити промену
у свом систему.

Ефекат контракције дужине запажа се само при брзинама блиским брзинама

светлости. У свакодневном животу немогуће је запазити овај ефекат.

Пример:
 4

3 km
Брод дужине 100 метара пролази поред Земље брзином v= c=180000 . Колика је
5 s
дужина брода коју одређује посматрач који се налази на Земљи.

√
2
v
l=l 0 1− 2
c

√ ( )
2
3
c
5
l=100 m 1− 2
c
l=80 m

Скраћивање дужине се јавља само у правцу кретања, док у остале две димензије
скраћивања нема. То значи да посматрач са Земље види скраћену дужину брода, док
висина и ширина остају непромењене.

Ова појава је узајамна. Посматрач из брода уочава скраћену дужину свих објеката
поред којих брод пролази. Не само објеката, већ уочава и скраћивање растојања
између објеката. Ово скраћивање се јавља само у правцу кретања брода..

Питање: Шта би се десило када би се брод кретао брзином која је једнака брзини
светлости?

√
2
v
l=l 0 1−
c2

√
l=l 0 1−
c2
c
2

l=l 0 √ 1−1
l=l 0∗0
l=0 m

За посматрача са Земље брод више нема дужину, док висина и ширина остају
непромењене ?!?!
 5

За посматрача из брода свемир у праву кретања брода нема дужину, али су зато
ширина и висина (дубина) - растојања између звезда, исте као кад брод мирује ?!?!