Школа

Наставни предмет Физика

Разред Први

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 5

Наставна тема Кретање
Наставна јединица Механичко кретање
Тип часа Обрада
Циљ часа Упознавање ученика са појмовима који описују кретање тела:
референтни систем, материјална тачка, вектор положаја, померај,
путања, пут, праволинијско и криволинијско кретање, равномерно и
неравномерно кретање.

Образовни задаци Да ученици

– разумеју шта је механичко кретање,
– упознају физичке величине које описују механичко кретање,
– на примерима упознају појмове којима се ово кретање описује,
– схвате разлику између пређеног пута и помераја,
– знају разлику између равномерног и неравномерног кретања;

Функционални – развијање способности слушања,

задаци – развијање вештине уочавања и препознавања,
– развијање логичког мишљења,
– развијање аналитичког мишљења,
– увежбавање бележења;

Васпитни задаци – побуђивање интересовања за физику као научну дисциплину,

– подстицање на рад и учење,
– развијање радозналости.

Кључни појмови Референтни систем, материјална тачка, вектор положаја, померај,

путања, пут, праволинијско и криволинијско кретање, равномерно и
неравномерно кретање
Образовни 2.ФИ.1.1.1.; 2.ФИ.1.1.2 ; 2.ФИ.1.1.3. ; 2.ФИ.1.1.8
стандарди
Облици рада Фронтални
Наставне методе Дијалошка, демонстрациона, монолошка
Наставна средства Фломастер, табла
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Математика, физика за основну школу
Литература и  Љ. Ристовски, Физика 1 – уџбеник за први разред гимназије,
додатни материјал за Издавачка кућа Klett, Београд
наставнике  Љ. Нешић, Физика 1 – приручник за наставнике, Издавачка кућа
Klett, Београд

Литература и  Љ. Ристовски, Физика 1 – уџбеник за први разред гимназије,

додатни материјал за Издавачка кућа Klett, Београд
ученике
Напомене

ТОК ЧАСА
Уводни део часа Дефинисати три области механике: статику, кинематику и динамику.
(5 минута) Разлучити која област се бави којим делом кретања.

Главни део часа Питати ученике шта је то кретање?

(35 минута) Дефинисати механичко кретање као сваки процес промене положаја
тела у односу на унапред изабрано референтно тело, независно од
узрока који су до тога довели.
Питати ученике да наведу примере кретања и у односу на шта
посматрају кретање.
Питати ученике: Које све физичке величине учествују у кретању?
Заједно са ученицима написати на табли табелу физичих величина и
својства појаве.
Дефинисати референтни систем који чине координатни систем и
часовник везан за референтно тело. Нацртати координатни систем на
табли и обележити све његове компоненте.
Указати на то да је положај тела релативан у зависности од
посматраног референтног система. На примеру из уџбеника на слици
2.16. објаснити релативност кретања.
 Дефинисати вектор положаја и нацртати график на табли као и
формулу.
Дефинисати померај тела као разлику вектора коначног и почетног
положаја тела и нацртати график.
Скренути пажњу ученицима да померај одређује просторну промену
положаја тела, али не и начин кретања од почетног до коначног
положаја.
Питати ученике шта је то путања а шта пут? Дефинисати путању као
линију која повезује узастопне положаје тела током кретања од
почетног до коначног положаја. Дефинисати пут једнак растојању
које тело прелази крећући се од почетног до коначног положаја.
Поделити кретање на праволинијско и криволинијско; равномерно и
неравномерно; транслаторно, ротационо и комбиновано.
Нацртати и објаснити графички приказ праволинијског кретања.
Завршни део часа У разговору са ученицима укратко поновити изложено градиво и
(5 минута) разјаснити евентуалне недоумице и нејасноће.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Декартов координантни систем

Графички приказ кретања

Вектор положаја