Универзитет у Источном Сарајеву

Медицински факултет Фоча

Наставни предмет: Физиологија

Груба моторика

Професор: проф. др Синиша Ристић

Студент: Вања Балта
 Садржај 5.
Развој грубе
1. моторике
Рани развој 3. 6.
моторике Потешкоће у
Груба моторика
моторичким
вјештинама

2. Редослијед 4.
развоја у складу Како се развијају
са развојним 7.
грубе моторичке
начелима способности? Закључак

2
 Рани развој моторике
- Моторика има важну улогу у покретању појединих органа и цијелог тијела дјетета. У прве двије године
живота, развој моторике великих мишића везан је уз психички развој дјетета.

- Покрет је психичка акција која се састоји од сензорних нервних подражаја, унутрашње акције средњег нервог
система и спољашњег покрета.

- Живахност и правилност покрета у новорођенчета нису само знак физичког здравља него и будуће
интелектуалне активности.

- Дјететова све већа способност сврховитог и складног кориштења властитог тијела за кретање и баратање
предметима знакови су развоја моторике. Развој моторике је видљив у усавршавању држања тијела (постурална
контрола) и баратање предметима (манипулација). На развој моторике утиче неуролошко сазријевање.
3
Редослијед развоја у складу са
развојним начелима

ЦЕФАЛОКАУДАЛНО ПРОКСИМОДИСТАЛНО
НАЧЕЛО НАЧЕЛО

- Управљање вољним покретима дијете - Дијете најприје контролише

започиње контролом покрета главе и и управља покретима руку из
врата па поступно преко вољних рамена, касније покретима из
покрета рукама напредује до вољних лакта и коначно покретима шаке
покрета ногама. и прстију.

4
 Груба моторика
- Грубе моторичке вештине су способности које нам омогућавају да радимо задатке који укључују велике
мишиће у нашем трупу, ногама и рукама. Они укључују покрете цијелог тијела.

- Грубу моторику користимо за све врсте физичких активности, од трчања до грабљења лишћа. Већина људи
користи ове вјештине лако и аутоматски. Оне укључују координацију мишића и нервног система. Оне утичу
на равнотежу и координацију. Оне такође чине основу за фине моторичке вјештине које нам помажу да
правимо мале покрете попут употребе оловке.

- Грубе моторичке вештине су повезане са другим способностима. Ове укључују: баланс, координација,
свијест о тијелу, физичка снага, вријеме реакције. Посједовање лоших грубих моторичких вјештина може
утицати на људе у свим областима живота. Може отежати обављање кључних задатака и школе, посла и куће.
Потешкоће са моторичким вјештинама такође могу утицати на самопоштовање. 5
 Груба моторика
-Примјери свакодневних покрета који су грубе моторне вјештине укључују: стајање, ходање,
трчање, усправно сједење без ослонца за леђа, жвакање, скакање, увијање трупа, нагињање,
помјерање/ увртање врата, подизање руку и ногу, махање руком.

- Покрети су дио свакодневног живота. Наша тијела се мијењају како се развија наша груба
моторика и обрнуто. Нове или побољшане грубе моторичке вјештине нам омогућавају да
више истражујемо наше окружење, што даље омогућава више могућности за учење и рад.

- Грубе моторичке вјештине су од великог значаја за мобилност, независност и опште

здравље. Потешкоће са грубом моториком могу утицати на неколико области нашег живота.
Оне могу отежати обављање кључних задатака и могу утицати на самопоуздање и
самопоштовање. 6
 Како се развијају грубе
моторичке способности?
- Први груби покрети догађају се у феталном развоју. Фетус се помјера и миче рукама док је у материци. Већина људи
те ударце ногама и рукама осјећа око 19. мјесеца трудноће. Грубе моторичке способности настављају се брзо развијати
након рођења као невољни (не по избору) рефлекси и сврховити покрети. Нпр. ако држите новорођенче усправно са
стопалима на тврдој површини, оно обично помиче ноге на начин који подсјећа на ходање. Ово је "корачни рефлекс
новорођенчета". Сврховити покрети развијају се од главе према доље. Бебе обично прво науче подићи главу док су на
трбуху. Затим се уче одгуривати ​рукама. Затим обично науче пузати користећи руке и ноге и на крају ходати. Како
њихови мишићи јачају, а мозак се наставља развијати, фино подешавање и број грубих моторичких вјештина
расте. Грубе моторичке способности настављају се развијати током дјетињства и адолесценције. Постају сложенији.
До доби од 6 година већина дјеце може прескочити ако им неко покаже како. Овај покрет захтијева сложену
комбинацију мишићне снаге, равнотеже, координације и времена. Бебе и дјеца уче много грубих моторичких вјештина
7
у интеракцији с околином. Али постоје и начини да свом дјетету помогнете у вјежбању грубе моторике
Активности грубе моторике

8
 Развој грубе моторике

Darwinov Refleks
Babinskijev Plantarni Morov Refleks Refleks
(palmarni) traženja
refleks refleks refleks koračanja plivanja
refleks usnama

До 3. мјесеца дјететове моторичке активности су рефлексне

9
 Развој грубе моторике
- Грубе моторичке вјештине почињу да се развијају у дјетињству и настављају да се побољшавају током дјетињства.
Дјеца се не развијају истим темпом, али постоје прекретнице које обично достижу у различитим узрастима. На
примјер, са 3 или 4 године дјеца обично могу да скачу са двије ноге. До 7 или 8, обично могу да возе бицикл без
точкова за тренирање и да хватају мале лопте. Дјеца настављају да се више координирају током својих тинејџерских
година.
- Крај 1. мјесеца:
► Одиже главу најмање 3 секунде од подлоге у потрбушном положају,
► Држи главу у леђном положају најмање 10 секунди у средњем положају,
► У положају на леђима дијете окреће главу у страну, најчешће десну,
► У положају на трбуху дијете рефлексно окреће главу у страну како би ослободило дисајне путеве,
- Крај 2. мјесеца:
► Држи главу подигнуту од подлоге најмање 10 секунди у положају на трбуху, руке и ноге су мање савијене у
лактовима и кољенима,
► Диже главу најмање 45°,
► Држи главу усправно најмање 5 секунди у пасивном сједећем положају,
10
► Прелазна фаза: поступни нестанак потпорне реакције и аутоматског хода,
 Развој грубе моторике
- Крај 3. мјесеца:
► Ослонац на обје подлактице у положају на трбуху, док су ноге у куковима испружене уз благо савијена кољена,
► Глава не пада назад при подизању у хоризонтални лебдећи положај,
► Главу држи у средњем положају и пружа руке у смјеру понуђене играчке,
► Диже главу између 45° и 90°,
► Држи главу уздигнуту најмање 1 минуту,
► Држи главу у сједећем пасивном положају више од пола минуте,
► Дотиче подлогу савијених ногу.
- Крај 4. мјесеца:
► У положају на трбуху сигуран ослонац на подлактице, диже главу и груди
► При дотицању подлоге прекида се савијен положај ногу лаганим испружањем кољена и скочног зглоба
► При покушају тракције (лагано привлачење до 45°), подиже главу лагано савијених ногу,

11
 Развој грубе моторике
- Крај 5. мјесеца:
► У положају на трбуху дијете се ослања на полуотворене шаке с полу испруженим рукама у лакту. Присутно је тзв.
„пливање“- истовремено одизање руку и ногу од подлоге уз балансирање на трбушчићу и савијање леђа у лук,
► Сједи уз придржавање, при чему су леђа округла у доњем дијелу,
► Подиже главу при покушају тракције у продужетку краљежнице,
► Подупирање врховима прстију,
- Крај 6. мјесеца:
► У положају на леђима дијете само одиже главу од подлоге и пружа руке према мајци те хвата своја стопала и ставља
их у уста – сарадња двију хемисфера мозга омогућује му да за нечим посегне објема рукама
► Дочекује се на подлогу испружених руку на полу или потпуно отворене дланове док ноге одиже од подлоге
► При постраничном подизању од подлоге, рука и нога на страни која више лежи су абдуциране
► Савија лагано обје руке при покушају тракције,
► Добра контрола положаја главе у сједећем положају при нагињању трупа у свим правцима,
► Може испружити ноге у кољенима и лагано у куковима, при чему преузима тјелесну тежину најмање за 2 секунде,
► Сједи само неколико минута уз лагани наслон, леђа држи усправно и подупире се рукама,
12
Развој грубе моторике
- Крај 7. мјесеца:

Одскакује Активно се
( плеше) на окреће из
тврдој леђног у
подлози када потрбушни
га се држи за положај и
труп обрнуто
У положају
Игра се
потрбушке
властитим
преноси
стопалима у
тежину на
леђном
једну руку
положају
док је друга
(координациј
рука
а шака-
слобонда за
стопало)
хватање
Спремност
руку на
доскок

13
 Развој грубе моторике
Самостално Приликом нарушавања
сједи најмање равнотеже дочека се на
пет секунди руку оне стране према
којој се нагиње уз
подупирући се отворену шаку
према напријед

Властитом снагом се
подиже из леђног Пузање
положаја држећи се потрбушке
за понуђене прсте
Крај 8.
мјесеца

14
 Развој грубе моторике
- Крај 9. мјесеца:
► Дијете се љуља на длановима и кољенима те почиње пузати у четвероножном положају с гузом на петама,
► Задржава сједећи положај најмање 1 минуту,
► У стојећем ставу, ако га се придржава за руке, стоји чврсто цијелим стопалима,
- Крај 10. мјесеца:
► Некоординирано пузање,
► Усправно сједење: сједи сигурно, равних леђа и лабаво испружених ногу,
► Стоји самостално, чврсто се придржавајући за ограду креветића,
► Љуља се на рукама и кољенима,
► Доспијева из трбушног у сједећи положај савијањем бокова и окретањем трупа,
► Посједа се самостално из леђног положаја придржавањем за намјештај,
► Пуже на длановима и кољенима уз реципрочну координацију.

15
 Развој грубе моторике
- Крај 11. мјесеца:
► Пуже на рукама и кољенима уз реципрочну координацију,
► Сигурна равнотежа у усправном сједењу,
► Само се подиже држећи се за намјештај, док другом руком посеже за предметом на поду,
► Naizmjenično korača na mjestu ili postranično,
► Korača naprijed kada ga držimo za obje ruke,

Korača
Sam naprijed
Sigurno Sigurna Hoda uz
- Крај 12. мјесеца: pravi tri kada ga
puzanje ravnoteža namještaj
koraka držimo za
jednu ruku

16
 Развој грубе моторике
- Период 1-2 године:
► Скоро сва дјеца проходају између 12. и 15. мјесеца и до краја друге године усвајају све природне облике кретања,
► Покрети одржавања равнотеже: стоји, сагиње се да узме играчку, сједи сам на малој столици, чучне и устане
► Покрети кретања: пузање и пењање: пуже на кољенима с наизмјеничним покретима руку и ногу, покушава се
попети на све што може (у картонску кутију); ходање: хода уз придржавање за предмете или за руку одраслог, хода
самостално, хода широко размакнутих стопала с рукама у зраку, затрчава се, до краја 2. године хода сигурније,
спуштених руку и суженијег размака међу стопалима, пење се и силази стубама када га се држи (послије 18. мј.);
трчање: креће се жустрим кораком, стопала су стално у контакту с подлогом, трчи у круг; скакање: користи се
једном ногом као одскоком с најниже стубе (крај 2. године).
► Покрети баратања предметима: одбацује предмете, обожава бацати играчке, ногом гура, а с 18. мј. удара лопту,
ставља предмете – играчке у посуду, кутију и сл.+ гура предмете великих димензија, окреће листове књиге, ставља
коцку на коцку (18 мј.), гради торањ од три коцке (21. мј.), координира једноставне моторне радње с перцептивним
подацима.

17
 Развој грубе моторике
- Период 2-3 године:
► Покрети одржавања равнотеже: дијете се игра разних игара балансирања и равнотеже, чучне и устане без
помоћи, покушава стајати на једној нози – уз придржавање (око 30 .мјесеца), стоји на нечему (столици и сл.);
стоји на једној нози, окреће се око себе;
► Покрети кретања: ходање: „хода“ на кољенима/ хода уназад, знатно усклађивање координације руку и ногу –
реципрочни покрети (3 године), креће се уназад, постранце,по суженој површини придружујући корак, спретно
мијења смјер у ходу, гура и вуче играчке, успиње се и силази стубама придружујући ноге једну к другој; трчање:
трчи укочено на цијелом стопалу, има тешкоћа у скретању и наглом заустављању, с 3 године може се зауставити
и промијенити правац кретања; поскакивање и скакање: суножно поскакује у мјесту, може скочити с ниске стубе
–доскок на обје ноге; пењање: прелази препреке у висини трбуха (2 године), у висини прсног коша (3 године),
воли пењалице. Покушава се попети на врх пењалице чак иако не може сићи, пење се у картонску кутију;
► Покрети баратања предметима: баца лопту, а да само не падне, баца предмете у одређеном смјеру, баца из
ручног зглоба, затим и замахом руке, хвата лопту на тијелу у висини прса, шутирање - гура лопту ногом (24.
мј.), удара лопту (30. мј.).

18
 Развој грубе моторике
- Период 3-4 године:
► Покрети одржавања равнотеже: стоји без помоћи на једној нози, стоји и хода на прстима
► Покрети кретања: ходање: хода као одрасли – реципрочни покрети руку и ногу, хода по црти – нога испред
ноге, успиње се стубама измјењујући ногу, силази придружујући ногу држећи се за ограду; трчање: трчи складније,
препознаје се фаза лета када су обје ноге у зраку;
► Покрети баратања предметима: баца лопту у циљ у висини главе на удаљености од 1,5 м, хвата лопту испружених
руку, успјешно хвата малу лопту (4 године), вози трицикл и може заобићи запреку у великом луку, љуља се на
љуљачки самостално, ногом снажно удара лопту/ у трку шутира лопту.
- Период 4-5 године:
Је доба експанзије, бујања и освајања простора у којем се дијете креће, покрети су снажни, брзи, ефикасни, јасније се
препознаје развој снаге и брзине због дјететове активности.
► Покрети одржавања равнотеже: стоји скупљених ногу, стоји на доминантној нози 3 – 5 секунди, одржава равнотежу
на греди ширине 20 цм (измјеничним кораком), сједи прекрштених ногу;
► Покрети кретања: ходање: хода равно према циљу и одржава ритам у ходу краће вријеме, хода сигурно напријед,
назад, постранце, на прстима, дугим корацима, хода по кружној линији, успиње се и силази дугачким стубама
измјењујући ногу, прекорачује препреку високу/широку 30 цм; трчање: трчи на прстима с нагибом горњег дијела
тијела према напријед, трчи брзо и жустро, трчи на веће удаљености и мијењајући смјер.

19
 Развој грубе моторике
поскакивање и скакање: поскакује на једној нози (4-5 пута), скаче с подлоге у висини кољена, скаче с мјеста у
вис, у даљ, у дубину, прескакивање препрека иде тешко; може прескочити рупу, јарак ширине 20 цм; пењање:
пење се на љестве и све врсте пењалица, силази с једнаком лакоћом, провлачи се испод препрека, а да не запне и
удари главом;
► Покрети баратања предметима: баца лопту једном руком, преко главе, у циљ удаљен 2 м, хвата лопту која
скакуће, вози трицикл, лако изводи полукружни заокрет, спретније је у играма лоптом (успјешно баца, хвата,
шутира); може се користити рекетом, покушава колут напријед – стоји на глави и сруши се постранце, носи чашу
воде;

20
 Потешкоће у моторичким
вјештинама
-Проблеми са било којим од сљедећих дијелова тијела могу утицати на грубе моторичке вјештине: мозак,
кичмена мождина, периферни нерви, мишићи, зглобови, кости. Због тога безброј фактора може ометати грубу
моторику.
- Интерференција може варирати од благе до тешке. Такође може доћи до кашњења у грубим моторичким
вјештинама ( које се на крају развију) или трајних проблема са овим вјештинама.
- Фактори који могу утицати на грубе моторичке вјештине код беба и дјеце су: поремећај спектра аутизма,
церебрална парализа, заостајање у развоју, Даунов синдром, диспраксија( поремећај развојне координације),
пријевремено рођење ( неке бебе рођене прије времена могу имати здравствене проблеме који могу утицај на
развој грубе моторике).
- Фактори који могу утицати на грубе моторичке вјештине код дјеце и одраслих: тумор на мозгу, поремећаји
покрета ( као што су атаксија и спастичност), дистрофија мишића, мултипла склероза, повреде мишића, нерава,
зглобова и костију, оштећење кичмене мождине, мождани удар ( чешћи код одраслих).
- Фактори који могу утицати на грубе моторичке вјештине код одраслих: деменција, Паркинсонова болест,
периферна неуропатија.

21
 Закључак
- Дјеца се рађају с одређеним могућностима која надаље развијају и унапређују, а поједине ће вјештине
моћи стећи тек у одређеном раздобљу те је за моторички развој дјетета врло важан ментални развој јер је
знатижеља примарна у потицању дјетета на напредовање и испитивање нових могућности. Потреба за
кретањем је врло истакнута код дјеце због чињенице да управо кроз кретање дјеца упознају саме себе и
своју околину. Дијете кроз развој моторике све више стиче контролу над властитим тијелом и тиме може
дјеловати на околину, добија знања о односима о простору и све се више осамостаљује. Груба моторика
обухвата дјететову способност за кориштењем великих мишића те се заправо односи на вјештину и
способност помјерања тијела хоризонтално или вертикално у простору.

22
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ!!