METODIKA MOT.

U ENJA KOLOKVIJUM

1. Definisite oblast motorickog motorickog ucenja? - Motoricko ucenje je proces sticanja sposobnosti
za izvodjenje spretnih radnji. Tako da se definise I kao relativno stalna promena sposobnostima
potrebnim da se izvede motoricka vestina.
2. Definišite oblast motorickog razvoja? - Motoricki razvoj proucava procese promena u motorici
coveka i faktore koji na uticu. Kljucne reci razvoju su: Proizvod, rezultat izvodjenja (tezina koju covek
moze da digne) i Proces, osnovni mehanizam promene (radnja koja se izvodi da bi se podizanje
izvelo).
3. Definišite oblast motoricke kontrole? Oblast motoric ke kontrole istražuje tri suštinska pitanja:
problem stepena slobode, problem pozicije u nizu i problem perceptualno-motori ke integracije.
Stepeni slobode predstavljaju broj nezavisnih elemenata koje treba ograni iti da bi se proizveo
koordinisan pokret. Koordinacija podrazumeva ograni avanje broja stepena slobode da bi se smanjila
složenost zadatka izvo enja pokreta i dobio obrazac pokreta, i postigao cilj zadatka. Koordinacija
obuhvata pravilno povezivanje delova. Problem pozicije u nizu odnosi se na redosled i nizanje poteza
u pokretu. Pravovremenost i redosled poteza u nekoj aktivnosti je od presudnog zna aja za skoro
svaki pokret koji izvodimo Problem perceptualno-motori ke integracije motori ka kontrola integrišu,
na primer, kako na pokret uti e percepcija i, obrnuto, - na in na koji se percepcija i kako na percepciju
uti e pokret.
4. Zašto su oblasti motori kog ponašanja oveka važne za nastavu i procenu motori kih veština u
sportu, fizi kim aktivnostima i medicinskim profesijama? Motori ko ponašanje oveka obuhvata tri
oblasti: motori ki razvoj, motori ko u enje i motori ku kontrolu. Sticanje znanja i razumevanje
principa svake od ovih oblasti, omogu i e stru njacima (nastavnicima fizi kog vaspitanja, trenerima,
instruktorima iterapeutima) da razumeju sloZeno motori ko ponaSanje oveka i na pravilan na in obu
avaju motori ke vestine.
5. U сemu је гаzlika izme и исenja I izvo enja vestinа? -Lzvo enje je privremena ili nestalna
promena;B Motoricko uсenje je rezultat vezbanja izvo enju. ne sazrevanjа i postize se dugotrajnim
promenama
6. Definiclja osnovnih termina motorickog ponasanja coveka (vestina, pokret I radnja)? -Vestina
zadatak kojim treba postici specifican je se -Pokret je karakteristika pokreta nekog ekstrеmiteta ili
kombinacje ekstremiteta. - Radnja je sinonim za vestinu i ona je reagovanje ka ciljui sastoji se od
pokreta tela ili ckstrermiteta
7. Ко јe tvorac teorije motori kog programa I na eти se ona zasniva?
Hajbah, Rid I Kolijer
8. Kako se vetine mogu podeliti prema taksonomiji razvojа? - Lzvanlokomotorna stabilnost јe
sposobnost odrzavanja stabilnosti tela u svim okolnostima.(klizanje - Lokomotorme vestine za cilj
imaju kretaje celog tela. One su gruba motorika I na gimnastika, skok (прол uporedo stabilnoscu.
(adetika) - Manipulativne vestine su fina motorika. To su vestine npr strelicarstvo I streljastvo,
pikado.
9. Podela vestina prema Haninburnu? Deli ih na: -Kognitivne (intelektualne vestine) -Рerceptivne
(integrisanje informacija culima da bi se znao najbolji ishod pokreta) -Motoricke vestine su fizicki
elementi koji omogucсavaju pokrel.
10. Navedite primere za svaku jednodimenzionalnu klasifikaclju vesina.
Vestine su ste cne sposobnsti koје daju unapred odre ene rezultate uz maksimalnu sigurmost, esto
uz minimalno troSenje vremena i energije.
Preciznost polkreta - serijski, kontinuiran i diskretan -streljastvо Vremensko ogгani enje - diktirani i
slobodni tempo Predvidivost vestine -otvorene (udarac u hokeju) i zatvorene (slobodno bacanje u
kosarci)
11. Kako se dele vestine premа taksonomlji vетenskog ogranl enja? . Zadaci sa slobodnim
tempom .Zadaci sa diktiranim tempоm
12. Klasifikacija vestina prema prirodi zadatka? Na: - Diskretne motoricke vestine su vestine kojјe
imaju odre en pocetak I kraj. Npr bacanje, sutiranjе.. -Kontinuirane motoricke vestine su vestine kоје
nemaju odre en pосetak I kraj. Npr trcanje, plivanje, biciklizam. -Serijske motoricke vestine su nizovi
diskretnih vestina odre enim redosledom. Npr troskok, hvatanje, ispustanje)
13. Objasnite razliku izme u motori kih vestina i sposobnosti. Sposobnosti su genctski predodre ene I
na njilh se tesko utice. Vestina je steрen uspesnosti kojom se nesto izvodi. Razlika јe и tone пр ako
nesto mozemo da izvedemo to je sposobnost, a akо nesto vrhunski izvodimo to je vestina.
14. Navedite klasifikaciju sportova. Pet kategorija sportova su: -Sportovi sa metama (golf,
strelicarstvo) -Sportovi u polju (eriket I bejzbol) -Sportovi sa mrezom (odbojka, tenis) Napadacki
sporlovi (fudbal, kosarka)- Individualni sportovi (aletika, gimnastika)

16. Uporedite tri modela u enja-Fitsa i Poznera, entilijev i Berstajnov: Faze ucenja kod Fitsa I
Poznerа? -Kognitivna faza jе росetna faza и kojoj je cilj иcenje osnova pokreta. Ovde je роctak
usaglasavanja ruku I nogu и pokretima. (plesac moze da brоji korake, u troskoku moze da se govori
leva desna leva skok) - Asocijativna faza nastaje nakon zavrsetka kognitivne. U njoj se ustaljeni
obrasci pokreta usavrsavaju, izvo enje je sigurmije. Autonomna fuza јe faza u kojoj je pokret gotovo
automatski I izvodi se bez napora. Do ove faze se dolazi dugim vezbanjem, cesto se do nje I ne do e.
Faze ucenja po Bemstajnu?
- Faza kocenjа ruku I nogu je faza u kojoj se smanjuje stсрen slobode u pokretu. Npr fiksiraju se
zglobovi u nckim radnjama. (kada mala dcca bacaju loptu koriste samo ruku, noge I trup se ne koriste
pr bacanju kaо kod napredniih bacaca) -Faza osloba anja ruku I nogu je faza koja пastaje nakon
kocenja. Ona nastaje kada pokreti postanu lagodniji. - Faza iskoriscavanja sredine je faza u koioi
ucenik zna da iskoristi svoju sredinu. Tu su ucenici vec cksperti I u klizanju npr mogu da se docekaju
cVrsto nakon skoka. -Faza stvaranja ideje o pokretu je faza u kjoj иcenike treba daа shvati
koordinaciju pokreta koja je neophodna za izvo enje vestinе. Uloga strucnjaka u ovoj fazi јe da kratko
I jasno uputi ucenika na obrazac izvo сnja. -Faza fiksacije I гaznolikosti јe faza u kojoј је пajvaznije
usavrsavanje obrasca kretanja. U fiksaciji je najvaznija konsistencija и zatvorenim vestinama, прт
kada dizemo tegove najvazni jeje da konstantno dizemo teg prаvilnim pokretom. U гaznolikosti
prilagodljivost vestina, прr igrac u fudbalu se mora prilagoditi na uslove kako bi dao gol.
17. Оbjasnite bihevioralne karakteristiike u enika (azama svakog od modela и enja: U
Bermastajnovom modelu ucenja na covekovu perceерсіju uticu promenljiva dinamika sredine. cntile
je naglasavao kako poducavanje treba da bude bazirano na predvidivost spoljasnjih uticaja. Fitson I
Pozner model ucenja definisaо је kognitivni I bihevioralni prоcess duz nivoa znanja coveka.
18. Кoјa je uloga stru njaka u svakoj od faza и enja Ova tri modela omogu avaju stru njaku da sa viSe
strana posmatra napredovanje и сnja. Oni su osnova za kognitivne i fizi u enja kao i za postupak
davanja instrukcija adekvatnih za svaku fazu. Stru njak koji u potpunosti razune prосes enja ima
znanje koje je neophodno pravilno postupanje sa sredinom u kojoj se u ii и enikom.
19. ОpfSite razvoj veltina kod deсе и prvoj godinl ivota Na pocetku dete postaje svesno u svojoj
okolini, rzvija se pokretanje ruku I пvija se hvatanje I ispustanje predmeta, razvija se sedenje,
puzanje, okretanje, detesve vise razume govor I neke reci рoсinje da izgovara, I гazvija se hod.
20. Kako se odvilja rarvoj kontrole drkanja tela? Odvija se u tri stadijuma: kontrola drzanja glave,
sedcnje I stajanje.
21. Оpitite motori ki razvoj deteta do druge godine Llvota
22. Коje veltine dete treba da rarvije do 6. godine lvota? 2-5 god-пuzlikuje boje I predmete па
slikama, javlja se radoznalost, zaрitkivanje. 3-7-vrlo vaznu ulogu ima kreanje. Dete zeli nерrestano da
trci, skace, igra se, zele da se dokazuju, takmice. Od 3. Godine dete trci, skace, hoda na prstima, baca
loptu. Samostalno je u oblacenju I svlacenju, pamсenje je sve nuzvijenije od 4. God. Nepгestano
menja polozaj tela, cuci, sedi, kleci, lezi. Cra ljude, kuce, dete samo stvara zakljucke. od 5. God dete
bi vec trebalo da zna koji je dan u nedeclji, nije vise vezano za rodtelje. o46. God aktivno vlada svojim
mogucnostima, uziva da se penje po krupnim spravama za penjanje, ljulja na rukama.
23. Kako se detetov organizam adaptira na promene izazvane veйbanjem? Lokomotorme vestine:
hodanje, trcanje, skakanje, poskoci. Mnipulativne vestine: bacunje odozgр, sutirnje, ga anje